Dik Filip

GALAKTIKI ISCELITELJ KERAMIKE

Prevod: Nedeljkovi B. Aleksandar

Dick Philip K. GALACTIC POT-HEALER, 1969.

POLARIS
1995.

1.
Pre njega je njegov otac bio iscelitelj keramike, pa je tako i on leio upove. Zapravo, sve keramike proizvode zaostale iz
Starih dana, predratnih, u kojima nije sve uvek pravljeno od plastike. Keramiki up, divna stvar; svaki takav, njegovim
rukama izleen, postajao mu je drag, i on ga nikada nije zaboravljao. Taj oblik, tekstura, glazura, ostajali su zanavek s njim.
Meutim, njegov rad, njegove usluge, nisu bili potrebni prektino nikome. Premalen je bio broj sauvanih keramikih
proizvoda, a sadanji vlasnici dobro su pazili da se nita ne razbije.
Ja sam Do Fernrajt, ree on sebi. Ja sam najbolji iscelitelj upova na Zemlji. Ja, Do Fernrajt, nisam kao drugi ljudi.
Svud po njegovoj kancelariji leale su gomile kockastih metalnih posuda nalik na sanduk ili krinju - praznih. Bili su to
kontejneri od elika, predvieni da se u njima vrati izleeni grnarski proizvod. Ali na mestu za novopristigle - nita. Ve
sedam meseci njegov radioniki sto bio je prazan.
Tokom tih meseci pomiljao je na mnoge stvari. Pomiljao je da bi trebalo da digne ruke od ovog posla i potrai neki drugi
- bilo kakav, samo da se skine sa dravnih jasli za ratne veterane. Pomiljao je: ne radim ja dovoljno dobro; nemam gotovo
nijednog klijenta zato to oni alju svoje polomljene vaze i drugu keramiku nekim drugim firmama na popravku. Pomiljao je
na samoubistvo. Jednom je pomislio da uini neki ogroman zloin, da ubije nekog visokog funkcionera Miroljubivog
ujedinjenog svetskog senata. Ali kakva bi korist bila od toga? A osim toga, ivot nije bio ba sasvim bezvredan, jer u njemu je
bar jedna dobra stvar ostajala, iako mu je sve drugo izmicalo ili ga ignorisalo. Igra, ona jedna, prava.
Na krovu svoje zgrade sa stanovima za izdavanje, Do Fernrajt je ekao, sa kofom za ruak u ruci, da naie brzi hoverdiriabl. Hladni jutarnji vazduh tipkao ga je i pipkao, a on je zbog toga drhturio. Sa' e, svakog trena e, obavetavao je sebe.
Al' bie pun. Zato nee ni stati, nego e voziti dalje, krcat narodom. Neka, pomisli on, mogu ja i peke.
Ve se navikao na peaenje. Kao i na svim drugim poljima, Vlada je bedno podbacila i u oblasti javnog prevoza. Neka ih
nosi vrag, razmiljao je Do. Pa, na kraju krajeva, i on sam je deo sveobuhvatnog planetnog aparata Partije, mree pipaka koji
su prodrli u sve i svakog, a onda, jednim grem ljubavi, stisnuli ceo svet u zagrljaj smrti.
"Ja odustajem", ree ovek pored njega i proprati ovu izjavu nervoznim trzajem obraza, koji su bili mlitavo oputeni, ali
izbrijani i naparfimisani. "Klizau se niz tobogan do ulice i ii u peke. Hajd', neka ti je sa sreom." Taj ovek se progura
kroz gomilu graana koji su ekali hover-prevoz; a gomila se zatvori, kao tenost, za njim, i on nestade sa vidika.
I ja u, pomisli Do. Poe, i ne samo on nego i jo nekoliko nezadovoljnih ekaa, ka uglaanom kanalu za suljanje niz
graevinu, do ulice.
Na nivou tla, on stade na ispucalu, nepopravljenu peaku stazu, udahnu duboki, ljutiti dah i zaputi se, prevozom svojih
sopstvenih, linih nogu, ka severu.
Policijska patrolna kola spustie se kroz vazduh i zastadoe malo iznad njegove glave. "Sporo ti je to", obavesti ga
uniformisani policajac i uperi u njega laserski pitolj 'Valter i Dounz'. "Peai bre, ili te hapsim."
"Bogom se kunem", ree Do, "da u ii bre. Samo mi daj vremena da se zahukem. Tek sam poeo da hvatam brzinu."
Pohitao je, uhvatio korak sa drugim peacima brzog koraka - sa onima koji su, kao i on, imali tu sreu da imaju nekakvo
zaposlenje, da imaju kuda poi u ovo pohabano etvrtako jutro ranog aprila, godine 2046, u gradu Klivlendu, u Komunalnoj
Severnoamerikoj Republici Graana. Ili bar imaju neto to lii na zaposlenje. mestace, nadarenost, radno iskustvo i,
uskoro, jednog lepog dana, porudbinu.
Njegova kancelarija/radionica - pregrada, zapravo, u mnogo veoj, zajednikoj sobi - sadrala je radioniki radni sto,
alatke, nekoliko hrpa praznih metalnih sanduka i sanduia, maleni kancelarijski radni sto i njegovu prastaru stolicu. Bila je to
stolica za ljuljanje, ali obloena tavljenom koom, kao fotelja; pripadala je prvo njegovom dedi, kasnije njegovom ocu, a sad
je on sedeo u njoj - po ceo dan sedeo, svaki dan sedeo, iz meseca u mesec. Posedovao je on i vazu, jednu jedinu, nisku, a
zdepastu, slobodno prelivenu tupo plavom glazurom preko dvaput peene bele osnove; naao ju je pre nekoliko godina i
zakljuio da je japanska iz sedamnaestog veka. Nju je voleo. A ona nikad nije bila razbijena, ak ni u vreme rata.
I danas on sede na tu stolicu i oseti kako ona poputa tu i tamo, prilagoava se telu dobro znanom. Poznavala je i stolica
njega, koliko i on stolicu; celog ivota njegovog ona ga je poznavala. Onda isprui ruku da pritisne dugme koje e dovesti do
klizanja i ispadanja jutarnje pote iz cevi na kancelarijski radni sto - isprui ruku, ali saeka. A ta ako nema nieg? - zapita
se. Nikad nieg i nema. Opet, moglo bi i drugaije da 'ispadne'. To ti je kao kod udaraa loptice u bejsbolu: ako ve dugo nije
ostvario nijedan pogodak, ti kae sebi: uskoro e on, vreme mu je. I zaista, on postigne pogodak. Do pritisnu dugme.
Tri rauna kliznue iz cevi.
A sa njima i paketi - neke brljave, jadne, sive boje - u kome se nalazi novac koji mu vlada poklanja danas, socijalna
pomo njemu. Dravni papirni novac, u formi udnovatih, ukraeno tampanih i gotovo bezvrednih inflacionih 'markica za
razmenu'. Svakog dana, primivi svoj paketi ovih svee odtampanih kupona, jurio je kao bez due u GUBS, najbliu
Generalnu ustanovu brzog snabdevanja, i tamo navrat-nanos obavljao transakciju: davao sve te papirie dok jo ita vrede, u
zamenu za hranu, asopise, pilule, novu koulju - za bilo ta, zapravo, to je opipljivo. Svako je to radio. Svako je i morao:

drati vladine papirie makar i dvadeset etiri asa kod kue bila bi ekonomska katastrofa, samome sebi naneta; neka vrsta
uspelog samoubistva. Kupovna mo tog vladinog novca opadala je priblino za po osamdeset procenata svakih dva dana.
ovek u pregradi do njegove ree: "Da nam bude Predsednik dugovean i u dobrom zdravlju." Uobiajeni pozdrav.
"Da-da", odgovori Do refleksno. Druge pregrade, mnogo njih, naslagane na mnogo nivoa. Najednom mu doe misao:
koliko, tano, ima pregrada u ovoj graevini? Hiljadu? Dve, ili dve i po hiljade? Ovo mogu danas, pomisli on; mogu da
istraim to pitanje i saznam koliko jo ovih kubikula ima, pored moje. Po tome u znati i koliko ljudi ima u zgradi, sa mnom...
ali treba to umanjiti za broj onih koji su odsutni zbog bolovanja ili umrli.
Pre toga, meutim, jednu cigaretu. On izvue paketi duvanskih cigareta - strogo zabranjenih, zbog tetnosti po zdravlje i
zbog adiktivne prirode te biljke - i poe initi pokrete da pripali jednu.
U tom trenutku pogled mu pade, kao i uvek, na senzor za dim, nakaen na 'zid' ispred njega. Jedan dim ako dune - ode ti
deset poskredita, ree on sebi. Zato on vrati cigarete u dep i protrlja elo, bezobzirnom silovitou, nastojei da pronikne u
sutinu te udnje usaene duboko u njega, te potrebe koja ga je nekoliko puta u prolosti nagnala da prekri zakon. Za ime ja,
zapravo, udim? - upita on sebe. Za onim za ta je zadovoljenje putem usta samo surogat. Za neim divovskim, zakljui on;
oseao je praiskonsku glad, njen ogromni zev, vilica dinovskih, kao da bi htele proderati sve ovo oko njega. Smestiti sve to
je napolje, unutra.
Tako se on igrao; to je predstavljalo, za njega, Igru.
Pritisnu crveno dugme, podie slualicu i saeka da kriputava, prastara mainerija dodeli njegovom telefonu izlaznu liniju.
'Cviiiil', ree telefon, na ijem se ekranu pojavie neodreene boje i delovi neega. Izmeani elektronski razgovori uinjeni
vidljivim.
Otkuca, po pamenju, jedan broj. Dvanaest cifara, poinjui sa one tri koje daju vezu sa Moskvom.
"Zove osoblje potkomesara Sekstona Gordona", ree ruskoj telefonistkinji ije ga je lice besno gledalo sa minijaturnog
ekrana. "Opet neke igre, a?" upita telefonistkinja.
Do ree: "Humanoidni dvonoac ne moe odravati metabolike procese samo planktonskim branom."
Posle jo jednog besnog pogleda puritanskog neodobravanja, telefonistkinja, koja je izgledala kao oficirka, dade vezu sa
Gaukom. Do se suoi sa licem tog minornog aparatika. Bilo je mravo i obuzeto dosadom, ali dosada namah nestade,
ustupajui mesto zainteresovanosti. "A preslavni vitjaz", sveanim tonom ree Gauk. "Dostoini konovod tolpi byezmozgloi,
prestoopnaja..."
"Nemoj drati govorancije", prekide ga Do nestrpljivo. Ali oseao se i zlovoljno. Za njega uobiajeno, da bude ujutro tako
'narafljen'.
"Prostitje", izvini se Gauk.
"Ima naslov za mene?" upita Do, drei spremnu pisaljku.
"Tokijski prevodni kompa bio je zauzet celo jutro", odgovori Gauk. "Zato sam provuk'o kroz manji, u Kobeu. U poneemu
je Kobe, kako to rei? - udnovatije starinski nego Tokio." Zastade da virne u jednu papirnu cedulju; njegova kancelarija bila
je, kao i Doova, samo kubikula, nastala pravougaonim pregraivanjem neke sale, a unutra je imao samo kancelarijski radni
sto, telefon, plastinu stolicu sa uspravnim naslonom i belenicu. "Spreman?"
"Spreman", ree Do. Povue nasuminu crticu pisaljkom.
Gauk proisti grlo i proita naslov sa cedulje. Njegovim licem irio se napeti osmeh; izraz glatko sliven, kao da je Gauk
siguran da sa ovim naslovom pobeuje. "Poreklom je iz tvog jezika", objasni, potujui jedno od pravila koja su svi oni,
zajedniki, uspostavili, cela ta njihova druina razasuta irom mape Zemlje, u svakojakim kancelarijskim umezima, na bednim
radnim-neradnim mestima, gde nema ta da se preduzme, niti ima ikakve tuge, niti tekih problema. Nieg, osim surovog
vakuuma njihovog zajednikog drutvenog ivota, protiv koga su svi gunali, svako na svoj nain, i svi zajedno uspevali da ga
zaobiu, pomou Igre. "Naslov knjige", nastavi Gauk. "To je jedini klju koji u ti dati."
"Dobro poznate?" upita Do.
Igoriui pitanje, Gauk jo jednom proita sa cedulje. "Neprirodna faca, eh da moe inteli."
"In-hteli?" upita Do.
"Ne. Inteli."
"Neprirodna faca", ree Do, tonui u misli. "Lana. Eh, da moe, ali ne moe. I ti si to dobio kao prevod od kompjutera u
Kobeu? Faca je lice", zakljui on. "Hm. Lano lice. Vetako. Inteli-gentan bi bio, da moe, ali ne moe. Ve-taki lik. Ve-lik.
Gen-t-bi." Doepao se putanje ka reenju. "Veliki Getsbi, roman, a pisac se zove Frensis Skot Ficderald." Baci pisaljku
trijumfalno.
"Deset poena za tebe", ree Gauk i zapisa to u tablicu rezultata u svojoj belenici. "Time si se izjednaio sa Hirmajerom u
Berlinu, i malice vodi u odnosu na Smita u Nju-Joorku. Oe ponovo?"
Do ree: "Imam ja jedan." Iz depa izvue presavijen list hartije; rairi ga po stolu i proita: "Muki potomak takoe izlazi
iz kreveta." Onda odmeri Gauka pogledom, zagrejan toplinom znanja da je obezbedio dobru zagonetku - iz onog veeg
prevodilakog raunara, u centru Tokija.
"A, to je taj va engleski homofon, son - sun, sin i sunce, a oba se izgovaraju 'san'. Dakle Sunce se ponovo raa", ree Gauk

beznaporno. "Deset poena za mene." I odmah to ubelei.

Do ljutito ree: "Ding-dongalo ding-donga, kojima?"
"To ti je opet od Kav-peine Ne-fizike Snega", ree Gauk, sa irokim osmehom. "Za kim zvono zvoni."
"Kav-peine Ne-fizike Snega?" odjeknu Do upitano.
"Kav-erne, hemi-je, vej-avice. Erne-sta Hemi-ng-veja."
"Odustajem", ree Do. Zamor ga je skolio; Gauk je, kao i obino, bio daleko ispred njega u ovoj igri re-translacije,
ponovnog prevoenja na prvobitni jezik neega to je kompjuter vie puta prevodio sa jezika na jezik, a oni od toga napravili
zagonetku.
"O proba jo jedan?" upita Gauk svileno, lica glatko bezizraajnog.
"Jo samo jedan", odlui Do.
"Jesen vodieve graevine."
"Isuse", ree Do, u dubokoj, straljivoj zbunjenosti. Nije mu zazvonilo nijedno zvonce, nijedno. Jesen? Je-si li seo?
Kojeta, nema romana sa pitanjem 'Jesi li seo?' u naslovu. Graevine? Graa vina? To bi bio alkohol. On se upusti u jednu
brzu meditaciju u rimskom, kognitivnom stilu. Raevi-ne? Nema radova? Opet nita. To ne vodi nigde. Vodi eve? Ko su pa
evi? Prebaci se na meditaciju u joga-stilu. Vodii su planinari? "Ne", ree konano. "Ovaj ne kapiram. Odustajem."
"Tako brzo?" upita Gauk, uzvijajui jednu obrvu.
"Pa ne vredi da sedim ovde ceo dan i reavam taj jedan."
"Jesen je fall a to je u engleskom i pad. A onaj koji vodi gledaoce do mesta u bioskopu ili pozoritu je usher. Dakle, Pad
kue Aera, Edgar Alan Po."
Do zastenja.
"Ti kao stenje?" upita Gauk. "Zato to nisi pogodio jedan koji je svakako trebalo da pogodi? ta, umorio si se, Fernrajte?
Zamara te da sedi u tvojoj kockici iz sata u sat, nita ne radei, kao i svi mi ostali? Vie bi voleo da sedi sam u tiini i ne
razgovara sa nama? Da vie ne pokuava?" Gauk je zvuao kao da ga je ovo ozbiljno uznemirilo; lice mu je bilo natmureno.
"Ne, nego, bilo je ba lako", ree Do kljasto. Ali video je da njegov kolega u Moskvi nije ovim objanjenjem ubeen.
"Dobro, u redu", nastavi on. "Jesam potiten. Neu moi jo dugo da trpim ovo. Je l' razume ta hou da kaem? Razume ti."
ekao je. Pored njih se prolio jedan trenutak bez lica, u kome niko nije rekao nita. "Aj, zdravo", ree Do i pokrete ruku da
spusti slualicu.
Gauk urno ree: "ek-aj, jo jedan."
"Ne", ree Do. Spusti slualicu i ostade da sedi i bulji prazno ispred sebe. Na rasklopljenom listu papira ima jo nekoliko
spremljenih... ali, ne. Nestalo je to, ree on sebi gorko. Iezla je ona energija, ona sposobnost da trai ceo svoj ivot u
nekom drndanju koje ni ne lii na dostojanstveni posao, a na drugoj strani da radi, od svoje volje i sa puno volje, neto
neskriveno trivijalno, kao to je Igra koju smo ovde smislili. Kontakt sa drugima, pomisli on; pomou Igre, mi kopljima
bodemo kroz nau izolaciju, lomimo joj telo. Provirujemo napolje, ali ta, zapravo, vidimo? Odraze u ogledalu samih nas,
naih beskrvnih mlohavih lica, koji nisu usmereni ni prema emu naroitom, koliko ja mogu proniknuti. Smrt je vrlo blizu,
pomisli on. Kad misli na ovaj nain. Oseam je, zakljui on. Kako sam blizu. Nita me ne ubija. Nemam neprijatelja, niti
protivnika, samo istiem, kao pretplata na neki asopis: mesec po mesec. Zato, pomisli on, zato to sam toliko upalj,
ispranjen, da vie ne mogu uestvovati. Uzeti udela. Svejedno to sam potreban njima, ovim drugarotima koji uestvuju u Igri.
Trebaju im moje zajebancije, ali, ne. Ne vredi.
Pa ipak, dok je bezvidno zurio u svoju hartiju, osetio je mutnu aktivnost koja se deavala u njemu, neku vrstu fotosinteze.
Prikupljanje preostalih snaga, na nekoj nagonskoj osnovi. Preputen sam sebi, dejstvujui na svoj bezvidni nain, bioloki
napor njegovog tela poe fizikim putem dolaziti do nekakvog uspeha; on poe beleiti jo jedan naslov.
Otkuca na svom telefonu broj za satelitsku vezu sa Japanom; dobi Tokio i otkuca dalji niz brojki, za tokijski kompjuter.
Vetinom proisteklom iz duge navike on dobi direktnu liniju, pristup u tu ogromnu, zveketavo-dumbajuu konstrukciju, mimo
panje itave gomile slubenih pomagaa.
"Usmena transmisija", ree on kompjuteru.
Div-kompjuter GX-9 kljocnu u modus 'oral', a ne 'vizual'.
"Zeleni bregovi Zemlje", ree Do, prethodno ukljuivi funkciju 'snimanje' na svom telefonu.
Kompjuter istog trena odgovori, dajui japanski ekvivalent.
"Hvala", ree Do i spusti slualicu. Zatim pozva prevodilaki kompjuter u gradu Vaingtonu, u distriktu Kolumbiji, i posla
mu snimak japanskih rei, sa zadatkom da to prevede opet na engleski.
Kompjuter ree: "Neiskusne hrpe humusa."
"Pardon?" ree Do i nasmeja se. "Ponovi to, molim te."
"Neiskusne hrpe humusa", ree raunar, boanski otmen i strpljiv.
"To je taan prevod?" upita Do.
"Neiskusne..."
"U redu", ree Do. "Pozdravljen budi." Spusti slualicu i ostade da sedi sav isceren; energija probuena njegovom

ljudskom zabavom ispunila ga je kao nagli talas, dala mu novu snagu.

Nekoliko trenutaka je oklevao, odluivao se, onda otkucao broj dobrog starog Smita u Njujorku.
"Mat-rezerv nabav-snabd sedmo krilo", ree Smit, ije se lice, nalik na lice malog kratkonogog psa-zeara, namuena
dosadom postojanja, pojavilo na ekraniu. "O, ti si, Fernrajte. Ima neto za mene?"
"Jedan lak", ree Do. "Neiskusne..."
"ek da uje moj!", upade mu Smit u re. "Prvo ja; prvo ja. Do, pusti mene prvog, ovaj je velianstven. Nikad ga nee
provaliti. Sluaj." On proita brzo, spotiui se o pojedine rei. "Dere kou sa istinite. Autor je Brza Vrsta Jabuka."
"Ne", ree Do.
"ta ne?" Mrtei se, Smit die pogled. "Nisi ni pokuao, samo si sedeo. Dau ti vremena. U pravilima stoji, pet minuta;
ima pet minuta."
Do ree: "Kvit."
"ta kvit? Naputa Igru? Ali blizu si samog vrha!"
"Naputam ja svoju profesiju", ree Do. "Odrei u se ovog radnog prostora, otkazau telefon. Neu vie biti ovde; neu
moi da igram." Udahnuo je, kao pred skok u provaliju, i nastavio. "Sauvao sam ezdeset pet novia od po dvadeset pet
centi. Predratnih. Dve godine sam ih sakupljao."
"Novia?" ree Smit. "Od metala?"
"Nalaze se u jednoj azbestnoj vreici ispod radijatora u mojoj stambenoj sobi", ree Do. Danas, konsultacija, ree on
sebi. "Ima jedna telefonska govornica u toj ulici, na rasksnici, nedaleko od moje sobe", ree on Smitu. A pitam se, pomisli, da
li, u krajnjoj liniji, imam tih parica dovoljno. Kau da Delitelj rada, Gospodin Poslodavac, daje vrlo malo; ili, drugaije
reeno, da je stravino skup. Ali, ezdeset pet, pomisli on; ima tu, ima, i-ha-haj. To je jednako... Morao je sraunati na
belenici. "Deset miliona dolara u markicama za nabavku", ree on Smitu. "Po kursnoj listi, dananjoj, iz jutarnjih novina...
koja je zvanino na snazi."
Posle meljue pauze, Smit ree: "A-ha. Dobro, pa elim ti sreu. Izvui e ti dvadeset rei iz njega, za toliku uteevinu.
Moda dve reenice. Bie: 'Idi u Boston. Zatrai...' Onda e se on iskljuiti, a kutijica sa paricama e zazveati, tvoji novii
krenue iz nje, nadole, u taj lavirint putanja, i valjae se pod hidraulinim pritiskom sve do centralnog Gospodina Poslodavca
u Oslu." Protrljao se ispod nosa, kao da mu je to mesto vlano, kao aku koji se preznojava zbog tekih zadataka na pismenom.
"Zavidim ti, Fernrajte. Moda e dve reenice od njega biti dovoljne. I ja sam se jednom konsultovao sa njim. Predao sam mu
pedeset parica po dvadeset pet centi. On je rekao: 'Idi u Boston. Zatrai...' i onda, kljoc, iskljuio se, a meni se uinilo da mu
je prijalo. Iskljuivanje. Kao da su moje pare probudile u njemu neko uivanje, neku vrstu uivanja koja moe prijati jednom
pseudoivom biu. Svejedno, ti to uradi."
"Vai", ree Do stoiki.
"Kad on potroi tvoje novie..." nastavi Smit, ali Do mu upade u re, glasom koji je sav pucketao od otrine. "Shvatio
sam poentu."
Smit ree: "Nikakve molitve..."
"U redu", ree Do.
Zavladalo je utanje, u kome su njih dvojica bili suoeni jedan s drugim.
"Nikakve molitve", ree Smit, "a ni ma ta drugo, nee naterati tu prokletu mainu da ispljune jednu jedinu dodatnu re."
"Hmmm", ree Do. Nastojao je da to zazvui ovlano, ali Smitove rei ve su izvrile svoje dejstvo; on oseti da se poeo
hladiti. Oseti vetrove straha, zavijajue oluje straha. U oekivanju, pomisli, da na kraju dobijem nita. Prekraeni, delimini
iskaz Gospodina Poslodavca, a onda, kao to ovaj Smit veli - tras. Kompa se iskljui iz daljeg razgovora, a ja ostanem da
blenem u to njegovo nenadmano lice od crnog gvoa, starog, pretpotopskog. Odbijanje tvre od bilo kog drugog. Ako postoji
natprirodna gluvoa, pomisli on, to je ta: ona koja nastane kad su svi novii, strpani u njega, spucani.
Smit ree: "Mogu li ti dati - na brzinu - jo jedan moj? Dospeo je iz prevodioca u Namangeu. uj." Smitovi dugaki prsti,
klasinih oblika, grozniavo dograbie njegovu varijantu presavijenog papira. "U prilog, radnja gde lau. Slavni film, oko
godine..."
"Zalagaonica", ree Do ravnim tonom.
"Jest! Pravo na cilj, Fernrajte, pravo na cilj si skoio, sa sve etiri noge, i jo mae repom. Jo jedan? Ne prekidaj vezu!
Imam jedan strava-dobar, evo!"
"Daj ga Hirmajeru u Berlinu", ree Doe i klepnu slualicu dole, na raklje.
Umirem, ree on sebi.
Sedei tako, u otrcanoj prastaroj stolici za ljuljanje, on vide, tupim pogledom, da se crvena upozoravajua lampica na
njegovoj potanskoj cevi upalila, valjda u nekom asu tokom poslednjih nekoliko minuta. Neobina stvar, pomisli on. Ne
isporuuje se nova pota sve do jedan i petnaest po podne. Na um mu pade: specijalna isporuka? I prstom ubode u dugme.
Iskotrlja se pisamce. Posebna isporuka.
On ga otvori. U koverti, cedulja, na kojoj je pisalo:

ISCELITELJU KERAMIKE, POTREBAN SI MI. PLATIU.

Bez potpisa. Bez ikakve adrese osim njegove, odredine. Boe moj, pomisli on, ovo je neto stvarno i veliko. Znam da
jeste.
Paljivo poe nametati stolicu, da bude okrenuta tano prema crvenoj lampici na cevi. I sede, spreman da eka. Dokle god
se ne upali, ree sebi. Osim ako prvo umrem od gladi. Neu, sada, umreti sam od sebe, sopstvenom voljom; sad ne, pomisli on
otro. Hou da ostanem iv. I da ekam. I ekam.
ekao je.

2.
Nita vie ne ispade iz cevi za pneumatsku potu, tog dana, i Do Fernrajt se odvue 'kui'.
To 'kui' sastojalo se od jednog sobika u jednom od podzemnih spratova ogromne stambene zgrade. Bila su vremena,
nekad davno, u kojima je kompanija 'Puc-i-gle' iz Velikog Klivlenda dolazila svakih est meseci i stvarala animiranu 3-D
projekciju oblasti Karmel u Kaliforniji. Taj 'pogled sa visine' onda je ispunjavao njegov 'prozor', naime, erzac-prozor. Ali u
poslednje vreme Do je, zbog loeg imovnog stanja, odustao od takvih pokuaja zamiljanja da stanuje na visokom brdu sa
koga puca pogled na okean i na silno visoke sekvoje; sada je bio zadovoljan - pomiren, zapravo; otupljen - da vidi samo
prazno, inertno, plavo staklo. U isto vreme, kao da jedna teta nije dovoljna, dopustio je da istekne i njegova zakupnina za
encefalo-psiholoku spravicu u njegovom ormanu, koja je, dok je bila tu instalisana, radila kad god je on bio kod 'kue', i
prisiljavala njegov mozak da veruje da je erzac-prizor Karmela autentian.
Zavaravanja vie nije bilo u njegovom mozgu, niti lanog pejzaa na njegovom 'prozoru'. Sada, posle radnog vremena, on je
sedeo u 'kui', sav potiten, i razmiljao, kao i uvek, o raznim vidovima jalove uzaludnosti svog ivota.
Jednom, davno, Klivlendski muzej istorijskih rukotvorina slao mu je, redovno, pravi posao. Njegova topilica sa uarenom
iglom na vrhu spojila je mnoge komade polupane keramike, stapala ih u homogene celine. Popravljao je vazu za vazom, kao i
njegov otac pre njega. Ali to je sad bilo zavreno; svi keramiki komadi u posedu tog muzeja bili su izleeni.
Ovde, u svojoj usamljenikoj sobici, Do Fernrajt je razmiljao o nedostatku ukrasa. Mnogo puta su vlasnici dragocenih,
razbijenih upova doli kod njega, a on je uradio to to su hteli: iscelio njihovu grnariju. Onda su odlazili. I nita nije ostalo
iza njih: nijedan komad keramike koji bi krasio njegovu sobu, kao zamena za prozor. Jednom je, sedei ovako, razmiljao o
svojoj glavnoj alatki, toj sa iglom napred. Ako ja ovu spravicu pritisnem na grudi, mozgao je, ukljuim i unem ka srcu, bie
to moj kraj, za manje od jedne sekunde. Alatka je, u nekom smislu rei, ba mona. Ovaj neuspeh, koji se zove 'moj ivot' pomislio je to mnogo, mnogo puta - prestao bi. Zato ne?
Ali ta neobina notica koju je dobio kroz potansku cev. Neka osoba, ili neke osobe, saznala je, ili saznali su, za njega;
kako? Da bi pronaao klijente, on je davao neprekidni oglas, malen, u listu 'Keramiarski mesenik'... i zahvaljujui tom
oglasu stizao mu je tanki curak posla, godinama. Stizao, a sad, uistinu, prestao. Ali ovo. Ova udna, mala poruka!
Podigao je slualicu telefona, otkuckao broj i kroz nekoliko sekundi pojavila se njegova biva ena, Kejt. Plavua, tvrdih
linija, zapiljila se besno u njega.
"Kamo ga ek, bre, za alimentaciju za proli mesec, bre?" upita Kejt.
Do ree: "Naiao sam na neto. Moi u svu zaostalu alimentaciju da platim ako ovo..."
"Ovo ta? ta ovo?" odbrusi Kejt, prekidajui ga usred rei. "Neka nova kretenska ideja izvuena sa dna toga u tvojoj glavi
to ti naziva mozgom?"
"Porukica", ree on. "Ja bih da ti je proitam, da vidimo da li ti moe iz nje zakljuiti neto vie nego to sam ja uspeo."
Njegova biva brana drugarica imala je, iako ju je on mrzeo zbog toga - i zbog mnogih drugih stvari - imala je hitar um. ak i
sada, godinu dana posle njihovog razvoda, on se oslanjao na njen moni intelekt. Neobino je to, razmiljao je svojevremeno:
mrzi neku osobu, ne eli nikad vie da je vidi, a opet, u isti mah, poziva tu osobu i pita je za savete o raznim stvarima.
Iracionalno. Ili je to neka vrsta superracionalnosti? Vinuti se iznad mrnje...
Zar nije mrnja iracionalna? Pa, Kejt, zapravo, nikad nije nanela nikakvo zlo njemu - nita mu nije radila osim to ga je
inila preterano svesnim, pomno svesnim, veito svesnim, da nije sposoban da zaradi pare. Nauila ga je da mrzi samoga
sebe, a kad je to postigla, ostavila ga je.
A on ju je ipak ponekad pozivao i traio, od nje, savete.
Proita joj poruku.
"Ilegalna posla, oigledno", ree Kejt. "Ali zna da me ne zanimaju tvoje poslovne stvari. Ti se sam smisli ta ti je to, i s
kim sad spava, verovatno sa nekom osamnaestgodinjom kretenuom koja nita bolje ne zna, jer nema nikakvu osnovu za
poreenje, kao to bi starija ena imala."
"Kako to misli, ilegalna posla?" upita on. "Koja bi vrsta grnarije, osim kad se kae 'up', a misli na marihuanu, mogla biti
ilegalna?"
"Pornografske vaze. Ono to su Kinezi pravili u vreme rata."
"Oh, Hriste", ree on. Nije mu to bilo palo na pamet. Ko bi se, osim Kejt, setio toga! Ona je bila erotski raspoloena i
oarana dok je gledala dve takve vaze koje su dospele u njegove ruke.
"Zovi policiju", ree Kejt.
"Ja da..."
"Je l' ima neku drugu nameru?" upita Kejt. "Sad kad si uspeo da prekine veeru meni i svima koji su veeras ovde kod
mene?"
"Mogu li doi i ja na veeru?" upita on; usamljenost se prounjala kroz njega i oiviila to pitanje strahom, a Kejt je upravo
to uvek umela da otkrije: taj strah da e se ona povui u svoju neumoljivu tvravu izgledom nalik na figuru 'top' u ahu, u
tvravu svoga tela i uma, iz koje je inila samo povremeni oruani 'ispad' napolje, da mu zada jednu ranu, dve rane, i da se

opet vrati unutra, ostavljajui sa spoljanje strane samo bezizraajnu masku da ga pozdravlja. Pomou te maske ona je okretala
njegove sopstvene mane i slabosti, da mu nanese jo vie zla.
"Ne mo'", ree Kejt.
"Zato?"
"Zato to nema nita nikom da ponudi, u pogledu prie, razgovora, ideja. Kao to si rek'o mnogo puta, dar koji ima nalazi
se u tvojim akama. Osim ako namerava da doe i razbije jednu od mojih olja, jednu od mojih 'Rojal-Albert' olja, pa da
je posle sastavlja? Da to bude tvoje magino izvoenje, sa smehotresnim dejstvom?"
Do ree: "Mogu ja doprineti verbalno."
"Navedi jedan primer."
"ega?" upita on, zurei u njeno lice na ekraniu telefona.
"Kai neto dubokomudreno."
"Misli, sad odmah?"
Kejt klimnu glavom.
"Betovenova muzika duboko je ukorenjena u stvarnost. To ga i ini jedinstvenim. Za razliku od njega, Mocart, koliko god
da je bio genije..."
"Zajebi to", ree Kejt i spusti slualicu; ekran ostade 'blank'.
Nije mi nita trebalo da je pitam da doem kod nje, uvide Do, sa akutnim oseanjem jada. Dao sam joj taj otvoren ulaz, tu
psiho nogu uglavljenu u vrata, to ona tako dobro iskoristi, ona lovi te prilike. Hriste, pomisli on, ta mi bi? Ustade i poe
sumorno lunjati po sobi; ovo njegovo kretanje postajalo je sve vie besciljno, tako da je na kraju stao i naprosto stajao. Moram
da se smislim: ta je zaista vano, ree on sebi. Nije to to je ona prekinula vezu ili rekla neto ogavno, nego: da li ta poruka,
koju dobih danas, znai ita. Porno vaze, ree on sebi. Jest, verovatno je u pravu. A krpljenje pornografske grnarije takoe je
ilegalno, dakle, propala stvar.
Ma trebalo je da ukapiram im sam video to papire, ree on sebi. Eto gde je razlika izmeu Kejt i mene. Ona bi ukapirala
u startu. A ja verovatno tek kad bih zavrio isceljenje te vaze i onda se zaustavio da je celu dobro pogledam. Naprosto, nisam
preterano bistar, ree on sebi. U poreenju sa njom. U poreenju sa svetom.
'Aritmetiki zbir izbaen trcanjem, u mlaziima', pomisli on sa estokom ljutnjom. Moj najbolji naslov. Bar sam u Igri
majstor. Pa ta ako jesam? - upita on sebe. Pa ta ako jesam?
Gospodine Poslodave, pomisli on, pomagaj. as je kucnuo. Noas.
Naglo se uputi u majuno kupatilo dodato njegovoj sobici i dograbi poklopac sa vodokotlia iznad WC-a. Niko (njegova
esta misao) nikad ne zaviri u vodokotli. A u njemu, evo, tu je. Tu visi azbestna vreica sa noviima.
tavie, tu plovi i nekakva plastina kapsula. Koju on u ivotu video nije.
Podie je iz vode i vide, sa nevericom, da se u njoj nalazi smotuljak hartije. Cedulja; plovua po vodi u kotliu iznad
njegovog klozeta, kao boca sa porukom koju neko baci u more. O-ho-ho, ovo ne moe stvarno biti, pomisli on, i doe mu da se
nasmeje. Mislim, Hriste: ovako neto, naprosto, ne biva. Ali nije se nasmejao, jer ga je proeo i strah. Strah koji se graniio sa
stravom. Opet komunikacija, ree on sebi. Kao ono iz potanske cevi danas. Ali niko ne kontaktira na taj nain; to nije ljudski!
Odrafio je poklopac plastine kapsule i izvukao hartiju. Da, tu je bilo neto napisano. On proita, a onda ponovo proita.
PLATIU TI TRIDESET PET HILJADA KRAMBLA
ta je, za ime Boga, krambl? - upita se on, a njegova strava se zaotri u paniku; imao je oseaj da mu se kroz vrat podie, i
to kroz zadnji deo, gde je kima, neka pregladnela i pridavljena vrelina, slaba somatska reakcija: ne samo um, nego je i
njegovo telo pokuavalo da se prilagodi ovome. Nije bilo mogue samo na mentalnom nivou prihvatiti ovo. Ne ovo.
"ta je krambl?" upita on, im je telefonom uspostavio vezu sa robot-monitorom.
"Na engleskom jeziku, deli usitnjene vrste materije", bile su rei koje je kompjuter dodao monitoru da ih izgovori. 'Sitni
otpad. Mrva, mrvica, estica. Pojavljuje se u engleskom jeziku zapisana u tom obliku godine 1577."
"U drugim jezicima?" upita Do.
"U srednjem engleskom, kremelen. U starom engleskom, gekrimian. U srednjem gornjem gotskom..."
"A u vanzemaljskim jezicima?"
"Na Betelgezu Sedam, na urdijskom jeziku, znai mali privremeni otvor: klin koji..."
"Nije to", ree Do.
"Na Rigelu Dva, znai jednu vrstu sitnih ivih bia koja tre po..."
"Nije ni to."
"Na Sirijusu Pet, na plabkijskom jeziku, krambl je monetarna jedinica."
"To je to", ree on. "A sad mi kai koliko je, u zemaljskom novcu, trideset pet hiljada krambla."
Robot-renik ree: "ao mi je, gospodine, ali za taj odgovor moraete se obratiti bankovnom servisu. Njihov broj, molim,
potraite u Vaem telefonskom imeniku." Robot prekide vezu i ekrani telefona ostade prazan.

On potrai broj i pozva bankovni servis.

"Zatvoreni smo za noas", obavestio ga je robot bankovnog servisa.
"ta, kao, na celoj planeti 'za noas'?" upita Do, zaprepaen.
"Svuda."
"Koliko u morati da ekam?"
"etiri sata."
"Moj ivot, cela moja budunost..." Ali ve je govorio u mrtav telefon. Bankarski servis prekinuo je vezu.
Evo ta u da radim, odlui on: lei u i spavau etiri sata. Sad je sedam uvee; namestiu alarm na jedanaest.
Pritisak na odgovarajue dugme, i krevet iskliznu iz zida, ispunivi praktino itavu sobu; do maloas dnevna, sada je to
bila njegova spavaa soba. etiri sata, ree on sebi, nametajui mehanizam krevetskog asovnika. Lee, smesti se udobno koliko je to bilo mogue, na neodgovarajuoj postelji - i prstima potrai prekida u obliku klina, koji je indukovao istog trena,
vrlo monim delovanjem, najdublje mogue stanje uspavanosti.
Zazuja zujalica.
Prokleto bilo elektronsko kolo za sanjanje, ree on sebi. Ovako rano uvee, a ja ga moram upotrebiti? Skoi na noge i
otvori ormari pored kreveta, nae uputstva za upotrebu kreveta. Da; sanjanje je obavezno pri svakoj upotrebi ovog 'leaja'...
osim ako povue seks-polugu. E pa to u, ree on sebi. Rei u mu da, u biblijskom smislu, sada 'znam' enu neku.
Lee opet i povue klin za spavanje.
"Teak si ezdeset tri i po kilograma", ree krevet. "A to je tano pritisak izvren po celoj mojoj povrini sada. Stoga
zakljuujem da se ti sada seksualno ne odnosi." Mehanizam je iskljuio struju prekidau za spavanje, tako da ga je Do uzalud
potezao. Istovremeno se krevet poe zagrevati; namotaji ice kao u elektrinoj grejalici poee neskriveno da se crvene i are
ispod njega.
Nije mu nita vredelo da se svaa sa razljuenim krevetom. Zato povue interaktivnu spav-san polugu i sklopi oi, pomiren
sa okolnostima.
Spavanje ga odmah ponese; to je uvek uspevalo; taj mehanizam bio je savren. I odjednom se ukljui i san, isti san koji je
sada bio u glavama svih ljudi koji su, bilo gde na svetu, spavali.
Jedan san za svakog. Ali, Boe, hvala ti, svake noi drugaiji.
"Heeej, hej, zdravo svima", javi se vedri glas sna. "Noanji san napisao je Red Bejker, a zove se 'Ugravirano u
pamenje'. Ej, ne zaboravite, narode: aljite svoje ideje za snove i osvojite ogromne nagrade u gotovom novcu! Ako vaa ideja
za san bude usvojena, dobijete putovanje, sa svim plaenim trokovima, sa Zemlje - kud god poelite!"
San je poeo.
Do Fernrajt stajao je pred Savetom guvernera vrhovne banke i tresao se od strahopotovanja. Sekretar SGVB itao je
saoptenje. "Gospodine Fernrajte", proglasio je sveano. "Vi ste, u svojoj radionici za izradu gravira, napravili ploe pomou
kojih e biti tampane nae nove novanice. Vae likovno reenje je pobedilo u konkurenciji preko sto hiljada drugih koja su
nam prezentirana. Neka od tih drugih bila su, moe se kazati, fantastino lukava. estitamo, gospodine Fernrajte." Sekretar ga
je pogledao, lica ozarenog oinskim osmehom, i podsetio ga pomalo na prisustvo zvano 'Padre' koje je povremeno koristio.
"Drago mi je i ast mi je", odgovori Do, "to mi je dodeljena ova nagrada i to znam da sam dao svoj doprinos programu
fiskalne stabilizacije nama poznatog sveta. Nije mi mnogo vano to e moje lice biti naslikano na novim banknotama blistavih
boja, ali, poto to ve jeste tako, dozvolite mi da izrazim zadovoljstvo i zbog te poasti."
"Va potpis, gospon Fernrajte", podseti ga Sekretar, tonom i dranjem pravi mudar otac. "Va potpis, a ne va lik, pojavie
se na novim apoenima. Odakle vam ideja da e se pojaviti i lik?"
"Moda me ne razumete", ree Do. "Ako se na novim apoenima ne pojavi i moj lik, a ne samo potpis, ja u povui idejno
reenje, pa e nastupiti slom celokupne ekonomske strukture planete Zemlje, poto ete vi morati nastaviti sa korienjem
starog, inflatornog novca, koji je sad postao praktino stara hartija koju ljudi bacaju iz ruke im im se ukae prilika, samo da je
se to pre otarase."
Sekretar se duboko zamislio. "Povukli biste idejno reenje?"
"uli ste me jasno i glasno", ree Do, u svom snu, u njihovom snu. U istom trenutku priblino jedna milijarda drugih
ljudskih bia na Zemlji takoe je povlaila likovno reenje sa novanica, kao i on. Ali on, naravno, nije ni pomiljao na tu
injenicu; znao je samo ovo: bez njega e nastupiti slom sistema, raspae se cela njihova korporacijska drava. "A to se tie
mog potpisa, ja u, kao to je inio onaj veliki heroj u prolosti, e Gevara, taj uzvieni ovek, taj divni ovek koji je ivot
dao za svoje prijatelje, u slavu uspomene na njega ja u napisati samo 'Do' na novanicama. Ali moje lice mora biti u
nekoliko boja. Bar u tri."
"Gospodine Fernrajte", ree Sekretar, "Vi ste tvrd pregovara, danas. Vi ste jedan vrst ovek. Zaista me podseate na ea,
sa ime e se, uveren sam, saglasiti milioni naih gledalaca koji su sad ispred malih ekrana. Hajmo zapljeskati za Doa
Fernrajta i za e Gevaru zajedno, dajmo aplauz jedan!" Sekretar odbaci u stranu tekst saoptenja i poe pljeskati. "Da vas
ujemo, svi vi dobri ljudi; ovo je junak nae drave, novi ovek vrste reenosti, koji je godine svoga rada uloio u..."

Alarm probudi Doa.

