Pojam I Istorijski Razvoj Osiguranja

UNIVERZITET U NIU
EKONOMSKI FAKULTET NI
ZAVRNI RAD
PREDMET: BANKARSKI MENADZMENT
TEMA: ivotno osiguranje na primeru kompanije
TRIGLAV OSIGURANJE A.D.O
MENTOR:
Student:
Prof.dr Borko Krsti
Stoi Milica, 42198

NI 20147
ivotno osiguranje na primeru kompanije Triglav osiguranje A.D.O.
POJAM I ISTORIJSKI RAZVOJ OSIGURANJA
Imajui u vidu novonastalu situaciju u razvoju naeg drutva, tenju ka savremenoj dravi,
napretku i ukljuivanje u medjunarodne tokove, osiguranje kao oblast od posebnog drutvenog
interesa dobilo je odgovarajue mesto.
Osiguranje je institucija koja nadoknauje tete nastale u drutvu, u njegovoj privredi ili kod
ljudi, usled dejstva ruilakih prirodnih sila ili nesrenih sluajeva
Osiguranje predstavlja oblik upravljanja rizikom koji je prvenstveno usmeren na smanjenje
finansijskih gubitaka. Osiguranje je prenos rizika sa osiguranika na osiguravajue drutvo, uz
plaanje premije osiguranja. Ono, u stvari, prua ekonomsku zatitu osiguranicima (pravnim I
fizikim licima) od tetnih dejstava I ekonomskih poremeaja do kojih dolazi kad nastane osigurani
sluaj, odnosno kad se ostvari rizik u svi fazama drutvene reprodukcije, ili u svakodnevnom
ivotu ljudi. Pojmovi opasnost, rizik, teta, odteta usko su povezani s pojmom osiguranja, i sam
naziv osiguranja stvara predstavu o sigurnosti. ( Marovi,Avdalovi, 2004, str. 23)
Osiguravajue kompanije slino drugim finansijskim posrednicima, mobiliu finansijske
vikove pojedinaca I domainstava, da bi tako koncentrisanu tednju transferisale finansijski
deficitnim javnim ili trinim transaktorima, kupujui njihove vrednostne hartije. U tu svrhu
osiguravajue kompanije stalno obogauju svoju ponudu. Tako, na primer, kompanije za ivotno
osiguranje se bave i upravljanjem penzionim fondovima, ostvarujui pri tome odrene prihode.
Osiguravajue organizacije obezbeuju pojedincima i preduzeima vei stepen sigurnosti u
ostvarivanju buduih planova I aktivnosti. Korisnici osiguranja ne eliminiu potpuno rizik gubitaka,
ali smanjuju proporcije finansijskog gubitka u sluaju rizinih i hazardnih finansijskih operacija.
Uslov za normalno funkcionisanje osiguravajuih organizacija je postojanje kritinog broja lanova
i korisnika, tj. postojanje kritine mase finansijskih sredstava u fondu osiguranja.
Organizacije za osiguranje ivota obezbedjuju niske stope prinosa ili prihoda za korisnike,
zbog ega mogu da ulau svoje slobodne fondove u plasmane sa niskim stopama prinosa i sa
visokim stepenom stabilnosti. Kod ovih organizacija ne postoji problem likvidnosti, zbog ega se
fondovi plasiraju kao dugorona aktiva u dravne obveznice, obveznice preduzea, stambene
kredite. U sluaju veih stopa inflacije smajuju se trendovi tednje kod ovih institucija
Preko osiguravajuih kompanija se neutralie ili minimizira individualni finanijski rizik. Radi
se o osgiuranju individua ili privrednih subjekata od nepredvidivih sluajeva. Naime, nepredvieni
sluajevi mogu predstaljvati rizik za indvidue ali su oni predvidljivi trokovi za odredjenu
populaciju ili grupaciju privrednih subjekata kao celine. S toga se moe rei da osiugravajue
komapnije transferiu rizik individue u individualni troak. Pri tome, premije koje plaaju oni koji
su se opredelili da budu osigurani dovoljne su za plaanje naknade iz osiguranja u onoj proporciji
od osigurane grupe koja je pretrpela gubitak, protiv koga je inae osigrana.
Koncept osiguranja se zasnijva na diverzifikaciji I stratifikaciji odredjenih nepovoljnih
sluajeva. Npr, pri nekim standardnim okolnostima procenat strosne gurupe koja umre tokom
godine postaje sasvim stabilan. Zbog toga svako moe predvideti iznos koji e neiji lanovi
porodice primiti u sluaju smrti, to omoguuje da se individualni rizik preobrazi u troak. S toga,

naplaene premije u odredjenom periodu slue za ispaltu nadoknada osiguranoj grupi u proporciji
sa predvidjenim procentom starosne grupe koja umire. Osiguravajue kompanije preocenjuju
procenat populacije koji e pretrpeti odredjeni finansijski gubitak. One, zatim, prodaju polise
pojedincima. S aspekta osiguravajue kompanije, aktivna je ona cena koja osigurava naknadu
onima koji su pretrpeli gubitak a koja pokriva trokove poslovanja i obezbedjuje razuman profit.
Osim to obavljaju osiguravajue poslove, osiguravajue kompanije imaju tretman
intermedijarnih finansijskih institucija, jer mobiliu i reinvestiraju utede. Na primer, prodajom
polise o doivotnom osiguranju, osiguravajua kompanija mobilie tednju a u sluaju smrti
osigurane individue plaa nakandu lanovima porodice to predstavlja vid ugovorene tednje. S
jedne strane, i osiguranje protiv finansijskog gubitka porodice u sluaju prerane smrti, s druge
strane. Prema tome, ova polisa predstavlja program tednje i u toj funkciji osiguravajua kompanija
deluje kao finansijski posrednik, mobiliui I reinvestirajui tednju.
Imajui u vidu dvostruku ulogu osiguravajuih kompanija moe se govoriti o dva aspekta
upravljanja u njima. S obzirom da je osiguravajua funkcija vidljiva ona i angauje najvei broj
zaposlenih u kompaniji. Radi se o prodaji osiguranja (na malo), ograniavanju verovatnoe
neizvenosti odreenih sluaja, o napalati potraivanja i evidnetiranja miliona obavljanih transakcija.
Drugi deo upravljanja se odnosti na investicionu aktivnost osiguravajuih kompanija. I u ovom
sluaju se radi o veliklim sumama novca ili se poslovi zakljuuju u vidu manjeg broja transakcija a
velike pojedinane vrednosti, zbog ega je to manje eksponiran deo upravljanja i zapoljava manji
broj slubenika.(Krsti, 2003, str. 86)
Osiguranje se javlja u tri vida, odnosno ima tri sastavna dela: ekonomski, tehniki (statistikomatematiki, tj. aktuarski) i pravni.
a) Ekonomski vid se izraava u cilju koji se postie u osiguranju to su funkcije osiguranja,
b) Tehniki je onaj deo koji ureuje funkcionisanje osiguranja kao specifinog mehanizma za
izjednaavanje rizika,
c) pravni predstavlja ureivanje veoma brojnih pravnih odnosa koji nuno nastaju u
osiguranju udruivanjem sredstava za obeteenje svih osiguranika koje zadesi teta. To je
ureivanje prava I obaveza osiguranika I osiguravaa (kao predstavnika zajednice
osguranika, odnosno organizatora i administratora te zajednice) kod zakljuenja ugovora o
osiguranju, u toku trajanja osiguranja i kod ostvarivanja odtetnih prava, tj. kod likvidacije
tete.(Marovi,Avdalovi, 2006)
Prvi oblici osiguranja sreu se u prvobitnoj ljudskoj zajednici u okviru plemena, a kasnije i
porodica. Prva opasnost sa kojom se sretao ovek je glad, a mera kojom je pokuao da se zatiti bili
su skromni obavezni prilozi pojedinca u itu tokom rodnih godina.
Korene osiguranja nalazimo I kod Vavilonaca koji su pre etiri milienijuma primenjivali oblik
osiguranja koji se sprovodio tako to se u sluaju gubitaka broda njegovom vlasniku nadoknaivala
teta, ali koji je u sluaju da brod sretno stigne na svoju destinaciju bio duan da isplati odreeni
deo svoje dobiti. ( Marovi,Avdalovi, 2004, str.32)
U starom Rimu osnovano je religiozno udruenje u koje su lanovi uplaivali odreeni iznos
za prijem kao i mesenu lanarinu, a u sl uaju smrti nekog lana solidarno su snosili trokove
sahrane, pomagali su udovice i decu umrlih (7.). Ovo udruenje predstavlja osnovu za razvoj
ivotnog osiguranja kakvo danas poznajemo.

