18 КРАГУЈЕВАЧКЕ Четвртак, 22. октобар 2009.
rs
KRAGUJEV^ANI, AJDE DA HVATAMO DUH(A)
Nakit od obi~ne uli~ne kockeKad je u Ulicu
Lole Ribara um-
esto stare kaldr-
me postavqen be-
haton, ja sam is-
pred moje radwe
izvadio i sa~u-
vao kamewe, od
koga sam kasnije pravio nakit. To je na~in na
koji sam moju ulicu otrgao od zaborava
Потеру на Дух(а) води Милан Пурић
latar \ani – u dve re~i
З
i ime i zanimawe, i vr-
lo prepoznatqiv kragu-
jeva~ki lik. S wim
otvaramo seriju razgo-
vora na temu – gde je,
{ta je i kakav je kragu-
jeva~ki Duh. Nekada{wi i sada-
{wi. Mo`da na prvi pogled ovo
deluje kao apstraktna pri~a, ali
nije, jer govori}emo o vrednosti-
ma grada, sa~uvanim ali i izgubqe-
nim, kao i novim, i o qudima –
koji su presudni za stvarawe i ne-
govawe gradskog duha.
Na po~etku, „legitimi{emo” sa-
govornika \anija. Ro|en sam 1954.
godine u Kragujevcu od oca Rado-
slava, Kragujev~anina, i majke Ma-
rije, Kraqev~anke. Ne volim osobe
koje mnogo pri~aju o sebi, jer dela
su ta koja odre|uju ko je neko. Mi
nismo ono {to sami za sebe misli-
mo da jesmo, ve} smo ono kako nas
drugi vide.
Nisam `eleo da pri~am sa tobom
samo zato {to ima{ sposobnost
da zlato pretvara{ u duh, ve} i
zato {to stvara{ izuzetno lepe
prostore i stvari. Krenu}emo
od prostora tvoje zlatare u Uli-
ci Lole Ribara.
U ovoj nekada{woj stakloreza~-
koj radwi ja sam ~etiri godine ra-
dio na enterijeru. Neki su me
razumeli, drugi mi obja{wavali
koliko gubim tako sporom adapta-
cijom u ekstra zoni, a ja sam znao
da se ni{ta dobro nije na brzinu
napravilo. Enterijer je oslikao
gr~ki ikonopisac, name{taj je na-
pravqen od orahovog pozla}enog
drveta. Ikonografija je vizantij-
skog stila, ramovi na svih {est o-
gledala tako|e, a na svakom
ogledalu je grb jedne od dinastija
koje su vladale Srbijom: Lazarevi-
}i, Nemawi}i, Kotromani}i, Vo-
jinovi}i. To su na{i koreni.
Okru`eni smo lepotom. I duhov-
nom i materijalnom. Kako prav-
iti razliku izme|u prostog,
prose~nog i lepog ?
Razlika se uglavnom odmah vidi,
lako je uo~qiva. No, izreka ka`e
da je lepo - lepo samo dok je okru-
`eno ru`nim. Mene je lepota pri-
ZGRADA U STAROJ RADNI^KOJ KOLONIJI – MESTO RO\EWA
vukla i ve}i deo svog `ivota sam
posvetio estetici. Lepom okru`e-
wu, izradi lepog nakita koji ima
du{u, umetnosti koja je ne{to vi-
{e od pukog industrijskog nakita.
Kod nekih mu{terija smeta mi
{to odmah pitaju koliko ko{ta
gram zlata, a to je kao da slikara
pitate koliko ko{ta kvadratni
metar slike. Nakit treba da se do-
`ivi, da se zavoli, treba da bude
duh prenete qubavi prema dragoj o-
sobi.
Sada }u vas pozvati da po|emo u
„[umadiju“, posledwu pravu kafa-
nu, da popijemo kafu i obi|emo
moju ku}u, da vidite moj duh.
Ulica Lole Ribara bitno se pro-
menila od pre nekoliko godi-
na?
Ovde su sada behaton plo~e. Vre-
me mewa sve, pa i na{u ulicu. Tu je
nekada bila prava kaldrma, koja je
imala du{u, istoriju, svoju pri~u.
Na`alost, dolaskom novih materi-
jala sve se mewa, a ja mislim da je
to pogre{no. Nova pokolewa i oni
koji dolaze u grad, ne}e videti da
smo grad koji traje, koji je imao dug
period civilizacije i razvoja. Vr-
lo brzo }emo da budemo nalik na
svaki evropski grad, a to za qude
koji dolaze sa strane ne}e biti in-
teresantno.
Mo`da treba da ostavimo bar ne-
ki deo grada kao u pro{lim vre-
menima?
Apsolutno. Ja sam sa~uvao kame-
we koje sam izvadio ispred moje
radwe i od koga sam napravio na-
kit. To je na~in na koji sam ja moju
ulicu otrgao od zaborava.
A kafana „[umadija”?
Ona jo{ jedino odoleva zabora-
vu. Doveo sam vas i zbog naziva [u-
madija. Kako lepo ime, a oko wega
masa nekih tu|ih naziva. Kao da i-
mamo neki kompleks, neki virus
zapada od kog treba da se le~imo.
Evo, u mojoj ulici je toliko gr~kih
bogova, nekih italijanskih grado-
va, pored na{ih lepih starih na-
ziva „[umadija”, „Veliki Mi-
lo{”, „Mali Milo{”, „Srbija” To
}e nas, pre ili kasnije, ba{ ko-
{tati.
Gde se vidi kragujeva~ki duh - da
li na fotografijama, da li na
Приче
\ANI U ZLATARI I ISPRED
RADWE U LOLE RIBARA
licima qudi, da li u muzici...
Kako da ga prepoznamo?
Mnogo te{ko. Evo, da analizi-
ramo jednu obi~nu pozori{nu pre-
dstavu. Neko dolazi u pozori{te
radi glumaca, neko radi teksta, ne-
ko radi scenografije, neko gleda
nekog iz susednog reda. Ho}u da ka-
`em da svako to do`ivqava na svoj
na~in. I niko ne mo`e da vidi duh,
ako i sam nema duhovnost.
A da li se grad odu`io qudima
koji su ga u~inili prepoznatqi-
vim?
Pitawe je kako mi vrednujemo i
kako se odnosimo prema vredno-
stima koje su sticane i ostavqene
nama na u`ivawe i lepotu? Ne mo-
gu da ka`em da Kragujevac ne pok-
lawa pa`wu svojim dobrotvorima.
Ali, nikada to nije dovoqno. Evo,
primer akademika Srejovi}a. Kra-
gujevac je morao da ima sluha i za-
dr`i wegovu ku}u. Dragoslav
Srejovi} je ime kojim se grad po-
nosi i ponosi}e se i slede}e gene-
racije.
Kako tradicija uti~e na stvara-
la{tvo?
Oni kojima je stalo do tradici-
je, do svojih korena bez kojih se ne
mo`e, prave vrednosti ne traju od
sezone do sezone. Ve} sam vam po-
kazao nacionalne korene, korene
na{ih dinastija koje su vladale.
Sad }u vam pokazati korene iz Be-
lo{evca koje je moj pokojni otac o-
stavio kad sam ja bio dete. Ja sam
ro|en u Staroj koloniji i svugde i-
mam korene. Dovukao sam ih i u U-
licu Tanaska Raji}a, gde sada
`ivim.
Koliko ~esto kad si van grada
pri~a{ o Kragujevcu i wegovim
qudima?
Meni je Kragujevac sve. Ja sam
vi{e puta imao dobre ponude da o-
dem, `ivim i stvaram u nekim
mnogo ve}im centrima, gde je izve-
sno da bi mnogo vi{e profitirao,
pogotovo materijalno. Ali, ro|en
sam u znaku vage, pa u `ivotu mno-
go merim. Dobrim merewem sam
odlu~io da sve {to radim i stva-
ram i sve {to budem ulo`io ho}u
da bude u ovom gradu.
Volim qude koji imaju {ansu da
budu bilo gde u svetu, a re{e da
`ive u Kragujevcu. [ta misli{
da li je duh grada neuni{tiv?
I onog trenutka kad pomisli{
da je neko uni{tio duh, sigurno su
ostale neke ~estice, kapilari, iz
kojih opet krene `i{ka koja poka-
zuje da je duh, a pogotovo kraguje-
va~ki, neuni{tiv. Puno puta
do`ivimo razo~arewe, ali vreme-
nom vidimo {ta je Kragujevac - da
uvek idemo ka ne~em boqem.
Grad mora da se mewa, ali ostao
je taj duh. Puno puta, iako stanujem
u Tanaska Raji}a, osetim miris
lipe iz Stare radni~ke kolonije,
miris moje Kolonije, gde sam ro-
|en.
I lepe devojke iz Kolonije! I
one su deo dobrog Kragujevca?
Lepota inspirativno deluje u
mom stvarawu i radu. ^esto sam
bio doma}in prijateqima iz ino-
stranstva i oni su bili o~arani
na{im devojkama. Lepota je nezao-
bilazna komponenta na{eg naroda.
Ima li mesta u Kragujevcu gde za-
stane{ i pomisli{ na pro-
{lost, a u stvari vidi{
budu}nost grada?
Upravo smo na tom mestu. Ovo je
Stara radni~ka kolonija i ku}a gde
sam ja ro|en. Lipe su pose~ene, ali
posa|ene su druge, i za nas i za sle-
de}e generacije, opet }e mirisati.
Na sre}u, ostala je Sokolana, du{a
koja }e da pri~a i prepri~ava na-
rednim generacijama {ta se ovde
doga|alo.
www.kragujevacke.
Da li postoji dobri duh Kragu-
jevca?
Sigurno da postoji, kako dobar
tako i lo{. Na na{u sre}u, dobri
duh uvek preovlada i uvek pobedi.
Grad se razvija, a mi imamo obave-
zu da grad potomcima ostavimo
lep{i nego {to smo ga zatekli.
Nalazimo se u jednoj ba{ lepoj
doma}inskoj ku}i, pa ti kao do-
ma}in ide{ li na pijac, {eta{
li i vi|a{ li tamo nekog?
To je mesto gde se jednom nedeq-
no sre}em sa mojim prijateqima.
Supruga da spisak i ja se trudim da
kupujem i vo}e i povr}e od qudi iz
okru`ewa koje poznajem: od neke
tetka Zore, tetka Qubinke, ~ika
Pere od tih divnih qudi. Ne vo-
lim da kupujem od preprodavaca.
Mislim da smo mi kao gra|ani
Kragujevca privilegovani {to mo-
`emo da jo{ uvek za mali novac ku-
pimo neku dobru hranu. Hteli da
priznamo ili ne, privilegija je je-
sti hranu kakva se nama nudi za ra-
zliku od zapadne koja je bez ukusa i
mirisa.
A {ta je po tebi kragujeva~ki
duh?
To je neprekidna borba sa vre-
menom, da se vredno otrgne od zab-
orava, okru`ewe i prijateqi, da se
ne zaborave koreni, da se ne zabo-
ravi ono {to neumitno prolazi, a
to je izgled grada, arhitektura, o-
bla~ewe, na srpski etno folklor.
Na kraju, {ta je tebi dao kraguje-
va~ki duh, a {ta si ti dao Kragu-
jevcu?
Ja sam uvek zadovoqan, nikad
razo~aran. Uvek idem otvorenog sr-
ca prema svima. Ovo je moj grad i
nemam drugi. Nikad ni jedna huma-
nitarna akcija, ni jedna sportska
manifestacija, nije pro{la bez
mene i mog u~e{}a, onoliko koli-
ko sam mogao. To ose}am svojom o-
bavezom i ne samo mojom ve} i svih
koji se ose}aju kao Kragujev~ani. Ja
nikako ne pravim razliku na ~ar-
{ijance i one druge, ve} sve qude
vidim kao jedno i oni samo mogu da
budu dobri ili ne.
Razgovor u`ivo sa \anijem
mo`ete gledati u subotu od 20
sati na Televiziji Kanal 9.
Do tada vam je na raspolagawu
telefon 331-509 za sva pita-
wa sagovorniku i Milanu Pu-
ri}u koji (pred)-vodi poteru
na Duha(a).
16 КРАГУЈЕВАЧКЕ Четвртак, 29. октобар 2009.
KRAGUJEV^ANI, AJDE DA HVATAMO DUH(A)
Buntovni~ki let Ice Zmaj Kragujeva~ki duh
su, pre svega, mo-
ji prijateqi. Ja to
zovem moja aura.
Kragujevac je pre-
poznatqiv i po
buntu i ja sam
jedan buntovnik i
borac koji `eli da opstane u svom gradu i da
{iri sve wegove lepote. Ka`e Ivana Martinovi}
Потеру води Милан Пурић da ne prime}ujem bilo kakvu raz-
liku.
vadesetogodi{wa I-
Zna~i, postaje{ deo kragujeva~-
Д
vana Martinovi} ro-
kog duha. Koji je doga|aj najtu-
|ena je u Kragujevcu i `niji, a koji najlep{i u tvom
`ivi u Stanovu. Stu-
`ivotu?
dent je Pravnog fa-
Najtu`nije mi je svakako bilo
kulteta. Pro{le go-
kada mi je majka preminula. Cela
dine progla{ena je za
ta situacija koja je trajala uticala
najboqu sportistkiwu grada, osni-
je na mene i zaista je bilo te{ko
va~ je plesne {kole „Grom”, vo|a a-
posle toga oporaviti se.
erobik grupe, pesnikiwa je kojoj
Da li posle toga dolaze i lepi
uskoro izlazi prva kwiga, jo{ se
dani?
bavi slikawem, glumom i TV vodi-
teqstvom. Ja sam smogla snage i nastavila
Kad je sve to nabrojala, rekla je: putem kojim bi i moja majka `elela
„Vaqda nisam ni{ta zaboravi- da idem. Posebno me ispuwava sre-
la”. }om trenutak kad napi{em novu
pesmu. Diplome za slikarstvo ili
A ono lepotica? I Ica Zmaj koja
sport tako|e me ~ine sre}nom i,
svuda sti`e i sve posti`e?
naravno, trenutak kad sam progla-
Pa, to je usput. Izabrana sam gla-
{ena za najboqu sportistkiwu gra-
sovima publike za mis [umadije,
da i kada mi je Skup{tina grada
a nadimak Zmaj dalo mi je dru{tvo
dodelila takvo priznawe.
jer se trudim i uglavnom posti`em
da stignem na mnogobrojne aktiv- Na stolu ti je i globus? Da ne-
nosti u toku dana, iako sam stalno ma{ ambicija za neku svetsku ka-
u vremenskoj frci i gu`vi. Oni su rijeru?
mi govorili Ico, ti si Zmaj, sve Globus je poklon mom mla|em
}e{ da stigne{. bratu, a ja za sada najvi{e volim
Kragujevac, nekako mi je najlep{e
[ta, za po~etak, jo{ mo`e{ da
u wemu, iako sam puno putovala, a i
ka`e{ o sebi?
daqe to `elim. Sigurno }u ostati
@ivim sa bratom, ocem i dedom
u Kragujevcu.
i prva obaveza mi je da sve u ku}i
Koja ti je nagrada PROVODE VOLI U NO]NIM KLUBOVIMA
funkcioni{e kako treba. Kad sre-
dim ku}u po~iwem da se bavim oba- do sada najdra`a?
vezama oko fakulteta, zatim Mo`da ona prva,
poha|am kurs manekenstva i uve~e kada sam osvojila
dr`im ~asove aerobika i umetni~- svetosavsku nagradu
kog plesa. Aerobik dr`im starijim za literaturu.
gospo|ama [ta za tebe zna~i
Koliko to starije gospo|e imaju porodica?
godina? Porodica je glav-
Pa, tako preko trideset, pa do ni oslonac svakome
pedeset, uglavnom su to one koje `e- u `ivotu. Iako bez
le da izgledaju dobro u starijim go- majke, ose}am najve-
dinama. }u sigurnost u krugu
porodice. Koreni
Gde je tu slobodno vreme? koji poti~u u poro-
Volim no}ni `ivot i subotom se
dici predstavqaju
opu{tam u svom dru{tvu uz muziku
osnov vaspitawa i
koja se slu{a uglavnom u diskote-
kulture, a mogu re}i
kama i no}nim klubovima. Za sve
i obrazovawa. Sig-
to treba imati energije, pa posle
urno da bez porodi-
dnevnih obaveza dobro jedem , da ce ne bih uradila
bih je imala. I onda u provod. ni deo onoga {to
Kako tvoju lepotu i uspehe do`i- sam do sada posti-
vqavaju qudi u kom{iluku, u Sta- gla.
novu, a kako u centru. Ima li Kad si postala
razlike? svesna grada i qu-
Moje kom{ije me prate od ma- di oko sebe kao
lih nogu, u~estvuju u svim uspesi- zna~ajne sredine
ma i raduju im se, a i u gradu me sve za rad?
vi{e qudi prepoznaje kao slikara, Kada su moji nas-
pesnika, plesa~icu, lice sa TV i tavnici u osnovnoj
ba{ su qubazni prema meni, tako {koli prepoznali
СЕРВИСНИ ВОДИЧ
Приче
neke od mojih talenata, po~ela sam
da gledam otvorenih o~iju oko sebe
i da zapa`am na{ grad i qude u we-
mu. Kasnije, kod profesora Simi-
}a u Regionalnom centru za
talente upoznala sam puno intere-
santnih osoba i po~ela sam da se
raspitujem gde bi te svoje talente
mogla da usavr{im.
Kad zavr{i{ prava mo`e{ da
bude{ sudija, advokat, dr`avni
~inovnik... [ta bi ti volela da
radi{?
Od toga {to ste predlo`ili sig-
urno bi mi najvi{e odgovaralo da
budem advokat. No, ja sam upisala
prava sa `eqom da postanem novi-
nar. Novinar reporter je prava mo-
ja `eqa i sve }u uraditi da to
postanem i da nekad ja propitujem
nekog kao vi mene sada.
Kako je mogu}e u isto vreme ra-
diti, zara|ivati i biti student?
Pre svega, potrebna je jaka voqa.
Uporno{}u i maksimalnom anga-
`ovano{}u to mo`e da se postigne.
Naravno, veoma godi ose}aj da za
neke osnovne potrebe ne morate od
roditeqa tra`iti novac. Divno je
kad mlada osoba zara|uje, a ja sam
svoju prvu zaradu potro{ila na
`enske krpice. I ovde je do{lo
vreme da se svako izdr`ava sam jer
i poslodavci iz sveta koji su sve
prisutniji kod nas upravo tra`e
vredne i sposobne.
Kada se vra}e{ sa nekog puta u
Kragujevac i kad vidi{ wegova
svetla, {ta pomisli{?
Za mene je zaista divan ose}aj
vra}ati se ku}i. Pomislim na sve
te meni drage qude koji su u wemu ,
pomislim na `ivot koji me tek u
wemu o~ekuje i {ta }e mi se sve
jo{ lepo desiti u wemu.
[ta je za tebe kragujeva~ki duh?
Kako ga ti ose}a{? [ta on u
stvari mo`e da bude?
www.kragujevacke.rs
IVANA SA DEVOJKAMA U
SVOJOJ PLESNOJ [KOLI
Kragujeva~ki duh su, pre svega, ka. Tako praznim energiju iz sebe i
moji prijateqi. Ja to zovem moja a- unosim neku novu, pozitivnu.
ura. Oni su svakodnevno u mom o- Da li postoji muzika po kojoj se
kru`ewu. Kragujevac je prepozna-
sada prepoznaje kragujeva~ki mu-
tqiv i po nekom buntu i ja ga pre
zi~ki duh?
svega ose}am kao buntovni~ki duh.
Starije generacije prepoznava-
I ja sam jedan buntovnik i borac
le su taj duh u grupi „Smak“ i „Osv-
koji `eli da opstane u ovom gradu,
aja~i“, a mi mla|i ga vidimo u
da {iri kulturu i sve wegove lepo-
Jeleni Toma{evi} i pogotovo Mar-
te.
iji [erifovi}, koja je svojim nas-
Drago mi je {to imamo ne{to za-
tupom na Evroviziji maksimalno
jedni~ko – qubav prema atleti- podigla i svoj i ugled grada.
ci. Ja sam nekada bio atleti~ar
[ta bi preporu~ila mladim qu-
i predsednik Atletskog kluba.
dima koji do|u u Kragujevac?
[ta sport zna~i mladom ~oveku?
Pre svega, no}ne klubove, gde se
Ja bez sporta zaista ne bih mo-
subotom okupqa puno interesant-
gla. To je stil `ivota i svako ko
nih qudi i gde dolaze i mladi iz o-
`eli da bude zdrav mora mu se sva-
kolnih gradova. ^ak i oni koji
kodnevno posve}ivati. On odvla~i
studiraju ne `ele da se za vikend
mlade od poroka i omogu}ava tro-
vrate ku}i, ve} zbog takvog no}nog
{ewe vi{ka energije na najpleme-
`ivota ostaju ovde.
nitiji na~in. To je duh tela.
Me|utim, neki no}ni klubovi
Na {ta te podse}a ambijent sta-
do{li su na lo{ glas, zbog dro-
diona? Da se mo`da nisi zaqu-
ge, tu~a...
bila u nekog atleti~ara?
Mi mladi u wima vidimo mesta
Volim miris trave na stadionu
za dobru zabavu, a sve ostalo nas ne
i uvek se se}am treninga koji su mi
zanima. Drugi treba o tome da mi-
bili tako dragi. A {to se ti~e mo-
sle.
maka, jeste da su me jurili, ali ja
[ta misli{ o kragujeva~kim
sam bila rekorderka u tr~awu, pa
me niko nije stigao, ha, ha. momcima?
Fini su, ali i po malo stidqi-
Da li si osetila dobri ili mo-
vi. Verovatno su se zbog na{e `en-
`da lo{ duh Kragujevca?
ske agresivnosti povukli i pre-
Da, ose}am pre svega dobri duh.
pustili devojkama da ~ine prvi ko-
Evo, oko nas je ovde dobri sportski
rak. To se meni ne svi|a i ja `elim
duh Kragujevca.
da budem osvajana, a ne da prva po-
[ta je na{ gradski duh i {ta ga ~iwem.
~ini interesantnim: materijal-
Pa, ima{ li de~ka?
ne ili duhovne vrednosti?
Momci, ja nemam de~ka, ali ne
Svakako i jedno i drugo. Svi|aju
~ekajte da vam ja pri|em. Vi se po-
mi se i stare zgrade i stare ustano-
trudite!
ve, ali mi se tako|e svi|aju i novi
tr`ni centri i najvi{e volim {to Na kraju, {ta si ti dobila od
je u mom gradu ostao pesni~ki i kragujeva~kog duha, a {ta si kao
slikarski duh, {to svako mo`e da mlada mogla da mu da{?
ga uhvati. Dobila sam qude oko sebe i sva
Ima{ plesnu grupu i radi{ i sa divna mesta na kojima sam svako-
mla|ima od sebe. Da li deo svog dnevno, a nadam se kad iza|e moja
duha prenosi{ na wih? prva kwiga pesama da to bude moj
mali doprinos kragujeva~kom duhu.
Da. @elim da i u wih unesem duh
rada, poput onoga koji imamo mi
starije devojke i da i one sutra na
nekoga to prenesu, da budu ja~e, a-
gresivnije i spremnije za `ivotnu
borbu.
Razgovor u`ivo sa Ivanom
Kakva mesta voli{ za zabavu, ko- Martinovi} mo`ete gledati u
ju muziku i {ta te opredequje da subotu od 20 sati na Televi-
iza|e{ na mesta koja voli{? ziji Kanal 9. Do tada vam je na
Vidite odmah osmeh na mom li- raspolagawu telefon 331-509
cu. Volim da izlazim i da se pro- za pitawa sagovornici i Mi-
vodim, posebno mesta gde se slu{a lanu Puri}u koji (pred)vodi
haos muzika i, naravno, elektroni- poteru na Duh(a).
18 КРАГУЈЕВАЧКЕ Четвртак, 5. новембар 2009. www.kragujevacke.rs
Приче
KRAGUJEV^ANI, AJDE DA HVATAMO DUH(A)

