Dems Dojs

PISMA NORI

bojana888

15. jun 1904.

Moda sam slep. Dugo sam posmatrao neiju
crvenkasto-smeu kosu i zakljuio sam da nije tvoja.
Otiao sam kui sasvim utuen. eleo bih da ti
zakaem sastanak, ali moda tebi to ne bi odgovaralo.
Nadam se da e biti tako dobra da se sastane sa
mnom - ako me nisi zaboravila!1
Dejms A. Dojs
(?12. jul 1904.)2
Drage moje Smee Cipelice, zaboravih - ne mogu
da se naem sa tobom sutra (u sredu), ali nai emo se
u etvrtak u isto vreme. Nadam se da si moje pismo
stavila u krevet kako treba. Tvoja rukavica leala je
pored mene itave noi - neraskopana - inae se
veoma dobro vladala - kao Nora. Milim te, ne oblai
onaj oklop za grudi jer ne volim da grlim potansko
sandue. uje li? (Ona poinje da se smeje). Moje
srce - kako kae - da - upravo tako.
Ljubi tvoj vrat dvadeset pet minuta
Aijeu3

1 Nora Barnakl (21. mart 1884 10. april 1951) e postati Dojsova supruga. Bila je erka Tomasa Barnakla,
pekara, i Eni Barnakl, oboje iz Golvej Sitija. Napustila je Golvej nekoliko meseci pre ovoga zbog razmirice u
porodici i dola u Dablin da radi kao sobarica u Finovom hotelu, ulica Lenster 1 i 2. Dojs se upoznao sa njom
kratko vreme pre nego to je napisao ovo pismo i zakazao joj je sastanak za 14. jun. Ona se nije pojavila u
zakazano vreme i gotovo je izvesno da se njihov prvi zajedniki izlazak odigrao 16. juna, to e kasnije biti
ovekoveeno kao datum radnje Ulisa.
2 Datum se nagaa. Jula 1904. utorak je padao 5, 12, 19. i 26.
3 Potpis je gotovo nemogue proitati. Moda se radi o deformisanom anagramu od Dejms Augustin. Pri dnu
pisma napisana je re zubobolja Dojsovim rukopisom.

(? Druga polovina jula 1904.)

Razmaena moja nadurena Noro, rekao sam ti da
u ti pisati. A sada ti napii meni i reci mi koji ti je
vrag bio sino. Siguran sam da neto nije bilo u redu.
Izgledalo mi je da ali zbog neega to se nije
dogodilo - to bi bilo (sic) sasvim nalik tebi. Od tada
stalno pokuavam da uteim svoju ruku, ali ne mogu.
Gde e to biti u subotu, nedelju i ponedeljak uvee
kad te ne mogu videti; A sada, adieu, najdraa. Ljubim
udesnu jamicu na tvome vratu, tvoj hrianski sabrat
u rasipnitvu.
D. A. D.
Sledei put ostavi durenje kod kue - kao i
ubudue.
(?Druga polovina jula 1904.)
Draga moja Nora, uhvatio sam sebe kako duboko
uzdiem dok sam noas etao i pomislio sam na jednu
staru pesmu koju je pre tri stotine godina napisao
engleski kralj Henri VIII - jedan brutalan i pohotan
kralj. Pesma je tako ljupka i svea, i deluje kao da je
potekla iz tako ednog paenikog srca, da ti je aljem
u nadi da e ti se moda dopasti. udno je iz kakvih
kaljuga aneli prizivaju duh lepote. Rei veoma
tanano i muzikalno izraavaju neodreenu i umornu
usamljenost koju oseam. Pesma je napisana za leut.
Dim

Pesma (uz muziku pratnju)

Ah, ti uzdasi iz srca mog
veliki mi zadaju bol!
Jer dragu napustiti moram
zbogom, radosti moja.
esto sam je posmatrao
i drao u naruju.
A sada, uz, uzdahe brojne,
zbogom, radosti, zdravo bolu!
Ah, kada bih samo jo jednom
(to toliko, Boga mi, elim!)
nita drugo srcu mom
ne bi tako olakalo jad.
Henri VIII
3. avgust 1904.
Draga Nora, hoe li te pustiti da izae veeras u 8
i 30? Nadam se da hoe, jer sam u takvom kovitlacu
neprilika da elim da sve zaboravim u tvome naruju.
Zato, doi ako moe. Na osnovu apostolskog
ovlaenja koje mi je dodelila njegova svetlost papa
Pie X, ovim ti dajem dozvolu da doe bez suknje da
bi primila papski blagoslov koji u ti veoma rado dati.
Tvoj, u napaenom Jevrejinu.
Vinenco Vanuteli4
(kardinal akon)
4 Vinenco Vanuteli (1836-1930) poznati kardinal katolike crkve. Malo je nedostajalo da bude izabran za papu
1903.

Oko 13. avgusta 1904.

Draga moja Nora, ovde e pronai jednu moju
(Stiven Dedalus) krau pripovetku koja e te moda
interesovati.5 Verujem da mi se itavog dana po glavi
motala samo jedna misao.
D. A. D.

15. avgust 1904.

Draga moja Nora, upravo je otkucao jedan sat.
Doao sam kui u pola dvanaest. Od tada sedim u
naslonjai kao budala. Nisam bio u stanju nita da
radim. ujem samo tvoj glas. Poaavim kada ujem
da me naziva dragi. Uvredio sam danas dva oveka
hladno ih napustivi. eleo sam da sluam tvoj glas,
ne njihove.6
Kada sam sa tobom, ostavljam po strani svoju
sumnjiavu oholu ud. Voleo bih da je tvoja glava
sada na mom ramenu. Mislim da u na spavanje.
Piem ovo pola sata. Hoe li mi napisati neto?
Nadam se da hoe. Kako da se potpiem? Neu nita
potpisati poto ne znam kako da se potpiem.
29. avgust 1904.
Draga moja Nora, upravo sam zavrio pononi
obed za koji nisam imao apetita. Usred obeda,
primetih da jedem prstima. Pripala mi je muka, upravo
5 Sestre (Sisters), Irish Homestead, 13. avgust 1904.
6 Zato to tvoj glas bee kraj mene zadao sam mu bol... Kamerna muzika (Chamber Music), XVII

kao i sino. Veoma sam uzrujan. Izvini zbog ovog

groznog pera i uasnog papira.
Moda sam ti veeras naneo bol onim to sam
rekao, ali zar nije dobro da zna moje miljenje o
veini stvari? Moj um odbacuje itav sadanji
drutveni poredak i hrianstvo - dom, priznate vrline,
drutvene klase i religiozne doktrine. Kakvo bi mi
zadovoljstvo mogla priiniti pomisao na dom? Moj
dom je bio jednostavno jedan srednjestaleki dom koji
su upropastile rasipnike navike koje sam i ja
nasledio. Mislim da su moju majku lagano oterali u
grob oevo zlostavljanje, dugogodinje nevolje i moja
cinina otvorenost u ophoenju. Posmatrajui njeno
lice dok je leala u kovegu - lice sivo i ispijeno od
raka - shvatio sam da posmatram lice jedne rtve i
prokleo sam sistem koji ju je nainio rtvom. Bilo nas
je sedamnaest u porodici. Braa i sestre mi nita ne
znae. Jedan jedini brat je u stanju da me shvati.
Pre est godina, napustio sam katoliku crkvu
mrzei je iz dna due. Smatrao sam da je nemogue da
ostanem njen pripadnik zbog nagona u mojoj prirodi.
Objavio sam joj potajni rat dok sam bio student i
odbio sam da prihvatim mesta koje mi je nudila. Time
sam od sebe nainio prosjaka, ali sam zadrao svoj
ponos. Sada vodim protiv nje otvoreni rat onim to
piem, govorim i inim. U drutveni poredak mogu se
ukljuiti jedino kao probisvet. Tri puta sam zapoinjao
studije medicine, jednom prava, jednom muzike. Pre
nedelju dana pokuavao sam da udesim da odem

odavde kao putujui glumac. Nisam u taj plan mogao

uloiti energiju jer si me stalno vukla za ruku. Moje
stvarne ivotne tekoe su neverovatne, ali ja ih
prezirem.
Kada si veeras otila kui, odlutao sam do ulice
Grafton, gde sam dugo stajao naslonjen na ulinu
svetiljku i puio. Ulica je bila puna jednog ivota u
koji sam izlio reku svoje mladosti. Dok sam stajao tu,
razmiljao sam o nekoliko reenica koje sam napisao
pre par godina dok sam iveo u Parizu - to su reenice
koje slede - Prolaze po dve i tri kroz ivot bulevara,
poput ljudi koji raspolau slobodnim vremenom na
mestu koje je radi njih osvetljeno. avrljaju u
poslastiarnici mrvei kolaie, ili sede utke za
stolovima kraj vrata kafea, ili silaze iz koija uz
uurbano komeanje haljina mekih poput glasa nekog
preljubnika. Prolaze u oblaku miomirisa. Ispod tih
miomirisa njihova tela imaju topao, vlaan miris.7
Dok sam ovo ponavljao za sebe, znao sam da me
taj ivot jo uvek eka u sluaju da odluim da uem u
njega. Moda ne moe vie da me opije kao nekada,
ali jo uvek je tu, a sada, kada sam mudriji i sposobniji
da se kontroliem, u tome nema opasnosti. Nee
postavljati pitanja niti e ita od mene oekivati osim
nekoliko trenutaka moga ivota, ostavljajui ostatak
slobodnim, a za uzvrat e mi obeati zadovoljstvo. O
svemu ovome sam razmiao i odbacio sam to bez
aljenja. Za mene je bilo beskorisno; nije mi moglo
7 Ovaj odlomak ini, sa izuzetkom poslednje reenice, jednu epifaniju o pariskim uliarkama. Preraena je u
Ulisu, Ulysses, Bodley, Head, London, 1960. str. 52-3.

dati ono to sam eleo.

Mislim da nisi shvatila pojedine delove jednog
pisma koje sam ti napisao, i zapazio sam izvesnu
uzdranost u tvom ponaanju, kao da te je muilo
seanje na onu no. Ja to, meutim, smatram nekom
vrstom simbola i seanje na to ispunjava me udesnim
ushienjem. Moda nee odmah shvatiti zato te
toliko potujem zbog toga, jer ne zna mnogo o mojim
shvatanjima. Ali, bio je to istovremeno i simbol koji je
na kraju u meni ostavio oseaj tuge i ponienja - tuge,
jer sam video u tebi jednu izuzetnu, melanholinu
nenost koja je izabrala taj simbol kao kompromis, i
ponienja, zato to sam shvatio da sam u tvojim oima
manje vredan od jedne konvencije naeg dananjeg
drutva.
Govorio sam ti sa podsmehom veeras, ali govorio
sam o svetu, a ne o tebi. Protivnik sam niskosti i
podlosti, ali ne i tvoj. Zar ne vidi bezazlenost koja
postoji ispod svih mojih maski? Svi mi nosimo maske.
Izvesni ljudi koji znaju da mnogo vremena provodimo
zajedno esto me vreaju zbog tebe. Sluam ih mirno,
odbijam, gnuajui se, da im odgovaram, ali i
najmanja njihova re uskovitla moje srce poput ptice u
oluji.
Nije mi lako to sada moram poi na poinak
seajui se poslednjeg pogleda tvojih oiju - umornog
i ravnodunog - seajui se patnje u tvome glasu pre
neko vee. Imam utisak da nijedno ljudsko bie nije
nikada bilo tako blisko mojoj dui kao ti, a ipak si u

stanju da moje rei prima sa grubou koja me boli

(Znam ta sada progovara, rekla si). Kada sam bio
mlai, imao sam jednog prijatelja8 kome sam se
otvoreno poveravao - na izvestan nain vie, a na
jedan drugaiji nain manje nego tebi. Bio je Irac, to
e rei, neiskren prema meni.
Nisam rekao ni etvrtinu onoga to elim da
kaem, ali veoma je naporno pisati ovim prokletim
perom. Ne znam ta e misliti o ovom pismu. Molim
te, pii mi, hoe li? Veruj mi, draga moja Nora,
veoma te potujem ali elim vie od tvojih milovanja.
Opet si me ostavila da sumnjam i patim.
D. A. D.
(Oko 1. septembra 1904.)
Duo, tako sam dobro rapoloen ovoga jutra da u
ti pisati, svidelo se to tebi ili ne. Nemam za tebe novih
vesti, osim da sam mojoj sestri sino ispriao o tebi.
Bilo je veoma zabavno. Kroz pola sata idem da se
naem sa Palmierijem,9 koji eli da studiram muziku, i
proi u kraj tvojih prozora. Pitam se hoe li biti
tamo. Takoe me zanima da li u te moi videti ako
bude tamo. Verovatno neu.
Kakvo divno jutro! Ona lobanja, drago mi je da
mogu rei, nije noas dola da me mui. Kako mrzim
Boga i smrt! Kako volim Noru! Naravno, pobona
8 Don Frensis Bern (1879-1960), kasnije novinar u Sjedinjenim Dravama, jedno vreme Dojsov najprisniji
prijatelj. Posluio je kao uzor za Krenlija u Portretu umetnika u mladosti.
9 Benedeto Palmieri (1863-1918?) bio je najbolji uitelj pevanja u Dablinu. Rodom iz Napulja, predavo je na
Muzikoj akademiji u Dablinu od 1900. do 1914. Ponudio je Dojsu da ga tri godine besplatno pouava, a da za
uzvrat dobije udeo u njegovim zaradama od koncerata tokom deset godina. Dojs je odbio.

kakva si, zgraa se nad ovim reima.

Jutros sam rano ustao da bih zavrio jednu priu
koju piem. Kada sam ispisao jednu stranicu, odluio
sa da umesto toga tebi napiem pismo. Osim toga,
pomislio sam kako ne voli ponedeljak i da bi te
pismo od mene moglo oraspoloiti. Kada sam srean,
imam neku aavu elju da to kaem svakom koga
sretnem, ali bio bih mnogo sreniji kada bi mi podarila
jedan od onih cvrkutavih poljubaca koje voli da mi
daje. Podseaju me na pesmu kanarinaca.
Nadam se da od jutros nisi imala one grozne
bolove. Idi kod starog Sigersona da ti neto prepie.
Bie ti ao da uje da moja baba10 umire od
glupavosti. Molim te, ne zaboravi da trenutno imam
trinaest tvojih pisama.
Svakako daj onaj vojniki steznik gospoici Marfi
- mislim da bi joj mogla pokloniti i itavu uniformu.
Zato oblai te proklete stvari? Jesi li ikada videla
mukarce kako idu unaokolo u Ginisovim kolima,
obueni u ogromne upave ogrtae od vune?
Pokuava li da izgleda kao neki od njih?
Ali, ti si tako tvrdoglava na nema svrhe da
govorim. Moram ti ispriati o mom finom bratu
Staniju.11 Sedi za stolom 1/2 obuen, ita neku knjigu i
tiho govori za sebe: avo da nosi ovog ovu - pisca
knjige - Ko li je, do avola, rekao da ova knjiga neto
vredi. Budala tupava! Pitam se da li su Englezi
10 Verovatno gospoa Kalanan, tetka Dojsove majke, koja je posluila kao uzor za gospoicu Morkan u prii
Mrtvi (The Dead).
11 Stanislaus, Dojsov mlai brat.

najgluplji soj na ovom svetu. avo da nosi tu englesku

budalu itd., itd.
Adieu, moja draga prostoduna, razdraljiva,
dubokog glasa, sanjiva, nestrpljiva Nora. Stotinu
hiljada poljubaca
Dim
10. septembra 1904.
Moja draga, draga Nora, pretpostavljam da si od
sino veoma uzrujana. Neu govoriti o sebi, jer
oseam se kao da sam postupio veoma svirepo. U
neku ruku, nemam prava da oekujem da mene
smatra ita boljim od drugih - zapravo, imajui u vidu
moj sopstveni ivot, nemam nikakvo pravo da to
oekujem. Ali, izgleda da sam ipak to oekivao,
makar zbog toga to ja nisam nikoga cenio kao to
tebe cenim. Postoji, takoe, neto pomalo avolsko u
meni to me nagoni da uivam ruei predstave ljudi o
meni i da im dokazujem da sam zapravo sebian, ohol,
lukav i bezobziran prema drugima.
ao mi je to ti je moj sinonji pokuaj da se
ponaam onako kako sam verovao da treba zadao
toliko bola, ali ne vidim kako sam drugaije mogao
postupiti. Napisao sam ti jedno dugako pismo
objanjavajui, koliko je bilo u mojoj moi, kako sam
se te noi oseao, i imao sam utisak da ne prihvata
ono to sam govorio i da sa mnom postupa kao da
sam samo obian partner u poudi. Moda e ti
smetati brutalnost mojih rei, ali veruj mi da takav

postupak preme meni, imajui u vidu moj stav prema

tebi, predstavlja uvredu za mene. Zaboga, ena si i
svakako moe shvatiti ta govorim! Znam da si se
prema meni ponela veoma plemenito i velikoduno,
ali pokuaj da na moju iskrenost uzvrati istom
takvom iskrenou. Iznad svega, nemoj ii unaokolo i
boriti se s mislima jer e se od toga razboleti, a zna
da si nenog zdravlja. Moda e mi veeras moi
poslati makar par rei da mi saopti da mi moe
oprostiti za sav bol koji sam ti naneo.
Dim
16. septembar 1904.
Najdraa Nora, dopisivanje meu nama postaje
gotovo nemoguno. Kako ne podnosim ove hladne
napisane rei! Mislio sam da mi nee teko pasti to te
danas neu videti, ali primeujem da se sati sporo
vuku. Izgleda da mi je mozak trenutno veoma prazan.
Dok sam te sino ekao, bio sam jo nervozniji.
Izgledalo mi je da za tebe bijem bitku sa svim
religioznim i drutvenim snagama Irske, i da se mogu
osloniti samo na sebe samog. Ovde nema ivota nema prirodnosti niti iskrenosti. Ljudi ive zajedno u
istim kuama itavog ivota i na kraju su isto tako
daleko jedni od drugih kao i uvek. Jesi li sigurna da
nema u neemu pogrenu predstavu o meni? Ne
zaboravi da u na svako pitanje koje mi postavi
odgovarati poteno i iskreno. Ali, razumeu i ako
nema ta da pita. injenica da moe izabrati da