U Londonu su se vlasnici brodova, prodavci i kupci robe koja se prevozila brodovima sastajali
u kafanama, a jedna od kafana, vlasnika Edvarda Lojda, postala je vodea. Vremenom,ova kafana
je stekla reputaciju mesta za dobijanje pouzdanih informacija u vezi sa brodovima I pomorskim
transportom i u kojoj su se poeli zakljuivati poslovi pomorskog osiguranja
Prva osiguravajua kompanija u oblasti pomorskog osiguranja nosi naziv po Edvardu Lojdu.
Ne zna se tano kada je Lloyd`s osnovan, ali je poznato da je postojao pre 1688 godine. Aktom
Britanskog parlamenta iz 1871. udruenje osiguravaa "Lojds" dobilo je oficijalni status korporacije
osiguravaa. Na taj nain slubeno je osnovana Lojdova berza. Godine 1912. Lloyd`s doivljava
jeednu od najveih teta, pomorsku katastrofu ne samo sa aspekta osiguranja potonue, po
tadanjem verovanju nepotopivog, putnikog broda Titanik.
Ono to je irem krugu ljudi ponekad nepoznato, to je da se Lloyd`s u svojoj preko tri veka staroj
tradiciji, nikada nije direktno bavio svim vrstama osiguranja. Njegova prava funkcija organizovanje
poslova osiguranja i reosiguranja ili, bolje reeno, on predstavlja berzu ili organizovano trite
poslova osiguranja I reosiguranja.
PODELA OSIGURANJA
Osiguranje se moe deliti zaivisno od naina posmatranja, vrsta osiguranja, zakona, itd.
Meutim, osnovna podela osiugranja svugde u svetu je na dve velike grupe, a to su:
1. ivotna osiguranja
2. neivotna osiguranja (stvari odnosno imovina i odgovornost)
Osnovne karakteristike i vrste ivotnog osiguranja
Osnovna specifinost osiguranja ivota je u tome to predstavlja kombinaciju osiguranja od
osiguranog rizika i tednje
Ugovorom o osiguranju ivota utvruju se reciprone obaveze ugovornih strana, ugovaraa da
plaa premiju osiguranja, a osuravaa da isplati odreenu sumu novca uz punu primenu naela
ekvivalentnosti. Ugovori o osiguranju ivota su viegodinji. Oni su sa vrsto utvrenim pravilima i
obavezama, sa unapred poznatim ili utvrivanim iznosima i dinamikom plaanja premije za celo
vreme trajanja osiguranja. Osiguranje ivota objedinjuje funkciju osiguranja i tednje, iz ega
proistie izvesnost postojanja obaveze isplate cele ili dela osigurane sume. Da bi se ostvarila
potpuna ekvivalentost premije, odnosno sredstava osugranja ivota i obaveza, potrebno je da se
tedni deo premije zajedno sa kamatom tokom trajanja osiguranja akumulira i formira tzv. fond
matematike rezerve. Fond matematike rezerve se moe definisati kao stanje sredstava koja su
potrebna da se izvre budue obaveze osugravaa (osigurane sume ), umanjene za vrednost buduih
obaveza ugovaraa osgiuranja (tedne premije)
Potreba formiranja fonda matematike rezerve je posledica specifinosti osiguranja ivota.
Naime, iz funkcije tednje osiguranje ivota proizilazi izvesnost obaveze isplate osigurane sume u
sluaju doivljenja ugovorenog vremenskog perioda. Kako su ugovori o osiguranju ivota
viegodinji, to je neophodno da se tedna premija izdvaja i prenosi iz godine u godinu i zajedno sa
kamatom formira matematiku rezervu, koja slui za isplatu osigurane sume. Sem toga, u
osiguranja ivota radi se o riziku smrti, koji je promenljiv i progresivan. Izjednaavanje premije i
plaanje po istom iznosu za ceo ugovoreni period vri se preko mehanizma matematike rezerve.
Vrste ivotnih osiguranja su :
osiguranje ivota;
rentno osiguranje;
dopunsko osiguranje uz osiguranje ivota;
dobrovoljno penzijsko osiguranje; (Zakon o osiguranju, lan 9)
Osiguranje imovine ima, pre svega, svrhu da nadoknadi tetu koja bi se dogodila na
osiguranoj imovini. Nadoknada tete u osiuranju pretpostavlja postojanje ugovora u osiguranju koje
moe zakljuiti svako pravno ili fiziko lice kod koga postoji interes za osiguranjem. Pod
osiguranjem imovine podrazumevamo osiguranje odreenih stvari (pokrentnih, nepokretnih),
imovinskog interesa , gde spada osguranje zatite interesa i imovinskog prava, kao to su osiguranje
od odgovornosti, garancijsko osiguranje, omano osiguranje I dr., osiguranje ivotinja ,domaih ili
nekih drugih.

Vrste neivotnih osiguranja su:
osiguranje od posledica nezgode, ukljuujui osiguranje od povreda na radu i

profesionalnih oboljenja, koje pokriva:
o isplatu ugovorenih osiguranih suma, dela osiguranih suma, odnosno naknadu
ugovorenih trokova;
o isplatu zbog posledica povrede ili oteenja zdravlja ili zbog smrti putnika;
dobrovoljno zdravstveno osiguranje, koje pokriva:
o jednokratnu novanu naknadu zbog nesposobnosti za rad;
o naknadu ugovorenih trokova leenja;
kombinaciju isplata u osiguranje motornih vozila, koje pokriva tete na motornim

vozilima na sopstveni pogon, osim inskih vozila i na vozilima bez sopstvenog
pogona, odnosno gubitak tih vozila;
osiguranje inskih vozila, koje pokriva tete na inskim vozilima, odnosno gubitak tih
vozila;
osiguranje vazduhoplova, koje pokriva tete na vazduhoplovima, odnosno gubitak
vazduhoplova;
osiguranje plovnih objekata, koje pokriva tete na plovnim objektima, odnosno
gubitak plovnih objekata (morskih, renih i jezerskih);
osiguranje robe u prevozu, koje pokriva tete na robi, odnosno gubitak robe, bez
obzira na vrstu prevoza;
osiguranje imovine od poara i drugih opasnosti, koje pokriva tete na imovini koje
nastanu usled poara, eksplozije, oluje i drugih prirodnih nepogoda, atomske energije,
klizanja i sleganja tla.
ostala osiguranja imovine, koja pokrivaju tete na imovini nastale zbog loma maina,
provalne krae, loma stakla, grada, mraza ili drugih opasnosti
osiguranje od odgovornosti zbog upotrebe motornih vozila, koje pokriva sve vrste
odgovornosti zbog upotrebe motornih vozila na sopstveni pogon na kopnu, ukljuujui
odgovornost prilikom transporta;
osiguranje od odgovornosti zbog upotrebe vazduhoplova, koje pokriva sve vrste
odgovornosti zbog upotrebe vazduhoplova, ukljuujui odgovornost prilikom
transporta;

