Sie sind auf Seite 1von 133

AK

LAKARI JER

GNOSTICI

Jesmo li uistinu na ovome svetu? Da nije istin


ski ivot negde drugde? Sedamnaest vekova pre
Remboa, na obalama i uliicama Aleksandrije,
gnostici su postavljali ova pitanja gledajui u
oi idolima jednog sveta u nestajanju, suoeni
sa nasiljem pobednikog hrianstva. Pitanja
aktuelna i dan-danas: nepravda, netolerancija,
samovolja i patnja i dalje ive u ovom svetu. A gde
je izlaz? Moemo li i danas da sledimo gnostiki
put da izbegnemo Zlo?
U ovom linom i originalnom eseju, ak Lakarijer ini neto mnogo bolje i vie od studije o
gnosticima: on ih susree, vaskrsava. A oni na
ovim stranicama oivljavaju, ne vie kao stano
vnici jednog iezlog sveta, nego kao saputnici
i daleki vesnici naih sumnji, naeg nepokoravanja. Nai sauesnici, ako hoete, ija iva re
stie do nas udesno nova.
ISBN flb-fi3SD7-DM-l

finim

9 788683 507047

Biblioteka
M is t ic i i G n o s t ic i

Ureuje
B r a n k o K u k i

Oprema
M ile G r o z d a n i

Zak Lakarijer

GNOSTICI

Preveo sa francuskog
M ilojko Kneevi

HPfJflHA H.'iSJ;

i:

H H lij

Hay4no

2001

CDOHfl OfltrtjeHaO CTpyHH KHaHre

28264
cnn II 32437

h h :

1AP3HA B

...
H

Recenzija
Jovica Ain
Naslov izvornika
Jacques Lacarrire,
Les gnostiques, Spiritualits vivantes , Albin Michel, Paris,
1994.
Umetniko Drutvo Gradac
tampa
Zuhra, Beograd, Vitanovaka 15
Izdaju
Branko Kuki i
Umetniko drutvo Gradac, aak-Beograd
Tira 500
Izdavanje o ve knjige pom ogla je Direkcija za kulturu i
pisanu re Ministarstva za inostrane poslove Francuske

PREDGOVOR

Ovo je snaan i originalan esej, svojevrsna poetska m e


ditacija o iezlim egipatskim gnosticima, koje je njihovo
radikalno odbijanje da poveruju u svet, onakav kakav su
prikazivali hrianski teolozi, dovelo do unitenja, kako u
Egiptu, tako i u Bosni, a koje e okonati u onim Termopilima gnostike due, u Monseguru. elim da naglasim d a je
ova knjiga blia p oeziji nego erudiciji, iako jo j je dokum en
tacija besprekorna. Njena rekonstrukcija ivota gnostika
podjednako je uverljiva koliko i pria o ivotu iezlih Etruraca, D. H. Lorensa.
Dokumenta koja posedujemo o gnosticima retka su kao
i ona o Etrurcima, a najvei deo potie od njihovih protiv
nika, to jest od crkvenih Otaca. Lakarijer se sluio tim izv o
rima asno i umeno, a n jegov esej je estoko aktuelan u
svetu koji se igra gnosticizma. Koliko je samo taj veliki p o
etski iza zo v gnostika uzvien u poreenju sa plitkim d efeti
zm om dananjih hipika! Oni su odbili da podre svet stvo
ren nesavren i usprotivili su se Luciferovoj i M am onovoj
velikoj lai, s beznadnom uzvienou trista Spartanaca.
O
autoru treba da znamo d a je sanjar i pesnik: nije ni na
unik ni novinar. Traga je i boravio je dugo u Egiptu, pro
uavajui jezike i krajolike Orijenta. Kad ivite u Egiptu, ne
mogue je da vas ne pogodi isto rij a tih naoko iezlih sekti
grupisanih okolo sredinje ideje gnosticizma, a koje su ko
nano rasejali po itavom svetu pravi hriani , ti izabrani
nebeski ljudoderi koji su nam ostavili u naslee mentalni
svet u kom e ivim o. Lakarijer nam je, slino Kivijeu, rekonstruisao gnostiko veliko ne lai o bratskoj ljubavi i njiho
vo odbijanje da podele taj svet lai sa n jegovim verskim
glavarima. Hrabrost te beznadnosti uzviena je poem a ko
joj ova sjajna knjiga odaje priznanje.
Lorens Darel

Osamnaest stolea nas deli od gnostika. Osamnaest stolea tokom kojih su ratovi, inkvizicije, lomae, u kojima su
nestali mnogi, itekako opravdali potpunu sumnju u koju su
oni dovodili ovaj svet i stvorenja koja u njemu ive. U sve
mu to nam savremena istorija servira pred oi: u sve oi
glednijem preziru prema ljudskom biu, u ideolokim lai
ma, ratovim a ili vojnim intervencijama koje se otvoreno
sprovode u korist spregnutih interesa kapitalizma i socijali
zma, u svakodnevnom degradiranju slobode, u opinjeno
sti nasiljem, u svemu tome bi gnostik, danas, video samo
umnoenu sliku drama koje je ve znao i kobni ishod vene sablazni koju predstavlja postojanje sveta i oveka, ova
kvih kakvi jesu.
Ko su, zapravo, bili ti ljudi, toliko svesni da su otvoreno
gledali pogledom lienim svakoga pratanja, toliko prijem
ivi da su do kraja osetili nepodnoljivu teskobu od pamtiveka obeavane i zanavek uskraene venosti, toliko iskreni
da su u sopstvenom ivotu prihvatali sve posledice tog pot
punog odbacivanja sveta i ostajali nepokorni, ma gde bili?
Pojam gnostik je nejasan i zaogre veom a razliita zna
enja. Ali, tokom prvih vekova nae ere, istorija mu je dala
posebno znaenje. Na istonim obalama Sredozem nog m o
ra, u Siriji, Samariju, u Egiptu, u asu kad hrianstvo tra
i sebi put, kad mnogi proroci i mesije krstare drum ovim a
Orijenta, osnivajui na sve strane zajednice kratkoga veka,
neki ljudi, kojima dadoe ime gnostici, to e rei oni koji
znaju, i sami uspostavie znaajne zajednice sabrane oko
nekolicine uitelja i posednika znanja, iz korena drugaijeg
od svih koja tada bejahu u opticaju.
Na ovom mestu mogu samo u glavnim crtama da skici
ram tu sloenu i zadivljujuu poruku kojoj emo se do tan
ina vraati itavim tokom ove knjige. Gnoza je znanje.

7
Upravo na znanju, a ne na verovanju i na veri, gnostici su
nastojali da se utemelje, e da bi izgradili svoju sliku sveta i
zakljuke koje su iz te slike crpli: znanju o poreklu stvari, o
stvarnoj prirodi materije i ploti, o preobraaju sveta kome
ovek pripada jednako neizbeno kao i m aterija od koje je
sainjen. A to znanje - roeno iz njihovog linog umovanja
ili iz tajnih pouka za koje govorahu da su ih dobili od Isu
sa ili od mitskih predaka - navodi ih da u svemu materijal
nom stvorenju vide proizvod je d n o g boga koji je dumanin
oveku. Duboko u sebi, neodoljivo, n eizdrivo, gnostik osea ivot, miljenje, evoluciju oveka i sveta, kao promae
no, ogranieno delo, greno u dubini svoga ustrojstva. Od
dalekih zvezd a do same sri naih elija, sve u sebi nosi materijalno uoljiv - trag prvobitnog nesavrenstva koje sa
mo gnoza, i putevi koje ona nudi, m ogu da pobede.
Ali, tu radikalnu kritiku svega postojeeg prati, isto tako
radikalna, izvesnost koja onu prvu podrazum eva i na kojoj
se ona tem elji: naime, da postoji u oveku neto to izmie
prokletstvu o vo ga sveta, neka vatra, iskra, svetlost koja po
rie od Boga istinitog, dalekog, nedostupnog, stranog izo
paenom poretku stvarnoga sveta, i da je zadatak ovekov
da, istrui se iz ini i priina stvarnoga sveta, pokua da se
dom ogne izgubljene postojbine, da pon ovo nae prvotno
jedinstvo i carstvo tog neznanog Boga koga nije poznavala
nijedna dotadanja vera.
U njihovom umovanju, to uverenje se iskazivalo radikal
nim uenjem koje je gotovo sve prethodne sisteme i religije
smatralo nitetnim, kao da se nisu dogodile. U z poneku
ogradu - poto su neke od svojih stavova, mirne due, po
zajmljivali iz o vo g ili onog sistema, ove ili one svete knjige moe se kazati da je gnoza, uprkos vezam a sa filozofijom
onoga vremena, duboko originalna, iva misao koja se menja.
U svakodnevnom ivotu, to odbacivanje sistema i sveta
kojim ne upravljaju ljudi nego senke, ovekolike utvare koje u ovde zvati pseudantropi - nagnalo ih je da ive na
margini svakog ustrojenog drutva, da propovedaju odba

civanje svake nagodbe s lanim ustanovama, odricanje ra


anja, braka, porodice, odricanje pokoravanja ma kojoj
prolaznoj, ovozem ljaskoj vlasti - bila ona paganska ili hrianska.
Da jo jednostavnijim recima rezimiramo temeljni stav
gnostika, recim o da, u njihovim oima, greh kojim je oka
ljano sve stvoreno i kojim je ovek pomuen u dui, u du
hu i telu, liava oveka svesti nune za njegovo lino spa
senje. ovek, senka oveka, ima samo pomuenu svest,
senku svesti. U tom e i jeste zadatak kome su se odluno premda na udnovate naine koji su sablanjavali m noge
njihove savremenike - posveivali gnostici u prvim godina
ma nae ere: izgraditi u oveku istinsku svest koja e mu
om oguiti da svojim mislima i svojim delima udahne posto
janost i strogost, nune da se izbegnu zamke ovoga sveta.
Otvorim o, dakle, prvi dosije tog velianstvenog spora
povedenog protiv itavog sveta, nebeskog beskraja, prvot
ne pomuenosti oveka, lai sistema i ustanova, i ponimo
od poetka, to znai od neba.

Spor protiv sveta


Smrt jedne jedine pele koju ubije
njena kraljica, bremenita je znae
njem koliko i masakri u Dahauu.
R. Abelio, Jezekiljeve su oi otvorene

PUKOTINA
Kad se sve zamrene raunice poka
u pogrene, kad ni filozofi vie ne
maju ta da nam kau, opravdano je
okrenuti se sluajnom cvrkutu ptica
ili privlanoj sili dalekih zvezda.
M. Jursenar, Hadrijanovi memoari

ta izaziva pogled uprt u nebo, ako ne hvalospeve, za


nos i divljenje? N ebo je ogromno, beskrajno, neprom enljivo, sveprisutno, izm ie relativnom, m erljivom , obrazac je
neizm em og. Ali, u tom saglasju, koje se smatra prirodnim,
u kom se sa istim uverenjem slave zora, zenit, nadir i su
ton, zazvone katkad neskladni tonovi. Biti ogrom an je d o
bro. Biti beskrajan je previe. Imati planete, zvezde, jeste
neosporan uspeh. Ali, imati ih na hiljade, vrveti zvezdam a,
to e rei hiljadam a oiju uperenih svake noi u svet, kao
da vrebaju nae snove, znai raspolagati preteranom moi,
sjati zastraujuim sjajem. Neto u toj nepreglednosti, to
se ukopava nem ilosrdno pravilno, to samom svojom pre
ciznou uznemiruje, pokree neki m ehanizam za koji se ne
zna koga svojim usijanim zupanicima hoe da samelje.
Nebo je, dakle, nad nama, vrvi od zvezda, sazvea, ar
hipelaga svetlosti na mranoj pozadini praznine. A ta mrana ala, ta potka tmine, ta m euprostom a sena na kojoj
zvezde izgledaju izbuene kao neke usijane pore, jesu li sa
ri njeni od m aterije ili od praznine? Da li se ono pravo ne
bo svodi na svoju svetlost, na te oi koje svetlucaju u okea1111 none tmine, ili je istovremeno ono to sja i ne sja, van a koja naas plamti, a naas gasne? Ve tim obinim p o
gledom uperenim u nebeski svod, gnostici se suoavaju sa
kra jnjom prirodom stvarnosti: kakva je to materija, as pu
na, as prazna, zgusnuta a prozirna, svetla a mrana, koja

12
ini nae nebo? Jesu li njegova ala i bezdani nitavilo, o d
sustvo svetlosti, ili su konkretna tvar postavljena izmeu
nae zemlje i dalekih svetilja koje nam zaklanja?
Za ono doba e se to pitanje initi apsurdno, u najmanju
ruku preuranjeno. Ono je, meutim, bilo utkano u samo ra
anje gnostike misli. Poto je ovek, u njihovim oima, deli svemira, poto i ljudsko telo i svemirski prostor ishode
iz iste jedinstvene tvari, oboje moraju da se pokore istim
zakonima. ovek je ogledalo u kome m oe da se otkrije
umanjena i saeta slika neba, ivi svet koji u sebi, u svom
telu i u svojoj dui, nosi i svetila i mrana ala, zone tmine
i zone svetlosti. Jesu li ta svetla i te sene razdvojena obli
ja jedinstvene tvari, ili dve tvari oprenih priroda? itavo
nae postojanje, svi nai izbori misleih primata, ivotno su
utkani u to obino pitanje. Jesu li gnostici u sjaju i uas.u
nebesa istovremeno traili i odgovor na nau vlastitu d voj
nost: nikad nijedno pitanje nije bilo postavljeno manje b ez
razlono, niti pogled upornije uprt ka zvezdama.
Zato je valjda, negda, u egipatskim noima, pogled tih
ljudi naroito privlaio nebeski deo te tame, njegova nepre
glednost, sveprisutnost, teka neprozirnost te tmine koja
skriva gotovo itavo nebo, pritiska kao zastor, taj mrani
zid koji okruuje nau zemlju, krug tmine u kom se, ovde-onde, kroz pukotine, naprsline, kroz bezdane, naziru bli
stava svetila nekog drugog sveta. Dinovski, mrani kapak
zatvara na svet i pritiska nas svojom tminom.
Mrana zidina, crni poklopac, krug tmine. A iznad, u
drugom krugu, svetlost planeta, zvezda, svih nebeskih sfe
ra. Oko vidi taj drugi svet zahvaljujui svetlim takama ko
je ocrtavaju sazvea u potki tmine, kao svetlucava ipka
koja ara tkanje kosmike noi. Zato l i j e bie - bog ili demijurg koje je tako otvorilo zastor naeg neba, izvezlo te
zagonetne tepove koji podseaju na oblike bliske naem
svetu? Zato to su, bez ikakve sumnje, znak neega, crte
nekakve zamisli, poruke ili simboli rasuti po nebeskom svo
du. Tako jedna gnostika sekta, perati (zagonetno ime ije

13
je znaenje oni koji su preli ), u sazveu Zm ije ili Zm a
ja otkriva sam smisao postanja kosmosa. udno sazvee,
jedn o od najveih na severnom nebu, a opet, je d n o od onih
kojim a se poklanja najmanje panje. N je go v obris krivuda
izm eu Velikog i M alog medveda, rep mu se gubi put Bli
zanaca, trouglasta glava stremi nebeskom polu. Obris mu
nema geometrijsku preciznost M edveda, ni otm enost Labu
da, niti tanost korpiona. Ali, kad se vidi onako sklupano
oko sevem og pola, kao da sisa pupak nebeski, ubrzo se
shvati da je simbol neega viega.
Perati, koji su upravo u Zmiji videli prvog gnostika sve
ta, on og koji je uvao iskonsko znanje i pokuao da ga pre
nese prvom oveku u vrtu Edenskom, otkrili su u tom e sa
zveu sliku iskonske Zm ije i njen upliv u ljudsku sudbinu:
Ako neko ima oi koje umeju da vide, digne li p ogled go
re, ugledae krasnu sliku Zmije sklupane na sam om poet
ku neba. I shvatie da nijedno bie, ni na nebu, ni na ze
mlji, ni u paklu, nije nastalo bez Zm ije.
Tako te figure kazuju iskonsku povest sveta, kao znako
vi koje valja odgonetati, poto svi imaju svoj zem aljski pan
dan. Visoko gore, velika Zmija sklupana u korenju neba.
Na zemlji, Edenska zmija, sklupana u korenju D rveta Zna
nja. Nebo - kao to govore biblijski mitovi, koje su gnostici
esto tumaili onako kako ih tumae m oderni m itolozi, tra
ei da u njima proitaju skriveno znaenje (danas bismo
rekli nesvesno) koje se provlai kroz slike, sim bole i analo
gije - nebo je prvi izvo r znanja.
Ako bismo gnostiku kosmologiju hteli da izrazim o savrem enim jezikom , m ogli bismo rei da prvi krug zapravo
predstavlja sunev sistem, a drugi galaktiki sistem kome
pripadamo. Ali, gnostici su zamiljali da iza dru gog ima jo
krugova - iji broj varira - sve do poslednjega koji je izvor
i koren itavog svemira. Ti meusvetovi, ti krugovi raspo
reeni jedan za drugim do krajnje granice sveta, nama su
potpuno nevidljivi. Intuicijom, ili radije otkrivenjem , gnozom, gnostik spoznaje da oni postoje. Jer, kod njih je oito

14
po sredi ista mentalna konstrukcija, p iilia io samosvojna,
koja, poput sistema fiziara jonske kole u Grkoj, poiva
na jednoj apriornoj viziji svemira.
M oglo bi se rei da ti drugi svelovi, naslueni, proniknu
ti gnostikom spekulacijom, predstavljaju u osnovi ono to
moderna astronomija zove maglinama, spiralama i izvangalaktikim skupovima. Taj svet iza drugog kruga, iza sta
jaih planeta i sfera, jedan gnostik kakav je Vasilid, inae
zove nadkosmiki svet. U njemu prebiva Vrhovno bie, Prabog, posednik svega to postaje, svedritelj, u koga je za
metak svega, svih sila i moi, isti i jasni oganj u kom e jo
poiva klica svega to je, potom, palo u donje krugove (supraluname i sublunarne) i postalo tvar iva i neiva, obli
ja, ovaploenja, kamenje, drvee i plot. Vidim o da ono to
sve te svetove razdvaja jesu etape teine. Kao to seme oveka, siuni, nevidljiv zametak jed va merljive teine, raz
vijajui se raste i postaje tei, tako i prapoetno seme, p o
tencijal nadkosmikog sveta, kad pada u donje svetove, d o
bij a teinu, sve guu i guu tvar.
Izgleda, dakle, da za gnostike postoji vie stanja m ateri
je : ognjeno, vrhovno, koje je stanje nadsveta, i stanja koja
odgovaraju razliitim krugovima, a koja se smenjuju onako
kako se seme materijalizuje i ispunjava tamom, neprozirnou, teinom. Naa vlastita materija, materija zem lje, bilja
ka i ivih bia, jeste neto kao n eizm em o otealo seme eterikih estica nadsveta. One su, postepeno, padale ka nama
posle jedn e prapoetne drame koja je sva povest nae vaseljene, kao praina, kr, estice koje se lagano taloe na dno
morskih bezdana formirajui sediment. U oima gnostika,
sva iva bia naeg sveta jesu talog izgubljenog neba.
A sa dna tog mranog mora, od blistave povrine viega
sveta, ovek ne vidi nita drugo nego varljiva oblija, p ro
lazne odsjaje, nestalne utvare nalik svetlucavim ribama ko
je jedine osvetljavaju hiljadugodinju tamu bezdanih dubi
na. A naa materija, zato to je teka, mrana, najtea i naj
mranija od svih, istovremeno je i najmanje dinamina,

15
najnepokretnija, zbijena i teka poput atoma svedenih na
jezgra.
Nepokretnost, ledena hladnoa materije i ploti lienih
prapoetnoga ognja, to neizbeno tee onoj apsolutnoj nu
li koja je u svetu studeni poslednja etapa smrti m aterije.
Posledice ove slike sveta rascepljenog na vie univerzu
ma od kojih je poslednji - na - potpuno odvojen od osta
lih zidom guste tmine, oito su radikalne. Teina, studen i
nepominost su istovrem eno nae stanje, naa sudbina i na
a smrt. Predati se teini, poveavati je u svakom smislu re
ci (unoenjem hrane ili raanjem, je r sa svakim roenjem
zem lja jo vie otea ), znai pripom agati toj zloudnoj sud
bini, zapeatiti prvobitni pad kojim je ona izazvana, sudelovati u smrtonosnom inu koji vri onaj ili oni koji su p ro
uzrokovan taj tragini rascep. M odernim term inim a ree
no, to znai poveavati anse onom e to se zove entropija.
Zanim ljivo je uvideti da su, na jed a n oigledno nepotpun i
uopten nain, gnostici naslutili da materijalni svet sudbin
ski tei inerciji. Zato je zadatak gnostika da se p on ovo uspne uz kobnu strminu, u doslovnom i u prenesenom smislu,
da pokua da preskoi taj zid koji razdvaja, da se, postepe
no gubei teinu koja tui i telo i duu, ponovo d om ogne
viega sveta, iz koga nikad nije ni trebalo pasti. Ukinuti ili
olakati svu tvar o vo g sveta, to je bio udnovati cilj kom e
su se posveivali gnostici.
to se tie razloga tog prapoetnoga rascepa, to g radi
kalnog razdvajanja izm eu svetova, kojim smo osueni da
ivim o u najmranijem krugu, i to g pada koji je oveka ui
nio zatonikom strane materije, o tom e u zasad rei tek
par rei. Ako ne ba u nekom odreenom trenutku, a ono
negde u osvit vrem ena, u zoru semena, u devianstvu m o
gueg, jedan od itelja nadsveta, bog, demijurg, aneo ili
<on (term in koji se esto javlja u gnostikoj kosm ologiji i
koji oznaava veno, ivo i olieno b ie), jedn o od tih bia
porem etilo je ravnoteu virtualnosti, omakom, iz oholosti
i Ii nepromiljenosti, uplelo se u tok stvari i izazvalo p om et

nju, potrese, greve ognjene tvari, to je dovelo do njenog


postepenog kvarenja i pada ka niim krugovima. Svet u
kome ivim o, ne samo da je mraan, teak i vien za smrt,
nego je prevashodno svet prouzrokovan velelepnom splet
kom, nepredvien, neeljen, u kom e je sve krivotvoreno,
gde je svaka stvar i svako bie ishod kosmike zabune. U
tom kovitlacu greaka, u tom padu i sveoptem brodolom u
istorije materije i oveka, mi na zem lji smo pom alo kao
brodolom nici osueni na venu samou, zatoenici plane
te, rtve kosmike nepravde. Zvezde, eter, eoni, planete,
zemlja, ivot, plot, neiva tvar, dua, sve je upleteno u tu
kosmiku sablazan.
Sreom, naprsline, pukotine koje sjaje u nebeskom zidu
nae tamnice pokazuju mogui put za bekstvo iz nje. U zvezdanoj noi, gnostik zna da nije nepovratno izgubljen sva
ki dodir s gornjim krugovima i da, m oda, m oe da pobedi, da razbije iskonsko prokletstvo koje je uplelo podvalu u
igru ovoga sveta, da nas odbaci daleko od iskri i ara nad
sveta, u zamraeni krug u kome ivim o, krug mranoga
ognja .

MRANI OGANJ
Nepravda vlada vaseljenom. Sve to
se u njoj gradi, to se razgrauje, igosano je peatom gnusne propadljivosti, kao d a je materija plod ne
ke sablazni u okrilju nitavila.
E. Sioran, Kratak pregled raspadanja

Znati nae stvarno stanje, znati pod kakvom smo ude


sno gustom tm inom , m noinom talasa i uzastopnih krugo
va osueni da ivim o, u kakvim peinam a i u kojim m or
skim bezdanim a vegetiram o, atrofiram, bespom oni, kao
oveje ribice, slepi crvi to ive u ponorima, g o li i beli, jo
tanije albinosi, je r i belo je ve boja, znati to jeste prva eta
pa gnostike misli.
Tim otrim p ogledom koji su okretali nebu, gnostici su
gledali i ovu nau zemlju. Tlo Egipta, saeeno sunevom
jarom, sainjeno od pustinja i od bezvodnih planina ili, u
dolini Nila, m uljevitih barutina, oblasti gde vrvi iv o t u ko
rovu, m oe biti d a je rodilo te slike koje su oni gradili o na
oj planeti. Jer, t a je zem lja oblikovana otrim kontrastima,
bespotednom borbom izmeu zaslepljujue svetlosti dana
i ledene none tmine, kao da ni sami elem enti nisu m ogli
nita drugo n ego da se sukobljavaju jed n i sa drugim a, da se
bore u krugovim a vremena.
Pamtim jed n u nonu etnju, u ranu jesen, u okolini
Aleksandrije. Z vezd e su sjale udesno jasno. Sa zem lje se
dizao ka nebu oblak isparenja s kojim su se m eali smolali ambrini m irisi movara. To kristalno nebo, tako isto
da nijedna zv e zd a nije treperila i to tlo iz koga bije jara,
iz koga ivo t prosto kulja u m lazevim a, p ok aziva lo je dva
nepom irljiva lica stvarnosti: hladnu nepom inost nebe
skog beskraja i zbrkani vrtlog u kom e, pom eana sa ze-

18
maljskim znojem , trepti izm aglica vonja i sm radova trule
materije.
Ali, uistinu, ni nebo, ni zemlja, ni vonj, pa ni, s one
strane ovih osnovnih datosti, zbrka istorije i porem eenost
sistema, u vrem e u kom ivljahu gnostici, ne m ogu ba sa
svim da objasne taj nem ilosrdni pogled uprt u na svet.
Osea se da je njihovo vienje zem lje i oveka bilo dikti
rano jedn im optim oseanjem spram m aterije, punim ga
enja, ali i opinjenosti. N ije da su bili nesposobni da osete lepotu sveta ili neba. Jedan mladi aleksandrijski gnostik, preminuo u sedamnaestoj godini, Epifan, napisao je
o zemlji, o suncu, pravdi i ljubavi jedan od najzanosnijih
tekstova koji se m ogu zamisliti. Ali, ono to ih nadasve opseda u prisustvu takve materije, njene neprozirnosti, nje
ne gustine, tein e (a tu teinu, tu materijalnost, prozirali
su i u vazduhu samom, i u naizgled najtananijim stanjima,
treperenju vode, pustinjskom vetru, svetlucanju zvezd a),
ono to ih opseda jeste nepodnoljivi oseaj da je ta paralizujua m aterija proizvod greke, devijacije kosmikih
struktura, da je samo imitacija ili karikatura prapoetne
materije vieg sveta. Otealost, ukoenost suena svemu
to ivi i to postoji - od vazduha do kamena, od insekta
do oveka - jeste nedopustiv okov, nepodnoljivo proklet
stvo. A posledice su toga viestruke. Jer, teini same m ate
rije, nezgrapnosti ivih tela, kobno se dodaju otealost i
nezgrapnost duha. Nae je miljenje igosano istim ogra
nienjima kojim a i nae telo, udara o iste zidove, tea i
samo pod istim pritiskom. To teanje duha - inherentno
materiji od koje smo sainjeni - veina gnostika doarava
la je prostom i reitom slikom: slikom sna. Za svest je san
ono to je teina za telo: stanje smrti, inercije, okamenjenost psihikog. M i spavamo. Provodim o ivo t spavajui. A
samo oni koji to znaju mogu, ipak, da se ponadaju da e
da razbiju te zidine inercije duha, da probude u sebi iskru
koja, svemu tom uprkos, poiva u nama, kao pukotina u
telesnoj tmini.

19
Probuditi se, biti budan, bdeti, izrazi su koje stalno su
sreemo u gnostikim tekstovima. Ako je H erm es jedan od
omiljenih b ogova njihovoga panteona, to je zato to je u
punom smislu Probuen, onaj kom e je jo H om er pripisivao
mo da svojom zlatnom palicom usnulima otvara oi . A
poto je, u drevnoj m itologiji, Hermes bio i ono to se viso
koparno naziva psihopomp, to e rei pratilac dua u car
stvo mrtvih (g d e ih je vod io do suda trojice paklenih) smatran je i onim koji, ak i u carstvu seni, dri oi irom otvo
rene kao iv, i ostaje budan i u srcu smrti. ta, inae, vrede
imena i atributi onih koje su gnostici uzdigli u rang Inicija
tora? Ono to je vano jeste da se, iza zavrzlam a m itologi
je ili teorijskih sistema, proita postojanje i traenje tano
odreene askeze i moi: drati oi otvorene, odagnati san,
probuditi se u punoj svesti o samome sebi.
Ako su, dakle, gnostici smatrali san najzlokobnijim sta
njem ivota, to nije bilo samo zato to je san prividna smrt,
nego i zato to on podrazum eva vraanje nepom inom ,
preputanje sveoptoj inerciji sveta. Endimion, m laani i
lepi pastir iz grke m itologije, koga je Selena, Luna, zatekla
icdne noi kako spava i u kog se tako ludo zaljubila da je
preklinjala Zevsa da ga nikad ne probudi - tako da je Endi
mion ostao ven o mlad, ali je to platio veitim snom - taj
prerano Usnuli, taj iv Balsamovani bio je za gnostike slika
i prilika naega stanja i dokaz oite izopaenosti b ogova ili
lanih bogova odgovorn ih za svet. Primorati m ladoga, lepoga oveka da nikada vie ne oivi, a ne ubiti ga, zar to ni
je vrhunac sadizm a koji samo bog m oe da zamisli, je r je
duhovno oprem ljen bolje nego ovek? Eto na ta nas je pri
silio odvratni dem ijurg, ogavni eon koji je, u prapoecim a
vremena (koje je , uostalom, kao i teinu, m orao prouzro
kovati upravo on, poto je vrem e, za gnostika, stanje svoj
stveno prokletoj tvari), izopaio povest sveta: da itav ivot
prespavamo i ne znajui, a da nas toga, kao ni Endimiona,
i h * izbavi ni sama smrt.