bude uz mene na taj nain u mom neizvesnom ivotu

ispunjava me velikim ponosom i ushienjem. Nadam
se da danas ne lomi sve pred sobom.
Moda e mi ispuniti prazninu sledeeg jutra
aljui mi pismo. Prolo je, rekla si, tek nedelju dana
od naeg uvenog razgovora o pismima, ali zar kroz
takve stvari ne postajemo toliko bliski jedno drugom?
Dopusti mi, najdraa Nora, da ti kaem koliko elim
da i ti podeli bilo kakvu sreu koja me moe snai, i
da te uverim koliko je veliko moje potovanje prema
tvojoj ljubavi koju elim da zasluim i da na nju
uzvratim.
Dim
19. septembar 1904.
Carissima, tek izvesno vreme poto smo se rastali,
postala mi je jasna povezanost izmeu moga pitanja
Jesu li tvoji bogati? i tvoje nelagodnosti docnije.
Moja je namera, meutim, bila da saznam da li bi sa
mnom bila liena udobnosti na koje si navikla kod
kue. Posle dueg premiljanja, pronaao sam reenje
za tvoje drugo pitanje - ono da nisi bila naisto treba li
da stanujem u koledu ili izvan njega. Noas sam
veoma, veoma loe spavao, budio sam se etiri puta.
Pita me zato te ne volim, ali svakako mora verovati
da si mi veoma draga, a ako elja da nekoga ima u
potpunosti, da mu se divi i duboko ga potuje, i da
nastoji na svaki nain da mu osigura sreu
predstavlja ljubav, tada je moda moja naklonost

prema tebi neka vrsta ljubavi. Rei u ti to da mi tvoja

dua izgleda najlepom i najednijom na svetu, i
moda zbog toga to sam toliko svestan ovoga kada te
pogledam moja ljubav ili naklonost prema tebi gubi
mnogo od svoje siline.
Nameravao sam da kaem da ako dobije i
najmanji nagovetaj da tvoji neto preduzimaju mora
smesta napustiti hotel i poslati mi telegram (na ovu
adresu) da mi javi gde te mogu nai. Tvoji te,
naravno, ne mogu spreiti da poe ako eli, ali
mogu ti stvoriti neprijatnosti. Danas treba da se naem
sa ocem i verovatno u ostati kod njega dok ne
napustim Irsku, te ako mi pie, pii tamo. Adresa je
7C. Peters Terrace, Cabra, Dublin. Adieu onda, draga
Nora, do sutra uvee.
Dim
(26. septembar 1904.)12
Najdraa moja Nora, moram ti rei koliko sam
utuen od sino. Mislio sam, mojim uobiajenim
nainom gledanja na stvari, da imam nazeb, ali
siguran sam da je to vie o telesne boljke. Kako su
nama malo potrebne rei! Kao da jedno drugo
poznajemo iako gotovo satima ne progovorimo. esto
se pitam da li shvata u potpunosti u ta se uputa.
Kada sam sa tobom, toliko malo mislim o sebi da se
esto pitam da li ti to shvata. Kad samo pomislim na
tebe, obuzme me neko tupo sanjarenje. Izgleda da mi
12 Spominjanje Dojsovog nazeba u ovom pismu, kao i u pismu Nore Barnakl od 26. septembra, sa prilinom
izvesnou potvruje ovaj datum.

u poslednje vreme ponestaje energije neophodne za

voenje razgovora, i primeujem kako stalno utim.
ini mi se nekako da je teta to jedno drugom vie ne
govorimo, a ipak, znam koliko je uzaludno da
prebacujem bilo tebi bilo sebi, jer znam da e nae
usne kada se sledei put sastanemo zanemeti. Vidi
kako poinjem da trabunjam u ovim pismima. A ipak,
zato bih se stideo rei? Zato te ne bih nazivao onako
kako te u svom srcu stalno nazivam? ta me to
spreava, ukoliko nije to da nijedna re nije dovoljno
nena da bi bila tvoje ime?13
Dim
Pii ako nae vremena.
29. septembar 1904.
Najdraa moja Nora, pisao sam onim ljudima u
Londonu i naznaio da si ti voljna da prihvati njihovu
ponudu.14 Ne prija mi pomisao na London, a siguran
sam ni tebi, no opet, usput je u odnosu na Pariz, a
moda je bolji od Amsterdama. Osim toga, moda u
morati da svrim neki posao u Londonu, to se
najbolje da uraditi lino. Ipak, veoma mi je ao to
moramo poeti u Londonu. Moda me mogu poslati
pravo u Pariz, nadam se da hoe.
Posle sam razgovarao sa g. Kozgrejvom15 i
saznajem da sam ga nenamerno uvredio. Izgleda da je
13 U Dojsovoj prii Mrtvi, Gabrijel Konroj prisea se da je pisao Greti pre nego to su se venali Zato li
mi ove rei deluju tako dosadno i hladno? Je li to zato to ni jedna re nije dovoljno nena da bi bila tvoje
ime?
14 Oigledno ponudu za posao, moda od kole Berlic u Londonu.
15 Vinsent Kozgrejv (1878?-192?), uzor za Lina u Portretu i Ulisu.

verovao u ono to ti je rekao. Stoga mu nisam preneo

tvoj savet u pogledu njegovog dranja. G. Kozgrejv je
od one vrste ljudi koje zovu solidnim, i on uvek
posmatra stvari iz najrazboritijeg ugla.
Ponekad mi ova naa avantura deluje gotovo
zabavno. Zabavlja me da pomislim kako e ova vest
odjeknuti u mojoj sredini. Meutim, kada se jednom
nastanimo u Latinskom kvartu mogu da priaju koliko
kod hoe.
Ne prija mi pomisao da u dananji dan provesti ne
videvi te - ono sino jedva da raunam. Nadam se da
si u dui srenija sada, kada se brodska sirena zaista
oglaava radi nas. Molila si me da ti napiem dugako
pismo, ali odista mrzim pisanje - to je tako
nezadovoljavajui

nain

da

se

stvari

saopte.

Istovremeno, ne zaboravi da oekujem da mi pie ako

uopte moe. Sada primeujem, itajui ovo pismo,
da nisam u njemu rekao nita. Ipak, da ga poaljem,
jer ti moe ublaiti dosadu ove veeri.
Ovde sunce hladno sija kroz drvee u bati. Onaj
gospodin u kapeli upravo je odzvonio za angelus. 16
Moj brat se kezi na mene sa druge strane stola. E, sad
me zamisli ako moe, Adieu don, ma cherie.
Dim
(?decembar 1904.)17
Draga Nora, za ime Boga, nemojmo nikako biti
tuni veeras. Ako neto nije u redu, molim te reci mi.
16 Jutarnja ili veernja molitva uz zvona (prim. prev.).
17 Dojs mora da je ovo pisamce doturio eni ispod stola u kafeu Miramar u Puli.

Ve poinjem da drhtim i ako me ubrzo ne pogleda

kao ranije morau da se rastrim po kafeu. Nita to bi
bila u stanju da uini nee me veeras naljutiti. Neu
dozvoliti da me ita rastui. Kada odemo kui
poljubiu te stotinu puta. Da li te je ovaj ovek 18
iznervirao ili ja kada sam zastao?
Dim
29. jul 1909. (prema peatu)
Sreno smo doputovali ovamo veeras.19
Prvo to sam ugledao na keju u Kingstaunu bila su
Gogartijeva20 debela lea, ali sam ga izbegao.
Svi su oduevljeni Dordijem, naroito tata.
Napii jednoj od devojaka i daj uputstva za njega.
Tebe i Luiju21 voli
Dim
6. avgust 1909.
Nora, ni ja ni Dord ne idemo za Golvej.
Dii u ruke od posla radi koga sam doao i za koji
sam mislio da e mi poboljati situaciju.
Ja sam bio iskren kada sam ti govorio o sebi. Ti
prema meni nisi.
U vreme kada smo se nalazili na uglu Merion
Skvera i etali zajedno, i dok sam oseao tvoju ruku
kako me dodiruje u tami i sluao tvoj glas (O, Nora!
18 Moda Ajers, takoe profesor engleskog u koli Berlic.
19 Dojs i njegov sin Dord (oro, roen 1905) otputovali su u Dablin krajem jula 1909. i ostali do 9.
septembra.
20 Oliver Sent Don Gogarti (1878-1957), pisac i lekar, lan irskog Senata od 1922. do 1934. Posluio kao uzor
za Maligana u Ulisu.
21 Drugo Dojsovo dete, Luija Ana, roena 1907.

Nikada vie neu uti tu muziku jer ne mogu vie da

verujem), u vreme kada sam se nalazio s tobom, ti se
se svake druge veeri sastajala sa jednim mojim
prijateljem ispred Muzeja, ila si s njim istim ulicama,
dole pored kanala, pored kue sa spratom, do obale
Dodera. Stajala si s njim: grlio te je, a ti si se uzdizala
i ljubila ga. ta ste jo radili zajedno? A sledee veeri
sastajala si se sa mnom!
uo sam ovo pre nepun sat iz njegovih usta.22 Oi
su mi pune suza, suza tuge i ponienja. Srce mi je
puno gorine i beznaa. Ne vidim nita sem tvog lica
kako se uzdie da se spoji sa drugim. O, Nora, saali
se nad mojom patnjom. Plakau danima. Moja vera u
lice koje sam voleo je slomljena. O, Nora, Nora, saali
se nad mojom ubogom ljubavi. Ne mogu te nazvati
nijednim nenim imenom, jer sam veeras saznao da
mi jedino bie u koje sam verovao nije bilo verno.
O, Nora, hoe li sve biti svreno meu nama?
Pii mi, Nora, radi moje umrle ljubavi. Mue me
uspomene.
Pii mi, Nora, voleo sam samo tebe, i ti si slomila
moju veru.
O, Nora, nesrean sam. Plaem nad svojom
nesrenom ljubavlju.
Pii mi, Nora.
Dim

22 Od Vinsenta Kozgrejeva. Kako je Dojs ubrzo otkrio, njegova je tvrdnja bila lana.

7. avgust 1909.
Pola sedam je ujutro i hladno je dok ovo piem.
Jedva da sam oka sklopio itave noi.
Da li je Dordi moj sin? Prva no kada sam
spavao sa tobom u Cirihu bila je 11. oktobra, a on se
rodio 27. jula. To iznosi devet meseci i 16 dana.
Seam se da je te noi bilo veoma malo krvi. Da li te
je iko pojebao pre nego to si dola k meni? Priala si
mi da je neki gospodin po imenu Holohan (naravno,
dobar katolik koji redovno ispunjava svoje uskrnje
dunosti) hteo da te pojebe dok si bila u onom hotelu
upotrebljavajui ono to nazivaju kurtonom. Je li to
i uinio? Ili si mu dozvolila samo da te miluje i pipa
rukama?
Reci mi. Kad si bila u onom polju blizu Dodera
(onih noi kada ja nisam bio prisutan) sa onim drugim
(mojim prijateljem), jesi li leala dok si se ljubila?
Jesi li na njega stavljala ruku u tami kao i na mene, i
jesi li njemu kao i meni govorila ta je, duo?
Jednoga dana, iao sam tamo-amo ulicama Dablina i
uo sam samo te rei, ponavljao sam ih stalno iznova
u sebi i stajao nepomino da bih bolje uo glas moje
voljene.
ta e sada biti od moje ljubavi? Kako da odagnam
lice koje e se sada pojavljivati izmeu naih usana?
Svake druge noi istim ulicama?
Bio sam budala. Sve vreme sam mislio da se daje
samo meni, a ti si delila svoje telo sa mnom i sa jo

nekim. Dablinom krue glasine da sam uzimao tue

ostatke. Moda se smeju kada me vide kako sa
mojim sinom paradiram ulicom.
O, Nora! Nora! Nora! Obraam se sada devojci
koju sam voleo, koja je imala crvenkasto-smeu kosu,
i koja mi je prila i uzela me tako lako u svoje naruje
i nainila od mene oveka.
Poi u za Trst im mi Stani poalje novac, a onda
moemo isplanirati ta je najbolje uiniti.
O, Nora, ima li jo ikakve nade za moju sreu? Ili
e moj ivot biti skrhan? Ovde priaju da sam suiav.
Kad bih bio u stanju da zaboravim moje knjige i moju
decu i da mi je devojka koju sam voleo bila neverna, i
da je pamtim samo onakvu kakvu sam je video oima
moje mladalake ljubavi, napustio bih ovaj ivot
zadovoljan. Kako se starim i jadnim oseam!
Dim
19. avgust 1909.
Draga, strano sam uzrujan to ne pie. Da nisi
bolesna?
Priao sam o ovoj stvari jednom mom starom
prijatelju, Bernu, i on je kategoriki stao na tvoju
stranu i kae da je sve to prokleta la.
Kakva sam ja nitarija! Ali, posle ovoga biu
dostojan tvoje ljubavi, najdraa.
Poslao sam ti danas tri ogromne kese kakaoa. Javi
mi da li su stigle.

Moja sestra Popi23 odlazi sutra.

Danas

sam

potpisao

ugovor

za

izdavanje

Dablinaca.
Prenesi Staniju moje izvinjenje to mu ne piem.
Slatka moja plemenita Nora, molim te da mi
oprosti na mom prezrenja dostojnom ponaanju, ali
njih dvojica su me razbesneli.24 Odoleemo njihovim
kukavnim intrigama, ljubavi. Oprosti mi, srce, hoe
li?
Reci mi samo re, najdraa, porekni jednom reju i
biu van sebe od sree!
Jesi li dobro, draga? Ne uzrujava se, zar ne?
Nemoj ponovo itati ona grozna pisma. Tada sam bio
van sebe od besa.
Moram otii ak do pote da bih ovo poslao, jer je
pota odavde odneta: prolo je jedan po ponoi.
Laku no, zlato moje!
Verujem da ni jedan mukarac ne moe nikada biti
dostojan enine ljubavi.
Oprosti mi, draga. Volim te, i zato me je toliko
razjarila i sama pomisao na onog niskog bezonog
bednika.
Nora, duo, skrueno te molim za oprotaj.
Uzmi me ponovo u svoje naruje. Uini me
dostojnim tebe.
Uspeu, a onda e biti uz mene.
Laku no, najdraa, zlato moje. itav ivot se sada
otvara pred nama. Ovo je bilo gorko iskustvo i naa e
23 Margaret (1884-1964), drugo dete u porodici Dona Dojsa.
24 Bern je Dojsu izneo pretpostavku da su se Kozgrejv i Gogarti udruili da mu razore brak.

ljubav sada biti slaa.

Prui mi usne, ljubavi.
Moj e ti poljubac dati mir
i smiriti srce tvoje.
Snevaj sada u miru,
o, nemirno srce moje.25
Dim
27. avgust 1909.
Draga moja Nora, mislim da me voli, zar ne? Prija
mi pomisao da ita moje stihove (premda ti je trebalo
pet godina da ih otkrije). Kada sam ih napisao, bio
sam udan, usamljen mladi koji je etao nou sam i
matao kako e ga jednog dana neka devojka voleti.
Ali, nikada nisam bio u stanju da razgovaram sa
devojkama koje sam sretao po raznim kuama.
Njihovo

izvetaeno

ponaanje

me

je

smesta

sputavalo. Onda si naila ti. U izvesnom smislu, ti nisi

bila devojka o kojoj sam snevao i kojoj sam pisao
stihove koji te sada tako oaravaju. Ona je moda bila
(kako sam je u svojoj uobrazilji video) devojka od
koje je kultura generacija pre nje stvorila zanimljivu,
ozbiljnu lepoticu, enu kojoj sam pisao pesme kao
Otmena gospa ili Naslanja se na ljuturu noi.
Ali, tada sam uvideo da je lepota tvoje due bletavija
od lepote mojih stihova. Bilo je u tebi neeg
uzvienijeg od svega to sam uneo u njih. I zato je ova
knjiga stihova tebi posveena. Ona sadri elju moje
25 Kamerna muzika, XXXIV.

mladosti, a ti si duo, bila ispunjenje te elje.

Da li sam bio surov prema tebi? Za jednu surovost,
barem, nisam ja kriv. Nisam unitio tu toplu, ivotnu
ljubav tvoje plemenite due. Pogledaj sada, najdraa, u
dubine svoga srca i reci mi da ivei sa mnom nisi
zapazila da ti srce stari i postaje tvre. Ne, sada si
kadra da dublje i prefinjenije osea nego pre. Reci
mi, mala moja Nora, da si lepo ivela sa mnom i ja u
ti otvoreno rei sve to je ivot s tobom znaio za
mene.
Zna li ta je biser, a ta opal? Moja dua je, dok si
mi prilazila onih divnih letnjih veeri, bila lepa, ali
bila je to ona bleda lepota bez strasti jednog bisera.
Tvoja ljubav me je proela i sada oseam da je moja
dua neto nalik na opal, to jest, puna udnih,
tajanstvenih nijansi i boja, tople svetlosti i hitrih senki
i isprekidane muzike.
Toliko se uzbuujem, draga Nora, oko toga kako
da pribavim novac da dovedem Evu26 sa sobom, kao i
da odem do Golveja i obiem tvoje. Pisao sam danas
tvojoj majci, ali zapravo ne elim da idem. Govorie o
tebi i o stvarima koje ne znam. Uasavam se ak i
pomisli da mi pokau tvoju sliku iz detinjstva jer u
pomisliti Nisam je tada poznavao, a ni ona mene.
Kada je ujutro odlazila na misu, upuivala je ponekad
duge poglede nekom deku usput. Drugima da, ili
meni ne.
Zamoliu te, duo, da ima strpljenja sa mnom.
26 Eva Meri Dojs bila je osmo dete u porodici Dona Dojsa, roena 26. oktobra 1891, a umrla 25. novembra
1957.

Apsurdno sam ljubomoran na prolost.

