SABLASNA MOLITVA

Derek Finegan
SABLASNA MOLITVA
Derek Finegan
SABLASNA MOLITVA
Izdia/ va:
NIP Deje novine,
Gornji Milanovac
Za izdavaa:
Miinosiav Petrovi,
generalni direktor
Glavni i odgovormi uirednilk
Mirjana Sterijievsiki
Uiredndlk:
Borivoje Loi
Lektor:
Mirjajia Jafcovljevai
Korektor:
Nada Maksaimovi
1992. DEN PRESS
NINA 115 DECEMBAR 1992. GODINE
I zdaje NIP Deje novine, "Klhomira Matijevia 4, 32300 Gor
nji Milanovac. Telefoni; <032) 712-246 , lokal 28, urednitvo,
(032) 714-250 prodaja i (032) 710-529 preljjlata. Telex: 13731.
Broj tekueg rauna kod SDK u Gornjem Milanovcu:
61320-603-1263. Devizni raun kod Beobanke u Beogradu:
60811-620-16-930-257310-715301500.
Derek Finegan
SABLASNA MOLITVA
Hej, Tabaisfoo! mahnru
razdiragano irukom Stiiv Adaims,
izviirujiui iza ainka Tirofyiko
bara, uz to se i .izdiui na
pirate. Sa svojih etiirt i po sto
pe visine, Stiv se ba nije mo
gao ubrojati u visoke ljude. I -
pak, bio je i te kako u sta.njiu
da dohvati iz friidera bocu sa
pivom za Tabasko Pita, koji je
ulazio u bair, razanahujui svo-
j'im irokim -ramenima, dok mu
se duga plava kosa vijorila pod
udarom vazduniih strujanja
izazvanih orkanskim vrtloziima
sa stropa bara na kome su se
vrtela dva mona ventilatora.
Kako ide, tivi? upita
Pit uz irok osmeh. Da li
jo uvek uspeno razblauje
pie?
Nikada nisam razblaivao
pie. Pite, i ti to zna od
vrati Stiv gledajui nagore,
jer je Pit bio za nekoliiko stopa
via od njega.
Samo se zezam ree
Pit i srknu malo piva, pa se
zadovoljno iisoeri. Ovo pivo
svakako nije raablaeno. ..
OdavjTo nilsii bio u ovom
kraju, Pite ree mal;i bar-
men. Sta te dovodi ovamo?
Radoznalost, Stivii. Cista
radoznalost odgovori Pit ta
janstveno se osmehnuvi. J a
sam veoma radozina'la osoba.
Znam ree Stiv Adams,
koji je godinama bio Piltov pri
jatelj, a povremeno mu jie po
magao u nekim dogaajima ko
ji su iz'iskivaii velike ui. Stiv
je imao zaista pozamane ui.
Mogu Ii ti pomoi?
Mogao bi, kad bi hteo
ree Pit.
Pa, pitaj ree bairmen
a ja u razmisliti da H mo
gu da ti odgovorim.
Razmisli dobro nasme-
ja se Pit. Ali, prvo pogodi
ta je ovo: skoiro est stopa vi
soko, crvene kose koja dopire
NI N A 115
do polovine lea, uzak struk,
d'Uge noge, buj'ne'gnudi, stravi
no priimamljiiva poizaidina, ve-
iito Osmehnute usne, mlade
iznad leve obrve i glas promu
klog vrapca?
Pite. . . to je lako na
ceri se bairmen. Keti Grim!
Mislio sam da' e zago
netka biti teka ree Pit.
Nij-e bila teka ree
Stiv. Uositalom, jo uvek
pamtim vreme kada ai dani
ma dolazio ovamo samo da bi
bio blizu nje. Jedno vreme sam
bio ubeen da e to izmeiu vas
dvoje da se zavri pred oltair-
om.
J a pred oltarom!? tivi,
ne preteruj! nasmeja se Piiit.
Pa, dobro, kad ve zna o
kome se radi. . . J esi l i j'e vi
ao u poslednje vreme?
K eti? Na alost, ona ve
ve od dva meseoa ne radi ov
de ree barmen. Od ta
da niiti sam je video, iiiita znam
ta je s njom. I, ao mi je zbog
toga. Ovaj bar vie nikada ne
e biti ono to je bio. K eti je
privlaila rastrone goste po
put magneta. Ozbiljno, posao
je opao otkako je ona otila.
Nisi me obradovao re
e Pit. I, kae, jednostav
no je otila?
Pa, nije ba tako jedno
stavno ree Stiv. Pre ne
go to je otila, nekoliko nede-
I ja se pomalo udno ponasaa.
Ponaala se udnio? Koli
ko udno?
Pirilino udno ree ma
li bairmen. Da budem iskiren,
poeo sam da sumnjiam da se
K eti bode.
Hoe da kae da se dro
giirala? upita Rit.
Ne znam. Ne mogu da
budem siguran odgovori
Stin^. Vrebao sam pordifcu da
osmotrim njene vene. Mislim,
hteo sam da vidim da li su iz-
bodene. Koliko sam moigao da
zapazim, nisu bile. AM, i, sam
zna da ruairkomani znajiu da
ubrizgavaju to ubre na nemo
gua mesta na telu, tako da se
na venama nlita ne vidi. Ali,
K eti se zaista ponaala kao da
je u w-tripu.
Misli li da je zbog toga
otila? upita Pit.
---- Nemam pojma. Moda je
zbog toga. . . Stiv je oteg-
nuo vie nego to se to Pitu
moglo svideti.
Ti zna jo neto ree
Tabasko Pit. Pljuni to pre
nego to zaboravim da smo
pri jatel ji !
Pa, P i te... Ne znam ka
ko to da objasnim, ali ovamo
je esto dolaziila jedna ena.
Doilazila je uvek pred kraj Ke
tinog radnog vremena i odvo-
NI N A 115
ila j'u je svojim aiU'tocmobiilom.
Valjda kui. Ne znaim.
ena?!? liznenadio se
Pit. Zviui zaista blesavo.
Moe 11 da ml kae neto vi
e o toj eni?
K eti se, dodue, nije po
trudila da nas upozna ree
Stiv. Mislim, nekako kao da
je zatoravijaila da postoji jio
neko osim te ene, uvek kada
je ona prisutna. AJi, ako me
ne pita, bila jie to jedna od
onih. . .
Onih? Kojiih? Pit je
zaboravio na pivo i piljiio je u
tiva zapanjeno.
Ako mene pita, liila je
na vetiou! ^ izgovoiri Stiv
naglo. Hou da kaem, i
vimo u Friku, gradu svih mo
guih porokaa, i ja sam se u
ivotu nagledao homoseksual
nih parova svake vnsite. . . Ne!
Ta ena i Ketti misu bile od te
vrste. Ali, takoe sam viao i
osc'be koje znajiu da opine i
obrlaite nekoga, neim jaim
od Ijoibavi, neim slinim ma-
ijii, ako moe da me razume!
Recimo da te nifta ne
razumem priznade Pit.
AH, to nije vano. Uglavnom,
sve to si mi rekao uopte mi
se ne svia.
Nije se ni meni sviailo
ree prostoduno Stiv. J o
manje mi se svidelo kada je
K eti otila. Naprosto je jednog
dana dola, pokupila neke svo
je stvari, rekOa >neu vie da
radim oivde, i vie je nisam
vidieo.
J esi li pokuao da je po-
zove telefonom? J esi Iii se se
tio da b|i mogao da ode do
njene kue? upita Pit.
Telefon mi se u sijao o d
poziva, aii nikaida nliko niije
odgovorio ree banmen.
Dva puta sam otiao do njene
kue. Prvi put je sve biiLo za-
kljiuano i nikoga nije bilo u-
nutra. Drugi put sam zaAekao
jednu vijetnamsku, luseljeniku
porodicu kako unosi stvari. Ni
su znali ni da zuonu engleski,
pa ndisam uspeo da doznam da
li ji6 K eti kuu prodala ili sa
mo iznajmila. Kada sam im
pominjao njeno ime saimo su
me bledo gledalii.
Blagi boe! uzdahnu
Tabasko Pit. Ba teta! Ke
ti je bila ijva vatra. Ko bi re
kao da onja uopte moe da
pone da se dtrui sa nekom e
nom.
Da si mogao da vidi tu
maku moda bi ti neke srtrvairi
bile jasne ree barmen.
Ovolike oi boje razlika, a li
ce usko kao da ga je presovaia
sa strane. Koato, mravo te
lo i prsti dugi gotovo stopu
svaki. Ponaala se kao da je
itav svet ne interesuj-e. Osim,
Keti, naravno! Kada sam jo!j
NI N A 115
prilazio da je neam porm<diim
kiaio da jie gledala brocz mene.
Voziila je neikaikav stari <kiraj-
zler sa toOiico prljavikn talbli^
caona da su brojke bile neitke.
Nisam uispeo da ujiem kako se
Keti njoj obraa, ali ona se Keti
obraajla uvek sa -seatro. Ka
em ti, ba j'e sve bilo udno!
Pi(t zaiuisti da pita jo mnogo
toga, alli neki gost pozva tiva
na drugi kraj. anka i Piit os
tade otvorenih usta. Zatvorio
ih je tek kada je u nj.iih sasuo
preostalu sadriinu boce sa pi
vom. Kao da miu je taj dutijaj
vratio mo rasuivanja. . . Na
jednom je bio gotovo uveren
da je, eto, ba o'n kriv to Keti
vie niiije tu i to se ne zna
gde je i to se, uopte, ponaa
la udno. Sve to se zbilo iz
meu njih bilo je lepo. I krat
ko. Pri tom je, koliko se se-
ao, Piit insistirao na toim -kra-
tko-K, a K eti na tom lepo. I,
trajalo j-e nekih sedam meseoi.
Sedam uzbudljivih, nestanih,
strasnih sedam meseci. Onda
je Pit odluio da ta stvar meu
nj'ima nee imat,i lep kraj ako
se nasitavi, pa je odluio da
prekine tu vezu, drei se pra
vila da treba prekinuti na na,j-
lepem mestu kako bi ostade
lepe uspom-eine.
Sada je pokuao da se seti
da li jie uopte mogao da ose
ti po Ketimom ponaanju da se
JI joj taj raskid na njaijlepem
mesftu nije ba mnogo dopao.
Seao se samo kako se ona os-
mehnaila sa nevenioom i upi
tala ga da li se on to ali. Pat
joj jie tada objasnilo kako bi
bilo neumesno da se a-li u tre
nutku kada eli da bude prema
njoj, poten. Onda se ona na-
smejiaia i reikla da je zbog tog
potenja zasfliu'io da provede
sa njom bar jo j-edniu no. Na
ravno da je prdistao. I, bila je
to njihova najirazuzdanija no.
Ujutru su se rastala prepoini
toplih i slaitikih utisaka, sa os
mehom i, koliko se Pitu iniillo,
bez aljenja.
Bilo je to. . . Kad? Pre go
tovo dve godine! Nije da se Pit
nije nekoliko puta upitao da li
se ogreio u Ketinom slua
ju. Nije da nekoliko puta nije
poeleo da doe u Troipdko i
napravi se kao da nita nije
bilo i da se sve nastavi tamo
gde se zauistavik) te bludne no
i. Ah, u meiuvrem-enu je u
nj.egovim veilikim rukama bilo
toliko crvenokosih dama da je
jedinoisitavnio morao da zabora
vi na Keti. . .
I, kada je, tog jutra, prola
zio Pebl Biom, U poetku nije
nd pomiislio da bi bdio dobro da
svrati u Tropiko. A onda je
rekao sebi: Pite, mome, ba
bi bio lud kad bar ne bi poku
ao da isproba sebe! Sada je
NI N A 115
pniilika da uitamaviij kidlaikio ti
je, u atvami, s(talk) do Keiti
Grim! I avitatio je...
Hej, Pite! Gde si? pi^-
kinuo ga jie u raizmialjanj.u
Stiv. Hoe li jio jedimo pivo?
Sta? upitao jie Piit ne
kako odsutno. A, piiivo. ..
Ne! Hvala ti! Neu viie. Idem!
Stiiv Adaims je pomak) zaibri-
nuto gledao za Tabasko Piltom,
koji jie izJlaz'io iz baira pogniuite
glave, zadu'blijiein u miili. Stiv
je pomMio: Svega mi, ta stvar
zvana Ijimbaiv sivakako niljie zd
rava kad moe i ovakve Ijiudime
poput Pita da natera da pograu
glaivu!
t: *1
Veliki benitiJl se zauatamo
na parkiralitu uz auitonpuit ko
ji je vodio ka San Hozeu, na
petnaestak milja od San lra-
nciska. Niko nije izaao iz au
tom obila. Samo se vozaevo sit-
aklo spu'sitiilo, da bi voza mo
gao da osmotri okoinu. Video
je tri prazne klupe pored du
gakog drvenog stola, red ve
likih kanti za otpatke i kabi
nu telefonske govo-mice iz ko
je je bio iupan telefonski a-
parat.
Prolo je gotovo deset minu
ta pre nego to je iskrsla pri
lika u belom. . .
Voza je video eniu u beloj
odori do zemlje, adi nijie mogao
da kae odaikle je doJja. Kao
da je sa neba pala, ona se diu-
gim, laganom koracima pirilbli-
aivala -benitliijru. Vozai izae
iz kola. Bio je krupan, ne pre
vie visok, ali naibijien miliiima.
2ena nlije mogla da uhvati vo
zaev pogled ispod tamnih nao-
aira.
Bilo bi dobro da staniete!
ree voiza, aputajiui ruku
ka pojasu za kojiim ae nalazdo
(revolver. ena atade. Njiene
krupne, svetle, pilave oi osta
doe, meutim, potpuno beziiz-
raiajine. Nije se :uplaiila.
Ndiaam ovde da irazgova-
ram sa vozaima ree ena
mirno ,i dovoljno glasno da je
uje osoba koja je aedela na
zA^dnjem seditu veilikog auto
mobila,'.
Voza htede da kaie neito
zajiedljivo i pretee, ali u tom
asu se otvoirie zadnija vrata
benitHja ,i iz kola izae ovek
u bespirekoirnom odelu. Imao
je vie od pedeset godina i lice
potenjailne.
U redu je, Gairte! ree
ovek vozau. J a u razgo
varati sa golpoioom Bler.
Ovo je razgovor u etiri
oka ree goapoica Bler.
Stajala je savreno mirno, ru
ku oputenih niz telo.
NI N A 115
Co-vek dade 23naik vozau da
se udalji na prisitojiniu rnaada
Ijdiniu, i voza posiki^a. Konano,
bio je odlino plaen i tnudio
se da tx3 ne pokvani neposliu-
nou.. Otiao jie iza kalbdine te
lefona. DovoOijino daleko da ne
uje ta ena u beto i njegov
gazda govore.
Ovo je krajinjie neuobia
jen naiiin za jedan su'sret
rekao je ovek. Ni sam ne
znaim zato sam pristao da se
saistanemo ovako, kao zavere-
nicii.
J a znam ree gospo
ica Bler. Ni vi ni ja ne
el'itmo da budemo vienti za
jedno, zar ne, gospodine Valas?
Ipak. . . ree gospodin
Valas. Ne razuimem.
Misilim da odlino razu-
mete, gospodine Valas ree
gospoica Bler mimo. Glas joj
je zvuao kao da ita nekakav
dozlaboga dosadan tekst. Ra
di se o naim poslovnim odno
sima, gospodine Valas.
Vi to nazinvate poslov
nim odosima? gospodin Va
las se prezrivo osmehnu, ne
krijui da sagovomicu ni naj
manje ne ceni.
To je svakako priMad'niiji
teraniin :ree ena. Ili;
moda, hoete da to nazovem
pro^itij-e ? Podvoertjiem ?!
Pire&te na stvar, gospo
ice Bler! izgovori otro o
vek. Nemam vremena za
prazne razgovoire!
Pretpositavljiam da vas e
kaju u gradsikoj venici re
e ena bez ironije, mj^a je
primedba bila virio iromina.
U redu, onda! Bez praznih
razgovoira.
Vtrlo site uviaivni ree
Valas. Osdm to je bio miiio-
ner, vlasnik ogromnih povri
na graevilnskog zemljlilta u
San Frandisiku, BerkMju i Eri-
monitu, bio je i zameniik grado-
naeiljnaka. Sve u svemu, osoiba
koja zaiisfta nije raspotlagaila vi
kom vremena, s obziirom na
dunosti i obaveze.
Ukratko: dolo je vreme
da se rauni pdaite, gospodine
Valas ree goapoica Bler
hiLadno'.
Zaista ne shvaitam o emu
govorate?! ree ovek.
O devojkama odgovori
sp-remno gospoica Bler, kao
da je jedva ekala da je Va'las
to piifta. SigUima sam da ste
uJiivali u njihovom dnu tvu. . .
bez obzira to je sve bilo stro
ga tajna. ..
MisMm da znam kuda ci
ljate ree Valas.
Znala sam da ete razu-
me'ti ree ena.
Da budem iskiren, udio
sam se kako, uopte, prisitajete
da mi dovodtiite vae. . . Hm!
NI N A 115
Vae tiierace.. . I to bez cen
ta naknade. Sada sam svesitan
da ste imali nameru da ml ra
un ispostaviiite kada se vama
bude uinilo zgodno. Dakle?
K'oflliko?
Ne saimo to site veoma
raziumni ve ste i vrlo poslovni,
gosfpodiine Valas ree gos
poica Bler bez osmeha.
Nekako sam bila sigurna da
se neete mnogo cenkati i odu
govlaiti.
Kodiikio? ponovi Vailas
sa priguenim besiom.
Pola miliona! i-ee ena
bezizraajno. Nije ni trep nu
la.
Vii mora da ste ludi!
Ciknu Valas, ali se umiri i ve
sledeu reenicu izgovori mir
nije: pola miliona dolara za
desetak noi sa vaim kurva
ma?! Cak li da sam ih pobio to
ne bi bilo vredno tolikih para!
Ne razumete, gospodine
Valais ree ena. One nee
videti ni centa od tog novca.
One 'to ni3u radile za novac.
Njiihova vrednoat, bl e mrtve
ili ive, nema nikakve veze sa
ovim. . .
Gluposti! Ako razumem,
vi ete taj novac uzeti za sebe?!
Pogrean zaklljtuak, gos-
podnine Va'las! Ne samo to
neu uzeti taj novac za sebe
ve ga li ne eliiim ree gos
poica Bler. On je namenjen
dobroitvo(nnim akcijama. Ne ve
ru j em da ete imati srca da od
bijete da u dobrotvorne siviiihe
pokiloniite -taj novac, naroito
ako dmaite u vtidiu da biste, uko
liko odbijete, mogli biti izloe
ni neprijaitnositima..
Nemo-jite da mi prebiite!
obrecnu se Valas, ali sa osea-
njem neinoi. Savreno ra
zumem u ta sam se uvalio
priihvaitaijiui vae usluge.
Nadam se da razu-mete
ree ena mirno. J er, uko
liko ne bisite razuimeli, moglo
bi se dogoditi da dokazi vaeg
bludnog ivoita osvanu na na
slovnim stranicama svih kali-
fomiijiskilh liistova. Mislim da
vam se to ne bi svidelo. Ni gra-
do.na elniku! Ni vaoj eni,
kona:mo!
Najiednjom iimam oseaj
da i'azgovaram sa veticom!
plamu Valas, steui pesnice.
Moida oseaite nagon za
spaljivamjiem vetiica? ree
gospoica Bler hladnokrvno.
Meutim, verovatno ste svesni
da nita ne biste uradnili ak
i kada biste eiliminisali mene.
Uveiraivam vas da sam se po-
trudiila da vrlo dobro osiguram
sve to se moe osiiguraiti. Mo
ete me jednostavno ubiti, ali
moj neisttainak e znaiti mo| im
saradnicima da postupe ona
ko. . .
10 NI N A 115
Dovoljoo je! prekinuo
ju je Vallas uiilikoim. Oseao je
za-iista eljiu da skoi na nijiu i
izgazii to njetno koato, miirino,
nedokuivo lice. Meutim, zna
je da joj, u sutini, ne moe
niita.
Kaiko god kaiete, gos(po-
dikie Valas ree ena. Ve-
ruj;em da smo se dogoivoniili.
Pola miUoina! uzvilkniu
Valais. Bojim se da e mi
trebati mnogo wemena da sku
pim tarj norvac. Raaume se da
nemaim totlilko gotoviime.. .
Gotovima vam nee biiti
potrebna ree Madno gos
poica Bler. Dovoljmo e
biti da iispumite eik na tu su
mu. U dobrotvorne svirhe. I,
sve e bitji u redu. Cak e viam
to uraunaitji u poreske olaki
ce, koOiiko se ja razumem u po-
reski sistem.
Cek?! izmenadio se Va
las. To bi bilo prvii put u
istorifjii kriminala da se uena
plaa ekom!
Uena! Runa re, gospo
dine Vala-s! Zaista runa re!
Ovo nijie uena ona se tada
po prvi put bledo osmehnu.
Ovo je va ,priilog. . .
Kome?! prekide je pi-
tanlj'em Vailas.
Cek ete nasloviti na Cr
kvu zvezdanih svetaca, Irvin
Hil ree spremno ena.
Pobrinite se da to urimite us
koro. Cim Crkva primi ek bie
vam izruoenii origimaJi svih do
kumenata i fotografija, viideo-
-kasete i srve drugo to bi mo
glo posluiit^i kao dokaz vaih
m^alih, nes/ tanniih avantura sa...
Zaivei, vetice! preki
de je Vaila's.
Hteo je jo minogo toga da
joj kae, ali je sa aljienjem
morao da zaMjiui da vie nema
ta da se kae. Okrenuo se na
glo, pozivajui vozaa, i uao
u auftomobiil zalupivii diiwljaiki
vrata za sobom.
2ena se nije ni pomerila sa
mesta, gledajui kako voza za
uzima svoje mesto i kako, po
tom, bentli odlazi nazad, pre
ma San Francisku, poveavaju
i brzinu. ..
Detektivi Foster i Segar su
upravo dovravali razmenu naj
sveijih iskustava sa sopstvenih
ljubavnih ratita kada je radio
u njiiihovom auitomobilu zazai-
jao:
Guva u muzikom centru
na uglu Grantove i Aveniije I li-
noils! Mole se najblia kola da
odmah krenu tamo. Neredi u
toiku!
Kola 203 ovde! hitro
je odgovorio detektiv Foster.
NI N A 115 11
Mji smo jedva dva hloka. da
lje. Idemo odmah tamo. Ima li
piuanljiave?
Bez upoitrebe oruja!
govonio je radio. Oko canitra
se sakupilo mjnogo graana. Ni
u krajinjoj naidd ne pucajite.
Ne trebai nam aluajno pogoen
prolaznik!
Kako tata kae! ree
Foster. Segar je ve vozio, naj
bre to je moigao, prema uglu
Avenije Granrt; i A venije I li-
noiis.
To je na ugiu Kineske e
tvrti ree Foster. J esu li
Kiniezi opet neto zakuvali?-
Vildeemo im stignemo
.ree Segar.
Stigli su vrio brzo, .uiprkos
gustom saobraaj;u, provilaoei
se kroz redove automobila. I,
zaustavili! su kola im su ug
ledali guvu.. .
Ispred veliike zgrade u ij^em
se prizemijiu nalazio, sav u sta
klu, muziki centair, ve se oku
pilo nekoliko stotina Ijiudi. Ur
lali su, razmahivali rukama, i
Fosteru i Segaru se u prvi mah
uinilo da navijajiu. I strali su
iz kola i poelfi da se probijaju
kroz guvu drei u rukama
svoje znake i viui:
Prolaz! Policija! UkloniJte
se, zaboga! Mi smo 'iz policije!
Stie konjica! vikniuo je
neko.
Prekasno, kao i uvek!
zauo se jedan dmugi glas.
lareetajite ga! Izireetajfte
ga! histerino jie vikala neka
ena.
Kada biste radili svoj po
sao kako treba, ovo nam se ne
bi dogaalo! rekao je neko,
ali detektivi nisu imali vreme
na da sfliuajiu takve primedbe.
Probila, su se, konano, kroz
gomilu i zastali ispred izloga
muzikog centra na irokom,
praznom prostoru. Asfalt je bio
prekriven razbijenim stakl'Om.
Nekoliko ogirominih stakala na
izlogu bilo je razbijieno. U unu
tranjosti muzikog centra se
kreitala nekakva prilika u be
lom, inae nikog drugog nije
bilio.
Sta se dogaa? upita
Foster najiblieg graanina.
Pitajte onu utvaru unutra
obrecnu se zapitani.
Hvala na pomoi ree
zajedljivo Foster i izvue re
volver. Krenuo je prema ulaziu
u cenitar. Segar takoe izvue
oruje i ositade gde je, da bi ti
tio kolegu.
Tada se iz gomil-e izdvoji
mladi duge kose, obuen u
odeu kakvu su, ezdesetih, no-
siH hipici. On prie Segaru i
ree uspanieno:
Zaustavite ga, molim vas,
kako god znate! Unitie sve!
Ko Sli ti? upita Segar.
12 NI N A 115
J a sam iz centra od
govori usplahireno mladi.
Menader. Ta.j luak je izore-
nada poeo da lomi sive oko
sebe. Izgledao je tako miran,
a onda. . . Svi soj pobegli kada
je poeo da urla i rui sve pred
sobom!
Ko je taj tip? upita
Segair.
Ne znam ree mena
der. Mlad je. Vrlo milad.
Nosi nekakav udan beli plat
preko odee. Kaem vam. . .
Bio je miran kao bubica, a on
da je podiivljao. Bez razloga.
Najednom. Zaustavite ga!
Zato smo ovde ree Se
gar. Ima l,i. oruje?
Mislim da nije naoruan
odgovorio je menaider.
Gomila je uriala, navijajui.
J edni su glasno zahtevaili da
se poinilac ubije. Drugi su na
vijali protiv policije. Trei su
prosto uiavli u spektaklu, ka
kav moe da prui samo jedan
tako veliki i tako otkaen
grad kao to je Friko.
Foster je uao, koraajui
preko slonidjenog stakla, u mu
ziki cenatr. U prvo vreme nije
video nikoga, a onda primeti
sldupaniu pniihku, o:buenu u
veliki, beli, svileni plait, ka
ko se brije iza razbijenih veli
kih zvunika u jednom uglu.
Izai sa podignutim ru
kama! viknuo je sitrogo de
tektiv i uperio revolver u tu
priliku. J o nije dobro video
Ue u kolje je nianio.
Prilika u belom se pomenila
samo toliko da je sada detek
tiv Foister mogao da vidi da ima
posla sa mladiem, ne starijiim
od esnaest ili sedamnaesit go
dina, sa ogromnim, umezvere-
nim oima koj-e su luaki bli-
S'tale ak i po jakom svetiu ne
ona koji je osvetlijavao itav
prostor.
Izai i podigni ruke tako
da ih mogu videti! po,novio
je detektiv. Nita ti se nee
do'godiiti!
Mladi je samo gledao u de
tektiva i nije se_ micao. inilo
se kao da ne razume ta mu
se govori. U stvari, inilo se
kao da uopte ne moe ni da
uje ni da vidi ta se dogaa
oko njega. Foster pomisli: Jo
jedan poludeli narkoman! Sa
takvima je najtee! Siguran
sam da e se bacakati i oti
mati i izgrebati Segara i mene,
i po'guvati nam odela. . . Ok
renuo se ka Segaru, koji i'S
bez urbe sledio:
Segi, ortak! Skoi do kola
i pozovi pojaanje! Cini mi se
da imamo po:sla sa podivljalim
narkiem! Trebae nam ambu
lanta i jedna luaka koulja,
i mnogo siree da ga sklepta-
mo.
NI N A 115
13
Ne pretenuj, Foatere
rekao je mirnije Segar. Mo
mak je malo presiisao koke
i to je sve. Treanuu ga neno
u timtaru, pa e se arairiti i
ppobudiee se sa narukvicama
na zadnjem seditu naih kola.
Foater je pogledom pratio
mladia i razmiljao. Konano,
klimniu gilaV'Om i krete napred.
Cim je napravio prvi ko-rak,
mladi skoi! U rukama je dr
ao nekakvu metalnu 'polugu i
tresnuo je njome u najibliii
zvunik takvom siilinom da ga
je skoro prepolovio. Za;tim je
atao, raskreen i iskeen, a iz
grla su mu dopirali nekakvi
mukli zvucii slini reanjiu.
Opa! ree Segar kada
je video da je Foster zastao.
Maak prede. Ovome bi treba
lo nabaciti kakvu mreu na gla
vu .. .
Ne zezaij! odvrati mu
kolega. Vidi i sam da deko
nije bezopasan.
P'Uatii mene da mu pri-
em! ree Segar i istupi ne
koliko koralia napred.
Mladi u belom se nije po
merio. Samo je jo jae reao,
a lice mu se iakrivii u runu, is-
keenu grimasu. Uzvitlao je
nekoliko puta metalnom polu
gom iznad glave videi da mu
poHicajac pniilazi, ali nij-e napa
dao.
Deko, spusti, tu stvar pre
nego to te izreetamo! ree
mu Segar prilazei oprezno.
J a bih, ipak, da doizovemo
pomo ree Foster.
Bez veze odvrati Se
gar. Momak nema tri iste
da krene protiv dva policajca.
Samo foiMira sa tom polugom.
Kao odgovor na to mladi u
belom se ustremi neverovatnom
brzinom na njega zamahujui
polugom. Segar uperi revolver
u mladiia, bez namere da pu
ca, aili pre nego to je i shvatio
da je taj pokret bio uzaludan
poluga ga tresnu po zglobu ru
ke u kojoj je drao oruje po
lomivi mu aicu zgloba. . .
Segar odskoi osetivi sna
an boi u ruci i jauknu.
Nazad! dreknu Foster.
Pobesneli mladi u belom je,
medutiim, ve bio preblizu i po
novo je uzmajhnuo polugom, ci
ljajui nesumnjivo u Segarovu
glavu. . .
Foster se baci na Segara aa
nam erom da ga obori i ukloni
na vreme. Obojica se sruie
gotovo ispred mladievih nogu.
Poluga prohuja iznad Segarove
glave!
Gospode! uzviknu Fos
ter.
Mladi u belom je poeo ma-
hniito i brzo da udaira polugom
oko sebe. Sada vie nije ci
ljao. Udarao je naalepo nevie
14
NI N A 115
nom snagom. Treakao je div
ljaki vunlioui. Foater i Segair
se otfcotrilijaie nekoliko jardi
ulevo. Mladi krete za njima ne
preatajiui da udara i>o(kigom
oko sabe.
