Xegan Marija

GRQKO PERSIJSKI RATOVI

1.

PERSIJA

VI

VEKU

1.1. Kir II Veliki

1.1.1. Izvori
Herodot iz Halikarnasa koji je iveo u V vek p. n. e. On je I i II kigu
svoje Istorije posvetio istoriji Persije i Medije.
Ksenofont iz Atine koji je iveo od oko 430. do 355. godine p. n. e.
Bio je Sokratov uqenik. 401 399. godine uqestvovao je, s ostalim grqkim
najamnicima, u pohodu Kira Mlaeg protiv egovog brata, persijskog cara,
Artakserksa II. Autor je dela Kirovo vaspitae, gde je pokuxao da osnivaqa
Persijske drave Kira I Velikog prikae kao idealnog vladara qije su
naslee iskvarili egovi naslednici. Ovo delo je istorijski roman (prvi
uopxte saquvani) sa pedagoxko-politiqkom tendencijom.
Ktesije iz Knida je bio grqki istoriqar koji je iveo u drugoj polovini V
veka p. n. e. Sedamnaest godina proveo je u persijskom zarobe nixtvu, gde
je bio liqni lekar persijskog cara Artakserksa. Posle povratka kui, izneo
je svoje poznavae Istoka u tri dela: Istorija Persije, Istorija Indije i
Plovidba. Mada danas Ktesijeva dela nisu saquvana, o ima saznajemo iz
odlomaka datih kod Diodora, Fotija i drugih pisaca. U prvih xest kiga
Istorije Persije Ktesija je obradio medijsku istoriju do osnivaa persijske
drave. On je u veoj meri bio pripovedaq no istraivaq.
Diodor sa Sicilije je iveo u I veku p. n. e. Autor je grqke istorije sveta
Istorijske biblioteke.
Nabonidova hronika
Kirov manifest.
1.1.2. Poqetak vladavine Kira II
Kir II Veliki iz dinastije Ahemenida je vladao od 559. do 530. godine p. n. e. Vavilonska hronika daje taqan datum egove smrti, avgust 530.,
a antiqki pisac Herodot, koristei se Ktesijom, navodi da je ovaj persijski
vladar stolovao 29 godina. Pre no xto je osvojio Mediju, Lidiju i Vaviloniju
i naqinio Persiju vodeom silom Starog sveta, Kir II je upravao elamskim
gradom Axnan.
Oko 558. p. n. e. Kir II ujediuje persijska plemena. 553. krenuo je u Mediju da
se obraquna sa vladarom Astijagom. Rat je trajao kojih tri godine i zavrxen
je pobedom Persijanaca, pre svega zahvaujui bogatim Meanima koji su se
odmetnuli od Astijaga. U hronici Nabonida, vavilonskog vladara, saznajemo da
su Persijanci opeexili Ekbatanu, qime Medija zvaniqno prestaje da postoji.
Uskoro Kir osvaja i Jermeniju i Kapadokiju. Ostala carstva su bila vixe nego
uznemirena jaqaem Persije, te dolazi do stvaraa jedne koalicije za borbu
protiv Kira.
1.1.3. Lidsko carstvo
1

Po vladavini Alijata, lidskog kraa koji se sukobio sa Meanima i

Mileanima, presto je nasledio egov sin Krez. Krez iz roda Mermnada vladao
je od 560 do 546. p. n. e. carstvom koje se prostiralo od Pergama do Efesa. Krez
je prvi uspeo da prisili jedan deo Helena1 da mu plaaju godixi danak i da
mu daju odred vojske prilikom oruanih sukoba, dok se sa drugim sprijateio2 .
Pre Kreza svi Heleni u Maloj Aziji su bili slobodni, a vlast je bila u rukama
Heraklida. Istina bilo je i ranije naleta drugih naroda, kao npr. Kimerijaca
na Joniju, ali u tim prilikama gradovi su bili samo privremeno zauzeti.
Da bi stekao podrxku Grka kojima je vladao, pomagao je grqka svetilixta. U
Joniji bogato je darovao, izmeu ostalih, Artemidin hram u Efesu, o qemu svedoqi i natpis posvetio kra Krez. U matiqnoj Heladi darovao je, pored mnogih
hramova, Delfe i Amfijarajevo proroqixte, koje se nalazilo na granici Beotije
i Atike. Krez ova proroqixta nije darovao samo da bi dobio podrxku Grka,
ve i da bi potkupio proroqixte da odgovori one Helene koji bi poeleli da
se odmetnu od egove vlasti.
Krez se zanosio mixu da porazi Kira i osvoji mono Persijsko carstvo. Krez
se plaxio xirea moi persijskoga carstva. Isto tako bio je ogorqen xto je
egovog zeta, Meanina Astijaga, Kir zbacio sa vlasti. Raspitijui se po
proroqixtima, dobijene odgovore tumaqio je onako kako mu je bilo po voi.
Predskazae je bilo da kada Liani preu reku Halis, jedno carstvo e pasti
(smatra se da je ovaj odgovor proroqixta naknadno ubaqen u tardiciju), xto
je Krez protumaqio kako e Persija pasti. Izmeu ostalog, proroqixte ga
je savetovalo da se u predstojeem sukobu udrui sa nekim grqkim plemenima.
Kako je ve sklopio savez sa egipatskim faraonom Amazisom i novovavilonskim
vladarem Nabonidom, raspitivao se koga od Helena da prikuqi savezu. U to
vreme Atina je bila zauzeta rexavaem unutraxih problema3 i ratom sa Eubejom, te Krez saveznixtvo trai u Sparti, na xta Spartanci pristaju.
1.1.4. Kirovo osvajae Male Azije
Na zahtev Kreza, vladara Lidije, oformena je koalicija: Lidsko
carstvo, Novovavilonsko i Egipat, za borbu protiv Kira. Krezov plan je bio
da vrati Kapadokiju4 , zarobi Kira i osvoji Persijsko carstvo. U tom ciu
prelazi reku Halis i prodire u meanski deo Male Azije. Kir radije napada
nego da qeka udar udruenih snaga. Oko 546. p. n. e. izmeu Kira i Kreza doxlo
je do nerexene bitke kod Pterije, u blizini najstarije grqke kolonije Sinope
na obali Crnog mora. Kako je Krez bio nezadovoan jaqinom svoje vojske, imao
je mae vojnika nego Kir, i kako Kir nije napadao, rexio je da raspusti vojsku i sam se povuqe u Sard. Herodot objaxava da je Krez eleo da saqeka
pomo saveznika, kojima Krez i xae poruke, pa da sa zavrxetkom zime napadnu
Kira udruenim snagama. Naime u ta vremena ratovalo se shodno vremenskim
prilikama, u periodu april/novembar, pa se Krez oseao sigurnim da raspusti
vojsku, jer niko nije ratovao zimi. Suprotno Krezovim oqekivaima Kir napada
Sard u zimu, jer nije eleo qekati da Krez ponovo okupi vojsku. Do novog sukoba
izmeu Persijanaca i Liana dolazi na ravnici pred Sardom. Kir se uplaxio
lianske koice te je po savetu Meanina Harpaga svoju vojsku organizovao na
sledei naqin: u prve redove je stavio tovarne kamile, iza kamila pexadiju,
pa tek onda koicu. Koi Liana su se uplaxili kamila, pa su stali beati.
Krezovi koanici kada su uvideli u qemu je stvar, sixli su sa koa i dae
su se borili kao pexadija. Kir je uspeo da nadjaqa Liane, koji su bili primorani da bee i da se zatvore u tvravu. Opsada Sarda je trajala qetrnaest
dana. Jox na poqetku opsade Krez je poslao poruku saveznicima da xto hitnije
xau pomo. Lakedemonci su bili spremni da poxau lae, kada je stigla vest
1
2
3
4

Jonce, Dorce i Eolce u Maloj Aziji

Odravao je prijateske veze sa Spartom
tiranin postaje Pizistrat
Treba se setiti da je svojevremeno Kiaksar ovaj prostor preoteo Lianima

da su Sard osvojili Persijanci. Prema legendi Persijanci su uspeli da upadnu

u Sard sa jedne strane koja je smatrana neosvojivom. Poxto su videli jednog
Lianina kako sa te strme strane silazi i uzima svoj xlem koji mu je ispao, a
potom se ponovo vraa u grad, Persijanci su zapamtili put i sa lakoom uxli
i opustoxili Sard. Kir je zauzeo prestonicu Lidije, a zatim i samo carstvo,
ostavivxi Kreza u ivotu i uzevxi ga za savetnika.
Poxto je porazio Liane, Eolci i Jonci5 su Kiru poslali izaslanike sa predlogom da e prihvatiti egovu vlast pod istim uslovima pod kojima su priznavali
i vlast Kreza. Kir ovaj predlog odbija isto kao xto su i Heleni odbili egov.
Naime pre sukoba sa Krezom, Kir je predloio Joncima i Eolcima da se odmetnu
od Liana, obeavajui im pri tom neke ustupke kad Persijanci pobede. Samos
i Hios nisu imali qega da se boje jer Feniqani jox nisu bili deo persijske
vojske. Od jonskih gradova Kir je jedino sklopio savez sa Miletom, koji se
obavezao da se nee mexati u Kirove sukobe sa drugim Grcima. Ovim Kir je
uneo raspodeenost meu samim Helenima. Ostali Joani uvidevxi da nemaju
uspeha kod Kira, utvrdili su svoje gradove i organizovali su se u Svejonski
savez, qije je sedixte bilo kod Posejdonovog svetilixta6 na rtu Mikale. Svejonski savez i Eolci trae pomo od Sparte u borbi protiv Kira, meutim
Lakedemoani se nisu odazvali. Poslali su jednu lau sa pedeset vesala iz
radoznalosti da izvide xta Kir qini. Prema jednoj verziji Spartanci su preko
izaslanika zapretili Kiru da ne uqini nixta naao samo Grcima u Heladi.
Kako bilo, Kir nije mnogo mario za Helene jer je bio zauzet pohodom protiv
Novovavilonskog carstva. Meaninu Harpagu, koga je postavio za vrhovnog zapovednika, naredio je da se pozabavi pitaem Jonije. Harpag, kada je doxao u
Joniju, prvo je opseo Fokeju. Fokejci su laama napustili utvree i pobegli
najpre na Hios. Deo Fokejaca je otplovio na Kirn (Korzika) u grad Alalija, a
deo se vratio u Fokeju i priznao vlast parsijskog cara. Stanovnici Teja, kada
ih je Harpag opseo, takoe su laama pobegli i otplovili u Trakiju, gde su
naselili grad Abderu. Ostali Jonci su izaxli na megdan Harpagu i kada ih je
Harpag porazio, priznali su vlast cara. Jonci na ostrvima su se uplaxili i
dobrovono su se predali Kiru. Moda bi Jonci bili sreniji da se posluxali savet izvesnog Bijanta iz Prijene i da su otplovili u Sardiniju i tamo
osnovali jedan Svejonski grad.
Danas se ne zna taqno dokle se protezelo Kirovo carstvo na istoku. Poznato je da je pokuxao i da je uspeo da pree Sir-Darju i da je pod svoju vlast podveo veliki deo Avganistana, Turkmenistana, Uzbekistana i Ta
ikistana. Poznato je i da je pokorio Baktriju. Osnovao je grad Kirexata (Kirov grad) i novu
prestonicu Pasargade, koji se nalazio 75 km sz. od elamskog grada Axnana.
Kirov naslednik Kambiz u teritorijalnom pogledu proxirio se na severnoafriqku obalu i dolinu Nila. Ekbatana je bila zvaniqna rezidencija Persijske drave, a nakon osnivaa Pasargade imala je stratexki poloaj. Zvaniqna
rezidencija do Darija I bie Pasargade, a potom Persepolis.
Teritorija Persijskog carstva je bila podeena na tri satrapije sa dva satrapa.
Frigijom je upravao satrap sa sedixtem u Daskilionu (?), a Lidijom i Jonijom
satrap sa sedixtem u Sardu. Ureee u satrapiji je bilo tiransko i svaka
satrapija je imala obavezu da caru plaa godixi danak i daje odred vojske
prilikom oruanih sukoba.
Izvori:
Herodotova Istorija I, preveo sa staogrqkog Milan Arseni, Novi Sad
1980.
Belexke:
Jankovi Marine sa predavaa Danijele Stefanovi u toku leteg
5

Jonski gradovi u Kariji su bili Milet, Mijunt, Prijena; u Lidiji Efes, Kolofon,
Lebed, Tej, Klazomena, Fokeja; ostrva Hios i Samos; Eritra na kopnu.
6
iskopavaa pokazala da je postojao samo rtvenik

semestra xkolske 2002./2003.

Jankovi Marine sa predavaa Sneane Ferjanqi u toku zimskog semestra xkolske 2002./2003.

1.2. Darije I
1.2.1. Pitae porekla Darijeve vlasti
Po smrti persijskog cara Kambiza, kao pretendent na presto pojavilo se
lice koje se predstavalo kao ubijeni Kambizov brat, Smerdis7 . Dok na Behistunskom natpisu stoji da je Kambiz ubio brata pre pohoda na Egipat, Herodot
svedoqi da je ubio brata po osvajau Egipta. U svakom sluqaju, Smerdis je
bio mrtav jox za Kambizova ivota. Meutim, kako se pojedini izvori slau
po pitau sliqnosti Smerdisa i Bardije, to je navelo jednu grupu nauqnika da
poveruju da Bardija nije bio nikakav samozvanac, ve sam Kambizov brat. Ako
ovu pretpostavku prihvatimo kao taqnu, sledi da su priqe koje svedoqe o Kambizovom ubistvu brata i o Kambizovoj neruavnoteenosti, nastale u Darijevo
vreme kako bi pomou ih sam Darije opravdao uzurpaciju prestola.
Da postoji mogunost da Darije nije na legalan naqin dobio vlast, tj. da je bio
uzurpator, svedoqi nekoliko qienica.
Herodot tvrdi da Darije nije imao prava na presto.
Na poqetku Behistunskog natpisa Darije istiqe svoje poreklo sa jasnim
ciem: da pokae da egova porodica, kao i Kirova, vodi poreklo od
istog pretka, odnosno od Ahemena.
Sumu o legitimitetu Darijeve vlasti budi i sledea okolnost: na
Behistunskom natpisu spomiu se i Darijev otac i Darijev deda, koji
su bili ivi u trenutku egovog stupaa na presto. Ako je egova
porodica imala zakonito pravo oqekivalo bi se da mesto Darija pre na
presto doe egov otac ili egov deda.
Period od 522. do 520. god. obeleen je brojnim pobunama koje su potresale veliko carstvo. To je period i Darijevog uzdizaa. Nauqnici,
koji smatraju da je Darije bio uzurpator, u ustancima vide reakciju
zbog nasilnog preuzimaa prestola.
1.2.2. Herodot o Darijevom dolasku na presto, (III, 61 88)
Herodot svedoqi da su protiv Kambiza, dok je ovaj boravio u Egiptu,
zaveru sklopila dva brata maga, od kojih je Kambiz jednom poverio dvor na
quvae. Jedan od zavernika nosio je ime Smerdis. Ovaj ne samo da se zvao,
ve je i likom bio sliqan pokojnom Kambizovom bratu. Zavernici su eleli
da iskoriste sliqnost da navedu Persijance da se odreknu Kambiza i da prihvate vrhovnu vlast navodnog Kambizovog brata, a Kirova sina. Desilo se da je
Kambiz prozreo plan zavernika. Kako bi se obraqunao sa svojim neprijateima,
Kambiz je pourio u Suzu. Meutim, dok je skakao na koa, go maq mu se zaboo
u butinu. U ovome Herodot vidi osvetu egipatskog boanstva Apisa, koga je
Kambiz svojevremeno na sliqan naqin ranio. Pre no xto e umreti, Kambiz je
bacio dve kletve na svoje sunarodnike: pozitivnu, ukoliko sa prestola uklone
mage, i negativnu, ukoliko ne povrate presto. Prvi protiv maga zaveru je organizovao Otan, najugledniji meu Persijancima. Ubrzo emu se prikuqilo jox
xest uglednih zemaka, meu kojima je bio i sam Darije, sin persijskog satrapa
Histaspa i koji je bio kopanik u Kambizovoj vojsci. Veliqanstvena sedmorka
organizovala je dravni udar u kome su ubijeni uzurpatori. Poxto su povratili
presto, Persijanci su se stali dogovarati ko zasluuje da postane nov vladar.
Otan je predloio demokratiju, Megabiz, jedan od sedmorice, oligarhiju, a Dar7