20
Drugim recima, izgleda oigledno bar to da je na svet,
svet mranog ognja, prostor zla. Taj termin ovde ne treba
razumeti u moralnom, nego u biolokom smislu. Zlo je po
stojanje same materije, kao parodije stvorenja, krivotvore
nog ureenja prvobitnoga semena; ta usnulost due nago
ni nas da kao stvarno prihvatamo ono to je tek varljivi svet
snova; to su sve datosti - danas bi se reklo sve strukture naeg svagdanjeg sveta. On iz svake svoje pore izluuje zlo,
a nae misleno bie vezano je za zlo jednako neizbeno kao
to je nae fiziko bie vezano za ugljenik naih jedara. Na
ovoj razini, naravno, hvata nas neka vrsta vrtoglavice dok
u uasima m ogueg sveta prebrajamo ravanja tog metastaziralog raka. Kupamo se u zlu kao u nekom zagaenom
moru i nikakav deterdent due - ako ne, upravo, onaj
koji predlae gnoza - nije sposoban da nas od njega opere.
Otud tem eljno iskvaren karakter svih ljudskih preduzea i
ustanova: vrem e, istorija, vlast, drave, religije, rase, naci
je, svi ti pojm ovi, svi ti sistemi koje je stvorio ovek, okalja
ni su tim prvotnim nedostatkom.
Sta god da su o tom e rekli brojni istoriari gnoze, veruje m da su neki gnostici do tih prilino obeshrabrujuih za
kljuaka doli pre razboritim posmatranjem prirodnoga
sveta i ljudskoga ponaanja, nego primenom nekakvog si
stema. I najbeznaajnija injenica terala ih je da misle da
nam se zle sile neprestano obruavaju na glavu. Tako je i
najprostiji, pritom i najneizbeniji fenomen, fenom en is
hrane, m ogao za gnostike da bude tipian primer toga zlo
kobnog ustrojstva: jer, ishrana, odravanje ivota, znai
upravo smrt drugih ivih vrsta. Svako roenje, svako pro
duenje ivota iri polje smrti. To je beskonani krug, je d
nako vrtoglav kao i zvezdani kovitlac ili tok vremena.
U tom beskrajnom krugu, ve prosta injenica da ivi
mo, diemo, hranimo se, spavamo, snevamo, ukljuuje po
stojanje i irenje zla. Ono to e darvinisti kasnije nazvati
borbom za opstanak i prirodnom selekcijom, ukazivalo se u
oim a gnostika kao oigledan dokaz tem eljnog nedostatka

21
sveta. Ali, ta uroena mana u kojoj su Jevreji i hriani videli otisak istonoga Greha, dakle, odgovornost sam oga oveka, gnosticima se, naprotiv, ukazuje kao stanje nam etnu
to oveku. Ovaj nema ama ba nita sa prokletstvom koje
ga pogaa: istinsku odgovornost za to snosi onaj izopaeni
sadist, demijurg, koji se drznuo da, do najsitnijih p ojed in o
sti, zamisli jedan ovako surov svet.
Jer, konano, da je ovaj svet delo dobrog i pravedn og
Boga - a ne nevetoga i u biti zloga dem ijurga - onda bi
tom bogu trebalo pripisati najpodlije misli, najsramnije
snove, neizrecive primisli. Kako bi jedan vrh ovn i B og m o
gao da zamisli neverovatne spojeve, m ehanizm e, razara
nja, pokolje, unitavanja, koji ine ivot sam? K akav bi izo
paeni duh m ogao, za parenje bogom oljke, da smisli da
/,enka mujaku otkida glavu i da ga prodire? K akvo je bi
e n eizm em oga sadizma m oglo da izm isli um rtvljujui
ubod ose peskorovke u telo gusenice koju larva k rilatog inickta guta ivu? Ko se drznuo, samo da smrsi pu teve kopulacije, da smisli onaj ogavni seksualni organ u kornjae kloaku? Koji je paranoini dem ijurg doao na ideju da stvoi i bonelije, morske crve ija enka, stotinu puta m anja od
mujaka, ivi u jednjaku svoga partnera, ako se partnerom
moe nazvati monstrum u kom e ona parazitira, a da to i ne
/.na? Ko je odredio, predvideo, osigurao sve te nastrane
procese, skrajnute puteve, mnogostruka ravanja ivota?
Naravno, ja se ovde, nam em o, izraavam savrem enim
iiminima. Gnostici, bez ikakve sumnje, nisu poznavali
obiaje peskorovke, bogom oljke, niti bonelija. Ali, svet pri
rode njihovog vrem ena nudio im je druge, ne tako suptiliu\ ali isto tako uverljive prim ere sveopte niskosti sveta. I
umio postojanje seksa nije m oglo da bude nita drugo neK >i/um nekog neurasteninog bia, i nije sluajno to to su
ih I i psihoanalitiari otkrili u gnostika stav spram raanja i
piouenja vrste udnovato blizak njihovom vlastitom .
( )vaj inventar ravanja zla, planetarnog raka koji razjeI i v<* do samog neba, koji proim a sve nae elije, sve na

e misli, moi emo podrobno da nastavimo u drutvu sa


mih gnostika. Za sada, izgleda da smo usvojili da je krug
mranoga ognja u kome poiva naa zemlja, pre svega, pro
stor zla, suptilnog, molekularnog zla koje pada sa zvezda
poput none rose, prekriva i brie sve, ak i nae miljenje.
Kako onda da se, u ovom e svetu izjedenom tom nebe
skom rom, koga od carstva svetlosti razdvaja prava vaseljenska reza, gnostik ne osea isto kao robija deportovan
na neku prokletu planetu, izgnanik, tuin izgubljen usred
neprijateljski nastrojenog sveta?

TUIN
Ali, velika, mrana anti-sunca, izvo
ri istine u potki sutastva, na sivoj
kopreni nebeskog svoda, pojavljuju
se i nestaju i jedna usisavaju druga,
a ljudi ih zovu ODSUSTVA.
Rene Domal

Kad danas, u politiki najangaovanijim publikacijama,


itamo inventar oblika eksploatacije i otuenja oveka, od
mah zapaam o jednu injenicu: re je o neophodnom in
ventaru i nunom razotkrivanju nepravdi koje ovek trpi,
ali su oni uvek ogranieni - jer, takva je ideologija, nova m i
tologija naega vrem ena - samo na svoje drutvene i poli
tike aspekte. Kao da bi, uprkos on om e to nam na sve stra
ne pokazuje vie od pola veka iskustva socijalizma, neka
promena ograniena samo na oblast politike ekonom ije i
proizvodnih odnosa m ogla da rei nae stvarne problem e!
Izgleda prosto, oigledno, nepobitno, da se danas, kao i
u vrem e gnostika, jasno vid i da je otuenje oveka global
ni problem ije reavanje zaista podrazum eva na prvom
inestu otklanjanje njegovih ekonom skih, drutvenih i p oli
tikih uzroka, ali koji upravo nastaje - a ne nestaje - u tre
nutku kad se prevazie taj prvi stadijum. Kad u dananjoj
Francuskoj zamiljam oveka kakav je bio Vasilid, Valentin
ili Karpokrat (gnostici o kojim a em o kasnije podrobno g o
voriti), vidim ga potpuno rastereenog svakog politikog
miljenja ili, naprotiv, potpuno ukljuenog u revolucionar
nu bitku naeg vrem ena (ta dva stava bi za njega bila dva
identina oblika jedn e te iste askeze), kako na ulici deli let
ke sa potpisom Proleter zvezd.an.og beskraja, nadilazei, m e
dni im, i uznosei tu borbu u okvire danas jedva pojm ljive,
poto bi istinski revolucionarna za n jega smela da bude je

24
dino potpuna borba koja zahvata samu prirodu naeg pri
sustva u ovom e svetu. Izmena proizvodnih odnosa, preo
braaj prirode ekonomske razmene i prometa dobara, bez
vezivanja tih promena za jednu askezu koja se istovremeno
sprovodi u duhovnom ustrojstvu oveka, doveo bi, u njhovim
oima, samo do zamene jedne vlasti drugom, dakle jed n og
otuenja drugim otuenjem, jo opasnijim, je r bi se sma
tralo ukinutim.
Gnostici nisu bili nesvesni svega toga, bar ne vie od
drugih ljudi, i uveren sam da su dobro znali koliko je takvo
stanje m oglo da pogaa duh osetljiv na materijalnu bedu
sveta. Ali, uprkos njihovom stavu koji se nije obazirao na
oblast drutvenog, bili su, definitivno, jedin i koji su uvia
li i politike implikacije svoga poloaja. Jer, ta su tokom
tih vekova inili hriani? im su bili priznati i prihvaeni,
im je i Rimsko carstvo postalo hriansko, pourili su re
presijom da nametnu vlast (progonei svoje stare protivni
ke, oni, negda progonjeni) i da, vie nego ikad, daju za pra
vo gnosticima koji su u svakoj vlasti, kakva god ona bila, videli izvor otuenja. tavie, da se posluimo dananjim je
zikom, hriani su regenerisali ferm ent pobune ljudske
bede time to su ubeivali siromahe i eksploatisane da e
oni biti prvaci na nebu, tako da bi ovo poslednje, u perspek
tivi hrianske eshatologije, pre bilo neto kao aurno polje
jedva zam islivog svoenja rauna o kom e Apokalipsa pru
a tek bledu ideju.
Hriani su, svojom kompenzatorskom i trojakom m i
tologijom , do kraja izvrdavali svakodnevne problem e svoga
vremena i pom ogli su da do dana dananjeg preivi m ire
nje sa svim drutvenim nepravdama i pokoravanje usposta
vljenoj vlasti (i to sa puno razloga, poto je vlast bila upra
vo njihova). Gnostici su, pak, vazda propovedali nepotinjavanje vlasti, ma kakva bila, hrianska ili paganska, jer
za njih izm eu jedne i druge zapravo nije bilo nikakve raz
like. Hrianstvo je odbijalo sine die - i sam izraz ovde po
prima jedn o sono znaenje, sasvim prikladno eshatolo-

25
kim nadanjima o ukidanju vrem ena - reavanje trenutnih
problema. Nasuprot tome, gnostici su bili jed in i koji su za
uzeli stav logian, istini za volju osoran i radikalan, ali u
skladu sa onim to su oseali u dui: da su, kao tobo-m islei primati, stvorenja potpuno otuena do poslednje svo
je m odane elije i osuena na potpuno potinjavanje sve
dotle dok, najpre, ne postanu svesna dosega svoje trom osti
i svoje usnulosti.
Dakle - da reim o ovaj problem i da preciziram o m ilje
nje gnostika ili, bar, nain na koji ja vidim njihovo miljenje
- sve ustanove, svi zakoni, vere, crkve, vlasti, jesu lakrdije,
klopke, odravanje hiljadugodinje podvale.
Ponovim o ukratko: mi smo izrabljivani u vaseljenskoj
razmeri, proleteri dem ijurga-delata, roblje prognano u
svet sutinski podvrgnut nasilju, ta log izgubljen og neba, tuinci na naoj vlastitoj planeti.
Biti tuin, u prvobitnom smislu rei, znai biti za druge
strano bie. O vde se ne igram recima, je r upravo je tem elj
na otuenost oveka navela gnostike da razmiljaju o nje
govom poreklu i n jegovom statusu na zem lji. Taj term in iz
raavao je u njihovim oim a prirodni nesklad izm eu virtu
alnoga oveka nadsveta i prom aenoga stvorenja, imitacije
oveka koju je dem ijurg nainio i pustio je da padne u krug
mranoga ognja. Stanje tuina jeste, po prirodi, lano sta
nje. Niko ne m oe da bude tuin, osim u odnosu na neko
ga netuina. A u drevna vrem ena, onaj koji se tuinu su
protstavljao politiki, graanski, ljudski, bio je starosedelac. Starosedelac je Atinjanin roen u Atini, Aleksandrinac
roen u Aleksandriji, ukratko, graanin, ali i vie od toga:
ovek roen upravo na tom tlu, koga za n jegov rodni kraj
vezuju neraskidive bioloke veze. Svaki tuin je , na neki
nain, starosedelac nekog drugog tla. Tem eljna razlika ko
la gnostike razdvaja od njihovih savremenika jeste ta to,
/.a njih, njihova rodna gruda nije zem lja, nego izgubljeno
nebo, sauvano u njihovom pamenju: oni su starosedeoci
drugoga sveta. O datle ono oseanje da su pali na nau ze-

26
miju kao stanovnici neke daleke planete, da su promaili
galaksiju, i da ude da se vrate svojoj pravoj vaseljenskoj
otadbini, blistavom nadsvetu koji svetli iza dinovske
mrane reze. N jihova iskorenjenost nije bila geografska,
nego planetarna. I tretirati ih - kao to je bio sluaj - kao
tuince u graanskom ili politikom smislu rei, m oglo se
samo u smenom nesporazumu, kao kad bismo, recimo,
Marsovcu ili bilo kom e drugom vanzemaljcu izdali dozvolu
privrem enoga boravka. Za njih, iako su oni jedin i to znali,
i svi drugi ljudi bili su u istom poloaju i itava ljudska za
jednica bila je u tom kosmikom izgnanstvu u galaktikoj
zabiti gde smo baeni u zemaljsko blato.
Gnostici su to m orali oseati utoliko snanije to su i sa
mi, u vremenu u kom su iveli, osnivali marginalne zajed
nice, tue, u najuem smislu rei, oveanstvu tuinaca
oko sebe. M ora biti da im se inilo besmisleno da kau za
sebe da su Egipani, Grci, Rimljani, Sirijci. Uostalom, nije
sluajno to to su se gnostike zajednice obrazovale samo u
onim gradovim a njihova vrem ena koji su imali kosmopolitski karakter: Aleksandriji, Antiohiji i Rimu. N e m oe se za
misliti gnostik u Galiji ili Germaniji. Njihova vlastita iskore
njenost m ogla se slobodno hraniti u tim gradovim a u koji
ma su se meali najrazliitiji etnosi i u kojima su se, izm e
u I i IV veka nae ere, dogaale najvanije prom ene m e
diteranskoga sveta. Bilo je tu istorijskoga humusa koji je
opravdavao gnostiko oseanje izgnanstva, sudbine plane
tarnoga tuina. Jesam na ovom e svetu, ali nisam od o vo
ga sveta, najjednostavnija je gnostika formula. Ona savr
eno saima oseanje zatonitva u bezdanu vaseljene, na
planeti i u telu sainjenim od molekula nagomilanih u naj
sumnjivijim kombinacijama, zbrkanim, nerazmrsivim smeama koje, nekako, ine materijalni oslonac nae duhovne
samoe. Demijurg, izopaeni sadist, odgovoran za ovaj svet
i za na ivot, smislio je da nam tim nem oguim kombina
cijama molekula, tim nerazdvojivim smeama materije,
onemogui ili uini krajnje neizvesnim svaki pokuaj bek-

27
iva iz telesnog, zem aljskog zatvora. Dakle, problem je
prost i polako poinjem o, ako m oem o tako da kaem o, da
vidimo pomalo jasnije u kosmikoj tmini: o v e k je d oivo t
ni izgnanik na planeti koja je tamnica naroda, u telu koje je
Iumnica due, starosedelac nevidljivog, izgu bljen og sveta.
Ove slike ili o ve definicije odaju utisak stalnog pon avlja
li j;i. U tekstovima u kojim a opisuju ovekovo stanje, gnostici se neprestano ponavljaju, kao da se i tu sudaraju sa tamilikim zidovim a rei. Izrazi kojima oznaavaju ovaj svet
svode se na nekoliko formula koje se vraaju iz asa u as:
"hermetiki zatvorena tvrava ; tam nica , kloaka , ka
ljuga , pustara . Isto vai i za ljudsko telo: ono je grob ,
teki plat , lanac , uljez , otrovano m ore , vam pir .
I.storija oveka ponavlja, gotovo podrobno, prapoetnu dra
mu i farsu kosmosa. o v ek je, kao i svet, stvorenje prom a
eno, alosna imitacija, privid oveka, lani ovek ili, antro
poloki reeno, pseudantrop. U njemu je k rivotvoren o v i
dljivije nego u kosmosu, je r je ljudsko telo b lie - pristu
panije - od svetlosti dalekih zvezda. Ponovim o, dakle, to
je mogue prostije, iz kog smo zapravo razloga o vo to je
smo, naime, uljezi u telu koje nam ne godi.
U poetku, u svetu mogueg, u jasnom e umu istinitog
Iloga poslednjega kruga, zae se slika oveka, m ogu eg o
veka, misaoni obraz on og kog e jed n o g dana, m oda, isti
nit i Bog uiniti stvarnim. Ugledae sliku dem ijurzi, arhonli, ili aneli donjega kruga. Kako? Zato? Tajna. A li, videe
je i bie kao zaslepljeni svetlom, snagom, lepotom , smislenou, to izvirahu iz tog Antroposa u misli zaetog. Zato
odluie da se ugledaju na nj, da ga krivotvore.
Satumin, gnostik koji je propovedao u Antiohiji u vrem e
I ladrijanove vladavine, izgleda d a je neto jasnije v id eo taj
kljuni trenutak nebeske praistorije nae rase. On nam pre
nosi da su aneli-demijurzi, pred tom arobnom vizijom ,
namah uzviknuli: Nainim o oveka po uzoru na tu sliku.
Irionue na posao, uzee ilovau i nainie oveka. Ali, m o
e li se nazvati ovekom alosni stvor koji oive u njihovim

28
rukama, to nago stvorenje nalik oveku, ali nesposobno da
stane na mlitave noge, koje leae na tlu grei se kao
crv ? Jer, takav bejae na predak. Istini za volju, ova slika
je danas, bez sumnje, izgubila sablanjujui karakter koji je,
negda, morala imati za negnostike, proete spokojstvom bi
blijskih slika. Jer, tako predstavljen, kako se nespretno ko
prca u maternjem blatu, u mranoj bari , taj ovek, ili pret
hodnik oveka, posve je liio na nekakvog vodozem ca. Ko
god je ikada video rekonstrukcije prvih vodozem aca koji su
izlazili iz vode da se dom ognu vrstoga tla, ko god je video
ihtiostegu, sejmuriju ili ofijakodona, ta stvorenja iz Sekundara, koja ve najavljuju kopnene reptile, nai e da je ovaj
prethodnik oveka, sve u svemu, morao liiti na njih. Sa e
ljustima jo umazanim glinenom jalovinom , sa udovim a tek
formiranim, ali nesposobnim da dre telo, isputajui uzne
mirujue krike, jedva da je i liio na blistavu, boastvenu
sliku od koje je potekao. Ali, istiniti Bog, videvi tu greku,
taj uas, kako gm ie po zem lji pretei da je nastani, saali
se na nespretnost anela. U tog cvileeg crva udahnu on
iskru ivota koja mu namah pom oe da se pridigne i da p ro
govori. Tako se rodi homo bipedus et loquens. Tim e se obja
njava naa dvostruka priroda: mi smo neto kao uspravni
crvi, bivi vodozem ci prepravljeni pratanjem istinitoga Bo
ga i darovani iskrom, deliem svetlosti Vrhovne moi.
U tom stadijumu gnostike antropologije, moral, koji
prirodno sledi, istie, takorei, pravo sa izvora. Ono to nas
ini tromim, od ega team o, to nas uspavljuje, jeste ta
kloakalna jalovina, ta borborijanska tvar iz koje smo istrg
nuti, a naroito taj form alni nedostatak naega ustrojstva
koji nas ini nesposobnim da izvrimo predvieni zadatak
- gnusno izneveren uplitanjem vetaca-egrta. Samo iskra
ivota koja poiva u tom trulenom e telu, ako je hranimo,
ako je raspirujemo, ako je razgorevam o prikladnom aske
zom, m oe da olaka teki okov naeg tela.
Ali, izgleda da nikada nismo izveli sve logike posledice
proste injenice da smo stvoreni od gline. Jer, glina, po pri

29
rodi, ne proputa vodu, niti vazduh, pa je i ljudska dua koja potie od gline, kao god i telo, samo od fin ijeg zrna,
rekli bismo - i sama nepropusna ili jedva propusna za sve
ilost nebesku. Poput onih porcelanskih filtera koji se kori
ste za izolovanje virusa, naa dua, u najboljem sluaju,
proseje poneku esticu svetlosne tvari s nebeskih visina, a
oveku treba m nogo budnosti i bdenja, asketskih tehnika,
da uhvati tu prvotnu svetlost i da je izoluje iz zvezd an og
mulja. Usudimo se, dakle, da polazei od ovih ekstrapolacija (koje se, naravno, u gnostikim tekstovima nikad ne
nalaze u ovom obliku) izvedem o neto precizniju defin ici
ju oveka: uspravni crv, opskrbljen boanskom iskrom za
hvaljujui kojoj je postao dvon on i sapierts et loquens, i du
om, finim sitom koje prosejava sjaj nebeskih visina. ove
ku je cilj da skuplja i da uveava tu nebesku svetlost, da je
sabira u sebi i da tako stie neku vrstu besteine, da njome
pobedi tromost svoga tela, da se vrati spasiteljskim nebesi
ma koja su mranim zidinama skrivena od naeg pogleda.
I to upravo borei se protiv trom osti tela i usnulosti du
e, primenjujui tehnike buenja - buenja tela i buenja
duha - neku vrstu dugog, silnog i smotrenog porem eaja
svih ula , koje mu omoguavaju da nadvlada m aterijalni i
duhovni poredak ovoga sveta, ukratko, ivei protivivot.

PROTIVGRB TELA

Dolazim u tvoja nedra, obred da izvrim


Veiti povratak zaviaju predrodenja
ivotinjski znamen negdanje ekstaze
U tvoja nedra dolazim, milodar ti nosim
Melem i otrove
Slepac unitoen u podrumu bia...
Roe-ilber Lekont, Posveenje i pogrom lju
bavi

Pet prstiju. etiri uda. Dva oka. Jedan mozak. I jedn o


ime: homo bipedus, sapiens, loquens. Lako je opisati oveka
sa mentalne distance stanovnika Sirijusa. A gnostici su,
upravo, imali oseaj da dolaze sa Sirijusa ili pre iz nekog
sveta jo daljeg, jo teeg, udnijeg, sveta iza Sirijusa. Tim e
se, moda, objanjava pogled udan - nimalo blagonaklon
- zapravo prezriv - kojim su gledali, pre svega, na nau
ljudsku spoljanjost, na antropoidni sklop, nae stanje fe
tusa, nedonoeta baenog pre vrem ena u pustare sveta,
koje otad neprestano ponavlja isti bolni krik, obznanjujui
svoj dolazak na zemlju.
Gnostici bi se, neosporno, divili otkriima Frojdovim i
frojdovaca, je r itava njihova kosm ogonija i antropologija
igosane su kosmikom traumom prevremene pojave ove
ka. Greka anela zbog koje smo baeni na zemlju, neumesna i nespretna preduzetnost onih koji poelee da opona
aju obrazac, blistavi arhetip ponikao u umu Boga istinitog,
u stvari su nad materijom jo neoskvmutom, u trudnoi, iz
vrili abortus. Ono to oni stvorie, ne bee ovek, nego za
metak jo nesposoban za ivot, bezoblini crv za koga se,
zapravo, pitam o zato li je istiniti Bog zamislio da ga osta
vi da ivi. Ispod sloenosti, meandara gnostikih mitova,
krije se ova oita istina: svi smo nedonoad.

Verujem da se svaki potonji gnostiki stav spram oveka,


drutva, ljudske rase i kosmikih ustrojstava tem elji na toj
slici, tome prvotnom vienju porekla oveka, zauvek obele/.c'uog svojim stanjem nezrelosti. M i smo poput lutki lepti
ra prerano istrgnutih iz aure koja ih titi. Uostalom, i sam
termin gnoza - gnosis - u grkom jeziku veom a je blizak
terminu genesis, koji znai raanje, postanje. Gnoza je u biI i geneza, ona oveku vraa njegovo istinsko roenje, ukida
njegovu genetsku i umnu nezrelost.
Prii o stvaranju oveka, onoj koju smo ve ukratko is
priali, treba dodati jo jednu, preuzetu od sekte valentinaca, koji su u Egiptu nastavljali uenje gnostika Valentina.
Ona pokazuje do koje m ere gnostiki m itovi, uprkos
ogrom nim razlikama u svojim varijantama, otkrivaju obuzetost tim prvotnim trenom.
Kosmologija valentinaca ponavlja ve predstavljene eine, ali im dodaje m noge znaajne pojedinosti. N a samom
vrhu ili, ako hoete, u samom sreditu spoznatljivog sveta,
dobri Bog, neznani Bog. Ispod, ili oko njega, reda se tride
set krugova sve do naeg, zem aljskog sveta, koje uva po
jedan Eon. Ta celina, za Valentina, ini Pliromu, to znai
svet Punine, spremite Sutastava. Eon tridesetog kruga zo
ve se Sofija - Mudrost. Elem, Sofija jedn oga dana - poele
da osmotri velianstvo Plirom e. I pripade jo j muka. im
prekorai poslednji krug, zaslepi je bljesak, spopade je v r
toglavica, te pade u na svet.
Ovaj m it nije u potpunosti gnostikog porekla. Grci su,
mitom o Semeli, ve bili iskazali to oseanje da ovek nije
ni spreman ni kadar da podnese vienje punine. Semela,
ljubavnica Zevsova, koji ju je poseivao nou, inkognito,
zatrai mu jed n oga dana da jo j pokae pravo lice, da joj se
ukae u punom sjaju. Zevs htede da je sauva, ali Semela
ne poputae: nesrenica htede po svaku cenu da vidi pra
vo lice svoga ljubavnika. Zevs se, dakle, pokaza u punom
svedu, u svome boanskom sjaju i Semela, oinuta gro
mom, pade na zemlju. Poto je bila trudna, Zevs jo j otvori

32
utrobu, uze iz nje fetus i zai ga sebi u bedro gde ga nosae dok ne doe vrem e: tako se rodi Dionis, sin Groma i preterano radoznale ene.
Isto kao i kod Semele, Sofijin kratki upad u svet Plirome
nije ostao bez drugoga ina. Ona zatrudne od Punine, od
Boanskog, i rodi nekakvog stvora. Velim stvora, je r to bie
je roeno iz vienja zabranjenog sveta - po svemu bilo
neljudsko udovite, toliko neljudsko da se njegova majka
ne usudi ni da ga pogleda ni da ga dodirne.
Iz tog udovita rodi se ovek, posle silnih zahvata, ispravki, dodataka i prepravki u kojima su uestvovali svi Eoni iz Plirome. Ukratko, i ovde su, i to jo jasnije i jo ee
nego u drugim mitovima, gnostici opisali prapoetni uas
prvoga oveka. Sreom, ostade u njemu neto i od kratko
ga vienja nebeskoga sjaja, to dade zamah njegovom ro
enju, neki odraz Nevidivog, koga jedan gnostiki tekst
imenuje kao neto poput boje, poput dodira svetlosti, to
na mranom dnu nae due ostavi trag boanske svetlosti.
Ovi zadivljujui i komarni m itovi pokuavaju, dakle,
istovremeno da rasvetle i na dolazak na svet i prirodu na
ih ogranienja, naeg nesavrenstva. Jedno bez drugog ne
ide. Upravo tom preranom ili partenogenetskom roenju,
tom protivprirodnom zaeu, dugujemo nae tromo, teko,
neprozirno telo, uspavanu psihu, ali i iskru boanske sve
tlosti. A posledice te dvojnosti, te ispravke u poslednjem
trenutku uinjene na pobaenoj ivoj materiji, te posledice
vidljive su u samome telu. Sve to je u njemu tera ga da bu
de prepreka irenju svetlosti, tamnica u kojoj se udnje du
e sudaraju sa ogranienjim a bia, grob u koji svakodnev
no sahranjujemo sami sebe. Uostalom, kao i za gnosis i genesis, gnostici su za sliku tela/groba koristili maltene homonime soma (te lo ) i sema (grob ). N e samo njegov oblik,
njegove anatomske strukture, njegovi organi ula, ui, oi,
te bradaviice koje primaju tek neznatni deli talasa, zraka,
ukusa kosmosa, ne samo na kotani i nervni sistem, na
krvotok koji nas nepravilno odrava, je r ograniava nae

33
opaajno polje, nego itava naa fiziologija i samo vrenje
vitalnih organskih i fizikih funkcija, igou na ivot.
Vratimo se opet primeru ishrane, prvom meu ogranie
njima nametnutim oveku. Znamo da ona beskrajno iri
polje smrti. Da ovek nije bio prinuen da se hrani unita
vajui druge vrste, d a je m ogao, poput biljaka, da odrava
/.ivot istom hemijskom razm enom sa okolnim svetom, a ne
prodiranjem, ciklusom upijanja i vraanja, preobraaja, a
tu* destrukcije, ko zna da li bi itava ljudska istorija bila
drugaija?
Ratovi bi, recim o, bili suvini, ili bar sporedni. Tu ideju,
naoko apsurdnu, nije imao nijedan gnostik, ili je bar nije januo iskazao, ali siguran sam da ona tano odraava njiho
vu zapitanost nad svetom. Poredak zla, koji je inherentan
ovome svetu, potvruje se neprestanom potrebom za pro
diranjem i za razaranjem, potrebom tako sveoptom, tako
planetarnom da pojavu ratova postavlja u istu ravan s p o
la vom ishrane. Ratovi su, u toj perspektivi, samo neizbean
nain na koji se zajednice bore da bi se hranile protivni
kom.
Ishrana ima jo jednu prirodnu posledicu: izm et, logian
Ishod telesne trulei. Izm et je prirodno zlo nezgrapnog,
mranog tela, najjasniji simbol nae zaglibljenosti u prvot
no blato. Odatle ona neobina - ali, savreno logina - id e
ja d a je telo onih koji mogahu da dosegnu stanje vie svesti,
koje se odraava olakanjem njihove materije, m oralo biti
osloboeno to g sablanjujueg ropstva. Gnostik Valentin,
dakle, sasvim prirodno tvrdi d a je Isus ,je o i pio, ali se nije
praznio. M o njegove istote bila je takva da hrana u njemu
nije trulila, poto ne bee u njemu nieg pokvarenog .
Iako je na organski portret prost: taj zam etak koji g o
vori, taj uspravni crv koji jesmo, preivljava jed in o unita
vajui ivot oko sebe (kao iak to izjeda sr natrulih gre
da) i izmeui kroz mar trule proizvode stranoga p ogro
ma. N a jed n o m kraju unosi neist, na drugom je, uveanu,
Izbacuje.

34
Postoji li put da se prekine taj glistoobrazni ciklus, da se
otrgne od tog mentaliteta osvedoenih vodozem aca, da se
razbije to prljavo ogledalo koje odbija na veni odraz i
skriva od nas istinsko velianstvo nadsveta? M ogue je - a
veina gnostika su to i inili - da se uzdravanjem od prokreacije odbaci nametena igra sveta, da se izmeu nitavila i smrti postavi apsurdna zagrada ivota. M nogo je tee
ne hraniti se. Svako isposnitvo, ma koliko strogo bilo, podrazumeva minimum hrane. I najvei sveci praznili su se kao
i bilo ko drugi. Zato se m oglo razmiljati o prostijem i radi
kalnijem reenju: samoubistvu. Ali, to reenje je, pre svih
drugih, suprotno gnostikom stavu. Nijedan od njih, ni u
kom trenutku, nije propovedao samoubistvo. Cilj gnostika
nije gaenje ivota i svesti zajedno, nego nadilaenje i je d
nog i drugog, postignue viega ivota, vie svesti. Jer, u sa
mom oveku postoji dokaz da nije ba sve izgubljeno i da
njegovo vlastito telo uva svedoanstvo o njegovom delimino boanskom poreklu. Kao to sazvea, te pukotine u
kosmikom tkanju, dokazuju postojanje drugog sveta, po
stoji i u naim elijama pukotina kroz koju se vidi sev iskre
ivota. A ta pukotina je enica oka.
Oko. Kao i usta, kao i anus, kao i pupak, ta tri otvora ko
ji oveka ine mestom razmene izmeu spoljanjeg sveta i
unutranjeg sveta n jegovoga tela - mestom apsorpcije, iz
bacivanja, raanja - i oko je otvor. Ali, jedin i u itavom telu koji sa spoljanjim svetom ima samo onu razmenu koja
izm ie kvarenju, a izm ie i zakonu entropije. Jedino ono i
v i od svetlosti, dok ostatak tela opstaje iskljuivo od blata.
Osmotrimo oko. Okruglo, loptasto, kao vaseljena, ona
kva kakvu su prikazivali gnostici. Na tom orbitalnom telu
poredana su tri kruga: krug same orbite, duica, enica.
Spoljni krug - krug beonjae - gde se kao konaste magline granaju ile i ilice. Unutranji krug duice, istakan
upredenim pigmentima, nosi obrise, mrlje i crtee. Najzad,
sredinji krug enice, mrani bezdan u kom se naziru pono
ri due i odraz onog svetlosnoga sloja, praobraznog traka

35
boanske svetlosti. Tako oko, sasvim prirodno, reprodukuje plan sveta: sublunarni krug enice, m edijalni krug galaktikog sveta, spoljani krug izvangalaktikog sveta. Gledati
ljudsko oko isto je to i videti plan itavog sveta. Paljivo ga
posmatrati, izgubiti se u bezdanu tmine kao u ponorim a
morskih dubina proaranih svetlucavim titrajima, znai
pojmiti krajnju prirodu naeg postojanja na ovo m e svetu,
maginu taku u kojoj se susreu i sjedinjavaju ovek i Bog.
I ovde, opet, samo vrim ekstrapolaciju oseanja, ili ra
dije predoseanja gnostika. Ali, ona m editacija koja ih je
navodila da, naizmenino, posmatraju zvezd e i istrauju
tajne oka, ono pitanje upueno zvezdam a nebeskim i zvezdama oka, p om oglo im je da naslute tem eljno jedinstvo
ljudske konanosti i boanskoga beskraja. I Bog i ovek sa
injeni su od iste tvari i nose istu iskru. Tu - i samo tu - na
lazi se put, znamen, poruka koja om oguava da se zane
nada u osloboenje oveka. Tako nas to pitanje, postavlje
no najpre u mranim prostranstvima i beskraju vieg sveta,
prirodno vraa siunosti ljudske enice, oveku samom,
mraku i svetlosti, kalu i ognju, mikrokosmosu rascepljenom
na suprotna bia, ekranu koji, u vidu iskre, uva krhki spo
men na svoje promaeno roenje.

