Sie sind auf Seite 1von 181
calameo) Lekovite trave i bilje Andalika - Angelica silvestris Drugi_nazivi: angelika, andjeoski korijen, andjeosko drvo, kravojac, divija pirevina, sin, sveti koren , ivi Latinsid naziv: angelica silvestris Engleski Wiis Angelica Opis biljke: andjelika je dvogocisnja bike iz paradice Stark’ Prcne je alk kimu | ani8u. Destze visinu do 2 m. Stabjika je oknugla, urcuino brazdasta, Suplja_ | plavitaste Boje Razgranjuje se samo na. gorjim delovima. Uistovi su velik vostruko | trostruko razdeljent i na krajavima nazubljeni. Cvet Je Sitac sa zelenkastin | Zuckastobelim cvetiéma. OgrandStica Iinajy kratke, Gekinjaste zaétitne listice. Koren je smadje do crvenkastosmedje boje. U nekim delovima nage zerije raste srodna vista Angelica archangelica L,I jedna i druga su lekovite sim Sto se A. Archangelica od A. Sitvasiris redikuje inratitej aromatiénosti ' skora kuslastim, 20- 40. zrakastim Strovima. Neraste u visinu 2-3 m, a danjlistovl su Jo} 60-90 cm Gugacki, Podanak Je u A. silvestris puzav, dug oko fia, 5a mnaga #il, Cvetovi cine zelenkastozuto- ole fete et page Miris i ulus: Aromatini, oftar ukus deje korenu steri ui kiseline valerjane i angelike, te jabuéna kiselina. Miris korene je jako aromatican | ugodan, a'ukus siecunjav, pasle aster 1 gorak. Mins tukus eu sini mosuisu ii vari Stanilte: Rasprostranjena_je _na_planinskem podrucju, Uglaynom na visinama od 1500'do 2500 metara Lekoviti deo biljker cola biljka Hemijski sastav: Ancelika sadrii: angelicin, eteriéna ulja, tanin, organske kiseline, pekting, smote i dr. Lakovita delovanje: ia) od lstova andjlite gree Yehudac, Sst ket mokraén’ menur. U metavinl = drugim nikeme fistvje Dreyne | pokuarene sokove ls kev, eluca I creva te ocklanje trboboij., madman, dizerterjy, greve | otvorene I zatverene ujeve (hemeroide), blagotvormo delyle na lzbacvanje sulle plue {zateienosttrontije, bron bronbits,pomade kod bolesti gray 2 sto tako, veoma je korstan u letanju. kodnh blest osipa, Dobro deluje na Zeludec jer pospeduie iduGvanle sokova za varenje i ostale funkcije. Zeludac « ojaca «, pa moze bolje da primi i preradjuje hranu. Angelica prvenstveno povatava apetit, pa je | zbog toga , izmedju ostalog, u sastavu mnogih Zelutanih tajeva. Upotreba: angelice zavisi od toga ta Zelimo postic. Radi Poveéenja apetita uzima se 15 minuta pre jela\, cakle, na Prazan Zeludac. Ako se Zell pospeaiti varenje kada je Zeludac Osjetlv, uzima se nakon jela. Exstrakt slrove bijke daluje izvrsno kod slabog varenja, Kapljice angelice sa medom iavrsno omazu kod zatepljenost! bronhija | prot kroniénog bronhitisa. Kao fa) se koristi korenje, ali ueba znati da Je dugotrajno keuvanje ber cejstva, jer ishlape eteriena ulja. 2a upotredu invanakorist 2 alkohoini ekstrakt andjelike ~ kod isjasa | bolnih #ivaca, kao preparat za masiranse. Za takvo masiranje jo je celotvornije je od andjelike, naraéite ked bolesnih mi8ia i Posekatina. Za jatanje varenja, Jetre, olaktavanje mokrenja, Ukianjanje astmatiénih gréeva | nadutosti sprema se é3}. a Vino: Jof jaze deluje ako se u litru belog vina 25'9 korea netapa 24 sata | od toga se uzima ‘dvaput dnevno po jedna Zafics. Mefavina aja: 1 velika kalika motevine of jednakin delova kiéce (Eiythraea centaurium), | palina (Artemisia absinthium) prelije se sa 2,5 di kipuve vode, poklopi | ostavi tako 5 minuta, procedi. Pije se tokom dane po 1 soljca u ‘ujajime. Liker od angalike -vespetro- : Uzme s 60g semena angelike mois se upctrebiti | seckani korendiG, dg anisa (Fructus anis), fg semenakomoraza (Foeniculum’ officinale), 6g semana konjandra (Corfandrum sativum), ukupno 82 grame. Sve lagano zonjetit | staviti u 200 9 tstog alkohola. Osam dana kasnije uzati oS pola kg Secera ( najbol Je groBdani), rastopii ga u 1 ~ 4,5 I vode, pomesatl sa predasnjim alkohcinim rastvorom | procediti kroz Gistu krpu ili vatu. Protiv nadimanja i slabog Yyarenja nema ugednijeg i bolieg leka, Nepitak je zietnoluckaste boje, 2 kod pokvarenog ii prehladjenog. zeludca pomai delotvorna , bolje od hemijskih tablata, Brie | bale Kupka: se priprema tako to se na tr litre kjuéale vode stavi 250 g korena | ostavi da stoj) 10 minuta; tada se doda vodl 7a kupanje. Zstorljat: Andjelika Je Jedna od najstarfih lekovith biljaka, koja {do danas nije Izgubila na vrednost. Naziv, andjeostt il sveti kkorenw dabila je za vreme haranja kuge u Evrapi. Zahvabujuci kkorenusandjelize, tom priikam mnostve se Ijuci spasilo od fv. come smrti.. Do 20, veke ova vrsta se koritila u Hucsko} ishrani kao povrée, Kiasitikacija Carstv Plantae Razdeo: ‘Magnoflophyca Klasas ‘Magnofopsida Red! Apiates Poradica: Apiaceae Rod: ‘Angelica Vesta: ‘Angelica syivestris Ani = Pimpinella anisum Opis biljke: anié je jednogodinja biljka koja lzraste od 1/2 do A metra visine. Ime granetu, pahuljavim dlacicama pokrivenu Suplju stabijku, s okruglasto nazubljenim, sradnjim = dvostruko perastim, 2 gomjim ~ uskin lancetastim elim cveticima, Rejdonji\listov' sastoje se od 3 okruglasto urezana listicn, Ssrednjl listovi su prstenasti, a gorjl usko kepasto rardeljent. Plod je jajastog obliks, prema vrnu sufen, a 59 strana malo stisnit, dugacak 3 do 6'mm dug | oko 3 mm debeo. Plod Je ‘svetlozelenosiv obilno opremijen vo mekanim éekinjicama, sa 10 svijeuih, ne asobito izrazenth rebara. Vreme cvetanja od maja do avguste a sazrevanja avgust | septembar. Vain line posledice bi mogle nastati kada bi se seme anisa zamenila s dvema vrlo otrovnim sradnim biljkama iz porodice “tarki: kukutom (Conium maculatum) | atrovnom trubeljikam (Gicuta virase). Ani® se ipake razlikuje po dvema lako upadtjvim ‘osobinama od te dve navedene otrovne bike | to po mirsu | tukusu biljke | p0 obliku | bojl pladave. Kako kod nas anis dolazi ‘gotovo samo u uzgoju, | opasnost zamene je retka. U daljem Felaganju biée jo8 upozorenja na uporednt pregled kod vodene bulla (Oenanthe aquatica. Staniéte: Domovina aniie su zemlje ‘aff istoineg Srecocemij, ali uspieve 1 kod P fnas_velo. dobro. na peskovitolovastom @/,, zemjétu, toplom i viagnom podneblju. ako [Le osetiw na mraz rasprostranjen je na IF paninskom podrcu Lekoviti deo biljker za lek se upotrebljava plod, odnasno 2relo seme Sto se cakuplja Samo po suvom vremenu, An se sme Uzcajati opel na istom mestu tek posle 3 godine, Prinos plodova ne povesini od 100m2 ianosi oko 6-10kg anason, anaton, ane2, ans, anlz, onajs, oned, Lekovite materije koje sadrii seme: eteriéno slats janes, slatki komorac,slatki kopar, slatki kum. Uulje, mast belanéevina, Seéer, Eterieno ulje sastoji se uglavnom Latinsld naziv: Pimpinella anisurn od anetola. Lekovito delovanje: seme anife djeluje protiv nadimanja, umiruje gréeve, jaéa Zeludac i pospesuje varenje i odved Stetih sokave iz organizma te cst krv | jate Zivea, Cisti od sluzi plucs, Zeludac, mehur i bubrege, jaéa probavne organe, popravlja izlutivanje mieka, neurednuy menstruaciju te otklanja nesanicl. Uminujuce delovanje gni8a prelazi delimiéno putem majéinog miljeka ina netu, Cesto dosadno Stucanje i podrigivanje Prestaje odman ako se popije doljica toplog aniéevoy Caja. Kod upale krajnike odiéno djeluje mlaka voda za grgoljanje pripremijena od Jednakih delova aniga, kadulle | paprene metviee. Anis otvara, jefa | ugrelave utrobu. Seme ania, us vinu ili-vedi, il topla u vreéici, polazeno na tale, 12 od nadutostitrbuha, umiruje troobolju i podrigivanje. [Anis je dobar kod sluzavin abolenja pluca, jetre i materice, a Pomaze protiv hroptanja, pespetuje ilutivanje mokraée, 3 frena ga davatl | kod vodene bolest. Anis je vrlo daber 2a dec koja boluju od “trasa’ (zahlipi, dedje strava, bolest koja se javiia zy dece u obliku opt i lokalizovanih grteva radi povecane Irazlvosti_nermog sistema). Ani& dodan dobrom vinu maze pretiv iuleg zubrog masa, loSeg zadaha iz usta | protiv Zeludaénih tegaba, Dim paljenog a moe levka uvugen unos, ul Nekoliko epi anizevog ulja zacaljyje rane od uugriza | uboda insekate. Ako tuéemo seme anita Pomegano s toplim rusinim uljem | natoplieno vvatom stavimo na uxo, bolov! nestaju Mleveri anié breo gubi ukus I mitis, pa ga traba lett neposredno pre upotrebe. Tekode se korist u industri kolaca | slatkifa, kozmatickih proizvoda i proizvodnju likera. Po Gtavom ‘Svetu postoje likari i rakije s mirisom anisa, poput francuskog emea, turskeg specjliteta raki, grckog ua i makedonske Mastike. Pravivanis se danas upotrebljava tek u neznatnim Kolicinama jer ga je potisnuo 2vezdolki ani koji ima minis + ukus ‘niga, ali Botanicki nije niu kakvo} veri s njim. Anis daluje protiy nadiman{a, smiryje grceve f ubreava probavu. Ako Jedete previSe masne hrane, Jake zaZine, ill prepréena jela, arobava se ‘odvija sporije tl Je vrlo otedana, 2 Jetra upl. Nemojte se Gudit mugsini-nakon preobilnin masnih t zatinjanih obroka, Ostall simptomi (Lreba paziti kada se javljaju, jer i druge teze bolesti imaju iste simptomel) su pov: Pijte tris Tistigam mente, Anigevo ulje (Oleum Anisi) | mast: 2-6 kepl rastvoreno ‘Uvinsko} Fest, jata Zeludac i celuje umirujuée kod gréeva, a w obliky mast postize dobre uspehe protiv usu U Kost pediculus capitis) | svraba. Mast se priprama tako da se Jedan deo anigevog ulja pomijesa sa 10 delova svinjske mast Priprema aniéevog Zaja: uzeti 1 Zajnu katigicu aniéa i preliti 2.1 oijcom vode, ostaviti 10 minuta da odstoji | procedit Takom dana piju se u gutjajima 2-3 Soljce. Primena u leéenju Zivotinja: delovanje oniéa, danog u obliky toplog aja, pomaze | kod domaGin Zivetinja, suzbijajuti hadutost I ‘smirujuG gréeve. Anizevo ulje mnogostruko se upotrebljava kod domatih Zivotinja kao sredstvo za tlianje pri Gemu se Zivotinje oslobadaju nesnosnih usiju | grinja. Anisevo seme stueno u prah daje se domatim Zivotinjema kod upele pluca i to Konjima i govadima 60-90, svinjama 10-15 i psima 2- 5 grama. Da bl se miadl golubov! privikl na galusniak, premafu ‘5 unutratnje stranice golubnjaka anievim uljem, Sinonimk: Anisum offcinarum Moench.; Anisum vulgare Gaertn.; Apium ontsum Crantz.; Carum anisum Bail,; Selinum anisurm E. HL. Krause. asia a Ramieo: ——_‘Magnalophya teres Mogren fe Beater yw Porodca: Apiaceae i re Pimp vot: Fimpinela acum + Arnica montana pis biljke: Arnika je vigegodinja billka. Podzemni deo je debeo i valjkast. Iz njega iraste uspravn i slabo razgranata stabliike visine 20 - 60cm sa jednom il tri cvetne glavice,zlatnozute boje, smestene Pojedinaéo na vitu stablike. Cvet je glavica sa Jezitastim vendiéem na vrhu stabtiike | profirenim ‘cvetovima Kol imaju pricvetne listiée. CyJetovl su uti Ii narandzastocrveni preénika 6 - Bcin. Cveta od juna do evausta, ima specifiéno smolasti mits Lstovi su siti, debeli, nasuprotni i malo razubleni, a pri dnu stabla slozeni u rozetu i ddugoljasta-jajastog st oblika. Gare na stabi Zznatno su mani | uli. Citava bila je pokrivena keratim dlakema, Staniite. PoreWlom je iz Evrope raste na suvim tWadama, Plantinskim obroncima | brélma, na podrudju skoro cele Evrope, (od juine Ierije do Juine Skandinavije | Karpata. Raste na pustim planinskim livadama do skoro 3.000 metara nadmorske Visine. Panagde se maze nad w Sumi ai u vetovima, Lekoviti delovi biljke: za lek se koriste cvet, koren, odnosno podanak | listovi. Cvat se sakuplia u vreme cvetanja, @ korenje UW proleés. Tevet | Koren amike Ili moravke potrebno je brz0 suit, da odvige ne ieverre Hemijski sastav: Sadrii amnicin, eteriéno ulje, smolu, vosak, tanine, seéer, organske Kissline, Karotinoide (zeaksantin), inC, flavoncide, poliacetiene, makro i mikroalemente, i toksin helenalin, Sto moze bit etrovno ako se unese u valikim kalitinama. Kontakt sa billkom takode moze da izazove Inteciju koe. Koren sadrA derivate timola, Koil se kariste kao konzervansi Primena: Amika povolino deluje na uboje | sveke rane koje kervare usled povreda, kod iscrplienosti organizma, bolest stca | Zivaca, paralize | kapi u mozgu. Koristi se iu ljedenju gia, a sa ljekovitim bilfkema u lijedenju upale pluéa, tifusa, za vane cirkulaciie Krvi i isuivanie znoja | mokred Pospeiuje bolje hudenje mika kod majki doje i protiv cviée kod dece, olakéava menstruaciu i lat bali cvet kod dena, Treba je oprezno upatreblievati jer u vatim kolfiname moze izazvat eugedne smetnje, Nagin upotrebe. Caj, tinktura, ule za masazu, gel. €aj: 3 kedike cvete pret. jednom taom vrele vode, “pokiont | hagrevati uvodenom kupatilu 15 minuta. Drdati ha sobno} temperaturt 45 minuta | procedid. Tinktura: 5 9 suvih cvetova prelii sa 100ml 70% alkohole. Osteviti' 2-3 nedelie fumeduvremenu protresat! nekoliko puta), ocedi i éuvati zatarnnjenaj boci, Moze se isto take’ pripremit sa domaéom ‘akijom. Ulje za masazu: jedan deo suve amice staviti u pet Gelova.kvaltetnog_ulja (meslinavo, suncakretovo}. U. oblku ela, utvedeno je da ima iti efekat kao i upotreba iouprofera \ [eéorju simptome esteoartitisa, spomena: Arnika je zattiéena vista. Od XVIII. Jka, Kade ce biljka potela koristitu Tarmac), njena jOpulemost je znazejo porasie. Nekontrolisarc branje udinilo je t0 da je Dijke postela dosta retka, pa je ia iti zesticana, Danas s© bila uzgaja 7a Plantae Magnoliophyta ‘Magnoliopsida Asterales Asteraceae denice ‘Arnica montana Beli slez - Althaea officinalis Drugi nazivi: aj0i, bil siz, cobri slez, navadni slez, slezevina, pitom! Sez, fez, shezovina, trandovile, trandofl, veil siz. Latinskd naziv: aiinace officinalis Engleski: marshmallow Opis biljke: bell slez fe trajna, zeljasta Lvopisna bill, visoke 80-180 cm, razaranata | prekrivena mekanim, sitnim dlaéicama, Koren je debeo, vretenact, mesnat, Jaki | razgranat Suckast spolia { beo iznutra, sa uzduinim brazdama, Tz korena izbijaju ajare zeleni i okruglasti lstov', a zatim nekoliko.stablika LUstovi na stabjici bil su priliena velki, naborani, trokrpast | ebeli, naizmenitno rasporedeni, ovaini, puneg obika i renjast, s oe strane obrasil pusterim dlakama. Goryl imaju po fri refnja, 2 cong) po pet refnjeva. Mekanl st, mesnat, S2 dugim crSkema, Stablo je kao kadifno belo zahvaljyjuél matim, finim trenljama. Listovl su srebmastosive Ili sivo-zelene boje. U snovi listova i njhovih straniénih delova nalaze se veliki cvetovi U grupama sa dugatko drSkom, bele do svetlocrvene boje (2,5 = 3am u preéniku), sa laticama malo okrajanion na vehu. Cvet ima duplu spoljaSnju. daticu, s2 6-9 reinjeva. Cvelovi su Praviln, s2 po pet latca. Plodovi u vidu éaure su ulubljeni i stigni kao i kod crag sieza, s tom razlikom, Sa je vanjska éa8ko kod x sleza sastavijena Iz mnogo ovrénin listova (6 do 9) dok se Jos cmog sieza sastoj! od samo 2 do 3. Miris 1 ukus: Listovi, kao 1 koren imaju slab, kerakterstitan rls | sluzav ukus. Mirls korena Je svojstven | slab, a ukus ws memom Stanigte: rasprostranjen jeu Srednjo} + Juino} Evropt | Zapadno; Ai). Rast na nasipime, uz reke, ‘na viaénim mestima, po nekad dubrenim, na navodnjavanim poljima, na obalama reka i na im podrugima. Uzgaja se tu Vreme cvetanj Koristi se: Beru se cvetovi, listovi, sakuplia se i oguljani koren. Cvetovi j listovi se beru bez drike u eriodu jur-avgust. Suge se u senci, u provetrenim Prostorijama, rasprostr u tankom sioju. Poste sudenjs, Evetavl se éuvaju u papimnim kesama (d¥akovima), il flokama bloZenim hartjom, a lstovi u dzakavima od piatna. Koren se adi kada doctigne du2inu od 10-15 om, dakle najranije u drugo} Godin! Zivota biljke. Ovo se obavija'u perlody mert-april Th ‘ktobar-novembar. Posle sakupljanja, koren se ogull (do belog sloja), zatim sage na male komade koji ve suse ne suncu ilu lugrejanim prostorijema na 40°C. Pre sufenje ih ne treba pret Posle sudenja, korenje se fuva u d¥akovima ed platna ii hart, Uusuvim prostorgama Lekoviti deo biljke: koren (Radix Allhaeae), kojl se kopa u Prolece I ujesen, nekon cvatnje. Cvetovi (Flores Althaeae) se sebiru za vreme cvatnje, a listovl (Folie Athaese) u jesen (ne u prolece!), nakon cvatnje jer 2a vrijeme trajenja rasta | cvetonia imaju_najmanji sadréaj biline sluzi. U zadnje je vreme bez sumnje utvrdeno da se lekovita biljna sluz povateva u listovima tek poste cvetanja, Cvetov' listovi se baru bez sufe se u seni, U provetrenim prostorijama, rasproststi u tankem sioju. Posie suenja, cvetovi se Euvaju u papimim kesama (dzakovima), il Fiokama oblozenim hartjom, a lstovl u dzakavima od platna, Narada medicina preporuéuje | sablranje semena, koje se skida 2 do 3 nadelje posle cvetanja. Kod dugotrajnog cvjetanja belog sleza prvo se ‘seme doblja potetkom jula, dok se kod kasnog cvetanja doblja seme tek krajem septembre ili ak potetkom ‘oktobra. Koren se vadi kada dostigne dufinu od 10-15 fom, dakle najranije u drugoj godini Zivcta bijke. Ovo ‘se obavija u period mart-apri ii oktebar-navembar. Posie sekupienja, Koren se opere, ogull se spoljn slo, uzdusno prefeze, | naglo osusl. Kada je skoro sasvim suy, razreze se na sitne kocklce | mora bit sasvim bed. Poste sutenja, korenje se fuva u \ dakovima od platna it nartije, u suvim prostortiama, \‘ako je nemogen u vodu | iz njega isplivajy belkast ‘avid, onda sve treba back. Od cele bile koren je najlekoviti \ aeivna svojstva: U korenu - sluzaste materi, amidin, uronske Kiseline, skrob, Seéer, asparagin, Pektin, betsin, tanin, rezinozne supstance, mineraine soll | tvar Signa ‘lectinu, Ucveru I listu - Aavorold, tanin | sluzaste matertie. U zadnje vriieme dokazan je jedan enzim, Isparive Imirisna tvar, Jabutna Kiselina | bogat sadfajfosfora. Farmakolodke dejstve: Sckretoltik (pospetuje lutenje siuz), femolians (sredstvo za omektavanje), ekspaktorans (22 ‘skailievanie), antrinflemator (protiv zapaljenie cisajnih organa, bubrega, Zaluca i creva). Ustovi za upotrebu: Cvetovi treba ce udu rozikasto hele boje 1 da imaju éa8icu. Listovi treba da. imaju Zelenu boju 1 drsku ne duzu od 2 om. Ostatak ‘stabJike Se ne Koristl. Oguljen karen treba da bude ble boje. U istu svrhu | sa istim svojstvima se Kort! | list | ovet kultivisanog size. Lekovito detovanje: u starom veku koren belog sleza bio je weome cenjen. Ca) od belog sleza povalino deluje kod kailja, ronhitisa i phacnog katare. Preporuije se kao lek kod Pere entre tate wsertane pad ko sare yakragnom mehuru, bainag makrenja i eskega zadreevanja makraée. Kortan Je, takode, 1 lefenju Bolest celog proaavnog akta, 8 posebno ‘upale debelog -creva.(coltsa),pralva, srdobole, povraéanja 5 prolivom kod dojentad | dr. Pomesan 5 Grugim lekovidim bijkama korst se U letenju drugin bolest Danes se jos retko upotrebljova taj od elog. sleza. On je uplavnam samo. dodatak éajevima protiv kadija, a njegovo delovanje povecava sluz Koja tint zai sli. Upravo se sez, s0 Svojim posebnim bifjoim skim materjema, nicaca ne me Kea, i se sme preit Jako vrucom vodom. Koren Belogsleza treba potopit!u hiadnu vodu, posle 8 sat procedt | tek onda lagano ugrejats ueimaju se 3 tajne kaSléce 2a jednu Solu. To isto wred! 2a fstove, cvotove 1 seme koje se dodaje sitno izrezanom Korenu. Mode se spremit a) od istova i cvetova, a ita} se priprema na “hladan” naZin. Za tej od istova uzima se 1 do 2 tine katidlee 231 Eolju tala, Smatra se da. Je najdelotvarnija mesavina od jecnekih delova korena, Gvetove. Od te medavine usima se 1 c0 2 ajne katitice 73 Pripremu 1 Soljce Radnim mozenjem kro 8 sa, nakon aga se Ea} lagano sagreje 4 proce. Kod bijne mesavine = ostalim Ditkama, mora se sez posebno hladno prpremt, proce fap Slezav fa} dodat toplom taj prredenom od metovina ostath iekovieh bijaka, Oveko Isprovro pripremijenl fa od sleza vib povolire datuje kod kath, nripavca,bronitcatpluog katara ‘ilo su dobr uspes!zabeieZen | kod bronfijaine astme kao Kod potetne tuberkuloe plc. Zo tu suru fj se sonladuje medom "pijeu guj. Deine ivrano lekovto delovenie postize se Dalen sic ted rinegin cbolenje molomenih 1 prebarah frgena. Hela sarom sala wspahom lai batar belie, bono Pokterie neapomobrcnt cadramvarj mokraca { rai it sluéajevi polnih bolesti. Slezov aj je vrio dobar éaj za Zene jer Gn redowno uziman ed upala materice be cvet Oo obajenis Celag probavnog trakta koja ce mogu let bel siezom treba navesti upalu, debelog creva” (enti), prliey, ardobolu, Bovratanje s proljevom kod dojenteci i dr. Kod Ijedenja ov Bolsa Cai vo one recesaden Tu extisiine. Steno koran Upazebijen spon nal takode nix eogucrenl primer. Tako fued Fino nanruganeg korena belogsleza pamedanog s medor frcaira ade lope ah va. ansruvarje, Grave pies Greve ta se kata namaée no tanenu krpu | poled na oboleo mjesto. Oblog se obnavije svaka 2 do 3 sata. Kata od korijena Disiog stern pomjezana = medom otkanja pal obyu | vio je dobar oblog za opekotine jer smanjuje boli | lijeti. Za bell slez je Kerakteristione ‘Ge deluje. smiruuce pa akuinim uoeleme Zelucane slusice, mesavin 38 kamlicom. Dobar Je pr Fronicnom tatare dela kada sua usr usrokuie. cma Kaljvcanj. Dsltvoren je ‘kad uparneg hrnicnog katare Kid pussts. Gel sax an mnoga, torch borders Gneicip'zatecu slatiocn ayanen ta bras anion bombona kaj se Korte 7a kieenje bo¥énih jl Macerat: uzmu se 1-2 velike kasike sitno l2rezanog korena I mote se u 2-4 dl hladne vode 2-3 sata, uz ede mudkanje. Na taj natin se lzdvaja samo sluz, Koren se ne sme ni kuvatl ni parti , Jer tada izlal skrob, teénost postaje guica, mutna | lako se’ Srzo kvari. Osim toga, smanjuje se Iekovito delovanje. Suz je blago sredstvo prot upela siuznica mokraéni, poinih, disajain | organa za varenje. Kenisti se i 7a Kelistiranje aj: pripremijen od lice, Jeena velika kasixa liga (usitrjenoga) peli se = 2-3 1 kljuEale vade | poldan\jeno pus dase had 10 Minuto, proceai sei pijeu gutjjima tokam dena. €aj od belog sleza, prioremijen na hladan natin | malo Ugrejan, hvaljen je kao vod za Ispiranje usta | kao sredstva 7a groobanye. Protiv upale grla: 3 veike kaiike meievine od 50 grama narezanog korana sleza, 30 grama korena sladi¢a (Glycyrrhiza glabra}, 10 g korena |ubitice (Viola odorata), i 40 grama lista Podbela (Tussiiaga farfara), kuva se 10-25 minuta, procedi | Ponova kuva uz dadatek 3 velike kake mada, Piju se 2-3 Eojice dnevna. Takodje, gomja mafavina se moe popariti sa 4/2 litre kljutale vode i pusti ca stoji 3 seta, te se nakon toga vremena procedi, Pje se u toku dana umesto vade, Ded se daje ta), ali uz dodatak 50 grama kamilice. Taj se é2) korist rotiv bolestidisajnih organa, promukdosti, te ketara organa za arene. roti Gira na Zelucs i dvanaestarci dodeje se toj meiavini i rastova Kora (Cortex quercus), ii steze (Pottentilla tormenta). Taj fa} jaca starije i nemogne. Malo} deci daje se 4 ~ 5 puta dnevno po jedna velika kadika « Za legenje bolesnih bubrega, Zutice prouzrokovane zatepijenjem jetre, Il zatepljenja ung menura, bolest sladene,’ upale guéterate, zanemarenih hhemoroida, boléstt materice, belog pranja I kod venerignih bolasti pomaze 40.9 suvog korena (ll 5 g svelog), kuvatl 25 minute u 2,5 dl meavine od Ys vode | 72 vina | dodati £ valu kasha imeda, Piju se dnevno po 2 Eoljice ~ svaki sat po kasika, Ubiazavanje kadija i olakdavanje iskadljavanje: 1 velica kealika mesavine od SD grama korena belag slez2 komoraca, | lista podbela popari sa 2 dl kijugale vade, ostavi da stoji 2 sata, rocedl I pie taplo po 1 velika kafika svakih 10-15 minuta, Na jednu Zoljicu éaja moe se docati 1 kafena kadika sirupa od malina. Mefavini se maze dodat i list trpuce Za bolesti gria: 0,5 | cmog vina , 0,5 kg Secera, 0,5 kg iseckanog limuna sa korom, 3 supene kasike slezovog korena Secer se rastop! I doda vino, limun | slez, Kuva se dok se ne ‘smanil na polevinu. Ne cedl se, nego se u toku dana pojede dobivena masa. Tarapija traje 3 dana. Za lecenje upale mokracnih puteva: 50 grama korene sleza i isto toliko lista breze, kadulje i preslice. Od te kolicine (Mmegavine) uzme se 4 kasike i popan sa ‘is itre race vode | nhakon 2-3 sata pije se 4 puta dnevno po caéa, Kod slabosti pluéa, a takoder i kod gréava u trbuhu, pije vino Uw kojem je kuhan ‘korijen bhelog sijeza li se jede ugrijani wy korijen. « EIS Kod bolnog mokranja stavja se na mjehur blog od sitno. strugenog kerijena bijelog slieza Kod Preponiuje se sledeéa éajna mesevina spreme se 3 Soljice slezovog. taja_hiadnim naginom, zatim se priprem! aj od siedeée meSavine: 209 serena aniga, 40g listova podbela 40g bile pludnjaka. Od te se Imefavine uzmu 2 tajne kabiice za 1 2olu, priprami se ta) kao opersh, procodl se | tome S¢-dole hladro pripremilen | proceden ¢aj od Belog stern. Pie seu cutjejima 3 dodatkam made its 0d slezovog semena sufi v narodnoj ej medicini kao sredstvo protiv bolesti uzrekovanin kamencem eskom: ‘Sve¥e zgnjetenl listovi stovijaju se na ubode od insekata. Miatnl aj od belog sleza sludi kao sredsivo za Klstlranfe kod romostl ereva kod dece, al | kod adrasih Primena u leéenju ivotinja: kod otvednuéa vimena najpre se alklanje bolest obiozime ‘ed korena belog sleza, Domadim Fivotinjama onolelim ed bedrenice obilno s6 daje tj od belog Sleze, 2 dhlog ad sleza cmekiava apscese. Konagno, Zivatinjama ‘5 daje topll éaj od belog sleza kod oboljenja creve, prolive | ‘grteva u crevima. Plantae Bivisle: ——Magntohyte faved Magnotopsise fed Meals Pore: Matcuae a ‘thoes te ‘atheesofcinas Bhapomena: rocak ule lea Je Trandovitje - Althea rosea Cav. qv i: carey evet, malvaroza, pitorstez, slezovina, trendafil, trance, vit sla ‘Alcea rosea 1. tka Je Jednogodnga i) dvogodlnja 5 visokom | dio 3 m usprovnor | elavom sabblkom, Llstov! 