Pucaj! dreknu Segar
bauljajui etvoironoke, elei
da bude ato dalje od te razgne-
vljeine prilike u beloj odori.
AH, Foster vie nije ni znao
gde mu je revolver, kojii mu
bee ispao iz ruke. Oavmuo se
oko sebe pogledom traei om
je . . .
U tom trenutku se poluga
spuisti na njegovu glavu! Lo
banja pogoena atranim u-
darcem prte, a krv liou niiz
detektovovo lice. On napravi
nekon'troliisani pokret nesves-
no izmiui, a prsti mu se gr
evito zakaie za mladiev
beli ogrita!
Sraaaaaaaaaaanje! vri-
snu Segar i panioo skoi pre
ma revoiveiru koji je leao na
tliu nedaleko od njega.
PodivljaH mlaadi se okrete
prema Segaru, al| i ga Fositer
nije putao, siteui beli ogrta
u samirtnom gru. Mladi se
se okrete i tresu polugom umi
rueg detektiva jo jednom u
glavu!
Segar doepa revolver zdra
vom rukom, dok mu je slom
ljena beiivoitino visiiila niz telo.
Uiapravio se to je bre mogao,
aH ne dovdljlno brzo.
U trenuitku kada se mladi
eva poluga sputala na Sega-
Tovo rame, lomei koati, detek
tiv je pritisnuo obara . ..
Pogoen kuiraumom iz ne-
poaredne blizime, miladi kao
da poskoi unazad i pade na
lea sa treakom, dok mu se na
grudima irila orvena mrlija
preko bele odore!
Budalo drogiram! dre
knu Segar oaeajui kako mu
kolena klecaju od bola koji je
razdirao i ruku i rame. Ispus
tio je oruje.
Uapeo je samo da prie mla
diu i da uitvirdi da ovaj umire,
halapljivo gutajiuqj vazduh i
grei se, ogrezao u sopatvenoj
krvi. Segair mu pooepa belu
odoru na grudima da bi bolje
video ranu. Tad ugleda srefbr-
ni lanac sa veHtoilm priveskom
u obliku zvezde sa dvanaest
krakova. Pre nego to se od
bola onesvestio Segar pomilsli:
Sta sve ovo moe da znai?
Trei veliki kola kojii je Su
miko pripremiila za Leslilja i
Pita neatajjao je nesvakidai-
njom brziinom u usitima Ta-
basko Pita, kada su na televi
NI N A 115
15
ziji, u popodineviniiim veatima,
kreniule sliike iz miuzikog cen
tra -na uglu IlinoLs i Grant ave
nije.
Vid(i ovo! uzviknu Pit
m-uimlajiu-i punim usitima.
Pite, zar te niisu uiH da
se ne govori punim -ustima
pecniu ga Lesli, koji j-e ve
pijiucikao svoj konjak.
Sumikio se priijateljiski os-
mehniu oboijiici ,i pogleda u eik-
ran. Zapitala je:
Sta se to dogodilo?
Izgleda da je neki mladi
narkoman unitio tu radnjiu, a
kada au polioaijici doai da ga u
tome sjpree -razibio je glavu
jedmiom od njiih i dnu-gog gad
no ranio. Zauzivrat je dobio
meitak u grudi.
Aii, ovi na televiziji jo
nita o tome ne govore re
e Sumiko.
Rei e. Oni uvek misle
da imaju vremena ree Pit.
Kako ti onda to sve zna?
uipiita Lesli.
Ovamo sam doao taksi
jem .ree Pit. Taksilsiti
sve znarjiu.
Kao da eli da potvirdi Pito-
ve rei, televizijski komenta
tor je ba u tom trenutku iz
govarao :
Poginuo je poJicaijac, de
tektiv Greg Fositer, a Carls
Segar je teko povireen u su
kobu sa napadaem. Napada
je izgubio ivot. Id-enitiifikovan
je kao sedamnaestogodinji
Hajiram Deluka, roen u Bafa-
lu, Ilinois. Za njim je, inae,
bila -raisipdlsana pOternica zbog
pljake benaimiske pumpe u
Kanzasu. Poslednjiih nekoliko
m-eseci Hajiram Deluka je na
ao utoite u Crkvi zvezdanih
svetaca . . .
Toildko o brainii reagova-
nja televizije nasmejao se
Lesli. Taksdisiti siu sve to
znali pre njiih.
Crkva zvez-danili svetaca?
upita Siumifco samu sebe
glasno ;i) trepniu svoijpm tam
nim, kosim odma. Zvui mi
poznato.
Meni ne ree Tabasko
Pit. U Friku ima. toliko cr
kava i kojekakviih sekti da sam
odavno prestao i da im pam
tim imena. Mada mi je potan
ski sanidui prepu,n nekakvih
letaka i poziva na slube boi-
je. Covek lako moe da stekne
utiisak da ovim naim svetom
ne up-ravlja samo jedan Bog,
ve nekoliko stotina -njih.
Pa da! Su-mriko uzvi
knu. Crkva zvezdanih sve
taca nam je poslala nekakav
reklamni materijal, pozivajui
da im se pridnuinno iii tako
neto. Naravno, usput su tra
ili i dobrovoljini prilog.
Nisi valjda itala to?
upiita ozbiljno LegU.
16 NI N A 115
Jesam, naravmo ree
Sumiko gotovo vesedo. Po
malo je smeno. Oni venujiu da
itav ivo't na naoj: planeti
potie sa. nekih planeta iz ne
kakvog sazvea. Napisali su,
ak, da j>e glavni cdilj Orkve da
se zemaljski ivot vrati u to
sazvee.
Taj deko, koji je pogi
nuo tamo ree Lesili ozbilj
no pokaziujiui rukom ka tele-
vizoiru na kome su se redale
shke uniitenog muzikog cen
tra on se sigurno nee vra
titi na te njiiihove zvezde. Neke
od tih sekti su opasne. Po i
vot opasne.
Televizijiskd izvetaj o doga
aju u muzikom centru se
zavrio i Lesli iskljiui televi
zor.
Na alost, koliko god je
Friko otvoren grad u kome
svako moe da doiivi i dosti
gne svoju slobodu, neizbeno
je da uz to ide i kriminal. Dro
ga, prostitucija, i sve drugo . . .
Nije lako iveti u ovakvom
svetu.
Da . uskooi Pit. Tak
sista je rekao da je taj klinac
koji je napravio iitavu guvu
bio drogiran. Bogamu, ta dro
ga! Uvek sam se pitao zato
je klinoima potrebna droga?!
Meni je, recimo, dovoljno pi
vo!
Suaniko se nasmeja zvonko,
to zazvua kao proisajpanjje bi
sera po mermeriu. Shvatila je
poruku ,i hitro se ispred Ta-
basko Piita nae konzerva nje
govog omiiljenog, australijiskog
piva.
Sta jo priaju taksisiti?
upita Lesili.
Svata odgovor,! Pit
ali, ja sam zap'amtio samo
ovo sa ovim klincem.
Sme U da se zna gde si se
ti to smucao taksijem? nes
tano upita Sumiko. Nova
ljubav moda?
U stvari . .. otegao je
Pit dvoumei se da li da im
ispria ta je traio u Tiropi'-
ku. U pitanju je stara lju
bav.
Aha! doskoi veselo
Lesli u alii. Stari, drugar!
Pre -nikada ni'sd govorio o sita-
rim ljubavima.
Ovo je neto posebno
- stade da se brani Pit, malo
poorvenevi. Prolazio sam
sluajno pored jednog meste
gde je radila K eti Grin . . . J ed
na zaista divna devojka . . .
Da sam uzimao od tebe
po dolar svaki put kada hi za
neku devojku rekao da je div
na, do sada bih zairaddo bo-
gatsitvo ree LesH.
Ne zadirkuj ga, molim te
Sumiko je prila Pitu i pri
jateljski ga zagriffla. Ako
NI N A 115
17
Les nee da silua, ja hou.
Sta se doigodiJk) sa tx>m div
nom d-evojikom?
U tome i jesite sitvar
ree Pit, pomalo obraboren.
Niko ne zna ta se zbilo sa
UDjom. Jednoata'vno j-e nestola.
Cak se ini da se i odselta iz
svoje stare kue. Nikome nije
rekla kuda odlaizi.
Zv'Ui tajanstveno re
e Lesli.
Namerava li da je pot
rai? updita Suimiko.
Ne znam ree Pit.
Ne znam ni da li u moi
da joj uem u trag. U nijenoj
kui sada ivi neka vij-etinam-
ska iseljenika porodica. Oni,
izgleda, o njoj nita ne znajiu.
J a bih zaisita volela da je
poitrais i da se itava pria
zaiviri sreno osimehniu se
Sumiko.
Kao na televiziji, a?
upiita Pit.
Kao na televiziji poi-
vrdi eretski SumiHio.
Kad bih samo znao oda
kle da ponem potragu? u-
pita Pit samog sebe.
Zato ne pokua da se
raspiJta kod agencije koja je
pirodaia njenu kuu? ree
Lesli. Oni bi mogli da ima
ju trag.
U pravu si, ortak! iz
nenaeno izgovori Pit. Me
ni to nije palo na pamet. Sa
mo, ne znam koja je to agen
cija?!
To treba samo da 'Upitai
tu porodicu koja saida Lvi u
toj kui rekla je Sumiko,
ponosna to pomae prijatelju.
Cini se da oni ne znaju
engleski ree Pit.
Sumiko pogleda u Pita i
htede neto da kae, 'ali za
tim skrete pogled ka Lesliju.
Samo ona je mogla da uje
L.esiij-eve miisili. On niije mo
rao ak m da joj klimne gla
vom. Mislio je: Ovih daina
ionako nemamo ta da radi^
mo . .. Sumiko se okrete spre
mno Pitu i iree:
Mislim da emo taj pro
blem moi da resimo. I Les i
ja znamo poneto vijetnam
skog. Poi emo sa tobom da
porazgovaramo sa tiim ljudi
ma.
Prt je bio iznenaen. Prijat
no iznenaen. Najednom je
dobio elju da zagiili prijate
lje. I, uinio je to, obuhvata-
jiui i Leslija i Sumiko svojim
ogromnim rukama . . .
Malo ko je znao na koji na
in je Majk Valas, zamenik
giradonaelnika, uspeo da u
gradskoj venici za sebe obez-
18
NI N A 115
bedi prostonije koje 3u zauzi
male gotovo itaivo istono kri
lo velike zgrade. Ugla'vinoim, te
prostorije su bile gotovo dvos
truko vee od prostorija samog
gradotnaelnika. J o manje j
bilo poznato zato prostorije
Majka Valasa morajiu da buidu
opreonlljienie neuiporediivo luk-
suzniijie i bogatije od gradona
elnikovih. Zmalo se samo da u
tom luksuzu Valas beskrajno
uiva.
Ve u velikoj ekaonici, is
pred Valasovog kabineta, ta
rasko je bilo vie nego uo
ljiva. Na zidovima su bMe ori
ginalne slike najuspenijih sli
kara sa zapadne obale. Bila je
to zbirka neproceoijive vred-
noBiti. Mietalmi nameltaj se
blistao, a ptoica sa Valasovim
imenom i titulom na vratima
kabineta bila je od isitog zla
ta. AH, tek unuitranjost kabi
neta je posettiooima omogua
vala da zamisle kako je mogao
da izgleda neki od dvorova naj
bogatijili kraljeva i careva.
Bnu/ no Simoms je ve neko
liko puta bio u Valasovom ka
binetu, ali nije prestajao da se
udi i divi tolikom bogatstvu.
Sada je sedei u fotelji preko
puta Valasa, procenjivao koH^
ko moe da vredi platimsta
kuitija ukraena rubinima, iz
koje je Valas vadio pravu ku
bansku cigaru, odisecajui joj
vrh pomou mimijatume giljo
tine namjene od slonovae i
zlata. Valas zapali cigaru i od-
bi nekoliko gustih dimova, a
onda ree:
Moram da te zamolim za
jednu 'uslugu posebne vrste,
Bruno.
Bilo bi mi drago da mo
gu da vam pomognem, gosipo-
dine Valas ree Bruino. Bio
je doktor prava, brlgaritan
pravn'ik i najmlai pomonik
dravnog tuioca, za ta je, sti-
cajem okoilnositi, morao da bu
de zahvalan upravo Majku Va
lasu, koji ga je svojim uiti-
cajem postavio na to odgovor
no mesto.
Ali', moram da ti kaem
da se radi o vrlo diskretnoj
stvari ree Valas odmera-
vajui mladia prodornim po
gledom. U sebi je mislio kako
je zaista bogomdani voa kada
uspeva da tako sjajno glumi
autoritet, mada u dui osea
da se taj autoritet ljulja.
Da li moe da sprovede
tajnu istragu protiv jednog o
veka? Razume se, nezvaninu.
Recimo, za moj raun.
Voleo bih da ujem pob
lie o emju se radi ree op-
rezino Bruno Simons. Shvatio
je da je dolo vreme da Vala-
su vrati usiluigu, ba kao i to
je znao dai ga nee moi odbi
ti, ma ta Valas traio.
NI N A 115 19
Postoji ovek po 'imenu
Kris Mairtem ree Valas po
malo nehajno, ne elei da
Bruno sihvati koliko mu je to
vano. Doao je u San Fran
Oiisko ko zna otkuda i ovde za
poeo neto to se zove Crkva
zvezdanih svetaca. Do sada ta
iosititucija nije imala problema
sa zakonom, ako moe da me
shvati, al i . . . Meni se inii da
taj Mairiten ipak 'nije saisvim
isit. Raaume li?
Miisjlim da shva-tam re
e Biruno spremno. Dozvo
lite da pogaam . . . elite da
istraite poza=diniu danainjeg
sluaja u muzikom centnu,
zair ne? Smrt tog deaka nije
ba zgodna sitvar, ni za polici
ju rui za tu crkvu, ni za grad u
celini, zar ne?
Oduvek sam bio uveren
da si ti vrlo bistar mladi
osmehniu se sa olakanjem
Valas, Nije imao na umu smrt
mladog pripadndka Crkve zvez
danih svetaca, niti billo ta sli
no, ali je hitro shvatio da je
bolje da Bruno venuje u tu
varijantu. Voleo bih da
znam to vie mogu o tom o-
veku. Krisu Martenu. Moe li
to da uradi?
Naravno da mogu ree
Bruno Simons. Mogu to da
uraidim i zvanino . . .
Bolje e biti da sve osta
ne diskretno ree Valas.
Dobro bii bilo da o tome
zniamo samo ti i ja. Kada stvar
isiteramo na istiniu .. . Razu-
me?! Uveren sam da je za
nas dvojicu bolje da javnosti
ba mi saopt'imo mraoniu isti
nu o Crkvi zvezdaniih svetaca
pre od policije iJii novinara.
elite da preduhitrite sve
one koji, zasigurno, ve nju
kaju oko te orkve nosle ovoga
u muzikom centru?
Upravo to odahnu Va
las. Uzmi cigaru!
Bruno nije bio pua. Ipak,
uzeo je cigaru i zahvalio. Var
las mu je zavereniiki namig
nuo. Razmiljao je sa olaka
njem o tome kako j e lako i
bezbolno uapeo da obezbedi is
tragu nad Martenom. Laknulo
mu je nije morao da obja
njava Brunu da se zaipleo u
mreu iz koje ga moe izviui
samo pola miliona dolara . . .
I li neto estoko to bi mogao
da prikai Martenu, i to bi
moglo da posilui za trgovi
nu .. .
Sumil^o se uljudno klanjala
iitavom redu utih lica koja su
stajala ispred kue. Kue koja
je nekada pripadala K eti Grin.
Vrlo ljubazno se zahvaJlila, na
vijietnamisfcom, a zatim se pri-
20 NI N A 115
dnuila Pitu i Lesliju, koji su
je ekali na ulicn, ispred srebr-
naste korvete. Mada. je Pirt
bio nesitrpljiiv, nije prvi upitao.
Prvi je progovorio LesiM:
Sta si saznala?
Sve to su mi ti Ijiudi mo
gli rei odgovorila je Sumi
ko i pogledala u Pita. Mada
mi neke stvari nisu ba naijjais-
nirjie.
Govori, zaboga zavapi
Pit gubei sitrpljenj^e.
Pokazali su mi ugovor o
izinajmljinivanju kue. Kua ni
je prodaita ree S^imiko.
Bili su vrlo ljubaz.ni. Mis
lim da su bili iznenaeni to
govorim njdihov jezik. Ali, na
tom ugovoru nigde nema ime
na tvoje Keti, Pite!
Kako nema? zapanji
se Piit. Pa, ona je tu ivela
do pre dva meseca!
Moda e zvuati kao is
ta sluajnost, ali na ugovoru
stoji da je vlasnik kue upra
vo ona Grkva zvezdanih sveta
ca o kojoj sm.o jue govorili
ree Sumiko, ne sasvim bez
brino. Naravno, tu je i na
ziv agencije koja je posredo
vala u iznajimljivanju kue.
Agencija se nalazi na Market
ulici i zove se Klir bildrimg.
Blagi boe! ree Pit
zabezeknuto. Znam tano
da je K eti tu kuu kupila pre
pet ili est godina i da jo nije
ispJatila hipoteku. Priala mi
je kako je dobila malo nasled-
stvo od neke tetke i da je sav
novac uloila u tu kuu. Ona
je volela tu kuu.
Moda emo neka obja
njenja dobiti u agenciji? re
e Lesli palei motor korve-
te. Idemo pravo tamo!
Lesli je vozio utei. Meu
tim, Sumiko je znala da on
razmilja. Sklopila je oi, kon-
centriui se na Leslijieve mis
li. Poznavali su se suvie dob
ro da- bi njoj promakla njego
va zabrinutost, a njihova tele
paitska povezanost je bila toli
ka da Sumiko uippte nije
smetala buka saobraaja da
sasvim jasno razazna Leslijeve
mi sl i . . .
Nije iskljueno da se oko
te Crkve zvezdanih svetaca vi
ju neprija,tni vetrovi, razmi
ljao je Lesli. Smrt tog dea
ka, a poitom i ova stvar sa ku
om Piitove Keti Grin?! Pam
tim neke crkve koje su to
bile samo po jmenu, a iza njih
se krila o'bino nekakva banda
prevaranata. Zvezdani sveci
mi lie na tako neto. Ali, mu
drost govoiri da se o svaemu
treba znatni vie da bi se mo
glo razmiljati.
Tabasko Pit je utao tokom
vonje. Mrtio se i pokuavao
da u sebi sabere sve injenice
vezane za Keti Grin. Pitao se
NI N A 115 21
da li je doibiTo poznavao tu de-
vojbu. Pitao se da li je moda
sebe zavaravao da je pozmaje?
Verovao je da ona nije od oso
ba koje bi nasele propagandi
nekakve religiozne sekte, ali
injenice su ga uipuivale na
sumnju da je, na vole-ban na
in, vlasnitvo Ketiine kue
prelo u ruke te crkve, to je
mogk) da znai i da se Keti
pridruila tim zvezdanim sve
cima. Iznenada, Piit progovori:
Trebalo bi pronjiukati po
toj zvezdanoj cikvi!
To nee biti ba- tako jed
nostavno ree mimo Lesli.
J a mislLm da je bolje da pr
vo ustanovimo kako stoje stva
ri u agenciji.
Brzo su izbiH na Ulicu Mar-
ket, gde ih je zatekla jedna od
onih saoibraajnih guvi koje
su bile tako svojstvene veli
kom gradu. Tri kolone vozila
su se kretale puevom brzi
nom, prepliui se i tako stva
rajui jo veu guvu. Neki
vozai su uvek biii ubedeni da
se kolona do one u kojoj voze
kree bre, pa su pokuavali
da se prestroje. Drugi su strp
ljivo pratili vozilo ispred sebe.
Trei su otvarali prozore i pso
vali. Malo ko je potovao se
mafore, a saobraajaca nije bi
lo na vidiku.
San Erancisko ree
neodreeno Tabasko Pit uz uz
dah. Ponekad zaelim da i
vim u nekom gradu po ij'im
uliicama ovek moe da vozi
kola bezbrino i lako.
Strpljenje pobeuje vre
me izgovori Lesli sta is-
to'njaku mudrost.
Uosftaiom, ne urimo
dodala je Sumiko.
Krenuli su, pa stali, zaitim
opet krenuli, pa opet staH. On
da su neko vreme ili brzinom
od tri ili ettiri milje na as,
sve dok se nisu priibliiiii Blu-
mingdeji robnoj kui. Tu su
staili, kao i svi ositali, i Sitajali
su dobrih deset minute.
Bre emo peke ree
Pit.
Ako ba eli . . . rekao
ie Lesli.
Ali, nismo daleko re
kla je Sumiko. Agencija
Klir bilding se nalazi u sle-
deem bloku zgrada.
Ufff! gla'Sio je Pitov
komenteir. On se iskreno udio
kako Lesli i Sumiko imaju str
pljenja da podnose takvu sao
braajnu guvu.
Kada su konano stigli na
raskre Ulice Market i Pebl-
ton avenije, videli su ta toliko
zadrava saobraaj. ..
Raskrem je tumarala gru
pa mladih ljudi obuenih u ve
like bele plateve!
Pet ili est devojaka i etiri
mladia, behu raspreni po ras-
22 NI N A 115
bru kao jato poludeilih vira-
baca. Kiretali su se nekakivim
ukoenim koracima, Mecajiui
i vrtei se ukrug. Kao da nisu
uopte imail'i pojma, kuda su
kreniuli. Metnjaii su pravac bez
ikakvog smisla ne ohraajiui
panjiu ni na brojme automobi
le, ni na etiri policajca koji
su jurili od jedne do druge
osobe u belom, urlajiui i ma
ui palicama, ali oigledno bez
ikakvog uspeha. Mladii i de
vojke kao da uopte nisu pri-
meivali poiicaijce. U stvari,
oni su se ponaali kao da uop
te ne vide niti uju svet oko
sebe. Lica su im bila bleda, a
oi izbuljene.
Pogledajte! ree Su
miko.
Ko su sad ovi? upita
Pit. Lie na nekakvo avan-
gairdmo pozorite.
Kamo sree da je pozo-
rite ree Lesli.
Pogledaj, Pite ree
Sumiko. Svi nose oko v-ra-
ta . . .
Prilike u belom su oko vra
ta imali srebrne lance sa veli
kim priveskom u obliku zvez
de sa dvanaest krakova. Sumi
ko objasni:
Videla sam ovakvu zvez
du na onom propagandnom
materijalu Cmkve zvezdanih
svetaca. Opet ta crkva!
Neverovatno?! iKvik-
nu Pit. Do da^nais nisam m
znao da tako neito postoji u
gradu, a danas mi se ini da
osim njih ne postoji ba nita
drugo! Kud god da krenem sa
mo siluam o zvezdanim sveci
ma, a sada ih i vidim. . . I,
smetaju mi!
Sveci su tumarali raskr
em zaleui se pod tokove
onih automobila iji vozai ni
su imali dovoljno strpljenja,
da bi zaitim okrenuli na troto
ar upuujui se na sasvim dru
gu stranu, no i to samo zaas,
jer su se vraali na ulicu, ne
osetljivi na viku policajaca,
vozaa, prolaznika . .. Suve,
pobelele usne su im se pokre
tale kao da tiho izgovarajiu ne
to.
Sta oni to govore? upi
ta Pit, znajui da su i Lesli i
Sumiko u stanju da sa usana
proitaju o emu se radi.
Grus! ree Lesli.
Cimi se da automatski po
navljaju samo jednu re: Gr
us!
Grus!?! zaudi se
Tabasko Pit. Sta to znai?
Pitaj me neto lake
nasmeja se Lesili.
J edna devojka u belom se
u stremi ravno na njihov auto
mobil. Koraala je kao u polu-
snu i na tren se kiMo da e
pokuati da pree preko auto
NI N A 115 23
mobila, a onda se naglo zaus
tavila, okreinula se posrui i
breniula na drugu stranu. Njiiih
troije u kolima siu mogli izbliza
da vide njeno lice. I njene oi,
ukoene, razgoraene, staklas
tih enica.
Ona je drogirana ree
Sumiko.
Bez ikakve sumnje po
tvrdio je Lesli. Svi su oni
drogirani!
Isto kao onaj momak ko
ji je plaitio glavom jue re
e Pit.
Policajci vie nisu izdrali.
Sada vie nisu samo mahali
palicama u pokuaju da odre
kakav takav red, ve su poeli
da udaraju. Bez estine i od-
luiniosti, nekako mlako, ali i-
pak da udaraju. Jedan udareni
mladi u belom pokleknu pod
udarcem, ali kao da ga nije ni
osetio, okrete se samo na dru
gu stranu, rairi ruke i poitra
ra,vno pod tokove jednog kom
bija iji je voza bio izgubio
ivce. Konice zakrpae i ko
mbi se zaustavi in od mladia.
Meutim, pri'Mka u beiLom pro
dui pored kombija kao da ga
ne vidi.
Ovo je suludo! ree
Sumiko.
Odnekle su zavijale sirene
'policijskih kola, ali ta kola oi
gledno nisu mogla da se pro-
bij'U kroz guvu. Podstaknuti
sirenama policajci poee od
lunije i ee da udaraju mla
die i devojke. J edna devojka
pade pod udarcem, a;li odmah
ustade i nastavi svoje besmis
leno tumaranje kao da se ni
ta nije dogodilo. Policajci su
urlali, oseajui da su n'emo-
ni i da su izgubili bilo kakvu
kontrolu.
Sklonite te spodobe sa
ulice! vikao je neko iz auto
mobila policajcima.
Udrite ih jae! Porazbi
jajte im lude glave! vikao
je neko drugi.
Pobijite budale! zaurla
nekakav ovek koji je prestra
eno stajao pobijen uza zid
neke zgrade, nesvesno se bra
nei rukama od mladia u be
lom koji mu je prilazio. Mla
di ga nije ni dotakao, ali o
vek je gotovo zavritao od
panike.
Ovo se nee zavriti' do
bro ree Lesli.
- Oni su ipak samo zablu-
dela deca apnu Sumiko sa
saaljenj'em.
Policajci su sada udarali pu
nom snagom. Jedna devojka
pade i vie se ne pom eri. J ed
nog mladia razjareni policajac
pogodi palicom u glavu. Krv
linu niz mladievo lice. Drugi
su padali pod tekim udarcima
ostajui da lee . . .
24 NI N A 115
Neki ljudi iskoie iz svojih
autoimobila i poee da vuku
po asfaltu oborene prilike u
bslom kao da su vree, ukla
njajui ih sa kolovoza.
Ovo je okruitno ree
Suaniko.
Ohirajbreni, vozai su prilazi
li mladiima i devo^jkama ^u-
darali ih pesnicama, i nogama,
besno i snano. Drugi su ih
vukli prema trotoairu. Za tili
as raskre se pretvori u uza
vreli kovitlac besa i slepe si
le .. .
Volela bih da o^/ o nisam
videla ree Sumiko sa tu
gom u g!lasu.
Sve je trajalo prilino krat
ko. Za svega nekoliiko minuta
lepom silom raskre bi ra-
ieno. Vozai koji su ues
tvovali u brutalnom ra,ia-
vanju vrati'e se u svoje auto
mobile i nastavie put kao da
se nita nije dogodilo. Dva po
licajca su sada sasvim hladno
krvno regulisali saobraaj,
dok su ostali uvali onesvee-
ne i izubijane pripadnike Cr
kve zvezdanih svetaca. Tada
su uspela do raskra da se
probijiu i dvO'ja poHcijska kola
i jedna ambulanitna.
Lesli pokrenu korvetu i
ve sledeeg sekunda vie ni
su mogli da vide epilog scene
sa raskra. . .
Neto u te zamoliti, Su
miko ree LesOi.
Sta? upita ona. J o
uvek je bila pod utiskom mu
nih scena.
Pironai e mi adresu te
Crkve ree Lesli. Misilim
da u moraiti da, bar nakrat
ko, postanem njihov vernik.
Ve od sutra.
Misli li ozbiljno? u-
pita Rit.
Sasvim ozbiljno odgo
vori Lesli usporavajui, jer su
bili stigli do zgrade u kojoj se
nalaziila agencija koju su tra
ili.
Zna ta? Voleo bih da i
ja malo pronjukam po toj crk
vi ree Pit.
Hvala na pomoi re
e Lesli. Ovo je posao za
mene. A sada hajdemo u agen
ciju da se raspitamo za kuu
tvoje Keti.
Zar nema poverenja u
mene, Oirtak? uzjoguni se
Pit. Zato i ja ne bih mo
gao malo do te proklete orkve?
Zato to moe mnogo vi
e da pomogne van nje, pri
jatelju ree blago Lesli.
A ja? upita Sumiko.
Ne znam ree Lesli.
J o razmliljam. Prvo u mo
rati da prouim taj njihov pro
paganidni materijal koji si po-
meniula. Moda bismo mogli
izgledati uvedijivije ako se po
NI N A 115
25
javimo lUparu. I paJc.. . Ne ziiam
koliko sve to moe biti opasno.
Tabasko Piit je bio malo po-
vreen takvom Leslijevom od
lukom, ali je isitovrem^eino ose
ao da Lesli ima dovoljmo vnsit
razlog to ga ostavlja van te
cikve. Moda e zaista biti ko
risniji ako deluje spolja?
Uli su u zgradu i na dru
gom spra.tu lako nali agenciju
Kliir biHding, jer su prosto
rije agencije bile ve'Mke, sve
tle, bogato opiremljeine.. . Ve
na p'rvi pogled je bilo uolji
vo da ta agencija nije od onih
malih, srLroma,iniih. . .
Cim su uli u prostorije agen
dje, u susret im je pola viso
ka, vitka devojka obuena u
izazovnu mirni suknju, koja je
otkrivala njene duge, savrene
noge. Imala je lepo, usko lice
i tople, tamne oi. Osmehiva-
la se vrlo veto. Toliko veto
da je izgledalo da to uopte ni
je p-rofesiioinalni osmeh.
Dobro doli u agenciju
Klir bilding, gospodo! re
kla je devojka._ J a sam Se-
ron. Mogu li vam pomoi.
Mislim da biste mogli
ree Pit osmehujui se i kre
ui u susret devojci. Meu
tim, tada je osetio lak dodiir
po leima', kojim mu je Lesli
stavljao do znanja da je bolje
da on ne vodi, taj razgovor. Pit
se osvrnu hitro i vide da mu
se Lesli znaajno osmehuje.
Povukao se na vreme.
Gospoice Seron pro
govori Sumiko, kojoj je Lesli
dao neprimetan znak da ona
vodi razgovor radi se o je
dnoj iznajmljenoj kui .. .
elite da iznajmite kuu?
upita Seroin.
Ne ba ree Sumiko.