Istorija, ljudi, sekte


ivljah u ovom svetu tmine desetine
hiljada godina i nikad niko ne zna
de da sam tu.
Gnostika himna

Za mene je to veni bol i mrak i no


due,a ja nemam glasa da kriknem.
Antonen Arto, Fragmenti dnevnika
iz pakla

I'UTEVI SAMARIJE
Ti i ja smo tek jedno.
Simon Mag

Tokom prva dva veka nae ere, gnostika m isao iskazi


vala se kroz m notvo sekti, zajednica, mislilaca i, tek to se
rodila, ve se razm ilela drum ovim a Orijenta. Geografski
govorei, prvobitna gnoza razvija se na istim m estim a na
kojima se upravo raa hrianstvo i na kojim a ive judai.like religije: u Palestini, Siriji, Samariji, Egiptu i Anadoliji. 'I\i, u tom bunaru svih mesijanstava, na tim prostorim a
apokalipse, otkrivenja, na tlu na kome se hrane mistike i
laj ne zajednice, poput esena, ukazuju se prvi m islioci gno/c. Ako im je danas, u nedostatku imena, teko dati i pre
cizan lik, to je zato to je njihova povest i sama bila zam a
gljena onom neprozirnou i nepravdom koju su oni pro
glaavali inherentnom materiji sveta. Gnostike i njihovo
uenje poznajem o pre svega preko crkvenih Otaca, koji su
.c za njih zanim ali tek da bi ih zasipali svojim sarkazmom
i da bi ih osudili kao jeretike.
Od gnostike misli ili gnostikih miljenja, udesnih si
stema koje su gradili neki ljudi zaneseni istinom, ostale se,
dakle, samo mrvice. ta bi se danas autentino, objektivno
znalo o politikim teorijam a Trockog, Maknoa, Roze Luk
semburg, da se jedin i njihovi preostali fragm enti svode na
nekoliko manje-vie nepotpunih citata iz zvanine istorije
Komunistike partije Sovjetskog Saveza, ukljuenih u p o
glavlje pod naslovom: O otpadnicima i izdajnikim devijacionistima? Praktino je tako i sa gnosticima, s izuzetkom
i ct kih tekstova otkrivenih u XIX veku i jed n o g skorijeg kor
pusa, koji je ugledao svetio dana po zavretku poslednjega
rata, u peinama gornjeg Egipta1. ak i ako citati nekih cr-

1 Viclcti, na kraju ove

knjige, Bibliografske sm em ice o tekstualnim izvorim a gnoze.

40
kvenih Otaca odaju astan pristup i ukazuju na stvarni po
kuaj razumevanja gnoze, ostaje
i< a ti navodi birani
su s ciljem da se to uenje optufti, i kao takvi mogu biti sa
mo nepotpuni i pristrasni.
Tome - potenja r a d i- tr e b a dodati jo jednu, podjedna
ko vanu injenicu: nespojivost, ak nc moe rei bezdan
koji razdvaja gnostiku misao i gnosti< ki senzibilitet od m i
sli i senzibiliteta hrianstva koje se upravo raa. Uprkos
tome to su neki gnostici pozajmljivali poneto iz Jevanelja, uprkos nekim zapasima hrianstva koji se mogu osetiti kod ponekoga od njih, oni se svi pozivaju na temeljno
razliito uenje i kulturu. To vie nije problem pravoverja ili
odstupanja od dogme, nego prosto problem razumevanja
ili nerazumevanja. Svi hrianski autori ispravno oseaju
da gnostici nisu njihova braa , da su slcdbenici neke dru
ge vere, i taj oseaj e s vekovim a samo rasti. Ako je filo z o
fija jed n og Vasilida, jedn og Valentina, m ogla u kranjem da
proe kao dosta bliska filozofiji hrianstva, ona koju e
njihovi daleki potomci, katari, doneti na jug Francuske, de
set vekova kasnije, nee imati vie nieg zajednikog s ka
tolikim pravoverjem.
M eutim, u svojim poecima, u onim prvim vekovim a
kad se i samo hrianstvo borilo za opstanak i isprobavalo
sopstvene puteve, gnoza je jo m ogla da zavara. M ogla je
to iz dva bitna razloga: po svom sadraju, iji su m nogi ele
menti bili pozajm ljeni iz uenja apostola i tekstova Jevanelja, i po svojoj formi, je r su je, u poetku, propovedali lju
di koji su, poput apostola, i sami krstarili putevima Samarije, Palestine, Sirije, Anadolije, i koji su se na m nogim mestima direktno sudarali sa Isusovim uenicima.
Najstariji od tih putujuih proroka, tih gnostika lutalica,
ostao je u istoriji pod imenom Simon Mag. Budui da nipo
to nemam nameru da se u ovoj knjizi posveujem studija
ma tumaenja tekstualnih izvora gnoze, potedeu itaoca
podrobne dokumentacije na koju se istoriari oslanjaju da
definiu ili da ospore sliku koju daju o ovoj neobinoj li

41
nosti. Uostalom, za neke od tih istoriara, sporno je ve i
svrstavanje Simona M aga meu propovednike gnoze: za
njih, Simon nije bio gnostik.
Dok piem ovu reenicu, tanije, dok je reprodukujem,
pitam se ta ona zapravo znai. Poto se m oe dati bar de
setak razliitih definicija gnoze, da bismo prihvatili tu ree
nicu trebalo bi da se drim o jed n e jedin e i da iskljuimo sve
one ije uenje odstupa od nje. Apsurdna m etoda koja, m o
da, odgovara tradicionalnim religijam a zasnovanim na
tano odreenoj dogm i, kanonskim tekstovim a i pravovernim tumaenjima, koja je, meutim, uistinu neprim enljiva
na gnozu, poto je njen ponajmanje sporan cilj bio da rui
proizvoljne granice koje su postavljale dogm e, gnozu koja
se, da bi se uspostavila, pozivala na najrazliitije izvore i
uenja (manihejstvo, judaizam , neoplatonizam , hrianstvo, herm etizam ) i prom ovisala otvorenu sintezu, nove
puteve promiljanja, originalan nain miljenja, koja je,
ukratko, upravo izbegavala okove dogmatskih definicija.
Da se vratim o Simonu Magu, poreklom iz Gite, gradia u
Samariji. N jego v ivot i njegovo uenje karakteriu dve stva
ri: on krstari drumovima, zajedno sa jedn om enom kojoj je
ime Helena, bivom prostitutkom koju je naao u nekoj ru
pi u Tiru, i tvrdi as d a je on Sunce, a Helena d a je Luna, as
d a je on Zevs, a ona Atena, as, opet, d a je on Vrhovna mo,
a ona Enoja, Mudrost sila s nebesa, Majka sveta.
Otac i M ajka vaseljene, dakle, etaju drumovima, propovedaju, preobraaju i, kako svedoe Dela Apostolska, zadi
vljuju gom ile m aijom i udima koja izvode. Precizirajm o
da se to dogaa tano sedamnaest godina posle Isusove
smrti. N ovi svet, roen u istonim krajevim a Rim skog car
stva, jo je u detinjstvu. Sve je ve reeno, ali jo nita nije
uoblieno. tavie, na drumovima Palestine, Samarije, Anadolije, jo je nekoliko desetina ljudi - starih uenika Isuso
vih, ili novih preobraenika u neto to je jo samo grupica
u mnotvu drugih - koji propovedaju novu veru, n ovog bo
ga, strogo i radikalno uenje. To je vrem e proroka, mesija,

42
otelotvorenih bogova, poslanika nebeskih. Nikad Bog nije
imao toliko Sinova na zemlji kao u to doba. A paganski au
tori sa uenjem i sa ironijom opisuju tu mnoinu Poslani
ka koji su odjednom sili s neba da propovedaju, govorei
svi jedno te isto: Ja sam Bog, ili Sin Boji, ili ja sam Mo
Oca ili Sina. Blii se kraj vremena. Doao sam da vas spasem. Oni koji m e sluaju, koji me slede ui e u venost.
Ostali e nestati ili izgoreti u paklenom ognju.
Simon M ag nije samo jedan u mnotvu proroka, on pri
vlai gomile, njega sluaju, slede. Sluaju i slede i apostole
koji propovedaju na istim mestima u istim selima. Ali, ono
to govori Simon radikalno se razlikuje od apostolskih propovedi. On donosi neobinu poruku za koju ne znam - je r
nisam iveo u to doba - da li ju je sam smislio, samo na
dahnut ranijim uenjima, ili ju je, onakvu kakva je bila, pre
uzeo od nekog danas zaboravljenog prethodnika. A ta po
ruka izdvaja se od svih drugih je r je ve suvisla, razborita,
pa i subverzivna, izrazito gnostika poruka. Dakle, evo ta
je propovedao Simon Mag.
Kad itamo Sveto pismo, a naroito Postanje, shvatamo
da je Jahve, Jehova ili Elohim, ukratko, da je Bog Jevreja
stvoritelj ovoga sveta. A kako taj Bog provodi vrem e? Ostrvljujui se na oveka i na ljudsku vrstu. Stvara Adama, pa
Evu, smeta ih u Raj, ali da bi im bre-bolje zabranio ono
najvanije: znanje Dobra i Zla. Posle toga, kad je prvi ljud
ski par proteran iz Raja, ne prestaje da kinji njihove potom
ke, da m noi zabrane, da ugroava ljudsku vrstu grom ovi
ma i munjama, sve do dana kad e je Potopom unititi. Ali,
ni to jo nije dovoljno, pa opet alje vatru, krv i pokore na
drugo oveanstvo, potomke Nojine. Taj je Bog sudski izvr
itelj, vaseljenski Tiran iji neum oljivi autoritarizam ozlojeuje i same anele, i koji se u zemaljske poslove mea sa
mo da osujeti razvoj oveanstva.
Razmiljajui tako, Simon ne dovodi u pitanje ni uzroke
ni razloge tog nasrtljivog stava, ne spori greke niti zlodela
ljudska, ali prosto konstatuje da je ta slika Boga osvetnika,

43
ogorenog na ljudsku vrstu, nespojiva sa slikom dobroga
Boga, ovekovog prijatelja, stvoritelja ivota. Iz to ga zaklju
uje da - poto su ovaj svet i ovo oveanstvo, ija je istorija u znaku zloina i krvi, oigledno delo Jehovino - da on
nije pravi, nego lani Bog, ili prosto demijurg, izopaen i sa
dist koga, uostalom, i Biblija opisuje kao bie osvetoljubivo,
naprasito, ljubom orno, uvredljivo, zajedljivo.
Samo se po sebi razume da je jedn o takvo uenje bilo
suprotno svim apostolskim propovedim a i uenju Isuso
vom. To bezuslovno odbacivanje Otkrivenja m oralo je, da
kle, tada izgledati ne samo prevratniko, nego i sablanjivo, bogohulno, neprihvatljivo. Ali, Simona to ne spreava
da i dalje p ropoveda i da u samim biblijskim tekstovim a
trai oigledne dokaze ruilakog delovanja B oga stvorite
lja iz Postanja na svet. N jegova kosm ologija, koja se ukazu
je iz navoda koje prenose crkveni Oci, otkriva m islioca ko
ji tei razboritosti, ali i tom e da pronae neki put oslob oe
nja za oveka. Jer mu izgleda nemogue, nepravedno, ne
dopustivo da ovek plaa ceh Jehovine am bicije. M ora u
njemu postojati neto to mu om oguava da p ojm i i prona
e istinitog Boga, Boga tueg ovom e svetu. I tako Simon
smilja jednu prim am ljivu doktrinu da objasni m oguu pri
rodu i moguu sudbinu oveka.
ovek je, u n jegovim oima, pokvaren samo u svojim
funkcijama. N jego va ljudska oblija, n jegove m entalne i or
ganske strukture, pa ni njegova sutina, nisu pokvarene sa
me u sebi. Jer, uprkos Jehovinom uplitanju, ovek ostaje
umanjena slika vaseljene onakve kakvu ju je zam islio isti
niti Bog, i nosi u sebi peat istinskoga sveta. Sim on vidi d o
kaz toga u prii iz Postanja, koja govori o stvaranju oveka
u vrtu Edenskom. Raj, Eden, jeste materica iz koje je roen
ovek, pupak ivota iz koga se raa ljudska vrsta. Termin
pupak ovde treba shvatiti u doslovnom znaenju. Jer, ako
je ovek svet u m alom , to znai da je vaseljena uvelian o
vek, Antropos ispolin. Sve to se nalazi na nebu im a svog
dvojnika ili svoj odraz u oveku ili na zem lji. Eden je iva

44
materica koja hrani nau zemlju i ispira glinu iz koje je iz
bacila oveka ona Reka koja se rava na etiri prvotne reke
u kojima Simon prepoznaje etiri arterije - dve vazdune i
dve krvne - koje navodnjavaju i hrane krvotok i respirator
ni sistem ovekov. ovek u svom telu nosi reke edenske kao
to u svojoj dui nosi iskru koja potie od Boga istinitog. On
u sebi uva, umanjene, saete, ive sile, klice stvorenja ko
je su i klice vaseljene, a iji prvotni, ujed ini teljski princip,
jeste vatra.
Simon je m nogo razmiljao o vatri, o njenim mnogostru
kim oblijima - ognjenom , usijanom, stianom, ohlae
nom, prvi je doao na ideju o hladnoj vatri kojoj e se ka
snije vraati m nogi alhemiari - i njenom prisustvu u telu
oveka. Boanska vatra postoji u oveku u dva oblika: je d
nom duhovnom, koji je udnja - a naroito udnja za zae
em - i jednom fizikom obliku koji je krv. Krv je, kao i va
tra, crvena i topla, ona je vatra koja krui u oveku, narav
no, vatra stiana, ali topla i postojana (organicistika kon
cepcija simonijanskog univerzuma lako bi objasnila telesnu
temperaturu i hom eoterm iju sisara), koja se, pak, sama deli na dve kom plementarne vatre: seme u mukaraca i mleko u ene. Ako ovek poseduje mo raanja, to je zato to
u sebi nosi duhovnu vatru udnje i fiziku vatru krvi i semena.
Ta slika oveka, ivoga arita u kom ohlaena, stiana,
kola boanska vatra, podrazum eva, za Simona, nekoliko
posledica od kojih mi se jedn a ini naroito vana, je r otva
ra put potpuno razliit od puta jevanelistikih propovedi.
ovek je darovan deliem boanske vatre. Dobro. Ona mu
obezbeuje njegov poseban status meu svim ivim biima,
povlastice kao to su razum, je zik i... uspravan stav. Ali, te
povlastice, premda uroene, nisu vene. To su pre m ogu
nosti, sposobnosti, a od samoga oveka - i uslova njegovog
ivota - zavisi hoe li se one razviti ili izgubiti.
Da bi objasnio ovu ideju, Simon nudi reit primer. Naa
dua, veli on, ima mogunost da pojmi i da se slui je z i

45
kom, gramatikom, geom etrijom . Ali, ako se te mogunosti
ovekove ne razviju - mi bismo danas dodali: ne razviju na
vreme - bie zauvek izgubljene i niko nee znati ak ni da
ih je ovek u sebi nosio. Ve vidim o ta, izvan isto religij
ske, teoloke oblasti, uplie ta ideja terena n u n og za raz
voj sposobnosti. Od svih Simonovih slualaca koji su od ro
enja posedovali sposobnost da se slue gram atikom i geo
metrijom, koliko ih je tu sposobnost stvarno ra zvilo tokom
svoga ivota? I nije li drama bila jo tea - u tim godinam a
kad se verovalo da je kraj sveta tako blizu - kad je taj hen
dikep zahvatao, u oveka, i mogunost besmrtnosti? Jer,
zapravo, dua poseduje, kako sposobnost za gramatiku i
geometriju, tako i sposobnost za besmrtnost. A njena sud
bina, kao i sudbina ostalih sposobnosti, vezan a je za stav
koji ovek zauzm e spram nje. Drugim recima, dua nije be
smrtna po prirodi, ona samo moe da bude besmrtna, ako o
vek odrava, hrani tu povlaenu vatru koju u sebi nosi. U
protivnom se nem inovno vraa nitavilu.
Nepotrebno je naglaavati koliko je to uenje b ilo u su
protnosti sa onim koje su ve propovedali apostoli. Za njih,
ovekova je dua besmrtna, ta god on inio, a n jegova sud
bina ga goni da je uznese ili okalja, da u venosti spozna
rajske uitke ili paklene muke. Za gnostika se sve odigrava
ovde i pre smrti. Otud onaj oseaj strepnje pred vrem enom ,
kratkovenou ljudskog ivota, tako karakteristian za
gnostiki senzibilitet, koji jed va da ima daleke v e z e sa setnim jadikovkam a pesnika nad protokom vrem ena: rauna
se svaki trenutak naeg ivota, je r svaki minut predstavlja
vrata otvorena u nitavilo ili u besmrtnost.
Tako su, ve u prvim godinam a nae ere, postavljene te
meljne tvrdnje koje e nesprestano hraniti gnostiku misao:
svet u kome ivim o nije stvorio istiniti Bog, on je d elo imii atora, a ovekov zadatak jeste da odbaci igru o v o g sveta,
biblijsko i hriansko uenje koje, tobo, potvruje zasno
vanost toga sveta i ustanove kojima se taj svet odrava.
Gnostik se, tako, otprve postavlja kao bie u prikrajku, pri

46
morano (istorijskom evolucijom clruStva, kao i svojim sopstvenim tenjam a) da stvara uporedne, tajne zajednice ko
je e prenositi Uenje.
I drugi aspekt toga Uenja, koji sledi iz prvog naela: ovek je pozvan da u toj borbi protiv sveopieg nasilja stvar
nosti izgradi sopstvenu duu ili, ako hoete, da hrani, ojaa,
razgori iskru svetlosti koju nosi duboko u sebi. Ostaje da sa
znamo kako je Simon konkretno objanjavao te tenje, a i
tu ponovo otkrivamo, primenjen na svakodnevne izbore, ti
pino gnostiki stav.
Simon je iveo sa jednom enom , Helenom. Ta Helena,
koju neki hrianski autori predstavljaju kao bivu prosti
tutku, bila je, po Simonovoj tvrdnji (a bez sumnje je i sama
u to verovala), boanska Mudrost sila sa neba na zemlju.
Hrianski autori se, naravno, rugaju toj tvrdnji. Izdavati se
za Oca i Majku vaseljene, predstavljati se kao Zevs i Atena,
ili Sunce (S o l) i Luna, po svemu je liilo na provokaciju ili
na alu. U stvari, zna se da su takve tvrdnje u ono doba bi
le este i da Simon nipoto nije imao tapiju na njih. Zauz
vrat, ono to se ini znaajnije, jeste to da je on, izgleda, od
svih Bogova ili Poslanika svoga vremena, bio jedin i ko
ji je otvoreno iveo sa konkubinom, u paru. I upravo oda
tle, iz tog para i u tome paru ovaplotie se njegovo uenje.
Za Simona, upravo, seme proizalo iz boanske vatre
koju ovek u sebi nosi, i udnja - duevna vatra - koja to
seme isijava iz oveka, jesu povlaena sredstva n jegovog
osloboenja. Krnjoj slici para koji predstavlja Biblija (u ko
me je ena izvedena iz mukarca, a ne koegzistentna mu
karcu) Simon suprotstavlja sliku prapoetnog para u kom e
ena sapostoji sa mukarcem, kom e je Jehova preokrenuo
sudbinu i koji, zato, nije m ogao da se rodi. On, Simon, i
ona, Helena, svojom uzajamnom udnjom za sjedinjenjem
u telu i dui, vaspostavie prvobitni poredak sveta i prenee konano poruku udnje koju je presreo Jehova. Vodite
ljubav, veli Simon, da se oduprete zbrci sveta, da vasposta-

47
vite udnju u njenoj sutinskoj svrsi, da odrava tvoraku
vatru koja je krv, m leko i seme.
I ovde se vidi koliko je to uenje - nesumnjivo b eza zle
no za pagane - m oralo uasavajue odzvanjati u uima
onih koji su ve postali hriani. Jer, oko Simona i H elene
okupie se parovi uenika (otprilike tridesetak) koji ivljahu u slobodnoj vezi. ak je vie nego verovatno - poto e
to kasnije initi i druge gnostike sekte - da su ti p arovi optili i jed n i s drugima. Kako god bilo, ono to su hrianski
autori zvali Simonijanske m isterije , svodilo se, dakle, na
slobodno voenje ljubavi, i to bez izbegavanja zaea u ta
kvoj ljubavi. Neki gnostici e, shodno tome, krenuti putem
potpuno suprotnim isposnitvu ili odbacivanju raanja. Ali,
to je, od samog poetka, jedn a od karakteristinih crta gn o
sticizma: am bivaletnost svakoga stava. Radikalni stav zau
zet spram ploti dozvoljava, bez razlike, da se sprovodi pot
puna askeza ili nita manje potpun razvrat , je r i jed a n i
drugi put jesu putevi osloboenja.
Za Simona se, u svakom sluaju, oploavanje en e ne
suprotstavlja spasenju sveta, pod uslovom da se on o vri
van okvira i van ustanova, kojim a je oduvek bio cilj da ga
kontroliu, da ga postrojavaju, da mu izvru smisao. Ta
praksa slobodne oplodnje upravo treba da razbije okove
drutva koje gui njenu tvoraku spontanost. Hrianski au
tor Ipolit Rimski prenosi, tim povodom - da bi se sablanjavao, naravno - ovu reenicu koju je Simon go v o rio svojim
uenicima: Svaka zem lja je zem lja, i zar je va n o gde se
seje. Promiskuitet mukaraca i ena, eto ta je p ravo za jed
nitvo.
Bilo bi pogreno u ovoj reenici videti ono to se u nae
vrem e zove podsticanje odraslih na razvrat ili n avoen je
punoletnika . Jer, to zajednitvo u kome se, kidajui svaku
vezu institucionalne, a verovatno i sentimentalne prirode,
meaju semena, udnje i bia, zavrava u nekoj vrsti stapa
nja, prve pobede nad ovim svetom ija je duboka priroda
otcepljenje, razdvajanje, rasipanje u tei m aterije. Boriti se

48
protiv onoga to deli, mrvi, skupljati iskre rasejane u ljudi
ma, ispuniti bezdan koji razdvaja bia jedna od drugih, kao
to i oveanstvo odvaja od neba, ukratko, ruiti bedem e
krugova koje je demijurg sazidao da ostavi svakog od nas u
samoi i nemoi, eto ta je, bez sumnje, ta reenica znaila
u oima posveenika. U tom se stadijumu, zapravo, indivi
dualnosti gube u prvoj od svih tamnica, u tamnici Ja. R az
biti Sebe (Ja), stopiti se sa Tobom (T i) , u Njemu (O n ) - a
ovde otkrivamo znaaj koji je Simon pridavao upravo gra
matici, ije su krute kategorije bile jedan u hiljadama reitih primera otudujueg razdvajanja elemenata sveta - uki
nuti te kategorije Ja, Ti i On, postati M i, to je trebalo da bu
de smisao takozvanih Simonijanskih misterija . Ti i Ja
smo tek Jedno , govorio je Simon u jednom izgubljenom
radu koji je nosio naslov: Veliko objavljenje jednog glasa i
jednog imena.
to se ostaloga tie, ostalo su legende. Ostalo su prie,
anegdote koje prenose crkveni Oci, o ivotu i smrti Simona
Maga. A li i te legende vredi preneti, je r one ve, pod m a
skom verodostojnosti, otkrivaju tenju da se na zao glas iz
nesu gnostici. Simonu Magu pripisivana su mnoga uda i
mnoge maije. Ve u Delima apostolskim, najstarijem hrianskom tekstu koji ga pominje, reeno je da je u gradu
Samariji iveo neki ovek im enom Simon koji se bavio maijom i zasenjivao narod samarijski. Izdavao se za neto v e
liko, i svi su, od najmanjeg do najveeg, pristajali uz njega .
Taj je ovek, govorili su, Boja Sila, ona koju zovu Velika.
,,A pristajali su uz njega zato to ih je ve dugo zasenjivao
svojim vradbinam a.
Takav prijem Sim onov u narodu Samarije - a kasnije,
kad je tam o otiao, i u narodu Rima - itekako je smetao
propovedim a apostola. Zato to im je Simon bio takmac na
njihovom vlastitom terenu, i sam Petar je, kako prenosi
apologet Justin, morao u vie navrata da ga sledi u stopu,
da bi propovedao posle njega i vraao iz zablude budue
hriane. Odatle, bez sumnje, potie i ona anegdota koju

49
navode Dela, a po kojoj je Simon, videvi kako Duh Sveti si
lazi na vernike kad apostoli Petar i Jovan samo p o lo e ru
ku na njih, ovim a ponudio novce da stekne istu m o. O da
tle i termin simonija, koji je otad uao u upotrebu, termin
koji Renik kanonskog prava definie kao smiljenu elju
da se po svetovnoj ceni kupi ili proda neto to je u biti du
hovno . An egdota m oe biti i istinita. Ali, ono to podm ee
i zbog ega je i nastala, jeste to da je Simon, u stvari, im ao
samo lane moi, d a je bio obian prevarant. Tu sliku e za
drati potonje legende, naroito one o njegovoj smrti.
A o toj smrti kolale su dve prie. U jednoj, Sim on je, to
kom svog boravka u Rimu, raspravljao s apostolom Petrom
koji mu je poricao bilo kakvu stvarnu mo. Sim on ustvrdi
da m oe da odleti u nebo. Petar ga ikae: i Sim on istom
odlete. Ali, Petar m olitvom postie da ovaj padne na zem lju
#de se razbi naetvoro i umre. Prim etim o, usput, da, navo
di 'i ovu anegdotu - u koju su vrsto verovali - hrianski
autori ni u jed n om trenutku ne zameraju Petru to se p o
tu io m olitvom da poini isto i prosto ubistvo. A li, prei
mo preko toga. U drugoj verziji, Sim onova smrt odigrala se
ovako: sedeo je pod jednim platanom, raspravljao sa apotolima i opet se hvalio svojim moima. M ogu da vaskr.nem kao Hrist, tvrdio je. Sahranite me i ustau u trei
dan. Apostoli pristadoe, zatvorie Simona u k oveg koji
itrpae u zemlju, pod drvo. ekae tri dana: Sim on ne
ustade.
Tako je okonan - na nebu ili pod zem ljom - iv o t on og
ko ji se estoko borio protiv apostolskoga uenja i sejao pre
vrat po drum ovim a Samarije. Sa njim nije nestalo i n jego
vo uenje. Treba verovati da n jegovi savrem enici nipoto
nisu prihvatali te legende o gnostikom Ikaru ili lanom
I Ii istu, ivom sahranjenom, je r su m nogi nastavili da slede
njegovu poruku. Bitno je, u svemu to se tie Sim ona Ma::a, da gnoza tu potvruje svoju izvornost, svoju m o opi
ma vanja na m arginam a tradicionalnih uenja i propovedi,
i da ve otkriva lice koje e zadrati tokom sledeih veko-

va. To lic e je lice iskonskoga hira, lo# uznesenja udnje


kao prvotne vatre sveta i izvora osloboenja vatrene ud
nje, lude udnje - tog silaska na zemlju Mudrosti ovaploene u Heleninom telu, pale n nebeskih visina u ponore
istorije da ui ljude putu spasa: plodite taj odraz boanske
svetlosti koji jeste telo ene.

UITELJI MUDROSTI
Ispuniti i poiniti kakvu god pohot
nu elju, isto je.
Vasilid
Usmrtite smrt.
Valentin

Kako neka ideja ostvaruje ono to se zove njen put? Ko


jim se stranputicama, kakvim udnovatim stazama, koje se
ne ukrtaju uvek s putevim a tela - koje, meutim, tu ideju
nosi - ona uvue ovde ili onde, pa se odjednom izgubi, da
isto tako odjednom iskrsne ko zna gde drugde? To pitanje
moe izgledati banalno, ak konvencionalno, a opet, konstatujem da p ovodom gnoze nijedan istoriar nije ozbiljno
odgovorio na njega. udno je videti do koje m ere strunja
ci, kad se prepuste razmiljanju, u pitanjima uzronosti p o
nekad mogu da se zadovoljavaju povrnim ili zbunjujuim
objanjenjima. Tako jedan noviji istoriar gnosticizm a, Robert Grant, autor znaajnog dela pod naslovom Gnostici
zam i rano hrianstvo, da bi objasnio izvesne analogije iz
meu budistike filo zo fije i filozofije gnostika Vasilida, pie
da je ovaj u Aleksandriji m ogao stei neko znanje o budi
zmu, preko trgovaca, Hindusa . N e potcenjujui filozofska
znanja trgovaca - Hindusa ili ne - ne vidim kako bi takav
ovek kakav je Vasilid, ije uenje otkriva duboko znanje
razliitih religija n jegovo g vrem ena, m ogao njima da dugu
je svoje eventualne pozajm ice iz budizma. To zvui, neka
ko, kao kad bi, nekoliko vekova kasnije, neki istoriar (ako
ih jo im a), da objasni znanje Tejara de Sardena o sinantropu (Pekinkom oveku ), napisao d a je to znanje m ogao
stei preko neke kineske delegacije koja je, u vrem e kad je

52
on pisao Fenomen oveka, u Evropi bila na slubenom putu,
radi trgovine. Ali, treba znati da gotovo sva dela iz oblasti
istorije, ukljuujui i ona najuvenija, esto sadre tvrdnje
ove vrste.
Postavio sam sebi to pitanje zato to mi se ini oigled
no da, s jedne strane, uenje Simona M aga nije umrlo za
jedn o s njim, nego se nastavilo u Samariji, Siriji i, moda,
Egiptu, a s druge, pak, da se to prenoenje, izgleda, vrilo
potajno, skrivenim putevima, i da ga je, dakle, teko bilo
otkriti neospornim dokazima. Tako e, uostalom, biti i s
ostalim predvodnicim a u povorci gnosticizma, ija su dela,
danas izgubljena, uvana u potaji jo za njihova ivota,
zbog svoje sadrine (bila su rezervisana samo za odreene
posveenike), a i zbog nude da se izbegnu progoni i ogor
enje hriana.
To je i razlog to o gnosticima relativno malo znamo,
sem u onim vrem enim a kad su, zajedno s hrianima, bili
nepokorni ili se bunili protiv rimske vlasti, to jest itavim
tokom drugog veka nae ere. Uzajamne razmirice izmeu
pravih i lanih hriana, u to vrem e, nisu m ogle ii dotle da
neka sekta istrebi ili, prosto, izopti neku drugu. Postojanje
i mo zajednikog neprijatelja odlagali su za kasnije reavanje tih problema. Istini za volju, ruska Revolucija, a jo
i vie skorija istorija revolucionarnih partija Evrope, ue
nas da, ak i pred zajednikim i monim neprijateljem - carizm om ili kapitalizmom - revolucionarne grupe i grupice
nisu nimalo stiavale meusobne svae. Ali, razlog tome je
vrlo prost: naime, liberalizam zapadnih drutava tolerie te
podele - koje, uostalom, ta drutva koriste. Da sutra, po za
vretku revolucije, neka od tih grupa doe na vlast, dobro
znamo da te tolerancije vie ne bi bilo i da razvlaeni ne
bi imali drugoga izlaza osim izbeglitva ili ilegale. I kao god
to je u narodnim demokratijama nezamislivo zvanino p ri
hvaeno postojanje trockistinih ili maoistikih grupa, tako
je i uspon hrianstva uinio vrlo nesigurnim opstanak gnostikih sekti. Upravo u to doba, u IV veku, one konano i

53
ezavaju u noi istorije - meutim, i dalje ive - a uenje i
tekstovi uitelja gnosticizm a povlae se u punu potaju. Ta
ko se, nadgraujui se na tragediju budunosti ovekove,
ukazuje jo jedn a tragedija koja onu prvu potvruje i pot
hranjuje: tragedija same istorije - zemaljske m ere kosmikog vremena, vrem ena koje je za gnostike odu vek b ilo naj
jasniji znak naeg otuenja.
Zato istorija gnostikog pokreta nipoto ne m o e da se
ispisuje kao tradicionalna istorija. Ona je, na neki nain,
istorija senke, kontraistorija iji uzastopni slojevi oajniki
pokuavaju da opovrgnu samu istoriju, da oveka istrgnu iz
stega trajanja. D ok su najotroumniji ili najubeeniji hriani ve u prvim decenijam a nae ere imali oseaj da p o
stavljaju tem elje n ovoga doba - ak iako se to dob a m ora
lo stalno prekidati krajem vrem ena - da prevru puteve
sveta i da grade n ovoga oveka, gnostici, u svojim tekstovi
ma ili u svome utanju, nikad nisu pokazivali ni najmanju
elju da ostave trajne tragove svoga postojanja na ovom e
svetu. To je, rekli bismo, oigledno, logina posledica ita
vog njihovog stava. Oni se rugaju potomstvu, dugovenosti, budunosti, svim tim klopkama i mreama vrem ena, u
koje se love ljudi. Ono to, na neki nain, propovedaju, je
si e trenutno bekstvo, otpadnitvo od sveta i od vrem ena.
Kako, onda, ispisati istoriju onih koji je nikad nisu poeleli, skicirati ukoen portret seni koje neprestano bee? Sle
dimo, napipavamo gnostike, ali ih ne hvatamo. A kad ih
uhvatimo, neizbeno ih skrnavimo. ta bi rekao je d a n Vasilid, jedan Valentin, jedan Karpokrat, kad bi, s visina nadveta, gde se sigurno nalazi, itao danas ovu knjigu? Da
sam i ja sam pao u klopku vrem ena, u kande istorije, i da
ma koliko m oje namere bile hvalevredne, a m oje ideje
oclavale simpatije - samo dodajem teini sveta teinu je d
ne beskorisne i prevarne knjige. Jedna jedina pretpostavka
mogla bi, u najboljem sluaju, da ublai njihovu presudu:
da sam ja, dve hiljade godina kasnije, reinkarnirani gnolik. Ali, ak me ni ta pretpostavka ne oslobaa u potpuno