5 O«rupl Sreolikag il Jajoliog oblica, nazubjen! | alakav. Cvetow 8 Pojecinaé it 2 do 4 pavunu Iistova promera Ico 8 cm, vio Flite bofe koja se keds od bele do evens. \Vreme evetanja: od june do septembra Staniite: prvobitna domevina_kao samonikle biljke je ‘ajverovatnije orjent. U Srednjoj Eyrapi mnogo se urgaja pa je prliéno uobitajena _ukrasnabilfka, narotto u_seljatkim vrovima. Billka_nema posebnih zahteva na tlo, no najbolie uspeya na dubokim humoznim zemljstima I na toplim, sunéanim Hvetrom zeStigenim mestime, Lekoviti delovi biljke: za vrijeme cvetanje sakupljaju se cvetovi (Flores Malvae ‘arboreae) Koj) se moraju dobro asus | ivati na tamnom | suvom mestu jer U pprotivnom brzo izgube svoju prirodnu boju. Lekovite | deletvarne tvarl: su sluz, tanin i antocijanski glkozid alten, Lekovito delovanje: cvetovi se mogu primenity u leganju ne isti natin kao | cvetovi fanijeopisanog belog sleza.Tamni crveno-crni_cvetovi ‘upotrebjavali su se za bojenje vina, likera | sirupa jer sadrze bboju alten. Bokvica muika - Plantago lanceolata {ee Drugi nazivi: bukvice, duga bokva, dugi trputac, konjske rebre, mala bokvica, Koncula, krepotec, treputac triputac, Zlovlak. Latinsid naziv: plantage lanceolata Engleski: lcng-leaved Plantain ke: Plantago lanceolate nazivaju muskom bokvicom, todnosne trpucem muskim, dok Zenska bokvica (Plantago major} razivaju valikim trpucer ili bokvicor Zenskom | Prema obliki listova rezikyju se Zencka ih Siokelisns Dakvica (P. majOr) | rmuSka , uskolisna bokvica (P. lanceolata). U mecicini se vise Ceri muska bokvica (Herba Plantaginis fanceolatae).bokvica rmuSka ll trputac muski trajna je bike s prizemnim, uskim, Sulleastim, gollm i avim istovisia. Na lstovima je nagiafeno 3 do § provocnih Zila, Cveina stapka Je bez listove, uglasta | Uuspravna, 2 zavetava zeleno-smedim cvetnim Klasoin. Plod Je {dvosemeni tobolac. Sta rairena je pa cele} Furopi, sjevernoj, ‘srednjoj | istotnaj Aziji, prektiéno gorovo u etever ‘svijetu, od ravnica do" planinskin panjake. Vio Besta livadna. biljka te se pojavijuje na. svim “ livacame, u poljskim medama, uz rubove puteva, grabama, jarcima | na viagnim nepiocnim tlima, Vio se testo. pojavijuje u_ojetelifima. U brdskim | Sumskim predjelima mode se list upuca zamijeniti s otrovnim listovima Zuckaste i Taste pustikare (Digitalis ambigua Murray i Digitalis ferruginea L.) i to prije njihove cvatrje, Jer sulistov vio sién my Lekoviti deo bitjke: za lek se skupljaju koren (Radic Plentaginis} se kopa oc sredine avguste sve do kraja oktobra, Nakon sto se korijen dobro ofisti, najpolie ga je, ako se radi o ‘manjim Kolitinama, nanlzatl na Konac | esusil ha prozratnam mjestu. Llsiovi od patetke maja do kraja avgusta dok se bijks nalazl u cvatu | dok Jo8 nije zrelo sjeme. Listovl se moraju neposredno nakon branje ratiiti u posve tankom siofu | suit) na prosraéiom ‘mjastu u lady, Ceécim diranjem | okretaniem listova za vrijeme sudenja listovi mogu lake pocrnjet, no za pripremu caja mogu se samo upotrijebiti posve subi listovt koji ara kon suey navi Zelen. Seme Se sakupj maxon \Vreme evetanja: od maja do poéetks septembra, iris 1 ukus: lstovi | korijen su gotovo bez mmirsa, nallkna miris trave te imaju slankest | pak ukus. Lekovite | djelotvorne tvari: uz glikazide, seponine i gorke tvarl, bila sadrél Ssupstence sliéne taninu, Sader, eteritno ulle, ‘la vrijedan klorofl,velike.Koliginesluznih tari (ksi, vitamine A, Ci K, Heber, | Kelej,fosfornu kiselinu # sirini enzim koji se bmn) nalazi iu Zeluéanom soku sisavaca i Hudi. Taj siriéni enzim u zajednic s kiselinama uzrokuje grufanje mijeka uv crjevima. Na zemijistima koja sadr3e cink, bokvica Je u stanju upjath inkov karbonat, 2 s abairom na staniste na kjem raste, bokvica sadrel rmanje il znatnije kolitine kaljevin sol | kremiéne kiseline. Lekovito delovanje: botvica musa ili puter mutki sedi nage lekovte materije koje jo daju sposobnostu leer sin Peri eere ce aca hod "ee, mange shane Elicina. Tres ja proce tka pcre safe, upale ieihwrnova, kale, neipavee, Zaki taberklone pica jal ga naj eri ind Sinan wren ca ane i loge, ec water vrata prot plush univatngh bolt be Serath Boles. Bolen visio pupunazs leleny toetusenih tes pute. Bokwica Je posebno pogecna 2a decu Jer jo Je sok ukusan, Faroe kde sa rele Seder Hi mado aj od listova bokvice treba piti sto je moguée top Najbolje je jedna Scbiea aja odmah ujutro ~ nataste, a zatim 1- 2 fotjce preko dana i jo jedna uvere, pre spavanja. Tako se postize mima noe. Svede zgnjeteno Il8ée siuil kao oblog koj| se stavija na mesto boda insekta I ujeda zmije. takodje se stavijalu obloal kod vrudh oteklna i rana koje te8ko zarastau. Sok od svekeg Ilééa koje dobro izgnjetimo, nakapa se na ranu, te zaustavija krvarenje | ubrzava Zarastanje; sprecava upall | Lubla¥ava bol. Oblog od Iéa hlaci nage nakon cugag | naporneg hodanja Sok od bokvice: 200 rama ica bokvice, 100 9 koprive (nica coca}, "100" maslacka (Taraxacum officinale), 1009 stolsnika (Achilles mitefsium) J Sve se dobro izgnjet,isvene kroz Satu lanen kp, Pracedi, zatim prokuve ur skicanje pene 1 koje se Sluplja'pe pov-Sin’, dobijenom saku codeiu se ove ‘elke katke rede, pase to ponovo Kuve doke $= ne zgusne fako da postane kantasto. Kad se Sok ahiad, ulva se u boce_, 2 da se ne bl PPokvario, coda se svako) boc tia rokje. Pre pote’ pomeba se sa toplom vodorn , pola ~ pole. Za pluéne bolesti: Pomeia se 200g listova bakvice, 100g listova koprive, 100g billke pluenjaka, 50g listova i cvetova podbela, 50g hhajaucke ‘rave. Od te mjeZavine usimaju se 2 Zajne Hice za 1 Zalicu Zejnog oparka | nakon sto se Zaj malo ohladio, codaje se {Léajna dilca meda, a piu se 2 do 3 Zalice dnevno, Viio Je omiljena upovreba svjeke iscedenog soka bitke u cvatu zajedno s korijenom za Wjedenje kroniénih katara: katare Gijeva, probavnih smetrji, Zeluzarih bolest, crijevnih parazita | lerverenja. Sviedi sok uzima se vise puta dnevno i to 1 pune Jedaéa Zlica soka pomijeiane s pola jedace dle ugrijane vede. Kneipp preporuéa bokvici za Gicenje krvi, narocito kod kkroniérin kaznin oboljenja (© le¥enju rana: "Rana se br20 Ispere, nekollko se listave Zanjet\ | njlhov sox nakaplje na ranu. Rana se nakon toga 5 {iha nju se stave listovl bokvice | tako se rana brzo let” Bokvice deluje na stezanje, te se s uspehom upotrebljava kao bilka 22 rane, Usiovi bokvice smirujukrvarenje rana, a lede i ‘opekotine; listovi se zgnjete, premalu belancem | stave ne opekotine. Sveie iscedeni sak sa_svojam asabinam da sufi, Stefe i Gisti krv, led sve netiste Zireve | one koji cure i koji injegaiu tkivo, zatim stare rane, ugrize Hvatinja, opekotine, a | otetene Flezde | hemerokde. ObIoz! sa sokom od bokvice Iljete teste glavobolje, sok listova kapan u ho, ljeéi bolove uha. Razrljedeni soX kapan 08, hladi | smanjuje upalv. Svjeie istjesteni sole peéen u rakij, uzima se kao sredstvo za masiranje radi umirenje bolova ked podagre (git). Bokvica u obtik sirupa vrio se preporuée svim nim bolesnicima, koji boluju o¢ pluenih aolest, pluéne tuberkuloze, onima koji tedko _di8u, kajucay I'u prima imaiyprekoryemsizv\ Isprobani kuéni recept za spa: uzme se boce za konzerviranje se sirakim griom, volumene 5 litara, fe se na njerino dno stavi 2 do om dodo pritsnctin svjefe ubranih lstova bokvice. Na to se naspe oko 1 cm debelo e€era, 3 na to opet slo} dooro pritsnutih listova. Tako se nastavi Izmjeniéno, slojevima Seéera | listova dok boca ne bude apunjena, Baca se preke no¢i astavi pokrvena, te se drugi dan fa Ist natin nadopuni, jer se sadr2al boce preko nofi siegne. To Sse ponavija tako dugo dok boca bude potpuno Ispunjana, Sada se u vrtu, na zadti¢enom mijestu, iskopa jama, grlo se boce zatvon trostrukim slojem pargament-papira il celofans, boca se Staui u iskepanu jamu, pokrije dasticom i jo8 optereti karenom ilvopekam. U visini kemena ti oneke gorrj se cio jome progin | ina ta stavi jaga daska, Daska bi trebais bi na dubini 20." 30 em Isped poveline zemlje, Konatno se ostatak Jame zatrpa zemijom | kraj toga zabode dattica radi cenake mjesta, Boca Sada ostaje 3 mjeseca u zemiji, sadréa) boce vrlje u ravnomjerno} toplini zemije, a iz istova Se pomatu SeCora iludi sok u obliku sirupa, akon isteke toga vremena boca se oprezne izvadi iz zemlje | heli sadriaj boce dobro. istijefti u vocnom tjesku i tako obiveni sirup 04 trpuea jednom se prokuha. Tijeétenje kroz teaninu, kako se to Feéte radi, nije preporudhivo, jer takvim nepotpunim tjeltenjem ostaje previée neiskariftenog ostatka. Dobijeni sirup napuni se u boce i dobro zazepi. Ta) sirup je najboli kuén! Ijek protiv avin pluérih belest. Onaj tko nema Vigstitog vita ine moze provesti ovu. vrstu vrenja. putem raynomjerne topline zemlje, neka stavi bocu,na stalno. toplo mjesto,najbolje u biiini Stednjaka. Sto Je toplina Faynomjemija, to Je | vrenje povoljnije. Prekidanjem procesa \renja hladenjer, nastaje manje vrijedan, ako ne | pokvaren sirup. U sluéaju potrebe, djece uzimaju sirup vise puta dnevno Exjnom Hicom, a odrasiijedaéom Hlicam Plantae Magnoliophyta ‘Magnolioasioa Lamiaies Plantaginaceze Plantago Plantago lanceolate Bokvica Zenska - Plantago major hokviea, bulvica, bela bokviea, éalnik, marina bokva, paskavica, pitoma bokvica, Siroki tputac, tarpotac, terput,trputac obién, velika bokvica, velki trpotec, Slavac. Latinskt naziv: planiago major L Engleski like: prizemn’lstovi bokvice Zenske il trpuca slezeni su u oblku rozete, Eirokog su iajolkog oblika, po rubu lel il slabo nazubljeni, a na golim lstovima istiée gp se ‘biéno oko 7 Fila provodne nervature ista. Cvjemna ff Stapka je uspravna i okrugla, a cvjemni klasi je E ‘uguljasto-valjkast. \Vreme evetanja: od maja do septembra. ‘Stanite: bokvica Jenska Il trputac veliki moze hadi na zapustenim —livadama, pustim zemijttima, ‘stazama i putovima, ‘ali iu Wiainim crabama od nizina’ do visokih Planinskih podrucia. listovi, a sufe se U tankim siojevima na hiacinom 1 Prozrecnom mestu Lekovite delovanje: korist! se kao sredsivo za lecenje rana i dreva Jer suzbija upale. 1sto kao bokvica muska il Uuputac mult, koristt se kao lek protiv kata | 2a rastvaranje luz iako se u tome daje vige precnosti trpucy muskom. Korist Sse u lecanju bolesti mokracnog mehura te creva na Zelucu i Primena u narodnoj medicini: uotrebljava kao lijek prativ katlja za rastvaranje sluzi lako se esto dase precnost musko} bokvicl, Jer je 2a te svrhe prijatnja | ugodnia. Vito hvaljena kao sredstvo 73 Ietenje rane Jer suzbija upale. Svje| su listovl Prikladni kao obiozi kad reakoje na ciepljenje, 23 ljetenje éra ha rodnic\, upale atiju, Gra potoljenice i raid na usnama. Za Ijatenje th bolesti pripremaju se viazni | top oblozi od éajnog ‘parka od svjezih ii osusenih listova. Obloge treba obnavijat svakih pola sata, a tkanina se uvijek mora promijenit Unutarnja primjena protiy Bolesti mjenura, te kod Zireva na Helucu terjevime, (a svetin st omen tstovs prprema se éajni oparak | to + Eajna kaditica za 1 Solju aja, a piu se 2 do 3 Solje dnevno, vasiadeno Iu gutljgjima. Vrio Je uspefna primena svede Iscedenog soka od listova za sve navedene bolest | teSko€e. Istorijat: u starokineskoj medicini bokvica je uZivala najveé uuglad. Zenska bokvica, (che-chien tze), bila je kod kineskog era Shinenonga veto} cen nego mutha (che-ehien-ye), -neng ga je hvallo radi njenog djelovanja na ilucvanje Tmokrace; an umiryje katalj | daje ofima jek! sjaj, poveeavs Spolnu snagu.muskaraca | sterline ene Gini” plocnima, Navedene [ekavite mod bokviee isu. spomenute niu Jednam evropskom djelu o lekovitom billy. Oa se oveje, trebalo bi se raditi | 0 djelotvarnim sastojcima bilfke, koje su uvjetovane crugim stanigtem. Jedna prastara kineska tajna droga protiv pojave kryi u mokrad | protiv bijalog cuijeta sastavijena je najvetim dijelom iz scka.azijke ‘wrste bokvice. medic starih Grka i Rimbena bile su bokvice vio omiljene Fjekovite ‘bike. Pinije twrdi da. je svjefi sok ‘muke bokvice pauzdano sredstvo protiv posliedice ugriza divin Zivotinja 1 uboda xorpiona. U starogermanskoj medicin! bila Je bokvica kao Yekovita bila cljenjena | poznata Jot prije no éto su Rimljani datlt u Germanijuy 2 Isto taka iu Engleskoj. Sve kjige o ljekovitom bil srednjeg vijeka pune su hvale o obja viste bokvica, 2 jedva da bi se mogao nazrjeti kraj svi oblicima lijezenja iokvicom, tim vige Sto je i sadainjost o toj Hakovitoj bic onijela nove zanimijive zakljueke, Tako je or. Madaus dokazao da svje® sok bokvice spreéava grianje krvi pa, dok se normaino gruSs za 3 do $ minute, dotie se krv pomijeana sa sokom o¢ bokvice zgruala tek nakon 24 sata. Kod nas raste dvadesetak vrsta bokvice. Ima je pored puteva, na livadama i painjacima, po Sumama, evataju od praleda do zime iad davnina se koriste protv mnagih oles Posto! Zenska (Ziokolista) bokvica, muska (uskolista) bolevice | srecnja, Neke se od najdavnijin vremena u narodno} medicini Upatrebijavaju za legenje mnogin Boles, 2 1 kao profilaksiéno ‘sredstvo (zelen list | sok i lista kao proleéna vitaminska kura) st se bere sve dok biljka cveta, a koren se vadi cele godine. Koristh se eve | suy list, rede cala bilka | Koren, Harnljski castav i dejstvo sve tri veste bokvice gotove su ist U lists ima oko Ext odsto tanina, pektina, limuneve kiseline, vitamina C, seponcsida i ftoncide, U semenu ima siuzi, mesnog ulje, belantevina i Sedera Upotreba: Bokvie> Je omijeni raradni_ lek Dokazana je rjena ondbakterka mot, jr su U njoj otriven! fRandid._ List bokice”deluje pretly raznih upala kobe | suzokede, polatava Tutenfe tetnost) u plutima | time’ slekfava iskedjovanje guste Suve sluzi is organa 22 disenje; smanjuje utestalo mokrenje | ovaj deluje na organs 70 varenje: prliv, Katar,gréei, Gr na dvonsestopalaznom erevu ina Gelucs. Korst se za ublazavanje napada kai Korisna kod oboljenja: ON + disajnih crgana, kod Jakog katra, kadlja, pludne astme, tuberkuloze, = Esti krv, pluéa i Zeludac kao nijedna druga bila, pa je dobra 22 sve Hjude koji su slabokrvni, slaba pluéa i bubreya, imaju sip, ligajeve. = dabra je za lezenje rana, egrebotina, posekotina, uboda esa, = list bokvice leéi Zuljeve, ~ svaka oteklina splasne ako se neguje svetim mrvijenim lstovima, €aj: navesenu kabiticu liS¢a preli pustlti da kratko odstoj. ssa detvrt litre kijugale vode | ajna medavina: navrSenu kafenu kabiticu mefavine bokvice majaine duties “u jednakim celovima preity sa cetvet ita Iejuale voce. blog: sveie listove oprati, zgnjedtl oklagljom | staviti na obolelo mesio. Sirup: dve pune katike opranih listova sameljte w magini za mlevenje. Dodajte malo vode, da se ne slepl, 300 9 nerafinianog Seéera i 250 9 meda. Uz stalno metanje, kuvajte tna thoj vatri dok se ne zusne i tede, jos vruée, » nalite fladice | Zuvajte u frizider Sirup od bokvice biagotvama deluje na jp sluzokoiy disajin organa | blaze tegobe txzvare upalom luda. Miade listove bokvice reba dobro oprat ‘vodomsamnfetl ih mafinom za mlevenje | kroz platno Iscedit! sok. Litar tako dobijenog Soka pomegatt sa 2 Kilograma Seéera | kuvati 10 minuta, Pi po Krasiku sirupe pre svakog obroka Plantae Magnoliophyta Magnoliopsica Lamiates Plantaginacese Piantago lantage major Bor, bell - Pinus sylvestris Drugi nazivi: bell bor, tam, divi bor, borika, borave, luéevina, umsk! bor, gozdni bor, obit bor, smrok, sm*&, Latinsi naziv: Pinus sylvestris. Engleski: Fine white ‘Sinonimis Pinus rubra Mi Opis biljke: beli bor ima stablo koje mote narasti vide od 10 metara. Koren belog bore predire duboko u tle. Dok je miadji, njegove grane | deblo pokrivent su smedje-crvenkastom korom koja. posie postaje sivo-smedjom. Grane se Sire u obliku KeSobrana, Iglice belog bora sastavijene su u cupercima po dve Zzajadno, duge su 5 do 6 cm, a bola im je sivo-zelena. Cvetovi su Jednodomni. 12 2enskih cvetova oblikuju se mall cefer, kojl w pocetku imaju crvenkastu, 2 posle smedju boju i postaju drvenasti. Sadrii: smole, vitamin C, pintol, gorke materije, ffarsko ulje, belanéavine, “masno ulje, karoten | uranium, Miris 1 ukus: smolast | poput terpentina. Jreme evetanja: Januar, a vreme sazrevanla femane Oktober sledace godine Joeru seu februny, marti apa & ‘Staniftes bel bor rosprostranjen je po cel} Evropl, 2 fe raste u nizinskim | u brdskim podruéjima sve do (ieoun plannatn pod Istorijat: Borovi se od davnine smatraju ljekovitim biljkama. Borovi s Himalaje bili su vaé prije 5000 godina poznati po svojoj ljekovitosti u puékoj medicini Dalekog istoke. U Kini se bor zvao kao i danas *sung’ te su iglice bora upotrebijavane za dimfjenje Prostorija u Kojima je netko umro. Prema starom kineskom shyaéanju fini miris borove smole primamijuje duh pokojnika u njegovu kuéu te on ostaje | boravi medu presivjelim rodacima. Iz smole bors, mijeSane 5 biljem, pripremale su se mnoge Ijekovite masti, 12 zelenih math Si8arica pripravijen Je laganim kuhanjem gj za Gééenje krvi te je i ovdje primijenjeno Uisuéugediénje tumagenje puno poezije: "Krv mora mirisati (tj. more bit! Gista) da bi se pobudio duh." Lekoviti deo biljke: za lok se upotrebljavaju mladi izdanci | iglic. Iglice bora, kao i sve iglice cetinara, valja upotrebljavat, ‘Bo mogucnosti, neposredno naken branja, jer se vitamin C qubl suenjem, tako da Iglce (cetine) koje se cuvaju vie od godinu dana potpuno Izgube svoja lekovita svojstva. Koliina vitamina C Je vrlo ovisna 0 vrsti bora, njegovom staniétu, starost, ‘adlénjem dobu kada se sabiry iglice | 0 stupnju usitnjenost| iglce. iglice sabirane u proljete (april) imaju vrlo visok pastotak vitamina G, igice izrezane neposredno pri pripreme Zaja imaju ide 60 posto, a sitnije izrezane i do 80 posto vige vitemine nego neusitnjene iglce. Kao | kod svih Eetinjara eteriéno ulle je Aajurednija Yekovita tvar, koja se kod bijelag, @ posedno kod planinskag bora, moe dobiti u nejzdainijim kolidnama, Uje bora sadrzi felancren, kadinen i pinen. Lekovito delovanje: mai izdanci ora karst seu leconj zastarlh katara dinin putova, promakost, katila, leganijeg bronhitsa, 23 Shales Nal Maa ttre ighcn Wonste se, tkocje. w lecene sire tu lear reumalach fates i gta uloge), Kod srceva | fozvanih duc ‘Simona rit ae tk stella smola. 23 leeanjeoredjenih bos. ako rede kovsto se cder Sirup protiv } kaitja: Dvestotinapadaset_grama__miladih borovih sisarki (dugih tri do. pet santimetara) dobro ‘prot | staviti da se kuvaju oko pola sata na laganaj vat «fit voce, poklepljens. akon tog" perioda tecnast pracectti | amésati sa peceset militara alkehalnag petnaestoprocentnog rastvora propolise 1 jednim kilgramom meda. Nakon toga ssmesu dreat jos petnaestak minuta na potpuno lagana} vatri na temperature od cetrdesetpet stepent (najbolje na kraju sporeta) Uz mesenje da se masa pretvor! u ujednacen sirup. Prohladjeni sirup fait} u staklene pesude | uzimati po kafenu kasiku tt puta ‘dnevno pre Jela Za hronigni bronbitis: Pedeset grama mladih borowih iglc dobro isprati pa spustiti u pola litre kijucale vode, Ostaviti de uca jos petnaestak minute na lagano} vate a zatim skinuti s2 vatre i ostaviti pokloplieno da osstoji Jos dvadesetcetia casa Nakon tog penoda tecnost procediti kro? gazu a dobljenu teenost_pomesatl sa jecrim kllogramom meda. Sve dobro lzmesati dok se ne cable homogena mase. Upotrebijava se cetir pura dnevne po jecna supena kasike pasie jel. Melem od borovih igh se uspesnokoriste za” bole « lebacivanje slaima, — protiv _svih fluenih. tegoba, 2. narocita_prativ Brehlade i prot bronnijaine astme C= Je sakupitl jedan kilogram, Jo moguenast sto miadjin boravih zdanaka, dobro ih sprati | poredjatt a Suvu Galvetu da se oceda, Borove izdanke leno redjati uw vacu staklenu teglu, | svaki red zasipat fsecarom. Na Kilogram izbojaka upotrebit oko jedan Idlogram Secera, flapunjenu teglu treba zatvorti celofanom i ostavit) de fodstoyi pat do sest nedelja, Izbojci ce za ta vreme pusiti dost Soka koji nakan tog procadit | sipat w staklenu boc. Ostatak ‘2bojaka preiti sa dva deciitara prrodne kamove rakije, dabro Dpromuckati da se 7aastell secern| sirup rastvor Jos jednom ‘aklju ocediti od izbojaks | pomesatl sa prechodno ocedjenim sokom. Ovakav melem moze dugo da stofi, 2 upotrebljava se po pola decitara (rakljska casica) jednom cnevno, najbolje ujutro. Recepti iz narodne medicine: mlade izdanke bora traba brat! potetkom proljeée. Od toga se priorema oparak ito uw omjeru 1 io igica 22 10 dijelova vode, a upotrebljave se ili kao ta} zasiagen_medom ‘kod. zastarjelin katara dlénihputeva, Dromuldosti, kaélja, laganijeg. bronhitisa i 20 Inhalacie {Gredstva 23 udisanje). Recapt za tev. Zumski sirup: 2 kg svje2ih borovih ledanaka prokuha se sa 9 tara vode | ostavi poksiveno 2 dana da odstoj. Dobivena se masa hhakon toga kroz platneni rubac procjaul i istjesti Tekudina se zatim vz dodetak 1 kg Seéere i 0,5 kg meda lagano prokuna | jo§ topla rapuni u staclene posude (ne u bce) koje se dobro zatvare dvostrukim Bergament-papirom lil celofanom. ‘Treba pazit da se miadl Fedanci sabiru sama po sunéanom vremenu. Pravim ekstraktom borovin iglica triiju se WSajem napadnuta mjesta na kodi te se astavi da se exstrakt osu8) na Kos. Tek crugi dan Ispere se haslaga koja je poput glazure. Oboliele od reumatizma | gihta reba u protiece kroz nekoliko dane podvré sijedeéo} kur: ‘dnevno se sabere 30 g svjedih borovih izdeneka koji se popare = 4 litrom vruéeg mljaka. Nakon stajanja od 1 i sata procijedi se i ‘a kolina pije tokom dana u guijajima. Ked greeva izazvanih 2uénim kamencima uzme se svjeie, upravo_Istekle borove ‘mole, rastopl w 20 9 etera Ito se ‘dnevno uzima Jedanput § do 10 api na kocki Se¢era. Klasifkactja: ‘ Carstve Plantae . Razdeo Pinophyte fs Rasred: Pinopata Rea: Pinales S Parodice: Pinaceae yp ce oo & a =. e Napomena: Sledete vrste "!) borova kao Sto su: . Fae ame nies WO VO\ OTE Bs Bi Pie src Hoc. — (Seon Pru ine Poh Var, austriaca Host ~ Pinus nigricans Host) ~ bor, gluhl bor, Iuéika, ernebor - primjenjuju se Isto kaa | bell bor. bor, krivi bos, krivuli, mali, cus. iz bor klekovina, berié, gorski borove, Klek, Klekast Uatinskt naziv: Pints montane mil Engleski Pine mauntain ‘Sinonimis Pinus mughus Scop., Pinus pumila Haen., Pinus luncinata Rem ‘Opis biljke: ploninskl bor raste v_airokom fevropskom planinskom pojasu | to najvige u gornjem Sumskom pojasu. Taj bor retko ima ObtK drva.Najée8ée “raste nepraviina ‘azgranjen i prilegao uz podlogu. Ulje_planinskog bora i njecovih eda naradito je delotvorno eo sredstvo ze inhalacijy kod svih Lupalnih stanja cisajnih puteva kao i kod abotjenja plug. Esencija od crnog bora: Kod pacijenata koji boluju od katare pluéa il bronhija treta radi pdboljéenja i dezinfekcije sobnog Zraka . rasprSit! esendju o¢ cmog bora je- to djeluje na pospjetenje iskadljavanfa | olakSava clsank Ulje od crnog bora i njegovih podvrsta (Oleum Pici pumiionis) najbolje Je nabavijath samo u apotekama. Priprama kupki: Ako malo dete boluje od rahitisa i ima poteskoce 5 hodanjem, pripremaju se svakodnevno 2-3 mesecd kupke od iglica planinskog bora, u kojima se ‘deve kupa oko 15 minuta, 4-5 foka narezarih suvih igica stavi se u 5 litara vru¢e ali ne | kipuée vote, pa se ta) oparak od iglica ostavi nna vrucem ftednjaku oko pola sata. Oparak se ne sme kuvati, ali treba stati po mogueosti Sto toplijl. Nakon toga se oparak procedi | ulje u kupku. Ova je kupka korisna | za odrasle sone Al koje su osiabile nakon dugotrajne poles. Osobe koje rraginjugintu. i reumatemu trebaju_naratito esto upotrebljavatl te kupke. Kod pripreme kupki ze odrasle luzima se dvostruka kolltinaiglia jer je potrebno | vige voce 72 kupanje. Bora¥ina - Borago officinalis Plantae Pinophyse Pinapsiaa Pinales Pinaceae Pinus Pinus montene Pious combra L. (Deugt rnazivi: cemprin, gladki_ bor, limba, azulek, pin, planinski bor.) Pinjoll: Od ovog se bora upatrebliavaju ‘narodno} madicin protiv bolesti pluéa tev. fednosno, vilo mashe | hranjive semenke koje se oe ‘ora, a ukusne su i dobre za jelo. Cetii dela pinjola tno se izreiu, pomeiaju