Na peronu sre}e stojim ja...
{ijanac” Timo{enko Strizovi}, koji svoj i gradski
duh ~uva u vagon restoranu „Peron”
Потеру води Милан Пурић
agovornika nalazimo i
Svugde bih mogao da {areno, a desno smo uglavnom bili
mi iz grada. Tu, pod lipama, svako je
sklopim svoju `i- imao svoje mesto, moje je bilo kod
votnu pri~u, ali mi biv{e prodavnice „Kristal“. Bez-
brojne qubavi po~iwale su na kor-
je ovde najlep{e. zou i veliki broj nas nikad ga ne
Mislim da nisam mo`e zaboraviti. Na korzou su se
pogre{io i da sam slivali svi duhovi grada.
Danas mladi imaju neka druga
ba{ sa~uvao du{u
svoja mesta, ali mnogi od wih ro|e-
ostaju}i u Kragujev- ni su zahvaquju}i qubavima koje su
po~iwale na starom korzou.
cu, ka`e stari „~ar-
Mladi imaju sada mawe komuni-
kacija, {to je {teta.
Iza nas je zgrada Suda, a pros-
tor oko nas mnogo je promenio
izgled. Se}a{ li ga se?
Sla`e{ li se da u tome neza-
Ovde su bile male kancelarije i
menqivu ulogu ima porodi-
prodavnice od kojih se najradije se-
ca?
di~na pri~a i duh se stvara u kafa-
ni, pri~ama, stvaraju ga svi koji ta-
mo dolaze.
Koja je uloga gazde u tome?
Kad sam razmi{qao o ovom poslu
`eleo sam da mi gosti budu svih uz-
rasta i svih socijalnih kategorija.
I sad sam ba{ zadovoqan jer „Pe-
ron” na neki na~in ujediwuje ceo
grad i u wemu svako mo`e da na|e ne-
{to za sebe, ne samo dobre pala~in-
ke ve} i puno interesantnog dru{-
tva, a i ja sam veoma komunikativan.
I sam vagon je raritet, jedan prija-
teq arhitekta mi je rekao da ne tre-
ba dirati ne{to {to su najboqi
svetski dizajneri uradili.
„Peron“ jedno od kultnih me-
sta u gradu, {ta je i koliko u
Da gleda prvoliga{a Radni~-
kog?
A bi}e to i ranije. Siguran sam.
Unuku bih po`eleo da ostane ovde, a
ako sagleda ne{to boqe u svetu, sre-
}an mu put!
Danas je svet globalno selo i
mnogo stvari mo`e da se ura-
di i iz ovog grada?
Naravno. Da i ja nisam tako mis-
lio, ne bih bio ovde. Svugde bih mo-
gao da na|em neku svoju pri~u, ali
mi je ovde najlep{e. Mislim da ni-
sam pogre{io i da sam ba{ sa~uvao
du{u ostaju}i u Kragujevcu.
Ima li Kragujev~ana koji sa-
da `ive u drugim mestima, a
da i daqe {ire na{ kraguje-
va~ki duh?

С
razgovor s wim po~iwe-
mo u popularnom vagon
restoranu „Peron”, u
centru grada. Ideja da se
napravi ovaj prijatan
kutak, a potom i reali-
zacija celog posla pripada starom
Kragujev~aninu Timo{enku Strizo-
vi}u, koji se, za po~etak ovako legi-
timi{e:
Ja sam sin Dragomira i Jele
Strizovi}, ro|en 1948. godine. Do-
bio sam ime Timo{enko, {to je u
vreme Rezolucije Informbiroa bi-
lo prili~no hrabro od mojih rodi-
teqa. @ivot sam zapo~eo u samom
centru, u ona dva prozora iznad „Ve-
likog Milo{a”.
Poznajem te kao jednog od naj-
boqih predstavnika urbane
pri~e u gradu. Ti si jedan od o-
nih koji su od usmenog pripo-
vedawa napravili umetnost.
[ta uop{te predstavqa ta le-
pa sposobnost prepri~avawa
gradskih dogodov{tina za duh
na{eg grada?
Ja sam sve u `ivotu nau~io slu{a-
ju}i razne qude i imao sam sre}e da
u~estvujem u skoro svim doga|ajima
o kojima pri~am. To je moj `ivot. O-
vakva usmena predawa originalnija
su i vernija od svih na papiru. Sre-
}an sam {to ih prenosim i porodi-
ci, }erki i unuku, i {to to oni
prenose daqe. Ro|en sam u centru,
gde su se odigravali svi glavni do-
ga|aji. Svako je morao ovde da pro|e,
svrati u kafanu, kroz koju sam ja bo-
sonog prolazio i stope sa olajisanog
poda unosio u ku}u, dovode}i majku
Jelu do o~ajawa. Ceo `ivot se odvi-
jao u krugu od 500 metara i bio sam
svedok svega. Usput sam se i najeo ra-
tluka jer su mi svi koji su jutarwu
kafu pili u „Milo{u” ostavqali na
kraj tacne slatki{ koji svi klinci
vole.
Ti si izvorno upoznao kragu-
jeva~ki duh?
Kragujeva~i duh je vrlo specifi-
~an. On ima i ukus i miris i svoju
du{u. On se prepoznaje u qudima,
vremena iza nas su poku{avala da ga
promene, no on je toliko ukorewen u
qudima da ga ne mo`e ni{ta pome-
riti. Ipak mi je po malo krivo {to
kao Kragujev~ani nismo prepozna-
tqivi kao pedesetih i {ezdesetih
godina. Voleo bih kad bi svi qudi
koji dolaze da `ive ovde prihvati-
li sve {to je lepo u kragujeva~kom
duhu, pre svega wegovu istoriju i
tradiciju.
Ja sam, ~ini mi se, samim ro|e-
wem imao taj duh. Me|utim, porodi-
ca je ta koja duhu daje stabilnost,
mogu}nost da se formira u ~oveku.
Bez porodice nema ni duha, nema ni
onog pravog `ivota o kome pri~amo.
Ja sam veoma zadovoqan, jer mi je po-
rodica omogu}ila sve.
[ta za tebe zna~i jutarwa ka-
fa u „Peronu“ sa starim pri-
jateqima, tako|e duhovima
na{eg grada?
Posle porodice prijateqe sma-
tram najve}im kvalitetom u mom
`ivotu. Svakodnevna kafica sa wi-
ma {iri kragujeva~ki duh po mojoj
radwi.
Nadomak „Perona” je nekada-
{wi korzo, jedna od nekada-
{wih legendi grada.
To je bilo zaista vredno mesto za
sve nas. Tu su ~ak postojale i katego-
rije {eta~a. Levo su i{li vojnici i
ku}ne pomo}nice, sredinom je bilo
U „PERON” JE ULO@ENO DOSTA TRUDA
}am bioskopa „Ba{ta“, gde smo u
predwem delu jeli }evape, a u dru-
gom gledali vestern filmove. Se-
}am se i jednog zaista pravog gospo-
dina, Svete Vujadinovi}a, advokata,
koji je svojom pojavom predstavqao
simbol gra|anstva u gradu. Imao je
toliko duha u sebi, a nosio je odela
svetlije boje i obavezno {e{ir.
Privla~io je svojim {armom. Sma-
tram ga jednim od nosilaca lepog
kragujeva~kog duha, ina~e on je otac
na{ih poznatih lekara, Vuje, maksi-
lofacijalnog hirurga i wegovog
brata neuro hirurga. Ceo ovaj pros-
tor zapamtio sam kao da sam sve sni-
mio kamerom.
Kako se duh stvara u kafana-
ma, restoranima, kod vas u
“Peronu“?
Kafane ~ine qudi. Ne sam obje-
kat, ve} gazda i qudi koje on okupqa
oko sebe. „Peron” po sebi ima jednu
specifi~nost i mislim i da kad ni-
sam u wemu, moj duh je tu. To je poro-
wega ulo`eno?
Posebno je moja }erka imala uti-
caja i da nije we bilo ne bi izgledao
ovako. Te{kim radom do{li smo do
toga da se gvo`|u da jedna toplina i
da to postane prijatan kutak za sve. I
sad mora stalno da se radi na wemu.
Kako je nagli priliv stanov-
ni{tva uticao na kragujeva~-
ki duh?
Qudi su dolazili pre svega iz e-
konomskih motiva i ~esto zbog te
borbe nisu mogli ni da primete sve
vrednosti grada u kome `ive. Mi
moramo da se potrudimo da na{a de-
ca i unuci prenesu kragujeva~i duh
na nove stanovnike, da oni prihvate
sve vrednosti [umadije i Kragujev-
ca - istorijske, kulturne i duhovne.
Sve {to je proteklo i te~e Le-
penicom?
Mo`e{ samo da zamisli{ {ta je
sve proteklo Lepenicom. Tu sam se
svakodnevno i kupao. Pored @dra-
qice to je bila glavna letwa razono-
da. No, ima jedan detaq koji `elim
da ispri~am, kako se udavio vaqda
prvi i jedini ~ovek u Lepenici. Bio
je to dobri Ciganin Gurko koji je ne-
sre}no sko~io i kad je hteo da iza|e
verovatno je udario u podlokanu o-
balu. Na`alost, na{li su ga kasnije
udavqenog.
Ako neko nekad ne{to zamera
Kragujevcu to je da nema vodu,
a mi ka`emo da imamo jezero
na Bubwu.
To je bila na{a pla`a, ali be`a-
li smo od ~uvara Ace i wegove pu-
{~etine. Okolo su bile wive sa
zasa|enom {argarepom i po{to sam
ih stalno jeo, ne `ele}i ku}i na ru-
~ak, izgubio sam interesovawe za
{argarepu za ceo `ivot. Ovde je sva-
kodnevno bilo sto, sto pedeset de~a-
ka iz grada. Tu smo pecali tri vrste
ribe: kara{ `uti, liwak i {arana
po {evarima. Zadovoqstvo mi je {to
i danas ima pecaro{a, {to }e i oni
pri~ati o ovoj lepoti i puniti se
duhovnom lepotom.
Kakav Kragujevac `eli{ tvom
unuku kroz ~etrdeset godina?
[ta bi jo{ bilo lepo da ima
wegov Kragujevac?
Ne znam sve {to mi poku{avamo
da sa~uvamo od zaborava koliko }e
wima zna~iti. Voleo bih da se ovde
uredi pla`a, da tu budu restorani,
da u gradu mogu da slu{aju operu, da
se pro{iri kulturna ponuda. Da mo-
`e da gleda svakovrsni sport, auto
trke.
Ima dva ~oveka za koje sigurno
znam da i daqe to rade, qudi od sti-
la koji pri~u koju ti i ja govorimo
{ire daqe. To su Lutka Timotijevi}
i ro|eni Talijan Enci Labruci, moj
svakako najboqi prijateq, sa kojim
sam odrastao na kragujeva~kim uli-
cama. Obojica ~esto borave u Kragu-
jevcu i svojim specifi~nim stilom
i qubavqu za Kragujevac svugde govo-
re o gradu.
A {ta lepe devojke zna~e za
duh grada?
Svaki ~ovek bogatiji je {to vi{e
lepih stvari vidi, a na{e devojke su
najlep{e, one su pravo na{e bogat-
stvo.
Dve teme su ve~ne: `ene i
sport. @ene smo prokomenta-
risali, a {ta je sa sportom?
Ti si jedan od va`nijih u to-
me, bar po urnebesnim utak-
micama u malom fudbalu.
Kao neko ko je kod legendarnog
[mita pro{ao fudbalsku selekci-
ju ispred Sokolane u Koloniji, naj-
radije pri~am o malom fudbalu i
nabroja}u ti na{ tim: Branio je Br-
ka, levog beka igrao je Bo`a ]iri},
drugi bek bio je Paun rukometa{
stariji, veznu liniju smo igrali Ke-
{a Glumac i ja, a centar je bio Kela-
va. Bili smo gotovo nepobedivi i,
naravno, uvek smo imali duha i {ar-
ma u igri. Ako sport ne da tu dimen-
ziju i duhovno te ne uzdigne, to onda
nije ono pravo.
Koji su sportisti posebno do-
prineli na{em duhu?
Kragujevac nije prepoznatqiv sa-
mo po fudbalu. Tu je atletika, pa sa-
da odbojka, ko{arka, boks. Posebno
bih rekao boks i Slavko Sorgi} kao
prava legenda i veliki nosioc
sportskog duha. Ina~e, ja volim da
pratim sve sportove, kao {to sam i
tebe nekad gledao dok si bacao kla-
divo.
Razgovor u`ivo sa Timo{en-
kom Strizovi}em mo`ete
gledati u subotu od 20 sati na
Televiziji Kanal 9. Do tada
vam je na raspolagawu tele-
fon 331-509 za pitawa sagov-
orniku i Milanu Puri-}u
koji (pred)vodi poteru na
Duh(a).