54
sti njihove osude: ako sam jo na zemlji, u ovoj drugoj p o
lovini XX veka, znai da sam i dalje potinjen ciklusu rein
karnacija - u koje su m nogi od njih verovali - i da jo u se
bi nisam izbistrio tu tvari, da nisam oslobodio iskru ivo
ta iz telesne jalovine, ukratko, da nisam potpuno primio
gnozu. Da sam je primio, bio bih u sjaju Plirome, razreen
materije, jezika, mentalnih i psihikih kategorija, istorije,
vrem ena i, naroito, brige da ita mislim o njima. Sa stro
go g stanovita gnosticizma, ova knjiga je, dakle, besmisle
na. Jer, ona pretenduje da se uplie u svet u koji nema uplitanja, skrnavi neoskm avljeno. ini isto to ine i oni grubi
ureaji koje fiziari koriste da prouavaju strukturu atoma,
a koji, budui i sami neizbeno materijalne prirode (svetlost, zraci, snopovi estica), rem ete i ak unitavaju pred
met koji treba da proue. Prouavati gnosticizam naim
mentalnim oruem, znai, na izvestan nain, remetiti ga i
unititi.
Logika, dakle, zahteva da se ovde zaustavim. Ali, pored
ugovornih obaveza spram izdavaa, neto dublje me tera
da nastavim. Naime, to to volim te ljude, volim muk s ko
jim su oni hteli da se stope, i volim da znam da se i danas
neto, neka oseajnost, neki stav, podzem ne struje s karak
teristikama naega vremena, ulivaju u njih i nastavljaju ih.
Paradoks budunosti tako hoe, neistorija uvek prati istoriju, protivdrutva podrazum evaju da pre njih postoje dru
tva. Jo je iva znatielja da se sazna zato su se jo pre to
liko vekova ljudi okupljali da neemu kau ne. To neto je
neprestano poprim alo razliite oblike - a od pre pola veka,
naroito politike - ali, samim tim, rasparane. To je prvi,
neformulisani zakon otuenja, i valja ga znati: pravi nepri
jatelj nikad nije ono emu govorim o ne, nego senka koju
ono baca na nas i u nas.
Posle smrti Simona Maga, izvestan broj uenika nastavio
je njegovo uenje. Dvojici znamo imena: Mcnandar i Satur
nin. Uenik je, meutim, prejak izraz. Svaki od njih, u stva
ri, sledi sopstveni put nadahnut putovima koje je trasirao

55
Smion, ali koji ih as dopunjava, as se udaljava od njih.
,h*r, sama gnoza ui da se ne valja pridravati izvetaenih
kriterijuma kojim a se, konano, ispisuje istorija ideja. N e
majui ni crkava ni dogm i ni koncila, gnosticizam je m ogao
da se razvija viestrukim putevim a koji ga svi zajed n o ine.
Nasuprot istoriji hrianstva, koja je uvek istorija pobede
dogm e nad svim jeresim a, istorija gnosticizm a m ora da
uzme u obzir sve struje i da pazi da ne daje prednost je d
noj na utrb drugih. N e m ogu se zam isliti jeresi u gnostici
zmu, poto, u biti, gnoza spaja, ne razdvaja.
Menandar i Saturnin, dakle, produie S im onovo uenje
dodajui mu sopstvene misli. Saturninove p rop oved i u Anliohiji, gotovo pun vek posle uiteljeve smrti, izg led a da su
imale izvesnog odjeka. Njem u dugujem o, izm eu ostalog,
pomenute pojedinosti o stvaranju oveka, a p ovo d o m Boga
istinitog, tueg ovom svetu, term in Otac nesaznati. Njemu,
izgleda, dugujem o i ideju da zli dem ijurzi, ogavni Eoni o d
govorni za ovaj svet - a koje on naziva Arhonti - nisu niko
drugi do sedam planeta.
Ve u hebrejskoj kosm ologiji planete nisu m rtve zvezde,
nego iva bia, arhaneli za koje se smatra da svojim sjajem
uznose slavu Svem ogueg. Gnosticizam zadrava tu viziju,
ali obrnutu: te ive planete, ti plam eni arhaneli su nad na
ma da uznose sopstvenu slavu. Oni bespravno zauzim aju
ninje nebo - njihov dom en - odakle upravljaju svojim pro
kletim stvorenjem. Nikakvo divljenje, nikakvo blaenstvo,
nipoto se nije m oglo otkriti u pogledu koji je Saturnin
okretao izopaenosti tog apsurdno zvezdan og neba, postoj
bini tih nonih zlotvora, kradljivaca due, koji jesu zvezde.
U tom mnotvu, toj kamari zvezda, u tlaiteljskom kolu pla
neta, video je uarene reetke koje ograuju nau zem alj
sku tamnicu, tamniare naeg planetarnog zatonitva.
Ali, gnoza je pun procvat doivela, pre svega, u Egiptu,
vie nego u Siriji, Palestini ili Samariji. Ona se tu razvija u
desnom brzinom, ve od sam og poetka drugoga veka, tog
udnog, konfuznog stolea u kom e trepere, kao prigueni,

56
vitalni otkucaji bila istorije, te m angale bogova, kultova,
preobraenja i poricanja, i to ba u onom gradu koji bee
samo mesto zemaljske pometnje, ali i mesto silovitog klju
anja ideja: u Aleksandriji.
Kazan, arite, stupa, visoka pe, kotao u kom se meaju, cede, pretapaju i pretau sva nebesa, svi b ogovi i svi
snovi: Aleksandrija u drugom veku. Gde god pogledali, ma
gde se nali, na kom god nivou prouavali istoriju, u tom se
gradu otkrivaju sve rase (samo Kinezi jo nisu u njem u), svi
kontinenti (Afrika, Azija, Evropa), svi vekovi (drevn oga
Egipta koji tu jo uva svoja svetilita, Atine i Rima, Jude
je, Palestine i Vavilonije) skupljeni su u tom gradu, voritu
Delte koja je za reku ono to su plua za oveka i kronja
za drvo: ono na ta diu, to ih nadahnjuje.
Ta slika, istina, m oe da se ukae takva kakva jeste tek
s protokom vrem ena. Stranci koji su u ona vrem ena d olazi
li u Aleksandriju, videli su najpre samo pometnju, neopisi
vo meanje verovanja i obreda, anarhiju, rastakanje svega
sigurnoga. Oseali su se izgubljeni na niijoj zem lji istorije,
u kandama tajanstva svih tih protivrenosti, davili su se u
toj besomunoj meavini nespojivih vera. ...Tu se sreu bi
skupi koji za sebe tvrde da su hriani, a slue obred Serapisu. Nem a nijednog svetenika - samarianskog, hrianskog ili jevrejskog - da ne zna matematiku, da ne gata u
drob i da nije alipt. I sam patrijarh, kad doe u Egipat, sla
vi i Hrista i Serapisa, da svima bude po volji... , pie car Hadrijan konzulu Servijanu, svome prijatelju.
Upravo u vrem e Hadrijanove posete - oko 130. godine
nove ere - u Aleksandriji je svoje uenje irilo nekoliko naj
uvenijih gnostika: Vasilid, Karpokrat, Valentin. Ve se zapaa jedna injenica: kad se dogodi da putuju, do Rima,
Grke ili do Kipra, vie nisu proroci lutalice. Gnoza se ve
ustoliila u gradovima, a naroito u Gradu, u Aleksandriji,
gde je pala na teren iz sna. Jer se tu susreu, stapaju ili su
kobljavaju egipansko, grko, rimsko paganstvo, koptsko
hrianstvo, judaizam , neoplatonovske filozofije, hermeti-

57
zam i drugi sistemi, koje jedn i meaju u kratkovene sinkretizme, a drugi, naroito hriani, pokuavaju da saseku,
da prekinu, da razdvoje. A za gnostike su razdvajanje, deIjenje, paranje, upravo zemaljski putevi otuenja. Vasilid,
Karpokrat, Valentin, oni svoja dobra uzimaju tam o gde ih
nau. Ali, ja ovd e ne istraujem izvo re i razliita porekla
gnoze. Ono to je meni vano, jeste ue, ostvarenje, onaj
posebni nauk velikih gnostika. Uenje kakvo je gnoza ne
stvara se, ne izaziva se doziranjem nekakvih sastojaka p o
zajmljenih iz prethodnih sistema, m eanjem tih sastojaka s
nekim rastvaraem i ubacivanjem svega toga u veliku pe,
veliki kazan aleksandrijski. Sva istraivanja, sve knjige na
pisane o tom problemu, uvek osvetljavaju samo jedan
aspekt stvari: hrianstvo, judaizam , neoplatonizam , stoicizam, epikurejstvo, cinizam, herm etizam , jesu posluili gnozi. Ali gnoza, zapravo, nije to: am algam na brzinu sinkretizovanih sistema. Kad su kom binovani, kad su jedanput sto
pljeni ti poetni sastojci, ona je potpuno nova supstanca,
misao koja se menja, kreacija koja ih, im je iskrsla, nadila
zi i opovrgava. D otle da bez oklevanja, e da bi stigla do kra
ja svoje istorije, negira i samu sebe.
Tako Vasilid, jedan od prvih aleksandrijskih uitelja gnost icizma, na poetak i u sredite sveta, u sr nae due, p o
stavlja Iluziju, a kao sredstvo za pobedu nad njom, potpu
no neznanje. Po sredi su misao i sistem koji u traganju za
nebiem, nepostojeim, nestvarnim, idu tako daleko da je
zik sam ostaje nem oan da ih prenese. Jer, veli nam Vasilid,
bee vrem e kad nieg nije bilo. Kad kaem nieg, to ne
znai da nije im alo nieg, nego isto, jasno, potpuno, da ni
sdmo nita nije postojalo.
Ta vrtoglavica nitavila - o kome, ipak, treba i misliti i
pisati, da bi se reklo da nieg nije b ilo - poto, iskazavi to,
uvodim postojanje neeg koje je nita, dakle, ta vrtoglavi
ca, rei u koje misao otprve propada i tone, zaglibljena u
nesavrene silabe, ta svemona slova, N, I, , T, A, ta vrto
glavica raste im Vasilid pokua da precizira negativne im

58
plikacije tog nieg. Nita, dakle, nije postojalo, ni tvar, ni
bivstvo, ni bia bez bivstva, ni prosta bia, ni sloena bia,
ni razumljiva bia, ni nerazumljiva bia, ni vidljiva bia, ni
nevidljiva bia, ni aneo, ni ovek, ni bog, niti apsolutno
ikoje od bia koje imenujemo ili opaam o ulima ili
umom. Dotle da je i Bog - udno, ali veom a logino - na
zvan Onaj koji nije.
Ali, ako je Bog Onaj koji nije i ako nieg nije bilo, kako
se stvorio svet? I tu, opet, udaramo o zidove tamnice rei.
Onaj koji nije, nastavlja Vasilid, poele da stvori svet. Ko
ristim re poele da budem razumljiv, ali, uistinu, ne bee
nikakve misli, nikakve volje, nikakvoga oseanja. I Bog ko
ji nije stvori svet iz onog to nije.
U ovom stadijumu, u kom se misao neprestano bori pro
tiv izdajstva jezika, tako da tek to je napisana svaka re se
opet objanjava, osporava, odbacuje, spor protiv sveta zadobija svoje vrste forme. Kako se pobuniti protiv neega to
nije? Kako iveti u srcu nesporazuma tako potpunog da je
sve to nas okruuje, u stvari, nestvarno, odraz, varka, iluzionistiko ogledalo, utvara? Vasilid ovde postavlja itav svet
u ravan kosmikog privida, iskrslog u planetarnom snu lano
ivih. Jer, samo u snu moemo da prihvatimo privid za stvar
nost. Kad Vasilid kae da je svet varka, ne eli da kae (pret
postavljam) da svet u kome ivimo ne postoji - poto posto
ji - nego da postoji kao varka, kao privienje. On je privie
nje nekog drugog sveta, nestvorenog, nezaetog, za koji se
pitamo nije li gnosticima dato u zadatak da ga stvore, da ga
uvedu u bie, poto postoji latentno, i to sabiranjem probu
enih svesti, bekstvom iz privida, prolaskom kroz iluzionistiko ogledalo koje zajedno ine naa zemlja i nebo.
Uostalom, m oem o pratiti Vasilida da u jednom jo pre
ciznijem primeru vidim o dokle ide njegov radikalizam. N e
ki drevni filo zo fi - grki i hrianski - tvrdili su da je Bog,
po prirodi, neizreciv. Nije, odgovara Vasilid, je r rei o nee
mu da je neizrecivo znai pridati mu neko postojanje i ne
ko stanje. Postoje, precizira on, stvari koje ak nisu ni ne

59
izrecive, a opet su s one strane svakog izu stivoga im ena.
lako, u krajnjem ishodu Vasilidove misli, sasvim prirodno
susreemo, ne neim enljivo, nego samu nem ogunost da ga
pojmimo, ukratko, nailazim o na utanje.
utanje. U srcu smo gnostikog uenja. Iz svedoanstava Vasilidovih protivnika, hriana, znam o da je on, poput
Pitagore, svojim uenicim a zadavao petogodinje utanje.
M oda je to utanje bilo i vie od utanja uenika i podrazumevalo i utanje uitelja. Vrlo m alo se zna o Vasilidu i
njegovoj koli, pa je nem ogue zam isliti kako je , zapravo,
on poduavao. Ali, ak i ako je on bio jed in i koji je nam e
tao tu askezu utnje, ta injenica otkriva m nogo. utanje je
jedan od najistijih - i najteih - oblika borbe p ro tiv privi
da sveta. Jer, utanje nije samo suprotnost galam i, prekid
rei, ono mora da bude sredstvo kojim se kod uenika kroz stanje neprekidne budnosti koju ono podrazum eva izaziva irenje svesti, naboj misli, kao dopuna dui. O no je
ste odbacivanje govora, ali i pristup vioj svesti. U zdrava
nje, ali i oruje, kao nenasilje. Ve se vidi kom putu se u
praksi okree Vasilidovo uenje. Poto je ovaj svet sainjen
od onoga to nije, p rotiv njega e se boriti negirajui ga,
konkretno utanjem. Svetskoj buci, efem ernim talasim a re
i, zvunoj i p revam oj materiji vaseljene suprotstavie se
laj svojevrsni antizvuk koji tako biva ovekova utnja.
A suprotstavie se i neto jo vie. udnja da se sazna,
da se u pozadini igre prolaznih oblika sveta otkriju pravi
mehanizmi koji ih pokreu, ta udnja je, upravo, sumnjiva.
ta zapravo m oe da bude znanje u svetu privida, ako i
samo to znanje nije privid? Ono to istraujemo jesu odra
zi, sanje i utvare. I sama logika postaje nedelotvorna, poto
je i ona logika praznine. Ona je u veini sluajeva samo m e
hanizam koji se vrti u prazno u onom lavirintu privienja
koji jeste m ozak svakoga oveka. Jedino neznanje udrue
no s utnjom kri carski drum osloboenja.
Vasilid je, istini za volju, morao m alo da ublai to odri
canje od svakoga znanja. Uhvaen u zamku tih uzastopnih

60
negacija koje i nama samima stalno vraaju odjek naih
sumnji, Vasilid je morao da uini poneki ustupak. Vele da je
napisao dvadeset etiri knjige komentara na Jevanelja, da
je sastavljao ode, i da je za svoje uenike ustanovio tajni
obred koji, oigledno, podrazum eva znanje samih tajinstava. Ali, nije zanemarivao ni ono to bi se m oglo zvati prak
tinim savetima . Nije teko zamisliti u emu su se oni m o
gli sastojati. Protiv obmana stvarnosti, prevara Crkve i svih
drugih ustanova, protiv sablazni zakona, vera i zabrana,
predlae on moral sasvim jednostavan: nemoral. Tako, u
vrem e kad poinju prvi progoni hriana i gnostika (R im lja
ni meu njima nisu videli nikakve razlike), Vasilid progla
ava da je normalno i nuno odrei se svoje vere da se izbegnu progoni. Isto tako, seksualna elja ne sme da bude
sputana ustanovama koje svuda tee da je kanaliu u dru
tvene forme, ona mora da se zadovoljava slobodno, sebe
same radi, mimo svake em ocionalne ili brane veze. To ne
znai d a je Vasilid propovedao slobodnu vezu kao jed in i lek
za ljudsku teskobu. to se njega tie, ne izgleda ba da je
bio satir zaluen enama, tim izabranim vazam a , kako ih
naziva jedan gnostiki tekst. M ogue je da je upuenicima,
onim a koji su podneli iskuenje utnje, savetovao askezu.
Ostalima, obinim uenicima ili obinim sluaocima, osta
vljao je slobodu da izaberu put za koji misle da je najbolji.
Nasuprot gotovo svim ezoterinim drutvima, tajnim zajed
nicama svih vremena, gnostici, u poetku, nisu postavljali
nikakvo pravilo niti ikakvu naelnu zabranu. Cilj im je , iz
gleda, pre bio da ostave svakome slobodu da se pridrui
uenju nastavljajui sopstveni ivot, ne prisiljavajui se ni
na askezu ni na neaskezu. Tako se, sa Vasilidom, afirmiu
ona udesna ravnodunost spram principa, ona radikalna
sloboda spram sistema, koje su morale onako silno sablanjavati sve njegove savremenike.
Pri itanju gnostikih tekstova, njihove kosm ologije kr
cate Eonima, Arhontima, Bogovim a koji nisu, Nezaetima,
prapoetnim Parovima, krugovima razdvajanja, zvezdam a

61
arojiteljkama, ognjevim a to prodiru, nailazi se na oi
glednu protivrenost: s jedn e strane, ti tekstovi ishode iz
dobro poznatog dom ena, dom ena m itologije, i kao takvi
mogu se uvek svesti na nekoliko arhetipova i pod vesti pod
.va psihoanalitika tumaenja. Ali, s druge strane, ti fanta
st ini sistemi, ta organizovana bunila, te uene konstrukci
je, esto jedva razum ljive, posluile su kao tem elj i kao zamajac jednom koherentnom uenju, ije d n o m m oralu - ili,
ako hoete, nemoralu - upadljive hom ogenosti. O igledno
je da spram gnostikih spekulacija, Postanje i Jevanelja iz
gledaju jednostavni i kristalno jasni. ta, dakle, skriva ta
sloenost, taj sled tananosti, koji istoriju sveta p reob raava
ju u niz besmislenih tragedija, u mrani kolop let itavoga
troja Arhonata, M oi, neprebrojnih Entiteta? Zar je treba
lo toliko zapleta na nebu, toliko suza, padova, kajanja, ran mica, perverzija meu Arhontim a i Eonima, da se kae
jedna vrlo prosta stvar: pravi ivo t je negde drugde?
Priznajem da ba i ne znam ta da odgovorim o na to. Po
kuajmo, uprkos svemu, je r m e simpatija, privrenost koju
Kajim prema tim ljudim a i njihovom stavu, podstiu da se
upustim u to. Voleo bih d a je ta privrenost potpuna ili, bar,
tla se ne spotie o te dvosm islene tekstove, esto sumnjive
verodostojnosti, a, u svakom sluaju, prilino dosadne.
11/.mimo, dakle, jedan odlom ak iz Vasilidove kosm ologije,
koji navodi Ipolit Rimski, odlom ak iz prie koja go vori o
stvaranju sveta:
Dakle, Sin velikoga Arhonta zapali svetlost Sina Arhonla Heptomade, kao to i ovaj sam zapali njegovu u visina
ma u dodiru sa Sinovstvom, te se Sin Arhonta H eptom ade
osvetli, pa i njega, im p rogovori, obuze isti strah, te pri/.nade svoju greku. Ono to se odm ah ukazuje u o vo m od
lomku - istrgnutom, podseam, iz m nogo ire celine - jeste
zamrenost, zbunjujui niz lananih uzronosti koje, sma11 a se, treba da objasne zato i kako se potkrala devijacija,
greka u procesu stvaranja. Term ini koje koristi Vasilid:
I leptomada (celina od sedam niih, donjih k ru gova), veliki

62
Arhont (poglavar najvieg od sedam krugova), Sinovstvo
(emanacija Boga koji nije, koju ine tri dela, jedan suptilni,
jedan neprozirni ije d a n neisti), danas su nejasni, ali su u
ona vrem ena relativno bili u opticaju, pa su ih m nogi tada
nji mislioci, gnostici ili ne, koristili u spekulacijama o ljud
skoj i boanskoj prirodi Hristovoj, na primer. Ali, ovde se
m oem o upitati - iako ovaj sistem m oe izgledati potpuno
izmiljen i biti tek proizvod neijeg buncanja - nije li on od
raz onih tajni koje su i same sloene, a koje on hoe da
osvetli, naime, postanja sveta, materijalnog ustrojstva iv o
ta, postojanja svesti i njihovih odnosa sa pojm ljivim svetom
istinitog Boga. U tim problem im a nije bilo nieg jednostav
nog, pa su se i najrazboritiji crkveni Oci, koji su o njima
morali govoriti, esto i sami zaplitali u prilino muna ob
janjenja. Zato to je po sredi nita manje nego suoavanje
s neznanim, poim anje jed n og sveta iji zakoni, ustrojstva,
sile koje njime upravljaju, izmiu naem poznanju. I nije
sluajnost to, kad god se pred ljudski razum postavi pro
blem takve prirode, ovaj, u elji da ga objasni, da objedini
sloene i protivrene podatke, na njega odgovara jezik om
koji neupueni teko m oe razumeti. Uzm im o i ovde jedan
primer, utoliko jasniji to m i se iznenada otkrio u tivima
koja sam itao dok sam pisao ovu knjigu. Predoavajui u
jednom radu objavljenom pre nekoliko godina - Slika sve
ta u modernoj fiz ic i - novu viziju sveta koju otvaraju istra
ivanja fiziara, Maks Plank pie ove redove ija jasnoa,
pretpostavljam, nee promai nikome...
Ako postulat o ekvivalenciji energije i frekvencije mora
da zadobije smisao koji nije istoznaan, nego nezavisan od
referentnog sistema, potrebno je da, po principu relativiteta, vektor impulsa bude ekvivalentan vektoru frekvencije,
to jest apsolutna vrednost impulsa mora da bude ekviva
lentna recipronoj vrednosti duine talasa u ravni irenja
ija normala koincidira sa pravcem impulsa. Racionalno
poimanje ovoga teksta ne podrazumeva samo, kao to bi se
m oglo pomisliti, prethodno upuivanje u jezik i injenice

63
nove fizike. Ono podrazum eva, i to naroito, intelektualni
pristup koji zauzima savremena fizika u kojoj se, polazei
od novatorske hipoteze, potpuno izn ova promiljaju pret
hodni sistemi i u kojoj pitanja upuena tajni m aterijalnog
sveta menjaju svoju prirodu i svoj smisao.
Ne pravei poredenje istraivanja, ljudi i tekstova koji
jedni sa drugim a nemaju gotovo nikakve stvarne v eze, ipak
mislim da na isti nain, ne drei se iskljuivo ravni form u
lacija, treba tumaiti i novatorsku viziju gnostika. Predoi11 prirodu, ponaanje, nebeski put nekog Eona (i sam termm ima u sebi neto to bi laika m oglo da navede na pom iao d a je tu prosto re o nekakvom pretku Elektrona, N eu
trona ili velik og Pozitrona) podrazum eva naroit pristup
koji pom alo prem ee prethodne sisteme i koji um esto si
gurnosti nudi verovatnou. Paradoksalno, vo en i upravo
istinskom potrebom da razumeju i da racionalno objasne
prirodu i nastanak sveta u koji smo upleteni, gnostici su polazei od hipoteza svoga vrem ena - zavedeni u sisteme
mitoloke prirode.
Privremeno sam zalutao u svet m od em e fizike prosto
zato da bih pokazao kako je lako narugati se sistemu koji
u s mukom gradili gnostiki mislioci, to i danas laik m o
e da uini s bilo kojim tekstom Ajntajnovim, Plankovim ili
I lajzenbergovim , tih gnostika naeg doba.
Upravo to ini hrianski autor, sveti Irinej, s jedn im tek
stom gnostika Valentina, iju izrazito nejasnu kosm ologiju
ismeva sa puno duha i inspiracije: ...Postoji jedan pro-princip, pro-lien bivstva, jedna pro-okruglina. U tom principu
obitava vrlina koju ja zovem Bundevstvo. U tom Bundevstvu
je vrlina koju zovem Apsolutno-uplja. To Bundevstvo i to
Apsolutno-uplje dadoe, ne dajui, plod vidiv sa svih stra
na, jestiv i ukusan: Ludaju. U toj Ludaji poiva vrlina istovetne moi: Bostan. Bundevstvo i Apsolutno-uplje, Ludaja i
Bostan dadoe mnoinu Valentinovih bunovnih ludaja.
Preimo, dakle, na Valentina i njegove bunovne ludaje,
i vratimo se zato u Aleksandriju. U tom grozniavom gradu

64
u kome svi ure, gnostici, zapravo, izgledaju kao neki ud
ni dokoliari, opsednuti Eonima, Sinovstvima, ludajama
bunovnim manje ili vie. Za aljenje je to to je preterano
ustruavanje spreilo hrianske autore da nam prenesu
pojedinosti o svakodnevnom ivotu i ponaanju gnostika,
pojedinosti koje su neki od njih znali. Ne znamo nita o
stvarnom prijemu na koji je u aleksandrijskoj sredini naiao
jedan Vasilid ili jedan Valentin. Sigurno je da nisu m ogli dopreti dalje od grkih ili helenizovanih delova grada. Jer, u
to doba, veliki uitelji gnoze, kakvi su Vasilid i Valentin, p o
uavaju na grkom jeziku.
Valentin, koji se obrazovao u Aleksandriji, otiao je ka
snije u Rim, gde je boravio dugi niz godina. Za razliku od
ostalih gnostikih uitelja, Valentin je najpre bio hrianin,
i ak umalo nije postao svetenik. Ali, njegove nimalo pravovem e ideje u poetku izazvae podozrenje, a onda i ne
prijateljstvo. Izopten iz crkve, napusti Rim i ode na Kipar
gde osnova zajednicu svojih uenika.
O
njegovom sistemu i o njegovom uenju lako bi bilo re
i da je, kao i uenje njegovih prethodnika, krajnje nejasno
i jedva razumljivo. Ali, m oda to proistie jer, valja raz
motriti i tu hipotezu - iz nerazumevanja i nem oi hrianskih autora koji su o njemu govorili. Sigurno je da se u Jevanelju istine, koje mu se pripisuje, odmah otkrivaju fun
damentalne tem e gnostikog miljenja. Poetkom sveta ne
upravlja Iluzija, nego Greka, Greka potekla od nesaznatoga Oca, tuina, koja, sa svoje strane, u bezm ernoj praznini
sveta koji se raa, zainje Zaborav, Teskobu i Strah. Mi po
tiemo od Njih, Njih nosimo u sebi i zato ovaj svet, plod
Greke, Zaborava, Teskobe i Straha, Valentin zove svetom
Manjkavosti.
Iz te prvobitne Greke koja je u nedozreli svet posejala
seme nesavrenstva, nedonesene entitete, ishodi oseanje
samoe, izgubljenosti, planetarna muka, ovekov udes.
ivimo igosani pokvarenou i nudom. Sve nam nedosta
je, boanski vazduh, nadkosmika vatra, a naroito istina,

65
koja samuje u visinama nadsveta. ivim o u svetu smrti,
smrti koja je u isti mah i materijalna i kosmika, iji je najopipljiviji znak inertna materija. I samo kom adajui je, parajui je, razbijajui je m alo-pom alo, troei, takorei, svu
supstancu ovoga sveta, ovek e uspeti da se istrgne iz kru
gova Greke. Treba da delite smrt, da je iscrpite, v eli Va
lentin svojim uenicima, d a je rastvorite, da u vam a i od vas
umre smrt.
Tu ideju susreemo kod veine gnostikih sekti, i ona e,
kod najslobodnijih meu njima, opravdati ono pom am no
troenje m aterije u vidu sperme i udnje. U svakom slu
aju, ona vlada itavim ponaanjem Valentinovih uenika.
Troenjem dumanske tvari ovoga sveta - troenjem ljuba
vi, puti, najulnijih uivanja, zapravo, razuzdavanjem ljud
skih ula (spojne take materije i ivo ta ) - iscrpee se supstanca i pribliie se viem stanju koje e om oguiti da se
ponovo pronae izgubljena istina i besmrtnost, da se posta
ne, kako to sam Valentin kae, neunitivo bie.
Jer, ovaj svet, zagaeni bunar, izm etina Greke, nosi u
sebi seme besmrtnosti, m aglovitu slinost sa dalekim Bo
gom, ivim Eonom, istinitim Praobrazom svih stvari. Valenlin e, uostalom, za to iskoristiti reito poreenje: Onoliko
koliko je portret loiji od ivo g m odela, toliko je ovaj svet
loiji od ivog Eona. Njega, taj praobraz, te istinite crte Bo
ga treba pronai u zbrkanim slikama rasutim po ovom e
svetu. Valentin je , uostalom, jedan od onih koji je , polazei
od platonovskih ema, ustanovio etape to g oslobaajueg
troenja . N a samom dnu, u bezdanu u kom se taloe ot
paci nastali iz Greke, na je svet ploti i tvari. Ljudi koji se
itavog ivota gube u njemu i ne m ogu da se iz njega istrgnu, oni koji uestvuju u njegovom postojanju ne olakava
jui mu materiju, bie zauvek hilici, m aterijalni ljudi. Njima
nema spasa. N jih ova je jedina sudbina konano truljenje,
neizbeni kraj svega to je plot. Iznad se redaju dva kruga,
krug Vazduha i krug Etera, materijalne su prirode, ali laki,
ne toliko grubi, prva etapa spasonosnoga uspona. U njega

66
stupaju oni koji su, troenjem materije, uspeli da ga preo
braze u psihu, naime, da ga proseju, olakaju i dovoljno
promene da sebi izgrade duu. Oni su druga kategorija lju
di: psihici. Ali, nije dovoljno imati duu ako je ta dua odseena od istine. Da postane savrena i da se zauvek oslo
bodi poslednjih okova, mora da sazna i gde je Istina, mora
da poseduje gnozu. To je trea kategorija ljudi, naravno,
najrea: kategorija duhovnika ili pneumatika, drugim reci
ma gnostika. Oni e ui u poslednji krug, krug Pneume ili
Duha.
M oda je ova podela, na drugoj strani, odgovarala razli
itim stepenima inicijacije uenika u valentinovskom ue
nju. To je teko rei. Zna se samo da su se, kod Valentina,
ta tri stanja oveka sretala u svakodnevnom svetu: hilici su
bili pagani, zaglibljeni u materiju, zbog nepoznanja verske
istine; psihici behu hriani koji su, zahvaljujui Isusu, bili
primili prvo otkrivenje, ali jo nisu poznavali njegovo tajno
uenje i duboku prirodu Istine, koju je mogue dostii je d i
no gnozom. Pneumatici su bili gnostici koji su se tim e po
stavljali iznad hriana.
U svakom sluaju, sigurno je - a to se zna iz uenja je d
nog od sledbenika Valentinovih, izvesnog Ptolom eja, auto
ra Pisma Flori - da je, u oim a uenika, svako ko je dose
gao duhovno stanje bio potpuno osloboen svih okova i
trulei materijalne prirode. M ogao je sebi da d ozvoli sve,
poto je tad njegova dua presekla pupanu vrpcu koja ju
je vezivala za ovaj svet. Upravo o tome jasno govori jedan
Ptolom ejev tekst koji prenosi sveti Irinej: Kao god to je
materijalnom oveku (hiliku) nemogue da se spase, poto
materiji spasa nema, tako duhovni ovek ne m oe da bude
proklet, ma ta inio. I kao god to zlato sauva svoju lepotu i u najcrnjem blatu koje ga ne uprlja, tako se ni gnostik
nikako ne m oe okaljati niti izgubiti svoju duhovnu suti
nu, je r dela ovoga sveta vie ne utiu na njega.
I sveti Irinej precizira - ovaj put uz neto vie pojedino
sti - u emu se sastoji ta osloboenost gnostika spram ma-

67
i<-i jalnih dela. ...Tako najsavreniji meu njim a b ez stida
ine ono s to je zabranjeno. Bez ustezanja jedu hranu posve
enu idolima. Uestvuju u svim paganskim svetkovinam a.
Mnogi, ak, prisustvuju i onim borbama ivotinja, mrskim
ljudima i Bogu, i dvobojim a ljudi na ivot i smrt. N eki se
bezobzirno odaju putenim uicima, govorei da p loti treba
davati plot, a duhu duh. Drugi, pak, potajno obeauju
ene koje ele da upute u uenje. Trei otvoren o i b ez skru
pula otimaju od mua enu u koju se zagledaju i svuda je
vode sa sobom kao drubenicu. Neki, koji su se u poetku
pretvarali da s njom ive asno, kao sa sestrom, najzad belm raskrinkani, kad im sestra zatrudne od dela bratovljeva.
I sve inei tu bruku i te opaine, proglaavaju nas za glupake i duhovne prostake, je r se uzdravam o od svega toga,
iz straha od Boga. Sami sebe proglaavaju za savrene, iza
brano seme. T vrd e da su od o zgo prim ili naroitu milost, iz
nekog neizrecivog spoja. I zato, vele, moraju da se b ez pre
daha posveuju m isteriji seksualnog sjedinjenja.
Tako, u tom jed in o m primeru, vidim o gnostike Ptolom ejeve, suparnika Valentinovog, kako se svesno, voljn o, pre
daju slobodnoj ljubavi, zavoenju i svim m oguim p oelj
nim prestupima. M eutim , uprkos gorini svedoenja i v i
dljivom uasu koji u autora izaziva takvo ponaanje, neto
.e nazire kroz n jegove optube: sigurnost - luciferovska,
bez ikakve sumnje - gnostika koji zna da je neunitiv, ne
dostupan propadljivosti sveta, i taj oigledni kult ene, sek
sa, Erosa, koji e biti sutastveni deo njihovog ivota, car
ski drum pobede nad preduzeim a smrti.