Ali, neto slino.
Recite, molim vas, o e
mu se radi ree ljubazno
Seron.
Sumiko joj ree adresu i na
pomenu da je kua ve iznaj
mljena, ali da ona, Sumiko,
eli da kupi tu kuu. Lesli je
za to vreme pokuavao da u-
hvati pogled tamnih Seroninih
oiju. Kada je to uspeo, kao
da je pogledom zaronio kroz
njene enice u unutranjost
njene due. Seron oseti da se
neto udno deava i poele da
ukloni pogled od oiju tog vi
sokog, zgodnog mukarcai. . .
J er, to nije bio pogled mukar
ca koji eli da se udvara ili
flertnjje. Seron je oseala da je
taj pogled omamljuje. Kao da
su oi tog mukarca govorile;
Reci sve to zna i uini da
doznamo sve to ne zna! I,
toj naredbi tih oijiu kao da
nije nx)gla da se odupre.
Moete li doznati ko je
vlasnik te kue? upita Su
miko.
26 NI N A 115
Naravno ree tiho Se
ron ne uapevaj'ui da skrene po
gled sa Leslija. Pokuala je da
treipne, aili ni to nije bila u sta
nju. Ne znam taono o eonu
se radi, adi mogu sve da do
znam. Poite sa mnom do na
eg kompjutera!
Lesli je dao znak da Sumiko
poe sa Seron. On i Pit osta
doe u predvorju, a Seron i
Sumiko odoe prema jednoj od
kancelarija. Tabasko Pit je sh
vatio ta se dogodilo, pa ap
nu tako da je samo Lesli mo
gao da ga uje:
Kako je dobra stvar ta
liipnoza! Moda bi mogao me
ne da naui kako to izvodi?
Moda bih i mogao, ali u
tom sluaaju nijedna ena u
San Erancisku ne bi vie bila
sigurna ree eretski Lesli.
Sumiko se vratila bre nego
to su Pit i Lesli oekivali.
Dala im je znak da bi bolje
bilo da razgovaraju van agen
cije. Tek kada su se nali na
ulici, Sumiko ree:
Bojim se da je sve sas
vim legalno. Sadanji vlasnik
Ketine kue je Crkva zvezda
nih svetaca. Meuftim. . . Za
nimljivije je da je ova ista
agencija posredovala i pri u-
govoru o poklonu.
Ugovor o poklonu? iz
nenadio se Pit. O kakvom
poklonu ?
Zaibeleeno je da je Keti
Grin svoju kuu poMonila Crk
vi zvezdanih svetaca ree
Sumiko bez vedrine. Uz to,
agencija je posredovala i u
transakciji kojom je Crkva is
platila hipoteku na kuu i ta
ko postala pimoviani vlasnik
kue.
Blagi boe! uzviknu
tiho Pit. K eti je, znai, ku
u poklonila! Pa, ne poklanja
se kua tek tako!
Sada ve znamo vie ne
go to smo znali ree LesU.
Ima li traga adresi na ko
ju se preselila K eti?
Ima odgovori Sumiko.
Njena adresa je: Iirvin Hil,
Crkva zvezdanih svetaca!
Kua Majka Valasa nalazila
se na Nob Hiki, u suisedstvu
uvenog Pacifik junion klu
ba. Bila je to ogromna vMa od
betona i staklai, koju je projek-
tovao jedan od najskupljih ar
hitekata na svetu, Finac L ej-
konen. Majk Valas je samo za
taj projekat platio osam stoti
na hiljada dolara, ali nije a
lio. Verovao je, ne bez razlo
ga, da e vila Valas vremenom
postati kultuimi spomenik gra
da San FrancLska. Posebno je
NI N A 115
27
bio ponosan na elejgtronski si
stem brava koji je obezbei-
vao mnogobrojna vrata kroz
koja je trebalo proi pre nego
to se ue u kuu. Cesto se
hvalio kako njemu uopte ne
tireiba nikakvo obezbeenje, jer
se sva nj'egova vrata otvaraju
ne klju'evima, ve iskljuivo
njegovim glasom! Zaiista,
sve brave su imale ugraen
mali kompjuter koji je rea.go-
vao, pomou akustinih senzo-
ra, samo na glas Majkai Vala
sa. Jednom prilikom je Valas
prireivao veeru na koju je
pozvao jednog poznatog imi
tatora sa radija, koji je bio u
stanju da imitira svaiji glsa.
Zeleo je da proveri kako fun-
kcioniu njegove famozne bra
ve. Imitator je, dodue, uspeo
da skine glas Majka Vala
sa, ali se brave ipak nisu otvo
rile. O'tvoirile su se tek kada je
progovorio sam Valas.
Moja kua je kao Ali-ba-
bina peina, otvara se na Se-
zame, ali to mogu da izgovo
rim samo ja govoirio je Va
las. Bio je sasvim u pravu. Cak
ni njegova supruga, biva mis
Kalifornije, nije mogla ni da
ue ni da izae iz kue, ako
Valais ne izgovori svoje ele
ktronsko Sezame, otvori se!
Sada je Valas sedeo za svo
jim radnim stolom, siguran da
je zatien iza svojih arobnih
brava, i itao izvetaj koji mu
je dostavio Bruno Simons. Iz
vetaj o poglavaru Crkve zve
zdanih svetaca Krisu Mar
tenu! Biva mis Kaihfoirnije je
za to vreme puila marihuanu,
leei, bez trunke odee na se
bi, na divanu od bele koe i
gledajui nekakav bljutavi por
no-film na videu. Smejuckala
se razmiljajui o tome kako
e, kada se film zavri, otii u
Majkovu radnu sobu, zavui
se pod njega, svui Majku pan
talone, izvaiditi. . . Oblizivala se,
pri tom.
Majku Valasu nije bilo do
toga. On je itao;
Kiris Bendamin Marten,
roen 14. februara 1939. godi
ne u Belenu, Nju Meksiko; o-
tac Rend Manten, bankarski
inovnik, majka Seli Ajva, ro
ena Klajder, biva, toples-igra
ica; zavrio osno^vnu kolu u
Belenu, zatim dve godine ko
leda u A lbukerkiju; godine
1958. zavrio osnovnu obuku u
mairinskoj bazi u Brukingsu,
Oregon, i dobio in kaplara;
do 1961. godine slui u bazi
Mirti Point, Oregon; za to we
me nije kanjavan, ali se i ne
istie; 1962. goidine zavrava
specijalistiku obuku za he-mi-
jska oruja u Velsu, Nevada i
dobija in narednika; do 1967.
godane slubuje u bazi San
Dijego, Kaliforiniija, a do 1972.
28
NI N A 115
u bazi Perl Harbur, Havaji; za
to vreme nije kanjavam, ali se
i ne istie; 1971. na Havajima
se eni supruga, Doli J uno-
na, roena Zantvort; razvode
se 1974. godine; brak je bio
bez dece; od 1972. do 1981. slu
i u bazj San Dijego, Kalifor
nija, kao instruktor za hemij-
sko oruje; u tom periodiu tri
puta kanjavan zbog nemarno
sti u radu; istupio iz Armije
SAD 23. aprila 1981. godine,
posle istrage sprovedene zbog
sumnje da je uestvovao u otu
divanjiu vojne imovine, koja
nije dokazana; neutvreno gde
je iveo izmeu 1981. i 1984.
godine, kada se doseljava u San
Francisko 1 osniva Crkvu zve
zdanih svetaica.. .
Dakle, San Dijego, pomi
slio je Majk Valas odlaui iz
vetaj. Znao je da mora da de
luje brzo, jer mu je vreme is
ticalo. Znao je, takoe, da e
biti vrlo teko saznati bilo ta
to se krije u arhivama vojne
baze u San Dijegu, a ba mu
je to bilo potrebno. J er, uko
liko zaisita baza u San Dijegu
ima neito to bi se moglo sita-
viti na duu Krisu Martenu,
onda bi on imao neto opiplji
vo. No, sve to nije bilo previ
e sigurno. No, Valas je mo
rao da pokua sve da bi spa-
sao svoj novac. UkoUmo ne bu
de mogao da pronae neto i
me bi se upustio u trgovinu
sa Sinitijom Bler, morae da
se oprosti od poda miliona do
lara, a to ak ni za njega nije
bio mali novac. . .
Tada je u njegovu radnu so
bu ula biva mis Kaliforni-
je, gola kao to je navikla da
se kree po kui. Bila je viso
ka, crvenokosa leipoitica ovalnog
lica kakvo bi odgovaralo re
klamama za zdravu is'hramu.
I pored dugogodinje lenjosti
da uini bilo ta dobro za svo
je raskono telo sa krupnim
dojkama i oblim bokovima ko
ji su se izazovno njihali u ho
du, jo uvek je izgledala kao
poziv u krevet. Majk Valas se
namrtio kada je primetio da
je ona propustila ponovo
da izdepUira noge, koje su
sada bile prekrivene sitnim,
crvenkastim maljamaa, to je
kvarilo njihovu lepotu. Uz to,
Majk Valas uopte nije bio ra
spoloen za seksualne igrarije
svoje supruge.
Upravo sam gledala stra
an pomi rekla je Belinda
Valas gledajui supruga kroz
sputene trepavice. Skljoonula
je svojim krupnim, pravilnim
zubima.
Sjajno! odvratio je Va
las. Idi i pogledaj jo jedan.
Imam posla.
Samo ti radi, dragi maz
no raz vue ona. Ono to ja
NI N A 115
29
nameravam uopte ti nee sme
tati.
Belinda, ostavi me na mi
ru! ree otrije Valas. Ona
m'u je odavno bila doisadida. U
pos'lednje vreme je preesto
mislio da se jednositavno raz
vede. Ali, njena pojava, u ode
i i na javnim mestima, uz
njega, bila je. sasvim odgova
rajua za jedinog politiara u
usponu. Zato ju je trpeo.
Nikada nema vn'emena
za mene ree Belinda dure-
i se kao malo dete. Cak je sta
vila i prst u usita, ali u trenu
promeni izraz lica j sada je
izazivaki lizala svoj prst, po
kazujui Majku ta eli.
Isuse, Belinda! uzvik
nu Valas. Zair ti nikada ne
misli na neito drugo osim na
seks?
Zar postoji neto drugo?
uzvrati ona pitanjem.
Ne budali! ree Va
las. Ako ti je ba mnogo
stalo do toga, idi i pronai o-
ne svoje japanske kuglice, pa
ih uguraj, zna ve gde, i po
igra j se malo sama sa sobom!
Ne elim kuglice za-
mjauka ona i prie mu, dodir
nuvi ga jednom sonom bra
davicom po uhu, jer je on se
deo, a ona stajala. elim
jednu dobiru, monu, vrstu pa
liou za bezbol!
Majk Valas je odgurnu, ni
malo neno. Belinda naas be
e iznenaenai, ali ne i poko
lebana. Spusti se na pod etvo-
ronoke i poela tako da mu
prilazi. Rekla je:
Samo se ti opuisti. Ne mo
ra nita da radi. Sve to tre
ba uradiu ja!
On je pusitio da mu Belinda
prie, a onda podie nogu, pri
sloni je na njeno rame i sna
no gurnu. Prizor gole bive le
potie koja se, odgumuta sna
no, prevre po podu nije bio
mnogo lep. Belinda ostade na
podu na tren razmiljajui da
li da pone da plae ili da se
prosito nasmeje, uvredi Majka
i ode da gleda sledei porni...
Odluila se za dTugu varijan
tu:
Diragi moj, ini mi se da
tebi u pantalo'nama vie ne ra
ste ona ponosna biljka koju
sam tako esito zalivala! Mo
da je precvetala?
Ne piriiaj gadosti, Belin
da! otro izgovori Valas.
Ona ustade sa poda, okrete
se naglo prema vratima, a kru
pne dojke joj zaigrae. Odla
zei ree:
Moda bih imala vie sre
e da sam muko?!
Kuko! dreknu Majk
Valas i okrete se besno za
njom, ali je ona ve izala.
30 NI N A 115
U tom asu zazvoni telefon,
i to onaj privatni, i ji broj je
znao samo ma/ li broj najpover-
I jivijih ljudi. Vailas huknu ne
bi li stiao bes i podie silua-
licu.
Majk Valas ovde re
kao je.
Tvoja verna prijateljica
Sin'tija Bler, ovde, lutko za
u se pretvomi, maczni glas sa
druge strane ice.
Do avola! zarea Va
las.
Tamo e ve otii, pre
ili kasnije rekla je Sintija
Bler. Zvuala je preterano raz
dragano i veselo preko granica
ljubaznosti. Majk Vaias nije
mogao da zna da je upravo pro
la kroz obred proienja u
Grkvi zvezadnih sivetaca.
Sta hoe? upita on.
Hou samo da te podsetim
na na dogovor ree ona.
Ima jo samo tri dana! Oe
kujem da vidim tvoj ek pre
nego to ta tri dana prou. Ta
da e i ti videti sve ono to
arko eli da uniti!
Pnokletai bila! gnevno
izgovori Valas u slualicu.
Hvala na komplimenitu
nasmeja se Sintija Bler.
Kako god se ovo zavrilo,
dajem ti re da u tu vau
prokletu crkvu sraivniti sa ze
mljom! Kad-itad! vikao je
Valas, ali mu je iz slualice od
govorio samo ravnoduni znak
da je veza prekinuita.
Bio je van sebe. Oseao je
kako mu bui u uima od div
ljeg besa. Usrtao je sa stoliice,
prevrui je i krenuo ka pro
zoru, u elji da ga otvori i u-
dahne malo pravog vazduha,
koji nisu preiavali aparati
za klimaitizaciju, verujui da
e mu to pomoi da povrati
dah. Lobanja mu se nadimala
od besa.. Gromko je opsovao ne
koliko puta steui pesnice sa
eljom da udari u neito, u bi
lo ta, u vazduh, Ui u Belindu,
koja mu se uini glavni i jedi
ni krivac za sve.. .
Okrenuo se i sa treskom o-
tvorio vrata, urlajui;
Belinda, gde si?!
Ona mu nije odgovorila. Le
ala je ispred televizora, pu-
ei ko zna koju po redu ciga
retu sa marihuanom. Nije ak
ni gledala taj poimi koji se
vrteo na videu. Razmiljala je
o tome kako da pobegne iz tog
elektron.skog zatvora u kome
ju je drao M ajk.. .
On je utrao u sobu poput
vihora. Besnog vihora, vihora
zakrvavljenih oiju. . . Belinda
ga pogleda. Takav Majkov po
gled joj je bio vrlo dobro po
znat, ali umesto da se uplai,
jer je odlino znala ta e us-
lediti, ona poe da se cereka,
pod uticajem marihuane, bes-
NI N A 115 31
mMeino je potnavljala kiroz
san eh:
Majki, Majki, Majki. . .
On joj prie sa pesnicania
toliko stegnutim da su mu zglo
bovi na pirstima bili sasvim
beli. . .
Kurvo! dreknuo je i
udario je pesnicom u elo!
Dirugim udarcem joj je ras-
cepio usnu. Treim, koji je po
godi u stomak, istera joj sav
vazduh iz plua. Sledei uda
rac pade iznad oka i arkada
pue, a kov pljusnu u Belindi-
ne oi. . . Meuitim, ona je ve
biila onesveena i nije mogla
da oseti kako je krv zasleplju-
je!
Hram je bio u obliku velike
kupole, obojen sirebrnasto i si
jao je na jairkom kaMornijs-
kom suncu. Kroz velika vrata
upravo je ulazila grupa vemi-
ka, spremajui se da pristupi
obredu ppoienja. Uz prazne,
svetle zidove stajali su, sasvim
mimo, vernici koji su ve pro
li kroz obred. Na njihovom
licu se ogledala srea i zado
voljstvo. U sredini ogromne
prostoirije bio je ukopa.n mali
bazen pun bele tenosti, sline
mleku. Oko bazena je bio red
ovalnih srebrnastih posuda pu
nih ua^renog ugljevlja. Pored
bazena je stajao Vrhovni sve
tenik u svojoj sjajnoj odei i
sa maskom na licu. Maska je
bila u obliku zvezde sa dva
naest krakova. Pored njega su
stajali njegovi pomonici dve
prilike u belom i takoe sa
maskama. Odnekle je dopirala
udna muzika koja kao da je
dopirala istovremeno odasvud,
uvlaei se ne samo u sluh ve
u svaku eliju tela odanih ver
nika.
Prilazili su u koloni po je
dan, sveanim, sporim korak
om, uzdignuitih glava i pogleda
prikovanog za veli'anisitvenu
priliku Vrhovnog svetenika,
koji je rairio ruke kao da e
li sve da ih primi u zagrljaj.
I, stao je ispred bazena, do
ekujui ih, a njegova maska
se blistala zveadanim sjajem.
Cutao je sve dok mu se prvi
vernik nije sasvim pribliio.
Zatim su svi stali, a Vrhovni
svetenk je progovorio:
Zvezdani sinovi i kerke!
uzviknuo je, a glas mu je
odjeknuo ustostruujui se.
J este li spremni da se proi
stite i uete u zvezdano car
stvo istih?
Odgovorie mu u horu:
Jesmo, Vrhovni zvezdani
brate!
Vemjete li u zvezde na
nebu i u dui?
32 NI N A 115
Verujemo, Vrhovni brate!
elite li da odbadite pr
ljavi zeanaljski svet i da do-
diimete zvezde?
elimo, Vrhovni brate!
Hoete li se pokoriti?
Pokoriemo se. Vrhovni
brate!
Neka bude kako zvezde
ele!
Neka bude. Vrhovni bra
te!
Svetenik okrete dlanove ka
zemlji i spusiti ruke. To je bio
znak da se vennici, spremni
za obred proienja, spuste na
kolena. Poginuli su glave, dre
i .ruke prefcrtene na grudima.
OekivaiH su molitvu. Niko od
njih ve etrdeset osam aso
va nije okusio ni zalogaj jela,
jer se proienju valjalo pri
stupiti tela oienog od zema
ljskih stvari. Ta dva dana su
proveli u meditaciji, uz pomo
zvezdainih insitrukiora orkve.
Bili su novi vemdci, koji su
Crkvi pristupili posiednjih ne-
deija. Proli su program obuke
i savladali zvezdama znanja.
Verovali su da su odabrani da
napuste prijavu Zemlju i da se
vrate na zvezde, odakle su nji
hovi daleki, daleki pred, pre
nekoliko stotina hiljada godina
kako je uila zvezdana cr
kva doH na ovu planetu.
Prethodno su gotovo svu svo
ju zemaljisku imovinu pokloini-
li Crkvi zvezdanih svetaca. J er
kako je govorio nauk Crkve
na zvezde su mogli stii sa
mo oni lieni pohlepe i sujete,
Osim toga, program povraitka
na zvezde je za-htevao veliku
koliinu novca .. .
Vemi i odan,i zvezdama!
uzviknuo je Vrhovni sve
tenik. Prili site Crkvi zvez
danih svetaca isite due | oi
enog. tela. Spremni ste da
poete svetlom i jedinom sta
zom povratka u z'aviaj ivota.
Ostavljaite ovaj svet, svet mra
ka, pohlepe i sujete, lai i kr
vi, nesree i tuge, svet u kome'
ste upoznali samo tamnu sitra-
nu ivota i kreete ka zvezda
ma. Znajte da zvezde pod svo
je okrilje primaju samo verne
i proiene, samo one koji ne
sumnjaju. Znajte da se ven'ost
ne moe zaraditi blagom ze
maljskim, ve istom duom i
istim srcem. Neka vam zvez
de budu blagonaklone u asu
proienja. J er, samo isti i
vemi e moi da se okupaju
zvezdanim mle'kom, a ko u sr
cu krije zrna zemaljskog zla,
po'tonue i nee videti sjaj
zvezda. Zvezdama neka su u-
puene vae misli i vaa ose
anja. Osetite toiplinu zvezda i
neka zvezdani dah ispuni vaa
proiena tela!
Grus! odgovorie u ho
ru vernici, a odgovorie im oni
NI N A 115
33
koji SIU stajali sa strame, i>aput
odjeka:
Grus!
Svetendkovi pomonici pri-
oe i staidoe pored prvog ver
n'ika. Virhovni svetenik se ok
rete ka bazenu i rairi ruke,
mrmljajui nekakvu molitvu.
Potom zagazi u tenost slinu
mleku, koja mu je dopirala do
grudi. Pomonici dadoe znak
prvom vemiku da svue svoju
dugaku belu odoru, ispod ko
je nije imao nita.
Bee to ovek eitrdesetih
godina, koji malo pocrvene
zbog svoje golotinje, ali je nep
restao a,putao Grus ne bi
li sebe ohrabrio i pobedio stid,
za koji mu je reeno da je ne
potrebno, zemaljsko oseanje.
Piriite! Vi koji se posve
ujete zvezdama! uzviknuo
je svetenik i pruio ruke pre
ma prvom venniku.
Goli ovek zakorai nesigu>r-
no'prema bazenu. Nije mu bi
lo svejedno. Oseao je zebnju.
Ali, ipak ue u bazen i sa stra
hopotovanjem pogleta u Sve
tenika. Ovaj spusti ruku na
vemikovu glavu.
Brate, odrie li se ze
maljskog srveta?
Odriem se ree tiho
ovek.
J esi li spreman da primi
u svoje isto srce svetlost zve-
zda? upita Vrhovni svete
nik.
Spreman sam odgovori
ovek.
Svetenik mu je pomogao da
se sasvim zagnjuri u belu te
nost. Izronivi, ovek halaplji
vo udahnu vazduh, a Svete
nik mu spusti na usne koma
di neega nalik na okoladu.
Vernik sa zahvalnou primi
to i proguta.
Zvezde su u tebi, brate!
uzviknu Svetenik, a ostali
mu o'dgovorie u horu:
Grus!
Potom prioe ostali, jedno
po jedno, svlaei se i uranja
jui u sveti bazen, primajui
komadie svete zvezdane hra
ne.. . Izlazili su iz bazena i
odlazili da se postroje uz one
koji su ve stajali naokolo, u
sveanoj tiini prepunoj bogo-
bojaznosti. Kada su svi proli
kroz bazen Vrhovni svetenik
i sam izae iz tenosti i, mrm
ljajui i dalje nekakve molit
ve, lee rairenih ruku ispred
bazena. Ostao je tako nekoliko
minuta, a zatim ustade i uz
viknu:
Zvezde su u vama, brao
i sestre!
Grus! odgovorie oni.
Proieni ste ree
Svetenik. Zvezdani d'ah je
u vama. Zvezde su vas primi
34 NI N A 115
le u topla nedra. Gledajte zve
zdanu svetlost!
Svetenikovi pomonici obi-
oe posude sa ugljevljem i
iznad svake mahnue rukama
nekoliko puta, bacajui na ua
reno Uigljevlje nekakav smed-
kasti prah. Hramom se rairi-
e bledi dimovi, ali se nije ose
ao nikakav miris . . .
U stvari, malo ko od verni
ka je mogao da kae da se ne
osea nikakav mios, jer su oni
oseali miris!
Nekome su mirisale jagode.
Drugiima pokoeno seno. Tre
ima kolai koje su voleli u
detinjistivu. Svako je oseao ne
ke sopsitvene mirise, i svakome
je pred oi, u tom asu, poe
la da izlazi slika zvezda koje
se roje . ..
VrhO'Vni svetenik tada kre
te u pohod, prilazei svakom
vemiku i sputajui ruku na
njegovu glavu. Iza njega su i
li pomonici nosei u rukama
lance sa priveskom u obliku
zvezde sa dvanaest krakova.
Svakome su stavljali lance oko
vrate. Kada je i to zavreno
Svetemik ostavi vernike da
stoje u hramu, a on tiho pozva
pomonika da izau napolje . . .
Vernici su stejali, opinjeni,
kao u transu, a ula su im ubr
zano radila. Poinjali su da
oseaju boanske mirise, i po
injali su da uju zvezdane
zvukove, i ve su videli fate-
morganine slike neke nove
stvarnosti. Zvezdane stvaamo-
sti. Neki podigoe ruke ne bi
li dodirnuli slike koje su im se
rojile oko glava . ..
Vrhovni svetenik i njegovi
pomonici, izaavi iz hrama,
obioe oko njega i uoe u
malu zgradu iza hrama. Kada
su uh, zakljuali su vrate za
sobom i skinuH maske, sa fil-
terima za disanje.
Na vreme rekao je
Vrhovni svetenik. Oni e
uskoro poeti da luduju!
Danas ih je bilo doste
rekla je ena svetlih oiju
svlaei svoju belu odoru.
J esi li zapamtio imena
devojaka? upiteo je Svete
nik drugog pomonika, mladi
a duge kose i lica bez brade.
Do veeri e biti u Pavi
ljonu devica ree mladi.
Potrudi se da bude tako
ree Svetenik.
Ste emo sa ostalima?
upiita ena. Mislim da
nemamo mnogo meste da bis
mo ih smestili ovde.
Pusti ib da idu kuda hoe
ree Svetenik. Opet e
se vratiti, kad potroe zvezda
ni prah . . .
Nasmejao se nekako uplje,
samo grlom.
Nadam se da nismo pre-
terali sa tim prahom ree
NI N A 115
35
ena. I sam zna da je bilo
dovoljno nevolja poslednjih
dama. Onaj momak to je po
ginuo, a zatim i ona guva u
Kimeskoj etvrti, pa onda oni
zvezdani luaci koji su itav
as blokirali saobraaj . .. Ka
u da ih ima ozbiljno povre-
enih.
To' emo natovariti poli
ciji na vrait ree Svetendk.
Birutakiost i takve stvari . . .
Ne bi bilo dobro da poli
cija poine da njuka ovuda
ree ena.
To je moj problem re
e Sveitenik. Policiju u ja
primiriti. Novinare takoe.
Sutra u se sastati sa grado
naelnikom.
Vrhovni svetenik je delo-
vao umorno. Seo je na fotelju
i dohvatio bocu sa viskijem,
koja mu je uvek bila pri ruci.
Naas je zatvorio oi, oputa
jui se . . .
Sta da uradimo sa Vala-
som, ako ne plati? upita e
na.
Poalji sve dokaze svim
novinarima u tom sluaju
ree mirno Vrhovni svete-
ndk.
On preti ree ena.
Neka samo neto pO'kua
dodao je mladi sa ironi
nim osmehom. Bude li do
ao ovamo da se buni, zatvo-
riemo ga u prostorije sa per
manentmim zvezdicama! Goru
sudbinu teko je zamisliti.
Koliko njih tamo sada
ima? upita Svetemik.
Tridesetak odgovori
mladi. Pokuavamo da ih
izleimo, ali, zna i sam, za to
e biti potrebno mnogo vre
mena.
Treba samo strogo voditi
rauna da se nita ne dozna o
>>permanen!tnima- ree Vr
hovni svetenik.
Ne brini ree mladi.
Njihov paviljon je obzebe-
den i siguran kao Fort Noks!
Neka bude kako zvezde
kau zacerekao se Vrhov
ni . . .
Covek koji je prilazio ulazu
u kompleiks Crkve zvezdanih
svetaca bio je visok i atletski
graen, ali mu se na izbora
nom licu videlo da je ve za
ao u godine. Rrosedi zalisci
su naeli lepotu njegovog lica,
a po oei bi se moglo rei da
nije pripadao bogatijim sloje
vima drutva. U njegovom dru
tvu je bila krhka, skladna J a
panka, primetno mlaa od o-
veka. Zastali su pred ulazcm
gledajui u veliki srebmasti
luk iznad ulaza na kome se
isticala velika posrebrena zve-
zda sa dvanaest krakova.
J esi li dobro prouila te
njihove letke? upitao je Le-
sli, proveravajui u njenim
36 NI N A 115
oima da li je njegova maska
uspela.
Znam sve to treba znati
rekla je Sumiko. Izgle
da odlino. Ne znam da I j e
progutati priu o naem tradi
cionalnom braku?
Ovo je San Erancisko
rekao je Lesli.
Naglo su prekinuli razgovor
jer je .prema njiima krenula je
dna ena u beloj odbori, sa za
nesenim osmehom na licu. Ni
su jo' uvek znali da li ta ena
eli da im poeli dobrodolicu
ili tek tako prolazi. Meutim,
ena im prie i tihim glasom
ree:
elite li da uete, dobri
ljudi?
Ovaj . . . pomalo je za
mucao Lesli. I mali smo na-
meru.
elimo da se upoznamo
sa uenjem Crkve zvezdanih
svetaca dodala je Sumiko
nesigurnim glasom.
Ovde su dobro doli svi
ljudi koji trae istinu i ele da
prez.ru i pobegnu od prljavog
zemaljskog sveta rekla je
ena. Zanos u njenim oima je
govorio vie od njenih rei.
Leli je paljivo gledao u
njene enice i lako je zaklju
io da je ena pod blagim uti-
cajem neke droge. Meutim,
nije o tome nita rekao. Nas
tavio je da igra svoju ulogu,
rekavi:
Smemo li da uemo?
Uite slobodno ree
blago ena. J a sam sesitra
Roza i moje zaduenje u Cr
kvi je da brinem o pridolica-
ma. Pokazau vam sve to vas
zanima. Odgovoriu na sva va
a pitanja.
Veoma ste I jubazjii
rekla je Sumiko.
Sumiko je vrsto uhvatila
Leslija ispod ruke dok su ula
zili, glumei bojazan. Sestra
Roza je krenula dva koraka is
pred njih. Na grudima joj se
blisitala velika zvezda.
Crkva je izabrala I rvin
Hil za svoj rad zato to je van
bunog grada, Ovde vennici
mogu u miru da meditiraju i
prouavaju istinu govorila
je tiho, ali razgovetno. Od
ovog parka smo nainili vrt
mira i spokoja . ..
Sta je ono? upita Les
li pokazujui na ogromnu ku
polu hrama.
To je Zvezdani hram
odgovori spremno sestra
Roza. U njemu se odigrava
obred proiavanja. Ako pro
ete program zvezdanog ue
nja i vi ete tamo primiti zvez
dani duh u sebe i stupiti na
svetlu stazu zvezdane istine.
No, pre toga svi vernici ue i
NI N A 115 37
primaju istinu. Tamo je pavi
ljon za uemje istine .. .
Pokazala je na veliku zgra
du ovalnog oblika, levo od hra
ma. I sa daljine od oko dvesta
jairdi Lesli i Sumiko su mogli
sasvim dobro da vide da se
oko paviljona za uenje isitine
nalazi veliki broj osoba u be-
lom. U stvairi, malo ih je za
udilo to vide toliko vernika.
Borave li vennici stalno
ovde? upitala je Sumiko.