СЕРВИСНИ ВОДИЧ

SVE vrste geodetskih

usluga
PREMER zemqi{ta
SNIMAWE objekata
SNIMAWE podzemnih
instalacija

Kara|or|eva 19
034-368-555
064 288 45 73
064 150 82 28
18 КРАГУЈЕВАЧКЕ Четвртак, 12. новембар 2009. www.kragujevacke.rs
Приче
KRAGUJEV^ANI, AJDE DA HVATAMO DUH(A)

Karikatura je moj {tit I danas me neki }u sada po~eti ne{to ozbiqno da

radim? I Du{ko Radovi} ka`e da
pitaju da li jo{ se nije trudio da qudima doka`e da
je pametniji od wih, ve} da je razli-
crtam, ne veruju}i ~it. To sam i ja. Imao sam glavnu
da sam crtawem podr{ku u bratu od strica koji je
slikar u Beogradu i on se zaista
i karikaturom i- trudio da istrajem na ovom putu.
{kolovao dva dete- Razgovor nastavqamo u Dobra~i-
ta. Drugi me, pak, noj ulici, gde je Mi}a ro|en i
gde je proveo detiwstvo i mla-
pitaju kada }u po- dost. Kako se se}a tog vremena?
~eti ne{to ozbiqno da radim, ka`e kragujeva~ki To je ulica u Palilulama, ina~e
sirotiwski kraj. U woj je nekada bi-
karikaturista Mi}a Miloradovi}, koji neguje lo blato do kolena. Kad sam i{ao u
ali i uspe{no {iri dobri duh Kragujevca grad obuvao sam kaqa~e koje sam na
kraju ulice, kod Male vage gde je po-
~iwao asvalt, ka~io na drvo i po
Потеру води Милан Пурић Karikatura je izraz duha, to je u- povratku iz grada na tom mestu ih
nutra{wi portret ~oveka. Ja sam opet obuvao da se ne ukaqam. Osam-
Ne znam da ali vi{e kao karikaturista vrlo rano po~eo deset druge godine, kad mi je otac u-

Н
Kragujev~ana poznaje
wega, ili on Kragujev-
~ana. Bradowa sa lulom
i miri{qavim duva-
nom, neizostavni deo
savremenog kragujeva~-
kog duha je karikaturista Mi}a
Miloradovi} i autor kwige aneg-
dota u kojima su glavni likovi poz-
nati Kragujev~ani. Sada je
penzioner, a dugo godina je radio i
`iveo na relaciji Kragujevac – Be-
ograd. Radio je u beogradskom „Je-
`u”, ali ~ar{ijsku kaldrmu nikada
nije napustio.
Razgovor po~iwemo u restoranu
„Balkan”, bez potrebe da obja-
{wavamo za{to, pitawem ko je
Mi}a Miloradovi}?
Au, te{ko pitawe. Nisam jo{ u-
tvrdio ko sam ja. Mo`da lokalni
Lero.
Bar nam ka`i kad si ro|en.
Imam 62 godine.
Alal vera, izgleda{ mnogo mla-
|e. [ta u tvom `ivotu zna~i hu-
mor?
Humor je {tit. Kao {to su ratni-
ci imali {tit, tako sam i ja iza-
brao humor da se {titim od svih
mogu}ih neda}a u svojoj nemo}i
pred velikim svetom.
Koliko si kwiga objavio i koli-
ko si nagrada pokupio u svetu?
Objavio sam puno kwiga i uglav-
nom ih radio sa svojim prijateqi-
ma. Oni su pisali, a ja
karikaturama odslikavao sa Braj-
kovi}em, Raji~i}em... Dobio sam
dosta nagrada {irom sveta, da ih
sad ne nabrajam.
[ta je za tebe karikatura?
da dolazim u „Je`” i tamo sreo zai-
sta sve najboqe jugoslovenske kari-
katuriste. ^ak sam upoznao i ~ika
Pjera Kri`ani}a, Zuhu Xumhura,
Ku{ani}a, Mi}u @ivadinovi}a,
koji je sa svoja ~etiri fakulteta
sigurno bio najduhovitiji u isto-
riji „Je`a”.
U posledwih dvadesetak godina
pro`iveli smo veoma velike
promene, pri ~emu se promenilo
mnogo vlasti. Kakav je odnos vla-
stodr`aca prema karikaturisti-
ma?
O~igledno da nas vlast ne voli.
Ne voli humor, jer humor ima za
ciq da obezli~i one koji o sebi i-
maju visoke predstave. Ka`u da se i
Hitler najvi{e pla{io engleskog
karikaturiste Loa, jer ga niko nije
vi{e razobli~io nego on. Dragan
Markovi}, koji je bio urednik u
NIN-u, svojevrmeno mi je naru~io
pedeset portreta politi~ara koji
bi se objavqivali svaki dan u „Po-
litici“. Veoma lepo sam se te godi-
ne proveo na Kor~uli od honorara,
iako ni jedna karikatura nije obja-
vqena. Politi~ka karikatura kod
nas uvek je zavr{avala na {efovi-
ma sa ni`ih nivoa. Mi jo{ uvek ne-
mamo pravu politi~ku karikaturu.
Sada si poznati karikaturista, a
kako je bilo na po~etku, kako si
postao to {to jesi?
Ja mislim da se to ra|a i da to
mora{ da bude{, {to moj drug Buca
ka`e za mene, jednostavno se znalo
da }u biti karikaturista. I danas
me neki sa nevericom pitaju da li
jo{ crtam, ne veruju}i da sam i-
{kolovao dva deteta takvim na~i-
nom `ivota. Drugi me pitaju da li
KO[ARKA[KI
TEREN U VELIKOM
PARKU, MESTO
ODRASTAWA MNOGIH
KRAGUJEV^ANA
mro, do{la je grupa drugova iz
Saveza boraca koji su morali da na-
puste limuzine i da se dobro iska-
qaju dok su stigli do ku}e da izjave
sau~e{}e. Posle sedam dana ulica
je asvaltirana.
Odatle se spu{tamo do mesta gde
je nekada bio bazen. Sada je to jad-
no, zapu{teno mesto. Za{to smo
do{li ovde?
Ovde je bio prvi gradski bazen.
Dobar deo Kragujev~ana ovde je nau-
~io da pliva, a pedesetak metara
daqe, gde se @draqica uliva u Lep-
enicu, pravili smo branu, pa se i tu
kupali. Moj drug i kom{ija Zoran
Jani}ijevi} oti{ao je za loptu ko-
ja je upala u Lepenicu i, na`alost,
u woj se utopio.
A ~ujem da se u Kragujevcu igrao
ozbiqan tenis jo{ pre pedeset
godina?
Jeste, moja bra}a igrala su tenis
ovde, pored ulaza, gde su sada „Rado-
ve” barake. Kasnije su na terenima
u Domu JNA Reba, [ole i ostali u-
darali temeqe tenisa u Kragujev-
cu.
Sada smo na jezeru u [umarica-
ma. [ta ovo lepo mesto zna~i za
tebe i ima li tu onog duha koji ju-
rimo?
Ja sam u horoskopu riba. Zna~i
ovde se ose}am kao riba u vodi. Ovo
je ambijent koji mi savr{eno odgo-
vara, tu be`im od asvalta i buke i u
prirodi i plivawu maksimalno u-
`ivam. Od kraja aprila pa sve do
kraja oktobra mi smo ovde, malo se
rekreiramo, malo plivamo, malo i-
gramo karte, a bogami malo i pije-
mo. Oko na{eg stola ~esto se skupi
i po pedesetak qudi, a klinci zovu
roditeqe da po`ure - jer je do{ao
cirkus.
Koliko si Kragujev~ana nacr-
tao?
U „Svetlosti“ sam godinama cr-
tao Kragujev~ane i sigurno ih ima
na stotine. Me|utim, kad se pojavi-
la moja kwiga sa anegdotama o kra-
gujeva~kim legendama, srelo me je
nekoliko qudi koji se nisu na{li
u woj i zamerili mi zbog toga. Kad
je na neki na~in postalo presti`no
biti u toj kwizi, po~ele su jo{ ve}e
pritu`be onih koji nisu u woj. Je-
dan moj prijateq, Ilija Pavlovi},
slikar, nasuprot tome, bio je kri-
tikovan u Beogradu otkud on u kwi-
zi. Wegov odgovor je bio: Mi}ina
kwiga nije o bilo kom pojedincu, to
je kwiga o duhu grada. I ja sam zai-
sta tu kwigu napravio da se sa~uva
taj duh i ostane mla|im generaci-
jama. Anegdote sam slu{ao od Zagin-
ca, Krece, Pireta i drugih starih
Kragujev~ana u izvornom obliku, od
qudi koji su imali taj duh i preneo
sam ih onako kako sam ~uo.
Drago mi je {to je taj duh nado-
gra|en jer Kragujevac je imao zai-
sta qude od duha. Po~ev od Radoja
Domanovi}a, Zarije Vu~i}evi}a,
Qubi{e Manojlovi}a, Viba, Mini-
maksa, do ovih mla|ih, Ra{e Pape-
{a, Raji~i}a, Ma`urani}a. Pa
kragujeva~ki slikari sa duhom Ma-
ke, Goran Raki}, Vidan Papi}, kwi-
`evnici Vidosav Stevanovi},
Sloba Pavi}evi}... Svi oni u osno-
NA JEZERU U [UMARICAMA, U JESEWEM AMBIJENTU
vi imaju kragujeva~ki duh i preta~u
ga u svoja dela. Lepo je {to se taj duh
grana i {iri.
Karikatura je specifi~n izraz.
Kako ona hvata trenutak stawa
~oveka i wegovog duha?
Karikatura je specifi~an medij
i ona nas hvata i kad mi to ne}emo.
Karikatura je, ustvari, nenaru~ena
slika. Tu su prizori koji nisu na-
ru~eni, jer to ne opisuje `ena koja
te voli ili sekretarica koja ti se
ulizuje. To radi karikaturista kad
ti ne}e{ i hvata tvoje slabosti kad
si zao, kad si podao, licemeran. Ka-
rikaturista te hvata kad si u rasko-
racima i to je dragoceno za sve, jer
zamisli da nas nema na {ta bi li-
~ili generali, direktori i poli-
ti~ari puni sebe. Ovako moraju bar
malo da se {trecnu.
Zna~i karikatura nije za sujet-
ne?
Pa, naravno.
U nekoliko talasa u Kragujevac
se doselilo mnogo qudi. Da li se
na{ duh prilago|avao wima ili
oni wemu?
Dugo sam mislio da kragujeva~ki
duh ima svoj oklop i da je neprobo-
jan. Postojalo je nekoliko dragoce-
nih qudi kao Zoran \usi}, Dane
Tri~kovi}, Voja Mileki}, advokat
Ti{ovi}. To su bili qudi koji su
davali ton ovom gradu, da ne pri~am
o Zagincu, Kreci, Piretu koji su
bili motori, gospoda koja nose duh.
Mislio sam da u gradu niko ne mo-
`e tu auru da poremeti. Ipak, vre-
menom sam primetio da su uspeli
da nam nametnu i neki drugi. I tu
svakako nije problem u novodo-
{lim, ve} pre svega u nama {to smo
dozvolili da primimo neke nove o-
sobine do tada nesvojstvene nama.
Sad ima novih klinaca, koje sam
sretao u mojoj {koli karikature i
koji sada postaju nosioci duha u ko-
me prepoznajem puno toga od onog
starog {meka.
Iz [umarica sti`emo u Veliki
park, ta~nije na stari ko{arka-
{ki teren. Za{to je on bitan za
duh ovog grada?
Ko{arka{ko igrali{te je jedno
od najkultnijih mesta za moju gene-
raciju. Imao si igranke sa prvim
dodirima i uzbu|ewima od tih do-
dira, imao si pre podne fudbal, pa
kartawe, pa posle basket, bilo je tu
svega, boksa i kvalifikacija za pr-
vu ligu u ko{arci, dakle mesto gde
se sve de{avalo. U jednom ovakvom
razgovoru akademik Andrej Mitro-
vi} rekao je da u Kragujevcu postoje
tri kultna mesta: Gimnazija, korzo
i ko{. Ovde sam `iveo 24 sata.
Kad devojke nabrajaju po`eqne
karakteristike momaka uvek na
prvo mesto stavqaju da je zabavan
i da ima smisla za humor. [ta ti
ka`e{?
Ne znam. Ja nisam spadao u te
{armantne i duhovite, ja sam u-
glavnom sa strane posmatrao kako
to rade oni koji su bili zvezde i
jo{ uvek nisam nau~io kako se to
radi.
Kako ti je kad lepu `enu treba da
nacrta{ kao karikaturu, kako to iz-
vede{?
Uglavnom samo na licu. Sve osta-
lo je rizi~no. @ene ne treba qu-
titi
Na kraju, {ta si dobio od kragu-
jeva~kog Duh(a), a {ta si mu ti dao?
Dobio sam mnogo. Dobio sam sve.
To je osnova, to su moji temeqi. Po-
gotovo {to ja nisam bio zvezda kao
@ika Top i [raf, ko{arka{i, ili
Rajko Puf i Make Paunovski. Oni
su na to hvatali `enske i za o~eki-
vati je da ne}e oni da se bave kragu-
jeva~kim duhom, jer onaj ko je zvezda
nema potrebe za tim. Moj put bio je
te`i, ali meni sladak.
Razgovor u`ivo sa Mi}om
Miloradovi}em mo`ete gle-
dati u subotu u 20 sati na
Televiziji Kanal 9. Do tada
vam je na raspolagawu tele-
fon 331-509 za pitawa sagov-
orniku i Milanu Puri}u koji
(pred)vodi poteru na Duh(a).
18 КРАГУЈЕВАЧКЕ Четвртак, 19. новембар 2009. www.kragujevacke.rs
Приче