To je bio izvesni Bardija ili Gaumata.

ije monarhiju. Ostala qetvorica odluqila su se za Darijev predlog. Poxto se

Otan odrekao vlasti, pod uslovom da ni on niti egova porodica ne doe pod
vlast budue izabranog monarha, vladar se imao izabrati izmeu preostalih
xestorice. Odluqeno je da car postane onaj qiji ko na predstojeoj trci prvi
zare. Darije, posluivxi se lukavstvom, postao je car.
1.2.3. Svedoqanstvo Behistunskog natpisa
U slavu pobede nad pobuenicima negde oko 520. godine p. n. e., Darije
je naredio da se uree reef na visokoj litici Behistana. Natpis je ispisan
na tri jezika: staropersijskom, elamskom i vavilonskom. Deli se na dve velike
celine. Prvu qini tzv. osnovni tekst, gde su ispriqane okolnosti Darijevog
dolaska na presto i razraqunavae voa pobuna. Ovaj tekst pokriva vreme od
522. do 520. p. n. e. Drugi, krai deo teksta, daje spisak imena voa pobune.
Na poqetku uvodnog dela glavnog teksta navedena je genealogija Darijeve porodice od Ahemena. Sledi priqa o Kambizovom ubistvu brata. Natpis, potom,
belei ustanak Gaumate i egovo proglaxee za kraa Persije. Sledi priqa
o zaveri qiji je uqesnik bio i Darije, o zbacivau pretendenata, oslobaau
drave i restauraciji pod Darijem.
Nakon ovog uvodnog dela natpis donosi spisak pobuna koje su izbile u carstvu
poqetkom vladavine Darija I.
1.2.4. Unutraxa politika
Xto se tiqe reformske delatnosti Darija I mislimo na administrativno-upravnu podelu drave na satrapije, na monetarnu reformu i na graevinsku delatnost (izgrada puteva).
Persijsko carstvo u vreme Darija je jedna velika teritorija sastavena
iz razliqitih dravnih zajednica, razliqitih naroda, religija, kao i sistema u
kojima su iveli. Veliki prostor je trebalo kontrolisati uz pomo satrapija,
koje su postojale xirom carstva.
Dok se u Behistunskom natpisu pomiu 23 satrapije, Herodot navodi 20. Kir
je prvi zemu podelio na satrapije. Satrapija je administrativno-upravna jedinica, qija je teritorija bila jedna prirodna zaokruena celina identiqna sa
teritorijom drave koja se nekad nalazila na prostoru same satrapije. Tako
nekadaxi prostor Vavilona qinila je satrapija podeena na dve mae. Dok su
neke deene, druge su nestajale radi boe kontrole.
Req satrapija znaqi ,,na dobro kraevstvu ili ,,iz qega e nastati nexto dobro.
Postojale su celine koje su nominalno bile u sastavu satrapija, a u stvari,
ivele su svoj ivot bez ikakavog uticaja; npr. Obronci Zagrosa koji su se u
teritorijalnom pogledu nalazili u sastavu persijske satrapije.
Satrap Persije se zadovoavao plaaem tributa Arabiji. Persijski karavani
su plaali niu putarinu i bezbednije su prolazili kroz Arabiju.
Teritorije satrapije nisu bile ujednaqene (postojale su vee i mae). Vavilonija je u poqetku bila jedna satrapija, a docnije zbog lakxe uprave se podelila
na dve satrapije.
Na qelu satrapije nalazio se satrap ili namesnik koji je po pravilu bio Persijanac ili Meanin (Iranac). U vreme Darija i egovih prethodnika vodilo
se raquna da se satrap ne ukoreni u satrapiji. Da sluba ne bude nasledna i da
se ne provede qitav ivotni vek u jednoj satrapiji. U vreme Darijevih naslednika odustajalo se od ovoga, te su se satrapi na obodu carstva osamostalili i
satrapije pretvarali u samostalne drave (Egipat). Meutim, ima i izuzetaka.
Naime, u provinciji Kilikiji je ostavena domaa lokalna dinastija, koja je
bila verna i na dunosti sve do Aleksandrovih osvajaa.
5

Centar satrapije bili su gradovi koji su bili prestonice pojedinih drava ili
oblasti; Sard centar Lidije; Memfis centar Egipta; Ekbatana centar Medije;
Vavilon centar Vavilonije. Bilo je gradova koji su se izdigli kao novi centri:
Helespontske Frigije centar je bio Deskilion. Drugi grad koji se izdigao bio
je Damask centar satrapije Iza Reke.
Svaki satrap imao je svoju palatu koju je preuzimao od negdaxeg vladara
drave. U okviru palate nalazile su se dve institucije: riznica (trezor) i
arhiv.
U prestonicu satrapije slivali su se svi porezi koja je morala da da svaka
satrapija vladaru ili satrapu. Dobra su mogla biti: namirnice ili plemeniti
metali (srebro ili zlato). Dobra koja su bila prikupana u namirnicama bila
su pod upravom satrapa. Koristili su ih za sopstvene potrebe, za potrebe vojske
u svojoj satrapiji, za radnike, a jedan deo ixao je vladaru. Sve ono xto je
stizalo u plemenitim metalima quvalo se u riznici. Voena je evidencija.
Plemenite metale satrap nije smeo dirati bez carskog odobrea.
Arhiv je takoe bio bitan zato xto su se svi dokumenti, koje je vladar slao
satrapu, quvali u ima.
Unutrau politiku satrapije rexavao je satrap, dok su sva pitaa spone politike bila rexavana na dvoru, qak i u sluqajevima na obodu carstva. Provincija
Iza Reke bila je sastavena iz razliqitih okruga od kojih je svaki iveo svojim ivotom. Jedan od okruga bila je Judeja sa Jerusalimom. Ovde su vaili
crkveni zakoni, kanonsko pravo. Drugu oblast qinio je Izrael sa centrom u
Samariji. Trea oblast bila je oblast Amona istoqno od Jordana koja je imala
svoju upravu. Situaciju je regulisao satrap sa centrom u Damasku. Ovakvih
primera bilo je na drugim mestima: Baktriji, Sogdijani. Favorizovae aramejskog jezika bio je naqin proxirivaa persijske vlasti. U vreme Artakserksa
II u svim veim gradovima bile su podignute statue bogie Anahite jednog od
starih persijskih boanstava (bogia rata).
01. satrapija Eolida, Jonija, Karija, Likija i Pamfilija
02. satrapija Lidija, Mizija, Pisidija; sredixte grad Sard
03. satrapija sz. i sredixi deo Male Azije; sedixte Daskilion (Frigija)
04. satrapija Kilikija i oblasti ka si. i istoku
05. satrapija Sirija, Palestina, Fenikija i Kipar
06. satrapija Egipat, Kirena, Barka i Libija
07. satrapija oblasti na dalekom Istoku, zapadno od sliva Inda
08. satrapija Suza sa okolinom
09. satrapija Vavilon i Asirija
10. satrapija Medija sa Ekbatanom
11. satrapija jz. obale Kaspijskog jezera
12. satrapija Baktrija
13. satrapija ji. obala Crnog mora, Armenija
14. satrapija prostor danaxeg Irana (Sagartija), ostrva Indijskog
okeana (Eritrejsko more)
15. satrapija s. obala Kaspijskog mora (Sake, Kaspijci)
16. satrapija oblasti z. od Kasp. i Aralskog jezera (Partija, Arijana,
Horazmija, Sogdijana)
17. satrapija Parikaani i Etiopani iz Azije
18. satrapija Matijenci, Saspiri, Alaroani
19. satrapija Moximi, Tibareni, Makroni, Mosiniqani, Mari
20. satrapija Indi8 .
Da bi se drava jox boe povezala izgraena je mrea puteva. Putevi
koji su se gradili u Darijevo vreme nisu imali za ci razvoj trgovine, ve su
8

Herodotova Istorija I, preveo sa starogrqkog Milan Arseni, Novi Sad 1980, 243
245.

to bile trase kojima su se kretali glasnici, satrapi koji su imali da prenesu

vest, obave posao. Najznaqajniji je bio Carski drum koji je vodio od Sarda
do Suze. Du trase bilo je predvieno postojae odmorixta na svakih 20km.
Postojale su strae na vanim taqkama prelaza i imale su dvostruki zadatak da
osiguraju bezbednost putnika i da kontrolixu one koji putuju (morala se imati
putna isprava: gde se putuje i sa kojim ciem). O strai brinuo se satrap na
teritoriji one satrapije u kojoj se straa nalazila. Obiqan qovek nije mogao
putovati i nije se mogao sluiti odmorixtem. Morala se imati putna isprava:
ko xae, dani na putu, koliko mu hrane moe biti dato. Satrap snosi troxkove
raquna u odmorixtu. Saquvana je jedna putna isprava koju je izdao Arsames.
Jedan deo reformi bio je posveen ujednaqavau sistema mera. Svakoj
provinciji bio je razrezan porez, koji je morao biti plaen. Provincija je
plaala u onome xto je posedovala (itarice, vino, braxno). Najvei porez
plaala je Indija (zlato, slonovaqa). Egipat je davao jeqam i ribu.
Uveden je jedinstven monetarni sistem. U pitau su dve monete. Darik 8,4g
zlata (kovao ga je sam vladar). Na predoj strani nalazio se persijski vojnik
sa lukom i strelom, a na zadoj strani nalazila se predstava grada (Suze ili
Pasargade). Kasnije u vreme Darijevih naslednika satrap je preduzimao na sebe
da kuje zlatan novac i dogaalo se da se umesto vojnika nae ablem satrapije.
Druga moneta bio je srebrni novac-xekel, 1/10 darika. Xekel su mogli da kuju
i satrapi.
1.2.5. Spona politika. Darijev pohod na Skite
Najznaqajniji izvor za prouqavae pitaa Darijevog pohoda na Skite
jeste IV kiga Herodotova dela Istorija.
Skiti su bili veliki, ratoborni i nomadski narod nastaen na junim
krajevima istoqne Evrope izmeu Dunava, Crnog mora i Kaspijskog jezera
quven po svojim strelcima.
Na jednom fragmentu pronaenom u okolini Rima, koji je objaven u zbirci
Inscriptiones Graeciae, a koja sadri natpise iz 15. i 16. godine n. e., stoji da
se Darijev pohod na Skite odigrao 528 godina pre 16. n. e., dakle oko 513/512.
godine p. n. e.
Prema Herodotu razlog za Darijev poduhvat jeste osveta prema Skitima. Naime,
ovaj narod je svojevremeno upao u goru Aziju i tom prilikom prekinuo dotadaxu vlast Meana. Medijom u to vreme vladao je Kiaksar. Jedna grupa nauqnika
veruje da je Darije eleo stvoriti novi put ka svojim sredoazijskim posedima.
Pretpostava se i da je Darije bio zainteresovan za evropsku obalu Egejskog
mora, Balkansko poluostrvo i Grqku.
Herodot pripoveda da, mada ga je od pohoda odvraao roeni brat Artaban, predoqavajui mu skitsko siromaxtvo, Darije nije eleo odustati od svog
nauma. Iz Suze dolazi u Kalhedon, grada u Bitiniji. Kod mosta, koji je sagradio Mandroklo sa Sama, Darije je podigao dva bela, mermerna stuba i na jednom
urezao asirskim, a na drugom helenskim pismom imena svih naroda koje je poveo
sa sobom, xto je brojem iznosilo 700 000 udi, dok mu se flota sastojala od 600
brodova. Meutim, prema proceni moderne istorigrafije veruje se da je persijski car bio u mogunosti da sakupi ,,samo oko 70 000 udi i 200 brodova.
Persijsku flotu su pak qinili Jonci, Eolci, Feniqani i Egipani.
Poxto je prexao u Evropu, Darije je Jonce, Eolce i Helesponane poslao na reku
Istar da tamo naprave most i da ga saqekaju, dok je sam krenuo preko Trakije.
Usput je pokorio traqko pleme Geta, a plemena Skirmijada i Nipsejca predala
su se bez borbe.
Prexavxi preko mosta na Istru, Darije je hteo da Jonci poruxe most i krenu
sa im na kopno. Meutim, mitilenski vojvoda Koet posavetovao ga je da most
7

ostavi qitav da bi se mogli vratiti nazad iz skitskih zemaa, bez obzira da

li e to uqiniti kao pobednici ili ne. Dariju se predlog svideo i on ostavi
Jonce da quvaju most i qekaju povratak persijske vojske. Tom prilikom dao im je
uzde sa xezdeset vezanih qvorova, uz nareee da svakog dana razrexe po jedan,
te da, ako se za xezdeset dana on ne vrati, odu kuama.
Saznavxi za Darijev pohod, Skiti poslaxe izaslanike okolnim plemenima u
nameri da sklope odbrambeni savez. U isto doba, videi i sami ogromnu vojsku
xto im se pribliavala, sastanu se kraevi skitskih suseda radi savetovaa.
Bili su to vladari Taurijaca, Agatirsa, Neura, Androfaga, Melanhlena, Gelona, Budina i Sauromata.
Taurijci su pripadali jednom od skitskih plemena. Agatirsi su bili skitski
narod nastaen na tlu danaxeg Erdea i istoqne Maarske. Neuri su bili
skitsko pleme koje je ivelo na podruqju danaxe Ukrajine do reke Depra.
Pojedini veruju da su se pod imenom Neura nalazili Sloveni. Androfagi, xto
znaqi udoderi, jeste narod koji je iveo severno od Skita. Govorio je zasebnim jezikom. Melanhleni, xto znaqi crno odeveni, jeste narod iz susedstva
Androfaga. Pojedini veruju da je ovaj narod pripadnik finskih plemena. Budini su sarmatsko pleme koje je stanovalo izmeu Volge i Dona. Za ih se
pretpostava da su slovensko pleme. Geloni su poreklom Heleni koji su svojevremeno proterani iz trgovaqkih nasea. Stanovali su na teritoriji Budina.
Sauromati ili Sarmati su potomci Amazonki i Skita.
Dakle, kraevi pobrojanih plemena bili su na savetovau kada su pred ih
stigli izaslanici Skita, traei da se svi ujedine protiv Persijanaca i istiqui da Darije pohod nije uperio samo protiv Skita zbog osvete za osvajaa
u Aziji, ve da on pustoxi i robi svaku zemu i svaki narod na koji naie.
Plemena Gelona, Budina i Sauromata su odluqila da pomognu Skitima, dok su
ostala rexila da se ne suprostavaju Persijancima ukoliko ih ovi ne budu napali. Skiti, dobivxi odgovor plemenskih voa, odluqe da se ne uvlaqe u borbe
sa Persijancima, nego da se povlaqe pred ima u unutraxost teritorije i da
zatrpavaju bunare i unixtavaju poa za ispaxu. Svoju vojsku podelili su na
dva krila. Jedan deo predvodio je kra Skopasid i emu su pridrueni Sauromate. Ova vojska imala je zadatak da se povlaqi pored Meotskog jezera prema
Tanaisu. Drugi deo skitske vojske saqiavali su vojnici iz dve kraevine, one
kojom je vladao kra Idantris i one kojom je vladao kra Taksakid. ima su
prikuqeni Geloni i Budini. Ova vojska imala je da dri rastojae od jednog
dana hoda u povlaqeu pred Persijancima. Plan je bio i da obe vojske navlaqe
Persijance prema onim dravama koje su odbile da Skitima priteknu u pomo,
ne bi li ih na taj naqin primorale da uu u borbu.
Gonei Skite, koji su po planu uzmicali unixtavajui paxake i zatrpavajui
bunare, Darije je prexao celu Skitiju i zaustavio se na reci Oar, koja se uliva
u Meotsko jezero. Naredio je da se na tom mestu napravi logor i podigne osam
utvrea na jednakom meusobnom rastojau. Meutim, za to vreme Skiti su
se zaobilaznim putem vratili u svoju zemu. Saznavxi za to, Persijanci napustixe graee i okrenuxe nazad. Stigavxi tako u Skitiju, Darije naie na
obe skitske vojske i stade da ih goni. Tada Skiti usmerixe povlaqee prema
narodima koji su im uskratili pomo. Uzbunili su zemu Melanhlena, Androfaga i Neura. Agatirsi, videvxi xta se zbiva oko ih, poxau glasnike
Skitima i objave im zabranu ulaska na agatirsku teritoriju. Skiti, potom,
namame Persijance u svoju roenu zemu.
Umoran od ove jurave, Darije je preko izaslanika poruqio skitskom krau
Idantrisu ili da prihvati otvorenu borbu ako je kadar ili da prizna vrhovnu
vlast Persijanaca. Tom prilikom Idantris je odgovorio da se Skiti ne povlaqe
pred Darijevom vojskom iz straha, ve stoga xto im se ne uri: ne moraju se
bojati da e im biti unixtena imaa i kue i zauzeti gradovi kad nixta od
toga oni i nemaju. Meutim, zapretio je Persijancima u sluqaju da pronau i
oskrnave grobove skitskih predaka kurgane.
U meuvremenu Skopasid je poslat na Istar da stupi u kontakt sa Joncima.
8