Vernici Crkve zvezdanih
svetaca imaju poitpunu slobo
du kretanja objasnila je se
stra Roza. Ali, iako se de
ava da se vraaju svom sta
rom nainu ivote, malo ih je
koji svakodnevno ne dolaze u
Crkvu. Veina, meutim, stal
no ostaje ovde. Van Crkve se
vodi prljav, zemaljski ivot.. .
Pirooe kiroz eo pauka sa
jezercetom oko kojeg su sede-
li ili leali vernici. Svi u be-
lom. Lesli i Sumiko nisu mogli
da prknete da vernici meu
sobom razgovaraju, ali su pri-
metiii da se svi ponaaju ne
kako pospano i kao u zanosu.
Slino sestri Rozi. Veina lix;a
bila je bleda, ali neki od ver-
nika su bili zajapureni, kao da
su upravo pretrali nekoliko
milja. Meutim, crvenilo nji
hovih lica kao da im nije zna
ilo apsolutno nita. Ugledae,
potom,, u daljini jednu priliku
u belom kako umim korakom
hoda, menjajiui pravac besmi
sleno, poput one grupe koja je
blokirala saobraaj, emu su
imali prilike da prisusitvuju.
Sestra Roza uopifce nije obra
ala panju na ostale verinike.
Govorila je ujednaenim gla
som:
Sa ovog svetog mesta e
zvezdani narod jednog dana
krenuti put zvezda. Ka aipso-
lutooj is>tini! Ka Gruisu!
Gnus? upite Lesli.
Sta je to?
To je mesto u svemiru sa
kojeg se ivot rasprio po svim
galaksijama spremno odgo
vori sestra Roza Um i ple
menitost, dobrote i is/ tote
ljudske due potiu sa Gruisa.
Zlo, prljavtina, oholost i po
hota . .. To je ono ime su lju
di uprljali svoju duu ovde, na
Zemlji!
Grus je, znai, zvezda?
upita Sumiko.
Grus je konana istina
ree sestra Roza. Sazve-
e koje je ro^dilo ivot, svest,
ljubav i duu!
Zemlja je zaista prlja
va . . . gotovo apnu Lesli,
vodei rauna da ga sestra Ro
za uje.
Vernici koji postupe pro-
ienju moraju da se lie ze
maljskog ubrete pre nego to
potenu punopravni lanovi
38 NI N A 115
Crkve objasni samouvereno
sestra Roza. Ka zvzdama
se moe krenuti samo bez gnu
snog tereta zemaljskog ivota.
Svi smo mi ovde isti., i teles-
no i duevno. Goli smo i pra
znih ruku. Sve to smo pose-
dovli poklonili smo Crkvi i sve
e to biti isk'orieno da nam
se obezbedi put ka zvezdama
. . . Povratak u zaviaj ivota!
Cimi se mimo mesto
ree Sumiko kao za sebe.
I svi ovi l judi . . . Tako su
mirni i sreni!
Dua se ispuni sreom
kada se do kraja shvati svet-
lost zvezda recitovala je se
stra Roza. Zvezdajna istina
zguli sa ljudskih dua sva zla
i sve tuge, i ostane samo ra
dost i ljubav!
Kada bismo samo mi mo
gli da budemo tako sreni?
uzdahnu LesJi..
Prooe pored tri velike
zgrade oko kojih je takoe bi
lo mnogo vernika, i svi su iz
gledali zaneseno, kao sasvim
odvojeni od realnog ivota.
Sestra Roza objasni:
Prva zgrada je paviljon
u kome odsedaju ene. Drugi
je za mukaarce. U treem bo
rave brani parovi. Da li ste
vas dvoje par? Ako jeste, pos-'
le proienja ete tamo biti.
smetani.
U tome je sva nevolja
ree Lesli. Nas dvoje se
toliko godina volimo, ali ljudi
nam zagoravaju ivot.. . Vi
dite .. . Oh! Zar razliita boja
koe moe da smeta jednoj
ljubavi? U ovom svetu, izgle
da, moe . . .
Crkva zvezdaniih svetaca
ne priznaje razlike u boji koe,
niti bilo koje druge razlike
ree gotovo ponosno sestra
Roza. Svi smo jedno pod
zvezdama!
Mislite da bi i nas primili
ovde? upita stidljivo Sumi
ko.
Ako odluite da pristupi
te prouavanju i sti ne. . .
ree sestra Roza.
Boe, da li mi uopte zas
luujemo tako neto? upita
Sumiko glasno samu sebe, glu
mei vrhunsku naivnost.
elja za istim, zvezda-
nim ivotom je dovoljna da
vas povede putem istine re
e sestra Roza. U prethod
nom ivO'tu ja sam bila slu
benik u agenciji za naplatu
dugova. Nemate pojma koliko
sam se zla i tuge nagledala ta
mo. J er etika, hrianska cr
kva je odobravala bol i nesre
u. Utoite sam nala u Cr
kvi zvezdanih svetaca. Zvez
dani prah mi je podario mir!
Zvezdani prah? Sta je
to? upita Lesli nesigurno.
NI N A 115 39
U obredu proienja svi
vernici dobiju malo zvezdanog
praha objasni'la je sestra
Roza. Oni koji su istog sr
ca proiste se. Oni koji sum
njaju od zvezdanog praha ose-
te straan bol i ne proiste se.
Samo iste due i istog tela
se moe krenuti zvezdanim pu
tem.
Bilo je oigledno da je ses
tra Roza odlino nauila lekci
je koje je imala za zadatak da
prenosi na potencijalne verni-
ke. Nastavila je sa primemim
entuzijazmom;
La je Isus i uenje hri-
anskih crkava da boanska
vlast poiva na strahu i pat
nji. La je istonjako uenje
da nam karma odreuje sud
binu. Sudbinu odreuje zvez-
daina dua u nama, samo to
je oveanstvo zaboravilo da
vodi poreklo od zvezda. Vrho
vni svetenik nas ui da raz
likujemo la od istine.
Ko je vrhovni svetenik?
upita Sumiko.
On nema ime ree ses
tra Roza. On je i ime odba
cio, jer ga je prljalo zemalj
skom prljavtinom. Nema ni li
ce, jer se zavetovao da e lice
pokazati samo zvezdama. On
najLs.tiji meu zvezdanim sve
cima. On nas vodi ka Grusu!
Hoemo li ga upoznati?
upita Lesli.
Svakako da hoete, mada
se on ne pojavljuje esto meu
vertnicima ree sestra Roza.
On zna danima da mediti
ra, razgovarajui sa zvezdama.
Mi pokuavamo da ga sledimo,
ali mnogi od nas imaju svoje
zadatke i poslove neophodne
za ivot Grkve. No, kako nam
pristupaju mnogi.... Moda
e se i meni jednog dana os
tvariti elja da se posvetim sa
mo meditaciji.
Cini se kao da ovde svi
ive kao velika, srena poro
dica rekla je Sumiko.
Mi smo zvezdana zajedni
ca ponosno ree sestra Ro
za, i time je, valjda, trebalo
sve da bude reeno. Sada u
vas odves)ti da vidite hram
ree sestra Roza potom i
povede ih.
Lesli je paljivo pratio sve
oko sebe. Gledao je i sluao.
Cak je pokuavao i da omiirie
sve to ga je okaniivalo. Bio je
gotovo siguran da su svi ver
nici opijeni nekom vrstom dro
ge. Jednostavno nije mogao da
po veru je da ba svima njima
taj zaneseni mutni pogled daje
religiozni trans. Meutim, ni
ti je primetio, niti mogao na
bilo koji drugi nain da oseti
o kakvoj drogi se radilo. J edi
no u ta je bio siguran bila je
injenica da je Crkva zvezda
nih svetaca jedna od onih
40 NI N A 115
mnogobrojnih sekti kakve je
ve imao prilike da upozna,
jer ih je San Erancisko bio
prepun takve sekte propo-
vedajui neverovatna uenija,
ponekad vrlo pirovidno preva-
raoiitska, samo da bi voe sekte
mogle da uivaju sve ari ovo
zemaljskog ivota. Mnoge od
tih sekti su se rasturile im
bi se novinara dokopali poda-
ta^ka o stvarnim aktivnostima
organizatora. Mnoge su i dalje
postojale i varale lakoveme i
razoarene osobe. Lesli je bio
siguran da se zvezdani sveci
uopte ne razlikuju od njih.
Na koji nain se pristupa
Crkvi? upita Lesli. Mis
lim, da li moramo negde da se
upiemo ili tako neto?
Za to je zaduena sestra
Sintija ree Roza Ona e
vas uputiti u pravila Crkve i
pomoi e vam da se oslobodi
te tereta p>osedovanja zemalj
ske prtjavtine . . .
Lesli pomisli: Svega mi,
siguran sam da e se ta Sintija
i te kako pobrinuti da nas os
lobodi svega to posedujemo,
samo ako joj to dozvolimo!
Podrazumeva se da ne
moete pristupiti pix>uavanju
istine ako i dalje elite da po-
sedujete sve ono to vas mui
i prlja na ovom svetu ree
zaneseno sestra Roza. Ve
ru jte mi, jer govorim iz sops-
tvenog iskustva, otkako ne po
sl u jem nita, osim ljubavi i
mira u srcu, srce mi je lako
kao zvezdani oblak i prepuna
sam spokoja i sree. Ne bri
nem ni o emu i nemam pro
losti, ni kajanja. Nemam ta da
da izgubim, niti da se u ta
razoaram. Zvezdani dah me
je ispunio svemirom!
Da li emo mi moi ta
ko? upita Sumiko.
Verujte. . . Samo ve
ru jte! Zvezde e vas voditi ka
proienju! uzviknu odu
evljeno sestra Roza.
Uli su u hram, koji je bio
prepun vernika, obuenih u
belo. Neki su plesali, neki su
naprosto leali na tlu sa za
nesenim osmehom na licu. Ne
ki su aputali neto nerazum
ljivo. Sumiko pogleda u Lesli
ja i on je ve znao ta ona mi
sli. A, mislila je da itav pri
zor lii na grupu narkomana
koji su upravo u 4jripu-.
Oni su se tek proistili
objasni sestra Roza. Vi
dite li zvezdanu sreu na nji
hovim licima ?
Kao da vie nisu sa ovo
ga sveta! ree iskreno Lesli.
Oni razgovaraju sa zvez-
dama ree sestra Roza oz
biljno.
Blaeni bili apnu set-
no Sumiko. Za Leslija je ta
reenica imala sasvim drugo
NI N A 115
41
znaenje od onoga kako je to
<razuimela sestra Roza.
Sadau vam dati knijigu
istine iree sestra Roza.
Proitajte paljivo i pokuajlte
da shvatite sutinai. Potom tek
doite i omoguianao vam su
sret sa sestrom Sintijom. Na
ravno, ako osetite da vam je
istina bliska srcu. Ne zavara
vajte se, jer put do zvezdane
istine nije ni lak, ni brz. Pro
gram prouavanja istine i po
stoji da vernici probude zna
nja i uu u sutinu istine. Pri
stupite li Crkvi prvo ete pro
i kroz program, zatim kroz
period meditacije, emu e vas
pouiti sam Vrhovni svetenik,
a tek zatim ete moi da pri
stupite obredu proienja.
Hvala vam od srca re
kla je Sumiko primajui ma
lu knjigu uvezanu u srebrnasti
omot. Na naslovnoj strani je
ibiLa nashkana zvezda sa dva
naest krakova.
Moete li mi objasniti si
mboliku ove zvezde? upita
Lesli.
Naravno ree sestra
Roza. Grus se sastoji od
dvanaest zvezda, a svaka zve
zda ima dvanaest planeta, sa
kojih je, pre ko zna koliko mi-
Hona godina, poeo da se iri
ivot po svemiru, u dvanaest
pravaca. U svemiru postoji dva
naest kolonija ivota sa Grusa,
od kojih je jedna Zemlja. Po-
istoji i dvanaest Vrhovnih sve-
'tenika. . .
U tom trenutku jedna devoj
ka u belom kao da je podiv
ljala. Pala je na tlo i bacakala
se grevito i esitoko, udairajui
glavom u tlo gotovo besno. No,
niko nije ni najmanje obraao
panju na to. Sumiko odlui
da se pravi kao da to ne pri-,
meu je. Lesli, meutim, pokaza
isestri Rozi devojku i zausti da
upita ta se deava. . .
Sirota sestra proilazi kroz
ienje ree sestra Roza ne
upitana i to joj je bilo svo ob
janjenje.
Sumiko dade Lesliju nepri-
metan znak koji je znaio da
bi volela da napusti hram, i Les
l i krete ka izlazu ne obraajui
panju na ono to je namera-
vala sestra Roza. Ona, pomalo
zbunjena, krete za njima.
Kako mialite da stignete
do Grusa? upita Lesli nag
lo, elei da malo iznenadi se
stru Rozu. ,
Novac koji nam vernici
poklanjaju ulae se odgo
vori ona. Na alost, brat
Carls se brine o tim zemnim
stvarima, jer nije mogue iz-
bei tako neto. Zemaljske stva
ri se moraju kupiti novcem, a
Crkva e uloiti sav novac u
program meuzvezdanog puta.
Po zemaljskim merOima, to je
42
NI N A 115
uasno skupo. Meutim, duhom
smo gotovo svi mi ovde na pu
tu ka zvezdama.
Hoete da sagradite me-
uzvezdani svemirski brod, zar
ne?
Sagradiemo ga ree
uvereno sestra Roza. Zvez
dani dah e nas nadahnuti da
se stimo svih znanja, pohra
njenih duboko u naim dua
ma, koja su naim precima po
sluila da dou sa Grusa ak
ovamo. . .
To mora da e biti vdo
skupo! ree Sunuko gotovo
namignuvi Lesliju.
Zvezdanom narodu no
vac nita ne znai ree se
stra Roza.
Naravno ree Lesli.
Paljivo je osmatrao okolinu.
Pamtio je svaku stazu, prolaz
bun i drvo, razdaljinu od zi
dova do zidova, sve to e mu
posluiti da neprimeen, pod
okrUjem noi, ponovo doe u
posetu Crkvi zvezdanih sveta
ca. J er, VQ je Mo sasvim vrs
to odluio da to uini. I to vrlo
uskoro. . .
Sedei ispred kancelarije pu
kovnika Miama, Bruno Simons
nije razmiljao o tome kako ga
nadmeni oficiri u prolazu gle
daju sa prezirom ,jer je civil,
ve o tome zato je Majku Va-
lasu toliko stalo da dozna sve
to se moe doznati o Krisu
Martenu. Uz to, dobio je za
datak da novi izvetaj preda
Valasu za dvadeset etiri asa.
Zato se Valasu toliko uri?
Zato Valas eli da sve to os
tane dobro uvana tajna? Za
to naprosto nije naredio da
se otvori zvanina istraga?
Da je Bruno Simons mogao
dr. ozvanii istragu, imao bi na
raspolaganju bar dvadeset Iju
di koji bi umesto njega obav
ljali posao. Ovako, budui da
je Valas insistirao na tajnovi
tosti, morao je sam da se po
trudi da dozna ono to je Va
lasu trebalo. Nije mu se dola
zilo ak u San Dijego. Uvek
je oseao averziju prema voj
sci i vojnim licima, i nije mo
gao rei da se oseao oputeno
sedei tu, u predvorju kance
larije jednog pukovnika koji
mu je ve telefonom nagoves-
tio da nije siguran da mu mo
e pomoi, jer su dosijei o slu
aju u koji je bio svojevreme
no umean Kris Marten stro
ga tajna! Vojna tajna!
Narednik, pisar, zadrigao i
sa vodnjikavim oima, nije po
dizao pogled sa nekakvih pa
pira, na Brunu. I nije ak ni
pogledao u interfon kada je
zazujao. Samo je pruio ruku
NI N A 115
43
i pritisnuo dugme. Iz interfona
se uo glas pukovnika Miama:
Neka ue gosipodin Si-
mons!
Narednik je pogledao Bruna
svojim vodnjikavim oima i
nije rekao nita, samo je po
kazao pokretom glave prema
vratima kroz koja je Bruno
treibalo da ue. Bruno se zbu
njeno osmehnu, ali mu nije
bilo uzvraeno.
Pa, drago mi je to smo
se sreli rekao je pukovnik
Miam kada je Bruno uao.
Pukovnik je bio mrav, onizak
ovek izmuenog lica, ali sa po
gledom prekaljenog vojnika.
Pokreti su mu bili odseoni i
strogi.
Kako ste, pukovnie?
ree Bruno umesto pozdira-
va.
Ne znam ree pukov
nik i iscedi nekakav ruan os-
meh. To treba da mi kae
nadireena komanda. Tako je
to u vojsci. Dakle, sada mo
ete da mi kaete o emu se
radi.
Ve sam vam nagovesitio
u naem telefonskom razgovo
ru ree Bruno Simons.
Kris Marten je, prema podaci
ma kojima raspolae dravno
tuilatvo, 1981. godine bio pod
istragom zbog sluaja otuiva
nja vojne imovine. Od izuzetne
vanosti je da dobijemo detalje
o tome.
Imate li zvanian zahtev
tuilatva? upita suvo pu
kovnik.
Ne znam da li e to biti
ba neophodno vrdao je Bru
no. Istraga nad Martenom
je pod maskom, ako me razu-
mete, jer postoje indicije da je
povezan sa visokim krugovima
u San Francisku. Zvanino, is
traga nije otvorena.
Onda vam ne mogu po
moi ree pukovnik Miam.
Ovo je ipak vojiska, a ona
zahteva da sve bude po propi
sima.
Bruno se nije zbunio. Majk
Valas ga je ovlastio da pred
vojne Vlaisti izae sa najjaim
moguim argumentom, u slu
aju da neto zapne. Zato Bru
no hladnokrvno ree:
Pretpostavimo, gospodine
pukovnie, da je ovaj na raz
govor strogo privatan. . .
Da ree pukovnik. I,
ta s tim?
Onda vam mogu rei i da
ce biti raspisana nagrada za
hapenje Martena i grupe oko
njega ree Bruno.
Ne razumem ree pu
kovnik Miam.
Postoje sluajevi kada je
mogue nagradu isplatiti i pre
nego to se zvanino pokrene
istraga i objavi raspis za nagra-
44 NI N A 115
u ree Bruno tiho. Tu
ilatvo e svakako znati da
ceni vau pomo.
Pukovnik se zamislio, gleda
jui u strop nekoliko trenuta
ka. Shvatio je sasvim dobro da
mu taj civilni fifiri nudi mi
to, i dvoumio se da li da ga iz
baci ili da ipak sasilua sve to
taj beskrupulozni pomonik dr
avnog tuirioca ima da kae.
Odluio se da taktizira;
Kolika bi nagrada bila?
Nezvanino.. . Pedeset hi
ljada dolara ree Bruno Si
mons. Naravno, samo u slu
aju uspeha itave operacije.
Ako sam vas dobro razu-
meo, gospodine Simons, nagra
da bi bila isplaena i pre ozva-
nienja samo ako dokazi pro
tiv Martena budu valjani, to
jest iskoristivi u sudiskom go
njenju?
Upravo tako, gospodine
pukovnie ree Bruno. I s
kustvo mu je govorilo da je
pukovnik zagrizao mamac.
Ne znam da li smem da
rizikujem. . . odugovlaio je
pukov;nik. Istina je da su
mi dostupni podaci koje trai
te, ali. . . morao bih da traim
dozvolu komande.
Zar komanda moTa ba
sve da zna? upijta Bruno
Simons i osmehnu se zavere-
nioki.
Ovo je vojska ponovio
je po ko zna koji put pukov
nik i zatim uutao, ponovo
paljivo pogledom premerava-
jui strop.
Bruno je utao i strpljivo e
kao. Znao je da e doekati.
Razmiljao je o staroj izreci
po kojoj svaki ovek ima svo
ju cenu. Pitao se da H je i on
u stanju da se rukovodi tom
izrekom u ivotu, kao to se,
oigledno, njom rukovodio Majk
Valas, a Valas je stigao dale
ko. I li visoko. Bruno Simons
je bio ambiciozan, ali ipak je
oseao da ne poseduje nedo
statak savesti koji, izgleda, mo
ra da krasi osobe koje sve re-
avaju pronalaenjem prave ce
ne za pravog oveka.
Mnogo rizikujem pro
govori pukovnik. Ali, pegle
daemo taj dosije. J a se, u st
vari, ne seam dobro o emu se
tu radilo, ali. . . Pogledaemo
zajedno.
injenica da je pukovnik Mi
am istog asa otvorio fioku i
iz nje izvukao ve unapred pri
premljen dosije rekla je Bru
nu da taj namrgoeni vojnik
nije nimalo naivan. Verovatno
je odmah posle telefonskog raz
govora pripremio dosije i ve
rovatno ga dobro prouio. Da
je Bruno doneo zvanian zah
tev tuilatva, pukovnik bi do
sije predao bez ikakve nakna
NI N A 115
45
de. Meutim, pukovnik je na-
mirisao da bi iz svega toga mo
gao izvui koiriist lino za sebe.
Recimo, u obliku svenja nov
anica. ..
Briite pozvao je pu-
kovnink Bru.na da mu se pri
blii kako bi zajedno mogli da
prelistaju dosije. Taj Mar
ten nije bio cveka, izgleda.
Imao je vie prekraja nego
to je to zdravo za dobrog voj
nika. Bili su to sitniji prekra
ji, ali. ..
Ovo. . . ree Bruno i
pokaza prstom na jedan gusto
ispisan list.
Da ree pukovnik.
To. J a nisam bio na ovom
poloaju kada se to deavalo,
ali S3im znao ta se odigrava u
toj istrazi. . .
Ne izgleda nimalo naiv
no ree Bruno.
I nije naivno potvr
dio je puikovnik. Martenu
je bilo dostupno mnogo toga.
On je bio instruktor i njegov
zadatak je bio da obuava lju
de u primeni sredstava koja,
zvanino, nisu postojala. Mi
slim da je, u sutini, bio do
bar instruktor, to samo moe
da znai da je o tim stvairima
znao vie od bilo koga drugog.
I, naravno, pretpostaivka je da
je znao i da se takve stvari mo
gu zloupotrebiti.
Nije radio sam, izgleda
ree Bruno.
Ne. U sve to su bile ume-
ane jo etiri osobe. Dva civi
la i dva oficira ree pukov
nik. Oficiri su otputeni iz
vojske. Civili su, meutim, u-
makli. Na vreme. U stvari, od
svega to im se stavljalo na du
u, posebno Martenu, dokaza
no je samo da je Mairtep oba-
vestio tu dvojicu civila da im
se sprema hapenje, pa su oni
nesitali.
Nita drugo nije bilo do
kazano? upita Bruno Si-
monis.
Na alost, nita. . Dokazi
su nestajali jedan po jedan br
zinom vetra ree pukovnik.
Nezvanino, doznao sam da
su u sve to prste imali ume-
ani i neki vii oficiri, koji su,
mogue je, pomoglj da dokazi
nestanu.
Marten nije bio izbaen
iz vojske, sudei prema ovom
spisu Bruno pokaza doku
ment koji se odnosio na to.
Taj drznik je bio neve-
rovatno uporan da dokae ka
ko je, toboe, nevin ree pu
kovnik. Na neki nain je u
tome uspeo. Ali, iako mu je
predlagano da napusti vojaku
tokom istrage, on je tvrdogla
vo ostao u uniformi sve dok
istraga nije zvanino obustav
ljena. Dve nedelje posle toga
46
NI N A 115
je podneo zahtev za demobili
zaciju. ..
Kakvo je vae lino mi
ljenje o svemu tome? upi
ta Bruno.
Sta ja mislim? Teko je
rei da li je Marten ianeo to
iz baze govorio je pukov
nik Miam. Nije iako izneti
est stotina funti teine bilo
ega, a najimanje opasnih he-
mijiski'h sredstava. Ipak, ta st
var, mada vi to ne morate da
znate, lii na obian, smei,
ssmleven kamen. Ako je to u-
inio Marten mogao je polako,
bez urbe, kroz nekoliko me-
seci, da zameni veliku koliinu
te materije samlevenim kame
nom, kao to se, u stvari, i do
godilo, mada, eto, nije doka
zano da je to uinio ba on.
Ako jeste, onda e se ta stvar
morati pokazati negde, u bilo
kom obliku. Hou da kaem,
ma ko posedovao toliku koli
inu toga, u rukama dri ko
madi pakla!
Ako se tako neto prona
e kod Martena? upita Bru
no.
Onda je on u problemi
ma do gue, ako moete da me
razumete! iskezi se pukov
nik.
Nastojaemo da dokae
mo da je to ipak uinio Mar
ten ree Bruno Simons.
Time emo uiniti veliku uslu
gu armjjji.
Bojim se, avaj, da armi
ja nee ni primetiti da joj se
ini usluga ree pukovnik,
gledajui Bruna kao da pogle
dom eli da ga pK>dseti na obe
anih pedeset hiljada dolara.
Istraga je odavno zavrena
i stavljena u arhivu. Sve to
je nestalo odavno je naprosto
otpisano. Za armiju ne postoji
ni Marten, ni ono to je, mo
da, on izneo iz baze. Razume
te?
Mislim da razumem re
e Bruno. U svakom slu
aju, vi ete biti prva osoba
koja e saznati kako se razvi
ja naa istraga protiv Marte
na.
Nadam se da hou ree
pukovnik.
Kroz gusto zelenilo I rvin Hi
la probijala se svetlost koju je
isijavao hram Orkve zvezdanih
svetaca. Hram ie bio osvetljen
iznutra snanim neonom i iz
daleka je Uio na vanzemalj-
sku letelicu koja se prizemlji
la upravo na uzviici Irvin Hi
la. Ostale zgrade u kompleksu
Crkve behu u tami. Bilo je dva
asa posle ponoi.
NI N A 115 47
Ipak, na prostoru oko hra
ma i paviljona bilo je ivo.
Mnogobrojne prilike u belom,
sa obaveznim zvezdama oko
vrata tumarale su poput me-
seara, sudarajui se u mraku,
ali uopte ne obraajui pa
nju na to. Neki su leali na
travi i zurili u nebo, mrmlja
jui neto nerazumljivo. ini
lo se da niko ni na koga ne
obraa nikakvu panju. Kao
da su svi oni bili zavtoreni u
nekakav zaneseni, suludi kavez
sopstvenih dua, neosetljivi na
sve ono to postoji van zablu-
delih oseaja koji su se kovit
lali iza oznojenih ela. Neki
su, kao u transu, ponavljali do
u beskraj jednu jedinu re;
Grus!
.Zaudo, u tom uskovitlanom
kretanju opijenih vernika dve
osobe, takoe u belim odora
ma, kretale su se sasvim nor-
makio stazom koja je vodila
prema paviljonu u kome su bo
ravile ene. Za razliku od os
talih, ove dve osobe nisu imale
izbezumljeni izraz lica i nisu
prizivale zvezde. Nisu ni ule
fantastne zvezdane zvuke, ni
ti videile eksploziju boja i
lika kao ostali. Naprotiv, njih
dvoje su vodili priliono proza
ian razgovor...
Koliko veeras? upitao
je mukarac. U stvari, mladi
lica bez brade. Zvao se Carls
Kventin i bio je najiblii sa-
radnik Vrhovnog svetenika.
Samo tri odgovorila je
ena bledog, koatog lica i ve
oma svetlih oiju. Njeno ime
je bilo Sintija Bler. Ali,
moramo da pronaemo zaista
jednu devicu.
Takvih je sve manje u
paviljonu devica iskezio
se Kventin.
Potrudi se da se seti i-
mena najmlaih devojaka ko
je su pristupile u po^lednijoj
nedelji rdda je Sintija Bler.
Mislim da moemo da se
nadamo da e bar jedna od
njih biiti virgo intakta.
avo e ga znati! Ovo
je ipak Kalifornija itavo
se nasmejao Kventin. Ovde
enska deca rano prestaju da
budu device.
Moramo da naemo jednu
ree Sintija Bler. Moda
onu malu pegavu? Cak je i
Kris zapamtio kako se ona zo
ve. Ona lii na devicu.
Da nije malo premlada?
upita Kventin profesional
nim glasom. Kome, uopte,
treba devica noas?
Patiriku Feniksu odgo
vori Sintija mirno. I, da
zna, za pet hiljada dolara e
dobiti najsveiju, najlepu, naj
netaknuti ju devicu na svetu!
Mala, pegava Meri je verovat-
48
NIN A 115
no sasvim odgovarajua ribica
za Feoiilksa.
Pa trik Feniks je bio jedan
od razbijaa u Fortinajinersi-
ma fudbalska zvezda u us
ponu. Zaraivao je pet-est
maliona godinje. Mallo ko je
uopte mogao da zrna da su mu
slabost device. ..
Sta traimo jo, osim de
vice? upita Kvenboin.
Crnkiinju i najzgodniju
bucmastu vernicu koju moe
mo nai odvrati Sintija Bler.
Predsednik jedne banke vo
li bucmaste, a onaj aavi ro-
kenroler trai obojenu devojku
samo da bi pravila drutvo nje
mu i njegovoj eni. . . Ba ble
savo! Ali, sve dok plaaju u-
0{>te me se ne tie ta rade
sa njima. Nae je da ih odve-
zemo i vratimo ovamo ujutru!
Uli su u zgradu uopte ne
primeitivi da su proli na dve
stope od jedne tajanstvene pri
like obuene u boje noi, koja
ih je pratila ve nekoliko mi
nuta, koracima tihim poput
njihanja paukove mree na la
kom povetarcu. Bio je to o
vek, visok i snaan, obuen u
cmu, svilenu odeu koja je u-
pijala svaki ziraak svetla, na
trenutke bivajui bukvalno ne
vidljiva. itavo telo, ukljuu
jui i ruke i noge, bilo je pre
kriveno tamnom odeom, a o
vek je okolinu osmatrao samo
kroz uzak prorez za oi. Me
utim, kada bi poeleo da se
stopi sa tamom jednostavno bi
zaitvaraooi kapcj su mu bi
li premazani crnilom, i tada bi
nesitajao za sve radoznale po
glede.
Prilika u omom je beumno
pratila to dvoje koji su vodili
taj razgovor, koji se inio ve
oma zanimljiv. I kada su njih
dvoje uli u paviljon -devica,
senci slian ovek je ostao po
red samog ulaza, pripijen uza
zid, kao da je njegovo giipko
telo imalo mo da u trenu po
primi agregatno stanje pozadi
ne.
Samo jedna osoba na svetu
je bila u stanju da se kree na
taj nain nina!
