MilanUzelacFilozofijaObrazovanja II PDF

Milan Uzelac Filozofija obrazovanja II
www.uzelac.eu 1

MILAN UZELAC

FILOZOFIJA
OBRAZOVANJA
II

2013

www.uzelac.eu 2

Der Mensch wird nicht geboren,
sondern erzogen!

Erasmus von Rotterdam


www.uzelac.eu 3

Uvod

Sredinom XX stolea mnogo se raspravljalo o
slinosti izmeu epohe poznog helenizma i vremena ranog
kapitalizma (u prvih nekoliko decenija XIX stolea); u oba
sluaja nalaene su mnoge dodirne take: radikalan lom sa
prethodnom epohom, smrt vodeeg filozofa i tvorca
vladajueg filozofskog pogleda epohe (Aristotel, Hegel), smrt
najveeg vojskovoe toga doba (Aleksandar, Napoleon),
isticanje u prvi plan individuuma, pojedinca njegovih
prava i potreba (epikurejci, mladohegelovci).
Danas, nakon manje od pola stolea, uoavamo jedan
novi paralelizam: mogue je istraivati slinosti izmeu,
vremena pozne antike na njenom izdisaju, a nakon to je
neoplatonizam sa Proklom dosegao svoj zenit i imperator
Justinijan zabranio kole u Atini (529), s jedne strane, i sa
druge, novog vremena, koje poinje da se formira u nae
doba, u poslednje dve decenije. I jedno i drugo doba
karakterie posustajanje i pad kulture, kriza ekonomije,
bujanje religioznog misticizma i praznoverja, dominacija
jevtinih narodnih zabava.
Nastojei da objasne razloge kulturnog opadanja
kraja antike epohe, nakon zatvaranja filozofskih kola u
Konstantinopolju, kao i motive naglog smanjenja nivoa
obrazovanosti, mnogi su savremeni istraivai ukazivali na
injenicu da se u to vreme veina obrazovnih ustanova
nala izvan zakona novog hrianskog obrazovnog sistema,
te da su helenski filozofi bili lieni mogunosti da deluju
javno i institucionalno, da su bili ostavljeni bez uenika,

www.uzelac.eu 4

prihoda i uticaja; esto se navodi i ubrzano propadanje
gradova, kriza u koju tada zapadaju dravne ustanove, kao
i prestanak finansiranja javnih objekata, pre svega kola,
emu je, u to vreme, presudno doprinelo smanjenje
dravnih dotacija.
Sve to jeste tano, ali i dalje nedovoljno objanjava
svu sloenost situacije u kojoj se nalo obrazovanje, a pre
svega ljudsko znanje tog vremena; ne treba gubiti iz vida da
Justinijanu, kada je doneo pomenutu odluku, nisu u prvom
redu smetali toliko filozofi, koliko astrolozi, koji su se
aktivno meali u politiku, a s njima onda i pravnici; zato,
svi oni, i filozofi i astrolozi, i retoriari i pravnici, behu
jednim jedinim dekretom prognani iz Atine, a njihove kole
zatvorene; s druge strane, injenica je da filozofi o kojima se
najvie govori, nisu ni bili ivotno ugroeni samim
zatvaranjem kole, emu u prilog govori i to da su
Damaskin Dijadoh i njegovi uenici napustili Atinu tek
godinu i po dana nakon prestanka rada Akademije. Isto
tako, treba znati da je u mirovnom ugovoru izmeu
Justinijana i persijskog aha Hosrova, sklopljenom 532.
godine, a poznatom kao Veni mir, bila i taka po kojoj su
atinski filozofi (koji su nali u meuvremenu u Persiji
utoite), imali pravo da se vrate u Atinu, da im je bila
obezbeena lina neprikosnovenost, mogunost izbora
mesta boravka, korienje imovine i ispovedanje vere koju
oni izaberu
1
.

1
.. , . ; -
, : :
, .: , 2000, str. 771.

www.uzelac.eu 5

Razume se, potonja istorija, koja govori o godinama
neposredno nakon povratka nekih od filozofa u Atinu, nama
i dalje ostaje relativno tamna: o Damaskinu ne znamo
mnogo, on je u vreme povratka iz Persije (532) imao ve 74
godine i bio u poznom ivotnom dobu i teko da je mogao
obnoviti rad Akademije u novoformiranom kulturno i
psiholoki nepijateljskom okruenju; njegov naslednik u
Akademiji, Simplikije (490-560), otiao je u daleki Haran,
na periferiju carstva, i ostao nam upamen vie kao
komentator filozofskih spisa svojih prethodnika, no kao
filozof velikog formata kakvi behu Damaskin Diadoh i
Proklo; ono to je tu svakako najvanije, a to mnogi ne
istiu, jeste i to da se na uenike i neposredne Damaskinove
i Simplikijeve sledbenike svalila milenijumska bogata
tradicija platonizma i neoplatonizma koju oni vie nisu
mogli ni savladati, a jo manje dalje je razvijati.
Ni najmanje ne treba gubiti iz vida da su se prilike u
Vizantiji, ne samo ekonomske i politike, ve i religiozne,
poetkom VI stolea nae ere drastino promenile: pobedni
pohod hrianskog pogleda na svet pokazao se od presudnog
znaaja. No, moramo i to razumeti: ako je Porfirijev uenik
Jamblih (280-330), u vreme kad je paganska religija ve
pripadala prolosti, nastojao da stvori novi religiozni sistem
u kojem je svoje mesto imalo ak 360 bogova, sistem, kojem
je imperator Julijan nastojao da d svetsko-istorijsko
znaenje, jasno je da to bee samo jedna od poslednjih
fantastinih konstrukcija doskora velike kulture a sada na
svome zalasku, te takvo vienje sveta nije moglo imati
mnogo poklonika, budui da je podrazumevalo vrhunsko

www.uzelac.eu 6

obrazovanje i ivotnu posveenost stvari filozofije a ljudi za
tako neto vie nije bilo.
Naspram toga, shvatanje o jednom bogu i nekoliko
njegovih priprostih, ne mnogo obrazovanih pomonika (u
kojima je veina obinog sveta mogla prepoznati sebe), bilo
je idealno da bude i lako i iroko prihvaeno.
Konano, mora se imati u vidu da je filozofija Prokla
i Damaskina vrhunac filozofije pozne antike, filozofije koja
nije podrazumevala neko povrno prihvatanje osnovnih
naela, ve punu posveenost oveka i spremnost da se ivi
svim svojim biem u celini filozofije kakva je bila filozofija
neoplatonizma, a za ta je svojim ivotom najvii primer bio
upravo Proklo.
Koliina znanja se uveavala tokom itavog
milenijuma da bi na kraju antike epohe dospela do svoga
zenita; nakon zatvaranja Atinske kole mi govorimo o padu,
rastakanju i gubitku ranijih znanj, ali, tom padu nisu
doprineli toliko Justinijan i njegova neposredna okolina kao
i intrige na dvoru u Konstantinopolju, koliko nesposobnost
Damaskinovih sledbenika da uestvuju u nakupljenom
znanju, nesposobnost uenika da budu na nivou svojih
uitelja i da ih miljenjem ako ne, prevaziu, makar na
neko vreme dosegnu.
Nastupilo je vreme kad se znanje u svom
napredovanju zaustavilo, kad se nalo u defanzivi, kad su
ljudi osetili da im je, da bi preiveli, potrebno sve manje
teorijskih znanja. Zapoeo je period u kome se znanje (pred
agresivnim nastupom hrianstva i prihvatanjem lakih
pragmatikih ivotnih reenja) povlai u drugi plan. Kriza

www.uzelac.eu 7

epohe, politika i ekonomska, odrazila se u opadanju
znanja, u njegovoj nefunkcionalnosti i nepotrebnosti; to za
posledicu ima pad nivoa obrazovanosti i spremnost
savremenika da to prihvate kao injenicu, posveujui se
drugim, svakodnevnim poslovima. Znanje vie nije bilo
najvii cilj, a pogotovo ne svrha ivota. Ideal teorijskog
ivota zamenjuje se pragmatikim, i to treba imati u vidu
kad se bude govorilo o novom dobu (posebno o ovom
dananjem u kojem mi ivimo), budui da je pragmatizam u
spoju s prihvatanjem linije manjeg otpora najbolje
narkotizujue sredstvo u funkciji otupljivanja otrice
kritikog miljenja.
*
Po mom dubokom uverenju, sredina proteklog , XX
stolea je u velikoj meri nalik situaciji kakva je nastala u
vreme zavrne akumulacije i sistematizovanja znanja, u
vreme uzdizanja obrazovanosti tokom druge polovine V i
poetkom VI stolea u Atini, u vreme od Plutarha Atinskog
do velikog Prokla i njegovih neposrednih sledbenika -
Marina i Damaskina.
U prolom veku celina znanja se svakih nekoliko
godina udvostruavala, i naroito nakon II svetskog rata,
bio je vidan nesporan progres u razvijanju veine nauka,
posebno kad je re o fundamentalnim disciplinama i
znanjima u njima steenim u neposrednoj pripremi
2
.

2
Naalost, danas smo u situaciji da se mnogo od onog ta je postignuto
pre pola veka ne samo ne moe ponoviti, ve smo i svedoci da dananji
strunjaci veinu naune dokumentacije iz tog vremena vie ne mogu ni
proitati. To, razume se, govori jo o neem: znanja nisu neto to je

www.uzelac.eu 8

A onda, osamdesetih godina XX stolea zapoeo je
zastoj: poelo je sve uestalije da se govori o kraju nauka
3
, o
tome kako su mnoge od fundamentalnih disciplina dole do
svoga logikog i smisaonog zavretka (i da nam vie nisu
potrebne, da nema smisla ulaganje novca u dalja, posebno
fundamentalna istraivanja), posebno je to isticano u
sluaju istraivanja u modernoj fizici ili kosmologiji, u
daljem razvijanju teorije superstruna ili inflacionoj
kosmologiji, a sve to s obrazloenjem da ti rezultati vie
pripadaju estetici nego nauci, budui da se egzaktno ne
mogu potvrditi; prednost je data primenjenim naukama
koje su bile plodotvorne za uveanje profita: pre svega re je
o genetici ili primenjenoj hemiji.
Sve promene koje su neposredno ili posredno
ukazivale na lom vekovima uspostavljanog sistema
vrednosti, po svim njegovim avovima, behu propraene
komentarima o nunosti nastupa kraja ideologije, o krizi i
kraju istorije, o prognozama nadolaska ekonomske krize (za
ta i nije bilo potrebno biti neki posebni prorok). Ideja

jednom i za uvek dato; ona se osvajaju, poseduju, ali ne-negovanjem i
trajno gube. A u tom sluaju, do njih treba ii ponovo, esto jo sloenijim
putevima no to je to nekada bilo.
3
Videti veoma inspirativnu knjigu Dona Horgana Kraj nauke koja je u
svoje vreme pobudila otre polemike ali i dobila brojne privrenike
[Horgan J. The End of Science. Facing the Limits of Knowledge in
the Twilight of the Scientific Age 1996; rusko izdanje: .
: / .
. . . .: , 2001. - 479 .]. Pogledati i Horganov
kasniji rad: Horgan J. The Final Frontier // Discover, Oct. 2006, p.57-62.
Jedno kritiko shvatanje Horganove knjige izlae: ..,
(2008).
? http://vox-journal.org/content/vox5kazutinskii.pdf

www.uzelac.eu 9

progresa dola je do svoga kraja; tome je doprinela koliko
sve vie prihvatana teorija relativnosti, toliko i
popularizovanje teorije haosa kao i postmodernistiko
odbacivanje supstancijalnosti i odustajanje od metode kao
principa (Fajerabend).
Moda na prvi pogled izgleda udno, ali, ve na
poetku devedesetih godina XX stolea, nali smo se u
situaciji koja po mnogo emu podsea na vreme kad je
filozofija ukinuta u Atini. Humboltovska ideja obrazovanja
dola je do svog definitivnog zalaska, mada su se simptomi,
koji su je nagovetavali, mogli nazreti ve na samom
poetku stolea, i to time to su se manifestovali sve
intenzivnijim zahtevima za liberalizacijom i
demokratizacijom obrazovanja
4
, ali i odustajanjem od
principa da obrazovanje bude u funkciji drave. Nimalo

4
Videti o tome izuzetnu knjigu: Ringer F. The Decline of the German
Mandarins: The German Academic Community. 18901933. Hannover;
London: The Wesleyan University Press, 1990. P. 448449. Rusko
izdanje: . : A
, 18901933 / . . . .
. .: , 2008, 648 ., . Razume
se, po mom dubokom uverenju nije u razvoju obrazovanja bila od
presudnog uticaja svemo profesora mandarina u kojoj vidi glavni
uzrok problema ruski recenzent Ringerove knjige Daniil Aleksandrov
(http://magazines.russ.ru/nlo/2002/53/alek.html), ve nemo Znanja da se
zatititi pred naletom profanizovanog znanja kojem se niko nije mogao
odupreti ni poetkom prolog veka, a kamo li na njegovom kraju. Ovome
u prilog govorio je na svojim predavanjima iz Uvoda u filozofiju i Martin
Hajdeger 1928/1929. godine u Frajburgu istiui kako je nakon I svetskog
rata svako verovao da ima sredstvo kojim bi mogao da reformie
univerzitet; u knjizi: Heidegger, M.: Einleitung in die Philosophie,
Gesamtausgabe Bd. 27, Vittorio Klostermann, Frankfurt am Main 1996,
str. 29.

www.uzelac.eu 10

sluajno pobornici starog sistema vrednosti, najobrazovaniji
slojevi drutva, bili su proglaeni mandarinima, a stari
profesori univerziteta videli su ve poetkom XX stolea
nove tendencije i promene u sistemu obrazovanja; mogli su
se tome suprotstavljati, ali nita nisu mogli uiniti da se ma
na koji nain izmeni tok dogaaja i zaustavi
demokratizacija tadanjeg sistema obrazovanja.
U predgovoru pomenute knjige F. Ringer pie:
idealni tip koji predlaem da se uvede, jeste mandarin.
Izbor termina u naem sluaju nije bitan, mada ta te treba
da podseti na kinesku tradicionalnu elitu obrazovanih
inovnika. Moje opredelenje da taj termin primenim na
nemake naune krugove, bilo je pre svega uslovljeno
sjajnim prikazom kineske prosveene klase koji je dao Maks
Veber. Primenjujui na Evropu, ja bi mandarine odredio
kao socijalno-kulturnu elitu koja svoj status pre svega
duguje obrazovanju, a ne naslednom pravu ili bogatstvu. U
tu grupu spadaju lekari, advokati, ministri, dravni
slubenici; svi oni poseduju naune stepene dobijene
savladavanjem odreenog obrazovnog minimuma i
davanjem ispita utvrenih zakonom. Mandarini-
intelektualci (...) prvenstveno su uniferzitetski predavai
(...) i odgovaraju za obrazovni racio elite. Oni odreuju
kvalifikacione standarde, neophodne za lanstvo u grupi i
istovremeno su predstavnici njenih interesa po pitanju
kulture.
Izgubivi podrku i zatitu drave, obrazovanje se
nalo u zamci krupnog kapitala koji je uspeo da ga u
poslednjih nekoliko decenija u potpunosti instrumentali-

www.uzelac.eu 11

zuje. Moe to izgledati i apsurdnim, ali koliko god sistem
obrazovanja po prirodi svojoj nosi u sebi oznake
konzervativnosti, njegovo podrivanje i osporavanje prvi je
znak da dolazi do dubokih i korenitih promena u drutvu u
celini.
Mada je progres u napretku znanja bio krajem
osamdesetih godina zaustavljen, zahuktala se primena
odreenih a dotad nedomiljenih naunih rezultata i to u
vreme domincije digitalnih tehnologija: upravo njima bilo je
predodreeno da radikalno izmene celokupni pogled na svet
savremenog oveka.
Kao to na kraju antike epohe imamo posustajanje
koje se ogleda u naputanju borbe za dostizanjem znanja u
njegovom totalitetu, tako sada imamo tendenciju da se na
mesto velianja vrednosti znanja istie prvenstvo borbe za
njegovu primenu; ideja stvaralatva, koja je jo uvek
zaokupljala teoretiare i mislioce i s poetka osamdesetih
godina XX stolea
5
, sve vie pada u drugi plan i to u isto
vreme kad na teoriskom planu sve vie osporavaju
kritinost i racionalnost. Na mesto elje za znanjem u prvi
plan je stupila elja za dostizanjem to vieg drutvenog
statusa neophodnog u funkciji bogaenja. Nastupilo je
vreme kulta potronje i obrazovanja za potronju; u
Panteonu koji je nekad znao za 360 bogova, sada se vie nije
moglo nai mesto ni za onog jedinog koji se dugo smatrao
ivotom i istinom.

5
Nimalo sluajno, pitanje stvaralatva bee centralna tema svetskog
kongresa za estetiku u Dubrovniku 1980. godine (techne, physis, poiesis)
koji je bio u organizaciji Estetikog drutva Srbije.

www.uzelac.eu 12

Do samo pre nekoliko decenija podrazumevalo se da
je znanje neto to ne podlee osporavanju i da mukotrpni
put do njega (kao uvida u razne aspekte postojeeg, kao i
ono to jeste kao takvo) jeste uslov njegovog posedovanja,
ali i neto najvrednije, neto to je samo po sebi vredno
najviih napora; danas je potraga za znanjem obesmiljena
mogunou trgovine njegovim surogatnim formama te se
dananji univerziteti, gde se do znanja doskoro najvie i
dolazilo, samo simbolino, po nekakvoj inerciji, nazivaju i
dalje hramovima znanja, a ve due vreme nalik su
hramovima iz vremena starih fariseja.
Dugo sam pisao o pogubnom uticaju tzv. Bolonjskih
procesa po ideju obrazovanja
6
, koji su u funkciji osporavanja
znanja i potrebe obrazovanja; sada mi se ini da sve
dimenzije ovog fenomena nisam do kraja sagledao. Sve sam
vie sklon miljenju da je re o jednom zakonitom, logikom
procesu, a da, do tzv. Bolonje nije dolo, trebalo bi je
izmisliti a to se konano i dogodilo: od neobavezne
deklaracija dobili smo obavezujuu, koja se potom, svojom
primenom, obruila na niz ve postojeih kvalitetnih, u
praksi dokazanih, uspenih obrazovnih sistema.
Zahtev za reformom obrazovanja, potekao
devedesetih godina prolog stolea iz nekada velikog

6
U dve knjige pod naslovom Metapedagogija I i Metapedagogija II,
objedinjenih potom u knjizi Prie iz Bolonjske ume, nastojao sam da
odgovorim na pitanje zato su po tradicionalno obrazovanje pogubni tzv.
Bolonjski procesi; sada pokuavam da odgovorim na to zato je do
nekakve reforme obrazovanja, nezavisno od toga kako se ona nazivala,
moralo doi, budui da su se izmenili i smisao i funkcija znanja pa time i
odnos prema njemu.

www.uzelac.eu 13

srednjovekovnog univerzitetskog centra Bolonje, vremenski
starijem i od Sorbone, prvobitno u formi preporuke, kad je
re o velikim zemljama i univerzitetima, a potom kao prisila
i prinuda za sve one s kojima se moe nekanjeno
manipulisati, izraz je sveopteg odustajanja od
vievekovnog uea u potrazi za znanjem, ali, u isto vreme,
i izraz prihvatanja nove realnosti.
Bolonjska reforma naila je na podrku kod svih koji
nisu eleli da se dalje bave naukom ili umetnou, voeni
unutranjim nagonom (poto ovaj sa svim rizicima uvek
donosi nemir i nesigurnost), ve su unapred birali lagodan
mir kakav prua bogato potroako drutvo u koje su se
mogli uklopiti zahvaljujui novcu kojim su ih korumpirali
tvorci novih obrazovnih strategija i programa
7
.
Znatan deo dananje mlade generacije nema potrebu
za znanjem, niti njeni pojedinci nastoje da budu bolji i
savreniji u odnosu na druge (kako su o tome matali
humanisti i prosvetitelji), ve samo hrle za ispraznim
zabavama utilizujui slobodno vreme koje se nezaslueno
svalilo na njih; ostatak nije sposoban za studiranje i uenje,

7
Osnovna karakteristika tih novih programa je u tome da se na mesto
nacionalnih (patriotskih) vrednosti, nameu narodu strane i njegovom
biu neprihvatljive vrednosti koje slue naruavanju suvereniteta drave
ali i preinauju svest ljudi tako to im se brie istorijska pripadnost
sopstvenom narodu, a to podrazumeva uklanjanje itavog skupa
vrednosti koje kao celina ine kulturnu batinu jednog naroda. Reforma
svesti kakvu imamo danas podrazumeva odbacivanje vrednosti kao to
su dostojanstvo, potenje, vernost, potovanje institucije braka i porodice,
patriotizam, a na njihovo mesto stavljanje egoizma, posesivnosti,
nekontrolisane potronje, neodgovornosti, terorizma od strane agresivnih
socijalno devijantnih manjina.

www.uzelac.eu 14

ali se sad naao u situaciji da usled jednakog porekla ima i
jednak pristup znanju
8
.
I jednima i drugima su kole i fakulteti u sve veoj
meri samo mesto meusobnog upoznavanja i razmena
infomacija o svakodnevnim ivotnim pitanjima, svojevrsni
klub, a ne mesto gde bi s naporom tematizovali
fundamentalna znanja koja su im koliko apstraktna, toliko i
daleka od njihove monotone svakodnevice svedene na trku
za najnovijim modelom mobilnog telefona.
Bio bih spreman da prihvatim kako tome doprinosi
sama apstraktnost znanja, no znam da e me odmah neko
pitati: a ko misli apstraktno? Ali, ta uiniti da te
apstraktnosti u njenom lanom vidu ne bude? ta je njen
uzrok? Mislim da je priprema odbojnog stava koji dananji
uenici i studenti u sve veoj meri iskazuju spram uenja,
ugraena u sam obrazovni sistem, koji se u poslednje vreme
svestrano namee kao neto to im odgovara, kao neto
to je po njihovoj meri.
I dok se na planu vaspitanja sve glasnije nameu
juvenalni zahtevi koji podravaju deiju anarhiju (koja je
postala mogua samo kao rezultat dovoenja do apsurda
ideje o uvaavanju linosti deteta) i rue osnovni stubovi
vaspitanja (porodica, drutvene institucije), tako se na
planu obrazovanja (velianjem prava uenika i studenata,
njihovog slobodnog vremena od uenja, zabrane

8
Na univerzitetima u ranom srednjem veku nije se gledalo ekonomsko i
drutveno poreklo studenata ve njihova sposobnost za studiranje,
budui da se na univerzitet dolazilo radi znanja (koje je esto imalo
uzvien, sakralni karakter) a ne radi potvrda da se tu boravilo.