Predloio je quvarima mosta da poloaj napuste po isteku dogovorenog roka

i tako se ne zamere ni Dariju ni Skitima. Jonci na to pristadoxe. Ostali
Skiti pak stali su napadati Persijance kada su ovi ixli po ito. Skitska
koica u tim sluqajevima uvek je potiskivala persijsku, koja se povlaqila meu
svoju pexadiju. Kad bi razbili neprijatesku koicu, Skiti bi se povlaqili
u strahu pred Darijevom pexadijom.
Darijev pohod se otegao. Jednom prilikom skitski kraevi poslali su persijskom caru na poklon pticu, mixa, abu i pet strela. Gobrije, jedan od sedmorice zaverenika protiv magova, caru je darove protumaqio na sledei naqin:
ako se Persijanci ne pretvore u ptice i ne odlete u nebo ili se kao mixevi ne
sakriju u zemu ili kao abe ne nestanu u vodi, nikada se nee vratiti svojim
kuama, jer e ih Skiti pobiti onim strelama. Napokon Darije, uvidevxi da
mu je vojska iscrpena i da ne moe doskoqiti Skitima, odluqio je da napusti
ove predele.
Herodot dae priqa o tome kako su Skiti pre Persijanaca stigli do mosta na
reci Istar. Stali su pritiskati Helene, koji su ostali da quvaju most, da je
rok od 60 dana istekao i da je vreme da poruxe most i odu kuama. Od Jonaca,
Atianin Miltijad smatrao je da treba posluxati Skite. Meutim Histijej
iz Mileta, koji je uivao Darijevo pokrovitestvo, uspeo je Helene da ubedi
da to ne qine. Histijej je znao da bez podrxke Persijanaca nee moi oquvati
tiransku vlast nad svojim sugraanima u Miletu. Poxto su Heleni ubedili
Skite kako toboe ruxe most, ovi su se povukli. Tako su, poxto su se sticajem
okolnosti mimoixli sa Skitima, Persijanci uspexno prexli most.
Mada je pohod na Skite predstavao prvi poraz persijske vojske, Darijeve vojskovoe, Megabaz i Otan, pokorili su narode Traqkog primorja i Helesponta, zatim ostrva Egejskog mora: Lemnos, Imbros Hios, Lezbos, Samos.
Makedonija je bila prinuena da prizna vrhovnu vlast Persijanaca.
Izvori:
Herodotova Istorija I, preveo sa staogrqkog Milan Arseni, Novi Sad
1980.
Literatura:
V. I. Holmogorov, Grqko persijski ratovi, Stara Grqka, Sarajevo
1959.
Vladislav Jevti, Darijev pohod na Skite
Belexke:
Jankovi Marine sa predavaa Sneane Ferjanqi u toku zimskog semestra xkolske 2002./2003.
Jankovi Marine sa predavaa Danijele Stefanovi u toku leteg
semestra xkolske 2002./2003.

2.

JONSKI

USTANAK

(499 - 494. p. n. e.)

2.1. Naksos i Milet, dogaaji neposredno pre ustanka

Herodot pixe kako se Naksos isticao bogatstvom meu ostrvima, a
Milet je, uz pomo Parana9 , bio na vrhuncu svoje moi i ponos Joana. Oko
500/499. p. n. e. stanovnixtvo Naksosa je proteralo nekoliko bogataxa, koji su
otixli u Milet, grad na maloazijskoj obali. Miletom je vladao Aristagora i
Nakxani mu se obraaju za pomo. Aristagora, zanosei se mixu da e i sam
zavladati Naksosom, zajedno sa Artafrenom (Darijev brat od strica, namesnik u
Sardu i upravnik svih pomorskih oblasti u Aziji) i uz Darijev pristanak xau
na Naksos dvesta laa pod upravom Megabata. Artafren je prixao Aristagori
9

naime Parani su izabrali prave ude da upravaju gradom

nadajui se da e kraevu vlast proxiriti na Kikladska ostrva, izmeu ostalih i na Naksos, Paros i Andros (ova dva posleda su u to vreme priznavala
vrhovnu vlast Naksosa), i na Eubeju. Persijska flota se usidrila kod Hiosa.
Nakxani nisu oqekivali ovaj pohod, ali su pravovremeno bili obavexteni od
Megabata koji se odluqio na ovaj potez jer je bio ogorqen xto Aristagora nije
ispoxtovao egove zahteve. Poxto su bili upozoreni Naksos se dobro utvrdio, a Persijanci i Mileani su grad bezuspexno opsedali qetiri meseca.
Aristagora je bio ekonomski iscrpen jer je na sebe preuzeo finansirae vojske,
a nije mogao ni Artafrena obradovati ,,dobrim vestima. Postojala je velika
verovatnoa da e izgubiti vlast u Miletu. Prethodni miletski tiranin i
zet Aristagorin, Histijej je bio blizak prijate persijskoga cara Darija. Po
odluci ovog posledeg, Histijej je bio poslat da utvrdi mesto Mirkin u dolini
reke Strimon u Trakiji. Persijski komandant Megabaz je upozorio Darija da
bi se Histijej mogao obogatiti10 , naii na podrxku okolnih Helena i odmetnuti od Darija. Stoga Darije je izrazio eu da se Histijej vrati zajedno
sa carem u Suzu, xto je ovaj i uqinio. Kada Aristagora nije uspeo da osvoji
Naks, Histijej arko eli da se vrati u Milet, te xae poruku Aristagori da
se digne na ustanak protiv Persijanaca. Prvaci u Miletu sa Aristagorom na
qelu su bili za ustanak, dok je jedino logograf Hekatej izneo argumente protiv. Naime savetovao je Aristagori da uzme bogatstvo hrama Didine i da ga
iskoristi za gradu brodova, jer Jonci jedino na moru mogu da se suprostave
persijskoj floti. Ipak, konaqna odluka je bila za ustanak.

2.2. Pripreme za ustanak

U ciu xto uspexnijeg ustanka Mileanin Ijetragora je bio poslat u
Mijunt, gde se povukla vojska po neuspehu kod Naksosa, da pohvata vojskovoe.
Kako bi dobio xto veu podrxku stanovnika Mileta, Aristagora se prividno
odrekao tiranije. U ostaloj Joniji jedne tirane je proterao, a one koji su sa
im plovili protiv Naksa je predao gradovima u kojima su inaqe i vladali.
Neki gradovi su svoje tirane proterali, a Mitileani su svoga tiranina Koeta
kamenovali. Grci su se odluqili za ustanak jer su bili nezadovoni vladavinom
Persijanaca.
Za uspeh u predstojeem ustanku, zime 499/8. p. n. e. Aristagora je otputovao
u Heladu i za pomo se obratio Spartancima. Spartancima je vladao Kleomen.
Aristagora je zamislio da Kleomena pridobije najpre priqom kako treba pomoi
ugroenim Joanima, koji su kao i Spartanci Heleni; a potom zagrejati Kleomena da se za badava bori sa Argosom oko parqeta zeme, kad moe postati gospodar Azije i pri tom dobrano se obogatiti. Iako je Aristagora bio vext u
pridobijau udi za svoje namere, prevario se kada je Kleomena obavestio da
e Spartancima biti potrebno qak tri meseca da stignu od jonske obale do Suze
(bilo predaleko za interese Sparte). Dobivxi ovaj odgovor, Kleomen je shvatio
da ga Aristagora zavlaqi i nije eleo vixe raspravati sa ime o toj stvari.
Poxto je bio proteran iz Sparte Aristagora se za pomo obratio Atianima.
Atiani nisu bili u dobrim odnosima sa Persijom, gde se bio sklonio proterani i omreni atinski tiranin Hipija iz roda Pizistratida. Sa priqom kojom nije uspeo da nagovori Kleomena, Aristagora je pridobio Atiane, posebno
istiqui da su Mileani poreklom Atiani te Atina ima moralnu obavezu da
oslobodi Joniju od persijskog jarma. Atiani su rexili da u Joniju poxau
dvadeset ratnih brodova pod upravom Melantija, uglednog graanina. Herodot
istiqe da su ti brodovi poqetak nevoe i za Helene i za varvare.

2.3. Ustanak i pad Mileta

10

zahvaujui xumama, kojih j bilo u izobiu u dolini reke, i rudnicima srebra na

Pangejskoj(?) gori

10

Kad su atinski brodovi i pet trijera iz Eretrije11 stigli na jonsku

obalu, Aristagora se ohrabrio da poxae vojsku na Sard. Jonci su brodovima
stigli do Efesa. Unajmivxi vodiqe iz ovoga grada, kopnom, pratei reku Kaistriju, su napredovali prema Sardu. Zauzeli su ceo grad, osim tvrave koju
je branio sam Artafren sa ostalim Persijancima i Lianima. Do poara je
doxlo sluqajno i brzo je zahvatio ceo grad, jer su svi krovovi bili od trske.
Ovom prilikom izgoreo je i hram bogie Kibele, xto e kasnije Kserksu dati
povoda da pali hramove u Heladi. Kako od vatre i dima stanovnixtvo nije moglo
beati, pruili su otpor Joncima, koji su bili prinueni da se povuku ka svojoj
mornarici. Jonski upad u Sard izazvao je revolt kod okolnih satrapa, te je
organizovan pohod protiv Joana. Do borbe je doxlo kod Efesa kada su Jonci
potuqeni. Po porazu Atiani sasvim napuxtaju Jonce, koji sada sami organizuju
borbu protiv persijskoga cara Darija. Tokom zime Jonci su se raspustili,
ali uskoro na Helespontu su osvojili Bizant i druge gradove. Uspeli su da
pridobiju i vei deo Karije za ustanak.
Poxto su pobedili kod Sarda, Persijske vojskovoe, Otan, Dauriz i Himej,
podele izmeu sebe (pobuene?) gradove i poqnu ih ruxiti. Himej krene u
Propontidu i zauzme Kij u Miziji. Dauriz krenu na Helespont i zauzme Dardan,
Abid, Perkotu, Lampsak i Pez. A kada je krenuo iz Peza za Parij, saznao je da
su se Karci pridruili Joanima. Dauriz se povuqe sa Helesponta (gde sad
dolazi Himej i sukobi se sa Eolcima koje je i porazio) i krenu sa vojskom prema
Kariji. Karci su se sukobili sa Persijancima na Marsiji kod reke Meandar.
Posle nekoliko neizvesnih sukoba, Persijanci su uspeli da poraze i Karce.
Otan i Artafren su dobili zadatak da krenu na Joniju i Eoliju, gde su zauzeli
Klazomenu u Joniji i Kimu u Eoliji.
Stanovnici Kipra, sa izuzetkom stanovnika Amatunta, su se takoe odmetnuli
od Persijanaca po nagovoru Onezila, koji je, poxto je svog brata Gorga svrgnuo
sa vlasti, postao kra Salamine. Protiv Onezila, koji je opsedao Amatunt,
Darije je poslao vojsku predvoenu Artibijom. Onezil u pomo zove Joane, na
koji su se ovi i odazvali. Odluqeno je da se Jonska flota bori na moru protiv
Feniqana, a Onezil, koji je predvodio Kiprane, neke Salamiane i Solijce,
borbu na kopnu protiv Persijanaca i ihovih saveznika. Do bitke na moru i
na kopnu je doxlo istog dana. Jonska flota je uspela da porazi feniqansku.
Meutim u kopnenoj bici kod Kiparske Salamine Onezil je bio poraen, jer je
bio izdan od Kurijaca i onih Salamiana, koji su ostali verni Gorgu. Po ovoj
bici Kiprani ponovo dolaze pod vlast Persijanca.
Persijanci su posebno bili ogorqeni na Milet i eleli su po svaku cenu da
ga osvoje. Sami Joani su odluqili da se Mileani sami brane, dok se flota
usidri na ostrvu Lada u blizini Mileta. Do vane bitke je doxlo na moru
494/3. p. n. e. izmeu Feniqana i Jonaca, kada su Feniqani pobedili. Herodot
navodi podatak da je jonska flota brojala 353 broda, dok varvari 600. Poraz
Joana je bio prouzrokovan neslogom meu samim Joncima. Naime najpre se nisu
sloili sa vojnom taktikom fokejskog vojskovoe Dionisija, smatravxi je isuvixe napornom; u samoj bici Samani napuxtaju12 bojne redove i odlaze kui,
smatrajui da ishod bitke nee biti u ihovu korist jer su Joani nedisciplinovani; Lezbani videvxi xta uradixe Samani uqinixe isto, kao i mnogi
drugi Joani. Dionisije iz Fokeje po porazu se nije mogao vratiti u svoj grad,
ve je otplovio i gusario prvo kod Fenikije, a potom kod Sicilije, nikad ne
uznemiravajui Helene.
Poxto su na moru pobedili Jonce, Persijanci su stali Milet opsedati i sa
kopna i sa mora. Posle xeste godine od kako je Aristagora pobegao iz Mileta
11

Milet je jox za vreme Lelantinskog rata, 734 - 680. p. n. e., bio saveznik Eretrije
u borbi protiv Halkide, koju su pak podrali Samani. Sada Eretrija eli pomo da
uzvrati Mileanima.
12
na ovome je posebno insistirao izvesni Eak, tiranin samski koga je Aristagora lixio
vlasti

11

u grad severno od Amfipoa, Mirkin13 , pao je Milet. Iako je egov zamenik

pobegao, Histijej je uspeo da se opravda pred Darijem kako je Aristagora toboe
na svoju ruku digao ustanak. Darije Histijeja xae na more, mislei da e
,,verni Histijej uspeti uguxiti bunu. Artafren je prozreo Histijeja da je on
sam zaqetnik bune, te je Histijej morao beati iz Sarda, gde je bio odluqio da
provede izvesno vreme pre nego xto ode na more. Odlazi na Hios, gde se stavio
na qelo Jonskog ustanka, slagavxi pri tom Joane da je ustanak bio neminovan
jer je Darije eleo preseliti Feniqane u Joniju. Histijej je pokuxao qak i
neke Persijance da uvuqe u ustanak, ali je ovo onemoguio Artafren. Histijej
je pokuxao da se vrati u Milet, ali ga ogorqani Mileani nisu primili, a
kasnije ni stanovnici Hiosa. Ovde se i gubi znaqaj Histijeja xto se tiqe jonskog
ustanka14 . Xto se tiqe Mileta, po persijskom osvajau, muxkarci su mahom
poubijani ili su naseeni u gradu Ampi na Tigru, a ene i deca su odvedena u
zarobenixtvo u Suzu.
493. p. n. e. Artafren je u Sard pozvao predstavnike grqkih gradova sa
kojima je sklopio sporazum da se Grci vixe meu sobom ne svaaju i da poxtuju
zakone. Takoe je razrezao novi porez i u grqkim gradovima pod persijskom
vlaxu car vixe nije uspostavao tiransko ureee.
Izvori:
Herodotova Istorija, preveo sa starogrqkog Milan Arseni, Novi Sad
1980.
Literatura:
V. I. Holmogorov, Grqko persijski ratovi, Stara Grqka, Sarajevo
1959.
Bury, A History of Greece, 1959.
M. N. uri, Istorija starih Grka do smrti Aleksandra Mekedonskog
u odabranim izvorima, Beograd 1961.
Belexke:
sa predavaa S. Ferjanqi u toku leteg semestra 2001/2002.

