PROJEKAT PAMETNA KUA PRIMENOM SOFTVERSKOG PAKETA

LabVIEW
SMART HOUSE PROJECT USING SOFTWARE LabVIEW
Stefan Radivojevi, Duan Perii, Davorin Mikluc
Vojna Akademija
Sadraj U ovom radu predstavljeno je jedno od reenja
problema utede energije projektom pametna kua.
Informacije dobijene pomou odgovarajuih senzora
(Detektora pokreta,svetla i toplote) se prenose pomou
odgovarajue kartice na raunar, gde je sam program
koji obradjuje date informacije i postupa po zadatim
parametrima. Korien je grafiki programski jezik za
pravljenje
instrumentacionog
sistema
primenom
programskog paketa LabVIEW i NI USB-6008 DAQ
Device kartice.

2. OPTA STRUKTURA SISTEMA

Abstract - In this paper we presented a solution to the

problem of energy saving project smart house.
Information obtained by using appropriate sensors
(motion, light and heat detector) is transmitted using the
appropriate card to the computer, where is a program
that handles provide information and act according to
given parameters. We used a graphical programming
language for creating instrumentation system using
LabVIEW and NI USB-6008 DAQ Device card.
Slika 1 Blok ema sistema
1. UVOD
Svesni smo da ivimo u doba informatike ere i da je
automatizacija umnogome olakava ivot i poboljava
efikasnost sistema. Svedoci smo da se problem prirodnih
izvora energije sve vie poveava i da tenja ka utedi
energije sve vie raste. pametna kua je objekat koji se
dinamiki prilagoava promenama klime i korienja (tj.
potrebama i zahtevima vlasnika ili korisnika kue), a da
se prilikom realizacije ovih dinamikih promena energija
dovodi samo gde, kada i koliko je potrebno. Aktivno
delovanje pametne kue moe se uvideti na sledeim
primerima: Prilikom vruih letnjih dana sunce je obasjalo
vae prozore dok ste vi na poslu, svetlosni senzor
detektuje i inicira sputanje roletni. Stan ostaje prijatan
kada vi doete sa posla. Zaboravili ste da zatvorite prozor
dok je grejalica ostala ukljuena, program e sam
iskljuiti utinicu grejalice i spreiti bespotrebno troenje
energije. Ovi primeri su samo mali delovi primene
pametne kue. Zahvaljujui grafikom interfejsu mogue
je bez problema promeniti parametre ili dodati odredjene
senzore. Sam programski paket LabVIEW (Laboratory
Virtual Instrumentation Engineering Workbench) nastao
je 1986. godine od strane amerike kompanije National
Instruments, sa ciljem da se obezbedi programski alat koji
bi omoguio inenjerima da razviju svoje specifine
aplikacije bez veeg poznavanja programiranja. Koristi G
programski jezik, ili kako ga jo nazivaju G (grafiki)
programski jezik za inenjere.

Akvizicioni sistem predstavlja kolekciju softvera i

hardvera koji nas povezuju sa fizikim svetom i
omoguuju da dobijemo informacije o razliitim fizikim
prcesima u obliku koji je pogdan za njihovu dalju analizu.
Osnovni element ovakvog sistema je hardver za
akviziciju koji omoguuje konverziju analognih signala u
digitalne i obrnuto. Hardver moe biti interni u sklopu
samog raunara (primer: zvuna kartica na PC-u) ili
eksterni (akviziciona kartica). U o p t em s lu aju s as t o ji
s e iz v ie p o d s is t ema za izv ren je specijalizovanih
zadataka, kao to su:

analogni ulaz,

analogni izlaz,

digitalni ulaz/izlaz,

broja/tajmer.
Analogni ulaz konvertuje analogni u lazn i s ig n al
d o b ijen o d s en zo ra u digitalni kod, koji moe biti
korien na raunaru. To su obino viekanalni u re aji
ko ji d aju 12 d o 16 b it a rezolucije po signalu.
Analogni izlaz konvertuje digitalni signal sa 12 bita
rezo lu cije u an alo g n i s ig n al. Ob in o ima dva kanala
ali moe biti i viekanalni. Digitalni ulaz/izlaz slui za
prenos digitalnih signala ka i od hardvera. Broja/tajmer
slui za brojanje impulsa, merenje frekvencije i perioda
digitalnog signala, kao i za generisanje povorke
impulsa.[1]
Senzori pretvaraju fizike veliine u analogne ili
digitalne signale. Kod digitalnih senzora vana je