www.uzelac.eu 15

memorisanja i propisivanja koliko samo strana treba da
proitaju [a da se ne govori o tome ta bi trebalo i da
zapamte]), rue sami temelji koji ine smisao i razlog
obrazovanja.
Uenici i studenti ne tee znanju. Ali, to nije njihova
svesna odluka; tako neto nametnuo im je sam sistem
novog obrazovanja i apstraktnim proglasio sve ono to je
najneposrednije i najkonkretnije, a to oni nisu sposobni da
vide. Tako neto podrano je i novim sistemom ocenjivanja
koji obrazovne institucije sistematski vodi u organsko
rasulo.
Nae vreme, kao i vreme s poetka VI stolea je
umorno vreme; ljudi ne ude za znanjem. Znamo da sud
kojim poinje jedan od glavnih Aristotelovih spisa glasi:
pantes nthropoi tou eidnai orgontai physei (Met., A
980a); taj sud nije ni optimistian ni pesimistian; on
jednostavno govori o ovekovoj prirodi. Nagon ka znanju je
izvorni nagon, pri emu samo saznanje jeste po svojoj
prirodi nagon, nagon koji tei sebi samom; samo bivstvujue
mogue je zahvatiti na vie naina: ulima, seanjem,
iskustvom, umeem, naukom i mudrou. ulnou
(asthesis) se odlikuju sva iva bia, seanjem (mnme)
ivotinje i ovek, ali, samo se ovek iskustvom (empeira)
odnosi prema okolini, umeima (techn) prema
bivstvujuim stvarima, naukama (epistem) spram osnova
bivstvujueg, a mudrou (sopha) spram osnove sveg
bivstvujueg. Re je o jednom uspinjuem putu i na

www.uzelac.eu 16

razliitim njegovim nivoima paideia priprema oveka za
ivot
9
.
Znanje nikog ne podstie vie na misaonu avanturu;
savremeni pripadnici potroakog drutva zadovoljavaju se
obinim svakodnevnim stvarima, a sretni su kad u
predveerje mogu rei sebi da im je proao jo jedan u
sutini besmisleni dan kojeg se sutra vie nee seati;
njihov svet ne ispunjavaju ni bogovi ni svest o
gigantomachia peri ousias, niti ih uznemirava misao o tome
zato su upravo tu gde jesu; savremeni potroai velika su i
sretna zajednica, manje ili vie zadovoljnih korisnika
mobilnih gadeta, kancerogene jevtine hrane i odee lanog
kvaliteta, sretni to jo ive na velikoj dravnoj farmi.
Isto tako, nae vreme je umorno i od razorne
delatnosti njegovih ruitelja. Ne zna se vie da li je u veoj
meri prisutan proces desakralizacije znanja ili proces
desakralizacije uloge uitelja. U asu kad je znanje prestalo
biti sakralno, kad je izgubilo svoju unutranju tajnu, kad
se uinilo da je svakom bez ostatka dostupno, ono je izgubilo
i vrednost i svi ga vide bezvrednim. Bezvrednim se
mnogima ini i delatnost uitelja i prvi znak tome je
gubitak uvaavanja ka profesiji koja je oduvek bila visoko
cenjena i potovana.
U takvom svetu obrazovanje nema svoju preanju
funkciju ni misiju, a vreme vlikih i potovanih uitelja
(mandarina) je uveliko prolo, i tek mali broj ljudi jo

9
Opirnije: Fink, E,: Grundfragen der antiken Philosophie, Hrsg. Franz-
A. Schwarz, Knigshausen & Neumann, Wrzburg 1985, S. 38-40.

www.uzelac.eu 17

uspeva da konstatuje kako ovom svetu vie ni svojim
miljenjem ni svojim postupcima uveliko vie ne pripada.
A taj gorak ukus u ustima, kod ostarelih profesora
koji jo uvek itaju Livija, nosi u sebi uverenje da e znanje,
makar i redukovano, osakaeno, moda negde i preiveti, u
formi paideie, namenjene retkima i duhom odabranima, ali,
opet, u nekim malim oazama uma, na nekim tihim
mestima, kao to to na poetku nove epohe, koja je svedoila
o padu Atinske kole, behu manastiri
10
.
Ako su mnoge knjige iz antike epohe nepovratno
nestale, ako najveem broju spisa iz tog doba ni naslove ne
znamo, s delima to nastaju u nae vreme, to nee biti
sluaj: nove knjige nisu osuene na potpuni nestanak ve
samo na privremeni zaborav, na boravak u nekim
intermundijama, budui da za njima nai savremenici ne
oseaju vie nikakvu potrebu, i ne samo da nemaju nikakav
interes za njihovim sadrajem, ve nemaju ni najmanju
potrebu za znanjem kao takvim.
Ljudi dananjice niti su sposobni, niti ele, da budu
posveenici u potrazi za znanjem koje bi davalo nadu da se
doe do odgonetke na novo pitanje sfinge, formulisano u
delima savremenih filozofa, sa starim arom a na novi
nain: ta je to svet.
Nastupa novo vreme s vrednostima koje mi jo uvek
nismo sposobni da formuliemo: neki govore o novom
varvarstvu, o nastupajuoj epohi poluobrazovanosti, neki o

10
Ovde imam u vidu sjajni tekst Umberta Eka: Srednji vek je ve poeo,
u knjizi: Il nuovo medioevo, Milano: Bompiani, 1972 (con Francesco
Alberoni, Furio Colombo e Giuseppe Sacco).

www.uzelac.eu 18

tome kako nastupa doba razliito od svih prethodnih, vreme
u kojem obrazovanje nema svoju staru svima poznatu
funkciju, ve neku novu formu s ciljem da znanje redukuje
na njegove tragove, koje su neki retki, a dalekovidi ljudi,
videli kao vreme (D.S. Merekovski).
Zasad, moemo samo konstatovati da obrazovanje u
ovom asu dobija novi, mada ne znamo kakav, jo do kraja
nedomiljen oblik, da ono i sada nastupa sa zahtevom da
formira, oblikuje oveka, no on svakako nije vie znalac,
mudrac, linost vredna uvaavanja i potovanja, ve neko
sivo neodreeno bie koje nije ni individuum, ni mogui
sagovornik u vremenu (ma kakvo ono bilo).


www.uzelac.eu 19

1. Nezakasneli Prolog mandarina

Prolo je vreme nade u zlatno doba koje se u svojoj
biti nikada nije realizovalo; nakon prvog velikog projekta
kakav bee grka paideia, kako u vreme renesanse, tako i u
vreme prosveenosti, ljude je i dalje pokretala nada i vera u
ostvarivost projekta univerzalnog obrazovanja. Ne nainivi
vie ni korak napred, ali pritom bar dva nazad, mi sada
ivimo u gvozdenom dobu, okrueni kompjuterima,
mobilnim telefonima, spleteni nitima svetske pauine i kao
kroz izmaglicu seamo se onog to htelo se, a nije uspelo
ostvariti. Najnovije generacije nemaju ni to (nae) seanje
jer ive u novom vremenu, bez iskustva prethodnog, koje
nas jo uvek ispunjava ali sve manje i manje nadahnjuje.
O onom to neumitno nadolazi, pisao je tridesetih
godina prolog stolea Karl Jaspers u svojoj knjizi Die
geistige Situation der Zeit (1931)
11
; smatrao je da,
posredstvom vaspitanja u faktikom istorijskom svetu (u
kojem pojedinac raste), kao i delovanjem roditelja, kole i
drugih ustanova, pojedinac stie obrazovanje, svoju drugu
prirodu, koja mu daje znanje o celini sveta u kojem se
nalazi. Smatrao je da obrazovanje, kao uzdizanje do veliine
sveobuhvatne celine, nije nita drugo do uvoenje
pojedinca, kao i itave njegove generacije, u duh celine
kojim su determinisani ivljenje, rad i celokupna ljudska

11
Jaspers, K.: Die geistige Situation der Zeit, Walter de Gruyter, Berlin
1946; srpsko izdanje: Jaspers, K., Duhovna situacija vremena, Knjievna
zajednica Novog Sada, Novi Sad 1987.

www.uzelac.eu 20

delatnost
12
. Ako je bit te celine, njen duh doveden u pitanje,
tada je dovedeno u pitanje i samo obrazovanje kao oblik
ivota. Antiko doba je, po reima Jaspersa, ono to ljude
Evrope odreuje kao ljude, budui da je u Grkoj ideja o
obrazovanju prvi put ostvarena i shvaena onako kako ona
otada vai za svakog ko je razume
13
. Sva dalja istorija
obrazovanja odvijala se u susretu i duhovnom
razraunavanju s idejom obrazovanja koju je uzdigla
antika epoha i svako odustajanje od nje moe voditi samo u
varvarstvo. Ovde Jaspers ne proputa da istakne kako su u
osnovi ljudstva u prvom redu vrednosti antikog doba, a da
je u drugom planu prolost vlastitog naroda. I ovo, razume
se, vai iskljuivo za evropske narode koji imaju, kako svoju
istoriju, tako i neprekinutu duhovnu vezu s grkom i
rimskom kulturom.
Da bi se do kraja razumela pozicija koju zastupa
Karl Jaspers, delujui kao profesor filozofije u Hajdelbergu
(gde duh Hegela, i nakon stolea poto je preao odatle u
Berlin da dri predavanja i uestvuje u reformi sistema
obrazovanja Pruske pa tako i celokupnog prostora
nemakog jezika, nikad nije izgubio svoju delotvornost),
posebno, kad naglo iezava obrazovni sloj (pod naletom
irokih narodnih demokratizovanih masa koje se
zadovoljavaju osiromaenim znanjem), pa on pripada
mandarinima o kojima je kasnije pisao ovde pominjani F.

12
Op. cit., str. 81.
13
Op.cit., str. 91.

www.uzelac.eu 21

Ringer
14
, te stoga treba navesti sledee Jaspersove rei iz
ve pomenutog spisa: Onaj ko je u mladosti uio grki i
latinski i itao antike pesnike, filozofe, istoriografe, onaj ko
je upijao u sebe matematiku, upoznao Bibliju, i mali broj
velikih pesnika vlastite nacije, ispunjen je svetom koji mu u
svojoj beskrajnoj pokretljivosti i otvorenosti daje sadraj koji
se ne moe izgubiti i omoguava dostupnost svega drugog.
15

Jaspers ukazuje na temelje humanistikog
obrazovanja; odstupanje od u njemu sadranih principa i
naputanje humanistikog modela obrazovanja (koji sledi
antiku paideiu) i jeste pad u varvarstvo. Razume se, taj
pad jo uvek ne znai i sunovrat, budui da on moe biti
lagan, usporen i esto racionalno opravdavan i branjen.
U vreme kad se svaki napor preduzima radi
konkretnog cilja i neposredne koristi, kad se nastoji da do
rezultata dospe se odmah, gore izloeni principi, koje
pominje Jaspers, izgledaju ne samo neostvarivi ve i
beskrajno daleki; njih zamenjuje odsustvo i gubitak misli,
odricanje od pojmovnosti i onog duhovnog koje je bilo
inspirator i pokreta svakog kretanja, miljenje u slikama
i zadovoljavanje pojedinanim znanjima.
Danas ova konstatacija Jaspersa dobija sve vidniju
potvrdu: sve je tee razumeti odakle naim savremenicima

14
Ringer F. The Decline of the German Mandarins: The German
Academic Community. 1890-1933. Hannover; London: The Wesleyan
University Press, 1990. Str.P. 448-449. Rusko izdanje: .
: A , 1890
1933 / . . . . . .:
, 2008.
15
Jaspers, K., op. cit., str. 90-91.

www.uzelac.eu 22

sve manje sposobnosti da razumeju neki sloeniji tekst ili
da ga eventualno potom interpretiraju; ljudi poseduju sve
manju sposobnost dokue smisao nekog detalja, i sve veu
infantilnost u proceni znaaja nekog teksta a koja vodi
gubitku sposobnosti samoograniavanja kad je re o eljama
ili njihovim realizacijama. Ljudi postaju maksimalno
nekritini, no ta nekritinost je i krajnji cilj novog
obrazovanja koje stvara poslune potroae, a ne
racionalne autentine linosti sposobne da se orijentiu u
novonastalom svetu.
Moda ipak, glavni razlog lei u tome to ljudi nee
da znaju, to smatraju da im je tako neto nepotrebno; to i
ne bi bilo strano kad oni ne bi to svoje miljenje silom
nametali drugima traei da i svi drugi budu kao oni:
prosti, primitivni, osrednji i vulgarni.
Usled sve ubrzanije trke za informacijama, u kojima
veina prepoznaje jedine preostale i dostupne oblike znanja,
gubi se sposobnost posmatranja, i smisao za ono bitno, ali
isto tako, i to je jo poraznije, gubi se sposobnost itanja u
kojem se sada slede samo sadraji ali ne vie i opisi koji su
oduvek inili bitni momenat knjievnog dela; internet
omoguuje brzo listanje, kakvo retki raniji itaoci knjiga
koji su itali na preskok nisu mogli ni sanjati, no, time se
menja kako sama priroda usvojenih znanja tako i dalji
nain njihovog sticanja, menja se i samo obrazovanje ije
metamorfoze nastojimo ovde da izloimo.
Jasno zapaajui kako pred naletom prosenosti na
kojem insistiraju mase, duhovnost opada i to pre svega
osporavanjem i potiskivanjem klasinog obrazovanja, a to je

www.uzelac.eu 23

proces koji je u Nemakoj trajao sve od osamdesetih godina
XIX stolea pa do vremena kad nastaje spis o kojem ovde
govorimo, Karl Jaspers istie kako u njegovo vreme ovek
mase ima malo vremena, kako ne ivi ivot u celini, ne eli
vie pripremu i napor bez konkretnog cilja koji pretvara u
korist; on ne eli da eka i dozvoli stvari da ona sama sazre;
sve se mora odmah, sada zadovoljiti.
16
Mi to danas jo
jasnije vidimo: iroko popularni romani sve su krai, iako je
kompjuterska tehnologija omoguila piscima da esto budu
neopravdano opirni; uprkos tome to danas romani s veim
umetnikim ambicijama postaju dui ali i dosadniji, oni ne
domauju vie svojom duinom, a kamo li dubinom teme
romana Lava Tolstoja, ili Tomasa Mana. Dananji itaoci
vie nemaju vremena da slede za mislima autora, da
uivaju u lepoti jezika i stilu autora (uostalom, gde se danas
mogu uopte jo sresti lepota jezika i stil?). Za njih se i dela
klasika prilagoavaju u kratka dajdest izdanja s
minimumom osnovnih informacija. Niko vie nema snage i
vremena da zaroni u strukturu romana Ana Karenjina ili u
bitke koje je vodio Don Kihot a na nain kako je o tome
pisao poslednji veliki ruski pisac Vladimir Nabokov
17
.
Tridesetih godina XX stolea mnogima prolost nije
bila dovoljna; moda stoga to su poeli nakon samo desetak
godina da zaboravljaju strahote I svetskog rata koji je ostao

16
Op. cit., str. 92.
17
Videti analizu strukture romana Ana Karenjina (, ..
. .: , 1996, .
221-307), kao i predavanja Nabokova o Servantesovom Don Kihotu
(, .. . .: ,
2002., posebno poglavlje: , . 130-159).

www.uzelac.eu 24

za njima, a nisu mogli dovoljno jasno da naslute sve
strahote rata koji se nad njima ve pretei nadvijao; u
svakom sluaju, ljudi su, kako je to relativno rano, a dobro
primetio Jaspers, poeli da ude za novinom, za novim
delima, za novom stvarnou, novim oseajem ivota
18
.
Neto slino zbiva se i danas, u vreme kad su
ljudima jednako otupela ula, pa trae samo ono to je novo,
interesantno, iznenaujue i uzbuujue; u takvoj situaciji,
po reima Jaspersa, obrazovan je onaj ko je nov,
inteligentan i interesantan
19
. Sve to praeno je
specijalizacijom znanja koje svoj smisao ima u konkretnim
rezultatima. Cena koja se za to plaa (a u senci takve
situacije je itavo proteklo stolee), jeste sporadinost i
fragmentarnost u opisivanju nekog problema; pojedinac ima
uvid u neku ogranienu oblast istrgnutu iz konteksta koji
ini samo celina nekog dela. Mogli bismo ii jo i dalje, rei
da celina postaje definitivno nedostina, da se gubi veza s
celinom obrazovane svesti koja je sve vreme inila osnov
kulture oveka.
Ne-obrazovanost sada dobija sve vei razmah,
prostire se sve bre i bre pod maskom nove informativne
obrazovanosti koja ima za cilj da rudimentarne oblasti
interneta predstavi kao jedini izvor znanja. Sam internet
prepun je zamki razliitog sadraja i nivoa; jedna od

18
Istina, to nije bio i apsolutno nov, nepoznat fenomen; znamo ga iz
istorije muzike s kraja XVIII stolea kad su ljudi poeli da nasluuju kraj
jedne velike epohe udei neprestano za novim i novim delima, budui da
zadovoljstvo vie nisu nalazili u ranije nastalim i odsluanim delima.
19
Op. cit., str. 92.

www.uzelac.eu 25

najveih je u smiljeno neselekcionisanim informacijama
postavljenim u istu ravan: sve je zapravo tu, na domak ruke
i problem je onda u pojedincu koji se u tome ne moe
razabrati i razluiti ono to mu je bitno od onog nepotrebnog
balasta i taloga koji zaguuje i esto prekriva bitne stvari. A
odista, koren problema lei u samom pojedincu: on nema
razraene strategije o tome kako da pristupi tom
beskrajnom moru injenica. Oni koji su se obrazovali na
temeljima antike literature, taj problem nisu imali: tamo
su jasno bile postavljene koordinate i s njima bio je dat i
nain kako se kretati u vrednosnom sistemu venoga sveta
kojim su vladale kosmike moi otelotvorene u
hijerarhizovanom svetu bogova. Danas upravo toga nema:
postoje beskrajne galerije linosti koje se naas javljaju i
odmah nestaju, ali u svetu koji odlikuje odsustvo svake
vrednosti i najvieg smisla.
Karl Jaspers posebno naglaava znaaj obrazovanja
u usvajanju rezultata prolosti a na kojima poiva
savremeni svet; cilj obrazovanja nije osporavanje ili
odbacivanje onog to je novo u sadanjosti i to bi navodno
bilo manje vredno; ne radi se tu uopte o nekom poreenju
ili konkurenciji, niti bekstvu od sadanjosti. Svest o
prolosti poiva na snazi seanja koje nema za cilj da
ponovo uspostavi ono to je nepovratno prolo, jer, kako je
pisao Marks, ovek ne moe da se vrati u detinjstvo sem da
podetinji
20
, pa stoga, ovek mora da ostvari svoje vlastite
mogunosti u sadanjosti i to sadanjim sredstvima. No, za

20
Marks, K.: Osnovi kritike politike ekonomije I, Prosveta, Marks-
Engels: Dela, tom 19, Beograd 1979, str. 26.

www.uzelac.eu 26

tako neto potrebno je vie od onog to prua savremeno
obrazovanje redukovano poslednjim sveobuhvatnim
reformama na njegov rudimentarni oblik.
Pored toga, postoji jo jedan momenat koji nam iz
nae dananje perspektive, dok itamo ovaj Jaspersov spis,
biva krajnje zanimljiv: to je njegovo pisanje o tampi, o
njenom znaaju i o odnosu koji je s poetka prolog stolea
jo uvek postojao spram urnalistike, a u doba kad je njen
epohalni uticaj bio na zalasku. Nakon uspona kakav je
urnalistika imala u drugoj polovini XIX stolea Jaspers jo
uvek istie njen visok znaaj i funkciju, ali jednako vidi i
odgovornost urnaliste koja ovom daje oseanje sopstvene
vrednosti i potovanja prema sebi
21
.
Ako Jaspers i ne vidi do kraja nastupajuu krizu
tampe, on posve jasno zapaa da odgovornost i drutveno
stvaralatvo u urnalistici moe biti dovedeno u pitanje
usled zavisnosti urnalista od potreba masa i politiko-
ekonomskih sila. Zadovoljavanje instinkta mase italaca,
vodi bujanju senzacionalizma, plitkosti, trivijalnosti i
brutalnosti. Sve to ima za posledicu svesno laganje i
propagiranje snaga tuih duhu, pie Jaspers. Uprkos tome,
on smatra (a tu je ovaj nemaki filozof, sa stanovita
funkcije medija, potpuno u pravu), da ovaj svet ne moe da
ivi bez tampe
22
i da u njemu urnalista svoju sudbinu
svesno uplie u sudbinu vremena.
Zato se ovde pomenuti uvid Jaspersa danas ini
aktuelnim? Prvenstveno stoga to je sve funkcije tampe u

21
Op. cit., str. 98.
22
Op. cit., str. 98.

www.uzelac.eu 27

poslednjih dve decenije preuzeo internet, prihvatajui da
jednako obrazuje i oblikuje, vaspitava i formira svest
celokupnog ljudstva u istoj onoj meri u kojoj je to ranije
inila tampa. Ciljevi se nisu promenili, ali su zato moda
postali samo vidniji i prozirniji; iz temelja su se promenila
samo sredstva.
U novonastaloj situaciji ovek se obrazuje i menja, a
da toga nije svestan, i to ve u asu kad jo nije ni izaao iz
kue, kad ni sa kim nije ni poeo razgovor; razgovor i dijalog
sada potiskuje u drugi plan svetlei displej i za sebe jae
vee oveka no to to mogu i narkotici. Ono to tu najvie
biva vidno, ali samo posmatrau koji se nalazi negde po
strani, jeste iluzija da neko upleten u mreu interneta
23
ima
svoje miljenje i da o neemu moe samostalno da
prosuuje. Pojedinac ne moe shvatiti da u svetskoj pauini
protiv sebe nema nikakva konkretna bia, ve sistem,
lepljivu masu koju mu je pauk pripremio i u koju ga sve vie
zarobljava i uvija sa svakim prelaskom sa sajta na sajt, sa
vesti na vest. Sve je isprogramirano, a obrazovanje zavreno
pre njegovog poetka. No, nade ima, ali za retke meu
nama.