@ivim u harmoniji sa gradom

Потеру води Милан Пурић
ako mlad, a tako uspe{an
Pe~at Kragujevca je na
svakom mom delu, na
svakoj kwizi, predstavi
koju sam re`irao, ulozi
koju sam glumio. @elim
da sve {to iza|e iz mene
kao umetni~ko delo nosi
pe~at kragujeva~kog
duha, ka`e svestrani
umetnik Vlada \or|evi}
voslavqa. To mi je, kad sam malo
porastao, bio motiv da napi{em,
uz blagoslov i pomo} bla`enopo-
{tva sve su to divne stvari u koji-
ma ~ovek nalazi sklad i harmo-
ni~nost, a u isto vreme prelazi iz
sveta u svet.
Dokle su te sve odvela tra`ewa
sklada i harmonije?
Imao sam, hvala Bogu, tu sre}u
da putujem mnogo. @eleo sam i ob-
i{ao pravoslavne svetiwe po ~it-
avom svetu. Prvo u Srbiji, a potom
redom u Gr~koj, Bugarskoj, Rumuni-
ji, Turskoj, posebno u Kapadokiji,
potom skoro sedam hiqada kilome-
tara kroz Rusiju putevima ruskog
pravoslavqa, najve}e svetske ri-
znice duhovnog bogatstava na{e ve-