Nina je bio na Irvin Hilu
ve gotovo dva asa. Od po
noi je obilazio prostor koji je
pripadao Crkvi zvezdanih sve
taca, zavirujui u svaki ugao,
kroz svaki prozor, prislukuju
i i pamtei sve zvukove, rei
i umove. Klonio se jedino jar
ko osvetljenog hrama. U po
etku se kretao veoma sporo i
\t 1o oprezino, alj je brzo shva
tio da svi ti ljudi i ene u be
lim odorama uopte ne prime-
uju bilo koga, to mu je omo
guilo da se povremeno kree
sasvim slobodno, ne krijui se.
J er gledale su ga samo oi
slepe od religioznog zanosa, ili
NIN A 115 49
droge, ili transa u koji se i
nilo da su zapali ba svi ver
nici zvezdane orkve.
Tek tada je uo razumljiv
razgovor ponovo je, u treptaju,
utonuo u tamu stopivi se sa
njom. I, pratio je to dvoje sve
do paviljona. . .
Razmiljao je da li vredi ui
za njima i kako to da uini.
Spolja paviljon je izgledao sa
svim mraan, meutim bilo je
vie nego samo verovatno da u
unutranjosti zgrade ima do
voljno svetla i dovoljno rado-
znali'h oiju i uiju da nina
ne bi mogao biti sasvim nepri
meen. Zakljuio je da je do-
voljino uo. U stvari, saznao je
vie nego to je oekivao.. .
Nina pomisli: J asno je da
se Crkva zvezdanih svetaca ne
bavi samo prikupljanjem tako
zvanih dobrovoljnih piriloga,
ve i prostitucijom! Dovoljno
sam doznao. . . No, nina je
eleo jo da pokua do prona
e osobu koja se krila pod ime
nom Kris i za koju je sa pri
linom sigurnou mogao da
tvrdi da je Vrhovni svete
nik! Jedno je bilo sigurno
taj Kris nije bio u paviljonu
devica. Zato se nina odlepi
od zida i hitrinom divlje zveri,
beumno skliznu kroz tamu
prema sledeoj zgradi. Naas
ga osvetli bledi zrak dalekog
svetla iz pravca hrama, ali ak
i da je neko vrlo paljivo os
matrao nije mogao sasvim si
gurno da kae da li je to bio
ovek, ivotinja iU samo ud
na igra senkj kronje nekog
drveta. Malo ko bi mogao da
povee kretanje te tamne pri
like sa ljudskim biem. ..
Legenda je govorila da je
samo nina u stanju da proe
kroz umu maeva zatvorenih
oiju. U okolini paviljona u par
ku Crkve nije bilo maeva, ali
je nina ipak bio krajnje opre
zan i oslukivao je i osmatrao
ne samo uima i oima, ve i
itavim biem nepogreivo
oseajui svaku prepreku i pre
nego to bi je video.
Iz tame isikrsnu jedna prili
ka u belom, uzdignute glave i
zabludelog pogleda, koraajui
pravo prema nini, skrivenom
u travi. Nina hitro otpuza, vi
jugajui kroz travu poput zmi
je, da ga zanesena pirihka ne
bi nagazUa, mada je bio go
tovo siguran da prilika u be
loj odori to ne bi ni primetila.
Prilika je dolazila iz pravca ne
velike zgrade koja se nalazila
na samom kraju parka koji je
pripadao Crkvi. Nina ustade
i brzinom mladog geparda po-
tra ka toj zgradi. Zeleo je da
proveri ta ona sadri.
Zgrada je bila dvospratna,
sa veoma uskim prozorima svu
da naokplo, koji behu u tami.
50 NIN A 115
Obiavi hitro zgradu nirna
pronae jedan osvetljen pro
zor u prizemlju, na nekih se
dam ili osam stopa iznad tla.
U jednom jedinom skoku se
naao na prozoru, prstima se
neverovatnom vrstinom zaka
ivi za sims. Nije nainio ni
najmanji um.
No, staklo na prozoru je bi
lo mutno, obojeno plaviasto i
neprozirno. Nina nije gubio
vreme otkai jednu ruku i
ostade visei samo na jednoj,
a slobodnom rukom izvue iz
svoje crne odee neveliki apa
rat slian stetoskopu. Slualice
je stavio na glavu, a hiperoset-
I jivi mikrafon na staMo. . .
Ono to je uo nateralo je
ninu da uzdrhti iznutra su
se uli neljudski krici, urlanje
slino urlanju ranjenih zveri,
jauci i vriska iz mnogih grla!
Nita drugo! Nikakav zvuk sli
an ljudskom glasu!
Nekoliko minuta je nina
oslukivao, vrlo paljivo, tru
dei se da ralani uasnu
kakofoniju izmeanih urlika i
jauka. Izvebani i isikusni sluh
mu je omoguio da odvoji sva
ki pojedinani zvuk. I, mogao
je sa sigurnou da proceni da
se u zgradi nalazi bar dvade
setak bia koja su reala, vi
kala, cvilela, urlala, plakala,
jaukala kao u agoniji!
Zakljuivi da je dovoljno
uo, nina odskoi od prozora
i doskoi u travu mekano po
put velike crne make. Znao je
da mora da pokua da ue u
zgradu i vidi ta bia. Posebno
ulo razvijeno do nesluenih
razmera haragei reklo
mu je da je zgrada prepuna
nesree i patnje!
Sa velikom panjom je obi
ao oko pavljona i pronaao
samo jedan ulaz velika me
talna vrata. Meutim, ak je i
za jednog ninu bilo iznenae
nje to.na tim vratima nije
bilo niega slinog bravi. Te
meljno je isipitao rukama po
vrinu vraita metal je bio
hladan i gladak,' ali nikakve
brave nije bilo!
Mogao je samo da zakljui
da se u zgradu ulazi na neuo
biajen nain . .. Moda se vra
ta otvaraju daljinskim uprav
ljaem, pomerajui se u stra
nu, poput vrata na velikim ga
raama, ili na za'tvorima? U
stvari, ta zgrada mu je i liila
na neku vrstu zatvora, jedino
to u okolini nije bilo nikakvih
straara . . .
Nina je procenio da ne mo
e da ue kroz vrata. Prozori
su takoe bili preuski da bi se
kroz njih mogao provui u.^unu
tranjost zgrade. . . Ali
krov!?
NIN A 115
51
Pored istonog zida zgrade
raslo je visoko drvo, neka vr
sta divljeg kestena. Grane su
se irile tako da su neke, vrlo
visoke, gotovo dodirivale krov
zgrade. Nina se uzvera na dr
vo vetinom divlje make, pe
njui se sve vie i vie .. . Gra
ne su se uvijale pod njegovom
teinom, ali je samo njeanu
svojstvenim oseajem nepogre
ivo procenjivao koja grana je
u stanju da ga izdri, a koja
ne. Konano, domogao se gra
na koje su dodirivale krov
zgrade . . .
Paljivo je osmotrio krov
bio je gotovo sasvim ravan,
izuzimajui neto nalik na ku
ite za motor lifta, na sredini
krova. Pomislio je da bi se tu
mogao nalaziti prolaz ka unu
tranjosti zgrade . . .
Nekoliko trenutaka niina je
visio na granama, prikupljaju
i svu svoju mentainu i fizi-'
ku snagu za skok, koji je mo
rao biti veoma precizan, sna
an i tih. Komano, zgrivi se
brzinom letee veverice, nina
se odbaci sa drveta i u letu se
skupi, okrete se dva puta u
vazduhu i njegova stopala
sasvim mekano, bezvuno, do-
dimue povrinu krova!
U tom trenuitku jedan goto
vo neujan um je sikrenuo
niniinu panju a dopirao
je iz te kuice na krovu! Nin
a je bio sasvim siguran da to
nije kuica za motor lifta . ..
J er, neko je ba u toj kuici
listao novine!
Nina zastade, sav napet,
odluujui ta da uini. Bilo je
je jasno da zgrada ipak ima
nekakvo obezbeenje. Neko je
bio u toj kuici i ma ta da je
bio njegov zada.tak nalazio
se na nininom putu. Trebalo
ga je ukloniti! I l i .. .
Neujnim koracima nina
prie kuici. Nije imala prozo
re, ali je imala vrata mala,
metalna . . . Takoe bez bra
ve! Vrata su se otvarala iznu
tra!
Nina ne odustaje ni pred
nebom ni pred zemljom, po
misli ovek slian noi, seti-
vi se nekih starih mudrosti
kojima ga je nauio sensei Ta-
naka. Znao je da treba samo
da pronae pravi nain da
ue, i znao je da se odgovor
na to pitanje nalazi negde du
boko u njemu samom . . .
Seo je ispred tajanstvene
kuice, prekrtenih nogu i ru
ku poloenih na kolena. Za ti
li as je utonuo u duboku me
ditaciju . . .
Nekih petnaestak minuta
nina je bio potpuno nepokre
tan. Njegovo disanje je bilo
tako retko i tako plitko da go
tovo nije moglo biti primetno,
ak i da je neko tada mogao
52 NIN A 115
biti u njegovoj blizini. Njego
vo srce je otkucavalo svega
dvadesetak puta u minutu. Sa
mo je njegov um radio ubrza
no, umnogostruujui svoje
sposobnosti, i nalazei u lavi-
rintu modanih vijuga i one
skrivene kutke za koje norma
lni, obini ljudi i ne znaju da
postoje. Njegova svest se m
sala sa njegovom podsveu i
njegova oseanja sa racional
nim razumom. Rezultat svega
toga bio je jedan duboki uz
dah iza kojeg je nina otvorio
oi ne gledajui ni u ta . . .
Ali, njegova misao, gotovo od-
predmeena, lebdela je prosto
rom.
Samo najposveeniji u tajne
telepatije znaju vetinu kojom
njihova misao moe da proe
kroz prostor i kroz vreme, i
kroz sve fizike prepreke. Nin
a je poznavao tu vetinu. Na
voleban nain je samo milju
proao zid te straarske kui
ce .. .
U kuici na krovu paviljona
je sedeo krupan ovek sitnih
oiju i nebeski blaenog lica.
Bio je obuen u dins i za po
jasom je nosio revolver, a po
red ruke, na malom stolu, is
pod novina koje je listao, nala
ila se dugaka palica. Prela
zio je oima preko redova
slova u novinama i nije ni
osetio kako ga hvata n^a u
dna vrsta polusna. Pre nego
to je i pomislio da mu se to
moda prispavalo, zapao je u
dreme kakav nikada pre nije
osetio . . . J avila mu se neobi
na misao:
Sta radi ti ovde? upitala
je ta misao.
Pazim na luake, odgovo
rio je straar, takoe samo po
mislivi taj odgovor. inilo mu
se da poinje da sanja.
J esi li vemik Crkve?, us-
ledilo je nemutto pitanje.
Kakav verndk? J a ovde.ra
dim, pomislio je straar.
J esi li naoraan?, uo je
nepoznatu misao.
Do avola, naravno da je
sam. Ovi dole, u zgradi, su o-
pasni kao krdo pobesnelih bi
zona, odgovorio je straar ve-
rujui da sanja.
Ko su oni?
Budale, eto ko su. Nagu ta
li su se zvezdanog praha i sili
sa uma, odigovori straar.
J esu li drogirani?
Drogirani?! Nakljukani su
kao guske! Da mene neko pi
ta, ne bih priao ovoj blesavoj
Crkvi ni za hiljadu dolara dne
vno! Ali, ja samo uvam te
kretene i to je sve. Ne postav
ljam pitanja.
Kako se ulazi u ovu zgra
du?
NIN A 115 53
iKiroz podzemni hodiniik, na
ravno, u svom udnom polu-
snu straar' se osmehnuo.
emu slue velika vrata na
zgradi?
Tuda ih ubacuju kad pri-
mete da vie ne mogu da se
unormale.
Ko ih ubacuje?
Sta ja znam!? J a ovamo
dolazim u deset uvee i uim
u ovoj tenari dosaujui se
kao avo, i odlazim u est i
nemam pojma ni o emu,
Upotrebavlja li oruje po
nekad?
PA . . . Pucao sam nekoli
ko puta, kada su te pobesnele
zveri htele da razvale prolaz iz
zgrade do straare, ali mislim
da nisam nikoga pogodio. Ne
volja je u tome to oni sigur
no ne bi primetili ak i da ih
izbuim kao sta'ru kantu. Pot
puno su neosetljivi!
Da li im ti donosi hranu i
vodu ?
Hvala bogu, ne ja. Ubacuju
im to ni sam ne znam kako,
ali ih hrane. Gledao sam kako
se kolju zubima za komad hle-
ba.
Kako su smeteni ti nesre-
nici unutra?
Nesreonici?! Sta znam?
Moda i nisu tako nesreni?!
U svakom sluaju ubeen sam
da oni nemaju pojma da su
nesreni. Kao i svi luaci! A,
smeteni su u kavez. U stvari,
bilo je tu mnogo kaveza. U
poetku je u svakom kavezu
bio po jedan od njih. Posle,
ubacivali su po dvoje .. . Ima
i enskih i mukih . . . Treba
videti kako kidiu jedni na dru
ge kada im se digne! D a...
Bili su u kave2ima, ali su te spo
dobe jednostavno, vremenom,
razvalile sve kaveze. Ponekad
se uplaim, jer oni imaju toli
ku snagu da uopte nisam si
guran da sva ta metalna vrata
mogu da izdre!
Ko te plaa za ovaj posao?
Kada sam se javio na og
las, primila me je neka ena.
Runa. Posle nisam video ni
koga, niiti me ko interesuje.
Novac mi stie na kunu adre
su. Ke, prijatelju! Bez pore
za i svih tih stvari. Bio bih lud
kad bih ostavio ovako dobar
posao, mada mi je to esto pa
dalo na pamet. Zna, prosto se
najeim kada dolazim ovamo,
a kroz park se muvaju te bele
aveti . . . Nikad ne zna kad e
neko od njih da otkai i po
ludi, a kad im se to dogodi on
da su zaista gadni!
Kako se zove ena koja te
zaposlila?
Nemam pojma. Nije mi re
kla, a i ja nisam pitao. Nisam
Meo nita da pitam im mi
je rekla da je plata dve hilja-
darke nedeljno! Pre ovoga
54 NIN A 115
sam zaraivao jedva osam sto
tina ...
Kakav je to zvezdani prah
koji si pomenuo?
Sta znam!?! Oni ga pomi-
nju s vremena na vreme. Spire
mni su noktirna da prokopaju
zidove kad im taj zvezdami
prah padne na um! Ponekad
se primire i po nekoliko dana
i izgledaju sreni i prezadovo
ljni. J a mislim da im neto ta
da stave u hranu. Ali, uglav
nom su divlji kao noas, mi
slio je straar u svom neobi
nom snu.
Nina je imao nameru da
mu postavi jo desetak pita
nja, ali je bio potpuno iscnp-
I jen ogromna koliina ivo
tne energije mu je bila ^otre
bna da ' samo milju prodre
kroz zid i ispita tog oveka.
Otvorio je oi istovremeno
se iz polusna prenuo i straar,
ne shvatajui ta mu se dea
valo i itavo telo mu je dr
htalo ispod crne odee. Oseao
se kao da je vodio borbu sa
stotinu protivnika, toliko ga je
izmorila ta razmena misli sa
ovekom u toj maloj straari.
Polako je poinjao da die nor
malno i duboko, a srce je po
elo da mu kuca ne samo nor
malno ve i ubrzano, kao posle
tekog fizikog rada. Nini
kao da su klecala kolena kada
je ustao i krenuo ka ivici kro
v a...
Saznao je mnogo,' mada ne
i dovoljno, ali nije imao snage
da jo i pokua da ue u taj
sablasni, tajanstveni paviljon.
Zudeo je za odmorom, oputa-
njem, vraanjem u ivot. Na
prezanje uma i oseanja, znao
je, troe ovekovo telo i duu
hiljadu puta jae nego bilo ka
kva telesna aktivnost. Bio je
bukvalno na ivici snage i sa
mo je savrena vetina i saz
nanje da e morati da napusti
prostor Crkve neprimeen, kao
to je i uao u njega, uprav
ljala njegovim pokretima.
Skoio je sa krova na stablo
kestena, potom hitro skliznuo
na tlo, a onda se, zaklonjen ta
mom, uputio ka izlazu iz kom
pleksa Crkve zvezdanih sveta
ca.
Za tu no je obavio veliki
posao. Ostalo e morati da do
vri danju . . .
Znai. . . Nita! Majk
Valas je sa otvorenim preko-
rom gledao u Bruna Simonsa.
Na alost, nita konkret
no. Samo indicije. Na osnovu
njih ne moemo nita da ura
dimo ree Bruno i uzdah
nu.
NIN A 115 55
Mislim . . . zapoe Va
las, ali se predomisli pa strogo
ree: Propustio si ansu,
Bruno. Malo si me razoarao.
Uinio sam to se moglo
ree Bruno.
Taj Kris Mertan je opa
san ovek i ti to zna isto tako
doba'o kao i ja rekao je Va
las. Jednom e to izai na
svetio dana. Loe je samo to
to ne moemo da uradimo ba
sada.
Zao mi je ree nemo
no Bruno Sijmons.
Valas je razmiljao nekoliko
trenutaka. Znao je da se tu vi
e ne moe mnogo uiniti. Bru
no nije uradio posao onako ka
ko je to on, Valas, oekivao.
Nije u rukama imao nita im
bi se mogao odbraniti, ime bi
mogao trgovati, to bi mogao
ponuditi u zamenu za dokaze
svojih susreta sa tim devojka-
ma iz Orkve zvezdanih sveta
ca .. .
Ako mogu jo neto da
uinim za vas. . . zausti
Bruno, ali ga Valas grubo pre-
see:
Ne! Sada ne! Moe da
ide!
Bruno je bio toliko uzbuen
da je zalx>ravio i da pozdravi
Valasa. Izaao je brzo iz ka
bineta zamenika gradonaelni
ka, oseajui istovremeno i na
petost zbog toga to je razoa
rao Valasa, i olakanje to vie
nee morati da se bavi tom
glupom tajnom istragom.
Ositavi sam, Majk Valas be
sno tresnu pesnicom o sto!
Propalo je! Njegova zamisao
je propala! Nije vie imao vre
mena da pokua bilo ta dru
go morao je da pl ati . ..
Pola miJiona dolara! Pola
miliona za nekoliko asova
bluda sa tim blesavim devoj-
urinama, naikljukanim nekak
vim pilulama ili ime ih je
Marten ve kijukao, da bi se
ponaale kao beivotne lutke i
pristajala da rade stvari koje
ak ni najokorelijim kurvama
ne bi padale na pamet! Valas
se seao scena iz onoga apar
tmana, koji je iznajmio na dva
dana, samo da bi se nauivao
nesluenih zadovoljstava sa
devojkama koje mu je dovela
Sintija Bler . . .
A sada?! Morae da ispuni
ek. . . Ne! Ustao je besno od
stola i poeo da koraa gore-
-dole po kabinetu traei u se
bi odgovor na problem . . . Ne
e platiti! Radije e pobiti te
idiote, tamo, u toj kretenskoj
crkvi . . .
Najednom je ostao sam pred
sobom i shvatio je da ve da
nima pomilja na ono to mu
je tog trenutka poput munje
blesnulo u glavi zaista bi
bilo dobro kada bi pobio tu
56
NIN A 115
prevaranrfcsku, ucenjivaiku ba
ndu! Znao je i kako se to moe
izvesti, a da nikome ne padne
na paimet da je on s tim po-
vezan. Oseao je da je ve da
nima, negde u podsvesti, nosio
tu ideju . . .
Dograbio je specijaku. tele-
fon. Onaj koji ak i nije imao
svoj broj. Brisetio se broja i
okrenuo ga, vrlo polako, da ne
bi pogreio. Saekao je da se
veza uspostavi. . . J avio mu se
grub muki glas:
Halo! Koga trai?
Traim Fila ree Valas
prigueno.
Ko trai Fila? odgovo
ri grubi glas.
Reci mu da ga trai Ma-
jk-
K oji Majk? upita gru
bi glas.
Samo mu reci da ga tra
i Majk, majmune, i ne pitaj
suvie! zarea Valas.
Nije bilo odgovora, ali se
veza nije prekinula. Rroe dva
ili tri minuita pre nego to je
Valas u slualici zauo glas Fi
la Amadisa, vou jedine od naj
opasnijih ulinib bandi u San
Francisku. Banda se zvala
Kande i harala je Hanters
Pointom, delom grada u kome
su ivelj Crnci. >vKane nisu
bile obojene i drale su mno
ge crne stanovnike grada u
strahu, izmamljujui im novac.
kontroliui trgovinu drogom
u Hanters Pointu i vodei i
roko razvijen posao kocke i
prostitucije. Banda je stalno
bila pod nadzorom poiidi'je,
aH, osim hapenja nekih neva
nih lanova, Kande su os
tajale van domaaja zakona . . .
Majk? upita Fil Ama-
dis.
Zna dobro koji Majk
ree otro Valas.
Znam potvrdi Fil mra
nim glasom. Govorilo se za
njega da ima i crnake i indi
janske krvi, ali malo ko se
usudio da mu to kae, jer oni
koji su mu to kazali odavno
vie nisu biii na spisku ivih.
Treba mi usluga ree
Valas. Velika usluga. I br
za .. .
Kako zna da u ti pomo
i? uzvrati] Fil. Mrzeo je
bude iz policije i venice,
ali je morao da ih jx>dnosi. Od
njiih je zavisila sigurnost i ban
de i njega lino. Te veze su
omoguavale da se Kande
mirno bave svojim prijavim
poslovima.
Treba li da te podsetim
da mi duguje uslugu? lipa-
ta Valas.
Okej! Neka bude ree
Fil. O emu se radi?
Radi se o Crkvi zvezda
nih svetaca ree hladnokr
vno Majk Valas. Hou da
NIN A 115 57
povede svoje ljude i da pret-
voiri to mesto u prah i pepeo!
Takoe hou da nestanu neki
ljudi tamo . ..
Tek tako?! upita po
malo ironino Fil Amadis.
Ne samo tek tako re
e Valas. Ne traim da ui
ni to bes(platno.
Plaa?! Koliko?
Ne plaam novcem re
e Valas. Negde u prosto-
rijama te crkve ti ljudi za koje
hou da nestanu kriju monu
drogu. Ne znam da li ti naziv
BZ bilo ta znai, aM ta st
var je ubitana . . . I, ima je
mnogo.
Koliko mnogo? upita
ta Fil.
Raunam, ne manje od
pet stot-ina funti odgovori
Valas.
Sa druge tsrane ice se zau
otegnuti zviduk, pun ushie
nja. Potom Valas nastavi;
Sve je tvoje, ako uradi
posao kako treba. Bez greke,
razume se!
Ne znam da li mogu da
ti verujem? ree Fil Ama
dis.
Do sada si mogao, zato
ne bi mogao i od sada ree
Valas. Uostaloan, koliko pu
ta ste se ti. i tvoji ljudi izvla
ili iz govana zahvaljujui me
ni? Kai?!
Odgovori mu utanje. F
Amadis je razmiljao, duboko
diui ravno u slualicu. Valas
naas odmaknu slualicu od
svog uha, i prinese je ponovo
kada je Amadis progovo
rio;
A, ta ako ne naemo tu
stvar?!
Nai e je ree Valas.
Treba samo da priti'sne
oveka po imenu Kris Marten.
On je glavni tamo, u toj posira-
noj crkvi. Njega ili enu po
imenu Sintija Bler. Njih dvoje
znaju gde je BZ.
Nikad nisam uo za tu
stvar ree Fil sumnjiavo.
Sada uje ree tvrdo
Valas. Uostalom, kada bu
de tamo, u crkvi, pogledaj
malo te Martenove blesave ver
n,ike, pa e videti ta ta stvar
moe da uini.
Ako me folira. Majki,
veruj mi da u pronai nain
da te potopim, bo kako!
zapreta F.
J a sam rekao ta sam
imao ree Valas. Treba
da razbuca to prevarantsko
gnezdo i da >^nestane Marte
na i Blerovu! Do sutra uvee!
Zuiri. ti se neto. Majki
. . . Valas je naprosto video
runu iskeenu njuku Fila
Amadisa.
Zuri mi se ree Valas
hladno. Do sutra uvee! U
58 NIN A 115
radi to brzo i tiho. Ne bih vo
leo da polioija ita sazna. Uo
stalom, kada nae drogu, shva
tie i sam da je bolje da sve
to ostane naa mala tajna.
Ne razumem ta ti ima
od toga? uzvrati pitanjem
Fil.
Mrzim jer etike sekte
rekao je Valas prvo to mu
je palo na pamet. Hoe li
uiniti ili nee!?!
Neka bude ree FLl
Amadis. Ali, pooni da obla
i eline gae, ako ne naem
tamo nita viredno!
Ostavi taj savet za svoje
prijatelje! siknu Valas.
Zar i ti nisi od tih?!
zacerekao se Fil Amadis,
ali u praz.no.
Majk Valas je ve bio tres
nuo slualicu. Pomislio je; Za
to uopte moram da sarau-
jem sa tim ubretom?! Zato
moram da trpim sve te divlja
ke i primitivce oko sebe?!
Uzalud je sebi postavljao to
pitanje, jer je odlino znao
odgovor u pitanju je bio
novac! I vlast!
1
* :
Automobil je stajao na u-
lici, ispred velike kapije kom
pleksa Crkve zvezdanih sveta
ca. Za upravljaem je sedeo
Tabasko Pit, mranog izgleda.
Na zadnjem seditu su sedeli
Lesli, koji je opet li'io na pre
rano ostarelog graanina pre
punog briga, i Sumiko.
J este li sigurni da ete u
toj crkvi biti bezibedni? u-
pitao je Pit zabrinuto. Les
li, zna li ta radi?
Veruj mi. Pite, znam
osmehnu se ohrabrujue Lesli.
Ne brini za nas. Snai e
mo se. Tvoj zadatak je samo da
bude ovde u pono, sa upa
ljenim motorom. Moda emo
morati brzo da napustimo ovo
mesto. U meuvremenu, budi
pokraj telefona.
Hoete li u&peti da pro
naete K eti Grin? upita Pit.
Daemo sve od sebe da
je naemo ree Sumiko i
prijateljs'ki spusti ru'ku na Pi-
tovo ogromno rame.
Voleo bih da uem sa va
ma unutra ree Pit.
Veruj mi da je bolje ova
ko ree Lesh. Oni nas
oekuju i sve dok budemo do
bro igrali svoje uloge sve e
biti u redu.
Isprai im tur, ortak! I u
moje ime! pokuao je da se
osmehne Tabasko Pit.
Ne brini ree Lesli.
Hou!
Sumiko i Lesli izaoe iz au
tomobila. Saekali su da se
NIN A 115 59
Pit udalji, a onda su krenuli
ka ulazu u veliki paonk. Lesli
tiho ree:
Paljivo sluaj i gledaj,
Sumiko! Ovo mesto je opasni
je nego to se ini na prvi po
gled.
Ne brini. Les apnula
je Sumiko.
Sada su ve znali koga tre
ba da trae. Prethodnog dana
je Sumiko uspela da provali
kompjutersku vezu i prod're u
kompjuter gradske policije. U
kompjuterskoj arhivi gradske
policije Crkva zvezsdanih sve
taca je bila registrovana pod
imenom izveanog Krisa Mar
tena. Sumiko je, potom, uspe
la da dozna sve o tom oveku.
Sve to je bilo pohranjeno u
memorije kompjutera u grad
skoj venici. I, njoj i Lesliju
je bilo sasvim jasno da e o
Crkvi doznati sve samo ako
budu uspeli da pronau tog
oveka. Nije trebalo pogaati
dva puta da je taj Kris Mar
ten, u stvari, i Vrhovni sve
tenik Crkve. . .
Ne verujem da taj Marten
nije dobro uvan ree Lesh.
Biu oprezna ponovila
je Sumdko.
Bili su na ulazu. Oekivali
su sestru Rozu. Bili su ve pri
premili ubedljivu priu za nju.
Meutim, umesto sestre Roze
u susret im je krenuo mladi
golih obraza, koji je Lesliju
ve bio pomat. On dade ne-
primetan znak Sumiko da vo
di rauna o mladiu. . .
Mogu li vam pomoi?
upita mladi. Za razliku od
sestre Roze, on nije izgledao
kao da je u religioznom zano
su. Kada je Lesli paljivije po
gledao u njegove oi, mogao je
samo da primeti izvesnu luka
vost i pretvaranje u njima. Ni
traga od bilo kakve droge.
Razgovarali smo sa sest
rom Rozom ree Lesli za-
m.uckujui, igrajui svoju ulo
gu. elimo da se prikljui
mo prouavanju. . . Ovaj. ,. Po
stoji program, rekla nam je se
stra Roza. ..
Traimo istinu o kojoj
nam je ljubazna sestra Roza
govorila dodala je Suaniko
trudei se da izgleda kao jag-
nje spremno za klanicu.
Uite, molim vas ree
ljubazno golobradi mladi.
Moje ime je Carls. Brat Carls,
tako moete da me zovete. Se
stra Roza, na alost, danas ni
je u mogunosti da obavlja svo
je dunosti. Meutim, imate
sree, jer sam ja zaduen upra
vo za program prouavanja
zvezdane istine.
Lesliju nije promaklo da brat
Carls govori sasvim drugaije
nego to je govorila sestra Ro
za. Njegov nain govora je pod
60 NIN A 115
seao na uobiajeni nain pri
e kakvim se slue ozbiljni, pro
fesionalni, poslovni ljudi. No,
pravio se da uopte ne prime-
uje nikakvu razliku.
Sestra Roza nam je rekla
da moemo boraviti ovde re
kla je Sumiko.
Naravno, naravno po
tvrdio je brat Carls. Sme-
stiemo vas. Mi, po pravilima,
biete smeteni u razliite pa
viljone.
Mada Lesli to nije primetio,
Suaniko je nepogreivom en
skom inturiicijom primetila da
ju je brat Carls pogledao ne
kakvim veoma posebnim pog
ledom. U stvari, brat Carls je
odmerio Sumiko kao da eli
da kae: Opa! Sjajan primerak
istonjakog enskog mesa! Uz
to, ona izgleda bogovski! Te
grudi, taj struk, zadnjica, no
ge. .. Seksi! Veoma sdksi!
Moemo li zadraiti svoje
stvari? upita Lesli, koji je
nosio veliku torbu, slinu tor
bi za tapove za golf.
Brate.. . osmehnu se
brat Carls. Nadam se da
vam je sestra Roza govorila o
tome da se Crkvi zvezdanih sve
taca pristupa bez materijailnih
dobara zemaljskog porekla. O-
biaj je da se iskuenid. prima
ju bez iega. Apsolutno bez ie
ga. U Crkvu zvezdanih sveta-
ca ui ete bez prljavog tereta
ovog sveta. Nemojite pogreno
shvatiti, ali u to spada i ode-
a. Ovde ete dobiti zvezdane
odore, u kojima ete se kreta
ti ne samo po prostorima koji
pripadaju Cilkvi, ve, ako e
lite, i po gradu. Sve to lonosite
sada, predaete hrai i sestra
ma na ulazu u paviljone.