23
O tome kako internet ubrzano vodi u novi srednji vek (kao formu
svojevrsnog novog ropstva), videti: , . -
, http://forum-
msk.org/material/power/9994977.html ; http://www.za-
nauku.ru//index.php?option=com_content&task=view&id=7375&Itemid=
39


www.uzelac.eu 28

2. Obrazovanje i duhovni telos
evropskog humaniteta na pragu novog varvarstva

Sa pomenutim tekstom Karla Jaspersa u velikoj je
rezonantnosti jedan tekst nastao nekoliko godina kasnije,
ije su osnovne ideje po prvi put izloene u Beu, danas ve
davne 1935. godine. Re je o predavanju
24
tada
najpoznatijeg filozofa prve polovine XX stolea Edmunda
Huserla (1859-1938), filozofa koji i danas svojim epohalnim
delom ne prestaje da privlai panju i inspirie savremene
mislioce kojih je brojem malo, ali koji i dalje ine svest
dananje epohe.
U pomenutom predavanju Huserl tematizuje krizu u
kojoj se nalazi duhovna Evropa, i to, polazei od istorijsko-
filozofske ideje evropskog humaniteta. On polazi od pitanja
zato tako bogato razvijene duhovne nauke nisu u stanju da
Evropu i njeno ljudstvo izvedu iz svevladajue i
dominirajue krize.
Za Huserla, koji je po Ringerovoj kvalifikaciji i sam
pripadao pomenutoj mandarinskoj tradiciji, pojam Evrope
nije se ograniavao njenim geografskim sadrajem, ve je on
pod tim pojmom podrazumevao jedinstvo duhovnog ivota,
delovanja i stvaranja, pa tu spadaju sve duhovne tvorevine,
institucije i organizacije kao i interesi koji podstiu ljude na

24
Husserl, E.: Die Philosophie in der Krisis der europischen Meinscheit,
vorgetragen im Wiener Kultubund am 7. u. 10. Mai 1935, in: Husserl, E.:
Die Krisis der europischen Wissenschaften und die transzendentale
Phnomenologie, Hrsg. Walter Biemel, Husserliana Bd. VI, M. Nijhoff,
Haag
2
1962, S. 314-348.

www.uzelac.eu 29

njihovu delatnost. Govoriti o duhovnom liku Evrope u tom
sluaju, znai, pretpostavljati imanentnu teleologiju koja se
iz aspekta univerzalnog humanizma vidi kao nastanak i
razvoj jedne nove epohe, epohe oveanstva koje hoe da
ivi i moe samo da ivi u slobodnom oblikovanju sopstvene
egzistencije, sopstvenog istorijskog ivota iz ideje uma, iz
beskonanih zadataka
25
. Unutranje jedinstvo duha
evropskih naroda, uprkos svim razlikama i protivrenim
odnosima u kojima se oni nalaze, Huserl vidi u uroenoj
entelehiji koja proima sve promene evropskih oblika,
dajui im poseban smisao, usmeravajui ih ka nekom
idealnom obliku ivota.
U svemu tome neophodno je imati u vidu da duhovni
telos evropskog ljudstva (u kojem su poloeni posebni ciljevi
raznih nacija i pojedinih ljudi) lei u beskonanom, da je taj
telos jedna beskonana ideja kojoj na jedan skriven nain
tei celokupno duhovno bie (Werden) evropskog ljudstva
26
.
Zato se ovo pitanje u nae vreme iznova tematski
problematizuje? Reklo bi se, upravo stoga da bismo bolje
mogli razumeti zato su svi pedagoki projekti, poev od
grke paideie, a do koje emo mi dospeti na kraju ovog
izlaganja, ostali nedovreni i do kraja nerealizovani.
Duhovno rodno mesto Evrope, Huserl vidi u jednoj
naciji i njenim istaknutim pojedincima u staroj Grkoj VII

25
Husserl, E.: Die Krisis der europischen Wissenschaften und die
transzendentale Phnomenologie. Eine Einleitung in die phnomenolo-
gische Philosophie, Hrsg. Walter Biemel, Husserliana Bd. VI, Martinus
Nijhoff, Den Haag 1962, S. 319.
26
Op. cit., S. 321.

www.uzelac.eu 30

i VI stolea pre nae ere, gde se raa jedan novovrsni stav
pojedinca spram okolnog sveta i sveta u celini; u to doba
nastaju na jedan potpuno novi nain posebne duhovne
tvorevine koje ubrzo srastaju u jedan sistematski zatvoren
kulturni oblik kojem su Grci dali ime filozofija;
27
ta re
precizno prevedena, u njenom izvornom znaenju,
oznaavala bi, po reima Huserla, nita drugo, do
univerzalnu nauku, nauku o celini sveta, o jedinstvu sveg
bivstvujueg. Ubrzo taj interes za celinu i sa njim pitanje o
sveobuhvatnom bivanju i bivstvovanju u bivanju, poinje da
se menja; naglasak se prenosi na posebne oblike i regione
bivstvovanja, i filozofija, od poetka ve formirana i
shvatana kao jedna nauka, pretvara se u mnotvo posebnih
nauka.
U formiranju takve filozofije, koja je u sebi sadrala
sve nauke, Huserl vidi prafenomen duhovne Evrope. Razvoj
te filozofije i celokupno istorijsko kretanje, kojim je
zahvaena evropska celina odlikuje se kretanjem ka jednom
normativnom obliku koji se nalazi u beskonanosti; s jedne
strane, re je o trajnom i venom zadatku, s druge, o cilju
koji nikad ne moe biti dostignut.
Tako neto po prvi put javlja se kod Grka, s
nastankom filozofije i filozofskih zajednica koje se tek
uslovno mogu nazvati kolama, u strogom, u meuvremenu
formiranom znaenju te rei. To za posledicu ima stvaranje
jedinstvenog kulturnog duha grkog naroda, koji e potom
primiti i prihvatiti evropski deo oveanstva i koji stvara

27
Op. cit. S. 321.

www.uzelac.eu 31

budui horizont beskonanosti negovanjem, razvijanjem i
proizvoenjem ideja i normi ivota.
Jasno je da postoji mnotvo razliitih beskonanih
ideja, no one sebe iz beskonanosti (s obzirom na njihove
ciljeve, istinske vrednosti i valjanost), ostvaruju tek
realizovanjem humaniteta uz pomo filozofije koja tek kod
Grka otvara novu stranicu duhovne istorije; tek s pojavom
grke filozofije imamo ivotno interesovanje na
kosmolokom planu koje ima isto teoriski stav. Izdvajanje
onog to je isto teorijsko specifinost je grkoga duha.
Na taj nain stvara se poseban stav, poseban pogled
na svet i stvari u njemu - theoria; prema tom stavu oblikuje
se stil i nain ivota pojedinca koji se sad razlikuje od
neposredno formiranog stava kakav odlikuje nerefleksivno
ivljenje koje je uvek usmereno na neposredno dati svet a
koji tek sa pojavom filozofije postaje tema refleksije i to
tako to biva tematizovan.
S pojavom filozofije, naspram praktino-teorijskog
stava, kakav nalazimo u tematizovanju sveta kao totaliteta
u mitsko-religijskoj ravni, ali shvaenog tako da njime
veno vladaju mitske i religijske sile, sada se javlja jedan
ne-praktini, teorijski stav koji poiva na uenju kako to
istie Platon, a potom i njegov uenik Aristotel. Naspram
praktinih interesa tu se raa jedan posve novi nain
posmatranja sveta voen istom teorijom, a onaj koji takav
stav zastupa svojim neutralnim posmatranjem sveta i ko
ima uvid u celinu sveta jeste filozof.
Olienje takvog filozofa nalazimo, po Huserlu, u
Talesu koji vodi jedan svojevrstan, posve novi nain ivota;

www.uzelac.eu 32

re je o nekom ko stvara filozofski ivot ivei u teoriji i s
ijom filozofijom nastaje jedan novovrsni oblik kulture. Ova
novovrsna delatnost nailazi s jedne strane na pristalice, a s
druge, meu ne-filozofima, na sumnjiavost i podozrivost.
S jedne strane nastaje zajednica, ili, bolje rei u mnoini,
nastaju omanje zajednice filozofa, a s druge, zahvaljujui
posebno sofistima, koji se okupljaju u Atini kad ova postaje
sredite grkog sveta u vreme Perikla, nastaje sve ira
zajednica obrazovanih ljudi ije obrazovanje proimaju
teorijske ideje.
Filozofija, po reima Huserla, omoguuje stvaranje
novog duhovnog lika Evrope, i taj novi duh koji proistie iz
filozofije i nauka jeste duh slobodne kritike i uspostavljanja
normi, a biva podstaknut zadacima i ciljevima koji se
nalaze u beskonanosti; taj duh ima svojstvo da stvara nove
ideale i nove zadatke koje su spremni da prihvate ne samo
pojedinci, ve i pojedini narodi. Na taj nain filozofija,
shvaena ne kao neka istorijska injenica, ve kao ideja
beskonanog zadatka, dobija svoju arhontsku funkciju koja
se prostire nad celo oveanstvo.
Na kraju svog izlaganja Huserl dolazi do zakljuka
da se kriza evropskih nauka, o emu se u njegovo vreme
toliko mnogo govori, moe razumeti u kontekstu teleologije
evropske istorije iju bit moe razotkriti upravo filozofija.
Pojam Evrope moe se stoga razumeti na tragu
istorijske teleologije beskonanih ciljeva uma, i time
potvrditi kako je duh Evrope, odnosno, evropski svet,
roen iz ideje uma, iz ideje filozofije. U isto vreme, kriza
koja se tako naglaeno osea, posledica je u nae vreme

www.uzelac.eu 33

ugroenog racionalizma koji je od poetka inio duh
filozofije.
Nakon svega toga, kriza u kojoj mi ivimo, i o kojoj
se sve vreme govori, osam decenija posle Huserlovog spisa, i
sada ima istu alternativu: gubitak duhovnosti i pad u
varvarstvo, ili, preporod iz duha filozofije, putem heroizma
duha. Pomenutu alternativu mogue je osvetliti iz Huserlu
srodnog naina miljenja, pozivanjem na prva posleratna
predavanja njegovog uenika i asistenta Eugena Finka
(1905-1975) iz 1946. godine
28
, u kojima on nastoji da nam
ukae na bit obrazovanja i objasni njenu ideju postavljenu u
temelj evropskog duha na nain kako je ovu imao u vidu
Edmund Huserl.
Sam pojam obrazovanja je vieznaan, u najboljem
sluaju dvoznaan: jednom, ima se u vidu pristup
obrazovanju, drugi put, njegov rezultat u obrazovanosti
(Gebildetsein). Preciznije odreivanje ovog pojma dodatno je
oteano i njegovom razliitom upotrebom, budui da se
govori o nivoima obrazovanja, ili oblastima obrazovanja;
nadalje, jednom je re o sadraju znanja, o tzv. dobrima,
koje ine obrazovanost, o tvorevinama stvaralakog procesa,
to e rei, o naunim teorijama, knjievnim i umetnikim
delima, ali, to je onda posebno vano i o stanju duhovnog
posedovanja pomenutih dela
29
. Ako su pomenuta dela

28
Fink, E.: Das Wesen der Bildung, in: Fink, E.: Zur Krisenlage des
modernen Menschen: erziehungswissenschaftliche Vortrge / Eugen
Fink. Hrsg. von Franz-A. Schwarz. Wrzburg : Knigshaussen u.
Neumann, 1989; S. 132-174.
29
Op. cit., S. 133.

www.uzelac.eu 34

obrazovne tvorevine, onda je obrazovanje stvaralako
tvorenje teorij i umetnikih dela.
Tu se postavlja pitanje da li je i samo znanje o
obrazovnim dobrima istovremeno i obrazovanje, ili je tu
negde u osnovi znanja zaloen i sam proces vaspitanja.
Kljuno pitanje moglo bi se stoga formulisati na sledei
nain: da li je neki ovek obrazovan, budui da poseduje
odreena znanja, da li to znai da je upoznat sa svim
oblastima znanja, ili je neophodno da sva ta znanja budu
povezana u jedan duhovni oblik, a da pritom ovek ne
poseduje samo znanja, ve i jedan duhovni svet, jedan
duhovni stil, koji je rezultat formiranja samog sebe, rezultat
vaspitanja? Odnosno, da li je vaspitanje kao formiranje
oveka mogue bez postojanja nekog pred-oblika (Vor-Bild),
bez nekog pretpostavljenog ulnog oblika od kojeg
formiranje polazi. Nije li obrazovanje samo ulni momenat
obrazovanja, a ono obrazovano samo ideal?
Kada je re o starim Grcima kod njih su se
obrazovanje i vaspitanje ukrtali i presecali, i reklo bi se,
bili sinonimni. Obrazovanje je podrazumevalo vaspitanost i
obrnuto, jer se smatralo da se vaspitanjem dolazi i do bitnih
znanja o svetu a da obrazovanje vodi odreenom nainu
ivota u skladu s idejom najvieg dobra. Tek u nae vreme o
vaspitanju i obrazovanju govori se na razne naine, kao o
dvema raznim dimenzijama ivota, a na to nam ukazuje
ve i obini jezik: neko moe biti lepo vaspitan a slabo
obrazovan, ili veoma obrazovan a u odnosima sa svojom
najbliom okolinom nevaspitan.

www.uzelac.eu 35

Neki savremeni filozofi, poput upravo pomenutog
Eugena Finka (pod uticajem antike) tradicije i danas
dovode u blisku vezu obrazovanje i vaspitanje, pa ove
termine ponekad (mada ne i uvek) koriste i sinonimno,
polazei od toga da je samooblikovanje oveka njegovo
sopstveno delo, da on utvruje jedan stil, duhovni oblik sebe
samog na osnovu nacrta svoje sopstvene mogunosti.
To znai da je obrazovanje jedan mogui nain na
koji ovek egzistira; ono nije sadraj obrazovnih dobara
(umetnosti, literature) i ovek nije obrazovan ako poseduje
dobra obrazovanja; obrazovanje nije ni stanje due, ve
duhovni oblik, ono je odnos oveka ka sopstvenoj
obrazovanoj i utemeljenoj formi egzistencije.
Obrazovanje i neobrazovanje povezani su s ljudskom
slobodom; u ovekov slobodni izbor spada da li e sebe
stvoriti kao jedan duhovni oblik ili e se zadovoljiti
boravkom u tamnom memljivom haosu
30
.
Stoga, moemo rei da je obrazovanje slobodno
duhovno samoobrazovanje oveka u kojem on u sebi stvara
ivotne forme jednog istinski otvorenog sveta. Time bi moda
najbolje bio formulisan jedan pred-pojam biti obrazovanja,
koje nije shvaeno kao sadraj znanja, ve kao nain
posedovanja znanja, kao nain ivota. Na taj nain u
pokuaju odreenja obrazovanja sreu se: ovek, ideal i
delo. Obrazovani ovek je duhovno delo njegovog
samoostvarenja oblikovano pomou moi ideala koji ga u
jednom momentu prosvetljava.

30
Op. cit. S. 135.

www.uzelac.eu 36

Svet obrazovanja je otvorenost kulture, njena opta
pristupanost svakom pojedincu; to znai da sadraj
otvorenih datih kulturnih tvorevina jesu dela, stvaralaki
procesi velikih pesnika, mislilaca, umetnika, naunika, pred
ljude postavljeni otvoreni ideali, koji svi zajedno
obuhvaeni, ine jednu jedinstvenu ljudsku tvorevinu. Svet
obrazovanosti jeste jedno vreme, jedna epoha koja podlee
promenama istorije, tokom koje dostie odreene visoke
domete, i obrazovni svetovi bivaju voeni obrazovnom
idejom kao to je to u sluaju antike, humanizma ili
nemake klasike.
Stvar nije u tome da se zna mnogo, ve da se zna ono
to je bitno, ono to pripada svetu sutina; uostalom, ve je
Heraklit ukazivao na to da mnogoznalatvo ne ini oveka
mudrim, dostojnim opteg uvaavanja (Diels, B 40);
prednost nije u upoznatosti s mnotvom materijalnih
injenica, ve u duhovnom iskustvu koje nas same menja i
oblikuje ukoliko u procesu obrazovanja uspemo da naemo
put ka sebi. Pred nama je zadatak da dospemo do one istine
koja nas ini slobodnim i koja nam moe dati duhovnu
strukturu ivota.
Naspram obrazovanja je ne-obrazovanje, a
neobrazovane ljude, kao to je poznato, Grci nazivahu
varvarima. Pritom, mora se imati u vidu da varvari nisu
bili primitivni ljudi, ili ljudi bez ikakvih znanja, naprotiv.
Varvarima su nazivani ljudi koji su posedovali mnoga i
razna znanja, ali, njihovo osnovno svojstvo bee to da oni
nisu bili Grci i kao ne-Grci nisu bili sposobni da spoznaju
paideiu budui da je ova pripadala biti grkoga duha.

www.uzelac.eu 37

U tom smislu, danas smo svi mi varvari, varvari XXI
stolea; uprkos tome, neophodno je razumeti poreklo ovog
naeg varvarstva, a to je pretpostavka za stvarno
samorazumevanje elje za obrazovanjem koja donekle jo
uvek tinja u nama.
Smatram da je ovde potrebno ipak jedno dodatno
objanjenje, a tie se ve ranije pomenutog pojma
varvarstvo. Pomenuti pojam mogao bi izazvati znatne
nesporazume, posebno ako isti mislimo u njegovom
istorijskom, socijalnom ili kulturnom znaenju.
Ovde nije re o povratku na neki raniji stupanj
drutvenog razvoja; i Huserl i Fink imaju u vidu sva
tehnika i civilizacijska dostignua savremene epohe i ne
pada im na pamet da e ona preko noi nestati. Uopte se
ne radi o tome. Kleopatra je bila carica, govorila je
osamnaest jezika i nareja, bila veoma obrazovana ali bila
je varvarka. A bila je varvarka jer nije bila Grkinja, to
znai da nije bila proeta grkom kulturom, i nije imala
nepogreiv, istanan oseaj za ritam, harmoniju i meru.
Setimo se Talesove izjave kako bogovima je zahvalan
za tri stvari: to je roen kao slobodan ovek, a ne kao rob,
kao mukarac, a ne kao ena i to je roen kao Grk, a ne
kao varvarin. Za stare Grke varvari su svi ne-Grci i tu nije
re o ovekovom politikom ili ekonomskom statusu.
Da je tako, dajui nam jo blie objanjenje, govori
nam sauvana pria o poslednjm asovima Platonovog
ivota; pred smrt ostareli filozof traio je da mu robinja
svira na flauti njegovu omiljenu melodiju. U jednom
trenutku, ona je pogreila i to je razgnevilo umirueg

www.uzelac.eu 38

Platona. Tada mu je, navodno, neko od prijatelja priao,
neto apnuo, on je popravio raspoloenje i oputen, sa
osmehom umro. Oni manje upueni u filozofiju mogli bi se
zapitati ta je to prisutni njemu prijatelj apnuo? A rekao
mu je da je flautistkinja Traanka. To znai da je varvarka
a ne Grkinja, poto samo Grci mogu imati pravi oseaj za
ritam i harmoniju i oni ne mogu greiti kako je to
svojstveno varvarima.
Platon je umro zadovoljan, ubeen da je njegova
misija imala smisla, pa ak i u asu kad su ga prodavali na
Egini za roba. Varvari mogu posedovati mnoga znanja,
mogu u tanine poznavati razna umea, ali ne mogu biti
istinski obrazovani, jer im zauvek ostaje strana grka
paideia.
Uvid u najvie dobro (agathon), uvid u ono to jeste,
a to omoguuje samo dijalektika, odnosno filozofija, jeste u
posedu retkih pojedinaca. U antiko vreme to bee
privilegija samo Grka, a meu njima samo onih koji su
inili grku duhovnu aristokratiju.
Tako je bilo tokom svih ranijih epoha, tako je i
danas; filozofija, i sa njom najvia znanja, pripadaju
neznatnoj manjini, duhovnoj aristokratiji jednog naroda. I
kao to jedan narod moe biti istorijski (teorijski) pod
pretpostavkoma da na svom jeziku ima prevedenu Bibliju,
tako jedan narod moe biti filozofski ako na svom jeziku
ima Aristotelovu Metafiziku.
Da li e se neko uzdii obrazovanjem iznad svoje
varvarske prirode i osloboditi svoje varvarske due, to je
drugo pitanje. Ali, u svakom sluaju, za tako neto

www.uzelac.eu 39

neophodan je beskrajni napor duha u uzdizanju ka svetlu i
najviem dobru. Izazovi naeg vremena o tome nam koliko
neposredno, toliko i nedvosmisleno govore.
Lako je uoljivo da, s jedne strane, nijedno ranije
vreme nije imalo tei put do obrazovanja, no to je to sluaj
s naim; to moe na prvi pogled biti krajnje paradoksalno,
jer ni u jednoj ranijoj epohi nije se znalo toliko mnogo o
svetu i oveku u njemu, kao to je to sluaj danas, nikada
dosad nije postojala bolja tehnika organizacija koja bi tako
obimno oposredovala rezultate do kojih dolazi nauka i
nijedna epoha nije imala tako dobre biblioteke, umetnike
galerije, kole, univerzitete, ali i demokratiniji pristup
njihovim sadrajima, no to je to danas.
Nesporna poboljanja su vidna na svakom koraku,
ali, u isto vreme, uz stare, manje ili vie funkcionalne,
stvaraju se i potpuno nove potrebe. Osnovni problem danas
je prevashodno u inflaciji ne samo bitnih ili krajnje nebitnih
injenica ve i inflaciji potreba, budui da se zadovoljava-
njem jednih potreba, stvaraju druge, sve nove i nove
potrebe. Tako se dospeva u situaciju da tehniko
olakavanje pristupa znanju i kulturnim dobrima uopte,
ne vodi nekom konkretnom boljitku ve sve vie oteava
pristup istima.
I dok se varvarstvo ogledalo u nemogunosti da se
bie odredi putem duha, uvidom u ono to je veito i
nepromenljivo, novo varvarstvo, kakvo imamo danas, u
nae vreme, karakterie se time da se bie vie ne odreuje
iz sfere duha, poto se stil ivota sada manifestuje
sumnjiavou prema svim rasapoloivim teorijama. Duh se

www.uzelac.eu 40

vie ne vidi kao jedna ivotno odreujua mo, a znanje nije
vie obrazovni elemenat, poto je svedeno na oruje u borbi
za goli ivot. Moderno razduhovljenje ivota, pad sveta
obrazovanja u poznu formu neobrazovanja to zapravo i
jeste varvarstvo omoguuje dravnom aparatu svake
zemlje da uzme sve vie maha i uvrsti svoju dominirajuu
funkciju.
Bit modernog varvarstva, koje je sve vie naa opta
sudbina, po reima Finka, poiva u jednom krajnje
neprijatnom fenomenu ljudske duhovne istorije, u
pomasovljenju (Vermassung), u jednoj novoj pojavi koju ne
treba videti jedino kao posledicu nekog socijalnog procesa
koji bi vodio promeni strukture ljudskog drutva.
Pomasovljenje ljudi je primer duevnog prestruktuiranja
modernog oveka neposredna poslednja kriza njegovog
moderniteta
31
.
ovek mase nije primitivni lan neke horde, niti je
slobodna pojedinana linost, a pogotovo ne drutveno
svesna linost. To je jedna nova, strana forma oveka koja
ne pripada ni oblasti prirode, ni oblasti slobode. To je
pojedinac koji ne moe da se vrati nazad na primitivni
stupanj nad kojim se u jednom istorijskom trenutku
uzdigao, no koji vie ne eli da poe dalje, da sledi svoje
teleoloko naznaenje. ovek mase je stoga, po reima
Finka, otpadni produkt, zastao na jednom od stupnjeva
puta ka slobodi.