Budi srena, prostoduna moja Noro, dok ne
stignem. Reci Staniju da mi poalje puno para, i to
brzo, da bismo se uskoro mogli videti. Sea li se
onog dana kada sam te ravnoduno upitao Gde emo
se nai veeras?, a ti si bez razmiljanja rekla Gde
emo se nai, je li? Pa, valjda u krevetu.
Magari! Magari!27
Dim
22. avgust 1909.
Duo draga, kako mi je samo dojadio Dablin! To je
grad neuspeha, zlobe i nesree. udim da iz njega
odem.
Stalno mislim na tebe. Kada uvee poem na
poinak, za mene je to svojevrsna tortura. Neu ovde
pisati o onom to mi ispunjava misli, o istinskoj
pomami elje. Vidim te u stotinama poza, grotesknim,
sramotnim, devianskim, enjivim. Predaj mi se sva,
najdraa, kada se sretnemo. Sve to je sveto, skriveno
od drugih, meni mora tedro dati. elim da budem
gospodar tvoga tela i due.
Ima jedno pismo koje se ne usuujem prvi da
napiem, a ipak se svakoga dana nadam da e ga
moda ti meni napisati. Pismo samo za moje oi.
Moda e mi ga i napisati, i moda e ono ublaiti
patnju moje udnje.
ta se sada moe ispreiti meu nama? Proli smo
27 Voleo bih da je tako! (ital.)

iskuenja i muke. Izgleda da je bilo kakav veo srama i

bojaljivosti nestao izmeu nas. Zar neemo u naim
oima videti sate i sate sree koji nas oekuju?
Ukrasi svoje telo za mene, najdraa. Budi divna i
srena i nena i izazovna, puna uspomena, puna
udnje kada se sretnemo. Sea li se ona tri prideva
koje sam upotrebio u Mrtvima govorei o tvome telu.
To su ovi: muzikalno, tajanstveno i namirisano.
Ljubomora jo uvek tinja u mom srcu. Tvoja ljubav
prema meni mora biti estoka i plahovita da bih
potpuno zaboravio.
Ne dopusti da ikada izgubim ljubav koju sada
oseam prema tebi, Nora. Kako bismo sreni bili kada
bismo tako mogli nastaviti zajedno kroz ivot. Dopusti
da te volim, Nora. Ne ubijaj moju ljubav.
Doneu ti jedan mali poklon. To je u potpunosti
moja ideja, i velikih sam muka imao dok nije
napravljen po mojoj elji. Ali, uvek e te podseati na
ovo vreme.
Pii mi, najdraa i misli na mene.
ta je nedelja ili deset dana prema vremenu
ispunjenom sreom koja je pred nama!
Dim
26. avgust 1909.
Draga moja mala odbegla Nora, piem ti ovo
sedei za kuhinjskim stolom u kui tvoje majke!
Proveo sam ovde ceo dan razgovarajui s njom, i
uviam da je ona majka moje dragane i veoma mi se

dopada. Otpevala mi je Devojku iz Ogrima,28 ali ne

eli da mi otpeva zavrne stihove u kojima zaljubljeni
razmenjuju darove za uspomenu. Prenoiu u Golveju.
Kako je ivot udan, voljena moja! Kad pomislim
da sam ovde! Otiao sam do kue u ulici Augustin gde
si ivela sa babom, a ujutru u je posetiti pod
izgovorom da hou da je kupim da bih video sobu u
kojoj si spavala.
Traio sam im tvoje fotografije iz detinjstva, ali
nemaju nijednu.
Ko zna, duo, moda emo ti i ja doi ovamo
sledee godine. Vodie me od mesta do mesta, a slika
tvoga devojatva ponovo e oplemeniti moj ivot.
Dim
31. avgust 1909.
Duo, skoro je dva po ponoi. Ruke mi drhte od
hladnoe, jer sam morao izlaziti da moje sestre
dovedem kui sa neke zabave; a sada moram otii
peice do pote. Ali, ne elim da moja voljena ostane
bez svog pisma ujutro.
Ukras koji sam naruio da se napravi specijalno za
tebe sada je na sigurnom mestu - u mom depu. Svima
ga pokazujem tako da znaju da te volim, draga Nora, i
da mislim na tebe, duo, i da elim da ti ukaem
poast.

28 Dojs je prvo uo ovu baladu ili jedan njen deo od Nore Dojs. Toliko mu se dopala da je zavretak
Mrtvih zasnovao na njoj. U pesmi se govori o tome kako ena koju je zaveo i napustio lord Gregori dolazi
po kii sa detetom u naruju i moli da je puste u njegovu kuu.

Pre jedan as, pevao sam tvoju pesmu Devojka iz

Ogrima. Suze mi naviru i glas mi drhti od uzbuenja
dok pevam tu divnu melodiju. Vredelo je doi u Irsku
da je ujem od tvoje sirote drage majke - koja mi je
veoma prirasla za srce, draga Nora.
Moda emo u umetnosti, najdraa Nora, pronai
utehu za nau ljubav. eleo bih da bude okruena
svim to je dobro, lepo i uzvieno u umetnosti. Ti nisi,
kako kae, sirota neobrazovana devojka. Ti si moja
nevesta, duo, i sva zadovoljstva i uitke koje ti mogu
pruiti u ovom ivotu elim da ti pruim.
Draga Nora, neka naa ljubav zauvek ostane kakva
je sada. Sada razume svog udnog, grenog,
svojeglavog, ljubomornog dragog, zar ne, najdraa?
Nee pokuavati da sputa njegovu lutalaku ud, zar
ne, najdraa? On te voli, uvek veruj u to. Nikada nije
posedovao ni traak ljubavi za nekog osim tebe. Ti si
ta koja je otvorila duboku provaliju u njegovom
ivotu.
Svaka gruba re u razgovoru sada me vrea, jer
oseam da bi vreala i tebe. Kada sam ti se udvarao (a
bilo

ti

je

tek

devetnaest,

duo,

sa

kolikim

zadovoljstvom pomislim na to!), bilo je isto tako. Ti si

za mene, mladog momka, predstavljala ono to mi je u
detinjstvu bila Blaena devica.
O reci mi, slatka moja voljena, da si sada
zadovoljna sa mnom. Jedna tvoja re pohvale
ispunjava me ushienjem, ushienjem nenim poput

rue.29
Naa deca (koliko god da ih volim) ne smeju se
ispreiti izmeu nas. Ako su dobra i plemenite naravi,
to je zbog nas, duo. Sreli smo se i sjedinili naa tela i
due slobodno i uzvieno, i naa deca su plod naih
tela.
Laku no, najdraa, mala moja golvejska nevesto,
moja nena ljubavi iz Irske.
Kako bih voleo da te iznenadim sada dok spava!
Ima jedno mesto gde bih sada eleo da te poljubim,
jedno neobino mesto, Nora. Nisu usne, Nora. Zna li
gde?
Laku no, voljena!
Dim
2. (septembar)30 1909.
Draga Nora, nisam danas dobio nikakvo pismo od
tebe i nadam se da mi nisi pisala i poslala u Golvej.
Zaboravio sam to da ti kaem.
U jadnom sam stanju, zbunjen i slab, zbog toga to
sam uinio ono to sam ti rekao. Kada sam se jutros
probudio i setio se pisma koje sam ti sino napisao, 31
osetio sam odvratnost prema sebi. Meutim, ako
proita sva moja pisma od poetka, bie u stanju da
stvori neku predstavu o tome ta oseam prema tebi.
Nijedan dan odmora nije mi priinio zadovoljstvo.
Tvoja majka primetila je kako stalno uzdiem i rekla
29 Uporedi Portret umetnika u mladosti. A Portrait of the Artist as a Young Man, London, 1960, str. 177.
30 Dojs je pogreno stavio datum 2. oktobar 1909.
31 To pismo nije sauvano.

je da e mi od toga prepui srce. Pretpostavljam da mi

to sigurno kodi.
Nadam se da onaj kakao pije svaki dan i da
malice deblja od toga. Pretpostavljam da zna zato
se tome nadam.
Smrtno sam zabrinut zbog tebe, sebe, povratka i
Eve. Nadam se da e mi Stani poslati dovoljno za nas
oboje.
Dablin je grozan grad, a ljudi su mi izuzetno
odvratni. Toliko se nerviram da nita ne mogu da
jedem.
Kada e ovom prokletstvu doi kraj? Kada u
poi? Mozak mi je prazan. Nisam u stanju nita da ti
napiem veeras.
Nora, istinska moja ljubavi, zaista me mora
preuzeti u svoje ruke. Zato si mi dopustila da dospem
u ovakvo stanje? Hoe li me, najdraa, prihvatiti
onakvog kakav sam, sa mojim gresima i ludostima, i
spasti me bede. Ako to ne uini, oseam da e mi se
ivot raspasti. Veeras mi pada na um jedna pomisao
aavija nego inae. Oseam da bih eleo da me
biuje. eleo bih da vidim kako ti oi plamte od
ljutnje.
Zanima me ima li u meni nekog ludila. Ili je ljubav
ludilo? Jednog trenutka vidim te kao devicu ili
madonu, a sledeeg besramnu, drsku, polunagu i
nepristojnu! ta uopte misli o meni? Jesam li ti
odvratan?
Seam se one prvi noi u Puli kada si u aru naih

zagrljaja upotrebila izvesnu re. Bila je to re izazova,

poziva, i vidim tvoje lice iznad svog (bila si na meni te
noi) dok si to mrmljala. Bilo je ludila i u tvojim
oima, a to se mene tie, kao da je sam pakao
iekivao trenutak kada nisam bio u stanju da se
uzdrim.
Jesi li onda i ti nalik meni, jednog trenutka
uzviena poput zvezda, sledeeg niska poput najgorih
bednika?
Imam ogromnu veru u mo iskrene, estite due. Ti
to jesi, zar ne, Nora?
elim da kae sebi: Dim, ovaj jadnik koga volim,
se vraa. On je jadan, slabaan, impulsivan ovek koji
me moli da ga branim i ojaam.
Drugima sam davao svoj ponos i radost. Tebi
dajem svoj greh, ludost, slabost i tugu.
Dim
3. septembar 1909.
Ljubavi moja, poklon za tebe lei ispred mene na
stolu dok piem, zavren. Sada u ti ga opisati. To je
jedna ravna etvrtasta kutija od smee koe sa dva
uska zlatna ruba. Kada pritisne jednu oprugu ona se
otvori,

iznutra

je

obloena

mekom

svilom

narandaste boje. U njoj je jedna etvrtasta kartica, a

na njoj je zlatnim slovima napisano ime Nora i ispod
njega datum 1904-1909. Ispod karte je sam ukras. Tu
ima pet kockica (po jedna za svaku od pet godina
koliko smo van Irske) koje su nainjene od ukaste

slonovae stare preko sto godina. One su probuene i

nanizane na jedan tanak zlatni lani ije su karike
poput malih zihernadli, tako da ceo niz ini jednu
malu ogrlicu, a kopa je pozadi, pokraj srednje
kockice. Na sredini lania, na prednjem delu i kao
deo samog lania (ne visi o njemu kao privezak)
nalazi se jedna ploica, takoe od ukaste slonovae,
probuena kao i kockice i veliine otprilike kao mala
domina. Ploica je ispisana sa obe strane, a slova su
urezana u nju. Sama slova su odabrana iz jedne stare
knjige o tamparskim slovima, u stilu iz etrnaestog
veka, veoma lepa i dekorativna. Napred su urezane tri
rei, dve u gornjem a jedna u donjem redu, a pozadi su
urezane etiri rei, dve gore a dve dole. Natpis (kada
se proitaju obe strane) predstavlja zavrni stih jedne
od ranih pesama u mojoj zbirci stihova,32 pesme na
koju je komponovana muzika i stoga je stih urezan
tako da su napred tri rei a pozadi etiri. Napred su
rei Ljubav je nesrea, a pozadi kada je ljubav daleko.
Pet kockica predstavljaju pet godina iskuenja i
nerazumevanja, a ploica koja spaja lani govori o
neobinoj tuzi koju smo oseali i o naim patnjama
dok smo bili razdvojeni.
To je moj poklon, Nora. Razmiljao sam dugo o
njemu, i postarao sam se da svaki njegov deo bude
uraen po mojoj elji.

32 Kamerna muzika, IX.

Spasi me, istinska moja ljubavi! Spasi me od zla

ovog sveta i od mog srca.
Dim
5. septembar 1909.
Najdraa moja, ako mi stigne novac koji sam traio
telegramom, nadam se da u sutra uvee (u utorak)
krenuti odavde sa Evom i Dordijem.
A sada, imam vesti za tebe, draga. Moj dobar
prijatelj Ketl33 se eni u sredu i veeras sam sa njim
razgovarao etiri asa. On je, mislim, najbolji prijatelj
koga imam u Irskoj, i ovde je za mene mnogo uinio.
On i njegova supruga dolaze u Trst na dan-dva za
vreme medenog meseca i siguran sam, draga, da e
mi pomoi da ih lepo doekamo. Dovedi kuu u red i
postaraj se da se klavir ne pomera i da su ti haljine u
redu. Neka ti stolar dopremi onaj sto i stolice. On je
veoma dobroduan a siguran sam da e ti se njegova
ena dopasti. Na alost, nemam novca da im kupim
poklon. Ali, poslau iz Londona jedan primerak
Kamerne muzike.34 Reci Staniju da je odnese mom
knjigovescu i da mu kae da je uradi isto kao i onaj
primerak za ota,35 i to odmah, tako da bude spremna
kad oni dou. Pokuaemo da ih ugostimo najbolje to
moemo i siguran sam da e moja srdana devojica
rado priiniti zadovoljstvo dvema osobama koje su na
33 Tomas Majkl Ketl, lan parlamenta.
34 Zahvalna aluzija na Ketlov povoljan prikaz knjige u Freemans Journal, 1. juna 1907.
35 Verovatno Enriko ot, muziki mecena koji je tada iveo u Trstu. otova je zasluga to je doveo u Trst
Gustava Malera da diriguje na koncertima 1904. i 1906. Moda se Dojs nadao da e ot naruiti da se
komponuje muzika na neke pesme iz Kamerne muzike.

pragu zajednikog ivota. Zar ne, najdraa?

A sada, o nama. Veeras sam, draga, bio u hotelu
Gream i predstavili su me otprilike dvadesetorici
ljudi, i svima su priali istu priu: da u postati veliki
pisac u mojoj zemlji. Sva ta larma i laskanje oko mene
jedva da su mi neto znaili. Zamiljao sam da ujem
kako me moja zemlja doziva ili kako sa nadom
upravlja pogled ka meni. Ali o, voljena mislio sam i
na neto drugo. Mislio sam o onoj koja me dri u ruci
poput kamenia, uz iju ljubav i drugovanje, jo uvek
imam da nauim tajne ivota. Mislio sam na tebe,
najdraa, ti mi znai vie nego itav svet.
Vodi me, svetice moja, anele moj. Vodi me dalje.
Sve to je plemenito i uzvieno i duboko i istinito i
dirljivo u onom to piem dolazi, verujem, od tebe. O,
primi me u svoju duu nad duama, i tada u zaista
postati pesnik moje rase. Oseam to, Nora, dok ovo
piem. Moje e se telo uskoro uliti u tvoje, o, kad bi
mogla i moja dua. O, kad bih se mogao ugnezditi u
tvojoj materici kao dete roeno od tvoga tela i krvi, da
me hrani tvoja krv, da spavam u toploj, tajanstvenoj
tami tvoga tela!
Sveta moja ljubavi, draga Nora, moe li biti istina
da nam upravo predstoji ulazak u raj naeg ivota?
O, kako udim da osetim naa isprepletana tela, da
vidim kako gubi i gubi svest od mog poljupca!
Laku no, laku no, laku no!
Dim

7. septembar 1909.
Mala moja utljiva Nora, mnogo je dana prolo bez
pisma od tebe, ali pretpostavljam da si mislila da sam
do sada ve krenuo. Polazimo sutra uvee. Nadam se
da emo do kraja sedmice ili do nedelje biti zajedno.
A sada, draga moja Nora, elim da nanovo proita
sve to sam ti napisao. Neto od toga je odvratno,
nepristojno i bestijalno, neto je isto, sveto i
produhovljeno: sve sam to ja. I mislim da sada uvia
ta oseam prema tebi. Nee se vie nikada svaati sa
mnom, zar ne, duo? Nee nikada dopustiti da moja
ljubav umre. Umoran sam veeras, najdraa, i eleo
bih da spavam u tvom naruju, ne da ti bilo ta radim
ve da spavam, spavam, spavam u tvom naruju.
Kakav odmor! Nisam ni najmanje uivao. Nervi su
mi u groznom stanju od svakojakih briga. Hoe li me
negovati kada ti se vratim?
Nadam se da pije onaj kakao svaki dan i da se
tvoje siuno telo/ili, bolje reeno, izvesni njegovi
delovi malice popunjava. Smejem se ovog trenutka
dok mislim na tvoje grudi koje su male kao u neke
devojice. Smena si, Nora! Ne zaboravi da ti je sada
dvadeset etiri godine, a tvom najstarijem detetu
etiri. Do avola, Nora, mora pokuati da ivi u
skladu sa svojom reputacijom i prestati da bude ona
mala radoznala devojica iz Golveja kakva jesi, i
postati prava, srena, zaljubljena ena.
A ipak, kako se moje srce raznei kad pomislim na

tvoja mala ramena i ruke kao u devojice. Kakva si ti

vragolanka! Jesi li uklonila dlaice meu nogama da
bi izgledala kao devojica? Voleo bih da nosi crn
donji ve. Voleo bih da ui kako da me zadovolji,
kako da izazove u meni elju za tobom. Oseam da
e to uiniti, najdraa, i da emo sada biti sreni.
Kako e dugo putovanje biti u povratku, ali o, kako
e velianstven biti na prvi poljubac. Nemoj plakati,
duo, kada me ugleda. Hou da tvoje oi vidim lepe i
sjajne. Zanima me ta e mi prvo rei?
La nostra bella Trieste! esto sam to izgovarao
ljutito, ali sada oseam da je to istina. udim da
ugledam svetiljke du rive kako trepere dok voz
prolazi pored Miramare.36 Ipak je to, Nora, grad koji
nam je pruio utoite. Vratio sam mu se umoran i bez
para posle ludovanja u Rimu, a i sada se vraam posle
ovog odsustvovanja.
Voli me, zar ne? Privie me sada na svoje grudi i
zatiti, moda me saaljevati zbog mojih grehova i
ludosti, i voditi me kao dete.
eleo bih u tim dragim grudima biti
(O, kako su drage i lepe!)
gde surovi vetrovi ne dolaze.
Zbog silnih jada
u tim bih dragim grudima eleo biti.
Zauvek bih ostao u tom srcu
(O, tiho kucam i usrdno molim!)
gde bih samo mir naao.
36 Miramare je zamak od belog mermera koji je sagradio nadvojvoda Maksimilijan 1854-6. u normanskom
stilu.