Mi elimo da zadrimo
svoje stvari ree Lesli, iz
nenada snizivi svoj glas za ne
koliko oktava. Piri tome je pro
domo gledao brata. Cairlisa rav
no u enice.
Sumiko nehotice uzdrhta.
Shvaitila je da se Lesli slui
hipnozom kako bi naterao tog
brata Cairlsa da im dozvoli da
unesu svoje stvari u paviljone.
Znala je takoe da brat Carls
nee reagovati na taj pokuaj
hipnotisanja ako koristi bilo
kakvu drogu. Ona je bila spre
mna da na bilo koji nain Do
mogne Lesliju, ako stvari kre
nu nepoeljnim tokom.
Naa volja je dovoljna
govorio je Lesli. Zadra-
emo nae stvari, i ti vie ne
e rei nita o tome. Nee ni
primetiti da bolo ta unosimo.
Nee se ni seati da je o to
me bilo rei!
Brat Carls je prvo otresao
glavom kao da eli da otera ne
kalcvu dosadnu muicu. Zatim
je prebledeo, oseajui neka
kav skoro opipljiv strah koji
NIN A 115 61
mu je mileo po koi dok je gle
dao u elinoplave oi tog st
ranca. U glavi mu se mutilo.
Cuo je neke rei ije znaenje
nije mogao sa sigurnou da
odredi. Kao da su te rei ula
zile negde duboko u mozak. . .
Da.. . rekao je nesi
gurno brat Carls. Da... Ne
ka. . . Uinesite stvari. Nee vi
e biti rei o njima. . . J a. . .
J a. . . Ne seam se ta govori
te. . .
Sumiko odahnu i pogleda sa
odobravanjem u Leslija. Lesli
joj se osmehnu, a zatim coknu
jako jezikom i probudi brata
Carlsa iz hi^notikog sna.
Brat Carls mirnu nekoliiko
puta zbuinjeno, ne sasvim sve
stan ta se to s njim dogaalo,
a onda brzo povrati samopouz
danje i ree:
Cim se smestite i presvu
ete, doi ete u malu zgradu
iza Hrama. Tamo e vas e
kati sestra Sintija. Ona je za
duena za administrativne po
slove. Razumete ve, to je ne
ophodno. . .
Razumemo ree Sumi
ko i dodirnu veliku zvezdu sa
dvanaest krakova koja je visi-
la oko Carlsovog vrata. Ho
emo li dobiti i zvezde?
Tek kada proete kroz
obred proienja ree brat
Carls.
Nije ni primetio da je Su
miko svojim spretnim prstima
za poleinu zvezd prikaila si
tan predmet, slian zrnu kafe.
Bio je to minijaturni mikro
fon sa odailjaem. Nije mo
rala ni da pogleda u Leslija da
hi on razumeo da je uspela da
uini ono to su se ve bili do
govorili. Bilo je vano samo da
brat Carls nije nita primetio.
Hvala vam, Carlse re
e Lesli izigravajui paljivu
poniznosit.
Nadam se da ete biti
sreni u krilu Crkve zvezdanih
svetaca ree brat Carls.
Doli su do enskog paviljo
na i brat Carls pokaza ka u-
lazu, sputajui ruku na struk
Su'miko. Ona je sasvim jasno
osetila da to nije bio nikakav
svetaki dodir. Brat Cails kao
da je eleo da proveri da li je
njeno telo dovoljno vrsto kao
to izgleda.
Ovde e ti, sestro re
kao je Carls. Nisam uo ka
ko ti je ime?!
Ondana izmisli u tre
nu Sumiko.
Kasnije u navratiti da
proverim da li si se dobro sna
la, sestro Ondana ree brat
Carls i pogleda u njene oi go
tovo drsko.
Vrlo ste ljubazni, brate
Carlse ree Sumiko. Misli
la je da taj golobradi dripac
62 NIN A 115
ima na umu da je nakljuka ne
kom drogom, a onda seksualno
iskoristi. Na tako neto je li
io.
Postupaj kao i svi ostali,
mislio je intenzivno Lesli, zna
jui da Sumiko moe da uje
njegove misli. Tek kada upo
znamo dobro ovo mesto moe
mo neto da preduzmemo. I,
raspituj se za Keti. . .
Mi emo dalje ree
brat Carls. Do mukog pa
viljona.
Krenuli su dalje, proavi
poired nekoliko desetina zane
senih vernika. Lesli se pravio
da je zadivljen njihovim mir
om i srenkn izrazima na licu.
Brat Cairls je, meutim, iispod
oka gledao u Leslija. Neto mu
je kod tog oveka bilo jedno
stavno suomnjivo, i sasvim oz
biljno je nameravao da pred
loi K osu Martenu da tom vi
sokom oveku posvete vie pa
nje nego ostalima mogu, na
primer, da mu stave u hranu
malo zvezdanog praha, a po
sle e ve od njega moi da
doznaju ta god hoe.. .
Ovde u te ostaviti, bra
te. .. Ne znam tvoje ime?
upita brat Carls.
Lesli odgovori on.
Lesli Eldrid.
Brate Lesli ree brat
Carls. Dobro doao u Crkvu
zvezdanih svetaca!
Lesli nesigurno klimnu gla
vom i uputi se ka paviljonu.
Vilo paljivo je posmatrao u
kom pravcu je otiao brat Carls.
Pitao se da li e se mladi sa
stati sa Krisom Martenom
Vrhovnim svetenikom. . .
Od asa kada je, tog jutra,
videla Majka ka'ko odlazi u
gradsku venicu, Belinda Va
las nije imala mira. Uzalud je
puila marihuanu za marihu
anom. Droga je bila suviie sla
ba da u njoj pronae spokoj
uznemirenoj dui. itavu no
nije spavala, a kada je kona
no ustala i videla svoje lice u
ogledalu, u kupatilu, samo to
ninje e'ksplodirala od besa.. .
Pomiljala je da razbije ogle
dalo, kako ne bi morala da gle
da svoje lice, unakaeno Maj-
ko'vim udairdma. Mrzela je svo
je izoblieno lice, i mrzela je
M ajka!
Sta se dogodilo sa Belin-
dcm, lepoticom? Sta se dogo
dilo sa mis K alifornije? Sta
se, uopte, dogodilo sa njenim
ivotom?
Bila je zatvorenica jednog
neuirotiara koji ju je svojim
visokm poloajem novcem na
mamio u zamku braka, koji je
NIN A 115
63
bio sve drugo samo ne brak.
J er, Belinda mu je bila od pr
vog dana samo robijnja. . . U
poetku joj se to robovanje i
nilo poput igre, u kojoj je, mo
rala je priznati, i sama uivala.
Vodili su ljubav, pohotno i st
rasno, izmiljajui neverovat-
ne perverzije. . . Zatim, Majk
je poeo da se ponaa prema
njoj kao prema komadu en
skog mesa sa kojim vie, u st
vari, i nije vodio ljubav. Be-
lindi se ponekad inilo da mu
ona slui samo da bi se uzbu
dio pri masturbaciji!
Terao ju je da navlai na
sebe nekakav glupi krzneni ko
stim u kome je liila na veli
kog psa, i da tako maskirana
pue po kui, i da eni, da bi
joj Majk naglo prilazio sa lea
i zarivao se u nju brzo, besno,
estoko, nanosei joj bol. . .
Vezivao ju je policjskim li
sicama za krevet. Prelivao bi
je okoladom, a zatim dovodio
nekakve make, koje je hvatao
na ulici, i cerekao se dok su je
make lizale. . .
Ponekad bi je razapinjao na
nekakvu spravu koju je drao
u sali za vebanje, i udarao bi
je rukama, zatim nekakvim ko
nim kaiem, zatim vlanim ko
nopom, a onda ljubio njene
modrice i krvne podlive. . .
A, onda mu je i to dozlogr
dilo. Tada joj je domosio mno
go marihuane i pomografskijh
video-kaseta i ostavljao zaklju
anu u toj glupoj kui, iz ko
je ju je izvodio samo na ko
jekakve prijeme, premijere, po
litike promocije i skupove.
Majk je bio ponosan na njenu
lepotu i na njeno lepo ponaa
nje, a niko nije znao da joj je
pretio smru ako samo ne bu
de dobro igrala ulogu dobre,
lepe i gluipe supruge jednog po
litiara u usponu. Ponekad bi
je, u trenucima besa, kao jue,
tukao ne gledajui gde udara...
Satima je Belinda tumarala
gnevno kroz kuu, proklimjui
Majka i njegove elektronske
brave, koje joj nisu dozvolja
vale da pobegne, ma koliko sil
no to elela. Kada marihuana
viie nije pomagala, maila se
za bocu sa tekilom, pijui iz
ravno iz boce, ne kontroliui
se.
Ni tekila joj nije pomogla
da se Simiiri. U stvari, bila je
sve gnevnija i bol u glavi je
bivao sve jai. Oseala je u se
bi nekakvu divlju snagu i e
lju da uniti i sebe i Majka i
sve to sp moglo smestiti u tih
nekoliko godina njenog rop
skog braka!
Progutala je nekoliko table
ta valijuma, zalivajui ih teki
lom. Potom je iz ormara izvu
kla kutiju sa svojim fotografi
jama. ..
64 NIN A 115
Bile su to fotograifiije Belin-
de iz vremena kada je bila poro
glaena za mis K oMornije! Gle
dala je u tu mladu, jedru, pre-
lepu devojku bistrog pogleda i
deviamiskog osmeha, ne veru-
jui da je nekada izgledala ta
ko. Ne verujui da je nekada
mogla biti vesela, osmehnuta,
bezbrina. . . Rasprositrla je fo
tografije po podu i gazila ih
oseajui kako u njoj raiste sle
pa mrnja prema svemu ono
me to je trenuitno predstavlja
10 njen ivot. Pri tome je prs
tima prelazila preko modrica
na licu i telu, kao da je elela
da joj ti dodiri prue ne samo
podrku ve i snagu za ono
to e uiniti...
Ve danima je imala to na
umu. I, kada nije bila previe
naduvana marihuanom, raz
miljala je o tome vrlo pa
ljivo, zakljuujui da je to je
dini nain.
I, sada joj je kroz glavu opi
jenu pilulama, marihuanom i
tekilom ta misao prolazila jas
nija od svesti o postojanju. Sve
drugo je postajalo iskrivljeno
i nevano, osim te i deje...
Nije znala kako to da izve
de. Pokuavala je da se seti da
11 je nekada gledala u ka^kvom
filmu, ili negde itala o tome.
Meutim, filmovi koje je ona
gledala nisu bili od te vrste.
Ni knjige, ako je uopte mogla
da se seti da je ijednu pix>i-
tala do kraja.. .
Konano, klecajui, dovukla
se do fioke gde je drala ma-
kaze. Izvukla je makaze i zu
rila u njih. Njene oi su gle
dale, ali su videle samo ne
kakav neopisiv predmet, koji
kao da joj se raaplinjavao u
rukama. Droga je uzimala svoj
danak, pretvarajui njena u
la u vosak koji se topio.
Ali, elja da uini ono to je
nameravala bMa je jaa! vrs
to je zgrabila makaze i krenula
prema najbliem utikau. U
poslednji as je zastala, ne sa
svim svesna da joj je bedni
ositatak razuma u mozgu re
kao da e se ubiti ako gume
makaze u utika. Osetila je da
je elektrika nertx> opasno. Os
vrnula se oko sebe, pa kad ni
je uspela da pronae nita to
l3i je moglo zatititi, sagnula
se i makazama, nesvesna po-
kreita koj.i ini, odsekla komad
belog tepiha koji se prostirao
od zida do zida. Zatim je od-
seenim komadom obavila dr
ku makaza. ..
Gumu'la je vrh makaza u
elektrini pirikijuak! Nije se
dogodilo nita!
Bes joj natera krv u i. Bez
ikakve kontrole Belinda stade
divlje da udara makazama u
utika, razvaljujui komade
plastike i zida, sve dok nije na
NIN A 115
65
inila rupu u zidu, iz koje su
virile ice. Tada je makazama
obuhvatila sve ice koje je mo
gla da primeti...
Pue! Sevnu poput ogromne
munje! Udarac je odbaci u dru
gi ugao sobe! Iz rupe u zidu
liznu plamen rasipajui nao
kolo varnice!
Nestade struje u itavoj ku
i! Belinda je bila osamuena
i nepokretna nekoliko trenuta
ka, a onda se pridie.
Zakoraila je kroz kuu mir
kajui. Nije verovala onome
to su joj oi govorile svi
prozori, i sva vrata, sve je bi
lo otvoreno! Strujni udar iza
zvan kratkim spojem unitio je
udovini elektronski sistem
brava! Bila je slobodna! Mo
gla je da izae iz uklete kue!
Mogla je da napusti Majka Va
lasa! Konano!
Tada, iznenada, Belinda ose
ti da je slaba i nemona. K le-
kla je na pod oseajui kako
joj se nekakve ljute suze shva
ju niz lice. Pred oima su joj
se rasplinjavale boje, meajui
se i pretvarajui se u uasne
slike koje su beale pre nego
to je bilo ta u njima mogla
da prepozna. . . Pogledala je u
svoje ruke i one joj se uinie
nekoliko jardi dugake! Droga
je razmekavala njen mozak!
Donuzala je do kupatila. Valj
da ie samo nagon za samo
odranjem jo funkoionisao u
njoj, i on joj je rekao da bi joj
hladan tu mogao pomoi. Ba
cila se gotovo glavake u ka
du i pustila hladnu vodu. Os
tala je tako skoro pola asa,
naizmenino drhtei i zjnojeL
se. . .
Konano, osetila je da joj se
razum vraa. I snaga. Izvukla
se iz kade i napustila kupatilo.
L juljala se u hodu, ali je naje-
dn'om bila sasvim odluna da
negde u kui pronae neto
svoje odee i da jednostavno
ode. Vrata su bila otvorena.,.
Prolazila je kroz Majkovu
radnu sobu. I, tada je ugleda
la vrata Majkovog sefa! Vrata
su bila otvorena! I sef se otva
rao pomou elektronske brave,
i sada je bio otvoren! Belinda
prie klecajui. . .
Ni sama nije znala ta trai
Moda novac? Moda ba ni
ta, ali, eto, pogledala je u u-
nutranjosit sefa.. . I ugle
dala revolver! Bio je to -mag-
num. 44! Ogroman revolver,
koji je iznenadi veliinom i te
inom kada ga je uzela u ru
ke. . .
Nije m'Ogla da uje kako se
Majkov automobil zaustavlja
ispred kue. I nije mogla da
uje njegove psovke i prokli
njanja. I nije osetila kada je
on luaki brzo dotrao do rad
ne sobe. . .
66 NIN A 115
Primetila ga je tek kada ju
je po nogama udarila kristal
na vaza, koju je Majk bacio na
nju. Tada se okrenula. . .
Baci to, prokleta kurvo!
urliknuo je Majk videvi
revolver u njenim rukama.
Baci to, kuko krvava!
Belinda oslepe naas. Tama
ispuni njen um. Naas je bila
u nigdini, nije postojala. . . Po
digla je revolver jedva ga dr
ei oijema rukama!
Valjiva kuko! drek
nuo je Majk Valas i krenuo
brzo prema Belindi sa namer-
om da joj naprosto istrgne re
volver iz ruku.
Tada je veliki magnum
grmnuo! Kurum je pogodio
Majka Valasa u lice, sa razda
ljine od svega nekoliko stopa...
Njegova glava se zaklati, a
potiljak se rasprsnu razbacuju
i komade kostiju i mozga svu
da po sobi. Pre nego to je pao
na pod bio je mrtav!
Belinda, meutim, to uopte
nije primetila. Od trzaja pri
likom pucnja revolver joj je
izleteo iz ruke, i ona je samo
osetila da su joj ruke lake i
prazne. Okrenula se i krenula
kroz kuu, traei svoju odeu.
Mislila je: Vrata su otvore
na. . .
Na itavom svetu postojala
je samo jedna osoba koja je
znala zato je Crkva zvezdanih
svetaca, skupa sa svim grae
vinama, ukljuujui i velelep-
ni hram, bila smetena ba na
Irvin Hilu bio je to Kris
Marten, Vrhovni svetenik. To
mesto je odabrao i kupio za
neveliki novac zahvaljujui
mitu koji je dao nekim ljudi
ma u gradskoj venioi, zbog
toga to je na Irvin Hilu pos
tojao itav lavirint podzemnih
prolaza i prostorija. U stvari,
bili su to ostaci podzemnog
provitavionskog sklonita, sag
raenog u prvinm danima Dru
gog svetskog rata, a potom za
boravljenog.
Zato niko nije ni znao kako
uopte Vrhovni svetenik do
lazi meu svoje vernike. J er,
Marten je dolazio kroz podze
mne hodnike, pojavljujui se
iznenada, ak i pred svojim
najvernijim saradnicima. Tim
putem je, neto pre sumraka,
ponovo doao. . .
Kada su Carls Kventin i Sin
ti ja Bler uli u prostoriju u
maloj zgradi iza hrama, raz-
goraili su oi Vrhovni sve
tenik je ve bio unutra. Se
deo je, potpuno oputen i
pijuckao viski, itajui novine.
NIN A 115
67
Nismo te oe'kivali re
kla je Sintija Bler.
Utoliko bolje iscerio
se Kris Marten. J a volim da
da se pojavljujem ovako, neo
ekivano.
Ne shvatam kako to us-
peva?! rekao je Carls
Kventin.
Bolje je to ne shvata
rekao je Marten. Ono to
ne zna ne moe te povrediiti.
Marten je bio vitak, snaan
ovek u pristojnim godinama,
ali sa odlunim licem na kome
su se isticale lukave, sitne oi.
Svoju elavost je prikrivao
putajui da mu kosa neured
no raste. Njegovi pokreti su
odavali utisak nadzemaljske
sigurnosti u sebe. Bio je oli
enje samouverenosti. I, ui
vao je u tome.
Sta se deava u naem
malom carstu luaka? upi
tao je Vrhovni.
Nita znaajno rekao
je Carls Kventin. Pristupi
lo je jo sedam novih lanova
danas. Permanentni su smi
reni. Zainili smo im obrok.
Noas su tri devojke ima
le priliku da se malo proeta-
ju ree Sintija Bler, a nje
ne svetle obi blesnue ironino.
Vratili su ih jutros. Jedna
je malo .. . kako da kaem?
Ostale su joj simpatine pruge
po leima od nenosti. Razu-
me?
Nee joj nita biti od to
ga isceri se Marten. Ko
liko novca smo time zaradili?
Dvadesetak hiljada od
govorila je nehajno Sintija
B^er. Meutim, ima i loih
vesti.
Loih? Marten se zapi
l ji u Sintiju Bler.
Valas nije poslao svoj ek
ree ona. Ne znam ta
da radimo sa njim. Nisam si
gurna da je sasvim pametno
da ga prodamo novinarima. To
moe biti opasno za nas!?!
Pasji sin! izgovori Mar
ten kroz zube. Valjivo ko
pile! On ba zamilja da je
svemoan! Neka Carls jo no
as odnese njegov dosije u
San Francisko kronikl! Oni
e jedva doekati da oepe
gradonaelnikovog zamenika.
Hou da sutra ujutru bude na
naslovnoj strani!
I mi emo biti umeani
ree Sintija zabrinuto.
Ti e biti umeana, dra
ga moja ree Marten prez
rivo. Samo se ti pominje u
dosijeu. I te devojke. . . A, ti
e jo noas otputovati malo
van grada. Vratie se kada se
sve smiri. Ne mogu te optuiti.
Uostalom, kada se sve objavi,
kancelarija dravnog tuioca
e prokljuati od napora da se
68 NIN A 115
sve zataka. Znate i sami da
smo mnogima od njdih odvodili
nae devojke.
U redu ree Sintija.
Neka onda novine hruje!
Poi odmah! ree Mar
ten Carlsu Kventinu.
Naravno ree Carls.
Samo . . . Ima jo neto. Ne
znam kohko je vano.
Sta? upita Marten.
Danas sam uveo jedan
par u Crkvu ree Cauls.
Ona, J apanka, dosta lii na
Jaipanku . . . U redu je, miisOim.
Ali, njen mu?! udan je. Ne
znam to da objasnim, ali imam
oseaj da nam on moe stva
rati neprilike.
Ima li neto opipljivo?
upita Vrhovni svetenik.
Nita opipljivo odgo
vori Carls. Ali, mislim da
bismo mogu da mu zainimo
veernji obrok, pa da ga po
sle malo propitamo . . . Za sva
ki sluaj!
Sintija e se pobriuti za
to. Kako se taj zove?
Lesli EHrild odgovori
Carls.
J esi li ga pax)verila?
upita Marten Sintiju Bler.
Meni se ini obian irus-
trirani trgovac nekretninama
ree ona. Koliko sam ga
ja shvatila, njegova J apanka
ga je uvela u nekakve misii-
ne krugove, ali sada oboje e
le da pobegnu od toga. Uglav
nom, ini se da su oboje me
kani. Pravi materijal za nae
zvezdice!
Meni se ilpak ini'. . .
zapoe Cairls, ali ga Kris
Marten prekide:
Uzmi Valasov dosije i
kreni ve jednom! mahnuo
je odseno rukom pokazujui
Carlsu odakle treba da Uizme
dokumente. Hou da sve to
bude sutra na naslovnim stra
nama. Sintija e se pobrinuti
za tog novog tipa.
Carls poslua. Morao je da
poslua. Ne samo rto je bio
Martenov Ijuibavnik ve je i
tav njegov ivot zavisio od
Martena. J er, Vrhovni svete
nik je posedovao dokaze da je
Carls Kventin ubio svog biv
eg ljubavnika. I, te dokaze je
drao na sksnovitom mestu, s
vremena na vreme prete^ Kve
tinu da e dokaze poslati poli
ciji, ako ne bude strogo sluao
nareenja.
Priao je metalnom ormaru
koji je stajao u uglu prostori
je. Ormar nije bio ak ni zak
ljuan toliko s^u svi oni bili
sigurni da nikome nee pasti
na pamet da zaviri tu. Osam
Valasovog dosijea, tu su bili
dosijei jo etrdesetak linosti
iz javnog ivota. Sve je to e
kalo pogodan as za uenu . . .
NIN A 115 69
Carls Kventin je izaao iz
male zgrade. Pogledao je pre
ma hramu, koji je sve vie ble-
tao, jarko osvetljen, kako je
padao sve ^i mirak. Zatvo
rio je vrata iza sebe i napravio
samo tri koraka . . .
Neto ga je podiglo u vaz-
duh. Neka nevidljiva ruka. Na
as je imao utisak da lebdi.
Onda je osetio da ga vrlo vr
sto dre dve ruke koje ga nose
kroz vazduh i sputaju na ze
mlju, u travu, uza zid male
zgrade. To nije bilo neno spu
tanje. Carls je tresnuo o ze
mlju!
J edva je uspeo da razazna
obrise napadaa. Bila je to u
dna prilika obuena potpuno u
orno. Video je samo da ga kroz
uske proreze za oi gledaju
dva elina oka iz kojih, u trep
taju, nije uspeo,nita da pro
ita . . .
Onda je osetio ubod ili, ta-
nije, pritisak, brz i snaan, u
vrat, odmaih ispod uha. Priti
sak je trajao vrlo kratko, ali
je njegova posledica bilo, pr
vo slepilo, a zartim gluva tama
u koju je Carls Kventin poto
nuo kao u bezdan!
Nina je znao da e Kventin
sada biti u nesvesti bar neko
liko asova. Izvukao je iz ruku
onesveenog mladia koverat
sa dosijeom. Hitro je otvorio
koverat i letimice prelistao
sadiraj. Nije morao mnogo pa
ljivo da ita sve mu je bi
lo jasno!
Niina se kretao kroz sum
rak opreznije nego u mraku.
Morao je da bira senke ne bi
li ostao due van domaaja
rad<x&nalih oiju. I, preao je
prilino sporo prostor od male
zgrade iza hrama do mesrta
gde je ekala Sumiiko. Ona je
prosto sedela na travi ispred
jednog buna j sa zanimanjem
gledala tumaranja zanesenih
verrrika oko nje .. .
Nije okrenula glavu kada je
osetila njegovo prisustvo. Zna
la je da je nina iza nje, zak
lonjen bimom. Kada je on
spustio koverat sa Valasovim
dosijeom pored nje, ona je sa
mo apatom -upitala:
Sta treba da uradilm sa
ovim?
Isto ono fto su oni nau
mili. Pronai telefon u okoli
ni, pozovi Pita, pa neka on ovo
odnese novinarima. Zanimlji
vo je . . .
Sumiko se nije osvrnula ni
da vidj kako se nina udalja
va. Znala je da je bolje da se
pravi kao da se nita nije do
godilo, mada je bila sigurna
da svi ti silni zvezidani vemid.
uopte ne obraaju panju ni
na koga. To'liko su bili odsutni
sa ovoga sveita. Ustala je i ne
ureoi se uputila ka izlazu iz
70
NIN A 115
kompleksa Crkve zvezdajnih
svetaca. . .
Tama se sve bre lepila na
stabla velikog parka i olaka
vala kretanje prilike u crnom.
Nina obie veliki hram i po
novo prie maloj zgradi. Bio
je sve sigurniji da ta mala gra
evina krije neke odgovore na
pitanja koja je sebi postavljao.
Neko vreme je samo uao u
senci, nedaleko od vrata, pita
jui se da li e jo neko ui u-
nutra. No, nije imao vremena
za gubljenje. Saznanje da se
taj Vrhovni svetenik u toj
zgradi pojavljuje nenadano
znailo je da zgrada ima jo
neki prolaz, ulaz, vrata, hod
nik, moda podzemni, tajni ug
lavnom . . . Kao to je iznena
da uao, zaprepastivi svoje
saradnike, tako je naglo mo
gao i da ode. . . .
U tom trenutku Kris Mar
ten je upravo izgovarao:
Bojim se da neemo mo
i da se jo dugo nosimo sa
problemom permanentnih.
Vreme je da razmiljamo o du
gom putu po svetu . . . Ti e
taj put ve noas zapoeti.. .
Kuda u? upita Sinti
ja Bler.
Havaji su dobro mesto
da se zapone dugo putovanje
rekao je Marten. Otii
e tamo. J a u ti se pridruiti
za nekohko dana. Cim budem
oprao novac i prebacio ga na
raun u Svajcarskoj.
Ne! rekao je neko i
Blerova i Marten su se naglo
okrenuli prema vratima.
Pored vrata je stajala prili
ka u crnom nina! Samo je
stajao gledajui iznenaena li
ca Vrhovnog svetenika i nje
gove asistenktinje. Njih dvoje
nisu ni mogli uti kako su se
vrata otvorila.
Sta?! za vapio je Mar
ten zapanjeno.
Nee biti nikakvog dugog
puta po svetu ree nina
mirno.
Ko si ti? zarea Mar
ten.
J a sam pravda glasio
je spokojni odgovor.
Blagi boe! uzdahnula
je Sintija Bler, sigurna da
pred sobom vidi duha.
Gubi se odavde, kukin
sine! dreknuo je Kris Mar
ten naroguivi se. Nije imao
pojma sa kim se suoava, ali je
njegova uroena arogantnost
govorila umesto njegovog ra
zuma.
Nina proceni da se razgo
vor sa Martenom nee zavriti
bez nasilja. Taj ovek je bio
sve drugo samo ne normalan.
Rekao je mirno:
Traim odgovore i mislim
da je bolje da mi ih date!
NIN A 115
71
Marten se besno okrete oko
sebe, traei bilo ta da baci
na tog maskiranog oveka.
J o uvek nije mogao da pove-
ruje da je sve to to mu se
deava sasvim ozbiljno. Nina
je mirno stajao pored vrata.
Gde se nalazi Keti Grin?
upita nina.
Crkni, utvaro! odvrati
gnevno Kris Marten. Nije vi
deo nita dovoljno teko i vr
sto to bi mogao da baci na o
veka u crnom, udnom kosti-
miT.
Cime kljukate sve ove
nesrene ljude naokolo? u-
pita nina ponovo.
Mesom radoznalaca!
dreknuo je Marten i bacio
se na ninu.
Imao je nameru da pesnica
ma rei stvar, kao to je to
preesto inio u ivotu. AH,
njegov skok se zavri treskom
u vrata nina nije bio na
mestu prema kome je Vrhov
ni svetenik skoio!
Sintija Bler trepnu zbunje
no, jer nije mogla da se zaku-
ne da se taj maskirani tip uop
te pomerio. Ali, sada je stajao
gotovo etiri koraka dalje od
vrata, upravo ispred metalnog
ormara sa dokumentima.
Kako ulazi u ovu pros
toriju? upita nina mimo
Martena. Uvlai se kao pa-
pacov podzemnim kanalima,
zar ne?!
Ne verujem u aveti!
siktao je Marten pridiui
se. Bacio je brz pogled ka sto
lu, u drugom uglu prostorije.
Tamo je drao kolt 45.
Sta se dogodilo ljudima
koji su zatvoreni u onom pavi
ljonu u dnu parka? pitao je
nina dalje.
On sve zna zavapi
histerino Sintija Bler.
Kome ste sve podvodili
drogirane ene? upita nin
a.
Kris Marten se baci prema
stolu. Ruka mu je ve zakai
la fioku sa pitoljem . . . Ali, u
tom trenu oseti kako mu noge
gube kontakt sa tlom. Izvrnuo
se naglavce u vazduhu podig
nut vetim nininim zahva
tom, a zatim je leima svom
teinom tresnuo o povrinu
stola. Nina mu se unese u li
ce:
Ne postoji nain da izbe-
gne sudbinu!
Sintija Bler nije ni bila sas
vim svesna ta se deava, i ve
rovatno je u njoj proradila sa
mo zlobna drskost kada je po
kuala da skoi na ninina lea
i da mu zarije nokte u o i .. .
Doekala ju je noga maski
ranog oveka, koji ak nije
morao ni da se okrene prema
njoj. Jednostavno je podigao
72 NIN A 115
nogu i smestio stopalo ispod
grla razbesneiloj eni. Nije je
udario. Samo ju je odgurnuo,
ali dovoljno snano da Sintija
Bler preleti preko itave pros
torije i padne u suprotni ugao,
udarivi glavom u zid, silinom
od koje lobanja naprsnu, a ona
po tonu u komu . ..
Hou brze odgovore, pre
nego to zauvek otputuje na
svoje zvezde. Vrhovni svete-
nie! izgovori otro nina.