Hriste, ree on sebi, bunovno se pridiui u sedei poloaj. ta bee ovo maloas? Neto o nekim parama? Ve mu je
postajalo maglovito u svesti. "Pravio sam pare", ree on glasno, mirkajui."Ili sam tampao pare." Koga je briga? - ree sebi.
San. Kompenzacija za ovu stvarnost. Drava nam tu kompenzaciju obezbeuje. Svake, svake noi. to je, maltene, gore od
budnog stanja.
Ne, zakljui on. Nita nije gore od budnog stanja.
Podie telefon i pozva banku.
"Interpla-kukuru-pen narodno-kolektivna banka."
"Koliko vredi trideset pet hiljada krambla u naoj dolarskoj protivvrednosti?" upita Do.
"Krambla na plabkijskom jeziku na Sirijus Pet?"
"Jeste."
Bankovni servis je utao jedan dugi trenutak. Onda ree:
"200.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000,00 dolara."
"Stvarno?" ree Do.
"Zar bih Vas ja lagao?" odvrati robot. "Ja ak ni ne znam ko ste."
"A postoje li neki drugi krambli?" upita Do. "Naime, postoji li neka druga novana jedinica koja se tako zove, a u upotrebi
je u bilo kojoj drugoj enklavi, civilizaciji, plemenu, kultu ili drutvu, bilo gde u poznatoj Vaseljeni?"
"Postojala je pre nekoliko hiljada godina jedinica krambl, sad nevaea, u..."
"Ne", ree Do. "Ovde su u pitanju, zna, aktivni krambli. Hvala, aj, zdravo." Spustio je slualicu, ali ui su mu zvonile i
dalje; oseao se kao da je zalutao u titansku koncertnu dvoranu ispunjenu zvonima raznih, stranih i grandioznih, veliina.
Sigurno na ovo misle kad kau 'mistino iskustvo', ree on sebi.
Ulazna vrata njegovog stania se otvorie i dvojica pripadnika vlast-gencije 'Mirspokoj', dvojica policajaca, dakle, uoe
u sobiak. Jo dok su bili u pokretu, njihovi otri, ledeni pogledi odmerili su sve to je nastanjivalo taj prostor.
"Hajms i Perkin, vlast-gencija 'Mirspokoj'", ree jedan od njih, pokazujui Dou, ali samo na tren, svoju identifikacjisku
ploicu. "Vi ste iscelitelj grnarije, gospodine Fernrajte; tano? Takoe primate socijalnu pomo kao ratni veteran, jesam li
tano rekeo? Jesam, tano sam rekao", zavri on, odgovarajui samome sebi. "Koliko biste procenili da iznosi va dnevni
prihod, uraunavajui u to i soc-pomo i zaradu od tog navodnog posla kojim se, kao, bavite?"
Drugi vla-gent unu vrata kupatila. "Imamo ovde neto zanimljivo. Poklopac vodokotlia je dignut. On tu ima vreicu sa
metalnim novcem, okaenu; ja bih procenio, oko osamdeset novia po dvadeset pet centi. tedljiv ste vi ovek, gospodine
Fernrajte." Drugi vla-gent se vrati u sobiak. "Od kada..."
"Dve godine", ree Do. "Ne krim nijedan zakon; proverio sam ja to kod Gospodina Advokata pre nego to sam poeo."
"A ta je ovo o trideset pet hiljada plabkijanskih kramblova?"
Do je oklevao.
Njegov stav prema 'Mirspokoju' i vla-gentima nije bio nita neuobiajeno. Bili su to ljudi u tako urednim poslovnim
odelima, od tako dobrog sivog i smeeg tofa. Svaki uvek sa akten-tanom. Svi su izgledali kao veoma ugledni poslovni ljudi ljudi od odgovornosti i prosperiteta, sposobni da donose odluke: ne tamo neki birokrati koji samo dobijaju i sprovode
nareenja, kao pseudoroboti... pa ipak, irili su oko sebe neku vrstu nehumanosti, mada Do nije uspevao da dokui otkud mu
taj utisak. Onda pomisli: a-ha! - znam. Niko nikad ne bi mogao zamisliti da vla-gent pridri vrata jednoj dami, eto, to je razlog,
otud to oseanje. Sitnica, moda, ali sitnica koja znai sagledavanje surove sutine vlast-gencije. Nikad ne pridre vrata,
pomisli Do, nikad u liftu ne skinu eir. Obini zakoni samilosti ne vae za njih, niti ih se oni pridravaju. Ikad. Ali vidi kako
su odlino izbrijani. Kako velianstveno uredno obueni.
udnovato, pomisli on, jedna takva pomisao, i ja ve imam oseaj da ih razumem. Ali stvarno ih razumem. Moda samo u
simbolinom obliku, ali to je razumevanje koje postoji i koje nee nestati.
"Dobio sam poruku", ree Do. "Pokazau vam je." Dade im poruku koju je naao kako pluta u kapsuli u vodokotliu u
svom stambenom prostoru.
"Ko je napisao ovo?" upita jedan vla-gent.
"Bog zna", ree Do.
"Je li to ala?"
Do ree: "Misli, da li je poruka ala, ili, da li je ala kad ja u odgovor na vaa pitanja kaem da Bog zna..." Zauta, jer
jedan od vla-genata je ve potegao iz depa tiip-ipku, prijemnik sposoban da oita i snimi njegove misli da bi ih policija
mogla posle osmotriti. "Videete, istina je", ree Do.
ipka je, kao kakav arobni tapi, lebdela iznad njegove glave nekoliko minuta. Niko nije progovarao. Onda vla-gent strpa
ipku natrag u dep i unu maleno sluno pomagalo sebi u uvo; poe presluavati, sa napetom panjom, snimak Doovih misli.
"Tako je", ree mirspokojac i zaustavi emitovanje snimka, koji je, naravno, bio sauvan u akten-tani. "Ne zna nita o toj
cedulji, ko ju je stavio tu, niti zbog ega. Pardon, gospodine Fernrajte. Vama je poznato, dabome, da mi monitoriemo sve
telefonske razgovore. Ovaj nas je zainteresovao zbog, shvatiete, svote koja je pomenuta, a koja je tako velika."

Njegov kolega policajac ree: "Da nam raportira jednom dnevno o ovoj stvari. Jesi uo." Dade Dou posetnicu. "Broj na
koji nas moe dobiti je taj tu. Ne mora traiti da razgovara sa ma kim odreenim, nego naprosto ispriaj onome ko se javi,
ma ko to bio, kakav je razvoj dogaaja."
Prvi mirspokojski vla-gent ree: "Ne postoji nita zakonito to bi ti mogao da uradi, pa da ti bude plaeno tri'es pet hiljada
plabkijanskih krambla, Fernrajte. Dakle, mora biti neto ilegalno. Tako mi to sagledavamo."
"Moda ima pakleno mnogo polupane keramike na Sirijusu Pet", ree Do.
"Eto trunke humora", ree prvi vla-gent suvo i brzo. Klimnu glavom svome kompanjonu, i njih dvojica otvorie ulazna vrata
i odoe iz njegove sobice. Vrata se zatvorie za njima.
"Moda samo jedan up, ali divovski", ree Do jakim glasom. "Neki zemljani lonac u veliini cele planete. Preliven sa
pedeset emajla i..." Odustade; oni ga verovatno nisu ni uli. I ukraen delima najveeg likovnog umetnika u plabkijanskoj
istoriji, pomisli on. tavie, to je jedini proizvod njegov koji je sauvan igde, a bio je zemljotres pa polupao lonac, koji je
tamo bio predmet verskog oboavanja. Otud kolaps cele plabkijanske civilizacije.
Plabkijanske civilizacije. Hmmm, pomisli on. Koliko su, tano, razvijeni, na Sirijusu Pet? upita se on. Dobro pitanje.
Ode to telefona i pozva broj enciklopedije.
"Dobro vee", javi se glas robotskog zvuanja. "Koje informacije traite, gospodine ili gospoo?"
Do ree: "Daj mi saet opis drutvene situacije na Sirijusu Pet."
Bez i jedne desetinke sekunde oklevanja, vetaki glas ree: "To je jedno drevno drutvo, koje je u svojoj istoriji imalo i
boljih dana. Sadanju preovlaujuu rasu na toj planeti sainjava jedno bie, koje se naziva Glimung. Slabo je poznato, a po
razmerama ogromno. Nije nastalo na toj planeti, nego se na nju doselilo pre nekoliko vekova i preuzelo vlast nad nejakim
vrstama kao to su vubovi, verjaci, klaki, trobi i printeri; svi oni su preiveli slom i ieznue ranije preovlaujue rase,
prastarih Maglenaca."
"Glimung, taj jedan, je li on svemoan?" upita Do.
"Njegova mo", ree glas enciklopedije, "znatno je sputana zbog jedne knjige, verovatno nepostojee, u kojoj, prema
legendama, postoje zapisi o svemu to je bilo, to jeste i to e biti."
Do ree: "Odakle ta knjiga?"
"Iskoristili ste dodeljeno vam pravo na odreenu koliinu informacija", ree glas. I prekide vezu.
Do je saekao tano tri minuta i ponovo pozvao.
"Dobro vee. Koje informacije traite, gospodine ili gospoo?"
"Ta knjiga na Sirijusu Pet", ree Do. "U kojoj navodno postoje zapisi o svemu to je..."
"Opet ti. Nee ti vie uspevati taj tvoj trik; sad uvamo i obrasce glasova." Prekid veze.
Dabome, pomisli Do. itao sam u novinama o tome. Vlada je imala prevelike trokove kad smo svi mogli da radimo ovo
to sam ja sad pokuao. Do vraga, ree on sebi. Tek kroz dvadeset etiri sata mogu dobiti sledeu koliinu informacija
besplatno. Naravno, njemu je ostajala i mogunost da se obrati i privatnom enciklopedijskom preduzeu, Gospodinu
Enciklopediji. Ali to bi ga kotalo valjda celu svotu sakupljenu u azbestnoj vreici: vlada je, dajui dozvole za rad firmama
koje nisu u dravnom vlasnitvu, naprimer Gospodinu Advokatu, Gospodinu Enciklopediji i Gospodinu Poslodavcu, preduzela
mere da to kota toliko.
Mislim da su me zavrnuli, ree Do Fernrajt sebi. Kao i obino.
Nae drutvo, razmiljao je on setno, jeste savreni oblik vladavine. Zavrne svakog, na kraju.

3.
Kad je dospeo do svoje pregrade sa radnim prostorom, sledeeg jutra, naao je drugo pismo pristiglo specijalnom
dostavom. ekalo ga je.
Brodom na Oraevu planetu, Fernrajte, gde si potreban. Tvoj ivot imae neki smisao; stvorie delo trajne vrednosti, koje
e nadiveti i mene, a ne samo tebe.
Oraeva planeta, mozgao je Do. Neko zvonce odazivalo se na to ime, ali mutno. On rasejano pozva broj enciklopedije.
"Da li je Oraeva planeta..." poe, ali ga vetaki glas prekide.
"Jo dvanaest sati ne moe. Pozdravljen si."
"Samo jednu injenicu?" ree on ljutito. "Samo elim znati da li su Sirijus Pet i Oraeva..." Klik. Robotski mehanizam
prekinuo je vezu. Kopilad, pomisli on. Svaki robotski servomehanizam i svaki raunar jeste kopile.
Koga da pitam? - pomisli on. Ko bi mogao, onako iz prve, da mi kae da li je Sirijus Pet Oraeva planeta? Kejt. Kejt bi to
mogla znati.
Meutim, pomisli on, iako je ve poeo da kucka njen kancelarijski broj, ako u u emigraciju na Oraevu planetu, onda ne
elim da ona to zna. Da mi ne bi ula u trag, po pitanju zaostalih rata alimentacije.
Jo jednom podie nepotpisanu poruku, proui je. Onda ga postupno poe natapati uvianje da tu postoji jo neto; uvianje
koje najzad ue u njegovo polje svesti. Jo neke rei bile su napisane na toj hartiji, nekakvim manje-vie nevidljivim
mastilom. Rune? - pomisli on. Je li to runsko pismo? Oseao je neko zlo, ivotinjsko uzbuenje, kao da je nanjuio neki pomno
skriveni trag.
Okrete Smitov broj. "Ako bi dobio pismo", ree Do, "na kome se nalaze polunevidljivi runski zapisi, kako bi ti - ba ti,
lino - postigao da postanu vidljivi?"
"Ja bi' ih dr'o iznad izvora toplote", ree Smit.
"Zato?" upita Do.
"Zato to je najverovatnije napisano mlekom. A napisano mlekom postaje vidljivo iznad toplotnog izvora."
"Runsko pismo mlekom?" upita Do ljutito.
"Statistike pokazuju..."
"Ne mogu ni da zamislim. Ja to, naprosto, ne mogu ni da zamislim. Runski zapisi mlekom." Odmahnu glavom. "U svakom
sluaju, kakve statistike uopte postoje o pisanju u runama? Ovo je besmisleno." Ob izvadi upalja i podmetnu ga pod list
hartije. Odmah postadoe vidljiva nova slova, crna.
PODII EMO HELDSKALU
"ta pie?" upita Smit.
Do ree: "uj, Smite: nisi koristio enciklopediju u poslednjih dvadeset etiri sata? A?"
"Nisam", ree Smit.
"Pozovi je. Pitaj je da li je Oraeva planeta drugo ime za Sirijus Pet. I pitaj je od ega se sastoji 'Heldskala'." A, pa mogao
sam i ja da pitam renik, za to, ree on sebi. "Koja mutljaga je ovo", ree on. "Zar se ovako moe obaviti ijedan posao?"
Oseao je strah, a preko straha, sloj munine u stomaku; nije mu se dopalo. Nije izgledalo zabavno, niti efektno; samo je bilo
udnovato. Pa, ja u ovo morati da prijavim policiji, pomisli on; znai, bie opet razgovor u istoj prostoriji sa njima, a sad ve
postoji, po svemu sudei, dosje o meni - ta, vraga, pa postojao je otkako sam se rodio, nego sad u mom dosjeu lee novi
prilozi. A to je uvek ravo. Kao to svaki graanin zna.
Heldskala, razmiljao je. Neobian i iz nekog razloga impresivan, integrisani skup zvukova. Dopadala mu se ta re; na neki
nain se inilo da je u potpunoj suprotnosti sa stvarima poput pregraenih kockastih prostoria za rad, telefona, peaenja
kroz nepregledne gomile ljudi na posao, traenja celog ivota u besposlici na socijalnoj pomoi za veterane i, istovremeno, u
zezanju sa Igrom. Ja sam ovde, pomisli on, a trebalo bi da budem tamo.
"Pozovi sad ti mene, Smite", ree on u telefon. "im obavi razgovor sa enciklopedijom. Pozdrav." Prekide vezu, saeka
malo, pa pozva broj renika. "Heldskala", ree. "ta znai to?"
Renik - zapravo, renikov vetaki glas - ree: "Heldskala je drevna katedrala nekada vladajue rase maglenih stvorenja
na Sirijusu Pet. Potonula je pod more pre nekoliko vekova i od tad nije vraena, nedirnuta i funkcionalna, sa svojim starim,
svetim predmetima i relikvijama, na suvo tlo."
"Jesi li ukljuen u enciklopediju u ovom trenutku?" upita Do. "To je bila definicija i po."
"Jesam, gospodine ili gospoo; ukljuen sam u enciklopediju."
"Onda mi moe rei neto vie?"
"Nita vie."

"Hvala", ree Do Fernrajt promuklo. I spusti slualicu.

Poinjao je sagledavati stvar. Taj Glimung - moda jedini Glimung u celoj Vaseljeni, izgleda da je ba tako - namerava da
podigne prastaru katedralu Heldskalu, a da bi to postigao, potreban mu je iroki raspon strunosti. Pa i njegova struka, na
primer: njegova sposobnost da izlei keramike tvorevine. U Heldskali je, oigledno, bilo keramike, u tolikoj koliini da se
Glimung obratio, evo, njemu... i ponudio mu lepu svotu za taj rad.
Ve je on regrutovao bar dvesta strunjaka sa dvesta planeta, uvide Do. Nisam ja jedini koji dobija neobina pisma i
ostalo. Vide u svom umu ispaljivanje ogromnog topa iz koga izleu pisma za specijal-isporuku, hiljade takvih, adresirana na
pripadnike najrazliitijih oblika ivota, na jedinke ratrkane po celoj galaksiji.
Ali, oh, Boe, pomisli on. Policija ovo prati; jue su upali u moju sobicu samo par minuta posle konsultacije sa bankom.
Prole noi, ona dvojica; ve su znali ta znae ta pisma i ona belekica koja je plovila na vodi u toaletu. Mogli su mi rei.
Ali, naravno, oni ne bi nikad uinili tako neto; bilo bi to isuvie ljudski, isuvie prirodno.
Njegov telefon zazuja. On podie slualicu.
"Stupio sam u vezu sa enciklopedijom", ree Smit, ija se slika pojavila na ekranu. "Kae se 'Oraeva planeta' u argonu
svemirskih putnika, a misli se na Sirijus Pet. Poto sam ve imao pred sobom enciklopediju, iskoristio sam priliku da joj
postavim jo neka pitanja. Smatrao sam da bi to moglo naii na tvoje odobravanje."
"Da."
"Jedno ogromno, vrlo staro stvorenje ivotari tamo. Izgleda da je u vrlo klonulom stanju."
"Misli, bolesno?" upita Do.
"Pa, zna... starenje, i tako to. U dremeu je bilo, maltene itavo vreme."
"Je li opasno?"
"Kako moe biti opasno neto to drema, i to je klonulo? To bie je senilno. Da, to je prava re: senilno."
Do upita: "Da li je ikad ita reklo?"
"Ne, zapravo."
"ak ni koliko je sati?"
"Pre deset godina se probudilo, samo na kratko vreme, i zatrailo da mu se namesti orbitalna meteoroloka stanica."
"Pomou ega je platilo?"
"Nije platilo. To stvorenje je sasvim bez finansija. Dali smo mu stanicu besplatno i dodali jo jednu, za medijske
informacije."
"vorc senilko", ree Do, sada potiten. "Pa, nita", dodade on. "Izgleda da neu dobiti nikakve pare od njega."
"Zato? Tuio si ga neto?"
"Zbogom, Smite."
"ekaj!" ree Smit. "Pojavila se nova igra. Sastoji se u brzom pregledanju novinskih arhiva, sa ciljem da se nae
najsmeniji naslov. Pravi naslov, zna, nita izmiljeno. Imam jedan dobar koji je bio 1962. Hoe ga uti?"
"Moe", ree Do, nita manje potiten. Potitenost ga je natopila celog, kao gusta tenost, tako da je ostao trom, kao mokar
suner; reagovao je samo refleksno. "Da ujemo tvoj naslov."
"Elmo Plasket potopio Dinove", proita Smit sa svoje cedulje.
"Ko je, do vraga, bio Elmo Plasket?"
"Pridolica iz druge lige koji..."
"Moram da krenem", ree Do, ustajui. "Idem iz ove moje kancelarije." Spusti slualicu. Idem kui, ree on sebi. Po moju
vreicu parica.

4.
Na trotoarima grada, ogromno, ivotinji slino, napola pridavljeno bie, koje je bilo klivlendska masa nezaposlenih i
nezaposlivih, okupljalo se i stajalo, stajalo i ekalo, ekalo i stapalo se u grudve nestabilne i tune. Do Fernrajt proao je
pored njih nosei svoju vreicu metalnih novia; oeao se o njihov kolektivni bok i progurao se do ugla, gde se nalazila
kabina Gospodina Poslodavca. Osetio je dobro poznati miris njihovog prisustva, slian siretu, njihovu pregrejanu ali alobno
razoaranu masivnost. Sa svih strana su u njega bile uperene oi koje su promiljale o njegovom kretanju napred, o njegovoj
reenosti da proe pored njih.
"Pardon", ree on jednom vitkom mladiu meksikanskog izgleda koji je stajao tano ispred njega, vrsto uglavljen u
neprobojnu gomilu ekaa.
Mladi je nervozno mirnuo, ali se nije pomakao. Video je azbestni daki u Doovoj ruci; i van svake sumnje shvatio ta
to Do ima, kuda se Do zaputio i ta Do namerava da uradi.
"Mogu li ja da proem?" upita ga Do. inilo se da je zakrenje, po svojim razmerama, stalno. Iza Doa se masa
neaktivnog ljudstva zatvorila, stvarajui potpunu blokadu: tu vie nije moglo biti ni pomisli na odstupanje. Nije mogao nazad,
ali ni napred. Valjda je sledei stupanj ovoga, pomisli Do, da mi otmu moje novie, a onda zbogom. Glava ga je bolela kao
da se popeo na neki planinski greben, na konani greben ivota samog, na brdo strave posuto lobanjama. Vide, svud oko sebe,
zevove onih duplji; doive udnovatu vizuelnu distorziju, kao da se sutinska priroda ovih ljudi najzad pojavila u opipljivom
obliku... kao da nije mogla da saeka; morala je dograbiti parice sad, odmah.
Mladi Meksikanac ree: "Da li bih mogao pogledati Vae novie, gospodine?"
Nije bilo lako nai pravu reakciju. Te oi - zapravo, te prazne one duplje - nastavljale su da ga pritiskaju sa svih strana:
zatvoren krug, sve upereno ka njemu. Oseao je da su obuhvatile i njega i njegovu azbestnu vreicu. Smanjujem se, pomisli on
iznenaeno. Zbog ega? Oseao je slabost i turobnost, ali ne krivicu. Bio je to njegov novac, to su oni dobro znali, ba kao i
on. Pa ipak, te prazne oi inile su ga malim. Kao, pomisli on, kao da, ta god ja uinio, stigao ili ne stigao do Gospodina
Poslodavca, to god je uinio ili ta god od mene postalo - sudbina ovog naroda nee biti nimalo promenjena.
Ali, na svesnom nivou, njemu je bilo svejedno. Oni imaju svoje ivote; on ima svoj, a deo njegovog ivota je i ova vreica
pomno sauvanih novia od po dvadeset pet centi. Mogu li ovi ljudi da me kontaminiraju? - upita on sebe. Da me uvuku dole,
u njihovu oluju inertnosti? Pa, to je njihov problem, nije moj, pomisli on. Odbijam da tonem zajedno sa celim sistemom; to je
moja prva odluka. Prenebregnuu dva posebno isporuena pisma i uradiu ovo: poi na ovo putovanje, sa ovom vreicom
parica. Ovo je poetak mog bekstva na slobodu, a tamo nee biti nikakvih novih okova.
"Ne", ree on.
"Neu uzeti nijedan", ree mladi.
Neki neobian poriv obuze Doa Fernrajta. Otvori ekmede i poe preturati po noviima; izvue jedan i prui ga mladom
Meksikancu. Jo dok je momak uzimao tu paricu, druge ake se pojavie, odasvud: obru oiju bez nade pretvorio se u obru
pruenih ruku sa dlanovima otvorenim nagore. Nije to bila nikakva zavera gramzivih, protiv njega; nijedna ruka nije pokuala
da mu otme vreicu. Ruke su naprosto bile tu, naprosto su ekale. ekale u utanju satkanom od poverenja, kao on ranije pred
ustima potanske cevi. Uasavajua stvar, pomisli Do. Ovi ljudi misle da u im ja deliti poklone, kao da su eleli da im sama
Vaseljena deli poklone; a ona im celog njihovog ivota nije dala nita na poklon; tu injenicu su prihvatali sa istim ovakvim
utanjem. Oni u meni vide neko natprirodno boanstvo. Ali, ne, pomisli on. Moram se iskobeljati odavde. Ne mogu nita da
uinim za njih.
Meutim, upravo dok je ovo uviao, primeti da je poeo nanovo da pretura po vreici od azbestne tkanine. tavie, da je
poeo stavljati u svaku ruku po jedan novi. Dlan za dlanom.
Iznad njihovih glava prolomio se siloviti zviduk policijskih patrolnih kola koja su sletala, kao da se sputa neki veliki
poklopac; unutra su bila dva policajca u glatkim, blistavim uniformama, sa lemovima za sluaj borbe sa demonstrantima i sa
laserskim pukama u rukama. Jedan od dvojice pandura ree: "Sklonite se ovom oveku s puta."
Krug koji je bio nagrnuo na Doa, sad poe da se topi i da uzmie. Pruene ruke su nestale, kao da su se povukle u
omamljeni, nepodnoljivi mrak.
"Nemoj stajati tu", ree drugi policajac Dou, debelim policajskim glasom. "Polazi napred. Ima da iznese te novce odatle,
inae u ti napisati takvu prijavu, da ti nee ostati ni jedna jedina prokleta parica."
Do nastavi da hoda.
"ta ti zamilja, ko si ti?" ree mu drugi policajac. Patrolna kola su ga pratila, zadravajui poloaj tano iznad njegove
glave. "Nekakva privatna dobrotvorna organizacija?"
Do ne ree nita. Samo je gazio dalje.
"Po zakonu, ti mora da mi odgovori", ree policajac.
Posegnuvi u azbestnu vreicu, Do izvue jo jedan novi. Prui ga uvis, ka bliem policajcu. U isti mah vide, zapanjen,
da je ostalo samo jo nekoliko komada u vreici.
Odoe moje parice! - uvide on. Znai, sad mi ostaju samo jedna otvorena vrata - ona potanska cev i ono to je iz nje ispalo

u protekla dva dana. Svialo se to meni ili ne, sve je odlueno; odlueno je ovim to upravo uinih.
"Zato si mi dao ovaj novi?" upita policajac.
"Kao napojnicu", ree Do i istog trena oseti da mu glava puca: laserski zrak, podeen na onesveivanje, pogodio ga je
tano meu oi.
U policijskoj stanici, jedan elegantni mladi policijski inovnik, plavokos, vitak, u istoj, finoj uniformi, ree: "Neemo Vas
evidentirati kao uhapenog, gospodine Fernrajte, iako ste, strogo uzev, poinitelj zloina protiv naroda."
"Protiv drave", ree Do; sedeo je poguren i trljao se po elu, ne bi li bol nekako prestao. "Ne protiv naroda", uspe da
kae. Sklopi oi i bol naie kao poplava, kuljajui iz take gde ga je zrak nedavno dodirnuo.
"Ovo to ste rekli", ree mladi policijski pisar, "samo po sebi konstituie novo krivino delo, pa bih mogao i za to da Vas
evidentiram. ak bismo Vas mogli predati Polit-kontrol-birou, kao neprijatelja radne klase, umeanog u zaveru da se izazove
uznemirenje graana i iri propaganda protiv naroda i narodnih slubenika kao to smo mi. Meutim, Va dosje do sada..."
Prouavao je Doa, sa profesionalnom pomnou. "Mentalno zdrav ovek ne deli novac potpuno nepoznatim ljudima." Jedan
dokument se pojavljivao, izlazei iz proreza na njegovom radnom stolu, i sam od sebe namotavao u rolnu. Policijski inovnik
ga uze i poe ga itati. "Oigledno je da ste postupali bez predumiljaja."
"Tako je", ree Do. "Bez prethodne namere." Nikakve emocije nije oseao; samo telesnu nelagodnost, otru, zapravo sve
jau i jau, koja je spreavala svako oseanje i svaku mentalnu aktivnost.
"Zapleniemo, meutim, sve Vae preostale novie. Bar za sad. I ostaviemo Vas godinu dana na reimu uslovne kazne. Za
to vreme, javljaete se ovde na raport, jednom nedeljno, i davaete nam izvetaj, potpun izvetaj, o vaim aktivnostima."
"Bez suenja?" upita Do.
"Je l' Vi elite da Vam se sudi?" Policijski slubenik ga osmotri prodornim pogledom.
"Ne", ree Do. Nastavi trljati glavu. Materijal iz vlast-gencije 'Mirspokoj' oigledno jo nije dostavljen kompjuterima
ovih ovde, zakljui on. Ali doi e dan kad e se sve to spojiti. Sve e oni sastaviti, i ono kako sam panduru dao baki, i kako
sam nalazio poruke u vodokotliu mog WC-a. Ja sam lud, ree on sebi. Zbog neaktivnosti sam se odlepio; ovih poslednjih
sedam meseci su me unitili. A sad, kad sam povukao svoj potez i poneo novie ka Gospodinu Poslodavcu - nije mi uspelo ni
to.
"ekaj malo", ree drugi policajac. "Evo ide neto o njemu od mirspokojaca. Ovog asa je stiglo niz kolo, od njihove
centralne memorije."
Do se okrete i pojuri ka izlaznim vratima policijske stanice. Ka masi naroda napolju. Kao da bi se hteo zakopati duboko
meu njih; da vie ne bude zasebni, ogranieni deli.
Dva pandura iskrsnue ispred njega i bacie se ka njemu dok je beao; primicali su se neprirodnom brzinom, kao na
ubrzanom video-snimku. Odjednom se naoe pod vodom; kao vitke srebrne ribe, zevali su ka njemu i ritmino manevrisali
izmeu - pobogu i zaboga! - korala i morske trave. A ipak on, sam, nije osetio nita, nikakvu vodu; meutim, oko njega je bio
rezervoar vode, umesto policijske stanice, a sav nametaj bio je tu, ali u vidu potopljenih olupina, dopola pokopan u pesak.
Policajci su se izvili i jurnuli kroz vodu, pored njega, divni u svojim svetlucavim gibanjima, ali ga nisu mogli dodirnuti, jer on,
iako je stajao u sredini, nije bio u rezervoaru. Nije uo nikakav zvuk. Njihova usta su se kretala, ali je do njega stizala samo
tiina.
Sipa, zatalasana u svom skupljanju i irenju, projuri pored njega; ona je, pomisli on, kao dua mora. Sipa sledeeg trena
itrca oblak mraka, kao da bi htela sve izbrisati. Nije vie video nikakve policajce; mrak se irio sve dok nije ispunio celu
panoramu, a onda postade jai, kao da dotad nije bio dovoljno neproziran. Da, ali ja diem, ree Do. "Ej, bre", ree on glasno
- i zau svoj glas. Ja naprosto nisam u vodi, uvide on, a oni jesu. U mogunosti sam da identifikujem sebe: otcepljen sam,
jedan zasebni identitet. Ali zato?
ta ako se pokuam pokrenuti? - zapita se. Preduze jedan korak, jo jedan, i, bup: odbio se od neke povrine nalik na zid.
Na drugu stranu, pomisli, okrete se desno i zakorai. Bup. U panici pomisli: nalazim se u nekoj kutiji, kao u mrtvakom
sanduku! Jesu li me ubili? - upita se. Kad sam pokuao da turnem kroz vrata. On isprui ruke oko sebe, oda pipa po mraku... i
neto se nae u njegovoj desnoj ruci, stavljeno tu. Malo, etvrtasto. Sa dva dugmeta u obliku diskova.
Tranzistor.
On ga ukljui.
"Hej, hej, ao narode!" Sreni glas limenog prizvuka okrui ga u tami. "Ovo je Keri Kerns zvani Trako, sa est telefona
koji su tu ispred mene i dvadeset ukljuenih telefonskih prikljunih kola, tako da mogu uti sve vas, sve vas dobre ljude koji
ste orni da raspravljate o neemu, o bilo emu. Na broj glasi 394-950-911111, pa zovite, narode, o bilo emu da popriamo,
dobrom, loem, osrednjem, zanimljivom ili dosadnom - samo zovite majstora za traeve Keri Kernsa na 394-950-911111 i
cela radio-publika ima da uje vas, vae ono to imate da kaete, vae uverenje, neku injenicu koju po vaem miljenju treba
svi da znaju..." Iz zvunika malog tranzistorskog radio-aparata zau se zvonjava telefona. "Halo? Imamo ve nekoga na liniji!"
proglasi Keri Kerns Trako. "Da, gospodi... o, htedoh kazati."
"Gospon Kerns", ree kretav enski glas, "trebalo bi da se postavi znak 'stop' na raskrsnicu Avenije Fulton i ulice

Detelinske, gde tolika mala deca, aci, ja ih svaki dan gledam..."

Neto tvrdo, neki zgusnuti objekat, tupnu u Doov levi dlan. On to prihvati. Telefon.
Sede na povrinu ispod sebe, ostavi telefon i tranzistor na istu tu povrinu, izvue upalja i kresnu. Plamiak butan-gasa
obasja samo krti krug prostora, ali dovoljan da on razazna telefon i tranzistor, marke 'Zenit', primeti on. Dobar tranzistor,
sudei po veliini.
"U redu, narode koji ste tamo napolju", brbljucao je veselo Keri Kerns Trako. Broj je 394-950-911111; tako ete dopreti
do mene, i do celog sveta punog..."
Do poe nabadati taj broj. Pomno i mukotrpno, brojku po brojku, ceo. Kad ga je otkucao, prisloni slualicu na uvo. Jedan
trenutak je sluao signal 'zauzeto', a onda se zau, i iz slualice i sa tranzistora, glas Keri Kernsa Traka. "Da gospodine, ili je
to gospoa?"
"Gde sam ja?" upita Do u telefon.
"Hej-hej!" ree Kerns. "Imamo na liniji nekoga tamo, neku jadnu duu koja je izgubljena. Vae ime glasi, gospodine?"
"Dozef Fernrajt", ree Do.
"Pa, gospodine Fernrajte, pravo je zadovoljstvo razgovarati sa Vama. Vae je pitanje, gde se nalazite? Zna li iko gde se
nalazi gospodin Dozef Fernrajt iz Klivlenda - u Klivlendu ste, zar ne, gospon Fernrajte? - dakle, zna li iko tamo napolju gde
je u ovom trenutku on? Ja mislim da je to od strane gospodina Fernrajta jedno ispravno pitanje, te bih rado drao linije
otvorene za svakoga ko nas moe pozvati i dati nam neku ideju, bar najoptiju, o oblasti u kojoj se trenutno gospodin Fernrajt
nalazi. Dakle, moete li se vi ostali, narode, svi vi koji ne znate gde je on, privremeno uzdrati od pozivanja, dok ne odredimo
lokaciju gospodina Fernrajta? To, gospon Fernrajte, ne bi trebalo dugo da potraje; imamo auditorijum od deset miliona ljudi i
ukljuen otpremnik od pedeset hiljada vati, tako da - aha! ekaj! Poziv." Limeni zvuk zvonjave telefona. "Da gospodine ili
gospoo. Gospodine. Vae ime, gospodine?"
Muki glas, iz radija i iz Doovog telefona, ree: "Zovem se Dvajt L. Glimung, iz ulice Plezent Hil Road broj 301. Ja znam
gde je gospodin Fernrajt. On je u mom podrumu. Gledano prema mojoj pei za centralno grejanje, on je malo desno i malo iza.
Nalazi se u drvenom sanduku za prevoz robe. U tom sanduku je meni stigla mainerija za erkondin, koju sam naruio od
Narodnog Siarsa, prole godine."
"uli ste to, gospodine Fernrajte?" uzviknu Keri Kerns, majstor traeva. "Vi ste u sanduku od robe, u podrumu gospodina
Dvajta L. - kako rekoste da je prezime, gospodine?"
"Glimung."
"Gospodina Dvajta L. Glimunga, u broju trista jedan Plezent Hil Rouda. Prema tome, svim vaim nevoljama doao je kraj,
gospodine Fernrajte. Naprosto, iziite iz sanduka i biete super!"
"Samo, ja ne elim da on razvali sanduk", ree Dvajt L. Glimung. "Moda bi bolje bilo da ja siem lepo dole u taj podrum,
olabavim samo nekoliko dasaka i pustim ga napolje."
"Gospodine Fernrajte", ree Kerns, "isto radi upuenosti nae radio-publike: kako uopte dooste Vi u prazan trgovaki
sanduk pa jo u podrumu gospodina Dvajta L. Glimunga na Plezent Hil Roudu broj 301? Siguran sam da bi nai sluaoci to
rado saznali."
"Ne znam", ree Do.
"Dobro, onda bi moda gospodin Glimung - gospodine Glimung? On je, izgleda, spustio slualicu. Oigledno je, on se ve
nalazi u pokretu, ka podrumu, da Vas pusti napolje, gospodine Fernrajte. Kakva je to srea bila za Vas da je on ba sad sluao
ovaj program! Inae biste verovatno ostali u tom sanduku do sudnjeg dana. A sad da ujemo nekog drugog sluaoca. Alo?"
Telefon kljocnu Dou u uho; elektronsko kolo bilo je prekinuto.
Zvuci. Iz njegove okoline. kripanje, onda se neto iroko poe povijati unazad; poplava svetlosti nagrnu u sanduk u kome
je sedeo Do Fernrajt sa svojim upaljaem, telefonom i tranzistorom.
"Izvukao sam te iz policijskog garnizona kako sam najbolje umeo", ree jedan muki glas, onaj isti koga je Do preko
tranzistora uo.
"udan ti je nain", ree Do.
"Tebi udan. A meni je bio udan izvestan broj stvari koje si ti radio otkad sam postao svestan tebe."
Do ree: "Na primer, ono kad sam poklanjao novie."
"Ne, to razumem. Ono to meni izgleda udno jeste kako si mogao mesecima da sedi u radnoj kubikuli i da eka." Jo
jedna daska skliznu; nove koliine svetlosti jurnue unutra na Doa, kao poplava, i on mirnu. Pokuao je da vidi Glimunga, ali
to mu ni sad nije polo za rukom. "Zato nisi otiao u oblinji muzej i polupao njihovu grnariju anonimno... onda bi ti oni dali
posao. A lonci bi bili obnovljeni savreno, bili bi kao novi. Nita ne bi bilo izgubljeno, a ti bi proveo te dane aktivno i
produktivno." Otpade poslednja daska, i Do Fernrajt ugleda, uzdignuto u punoj svetlosti, stvorenje sa Sirijusa Pet, taj oblik
ivota za koji je enciklopedija rekla da je vorc senilko.
Vide veliki obru nainjen od vode, koji se vrteo oko vodoravne ose; a u njemu, na okomitoj osi, transverzalni obru vatre.
Iznad i iza ova dva obrua od elemenata, lebdela je i nadimala se draperija ili zavesa; on vide, ne bez zaprepaenja, da je
nainjena od meke, arene tkanine 'Pejzli'.

I - jo jedan vid: jedna slika bila je ugraena u jezgro rotirajuih obrua vatre i vode. Prijatno, lepukasto lice neke
tinejderke sa smeom kosom. Lebdelo je i smekalo mu se... obino lice, koje lako zaboravi ali ga stalno iznova susree.
To je, pomisli on, kompozitna maska, kao da je crtana kredama u boji po praznom trotoaru. Privremena i ne mnogo upeatljiva
fizionomija, kroz koju je, oito, Glimung mislio da postigne kontakt s njim. Ali, obru od vode, pomisli on. Osnov Vaseljene.
A i obru vatre je to. Nastavljaju da se obru, obru, brzinom savreno regulisanom. Izvrstan, veit, samoodravajui
mehanizam, pomisli on, ako se izuzmu taj krpuljak od 'pejzlija' i to nezrelo ensko lice. Naao se u udu. Da li ovo to vidi,
kad se sabere, daje kao ishod - snagu? Svakako ne odie senilnou, ali, ipak, on je imao utisak, uprkos mladalakom licu u
sredini, da je pred njim neto veoma staro. to se tie finansijskog stanja, nije mogao proceniti sada. To e morati da nastupi
kasnije ili nikad.
"Kupio sam ovu kuu pre sedam godina", ree Glimung, ili, bar, ree neki glas. "Kad je trite bilo pogodno za kupce."
Do je, tragajui za izvorom glasa, razaznao neto nenormalno, od ega mu se sva krv prokljua, a telo ohladi, kao da su se
led i vatra pomeali u njemu, bleda analogija Glimunga.
Taj glas. Dopirao je iz jednog drevnog gramofona 'Viktrola' na navijanje, sa trubom, na kome se ploa vrtela onom
neobinom, velikom brzinom. Glimungov glas bio je snimljen na plou.
"Da-da, to bi ja rek'o da si ti u pravu", ree Do. "Pre sedam godina bilo je mogue kupovati vrlo povoljno. Ti odavde
regrutuje?"
"Ja ovde radim", odgovori - sa drevnog gramofona 'Viktrola' na navijanje - Glimungov glas. "Takoe radim na mnogim
drugim mestima... u mnogim zvezdanim sistemima. A sad da ti kaem gde i kako stoji, Do Fernrajte. Policiji je ostao utisak
da si se ti naprosto okrenuo i iziao iz one zgrade, i da oni, iz nekog razloga, nisu mogli u tim trenucima da te zaustave. Ali
izdata je poternica za tobom, tako da se ne moe vratiti ni u onu stambenu zgradu, ni u onu kockicu u kojoj si raduckao."
"Ne mogu, a da me policija ne uhvati."
"eli li to?"
"Moda mora tako biti", ree Do stoiki.
"Kojeta. Vaa policija je krvoedna i zlobna. Hou da vidi Heldskalu, kakva je bila pre nego to je potonula.
Naaaaaaaaaaaa..." i gramofon uspori i stade jer se opruga odmotala do kraja. Do dohvati ruku za navijanje, koja se pruala
od svoje osovine popreno u jednu stranu, i poe vrteti. Meavina raznih oseanja muljala se u njemu, a nijedno od njih,
verovatno, ne bi umeo opisati, kad bi neko to od njega zatraio. "Nai e instrument za posmatranje na stolu desno od tebe",
ree Glimung; skalamerija je sad rotirala odgovarajuom brzinom. "Mehanizam za dubinsku percepciju, nainjen ovde, na
tvojoj planeti."
Do potrai i nae prastari stereoskop, iz moda 1900. godine, sa kompletom crno-belih kartica koje je trebalo stavljati
unutra. "Nisi mogao nita bolje?" upita on zahtevnim tonom. "Filmsku sekvencu ili stereo-video traku. uj, ovo je pronaeno
pre automobila." Onda se doseti. "Ti si bez kinte", ree. "Dobro je rekao Smit."
"To je neosnovano ocrnjivanje", ree Glimung. "Ja sam samo tedljiv. To je nasledna osobina mog reda. Ti si, kao pravi
proizvod svog socijalistikog drutva, navikao na ogromno rasipnitvo. Ja sam, meutim, jo na slobodno-preduzetnikim
planovima. Uteena parica jeste zara..."
"Ooo, Isuse", zastenja Do.
"Ako hoe da prestanem", ree Glimung, "samo podigni sa diska od liskuna glavu sa iglom. Odvoji to od gramofonske
ploe."
"A kad se ploa izvrti do kraja, ta onda?" upita Do.
"Nee nikad."
"Znai da nije prava."
"Prava je. Ali lebovi su povezani u neprekidnu petlju."
"Kako ti stvarno izgleda?" upita Do.
Glimung ree: "A kako ti stvarno izgleda?"
Iznerviran, Do poe objanjavati, uz gestikulaciju: "Zavisi od toga da li prihvata Kantovo odvajanje svih fenomena od
Ding an sich, stvari po sebi, koja je kao Lajbnicova monada bez prozora..."
Zauta, jer gramofon se opet odmotao i zaustavio; ploa se vie nije obrtala. Navijajui ga ponovo, Do pomisli: verovatno
nije uo nita od ovog to sam rekao. Verovatno namerno.
"Propustih tvoj filozofski diskurs", objavi fonograf, im ga je dobro navio.
"Hteo sam da kaem", ree Do, "da se svaki fenomen, to jest pojava, percipira unutar strukture perceptivnog sistema
posmatraa. Veliki deo onog to ti vidi kad percipira mene" - on uperi prst ka sebi, da naglasi tu misao - "jeste projekcija iz
tvog uma. Nekom drugom sistemu percepcije ja bih izgledao sasvim drugaije. Policiji, na primer. Pogleda na svet, razliitih,
ima onoliko koliko ima svesnih razumnih bia."
"Hmmm", ree Glimung.
"Shvata koju distinkciju ja tu povlaim."
"Gospodine Fernrajte, ta ti zapravo hoe? Dolo je vreme da se opredeljuje, da deluje. Da participira - ili ne - u

jednom velikom trenutku istorije. U ovom asu, gospodine Fernrajte, ja se nalazim na hiljadu mesta i upravo sad angaujem, ili
pomaem da budu angaovani, za ovaj posao, inenjeri i umetnici pojedinih zanata, ogroman broj njih, veoma raznovrsnih... Ti
si samo jedan meu mnogim zanatlijama. Ne mogu vie ekati na tebe."
"Jesam li od vitalnog znaaja za projekat?" upita Do.
"Vitalno je da imamo jednog iscelitelja keramike, da. Tebe, ili nekog drugog."
Do ree: "Kad dobijam mojih trideset pet hiljada krambla? Unapred?"
"Dobie ih kaaaaaaaa...." poe Glimung, ali stara Viktrola se opet odvila; ploa je usporila, stala.
Krije, kopilan jedan lukavi, razmiljao je Do sumorno, dok je navijao fonograf.
"Kad", ree Glimung, i ako, naglaavam ako, katedrala bude dignuta tako da opet stoji kao to je pre mnogo vekova
stajala."
Znao sam, pomisli Do.
"Ide li na Oraevu planetu?" upita Glimung.
Neko vreme, Do je razmatrao ovo. U svom umu pregledao je sobu u kojoj je stanovao, pravougaonu pregradu u kojoj je
radio, gubitak novia, policiju - razmiljao je o svemu tome i pokuavao da izvede nekakav zbir. ta me vee za ovo mesto? upita on sebe. Poznatost, zakljui. Fakt da jesam na ovo mesto priviknut. Moe se ovek priviknuti na sve, i ak stei naklonost
prema svemu. Tana je teorija Pavlova, o uslovljenom refleksu: mene dri navika. Nita drugo.
"Mogu li dobiti makar nekoliko kramba unapred?" upita Glimunga. "Kupio bih sportski sako od kamira i novi par onih
cipela koje se mogu oprati i ponovo nositi."
Fonograf se rascepi na komade, koji poletee kao rapneli na sve strane. Neki se pozabadae Dou u lice i ruke. U sreditu
ukrtenih obrua vode i vatre ispoljilo se lice ogromno, grevima izvijeno, razbesnelo; nestala je nejaka enskica, a ovo je sad
piljilo u Doa pogledom silovitim poput sunca. Lice ga je psovalo, psovalo na nekom jeziku koji je Dou bio nepoznat. On
poe uzmicati; sav se zgurio, uasnut besom Glimunga; obini predmeti, kroz koje se Glimung dosad ispoljavao, razletali su se
na komade, zatim se pocepa i draperija iza obrua; pukoe i obrui od elemenata. Poe se rasprskavati i sam podrum, kao neka
ruevina koja se naginje i pada; komae je padalo na pod, a i pod je pucao kao sasuena glina.
Isuse, pomisli Do. A Smit pria da je ovaj senilan. Gromade odvaljene od zgrade survavale su se svuda oko njega; komad
cevi zveknu ga po glavi, i on zau hiljadu glasova koji su pevali hiljadu pesama straha. "Idem, idem", ree on glasno, vrsto
murei, obavijajui rukama glavu. "U pravu si; nije to ala. ao mi je. Znam da ti je ovo veoma vano."
Pesnica Glimungova stee ga oko pojasa; podie ga i zguva kao hrpicu novinske hartije. On ugleda, na tren, jedno oko koje
se topilo u ognju besa - jedno jedino oko! - a onda vatrena oluja popusti. Pritisak oko njegovog struka se smanji, samo malo.
Ali dovoljno. On pomisli: verovatno mi nije skrcano nijedno rebro. Ipak bi trebalo da odem kod doktora na pregled, pre nego
to poem sa Zemlje. isto da bih bio siguran.
"Spustiu te u glavnu halu za putnike na kosmodromu Klivlend", ree Glimung. "Videe da ima dovoljno para za kartu do
Oraeve planete. Uzmi prvi sledei let; ne vraaj se u onu tvoju sobicu po stvari - tamo te eka policija. Uzmi ovo." Glimung
mu unu neto u aku; u svetlosti, to neto se presijavalo mnogim bojama; boje su se stopile u jedan oblik, koji je onda iscurio
na sve strane, u mlaziima i koncima, i pregrupisao se u drugi obrazac. Pa u sledei, koji ludo skoi ka njegovom vidu.
"Pare lonca", ree Glimung.
"Ovo je deli vaze polomljene u katedrali?" upita Do. "Zato mi ga nisi odmah pokazao?" Poao bih, pomisli on, da sam
video ovo... da sam pojma imao kako izgleda.
"E sad zna", ree Glimung, "ta e, svojim darom, isceljivati."