3.

POLITIQKE

BORBE

GRQKOJ

Posle jonskog ustanka dolazi do velikih promena u unutraxoj politici Atine. Alkmeonidi, koji su se zalagali za pruee pomoi ustanku, bili
su potisnuti od strane pristalica Pizistratida. Hiparhov sin Harna je izabran za arhonta-eponima 496/495. godine; oqigledno je veina u Atini bila
protiv mexaa u stvari jonskih Grka.
Kao arhont-eponim za 493/492. bio je izabran Temistokle, sin Neokla. On je
bio voa tzv. pomorske stranke. Temistokle i egove pristalice smatrali su
da glavne napore Atiana treba usmeriti u pravcu stvarae pomorske flote,
ne samo radi borbe sa Eginom, ve i radi predstojee borbe sa Persijancima.
Protiv tog programa digla se atinska zemoposedniqka aristokratija i deo
seaxtva pod vostvom Miltijada, sina Miltijada Starijeg, koga je svojevremeno Pizistrat poslao na Hersones Traqki. Miltijad Mlai bio je za stvarae
jake kopnene vojske, i u tome ga je atinski narod podrao. Pored dve pomenute
grupacije, u Atini je bilo i takvih koji su svoje nade otvoreno polagali u
Persijance. Meu ove spadale su nekadaxe pristalice Pizistratida, koje su
moda odravale veze sa Hipijom. Meu ih su jedno vreme spadali Alkmeonidi, rukovoeni mrom prema Miltijadu.
Leta 491. godine p. n. e. Egina je priznala vrhovnu vlast ,,cara careva.
13

izgleda da je i sam Aristagora bio iznenaen zamahom ustanka, pa kad je postalo isuvuxe opasno po egovu glavu odlazi iz Mileta. Poginuo je u borbi sa Traqanima
14
Naime povezao se sa Lezbanima, brodovima uputio na Bizant, gde je gusario

12

Poxto je bilo nemogue da slui i Sparti15 i Persiji, Egina je povukla svoje

qlanstvo iz Peloponeskog saveza. Atiani su iskoristili priliku da optue
Eginu za izdaju Helade.
U meuvremenu u Sparti dolazi do sukoba dva kraa, Kleomena i Demarata.
Jox 506. p. n. e. Kleomen i Demarat su predvodili vojsku na Atinu s ciem
da zbace Klistena i egovu vladu. Kleomen je svrhu pohoda quvao kao tajnu sve
dok vojska nije prodrla na prostor Eleuzine. Kada su Korinani, koji su se
nalazili u okviru spartanske vojske kao qlanovi Peloponeskog saveza, shvatili
da Kleomen namerava da postavi Isagoru kao atinskog tiranina, napustili su
bojne redove. Tada je Demarat izneverio Kleomena i sa svojim delom vojske
vratio se u Spartu. Kleomen, znatno oslaben, nije imao drugo do da se i sam
vrati u Spartu. Treba imati na umu i da prema zakonu Spartanca u jednoj
stvari morala su uqestvovati oba kraa.
Potom, mada je u Sparti donesen zakon da e u buduim ratovima samo jedan kra
predvoditi vojsku, dok e drugi ostati u gradu, neprijatestvo izmeu Kleomena i Demarata je sve vixe jaqalo. Kada su se Atiani potuili na Egiane,
Kleomen je odluqio da ode u Eginu i pohvata odgovorne krivce. Meutim, Demarat je radio protiv ega. On je upozorio Egiane o nameri Kleomena i istakao da Kleomen u toj stvari dela samoincijativno i da ga spartanska skupxtina nije ovlastila da to qini. Egiani su optuili Kleomena da je atinski
plaenik i da je egov pohod nezakonit. Proteran iz Egine, Kleomen je svu svoju
pau usmerio na to da se Demarat zbaci sa prestola.
U to vreme Leotihid, koji je bio iz iste kue iz koje Demarat, ponudio je
Kleomenu da poe s im protiv Egine, pod uslovom da ga Kleomen postavi na
presto umesto Demarata. Tada dolazi do saveza Kleomena i Leotihida. Iskoristivxi priqu o sumivom Demaratovom poreklu16 , Leotihid je pod zakletvom
izjavio da Demarat nije dostojan da bude spartanski kra, jer on nije sin spartanskog kraa Aristona. Poxto je doxlo do spora, Spartanci su odluqili
da zapitaju proroqixte u Delfima da li je Demarat Aristonov sin. Kako
je Kleomen preko jednog svog prijatea potkupio proroqixte, Pitija je presudila u korist Kleomena. Oklevetani Demarat, tako lixen prestola, napustio
je Spartu i otixao persijskom caru Dariju, koji ga je doqekao uz sve poqasti.
Ovaj Demarat bie Kserksov savetnik u toku pohoda na Heladu 480/479. godine
p. n. e.
Kada je Demarat zbaqen sa prestola, proglaxen je za kraa Leotihida. Ispuavajui svoj deo pogodbe, Leotihida je sa Kleomenom organizovao pohod protiv Egine. Spor je rexen time xto su Egiani deset svojih uglednih graana
poslali kao taoce u Atinu.
Uskoro je otkrivena Kleomenova zavera protiv Demarata, te strahujui za svoj
ivot Kleomen bei u Tesaliju, a potom u Arkadiju. U Arkadiji je stao organizovati pohod protiv Sparte. Uviajui opasnost, Spartanci su pozvali Kleomena natrag uz obeae da e ga ponovo postaviti za kraa. Prema Herodotu u
to vreme Kleomen je poludeo i izvrxio samoubistvo. Po svoj prilici, Kleomen
je, poxto je predstavao veliku opasnost za dravu, na profesionalan naqin
smaknut. Priqa o samoubistvu je samo zvaniqna verzija Kleomenove smrti. Na
prestolu ga je nasledio brat Leonida.
Kleomenova zavera bacila je senku na reputaciju Leotihida i ugrozila politiku
koju je proteirao Kleomen, politiku otpora persijskoj vlasti. Po Kleomenovoj
smrti Egiani su zahtevali da se uhapsi Leotihida, koji je bio odgovoran za
nezakonito hapxee i izruqivae Atini deset uglednih graana Egine. Poxto
je proglaxen krivim, Leotihida je poslat u Atinu kao zamena za deset eginskih
talaca. Meutim, Atiani su odbili da izvrxe zamenu pod izgovorom da nisu
prisutna oba spartanska kraa. Tako se ponien Leotihida vratio u Spartu, a
15

Sparta nije bila nakloena Persiji.

Ariston, spartanski kra, kada mu je ena rodila sina, Demarata, pred eforima je
izjavio da Demarat ne moe biti egov sin, jer ga je ena rodila sedam meseci poxto se
Ariston oenio ome.

16

13

odnos Atine i Egine se jox vixe pogorxao.

U vreme kada se Leotihida vraao iz Atine u Spartu, Atiani su proslavali
praznik u qast Posejdona kod Suniona. Tada su im Egiani postavili zasedu
i zarobili sveqano okieni brod, koji je bio pun uglednih atinskih graana.
Atiani, poxto su iznajmili brodove od Korinana po niskoj ceni, organizovali su pohod protiv Egine. Rat je voen sa promeivom sreom, ali su na
kraju Egiani, kojima je prixlo 1000 dobrovoaca sa Argosa, zarobili qetiri
atinska broda i odneli konaqnu pobedu. Mada su pretrpeli poraz, Atiane je
ovaj sukob pribliio Spartancima i Korinanima.
Dok su Atiani bili zauzeti u ratu sa Egianima, dotle je persijski car Darije qinio svoje.
Izvori:
Herodotova Istorija II, preveo sa starogrqkog Milan Arseni, Novi
Sad 1980.
Literatura:
V. I. Holmogorov, Grqko persijski ratovi, Stara Grqka, Sarajevo
1959.
N. G. L. Hammond, A history of Greece to 322. B. C., Oxford 1959.

4.

PRVI

DRUGI

DARIJEV

POHOD

4.1. Prvi Darijev pohod

Po suzbijau Jonskog ustanka Darije je imao dva zadatka: da uqvrsti
vlast u Trakiji i da kazni Atinu i Eretriju za ihovo uqexe u ustanku.
Poqetkom prolea 492. p. n. e. Darijev zet i zapovednik vojske Mardonije se sa kopnenom vojskom i flotom spustio na obalu. U Kilikiji se Mardonije ukrcao na lau i flotom plovei oko obala Male Azije, stigao u Joniju,
dok je kopnena vojska krenula prema Helespontu. Poxto je Mardonije zbacio sa
vlasti sve tirane u Joniji i zaveo u svim gradovima demokratiju 17 , otplovio
je prema Helespontu. Sva vojska je laama prebaqena preko Helesponta. Kopnena vojska potom prolazi kroz Evropu sa ciem da napadne Eretriju i Atinu.
Herodot smatra da su se Persijanci uputili u Heladu da pokore xto vixe helenskih gradova, a ne samo da se osvete Atini i Eretriji koje su pomagale ustanike.
U modernoj istoriografiji preovlauje mixee da je zadatak Marodnija bio
da uqvrsti vlast u Trakiji, a potom je Darije nameravao novi pohod qiji bi ci
bio osvajae gradova na Balkanskom poluostrvu. Persijska flota je najpre porazila ostrvo Tasos jer je imalo monu flotu, koja je mogla ugroziti persijsku.
Poxto Herodot pixe kako stanovnici Tasa nisu nixta uqinili po pitau svoje
odbrane, postoji verovatnoa da su dobrovono pristali na vlast Persijanaca.
Kako je Darije ve pod svoju vlast podvrgao svo stanovnixtvo do Makedonije,
kopnena vojska pod vostvom Mardonija sada pokorava i narode Makedonije gde
je vladao kra Aleksandar I. Flota je sa Tasosa idui obalom otplovila do
Akanta, a potom do Atosa. Kod Atosa flota je upala u jaku buru, kada je unixteno trista laa i kada je poginulo dvadeset hiada udi 18 . Mardonija, pak,
dok je logorovao u Makedoniji, napadne jedno traqko pleme Brigi i poubija mu
dosta vojnika. Mardonije je uspeo da porazi Brige, ali gubici su bili veliki.
Kako je vojska koju je predvodio bila slaba i redukovana u borbi sa Brigima
i kako je flota bila unixtena kod Atosa, Mardonije je naredio povlaqee u
Aziju. Tako se zavrxio Prvi Darijev pohod na Heladu.
17

ova mera sprovedena pre svega da se pridobije podrxka Helena, jer se tiransko ureee
nije pokazalo kao povono za Persiju
18
Persijanci nisu znali da plivaju

14

4.2. Drugi Darijev pohod

Iako je Mardonije uspeo da pokori mnoge narode, Darije nikako nije
bio zadovoan vojnom taktikom svoga zeta i qienicom da Atina i Eretrija su
proxle nekaeno, na xta ga je stalno podseao jedan sluga i Hipija iz roda
Pizistratida. 490. p. n. e. Darije zahteva od stanovnika Tasosa, koje su
susedi tuakali kako se toboe pripremaju za ustanak protiv Persije, da mu
doteraju brodove u Abderu i sruxe gradske zidine. Darije nije zahtevao samo
od Tasosa, ve i od drugih primorskih gradova, koji su mu plaali godixi
danak, da mu izgrade velike ratne brodove i skele za prevoz koa. Sve ovo ide
u prilog qienici da se Darije spremao za novi pohod na Heladu. Isto tako
u gradove matiqne Helade poslao je izaslanike da od Helena trae zemu i
vodu, tj. da se potqine Darijevoj vlasti, kako bi iskuxao Helene da li e dobrovono prihvatiti egovu vlast. Mnogi gradovi u Heladi su pristali da se
pokore caru, qak i Egina, zbog qega je posebno bila ogorqena Atina. Za Eginu
su od davnina bili zainteresovani Atiani i sada, kako su verovali Atiani,
Egina se mogla udruiti sa Persijancima i naneti mnoge xtete Atini. Darije
nezadovoan Mardonijem smeuje ga i kao nove vojskovoe postava Meanina
Datisa i Artafrena, sina satrapa Sarda Artafrena. Dobro opremenoj kopnenoj vojsci, koja se ulogorila u Alejskoj ravnici u Kilikiji, pridruila se i
flota. Vojnici i koi su se ukrcali na xesto trijera i uputili prema Joniji.
Povod za drugi pohod bilo je zbog odbijaa nekih grqkih gradova, kao xto su
Atina, Sparta, da se pokore persijskom caru Dariju. Persijanci bojei se
bura oko Atosa i traei krai put, sada plove Ikarskim morem. Poxto su
doplovili do Sama, odatle su putovali Ikarskim morem izmeu ostrva. Kako
Naksos jox uvek nije bio pod persijskom vlaxu, plan je bio da se osvoji i ovo
ostrvo. Nakxani uplaxivxi se Persijanaca, bee u planine, tako da Persijanci
osvajaju skoro prazan grad. Isto kao i Nakxani i stanovnici ostrva Delosa,
quvxi da dolaze Persijanci bee na Ten, ostavajui Persijancima prazno ostrvo. Datis je poxtedeo Delos, koje je bilo znaqajno svetilixte u Joana, da bi
pridobio podrxku stanovnika Kikladskih ostrva. Uputivxi se prema Eubeji,
Persijanci su napadali usputna ostrva i lokalno stanovnixtvo regurtovali za
vojsku, a decu uzimali kao taoce. Na Eubeji prvo napadaju i osvajaju Karist,
grad na jugu. Datis se flotom uputio prema Eretriji. Eretrija za pomo moli
Atinu, koja savetuje svojih 4000 kleruha da nasele posede halkidskih veleposednika. Meutim u samoj Eretriji stanovnixtvo se nije moglo sloiti po pitau
organizacije borbe sa Persijom. Jedni su bili za to da se bei u eubejske planine, dok drugi da se dobrovono predaju Persijancima. Jedan od najuglednijih
Eretrijaca Eshin obavestio je pridoxle Atiane o problemima koje muqe Eretriju i savetovao im da ukoliko ne ele
abe da ginu boe bi im bilo da se
vrate u Atiku. Atiani su posluxali Eshinov savet i prexli Orop. Persijanci su napokon doplovili do Eubeje i usidrili su se kod Tamine, Hereje i
Egilije u oblasti Eretrije. Eretrijci su se ipak odluqili da ne napuxtaju
grad i da brane samo tvravu. Xest dana su trajale borbe oko zidina da bi
sedmog Eretrijci Euforbo i Filagar izdali grad Persijancima. Osvajaqi su u
gradu popalili hramove kao odmazdu na jonsko paee hrama bogie Kibele u
Sardu. Stanovnixtvo Eretrije je dopalo ropstva i nekadaxi atinski tiranin
Hipija je bio zaduen za organizaciju otpremaa robova na stirijsko ostrvo
Egiliju. Persijanci su se u Eretriji zadrali samo nekoliko dana i uskoro
prelaze na prostor Atike. Odluqili su da ih Hipija odvede na Maratonsku
ravnicu i da tu doqekaju Atiane jer je ravnica bila pogodna za persijsku
koicu, a nalazila se i preko puta Eretrije odakle im je stizao provijant.
Atiani quvxi da ih Persijanci oqekuju poqeli su pripremati vojsku. Izabrali su deset vojskovoa, meu kojima je posledi bio Miltijad, tiranin sa
Hersonesa traqkog i qiji je otac bio Kimon, kojega je pak Pizistrat proterao
iz Atine. Kimon je nekoliko godina uspevao da bude olimpijski pobednik u trci
15