Т
u raznim oblicima u-
metni~kog izra`avawa.
Pisac, pesnik, rediteq,
glumac... Naj{iri audit-
orijum, onaj televizij-
ski, seti}e ga se po
epizodnoj ulozi doktora u seriji
„Selo gori a baba se ~e{qa”.
Najkra}e, sam se ovako predsta-
vqa:
Ja sam neko ko je proteklih 20
godina pravio jedan veliki ekspe-
riment „ja u umetnosti“. Taj ekspe-
riment dao je rezultate. Oku{ao
sam se u vi{e oblasti umetnosti i
mislim da se to dobro odvija. Ja
sam Vladimir \or|evi}, ro|en s
razlogom 5. avgusta 1976. u Kragu-
jevcu.
Razgovor po~iwemo u Domu omla-
dine. Za{to ba{ tu?
Pa, ovde je po~eo moj eksperi-
ment samog na sebi. Dom omladine
i wegova kultna Slavica Uro{evi}
Slaja napravile su od mene zaqu-
bqenika u umetnost. Ovo mesto na
poseban na~in uti~e na stvarawe,
o~uvawe i afirmaciju kragujeva~-
kog duha.
Upoznao sam te kao de~ka koji
pi{e lepe kwige za decu iz obla-
sti pravoslavqa. Otkud ti u toj
oblasti?
Krenulo je mojim interesovawi-
ma za pravoslavqe u ranim godina-
ma kada sam kod babe i dede u selu
osetio u crkvi, koja je izgra|ena na
na{em imawu, neku mirno}u i spe-
cijalan ose}aj u woj. Jednostavno,
jo{ kao mali primetio sam da ne
postoji dovoqan broj deci prila-
go|enih kwiga sa tematikom pra-
KRAJ SPOMENIKA OCA SRPSKOG POZORI[TA
~iv{eg vladike Save, tekstove o
pravoslavqu i objavim ih u kwizi
„Pravoslavna po~etnica“. Ona je
odlukom Sinoda SPC i Ministar-
stva prosvete Srbije uvr{tena kao
obavezna lektira u veronauci. Ta-
ko sam postao jedini Kragujev~a-
nin ~ija je kwiga obavezna
literatura u {koli. Kwigu sam ko-
autorski napisao sa Jelisavetom
Milanovi}.
Tako si ugradio deo svog Duha u
ono {to deca u~e, ali to nije
tvoja jedina kwiga.
Prva kwiga bile su moje pesme,
koje i daqe pi{em, ali ne objavqu-
jem. Posle „Pravoslavne po~etni-
ce“ objavio sam kwigu „@ivo-
tiwsko biqni azbu~nik“ gde dete
od tri godine mo`e da nau~i sva
slova za petnaest dana. Iz oblasti
pravoslavqa objavio sam i kwigu
„Hvala ti ~udotvor~e” o svetom Va-
siliju Ostro{kom. [tampano je i
nekoliko drama, od kojih je posled-
wa „Krvavi Bo`i}“. Ona }e se u-
skoro na}i na repertoaru jednog
beogradskog pozori{ta. Najbitni-
je mi je da se ve}i deo od mojih dva-
desetak drama aktivno igra {irom
Srbije.
Kako si tako mlad re{io da se o-
ku{a{ u vi{e razli~itih obla-
sti?
Krenulo je samo od sebe. Prvo
sam na pozori{noj sceni video da
sam sklon umetnosti, pa sam zatim
otkrivao sve nove i nove vrste u-
metnosti u kojima sam `eleo da se
oku{am. Lep je ose}aj kad se ne~e-
mu predajete i osetite da vas to
jo{ vi{e ispuwava nekim novim
duhom. Gluma, re`ija, pisawe ra-
znih vrsta kwi`evnog stvarala-
re. Tu sam osetio veliku blagodat
svetih mesta, jer je u wima skon-
centrisana qubav. A Bog nije ni-
{ta drugo do qubav, jedna velika
energija, veliko dobro koje ako mu
pri|emo sa dobrim mislima i do-
brim namerama u nama stvara naj-
ve}u sre}u. To mi je kasnije dalo
mnogo inspiracije za sva dela koja
sam potom stvarao.
[ta je po tebi kragujeva~ki
Duh?
Upravo to o ~emu smo prethodno
govorili. To je energija i qubav
koja sve pokre}e. Pozitivna ener-
gije koja je u svemu. Ovo je grad ko-
ji ima mnogo
talentovanih qudi. Oni
se bave raznorodnim
poslovima, sa mog as-
pekta prvenstveno u-
metno{}u, i starijih i
mladih, i upravo ta o-
gromna energija koju
oni unose predstavqa
kragujeva~ki duh.
U nekoliko navrata u
Kragujevac se doseli-
lo mnogo qudi. kako
se to odra`avalo na
kragujeva~ki Duh?
Naravno da sve mi-
gracije mewaju duh, donose}i mu
ne{to dobro i pozitivno, ali i ne-
{to {to nije u sladu sa dotada-
{wom tradicijom. To nisu neki
veliki potresi, ve} male krize ko-
je bitno ne uti~u na sam Duh na{eg
grada. Duh ~ine qudi koji ne uzmi-
~u pred tim malim krizama. Kra-
gujeva~ki duh se stalno obnavqa,
oboga}uje i regeneri{e.
[ta je za tebe rad i kako je tvoj
odnos prema radu uticao na tvo-
je stvarala{tvo?
Ja zaista mnogo radim. Za mene
ne postoji radno vreme jer da bih
uradio sve {to zamislim, ~esto mi
je dan kratak. I sva moja dru`ewa
sa prijateqima su deo moga rada,
jer obi~no razgovaramo o umetno-
sti, {to mene najvi{e zanima. Rad-
no sam aktivan u toku ~itavog dana,
a ~esto se ukrade i od no}i da bih
pisao ne{to novo.
A ~itawe?
Na|e se uvek vremena i za inte-
resantne kwige. Na`alost, ovo je
vreme kada je kwizi sve te`e. Sve
vi{e je qudi koji ne samo da nere-
dovno ~itaju, ve} i uop{te ne ~it-
aju kwige.
Kako porodica prati tvoje ak-
tivnosti?
Porodica je osnov svega. To je
na{ li~ni temeq i glavni oslonac
u mikro i makro kosmosu. Porodi-
ca je i osnov dr`ave, pa kad je dr-
`ava u krizi - i porodica je u
krizi. Slabqewem dr`ave slabe i
one tradicionalne vrednosti u po-
rodici i razbija~i dr`ave u tome
su i uspeli. Na sre}u, posledwih
godina i to se mewa i sve vi{e se
vra}a tradicionalno negovawe po-
rodice i porodi~nih odnosa. Up-
ravo iz porodice poti~e sve, i ono
{to vam da porodica je osnov duha
koji imate.
Da li to podrazumeva i lepo po-
rodi~no vaspitawe?
Naravno, to je ono na ~emu se
mora konstantno raditi ukoliko
`elimo da imamo uspe{ne qude i
uspe{nu dr`avu.
[ta je po tebi obele`je Kragu-
jevca u materijalnom, a {ta u du-
hovnom smislu?
Kragujevac je mesto gde se zadr-
`alo i sa~uvalo najvi{e duhovno-
sti na{eg naroda i na{e vere. Kao
{to je nekad bio prestonica, Kra-
gujevac mora postati kulturni
centar i nova duhovna prestonica
Srbije. Dosta velikih i kqu~nih
stvari odigravalo se u Kragujevcu
i o tome se malo zna. To je jedna od
oblasti mog interesovawa i puno
}u rada ulo`iti da to saznaju svi
na{i sugra|ani. Nadam se da }e za-
jedni~kim naporima svih gra|ana
Kragujevac postati duhovna pre-
stonica Srbije. Iako to nekima sa-
da li~i na bajku, bi}e najboqe
mesto za `ivot u na{oj zemqi.
No da se vratimo vrednostima
grada. Mislim da su u svakom slu-
~aju to wegovi qudi. Ovaj grad je
bogat izuzetno kvalitetnim qudi-
ma, pogotovo mladima, samo ih tre-
ba prona}i u pravom trenutku i
omogu}iti im da poka`u svoje spo-
sobnosti u raznim oblastima, jer
~esto nisu imali mogu}nosti da se
iska`u i poka`u svoje vizije na
dobro grada.
Kakva je sada kulturna klima u
gradu ?
U svim mojim delima stoji da
sam ih stvarao u Kragujevcu, iako
sam imao boqe uslove u drugim me-
stima. Na svakom mom radu je kra-
„EKSPERIMENT” JE PO^EO U
DOMU OMLADINE
gujeva~i pe~at. Ovo je sada i fes-
tivalski grad, imamo „Joakim-
fest”, festival pozori{ta za decu,
festival ozbiqne muzike i horo-
va. To pokazuje bogatstvo i razno-
likost kulturnih de{avawa u
gradu. Bitno je da ~ovek ovde mo`e
da napoji du{u i da se napuni en-
ergijom za svakodnevne aktivnosti.
Sigurno uvek mo`e i vi{e i boqe.
Tako|e, potrebno je na pravi na~in
pri}i sugra|anima, pogotovo oni-
ma koji do sada nisu konzumenti
izlo`bi ili koncerata raznolike
muzike koji se odr`avaju u gradu.
Qudima treba sa puno qubavi pri-
}i i ponuditi im sve te dobre kul-
turne sadr`aje.
[ta si ti dobio od kragujeva~-
kog Duha, a {ta si mu dao ili
}e{ mu tek dati?
Rekao sam ve} da je pe~at Kra-
gujevca na svakom mom delu, na
svakoj kwizi, na svakoj predstavi
koju sam re`irao, u svakoj ulozi
koju sam glumio. @elim da sve
{to iza|e iz mene kao umetni~ko
delo nosi pe~at kragujeva~kog du-
ha na koji sam neobi~no ponosan.
Predstave koje sam re`irao na
me|unarodnim festivalima ili
moje drame koje se tako|e izvode
na me|unarodnim festivalima
idu uz pomiwawe mog Kragujevca
i zbog toga sam ponosan. To {to se
moj grad pomiwe i tridesetak ze-
maqa gde se sve to de{ava je ono
{to sam ja za sada dao Kragujevcu.
Ako bude sre}e, jo{ dosta toga
da}u Kragujevcu, a moja odluka da
`ivim ovde to najboqe potvr|uje.
Razgovor u`ivo sa Vladom
\or|evi}em mo`ete gledati u
subotu od 20 sati na Televizi-
ji Kanal 9. Do tada vam je na
rapolagawu telefon 331-509
za pitawa sagovorniku i Mi-
lanu Puri}u koji (pred)vodi
poteru na Duh(a).
18 КРАГУЈЕВАЧКЕ Четвртак, 26. новембар 2009.
SLAVICA PETKOVI], PROFESOR
I DIREKTOR PRVE KRAGUJEVA^KE GIMNAZIJE
Uzela sam sve i
sve sam mu dala
Потеру води Милан Пурић
anas smo u poseti
Д
Prvoj kragujeva~koj
gimnaziji, a sago-
vornik nam je di-
rektorka ove pre-
sti`ne {kole Slav-
ica Petkovi}. U~i-
li smo i maturirali u istoj
generaciji, te }e ~itaoci razume-
ti i za{to je ovaj razgovor vo|en
„na pertu”.
Kako bi se, u najkra}em, pred-
stavila?
Mnogo bi mi bilo lak{e da si
to ti rekao. Ja sam Slavica Pet-
kovi}, diplomirani psiholog,
dugogodi{wi profesor psiholo-
gije i direktor Prve kragujeva~-
ke gimnazije, Kragujev~anka,
majka Jelenina i Vladina, a za na-
jstarije sugra|ane bi}u uvek Sla-
vica Risti}, Qubi{ina i ^arina
}erka.
U ovoj Gimnaziji {kolovale su
se i stasavale mnoge zna~ajne
li~nosti, ne samo za grad, ve} i
za Srbiju. Ona je i svojevrsna
kolevka duhovnosti. Kako je ra-
diti u takvoj {koli?
Lepo. Za 175 godina postojawa
Gimnazije uprili~ena je izlo`ba
o 175 qudi koji su pro{li kroz
wu, a predstavqali su zna~ajne
qude svog doba, bilo kao nau~ni-
ci, kwi`evnici, glumci, politi-
~ari, vojskovo|e. Lepo je ne samo
meni nego i svim profesorima i
u~enicima koji kao deo te pri~e
i danas traju.
Me|u slikama zna~ajnih qudi
nema nikoga ko je `iv. Za{to?
Mislim da tek posle smrti mo-
`e o nekome realno da se sudi.
Vremenska distanca zbog toga je
svakako potrebna, a `eleli smo i
U KANCELARIJI U KOJOJ SU SEDELI MNOGI
UGLEDNI DIREKTORI [KOLE
da izbegnemo me{awe politike u
postavku izlo`be i izbor li~no-
sti.
Znamo {ta je Gimnazija na po-
qu obrazovawa, a {ta je zna~ila i
zna~i na kulturnom planu Kragu-
jevca i kakvu smo duhovnost dobi-
jali sa ovog izuzetnog mesta?
Na{a sve~ana sala, za koju oni
koji se u to razumeju ka`u da je na-
jlep{a u Srbiji, je Be~ u Kragu-
jevcu. Sala je projektovana prema
be~kim nacrtima, a pored lepote
sigurno je i najakusti~nija kod
nas. Mislim da je ~ak i boqa i
lep{a od beogradske Kolar~eve
sale. Uglavnom, svi najpresti-
`niji kulturni doga|aji grada de-
{avaju se u woj. Li~no sam za wu
veoma emotivno vezana jer sam u
woj nastupala kao |ak, a do`ive-
la sam i da u woj do~ekujem svake
Re~ima iz naslo-
va na{a sagovor-
nica odgovara na
pitawe {ta joj je
podario kraguje-
va~ki duh i {ta je
ona wemu uzvra-
tila. „I vazduh i
voda kragujeva~ka to je deo mene, to sam ja”
godine puno generacija maturana-
ta i da ih kao direktor pozdra-
vqam. Ja bih volela da se sala
ipak malo vi{e vrati |acima jer
je ona prvenstveno wima namewe-
na.
Kakvi su susreti nekada{wih
maturanata Gimnazije?
To je zaista jedna lepa, posebna
pri~a koja kre}e svakog maja. On-
da se pojave generacije koje slave
pet, deset, pedeset... godina matu-
re. Svi vole ovde da do|u, ma gde
sada `iveli i to samo svedo~i o
vrednosti |a~kih dana, kada su se
sticala prijateqstava za ceo `i-
vot. Naravno, tada se i svi podm-
lade i postaju opet razdragani
mladi qudi. Naravno, svi tvrde,
uz mno{tvo argumenata, da je ba{
wihova generacija bila najbo-
qa.
Kad posle i toliko godina otva-
ra{ predivna vrate Gimnazije,
da li kao svi mi koji smo re|e
ovde, uvek oseti{ neku lepu je-
zu u sebi?
Da, svaki put kad ovde ulazim
zaista osetim u stomaku blagu je-
zu koja mi ka`e koliko je ovo po-
sebno mesto. Imam taj ose}aj
koliko je ovo posebno mesto i po-
gotovo ova direktorska kancela-
rija. Naravno, to treba zaslu`iti
i svaki direktor mora biti sves-
tan va`nosti ove institucije.
Imala si sre}u da ovde prove-
de{ |a~ke dane, a potom bude{
profesor i direktor Gimnazi-
je. Koji ti je period najlep{i i
najdra`i?
Tu nema dileme: „Od kolevke pa
do groba najlep{e je |a~ko doba“.
U dugom razdobqu ovde je za mene
bilo i lepih i svakojakih trenu-
taka, no sigurno je da je sazrevawe
i |a~ko doba najlep{i deo mog
`ivota.
Mnogo generacija gledala si
kako stasavaju, da li se i u tom
uzrastu prepoznaju oni koji }e
biti nosioci Duha grada?
Sigurno. Uvek se prepoznaju de-
ca koja nekim svojim talentima
Приче
skre}u pa`wu na sebe. Najboqi u-
~enici postaju profesori, nau~-
nici, doktori, akademici... Neki
ve} ovde otkrivaju razne talente
po kojima se prepoznaju i kasnije
ostaju vredne osobe na javnoj sce-
ni. Mi smo tu da pomognemo wi-
hov svekoliki razvoj.
A ko je najvi{e uticao na tvo-
je obrazovawe i izbor zani-
mawa?
Stvarno moram da ka`em da
sam imala izuzetne vaspita~e i
da je moje {kolovawe ostavilo na-
jdubqi trag u meni. Du{anka Pet-
kovi}, u~iteqica koja je
postavila temeqe mog budu}eg o-
brazovawa, prva je u nizu kojih se
tako rado se}am. Potom sam u
{koli „21. oktobar” imala sre}u
da sam bila u generaciji odli~-
nih |aka koji su va`ili za najbo-
qe u gradu. U Gimnaziji, koju smo
zajedno pro{li, bilo je zaista
vanserijskih profesora, pa }u
mo`da nekog slu~ajno i presko~i-
ti. Moja razredna Nada Veqovi},
profesorka matematike i nacrt-
ne, pa |a~ka majka izuzetan pro-
fesor kwi`evnosti Qupka
\eki}, Rodoqub \uri}, kasnije
moj kolega, sjajan vaspita~, Sveta
Nikoli}, kod koga sam uradila
maturski. Onda Vera Dre{evi}
koja nas je u~ila engleski uz pe-
sme Bitlsa i „Sjaj u travi“, pa
Sveta Mladenovi}, Stevica i
Kruna Ili}, Mi}a Milovanovi},
Pera Petrovi}, moj fah kolega...
Bila sam dobar |ak, vukovac, pa su
mi svi profesori bili dobri jer
sam sve u~ila i ni sa kim nisam
imala problema. Na fakultetu
sam tako|e imala sjajne profeso-
re, tako da mogu da ka`em da su
svi oni doprineli na najboqi na-
~in da postanem to {to jesam.
Kad si ve} tako briqantno za-
vr{ila {kolovawe, za{to ni-
si, poput mnogih na{ih
drugova i drugarica, ostala u
Beogradu?
Mislila sam ja da }u ostati,
me|utim ukazala se prilika ovde,
jer me je direktor Gimnazije leg-
endarni Dragoqub Qubi~i} poz-
vao da radim u ovoj srpskoj
instituciji. Takav poziv se ne od-
bija i meni je zaista bila ~ast da
se zaposlim u svojoj biv{oj {ko-
li. Nisam znala koliko }e to du-
go trajati. No, `ivot me je
zadr`ao u Kragujevcu i nikad se
nisam pokajala {to je tako. Radi-
ti sa mladima je ne{to najlep{e
jer su oni najzdraviji deo dru-
{tva i pored wih sam period naj-
gorih stvari po nas devedesetih
godina lak{e pro{la, jer wih,
jednostavno, takve stvari mawe
doti~u.
Kako na mlade prenosi{ odnos
prema radu?
Nisam neko ko voli mnogo da
popuje i savetuje. Mislim da se
li~nim primerom najvi{e ka`e.
Rad je zaista ne{to, pogotovo u o-
vom vremenu, posebno va`no. Do-
\AK, PROFESOR, PA DIREKTOR PRVE GIMNAZIJE
bro obrazovawe uz rad postaje naj-
va`niji na~in da se do svakog ci-
qa do|e.
Poti~e{ iz ugledne kragujeva~-
ke ku}e, {ta za tebe zna~i poro-
dica?
Porodica je osnova sva~ijeg
`ivota, to je baza iz koje crpimo
sve. Imala sam sre}u da sam `i-
vela u porodici gde sam stekla
najlep{e osobine. Sve to sam po-
sle prenela i u moju porodicu i
ona je postala sve za mene. Mo`da
nisam napravila karijeru za koju
sam bila predisponirana, ali
sam mnogo sre}nija i zadovoqni-
ja {to ose}am, to moja deca ka`u,
da sam po profesiji majka. To je
zaista najve}e priznawe i najve-
}a radost za mene. Nikad nisam
bila sputavana i zato mislim da
je potrebno decu vaspitavati i
pomagati im da se iska`u, a ne
sputavati.
Kako se ose}a{ kao prva `ena
direktor Gimnazije u wenoj du-
goj istoriji?
Biti `ena direktor u svetu mu-
{karaca u kome `ivimo je nekad
lak{e, nekad i te`e. Imala sam
sre}u da sam ve}inu stvari koje
sam `elela i uradila. Nailazila
sam na razumevawe, kako sada{we
tako isto i prethodne vlasti, jer
su uglavnom svi bili u~enici ko-
ji su pokazali puno razumevawe za
Gimnaziju kao nacionalnu insti-
tuciju.
Ina~e, na ~elo Gimnazije do-
{la sam da poku{am ne{to i da
promenim u atmosferi. Najve}e
li~no priznawe mi je kad je maj-
ka od jedne sada{we profesorke,
ina~e na{e {kolske drugarice,
rekla da mi je zahvalna jer wena
}erka svaki dan dolazi i odlazi
sa posla sa osmehom na licu. To
sam `elela i to se ostvarilo.
@elela bih da na{a Gimnazija
postane kona~no reformisana,
sa dosta ulagawa u opremu i o-
brazovawe u gradu koji }e biti
puno bogatiji raznim sadr`aji-
ma.
www.kragujevacke.rs
Svuda oko nas lebde, popularno
re~eno, stubovi kragujeva~ke
duhovnosti. [ta ti misli{
{ta je to kragujeva~ki duh?
Po{to dugo pamtim, kraguje-
va~kog duha ne vidim samo u tre-
nutku. To je duh u razvoju, pa kad se
Kragujevac razvijao zahvaquju}i
„Zastavi” i velikoj koli~ini nov-
ca, bio je sjajan period Univerzi-
teta, novih fabrika, ulagawa u
kulturu. Devedesetih godina bio
je sumorni ratni duh, koji je, na
sre}u, nestao i opet se pojavquje
novi duh pun entuzijazma. Kragu-
jevac je uvek bio grad koji je pri-
mao mnogo doseqenika koji su se
me{ali sa nama i time dopuwava-
li na{ duh.
Koji je po tebi najlep{i deo
grada?
Moj deo grada je Erdoglija. Ja
sam ro|ena u Vardarskoj ulici.
To je moja baza odakle sam svugde
i{la i uvek se vra}ala. Po~etak
Erdoglije, pa sve do [umarica,
je ne{to {to se ne poredi. Pri-
jateqi koje imam, drugarice koje
imam, Licu, Draganu, sestre
Antu{evi}, u ~ijoj sam ku}i bi-
la peta sestra, svi su odrastali
u Erdogliji. I moja deca, narav-
no.
[ta je kragujeva~ki duh dao te-
bi, a {ta si ti ugradila u wega?
Uzela sam sve i sve sam mu da-
la. Ba{ tako mislim. To {to sam
ja - to je Kragujevac. Vazduh i vo-
da kragujeva~ka to je deo mene, to
sam ja, tako se ose}am.
Razgovor u`ivo sa Slavicom
Petkovi} mo`ete gledati u
subotu u 20 sati na Televiziji
Kanal 9. Do tada vam je na
raspolagawu telefon 331-509
za pitawa sagovornici i Mi-
lanu Puri}u koji (pred)vodi
poteru na kragujeva~ki Duh.
18 КРАГУЈЕВАЧКЕ Четвртак, 3. децембар 2009.
VLADAN ATANASIJEVI], MAJKROSOFTOV [AMPION
Duh softvera i du{a
Потеру води Милан Пурић
Kragujev~anina
In`ewer informatike,
И
specijalista za razvoj
softvera, stru~wak koji
je dva puta biran za mena-
xera godine. Prvi put od
Udru`ewa ekonomskih
novinara kao najboqi
me|u IT menaxerima i drugi put od
strane Privredne komore Srbije. U
Kragujevcu je prvo osnovao firmu
„Virtual tim”, potom je bio prvi ~o-
vek „Hermes SoftLaba Srbija”, a sa-
da je direktor „Spinakera”,
softverske firme koja posluje u o-
kviru „Kom trejda”. Radi u Beogradu,
ali i daqe `ivi u Kragujevcu. Ta~-
nije, „na to~kovima” izme|u ova dva
grada.
To je, telegrafski re~eno, Vla-
dan Atanasijevi}, a ko je on po
li~nom predstavqawu?
Te{ko je prona}i pravi odgovor
na ovo jednostavno pitawe. Uvek po-
stoji opasnost da ~ovek ne opisuje
sebe, ve} osobu koju bi `eleo da dru-
gi vide u wemu. Sa druge strane, sva-
ko od nas je potekao iz odre|enog
dru{tvenog, socijalnog i kulturnog
miqea, a osnov svega je porodica i
vaspitawe. Ako sve ovo uzmemo u ob-
zir, ja sam Kragujev~anin, ro|en i
odrastao u ovom gradu. Roditeqi su
mi Kragujev~ani, koji su sebe ostva-
rivali u ovom gradu, wihovi rodite-
qi tako|e. To je nasle|e koje i ja
sledim, dakle i poslovno i privat-
no se ostvarujem u Kragujevcu. Vas-
pitavan sam, pre svega, u porodici
ali i u {koli. [kolovan sam u naj-
boqim {kolama: „Radoje Domano-
vi}”, Kragujeva~ka gimnazija, a po-
tom u Zagrebu na Vojno-tehni~kom
Fakultetu (kao stipendista Vojne
fabrike), koji je zbiqa bio elitni
fakultet za tehni~ke nauke u SFRJ.
Porodi~an sam ~ovek, sve svoje slo-
bodno vreme provodim sa porodicom
i kumovima. Ako bi u tri re~i morao
da opi{em sebe i odnos ka svom gra-
du, onda su to: porodica, Kragujeva~-
ka gimnazija i „Zastava”.
Kakav i koliki rad je potreban
da se postane Majkrosoftov
{ampion?
Veliki rad i odricawa, u pravom
smislu re~i, potrebni su da dostig-
nete prepoznatqivost van granica
va{eg okru`ewa, u u`em i {irem
smislu. Ako su te granice globalne,
onda je svakako potrebno jo{ vi{e
rada, energije, vere u sebe da se to
dostigne. Ni{ta ne dolazi slu~ajno.
Uspeh kao i neuspeh, nije slu~ajnost.
I sve se temeqi na znawu, sistema-
ti~nosti i upornosti.
Ko je najvi{e uticao da se po-
sveti{ tvom poslu?
Prva usmerewa pru`io mi je Sr-
|an, stariji brat. Zahvaquju}i wemu
sam i oti{ao u Zagreb i upisao smer
Ra~unarska tehnika - razvoj softve-
ra. On je tako|e zavr{io VTF u Za-
grebu. Ako tako gledamo, on je naj-
vi{e uticao da se opredelim za IT.
Kakvo je mesto Kragujevac za po-
dizawe mladih duhova u tvojoj
oblasti?
Razgovor u`ivo sa Vladanom
Atanasijevi}em mo`ete gle-
dati u subotu od 20 sati na
Televiziji Kanal 9. Do tada
vam je na raspolagawu tele-
fon 331-509 za pitawa sagov-
orniku i Milanu Puri}u koji
(pred)vodi poteru na kragu-
jeva~ki Duh.
Od kragujeva~kog Duha dobio
sam tradiciju, veru da se vi-
zije mogu ostvariti, mogu}-
nost da se {kolujem na
elitnom fakultetu i prili-
ku da se poslovno ostvarim u
Kragujevcu. Zauzvrat, nikada
nisam oti{ao iz Kragujevca, uspeo sam da ga po-
stavim na svetsku mapu IT industrije, da dove-
dem investitora u najprofitabilnijoj oblasti
Vrlo dobro. Kragujevac ima dve
karakteristike koje su bile presud-
ne da se odlu~im da firmu razvijam
ne u Beogradu, ve} ovde. To su indu-
strijska tradicija od preko 160 god-
ina i Univerzitet. Ono {to je
najboqe, vidim da su mnoge firme
krenule pravim putem, da dolaze na
fakultete, prave dobre i fokusira-
ne treninge za studente i nude im
posao. To je ono pravo.
Ko su bili prvi kragujeva~ki
duhovi - kompjutera{i?
Zahvaquju}i postojawu nekoliko
velikih ra~unarskih centara, odav-
no je po~eo da se {iri kompjuterski
duh Kragujevca, pa su se tako, iz „Za-
stave” {irili na druge firme i in-
stitucije koje su formirale svoje
ra~unarske centre: Jugobanka, PTT,
Elektro{umadija itd.
Mo`e li duh da `ivi u kompju-
teru i koliki mu je rok trajawa
u pore|ewu sa duhovima iz boca
ili kwiga?
Naravno da mo`e i to u mnogo ve-
}oj meri nego {to je to mogao duh iz
boce ili kwiga. Iako i daqe vi{e
volim da pro~itam klasi~nu {tam-
panu kwigu i da iz we do`ivim duh
vremena ili misli koje nam pisac
{aqe, svestan sam da nam je infor-
maciona tehnologija donela neogra-
ni~ene mogu}nosti pristupa in-
formacijama koje su do skora bile
nezamislive. Lepota kori{}ewa ove
tehnologije je i u tome {to sada mo-
`ete da transformi{ete svog do-
brog duha iz {tampanog u digitalni
oblik i obrnuto.
Kako je porodica do`ivqavala
tvoju kompjutersku duhovnost?
Mnogo sam vezan za porodicu, od
supruge i dece, do roditeqa, brata i
sestre i wihovih porodica. I kumo-
va i wihovih porodica. Kako po-
sledwih godinu dana radim u
Beogradu, a porodica je u Kragujevcu,
svaki slobodni trenutak provodim
sa wima. Ina~e, supruga je zavr{i-
la isti fakultet, softverski je in-
`ewer. To je qubav iz studentskih
Приче
dana, tako da je ona zara`ena istim
duhom kao i ja.
Da li postoji samo dobri Duh
Kragujevca ili mo`da i wegov
lo{ pandan?
Da, to je duh prve srpske presto-
nice, duh napretka, tradicije, duh
vizije da se mogu ostvariti najvi{i
ciqevi koji se zamisle, duh otvore-
nosti, stvarawa ... Na `alost, ove do-
bre duhove u Kragujevcu ~esto
napadaju wihovi antipodi, duh pro-
se~nosti, provincije, zavisti...
Da li }ete uvek najboqe prona}i u
Kragujevcu? Ne. Na{u slavnu indu-
strijsku tradiciju nisu po~eli da
grade Kragujev~ani, ve} najboqi ma-
jstori iz cele Evrope, koji su prepo-
znali potencijal koji se ra|ao u
Kragujevcu. To je onaj na{ najboqi
duh koji treba da negujemo, duh viso-
kih ciqeva i duh otvorenosti, da
privu~emo najboqe koji mogu te ci-
qeve da dosegnu.
A ima li lokalnih razlika u
mladim kompjuterskim duhovi-
ma?
I ima i nema. Informati~ka
struka je jedna od prvih globalnih
struka, programeri su najpodlo`ni-
ji promenama posla. Devedesetih go-
dina prvi su odlazili i nalazili
zaposlewe u struci. Od moja dva ci-
mera, jedan sada `ivi na Novom Ze-
landu, a drugi se pro{etao od
Irske, preko [vedske, do Amana.
Obojica rade u struci.
Kakav je Kragujevac za qude
od struke?
^iwenica je da se Kraguje-
vac mnogo promenio za po-
sledwih nekoliko godina.
Moji inopartneri, koji su u
Kragujevac dolazili 2003. pr-
vi put, ka`u da se grad izgra-
dio, dobio mnogo infrastruk-
turnih objekata, da je dolazak FI-
AT-a prava stvar. U situaciji kada i-
mate veliki broj nezaposlenih,
jasno je da }ete se okrenuti stranim
investi-torima i stvarawu ambijen-
ta da oni do|u. To je vrlo skup i na-
zahvalan posao, ali to se, jednostav-
no, mora uraditi.
Imamo nekoliko firmi koje su
na nivou Srbije lideri, ili u samom
vrhu u svojim oblastima, „Formu i-
deale”, „Agromarket”, Takovo Osigu-
rawe, Kredi banku, „Kom trejd”. I u
sportu smo dobili {ampione u od-
bojci i malom fudbalu, u ko{arci
smo doveli klub koji igra regional-
nu ligu.
Koliko }e u budu}nosti kompju-
terski Duh da se „me{a” u `i-
vot Kragujev~ana?
On se ve} ume{ao u `ivot Kragu-
jev~ana. Imamo ve} desetak firmi
iz ove oblasti koje sada zapo{qava-
ju oko sto programera. Pored „Kom
trejda” sa 70 zaposlenih, u Kragujev-
cu ima i pojedinaca koji direktno
preko Interneta nalaze posao i oba-
vqaju ga iz Kragujevca.
Povoqna klima, pre svega u ma-
wim tro{kovima rada i `ivota u
odnosu na Beograd i Novi Sad, uz do-
bro {kolovawe na fakultetima, u-
tica}e da se sve ve}i broj firmi
otvara u Kragujevcu. Mi smo 2008.
kao „Hermes SoftLab” ostvarili
izvoz od preko milion evra u uslu-
gama razvoja softvera. To je ~ist
prihod za ekonomiju Kra-
gujevca, a nema ula-
znih sirovina, nema
zaga|ewa `ivotne
sredine. Dakle,
Kragujevac }e sig-
urno u sve ve}oj
meri imati uticaj
kompjuterskog du-
ha.
Mo`e li do}i
do direktnog
spoja kompjutera
i ~oveka i kako bi
se to odrazilo na
duhovnost?
Do tog spoja je ve}
do{lo. Pogledajte samo
kako qudi lako stupaju u
kontakt sa drugim qudima
putem Interneta. Mno-
gima kompjuter i
Internet pru-
www.kragujevacke.rs
`aju {ansu da u virtualnom svetu
postanu druga~iji, vode druga~iji
`ivot sa drugim sistemima vredno-
sti. To, na `alost, dovodi do krize
duhovnosti, otu|ewa od porodice,
prijateqa, realnog sveta i okru`e-
wa.
Koja mesta u Kragujevcu voli{?
Moje srce je vezano za Gimnaziju,
[umarice, Veliki park. Pripadam
generaciji koja je po~ela svoje izla-
ske u kafanama Paligori}, Zelengo-
ra, Balkan, Moskva, Korana,
diskotekama Jezero i Bazeni, a nas-
tavila sa kafi}ima Bahus, Akade-
mija, Opera... Bili smo tada
tranzicijska generacija koja je ose-
tila i duh kafana i duh kafi}a. Sa-
da volim da pro{etam [umaricama
i parkom, ali najvi{e volim kada
pro|em pored pozori{ta, \a~kim
trgom pored Gimnazije, pa ispod ke-
stena ka crkvi i do Balkana. To me
uvek vra}a u pro{lost.
[ta si dobio od kragujeva~kog
Duh(a), a {ta si mu do sada dao?
Dobio sam tradiciju, veru da se
vizije mogu ostvariti, mogu}nost da
se {kolujem na elitnom fakultetu
i priliku da se poslovno ostvarim u
Kragujevcu. Zauzvrat, nikad nisam o-
ti{ao iz Kragujevca, a uspeo sam da
Kragujevac postavim na srpsku i
svetsku mapu IT industrije, da do-
vedem direktnu stranu investiciju
u Kragujevac, i to u najprofitabil-
nijoj oblasti, da stvorim bazu i po-
stavim standarde za edukaciju u
informatici. Uspeo sam da stvorim
takvo poslovno okru`ewe da u Kra-
gujevcu u firmi imamo qude koji su
se {kolovali u Beogradu, a doselili
su se da `ive ovde samo da bi radili
u mojoj firmi.
Ipak, mislim da je najva`nije
ako sam uspeo da ubedim
druge Kragujev~ane da
imaju hrabrosti
da posao potra`e
van granica na{e
zemqe, da uspo-
stave sisteme
vrednosti koji
su univerzalni
i globalno pre-
poznatqivi, a o-
stanu da `ive i
rade u ovom gra-
du i ovoj zemqi.
18 КРАГУЈЕВАЧКЕ Четвртак, 10. децембар 2009.
SLAVICA URO[EVI] SLAJA
Mali-veliki duhovi Doma
omladine Dru`ewe sa klin-
cima je najboqa
duhovna hrana i
najboqi na~in da
sa~uvate dete u
sebi koje je sp-
remno za nove i-
zazove, za istra-
`ivawa i rado-
znalost koju ~ovek treba da sa~uva tokom ce-
log `ivota
Потеру води Милан Пурић
ragawe za dobrim kragu-
T
jeva~kim duhom vodi nas
na pravo mesto i kod
prave li~nosti. U Domu
omladine kod Slavice
Uro{evi} Slaje. Evo ka-
ko se ona sama predsta-
vqa.
Ja sam osniva~ De~ije radioni-
ce u Dramskom studiju Doma om-
ladine, koji vodim ve} 25 godina.
Od 2001. vodim i filmsku radi-
onicu, ~iji sam tako|e osniva~.
Po{to su oba projekta veoma u-
spe{na, mislim da sam i ja jedna
uspe{na osoba. Za sebe mislim i
da sam renesansni tip, jer sam
posle matemati~kog smera u kra-
gujeva~koj Gimnaziji i |aka koji
je voleo astronomiju, postala no-
vinar. Onda sam pisala pesme i
dobila Pe~at karlova~ke varo{i
1984. za poeziju, ali je pozori{te
ostalo moja najve}a qubav.
@ivi{ blizu parka, je li to le-
po?
Pod jedan, to je `iveti u naj-
lep{em delu grada. @iveti prvo
u Nu{i}evoj, Rudni~koj i na kra-
ju ba{ preko puta parka je predi-
vno. Imam privilegiju da, pre
svega, volim qude koje sam upo-
znala dru`e}i se u parku, sa koji-
ma delim neke vrednosti, na
primer zdrav na~in `ivota. Vo-
lim ~ist vazduh koji svako jutro
od sedam do devet di{em dok iz-
vodim moju kucu Teri i to je deo
dana kada punim baterije za sve
ono {to me ~eka u toku dana.
[ta je kragujeva~ki duh po te-
bi?
Kad ~ujem takvo pitawe, odmah
pomislim na Dom omladine. Za
mene duh Kragujevca po~iwe na
tom mestu i on ga najsna`nije o-
bele`ava. Ne prenebregavam osta-
le institucije i qude, ali Dom
omladine je jedna od najzna~ajni-
jih institucija koje je Kragujevac
imao. Tu su ponikli qudi razli-
~itih talenata ko-
ji su uradili
izuzetne stvari i
ne verujem da pos-
toji bilo ko da je
zna~ajan za Kragu-
jevac, a da bar pet
minuta nije pro-
veo u Domu omla-
dine, od kada je on
osnovan. Dom ima
neverovatnu ener-
giju, iako je to je-
dan mali prostor.
Pre onog rata u toj
zgradi moj deda iz
Bor~a se le~io i
ispri~ao mi je za
svaki kutak, gde se
{ta nalazilo. I
nije slu~ajno {to
sam ba{ ja tu pro-
na{la svoj duh. U
tom malom prosto-
ru neverovatan
broj qudi uspeo je da otkrije {ta
ima u sebi, a mo`e da pokloni
svom gradu. I smatram za privi-
legiju odrastawe u takvom okru-
`ewu. Ono podstakne u vama svu
dobru energiju, jednostavno, to je
mesto gde mo`ete da budete razli-
~iti, individualac koji mo`e
druga~ije da misli. I {to je naj-
lep{e, na kraju vam i aplaudira-
ju zbog toga.
Koliko vremena treba da neko
ko je do{ao u Kragujevac razu-
me i prihvati wegov duh?
To zavisi od samih qudi. Neko
mo`e da se odmah uklopi i posta-
ne deo na{eg duha, drugi mogu da
`ive ovde i trideset godina i da
nikad ne ukapiraju {ta je to. Ja
nisam tako opredeqena da mis-
lim da samo stari Kragujev~ani
mogu to da budu. Kragujevcu je uvek
potrebna sve`a krv i pravi krea-
tivni qudi koji }e zavoleti grad.
Volela bih da oni u grad unesu ne-
{to dobro, da ne o~ekuju samo da
od wega uzimaju. Naravno, ni ja
kad sam osnovala De~iju radioni-
cu 1984. godine nisam imala
predstavu u {ta }e se to na kraju
pretvoriti. Jednostavno sam ima-
la potrebu da tako ne{to uradim.
Koliko si radila i koliko sa-
da radi{?
Nema pravila. Radi{ koliko je
potrebno da se zavr{i ono {to si
zamislio. ^iwenica je da ja jesam
radoholi~ar. Ja od devedeset tre-
}e nisam bila na odmoru, stica-
jem razli~itih okolnosti. Ako
ve} nisam imala para da idem gde
ho}u, onda mi je rad predstavqao
odmor. U svakom slu~aju, treba pu-
no rada ako `eli{ da si uspe{an.
[ta predstavqa porodica za
~oveka koji `eli u ne~emu da se
ostvari?
Ona je zaista osnov svega. To je
mesto gde se uvek vra}ate. Ako
treba da se proslavi neka pobeda
ili da se preboli poraz, porodi-
ca je najboqe uto~i{te. To je za-
SLAJA SA SVOJIM KLINCIMA U DE^IJOJ RADIONICI
Приче
NA OMIQENOM MESTU U VELIKOM PARKU
pravo i mesto gde se izgradi ~o-
vek. Sve {to jeste - ponesete iz
porodice. Pre nekoliko godina
sam shvatila re~enicu koju naj~e-
{}e izgovaram mojim klincima:
„Ako ve} ne{to radi{, ili ga ra-
di kako treba, ili nemoj da ra-
di{“. To je re~enica koju sam
godinama slu{ala od mojih rodi-
teqa i postala je moj moto. Mnogo
toga je {to je deo mog vaspitawa
iz porodice i na ~emu sam jako za-
hvalna roditeqima.
Kako vreme u kome `ivimo uti-
~e na tvoj i sve druge duhove
oko tebe?
Ono {to te ne ubije - oja~a te.
Mi smo pregurali mnogo nepri-
jatnih stvari, ali smo oja~ali i
ovde u Domu, na Maloj sceni, na-
pravili jednu oazu mira, qubavi
i kreativnosti, tako da nas nije
mnogo doticalo ono {to su drugi
trpeli. I {to je napoqu bilo su-
mornije, mi smo se ovde trudili
da budemo {to kreativniji i tako
savladamo sve gluposti oko nas.
Moji klinci i ja jednostavno smo
se distancirali od toga i to nam
je zaista uspevalo.
Kad ti do|u prijateqi sa stra-
ne, {ta im prvo poka`e{ u Kra-
gujevcu?
Prvo ih dovedem na Malu sce-
nu, potom im poka`em Dom omla-
dine i objasnim im koje su sve
znamenite li~nosti ovde stvara-
le duh Kragujevca, a i zemqe. On-
da im poka`em park i [umarice,
kao moj omiqeni deo grada, a po-
tom Gimnaziju, Pozori{te, Muzej.
To su po meni najbitnija mesta u
gradu.
Kako hrani{ svoj duh – i fi-
zi~ki i intelektualno?
Ja sam u principu vegetarija-
nac, ali nisam iskqu~ivi. Kad o-
dem kod roditeqa ili na neku
slavu, pojedem i ne{to od mesa. U
duhovnom smislu hranim se dru-
`ewem sa mojim klincima. To je
lekovita stvar, jer dru`e}i se sa
decom vi zaboravite da kalkuli-
{ete, da se folirate. Me|u nama
ide komunikacija - kad si tu`an
ti si tu`an, kad si sre}an ti si
sre}an, kad ti se pla~e ti pla-
~e{. Jednostavno, postoji iskre-
nost u opho|ewu, tako da mi se
~ini da ja vi{e i ne znam da raz-
govaram sa odraslima. Posle pet-
nestak minuta ozbiqnih
razgovora ja se vra}am onoj komu-
nikaciji koja mi je najbli`a.
Dru`ewe sa klincima je najboqa
duhovna hrana i najboqi na~in da
sa~uvate dete u sebi koje je sprem-
no za nove izazove, za istra`iva-
wa, radaznalost, koju ~ovek treba
da sa~uva tokom celog `ivota.
Kad te male glavice do|u u ra-
dionicu, {ta vidi{ u wima?
Ja ih ne vidim, ve} ih ose}am
i to je ne{to obostrano. Oni o-
se}aju mene, ja ose}am wih i u
tom pro`imawu emocija mi se
prepoznamo, pa neki klinci os-
tanu ovde i po deset godina. Ne-
ki ne na|u sebe i odu. A oni koji
ostaju su oni koji ~uvaju duh Do-
ma omladine, a i kragujeva~ki.
Nekima mo`da nisam ba{ bila
po voqi, pa jedva ~ekaju da me za-
borave, ali oni koji ostanu po
desetak godina ne mogu da zabo-
rave lepe uspomene na taj period
`ivota. Svakog drugog januara
ovde pravimo `urke koje su naj-
lep{e na svetu i tu se obnavqaju
najboqe na{e emocije. Dolaze
~ak i deca iz inostranstava, a o
Beogra|anima i Novosa|anima
da ne pri~am.
Da li se ovde uo~ava razlika
izme|u dece iz grada i prigra-
da?
Ne, posledwih desetak godina
ne postoji nikakva razlika. Mo-
`da je ranije i postojala, ali sad
se to zaista ne prime}uje. Deca
iz centra su bila otvorenija i o-
pu{tenija u komunikacijama,
ali sad se to izjedna~ilo, tako
da nema razlike, verovatno zah-
vaquju}i medijima i Internetu
i svakojakim dru`ewima dece.
www.kragujevacke.rs
A ko su bili tvoji kragujeva~ki
uzori kao duhovi?
Pravih uzora nisam imala, ali
bilo je divno biti okru`en Gori-
com Popovi}, Mirkom Babi}em,
Ke{om, Radetom Marjanovi}em,
koji su tada bili u Dramskom stu-
diju, i gledati {ta oni rade. U to
vreme biti pored To~ka, Laze, Bo-
risa i ostalih „smakovaca” koji
su bili jugoslovenske zvezde, a ta-
ko srda~ni sa nama, po`elela sam
da i ja tako ne{to radim. Wihova
podr{ka naro~ito u po~etku na-
{ih, da ka`em trapavih poku{a-
ja, bila je presudna da se istraje
do kraja. Puno sam nau~ila i od
qudi iz kragujeva~kog pozori{ta,
pokojnog Mi{ka Juri{i}a i osta-
lih koji su ovde re`irali, a ja ku-
pila znawa koja danas prenosim
mla|ima. Tu sam nau~ila da vo-
lim, a bogami i da pravim pozo-
ri{ta.
[ta si dobila od kragujeva~kog
duha, a {ta si mu dala?
Dobila sam {ansu da odrastem
u Domu omladine me|u divnim i
dragim qudima koji su me nau~i-
li da je najva`nije da ispo{tuje{
sebe i da `ivi{ po svome, a ne ka-
ko drugi o~ekuju od tebe. Tamo sam
saznala da je va`no da ideje ne o-
stanu samo u tvojoj glavi, ve} da je
va`no da poku{a{ i da ih reali-
zuje{, napravi{ ne{to, iska`e{
se i time se oslobodi{ iznutra.
I da onda voli{ sebe onakvu ka-
kva jesi. To je prilika kad raste{
u okru`ewu gde su ti qudi uvek go-
vorili da istinu mora{ prvo se-
bi da ka`e{ i da shvati{ {ta su
ti mane.
A kragujeva~kom duhu poku{a-
la sam da dam neke nove klince,
pomogla sam im da oslu{nu sebe
i shvate {ta su, da razumeju ~i-
me `ele da se bave, da sami pre-
poznaju sebe i da onda krenu u
`ivot punim plu}ima. A onda i
da uvek znaju da }e ih ~ekati pu-
na podr{ka na{e male radioni-
ce.
Razgovor u`ivo sa Slavicom
Uro{evi} mo`ete gledati u
subotu od 20 sati na Televiz-
iji Kanal 9. Do tada vam je na
raspolagawu telefon 331-509
za pitawa sagovornici i Mi-
lanu Puri}u koji predvodi
poteru na kragujeva~ki Duh.
14 КРАГУЈЕВАЧКЕ Четвртак, 17. децембар 2009. www.kragujevacke.rs
Приче
BRATISLAV BATA URAKOVI], IN@EWER I NETNOVINAR