sa 3 dela korena ticka i popare juéalim Kozjim miskom. Usime se tokom dene u 1 do 2 rOKS: 9 Drugi nazivi: Horaé, borak, borac, boraa, kazmelj, krastavac, kvaska, lisitina, poraga, poret, Volovsk! jezik, zajitac Latinsid naziv: Borage officinalis L Engleski: Echter boretsch Fl wn barra em oie ne setae ae” Sakae aa Bes coke Saal See: ea a Boas Sa a A ea eee (es srabrnkasta. Sivo ~ zeleni listovi su na kratkoj patalje, agi do 10 cm, ovain i jajasti s valovitim It siabo nazubljenim rusom. Cvetovi su zvezdast, § et Sljtinlatica | uodjvim emi venavima pragnika, Skuplieni stu obefene cast. Njegow prekrasni Cvetovl mogu biti bele (Borago iba) il plave, ruitaste pa fak | jarkoljubitaste boje, Cveta o¢ juna WA co avgusta Miris i ukus: miris Gtave biljke je eromatigan i pomalo sliéan mmirisu. crvenogluka, se laganim kiselkastim ukusom, koji jodseca na ukus krestavea, reklo i rasprostranjenast: Domovina mu je verovatno Mala ‘Aaija il podrutje zapadnog dela Sredozemija odakle Je jo8 u arom veku dogao u Jusnu Evropu, gde je uskoro postag cenjen ne samo kao pata 22 pele nego | k2o lekovita hilka. Veé su mu Rimljani dail prednost kao dodatku saat. Manast su ga donall u \itove sredajoevropskih manastra, a uskaro se odatle profirio | U seljatke kuéne vitove, Borauina se susrate, lako eto, na rnafem obsinom podruéju u poludivljem stanly. Kao ro Dmiljena Kuhinjska like mnogo se uzgeja u povrtnjacima i a kkuénim vrtavima | to pessbno u podrugjima gde je koriééenje luobizajene ili kao povrée i kao dadatak sala. Uzgaje se Sirom Meciterana, Male Azije, Evrope, Severne Alike | Juzne Amerike. Stanilte: Borafina raste samoniklo u Srecnoj | Tstoeno) Europ|, luz morsku ebalu, na polima | zapustenom zemjistu. Samoniklo raste u Daimacj! f Primorju na neuredenim divi podrudjima nha Kojima uspeva mnogo bolje nego u kultvisanim vrtovima, Upotrebljivi deo biljke: Za lek koriste se listovi (Folia Boraginis), cvjetovi (Flores Boraginis), a najveéim dijelom éitava bijka u cvatu (Herba Boraginis) koja se sabire w lipnju | srpnju | ssu8i u hladu na prozratnom myjestu. Iz ploda-semenke cedl se ue. Hemijski sastav: Boratina Je najbol | najbogatlji dostupan lzvor gamarlinolenske kiseline u prirodl. Sadr2i dvostruko vit nezasiéenih masnih kiselina nego pozneto ulje noéurka. Borazina Je Dogata omega 3 masnom kiselinom i cmege-6. masnom Kiselinor, koje organizam ne moze sintetizovat. Ulje, debienc hladnimm gresavanjem semenki, sacri linolensku (22%), gama- Tinoleaskt,, kao | palmitinsku (13%), oleinsku (20%) 1 inolnu Hiselinu (42%). Bez mirisa je. Lekovitost: Koristl se kao lek 22 bolest|stc2, a posebno kod nnerviih tatkoéa i lupanja sca. Pospebuje ialutivanje otrovelh rmaterija iz organizma. Deluje antifibrezno. Tonici od ihr listoveborazine | imajuumirujud | osvjezavajudi hladni efekt. Delotwor kod snizavanja —_povite temperature. Kaa éajew pomafu smanjenju. o&n09_pritiska, Ova lekovita | zaéinsia Bika smirvje ‘melenholiiu 1 daje hrabrost. Dobra je kao lek kod nervoz tetkoGa srea | kod nervoznog lupanja srca. Pripisuje muse takade _delovanje protiv_otrova. Potpomage mnojenje ivima ciursticks svojetva, U oblku.tinktura | tonike ‘uzetna je _efektan kod lefense problematiéne koe | esipa kao | artrtisa sirup od boragine primenjuje se 7a G8éenje forganizma od toksina | kod respiratornih infekcija. Ne sme se korstiti pregesto 1 u prejakim dozama, jer sadrii odredene Jedinjenja, koja etn deluju na jetru. Uje boredine spada u nailekovitja bilina ulja. Koristi se kod upalnih procese, suhe kote, sta, tretmane ofiljaka, kod psorijaze, ekcema, dermatitisa, kao i uvak kada je koiu potrebne regenerisali, Upotreba: Boratina Je danas neopravdano podcenjena zatinska billka, 2 dostupan Je u celom svetu | vilo Je Jeftin, Tokom cele ‘sezone cvetanja, od luna do septembra, mogu se koristiti svedi istov! | cvetovi uv kulinarstuu. Miadi listovi jedu se sved, kao a vet se maga spremiti kao spanaé ili iseckani kao dodatak nacevima od mesa. Sitno isecken’listovt daju prijetan, osvefavejue ukus letnjim napicima. orazina sew. raznim ‘svetskim kuhinjama koristi na brojne natine. Kinezi stove pune 1 uvijau_sliéno sarmicama od vinovog Ii8é. Nema Je koriste Uugiavnom u sosovima, salatama, uz lsnato povrée, au Engleska} je omiljen z2 eromacizovanje alkoholnih pit. Svedl, kandirani, ii cvetovi smrznuti u kockicama leda koriste se da ukragavanje jela, slatkise i piéa. Ustovi su izvesni iemefani = kuvanin povréem na joguru, simon Borazina ‘se karist i Danas se na tru preradenom stanju | masiacy, sitno naseckani Sendvige il festering, amazu ili_mekanom siru. 2 pripremanje krem supa. of nal boradinau U prahu I suena za Gikenje evi, protiv zateplienja | prekomerne stuz: pometaju ce 2 ake cvetova | listova borata | po 1 gaka lista masiazka (Taraxacum officinalis), turice (Agrimonia eupatora) | puzave pinke (br. 5). Od te mjesavine uzme se 1 jecaéa Hlica 7a 3 lie ode, prbvemi se tay oparak | pje u guthayima ‘Oblog: iain! | top oblozl, stavtjeni na upalene oti, ublazavaju boloveljete upalu oti. Napomena: cvetove Boraiina, koji kao divi raste na rneobradenim poljima i pustim mastima, mozete zameniti s billkom vueji rep, lisiéna Iisgji rep, (Echium vulgare L.), koja je Zesta na istim stanistima, Rezlika tzmedu th bijaka je u obliku bike I veifinl listova kao 1 u tome, da cvetovi Borszina Imaju Prasnike s izduSenim privescima, a kod cvetova isgine nema th Privezaka | pratnis Strée caleko Ivan everne krune. Osim toga, Tisigina nema onaj karakterstian ukus kaj! Ima Borazina, Klasitikacija Plantae Magnoliophyta Magnoliopsida tamiaies Boraginacene Borage Borago ofcinas Vaccinium myrtillus - ae Narodni nazivi - brosnica, burum, borouinka, borovnjaéa, brusnica, cra borovnica, éna jageda, divja més, kupinaés, mrtovrica, planinska mrtvinca, vresinje. Latinski naziv: ~ Vaccinium myrtilus Engleski naziv: - slueberry Sinonimi: Myrtlus niger Glib, Myrtius silvatica Bubani, Vaccinium angulosum Dul., Vaccinium mentanury Salis, Opis Biljke: horavnica je niski, razgranati vigegodinjiigrm, Hv i do 15 godina, visine 20 do 60cm, 5 puravim korenom 1 Uugaonim, Zliavim | zelenim stabljkama, Mall listovi jajastog su oblia, 5. kratkom petelikam I po rubu silno testerasto hazubjjeni. Pejedinagn cvetovi smestent su uw pazuhu lista, ‘keuglasto-2vonolikog oblica | svetlaruditaste boje. Plod je sotna emo-mmodra bobica, valine gratka, koja gore zavigava krudnim udubljenjem, Vreme evetanja: od aprila do juna (jula), a vyreme sazrevanja plodova ad jurado avgusain, Zaviena od poloiaja visine staniéta gde bijka tuspeva Miris 1 ukus: bobice su gotovo bez mirisa, odnasno, fnog ‘oporog mirisa nallk na miris svede tume. Svese bobice su Kiselkasto-slatkog ukusa, dok su u suvom stanju nests trpke. Sok bobica je tamnoplave, gotove cme boje. Stanigte: vo je posnote bike planinskog i brdskog podruci, tke ceo) wean roots pokes io elo Emogorénin Sumo. Borovniea Je vara. bike, narotto na mmréavim tia, Jor obogace to umusom, Lekoviti delovi biljke: list (Folia Myruli), bere se u maju, Junu, julu | avgustu, 1 svede il osuene bobice (Fructus Myrtli} koja’ beru u julu, avgustu, septembru i oktobru. Ukoliko ce se plodovi upotrebljavati sufeni, treba ih staviti na sufenje na Sunce ila neki drugi aver toplate. Pre susenja. plodove treba ‘fistti od sitin granéica i listova, Lstovi se sue na senovitom | prozreénom mast a moraju sabrati pre sazrevanja plocova, Jer Se mini, lekovita matenja u lists, 7a vreme sazrevanja plodova gubi i istove. Ponekad se korist | koran borovnice, koft se vadl pre cvetanja. Sadrii: listov' sadrés tanin, arbutozid, glikezid micilin, vitamin , kina-kiselinu, glikezidu ‘sigan enkoiin, flavanski heterozi¢, Aébatanin, jabuénu i limunsku kiseliny, Seéer, vosak, quu | Pektin; plod sdréi tanin, pektin, Seder, limunsku, jabutnu, Oksalnu | dllbarsku Késelinu, vitamin ‘C, arbutosld, holin, flobatanin, karoten, jednu jo nelmenavanu smesu gikozida, fale se me sme zament © gikozidom miriinm saereaim istoviena, | shui Lekovito delovanje: Bobicejademo svele il osulene i uloiene trrakju, Susimo ih na 45 stepeni C. Gd nh previmo !ekstrakt tradi, coda sok in re tlach EUbsil | lopano. prokuvan! plocov! dobro au adits prot prot, krvarana hemeroia | FFbeaen \ameraca,‘Kavert podovl Go egusnutom obiku nafbole 2 SredeWve kod ububnop ‘usa (yas pdominat). Preporutue sa tal oparak } Tstova | plodova_ prot. prolva, Kod fe debelog crave (kolis) mode se preperti vino’ ed plodova borovnice, © Pravo, — troko jn od pladova borevnice nije samo najprikladnije kod upale Klabelog creve, nego | protiy svih akutnih t hronkzh obolenje Yeluca i creva, kao. protiv.probavnih met, a. va Je delotvorne kod nedostatka apetta | ops slabost, verokovane tim bolesima, Tev.clapense usted process vrenja| vullenia, 8 to. at Zapravo probavne.amemje urtekovane tim procesima, brap se late upotrebom vina ‘od borovnice. Vino od borovilce J Fad toga najbolipriredr Tek protty nabrojanih bolest, jer so hime uplaju.| odvode produlahrastvaranja Totrovne materie Greviog sadriaja. Sadr2a) alohola U tom soku od plodova Beretiai a cajrariy wits znatto spretava { onranieave dal Faeviak bekterja | Lca kaje uarokuje belest, a da ce pr tom ne Fes perowotno ra toranu crewm Mora’ Us ta levanradna BEA e Galsje preccea viro of torovnes na polretatje creve {perstaitka) jer posedise svojavo co. ste¥e, I maim Kolénama, ol'uzimano redovno, djelije na povecanu otporost prot’ navedenin Zeludatnn I crevnin teskoca bee Stetih Popratnin pojava. I stvaranja.navike, ved, lspravnom teriizacijom konzervirani sirovi sok, nije samo pia invanradnag, svefeg. i trpkog ukuse, ‘nego. i ocligan lek mnagostrenog delovenja. Siravi sox je jedna od najboljin i hajprirocnijih sredstava za ispironje | grgolianje | u to} priment Tet katare gria | 2erela a marmelada rashladuje bolnuvreliau Uupalienin usta | Zdrela.. Ako se jedan gutljaj tog sveeg soka zacral dude vreme u_ustima, on le&i upalu zubnog mesa, | ima dredeni zaititni uticaj 22’ nastajanje gnojne upale zubnog mesa. Taj sok pre svaga umiruje bolove, zatim | lei leukoplak ju jezika, Gj, one male upeliene bele mre ne jeziku, koje se, medu ‘stalim, javlieiu i kod pusaéa, Ovaj sok oiklanje casto zadah iz usta pudate, 2 ako. se redovno plje, 1 ako pubat nije zalsta Strastveni plaé, uzrokuje odredenu adbojnest prema pubeniu, koja raste produZavanjem tretnana. Potretno je uzimati vise puta_na dan mele gutjaje koji se pre gutanja neko. yreme Zacrée u ustima, Zatim, ispravan tretman (svaka 2 sata 1 mala Zalea srovog soka), povezana sa strogom dlietom, odstranjue dosadne cravne parazite, oblika gliste (Ascarls lumbricoldes). ‘Ako se sve3i sok pije perladiéna il ako se sva3! plodovi uzimaju rnekoliko dana svaka 2 do 3 sata, nesiaju lakge probavne ‘smatnje, a otklanja se i esto tezak zadah stolce. Borovnice Utica na vid | cuvaju cen mrednicu. Da je lekovitest listova zavisna od vremena sakupljanja, ne moze se, upravo kod Tstova, fikad dovoljno naglasit. Ispravno sabrant listovi u Prvom’ su redu odiiten kliniékl Ispitan lek u legenju deere bolesti. Sigurna je dokazano da. mirclin, sadrian u_listu borovnice, ne samo da smanjuje Izlutivanje Seéera,, nego ga moze | potpuno otdoniti, Gikozid mirtinu listovima’borovniee mote se, orema tome, ¢ pravom nazvati "biljaim insulinom". T pored Jedinsivene ” lekovitosti lstova orovnice u ledenju feézrne bolest! ipak se Ietenje ne sme ogreriditi samo na uzimanje aja u__nekontrolisenom —abliku. Veliko dokazano lekovito delovanje lstova borovnice ne iskjuuje | lekarsku kontrol boleso..U ‘Svakom se slugaju mora_provoditi staine kontrola. sadrEaja ‘efera u kev | lalutivanje Seéera u mokred. Ispravna priprema éaja od listova borovnice: puna éajne katitiea dobro osusenih | usitnjenih listova prelije se 1 Soljom kipuée vode. Nakon 10 minuta éaj se procedi i pije nezasiaden u gutjajima. Koléina se razdeli na 2 do 3 Z0ije dnevno, ai rimanje Zaja treba prekinuti sat pre | sat posie ruéka. Pored lunatrebe aja od listova farovnice Kd Seceme Dolesti, maze se fakode tj 22) primeniti za legenje katara mokraénin kanala | tromosti beBike'(atonija). Kod dudeg trajanja Haserne bolest, breporudjivo je ¢aju od listova borovnice dodatl na neko vreme | Grugo lekovito bille. U tu se svihu preporuduju mahune od pasulja (Phaseolus vulgaris), kitica (Centauriam umbelfatum), kopriva (Urtica dioica), maslatsk (Taraxacum officinale), hajdutka trava (Achillea mifafotum) | listovt kupine (Rubus fruticosus). Dedaju se jedna do dve od navedenih. vrsta lekoviteg bilja u jednakim delovima. Plodovi borovnice wiivaiu se it sve il se Konzerviraju kao pekmez il keo kompat, pa se Ufivanjem konzerviranih plodova dodayu vitamini rueku, naraéito } kasno} zim Il proleéu kada Je hrana siromasna.vitaminima iene plodove borowice preperiii xe faganh pros, 8 fod eden safes, rl deotvora pomae mje 08 pods arovnice, Narr se stain judi, ka! pe od hrenienog Dorova it zavore,preporute vito umereno koRSanj rte of orovnice, ane asada ker od borvnic, Zarastanje rana: Koren fosuen, smrvijen U_prah i fodstranjuje gajilo meso. | acjeljenja rama. Melem Prioremijen iz sveze listova” kojima se doda Ulf, stavija se na otekline, borovnice, Posipan na. rane, za. davedi do (Fasten), droblyenin malo raking “Zesta. od borovnica” dase 2 do 3 Sake sviezh il borovnice stave u 1 ltru jake prepatene rakije i ostavi da odstoji 2 do 3 tiecna, To |"? ublazuje gréevite bolove u ‘ebuhu i zagrevg utrobu. Protiv | opadanja kose preporucuje se ‘rljanje glave s Eajem od listova barovnice duse vreme. priprema se tako Osusenih plodova t U nordijskim zemljama preporutauje se protiv hripavea éajna meSevina od suierih plodova i lisiova. Sirup od borevnice, pripremilen ed zgusnutag soka borovnice | meda, daje sa vise uta dnevno po sunenu kasi obolelime na pluce, onima koji pate od broshitisa, Eak | onima koji boluju ed tuberkuloze pluca. “Taj kueni lek daje vrlo dobre uspjahe kod hroniénag nedastatka apetita | telesne slanosti. Fisiki siaba deca primenom ispravne {eraplje s ovim domacim lekorn uskoro dobljaju dobar lgled, Istorlja: lekari starog veka isu poznavall borovnicy kao lekovitu biljku. Prvi put se borovnica nalazl opisana u 12, veku u spisima bilinarke Hidegarde gde su plodov! hvaljeni u leéenju aja i tuberkloze pluda. Novija istrazivanja: Borovnice, kao i druge namie koje Obiyu ftoherikatjoma, magu usporit gubitak paméenya povezan sa starensem, tral nova stulja. ma. pacovima. Pacovl su podeljeni utr grupe: tmladlpacovi ster pacovl |" pacow kaj 9u Dretranem. doblal Gkstrake borownice. Nation 12 Sedmice testovt sd pokazall vecu snatalljvast i Sposobnest. panéenlau grup mi pacova. Osim | “toga, star VP pacovi koji su ‘dobial ekstiakt Borownica 4, Lal) "A. pokazali su znatno bole fepultate na istim (oP Testovime od pecova Be rane noe | ‘dodatne cbogacena borovnicama Smatra se ce je. 79 blagatvorno delovanje boravnica zaslutan visok sadrtaj avoncida, narotito antocjana’ 1 flavanola.Americki Strucijaci su utvrdli da borovnice mogu de budu odliéna prevencija protiv pojave raka debelog creva. Kijuina materia u ovom ukusrom plodu je pterestilben, priredni sraini tioksidant koji efikasno vezuje slobodne radikale ina taj naéin, Eis organizam. Slicne materje su vez ofkrivene u grofdu | frvenom vinu. Istrafivanje je sprovedeno na universitet Rutgers w SAD. Laboratorijski migevi su hrani dobija perestilben cok im je istavremeno davana materia koja davodi do pojave raka. Rez isadvana su pokaal de prcstiben Srranjje sapaijneke procere | icenatatceljoh ceoba u frovna a upravo to tu akon Jo ue te pojava magna, Huta, ord motes wide | emangene ace oleate Tier Ia fk nin poze falar hal devon do plore ran Fabeg Sev unin ga coves u ven ca valli urcrn florid ose rane Tashan mani seon, Prrssben Imad spre peeve rake tog sve spenonon dain ma Sbaranje nvoa masnote. Ofakue se da fe uskoro ova materia Bi upekovana 1 ublie tabla do tage nom ose. da fetemo So ike vot borovnies, Borovnice ogy porno u Konteanj’ holsterla te smart ra, coeteraa od fercnome éebsiog cave, sugerle bualivanje ta [nbratrainBivdnjama Hel EO su konsumalt brane ose helesterciom a kof} je dodana onutene hota ba Toro, inci "20 %¢ fae sitog? UD nolesterol Fist) wspored so. hySima, Spy. tea nis pana bornrice Newt amiapr da mt Jee poe reiterate eluin 20 o1getvama deovanje boroviea na metabolzan hotest, Klasifikacl Carstvo: Pontae Razdeo: Magnoliophyta Razred: Magnoliopsida Red: Ericales Parodia: Ericaceae Rod: Vaccinium Vrsta: Vaccinium myrtitus Napomena: bliski srodnik borovnice je Vaccin/um uliginosum Sinoniml Vaccinium cilatum Giib., Vaccinium rubrum Gill Drugi nazivi: baruinica, borovnica crnazrna, kopiénica, kosa, mlajevka, moévirska borcvnica, Opis bike: ova se vrste borovnice praktitno lako rezikuje o¢ vyeé opisane borovnice jer njeni svjeze sakuplieni plodovl nisu plavi nego bledozeleni. Ako se gnjege plodov! ove borovnice, Drstl se neée obojiti plavo, kao 50 Je to sluéa) kod gnjetenya plodova borovnica Stanite: ne visckim polezajima, ak i do 3000 m, naladi se Gesto u veikom broju, a susreze se i na alpskim tresetistima, 2 prisutna je ina neki nagim podrucjima, Lekovito delovanje: mifjenja 0 iekovitasti ove biljke 5 podeljena. Tako se_u alpskim podruéjima_mnogo sakuplla I jede, javijalu se twrunje da. uzrokuje Zoludatne tesko¢e, vrioglavicy, mutniny, pa je u tim podrutjima uobidajen narodni naziv 22 tu bilku “pllana borovnica’, Verovatno su ta misijenja zavisna od staniste na kojem bilka uspeva, Borovnice koja uspava na moévarnim podruzjima, odnosno na moévarni tresetistima, verovatno sadréi jo do danas poblite neistrazene otsovne materije, koje ne sadréi berovnica na suvim Stanigeima. Lokalno stanovnistvo braskin podria preraduje ov ‘stu borovnice u pekmez pa u tako prefadenom stanju, ne uzrolaje Hetne poyeve. Bilika je vrio osveZavajuta u svefem stanjul ke0 stedstvo za otvaranje Bosiljak - Ocimum basiticum Drugi nazivi: murtela, bosiok. Latlnskd naziv: Ocimdm baslicum. Engleski nazi Botanizke karakteristike: Hosiljek je jednogodiénja bila Raste grmasto visine od 20 do lem. Ta je vrio razgranata bij ‘st jajasto-Kopfestim listovima nasadenima na _petebio ‘Stabbika, istovl | cvetne éatice prekrivent su finim deticams. Ustov' su ovaini, 1,5 do Scm dugi i do 36m Sirol. Rubovi lista su dlatkl. Cvetovi su bel, crvenkast li Zutkast, razvjent u klasove fa 2/5mm dugo) evjetno) dréci naraste petolatitastl vet u bly zvona. Dva nejecnaka para pragnika srasla su sa krunom. Pod je 1,5 do 2rmm dug i omotan uveéancm tasicom. Cela biljka ‘veama ugedno mire. Cveta od juna da septembrs, ‘Stanite: Gail se_kao_kulturna hibka_na_suntonom % mestu, bogatom humusom. Bijka Je narotita osetive na niske temperature, 3 ne podnosi ni zalivanje hiacnom vodom. Upotrebljivi delovi biljke: Cela bila sa Hemijeld sastav: Nadzemni deo bilke sadrii eterigno Ulje, fanine, glkeride, _saponine, mineralne | materje, askarbinsku Kiselinu, Seéer. Eteriéxo ulje sadr inal, estrago), feugenol, cineol, metiihavikol, Kamfor. U listavima ima uglienin hidrata, proveina, vitamina A | C | kiselina (oleanol | ursol). U ‘Semen se nalaze trigliceridl, karotin, rutin. Primena: Primenjuje se za letenja upala (Zeluca, creva), gréeva us Zelucu, kailia, astme, potetnih starja tuberkoloze, bolesti mokreénin organa’(bubrega, besike). Koris se. za umirenje ivac, protiv nesanice i protiv nesvestice. Pojagava poli nagon Nain upotrebe: Upotrebijava se sve%, zelen, all se. najéesée primenjuje u obi Jedna katika (stabljka sa lictovime) se prolije sa dva deciltra Kljutale vode. Ostevi se da sioli 10 minuta pa se procedi. Pje se pomalo nekoliko Sajica na dan. U belom vinu kuvan plod Korist kod tvrdokarnog zatvora. Recept Zaja za bolji vidi Usitnjeno li&ée i cvet Reslika, Ruzmarina | cveta Kemilice pomedati sve zajedno po jedau keafikicu, Kada ste ismedali sastoske éajeva preijete in se 400 do 1500 ml vode koja kjuéa. Kada ste prelii aj sa kijutalom vadom stavite ga odstojibarem 2 sata poklopljen u posuai, kako bi Ea} pustio iz sebe sve lekovite materije. Kada je aj odstojao pracedima ga! uimrkavamo ga kroz nos. Usmrkavanje Eaja kroz ‘os radi se nekcliko pute v toku dana, sto vise to bole. Zaéin i lek: Mnogi ga zovu bo?ija biljka, jer se spominje | karist! Trrlolama, Belok je potas Ul of devin, bao sath Tarot u tovje wrjema, Zbey vag ‘ltkacteg'| etatnoy miiia jedan je‘od onajeninsadne ur mnogiy, pete fufijara, svetaUpsrehiv oa orpranani’ supa od Ears ay tnt, praanks ah Jos oe, Pe ea rans etwas oe eat road 4 Sine eaaie ule ave Ere bane Sch cee crap er mes Hee, eters bleu, Upctettovd seu Weten poles “moimacoveds, Upale’ aren, seer, Powatanjas naman, satora 1 taigene! oy A stinag cvagca tll Jo satan" boslovam Screener emcee aie Cuis ose iva po ivetror as Baa RNA ea coun ee a iat pomatu ustenf vf, Bojo ws soar eterdha tj, 0 t Ue sure vein alte sxpatares pr opretonh oleae tae nla etka Iara koje se ale 40 m8, Etriéna_ulja iz bosiljka usporavaju starenje. Vainz supstanca U bosioku je 2uékasto zeleno eteriéno_ulle, Jats lmunitet | odriava zdravijeVeoma znaéajna eteriéna ulja iz bosioka su i estragol, eugensl, linet i inal. Estragol | eugenol fodrdaveju morek u form 1 podstiéy koncentracija u kratkam roku. Velo lak to mofete provjenti, ako osetite umor prafvatite 1-2 lista svje¥eq bosicka, vrlo brzo éa te osjetit Dobobganje. Jela kuhana sa bosickom jataju nerve i sprijeéavaju aduinst. Boslljak mozete karistt w svedam stanju, al | osusen (ull se u hladu a bere se kad precveta). Najjati ukus bosijak Jima u svetem stanju, {to dan dva pre cvetanja, Bosiljak se Jao uno koristi u kuvanju, narodito kao zatin. Najbolje ga koristt bosiljax | uvjeke ga imate na dohvat rake. A #0 i nage bake rekle bosibjak w kudi zo Iz kuée. Znale su bake | bez svin modernih medecnskin Ispltivanja kollko u bifu zdravlja Ima. Klasittkacijar Carstvo: Plantae Razdeo: Magnoliophyta Razred: ‘Magnatiapsida Red Lamiates Poradica: Lamiacese Rod Ocimum esta! (Ocimum basilicym Brdtjan - Hedera hell Drugl nazivi: barsijan, be8eran, breljen. Latinski naziv: Hedera helix Engleski naziv: Ivy britan, brStks, brBika, Opis biljke: Briljan je bijka sa trajno zelenim listovima | mnogobrojnim korenjem po stabbjc kojim se. pridvrSéuje 22 rugo drvete | kamenje. Pri svajo) osnovi stabijika je poloéena, @ zallm puzava. Listovi su Kotast Gomi istovl po obodu su Celoviti, dok su donji srcolica oblika i razdeljeni u 3 do 5 raja: Crna tej na Kase ore, Sie (ru oeabar) Coots oni saa ok, Bick lens ale auplon poop one eco omy koje su doneke orovne 7 Yue, Modavims brian rane mnoge. pice, pe ore. tako resprostraniuj wevsemenice, U svakom plod salad 1S semetk Brljan je drversstaperjadca ca Br Gp, stvervnin korenjem, koje ma uti fapirtenje tz podlogy (seta, de, Gr) 2 koje se aaa povinatt (ave! wre‘ koSanin,maemeaiaih & vy Liteleln wove peop itv smo sae MY er cratove, a ovale uijent au na stable sa vetovima. Listovi su ne licu tamnozaleni, sjajni, na_nalicy Futezelen|, dok su miadl obrasi sa_dlacicama. Penjud se Uz stabla docegne visinu | do 30 motara. Kora bréllana je pepeljasto-siva. Bréljan moze dotiveti 1 do nekollko stotine ‘adina starost, ima vrlo spor priras. {dobro podnosi kamerita i kragnjazka tla, takodje voli viazan Yverdun. SrSijen raste po stenama, rugevinama | Sumama. U (radavima se uglavnom uzgaja kao Uukras na zidovima. Lekoviti deo biljke: Za lek se upotrebljavaju lstov! | plodov. jastav: Saponini, glukozidl, inozit, tanin, mravlje buéna kiselina, karetin,fitoncd Briljanov list vee u malim kolitiname eluje na krmme sudove i srce. Korist se za ledenje Dolest slezine, polipa u nosu, bolestothu, mekln kosttu, kamena | ppeska Us bubrezima, upale mokraéne besike | belog pranja kod Fena. Koristi se, zatim, u letenju ko%nih bolesti, ana | skrofulorne dece (koja je potrebna kupati uw uvarku oc Brlljanava lista). Briljanoy plod potrebno je oprezno kristi Mefanjem sa prasicom i nanom Korist| se u lecenju nekih ‘unutragnjin bolestl. Sa vellkim se oprezom éa) od lista britene ‘mode upotrebti za reumatske | Zuéne tegabe, za éiéenje kote, Beenje krvnlh fila kod ateroskleroze, kod upale Zeluce | creva, te 2a reguladju cklusa mesetnice, te kod kaja, brontjtisa | astme. Usmrknut brSljanov sok lei od nosnih polipa. Ca) od brSljana se kerstiprotiv peruti tako sto se kosa svako veteispire jem (ove terapija ne sme trejati vide od 14 dana), ej se takodje koristi za £iSéenje tele od otrovnih pesticida 1 stetnog Fadioaktvneg zragenja. Nije preponisijive uses vige od dve Kesike usitnjenog lista brsljana aa itru vade. Babice britjana ne fostavijjte na dohvat male cjece | nemojte th koristt) 22 pravlienje Saja, aj od brijjanovog lista: Zotiri bréljanova svezs lista ili do dve atike usitnjenog suvog lista stavit! u jednu litru hladne vode, kuvatl, odmah procediti, | pit’ nekoliko puta tokom dana po Fedan decilitar eaje, 22 reumatske tegobe: 22 Zajnu mefevine urima fae po 3/5 lista. oriljana, lista + eveta gomoljaste suritle (Fiipendula’ vulgaris), vrskova. zlatnice {Soldog0 virgaaurea}, vrikova Wanjskog cveca 4» § {Calum verum) 1 korena. jagiaca (Primula «\\2 Yulgars). Tr katike Zajne me¥avine pret Irom 97S rele vode, “ostavib “poklopeno | 10. minuta, procedit | pil po 1,5 ol nezasladero, pola sata pre jel \ 3 lemedu obroka, pet do sedam puta drevne, nakon 14 dana pauza od ? dena Kura za celulit: Uzeti po Som tinkture lista briljana, ulje evetova nevena | uija korena cicke na jednu litres otoptene neslane svinjske mast! ll maslaca, Me830 | zagrejati na oko 70C {te dodat! 