qetvorozaprenih kola. Jednu pobedu je posvetio Pizistratu, xto je omoguilo

Kimonu da se vrati u Atinu. Kasnije su Kimona ubili Pizistratovi sinovi.
Atiani se nisu oseali dovono jaki da se sami obraqunaju sa persijskom vojskom te preko trkaqa Filipida u pomo zovu Spartu. Spartanci su pristali
da poxau dve hiade vojnika, ali tek po zavrxetku uxtapa19 . Spartanci nisu
uqestvovali u bici, jer su zakasnili. Kada su se Atiani nalazili u Heraklovom gaju na Maratonu pomo stie od Platejaca, koji su Atianima bili
zahvalni jer su im ranije pomogli u sukobu sa Tebom. Meutim i meu samim
Atianima mixena su bila razliqita. Jedni su smatrali da je borba sa Persijom uzaludna jer Atiani imaju isuvixe malo vojske i da je najboe saqekati
Spartance, dok drugi na qelu sa Miltijadom su bili za to da se stupi u borbu,
kakav god ishod bitke bio. Odluka o tome xta je Atianima qiniti pala je na
polemarha Kalimaha iz Afidne kao jedanaestog i vrhovnog komadanta. Miltijad
je uspeo da pridobije polemarha za svoj plan, objasnivxi mu da svako odlagae
moe dovesti do unutraxih borbi u samoj Atini, xto bi Persijanci znali da
iskoriste. Komadanti, koji su bili za obraqun, odrekli su se svoje vlasti i
priznali kao vrhovnog komadanta Miltijada. Miltijad je na sebe preuzeo organizaciju vojske tako xto je kraje desno krilo poverio Kalimahu, kakav je bio
i obiqaj, do polemarha jedna za drugom reale su se file kojima su upravali
stratezi20 , a na levom krilu postrojio je Platejce. Na Maratonu borbena linija Atiana bila je duga koliko i persijska, samo xto su krila bila mnogo jaqa
nego sredixi deo. Prema Herodotu bilo je oko 9000 Atiana, 1000 Platejaca
i duplo vixe varvara. Poxto je izdato nareee za napad, Atiani, prvi put
kod Helena, su u trku jurixali na neprijatea. Posledih 100/150m, koji su ih
delili od neprijatea, Atiani i Platejci su pretrqali da bi umaili uqinak varvarskih lukostrelaca. Borba je trajala dugo. Na sredem odseku fronta
Persijanci i Sake su uspeli da probiju borbenu liniju Atiana. Meutim na
oba krila su pobedili Atiani i Platejci. Pobeenim varvarima su dozvolili
da pobegnu, a sami su se obraqunali sa onim delom neprijateske vojske koja
je napredovala u sredixem delu. Iako je u bici poginuo Kalimah, Atiani
su uspeli da potisnu Persijance i gonili su ih sve do brodova, gde su zaplenili sedam persijskih laa. U Maratonskoj bici ubijeno je 6400 varvara i 192
Atiana. Persijanci poxto su pretrpeli poraz na Maratonu, najpre odlaze
po zarobenike Eretrijce, a zatim plove oko Sunija sa namerom da preduhitre
Atiane i osvoje samu Atinu jer im je neko21 od Atiana xtitom dao znak da
je grad nebraen. Atiani su brzim marxom stigli u grad pre varvara i organizovali se da doqekaju Persijance u Heraklovom gaju u Kinosargu. Persijanci
su se usidrili kod atinskog pristanixta Falerona, meutim nisu izaxli na
megdan Atianima, ve odlaze u Aziju. Datis i Artafren su Eretrijce odveli
Dariju, koji ih je naselio na svom imau Arderiku u kisijskoj zemi.
Ostalo je nerexeno pitae xta se desilo sa koicom na koju su Persijanci
toliko raqunali, jer na dan bitke Herodot ne pomie nikakvu koicu. Suida
tvrdi kako su Jonci, koji su se borili na strani Persijanaca, signalirali
Atianima da je pravo vreme da napadnu, jer je persijska koica napustila
Maraton. U modernoj istoriografiji preovlauju dva mixea: ili su Persijanci, neqim nezadovoni, povlaqivxi se sa Maratona, najpre ukrcali koe na
lae, a pexadija, zakasnivxi, sukobila se sa Atianima ili je bitka poqela u
zoru, pa su Persijanci, koji su tokom noi napasali koe, zakasnili.
Najstariji izvor o Maratonskoj bici potiqe iz 460. p. n. e. i to je bio
oslikani trem Stoe Politije. Danas ovo umetniqko delo nije saquvano, ali o
emu saznajemo u Pausanijevom Opisu Helade. Slika je predstavala vixe scena
poqevxi od prikaza Beoana, Platejaca i varvara, gde svi imaju podjednake
xanse za pobedu...
19
20
21

Slavili su Apolona Karnejskog

Plutarh kao stratege navodi Temistokla i Aristida
Herodot prenosi tradiciju, u koju i sam suma, da su izdajice bili Alkmeonidi

16

Izvori:
Herodotova Istorija II, preveo sa starogrqkog Milan Arseni, Novi Sad
1980.
Literatura:
V. I. Holmogorov, Grqko persijski ratovi, Stara Grqka, Sarajevo 1959.
Bury, A History of Greece, 1959.
M. N. uri, Istorija starih Grka do smrti Aleksandra Mekedonskog u
odabranim izvorima, Beograd 1961.
Belexke:
sa predavaa S. Ferjanqi u toku leteg semestra 2001/2002.

5.

POHOD

PERSIJANACA

480/479.

5.1. Priprema Persije za novi pohod na Grqku

Posle bitke na Maratonu, mada je pretrpeo poraz, Darije nije eleo
odustati od osvajaa Helade. Godine 489/488. stao se pripremati za novi pohod.
Meutim, godine 486. u Egiptu je izbio ustanak, a nedugo zatim umire i sam
Darije. Na prestolu ga je nasledio najstariji sin iz braka sa Atosom, Kserks.
Kserks nije bio voan da poe sa vojskom na Heladu, nego je svu svoju vojsku
poveo na Egipat. Pored ega stalno je bio Mardonije22 , koji mu je dosaivao
da, poxto uguxe pobunu u Egiptu, povedu vojsku na Atinu. Pripovedao je kako je
Evropa prelepa, da u oj uspeva raznovrsno voe i da je blagoslovena zema, te
bi bila xteta ukoliko ne bi uxla u sastav Persijske drave. Mardonije je bio
pustolov i eleo je postati satrap u Heladi. Pomo Persiji u borbi protiv
Helade nudili su kraevska porodica Aleuada iz Tesalije i Pizistratidi.
Kserks je dao da se nagovori i poxto je uguxio pobunu u Egiptu, stao se pripremati za predstojei pohod. Pune qetiri godine je radio na pripremau
vojske, a poqetkom pete godine (480) je krenuo na Heladu. Kserks je navodno
poxao na Heladu da se osveti Atianima za poraz na Maratonu, a u stvari da
pod svoju vlast podvede helenske gradove.
Najpre je preduzeo mere za potpunu izolaciju Grka kako bi ih lixio svake
mogunosti za pridobijae saveznika. U tom pogledu za Persijance su opasnost predstavali zapadni Grci, naroqito sirakuska drava na Siciliji koja
je raspolagala znaqajnim vojnim i pomorskim snagama. Stoga je sklopen savez
izmeu Kserksa i Kartagine, nepomirivog neprijatea zapadnih Grka. Tim
sporazumom Persijancima je bila obezbeena pomo Kartagiana, koji su svojim akcijama imali da spreqe Sirakuzu u pruau pomoi Grqkoj. Sledei
primer Darija, Kserks je nastojao da sebi obezbedi saveznike u samoj Grqkoj.
Persijska diplomatija postigla je to da su Tesalija i Beotija priznali vrhovnu
vlast Kserksa. Argos, zadravajui formalnu neutralnost, stvarno je bio na
strani Persije. Osim toga, Persijanci su mogli raqunati na pomo persofilskih elemenata u drugim grqkim dravama, koji su pruali persijskoj komandi
korisne informacije o stau u Grqkoj23 .
Mada je persijska vojska pretrpela velike gubitke prilikom prve plovidbe
oko Atosa, Kserks je, na predlog Mardonija, naredio da se prokopa kanal toliko
xirok da kroz ega mogu da plove u isto vreme dve lae sa tri reda vesala.
Radovima na kanalu su upravali Persijanci. Herodot smatra da je Kserks iz
sujete naredio da se prokopa Atos, jer je eleo da pokae svoju silu i da ostavi
posle sebe neki spomenik (Herodot VII, 24).
Sva kopnena vojska koja je trebala da uqestvuje u Kserksovom pohodu, sakupila se
22

Pogledati: Grqko-persijski ratovi, 3. Prvi i drugi Darijev pohod, 3.1. Prvi Darijev
pohod.
23
V. I. Holmogorov, Grqko-persijski ratovi, Stara Grqka, Sarajevo 1959, 191.

17

u Kritali (Kapadokija). Otuda je preko Sarda imala marxirati u Abidos24 . Za

prebacivae kopnene vojske u Evropu, kod Abidosa, preko Helesponta, sagraena
su dva pontonska mosta. Herodot navodi da su oba mosta bila razbijena burom
koja je iznenada naixla. Tada je razgneveni Kserks naredio da se more ixiba
i okuje u lance. Kako bilo, mostovi su sagraeni ponovo i armija je prexla
u Evropu. Od Hersonesa Traqkog do Makedonije postojalo je pet punktova za
snabdevae armije hranom.
Herodot se prilikom opisa persijske vojske koristio zvaniqnim dokumentima
iz Darijevog vremena, u kojim pisari pruaju opxtu sliku o stau persijske
vojske. Po svoj prilici persijska vojska u vreme pohoda na Heladu je brojala
1700000 pexaka, 80000 koanika i 3000 brodova, od kojih su 1207 qinile trijere.
Zapovednici vojske bili su Persijanci iz redova aristokratije.
Vrhovnu komandu nad kopnenom vojskom, koja je bila sastavena iz raznih naroda25 , imali su Mardonije, Artabanov26 sin Tritantehmo, Otanov sin Smerdomen, Darijev i Atosin sin Mazis, Gergit i Megabiz. Dakle, bilo je xest
zapovednika kopnene vojske. Hidarno je predvodio elitne jedinice od 10000 Persijanaca. Ove jedinice nazivale su besmrtnim, jer, kada jedan od vojnika ispadne
iz stroja, bilo zbog bolesti bilo zbog smrti, ega je automatski zameivao novi
ratnik, tako da se broj od 10000 nije naruxavao. Pripadnici elitne jedinice
bili su najlepxe obuqeni. Na ihovoj odei isticali su se ukrasi od zlata.
Hrana za ove jedinice noxena je posebno na kamilama i na tegleoj marvi.
Persijsku koicu su qinili Meani, Kisijci, Baktrijci, Kaspijci, Sagariani
i Arabani. Arabani su jahali na kamilama, koje po brzini nisu zaostajale
za koicom. Poxto su se koi plaxili kamila, u stroju Arabani su bili
na zaqeu. Zapovednici koice bili su Datisovi sinovi Armamitra i Titej.
Farnuh, koji je sa ima bio trei zapovednik koice, razboleo se i ostao u
Sardu (Herodot VII, 88).
Za persijsku flotu brodove su dali Feniqani, Kiprani, Kiliqani, Pamfiani,
aziski Dorci, Likijci, Jonci, Eolci i stanovnici ostrva. Na svim brodovima
posadu su qinili, u glavnom, Persijanci, Meani i Sake. Flota je imala qetiri
zapovednika: Darijev sin Ariabigno, Preksasp, Megabaz i Darijev sin Ahemen.
Jonskom i karskom flotom komandovao je Ariabigno, a Egipanima je rukovodio
Ahemen. Jedina ena komandant bila je Artemisija iz Halikarnasa.
Kserks preko Helesponta stupa na tlo Evrope. Flota, koja je isplovila iz
Helesponta, plovila je pored obale i kretala se u suprotnom pravcu od pexadije.
Plovila je, naime, prema zapadu sa namerom da doe do Sarpedonovog rta, gde
joj je bilo nareeno da qeka. Kopnena pak vojska kretala se preko Herzonesa
prema istoku i doxla je do Doriska, ravnice na traqkoj obali, gde se sastala
sa flotom. Istim radnicima, koji su radili na prokopavau kanala, Kserks je
naredio da podignu most preko Strimona (Strume)27 . Preko ovog mosta Kserks
je stigao u Akant.
Od Doriska do Akanta vojska se kretala u sledeem poretku: Kserks je podelio celu vojsku na tri dela i jednom delu je naredio da se kree po samoj
morskoj obali, pored flote. Komandu nad tim delom vojske imali su Mardonije
i Mazist. Druga treina vojske morala je da se kree kroz unutraxost kopna
i u su predvodili Tritantehmo i Gergit. A trei deo, s kojim se kretao i sam
Kserks, ixao je na sredini izmeu prva dva dela, a predvodili su ga Smerdomen
i Megabiz (Herodot VII, 121).
Iz Akanta Kserks je naredio da flota ode u Termu i tu saqeka kopnenu vojsku.
Poxto se vojska sastala kod Terme, Kserks se nalazio pred ulazom u Tesaliju.
24

Na svom putu ka Abidosu, Kserks je posetio Prijamov grad.