5.
ovek je mentalno poremeeni aneo, razmiljao je Do Fernrajt. Jednom su svi oni bili aneli, pravi aneli, i u to doba
imali su izbor izmeu dobra i zla, tako da je bilo lako, lako, aneo biti. Onda se neto desilo. Neto je polo kako ne treba, ili
se pokvarilo, ili otkazalo. A oni su ostali suoeni sa neizbenou biranja ne izmeu dobra i zla, nego izmeu veih i manjih
zala, pa su se, usled toga, toliko otkaili, da su postali ljudi.
Sedeo je na luksuznoj i neudobnoj plastinoj klupi na klivlendskom Kosmodromu i ekao svoj let; oseao je slabost i
nesamopouzdanje, a pred njim je bio straan posao - straan u smislu da e postaviti ogromne zahteve pred njegovu sve manju
snagu. Ja sam kao neto sivo, pomisli on. Nose me vazdune struje, urno, tumbaju me, kovitlaju me, sve dalje i dalje.
Snaga. Snaga bivanja, ili bia, pomisli on, i nasuprot njoj, mir ne-bia, ili nebivanja. ta je bolje? Snaga se na kraju istroi,
svaki put; znai, to bi mogao biti odgovor, a svako dalje odgovaranje izlino. Snaga - bivanje - to je privremeno. A mir nebivanje - e, to je veito; postojalo je pre njegovog roenja i nastavie se, za njega, im on umre. Razdoblje snage, razdoblje
izmeu, samo je epizoda, jedno kratkotrajno razgibanje pozajmljenih miia - tela koje e morati da bude vraeno... pravom
vlasniku.
Da nije sreo Glimunga, nikad ne bi pomislio ovo - nikad shvatio. Ali u Glimungu je video, svojim oima, venu snagu,
samoobnavljajuu. Glimung se, kao zvezda, hrani samim sobom, a nikad se ne potroi. I, kao zvezda, prelep je; vodoskok je,
livada je, pusta ulica je, u sutonu nad kojom se nebo polako gasi. Nebo e se sasvim smraiti, suton postati mrak, ali e
Glimung blistati i dalje, kao da spaljuje neistoe u svakome i svaemu oko sebe. On je lua koja pogledu otkriva duu i sve
njene satrunule delove. I tom svetlou on pri i unitava trula mesta, ovde jedno, tamo drugo: mementoe jednog nezatraenog
ivota.
Sedei tako u ekaonici kosmike luke, na neprijatnoj stolici od plastike, Do zau raketne motore koji su hvatali brzinu.
Okrete glavu i vide, kroz ogromni prozor, uzdizanje jednog LB-4, od koga se tresla i zgrada i sve u njoj. Ali ve za koji sekund
raketa odlete i nita ne ostade.
Ja ukoeno gledam preko tiine movara, pomisli on, a iz njih, tajanstven i divalj, iskae zvuk divovskih vozila.
Ustade i proeta kroz ekaonicu, sve do kabine za Padrea; sede u nju, ubaci novi u prorez i nasumce odabra jedan broj.
Kazaljka se umiri na Zenu.
"Priaj mi ta te mui", ree mu Padre; bio je to glas malo starijeg oveka, pun saoseajnosti. Spor; govorio je kao da nema
urbe, a ni pritiska. Sve bezvremeno.
Do ree: "Ne radim ve sedam meseci, a sad sam dobio posao koji me vodi sasvim izvan Sunevog sistema, pa se plaim.
ta ako ne budem umeo? ta ako sam posle tolike pauze izgubio vetinu?"
Svetenikov glas, bez teine, doplovi umirujue do njega. "Radio si i ne radio. Ne raditi je najtei rad od svih."
Tako mi i treba kad ja biram broj za Zen, ree Do sebi. Pre nego to je Padre stigao ma ta dalje da obznani, on prebaci
mehanizam na puritansku etiku.
"Bez rada", ree Padre, glasom neto ustrijim, "ovek je nita. Prestaje postojati."
Do brzo odabra broj za rimokatolike.
"Bog i boja ljubav e te primiti", ree Padre, dalekim i blagim glasom. "Bezbedan si u Njegovom naruju. Nikada on
nee..."
Do odabra Alaha.
"Svog neprijatelja ubiiij", ree Padre.
"Pa nemam ja neprijatelja", odvrati Do. "Jedini neprijatelji su mi moja sopstvena zamorenost i strah od neuspeha."
"To su dumani", ree Padre, "koje mora umlatit, u dihadu; pokazat da s ovjeek, a ovjeek, pravi ovjeek, jest borac, on
e vratit bitkom za bitkuu." Padreov glas bio je strog.
Do se opredeli za judaizam.
"inija marsovske supe od debelcrva..." poe Padre umirujue, ali finansiranja ponestade, Doova parica nije bila
dovoljna za dalje; Padre se zatvori, ostade inertan i mrtav - ili, bar, uspavan.
Supa od debelcrva, razmiljao je Do. Najhranljivije od svih poznatih jela. Pa, moda je to i bio najbolji savet, pomisli on.
Idem ja u restoran kosmodroma.
Tamo sede na okruglu stoliicu bez naslona i podie meni.
"Jesi za jednu duvansku cigaretu?" upita ovek pored njega.
Do se uasnuto zagleda u njega i ree: "Moj Boe - pa cigaretu ne moe puiti na otvorenom - pogotovo ne ovde." Sav
usplahiren, okrete se ka tom oveku i zausti da kae jo neto. Onda uvide s kim razgovara.
Pored njega je u ljudskom obliku sedeo Glimung.
"Nijednog trenutka nije moja namera bila", ree Glimung, "da ti bude toliko brian. Radi dobro; to ti rekoh ve. Odabrao
sam tebe zato to sam smatrao da si najbolji iscelitelj grnarije na Zemlji; rekoh ti ve i to. Padre je bio u pravu; treba neto da
pojede, da se malo smiri. Naruiu ja za tebe." Glimung klimnu glavom robot-mehanizmu za isporuivanje hrane - klimnu

glavom, ne prestajui da pui, neskriveno, duvansku cigaretu.

"ta, niko ne vidi cigaretu?" upita Do.
"Niko", ree Glimung. "Ali je oito da ovaj mehanizam za davanje hrane ne vidi ni mene." Okrete se Dou i ree: "Ti
narui."
Poto je pokusao iniju supe od debelcrva i popio kafu bez kofeina (kao to je, po zakonu, i morala biti), Do ree: "Ne
verujem da shvata. Nekome kao to si ti..."
"Kakav sam to ja?" upita Glimung.
"Zar ne zna?"
"Nijedan stvor ne zna sebe", ree Glimung. "Ne zna ni ti sebe; nema nikakvo znanje, ba nikakvo, o svojim najosnovnijim
potencijalima. Je l' jasno tebi ta e Podizanje znaiti za tebe? Sve to je bilo latentno, sve ono potencijalno, u tebi - postae
aktuelizovano. Svi koji uestvuju u uroti Podizanja, svi umeani, sa stotinu planeta razbacanih irom Galaksije - svi e oni biti.
Ti nikad nisi bio, Do Fernrajte. Samo si ivotario. Puko postojanje. Biti znai delati. A mi emo veliko delo napraviti, Do
Fernrajte." Glimungov glas odzvanjao je kao elik.
"Jesi do'o da me ubedi da odustanem od svojih nedoumica?" upita Do. "Jesi li zato na kosmodromu? Da obezbedi da se
ja ne predomislim, pa u poslednji as odustanem?" Nije moglo biti to: nije on toliko vaan. Glimung, razapet izmeu petnaest
svetova, ne bi pao ovako nisko, ne bi pribegao ovom udnom pokuaju da povrati samopouzdanje jednom sirotom upokrpadiji iz Klivlenda; ima Glimung drugog posla, i previe; postoje krupnije brige za njega.
Glimung ree: "Ovo je 'krupnija briga'."
"Zato?"
"Zato to sitnih nema. Kao to ni sitnog ivota nema. ivot jednog insekta, jednog pauka; njegov ivot je jednako krupan kao
tvoj, a tvoj jednako kao moj. ivot je ivot. Ti jednako koliko i ja eli da ivi; proveo si sedam meseci u paklu, ekajui iz
dana u dan da naie ono to ti je potrebno... Na taj nain pauk eka. Razmiljaj o pauku, Do Fernrajte. On plete svoju mreu.
Onda na jednom kraju pauine napravi malu svilenu peinu da bi u njoj sedeo. Pridrava one niti koje vode do svih delova
mree, da bi znao kad stigne neto za jelo, to on mora imati da bi iveo. eka. Proe dan. Prou dva. Nedelju dana. On eka
dalje; nema se ta raditi, osim ekati. Mali ribar noi... i moda neto naie, i on ivi, ili nita ne naie, i on eka i misli:
'Nee stii na vreme. Ve je prekasno.' I dobro misli: sve tako ekajui, umre."
"Ali meni je", ree Do, "neto nailo na vreme."
"Ja", ree Glimung.
Do ree: "Da me nisi odabrao iz..." Oklevao je. "Iz saaljenja?"
"Nikad", ree Glimung. "Za Podizanje e biti potrebne velike vetine velikog mnotva, silni zanati, nebrojene umetnosti.
Ima li jo ono pare keramike kod sebe?"
Do izvue boansko parence iz depa kaputa; poloi ga na plou nalik na ank, pored prazne zdele od supe.
"Hiljade takvih", ree Glimung. "Pred tobom je, hajde da nagaam, jo jedno stotinak godina ivota. Taj posao se ne moe
zavriti za sto godina; zakoraie meu njih, meu te divne komadie, i ostae meu njima sve dok ne umre. Ispunie ti se,
tavie, elja: ti e biti, do samog kraja. Pa, poto si bio, samim tim e postojati zauvek." Glimung baci pogled na asovnik
marke 'Omega' koji je obuhvatao njegov humanoidni ani zglavak. "Ovi e oglasiti tvoj let kroz dva minuta."
Kad je bio pritegnut kaievima u sedite, a lem za pritisak mu narafljen na glavu, poe se uvrtati ne bi li virnuo u pravcu
osobe koja e tokom leta sedeti do njega i biti njegov drugar na putovanju.
Na prikaenoj cedulji je pisalo: Jojez Mali. mirkajui, on vide ta je to neka cura. Ne sa Zemlje, ali humanoidna.
Onda se prve potisne rakete upalie, i brod se poe uzdizati.
Nikada do tada nije poletao sa Zemlje, a sad to vrlo otro uvide, dok je rasla teina koja ga je pritiskala. Ovo... nije... kao...
iz... Njujorka... u... Tokio, ree on sebi, hvatajui vazduh. Neizraunljivim naporom, uspe da okrene glavu da bi jo jednom
video nezemljanku. A ta je bila poplavela. Moda sam i ja poplaveo. Moda umirem, ree on sebi, a onda grunue i glavne
buster-rakete... i Do Fernrajt se onesvesti.
Kad se probudio, uo je samo zvuke Malerove 'etvrte' i tihi amor glasova. Ja sam se poslednji osvestio, ree on sebi
tmurno. ustra crnokosa stjuardesa uz mnogo petljanja odrafi kacigu sa njegove glave i iskljui njegov zasebni dovod
kiseonika.
"Je li Vam bolje, gospodine Fernrajte?" upita stjuardesa, delikatno mu zaeljavajui kosu. "Gospoica Jojez je itala
biografski materijal koji ste nam dali pre poletanja i veoma je zainteresovana da Vas upozna. Et-to! Sad Vam kosa izgleda ba
laano. Zar ne, gospoice Jojez?"
"Kako ste, gospodine Fernrajte?" upita ga gospoica Jojez, glasom otealim od inoplanetnih naglasaka. "Ja da Vas upoznam
bila rada veoma. U duinosti naeg puta vrlo iznenaena ne govoriti s Vama, jer mislim da zajednikog mnogo imamo."
"Mogu li ja videti biografski materijal gospoice Jojez?" upita Do stjuardesu; dadoe mu, a on hitro proeta pogledom
kroz tekst. Najomiljenija ivotinja: sipa. Najomiljenija boja: red. Drutvena igra: monopol. Muzika: koto, klasina i kimio-

eto. Roena u sistemu Proksime, to bi znailo da je, u nekom smislu, pionir.

"Mislim", ree gospoica Jojez, "mi smo u isti poduhvat, nekoliko nas sa ukljuivi ja i mene."
"Tebe i mene", ree Do.
"Ti roena Zemlja?"
"U ivotu nisam makao sa Zemlje", odvrati Do.
"Znai, ovo ti je prvi svemirski let."
"Jest", ree on. Pogledavao ju je ispod oka i zakljuio da je privlana; kratko podiana bronzana kosa inila je efektan
kontrast svetlosivoj koi. Osim toga, imala je jedan od najuzanijih strukova koje je ikada video, injenica koja se, kao i sve
ostale osobine njenog tela, odlino videla kroz pantalonice i bluzicu natrcane permenent-sprejom. "Ti si marinski biolog",
ree on, itajui dalje njen biografski materijal.
"Itekako. Od mene se oekuje da ustanovim obim najezde korala na..." ona zastade, izvue maleni renik i pronae jednu
re. "... potopljenim artefaktima."
Osetio je radoznalost u pogledu jedne stvari, pa zapita: "Kako se Glimung manifestovao tebi?"
"Manifestovao", ponovi gospoica Jojez kao odjek; poe tragati po svom malom reniku.
"To je materijalizovanje", ree stjuardesa vedro. "Postoje u brodu kola koja nas povezuju sa prevodilakim kompjuterom
na Zemlji. U svakom seditu imate mikrofon i slualice. Evo Vaih, gospodine Fernrajte, a evo i vaih, gospoice Jojez."
"Vraaju mi se zemaljske lingvistike vetine", ree gospoica Jojez, odbijajui da uzme mikrofon i slualice. A Dou
ree: "ta si hteo da..."
"Kako ti je Glimung izgledao?" upita Do. "Fiziki, na ta je liio? Veliki? Nizak? Zdepast?"
Gospoica Jojez ree: "Glimung se inicijalno manifestuje u akvatinom ambijentu, zato to on, svojim pravim biem, esto
lei na dnu pojedinih okeana na njegovoj matinoj planeti, u..." Ona poe pretraivati po umu. "...u blizini potonule katedrale."
To je objasnilo okeanski preobraaj u policijskoj stanici. "Ali, posle toga, kako ti se pojavio?" upita on. "Isti takav?"
"Drugi put kad je doao pred ja", ree gospoica Jojez, "manifestovao se kao koara puna rublja za pranje."
Je li mogue da ona to ozbiljno kae? - pitao se Do. Koara puna vea? Onda pomisli na Igru; to staro zanimanje najednom
oive u njemu. "Gospoice Jojez", ree on, "moda bismo mogli upotrebiti raunare za prevoenje... oni umeju biti veoma
zanimljivi. Da Vam ispriam o jednom incidentu koji se dogodio prilikom automatskog prevoenja nekog ruskog lanka o
inenjerstvu pre izvesnog broja godina. Termin..."
"Molim", ree gospoica Jojez, "ne mogu te pratiti, a dodatno to imamo mi druga posla da diskutujemo. Moramo pitati
svakog i pronai koliko njih je zaposlio gospodin Glimung." Ona navue slualice sebi na glavu, podie mikrofon i pritisnu svu
dugmad na prevodilakoj konzoli pored nje. "Svi koji idu na Oraevu planetu da rade za gospodina Glimunga, molim ruku da
dignu?"
"Nego, kad sam ve poeo", ree Do, "u tom inenjerskom lanku, kad ga je kompa preveo na engleski, jedan udan termin
se pojavio na mnogo mesta. 'Vodena ovca'. ta to, kog vraga, znai, pitali su se svi. Nemam pojma, rekao je svako. I, na
kraju..."
Gospoica Jojez mu upade u re. "Od etrdeset petoro nas putnika na ovom brodu, trideset plaa Glimung." Ona se
nasmeja. "Moda je sada trenutak da napravimo sindikat i nastupimo kolektivno."
Jedan sedi ovek strogog izgleda, na prednjem kraju putnike kabine, ree: "To, zapravo, uopte nije loa ideja."
"Ali, on tako mnogo plaa", ukaza jedan bojaljivi sitni ova na levoj strani.
"Je li potpisao neto?" upita sedokosi. "Davao nam je usmena obeanja, a onda nam pretio, bar koliko sam ja upoznat. Meni
je, barem, pretio. Navalio je kao sudnji dan; stvarno je uzeo vetar iz mojih jedara, a vi, da me poznajete, znali biste da je malo
onih koji mogu tako neto da urade Harperu Boldvinu."
"Nego, kad sam ve poeo", ree Do, "uspeli su nekako da nau original lanka, na ruskom, i zna ta je bilo? 'Hidraulini
ovan' za odgurivanje neega. Prebaeno u engleski, pretvorilo se u 'vodenu ovcu'. Dakle, na osnovu ovoga, ja i jedan broj
mojih istaknutih kolega..."
"Usmena obeanja", ree jedna sredovena ena otrog lica, u zadnjem delu kabine, "nisu dovoljna. Pre nego to ponemo
ita raditi za njega, treba da dobijemo pismene ugovore. U osnovi, kad pogledamo sutinu stvari, on nas je zastraivanjem uveo
u ovaj brod."
"Pomislite kakva e tek pretnja on biti kad stignemo na Oraevu planetu", ukaza gospoica Jojez.
Svi putnici su jedan trenutak utali.
"Mi to zovemo naprosto 'Igra'", ree Do.
"Osim toga", ree sedokosi, "moramo imati u vidu da smo samo mali deo radne snage koju je Glimung ve neko vreme
angaovao irom Galaksije. Mislim, ajde, nek se ujedinjujemo u sindikat do besvesti, kakvog znaaja to ima? Mi smo samo
jedna kap u punoj kofi, mi ovde. Ili emo to biti, kad on dovede i ostale na tu svoju prokletu planetu, a to bi moglo biti u
najskorijoj budunosti."
"Ono to emo morati da uradimo", ree gospoica Jojez, "jeste sledee: da se organizujemo ovde, a onda, kad stignemo na
Oraevu planetu, gde emo verovatno odsesti u nekom od najveih hotela, da se poveemo sa nekima, ili svima, ostalima koje

je on regrutovao; tad moemo formirati efektnu uniju."

Jedan krupan, zdepasto graen ovek, crvenog lica, ree: "Ali zar nije Glimung..." On mahnu rukom. "Natprirodno bie?
Boanstvo?"
"Ne postoje boanstva", ree bojaljivi mali ovek na levoj strani. "U jedno ranije doba mog ivota, ja sam mnogo verovao
u boanstva, ali posle mnogo puta ponovljenih otrih razoaranja i gubljenja iluzija, digao sam ruke od toga."
ovek crvenog lica ree: "U smislu, da je sposoban da izvede neke boanske stvari. Zar je bitno kako e ga nazivati?" On
ustro nastavi: "U odnosu na nas, Glimung ima mo i prirodu boanstva. Na primer, on se moe ispoljiti na deset ili petnaest
planeta u najrazliitijim delovima Galaksije istovremeno, a ipak ostati i na Oraevoj planeti. Da, on se i meni pojavio u
zastraujuem vidu, kao to je ovaj dentlmen napred rekao maloas. Ali ja sam ubeen da to nije blefiranje. Glimung nas je
naterao da doemo ovamo; prisilio nas je - znam da jeste. U mom sluaju, policija se neobino jako zainteresovala za moje
poslove upravo u vreme kad mi se Glimung prvi put obratio. Ispalo je tako da sam ja na kraju imao izbor: ili da prihvatim
Glimungovu ponudu ili da odem na robiju kao politiki zatvorenik."
Za ime Boga, pomisli Do. Moda je Glimung umean u ono upadanje mirspokojaca kod mene. Onda oni upregnuti bikovi
koji su visili iznad mene dok sam delio pare za dabe, oni panduri koji su me razbili - moda ih je Glimung navodio!
Nekoliko ljudi govorilo je, sada, uglas. Sluajui pomno, Do je razaznavao u kom pravcu otprilike teku njihovi diskursi; i
oni su priali kako ih je Glimung spasavao iz policijskih stanica i vozila. Ovim se menja sve, ree Do sebi.
"Mene je naveo da uinim jedan ilegalni in", ree jedna ena sa izgledom matrone. "Navuk'o me da napiem, u nastupu
strasti, ek u korist jedne od dravnih dobrotvornih organizacija. Otkriveno je da je to ek bez pokria i, naravno, policija me
je odma' skembala. Putena sam uz kauciju; ulazei u ovaj brod, pogazila sam kauciju. Zapanjena sam da su me pustili da se
ukrcam; mislila sam da e me zaustaviti na kosmodromu."
Ovo je udno, premiljao je Do. Agencija 'Mirspokoj' mogla je zaustaviti sve nas; Glimung nije pokazao neki ogroman
razmah svojih moi da bi nas preneo na Oraevu planetu - naveo nas je da se ukrcamo na redovni let za to mesto. tavie, bio
je lino prisutan na kosmodromu, valjda da ne bismo odustajali. Znai li to, zapita se on, da ne postoji istinski antagonizam
izmeu Glimunga i 'Mirspokoja'?
Pokua da se priseti sada vaeeg zakona o neuobiajeno vrednim znanjima i vetinama. Krivino je delo, priseti se on,
otii sa Zemlje, ako osoba koja odlazi ima neka znanja ili vetine koja, u odsustvu te osobe, nee biti lako dostupna i uvek na
raspolaganju vladi i 'narodu'. Moja izjava o znanjima i vetinama kojima raspolaem odobrena je rutinski, pomisli on; samo su
bacili pogled, lupili peat i uzeli sledeu... koju je verovatno napisao jo jedan putnik sa specijalnom, veoma korisnom
vetinom, reen da stigne na Oraevu planetu. Odobrili su i tu sledeu, koliko se moe zakljuiti.
Oseao je duboku, trajnu nesigurnost, dok je razmiljao o ovome. Ako Glimung i policija neto muvaju zajedno - onda je
on, praktino, i sad u rukama vlasti, jednako kao da je ostao u onoj policijskoj stanici. Moda jo i vie; na Oraevoj planeti
nee ga pokrivati ni onaj minimum zakonskih prava koja po propisima ostaju optuenome. Kao to neko ree, kad stignu na
Oraevu planetu, tog trenutka bie 'vlasnitvo' Glimunga, koji e moi da ih upotrebi za bilo koju svrhu. Oni e biti, u sutini,
produeci Glimunga; ovo je putovanje ka jo jednom kolektivnom postojanju, on ni u kom smislu nije pobegao ni od koga i ni
od ega. Ovo e biti tako i kod svih ostalih; kod nekoliko stotina, a moda ak i hiljada, angaovanih osoba, koje sad teku iz
cele Galaksije ka Oraevoj planeti. Isuse, pomisli on u oajanju. Ali onda mu pade na um neto, neto to mu je Glimung, u
ljudskom obliku, rekao na kosmo-uzletitu. "Sitnog ivota nema." Takoe onaj 'mali ribar noi', kako je Glimung nazvao pauka,
stvorenje niskog roda.
"ujte", ree Do u mikrofon, pritisnuvi svu dugmad, koja ostadoe u tom, nadole pritisnutom poloaju, tako da ga je svako
u putnikoj kabini uo, hteo to ili ne. "Glimung mi je rekao neto", ree on, "na kosmodromu. Priao mi je o ivotu
provedenom u ekanju da naie neto to e taj ivot odrati, a to ne naie u mnogim ivotima. Rekao je da je ovaj Projekat,
ovo Dizanje, naime, Heldskale, ta stvar, taj dogaaj, za mene." U svome umu on oseti da ubeenje raste, da postaje potpuno i
mono, oseti da ga ono menja; probudilo ga je, do te mere da je on sada mogao rei, kako je to Glimung postavio, jesam. "'Sve
to je bilo latentno', rekao mi je Glimung, 'sve ono potencijalno - bie aktuelizovano.' Imao sam oseaj..." Do zastade, trudei
se da nae ba onu re koju eli. "Znao je", rea on najzad, dok su ostali putnici sluali utei. "O mom ivotu. Znao ga je
iznutra, kao da se on, Glimung, nalazi unutra, sa mnom, i odatle gleda napolje."
"On je telepatian", ree, tankim glasom, onaj bojaljivi, mali ovek. Zau se talas potvrdnih komentara, odasvud.
"Nije samo to", ree Do. "Do vraga, policija ima opremu za proizvodnju telepatije i koristi je neprestano. Jue su je
primenili na meni."
Gospoica Jojez primeti: "To sam i ja doivela." Ostalima ree: "Gospodin Fernrajt dobro kae. Glimung je pogledao u
temelj mog ivota; bilo je kao da gleda unazad, kroz celo dosadanje moje ivljenje, i opaa kako je moj ivot proticao i doneo
me do ove take. Takoe je opazio da na ovoj taki moj ivot ne vredi da se ivi. Sa jednim izuzetkom, a to je ovo."
"Ali on se potajno udruio sa policijom..." ree sedokosi, ali ga gospoica Jojez prekide.
"Ne znamo mi da je to uradio. Mislim da smo u panici. Mislim da je Glimung planirao itav ovaj poduhvat sa ciljem da
spase nas. Mislim da je video sve nas, uzaludnost naih svakojakih ivota i kuda oni vode, i voleo nas, zato to smo ivi. Pa je
uinio najbolje to je mogao da nam pomogne. To njegovo Podizanje Heldskale je samo izgovor; svi mi - a mogue je da nas

ima na hiljade - jesmo prava svrha ovoga." utala je nekoliko trenutaka, pa nastavila. "Pre tri dana ja sam pokuala da se
ubijem. Privrstila sam cev od mog usisivaa za prainu za izduvnik mojih neleteih kola, a drugi kraj sam zavukla u kabinu
kola, onda sam ula i upalila motor."
"A onda se predomislila?" upita jedna mrava devojka sa pramenovi nalik na kukuruznu svilu.
"Ne", ree gospoica Jojez. "Turbina je 'opalila' malo jae i cev se otkaila. Sat sam sedela u hladnoi, nizata."
Do upita: "Da li si nameravala da pokua ponovo?"
"Planirala sam za danas", ree ona ravno. "Ali ovog puta na nain koji ne bi mogao da omane."
ovek sa crvenim licem i crvenom kosom ree: "ujte i ta ja imam da kaem, koliko god da vredi ili ne vredi." Uzdahnu
umno; bila je to iskrzana, promukla buka, kranje otupljenosti i nelagodnosti. "Nameravao sam i ja."
"Ja, bogme, ne", ree sedokosi; izgledao je silno ljut; Do je oseao snagu gneva tog oveka. "Ja sam potpisao zato to je
ponuena ogromna svota novca. Znate li vi ta sam ja?" On se poe osvrtati, i pogledom obuhvati sve njih. "Ja sam
psihokinetiar, najbolji na Zemlji." Sav natmuren, on isprui ruku, i jedna akten-tana, iz zadnjeg dela putnike kabine, polete
pravo ka njemu. On je estokim, silovitim pokretima doepa i stisnu.
Stisnuo ju je, pomisli Do, kao Glimung mene.
"Glimung je ovde", ree Do. "Meu nama." Sedokosom oveku ree: "Ti si Glimung, a ipak se silovito zalae da u njega
ne treba imati poverenja. Ti."
Sedokosi ovek se osmehnu. "Ne, prijatelju. Nisam Glimung. Ja sam Harper Boldvin, vladin konsultant za psihokinetiku.
Dojueranji, barem."
"Ali Glimung jeste ovde negde", ree jedna debeljuca sa umrenom lutkastom kosom; trikala je, i do sad nije nita rekla.
"Dobro kae onaj tamo."
"Gospodine Fernrajte", ponudi stjuardesa usluno. "Mogu li vas predstaviti jedne drugima? Ova privlana devojka pored
gospodina Fernrajta je gospoica Mali Jojez. A ovaj dentlmen..." Zujala je dalje, ali Do nije sluao; imena nisu bila od
znaaja, osim, moda, imena ove cure koja sedi do njega. Tokom poslednjih etrdeset minuta razvijao je sve veu naklonost, u
sebi, prema njenoj mravoj, krtoj, ak sumornoj lepoti. Ni izdaleka ne lii na Kejt, pomisli on. Suprotna je njoj. Ovo je
stvarno enstvena ena; Kejt je osujeeni mukarac. A ta vrsta kastrira sve oko sebe.
Kad su predstavljanja bila zavrena, Harper Boldvin ree svojim ultravrstim glasom: "Mislim da je na status, na pravi
status, robovski. Zastanimo samo na asak i pogledajmo kako smo se nali ovde. tap i argarepa. Jesam li u pravu?" Gledao
je levo i desno, traei potvrdu.
"Oraeva planeta", primeti gospoica Jojez, "nije zaostala, nerazvijena. Ima napredno i aktivno drutvo, koje se na njoj
razvija; dodue, to jo nije civilizacija u strogom smislu rei, ali nisu ba ni krda sakupljaa hrane, ak ni klanovi
zemljoradnika. Ima gradove. Zakone. I razne umetnosti, od plesa do jedne modifikacije 3-D aha."
"To nije tano", ree Do, sa gnevom koji je kosio sve ispred sebe. Svi se okrenue da ga pogledaju, iznenaeni takvom
tonom. "Jedno ogromno, drevno stvorenje ivi tamo. Po svemu sudei, nejako. Ni rei nema o naprednom drutvu sa
gradovima."
"ekaj malo", ree Harper Boldvin. "ta god da se o Glimungu moe rei, sigurno nije nejak. Odakle ti ta informacija,
Fernrajte? Iz dravne enciklopedije?"
Do nelagodno ree: "Da." tavie, iz druge ruke.
"Ako ta enciklopedija opisuje Glimunga kao nejakog", ree gospoica Jojez ravnim tonom, 'ba me zanima ta jo u njoj
pie. Naprosto sam radoznala da vidim do koje mere se tvoje znanje o Oraevoj planeti razilazi sa stvarnim prilikama."
Do, koji se oseao sve nelagodnije, ree: "Uspavano stvorenje. U dubokoj starosti; senilno. Samim tim, bezopasno." Ali se
Glimung nije pokazao kao bezopasan, bar ne Dou. Ni ovima ostalima.
Ustajui, Mali Jojez ree: "Ako ete me izviniti - odoh u salon, da moda proitam neki asopis ili malo odremam." Otrim,
kratkim koracima ona ode iz putnike kabine.
"Smatram", ree debela ena koja nije prestajala da urno plete, ne diui pogled sa svog posla, "da gospon Fernrajt treba
da ode u salon i da se izvini ovoj gospojii, kako se zvae."
Vrat mu je bio sa zadnje strane obuzet nekim bockanjem, a ui crvene; on ustade i poe za Jojezovom.
Dok je silazio niz tri stepenika zastrta tepihom, neko utvarno oseanje ga obuze. Kao, pomisli on, kao da idem u svoju smrt.
Ili je to ivot, prvi put? Proces roenja?
Jednog dana e to znati. Ali ne sad.

6.
Naao je da gospoica Jojez, kao to je i objavila da e initi, sedi na jednoj od velikih udobnih sofa u salonu i ita
'Bedeme'. Ona ne die pogled prema njemu, ali Do je, svejedno, smatrao da se podrazumeva da je svesna njegovog ulaska.
Zato ree: "Otkud... otkud znate toliko o Oraevoj planeti, gospoice Jojez? Mislim, niste to znanje stekli iz enciklopedije.
Oigledno. Za razliku od mene."
Ona je samo itala dalje i nije odgovorila nita.
Posle nekog vremena, Do sede blizu nje. Ostade tako, neodluan, pitajui se ta da kae. Zato su ga toliko razbesnele
njene izjave o drutvu na Oraevoj planeti? Nije znao; sada mu se takva reakcija inila iracionalna, kao i svima ostalima.
"Imamo jednu novu igru", ree on najzad. Ona nastavi da ita. "Pretrauje arhive da nae najsmenije naslove koji su ikad
tampani, a svaki igra se trudi da u tome nadmai ostale." Ona i dalje ne ree nita. "Kazau u ti naslov koji se meni uinio
najsmeniji", ree on. "Nije ga bilo lako nai; morao sam pregledati unazad sve do 1962. godine."
Mali Jojez die pogled. Na njenom licu nije se pokazala nikakvo silovito oseanje, nikakvo nezadovoljstvo. Samo
ravnoduna radoznalost, bontonske vrste. Nita vie. "A kako je glasio Va naslov, gospodine Fernrajte?"
"Elmo Plasket potopio Dinove", ree Do.
"Ko bee Elmo Plasket?"
"U tome je poenta", ree Do. "Doao je iz male lige; niko nikad nije uo za njega. Zato i jeste smeno. Mislim - nekakav
Elmo Plasket - igra samo jedan jedini dan, zakuca samo jedan 'houm ran'..."
"Koarka?" upita gospoica Jojez.
"Bezbol."
"Ah, da. Igra s inima."
Do ree: "Vi ste roeni na Oraevoj planeti?"
Jedan trenutak je utala, onda ree, jednostavno: "Da." Primetio je da je uvrnula asopis u cilindrinu 'trubu' i stisnula ga
obema akala, vrlo vrsto. Na njenom licu video se jak stres.
"Vi, dakle, iz prve ruke znate kako je tamo. Imali ste susret sa Glimungom?"
"Ne, zapravo. Nismo ni znali da se on tamo nalazi, poluiv ili polumrtav... Ne znam. Izvinjavam se." Ona se okrete od
njega.
Do zausti da kae jo neto. Onda vide, u uglu salona, jednu SSA mainu. Ustade, prie joj i osmotri je dobro.
"Mogu li pomoi, gospodine?" upita jedna stjuardesa, priavi mu. "Jeste li raspoloeni da zakljuam sve ulaze u ovaj
salon, da biste gospoica Jojez i Vi mogli da vodite ljubav?"
"Ne", ree on. "Zanima me ovo." On dodirnu kontrolnu tablu SSA maine. "Koliko kota da se ovo upotrebi?"
"Usluge SSA su besplatne, dok traje let, ali samo jednom", ree ona. "Svako ponovno korienje kota dva prava novia
od po deset centi. elite li da je namestim za Vas i gospoicu Jojez?"
"Ja nisam zainteresovana", progovori Mali Jojez.
"Kako je to nepoteno prema gospodinu Fernrajtu", ree stjuardesa, jo se osmehujui, ali glasom nagovetavajui prekor.
"On je ne moe upotrebiti sam, shvatate."
"A ta bi, kao, izgubila?" upita Do Jojezovu.
"Ja i ti nema budunost zajedno", odgovori ona.
"Ali u tome je poenta SSA maine", bunio se Do. "Da se dozna ta..."
"Znam ja ta ta maina treba da otkrije", prekide ga Mali Jojez. "Upotrebljavalo sam ja ona ranije. U redu", ree ona naglo.
"Da vidi kako radi. Jedan..." Tragala je za pravom reju. "...jedan iskustvo."
"Hvala", ree Do.
Stjuardesa poe nametati SSA mainu, brzo i delotvorno; radei to, objanjavala je. "SSA vam je za sub specie
aeternitatis; to e rei, kad se neto vidi izvan vremena. Mnogi pojedinci zamiljaju da SSA vidi u budunost, da je
prekognitivna. Ali nije. Mehanizam, u osnovi kompjuter, bude prikaen elektrodama za mozak vas oboje. On za kratko vreme
prikupi ogromnu koliinu informacija o vama. Onda ih sintetizuje i, na osnovu verovatnoe, pravi ekstrapolaciju: ta bi vam se
najverovatnije desilo ako biste se, recimo, venali ili poeli da ivite zajedno. Morau vas zamoliti da obrijem dva mesta, dve
take, na vaim glavama, da bih prikljuila elektrode." Ona izvue maleni instrument od nerajueg elika. "Koliko vas daleko
u budunost zanima?" upita ona, brijajui jedno mesto na lobanji Doa Fernrajta, a zatim Jojezove. "Godinu dana? Deset
godina? Moete izabrati kako god volite, ali, to krae udaljenje u vremenu izaberete, tanija bude ekstrapolacija."
"Godinu dana", ree Do. Deset mu se inilo suvie udaljeno; on verovatno nee ni biti iv, tada.
"Je li to prihvatljivo Vama, gospoice Jojez?" upita stjuardesa.
"Jeste."
"Kompjuteru e biti potrebno petnaest do sedamnaest minuta da prikupi, uskladiti i obradi sve podatke", ree stjuardesa,
prikainjui dve elektrode na kou njegove, a zatim Jojezine glave. "Vi samo sedite i opustite se; nema, naravno, nikakve
nelagodnosti, neete osetiti nita."

Mali Jojez ree drsko: "Ti i ja, Fernrajte. Zajedno celu godinu. Koja blaga, prijateljski godina."
"Radila si ovo ranije?" upita Do. "Sa nekim drugim mukarcem?"
"Da."
"Ali je ekstrapolacija ispala nepovoljna?"
Ona klimnu glavom.
"Izvinjavam se to sam te protrljao na pogrean nain, maloas", ree Do, sav predat poniznosti i dubokom izvinjavanju.
"Nazvao si me..." Mali prelista po svom malom reniku. "Laovom. Pred svima. A ja bila tamo, a ti ne."
"Ono to sam tada hteo da kaem..." poe on, ali ga stjuardesa prekide.
"Sada SSA raunar prikuplja informacije iz vaih umova. Najbolje bi bilo da ste opustite i da se neko vreme ne gloite.
Kad biste mogli, da kaem, blago i slobodno lebdeti... dopustiti da vam um bude otvoren, irom otvoren, da bi sonde mogle
prikupljati podatke. Nemojte misliti ni na ta odreeno."
A, to nije lako, pomisli Do. Pod ovim okolnostima. Moda, pomisli on, moda je Kejt bila u pravu, o meni: za deset
minuta uspeo sam da uvredim gospoicu Jojez, saputnicu, zgodnu curicu... Oseao se tmurno i prignjeeno. Jedino to ja njoj
mogu ponuditi jeste: Elmo Plasket potopio Dinove. Ali moda bi izleenje keramike moglo privui njeno interesovanje,
pomisli on najednom. Zato nisam odmah poeo o tome govoriti? - upita se on. Pa, na kraju krajeva, to je ona osnova zbog koje
smo ovde: nae osposobljenosti, vetine, znanja.
"Ja sam iscelitelj grnarije", ree on glasno.
"Znam", odvrati Mali Jojez. "Proitala tvoj biografski materijal, to valjda pamti?" Ali ve je zvuala manje nezadovoljno.
Ono neprijateljstvo u njoj, koje je njegovom nespretnou bilo prizvano, sada je popustilo.
"Da li te zanima krpljenje vaza?" upita Do.
"Opinjava", odgovori ona. "Zato sam tako..." Opet se posavetovala sa svojim renikom. "... oduevljena. Da sedeti i sa
tobom razgovarati. Kai mi - je li vaze posle opet savrene? Ne zakrpljene nego, kako si rekao... isceljene?"
Do ree: "Isceljeni komad keramike je u tano onom istom stanju u kome je bio pre nego to se razlomio. Sve se stapa, sve
tee. Dabome, neophodno je da imam sve delove; ne moe ako mi nedostaje neki komad." Poinjem govoriti kao ona, ree on
sebi. Sigurno je to neka jaka linost, to ja podsvesno oseam. Kao to je Jung ukazao, postoje arhetipovi u animi, to mukarci
osete pri susretu sa enama. Arhetipska slika projektuje se prvo na jednu enu, zatim na drugu, i daje im harizmatinu mo. Da
se pripazim ja malo, ree on sebi. Posle svega, moja veza sa Kejt pokazala je da je anima-figura, kod mene, dominantna,
okarakterisana snanom voljom, a ne receptivna i pasivna. Nema smisla da pravim istu greku iznova i iznova, ree on sebi.
Greku zvanu Katerina Herli Blejn.
"SSA kompjuter je pribavio podatke", obavesti stjuardesa njega i Mali Jojez. Skide im elektrode sa glava. "Sad e mu
trebati dva do tri minuta da ih obradi."
"A u kom obliku se pojavljuje ta ekstrapolacija?" upita Do. "Ispisana nekim kodom na papirnoj traci ili..."
"Bie vam vizuelno doaran osobeni trenutak vaa dva ivota, meusobno isprepletana, kroz godinu dana", ree stjuardesa.
"U 3-D projekciji, u boji, na onom suprotnom zidu." Ona poe smanjivati jainu svetlosti u salonu.
"Mogu da puim?" upita Jojezova. "Ovde ne vai zemaljski zakon."
"Puenje duvanskih cigareta zabranjeno je tokom celog leta", ree stjuardesa. "Zbog visokog sadraja kiseonika u atmosferi
koju drimo u brodu."
Svetla su oslabila do guste sumranosti; sve oko Doa potonu u neku oblanu tamu, u kojoj su svi objekti postali nejasni,
ak i devojka pored njega. Proe nekoliko trenutaka, onda se jedan obasjani kvadrat materijalizovao blizu SSA maine; imao
je dubinu. Sevale su boje u njemu, promicale; boje i razne slike; on vide sebe kako radi, lei upove; kako rua; nju kako sedi
za toalet-stoiem i elja se. Slike su nastavile da promiu leprajui, a onda se, najednom, glavni vizuelni prikaz vrsto
uspostavi u celoj zapremini slike.
On vide, u tri dimenzije i u boji, sebe i Mali kako se dre za ruke i etaju, polako, predveernjom plaom nekog drugog,
naputenog sveta. Sistem soiva zumirao je blie, i on vide svoje lice i njeno. Na oba, izraenu ljubav, najneniju moguu.
Znao je istog trena, videi svoje lice kroz godinu dana, da nikad nije nainio takav izraz; ivot nikad ranije, njemu, nije doneo
nita slino. Moda ni njoj, pomisli on. Baci pogled ka njoj, ali u mraku ne uspe da razazna njene crte, da vidi kako ona prima
ovo.
"A-uh, al' sreni izgledate vas dvoje", ree stjuardesa.
Mali Jojez ree: "Molim te, ostavi nas. Sad."
"Hm", ree stjuardesa. "Stvarno mi je ao to sam uopte bila tu." Ode iz salona, a vrata za njom kljocnue.
"Oni su svuda", ree Mali Jojez, kao da time neto objanjava. "Celog putovanja. Nikad te ne ostave. Na miru."
"Al' pokazala nam je kako ovaj mehanizam radi", ree Do.
"Do vraga, pa mogu i ja da nateram SSA da radi; nekoliko puta uradila." Zvuala je nezadovoljno i napeto, kao da joj se
nije dopalo ovo to je videla.
"Izgleda kao da bismo bili dobri jedno za drugo", ponudi Do.
"O, Hrist!" ciknu ona i tresnu pesnicom po rukonaslonu fotelje. "To i ranije rekla! Ja i Ralf. Savreno slaganje u svemu. A

nije bilo!" Njen glas se spustio do promuklog reanja; salon je bio natopljen Jojezinim gnevom, opipljivim, poput ivotinjskog
mousa. Oseao je da pored njega njen pogled zrai uareno; intuicija mu je govorila da Jojezova emotivno estoko reaguje na
reprezentativnu scenu koju je maina prikazala.
"Kao to je stjuardesa objasnila", ree Do, "SSA mehanizam ne moe videti budunost, on samo sastavi sve informacije iz
mog uma i tvog, i sazda trend najvee verovatnoe."
"Onda ta e nam?" uzvrati Jojezova.
"Sagledaj to kao protivpoarno osiguranje", ree Do. "A ti se sad postavlja kao neki osiguranik koji tvrdi da je prevaren,
jer ni posle niza godina njegova kua nije izgorela; znai, osiguranje mu nije ni trebalo."
"Nesavrena analogija", ree ona.
"Ba mi je ao", ree Do. Sad je i on bio neto razdraen. I to, kao i maloas, na nju.
"Je l' ti misli", upita Mali ujedajuim tonom, "da ja treba da se povalim s tobom zbog toga to se u toj sceni videlo da se
drimo za ruke? Tunuma mokimo hilo, kei dei bifo ditikar sevat", nastavi ona, na svom maternjem jeziku; psovke, znao je to.
Zau se kucanje na vratima. "Ej, vas dvoje", prodernja se Harper Boldvin. "Razraujemo logistiku neeg kolektivnog
zaposlenja; potrebni ste nam, oboje."
Do ustade i poe kroz mrak salona, do vrata.
Dva sata su se natezali i pogaali. Ni u jednom trenutku nisu formulisali zajedniki zakljuak ni o emu.
"Naprosto, ne znamo dovoljno o Glimungu", alio se Harper Boldvin, umorna lika. Onda je pomnim pogledom osmotrio
Mali Jojez. "Imam oseanje da ti zna vie o Glimungu nego iko od nas, i mnogo vie nego to priznaje. Pa, do vraga, ak si
prikrivala od nas i injenicu da si bila na Oraevoj planeti; da to nisi pomenula Fernrajtu..."
"Niko je nije ni pitao", ree Do. "A kad sam je ja pitao, odmah je odgovorila, jasno i glasno."
Jedan mrav, sav neto klimav mladi nejasnog glasa ree: "Kakvo je Vae miljenje, gospoice Jojez? Da li nam Glimung
pokuava pomoi, ili je, zapravo, stvorio jednu robovsku populaciju strunjaka koja e sluiti njegovim naumima? Jer, ako je
ovo drugo, bolje da mi okrenemo ovaj brod pre nego to stigne u blizinu Oraeve planete." Njegov glas na mahove je postajao
ciav od nervoze.
Mali Jojez je sedela do Doa. Ona se sad nagnu ka njemu i ree tiho: "Hajdemo odavde. Da, opet u salon. Ovo nita nije, a
hou jo sa razgovaramo."
"Vai", ree on, zadovoljan. Ustao je; ona, isto tako. Zajedno odoe prolazom izmeu sedita, ka salonu.
"Odoe ovi", poali se Harper Boldvin. "ta ima toliko privlano u salonu, gospoice Jojez?"
Mali zastade i ree: "Mi se preputamo ljubavnim radostima." Onda poe dalje.
"Nije trebalo da im kae", ree Do kad su oboje uli u salon i zatvorili vrata za sobom. "Verovatno su ti poverovali."
"Ali je istina", ree Mali. "Osoba normalno ne koristi SSA ako nije ozbiljna. Prema drugoj osobi, u ovom sluaju ja." Ona
sede na kau i prui obe ruke gore, ka njemu.
On prvo zakljua vrata salona. inilo mu se da je to, kad se sve uzme u obzir, razuman postupak.
Radosti previe estoke, pomisli on, previe estoke da bi se izraziti mogle. Onaj ko je to rekao, ko god da je bio, shvatio
je.