Na sekund je Kris Marten
pomisho da mu to zaista sud
bina dri eline prste oko
vrata. Meutim, ve sledeeg
sekunda je pomislio kako mu,
ipak, na neobjanjiv nain, zve
zde pomau . ..
J er u tom trenutku zapo
e treskanje i urlici, i zveket
stakla koje se rasipa u hiljadu
komada! Negde spolja neko je
divlje udarao neim po stak
lima veihkog Hrama. Neki pro
mukli, pijani glasovi su urlah
i psovali, a buka se irila ita-
vm prostorom parka u kome je
bila smetena Crkva zvezdanih
svetaca!
Nina poslua svoj haragei
opasnost je bila svuda oko
njega. Najednom, pomislio je:
Oipkoljen sam . . . Osetio je
prisustvo mnogih ljudi, a ti
ljudi nisu bih nimalo bezazle
ni! Upitao je sebe: U emu
sam pogreio?!-
Kris Marten oseti da ga sna
ne ruke vie ne dre. Video
je kako nina priskae vrati
ma, otvaira ih i gleda kiroz njih
. . . To mu je bi o dovoljno da
skoi ka zadnjem zidu prosto
rije, ka mestu gde su se nala
zila tajna vrata prolaz u
podzemne lavirinte biveg sklo
nita!
Na tren, nina nije nita
shvatao po parku su trali
neki jurei vernike, koji ak
nisu ni beah, primajui udar
ce palicama za bezbol sasvim
mimo, i padajui pod tim u-
darcima bez glasa. Nina po
zvucima prepozna unitavaju-
u silu koja je, oigledno, na
meravala da potpuno uniti
blistavo zdanje .. .
Tada se okrenuo i ugledao
kako Kris Marten nestaje, pro
lazei kroz- neto slino puko
tini u zidu!
Zid se ve pK>merao, i skoro
se zatvorio, guran monim ele
ktromotorima kada je nina
shvatio o emu se radi. Bre
od oka izvukao je dugaki
ma, koji mu je poivao u ko
ricama privrenim za lea.
Duga otrica sevnu i presee
elektrini vod, probijajui zid
na mestu gde se nalazila raz
vodna kutija. Ninini pokreti
su bili bri od misli!
Zid stade. Prolaz ostade ot
voren nekoliko ina i nina
NIN A 115 73
zaglavi katanu u taj prolaz
pravei polugu, kojom je, ula
ui ogroaninu snagu, odgurnuo
zid. Zatim se provukao kroz
taj prolaz i uronio u potjpunu
tamu. Preseeni elektrini- vod
je presekao i dovod struje u
lavirint! Zid se ipak, pod pri-
ti^om opruga, lagano zatvori
iza ninde!
*1
Kande su divlje harale
po pirostoru Crkve zvezdanih
svetaca. Njihov voda, po obi
aju, nije bio sa njima. Bilo je
tu samo tridesetak lanova ban
de, naoruani palicama za bez
bol i lancima i metalnim po
lugama. Utrali su u park sa
svih strana, kao po dogovoru i
poeli da udaraju u sve to im
se ispreilo na putu, ne obra
ajui panju da li je to ivo
bie ili predmet, zid, staklo
bUo ta! Zadatak im je bio
sasvim jasan: unititi sve i
pronai sve to moe biti vre-
dno, to se moe preprodati
ili iskorisititi na bilo koji na
in, a posebno traiti drogu,
bUo kakvu i bilo u kojoj koli
ini!
Jedna grupa je upala u pa
viljon u kome su bili smeteni
mukarci. Unitavali su sve na
ta su naili, onesiveujui dro
girane vernike jednog po jed
nog, i udei se to ti udni
ljudi u belim odorama ne be-
e. Meutim, to nije umanjilo
njihovu nasilniku revnost! Ne
nalazei nita to im se inilo
vredno, otkidali su sa ones-
veenih vernika lance sa zve
zdama sa dvanaest krakova,
pitajui se jesu li ti privesci
od zlata.
Grupa koja je poela da ra
zara paviljon sa enama usko
ro je shvatila da se ene uop
te ne brane. One, u stvari, u-
opte nisu obraale panju na
napadae. Kande poee da
odvlae neke devojke u bun je
ili u prazne sobe. Ali, kada su
shvatili da su ene drogirane,
nisu ih vie odvlaili im
bi naleteU na neku koja nije
ni stara ni runa, cepali su sa
njih bele ogrtae i bacali ih na
pod, uz oduevljene urlike . . .
Sumiko je bila iznenaena
napadom. Najednom je ugle
dala mukarce, obuene u ko
ne jakne na ijim leima je
pisalo Kande, i videla je da
oni poinju' da udaraju u sve
to im se nae na dohvatu pa
lica i lanaca. Nije shvatila o
emu se radi, ali je osetila da
je u opasnositi i da treba da iz-
begne tu opasnost kako god
zna. Pitala se gde je Lesli, ali
u tom asu nije mogla od nje
ga da oekuje pomo . . .
74 NIN A 115
Nekoliko trenutaka je pro
vela krijui s u bunju, ali je
tu pronae jedan razbesneli
lan bande, kome su oi ve
bile krvave od slepog gneva
i elje za ruenjem i unita
vanjem .. .
Izlazi odatle, ribo! dre
knuo je mladi bandit i tres
nuo palicom za bezbol po bu-
nju. Nije je dohvatio, ali Su
miko shvati da nije bezbedna.
Izala je, ne urei, ali pa
zei da mu ne prie preblizu.
Bilo je oigledno da je tip bio
prilino pijan, jer je smrdeo
na alkohol i ljuljao se stojei,
raskreen i razmahujui pali
com.
Hej! Pa, ti nisi loa! Pri-
i, neu ti nita!
Sumiko se oseala sputana
ogromnim ogrtaem, obele-
jem vernika. U takvoj odei
nije mogla ak ni da pobegne
dovoljno brzo. Na zaprepate
nje pijanog mladia, ona se iz
vi i bela odora skliznu sa nje
nih ramena Sumiko ostade
samo u gaicama!
Opa! Ti bi da se igramo
mame i tate, a?!? zarea
mladi oduevljeno. Spustio je
palicu i zurio u vitko i sklad
no telo te prelepe egzotine
cure.
Bila je to njegova velika gre
ka. Sumiko zakorai prema
njemu sporo, a zatim se, po
put opruge, izvi u stranu i ok
rete se u vazduhu, da bi tres-
nula mladog pripadnika Kan
di petom u vilicu. Bio je to
klasian karate udarac, jedan
od onih koji je Sumiko izvodi
la sa zadivljujuom vetinom.
Momak je imao oseaj da e
mu se od udarca glava okre
nuti prema leima. Kao da ga
je udario kamion, on se srui
na tlo bez trunke svesti u sebi,
dok mu se slomljena vilica kla
tila na jo uvek zabezeknutom
licu!
Sumiko zakljui da e tako
gola biti manje upadljiva nego
sve te spodobe u belom, koje
se ak nisu ni branile od uda
raca napadaa. Pognula se i
jurnula prema enskom pavi
ljonu. Imala je nameru da do
e do sobe u kojoj je bMa sme
tena. Tamo joj je bila odea,
a i taj dosije koji joj je Lesli
doturio. Pit e biti tu tek za
pola asa. a dotle je morala ne
samo da preivi tu hordu mla
dih nasilnika koji su se poja
vili niotkuda, ve i da sauva
koverat sa tim dokumentima.
Prola je pored beivotnog
tela jednog mukarca, vernika
Zvezdane crkve, koji je leao
na travi, a iz otvorenog prelo-
ma desne ruke je liptala krv,
ikljajui u gustim mlazevima.
Sumiko hitro unu pored nje
ga i otcepi komad njegove ver-
NIN A 115
75
nike odore, pa mu zaveza ru
ku iznad rane. Pomislila je:
Bar nee umreti! Nee iskr
variti f Covek je bio pri sves
ti, ali nije reagovao ni na ta.
Ona oseti, pre nego to je
ula zveket lanca, da je neko
iza nje i da uzmahuje velikim
lancem na nju. Izvila se una
zad, prema napadau i pre
metnula se preko glave! Na
vreme da izmakne huktavom
zamahu lanca. Istovremeno je
oba stopala smestila taono ta
mo gde treba u stomak na
padau, koji huknu, ostajui
bez vazduha!
Sumiko brzo skoi na noge
i gotovo u prolazu pogodi tog
tipa prstima leve ruke u one
jabuice! Covek tre glavu, ali
nije stigao da podigne ruke
prema bolu koji mu je sevnuo
iz oiju od jaine bola je iz
gubio svest, padajui kao vre
a na tlo!
J urnula je prema enskom
paviljonu. Na sreu, prola je
neprimeena pored jo neko
liko razjarenih Kandi. Ali,
nevolje su poele kada je ko
nano uspela da ue u zgra
du .. .
Cim je ula u paviljon, go
tovo je nagazila na jednog kru
prog momka, duge kose i jo
due brade, koji je huktao i
reao, klatei se meu nogama
neke nesrenice kojoj je bela
vernika odora bila navuena
preko glave!
Sranje! viknuo je na
silnik, ugledavi preko ramena
Sumiko. Mar, ne smetaj!
Umesto odgovora dobio je
otar i munjevit udarac rubom
stopala u grkljan! Zakrkljao je
i ustao. Bio je suvie snaan
da ga taj jedan udarac izbaci
17 stroja. Sumiko mu prie sa
svim lagano, birajui kakvim
udarcem da ga onesvesti.
Izabrala je ubod u taku zva
nu iamo mesto izmeu
kljune kosti i srca, sa leve
strane zarila je svoju ruku
u to mesto!
Covek se ukoi, a telo mu se
potom zgri, potreseno sna
nim spazmom! Padao je kao
preseeno drvo! Licem je tre
snuo o pod!
Utrala je u sobu u kojoj je
bila smetena i odmah je ispod
postelje izvukla odeu i kove
rat sa dokumentima koje je
trebalo da preda Pitu. Oblai
la se grozniavo, svesna da e
morati da to pre napusti pro
stor crkve. Naokolo je vrilo od
urlika razuzdanih napadaa.
uli su se udarci, razbijanje
stakla.. . . Sumiko dohvati ko
verat i okrete se prema vra
tima.
U vratima je stajao dugo
kosi, masni, runi pripadnik
Kandi sa palicom za bez-
76
NIN A 115
bol u rukamia. Oi su mu se-
vale.
Lepotica se sprema da
zbrie ree tip.
Sumiko je stajala, spremila
da se odbrani, spremna da se
bi prokri put ka izlazu iz so
be. Siledija je stajao u vrati
ma merkajuj priliku da skoi
na Sumiko. Nije imao name
ru da je udari. . .
Sada e da doivi neto
to e ti do kraja ivota ostati
u seanju ree urni mo
mak. Imae priliku da te
Roni Piton nabije. . . Ba na
bije! J er, ako nisi znala, mene
i zovu Piton, zato to meu no
gama imam pitona!
Sumiko se osmehnu. No, ban
dit nije osetio koliko prearivog
upozorenja ima u tom osmeihu.
Spustio je palicu za bezbol po
red sebe, rairio ruke i krenuo
ka Sumdko.
Samo se opusti. Manje e
boleti ako se ne bude otima
la!
Naravno ree Sumiko
i skoi. . .
Udarcem zvanim mae-geri
pogodila je nasilnika u bradu,
a zatim mu je uskoila gotovo
u zagrljaj, zabijajui mah, o-
tri lakait u njegov pleksus. Pre
nego to je on mogao da doe
se^bi od iznenaenja, Sumiko
ga uhvati za ruku i tresnu ga
o zid tako da je ovek muklo
tresuo, zabezeknuto gledajui u
tu malu tigricu. I pored toga
to je bio neuporedivo vii, te
i i snaniji od nje, jednostav
no vie nije imao snage da joj
se odupre.
Sumiko ga preciznim udar
cem ruke pogodi u elo i pri
padnik slavnih -Kandi- tres
nu potiljkom u zid, oseajui
kako gubi svest. Pao je licem
na pod i ostao tako, guei se
u sopstvenoj krvi koja je te
kla iz nosa i usta.
Sumiko jurnu kroz slobodna
vrata, kroz hodnik i napolje,
van zgrade. Preskoila je neko
liko onesveenih prilika u be
lom i potrala to je bre mog
la ka izlazu iz parka na Irvin
ffilu.
Iznenada, pred nju iskoie
dvojica, naoruanih lancima.
Bili su to gotovo deaci. J ed
va da su imali preko petnaest
godina, ali izraz Uca im se nije
razlikovao od starijih lanova
bande, BiU. su edni krvi i elj
ni unitenja.
Stoj, uta! dreknuo je
jedan od njih.
Ova ne lii na zvezdane
vernice ree drugi iskesdvi
se. Kao da je dola ovamo
u goste.
Nema veze izgovori
prvi. U zvezdama joj je za
pisano da e upoznati dva naj
bolja momka iz Kandi!
NIN A 115 77
Sumiko hitro proceni svoj
poloaj. Verovatno su ti mla
dii bili bri od nje i mogli su
da je stignu, ako pokua da
naprosto pobegne. Meutim,
oseaila je da je ve potroila
prilino snage i da e imati
mnogo muke da im se suprot
stavi. Morala je da pokua bar
da ih razdvoji i smiri jednog
po jednog.
Sta ti je to u ruci? u-
pita jedan od Kandi. Lo
va?
J este odgovori brzo Su
miko, shvativi da je to nain
da ih razdvoji. Dri!
I, bacila je koverat desetak
jardi dalje, oekujui da e je
dan od njih poi da podigne ko
verat i proveri sadraj.
Meutim, tada se pojavi tre
i bio je krivonog, obrijane
glave i mranog pogleda. On je
prvi stigao do koverta. . .
Ovo je samo moje re
e krivonogi. A, Japanku e
mo bratski pod eliti!
Sumiko se nae u okruenju.
Stisnula je pesnice i zauzela
borbeni stav, spremna da se
brani svom preostalom snagom.
Kande poee da se pribli
avaju !
Tada, iznenada, odnekle is-
krsnu krupna priUka zavijore-
ne plave kose, koja dohvati
dvojicu mladih Kandi za
vratove i podie ih lako kao
da su krpene lutke!
Pite! uzviknu sa olak
anjem Sumiko.
Taibasko Pit nije gubio vre
me. Tresnuo je glavu jednog
od banditskih poletaraca o gla
vu dru'gog, a zatim ih jedno
stavno odbacio. Onda se okre
nuo krivonogom.
Pasji sine! zarea kri
vonogi. Zamahnuo je svo
jom palicom na Pita, ali se Pit
zauujue hitro za svoju ve
liinu, izmae.
Tip zamahnu ponovo. Ovoga
puta Pit nije eskivirao, ve je
stajao na jednom mestu, do
ekujui palicu rukom rai
renim dlanom! Uhvatio je pa
licu i povukao prema sebi, pri
vlaei krivonogog, istovremeno
mu sputajui monu pesniijj
posred lica!
Udarac je bio toliko razoran
da krivonogom polomi etiri
zuba! Sleei udarac mu pade
u prepone i Kanda se zgr
i, a Tabasko Pit ga pogodi vr
hom cipele meu oi aljui ga
u carstvo snova.
Sta se ovo deava? u-
pita Pit.
Ne znam odgovori Su
miko zadihano. Znam samo
da moramo to pre da odemo.
Koverat. . .
78 NIN A 115
Pronala je koverat u travi
i uhvatila Pita za ruku, povla
ei ga ka izlazu.
ekaj! uzviknu Pit.
Les! I on je tu, usred ovog
pakla!?
Ne znam ree Sumiko.
Ali, on e se ve snai. . .
Treba da ga pronaemo
ree Pit, otimajui se, jer
ga je Sumiko vukla ka izlazu.
On nam je dao zadatak
re Sumiko. Nikada ni
smo pogreili kada smo ga po-
sluali, zar ne?! Hajde da to
obavimo!
Tabasko Pit je razmiljao ne
koliko trenutaka, a onda od
luio:
Ti uini to umesto mene!
Ti odnesi taj koverat, Sumi
ko! J a u ipak ostati da po
mognem ortaku!
Sumiko ga pogleda i vide u
njegovim oima odlunost. Pit
je uvek bio tvrdoglav momak.
Znala je da moe da ga ube-
di, ali je takoe i oseala da u
njoj postoji strepnja za Leslija.
Konano, Tabasko.Pit je ovek
koji moe da izae nakraj sa
tim podivljalim krimanalckna...
U redu ree Sumiko i
pusti Pitovu ruku.
Pouri! ree Pit elei
da ona bude to dalje od tih
podivljalih Kandi.
Sumiko hitro nestade u mra
ku. Pit se osvrnu oko sebe i
zadovoljno protrlja ruke sa
da e ti dripci videti ta sve
moe da uini Tabasko Pit, kad
ga razbesne!
Nije znao kuda da poe, ali
nije ni imao mnogo izbora. Tek
to je zakoraio prema velikoj,
blistavoj kupoU hrama, jer mu
se inilo da se glavne stvari
odigravaju ba tamo, ispreio
mu se jedan od Kandi.
Momak zamahnu palicom za
bezbol na Pita, ali mu urlik
koji je nameravao da is-pusti
zastade u grlu kada ga taj vi
soki, krupni, dugokosi ovek
tresnu nogom ii grudi tako da
je odleteo deset jardi dalje, is
putajui oruje i, konano,
tresnuvi o zemlju!
Pit ga preskoi kao da se
radi o obinoj vrei ubreta i
ne pogledavi ga. Produio je
prema hramu.
Nabasao je na grupu napa
daa koji su se gurali oko je
dne gole i ve krvave ene,
koja je leala u travi. Pit ih ni
je brojao sa gnevnom ra
dou se bacio na njih, udara
jui levo i desno, i nogama i
rukama. . . Mnogi od njnih ni
su ni stigli da osete ta ih je
to pogodilo. Jednome je polo
mio vilicu, drugome nos, tre
em nekoliko rebara. ..
Dvojica pokuae da pobeg
nu, ali ih Pit stie u tri kora
ka i obori udarcima u lea. Ka
NIN A 115
79
da su pokuali da ustanu, do
bili su po iedan gromovit uda
rac nogom u glavu i umirili se
zadugo...
Pit se prib'Mi hramu u tre
nutku kada prvi plamenovi li-
znue veliku kupolu. Kande
su podmetnule poar, sledei
uputstva svog velikog voe,
koji je rekao da moraju da
unite sve to ne mogu da po
nesu sa so'bom.
I, tada je ugleda! Trala je
klecajui i zanosei se, a njena
crvena kosa, sasvim mokra od
znoja ibala ju je po licu.
K eti! dreknu Pit.
Bila je to K eti Grin, koja
zastade uvi svoje ime. Pogle
dala je prema Pitu, ali se i
nilo kao da ga nije prepoznala.
J o uvek je bila pod uticajem
droge, a'li ne toliko da nije
znala da e joj se dogoditi ne
to strano, ako se prepusti vo
l ji tih divljih napadaa koji
su harali po parku crkve.
K eti! Prepoznaje li me?
Pit potra prema njoj.
Keti Grin ustuknu. J o uvek
ga nije prepoznala i u jednom
trenutku joj se uini da je on
jedan od Kandi.
K eti! To sam ja, Tabasko
Pit! viknu Pit gotovo pani
no.
Jedan mladi sa udnom, in
dijanskom frizurom obojenom
u ljubiasto iskoi u tom asu
pred Keti. Nije obraao panju
na Pita, zam-enivi ga u tami
sa nekim iz bande. K eti vris-
nu!
Lezi sama, da ne moram
da te obaram! viknu ljubi
asti.
Pit priskoi. Bio je vrlo be
san. Toliko besan da nije uda
rio momka, ve mu je, hitro i
veto, zavukao prste u usta,
uhvatio ga vrsto za donju vi
licu i snano potegao prema
sebi. Potom ga je pogodio ko
lenom meu noge. . . Ljubiasti
ostade na kolenima, bez daha,
a izvaljena vUica mu je krva
rila, dok mu je bol razarao mo
zak!
Kidajmo odavde! vik
nuo je Pit i uhvatio K eti Grin
za ruku.
Ona ga jo nije prepozna-
vala, ali se prepusti njegovoj
ruci, oseajui nejasno da je
taj krupni, dugokosi ovek spa
sava. On je povue i ona kre
te za njim, a noge su joj se
kretale automatski, kao da njen
razum u tome uopte ne ues
tvuje.
Na izlazu iz parka na Irvin
Hilu Tabasko Pit se osvrnu
veliki hram je ve goreo
otvorenim, velikim plamenovi
ma, koji su osvetljavali prostor
po kome su jurili podivljali la
novi bande. Mnoga tela u be
80
NIN A 115
lom su naiproisto leala naoko
lo.
Gospode! uzdahnu Pit,
pomislivi na Leslija. Rekao je
jo: Neka su mu bogovi u
pomoi!
Poveo je K eti Grin na uli
cu, gde ga je ekao automobil.
Tada ga je K eti prepoznala.
apnula je nemonim, tihim gla
som:
P i te.. . jesi li to zaista ti?
Tama je saveznik ninde koji
je u pohodu! Nina u tami tre
ba da gleda srcem i videe bo
lje od stotinu oiju! To nije
bilo potrebno nini da ponav
lja kada je shvatio da se nalazi
u lavirin-tu. J edva osetna stru
janja vazduha jz raznih pra
vaca kazala su mu da se nalazi
u spletu podzemnih hodnika sa
mnogo preica i prostorija. Ta
koe je znao da je sasvim ve
rovatno da Kris Marten, koji
je takoe bio negde u lavirin-
tu, odlino poznaje sve hodni
ke, prolaze i prostorije i kree
se lako i brzo. Bilo je vano sa
mo da ne umakne. . .
U lavirintu se nije ula bu
ka i divljanje koje se odigra
valo na povrini. Bilo je tiho
kao u grobu. Nina je pod
nogama oseao da koraa po
nekakvoj mekanoj podlozi, ko
ja je uspeno upijala zvuke.
Nina je znao da je Vrhovni
sveitenik vrlo svestan da je
gotovo neujan.
Gotovo! Ali, ne i potpaino.
Zasitajkujui povremeno, nina
je oslukivao. Njegov istana
ni sluh uhvati jedva ujno
struganje negde ulevo kao
da se neko naslonio na zid po
kuavajui da odri ravnoteu.
Krenuo je prema tom zvu'ku.
Najednom, kao da dolazi sa
vie strana, lavirintom odjek
nu glas:
Ne vredi ti da pokua,
ma ko da si! Ovo je moje car
stvo!
Bilo je jasno da tako nije
mogao zvuati samo ovek, ma
gde se nalazio. Nina podie
ruke i ispita rub zida i stropa.
Lako je pronaao tanku icu, a
idui za njom i mali zvunik.
Pitao se kakva li jo izne
naenja krije lavirint?
Nemam pojma ni ko si,
ni ta trai ovde, ali budi sve
stan da me ne moe uhvatiti!
odjeknulo je ponovo.
Nina se setio jedne mental
ne vebe koju mu je, nekada
davno zadao senisei Tanaka.
Zadatak je bio pronai put kroz
vrlo zamren lavirint. Lavirint
je bio nacrtan, ali je princip
bio isti i nina ga je znao:
NIN A 115
81
svaki laviont se, u sutini, sa
stoji od dva panaielna zida, i
ako se krene jednim zidom,
pre Hi kasmje, put iz lavirinta
e biti pronaen! Ako se bu^e
kretao dovoljno brzo, pronai
e put!
Krenuo je napred veoma br
zo, gotovo trei, to je mogao
u totalnom mraku da izvede
samo nina, mitski borac, iza
bravi levi zid. Na svakom u-
glu je zastajao i oslukivao.
Ponovo je uhvatio nekakav ne
odreen zvuk, ali sada desno
od mesta na kome je stajao.
Ipak, nastavio je pratei levi
zid. . .
Zna li ta u da uradim?
Jednostavno u zatvorniti vra
ta na lavirintu odjeknulo je
iz malih zvunika, koji su bi
li svuda. Cri e u lavirintu
kao pacov!
Odjekivanje tog glasa nije
zaustavilo ninu, koji je ak i
ubrzao svoje kretanje, posta
jui sve sigurniji u sebe i u
svoj nain kretanja kroz lavi
rint.
Kris Marten je stajao u jed
noj maloj, skrivenoj prostori
ji, usred lavirinta. Prostorija je
bila osvetljena baterijskom lam
pom koja je bacala ukastu
svetlost na metalni sajnduk ve
likih dimenzija u uglu, i na sto
na kome se nalazilo postroje
nje malog baterijiskog razglasa.
Marten je nao mikrofon u
rukama i vikao u njega:
Umree, maskirani! U-
mreoe, sigurno!
Iznad glave je bio otvor ko
ji je vodio u paviljon u kome
su biii smeteni permanentoi.
Marten je znao da nije sasvim
sigurno da e uspeti u mraku
da se izvue i krene dalje la-
virintoan. Laki put ka izlazu
bio je kroz pavUjon perma
nentnih. Tuda e izai i za
tvoriti taj prolaz elinom plo
om, koja je uvek bUa tu, za
svaki sluaj. Taj maskirani, ta
janstveni stranac e zauvek o-
stati u lavirintu.
Pogledao je prema metalnom
sanduku.. . Koliko vredne ro
be!?! Nije bio u stanju da i
tav sanduk podigne i prebaci u
paviljon, a nije imao ime da
podeli tu stvar i da uzme sa
sobom bar jedan eo i ponese.
Kris Marten je sa aljenjem
morao da prizna da e nekoli
ko stotina funti te droge, zva
ne BZ, morati jednostavno
da ostane zauvek u lavirintu.
Zaalio je to e se itava epi
zoda sa tom Crkvom zvezdanih
svetaca zavriti tek tako, bez
velikog finala, koji je planirao
za onaj dan kada je odluio da
pobegne. Nameravao je da pu
sti permanentne i podeli zve
zdani prah u ogromnim koli
inama svim vernicima...
82
NIN A 115
No. .. I ovako e sve biti
dobro. J o noas u se pobri
nuti za Sintiju. Glupo je da o-
na uiva u novcu koji smo sa
kupili u Crkvi. Ona nije to za
sluila. A, ve siutra ujutru u
prebaciti novac u Svaj carsku i
zbrisati.. . tako je mislio
Kris Marten. Viknuo je u mi
krofon:
J esi li blizu, maskirani?
Moe li da pogodi odakle do
pire moj glas? Zna. .. Igrao
bih se sa tobom due, ali je
vreme da krenem. . . Zbogom!
Nina je uo to zbogom,
ali mu se irdlo da se jaina
odjeka nekako promenila kao
da je jedan od glasova u odje
ku bio prirodniji od ostalih!
Zastao je razmiljajui. No,
nina nikada ne razmilja kao
obini ljudi dugo i sa mno
go uzaludnih pretpostavki. Nin
da je odmah znao ta se doga
a!
Bio je veoma blizu, i taj ne
jasni glas nije bio glas iz zvu
nika, ve pravi glas K risa Mar
tena!
Krete ulevo skokovima, sigu
ran da nije daleko, a onda vi
e oseti nego to je bio u sta
nju da zaista vidi bilo je to
veoma slabo svetio u uglu je
dnog hodnika! Nina jurnu pre
ma tom mestu. ..
Uao je u prostoriju u kojoj
je stajao veliki metalni sanduk
i sto, razglasni aparat i sve.
Nina podie pogled!
Kroz otvor na krovu je u-
pravo nesitajala noga Vrhovnog
svetenika! Nina se bez raz
miljanja baci prema otvoru!
Marten nije mogao da uje
ninu kada je uao u njegovo
skrovite, ali je video dve ome
TOke kako se hvataju za rub
otvora, kroz koji se upravo pro
vukao, u asu kada se okre
nuo da navue elinu plou...
Kurvin sine! zarea
Kris Marten.
Vie nije imao vremena da
navlai elionu plou. Okrenuo
se i potrao kroz dugaak hod
nik koji je izgledao kao da ne
ma ni prozora ni vrata!
Nina iskoi kroz otvor i jur
nu za Martenom brzinom mu
nje!
Kris Marten oseti dah opa
snosti za vratom. J urio je kao
da spasava ivot, to nije bi
lo daleko od istine. I, skoro je
mogao da oseti stisak ninine
ruke na ramenu kada je stigao
do vrata. Vrata su vodila u pro
stor u kome se nalazilo postro
jenje za otvaranje velikih vra
ta na paviljonu za permanent
ne. Marten gotovo provali vra
ta i okrete se, pokuavajui da
ih zatvori za sobom. I zatvo
rio ih je, ali, u tom asu je ose
tio da nina stoji iza njega!
Zapanjio se pitajui se kako je
NIN A 115 83
taj maskirani ovek mogao ta
ko brzo da proe iza njegovih
lea, kroz vrata i da se nae
u prostoriji pre njega!?!
Nina je mirno stajao, eka
jui na sledei Martenov po
tez!
'Kris Marten ustuknu i osvr
te se. Iza njega je bila elina
mrea. Iza mree se nalazio
hodnik koji je vodio u prosto
rije u kojima su se nalazili per
manenti. Vrata koja su vodila
ka velikoj kapiji bila su iza
lea tog visokog, snanog, ud
nog oveka maskiranog u orno.
Marten pogleda u isukani ma,
a zatim u eline oi koje su
sevale na njega kroz prorez na
toj udnoj odei.
ekaj! ree Marten.
Nema pojma ta se deava
ovde!
Znam vie nego to ti
pretpostavlja rekao je nin
a.
Ne zna sve ree Mar
ten zadihano. U pitanju je
lova! Velika lova! Milio ni do
lara !
Opljakao si sirote verni
ke tvoje blesave, lane crkve,
zar ne? ree nina. Dro
girao si ih i pljakao sve vre
me!
Niko ih nije terao da svoj
novac pokalnjaju mojoj crkvi
ree Marten. Oni su to
dobrovoljno. . .
Ne verujem da su imali
izbora. Droga je pomutila nji
hov razum rekao je nina
hladno. Doao je dan napla
te dugova!
ekaj! ponovio je Mar
ten. Ne znam ko si, i ne ti
e me se. Ma ko da si, moe
odavde da izae bogatiji za
nekoliko miliona dolara! Pet,
est. .. Deset! Deset miliona do
lara! Zaboravi sve i pusti me
da odem i novac e biti tvoj!
Nikada nee imati priliku da
zaradi toliki novac, a ne mo
ra ba nita da uini!
Nisam ovde zbog novca
odvrati nina mirno. Ne
u da isprljam duu uzimajui
novac svih ovih l judi .. .