APSOLUTNO ISKUSTVO
Najbesmisleniji od svih zakona sve
ta je onaj koji se usuuje da kae:
Ne poeli enu blinjega svoga,
jer se time porie zajednitvo i odlu
uje na razdvajanje.
Epifan

U svojoj knjizi o gnozi, Lajzegang, govorei o aleksandrijskim sektama i optem stavu gnostika spram sveta, pi
e: ...Gaenje prema ljubavi i svemu to sa njom ide, po
tvrivanje protivprirode uzdie prirodu, iskljuenje napora,
oseanje da ih razume tek jedan od hiljadu ljudi, m egalo
manija, asocijalno ponaanje, karakteristine osobine dekadenata. Ponovo itajui ovu reenicu, postajem svestan i
njenice koja mi je do danas potpuno izmicala: naime, da
sam i ja sam dekadent. Izuzimajui m egalomaniju - iskue
nje kom e ne mislim da sam podlegao - prisvajam sve sta
vove iznesene u ovom tekstu. Ne znam da li oni danas im a
ju isti smisao i istu vanost kao nekada, ali ne m ogu a da
ne oseam bliskost, naime solidarnost, sa napred navede
nim tenjama i svim to one upliu u ivot. Ako se deka
dencija zapravo sastoji u tom e da se savremenicima posta
vljaju krucijalna pitanja kakva svojim savremenicima p o
stavljaju gnostici, ako se ona sastoji u tome da se u ustroj
stvima, zakonima, ustanovama, vide proizvodi mehanizma
otuenja, najzad, ako ona podrazumeva stav sumnje, odba
civanja ili nepokoravanja sistemima, onda ivela dekaden
cija! Jer, daleko od ustupanja ili dizanja ruku pred neizbenim, daleko od bekstva pred sloenou sveta, ona se, na
protiv, ukazuje kao lucidna zapitanost koja nita ne eli da
ostavi u senci, i tenja, nesumnjivo gorda, da se dovedu u
pitanje filozofska ili verska reenja koja su dotad ponuena

roveku. U izvesnom smislu, taj radikalizam i ta n epom irlji


vost - u sprezi sa sablanjujuim ponaanjem kroz koje su
:;e ogledali u svakodnevnom ivotu - jesu koren poraza
j.;nostika. Taj poraz - bar na istorijskom i institucionalnom
planu - bio je zapisan u samoj prirodi gnoze. Jer, ta protivpriroda koju su propovedali gnostici, taj p rotivivot koji su
oni nastojali da vod e na svim m oguim planovim a, uvodili
su, sa svoje strane, jedan sistem - ili protivsistem - koji se
iscrpeo upravo u sopstvenom odbijanju da postoji i da se
uspostavi. U elji da srue postojee institucije, a ne nude
i nita drugo do svojevrsnu eksploziju mahnite udnje,
gnostici su ubrzo m orali da se sudare sa ovom oigledn om
injenicom, bez sumnje nepredvienom : da svako protivdrutvo i samo m ora da izm isli sopstvene zakone, ako eli
da opstane. Ali, gnostici, koji su malo brinuli o tom e da
ustanove trajnije kole, nemajui drugoga cilja n ego da se
izvuku iz tekih lanaca o vo ga sveta, nisu pridavali nikakvu
vanost vlastitoj organizaciji i preputali su se efem ernom .
Ta duboka odbojnost ka bilo kakvom ureenju sopstvene
pobune, to odbijanje da se shvate njene neizbene posledice u ovom e svetu, objanjavaju zato su te sekte uvek tra
jale tako kratko, zato su se izbrisale iz istorije poput obla
ka koji se odjednom stvore u zasienoj atmosferi i isto tako
odjednom nestanu, prolazni oblaci na mistikom nebu. M o
e se, bez naroite opasnosti od greke, pretpostaviti da je
u takvom gradu zasienom iskustvima, znanjima, poruka
ma, kolama i sektama, kakva je bila Aleksandrija, vrvelo
od raznih grupica gnostika, koje su se pojavljivale i nesta
jale iz generacije u generaciju, a svaka je nosila svoju zgu
snutu istoriju, nadahnutu poruku i oiglednu smrt. To je
jedna od udnovatih, ali nim alo iznenaujuih crta te isto
rije: neprestano se obnavlja, kao neki nevidljivi lanac, u ko
me, da bi se rodila nova karika, neka druga mora da umre.
Nita, po m om e miljenju, ne otkriva tu oitost b olje ne
go udnovata povest sekte karpokratovaca. Oni su iveli u
Aleksandriji u isto vrem e kad i Vasilid i Valentin, ali se ni o

70
njima, meutim, ne m oe rei m nogo vie. Ti likovi gnostikih uitelja su tako m agloviti, tako nejasni, tako malo
pominjani u delim a autora njihova vrem ena - koji su, pre
svega, napadali njihovo uenje i nikad ni pomiljali nisu da
ih opiu kao linosti - d a je nem ogue zamisliti ih. Po spoljanjem izgledu su, bez sumnje, liili na grke filozofe od
kojih su ponekad preuzimali i uenje. Ali, kako su, konkret
no, bili odeveni? ta su jeli? Gde su iveli? Kako su poua
vali? Tim e se nije pozabavio nijedan autor, ni paganski ni
hrianski. Zna se samo, i to iz posrednih izvora, da su privrenike vrbovali u istim sredinama u kojima i hrianski
propovednici i da su u II veku to m ogli biti samo obrazova
ni, helenizovani aleksandrijski krugovi. Kad je o njihovim
kolama re, sigurno je jedin o da su u njima ene igrale va
nu ulogu, ne samo kao partnerke , nego i kao upuenice
i uvoditeljke u tajnu.
Od trojice velikih aleksandrijskih uitelja gnoze, najza
nim ljiviji i najudnovatiji je, izgleda, bio Karpokrat. Bio je
Grk, poreklom sa ostrva Kefalonije, a zna mu se i ime ene:
Aleksandreja, i sina: Epifan. Vaspitavan od najranije m lado
sti po naelim a platonovske filozofije i gnostikog uenja,
Epifan je vrlo mlad i sam postao istinski uitelj, zauuju
e prerano sazreo. Umro je, naime, u sedamnaestoj godini,
a ostavio je za sobom traktat O Pravdi, iz koga Kliment
Aleksandrijski navodi podui odlomak. Telo mu je preneto
na rodno ostrvo, gde je sahranjen uz poasti koje se ukazu
ju bogovim a. To su jedine istorijske slike koje savremenici
prenose o osnivaima sekte: slika izuzetno upuenog i
obrazovanog para i slika mladia enciklopedijskog znanja,
rano sazrelog genija, gnostikog Remboa.
Ako se izuzm e prilino neobina doktrina koju su propovedali o m etem psihozi i o seljenju dua, uenje karpokratovaca nije se naroito razlikovalo od uenja ostalih gnostika.
Ipak, hrianski autori su se ostrvljivali na njih sa gnevom
zahvaljujui kome, meutim, znamo i izvestan broj pojedi
nosti o njihovoj praksi. Naime, karpokratovci su do krajnjih

71
konsekvenci - teorijskih i praktinih - sprovodili sutinske
principe gnoze i prim enjivali sensu stricto Karpokratovo i
Epifanovo uenje. U njihovim oim a, ovaj svet je d elo niih
anela koji su, u svoju korist, potpuno odvratili volju i namere istinitog Boga. A to odvraanje namera im alo je dve
znaajne posledice: izopaenje elje za polnim optenjem,
koju je Bog ugradio u oveka i u iva bia, da bi se ovek
pokorio zakonim a drutva, i slabljenje, ponitavanje boan
skog Zakona stvaranjem posebnih i fragm entarnih zakona
ovoga sveta. Logika toga uenja je jasna: da bi p on ovo ot
krili isti izvo r udnje i istinski Zakon, karpokratovci m ora
ju svuda i u svakoj prilici da kre lane zakone o vo g a sve
ta. To je im oralizam ustanovljen kao racionalni sistem, pot
puno nepokoravanje uzdignuto u rang puta osloboenja,
ukratko, ono to jedan hrianski autor toga vrem en a pre
vodi sledeom reenicom: Da bi bio spasen, ovek, po nji
ma, mora da ini sve mogue gadosti .
Ipak, najzanim ljiviji aspekt te prevratnike m isli jeste taj
to su se karpokratovci okom ili naroito na drutvene formc onog odvraanja, na nepravdu i na njen najvii izraz: vla
snitvo. Za Epifana, boanski Zakon bio je zakon Pravde i
.Jednakosti. Bog nije hteo da dobra ovoga sveta budu ne
pravilno podeljena meu ljudima. Tako, Epifan zahteva
ukidanje svakoga vlasnitva, povratak potpunom zajedni
tvu bia i dobara, to jest bogatstava i ena. O vde treba ci
tirati divljenja dostojan tekst (pisan, podseam, kad je imao
i/.meu petnaest i esnaest godina) kojim, u jedn oj naivnoj,
ili uzbudljivoj viziji, razotkriva nepravdu ovoga sveta i ve110 bezakonje zakona ljudskih.
U emu se sastoji Pravda? U zajednici jednakosti. Jed
no jedino, zajedniko nebo iri se nad naim glavam a i pre
kriva itavu zem lju svojim beskrajem, ista no pokazuje svi
ma bez razlike svoje zvezde, isto sunce, otac noi i zaetnik
dana, sja na nebu za sve ljude podjednako. Zajedniko je
svima, bogatim a i prosjacima, kraljevim a i podanicima,
mudracima i ludama, slobodnim ljudima i robovim a. Bog

72
mu je dao da svoju svetlost izliva na sva bia o vo g sveta, da
bude dobro zajedniko svima: ko se usuuje da prisvoji
svetlost sunca? Zar ono ne podstie biljke da rastu na za
jedniku korist svim ivotinjama? Zar ono ne deli svoju
pravdu svima podjednako? N e ini ono da biljke rastu za
ovoga ili on og vola, nego za vrstu goveda, ne za ovu ili onu
svinju, nego za sve svinje, ovu ili onu ovcu, nego za sve bra
ve. Pravda, za ivotinje, jeste dobro koje one zajedniki poseduju.
I sve to postoji i sve to ivi podvrgava se tom zakonu
pravde i jednakosti. Hrana je pruena svim ivim biima,
bez razlike i bez povlastica bilo kojoj vrsti. Isto je s raa
njem. Za raanje nema nikakvoga pisanog zakona, je r bi taj
zakon, kobno, bio laan. ivotinje se mnoe, raaju i pare
prema zakonima zajednice koju im je dodelila pravda. Otac
Svega dao je izgled svemu, a njegov jedin i zakon bio je za
kon pravde, nije pravio razlike izmeu mujaka i enke,
mua ili ene, razumnih bia ili bia bez razuma. to se ti
e zakona ovoga sveta, upravo su nas oni i nauili da delamo protiv zakona. Posebni zakoni paraju i razbijaju zajed
nitvo s boanskim zakonom. Kako shvatiti ove rei apo
stolske: N e znadoh za greh, do preko zakona , ako ne da
su rei moje, tvoje, ule u ovaj svet kroz zakone i da je to
bio kraj svakoga zajednitva? Ono, meutim, to je stvorio
Bog, stvorio je za sve zajedno, vinograde, itarice i sve vo
e. Je li iko video okote da rasteruju vrapce i lopove? Ali,
onog dana kad se zajednitvo vie nije shvatalo kao jedn a
kost i kad je izopaeno zakonima, toga dana ro e n je lopov.
Isto tako je Bog stvorio ljubavne uitke za sve ljude
podjednako i uinio je da se mujak i enka spare, da po
kae svoju pravdu kroz zajednitvo i jednakost u uivanji
ma. Ali, ljudi su opovrgli ono iz ega su nastali, pa vele:
Onaj ko je uzeo enu, neka je uva samo za sebe, a treba
lo bi svi da imaju deo. I Epifan dodaje: B og je svakome
oveku udahnuo monu, silnu elju da produi vrstu i nije
dan zakon, nijedan obiaj ne bi smeo da je izopti iz ovoga

73
sveta, je r ju je ustanovio Bog. Pa i re koja veli: N e poeli
dobra bljinjega svoga, besmislena je. Kako bi isti Bog ko
ji mu je i dao elju, oveku posle elju oduzeo? A li, najbesmisleniji od svih zakona sveta je i dalje onaj koji se usuu
je da kae: N e p oeli enu blinjega svoga, je r se tim e po
rie zajednitvo i odluuje na razdvajanje.
Ove rei, ove fraze, ove ideje itali smo i sluali ve
odavno. Zvue nam poznato, izriu zahtev koji su, m nogo
pre Epifana, postavljali Antigon, Epikur, D iogen i posle nje
ga mnogi m islioci i filo zo fi utopisti. Ali, naivnost, ideoloka
iluzija toga miljenja - taj rusoovski stav spram to g nasilja,
te nepravde kakva jeste svako prisvajanje - u naim oima
nisu toliko vani koliko njegove posledice koje su osetili
Epifanovi uenici. Jer, nema sumnje da su oni sprovodili te
principe i praktikovali slobodno zajednitvo ena i dobara.
Uasavanje hrianskih autora, zgraavanje koje se osea u
njihovim svedoenjim a to dovoljno potvruje. Takoe, ne
ma sumnje da su institucijama: braku, porodici, crkvi, vla
sti u svim njenim oblicima, upuivali odbijenicu praenu
nadmonim prezirom .
To je, dakle, za karpokratovce bio glavni zadatak gnostika: da iscrpe supstancu zla, suprotstavljajui jo j se njenim
sopstvenim orujem , praktikujui ono to bi se m o glo na
zvati homeopatskom askezom. Poto nas zlo okruuje i mr
vi, iscrpimo zlo inei ga, raspirujmo vatru zabrana da ih
sagorimo i pretvorim o u pepeo, troei unitimo (i zaista,
samo je jedan korak - ili jedn o slovo izm eu konzum aci
je/troenja i konsumacije/unitenja) izopaenost inherent
nu materijalnome svetu.
Ova hom eopatska doktrina spasenja objanjava jedan
od najneobinijih aspekata karpokratovskoga uenja: verovanje u m etem psihozu. Ako, tokom o vo g ivota, dua ni
je uspela da iskusi sve pre smrti, ako jo j ostane jo zabra
na koje treba da prekri, deo zla koji treba da potroi, on
da mora pon ovo da p roivi ivot u drugom e telu, sve dok
se ne oslobodi duga spram svih gospodara va seljen e . Ta

74
pretnja - koja je isto to i prokletstvo - koja visi nad budu
im ivotim a uenika, zasigurno ih je morala podstai da
se odvae odm ah na sve, da ve u ovom ivotu raskrste
sa gospodarim a vaseljene, da otprve, to jest u jed n o m je
dinom ivotu izbriu sve svoje dugove spram zla. Nasu
prot onom e to bi se m oglo pomisliti, tu je po sredi aske
za, a ne uivanje. Poto karpokratovci u svom e uenju ni
kad nisu pom enuli da je zao ovek - nego samo ovaj svet
koji su izopaili nii aneli - proizilazi da su uenici m o
rali oseati isto to i Epifan pred zemaljskom nepravdom i
nebeskom pravdom i da im sigurno nije bilo lako initi zlo.
Ako su slobodna ljubav i sveopte orgije - term in koji su
koristili hrianski autori - svakako bile radije ugodna i,
bez sumnje, probrana askeza, tako nije m oralo biti i sa
drugim oblicim a troenja , o kojima, meutim, ne znam o
gotovo nita. Da li su sistematski praktikovali incest, poba
aj, to jest edom orstvo (kao to su inile druge sekte o ko
jim a emo tek go voriti)? Preko svetog Irineja znam o da je
jedn a Karpokratova uenica, ljupkoga imena Marselina,
dola u Rim da iri n jegovo uenje, sa slikanim, pozlae
nim ikonama, koje prikazivahu Isusa, Pitagoru, Platona i
Aristotela . M a kolika bila sklonost gnostika da izopauju
jevanelske tekstove - a po potrebi i da ih p on ovo piu Isusu se nisu m ogle podm etnuti rei: aljite m i decu da ih
ubijam. Glasine koje su tim povodom kolale u paganskim
sredinama o gnusnim obredim a hriana , pod im treba
podrazum evati jeden je fetusa i druge gozbe sline vrste,
zasnivaju se, u stvari, na nesporazumu. Sigurno je , izg le
da, da se u sluaju n eeljen og zaea, karpokratovci, bez
sumnje, nisu ustruavali da vre abortus. M n ogi gnostiki
dokum enti su u tom pogledu jasni. Ali, priroda njihovog
uenja je bila takva da ih je odvraala od raanja: zato bi
donosili na svet bie koje posle treba da ue da mu je je d i
ni zadatak da to pre iz njega pobegne? U takvim zajedni
cama, gde je ljubav voena slobodno, svakako su se dea
vale n ezgod e . Ali, u tekstovim a karpokratovaca nigde se

75
ne m oe nai nikakvoga podsticanja na raanje niti na e
dom orstvo.
U svedoenju o karpokratovcima hrianskih autora, na
roito svetog Irineja i, kasnije, Jevsevija Kesarijskog, jedan
detalj mi se, meutim, ini zanimljivim. To je da su pri or
gijama i zajednikim gozbam a koristili razne sastojke i dro
ge. Bave se i m aijom, v eli nam sveti Irinej, baju, spravlja
ju ljubavne napitke, prireuju bratska blagovanja, priziva
ju duhove mrtvih i duhove iz snova, izvode i druge vradbine, jer, vele, imaju m o nad prinevim a i stvoriteljim a
ovoga sveta i nad svim drugim stvorenjima. Toliko su pusti
li uzde svojim nastranostima da tvrde kako im aju svu slo
bodu da ine to im se prohte, je r zakon ljudski, vele, raz
likuje ta je dobro a ta zlo. I due moraju, p relazei iz tela u telo, da iscrpu sva iskustva. N e usuujem se ni da ka
em, ak ni da pom islim da se takve stvari zbivaju u naim
gradovima. Ali, njihovi zapisi vele: Dua m ora sve da isku
si pre smrti. I sveti Irinej, neto dalje, precizira: Kad sve
to uini, vie joj ne treba telo. I dodaju da je Isus pouavao
svoje apostole tajnoj doktrini i da ih je zaduio d a je prene
su onima koji budu um eli da je pojme. Vera i ljubav don o
se spas. Ostalo je svejedno.
Iz ovih tekstova jasno proizilazi: orgije karpokratovaca
temeljile su se, zapravo, na nekom obredu. Taj obred iziski
vao je magiju, napitke, vradbine. Sve je ovo vrlo daleko od
Vasilida i Valentina. A li se, zato, pribliava Sim onu Magu
koji se sluio inim a i inio m noga uda . O igledno,
mora se pom isliti da su hrianski autori - s je d n im izu zet
kom o kome em o kasnije govoriti - koji su raspolagali sa
mo posrednim svedoenjima, m ogli pogreno da razumeju
smisao i prirodu tih obreda, ak i da pobrkaju karpokratovce sa nekom drugom, negnostikom, herm etistikom gru
pom. Meutim, korienje napitaka - verovatno afrod izija
ka - zanimljiva je naznaka, je r se na njih nailazi i u drugim
sektama. U svakom sluaju, izuzm e li se upotreba afrod izi
jaka, tamjana, raznoraznih pia ili napitaka, ne ini se da

su karpokratovci koristili droge u pravom smislu rei. A


magijske vetine su, svakako, bile tek sporedne u karpokratovskoj doktrini. Ono to je obeleava - i to, s one strane
obreda, obeleava i samo uenje - jeste taj uporni, otvore
ni p oziv na telesnu i drutvenu pobunu, taj apsolutni pre
zir spram svih zakona i pravila ovoga sveta, iza koga se, u
pokuaju da odgonetnu rei zbrkane tminom i vrem enom ,
naziru obrisi tih uzvienih ljudi i sunana, blistava Epifanova poruka.

PEPEO I ZVEZDE

Glas sam buenja u venoj noi.


Gnostika himna

Sveti Epifanije, kom e dugujem o jedin o neposredno svedoanstvo o nekoj gnostikoj zajednici, u svom delu Panarion ili Kutija za lekove p rotiv jeresi, pravi popis sekti za ko
je je on znao u n jegovo vrem e, to jest u IV veku: ezdeset
ih je. Taj popis svakako nije potpun, ali, na kraju krajeva,
nije m nogo vaan taan broj gnostikih sekti koje su se i
rile po itavom Bliskom istoku od III veka. Ta vreva, to sitnjenje, nimalo ne ude. V ideli smo i zato.
Uprkos njihovom mnotvu i esto zamrenom karakteru
njihove kosmologije, te sekte ipak imaju jednu zajedniku
taku: sve su gnostike, to jest, da bi objasnile postanje i
povest sveta, sve nude istu glavnu emu u kojoj se sreu isti
arhetipovi, ista prapoetna tragedija, isti rascep sveta na ni
i svet tmine i vii svet svetlosti. Menjaju se samo, od je d
ne kosm ologije do druge, procesi iz kojih proizilazi ta otuujua deoba, i likovi nebeski - Eoni, Arhonti, Majka, Otac,
Sofija, Barbelo - koji su u nju upleteni.
Inventarisanje tih razlika, zalaenje u svaki detalj, u sti
lu nekakvog naturalizma due, u tom cestaru gnostikih
sekti, nije namera ove knjige. Bolje je pokuati, kroz arhetipske vizije na kojima se one zasnivaju, kroz obrede i sva
kodnevno ponaanje koje iz toga proizilazi, uoiti zajedni
ke take koje ih izdvajaju iz svih drugih religijskih sistema
njihovog vremena. Jer, kod svih tih grupa, kao najvanije,
otkriva se to radikalno odbacivanje sveta, ta egzistencijal
na teskoba spram ovekove sudbine, nuda da se izgradi
dua, i ono, tako gnostiko, oseanje da je oveku sve dato

78
im se rodi i da zato nita ne stie ( >l>rt'i, obiaji, inicijaci
je kojima su se pokoravali, nisu bili i>i <* izmiljene da skra
te dokolicu i da opravdaju njihove spekulacije, nego prava
askeza, naroite, vitalne tehnike, iz^iaene da nadvladaju
zamke nitavila i da otvore dvei i besmrtnosti.
Meu svim tim sektama, ti i se otpi ve ukazuju kao v e o
ma bliske: ofiti, setovci i perat i. Specijalisti za gnozu bi, bez
sumnje, zanovetali zbog ovog pribliavanja, ali ja ih ovde
spajam, ak i poistoveujem, zato to sve tri nude gotovo
istovetnu viziju mehanizama otuenja ovoga sveta, koja is
hodi iz iste arhetipske slike: slike Zmije.
Uostalom, ofiti su i ime dobili od grke rei ophis, to
znai zmija. Za njih, itava istorija sveta poinje i zavrava
Zmijom. U svom najsavrenijem i najuniverzalnijem obliku
- zm ije koja samu sebe ujeda za rep - ona simbolizuje postajanje vaseljene, neprekidni ciklus koji tee od Jednog ka
Svemu i vraa se iz Svega u Jedno. Ta formula po svemu li
i na apstraktan i proizvoljan iskaz, ali, u stvari, izraava
jedno od najkonkretnijih razmiljanja, zajedniko m nogim
narodima na zem lji: znanje da vijuge i klupanja zmijska simoblizuju zakon inherentan ovom e svetu ija su oni ujed
no slika i znak. Svaka zmija koja samu sebe ujeda za rep
postaje krug, krug koji gnostici otkrivaju na svakom nivou:
na kosmikom, gde mu je ime Levijatan i gde svojim prstenovima okruuje celinu Heptom ade, sedam planetarnih
krugova od Zem lje do Satuma, inei tako prsten koji deli
podruje svetlosti od podruja tmine; na zemaljskom nivou
gde, im enom Okean, okruuje nau planetu vijugajui oko
nje kao dinovska reka (poznata je analogija izm eu vode,
reke i zm ije); najzad, na nivou oveka u kome kruni zavo
ji ine drob, mesto preobraaja hrane i odranja ivota.
Tako zm ija lei svuda, na svim nivoim a stvorenog sveta,
u oveku, na krajevima zem lje i na granici neba. Ona opa
suje, deli, titi i odgovara za sve procese ivota. Naravno,
ta ista slika, objektivizovana, susree se i u gnostikim mi
tovim a i razmiljanjima. Gde nalazim o zmiju, ako ne na iz

79
vorim a (u doslovnom i u prenesenom znaenju) svake m la
dosti i svakoga znanja, u korenim a (gd e zm ije vo le da se
zavuku) Drveta ivota? Upravo zato to ima tu dvostruku
mo da nadjaa smrt (svojim stalnim preobraajim a) i da
poseduje prvotno znanje o pravoj prirodi sveta, zmija se u
oima gnostika ukazuje kao prvi Inicijator oveka, a takoe
i prvi Pobunjenik u istoriji. Ona se, u Vrtu edenskom, die
protiv autoritarnog poretka Jehovinog, protiv lan og Boga,
i odaje oveku tajne n jegovoga roenja i sudbine.
U gnostikoj kosm ologiji to razmiljanje ide jo dalje. Za
nimljivo je videti kako su pom enute gnostike sekte zam i
ljale postupak kojim se zm ija posluila da oslobodi A d a
ma i Evu. Sasvim prosto, zavela je Evu u Edenu, to jest
ula je u nju. Ali, kau setovci, zm ija isto tako za vod i i
Adama. Drugim recima, kroz odgovarajue otvore, deflorisala je oba pretka oveanstva, darujui im tako dvostruko
otkrie zadovoljstva i znanja. Taj in je, za gnostike, oi
gledno imao vrednost uzora i nem a sumnje da su neki gnostici, u to ime, praktikovali i sodomiju kao podvinitvo ko
jim se ponavlja prvotni in Zmije, da prokre puteve spo
znaje i otvore slepe oi ploti. Shvatljivo je da su hriani bi
li uasnuti tim naroitim tumaenjem Postanja i zakljuci
ma koje su gnostici iz njega izvlaili! Ali, van svake sumnje
je, takoe, d a je taj obiaj sodom ije kao traganja, konsumacije i konzumacije svih form i Erosa, bio samo jed n a od teh
nika: normalan koitus, lezbijstvo i, bez sumnje, felacija (d o
slovna primena slike zm ije koja sama sebe ujeda za rep),
dakle, jedna od tehnika erotske askeze. Termin inverzije ko
ji, zanim ljivo je, koriste seksolozi da oznae te heterom orfne erotske prakse, sigurno bi oarao gnostike: nije li njihov
cilj, u toj kao i u svim drugim oblastima, bio upravo da iz
vre potpunu inverziju vrednosti i odnosa izm eu sveta, o
veka i njegovih blinjih?
Perati, pak, dobijaju ime od grkog peran, to znai:
nadvladati, prei. Uostalom, sami su objasnili termin: Je
dini smo koji znam o zakone raanja i put kojim je ovek

80
doao u ovaj svet, dakle, jedin i znamo da hodam o njime i
da nadvladamo korupciju. Tu mo savladavanja perati su,
bez sumnje, stekli istim heterom orfnim erotskim tehnika
ma koje ponavljaju prvotni in Zmije koja za njih ostaje sutastveni simbol njihove kosm ologije i soterologije: Kao
god to m agnet privlai samo gvoe, kao god to ilibar
privlai sebi kom adie papira, tako i Zmija vraa sa ovoga
sveta samo i jed in o i nikoju drugu do savrenu rasu odgajenu prema slici Oca, istoga bia kao to je i on, onakvu ka
kvu je i poslao u ovaj dole svet.
to se setovaca tie, koji ime dobie po Setu, treem si
nu Adam ovom , roenom po Aveljevoj smrti (prem a hermetikoj tradiciji, ne od Eve, nego od demonske L ilit), oni su
razvili jednu kosm ologiju veom a blisku kosm ologiji ofita i
perata, koja samo jo vie insistira na elem entim a seksa. U
njihovim tekstovima, itava istorija sveta ukazuje se kao
pravi erotski roman, kosmiki blud izm eu prapoetnih si
la i vaseljenskih Eona.
Ako bismo hteli dublje da analiziramo erotsku viziju se
tovaca, m ogli bismo rei da oni daju posebnu prednost en
skom rodu - naroito po znaaju koji pridaju oku, odrazu
boanske pneume, mestu koitusa izmeu svetlosti i tmine,
materici u koju je, kao neko seme s visina, pala svetlosna
emulzija istinitog Boga - dok ofiti i perati, svojim uzdiza
njem zmije, privileguju muki rod. Tu prevlast enskog ro
da otkrivamo naroito u njihovoj slici sveta u kojoj je itav
univerzum zamiljen kao materica koja, u vidu otisaka, no
si u sebi virtualnost svih stvorenja - kao god to se, vele
oni, na stomaku trudne ene vide ilice, otisci budueg i
vota. Tu sliku gravidnog trbuha oni vide i u slici neba i ze
mlje - u zasvoenom obliku neba i okruglom obliku zemlje.
Posmatrati trbuh brem enite ene, isto je to i posmatrati
svet u malom. I sve je u tim reitim analogijama, poraanju ene, mukama koje ona trpi da izbaci dete, tako p ove
zano, tako uklopljeno da, po recima setovaca, verno reprodukuje greve, poroajni proces iz koga je postao sam svet.