kompatibilnost sa ostatkom sistema za akviziciju,

posebno po nivoima koje daju. Analogni senzori daju na
svom izlazu kontinualne signale srazmerne fizikim
veliinama kao to su temperatura, pritisak, pozicija,
brzina, ubrzanje i dr. Uobiajeni analogni senzori su
tahogeneratori
(merenje
brzine),
akcelerometri
(merenje
ubrzanja), mikrofoni, merai pritiska, RTD
(mera temperature), merai napetosti (sile) i dr.
Izlaz senzora moe biti analogni ili digitalni naponski ili
strujni signal u odredjenom opsegu. Strujni signal se
koristi u okruenjima sa velikim umom, jer je manje
podloan njegovom delovanju.

Na slici 4 prikazan je blok dijagram ove kartice. [2]

Raunar
slui za memorisanje i procesiranje
snimljenih signala kao i za generisanje odgovarajuih
upravljakih akcija prema zadatom algoritmu. Brzina
procesora treba da omogui realizaciju navedenih
zadataka u realnom vremenu.[1] Raunar takodje mora
posedovati odgovarajui s oftver koji
omoguava
razmenu informacija izmeu raunara i hardvera.

3. HARDVER ZA KONVERZIJ U PODATAKA

Hardverski deo sistema ini akviziciona kartica NI USB6008

Slika 3 Blok ema NI USB-6008

Mnogi senzori i pretvarai generiu signale koji se
prethodno moraju pogodno obraditi kako bi merenje
takvih signala pomou akviziciionog sistema bilo
precizno. Neki od oblika prethodne obrade su:
pojaanje/slabljenje, filtracija, elektrina izolacija i s l.
Osim toga, za ispravan i precizan rad mnogi senzori
zahtevaju pobudu iz posebnih strujnih ili naponskih
izvora, mosni spoj, linearizaciju, veliko pojaanje i dr. [2]
4. FRONT PANEL

Slika 2 NI USB-6008
Akviziciona kartica NI USB-6008 je 16-to bitna sa
maksimalnom brzinom semplovanja 10 kS/s. Neke od
osnovnih karakteristika su [2]:
-

8 analognih ulaza

opseg ulaznih napona +/- 10 V,

2 analogna izlaza, 12 digitalnih ulaza/izlaza,

32 bitni counter/timer modul i dr.

Front panel ili prednja ploa predstavlja upravljaki deo

aplikacije i jedina stvar kojoj korisnik ima pristup, to je
veoma bitno jer je razdvojen upravljaki deo od pozadine
aplikacije i programskog koda, pa e korisniku obezbediti
jednostavan nain upravljanja aplikacijom bez poznavanja
programiranja i programskog koda, a imae i jasan
pregled stanja sistema preko indikatora.
Na slici 1 prikazan je front panel aplikacije na kojoj su
postavljene dve kontrole, od kojih je jedna za
zaustavljanje aplikacije a druga temperaturni kontroler u
koju korisnik upisuje eljenu temperaturu. Temperatura
e da bude jedna od osnovnih informacija na osnovu koje
e aplikacija da kontrolie ostalim elementima sistema, o
emu e biti rei u narednom poglavlju.

Prilikom pokretanja aplikacije vri se itanje relevantnih

veliina sa spoljnih senzora, to je prikazano na slici 6.
itanje napona vri se sa temperaturnog i foto senzora.

Slika 4 front panel

Slika 6 Oitavanje napona sa foto senzora

Od indikatora na front panelu su postavljene kontrole:

Thermometer,
koji grafiki prikazuje trenutnu
temperaturu u vidu termometra. Ispod navedenog
indikatora nalazi se numeriki indikator koja prikazuje
brojnu vrednost trenutne temperature.

Nakon odreivanja ovih podataka oni se prosleuju dalje

na proraun. Proraun temperature vri sektor
Temperaturni interpreter, a njegova struktura prikazana
je na slici 7. Nakon dobijanja izlaznog parametra iz ovog
sektora vrednost temperature se prikazuje na indikatoru
povezanim na front panelu.

