Fragmenti:

- Svojom dijalektikom pronicljivou Heraklit je video da u svetu nema nieg

postojanog, nego da se sve neprekidno menja, da samo promena postoji kao neto
postojano. Sve postaje da nestane i nestaje da ponovo postane.
- Spojevi: celo i necelo, slono i neslono, skladno i neskladno, i jedno iz svega i sve iz
jednoga. Taj antitetiki misleni postupak poznaje ve i stari mir: ono to proizlazi iz
ljubavne veze Afrodite, nene lepotice, i Areja, snane sile, jeste ba savlaivanje
suprotnog, jeste sklad: prastara beotska boginja Harmonija.
- Heraklit je najrevolucionarniji mislilac u celokupnoj istoriji filozofije, jer je kao naelo
ivota u svetu uzeo borbu. Svaka stvar pojavljuje se samo zato da sama sebe porekne;
time to tako postupa, ona sovjim biem stvara i svoju suprotnost: svoje nebie. Od sviju
suprotnosti najvee su ove dve: bie i nebie, ivot i smrt, i one se slivaju jedna u drugu:
Besmrtni su smrtni, smrtni su besmrtni, jer je ivot smrt onih, a smrt onih ivot ovih
(frg. 62). Kao isto ivi u nama: ivo i mrtvo, i budno i spavaivo, i mlado i staro. Jer
ovo, kad se promeni, postaje ono, i ono kad se promeni postaje ovo (frg. 88). Svet u
stvari nije drugo nego ivot koji neprestano umire, da bi se neprestano obnavljao.
- Jedinstvo svih suprotnosti predstavlja bog, apsolutno bie, koje proima sve. U odnos
izmeu apsolutnog i relativnog, izmeu jednog i mnogog, izmeu boga i pojavnog sveta,
ulazi ovaj odlomak: Bog je dan no, zima leto, rat mir, sitost glad.
- Kosmika antitetika Heraklitova nije nita drugo do preieno povasionjivanje
helenskog agonskog nagona, koji je ve Hesiod izrazio u svojim Poslovima i danima.
- Heraklit je nastojavao da poblie odredi supstrat neprekidnog postajanja i nestajanja
svega, pa je naao da je to vatra, i to eterna vatra kao fina i fluidna prasupstancija, koju
valja strogo razlikovati od obine vidljive vatre. Ova je samo jedan njen oblik. U vatri
Heraklit je video prasupstanciju koja je ivotnija i dinaminija nego to je Taletova voda i
Anaksimenov vazduh. Aristotel i Simplikije kau da je on vatru kao kosmiki princip
odabrao zbog njene nematerijalnosti i vene pokretljivosti, a sam istie njenu venu
ivotnost.
- Osnovne misli Heraklitovog pogleda na svet:
1) sve se menja time to iz jednog stanja prelazi u drugo, iz mirovanja u kretanje, iz
ivota u smrti obratno
2) sve je podvrgnuto zakonu jedinstva i neprestane borbe suprotnosti;
3) najpodesniji simbol svega bivanja i kretanja jeste vatra, ali ne kao materija nego kao
izgaranje;
4) ceo svemir proima opta zakonitost kojom se odrava njegovo jedinstvo.
- Ukoliko je dua vlanija, utoliko lake uzimaju maha neznanje, poude i strasti kao
individualistiki interesi i razvijaju se u samosionost, najgoru od svih loih osobina.
- isto bie ravno je istom nebiu ili istom nita, principu budistike filozofije. Sinteza
tih dvaju principa lei u neprestanom prelaenju neega u nita i niega u neto, u
bivanju, a to je princip Heraklitove filozofije.
Fragmenti:
- 73: Ne treba raditi i govori kao oni koji spavaju.
- 54: Nevidljivi spoj jai je od vidljivog.

- 26: Nou, kad mu se ugasi onji vid, ovek ipak dodiruje svetlost. Iako iv, dodiruje on
u snu mrtvaca, budan dodiruje spavaa.
- 21: to budni gledamo jeste smrt, to u snu jeste ivot.
- 23: Za ime pravde ne bi znali da nije toga (nepravdi).
- 61: More je najistija i najprljavija voda: ribama je pitka i spasonosna, ljudima nepitka
i ubistvena. (relativnost)
- 90: Sve se menja za vatru i vatra za sve, isto onako kao roba za zlato i zlato za robu.
- 7: Kada bi sve stvari postale dim, nozdrve bi ih raspoznale.
- 76: Vatra ivi smru zemlje, vazduh ivi smru vatre, voda ivi smru vazduha, zemlja
ivi smru vode. Dakle: smrt zemlje rodi vodu, smrt vode rodi vazduh, smrt vazduha rodi
vatru i obratno.
- 36: Duama je smrt da postanu voda, a vodi smrt da postane zemlja. Pa ipak, od zemlje
postaje voda, a od vode dua.
- 60: Put navie i nanie jedan je te isti.
- 77: Duama je radost da postanu vlane.
- 118: Suva dua je najmudrija i najbolja.
- 53: Rat je otac svih i kralj svih, i on jedne izbaci na videlo kao bogove, a druge kao
ljude; jedne uini robovima a druge slobodnima.
- 25: Vea smrt veu nagradu dobija.
- 62: Besmrtni su smrtni, smrtni besmrtni; jer ovi drugi ive smru onih prvih, a umrli
su njihovim ivotom.
- 49: Jedan je meni koliko i deset hiljada, samo ako je najbolji.
- 110: Za ljude nije bolje ako im se ostvari sve to ele.
- 5: Uzalud nastoje oni da se krvlju oiste kad se krvlju okaljaju, to je kao kad bi neko
ko je u blato ugazio nastojao da se blatom opere. Ludim bi ga smatrao kad bi ga kogod
spazio da tako ini. Pa se mole i tim bojim kipovima, a to je isto kao kad bin eko priao
sa kuama, uopte nemajui saznanja o bogovima i herojima ko su i ta su.
- 66: Jer sve e vatra, kad doe, epati i osuditi.
- 98: Due (mrtvih) oseaju miris u Hadu.
- 22: Oni koji trae zlato mnogo zemlje prekopaju a malo nalaze.
- 121: Efeani bi dobro uinili kad bi se svi odreda, koliko god ih je odraslih, obesili, i
grad prepustili nedoraslima.
- 97: Psi laju na one koje ne poznaju.