7.
Na orbiti oko Oraeve planete, brod poe dejstvovati retro-raketama, da bi smanjio brzinu. Trebalo je da slete kroz pola
sata.
Dotle se Do Fernrajt zabavljao na gorko ironian nain: itanjem 'Volstrit durnala'; tokom godina otkrio je da taj dnevni
list sadri najsveije i najjezivije nenormalnosti. itati te novine, bilo je kao putovati malice u budunost - nekih, otprilike,
est meseci.
Nova duboko-dubinska stambena zgrada u Nju Dersiju, projektovana za gerijatrijske sluajeve, ima ugraenu novu
elektroniku, koja omoguuje brzo i lako predavanje novome stanaru. Kad jedan stanar umre, elektronika u zidovima detektuje
njegov nedostatak pulsa i reaguje hitro. Pokojnika dohvate mehanike ruke standardne izrade, uvuku ga u zid sobe, u azbestnu
komoru u kojoj njegovo telo bude spaljeno, tako da novi stanar, takoe gerijatrijski sluaj, moe ve u podne da bude useljen.
Prestade itati, odbaci novine na pod. Mora biti da nam je ipak bolje ovde, zakljui on. Ako je to ono to za nas planiraju
na Zemlji.
"Potvrdila sam nae rezervacije", ree Mali, najnormalnijim tonom. "Svi imamo sobe u hotelu 'Olimpija' u najveem gradu
na planeti; koji se zove Dijamantska Glava, jer je na jednom krivudavom rtu koji zalazi osamdeset kilometara u Mare
Nostrum."
"ta je 'Mare Nostrum'?" upita Do.
"'Nae more'."
On pokaza lanak u 'Volstrit urnalu' prvo njoj, a onda, utke, i ostalim putnicima. itali su i zgledali se; svako je oekivao
da na nekom drugom vidi neki znak reakcije.
"Dobro smo odabrali", ree Harper Boldvin. Drugi poee klimati glavama. "Ovo je meni dovoljno", nastavi Boldvin.
Odmahnu glavom i namrti se; lice mu se iskrivi od gaenja i besa. "A to drutvo, takvo, izgradili smo mi", ree on potmulo.
lanovi posade broda, i to oni sa snanijim rukama, odvrnuli su poklopac na izlaznom otvoru broda. Spoljanji vazduh
poe se u vrtlozima ulivati unutra. Mirisao je udno i hladno. Dou se uini da je okean blizu; osetio ga je odmah, u tom
vazduhu. Zaklanjajui rukom oi, on izviri napolje; smetalo mu je sunce, ali nije bilo naroito jako. Razaznao je obrise grada
koji je izgledao u razumnoj meri moderno, a onostran grada, brda, u meavini smee i sive boje. Ali okean je tu negde, ree on
sebi. Mali je u pravu; ovo je planeta kojom preovlauje okean. Upravo u okeanu mi emo nai sve to je od znaaja.
Osmehujui se mehanikom ljubaznou, stjuardesa ih je ispratila do otvora i stepenica koje su odatle vodile do vlane
povrine sletita. Do Fernrajt uze Mali za ruku i povede je dole; oboje su utali, neko vreme - Mali kao da je obuzeta nekim
svojim mislima, kao da ne primeuje druge ljude niti kosmodromske zgrade. Rave uspomene, razmiljao je Do. Ono to joj
se desilo, moda joj se desilo ovde.
A meni, pomisli on, vidi ta ovo znai meni. Prvi meuzvezdani i prvi meuplanetni let u mom ivotu. Ova zemlja ispod
mene nije Zemlja. Jedna veoma udnovata i znaajna stvar deava se meni. On omirisa vazduh. Drugi svet, druga atmosfera.
udan oseaj, zakljui on.
"Nemoj rei", ree Mali, "da je ovo mesto 'nezemaljsko'. Nemoj, tako ti mene."
"ta, ne razumem", ree Do. "Jeste nezemaljsko. Sasvim je drugaije."
"Nita, nije bitno", ree Mali. "To je bila jedna mala igra izmeu Ralfa i mene. U davnoj prolosti. Igrali smo zavrnoce.
Tako je on to nazivao. Da vidimo da li bih mogla da se prisetim. 'Poslanik je otiao po slanik.' Pa onda: 'Veseljak je veseli
seljak'. Ili: 'Razmnoavanje biljaka je spora-dino.' To je njemu bio 'fazon k'o Amazon'. Meni se to svialo, zna. 'Otkrie
atomske energije naelektrisalo je svet 1945.' Razume?" Bacila je pogled ka njemu. "Ne razume", ree ona. "Nije bitno."
"Pa to su uglavnom normalni iskazi, koji mogu biti istiniti", ree Do. "Gde je tu igra?"
"Ako je 'orah - orasi', onda je i 'psiha - psisi'. A 'satelit' je elitni sat. Kako ti se to dopada? Ralf je nalazio takve stvari u
novinama. Ili je sluao takva provaljivanja, 'pala palainka', na TV. 'elavi bez ruku za kosu se vuku.' Mislim da je on izvlaio
sve to iz stvarnosti." Ona setno dodade: "Sve sa Ralfom bilo stvarno. U poetku. Posle ne."
Jedno obazrivo, krupno stvorenje nalik na smeeg pacova pribliilo se Dou i Mali, sa punim narujem neeg to je liilo
na knjige.
"Spidli", ree Mali, pokazujui ka paljivoj pacolikoj spodobi i ka drugoj takvoj koja je poela ubeivati Harpera
Boldvina. "Oni su jedna od domorodakih ivih vrsta, ovde. Za razliku od Glimunga. Nai e - ek da vidim. ek da vidim
ek." Poe brojati na prste. "Spidle, vubove, verjake, klake, trobe i printere. Preivela bia iz drevnih vremena... sve te starije
rase, kad su umrla maglena bia, Maglenci, takoe drevna. Ovaj spindl hoe da ti kupi knjigu."
Spidl dodirnu mali kasetofon koji mu je bio prikaen za opasa; snimljeni glas poe da govori umesto spidla. "Potpuno
okumentovana istorija jednog zadivljujueg sveta", ree glas na engleskom, a onda, inilo se, to isto, ali na raznim drugim
jezicima; zapravo, ko zna ta, ali u svakom sluaju ne na engleskom.
"Kupi", ree Mali.

"Pardon?" odvrati Do.

"Kupi njegovu knjigu."
"Ti zna tu knjigu? Koja je to?"
Mali ree, sa vrstim strpljenjem: "Postoji samo jedna knjiga. Na ovom svetu."
"Kad kae 'na ovom svetu'", ree Do, "da li time hoe rei, 'na ovoj jednoj planeti', ili ono, u irem smi..."
"Na Oraevoj planeti", ree Mali, "postoji samo ta jedna knjiga."
"Zar ljudima ne dosadi da je itaju?"
"Menja se", ree Mali. Dade spidlu novi; spidl ga zahvalno primi. Primerak knjige pree u njene ruke, a ona ga dade
Dou.
Do je poe razgledati. "Ne vidi se naslov. A ni autor."
"Nju pie", ree Mali, dok su hodali ka grupi kosmodromskih graevina, "grupa stvorova, ili entiteta - engleski ne znam koja belei sve dogaaje na Oraevoj planeti. Sve. Velike i male."
"Onda su to novine."
Mali zastade; okrete se da ga pogleda, oima koje su plamtele od zgranutosti da neko moe toliko da ne shvata. "To se prvo
zabelei", ree ona, glasom koliko god je mogla smirenijim. "Kalendi odmotavaju tu priu; unose je u knjigu, koja se uvek
menja i nema naslova, a ono to unesu, to se i dogodi, kad doe vreme."
"Prekognitivci", ree Do.
"To dovodi do pitanja. ta je tu uzrok? ta posledica? Kalendi su zapisali, onim svojim pismom koje se stalno menja i
razvija, da e Maglenci nestati. Maglenci su nestali, zaista. Da li to znai da su Kalendi izazvali njihov nestanak? Spidli misle
da je tako." Ona dodade: "Ali, spidli su mnogo sujeverni. Prirodno je da oni veruju u tako neto."
Do nasumce otvori knjigu. Tekst nije bio na engleskom; on nije prepoznao jezik, pa ak ni slova. Ali, prelistavajui, naie
na kratak pasus na engleskom, ugraen u masu teksta vanzemaljskog izgleda.
Devojka Mali Jojez strunjak je za uklanjanje koralnih naslaga sa potopljenih vetakih tvorevina. Druge jedinke, dovedene
sa raznih zvezdanih sistema irom Galaksije, jesu geolozi, graevinski inenjeri specijalizovani za nosee strukture, inenjeri
hidraulike, seizmolozi; jedan je specijalista za podvodne robotske operacije, a drugi, arheolog, majstor je za pronalaenje
zatrpanih prastarih gradova. Neobino dvoventilsko bie sa mnogo ruku lei u tanku punom slane vode i dejstvuje dobro, kao
nadzornik podizanja potonulih brodova sa dna, da bi bili opet iskorieni. Gastropod, sposoban da
Na tom mestu tekst je preao u neki drugi jezik; Do zaklopi knjigu i zamisli se. "Moda se i ja pominjem, tu negde", ree
on. Ve su se pribliili pokretnom ploniku koji je vodio ka velikoj dvorani u sredini kompleksa kosmodromskih graevina.
"Nego ta", ree Mali smireno. "Ako dovoljno dugo trai, nai e. Kako e se ono oseati... Pardon. Kako e se ti
oseati zbog njega? Tog mesta?"
"Utvarno", ree Do, i sad zadubljen u misli.
Jedna neletea, prizemna kola, u ulozi taksija, prevezla su ih u njihov hotel. Na tom kratkom putovanju Do Fernrajt je
nastavio da razgleda knjigu bez naslova; ovo ga je sasvim obuzelo, tako da nije ni video arene prodavnice pored kojih je taksi
prolazio, niti nekoliko razliitih ivih vrsta koje su se vrzmale po ulicama, na pojedinim mestima; bio je svestan da su oko
njega ulice grada, stanovnici i zgrade, ali samo mutno svestan. Zato to je naao jo jedan pasus na engleskom.
Oigledno, za Poduhvat je neophodno da se locira, podigne i opravi jedna struktura koja je sada ispod vode, struktura koja
mora biti - zbog velikog broja zaposlenih inenjera - vrlo velika. Gotovo izvesno je da je to itav jedan grad, ili ak jedna cela
civilizacija, po svoj prilici iz nekog davnog dela prolosti.
Tu je tekst opet padao u neke inostrane rkarije, ovog puta neto nalik na Morzeove crtice i take prilagoene nekom
binarnom sistemu notacije.
Do ree devojci koja je sedela pored njega u taksiju: "Ljudi koji piu ovu knjigu znaju za dizanje Heldskale."
"Da", odvrati Mali kratko.
"Ali gde je tu prekognicija?" upita Do, zahtevnim tonom. "Ovo je izuzetno aurno - praktino je izvetaj do ovog minuta,
ili je moda sat tamo-amo - ali nita vie od toga."
"Nai e", ree Mali, "kad bude dovoljno dugo traio. Zakopano je. Meu drugaije tekstove, koji su svi prevodi jednog
prvobitnog, kao nit. Jedna linija. Nit prolosti, ulazi u sadanjost, pa u budunost. Negde u toj knjizi, Fernrajte, zapisana je
budunost Heldskale. Glimunga. Nas. Svi smo mi utkani u jednu priu, jednu tkaninu, u vremenu Kalenda, u njihovom vremenu
izvan vremena."
Do ree: "A ti si ve znala o toj knjizi, pre nego to ti ju je spidl prodao."
"Videla ranije, kad Ralf i ja bilo ovde. Nama je SSA maina dala ekstrapolaciju da emo biti radosni, a knjiga Kalenda..."

Zastala je. "On se ubio. Prvo je pokuao da ubije mene. Ali - nije mogao."
"A to je knjiga Kalenda rekla."
"Jest. Tano to. Seam se kako smo Ralf i ja itali u njoj o mi, i nismo verovali. Jo pod idejom da SSA mehanizam daje
naunu analizu podataka, a ta knjiga babine prie, mnogo starih baba, priaju zlo kad SSA zna da bie srenost."
"Zato je SSA maina promaila?"
"Zato to nije imala jedan podatak. Vitnijev sindrom. Psihotina reakcija na amfetamine, kod Ralfa. Paranoja i ubilako
neprijateljstvo. Smatrao da je debeo; uzimao ih kao..." Pokuavala je da ulovi pravu re.
"Za suzbijanje apetita", ree Do. "Kao alkohol." Stvar dobra za neke ljude, pomisli Do; smrtonosna za druge. A za
Vitnijev sindrom nije potrebna overdoza; ak i mala koliina je dovoljan okida. Ako je bolest ve bila tu, latentna. Kao kad
alkoholiaru samo jedno, najmanje pience donese poraz i gorko, krajnje, potpuno unitenje. "E, je", promrmlja on.
Taksi prie ivinjaku i stade. Voza, stvor nalik na dabra sa opakim sekutiima, ree nekoliko rei na nekom jeziku koji
Do nije razumeo; Mali je, meutim, razumela i dala dabrovitoj osobi izvesnu svotu u metalnim noviima, iz svoje torbice.
Onda Do i ona iskoraie iz taksija na plonik.
Osvrnuvi se, Do ree: "Ovo je kao povratak sto pedeset godina u prolost." Prizemna, neletea kola, osvetljenje pomou
ugljeninih vlakana... ovo bi mogla biti Zemlja u doba predsednika Frenklina Ruzvelta, pomisli on, zainteresovan i razonoen.
Dopalo mu se. Tempo ovde, pomisli on, sporiji. I gustina populacije - srazmerno mali broj organizama pokree se uz i niz
ulicu, svejedno da li nogama (ili raznim, razumnim, ekvivalentima nogu) ili kolima.
"Sad vidi zato naljutila na tebe", ree Mali, koja je uhvatila njegovu reakciju. "to si ocrnjivao Oraevu planetu, moj
dom est godina. A sad..." Ona pokaza razmahom ruke. "Ja se vratila. I opet ja isto to i onda: verujem SSA maini."
"Haj'mo u hotel", ree Do, "da popijemo neto."
Zajedno prooe kroz obrtna vrata, u hotel 'Olimpija', koji je imao podove od drvenog 'parketa', ukrase od izrezbarenog
tvrdog drveta, uglaane mesingane kvake i rukohvate na stepeninim ogradama, kao i debeli crveni ilim. I lift, antikvitet; Do
ga je ve primetio. Neautomatski, otkri on. Lift u kome je bio neophodan i liftboj.
U svojoj hotelskoj sobi, koja je imala stoi za oblaenje, ogledalo sa mrljama iza stakla, gvozdeni krevet i eleganciju
platnenih roletni na prozorima, Do Fernrajt je sedeo u izbledeloj fotelji koja je bila previe tvrdo nabijena materijalom
iznutra, i prouavao Knjigu.
Jo donedavno bio je zaokupljen Igrom. A sad - Knjigom. Ali ovo se sastojalo od neeg sasvim drugaijeg; injenica koju
je, itajui Knjigu, postupno sve vie shvatao. Korak po korak, zavlaei nos u te stranice, on je gradio u svom umu ukupni
utisak, totalitet, engleskog teksta; superponirao je delove i poinjao da uvia kako izgledaju jedan preko drugog.
"Idem da se okupam", ree Mali. Ve je otvorila kofer i rasporedila gotovo svu odeu po krevetu u svojoj sobi. "Zar nije to
udno, Do Fernrajte?" doviknu mu ona. "Da moramo drati dve sobe. Kao pre vek ili dva."
"Jeste", ree on.
Ona ueta u njegovu sobu, samo u gaicama, koje su joj bile pripijene uz telo; naga od pojasa nagore, vide on. Sise
nevelike, ali zbijene i podignute: fini tonus miia. Telo igraice, ree on sebi, ili - Kromanjonke, lovkinje, lukave i gipke
osobe naviknute na duge, gladne, ak sasvim uzaludne mareve. Ni grama suvinog tkiva na njoj, to je ve utvrdio u
zakljuanom salonu, na brodu. Tada ju je grabio rukama; sada video. Ali, pomisli on morbidno, Kejt je imala - pa, zapravo, i
sad ima - jednako dobru figuru. Ovo ga je ispunilo potitenou. On se vrati itanju Knjige.
"Da li bi ti, u brodu", ree ona, "eleo da legne sa mnom i da sam kiklopkinja?" Uperila je prst na jednu taku iznad svog
nosa. "Samo jedno oko; ovde. Polifem; kiklop u 'Odiseji'. I to jedno su mu izbili, zapaljenim tapom, ini mi se."
Do ree: "uj ovo." Poe joj glasno itati iz Knjige. "Sadanju dominantnu rasu na ovoj planeti sainjava jedno bie koje
se naziva Glimung. Slabo je poznato, a po razmerama je ogromno. Nije nastalo na ovoj planeti, nego se na nju doselilo pre
nekoliko vekova i preuzelo vlast nad nejakim vrstama koje su preivele slom i ieznue ranije dominantne rase, prastarih
Maglenaca." On joj mahnu da doe blie i pogleda. "Njegova mo, meutim, znatno je sputana zbog jedne tajanstvene knjige u
kojoj, prema legendama, postoje zapisi o svemu to je bilo, to jeste i to e biti." On sa treskom zaklopi knjigu. "Ona govori
sama o sebi."
Priavi njegovoj fotelji, Mali se sagnula blie knjizi. "Otvori mi da vidim ta jo kae", ree ona.
"Nita, tu je bio kraj engleskog dela."
Mali uze Knjigu od njega, otvori je i poe prelistavati, bacajui pogled na pojedina mesta. Poela se mrtiti; lice joj je bilo
napeto i strogo. "Pa, evo i tebe, Do", ree ona konano. "Rekla sam ti. Tu si, po imenu pomenut."
On uze Knjigu od nje i poe brzo itati.
Dozef Fernrajt doznaje da Glimung smatra Kalende i Knjigu svojim protivnicima, i da sprema zaveru da minira Kalende
jednom zauvek. Kako e on to uraditi, nije, meutim, poznato. Tu govorkanja poinju da se meusobno razlikuju.
"Pusti da ja prelistavam", ree Mali; poe osmatrati nekoliko sledeih stranica, a onda zastade na jednoj. Lice joj se

smrailo. "Na mom jeziku", ree ona. Dugo je, dugo prouavala taj pasus, itala ga i ponovo proitavala, a izraz lica postajao
joj je sve napregnutiji, senkama unesenosti i urnosti gurnut do dramatine estine. "Ovde kae", ree ona najzad, "da je
Glimungov Poduhvat u tome da podigne katedralu Heldskalu na suvo tlo jo jednom. I da nee uspeti."
"Je l' pie jo neto?" upita Do. Imao je oseaj da je u tom tekstu, zaista, reeno jo neto; Malino lice pokazivalo je da je
tako.
Mali ree: "Kae da e veina onih koji su regrutovani da pomognu Glimungu biti unitena. Kad Poduhvat propadne." Ona
se ispravi. "Ne, toodik. Oteena ili uinjena da ne postoji. Osakaena; dabome. To je to. Oni e biti trajno izmenjeni, bez
mogunosti da se odmah ponu popravke na njima."
"ta misli, da li Glimung zna za ove odlomke?" upita Do. "Za ovo da nee uspeti i da emo mi biti..."
"Naravno da zna. Jasno je iz teksta: 'Glimung smatra Kalende i Knjigu svojim protivnicima, i sprema zaveru da minira
Kalende.' A onda: 'On podie Heldskalu da bi ih minirao.'"
"A, nije to pisalo", ree Do. "Pisalo je: 'Kako e on to uraditi, nije, meutim, poznato. Tu govorkanja poinju da se
razlikuju.'"
"Ma, jasno je da je posredi dizanje Heldskale." Poela se etkati uznemireno po sobi, stiskajui i gnjeei ake. "Sam si
kazao: 'Ljudi koji piu ovu knjigu znaju za dizanje Heldskale.' Treba samo sastaviti ta dva odlomka. Rekla sam ti da je unutra
sve, budunost naa, i Heldskale, i Glimunga. A naa je, da ne postojimo, da umremo." Zastala je, zagledala se mahnito u
njega. "Tako su propali Maglenci. Uputili su Knjizi Kalenda izazov, na bitku. to ti i spidli mogu rei; spidli i do dana
dananjeg avrljaju o tome."
Do ree: "Ne bi loe bilo da kaemo ostalim ljudima ovde u hotelu o ovoj stvari."
Na vratima se zau kucanje; ona se otvorie, i Harper Boldvin zaviri, sa izvinjavajuim dranjem, u sobu. "Izvinjavam se
to smetam vama dvoma", ree, glasom potmulo jakim, "ali, eto, itali smo ovu knjigu." Pokaza im jedan primerak Knjige
Kalenda. "Ima u njoj o svima nama. Rekao sam upravi hotela da obavesti sve goste da emo se sastati u glavnoj
konferencijskoj dvorani kroz pola sata."
"Mi emo biti tamo", ree Do, a pored njega Mali Jojez klimnu glavom; njeno telo, veim delom izloeno pogledu, bilo je
kruto od zabrinutosti.

8.
Pola sata kasnije, svi oni, ceo hotel pun razumnih organizama, etrdeset razliitih ivih vrsta, bejahu u glavnoj
konferencijskoj dvorani. Ispunili su je sasvim. Do se osvrtao, gledao tu ogromnu raznovrsnost oblika ivota, video, meu
njima, nekoliko koje je jeo, kad je bio na Zemlji. Veinu nije ni prepoznavao. Glimung je zaista otiao na mnogo planeta da bi
prikupio talente koji su mu bili potrebni. Na mnogo vie nego to je Do dotad shvatio.
"Mislim", ree Do tiho Mali, "Da bi trebalo da se pripremimo za puno ispoljavanje Glimunga. On e se ovde pojaviti
verovatno u svom pravom liku."
Mali othuknu. "Mf! Teak je etrdeset hiljada tona. Ako bi se ovde ispoljio u svom pravom obliku, verovatno bi sruio
zgradu; provalio bi pod i sruio se u podrum."
"Onda u nekom drugom obliku. Kao ptica."
Na pozornici, Harper Boldvin kucnu po mikrofonu, zahtevajui na taj nain tiinu. "Hoemo li, narode", ree on, a njegove
rei se ponovie u svakoj, svaijoj slualici, prevedene na svu silu raznovrsnih jezika.
"Misli, kao pile?" upita Mali.
Do ree: "To nije ptica; pile je ivina, iz kokoinjca. Mislim, u obliku velikog dugokrilog albatrosa koji se vija po
visinama."
"Glimungu nisu ispod asti skromne, ponizne stvari", ree Mali. "Meni se jednom pojavio kao..." Zastala je. "Nije bitno."
"Ovde, narode, evo o emu je re", nastavi Harper Boldvin. "O knjizi jednoj, koju ovde imaju, a mi naili na nju; oni od
vas koji su due boravili na ovoj planeti verovatno je znaju. Ako vam je ve poznata, onda ste ve formirali i neko svoje..."
Jedan gastropod sa mnogo nogu ustade i progovori u svoj mikrofon. "Naravno da nam je dobro poznata Knjiga. Spidli je
prodaju na kosmodromu."
Mali ree u svoj mikrofon: "Nae izdanje, koje je nastalo posle vaeg izdanja, moda sadri materijal koji vi niste
proitali."
"Mi kupujemo novo izdanje svaki dan", ree gastropod.
"Onda znate da tamo pie da... da podizanje Heldskale nee uspeti", ree Do. "I da emo mi biti pobijeni."
"Ne kae precizno to", odgovori gastropod. "Pie da e zaposleni pretrpeti, dobiti nekakav udarac, koji e ih zauvek
izmeniti."
Jedan ogroman vilin-konjic prigrabi svu panju publike za sebe. Ovo je postigao na jednostavan nain. Poleteo je gore, do
mesta gde se Harper Boldvin uanio, i sleteo mu na rame. Odatle se usprotivio tvrdnjama gastropoda. "Nema sumnje,
meutim, da Knjiga Kalendi predskazuje neuspeh poduhvata podizanja Heldskale."
Gastropod prepusti dalju raspravu jednoj hrpi crvenkastog elea koja je, podrana metalnim okvirom sa svih strana,
uspevala da ostane uspravna; hrpa sad ree svoje. Oigledno veoma stidljiva, sva se proela tamnocrvenom bojom. "Glavnina
teksta kao da tvrdi da e podizanje katedrale neuspeti. 'Kao da tvrdi', istiem ja vama. Ja sam lingvist, i kao takva dovedena od
strane gospodina Glimunga; pod vodom, u katedrali, postoje nebrojeni dokumenti. Kljuna reenica, 'Poduhvat e propasti',
pojavljuje se u Knjizi sto dvadeset tri puta. Proitala sam svaki pojedini od tih prevoda, i tvrdim da najprikladnije tumaenje
te reenice glasi: 'Nastupie neuspeh posle Poduhvata', u smislu da e Poduhvat dovesti do neuspeha, a ne da e Poduhvat sam,
kao takav, krahirati."
"Ja ne vidim u emu je tu razlika", ree Harper Boldvin, mrtei se. "Nego, za nas je vaan onaj deo da emo izginuti ili
biti ranjeni - a ne propast Poduhvata. Zar nije ova Knjiga uvek u pravu? Ono stvorenje koje mi ju je prodalo, reklo je da jeste."
Crvenkasta elatinasta uesnica ree: "Spodoba koja prodaje Knjigu dobija etrdeset procenata od cene da zadri za sebe.
Naravno da e tvrditi da Knjiga uvek tano kae."
Ovaj prezrivi napad zabole Doa, koji skoi na noge. "Onda bi po istom naelu ti mogla optuiti sve lekare u Vaseljeni, jer
oni zarauju kad si ti bolesna, dakle kad god se razboli, to je njihovom krivicom."
Smejui se, Mali ga povue nazad na sedite. "Oh, Boe", ree, pokrivajui akom usta. "Ne verujem da je u poslednjih
dvesta godina iko progovorio u odbranu spidla. Sad i oni imaju svog, kako bee. Avokada."
"Advokata", zarea Do, jo u vrelini ogorenosti. "Ovo mi govorimo o naim ivotima", ree on Jojezovoj. "Nije ovo
politika debata, niti rasprava poreskih platia o lokalnom saobraaju."
Podstruja mrmljanja poe se kretati dvoranom. Zanatlije i naunici priali su izmeu sebe.
"Stavljam na razmatranje predlog", zanjaka Harper Boldvin, "da stupimo u akciju, kolektivno, u smislu formiranja jedne
trajne organizacije, koja e imati svoje funkcionere, a koji e kao delegacija pregovarati sa Glimungom o pravima svih nas.
Ali pre toga, dragi prijatelji i saradnici koji danas ovde sedite ili letucate po dvorani, predlaem da obavimo prethodno
glasanje o pitanju da li uopte elimo raditi u ovom Projektu. Moda ne elimo. Moda nam je volja da idemo kui. Hajmo
utvrditi kakav je na kolektivni stav o tome. Da vidimo. Ko je zato da nastavimo zapoeto i da ra..." On zauta; neka grdna
tutnjava potrese konferencijsku salu, tako da njegov glas postade neujan. Sad vie nije dolazilo u obzir da bilo ko od njih kae
bilo ta.
Glimung je doao.

Ovo mora biti istinito ispoljavanje, zakljui Do, gledajui i sluajui. Ovo je, po svemu, pravi Glimung, onakav kakav
zaista jeste. I zato...
irei zvuke, kao da titanska drvena kaika-varjaa mea u nekom div-loncu deset hiljada zaralih automobila baenih u
staro gvoe, Glimung se uzdizao i nabacivao na uzdignutu platformu na kraju dvorane. Njegova telesina se tresla i trzala, a iz
dubine te mase zau se jeanje, koje je raslo, jaalo, pretvorilo se u krik snaniji od sve ostale buke. ivotinja, pomisli Do.
Uhvaena, moda se uhvatila u zamku. U kljusu, recimo; jedna apa. Pokuava se osloboditi, ali je klopka odve sloena. U
isto vreme, ka njima je pljuskala i padala slana morska voda, pomeana sa morskom travom, a u njoj su se praakale ribe i
vodeni sisari, tako da je cela soba smrdela od urlika i oka mora. A u sreditu svega toga, uzmlatarana gromada, Glimung.
"Hoteldije nee ba voleti ovo", ree Do poluglasno. Za ime Boga dobroga - koja divovska masa pipaka, kako to iba,
koliko tu ima ruku koje grabe pojedina mesta na telu diva... sve se jo jednom podie uvis, a onda, sa mahnitom tutnjavom,
provali kroz pod sale i nestade sa vidika, ostavljajui za sobom, u sali, samo slanu vodu i ostatke iz mora. Zjapila je, na mestu
gde se stvorenje pokualo uspentrati na platformu, samo ogromna rupa, iz koje su se uzvijali pramenovi neeg nalik na dim:
verovatno vodene pare. Glimung vie nije bio tu. Kao to je Mali predvidela, bio je preteak. Zato se sad naao u podrumu
hotela, deset spratova ispod njih.
Potresen, Harper Boldvin ree u mikrofon: "O-o-oigledno moramo sii na nii sprat, da tamo razgovaramo s njim."
Nekoliko oblika ivota pohita ka njemu i poe mu neto govoriti. Sluao ih je, onda se uspravio i rekao: "Saznajem da je on u
podrumu, a ne samo sprat nie. Izgleda..." Boldvin uzbueno mahnu rukom nadole. "...da se smandrljao sve do dna."
"Znala sam ja da e se ovo desiti", ree Jojez, "ako pokua da doe ovde. Pa dobro, moraemo u podrumu voditi razgovore
sa njim." Ustadoe i ona i Do, i pooe da se pridrue gomilama raznovrsnih ivih bia koje su se okupljale ispred liftova.
Do ree: "Trebalo je da doe kao albatros."

9.
Kad su stigli u podrum, Glimung ih pozdravi buno i srdano. "Nee vam biti potrebna oprema za prevoenje", obavesti ih
on. "Ja u se obraati svakome od vas telepatski, na njegovom jeziku."
Ispunio je maltene itav podrum; oni su morali ostati kod liftova. Postao je kompaktniji, zgusnutiji - ali je ostao ogroman.
Do udahnu: duboko, da se uvrsti; pa ree: "Hoe li ti platiti obeteenje hotelu? Za ovu tetu koju si napravio?"
"Moj ek", ree Glimung, "bie u poti, sa ostalim pismima, sutra ujutro."
"Gospodin Fernrajt je to rekao samo kao alu", ree Harper Boldvin nervozno. "To o plaanju obeteenja."
"Kao alu?" upita Do. "Ovako straobaliti deset spratova u zgradi koja ih ima dvanaest? Otkud zna da nema poginulih?
Moglo bi tu da bude stotinak mrtvih, i jo mnogo ranjenih."
"Ne, ne", ree im Glimung. "Nisam ubio nikog. Ali tvoje pitanje je legitimno, Fernrajte." Do oseti prisustvo Glimunga
unutar sebe, oseti kako mu se Glimung mea u mozak, kako zaviruje tu i tamo u najneobinije kutove i kutie njegovog uma.
Ba se pitam ta 'oe? - pomisli Do. Istog trena stie, iz same njegove svesti, odgovor. "Zanima me tvoja reakcija na Knjigu
Kalendi", ree Glimung. Onda se obrati svima. "Od svih vas ovde, jedino je gospoica Jojez znala, unapred, za Knjigu. Vas,
ostale, morau prouiti. To e trajati samo trenutak." Produetak Glimunga tada izie iz Doovog uma, ode negde drugde.
Okrenuvi se Dou, Jojezova ree: "Postaviu mu pitanje." Sad i ona udahnu duboko, kao da eli da se upostoji.
"Glimune", ree ona otro, "reci mi jednu stvar. Da li e umreti uskoro?"
Divovska gromada je pulsirala i fljuskala uzbueno udovima. "Da li to ima u Knjizi Kalendi?" upita Glimung. "Nema. Da
ima, bilo bi reeno."
Mali Jojez ree: "Dakle, Knjiga je nepogreiva."
"Nema ti razloga da misli da sam ja blizu smrti", ree Glimung.
"Nikakvog", ree Mali. "Postavila sam pitanje da bih saznala neto. To sam saznala."
"Kad sam potiten", ree Glimung, "ponem razmiljati o Knjizi Kalendi i tad poverujem da je njihovo predskazanje da
neu uspeti da podignem Heldskalu istinito. tavie, da ja ne mogu nita postii; da e katedrala ostati na dnu Mare Nostruma
za veita vremena."
Do ree: "Ali to je kad slabo stoji sa energijom."
"Svaki ivi stvor", ree Glimung, "prolazi kroz razdoblja ekspanzije i razdoblja kontrakcije. Ritam ivota jednako je
aktivan u meni kao i u vama. Ja sam vei; ja sam stariji; mogu izvesti mnoge stvari koje vi, ak ni svi zajedno, ne biste mogli.
Ali ima trenutaka kad je sunce nisko na nebu, kad je ve vee, mada jo nije pala no. Upale se svetla, sitna, na raznim
mestima, ali sva daleko od mene. Tamo gde ja boravim, nema nikakvih svetala. Naravno da bih mogao napraviti ivot, svetlost
i aktivnost oko mene, ali sve to bi bila postojanja mene samog. Ovo se, naravno, promenilo otkad ste vi poeli da pristiete.
Dananja grupa bila je poslednja; gospoica Mali Jojez, i gospoda Fernrajt i Boldvin, i ovi to stigoe sa njima, jesu ta grupa,
posle koje vie niko nee doi."
Samo se pitam, pomisli Do, da li e iko otii. Sa ove planete, iko od nas. On pomisli na Zemlju i svoj ivot tamo; na Igru i
svoju sobu i onaj mrtvi, crni prozor; na dravni kobajagi-novac koji stie u koarama. Pomisli na Kejticu. Neu je vie nikada
pozvati, pomisli on. Odnekud, eto, znam da je tako. To je jedna injenica. Verovatno zbog ove Mali. Ili, moe biti, zbog
ukupne situacije... oko Glimunga i Poduhvata.
A kako je samo krenuo kroz patos, pomisli on. Deset spratova nadole i - krke! - u podrum. Ovo neto znai, uvide on; zatim
shvati neto drugo. Pa, Glimung zna koliko je teak. Kao to je Mali rekla, nema tog poda koji moe Glimunga nositi. Dakle,
bilo je namerno.
Da ga se ne bismo plaili, uvide Do. Kad konano vidimo kako on zaista izgleda. Iz ega, moda, proistie, da, zapravo,
treba da ga se plaimo, itekako. Vie nego dosad. Upravo, ba, tano, zbog toga.
"Bojati se mene?" doe Glimungova misao.
"Celoga Poduhvata", ree Do. "Izgledi za uspeh su premaleni."
"U pravu si", ree Glimung. "Mi ovde govorimo o izgledima, o mogunostima. O statistikim verovatnoama. Moe uspeti;
moe ne uspeti. Ne tvrdim da znam; samo se nadam. Nemam pouzdano znanje o budunosti - a nema ni ma ko drugi, pa ni
Kalende. To ti je osnova celog mog poloaja. I moja namera."
Do ree: "Ali pokuati, pa ne uspeti..."
"Da li je to tako strano?" upita Glimung. "Sada u rei svima neto o vama samima, o neemu to svako od vas poseduje: o
jednom vaem zajednikom svojstvu. Toliko esto ste trpeli neuspeh, da ga se sad svi plaite."
Tako sam i mislio, pomisli Do. Pa, jeste. Tako to ide.
"A ja, evo ta radim", nastavi Glimung. "Pokuavam ustanoviti koliko snage imam. Ne postoji apstraktan nain da se
ustanove granice svoje snage, svoje sposobnosti za napor; jedini nain jeste neki ovakav poduhvat, zadatak koji iznese na
videlo stvarne granice moje, moram priznati ograniene - ali velike - snage. Neuspeh e mi rei isto onoliko, o meni, koliko i
uspeh. Sagledavate? Ne, niko od vas to ne moe sagledati. Vi ste paralisani. Zato sam vas doveo ovde. Dokuivanje samoga
sebe: eto ta u postii. Vi takoe: svako sebe."

"A ako ne uspemo?" upita Mali.

"Dokuivanje samoga sebe bie, svejedno, steeno", ree Glimung; zvuao je zbunjeno, kao da postoji neki jaz izmeu
njega i te skupine. "Zaista ne razumete, a?" upita on sve njih. "Razumeete, pre nego to bude zavreno. Naime, bar oni od vas
koji ele da izguraju do kraja."
Jedna fungiforma uketavo upita: "U ovaj poodmakli as imamo li jo pravo izbora?"
"Kogod se od vas eli vratiti na svoj svet, slobodan je da to uini", ree Glimung. "Ja u obezbediti prevoz natrag, prvom
klasom. Ali ti koji se vrate, nai e da je sve kao to je bilo. A bilo je tako, da vi niste mogli iveti tamo; svaki pojedini od
vas nameravao je da uniti sebe i bio u toku postizanja toga, kad sam vas naao. Imajte na umu. To lei iza vas. Nemojte se
navui da bude to isto i ispred vas."
Nastade nelagodna tiina.
"Ja odlazim", ree Harper Boldvin.
Nekoliko drugih se pomae da budu blie njemu; na taj nain su signalisali svoju nameru da i oni napuste Projekat.
"A ti?" upita Mali Doa.
Do ree: "Iza mene lei policija." I smrt, pomisli on. Isto vai i za tebe... i za sve nas. "Ne", ree on, "ja u pokuati.
Prihvatiu rizik da on - da mi - pretrpimo krah. Moda je dobro rekao: moda je ak i neuspeh dragocen. Jer nam, kao to on
kae, otkriva gde su granice nae moi; neuspeh crta granice na mapi nas."
"Ako mi da jednu duvansku cigaretu", ree Mali, sa drhtajem straha, "ostau i ja. Ali umirem za cigaretom."
"Za jednu cigaretu ne vredi umreti", ree Do. "Hajde da mi umremo za ovo. Pa makar se zavrilo tako da se strmoglavimo
deset spratova nie, u podrum."
"A vi ostali ostajete", ree Glimung.
"Tako je", cijuknu jedan jednoventilski cefalopod.
Harper Boldvin, nevoljno, ree: "Ostau i ja. Valjda."
Glimung zadovoljno ree: "Onda, ponimo."
Uz ivicu plonika, ispred hotela 'Olimpija', bili su ve parkirani teki kamioni. U svakome je bio voza, i svaki voza je
znao ta treba da uini.
Jedan glomazni organizam sa dugakim repom nalik na konopac prie Dou i Mali, steui energino, u krznenoj api,
klipbord-belenicu. "Vas dvoje treba da krenete sa mnom", izjavi ovaj organizam, a onda izabra iz cele gungule jo jedanaest
jedinki.
"To ti je verjak", ree Jojez Dou. "Na voza. Oni umeju da voze veoma brzo, imaju odline reflekse. Biemo na kraju trta
ve kroz mekoliko nimuta."
"Na kraju rta, kroz nekoliko minuta", ispravi je Do rasejano. Sede na klupu, u zadnjem delu kamiona.
I drugi oblici ivota ugurali su se u kamion, sa njima. Onda turbina kamiona buno proradi.
"Kakva im je ovo turbinina?" upita Do, kome je ta buka smetala.
Jedan dvoventilac ljubaznog izgleda zastenja pored njega: "Sa unutranjim sagorevanjem. Tras tras tras celim putem."
"Krajina", ree Do. "Divlja granica prema jo neosvojenim predelima." Najednom ga obli bolna radost. Dabome, ree on,
ovo je krajina: opet smo sa Abrahamom Linkolnom u brvnari, tu je i Danijel Bun, svi su tu. Pioniri iz drevnih vremena.
Jedan po jedan kamioni su se otiskivali u noni saobraaj ulice; njihova uta svetla bila su, u noi, kao neki vrlo jaki svici
iz drugih svetova.
"Glimung e nas ekati", ree Mali. "Kad stignemo." Zvuala je umorno. "On ima sposobnost refleksne relokacije, koja se
zasniva na autonomnim impulsima koji emaniraju iz njegove neuroloke substrukture. U praksi to znai da se on moe stvoriti
sad na jednom, sad na nekom drugom mestu u prostoru, bez utroka i najmanjeg dela vremena." Ona protrlja oi i uzdahnu.
Usluni dvoventilac opet progovori. "Stvorenje pored Vas, gospodine Fernrajte, istinu." Isprui jednu pseudopodu do Mali.
"Gospoice Jojez, ja Nurb K'ol Daak sa Sirijus Tri. Svi smo nestrpljivi ekali vaa parti da stigne, jer razumeli da kad vi u
hotel 'Olimpija', ono to toliko dugo ekali moe poneti. Kao to izgleda da jesta. Ali u dodatku ja zadovoljan da postao
poznat vami i vi poznati memi, sobzirom ja kao moj deo traiu, nalaziu koral-obrasle objekte koji e izvaiti i donasiti vami
u radilonicu."
"Ja sam inenjer zaduen za pojedine artefakte i njihov prevoz do vae radionice kad gospodin Nurb K'ol Daak zatrai",
ree jedan kvaziarahnid, blistavocrn u svom hitinskom egzoskeletu.
"Niste obavili nikakve preliminarne radove?" upita Mali tog kvazipauka. "Dok ste ekali?"
"Glimung zadravao u naim sobe", objasni dvoventilac. "Dve stvari radili. Proitali sve relevantne dokumente o istorija
Heldskali. Dva. Gledali na video monitor kako robot-senzori osmatrali potopljenu katedralu mnogo puta. Na ekranima smo
videli Heldskala nebroji puta. Ali sad e dozvoljeno dodirnuti."
"Eh kad bih mogla da zaspim", ree Mali. Osloni kratko oianu glavu na Doovo rame i sva klonu na Doa. "Probudi me
kad stignemo."
Kvaziarahnid ree Dou i dvoventilcu: "Ceo Poduhvat ovaj... podsea me na jednu sagu sa Zemlje, ije smo delove, delove

sage, imali zadatak memorisati tokom naih edukacionih godina. Ona je, ta saga, ostavila dubok utisak na mene."
"On misli na Faust temu", ree dvoventilac Dou. "Faustovski ovek, bori se da u visinu, nikad zadovoljan. Glimung kao
Faust u nekim vidovi, a u drugim ne kao Faust."
Kvaziarahnid zaumori talasanjem svojih antena, uzbuen, i ree: "Glimung je slian Faustu u svakom pogledu. Faustu, bar
Geteovom, to je verzija kojoj se ja priklanjam."
Ladna strava, pomisli Do. Jednio hitinsko stvorenje sa mnogo nogu, lani pauk; i, drugo, dvoventilsko, sa pseudopodama,
raspravljaju o Geteovom 'Faustu'. O knjizi koju ja nisam itao, a koja je nastala na mojoj planeti, kao proizvod jednog ljudskog
bia.
"Deo tekoe", ree kvaziarahnid, "jeste u prevoenju; delo je napisano na jeziku koji je potom izumro."
"Na nemakom", ree Do. Znao je bar toliko.
"Ja sam", proguna kvaziarahnid, "napravio..." Poe pretraivati po jednoj plastinoj torbi koju je nosio prebaenu preko
ramena; ovo je obavljao pomou etiri svoja runa uda, koja su urno preturala po sadrini torbe. "Prokleta stvar", ree. "U
njoj sve potone na dno. Evo." Izvue list hartije, ispresavijan mnogo puta, i poe ga rasklapati paljivo. "Napravio sam moj
prevod na moderni teranski jezik, svojevremeno poznat kao 'engleski'. Proitau vam bitnu scenu iz drugog dela, ono kad Faust
napokon zastaje u razmiljanju o onome to je uinio, i zadovoljan je. Mogu li, naime smem, slaete se - kako li se to ve kae,
gospodine Fernrajte?"
"Ma, naravno", ree Do. Kamion je vijao drumom, treskao se po dombama i rupagama na kolovozu, drmao i njihao
stvorenja u sebi. Mali Jojez kao da je sasvim zaspala. Njene primedbe o vozakim sposobnostima verjaka bile su nesumnjivo
tane; kamion je brzo odmicao kroz tamu.
"Planine su okruene movarom", poe kvaziarahnid itati iz paljivo sauvanog lista hartije, "koja truje sve zemljite ve
osposobljeno za korienje. Isuiti ovu zagaenu movaru - to je neto to se mora uiniti; to bi bilo vrhunsko mogue
osvojenje. Otvorilo bi prostor za mnogo miliona: ne ni u kom smislu bezbedan, ali utoite da se preivi dan. Zelena livada, i
plodna; ljudi i krda maltene ve na zemlji gotovo sasvim novoj, naseljavaju rub koji se odmie naporima hrabrih. Unutra rajski
vilajet, koji odbija poplavu, koja dok napada i izjeda ne bi li prodrla i ovladala, grupna volja hita da joj ne da. Da! Ovo..."
Dvoventilac prekide kvaziarahnidovo oduevljeno itanje. "Tvoj prevod ne idiomatski korektan. 'Ljudi i krda maltene ve
na zemlji sasvim novoj.' Gramatiki ispravno, ali nijedan Zemljanin tako ne govori." Dvoventilac mahnu pseudopodom ka
Dou, traei njegovu podrku. "Zar nije tako, gospodine Fernrajte?"
Do pomisli: ljudi i krda maltene ve na zemlji gotovo sasvim novoj. Dvoventilac je u pravu, dabome; ali...
"Dopada mi se", ree Do.
Silno zadovoljan, kvaziarahnid pociknu: "Da! A vidite koliko to lii na nas i Glimunga, na Poduhvat! 'Unutra rajski vilajet,
koji odbija poplavu.' Poplava je simbol svega onoga to izjeda strukture koje su podigla iva bia. Ona voda koja je pokrila
Heldskalu; to poplava je pobedila pre mnogo vekova, ali sad Glimung e je potisnuti nazad. 'Grupna volja' koja hita da
poplavi ne da - to smo mi svi. Moda je Gete bio prekognitivac; moda je predvideo podizanje Heldskale."
Kamion je usporavao. "Stigli smo", obavesti ih verjaki voza. Pritisnuo je konice, i kamion se sa kripom, naglo,
zaustavio; svi unutra poletee napred. Mali se pokrete, otvori oi; poe gledati na sve strane, sa rastuom panikom na licu jasno se videlo da ne uspeva da se orijentie.
"Stigli smo", ree joj Do, zagrli je i pritisnu uz sebe. Sad stvar poinje, pomisli on. Pa e ispasti kako ispadne. Dobro ili
zlo, bogatstvo ili sitomatvo. Do smrti, pomisli on. Dok nas smrt ne rastavi. Otkud mu sad to, pomisao na litaniju branih
zakletvi; ba udno. Ali nekako se uklapalo. Jer Smrt, u nekom nejasnom obliku, kao da lebdi tu negde, nedaleko.
On kruto ustade i pomoe Mali da ustane; njih dvoje i ostali poee, kriputavo, da silaze sa kamiona. Noni vazduh pun
mirisa mora... Do duboko udahnu. Sad je stvarno blizu, uvide on. More. Katedrala. I Glimung koji pokuava da iz razdvoji, da
odgurne more od Heldskale. Kao to je Bog uradio, pomisli on. Razdvojio: svetlost od tame, ili, kako ve ono bee. I vodu od
kopna.
Do ree kvaziarahnidu: "Bog je, u Stvaranju sveta, bio vrlo faustovski lik."
Mali zajea. "Mmmm, Boe. Teologija usred noi." U vlanom, hladnom vazduhu ona se stresla, poela se osvrtati. "Nita,
bre, ne vidim. Nalazimo se u sred nigde."
Do je razaznao, naspram mutnog nonog neba, jednu geodezijsku kupolu. A-ha, eno, tamo je, pomisli on.
Pristigli su ve i drugi kamioni; svi su stali, i iz svakog je izala po jedna gomila ivih bia. To izlaenje svako bie je
obavilo na svoj osoben nain. Bilo je i meusobnog pomaganja; crvenkasto-elatinozna osoba, na primer, nikako nije uspevala
da sie, dok joj nije pomoglo jedno privienje sa ogromnim bodljama, neto kao nakostreena kugla za kuglanje.
Hoverkraft, osvetljen, veliki, pojavio se iznad njih. Polako se sputao i najzad prizemljio usred njihove grupe. "Zdravo",
ree hoverkraft. "Ja sam va prevoz do radnih mesta. Ukrcavajte se u mene, moliu fino, a ja vas prenosim tamo. Zdravo,
zdravo."
Ma, zdravo i tebi, ree u sebi Do, dok se cela gomila njih upuzavala, u-ljap-ljapkavala, ukotrljavala u hoverkraft.
U geodezijskoj kupoli doekalo ih je stado robota. Do je zurio sa nevericom. Roboti!
"Ovde nisu ilegalni", ree Mali. "Mora ugurati ovo u svoj um: nisi vie na Zemlji."