osiguranje od odgovornosti zbog upotrebe plovnih objekata, koje pokriva sve vrste
odgovornosti zbog upotrebe plovnih objekata, ukljuujui odgovornost prilikom
transporta;
osiguranje od opte odgovornosti za tetu, koje pokriva ostale vrste odgovornosti
osiguranje kredita, koje pokriva:
o rizik od neplaanja, odnosno kanjenja u plaanju zbog nesolventnosti ili
drugih dogaaja ili postupaka,
o izvozne kredite i ostale rizike povezane sa izvozom, trgovinom i ulaganjima na
domaem i stranom tritu,
o kredite koji se isplauju u ratama,
o hipotekarne i lombardne kredite,
o poljoprivredne kredite,
o ostale kredite i zajmove;
osiguranje jemstva, koje garantuje neposredno ili posredno ispunjenje obaveza
dunika;
osiguranje finansijskih gubitaka, koje pokriva finansijske gubitke zbog:
o gubitka zaposlenja;
o nedovoljnih prihoda;
o loeg vremena;
o izgubljene dobiti;
o neplaniranih optih trokova;
o neplaniranih trokova poslovanja;
o gubitka trine vrednosti;
o gubitka zakupnine, odnosno prihoda;

o posrednih poslovnih gubitaka,
o ostalih neposlovnih gubitaka;
o ostalih finansijskih gubitaka;
osiguranje trokova pravne zatite, koje pokriva sudske trokove, trokove advokata i
druge trokove postupka;
osiguranje pomoi na putovanju, koje pokriva pomo licima koja naiu na probleme
na putovanju, odnosno u drugim sluajevima odsutnosti iz prebivalita ili boravita;
druge vrste neivotnih osiguranja. (Zakon o osiguranju, lan 10)
OSNOVNI POJMOVI U OSIGURANJU
Osigurava je pravno lice koje se ugovorom o osiguranju obavezuje da e naknaditi tetu, tj.
isplatiti ugvorenu vrednost osiguranja kada nastane osigurani sluaj.
Ponua - lice koje eli da zakljui ugovor o osiguranju i u tom cilju podnosi osiguravau
pismenu ponudu.
Ugovara osiguranja fiziko ili pravno lice koje zakljuuje ugovor o osiguranju sa
Osiguravaem.
Korisnik osiguranja je ono lice kome je osigurava obavezan da isplati naknadu iz
osiguranja kada se ostvari osigurani sluaj. Korisnik osiguranja najee je osiguranik, ali moze biti
I drugo lice.
Osiguranik lici od ije smrti ili doivljenja zavisi isplata osigurane sume
Osigurana suma je ugovorna obaveza Osiguravaa koja se isplauje u jednokratnom iznosu
ili u viestrukim iznosima
Premija Novani iznos koji osiguranik,odnosno ugovara plaa Osiguravau a na osnovu
zakljuenog ugovora.
Polisa- isprava o zakljuenom ugovoru sa Osiguravaem
Osnovno osiguranje je osiguranje u skladu sa posebnim delom zakljuenog ugovora o
ivotnom osiguranju
Dodatno osiguranje je osiguranje koje je prikljueno osnovnom ivotnom osiguranju.
TRIGLAV OSIGURANJE - OSNIVANJE I ISTORIJSKI

RAZVOJ
Triglav osigurnje predstavlja deo Triglav grupe. Triglav grupa je meunarodna korporacija
osnovana u Sloveniji, sa tradicijom dugom 100 godina. Triglav grupu ine tri stuba poslovanja:
osiguranje, upravljanje imovinom i bankarstvo. Pored Slovenije, posluje na jo 7 trita Jugoistone
Evrope: u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, Republici Srpskoj, ekoj, Crnoj Gori, Srbiji i
Makedoniji. Triglav grupa u svom sastavu ima 9 osiguravajuih kua, 3 investiciona fonda,
penzioni fond, reosiguravajuu kuu , banku.
Triglav osiguranje u Srbiji posluje ve 35 godina. Osnovano 1972. godine kao osiguravajui
zavod Sava, ve 1976. godine, preregistrovano je u Zajednicu osiguranja Triglav. Posle
donoenja Zakona o osiguranju imovine i lica, 1990. godine Zajednica podruja Beograd se
izdvojila iz sastava Zajednice osiguranja Triglav i preregistrovala u Deoniarsko drutvo za
osiguranje Kopaonik iz Beograda, zadravi svu imovinu i osiguranike. Deoniarsko drutvo za
osiguranje Kopaonik se u skladu sa novim Zakonom 1997. godine preregistrovalo u Akcionarsko
drutvo za osiguranje Kopaonik- Beograd. Sredinom 2006. godine Triglav osiguranje iz
Slovenije kupovinom kompletnog paketa akcija postaje vlasnik Kopaonik osiguranja ime
novonazvano osiguravajue drutvo Triglav Kopaonik postaje deo Triglav grupe.
TRIGLAV" osiguranje je registrovano za obavljanje delatnosti svih vrsta neivotnih i
ivotnih osiguranja. Kao i njegovi pravni prethodnici obavlja poslove osiguranja imovine i lica, to
znai sve vrste osiguranja, osim reosiguranja, koje je do 1990. godine raeno preko ZO "Triglav"
Ljubljana, a nakon toga preko DDOR Novi Sad i Dunav RE. Na poetku rada vie su bila
zastupljena ivotna osiguranja, ali sa razvojem i teritorijalnim irenjem, do izraaja dolazi i
osiguranje imovine. (8.)
PONUDA TRIGLAV OSIGURANJA
Ponudu Triglav osiguranja cine dva osnovna segmenta osiguranja : neivotno i ivotno .
Neivotno osiguranje se sastoji iz sledeih programa:
osiguranje od posledica nezgode;

zdravstveno osiguranje na putovanjima u inostranstvo;
auto kasko osiguranje;
osiguranje plovnih objekata;
osiguranje robe u prevozu;
osiguranje imovine od poara;
ostalo osiguranje imovine;
osiguranje auto odgovornosti;
osiguranje odgovornosti prevoznika robe;
osiguranje od opte odgovornosti;
osiguranje finansijskih gubitaka;
ivotno osiguranje se sastoji iz sledecih programa:
meovito ivotno osiguranje;

riziko - osiguranje ivota samo za sluaj smrti;
osiguranje korisnika kredita - osiguranje ivota za sluaj smrti korisnika kredita;
stipendija -osiguranje isplate stipendije korisniku osiguranja;
ZIVOTNO OSIGURANJE
ivotno osiugranje se moe zakljuiti uz lekarski pregled ili bez njega i to za sluaj smrti, za
sluaj smrti i doivljenja ili za sluaj obezbeivanja stipendije za dete.
ivotnim osiguranjem je mogue osigurati samo zdrava lica i to od navrene 14. do navrene
70. godine starosti tako da po isteku osiguranja osigurana lica nisu starija od 75 godina. Lica koja
nisu potpuno zdrava, kao i lica starija od 65. godina osiguravaju se po posebnim uslovima. Ne moe
se ugovoriti, odnosno nitavno je osiguranje u sluaju smrti lica koje jo nije navrilo 14 godina i
lica kome je u potpunosti oduzeta radna sposobnost.
Izbor osiguranja zavisi od vie faktora:
od posla kojim se bavite;

stila ivota;
od finansijskih mogunosti i
potreba.
Pre svega, zavisi od toga ko je sve usko povezan s Vama: porodica, partner, deca.
6.1 MEOVITO IVOTNO OSIGURANJE

Meovito ivotno osiguranje je kombinacija tednje i osiguranja za sluaj smrti sa ciljem da se
korisniku odnosno korisnicima za vreme trajanja osiguranja u sluaju nastupanja osiguranog sluaja
isplati osigurana suma. Meovito ivotno osiguranje je osiguranje za sluaj doivljenja i za sluaj
smrti. Dakle, ugovoreni vremenski period, ugovara osiguranja plaa ugovorenu premiju
osiguranja. Nakon isteka ugovorenog vremenskog perioda korisnik osiguranja dobija osiguranu
sumu i uee u dobiti, ukoliko je osiguravajua kompanija ostvarila dobit. Ukoliko u toku perioda
trajanja osiguranja osiguranik umre, korisniku osiguranja se isplauje osigurana suma odmah, a ne
po isteku ugovorenog vremenskog perioda. Ukoliko Ugovorom o mesovitom ivotnom osiguranju
mogu se osigurati dva lica pa u zavisnosti od toga u kompaniji Triglav postoje dva programa
meovitnog osiguranja:
classic mix;
classic double;
Classic osiguranje ivota za sluaj doivljenja i za sluaj smrti mogu zakljuiti sva zdrava
lica od navrene 14-te do navrene 70-te godine, s tim da istek osiguranja mora biti najkasnije u
godini u kojoj osiguranik navrava 75 godina
Classic osiguranje ivota moe se zakljuiti na rok od 5-25 godina. Zakljuivanjem osiguranja
na dui rok ostvaruje se vea osigurana suma, pa je preporuljivo ugovoriti osiguranje u to ranijoj
ivotnoj dobi.
6.1.1
Dopunsko osiguranje
Uz Classic osiguranje se moe zakljuiti i dopunsko osiguranje od posledica nesrenog

sluaja, ime se poveava kvalitet osnovnog osiguranja ivota.
Ovim dopunskim osiguranjem pokriveni su sledei rizici :