31
Op. cit., S. 138.

www.uzelac.eu 41

ovek mase ne eli da izae iz sebe; on sm nema
vie nikakvih ciljeva, nikakvih unutranjih ivotnih
podsticaja i bilo kakvih planova; on voli ono to i sav ostali
oko njega svet, zadovoljan je s malo zadovoljstava. Zato to
ele sve a to sve je sadrajno redukovano na nita,
masama se, kae Fink, lako moe upravljati i na njih se
lako utie i poto one u sebi imaju potrebu da se njima
upravlja, spremne su na odricanje od svakog ivotnog
rizika; mase su labilne i zato se kreu kao obina lavina.
U vreme omasovljenja modernog ivota, uoava
Fink, ljudski ivot ne pripada vie sebi samom, nema
vrednost sam po sebi, jer se vie ne egzistira u slobodi, on
pripada nikom koji nije ak ni nita, ve strana realnost:
masa
32
.
Za prirodu mase, po miljenju Finka, nije
karakteristina toliko duhovna nesamostalnost (tako neto
svojstveno je mnogima deci, primitivcima, onima koji su
potinjeni religioznom autoritetu), poto ovek mase moe
biti visoko inteligentan, s velikom duhovnom pokretljivou,
ali, on u sebi ne poseduje mitsku supstancu, niti neko
magijsko tlo: on je samo krajnje neprosveen ovek; njegovi
koreni su sasueni i iskopani lee na svetlu dana; on nema
sopstvenu sudbinu, ni sopstvenu smrt, jer njegova
sudbina utopljena je u milione sudbina - on ivi i umire u
masi. Pre svega on je bezboan, nezainteresovan za

32
Fink, E.: Das Wesen der Bildung, in: Fink, E.: Zur Krisenlage des
modernen Menschen: erziehungswissenschaftliche Vortrge / Eugen
Neumann, 1989; S. 141.

www.uzelac.eu 42

sukobe teista i ateista, ivi bez uzmicanja pred podzemnim
ili nadzemnim bogovima. On nema ni religiozno ni moralno
verovanje koje bi ga moglo uzdii nad svakodnevicu u koju
je potopljen; on je skeptian, ironian i umoran. I, konano,
njegovu prirodu karakterie ve pomenuta neistorinost
33
.
Naspram ljudstva koje ini masu, sada imamo
aparat koji odreuje ljudski ivot, a koji ne moemo
jednostavno svesti ni na usko shvaen dravni sistem, ni na
neku partiju ili neku od institucija, ve na sve to u celini.
Re je o aparatu modernog ivota o dravi.
Fink istie kako je prolo vreme Hegela koji je o
dravi govorio da ona oliava moralnost; u nae vreme
kojim dominiraju masa i aparati, drava vie ne izraava
svetsku tvorevinu ljudstva (Weltgestalt des Menschentums);
drava nije vie mesto gde se odluuje o samorazumevanju
opstanka, gde se utvruje ta je najvie dobro, ta je pravo,
porodica, prijatelj i neprijatelj, vladar i sluga, uvaavanje i
sramota, vrednost i nevrednost, i ta je cilj vaspitanja i
obrazovanja graanina toga drutva. Dananja drava nije
antiki polis ili sacrum imperium, samopredstavljanje
naroda, ve aparatura koja pripada mega-aparaturi koja
danas obuhvata svu nau planetu.
Fink nije imao nameru da razvija teoriju masa, to su
pre njega uinili ve mnogi, pre svega Ortega-i-Gaset; on
samo hoe da ukae na karakteristike oveka koji pripada
masi, a koje se nalaze u svakome, budui da o-masovljenje

33
Op. cit., S. 186-7.

www.uzelac.eu 43

modernih ljudi jeste posebna forma ne-obrazovanja, iz koje
bi se morao traiti put ka obrazovanju.
Bit obrazovanja lei u slobodnom samoostvarivanju
oveka, koje nije nita drugo do utemeljivanje, formiranje
duhovnog oblika njegovog ivota; odnos ka duhovnom koje
nas stvara, jeste odluujue kad se pitamo da li mi, na putu
ka obrazovanju, traimo odista istinske motive.
Ovo moderno varvarstvo nije ne-obrazovanje koje bi
toga bilo svesno, a jo manje je istinski duhovni nain
ovekove egzistencije; ono ima jednu posebnu formu,
znanje, koje veina, mnotvo ljudi, prihvata, ali to je znanje
koje moe biti duh naeg vremena ali ne i izraz visoke
kulture kakvu bi ono moralo da ima. Smo pitanje: da li je
obrazovanje posed znanja ili poseban nain ivota (koji za
sobom ima veliku izvornu mo i veliku duhovnu tradiciju,
kao i sopstveno iskustvo ivota u svim njegovim aspektima,)
jeste kljuno pitanje i ono se uvek iznova i iznova mora
postavljati.
Fenomeni po-masovljenja modernog ivota, kao i ne-
obrazovanost naeg vremena, osnova su za razumevanje biti
obrazovanja. Na osnovu uvida u dosadanji tok istorije,
moglo bi se, po miljenju Finka, zakljuiti da je vaspitanje
temeljni fenomen ljudskog opstanka
34
i jedna od svetskih

34
Danas, nakon objavljivanja niza Finkovih spisa, poznato je kako on u
svojim predavanjima iz 1955. O temeljnim fenomenima ljudskog
opstanka govori o pet fenomena (rad, borba, ljubav, igra i smrt). Taj broj
se potom ustalio i Fink o pomenutim temeljnim fenomenima govori u
nizu svojih knjiga studija i predavanja. No, injenica je da on ve 1953.
godine u predavanju Pdagogische Probleme unserer Zeit (o emu e
kasnije biti vie rei) govori o vaspitanju kao temeljnom fenomenu

www.uzelac.eu 44

moi kojima je mogue (pored religije) suprotstavljanje
varvarstvu nastalom u XX veku; na osnovu tih moi
formirana je naa zapadna kultura i na tom Zapadu, koji je
u poznim spisima tako otro tematizovao Huserl, jeste da
sam donese odluku o sopstvenoj propasti ili budunosti;
izbor ostaje uvek otvoren jer svako ljudsko obrazovanje
zaostaje za idealom smetenim u beskonanosti.
U svemu tome, obrazovanje ima svoje mesto i svoju
drutvenu ulogu, pri emu ono nije neka privatna
komponenta pojedinca, ve produkt intersubjektivnosti,
kooperativna stvar, kooperativno delovanje u kojem se ne
mogu odmah i nedvosmisleno odrediti njegova aktivna i
pasivna dimenzija,te, znatnim svojim delom vaspitanje kao
i obrazovanje poiva na autoritetu i vri se uz njegovu
pomo.
Sam autoritet moe imati razliito poreklo i moe se
oslanjati na razliite izvore, te moemo razlikovati prirodni
autoritet i institucionalizovan autoritet. Ovaj drugi imamo u
sluaju kada je uitelj u slubi drave i determinisan
njenim institucijama; zato je institucionalizovani autoritet
zapravo delegirani autoritet, to nije sluaj kad govorimo o
prirodnom autoritetu.
Prirodni autoritet, po reima Finka, poiva na razlici
starih i mladih, prosveenih i neprosveenih, znalaca i

(Erziehung ist ein Urphnomen des Menschenlebens), i potom desetak
godina kasnije u dva maha (1960, 1963) na predavanjima o pedagokim
kategorijama kao temeljni fenomen ponovo istie vaspitanje (Erziehung).
Videti: Fink, E.: Pdagogische Kategorienlehre, Knigshaussen &
Neumann, Wrzburg 1995, gde Fink jasno kae: Erziehung ist auch
ein Grundphnomen unseres humanes Seins; S. 119.

www.uzelac.eu 45

neznalica, na razlici punoletnosti i nepunoletnosti, zrelosti i
nezrelosti
35
; tu se ne radi samo o generacijskim razlikama,
poto u prvi plan dospeva odgovornost za samo realizovanje
vaspitanja. Prirodni autoritet nemamo samo u sferi
vaspitanja, ve i u oblasti drutvenih odnosa i politike.
Takav autoritet podrazumeva odmeravanje, znanje i
poznavanje stvari. U tom smislu Fink navodi kao primer
autoritet Temistokla u Atini pred bitku sa Persijancima kod
Salamine (480. pre n. e), jer potrebno je bilo veliko
ubeivanje, veliki autoritet da se Atinjani, manje vini
ratovanju na moru, ubede da odluujuu bitku prihvate
upravo na moru, a ne na kopnu, na terenu gde su
Persijanci bili tog puta daleko nadmoniji. Istu vrstu
autoriteta imamo kod retora, u borbi reima, ili mudrih
staraca; isto tako prirodni autoritet sreemo izraen u horu
staraca u Platonovim Zakonima.
Poseban problem moe se uoiti u sferi vaspitanja,
posebno, kada se govori o odnosu institucionalizovanog
autoriteta (koji poseduje uitelj, a koji, u sutini, nije
slobodan i ne vodi slobodi) i prirodnog autoriteta; vidno je
da svi odnosi autoriteta imaju odreenu strukturu; smo
vaspitanje je vladajui odnos vaspitaa i vaspitanika putem
vaspitne sile koju prvi od ove dvojice poseduje. Fink ovde
podsea na razliku vladanja i vaspitanja koja se sree kod
Aristotela: dok je vladanje upravljanje nad slobodnim,

35
Fink, E.: Begriffsbildung in Erziehungsfeld (1972), in: Fink, E.: Zur
Krisenlage der modernen Menschen, Knigshausen & Neumann,
Wrzburg 1989, S. 91.

www.uzelac.eu 46

vaspitanje je upravljanje nad onima koji jo nisu slobodni, a
koji e to u budunosti biti (Aristotel, Pol., 1255b).
Ova razlika se ogleda u tome to vaspitni odnos, za
razliku od vladajueg, ima tendenciju samoukidanja, budui
da je samonegacija vaspitnog autoriteta glavna
karakteristika autoritarnog vaspitanja, a ne neko tiransko
krenje volje deteta
36
. Vaspitanje uvek ima tendenciju da
se ukine i zavri nastojei da dete postane samostalno i
slobodno bie, no dok se vaspitanje odvija, vaspitni odnos
odlikuje sve vreme jedna specifina dijalektika napetost:
koliko god vaspitanje pretpostavlja vladavinu, makar i u
najblaoj formi, toliko ono u svim svojim oblicima tei
sopstvenom kraju u kome dete postaje slobodno bie.
ovek nije slobodan sam po sebi, od poetka, ve on
takvim nastaje pod impulsima prirode i nagona; u
nastojanju da nadvlada prirodne tendencije, on sopstveni
poloaj kao slobodnog bia zadobija tek u toku sazrevanja.
Fink stoga uvodi pojam zrelosti (Reife) koji se u literaturi o
problemima vaspitanja, obino uzima kao neto to je samo
po sebi razumljivo.
Premda zrelost u prvi mah asocira na zavretak
vegetativnog ciklusa, akme ivotnog puta, ljudski ivotni
put (Lebensgang) je, po reima Finka, fundamentalna
pretpostavka svakog vaspitanja, odrastanje, postajanje u
malom. Zato je vaspitanje koegzistencijalni odnos
odrastanja i razvijanja, progresivna smena ivotnih doba.
Bez svesti o postojanju i smeni ivotnih doba oveka, bez

36
Op.cit., S. 92.

www.uzelac.eu 47

svesti o toku vremena, ne moe biti nikakvog vaspitanja,
budui da je upravo pomenuto smenjivanje ivotnih doba
pretpostavka vaspitanja.
Stoga se i moe vaspitanje razumeti kao odnos
razliitih sloboda, kao intersubjektivni susret slobod
razliitih vrsta, a to je neto sasvim drugo od zajednice
prosveenih. Budui da postoje razne vrste slobode kao to
su sloboda miljenja, verovanja, ili svesti, ovde se ima u
vidu odnos oveka i prirode. ovek je, kao slobodno bie,
uslovljen svojim odnosom spram prirode.
U antiko doba ovek je odreivan s obzirom na dva
bitna momenta: s jedne strane, on je bie koje poseduje
govor (logos) (zoon logon ehon), a s druge, on je bie koje ivi
u zajednici (zoon politikon), odnosno, u drutvenosti
(Gesellichkeit); kao slobodno bie, ovek ima volju, on moe
slobodno da odluuje, no to odluivanje ima karakter
principa; Fink, pozivajui se na Kanta, kae da odreivanje
volje pomou maksima, jeste cilj i pretpostavka svakog
vaspitanja koje se odvija kroz itiri vida delatnosti:
disciplinovanje, kultivisanje, civilizovanje i moralizovanje,
pri emu se pod moralizovanjem ne misli na moralizovanje
uopte, ve na moralno vaspitanje oslanjanjem na
kategoriki imperativ, a to podrazumeva uenje o slobodi
gde je sloboda imanentni sadraj uma
37
.
Vaspitanje, shvatano u razlici spram obrazovanja,
ve dugo vremena je ne samo empirijski ve i nauni
problem i to nauni u smislu novovekovnih nauka gde je

37
Op. cit., S. 96.

www.uzelac.eu 48

sama nauka o vaspitanju odreena svojim predmetom i
svojom metodom. Predmet ove nauke je vaspitna delatnost,
a sama nauka je deo velike kulturne tradicije u kojoj se mi
nalazimo. Stoga se nauka o vaspitanju nalazi pored
umetnosti, religije, filozofije.
Duh svake nauke je skeptian, pa izuzetak ne ini ni
nauka o vaspitanju; tu je pre svega re o njenom
empirijskom momentu, budui da vaspitanje nije predmet
samo teorije, ve i jedne specifine duhovne prakse koja
samu sebe iz sebe sebe osmiljava. Vaspitanje podrazumeva
individualno i drutveno delovanje, te je svako, zahvaljujui
ve samoj pripadnosti nekoj kulturnoj zajednici, iskusio na
svom telu i u dui vaspitanje i imao priliku da ga sretne u
svojoj neposrednoj okolini i to u krajnje razliitim formama
- kao subjekt ili kao objekt.
U nae vreme sam pojam nauke je vieznaan. U
antiko doba od presudnog znaaja bee izgled neke stvari i
zato glavni organon bee gledanje (theoria, contemplatio),
da bi se u novo doba situacija izmenila; pored posmatranja,
sve vei znaaj u istraivanjima dobija eksperiment.
Novovekovne nauke u sve veoj meri postaju funkcionalne,
dobijeni rezultati osnova su sve novih i novijih istraivanja i
ije posledice omoguuju stvaranje novih dobara; umesto
teorijskog, nauke dobijaju sve vie pragmatiki karakter;
spekulacija pada u drugi plan a na prvo mesto dospeva
praktina primena naunih znanja. Istraivanje neba i
kretanja nebeskih tela vie nema za cilj saznanje
unutranje strukture prirode, njene harmonije zatoene u
muzici sfera, ve ono ima sasvim praktini cilj:

www.uzelac.eu 49

omoguavanje uspene plovidbe morima i osvajanje novih
zemalja.Navigacija dolazi na mesto pitanja o tajni
zvezdanog neba nad nama; trebae jo malo vremena kako
bi se sa dnevnog reda skinulo i pitanje moralnog zakona u
nama.
Pod uticajem burnog razvoja matematike od poetka
XVI veka, brojanje biva sve dominantnije, svet se
zahvaljujui Dekartu ubrzano matematizuje, priroda se sve
manje posmatra s neutralne i uzviene distance, pa ovek
nije vie samo posmatra, ve se mea u prirodni tok, sve
naglaenije utie na prirodne procese i rezultati do kojih
dolazi sve su manje objektivni i sve manje nezavisni od
njegovog uticaja.
Do takve promene dolazi sa Galilejem koji nema vie
kao cilj opis biti kamena, niti odreenje njegovog mesta u
prirodi, ve metriki egzaktno, matematiki formulie opis
naina kako se neto deava
38
. Stoga je novovekovno
istraivanje prirode tehniki-pragmatiko: nauka
omoguuje nastajanje i rad maina, a ove sa svoje strane
omoguuju dalji napredak nauke, usled ega dolazi do
povratnog delovanja nauke na tehniku (koja u sebi ima sve
manje tehnikog) pa savremena kultura dobija oblik naune
kulture
39
.

38
Fink, E., Die Rolle der Erziehungwissenschaft im Technischen
Zeitalter (1962), in: Fink, E: Zur Krisenlage des modernen Menschen :
erziehungswissenschaftliche Vortrge / Eugen Fink. Hrsg. von Franz-A.
Schwarz. Wrzburg : Knigshaussen u. Neumann, 1989; S. 102.
39
Op. cit., S 102.

www.uzelac.eu 50

Nauka je racionalni instrument u ovekovom ivotu,
a ne sadraj samog ivota, te sam nauni napredak ne
donosi oveanstvu neku posebnu sreu i stoga u ljudskom
opstanku, u nae vreme, dolazi do napetosti kakvu ranije
epohe nisu poznavale: sve izrazitijom biva narastajua
razlika izmeu malobrojnih istraivaa i ostalog mnotva
ljudi koji koriste rezultate njihove delatnosti.
Ljudski svet menja se tako to se menjaju njegove
institucije; promene izazivaju lomovi, prekidi u istoriji,
poput revolucij, kakva je, recimo, bila Francuska
revolucija iz 1789. godine; svima je jasna razlika izmeu
dveju epoha koju je ona stvorila: od tog vremena
industrijska proizvodnja dobija sve vie tehniki karakter,
politika poinje da govori jezikom tehnike, a sve to jednako
vai i za ekonomiju (dajui joj sve izraeniji ideoloki
karakter).
Posledica tih promena je da i obrazovanje sve vie
poprima tehniku formu; vaspitanje postaje prvenstveno
tehniki problem te se u njemu narastajui problemi poinju
reavati na nov, drugaiji nain i to po uzoru kako se to ini
u drugim oblastima gde se koriste tehnika reenja, recimo,
u graevinarstvu ili arhitekturi.
Tehnizacija obrazovanja ogleda se u uvoenju
efektivnih metoda u vaspitanje; novo doba ne odlikuje se
nastajanjem najvie vrednosti, raanjem neke nove
zvezde na nebu, ve pre sutonom, iza kojeg, kae Fink, ne
zna se da li e nastupiti neozvezdana no ili neki novi
istorijski znaajan dan.

www.uzelac.eu 51

Moderni ovek dobija nauna znanja, ali ne i
mudrost. On dobija ono to mu je potrebno i to je
funkcionalno i korisno. Model otvorenog drutva odreuje
novo doba, no to novo doba je doba zalaska klasine
tradicije a ne praskozorje novog vremena.
Dananje obrazovanje vie ne zavisi u celosti od
kulturne tradicije, niti ima za uzor Grke i Rimljane, kao
uitelje formiranja najvieg moralnog bia, niti religiju, koja
bi determinisala svest celokupnog ljudstva ukazujui na
najvie i veno dobro.
Obrazovanje je danas uslovljeno, i o tome e jo ovde
biti rei, potrebama tehnike i industrije, potrebama
multinacionalnih kompanija u njihovoj borbi za to veim
profitom; ono nije vie u funkciji kultivisanja due i
stvaralatva muza; obrazovanje je odreeno konkretnim
potrebama budueg zaposlenja najamne radne snage i ono
je zapravo obrazovanje sasvim posebne vrste koje malo ega
ima zajednikog s obrazovanjem kakvo su imala u vidu
ranija vremena.
Zato je Fink duboko u pravu kad govori da danas svi
smo zapravo varvari, jer nismo istinski obrazovani, budui
da pravo obrazovanje koje se jednom javilo kao paideia u
naem svetu nije vie aktuelno u toj meri da bi moglo biti
makar povod za lament nad novim nadolazeim
generacijama osuenim da tumaraju po magli sa svojim
varvarskim duama; a Heraklit je stoga s razlogom govorio:
oi su ljudima loi svedoci ako imaju varvarske due (Diels,
B 107).


www.uzelac.eu 52

3. Sumorna dijagnoza naeg vremena

Ve ranih pedesetih godina, u predavanju odranom
na Visokoj koli u Frajburgu
40
, Eugen Fink s punim je
razlogom poeo ukazivati na krizu modernog vaspitanja oko
ije prirode su se upravo poeli razgorevati sve otriji
sporovi kako na teorijskom planu, podsticani od pedagoga i
novih teoretiara obrazovanja, tako i praktinom, kad se
povela re o sprovoenju upravo predlaganih obrazovnih
programa u ta su se sve glasnije poele uplitati dravne
institucije; razume se, ti sporovi behu posebne vrste, nimalo
ogranieni akademskim kontekstom neke visoke, naelne
teorije, i zato su, u velikoj meri, sadrali u sebi neki
posebni, alarmantni ton i jasno se osealo da ve pri samom
pominjanju problema vaspitanja poinju da se otvaraju
pitanja koja u prvi plan postavljaju smisao celine ljudskog
ivota.
Pokazalo se da kriza vaspitanja nema za neposrednu
posledicu samo negiranje kolskih formi i pedagokih
priprema vaspitaa i uitelja, ili osporavanje autoriteta
nastavnika od strane uenika, ve da je po sredi neto
mnogo dublje osporavanje ljudstva uopte, osporavanje
zapadnog ljudstva kojem se nakon dva i po milenijuma duge
istorije sada iz dana u dan poeo odricati svaki mogui
smisao.

40
Fink, E.: Pdagogische Probleme unserer Zeit (1953), in: Fink, E.: Zur
Krisenlage des modernen Menschen: erziehungswissenschaftliche
Vortrge / Eugen Fink. Hrsg. von Franz-A. Schwarz. Wrzburg :
Knigshaussen u. Neumann, 1989; S. 175-193.

www.uzelac.eu 53

Upravo stoga, po miljenju Finka, svi pojedinani
problemi, koje danas nastavnik ve u vazduhu osea, imaju
svoj koren u istorijskoj situaciji naeg duha, u tronim
institucijama koje su postale odraz svekolike tronosti nae
kulture
41
. U isto vreme, oblast koju ini vaspitanje, do te je
mere velika, da sadri mnotvo formi i oblika; re nije samo
o vaspitanju uenika od strane nastavnika, jer dete vaspita
i porodica, i okolina, i prijatelji i neprijatelji, a na kraju
krajeva i samo dete vaspitava svoje uitelje i tako sam
vaspita biva vaspitan, kako to kae Marks 1845. Svaki
lan ljudske zajednice deluje na druge u svojoj neposrednoj
okolini: niko ne moe biti izolovan od spoljanjeg delovanja
prirode i zajednice, svako ima pravo i ne-pravo, svako ui,
ponekad bez ijedne rei, a samo svojim odnosom, ili
ophoenjem, injenjem, ili ne-injenjem.
Svako je svakom vaspita u dobrom ili loem, kae
Fink, i u tom smislu vaspitanje i jeste prafenomen
ljudskoga ivota
42
. oveka ne ue samo drugi ljudi, ve ga
ue i razne oblasti bivstvovanja za koje je on otvoren: zemlja
u kojoj zrno klija, godinja doba, zvezdano nebo nad nama,
kao i drevni istorijski spomenici: piramide, hramovi, slike
ljudi i bogova, svete knjige i pesme
43
. Zato, smatra Fink,
kao institucija, kao sutina kole, vaspitanje je deo
beskrajnog procesa koji kao ivo znamenje proima na
opstanak, pa stoga ako kolsko vaspitanje ponekad i ne

41
Op. cit., S. 176.
42
Videti napomenu br. 32.
43
Op. cit., S. 176.

www.uzelac.eu 54

dopire do dna bia vaspitanika, ono ipak u sebi i dalje uva
formu refleksije vaspitanja.
U ovome je sadran prigovor da u koli ima mnogo
knjikog i navodno dosadnog, a neko upueniji, rekao bi
mnogo sholastikog, odnosno, tradicionalnog, a moda i
sofisticiranog znanja; problem je u tome to se danas
nepotrebnim i balastom etiketiraju sva znanja koja nisu
sama po sebi oigledna, odnosno, neposredno primenjiva,
aktuelno i ivo bi bilo samo ono to je neposredno korisno.
Tako dospevamo u situaciju da sva znanja koja ine
identitet, mesto prepoznavanja zapadne kulture, usled svog
nepragmatikog karaktera bivaju proglaena za izlina. Sve
to u sebi i dalje nosi stare elemente uenja, sve to poiva
na theoria i ostaje deo ovekove unutranjosti, biva
osporavano i odbacivano.
Ono to je u svemu tome najopasnije, jeste olako
odbacivanje vrednosti na kojima je neko drutvo bilo
graeno; te vrednosti mogu biti razne, mogu razliitom
snagom povezivati lanove nekog drutva i u tome presudna
pomo dolazi od dravnih institucija. Ako se institucije rue
i svestrano osporavaju, na njihovom mestu najee ne
ostaje nita osim zjapee praznine, a ta praznina preti da
proguta sve to joj se priblii, i da bi potom izbacila iz sebe
bezoblinu masu, koja ne sadri vie ni redukovane
individuume, ni mogue subjekte, pa tako ni supstancije
koje bi bile nosioci pozitivnih kvaliteta.
Za ovo o emu govorimo, kola kao institucija je
odlian primer: ona nosi u sebi vie puta pominjani usud
koji prati odranje svakog znanja: kola jeste i ostaje jedna

www.uzelac.eu 55

konzervativna ustanova. Ali, upravo ta konzervativnost
jedan je od onih momenata na kojima poiva i opstaje neka
ljudska zajednica, i ta opasnost o kojoj je ovde re,
istovremeno je i izazov, izraz tendencij da se kola po
svaku cenu reformie i uzdigne na nivo epohe. U isto
vreme, i uz prihvatanje potrebnosti reformisanja kole,
ostaje i dalje otvoreno pitanje opravdanosti kritike njenih
temeljnih principa, ali, isto tako, moda u jo
pregnantnijem smislu, postavlja se pitanje, iz kakvog
razumevanja povesnog trenutka potie zahtev za reformom,
u kojoj je meri taj zahtev sam po sebi opravdan, i konano, a
to iz teorijskog aspekta nije ni najmanje zanemarljivo, u
kojoj meri ma kakva reforma, o kojoj bi moglo biti rei, moe
doneti neko objektivno, realno poboljanje.
Fink je s razlogom upozoravao da malo koja ranija
epoha ima toliko pedagoke literature kao to je sluaj s
naom; ni u jednom ranijem vremenu nije bilo toliko
eksperimenata i nije zastupano toliko raznih pristupa
44
.
Nikada sopstveni, posebni ivot deteta nije bio uvaavan pri
obuci kao danas, no bez obzira na to, svi istiu, od
nastavnika u osnovnim kolama, do onih na univerzitetu,
da pedagoki odnos uitelja i uenika nikad nije bio toliko
doveden u pitanje kao danas, da nikad nije u procesu
vaspitanja, meu njegovim uesnicima, bilo toliko
otuenosti i to u tako velikoj meri kao to je danas.