Lepenica te~e celim svetom Sajt „Tekla reka Le- Mnogo se pro{irio. ^ini se da
se posebno pro{irio tokom po-
penica” gleda se u sledwih {est meseci i da je gene-
pedeset zemaqa, racija od 15 do 25 godina ve}
prevazi{la televiziju. Ona ve}i-
{ire}i kragujeva~- nu svojih informacija kupi na in-
ki duh {irom sve- ternetu i sigurno im je to medij
ta. „To je trenutno koji ih najvi{e okupira.
moja najve}a misi- Da li misli{ da dru`ewa pre-
ko interneta mogu da zamene
ja”, ka`e in`ewer kontakte „licem u lice”?
koji ga je osmislio, Na `alost, mislim da je tu na-
dodaju}i da naziv praven lo{ pomak, jer dru`ewe u-
po prepoznativoj pesmi lepo zvu~i ~ak i na engle- `ivo zaista ni{ta ne mo`e da
zameni. Pojavom interneta i u-
skom jeziku mre`nih komunikacija mislilo
se da }e do}i do smawewa putovawa
Потеру води Милан Пурић Kako porodica podr`ava tvoje po svetu zbog mogu}nosti vizualne
svekolike aktivnosti? mre`ne komunikacije. Naprotiv,
ragujev~anin koji duh broj putovawa se pove}ao, {to sve-
Bez podr{ke porodice te{ko se