1.
2.
3.
4.
-
smrt nesrenim sluajem;

invaliditet;
dnevna naknada za boravak u bolnici;
osiguranje u sluaju pojave 13 tekih bolesti I to :
srani infarkt;
rak;
modani udar;
otkazivanje funkcije bubrega;
presaivanje vitalnih organa;
paraliza;
multipla skleroza;
alchajmeroa bolest (pre 60 godina starosti);
parkinsonova bolest (pre 60 godina starosti);
potpuna i trajna zavisnost od tue pomoi;
zamena sranih zalistaka;
operacija koronarnih arterija;
operacija zbog bolesti aorte;
Nesrenim sluajem smatra se svaki iznenadni i od volje osiguranika nezavisni dogaaj, koji
delujui uglavnom spolja i naglo na telo osiguranika, ima za posledicu njegovu smrt, potpuni ili
delimini invaliditet, prolaznu nesposobnost za rad koja zahteva bolniko leenje ili naruenje
zdravlja koje zahteva lekarsku pomo.
Pod invaliditetom se podrazumeva iskljuivo trajni (doivotni) gubitak opte radne
sposobnosti.
Nesrenim sluajem smatraju se dogaaji koji nastanu usled:
gaenja;
sudara;
udara kakvim predmetom ili o kakav predmet;
udara elektrine energije ili groma;
pada, okliznuca Ili survavanja;
uboda kakvim predmetom;
trovanja hranom koji za posledicu ima smrt osiguranika;
opekotina izazvanih vatrom ili elektricitetm, vruim predmetom tenostima ili parom,
kiselinama, bazama i sl.
davljenja ili utopljenja;
Ne smatraju se nesrenim sluajem:
sve zarazne, profesionalne i ostale bolesti, kao i bolesti nastale usled psihikih uticaja;
posledice koje nastanu kod osiguranika usled delovanja droge;
posledice prouzrokovanje modanim ili sranim udarom (infarkt);
infarkt se ne smatra posledicom nesrenog sluaja;

poslice medicinskih, naroito operativnih zahvata koji se preduzimaju radi leenja ili
spreavanja bolesti, osim ako je do tih posledica dolo dokazanom grekom
medicinskog osoblja.
Ukoliko osiguranika u toku perioda osiguranja zadesi smrt, korisniku osiguranja se isplauje
osigurana suma za sluaj smrti usled nezgode kao i osnovna osigurana suma.
Sto se invaliditeta tie, on se utvruje na osnovu Tablica invaliditeta, posle zavrenog
celokupnog leenja (kozervativnog,operativnog, fizikalnog idr.), u vreme kada je kod osiguranika u
odnosnu na pretrpljene povrede I nastale posledice, nastupilo stanje ustaljenosti, tj. kada se, prema
lekarskom predvianju ne moze oekivati da e se stanje poboljati ili pogorati. Ako to stanje ne
istupi ni po isteku tri godine od dana nastanka nesrenog sluaja kao konano se uzima stanje po
isteku ovog roka i prema njemu se utvruje procenat invaliditeta.
Osiguranje u sluaju pojave jedne od 13 tekih bolesti podrazumeva isplatu osigurane sumu
za leenje osiguranika.
6.1.2
Program Classic mix
Ovo osiguranje ivota namenjeno je svima onima koji dugoronom tednjom, sebi i svojoj
porodici, ele da obezbede sigurnost i finansijsku zatitu u budunosti.
U sluaju doivljenja, osigurana suma sa obraunatom dobiti isplauje se osiguraniku, a u
sluaju smrti njegovoj porodici, odnosno onom korisniku osiguranja koga osiguranik navede u
polisi.
Varijante CLASSIC MIX mogu biti:
1. sa istim osiguranim sumama za doivljenje isteka osiguranja i za sluaj smrti
2. sa dvostrukom osiguranom sumom za sluaj smrti
Classic osiguranje ivota za sluaj doivljenja i za sluaj smrti mogu zakljuiti sva zdrava
lica od navrene 14-te do navrene 70-te godine, s tim da istek osiguranja mora biti najkasnije u
godini u kojoj osiguranik navrava 75 godina
Classic osiguranje ivota moe se zakljuiti na rok od 5-25 godina. Zakljuivanjem osiguranja
na dui rok ostvaruje se vea osigurana suma, pa je preporuljivo ugovoriti osiguranje u to ranijoj
ivotnoj dobi.
Classic mix primer
Tabela 1.
Podaci o osiguraniku:
Starost:
Pol:
Pua:
28 godina
Muki
Ne
Poetak osiguranja:
01.04.2014
Datum sklapanja:
24.03.2014
Trajanje osiguranja:
25 godina
Mesena premija:
50,00
Osigurana suma:
16.949,15
Ukoliko lice dozivi 53 godina (28 plus trajanje osiguranja od 25) isplacuje mu se osigurana
suma od 16.949,15 . Ukoliko ga zadesi smrt, licu koju osiguranik navede u polisi bie isplaen
identian iznos.
Uz osnovno osiguranje za slucaj smrti odnosno dozivljenja osiguranik se moze osigurati od
posledica nesrenog sluaja ili bolesti.
Dodatno osiguranje od posledica nesrecnog sluaja:
Vrsta nesree
Osigurana suma
Mesena premija
Smrt usled nezgode
5.000,00
0,55
Invaliditet
10.000,00
1,30
Ukupno:
1,85
Tabela 2.
Osiguranje od
bolesti:
Trajanje
osiguranja
25 godina
Osigurana
suma
Mesena
premija
5.000, 00
4,15
Tabela 3.
Porez:
0,00
Ukupna premija:
56,00
Tabela 4.
Ukoliko osiguranik plaa 0,55 dodatne mesene premije, I zadesi ga smrt usled nezgode,
korisniku kojeg osiguranik navede u polisi isplauje se dodatna osigurana suma od 5.000. Ukoliko
dozvi 53. godinu osigurana suma od 5.000 se NE isplauje vec samo prvobitna osigurana suma od
16.949,15

to se invaliditeta tie, dodatna premija od 1,30 donosi osiguranu sumu od 10.000 evra koja
se isplauje u zavisnosti od stepena invaliditeta.Stepen invaliditeta se utvruje pomou tablica
invaliditeta.
Na primer:
Potpuni gubitak vida na oba oka- 100 %

Potpuni gubitak vida na jedno oko 33%
Gubitak jednog bubrega uz normalnu funkciju drugog 30 %
Gubitak stalnih zuba:
do 16 za svaki zub 1%,

do 17 ii vise, za svaki zub 1,5 %
Ukoliko nakon isteka osiguranja od 25 godina, do invaliditeta ne doe, osigurana suma se NE

isplauje.
Osiguranje od bolesti podrazumeva osiguranje od PRVOG pojavljivanja jedne od bolesti
predhodno navedenih.
Dakle,za mesenu premiju od 56 , lice je 25 godina osigurano od prirodne smrti, smrti usled
nezgode,invaliditeta I bolesti. Nakon proteka 25 godina licu se isplauje osigurana suma od
16.949,15
U zavisnosti od dinamike plaanja premije mogue je ostvariti pravo na odreene popuste.
Ukoliko se premija plaa tromeseno 2 %, polugodisnje 2,5 % I ukoliko se osiguranik odlui da
premiju plaa na godisnjem nivou mogue je ostvariti popust od 3.5 % godinje to bi u naem
primeru bilo 23,52 .
Tabela 5.
Popusti:
Premija
Popust
tromesena
164,64
3,36
Ukupna polugodinja
premija (-2,5%)
327,60
8,40
Ukupna
godinja
premija( -3,5%)
Program Classic duble
648,48
23,52
Ukupna
premija (-2%)
6.1.3
Classic dubleje vrsta meovitog osiguranja ivota za sluaj smrti i doivljenja u kojoj dva
osigurana lica zajedniki zakljuuju osiguranje. Ova vrsta osiguranja je namenjena, pre svega,
suprunicima i lanovima porodice, a mogu ga zakljuiti i bilo koja dva lica kod kojih postoji
zajedniki interes za takav vid osiguranja.
Na ovaj nain se tedi na porodinom nivou i stvaraju se pretpostavke za finansiranje trokova
kolovanja, putovanja, kupovine i opremanja stambenog prostora i sl.