Nekoliko strana svog dela Herodot posveuje opisu mnogobrojnih naroda kojima je
raspolagao persijski car.
26
Artaban je bio Darijev brat i bio je protiv pohoda na Skite. On je bio i Kserksov
stric i u poqetku bio je protiv pohoda na Heladu
27
Pored mosta na Strimonu, novi mostovi bili su izgraeni na rekama Hebros (Marica),
Nestos (Mesta) i Aksios (Vardar).
25

18

5.2. Grqka uoqi persijske najezde

5.2.1. Politiqke pripreme u Atini
Miltijad
Miltijad (Mlai) iz roda Filaida je 525/524. p. n. e. bio arhont-eponim,
u vreme kada Atinom vladaju Pizistratidi. Poxto su mu Pizistratidi ubili
oca Kimona, Miltijad napuxta Atinu i odlazi na Herzones, gde je bio tiranin.
Godine 512. uqestvovao je u Darijevom pohodu na Skite28 . U jednom za nas
nepoznatom trenutku Miltijad se vratio u Atinu. U vreme Temistoklova arhontovaa 493/492. godine, Miltijad je predstavnik atinske zemoposedniqke stranke i veliki protivnik Temistoklove pomorske politike. Godine 490/489. bio je
glavnokomandujui atinske vojske u bici na Maratonu. Posle uspeha na Maratonu, 489. Miltijad predvodi kaznenu ekspediciju na Paros.
Herodot pripoveda da je Miltijad zamolio Atiane da mu stave na raspolagae
sedamdeset brodova. Pri tom je obeao da e se obogatiti svi oni koji krenu
sa im. Nameravao je da kazni Paros, jer su se Parani prvi prikuqili Persijancima u ihovom pohodu na Heladu. Treba imati na umu da je Paros, posle
persijskog pustoxea Naksosa, bio najbogatiji grad Kiklada. Poxto je stigao
do ostrva, Miltijad je opseo grad. Paranima je ponudio mir za 100 talenata.
U sluqaju da ne isplate traenu svotu, zapretio je da poloaj nee napustiti
sve dok ne zauzme grad. Meutim, Parani su se dobro utvrdili i nije im bilo
ni na kraj pameti da Atianima poklone 100 talenata. 26. dana, uvidevxi da je
grad nemogue osvojiti, Miltijad je odustao od opsade i praznih xaka se vratio u Atinu. U Atini je bio optuen za veleizdaju, a glavni tuilac Ksantip 29
zahtevao je da bude osuen na smrt. Miltijad nije mogao liqno da se brani,
jer je bolovao od noge, koju je povredio u vreme opsade Parosa. Narod je doneo
odluku da se oslobaa smrtne kazne, ali ga je proglasio krivim i osudio na
plaae kazne od 50 talenata. Miltijad odmah posle toga umre, poxto je doxlo
do trovaa i upale kosti, a kaznu od 50 talenata platio je egov sin Kimon.
Sada, poxto je bila ukloena dominantna figura Miltijada, koji se svojevremeno protivio politici pomorske stranke, do izraaja su mogle doi i druge
partije.
Temistokle
Za arhonta-eponima 493/492. godine p. n. e. izabran je Temistokle,
sin Neokla. Mada nije poticao iz ugledne i bogate porodice, Temistokle se
istakao svojom politikom. On i egove pristalice smatrali su da glavne napore Atiana treba usmeriti u pravcu stvarae pomorske flote, ne samo radi
borbe sa Eginom, ve i radi predstojee borbe sa Persijancima. Tokom svog
arhontovaa, Temistokle se posvetio utvrivau Pireja, koji je sa svoje tri
prirodne luke predstavao bou mornariqku bazu nego Faleron. Mada e Temistoklova pomorska politika biti od izuzetne vanosti za budunost Helade,
u ovom trenutku protiv tog programa digla se atinska zemoposedniqka aristokratija i deo seaxtva pod vostvom Miltijada.
Godine 489. Temistokle je bio jedan od stratega u Maratonskoj bici.
Plutarh pripoveda da je, posle uspeha Atiana na Maratonu, jedino Temistokle oqekivao novi sukob sa Persijancima. Predoseao je da Persijanci nee
dozvoliti da ponovo budu poraeni. Kako je malo verovao u tradicionalni
naqin borbe hoplita, predloio je novu strategiju koja je podrazumevala upotrebu trijera30 . Meutim, ostvarivae Temistoklove pomorske politike onemoguavali su, sa jedne strane, nedostatak sredstava za gradu skupih tri28
29
30

Zajedno sa miletskim tiraninom Histijejom imao je quvati most na Istru.

Ksantip je bio oeen Agaristom iz roda Alkmeonida.
Tvorci trijera bili su Korinani.

19

jera, a sa druge aristokratija. Naime, stvarae pomorske flote i prebacivae

teixta atinske vojne moi na more znaqilo je i porast politiqkog znaqaja
gradske sirotie, jer su iz redova sirotie vrbovani mornari, zanatlije, nosaqi..., kao i znaqaj Narodne skupxtine.
Mada jedna grupa istraivaqa veruje da pojam ostrakizam prvi koristi atinski dravnik Klisten 507. godine p. n. e., ostrakizam je prvi put primeen
tek 488. Razlog koji je naveden za prva tri ostrakizma bilo je sumiqee za
izdaju 490. godine. Hamond smatra da je ci ostrakizma u prvo vreme bio proterivae Pizistratida, kao i svih onih koji su bili povezani sa ovom porodicom
bilo srodniqkim vezama bilo braqnim putem. Hamondovu pretpostavku potvruje
qienica da je Narodna skupxtina ostrakizmom 488. proterala Hiparha iz roda
Pizistratida, 486. Megakla iz roda Alkmeonida, 485. Ksantipa, Miltijadovog
tuioca koji je bio u vezi sa Alkmeonidima. V. I. Holmogorov smatra da je
Narodna skupxtina ostrakizomom elela ukloniti protivnike stvaraa jake
atinske flote. Tako je 483/482. Aristid, predstavnik zemoposedniqke stranke,
bio proteran ostrakizmom. Ovim procesom eliminacije Atiani su za svog vou
u predstojeem ratu protiv Persijanaca izabrali Temistokla. Onda kada je izbor bio jasan, a persijska invazija izvesna, pristupilo se opxtoj amnestiji i
ostrakovani su pozvani natrag u grad.
Godine 487. sprovedena je reforma naimenovaa devet arhonata. Dok je ranije
arhonte birao narod, sada taj zadatak prenet je na Vee od 500, koje je u svom
izboru bilo nepristrasno. Neposredni izbori za arhonta zameeni su sistemom
koji se oslaao na upotrebu reba. Mada su arhonti mogli biti birani samo iz
prva dva razreda pentakosiodimna i hipeja ihov politiqki znaqaj bio je
umaen, kao i uticaj monih porodica, qije su interese nekad zastupali arhonti.
Vremenom ova reforma e uticati i na presti Areopaga u qije redove ulaze
bivxi arhonti. Ovom promenom uvean je znaqaj stratega. Desetorica vojnih
zapovednika poqeli su da zameuju arhonte kao glavni dravni zvaniqnici.
Mada je Temistoklova politika dobila podrxku naroda, ideja velike atinske
flote nikad se ne bi ostvarila da 483/482. nije otkrivena srebrna ica u laurijskim rudnicima. Ovim je drava na raspolagau imala 100 talenata. Pitae
raspodele novca razmatrano je na skupxtini. Dok su pojedni predlagali da se
novac razdeli meu graanima, Temistokle je zahtevao da se sredstva iskoriste
za izgradu flote. Atiani su prihvatili predlog pre svega jer ih je Temistokle upoznao sa qienicom da Atina sa svojom zastarelom i malom flotom nije
u mogunosti da porazi svog davnaxeg neprijatea Eginu. Mada Egiani
nisu uzeli uqexa u Datisovoj i Artafrenovoj ekspediciji, dve zeme su i dae
bile u neprijatestvu. Hamond smatra da je mra Atiana prema svom susedu
Egini bila jaqa nego strah od Persije. Godine 482/481. sastaveno je 100 trijera. Veruje se da je drvenu grau za lae Atianima poslao makedonski kra
Aleksandar I, iako je priznavao vrhovnu vlast Persijanaca.
Pokazalo se da je Temistoklova politika spasila Heladu.
5.2.2. Sparta i Kongres grqkih gradova
Mada su se grqki gradovi na kopnu divili Atini zbog ene pobede na
Maratonu, one, ipak, vostvo u borbi protiv Persijanaca nisu traili u oj,
ve u Sparti. Naime, na teritoriji kontinentalne Grqke poloaj Atine nije bio
povoan. Beotski gradovi naroqito Teba, bili su neprijateski raspoloeni
prema Atini31 . Egina je bila veqiti neprijate Atiana. Eubejci, isto tako,
nisu bili nakloeni ovom gradu. Sa druge strane, Sparta se nalazila na qelu
velikog saveza. U enim redovima nalazili su se susedi Atine Megara,
Egina i Teba. Sparta je bila znaqajna vojna sila, naroqito poxto je nanela
teak poraz Argosu. Sparta je takoe bila zakleti neprijate Persiji. Da je
31

Pogledati: Atika u VII i VI veku, 3. Pizistratova tiranija. Pizistratidi, 3.4.

Vladavina Pizistratovih sinova.

20

to bila opxte poznata stvar govori i qienica da Kserks kada je slao izaslanike
u Heladu da trae vodu i zemu, nije ih slao u Atinu i Spartu.
Radi duhovne podrxke Heleni su se obratili Apolonovom proroqixtu u Delfima. Meutim, tu nisu naixli na razumevae. Sparti je predvieno da e
biti ili razruxena ili e en kra biti ubijen. Argosu je savetovano da
ostane neutralan. Atianima je Pitija prorekla da e im grad biti unixten i
da e biti prinueni na seobu kao nekad Fokejci. Bilo je jasno da proroqixte u
ovoj stvari eli da ostane neutralno. U ovom sluqaju, meutim, texko je uoqiti
razliku izmeu neutralnosti i potqiavau vrhovnoj vlasti Persije.
U jesen 481. godine predstavnici gradova, koji su bili spremni da prue otpor
Persiji, sastali su se u Sparti na mestu kasnije nazvanom Helenijum. Oni su
doxli na poziv Sparte, koju je podrala Atina. Zavetovali su se da e krenuti
u rat protiv Persije i da e pristupiti savezu organizovanom za borbu protiv
Persijanaca. Diskutovali su o vojnom problemu i sloili se da komandu nad
kopnenom vojskom i flotom povere Sparti. Zahtev Atiana da zapovedaju flotom
je razmatran, ali saveznici su odbili da slue pod enim zapovednixtvom.
Potom su se sloili da prekinu sa svim meusobnim neprijatestvima. Tako
je napokon rat izmeu Atine i Egine doveden kraju. Sledeeg dana poslali
su uhode u Malu Aziju32 . Napokon, odluqili su da poxau izaslanike u Argos,
Krit, Korkiru i Sirakuzu, sa nadom da e im ovi pruiti pomo u borbi protiv
Kserksa.
Argos je pristao da pristupi savezu, ali samo pod dva uslova: da im Sparta
garantuje tridesetogodixi mir i da sa Spartom dele zapovednixtvo nad vojskom. Spartanci su se sloili po pitau primirja, ali je bila spremna da
Argejcima prui samo 1/3 zapovednixtva. Argejci su odbili ponudu i naredili
izaslanicima da napuste grad pre zalaska sunca. Herodot tvrdi da je Kserks,
pre nego xto je poxao sa vojskom protiv Helade, poslao glasnika u Argos s
porukom da Persijanci budui potomci Perseja, poreklo vode iz Argosa i da
stoga nisu radi ratovati sa ovim gradom. Kserks je predloio Argejcima da
sede mirno kod svoje kue i da ne pomau drugima u ratu. U vreme kada su
primili helenske izaslanike, a imajui na umu Kserksovu ponudu, Argejci su
namerno zahtevali ono xto Spartanici nisu bili spremni da im prue.
Pre no xto donesu odluku, Kriani su odluqili da se posavetuju sa proroqixtem. Pitija je podsetila Kriane da im Heleni nisu pomogli da osvete Minosa.
Tako Kriani odbijaju da pristupe savezu. Treba imati na umu da Kriani
nisu imali nikakvog interesa da uqestvuju u ovom ratu.
Korkirani su obeali izaslanicima pomo, ali, kada je trebalo 60 brodova sa
Korkire nije stiglo na Peloponez. ihovo odugovlaqee navelo je Helene da
poveruju da Korkirani nisu eleli da se zamere Persijancima.
Gelon, tiranin Sirakuze na Siciliji, ponudio je ogromnu vojsku saveznicima
pod uslovom da zapovednixtvo sa Sparte pree na Sirakuzu. Kada su Spartanci to odbili, Gelon je zatraio zapovednixtvo nad flotom. Tada su ustali
Atiani i istakli da u sluqaju da flotom ne zapoveda Sparta, onda bi svakako
zapovedala Atina. Tada je Gelon povukao svoju ponudu, a izaslanici su se
praznih xaka vratili u Heladu. Po svoj prilici Gelon nije mogao da pomogne
Helenima, jer je ratovao sa Kartagianima, koji su nastaivali zapadni deo
ostrva i koji su bili u savezu sa Persijom.
Prolea 480. godine saveznici su se sastali na Istmu, blizu Korinta. Zakleli
su se da e Heleni, koji su bez nude priznali vrhovnu vlast Persije, morati
da plate 1/10 svoga imovinskog bogatstva. Moderna istoriografija ovo tumaqi
da se razore gradovi, da se stanovnixtvo proda u ropstvo, a 1/10 imovine tog
grada da se da Apolonovom svetilixtu u Delfima. Treba pomenuti da, mada
32

Neke od ovih kasnije su zarobili Persijanci, ali po nareeu Kserksa pokazna im je

sva sila persijske vojske i potom su uhode poslate nazad u Heladu. Kserks je raqunao da
e se Heleni uplaxiti i odustati od rata kada im uhode saopxte kakvom silom raspolae
,,car careva.

21

se Sparta nalazila na qelu jednog i drugog, Peloponeski savez nije isto xto i
Svehelenski savez.
31 grad qinio je Svehelenski savez. U stvari, toliko je bilo qlanica 479. godine. Taj podatak saquvan je na bazi velikog stuba koji su Heleni posvetili
bogu Apolonu posle bitke kod Plateje. Red upisanih imena verovatno je red kojim su qlanice pristupale savezu: Lakedemonci, Atiani, Korinani, Tegejci,
Sikionci, Egiani, Megarani, Epidaurici, Orhomeani, Phliasians, Trezeani,
Hermooioneans, Tiriani, Platejci, Tespijci, Mikeani, Cenas, Melinas, Tenians, Nakxani, Eretrijci, Halkiani, Styreans, Eleans, Potidejci, Leukaani, iz
Anaktorije, Cythnians, Siphnians, iz Ambrakije, Lepreats.
U vreme kongresa na Korintu i u vreme kada je Kserks iz Sarda napredovao prema
Helespontu, Tesalci su Helenima poslali izaslanike. Tesalci su bili protiv
politike pruaa pomoi Persiji u borbi protiv Helade, koju je proteirala
kraevska porodica Aleuada. Tesalija je bila spremna da se prikuqi Svehelenskom savezu, pod uslovom da savez odbrani Tempijski klanac, koji je predstavao kopneni put iz Makedonije u Tesaliju. U suprotnom, Tesalci bi bili
prinueni da prihvate vrhovnu vlast persijskog cara. Saveznici su se odazvali pozivu i pod komandom spartanskog kraa Eueneta i Temistokla u junu
Tesaliju poslali 10000 hoplita. U Tempijskom klancu hopliti su se spojili
sa tesalskom koicom. Tu su oni ostali nekoliko dana, jer im je makedonski
kra Aleksandar poslao glasnike sa porukom da se povuku i da ne dozvole da ih
u klancu pregazi daleko nadmonija vojska. Usput, Grci su saznali da postoji
jox jedan klanac koji vodi iz Gore Makedonije kroz Perhebiju u Tesaliju, kroz
koji je doxla Kserksova vojska. Poxto su se Heleni vratili na Istam i poxto
su ostali bez saveznika, Tesalci su dobrovono prexli na stranu Persijanaca.