Jadi bi bili tim drai

kada bih u njemu zauvek ostao.37
Dim
7. septembar 1909.
Najdraa, polazimo sutra uvee. U poslednji as
sam sve uredio i Eva dolazi. Pripremi se za nas.
Pokuavao sam da se prisetim tvoga lica, ali bio
sam u stanju da vidim samo tvoje oi. Hou da za
mene izgleda najlepe kada stignem. Ima li sada
neke lepe haljine? Je li tvoja kosa lepe boje ili je puna
pepela? Nema prava da u tvojim godinama bude
runa i neuredna, i nadam se da e mi ukazati panju
time to e lepo izgledati.
itav

dan

sam

uzbuen.

Ljubav

je jedno

prokletstvo, naroito ako se udrui sa poudom.

Strano me izaziva kad pomislim da u ovom trenutku
lei i eka me na drugom kraju Evrope dok sam ja
ovde. Trenutno nisam ba lepo raspoloen.
Da ti priam o tvom poklonu. Dopada li ti se
zamisao? Ili misli da je aava kao i ja sam? Da li su
ti tvoja majka ili sestra pisale o meni? Nekako mi se
ini da sam im se dopao. Ba sam glup to ti
postavljam pitanja na koja nema vremena da
odgovori!
Ne pomeraj klavir i uzmi poljski krevet za Evu i
Dordija. Pobrini se da nas eka fini topao ruak ili
veera ili doruak kada stignemo. Uinie to, zar ne?
37 Kamerna muzika, VI.

Dopusti mi da od prvog trenutka kad kroim u kuu

osetim da u biti srean u svakom pogledu. Nemoj
poeti da mi pria o tome koliko smo zadueni.
Zamoliu te, duo, da bude dobra prema meni koliko
moe, jer sam strahovito nervozan od svih briga i
pensieri, koji me progone zaista veoma, veoma
nervozan. Kako e neobino biti kada te prvi put
ugledam! Kad pomislim kako tamo eka, eka da se
vratim!
Nadam se da e ti se dopasti moja sestra Eva. Ljudi
kau da nije pametno dovesti sestru u kuu, ali ti si to
traila od mene duo. Siguran sam da e biti dobra
prema njoj, mala moja dobroduna Nora. A moda e
kroz dve godine tvoja sestra Dili doi kod nas na par
meseci.
Duo, imam toliko toga da ti ispriam, i priau ti
svake noi kada ne budem neto drugo radio. Kakav je
to trenutak, duo! Kratko ludilo ili raj. Znam da gubim
razum dok to traje. Kako si u poetku bila hladna,
Nora, sea li se? udno si ti stvorenjce. A katkad si
odista veoma topla.
Neka makar naizgled bude novca kad se vratim.
Hoe li mi skuvati jednu finu kafu u lepoj oljici?
Pitaj onu cmizdravu Globonikovu38 kako se to radi.
Spremi neku dobru salatu, hoe li? Jo neto, ne
unosi luk u kuu. Pomislie da u se poroditi. Nije to,
ali ne znam ta da inim, toliko sam uzrujan i
uzbuen.
38 Amalija Globonik, koja je prijateljevala sa Dojsovima u Puli i kasnije u Trstu.

Moja draga, draga, draga mala Nora, zbogom za

veeras. Pisao sam ti svake veeri. Sada nisam
preterano zloest i donosim ti poklon. O, Gospode,
kako sam uzbuen!
Dim
20. oktobar 1909.
Stigao sam danas ovamo u Pariz i veeras kreem
za London.39 Reci Staniju da navrati do Lacera,40 Via
Veneziani 2/II, kome sam pisao i rekao da mu moj
brat moe davati asove dok sam ja odsutan. urim na
voz i bojim se da bi mi mogao pobei. Ne sekiraj se.
Dim
(?25. oktobar 1909.)
Sirota moja usamljena Nora, pustio sam da proe
toliko dana bez pisma od mene zato to si me, samo
nekoliko minuta pre nego to sam otputovao iz Trsta,
nazvala imbecilom jer sam kasno doao kui poto
sam bio zauzet itavog dana. Ali, sada te saaljevam.
Molim te, Nora, nemoj mi vie nikada rei tako neto.
Zna da te volim. Iako sam stalno zauzet od kada sam
stigao po itav dan smiljam kakve bih ti poklone
mogao doneti. Pokuavam da ti kupim jedan divan
komplet od samurovine, kapu okovratnik i muf. Da li
bi to elela?
Oseam da mi dan prolazi uludo ovde, meu
39 Dojs se vraao u Dablin, ovoga puta sam, da pokrene prvi stalni bioskop u Dablinu, Volta. Njegovi
transki partneri trebalo je da pou za njim im on postigne preliminirani sporazum.
40 Moda Paolo Lacer (1892-1956), ija je porodica dola u Trst iz Graca par godina ranije.

prostim Dablincima koje mrzim i prezirem. Jedina mi

je uteha da sa svojim sestrama razgovaram o tebi kad
god mogu, kao to sam ranije razgovarao sa tvojom
sestrom Dili. Veoma je surovo to smo razdvojeni.
Razmiljam li sada o reima na tvojoj ogrlici od
slonovae? Ovoga puta u svom srcu stalno nosim tri
jasne tvoje slike. Prva onako kako si izgledala u
trenutku kada sam proputovao. Vidim te u hodniku,
izgleda mladalaki i kao devojica u tvojoj sivoj
haljini i plavoj bluzi, i ujem tvoj neobini uzvik
dobrodolice. Druga, vidim te kako mi prilazi dok
sam te noi spavao u krevetu, rasputene kose i sa
plavom manicom na spavaici. Najzad, vidim te na
peronu stanice, neposredno poto sam se oprostio s
tobom, napola okrenute glave u bolu, u tako udno
bespomonom stavu.
Draga udna devojice! A ipak, pie mi i pita da
li si mi dojadila! Nikada mi nee dojaditi, najdraa,
ako bude samo malo uljudnija. Ne mogu ti ovog puta
tako esto pisati jer sam uasno zauzet od jutra do
mraka. Ne sekiraj se, duo. Ako se sekira,
upropastie mi sve anse da neto uradim. Nadam se
da emo posle ovoga proiveti mnogo, mnogo, mnogo
drugih srenih godina zajedno.
Draga moja iskrena dobra mala Nora, nemoj mi
vie pisati sumnjajui u mene. Ti si moja jedina
ljubav. U potpunosti sam u tvojoj vlasti. Znam i
oseam da ako ubudue napiem ita lepo i uzvieno,
uiniu to samo oslukujui pred vratima tvoga srca.

Kako smo lepo razgovarali ovoga puta, zar ne,

Nora? Pa, opet emo, duo. Coraggio! Molim te,
napii mi jedno lepo pismo, duo, i reci mi da si
srena.
Reci mome lepom siniu da u doi da ga
poljubim jedne noi kada bude vrsto spavao i da se
ne sekira za mene i da se nadam da mu je bolje, a
mojoj kominoj kerkici kai da u joj poslati jednu
lutku, ali da luomo non ha messo la testa ancora.41
A sada, moja mala zlovoljna neuljudna sjajna
devojica, obeaj mi da nee plakati ve da e mi
podariti hrabrosti da ovde nastavim svoj posao. Voleo
bih da ode na Madam Beterflaj i da misli na mene
kada uje rei Un bel di.42
Dim
Sauvaj moja pisma za sebe, duo. Tebi su i
napisana.
27. oktobar 1909.
Draga, veeras je stari ljubavni plamen ponovo
poeo da se budi u meni. Ja sam ljutura od oveka:
moja je dua u Trstu. Samo me ti poznaje i voli. Bio
sam veeras u pozoritu sa ocem i sestrom - grozan
komad, odvratna publika. Oseao sam (kao to uvek
oseam) da sam stranac u roenoj zemlji. A ipak, da si
ti bila pored tebe, (sic) moga sam tebi na uvo govoriti
o mrnji i preziru koje sam oseao kako plamte u
mom srcu. Moda bi me prekorila, ali bi me i
41 Majstor joj nije jo namestio glavu.
42 U drugom inu.

razumela. Oseao sam ponos pri pomisli da e moj sin

- moj i tvoj, taj lepi deki koga si mi darovala, Nora u Irskoj uvek biti stranac, ovak koji govori drugim
jezikom i koji je vaspitan u drugaijem duhu.
Prezirem Irsku i Irce. Oni blenu u mene na ulici
iako sam roen meu njima. Moda u mojim oima
vide mrnju prema njima. Svuda oko sebe vidim samo
sliku popa - preljubnika i njegovih slugu, i pritvornih
laljivih ena. Nije dobro za mene da dolazim ovamo
niti da budem tu. Moda ne bih toliko patio kada bi ti
bila sa mnom. Ipak, kada mi ponekad ona uasna pria
iz tvog detinjstva43 proleti mislima, spopada, me
sumnja da si ak i ti potajno protiv mene. Par dana pre
nego to sam otputovao iz Trsta etao sam s tobom
kroz Via Stadion (toga dana smo kupili teglu za
conzerva44). Pored nas je proao neki svetenik i ja
sam ti rekao Zar ne osea nekakvu odbojnost ili
odvratnost kada ugleda nekog od njih? Ti si
odgovorila, pomalo kratko i ravnoduno, Ne, ne
oseam. Vidi, svih se tih sitnica seam. Tvoj me je
odgovor zaboleo i uutao sam. Ova i druge sline
stvari koje si mi rekla dugo mi se motaju po mislima.
Jesi li uz mene. Nora, ili si potajno protiv mene?
Ja sam ljubomoran, usamljen, nezadovoljan,
ponosan ovek. Zato nisi strpljivija i obzirnija prema
meni? One veeri kada smo ili zajedno na Madam
Beterflaj, ponela si se veoma grubo prema meni. Ja
sam naprosto poeleo da u tvom drutvu ujem tu
43 Nora je ispriala Dojsu kako je jedan svetenik pokuao da je napastvuje kada joj je bilo esnaest godina.
44 Marmelada.

divnu tananu muziku. eleo sam da osetim kako se

tvoja dua njie sa mojom od enje i udnje dok ona
peva o svom sanjarenju i nadi u drugom inu, Un bel
di: Jednog dana, jednog dana, ugledaemo stub dima
kako se uzdie na samom kraju mora: i tada se
pojavljuje brod. Pomalo sam razoaran tobom.
Potom sam jedne druge noi doao kui u tvoj krevet
iz kafea, i poeo sam da ti priam o svemu to sam se
nadao da u uiniti i napisati u budunosti, i o onim
bezgraninim ambicijama koje su, u sutini, sile
vodilje u mom ivotu. Nisi htela da me saslua. Znam
da je bilo kasno, i naravno da si bila umorna te veeri.
Ali, ovek iji um plamti od nade i vere u sebe mora
nekome ispriati ta osea. A kom ja da ispriam ako
ne tebi?
Volim te duboko i iskreno, Nora. Oseam da sam
te sada dostojan. Svaki deli moje ljubavi pripada tebi.
Uprkos svih tih stvari koje podstiu mrane misli
protiv tebe, uvek o tebi mislim u najboljem svetlu.
Kada bi mi samo dopustila, priao bih ti o svemu to
mi lei na srcu, ali ponekad iz tvog pogleda stiem
utisak da bih te samo gnjavio. Bilo kako bilo, volim
te, Nora. Ne mogu iveti bez tebe. eleo bih da ti dam
sve to je moje, sve to znam (koliko god malo to
bilo), sve to oseam ili sam oseao, sve to volim ili
ne volim, sve nade ili svu gorinu to posedujem.
eleo bih da idem kroz ivot uz tebe, da ti priam sve
vie i vie dok se ne stopimo u jedno bie, dok nam ne
kucne smrtni as. ak i sada dok ovo piem, suze mi

naviru na oi, a jecaji me gue. Nora, samo jedan

kratak ivot imamo da se volimo. O, duo, budi samo
malo obzirnija prema meni, imaj malo strpljenja sa
mnom ak i kada sam neuviavan i kada me je teko
obuzdati, i veruj mi da emo biti sreni zajedno.
Dopusti mi da te volim na svoj nain. Neka tvoje srce
uvek bude uz moje, da uje svaki otkucaj moga ivota,
svaku tugu, svaku radost.
Sea li se one nedeljne veeri kada smo se vratili
sa Vertera,45 kada sam, dok je odjek te tune samrtne
muzike jo uvek odzvanjao u naim mislima, leei na
krevetu u naoj sobi pokuao da ti izrecitujem one
stihove iz Ljubavne pesme Konota koje toliko volim, a
koji poinju:
Daleko je, daleko
do Konemare gde si ti.46
Sea li se da nisam bio u stanju da zavrim?
Neizmerno oseanje nenog oboavanja tvoga lika
koje je provalilo iz mene kroz moj glas dok sam
izgovarao te stihove bilo je za mene previe. Moja
ljubav prema tebi je zapravo neka vrsta oboavanja.
elim, najdraa, da sada budemo sreni. Pokuaj
da popravi zdravlje dok nisam tu, i molim te da mi se
pokorava kada zahtevam od tebe neke sitnice. Pre
svega, jedi koliko god moe da bi vie liila na enu
nego da dragu, neuglednu, bezazlenu, mravu
devojicu kakva si sada. Ako si onaj kakao potroila,
neka Stani narui jo - kota 5 ilinga i 6 penija. U
45 il Masne, Verter (1892).
46 To je zapravo Ljubavna pesma Majo, tekst Alisa Miligan, muzika C. Miligan Foks.

meuvremenu, pij onog drugog kakaoa i okolade.

Plati od novca za krojaicu. Danas sam ti poslao dve
knjige mustri da bira. U subotu ti aljem sedam ili
osam jardi donegalskog tvida da saije novu haljinu.
Raspitivao sam se za jedan komplet od krzna za tebe, i
ako mi posao ovde dobro krene prosto u te zasuti
krznima i haljinama i ogrtaima svih vrsta. Imam u
vidu neka veoma fina krzna za tebe.
Sada mi pii, mila moja, i reci da ini ono to
traim od tebe. Reci mi da si srena jer uvia da te
volim i da sam iskren prema tebi i da mislim na tebe.
Iskren sam prema tebi, Nora, i mislim na tebe po itav
dan i uvek.
Laku no, duo. Budi srena za ovo kratko vreme
dok smo razdvojeni, a kad god pomisli na mene
poljubi moj lik u Dordiju.
Addio, mia cara Nora!
Dim
7. novembar 1909.
Dragi moj leptiriu, primio sam veeras tvoje
pismo i drago mi je da ti se dopada slika tvog
nedostojnog dragog sa svim ratnikim bojama na
njemu. Nadam se da su ti rukavice, moj mali poklon,
bezbedno stigle. Poslao sam ih kao i onaj prvi poklon
pre pet godina - iz Broda. Najlepi je onaj par od
jelenske koe: opiven je istom takvom koom samo
izvrnutom, i trebalo bi da bude topao, skoro isto tako
topao kao izvesni delovi tvoga tela, leptiriu.

Dvadeset jardi (a ne jedanaest kako sam napisao) tvida

poslato ti je iz Donegala. Voleo bih da ti gornji deo
kostima dopire skoro do ruba suknje i da ima
okovratnik, pojas i manetne od tamnoplave koe, i da
bude opiven bronzanim ili tamno plavim satenom.
Ako ova stvar uspe, i nastavim i posle petog novembra
i dobijem jo novca, nadam se da u ti poslati jedan
divan komplet od krzna koji posebno biram. Krzno je
od sive veverice. Tu e biti jedna siva kapa od
veverice ljubiasta sa strane, jedan dugaak iroki
okovratnik od sive veverice i jedan muf be boje od
istog krza na elinom lancu, i jedno i drugo opiveno
lila satenom. Da li bi to elela, duo? Nadam se da u
ti moi to nabaviti. Takoe spremam za tebe i
specijalan boini poklon. Kupio sam specijalno
iseene svitke pergamenta i prepisujem na njih itavu
moju knjigu stihova neizbrisivim indijskim mastilom.
Onda u ih uvezati na jedan zanimljiv nain koji mi se
dopada i ta e knjiga trajati stotinama godina. Tada u
spaliti sve druge rukopise mojih stihova i ti e imati
jedini koji postoji. Veoma je teko prepisivati na
pergament, ali radim na tome u nadi da e to priiniti
zadovoljstvo eni koju volim.
Dva sata je po ponoi. Prepisivao sam sam ovde u
kuhinji poto su svi otili na spavanje, a sada piem
tebi. eleo bih da mogu podii pogled i ugledati tvoje
psee oi. Pokuau da zasluim poverenje koje mi
ukazuju.
Ne sekiraj se, leptiriu. Evo par stihova koje je pre

etiri stotine godina napisao jedan pesnik koji je bio

ekspirov prijatelj:
Suze, veruj, slamaju srce.
O, nemoj se toliko predati bolu
koji samo unitava tvoju lepotu.47
Ti si jedna alosna osoba, a i ja sam avolski
melanholian tip, tako da mi se ini da je ova naa
ljubav prilino turobna. Ne plai zbog onog dosadnog
mladia na fotografiji. On toga nije vredan duo.
Lepo je od tebe to se raspituje o onoj prokletinji
koja me je snala.48 U svakom sluaju, nije se
pogoralo. U poetku me je plailo tvoje utanje.
Bojao sam se da neto nije u redu s tobom. Ali, dobro
si, zar ne, najdraa? Hvala Bogu! Sirota mala Nora,
kako sam zao prema tebi!
Za Evu nije vano, ali mogla bi se postarati da se
Stani pripazi. Nadam se da mu je sada bolje. Addio,
Giorgino e Lucetta! Vengo subito!49 I, addio, Nora
mia!
Dim

18. novembar 1909.