Do ree: "Ali, Edgar Mahan je dokazao da sintetiko ivo bie ne moe nastati. 'ivot moe proizii jedino iz ivota, pa
zato, prilikom konstruisanja samoprogramirajuih mehanizama...'"
"Kojih vidi dvadeset ispred sebe", ree Mali.
"Zato nam je reeno da ne mogu biti napravljeni?" upita je Do.
"Zato to na Zemlji iovako ima prevelik broj nezaposlenih ljudi. Vlada je falsifikovala naune dokaze i dokumentaciju, da
bi 'dokazala' da roboti ne mogu biti napravljeni. Istina je, dodue, da su roboti retki, skupi, teko se prave. Iznenaena sam da
ih vidim u ovolikom broju. Sigurna sam da je ovo cela robotska populacija kojom on raspolae. Ovo je..." Tragala je za reju.
"Za nas. Za ostaviti utisak. Prikazuje ih da nas impresionira."
Jedan od robota ugleda Doa i glatko se poveze, na tokovima, pravo ka njemu. "Gospodine Fernrajte?"
"Taj sam", ree Do. Poe gledati oko sebe: hodnici, masivna vrata, na plafonima udubljenja iz kojih dopire svetlost.
Efikasno, lavirintsko, u irinu znatno prueno graenje. Bez kvarova. Jasna stvar, graevina tek to je zavrena; jo ne
upotrebljena.
"Meni je zapanjujue drago da Vas vidim", ree robot. "Na sredini mojih grudi verovatno ete videti markerom upisanu re
'Vilis'. Ja sam programiran da reagujem na svako uputstvo koje poinje tom reju. Na primer, ako biste eleli videti Vae
radno mesto, samo kaite: 'Vilise, ja bih eleo biti odveden na moje radno mesto', a ja u Vas tada sreno odvesti tamo, to e
biti izvor prijatnosti za mene, a nadam se i za Vas."
"Vilise", ree Do, "postoji li ovde stambeni prostor za nas? Recimo, zasebna soba za gospoicu Jojez? Ona je umorna,
treba da spava."
"Trosobni apartman je spreman za Vas i gospu Jojez", ree Vilis. "Stambeni prostor za vas dvoje, namenski."
"ta?" upita Do.
"Trosobni apartman..."
"Hoe rei da imamo ceo stan? Ne samo po jednu sobu?"
"Trosobni stan", ree Vilis, robotski strpljivo.
"Povedi nas tamo", ree Do.
"Ne, morate rei 'Vilise, povedi nas tamo.'"
"Vilise, povedi nas tamo."
"Da, gospodine Fernrajte." Robot ih povede kroz hol, ka liftovima.
Pregledavi itav stan, Do stavi Mali u postelju. Ona zaspa bez ijednog zvuka. ak je i postelja bila prostrana. Sve je u
apartmanu bilo solidno, sve napravljeno sa dobrim ukusom (skromne vrste) i sve, kao i sam apartman, veliko. Dou je bilo
teko da poveruje. Pregleda kuhinju, dnevnu sobu...
I nae, u dnevnoj sobi, na kafe-stoiu, jedan up iz Heldskale. Ve na prvi pogled jasno mu je bilo da je to. On sede na
kau, prui ruke i obazrivo podie up.
Dubokouta glazura. Nikad ranije nije video tako bogatu utu boju; nadmaivala je ak i ute boje sa ploica iz Delfta - ak
i 'Rojal Albert' uto. Ovo ga navede na razmiljanje o keramici od materijala izvaenog iz slojeva u kojima ima i ostataka
kostiju. 'Boun beds'. Da li takvi kostonosni slojevi zemljita postoje i na ovoj planeti? - upita se on. Ako postoje, koji postotak
se koristi? ezdeset posto? etrdeset? Da li su jednako dobri kao oni 'narodni' u Moraviji?
"Vilise", ree on.
"Da, masa bos."
"ta 'masa bos'? Zato ne kae 'gospodine'?"
Robot ree: "Ovo crni rob upravo proitalo istoriju Zemlje, masa bos jes ser."
"Vilise, postoje li 'boun beds' na Oraevoj planeti?"
"Ovo rob ne zna, masa Fernrajte. Moda pita komputompu..."
"Nareujem ti da govori ispravno."
"Mora kae 'Vilise' prvo, masa bos."
"Vilise, govori ispravno."
"Da, gospodine Fernrajte."
"Vilise, moe li me odvesti do mog radnog prostora?"
"Mogu, gospodine Fernrajte."
"Dobro", ree Do. "Vodi me tamo."
Robot otkljua teka vrata od elika i azbesta i stade s jedne strane, omoguavajui, time, da Do Fernrajt ue u ogromnu,
mranu sobu. im on prekorai prag, na plafonu se automatski upalie svetla.
On vide, na dalekom kraju sobe, jedan veliki radni sto, sa kompletnom opremom. Tri kompleta mehanikih ruku.
Osvetljenje bez jakog bletanja, koje se moe kontrolisati i pedalama. Lupe, po trideset pet santimetara u preniku, ili jo
vee, postavljene na mehanizam koji ih automatski dovodi u iu. Toplotne igle, u svim poznatim veliinama, svaka

postavljena zasebno. Levo od ovog radnog stola, gomila protivpadnih, zatitnih kutija; o takvima je itao, ali nikad nijednu nije
video. Prie im, dohvati jednu, i baci je, eksperimentalno, na pod. Kutija zaplovi ka podu... i blago se spusti, bez ikakvog
udarca.
Zatim, hermetiki zatvorene posude sa glazurama. Svaka boja, nijansa i varijanta bile su prisutne na toj polici koja je, u
etiri reda, pokrivala itav jedan zid. Pomou njih e on moi da oponaa glazuru praktino svakog komada keramike koji mu
doe na radni sto. I jo neto. Prie i osmotri zadivljeno. Besteinski prostor, mesto gde je gravitacija ponitena prstenom
nevidljivog kontraspina: vrhunska mogua alatka za jednog iscelitelja keramike. Ne mora pritezati komade nekakvim
hvataljkama, da bi ih onda spajao; stavi ih gde treba, i oni, u toj zoni bez gravitacije, naprosto ostanu na svojim mestima.
Zahvaljujui tom jednom aparatu, moi e da lei vaze i drugu grnariju etiri puta bre nego u ranijim vremenima. A i tad je,
u tim ranijim vremenima, prosperirao. tavie, pozicioniranje e biti potpuno tano. Nita nee skliznuti, odvojiti se, nagnuti
se, u procesu leenja.
Osmotrio je i pe, koja bi mogla zatrebati ako nedostaje neko pare - to jest, ako treba proizvesti duplikat. Na taj fazon on
moe da kompletira i keramike proizvode kojima neki deo nedostaje. Ovaj vid umetnosti isceliteljstva keramike obino se ne
pominje u javnosti, ali - postoji.
U ivotu svome nije video tako dobro opremljenu radionicu za taj zanat.
Neko je ve uneo izvestan broj polupanih lonaca: itava jedna hrpa punih protivpadnih kutija nalazila se na prijemnom delu
radnog stola. Mogao bih poeti ovog trenutka, uvide on. Samo da okrenem pet-est prekidaa, i posao je krenuo. Iskuenje...
Prie polici sa termikim iglama, uze jednu, zadra je u ruci. Dobro uravnoteena, zakljui on. Kvalitetna; vrhunski proizvod.
Otvori jednu od punih kutija, zagleda se u nju, u paramparad. Njegova zainteresovanost poe naglo da izranja. On ostavi
toplinsku iglu i poe da vadi krhotine, jednu po jednu, uivajui u njihovoj glaziranoj teksturi. Nizak, a debeo up. Moda neki
neozbiljan. On poslaga komade nazad, u kutiju, pomiljajui da je prenese u zonu nulte sile tee. eleo je da pone. Ovo je
njegov ivot. Nikad ni slutio nisam, pomisli on, da u imati pristup do... mogunost upotrebe...
Stade. I oseti se, iznutra, kao da mu neka ivotinja gloe srce. Gloe gladno. I oduevljeno.
Jedno crno oblije, crno kao negativ ivota samog, stajalo je pred njim. Prilika koja ga je ve neko vreme gledala; sad kad
se suoio s njom, mislio je da e ona nestati. Ali ostala je. Priekao je jo neko vreme. Nije otila.
"ta je, bre, ovo ovde?" upita on robota, koji je i sad stajao na pragu radionice.
"Prvo morate rei 'Vilise'", podseti ga robot. "Morate rei ovako: 'Vilise,, ta je, bre...'"
"Vilise", ree on, "ta je ovo?"
"Kalenda", ree robot.

10.
Kod ovih, razmiljao je Do Fernrajt, ne postoji ivot, samo sinopsis ivota. Mi smo nit koja njima prolazi kroz ruke; uvek
u pokretu, u proticanju, klizimo pored njih, a nikako nas ne mogu ba sasvim vrsto uhvatiti. To izmicanje je neprekidno, ali
odnosi i nas same, izmiemo i odlazimo, ka stranoj alhemiji groba.
Vilisu ree: "Mo stupi u kontakt sa Glimungom?"
"Morate rei..."
"Vilise", ree on, "moe li da stupi u kontakt sa Glimungom?" Kalenda je, na drugom kraju sobe, ali licem u lice sa njim,
stajala utke - moda ne u onoj tiini kakvu bi stvorila sova, koja svojim perjem upija i suzbija zvuke, nego u jednoj
mehanikoj vrsti tiine: kao da je ica za 'audio' preseena. Je li ovo stvorenje zaista ovde? - pitao se Do. inilo se da je
materijalno; nita od one avetinjske, vazduaste providnosti duha. Stvarno je ovde, ree on sebi. Kalenda je izvrila invaziju
na moj radni prostor, pre nego to sam prvo prvcijato parence uneo u besteinsku zonu. Pre nego to sam upalio prvu termoiglu.
"Ne mogu stupiti u vezu sa Glimungom", ree Vilis. "On spava; sad je njegovo vreme za to. Kroz dvanaest sati on e se
probuditi, i tad u moi da stupim u vezu s njim. Meutim, on je ostavio veliki broj pripravnih servo-asist mehanizama, da
deluju u hitnom sluaju. elite li aktiviranje nekog od njih?"
Do ree: "Reci mi ta da radim. Vilise, reci mi ta, zaboga, da radim."
"U vezi sa Kalendom? Nije zabeleeno da je iko ikad uradio ita u vezi sa Kalendama. elite li da temeljitije istraim to
pitanje? Postoji jedan odreeni raunar sa kojim se mogu povezati, a koji bi moda mogao sainiti analizu Vaih sposobnosti u
odnosu prema prirodi Kalendi i zatim formulisati neku novu interakciju koja bi..."
"Da li one umiru?" upita Do.
Robot outa.
"Vilise", ree on, "mogu li one biti ubijene?"
"To nije lako rei", odgovori robot. "Nisu vam to standardna iva bia. Osim toga, sve Kalende izgledaju isto, ime se
problem dodatno uslonjava."
Kalenda poloi jedan primerak Knjige na radni sto, blizu Doa Fernrajta. Onda stade. ekala je da on uzme Knjigu.
On je utke uze, neko vreme zadra u rukama, a onda otvori stranicu oznaenu umetnutim papiriem. Tekst je glasio:
Ono to Do Fernrajt nae u potonuloj katedrali navee ga da ubije Glimunga i time zauvek sprei podizanje Heldskale.
Ono to u nai u crkvi, ree Do sebi. Dole, ispod vode. To je ve tamo dole, ispod mora. eka me...
Onda pomisli: pa, to pre odem tamo, to bolje. Da li e me Glimung pustiti? - zapita se. Osobito kad proita ovo - a on
verovatno ita ovoga trenutka, dok ja ovde stojim; nema sumnje da prati svaku promenu u tekstu koji raste i samoga sebe
ispravlja svakog dana. Svakog sata.
Ako je pametan, ree on sebi, ubie on mene prvi. Pre nego to dospem pod vodu. Ubie me, zapravo, sad.
Stajao je tako i ekao da se Glimungovo nasilje obrui na njega.
Ali nita. Pa da, priseti se on. Glimung spava.
S druge strane, meditirao je dalje, moda i ne bi trebalo da idem pod more. ta bi mi Glimung preporuio? Moda to treba
da bude odluujue: ako Glimung hoe da on ode pod vodu, u redu, ako ne, ne. Ba udno, pomisli on, da je moja prva
reakcija bila elja da pohitam pod vodu. Kao da jedva ekam da nainim to otkrie - koje e unititi Glimunga i, sa
Glimungom, svaku nadu da katedrala bude ikad podignuta. Perverzna reakcija, zakljui on. Tu je neto iskliznulo ispod mojih
podsvesnih inhibicija. Moda bi ovo trebalo neto da mu kae o njemu samom, neto to dosad nije znao. A Kalende, i Knjiga,
prizvali na povrinu. Pa, da. Kalende su to probudile u meni, uvide on; na tom naelu Kalende operiu. Nameste, tom taktikom,
da se svako njihovo proroanstvo obistini.
"Vilise", ree on, "kako se silazi do Heldskale?"
"ovek, pomou ronilakog odela sa maskom ili pomou komore za prolepsis", ree robot.
"Mo me odvede tamo?" upita Do. "Ov-vaj, hou rei, Vilise, moe..."
"Samo malo", ree robot. "Stie poziv za Vas. Slubeni." Robot je utao trenutak-dva. Onda ree: "Gospoica Hilda Rajs,
Glimungova lina sekretarica. eli da razgovara sa Vama." Na robotovim grudima otvorie se naglo, uz lak prasak, vratanca, i
odatle se prui posluavnik na kome je bio mobilni telefon. "Uzmite ga", ree Vilis.
Do dohvati prenosivi telefon.
"Gospodine Fernrajt" upita jedan uveban, kompetentan enski glas. "Imam jedan hitan zahtev za Vas, od gospodina
Glimunga, koji sada spava. On bi radije video da Vi ne zaronite do Heldskale ba sad. On bi eleo da saekate, pa da neko ide
s Vama."
"Zahtev, rekoste", ree Do. "Treba li to da shvatim kao nareenje? Da on meni nareuje da sad ne idem pod vodu?"
"Sva uputstva gospodina Glimunga", odvrati gospoica Rajs, "dolaze u obliku zahteva. On nikada ne nareuje; samo

zahteva."
"Znai, to je ipak nareenje", zakljui Do.
Gospoica Rajs primeti: "Mislim da razumete, gospodine Fernrajte. Sutra e, u neko doba dana, gospodin Glimung stupiti u
vezu sa Vama. Dovienja." Telefon je uz tiho 'klik!' zamro.
"To je nareenje", ree Do.
"Dabome", saglasi se robot Vilis. "Tako on reava sve stvari, kao to je ona pametno ukazala."
"Ali ako bih pokuao da poem pod..."
"E pa ne moe", ree robot ravno.
"E pa mogu", ree Do. "Mogu, s tim to u biti otputen."
"Moe", ree robot, "s tim to e biti ubijen."
"Ubijen, Vilise? Ko da me ubije, i na koji nain?" Oseao je i strah i ljutnju, neku neobinu meavinu emocija, zbog ega u
njegovom vagusnom nervu poee grevi: njegovo disanje, peristaltika, puls, promenie se korenito. "Ko da me ubije?" upita
on, tonom otrog zahteva.
"Prvo mora rei... ma, do vraga i s time", ree robot. "Da, mnogi mesoderni oblici ivota. Mnogo hazarda."
"Ali normalnog za zadatke te vrste", ree Do.
"Pretpostavljam da bi ti to mogao rei", ree robot. "Meutim, takav jedan zahtev..."
"Idem pod vodu", ree Do.
"Nai e stravino raspadanje tamo dole. Trule koju ni zamisliti ne moe. Taj podvodni svet, u kome Heldskala lei, to
je mesto mrtvih stvari, mesto gde sve trune i pada u oaj i propast. Zato Glimung i hoe da podigne katedralu. Ne moe vie da
izdri, tamo dole; a nee moi ni ti. Saekaj da poe i on s tobom pod vodu. Nekoliko dana se strpi; lei lonce u svojoj
radionici i zaboravi odlaenje dole. Glimung kae da je to, tamo, 'Akvatini Podsvet'. U pravu je; to je svet satkan od samoga
sebe, sasvim zaseban od naeg. Ima svoje sopstvene zakone, koji su jad i beda; po njima, sve mora da sagnjili i postane smee.
To je svet kojim vlada sila neumoljive entropije, i nita drugo. Svet u kome ak i oni koji raspolau titanskom snagom, kao
Glimung, na kraju budu opustoeni i nemoni. Okeanska grobnica je to, koja e ubiti sve nas, osim ako uspemo podii
katedralu."
"Pa, ne moe biti ba tako ravo", ree Do, ali, izgovarajui te rei, oseti kako strah umori kroz njega i gnezdi mu se u
srcu, strah izazvan delimino i ispraznou njegove reenice.
Robot ga pogleda zagonetno, jednim sloenim pogledom koji se postepeno pretvarao u porugu.
"Ako se uzme u obzir da si ti robot", ree Do, "ne vidim kakva je tvoja emotivna umeanost u ovo; nema ivot."
Robot ree: "Nijedna struktura, pa ak ni vetaka, ne uiva u procesu entropije. Ona je konana sudbina svih stvari, i sve
stvari joj se opiru."
Do ree: "I, ta, Glimung misli da zaustavi taj proces? Ako je entropija konana sudbina 'svih stvari', onda Glimung nju ne
moe zaustaviti; osuen je na propast. On e pretrpeti neuspeh, a entropija e nadirati dalje."
"Tamo dole, ispod vode", ree Vilise, "nijedan drugi proces i ne deluje, samo entropija. Ali ovde, gore - ako se podigne
katedrala - bie i drugih, neretrogradnih sila. Sila ozdravljenja i popravke. Graenja, pravljenja, davanja oblika - odnosno, u
tvom sluaju, isceljenja. Zato si ti toliko potreban. Ti, i drugi slini tebi. Vi ete svojim sposobnostima i radom suzbijati
proces rastakanja. Kapira?"
"Ja hou dole", ree Do.
"Kako te je volja. Obuci ronilako odelo i zaroni u Mare Nostrum, sam samcijat, nou. Spusti se u donji, truleni svet, pa
vidi svojim oima. Poveu te do jednog od ploveih pripremnih centara na moru; odatle se buni - bez mene."
"Hvala", ree Do. Izgovorio je tu re sa namerom da zazvui ironino; ali izila je iz njega kao nejako hripanje, a robot,
inilo se, nije ni shvatio taj ton.
Pripremni centar sastojao se od tri plovee platforme. Svaka je bila pokrivena kupolom, ispod koje je bilo dovoljno mesta
za okupljanje mnotva ivih bia i za svu njihovu opremu. Do se osvrtao i ocenjivao, pogledom strunjaka, veliinu zdanja.
Ovo je graeno robotskim radom, zakljui on. I to nedavno; kupole izgledaju nove, to verovatno i jesu. Ovaj centar napravljen
je za njega i za ostale, i nee niemu sluiti dok oni ne ponu odavde da se otiskuju na rad. Prostor ovde nije takav luksuz kao
na Zemlji, zakljui on. Ovde je mogue praviti kupole velike koliko god hoe... a Glimung, dabome, hoe da budu zaista
velike.
"A ti ni sad nee da se spusti dole sa mnom", ree on robotu Vilisu.
"Nikad."
"Pokai mi ronilaku opremu", ree Do. "I kako se koristi. Pokai mi sve to treba da znam."
"Pokazau ti minimum..." poe robot, ali zauta. Na sletno polje na vrhu najvee od tri kupole sputao se mali vazduni
brod. Vilis ga je osmatrao napeto. "Suvie malo za Glimunga", promrmlja. "Mora biti neki krtiji graen, dakle nii oblik
ivota."
Vazduni brod se zaustavio; poklopac na njegovom izlaznom otvoru kliznu unazad. Taksi, bilo je objavljeno slovima koja
su se protezala od krme do pramca. Iz taksija iskorai Mali Jojez.

Spustila se liftom i pola pravo ka Dou i robotu Vilisu. "Glimung mi se obratio", ree ona. "Rekao mi je ta ti radi ovde.
eleo je da poem i ja s tobom. Postojala je izvesna sumnja u njegovom umu da li e moi sam - hou rei, da li e, u
fizikom smislu, preiveti iskustvo sa podsvetom, tamo dole."
"A on misli da ti to moe", ree Do.
"On misli da, ako idemo dvoje, pa se moemo osloniti jedno na drugo, ima dobrih izgleda da uspemo. A ja sam i iskusnija,
poprilino, od tebe. Ogromno iskusnija."
"Gospoice damo", ree joj Vilis, "da li je Glimung eleo da i ja poem pod more?"
"Nije pomenuo tebe", ree Mali kratko i suvo.
"E, ba volim to nije." Robot se mrtio u tekoj polutami. "Ne volim ono dole."
"Ali uskoro e se sve izmeniti", ree Mali. "Nee postojati nikakvo 'tamo dole'. Bie sve ovde gore, u ovom svetu, gde
dejstvuju drugi zakoni."
"Najbolji planovi mieva i ljudi..." poe robot sa ledenom skepsom.
"Aj, ti, pomogni nam da obuemo to za ronjenje", ree mu Do.
Robot ree: "Dole, dole, u Akvatinom Podsvetu, biete na mestu koje je Amalita zaboravio."
"Ko je 'Amalita'?" upita Do.
Mali ree: "Bog kome je katedrala podignuta. Bog koji je u Heldskali bio oboavan. Kad se katedrala osposobi, Glimung
e moi da pozove Amalitu, kao to je injeno u ranijim vremenima, pre Katastrofe u kojoj je katedrala potonula. To je bio
poraz Amalite; potukla ga je Borel - ali samo privremeno. No, teak poraz je to bio. Podsea me to na jednu teransku pesmu
koju je napisao izvesni Bert Breht, a naslov je bio 'Udavljena devojka'. Da vidimo. Ako pamenje poslui... 'I Bog nju
zaboravi, deo po deo, prvo ruke njene, pa noge, onda i trup ceo... i samo joj ostavi...'"
Do ree: "Kakva su to boanstva?" Niko ranije nije pominjao to, ali, naravno, bilo je logino, trebalo je da se razume
samo po sebi; katedrala je mesto za oboavanje nekoga, ili neega, dakle mora postojati i taj objekt oboavanja, taj neko ili
neto. On ree Jojezovoj: "Zna li jo neto o tom vidu stvari?"
"Ja vas mogu obavestiti svestrano", ree robot, kome ovo kao da je smetalo.
Mali ree robotu: "Da li je tebi ikada palo na um da je moda Amalita taj koji, radei kroz Glimunga, podie katedralu? Da
bi se moglo nastaviti oboavanje njega, ovde, na ovoj planeti?"
"Hmmm", ree robot, na nain kao da se nervira; Do je maltene mogao uti kljocanje releja u robotu, tako se jasno videlo
da razmilja. "Pa, dobro", ree robot ve sledeeg trenutka, "vi ste postavili pitanja o dva boanstva, gospodine Ser. Ali ste
opet, i ponovo, zanemarili da kaete..."
"Vilise", ree Do, "ispriaj mi o Amaliti i Borelu. Koliko su dugo bili oboavani i na koliko planeta? Gde je taj kult
poeo?"
"Imam ja jednu brouru", ree robot, "koja e iscrpno odgovoriti na ta pitanja." Zavue glatko aku u jedan dep na svom
toraksu; odatle izdie fotokopirani pamflet. "Ovo sam napisao u slobodnom vremenu", ree robot. "Sa vaim doputenjem,
pozivau se na ovo delo. Na taj nain neu morati preoptereivati moje memorijske ipove. Ponimo od ovoga: Amalita je
postojao sam. To je bilo pre nekih pedeset hiljada teranskih godina. Onda je, u gru apoteoze, Amalita osetio seksualnu enju.
Ali nije imao prema emu da je oseti. Oseao je ljubav, ali se nije imalo ta voleti. Oseao je mrnju, ali se nije imalo ta
mrzeti."
"Oseao je apatiju. Ali nije se imalo zbog ega biti apatian." To je rekla Mali, bez oseanja; nije bila umeana.
"Prvo mi da vidimo ovo o seksualnoj elji", ree robot. "Kao to je dobro znano, najprijatniji oblici seksa je rodoskrvnue,
zato to je rodoskrvnue temeljni tabu irom Vaseljene. to jai tabu, jae uzbuenje. Zato je Amalita napravio sebi sestru,
Borel. Po stupnju uzbudljivosti, sledea vrsta seksualne ljubavi je ona prema nekome ko je zao, prema nekoj osobi koje bi se,
da je ne voli, uasavao. Zato je Amalita uzrokovao da njegova sestra bude zla; a ona je odmah poela ruiti sve ono to je on,
tokom vekova, podigao."
Mali promrmlja: "Heldskalu, na primer."
"Jeste, gospoice damo", saglasi se robot. "Dakle, sledei, trei po jaini, podsticaj seksualnoj ljubavi jeste zaljubiti se u
neku osobu koja je jaa od tebe. Zato je Amalita dao svojoj sestri mo da unitava njegova zdanja jedno po jedno; posle je
pokuao da intervenie protiv toga, ali je ona sad ve bila prejaka. Kao to je i nameravao. I najzad, poslednji element:
voljena osoba prisiljava zaljubljenoga da se sroza na njen nivo, gde vae njeni zakoni, neetini, nasilniki. To imamo ovde, u
podizanju Heldskale. Svaki pojedini od vas morae da se spusti u Akvatini podsvet u kome Amalitini zakoni ne vae. ak i
sam Glimung e neminovno potonuti u taj podsvet, gde Borelina travestija stvarnosti sve obuhvata i u svemu je prisutna."
"A ja mislio da je Glimung boanstvo", ree Do. "Zbog njegove ogromne moi."
Robot ree: "Ne moe boanstvo da se strmoglavi kroz deset spratova, pa u podrum."
"Ovo ti razumno zvui", priznade Do.
"Merila koja se moraju uzeti u obzir", ree robot, "poinju besmrtnou. Amalita i Borel su besmrtni; Glimung ne. Druga
merila odnose se na..."
"Znamo mi drugo i tree merilo", prekide ga Mali. "Neograniena mo i neogranieno znanje."

"E, znai, proitali ste moj pamflet", ree robot.

"Hriste", ree Mali sa goruim prezirom.
"Hrista pomenuste?" upita robot. "Zanimljivo boanstvo, zato to ima samo ogranienu mo; samo delimino znanje; i
mogao je umreti. Ne zadovoljava nijedno merilo."
"Onda, kako je nastalo hrianstvo?" upita Do.
"Nastalo je", ree robot, "zato to je Hrist radio sledeu stvar: brinuo se za druge ljude. 'Briga' je pravi prevod grke rei
'agape' i latinske 'karitas'. Hrist praznih ruku stoji; ne moe on nikoga da spase, ak ni sebe. Ali, ipak, svojim zanimanjem za
tuu dobrobit, svojim potovanjem drugih, on transcendira..."
"Ma daj nam samo taj pamflet", ree Mali Jojez umorno. "Proitaemo ga u slobodnom vremenu. A sad, idemo pod vodu.
Spremi nam ronilaku opremu, kao to je gospodin Fernrajt zatraio."
"Postoji jedno boanstvo donekle slino", nastavi robot, "na Beti 12. To boanstvo je nauilo vetinu da umre kad god
ijedno drugo stvorenje na njegovoj planeti umre. Ono ne umire umesto drugih, nego sa drugima. Ali kad god se neko novo bie
rodi, i ono se vraa u ivot. Tako je izgurao nebrojeno mnogo smrti i vaskrsenja. U poreenju sa Hristom, koji je umro samo
jednom. U pamfletu govorim i o tome. Sve je u tom mom pamfletu."
"Onda si ti Kalenda", ree Do.
Robot ga poe osmatrati. Dugotrajnim pogledom, paljivim. Bez rei.
"A tvoj pamflet", ree Do, "jeste Knjiga Kalendi."
"Pa nije, ba", ree robot najzad.
"ta to znai?" zapita Mali otro.
"Znai da sam razne moje pamflete zasnivao na Knjizi Kalendi."
"Zato?" upita Do.
Robot je oklevao. Zatim ree: "Nadam se da postanem profesionalni pisac - slobodni umetnik, jednog dana."
"Daj, bre, nau opremu", ree Mali, sasvim savladana umorom.
Jedna udna, nasumina misao doluta u Doov um. Moda izronila zbog rasprave o Hristu. "'Brinuti se o'", ree on glasno,
kao odjek onog to je robot maloas govorio. "Mislim da znam ta hoe rei. udna mi se stvar desila, jednom, dok sam bio
na Zemlji. Sitinica, zaista. Uzeo sam iz ormana, sa jedne visoke pregrade, olju, jednu koju sam vrlo retko upotrebljavao. U
njoj sam naao pauka, mrtvog pauka; uginuo je zato to nije imao nita za jelo. Oigledno je upao u olju i nije mogao da izie.
Ali, evo poente. Bio je izatkao mreu, na dnu olje. Najbolju to je mogao, pod tim okolnostima. Kad sam ga naao - video ga
mrtvog u olji, i njegovu krtu, beznadenu pauinu - pomislio sam: ovaj nije imao priliku. Nikada nijedna muva ne bi naila,
pa makar on ekao celu venost. ekao je sve dok nije umro. Pokuao je da se snae koliko je najvie mogao, u datoj situaciji,
ali bilo je beznadeno. Od tada se stalno pitam: da li je znao da je beznadeno? Da li je pleo svoju mreu znajui da mu je
uzaludno?"
"Mala tragedija ivota", ree robot. "Milijarde takvih ostaju neprimeene, svakog dana. Osim to Bog primeti, bar ako je
verovati mom pamfletu."
"Da, ali ja sam razumeo ta si hteo rei", ree Do. "O tome kako se neko brine o drugima. Kako mu je stalo do drugih;
kako mari za njih; valjda su to priblinije rei. Ja sam osetio da mi nije svejedno za onog pauka. Zaista sam osetio saoseanje.
Caritas. Ili, na grkom..." Ali se nije mogao setiti rei.
"Moemo li sad dole?" upita Mali.
"Moemo", odvrati Do. Jasno je da nije razumela. Ali, gle uda, robot razume. To je neobino, razmiljao je Do. Zato
robot razume kad ona ne razume? Moda je karitas jedan od inilaca inteligencije, pomisli on. Moda smo od poetka
pogreno postavljali stvari: nije karitas oseanje, nego je jedan vii oblik modane aktivnosti, sposobnost opaanja neega u
ivotnoj okolini - sposobnost da se primeti i, kako ree robot, brine. To ti je kognicija, saznanje, uvide on; upravo je to. Nije
ovde re o nekakvoj dihotomiji: oseati ili misliti. Saznanje je saznanje.
Glasno ree: "Mogu li dobiti primerak tvog pamfleta?"
"Deset centi, molim", ree robot, pruajui pamflet.
Do pronae u depu i izvue kartonski novi od deset centi i dade ga robotu. A Jojezovoj ree: "Haj'mo sad dole."

11.
Robot dodirnu jedan prekida; u zidu se, na jednom plakaru, otvorie vrata klizanjem ustranu, i Do vide dva kompleta
ronilake opreme: maske sa kiseonikom, nona peraja, plastina pripijena odela za celo telo, nepromoive baterijske svetiljke,
tegove, uskije za odvaljivanje zatvorenih vrata, samostrele, rezervoare sa kiseonikom i helijumom - sve. A i mnoge druge
komade opreme, raznovrsne, koje nije prepoznavao.
"Imajui u vidu da nemate iskustva u ronjenju u duboko more", ree robot, "preporuio bih da siete pomou komore za
sfernu prolepsu. Ali ako se ba hoete oblaiti u ovo..." Robot slegnu ramenima. "Ja nad tim nemam kontrolu; odluka je vaa."
"Imala sam ja dovoljno iskustva", ree Mali ustro. Poe vaditi opremu iz plakara u zidu. Uskoro se ispred nje nae
zastraujue velika hrpa. "Vadi isto to i ja", ree Jojezova Dou. "Oblai delove istim redom kao ja."
Obukli su se za ronjenje, a onda poli za Vilisom u silaznu komoru.
"Nameravam", ree robot, trudei se da odrafi veliki ep-ventil na dnu komore, "da napiem, jednog dana, pamflet o
ronjenju u duboko more. Opte je prihvaena pretpostavka da se htonini svet nalazi u zemlji, dakle ispod kopna - ovo ete
nai u svakoj religiji. Ali on je, zapravo, u okeanu. Okean..." Robot odvue ogromni ep u jednu stranu. "...jeste onaj pravi
praiskonski svet, iz koga su sva iva bia izila pre milijardu godina. Na Vaoj planeti, gospodine Fernrajte, ova greka se
zapaa u mnogim religijama: na primer, grka boginja Demetra i njena kerka Kora dole su, obe, iz zemlje."
Mali ree Dou: "Ima tu na opasau prikaen jedan aparat koji pomae u sluaju da ti otkae oprema za disanje. Ostane,
recimo, bez vazduha, cevi se razlabave ili pokidaju, ili rezervoari ostanu prazni. Aktivira ga i on ti zabode pod kou jednu
iglu, kao za injekciju." Pokazivala je prstom isti takav aparat na svom opasau. "Kao posledica injekcije, tvoji metaboliki
procesi brzo opadnu na minimum, tako da i tvoja potreba za kiseonikom bude minimalna; tako mala, da lako moe isploviti na
povrinu pre nego to nastupi oteenje mozga ili ikakvo drugo trajno fizioloko oteenje zbog smanjenog dotoka kiseonika.
Kad doplovi do povrine, bie, naravno, bez svesti, ali je maska nainjena tako da automatski pusti vazduh unutra; ona e
reagovati na izmenjeno stanje okoline - naime, na prisustvo slobodnog vazduha. A tad u se i ja pojaviti da te dovuem nazad,
do ovog mesta."
"Mora biti da me vie nema", poe Do da recituje, trudei se da se priseti kako je, dalje, ila ta pesma. "Ovo je, valjda,
grob; gle kako se njiu, iznad, cvetii i trava."
Robot ree: "Dolazim, da obradujem nesretnog fauna, iznad koga ova mrka zemlja spava. Mnogo volim tu poemu. To je,
uveren sam, Jejts. Smatrate li, gospodine, da silazite u grob? Da je ono to sad stoji pred Vama, smrt? Da silaziti znai
umirati? Odgovorite sa dvadeset pet rei ili manje."
"Ja znam ta mi je rekla Kalenda", ree Do smraeno. "Zbog onog to u nai u Heldskali, ubiu Glimunga. Prema tome,
idem ka smrti; moda ne mojoj, ali neijoj svakako. A time e zauvek biti onemogueno podizanje Heldskale." Rei su plovile
sumorno pred njim, uvek na povrini. Uvek na raspolaganju. Nee one potonuti i nestati sa vidika; jo dugo nee. Moda nikad
nee, pomisli on. Beleg je na meni, nosiu ga do kraja ivota.
"Dau Vam amajliju za dobru sreu", ree robot. Poe opet preturati po dnu depa u svojim prsima. Uskoro izvue jedan
paketi, koji dade Dou. "Ovo je isto simbolino, da oznai Amalitinu istotu i uzvienost. Simbol, eto."
"I ta, to e kao otkloniti zle uticaje?" upita Do.
Robot ree: "Morate rei: 'Vilise, da li e...'"
"Vilise", ree Do, "da li e ova amajlija nama pomoi dole?"
Robot malo prieka. Zatim ree: "Ne."
"Onda, zato mu je dade?" upita Mali izgrizajuim tonom.
"Da bi..." Robot opet zauta. "Nije bitno."
Robot kao da se uvue u samoga sebe. Postade utljiv. Udaljeno inertan.
"Povezau nas da budemo tandem", ree Mali Dou. Prikai jedan kabl za svoj opasa i za njegov. "Sad je izmeu nas
sedam metara slobodnog ueta. To bi trebalo da bude dovoljno. Ne mogu rizikovati da se razdvojimo; jer bi se onda moglo
desiti da te vie nikada ne vidim."
Robot, bez rei, dade Dou jednu plastinu kutiju, kao za noenje robe.
"Za ta?" upita Do.
"Verovatno ete nai bar jedan slupan keramiki predmet, ili dva, tamo dole. Pa ete hteti da izvue krhotine na povrinu."
Elastinim, majim koracima Jojez poe do otvora na podu silazne komore. "Hajdemo", ree. Ukljui svoju vodoninu
baterijsku svetiljku, baci jedan kratak pogled ka Dou, zakorai u povrinu vode i nestade sa vidika. Sedam metara dugaki
kabl se zatee i povue Doa; odeta ga do otvora, uvue ga u vodu, i Do, uma sasvim praznog, bez ijedne stvarne misli,
zaroni. Pasivno.
Svetlost silazne komore postepeno je nestajala iznad njega. Ukljui i on svoju baterijsku svetiljku. Dopustio je da bude
vuen sve dublje i dublje; voda postade sasvim crna, izuzev nejasnog, inilo se polustvarnog, kvadranta obasjanog njegovom
svetiljkom. Ispod njega je svetlela Malina svetiljka, kao da fosforescira neka morska riba u veoma velikoj dubini.