44
Imaju se u vidu kola uenja, kola koja poiva na neposrednom
iskustvu i doivljaju, uenje putem rada, vaspitanje umetnou, grupna
nastava, primena projektne metode...

www.uzelac.eu 56

Tako se deava da od uitelja dopiru sve glasnije
albe kako su metodike u nastavi preteke, i to ne zbog
zahteva koje postavlja znanje, ve stoga to kod uenika
nedostaju ivotne pretpostavke za obrazovanje, a to se zbiva
u momentu kad nastavnici vie ne oseaju pod nogama
siguran duhovni temelj, budui da samo drutvo ne
poseduje noseu interpretaciju ivota, ve nudi haos
sukobljenih razliitih shvatanja unutar drutva; u isto
vreme, uenici ukazuju na nizak drutveni poloaj svojih
uitelja, njihovu nemo da budu uzor i primer, i da su
njihove rutinske vebe koje izvode, liene svakog
interaktivnog kontakta.
Ja ne mogu jo jednom da ne ukaem na to da ove
probleme vidi Eugen Fink, ranih pedesetih godina;
simptomi na koje je tada ukazivao prisutni su i danas i nije
ovde re toliko o njihovoj aktuelnosti, koliko o njihovoj
nereenosti. ovek se ne moe oteti utisku da se tu radi o
nekom trajnom stanju stvari, o stanju krize sistema
obrazovanja u kojoj ivimo i koju ivimo.
Tako se nastavnik i uenik i dalje nalaze u jednom
napetom odnosu, budui da su razorene veze poverenja i
potovanja autoriteta uitelja na kojem mora da poiva
prava kolska zajednica. Radikalno se izmenila uloga
nastavnika, ali i uenika. Meu njima nema uzajamnog
poverenje poto su se promenili ivotni odnosi, pa uenici
misle da je krivica na nastavnicima, a ovi, obratno, na
uenicima. U takvoj, iz osnova promenjenoj situaciji, uvek
se trai krivac, mada uzajamno nerazumevanje
nastavnika i uenika, jeste samo simptom, znak vremena,

www.uzelac.eu 57

kako to kae Fink, te se mora postaviti pitanje ta je tu, kad
se govori o vaspitanju, u osnovi zakazalo
45
.
Svi oblici kole poivaju na principu obrazovanja,
tj. na tome da se do duhovno-moralne forme linosti dolazi
posredovanjem obrazovnih vrednosti svima nam zajednike
antiko-hrianske tradicije i ovladavanjem rezultatima
novovekovnih nauka. Ako ovek modernog doba, kako je to
tvrdio veliki nemaki pesnik Gete, ima obavezu da polae
raune tri milenijuma dugoj tradiciji koja je za njim, taj i
takav moderni ovek, ostaje obavezan i pred modernim
naukama koje determiniu savremeni svet, a to znai da se
ne smeju i ne mogu prenebregnuti elementarna znanja o
naunom odnosu svoje epohe spram realnosti
46
.
Relativno kasno, dakle, tek u nae doba, podvlai
Fink, postoje tendencije da kola za svoj vaspitni cilj postavi
mnogovekovnu tradiciju, a sa namerom da se prihvate jo
ivi impulsi koji nam dopiru iz prolosti, kao i da se, u isto
vreme, uspostavi protivtea onim usmerenjima na
izuavanje prirodnih nauka i matematike koja se oslanjaju
samo na usko im postavljene pragmatine ciljeve.
No, govoriti o biti obrazovanja, to znai vratiti se
poecima istorije kulture Zapada starim Grcima koji su
oveka tumaili kao mikrokosmos: struktura due pojedinca
odgovarala je strukturi drave, a ova je bila shvatana po
uzoru na strukturu kosmosa. U takvom odnosu pojedinca,

45
Op. cit., S. 178.
46
Op. cit., S. 178-9.

www.uzelac.eu 58

polisa i kosmosa formiran je nacrt obrazovanja, oznaen kao
paideia.
Sam ovek nije za stare Grke do vremena Platona
bio neka fiksirana veliina koja bi bila merilo drave ili
kosmosa, ve obrnuto: u osnovi svega bila je kosmika borba
nebeskih olimpijskih bogova i mranih, titanskih moi
zemlje. Sva preivljavanja antikih Grka behu stoga
uslovljena odnosom njihovim sa prirodom i kosmosom kao
celinom sveg bivstvujueg. Svi Grci nisu bili filozofi, ali su
svi u manjoj ili veoj meri bili svesni svog odnosa sa svetom;
filozofi su se meu njima razlikovali samo time to su u
svemu to se deavalo prepoznavali zakonitosti kojima su
bile podlone sve stvari, sva bia u kosmosu.
No, tokom vremena, taj poetni stav koji su Grci
imali spram sveta prelazi u svoju suprotnost: kosmoloki
pogled biva zamenjen antropolokim; vie se struktura
oveka ne odreuje s obzirom na strukturu kosmosa, ve se
kosmos poinje ravnati spram strukture oveka; sm
ovek koji postaje mera svih stvari, onih koje jesu da jesu, a
onih koje nisu da nisu, kako je govorio slavni sofist iz
Protagora; drugim reima, ovek je mera svega to jeste, ali
ne u nekom relativistikom smislu, kako su mnogi razumeli
slavnog mislioca iz Abdere, vodei sve u relativizam po
kome sve je zapravo takvo, kako se kome ini; ovde nije
mera ovek kao pojedinac, sa njegovim subjektivnim
svojstvima, ve ovek kao rodno bie, ovek kao ovek,
ovek uopte shvaen na nivou principa.
Meutim, ponavljam, ovo novo shvatanje oveka,
pripisivano Protagori, korieno je esto kao argumet u

www.uzelac.eu 59

korist subjektivizma i relativizma; no da je tako neto
Protagora zastupao, da je smatrao da je sve onakvo kako se
kome ini, on sigurno ne bi bio jedan od najpotovanijih i
najuvaenijih linosti Periklovog vremena. Pogrenoj slici o
Protagorinom stvarnom uenju uveliko je doprinela
Platonova pristrasnost i njegova borba protiv sofista koja se
nije uvek odvijala u onom smislu koji bi izraavao
objektivno stanje stvari.
Tako se i moglo dogoditi , kao to to biva pri
interpretaciji svih velikih misli, da i ovde zavlada jedno
drugaije, pogreno shvatanje, da se ono, to je stremilo
visini miljenja, preokrene u neto nisko, u svoju
suprotnost.
U nae vreme (koje je po mnogo emu suprotno
antikom), kola nije oblik ostvarenja zajednice
obrazovanih, mesto gde bi se pojedinci uzdizali duhovno do
znanja i uvida u ono najvie - u najvie dobro (agathon) -
ve institucaja koja poseduje smisao nametnut joj od strane
sredine u kojoj postoji; zato nikom vie i nije do toga da
humanitet oveka bude ugraen u sliku sveta po meri
oveka. Danas kolski sistem ponavlja slojevitu strukturu
drutva: tri nivoa kolskog obrazovanja (osnovno, srednje,
visoko) odgovara podeli drutva po pozivu. kola ima
zadatak da obrazuje ljude vaspitanjem, ali i da ih pritom
priprema za budui poziv, a to podrazumeva da ve u koli
mlade ljude treba obuavati za njihovo mesto u drutvu.
Ovo, razume se ima smisla i funkcionie decenijama,
ponegde i vekovima, ali, iskljuivo u stabilnim, strogo
regulisanim sistemima, gde se radna mesta znaju unapred

www.uzelac.eu 60

za vie decenija, deca rudara bie rudari, deca pekara
pekari, deca zanatlija zanatlije. Razume se, postojali su i
izuzeci, iskljuenja iz pravila, ali ti izuzeci nisu imali
masovni karakter. Sve je to jo uvek mogue u drutvima sa
strogom hijerarhijom i strogo regulisanim sistemom
obrazovanja,sa strogo ogranienim, planiranim upisnim
kvotama.
Samo stabilna drutva, sa stabilnom strukturom,
mogu imati projekat budunosti i obrazovanje staviti u
funkciju svog samoproizvoenja i opstanka. U protivnom
sluaju, imamo haotino obrazovanje tempirano da ugrozi
egzistenciju drutva u celini. U jednom momentu drava e
ostati bez dovoljno rudara, u drugom momentu, bez
metalostrugara, potom bez pilota, bez uitelja, bez
stomatologa, ili inenjera. Tako e se dogoditi da ljudi budu
izloeni na milost i nemilost stihiji svakodnevice i sve
neizvesnijoj sudbini.
Razume se, sve to ne moe a da ne dovede do otrog
sukoba kol koje imaju za cilj obrazovanje i onih kol koje
pripremaju mlade osobe za odreen poziv; ovek nije ovek
time to je lekar, ratar ili preduzetnik, ve suprotno tome:
time to je lekar, ratar, ili preduzetnik, on postaje ovek.
Obrazovanje, a o tome e ovde jo biti rei, ne podrazumeva
samo puko posedovanje znanja (znanje je tu samo sredstvo
u procesu obrazovanja oveka), ve, obrazovanje je, na
odreen nain, nain ivljenja iz slobode.
Sve nedae, koje nas i danas sa svih strana saleu,
posledica su neadekvatnog, nepromiljnog planiranja i
projektovanja vremena koje dolazi. Jasno je jedno: mi nismo

www.uzelac.eu 61

futurolozi, nismo ni proroci, ni navestioci nekakve
projektovane budunosti; ali, mi se jednostavno, ne moemo
sloiti s tim da treba podravati samo one projekte i akcije
koji donose neposrednu korist i profit. Stvar je u tome to
nijedan izvor profita nije vean i to posle svakog takvog
izvora ostane pusto polje na kojem trava vie ne raste.
Ko ozbiljno i odgovorno hoe misliti o budunosti,
mora imati u vidu i one elemente koji trenutno ne donose
dobit, moda su i gubitni, no koji e u budunosti sebe
primenom viestruko da isplate. Ako se hoe misliti na duge
staze, jedino pravo i strateko ulaganje, jeste ulaganje u
fundamentalne naune discipline, i filozofiju koja e se tu
obavezno nai, budui da za svoj cilj ima izgradnju
ovenosti.
Filozofija je i dalje duhovni prostor u koji se moemo
uvek iznova vraati; tu su stvari kristalno, odavno jasne:
ovenost, kako primeuje Fink, nije neka puka prazna
optost koja bi se nalazila pored posebnih ivotnih formi
odreenih pozivom, a to znai da bi zadatak kole bio u
tome da svoju koncepciju uskladi s harmoninim stanjem
koje bi bilo odraz podele u drutvu gde pozivi odgovaraju
temeljnim mogunostima ljudske egzistencije.
Ovo je praktino potrebno, no da li ima i dalje
teorijsko opravdanje, budui da je tu re o drutvenoj podeli
koja pripada prolosti, a sam obrazovni sistem koji danas
imamo u velikoj meri i dalje pripada jednom uveliko
nestajuem svetu. Smatram da je u ovome sadrana i sva
aporetinost naeg vremena.

www.uzelac.eu 62

Naime, s jedne strane imamo tradicionalno
obrazovanje sa svojim metodama sticanja, koje se formiralo
stoleima, i naspram njega dananje, tzv. novo
obrazovanje sa masom svojih metoda i naina usvajanja;
ovo novo obrazovanje nije se jo uvek, do dananjeg dana,
pokazalo kao dostojna alternativa tradicionalnom
obrazovanju.
Za tradicionalno obrazovanje vezuje se i jasno
odreena koliina znanja, dugo utvrivana, vremenom
fiksirana i koja se potvruje prenoenjem iz generacije u
generaciju; dananja nova znanja, konglomerat su svega to
se izdvaja ili kao znanje ili kao informacija ili kao njihova
simulacija. U ovom drugom sluaju imamo znanje bez
granica: ono je neodreeno, i stoga relativno; time to je
relativno, ono nije usvojivo u celini ve samo u
fragmentima; njhovi posednici to ne primeuju i prezasieni
pojedinanim proglaavaju sebe podesnicima celine. Na taj
nain, novo znanje izgubilo je racionalnu osnovu te je na
mesto istog, neempiriskog, racionalnog uma (Kant) sada
stupio cinini um (Sloterdajk).
Drutvo vie nema slojeve koje smo znali ranije;
nema ni klasa, ni pobornika klasne borbe (meutim, sve
vladajui savremene teorije drutva ve na prvi pogled, po
svojoj pojmovnoj aparaturi, i dalje, jo uvek pripadaju XIX
stoleu, polazei od tadanje strukture drutva i odnosa u
njemu, te i govore jezikom prolog vremena). Ve je istorija
narednog, XX stolea pokazala kako oslobaanje klase
odreene radom vodi njenoj novoj eksploataciji od strane

www.uzelac.eu 63

njenih voa i da se tu neto bitno u odnosu na ranije stanje
ne menja.
Meutim, ako hoemo razumeti svu problematinost
dananjeg novog obrazovanja koje sledi novo znanje,
moramo imati u vidu i sve faktore koji na njega posredno ili
neposredno utiu; obavezni smo da i odnose u sferi iz koje
isijava vlast imamo u vidu, jer nema drugog naina da
razumemo, zbog ega je ideja paideie danas obesmiljena,
zato su na njeno mesto doli uzori koji nikakvog oslonca
nemaju u svetlom i uzvienom.
Pedagozi koji hoe da vaspitaju, moraju vaspitati na
primerima i ko su uzori na kojima se danas mogu
obrazovati deca? Da li su to jo uvek Perikle i Temistokle,
Katon i Brut, Scipion Afrikanac i Ciceron, Spinoza, ili
ordano Bruno, ili sumnjivi likovi iz petparakih romana i
skarednih televizijskih serija?
Sama realnost naeg modernog ivota sve je u veoj
ideolokoj izmaglici, iako je moderno tvrditi kako ideologije
posle kraja istorije vie nema; sve je nejasnija priroda
formiranja mogueg ivota u zajednici od strane
savremenih pedagoga ili sociologa; pedagozi su sve vreme
nastojali da organizuju kole, da organizuju sistem
obrazovanja i u tome su videli svoj osnovni zadatak; sad im
se prigovara da je i sama kola postala anahrona, da je re
o jednoj istorijski istroenoj formi.
S druge strane, nunost vaspitanja u nae vreme nije
posledica raznih od ranije nagomilanih nedaa, ratova,
gladi, nestaice stanova, loih ivotnih uslova kojima je
izloen na opstanak, ve, po miljenju Finka, nunost

www.uzelac.eu 64

vaspitanja svoj duboki osnov ima u promeni naih
unutranjih odnosa ivota.
Jednako deluje na nas i tempo s kojim primamo sve
nove i nove doivljaje; tok naeg ivota se uveava i
ubrzava, sve je u znaku promene, nema vremena za
dokolicu i odmor, ovek juri od trenutka do trenutka;
svedoci smo revolucija, ratova, i raznih glasnika apokalipse.
Istina, postoje jo uvek religija, umetnost, filozofija,
discipline koje su nekada odreivale sadraj kulturne
tradicije, ali one vie ne ine sredite nae egzistencije; one
se pokazuju kao preivljene, izgorele forme ljudskog
opstajanja. Njih vie niko ne uzima za meru i princip
opstanka. Upravo stoga se i kole pokazuju kao ostaci
prologa sveta.
Zato, savremeni ovek nije vie istorian; dodue,
on nije ni ne-istorian, kako to behu nekada varvari; on je
neistorian, tako to je prezasien istorijom, njegova
neistorinost je prosto zakasnela istorinost. Dananjem
vremenu je stoga preko potrebna pomo: promena
vaspitanja, promena kole koja bi nas oslobodila od pritiska
nama nerazumljivog sveta, jer, nije tu re o koliini znanja s
kojom se sreemo, koliko o tome to vie i ne znamo ni ta s
njim uopte da inimo.
Osnovno svojstvo nae epohe, kako to smatra Fink,
jeste u tome to svo ljudstvo ini masu, ak i onaj njegov deo
koji sebe smatra elitom, a elite, u pravom znaenju te rei, u
savremenim drutvima, u Evropi ili svetu, svejedno, nema,
budui da elita moe biti samo duhovna elita, duhovna
aristokratija u jednom drutvu, a ne surogatni poluobrazo-

www.uzelac.eu 65

vani polu-svet koji sebe proglaava izvikivanjem u
medijima za elitu.
Kad se govori o ljudima koji ine bezoblinu masu (a
koja ini celinu savremenog drutva), na to je ve jednom
ukazano, treba imati u vidu da tu nije re o osobama koje su
psihiki primitivne, i koje bi posedovale neki predistorijski
oblik ivota; nije tu re ni o nekoj izniveliranoj kolektivnos-
ti, ve se ima u vidu posve specifian skup pojedinaca, za-
jednica izolovanih individuuma koji su u svojoj izolovanosti
potpuno nalik jedan drugom; za ljude mase karakteristino
je da jedan na drugog lie, ali, da su pritom potpuno atomi-
zovani, poto su meu njima pokidane sve meusobne veze,
mada su, u isto vreme, uvueni u drutveni sistem, za koji
je karakteristino da je u njemu izgubljena sama organska
komponenta drutva.
Nae vreme u velikoj meri i dalje karakterie niim
utemeljena vera u mo vaspitanja, a svemu tome treba
dodati i mnotvo rezultata koje nam daju socioloka
istraivanja seoskih i gradskih kola, ili iskustvo do kojeg
dolazi pedagogija izuavajui funkcionisanje razliitih
kolskih sistema nastalih u poslednje vreme pod uticajem
potreba nadnacionalnih korporacija.
Ipak, ostaje injenica, a o tome je govorio i Fink, da o
moi praktine pedagogije ne razmilja samo vaspita
profesionalac, ve je mo vaspitanja pod lupom partija,
reima i mnogih koji su za to danas zainteresovani, a to u
prvi mah moe biti krajnje neobino.
Danas se logika stvari nije izmenila, ali je pomereno
samo teite: za proces obrazovanja neposredno su

www.uzelac.eu 66

zainteresovane multinacionalne kompanije kao i banke koje
iza njih stoje; oni u meko okupiranim zemljama, temeljno
kontroliu sprovoenje reformi obrazovnog sistema i
oblikuju ga shodno svojim ciljevima i potrebama. To je i
osnovni razlog to obrazovanje nema vie nacionalnu,
patriotsku komponentu koja je jedino sposobna da ouva
jedan narod od njegovog unitenja (ili samounitenja).
Ratovi se ne zavravaju sklapanjem mira ve
prevaspitavanjem pokorenog protivnika pisao je pre skoro
sedamdeset godina Fink. Problemi vaspitanja stoga su
sredstvo politike, ideoloke borbe, kao i pogleda na svet
razliitih grupa. Vaspitanje nije danas vie umee koje
pretpostavlja srce i ljudskost; u prvom planu nije vie
ljubav ka oveku, koja je odlikovala sve nekadanje
propovednike, ve je pravi pedagoki interes sada
skoncentrisan na mogunost naunog fundiranja vaspitnih
tehnika.
ovek bi mogao da se obrazuje i svestrano
usavrava, ali bi prethodno moralo da se zna: za kakve
ciljeve.
Postavlja se pitanje, ta je zadatak kole; da li ona
treba da bude ograniena na isto formalne ciljeve koji
odgovaraju pogledu na svet odreenih drutvenih grupa, ili
bi se trebalo posvetiti delom i razvijanju moralnih ubeenja,
ili je, konano, re samo o vaspitanju za potrebe drutvene
zajednice.
Budui da se ciljevi ne mogu jasno i nedvosmisleno
odrediti, da tu ima svega, samo ne samorazumljivosti,
dolazi se do zakljuka, da se vie ne zna ni ta se misli pod

www.uzelac.eu 67

pojmom obrazovanje, jer i kad ciljevi izgledaju sadrajno
jasni i nedvoznani, brzo se uvia kako su anahrono
romantini. U vreme vladavine masa sve drutvene forme
se ine prolim i zastarelim. No, ako se vaspitanje shvata
kao samorazumevanje ljudskoga opstanka, ono svoje
impulse mora dobiti iz istorijske istine koju stvara njeno
vreme.
Smutnji koju stvaraju svet mase i svet dravnog
aparata, treba dodati i delovanje novovekovne nauke koja u
poslednja dva stolea dospeva u sredite nae egzistencije.
U njoj treba videti jedan od temeljnih momenata modernog
sveta. Sama nauka nije neka nova pojava, ona je postojala i
u vreme starih Grka, ali tada je imala bitno drugaiju
prirodu: bila u vezi sa umetnou, religijom i filozofijom;
danas je situacija iz osnove drugaija ranije veze su se
izgubile, a nove jo uvek nisu uspostavljene.
Na odnos s realnou i sada se prvenstveno
uspostavlja s obzirom na nauku i na njoj zasnovane nove
tehnologije koje omoguuju tehniki progres; dodue, pisao
je Fink, postoje i dalje kultura i religija, umetnost i
filozofija, ali ljudi kojima su one namenjene ostavljeni su
bez jasne orijentacije kuda ii dalje.
Tako se u bespuu nala i savremena pedagogija
koja vie nema jasne ciljeve, kao to je to bio sluaj u
ranijim vremenima. Mi nemamo jasan stav kakav
obrazovani ovek treba da bude; nemamo vie ni neku
vaeu i opte prihvaenu tablicu vrednosti. Javni ivot je
razoren graanskim ratovima, sukobima ideologija,
meetarenjem raznih uticajnih grupa i organizacija.

www.uzelac.eu 68

Konano, najtee od svega je izdrati besmisao u noi u
kojoj nema svetlosti zvezde vodilje, nema nijedne vidne,
prihvatljive, univerzalno vaee ideje.
Nauka ima svoje sopstveno mesto u polju institucija,
ona postoji kao istraivanje i uenje na visokim kolama i
univerzitetima. Ali, danas nailazimo i na mnogo
nesporazuma, posebno kada je re o faktikom mestu
univerziteta
47
u nekom drutvu, a s obzirom na njegov
znaaj.

47
Univerzitet je dodue i sada najvia kola ali sobom ne odreuje
najviu mogunost biti kole. Suprotno tome: univerziteti, pre svega oni
privatni, nastali na privatnim interesima i radi privatne koristi, nisu
vie prirodni rezervat duha, a posebno nakon reformi koje su ih zadesile,
uveliko su pretvoreni u javna mesta za kupoprodaju ispitnih potvrda i
diploma.

www.uzelac.eu 69

4. Metamorfoze paideie

Ideja obrazovanja bila je na odluan nain
tematizovana u nekoliko navrata tokom istorije; svako od
prethodnih vremena (antika, renesansa, prosvetiteljstvo)
nastojalo je da shodno svojim shvatanjima drave, vlasti i
politike formulie svoju koncepciju obrazovanja. Nae
vreme svoju koncepciju nije jasno formulisalo: imamo
nagovetaje, ali ne i celovit odgovor na pitanje kakvo
obrazovanje treba da bude i koji je njegov osnovni cilj.
Razloga tome ima mnogo, veina od njih su objektivni i
opravdani.
Vraajui se pitanju biti obrazovanja, treba rei da je
do odgovora na njega nemogue doi bez istorijskog uvida u
antiku ideju obrazovanja, bez uvida u ideju humanizma i
bez uvida u ideje doba nemake klasine filozofije; sama bit
obrazovanja je neto to pripada prirodi oveka, budui da
se ona temelji u njegovoj slobodi koja je bitno istorina,
ostajui sve vreme najvia ovekova mogunost.