Ne usuujem se da te veeras oslovim nekim
znanim imenom. itavog dana, od kako sam jutros
proitao tvoje pismo, oseam se kao pas meanac
koga su oinuli preko oiju. Ne spavam ve puna dva
dana i lutam ulicama poput nekog prljavog pseta koga
47 Iz pesme Dona Daulenda Videh svoju gospu kako plae.
48 Manja infekcija, verovatno od neke prostitutke.
49 Odmah dolazim!

je gospodarica oinula biem i oterala sa vrata.

Pie kao kraljica. Dok sam iv, seau se uvek
tihog smirenog dostojanstva toga pisma, njegove tuge
i prezira, i krajnjeg ponienja koje mi je nanelo.
Izgubio sam tvoje potovanje. Iscrpeo sam tvoju
ljubav. Napusti me onda. Odvedi svoju decu od mene
da bi ih zatitila od prokletstva moga prisustva. Pusti
da ponovo potonem u kaljugu iz koje sam potekao.
Zaboravi mene i moje prazne rei. Vrati se svome
ivotu, a mene pusti da sam idem u propast. Nije za
tebe da ivi sa opakom zveri poput mene niti da
dopusti da tvoju decu dodiruju moje ruke.
Postupaj hrabro, kao to si uvek inila. Ako rei
da me sa gnuanjem napusti, podneu to kao
mukarac, znajui da to hiljadostruko zasluujem, i
dau ti dve treine svojih prihoda.
Sada poinjem to da uviam. Unitio sam tvoju
ljubav. Ispunio sam te gnuanjem i prezirom prema
meni. Prepusti me sada stvarima i kompanjonima koji
su mi bili toliko dragi. Postupi hrabro i ostavi me.
Dala si mi najbolje stvari na ovom svetu, ali samo si
stavila drago kamenje pred svinju.
Ako me ostavi, iveu sa venom uspomenom na
tebe, za mene svetijom od Boga. Moliu se tvome
imenu.
Nora, upamti i neto dobro o ubogom bedniku koji
te je obeastio svojom ljubavlju. Pomisli da su ga
tvoje usne ljubile i da se tvoja kosa prelila preko njega
i da su ga tvoje ruke privijale uz sebe.

Neu potpisati svoje ime, jer si me tim imenom

zvala dok si me volela i inila ast, i davala mi svoju
nenu mladu duu da je ranim i izdam.
Danas sam primio dva veoma ljubazna pisma od
nje, tako da moda ipak jo uvek mari za mene. Sino
sam joj pisao u stanju krajnjeg oajanja. Njena
najmanja re ima ogromnu mo nada mnom. Moli me
da pokuam da zaboravim neuku devojicu iz Golveja
koja je naila u moj ivot i kae da sam suvie dobar
prema njoj. Luckasta dobroduna devojica! Zar ne
vidi kakva sam bezvredna laljiva luda? Moda je
njena ljubav prema meni ini slepom za to.
Nikada neu zaboraviti kako me je jue njeno
kratko pismo dirnulo do dna due. Osetio sam da sam
njenu dobrotu previe iskuavao i da mi je napokon sa
tihim prezirom okrenula lea.
Danas sam otiao do hotela gde je stanovala kada
sam je prvi put sreo. Zastao sam u prljavom ulazu pre
nego to sam uao, toliko sam bio uzbuen. Nisam im
rekao svoje ime, ali imam utisak da znaju ko sam.
Veeras sam sedeo za stolom u trpezariji u dnu sale sa
dva Italijana za vreme veere. Ja nisam nita jeo.
Sluila je jedna devojka bledog lika, moda njena
naslednica.
Mesto je veoma irsko. Toliko dugo sam iveo u
inostranstvu, i u toliko zemalja, da smesta mogu
osetiti glas Irske u bilo emu. Nered na stolu bio je
irski, izraz uenja na licima takoe, kao i radoznale
oi ene i njene kelnerice. udna mi je ova zemlja,

premda sam u njoj roen i nosim jedno od njenih

starih imena.
Bio sam u prostoriji kroz koju je tako esto
prolazila, sa udnim ljubavnim snom u njenom
mladom srcu. Gospode, oi su mi pune suza! Zato
plaem? Plaem zato to je tuno pomisliti kako se
kree tom prostorijom, malo jede, jednostavno je
obuena, jednostavnih manira i opreza, i uvek sa
sobom potajno nosi u srcu mali plamen koji plamti u
duama i telima ljudi.
Plaem i jer je saaljevam zato to je izabrala tako
jadnu i bezvrednu ljubav kakva je moja, i jer
saaljevam sebe to nisam bio dostojan da me voli.
udna zemlja, udna kua, udne oi i senka
udnog, udna devojka stoji kraj ognjita i uti ili zuri
kroz prozor u izmaglicu Koled parka. Kakva
tajanstvena lepota proima svako mesto gde je
stanovala!
Dok sam veeras pisao ove reenice, dva puta su
mi jecaji u trenu potresli grlo i oteli se sa usana.
Voleo sam u njoj lik lepote ovoga sveta, tajnu i
lepotu samog ivota, lepotu i usud rase ije sam dete,
lik duhovne istote i samilosti u koji sam verovao kao
deak.
Njena dua! Njeno ime! Njene oi! Izgledaju mi
kao neobini, divni plavi cvetovi to rastu u nekoj
divljoj, kiom natopljenoj ivici.50 Osetio sam njenu
duu kako drhti kraj moje i tiho sam njeno ime
50 U prvom inu Izgnanika (Exiles) Robert Hend naziva Bertu divljim cvetom to cveta u ivici.

izgovorio noi, i plakao sam videvi da lepota ovoga

sveta prolazi kao san iza njenih oiju.
22. novembar 1909.
Najdraa, tvoj telegram leao mi je na srcu one
noi. Kada sam ti pisao ona poslednja pisma, bio sam
potpuno utuen. Mislio sam da sam izgubio tvoju
ljubav i potovanje - to sam u potpunosti i zasluio.
Tvoje pismo od jutros veoma je ljubazno, ali
oekujem pismo koje si verovatno napisala poto si
poslala telegram.
Jo uvek se jedva usuujem da na bilo koji nain
budem prisan s tobom, duo, dok mi ti ponovo ne
dozvoli. Oseam da ne bi trebalo, iako je tvoje pismo
napisano u tvom starom, poznatom avolastom stilu.
Mislim, kada kae ta e mi uiniti ukoliko ti se ne
povinujem u izvesnoj stvari.51
Usudiu se da kaem samo jednu stvar. Kae da
eli da ti moja sestra donese neko donje rublje.
Nemoj tako, molim te, duo. Ne volim da bilo ko, ak
i neka ena ili devojica, vidi stvari koje tebi
pripadaju. eleo bih da povede malo vie rauna
kada ostavlja izvesne delove svoje odee unaokolo,
mislim, kada stignu sa pranja. O, eleo bih da sve te
stvari dri na nekom tajnom, tajnom, tajnom mestu.
eleo bih da ima veliko skladite svih vrsta donjeg
rublja, svih moguih diskretnih boja, naslaganog u
velikom namirisanom ormanu.
51 Uporedi pismo Marte Kliford u Ulisu, str. 95.

Kako je teko biti odvojen od tebe! Jesi li svoga

jadnog dragog ponovo primila u svoje srce? udeu za
tvojim pismom, a ipak ti zahvaljujem za tvoj ljubazni
telegram.
Ne trai od mene, najdraa, da ti sada piem dugo
pismo. Ovo to sam napred napisao malo me je
rastuilo. Dosadilo mi je da ti aljem rei. Nae
spojene usne, nae isprepletane ruke, nae oi u
vrtlogu tunog uitka posedovanja, to bi mi vie
prijalo.
Izvini, najdraa. Imao sam nameru da budem
uzdraniji. Ipak, moram udeti i udeti i udeti za
tobom.
Dim
27. novembar 1909.
Najdraa Nora, veeras uskoro kreem u Belfast 52 i
moram propustiti tvoje pismo veeras. Sutra se
vraam i opet u pisati. Sanjaj me. Tvoj dragi.
Dim
2. decembar 1909.
Duo, moda ovo pismo treba da zaponem molei
te za izvinjenje zbog neobinog pisma koje sam ti
sino napisao.53 Tvoje pismo bilo je preda mnom dok
sam ga pisao i oi su mi bile prikovane, a ak i sada
su, za izvesnu re o njemu. Ima neto nepristojno i
pohotno u samom obliku slova. I zvuk te rei je poput
52 Ortaci su takoe pomiljali da otvore nove bioskope u Belfastu i Korku.
53 Dojsovo pismo od 1. decembra nije sauvano.

samog tog ina: kratak, brutalan, neodoljiv i avolski.

Duo, nemoj se uvrediti zbog onoga to sam
napisao. Zahvaljuje mi za divno ime koje sam ti dao.
Da, duo, lepo je to ime: Moj divni divlji cvete iz
ivice! Moj tamnoplavi, kiom natopljeni cvete!.
Vidi, jo uvek sam pomalo pesnik. Isto tako,
poklanjam ti jednu divnu knjigu: to je poklon pesnika
eni koju voli. Ali, pored i unutar te duhovne ljubavi
prema tebi koju oseam, postoji i jedna divlja,
ivotinjska udnja za svakim santimetrom tvoga tela,
za svakim njegovim skrivenim i sramotnim delom, za
svakim mirisom i pokretom. Ljubav prema tebi
doputa mi da se molim duhu vene lepote i blagosti
koji se ogleda u tvojim oima, ili da te bacim pod sebe
i jebem, otpozadi, kao prasac kada najai krmau
uivajui u smradu i znoju koji izvire iz tvog dupeta,
uivajui u otkrivenoj sramotnosti tvoje zadignute
haljine i belih gaica kao u devojice, u neredu tvojih
zajapurenih obraza i raupane kose. Dozvoljava da
mi navru suze saaljenja i ljubavi zbog neke
beznaajne rei, da zadrhtim od ljubavi prema tebi na
zvuk nekog akorda ili muzike kadence, ili da leim
uz tebe okrenut na suprotnu stranu i oseam kako mi
tvoji prsti miluju i golicaju muda ili se uvlae u dupe,
a tvoje vrele usne sisaju kitu dok je moja glava izmeu
tvojih debelih butina, moje ruke steu okrugle
jastuie tvoga dupeta, a moj jezik halapljivo lie
tvoju raskonu crvenu piku. Nauio sam te da se
gotovo obeznani dok slua kako moj glas peva ili

mrmlja tvojoj dui o strasti, tuzi i tajni ivota, a

istovremeno sam te nauio da mi upuuje sramotne
znake usnama i jezikom, da me izaziva nepristojnim
dodirima i zvucima, ak i da u mom prisustvu obavlja
najsramniju i najprljaviju telesnu radnju. Sea li se
onoga dana kada si zadigla haljinu i dopustila mi da
legnem ispod tebe i gledam navie dok to radi? Tada
te je bilo sramota ak i da me pogleda.
Moja si, duo, moja! Volim te. Sve to sam napred
napisao je samo trenutak ili dva brutalnog ludila. im
ti poslednja kap sperme ue u piku, s tim je gotovo i
moja iskrena ljubav prema tebi, ljubav iz mojih
stihova, ljubav koja izvire iz mojih oiju prema tvojim
neobinim zavodljivim oima izliva se preko moje
due kao daak miomirisa. Kurac mi je jo uvek vreo i
krut, i podrhtava od onog zadnjeg brutalnog uboda
koji ti je zadao, kada se zauje tiha himna nenog i
samilosnog oboavanja upuenog tebi, koja se uzdie
iz tamnih odaja moga srca.
Nora, odana moja dragana, lopove divnih oiju,
budi moja kurva, moja ljubavnica koliko god eli
(jebaice moja mala! kurvice moja!), ti si uvek moj
divni divlji cvet iz ivice, moj tamnoplavi kiom
natopljeni cvet.
Dim
3. decembar 1909.
Draga moja mala kaluerice, ima neka zvezda
odve blizu zemlje, jer sam jo uvek u groznici

ivotinjske poude. Danas sam esto zastajo na ulici

sa uzvikom na usnama kad god sam pomislio na
pisma koja sam ti napisao sino i preksino. Mora da
grozno izgledaju pri hladnoj svetlosti dana. Moda ti
se od njihove prostote smuilo. Znam da si u dui
mnogo finija od tvog neobinog dragog, i premda si ti
sama, vatrena devojica, prva napisala kako eznem
da te pojebem, ipak pretpostavljam da je pomamna
prljavtina i nepristojnost moga odgovora prela sve
granice pristojnosti. Kada sam jutros primio tvoje
preporueno pismo i video kako si paljiva prema
tvom bezvrednom Dimu, postideo sam se onoga to
sam napisao. Ipak, sada se no, tajnovita grena no,
ponovo spustila na svet, i ponovo sam sam i piem ti,
a tvoje pismo je opet presavijeno ispred mene na stolu.
Ne trai od mene da idem u krevet, duo. Pusti da ti
piem, duo.
Kao to zna, najdraa, u govoru nikada ne
upotrebljavam nepristojne izraze. Nikada nisi ula, zar
ne, da sam pred drugima prozborio neku nedolinu
re. Kada ovde u mom prisustvu ljudi priaju prljave
ili pohotljive prie, ja se jedva nasmejem. Meutim, ti
kao da me pretvara u zver. Ti si sama, nevaljala
besramnice, prva poela. Nisam ja tebe prvi dodirnuo
u Ringsendu, pre mnogo vremena. Ti si meni zavukla
ruku u pantalone, blago pomerila koulju i dotakla mi
kurac svojim dugim golicavim prstima, i postepeno si
ga celog, nabreklog i ukruenog uzela u ruku i drkala
ga lagano dok nisam svrio meu tvojim prstima, a

sve vreme bila si nagnuta nada mnom i gledala si me

tim tvojim mirnim svetakim oima. Isto tako, tvoje
su usne prve izgovorile neku nepristojnu re. Dobro
se seam te noi u krevetu u Puli. Dosadilo ti je da
lei ispod mukarca i jedne noi si naglo strgla
spavaicu sa sebe i zajahala me naga. Nabila si kurac
u piku i poela da jae gore-dole. Moda ti moj rog
nije bio dovoljno veliki, jer seam se da si se sagla do
mog lica i neno promrmljala: Jebi, ljubavi! Jebi!
Nora, duo, itav dan umirem od elje da ti
postavim par pitanja. Dopusti mi, duo, jer ja sam tebi
rekao sve to sam ikada uinio i mogu od tebe traiti
isto za uzvrat. Zanima me da li e na njih odgovoriti.
Kada ti je ona osoba54 ije srce udim da zaustavim
kljocanjem revolvera zavukla ruku ili ruke pod
suknju, da li te je dirao samo spolja ili je zavukao prst
i prste u tebe? Ako jeste, da li su stigli dotle da ti
dodirnu onu resicu na kraju pike? Da li te je dirao
otpozadi? Da li te je dugo milovao i jesi li svrila? Da
li je traio od tebe da ga dodiruje i jesi li to uinila.
Ako ga nisi dirala, da li je svrio uz tebe i da li si to
osetila?
Jo jedno pitanje, Nora. Znam da sam prvi
mukarac koji te je tucao, ali da li te je iko
masturbirao? Da li je onaj momak 55 koji ti se dopadao
ikada to uinio? Reci mi, Nora, istina za istinu,
iskrenost za iskrenost. Kada si bila s njim nou u tami,
54 Vinsent Kozgrejv.
55 Majkl Bodkin, mladi koga je Nora poznavala u Golveju. Priala je Dojsu o njemu i to mu je dalo neke
detalje za lik Majkla Fjurija u Mrtvima. Bodkin je takoe umro mlad.

zar mu tvoji prsti nikada, nikada nisu otkopali

pantalone i uvukli se poput mieva? Jesi li mu ikada
drkala, duo, ili ikom drugom, reci mi iskreno? Zar
nikada, nikada, nikada nisi opipala kurac nekog
mukarca ili deka dok nisi meni otkopala pantalone?
Ako nisi uvreena, ne plai se da mi kae istinu.
Duo draga, veeras tako pomamno udim za tvojim
telom da bih nasrnuo na tebe od elje, pa taman da iz
tvojih roenih usta ujem da te je pola riokosih
klipana iz Golveja pojebalo za mene.
Svemogui Boe, kakvim ovo jezikom piem
mojoj ponosnoj plavookoj kraljici! Hoe li odbiti da
odgovori na moja prostaka uvredljiva pitanja? Znam
da mnogo stavljam na kocku piui ovako, ali ako me
zaista voli osetie da sam lud od poude i da mi mora
sve rei.
Odgovori mi, srce. ak i ako saznam da si i ti
zgreila, te e nas moda jo vie zbliiti. U svakom
sluaju, volim te. Napisao sam i rekao ti stvari koje mi
ponos nikada vie nee dozvoliti da kaem nekoj eni.
Draga moja Nora, dahem od elje da dobijem od
tebe odgovore na ova moja prljava pisma. Piem ti
otvoreno jer sada oseam da mogu odrati re.
Ne ljuti se draga, draga Nora, moj divlji cvetiu iz
ivice. Volim tvoje telo, udim za njim, sanjam ga.
Progovorite mi, drage usne koje sam ljubio u
suzama. Ako te ova prljavtina koju sam napisao
vrea, vrati me ponovo razumu uz pomo bia kao to
si i pre uinila. Gospode, pomozi mi!