"Jesi dobro?" zazvua Malin glas u njegovom uvu. Trglo ga je to, a onda je shvatio da su spojeni i dvosmernom
interfonskom linijom.
"Aha", ree on.
Razne ribe plovile su pored njega, neradoznale, pompezne; blenule u njega i putovale dalje, nestajale u pusto koja je
opkolila njegovu svetlu stazu.
"Koja brbljiva robotina", ree Mali zajedljivo. "Boe moj, mora biti da smo dvadeset minuta trtljali sa njim."
Ali, pomisli Do, sada smo ovde. Tu. Unutar voda okeana koji se zove Mare Nostrum. Tonemo i tonemo.
Pitam se, pomisli on, koliko ima, u Vaseljeni, teoloki nastrojenih robota. Moda je Vilis jedini... moda ga je ba Glimung
namestio nama, da pria to due i na taj nain ometa na pokuaj silaenja pod morsku povrinu.
Mehanizam za grejanje se ukljui u njegovom ronilakom odelu; on oseti kako morska studen poinje da se povlai, kao
oseka, od njega. Za to, on izree zahvalnost, u sebi.
"Do Fernrajte", zazvua glas Mali Jojez u njegovom uvu. "Da li je tebi palo na pamet da je mene mogao poslati Glimung,
da zaronim sa tobom, kao to, evo, i inimo, pa da te ubijem? Glimung zna za ono proroanstvo. Zar mu to ne bi bilo razuman
potez? Potez koji se namee sam po sebi. Zar nisi pomislio na to?"
Istina je bila da nije pomislio. Sad, pomiljajui, oseti kako se ledenost okeana polako vraa i opet ga obuhvata; kako
prazni njegove ivce, pljaka sve iz njegovih prepona, iz srca - kako se on, ceo, zaleuje iznutra, u prestravljenu nepominost,
kao neko beznaajno stvorenjce bez odbrane; strah mu oduze oseaj da je ljudsko bie i mukarac. Nije to bio strah mukarca,
nego malene ivotinje. Smanjio ga je taj strah, skupio ga, deevolucijom vratio u neke davne eone; izbrisao savremene vidove
njegovog ja, njegovog bia. Boe, pomisli on. Ja ovo oseam strah koji je milionima godina star.
"S druge strane", ukaza Mali Jojez, "tekst koji ti je Kalenda pokazala mogao je biti falsifikat, napravljen samo za tebe.
Jedini takav primerak, samo za tvoje oi."
Do rapavo progovori: "Otkud ti zna o Kalendi i novom tekstu?"
"Reko mi Glimung."
"Znai da je i on proitao isto to i ja. Nije to lani primerak Knjige, samo za mene. Da je tako, ne bi ti bila ovde."
Nasmejala se. Ali nita nije rekla. Ronili su sve dublje i dublje.
"Pretpostavljam, dakle, da sam u pravu", ree Do.
Dreavo uta ljutura neega zablista i poe se rastapati u gnjilost, u mlazu svetlosti njegove svetiljke. Desno od njega,
Malina svetiljka obasja neki drugi prljen iste te stvari. Neto ogromno... kao barka sagraena sa namerom da unutra stanu sva
iva bia, pa zatim potopljena, poslata na dno Mare Nostruma. Da ostane tu za sva vremena. Barka neuspeha, pomisli on.
"ta je ovo?" upita on Mali.
"Kostur."
"ega?" Poe komeati vodu, rukama i nogama, da bi se nekako primakao kosturu, a ujedno osvetlio to vei deo. Mali je
inila isto.
Onda ona dopliva do njega i ostade da lebdi tako; video je, kroz providan plastian oval njene maske za disanje, njeno lice.
Progovorila je, tonom nekako priguenim, kao da i pored sveg svog znanja i iskustva nije oekivala da e naii na neto ovako,
ovde.
"To je jedan Glimung", ree ona. "Kostur jednog starog, odavno mrtvog, zaboravljenog Glimunga; obrastao koralima
uasno; rekla bih da je ve jedan vek, ili due, bio pod vodom. Gospode Boe dobri."
"Misli, nisi znala da postoji?" upita on.
"Moda je Glimung znao; ja nisam. Ali..." utala je nekoliko trenutaka. "Mislim da je ovo Crni Glimung."
"ta bi to bilo?" upita Do, a njegova nelagodnost poe da se raskrupnjava, nadima, napuni ga celog, postepenim
previranjem pretvori se u neodoljivu stravu.
"Pa, to je praktino nemogue objasniti", ree Mali. "Kao antimateriju: pria, pria o njoj, ali ne moe stvarno zamisliti
ta te rei znae. Postoje Glimunzi i postoje Crni Glimunzi. Uvek u razmeri jedan prema jedan. Svaki pojedini Glimung ima
svog suprotnog dvojnika, svog neprozirnog DoppelgSngera. Ranije ili kasnije, tokom svog ivota, Glimung mora ubiti svog
crnog parnjaka ili biti ubijen od strane njega."
"Zato?" upita Do.
"Zato to je to tako. Kao da pita 'Zato je kamen?' Razume? Oni su... evolucija ih je tako napravila, sa tim neobinim
paritetom. Uzajamno se iskljuuju. To su antagonistika bia, ili, ako vie voli tako da se izrazi, suprotne osobine. Osobine,
kao u hemiji. Vidi: Crni Glimunzi nisu stvarno ivi. Ali nisu ni biohemijski inertni. Oni su kao zloformirani kristali,
podstaknuti naelom unitavanja oblika; svaki je alotropsko preinaenje svog Glimunga. Pria se da to nije ogranieno samo
na Glimunge. Pria se..." Ona zauta i zagleda se otro pred sebe. "Ne", ree. "Ne ve sad; ne pri prvom silaenju."
Trula gromada umotana u talasave dronjke iz kojih su vijorili konci i kanapi teturala se ka njima, podgurivana strujama
mutne vode. Imala je humanoidni izgled, kao da se nekad davno drala uspravno i hodala snanim nogama. Sada se u struku
presamiivala tamo i amo, a noge su se klatile kao bez kostiju. On je zurio u to, a to je dolazilo blie; on je jo zurio, zato to
se inilo da to eli da se nekako domulja to blie njemu... nespretno, napredovanjem sporim. Ali stalnim. On ugleda i lice.

I oseti da se svet u njemu raspada na komade.

"To je tvoj le", ree Mali. "Mora razumeti: vreme, ovde dole, naprosto nije..."
"Ovo je slepo", ree on. "Oi... su... mu istrunule. Nema ih. Moe li me videti?"
"Svestan je on tebe. Hoe..." Oklevala je.
"taaaaa hoe?" upita on, i to je bilo reanje, sa iskeenim zubima, na nju, tako da se Jojezova sva strese.
"Pa, da razgovara sa tobom", odvrati ona i ostade bez rei, kao da je sasvim zamukla, kao da odsad samo posmatra, vidi.
Kao da nee initi nita, ni u jednom od dva mogua smera, ni da pomogne njemu, ni njegovom trulom, mrtvom truplu. Kao da
se povukla i vie nije prisutna, pomisli on. Sad sam nasamo sa ovom stvari.
"ta bi trebalo da ja radim sad?" upita on Jojezovu.
"Ne..." Jo jedno njeno utanje, onda naglo: "Ne uj ta ti govori."
"ta, ovo moe da govori?" pitao je, zgroen. Imao je sposobnost da prihvati to to je video pred sobom; da sauva zdrav
razum i pred prizorom svog sopstvenog mrtvog tela. Ali nita dalje od toga nije mogao verovati. Ne bi to moglo biti stvarno,
niti se uklopiti u zdravi razum; mora biti da je mimikrija nekog podvodnog ivog bia koje ga je ugledalo i onda uspelo,
svojom plastinou, da se uoblii u neto nalik na njega.
"On e ti rei da treba da ide odavde", ree Mali. "Sa ovog sveta, iz ovog okeana. Da napusti Heldskalu zauvek, i
Glimungove nade, projekat. Gledaj, ve pokuava da kae neku re."
Raspadnuto meso donjeg dela lica uvijalo se, pokazivalo polomljene zube, a onda iz rupe na mestu usta poe neki zvuk.
Udar bubnja, kao iz podvodnih daljina, a ne u samom truplu nastao. Kao da je udarilo neto teko i preteko, hiljadu kilometara
dugako. Neto zgusnuto, nepodobno za manevrisanje. Ipak, ta stvar je pokuavala. Novi udari bubnja dooe. Stvar je
lelujavo lebdela u vodi pred njim, zanosila se sporom rotacijom na jednu stranu, uzdigla malo, potonula malo. On razazna prvu
re. Pa drugu.
"Ostani", ree stvar, ija je usna duplja sad bila jae razjapljena. Sitne ribe zaplovie unutra, nestadoe, onda kao
strelovito, malo jato izjurie napolje. "Mora... napred. Digni. Heldskalu."
"Jesi ti jo iv?" upita Do.
Mali Jojez ree: "Nita ovde nije stvarno ivo, u strogom smislu te rei. Rezidualne koliine... poslednji ostaci napona u
provaljenom akumulatoru."
"Ali ovo jo nije", ree on. "Ovo je budunost."
"Ovde, dole, budunosti nema", ree Mali.
"Ali ovo se meni jo nije dogodilo. iv sam. Gledam ovu runu stvar, licem u lice, ovo grozno pokretanje jedne gomile
trulei, koja ne bi mogla govoriti meni kad bih ja bio ona."
"Jasno", ree Mali. "Ali - ta razlika izmeu vas dvojice nije sasvim jasna. Neto od njega ve se pretopilo u tebe; neto od
tebe zadralo se u njemu. Obojica su ti; ti si oba. Pamti ono to kau: 'Dete je otac oveka'? A ovek je otac lea. Nego, ja
sam mislila da e ti rei da ide odavde. Meutim, on te poziva da ostane. Zato je doplivao do tebe. Da ti to kae. Ne
razumem. Ovo ne moe biti tvoj Crni, bar ne u onom smislu koji maloas objasnih. Jeste sav raskokan, ali je blagonaklon, a
crni to nikad nisu. Mogu li ga ja neto upitati?"
On ne ree nita. Mali to prihvati kao preutno odobravanje.
"Kako si umro?" upita ona le.
Ogoljena kost donje vilice zasvetluca, poe mahati belo, okruena vrtloiima vode. Dooe rei, izobliene. Odgovor.
"Glimung da budemo ubijeni."
"Mi?" upita ona, sa budnom panjom. "Koliko nas? Svi mi?"
"Mi." To isprui ruku, koja se raspadala, ka Dou. "Mi dva." Onda je zautalo. I, malo po malo, poelo se udaljavati,
noeno vodenim strujanjima. "Ali", ree to, "nije mi ba toliko loe. Imam ja jednu kutiju, koju sam napravio. U njoj sam
bezbedniji. Uem unutra i zapreim ulaz, kao vrata. Malo koja riba, malo koja od onih stvarno opasnih, moe da ue."
"Hoe li rei da pokuava da zatiti svoj ivot?" upita Do.
"Ali tvoj je zavren." Ovo nije razumeo; niti je u tome bilo razuma, samo je bilo jezivo i bizarno. Pomisao da jedan truo le
- njegov le - ivi nekim svojim poluivotom ovde dole, i ak preduzima neke mere da se zatiti... "Obezbedimo bolje uslove
za ivot mrtvih!" ree on silovito, besno, ali govorei uopteno, ne lino Jojezovoj niti leu.
"Prokletstvo", ree Mali.
"ta?" upita on.
"Nee te pustiti. Suoava te sa tvojim zavrnim 'ja', ali ti ne eli da se udalji od njega. A kasnije, kad bude ovo..." Ona
jednim gestom pokaza ka leu. "Poelee da si se udaljio. Danas, noas. Sutra ujutro."
"Ostani", ree le Dou.
"Zato?" upita on.
"Kad Heldskala bude dignuta iz vode, ja u zaspati. ekam san. Drago mi je to si najzad doao. ekam ve vekovima. Dok
ti ne doe i dok me ne oslobodi, ostau uhvaen u ukupnosti vremena." Desnom rukom i akom to naini jedan pokret kao da
moli, ali se delovi ake odlomie i poee padati kroz mutljagu vode; aka je sad imala jo samo dva prsta, a Do, gledajui

ovo, oseti fiziku, i to jaku, muninu u stomaku. Pomisli: kad bih mogao da vratim vreme, pa da nikad nisam ni doao ovamo.
Ali le je rekao neto suprotno tome: njegov dolazak ovde znai osloboenje lea, a time i njega samog. Isuse moj dobri,
pomisli on. Nee dugo proi, i ja u biti ova stvar; delovi mog tela e otpadati, a opasne ribe e juriti da ih ape. Morau se
skrivati u nekoj kutiji, tu negde na dnu mora, a ribe e me jesti deli po deli.
A, pa moda ovo nije istinito, pomisli on. Moda ovo nije moj le; koliko je ljudi vodilo razgovore sa svojim leevima koji su ih neto moljakali? Kalende, pomisli on. Ali to nije logino, jer - nasuprot Malinim oekivanjima - ovaj le moli da on,
Do, ostane i da prione na svoj rad, na leenje keramike.
Glimung, pomisli on. Ovo je fantazmagorija koju projektuje Glimung, jedna luda, izobliena udica, da me upeca. Naravno.
Ree truplu koje se jo njihalo u blizini: "Hvala ti na savetima. Razmotriu ih."
"Je l' i moj le ovde?" upita Mali.
Nije bilo odgovora. Doovi posmrtni ostaci su otplovili. Jesam li rekao neto to nije trebalo? upita se Do. Ali, hej,
bogovi, ta ovek uopte da kae svom leu? Rekao sam da u razmisliti o njegovim savetima; ta bi on vie od toga mogao
zahtevati? Oseti neki udnovati bes; nije vie bio uplaen, niti uasnut, ovo je sad u njemu bilo samo banalno kljuanje
razdraljivosti. Nije poteno da neko na ovaj nain vri pritisak na njega. Reeno mu je da mora pristupiti svom radu u okviru
Projekta.
Onda pomisli na kletvu.
"Smrt", ree on Jojezovoj. Plutali su blizu jedno drugom. "Smrt i greh su u vezi. A to znai da ako je katedrala ukleta, mi,
isto tako..."
"Idem ja gore." Zaplivala je, veto maui nonim perajima, i obrela se iznad njega. "Ne bih elela da se naem suvie
blizu maine za podizanje." Pokaza prstom.
Do okrete svoje telo na tu stranu.
Jedan ogroman, neujni instrument, naprava koju nije prepoznao, leao je na dnu mora, daleko desno od njih. Sad do
Doovog sluha dopree i zvuci rada te stvari: tupo, duboko brundanje. Zvuci koji su morali biti sve vreme prisutni; ali,
zakljui Do, negde na dvadeset herca, dvadeset udara u sekundi, dakle na samom donjem pragu ujnosti. Moda ih je dosad
oseao samo kao vibraciju; moda ih i sad tako osea. "ta je ono?" upita on i zapliva na tu stranu. Maina ga je opinjavala.
"Kapriksni bager", ree Mali. "Izraen od jonijuma, najteeg, po atomskoj teini, elementa koji se trenutno koristi. Za
razliku od starih, rekseroidijumskih bagera, koje si mogao videti. Sad su sve vie u upotrebi ovi novi."
"Hoe li taj bager podii celu katedralu?" upita on Jojezovu, koja je, htela-ne htela, plivala za njim, ali mahala nogama
samo povremeno, bez volje.
"Samo podlogu", ree Mali.
"A sve ostalo se see u blokove?"
"Sve osim te podloge, koja je jedan jedini, solidni blok agata sa Deneba Tri. To kad bi bilo istesterisano u blokove, nikad
vie ne bi moglo da nosi nadgradnju. Otud bager." Ona se u vodi zaustavi iza Doa. "Nije bezbedno prilaziti tako blizu. A i
inae si ve mogao videti kapriksne bagere i grabilice; zna na kom naelu rade. Obrtno seivo se kree izmeu etiri uporita
bagera. A sada bih te zamolila da izronimo. Vrlo me zamara ovo ovde. Do vraga; opasno je biti tako blizu operacije
bagerisanja."
"Jesu li ve iseeni svi blokovi?"
"Oh, boe", ree Mali. "Ma, ni izdaleka svi; tek prvih nekoliko. Bager nije ni poeo da die osnovu katedrale. Tek radi na
tome da se ugura ispod nje."
"Koja e biti brzina uspona?" upita Do.
"To jo nije odlueno. uj - nismo mi spremni za to; pria o dizanju, a mi tek silazimo ispod. Nije to tvoje polje
strunosti; ne zna nita o bagerisanju. Ovaj bager vie lii na jednu dinovsku lopatu koja tek poinje da se podvlai pod
katedralu brzinom od petnaest centimetara dnevno, s tim to dan ima dvadeset est sati. To mu doe kao da i ne napreduje
nimalo."
On ree: "Tu postoji neto to ti ne eli da ja vidim."
"Paranoini stvore", ree Jojezova.
On pojaa svetlost svoje baterijske svetiljke, promeni joj inu daljinu i uspe da primeti jo neto, desno od maine. Neku
zgusnutu, neprozirnu masu, mnogobrojne gromade koje su se dizale ka visinama, sklapale u trougao sainjen od mnogtva
ravni, pored kojih su plivale ribe; po tim gromadama nahvatale su se ostrige i dvoventilci, jednonogi mekuci i nebrojeni
ljuskari. Levo, gde je maina radila, drugi, istovetan masiv: Heldskala.
"To ti nisi elela da ja vidim", ree on Jojezovoj.
Dve katedrale.

12.
"Jedna od njih", ree on, "je crna. Crna katedrala."
"Ne ova koju e podii."
"Je li on siguran?" upita Do. "Da li bi on mogao nainiti takvu greku?" Intuitivno je znao da bi takva pogreka ubila
Glimunga. Bila bi kraj svega. I kraj svih njih. I samo saznanje da druga katedrala postoji, i pogled baen na nju - Do oseti
aoku smrti; led se nahvata po njegovom srcu i ostade tamo. On poe beznadno mahati zrakom svetlosti na razne strane. Kao da
bi hteo nai, ali ne uspeva, neki izlaz.
"Idem i ja s tobom gore", ree on. Nije eleo vie da se zadrava na ovom mestu. Kao i Mali, osetio je enju za
povrinom, za svetom iznad vode. U tom svetu ne postoji nita slino ovome... i, pomisli on, ne treba da postoji. Ovo nikad
nije bilo nameravano. "Idemo", ree joj i zapliva nagore; iz sekunde u sekundu bio je, sad, sve dalje od ovih crno-ledenih
dubina i svega to je u njima sadrano. "Daj mi ruku." Okrenuo se, posegnuo za Malinom rukom...
I video. Video up. U zraku svetiljke.
"ta nije u redu?" upita Mali uzbunjeno, zato to je prestao da se uzdie.
"Moram se vratiti", ree on.
"Ne dozvoli da te privue nazad. To je ta uasna mo koju ta stvar dole postie pomou svoje valence. Penji se. Otrgla je
aku iz njegove i zamahala silovito nogama, vinula se pored njega, ka povrini mora. Veslala je nonim perajima kao da
pokuava da odbaci od sebe neku lepljivu masu, neko blato koje joj ne da da se podigne odatle.
"Ti idi gore", ree Do. Tonuo je sve dublje, a pogled ni za trenutak nije skidao sa upa. ia zraka njegove svetiljke sa
vodoninim baterijama poivala je postojano na upu. Bilo je dosta korala uokolo, ali glavnina upa ostala je nepokrivena.
Kao da je ekao mene, pomisli on. Nastojao da mi nabaci omu oko vrata, na najbolji mogui nain... pomou onoga to
najvie volim.
Mali se naas dvoumila iznad njega, a onda je ipak, nevoljno, krenula u dubinu. Uskoro je plivala uporedo sa njim. "ta..."
poe ona, a tad i sama ugleda up i umno uvue dah.
"To je volutni krater", ree Do. "Veoma veliki." Ve je razaznavao boje koje su iz upa emanirale ka njemu: prelive koji
su ga vezivali za tu taku vre nego to bi mogli svi konopci i sva morska trava i sve druge zamke i klopke. Tonuo je. Dublje
i dublje.
"ta moe rei o njemu?" upita Mali. Bili su na dohvat, i Doove ruke se ispruie kao da imaju neku svoju, zasebnu volju.
"Da li je..."
"Nije zemljan", ree Do. "Peen je na vie od pet stotina stepeni Celzijusa. Moda ak na temperaturi od hiljadu dvesta
pedeset stepeni Celzijusa. Veoma je izraena vitrifikacija iznad i preko glazure." Dodirnu ga. Obazrivo povue. Ali korali su
ga drali vrsto. "Ovo nazivamo 'kamena' keramika", ree on. "Nije porcelan, nema onu poluprozirnost. Belina glazure
podsea me - ali to je samo nagaanje - na neko oksidno jedinjenje sa stanitom. Ako bi tako bilo, ovaj up bi bio od majolike.
Postoji i naziv 'tin-enamel'. Kao keramika za prinoenja ponuda bogovima, iz Delfta." Protrlja povrinu upa. "Po oseaju,
rekao bih da je upotrebljena sgrafito tehnika i olovo. Vidi? Postoji mrea ureza, ili useka, koji otkrivaju kakva je boja 'tela'
ispod. Kaem, ovo je volutni krater... ali moemo oekivati da nedaleko od njega pronaemo i psiktere, kao i amfore; samo
treba uklanjati koralne naslage i videti ta ima ispod."
"Je l' to dobar up?" upita Mali. "Mislim, meni izgleda kao neto jedinstveno; izgleda mi straobalno lep. Ali ti, kao
strunjak..."
"Vrhunski", ree on jednostavno. "Crvena glazura verovatno je od redukovanog bakra; naime, bakra koji u pei prolazi kroz
redukcionu atmosferu. I od feritnog gvoa. Pogledaj crnu glazuru. A vidi utu, koja je, naravno, dobijena od antimona. Koji
daje predivnu utu." Upravo onu boju glazure, razmiljao je, koja mene najjae privlai. Te ute i te plave boje. Nikad se ja
izmeniti neu.
Zatim pomisli: ovo je maltene kao da je neko namestio ovaj up ba ovde, da ga ja naem. Nastavljao je da trlja povrinu,
divei se ulom dodira, a ne vida. Bakar-oksidna plava, ree on sebi. Jedina boja koja ovom upu nedostaje. Da li ga je
Glimung ovde namestio? - upita se.
Jojezovoj ree: "Da li je sa ovoga skidan koral? U poslednje vreme? Teko je shvatiti zato nije sasvim pokriven koralom."
Neko vreme Mali je pipkala po upu i oko njega, po masi korala koja je up zarobila odozdo. Dok je to radila, Do je
prouavao slike koje su na upu, pomou raznih boja, bile naslikane. itav prizor, i to sloen, bogato ukraen. Vie
ornamentacije nego ak na istoriato stilu iz Urbina. ta prikazuje taj prizor? Prouavao ga je, duboko zamiljen. Nije bio ceo
vidljiv. Ali on je bio stari majstor u dopunjavanju delova koji na slupanoj keramici ponekad nedostaju. ta ovo pria? - upita
on sebe. Jednu priu, ali koju? Zavirivao je sa raznih strana.
"Ne dopada mi se koliko ima crne boje", ree Mali najednom. "U ovoj dubini, sve to je crno potkopava moje oseanje da
sam bezbedna." Otplovila je uvis od upa, jer je zavrila pregled. "Moemo li sad gore?" upita ona. Njena se napetost
poveavala sa promicanjem svake sledee sekunde. "Nemam nameru da dobrovoljno ostajem ovde dole, da se moj ivot ugasi
zbog jednog prokletog upa. Grnarija naprosto nije toliko vana."

Do upita: "ta je tvoj pregled pokazao?"

"Koral je ovde skidan, pre manje od est meseci." Ona odlomi jedan komad korala, ispod koga se pokazae nove
pojedinosti keramikog slikarstva. "Mogu zavriti taj posao za nekoliko minuta, ako donesem alat."
Sad je bolje video sliku. Prvi panel pokazivao je jednog oveka kako sedi sam u jednoj sumornoj i praznoj sobi. Sledei
panel, komercijalni meuplanetni brod. Na treem se video jedan ovek - isti ovek, oito - kako peca; vadio je iz vode
ogromnu crnu ribu. Tu je bila ona obilata crna glazura na koju se Mali poalila: prikazivala je tu veliku ribu. Nije mogao da
vidi sledei panel, prekriven koralom. Ali neto je svakako dolazilo posle dizanja ogromne crne ribe. Dizanje ribe nije bilo
kraj. Postojala je u istom nizu bar jo jedna slika, moda i dve.
"Ovo je glazura tipa 'flambe'", ree Do rasejano. "Kao to rekoh, tu ima reduciranog bakra. Ali na nekim mestima vie lii
na takozvani 'glaze mrtvog lista'; i kad ne bih znao da je nemogue, maltene bih pomislio da..."
"Ti, pedantni krembilu", odbrusi Mali divljanom otrinom. "Mamlaze jedan bedni. Odoh ja gore." Razmaha se nogama, ali
i otkai kabl koji ih je spajao, i uskoro nestade; samo je jo njena svetiljka bleskala iznad njega. On se nae sam, sa upom i
Crnom katedralom u blizini. Tiina. I potpuno odsustvo ma kakve aktivnosti. Nijedna riba da naie pored njega; kao da su
izbegavale Crnu katedralu i okolne prostore. Mudrice su to, pomisli on. Kao ova Jojezova.
Osmotri jo jednom, poslednji put, usamljenu, mrtvu graevinu, katedralu koja nikad nije bila iva.
Onda se nagnu nad up, dograbi ga oberuke i povue silno; baterijsku svetiljku privremeno je ostavio po strani. up se
razlomi u mnogo komada; okeanske struje poee ih raznositi. Do ostade da gleda ono nekoliko preostalih, jo zarobljenih
delova.
Nae bolje oslonce za noge i poe trzati onaj komad na kome nije mogao videti preostale slike. Ovrsla masa korala nije
poputala; kao da je aktivno drala to pare keramike uz sebe. Onda ipak poe poputati. Ostade mu komad u ruci; sledeeg
trenutka Do je ve plivao pravo uvis, mlatarajui rukama i nogama.
U ruci je drao komad sa poslednje dve pravougaone slike koje su okonavale vizuelnu priu na upu. Te dve su sad
uzlazile ka povrini, zajedno sa njim, vrsto drane.
On se uskoro probi kroz ustalasanu povrinu mora, daleko od platforme. Pomae masku nagore sa lica i pogleda, pri
svetlosti svetiljke, dve slike.
"ta je to?" upita Mali, i zapliva ka njemu, zamasima dugim, vitkim.
"Ostatak upa", ree on promuklo.
Prva slika prikazivala je kako velika crna riba guta oveka koji ju je izvadio. Na drugoj - poslednjoj - videla se opet ta
velika riba. Ovog puta, ona je prodirala i apsorbovala jednog Glimunga... njihovog Glimunga. I taj ovek i Glimung nestajali
su, zajedno, niz grlo ribetine, da bi u njenom elucu bili dekomponovani. Tu su prestajali i ovek i Glimung, a samo je velika
crna riba ostajala. Ona je progutala sve.
"Na ovom komadu upa..." poe on, ali zauta. Bilo je tu jo neto, to na prvi pogled nije primetio. To neto sad privue
svu njegovu panju; poe ga vui, nemirno i mono privlaiti.
Na poslednjem panelu bio je, iznad glave ribe, ucrtan i 'balon' za rei. U taj prostor zaista su bile unete rei, na Doovom
maternjem jeziku. Proitao ih je sa zastajkivanjem, dok ga je uznemirena voda dizala i sputala.
Na ovoj planeti ivot je ispod vode, a ne na kopnu. Ne petljaj se sa debelim prevarantom koji sebe naziva Glimung. Dubine
crpu iz zemlje, a u tim dubinama pravi Glimung se moe nai.
A zatim, veoma sitnim slovima, jo nekoliko rei, na samom donjem rubu poslednje slike.
Ovo je bila poruka preko javnog servisa.
"Ovo je ludilo", ree Do. Mali je bila doplivala do njega. Dolo mu je da ispusti to pare grnarije, da ga pusti da potone
u dubine mrane, teke vode, da bude jo jednom nevidljivo.
Mali Jojez virila mu je preko ramena, drei se obuhvatnim, mokrim zagrljajem za njega. Proitala je sadrinu 'balona za
rei'. "Dobri Boe", ree ona i nasmeja se. "Kao ono vae na Zemlji. Oni kolai sa ceduljama unutra, sa porukama."
"Kolaii sudbine", ree Do ljutito.
"itala sam kad neko u kineskom restoranu na Zemlji, u gradu San Francisku, otvara kolai sudbinu, a na papiriu pie:
'Prestani sa kurvanjem'." Opet se nasmejala, toplim grlenim smehom; istovremeno ga je uhvatila za rame i okrenula tako da su
sad bili licem u lice. Najednom postade vrlo mirna. I vrlo ozbiljna. "Bie potrebna uasna borba", ree ona. "Da zadrimo
katedralu dole."
Do ree: "Ona sama ne eli da bude dignuta. Ona, katedrala. eli da ostane dole. Ovaj komad je deo nje." Ispusti komad,
koji odmah potonu u zaborav, tik ispod njega; Do pokua da ga prati pogledom, vide samo uzmicanje vode, onda opet pogleda
Mali. "To nam se katedrala obratila", ree on. Bila je to sumorna misao, misao koja mu se nije svidela.
"Pa, zar taj lonac nije pripadao Crnoj..."

"Nije", odvrati on. "Nije bio sa Crne." Sa ovim se moraju svi suoiti, i on lino, i svi ostali, i - Glimung. "Ne verujem da
on zna za ovo", ree Do glasno. "Niti je ovo samo Knjiga Kalendi i to to one proriu kao sudbinu. A nije ni puki problem
hidraulinog inenjerstva.
"Nego due", ree Mali nejako.
"ta?" upita on, otro i besno.
Posle nekog vremena Mali ree: "Pa, dobro, valjda ja ipak ne mislim tako."
"Prokleto je tano da ne misli tako", ree Do. "Jer katedrala nije iva." Bez obzira na onu poruku na komadu upa, ree
on sebi. Katedrala raspolae samo imitacijom ivota. Inercijom. Kao to svako fiziko telo ostaje tamo gde jeste sve dok se
dovoljna koliina sile ne upre protiv njega... a tada se, nevoljno, ipak pomakne. Ispod nas, pomisli on, katedrala sadri masu
beskrajno ogromnu, i mi emo se polomiti u pokuaju da je pomaknemo. Nikada se neemo oporaviti, niko od nas, pa ni sam
Glimung. I...
Ostae ona na dnu, pomisli on. Kao to sad jeste. Svet bez kraja, pomisli on, kao to kau u crkvi. Ali ba udna neka
katedrala, alje porukice na upovima zaraslim u korale. Valjda bi morala imati i neki bolji nain da opti sa nama koji smo
gore, koji ivimo na kopnu. Pa ipak... kako tek komunicira Glimung, ubaci poruku da pluta po vodi u vodokotliu tvog WC-a na
Teri... to je bilo jednako bizarno. Sklonost, ili opredeljenje, osobeno za sve njih na ovoj planeti, pomisli on. Etniki obiaj,
verovatno ustaljen i prihvaen ve vekovima.
Mali ree: "Znala je da e ti nai taj up."
"Kako?"
"Bilo je u Knjizi Kalendi. Zatrpano, negde u nekoj fusnoti, najsitnijim slovima."
"Ali su Kalende, recimo, pogreile", ree Do, "u svojoj tvrdnji da u ja u Heldskali nai neto zbog ega u ubiti
Glimunga. Dakle, to proroanstvo bilo je samo nagaanje, i to promaeno nagaanje." Dok je ovo, pomisli on, uspelo. Zaista
sam naao up.
Uostalom, pomisli on, moda e jednog dana plimne struje stvarnosti poneti i mene i Glimunga na neki takav nain da u ga,
konano, ubiti. Ako bude dovoljno vremena minulo. Zapravo, razmiljao je, ako dovoljno vremena mine, sve e se dogoditi. U
izvesnom smislu, to je nain na koji Knjiga Kalendi dejstvuje.
Dejstvuje - i ne dejstvuje.
Verovatnoa, ree Do sebi. itava jedna nauka za sebe. Bernulijeva jednaina, Bejs-Laplasova teorema, Poazova
distribucija, negativna binomna distribucija... novii i karte za kartanje, i naposletku, nasumine varijabile. A iznad svega
toga lebde aveti Rudolfa Karnapa i Hansa Rajhenbaha, Beki krug filozofa, uzdizanje simbolike logike. Blatnjavi svet, u koji
se on, Do Fernrajt, radije ne bi umeao. Iako je taj svet u neposrednoj vezi sa Knjigom Kalendi. Daleko blatnjaviji nego ovaj
vodeni svet koji se talasa oko njega i Mali Jojez.
"'Aj se vratimo mi na platformu", predloi Mali i zadrhta. Najednom se okrete i zapliva, izmahujui rukama i nogama, a
njega ostavljajui. On vide, ispred nje, svetlosti koje je robot Vilis ukljuio da bi im olakao povratak. Gorele su i sad; robot
ih je ekao.
Amalita nije uspeo da nas smota, razmiljao je Do sa zahvalnou, dok su plivali po moru, jedno za drugim, prema
platformi koja je sva bletala od svetlosti. Dole je bilo ba onako grozno kao to su Vilis - i Mali - nagovetavali. Njegov
sopstveni le... video ga je i sad, u svom umu, onu ogoljenu kost donje vilice koja izmahuje gore-dole, bela i mrtva u
Akvatinom podsvetu. U Amalitinom svetu, koji ima neke svoje zakone i koji je pun otpada, a sve u njemu napola mrtvo.
Dopliva do obasjane platforme sa tri velike kupole, hermetiki zatvorene. Zaroni i pojavi se koji trenutak potom u krugu
vode u otvoru na podu silazne komore, gde ga je ekao Vilis, spreman da mu pomogne da se popne iz vode na vrsti pod.
Dok su Do i Mali skidali ronilaku opremu sa sebe, robot kao da se nervirao. "Ve je uveliko bilo vreme, gospodine i
damo", govorio je robot sitniarski. Uzimao je komad po komad njihove opreme. "Niste vi mene sluali, nego ste ostali
predugo." Onda se popravi. "Htedoh rei, niste Glimunga sluali."
Do ree: "ta je tebi?"
"Ma, jedna prokleta radio-stanica", ree Vilise, koji je sad radio sa Malinim bocama kiseonika. Svojim snanim rukama
podigao ih je bez ikakvog napora. "Evo, da vam kaem, pa vi vidite." Svukao je ronilako odelo sa nje, prikupio sve delove i
poeo ih uvlaiti u plakar. "Sedim ja ovde, ekam da se vi vratite i sluam radio. Putaju Betovenovu 'Devetu'. Onda, reklame
za opasa za ljude sa provaljenom kilom. Onda puste muziku za Veliki petak iz Vagnerovog Parsifala. Zatim reklamu za neku
mast koja lei gljivice na nogama. Onda koral iz Bahove kantate Jesu Du Meine Seele. Pa reklamu za rektalni uloak koji
navodno lei uljeve. Zatim Pergolezijev Stabat Mater. I reklamu za pastu za zube pogodnu za vetake vilice. Pa 'Sanktus' iz
Verdijevog Rekvijema. I oglas za sredstvo za proiavanje creva. Zatim 'Gloriju' iz Hajdnove Mise u ratno doba. I reklamu
za lek koji spreava pojavu ma i najmanjeg bola u vreme menstruacije. Onda koral iz Pasije po Matiji. I oglas za sterilisanje
maaka. Onda..." Najednom robot nagnu glavu na jednu stranu, kao da se trudi neto da uje.
Sad je i Do to uo. Pored njega, kao da je i Mali ula; okrenula se hitro i pojurila dugakim skokovima ka ulazu kupole.
Napolju, na platformi, ona se zagleda gore, u gotovo potpuni mrak.
Za njom poe i Do, a za njim Vilis.

Jedna ogromna ptica lebdela je na nonom nebu. U sebi je sadrala dva obrua: jedan od vode, jedan od vatre. U sredini ta
dva bilo je jedno devojako lice, delimino zaklonjeno alom 'Pejzli', koje je gledalo napolje. Glimung, kao to se Dou prvi
put pojavio, ali sada podignut u ogroman oblik nalik na pticu. Orao, pomisli Do zadivljeno. Obruava se na ovu stranu, krii i
para nebo kandama. Do se malo izmae, u bezbednost ulaza kupolaste graevine. Ptiurina je hujala nadole, ka njima, a
ukrteni obrui vrteli su se estoko, vrlo brzo.
"To je Stari", ree Vilis, ne pokazujui ni najmanju zabrinutost. "Ja sam ga zamolio da doe. Ili je on zamolio mene?
Zaboravljam. Sigurno je da smo on i ja imali jedan razgovor, ali sad mi se malo smutilo u pameti. Mi patimo od toga, moji
kolege i ja."
Mali Jojez ree: "On slee."
Ptiurina se zaustavi u vazduhu; kljun joj se grevito pokretao, a ute oi piljile su u Doa - ba u Doa, ni u koga drugog - a
onda, iz ogromne gue poletee rei, izviknute u tamu noi. Rei otre i divlje, kriave, ispitivake rei.
"Tiii", kriknu ptica na njega. "Nisam hteo da ti ide u okean. Da vidi ta tamo postoji. Ukopano u dno. Ovde si da lei
keramiku. ta si video? Uradio?" Bilo je mahnitosti, nezadrive hitnosti, u kricima ptice. Glimung je doao ovamo zato to nije
mogao ekati, morao je odmah da sazna ta se desilo na dnu okeana.
"Nao sam up", ree Do.
"up je lagao!" razlee se Glimungov krik. "Zaboravi ta je rekao; sluaj mene! Razume?"
Do ree: "up mi je samo rekao..."
"Hiljadu upova lei dole", prekide ga Glimung. "Na svakom je drugaija, ali uvek lana pria, spremljena za svakog ko
naie i primeti je."
"Veliku crnu ribu je pokazao", ree Do.
"Nema ribe. Nita dole nije stvarno, osim Heldskale. Ja je mogu podii u svako doba; mogu sam, bez tvoje ili ma ije
pomoi. Mogu da podignem svaki pojedini grnarski proizvod; mogu ih oslobaati jedan po jedan od korala, a ako se polome
mogu ih popraviti ili nai nekoga ko to ume. Hoe da te poaljem sad nazad u tvoju 'kubikulu' da nastavi onu Igru? Da
zapada tokom godina u sve loije stanje? Da se dekomponuje postepeno tako da na kraju bude smee lieno uma, bez
ikakvih planova? Je l' to hoe ti?"
"Ne", ree Do. "To neu ja."
"Vraa se ti na Teru", ciknu Glimung. Kljun se otvori i zatvori, otvori i zatvori, ujedajui vazduh otro.
"ao mi je to..." poe Do, ali mu ptiurina, bezobzirna i mahnita, upade u re. I opet silno uznemirena.
"Vratiu te u onaj sanduk u mom podrumu", proglasi Glimung. "Pa ostani tamo dok te policija ne pronae. tavie, kazau
im gde si. Zgrabie te. Ima samo dronjci od tebe da ostanu. Razume? Nije ti palo na um da ako me ne slua, prognau te?
Nisi potreban ti meni nizata. to se mene tie, ti vie ne postoji. ao mi je to ovako viem na tebe, ali ja sam takav kad mi
potpuno dozlogrdi. Morae mi oprostiti takvo ponaanje."
Do ree: "Meni se ini da mnogo pada u vatru. ta sam ja uopte uradio? Zaronio, naao jedan up i..."
"Naao si onaj up koji ja nisam hteo da vidi." Ledene oi ptice svrdlale su odozgo u njega, neumoljivo, na nain koji ga
je onesposobljavao da ma ta uini. "Ne uvia ta si uinio? Isforsirao si me da krenem prerano. Prinuen sam da reagujem
sad, odmah, ne mogu ekati!" Sledeeg trena ptica se obrte u vazduhu, poe uzletati i prestrojavati se, sada okrenuta ka moru, a
ne ka Dou. Masivna krila poee razbesnelo mlatarati, i ptica kao iz topa ispaljena postie znatno veu visinu, a tamo zastade,
na nebu iznad mora. Stade se oglaavati kricima koji su probijali ui, ludaki estokim i otrim. "Nee ti sad pomoi nikakav
Keri Kernz Trako i njegovih est telefona!" Ptiurina je poivala na mranom nebu, stapala se sa maglom koja se, poput
talasa, valjala preko povrine okeana. "Sluaoci radija ne znaju za tebe! Sluaoci radija ne mare za tebe!" Ptica zaokrete, poe
se obruavati...
Neto se uzdizalo iz mora.

13.
"Oh, Boe", ree Mali Jojez, privijajui se uz Doa. "Dolazi Crni. Na susret sa njim."
Crni Glimung uzleteo je iz mora i usred vazduha se sukobio sa autentinim Glimungom. Letelo je perje na sve strane, jer su
se dva stvorenja uzajamno parala kandama; ve sledeeg trenutka poee padati kao jedna, upetljana masa i sruie se u vodu.
Na povrini su se bacakali nekoliko trenutaka, a Dou se uinilo - mada nije bio siguran da li je to samo privid - da se
autentini Glimung bori da se nekako izvue iz tog zahvata.
Oba Glimunga nestadoe u dubinama Mare Nostruma.
"Odvuko ga ispod", ree Mali ojaenim glasom.
Do upita robota: "Moemo li mi tu ita uiniti? Da mu pomognemo? Da se oslobodi?" Pa, on se sada davi, uvide Do. Ovo
e ga ubiti.
"Izronie on", ree robot.
"U to ne moemo biti sigurni", rekoe Do i Mali uglas, ona deli sekunde kasnije, kao Doov odjek. "Da li se ovo ikad
ranije desilo?" upita samo Do. "Da Glimung bude odvuen dole?" Umesto da podigne Heldskalu, uvide Do, odvukoe ga
ispod mora... da ostane sa Crnim Glimungom i Crnom katedralom za veita vremena. Kao i moj le; beivotna stvar koja pluta
kojekuda i lii ponajvie na hrpu ubreta. A ivotari u nekoj sanduini.
"Mogao bih ja da ispalim HB granatu u vodu", ree robot. "Ali eksplozija takve jedne bojeve glave ubila bi i njega."
"Ne", ree Mali naglaeno.
"Jeste se ovo desilo u jednoj ranijoj prilici", ree Vilis zamiljeno. "Po teranskom vremenu, bee to..." Izraunavao je. "...u
godini 1936. Priblino u vreme letnje Olimpijade koja je te godine odrana u Berlinu."
Mali ree: "I on je uspeo da izroni?"
"Da, gospoice damo", odgovori Vilis. "A Crni je opet skliznuo na dno. Gde je ostao sve do sada. Dolazei na ovo mesto,
Glimung se upustio u sraunati rizik; znao je da e moda uznemiriti Crnog. Zato je rekao ono: 'Isforsirao si me da krenem
prerano.' I jesi. Bilo je isforsirano. Sad je on tamo dole."
Doova baterijska svetiljka bacala je mlazeve svetlosti po povrini vode. On ugleda neto. Ljuljukalo se na talasima. Neki
predmet koji odraava svetlost. "Ima motorni amac?" upita on Vilisa.
"Imam, mister gospodine", ree robot. "elite poi tamo? A ta ako oni izrone, pa se sve uskomea?"
"elim da vidim ta je ono tamo", ree Do. Ve je otprilike znao ta bi moglo biti.
Robot, gunajui, ode da pronae motorni amac.
Nekoliko minuta kasnije, sve troje su pu-pukali preko mrke, ustalasane povrine Mare Nostruma.
"Eno, tamo", ree Do. "Nekoliko metara desno." Zrakom baterijske svetiljke fiksirao je taj predmet, kome se amac
primicao. Isprui ruku, pipanjem potrai i uhvati neto nalik na drku; podie to i unese u amac.
Velika boca. U boci, cedulja.
"Jo jedna poruka od Glimunga", ree Do sarkastino. Odvrte poklopac sa boce i izrui poruku iz nje; poruka odlepra na
dno amca, a Do je paljivo dohvati. Proita je pri svetlosti baterijske svetiljke.
Pazite na ovo mesto, bie svaki sat po jedan izvetaj o napredovanju. Srdano, Glimung. P.S. Ako do ujutro ne izronim,
javite svima da od Projekta nema nita. Neka se domogne svako svoje planete kako god zna i ume. Najbolje elje svima vama.
G.
"Zato on ovo radi?" upita Do robota. "Zato ostavlja pisamca u bocama, javlja se ljudima preko radio-programa i..."
"Ideosinkrazijski metod interpersonalne komunikacije", odvrati robot dok su pu-pukali natrag ka platformi sa kupolama.
"Otkad ja njega znam, uvek je davao samo po neki curak informacije, saete, neprozirne, i to na razne posredne naine. Kako
bi, po tvom miljenju, trebalo da se javlja? Preko satelita?"
"Pa ba bi mogao", promrsi Do i oseti da se sumornost sputa na njega kao morbidni, utljivi oblak. On se povue tiho u
sebe; drhtei od hladnoe, ekao je povratak na platformu.
"Umree", ree Mali tiho.
"Glimung?" upita Do.
Klimnula je glavom. U mutnoj svetlosti, njeno lice izgledalo je utvarno; preko njega su nejasne senke klizile, kao oseke u
povlaenju.
"Jesam li ti ikad priao o Igri?" upita Do.
"Izvini, ali u ovom trenutku, stvarno..."
"Ona dejstvuje ovako. Uzme naslov neke knjige, po mogunosti optepoznate, i saopti ga, usmeno, nekom kompjuteru u
Japanu, koji ga prevede na japanski. Onda..."
"I ti se vraa tome?" upita Jojez.
"Da."