5.3. Bitke kod Termopila i Artemizija

Kada su se Heleni, posle neuspeha kod Tempijskog klanca, vratili na
Istam, dogovarali su se kako i na kom mestu da ratuju sa neprijateem. Odluqeno je da se zaposedne Termopilski klanac, koji je predstavao kopneni put
iz Tesalije u sredu Grqku, a flota je imala da plovi do Artemizija. Heleni su
izabrali Termopile jer su smatrali da e taj prostor onemoguiti varvare da
se koriste brojno nadmonom vojskom i koicom. Artemizij je, sa druge strane,
quvao ulaz u Eubejski kanal. Oba ova poloaja nalazila su se blizu jednog
drugoga, tako da se lako moglo saznati xta se i na jednom i na drugom dexava.
Naimenovane snage brzo su zauzele svoje borbene poloaje. Termopilski klanac
quvalo je xest ili sedam hiada hoplita, kojim je zapovedao spartanski kra
Leonida. Vojska se sastojala od 4100 Peloponeana, od kojih je 300 bilo Spartanaca, 700 Beoana iz Tesalije i 400 Tebanaca. Na Leonidin poziv vojsci su
se pridruili i odredi Fokiana i Lokriana Opuntskih. Ova vojska trebala
je da bude prethodnica glavne snage, koja bi se pridruila posle proslavaa
religijskih praznika u Sparti i Olimpiji. Herodot smatra da je Leonida
sa Spartancima poslat napred da bi i ostali saveznici, kad ih budu videli,
stupili u borbu i da ne bi, ako bi videli da i oni odugovlaqe, prexli na
stranu Persijanaca.
Glavnokomandujui flote bio je spartanski kra Euribijad. On je raspolagao
sa 271 trijerom i sa nekoliko pentekonteja. Na 147 trijera posadu su qinili
Atiani, Platejci i Halkiani. Atinski zapovednik Temistokle bio je najuticajniji qlan Euribijadove postave. Helenima na moru bilo je stalo da odbrane
Eurip i da ne dozvole varvarima da prodru u Heladu.
O prvom kontaktu sa neprijateem Heleni, koji su bili na poloaju kod Artemizija, saznali su pomou vatrenih signala sa Skijata. Naime, Persijska flota,
koja je bila stacionirana u Termi, poslala je deset najbrih trijera pravo u
Skijat, gde su strau quvala tri helenska broda. Kada su spazili varvarske
brodove, Heleni su pokuxali da pobegnu. Meutim, eginski i trezenski brod
22

bejahu zarobeni, dok je atinski uspeo da pobegne. Ovaj se nasukao kod uxa
Peneja, ali je posada uspela da pobegne. Heleni obavexteni o prvom uspehu Persijanaca, napuxtaju Artemizij i povlaqe se u Halkidu. Ovim su otvorili put
neprijateskoj vojsci ka Pagazejskom zalivu.
Persijska vojska napuxta Termu i no je zatiqe kod stenovite Magnezijske
obale. Prvi brodovi pristali su uz obalu, dok su se ostali iza ih usidrili,
sve po osam u jednu vrstu. More je sve do pred zoru bilo mirno i nebo vedro,
ali je u svanue doxlo do bure, koju je lokalno stanovnixtvo nazivalo Helespontijac. Qetvrtog dana poxto se bura stixala Persijanci su utvrdili da su
izgubili 400 ratnih brodova i vei broj pomonih.
U meuvremenu helenska flota bila je ukotvena u Halkidi. Saznavxi za persijske gubitke Atiani su prineli rtvu Boreju, bogu severnog vetra, a Heleni
Posejdonu Spasiocu, bogu mora. Potom se flota vratila u Artemizij. Persijanci pak, poxto su obixli Magnezijski rt, uplove pravo u Pagazejski zaliv.
Petnaest persijskih brodova, koji su bili zaostali iza ostalih, opaze sluqajno
helenske brodove kod Artemizija. Varvari su mislili da je to ihova flota,
pa otplove k ima i upadnu meu neprijatee. Ove su Heleni zarobili i poxto
su od ih doznali o Kserksovoj vojsci sve xto su eleli, poxau ih u okovima
na Istam.
U to vreme Kserks je s kopnenom vojskom preko Tesalije stigao u Trehin, gde
je podigao logor. U Termopilskom klancu, nasuprot Persijanaca, bili su ulogoreni Heleni. Da bi zaxtitili svoj poloaj Heleni su obnovili stari zid,
koji su svojevremeno podigli Fokiani da spreqe prodor Tesalaca na ihovu
teritoriju. Mada su neki Peloponeani eleli da se vrate na Peloponez i
posednu Istam, Leonida je odluqio da tu ostane. Tek petog dana Kserks je
na Helene poslao Meane i Kisijce. Pretrpevxi texke gubitke, Meani se
neprimetno povuku, a na ihovo mesto stupe elitne jedinice Persijanaca, tzv.
Besmrtni, koje je predvodio Hidarno. Poxto su se borili na uskom zemixtu i
poxto su imali kraa kopa nego Heleni, Persijanci nisu mogli da iskoriste
svoju brojnu nadmonost i bili su prinueni da se povuku. U toku borbe Heleni
su bili postrojeni prema narodnostima i svi su se borili na smenu i po redu,
sem Fokiana koji su dobili zadatak da posednu stazu u planini.
Stvar se nije odvijala povono po Kserksa. Meutim, Malijac Epijalt otkrio
je Persijancima stazu koja vodi kroz planinu do Termopila. Da ispita ovu
stazu zadatak je dobio Hidarno sa svojim trupama. Hidarno, prilikom svoje
ekspedicije, susreo se sa Fokianima, koji su quvali i prilaz u svoju zemu i
strau na stazi. Iznenaeni Fokiani su se povukli sa poloaja, dok su Persijanci nastavili niz brdo. Ovim je neprijateska vojska zaxla za lea trupama
koje su branile Termopile. Saznavxi da su Persijanci otixli preko brda, Heleni poqnu da se dogovaraju xta da qine. Odluqeno je da se vojska povuqe i da
Leonida sa svojih 300 Spartanaca brani ihovu odstupnicu. Uz Leonidu su
ostali Tespijci pod vostvom Demofila, a Tebanci, koje je predvodio Leonitijad, su zadrani protiv svoje voe kao taoci. U borbi koja je nastupila
Leonida i 300 egovih Spartanaca, kao i Tespijci, hrabro su izginuli. Prorok Megistije, koji je ostao u Termopilima, je takoe poginuo. Tebanci pak
dobrovono su se predali varvarima govorei da je ihov grad meu prvima
prixao Persiji i da su na silu dovuqeni u Termopile. Neke od ovih su varvari
ubili, a neke su igosali kraevskim igom. U ovom sukobu ubijeno je mnogo
Persijanaca, pored ostalih, dva Kserksova brata. Mada su Persijanci imali
obiqaj da ukazuju najvee poxtovae hrabro poginulim neprijateima, Kserks
je naredio da se pokojnom Leonidi odseqe glava i nabije na kolac.
U vreme bitke kod Termopila, doxlo je i do pomorske bitke kod Artemizija.
Naime, kada su Heleni doplovili do Artemizija i videli mnoge ukotvene
neprijateske brodove kod Afete, odluqili su da se povuku od Artemizija dae
u unutraxost Helade. Saznavxi za ihovu odluku, Eubejci zamole Euribijada
da ostane jox malo vremena dok se ne sklone sa decom i ukuanima na sigurno
mesto. Kad nisu uspeli da ga nagovore, oni su potkupili Temistokla sa 30 tal 23

enata. Poxto je Temistokle pridobio Euribijada, poslavxi mu 5 talenata, i

Korianina Adimanta33 , koji je pretio da e napustiti Artemizij, poslavxi mu
3 talenata, Heleni su ostali kod Eubeje i tu primili bitku.
Stigavxi do Afete i uverivxi se da se kod Artemizija nalazi mali broj helenskih brodova, Persijanci nisu eleli da neprijateske brodove napadnu spreda,
kako se ovi ne bi dali u bekstvo i po noi im pobegli. Stoga su odluqili da od
cele flote izdvoje 200 laa i da ih poxau, tako da neprijate ne primeti, da
plove oko Eubeje. Ovih 200 laa imalo je zadatak da opkole neprijatesku flotu
i da joj preseqe odstupnicu kada je spreda budu napadali preostali varvarski
brodovi. Skilije iz Skione, tadaxi najboi gurac na svetu, tajno je napustio persijske brodove, prebegao Helenima i obavestio ih da su brodovi poslati
oko Eubeje. Povodom ovoga odran je ratni savet na kome je odluqeno da Heleni
jox taj dan ostanu kod Artemizija i tu prenoe, a da posle ponoi podignu jedra
i otplove u susret onim brodovima koji su plovili oko Eubeje. Istog dana Heleni su krenuli protiv onih Persijanaca koji su bili stacionirani kod Afete.
Dolazi do pomorske bitke i, mada su bili brojno nadmoniji, Persijanci su
izgubili 30 brodova. Borba je prekinuta kada je pala no, a ishod bitke bejaxe
nerexen. Varvarski brodovi koji su plovili oko Eubeje, unixteni su u buri,
koja ih je uhvatila na otvorenom moru. Sledeeg dana i jedna i druga strana
spremale su se za bitku. Poxto im je stigla pomo od 53 atiqka broda i poxto
su quli za straxnu sudbinu neprijateskih brodova koji su plovili oko Eubeje,
Heleni su bili naroqito ohrabreni. Ovom prilikom Persijanci su krenuli u
susret helenskoj floti, koja ih je qekala kod Artemizija. Razvila se bitka qiji
je ishod opet bio nerexen. Egipani, koji su se borili u Kserksovoj vojsci, uspeli su zarobiti pet helenskih brodova. Tokom veqeri, kada je helenska flota
bila dezorganizovana i kada je polovina atinskih brodova bilo unixteno, Euribijad je primio vest o porazu kod Termopila. Zapovednici flote sastali su
se na obali kako bi odluqili xta im je dae qiniti. Odluqeno je da se Heleni
povuku. Neprijate nije mogao opaziti nixta neobiqno vatre su gorele kao i
uvek, nad ima su Heleni pekli meso od eubejske stoke i qastili se. Tokom noi
Heleni su razapeli jedra, prvo Korinani, a posledi Atiani. U svanue
Persijanci su zatekli Artemizij napuxten. Dok su plovili niz kanal videli su
brojne natpise urezane na stenama po nareeu Temistokla. Ovim natpisima je
Temistokle, podseajui da je Helada zbog ih u ratu, pozivao Jonce i Karce
ili da dezertiraju ili da se nevono bore za stvar Persijanaca.

5.4. Bitka kod Salamine. Period posle bitke

Posle uspeha kod Termopila i Artemizija, Kserks prodire na prostor Srede Grqke. Beotija je propustila Persijance gotovo bez otpora34 . Na
svom putu ka Atici, Kserks je unixtio mnoge gradove. Meutim, poxtedeo je
Apolonov hram u Delfima, znajui kakvu ulogu igra meu Helenima i cenei
egove davnaxe simpatije prema Persijancima.
Atina u to doba jox nije bila spojena zidom sa Pirejem. U sluqaju opsade
gradsko stanovnixtvo je bilo osueno na neminovnu smrt od gladi. Stoga jedini izlaz bio je napustiti grad i zemu prepustiti na milost i nemilost
neprijateu. Pod rukovodstvom Areopaga izvrxena je evakuacija stanovnixtva.
Muxkarci su upuivani u mornaricu, a ostali su prebacivani na ostrva Salaminu, Eginu i u Trezen. Smatra se da je to prvi put u istoriji Atine da
je stanovnixtvo napustilo grad. U Trezenu je saquvan jedan natpis u kamenu,
qija je autentiqnost danas sporna, koji svedoqi o evakuaciji. Kad se persijska
koica pojavila, grad je ve bio pust. Samo mali broj svetiskih rizniqara i
33

Dok je Atina poslala najvixe, 147 brodova, gde su na 127 brodova posadu qinili
Atiani i Platejci, a na 20 Halkiani, Korint je bio sledei na redu sa 40 brodova.
34
Naime, neprijateska najezda bila je posebno straxna za Beoane, koji su u glavnom
bili zemoradnici. S druge strane, zakleti neprijatei Beoana bili su Atiani. Ovo
su bili dovoni razlozi da se Beoani opredele za Persijance.

24

siromaha, koji nisu imali sredstava da otputuju na Salaminu, utvrdio se iza

drvenih zidova Akropoa. Persijanci su ih bez po muke poubijali; grad je bio
razoren i spaen, a persijska flota se usidrila u Faleronu.
Za to vreme grqka savezniqka flota okupala se kod Salamine. Nastradali
brodovi kod Artemizija su opraveni, a stigla je i pomo iz Egine i sa Peloponeza. Qetiri broda, koje je Naksos po carskoj naredbi uputio kao pomo
persijskoj floti, prexla su na stranu Grka. Eshil, koji je i sam uqestvovao
u predstojeoj bici, svedoqi da je grqka flota brojala 310 brodova, od toga
110 atinskih. Poxto su helenski izviaqi javili da Persijanci ne dre samo
Atinu, ve i da raspolau flotom qetiri puta veom no Grci, veina Peloponeana bila je spremna da napusti poloaj kod Salamine i povuqe se prema
Istmu. Temistokle je uvideo opasnost da ako se vojska povuqe, svako e gledati da odbrani samo svoj grad, Heleni e se razjediniti, a vojska oslabiti.
Temistoklov problem bio je da ubedi saveznike da moraju ostati na trenutnom
poloaju. Stoga saveznicima on predoqava prednost poloaja kod Salamine: U
uskom moreuzu persijska brojqana nadmo ne bi bila prednost nego smeta. Isto
tako, Heleni bi saquvali Salaminu, Megaru i Eginu i samim tim onemoguili
da ovi gradovi, potpavxi pod vlast Persijanaca, poxau vojsku na Peloponez.
U sluqaju da saveznici i dae insistiraju na povlaqeu, Temistokle je zapretio da e sa svojim brodovima napustiti savez i otii da osnuje nov grad na
Zapadu. Glavnokomandujui flote Euribijad, svestan qienice da saveznici
bez pomoi atinske flote ne bi imali xanse na Istmu, odluqio je da bitku
primi kod Salamine. Dae, Temistoklov problem bio je da namami Persijance
da se bore kod Salamine. On je persijskom caru poslao svog roba Sikina sa
porukom da Kserksu u ime Temistokla koji je, toboe, nakloen Persijancima,
kae kako su Grci potpuno demoralisani i dezorganizovani i kako su gotovi da
pobegnu od straha; zato bi trebalo da ih Persijanci odmah napadnu i pobeda
bi im bila osigurana. Kserks, koji je nije sumao u svoje snage i toliko eleo
pobedu, poverovao je u priqu i persiska flota kree prema Salamini. Uski
prolaz izmeu ostrva Salamine i kopna na jugu skoro sasvim je zatvoren malim
ostrvom Psitalijom; tu su se du obale Atike postrojili persijski brodovi,
a na ostrvo je bila iskrcana jaka vojska. Prema zapadnom izlazu iz moreuza, u
pravcu Megare, Kserks je uputio pomonu formaciju brodova kojoj je bio zadatak
da preseqe odstupnicu Grcima. Sam Kserks nalazio se na visokom brdu sa koga
je mogao posmatrati tok bitke. Dok su se helenske vojne starexine jox prepirale xta im vaa qiniti, neprijate ih je opkolio. Aristid35 , koji je, plovei
iz Egine, jedva probio neprijateski obruq i stigao na Salaminu, upozorio je
starexine o predstojeoj opasnosti. Heleni nisu najpre poverovali, ali kada
je Aristidovu priqu potvrdio jedan tenski brod koji je prebegao saveznicima,
poqeli su se ukrcavati u brodove i spremati za bitku.
Tek u zoru 28. 09. 480., Persijanci shvataju pravu prirodu Temistoklovog
plana. Otkrili su da neprijate nije u haosu i rasulu, ve da pred ima
stoji postrojen u borbenoj liniji. Naspram atinskih brodova na levom krilu
(prema Eleusini) bili su poreani Feniqani, a naspram spartanskih i eginskih brodova na desnom krilu (prema Pireju) bili su poreani Joani. Zapoqe
estoka bitka. Mada su se persijski mornari borili uporno i hrabro, persiska
flota, namamena duboko u tesnac, nije imala prostora za manevrisae. Varvarski brodovi naletali su jedan na drugog i razbijali se. U to vreme Aristid
se sa odredom atinskih hoplita, iskrcao na Psitaliju i tamo pobio persijski
odred. Do noi sve je bilo svrxeno: ogromna persijska flota bila je potuqena.
Pored brodova Persijanci su izgubili i velik broj uglednih udi, a meu ima
Darijevog sina i jednog od zapovednika flote Arijabigna.
Gotovo istovremeno zapadni Grci, predvoeni Gelonom iz Sirakuze, pobeuju
kartaginske snage pred Himerom.
35

Mada ostrakovan 483/482., pomilovan je u opxtoj amnestiji 480. i vratio se uoqi bitke
u ota
binu.