Volim te Nora, i izgleda da je i ovo deo moje

ljubavi. Oprosti mi!
Dim
6. decembar 1909.
Noreta mia! Primio sam veeras tvoje alosno
pismo u kome mi javlja da ide unaokolo bez donjeg
rublja. Nisam 25. dobio 200 kruna ve samo 50, a
ponovo 50 prvog. Dosta o novcu. aljem ti jednu
manju novanicu i nadam se da e time moi makar
da kupi jedne lepe naborane gaice, a poslau ti jo
kada me ponovo isplate. Voleo bih da nosi gae sa tri
ili etiri nabora na kolenima i uz butine, i sa velikim
rumenim vrpcama, hou da kaem, ne gae za
devojice sa porubom od tanke ipke, pripijene uz
noge i tako tanke da se provide, ve enske (ili ako
vie voli) damske gae sa komotnim turom i irokim
nogavicama, sve u naborima, ipci i vrpcama, i tako
namirisane da kad god ih pokae, bilo zadiui
uurbano haljinu da bi neto uradila bilo nametajui
se mazno da te potucam, mogu da vidim samo gomilu
bele tkanine i vrpci i da, kada se sagnem da ih
rastvorim i poljubim te vatreno i poudno u nevaljalo
golo dupe, mogu da udiem miomiris tvojih gaa kao i
topli miris tvoje pike i teki zadah iz tvoje zadnjice.
Jesam li te okirao prljavtvinama koje sam ti
pisao? Moda misli da je moja ljubav neto prljavo.
Jeste, duo, u izvesnim trenucima. Sanjam te ponekad
u sramotnim pozama. Zamiljam stvari koje su toliko

sramotne da ih neu napisati dok ne vidim kako ti

pie. I od najmanjih sitnica mi se strano nadigne kita
- kurvinski pokret tvojih usana, braon mrljica na turu
tvojih belih gaa, nenadana nepristojna re koja izleti
iz tvojih usta, neoekivani nepristojni zvuk tvoje
zadnjice i snaan zadah koji se tada lagano iri iz nje.
U takvim trenucima oseam ludu elju da to uinim na
neki sramotan nain, da osetim tvoje vrele pohotne
usne kako ga sisaju, da ga nabijem meu tvoje sisice
sa ruiastim vrcima, da svrim na tvom licu i
ratrcam ga po tvojim zajapurenim obrazima i oima,
da ti ga nabijem meu guzove i guslam.
Basta per stasera!56
Nadam se da si primila moj telegram i shvatila ga.
Zbogom, moja draga, koju pokuavam da ponizim
i izopaim. Kako, za ime sveta, moe voleti nekoga,
kao to sam ja?
O, toliko eljno iekujem tvoj odgovor, duo!
Dim
8. decembar 1909.
Slatka moja mala kurvinska Nora, uradio sam kako
si mi rekla, besramnice jedna mala, i dva puta sam ga
izdrkao dok sam itao tvoje pismo. Oduevljen sam
to vidim da voli da se jebe otpozadi. Da, sada se
seam one noi kada sam te onoliko dugo jebao
otpozadi. Bilo je to nae najbestidnije jebanje, duo.
Kurac mi ja satima bio u tebi, ulazio je izlazio iz tvoje
56 Dosta za veeras!

zadnjice okrenute navie. Oseao sam pod stomakom

tvoje debele znojne guzove i gledao tvoje zajapureno
lice i mahnite oi. Kad god sam ti ga uterao, tvoj
bestidni jezik bi se isplazio meu usnama, a ako bih ti
ga nabio jae i dublje nego obino, iz tvoje zadnjice bi
pokuljali dugi smrdljivi prdei. Te noi ti je dupe bilo
puno prdea, duo, i ja sam ih iz tebe izvlaio, goleme
prdee, duge i olujne, kratke vesele praske i mnotvo
sitnih obesnih prdea, uz jedan dugi mlaz vetra iz
tvoga mara na kraju. Divno je jebati poprdljivu enu
kada joj svaki put kad ga nabije istera po jedan
prde. Mislim da bih Norin prde svuda prepoznao.
ini mi se da bih ga mogao razabrati i u sobi punoj
poprdljivih ena. Tvoj je prde skoro kao u neke
devojice i nimalo nalik vlanim vetrovitim prdeima
koje, kako je zamiljam, isputaju debele ene. On je
nenadan i suv, bestidan poput prdea koji bi kakva
drska devojica pustila nou u kolskoj spavaonici
radi zabave. Nadam se da e mi Nora bestidno dugo
prdeti u lice da bih mogao upoznati i njihov miris.
Kae da e mi ga sisati kad se vratim i da eli da
ti liem piku, droco mala pokvarena. Nadam se da
e me jednom iznenaditi dok spavam obuen,
prikrasti mi se sa kurvinskim sjajem u sanjivim oima,
neno mi otkopati dugmad na licu jedno za drugim i
izvui oku tvoga dragog, lizati ga i dudlati vlanim
usnama sve dok se ne nadigne i ukruti i svri u tvojim
ustima. Nekad u i ja tebe iznenaditi u snu, zadii u ti
suknju i neno otvoriti tople gae, onda u neno lei

uz tebe i poeti lenjo da liem oko tvoga buna. Ti e

poeti nemirno da se mekolji, a ja u tada lizati
piku moje drage. Ti e poeti da jei i groke i
izdie i prdi u snu od poude. Ja u onda lizati sve
bre i bre, poput izgladnelog psa, sve dok ti se pika
ne prekrije slinama i telo ne pone pomamno izvijati.
Laku no, mala moja poprdljiva Nora, bestidna
mala ptico jebalico! Ima jedna divna re, draga, koju
si podvukla da bih ga bolje izdrkao. Pii mi jo o tome
i o sebi, slatko bestidnije, bestidnije.
Dim
9. decembar 1909.
Slatka moja nevaljala mala ptico jebalico, evo jo
jedne novanice da kupi lepe gae, arape ili
podvezice. Kupi kurvinske gae, voljena, i svakako
kani malo nekog miomirisa na nogavice, i umrljaj ih
samo malo pozadi.
Izgleda da te brine kako sam primio tvoje pismo za
koje kae da je gore od moga. Kako to, gore od
moga, voljena? Jeste, gore je na jednom ili dva mesta.
Mislim na deo gde kae ta e mi raditi jezikom (ne
da e mi ga dudlati) i na onu divnu re koju si tako
velikim slovima napisala i podvukla, bitango mala.
Uzbudljivo je uti tu re (i jo jednu ili dve koje nisi
napisala) sa devojakih usana. Ali, voleo bih da si
govorila o sebi, a ne o meni. Napii mi jedno dugo,
dugo pismo o sebi, puno toga i drugih stvari, duo.
Sada zna kako moe da mi ga nadigne. Reci mi i

najmanje stvari o sebi, samo neka su nepristojne,

skrivene i sramotne. Nita drugo ne pii. Neka svaka
reenica bude puna sramotnih, bezobraznih rei i
zvukova. Divno ih je uti, pa ak i videti na hartiji, ali
one najbestidnije su najlepe.
Ona dva dela tvoga tela koji ine najprljavije stvari
su za mene najlepa. Vie volim tvoje dupe od tvojih
sisa, duo, zato to obavlja tako prljavu radnju. Ne
volim toliko tvoju piku zato to je jebem, ve zato to
obavlja onu drugu prljavu radnju. Mogao bih ceo dan
leati i drkati ga gledajui onu boanstvenu re koju si
napisala, i zbog onoga to si rekla da e mi raditi
jezikom. Voleo bih da ujem kako tvoje usne brzo
izgovaraju te boanstvene, uzbudljive sramne rei, da
vidim tvoja usta kako ine sramne znakove i zvuke, da
osetim kako se tvoje telo izvija poda mnom, da ujem
i udiem sramne devojake prdee koji pukajui
izlaze iz tvoga lepog malog golog devojakog dupeta,
i da veito jebem, jebem, jebem malu moju nevaljalu
pticu jebalicu u vrelu piku.
Sada sam srean, jer mi moja kurvica kae da eli
da je tucam u dupe i u usta, i da eli da me raskopa i
izvadi mi oku i sisa ga kao bradavicu. Hoe da radi i
vie i sramotnije od toga, mala moja naga jebaica,
nevaljala uvijajua drkaica, slatka mala bestidna
poprdljivica.
Laku no, pikice moja, odoh da legnem i da ga
drkam dok ne svrim. Pii jo vie i sramnije, duo.
Golicaj mindicu dok pie, da bi govorila jo gore.

Nepristojne rei napii velikim slovima i podvuci, i

poljubi ih i prisloni na trenutak uz tvoju slatku vrelu
piku, duo, i jo zadigni za trenutak haljinu i prisloni
ih uz svoje drago poprdljivo dupence. Uini i vie ako
eli, a onda pismo poalji meni, draga moja
smeoguza ptico jebalico.
Dim
10. decembar 1909.
Najdraa, strano sam razoaran tvojim pismom
veeras. itav dan sam planirao da sroim ovu malu
poruku koju prilaem i pitao sam se ta e mi
napisati.
U telegramu sam napomenuo da vodi rauna.
Mislio sam da kaem da vodi rauna da moja pisma
skriva, da ne dopusti nikome da vidi tvoje uzbuenje
i da pazi da ne (sada me je skoro sram da to
napiem). Plaio sam se, Nora, da bi se mogla toliko
uspaliti da se jo poda nekome.
Ali, neto lepo uz ovu poruku, najdraa. Bie mi
uasno ao ako se pisma kao ova naa zadnja ne
nastave. Iscrpljen sam od posla ovde. Sino nisam
otiao u krevet skoro do pet zbog pisama, oglasa i
telegrama.
Tvoje je pismo tako hladno da nemam srca da ti
piem kao pre. Zurio sam dugo u druga tvoja pisma i
ljubio izvesne rei u njima, jednu od njih vie puta
uzastopno.

Moda e mi sutra opet pisati. Laku no, najdraa.

Dim
11. decembar 1909.
Najdraa Nora, ni vearas nema pisma od tebe.
Nisi odgovorila.
Ona etiri Italijana napustila su Finov hotel i sada
stanuju iznad bioskopa. Platio sam oko 20 funti tvojoj
bivoj gazdarici uzvraajui zlo dobrim. Pre nego to
sam otiao iz hotela, rekao sam kelnerici ko sam i
zamolio sam je da me pusti da vidim sobu u kojoj si
spavala. Odvela me je gore do nje. Moe zamisliti
kako sam uzbueno izgledao i ponaao se. Video sam
sobu moje voljene, njen krevet, etiri mala zida meu
kojima je snevala o mojim oima i glasu, zavesice
koje je ujutro razmicala da bi gledala sivo dablinsko
nebo, sirotinjske skromne luckaste stvari na zidovima
preko kojih je prelazila pogledom dok je uvee skidala
odeu sa svog lepog mladog tela.
Ah, najdraa, ni pouda, ni pomamno, brutalno
ludilo u kom sam ti pisao ovih poslednjih dana i noi,
niti divlja ivotinjska elja za tvojim telom, najdraa,
nije ono to me je tada privuklo tebi i jo me tu dri.
Ne, najdraa, nije uopte to, ve izuzetno nena,
samilosna ljubav puna oboavanja prema tvojoj
mladosti, devojatvu i slabosti. O, slatkog li bola koji
si unela u moje srce! O kakvoj mi samo tajni govori
tvoj glas!
Veeras ti neu pisati kao ranije. Svi su mukarci

ivotinje, najdraa, ali u meni barem ponekad ima i

neto uzvienije. Da, i ja sam na trenutke oseao u
dui plamen te iste i svete vatre koji veito plamti na
oltaru srca moje voljene. Bio sam u stanju da kleknem
kraj tog kreveta i prepustim se poplavi suza. Suze su
mi navirale na oi dok sam stajao i posmatrao ga. Bio
sam u stanju da kleknem tu i molim se kao to su tri
kralja sa istoka kleknula i molila se pred jaslama u
kojima je Isus leao. Putovali su preko pustinja i
mora, doneli darove i mudrost, i doveli kraljevske
svite da bi klekli pred malim novoroenetom, a ja
sam doneo svoje greke, ludosti, grehe, nedoumicu i
udnju da ih poloim na mali krevet u kome je jedna
mlada devojka snevala o meni.
Najdraa, ao mi je to veeras nemam ni bednu
novanicu od pet lira da ti poaljem, ali poslau ti u
ponedeljak. Polazim sutra ujutro za Kork, ali radije
bih iao na zapad, ka onim neobinim mestima ija me
imena na tvojim usnama uzbuuju: Uteradu, KlerGolveju, Kolreinu, Oranmoru, ka onim divljim
poljima Konota gde po Bojoj volji raste moj divni
divlji cvet iz ivice, moj tamnoplavi kiom natopljeni
cvet.
Dim
(?13. decembar 1909.)
(Odlomak pisma)
odlazio drugima? Ti mi moe pruiti sve, i vie od
njih. Veruje li napokon u moju ljubav, najdraa? Ah,

veruj, Nora! Zato svako ko me je ikada video moe

to proitati iz mojih oiju kada govorim o tebi? Kako
kae tvoja majka, ,,bljesnu poput svea.
Vreme e sada proleteti, draga, dok me tvoje drage
nene ruke ne obujme. Nikada te vie neu naputati.
Ne elim samo tvoje telo (kao to zna), ve i tvoje
drutvo. Pretpostavljam, duo, da u poreenju sa
tvojom sjajnom, plemenitom ljubavlju prema meni
moja ljubav prema tebi deluje veoma jadno i otrcano.
Ali, to je najbolje to ti mogu pruiti, srce moje drago.
Primi je, ljubavi, spasi me i prui mi utoite. Kao to
ti rekoh, ja sam tvoje dete i mora sa mnom biti
stroga, majice. Kanjavaj me koliko god ti je volja.
Bio bih ushien da osetim kako mi telo bridi pod
tvojom rukom. Zna li na ta mislim, draga Nora?
Voleo bih kada bi me izudarala ili ak iibala. Ne u
igri, duo, odistinski i po golom telu. Voleo bih da si
snana snana, duo, i da ima pune, velike, ponosite
grudi i velike debele butine. Uivao bih da me iiba,
Nora, ljubavi! Voleo bih da uinim neto to bi te
naljutilo, makar neto beznaajno, moda neku od
mojih prljavih radnji kojima se smeje; i da tada
ujem kako me zove u svoju sobu, i da te zateknem
kako sedi u fotelji, iroko razmaknutih debelih
butina, lica jarko crvenog od ljutine i sa prutom u ruci.
Voleo bih da mi ukae na to ta sam uinio i da me
ljutitim pokretom privue sebi i baci me preko krila,
lica okrenutog nanie. Potom da osetim tvoje ruke
kako mi naglo svlae pantalone i donji ve, zavru

koulju, da se koprcam u tvom krilu i u tvojim

snanim rukama, da osetim kako se saginje (poput
ljutite dadilje koja bije dete po turu) sve dok me tvoje
pune, velike sise skoro ne dotaknu, i da osetim kako
me svirepo iba, iba, iba po golom uzdrhtalom
telu! Oprosti mi, duo, ako je ovo budalasto. Zapoeo
sam ovo pismo tako mirno, a ipak moram da ga
zavrim u sebi svojstvenom aavom stilu.
Vrea li te moje grozno, bestidno pisanje duo?
Pretpostavljam da si od izvesnih poganih stvari koje
sam napisao pocrvenela. Smeta li ti to sam rekao da
volim da vidim smeu mrlju koja se pojavljuje na turu
tvojih gaa koje su bele kao u neke devojice?57
Pretpostavljam da me smatra poganim bednikom.
Kako e odgovoriti na ta pisma? Nadam se i nadam
da e i ti meni pisati pisma koja e biti ak aavija i
prljavija od mojih.
Moe, ako samo eli, Nora, jer moram ti takoe
rei da
(Prekida se)
15. decembar 1909.
Najdraa, nikakvog pisma! Samo jedno, kratko i
grubo, od Stanija. Za ime Boga, potedite me tih starih
nevolja ili u zavriti u ludnici. Nastoj, duo, da se
stvari glatko odvijaju dok se tvoj dragi ne vrati. Ne
mogu vie da piem. Zato se on svaa sa mnom?
inim sve to mogu radi svih vas. Molim te, duo, daj
57 Uporedi sa Ulisom, str. 929-30.