Kako je premija osiguranja zajednika i kako je premiju mogue odrediti prema visini
porodinih finansijskih mogunosti, na ovaj nain osiguranje ivota mogu zakljuiti i osiguranici sa
manjim prihodima.
Korisnici osiguranja za doivljenje isteka osiguranja su oba osigurana lica sa po 50%
osigurane sume, a u sluaju smrti jednog osiguranika korisnik je drugi osiguranik.
Primer:
Prvi osiguranik
Drugi osiguranik
Starost
48
46
Pol
muski
enski
Pua
ne
ne
Tabela 6.
Poetak osiguranja
01.04.2014
Datum sklapanja
24.03.2013
Trajanje osiguranja
12 godina
Dodatno osiguranje od posledica nesrenog sluaja:
1. osiguranik
Vrsta nesree
Smrt usled nezgode
Mesena premija
Invaliditet
Osigurana suma
Osigurana suma
3.000,00
6.000,00
Mesena premija
22,78
0,33
Ukupno:
0,78
2.887,28
1,11
Osigurana suma
Mesena premija
2. osiguranik
Vrsta nesree
Smrt usled nezgode
3.000,00
0,33
Invaliditet
6.000,00
0,78
Ukupno:
1,11
Porez:
0,00
Ukupna premija:
25,00
Dakle,uz mesenu premiju od 25 ,dva lica mogu biti osigurana osiguranom sumom od
2.887,28, koja ce u sluaju smrti jednog lica biti isplaena drugom, a u sluaju doivljenja, biti
podeljena po 50 % svakom licu. U sluaju smrti usled nezgode jednog lica, drugom licu ce biti
isplaeno 3000 , a po isteku 12 godina osigurana suma od 2.887, 28 .Invaliditet se obraunava na
osnovu tablice invaliditeta, kao I u predhodnom primeru.
Tabela 7.
Popusti:
Premija
Popust
tromesena
73,50
1,50
Ukupna polugodinja
premija (-2,5%)
146,25
3,75
Ukupna
premija( -3,5%)
289,50
10,50
Ukupna
premija (-2%)
godinja
6.2
P
ROGRAM RIZIKO OSIGURANJE

Riziko ivotno osiguranje je posebno osiguranje koje se odnosi samo na sluaj smrti bez
obzira na uzrok. Ono nema karakter tednje, a ugovara se za odreeni rok trajanja. Riziko ivotno
osiguranje je osiguranje sa ciljem da se u sluaju smrti osiguranog lica za vreme trajanja ugovora o
osiguranju korisniku osiguranja isplati osigurana suma za sluaj smrti. U sluaju da osiguranik
doivi dogovoren period trajanja osiugranja, Osigurava je osloboen svih obaveza. Ugovorom o
riziko osiguranju moze biti osigurano samo jedno lice.
Namenjeno je prvenstveno:
osobama koje se bave rizinim zanimanjima, ali i onima koji ive stresno i misle
unapred;
poslodavcima koji na ovaj nain brinu o zaposlenima koji su im posebno vani;
partnerima u zajednikom poslu;
Karakteristike:
Polisa riziko ivotnog osiguranja moe se zaloiti i biti garancija za otplatu kredita
Omoguava visoku osiguranu sumu sa relativno niskom premijom
Dopunsko osiguranje od posledica nesrenog sluaja

Uz riziko ivotno osiguranje moe se zakljuiti i dopunsko osiguranje od posledica nesrenog
sluaja, ime se poveava kvalitet osnovnog osiguranja ivota.

Ovim dopunskim osiguranjem pokriveni su sledei rizici :
smrt nesrenim sluajem

invaliditet
dnevna naknada za boravak u bolnici
Uz minimalnu uplatu uz osnovno osiguranje ivota udvostruuje se suma za sluaj smrti

nesrenim sluajem i mogunost naknade u sluaju povreda koje bi mogle prouzrokovati invaliditet
odreenog stepena.
Dopunsko osiguranje lica od nastupanja tekih bolesti
Uz riziko osiguranje mogue je ugovoriti i osiguranje od prve pojave jedne od 13 tekih
bolesti.
Riziko ivotno osiguranje mogu zakljuiti sva zdrava lica starosti od 18-60 godina, a najvie
65 u momentu isteka, na rok od 1-20 godina.
Muskarac
Zena
Trajanje osiguranja
Starost
Osigu
rana suma
u
10
Trajanje osiguranja
20
30 godina
125.000
19,25
23,17
40,47
11,25
13,77
23,30
40 godina
50.000
19,63
26,60
45,63
12,08
15,73
24,58
50 godina
25.000
29,28
36,73
15,67
19,13
Sustina riziko osiguranja jeste obezbeenje finansijske sigurnosti za porodicu, bliske osobe,
ili poslovnog partnera za sluaj smrti osiguranog lica. Osigurana suma se isplacuje u sluaju smrti
lica dok se za dozivljenje ne isplauje.Iz predhodne tabele vidimo da su premije osiguranja za zene
manje,iz razloga sto je zivotni vek zena duzi, I manje su izlozene bolestima. Takoe, vidimo da sto
je osigurano lice starije premije su vee a osigurana suma manja, sto je I logino jer je rizik za
osiguravajuu kuu vei.Sa druge strane sto je trajanje osiguranja due premija se poveava a
osigurana suma ostaje ista. Razlog je taj sto kako godine idu rizik od bolesti I smrti se poveava.
Podaci o osiguraniku:
Starost:
Pol:
Pua:
23 godina
zenski
da
Poetak osiguranja:
01.11.2014
Datum sklapanja:
07.10.2014
Trajanje osiguranja:
15 godina
Tabela 8.
Osigurana suma
25.000,00
Mesena premija
5,58
Porez
0,00
Tabela 9.
Osigurana suma
Mesena premija
Smrt usled nezgode
5.000,00
0,55
Invaliditet
10.000,00
1,30
Bolniki dan
10,00
2,50
Ukupno
4,35
Porez
0,00
Tabela 10.
Osiguranje od
bolesti:
Trajanje
osiguranja
15 godina
Osigurana
suma
10.000, 00
Porez
0,00
Ukupna premija
15,11
Mesena
premija
5,18
Popusti:
Premija
Popust
Ukupna
premija (-2%)
tromesena
44,42
0,91
Ukupna
premija (-3%)
polugodinja
87,94
2,72
Ukupna
premija( -5%)
godinja
172,25
9,07
6.3 6.3 OSIGURANJE KORISNIKA KREDITA