Na levoj strani aplikacije nalaze se tri Round LED

indikatora, koji prikazuju u kom reimu rada radi klima
ureaj zaduen za dostizanje eljene temperature, ito
(odozgo na dole) prvi Round LED indikator pokazuje
da li je klima ureaj ukljuen u reimu grejanja (u sluaju
da jeste zasvetlie zelenom bojom), drugi e svetliti u
sluaju da je klima ureaj iskljuen, a trei ukoliko se on
nalazi u reimu hlaenja.
Prilikom rasporeda Round LED indikatora vodilo se
rauna o tome da se oni rasporede simbolino tako to e
gornji indikator oznaavati porast temperature, a donji
pad.

Slika 7 Proraun temperature na osnovu ulaznog napona

sa temperaturnog senzora
Odreivanje doba dana vri u sektoru Kontroler roletni i
limiter temperature koji je prikazan slikom 8, iji je
ulazni parametar napon sa foto senzora.

5. BLOCK DIAGRAM
Prilikom programerskog reavanja problema Pametna
kua, problem je razloen na vie logikih celina, koje su
nazvane sektorima, a na osnovu kojih je napisan i
programski kod za aplikaciju[3]. U nastavku e biti
prikazani neki od tih sektora.
Na slici 5 prikazan je blok dijagram aplikacije, iju
strukturu u osnovi ine subVI-evi koji poboljavaju
preglednost koda. To je najvei stepen apstrakcije koji je
koriten i za modelovanje aplikacije bez dodatnog alata
namenjenog samo za tu svrhu.

Slika 8 Proraun kontrolnih parametara na osnovu

napona dobijenog sa foto senzora
Nakon to se izrauna vrednost trenutne temperature i
doba dana, te vrednosti idu u sektor Kontroler eljene
temperature koji na osnovu odgovarajuih parametara
generie upravljake signale koji upravljaju klima
ureajima. Struktura sektora prikazana na slici 9.
Slika 5 Blok dijagram aplikacije

Slika 8 Upravljanje spoljnim fizikim

Slika 9 Kontrolor temperature i roletni

Upravljaki signali iz sektora Kontroler eljene
temperature alju se u sektor Upravlja klima
ureajima koji na osnovu parametara, logikim kolima,
odreuje koji od upravljakih signala e biti odgovarajui
(slika 10).

ureajima

6. ZAKLJUAK
U radu je predstavljena primer primene programskog
paketa LabVIEW . Obzirom da programski jezik G
(grafiki) , koji koristi, smanjuje vreme koje se kod
drugih programskih jezika gubi na pisanje programskog
koda, ujedno samom programeru prua mogunost da se
posveti reavanju problema sa minimumom programskog
koda imajui pri tom na raspolaganju grafiki
predstavljenja realna elektronska kola.

Slika 10 Upravlja klima ureajima

Izlaz iz sektora Upravlja klima ureajima preuzima

sektor Kontroler temperature i roletni kao ulazne
informacije, koji, pored tih signala dobija i informacije o
gornjem i donjem limitu temperature i vri kontrolu
spoljnjim fizikim ureajima (slika 8). Temperaturni
limiteri (gornji i donji) funkcioniu na taj nain to se
proraunavaju na osnovu doba dana, a koriste se pri
odluci aplikacije u koji od stanja treba da ukljui klima
ureaje, tako da temperatura u prostorijama treba da bude
u
intervalu
(zeljena_temperatura-donji_limit,
zeljena_temperatura+gornji_limit). Upravljaki signali za
kontrolu roletni dobijaju se iz sektora Kontroler roletni i
limiter temperature.

Projekat Pametna kua primenom programskog paketa

LabVIEW je odlino reenje kako za manje tako i za vee
prostore, obezbeujui utedu energije koritene za
regulaciju temperature prostorija.

LITERATURA
[1]
Momir Stankovi, Stojadin Manojlovi, Davorin
Mikluc Akvizicioni sistem za analizu elektrinih
servosistema YU-INFO 2013.
[2]
NI
USB-6008
Instruments, USA, 2009.

Users

Manual,

National

[3]
AbadiAllah A. Al-Tahrawi, Hossam R. El.
Hennawi, Khaled H. Dawoud Smart house aplication'',
project 2011.