86m! otopljenag péalinjeg voska, razit) w posudice | dobro zatvorit. Svako veée petnaestak minuta utrjavatl mast u kolu gde se pojavio calult. za pojaani metabolizam i izlutivanje: u jednakim elovima’ se uzmu vmhov plugnjaka, venavi oputing, venovi konophuse (Eupatorium cannabinum), vrhovi zlatrice i karen Jagleea; tri katike ajne metavine preli ltrom vrele vode, ‘ostaviti_poklopljeno dvadeset minuta, pracediti | piti_ miakl nezasiaden éj, po 1,5 dl svaka tri sata. Kura traje 28 dana, Nakon toga se napravi prekid od 14 dana. aj za astmu i bronhitis: za tajnu meSavinu potrebna je po 4/5 lista brSliana, vihovipluénjaka, eveta jaclaca, vejove marulje (Calamintha officinalis), lista i cveta neg sleza. Ceti Kesike cajnemesavine preiti litrom vrele. vode, ostavit poklopljeno dvadesctak minuta, procediti i piti po 1,5 di asiadena medom od kestena, 5-7 puta dnevno. Oblog od briljana: Dobro usitnjana Gatii sveda lista brljana stavitl svaku vege na kurje oko, fomotath gazom, ostaviti na tome mestu hajmanje 4 sat. Nakon 7-10 dana moti Gate uklonitykurje oko na prstima. Plantae Apiales incalaceae Hedera Hedera hele Bulka - Papaver rhoeas Drugi naziviz aimak, bo¥ana, poljski mak, lala, fale, turtinak, mak, bulica, ' burildsa, ek, makalj, ‘crvena bulka, ‘makovriea, turéin-evet, turéinge dganka, boliglava, prepalice. Opis: Buika [Papaver rhoeas] je jecnogocinja, rede vogodiinja zeljasta bijka ie poradice —makovs (Papaveraceae). ‘Stabljike su uspravne 30 - 70 cm, Jednostaune Il siabo razgranate I pokrivene dlakama ojo} se nalazi bela leplva te&rost, 2 listovl Jajasti, sivozeleni | pokrivent str8etim, oftrim ‘lakarna. Cvetov! su krupnl (pregnika do 10 cm), Upadlivi na dugaékim drskama na dole nagnut, sminccrvene, svatlocrvane ili rede bela boje Kruninih listige ima éatid i velo su neini, tank Easto pri dnu suzeni se cmom pegom. Bez mirsa, sluzevog Pgorkog ukusa. Plad je Eahura loptastog oblika ispunjena __mnogobrojnim, —_sitnim, —_plavosivim, bubrezastim semenima, Cveta od maja, do jula Stanifte: Raste u itu, ne neobradenim poljima, Madama, uz putove, “na Saljeanitkim — nasipima. Rasprostranjen Je od nizinsklh do planinskih krajeva. Koristi se: Cvstovi, beru se kada je vreme top i ke biljke procveta, moramo biti jako paZijivi taka bran Jer je cuet jako osetijv | mo¥e se ostett.atice se suse ita senovitom mest « tankom sloju. Semenke, beru ‘se tek ada su Caure potpuna zrele Bere se: u jumu, julu | avgustu Sadrds sli, Seder, guimu, readin, crver boje i etarsko ule antocijani, alkaloidi (do 0.07%), secer, alkaloid READIN (tetrahidrobenzazepin).. Delovanje i primena: READIN je blagi sedatv i antiusik (protiv kaslja) pa je evet Buike nekada bio neizostavan ceo rsnih cajeva,a kao blag! sedativ koristo se u lecenju nesanice. Tako ‘ne postoje tachi podaci 0. fermakolofkom delovenju Utyrdene Je da siitn! struktumi tipovi deluju kao dopaminergiéni antagonist! | neuroleptid. Primenjuje se jos Fu terapif sréane ariumije. Lekovita svojstva: Ul svetem stanju ova bile Je gion" sto a ceo en samenn kh Fe eonzumiaja a normalnim ‘koléinama, me nogu Dit satne: "Sadia Lezopasne’aalolde: 28 Tasik 0050p srodnike, maka (Papaver somiferum), Koji ja. bogat morfinom’ i -drugimsopljumslim elkaloidima. Pared haloide sedci jos | ervenu bojv, onganske iodine, igorte supstance, tenine, skrob, a najekouigje matenje v bus je slur | nolan! se ucvetovime, Pn suSergu trunienih Tete (sero se to] deo cvetn korst) ne tebe ih prev Beairveti jor tad Qube lckovte swopseve | menage bain ‘dnosno poplove. Od nylh se spravijaju siupl t easevy 3 koriste 60 | za bojenie vina, rakije | crugih napitaka. Semena Se, ‘osim za legenje,koriste | Kao zatin za posipanje pediva | klat Kojima daju prljatan mics | ukus. Semenke se beru tek Kada su shure potpune rele. Gulke se kort) udlamom w nerodyo] y= ze letenje. oboljenja i smetnji disajnh "orga Jreblade, kailja, nesenice, Zeluca i dugevnih bolest. Cajevi i FRESE nd se ela ts aay oma bane mas kod preniade Tupac gr kraj piv, ong BPronntisa | efme,\uni lene poboveavayy var, sme orére 1 bowve dec ‘2 zafedno. so semenkam’, Cou Sujue pa pomatu tod depres, neuer resanice, Eajt Uzme se 20 9 svetih evatova | popart sa pola Itara provrele vode. Nakon 10 minuta procedi se. Plje topao tri puta na dan rnakon jela, protiv prehlade i kailja ‘Sistematitea: ccarstvo: Plantae rezdeo: Magnoliophyte las ‘Magnoliopsida red Papaverates porodiea: Papaveracoze rod! Papaver vista: Papaver rhoeas Bundeva - Cucurbita pepo Drugi nazivi: bela bundeva, belokorka, dulek, \udaja, bela tukva, buca,tikva, bela lucaje, dudanja, bundevka, 2uta Ukva. Latinskd naziv: Cucurbita pepo Engleski: Delicata squash Opis bike: bundeve je jednogodisnja zeljastabiljka sa Supiim, po nekoliko metara dugim puzavim vrazama. Listovi su_velik, Srcolikog oblika i vrlo hrapevi, na dugaékim petelikama. Cvatovi Su Trrezito Zuti i smesteni u pazuhu listova. Biljka razviia Posebno muske posebno Zenske cvetove (cvatnja podinje u Junu). Plodovl su okuglastog oblika, ponekad rebrast. Plodovi bundeve su hranjivog blagog | slatkestog ukusa, 2 sjemenke luljnatog ukusa. Poreklo | rasprostranjenost: Biljka potita lz Meksika, a zabvaliujudi Spancima preneta je u Evropy. Jedna od vista Bundeve potite i Indije, dak se na padrutju Europe najvige rails okrugta bundeva Koja potiée iz Amerike ‘Stanilte: poznata je u kulturama svin topih zamalja sveta. ith Bundevino seme 1 jostivi nati bogatl su -masnim —uljem, tasterinom, belancevinama, Seéerom i brojnim. ‘mineralima Hemijski sastav: Bundevasedrzi u sebi masnog ulja, Pektina, belantevina, Sacera, karatena, manganave sol Hosfome Kseline, fosterina I salicine Kiseline, iz vitamin (aretina i provitamina A, C | vitamina B grupe, niacin, folna Kiselina 1 dr), kao |_mingrainin sastojaka (kala, fosfora, kalefluma, gvofda). Tu su I oligo | mikroeiementi, pektii, Celuloza i druge bila viakna. Lekovite delovanje: plod bundeve se preporucuje kao diuretic, za izbacivanje suvigne vode iz organizma (narotito kod [judi boleh od reume, giha, zepaljenje bubrega ili betike). Ocliéna je dijetaina hana za gojezne osobe, dijasencare (ako se tokam Pripreme ne zaslacuje), kao | osobe sa abaljenjima Zelucea | reva, Hadno cedeno’ bundevino ulje veoma je zdravo i Preporutiivo stono ulje, pomage kod opekotina, za rane ill za fjanje kode ispucale od hladnoée, Preparat) koji cadrare seme bundeve lvzetno pomatu osebama koje imaju problema sa prostatom. Oljuiteno seme bundeve se preporucuje kao fefikasio i neSkodljivo sredstvo protiv degjin glista i pantlicare. U novija vreme otkriveno ja da bundeva pomaze i obclelima od sorijaze. Recovna konzumacija semenki Bunceve uklanje kkarakteristizne probleme kod adenoma (poveéanja) prostate, koji se vracaju prestankom uzimanja, Nauéna Klasifikactja: Carstvo: Plantae \ Razdeo: ‘Magnoliophyta klasat ‘Magnoliopsida Rect Cueurbitales Porodica CGueurbitacese Rost Gueurbita Vesta: Cucurbita pepo Opis bike: celer je dvogodiénje zeljasta_biijka s mesnatim | vyretenastim korenom koji ponekag_moge biti | gomoljast. Stabljke mu je rezgranata, a dostize visinu od 40 do 80 cm. ‘Tammiazelent | sjanl Mstovl Su velki | perasto razdaljani, dok st istic Klinastog oblika, gore urezani I nazubljenl. Okruglastl plod Je rebrast, Nekada 6 verovalo da caler pospesuje polnu mot. Danas se zna de pospefuje uspesnu razmenu materlja. Bogat je limenenom, eterskim i masnim uljem. U korenu ima eterskog ulja, seéera, apina, asparagina, sirezina, kalina, alosorausena, ppentosana i'mast.” Slatkasti adebijai koren celera najéesée se konsti za spravijanje salate, variva il kaa zatin ze supe i Zorbe. Peteljke | listov! kojl imaju jak gromatiéan mins, takode siude oo zaéin. Biljka zadrzava specifiéan miris | nakon suena. Divij Celer zhog jakog I neugocnag mirisa, malo se keris, Staniiite: colerraste kao divja | kulturna bike koja se uzgala u ovrinjacima. Keo divla rasta na obalnom podrutju ina viagnim odrugjima gotove djele Evrope, a nalazi se i na drugim ‘je divi caler otroven pa ga zeto ne Lupatrebijavama legenju lekovitim bem. Za vrta! i pitom celer dri! se da je veoma zaéajna lekovita bike Upotrebijivi delovi Ike Koren, list seme. Lekoviti deo biljke: za lek se koristi karen vrtnog @ caer Hemijski sastav: Sedrdi veliku kolitinu soli kaljuma i natrijuma, purine, etrsko ulje, trglicerde, vitamine (8, 8, C, ©). U korenu ima eterskog ulja, Eecera, apina, asparagina, tirozina, haling, alosorbusene, pentazane i mast Lekovite delovanje: Za leéenje astme, katara pluta, romuklost, bolesti Zivaca, mokraénin puteva, bubrega, ginta, eure, pobolanja apetita, otkianjanja_probavnih smetn, Jatanjé zeludca, celer se korist) u letenju vodene bolesti, eumatsiih bolest, gihta (uloga) | preterane gojaznost, kronitnog katara plués, grteva u grudnom kofu, to su povezane s csetajem ‘straha, nadutosti, slabost|| Yeludca, pomanjkanja apetita i bolesti koje su uvetovane nedostatkam fsnavnih materia potrebnin organizmy. Isto tako, celer pobobava krv i crkulacijy kr Primena: Smatra se se da je divijl celer otrovan pa ga zato ne upotrebljavamo u legenju lekovitim biljem. Nekada se verovalo da celer pospefuje polnu moé. Danas se zna da pospeluje Uspeino razmenu materia. Koristi se za letenje astme, katara pluéa, premuklesti, bolasti Zivaca, mokraérih puteva, bubrega, gihte, reume, pobelifanja apetita, ctklanjenja ‘probavnih smetnji, jaanje Zeluca, u legenju vodene bolesti, preterane ‘ojaznost. Isto tako, celer poboljSave krv I cirkulaciu kevi. Na&in upotreber Slatkast|adeblall koren celera najtesée se korist za sprevijanje salete, varva ill kao zagin za supe | Corbe, Peteljke | listovi koji imaju Jai ‘aromatitan mir, takode sluze kao zaéin. €aj od celera protiv reume: - U litri vode kuve se 40 Grama caleroveg lace seksi minut. aldo to} Mok am na Chis, Proce an | pie wiako nels puta J) enesno, a tajan od nekoico ned © Colerom protiv bubraznih bolesti: - Proty bubrednih tegoba treba pit sok od sveZihlistova calara, cam, sa medom i kao elkoholaturs [tinkturu] ~ 30 kap! dnavna. Klasificas Carsivo: Plantae Razceo: Magnoliophyta Razred Magnoliopsida Res: Apiales Porodica: ‘Apiaceae Potporodica: Apioidese Roa: ‘Apium Vreta: -Abium graveolens Drugi nazivi; iéak zaleni, gorki lepuh, konjski repub, veliki ak, velki lepuh. Latinsid nazivs arctivm lappa 2k, lepudina, Opis biljke: Zifak je dvogodiinja bilfka koja ima dugatek i siosmedi i vretenasti koren. U prvoj gadini pojavijuju se veliki Prizemni listov' = petelkama i neprevilnog srcolikog oblika. U Grugo) gocin! laste uspravne razgranata stabljka visine od 1 do 1 4/2 metar, Listovi su sve mani idué prema vrtw steblike. Cveta u glavicama s grimiznoc-venim cevastim, gusto zbijenim cyaiime, $to imajy fukice pomocs koh lake oranjalu 22 Staniite: raste uz puteve, na livadama i neabradjenom zemijts Lekovitl deo biljke: Za lek se upotrebljavaju karen, Tstovi | seme. Dyogodl’nje korenje sakuplia sev proleéa | jesen, listovi dok su jof mladi, a same kec Lekovito delovanje: koran déke deluje protiv otrovno, pospeduje idluéivanje mokracte i znoja te ist lary. Ista fake koristi se u leganju venerignin bolesti, svn vrsta Bireva, skrofula, gitta (ulaga), zastarelin reumatskin bolesti, vodene bolesti | trovanja #ivom. Caj fod miadog WSéa Korist! se u leéenju katara Zeluca | nadutosti, 2 dobro Je sredsivo | protiv raznihy osipa, tireva, gnojnih rand | ranica'u ustima, Sema ditke korist se 2a ave bolesti 2a koje se korst Koren stow, s time Sto seme jate deluje. Sere éitke Korsti se za pravienje koveg ulja koje je jake dobar lek prot peru tspadanja kesa. Koren, listovi i seme zicka maken ‘godinu dana gube svoj= lekovita delovanje. Takadje, koren i lst Korste sei kod upale i cireva Zeluca, koriste se kod pospetivanje znojenja, kod. varenja, pomazu u ublazavangu euine, kodnog ekcems, laja, osipa, gnojnih rana | skorbuta. Suy karen stucan u prah [ pomeSan sa Jestivim (maslina) uljem, Tec! gnojne rane kada se njime namasu. Protiv reume koristi se @j od cickovih semenkl. Lek protiv gore navedenih bolest! pripremna se tako da se 1 velika kasika sitno narezanag korenja | lice kuva «pola litre vode 5 minuta, zatim se ostavi poklaphenc 30-15 minute | na. kraju procedi. Piju se po 2 velike kasike ddvaput dnavno, uiutro i uvece. Aled se 60 grama korena kuva 5 rminuta u 4 lite! vode, moge se uzimati po Sojica ujutra i uvece. Prah od suvag Karena pomesan sa 2eim lojem inviagi strana tala iz rane. U slucaju poremeéaja lénag Fivea (Nervus facials), eda se usta iskrive, zdrobi se ves Koren | liéce sa donjim dolom stabjike Ligka | privije na zdravu stranu. Kod gnofnih procesa usne Zupjine grgolia se a tirev! | rane se ispraju, osip po kod! oblage odvarom mod cckovog lifca, koje ima osobinu da hiadi. Na 1 litru vode uzme se 1 dag. sufenog lca | pije ujutro | luvece po 4 Soljca. U vinu skuvano ligce cick leci od mokracrih kkemenaca. Oni nestaju i keca se urima sino izrezan Zickov Koren (ili prah) 04 suveg korena, pornegano sa mecom. Kada se koza giave dobro opere cajem od cckova Korena, a svak! drugi an namace cickovim uljem, stimulise rast kose, ako Je karen zorav. Za caj se na jednulitru vode uzima 1 velka Kastka Isecenog korena | skuva.Pomegaju se jecnaki delovi toga caja | sirceta (jabuén’) pa se time natrlja koza glave dvaput dnevno, zaustavija se opadanje kose. Eizkovo ulje: Saka suvog i sito istucanog semena, polivena sa ‘malo 90 % alkohola, ostavi se da steji 14 dana , zatim se dolije Pola do tri ceture litre ulja (naybolJe maslinaveg, all ako ga nema \obro je | suncokretovo), pa se opet astavi 4 nedelje na toplom Imestu, uz povremeno muékanje. Da bi alkohol ispari, bocu $3 Uuljem ne zatvaramo Zepom neyo sa malo gaze iil papirom u ome su lebudene sine rupice. Mast od Eitkovog korena: Dobro se otistiti | opere,ticko Koren. Naredema ga na mala komadige i njh itisnutt Sto vise soka Pripremi=-Kvalitetnu i Estu, nesoljenu svinjsku mast Kolifina masti revisi od toga Kolko se istisnulo soka, jer njlnovim mesanjem treba post gustu kaéastu masu. Tako ripremilenu lekovitu mast staviti' uw porculansku (nikako u Imetalny) posudu, dobro Je zatvort! | Cuvat u fidideru, Nekoliko puta na dan nandst se na opecenu ko2u, a korst! sei kod tireva, Fana 1 Iajeva, fékovo ulje: stavite suvog i sitno narezanog korena ili semenki Hea, otpritike za jednu Saku i prelite gas malo 90 postatnim alkoholom. Mora cdstajati 2 nedelje. Nakan toga ulite pola ite maslinovoo ulja, pokrite gazom staklenku i neka odstofi jos mesec dana, nakon toga je spremna za upotrebu. aj 0d korijena Eigka: ne 1 ltrs vode stavite 1 judo kadifios naseckanog korena, prokuivajte | konzumirajee kad mala odstaj bude jo8tapao s Jetnom kaSikom meda 3 puta na dan. Ova) 2} ‘ako. pometate istom Kalina Jabukovog siréeta. | time hatrVSte KoBu glave 2 puta dnevne zaustavt Ce se opadanfe tose Likéem od éiéka protiv mokraénih kamenaca: stavite ltée [Eka 1 vino | prokunajte, potem popijte, u tu surhu koriston je 1 sito isjeckan Korijen éicka = mala meda, Za opekline, koine ekceme i potkoine SsvjefeIstisnut sok fz korijena etka. Fo rane: se suh korifen istuca u prah | iveve: koristi se WJes sa mactinovin uljem. Tom smjesom smazete onojnu ranu, Wea ddtenje trvi i tine bolas: 9 prokune teva Botan (bo) sak Za stollcu, tzludivanje znoja i mokrage, éiséenje krviy gihta, reumatizma, vadene bolesti pa tak | kod trovanja ivom: koristimo G2) od korijena Stka nataste 1 falicu te Jo8 2 Salice tokom dana, a konzumira se u laganim I dugim gutajima, Klasifikacija: Carstvo: Plantae Rardeo: Magnatiophyte Razred: Magnatiapsida Red Asterales Poresica ‘Asteraceae Plame: Cynareae Rod Arctium Vesta: Arcitum fapp2 Eidoka - Helianthus tuberosus Latinsk naziv:. Hellanchus tuberosus Engleski - The Jerusalem artichoke, the sunroot, sunchoke, earth apple or topinambur Domovina figoke je Sjeverna Amenks, u koja je bla indana heana | lek amerizkim Indjancma, Ciéaka je trajna bibka sa dobro razvijenim karenam v obliku nepravinin gomola, naraste {'do 3m vine sa Jakom uspravnom jednagodijom seabyikam. Sirov gomat} ima kus lem, @ KUVaN ark, Najyige raste kao kultivisana bilke na poljima 1 pe hranilgtima, a u podivljalom oblky raste na pao sEnom Ulu, premda podnos! i loSe ta, uz puteve, rubove sume, ne Sunskim tistineme, uz BD ag (eee leapt seine, gfe stan cave jr Se sama regenerise, pa mateo red da Je neunitvs. Kao ukrasna bijka pojevijuje se | v vrtovima, Gamot se kapaju Jesen, 3 koristimo Ina prehreu ‘ogu se jest sirov), Kuvant il peteni, 2 0¢ nih naruéto velike Kort inigju djabetitar. Korte sei kao stotna hana, au industri za ekctrakcju Inulina. Ponegde se od gomolja étoke raidie. Mado, relone inlanke Geeks bere u prolete jer PF ere es icin he toe piorename ei ris li pricne no. ulju(lopsn). Ravnica Temeau obknog leesipes {Soke jeu sedriajs gomolja koji je kod obienog rompire skr09, » Kad &oke inulin. Gomolje mazamo vec po SEES Jer au ero ctpori na riske tempersture Popratta lckovita delovanje tioke odnose se na ostale sastojke Kao Ho su kaljum (gjeluje na regulaclu pritska) fosfor (Gsigurava normalno funkcionranje prijenosa 2iveanih impulsa), Temineralzrant, pojadava ilutivanje tekucine ~ dluretk hank Sréeni mig, reumetska oboljenja i nedokneduje. minerale. | Fetejevie " epsorpciu maneccla avoids, magneciuma, Ileguma, cick te kod csteoporcre itd, Da bi se na priodan natin iskorstiln lekovitest Fake, cijetaino) receptun, Preporuka se odnasl na kaneumadju sirovog gomalja eke {Gomol) Je jest sirov) | pripremu supa. Petena | preena Jel isu deo dijetelne prenrane | revepts, te se ne xorste a su reporuéyive 2a Ishranu rave osobe. Gipedia. woreda medicna bores Géoku Keo aperitv, afrodiijle, diureik, holagog, spermatogenic, stomehiky tonic, de lijedenje: artis, bolests kv krvnih sudove, bolest Zeluca reve, dijabetesa, impotence, raume i reumetskih tegode, siobe muti potencje, deere bolest, 22 jatanje mike plane, 2m jacarje mulch polrih caja = speimeocnida, va pee mike Ekoia ye. Inceresamtan_ | dobar primer nateg_neophodnog Interesa'za fro kvatexniim ‘evry dobrih cravin nana, ‘U'ovom slufaju prvenstveno 2a letenje dijbetiara | golaznih 00a, Gia sastoak itoke Je polsshard Inuln, sastavien preteine od ruktoze v Kojo} se rasoraduje, a ime ga nanise v Eien omana, corie | ariecke, pa ee hora =a protvodiia frkioee | Kraven disbettare- Lekovite delovanje = Bitno delovanje inulina kod cljabetiéara je da smanjuje nivo Sedera u krvy, giht | reumetske bolesti ~ bolesti Feluca | creva kao cobar cetokstkant | antibakterik, jer lavrsno regulita probavu | odns bakterlja u crevao} mikrofior =u raznim dljetama za osteoporozu | kardiovaskularne bolest! = jaéa imunitet (izvrsna dijatalna narimice za one keji pate od fanemije, srdanih cbolienja, 2 smanjyje ¥ nivo holesierola | moti #, qi = afrodiijak i spermatogenik dobar je anticksidant u prevencii raznih infekcija” i zloéudnin obolienja creva = pomaze kod alergija, narutto na hranu 2 Sntskeroa ted = pomage kod boast kv krvnih sudova te kod AY sibokog orisha f Dijetalna supa: 200 grama gomolja digoke operemo. egulime i fa kockice izrefemo. Kuvamo u litt vode dek ne omekga | po Zeiji mefamo da dobijemo gustu supu i zaéinima sa bio vegetom IM zaéinskom bikom (persun, majtina dusica, vres, kim, anis, komoraé itd). Kristi se u svim dljetalnim terapijama narutite kod dijatetesa, gojaznost), kardiovaskularin.bolest, crevnlh Doles I Salata od Eigoke: 200 g gomolja skuvamo | ogulimo koru. Jzrefemo na plotke i zaGinimo = masiinavim bio vegetom ii solju. Keristi se u: Dodac doista bitni pa se standardno zani sa bio vegetom ili se posal, lljem maslinovim kod kardiovaskularnin bolest a buinim kod bolesti creva i prostate. Preparuke su uvek da biramo zagine prema trenutnim regobama ill za jatanje Imunag sistema. Preiivijavanje u priradi: 23 osobe sklon: avanturama kao Sto je. predivjavanje u prirodi, Ei¢oka predstavija Sumski hleb. Za poznavaace £icoke bitno je prepeznati SSuvU stabljku | obrok je na vidiku. Zbos svoje jestive prednosti 2a raza od krampira koji je v sirovars stanju nejestiv, osim w ‘blikt: napitka kod pajedinih oboljenja, eieokin gomol) moxemo jest] sirov. Prava Je peslastica napravitl u prirodi pesen ili kuvan I salatu zaginjenu sa zaéinskim bljjem (u jesen su to semenke divijeg poriluka, 2 zimi sa. viegcem). Kontraindlkacte nisu poznate. x kulinarstva: Razni su ratini pripreme Gtoke a sve zavisi od Jkuse pojedinaca, Danas postoje dobri proizvadi od digoke kao Su braéno, 972, granulati, kapsule, pran, tablete za ivakanje ita klasitikacija: Caretvo: Plantae Razdeo: Magnoliophyta Razred: Magnollopsida Red: Asterales Poradica: ‘Asteraceze Podporodica: Astervideae Plame: Helianeneae Podpleme: Helianthinae Red: elianehus rasta Felianthus ruberasus mi slez - Mava vulgaris Narodna imena. Guiéernjak, urea trave, cmi Sjez, velka slezovata, planinskl siez, velltl Sljez, dlvja Skura, clvji papel, ‘ivi sez, dob siez, slezovina, éureéa trava, éuréija trava, Latinsk naziv: Hoiva vulgaris Engleski - Botanicke Karakteristike: Crni slez je jednogodiinie ili vigegoditnja blfka. Raste puzavo, 2 deo stabjike iznad korene ‘malo ja drvenast. Listovi su na dugim lisnim drSkame, zaobljeni Mnazubljen, a cvstov su bledoraza do Ijubitasti smesten st fojedinacno i grupro « bazalnom deli sa unutradnje strane lista, Plod je Caurast, okrugao i pljosnat kao. Staniéte: Raste pored plotova | puteva, na razvalinama | starim Adovima, na napustenim terenima, ali 1 u neposredno} biizni naseljenth mesta ke: Sakupljaju se listovi, evetovi | ta stabljice u periodu jun-september, Buduéi de se sugenjam gube lekoviti sokovi, najbolje je slez koristiti u to Svezjem stanju, ali | suZena bijka ima svoju vrednost. Takode Se koriste koren | seme. ~ ssastav: Sadr sluz! | antocijane. FP rc ce earings, Bogor voces | scence Sc aa ae, nee acter cera COG pale Zdrela, nadutosti pluéa (emfizem) . Koristi se Jo8 22 Ispiranje usta, kod bolesti odju, zubnih 7 fotoka, alergijskin osipa, oteka nogu ili rules ko} potitu od preioma il od upala vena Nagin upotrebe: Prioremanje éaja: Samo hladno natapanje! Jedna puna mala katika sloza u deturt litre vode ostavi se prako hnod. Ujutro se malo zagreje. Kupka ruku / nogu: puna pregrst crnag sleza drii se preko nod u 5 ltare hladne vode. Sledeceg dana sve se ugraje do temperature koju ruke i noge mogu da ppodnesu. Kupka traje 20 minute. Ugrejane, ova vada moze de Se koristi Jo8 va puta. Oblozi? blll’ ostaci (talog) 06 ripremanja gaja malo se ugreju u nesta vade | sa je¢menim bratnom pomefaju w kau. Melem se stevi na pamuénu tkerinu 1408 topa0 upotrebi kao obiog. Poroaica: Pocporadica: Pleme: Rod: Vista: Plantae ‘Magnoliophyta Magnoliopsida Maivales MaWvaceae Malvoldeae Malveae Malva Malva sylvestris & Eurukot- nigetta sativa Nigetta sativa Nigella damascena i: cri kumin, erni kim, curokot, Eurekat, Eurokot, Gurekot, curokot, kalind, kalinj, rno sare, cri susam Latinski naziv: Nigella sativa Engleski: Opis biljke: To je jednagodiénja _billka iz _parodice Ranunculaceae, coda magin breova (Nigella), uspravna je | razgranata zeljasta biljka, visine 20-60 cr. Ima evetave 8 pet bolin do svetio plavih lata. Plod je Caura puna crog semene koje se zove cri kurnin. Poreklo I rasprostranjenost: porckiom je 5a Bliskog tstoka | moida jugoistotne Evrope. Danas se uxjaja na prostoru od ‘stoénag Mediterana i Egipte do Indije. tay: Nigella sativa sadrii viée od 100 nutrijenata, mnogiod nj joe nist. poznati nauc.. Istrazivenja cmog kumine se nastavijaju a bogati sestav biljke sve vide imnenaduje ‘nuénike. Glavni lekovit) sastoje) cmog kumina su crystalline nigellane i thymaquinone. Drugi vaini sastojci su