81
Oni taj proces evociraju slikom m ora koje raste i opada,
prekriva se talasima koji nadolaze jedan za drugim pod na
letima vetra. Jer, ovek je roen iz talasa, talasa koji se, pod
oploujuim udarom vetra, boanskoga Daha, d igao do ne
ba, prim io u sebe seme Duha i sruio se, brem enit svim na
im sudbama, na obale o vo g sveta. Pene, vetrovi, vrtlozi,
materini huk talasa tekih od nebeskog semena, burni po
roaj koji se odvija usred ciklona Pneum e, Vetra koji se, i
ovde, ogleda u slici Zmije: ...Jer, siloviti, strani Vetar ko
vitla, kao krilata Zm ija kad rasplie svoje klupko. I od toga
Vetra, od te krilate Zm ije zapoe stvaranje. Svetlost, Pneuma, ulie se u uzburkanu matericu voda, a Zmija, vetar tm i
ne, Prvoroenac voda, prodre u nju i iz m aterice se rodi o
vek. Tako se svud, na zemlji, pod drvetom ivo ta ili u du
binama mora, nadom ak obala prvotnoga sveta, ponavlja
reptilski koitus kom e dugujem o ivot.
Lako je pojm iti da su ta zm ijovita kosm ologija, ta uloga
pridata zm iji kao tvorcu, inicijatoru, defloratoru, nalazile
izraz i u obrednim obiajim a tih sekti. Sveti Epifanije opi
suje upravo jed a n ofilatrijski obred, koji su, izgleda, vrili
ofiti, a evo kako se on odvijao.
U sredinu odaje za inicijaciju donose hlebove koje reda
ju na jedan sto. Zatim donose kovei u kom e je pripito
mljena zmija. Otvaraju kovei, uzimaju ivotinju, polau
je na hlebove izgovarajui uobiajene m olitve. ivotinja se
razmota, vijuga po hlebu, i taj prost dodir, uz uinak m oli
tve, dovoljan je da se hlebovi posvete. Uzim aju ih, svi se
prieste jedui po kom ad hleba, poto pre toga poljube zm i
ju u usta. Zm iji se tako pridaju iste m oi koje imaju rei po
sveenja u hrianskoj liturgiji: da preobraava hleb u eu
haristiju.
Taj jednostavni obred - i itava kosm ologija koju on
uvodi - jasno pokazuje bezdan koji ve razdvaja gnostike
od hriana. Za hriane je zmija ivotinja prokleta par
excellence. Za gnostike je izabrana. O vde se vid i kako se
razvija onaj m ehanizam inverzije vrednosti i znakova,

82
aspekt onog protivivota koji su vodili gnostici, mehanizam
koji e povlastiti, dati mo, svetlost, inodejstvije, svima ko
je pravoverna tradicija smatra prokletima: Setu, Zmiji, Kainu. Upravo e njih, te prve Pobunjenike u istoriji sveta,
gnostici uzneti do najvieg dostojanstva i uiniti ih utem e
ljiteljim a svoje sekte i autorima svojih tajnih knjiga. Mitska
istorija se tako preobraa u protivistoriju koja u prvi plan uz
die velike Pobunjenike. Postojala je, recimo, sekta kainita
koji su slavili Kaina zato to je ubio brata, porekao krvne
veze i prvi pokuao da se suprotstavi jednom od prvih otuujuih zakona ovoga sveta: zakonu porodice. Pogreno bi
bilo iz toga zakljuiti da su kainiti propovedali i inili bratoubistvo. M ora biti da su u Kainu - kao ofiti, setovci i perati u zm iji - slavili sliku, mitski uzor, in odbijanja koji je
za njih imao pozitivan smisao, poto se - u vreme kad je jo
sve bilo mogue - odupro poretku sveta zla. Posle vie nije
bilo tako i kainiti nisu im ali drugoga izbora nego da se od
reknu raanja, stvaranja porodice, da odbiju da se pokore
otuujuem ureenju zakonitih i zvaninih zajednica. Ali,
kako god bilo, to odbijanje uvek ima isti smisao: pokuaj da
se ponovo uspostavi prvobitno jedinstvo sveta, da se vrati u
ono vrem e kad nita jo nije bilo razdvojeno, da se povrati
edenska nevinost. To objanjava raznoliku, zbunjujuu pri
rodu terena koji svaka pojedina sekta bira da se na njemu
bori protiv paranja ovoga sveta. Neki od tih terena bili su
isto simboliki. Tako oni adamiti, o kojima govori sveti Avgustin, koji potuju obiaj ritualne nagosti i okupljaju se
goli, mukarci i ene; goli sluaju propoved, goli se mole,
goli primaju svetu tajnu i vele da je zato njihova crkva raj .
Ili oni sakofori, to e rei vreonoe, koji su se okom ljiva
li na otuujuu odeu, pa su se oblaili u vreita i u rite, u
sve ime su m ogli da odbace - danas bismo rekli da ospo
re - podelu na bogate i na siromane po odei.
Svaka sekta, dakle, bira sebi teren za akciju - ma kako,
naoko, skroman - i neke su se ograniavale na tu deliminu nepokornost. Ali, najizazovniji teren, najvieg naboja

83
sablazni, buntovnitva i slobode i dalje je teren seksa. N je
ga svesno biraju neke neobine sekte koje se obin o ozn a
avaju, potpuno neprim erenim , izrazom raspusni gnostici.
Kad je sveti Epifanije, oko 335. godine, doao u Egipat
da uje uenje Otaca pustinoitelja, boravio je najpre u
Aleksandriji i tamo je d oiveo jed n o iskustvo, u n jegovim
oim a nesreno, kom e, meutim, dugujem o je d in o n epo
sredno i doivljen o svedoanstvo o nekoj gnostikoj sekti.
Epifanije je tad im ao dvadeset godina i, kako se ini, m no
ge iluzije. To objanjava injenicu da nije vid eo nita zlo u
ponudama nekoliko m ladih i lepih gnostikinja koje ga ubedie da samo one znaju put n jegovog spasenja. On poe sa
njima, bi uveden m eu pripadnike sekte, upoznat s nekim
radovim a koje mu dadoe da ita, i prisustvova, valjd a je
dan jedini put, jed n om obredu te grupe. Jedva se nekako
izvue i, uasnut, otra aleksandrijskom biskupu da prijavi
dogaaje kojima je bio svedok. N a osnovu n jegove prijave,
osamdeset gnostika bi izopteno. Zapazimo, usput, da nam
to ve dosta govori o znaaju sekte. Vrbovanje je b ilo povereno onim izabranim vazam a , urnama blaenstva , najlepim enama m eu gnosticima, i mora da je b ilo d o v o lj
no efikasno, poto je samo sekta o kojoj je re brojala naj
manje stotinak pripadnika. Uoim o, uzgred, da se ti gnosti
ci izjanjavaju kao hriani i da pripadaju Crkvi sve do da
na kad su, na osnovu Epifanijeve prijave, iz nje izopteni.
Sekta o kojoj govorim o bila je jedn a od onih koje se svr
stavaju pod zajedniko ime barbelognostici. Ukratko u sa
eti njihovu doktrinu, je r je ona bitna za razum evanje pri
zora koji slede.
Im e im je izveden o od Barbelo, enske m oi koja ivi na
osmom nebu (vii krug O ktoade) odakle kom anduje Arhontima. Ona sama je postala od nesaznatoga Oca, istini
tog Boga. Ona rodi sina pod im enom Savaot, koji vladae
sedmim nebom. I upravo tu se sve kvari. Jer Savaot, umesto da prizna vlast svoje M atere i da se pokori istinitom Bo
gu, proglasi sebe sam og za istinitog Boga i htede da upra

84
vlja svim stvorenjem. Uostalom, on jasno kae tim p ovo
dom: Ja sam Veni. Nem a drugog Boga osim m ene. Pred
tom otimainom, Barbelo shvata d a je postanje sveta izop a
eno i da mora da popravi posledice te nepokornosti. Ka
ko? Zavodei jed n o g po je d n o g Arhonta da ih odvrati od
uticaja Savaota. Pokaza im se, veli barbelognostiki tekst,
zadivi ih svojim izgledom , zavede ih i skupi njihovu spermu da vrati u nju svoju M o rasejanu u razliita bia. To je
prvotni in kojim zapoinje spasenje sveta: treba prikupi
ti Barbelinu mo, razbijenu na svako bie u vidu sperme i
ponovo uspostaviti prvobitno jedinstvo.
Onda, nije teko zamisliti u emu se m ogao sastojati
barbelognostiki ritual: u ponavljanju Barbelinog ina, dru
gim recima u prikupljanju sperme svakoga ivoga. Tom ob
redu prisustvovao je, uasnut, Epifanije.
Okupe sve svoje ene zajedno, i u sluaju da se pojavi
neko nepoznat imaju, mukarci sa enama i ene s mukar
cima, znak raspoznavanja: prue ruku i golicaju jedn o dru
gom dlan, znak da novopridoli pripada njihovoj veri. im
se tako prepoznaju, ubrzo poinju da se goste. Slue bira
na jela, jedu meso, piju vino, ak i prosjaci. Kad se dobro
zasite i kad im se, ako m ogu tako da kaem, vene ispune
vikom snage, prelaze na razvrat. Mukarac ustaje sa mesta
pored svoje ene i veli joj: Ustani i izvri agape (sjedinjenje
u ljubavi) sa bratom. Nesrenici onda krenu da bludnie
svi sa svakim i premda pocrvenim i na samu pomisao da
opiem njihova gnusna dela, neu se stideti da ih kaem,
poto se oni ne stide da ih ine. Elem, kad se tako sjedine,
kao da im zloin bluda nije dosta, diu u nebo vlastitu bru
ku i sramotu: i muko i ensko skupljaju u aku muku
spermu, diu pogled ka nebu i, s onom brukom u rukama,
nude je Ocu govorei: Prinosimo ti dar ovaj, telo Hristovo.
A onda je jedu, prieuju se sopstvenom spermom govore
i: Ovo je telo Hristovo, ovo je Pasha radi koje trpe naa tela, radi koje ispovedaju stradanje Hristovo. Isto to ine i sa
enskim pranjem. Skupljaju krv neisti i prieuju se njo

85
me isto onako, govorei: O vo je krv H ristova. Ali, sve ine
i taj promiskuitet, ue da ne treba raati decu. Jer, ta
sramna dela ine iz iste pohote. Bludni in vre dok se ne
zasite, skupljaju spermu e da je spree da ne prodre dublje,
a onda gutaju plod sopstvene bruke.
Predahnim o na tren i rezim irajm o taj obred term inim a
manje uvredljivim : praksa potpunog zajednitva ena, agapa ili orgija tokom kojih ti nestalni parovi vod e ljubav ne
vodei rauna ko s kim (samo se po sebi razum e da nema
nikakvog sentim entalnog izbora u tim inovim a koji se, p o
novim o jo jedn om , smatraju askezom ), co'itus interruptus
da se izbegne zaee i da se sakupi sperma, najzad, posve
enje sperme preobraene u telo Hristovo, i priee, dru
gim recima spermatophagia. Uoim o da je ovaj obred stro
go heteroseksualan i da ne ukljuuje nikakvu sodomitsku
praksu. Ovaj poslednji nain m ogao se uiniti jedn ostavn i
jim da se sperma skrene sa rastronog puta oploenja, ali
arhetipski obrazac to zabranjuje. Taj obrazac, naprotiv,
podrazum eva ensko uee i, verovatno, inicijativu - po
uzoru na Barbelo - odakle se m oe izvesti verovatna prak
sa felacije, sa koje je uasnuti Epifanije, bez sumnje, m orao
skrenuti pogled u stranu. Ali, preim o na nastavak :
Kad neko od njih, grekom, pusti seme da prodre pre
duboko i ena ostane bremenita, ujte ta ine jo gnusnije. upaju zam etak im mogu da ga uhvate prstima, uzmu
nedonoe, istucaju ga u nekakvoj stupi, dodaju m eda, bibera i raznih zaina, kao i m irisnog ulja da spree gaenje,
onda se okupe - prava zajednica krmaa i psina - i svako
prstima kua te kae od nedonoeta. Posle tog o be a, za
vravaju m olitvom : Nism o dopustili Arhontu pohote da se
igra sa nama, nego smo ispravili greku bratovljevu. To je,
u njihovim oima, savrena Pasha. Osim toga, ine svaka
kve gnusobe. Kad na svojim skupovima padnu u ekstazu,
mau ruke brukom svoje sperme, svud je razmazuju, i tako
prljavim rukama, potpuno goli, m ole se da tim inom dobi
ju slobodan pristup Bogu.

Oigledno nema nikakvog razloga da se dovodi u sum


nju Epifanijevo svedoenje. D a je m oglo biti i drugih svedoanstava o drugim sektama, nema sumnje da bi se, uz po
neku varijantu, prisustvovalo istim prizorima. Te varijante
koje proistiu iz mita na kom se tem elje, a koji se razli
kuje od sekte do sekte - m ogle su da podrazum evaju sodomiju, incest izm eu brae i sestara, felaciju i fetofagiju. Ova
poslednja varijanta pominje se samo u vezi sa barbelognosticima, ali nisu samo oni m orali imati tu privilegiju, a
glasine koje su meu Rimljanima kolale o gnusnim tajnim
obredima koje hriani ine, nalaze ovde svoje objanjenje:
one se odnose iskljuivo na odreene gnostike sekte. Po
to su se one esto izdavale za hrianske, Rimljani nisu
pravili nikakve razlike izm eu pravih i lanih sledbenika
Hristovih, ime se objanjavaju zbrka i zablude.
Uprkos svemu, ne bi se smelo apsolutno zadovoljiti Epifanijevom priom. Prizori koje on opisuje imaju u sebi ne
eg neprihvatljivog - barem to se tie jedenja fetusa, je r od
ostaloga gnostici nisu nita izm islili - ali, treba rei i da su
srameljivost, naivnost, nevinost i gnuanje, spreili m noge
hrianske autore da pristupe tim problem im a onako kako
se to danas m oe uiniti: oslobaajui ih njihovog etikog
konteksta, njihovog em ocionalnog naboja i posmatrajui ih
kao poznate oblike seksualnih devijacija.
Ono to, meutim, razlikuje gnostike devijacije od onih
koje prouavaju seksolozi, jeste to to su one kod njih savr
eno svesne, to se primaju i do krajnosti ine kao askeza
uzdizanja i osloboenja. Ako se sudaraju sa zabranama, su
daraju se samo u svesti drugih, ne i u gnostika. Naravno, si
gurno e se prigovoriti da m itovi i fantazmatina bunila na
kojima se navodno tem elje ti obiaji, jesu, zapravo, sublimisana projekcija njihovih vlastitih poriva i tako dolazim o
u opasnost da se dugo vrtim o u krug. Upravo se to nemi
novno deava im se suoimo s nekom devijacijom ili inver
zijom koju pojedinac svesno trai i svesno doivljava: gde
je, zapravo, polazna taka ciklusa u toj igri ogledala, gde se

87
jedan u drugom odraavaju nesvesni poriv i svesni zahtev
za njegovim ispunjenjem? Ako se vratim o reitoj slici zm i
je koja samu sebe ujeda za rep, jasno vidim o gde je ta bit
na taka, m esto stapanja poriva, n jegovog m istikog preo
braaja i obredn og odraza: tamo gde se usta spajaju s anusom, na mestu spoja rasparanog i jedin stven og (prem a
gnostikoj term in ologiji) ili, skromnije reeno, rasparanog
nesvesnog i objedinjujue svesti. N e nam eravam ovde da
opravdavam na bilo kom planu te udnovate prakse i pri
znajem da sam samo nekima od njih relativno sklon. Nikad
nisam je o fetus i m oram rei da mi, do onog dana kad sam
proitao Epifanijevu priu, ta ideja nije ni na pam et pala,
ak ni u snu. Ali, pojm ljivo je da su te prakse, kad se izgu
bio njihov mitski kontekst, kad je potpuno zaboravljen soteroloki sistem koji ih je podrazum evao, m ogle, prosto, da
se izopae u crnom agijske i luciferovske obrede. Crna misa
nije daleko od barbelognostikog rituala - nim alo dalje, uo
stalom, nego Savaot od Lucifera - i nije sluajno to se ne
ki aspekti tih obreda, zainjeni kabalistikom dem on ologijom , susreu i dan-danas u luciferskim sektama. Tu se po
novo otkriva am bivalentnost svakog gnostikog stava, ono
veno iskuenje koje se koleba izm eu preterane askeze i
preterane neobuzdanosti - poto obe imaju istu soteroloku vrednost - i koje se, u istorijskom razvoju gn oze, o gle
da u suprotnim putevim a mistikog katarizma (za prvu) i
magijskog luciferijanstva (za drugu).
Termin barbelognostici oznaava, kao to smo rekli,
skup sekti koje su m orale imati manje-vie ista arhetipska
ustrojstva i iste obiaje. U te sekte, koje Epifanije nabraja,
spadali su nikolaiti, fibioniti, stratioti, leviti, borborijani,
kodijani, zaheeni i barbeliti. eleo bih da se zadrim na
dvema od njih, borborijanim a i fibionitim a koje su neki hrianski autori, uostalom, smatrali jedn om te istom sektom.
Podozrenje, gnuanje, sablazan koje su izazivale, nisu ne
stali sa njima. M noge hrianske komentatore, i dan-danas,
prou isti m arci uasa i gaenja kao i Epifanija, im o nji

88
ma treba govoriti i prouavati ih. Uzmimo, recimo, uvaeni
Renik katolike teologije, i otvorim o ga na rei b orborija ni:
Gnostici na koje se ukazuje kao na ljude iji je nem oral
izazivao gaenje. Tertulijan im prigovara zbog njihove be
stidnosti i drugih bogumrskih nedela. Kliment Aleksandrijski navodi da se Valjaju u bludu kao jarevi i da guraju du
u u blato. Upravo re blato - borboros - slui da oznai te
jeretike, zbog bestidnosti njihovih obiaja. Zato su i prozva
ni neisti kao blato. Da li su se stvarno m azali blatom ili je
to samo m etafora? Iza ega se u Reniku dodaje: Zvali su
ih i kodijani (od sirijskog codda: zdela, pladanj), je r niko ni
je m ogao da jed e sa njima. Sluili su im zasebno, kao nei
stima, i niko sa njima nije m ogao da prelom i hleb, zbog nji
hovog sramnoga ivota.
Odmah se zapaa jedn a injenica: ti tekstovi ne daju ni
kakvu definiciju sekti o kojima je re, a zadovoljavaju se
napadima, prezirom i uvredama. Ali, postavljaju drugo, va
nije pitanje, pitanje imena kojima se oznaavaju gnostike
sekte. Ta imena, naelno, dolaze rede od samih gnostika
nego od njihovih protivnika. To je fenom en koji se ponovo
susree i u nae vrem e, u istoriji politikih sekti i jeresi. Svi
dobro znaju da termini devijacioniti, revizionisti ili izdaj
nici drutva ne definiu nijednu grupu kao takvu, nego pro
sto protivnike iji devijacionizam m oe da poprim i najrazliitije oblike. Na tom planu, jedna detaljna studija term i
na koje su u poslednjih pola veka koristile pravoverne ko
munistike partije da oznae jeretike svih vrsta, na neoe
kivan nain bi osvetlila istoriju prvih vekova Crkve, je r se u
njoj susreu potpuno isti stavovi. Pominjem tu injenicu sa
mo da se shvati da b ije d a n istoriar koji bi, za nekoliko ve
kova, hteo da opie istoriju grupe devijacionista (samo iz
pravovernih politikih tekstova), tokom prvih pedeset godi
na komunizma, m ogao da napie samo lanu istoriju, i/
prostog razloga to takve grupe nikad nije bilo. Elem, sa
gnosticima se nalazim o pred slinim problemom, a imena
koja im daju su esto proizvoljna. Uzmimo upravo sluaj

89
borborijana. To je m ogao biti ili pogrdni naziv isto hrianskog porekla - koji znai doslovce kaljavac - ili term in ko
ji su gnostici sami koristili za sebe, ali, onda u drugaijem
smislu, da oznae prvo, uroeno stanje oveka, hiliko sta
nje pomenuto p ovod om valentinaca. P roizilazi da ta re
m oe oznaavati ili bilo koje ljudsko bie ili, u uem smi
slu, stanje uenika koji se pridruio gnostikoj grupi, ali jo
nije uveden u tajnu.
To se ini jo verovatnije u sluaju kodijana. Osamljivanje, o kom e go vori Renik katolike teologije, sigurno ne
ukazuje na sramnu kaznu, nego na obredni obiaj. M oda
je po sredi prvi stadijum inicijacije, koji se sastoji u povla
enju u kome se okupljaju svi kandidati, obeleenom , kao i
u svim poznatim prim erim a te vrste, privrem enim raski
dom sa zajednicom . To bi, onda, bio termin iz gnostike
prakse, termin koji su hrianski autori uzeli za im e odre
ene sekte. Im ena koja navodi Epifanije daju, na tom pla
nu, neke zanim ljive naznake. Tako bi stratioti (to znai
vojnici), fibioniti (to znai ponizni) i m oda zaheeni, takoe bili izrazi koji odgovaraju razliitim etapam a inicijacije.
Prema onom e to je m ogue zakljuiti iz njihovih obiaja i
prakse, poslednja dva stanja, fibioniti i zaheeni, o d govara
la bi Savrenima, Izabranima, to je poslednji stadijum kroz
koji gnostik stupa u besmrtnost, neunitivost, konanu ne
mogunost da bude dotaknut bilo kakvom prljavtinom.
Sigurno je da su fibioniti - bilo d a je re o ustanovljenoj
sekti ili o Savrenima unutar grupe koja nosi neko drugo
ime - imali samo sebi svojstven nain da dokau da su od
sad nedostupni prljavtini ploti. U njihovoj kosm ologiji,
krugova koji dele zem lju od Sveta svetlosti im a tano trista
ezdeset pet. Svakim od njih upravlja po jedan Eon. Da is
crpi supstancu zla, fibionit, dakle, mora da odui dug sva
kom Eonu, i to trista ezdeset pet puta da sauva seme u
trista ezdeset pet sjedinjenja sa trista ezdeset p et razlii
ti Ii ena. Sve je tu, dakle, vrlo logino, i samo broj troe
nja oigledno iznenauje. Ali, njega odreuje arhetipski

90
mit za koga neki komentatori, uostalom, misle da iz njega
potiu i dnevni sveci u naem kalendaru. Kako god bilo, tu
se dolazi do poslednjeg stadijuma gnostike raspusnosti :
unititi ovaj svet rasula, paranja, rasipanja boanskih iskri
i Pneume, troei seme oveka i dane Eona, iscrpljujui, iz
dana u dan, zlokobnu supstancu vremena.
Praksa obelodanjena u ovim redovim a i kom entari koje
je ona podstakla u njihovo vrem e su, vie od svih drugih,
izazivali bes hriana. Zato to su zalazili u onu zabranjenu
oblast seksa, koja je uvek bila - Frojd je to jasno pokazao Pandorina kutija koju niko, bio konzervativac, reform ist ili
revolucionar, nikada nije smeo da otvori. Samo su se gnostici drznuli da upale vatru u barutani i da pokau da sva
ka pobuna, svako osporavanje sveta, svako navodno du
hovno ili drutveno osloboenje, da bi bili efikasni moraju
da oslobode prvo seks. ini mi se nepotrebno da ovde p o
navljam ono to sam naglaavao toliko puta, naime, da se
taj stav kod gnostika nije nuno ogledao u neobuzdanom
razvratu i svakodnevnom troenju semena. M nogi gnostici
su se posveivali istoj i prostoj askezi, da poem o od onih
najveih, Vasilida i Valentina.
Jedna od posledica tog stava, naroito novatorskog u
ono vrem e, bio je znaaj pridat eni u tim askezama spase
nja. Bilo d a je re o obredima, kultovima, mitskim spekula
cijama, ona je imala ulogu u prvom planu, kao dralac svetlosti i kao uvoditelj u tajnu. Term ini kojim su ih oznaava
li gnostici: izabrane vaze, urne blaenstva, ne samo da su
ih postavljali kao jednake mukarcu, nego i kao draoce povlaenog dela izvorne Moi. N e treba se prevariti i zaklju
iti d a je u gnostikim orgijam a - kao to e kasnije biti slu
aj u delim a Markiza de Sada i u dananjoj raskalanosti,
gde je erotika srozana na nivo pohote bez mita i bez spase
nja - ena bila tretirana kao predmet, instrument poude.
Nalazim o se pred jednim od retkih primera u istoriji, gde se
ena ukazuje obdarena m oim a preporoda i misijom spase
nja. Ali, ona je to bila kao pripadnica pola, ne kao linost.

91
Svaka ena je bila jedan deli prvobitne ene - Sofije ili
Barbele - i svaki mukarac se, u tim orgijama, sjedinjavao
sa enom, a ne s nekom enom. Sve se zasniva na toj razli
ci, i ako su gnostici m ogli u isti mah da veliaju seks, a da
odbace ljubav kao oseanje, ako su stigli dotle da potpuno,
radikalno razdvoje ta dva dom ena, to je zato to je sva nji
hova mo ljubavi, spajanja, poistoveenja, bila okrenuta
istinitom Bogu, dalekom carstvu kom e su m ogli da pristu
pe samo sa enom i uz pom o ene.
Tako, u dubinama telesne noi, u ovom svetu pepela i
blata koji jeste svako ljudsko telo, samo potpuna askeza ili
samo izlivanje erotske udnje i kult uznoenja ene m ogu
da oive zapretanu iskru koju nosimo u sebi. Kao one ru
mene eravice u srcu vatre koja gasne, zvezdice m aterije
potroene i tim e konano spasene, misaone ike koje svetlucaju u pepelu tela, osloboene i spasene gn ozom , za
gnostika su sigurnost da e ga n jegov put jed n oga dana o d
vesti do krugova zvezda.

NEMOGUE OGLEDALO

Kad Isus sie u Pakao, grenici po


sluae njegove rei i bie svi spaseni. Ali sveci, mislei kao i obino da
su stavljeni na iskuenje, odbacie
re Isusovu i bie svi prokleti.
Markion, Antiteze

Devijacije, inverzije, spermatolatrijski obredi i magije,


bunila, koji su apanaa aleksandrijskih gnostika, ne bi tre
balo da nas navedu da zaboravim o jednu bitnu injenicu:
prouavani na nivou obreda i njihovih konkretnih izraza, ti
stavovi se ine nenormalni, naivni, tavie perverzni. Ali,
im doem o u dodir sa majstorima mudrosti, uiteljima,
doktorima gnoze, odmah nailazim o na ljude visoke kultu
re, iroke erudicije, koji su vaseljenu, svet i ljude gledali iz
uzetno bistrim i otrim pogledom . Uprkos svom ogorenju
spram sekti i sramnih obiaja gnostika, hrianski autori
nisu m ogli a da ne priznaju vrednost i duhovno zraenje
ljudi kakvi su bili Vasilid, Valentin, Karpokrat i m nogi dru
gi. To su protivrenosti, a istovrem eno i bogatstva gnoze:
lucidnou i radikalnou svog stava zadovoljava sve zahteve duha, pritom obeshrabrujui ponekad revnost svojih
sledbenika udnim posledicama koje uvodi u njihov svako
dnevni ivot. N e igra se nekanjeno s ognjem nebeskim ili
iskrom due, i m nogi gnostici m orali su, kao Faetont, sagoreti na vatri koju su svesno raspalili. U elji da prodube i da
oslobode - e da bi ih iscrpli - agresivne i destruktivne sile
udnje, esto su izigravali egrte-arobnjake due, u vreme
kad znanje o oblasti podsvesnog nije postojalo. Neosporno
je da su naslutili postojanje te oblasti i otvoreno zahtevali
za oveka pravo da sagori u svome bunilu. N e poznajem u
istoriji zapadnog miljenja - prem da je gnoza isto tako i is

tonjakoga porekla i ne pripada ba naem svetu poku


aj uzvieniji, nabijeniji iskrama i klicama, brem enitiji p ozi
tivnim otkriima, nego to je pokuaj gnostika. I zato pona
vljam da se istorija gnoze ne m oe pisati kao to bi se pisa
la istorija templara, kalvinista, reformista. Sto vie odm ie
ova knjiga, to se vie strane povezuju, to vie postajem
svestan da gn oza lukavo deluje na m ene i da me potpuno
uvlai u pitanja koja joj postavljam. U svemu to sam dosad
napisao, gde poinje, gde se zavrava m oje vlastito tum ae
nje gnoze? Jer, ona me neprestano vraa meni samom, p o
to itavim tokom istorije koju je odbacila, razvoja sveta
protiv koga se borila, sebi i onim a koji su je ispitivali nije
prestajala da postavlja pitanje: ko si ti? Ko sam ja da pon o
vo oivljavam tu povest seni, odbijanja i tajne gnostika, da
ponovo krim puteve namerno skrivene, da pokuavam da
prozrem ta hermetika otkria - iji me herm etizam upra
vo baca u oaj - ali, za koje sam potpuno siguran da nipo
to nisu bezrazloni?
Ta sigurnost ide jo dalje. Te staze otkrivaju jedin i m ogu
i put, jedin i nain ponaanja u suoenju sa tajnama sveta:
iskusiti sve, izraziti sve, otkriti sve, da se ogoli ovekovo sta
nje, da mu se skine organska, psihika, drutvena i istorijska
odeda, da se od svega odvikne, e da bi m ogao da se vrati
onome to se nekad zove njegov izbor, a nekad njegova sud
bina. Ispisujui ovu re: odvikne, uviam da sam dotakao sr
gnostike doktrine. Nijedno znanje, nijedno miljenje, nije
dan valjan izbor nije mogu dok god se ovek ne lii svega
to ga uslovljava, na svim nivoima iskustva. A te tehnike ta
ko sablanjujue za laika, bile asketske ili raspusne, to iscr
pljivanje i troenje organske i psihike vatre - sperme i ud
nje - to krenje svih drutvenih pravila i sporazuma, upravo
su i jedino zato tu: kao brutalni, ali radikalni naini da se o
vek lii svojih mentalnih i telesnih navika, da mu se probu
di usnulo bie, prodrma otuujua umalost due.
Po m om e miljenju, udno je da sve knjige napisane o
Knozi ostavljaju svoje autore netaknute, kao da su pisali ne

94
ko poglavlje istorije o nekolicini zanimljivih, ali pom alo
aknutih i oigledno razvratnih ljudi. M eutim, pitanja ko
ja postavljaju gnostici ostaju postavljena zauvek, a ne primeujem da su oni koji su ih prouavali ikad pom islili da
su postavljena i njima.
Dobro znam da ovek ne m oe napisati nijednu knjigu a
da ne pie o sebi, i ako me problem gnosticizma odavno za
nima i opseda, to je zato to me se tie na nekom planu ko
ji ni ja sam ne znam i o kom ova knjiga m oe da prui sa
mo povrnu, manje-vie svesno zamagljenu sliku. Zato,
onda, kad istorijski, numeriki i filozofski govorei, oni
predstavljaju samo jednu u mnoini sekti, zato sam se, da
kle, ja zakaio naroito za one koje zovu raspusni gnostici?
Jesam li, i ne znajui, rtva nekog fenom ena koji pripada
iskljuivo m om e dobu, a koji iziskuje da se dublje nego doT
sad istrai podruje seksa? Jesam li ja sam nedovoljno od
viknut da bih prestao da mu pridajem vanost? Ili ta gnostika pobuna podignuta protiv seksualnih zabrana otkriva
zaokupljenost objektivno fundamentalnu za bilo koje doba
istorije, a oni su bili jedin i koji su je iskazali ne preutavi
nita - i ne opirui se - je r je ona uistinu u korenu svakoga
osloboenja?
U ovom stadijumu, sam to teko m ogu da zakljuim. U
svakom sluaju, u izboru i u putevima ove knjige, sigurno i
svesno jeste to da ona, ni u jednom trenutku, i to namemo,
ne eli da bude nekakva istorija gnosticizma, nego razm i
ljanje koje pokuava da odredi ta je to to u gnostikom
pokretu i dan-danas ostaje ivo, opipljivo i znaajno. Pri
znajem da se to odvija sa oseanjem da napadam probleme
kojima je teko prii, senke iju bi sliku, onakvu kakvu sam
je ja prikazao, oni kojih se ona tie m oda odbacili. Ovo ni
je nikakvo uzmicanje, da bi se opravdale aproksimacije ove
knjige. Prosto, smatram da bi bilo uobraeno - ak antignostiki - hteti poto-poto naterati utnju da govori, vrati
ti kobnoj dvosmislenosti svake istorije one koji su sav ivot
proveli izbegavajui je i optuujui.