mu dosta da jede i neka uiva. Nemoj ga gnjaviti zbog

dugova, a za ime Boga, nemoj ni mene. Poslao sam
vam slike. Neka ih on namesti u kuhinji, onu veliku
naspram ognjita. Lepo ih namestite.
Nikakvog pisma! Sada sam siguran da se moja
devojica uvredila zbog mojih poganih rei. Jesi li
uvreena, duo, zbog onoga to sam rekao o tvojim
gaama? Sve su to gluposti, draga. Znam da su
besprekorno iste kao i tvoje srce. Znam da bih ih
mogao olizati, nabore, nogavice i tur. Samo, ja na svoj
pogani nain volim da zamiljam kako je izvesni
njihov deo uprljan. Glupost je i ono, duo, o tome da
te tucam u dupe. Dopada mi se samo pogani zvuk te
rei, pomisao da jedna srameljiva divna mala devojka
poput Nore zadie haljinu otpozadi i otkriva svoje
draesne bele gae da bi uzbudila tog bestidnika koga
toliko voli, i da mu onda doputa da svoju poganu
nabreklu crvenu motku ugura kroz prorez gaica u
draesnu rupicu meu njenim bucmastim guzovima.
Draga, upravo sam svrio u pantalonama, tako da
sam momentalno sasvim istroen. Ne mogu otii do
pote, premda treba da poaljem tri pisma.
U krevet - u krevet!
Laku no, Nora mia!
Dim
16. decembar 1909.
Slatka moja devojice, najzad mi pie! Mora da si
estoko masturbirala, im si mi napisala tako iaeno

pismo. to se mene tie, duo, toliko sam iscrpen da bi

morala da ga lie dobrih sat vremena dok mi se rog
ne bi dovoljno ukrutio da ti ga makar uguram, a
kamoli da te tucam. Toliko sam ga esto eksploatisao
da me je strah da pogledam kako ta stvar izgleda posle
svega to sam sa sobom inio. Duo, molim te nemoj
da se preterano jebemo kada se vratim. Jebimo se
koliko god moemo prvih par noi, ali nateraj me da
se izleim. Sada, duo, mora ti mene jebati jer mi je
tako mek i mali da nijedna devojka u Evropi osim tebe
ne bi gubila vreme pokuavajui to. Jebi me, duo, na
onoliko novih naina koliko tvoja pouda izmisli. Jebi
me potpuno obuena, u odei za izlazak, sa eirom i
velom, lica zajapurenog od hladnoe, kie i vetra,
kaljavih izama, bilo dok sedim na stolici bilo na
naslonu sofe, najai ga i vozaj se na njemu gore-dole
dok ti nabori gaica proviruju, a moj kruti kurac ti je
uglavljen u mindu. Jebi me naga, samo u arapama i
eiru, na patosu, a neka ti iz upka viri jedan rumeni
cvet, a najai me poput mukarca, debele zadnjice i sa
butinama izmeu mojih. Jebi me u kunoj haljini
(nadam se da ima onu lepu) ispod koje nema nita,
otvori je iznenada i pokai mi trbuh, butine i
stranjicu, pa me privuci na sebe na kuhinjskom stolu.
Nabij ga sebi u dupe leei potrbuke na krevetu, naga
i uskovitlane kose, ali sa jednim finim namirisanim
ruiastim gaicama bestidno otvorenim pozadi i
napola svuenim sa dupeta to proviruje. Jebi me, ako
moe, dok ui u klozetu zadignute suknje, stenje

poput mlade krmae dok sere, a iz zadnjice ti se

lagano pomalja debela crna zmija. Jebi me na
stepenitu u tami, kao to se sluavka jebe sa svojim
vojnikom, polako mu otkopava pantalone i zavlai
ruku u lic, poigrava se njegovom kouljom i osea
kako se vlai, onda je blago zadie i poigrava se
njegovim velikim mudima, i najzad smelo izvlai
oku koga voli da dri i neno mu ga drka, apui mu
na uvo sramotne rei i pogane prie koje su joj druge
devojke priale, a sve vreme piki u gae od
zadovoljstva i tiho prducka sve dok se i njena
mindica ne ukruti poput njegove, a onda ga iznenada
nabije u sebe i jai.
Basta! Basta per Dio!
Svrio sam, i dosta je ludiranja. A sada, o tvojim
pitanjima.
Jo uvek nismo otvorili. Poslao sam ti neke
plakate. Nadamo se da emo otvoriti 20. ili 21.
Raunaj 14 dana od toga i 3 dana za put, i eto me u
Trstu.
Pripremi se. Stavi neki braon linoleum u kuhinju, a
nou na prozore okai par obinih crvenih zavesa.
Nabavi nekakvu obinu, jeftinu udobnu fotelju za
tvoga lenjog dragog. Iznad svega, uini ovo poslednje,
draga, poto neu izlaziti iz kuhinje itavu nedelju
dana po povratku; itau, izleavau se, puiu,
posmatrau kako priprema obroke i priau, priau,
priau sa tobom. O, kako u blaen biti! Gospode na
nebesima, biu srean tamo. I figlioli, il fuoco, una

buona mangiata, un caffe nero, un Brasil, il Piccolo

della Sera,58 e Nora, Nora mia, Norina, Noretta,
Noruccia, itd. itd.
Eva i Ajlin59 moraju spavati zajedno. Nai neko
mesto za Dordija. Voleo bih da Nora i ja imamo dva
kreveta za none poslove. Odravam i odrau
obeanje, ljubavi. Neka vreme brzo proleti! elim da
se vratim mojoj voljenoj, mom ivotu, mojoj zvezdi,
mojoj Irskoj u malom udnih oiju.
Stotinu hiljada poljubaca, duo!
Dim
20. decembar 1909.
Slatka moja nevaljice, primio sam veeras tvoje
vatreno pismo i pokuavam da te zamislim kako
mastrubira u klozetu. Kako to ini? Da li se nasloni
uz zid i zavlai ruku pod haljinu ili une iznad rupe
sa zadignutom haljinom dok ti je ruka veoma
zaposlena u prorezu gaa? Da li se sada uspali dok
kenja? Zanima me kako to moe da radi. Da li
svrava dok kenja ili prvo svri pa onda kenja?
Mora da je strano pohotno videti devojku zadignute
suknje kako estoko masturbira, videti kako su njene
lepe bele gae otvorene pozadi, odakle izviruje njeno
dupe, a iz njega se napola pomalja neto debelo i
braon. Kae da e se ukenjati u gae, duo, a onda
pustiti da te jebem. Voleo bih, duo, prvo da ujem
kako kenja, a onda da te jebem. Jedne noi kada
58 Deca, ognjita, dobar obed, crna kafa, Brazil (cigara), transke novine.
59 Ajlin Dojs (1889-1963), jedna od Dojsovih sestara. Doveo ju je sa sobom u Trst poetkom januara 1910.

budemo negde u tami bezobrazno razgovarali, a ti

oseti da ti se kenja, zagrli me oko vrata od srama i
pusti ga da polako padne. Taj e me zvuk izludeti, a
kad ti zadignem haljinu...
Nema svrhe da nastavim! Moe se dosetiti zato!
Bioskop je danas otvoren. Kreem za Trst u
nedelju, 2. januara. Nadam se da si kuhinju uredila
onako kako sam ti rekao, linoleum, fotelja i zavese.
Uzgred, nemoj krpiti gae pred bilo kim. Da li ti je
haljina gotova? Nadam se da jeste - sa dugim
aketom, opasaem, opivena koom, itd. Pojma
nemam kako u Ajlini platiti put. Za ime boga, udesi
da ti i ja imamo udoban krevet. Nemam neku posebnu
elju da ti neto radim, duo. Sve to elim je tvoje
drutvo. Ne mora brinuti da odlazim.60 Razume. To
se nee desiti, duo.
O, gladan sam. Kada stignem, neka Eva napravi
neki puding i preliv od vanile bez vina. eleo bih
govee peenje, supu od rie, capuzzi garbi,61 pire
krompir, puding i crnu kafu. Ne, ne eleo bih stracotto
di maccheroni,62 meanu salatu, kompot od ljiva,
torroni,63 aj i presnitz.64 Ili ne, eleo bih orbu od
jegulje ili polenta65 sa...
Izvini duo, odista sam gladan veeras.
Nora, duo, nadam se da emo provesti jednu
srenu godinu zajedno. Staniju u sutra pisati o
60
61
62
63
64
65

Dojs je izostavio re kurvama.

Kiseo kupus.
Peenje sa makaronima.
Poslastica od oraha i eera.
Kola koji se u Trstu pee za Uskrs.
Palenta.

bioskopu.
Toliko mi je drago to je Miramare na vidiku.
Jedino se nadam da nisam opet navukao onu
prokletinju zbog onoga to sam radio. Moli se za
mene, najdraa.
Addio, addio, addio, addio!
Dim
22. decembar 1909.
Najdraa

Nora,

aljem

ti

preporuenom

osiguranom poiljkom poklon za Boi.66 To je

najbolje (ali ipak veoma jadno) to mogu da ti
ponudim uzvraajui na tvoju iskrenu, pravu i odanu
ljubav. Razmiljao sam o svakom njegovom detalju
dok sam nou leao budan ili se vozio kolima po
Dablinu, i mislim da je na kraju lepo ispalo. Ali, ak i
kada bi ti se samo za kratko zarumenili obrazi od
zadovoljstva kad ga ugleda, ili kada bi tvoje iskreno,
neno srce bre zakucalo od ushienja, smatrao bih da
mi je trud obilato, obilato nagraen.
Moda e knjiga koju ti sada aljem nadiveti i
tebe i mene. Moda e prsti nekog mladia ili devojke
(naih unuka) pobono listati njene stranice od
pergamenta kada dvoje zaljubljenih iji su inicijali
isprepletani na koricama budu ve odavno pod
zemljom. Nita tada nee ostati, najdraa, od naih
slabanih, strau voenih tela, a ko zna gde e tada
biti due koje su se gledale kroz njihove oi. Molio
66 Ukorieni rukopis Kamerne muzike.

bih se da moja dua bude rasuta u vetar kada bi mi

samo Gospod dozvolio da zauvek lebdim iznad jednog
udnog, samotnog, tamnoplavog, kiom natopljenog
cveta u nekoj divljoj ivici u Ogrimu ili Oranmoru.
Dim
23. decembar 1909.
Najdraa Nora, dok ti ovo stigne, ti e ve primiti
moje pismo i poklon, i proi e ti Boi. elim da se
sada pripremi za moj dolazak. Ako nita vie ne
iskrsne, polazim iz Irske u subotu, 1. januara, u 9.20
uvee sa Ajlin, premda ne znam kako ili gde da naem
novac. Nadam se da si plakate stavila u kuhinju.
Nameravam

da

je

svake

nedelje

ukraavam

programima. Kada bi mogla nabaviti par jardi

linoleuma ili ak neki stari tepih, bilo kakvu udobnu,
rasklimatanu jeftinu fotelju, i par obinih jeftinih
crvenih zavesa, mislim da bi mi tu bilo veoma
udobno. Da li je uopte mogue da uzmemo jo jedan
krevet? Moda bi nam Francini67 mogao prodati svoj
na mesenu otplatu.
Poslao sam ti svaki peni koji sam bio u stanju da
odvojim, najdraa, ali sada sam vorc, jer me je
poklon koji sam ti darovao, napasti jedna mala, kotao
strano puno para. Ali, nemoj misliti da mi je krivo,
duo. Ushien sam to sam ti darovao neto tako
dobro i lepo. A sada, duo, nagovori Stanija da mi
pomogne da se brzo vratim sa Ajlin, a onda emo
67 Francini Bruni. Njegova porodica delila je sa Dojsovima stan u Via Giovanni Boccaccio u Trstu od 24.
februara do 30. jula 1906. kada su Dojsovi otili za Rim.

ponovo poeti zajednini ivot. O, kako u uivati u

povratku! Svaka stanica e me nositi sve blie
spokojstvu. O, kako u se oseati kada ugledam
zamak Miramare meu drveem i duge ute dokove
Trsta! Zato mi je sudbina namenila da toliko puta u
ivotu sa enjom okreem pogled ka Trstu? Kada se
sada vratim, duo, elim da uvek ima strpljenja sa
mnom. Uvidee, duo, da nisam lo ovek. Ja sam
jedan jadan, impulsivan, grean, velikoduan, sebian,
ljubomoran, nezadovoljan, dobroduan pesnik, ali
nisam zla, laljiva osoba. Pokuaj da mi prui
utoite, najdraa, od vihora ovoga sveta. Volim te
(veruje li sada u to, duo?), a tako sam umoran od
svega to sam ovde inio da u se, kada stignem u Via
Scussa, po svoj prilici samo uvui u krevet, neno te
poljubiti u elo, sklupati se ispod ebadi i spavati,
spavati, spavati.
Duo, toliko mi je milo to ti se dopada moja slika
iz detinjstva. Izgledao sam kao pravi mali divljak, zar
ne? A zapravo, duo, i sada sam isto tako veliko dete
kao i nekad. Stalno mi najaavije stvari padaju na
pamet. Zna onu sliku nekog oveka sa podignutim
prstom na Piccolo della Sera za koju kae da to
Dim daje neki novi predlog.68 Siguran sam, duo, da
me u dubini due smatra jadnim luckastim deakom.
Ti ohola, neuka, drska, draga dobroduna devojice,
kako to da svojim sjajnim pozama tebe ne mogu da
68 Na jednoj tabli na krovu zgrade lista Piccolo bio je prikazan jedan veliki ovek od pojasa navie, visoko
uzdignute ruke i ispruenog kaiprsta, koji je prolaznicima skretao panju da upotrebljavaju jednu vrstu
papira za zavijanje cigareta.

impresioniram kao druge? ita me, lukava plavooka

nevaljalice i smei se u sebi znajui da se pretvaram,
a ipak me voli.
Najdraa, ima jedno mesto u tvom pismu koje se
jedva usuujem da spomenem. 69 Nemam nikakvog
prava da to uinim, i priznajem da je tvoje pravo da
postupi kako eli. Neu traiti od tebe da ima u
vidu nau decu. Ali, ne zaboravi da smo se istinski
voleli, skoro kao deca, onog boanstvenog leta pre pet
godina u Dablinu. Duo, ja sam u sutini melanholina
osoba, i ako bi se neto nalik na to to ti, izgleda
smera desilo, verujem da ne bih mogao iveti. Ne,
duo, ja sam previe ljubomoran, ponosan, tuan,
usamljen! Mislim da ne bih nastavio da ivim. ak i
sada, pri pomisli na to osetim da mi se srce tako
primiri i rastui da sam u stanju jedino da zurim u rei
koje piem. Kako je ivot tuan, jedno razoaranje
smenjuje drugo!
Dim
24. decembar 1909.
Draga Nora, upravo sam ti telegramom poslao onaj
divni motiv iz poslednjeg ina Vertera, opere koju
toliko voli: Nel lieto di pensa a me. 70 Poto je bilo
suvie kasno da ti poaljem novac, platio sam 1 funtu
mome ortaku ovde, Rebezu, da poalje Karisu 71 u Trst
24 krune da ih smesta isplati sinjori Dojs. Nadam se
69 Nora Dojs je zapretila da e ga napustiti.
70 Misli na mene tog srenog dana. il Masne, Verter.
71 ovani Rebez i uzepe Karis, Dojsovi ortaci u Volti.

da e lepo provesti Boi, draga.

A sada, najdraa, oekujem da e mi Stani poslati
koliko god moe za 1. tako da mogu da krenem.
Duo, momentalno sam strahovito uzrujan. itavog
dana sam bio usred boinog metea u bioskopu. Tu je
po posebnoj dunosti bio i jedan mladi policajac.
Kada se to zavrilo, odveo sam ga gore na pie, i
saznao sam da je iz Golveja i da su njegove sestre bile
u samostanu Presentation sa tobom. Bio je iznenaen
kada je saznao gde je dospela Nora Barnakl. Rekao je
da te se sea se Golveja, lepa devojka sa uvojcima i
ponositog hoda. Gospode, kako sam patio, Nora! Ipak,
nisam bio u stanju da prekinem razgovor s njim.
Deluje kao fini, ljubazan mladi. Pitao sam se da li je
moja dragana, moja voljena, moja najdraa, moja
kraljica, ikada upravila pogled svojih mladalakih
oiju ka njemu. Morao sam da razgovaram s njim jer
je iz Golveja, ali o, kako sam patio, duo. Strano sam
uzrujan. Ne znam ta piem. Nora, elim da ti se
vratim. Zaboravi sve osim mene, duo. Siguran sam
da ima boljih momaka u Golveju od tvog jadnog
dragog, ali o, duo, jednog dana72 e uvideti da u
postati neto u svojoj zemlji. Kako sam uznemiren i
uzrujan! Prilaem imena njegovih sestara. Video sam
da je zapanjen time gde si dospela. Ali o, Boe, zar ti
ja ne bih darovao sva kraljevstva ovog sveta kada bih
samo mogao. O, duo, toliko sam ljubomoran na
prolost, a ipak grizem nokte od uzbuenja kad god
72 Aluzija na ariju Un bel di iz Puinijeve Madam Beterflaj, drugi in.

sretnem nekoga iz tog udnovatog umirueg grada na

zapadu gde je moja voljena, moj divni divlji cvet iz
ivice, provela svoje devojake godine pune smeha.
Nora, najdraa, zato nisi tu da me utei? Moram
zavriti ovo pismo, toliko sam strano uzrujan. Voli
me, zar ne, najdraa moja nevesto? O, kako si me
obavila oko tvog srca! Budi srena, ljubavi! Majice
moja, primi me u tamno svetilite tvoje materice.
Skloni me od bede, duo. Suvie sam detinjast i nagao
da bih iveo sam. Pomozi mi, duo, moli se za mene!
Voli me! Misli na mene! Tako sam bespomoan
veeras, bespomoan, bespomoan!
Dim
Milion
nakvaenom

poljubaca
cvetu

sa

mom
zapada,

dragom,

rosom

milion

miliona

poljubaca mojoj dragoj Nori sa uvojcima.

Dim
Tvoja majka je poslala onaj poklon i pisao sam joj i
zahvalio se.
(26. decembar 1909.)
Najdraa, primio sam jutros tvoje pismo (i to
veoma aavo) i pozivnicu za venanje koju si
priloila. Nemoj mi slati nikakve poklone. Sauvaj sve
to moe. Zamoli Stanija da mi poalje koliko moe
sledee nedelje. Nadam se da ti je bezbedno stigao
moj poklon, telegram i 1 funta koju sam ti poslao
preko Karisa. Nadam se da u krenuti kroz nedelju
dana. Hvala na lepim eljama za Boi, i nadam se da

si ga lepo prebrodila. Reci D. i L. da uskoro dolazim

i da redovno briu nos. Nadam se da su se lepo
proveli. Addio,
Dim
Ostavi malo torrone i mandorlato73 za Ajlin.
(12. jul 1912.)
Draga Nora, poto si me pet dana ostavila bez
ijedne vesti, nakraba svoj potpis uz nekoliko drugih
na dopisnici. Ni rei o mestima u Dablinu gde smo se
sretali i koja sadre tolike uspomene za nas oboje.
Otkako si otputovala, stalno sam u nekakvom tupom,
ljutitom raspoloenju. Smatram da sve to nije dobro i
pravo.
Ne mogu ni da spavam ni da razmiljam. Jo uvek
me boli jedna strana tela. Sino me je bilo strah da
legnem. Mislio sam da u umreti u snu. Budio sam
Dordija tri puta, jer me je bilo strah da budem sam.
Monstruozno je rei da si me, izgleda, zaboravila
za pet dana, kao i divne dane nae ljubavi.
Odlazim veeras iz Trsta, jer me je strah da ovde
ostanem - strah od sebe samog. Stiem u Dablin u
ponedeljak. Ako si ti zaboravila, ja nisam. Poi u
sam da se sretnem i etam sa likom one koju pamtim.
Moe mi pisati ili poslati telegram u Dablin na adresu
moje sestre.