Osiguranje ivota za sluaj smrti korisnika kredita obezbeuje otplatu kredita i u sluaju da
korisnik kredita umre, njegova porodica ne nasleuje dug po kreditu, pri emu je finansijski
zatiena. Najee se ovo osiguranje zakljuuje za vee iznose kredita poput stambenih. Korisnik
kredita je obino lan porodice sa najveim primanjima to pogotovo daje na znaaju odabiru ove
vrste osiguranja. To nije samo racionalna ve i humana odluka. Porodica ostaje materijalno
zatiena tako to e osiguravajue drutvo otplatiti dug po kreditu umesto nje.
Karakteristike:
namenski-prilagoeno obezbeenju kredita;
trajanje osiguranja jednako je roku otplate kredita;
premija se plaa samo 2/3 vremena trajanja osiguranja;
osigurana suma tokom trajanja, prati vrednost neotplaenog dela kredita, a u momentu
zakljuenja ugovora ne moe biti manja od iznosa uzetog kredita.
ivotno osiguranje korisnika kredita mogu zakljuiti sva zdrava lica starosti od 18-65 godina,
a najvie 75 u momentu isteka otplate. Trajanje osiguranja moe biti od 5-30 godina ukoliko se
odluite za plaanje premije u ratama ili od 2-30 godina ako je uplata jednokratna.
Muskarac
Zena
Trajanje osiguranja
Starost
Osigurana
suma u
30 godina
50 godina
50.000
25.000
21,85
29,28
2
0,23
40 godina
1
5
125.000
Trajanje osiguranja
2
6,04
3
4,84
2
9,71
3
9,51
1
6,04
1
3,82
20
,96
1
7,86
1
5,67
2
0
1
2,63
3
6,73
1
5
22
,65
1
9,13
Tabela 11.
6.4 STIPENDIJSKO OSIGURANJE

Stipendijsko ivotno osiguranje je posebno osiguranje za sluaj smrti, kojim se po isteku
perioda plaanja premije u dogovorenom roku, sebi ili nekom drugom licu u budunosti
obezbeuju sigurni meseni prihodi u dogovorenom iznosu.Uplatilac sam bira period koliko ce se
uplacivati premija I koliko ce trajati isplata. Ono predstavlja kombinaciju tednje I osiguranja sa
ciljem da se od dogovorenog da na I ya dogovoreni period korisniku obezbedi isplata
stipendije.Stipendijsko osiguranje se moe zakljuiti samo tako da su korisnik I osiguranik razliita
lica. Ugovorom o stipendijskom osiguranju mogu biti osigurana dva osiguranika. Oslobaanje od
plaanja daljih premija osiguranja u sluaju smrti osiguranika stipendijskog osiguranja za vreme
plaanja prestaje obaveza plaanja daljih premija, a osgurava u ugovorenoj visini osigurava isplatu
stipendije od dana koji je naveden u polisi. Ako korisnik stipendijskog osiguranja umre, ugovara
osiguranja moe da odredi novog korisnika ili moe da zahteva otkup osiguranja.
Namenjeno je:
1. roditeljima i roacima koji ele da, na ovaj nain, deci obezbede deparac tokom
studiranja
2. svima koji bi sebi obezbedili dodatne mesene prihode u odreenom periodu ivota
kada smatraju da e im biti najpotrebniji
Karakteristike:
1. moe se zakljuiti i za dva lica
2. u sluaju smrti osiguranika u toku plaanja premije, obaveza daljeg plaanja premije
prestaje i obezbeuje se isplata stipendije po isteku perioda osiguranja
Riziko ivotno osiguranje mogu zakljuiti sva zdrava lica starosti od 14-70 godina, a najvie
75 u momentu isteka, na rok od 5-18 godina. Isplata stipendije je u roku od 3 do 10 godina.
Primer:

Ako je osiguranik ena od 25 godina starosti koja zakljuuje osiguranje na 18 godina ulaganja
i 5 godina isplate stipendije od 200, meseno treba da uplauje 49.90.
Pol:
Zenski
Starost:
25 godina
Period ulaganja:
18 godina
Period isplate stipendije:
5 godina
Mesena isplata stipendije:

Mesena premija:
200
49,90
Tabela 12.
Bez obzira na vrstu programa ivotnog osiguranja premija se moe plaati:

1. u evrima ili
2. u dinarima sa valutnom klauzulom
Dinamika plaanja moe biti:
1.
2.
3.
4.
meseno;
tromeseno;
polugodinje i
godinje.
Plaanje se moe izvriti:

1.
2.
3.
4.
uplatnicom;
prenosom sa deviznog rauna;
administrativnom zabranom i
trajnim nalogom.
POSLEDICE NEPLAANJA PREMIJE
Ako premija nije plaena dva meseca posle dospea, Triglav osiguranje moe da pozove
ugovaraa da plati premiju. Ako ugovara na zahtev Triglav osiguranja koji mu mora biti uruen
preporuenim pismom, dospele premije ne plati u roku koji mu je odreen u pismu, koji ne moe
biti krai od 30 dana, raunajui od tada kada mu je bilo pismo urueno, niti to uini neko drugo
zainteresovano lice Triglafv osiguranje moe ako je do tada premija plaena za najmanje dve pune
godine kod osiguranja sa trajanjem maksimalno 12 godina, odnosno za najmanje tri pune godine
kod osiguranja sa periodom osiguranja od 13 do 29 godina, odnosno najmanje za etiri pune godine
kod osiguranja sa dogovorenim periodom plaanja premije preko 29 godina, da obavesti Ugovaraa
osiguranja da sniava dogovorenu soiguranu sumu bez daljeg plaanja premije (kapitalizacija), u
suprotnom da odustaje od ugovora. Premije koje su bile plaene do raskida ugovora, Triglav
osiguranje ne vraa. U sluaju kapitalizacije prestaju da vae dodatna osiguranja koja su prikljuena
osnovnom ivotnom osiguranju.
NASLOV
8.1 MIROVANJE OSIGURANJA

Ugovara osiguranja moe na odreeno vreme da ostvari pravo na mirovanje plaanja
premije. Da bi to pravo ostvario mora podneti pismeni zahtev Osiguravau,odnosno Triglav
osiguranju.. U zahtevu za mirovanje Ugovara osiguranja mora da navee razloge za oslobaanje
plaanja premije kao I eljeni period mirovanja. Mirovanje najvie moe da traje jednu godinu.
Ugovara osiguranja moe drugi put da zahteva mirovanje samo ako su od prethodnog mirovanja
prole bar dve godine I ako je u tom meuperiodu uvogara osiugranja redovno plaao premiju
osiguranja. Za vreme mirovanja ugovara osiguranja je osiguran osiguranom sumom koja je
jednaka kapitilayiranoj osiugranoj sumi. Za vreme mirovanja Triglav osiguranje nema obaveze po
ugovorenim dodatnim osiguranjima. Posle isteka perioda mirovanja preraunavaju se osigurana
suma I premija osiguranja. Pritom se uzima u obzir da za odreeni period trajanja osiuranja premija
nije bila plaana. Zbog mirovanja se trajanja osiguranja ne menja.
8.2 POVEANJE OSIGURANE SUME

Ugovara osiguranja I Triglav osiguranje se mogu dogovoriti da se osigurana suma osnovnog
ivotnog osiguranja povea, I to uz uslov da ugovara plaa vei iznos odgovarajue premije.
Ukoliko osiuranik u prvoj godini posle poveanja osigurane sume umre zbog bolesti odnosno ako
izvri samoubistvo, osigurava odnosno Triglav osiguranje isplauje prvobitno dogovorenu
osiguranu sumu.
8.3 OTKUP OSIGURANJA