"Trebalo bi da oseam saaljenje prema tebi", ree Mali. "Ali ne mogu. Ti si ovo navukao na sve nas - ti si unitio
Glimunga koji te hteo je spasti iz tih tvojih detinjastih dokolica. Hteo ti vratiti dostojanstvo rada, u jednom junakom
poduhvatu, u kome bi uestvovalo nas nekoliko stotina, sa mnogo planeta."
"Ali mister gospodin je morao da zaroni", ree robot.
"Tano tako", ree Mali.
"Naterala me Knjiga Kalendi", ree Do.
"A, ne. Nije", ree robot. "Imali ste vi na umu da siete u Mare Nostrum jo pre nego to se pojavila ona Kalenda i navela
Vas da proitate taj pasus u knjizi."
"ovek mora initi ono to doprinosi njegovoj ljudskosti", ree Do.
"ta to znai?" upita Mali energino.
"To je, kao, neka stilska figura", ree Do sakato. "Mislio sam da kaem ovo: ... hm... kao oni to se penju na planine...
zna: zato to planine postoje." I ubih ja Glimunga, eto, kao to je Knjiga predskazala, pomisli on. Kalenda je bila u pravu.
Kalende su uvek u pravu. Glimung umire, sad, dok mi sedimo ovde u amcu i prkamo polako prema platformi. Da nije bilo
mene, da nisam ja siao u Mare Nostrum, on bi sad bio iv i dejstvovao bi. U pravu su one. Krivica je moja - a to je i sam
Glimung rekao, pred kraj, pre nego to se Crni Glimung digao iz mora i upustio u bitku s njim.
"Kako se osea, Do Fernrajte?" upita ga Mali Jojez. "Sad kad zna ta si uinio, za ta si odgovoran?"
"Pa", ree Do, "predlaem da nastavimo sa motrenjem na jednoasovne izvetaje o napretku." Ovo je i njemu samom
zazvualo slabo; jo dok je govorio, glas mu je slabio i nekako se rasplinuo u tiinu. Nastavie plovidbu. Niko ni rei nije
progovorio sve dok ne stadoe uz gat za amce koji je postojao kao prikljueni deo platforme. Vilis poe vezivati amac.
"'Jednoasovne izvetaje o napretku'", ponovi Mali sa ljutom ironijom, kad su krenuli gore, na gat. Silne svetlosti platforme
blistale su oko njih, dajui Vilisu i Mali neprirodnu boju, neki olovno-izbledeli ten, kao da oboje samo oponaaju ljudski
ivot, ali na neki mraan i neprirodan nain. Ili, pomisli on, kao da sam i njih ubio, i da su ovo njihovi leevi. Ali robot ne
moe imati le, zakljui on. Nego je ovo zbog osvetljenja i zbog mog ovolikog umora. U celom svom ivotu nije toliku
iscrpljenost osetio; pentrajui se na gat, itao je od napora, plua su ga bolela. Kao da je maloas pokuao da digne, sam
samcit, 'na miie', Glimunga iz mora i prebaci ga na suvo... u bezbednost.
to, pomisli on, Glimung zasluuje.
"Zanimljiva je pria", ree Do, samo da bi promenio temu, "kako je Glimung prvi put stupio u vezu sa mnom. Sedeo sam u
mom kockastom, malenom radnom prostoru, nemajui ta da radim, kad, zasvetli svetiljkica na poti. Pritisnem ja dugme, i niz
cev doe..."
"Vidi", prekide ga Mali, glasom tihim, ali duboko snanim. Pokaza prstom preko vode, i Do okrete baterijsku svetiljku na
tu stranu. "Zapenuilo se. Od borbe ispod. Crni Glimung upravo sad guta Glimunga; Crna katedrala guta katedralu; Amalita i
Borel su zaboravljeni, kao i Glimung. Nita ne ostaje ivo; i nita se iz vode ne vraa gore." Ona okrete lea i poe prema
kupoli.
"Samo as", ree robot. "Mislim da mi poziv stie za mister gospodina. Slubeni, kao i proli put." Robot zauta, pa
nastavi. "Lina sekretarica gospodina Glimunga. eli ponovo da razgovara sa Vama." Vratanca na njegovim prsima se otvorie
jednim razmahom i napolje iskoi posluavnik sa mobilnim telefonom bez ekrana. "Molim lepo slualicu podii", izgovori
robot uputstvo.
Do jo jednom podie tu slualicu. Oseao je da su mu za ruke prikaeni tegovi koji ga vuku nadole; morao se estoko
upinjati da bi drao slualicu dovoljno visoko u vazduhu kako bi je mogao uti.
"Gospodin Fernrajt?" Onaj profesionalan, primeren, enski glas. "Ovde Hilda Rajs, ponovo. Da li je Glimung tamo sa
Vama?"
"Kai joj", ree Mali. "Istinu."
Do odvrati: "On je na dnu Mare Nostruma."
"Je li to tako, gospodine Fernrajte? Da li sam Vas razumela tano?"
"Siao je u Vodeni podsvet", nastavi Do. "Iznenada. Niko od nas nije to oekivao."
"Mislim da Vas ne razumem dobro", ree gospoica Rajs. "Vi kao da ste rekli da..."
"On se bori svim silama", dodade Do. "Siguran sam da e izroniti, ranije ili kasnije. Rekao je da e slati na povrinu
jednoasovne izvetaje o napredovanju. Prema tome, smatram da nema previe razloga za zabrinutost."
"Gospodine Fernrajte", ree gospoica Rajs energino, "Glimung alje izvetaje o napredovanju samo kad je u velikoj
nevolji."
"Hmmm", ree Do.
"Razumete li vi mene?" odsee gospoica Rajs.
"Da." Do klimnu glavom.
"Da li je zaronio svojom voljom ili je odvuen?"
"Bilo je i jednog i drugog", odvrati Do. "Dolo je do sueljavanja." Izmahivao je drugom rukom, zato to mu nije bilo lako
da nae prave rei. "Izmeu njih dvojice. Ali sticao se jasan utisak da je Glimung onaj koji ima jau ruku. Ili bi trebalo da

kaem, pseudopodiju?"
"Daj da ja priam s njom", ree Mali; dohvati mobilni telefon, istre ga iz njegove ruke i progovori u ureaj. "Ovde
gospoica Jojez." Razdoblje tiine. "Da, gospoice Rajs; je to znam. Da, znam i to. Pa, dobro, kao to veli gospodin Fernrajt,
on moe jo i izroniti kao pobednik. Moramo imati veru, kao to Biblija kae." Due razdoblje sluanja. Onda ona die pogled
ka Dou, a akom poklopi mikrofon telefona i ree: "eli da mi pokuamo da prenesemo jednu poruku dole, Glimungu."
"Koju poruku?" upita Do.
Mali ree u telefon: "Koju poruku?"
"Nikakva poruka", ree Do Vilisu, "nee njemu pomoi, nimalo. Nita mi ne moemo uiniti." Ispunila ga je potpuna
bespomonost. Oseaj blizine smrti, koji ga je esto pohodio u razdobljima potitenosti, sad se irio u njemu, bila je to jedna
dilatacija koja se rasprostrla sve do nepostiene razbesnelosti; i najzad do otupelosti u stomaku, u srcu, u nervnom sistemu.
Svest o krivici lepila se za njega kao ogrta od ukraenog satena. Stid tako ist da je dostizao maltene do arhetipskog kvaliteta,
kao da on, Do, nanovo doivljava praiskonski stid Adama, onaj prvi trenutak uvianja da je upadljiv u oku Bojem. I mrnju
prema samome sebi je oseao, zbog nehatnosti svog ponaanja; svog dobrotvora je doveo u opasnost - i celu planetu. Ja sam
Jona, ree on sebi. Kalende su u pravu; doputovao sam da svojim prisustvom opustoim ovu planetu. A Glimung je to morao
znati... pa ipak me je doveo ovde. Moda zato to mi je ovo bilo potrebno; isto za moje dobro. Isuse, pomisli on. A sad
nastupa kraj. Vidi ime ja njemu uzvraam: smru.
Mali vrati telefon robotu. Njeno lice, napeto i zategnuto, poe se pokretati; posle nekog vremena gledala je Doa Fernrajta
pravo u lice. Gledala i gledala, netremice. Pomnou napetim kao da negde u njoj bukti poar; onda se, istroena, samo stresla
i klonula glavom kao da guta. "Do", ree ona promuklo, "gospoica Rajs kae da odustanemo. Da napustimo ovo mesto i da
se vratimo u hotel 'Olimpiju' po stvari. I onda..." Zastala je, a lice joj se, iz dubine, steglo u vorove. "...da idemo sa Oraeve
planete i vratimo se na nae svetove."
"Zato?" upita Do.
"Zato to nema nade. A kad Glimung bude..." Nainila je jednu grevitu kretnju. "...mrtav, onda e se bi propasti spustiti
na svakoga na planeti. Zato bi trebalo... zna... da briemo odavde."
Do ree: "Ali beleka u boci rekla je da ekamo izvetaje o napredovanju, koji e stizati svaki sat."
"Nee stii nijedan."
"Zato ne bi?"
Ona ne ree nita; ne htede pojaavati ve reeno.
Zebnja je sad sasvim prozimila kroz njega. Do ree: "Hoe li i ona otii?"
"Gospoica Rajs e otii, ali e se ipak zadrati dovoljno dugo da uputi sve na kosmodrom. Tu se naao jedan
meuzvezdani brod u koji se moemo u svakom trenutku poeti ukrcavati. Ona se nada da e svi, ba svi biti ukrcani u toku
sledeih ezdeset minuta." Vilisu ree: "Zovi mi taksi."
"Morate rei: 'Vilise, zovi mi taksi'", odvrati robot.
"Vilise, zovi mi taksi."
"Odlazi?" upita Do. Iznenadio se, a njegov oseaj ivota potonu jo dublje.
"Tako nam je reeno", uzvrati Mali jednostavno.
Do primeti: "Meni je reeno da ekam pojavu jednoasovnih izvetaja o napredovanju."
"Budalo prokleta", obrecnu se Jojezova.
"Ja nameravam da ostanem ovde", ree Do.
"Dobro, ti ostani." Ona ree Vilisu: "Jesi mi zvao taksi?"
"Morate rei..."
"Vilise, jesi li mi pozvao taksi?"
"Svi su zauzeti", odvrati robot. "Prebacuju ljude iz svih kutaka ovog naeg zaralog, starog sveta na kosmodrom."
Do ree: "Daj joj vozilo u kome smo doli ti i ja."
"Znai, sigurni ste da ne nameravate otii?" upita robot.
"Siguran", ree Do.
"Mislim da shvatam tvoj tok razmiljanja", ree Mali. "Budui da si ti izazvao da se sve ovo desi, ova teka kriza, smatra
da bi onda bilo nemoralno da sad ode i spase se."
"Ne", ree on. Iskreno nastavi: "Suvie sam se umorio. Ne mogu sad podneti putovanje kui. Idem na sraunati rizik. Ako se
Glimung vrati na suvo, moi emo nastaviti sa dizanjem Heldskale. Ako ne..." On slegnu ramenima.
"Lana hrabrost", uzvrati Mali.
"Nita lano. Samo umor. Teraj ti; poleti ka kosmodromu. Kraj bi mogao nastupiti svakog minuta, to ti je jasno."
"Pa, sad, ta u, kad mi je gospoica Rajs tako rekla", ree Mali Jojez, donekle izvinjavajuim tonom. Vrzmala se okolo, i
jasno se videlo da nije sasvim odluila ta da uradi. "Ako ostanem..." poe ona, ali joj Do upade u re.
"Ne ostaje. Ni ti ni iko drugi. Samo ja."
"Mogu li ubaciti jednu poentu?" upita Vilis. Njih dvoje ne odgovorie, te on nastavi. "Nikad nije bila Glimungova namera

da iko pogine s njim. Otud uputstva gospoice Rajs svima vama; ona samo postupa po njegovim nalozima. Nesumnjivo je on
ostavio trajnu naredbu da ako on pogine, ona mora evakuisati svakoga sa planete, i to, ako je mogue, na vreme. Uviate li to,
mister gospodine?"
"Uviam", ree Do.
"Polazite, dakle, sa gospom Jojez?"
"Ne", ree Do.
"Teranci su poznati po svojoj tupavosti", ree Mali glasom koji je sekao kao kosa za travu. "Vilise, vozi me pravo na
kosmodrom; ostaviu svoje stvari u hotelu, nek ostanu. Idemo."
"Zbogom, mister gospodine", ree Vilis Dou.
"Srano vam se zavaljujem", ree Do.
"ta to znai?" upita Mali.
"Nita. Srdano vam se zahvaljujem. Jedna arhaina neozbiljnost." Poeo se udaljavati od njih dvoje; doetao se na gat,
stao tamo i nevideim pogledom zagledao se u privezani amac, a u amcu u bocu i cedulju. A ja u biti u sru razvaljen,
pomisli on. "A nije mi ni bio neki estok fazon", ree on, ne obraajui se nikome odreenome. Glimungu, pomisli on. Sreu
mu elim. Dole, u Mare Nostrumu, gde bi trebalo i ja da budem. I svi mi. Da se borimo, kao to se on bori, protiv Crnih
entiteta koji nikada nisu bili ivi. Smrt je na potezu, pomisli on; animirana smrt. Smrt sa apetitom.
Glasno ree: "Apetitom otrim prokleo me neko."
Ono dvoje su otili. Do je sad stajao sam na platformi. Uskoro zau rakete, tiho mrmljanje sile koja je potresla kupolu:
uzleteli su.
"Iz 'Princeze Ide'", ree on, nikome. "To peva Ciril, u drugom inu, u vrtovima dvorca Adamanta." Onda je samo utao i
sluao. Njihove rakete vie se nisu ule. Koja prokleta stvar, pomisli on. Zaista je zeznuta cela stvar. Naime, zaista sam ja
zeznuo celu stvar. Ta Knjiga me je pretvorila u bilijarsku loptu, u predmet kome je saopteno izvesno kretanje, kao u
Aristotelovom vienju sveta. Jedna lopta u pokretu tresne drugu; ova, treu; to je sutina ivota.
Da li bi Vilis i Mali pogodili odakle je ono maloas naveo? Mali ne bi... ali Vilisu je dobro poznat Jejts. Prema tome,
verovatno bi mu jednako dobro poznat bio i V. . Gilbert. Hm, Jejts. Do zatim pomisli:
Pitanje: Voli li Jejtsa?
Odgovor: Ne znam, nikad ga nisam probao.
Neko vreme je njegov um bio prazan. Onda pomisli sledee:
Pitanje: Voli li Kiplinga?
Odgovor: Ne znam, nisam nikad kiplovao.
Oajanje i munina postojanja ispunjavali su ga dok su mu te misli prolazile kroz mozak. Neopozivo sam podilejisao, ree
on sebi. Lud sto posto. Mislim samo na ovakve kojetarije; bol me je poravnao, spljotio. ta se dogaa tamo dole?
Stajao je na doku, gledao preko vode. vrsta i glatka povrina, koja savreno skriva sve ono ispod. Nije mu bilo jasno ta
vidi, nije razumeo. A onda...
Na oko etiri stotine metara od platforme voda poe silovito da se komea. Neto ogromno podiglo se do same povrine, na
njoj mlataralo, oslobodilo se. Ta divovska stvar rairi krila i zalepra njima, ali sa slabim uinkom: polako, kao da je
stvorenje veoma umorno. Onda se ipak odie, letom zupastim i klimatavim. Pumpalo je krilima, gore, dole, i uspevalo da se
podigne, ali ne vie od metar-dva od vode.
Glimung? Do se upinjao da vidi, a stvorenje se pribliavalo: mlataralo je i lepetalo krilima i nekako se dobacilo do vrha
jedne kupole. Ali nije tu sletelo; nastavilo je mukotrpni let sada na neto veoj visini, let u nonu tminu.
U isti mah, jedan autonomni alarm, odapet blizinom tog bia, poe delovati; gromovito jaki, davno snimljeni glas prolomi
se iz zvunika rasporeenih na mnogo mesta na platformi i u kupolama.
"Panja! Aktivan lani Glimung! Preduzeti hitne mere po planu tri! Panja! Aktivan lani..." To se nastavljalo, kao trajna
grmljavina.
Razmlatarana stvar koja se digla iz mora nije bila Glimung.

14.
Najgora alternativa se ostvarila. Glimung je bio potuen. Do je to shvatao dok je sluao alarm i teki umor divovskih,
razmahalih krila. Ta stvar ima nekakvo poslanstvo. Kree se u nekom odreenom pravcu. Kuda? - zapita se Do. Refleksno se
malo zgri: to stvorenje je, iako jo nije sletelo, ve pritisnulo povrinu planete svojom stranom teinom. Pa i njega. Uinilo
mu se, na trenutak, da on sam nosi na leima tog stvora. Ne, on nije zainteresovan za mene, ree Do sebi, prvo se spustivi u
uanj, sklopivi oi. Zatim se zguri u fetusni poloaj.
Glasno ree: "Glimune."
Odgovor ne doe.
Ono je krenulo ka kosmodromu, ree on sebi. Nikada oni nee uzleteti sa ove planete. Krenulo je tano tamo - osetio je tu
reenost u napinjanju tog iscrpljenog tela. Glimung mu je naneo tetu, ali ga nije unitio. A sad Glimung lei na dnu Mare
Nostruma i verovatno - ne, ve gotovo sigurno - umire.
Moram sii dole, uvide Do. Moram zaroniti jo jednom, da vidim mogu li uiniti ita za njega. Mahnitim pokretima poe
prikupljati ve upotrebljenu ronilaku opremu; nae rezervoare za kiseonik, providnu masku, peraja za noge, baterijsku
svetiljku; tegove koje e prikopati na opasa... Radio je grozniavo. Ali, dok se uvlaio u tesno ronilako odelo, shvatio je da
je taj posao bez veze sa ma im. Bilo je prekasno.
ak i ako ga naem, nema naina da ga pomou neega obuhvatim i podignem, pomisli on; nemam ni ekrk, nita. A ko bi,
onda, mogao njega isceliti? Ja ne. Niko to ne moe.
Odustade. Poe skidati odelo i opasa sa tegovima. Njegovi napola ukoeni prsti vie puta su pokuavali da uhvate isti
rajsferlus. Posao skidanja bio je maltene nesavladivo teak za njegove sadanje sposobnosti.
Katastrofa, pomisli on. Glimung je sad na dnu okeana, a Crni Glimung, lani Glimung, vlada nebom. Sve je preokrenuto,
velika opasnost sruila se na svet, i to je sad katastrofa.
Bar me nije napao, pomisli on. Odleteo je dalje... u potrazi za veim plenom.
Zagledao se preko vode; etao zrakom svoje baterijske svetiljke preko prostora gde su Glimung i njegova antiteza nedavno
potonuli. Tu i tamo su belo i lepljivo svetlucali neki predmeti za koje se inilo da su komadi koe i grudve polomljenog perja.
Jedna duboka mrlja vrtloila se, izlazei iz dubine, u sve veim krugovima, kao nafta. Krv, pomisli on. Ono je odletelo
ranjeno, nema sumnje. Osim ako je ovo Glimungova krv.
Iako su mu se ruke tresle, a itavo telo bilo ukrueno, on uspe da se nekako odvue dole, u privezani motorni amac.
Uskoro je dopukao do tog mesta; ugasio motor i samo plutao. Glatka mrlja krvi blistala je svud oko njega. Otpaci mu nisu
rekli nita. Ipak je ostao tu, oslukivao buanje talasa koji su se ruili slepo na mranu obalu negde iza njega. Probno je
zamoio ruku u more i izvukao je. Sluzava materija je, pod svetlou baterijske svetiljke, izgledala crna. Ali bila je krv.
Svea, u velikim koliinama. Krv iz neega to je trajno osakaeno. Iz neega za ta vie nema nade da bude spaseno.
To - to bie koje gubi ovu krv - mora umreti, u roku od nekoliko dana, zakljui on. Ili nekoliko sati.
Iz dubina okeana isplovi boca. On je istog trena primeti i uperi u nju zrak. Okrete prekida i motor oive. Zaas doplovi
tamo, posegnu rukom u vodu, izvue bocu, unese je u amac.
Cedulja. On odrafi poklopac, istrese cedulju u drugi dlan koji ju je ekao. Pri svetlosti svetiljke proita je.
Dobre vesti! Potukao sam opoziciju i sada se oporavljam.
Sa nevericom je itao, mnogo puta ispoetka, tih nekoliko rei. Je li ovo neko zezanje? - razmiljao je. On pokuava da me
prevari, da se tobo herojski dri, u ovakvom trenutku? Upravo to je onaj up rekao za Glimunga: da je debeli prevarant. Ovo
bi znailo da cedulja nije stvarno od Glimunga, nego je falsifikat; moda ju je proizvela katedrala, i to ne Crna katedrala, nego
ona prava Heldskala koju Glimung namerava... koju je nameravao da podigne. Rei 'potukao sam opoziciju' odzvonile su u
njegovoj svesti jo jednom, dok je ponovo itao cedulju. Ovde postoji provalija u pogledu verovatnosti, zakljui on.
Neprijatelj se iskobeljao iz vode, digao u vazduh, i tada se inilo da je oteen, ali ne smrtno ranjen. Dou je izgledalo
verovatnije, i posle ove najnovije cedulje, da je Glimung, koji se ne moe podii sa dna, taj koji je smrtno ranjen.
Druga boca, manja od prethodne dve, isplovi na povrinu. Do je dohvati, odvrte zatvara i proita kratku poruku u njoj.
Prethodni kominike nije falsifikat. Ja sam u dobrom zdravlju i nadam se da ste i vi. G.
P.S. Nema vie potrebe da iko odlazi sa planete. Javi svima da je meni dobro i reci im da zasad ostanu u svojim stambenim
prostorijama. G.
"Ali, prekasno je", ree Do glasno. Oni upravo sad uzleu. Glimune, predugo si ekao. Ostao sam jedino ja. Ja, i roboti;
Vilis, naroito. A mi nismo neka sila. Nismo nita u poreenju sa ogromnom, raznolikom radnom snagom koju si bio okupio za
podizanje Heldskale. Tvoj Projekat je okonan.
tavie, i ova poruka bi mogla biti falsifikat, itekako. Pokuaj katedrale da zadri sve njih, da ne odu sa planete, iako im je

gospoica Rajs rekla da idu. Meutim, poruka odzvanja autentino, ovo je pravi Glimungov stil. Kao i prethodna. Ako su
falsifikati, onda su odlini falsifikati.
Do uze taj poslednji papiri i na poleini napisa odgovor, krupnim tampanim slovima.
Ako si u dobrom zdravlju, zato ostaje tamo dole? Potpis: Zabrinuti Zaposlenik
Ugura cedulju u jednu od boca, strpa u nju i teg sa svog opasaa, vrsto zavrte zatvara i bunu je preko ruba amca, u
more. Boca odmah potonu. I, tako rei, sledeeg trenutka izroni. On je izvue i otvori.
Upravo sada otpremam Crnu katedralu. Vraam se na kopno im to zavrim. Potpis, Samopouzdani Poslodavac.
P.S. Okupi ostale. Bie potrebni. G.
Posluno, ali bez ubeenja, Do otpuka natrag na obasjani dok. Pronae videotelefon; bilo ih je, u blizini, nekoliko. Dobi
signal, zatim zatrai od autonomnog telefonskog sistema da ga povee sa kontrolnim tornjem jedinog kosmodroma na ovoj
planeti.
"Kad je poslednji veliki brod uzleteo?" upita kulu.
"Jue."
"Znai, imate jedan meuzvezdani na poletitu upravo sad?"
"Imamo."
Dobre vesti, ali i zloslutne, u izvesnom smislu. Do ree: "Glimung eli da taj brod bude zadran, a putnici iskrcani kako bi
mogli da dou ovamo."
"Vi imate ovlaenje da govorite u ime gospodina Glimunga?"
"Da", ree Do.
"Dokaite to."
"Rekao mi je usmeno."
"Dokaite to."
"Ako pustite taj brod da ode", ree Do, "Heldskala nee biti nikad podignuta. A vas e Glimung unititi."
"Da vidimo ime Vi to potkrepljujete."
"Dajte da govorim sa gospoicom Rajs", ree Do.
"Ko je gospoica Rajs?"
"U brodu je. Glimungova lina sekretarica."
"Ne mogu ja primati nareenja ni od nje. Ja sam autonoman."
"Da li je jedno ogromno stvorenje, koje mae krilima, sasvim crno, nailo u tvoj vazduni prostor?"
"Nije."
"E pa, krenulo je na tu stranu", ree Do. "Trebalo bi da se ukae na vidiku, svakog trenutka. Svi e u brodu umreti zato to
ti nee da im kae da se raziu."
"Neurotini panini alarmi ne mogu mene ubediti", ree kula, ali sad je zvuala nelagodno. Nastade pauza; Do oseti da se
kula napree da vidi i uje do krajnjih granica dometa svojih senzora. "Ja..." ree kula i opet zauta. "Mislim da vidim to."
"Razudi putnike u to iri luk", ree Do. "Pre nego to bude prekasno."
"Ali tamo e biti sedei pilii."
"Glineni golubovi", ispravi ga Do. "Ili sedee patke."
"Poenta onog to ja kaem je jasna, pa makar metafora bila i pogrena", ree kula. Ali sad je zvuala kao da nije sigurna u
sebe. "Moda bih te mogao povezati sa nekim u brodu."
"Pohitaj", ree Do.
Ekran telefona pokaza razne neprirodne boje, a zatim se na njemu pojavi gruba, siva, masivna glavuda Harpera Boldvina.
"Da, gospodine Fernrajte?" Boldvin je, kao i kula, pokazivao znake akutne nervoze. "Upravo odlazimo. Koliko shvatam, jedan
lani Glimung krenuo je ovamo. Ako ne odletimo ovog trena..."
"Nareenja su promenjena", ree Do. "Glimung je iv i zdrav i eli da svi budete ovde, na ovoj platformi za pripremanje
silaenja pod vodu, na kojoj sam ja sada. I to da doete to je pre mogue."
Jedno hladno-smireno, praktino, kompetentno lice pojavi se na videotelefonskom ekranu. Lice maltene ensko. "Ja sam
Hilda Rajs. U ovakvoj situaciji, jedina prihvatljiva alternativa jeste evakuacija sa Oraeve planete; mislila sam da Vam je to
jasno. Rekla sam gospoici Jojez..."
"Ali Glimung hoe da budete ovde", ree Do. Birokratija; prokleta birokratija. On die pred ekran cedulju koju je dobio
od Glimunga. "Prepoznaje njegov rukopis? Kao njegova lina, privatna sekretarica, trebalo bi da prepoznaje."
Uotrila je pogled pravo pred sebe, mrtila elo. "'Nema vie potrebe da iko odlazi sa planete'", proita ona. "'Javi svima
da je meni dobro i reci im...'"
Do podie sledeu cedulju pred ekran.

"'Okupi i ostale'", proita gospoica Rajs. "Vidim. Pa, to je svakako veoma jasno." Ona pogledom odmeri Doa. "U redu,
gospodine Fernrajte. Iznajmiemo vozila i vozae verjake, i doi to pre na tu Vau platformu. Moete nas oekivati kroz deset
do petnaest minuta. Iz nekoliko razliitih razlogla se nadam da nas lani Glimung koji je puten na slobodu nee uz put unititi.
Zdravo." Ona ugasi vezu. Ekran potamne, a u slualici nestade zvuka.
Deset minuta, razmiljao je Do. A Crni Glimung ve im je iznad glava. Bie oni veoma talini ako nau ijednog verjaka da
ih vozi. ak se i autonomna kula, jedan sintetiki konstrukt, zabrinula.
Nada da e oni stii na platformu inila mu se slaba.
Prolo je pola sata. Nije bilo ni znaka nikakvih hover-vozila, nikakvo ispoljavanje grupe zaposlenih nije se pojavilo.
Ukebalo ih je, ree Do Fernrajt sebi. Gotovi su. A u meuvremenu, Glimung vodi bitku sa Crnom katedralom, na dnu Mare
Nostruma. Odluka o svemu donosi se upravo sad.
Zato ih nema, zato ne dolaze? - pitao se silovito. Da li ih je ukebalo? Jesu li to sad leevi koji plove po vodi ili se sue
na kopnu, pretvaraju u izbledele zube i kosti? A Glimung. ta je s njim? ak i ako oni stignu ovamo, opet e sve zavisiti od
pobede, ili ne pobede, Glimunga nad Crnom katedralom. Ako on pogine, nizata su dolazili; svi emo ipak otii sa ove
platforme i planete. Za mene to znai povratak na prenaseljenu Zemlju, gde je novac laan, gde ivotari od dravne milostinje
udeljene veteranima, gde ima jednu praznu kocku radnog prostora u kojoj se ne deava nita. I gde je Igra, prokleta Igra. I tako
do kraja mog ivota.
A, ne idem ja odavde, ree on sebi. Ni u sluaju da je Glimung poginuo. Ali - kakav bi ovaj svet bio bez Glimunga? Pod
vladavinom Knjige Kalendi... jedan mehanistiki svet, u kome se obru zupanici i isputaju jedan po jedan dan izmeu sebe, a
polugu, koja ih obre, dri Knjiga; svet bez slobode. Knjiga e nam svakoga dana rei ta emo raditi, i mi emo to raditi.
Onda e nam jednog dana Knjiga rei da emo tog dana umreti, i mi emo...
Umreti. On pomisli: Knjiga je pogreila. Rekla je da e me ono to u nai ispod povrine mora navesti da ubijem
Glimunga. Nije se ostvarilo.
Ali bi Glimung, ipak, mogao umreti; proroanstvo se ipak ostvariti. Dve bitke preostaju; bitka da se uniti Crna katedrala i
bitka, strani zadatak, da se digne Heldskala na kopno. Tokom obe te bitke Glimung bi mogao umreti; moda umire ovog
trenutka. A sa njim sve nae nade.
On ukljui radio da vidi ima li kakvih vesti.
"Impotentan si?" upita radio. "Ne ide ti orgazam od... ruke? Preparat 'Tvrdo-dig' preokrenue razoarenje u radost." Zatim
drugi glas, glas jadno raspoloenog mukarca. "Uhh, Sali, draga, ne znam ta mi je u poslednje vreme. Znam da si primetila da
sam dibidus mlitav. Uhh, to su svi primetili." Nastupa enski glas. "Henri, tebi su potrebne pilule 'Tvrdo-dig'. Uzimaj ih
nekoliko dana i bie pravi mukarac." "'Tvrdo-dig'?" ponavlja mukarac kao odjek. "Moda bi trebalo da pokuam." Sad opet
spikerov glas. "U najblioj apoteci, ili piite direktno..." Do ugasi radio, na tom mestu. Sad znam ta je Vilis hteo da kae,
pomisli on.
Ogromno hover-vozilo sletalo je na maleni heliodrom na platformi. uo je dolazak tog vozila, osetio vibracije i njihanja
platforme i kupolastih zgrada na njoj. Dakle, uspeli su, ree on sebi i pohita ka sletitu da ih pozdravi. Noge su mu davale
oseaj kao da su od zagrejane termoplastike; jedva se drao da se ne skljoka.
Harper Boldvin, visok i strog, izie prvi. "Tu si ti, Fernrajte." Rukovao se srdano sa Doom; sad se inilo da je oputen.
"Bila je bitka i po."
"ta se desilo?" upita Do. Za to vreme, jedna ena srednjih godina, otrog lica, izila je iz letelice. Pa, za ime Boga,
nemojte samo stajati, nego mi recite, razmiljao je. "Kako ste mu izmakli?" upita on, dok je izlazio onaj krupni ova crven u
licu, za njim ena sa izgledom matrone, a posle nje mali stidljivko.
Pojavi se i Jojezova i ree: "Stiaj se, Do, ti si toliko sklon da se uzbudi."
Zatim su iz hoverkrafta na maleni preostali prostor sletita poela izlaziti neantropomorfna razumna bia. Mnogonogi
gastropod, ogromni vilin-konjic, krznata kocka leda, crveni elatin podran gustom metalnom reetkom odasvud, jednoventilski
cefalopod, dvoventilac ljubaznog izgleda, Nurb K'ol Daak, kvaziarahnid iji je hitinski oklop svetlucao, a mnogobrojne noge
dobovale po platformi... i, najzad, glomazni voza sa repom nalik na debeli konopac: verjak. Drugi oblici ivota su skakutali,
vukli se, krakali, ili zmijski puzili; svi. I svi su odlazili pod zatitu tri hermetiki zatvorene kupole na platformi, nastojali su da
se sklone od none hladnoe. Jedino Mali Jojez ostade uz Doa - i verjak, ofer, koji se vrzmao unaokolo, puei cigaru od
neke neobine lokalne vrste trave. Verjak je izgledao zadovoljan sobom.
"Je l' bilo mnogo loe?" upita Do Jojezovu.
Jo i sad bleda i napeta, ali, kao maloas Harper Boldvin, poinjui da se 'odmotava', Mali ree: "Do, bilo je jezivo."
"A niko nita nee da mi ispria", ree Do.
"Priau ja", ree Mali. "Samo mi jedan trenutak daj." Pruila je ruku verjaku, koji je prihvati za aku, i ponovila: "Samo
mi jedan trenutak daj." Drhtala je. Izvadila je cigaretu, puila je urno, pruila je ka Dou gestom nuenja. "Kad smo Ralf i ja
bili ovde, koristili smo ovo. Meni pomae." On odmahnu glavom u znak odbijanja, a ona klimnu glavom. "Da vidimo", ree
Mali, zadubivi se u misli. "Posle tvog poziva, iskrcali smo se iz meuzvezdanog broda. Dok smo izlazili, pojavio se Crni

Glimung i poeo kruiti iznad broda. Pozvali smo ovog verjaka i..."
"I ja sam poleteo", ree verjak ponosito.
"Dabome, poleteo je", ree Mali. "Meni je bila saoptena cela situacija, bez skrivanja iega, za sluaj da verjak odbije da
nas vozi. On je, meutim, vozio, ali samo malo iznad prepreka; recimo na tri metra iznad zgrada, a zatim, na istoj toj visini
iznad otvorene ravnice. to je najvanije, izabrao je putanju koja mu je bila dobro poznata." Verjaku ona ree: "Zaboravljam,
ta si ono rekao, zbog ega ste usavrili tu neobinu ratnu taktiku. Objasni ponovo."
Verjak izvadi cigaretu izmeu sivih usana i ree: "Zbog onih koji zabuavaju porez."
"Ah, da", ree Mali i klimnu glavom Dou. "Na Oraevoj planeti poreske stope su ogromne, u proseku oko sedamdeset
odsto od zaraenog bruto prihoda... mada, naravno, ne jednake za sve grupe poreskih platia, koje se razvrstavaju po visini
prihoda. E, sad, verjaci obino voze tim svojim putanjama u suprotnom smeru: pou iz neke udaljene stambene oblasti, onda u
cik-cak, i te stvari, do kosmodroma, izbegavaju ovdanje policajce i poreznike i uspevaju da ubace putnika u brod tako brzo da
ne bude uhvaen. A im se nae u brodu, on je bezbedan, jer je brod po zakonu ekstrateritorijalan, kao ambasada."
"Ja svaki put uspem da ih umuvam", ree verjak glatko. "U brod, pre nego to bi ih iko mogao uhvatiti. Nijedna policijska
krstarica, pa ni sa radarom, ne moe mene primetiti, kad se ja privlaim kosmodromu. Za deset godina, samo jednom su me
zaustavili, a tada sam bio ist." Verjak se iroko isceri, a zatim nastavi da vue dimove iz cigare.
Do ree: "Hoete li rei da vas je Crni Glimung jurio?"
"Ne", ree Mali. "Strmoglavio se na meuzvezdani brod, nekoliko minuta posle naeg izlaska iz njega. Brod je sasvim
uniten, a Crni Glimung ranjen."
"Zato vam je onda bila potrebna zamrena putanja bekstva?" upita Do zbunjeno.
"U tom trenutku se inilo da je to dobra ideja", ree Mali Jojez. "ujem od Hilde Rajs da Glimung sada napada Crnu
katedralu. Jesi li uo ita dalje, posle one cedulje koju je gospoica Rajs videla preko videotelefona?"
"Nisam", ree Do. "Nisam ni gledao; ekao sam da se pojavite."
"Jo jedan jedini minut da smo ostali unutra, u tom brodu, i ekali uzletanje, svi bismo izginuli", ree Mali. "Provukla sam
se zaista za malo, Do. Ne bih elela da to proivim jo jednom. Mislim da je stvorenje mislilo da je brod iv, zato to je bio
toliko veliki. A mi smo bili tako mali; izgleda da stvorenje nije primetilo ak ni ovoliki hoverkraft."
"Svata se deava na ovoj planeti", ree verjak. Zatim poe da aka zube, izduenim noktom na palcu ruke. Nekoliko
trenutaka potom, najednom isprui ruku prema Dou.
"ta hoe?" upita Do. "Da se rukujemo?"
"Ne", ree verjak. "Hou 0,85 krambla. Rekli su da e ti platiti raun, to jest ti e platiti meni to sam ih dovezao svojom
vanredno dobrom putanjom za bekstvo."
"Uputi raun Glimungu", ree Do.
"Ti nema 0,85 krambla?" upita verjak.
"Nemam", ree Do.
"A ti?" upita verjak Jojezovu.
"Nikome od nas nije plaeno", ree Mali. "Platiemo ti kad bude Glimung platio nama."
"Mogao bih ja pozvati policiju", ree verjak, ali inilo se da je, u osnovi, ipak pomiren sa ovakvim ishodom. Ovo stvorenje
je, zapravo, pokorno, razmiljao je Do. Dozvolie nam da mu platimo kasnije.
Mali ga dohvati za miicu ruke i povede unutra; verjak ostade napolju, da se uzaludno duri. Ali nije pokuao zaustaviti njih
dvoje. "Mislim", ree Mali, "da smo postigli veliku pobedu. Mislim, time to smo izmakli Crnom Glimungu, a on je jo i
ranjen. Koliko je meni poznato, on je i sad na kosmodromu, a vlasti pokuavaju da smisle ta bi s njim. ekae da im Glimung
kae ta treba raditi. Tako se ovde postupa ve decenijama, zapravo jo od dana kad se Glimung doselio. Naime, bar mi je
Ralf priao da je tako. Njega je veoma zanimalo kako Glimung upravlja ovom planetom; imao je obiaj da kae..."
"ta ako Glimung ipak umre?" upita Do.
"Onda ovom verjaku nee biti plaeno", ree Mali.
"Ma ne mislim na to, bre", ree Do. "Mislim ovo: ako Glimung umre, da li e Crni Glimung biti zakrpljen i da li e mu biti
omogueno da vlada ovom planetom? Umesto pravog? Kao najbolja raspoloiva zamena?"
"Gospod Bog bi to znao", ree Mali. Pridruila se grupi, mnotvu najrazliitijih oblika ivota sa mnogo raznih planeta;
prekrstila je ruke na grudima i, tako stojei, sluala ta Harper Boldvin govori ljubaznom dvoventilcu.
"Faust uvek umire", ree Harper Boldvin.
Nurb K'ol Daak odgovori: "Samo u drami Kristofera Marloua, i u legendama na koje se Marlou oslanjao."
"Svako zna da Faust umire", ree Harper Boldvin; pogledom pree preko cele mase oblika ivota okupljene u krug oko
njega i dvoventilca. "Zar nije tako?" upita on sve njih.
Do ree: "Nije to predodreeno sudbinom."
"Jeste predodreeno!" uzvrati Harper Boldvin naglaeno. "U Knjizi Kalenda. Izriito. Pogledaj ponovo. Izgubili smo mi to
iz vida; trebalo je da odemo dok smo mogli, dok je na brod bio spreman da ukljui svoj pogon za uzletanje."
"U tom sluaju bismo poginuli", ree kvaziarahnid i uzbueno zamaha mnogobrojnim rukama. "Crni Glimung bi tresnuo u

brod i tog trena sve nas pobio."

"Tako je", ubaci Mali.
"Zaista jeste tako", ree Nurb K'ol Daak, na svoj ljubazan nain. "Ovde smo samo zahvaljujui tome to je gospodin
Fernrajt uspeo da ostvari razgovor sa gospoicom Hildom Rajs i javi nam da Glimung eli da se evakuiemo iz broda, to smo
i uinili, zaista u posled..."
"Kojeta", ree Harper Boldvin ljutito.
Do podie baterijsku svetiljku i ode iz kupole, napolje, na gat. Uperi mlaz svetlosti, dobijene zahvaljujui nuklearnoj,
vodonino-helijumskoj energiji baterija, u daleka prostranstva, preko povrine mranih voda, tragajui za - neim. Za bilo
im. Za bilo kakvim znakom o stanju u kome se nalazi Glimung. Pogleda na runi asovnik. Maltene itav sat je proao od
sudara Glimunga sa Crnim Glimungom i njihovog pada na dno Mare Nostruma, gde se Glimung morao boriti sa svojim
dvojnikom, a zatim i sa samom Crnom katedralom. Da li je iv? - pitao se Do. Hoe li sad njegov le isploviti na povrinu, ili
e, kao moj le, ostati dole, ispod, u vilajetu raspadanja, da trune i pretvara se u ubre, da se krije po nekim sanduinama ili
drugim sklonitima, ne iv, ali, opet, ne ni sasvim inertan? U nekom polurazumnom stanju koje bi moglo trajati vekovima. U
tom sluaju, Crna katedrala je slobodna da izroni i pree na kopno. Ako je Glimung mrtav, nju nita na moe zaustaviti.
Moda postoji neka nova cedulja. Pokuavao je da opazi bocu u vodi; usmeravao je zrak malo levo, malo desno, pa u
irinu, preko ogromnog prostora.
Nema boce. Nieg nema.
Mali Jojez mu prie. "Je l' ima ieg?"
"Nema", ree on krto.
"Zna ta ja mislim?" upita Jojezova. "Mislim, kao to sam uvek mislila, da je njegova sudbina da pretrpi neuspeh. U pravu
su i Knjiga i Harper Boldvin. Faust uvek bude potuen, a Glimung je otelovljenje Fausta. Ona borba da se neto postigne, onaj
neumorna silovitost... sve je to tu; predanje je ispunjeno, naime ispunjava se u ovim satima, dok mi stojimo ovde."
"Moe biti", ree Do, ibajui mlezevima bele svetlosti po vodi.
Mali ga uze pod ruku i privi se uz njega. "Sad je bezbedno. Mogli bismo otii. Crni nas vie ne juri."
"Ja ostajem ovde." Do se odmae od nje, nastavljajui da razmahuje zrakom po vodi. Nikakve misli nisu prolazile kroz
njegovu svest; mentalno je bio prazan, samo je pasivno sluao i ekao. ekao neki klju za reenje zagonetke; neki znak. Bilo
kakav znak o onome to se dogaa ispod.
Najednom voda poe da previre. Do se obrui zracima baterijske svetiljke na tu zonu, napree se da vidi.
Neto ogromno. Trudilo se da izbije na povrinu. Heldskala, Glimung, ili - Crna katedrala? - razmiljao je, drhtei. Mase
vode su se prevrtale, itavo kljuale; oblaci pare poletali su u vazduh, no je oivela tutnjavom iz dubina, more je bilo kotao
urbe, uskomeanosti i titanskog napora.
Mali tiho ree: "To je Glimung. Gadno ranjen."

15.
Obru vatre bio je ugaen. Okretao se samo jo jedan obru, onaj vodeni, ali je prodorno kripao... kao da umire nekakva
maina, razmiljao je Do, a ne ivo stvorenje.
Svi ostali zaposlenici izioe, pooe prema gatu. "Nije uspeo", ree crveni ele podran metalnim okvirima. "Lepo se
vidi; poinje da umire."
"Da", ree Do glasno. Iznenadi se kako je otro i prodorno odjeknuo njegov glas, kroz mnogostruko jeanje ranjenog
Glimunga. Nekoliko drugih iz gomile ponovie, na razne naine, tu njegovu re. Bilo je kao da je Do izrekao presudu, kao da
je ba na njemu bilo da izrekne odluku, moe li ili ne moe Glimung iveti. "Ali ne moemo biti stvarno sigurni dok ne
stignemo tamo", ree on. Ostavivi baterijsku svetiljku na povrinu gata, on se poe sputati drvenim lestvama ka parkiranom
amcu. "Idem da vidim", ree. Dohvati svetiljku, sie u amac, unu unutra, sav drhtei od ledenog nonog vetra. Zatim upali
motor.
"Ne idi", ree Mali.
Do promuklo ree: "Vidimo se uskoro." Poveze amac od gata, pravo u talase koji su se mahnito sudarali zbog silovitog
kretanja Glimungovog ogromnog tela negde dole.
Silno povreenog, razmiljao je Do, dok se amac propinjao uz i niz talase i ipak, brino, pukao dalje. Povrede takvih
razmera, da mi to ne moemo stvarno razumeti. Do vraga, razmiljao je gorko. Zato se mora ovako zavriti? Zato nije moglo
da ispadne drugaije? Poeo je oseati tromost i ukoenost, kao da smrt napada i njega. Kao da je on Glimung...
Ogromni oblik valjao se po vodi, leao u vodi, a krv je iz njega ikljala; kao Hrist na krstu, krvario je veito, kao da ima
beskonanu zalihu krvi u sebi. Kao da e, pomisli Do, ovaj trenutak trajati veito: ja u amcu, pokuavam prii blie, on se
valja bespomono, krvari i umire. Boe, pomisli on; ovo je grozno, zaista grozno. Ipak, nastavio je da usmerava amac sve
blie i blie.
Iz dubina sebe, Glimung ree: "Po... potrebni ste mi. Svi vi."
"ta moemo mi uiniti?" upita Do. Doplovio je tako blizu, da se rub Glimungovog tela sad uvijao i grio samo metar od
pramca. Voda i krv poee da pljuskaju u amac, izobilno, kao poplava; Do oseti da amac, pod njim, poinje da tone. Uhvati
se rukama za levi i desni rub amca, pokua da drugaije rasporedi svoju teinu. Ali krv i voda nastavie da se ulivaju unutra.
Biu udavljen, pomisli on, kroz nekoliko sekundi.
Nerado preokrete smer dejstva motora i poe uzmicati, plovljenjem unatrake, od Glimunga; ulivanje tenosti u amac
prestade. Ali se Do nije oseao nita bolje. Njegov strah i agonija ostali su neumanjeni zbog empatijskog poistoveenja sa
poslodavcem.
Glimung poe da muca. "Jaaa... jaaa..." Zvualo je to kao cviljenje i pla. Prevalio se na jednu stranu. Nije mogao
kontrolisati bacakanje svog osakaenog tela.
"ta god bude potrebno", ree Do, "uradiemo."
"To je... izuzetno... uviavno s tvoje strane", uspe Glimung da proapue, a onda se prevrte sasvim i potonu pod povrinu,
tako da sad vie nije mogao govoriti.
Doao je kraj, pomisli Do.
Pokunjeno okrete amac i poveze ga, jadom sav pritisnut, prema gatu, jo jednom. Gotovo je, gotovo.
Privezavi ga za gat, poe se penjati uz lestve. Mali, Harper Boldvin i nekoliko neantropomorfnih bia pruie razne udove
da mu pomognu.
"Hvala", ree on, nespretno stupajui na gat. "Mrtav je", ree Do. "Ili gotovo mrtav. Virtuelno mrtav." Dopustio je da ga
gospoica Rajs i Mali Jojez umotaju u ebe, koje se kao ogrta pripilo oko njegovog tela mokrog od pene i krvi. Boe moj,
pomisli on. Ne da sam mokar, nego skroz. A nije se seao kako se to desilo; dok se deavalo, on je bio zainteresovan samo za
ono to je video. Samo za Glimunga. Sad je obratio panju i na sebe... i utvrdio da je sasvim mokar, da se smrzava i da je
prepun oajanja.
"Evo ti jedna lokalna cigareta", ree Mali i stavi je meu njegove uzdrhtale usne. "Ulazi unutra. Nemoj gledati to tamo.
Nita ne moe uiniti. Pokuao si."
Do drhtavo izgovori rei: "Traio je da mu pomognemo."
"Znam", ree Mali. "uli smo ga." Drugi, u blizini, poee utke klimati glavama; lica su im bila izbeljena od
nepopustljivog bola.
"Ali nije mi jasno u emu se to moglo sastojati", ree Do. "Ta pomo. Ne vidim da smo ita mogli uiniti. Ali on je
pokuavao da kae. Samo da je uspeo kazati, mi smo mogli uiniti. Poslednje rei su mu bile, kad mi se zahvalio." Dopustio je
Mali da ga povede pod kupolu, koja se za njima hermetiki zatvori; a tamo, u zranu vrelinu prostorije za pripremu za ronjenje.
"Noes emo otii sa ove planete", ree Jojezova uskoro. Stajali su jedno pored drugog.
"Vai", ree on. Klimnu glavom.
"Doi na moju planetu, sa mnom", ree Mali. "Nemoj se vraati na Zemlju; tamo bi bio tako nesrean."
"Jest", saglasi se on. Ovo je bilo istinito. Van svake sumnje, van svake mogue sumnje. Kao to bi V. . Gilbert rekao.