Pokazao je vrhom maa iza
Martenovih lea. Kris Marten
i nehotice pogleda preko rame
na. Znao je suvie dobro da
tuda ne moe da pobegne
permanentni bi ga rastrgli!
Ili, moda. . . Ako bude hitar...
Sta si uinio ljudima ko
je dri ovde zatvorene kao di
vlje zveri? upita nina.
Dao si im preveliku dozu,
zar ne?! ega?
Neega to bi na narko-
manskom tritu moglo da ko
ta mUione ree Marten go
tovo sa ponosom. To se na
lazi u sanduku, u lavirintu, u
onoj sobi. . . Video si, siugrno!
Tvoje je! Tamo ima nekoliko
84 NIN A 115
stotina funti toga! I to u ti
dati .. .
Cuo sam da naziva ove
ljude ovde ipermanentnima
ree nina. Zalo? Poga
am li da je droga otetila nji
hove mozigove nepovratno!?!
Budale! Kris Martten
iskrivi lice u ruinu grimaisu.
Hteli su zvezdanog praha
vie nego to su mogli podneiti.
Ti si udovite! ree
nina. udovita ne bi sme
la da postoje!
Ti si udovite, maskira
ni! zafcrfclja Mainten. I
idiot! Niko na ovom svetu ne
bi odbio deset miliona i sav
taj BZ koji lei tamo! Meni
vie nije potreban. Uzimi sve
to, budi mudar!
Ne! ree suvo nina.
Vrhovni svetenik Crkve zve
zdanah svetaca bio je neoeki
vano siguran u sebe i to je
ninu inUo jo opreznijim.
Oseao je da Marten ima ne
to u planu. Neto za ta se
nadao da e ga izvui iz zam
ke u koju je upao. I, ekao je
da Marten uini bilo ta, spre
man da ga sasee.
Blagi boe, gospoine mas
kirani osvetnie Marten je
zvu'ao sve sigurnije i sigurni
je, gledajui stalno u otricu
maa. Hteo je da veruje da se
taj ma nee podii na njega
i da e ovek u ornom popu
stiti. ivimo u zemlji koja
iz sve snage podistie predu-
zetnitvo, ovee. J a sam pre-
duzeo neito to se zove Crikva
zvezdanih svetaca. Razume li?
To je bio samo posao, nita
drugo. Zar onaj klovn u Rimu
ne radi isti posao? Crkva je
bila legalna, razume?!
BZ nije bio legalan,
Martene ree nina mirno.
To je ono to si ukrao iz
vojne baze u San Dijegu, zar
ne? !
Covek se snalazi kako mo
e ree Manten. J a sam
se snaao ovako. Ali, ti se ne
e snai nikako ako ne uzme
ono to ti nudim! Sta e ima
ti od toga to e me sasei tom
glupom britvom? Ni centa ne
e dobiti. Moda e isrterati
neku svoju pravdu, ali. . . Po
gledaj oko sebe, ovee! Ko
god moe zarauje na tuoj
nesrei, od Vaingtona do ve
nice u San Francisku! J a sam
odlomio eo tog kolaa i meni
je dosta. J a u ve sutra biti
daleko i za nekoliko meseci e
svi zaboraviti da je postojala
Crkva zvezdanih svetaca. Ali,
ti. . . Ti moe postati veoma,
veoma bogat! Budi pametan!
Govorei, sve sigurnije i sve
snanije, Marten je rukom iza
lea, naslonjen na ianu og
radu, pokuavao da otvori i-
frovani katanac na prolazu ka
NIN A 115
85
perananentnima. Verovao je
da to nina ne moe da pii-
meti. Nameravao je da projuri
kroz taj prolaz, a onda da se
pritaji ve u sledeoj prostori
ji, pa kad taj maskirani pro
e, da to moe bre ponovo
doe do prostora sa postroje
njem za otvaranje kapije. . .
Nini nisu bile potrebne oi
da vidi ta Marten radi. I nije
mu trebalo mnogo mudrosti da
proceni kako Vihovni svete
nik namerava da ga prevari
da oslabi njegovu oprez
nost, a onda da pokua da po
begne kroz unutranjost ukle
tog paviljona. No, nije mu se
ni trepavica pomerila zbog to
ga. ekao je!
Ovaj svet je tako udno
sazdan da se ne zna ko je po
ten, a ko nepoten nastavio
je da govori Marten, gotovo
grozniavo. U sutini, naj
poteniji ovek je onaj koji
prizna i sebi i drugima da eli
mnogo novca i udoban ivot,
skupe automobile, veliku kuu
sa bazenom, rasko i uivanje
koje samo novcem moe da se
kupi. Milioni ljudi su uspeli u
tome i siguran sam da ne ose-
aju ni trunku grie savesti
to su do svog cilja doli tako
zvanim nepotenim putem.
I, oni su poteni! Nepoteni su
oni koji se ujpinju da se pri
kau kao sveci!
Marten je napamet znao i
fru za otvaranje katanca, ali
mu je trebalo mnogo vremena
da otvori katanac ne gledajui
u njega, pipajui samo jednom
rukom, skrivenom iza lea. Za
to je govorio i govorio:
Zamisli vilu na Barlingej
mu, i u njoj svaki dan drugu
lepoticu, koja se gola brka u
velikom bazenu! Zamisli zlatni
kadilak u garai, iU ferari,
ili ta bilo! Zamiisli mogu
nost da uzme malo svog novca
i ode na Barbados, Hailti, bilo
gde, i da jednostavno zakupi
itav sprat hotela i napuni ga
najl ^i m ribama iz tog kraja!
To je raj, ovee! Zar ne e
li bar jedan deo ivota da pro
ivi u raju?!
Raj je samo predvorje pa
kla! izgovori nina jednu
staru istonjaku mudrost.
U tom asu se katnac otvori!
iani prolaz se otvori!
Nina je mogao vrlo lako,
bez napora, da zaustavi Marte
na. Mogao je da ga uhvati za
vrat jednom rukom i da mu
slomi kimu. Mogao je da ga
samo pritiskom prsta onesvesti
i izvue napolje i preda poli
ciji, uvezanog kao boini po
klon! Mogao je bilo ta, jer
mu je Vrhovni svetenik bio
nadohvat ruke.. . Mogao je ak
i da ga ubije, sasekavi ga ka-
tanom, ne inei tei pokret
86
NIN A 115
nego to je onaj koji je uinio
vratio je ma u korice na
leima!
Kris Marten je ve bio u sko
ku i nije video da nina uop
te ne namerava da krene za
njim. Ve je jurio hodnikom
bez daha, oekujui da e us
peti da prevari maskiranog o
veka. . .
Nina se osmehnu ispod ma
ske. Priao je ianoj kapiji i
izvukao katanac, bacivi ga u
ugao prostorije. Zatim je zavu
kao ruku u skroviti dep na
svojoj tesnoj, ornoj odei i oda
tle izvukao elini prsten na
kome se nije moglo primetiti
da je otvoren. Bila. je to spra
va koju su nine nazivale sa-
iru metalni prsten slian o-
nome kakvim se koriste iluzio
nisti u cirkusu. Naoko savren,
prsten je ipak bilo mogue o-
tvoriti, a zatim ponovo zatvo
riti i to tako da ostaje zatvo
ren zauvek! Nina je provukao
sairu vezujui iana vrata
neraskidivom bravom. Hteo je
da bude siguran da se Kris
Marten nee moi vratiti iz
prostorija u kojima su obita
vali ljudi poludeH od njegove
droge. Imio je na umu ono to
mu je saoptio straar za
tvorenici su odavno razvalili
sve kapije, ograde, prolaze i
vrata.
Bilo je samo pitanje vre
mena kada e se Kris Marten
sastati sa nji ma.. .
Nina se okrete i posle kra
eg uviaja pronae nain da
pokrene mehanizam koji je o-
tvarao veliku kapiju na pavi
ljonu. Vrata se otvorie nin
a iskoi napolje, a zatim se
vrata ponovo zatvorie! Cas
pre toga nina zau iz unutra
njosti paviljona urlik iz mno
gih podivljalih grla znao je
da su permanentni pronali
Martena. . .
Velika kupola hrama bila je
u plamenu koji je osvetljavao
jaricim svetlom itav prostor.
Po parku su leala mnoga te
la ljudi i ena u belom. Zve
zdani vernici behu krvavi, po
lomljenih udova, bez svesti .. .
Neke ene su bile gole i krva
ve. Preko njih su preskakale
razuzdane prilike lanova ban
de Kandi urlajui, podvris-
kujui i razmahujui svojim
palicama i lancima. Krvavih
oiju, iskeeni, razbojnici nisu
liili mnogo na ljudska bia.
Mahnito su udarali u sve to
im se nalo na putu, a jo nije
bilo slomljeno ili oboreno.
NIN A 115
87
Nina zastade ispred paviljo
na ipermanetnih. Naas ga
je uasnuo prizor, ali je odmah
shvatio ta se deava. Takoe
je jasno uo mnoge sirene po
licijskih kola koja su pristizala
iz svih pravaca, praena vatro
gasnim cisternama. Prostor Cr
kve zvezdanih svetaca liio je
na pakao!
Hitro, poput velikog ornog
pantera, nina pouri da se to
pre nae van domaaja svetla.
Vie se nita nije moglo ui
niti podivljali napadai vi
e skoro i nisu imali u koga
da udaraju, niti ta da slome.
Neki od njih su takoe uH
policijske sirene i sada su po
kuavali da pobegnu sa mesta
dogaaja.
Nina skrenu iza paviljona
u kome su bili smeteni mu
karci, traei senku. ..
Gotovo je nagazio na Kan
du koja je mrcvarila jednu
golu enu koja je leala nepo
kretna, sa uasnutim oima za
bodenim u nebo rumeno od
odsjaja plamenova.
Siledija se okrete brzo i o-
brecnu se na ninu:
Brii, utvaro! Niam jo
zavrio sa ovom kravom!
Bre nego to je bHo koje
oko u stanju da primeti, u nin
inim rukama sevnu otrica
katana.
Ama, ko si uopte ti?! Sta
mi razmahuje time dok ra
dim? zarea Kanda.
J a sam smrt! glasio
je odgovor.
Munjevitim rezom nina na
ini otvor koji je vodio od le-
vog pazuha unezverenog raz
bojnika do njegovog desnog
kuka. Krv pljusnu iz otvore
nih plua, a utroba se rasu po
travi pre nego to je Kanda
i stigao da padne!
Nina priskoi nesrenoj e
ni. Mogao je da utvrdi da je
iva i ne toliko povreena da
nije mogla da saeka policiju,
vatrogasce i ambulantna kola.
Upitao se koliko njih nije us
pelo da preivi sudar sa tom
podivljalom bandom? Poeleo
je da ih sve pohvata i zatvori
tamo gde je zatvorio Marte
na. . . Samo takva kazna je bila
dobra za njih!
Policijske sirene okruie Cr
kvu zvezdanih svetaca, zaue
se i prvi pucnji, povici i opet
pucnji! Nina shvati on ov
de vie nije mogao nita da
uradi i bilo je vreme da ne
stane!
I nestao je. . .
Policija je jurnula na Kan
de im je shvatila ta se de
ava. Prvo su po'licajci poku
avali da uhvate i onesposobe
Kande, sasvim poludele od
nasilja i krvi, a onda su jedno
88
NIN A 115
stavno poeli da pucaju u pri
like koje 9u kao bez due tr
ale, beei sa poprita.
Vatrogasci stigoe kasno
veliki Hram se ruio, pretvo
ren u uareni pepeo!
Ambulantna kola su stizala
poslednja. Lekairi se rastrae
naokolo. Za njih je bilo mno
go posla. Vie nego to su mo
gli da saviladaju. Zaue se pa
nini pozivi u pomo, vrisci, je
canje ntava.. .
Mnogi vernici, ranjeni, do
avi svesti osetie da im se
razum vraa. Bol je bio jai od
dejstva zvezdanog praha.. .
Policijski kapetan Terens
Dons je, sav u znoju, stajao
pored svojih kola, urliui u
voki-toki, pokuavajui da na
bilo koji nain organizuje ope
raciju hvatanja Kandi, jer
mu se inilo da njegovi poli
cajci jurcaju nokolo, obuzeti
uasom i haosom koji su zate
kli _u pairku na Irvin Hilu, ne
pokuavajui da dejstvuju or-
ganizovano. Kapetan je eleo
da se sve zavri bez pucanja, a
njegovi ljudi su jednostavno
hicima obarali Kande i ne
pokuavajui da im stave li
sice.
Pasji sinovi! urlao je
kapetan. Hvatajte te gado
ve! Vezujte ih! Ne ubijajite ih,
zaboga! Koga emo izvesti ped
sud, ako ih sve pobijete?!? Ako
pucate, pucajte u noge! U no
ge, pasji sinovi! Mi smo poli
cija, pasji sinovi! Policija! Mi
nismo nikakva banda! Ponaaj
te se kao policajci!
Cinik) se da niko nije slu
ao kapetana Dansa. inilo
se da su njegovi ljudi jedno
stavno iskljuili svoje voiki-to-
kije. CinUo se da su svi bili
pod utiskom onoga to su za
tekli u parku Crkve i jedino
im je na umu bila osveta. K a
petan je urlao jo nekoliko mi
nuta, a onda je nemono spu
stio ruku sa voki-tokijem, na-
puitajui ideju da bilo ta or
ganizuje. Huknuo je i zapalio
cigaretu. Rekao je glasno sa
mom sebi:
Gospode! tampa e nas
razapeti zbog ovoga! DA i ne
mislim ta e rei nali vajni
efovi! A, trebalo bi da budu
ovde i da vide ovaj uas!
Povukao je duboko dim ci
garete i pomislio da mu akcija,
koja je upravo u toku, nee bi^
ti ubrojana u dobra dela. A, on
je imao samo jo nekoliko me
seci do penzije. . .
Kapetan Dons sae glavu,
zamislivi se. Kada je podigao
glavu pored njega je stajao vi-
so-k, crnokos ovek sa elino-
plavim oima koje ga prostre-
he pronicljivim pogledom.
Sta ti trai ovde? u-
pita kapetan Dons odmerivi
NIN A 115 89
oveka i utvrdivi da, po kla
sinom odelu i po spokojnom
licu, ne pripada ni pcJ iciji ni
napadaima, a ni vernicima te
lude orkve.
J a sam novinar ree
ovek. Lesli Eldrid. Zeleo
sam. . .
Nemam komentara! uz
viknu pomalo panino kapetan
Dons. Sutra emo izdati
zvanino saoptenje. . .
Nisam to eleo ree
mimo Lesli.
Sta si, onda, hteo? u-
pita kapetan Dons.
Zeleo sam da vam saop-
tim neto vano ree Lesli
dubokim glasom, a njegov po
gled kao da opini kapetana
Donsa.
Molim. .. got<iYO ap
nu stari policajac, oseajui se
najednom kao da zapada u po-
lusan.
Treba da znate! govo
rio je Lesli tiho, ponirui po
gledom u kapetanove oi. U
kuici iza hrama se nalazi pro
laz u podzemni lavirint. Drugi
ulaz je iz jednog dobro zatvo
renog paviljona, a postoji bar
jo jedan prolaz. Budite oprez
ni, lavirint je opasan. U nje
mu se nalazi prostorija u ko
joj se nalazi metalni sanduk.
U sanduku se nalazi velika ko
liina droge. Niko sem vas ne
zna da se to nalazi ba tamo.
Nemojte dozvoliti da ta droga
padne u pogrene ruke! Idite
i pokupite je! Samo vi to zna
te!
Da.. . promuca kape
tan Dons i trepnu nekoliko
puta zbunjeno.
Kada je otresao glavom, e
lei valjda da se rasani ni
koga vie u njegovoj blizini
nije bilo! Kapetan se namrti.
inilo mu se kao da je naas
zaista zaspao i da mu se u snu
javio ovek koji mu je saop
tio. . .
Seao se do detalja opisa
ulaza u lavirint koji je pomenuo
taj oveik koji mu se, kako mu
se inilo, javio u snu. Seao se
i opisa mesta na kome se na
lazila droga. Ono ega nikako
nije mogao da se seti bilo je
ime tog oveka, mada je bio si
guran da mu se ovek predsta
vio. Cak se seao i da je re
kao da je novinar. . .
Kapetan Dons pogleda pa
ljivo u svim pravcima, ali ni
je video nikoga. Prva njegova
misao je bila: Zaista udan
san! I to u ovom trenutku, ka
da ne znam ta da radim sa
svojim l judi ma...! Druga mi
sao mu je bila mnogo odree
nija. . . Uao je u svoj automo
bil i uzeo mikrofon radionsta-
nice u ruke. Rekao je:
Ovde kaoetan Dons iz
brigade za spreavanje nere
90 NIN A 115
da. Neka odmah doe deurna
ekipa za drogu. Izgleda da ov
de imamo mnogo tog ubreta!
Neka se jave meni. Samo ja
zftam gde se droga nalazi!
Aktivnost takozvane Orkve
zvezdanih svetaca, eto, rezul
tiralo je neim to slobodno
moemo da nazovemo kaitastro-
fom govorila je simpatina
televizijiska novinarka, javlja
jui se sa zgarita biveg ve
likog hrama. etiri vernika
Crkve izgubila su ivot u na
padu uline bande -Kandi
na ovo mesto. Njih sedamna
est je zadobilo teke telesne
povrede, a vie od etrdeset
lake. Bilo je silovanja i iivlja
vanja. Bilo je paljevine. Me
sto na kojem stojim nekada je
bilo velika graevina takozva
nog Zvezdanog hrama. U po
sebnom, zatvorenom paviljonu,
u okvra-u Crkve, pronaena su
tela osmorice ljudi, a njih tri
deset sedam je zateeno u toj
tajanstvenoj zgradi u stanju
koje su psihijatri opisali kao
sumrano. Prilikom intervenci
je policija je usmrtila tri lana
napadake bande, jedanaest ih
je ranjeno, a osamnaest uhap
eno. Policija jo uvek ne na
vodi razloge napada i ne ot
kriva sutinu postojanja zatvo
renog paviljona. Nije, takoe,
sasvim jasno da li se u Crkvi
zvezdanih svetaca deavalo ne
to u vezi sa drogom. Iz izjave
policije daje se naslutiti da po
stoje indikacije da su gotovo
svi vernici Crkve bili drogira
ni pre nemilih dogaaja. No, iz
nama poznatih izvora smo do
znali da su vernici Crkve zve
zdanih svetaca konstantno dro
girani za sada nepoznatim nar
kotikim sredstvom, kako bi
vernike Vrhovni svetenik, iz-
vesni Kris Marten, drao u po
slunosti. Isti izvori navode i
injenicu da su svi vernici Cr
kve poklanjali Vrhovnom sve-
teniku velike sume novca, pa
ak i pripisivali svoju nepokret
nu imovinu, iz ega se moe
zakljuiti da je u pitanju bila
velika prevara. Policija je *'a-
spisala optu poternicu za K l i
som Martenom, koji nije vien
od asa kada je velika nesrea
u Crkvi poela. Zna se samo da
su uhapeni pomonici Krisa
Martena, izvesni Carls Kven
tin i izvesna Sintija Bler. Pro
tiv njih dvoje e biti podignuta
optunica za prevaru, pljaku,
falsifikat i navoenje na pros
tituciju. . .
Mislim da smo dovoljno
uli rekao je Tabasko Pit i
priao televizoru koji se nala
NIN A 115 91
zio u bolnikoj sobi K eti Grin.
I skljuio je televizor i pogle
dao u Keti, Sumiko i Leslija.
Cini se da televizija ipak
nije tako mona kao to eli
da se prikae. Mi znamo mno
go vie, zar ne?!
Odakle ti takva ideja?
kroz nestaan osmeh je upi
tala Sumiko.
I stina je nesaglediva, jer
ovek moe da vidi samo jedan
njen mali deo ree Legli sa
svim ozbiljno.
Keti Grin je leala i osme-
hivala se. Bila je gotovo srena.
Srena to se izvukla iz pakla
zvezdane crkve, iz smrtonos
nog zagrljaja droge, iz uasa
kojem je bila izloena kada su
Kande napale.. .
Salu na stranu rekao
je Pit. Drago mi je da je
Keti dobro.
Oh! Dobro sam ree
gotovo vedro Keti. Zaista
sam dobro kada znam da imam
takve prijatelje.
Pit se znaajno nakalja. On
je bio taj koji je rekao Keti
da su mu Lesli i Sumiko pomo
gli da je izvuku iz Crkve.. .
Nemoj se zavaravati, Ke
ti ree mirno, ali zabrinuto
Lesli. Bojim se da e tvoj
oporavak malo due trajati. Ta
droga koju su ti davali u Crkvi
je vrlo opasna.
Sta su mi, uopte, davali
tamo? upita Keti.
U stvari, to i nije neka
poznata droga, pa se ak moe
rei da uopte i nije droga
razjasni Lesli. To je, u stva
ri, bojni otrov!
Blagi boe! uzviknu
Tabasko Pit.
Zove se samo BZ re
e Lesli. Pod tim imenom se
vodi u knjigama A rmije Sjedi
njenih Drava. Od 1963. je zva
nino prihvaen za upotrebu u
vojsci. U Vijetnamu se naalo
koristio. Zvanino, proizvodnja
toga je prestala jo pre dese
tak godina, aU nezvanino, na
ravno, proizvodi se i dalje. To
je onesposobljavajui psiho-
otrov. Hemia-ri ga zovu En-
metil-tri-piperidiJibenzilat, ili
aminokiiestar benzojeve kiseli
ne. Proizvodi se u obliku sme-
eg praha, ali se na vioj tem
peraturi pretvara u neku vrs
tu aerosola. Pretpostavljam da
se u zvezdanoj crkvi koristio
umesto tamjana ili tako ne
to. Ali, mogue je BZ stav
ljati i u hranu. . .
Zvezdani prah i zvezdani
dah! uzviknu Keti. Tako
su oni to zvali!
Eto! ree Lesli. BZ
deluje na centralni nervni sis
tem, usporavajui psiho-men-
talne aktivnosti otrovanog, od
nosno drogiranog oveka. To,
92 NIN A 115
praiklino, znai da otrovani gu
bi orijenta;d.ju u prostoru i vre
menu i doivlijava akustine i
vizuelne haluicnacije.. .
Oh! Pa ja kao da danima
uopte nisam bila na ovom sve
tu objasnila je Keti. ula
sam fantastine zvuke i videla
arobne prizore. Ali, sve se to
odigravalo kao u nekom dru
gom svetu!
No, kada dnevna doza o-
trova pree pet miliigrama o-
trovani poinje da se ponaa
manijaoki nastavio je Lesli.
Kao onaj mladi koji je stra
dao u muzikoj kui. I, kao oni
nesrenici u paviljonu perma
nentnih. Oni su, bojim se, do
bili tako visoku dozu otrova da
im je mozak trajno oteen...
Ali, nisam se stalno ose
ala tako. . . Tako vanvremen-
ski i vanprostorno ree K e
ti. Ponekad bi halucinacije
prestajale, a javljao se silan
strah! Moan strah! I, kao da
sam oseala da se taj sitrah mo
gao izleiti samo. . . tim zvezda
nim prahom. . .
To je upravo klinika sli
ka dejstva tog otrova po
tvrdi Lesli.
Odakle Martenu toliko
toga? upita Sumiko.
O tome emo proitati u
sutranjim novinama osme-
hnu se Lesli. Danas smo
mogli samo da proitamo deo
0 pokojnom zameniku grado
naelnika, koji je bio umean u
poslove sa Mantenom i njego
vim pomonicima. Ali, u istom
dosijeu postoji i otbjalnjenje
vezano za BZ. Naime, Mar
ten ga je ukrao iz vojne baze
u San Dijegu pre sedam, osam
godina. . .
Hvala bogu, sve je zavr
eno! uzdahnu duboko Keti.
Pit je pogleda iskosa. Nije
jo bio naisto da li a izgo
vori ono to je nameravao. I -
pak, odlui se. Pirokalja grlo
1ree:
Pa. . . Moda neto i po
inje?!?
Sta to? upiita Keti Grin
pogledavi Pita iznenaeno.
O tome u ti priati kada
Sumiko i Les budu na nekom
drugom mesitu.
Lesli se osmehnu. Znao je
da je, i pored sirovog izgleda.
Pit u dubini due veoma stid
ljiv. Naroito ako treiba da go
vori o svojim oseanjima. . .
Lesli neprimetno stisnu ruku
Sumiko. To je bio znak a
krenu.
Pozdravili su se sa K eti i
izali. Koraali su neko vreme
bez rei. Proli su bolnikim
hodnicima i s:tigli do parkira-
hta. Pre nego to su uli u
automobil, Sumiko upita:
NIN A 115
93
Misli li da je i K eti bila
rtva onoga o emu su govo
rili ak i na televiziji? Mislim...
prostitucija i takve - stvari. . .
Sa njima su mogli initi ta
im je bilo volja! Ona nije ni
mogla da bude svesna. . .
Bolje je da niko, a naj
manje Keti, o tome bik) ta
dozna ree Lesli.
U pravu si ree Sumi
ko. Uostalom, dosta je ne
sree! Ovih dana je bilo mno
go nesree!
Uli su u automobil i Lesli je
povezao polako put Komstok
Loda, izaavi na iroki bule
var Kentaki. Oseao je snano
da je Sumiko jo uvek veoma
potresena svim onim to se do
godilo. Zato je rekao:
Bogovi su odredili ovom
svetu otprilike istu koliinu sre
e i nesiree. Nevolja je u to
me to se ponekag nesrea na
gomila na jednom mestu u
kratko vreme. Ali, zato se i
srea nagomila na jednom me
stu u kratko veme. Sve ostaje
u velikoj ravnotei!
Sumiko mu odgovori osmeh
om. Tim osmehom je sve re
kla. . .
K RA J
Vano obavetenje kupcima knjige
AMPIONSKI KARATE
Knjiga AMPIONSKI KARATE je rasprodata. Nemamo vie ni jedan jedini pil-
meral<. Zbog toga vie neemo objavljivati oglase za ovu knjigu. Ukoliko eko
nomska situacija bude bolja moda emo objaviti novo izdanje knjige
AMPIONSKI KARATE tokom 1993. godine. O tome ete na vreme biti obavete-
ni u vaem omiljenom NINA-romanu i u drugim asopisima.
HIT1. "BRUCE LEE ZAUVEK'
Knjiga 'BRUCE LEE ZAUVEK' je drugo izdanje rasprodate
knjige 'Originalni BRUCE LEE NUNCHAKU' Objavljena je
povodom 50 ZLATNOG roendana "Malog zmaja" - sa ZLAT
NIM super-kolor koricama. Depni format oko 150 sirana. Fini
papir. Oko 200 specijalno snimljenih fotosa u Brus Li stilu.
Novi srjimci "Malog zmaja" u akciji! Sve oivotu i smrti "kralja".
Konaan odgovor: zato je umro Brus Li? Sve o njegovom
majstorstvu i svim filmovima. Kompletan Brus Li renik.
SPECIJ ALNI PRILOG: "Vebajte i vi Kao Brus U' - kompletna
nunaku kola po Brus Li metodu sa fotosima i objanje
njima. Sve to je mogao Brus Li, sada moete i vi!
SUPER POKLON: Svaki naruilac knjige BRUCE LEE ZA
UVEK obavezno dobija na poklon tablu sa 5 ZLATNIH mini
BRUCE LEE nalepnica!
HIT 2. "NINA - DUH BESMRTNOST!"
Senzacionalni roman o nepobedivom "duhu izlazeeg Sun
ca", o vitetvu samuraja i nindama sa devet ivota. Roman o
pravim samurajskim dvobojima i nina-trikovima, o samu
rajskim ratovima i ninda-telinikama. Roman koji se ita bez
daha i zbog kojeg lupa srce. Roman koji u vas unosi DUH
BESMRTNOSTI i otl<riva vam ari nine erotike!
SPECIJ ALNI PRILOG; prava nina storija, tajanstvene nin
a (mikjo) tehnike, storija, vrste i upotrebe nina pirotehnike,
sve o samurajma i samurajskim maevima...
SUPER POKLONI: Svaki kupac knjige "NINA-DUH BES
MRTNOSTI' obavezno dobija besplatno ZLATNU originalnu
nalconicu NINA 11MALI ZMAJ .
SAMOSAPAc NOVOi eODINJI POPUST 40 %
POPUNITE ITKO TAMPANIM SLOVIMA!
NARUDBENICA
Ovim NEOP OZIVO naruujem sledee depne knjige:
(zaokruite brojeve ispred knjiga koje naruujete)
1. BRUCE LEE ZAUVEK puna cena 4.000, cena sa popustom . . . . Z400 din.
2. NINA-DUH BESMRTNOSTI puna cena 3.500, cena s popustom 2.100 din.
Navedene cene {plus oko 100 din za otkupninu koliko uzima pota, platcete
potaru prilikom prijema knjige. Najsigurniju i najskuplju potarinu (u iznosu od
oko 1.000 din) plaamo mi,
STALNA KUNA ADRESA
Prezime i ime_________________________________________________________
Ulica ________ _____________ ___
Ova narudbenica vai
do 31. decenibra 1992.
NaL" adresu ne isp'sujte rukom
ve isecite i zalepite ovu adresu;
Broj _ _ sprat _
Biblioteka
istonih sportova
potanski fah 126
11070 N. BEOGRAD 27
P otanski broj _
5 ^
1^^ SPS^^RT MONTCX
Specljaltzovanl proizvoa sportsK oprsme za sv borUak veStIno
Telefon: 032/711-170
714-163
Telefax: 032/710-846
Devizni cenovnikr
NINA I KUNG FU ODELA
120-155 ............... 61,-DM
160-175 ............... 66.-DM
180 - 200 ............. 71.-DM
KUNG FU PANTALONE
140-155................. 21,-DM
160-175................. 22,-DM
180- 195 .................. 27,-DM
OBAVESTE
izvrili ISLJ U
Nai c&njeni kupci plaaju I
srednji kurs na dan isporukef
Ul. Petra Koia 3
Pot. fah 63
32300 GORNJ I MiLANOVAC
ZNOJ NICA................. 4.7.-OM
DRVENI MAC................. 11,-DM
NUNCAKE............ ........ 13.- DM
TONFA PALICA...................9.-DM
KAMA........................ . 7.-DM
SURIKEN metalni................ 9.-DM
META samoteplfiva - . 1,6,* DM
TENJ E za sve kupce do 15 godina * narudbu za njii nwra|u
J UCiVO njihovi roditelji!
jeni kupd plaaju DINARSKU PROTIVVREDNOST, obraunski
Dobro doli
u porodicu
roto romana!
nina
-I TJ i- .m.- --