95
U svemu to je dosad reeno o gnostikom uenju posto
ji jedan aspekt koji nijednom nije pomenut, a koji ga se ui
stinu tie: aspekt dualizma. Pod dualizm om treba podrazum evati svaku viziju sveta koja ga deli na dva suprotna, savena i nezavisna entiteta: Svetlost i Tminu, Duh i Plot, Do
bro i Zlo, itd. Tako definisan, dualizam je prisutan u m no
gim drevnim religijam a i filozofijam a, kao i u izvesnim gnostikim doktrinama. Za Simona Maga, na primer, postojala
su dva razliita sveta, dva nepom irljiva Boga. Ali, tu viziju,
koju u istijoj i savrenijoj form i nalazim o kod manihejaca,
nisu sistematski usvajali svi gnostici. Kod m nogih - meu
ostalima i nekih od onih o kojim a smo ve go vo rili - svet
zla ne javlja se kao entitet nezavisan, savean i sapostojei
sa entitetom dobra, nego pre kao stvorenje viega sveta,
koje ishodi iz njega, kao greka ili kao imitacija. Upravo ta
razlika, uzgred, objanjava moral ili nem oral gnostika: ro
en iz nesporazuma, iz pada ili iz rascepa, ovaj promaeni
svet uva u sebi neto od istinske supstance sveta, za ta se
gnostik hvata kad preduzima svoj m onum entalni zadatak
proienja zlokobne supstance. U svetu u kom bi Zlo bilo
sapostojee i saveno sa Dobrom, ne vid i se kako bi ovek
m ogao da se uspne uz strminu , da preskoi p on or - ovde
nesavladiv - da pon ovo nae sutastvo spasenja. Dakle,
kod gnostika nem a uvek dualizma u uem smislu, nego pre
dualiteta, dvojstva koje je u postanju, a ne u sutini sveta.
Ali, treba naglasiti da je i samo to dvojstvo tokom vekova
evoluiralo i, kod gnostika kao to su bosanski bogum ili i
langdoki katari, iskazivalo se u form am a bliim pravom
dualizmu. U kazalo se takvo i kod jed n o g gnostika o kome
jo nisam govorio, koji je iveo neto posle Simona M aga i
ije delo - dosta osobeno i marginalno u istoriji gn oze - za
sluuje da bude pom enuto: ime mu je bilo Markion.
Sa M arkionom se gnoza vraa na ono to je bila od svo
ga poetka: pokuaj racionalnog razmiljanja, logikog razumevanja sa ciljem da se, u svetlu Jevanelj^, p on ovo pro
misle postojanje sveta i sudbina oveka. Ali, to razmilja

96
nje, kod njega, zavrava zakljucima tako radikalnim i tako
neoekivanim da su i njega, kao i mnoge druge, kotali izoptenja, iskljuenja iz Crkve.
Markion je bio poreklom iz Sinope, u Pontu, na severnim obalama Anadolije, gde je roen 85. godine nove ere.
Pripada, dakle, istoj generaciji kojoj i uenici Simona Maga. Otac mu je bio biskup u Sinopi, i Markion je rastao s
potpuno hrianskim obrazovanjem. Stekao je tako duboko
poznavanje Svetoga pisma i Jevanelja, da ga je sveti Jero
nim okarakterisao kao znanje uistinu uena oveka . Ali,
m ora biti da su se njegove ideje o hrianstvu pokazale nepravovem e, poto ga n jegov roeni otac iskljuuje iz svoje
zajednice. Markion unajmljuje brod i, poput svetog Pavla,
plovi morima da propoveda svoje uenje. Nekoliko godina
kasnije, nalazimo ga u Rimu gde se smeta, via se s pri
padnicima hrianske zajednice i nekoliko godina povlai
se u osamu da zapie svoje ideje. Kao plod toga rada, 140.
godine, objavljene su Antiteze u kojima on izlae svoj si
stem sveta, svoje tumaenje Svetoga pisma i Jevanelja i
principe koji, po njemu, moraju da prethode osnivanju no
ve Crkve.
Te principe ovde m ogu samo ukratko da izloim , precizirajui odmah jednu vanu injenicu: nasuprot ostalim
gnosticima, Markion je hteo da ustanovi Crkvu, vrste i po
stojane zajednice ije bi Jevanelje bile Antiteze. To je bilo
dovoljno da ga izopte iz Crkve, ali on je nastavio da pou
ava, izgleda uspeno, poto je imao hiljade uenika. Tertulijan veli da ispunjavaju svu vaseljenu , tako da su za ne
ko vrem e postali stvarna opasnost za zvaninu Crkvu. Tri
veka kasnije, jo nalazimo markionitske Crkve u Rimu, na
Kipru, u Egiptu, u Palestini i u Siriji.
Za Markiona problem je, u biti, vrlo jednostavan. ita
nje Staroga i N ovoga zaveta (danas uobiajeni termini, ali
koje dugujemo upravo Markionu) ukazuje na dva sveta,
dva nespojiva poretka. Jevanelje otkriva Boga ljubavi i
dobrote, iji je Sin doao na zemlju upravo da spase ljude,

97
da ih naui bratstvu, milosru i ljubavi prem a blinjem.
Stari zavet, naprotiv, otkriva neum oljivog Boga koji kanja
va, koji se esti na oveanstvo i ukazuje se samo okruen
grom ovim a, munjama i besom. On ne zna za velikodu
nost, trpeljivost, blagost. Istorija sveta i oveka, onakva
kakva se javlja u Bibliji, sainjena je od zloina, krvoproli
a, pokolja, i otkriva unutarnje rav, neosporno manjkav
svet i prom aenoga oveka. Neto kripi u tom stvaranju
koje Jehova neprestano m ora da popravlja i u kom e ovek
ivi pod stalnim terorom zabrana, besa i pretnji Stvoriteljevih. Nem ogue je, v eli zato Markion, da Isus - koji je Sin
Boji - bude Sin tog istrebljivaa Jehove, da ovaj bude Otac
na koga se poziva Hrist. Markion, dakle, dolazi do istih za
kljuaka do kojih i Simon M ag: Jehova nije pravi Bog. Isti
niti Bog je nesaznat, tu ovom e svetu, pravi Otac kom e je
Hrist Sin.
Vrednost M arkionovog sistema - u odnosu na sistem Simona M aga - jeste u tom e to je beskrajno racionalniji i
to, da bi se definisao, polazi od strogog tumaenja i po
drobnog - filolokog - poznavanja biblijskih i jevanelskih
dokumenata. Da se ta doktrina uini plodnijom , vie nije
potrebno pozivati se na uda, na ini, na svu onu magijsku
spremu kojom je Simon punio svoju doktrinu. Implikacija
Markionovih ideja je, dakle, jednostavna, ali revolucionar
na: Biblija ne m oe da bude, ne bi smela da bude ni knjiga
objavljenja niti Sveto pismo. Izm eu Staroga i N o v o g a zaveta potpuna je suprotnost koja se iskazuje na svim n ivoi
ma: na nivou postanja sveta i na nivou tekstova koji o nje
mu govore. Ono to opisuje Biblija, nije neizm erno i v eli
anstveno delo Boije, nego bedasto stvorenje Zla.
Nepotrebno je u svim pojedinostim a pretresati dokaze
koje Markion gom ila, citirajui Petoknjije, da podupre svo
ji* Antiteze. Vaan je izriit zakljuak koji Markion predlae:
pred oiglednou dva sveta i dve poruke, samo Jevanelja
prenose uenje istinitog Boga. Biblija zauvek treba da bude
prognana u zaborav.

98
Ipak, ni poruka Jevanelja nije dola do nas neokrnjena,
i ona je pretrpela dodavanja, svakojaka umetanja od strane
judaista i prvih uenika Isusovih. Da bude siguran da pri
stupa istinitoj boanskoj rei, Markion, dakle, preiava
Jevanelja i, izm eu izopaenja koja su ona doivela, trai
izvorni, jedin i kanonski tekst koji e posluiti kao temelj i
tavoj njegovoj doktrini. A to je onaj tekst koji, polazei od
Jevanelja po Luki, predlae u Antitezama.
Ne elei da po svaku cenu pristupam preteranim i uvek
spornim poreenjima, rei u da je taj pokuaj, originalan i
revolucionaran, u svoje vrem e m orao imati isti efekat koji
bi u nae vrem e imalo objavljivanje neke socijalistike Teze
ili Antiteze koja bi odbacivala marksistiku doktrinu, da bi
se oslanjala iskljuivo na korigovano izdanje Lenjinovih g o
vora. Dobro znam da je ta ideja apsurdna, poto se i sam
Lenjin neprestano pozivao na marksizam. Ali, ono to zani
ma Markiona, nije samo Isusova re u tekstu - koju treba
otkriti ispod velova i itavih slojeva devijacija koje je skri
vaju - nego i nuno prilagoavanje koje ona treba da pretrpi, da se uini efikasna i iva u svetu koji, ve odavno, v i
e nije svet biblijskih pastira, nomada. Danas se jasno vidi
da problem nije daleko od toga da bude istovetan i u slua
ju marksizma i tumaenja socijalizma, i kad najnoviji i naj
autoritativniji tumai Marksa govore o ponovnom iitavanju marksizma , piu eseje pod naslovom Ponovo itati
Marksa, koriste, gotovo doslovno, termine M arkionove, i
je bi se uenje zaista m oglo saeti formulom: Ponovo itati
Bibliju. Upravo po tom e je n jegov pokuaj bio izuzetno novatorski, i upravo je zato osuen kao jeretik i prisiljen na
utnju, ili bar brisanje: zato to je mlado hrianstvo hteo
da iupa iz njegove biblijske jalovin e, da raskine s judaistikom tradicijom koja je smatrana nunom za njegovu
evoluciju, da otvori nove puteve, da ponovo, od poetka do
kraja, ispita vrednost ili oronulost ema koje nudi Sveto pi
smo. inei to, nameravao je hrianstvo i novog oveka,
koga je pozivao da se rodi, da usmeri ka budunosti, bu

99
dunosti koju treba oblikovati, im provizovati, graditi iz da
na u dan, polazei samo od Jevanelja i odbacujui sliku la
nog Boga.
Nem ogue je zamisliti ta bi se d ogod ilo sa istorijom Cr
kve d a je ova pristala uz M arkionove teze. Razum e se samo
po sebi da bi njena evolucija bila potpuno drugaija i da bi
ve u II veku stigla do stavova koji, osamnaest vek ova ka
snije, m alo-pom alo, postaju njeni vlastiti. Ali, nem ona da
se istrgne iz jedn e tradicije i jedn e teologije koje su joj
obezbeivale u isti mah i etike okvire njene poruke i em o
cionalne vizije bez kojih bi oni bili samo apstraktni princi
pi, morala je vekovim a da tegli slike, postanja i apokalipse
koji su joj, u stvari, bili tui. M arkion je prerano doao na
svet koji nije bio spreman da prihvati oslobaajui raskol,
da izvri razd om u reviziju koja bi pokidala sidra kojima
je bio vezan za Bibliju. Ipak, taj smeli, lucidni pokuaj nije
sasvim umro s Markionom. Nostalgija za jednim odraslim,
zrelim hrianstvom, koje se suoava sa problem im a svoga
vremena, osloboeno venih referenci na Postanje i na Mojsijeve zapovedi, nije sasvim mrtva. Ali, nije lako oteti se pri
vidima, niti nestvarnom i pristrasnom ogledalu Biblije u
kom je ovek neprestano video svoju lanu sliku i sledio la
ni usud, i u kom se Crkva, ve odavno, posve izgubila, kao
Alisa u zem lji uda.

Putevi gnoze
Protiv koga voditi bitku i na koga
juriati kad nepravda ispunjava vazduh u naim pluima, prostor na
ih misli i mrtvilo zvezda?
Sioran, Kratak pregled raspadanja

SVETSKE LUTALICE

Vreme provode ne radei nita i


spavajui.
Timotej, O mesalijanima

Poev od IV veka, istorija gnoze menja mesto, prirodu i


smisao. N e ispisuje se vie u gradovim a, nego, kao na po
etku, po drum ovim a Istoka. Naputajui Egipat, da se ra
iri u M esopotam iji, Jermeniji, Kapadokiji, Grkoj, Bugar
skoj i, kasnije, Bosni, gnoza zaogre form e um nogom e raz
liite od onih po kojim a su je dotad znali. Kao da su, u ne
koj vrsti ciklinog povratka svojim izvornim tenjama, gnostici beali iz gradova, da nastave svoja lutanja drumovima,
ravnicama, planinama. Jer, sa nekoliko retkih izuzetaka,
odsad em o tu sretati nove gnostike zajednice. Zajednice
koje nainom ivota, principima, tehnikama askeze ili raspusnitva, uvaju svoju autonomiju, svoju neobinost, i ko
je e, svojim nastranostima ili nepokoravanjem , opet navu
i na sebe prokletstva i izoptenja od strane hriana. Taj
nastavak p oetn og lutanja, to potucanje bez kraja i konca,
to odbacivanje gradova i svakog stalnoga stanita, poduda
ra se, uostalom, s jednom znaajnom injenicom: sama
doktrina gubi koherentnost ili, bar, sistematski karakter,
m itologija bledi, pa i sami gnostiki spisi postaju sve redi.
Ipak, tih je grupa bilo mnogo, i to aktivnih, i eleo bih da
se zadrim na jedn oj od njih, jednoj od najspektakularnijih,
kojoj je ime bilo sekta mesalijana.
Njihovo pravo im e - pod tim podrazum evam ono kojim
su sami sebe zvali - bilo je euhiti, to jest m olitvari (mesalijani je sirijski prevod o vo g poslednjeg term ina). N jihova verovanja oivljavaju temeljne gnostike tem e - u pogledu nisveta tm ine i vieg sveta svetlosti - ali su bili okrenuti

104
u jednom prilino osobenom smeru, poto su se vie p ozi
vali na mistike izlive nego na zahteve razuma.
Za euhite, ovaj svet je delo avola, i sve je - materija,
plot, ljudska dua - proeto avoljom supstancom. Dotle
d a je avo fiziki i psihiki prisutan u svakom oveku, konsupstancijalno vezan za njegovu duu. I istorija sveta - ta
vena borba izm eu svetlosti i tame - nalazi se u istoriji
svakoga oveka. Svakom ljudskom biu je zadatak da istera iz sebe dem ona koji u njemu parazitira, i to pom ou do
sta neobinih ok tehnika. Svaki ovek, poto je od samog
roenja baen u srce sveta podvrgnutog nasilju avola, da
bi se izbavio, m ora da mu suprotstavi istu takvu silu, da
protiv avola vod i bespotednu borbu. Samo se po sebi
razume da, u takvoj perspektivi, ni askeza ni raspusnost ne
mogu da budu dovoljni da se izvojuje pobeda protiv takvog
neprijatelja, u isti mah m onog i lukavog. Zato se one teh
nike, ona oruja sa dve otrice koja, meu ostalima, imaju
i tu nepogodnost da su spora i nesigurna: ono iscrpljivanje,
ono svakodnevno grickanje zla i greha koje su propovedali
egipatski gnostici - a koje je od fibionita iziskivalo bar tri
sta ezdeset pet uzastopnih sjedinjenja - euhitima ine zastarelim, n edelotvom im sredstvima. Za njih, jedin o sigurno
oruje, i to trenutnog dejstva, jeste molitva. Ali, ne tradici
onalna hrianska molitva. Euhiti su praktikovali neprekid
nu molitvu, stalno izgovaranu, koja ih je bacala u neko po
sebno stanje, otvarala im duu za ulazak Duha Svetoga i
zauvek ih oslobaala demona. U pitanju je, dakle, posred
stvom zazovne m olitve, fizika i duhovna borba protiv uticaja demona koji se isteruje istinskim egzorcizm om . Euhiti
su, u tu svrhu, izabrali oena, koji su izgovarali bez pre
stanka, dok im se ne zavrti u glavi, dok ne izgube svest, po
maui se plesom i svakojakim napicima. Tako su dolazili u
stanje ekstaze i, m oe biti, gra, tokom koga se vrila ablacija demona. Zato su ih zvali i entuzijasti (term in za koji
se zna da mu je etimoloko znaenje: posednuti B ogom ) ili
plesai.

105
Tome se, to je prvenstvena odlika euhita, dodaju i dru
gi zanim ljivi aspekti. Opsednuti jedin o time da sa dem o
nom vode bespotednu borbu, euhiti jed va da su brinuli o
obinim stvarima. Odbijali su svaku vrstu rada - fizikog ili
intelektualnog - (zb o g ega su ih ponekad zvali i lenjivcima) i preivljavali su iskljuivo od prosjaenja. Mukarci i
ene iveli su zajedno, nasumce tumarajui drumovima
(naroito u pokrajini Osroen, blizu Edese) kao skitnice,
spavali pod otvorenim nebom i praktikovali slobodnu za
jednicu ena i dobara. Odbacivali su svaku pokornost i sva
ko potinjavanje vlastima, kakve god bile - crkvene ili lai
ke - zbog ega su ih gledali ne samo kao skitnice i prosja
ke, nego isto tako, i naroito, kao nepokorne. Teko ih je bi
lo utoriti i preobratiti, ili bar neutralisati, zato to su, kad
jednom isteraju dem ona, smatrali sebe Pneumaticima, ne
dostupnim bilo kakvoj prljavtini i bilo kakvim nagodbama
sa satanskim svetom. Sve im je postajalo svejedno, a u svedoenjima hrianskih autora osea se izvesna zbunjenost i
nita manje izvesna razdraljivost pred tim anarhistima
gnoze koji prihvataju i ine kojeta, priznajui sve to se od
njih trai da priznaju. Hrianski biskup Tim otej, koji je u
VII veku napisao jedan rad o jeresim a svoga vrem ena, belei tako povodom euhita: ,,U leto, kad padne no, spavaju
pod vedrim nebom , mukarci i ene, u potpunom prom i
skuitetu, to, po njima, nema nikakvog znaaja. M ogu da
kuaju i najukusnija je la i da vod e najraskoniji ili najrazvratniji ivot, je r sve to za njih nema nikakve vanosti.
Ali, estitog biskupa ponajvie okira n am em o nepokoran
stav tih skitnica, njihovo drsko odbijanje da rade i njihova
oigledna sklonost lenarenju: O ni podrazum evaju da je
du a da za to nikad nita ne urade. Jedu, dakle, kad ogladik * i piju kad oedne, u bilo koje doba dana, ne hajui o
propisanim postovima, a vrem e provode ne radei nita i
spavajui.
Postojanje i ponaanje tih sekti, kojih je brojem bilo
mnogo u nekim oblastima Orijenta, poev od V veka: reci

106
mo, nekoliko desetina hiljada vem ika nisu pred svetovne
vlasti postavljale samo problem odranja reda. M nogo su
puta crkvene vlasti pokuavale da ih raseju ili da ih prisile
da se vrate u okrilje Crkve. Ali, euhiti su, da izigraju sve te
pokuaje, bili razvili posebne tehnike koje bi potpuno
smele hrianske islednike. Naim e, nisu oklevali - onako
kako je, m nogo ranije, Vasilid savetovao aleksandrijske
gnostike - da se posluno odreknu svega ega im je trae
no da se odreknu, da prime krtenje, da se prieste, pokaju, i im ih posle pruanja takvih dokaza pokornosti pon o
vo puste na slobodu, odmah nastave sa skitnikim ivotom
i sa svojim navikama. Tim otej ne prestaje da se jada na ta
kav stav, kome ne shvata prave m otive i u kome vidi najve
e od sveg licemerja, to opet objanjava to da su euhite
zvali i laljivcima. Sveti Epifanije, koji im posveuje nekoli
ko redaka - ali, koji priznaje da je unapred pobeen njiho
vim udnim dranjem - izjavljuje kako su imali obiaj da si
stematski odgovaraju da na sva pitanja koja im se posta
vljaju. I navodi jedan reit prim er mesalijanskog odgovora:
Jeste li vi patrijarsi? - Da.
Jeste li proroci? - Da.
Jeste li aneli? - Da.
Jeste li vi Isus Hrist? - Da.
U takvim uslovima, nikakva istraga ni izoptenje nisu
imali smisla. ta god inili, izoptili ih, primorali ih da se
prieste, ishod je bio isti. A li kako su, obuzeti nekakvom
perverznom tvrdoglavou, biskupi poto-poto hteli da ih
optuuju i osuuju uz precizno i motivisano obrazloenje,
da bi postigli cilj morali su i sami da pribegavaju licemerju
i laima. Tim otej navodi, prim era radi, da se biskup Edese,
jedn oga dana, kad su pred njega doveli trojicu tih udaka,
pretvarao da hoe da pree u njihovu veru. Trojica euhita
(definitivno ne onako prepredeni kako ih prikazuju hriani) upadnu u zamku i izloe svoja uverenja: ovek je posednut avolom i nita, ni krtenje, ni priee, ni sakrament,
ni crkva, ne mogu da ga izbave. Jedino neprestana molitva

I
107
m oe da uini da u oveka ue Sveti Duh i da ga oslobodi
n jegovog demona. Ovaj put, Crkva je drala u ruci vrste is
kaze koje je pourila da osudi. Trojica udaka behu izopteni i vratie se drumovima.
U ovoj prii ostaje jedna nedovoljno definisana taka ko
ja mi se ini zanim ljiva: u emu su se, zapravo, sastojale te
m olitve, ti egzorcistiki plesovi koji su euhita oslobaali
n jegovog dem ona? T i plesovi su se, oigledno, m orali te
m eljiti na muzici. Napom enim o, tim povodom , da se jedna
druga, starija jeres, montanizam, bila rairila u susednim
oblastima, dva veka ranije. Bila je to meavina mesijanstva,
propovedi o pribliavanju kraja sveta i praksi ekstatikog
karaktera, sa ciljem da ueniku om ogue trenutno vienje
Parakleta. Dakle, ta se jeres razvila u Frigiji, oblasti od an
tikih vrem ena poznatoj po svojoj pomamnoj m uzici punoj
emocija. Frigijska muzika - svirana duvakim instrum enti
ma - koriena je za orgijske plesove, dionizijske kultove i
Kibeline misterije. Euhiti su, moda, koristili sline instru
mente i muziku koji su, u sadejstvu s napicima uzim anim
pre molitve, izazivali pojavu transa i kolektivne posednutosti. to se prirode njihovog plesa tie, Teodorit Kirski ga uz
gred pom inje i kae da su plesali smene plesove koji su se
sastojali od skokova, a da su se kao deurlija hvalisali da
preskau dem one . Sve se zavravalo gnusnim bahanalijama u kojima su se meali mukarci i ene .
Neto drugo, na ta ukazuju optunice koje su - s v e li
kom mukom - podizane protiv njih, ini mi se jo znaajni
je. Isterivanje dem ona i prisustvo Duha Svetoga om ogua
valo je euhitima da odmah stupe u svet svetlosti. Otvaralo
im se velianstvo Plirom e, a tvrdili su , veli optunica, da
vide Boga oim a tela . To je bila strana izjava koja e, ka
snije, terati vidioca pravo na lomau. Jer, stanje ekstaze,
bestraa, apatheia, da upotrebim o taj posveeni termin, to
jest neosetljivost spram svih uticaja ovoga sveta i pristup v i
oj svesti, euhitima je trebala da prekorae, ili pokuaju da
prekorae zabranjenu granicu koju su sve teologije postavi

le izm eu nevidivog (ili boanskog) i vidivog (ili ljudskog).


N e poeli da vidi oima tela , veli Evagrije Pontski, otelnik u pustinje egipatske, ni Anele, ni Moi, ni Hrista, da
ne pomrai umom. Euhiti su se, izgleda, na to odvaili. Ni
neurednost njihovog skitnikog ivota, ni njihova nepokor
nost bilo kakvim drutvenim stegama, ni njihovi plesovi u
transu nisu dostigli bezboniku snagu te proste reenice.
Vie od svega ostalog, ona ih je izbacila iz hrianskog sve
ta, pa i iz sveta oveka.

ISTOTA PLANINA

Optuuju bogate, gnuaju se cara,


ismevaju pretpostavljene, osuuju
plemie, a svim robovima brane da
se pokoravaju gospodarima.
Kosma Svetenik, Protiv bogumila

U planinama i umama Bosne, na hercegovakim viso


ravnima, hiljade grobova isklesanih u kamenu, desetine ne
kropola, katkad izgubljenih u zabitim predelim a, ve dva
veka predstavljaju zagonetku arheologiji i istoriji. N jih ov
broj, raspored, njihove skulpture, natpisi na nekima od njih
svedoe o postojanju znaajnih zajednica, koje su posedovale hijerarhiju, precizno utvrene obiaje, itava jedna
istorija, i dan-danas gotovo nepoznata. Oblasti u kojima
preovladavaju, ukazuju da su po sredi seoske zajednice,
grupisane oko nekoliko lena, u srcu zabitih predela koji su
dugo izm icali pravoslavnim i katolikim crkvenim vlastima
Srbije. Izgled alo je da je tajna rasvetljena onoga dana kad
su te udne konstrukcije pripisane bogumilskim jereticim a.
Bogumili, ije ime znai Ljubljeni od Boga ili Ljubitelji Bo
ga, bili su sekta gnostikog porekla, naslednici neomanihejskc tradicije koja se javila u Bugarskoj u IX veku. Ona se
rascepila na vie grupa od kojih se jedn a nekoliko vekova
zadrala u Bosni i Hercegovini, u srcu dananje Jugoslavi
ji1. Sa svim tim selima, utvrenjima, itavim provincijam a
koje dre bogum ili, sad smo daleko od aleksandrijskih grupica. Gnoza ulazi u istoriju, smeta se u okrilje dravnih za
jednica, osniva svoje Crkve sa svojim svetenstvom i svojim
akonima, i sama postaje prava svetovna sila. Ve sa pavlijanima, drugom gnostikom sektom, savremenicima mesali jana, gnoza je prestala da bude skrivena doktrina propo-

110
vedana tajno ili u osami pustinje: ferm ent nepokornosti
spram svake svetovne vlasti, nala se kobno suprotstavlje
na toku istorije, a represije koje su sprovoene protiv nje
primorale su je da izgradi vlastito drutveno i politiko telo, samostalnost, svoju sopstvenu sudbinu. Kuda god pro
la, gde god se prenosila, stvara arita pobune - verske i
politike - protiv zvanine Crkve i svetovnih vlasti koje su
njen izraz. Viaem o, dakle, gnostike kako se bune redom,
protiv Vizantije, slovenskih osvajaa Balkana, pravoslavnih
velm oa Srbije. Gnoza e tad svoje pristalice vrbovati pr
venstveno u seoskim sredinama. Seljaci e, pritom, biti osetljiviji na njene politike nego na njene religijske implikaci
je. A li tim zaobilaznim putem, gnostike grupe postaju pra
ve pobunjene zajednice koje okupljaju hiljade seljaka i za
natlija, sad ve prisiljene da imaju sopstvene zakone, sop
stvenu organizaciju, pa i sopstvenu vojsku. U toj sudbini,
oigledno, ima neeg paradoksalnog. Roena iz radikalnog
odbacivanja istorije i drutva, gnoza je, svojim uspehom, iz
luila i sama itavu jednu istoriju i drutva - nesumnjivo
efemerna - ali ije e postojanje i tragina sudbina ostati
dugo za primer.
Ako su steci i nekropole u Bosni zaista bogum ilskog po
rekla, oni pokazuju koliko je gnoza prom enila lik i istoriju,
iako njena doktrina ostaje i dalje ista. Jer, po prvi put suo
avamo se sa istorijski i geografski stabilnim zajednicama,
kao i sa likovim a na spomenicima, materijalnim ostacima,
ukratko, sa gnostikom umetnou. Ve sama ta injenica
navodi na sumnju da ti isklesani grobovi, ti ukraeni spo
menici mogu biti delo grupa koje se pozivaju na gnozu. Jer,
dotad, nita nije bilo tako strano gnostikom mentalitetu
kao briga da za sobom ostavi materijalne znake, a naroito
umetnika dela. Umetnost, kao i istorija, hrani i podrazumeva vreme. Kobno se utiskuje u trajanje koje gnostik od
bacuje. Ovde nije toliko u pitanju besmislenost, uzaludnost
estetskog oseanja, koliko besmislenost i uzaludnost njego
vog izraza. Da su ljudi kao to su Vasilid, Valentin, Karpo-

111
krat, m orali da izmiljaju stvari takve vrste (to je u mojim
oima nepojm ljiva pretpostavka), oni bi m ogli da stvore sa
mo isto simboliku umetnost, m oda didaktiku i, u sva
kom sluaju, bezvrem enu. A umetnost steaka i nekropola
Bosne upravo je izraz obreda, igara, bitaka, svakodnevnog
ili religijskog ivota zajednica o kojim a je re. Ona je svesni, afirmativni, svuda ponavljani odraz najvanijih trenu
taka njihovog zem aljskog ivota. ta se vidi na tim grob o
vima? Prizori iz seoskog i feudalnog ivota - ene u kolu,
dvoboji vitezova, turniri u gaanju lukom i strelom - stoje
i likovi sa uzdignute obe ruke ili samo desnom, razmaknu
tih prstiju, n am em o uvelianih, m oda u stavu za molitvu,
i oko njih, iznad njih, uvek isti kosmiki simboli: mesec i
sunce.
Pre nekoliko godina iao sam da vidim te steke na lo
kalitetima na kojim a se nalaze najznaajniji od njih, u Radimlji, ievu, H odovu, Boljunima. Veina je prekrivena liajevima i m ahovinom koji polako briu, izjedaju prikaza
ne prizore. Kia je isprala kamen i ponegde samo prst d o
puta da se, na tom granitu koji m alo-pom alo postaje go
kao u poetku, raspozna postojanje form e, lika, ivotinje u
liku, izjedene zvezde, luka nadvijenog nad stenom. Sa tih
Nlotina steaka izgubljenih u umama, na pustim visoravni
ma, zrai neka atmosfera duboke tajne, ali i nesigurnosti i
siraha pred smru. Ti natpisi, koji treba da sauvaju pokoj
nikov grob od skmavljenja, ti simboli koji svuda prate nje
gov lik kao budni uvari n jegove due, nose dvosmislenu
poruku, sigurnosti i strepnje, u kojoj i sami gestovi pokoj
nika, njegov okamenjeni, ritualni stav, pokuavaju, moda,
da umilostive tajanstva n evidivog sveta. Nita od svega to;>*,a, oigledno, nije istinski gnostiko i uvek me opseda sumn ja u pogledu verske pripadnosti tih hiljada mrtvih. Sigur
no je da su te nekropole jedin i ostaci neke istorije koja je
morala biti duga i napeta: od tih silnih sela i tvr4ava u ko
lima je moralo biti toliko ivih, danas zaboravljenih, nije
n-.ialo nita. Ni najmanje ruevine, nikakvoga traga na tim

112
planinama gde su trava i drvee prekrili tlo, a esto i iu
pali same steke.
Kako god bilo, ovo pokazuje jednu stvar: naime, da je
sad i borba protiv gnoze prom enila lice. Izoptenje, tamni
ca, vie nisu dovoljni. Verska i politika pobuna tih organizovanih zajednica podrazum eva, sa strane vlasti, represiv
ne mere koje se sastoje u istom i prostom unitavanju svih
koji odbiju da je se odreknu, u paljenju njihovih crkava i
njihovih sela, sravnjivanju sa zem ljom njihovih utvrenja i
podizanju, na svakom koraku, lomaa gde e se stotine bo
gumila i sami bacati u oganj. ta li je to bilo u toj jeresi da
izazove takvu represiju, toliku pomamu? Propovedala je
ono to odavno znamo: odbacivanje svake nagodbe sa pro
kletim svetom zaraenim zlom i avolom. Ali, to odbijanje,
u kontekstu svoga vrem ena, okretalo se prvenstveno protiv
zvaninih Crkava, njihovih vlasti, njihovog obesnog bogat
stva i njihovih odvratnih simbola. Bogumili su prezirali krst
zato to je na njemu razapet Hrist, pa je u njihovim oima
postao simbol njegovih muka. Odbacivali su itav Stari zavet, glavne dogm e, Devicu i itavu hriansku mitologiju.
Sprovodili su strogu askezu - sad vie nema raspusnitva i
razvrata, je r istorijska borba podrazum eva i drugu, isto ta
ko bespotednu, borbu protiv iskuenja tela - odricali su se
raanja, braka, prezirali rad, bogatstvo, asti, drutvene
razlike. Meu sobom, smatrali su se svi jednaki. Meutim,
jedn a vana razlika obeleava njihove odnose. Poto se b o
gumilstvo razvilo naroito u seoskoj sredini i poto je valja
lo raditi, obraivati zemlju, iti odeu, da se obezbedi op
stanak tih zajednica, pravilo je predvialo dva stanja, dve
odvojene funkcije: Savreni su vodili potpuno gnostiki i
vot, to znai da su iveli kao prosjaci u askezi, pouavaju
i u provincijama, uvodili su u tajnu i inili sakramente.
Ostale, Sluae, inila je masa onih koji su m ogli da se e
ne, da raaju, rade i da tako obezbeuju materijalni opsta
nak grupe. Ali, ta dvostruka pobuna, protiv Crkve i vlasti odricanje od krsta, od dogm e, pravovernih tajinstava, i o d

113
bijanje pokoravanja svetovnim vlastima - vrlo brzo je dove
la do reakcije tih istih vlasti. Tako su hiljade vojnika i svetenika krenuli da osvajaju te provincije i da do m ile volje
pljakaju, pale, kasape sve to im se nae na putu. Sva ta
prolivena krv nije samo dokaz odvratne neum oljivosti Cr
kve i pravovernih vlasti. Ona svedoi i o nepom irljivosti sa
mih bogum ila koji su, verni svojim zakletvam a i svojim
uverenjima, odb ili da se preobrate i radije su skakali u
oganj. A taj put samoubistva e otad svuda pratiti gnozu.
Sramoti nagodbe, pokoravanja Crkvi i Sataninoj vojsci ona
e suprotstavljati nadmonu istotu svoje vere propovedane do praga smrti.
Taj stav e jereticim a obezbediti oreol koji e dugo obeleavati njihove muenike. Odsad e samo ratovi, lomae,
genocid, izlaziti na kraj s pobunjenicima Bojim . Pa ak ni
tad gnoza nee biti sasvim poraena. Opet e se roditi negde dalje, negde drugde, u samoi i tiini nekih drugih pla
nina, u srcu Pirineja i Korbijera, gde e se njena istorija p o
noviti s istim ciklusom uzvienosti i tragedije, sve do stratita u Monseguru.