73 Boini slatkii sa bademom.

to su Dablin i Golvej u poreenju sa naim

uspomenama?
Dim
(21. avgust 1912.)
Draga Nora, danas sam bio kod Lidvela74 i posle
jednog sata dobio sam od njega pismo koje prilaem.
Odneo sam ga Robertsu.75 Roberts je rekao da ne vredi
i da je trebalo da bude upueno njemu. Zamolio sam
Lidvela da ga poalje Robertsu. Odbio je i rekao da
sam ja, a ne Roberts, njegov klijent. Otiao sam do
Robertsa i rekao mu to. Roberts je rekao da bi Lidvel
trebalo da mu napie jedno due pismo o celom
sluaju i da kae ta mogu da uinim, poto on ne
moe da ugrozi firmu. Rekao sam da u potpisati
pristanak da mu platim ezdeset funti, trokove prvog
izdanja, ako vlasti zaplene knjigu. On je rekao da to
nema svrhe i pitao je da li mogu da pribavim dva
jemstva od po 1.000 funti, ukupno 2.000 funti (=
50.000 franaka), radi obeteenja firme zbog trokova
tampanja moje knjige. Rekao sam da mi se niko
toliko ne divi, a da se u svakom sluaju nikada ne bi
moglo dokazati da je gubitak, ako bi ga uopte bilo,
prouzrokovala moja knjiga. Onda je on rekao da e
postupiti prema savetu svog advokata i da nee
tampati knjigu.
Tada sam otiao u sobu iza kancelarije i tu sam mu,
74 Don Lidvel, advokat, bio je prijatelj Dojsovog oca.
75 Dord Roberts, pisac i osniva dablinske firme Maunsel & Company koja je odbila da izda Dojsove
Dablince (Dubliners).

sedei za stolom, razmiljajui o knjizi koju sam

napisao, detetu koje sam godinama i godinama nosio u
utrobi svoje mate76 kao to si ti nosila decu koju
voli, i kako sam ga dan za danom hranio svojim mislima i uspomenama, napisao pismo koje prilaem.77
Rekao je da e ga vearas poslati svom advokatu u
London i da e mi javiti.
Liim na oveka koji hoda u snu. Ne znam ta se
zbiva u Trstu. Stani mi nije poslao ono to sam mu
traio. Eva i Flori78 ne bi imale ta da jedu da nije
mene. Stani nita nije poslao ni njima ni meni ni
arliju.79 Ne znam ta e biti sa mojim pisaim
stolom, stolom, rukopisima i knjigama. Ti si daleko, u
Golveju. Ne znam kako da se vratimo u Trst niti ta
emo tamo zatei. Ne znam ta da inim sa diplomom
i sa knjigom. Otac kae da e Roberts staviti neki novi
prigovor ak i posle mog pisma. Grad poinje da se
puni, i eleo bih da sve zaboravim i da budem tu sa
tobom i vodim te unaokolo za vreme izlobe konja.
Rouega te!80
Ovo je moj praznik.
Pozdravi u moje ime g. Hilija.81 Reci mu da nemam
ni trenutka vremena za pisanje. Poljubi ora i
Luiju.
Nadam se da su ti se stihovi dopali. Razgovarao
76 U devianskoj utrobi mate otelotvorena je re. Portret umetnika u mladosti, str. 221.
77 Vidi Letters of James Joyce, vol. II, ed Stuart Gilbert and Richard Ellmann, London and New York, 1966,
str. 309-10.
78 Florens, Dojsova sestra.
79 arls, Dojsov brat.
80 Pogreno napisano Rouego te (jadan ja).
81 Majkl Hili, Norin ujak.

sam danas sa mojom tetkom i priao joj o tebi - kako

sedi u operi sa sivom manom u kosi, slua muziku,
a mukarci te gledaju - i o mnogim drugim stvarima
(ak i o veoma intimnim) koje se nas tiu.
Govorio sam ti o svom bolu na trkama u Golveju.
Jo uvek ga oseam. Nadam se da e doi dan kada u
ti moi podariti ast da bude uz mene kada uem u
svoje kraljevstvo.
Budi srena, duo, jedi i spavaj. Sada moe
spavati. Tvoj muitelj je daleko.
Dim
(Potanski ig od 22. avgusta 1912.)
Draga moja daleka Nora, danas sam bio sa
Robertsom i razgovarali smo o povezu knjige itd.,
tako da je zraak nade iskrsnuo iz oblaka. Rekao mi je
da opet navratim sutra u dvanaest.
Iznajmio sam sobu sa dva kreveta u 21 Richmong
Place, North Circular Road i dovoljno sam budalast da
se nadam da emo ti i ja moda provesti nekoliko
srenih dana posle svih ovih nevolja. Kako bih voleo
da etam sa tobom unaokolo tokom nedelje izlobe
konja i da imam novca da te vodim tamo-amo. Mogu
da nabavim propusnice za pozorite. Postaraj se da
ima lepu suknju i arape. Ovde se moe frizirati.
Ima li onu sivu manu koju toliko volim? Da li bi
dola sutra? Strah me je da pitam, jer mi Stani nije
pisao, a novac mi je skoro pri kraju. Moda e sutra
pisati. Proiveo sam jednu strano uzbudljivu nedelju

zbog moje knjige. Roberts mi je danas govorio o mom

romanu i traio je da ga zavrim. Da li bi elela da
poe u pozorite sa mnom, a posle da zajedno
veeramo? Nadam se da si punaka kakva si i bila? Da
li ti je ista ona tesna izazovna lila bluza? Nadam se
da pere zube. Ako ne bude lepo izgledala, poslau te
natrag u Golvej. Pazi da ne izguva eire posebno
onaj visoki. Napred imam lepu sobu sa dva kreveta.
Ako sve lepo ispadne, zar ne bismo mogli provesti
nekoliko dana zajedno? eleo bih da ti pokaem toliko
mesta u Dablinu koja se spominju u mojoj knjizi.
Voleo bih da si ovde. Postala si deo mene - jedno telo.
Kad se vratimo u Trst, hoe li itati ako ti budem
davao knjige? Onda bismo mogli razgovarati. Niko te
ne voli kao ja, i voleo bih da sa tobom itam razne
pesnike, dramske pisce i romansijere kao tvoj uitelj.
Dau ti samo ono to je najlepe i najbolje u
knjievnosti. Jadni Dim! Uvek samo planira i
planira!
Nadam se da u sutra imati dobre vesti. Ako se
samo moja knjiga tampa, baciu se na roman i
zavriti ga.
Otvara se pozorite Abbey, i davae Jejtsove i
Singove82 komade. Ti ima prava da bude tamo zato
to si moja nevesta; a ja sam jedan od pisaca ove
generacije koji moda napokon stvaraju svest u dui
ove uboge rase.83 Addio!
Dim
82 Don Milington Sing (1871-1909), irski dramski pisac.
83 Stiven Dedalus upisuje u svoj dnevnik na kraju Portreta: Dobrodoao, o, ivote! Odlazim da se po milioniti

Pii, kao i obino, Todu Bernsu,84 ne na moju

adresu.

put sretnem sa stvarnou iskustva, i da u kovanici svoje due iskujem nestvorenu svest svoje rase.
84 Tod Berns, kroja i vlasnik tekstilne firme u kojoj je bila zaposlena Dojsova sestra.

Bojan Jovanovi

DOJSOVA PISMA NORI

Obimna, trotomna Dojsova prepiska, objavljivana

od 1957. godine u vie izdanja, prua vrlo iroke
mogunosti parcijalnih izbora. Pisma Nori Barnakl
predstavljaju, nesumnjivo, jedan od zanimljivih
aspekata ove prepiske. Neosporno je, takoe, da
Dojsova
izdavaem,

prepiska
kao i

sa

bratom,

pisma

dopisivanje

sa

upuivana istaknutim

savremenicima: Jejtsu, ou, Paundu, Svevu, Eliotu,

Ibzenu, Larbou i drugima predstavljaju vrlo bitne
komponente njegove integralne prepiske, komponente
koje svakako zasluuju i adekvatniji izdavaki tretman
na naem jezikom podruju.
Ovaj odbir Dojsovih pisama, usaglaen sa
potrebama biblioteke u kojoj se objavljuje, nainjen je
na osnovu Elmanovog - izdanja Dojsovih izabranih
pisama u kome su prvi put objavljena pisma koja su
do tada bila pod hipotekom pievih naslednika. Od
ukupno 64 pesama Nori, izdava Dojsove integralne
prepiske nije mogao da rauna na ukupno deset od tih
pisama. Osam je bilo pod deliminom, a dva pod
potpunom zabranom objavljivanja. Tek u pomenutom
Elmanovom izdanju iz 1975. godine omogueno je
objavljivanje celokupne Dojsove prepiske sa Norom,

ukljuujui, dakle, i pisma koja je autor upuivao Nori

tokom decembra 1909. godine.
Izbor od 48 pisama obuhvata tri karakteristina
godita Dojsove prepiske sa Norom. Pisma iz 1904.
godine, zatim prepiske iz 1909. godine i najzad tri
pisma iz 1912. godine ocrtavaju luk raanja jedne
ljubavi, njen puni intezitet i nagovetaj smirivanja
neobino burnih dotadanjih ljubavnih emocija.
Poetak ovog luka obeleava pismo datirano 15. juna
1904. godine, dakle onim danom koji je prethodio
sudbnosnom 16. junu kojim je i zapoela ljubavna
veza izmeu Dojsa i Nore Barnakl. Kaemo
sudbonosnom, jer upravo taj etvrtak 16. juni 1904.
godine, za mnoge, inae, ni po emu znaajan niti
izuzetan dan, oznaava datum za koji e autor vezati
dogaaje opisane na vie stotina strana u svom
romanu Ulis. Minuciozno sagraen mehanizam ovog
romana zaustavio je, u stvari, taj dan da bi otvorio
koordinate njegove vremenske totalnosti prema
horizontu univerzalnog ljudskog iskustva. U tom
smislu i moemo shvatiti poseban znaaj Dojsovog
pisma Nori upuenog nakon objavljivanja etvrtog
izdanja Ulisa. Draga Nora, pie Dojs poetkom
januara 1924. godine, izdanje koje ima puno je
tamparskih greaka. Molim te, proitaj ovako. Isekao
sam stranice. Spisak greaka je na kraju. Ovo pismo uputstvo koje stoji van toka izabrane prepiske,
predstavlja svedoanstvo o umetnikovoj elji da
izabranici svog srca prui na uvid svoje delo kojim je

ovekoveio datum njihovog susreta. Ovaj izbor se

zavrava Dojsovim pismom iz 1912. godine iji e se
parafrazirani sadraj nai na kraju autorovog prvog
romana Portret umetnika u mladosti, zavrenog, 1914.
godine, a konano objavljenog 1917. godine. Ja sam
jedan od pisaca ove generacije koji moda napokon
stvaraju svest u dui ove uboge rase, pie Dojs u
pismu iz 1912. godine, a zavrava svoj roman
umetnikovim

nepokolebljivim

opredeljenjem

za

sueljavanje sa stvarnou iskustva u cilju kovanja jo

nestvorene svesti svog naroda. Naznaena veza prvog
i poslednjeg pisma ovog izbora sa romanima Ulisom i
Portretom

umetnika

mladosti

predstavlja,

izvesnom smislu, znatno blau varijantu hipotetikih

relacija, za razliku, na primer, od vrlo vitalnih veza
koje otkrivaju jedinstven umetnikov odnos prema
ivotu, stav izraen podjednako otvoreno kako u
privatnim pismima, tako i u njegovim najznaajnijim
delima. U okviru tadanjeg viktorijanskog morala,
Dojsove aluzije i direktne insinuacije na ondanje
linosti javnog drutvenog ivota, slobodan izraz i
zahvatanje u neprikosnovene tj. tabuirane teme seksa i
ljubavi, dugo su bile prepreka objavljivanju autorove
prve

jedine

zbirke

pripovedaka

Dablinci.

Registrujui gotovo sve u svojoj okolini, Dojs je sa

posebnom panjom i zajedljivim zadovoljstvom kako
istie an Pari, unosio u svoje belenice i neumesnosti
i nepristojnosti koje razotkrivaju izvesnu situaciju u
okviru umetnikove teorije o epifaniji. Otvorenost

prema svetu, u smislu negiranja tabua, koji su

ograniavali

slobodu

jo

je

izraenija

prema

injenicama iz umetnikovog sopstvenog ivota.

Ne uzdruavajui se, a da ne primeti, dok bi neko
govorio o oseanjima i upotrebio re srce, da veruje
da se sedite ljubavi nalazi znatno nie, Dojs e uz
jedno od prvih pisama poslati Nori i pesmu engleskog
kralja Henrija osmog, poznatog, inae, po svojoj
pohotnosti i brutalnosti. Autor Ulisa e se tada
zapitati: udno je iz kakvih kaljuga aneli prizivaju
duh lepote.
Voen potrebom za odbacivanjem celokupnog
drutveno-religioznog poretka i vaeeg sistema vrlina
i konvencija, mladi umetnik e zaroniti u prirodnost i
iskrenost

sopstvenih

oseanja

esto

uzburkanih

istinskom pomamom erotske elje. Desakralizujui

odnos prema vaeim diomima morala i estetike,
otvorio je mogunost neposrednijeg odnosa prema
ivotu iz koga je izvirala sve vea pieva zadivljenost
valerima njegovih treptaja. Otvorenih ula, on se
napajao izvornim senzacijama ije je pulsiranje
usmeravao ka paganskoj resakralizaciji iskonske
snage erosa sposobne da ve ispranjene rei ponovo
ispuni novim znaenjem. Vizuelne arabeske koje u
svesti mladog umetnika urezuje njegov eros, preliju
se, ponekad, u isto samozaboravno zadovoljstvo.
elje,

pomisli

nadanje

prelomljeni

kroz

uveliavajuu optiku erotskog nastavie da pulsiraju u

jeziku jo intenzivnije i organizovanije. U tom

kontekstu nee biti teko otelovskom palidrvcetu

ljubomore

da

razbukta

umetnikovu

matu

do

eksplozije koja e besomuno teiti da opipa realnost

mogueg.

Dimenzija

fantastinog

je

linija

intenziviranja ulnog doivljaja ka prostoru jedne

integralne percepcije u kome bi poetna emocija nala
traenu potvrdu kao uslov svog neposrednijeg
otelotvorenja. Pisanje, za Dojsa, je mogunost
neizmernog otvaranja. Produavanje sopstvenih ula
preko pisama, kao svog medija, predstavlja ne samo
nain optenja ve i modus erotskog dovravanja.
Intenzivirana putem pisane rei, ljubavna oseanja se
ovim nainom i ritualizuju do stepena meusobne
uslovnosti, i egzistencijalne meuzavisnosti. Iako je u
pojedinim momentima Dojsova reenica voena
rukom boanskog markiza de Sada, ona esto ocrta i
kafkijansku spiritualnost koja ne odlikuje samo vizije,
ve nastoji da dozove samu stvarnost. Pisanje je time
dobilo i znaaj predrealnog iskustva.
Kratka idila sa Martom Flajmen, iza koje su ostala
nekoliko, jo ubedljivije svedoi o prirodi Dojsovog
doivljaja predodreenog ranijom vizijom.
Proeto erotikom, pisanje doprinosi pievoj
regresiji

do

nivoa

halucinatornog

zadovoljenja

njegovih telesnih potreba. Meutim, u prirodi je

ljubavi, kako smatra Valeri, da uzburkava u nama ono
primitivno. elja, kao stanje ivotne nezadovoljenosti
i odloene akcije, narastajui do potreba da se voli na
nain skriven iza mogunosti srama, zapoinje da

prebira pogani zvuk bestidnih rei koji rui stid i

raspaljuje sladostrasnu matu. Kriterijum lepote
postaje sama slast bestidnog izraavanja. Otkrivajui,
sa usplamtelom strau, uivanje i zadovoljstvo u ovoj
lepoti, Dojs daje svom jezikom sladostrau,
neponovljivost linog imenovanja svega onoga to je,
napokon, trebalo nazvati pravim imenom. Traei od
voljene da bude apsolutni gospodar njenog tela i due,
on udi za doivljajem njenog svetog i tajanstvenog
tela, skrivenog velom srama od drugih, izraavajui
ovu udnju najadekvatnijim sredstvima: reima iji je
zvuk

nepristojan

neodoljivost

poput
brutalnost

samog

ina.

Njihova

hrani

ivo

ognjite

umetnikove imaginacije. Ono to je Dojs izrazio u

svojim pismima antipodno je predstavi o sterilisanoj
eni. Predstava o ulnoj ljubavi i divlja pouda za
telom dovedeni su kod Dojsa do paroksizma, ali e
svoj najradikalniji i najsaetiji izraz dobiti znatno
kasnije u poznatoj Dalijevoj reenici: ovek do kraja
voli kad je spreman da pojede govno voljene ene.
Naravno, svaka potpunija analiza nezamisliva je bez
uvida u pisma i druge strane. U ovom sluaju su to
Norina pisma Dojsu koja su bila neposredan povod
uzbuenjima irskog pisca izraenim u pismima ovog
izbora. Jednosmernost predstavljene prepiske pretvara
tako jedan dijalog u uslovni monolog sa obrisom
jednog hipotetikog romana o prizorima ljubavne
enje. Obraanje drugom u cilju artikulisanja
sopstvene udnje dosee u Dojsovim pismima Nori

trenutke neobino matovitih literarnih bljeskova.

Parafrazirajui jednu Dojsovu opasku, izreenu u
samokritikoj lucidnosti, mogli bismo na kraju rei da
je u opsegu izmeu onoga to nazivamo odvratnim i
nepristojnim, ili ak i bestijalnim, i onoga to
oznaavamo

svetim,

istim

produhovljenim,

rasprostrta, esto, vrlo teko pojmiva prava realnost

Dojsovog celokupnog umetnikog bia. Ukoliko na
bilo koji nain doprinesu osvetljavanju ove realnosti,
onda se moe smatrati da je u potpunosti ispunjen cilj
objavljivanja ovog izbora iz Dojsove prepiske.