1. Paidea kao put najviem dobru

Pretpostavku antike ideje obrazovanja nalazimo u
grkom iskustvu opstanka, shvaenom ne samo kao
iskustvo jednog naroda ili epohe u jednom istorijskom
periodu i koje je rezultat odreenog znanja i shvatanja ljudi
dotine epohe o svetu, dobru i zlu, ve pre svega kao
temeljni nain pristupa svetu, kao nain na koji ljudski
opstanak prethodi svemu pojedinanom i posebnom; re je o

www.uzelac.eu 70

celini, koju ovek u sklopu kosmikih sila i moi iskuava.
To znai da je temeljno iskustvo ljudskoga opstanka
uslovljeno optim karakterom sveta i ljudskoga ivota,
sudbine, boanstvenosti i opte prirode stvari
48
.
Iskustvo opstanka moglo bi se odrediti kao nain na
koji se pojedinac ili itav narod otkriva ka celini
bivstvujueg, kao sadraj temeljnog iskustva ovekovog
ivota, prirode, bogova i vladavine sudbine
49
; a takvo grko
iskustvo opstanka, izraeno u napetosti prirode i duha,
jeste pretpostavka gke ideje obrazovanja, paideie.
Ta napetost u prvo vreme ogledala se u venoj borbi
svetla i tame, olimpijskih bogova i zatoenih titana (u
dubinama Hada), u sukobu duhovne mere i bezmernog, u
borbi koja nema pobednika ve je izraz venog stanja stvari,
trajne napetosti grkog bia (opstanka) samo obrazovanje
nije stoga najvii stupanj ljudskog bia, ve smo ljudsko
bie, njegova bit (Mensch-Sein).
Za stare Grke jedno je bilo nedvosmisleno; ovek
moe biti samo onaj ko je obrazovan, ko je Helen; ostali su,
videli smo, varvari koje odlikuje zarobljenost prirodom, pa
pola njihovog bia i dalje ostaje ivotinjsko, a njihov jezik je
sirov i neotesan te oni stoga imaju svoj ropski karakter.
Samo slobodan Grk koji je otvoren u svom bivstvenom
iskustvu za nadmo prirode i koji se potvruje u svojoj
slobodi spram nje, moe stei obrazovanje
50
koje bee
nunost ivota starih Grka.

48
Op. cit., S. 147.
49
Op. cit., S. 151.
50
Op. cit., S. 153.

www.uzelac.eu 71

Ideal obrazovanja Grci su predstavljali spojem lepog
i dobrog kalokagathia i on je opisan u mitskim slikama
bogova i junaka u Homerovim epovima Ilijada i Odiseja ije
je ponaanje bilo uzor za ponaanje ljudi. U sutini bogova i
junaka, Grci su videli sutinu oveka. Nebo, ili, bolje rei,
kosmos bee model za tumaenje i ocenjivanje svega na
zemlji. Tragedija stavlja bit oveka u stanje ugroenosti,
ukazivanjem na nadmone sile sudbine. Za to, u vie
navrata, u nizu svojih spisa, Fink navodi primer kralja
Edipa koji je bez krivice kriv; interpretacijom njegove
sudbine moe se rastumaiti i sva potonja grka filozofija u
kojoj grka ideja vaspitanja dolazi do punog izraza.
Filozofiranjem ovek svoju egzistenciju stavlja u
celinu stvari, zadobija svoje mesto u kosmosu i smisao
ivota. Pesniko-misaono izraavanje sveta, paideia, u
osnovi je vaspitne i obrazovne ideje grkoga sveta.
Otelotvorenje grke ideje obrazovanja i njen filozofski izraz,
po miljenju Finka, imamo u liku Sokrata.
Ideja paideie svoj najvii momenat ima u Platonovoj
filozofiji, u njegovoj Dravi koja opisuje idealnu dravu, sa
tri njena dela
51
, budui da je njena struktura analogna
strukturi ovekove due. Za ljude svakog dela drave postoji
posebno njima odgovarajue vaspitanje; ideal grkog
obrazovanja olien je u obrazovanju filozofa-vladara, pravih

51
Kada se ovde govori o delovima drave, tada se o delovima moe
govoriti samo uslovno i u metaforikom smislu, jer drava ne moe imati
delova kao to delova nema u pravom smislu ni dua, koje nedeljiva,
jedno i time vena, besmrtna. Venost pripada kao svojstvo i idealnoj
dravi.

www.uzelac.eu 72

ljudi, onih najbliih bivstvovanju i istini. Grka ideja
obrazovanja u Platonovoj Dravi shvata se kao vaspitanje
oveka za njegovu duhovnu samostalnost koja svoju najviu
formu dobija u filozofiji. Obrazovanjem obuhvata se
celokupno ovekovo bie i omoguuje ostvarivanje njegove
ljudskosti.
Antika paideia jeste put i nain ostvarenja najvie
obrazovanosti kako ju je Platon opisao u svom velikom
dijalogu Drava; ona je tu shvaena kao svojevrsna
sofokratija, u kraljevstvu filozofa kojim vladaju najumniji
njeni lanovi. Treba odmah, i po ko zna koji put, ponoviti:
ovakvo vienje drave nije ni izraz neke Platonove
ekscentrinosti, a jo manje gordosti jednog od najveih
filozofa antike, ve posledica sasvim odreenog
politikog/filozofskog stava kakav je postojao pre njega: ako
um (nous) vlada kosmosom, kako je tvrdio ve Periklov
prijatelj Anaksagora, posve je razumljivo da, po analogiji,
polisom mora, takoe vladati um, a taj moe biti olien
samo u najmudrijim iteljima grada.
Platonova zamisao idealne drave nikada tokom
potonje istorije nije ostvarena: neki su govorili da je to stoga
to je idealna, a drugi, da je i dobro to nije, jer bi mnogima
u takvoj dravi bilo pretesno. Ipak, treba imati u vidu da
Platon polazi od ljudske nejednakosti i stoga svi nivoi
obrazovanosti, posebno oni najvii, ne mogu biti svima
dostupni, jedna vrsta znanja potrebna je onima koji
obrauju zemlju, druga onima koji je brane, a trea onima

www.uzelac.eu 73

koji njom upravljaju
52
. Ovima poslednjima neophodni su
najvii uvidi u ono to jeste na osnovu kojih e moi u
svakoj situaciji da donesu najispravniju odluku za dobrobit
drave (polisa).
Ovo treba posebno imati u vidu u nae vreme. Iako je
obrazovanje potrebno svima, svakome je potrebno
obrazovanje njemu odgovarajue, jer po svojim
sposobnostima ljudi nisu jednaki; stoga, nisu svima
potrebna sva znanja, posebno ne filozofska. Novovekovna
vladavina ne poiva na umu, ve na sili koja se temelji u
ekonomskoj moi i koja nije voena potrebama graana i
tenjom najviem dobru. Zato, filozofija, iako ne
najkorisnija, moe i danas biti najbolja, no odgurnuta na
periferiju, gde joj je i mesto, budui da svojim sredstvima
drugo mesto ne moe sebi obezbediti. Ona je i ranije bila, a
danas ponajvie, istinska potreba istinske duhovne elite
koja ivi povuena u sebe daleko od buke i dnevnih ispada
primitivne javnosti.
Ako je osnovno, poetno obrazovanje u staroj Grkoj,
koje obuhvata gimnastiku i muziku (pri emu tu nije re o
muzici u njenom uskom dananjem smislu, ve o umeima
koje daruju svih devet muza), namenjeno u ranom ivotnom
dobu svim buduim graanima polisa, ve, via tehnika
umea (kao to su aritmetika, geometrija astronomija i
harmonika - koja ostaju priprema za paideiu, za

52
Ovde se mora po ko zna koji put naglasiti: Platon nije ni u jednom
momentu osporavao potrebu obrazovanja i vaspitanja ratara, zanatlija i
vojnika; on je samo smatrao da njima nije namenjena paideia, i da je ona
privilegija vladajueg sloja - vladara u dravi.

www.uzelac.eu 74

obrazovanje buduih vladara u dravi) namenjena su
manjem broju lanova idealne zajednice. Ta znanja, koja su
usmerena na bivstvenu strukturu stvari, ostaju u sferi
ulnog i ulnih stvari; njih Platon odreuje kao mnenje
(doxa), budui da je mnjenju pristupano samo ono to je i
promenljivo (genesis), dok pravo znanje (episteme) odnosi se
na ono nadulno, ono je zapravo noesis i usmereno onom
venom i nepromenljivom, bivstvu (ousia), kojem je
analogna ideja dobra (agathon).
Ovde zapravo sreemo po prvi put shemu trostepene
podele znanja i njemu odgovarajueg trostepenog sistema
obrazovanja
53
: Platon na prvom stupnju ukazuje na potrebu
obrazovanja tela i due (gimnastika i muzika), na drugom
mestu, potom, re je o tehnikom obrazovanju (aritmetika,
geometrija, astronomija i harmonika) koje mladim ljudima
prua spoznaju ulnog i promenljivog, znanje osnovnih
struktura konanih stvari, a na treem tek stupnju
(dijalektika), dolazi se do uvida u ono veno i nepromenljivo,
do pravog znanja o idejama, kao veitim, nepromenljivim
savrenim oblicima sabranim u ideji dobra (agathon). Bitno
miljenje kojim se dospeva do ideja i ideje dobra zbiva se po
miljenju Platona u razgovoru (dialegestai) i zato se
dijalektiarem moe nazvati onaj koji poznaje pojam
bitnosti svake stvari, kako to Platon kazuje u Dravi.

53
U Platonovoj podeli znanja lako je prepoznati kasniju Aristotelovu
podelu znanja na poietika, praktika i teorijska, kao i jo pozniju,
stoiku podelu na logiku, fiziku i etiku, ili, ak i danas uobiajenu podelu
na osnovno, srednje i visoko obrazovanje.

www.uzelac.eu 75

To znai da se najvie saznanje, pa samim tim i
pravo obrazovanje, nalazi samo u razgovoru meu ljudima, i
to ne u bilo kakvom razgovoru, ve u razgovoru o onom
najviem, u razgovoru o tome ta je bivstvovanje. S obzirom
na polis, moe se rei da je dijalektika njegova unutranja
bitna osnova pa, kako Fink primeuje: nije samo
platonovska paideia politika, budui da i sama drava u
razvoju paideie nalazi svoj istinski fundament
54
.
Najvie obrazovanje (paideia), obrazovanje vladara u
dravi - odvija se pomou dijalektike i zato se ona ui
poslednja
55
i zato je ona kraljevska mudrost. Najvii oblik
vaspitanja jeste misaoni razgovor koji se odvija u
razlikovanju bivstvovanja i privida, pri emu se strogo
razlikuje put mnenja (doxa) i put pravog znanja (episteme)
ona dva puta na koje ukazuje ve Parmenid u svojoj uvenoj
poemi. Tek tu mogu se jasno razlikovati odraavajui,
senkoviti karakter promenljivih ulnih stvari i
nepromenljivi pralikovi ideja kao i ona najvia meu njima
ideja dobra (agathon) koja je izvor sveg bivstvujueg, sveg
pojavnog i promenljivog.
Danas, iz ove nae perspektive, ideja paideie nije
neposreno razumljiva i kad se o njoj i govori, govori se
ponajee posve pogreno; nae vreme je bitno drugaije od
antikog i nae iskustvo malo ega ima zajednikog s

54
Fink, E.: Metaphysik der Erziehung im Weltverstndnis von Plato und
Aristoteles, V. Klostermann, Frankfurt am Main 1970, S. 149.
55
A ui se poslednja, kad su ljudi ve zreli, poto dijalektiku u suprotnom
sluaju, oni koji su za nju nespremni, nepripremljeni, mogu pretvoriti u
sofistiku i zloupotrebiti.

www.uzelac.eu 76

antikim, i to ne samo stoga to nas deli i epoha
hrianstva, antici nepoznata, a danas jo uvek prisutna:
naim svetom dominiraju tehnika, nauka i rad koji su u
svojoj osnovi bitno drugaiji od njihovih antikih oblika;
nae vreme je vreme velikih drava i jo vie velikih
drutvenih, politikih i ekonomskih sistema, vreme ne samo
lokalnih no i globalnih ratova voenih na najrazliitije
naine, najrazliitijim sredstvima za kakve antika nije
znala; dimenzije nae kulture behu nepoznate starim
Grcima iji je svet bio omeen granicama polisa.
U nae vreme filozofija je svedena na disciplinu
meu drugim disciplinama, na kulturni fenomen koji jedva
da skoro i postoji; u antiko vreme ona bee najvia
mudrost, nain ivota, shvatana kao vaspitanje, a samo
vaspitanje kao filozofija, jer, filozofija se tada izjednaavala
koliko s umnim voenjem drave, toliko i sa umnim
obrazovanjem (paideia).
Ideju obrazovanja Platon razvija kroz
suprotstavljanje dotadanjoj tradiciji njegovog vremena,
kroz kritiku sofista, pesnika i jo uvek dominirajueg
tragedijskog mitskog miljenja; njegova veliina i izuzetnost
je u tome to on na jedan radikalno nov nain utemeljuje bit
istine i kritikujui vladajue mitove ukazuje na jednu novu
strukturu sveta. Suprotstavljajui se duhu eleuzijskih
misterija okruenih svetlom tame, on, slavei prevlast uma
(nous), izgrauje, kako to Fink istie, misteriju sunca i
svetlosti, svetlosti vie od ulne, obine dnevne svetlosti i
stoga, Platonova ontologija ideja moe biti shvaena samo
na tlu interpretacije bivstvovanja kao svetlosti.

www.uzelac.eu 77

Svoju teoriju sveta Platon gradi na razlici prolaznih
stvari i onog neprolaznog to ih proima; to neprolazno,
istinski stvarno i delujue, to jedno naspram mnotva,
istinsko naspram prividnog jeste svetlost, a ona je
metafora bivstvovanja. Upravo u tom ontolokom horizontu
mogue je, po miljenju Finka, razumeti paideiu; kao to se
gledanje odnosi ka suncu, tako se miljenje odnosi spram
ideje dobra. Dobro je najvii cilj kojem je usmereno
miljenje i o tome na metaforian nain govori Platon na
poetku VII knjige Drave; tu nalazimo u ulnom obliku
izloeno novo ontoloko iskustvo; iako Platon izlae jednu
zanimljivu, na prvi pogled zavodljivu priu, on tu vie ne
operie ulnim slikama na nain svojih prethodnika; u
pozadini njegovog izlaganja je temeljno nastojanje da se
iskusi smo bivstvovanje.
Eugen Fink s pravom upozorava da se u Platonovoj
paraboli o peini ne pokazuju samo filozofija i paideia kao
izokrenuti svet (s obzirom na svakodnevni ivot), ve da tu
imamo izraz njegovog odlunog nastojanja da se suprotstavi
mudrosti koju su u sebi sadrale misterije: re je o obrnutoj
Eleusini. U tom suprotstavljanju ranije znanim
misterijama, Platon gradi jednu novu misteriju i naspram
znanja noi i zemlje, on istie znanje svetlosti. Ta nova
misterija jeste misterija svetlosti (phos) i istine (aletheia),
misterija sunca koja od tog asa poinje da dugorono
odreuje istoriju zapadnog miljenja. Naspram shvatanja

www.uzelac.eu 78

sveta kao sukoba svetla i tame, sukoba dana i noi, sad se
svet tumai kao pobeda svetlosti i istine
56
.
Platonovo miljenje je analogijsko; vreme se prema
svemu unutar-vremenskom, odnosi kao bivstvovanje spram
bivstvujueg, kao svetlost spram osvetljenog; sve to
omoguuje Platonu da bivstvovanje, vreme i svetlost
tumaio kao analogne svetu. Te analogije odreuju ovekov
odnos spram sveta iji poslednji smisao izraava paideia.
Njen najvii cilj je u tome da se dospe do uvida u to ta je
dobro (agathon)
57
. Tako je paideia kao najvia mogunost
oveka usmerena na neto to je krajnji cilj istinskog
opstanka, i ona kao odluno razumevanje, kao teorija, za
svoj cilj ima dobro kao najviu mogunost, dobro olieno u
filozofskoj zajednici.
ovek istinski postoji kao ovek, tek sa sveu o
dobrom; on je jedino ivo bie koje egzistira tako to
razumeva bivstvovanje; njegov ivot odvija se u potrazi za
bivstvovanjem i ta potraga za bivstvovanjem, opisana u ve
pomenutoj paraboli o peini, jeste u isto vreme istinska
avantura ovekovog opstanka
58
. Ta potraga omoguuje mu
uvid u strukturu sveta koja nije nita drugo do paideia.
Sama paideia ovde je miljena bitno ontoloki, ne
humanistiki; ona ima apsolutni, a ne relativni karakter,
budui da ideal u dravi nije Platonu ni ovek ni

56
Op. cit., S. 56-59.
57
Treba imati u vidu da dobro za stare Grke nije ni moralno dobro, ni
neto to bi bilo upotrebljivo, ve ono uvek ukazuje na ono to postoji na
pravi nain, na ono to nije pogreno i to u sebi nema mana; re je
zapravo o ispravnom nainu bivstvovanja nekog bivstvujueg.
58
Op. cit., S. 35.

www.uzelac.eu 79

humanizam, ve istina i ideja dobra, dostupna samo
filozofima vladarima, probranoj eliti koja jedino i dospeva
do pravog i istinskog obrazovanja. Vaspitanje nije odnos
meu ljudima, delovanje primerima i odreenim
postupcima na mlae, a od strane starijih, delovanje
mudrijih na manje mudre, uitelja na uenike; vaspitanje je
u prosvetljavanju ivota unutranjom svetlou i funkcija
uitelja je u pruanju pomoi, ali ne u voenju za ruku.
Pritom, kao i danas, moe se pomoi samo onom ko se
nalazi u stanju da mu se moe pomoi.
Niem se ne moe nauiti onaj ko nee da ui.
Kako je za Platona lepo pred-oblik istine, u ravni
odnosa lepog i istine odvija se Platonova kritika pesnika.
Pesnici kao i sofisti daleko su od istine; no, u isto vreme,
Platonova kritika nije u toj meri usmerena protiv sofista,
koje on vidi samo kao karikature filozofa, ve protiv
Homera i tragedijskih pesnika u ijim delima su njegovi
savremenici jo uvek sluali govor kosmosa, posebno u
teatru kao velikom kosmikom glumitu; Homera i Hesioda,
Eshila i Sofokla, Platonovi sugraani i dalje su smatrali
uiteljima i vaspitaima u pravom smislu te rei.
Platon ustaje protiv pesnika, koji su, na tragu ranih
filozofa, mitova i misterija, svet tumaili kao sukob
kosmikih moi, odnosno, kao izvornu borbu dana i noi,
ustaje protiv shvatanja na kojima poivaju Homerova i
Hesiodova epska dela, kao i Eshilove i Sofoklove tragedije;
svemu tome, Platon suprotstavlja jedno potpuno novo,
Grcima dotad nepoznato tumaenje stvari, po kojem je svet
rezultat pobede svetla nad tamom, pobeda reda nad

www.uzelac.eu 80

haosom, pobeda uma nad predodreenou i slepom
sudbinom
59
. Mitovima i tragedijama koji bogove prikazuju u
njihovoj venoj borbi, Platon suprotstavlja bogove viene u
njihovoj venosti i nepokretljivosti. Istina nije u sukobu
bogova, u njihovoj borbi ispunjenoj obmanama i nestalnou
postupaka, ve u njima samima; oni su kao takvi istina u
svojoj veitosti i nepromenljivosti . Upravo stoga, u pozadini
Platonove odlune kritike pesnika nalazi se temeljna
odluka o bivstvovanju, istini i svetu
60
.
Kako grki ovek nije ni slika boga, ni odraz
svevladajuih bogova, on je deo polisa kao organske celine,
kao ivog organizma, a polis, nije tek neka organizacija
vlasti i ivota, ve neto daleko vie, on je organizam,
simbioza njegovih lanova, koji nisu dovreni kao ivotinje
ili bogovi
61
, ve su osueni na veno dovravanje, na
vaspitanje i oblikovanje (formiranje) putem paideie.
Sm polis neraskidivo je povezan s ovekom i
kosmosom i stoga je nemogue govoriti o nekoj Platonovoj
samostalnoj, na svojim osnovama izgraenoj antropologiji
ili nekakvoj filozofiji drave; drava je neposredno vezana s
bivstvovanjem i tu vezu tumai i razjanjava paideia koja
se manifestuje u filozofiranju.
Paideia je forma vaspitanja namenjena retkim
pojedincima, odabranim i probuenim, napornim
miljenjem izvedenim iz tame peine svakodnevlja i time
iznova roenim kao politikim ljudima. Imajui to u vidu

59
Op. cit., S. 92-3.
60
Op. cit., S. 102.
61
Ovu misao nai emo kasnije kod Aristotela u Nikomahovoj etici.

www.uzelac.eu 81

potpuno je jasno zbog ega Platonova ideja obrazovanja
nema nita lino u sebi, nita personalno; tu nije re o
samooblikovanju individuuma, niti o pedagogiji kao
pozitivnoj nauci - kakva je ona sve vie danas; paideia je
usmerena na one iji je ivot ve teorijski, na one to ive u
politikoj optosti koja se ogleda u oblikovanju oveka po
uzoru na dravu; stoga paideia kao put, podrazumeva
preokret due u celini koji se sastoji u njenom uspinjanju i
uzviavanju na nain kako se izlazi iz peine kao metafore
naeg ulnog, okolnog sveta.
To nadalje znai da za stare Grke ovek nije samom
sebi cilj, da on nije projekat njegove slobode, ve ivo bie
koje s razumevanjem prebiva u istini, u neskrivenosti
bivstvovanja, odakle dobija svoju meru i da je ovek bie
koje svojom strukturom ponavlja strukturu kosmosa
62
.
Platonovo uenje o paideii jeste vrhunac miljenja
obrazovanja antike epohe i posve je razumljivo to njegov
uenik Aristotel, po tom pitanju, u znatnoj meri ostaje u
njegovoj senci; drugaije i nije moglo biti; ali, kada Aristotel
naglasak prenosi sa dobra (agathon) na razboritost
(phronesis), shvaenu kao praktinu duhovnu mo, koja
vodi oveka kroz ivot (a stoji spram mudrosti (sophia) kao
isto teorijske koja omoguuje oveku uvid u ono to jeste),
Stagiranin poinje da se kree jednim drugim putem koji
nam biva ne samo mnogo blii ve i realniji. Kako, odnos
phronesis i sophia ukazuje na odnos politike i nadpolitike
egzistencije, na odnos ljudskog i nadljudskog ivota,

62
Op. cit., S. 87.

www.uzelac.eu 82

razumljiva nam je Aristotelova odluka da naglasak prenese
na phronesis.
U takvoh situaciji - kad se paidea odvija u trouglu
physis, polis, logos - vaspitanje ostaje bitan odnos prema
umu, a ljudi se obrazuju tako, to se ne ue pomou
mudrosti, nego za mudrost. Cilj vaspitanja u idealnoj
dravi, za Aristotela, a za razliku od Platona, nije samo u
tome da omogui ovekov ivot u zajednici, ve i ivot u
filozofiji koja daje misaoni uvid u ono veno, uvek postojee.
Posledica toga je da Aristotel smisao ovekovog
ivota vidi u ivotu u zajednici pa kao jedan od glavnih
momenata takvog ivota istie prijateljstvo, no uprkos tome,
kako to Fink s pravom primeuje, i Platonu i Aristotelu
zajedniko je da paideiu vide kao odnos ljudskog opstanka
spram sveta
63
i ljudske zajednice u njemu, ime se pojam
sveta pokazuje jo jednom kao sredinji pojam njihove
filozofije.