aminokiseline, pprobavni enzimi, masne kiseline | minerail kao &to su myristc, palmitic, palmitoleic, stearic, oleic, linoleic (omega-6), tnol {omega-3) 1 arahidonsks — \iselina, Uamin, riboflavin, piidolsin, niacin, foladn, kaleljum, gvoide, bakar, cink, foster ’ Upotreba: Seme se upotrebliava ui ishrani kao zaGn, nerotite kod pecve. Kod mustimar Konsti tokom ramazansicog poste. Curakot ma lekovitasvajstva: koristi se kao jy hladno cadeno ule il eterno ulje za jetanje Imuntera. Lekovite karakterisike: antibiotk, stimulant, sromatik, Karminativ, digestiv, —dluretk,emmenagogue, fekstant,” galactatagogue, -purgatlv, resolvent, stomachic, sudorifi, ‘tonik, vermifuge, anti" histamine,” antioxidant, antimikrobial, antiparazitike Lekavite dejstva: Zhog sv0g bogatog hemijskog sasteva, sadrai preko 100 aktivnih sastojaka, Curekot je vio lekovit. Xlin| lagotvorno djeluje na disajni, probaval | mokreént, muni sistem | cikulaciju. Nigella daje odliéne rezuitate u levenju fastme | alergle, jer ima svojstva antinistamina (smanjuje | eliminige postedice delovanja histamine, Kofi se stvara kod Blergiskih reekcija). Le2l bronhitis, hronii kaa | emfzem, Bolest! Zeludca i Koze (ohne, dermatitis, psorjeu), sprecave epade asime. Crrikumin je. prrodniansbiasc, ko} nema tetnin.posiesica. Kalinj osnafuje 1 stabilzuje imuni sister, povedava proizvednju anttela | pamase kod prehinda' infeleja Curuket blagarvoran je 2a odréavanye zdrave mikrofiore Feludca Hcrova,stimulge rad bubrega'Jote. Zahvalujuc sterol bet sitosterolu, Koll maja ant-tumoma.svolstva, ani kumin je oaliéan natin preverclje svi vista roka. Kalin Sul zdrave Cle i podstiée sivaranfe prrednog interferon w_organivamu, Istretivanja jordansich t ameri2ah neutnika su potvrdile, da je Gurakotantvleukemik. "Ue curukolasadrii do 25% hymoquinone, ‘koji je delotvoran u leeenjureume t drugih Upeinin poles Ulje crnog kumina: U medicinske svrhe obiéno se korist ulje te kumina, Uje turekota se dobija hladnim presovanjem, Hie Se ne sme podvrgavati temperaturi vecoj od 60-80°C jer ubi svoje lekovita svojstva, Najoolf crni kumin rasta W Eajptu, gdje su usiovi idealni za se proizvodi i ulje = kvalitetno, | rast ove bile. Tamo figko i mirfjave, Ue sadrai_nigallon koji sii brentije i opusta mise i thymachinon ej Snzava holesteral, Podstice lucenje zuc i olaksava scene varenje rane. Kontimuiranc koritenje’ ule qe osnavuje muni sistem, —osigurave babu irkulacju, obnavie koftan sr, Siti cele, Ett forganizam od virus i bakterja, "spreava.infekcje mokraénih puteva, regulie probavu I rad creva, let! Jeu | bubrege, pomaze kod mensiruadje, potize luenje tnleka kod dojlja, denes! olakSanje Kod nesanice, oslobada od bolova u misicime | zglobovima, otklanja umer, ceprasiu i pospanost, odlaie menopauzu. Pored toga ulje cmog kima leci bolesti pluce, bronhijainu astm, migrenu, sprecava opadanje kose I geseznost. Tekede ima | antibakcerisko dejsvo. Kada se duze vreme korist otkianja simptome reumatizma, Gljaberesa, tezin upala | povisenog priiska keafiku crnog kima, jecnu malu kaSiku kamilice | pola male keagike anisa umegati u_jednu Selju tople vode. Ostaviti da sto} 10 minute, procedt, zaslacti medam i piti nekoliko pute nevno. Sirup protiv astme: Jednu malu kaéiku usitnjenog cmog kima, dva_izdrobljena tena belog_luka I dve katike meda, pometatl. Svakogs Jutra nia prazan stomak uzetl po Jednu malu kaSiku sirupa U pariodu ed tr nedelje. Istorijats Curukat je jecna od najpomnatiih ijeka w ston medicine. Udrevnam’ Egiptu su ge koristit za poboléanje probave, Kod prenlade, giovebolja, inekey | zubobol, seme funakot bilo Je pronadena u_grobnicl feraona Tutankamone, Kalin se spominge-u Bill | Hadith. Islamsk!prorok Munames © njemu gover! sledeée: "Crn|kumin ie sve Bales sim srr." Poenat! gid Tokar Dioskord Korkso je Gurekat 2a elavobou | aubobotis, Hrigéani su ga upotrebljavali ze Sgcenje od perasite | Erevrih glista, | prov nadutos trouna. Neziv srpska jezik police od turskog naziva roda, cérek otu (u prevodu: tava za pec) Naugna ispitivanja karakteristike cmog kumina pogela su pre 60-ak godina, Na. razititim universitetima sveta bilo Je apravijeno oko 200 istrazivana, Hoja Su potwrdtia neverovatna lekovita svojstva Curukota. Klasifikacija: Carstvo: Plantae Razdeo: Magnoliophyta ila Magnoliopsida Rede Ranunentles Parodia: Ranuneslaceae Rod: Nigetta esta ‘gels sativa Dan inoé - Viole tricolor Narodna imena. Maéuhica, macuhs, bo8}l cuit, viola, gospins Ijubica, cikino oko, koko§ja|Yubica, milovanks,’ modra Iskrica, Poljska ublea, sedmitica, sirotics, Sarena lyubiéca, trobajna Ijubica, udoviea. Latinsid naziv:” Viola tricolor Engl Sotanithe karaiteretice: Dan |noé fe sta jcnogealins viSegodiinja zelasta biljka sa_tankim, razgranatim poli abo dem, Santa je Ugaeay A Prot ragganat, stv out nogo dot BS Sods aupéea dou au. areal 3 gor Segal" Cvton pelea” docin bara, obo (hist ot el peta cl pega lle de aura, a ‘Stanilte: Raste po napuftenim planinskim njivama mnogo podvrsta, varijeteta | formi ove vrio ivja, poliska podvrsta, Gi su evatovi sitni, 8-14 mm dugacki, Fee ree rergo tens seats ee Ye PP ie asa: cu ok oa soe mans Bee cee me aie ete Hemijski sastav: Sadréi flavonoide (rutin, violantin, Irokvercetin, astragalin..., eteréno ulle (najvite metiletar salicine kiseline), Seéere, glkozide (od Koh potty boje Cvijeta), saponine, salicinu Kiselinu, vitamin C, Karotenoide, kumarine, oko 10% sluzl, tanine, mineralne materje Primena: Za leenje raznin kodnih bolesti (ekcema), svraba, reumatizma, gihta, Zutice, risterje, 2a jaée izueivanje moxrace i pretiv upale mokraéne’ betike. Kod ‘katara disajalh organ, ‘bignog 1 velikog Keslja, hroniénag brohitse, (atavezni je Sestojak sirup 7a iskatijavanje), kad groznigevin stanje’ | Feumatskih bolest. Zoog prsustva salidine kiseline korist Se 72 Vanjsku upotrebu kod psorijaze, ekcema, akni, dermatitis tako Sto se Gajem Isplraju cboljela mjesta, a’ gusta masa (talog) se stavlja kao oblog Nagin upotrebe: Koristi se u obliku Zeje, sirupa, obloge | teénosti za ispiranje. Kod povetanih doza | upotreba due od 4-6 Sedmica moze da se javi murina Diviema Verbascum thapsus 5} se prov oc dve katikice ble 50 vrelom it hladnom vector. “Treva da odstoji 8-10 sai pje se 2-2 Eolje na dan. Ove) é3) 30 konst i za prenje i za sbloge. Zbog neprijatnag wcuse moze =e Zasidit siupom od matin, ril, viganja Mt limuna. Klastfikactja: carstvo: Plantae Razceo: Magneliophyta aera Red: Malpighiales Porodica: Violncene Rost Viola Vista: Viola tiealor| Drugi nazivi: beloperka, divil tabak, jetrna trava, lepuh, lepufina, luénik, margetica, sveénik, vugj rep, vunavke, Latinsid nazivi vorbascurm Engleski Common Muliein ‘Sinonien Mey, Verbascum montanum Gris, Verbascum Schraderi Opis biljke: Divizma je dvogodlinja bila. Stabljka joj Je \isoka of 1 co 1 1/2 metara, uspravna je | pokrivena gustim \unastim diakama. U prvoj godini razvijaju se samo prizemni listovi, @ u drugoj naraste samo stablka, Listol su krupnl | abel, duguljasto jajasti. Listovi pri dnu stabljke imaju petaljku i vag Su, dok su oni na stabljic mani i bez peteljke, fj. seded. Cetovi su skuplieni u gomjem delu stabliike u dugi Klas, Zute su boje sa belim ii crvenkasto vunestim pragnicima, Cveta od potetka jule, takam ditavog leta, sve do kraja jesen’ Miris 4 uleus: miris svete biljke ii cvetava nije ba’ prijatan, ali cvetavi, naproty, kada su esugeni, mirgu kaa med. Ukus biljee Je setkast | sluzast, yo Raste na neplodnim, suvom tu, po sunéanim menitim brezuljcima, Sumskim tstinama, uz’ rubove puteva, 12 paskovitim tlma uz rubove rake | potoka iti deo biljke: Za lek se skupliaiu cvetovi bez faSice. Cvetovi se baru same po suvorn I sunéanom \remenu i moraju. se breo suit, plac na rozraénom mestu, a jo8 je bole porpuno ih osuSt) 1 toploti u blzini miaksg Sporeta, Posto osu%en! cvetov! jako unljaju viagu, moraju se ocman akan sufenja spakovat y dooro,zatorene staklene posude. Cuva se na tamnom | suvom | * mestu da ne potarnne f postenu neupotrebljiv. | Lstovi se sakupljaju odmah poste cvetanja, takode samo po sunéanom vremenu. Koren‘ divizme se kopa u rano proleée, pre nego biljka pone: zelenti Lekovite 1 aktivne materije: Ziteva biljka sadr3i bilnu sluz. Ona se uz bell 1 cml slez ubraja u lekovito bilje s najobinijim sedrZajem sluzl. Cvetovi osim coga sadrie do 10% Seéera | eteriéno ulje. U lstovima | Karen dokazeni su, uz siuzaste | ‘gorke materije, mineral i jedan saponin, ditava bibke sad | eke je dabra ne ispitane Saponine. Lekovito delovanje: Osim cvetova u naradno} medicini se koriste | listavl | Koren. Upravo punovredni satay Tekovithh meteria |. sluzi, gorklh materja | ssaponina u svim tim biljnim deiovima, tin! lekovitast ove bilfke tako mnogastranom. Caj je jedan od naibolh priradnih lekove 22 upalna obolienje disajnin puteva, bilo da se radio. promukiosti, kal, katara bronhia ili bronhitisu. ‘Divizma je dabra’za lazenje suvog katere, povezenim #3 jakim podrazajem na kaSalj, posebro cna} u_veéernjim | ognim satima. U tim slucajevima fj zasiedit) medom i dristi ga pri nuci_u termosu, Divizema UUblazuje bolove Tf deluje protiv upala, katarainin obolenja 2eludca } creva | 2a umirenje grteva probavnih organa. Zatim, ova billka lull za legenje upainih i gnojain rana, apscesa, tekline akon udara, koznih éireva, mokrih ltajs | ostaih Uupalnih i bolnih koznih oboljenja. Blaci uvarak listove cuetova upotrebliava se kao Klistir. Koren ima osobinu da" steie pa, ako se pije leganc kuvan u crvenom vinu, luminuje proliv, a ako je praliv povezan s temperaturom, Kerist se voda umesto vina, 2 dobar je kod preloma | unutraénjlh povrec. Lagana papareni cverovi se procede | kao ablog koriste tly sh upon of, upata kaze, Bonin hemerokd, ratyar, ist | ublazuje bolove kod svin gnojalh rana, udarenih | otetenih ‘mjesta, apscesa, koZnih Zrava, mokrih Wajava f ostalih koznih neGistota, Cveton | listovl sine Igeckani, lagnjeteni | pSomatani 'S medom Je ablog koji izviti bol | hladi opekotine. Sve listovi Korste se za pripremanje obloga za otoke, hemorvide | lfajeve. Gyetovi divieme stavijeni u rakiju (Sake cvetova na litar rakije) Je sredstvo z= masa? delova tela, abolalin cd gihta i reume. Pomegana s drugim lekavitim bijkama izvrsno je sredstvo protiy blest pluéa, posebno suvog kaéija, bola u grudima, groznice, za leéenje katora Foluce | ceva | protiv gréeva organa 72 Yarenje. Ulje oc divieme fevanredno je sredstva 20 mazenje bolesnih ou | za masazu kod reume | kostabale Stari recept protiv hemeroida: uzme se 10 do 15g u prah smrvijenog | dobro prosu8enog Korens divizme, doda se Zumance 1 toliko pfeniénog braina dase dodavanjem masiinoveg ulja dobije mase poput testa, od kojag se Ispeku male kuglice. One pomadu kod hemercida, ako se najmanje Imjesec dana svakodnevao na tagte poledu 3 do 4 komada, Ulje of divieme: Svefi cvetovi stave seu staklen osudu, posuda se dobro zatvori i stavi na sunce. Ubrzo Se izdvesi ulje koje slut za masaiu kod bolove ginta | reume i brzo ih ublazuje. Ovo se ulje mote primeniti | u leéenju rana tako da se nakapa 1a vanjske rane I pust! da se tetnost osu na rani Ill se kod unutraényinrana_(krvarenja) uzima Gajnom kaSiticom. Ulje more biti uvek svefe, narotito kod unutraénje upotrebe. ja Zivotinja: cvetovi i listovi legano se rokuvaju u vodi, procedi | daje se Zivotinjama koje Kal, jer to rastvare sluz i ublafava nolove. Loge Pestovetom korje top pa, naton Sim Jo ivecen Mirae wn su na ran ppt ie diviane Istorijat | verovanjar divizme se vet odavno pojavila v mitu, pritama | istoril. Dloskurid Je hallo divimu, ali se ne zna na koju Je pri tom misio od ninogobrojnih vesta koje uspevaju u Juno) Evropi. U starom Je Rimy bila divizma toliko canjena, da jerrimski lekar Marcellus Empiricus, koji je u svojem daly sxupio vo medicinsko znanje onoga vremena, izyjaiiavac kako se divizma sme sakupljati sarno sa Earobnim regina. Tu katolitkom verovanju divizma nalazi znaéajne mesto pa su, npr. seljac, osvedenim grmigem, u kojem je abavezne bila i diviema, dimil fhe Ivandan’ svoje domaGnstvo Keko blu njemu, prema \erovan{u, ostalo sve zdravo. Kod svih srednjovjekovnih autora, kao npr. Paracelsusa, Mattiolje, Fuchsa | dr., divizma je uvek spominjana s po8tovanyjem, Napomena: osim opisane vrste, za dobijanje droge siute | srodne vrste divieme, npr.:_civizma obiéna s velikim futim Cvetovima (Verbascum phiomotdes t.) i (Verbascum thapsiforme Schrader). Obje vrste rastu u iatim podrugjima, u Veliko mnoftvu, naroSto na sunéenim mestima | kamenitim stanigtima, Vista divizme sa_sltnim cvetovima (Verbascum igrum 1.) nije lekovita bilka pa je ne treba sekupla Kiasifikaci Carstvo: Prantae Podearstva: ‘Tracheabionta Razdea: ‘Magnoliophyta Klasa: ‘Magnoliopsida Podkiasa asteriiae Red: ‘Scrophulariaies Porodica: ‘Scrophulariacese Rod: Verbescum Vesta Verbascum thapsus Bumbir - Zingiber officinale Latinski naziv: Zingiber officinale Hotanizke karakteristike: Dumbir je tropska zaginska bike koja veoma podsaca na treku. Bijkt naraste do jedan metar Visine, njeno Kerenje je mesnato kao prst debelo ‘do 20 centimetara dune | veoma aromatién, froma korenja je prijatna sa misom na lmun, a wks fe slatkacto pkantan | veoma Sta Pradomovina dumbira je jugozapadna Azija , a glavni proizvodat je Indija, @ posebno dober ukus ima dumbir vamajie. ‘Upotrebljivi delovi biljke: Za |ek se koristi ) a Sue Hemijski sastav: Sadr2i eteritno ulje (koje daju dumbiru kerakteristitan kus), smolastematerije,—makro | ‘mikroalemente. Primena: Oumbir je veome ukusan keo zatin pa se koristi u raze svrhe , kao dodatak jelima, za kolaée, 2a pivo ilikere. Ima antisepteko dejstva | smiryje kedalj 2b0g fega se Koristi kao Gadetak toplim napicima tokom zime, Stimulise periferu | uopiteno crkulacju, zagrejava, pojaéava znojenje, otklanje gréeve | spazme,| stimulise funkciju jetre, shafan je {rtiokeldans, Korist se kod Kzostale menctruacie, upale jajika, Feumatskih bolova. Keristan je kod uklanjanja edema, napa ‘yrudine, raznih mugnina, U kombinacii = crugim bilkame pojatava nihove deistve . Svez djumbir | sugen djumbir su Ssavim ralidti po svojstvima, kao da su u pitanju dve raziicite Dibke U kineskoj medic sugen djumbir je pasnat koa Gan~ Jiang a svat koren kao Sheng-liang. vei koran se karisti 22 [pojacanje znojenja izbacivanje toksiéxin materija iz organizma, Suen koren, korist se za stomatne bolesti, dijareju, raumatizam, kafal] lid. Suen | sve2 djumbie je ofcjelna bills Kineske farrmakopeje i kao exstrakt | kao tink Nagin upotrebe: Ga): 1 katiicu cumbira u prahu rezmutiti u Dren - Cornus mas pola litre vrele vode, uzimati po 1 Soljicu toplog éaja (polagano Srketl) 3-4 pute snevno. Bumbir sa medom je najpoznatii kuén| fekcu Ameri za letenje katja Koa doce, Koristt e | sved koren, cekstrat dumbira | tinktura. S0% od svedeg dumbira, pomeban sa sokom od sveeg belog Iuka | mada se korlstl kao lek za astmu, Oblozima otklanja reumatske boleve. BR reper nore eo rece nore Be cnisste cectvane pers wore some ome tiara avrg jr muenina » ptm ne Hiecn terosre tae, Sonsvene su u's sje sal Wie cv uc tntiot tree ame mcine cf wants Jedovane cumbia na ublatavarjJuarh Be ee rer oa’ teas Gianer Be Dukasa je ou tvcice je su sinsie tics aah od ih ky Ge ssite acaba mene ike rai arene jetatoze de Gumi glove jako delstoren ta 0 arise Fatatie eos coven doar sg korkeu ttron 12009 Rerery “rapghbaicerge’ ante" somata, izbacivanja viSka vode iz organizma, lodeg zadaha, redoune soca, Mugnine u prva tri mjeseca trudnoée: Struinjaci tude de 9 Klasiicacia: Cannes Ptantve handeo Magretophyta fase tihepsice hee: Zingberales Borodica: ——_Zngfberaceoe foc: Eater ves Zinger ofnate ; Drugi nazivis bila svbovna, renak, dreic,drenka, crenovina, ren}, drijen, crijenak, crnika, drin, drinovina, djulle, 2uth Srenak, kurosiipnik, rument dren, tvrdl drijen, crven' drijenak. Plad drena narad naziva: drenka, drenjina, drenyka, crenjula. Latinsid naziv: Corus mas Engleski: European Cornel Opis biljke: Dren je samonikli iscopadni grm_srednjeg Il Ylikog rasta, I n/sko drv0, od 2 do 8 metara visine, sa gustom zapbljenom Kronjom oju' tine tamno-braon granéice | zeleno TiSée. Kora stabla Je sivkasta do sivo-duta, ‘spucala, grane rastu hagpramno. Mlade orancice su zelenkastosmede | vecinam fino dlakave. Listovi su naspramni, jajesti ill jajastoreliptin, bez nazubljanja, zaSiljeri, dugi 6-10cm, blago zakrivijeni i imaju Karakteristéne jake file (pa et sa abe strane lista). Koren mit Je razgranat. Cveta pre listanja, od februara co april (U Zavisnosti od godine), 2 u blagim zimama Eak iw decemrs Cyetovi su uti, vu Sttastim skupinema od 10-25 komad, ravilni su i Gatvorodlani. Plod je kostunica, zvana drenjina il ‘renjak, ovalnog ablika i ervane bofe (kao mala Eljiva), 2 unutar mesnatog omotata ima duguljastu kotticu, Dok Je nezreo, veoma Je kiseo, a zreo Je tek kad mu boja péstane tamno-crvana i kad na dodir ‘otpadine sa drueta (sazreva krajem augusta T pogetkom septembra meseca). Tada je setriaj Se¢era u plodu velit i veoma je ‘ukusan za jelo. U Ukragini se gaje hibrict i) plac reste do dem dutine. Stanilte: . Raste svuda, 2 nave po suvim, suncanim, Kemenitim stranama svetih listopedalh Suma ff zajedno s drugim grmljem j Ziljem. Uzgeje se iu vriovima " i parkovima zboo.leaih Zutih cvetova i jestivih plodova, korisne je gajit ga u blizini pelinjaka. Najbolje uspeve hha krecajackim toplim i suvim stanistima. Zacovoljava se | plitkim zemtjiéeem, zrele drenjine; kor, skida ses Lekovit! deo biljke: jt ist dvogodignjin grana; cvet i Lekoviti sadréaj: dren sadréi Soter, siuz, smolu, pektin, forganske Kiseline, glikosainu kiselinu, + od 50 do 100mg vitamina C. Lekovito delovanje: Eiljka spade u adstrigente, anticijarcike, antpiretice, diuretike i febrifuge. Opore (tenini] | poliuranske {pektinl) materje povoljno deiuju na sluznicu creva, 2009 c2g3 se sok, pekmez, caj I drugi proizvodl spravijen! od zrellh renjina daju keo velo prjatan lek za letenje svih odiika prolive, wisoke telesne temperature, kao zamena za kafu, za hranu | bripremu raznih marmalade | stupa, Kora se Korist! protiv temperature i krvarenja, plodom se lei kolera, vet za prolve, Ube se dobija iz sjemenke plode a feriena boja od kore drveta, Slatka, kompot, dem ¢ ppogotova sok od zrelih. drenjina ‘su jecne s@ Aajpajatnijih posiastica a istovremeno st | lek Ko}i svako redo uzima. Steta je Sto se kod nas drenjine ‘malo koriste, Upotreba: Plod se mote jest! svez, a mode se | subi (2bog spremanja aja). Od njega se pravi ukusna marmelada, sletko, Kompot ii sok, 2 u Srbij i Albaniji se od drena pravi i rakija. U ArerbejdZenu i lermeniji se ad njega dobija votka, dak su ‘Tursko} i Iranu jede sa solju preko let, lise od njega pravi hlacan napitak (1 Bosni takoce), koji se zove Serbs. aji Od 5 do 10 grama usitnjene kore drena kuvati oko pola sata u 2¢l vode na lagano} atti, poklopiti | nakon pola sat roceditl. Mode se pit! po 2-3 Sojice na dan, prema potrebl, 2 rnaruéito” je delotveran kod proliva, katara’ | japomena: €aj se moze pripremiti i od suvih listova, " Marmelada: Oko ikg zrelih plodova, drena oprati, otis] od petelki | drugih nefistnéa, é stavit ‘ih Siru_posudu | na. lagano} vate ad eae to ae rela eee cdvajat of ott, ‘pa pasa ‘Dotan we Gr ptbelsl sb wr inere pres Kavala mal ot ce ne doe Deora Saar nua neem te cor ecaler rs cracls, tre, ty pamseneme (saws ese ras foward tf hed ou cin | eta zatvort ih celofanom ili poklopcima | adloiti na odgovarajuée esto. SIusiti kao I druge marmelade. CCvast: Billka se zbog svog cvetanja na kraju zime desto korist kao ukrasna biljka u vetovima. Drvo: Dren je dugoveéno drvo koje Zivi | do 200 godina. Veorma je velike ustine |, zm ravi od vetine ostalin drvenastin Diljake, ne pluta na vadi. 20g velike gustine je veoma Evrsto, fe se od davaina koristi za i2radu stolica, drfalica za alatke, elave za masine i sl. Jo8 of Stare Grtke je poznato da sé koristilo 2a laradu lukova, strela I kopalla. Konzerviranje drenia u Slano} vod! opisue 1 Dioskurld. U narodno} pesmi o Marku Kraljevidu, Marko proverava svoju snagu ceded! rukom vodu lz "suve drenovine”, a desto ce kaze da je neko "zdrav ko dren". Aasitihac a a one et tagnrepeaa ra conats Poreace: Comocane ro comes ot ore ve fone 0 ot ® Dud Bell / Crni- Morus Alba / Nigra iy eo Drugi nazivi: murva, murgav dud, erica, oniéka, Samdud, Sendud, Senduda Latinsid naziv: Morus Alba L. / Morus Nigra L. Engleski: White mulberry / Black mulberry Opis bij: Stabla | to & jako razijenom krofnjom, neraste i do 20m. Krosnsa mu je akrugia, a Kora u miadastSuckaste | flaka, Kasnije svosmeca euboke ispucnl. lad! su izdaet gol i siebo dakaui,Sutasiv,sadrZe meet sok, kao I lsne pele. Pupoljel su oko jaja, oko 6 mm valid, smedosh, sa 6 Muska, Ustovt su lzmenin, iroko Jal, 6-14 cm duh, 4- 20 en Siok, jednostavnt il rede sa. 2-3 nepatpuno laradena reinja, sole osnove. sta powsina se gore sane Svellocelena, sa donje stare zclenosive, se kratkim elim dlacicama dif nerava. Petelice je duia od 2 cm. Zonski cvetow! Su ditt od petelee, a cvece na rubu je dlakavo kao I rjulkea tueka, (Musk cvetov! uvalastim resamg_ 1 sastevjen! od ervoroéianog per gone | ftir profnika. Zenskl cvet nakon oplodnje daje slosen Jestiv plod dudinju (murva), Kaj dozreva krajem juna, s mnogo semenki, vio ukusan | sofan.. Bola ploda ‘arta od bele do Hubicaste. Posto vibe vate dude kao fo su: WM. Nigra, M. Rubra, M. Muiticauls, M. Kegayamee i dr. Vreme ye dude je maj - jun. Ugcenog je mirsa | kiseloslatog, vefavajuéeg ukusa, Leko se razmnozave satvom (u prolacs), Fernicame, poluodrvijenim reznicama (tekom lets), korenovin reznicama’ | polozenicama. Daje obline izdanke iz panjeva. 39bro podnos! Kresanje. U nisim predelima nije osetjv na mraz, ‘dok na veéim visinama trp od mraza, Dobro podnosi senku. Staniéte: Uzgaja_ seu drvoredima, 4 parkovima i baétama. Dud se najvige gaji zbog svilene bube, Gja larva se hraniiéem cuca, Ima jako’ razvijon korenev sistem, te je pogodan za vezivarje pokretnih, erozivnit zemijsta. Znaéajan je i ao parkovno drvo, Posty! ve verjetaa i Upotrebijivi deo biljke: Plod se bere kad dozri, a list, | kora stabla | Kora korene, beru se u jesen. Lekoviti sadriaj: Invertni Seéer, limunska, _jabuéna, asparaginska kiselina, provitamin &, ‘vitamini C, 82, tanin, smola, kalcium karbonat, adenin, pepton, guma, authocijanin Koren’sadréi dosta sluzi, vitamina C, encima i mangana. Lekovito delovanje: Dud u narocno} medicinl ima vekovnu tradicju u leSenfu lod izvrsno sti bubrege | mokraéne puteve. = Sirup duda se kao laksatly korist za leGenje_neredovne stolica; za sniZavanje vieoke temperature; ze ledenje pale Grla, usne Supine, zubnog mesa, jezika, siuzokoze, krajnika | fgraznice; zatvora'i creunih parazita; trovanja; iskaéljavanje; Dolesti disajin organs : puteva; za laéenje Dolesti gria i vrata, = Sok 52 koristi 23 legenje tumora grie, aft, astme, bronits, Greve ill Eriéeu_ustima, dispepsiju, edeme, ’ epllepsiju, groznicua, glavobolje, _hipogiikemije, hipertenzie,Intacje misiéne sluzoko¥e u ustima, kaélja, Konstipacije, melanklije, nesanice, proiva, prahlade, slabosti, vertigo, ugriza buva | zmija, upalnih stanja, zatvora. = Kora stabla led Uolesti creva, Zeludca, dispepsijy | trovanja fhranom, nikotinom, alkoholom, pecurkame...; Cajni napitek od Kora stabla iavrsna pomage u lefenju katara creva, hroniénog zatvora | groznitevih stanje, uspesno otklanja | crevne parazite. “Kora Korena korsti se’ 72 leéenje kailja, astme | disajnih puteva, za lefenje cljabetese, hipertenaije |" urinarnog ace List cog dua poznat Je narodni lek ee Blas sees tremtcanie fecal a se najéeite primeniuje u ézjnim ‘meZavinama za diabetes. ‘Takode so Konisti i za ledenja. besixe, preniade, ‘fine, infekija oka | nosa ie SN ekstrakt kore duda ima entbakierisia | fungicidna svojstva. Sirup : - Za upale, tempereturu | zatvor pomaze napitak od 1 kg cnog duda, ikg Eotera, 2 katike jabukovog siréeta I 0,5 | ‘ode. Priprema: Crni dud izmesati's vedom i jabutrim siréetor | justi da odstaji jedan can (24 sata). Ponovna sve izmeSati | pracediti. Dobijents smesu pomedati sa Zecerom u ocnosu 1:1 | ‘cuvati sve dok se ne dobije Zeljena gustina. Za vreme kuvanje odstranjiveti penu. Sirup sipati u pasterlizovane fade. Uzimati vige puta dnevno, razredenog s vodom, po 1-2 dl napitka. Sirup od cmog duda i treianja : - Protiv groznice, upale i pproliva pomod ce ta} od kg crrog cuca, 1kg tresamye i 2 kg Secera, Priprema: Cri dud i treinje pomeéet | pustiti da preke od wr, Suradan, ur dodarak fera, kv) Sve dok Se ne obije Zejena gusting. PAI razrJedanog s vodom. ie Zeljena gk ‘Jedenog af, €aj od listova : - Koristi se za dijabetes, a potrebno Je 509 suvihlistova crnog duda i 1! vode. Kijugaiom, ‘yodom prelitiistove pa poklopiti i pustiti preko nog iy 12 sali, Povremeno promegati i proceciti Pit tokom celog dana umesta vode Kontraindikacije + U studaju konzumiranja veéin Kalina dude moguéa su lak’a trovanja, halucinacie | probavne tegobe. Peete cap a ert ea cyanea ieee as saints Plantae ‘Magnoliophyta ‘Magnohopside Rosales Moraceae Morene Morus Morus alba/nigra Duvan - Nicotiana tabacum Opis biljke: Izraste do 2 m, a Iistovi su 70 om dudine. Dozrell listovi duvana se sue | prepustaju fermentaciji kako bi se tako pripremijeni koristli za putenje, émkranje | 2vakanje, Duvanski proizvodi siuze | kao insekticid, a od semenki se akstrahuje tehnicko ulje. Sve do otkriéa Amerike duvan nije bio poznat u Hemijskd sastav: Duvan sadréi mnogobrojne supstance, medu kajima preovleduje niketin, smole | ereriéna ulja. Iekovito delovanje: Jako dobar antiseptik, moze se primenjivat! direkino ra ranu, ujed ili ograbano mesto. Listove duvana se koriste u leéenju kozrih oboljenja, kao aboloa kod lklanjanja ekcema, tireva, bradavica, akni. List duvana mozemo = "kod reumatski ‘bolova i kod artritsa. Ova biljka je ta kao pomee u sluZaju_ujeda otrovnih zmija, insekata Ppeuka. Kada se otrov izvute ir tela stavia se sved ist duvana. > Upotraba duvanat Pore pubenla duvan se 1 ‘face, ulmiava, "buvah so oral tu "ermacoisia indus Jr Je bogatnikatlaom. ore chm esate) Od Kapjea sole, ‘Stati, agin monokaide 1 dragh gene Canova stent farnslodlsavtcjakduvane Jo wutath Ton urrchaje avi i savin Sa igareta sat oko 2 mp nietna, 9 srtonosne does #5 toveka, {ros 0,05 9. Noun prod krook rsoruse se dak poe thing cm phi, koling resorovarog mona var oc Bossa Pd eajem necting nese ose) mor, sane se gousha 25 hranomy sau se wen brave fo, se povdovs kev I sta privsak, a istovremeno so povelavabs Mbaarote | Setar v bv Pola cata nakon paaeaie rk ee \rodaju na somal, Pudane smanjje ove) iiaa| kaa Teinost protiv zubobolje: z2 ispiranje (u pola litre kijutale ode dadamo 2 kadike suvag liste cuvana, kuvamo 5 minuta, ‘ostavime da odstoji 10 minuta. 