Triglav osiguranje prua mogunost svojim korisnicima otkupa osiguranja. Na zahtev
ugovaraa osiugranja osigurava mora da isplati otkupnu vrednost polise, ako ugovor o osiguranju
nje predhodno rakinut i ako je od poetka osiguranja do otkupa proteklo:
kod osiguranja sa ugovorenim trajanjem do i zakljuno 12 godina, najmanje dve

godine i najmanje plaene dve godinje premije;
kod osiguranja sa ugovorenim trajanjem od 13 do29 , najmanje tri godine i najmanje
plaene tri godinje premije;
kod osiguranja sa ugovorenim trajanjem duzim od 29 godina najmanje etiri godine
i najmanje plaene etiri godinje premije.
Otkupna vrednost polise ako ispunjava minimalne uslove iznosi 95 % matematike rezerve,
izraunate po metodama aktuarske matematike. Otkupna vrednost osiguranja u kasnijem periodu
jednaka je visini izmeu 5 % I 0% tako da je prilikom isteka dogovorenog trajanja osiguranja
otkupna vrednost osiguranja jednaka 100 % matematike rezerve.
Otkupna vrednost dodatne osigrane sume na ime dobiti iznosi 80% matematike rezervacije
na ime uea u dobiti.
Otkup osiguranja se moze traiti u sledeim sluajevima:
iseljenje iz Republike Srbije;

smrti korisnika osiguranja ili lana ue porodice;
neprekidna nezaposlenost Ugovaraa osiguranja za period dui od est meseci;
razvod braka kod uzajamnog osiguranja branih drugova;
Prava na otkup nemaju poverioci ugovaraa osiguranja kao ni korisnik osiguranja i
8.4 PREDUJAM
U sluaju da ugovara osiguranja ispunjava uslove pod kojima ima pravo da zahteva otkup,
Triglav moe ugovarau osiguranja na njegov zahtev da isplati unapred deo osiugrane sume do
otkupne vrednosti polise (predujam) koji ugovara kasnije moe da vrati. Ugovara ostvaruje pravo
na predujam na osnovu pismenog zahteva koji podnosi Triglav osiguranju.
Na primljeni predujam ugovara je duan da plati kamatu koja se odreuje prilikom uzimanja
predujma. Ako osiguranik zakasni sa plaanjem dospelih kamata, postupa se kao da je zahtevao
otkup. Vraanje predujma I plaanje kamate ne utiu na obavezu plaanja premije. Ako nastane
osigurani sluaj, Triglav osiguranje isplauje osiguranu sumu umanjenu za iznos nevraenog
predujam, sa ukljuenim kamatama.
8.5 OBNAVLJANJE OSIGURANJA

Osiguranje koje je zbog neplaanja premije prestalo da vai odnosno izmenjeno je u
osiguranje sa samjenom osiguranom sumom, moze se obnoviti na pismeni zahtev Ugovaraa.
Osigurava pismeno povruje da prihvata zahtev za obnavljanje pod uslovom da su plaene sve do
toga dana dospele premije, ukljuujui zakonske zatezne kamate za osiguranja sa valutnom
klauzulom, odnosno 3 % zatezne kamate na godinjem nivou za valutna osiguranja I ako je
zdravstveno stanje osiguranog lica povoljno za prijem u osiguranje. Ukoliko osugranik umre u
prvoj godini posle obnavljanja osiguranja zbog bilo koje bolesti koju je imalo prilikom podnoenja
zahteva za obnavljanje osiguranja zbog bilo koje bolesti koju je imalo prilikom podnoenja zahteva
pa ju je tada preutalo Triglav osiguranje je duno da isplati snienu osiguranu saumu samo ako je
premija pre obnavljanja osiguranje bila plaena najmanje za dve,tri odnosno etiri godine.Ako
premija nije plaena, Triglav osiguranje nema nikakvih obaveza.
Ukoliko ugovara zahteva obnavljanje osiguranja u roku od tri meseca posle prestanka
obaveze Triglav osiguranja, Triglav osiguranje mora da prihvati zahtev za obnavljanje bez obzira na
zdravstveno stanje osiguranog lica. Ukoliko osiguranik u prvoj godini posle obnavljanja osiguranja
izvri samoubistvo Triglav osiguranje isplauje matematiku rezervu.
8.6 UEE U DOBITI:

Korisnici ivotnog osiguranja pored prava na osiguranu sumu imaju pravo na uee u dobiti.
Naime, ivotna osiguranja, osim riziko ivotnog osiguranja, svake godine uestvuju u dobiti, koja je
ostvarena upravljanjem portfolija ivotnih I rentnih osiguranja po kriterijumima koje prihvata
osiugrava u skladu sa merilima o formiranju matematike rezervacije I uea ugovoraa u
pozitivnom rezultatu tih osiugranja. Triglav osiguranje ne garantuje isplatu dobiti. Dobit se
rasporeuje ukoliko na kraju poslovne godine postoji dobit u poslovima ivotnog osiguranja. Visina
I nain deobe ostvarene dobiti odreuje se odlukom, odnosno pravilnikom nadleenog organa
Triglav osiguranja. Udeo ueea u dobiti u svakoj godini se po metodama aktuarske matematike
pretvara u dodatnu osiguranu sumu na ime dobiti koja se isplauje prilikom nastanka osiguranog
sluaja zajedno sa isplatom osigurane sume osnovnog ivotnog osiguranja. Islata pripadajueg dela
dobit, otvarene tokom trajanja osiguranja, vri se zajedno sa isplatom ugovorene osgurane sume.
Isplatom otkupne vrednosti takoe se stie pravo na uee u dobiti.
PRAVA I OBAVEZE TRIGLAV OSIGURANJA:
Ako osiguranik kod osiguranja zakljuenog bez lekarskog pregleda, umre u prvih est meseci
od poetka obaveze osiugravaa, Triglav osiguranje je duno :
da isplati korisniku osiguranja polovinu osigurane sume za smrt odmah po smrti

osiguranika odnosno;
da od ugovorenog da na i za ugovoreno vreme isplauje korisniku polovinu
stipendije;
Meutim Triglav osiguranje se obavezuje da isplati punu osiguranu sumu:
ako je osiguranje sklopljeno sa lekarskim pregledom

u sluaju smrti osiguranika od posledica nesrenog sluaja, trudnoe ili poroaja
kod novog osiguranja sklopljenog bez lekarskog pregleda sa poetkom najkasnije tri
meseca nakon doivljenja predhodnog osiguranja sklopljenog kod Triglav osiguranja
(Opti uslovi za ivotno osiguranje-Triglav osiguranje, l. 4)
Triglav osiguranje nije u obavezi da korisniku isplati osiguranu sumu, ve do tada prikupljenu
matematiku rezervu,ako je
osiguranik u prve dve godine trajanja osugranja izvri samoubistvo ili ga je pokuao
izvriti, bez obzira kada je zbog tih posledica umro;
ako je osiguranik umro od posledica ratnih dogaaja;
Osigurava se oslobaa obaveze da korisniku osiguranja ispalti osiguranu sumu ako je ovaj
namerno izazvao smrt osiugranika, ali je duan, ako su dotle bile uplaene bar tri godinje premije,
da isplati matematiku rezervu ugovarau osiguranja, a ako je on osiguranik,njegovim
naslednicima.
Triglav osiguranje se oslobaa obaveze da isplati korisniku osiguranu sumu, ve samo do tada
prikupljenu matematiku rezervu, ako je smrt osiguranika nastupila kao posledica:
zemljotresa;
nuklearne katastrofe;
rata;
bilo kog akta koji u sebi sadri karakteristike terorizma;
ako je do smrti osiguranika dolo usled obavljanja delatnosti pilota specijalnih
letilica kao npr, zmaja, balona, paraglajdinga, padobranskih skokova,helikoptera ili
vojnog pilota bez odgovarajue dozvole I ako za to nije plaena dodatna premija
ako je smrt osiguranika nastupila pry bavljenju opasnim sportom (npr. ekstremnim
penjanjem, alpinizmom, ronjenjem na velikim dubinama) a da to osuranje nije
posebno ugovoreno;
ako je smrt osiguranika nastupila prilikom uestvovanja na takmienjima ili
odgovrajuim treninzima u motornim vozilima za kopneni saobraaj, letilicama u
vazdunom saobraaju ii plovnim sredstvima u vodnom saobraaju, a da to

osiguranje nije posebno ugovoreno;
Triglav osiguranje ne ispauje osiguranu sumu, ve do tada prikupljenu matematiku
rezervu,a koj e smrt osiguranika nastupila izvrenjem smrtne kazne, ili ako
osiguranik pogine pri pripremanju, pokuaju ili izvrenju krvinog dela sa
predumiljanjem, kao I pri begu posle takve radnje. (Isto,l.5)
9.1 OBAVEZE OSIGURANIKA