Osvrnuvi se oko sebe, Do upita: "Gde je Vilis? eleo bih da izmenim neke citate s njim."
"Da 'razmenim'. Ne da 'izmenim'", ispravi ga Mali.
On klimnu glavom. "Da", ree. "Hteo sam rei, da razmenim."
"Stvarno si umoran."
"Do vraga", ree on, "ne znam zato bih bio umoran. Jedino to sam uinio bilo je to da sam se odvezao amcem tamo i
pokuao da razgovaram sa njim."
"Odgovornost", ree Mali.
"Kakva odgovornost? Nisam mogao ni da ga ujem."
"Ali obeanje koje si dao. U ime svih nas."
Do ree: "Dao, ne dao, svejedno, pretrpeo sam neuspeh."
"On je pretrpeo neuspeh. Nisi ti kriv. Sluao si - svi smo sluali. Nijednog trenutka nije uspeo da kae to to je trebalo."
"Je li on jo na povrini?" upita Do; poe zuriti pored nje, prema izlazu iz te prostorije, prema gatu i vodi.
"Na povrini je i polako pluta ovamo."
Do odbaci pikavac, ugazi ga petom i poe napolje.
"Ostani unutra", ree Mali, pokuavajui da ga zadri. "Ovde hladnoa ne moe dopreti. Mokar si i sad; umree."
"Zna kako je umro Gilbert?" upita je on. "Vilijem venk Gilbert? Od sranog napada dok je pokuavao da spase jednu
devojku koja se davila." Progurao se pored nje, kroz termalnu barijeru i kroz vrata, jo jednom na gat. "Neu ja umreti", ree
on Jojezovoj, koja je pola za njim. "to je, u izvesnom smislu, razoaravajue." Moda bi korisnije bilo, pomisli on, umreti
sa Glimungom. Time bismo bar pokazali ta oseamo. Ali, pokazali kome? Ko je preostao da tako neto primeti? Spidli i
verjaci, pomisli on. I roboti. Proguravi se kroz mnotvo zaposlenih, on doe do same ivice gata, do vode.
etiri baterijske svetiljke obasjavale su umiruu gromadu koja je nekada bila Glimung; u njihovoj svetlosti Do ga je
gledao, kao i svi ostali, utke. Nije bio sposoban da smisli nikakav komentar, niti se inilo da je ikakav komentar potreban.
Pogledaj ga, ree on sebi. A ja sam taj koji je ovo izazvao. Znai, Knjiga Kalendi je, posle svega, bila u pravu; time to sam
siao dole, uzrokovao sam njegovu smrt.
"Ti si to uradio", ree mu Harper Boldvin.
"Da", ree Do stoiki.
"Iz ikakvog razloga?" ukavo ree mnogonogi gastropod.
"Ni iz kakvog", ree Do. "Ako ne raunamo glupost kao razlog."
"Ja sam spreman da je uraunam", ree Harper Boldvin promuklo.
"U redu", ree Do. "Uini tako." Onda je Do gledao; gledao; gledao; Glimung bio blie; blie; blie. Na domak gata
propeo se ka nebu.
"Pazite!" vrisnula je Mali iza njega; rulja zaposlenika se zatalasa, poee beati kud koji, veina ka bezbednosti najblie
kupole.
Prekasno. Divovska telesina Glimunga sruila se na gat; drvo se raspalo u iverje i potonulo. Do die pogled, vide spolja
sagledanu unutranjost ogromnog tela. Ve sledeeg trena poe gledati napolje, iznutra, iz tog tela.
Glimung ih je obujmio, nali su se u njemu. Svi do jednog. Niko nije pobegao, ak ni robot Vilis koji je maloas stajao po
strani od zaposlenih. Uhvaeni, u klopci, sad su bili ukljueni u sastav toga to je bilo Glimung.
Do zau Glimungove rei, ne uima, nego neposredno u mozgu. Istovremeno je uo brbljanje svih ostalih, svih slubenika
Glimungovih; njihovi glasovi bili su neprestana buka, mrmljava, iza Glimungovog glasa, neto kao razgovor u pozadini. "U
pomo? Gde sam ja. Izvucite me odavde!" Sudarala su se ta njihova brbljanja, kao mravi kad su uznemireni i uplaeni. A
Glimungov glas se potmulom snagom razlegao kroz prostor; sve ih je nadjaavao, ali ne uguivao. "Pozvao sam vas ovde
danas", saopti Glimung, bombardujui Doov mozak, "zato to mi je potrebna vaa pomo, koju samo od vas mogu dobiti."
Mi smo deo njega, uvide Do. Deo! Pokua da gleda, ali njegove oi sad su uspevale da registruju samo jednu uskomeanu
sliku nalik na uzmuen gel: prozirni poluteni sloj koji je sakrivao, a ne otkrivao stvarnost oko njega. Nisam negde blizu ruba,
pomisli on; u sreditu sam. Zato ne vidim. Oni na rubovima mogu da vide, ali...
"Molim, sluajte me", prekide ga Glimung, razbacujui na sve strane njegove misli koje su leprale kao slepi mievi.
"Usredsredite se. Ako ne, biete apsorbovani i konano ete nestati, a time prestati biti od koristi i meni i ma kome drugom.
Potrebno mi je da ivite, kao zasebni entiteti kombinovani u mom jednom somatskom prisustvu."
"Hoemo li mi ikada izii napolje?" poe se dernjati Harper Boldvin. "Ili emo morati ostati ovde unutra zauvek?"
"Ja hou napolje!" gospoica Rajs povika u panici. "Oslobodite me!"
"Molim", ree ogromni vilin-konjic. "Ja bih da letim i pevam; a ovde sam zadran, pritisnut, zgnjeen i nateran da budem
ne-sam. Odobri moje bekstvo, Glimune!"
"Oslobodi nas!" moljakao je Nurb K'ol Daak. "Nije ti fora!"
"Unitava nas!"
"Mi emo, izgleda, biti rtvovani za tvoje naume!"
"Kako emo ti pomoi ako budemo uniteni?"

Glimung ree: "Niste uniteni. Obuhvaeni ste."

"To je unitenje", ree Do.
"Ne", zatutnja silovita re Glimungova. "Nije." Glimung se poe glomazno udaljavati od platforme i od razbacanih komada
drveta koje nije apsorbovao. Dole, pomisli Glimung, i ta misao se utisnu Dou u mozak - i u mozak svih ostalih oko njega.
Dole, na dno. Dolo je vreme; Heldskala mora biti podignuta.
Sad, pomisli Glimung. Ono to je potonulo pre nekoliko vekova, bie ispljunuto na povrinu, vraeno. Amalita i Borel,
pomisli on. Biete slobodni i na obali; bie sve kao ranije, svetovi bez kraja.
Dubina. Voda postade tupa. Neki oblici su strelovito proletali, ili puzili; mnogo oblika, ni dva slina. Snene pahuljice
mora, pomisli on. Zima jednog biljnog ivljenja koje puzi po, i ne puta se sa. Ma, pusti.
Pred njim je leala Heldskala. Njene blede kulice, gotski lukovi, boni 'letei' potpornji, staklo crvene nijanse napravljeno
uz upotrebu zlata - on ugleda sve to, kroz nekih dvanaestak oiju. Neoteena Heldskala, ako se ne raunaju intervencije koje
su izvrili njegovi inenjerci, u jednom drugom dobu, kad je planirao da die Heldskalu spolja. Sad u ja u tebe ui, pomisli
on; postau deo tebe, a onda u se dizati. Ti e sa mnom, pa emo umreti na obali. Ali e ti biti spasena.
Razaznao je zupaste razvaline Crne katedrale. Razvaljena, rasturena, pomisli on. Unitena si tu gde sam te ostavio; trula
gomila smea, neupotrebljiva, niemu ne slui i ne moe me vie spreavati, ni ovako slabog. Zahvaljujui svima vama,
pomisli on, ja opet mogu da dejstvujem. ujete me? Izgovorio je to razgovetno. "Javite se ako ujete."
"ujemo, ujemo."
"Da."
"Da." Glasovi su odgovarali, i to je potrajalo; brojao ih je, svi su bili na broju; svi ivi, svi su dejstvovali kao podoblici
njega. "U redu", ree on, i likovanje ga ispuni; on zaroni pravo na Heldskalu.
"Hoemo li mi preiveti ovo?" upita Do Fernrajt. Uplaen.
Hoete, pomisli Glimung. Ali neu ja. Podiui svoje perimetre, rairi se, poe svojim prednjim delom opsluivati najiru
moguu zonu. Sada si ti ja, pomisli on, a ja sam ti, Heldskala. Desilo se, uprkos Knjizi.
Drao je potonulu katedralu u sebi.
E, sad, pomisli on. Oslunu; bio se prestao kretati. Gospodine Boldvine, pomisli on, i gospoice Jojez, gospodine Daak,
gospoice Fleg, gospoice Rajs - ujete li me?
"Da." Odgovori su stizali, mrzovoljni, ali pravi; on oseti prisutnost tih osoba, njihovu uznemirenost, i kako se opiru i
odravaju pod njegovim vuenjem. Okupite se, ree im. Da bismo preiveli, moramo se podii, a za to je neophodno da vi
stupite u dejstvo. Ne postoji drugi nain. Nikad nije postojao.
"Kako da stupimo u dejstvo?" pitali su glasovi.
Kombinujte se sa mnom, ree Glimung. Pridodajte vae vetine, kapacitete, snage... sve pridodajte mom umu. Gospodine
Boldvine: Vi pomerate predmete na daljinu. Pomozite mi. Pomozite njima. Gospo Jojez: Vi se razumete u umetnost vaenja
predmeta zaraslih u korale. Radite to, sada: rastoite kvrge u koje nas je koral stegao. Gospodine Fernrajte, Vi morate spojiti
keramike povrine katedrale, da opet budu jedna celina... to Vam je glina, a Vi ste grnar. Gospodine Daak: Vi ste inenjer
hidraulike. Ne, odgovara Daak: ja sam grafoarheolog - procenjujem naene i spasene umetnike predmete. Ja ih mogu
identifikovati, katalogizovati, oceniti njihovu kulturnu vrednost. Da, pomisli Glimung; gospodin Lank je inenjer hidraulike,
zaboravio sam, slina imena, eto.
Prelazimo na na prvi pokuaj! ree im Glimung, ree onim svojim delovima koji su jo posedovali zasebne identitete.
Verovatno emo potonuti opet na poetni poloaj. Ali emo pokuavati ponovo. Dokle god smo ivi? upita Mali Jojez. Da,
pomisli on. Pokuavaemo dokle god smo ivi. Sve dok i poslednji od nas ne bude mrtav. Ali to nije poteno, pomisli Harper
Boldvin. Glimung pomisli, ponudili ste mi sve to ste imali; eznuli ste da mi pomognete dok sam leao i umirao. Sad
pomaete. Treba da vam je milo, da se radujete. On poduhvati neiseeni pod katedrale svojim mnogobrojnim somatskim
produecima. Ranije, pomisli on, dok su ovde dole bili Crni Glimung i Crna katedrala, nisam smeo rizikovati da diem
Heldskalu sopstvenom fizikom snagom. Sad smem.
Dizanje nije uspelo. Katedrala je ostala ukorenjena u korale. Ta masa, ta teina, zacementirana. On ostade zadihan, istroen
zbog napora pogreno uloenog. Svugde u sebi oseao je bolove, svi zasebni glasovi u njemu jaukali su panino i oajno. I
bolno.
Ona ne eli da poe, pomisli Do Fernrajt.
Je l' to tako? upita Glimung. Kako si to saznao?
Otkrio sam da je tako, pomisli Do. Kad sam siao ovamo. Proitao sam na onom upu, sea se?
Da, pomisli Glimung. Seam se. Oseti umornu prestraenost, neodoljivo podvrgavanje koje obuhvati svakoga i sve to sie
u ovu dubinu. ak i njega. Zar opet, pomisli on. Faust svaki put pretrpi neuspeh. Ali, pomisli on, ja nisam Faust. Jesi, jesi,
doe mnotvo glasova, oajna i silna galama poraza i odbijanja.
Hajdemo gore, ree Glimung. Idemo, poli smo. I oseti da mu se osnova katedrale opire. Moda si u pravu, pomisli on.
Znam da jesam, doe jedan glas. Ovo se deavalo ranije; deavae se i ubudue; deava se uvek. Ali ja mogu podii
Heldskalu, ree Glimung sebi i svima njima. Mi moemo, svi.

Upotrebljavajui njih, pretvarajui sve njih u svoje ruke, on poe podizati; potezati telo katedrale ka sebi, prisiljavati ga da
se die, iako nee. Osetivi opet njeno opiranje, ispuni se ogorenjem i smetenou. Nisam znao da je ovako, pomisli on.
Moda e me ovo znanje ubiti; moda je Knjiga mislila na to. Moda bi, pomisli on, trebalo da ostavim Heldskalu na dnu;
moda je bolje ovako kako jeste.
Nee da se podigne.
On se upre jo jednom. Nee, pa nee. Ja kaem da ne eli. Nee nikad. Ni za koga. Ni pod kakvim spletom okolnosti.
Hoe, ustae ona, ree Do Fernrajt, kad se oporavi od povreda, od ozleda koje ti je nanela Crna katedrala.
"ta?" upita on. Oslunu. I drugi glasovi pridruivali su se Dou. Kad bude jai. Saekaj do tada.
Moram se ojaati, uvide on. Mora da protekne vreme, ono autentino vreme nad kojim ja nemam kontrolu. Kako je mogue
da oni to znaju, kad ja to ne znam? Sluao je, ali nije uo nijedan glas; svi su utihnuli im se on prestao boriti. Neka tako bude,
odlui on. Isploviu na povrinu, sam, i jednog dana, u nekoj ne odve dalekoj budunosti, pokuau ponovo.
Jo jednom on odlui: apsorbovau vas. Sve vas. Jo jednom ete biti delovi mene, kao to ste i sada. U redu, zacijukae
glasovi. Ali nas pusti; dokai da nas moe pustiti. Hou, ree im on. I pusti sebe da isplovi na povrinu.
Kroz ladni noni vazduh on vide nejake, daleke zvezde.
Na divljoj obali, po kojoj su krakale none vodene ptice, on istovari te uporne glasie, izbljuva iz sebe sve njih, sve te koje
je bio ukljuio u sebe, a onda se baci jo jednom u vodu - u akvatini svet koji je sad bio bezbedan; tu on moe ostati veno i
nikad nemati susret ni sa jednom neprijateljskom silom. Hvala ti, Do Fernrajte, pomisli on, ali sad mu ne doe nikakav
odgovor; on je bio opet interno sam. Zato izgovori te rei naglas, i, izgovarajui ih, oseti da je usamljen. Neko vreme, do
maloas, bejae nastanjen. Ali... doi e to opet, ta toplina brbljanja unutra.
Pregleda svoje rane, zauze jedan udoban poluuronjeni poloaj i prepusti se ekanju.
Ceptei od zime, stopala utonulih u peskovito blatite, Do Fernrajt je sluao i uo Glimungov glas: "Hvala ti, Do
Fernrajte." Sluao je i dalje, ali nita vie nije uo.
Video je Glimunga, veliko stvorenje koje je lealo nekoliko stotina metara daleko od obale. Ubio bi on sve nas, pomisli
Do. I sebe, dabome. U pokuaju da podigne katedralu. Bogu hvala da je sluao.
"Ovo je bilo blizu, i preblizu", ree Do drugim stvorovima koji su bili oko njega, rasporeeni na mnogo raznih mesta, na
peskovitoj plai. Ree naroito Mali Jojezovoj, koja se uurila sasvim uz njega da bi se zagrejala. "Pre-bli-zu", dodade on,
napola samome sebi. Sklopi oi. Bitno je da nas je pustio, razmiljao je. Sad samo treba peaiti sve dok ne doemo do neke
kue ili puta. Osim ako pokua opet da nas uvue unutra.
Ali nije se inilo da je to verovatno. Bar ne uskoro.
"Je l' ostaje na Oraevoj planeti?" upita ga Mali. "Jasno ti je ta to znai: on e pokuati da ponovo apsorbuje sve nas koji
ostanemo."
Do ree: "Ostajem."
"Zato?"
"Hou da vidim da se dokae da Knjiga grei."
"Pa ve je dokazano da je pogreila."
"Mislim, konano", ree Do. "Jedan krajnji dokaz, jednom zauvek." Jer, kako sad stojimo, pomisli on, mogla bi Knjiga
ipak biti u pravu... mi, naime, ne znamo ta e se desiti sutra ili prekosutra. Jo i sad bih ja mogao ubiti Glimunga, uvide on.
Na neki posredan nain.
Ali znao je da se to nee dogoditi. Prekasno je. Kao i mnoge druge stvari, ni ta jedna ne se moe dozvati da se vrati.
Kalende su osuene na propast. Njihova mo nestala.
"Ali Knjiga zamalo da bude u pravu", ree on. Oigledno Kalende izraunavaju: igra postotaka. Na dugi rok ispadnu
uglavnom u pravu. Ali u nekim pojedinanim sluajevima - kao u ovom - pokae se da su pogreile. A to je znaajno; moralo
se dokazivati kroz Glimungovu bukvalnu, fiziku smrt, ili kroz bukvalno, fiziko podizanje Heldskale.
U poreenju sa ovim, drugi konani dogaaji, kao to je oburvavanje planete nazad u sunce iz koga je postala, nisu stvarno
vani. Suvie su udaljeni. U nekoj krajnjoj liniji, Kalende bi mogle biti u pravu: njihova proroanstva uklapaju se u opte
kosmike tenje, kao to su zakoni termodinamike i zavrna entropija. Dabome da e Glimung, ranije ili kasnije, umreti. Kao i
on, Do. Svi e oni umreti. Ali u sadanjici i ovdanjici, Heldskala eka da se Glimung oporavi. to e i doekati. Pa - onda
e katedrala izii iz vode, kao to je Glimung planirao.
"Bili smo poliencefalni entitet", ree Mali.
"Pardon?" upita Do.
"Kolektivni um. Iako podvrgnuti Glimungu. Ali jedno kratko vreme..." Mahnula je rukom. "Svi mi, sa najmanje stotinu
zvezdanih sistema; dejstvovali smo kao jedan organizam. Bilo je to, u nekim pogledima, ba uzbudljivo. Ne biti..."
"Sam", ree Do.
"Da; to me je navelo da uvidim koliko je svaki od nas, u normalnim prilikama, izdvojen, odseen. Razdvojen od svih
ostalih... a naroito od drugog ivota. To je okonano kad nas je Glimung apsorbovao. Nismo vie bili neuspene jedinke."

"Okonano", ree Do, "pa ponovo poelo. I evo opet traje."

Mali ree: "Ako ostane na Oraevoj planeti, ostau i ja."
"Zbog ega?"
"Dopada mi se grupni um, grupna volja. Kao to kau na tvojoj planeti, 'tamo je akcija'."
"Niko to nije rekao na Teri", ree on, "ve skoro stotinu godina."
"Nai udbenici bili su vrlo stari", primeti Mali skrueno.
Pojaanim glasom Do ree gomili zaposlenika razasutoj svuda oko njega: "U redu; krenimo peke prema hotelu 'Olimpija'.
Da se domognemo vrueg kupatila i veere."
"A onda, spavanjac", ree Mali.
On je obgrli jednom rukom. "Ili, ve", ree on, "ta god humanoidi normalno rade."

16.
Osam dvadesetestoasovnih dana kasnije, Glimung je pozvao celu grupu na novo okupljanje, pod hermetiki izolovanim
kupolama zagrejane i osvetljene platforme za pripremu za silaenje u more. Robot Vilis kontrolisao je spisak, dok su oni
pristizali; kad je i poslednji stigao, Vilis je obavestio Glimunga. Onda su, kolektivno, ekali.
Prvi je stigao Do Fernrajt. Udobno se smestio u jednu od krupnih fotelja i pripalio cigaretu od trave sa Oraeve planete.
Proteklih sedam dana bejahu jedna dobra sedmica; druio se mnogo sa Mali, i jo se sprijateljio sa Nurb K'ol Daakom,
dvoventilcem toplog srca.
"uj ovu, koja se pria na Denebu etiri", ree taj dvoventilac. "Jedan freb, koga emo zvati Aa, pokuava da proda glenka
za pedeset hiljada burfla."
"ta je freb?" upita Do.
"Jedna vrsta... " Dvoventilac se zatalasa od naprezanja. "Jedna vrsta idiota."
"A burfl ta je?"
"Monetarna jedinica, kao krambl ili rublja. Dakle, kae neko tom frebu: 'Zar ti zaista oekuje da dobije pedeset hiljada
burfla za tvog glenka?"
"ta je glenk?" upita Do.
Jo jednom se dvoventilsko bie zatalasa; ovog puta dobi i blistavu ruiastu boju, od silnog napora. "Kuni ljubimac,
bezvredni nii oblik ivota. Dakle, freb odgovara: 'Ja sam odredio cenu, i to je cena.' 'Ti si odredio cenu?' pita pitalac.
'Stvarno?' 'Nego ta', odgovara freb. 'Dobio sam ovog glenka trampom, trampio sam ga za dva pidnida od po dvadeset pet
hiljada burfla.'"
"ta je pidnid?"
Dvoventilac odustade; zaklopi, uz tresak, svoju koljkastu spoljanjost i povue se u privatnost i utanje.
Napeti smo, ree Do sebi. ak i Daak. Sve nas je uhvatila nervoza.
On ustade, tada; Mali Jojez je upravo ula u dvoranu. "Evo, sedi", doviknu joj Do, nametajui jednu fotelju za nju.
"Hvala ti", promrmlja Mali, sedajui. Izgledala je neto bleda; dok je palila cigaretu, ruke su joj drhtale. "Trebalo je ti da
mi pripali", ree ona Dou, tonom napola aljivim, a napola optuujuim. "Izgleda da sam stigla poslednja." Osvrtala se po
dvorani ispod kupole.
"Oblaila si se?" upita Do.
"Da." Klimnula je glavom. "Htela sam da izgledam kako treba, za ono to emo sad uraditi."
Do ree: "Kako se treba obui za poliencefalnu fuziju?"
"Ovako." Ustala je da on bolje vidi njeno zeleno odelo, dvodelni set. "uvala sam ja ovo. Za posebnu priliku. Ovo je
posebna prilika." Opet je sela; prekrstila je noge, dugake i vitke, i ustro prionula na puenje. Videlo se da je duboko
uplovila u razmiljanja; njegovog prisustva kao da je bila jedva svesna.
Glimung ue u dvoranu.
Ovaj njegov oblik bio je, za njih, nov; Do je osmotrio vrstu, dobro utegnutu vreu i pitao se zato se Glimung opredelio
da oponaa ba taj oblik ivota. Na kom zvezdanom sistemu starosedeoci izgledaju ovako? - pitao se.
"Dragi moji prijatelji", razlegao se duboki, silni glas Glimungov. Isti kao u ranijim prilikama. "Kao prvo, elim da znate da
sam se fiziki sasvim oporavio, mada ostaje psiholoka trauma zbog koje imam lapsuse u memoriji. Drugo, testirao sam sve
vas, bez vaeg znanja, metodima koji vam nisu doneli ni najmanju nelagodnost, i prikupio informacije koje mi kau da ste i vi,
fizioloki, u vrhunskoj formi. Gospodine Fernrajte, elim da se posebno zahvalim Vama to ste prekinuli moje preuranjene
napore da podignem katedralu."
Do klimnu glavom.
Predmet u obliku vree neko vreme je utao. Zatim ponovo otvori usta, nalik na prorez, i nastavi: "Neto ste se uutali."
Ustajui na noge, Do se suoi sa Glimungom. "Kakvi su nai izgledi da preivimo ovo?"
"Dobri", ree Glimung.
"Ali ne odlini", ree Do.
Glimung ree: "Nainiu jednu pogodbu sa vama. Ako budem osetio da moja snaga jenjava i da neu preiveti, vratiu se
na povrinu i ispustiu sve vas."
"A onda, ta?" upita Mali Jojez.
"A onda u zaroniti opet i pokuati ponovo. Pokuavau sve dok ne uspem." Tri sumorna oka naglo se otvorie u sredini
vreastog bia. "To ste pitali?"
"Jesmo", ree crvenkasti elatin pridran metalnim reetkama odasvud.
"Zaista vas nita drugo ne zanima?" upita ih Glimung. "Samo vaa lina bezbednost?"
Do ree: "Tako je." udno se osetio dok je to izgovarao. Tim reima izbegao je atmosferu odanosti zadatku, koju je
Glimung sa sobom doneo; sad vie nije bio vaan zajedniki napor, nego samo pojedinani ivoti. Pa ipak, on mora uraditi i
posao. Takav je konsenzus ovih zaposlenika. tavie, i njegovo lino oseanje je takvo.

"Nita vam se nee desiti", ree Glimung.

"Pod pretpostavkom", ree Do, "da ti bude tada sposoban da nas dostavi na povrinu, na vreme. I to na kopno."
Glimung ga je nekoliko trenutaka gledao pomou tri oka, sva tri blizu sredine vreastog tela. "Izveo sam to ve jednom",
ree.
Pogledavi na runi asovnik, Do ree: "Da ponemo mi."
"Da li ti to meri vreme Vaseljeni", upita Glimung, "da bi proverio da li ona kasni? Daje li ti irinu i meru zvezdama?"
"Ja merim vreme tebi", ree Do iskreno. "Mi smo ovde sproveli anketu, i miljenje je nae da treba da ti damo dva sata."
"Dva sata?" Tri oka su, rairena od neverice, zurila u njega. "Za podizanje Heldskale?"
"Tako je", ree Harper Boldvin.
Glimung je due razmiljao. "Znate ta, vi", ree im najzad, "ja bih mogao i silom da izvrim poliencefalnu fuziju svih vas,
u bilo koje vreme. I posle bih mogao da odluim da vas ne pustim."
"Nee doi do toga", javi se tankim glasiem jedan mnogonogi gastropod. "Zato to mi ak i fuzionisani moemo odbiti da
pomognemo. A ako ti mi ne pruimo tu pomo, nema eme da uradi posao."
Vreasti entitet poe se raskrupnjavati od pompeznog besa; luciferski prizor: uvreenost stvora od osamdeset hiljada tona
sadranog u tako nejakoj posudi. Onda, postupno, Glimung splasnu; malo po malo, do srazmerne smirenosti.
"Sad je etiri i trideset po podne", ree Do Glimungu. "Ima do est i trideset da digne Heldskalu i istovari nas na suvo
tle."
Ispruivi jednu pseudopodiju, vreasto bie izvue iz depa-vree na stomaku primerak Knjige Kalendi; otvori ga i poe
pomno prouavati tekst. Onda, duboko zamiljeno, sklopi knjigu i vrati je u trbuni dep.
"ta kae?" upita ena srednjih godina i otrog lica.
Glimung ree: "Kae da ja to ne mogu."
"Dva sata", ree Do. "Sad ve i manje od dva sata."
"Ma, ne treba meni dva sata", ree Glimung, uspravljajui se dostojanstveno. "Ako ne uradim posao za jedan sat, odustau i
isporuiu vas ovamo, nazad." Okrete se i krutim koracima pseudopodija izie iz dvorane, u pravcu svee opravljenog gata.
"Gde eli da budemo?" upita Do, koraajui za njim iz toplote u studen poznog popodneva.
"Kod vode", ree Glimung. Zvuao je kao da je ljut, ali, u isti mah, i ispunjen prezirom; uslovi koje su mu postavili njegovi
zaposlenici kao da su mu samo pojaali odlunost.
Do ree: "Dobru sreu ti elim."
Mnotvo ostalih je doletelo, dopuzalo ili doetalo na otvoreni prostor platforme, ka gatu; kao to je Glimung i zahtevao,
poee se okupljati blizu vode. Glimung ih je osmotrio jo jednom, poslednji put, onda siao niz drvene lestvice u vodu.
Odmah je iezao ispod povrine; samo mehurii i krugovi na vodi pokazivali su gde je potonuo. Moda zauvek, pomisli Do.
On - i mi - moda nikad neemo izroniti.
Priavi sasvim blizu Dou, Mali ree: "Ja se plaim."
"Nee jo dugo trajati", ree debela ena sa umrenom kosom kao u lutke-devojice.
"Koja je tvoja specijalnost?" upita je Do.
"Seenje stena na ravne ploe."
Posle toga, ekali su utke.
Fuzija ga je tresnula kao ogromni ok. On uskoro vide da je tako delovala i na ostale: talas njihovog uplaenog brbljanja
prelio se, kao jedan kompozitni glas, preko njega - a za tim talasom, nadmono prisustvo Glimunga, Glimungovih misli i elja.
I, Do uvide, Glimungovih strahova. Ispod ljutnje i gledanja sa visine, lealo je jezgro velike zabrinutosti, koje pre fuzije nije
bilo primetno. Sad su svi to znali... a Glimung je znao da oni znaju; njegove misli su se menjale, zato to je sad spretno
pokuavao da izbegne njihovo posmatranje.
"Glimung nam se uplaio", proglasi ena sa izgledom matrone.
"Da, silno se uplaio", ree tankim glasom stidljivi, sitni drugar.
"Vie nego mi", ree kvaziarahnid.
"Vie nego neki od nas", uzvrati ogromni vilin-konjic.
"Gde smo?" pitao je krupni ovek crvenog lica. "Ja sam ve rastrojen." U njegovom glasu preovlaivala je panika.
Do ree: "Mali?"
"Da." inilo se da je ona negde blizu njega, dovoljno blizu da je dodirne. Ali on sad nije imao nikakve udove koji bi mu
posluili kao ruke; kao crv u leu, bio je, kao i ranije, vrsto ugraen u magnasomu zvanu Glimung. Ni za koga od njih vie nije
postojala mogunost nekakvog zasebnog pokretanja. Sad su svoje posebno postojanje imali jo samo kao mentalni entiteti...
oseaj udan, Dou i nelagodan.
Pa ipak - biti, jo jednom, tako uvean. Pomnoen iniocem prisustva svih ostalih i, nadasve, Glimunga. Bespomoan, ali
zato deo jednog nadnormalnog organizma iji su potencijali neizraunljivo ogromni. I Glimung je ovom fuzijom bio korenito
proiren; Do je paljivo oslukivao Glimungovu modanu aktivnost i divio se njenoj novoj izotrenosti... izotrenosti i snazi.

Padali su u dubinu okeana.

"Gde smo?" upita Harper Boldvin nervozno. "Ne mogu lepo da gledam; suvie sam duboko unutra. Vidi li ti neto,
Fernrajte?"
Do je video, kroz oi Glimunga, oblije Heldskale, koje je pred njim raslo. Glimung se ustremio ka njoj, ne gubei vreme;
oigledno je ozbiljno shvatio dvosatni rok. Ispruio se ka Heldskali i pokuao da je zagrli; istroio, u jednom jedinom deliu
sekunde, celokupni svoj raspoloivi fond energije, nadajui se da e stegnuti katedralu u neraskidivi stisak.
Iznenada se Glimung zaustavi. Neto se uzdizalo iz Heldskale, postavljalo uspravno pred njega, neka mutna prilika.
Glimungove misli, koje su se rastrale kao mievi, pojurie kao slapovi vode preko njega, natapajui ga. Iz tih misli razabrao
je zato se Glimung zaustavio, ko je taj mutni oblik pred njim.
Maglenac, stvorenje magle. Iz drevnih vremena. Jo ivo. Sada se ispreilo izmeu Glimunga i Heldskale.
Fiziki i bukvalno im zapreilo put.
"Kvestobare", ree Glimung. "Pa ti nisi mrtav."
Maglenac odgovori: "I, kao i sve drugo na ovoj planeti to je mrtvo, ja ivim ovde, sad. U Mare Nostrumu. Nita na ovoj
planeti ne umire sasvim." Bie magle podie ruku, uperi je pravo u Glimunga. "Ako digne Heldskalu iz dubina mora na suvo
tlo, vratie u ivot i kult Amalite, pa time, posredno, i oboavanje Borel. Jesi li spreman na to?"
"Jesam", ree Glimung.
"Time i nas? Biemo onakvi kakvi smo onda bili."
"Da", ree Glimung.
"Vie nee biti preovlaujua iva vrsta na ovoj planeti."
"Tako je", ree Glimung. "Znam to." Kroz njega su brze misli putovale, ali misli napetosti, ne straha.
"Pa ipak eli da digne ovu crkvu? Znajui to?"
"Ona mora biti postavljena na suvo, na kopno", ree Glimung. "Mora biti vraena gde joj je mesto, a ne ostati ovde, u svetu
raspadanja."
Maglenac zakorai u stranu. "Neu te zaustavljati", ree.
Radost ispuni Glimunga; on jurnu napred da zgrabi Heldskalu, a sa njim jurnue i oni, svi. Svi se, zajedno sa Glimungom,
ispruie napred. Jo dok su to inili, Glimung se poe menjati. Devolucija mu se dogodila, pohitao je nazad kroz vreme,
postajui ono to je nekad, jo u davno neko doba, prestao biti. Moan, divalj i mudar. Onda podie katedralu i jo jednom se
izmeni.
Glimung se preobrazio u ogromno bie enskog pola.
Devolucija se proirila i na crkvu, koja se poe takoe menjati. U naruju Glimunge pretvorila se u fetus omotan
ovojnicama, u maleno, usnulo stvorenje-dete, uvijeno u vlaknastu auru. Bez napora ga podie Glimung na povrinu; svi
zajedno povikae presreno kad se, u jednom svetlucavom trenu, katedrala probi u hladni sunani sjaj poznog popodneva.
Otkud ova promena? - pitao se Do.
Glimunga mu odgovori. Promena je otud, uzvrati Glimunga Dou svojom milju, to smo mi u jedno doba bili biseksualni.
Ovaj deo mene bio je suzbijen tokom svih ovih godina. Sve dok ga opet nisam dobila, nisam mogla ni uiniti ovu katedralu
svojim detetom. A ona mora to biti.
Pod teinom tog deteta, zemljite se ugibalo, tonulo; ali to nije uznemiravalo Glimungu, koja poe malo po malo putati
katedralu, nerado, u postojanje opet zasebno od nje. Ja sam ona, mislila je, a ona je deo mene.
Prolomi se tresak groma, poe kia. Tiho, ali teko, kia je natapala sve; voda je poela da kulja iz katedrale i krivuda
mukotrpnim putem natrag u Mare Nostrum. Tek sada je, postepeno, katedrala poprimala opet svoj uobiajeni oblik. Umesto
bia-deteta, beton, granit i bazalt, 'letei' potporni stubovi ugraeni u spoljnu stranu zgrade, iljati gotski svodovi uzvinuti ka
nebu. Jo jednom vitrai od stakla crvenog, pravljenog sa zlatom, zaiskrie u nepostojanom, kroz kiu i oblake, prodiranju
sunca.
Uraeno je, pomisli Glimunga. Sad se mogu odmoriti. Veliki ribar noi ulovio je pobedu. Sve je opet dovedeno u red.
Idemo, ree Do. To, ipak, uvek, ostaje.
"Tako je!" uzdigoe se povici mnogih drugih. "Putaj nas!"
Glimunga je oklevala; Do je oseao plime i oseke njenih sukobljenih misli. Ne, pomislila je. Ja zahvaljujui vama imam
veliki autoritet; ako vas pustim, potonuu opet, skupiu se u malenkost.
Mora, pomisli Do. Takav je na dogovor.
Istina je, pomisli Glimunga. Ali vi biste toliko mnogo dobili kao delovi mene. Mi moemo dejstvovati hiljadu leta, i niko
od nas nee biti sam.
"Da glasamo", ree Mali Jojez.
Tako je, pomisli Glimung. Glasajte, vi, pa vidite ko eli da ostane u meni, a ko se opredeljuje da se izdvoji u pojedinano
bie.
Ja ostajem, pomisli Nurb K'ol Daak.

I ja u, pomisli kvazipauk.
Glasanje se nastavilo; Do ih je sluiao. Neki su se opredeljivali da ostanu, neki da se otrgnu i budu slobodni. Ja elim da
budem osloboen, ree on, kad doe red na njega da glasa. Na ovo se Glimung strese od nezadovoljstva. Do Fernrajte,
pomisli Glimung. Ti si najbolji od svih njih; zar nee ostati?
Neu, pomisli Do.
Hodao je obalom senki du koje su se uzdizali veliki, tamni oblici, iz guste, trajne movare negde u divljinama Oraeve
planete. Koliko sam ve dugo ovde? Nije to znao. Pre izvesnog vremena, bio je u Glimungu, sad gazi bolno i mukotrpno po
otrom pesku koji mu se useca u stopala.
Jesam li sam? - pitao se. Zastade i zagleda se mirkavo u polumrak, nastojei da razazna koji je to drugi oblik ivota blizu
njega.
Mnogonogi gastropod krivudavim uvijanjem poe ka njemu. "Poao sam sa tobom", ree on Dou.
"Je l' jo neko?" upita Do.
Gastropod ree: "Kad se na kraju odluivalo, samo nas dvojica. Ti i ja. Svi ostali su ostali. Ja to smatram neverovatnim, ali
tako je - ostali."
"I Mali Jojez?"
"I ona", ree gastropod.
Dakle, tako. On oseti teinu vekova na sebi; trud oko podizanja katedrale, a sad i gubitak Mali, bilo je to premnogo. "Zna
li gde smo?" upita on gastropoda. "Ja ne mogu jo dugo da peaim."
"Ni ja", ree gastropod. "Ali severno od nas je neka svetlost; odredio sam joj paralaksu i mogu zakljuiti da se mi sada
nono prevozimo u tom pravcu. Jo jedan sat ovako, i trebalo bi da stignemo, ako sam izraunao nau brzinu tano."
"Ja ne vidim svetlost", ree Do.
"Moj vid je nadmoan u odnosu na tvoj. Videe i ti, kroz dvadeset minuta. Vrlo je nejaka, maltene se gasi povremeno.
Verovatno kolonija spidla."
"Spidli", ree Do. "Hoemo li proiveti ostatak naih ivota sa spidlovima? Je l' tako treba da skonamo, posle rastanka
sa Glimungom i ostalima?"
Gastropod ree: "Od njih moemo hover-taksijem do hotela 'Olimpija' gde emo pronai nae stvari. A onda svako na
svoju planetu. Dobar smo posao obavili; uradili smo ono radi ega smo doli ovamo. Trebalo bi da se radujemo."
"Da", ree Do natmureno. "Trebalo bi da se radujemo."
"Veliki je to uspeh bio", ponovio je gastropod. "Moe videti da legende koje tvrde da Faust mora pretrpeti neuspeh nisu
tane u sameravanju sa stvarnou; i ne samo to, nego, tavie..."
"Aj mi da priamo o tome", ree Do, "kad se doepamo hotela 'Olimpija'." Nastavi da peai. Posle jednog trenutka
oklevanja, stvorenje sa mnogo nogu poe za njim.
"Da li je mnogo loe na tvojoj planeti?" upita gastropod. "Na, kako je vi zovete, Zemlji?"
"Na Zemlji je kao na nebu", ree Do.
"Znai, mnogo loe?"
"Da", ree Do.
Gastropod ree: "Zato ne poe sa mnom, na moj svet? Mogu ti nabaviti ta da radi... ti si iscelitelj upova, zar ne?"
"Jesam."
"Imamo mi izobilje keramike, na Betelgezu Dva", ree gastropod. "Tvoje usluge bile bi veoma traene."
"Mali", ree on, napola sebi.
Gastropod pronicljivo ree: "Razumem. Ali ona nee doi; ostaje u Glimungu. Plai se, kao i ostali, da se vrati u neuspeh."
"Mislim da u otputovati na njenu planetu", ree Do. "Sudei po onome to je ona o njoj govorila..." Zautao je, ali
nastavio da gaca napred. "U svakom sluaju", ree on uskoro, "tamo e sigurno biti bolje nego na Zemlji." Uz to, pomisli on,
biu meu humanoidima. Moda u sresti tamo neku kao to je Mali Jojez. Postojae bar neki izgledi.
Nastavili su peaenje u tiini. Prema dalekoj koloniji spidlova koja je, sa svakim umornim i nesigurnim korakom njihovim,
postajala sve blia.
"Zna ta ja mislim da je tvoj problem?" upita gastropod. "Ja mislim da ti nov up napravi, ne treba samo stare da krpi."
"Ali", ree Do, "moj otac je bio iscelitelj keramike, pre mene."
"Osmotri uspenost Glimungovih ambicija. Oponaaj njega, koji, borei se za svoj Projekat, uniti Knjigu Kalendi i tako
razbi tiransku vladavinu sudbine same. Kreativan budi. Delaj protiv sudbine. Pokuaj."
Do ree: "'Pokuaj', a?" Nikad jo nije pomislio na ovo: grnarski proizvod koji bi bio njegova tvorevina. Tehniki, znao
je kako; znao je tano kako treba napraviti keramiki predmet.
"U radionici koju je Glimung spremio za tebe", ree gastropod. "Ima svu opremu i sve materijale. Sa tvojim znanjem i
sposobnou, trebalo bi da bude dobar up."
"Vai", graknu Do promuklo. "Vai, pokuau."

U novoj-novcatoj, blistavoj radionici je stajao, a svetiljke su odozgo sipale poplavu svetlosti na njega. Prouavao je glavni
radni sto, tri kompleta mehanikih ruku za ispomo, lupe koje su se automatski fokusirale, deset zasebnih termikih igala i - sve
glazure: svaku boju, preliv i finesu. Prostor sa nultom silom tee: osmotrio ga je dobro. Pe. Posude sa mokrom glinom. I
grnarski toak sa elektromotorom.
U njemu poe naviranje nade. Ima sve to je potrebno. Toak, glinu, glazure, pe.
Otvori jednu posudu i izvadi veliku grudvu sive gline, ponese je ka grnarskom toku, srui je jednim zamahom u samo
sredite, ukljui motor, i toak se zavrte. Iz prvog pokuaja pa pravo u centar, ree on sebi, zadovoljan. Koristei snane
paleve, poe da dubi rupu u sredini grudve, a istovremeno prstima, spolja, da izvlai grudvu u neto visoko. Neto maltene
simetrino. Grudva se protezala u visinu, jo vie, a njegovi palevi tonuli su sve dublje, oblikovali prazan prostor unutar
upa.
Najzad je bilo gotovo.
Osuio je glinu u infracrvenoj pripremnoj pei, a onda dohvatio jednu glazuru, jednostavnu, i ukrasio up. Jo jednu boju?
Odabra drugu glazuru. To je bilo dovoljno. Vreme za pe.
Stavio je up u pe koja je bila ve ugrejana, zabravio vrata i seo na radnu klupu, da eka. Ima on dovoljno vremena. Ceo
ivot, ako bude potrebno.
Sat kasnije, tajmer na pei oglasio se jednim 'Pinnng!' Pe se, dakle, sama iskljuila; up je bio gotov.
Azbestnom rukavicom on drhtavo posegnu u jo vrelu pe i izvadi up, visok, sada plav i beo. Njegov prvi. Ponese ga na
sto, pod direktnu svetlost, stavi ga tamo i dobro ga pogleda. Profesionalno oceni umetniku vrednost. Vrednost ovoga to je
napravio i, kroz nju, vrednost onoga to e u budunosti praviti, njegove potonje keramike koja se kao budunost prostire pred
njim. Keramike koja je, u izvesnom smislu, opravdanje za njegovu odluku da napusti Glimunga i sve ostale. Ponajpre Mali
Jojez. Koju je voleo.
up je bio grozno lo.