ir

Svet koji se igra gnosticizma

Svet se razvija jedino u funkciji jeresi, u funkciji onoga to odbacuje sa


danjost, naoko postojanu i neobo
rivu. Samo jeretici otkrivaju nove
elemente u naukama, umetnosti,
drutvenom ivotu. Samo su jeretici
veni ferment ivota.
E. Zamjatin, M i drugi

Svet koji se igra gnosticizm a. Izraz je Lorensa Darela,


iz predgovora koji je 1973. napisao za englesko izdanje ove
knjige, ovde prenesen u prevodu. I tano je da na svet m o
e samo da se igra gnosticizma, prem da u m nogim aspek
tima poprilino podsea na onaj u kom su iveli gnostici.
Ali, valja se uvati povrnih poreenja. Pariz, London i Njujork nisu drevna Aleksandrija, ak i ako vrve od sekti, la
nih mesija i vidovnjaka. Jer je osporavanje - da upotrebirno noviji izraz - prom enilo znak, odnosno smisao. Otkria
nauke u beskonano velikom i beskonano m alom proiri
la su, a pre svega pom erila polje znanja. Velike kosmike v i
zije - da ne kaem o sanjarije - danas manje pripadaju filo
zofim a i misticima nego astronomima i naroito astrofiziarima. ta bi mislili jedan Vasilid, jedan Valentin, Karpokrat
ili Epifan o izvanrednim otkriima ovoga veka, o n evi e
nom irenju polja univerzuma, o prosvetljujuoj slici sveta
sainjenog od m iliona galaksija i milijardi zvezda? N e bi li
to u njihovim oim a potvrdilo kosmiko izgnanstvo oveka,
n jegovo zatonitvo na zemlji, njegovu planetarnu samou,
i njegovu smenu siunost spram zvezdanog beskraja?
Oteala estica pala iz vieg sveta, kazali bi oni govorei o
oveku. Mislea estica, koja otkriva pulsare i crne rupe to
osvetljavaju i zamrauju beskraj, rekao bi za njega neki da
nanji astronom. Upravo u njihovim knjigama, u knjigam a
modernih astrofiziara danas m ogu da naem ono isto uz
buenje, istu radost, koji su nekad izvirali iz gnostikih tekilova. U delim a Hjuberta Rivsa, M iela Kasea, Trina Ksiana

118
Tiana, Stivena Vajberga, Karla Sagana i mnogih drugih, na
lazim najizrazitiji gnostiki prizvuk i ton. Gnostik danas v i
e ne bi m ogao da ignorie novi univerzum otkriven tele
skopima - i odskora satelitima - i onaj koji u srcu ljudsko
ga tela otkriva mikroskop elektronskim snopom. Verujem
da upravo tu poiva veliko otkrie, velika revolucija naega
vremena: u toj fizici zvezda i estica, koja istrauje, dodiru
je i osvetljava obe krajnje granice sveta ka beskrajno v e li
kom i beskrajno malom. Naravno, ta moderna fizika ne nu
di nikakvu sigurnost, nego pre, s kvantnom teorijom , prin
cipe neizvesnosti, pa tako ne bi smela da zadovolji zahteve
istinskog gnostika. N a njegova pitanja nauka ne bi smela da
da konaan od govor samo iz tog razloga to njen cilj nije
da postavi sigurnu i izvesnu sliku sveta, nego, pre svega, da
ponudi njegovu verodostojnu i koherentnu sliku. Koherent
nost je za naunika ono to je za vem ik a izvesnost: smisao
n jegovog traganja. U toj taki, m oderna nauka i gnostici
zam suprotni su u principima: gnostici su univerzum oseali kao duboko, strukturno nekoherentan, dok je cilj nauke
upravo da nam ga prikae koherentnim. Pesma elem entar
nih estica koje se bez kraja vrte u prstenovima ciklotrona,
bila bi nem ona da opini jedn oga gnostika i da ublai nje
govu strepnju. Zavodljiva, uzbudljiva, ponekad i zapanjuju
a, savremena nauka je otvorila nove bezdane miljenja da upotrebimo taj posveeni izraz - bezdane koji, na kraju
o vo g veka, trae nove speleologe misli.
Kad danas ponovo itam ovu knjigu, pomiljam da, u
mojim oima, jedin a sporna taka, jedin i negativan aspekt
te gnostike misli jeste njena oita i oitovana izofrenija,
taj neizleivi, vitalni razdor koji ona otkriva u tkivu sveta i
u danima oveka. Neprestano iveti s idejom da postoje
dva sveta i dva boga, da negde, na kraju galaksija, ivi na
dvojnik, nae istinsko, nikad ostvareno bie, i da, zapravo,
od poetka im am o telo, srce, duu, zauvek rascepljene, ne
ma u sebi nieg utenog niti zanosnog. Ipak, neki od naih
savremenika su tu, u toj traginoj raspoluenosti, otkrili iz

119
vor radosti, ili kisele poruge, ili gorkoga veselja. Pomenuu
etvoro od njih kojim a se oseam blizak.
Treba li se uditi? Kratak pregled raspadanja, pa Iskue
nje postojanja, Silogizm i gorine, O nezgodi roenja, Raspi
njanje*, E. M. Siorana1, bile su mi, jo od posle rata, knjige
sa kojim a sam tonuo u san, ali ne u krevet nego u ponore.
Oigledno je da se Sioran, to m i je jed n om i sam priznao,
oduvek oseao u zajednitvu ive misli sa gnosticima, podrazumevajui ivo u smislu ivoga mesa, ive rane. Sioran
je toliko puta osetio, izrazio u svojim delim a tu najveu
gnostiku ranu, onu koja se otvara prosto postojanjem. Od
tog bogum ila razblaenog u dodiru sa Zapadom , kako je
sam sebe okarakterisao u jedn om pismu koje sam od njega
dobio, biram reenicu iz Raspinjanja, koju smatram istim
saetkom gnostike misli: Postojanje je plagijat.
Crna mena2 M argerit Jursenar je knjiga ija je svaka
stranica, takoe, proeta gnostikom svetlou. Jer, glas i
ivot njene glavne linosti, Zenona, koji je itav ivo t pro
veo tragajui za izvorim a alhemije, tajnama zvezda i lavirinata ljudskoga tela, susreu se s glasovim a i sa zaboravlje
nim traganjima gnostika. Ono to su don eli potonji vekovi:
ona potreba da se ispitaju i fizioloki m ehanizm i ivota, da
se istrae tamni ponori tela i svesti, nipoto ne skree Ze
nona sa puta koji su sledili njegovi aleksandrijski prethod
nici. Simon M ag je ve postavljao pitanje uloge krvi. Epifan
jt u suncu otkrivao blistavi izvor ivota i pravde. A perati
at u utrobi ovekovoj nalazili veliku zm iju sklupanu u koi im ii ma neba. Zenon posmatra na svet istim ispitivakim,
a rogim pogledom , i savreno hladno, hrabro prihvata ide1i id s de dcom position, La Tentation d exister, Syllogism es de lam ertum e, D e l inm m ^ n ien t d tre n, cartlem ent. Naa izdanja: K ra ta k pregled raspadanja, Maili .1 srpska, N o vi Sad, 1973; Silogizm i gorine, Rad, Beograd, 1998; O nezgodi bi
li rod ni, Samostalno prevodilako izdanje, Beograd, 1999.
1 Dfln E.M. Siorana objavljena su u izdanjim a Gallimard-a.
/'(/.uvre au noir, Gallimard, 1968. Nae izdanje: Crna m ena, N olit, Beograd,

1974.

120
ju o moguem nitavilu. Nitavilu ija i sama mogunost i
ni vie nego nepodnoljivim postojanje zla.
Ako se s gnosticizmom povezu - kao to i treba - oni
svetovi koji su, uprkos svemu, ostali tajna, kakvi su svetovi
bugarskih bogumila i katara, oni ostaju jedina hrianska
grupa koja se usudila da pogleda u oi problemu zla. im
pogledate neke od njih, shvatate to. I mi smo ih p ogledali ,
pisala mi je M argerit Jursenar 1971, kad je dobila moju
knjigu. Da, upravo je to neto to nije prestajalo da opseda
gnostike: ne postojanje zla po sebi u jednom svetu koji je
sluajno iznikao iz nitavila, nego postojanje zla na zem lji i
u svetu koji se smatraju boanskim delima. Toj protivrenosti su oni hrabro i lucidno odvratili idejom i oseanjem ne
popravljivog rascepa izm eu boanskog i ljudskog.
Vreme se troi, ali stvarnost je nepropadljiva i na tom
treba ostati. Tako se zavrava prvo pismo koje mi je napi
sao Lorens Darel, poto je proitao ovu knjigu, on koga bih
ja rado okarakterisao kao aleksandrinca i nepopravljivog
gnostika. Jer, Darel je Aleksandriji posvetio pagansku strast
koja ga je uinila savremenikom Karpokratovim i Kavafijevim. Volim ljude koji umeju da spoje u sebi dva razliita veka, koji umeju da budu bunar, arite, izvor vekovnih otkri
a. U Darelovom delu svetkuje gom ila bratskih utvara, a
robnjaka, jogina, nadahnutih i prosvetljenih, hriana, gno
stika i kopta koji nazdravljaju postojanosti tajnih veza. Kao
etiri raspusna, nona karavansaraja, stranice etiri toma
Aleksandrijskog kvarteta3 uvaju, za nona tiva, pravu gun
gulu, dozivanje, smeh, trans i muk generacija gnostika, m e
u ostalima i poslednju izabranu vazu i urnu blaen
stva , Justinu. Aleksandrija je bila njihov grad, Darelov
grad. Postala je na grad. Zahvaljujui Darelu i naim du
gim razgovorima, gnostikim ili ne, shvatio sam da sam i ja,
kao Karpokrat, kao Kavafi i kao Darel, roen - ili tanije
ponovo roen - u Aleksandriji.
3 Buchet-Chastel, 1963 (jednotom no izdan je). Nae izdanje: Aleksandrijski kvar
tet, Prosveta, Beograd, 1965.

121
Preko Darela sam kasnije - samo kroz prepisku - upo
znao Henrija M ilera. Sada je tri sata ujutro , pie m i na en
gleskom, tek to sam proitao vau knjigu, p oeleo sam
odmah da vam piem, toliko me je tivo uzbudilo, ali pot
puno sam iscrpljen da bih vam pisao na francuskom. O pro
stite mi.
im se knjiga pojavila u Enleskoj, poslao sam M ileru primerak engleskog izdanja sa izvesnom zebnjom u srcu. ta
e uiniti s njom? Hoe li mu se dopasti ili nee? Nisam du
go ekao odgovor: M oj prim erak je pun uzvinika odobra
vanja - bravo! nastavlja on u istom pismu. im sam o tv o
rio knjigu osetio sam se kao u svojoj kui. Kao kad ujete
prve taktove svoje om iljene opere.
Iz nae prepiske, ne tako obimne, ali uvek vo en e pri
snim tonom, kao da se zapravo poznajem o iz aleksandrijskih vremena, naveu samo poslednju reenicu poslednjeg
pisma koje sam od njega dobio, dve godine pre n jegove
smrti. Leao je u bolnici gde je, kako mi je pisao, trebalo da
ga operiu od upale arterije i gde je, pred samu operaciju,
ponovo itao Gnostike. Zavrio je ovom reenicom koju bi
sigurno potpisali i Vasilid i Valentin i Karpokrat i m nogi
drugi gnostici: Znajte da ste me tom knjigom zaista usre
ili, je r ideja da je ovaj svet velika kosmika farsa, ispunja
va me radou!

BIBLIOGRAFSKE SMERNICE

Namerno sam izbegavao da u ovom ogledu navodim


tekstove i citate koje sam koristio dok sam ga pisao. Zato
u zavriti ovu studiju podrobnom belekom o tekstualnim
izvorim a gnoze i referentnim radovim a kojima sam se p o
magao.
Poznavanje gnoze i njene istorije poiva na dvem a vrsta
ma dokumenata: gnostikim tekstovima u uem smislu, to
jest radovima koji su sauvani do naeg vremena, a za ko
je se smatra da su gnostikog porekla, i citatima i studija
ma posveenim jeresima, koji se nalaze u delim a crkvenih
Otaca.
Gnostiki tekstovi
Do 1945. godine, broj izvornih gnostikih tekstova bio je
vrlo mali. Najpoznatiji meu njima, Pistis Sophia (Vera i
Mudrost) pronaen je u Egiptu u XVIII veku. Pisan na koptskom, ob ja vljen je najpre na nem akom jeziku, 1851, a za
tim 1895. godine i u francuskom prevodu E. Am linoa. Sledee, 1896. godine, o tk riv en je u Egiptu jedan kodeks koji
sadri nekoliko gnostikih spisa: Jevanelje po M a riji, Apok rif ili Tajnu knjigu Jovanovu i M udrost Isusa Hrista. Tome
bi se m ogao dodati i jedan znaajan deo teksta pod naslo
vom Knjiga Jeuova, dve m olitve i jedan fragm ent koji go vo
ri o prolasku due kroz Arhonte. Ova poslednja celina ob
javljena je 1905. godine u Lajpcigu.
Od svih tih tekstova, Pistis Sophia je daleko najpotpuni
ji i njaznaajniji. eleo bih ukratko da izloim o emu on
govori, je r uz podrobne i zamorne opise m noine krugova
koji razdvajaju na svet od Plirom e, sadri i odlom ke izu
zetne lepote. Celinu ine etiri knjige koje pripovedaju o
padu Sofijinom (Eon ije smo nevolje opisali u Sporu pro

tiv sveta ), o njenim jadikovkama, njenom iskupljenju za


hvaljujui uplitanju Spasitelja, to jest Hrista i njegovom , Hristovom, udesnom putovanju, posle Uznesenja, u velian
stvo viega neba. Po povratku na zemlju, Hrist svojim ueni
cima pripoveda pojedinosti toga uspenja i tajne vaseljene, u
dijalozim a i razgovorim a koji trajahu dvanaest godina.
Uspenje Hristovo dogaa se pred oima n jegovih pre
stravljenih uenika, u kosmikom prevratu koji potresa ne
besa nad zem ljom . Isus se penje kroz razliite krugove ne
ba i stie do sveta Plirom e. A onda se javlja svojim uenici
ma u tako blistavoj svetlosti da ne m ogu da gledaju u nje
ga, ponovo uzima svoj oveanski lik i odgovara na sva nji
hova pitanja. Tako se odvija prava kosm ologija, dinovska
freska koja prikazuje celinu svetova. Iz nje se ui povest
sveta, njegovo postanje, priroda i uloga Eona, razliitih
krugova, zato i kako svega to postoji. Tako, u tom delu,
uprkos njegovoj proetosti m itologijom , pon ovo susreemo
onu potrebu za racionalnim razumevanjem, koja je bila je
dan od bitnih aspekata gnoze. Postojanje zla, nepravde,
sveg njenog nasilja, zato i kako svetlosti i tmine, dana i n o
i, bogatstva i siromatva, postojanje razliitih ivotinjskih
vrsta, biljaka, sve je objanjeno, protumaeno, ponovljeno.
Zato je to jedan od tem eljnih tekstova gnosticizm a, ak ia
ko njegovo precizno poreklo nije m oglo biti konano utvr
eno. Predanje ga pripisuje Valentinu, ali H. Lajzegan g ga,
u svojoj knjizi Gnoza, vidi pre kao delo neke sekte srodne
ofitim a ili barbelognosticima.
Godine 1945. seljaci su u gornjem Egiptu, kod N a g Hamadija, na nekoj litici, otkopali up koji je bio pun rukopi
sa. an Dores, istoriar, arheolog i specijalist za koptski Egi
pat, popisao ih je, klasirao, prouio i sastavio prvi izvetaj
o tom otkriu. Bila je to izuzetno srena sluajnost, je r su ti
tekstovi neosporno inili kompletnu biblioteku k ojom se
koristila neka sekta u gornjem Egiptu, oko V veka. Ovde
prenosim, na tem elju knjige ana Doresa koju u kasnije
pomenuti, nomenklaturu tih tekstova.

124
Celinu je inio pedeset jedan traktat, koje je an Dores
podelio u tri grupe: spisi potpuno gnostikog porekla, apokrifi hrianskog porekla i traktati hermetistike prirode.
Ovo je popis izvorno gnostikih dela:
Parafraza Setova. Vrhovni tuin. Tajna knjiga Jovanova.
Poslanica Eugnosta Blaenoga. M udrost Isusova. Hipostaza
Arhonata. Knjiga Velikog Nevidivog Duha ili Egipansko je vanelje. Otkrivenje Zostrijanovo. Otkrivenje Mesosovo. O t
krivenje Adamovo sinu Setu.
Hrianski autori
Od samih poetaka gnoze, od Simona Maga, pa sve do
poslednjih trenutaka njene bliskoistone istorije, hrianski
autori nisu prestajali da je prate, prouavaju i, vie od sve
ga, napadaju. Taj napadaki posao ticao se svih jeresi tog
vremena, a ne samo gnosticizma. Ali, radikalni karakter pi
tanja koja su gnostici postavljali, prim oravao je crkvene
Oce da i sami preciziraju svoje sopstvene teoloke stavove
i da tako hrianstvu daju polazne osnove njegove dogm e.
Spisak tih autora je, zato, pozamaan, ali poto su se m no
gi od njih meusobno prepisivali ili nadahnjivali, pomenuu ovde samo one koji su dali najpotpunje podatke i najpodrobnije studije.
Najstariji je sveti Justin, koji je izm eu 150. i 160. god i
ne u Rimu napisao svoje Apologije i jedan rad pod naslo
vom Protiv M arkiona, danas izgubljen, ali ije odlom ke pre
nosi sveti Irinej. Zatim dolazi sveti Irinej Lionski, koji je u
tom gradu, oko 180. godine, napisao svoje Ispitivanje i po
bijanje lane gnoze, poznatije pod skraenim, latinskim na
slovom Adversus haereses (P ro tiv jeresi). Potom sveti Ipolit
Rimski, koji oko 230. sastavlja deset knjiga pod naslovom
Philosophumena ili Pobijanje svih jeresi*, i sveti Epifanije Ki
parski, koji je oko 375. napisao svoje delo Panarion ili Ku
* Po anu Doresu, o vo delo je pogreno pripisano svetom Ipolitu Rimskom,
pisao ga je nepoznati autor kasnijeg vrem ena.

a na

125
tija za lekove p ro tiv jeresi. Zanim ljivi navodi nalaze se i u
drugih autora, naroito istoriara Crkve, kao to su Jevsevije Kesarijski, Teodorit Kirski, Tim otej, koji su pisali kasni
je, izm eu V i V II veka. Sva ta dela pruaju veom a bitne po
datke o gnosticizmu, o gnostikim delima, sistemu i, p on e
kad, obredima. Neki, kao sveti Ipolit, sveti Irinej, sveti Epifanije, ak navode i podue odlom ke iz gnostikih dela. Iz
gleda da su drali u rukama izvestan broj dokumenata, ali
treba precizirati da, izu zev svetog Epifanija, nijedan od njih
nije imao neposrednog iskustva sa gnosticizmom. Dela ko
ja su oni koristili za pobijanje gn oze morala su biti ona ko
ja se daju novajlijam a, a ne tajne knjige kojima se zakljui
vala inicijacija. Ipak, podaci koje nam oni nude om oguie
da prethodnom spisku dodam o neke naslove radova koje
su pisali gnostici.
Tako se Simonu M agu pripisuje delo pod naslovom Ob
javljenje jednog glasa i jednog imena, za koje on sam kae da
taj zapis potie od Velike Moi, beskonane M oi. I zato e
biti zapeaen, zakriven, sakriven, p oloen tamo gde je te
melj Korenu Svega . Vasilid je, pak, napisao dvadeset etiri
knjige ili Egzegetike o Jevaneljim a i sainio sopstveno Jevanelje, i Ode namenjene recitovanju i pevanju tokom li
turgija koje je on ustanovio. Pretpostavlja se da je Valentin
napisao Jevanelje istine, za koje se do 1945. znalo samo iz
navoda crkvenih Otaca, ali iji je jedan primerak pronaen
u gnostikoj biblioteci u N ag Hamadiju. On se danas nala
zi u Jungovom institutu u Cirihu, a n jegov prevod objavljen
je 1956. D odajm o ovom e i traktat O Pravdi Karpokratovog
sina Epifana, koga smo citirali u Apsolutnom iskustvu .
To su bila dela najvanijih gnostikih uitelja. Ali, mnoy,c egipatske i sirijske sekte pozivale su se i na brojne dru#<* radove, pripisivane uvaenim autorima kao to su Set
( sin A d am ov), Isus, Devica ili N evid ivi Duh, i koja su sva sa
drala njihova objavljenja ili tajna uenja. Sve su te knjige
oigledno imale bajkovitu povest kao Sveta knjiga Velikog
Ncvidivog Duha kojom se sluila sekta setovaca: O vo je

126
knjiga koju je napisao veliki Set. Pohranio ju je u visoke
planine nad kojim a sunce nikad ne izlazi. Od vrem ena pro
roka, apostola i propovednika, nikad se njegovo ime nije
ukazalo u srcima. Njihove ga ui nikad nisu ule. Ovu je
knjigu veliki Set zapisivao sto trideset godina. Sakrio ju je
na planini zvanoj Haraks, da se u poljednjim vrem enim a i
asima javi. *
Najzad, i neke druge knjige, poput one naslovljene Po
glavari zajednica do etera, verovatno su bile prirunici za
uvoenje u tajnu, magijske inspiracije, ija je svrha bila da
ueniku pom ognu da, posle smrti, proe kroz razliite kru
gove koji njegovu duu razdvajaju od Plirom e, izgovaraju
i imena svih Eona ili uvara krugova. U njima se otkriva
eshatologija koja podsea na staroegipatsku i na tem e iz
Knjige m rtvih i Knjige Am -Duat. Napom enim o da je ta soterologija m agijskog karaktera postajala sve izrazitija s razvo
jem gnoze i da su neke rasprave nabrajale bezbrojna miste
riozna imena entiteta uvara meukrugova. To je jedno
udno litanije - pozajm ljeno iz grkih, hebrejskih i egipat
skih izvora - koje, pored Barbele, Sofije, Savaota, koje ve
poznajemo, priziva bia kao to su Prunikos, Harmozel,
Elelet, Jaldavaot, Astofej, Aberam ento, Agramakamarej
(to doslovce znai Neopisivi svod), Antropos, Atot, Adamas... Knjiga Jeuova, gnostiki tekst pronaen u XIX veku,
belei ak i magijsku formulu koju obavezno treba izg ovo
riti ako se eli stupiti direktno na prag Plirom e. Evo kako
glasi, upamtite je dobro:
aaa ooo zezophazazzzaieozaza eee iii zaieozoakoe ooo
uuu thoeazaozaez eee zzeezaozakozakeude tuxuaalethukh.
Bibliografija gnoze
Gnoza, kao jeres, ini sastavni deo istorije hrianstva.
Ona je, naravno, mimo te istorije, po svom sadraju, po
* Citirano prema anu Doresu, Tajne knjige egipatskih gnostika (videti napred).

127
svojim im plikacijam a, svojim filozofijskim ili ezoterijskim
putevima, ali, praktino, gotovo svi oni koji su se za nju za
nim ali bili su istoriari hrianstva. Veina njih, naravno,
nim alo ne tedi gnostike. Posle osamnaest vekova, lako je
rugati se njihovoj bunovnoj m itologiji, njihovim magijskim
praksama i pokrivati oi pred njihovim erotskim obredim a.
Retki su, dakle, oni koji su, ne doputajui sebi preuranje
ne sudove i religijske ili etike predrasude, pokuali da
shvate duboki smisao pitanja koja postavljaju gnostici. Jo
su redi oni koji su pristupili njihovom prouavanju, prihvatajui nuno odvikavanje i pom isao da se ta pitanja obra
aju i njima samima, uprkos razlici u vekovim a. M eu
ovim poslednjim a je i Anri-arl Pih, autor vie radova o
gnosticima i manihejcima. N jegova dva najvanija teksta o
gn ozi su: Gnoza i vreme (Eranos-Jarbuch, t. XX, Cirih,
1952) i rezim e predavanja koja je drao na Francuskom
koleu, objavljenih u Godinjacima Francuskog kolea, za
godine 1953. do 1957, pod naslovom Fenom enologija gnoze. Naslov d ovoljn o govori o tom e iz k og ugla je Pih pristu
pio prouavanju gnoze, jed in o g koji mi se danas ini p lod
nim, je r n jegova predavanja predstavljaju trenutno najosetljiviji i najumesniji pristup inu i stavovim a gnostika
spram sveta.*
U oblasti istorije gnoze i poznavanja gnostikih teksto
va, najpotpunije, najpodrobnije delo, najbogatije svim v r
stama podataka - i nadasve najaktuelnije - jeste d elo ana
Doresa, objavljeno pod naslovom: Tajne knjige egipatskih
gnostika (Plon, 1 95 8 -1 9 6 3 ). ine ga, zapravo, dva toma,
od kojih prvi sadri detaljno izlaganje svih gnostikih siste
ma, onakvih kakvi su bili poznati pre otkria u N a g Hamaiju. Drugi, pod naslovom Jevanelje po Tomi, sadri pod ro
ban izvetaj o otkriu nainjenom u Gornjem Egiptu, popis
.vili rukopisa i prevod jed n og od njih, Jevanelja po Tomi.
1Ipravo iz prvog tom a te celine pozajm io sam prevod sve-

11

11' m i Charles Puech: En qute de la gnose (U traganju za g n o zom ). Tom I: Gno/ irem ci Tom II: O Jevanelju po Tomi (Gallim ard, 1978).

tog Irineja, ovde prenesen u Uiteljim a mudrosti , o bu


novnim ludajama Valentinovim .*
Treba pomenuti i izvanredan esej pod naslovom Gnostici,
koji je Ser Iten objavio u biblioteci Que sais-je? . U tom ra
du, on daje vie od opte ideje o gnozi: sa puno znanja i umenosti uvodi itaoca u lavirint gnostike misli koju prati do
dananjih dana, kroz njene razliite ezoterijske, filozofske i
knjievne aspekte. Jedan od najoriginalnijih doprinosa te
knjige jeste to je u njoj gnoza ispitana ne samo u odnosu na
sebe samu, nego naroito u odnosu sa naim vremenom.
Od ostalih radova, veina je danas dostupna samo u bi
bliotekama. Veina istorijskih istraivanja o gnozi sprovoe
na su naroito u Nemakoj u poslednjih pola veka i sadre
impresivan broj studija. Ovde u pomenuti samo dela do
stupna u francuskom prevodu, meu kojima je Gnoza H. Lajzeganga (Payot, 1951, poslednje izdanje), u izvanrednom i
veoma istananom prevodu ana Gujara (inae, prireivaa
i prevodioca M alog Dobrotoljublja M olitve Srca, knjige koja
se ne tie direktno gnoze, ali ije itanje pom ae razumevanju mnogih njenih aspekata). Lajzegangova knjiga pristupa
gnozi pre svega sa filozofskog i teorijskog stanovita. Rela
tivno je stara (prvo izdanje je iz 1924), ali daje podrobne
prikaze razliitih gnostikih sistema o kojima se, nesumnji
vo, m oe raspravljati, ali koje odlikuje iroka erudicija. Naj
zad, jedan u novije vrem e objavljen rad donosi originalne
sudove o poreklu gnoze i o njenim vezam a sa hrianstvom:
Gnoza i poeci hrianstva Roberta M. Granta (objavljena
1959. u Sjedinjenim Dravama, pod naslovom Gnosticism
and. early Christianity), knjiga koju je objavio izdava Seuil,
u prevodu ane Anri-Maru. Nezaobilazna je i knjiga istog
autora koja, naalost, nema francuskog prevoda: Antologija
gnosticizma (Anthology o f Gnosticism), a koja sadri zbirku
gotovo svih do danas poznatih gnostikih tekstova.
* Up. novo izdanje Jevanelja po Tomi (L vangile de Thom as), u prevodu i sa ko
mentarima ana-Iva Lelua, Albin M ichel, 1986. (Nae izdanje: G nostiki tekstovi,
Gradac, aak, 1992).

PISMO HENRIJA MILERA AKU LAKARIJERU

3. marta 1971.

Dragi gospodine,
Piem vam na engleskom, oprostite mi, tako m i je lake.
Tek sino sam zavrio itanje vae knjige o gnosticim a, ko
ju ste mi, pretpostavljam, vi poslali.
Ne m ogu da vam iskaem koliko sam bio uzbuen dok
sam je itao. M oj primerak je sav ispisan uzvicim a odobra
vanja - bravo! im sam otvorio knjigu, osetio sam da sam
na svom terenu. Kao kad zaujete uvodne taktove uvertire
koju znate napamet. M nogo sam nauio iz te knjige u kojoj
sam istovrem eno naao potvrdu mojih vlastitih p ogled a ko
ji su, ini mi se, paralelni drastinim, radikalnim pogledim a
gnostika.
M oda bi trebalo da vam kaem da sam pre nekoliko go
dina, kad sam iao da posetim ozefa Delteja, ije delo
oboavam, svratio autom u M onsegur i utonuo u seanje
11a katare koji su ivi spaljeni na toj planini. Zam olio sam
mog parikog agenta, dr Hofmana, da vam preko vaeg iz
davaa prosledi ovo pismo. U knjizi nisam m ogao da na
dom adresu izdavaa. Nadam se da e pismo stii do vas.
Oseam da sam va veliki dunik - i nadam se da u proi
tat i jo vaih knjiga.
Smem li da vas zam olim za ljubaznost da prim erak knji
ge poaljete m om starom prijatelju* Karlu Suareu - Avenija de la Burdone, Pariz (7. arondisman). Pisao sam mom
pi i jatelju Lorensu Darelu da i on nabavi prim erak - ini se

da je ba na njegovoj liniji, kako mi kaemo.


Jo jedanput, divim vam se i zahvaljujem!
Iskreno,
Henri Miler.

* Suare je nedavno objavio veom a zanim ljivu knjigu


pod naslovom Tajnopis Postanja (najpre objavljena na
francuskom). M ogla bi vas zanimati. Odnosi se na va pred
met.
RS. Oprostite mi to vam piem na engleskom. Sad je tri
ujutro, a ja sam potpuno iscrpljen.

li

ti

i:

Hayiao o,v

SADRAJ

Predgovor Lorensa Darela

SPOR PR O TIV SVETA


Pukotina
Mrani oganj
Tuin
Protivgrb tela

11
17
23
30

ISTORIJA, LJUDI, SEKTE


Putevi Samarije
Uitelji mudrosti
Apsolutno iskustvo
Pepeo i zvezd e
Nem ogue ogledalo

39
51
68
77
92

PUTEVI GNOZE
Svetske lutalice
istota planina

103
109

SVET KOJI SE IG RA G N O STIC IZM A

115

Bibliografske sm em ice

122

Pismo Hernija M ilera aku Lakarijeru

129

C IP - K a T a jio rH 3auHja y n y 6jiH K am ijn


H ap o/m a GnGjm oTeKa C p S n je , B e o rp a ^

273.1
J1A K A P H J E P , >KaK

Gnostici / ak Lakarijer ; preveo sa


francuskog M ilojko Kneevi. - aak :
Gradac, 2001 (Beograd : Zuhra). -131 str. ;
2 lem. - (Biblioteka Mistici i gnostici)
Prevod dela: Les Gnostiques / Jacques
Lacarriere. - Tira 500. - Str. 5-8:
Predgovor / Lorens Darel.
a ) rHOCTHUH3aM

ID-92706572

Objavljeno
Zak Lakarijer Gnostici

Bie objavljeno
Aleksandar Koare Nemaki mistici, alkemi
ari i duhovnici XVI veka
Jurij Stojanov Skrivena tradicija u Evropi
(Tajna istorija srednjovekovne
hrianske jeresi)
Erik Fegelin Nauka, politika i gnosticizam
Rene Genon Danteov ezoterizam
Norman Kon U traganju za Zlatnim dobom
Rudolf tajner Mistika