2atim rocedima). Tu tetnost gridjamo | ne smemo Je gutatl. Posie tretmana usta Isprati vodom. Plantae Magnoliophyta Magnoliopsida Red: Solanaies Poroaica: Solanacese Ro ‘Mcotiana Vista: ‘Nicotiana tabacum Chat Ehinaces - Echinacea purpurea vw Drugl nazivi: crvena rudbekija Latinskt naziv: Echinacea purpurea Engleski: Opis bitjke: Bijka iz poradice Asteraceae, ima Zuplju stablju koja dostigne od 0-100 em visine, Listavi su uski, duguljast | pprekciveni sitnim dlagicama, Cvet je lubiéaste doje. Ungaja se kao lekovita biljka I ne Sir se spontanc, Stanifte: Gaji se kod nas | u drugim zembjame. Ehinacea jako obra uspeva | u nati klimetskim uslovima, lako se moze galt U bastama. Viste kao Sto su E. purpurea, E. palida | E- angistfolia su najyige u upotrebi pri Eeru su najooje lekovite ‘ezullete pokezale prve dve navedene vrste, ali se najvige koristi raga ursta jer sei najuspetnije plantazira. Lekoviti deo biljke: Upotrebijavaju se kako rnadzemni tako | podzemni celovi bike od kojih se mogu spravijati sicup, aj, tinkture, sprejevi, tablete, sokovi | dr. Na nafem tify se sada smogu nad! razliétt prolzvodi na bazi ove biljke, all se savatuje oprez pri njihovom koriSéenju, i kao farmaceutsk proizvodi u obliku ekstrakta tinkture, kapsula. Delovanje: Echinacea sadrii mnogo aktivnih materija koja se ‘mogu grunisati veteriéna ulja (20 komponenata) jedan od njih laboratorjsk! pakazuje onkolo8ia svajstva (uniktava tumoraine Gelije). Smatra se da eteriéna ulja podstiu jatanje Imunolo’kog sistema. Naime plisaharidl,prevashadns ehinacin, dervati Kofeinsie I ferulne kiseline | favonoidi jataju Imunitet, Tzgleda da efekt koje ova bilka ima na imuniet potiéu pre od kombinacje aktivnih sastojaka. Echinacea purpurea, Ectinacea. angustifolia { Echinacea pallida sadr2e u raalitidm odnosims fenolkarbonske kisaline i deosicne kiselina: kaferu, hlorogensku i dikafeoilninu kiselinu; estri kafene ivinske kiselin, i ferulinske i vinske kiseline. Prisutni su | estri Eeéera | kafene kiseline- ehinakoziai; nezasiéena, alifatiénajedinjenja: amid Izobutilamidi, polienske kiseline, Indikaeije: Imuno _stimulans, jaa odbrambent sistem forganizma tako da povecava proievadnju antitele | leukodta u envi, Deluje protiv upala i lei putem posebneg enzima koji zaustavija Sirenje bakterja i favorizuje proizvodnju tkva koje [ete | zatveraju rane. Ladi kone rane, alene, Zireve, unaliene fopekotine, ekcere, upalu koénih #lezda, ubode 1 ugrize Insekata. dina je protiv ugala desni | ginglvitisa. Znatajno lakéava togobe kod upala krajnika. Pored infekcija. dsajnlh utava, ehinacea je delotvorna | kod lnfekelja mokraénih kanale Fbebike, arotite ako se pije u kombinadji sa tajem od medvedeg groida i korprive ii vranlove trave. Stimulige jetru | bubrege uv procesima detcksicaciie. Deluje ertiviralno | laboratorjski je pokazao svojsivo unigtevanja éelja. tumora Xoristi se kao inegrator sa ostalim lekovima kod raka i AIDS-a Eninacea je veravatno najdelotvornja biljka za jaéanje imunog sistema. Delotvorna je W leterju virusnih, baktedjsk | gijviénih Infekciia. Fhinacea je bezbedna za upatrebu, ai kada je ‘Upotrebljavate ‘odragenom ‘vremenskom yrervaly, poSlino fo a pravhl pausu 3: oojatanie SS Cabrambenth hana menos stonje za nale tel, pa seed ne fa da trajeprevie digo, Kee roteeijace Soest eeiuje WV erie oe aribonka, all wremera@ efekt "je “Gub_Akthne svojstva bike nemaju nus pojave, za raziiku od farmaceutskih prozvoda. Dakle maze se uzimati preventivno da je Infeclia ne ‘ojau ill ako ste se rezbolell eninacea znagajno skratuje trajanje Dolesti i ublazava simptome. Koristi se protiv degjih bolest, herpase, gripa, upele sinusa, bronhitisa i bolest disajnih organa: eG upelu prostate i besike a preporutuje se i protiv artritisa i oikta Upotraha: Eninacea se moge upotrabljavati u obliku Eaja, al bolje. je koristiti alkohoine tinkture i ekstrakte jer neke Jedinjenja ehinacee se rastvarajy u vodl, 3 neke u aikcholu. Keda kupujete preparat od ehinacae on'bi trebao da izaziva peckanje na Jeziku, koje Je potpuno bezopasno. Ako packanje ostane praparat 2a kof ste se odlul veravatno nije preterano efkasan. Tinktura ehinacee: Pun: cvetove ehinacee 1 Saku oéi8éenag | dobro opranag i iseckenog orena ehinaces, staviti u Gstu teglu 1 naliti sa 250ml apotekarskog alkohola | 50 ml destlovane vode. Zatvort, Promuékati I ostaviti da stofl dve nadotje uz de8ée’ muckanje, Procedite | iscadite bilke 1 tuvajte u dobro zatvoreno} fas! Tinkuura se pile trl puta na dan po trideset kapl sa malo vode il mlakog feje. ite je pet cana pa dva dana pauzirata. Kapi za jatanje imunitata: Pometati Ehinacea (Echinacea purpurea) 100g; Matiénjak (Melissa officinalis) 50g; Propolis 50g; Alkohol (70%) 500m! staklenoj tegli. Zatvorit, Promuckati | ostaviti da stofl dve nedelje uz deSée muckanje, Procedite, Iscedite bijke | cuvajte u dobro zatvoreno} Fasc, Tinigura se peti puts na dan go trdeset kop s9 malo vode mmiakog éaja. Ovu ‘Uakturu mogete pitl preventivno u vreme epidemija, Ako osetite simotome gripa ii prehlade odmah popite 50 kapi, pa nastavite sa ragularnih 30 kapl Sok od ehinacee: z2 ledenje bolesne koe i sluzokoie, Svefe isceden sok, obloge | gel koji sadrdi tecni eketrakt ove bljke Koriste se protiv rana koje tesko zarastaju, protiv fekcema | dermatitisa, Negeljena dejstva: Nisu _zabelefena eZeljena dejstva. Moguéa Je pojava aleraile kod oscba koje su alergicne ne druge biljke iz familja glavotika Asteraceae (masleéak, emilee.) Kontraindikacije: 2509 svojih imunostimulativnih svojstave thinaceu na treda primenjivati ked autoimunih cboljenja (AIDS, Imultipla skleroza, kolagenoze, lupus, reumatoldni artis, .~) Kontraindikovana je istovremena primena sa Imunosupresivima | kortkosteroidima. Ne primenjuje se kod dece misde od 2 godine. Zbog nedovoljneg doznavanja sastava i delovanla ehinacea se ne preporuduje tokom trudnoge | dojenja. Primena Je kontraidixovana kod slededih sistemskih oboljenja: {uberkuloze, mulipla skleroza, autolmuna oboljenja. Istorijat i poreklo: Ova billka divnih rulitasth cvetova tek od skoro je postela populama u Evropi. Medutim shinacea ime vvekovriy reputaciy mocnog bijnog lek za jaéanje odbrambenih bnosti organizma. Severnoamericki Indijanei Ehinace su Korstil kaa lek protiv rana prouzrokovanih koénim pristevima, ‘aknama | ozeblinama, all njena najveéa upatreba bila Je protiy Lugri2a zmija. Aktivna svojstva bilike otkrivena su krajem XIX vyeka. zahvaljujué jednom nemagkom doktor koji je proveo ‘mnogo godina zajedno s indijancma. Od tada biljka Je u contra patnje moogin studija’ bududl da jata obrambena svojstve forganizma. Zbo9 te karakteristike relazimo je u mnogim farmaceutskim | koumetitkim proizv protiv bora, intirane | suve Kove). Plantae Magnoliophyta ‘Magnoliopsida Asterales ‘Asteraceae eliantheae Echinaces Echinacea purpurea Estragon - Artemisia dracunculus i @e5 Drug! nazivi: Estragon, Taragon Latinsid naziv: A/tomisia dracunculus Engleski naziv: Tarragon Opis biljke: To je bijka cija je stabibke bogata razgranata, pa Jima oblik grma, visine GO do 120 cr. Listovi su uski | laneast Gvetne glavice’ su skoro okrugle, a jeziéast cvetovi su fute bol. Miris 1 ukus: Biijka Ima specifiéan jek | ugodan minis | « afomatiéan prijtan jutkast ukus sa mslom & ‘primesom gortine ee reesei keutivisan u svi evropskim zemijama kao Zaz, Pracomovina je Rusija (Sibir) i Mongolia, 2 cate je preneta w kulturu na ostala pocrufje, Stanilte: Uzgaja se u vitovima, kao mirodjiska bilka za pripremenje razlith 2atina. Biljka vol TYR top Suntans esta, 2 senke, Madea T lage ve cbsverahunjnon race Lekoviti deo i sastay biljke: Cela bilka je lekovita i velo romatiéne. Od mnogih lekovitih i delotvornih materija ne prvom je mestu eterizne ulje koje se nalazi u biljel sa relativno ‘likim procentom (0,1 do 0,5%), gorke materije, tanin i jod eke neodredjene i nedovoljna istrazene kiseline. Lekovito delovanje: U narocnoj medicin| poznata su | hvaliens Jekovita’ svojsiva ekstragona, narcdito kod oboljanja pprouzrokovanih razmenom materija. Koristi se u obliku éajeva. Estragon pospetuje apetlt, podstiée metabolizam | ilutivarje rmokraée, a delyje | protiv crevaih glista. Upotreba: Estragon se upotrebljave kao zatin svei | suien, ze alate, fiving, tunjeving, pikantne sosove, supe | variva, uz Sivliaé, ovdevna | govecinu, Stavija se 1 ws ukiseijeno povrce. Senf |’ sirée od estragona, zbog svog tipiénog ukusa | miriso, konste ga samo \ubitelj. Kao zatinska biljka upotrebliava se Dripremanju salata, kao dodatak nekim vestama umaka, Kod spremanja povréa ze zimnicu,za pripremanje estragon biljnoga siréeta, Eterna uj estragona kariste se u parfimeriji pri ‘Spremanju razliciih krema, Plantae Magnatiophyto 2 Magnoliopsida Red: Asterales Poradica: Asteraceae E Rod Artemisia Vesta: Artemisia dracunculus Narodna imena. Sodul il sodula, ci koren, veliki gavez, crni ‘avez, vrani gavez, gavezina, valij, volovski jezik, Kilnjak, lust, svatoval, svenik, kuhinjsko zel Latinski nazivi ~ Symobytum officinale Engleski naziv: - Comfrey Opis biljke: Gaver je vilegodiinie, zeljasta, Zivopisna billka, prakrivena oStrim maljama, sa uspravnim razgranatim stablom ‘od 1,20 m. Listovi su, takode pokriveni dlakama, ovelni | suzeni prema cri, rasporedeni su naizmeniéno, danji su elipsieni na kratko} dri, srecngi i gornji su izcuzeni. Cvetovi su roze- urpurnl, Wubigasti, rede bell | ine kratke evasti na gomjem elu razgranate stabljke, Plod je su I raspada se na 4 oraStiéa. Koren je mesnat, vretenast, razgranat, soja cme, iznutra bele bboje (poste sufenja postaje Zuckast). Cveta od maja do kraa avguste. Stanite: Raste po rio viaénim livadama_ i ppainjacima, pored ‘ograda, puteva ina. plavnim estima, pored reka. Upotrebijivi detovi: Sakuplja se gomja polovina stabljke w ‘yreme | posle cvetanja, u periodu april-septembar. Listovl se sue u sonci. Koren se sakuplja od marta do april, ill od septembra do novembre, ofisti se od tvorova | nadzemnih delova, opere se | isaze na komade, duZine 10-35 om. Deblji komad se raseku vertikalno. Pripremljen na ovaj natin, koren se sui u najkragem vremenskom roku sto spretava’ proces fermentacije. Suienje se vrsi na suncl, na tavanu,. liu suBarama, Osufeno korenje se Euva u suvim prostorijama, bez vlage. Hemijskl sastav: Sadréi karotin, alkaloide, tanine, kllkazide, sluzl, smole, eteriéna ulje. Farmakoloiko dejstvo: Antinflamator (protiv zapaljenja), adstrigens (izazivaskuplianja), emoliens (sredsivo 2a lumekgavanje), ekepektarans (20 iskadljavanje), hemostatik (2a Zaustavijanje krvarenja), Gkatrzant (za isceljenje ran), antimiketix’ (prot ghjvica). Spolja: Dekongestiv (sania fhagomilavanje krvi i cnugin telesnih teinosti « erganizmu), ‘adstrigens, dkatrizant. Primena: Od svih lekovitih bike gavez sadr2i_najvite alantoina, a on ja potreban za stvaranje éalja kod zarastanja rapa. Gavez je jedan od najboljhh lekova za zacelivanje spoljainih i unutresnjih rana, posekotina, ogrebotin, kontuzia, lomova i krvarenja, kod uganuea, ‘Séa8enja, nategnuéa miiéa | tetiva. Onion! su delatvorni 1 kad Greva, kad praSirenih ven, kod zadebljanja koja izazivaju reuma | giht, kod upale kostju. Gaver se korist | Kod brannijainag katara, upale plute, kevavog Igpljuvka, gripe. Gaver je lek | 2a Zeludatn) ater, prov, dizenterju, bubredne bolest,jaku | bolny menstruadju. aj od korena: dve male katike isitnjenog korena potope se u Eeivrt litre hladne vode i ostave preko nod. Ujutro se sve to malo ugreje | procedi Medavina Zaja (kod ira na Zelucu): puna mala kadika Zajne meSevine od: 1009 gaveza, 100g nevena, 509 ‘roskavice (Polyganuin aviculare) prelja se sa Gaivet litre vrele vode | ostavi da odstall 3 rminuta. Medavina Zaja: Izmesan sa kamilcom, hajduticom peelinom, Koristi se 7a ispiranje usne\ dupe kod ‘stomatitisa (upala slurokeze usne Supine | “dentainog apscesa - zubneg zagnoja) (Gg oon 0 tae: xr oe aren stro ete tejenas fon eau oar ea Ean emcees eae oye EE as Fee waite Se one te ana ace, Fee fear er rcs nin anon om gt Beer ur ari cone argent et, erteik Prahoye eat av) Pal es ees Oblozi od sveiih listova: sveii Istovi gaveze se operu, na dasciizgnjege oklagjom, stave na obolala mesta | poviu Obloxi od poy listova: listovi gaveza se popare vrelom ‘yodom i stave na belno mesto. Dodatak za kuplass 500 9 svein i osuferin stova gavera sta se preko nod u 5 ltare Made vode, Siedeceg dana sve Se zagreva do kjutara | dodaje vod za kuonge kod feumateh olga, kostooaje, siskopatie | slabe crkulacle. U ovom S23) (Gaba eulada) naroéto kad ou ucpitanuhiadne noge, trabe primenivat kupke od koprive 'gaveza, Tinktura od gaveza: koren gaveze oprati i odistti éetkom. Nasitna ga isesi | njime rastresito do. gra napuniti bocu te ga preiti rakijom od ita li nekag vaca. Rakija mora da. prekrje koren. Boss 14 dana erzati na Suncu ii na toplom mestu. Osobe kkoje boluju oc reumatizma | artnisa (upale 7glopova) mogu korstitt ovu tinkturu 2a masalu, Dobra je prov ‘ana, uboja, cehimaza (kr podliva) I fraktura (prelomna kostju). Mast od gaveza: 4 do 6 opranl korenova (zavisno od veliéine) vveoma sitho sect | kratko proprfiti 250 9 fiste svinjske masti (4 sala; estaviti preka noc narednog dana zagrejati, procedit i protisnus kroz parée platna. Ocman staviti u ste mate tagle i i a NX Magnoliopsida Lamiates Boraginaceae ‘Symphytum “Symphytum officinale Glog, bell - Crataegus monogyna Drugl nazivi: pasii trn, bela dracs, crveni glog, bell tm, ‘logiaja, glogovac Latinski naziv: Crataegus monogyna Engleski: Common Hanthorn Sinonimi: Ranije je festa Kariséen sinonimnl serutni naziv (Crataegus axyacantha) w botaniékalteratur Sirom svera, all je lebaten iz upotrebe jer je neprecizan (koriséen je | 22 crveni Crataegus laevigata |2a bell log Crataegus monogyna), Opis Biljka: Zbun od 2-5 m, tnovit, drvenast, razor Listovi su rezliGt, medusobno nejedneko _ reinja rasporedeni u parove. Cvetovi su bell, formiraju Att | sacinjeni Ss od 5 Eainin, stalnih listifa, 5 latica hele boje, 20 jejolikh Drafnika. Cveta maju jun, Staniita: Na_perifer ledinay w nidim brdovitim predelima, Upotrebijivi delovi: Cvetovi i plodovi IEvaiv bern opriucpi, Kauss Samm ctvoren, po sivom vremenis | fe taine U send, rodent u tortor soja Pindar sa satuplinja pre sxrevange, aca M0 obi ervey bosu. Suse se na 00:70°C. { Da bit dotvorn, oda taba. da gf imaju tamno-crvany ‘boju. Smedh | ert plodovi nisu 2a upotrebu. Aldivna svojetva: Flavonski sastojd, leukoantecijanidin i tterpenskt derivat Terapeutske indikacije: Exstrasistolne aritmija (nepravinost! 1 ritmu - preskakanje srea), tahikarclje (ubren rad srca), palpltadje (lupanje srea), angina pektoris, arteritis (upala arterija), varlks (profirene vene), hipertenzls (pevien krvni pritisak), anksioznost (razdraZiiwest), insomnija (nesanica), prekomema emotiunest, vrtoglaviea, ‘kosmarni snovi, neuron vegetativra distenija uv predklimakierijumu — (poremetaj ormaineg miiénog tonusa nerave i krvnihsudova), albuminuria (belanéevine u mok rac), kuproza_ (bubuljice, bbububiéavost), aljareja (prov), kamenje u bubregu, enureza (nesposobnost zadrdavanja mokraée). ica cvetova na 250 ml vrele vode, treba {da adstoji 3 minuta, a zatim se pracedi. Ps 3 Zolje dnevno, Dekokt od voéa: § g usinjenog voés kuvati tri minuta u 1 tar voce. Procedit | pith u toku jednag dana. Protiv kuproze (bubuljica, bubuljizavosti): 20 9 cvetova | plodova kuvati$ minuta u 500 ml vode. Posto se proved, Korist Se u vidu abloga. Slaba_cirkulacija: Protiv cirkulatornih smetaji i gréeve wu Ldavime, pripremitinfuziju od 20 kasléica na 1 tar veuée vode. ‘Trepa obaviti 2_kupke dnevna u trajanju od po 20. minuta, Kupke su delimiéne | ocnase se na udove U kojima oseéamo gréeve | slabu cirkulact. Kod angine pektoris infarkta, oblog potoplien u ovu infuzju, Plantae Magretiophyta 4 Magnoliopsida 3 Rosales Rosacaae Crataegus Crataegust 1] Crataegus monogyna Glog, erveni - Crataegus laevigata Narodna imena, Sali glog, bela drace, beli tro, crveni glog, gloginga, glogovac. Latinski naziv: ~ Crataegus feevigata Engleski naziv: - midland hawthorn, woodland hawthorn, mayflower Sinoniml: Ranije je esto koriééen sinonimnl strutni naziv (Crataegus oxyacantha) w botaniko} lkeratun Sirom sveta, all je Tebaten i2 upotrede Jer Je neprecizan (kori8ten je 1 72 crveni Crataegus laevigata |2a ball glog Crataegus monogyna). Opis biljke. Glog je 2-5 m visok grm Ili onisko, vrlorazgranate divo, #2 mnogo bodli | glatkom sivom korom. Listovi su rasefeni na 3-5 delova koji su nejednalko nazubijen|. Cvetov st Ssakupljent u metlasti cvastima koje su slizne atu. Cvete rajem proleéa. Plod je tamnocrvena kostunica. Staniéte. Raste pored outeva, po sikarama, krtevinama, ne livadama, kemenjaru. Upotrebljivi delovi biljke. Cvetovl, listovi 1 plodovi bez petelike Javercide, organske kiseline, acetilholin, nolin. U piodovima réi organske.kiseline, steroide, ‘iterpencide, vitamin C, Pee nce, ema omen Primena, log je jedan od najdragocenijih lekova za sree. Jata i regulge rad srea. Dalotvorno requlife krvni prtisak, Kod steriih Gud feéi mane i upale sréarog » mise. Pomaze ‘kod napetostl, razdraziivost, nnesanice.”_Koristi se kad lupale pluéa, gripe, katlja, bronhitisa Narotito "Je vazan kod sxdanog infarkta jer pobalitava prokrvljenost sréanog misia. Tinktura od Dobica deluje prativ bubregnih kemenaca, gihta, belog kranja. 7 sastav. U cvetovima sad-i eteriéno ulje, tanine, Natin upotrebe. Ca} se priprema od cvetova | istova il plada, Zaslacjuje se medom | pje gutjaj po gutjaj. Plodovi se mogu | Istucat, namaksti 8 satl u hladnoj vod, kratko zakuvat ocedit | pit, dnevno 2-3 Solje gutlaj po gutjaj. Od cvetova T plodova mode se napraviti | tinktura (20g prelitl sa 100ml 70% alkohola). Kiasifikaci Carstvo: Prantae Razdeo: ‘Magnoliophyta Razred: ‘Magnoliopsida Red Rosales Porodica: Rosacaze Potporodica: — Maloidaze Rod: Crataegus Vesta Crataegus laevigata Gorka detelina - Menyanthes trifoliata Narodna Imena: Grtica, gorka detelina, gorki trolst, vodena bokvica Latinsk! naziv: Meryanthes erifollata L Englesk! : bog-bean, buckean Hotanizke osobine: Gorka detelina je videgadiinja zeljaste bike, visine do 30 cm sa dugackim i valjkastim rizomom. Listovi su troperi, naizmenina rasaoredeni. Liska je elipstnog oblika, zatupastag vrha | celog oboda, na dugatioj dr8c' koja je fir osnovi proirena u rukavac, duzine oko 10 on | Zire Sam, Gorka detelina ima veama interesante bledarusitaste cvetice oi su sakuplieni u grozdaste cvastl. Cveta tokom maja I juna, Plod je v obliku loptaste éaure, Staniite: Gorka detalina se srate po motvarama, vlainim livadama, 6d ‘nizja da’ brdsko" planinsiih Drecela. Kod nas je ima na Viasini, Kopaoniku, u okolini Cuprije. Kristi se: list koji se bere u maju, Junu, jul | avgust sekuplja u fazicvetanja, i sufi u tanker sloju na promaji ii sufnieh ra temperaturi og 45 ~ 50°C. Nakon sutenja odstrane se ostacl blijke kao %o su petelke | rzom. Suve etetina je zelene boje, ako Tombjva, bez mirisa 1 gorkog Je tukusa. ‘Pakuje seu sanduke ‘il vreée, | éuva na suvom mest Sadrii: gorke heterozide, gorke materi, belanéevine, etarsko Ulje, Hobantanin, akoniene kiseline | Rtosterol Hemijski sastav i upotreba: List gorke deteline (Menyanthidis fallum) sadr3i moncterpenske gorke gilkozide od. kojih. je najvadnif logenin, patom Navonoige, tanine | dr. Ulazi u sastav gorko aja ili Caja za 2eludac koji su oftdnalal prema Jugaslaversko} farmakopalt IV. Deluje kao amarum, stomahik twnik, Koristi se za Jatanje organizma i protiv glavobolie, u fobiiku tonika, Gostu8ki (1971) smatra da se mofe korsttl Kao jedan od najbotih lekova z= nervozne bolesnike 5. loSim Yarenjem. Do otkriéa Kininave kore uspesro je upotrebliavane prot raznih vrsta groznice. List gorke deteline se kao tonik keorsti za jaéanje organizma i protiv glavaljobe. Moze da se tupetrebliava | keo lek protiv lofeg verenja. Suva detelina je zalene boje, lako lomijiva, bez mirisa i gorke-slatkos ukusa. Zbog neracionaine skeploatacije, gorka detelina je u prrodi vris proredena, zhog éega je za8téena zakonom. asta Gia Pantae Rexdeo: —Magnalophyta faxed Magnatopise Posted: Astrace red aaron Porotica: —Menyonthacne ca Menyontnes ye im ronate ) Gotu kola - Centella asiatica Drug! nazivi: Latinsld naziv: Centela asiatica Sinoniml: Hydrocotyle asiatica (.; Trisanthus cochinchinensis tour. Englest Opis biljke: Gotu kols je mals jecnogodlénja zeljasta bilka: Stablike sy vitke, zelene do crveno-zelene boje. Ima zeleno, zaobljeno li8ée, glatke teksture. Cvetovi su rusiéaste do crvene Boje, raste nisko u maim. buketima. Svali cvet Je dalam ‘buhvaten sa dva zelena listiéa, Cvetovl su minljatuinl (manji fod 3mm), sa 5-6 vendiéa za eves. Svaki cvet nosi pat prasnika, Voée je gusto umrezeno. Poreklo: Porekiom je ir Indije, Si Lanks, severne Australie, Indanezije, rans, Malezije, Melanerie, Papua Nova Guinea, al drugin delova azie. Stanilte: Gotu Kola raste du2 roveve | u mali vladnim podrugjima.