K
Kragujevca tokom neko-
liko proteklih godina
{iri mo}nom elek-
tronskom mre`om, Bra-
tislav Bata Urakovi},s
am se ovako legitimi-
{e:
Po profesiji sam elektroin-
`ewer i informati~ar, a po ak-
tivnostima stonoteniser, rota-
rijanac i izvi|a~. Zaposlen u kom-
paniji „Telekom Srbija” u Kra-
gujevcu na poslovima brige o
korisnicima. O`ewen Gordanom,
specijalistom sanitarne hemije, i
otac Vladimira od 11 i Nine od 16
godina. qubiteq sam „Opelovih”
kola i kragujeva~ke kulture. Pri-
vatno najvi{e zaokupiran ure|i-
vawem internet portala www.tekl-
areka.com koji doprinosi da se
kragujeva~ki duh {iri planetom.
Netnovinar u meni je trenutno mo-
ja najve}a misija.
O ~emu si kao dete ma{tao da
bude{ kad poraste{?
Poti~em iz {najderske porodi-
ce i otac Aca je dosta u~inio za
svoga `ivota da mi trasira put i o-
mogu}i da ima sina in`ewera. Ni-
je bilo dilema da }u se baviti
tehnikom, a imao sam sre}e da se
poklopi moje {kolovawe i najve}i
razvoj informati~ke revolucije,
~ime je san jednog de~aka da zavr-
{i elektrotehni~ki fakultet u
Beogradu bio ispuwen. To je i moj
najve}i `ivotni uspeh - da zavr-
{im {kolu sa najve}im renomeom
u Srbiji. Ni{ta te`e nisam ura-
dio. Nagrada DISKOBOLOS 1995.
(informati~ki „Oskar“) za dopri-
nos razvoju informatike SR Jugo-
slavije samo je rezultat onog duha
koga stalno {irim. Ima u meni ne-
{to {to me goni da gledam {ire.
STONI TENIS BIO I OSTAO VELIKA PASIJA
dolazi do vrha, pa makar se to od-
vijalo kroz sugestije i strahove,
ali oni najro|eniji su ti koji sve
pre`ivaaju sa vama. Posmatrao
sam svoga oca kako {ije no}ima, pa
se i ja tako pona{am: najboqe je
vaspitavati primerom , a ne re~i-
ma. Ostala mi je pri~a u se}awu
kada su pitali ~oveka na biletar-
nici za{to ne prijavi decu kao
mla|u i ne pro{vercuje ih, bez
pla}awa autobuskih karata, a on je
odgovorio: „Ta~no, ali deca bi vi-
dela {ta sam ja uradio!“
Kad si shvatio da je Kragujevac
mesto u kojem `eli{ da `ivi{?
Nikad nisam bio u dilemi gde
}u posle fakulteta u Beogradu. In-
teresantno je da sam od svojih naj-
bli`ih kolega ja jedini ostao u
Srbiji. Oni su oti{li, izbegli te-
{ke godine u zemqi, ali ja sam pot-
puno siguran da u Kragujevcu i da
`ivi za mene pravi duh. Sa takvim
ushi}ewem, posle dana provedenog
u prestonici, iza|em na autoput i
od Lozovi~ke ~esme ve} lak{e di-
{em.
[ta si sve u `ivotu radio?
Puno stvari. Volim da se moj
rad prepoznaje u socijalnom okru-
`ewu i da ostaje neki trag onoga
{to radim. Ono {to `elim da po-
ru~im mladima generacijama je da
budu vredni i da se samo dugoro~ni
rad isplati.Naravno, ne mislim
da je jedino materijalna strana po-
sla va`na. Mnogo toga ~ovek dobi-
ja i duhovnim zadovoqstvom zbog
onoga {to je korisno uradio.
Kako se {irio kompjuterski
duh Kragujevca i ima li on neka
ograni~ewa?
do~i o nezamenivom direktnom
kontaktu u bilo kojoj aktivno-
sti.
Po tebi, {ta je to kragujeva~ki
duh?
Najvi{e ga ose}am kad sam u
kontaktu sa Beogra|anima, Ni{li-
jama. Mi smo sad jedan zaokru`eni
duhovni prostor [umadije koji
ima mnogo prednosti i jako smo
odsko~ili od okolnih gradova:
Kraqeva, Jagodine, ^a~ka. Kraguje-
va~ki duh je ne{to {to se {iri i
ne zaustavqa se samo na starijim
generacijama, ve} su tu i genera-
cije koje dolaze, neki novi klinci
koji }e nastaviti da ga {ire.
Tekla reka Lepenica. [ta to
be{e?
To je naziv sajta koji sam ja kre-
irao i sad ga sa dosta saradnika o-
dr`avam. @eleo sam ne{to zaista
specifi~no za naziv sajta i po
mom mi{ewu odabrao sam pravu
stvar. Jednostavno, to je izvorno
neponovqiva kragujeva~ka pesma
koja je postala brend, pa ~ak i na
engleskom lepo zvu~i. Reka je ne-
{to {to neprestano te~e sa svom
simbolikom i porukom koja je u
woj. Sre}an sam jer se u 50 zemaqa
gleda sajt i na taj na~in {iri kra-
gujeva~ki duh.
Kad otvorim taj sajt, ~esto mi
padaju u o~i slike nekih na{ih
lepih sugra|anki. [ta po tebi
predstavqa taj vid na{e kragu-
jeva~ke lepote?
Naslovna stranica uvek obele-
`ava na{ grad. Ono {to sam video
prilikom mnogobrojnih putovawa
potvr|uje moje mi{ewe, a i mnogi
koji dolaze kod nas govore da je pu-
no `enske lepote u gradu, na svim
mestima i u svim situacijama.
Kako si uvek radio neke inte-
resantne stvari, da ka`em, iz
budu}nosti, da li je ta budu}-
nost ve} po~ela?
Taj proces je u toku i on je neza-
ustavqiv. Na sajtu „Tekla reka Le-
penica” najavena je mogu}nost da
se u Kragujevcu otvori i golf te-
ren. Prosto je bilo nezamislivo da
jedna od najpopularnijih igara u
svetu sada bude i me|u nama. Sve
ankete koje vodimo pokazuju da iz-
me|u mnogo drugih stvari koje su
potrebne Kragujevcu treba i to. I
va`no je da ~ovek shvati da {to se
SVI PUTEVI UVEK VODE U KRAGUJEVAC
pre prilagodi i shvati da neke
stvari dolaze - to boqe po wega.
[ta bi voleo, recimo, da pre-
seli{ iz Beograda u Kraguje-
vac, a {ta obrnuto?
Iz Beograda zaista ni{ta ne bi
preselio u Kragujevac. Najmawe
jednom nedeqno sam u Beogradu i
volim i da {etam po wemu, da se
dru`im sa prijateqima, ali naj-
lep{e mi je kad po|em ku}i ka
Kragujevcu. Beogradu treba ostavi-
ti da bude glavni grad sa svom gu-
`vom koja postoji u wemu, a mi
treba da u`ivamo u na{em miru i
mogu}nosti i da u wemu napravimo
ne{to dobro za nas i na{e sugra|a-
ne.
Sport je uvek bio va`an kragu-
jeva~kim duhovima. Kako stoje
stvari kod tebe?
U mladosti sam bio aktivan kao
stonoteniser.U juniorskoj konku-
renciji bio sam i republi~ki re-
prezentativac 1979. i jedan od
deset najboqih u [umadiji i Po-
moravqu. I sada sam veoma aktivan
jer sport smatram ne samo obi~-
nom fizi~kom aktivno{}u, ve} i
na~inom `ivota koji preporu~u-
jem pogotovo mladima.
A kako se ose}a kao rotarijanac
u Kragujevcu?
Posledwih dvanaest godina dru-
`im se sa qudima {irom sveta ko-
ji dele sli~ne sisteme vrednosti i
koji u svakom trenutku `ele da po-
ma`u svuda, a da pri tom ni na ko-
ji na~in ne ugroze svoju porodicu
i nikog oko sebe.To je jedna moja
privatnost koja mi omogu}ava da u-
radim i neke korisne stvari. Mo-
`da je najlep{i primer kad su
moje kolege iz Birmingema sa~eka-
le na{u sugra|anku Nadu Komne-
ni}, koja je tamo oti{la na te{ku
operaciju, i koji su joj svesrdno
pomogli. Isto je bilo u slu~aju ko-
lica za invalide koja smo nabavi-
li.
[ta si dobio od kragujeva~kog
duha, a {ta si mu ti dao?
Uzeo sam puno toga, a trudio sam
se i da mu dam. Omogu}io mi je da
se usavr{avam i da ispoqim svoju
kreativnost, tako da sam 1997. pro-
gla{en za lidera u {irewu infor-
mati~ke ideje u tada{woj Jugo-
slaviji. Doveo sam u Kragujevac iz
jedanaest dr`ava predstavnike ko-
ji su imali prilike da se uvere u
sve na{e kvalitete. Kroz moj sajt
„Tekla reka Lepenica” i humani-
tarni rad tako|e je kragujeva~ki
duh ra{iren po celom svetu.
Razgovor u`ivo sa Bratisla-
vom Batom Urakovi} mo`ete
gledati u subotu od 20 sati na
Televiziji Kanal 9. Do tada
vam je na raspolagawu tele-
fon 331-509 za pitawa sago-
vorniku i Milanu Puri}u
koji predvodi poteru na kra-
gujeva~ki Duh.