2. Paideia u funkciji organizovanja vlasti

Videli smo da u antiko vreme najvie obrazovanje
bee namenjeno najviem drutvenom sloju vladarima,
koje treba da odlikuje ne samo predanost najviim
interesima polisa, ve i najdublji uvid u bit bivstvovanja, iz
kojeg se jedino mogu donositi najispravnije politike odluke.
Platon, za iju filozofiju se moe rei da je sva
zapravo jedna velika filozofija politike i smisla polisa,

63
Op. cit., 309.

www.uzelac.eu 83

smatrao je da na elo drave moraju doi filozofi (ako tu
filozofi ve nisu), ili da oni koji su se na tom mestu zatekli
nekim drugim sluajem (zahvaljujui poreklu, ili uspenoj
uzurpaciji vlasti), postanu filozofi. O tome nam svedoe tri
njegova puta u Sirakuzu ali i to da njegove stavove nisu
promenile ni sve nedae koje su ga zadesile na prvom
povratku sa Sicilije 387. godine pre nae ere. Drugi
Platonov put sirakukom tiraninu Dioniziju (dvadesetak
godina kasnije) govori samo o tome da on nije video
mogunost drugaijeg naina stvaranja idealne drave; u
pretpostavkama na kojima je poivala njegova teorija, on
nije video bilo kakvo nesaglasje. Nejednakost meu ljudima
ali i nunost njihovog saglasnog ivota u zajednici, behu
nesporne premise za izgradnju idealne drave na principu
uma.
Tako je paideia sa svojim ciljem u tome da dospe do
najvie ideje dobra (agathon) mogla biti dostupna samo
jednom veoma uskom, probranom sloju ljudi koje je
odlikovala sposobnost dijalektikog miljenja.
*
Ideju obrazovanja po drugi put sreemo u obliku
humanizma, u tendenciji da se iznova otkrije antika.
Humanizam je istorijsko priseanje paideie. Grki svet
podrazumevao je sa sobom isto utemeljenje; Grci nikog
nisu imali pre sebe, nisu imali ni uzore ni nekog ko bi im
mogao biti uzor; ideja obrazovanja kod njih podrazumevala
je sutinsko utemeljenje, ist poetak, stvaralaki nacrt
(Entwurf) jedne nove ovekove mogunosti, utemeljenje
ovenosti kroz njegovo suprotstavljanje prirodi svojom

www.uzelac.eu 84

sopstvenom slobodom. Zato to grki svet po prvi put
utemeljuje ljudsko bie kroz ideju obrazovanja, kod Grka
nemamo, po reima Finka, nikakav humanizam, nikakvu
kulturu refleksije, nikakvu zabrinutost oko izolovanog
subjekta ili narcisoidni odraz samoga sebe.
Ono ime je grki opstanak potresen jeste nadmo
bivstvujueg, svemo prirode i neumoljivost sudbine. Tako
se, smatra Fink, ovek odreuje tom nadmoju, svemoju i
neumoljivou
64
, a ono to je za antiku bila ivotnost ivota,
za renesansu je poniranje u jedan proli, pokopani svet,
susret sa starom formom obrazovanja.
Poetak humanizma, stoga, odreen je naknadnim
priseanjem i uenou; to priseanje otkriva jedan
proivljen i odivljen stil ivota, koji se oslanjao na uenost
s namerom da stvori neki novi nain ljudske egzistencije.
Zato je humanizam ponavljanje negdanjeg naina
ljudskog bia kroz priseanje na jednu prolu epohu, kroz
pokuaj da se iznova razvije grko-rimski svet. Fink pritom
upozorava, da tu nemamo samo isto ponavljanje:
humanizam je bitno odreen i istorijskom situacijom, time
to je povratak antici uslovljen krizom hrianstva, krajem
srednjega veka, epohom koja nije poznavala nikakav
humanizam, iako je briga oveka bila usmerena spasu due,
no prava scena odvijanja ivota bee u to doba s one strane
smrti, gde su bili uprti svi ljudski pogledi.
Ideja obrazovanja u vreme humanizma samo je
odraz antike, ponavljanje antikih formi bez napetosti koje

64
Op. cit., S. 157.

www.uzelac.eu 85

su one u sebi imale; stoga se tu ne radi o novoj kulturi,
utemeljenju supstancijalno novoga ivota, ve tu imamo pre
svega sublimisanje i suptilno usavravanje jednog ve datog
tipa ljudskosti. To je osnovni razlog to na vie mesta
Eugen Fink istie kako je ideja obrazovanja epohe
humanizma sadrana samo u ponavljanju antike, da je
humanizam samo ponavljanje jedne istorijski prole
mogunosti oveka; sve to pokazuje da antiki poetak moe
biti ponovljiv ali ne moe biti i nadvladan i zato je odnos
spram njega opasan jer on ostaje najvei u istoriji
ovenosti.
Tako stvari izgledaju iz nae perspektive; renesansni
humanisti, u svom velikom optimizmu, i s nevienim
optimizmom smatrali su da da od materijala dolih do njih
iz antike epohe postavljaju temelje novog zdanja i da
otvaraju novu stranicu na putu ljudskoga opstanka.
Nakon vie od jednog i po milenijuma, naspram
dotad vladajue sholastike i njenog sistema vrednosti, u
nastojanju da se obnovi antika filozofija, umetnost i
kultura - nije bila izostavljena ni antika paideia.
U vreme Renesanse sistem obrazovanja ine tri
elementa: klasino (antiko) obrazovanje, fiziko vaspitanje
(zasnovano na principima vitekog vaspitanja) i graansko
vaspitanje. Iz toga bi moglo slediti da tu nalazimo spoj
antike, srednjovekovlja i elemenata nadolazeeg novog
vremena. Izuavanje antike podrazumevalo je na prvom
mestu izuavanje grkog i klasinog latinskog jezika, a to
je imalo za posledicu porast uticaja politikih ideja
(Aristotel), vojnog umea (Cezar) i agronomskih znanja

www.uzelac.eu 86

(Vergilije). Sve vee stavljanje naglaska na grku tradiciju i
grki jezik, znak je naputanja srednjovekvne kolske
tradicije (oslonjene na Aristotela) i sve veeg rasta uticaja
Platona i njegovog shvatanja paideie (za to velika zasluga
pripada ivoj tradiciji neoplatonizma, posebno firentinskog),
kao i njegovog uvida u to da najvia znanja moraju biti u
funkciji obrazovanja vladara
65
.
Tako je paideia, zahvaljujui renesansnim
misliocima, posebno Makijaveliju i Erazmu, ponovo dobila
svoj najvii teorijski znaaj, premda pritom nije bila
obnovljena u njenom ranijem, filozofskom, dijalektikom,
ve u redukovanom i suenom politikom obliku.
Ve na prvi pogled jasno je da i Nikolo Makijaveli
(1469-1527) i Erazmo Roterdamski (1469-1536) vide svoj cilj
u obrazovanju vladara, ali sada ne za filozofiju, ve pomou
filozofije, poto je u obrazovanju pomeren naglasak i
preformulisan cilj, koji vie nije dobro (agathon), ve mo. I
jedan i drugi, pozivajui se na iskustva antikih filozofa i
istoriografa, svoju ulogu vide kao savetodavnu; i jedan i
drugi nastoje da odgovore na pitanje: kako da se osvoji i
sauva vlast koju oni tumae u njenom kosmikom smislu
kao osnovni fenomen ljudskoga opstanka, olienu u vlasti
velikih pojedinaca kao samosvojnih individua.

65
Kako u vreme helenizma vojno umee dobija sve vie u znaaju, pa ak
znamo i za podele umea u kojima je najvie upravo vojno umee, ne
treba nas iznenaditi da na mesto uvida u bit bivstvujueg i najvie dobro,
o kojima je govorio Platon, sad dolazi poznavanje vojnog umea koje bi u
novom vremenu moralo biti najvie znanje vladara.

www.uzelac.eu 87

Ne treba pritom njima pripisivati iskljuivost, bilo bi
to jednako pogreno, kao kad bi se to htelo pripisati
Platonu, te da su oni obrazovanje videli samo kao sredstvo
poduavanja najviih slojeva drutva, odnosno vladara. Oni
su jasno videli potrebu osnovnog obrazovanja, posebno kad
je re o najirim drutvenim slojevima, a za ta su potporu
imali upravo u spisima Platona. Tako, zalaui se za opte
obrazovanje, Erazmo istie znaaj pobonosti i moralnosti;
irokim slojevima stanovnitva, kojima nauke nisu
dostupne, neophodno je religiozno vaspitanje, no, da bi svi
mogli itati Bibliju, neophodno je prethodno opte
obrazovanje koje obuhvata poznavanje gramatike, istorije,
knjievnosti, geografije i prirodnih nauka.
Sve ovde pomenute discipline izuavaju se sve vreme
na evropskim univerzitetima tokom epohe Renesanse i vode
poreklo iz doba pozne antike; njihov sadraj u znatnoj meri
zavisio je od uticaja pod kojim se nalazio neki univerzitet ili
kola u vreme Renesanse; naglasak na izuavanju pojedinih
disciplina razliito se stavlja na dominikanskim, jezuitskim
ili protestantskim univerzitetima, meu kojima se sve
vreme vode borbe za primat u obrazovanju. No, govoriti o
tome ovde, znai govoriti o neemu to je opte mesto u
istoriji razvoja univerziteta s poetka XII veka pa do
vremena Kanta
66
.
Lako e se uoiti kako veina savremenih pedagokih
ideja ima svoje poreklo ve u delima renesansnih

66
O tome opirnije videti: Uzelac, M.: Metapedagogija II.

www.uzelac.eu 88

mislilaca
67
. Uostalom, po pitanju opteg obrazovanja, i
njegovom naelnom znaaju i u nae vreme, kada se
temeljno, fundamentalno obrazovanje ukida, ili radikalno
redukuje, a s obrazloenjem da svima i nije potreban uvid u
celinu znanja, postoji opta saglasnost. Razumljivo je i to da
svi u glas govore kako je obrazovanje neophodno, kako mora
biti opte dostupno, i to je takoe razumljivo i nesporno: i
samim vlasnicima kapitala i poslodavcima potrebna je i
danas relativno opte (nie) obrazovana (no posluna)
robovska/radna snaga.
Zato, ovde je re o neem sasvim drugom: nakon
uvida u antiku paideiu kao uvid u ideju najvieg dobra

67
Re je o nizu i danas prihvaenih stavova, meu kojima su:
ravnomeran razvoj fizikog i duhovnog vaspitanja (Alberti); povratak
prirodi, naputanje uske specijalizovanosti, insistiranje na
enciklopedizmu i univerzalizmu obrazovanja, uenje kroz igru i
takmienje, vaspitanje radom (Kampanela); kritika primene mnotva i
neefektivnih pedagokih metoda u koli (Rable); dete nije kopija odraslog,
kako to misle u srednjem veku, ve je prirodna individualnost koja se
formira razvijanjem sposobnosti kritikog suenja; veliki deo znanja koja
se ue ne slue niemu; uenik treba vie da govori a uitelj vie da slua
(Montenj), davanje jednakog znaaja kolskom i domaem vaspitanju;
neophodnost uzimanja u obzir psihofizikih osobina uenika; jednak
pristup u vaspitanju muke i enske dece (Vives); vaspitanje poinje od
prvih dana ivota; posveivanje posebne panje izuavanju jezika;
program obrazovanja ne sme biti preobiman da ne bi izazivao odbojnost
kod uenika; izbegavanje fizikog kanjavanja i oslanjanje na zdrav
razum uenika (Erazmo), harmonian razvoj linosti; svakome omoguiti
razvoj sopstvenih duhovnih moi; razvijati line osobine, skromnost,
dobrotu, vrednou; vaspitanje u duhu morala koji odgovara interesima
drutva; opte obrazovanje obezbeuje stabilnost drutva; kolsko
obrazovanje mora se oslanjati na praktino iskustvo (Mor), ruenje starih
kola i stvaranje novih programa za narodno obrazovanje (Mincer),
uenje na maternjem jeziku (Luter).

www.uzelac.eu 89

(agathon) do ega se dospevalo samo dijalektikom, sad, kad
je re o epohi renesanse, pitanje glasi kakvo treba da bude
najvie obrazovanje i kakvim ga vide vodei humanisti i
pisci tog doba, odnosno, da li, bitnu promenu trpi ideja
paideie kao najvieg obrazovanja u vreme renesanse (u
kojoj meri je promena radikalna, ili je samo formalna),
odnosno, u kom e se obliku javiti u novo doba, u vreme
prosveenosti (pre svega kod Getea i fon Humbolta) i
konano, kakav smisao paideia kao znanja onog najvieg,
moe imati danas.
Ne bez razloga, mnogi istoriari u Makijaveliju vide
prvog politikog mislioca novog vremena; on politiku ne
odvaja od morala koji je njoj potpuno potinjen; ak, moglo
bi se rei da politika proima sve i da ne ostaje nita to bi
ostalo od nje nezavisno. Politika u Makijavelijevom delu je
do te mere sveobuhvatna da je ne moemo videti
autonomnom u odnosu na bilo koju drugu sferu ljudskog
delovanja.
Sve ovo jasno ukazuje na glavno svojstvo Makijaveli-
jevog dela Vladar nastalog izmeu jula i decembra 1513.
godine (dakle, u vreme kad pie obimni spis Razmiljanja o
prvoj dekadi Tita Livija, a posveeno mladom Lorencu II
Mediiju (1492-1519), koji je postao vladar tri godine nakon
objavljivanja spisa), a to je pouka o vlasti.
Dovoljno je obratiti panju na XIV glavu ovog spisa
gde autor pouava vladara (svakog sadanjeg a i budueg)
da je vojno umee najvie umee, a znanje ratovanja -
najvea vrlina svakoga vladara. Makijaveli ovde govori o
nerazdeljivosti praktinog i teorijskog znanja o ratovanju

www.uzelac.eu 90

koje mora biti najvia vrlina vladara. Upravo u tom smislu i
moemo govoriti da ovde imamo pojavu paideie u vreme
Renesanse, i to paideie kao najvieg umea i najvieg
znanja o onom to je i po sebi najvrednije, a to je znanje,
odnosno mo, te nije tek samo znanje mo, kako je tvrdio
Bekon, ve je mo u znanju, u uvidu u ono najznaajnije i
ono najpree, to je neophodno svakom uspenom vladaru.
Tako, i u sluaju Makijavelija vidimo da paideia
zadrava svoju konstantu uspostavljenu u antiko doba:
znanje po svojoj prirodi je vieslojno, raznim svojim
aspektima usmereno razliitim drutvenim grupama, a
onim svojim najviim delom duhovnoj eliti - filozofima-
vladarima.
Za razliku od Makijavelija, koga nije krasilo najvie
obrazovanje (grki jezik nije znao, a i latinski kojim je pisao
nije se odlikovao visokim stilom), Erazmo Roterdamski bee
najobrazovaniji meu humanistima svog vremena, prijatelj
i crkvenih ljudi i njihovih protivnika, prijatelj ali i protivnik
i katolika i protestanata, beskompromisni polemiar sa
svima (da na kraju ni njemu samom nije bila jasna
sopstvena pozicija), najvei latinista i znalac klasine
starine (grke i latinske literature), dakle, Erazmo
Roterdamski, savremenik Nikola Makijavelija, autor vie
pedagokih spisa, nama bi morao biti interesantan, ne
svojim praktinim pedagokim savetima, koji su u velikoj
meri ponavljanje optih mesta poznatih nam, od vremena
antike pa do njegovog vremena, ve spisom Vaspitanje
hrianskog vladara (1515), koji je kao i Makijavelijev
Vladar, namenjen najviem obrazovanju, obrazovanju

www.uzelac.eu 91

vladara i koji se moe posmatrati kao primer paideie u
vreme Renesanse.
Odmah treba rei da i Erazmov spis ima konkretnu
namenu: posveen je buduem kralju Karlu V (1500-1558);
spis izraava politike poglede Erazmove, bliske stavovima
njegovog prijatelja Tomasa Mora, zasnovane na moralnim
zakonima hrianstva, ali i kritiku Makijavelijevog spisa
koji se pojavio dve godine ranije. Principu moi koji je u
osnovi Makijavelijevog spisa, Erazmo suprotstavlja
hrianske etike vrednosti i, u zakonitosti i pravednosti
vidi atribute vladarske vlasti.
Za razliku od Makijavelija, za Erazma, vladar je
svetovni bog, on ne moe biti ni tiranin ni ivotinja, ve
ovek koji se rukovodi moralnim zakonima i spreman je da
vodi rat samo ako je to opti stav, i samo u sluaju kada su
sve druge mirne opcije iscrpljene. Ono ta je bog na nebu, a
svetenik u crkvi, to je vladar u dravi. I kako se on ne
moe slobodno birati, mora se od rane mladosti vaspitavati,
ali ni strogo, ni autoritarno, ve s merom
68
.
Ako imamo u vidu stav Erazma, da jedan vladar,
dotinu njegovu knjigu, sa savetima vladaru, ne bi trebalo
da uzme u ruke da bi se razonodio, ve da bi postao bolji,
kao i da je ta knjiga bila jedna od omiljenih knjiga

68
Der Erzieher des knftigen Herrschers muss imstande sein, wie
Seneca so treffend sagt, zu tadeln ohne zu beschimpfen, zu loben ohne zu
schmeicheln, damit jener ihn wegen der Strenge seines Lebenswandels
verehrt und zugleich wegen der Liebenswrdigkeit seines Charakters
liebt. http://de.inforapid.org/index.php?search=Die%20Erziehung%20des%20Christlichen%20F%C3%BCrsten


www.uzelac.eu 92

austrijskog cara Ferdinanda I, jasno je da tu imamo za
posla s delom namenjenim da ostvari uvid u ono najvie,
odnosno, da je i ovde re o istinskoj i najvioj paideii.
U toj taci i spis Makijavelija i spis Erazma, iako po
svojim namerama i intencijama antitetini, iako prvi
utemeljuje princip moi, a drugi insistira na moralnom
zakonu, imaju istu funkciju uvoenje vladara u sferu za
njega najviih znanja. To, uostalom, potvruju oba dela
svojim sadrajem, pri emu je to vie oigledno kod Erazma,
budui nesporno veeg erudite i stiliste no to to bee
Makijaveli, koji nije uvek uspevao da spram humanista
prikrije svoju duboku netrpeljivost.
Uprkos spoljanjim razlikama, budui da je, po
Makijaveliju, vladar voen logikom moi, a po Erazmu, u
prvom redu interesima graana, pa tek potom svojim i
jedan i drugi ostaju bliski Platonu i njegovoj paideii
vladara.

3. Paideia u doba nemake klasike (Gete)

Trei pokuaj da se realizuje antika ideja
obrazovanja Fink nalazi u doba nemake klasike. Za razliku
od svojih renesansnih prethodnika Herder, iler i Gete nisu
voeni namerom da jednostavno ponavljaju antiku, poto su
svesni da se tako neto nije vie ne moe uiniti. Tu je pre
na delu jedan stvaralaki svet obrazovanja, jedno
prevladavanje naivnog renesansnog oduevljenja antikom
69
.

69
Op. cit., S. 163.

www.uzelac.eu 93

Svoju duhovnu supstancu nemaka klasika nema u
odnosu spram antike, ve taj odnos otkriva iz sopstvene
duhovne moi kakva se javlja krajem XVIII i poetkom XIX
stolea; tako je nemaka klasika poslednji veliki svet
obrazovanja evropske duhovne istorije. Obrazovanje za nju
nije bilo stvar uenosti, posedovanje znanja, poznavanje
starine, ve pokuaj ivljenja, pokuaj da se ljudskost
oveka iznova obrazuje i omogui.
ovekova egzistencija utemeljuje se u njegovoj
stvaralakoj moi u pevanju i miljenju, kao i u naunom
znanju; sve su to elementi koji ine novovekovnu linost.
Takva ideja obrazovanja nemake klasike realizovala se po
miljenju mnogih u samom Geteu. A to to je Gete svojom
egzistencijom otelotvorio, to je kao duh vremena video
Vilhelm fon Humbolt nastojei da konkretizuje ideju
obrazovanja organizovanjem novog univerziteta.
Kada govorimo o XVIII stoleu, mi obino istiemo
kako je re o dobu prosveenosti; no, o kakvoj je tu
prosveenosti re, kakvo je tu prosvetljivanje na delu? Sam
ideal epohe prosveenosti formulisan je ve u vreme visoke
renesanse, a ono to je najvie poelo ljude XVIII stolea
dovoditi u nedoumicu, jeste nesaglasnost realnosti i ideala:
savremenici su bili kreatura ideala - zamiljene, a
neostvarene, idealne ovekove prirode. Zato su prosvetitelji
svojim osnovnim zadatkom smatrali usavravanje oveka
(oveka pojedinca, ne svih ljudi!!), i zato su poeli poseban
znaaj da pridaju problemima vaspitanja linosti, to je
potom dovelo do nastanka niza pedagokih teorija; problem
nastanka, stvaranja, usavravanja oveka, nije postao samo

www.uzelac.eu 94

filozofski, a time i pedagoki problem, ve je postao tema
literature i za posledicu imao nastanak jednog novog
literarnog anra poznatog kao obrazovni
70
roman
(Bildungsroman).
U veini sluajeva, tema te vrste romana je
nastojanje glavnog njegovog lika da nae svoje mesto meu
ljudima, tako to e se preoblikovati iznutra -
samousavravanjem. Zato, glavni lik romana nije ni junak
ni heroj, u pravom znaenju te rei, on ima kako pozitivne,
tako i negativne osobine, on nije sam u sebi nepromenljiv,
ve se menja u vremenu, usavrava; zato je on metaforino
na putu, zato on stranstvuje kao Vilhelm Majster, ili Emil,
Kandid, Robinzon Kruso, Tom Dons, Tristram endi; u
svim svojim najrazliitijim oblicima obrazovni roman
zapravo, metaforino, opisuje izlaenje iz peine (iji smo
opis imali kod Platona). Sam zavretak romana treba da
nam prikae glavnog junaka u novom ivotu kao najviem
smislu. Na taj nain, mi i ovde imamo na delu paideiu, iji
je cilj pravi i istinski ivot. Dobar primer je Geteov junak

70
Iako se pojam obrazovanja (Bildung) moe nai znatno ranije ve kod
Majstera Ekharta, svoju iru upotrebu on dobija tek u XVIII stoleu u
delima Herdera, Getea, Humbolta. Erst in der zweiten Hlfte des 18.
Jahrhunderts wird Bildung im geistesgeschichtlichen Umkreis der
Aufklrung zum Grundwort einer sich aus traditionellen und religisen
Bindungen lsenden und nach Autonomie strebenden Vernunft - und
zum Leitbegriff einer brgerlichen Oberschicht. Charakterbildung,
Bildung der Persnlichkeit, allgemeine Bildung und Menschenbil-
dung werden zum Inbegriff menschlicher Selbstentfaltung und
Selbstvollendung. Opirnije: http://www.phil-fak.uni-
duesseldorf.de/fileadmin/Redaktion/Institute/Sozialwissenschaften/BF/Barz/Tagungsbeitraege
/Antrittsvorlesung.PDF


www.uzelac.eu 95

Vilhelm Majster koji stranstvuje svetom u nastojanju da
harmonino oblikuje svoju prirodu, no on ne luta besciljno,
poto je svo njegovo kretanje (ponekad, na prvi pogled,
besmisleno ili pogreno), u funkciji usavravanja, a to nam
potvruju poslednje stranice Godina uenja Vilhelma
Majstera gde, nakon zavretka uenja, Vilhelm odlazi na
put u potrazi za svojim istinskim oblikom ivota.
Kao to je svaka istinska gradnja vena, tako je to
isto i kad je re o ovekovom individualnom usavravanju
71
;
razume se, ni ovde nema se u vidu jednako obrazovanje svih
ljudi bez izuzetka, ve samo onih koje je izabrao sam duh i
skinuvi im okove uputio ih ka istinskoj svetlosti.
Novovekovna ideja obrazovanja koju su imali u vidu
mislioci nemakog klasicizma, nala je svoj institucionalni
oblik u organizaciji univerziteta kako ju je skicirao i
realizovao uz podrku Hegela i najumnijih ljudi tadanje
Pruske, poetkom XIX veka, Fridrih Vilhelm fon Humbolt
(1767-1835); ta ideja doskora je u nekim segmentima

71
Ideja obrazovanja (Bildung), kako je vide Herder i Gete, moe se po
Heineru Barzu formulisati u pet taaka: 1. Im Gegensatz zur von der
Aufklrung bevorzugten Verstandesbildung wird die Entfaltung aller
Krfte, auch der Gemts- und Phantasiekrfte Thema,2. beinhaltet der
Bildungsbegriff ein individualisierendes Motiv: postuliert wird die
Herausformung einer individuellen Gestalt,3. wird die innere Harmonie
der Krfte angestrebt und 4. zugleich ein harmonisches Verhltnis mit
der Welt und mit der Gemeinschaft.Schlielich gilt 5. die Antike als
Vorbild fr innere Ausgewogenheit: Jeder sei auf eigene Art ein
Grieche, aber er seis! (heit es bekanntlich bei Goethe). Videti: Barz, H.:
Bildung Bemerkungen zur skularen Wirklichkeit eines
humanistischen Leitbegriffs, in: http://www.phil-fak.uni-
duesseldorf.de/fileadmin/Redaktion/Institute/Sozialwissenschaften/BF/Barz/Tagun
gsbeitraege/Antrittsvorlesung.PDF

www.uzelac.eu 96

odolevala duhu novog vremena u vie zemalja Evrope; ali,
danas su se ljudi izmenili, oni vie ne ive u svetu koji zna
za ideju slobode, u svetu kojem bi ton davale velike linosti.