| Razmnoiavanje, gajeni cela bilfka, ukbjueujud | kor yega: Rod sazreva na tri meseca | ‘vedi se rutno. Pessrore masa: is to se mate stein, om nin oor tterpenolane, mote, alatkozise, oe mali ont strean |anakciamo djelovane. Ase ume abr da fe merge kjitenew prenosnermin mp Kort mong, onde Je jaan da doll da Inanavrane brojnh cugih hunks Lekovite delovanje: Koristi za proéiéavanje © > (detoksifikacije) krvi, kao tonik (sredstvo za opite jatenje organizma, —ukljugujué povecanje prirednog tonusa misiéa) i diuretic, Lavi bolesth Kofe, krvi i nervnag sistema. Gotu kola je dabra O° 7a ‘povetanje inteligendje povetava mot % shvatanja 1 _fazumevanja, pomade uy a? transformaciji seksualnih flulda, “pomaze u harmoniénom, uravnotezenom toku energie lzmedu desne | leve strane mozga. Na Dalekom " — Istoku se kKoristi(la) proty lepre (gube) i tuberkuloze. T u homeopatji se Kors prov lepre i protiv siflisa, psorjaze, cervictisa, \aginitisa | protiv plikova, Farmaceutske’ frme na Zapecu je Preporuéuju. protivnervnihporemeéaja, reumatzria, reznice/vrudice i za spultanje poviéenog krvnog pritiska. Do rneke mere deluje pratiy umora | u tu svrhu se testo kombinuje 53. gigsengom (Zen Sen). U kombinacii sa ginkom, koji Poboléava-cirkulacju. (poseono u mozgu, organu za kojeg Je dokazeno dau ljudskom organiamu troéi najvige kiseonika | ‘lukoze), koristi se protv Alzeheimerove bolesti 1 bolest (Staraéke seniinost, zaboravnost..), pobeliSana 2 krvi u mozgu osigurava boli metabolizam u mozgu pa ja njegave performanse. Povecana je mentalna energija | Jasnoée, korcentracja i memorja._Delovanjan na euretransmitere, pobolifava’ se strujanje_nervnih (Elektronemiskih) impulsa, Gotu kola poboligava cirkulagjy i u Mozgu Iu nogama (pa neéete vige Imati“te&ke" noge, edeme, progirene vane isl.) ju celom tijely. U tom smistu, djluje Sligo Ginku. Gotu Kola se primjenjuje kod mnagin tipova rana, dda bi ubreala zarastanje | smanjila veliénu o2ijaka kojt so Fermira tokor zarastanja. Gotu kola se takode oristi u terapiji gripa (influence), lupusa eritematozuse, elefantjaze, raka lterusa, bolas jetre (kao ita su ciroza i Zutiea edn hepatitis), ‘atrofije misica; dobra je za iscelivanje lezja aka te za pojazanje rasta kose, protiv ira na Zeluay | bolesti ‘ria, Gotu kola je bez premca u Fevitalizack|_ nerava. | ella mozga. Takode se koristl za jatanje, imunolosiog sistema, fomogudujuci tel balju codbranu protiv Stetnih fakiora koji bi inaée uarezil/narusil ZBravie. Zapazeno je | njenc elovanje na _nadtubreine (ecrenaine) Slezde koje se sastoje Fazittin siojeva I svakl od njih (ukljutujuel | see 2lezda) lu niz hormona koji su od ogromne vadnostl za sve funkoje tela. Gotu kola jata te slezde i to je jedan od argumenats kojim bi mogli objasnitl dinjenicu da gobolisava ladrdlivost. | povetava energetski nivo kod, onth oll Je Keonzumiraju. Isto tako treba istaknuti da koriséenje got kale olakéava depresivno emetivna stanje | poboljSava varenje. Gotu hola unapreduje relaksacju i sklad, harmeniju. To Sto je got ken tonik Koj jaa Hezde i kaji deluje psinostimulativno, ne mad da ona sacri kofein | srocne etne materije, Gotu kala rhema nikakve veze sa trv. kola-orasima (Kola-nut jer ne s2cr¥i fimalo kofeina ni siiih supstanci. Gotu kola se ro¥e uzimati sama 23 sebe ill u Kombinacit sa biljkama keo Sto su Uncaria tomentose, Yucca, Sarsepariia (Smilax off), _ Ginseng (Bloutherococcus Senticosus, Fanax’ ginseng), Fo. - Ti (Polygonum mutiforum), Saw Palmetto (seremoa repens - Sabla), Licorice (Giychyrrhiza glabra/uraiensis), Kelp (Laminaria, Macrocystis, Ascophyilum), Cayenne peaper’ (Capsicum annumsirutescens), takode sa korenom biljke Ashwagandha (Withania somnifera),korenom bijke Stilingia sy/vatica, afer, te sa veé spamenutim ginkom kao | sa raznim drugim bibkame. Studente é2 mazda najvibe zanimati Einjenica da gotu ola pobaljfava paméenje dok ée svi pod stresom osettl njeno fntistresna delovanje. Spomenima | to ca deivje protiv ongestie te dase kod problema sa sinusima preporutuje tuveta. Uz eve to, Gotu kola spada u najjate antioksidanse, pa Je tom osobinom odliéna preventiva prot rake. ko deluy Gotu tala taziva bri protok kev, bole srabdevarje kscormom int organ’ Soo fe iJ sapravo vin sith delovenu gro soe i tehwinagy ginko ketcn, dake mulatino, ‘Al, gotu kala nena koeina ni guaranina pada ne deuje na talav natn. Gotu Kola doluje taka leaziva r porastEaara vk a poenato Je da dl nz problema (umor, glavobolja, loge raspolozenje) usta kao postedica hipoaicmier Post Jos Jodan valon BRE gt ‘tole je aner tree vismine vkcrmpckse, 6 eee oe ont utcstrfu u menentems Konvertie rane Energi Verovane da nernabojeg area sm bree ora ‘ana, magio bl nag aojatnjenjeu blj).prokrvjenost | penéenom vo Sacer «Kv Doziranje i sporedni efekti: Drevno uzimamo jadnu do tr kkapsule. Postojijata i slabija varijanta preparata od kojih ova va po pravilu dolazi u kapsulama, liu dezi od 1/4 do 3/4 Keagitice prehe. Samlevena u prah desto je praktitnija zz uzimange nego da je tofite u obliku Zaje kojeg mokda ni niste u moguénost pripremisi u svim okoinostima Zeljeno. vreme. Moge se urimat! | sveZa bike, kao selata. Gotu kola Je potpuna netoksitina all kad poveéanin ‘cova mote Izazvet| buicno stanje koje Je slléno jakom kofeinskom delovanju. Gotu kalu ne smeju korisitu trudnie, Klasifikacija: Carstvo: Plantae Razdeo: Magnolicghyta Razred: Magnoliopsida (Weklasinkovan): Asterids Red: Apiales. Poradica: Mackinlayaceae Rod: Centella Vesta! Gentella asfatica Hajdutka trava - Achilles millefoliom Narodna imena. Hajdutica, sporié, stolistnik, romanika, roman, romonika, ranjenik, arvanj, ravani, ravan, kunica. Latinsld na "Achillea milefolum + milf, thousand-leaf, yarrow, gordaldo trava je videgodiénja 2 koja ima uspravnu i évrstu, poneked na vrhu azgrenatu stabljiu, viscku do 50cm, retko vise. Listovi su Tanestast do linearni, cvestruko do trostruko perasto deljeni. Pri ‘osnavi stabhike listovi su slofeni w rozets timaju peteljku, dok ‘su oni na stabljici sa kratkom peteljcom ili sedeci i mani od [prethadnin.Na vrhu stabljke se nalaze glavigeste cvasti Zuckaste: MW svetioruditaste boje. Cola bilka je manje li vige diakava. Stanigte: Rasprostranjena je od nialle do planinskih predela | jefe s2 nad na livadamna, pored puteva, zapustenim stanigtima TEumskim dstinama, Upotrebijivi delovi bili Hemijski sastav: Sadrii etarsko ulje, Gout flavonode, vitamin Ky gore mater alain, smote, sterole, tanine | dr. Cela bitka, Primena: Lokovita bila za tenske bolesti, Kod mokrene u krevat deco ¥starifin Gud, kaa’ kod belog. pranja. Koristi ce protiy. nesvestce, mmigrene, nagena za povraganje, zatim kod Sbaljenja"odju pracenihsekretom BEER, bod jel blows uv ofme i terran ix nase’ Hejdutke trove direttno deiuje fas lestora se iu njoj pdstce stuerenje crverth keri race. Pomoze kod krvarenja fe pluéa I Feluca, kad nemarolda kos) jaée Iovate, to Hog pata v Seles ke jaravice. Upotebljava seko0 Srttrombiho sredcva kod moBdare | Stéane tromboze. Osim toga korsti se Hae sratno entboktereko | sredetvo protv staflokoke, eSerhie, kendice dr aj: jecra puna mala kaka popari se se Zetuetftre vode | fostavi da odstjikratko vreme. Tinktura od hajdutke trave: cvetovima hajdutke trove, tubranim na suncy, do griéa napuniti bocu | prelil rakijom od Sita, Il voénom rakijom jatine 38-40%, te na suncu I blizu levora toploie ostavitl 14 dana. Mast od hajducke trave: dobro ugrejati 90g nepsoljenog maslaca ili svinjske masti i dodati 159 Sveiag isinjenog cveta hajdutke trave | 159 sitno naseéanin listova maline. Pustti da baci dva do ti Kkhute, promefati i skionti sa vatre. Sledeceg dana Imasu 22grejati, procediti kroz platno | njome napuniti pripremijene éiste tegle. Mast éuvatlu fziderul Sedeta kupka: 1009 hajduthe trave (cele billke) reko ned ostaviti u hladno) vod, sledateg dana Zegrevai cok ne provri'a patos’ dedati vodi za kupanje Prantae ‘Magnoliophyta ‘Magnoliopsida Asterales ‘Asteraceoe $ Aches Achitee milefoliom Ieleot - Acorus eatamus Drugi nazivi: baban, indjirot,ioltot, kalamus, kolme’, matinac, megek, miriseva trska, mirisni Koren, mirisavi Sag, sebljer, ‘vodena sabia, vodeni bozur. Latinskd naziv: acorus colamus Engleskl: Calamus, Sweet-fiag Sinonimi: Acorus aromaticus Gilib., Acorus odoratus Lam., Acorus wigarss Kern Opis biljke: Tojrot je trajna bijka sa jako razgranatim rizomom koji je 53. donje “strane gusto obrastao korenjem. Gomja povriina rizoma je cmede-zelena, dok je unutra bela boje, sunderast | mekan. Na povrdini, ade Je koren prerezan, obitne Se presvuce crvenom ‘ily crvenkastom bojom. Iz nieqovag prednjeg kraja izhjaju mnocobrojni ravni sablasti lstovi visine do 1 metra. Stablka je trobridna il cetvorobridna i u sredini hosi eveini klip, Eunjastog oblika, zuékasto-zelene boje i duzine 4'go 8 em. Plodovi su crvane boje, U podnebbu Srecrje Evrope retko dozrevaju pa se bijka razmnozava vegetativnim putem, #. ppomogu korena. Cveta w jun | fulton Miris | ukus: Rizom mire aromatiéno, dak mu Je ukus gorak 1 ‘aramatitan, a u suvom stanju je znatie bla. Perens 1 rasprostranjenost: Poznata _je tijadama godina na istoku, 2 u_sredhjem vets livezena jeu Evropu iz Kine, 1 Kesnije t sever Danenan Stanifte: Ova bibka raste u motvarama_pored ‘eka | mara | uz vode stajatice. U nadim nicijskim podrutjima festo raste u velikim skupinama kao izrazito moévarna bijka uz stajaée i tekute hig vvode, plitkim barama i motvarnim pocrugjime. Lekoviti deo biljke: za lek se upotrabliava kkoren koji se kopa u proleés i jesen, posle cvetanjz,—nakon to je lize pacslo venuti. Koren se ne sme gulf jer vide gubi ‘lagu. -Rizom ofiééen od sini Korentiéa i delova Zivin i fobamnrihlistova, dobro opran (Rhizoma Calami). Sakupljanje ‘oma vei! se obléno krajem eta ill ujesen, ©. onda kada na stanigiu gde bila raste nema vibe vode. Risom se razrede na ‘oko pest duge komade | sufi u send, najbolje nanizan na Jaki kkonac f obeen na prozratnom mesiu. U vecim kaliginama maze se rizom Idirota sufiti {na vettatko) toplot, koja ne sme preci 35°C, jer bi u protivnam draga izgubila na sadriaju eteriéneg llja, Rizom se preraduje 1 tako da mu se oguli spajna kore {Rhizoma Calar decorate). Koru posle guljenja treba takode ‘suBiti jer | ona saar2i desta eteritnog ulja. Tz &tavog rizome aha se destilacjom ereréno ulje (Oleum Calam). Lekovite i aktivne materije: Aizom sadrdi gorku materiju akorin, smolasti akoratin, zatim eterigro ulje i kalamin-holin. Ze ‘vreme sufenja stvaraju se male koliGine tanina. Farmakoloiko dejstvo: Stomehik (za Zeludac), aromatizant (2atin 28 jel), sredstva za umirenje bolova, antispastik (protiy gréeve), analgetik (prativ bolova), karminativ (protiv nadimanje 1 gasova), sedativ (umirujuée dejstvo}, cepurativ. (ze pretiSéavanje krvi), Upotreba: Od njega se pravi (zbog prijatnog mirisa na cimet) skupocano etersko ulle 2a kozmatiku | parfeme, fj, a ekstakt (Extractum Calami) | tinkture (Tinctura Calam) od ove bile Ublazuje belove u zeludcu i stomaku, pomaze i ze bolove u pluéima kod bronhitsa Lakai detovanjesitfct pore ent xj ivi jo ik proske gromite. 23 tang Seiwa Hace, kaars csevo, Gigotrajnh Feidaénihsabost,nedostorka ape, kod oseass diodl Koj se. kod. naymanjeg.uzimarja wane pretvara u Odvratnost prema jelu, kod _pojava yj yp vrenja u Zeludcu i kod" tromasti Zaludatne rmuskuleture, Osim toga stimulige ieluéivanje mokrad ctklanja—skuplianjegasova i \W)| normalzuje sekrecju Zui | njezin tok. Keristi se kao. lek protiv ‘nadimanja, slabe probave, sluzavosti bubrege, “logs (ginta),lupanjesrea, razrih nahlaga,, Keita, Upaljerih 'sluznica, ‘omaglice, © podrigivanja, Zutice, Greva | kostobolje. Fome8an 5 drugim lekovitim biljer Jaga | popravila krv, odstranjuje loSe sokove Iz tela I lech vodenu bolest. ble! 'prigremijeni s prahom od idjrota I jakom rakljom fozovatom koriste se kod letenja raznih Ereva, uloga (gihta) | kestobolia. Otklanjanjem svih tih bolasti otklone se f smetnje u razmeni_ matrja, pojaéava_krvotck i znatno _pobolifave slabokrvnost. Karst se kao sredsivo za jaganje paméanja. Eajni Uvarak Fizoma idirota je sredsivo za rast kose jer jata kolu na ‘levi. Rizom idirota bobj je ad drage Cortex Condurango Koja se Sohija od bike Marsdenia candurango Rchb. 2 uvori s0 i Istogne Afrike il Juine Amerike. aj od idirota: 1 puna ¢ajna kattiica sitno tzrezanog rizoma dil se 8 satl potopjena u hladno} vodi., il, kao vruel dajni ‘oparak Koji se pusti da odstosi § minute. Osusen koren: ako se ivate, stvara kod pusaée legeni podrazaj na povratanje, 2 kod ponovijene upotrebe moze pomaci pri Scvikavanju od puéenja. Pomaze kod Pubobalje | paradentoze ako se Svaée uvete, Irovi sok svezeg rizoma: nakspan u oti, I Jomegan s belancetom | namezan preko oBju, ostavl se 5 inuta da deluje I tada se ispere, djeluje na Jatanfe ot ravna katidica korena se stavi u 250 mi hladne vode i fostevi de stoji 12 sali. Zetim se malo zegreje i proceci, Pije se 1 {Gupens) kaéika pre jela t Jedna posie jlo, ujutro, uw podne | luveée, (ukupna dnevna koligina je 6 kadika). Ovo vail 7a odrasie, dok ceca urimaju (3 puta dnevno) po 1 (kafenu) edicu na isti nagin kao | odrest Esencija idirota: Kupljena u apotect sluti za masate koje Jataju dacu protiy rahitisa il skrofuloze. Obleg od esenclje stavija ge na direve, na atvoreno razjedanje I gnojen|e kastj Za otklanjani Staci kod muskaraca, stavija se u 1 lite eistog jabuénog siréeta 20 q rizoma idirota pe se to pie u gutljama 10 cana nevno po feturtinu ttre, Kod siabosti elucea 1 protiv nadimanja: upotrjebiti cekstrakt idiots, 5 do 10 kapl na Kock! Seéera prema potredi Ii idirotove ulje 3 de 8 kapi na kock Seéara 1 puta dnevno il linktury 5 do 10 kapi na SeGeru prema potrebi, i iirotovo vino Adi pti v guujajima prema potrebi. Idirotove vino ili idiratove sirée: 209 osufenag idiratovog korena ostavi se 6 do 8 nedelja u 1,51 dobrog 1 nepatyorenog belog vina Iii u 1,51 Astog jabukovog siréeta, nakon Eega se vino, odnosno siré2, procedi u nove boce. Ta) napitak djeluje na Jatanje celog organizina, a narotito je vrlo dobro sredstvo za Jatanje slabog Zeluca, Kupka I: 500 9 grubo narezanog osuenog rizoma prokuva se u S litera vode i pokleplienc ostavi oko 35 minuta, nakon ega se Procedi i sipa u toplu kupky. Delije vrio dabra | umirujuée kod Prenapetih | rastrojenih Zivaca is tim u vezi na stalne nesanice, kod nervnin slabost, kod foe circuiacije kev u rukama nogama, Kod ozeblina, kao | kod Zenskih bolestl | za podsticanje menseruecije. Kupka Ti: Oko 200 g korena se costavi da stoji tokom noéi (12 stl) u 5 litara hladne vode. Nerednog dana zagrejati_ do Kejuéanja, 2 zatim se skloni $2 vvatre | ostavi pokrivena 5 minute Dobijena teinost se dodaje u vodu z= kupanje. Ovi infu motemo podgrevati pofto se ‘hiadi | ponovo koristit’ do eet! puta. Ovakve kupke, zajedno sa kupkama od koprive pomadu kod slabe periferne crkulacje (hledne uke 1 noge). U_ovorm sludaju keupka treba de je Sto tophija BEJIAPYCb BELARUS 1096 LUstovi Idirata obeeni u sobu rastjeruju Insekte Legenje Zivotinja: prafak \airotovag korena posipa se u malim kolitinama na stoénu hranu ili se pomesa u stoénl pra8ak | daje doma¢im Evetinjama koje slabo uzimaju hranu. Made slvotinje, koje su slabe, dobljaju u stotnu hranu pomijefan pragak 00 iarotm do bi otal, Esencjom iota u obtcy bloga lage se rane I revi Istorljats iirot Je prastara lekovita bijka koja Je w Bilinarskim zapisima cara Shin-nonga (3700. god. pr. n. €.) nazvana Chang- Pu, sto znadi “onay kos produfuje Zv0e, a hvaljena je | kao najoolje srecstvo za Zeludac. U staropersijskin zapisima iz VII Weka pr. ne. koo 1 u sanskrity i Veci Indijaca {Ill vek pr. n. e.) idirat se vide puta spominjao kao lekavita bika, Dok se w starim zapisima stvarno rad 0 Idirotu, sporen. je biblijskl idirot Spominjan u psaimima Salomonovim (glava 4, sein 14) laka se hivall kao najéragoceniji Koren. © tome | kako je nakon toga Idirot prenesen u Evropu, mogia bi se napisati posebna Knjiga, Prviop8imniji opis | besprekornu sliku dao Ja za avropsko podrugje Mattiol (1570. g.). pomena: Rizo idiot ni u kom oblku ne sme se jporreblavati koe! praval Yuasirnacsy eae rtertae Razieo: Magnoliophyta Kaca Uggs Potklasa; Arecdae felt fraes Bota, Necore Rod ase Vata: Aer colamus mela - Viscum album b a Drugi nazivis amelie, veska, visk, vléce, lepak, mela, melina, mele, omela, omelj, himela, hmelina, hrastova imela, Catinsid naziv: Viscum album Engleski: - Mictltoe navodi se kao lek protlv epilepsije, a to joj priznaju | kasniji Beers oe ere re Lekoviti delovi biljke: Listovi na ‘zavednim granticama (Visci herba), Lekovitost biljke: Primeceno je da hemiiski sastav 1 lekovitost zavise | od drveta domacina na ome Imela 2ivi, Najbolia je imela topole, ali is bora i vocnih ‘stabala, Tako | hipotensivna svojstva nisu iste: najjace su v imele sa kragke, manjes jabuke, a jof manje sa oskoruse, Lekovite | delotvorne materije: Imels posjeduje ditav niz Iekavith matenja: jo8 sporan glkozid viskalbin, viscin, hlaplvi alkaloid), poput smole viscffavin, uz holin | jedan ester holina | Poput digitaisa djelujuéy materiju koja snizave krvni pritisak (Get) pirdin), vitamin C, glukoza, inoatt, skrob, ulje, klsal | eutrelni saponin, oleanolna xiselina,” stearin, actena | palmitinska kiseling, dalje kalejum, kalijum, dosta fosferne kiseline i drugo, = Imela dobro deluje pretiv visokog lervnog pritiska 1 artericskleroze, ali je jakog i neujednagenog Fisiloskog dejstve, Iz mnogtva lekovitih delovanja imele trebe 0 prvo utvrciti da Imela izaziva povetanu razmenu materia | Pojaten rad Zijezda étavog probaynog aparsta. To znaél da btklanja Rronitnu zatepkencst sa svim nepovaljnim propratnim Pojavams (ose¢aj teZine, nadimanje, smemje u duéevnom | telesnom radu, ose¢a} nevolinostl | dr.), a otklanja I potetke Zutice, normalzuje nepotpuno Feludivanje Zuti, a qube se | uzroc nastanka Secere bolesti. Imela dieluje prativ fev. bolastiistrafenja: zakrecanja Sudova i oftecenja srca, prouzrckovane Kod smetnitu protoku rv ako je krvri even stare S ritsak evsae It prevzak, upaebory mee gos JB) on se formaliuje"Nautns Je potwrdera da 40 narodna medina mala pravo lad jo tla da se \\ nik Misol kava psi prouerokovan smetnjama uw |) rvotok, Obs sltaja ans pono Imela, Ova arivdna } supotnost lekovitost! imele, dizanje | snizavanje krvnog pritiska, objasnjava se time Sto lekovite Iimele djeluju tako da se protck kr JS) ormalizuje, a rad srca ojaza Sto dovod) 0 raynoteze, Naravno da se time odstranjuju | sve_popratne Pojave previsokog Il preniskog krvnog pritska, kao Sto su hadiranje kei u glavu, uzbudenja, osjecaji vrtoglavice, Glavobolje | zulenje u uiiina. Pobolifanje protoka krvi donast | Kod Zena normalizovanje menstruacie, otklanjaju se smetnje u Imatericis desto jakim bolovima, Sveii sok iz mladih grantica | listova imele nalazi i danas primenu u legenju neplodnosti Zena, ako Su uzrodi neplocnosti npr. krvarente, il oteéenost matarice ii eli qvet. Ne manje ljekovite ajeluje imela kod naknadnin krvarenja u vreme babinja, a njome se lijed | krvarenje tz plus | povraganje kev. Neki su autor u novije vreme | klni¢kl uteri lzriito lekavitu moé imele u dolovanju prot raka, a potvrdeno Je, konatno, uz antineuralgiéne delovanje i delovanje ne Smirivanje Krvarenja i izitto antikarcinomatozno delovanje: Imela ima i jaka imunoloska svojstva + jaéa imunitet | pomaze materia kod alergija. mela se daje u obi raznih preparata, soma ii u Zejecnich s2_crugim lekovima slcnog dejstva (sinerg sti) jt edna Kadicica imels preive se sa 1/4 I viele vade | ostovi da sta kratko vreme. Vino I &j za prodigavanje krvi: opisani u tekstu. Imela pospesuje rad Gtavog liminog sistema u organizmu ie zato Pomade rezmenu materija u njemu. Upreinjavanjer kure od Iimele oboleli od dijabetesa mogu se osloboditi svoje bolesti. Kod Poremecaja harmenainag sistema takede je vrlo efikasna. Bolesnici s hronicnim poremeéajem metabolizma trebalo bi da luzimaju taj od Imele Svakocnevno U toku fest meseclDeluje Preventivno kod skleroze | Sloga; sko osaba to nije utinila, pa fo udare Ipak dode, treba prvih fest nedelja posle toga pitl po tri Soe, sledebe ti hedalje dve, a naradne nedelje po jednu olju na dan, i te pole Solje pre, a pola Zolje redstvom za sréane_tegobe I tegobe u JM krvotoku, 'U_ ovom pogiedu pokazala se. tevanrecno, ona sadrii sastojke Kaj! regu krvni prticak; kao | log, imela snigeni krvni pritisak poviguje, 2 poviten ‘W snidava. Tako se Premoreno src odmara, a prestaju sve nuspojave kod hhenormalnog pritiska valunzi, zujanje uw ufima, vitoclavica, Smetnje s vider. Dnevna uzimanje tri Zolje Zaja od imele kaju smo patopii hladnu vodu le8 sve bolestisrca, krvotoka | pritiska od kojth toliko pat! savremeni govek, Za Yana je lmela takode vigestruko korisna Jer regullsan krvotok Zaustavija { menstruaine tegobe, narotito kod Jakog krvaren)a, ikea i posle porodaja. Tegobe verane za kiimaks, aritmija, Tupanje'srea, valunzi, strah, guéenje, proiaze od imele. ‘Sveti sok oc imela (ad lista i drSke, prathodna opranih) pije se prot steritra, i to po 25 kapi pre dorucka na gladno S5'ca li pre spavanja. aj: imela se priprema iskijutivo hladno. Jednu vrhom punu kagiticu Imela na 1/4 1 hladne vode ppotopitl preko cele nod, a pre uzimanja malo podgrejati. Recept I U! ltru 45%-tne rakije najbolje lorovage ii komovice, dadame narezane grantice = listovima imele koje smo prethodno dobro oprall u miakoj vodl. U staklenu bocy mosemo Staviti cca 30-409 listés imele, Staklenka se ostavi na tamnom imjestu dva do tri tJedna prije pljenja. Tako pripremljena rakija 5 Imelom sadr4i sva ljekovita svojsiva imele, odnosno vinskog alkohola, 2 pile se 3 pula cnevne mala fasica po 0,24. Preporuéuje se i za cbloge kod upaljenih vena, te za ‘antireumatsku masezu, Recept 11: 40g sitno zdrobljene imele treba mod (macerirati) 42 dana u lit! Belog vina I pti 3 puta dnevno po 1 Easicu (0,54) pre jela, Recept 11: Za tinkturu od dve najdelotvornie bike treba uzet! 200g svjeze Imele 1 100g belog Iuka, sitno iseckati I moti (macerirali) u lit komovice (45%) 10 dana uz povremenc rmuckanje, zatim ocedit i firirat, Pije se tr pute dnevne po Jedna mala keaigicn, Plantae Magnolioghyta Magnolionsice Santalales Viseaceae Viscum ‘Viscum album Jarebika - Sorbus-aucuparia Drugi nazivi: gorska smrajika, jareblos, keligovo drvo, medvedova treénja, negnyila, vebike, smrdljka, émrjika. Latinskd naziv: Sorbus-Aucuparia L. Engleski: ‘Sinonimi: Aucuparia silvesrris Med., Mespilus aucuparia AHL, Prrus aucuparia Gaert., Pyrenta aucuparia Claiv. ‘Opis biljke: Jarebika Je grm il 15 - 20m visoko listopadne drvo. Ima retky, okruglasiu kroinju, vitko tarko stable i dobro razvijen, ali plitak korijenov sistem. Dodivi starest do 100 dgodina, Ligce je £0 - 20cm dugo, nepemo perasto sastavijeno 04 9 do 19 isk, koje Su usko eliptiéne 1 do 2.5 cm duge, ostro hazubljene vice, = gomje strane tamnozelene, = danje Ssuetiozelene, au jesen narandzastccrvene boje. Prvo SU dlakave, a kasnije gole. Pa listié rano otpadaju. Kora jerebike u mladost! Je srebrnosiva, glatka, sjajna, 2 kasnije uzduano Je isgucala i potamni, Debela je" oko 5'mm. Mladi izdand su ‘avenkastosivl, gusto dlakavi, 2 kasnije gol I's vatim brojem fovalnih svatiih lenticala. Pupolié’su vel, do te. 5mm dugi, uSijeri, prileli,Eunesti, spiraina rasporedeni, pokriveni velkim, prilegiim, tamnosmedim da cmim Tjuskama, keje su na gornjim Tubovima dlakave | tamnije. Cvetovl su dvopolni, —_entomogamnl, Fy eugodnog mirisa, bell, oko 1am 1 Siroki. Pojedinatni cvjetovi udrugent ou do. 20cm sirokim vrsnim gronjame, Lapova ica | latica ima 5, pragnika 20, plodnih —listeva 5 i najéesée 3 vrha tutka, Cveta uv maju ii junu, Plodovi su ‘okruglasti, sini babema, mesneti, da tom — debel, arandfastocrvene boje, imeju paterokraki 2verdasti oFihak na tulegnutom temenu, Sirovi su opori, gorki i tpki, u velikoj Kolin mogu biti f otrovni. Postaju jestivi preradeni 5 vrelom vvodom |il 10 sati namoéen! u razredenom siréetu. Nakon prvia nrazeva sadrie vise Favera (do 7%). Dozrevaju krajem avgusta I potatkom septembra, Plodovi ostaju na stablu do kasno u jesen Il celu 2imu. Sadr2e 2 - 6 semenk!, najéatée 3, Kaje su kkonusne, uske | crvenkaste. Same raznose pce, koje ga vrlo ado jedu. U miadosti rasta brzo u vising, all kasnije naglo tuspori Poluhelioina je do heliofina vrsta. U miadosti maze rasti iu'senc:, kasnije treba vige svetla, Rasprostranjenost: Jarebika ima valk! prirodni areal. Raste u zapadnoj Azili {po skoro celo} Eyropl, dola2i co Island. Nema je 1 junim predelims Spanie, Gréke | delovima Panonske rizine. Pojedinaéno se polavijuje'u severno) Afric, Malo) Azji Iona Kavkaau, ‘Stanidte: Jaretika je vilo skromna i prilagodijva vista. Nejbolje taste na svefim i dubokim zemijstime, all nalazi se | na suvm: Dobro podnesi sufu, niske temperature, mraz, snegove | sianu Sedaka dobre raste na kreénjacko} | silikatno} matiene) podiozi Nastupa kao pionirska vista, all samo na_odgovarajucim staniftima gde nema kompetidje. Jako Je otporne na zagaden vvazduh pa se sadi u parkovima | drvoredima, Velo Je korlsna pri podmladivanju smroke, Jele | arifa. Raste Ceite pojedinatno, ali Tu grupama. Kao krdljav grm raste | do 2400 m nacimorske vising u Alpama. Raste svuda, a najéaiée u pretplaninskim | planinskim Sumama, rubovima Suma i krGeviname. koviti delovi biljke: koriste se plocovi (Fructus Sorbi sparise) | to Il étavim gronjams ill se s obzirom da isu toliko soni, pojedinatno oberu, odnosno, rune 5 gronja | sue na prozratnom mest, il najbolje u bitzni peéi. Plodove nije preporuéivo susit a priradno) toplini, s ebzirom na kasno jesenje vreme, ii u debljem siojy, jer lako potamne, §, iegube svoju priradnu crvenu boju, 2) desto pobudaju. U naredne} yr ‘medicini mnogo "se upotrebljavaju 1 ‘evjefovi (Flores Sorbi aucupariae). Ovde fopisani natin sufenjaplodova vo se esto upotrebijava wu promew droge u suhom stanju, all plodovi se uzlmaju | sve il kao Zale ill kao sve} Konzervirani sok. Pr! branju plodova, najbolje je ‘odrezati cele Sutove. Podelino Je berbu odlositi do. prvih mrazeva. Cvetovi se mogu korlstti za aj, ali samo sveze UUbrani, Drvo jarebike upatrebljavalo se u ketlarstvu i rezbarstve Lekovite i aktivne materije: jarebika krije u sebi Eitav niz vainih lekovitih materja pani se trabala vige primjenjivati u leGenju. Pre svega su od znatenje velke kolitine vitamina C u flocovima, canin, sorbiranska xlselina, imunska, jabutna, Gliparska { vinska kiselina. Dokazani su takoce tragovi atrovne parasorbinske kiseline. Zrell plodovl sadrde oko 72% vode, 6% Sedara (frukioze, glukoze, sorboze | saliaroze), 1% azotnlh materiia, 2% organskih Kiselina, oko 100mg vitamina C i doste vitamina E a velo su bogali i vitaminem A. Prisutan je i kohol “serbit, Koji nastaje fermentacjom Secera sorsore. Sestovelentn: alkohol sarbit je. izvorni produkt za kazmetizxe | farmaceutske preparate. Semenke jarehike sodrée male xoliéne ghkozida janovouténe kiseline, amigadalina. Lekovito djelovanje: za unutrafnju upotrebu poznat Je sorbit 20 dljabetiéxo sredstvo pod imenom *Sionon", Voden! rastvor sorbita primjenjuje se kod vodene bolesti i za snizenje cerebrospinalnog pritiska ili za smanjenje intraokularnog pritiska Kea zelene mrene (glaukom). Ova} se lek uzima samo pod strogom lekarskom kontrolom. Kampot od jerebike, odnasno, ele il sok 0¢ ploda lavrstan je lek kod nedostatka vitamin © | za_otkianjanje posiediea provzrokavenih tim nedostatkom, Dobro prezrell pladavl, u stanju laganog vrenja, sluse kao stedstvo za otvaranje, a deluju I na. Ieluévanje mokra¢e, Korpot, Zele i sok (svjaz il sterlizovani) djeluje povoljne kao sredstvé za grgoljanje kod promuklosti Svezi plodovi, odnosno, sok koristi se kod bolneg otvrdnuca deludca, i kod reopterecenosti creva zbog neuredne stolice. Kod bronhitisa, pale pluéa, kao i kod avin afekcje pluéa ii porebrice, = fpojavom groznice, treba redovite vise puta na dan uZimati fajnom kaéiticom sveze Isceden sok iz placova jarebike. Sok treba 7a tu svrhu malo zasiagiti medom. Sve# sok plodova Koristan Je prirodni lek kod kamena u bubregu (nephvofthiasis), kod telkog mokrenja, bilo da se radi o vrlo polaganom, i balnom mokrenju, Kod nedostatka vitamina € ivadu se sve plodov' it se pije aj, Ca} se prprema od pune Zajme kalifioe plocovs, Koje treba ostevts 8-10 sat Zot acne vade, zatim se ugree, a se ne sme kuvati,procedi se i olje preko dana zasladen medom. Jorgevan - Syringa vulgaris Vet prema steper voles piju se 2-3 Solje dnevno. ajna mesavina za ove na kraju navedene belesti: kombinacija jednakin delova plodova jerabike (avedih it suvih), kore Zutike (Berbers vulgar) | ervetetine ovine (Lope Govt). nj se priprema kao oparak, 1 kadika medavine za 1. Zolju, ‘osfavi se da stoji oko 10 minuta | pile u gutjajima 1-2 tole ‘dnevno nezasiaden Il zasiaden medom: €aj od svete ubranih cvetova kod katara pluts, Suvi cvetovi Su gotovo bezvredni. Caj se priprema od 1 pune éajne kesitice ‘cueta kao oparak oj! se proced posto adsto}i 5 minuta, Pju se 2:3 Eolje dnevno u gutljajima, Caj se zesladi medom. Upotreba uw kuhinji: zdrav i vrlo prijatan kompot, Hele il pekmez, kao paslastica ili kao namaz na hlebu, cobla se od jefavine jednaiih elova jabuka (Pins melus) \ pledova rebike. To je jelo iavanredno zdrave jer pospjefuje probavu; oe se pobaljéati dadatiom meda. storja | verovanja: jarebie,starogermansko dvo zdravlja, u germensko} miclogiji iia je, kao. Kaze, posvecene bogy Boner: U neki krajevima, ge jo erie Koxe, uobitajeno je os danas bolesne Koze fren ice jarebike. fstazivat! narednih (blGaje smatraju da je to ostaviina tarh narodnih obigaja, Uz rane lenike mnogo se upatebljavaju 1 grane,jarebike kao Sine rage za razenje vodenin a |irvora. ror ween le 3 ee : ari pet gre i aoe i merase sr SE wa tog ie So Opis: tran arm visine ido 4 metra = razgranatim stabijikama | uspravnim grarama, na kojime su jejasti, eiptizni, nasuprotn, pri osnovi stcolik istov,cijelog rubs. Cvjetovi su raznih boje, 64 Ijubiéastin do belin, tvore piramidaine evetne Klasove - ‘metlce. Postoje raze ukrasne sorte jorgovana. Plod je relena Pljosnata boba: eeiisee: reste kao ukreenl gia u raznim tojama po vrtovime, parkovima, okuénicama, u Dizi nacelja, ue puteve | rubove Suma. % BF reraes nary sere pice xan SP loda, | to vanjse do omorafa (Cortex Pics yore: ‘adil sastjke Ko) ete malorju. Kora drva se skida ‘ano prolece il u Jesen nakon strijevanja plodova, Susimo je iujenu na toplom | prozratnom mest Destovt sodas: sitogn, tann, yoke supstance, eerine ij mineral Kore drveta i kora, omotaé tjuske semena, = letenje malariie, 1 to povratne malanje s jakom klinitkem slikom ~ simptorima grozice prageno drhtavicom | visokom temperaturom (antipiretk) = leenje reumatskin oboljenja- | ro narutito reume | Zivca, + legenje navale krvi u jetru Sto je jako bitno da ne dode do nnekroze stanica jetre (hepatocita) + Iatenje probavnih tagoba kao to su prolly (adstrigant) = legenje, odnosno odstraniivanje glista iz creve (vermifug) aj: 1 supens kaka usitrjene kare dreta ii plode, potopi seu 2 dl voce. Posie ? sata kratka prokuvema \ostavimo pokiapljena 4 tat | procecimo. ii do 2 Saljice aja dnevno, au teHim siuEajevima do 3 Fajen, Ulje: (22 masaZu reumatskih bolnih mesta), 1 litrena boce, cvijet jorgovara, masiinovo ili kukuruzno ulje. Praznu Titarsku flasu napunime cretovima jorgovana i naifiemo lujem (masinovo i kakuruzno),zatverimo aSu atom. Drfimo je 3 nedelje na sun 1 zatim pracedimo. Karistima ra masaiu bolnin reumatskin esta. Na isti natin moSemo napravitl | ulje od pladava forgovana, tako Sto, fagu napunimo do jedne / eturtine | preiijemo uljem. Plodove jorgovaria je / potrebne zanjedit. Poreklo: Domovine jorgovana je Galkansko poluostrvo. Jorgovan pripada porodici mastina (Familia Oleaceze). Ova je biljka prirocni adstrigens, antipietk, enalgetik, antireumatix, antiinflamatorik, antihelmeti, tonik i vermifug. Listovi se koriste 22 Jefenje bolesti usta kod dece. Ulje cvetava Jorgovana poznato Je sredstvo 2a masaéu | leéenje reume kao | neuralgie Sivaca. Zapadna narodna medicina Korist\ jorgovan kao antipiretic, antihe!metik, tonik, vermifug; za Ispiranfe usta, odstranjivanje arazita u crevima, kod visoke temperature, | kao sredstva za bojente. istematika: Carstvo: Prantae Razdeo: Magnoliophyta Razreds Magnoliopsida Red: Lamiales Porodioa: Gleaceae Rod: syringa Vesta: Syringa vulgaris Kamilica - Matricaria chamomilia eo Mm. Drugi nazivi: kamomila, maternjak, kokotnjak, telenak, titrica, prstenak, popadija, bolivaé, milia-trava, milanka, gamlica, kamib-tej, Kokodnjak, carev cvet, goréak, sitna bela rade. LatinskI naziv: matricaria chamomilla Engleski naziv: - jonimi: Chamemilla chamomilla, Chamomilla recutita, Matricaria chamemila, Matricaria suaveolens. Opis bifjke: Kamila je jecnogodiénja tikka s razgranatom stabbikom visine 20 do 50 cm. Listovl su dvostruko prstasto rascepljeni s uskim konéastim lisnéime. cvetna stabijika je bprazdaste | na vrhu Suplja, Cverite Je funastog oblika | Fznutre Suplie. Cuetvi sadr2e eteritno ulje posebne orljatnog mica. Staniéte: raste na zapuitenom, neplodnom zemijistu, poljima i uz putove. Za industijske potrebe se gaji na zemijitima nige kategonje. Lekaviti deo biljce: za lek se skupljaju cvetovi i listovi. Beru se cvetne glavice koje se moraju reo susiti na toplom | pprozratnom mestu, uw hladu. Ako se susl na vebtatko} {wmperaturi, ona ne sme bitl veta od 45°C. Osusene cvetove treba spakovati u dobro zatvorenu ambalazu, u koju ne mot prodreti viaga. Za pripremu kupke od kamilice bere se cele bike, susi na toplom | prozraénom mjestu, i nakon suzenje sit. b, -£ Lekovito detovanje: Kamila je jedno_ od Be % A Mrajtolin sredstava za ene | decu. Koristi se AL eZ Ueto razdratijvost, preosetiivosti kod ae © neuralgie nog 2ivca,reumatizma, K [O° estate, unutrtajeg “nama, nesses, : luseune rionulost, premorerest | sl. Korsne BOX a tol ssh colpris teica Verve, arte Zelucy, upale debslog creva, proliva, crevneg Katara, katara eluca, nacutosti feluca, kod vidka feluéene kiseline. ‘Korisna Je u_ictenyu bubrega, Jetre | ul, Zatim 2a ispiranie | pripremarje bloga kod bolesti oka | raznin. koénih bolesti. Kamilica wBestruko Yexovito jeluje, a. najleraéeniie delovanie je antiinlamatorno, kod” svin upalnih. “procesa. Uspetna Ide eludatne oboijenje, naredio kod tire na zeludeu i dvensestercu. Kod teh probevrih smetnii preporutuje se biluckanje faja od kamilice u gutlajime, tokom celog dana, Cel djeluje kod svih upalnin stanja. Kod raznih gréeve, naratito kod baba | dece. Smanjule | smiruje boine stanja, lave, nogu, Ren nausiglio; veuraigla tigerint (upaia. selkrg secs fica). Delotvarna je ‘protiv bakterje u mokrad, ne kod u crevima. Kod razin koinin netistoca, upale koze, opekotina, Ssunéanin opekotina, raznih posekotina | rana, kod problema = ‘masnom kosom i bolesnim wlasistem, otekih aZiju, podoénjaka, Konjuktvitisa, kod. irtirane — beonjate, e qrverih fu, mutnih—ofiju, umornih oijju_ itd. Pojatava ludvanje -mokrate, _smanjule Kolignu mokratne kiseine. Pojacave znojenje, 2 za jate znojenje docati vet line i evei zove. Pomaie kod faznih gljvignih. infakcija. Smanjuje Nadutost | spregava stveranje gasova u crevime. Kod nesanice, narotito feije, nonin mora," nervora, f Jeprestie, zabrinurost! | opsteg loSeg itkog Psthigkog stanja, Koréenjem taja od karniice poveéava se bro} leukocita wu krvi, ljeth rahlade, Od Zenskin bolesti kemilicom se belo pranje, menstruaini gréevi,_upalni rare baktenjake # gijviene infekeje medicina koriss kemilici za lotenje: / armtisa, erga, fangine, _anksioznosti,_apscesa, 4 abdominainih bolova, bolova una i gria, bronhitis, bolesti Ziezda, bubrega, bolova’ Aivea, bolesti Seludca i creva, bolest! betike, crevilt grieve, crevnih parazita, cevnog katara, dedin gréeva, dermatitisa, ekcema, embola, graznice, gréava, glavobalje, wivtisa, gestritise, hemercida, bolova kod izbijanja zube, kod stale mestruncije, infcranih rana, 72 ispiranje odju, kamen bedike, Komplikacija Zeludea, Kontektne alergije, Konstipacije, kolika, Katara, loSeg zadana, preflade, menstruainin problema, nesanice, 22 relaksaciu nervnog sistema, smanjenje nervora kod dece, napetosti, podrigivanja, raznih ‘ana, stresa, svrabe ole, poraze rast Kose, ublazava tegobe kod porodaja, tumora, tonalitisa, vetrova, varicoznih vena, upalnih.stanja, Zeludca, Jednjaka,” creva, "upale usta, ubodnih rena, zubobole, led procesi, kao i Zapadna‘naroana zabrinutost, Zutce, Jenckih bolestl, Beludatnih grtava, kao | za ‘rgoljanje, pranje lca i kupanje tela, za Ispiranje creva it, Okretna terapija: koristi se u lijedenju svih Zeludazanih ‘baljenja. Onaj ko Zeli asetiti njezinu lekovitu maé, neka wutra fodvoji Sat vremena pre ustajanja i7 kreveta. Okrétnu terapiju Zapatinjemo pijensem 2 cl Zaja od kamilice (1 supena katika ‘cvera kamllice), u krevery, Poste Ispjanja aja legnemo na igevl bok | tako lesimo 10-15 minuta, zatim to ponovimo ledeé) na desnom boku, na trouhu na ledima. Bitno je da nakon kretne terapije" Jo§ sat vremen ne pljemo inne jedemo niéta, Ako ‘se poieve rnelagode, poput nagona na povracanje potrebno je smanjiti kalitinu na £ Eajnu keafiicu cvetova kamilice. Kraée okretne terapije traju nedelju dana, @ po potreoi tlh mofemo produait 1 do mesec dana, Bitro je da tokom dana popijete jo8 2-3 fate, fee od kame, 1 to naredto pre spavan|a, aj: Eajnu kadigicu kamilice prelii s 2 dl vruée vode, poklopit dda edstoji 5 minuta | procedi. Kaligina cveta kamilice moze biti iiveds, Pit do tt Fohe Zaja na dan, : prema uputstvl terepeut €aj za znojenje: Cajnu katidicu cvetova kamilice, lipe | zove, reli s 2. cl vruée vode, pokiapti da oestejl 10° minuta | rocedit. Pit dve do tri Elle daja u toku dana kod prehlade, {ripa | to narutito kod potetnih stanja bolesti kako bi lzazvall ‘obiino znojenje. Praak: U mlinu za kefu semieti cvatove kamilice u prah. Prafak se korsti za posipanje rernih ozleda koe, 2 7a tunutraérju upotrebu dva do tn puta na dan, Kolko stane na vrh Ulje: U tamnu bocu staviti $0g suvih evetova kamlice | pret s 0,51 maslinovog, ill ulJa od cuncokreta ili soje. Dr2atl na toplom miestu mesec dana 1 dobro procedit. Koristil za masaZe, negu osetiive kote, kao ulje 22 sunéanje, ked raznih kodnih nedistoca, suve koe, peruti fe Tinktura: 209 cvetova _kamilice preliti s 2dl 30-postotnog alkohola | ostaviti na toplom mestu osam cana. Procediti. Z3 ‘unutranju upotrebu uzima se jedna kadigica, s éajem, vodom il sokom tri puta na dan, a za spoljnu primenu 2a Ispiranje | mazanje boleh mesta, Tinkture od kemiice prikladna je 22 pripremu kuéne toaletne vodice za groclianie | ispirenie, Kontraindikacije: Moguce su aleraije i osetjvost. Zanimijivesti: Kemilica u narodu lek za sva oboljanja, = hijecugocignjam tredicijom legenje, ("a za store ihemiare i astrologe bijka ~Q| 9 planeta Merkura | horoskopskih znakova Blizanaca | Device. U trgovinl je previadavala nematka amrilica (Chamomnilla germanica), za raziiku od inske (Chamomila romana), tme fe dobils od ftinskog naive "mater", u prevodu jer je kako je fod mija zovu uw Primonju, ur metvicu, ‘ipu, zw pol, omijeni je jutarnji ga, doduse lipa | zova po pravilu se koriste kod lakdin ‘oboljenja (prehiade, grips, !o8g slabog rada Zeluca, \} napornog’ rads |Rd), @ Sipak | metvica kao jutarnyi napitak \ } kad se ne pile kako il Kneippova divka - clxorja. Ako) uporedimo lutcaj - delovanje planete Merkur i (7 kamilice, uvidjet emo _potpuno prirednu povezanost. J) Merkurova fenergija. je usmerena na snainu J komunikaciju | predstavijaaktivnuinteligenciju, kao to su Uéenje, govar, pisanje, kocrsinacija i revnetefa, Kemilica je trajna, jako razgranata ike, sine do 60 am, 2 cvetd od juna do avgusta. | SpeciRénog je feromatiénog mirisa, a ukus jo} je_slatkasto_plkantan. Posto}i Veliki broj registrovanih preparata kit je sastojek kamilica (n3 trZiftu Zapadne Evrope oko 150). Prantae ‘Magnoliophyta ‘magnoliopstoa asteraies ‘Asteraceae atricaria Matriceria recutite Kanadska Zutika - Hydrastis canadensis Drugi nazivi: kanadsk’ uti, kanadski Zuti koren, goldenseal, kanadska Sutika Latinsit naziv: Hycrastis canaden Engleski: goldenseal, hidrastis, Opis biljke: vitegodinja bijica visine do 30 cm. Koren Je debeo 2ute boje, Obreaue jedan zelen! ore. Pld Je vena mesnata ‘Stanite: u prirodi hidrastis (goldenseal) reste na jugo-zapadu Kanade i severu SAD. Lekovl deo bike: Koren (skype sev jesen, Najbotje kod biljaka nakon 3 godine starost Hemijski sastav: Severnoameri¢ka _blijka Hidrastis (goldenseal) ij rizom sadrsi nekoliko alkaloide, od kojih su najvainifi (hidrastin, brberin i neki drugi). Upotrebljava se kao Extrectum Hydrastis uidum. Berberin unigtave mnoge bakterije i! gljvice. Takode stimuige proizvodnju makrofaga keji su bitan faktor imunag sistema Zavala Lekovito delovanje: Hidrastis (goldenseal) je ‘kao. lekoull Difkadospelau savremenu Moterapiju tz radicionlane medicine Crokl indijanaca. Oni su korstil koren ove biljke rmnoge svihe. Koristt cu Je C24, Iza leenjo Aareinomnin obeljenje. 2609 pigmenate koji ulace u sestav Korene bila se Ronse kao ‘sredstva 2a bojenje i lnpu Zatu bojy. U zapadeo} medicisi_njena znazejaja.primena pofinje.krajem 19. veka Sama bij je Jedan 04 najcelotvornin prin antibiotka YVeoma Je jako adaptogeno sredstvo (pamaze arganizm c3 se 4o lakée | kvaltetnie.adoptira na. uslove.Zvomne sredine) Deze | kao tanik (prrdni simulans), daje dodatnu snagu | potpomaée kod oseéaja umora | malaksalost. Vegma je ef kasan Kod bolest gastroenterlotkog. sistema, naraGto ‘azavanih bakterskim infekojama. Povoljno utige na lulenje Hudatoa Soka, pobolgava varenja, luéenje Zuci i rad etre. Potpomaze Kod zetvora i regulize stolicu. Tonizre (poboléave rad ilezse gusterete). Pozar je po. svor blagotvornom. celovanju ne Imunitet. Cini organizam ofporijim na sve vests infektivain bolesti. Osim navedenog, pabaijfava cirkulaciu, jak je antiseptik, i ima irafeno’ antiupalna, —antifungicidne "| antibakterijaino delovanje. Poznato je poritimna delovanje hicrastisa (goldenseal) nz kou. Korisi se u cermatologiie radi stmanjivanja pojave Gireva, akni | gnojnih oboljenja kod, Napomena: Nakod 8 nedelja koriSdenJa preporutuju se pauzs ed'7 dana posle dega se tretman lecenja hidrastisom {goldenseslom) moze produit ili se preparat povremeno moze Korstitiu preventivne svrne, Nauéna klasifikactja: ls Feasts: Tractoobonts acres: Sparmatophyte Rendec” — Noguopyte foe ogrkopete cian: Nogolitne “ aes ince; Rance 0 tyres 30 Mra caaeni Drugi nazivis Lazarica, latiterica, kaditak, ofitnjok, ‘Trava od poljagine, Zitica Latinstd ni Engleski: Iv: Cochlearia officinalis poljaéina, Opis biljke: Kailkara Je 15-30cm viscka dvogodiinja_ vigegoclinja razgranata zeljasta biljka. Srcoliko see po stabljc mnogo Je manje | bez petel)k. Bell sitni evetid! us potetiu su Zéruzeni u grenju, a kasnije, kada se cvetre peteljke produle, Fazvijaju seu grozd. Cvet ima fasicu od 4tapa, venti€ od 4 lisnate bele latice, 6 praénika i dvolapnu nadrastu plodnicu. Gyetovi su bele Boje, sitni, 5,5 mm u pregniki, sakuplien! w ‘grozdaste cvasti. Pod je WuSéics. Seme je cuzine 3,5mm, Broj hhromozoma je 2n = 24. Cveta od maja do juna. Rasprostranjenost: Spontano faste u umerenom | hiadnom Kimatskom pojasu Zemlje, najvi8e u blizini morskin | okearskih bala Holarktixa, 1 na pojadinin slanim terenima zapadne i srednje Evrope — npr. u vegetadijskim (iljnim) zajednicama lase Asteretea tipol Westh. at Beeft. in Westh. et al. (1962). UU kuttur 30 javija po cela} Evropi. Koc nas se sadii bastama kao keultivisana Bijka, Upotrebljivi deo biljke: Upotrebljava se sveze, jer ako se ostavi da 5¢ osu, legubi WJutinu, koja se inate javlja kad se sveda’bilka onjedi pretima | tada miriSe kao sladica. Za lek se sakuplia a ‘vreme cvetanja lee | cvet. Mlado lisce jede = se sa limunom i zejtinom kao salata Hemijski sastav: Keiikara spada u istu bolaniéxu, hemijsku i farmaxocinamsku grupu kao | ren. Sadr vitamin C, mirozin | sumporni glikozid kohlearin, koji hidrolizom daje jednu vrstu sladénog ula. Lekovite delovanje: Eteriéne ulje u homeopatii stub! kao sredstvo Kole popravlie metebolizam i kao diuredik. Inada, kealkara Je narodo lek protiv razr bolesti. Lek 20 Giéenje krvi: Svefe lide i cvet, us mick ili vinu euvana, 2-3 dig na I litar 14 kaiikee meda, 308 je bolje sredstvo 2a Bisgenje kev Klasittkacijar arstvo: Razde klase Plantae Magnoltophyta Magnoliopsida Brassicales Brassicaceae Cochiearia Cochlearia oftctnalis Kesten divi - Aesculus hippocastanum Drug nazivi: Gork’ kesten, madal. Latinski naziv: ~ Aesculus hippacastanum Engleski nazi = Horse-chestnut, Conker tre. Botanitke karakteristike: Divji kesten je veiko drvo visine do 30 meters. Ima gustu praviinu kraSnju; Kora mu je debela | Siva, Grane se pri kraju spustaju. Mlade granéice su smede, 3 zavitavaju se leplivim pupoljdma sa uskama koje. uvaly ‘eveine | isne zametke. Cvastl su uspravni grozdovi. Cvetovl su » Aazceo! Magnoliophyta Kiasa Magnoliopsida 7 Recs Gentianates Poroaica: Gentianacese 2 Pleme: Chroniexe . Podpleme: Chirontinae 2 Rod! Cantaurism Veta: Centauriom erythraca Druga Imena: divji kim, Karun, kimelj, kom, komin, krop, kkumen, kumi, kuminai, pltomt kim, polski kim. Latineld naziv: Carum Cervi L Engleski: Caraway Sinonimais Apium carvi Crantz., Bunium carvi MB, Carm ‘aramaticum Salis., Cerum decussatum Gilb., LIgusticum carvi Roth. Opis bilfke: Kim Je dvogodiinja bilfka, naraste 1 do metar visine, ima jak beli korijen, stably ugletog i razgranatog oblika, alist dvostruko perast s mnogo sitnih préjenasth listica. eli cvetovi prave Sbtac. Duguljast! i rebrasti plod ima pat luzduinin rebara u udubinama kojin su smegtent uljot kanal veto od epnia do jula, 2 sazrava u julu favgustu. Mins | ukus plata je jak | aromatcan, pomalo gorak | tar, ist mirs i ukus Jima | Koren samo malo bladl. Staniite: Raste na lvadama _nizinskog, brdskog 1 ppredpleninskog pojasa, u vrtovima | na plantadaina. Korisni delovi biljke: Sere se cvast sa plodovime kima, 1 ‘se na toplom i prozraénom mestu u hladu. Kad je suv edvoji se ‘seme od ostalih delova biljke. Pojedinagno se u apriky sakuplja | keoren Lekovite materije: kim sadrél u razigiim koliinama eteriéno tlje (Oleum Caryl) zatim Seder, skrob, azotne | bezazome ‘materija, masno ulje i mineree. Lekovito delovanje: Kim deluje na bolesti jetre i uti popul ciroze etre, slabe jelre i ‘ureynoteiuje masnoés; tagobe s bubrezima i betikom kao to su kamen, pesak, teikoee 5 mokrenjem, nfekeije bakterjama; tegobe resplratornin' puteva keo Sto su | sklonost Infekdjama, hroaitel bronhitis, astma, Upala luda, kafalj, sual | katar u pludimay bolest! srca narutito eritmija; bolesti otiju (za jatanje, vida); karpal tunel sindroma jer smanjuje bol v zglobu ruke-Sake; bolest 2eludca Jer Gisti Zeludac ii ceva od katara, greje Feludac, otklanja parazite, utige na probavu hrane u eludcu, pomaie kod isnepsije, lokeg zadaha iz usta; Fenskin bolesti kao so su ‘menstrutine tegabe, gréevimaterics, porodajni bolovi, a doprinesi | pojaganam izlutivanju miska kod dojilja. Kim je za Hane bikke’ koja podrazuje, jaéa i greje. Ovakvo lekovito ‘jelovanje kima Zane bi svakako morale korstiti jer kim ne ‘ostavlja nlkakve posledice a primena je jecnostavna ~ dodaje se Jelima kao zatin it pijemo taj od semena kima; za jatanje Zoludca maemo koristit | uJe od kia, koje se takode karisti za pripremu kupki za slabu decu. Primena: Najdelotvornije je kim uzimati svakodnevno kao zazin Irani i kao Ea}, koji se ked cbeljense cisajnih orgena moze meéati s anisom, uz cocatak meda. Ulje se u medicini karst 1 Za letenje bolnih mesta na telu, lokalno Iu kazmetitko} industri}, Napitck od kima jeta Zeludec, tisti creva te Uravnoteduje crevnu mikroflorl. Kim se Korist! za letenje digestivnin. bolesti, grleva, groznice, kaflja,-menstruainih tegoba, prehlade, ‘cevnih parazita, zubobolje, za povecano ludenje mieka, za Gééenje Zui | jetre, za pooravijanje epetita, = daha, kao sredsivo protiv stvaranja gasova i mania. Enh Caju tabitics mievenog semena «ima TD Joreini s 2,5 ot kipuce voce, pokiopit | nakon 15 minuta procedt Pitt gujajima pose jela 3 ish. putane dan po jednu dolfc. et inktura: Prelti Solu semena kima s 5 Soljiea 90 postotneg alkohola i ostaviti tako 40 dana, pa procedit. Uzimati ti puta po 20 keapi na dan sa malo vode il aja, pre ela. Napitak za crevna oboljenja: Kavi od cikorje | jeéma ii Divki dodatlusitnjen kim | pit ujutro natagte, prema pourebi. Kuvani koren kima vrlo je 2drav. On zagreva Yeludac | bezbalno podsti¢e ilutivanje mokrace, ‘Siréat Prelit 100gr semena kima sai jabukovag sirésta, Zzatepitii osteviti 30 dana na toplom mestu, Procediti. Uzimati 5: 10 kapi = Zajem ad metvice posie jela kod stvaranja gasova | nadutost Lek protiv pijanstva: U tu svrhu preije se $0 g kima jednim Iitrom kipuée vode pa se pljancu dae da nezesladeno pe na sladati natin: prvi dan 4-5 Sollica, drugi dan 4 Eojice, wedl dan 3 Loja, Gatvrtl dan 2 Soljce | naredne dane po t Zojicu tokom 3 nedelje, vee prama stapes pijanstve, Najpriie nestupe povratanje i poste toga sledi cbigno proliv | povetane idluéivanje mokraée | znoja. Tretman se kod. ponavne pojeve pijanstve ponavija, i uspeh ne izostaje. Kulinarstvo: Dodevanjem kimu komoraéa | ‘anisa_lekovita se. delovanje pojaéava, sto je veoma valno u dijetoterapli, posebna ako se rai neslana dijeta | pri tom jos reducirana, jer hana dobija bolji ukus. Kim je lako samleti u ming za kafu, 2 mode se dedati gotovo svim jelima: supama, saletama, —kuvenim jelima, Sirevima, mesu, pecivu, hlebu, napicima... Kim Je sastavnl deo velikog broja zaéinskih megavina. U lefenju Zivotinja: | kod Aivotinja Kim deluje ne smanjenje nadutost! | kao sredstvo za umirenje. gréava, 2 sprefava vrenja kod kolika, Kim pomegan uw hranu konjima | svinjama, popravija apetit. Lagani uvarak od kima, dodan piéu, Olklanja ‘nedostetak miska kod krava, Seme iz kojeg je estilacjom izvadeno eterna ulje vrlo je dobro kemivo.2bog bbogatog sadriaje helangevina i masts, 1 dadavane u maim koliginama ostalcj krmi, daje Fivotinjama vedi racini kapacitet ZstorHjat | poreklo: O kimu, keo zatinu kojl Je odavno osvolio ‘vet, | njegovo} lekovitest! se znalo jos od davnih vremena, Seme kima pronadeno je u grobnicama egipatskih faraona. Egipéani ga nazivalu tapnen, star Rimljani cuminum, kkyminon, Kim 2 i u Biblji spominje kao lekoviti zagin. Da bi foferali zie duhove i omoguéili normalan rast. bile, prilikom Sjanja kima stari su Gre glance psovali | Kiel. kim reste srednjo} Evropi i u severnam dijelu Azije | Afrike, Pad nazivom