СЕРВИСНИ ВОДИЧ

SVE vrste geodetskih

usluga
PREMER zemqi{ta
SNIMAWE objekata
SNIMAWE podzemnih
instalacija

Kara|or|eva 19
034-368-555
064 288 45 73
064 150 82 28
18 КРАГУЈЕВАЧКЕ Четвртак, 24. децембар 2009.
Потеру води Милан Пурић
Ugledni je i ceweni lekar
У
– to je ono {to javnost sva-
kako zna. A kako dr Niko-
la Jagi} sam sebe pre-
dstavqa?
To je pitawe od milion
dolara. Deda koji odbija
da odraste. Po vokaciji radiolog,
lekar, ima tome ve} dosta dugo. Ta-
ta, mu`, prijateq, sportista. Ro|e-
ni Beogra|anin koji 98 posto svog
`ivota `ivi u Kragujevcu. Kao de-
~ak redovno sam vodio konferansu
na priredbama za dan {kole. Igrao
sam ko{arku i fudbal za {kolu.
Bio sam i dobar |ak. Potom sam i-
{ao u gimnaziju i polako odrastao
uz ko{arku, zaqubqivawe, dru`ewe.
Medicinski fakultet upisao sam
jer mi je bio blizu ku}e, a ne zato
{to sam imao `equ da budem lekar.
Vi{e stihijski i na diskretan na-
govor roditeqa. Odlazim odmah u
vojsku i po povratku mi ide te{ko
u~ewe, ali nekako uspevam da se
vratim u ritam i zavr{avam fa-
kultet malo pre roka. Posle zavr-
{ene specijalizacije u nesre}nim
okolnostima 90-ih, bez ikakvih u-
NIKOLA JAGI], LEKAR – RADIOLOG
Hjuston nije samo san
slova i uz permanentne improviza-
cije, poku{avam da se bavim inter-
ventnom radiologijom. Posle 2000.
uspevam da sa~uvam energiju i `e-
qu za napredovawem i odlazim na
brojne edukacije, bez ikakvih mate-
rijalnih potpora, samo sa kolosal-
nom potrebom da kona~no radim
ono {to sam `eleo.
Za{to si nas doveo u [umarice
da tu po~nemo razgovor?
Ne znam ni jedno boqe mesto gde
se kragujeva~ki duh skriva, boravi
i po nekad izlazi nego {to su [um-
arice i ovaj muzej, iz mnogih sim-
boli~nih razloga. To je moje
omiqeno mesto gde provodim puno
slobodnog vremena. Svaki grad po-
seduje neko znamenito mesto i ne
bih mogao da se setim ni~eg {to je
vi{e Kragujevac po svojoj su{tini
od [umarica.
Mislite da su one kragujeva~koSe}am se dr Debejkija. Ima{ li
srce? ti uzore, ko ti je od u~iteqa o-
[UMARICE NAJZNAMENITIJE MESTO
www.kragujevacke.rs
Приче
gde je prioritet bio po{tewe i le-
NA RADNOM MESTU U po vaspitawe. Moram priznati da
KLINI^KOM CENTRU
me to i nije pripremilo za ova vu-
~ija vremena, ali ~ovek od toga, jed-
nostavno, ne mo`e da pobegne. I ma
koliko sam roditeqima u mladosti
0 zamerao neke stvari kako je vreme
proticalo sve vi{e sam im zahva-
lan na takvom vaspitawu. Trudim se
da svojoj deci uka`em na vrednosti
koje su konstanta, bez obzira kako to
prima okru`ewe.
Dolazimo u Veliki park, na po-
pularni „Ko{”. Za{to?
Meni je ovo mesto tokom odrasta-
wa i mladosti bilo veoma va`no.
Mnogo vremena provodio sam ispod
ovog ko{a, ovde sam nau~io da i-
gram po~etni~ki tenis. Ovde su se
de{avale neka zaqubqivawa, dru-
`ewa, beskona~ni no}ni razgovori
i kao deo [umarica za mene je ovo
izuzetan prostor.
Sa obrazovawem koje si stekao
mogao si da bira{ gde `eli{
da `ivi{ i da bude{ dobro
pla}en. Ti si ostao ovde. Za-
{to?
Ako o~ekuje{ da ti ka`em da
sam zaista mogao da biram gde }u
`iveti, razo~ara}u te. Istina je
mnogo banalnija i ja to nisam mo-
gao da biram. Naravno, mogao sam
da `ivim kao pas bilo gde, ali sam
izabrao da dostojanstveno `ivim
^im se pomene srce, pomislim Uspeli smo da do-
u svom gradu. Razlog {to sam ovde
je taj {to nisam mogao da budem na
drugom mestu kada sam to `eleo.
Kasnije, kad su te mogu}nosti po-
stale realne, ja nisam `eleo. Ne
postoji novac koji bi me privukao
na moju profesiju. Naravno, kragu-
bijemo najsavreme- da `ivim na drugom mestu van
jeva~ko srce, odnosno duh, je ono
Kragujevca.
{to u sebi nosimo, neko mawe neko niju salu u kojoj se Svaki dan ide{ pe{ke kroz
vi{e. To je prvenstveno qubav koju
imamo prema Kragujevcu i gde god radi kateterizaci- [umarice na posao u bolnicu.
bili vra}amo mu se puna srca. ja srca. To je svet- Voli{ sport, rekreativno se
bavi{ ko{arkom. Da li to u
Kako se postaje vrhunski dok- ski vrh i imam stvari zna~i zdravo srce?
tor?
Uop{te ne znam {ta zna~i vrhun-
obi~aj da ka`em – Mogu da ti ka`em op{ta mesta -
ako uzmete nekog u da je boqe da ide{ pe{ke nego da se
ski doktor. Fudbaler, peva~, {ahi- vozi{, boqe je da se jede umereno
sta, voza~ trka~kih motocikala - da. Hjustonu i zave`e- nego mnogo, boqe je da se ne pu{i
Ali doktor? Ko god pledira na ta-
kvu titulu ima problem sa sopstve-
te mu o~i, pa ga po- nego da se pu{i. Ovo je na~in `ivo-
tom prebacite u na{u salu i skinete mu povez, ta koji me ispuwava. Nikad nisam
nim egom i gordo{}u. Medicina je pio, ne zato {to je to zdravo, nego
timski rad i nema uspeha za koji si kada se okrene oko sebe sigurno bi rekao da je na mi se nije dopao ukus alkohola. I-
iskqu~ivo sam zaslu`an. Ja samo dem pe{ke zato {to mi prija, a ne
mogu da ka`em da sam u neko vreme istom mestu
da bih `iveo 120 godina. Stvari su
radio mawe ili vi{e, ponekada mo- nekad mnogo prizemnije nego {to
`da i previ{e, ali za uspeh je ipak Kako se ose}a{ kad u|e{ u ope- Kako vidi{ kragujeva~ke medi- izgledaju.
potreban sre}an splet oklonosti. racionu salu? Mo`e li neko ko cinske ustanove u budu}nosti?
I, dobro, da kupite loz! bukvalno prkosi smrti de se za- Bio bih sre}an ako se stvari ne Gde bi odveo gosta da se u Kra-
nese od tolike mo}i? Kakva je gujevcu zdravo nahrani?
pokvare, a jo{ sre}niji ako zdrav-
nagrada tebi kad neko „pretek- stvo u Kragujevcu postane magnet za Sam bih mu skuvao ka~amak.
stao u najboqem se- ne“? qude iz bli`e i daqe okoline, ali [ta za kragujeva~ki duh zna~e
}awu? Nije te{ko izgubiti kompas i to zavisi od samih zdravstvenih lepe `ene i kako izgleda wiho-
Postoje qudi koji postati gord, ali tu se prepoznaju radnika i wihove posve}enosti po- vo srce kroz tvoje instrumen-
te ne~emu nau~e ili pravi qudi. Kako u ogromnoj ve}i- slu i od razumevawa onih koji kre- te?
ti daju smernice ka- ni moji pacijenti „preti~u” navik- iraju na{e male `ivote. Ovo Sre}an sticaj okolnosti je {to
ko da u~i{ i razvi- nut sam na to i mnogo me vi{e posledwe im nekako nije ba{ pola- uglavnom kod mene ne dolaze mla|e
ja{ se. Ja sam imao poga|a kada se dogodi komplikaci- zilo za rukom. `ene, mada je sve vi{e mladih oso-
nesre}u da sam iza- ja. Nikada se ne}u navi}i da `ivim Dobili smo angino salu koja ne ba. Sre}an sam {to ih ne gledam na
brao da se bavim ne- sa tim i to se reflektuje i na moj zaostaje za istim u Hjustonu, na~in medicinara, ve} o~ima o-
~im {to u mojoj privatan `ivot znatno vi{e nego [vajcarskoj ili Beogradu. Ka- bi~nog ~oveka.
sredini niko nije maestralne procedure u kojima po- ko se u tome uspelo? [ta si dobio od kragujeva~kog
radio, pa nisam i- be|ujem i posle kojih sam sre}an. Duga pri~a i sre}an splet okol- duha, a {ta si ugradio u wega?
mao mogu}nost da Prepoznaju li se pacijenti po nosti. Zaista je nabavqeno ne{to Ja sam jako emotivan i za mene su
me neko lupi po ru- socijalnom statusu? {to u tom trenutku nisu imali ni qubav i dobro u svim svojim obli-
ci ili upozori na U moju salu pacijenti dolaze u Austrijanci, ni Nemci, ni mnoge cima pokreta~ka snaga. Vole}i, re-
gre{ke. Morao sam pixami i na krevetu, {to ih uni- druge zemqe Evrope. Trebalo je da cimo, svaku raskrsnicu gde sam se
da kradem na ra- formi{e i bri{e sve razlike me|u dobijemo salu za periferne krvne dugo opra{tao od drugova na po-
znim mestima po wima. To mi se dopada jer sam uvek sudove, no uz pomo} mnogobrojnih vratku iz {kole, upijao sam, isto-
svetu, odlazio sam i bio rezervisan prema svakom eli- prijateqa uspeli smo da dobijemo vremeno daju}i svoju svu qubav i
u ekstremno te{kim tizmu. Najiskrenije, ja nemam tzv. najsavremeniju u kojoj se radi ka- toplinu koju mo`e{ da razmeni{
okolnostima, bez VIP pacijente, a oni koji smatraju teterizacija srca. Uspeli smo i da sa okru`ewem. Kada god pro|em i-
sredstava, sakupqao da zaslu`uju boqe le~ewe nego {to je upotpunimo dodatnim ure|aji- stim ulicama, koje su se u me|uvre-
znawe i ve{tine. Da mo`e da im ponudi moja kateteri- ma i predstavqala je zaista sam menu dosta izmenile, osetim to
pomenem profesora zaciona laboratorija, neka odu na svetski vrh. Imam obi~aj da ka- {to razmewujem sa duhom grada
Qubomira Li{ani- druga mesta. Ja sam sre}an ovako i `em da ako uzmete nekog u Hjustonu svih ovih godina.
na sa Instituta za nemam problem sa tim. i zave`ete mu o~i, pa ga potom
radiologiju VMA, prebacite u na{u salu i skinete
koji mi je za vreme Ko su po tebi kragujeva~ke dok-
torske legende? mu povez, kada se okrene oko sebe
specijalizacije da- sigurno bi rekao da je na istom
vao da radim te{ke Mislim da je pretenciozno do-
`ivqavati lekare kao legende. Mi mestu.
procedure, poneka- Razgovor u`ivo sa dr Nikolom
da i pre nego speci- samo sa mawe ili vi{e uspeha pri- Kakve si principe poneo iz Jagi}em mo`ete gledati u sub-
jalistima iz sop- mewujemo nau~eno. Retki imaju svoje porodice i {ta od toga otu od 20 sati na Televiziji
stvene ku}e. To je sposobnost kreacije, ali najbitni- prenosi{ na svoje potomke? Kanal 9. Do tada vam je na ras-
bilo veliko povere- je je da su dobri qudi. Neki su sa- Mi se trudimo da budemo razli- polagawu telefon 331-509 za
we i na tome sam mu moreklameri, drugi imaju dobar ~iti od svojih roditeqa, ali {to se pitawa sagovorniku i Milanu
neizmerno zahva- marketing, tre}e, kao mene, to uop- vi{e trudimo postajemo im sve Puri}u koji (pred)vodi poteru
lan. {te ne interesuje. sli~niji. Rastao sam u porodici na kragujeva~ki Duh.
18 КРАГУЈЕВАЧКЕ Четвртак, 7. јануар 2010.
ZORAN SPASOJEVI] PASKE
Uz dobar ide i zao duh
Kragujevac ima
svog duha, ali on
voli da se igra
skrivalice – ne-
staje kada je „gu-
sto”. Prvi put se
sakrio 11. avgu-
sta 1999. godine
od pomra~ewa Sunca, pa bi neko pomislio da
je pla{qiv
Потеру води Милан Пурић
oznat je kao pisac
П
kratkih pri~a i dra-
ma, za koje je vi{e pu-
ta nagra|ivan. Tako|e
je uspe{an crta~, gra-
fi~ar i karikaturi-
sta. Sve {to radi
„ka~i” na svoj sajt, tako da je ne-
prestano „izlo`en” javnosti. Za-
poslen je, ina~e, u Po{ti.
A kako se li~no predstavqa Zo-
ran Spasojevi} Paske?
Sin Miladina i Dragiwe Spaso-
jevi}, ro|en 1949. godine u Kragu-
jevcu. Ostalo je ameri~ka bio-
grafija i mogla bi, ako bi insisti-
rao, da ispuni mnogo prostora.
[ta zna~i kratka pri~a ili
vizuelna internet poruka koja
se u trenu shvati?
Vreme u kome `ivimo ozna~eno
je nedostatkom vremena i odsu-
stvom voqe da saslu{amo drugoga.
Komunikacija me|u qudima je u
stalnom procesu redukcije. Neu~-
tivo je biti dug i naporan. Kratka
pri~a je posledica op{te ne-
spremnosti da se saslu{a drugi.
I-mejl art ili, prostije re~eno,
vizuelna inernet poruka, neka je
vrsta crtane kratke pri~e. I-mejl
art, kratka pri~a i kratka drama
su idealne forme za 21. vek.
Kakva je uloga sporta u tvom
`ivotu?
Sport me odr`ava u do-
broj fizi~koj i mentalnoj kondi-
ciji. Vi{e se ne bavim "te{kim"
sportovima. Sada, shodno mojim
godinama, upra`wavam ve`be ob-
likovawa, plivawe i pe{a~ewe.
Ina~e, kao „te`ak” individualac
volim uglavnom individualne
sportove: atletiku, plivawe, te-
nis, boks... Od kolektivnih pra-
tim samo fudbal i vaterpolo.
[ta je zna~ilo {ezdesetih go-
dina voziti za tada{we uslove
brz auto? Je l' bilo kaznenih
poena?
Godine 1968. dobio sam od tetke
na poklon "fijat 124", kao nagra-
du za uspe{no upisivawe na fa-
kultet. Dobar i brz automobil za
onda{we prilike. U to vreme u-
lice su bile skoro bez automobi-
la, tako da je po gradu bilo mogu}e
voziti znatno br`e nego danas. U-
ve~e, kada nema nikoga, trkali
bismo se oko [umarica. Nije bi-
lo radara, ni kaznenih poena, a
saobra}ajne milicije bilo je
mnogo mawe nego danas.
Pored koje generacije pisaca
iz Kragujevca si stasavao?
Samosvojna sam li~nost i ni-
sam se dru`io s piscima uop{te.
Moglo bi da se ka`e da sam stasa-
vao sam.
[ta predstavqa porodica u
razvoju ~ovekovih vredno-
sti?
Porodica je osnovna }elija
qudskog dru{tva. Ona je mesto na
kome smo voqeni onakvi kakvi
smo. Porodica koja dobro funk-
cioni{e stvara dobru decu i od-
govorne odrasle. Moja porodica
je prva u meni prepoznala talenat
i obezbedila mi da se bezbri`no
bavim "umetni~kim radovima".
Radi{ u Po{ti sa qudima. Ka-
kvi su na{i sugra|ani?
Uglavnom nervozni, a ponekad i
spremni na sva|u. ^ini mi se da
su do pre desetak godina to bi-
KG duh
li drugi qudi. Imam utisak da im
21. vek ne prija.
Koliko dnevno radi{ i kako je
to povezano sa inspiracijom
za pisawe i crtawe?
Po{to ne volim mnogo da ra-
dim, slobodno bi moglo da se ka-
`e i da nemam radni dan. Pisawe
i crtawe za mene su laki rad ili,
prostije re~eno, razonoda. Moje
tekstove i crte`e prvo
"napravim" u glavi, a on-
da kada se na|em u ku}i
sve izru~im u ra~unar. O-
bi~no nema ispravki. ^i-
tawe je ozbiqnija stvar od
pisawa, tra`i ve}u posve-
}enost i moglo bi da se
svrsta u rad. Da uozbiqim,
~itawe je neophodno kao
priprema za dobro pisawe, uz bo-
gato `ivotno iskustvo.
Kako izgleda Internet pros-
tor u kome se {ire tvoje ideje?
Koje ~itaoce vi{e uva`ava{ i
ima li mogu}nosti da se razvi-
je dijalog sa ~itaocima?
Za sada izgleda slobodno i ne-
ograni~eno. Bukvalno: ~itav svet
ti je na dlanu. Za razliku od srp-
skih medija tu vlada debela demo-
kratija. Moji sajtovi i sajtovi za
koje radim dozvoqavaju komunika-
ciju s ~itaocima putem komenta-
ra i elektronske po{te. To je
dobro za proveru va{ih ideja. Ne
pravim razliku me|u ~itaocima
i "gledaocima" mojih likovnih
radova. Uva`avam ih podjednako,
bez obzira da li me hvale ili
kritikuju.
Kad si otkrio da „Amerika
ima rupu“? Je l' to bilo vizio-
narstvo?
Kratka pri~a "Amerika ima
rupu" nastala je 1993. godine, a
TV drama istog naziva 1998. Zna-
~i, osam godina pre nego {to je A-
merika stvarno dobila rupu. Kroz
svoje tekstove i digitalne grafi-
ke predvideo sam jo{ mnogo toga
{to nam se kasnije de{avalao,
ali da ne nabrajam. Da, to je vizi-
onarstvo.
Kako do`ivqava{ Kragujevac?
[ta je on u tvom `ivotu?
Kragujevac do`ivqavam kao
svoj grad. U wemu sam ro|en, u we-
mu sam stvorio porodicu, u wemu
}u, kako sam pla-
nirao, verovatno i
da zavr{im "kari-
jeru". On je u mom
`ivotu, prosto re~eno, komocija.
Fizi~ka i duhovna. U wemu sam
kao riba u vodi. Neko vreme sam
poku{avao da `ivim na Zapadu,
ali mi se nije dopalo. Nedostaja-
la mi je le`ernost i sigurnost
porodice koje sam imao ovde. A
tamo se brate radi po ~itav dan.
Dodu{e, da ne gre{im du{u, mo-
glo bi i tamo lepo da se `ivi, ali
samo ako ni{ta ne radi{.
Ima li Kragujevac svog duha i
kakav je on?
Kragujevac ima svog duha, ali
on voli da se igra skrivalice:
nestaje kada je "gusto". Prvi put
se sakrio 11. avgusta 1999. godi-
ne od pomra~ewa Sunca. Eto, ne-
ko bi mogao da pomisli da je
pla{qiv.
Da li je kragujeva~ki duh samo
onaj dobri?
Suprotnosti se privla~e. Posto-
ji belo i crno, lepo i ru`no... Ve-
rovatno da uz dobar ide i zao duh.
Bavi{ se slikarstvom, o kwi-
`evnosti da ne govorim, a {ta
je sa muzikom?
Talenat koji mi nedostaje je
talenat za muziku, ali to mi ne
smeta da je slu{am. Radim is-
kqu~ivo uz muziku, u ra~unaru i-
mam mno{tvo linkova inter-
aktivnih radio-stanica. Moja
generacija je slu{ala uglavnom
rokenrol: - Bitlse, Stonse, Hen-
driksa... Slu{ao se i "skidao" sa
Radio Luksemburga, a izvodile
su ga i kragujev~ke grupe na i-
www.kragujevacke.rs
grankama: na ko{arka{kom igra-
li{tu, Domu omladine, Domu
kulture...
Koja mesta u Kragujevcu za tebe
predstavqaju deo kragujeva~-
kog duha?
Kragujeva~ki duh {ezdesetih,
sedamdesetih i do 1999. godine,
kada se sakrio, mo`e da se sretne
u tragovima u Glavnoj ulici, Ve-
likom parku i na jezeru u [uma-
ricama. Meni su ta mesta va`na,
jer su se tu doga|ale neke lepe i
va`ne stvari u mom `ivotu. I da-
qe se doga|aju.
Kakav }e Kragujevac biti za
20-30 godina?
To je te{ko da se predvidi.
Grad se ubrzano mewa, u posled-
wih deset godina promenio se vi-
{e nego za predhodnih dvadeset.
Pretpostavqam da }e biti lep i
ne mnogo glomazan. Taman po me-
ri ~oveka.
[ta si ”pokupio” od kraguje-
va~kog duha, a {ta je on dobio
od tebe?
Mislim da smo izvr{ili raz-
menu. Pokupili smo jedan od dru-
gog verovatno samo najboqe. A {ta
je to ta~no - ne znam.
Razgovor u`ivo sa Zoranom
Spasojevi}em mo`ete gledati
u subotu od 20 sati na Tele-
viziji Kanal 9. Do tada vam je
na raspolagawu telefon 331-
509 za pitawa sagovorniku i
Milanu Puri}u koji predvodi
poteru na kragujeva~ki Duh.