4. Dananje stanje stvari

Ako je obrazovanje i iskliznulo dravi
72
iz sfere moi
njenog odluivanja, pitanje je da li danas moemo jo uopte
imati jednu ideju obrazovanja? Da li nam ona moe doi iz
budunosti, ili se oslanja na veliku duhovnu tradiciju? ini
se da uprkos svemu, uprkos izuzetno postignutom nivou
nauka, i raznovrsnosti materijala kojima se one koriste, mi
vie nemamo ideju obrazovanja u njenom prvobitnom
kulturno-istorijskom smislu. Od stare ideje obrazovanja
moramo se oprostiti. U savremenom drutvu za nju vie
nema osnove.
Omasovljenje, kao posledica tehnike organizacije
moderne kulture, preplavilo je itav javni ivot, tako da bi
pojedinac mogao da trai put ka obrazovanju, ali iskljuivo
iz pozicije savremenoga varvarstva.
Mi vie nemamo sopstvenu prolost, niti budunost
kao ni ideje koje bi nas podsticale; a kako nema ni prolosti,

72
Drava i njeni instituti nisu toliko iracionalni da bi ospori sve temelje
iz kojih su ranije crpli svoju mo; i dalje postoje, recimo, umetnost i
nauka, no oni nisu i ivotna realizacija drave, ve samo spontano
ispoljavanje duha koji duva tamo gde on hoe (der weht, wo er will).
Fink, E.: Pdagogische Probleme unserer Zeit (1953), in: Fink, E.: Zur
Krisenlage des modernen Menschen: erziehungswissenschaftliche
Vortrge / Eugen Fink. Hrsg. von Franz-A. Schwarz. Wrzburg :
Knigshaussen u. Neumann, 1989; S. 191.

www.uzelac.eu 97

ni budunosti, nema vie ni sadanjosti. Niega vie nema
to bi imalo nekakav smisao. U svetu u kome sve vidnijeg
odsustva bogov (olienih u venim vrednostima), vladaju
dosada, zamor i apatija simptomi modernog nihilizma.
Propadanje i nestanak slobode - jedan je od
odluujuih dogaaja naeg vremena; otud biva jasno zato
danas vie nema ideje obrazovanja, zato vie nemamo svet
obrazovanja. Sloboda moe izvorno postojati samo dok je
usmerena spram neke nad-moi, protiv neke prisile. ivotni
duh slobode je u oslobaenju.
U antiko doba ovek se oslobaa od pritiska i moi
prirode, u vreme renesanse od srednjovekovne teoloke
slike sveta, u doba nemake klasike (koju je pripremilo
prosvetiteljstvo), ovek se oslobaa od svakog potinjavanja
i sloboda se tu javlja kao neto to postoji samo po sebi i to
se proklamuje kao bit oveka
73
.
Sloboda bi morala biti s one strane napetosti, a
ivotna napetost je oduvek bila tajna to je leala u osnovi
stvaralakog. I stoga danas, kad vie nemamo neku optu
ideju obrazovanja, kad nemamo neku ivu, delatnu
tradiciju, nekakav duh vremena, i kad smo u opasnosti
pada u nihilizam i varvarstvo, postoji, po miljenju Finka,
jedan izlaz budui da jo uvek postoji ovek stvaralac. Pa
ak ako bi se i svo naslee prolosti pokazalo pogrenim,
postoji danas mogunost novog utemeljenja obrazovanja od
strane stvaraoca.

73
Op. cit., S. 170.

www.uzelac.eu 98

Zato, ako je danas i razoreno pravo drutvo
obrazovanih, to, jo uvek, ni u kom sluaju ne znai da ne bi
moglo nastati jedno novo drutvo i to delatnou ljudi
stvaralaca, delatnou onih koji se na izvorni nain odnose
ka stvaralakom duhu; u takvom sluaju, u realizaciji,
mogla bi biti ouvana ideja obrazovanja.
Mogunost obrazovanja poiva danas na pitanju
jednog istog pristupa oveku u kojem ivi sam duh
vremena. Fink ima u vidu oveka stvaraoca, koji stvarajui
ivi u blizini boanskog
74
. Razume se, ljudsko stvaranje
nikad ne moe biti poput boanskog, budui da je uvek, po
svojoj prirodi konano.
Utemeljenje jedne nove ideje obrazovanja moe se
oekivati samo od oveka-stvaraoca koji bi u buci moderne
tehnike mogao da uje muziku sfera koju su znali Pitagora i
Platon. Takav muziki ovek, ovek muza (musische
Mensch) je, smatra Fink, nada naeg vremena. Koliko dugo
postoji makar mogunost za njegovu pojavu, i koliko dugo
postoji makar mogunost da se boanska iskra upali u
ljudskim srcima i mozgovima, toliko dugo postoji i
mogunost za obrazovanje.
Obrazovanje kao novi duh vremena moe se samo
lagano pojaviti u malim krugovima izvornih, muzinih (u
antikom smislu) ljudi, koji bi bili uzor, ne u smislu nekog
autoriteta kojem se treba potiniti, ve koji bi bili izraz
samostalno oblikovane duhovne slobode.

74
Op. cit., S. 173.

www.uzelac.eu 99

5. Paideia u doba novog varvarstva,
poluobrazovanosti i
75

Eugen Fink je u svojim predavanjima ranih
pedesetih godina prolog stolea stanje obrazovanosti naeg
vremena okarakterisao kao novo varvarstvo
76
; u isto vreme,
govorei o obrazovanosti drutva u celini, Teodor Adorno je
upotrebio izraz poluobrazovanost (Halbbildung)
77
.

75
Naziv zbornika (1906) publicistikih spisa ruskog pisca Dmitrija
Sergeevia Merekovskog (1866 1941), koji je
nazvao nadolazee carsvo malograanina Drugim reima, radi se o
zlobnim, neprosveenim, nevaspitanim, neutivim ljudima, koje
karakterie prostatvo u ijoj osnovi ne neobrazovanost, neukost,
neprosveenost (), no koji se time i ponose (a posebno time
to prave regularne kole nisu zavrili), a koji e, kako se stvari razvijaju,
igrati glavnu ulogu u drutvu i odreivati budunost zemlje.
76
Fink, E.: Das Wesen der Bildung, in: Fink, E.: Zur Krisenlage
des modernen Menschen: erziehungswissenschaftliche Vortrge / Eugen
Neumann, 1989; S. 132-174. Potvrdu utemeljenosti Finkove konstatacije
nalazimo u nekim uvidima ve s kraja XIX stolea, recimo, u
autobiografiji velikog ruskog pesnika i mislioca Vjaeslava Ivanova, kako
je njegov berlinski profesor, Teodor Momzen, na svojim predavanjima ve
sredinom devedesetih godina XIX veka, govorio kako sva velika dela
treba to pre zavriti jer dolazi doba varvarstva. Seajui se predavanja
koje je sluao Momzena, Vjaeslav Ivanov pie
( ),
,
,
,
;
. , .: - , u knjizi:
, .: . II, 1974, . 17.
77
Adorno, Th.: Theorie der Halbbildung. (1959) In: ders.: Gesammelte
Schriften Band 8. Soziologische Schriften I, S. 93 121.
http://www2.ibw.uni-heidelberg.de/~gerstner/adorno_halbbildung.pdf

www.uzelac.eu 100

Savremena kriza obrazovanja nije posledica stanja u
savremenoj pedagogiji, jo manje u sociologiji, kao to nije
posledica ni primena raznoraznih obrazovnih metoda koje
niu na sve strane u XX stoleu. Nauka nije i ne moe biti
uzronik krize, ve samo sredstvo njene dijagnostike i stoga
izlazu iz ove krizne situacije, po reima Adorna, ne mogu
doprineti ni izolovane reforme obrazovanja koje se
povremeno vre, budui da iste zaotravaju sasvim drugi
socijalni faktori koji dolaze iz vanpedagoke realnosti, a
njima, to se moe uiniti i paradoksalnim, pripada i sama
kategorija obrazovanja
78
.
Problem obrazovanja stoga nije ni problem
pedagogije ali ni problem sociologije; danas se on
manifestuje kao bitno politiki problem, optereen
prizemnim politikim meetarenjem i to u doba kada bi
mogao biti reen samo u ravni filozofije. Budui da danas ne
postoji nijedna dodirna taka izmeu politike i filozofije, a
takvom se ni u kom sluaju ne javlja obrazovanje, te
problemi koji su se nali pred njim ne mogu biti razreeni u
nae vreme. Ali, ako ve ne mogu biti reeni i prevazieni,
oni mogu biti miljeni iz filozofije. To miljenje danas ne
moe imati uticaj na politiku praksu, no to ne znai da
tako neto ne moe biti mogue u nekom buduem vremenu
u kojem e politika postati svesna sebe i svoje zavodnike,
obmanjujue prirode.
Ovo je ve lake razumeti, budui da ideja istinske
paideie moe biti i svoj istinski cilj samo u jednom umnom i

78
Op. cit., S. 93.

www.uzelac.eu 101

slobodnom drutvu. Kada je re o slobodi, re je o slobodi
posebne vrste i njoj odgovarajuem drutvu, ne o
savremenom liberalizmu u kojem svako smatra da je za
sebe dovoljno obrazovan. Posebno, mora se imati u vidu da
danas obrazovanje nije vie ni znak emancipacije i
distanciranja jedne manje grupe u odnosu na celinu
drutva, pa ne moe biti ni privid privilegije u dananjem
graanskom drutvu koje mu je poslednji smisao temeljno
osporilo.
Meutim, stanje drutva u kojem danas ivimo nije
logika posledica evolucije njegovog prethodnog stanja, ve
kvalitativno potpuno izmenjena realnost, budui da poiva
na mrei od ranije nam neizvesnih vrednosti. Smena
prethodnog sistema vrednosti konglomeratom normi koji se
ne moe nazvati sistemom, budui da su sastavni delovi
krajnje uslovni i podloni viestrukim promenama,
nezavisno od uticaja drugih delova, uslovila je nastanak
potpuno novih potreba za novim, specifinim znanjima.
Ne moe se izbei utisku da se oveanstvo, u nekim
svojim bitnim aspektima, vraa svom poetku, samo na
jednom viem nivou koji obezbeuje tehnika civilizacija.
Do, po formi, slinog zakljuka dospeo sam pre desetak
godina u istraivanju o muzici
79
zakljuivi kako se nova
muzika vratila svojim pitagorejskim korenima, samo na
viem nivou, u delima novih kompozitora kao to je pre svih
Ksenakis.

79
Filozofija muzike, Stylos, Novi Sad 2004.

www.uzelac.eu 102

Paralelnost promena u sferi muzike, dakle,
umetnosti i sferi obrazovanja, upuuje na to da se radikalne
promene odvijaju u svim oblastima kulture, da sama
kultura menja svoje pojavne forme; ako bi bilo samo ovo
poslednje, to jo i ne bi bilo ono, po oveanstvo,
najtraginije. Ono odluno poinje da se zbiva kada poinju
da se menjaju temelji; a drugi temelji zahtevaju i drugu
zgradu nad njima.
Zato je nemogue dananje stanje obrazovanosti, a i
njegovu novonastalu sliku, objasniti samo pozivanjem na
simptome i karakteristike savremenog drutva mase;
izgleda, da bi takav pristup bio previe jednostavan za
razumevanje sloenosti nastale situacije i u njoj
uspostavljenih odnosa.
Obrazovanje po svojoj biti jeste i ostaje kultura, ali,
kultura i dalje ima dva aspekta: s jedne strane, re je o
duhovnoj kulturi (Geisteskultur) i do nje se moe doi
emancipacijom oveka, pri emu se kultura shvata kao
ostvarenje slobode; tu se zapravo radi o kulturi shvaenoj
kao sferi vrednosti pri emu se kultura javlja kao samo-
svrha. S druge strane, imamo shvatanje kulture kao
realnog ivota. Filozofska ideja obrazovanja morala bi se
ogledati u nainu formiranju ljudskog opstanka, dakle u
harmonizovanju prirode i duha u njemu.
Stoga, obrazovanje kao bitni uslov svog opstanka
pretpostavlja autonomiju drutva koje ga vidi kao svoj
glavni zadatak; ono podrazumeva samostalnost jednog
drutva koje samo odreuje svoje ciljeve i sledi ih
formiranjem svojih institucija za njihovo postizanje i

www.uzelac.eu 103

formiranjem vrednosti koje kretanje ka njima podravaju.
Koliko je tako neto mogue danas, u vreme kad se briu
granice meu dravama i kad im se ukida svaki oblik
suvereniteta, posebno je, ali i odluujue pitanje.
Obrazovanje je i po miljenju vladajuih slojeva
drutva neophodno, posebno u njegovim rudimentarnim
oblicima jer se njegovim nitima veu iroke narodne mase i
pripremaju za uloge poslunih potroaa robe baenih na
trite koje ostaje osnovno mesto bogaenja velikih
multinacionalnih kompanija.
Vladajua drutvena struktura veoma uspeno
uspeva da preformulie kulturne vrednosti, nakon ega je
lako, poluobrazovanoj veini, nametnuti nove smerove
obrazovanja i potiniti je sopstvenim interesima. Tako se
priguuju istinski smisleni ciljevi, odstranjuju se
pomeranjem u daljinu, i time na neodreeno vreme bivaju
paralizovani.
U tom kontekstu puni smisao ima govor o
poluobrazovanosti, budui da je obrazovanost smiljeno
blokirana od strane samog dravnog sistema. Ali, s druge
strane, da bi drava uopte mogla opstati, njoj je neophodna
jedna samorefleksija, jedno odluno, kritino promiljanje
poluobrazovanosti koju je izabrala za model sopstvene
egzistencije.
Na poetku ovog poglavlja ukazali smo na stanje
suprotno obrazovanosti koje se manifestuje neukou,
neobrazovanou, neprosveenou (), a koje je
kao glavnu nadolazeu opasnost uoio ve prvih godina XX
stolea znaajni ruski knjievnik D.S. Merekovski

www.uzelac.eu 104

najavljujui kako najvea opasnost drutvo i kulturu dolazi
od kojeg karakteriu bezlinost,
osrednjost, vulgarnost, prostatvo, neotesanost
80
.
Neukost () je trei sinonim (pored
varvarstva i poluobrazovanosti) kojim se da opisati fenomen
suprotstavljanja paideii. A problem se svodi na to da ljudi
nisu svesni svog neznanja, da nisu u mogunosti da kao
pojedinci dou do svesti o neznanju [emu je pokuao svoje
sugraane da poui Sokrat], i to ne ele da se obrazuju
81
.
Samo onaj ko je svestan svog neznanja moe znanje kao
takvo videti kao problem i shvatiti da mu zato to ne zna
preostaje da celog svog ivota tei znanju, da tei
usavravanju.
Neprosveenost je bitno svojstvo naeg vremena;
znanja u svojoj potencijalnoj postoje po knjigama i
bibliotekama, ali ne u ljudskim glavama i zato se s pravom
moe dovesti u pitanje njihova aktuelna dimenzija.
Na drugoj strani, sama obrazovanost, shvaena na
izvorni i pravi nain kao paideia, ostaje daleki cilj i

80

,
, ,
, , , ,
, , , ,
. .: .. //
. 1905. - 3 (30 .), . 190. Takoe, videti: http://relig-
library.pstu.ru/catalog/509/book-509.pdf
81
Videti: Justin Kruger, David Dunning: Unskilled and unaware of it.
How difficulties in recognizing one's own incompetence lead to inflated
self-assessments. In: Journal of Personality and Social Psychology. 77,
Nr. 6, 1999, S. 11211134.

www.uzelac.eu 105

neprevazieni zahtev. ovek po svojoj prirodi ne moe
odustati od potrage za prirodom svoje biti, on ne moe izai
iz filozofije ako je odluan da sebe ne izda. Sadravajui u
sebi zahtev za uvidom u najvie bivstvujue, kako je to bilo
kod Platona, ili u najviu meru moi i pravednosti u vreme
renesanse, ili u najire shvaenu formu ovekove
univerzalnosti i slobode, kako je to u novo doba sama ideja
paideie ne moe izgubiti svoj znaaj i smisao ni u nae
vreme.
Pritom, moramo biti svesni jedne stvari: obrazova-
nost i nije neka amorfna masa raznoraznih znanja
pristupanih na jednak nain svima; ona je vieslojno bie
dostupno svojim razliitim nivoima razliitim drutvenim
slojevima. Svaki sloj drutva dobija sebi odgovarajui sloj
obrazovanosti; nii slojevi obrazovanosti su najdostupniji, a
najvii, najnedohvatljiviji.
Da bi jedna zemlja bila velika po duhu (nije
obavezno da to bude i po teritoriji), ona mora u svojim
temeljima imati veliku nauku (episteme) koja proistie iz
velike objedinjujue nacionalne ideje.
Paideia upravo o tome svedokuje. Jedan veliki narod
moe postojati samo na tlu svesti o najvioj ideji (agathon)
koja ga vodi njegovom najviem i jedinom smislu, a koji je
ostvariv samo na tlu filozofije, koja, bila je i ostala
privilegija duhovne aristokratije narod (koji su je izabrali
za svoj put u svim epohama), nezavisno od naklonosti koju
neko vreme za pojedine narode ima.

www.uzelac.eu 106

Epilog

ivimo u vremenu koje jo uvek nema svoju jasnu i
razgovetnu definiciju i koje se jo uvek ne moe precizno
odrediti u kontekstu celokupne dosadanje istorije. Ta
definicija e se pojaviti, no kasnije kad za to doe vreme,
kad se pojam naeg vremena ispuni s dovoljno sadraja u za
njega odreenim granicama.
ivimo u vremenu koje jo nije osmislilo svoju bit, svoje
temelje, svoj novi kulturni sadraj. Do toga e svakako doi,
pre ili kasnije, im se stvori minimalna istorijska distanca.
ivimo u vremenu koje se radikalno razlikuje od svih njemu
prethodeih vremena, kao i od perioda koji mu je
neposredno prethodio, a koji su neki videli kao doba kraj
istorije, kraja ideologije ili doba postmoderne.

U oekivanju da se do kraja manifestuju sve objektivne
pretpostavke za stvaranje kulturno-istorijske definicije
upravo nastajueg, ovog naeg vremena, moemo (a i
duni smo) da izrazimo o njemu svoj subjektivni sud:

Nae vreme karakterie se temeljnim lomom humanistike
paradigme vrednosti i ciljeva. Usled kraha te dugo
vladajue paradigme, radikalno se menjaju kulturno-
istorijske institucije koje su poivale na negovanju i
odravanju doskoranjih vrednosti i ciljeva (a meu njima,
posebno mesto, u svim epohama, imalo je i obrazovanje).
Nae vreme, sa njegovim novoformirajuim vrednostima i
ciljevima, moe se zasad odrediti samo na negativan nain,

www.uzelac.eu 107

kao novo varvarstvo, kao odpadanje od vekovima stvaranih
kulturnih dostignua.

Ipak, to odpadanje ima i svoj pozitivni karakter: ono je
poetak jedne nove kulture u kojoj ve ive, ivee i
stvarae svoje vrednosti teei svojim ciljevima novi varvari
nemoni da dalje nose kulturni teret akumuliran u
poslednja dva i po milenijuma.

Kakav e biti taj novi svet?
Kakva e biti njegova nova kultura?
Kakvi e biti nosioci te nove kuluture?

Odgovor ja ne znam.


www.uzelac.eu 108

Jovan Hristi

VARVARI
Kai tora tha genoume horis barbarous
Oi anthropoi autoi esan mia kapoia lysis.
Kavafi

Najzad, glasnici su doli i rekli: Varvari dolaze.
U gradu se spremaju da ih doekaju:
Oduevljeni mladii ve uzvikuju njihova imena
I ure da slave nove bogove.
Ne govore li pesnici kako su oni neko reenje?
Sad piu pesme u njihovu slavu
I ekaju dan kad e ih glasno itato
Dok zadivljeni varvari (pod orujem)
Budu pljeskali i uili ih napamet.
Ve vide svoje pesme velikim slovima ispisane
Okaene u proeljima hramova
Iz kojih e izgnati onemoala boanstva,
Vide biblioteke prepune svojih knjiga
Iz kojih e izbaciti prie to vie nikom nita ne govore.

Ali ne znaju pesnici da e oni prvi biti obeeni na gradskom trgu
Zajedno sa mladiima to su pourili da otvore kapije
I puste u grad one koje su tako eljno oekivali.

Jer varvari su varvari, i nisu nikakvo reenje.

(Iz knjige: Stare i nove pesme,
KZNS, Novi Sad 1988. Str. 84)


www.uzelac.eu 109


www.uzelac.eu 110

Sadraj

Uvod
1. Nezakasneli Prolog mandarina 19
2. Obrazovanje i duhovni telos evropskog humaniteta na pragu
novog varvarstva 28
3. Sumorna dijagnoza naeg vremena 52
4 . Metamorfoze paideie 69
5. Paideia u doba novog varvarstva, poluobrazovanosti i
99
Epilog

Ilustracije:
Str. 1: Hans Holbajn: Erazmo Roterdamski (1523)
http://de.academic.ru/dic.nsf/dewiki/171164

Str. 109: Albreht Direr: Erazmo Roterdamski (1526)
http://commons.wikimedia.org/wiki/File:ErasumsDurer.jpg
CIP
,
37.013.73

, , 1950-
Filozofija obrazovanja. 2. [Elektronski izvor] / Milan Uzelac . Novi
Sad : M. Uzelac, 2013
Nain dostupa (URL) : www.uzelac.eu . Nasl. sa nasl. ekrana .
Opis zasnovan na stanju na dan 15. 11. 2013.

ISBN 978-86-89715-00-2
a) Filozofska pedagogija

COBISS.SR-ID 281450759

MilanUzelacFilozofijaObrazovanja II PDF

Hochgeladen von

Dokumentinformationen

Originaltitel

Copyright

Verfügbare Formate

Dieses Dokument teilen

Dokument teilen oder einbetten

Freigabeoptionen

Stufen Sie dieses Dokument als nützlich ein?

Sind diese Inhalte unangemessen?

Copyright:

Verfügbare Formate

MilanUzelacFilozofijaObrazovanja II PDF

Hochgeladen von

Copyright:

Verfügbare Formate

Milan Uzelac Filozofija obrazovanja II

Das könnte Ihnen auch gefallen