Jako je vazno upoznati osiguranika sa svojim obavezama kako bi bio siguran da e cilj kojim
je bio voen prilikom ugovaranja osiguranja biti ostvaren, bilo da je to isplata osigurane smrti za
doivljenje, obezbeenje svoje porodice u sluaju smrti ili obezbeenje finansijskih sredstava za
leenje ukoliko nastupi iznenadna bolest.
Ugovara osiguranja je prilikom zakljuenja ugovora duan da prijavi osiguravau sve
okolnosti koje su znaajne za procenu rizika koje su mu poznate ili mu nisu mogle ostati nepoznate.
Kao znaajne uzimaju se naroito one okolnosti za koje je osigurava postavio pismenim putem u
ponudi. Ako je ugovara osiguranja namerno netano prijavio ili ako je nemarno preutao neku
okolnost takve prirode da osigurava ne bi zakljuio ugovor kad bi znao za pravo stanje stvari,
osigurava moze u prve tri godine trajanja osiguranja da zahteva ponitenje ugovora ili da odbije
isplatu osigurane sume ako osiguranik umre pre nego to je osigurava saznao za takvu okolnost.
Ako je ugovor bio poniten osigurava zadrava ve plaene premije I ima pravo da zahteva
plaanje premije za period osiguranje u kome je zatrazio ponitenje ugovora. Ako je ugovara
osiguranja neto prijavio netano ili je propustio da da traeno obavetenje, a to nije uinio namerno
osigurava moe da izjavi da raskida ugovor ili da predloi poveanje premije u srazmeri sa veim
rizikom. Ako se ugovor raskine osigurava je duan da isplati prikupljenu matematiku rezervu.
Ako je osigurani sluaj nastao pre nego to je utvrena netanost ili nepotpunost prijave ili kasnije,
a ipak pre raskida ugovora odnosno postizanja sporazuma o poveanju premije, osigurana suma se
manjuje u srazmeri izmeu plaenih premija I premija koje bi morale biti plaene prema stvarnom
riziku. Osiguravara, kome su u asu zakljuenja ugovora bile poznate okolnosti koje su bile od
znaaja za ocenu rizika a koje osigurava osiguranja netano prijavio ili preutao, ne moe se
pozvati na netanost prijave ili preutkivanja.(Isto,l.6)
Zakljuak
Zivimo u vremenu turbuletnih desavanja, velikih promena I neizvesne buducnosti. Osiguranje

ivota predstavlja jedan od naina da planiramo nau budunost. Ovaj dugoroni vid tednje I
ulaganje u sopstveno osiguranje obezbeuje finansijsku podrku u kasnijim godinama ivota, kao I
astitu kad je to najpotrebnije. Izbor vrste osiguranja zavisi e od posla kojim se bavimo, stila

ivota, finansijskih mogunsti I potreba. Pre svega zavisi od onoga ko je blisko povezan sa nama,
porodica, partner, deca. Veliki broj osiguravajuih kompanija I veliki broj programa prua
mogunost svakome da izabere onaj vid osiguranja koji mu je potreban.
U Srbiji je svega 3 % graana osigurano, a uee premija ivotnog osiguranja u ukupnoj premiji
osiguranja je 15 %. Na osnovu ovih podataka zakljuiemo ocenom da je ivotno osiguranje u
Srbiji nedovoljno razvijeno. Ali ovaj sektor verovatno ima najasnije perspektive razvoja. Naime,
ugovori o osiguranju imaju jedan element koji ne moemo sresti ni u jednom drugom finansijskom
ugovoru. Bankarski depozitni ugovori, pored prednosti koju uivaju relativno su jednostavne
ekonomske prirode,pa ne mogu zadovoljiti posebne zahteve ulagaa. Delujui kao pravi finansijski
posrednici, bankarske organizacije, u stanju su da amortizuju uticaj nepovoljnih ekonomskih
kretanja na poziciju svojih ulagaa, ali obino po ceni znaajnog snienja svog prinosa, pa I prinosa
koji se moe transferisati ulagaima. Ugovori o osiguranju su pravi odgvor na pojaanu
neizvesnost. Mogu se prilagoditi specifinim zahtevima korisnika I odgovoriti na vrlo specifine
uzroke ekonomske ili neekonomske neizvesnosti. Slino bankama, I osiguravajua drutva su pravi
finansijski posrednici kod kojih ne postoji direktna veza izmeu vrednosti obaveza preuzetih prema
osiguravaima I efekta od investicione delatnosti. (Marinkovi,2008,str. 160)
Naravno, da bi se usluge osiguranja adekvatno popularizovale potrebno je najpre reiti nekoliko
kljunih pitanja: ubrzano raditi na uspostavljanju kapaciteta kontrolnog tela, tj. Narodne banke
Srbije, konsolidovati sektor osiguranja u pogledu kvaliteta I obima,vlasniki ga restrukturirati I
delovati u pravcu uspostavljanja konkurencije. Time bi se svakako podigao I znaaj osiguravajuih
kompanija.
Na osnovu broja ivotno osiguranih u Srbiji zakljuiemo da je poverenje graana u osiguravajuce
kompanije jako malo, to je i logino s obzirom na istoriju devizne penzije u prolosti a i aktuelnih
pevara sa osiguranjem. Meutim, to ne znai da su sve osiguravajue na tristu sa ciljem da
profitiraju na nelegan nain tj. prevarom i da se ne trebamo osiguravati. Da bi smo za nas izabrali
tip osiguranja koji nam je potreban potrebno je prventstveno utvrditi ciljeve koje elimo ostvariti
osiguranjem i nae mogunosti.I kao najvanije, potrebno je dobro proitati ugovor koji
potpisujemo, odnosno ponudu, kako bi bili sigurni da je to ono to elimo. U sluaju osiguranja,
svaki usmeni dogovor ne obavezuje ve iskljuivo ono sto potpiemo. Jako je vano upoznati
agenta osiguranja sa naim zdravstvenim stanjem, a najbolje doneti izvetaj lekara kao dokaz.Jedino
tako mozemo biti sigurni da e nam osigurana suma biti isplaena.
Zivot je najvea dragocenost koju imamo. ivimo ga mislei na sebe, ali I na nama drage
osobe koje nas okruuju I do kojim nam je posebno stalo. Oni koji odgovorno planiraju svoju
budunost, trebalo bi da to uine ovog trenutka.
Literatura
1.) Krsti.B. (2003) Bankarstvo Ekonomski fakultet, Univerzitet u Niu
2.) Marinkovi S. (2008) Finansijsko trite I finansijske institucije u Republici Srbiji Ekonomski
fakultet, Univerzitet u Niu
3.) Marovic B., Avdalovic V., (2004) Osiguranje I upravljanje rizikom, Biografika a.d., Subotica

4. ) Marovic B., Avdalovic V. (2006) Centar za automatizaciju I mehatroniku, Novi Sad
5.) Opti uslovi za ivotno osiguranje- Triglav Osiguranje a.d.
6.) Zakon o osiguranju, ("Sl. glasnik RS", br. 55/2004, 70/2004 - ispr., 61/2005, 61/2005 - dr.
zakon, 85/2005 - dr. zakon, 101/2007, 63/2009 - odluka US, 107/2009, 99/2011, 119/2012 i
116/2013
Inernet adrese:
7. ) http://www.sveoosiguranju.rs/?page=6
8. ) . http://www.triglav.rs/index.php?page_id=262&lang=srpski

Pojam I Istorijski Razvoj Osiguranja

Hochgeladen von

Dokumentinformationen

Copyright

Verfügbare Formate

Dieses Dokument teilen

Dokument teilen oder einbetten

Freigabeoptionen

Stufen Sie dieses Dokument als nützlich ein?

Sind diese Inhalte unangemessen?

Copyright:

Verfügbare Formate

Pojam I Istorijski Razvoj Osiguranja

Hochgeladen von

Copyright:

Verfügbare Formate

UNIVERZITET U NIU

Prof.dr Borko Krsti

Stoi Milica, 42198

ivotno osiguranje na primeru kompanije Triglav osiguranje A.D.O.