25

Mada se persijska kopnena vojska i dae nalazila u Atici, posledice

pobede koju su Grci izvojevali kod Salamine osetile su se odmah. Zabrinut
za sudbinu svoje monarhije, Kserks je odluqio da se vrati u Aziju. Predavxi
Mardoniju komandu nad vojskom, on napuxta Grqku. Posle pobede, Temistokle
je izneo pred saveznike predlog da se grqka flota uputi na osvajae Helesponta
s ciem da se preseqe odstupnica Kserksu i egovoj prati. Meutim, taj
plan izgledao je Peloponeanima suvixe riziqnim, jer su se jox uvek plaxili
napada Persijanaca preko Istma. Herodot pripoveda da je Temistokle, kada je
uvideo da mnoge nee moi da nagovori da plove na Helespont, poslao, ponovo po
Sikinu, poruku persijskom caru kako je toboe on odvratio Helene od potere i
ruxea mosta na Helespontu. Potom je Temistokle preduzeo ekspediciju protiv
onih ostrvskih polisa, koji su kao Andros, Paros i Karista pruali podrxku
Persijancima ili su bili neutralni prema ima. Tim ostrvima nametnuo je
kontribuciju, sakupivxi na taj naqin novac za nastavae rata.
Zimu 480/479. Mardonije je proveo u Tesaliji.
Poxto je proxla neposredna opasnost za Istam, Spartanci su bili spremni da
prihvate Temistoklov plan koji su ranije odbacili i zato su predloili da
se cela grqka flota uputi prema obalama Azije. Ali, u to vreme Atiani su
se bojali nove invazije Persijanaca na prostor Atike. Treba pomenuti i da
je Temistoklu oduzeta komanda i egovo mesto povereno Aristidu. Postignut
je kompromis: deo flote imao je ostati kraj obala Grqke, a drugi deo, oko
110 trijera, pod komandom spartanskog kraa Leotihide imao se uputiti prema
ostrvu Delosu.
U meuvremenu Mardonije je pokuxao pridobiti Atiane za svoju stvar. Za izaslanika uzeo je makedonskog kraa Aleksandra I, koji je, iako je priznavao vlast
,,cara careva, bio u dobrim odnosima sa Helenima. Mardonije je bio spreman
da oprosti Atianima uvrede, koje su ovi naneli persijskom caru, da im vrati
zemu, da im dodeli eenu teritoriju na kojoj e moi samostalno vladati, da
im opravi hramove, sve pod uslovom da neodloeno sklope savez sa Persijancima.
Spartanci, saznavxi za namere persijskog komandanta, xau svoje izaslanike u
Atinu s porukom da Atiani ne meaju svoj stav prema Heladi, jer su u ostalom prvi zapoqeli rat. Atiani nisu izneverili stvar Svehelenskog saveza
i Aleksandrova misija pretrpela je neuspeh.

5.5. Bitka kod Plateje

Herodot pripoveda da dok je Mardonije provodio vreme u Tebi, itei
grada savetovali su mu da potkupi monike Svehelenskog saveza, saqeka da se
odmetnu i tako bez borbe postane gospodar Helade. Meutim, Mardoniju se
urilo i ponovo prodire na prostor Atike. Zauzima napuxtenu Atinu deset meseci posle Kserksovog osvajaa grada. Stanovnici Atine po drugi put
sklonili su se na Salaminu. Mardonije je poslao jednog izaslanika sa predlozima koje je ve jednom Atianima predoqio Aleksandar I. Da Atiani nisu
bili radi saraivati sa Persijancima pokazuje i ihov poziv Spartancima
da im pomognu u borbi protiv varvara. Poxto su dobro utvrdili korintsku
prevlaku, Spartanci su jedno vreme odugovlaqili sa pruaem preko potrebne
pomoi. Napokon poslali su vojsku pod vostvom Pausanije, koji je bio namesnik maloletnog spartanskog kraa Plistarha. Mardonije, saznavxi da e se
Atianima pridruiti Spartanci, spalio je grad i potom se povukao. Naime,
ovaj prostor nije bio pogodan za delovae persijske koice. S druge strane,
u sluqaju da pretrpi poraz, persijska vojska morala se povlaqiti kroz uske
klance, a tada odstupnicu mogao je da joj preseqe i mali broj ratnika. Stoga
je Mardonije rexio da bitku primi u blizini prijateskog grada i na ravnici
pogodnoj za koicu; u blizini Tebe. On zauze poloaj ispod ogranka Kiterona,
a Peloponeska vojska, poxto se na Eleusinskoj ravnici sjedinila s Atianima,
krene za Persijancima. Dok je varvarska vojska brojala 300 000 udi, Heleni
26

su raspolagali sa oko 110 000 ratnika.

Glavnokomandujui Helena Pausanija, smestivxi svoju vojsku po ograncima Kiterona, tu se zaustavi i ne krene u ravnicu. Na tim poloajima neprijateske
vojske, stojei jedna prema drugoj, ostale su mnogo dana. Mardonije je pokuxavao
da pomou svoje koice izazove neprijatea na borbu. Persijski koanici su
jednim iznenadnim jurixem pregazili odred Megarana, koji je zauzimao isturen
poloaj. Poxto Megarani nisu bili u mogunosti da prue dostojnu odbranu,
na poloaju ih je smenilo 300 Atiana. Ovi posledi su u novom naletu neprijateske koice uspeli usmrtiti varvarskog komandanta Mazista, koji je bio
jedan od Darijevih sinova. Po ovom uspehu Pausanije napuxta okolinu Eritre
i zauzima nov poloaj prema Plateji. Kod reke Azop vojske su se svrstale u bojne
redove. Naspram Spartanaca, koji su se nalazili na desnom krilu, postrojili
su se Persijanci, a naspram Atiana, koje je predvodio Aristid i koji su se
nalazili na levom krilu, postrojili su se Makedonci i narodi koji se graniqe
sa Tesalijom. Meutim, ponovo nastade muqno ixqekivae bitke. Herodot svedoqi da nestrpivi Mardonije vixe nije mogao qekati, te se odluqio za napad.
O predstojeoj invaziji Helene je obavestio Aleksandar I. V. I. Holmogorov
smatra da je persijski glavnokomandujui bio primoran da stupi u akciju, jer
se pronela vest da je grqka flota, ukotvena kod Delosa, dobila nareee da
krene prema obalama Male Azije.
U to vreme persijski koanici su uspeli da zatrpaju izvor sa koga su saveznici
uzimali vodu. Usled nedostatka vode i hrane, Pausanije je bio prinuen da
napusti svoj poloaj. Na sastanku vojnih starexina odluqeno je da se Heleni
tokom noi povuku na ostrvce Eroja, koje se nalazilo ispred grada Plateje.
Ovim bi sebi obezbedili vodu, a persijska koica ih ne bi uznemiravala. Meutim, u vreme povlaqea doxlo je do nesporazuma izmeu spartanskih voa. Dragoceno vreme je izgubeno i vojska se razdvojila: dok su Spartanci i Tegeaani
napredovali obroncima Kiterona, Atiani su se povlaqili kroz ravnicu. Persijanci, uvidevxi da su Heleni napustili svoje ranije poloaje, prelaze reku
Azop s ciem da udare na neprijatea. ihove elitne jedinice stale su progoniti Spartance. Pausanija u pomo zove Atiane, ali ve u to vreme ovi
su u ravnici borili sa Helenima, koji su ratovali na strani varvara, i nisu
bili u mogunosti da odgovore na poziv. Pausanija je bio prinuen da se sam
suprostavi Persijancima. Iskoristivxi taktiku Miltijada u bici na Maratonu, spartanski vojskovoa sa svojim hoplitima uspeo je razbiti bojni red
neprijatea. Sam Mardonije se junaqki borio, ali je u toj bitki poginuo. Persijanci su se dali u beg. Vojskovoa Artabaz, koji je zamenio Mardonija, pokupi
preostalu vojsku i brzim marxom odvede je u Tesaliju, a odatle u Trakiju.
Za uspomenu na platejsku pobedu, Grci su na pou bitke podigli oltar ZevsuOslobodiocu. Platejci, koji su se hrabro borili, bili su staveni pod naroqitu zaxtitu celog helenskog saveza. Plen otet od Persijanaca iskorixen je
za podizae bronzanog stuba u obliku tri izvijene zmije. Na vrh stuba nalazio
se zlatni tronoac sa urezanim natpisom u kome je nabrojan 31 grad-uqesnik
bitke kod Plateje.
Poxto su Heleni sahranili svoje poginule kod Plateje, dogovore se da pou s
vojskom na Tebu i da od Tebanaca zatrae da im izruqe persijske pristalice.
U protivnom bili su spremni da opsedaju grad sve dok ga ne osvoje. Mada u
prvo vreme Tebanci nisu eleli predati svoje ude, na kraju su to uqinili.
,,Izdajice su kaene, a Teba je izbaqena iz Beotskog saveza na qijem qelu se
nalazila ranije.
Poxto je Helada bila osloboena, vojnici savezniqke armije razixli su se
kuama.

5.6. Bitka kod Mikale

...desilo se da se... istog dana kad su Persijanci pretrpeli poraz kod Plateje, odi 27

grala i bitka kod Mikale u Joniji. Dok su se Heleni... nalazili sa svojim brodovima
kod Dela, pod komandom Spartanca Leutihide, dou im glasnici sa Sama... (sa
porukom) da e se Jonci dii na ustanak protiv Persijanaca, samo ako se Heleni
budu pokazali u Joniji...
(Herodot IX, 90)36
(Tada Heleni) ...otplove sa Dela na Sam... A kad su Persijanci saznali da oni
dolaze, krenu i oni svoju preostalu flotu, i to prema kopnu, jer su feniqkim
brodovima bili dozvolili da otplove kui... (Persijanci) ...odluqe da se ne primi
bitka, jer su smatrali da im snage nisu bile jednake. I flota, dakle, otplovi
prema kopnu da se stavi pod zaxtitu kopnene vojske koja se nalazila kod Mikale
gde je, po nareeu Kserksovu, ostao jedan deo vojske da quva Joniju. Ta vojska je
imala svega xezdeset hiada vojnika, a komandovao joj je Tigran...
(Herodot IX, 96)
...Kad su Heleni quli da su varvari pobegli na kopno... (stali su se pitati) ...da
li da se vrate natrag ili da otplove na Helespont. Najzad... odluqe... da i oni
plove prema kopnu... (Prixavxi blizu obale) ...primete da su brodovi izvuqeni
u utvreni logor i da se na obali nalazi postrojena velika kopnena vojska... Leutihida... se preko glasnika obrati Joncima... Ci ovog postupka bio je isti kao
i onaj Temistoklov kod Artemizija... (Leotihida je) ...hteo... ili da nagovori
Jonce da zataje od varvara to xto im je rekao, ili pak da varvari, u sluqaju da
budu o tome obavexteni, izgube poveree u Jonce.
(Herodot IX, 98)
...Heleni (se) ...iskrcaju... te se postroje za borbu... Persijanci (s druge strane)
...razoruaju Samane, na koje su posumali da su u dogovoru sa Helenima... Zatim Persijanci narede Mileanima da quvaju sve pristupe koji vode do planinskih
vrhova kod Mikale, poxto oni, toboe, najboe poznaju to zemixte, a, u stvari,
postupili su tako zbog toga da bi ih odvojili od ostale vojske...
(Herodot IX, 99)
A kad su Heleni bili spremni za borbu, krenu oni u napad protiv varvara...
(Herodot IX, 100)
Atiani (koje je predvodio strateg Ksantip) ...i oni koji su bili pored ih u
stroju... kretali su se uz samu morsku obalu i po ravnom zemixtu, dok su Spartanci i oni pored ih ixli po brdovitom zemixtu i kroz jednu guduru. Dok Spartanci jox nisu bili stigli na drugom krilu je ve bilo doxlo do borbe.
(Herodot IX, 102)
Persijska vojska bila je unixtena do posledeg vojnika. Po porazu Persijanaca
kod Mikale u jonskim gradovima planuxe ustanci protiv vladavine Persijanaca;
persijski garnizoni bili su pobijeni, namesnici proterani.
...Kad su Heleni pobili veliki broj onih koji su se borili... (i) ...kad su stigli na
Sam, poqnu... se dogovarati o iseavau Jonije... (jer im je) ...izgledalo... nemogue
da oni uvek brane i quvaju Joniju... Glavari sa Peloponeza bili su mixea da bi
trebalo preseliti Helene pristalice Persijanaca iz primorskih gradova i dati
tu zemu Joncima da se u oj nasele. Ali Atiani jox iz poqetka nisu nikako bili
za to da se Jonci iseavaju niti da Peloponeani uqestvuju u rexavau problema
ihovih kolonija. Poxto su Atiani odluqno branili svoje stanovixte, Peloponeani najzad popuste. I tako oni prime u savez Samane, Hijce, Lezbijce i
druge ostrvane koji su sluqajno ratovali na strani Helena. (Potom) ...otplove
na Helespont da poruxe mostove.
(Herodot IX, 106)
(Meutim) ...nau poruxene mostove. (Tada) ...Peloponeani s Leutihidom...
odluqe da otplove natrag u Heladu, dok se Atiani pod vostvom Ksantipovim
36

Herodotova Istorija II, preveo sa starogrqkog Milan Arseni, Novi Sad 1980.

28

rexili da tu ostanu i da napadnu na Herzonez. I Peloponeani otplove natrag,

a Atiani preu iz Abida na Herzonez i opsednu Sest... (koji su, posle duge opsade,
i osvojili.)
(Herodot IX, 114)
Kad su sve to izvrxili, otplove oni natrag u Heladu...
(Herodot IX, 121)
Izvori:
Herodotova Istorija II, preveo sa starogrqkog Milan Arseni, Novi
Sad 1980.
Literatura:
V. I. Holmogorov, Grqko persijski ratovi, Stara Grqka, Sarajevo
1959.
N. G. L. Hammond, A history of Greece to 322. B. C., Oxford 1959.
or
Forest, Grqka: Istorija arhajskog razdoba, Oksfordska istorija Grqke i helenistiqkog sveta, preveo s engleskog Nebojxa Porqi, Clio, Beograd 1999.
Belexke:
Danijela Panteli, Stara Grqka, 2003, 1 12.

29