4 MilanUzelac Prakticna Fenomenologija PDF

Milan Uzelac
PRAKTINA
FENOMENOLOGIJA
2012
Milan Uzelac
Praktina fenomenologija
Napomena
Knjiga je u meuvremenu dopunjena sa dva rada
napisana godinu dana nakon njenog prvog
objavljivanja (2011); re je o dva teksta koji joj svojom
temom organski pripadaju, budui da su proeti
osnovnom idejom ove knjige, a to je da filozofija danas
moe postojati samo kao filozofski odnos spram sveta i
kao najvii nain ivota u njemu; uvid, da filozofija ima
smisao samo kao nain ivota, a re je o misli koja
prati filozofiju u manjem ili veem stepenu tokom
itave njene istorije, danas je posebno aktuelan, jer ta
misao koliko god bila potiskivana i omalovaavana,
vodi nas tome daivot ima smisao samo ako je
proivljen iz najvie odgovornosti koja svoj temelj ima
u filozofiji kao duhu vremena.
Re je o radovima pod brojevima 5 i 6, a posveenim
filozofskim stavovima Mihaila uria i Branka
Despota. Time se ovaj spis razlikuje od svojevremeno
tampane knjige u 10 primeraka (2011), ali i dalje ima
privremeni karakter, poto e u svom definitivnom
obliku elektronski biti registrovana kad misao koju
nosi u sebi bude definitivno zaokruena.
U Vrcu,
13. novembar 2012.
Autor
www,uzelac.eu
Milan Uzelac
Uvod
Od samih svojih poetaka filozofija nastoji da
zadovolji najvie teorijske potrebe ljudskoga duha, te
se ve od doba njenog nastanka smatralo da je, uprkos
tome to ovladavanje njom iziskuje veliki napor, sama
korist od filozofije daleko vea1. Na osnovu ega se
tako neto moglo tvrditi, ak i ako je njena najvia
istorijska namera, do naih dana neostvarena, bila u
neunitivoj pretenziji oveanstva na isto i apsolutno
znanje, na isto i apsolutno vrednovanje i htenje2?
Oigledno, tu od samog poetka ne bee re samo o
njenoj teorijskoj, ve daleko vie praktinoj
dimenziji. Ovde e upravo to biti glavna tema, na koju
emo se sve vreme iz najrazliitijih aspekata obraati,
tema koja se pokazuje kao tema nad temama, a to je
filozofski ivot.
U odgovoru Zenona iz Eleje (490-430. pre n. ere)
na pitanje emu ui filozofija, krije se najvei deo
odgovora i na nae pitanje; po predanju, veliki filozof i
dravnik, pred svoje pogubljenje, odgovorio je na
gornje pitanje elejskom tiraninu da filozofija ui
umiranju. Teko da je taj odgovor tiranin do kraja
razumeo. Umiranje, samo po sebi, podrazumeva i
ivljenje do smrti, te bi potpuni odgovor bio daleko
sloeniji: filozofija ui ne samo umiranju ve i ivljenju,
voenju takvog ivota na ijem kraju ovek moe
1
2
Jamblih, Protreptik 6 (Pistelli 37. 22-41. 5).

Husserl, E.: Philosophie als strenge Wissenschaft, V. Klostermann, Frankfurt am Main 1965, S. 8.
www,uzelac.eu
Milan Uzelac
mirno i otvorenih oiju da gleda u smrt, u nita koje se

otvara sa one strane ivota.
Isto shvatanje ivota nalazimo stolee kasnije
kod Sokrata koji je, po predanju, sluao u mladosti
izlaganje Zenona o elejskim aporijama, a u prisustvu
ostarelog Parmenida. On je, koliko moemo verovati
Platonu, u poslednjim asovima svog ivota kazivao
svojim uenicima i sabesednicima kako filozofija ne ui
oveka niem drugom do umiranju, pa bi se moglo rei
da je filozofija zapravo tanatologija. Uenje smrti ni
ovde ne znai zahtev za odricanjem od ivota; i ovde je
re o potrebi voenja pravog ivota koji bi morao biti
duboko smislen u susretu sa smru.
Filozofija se tako pokazuje, ne kao neta isto
teorijska delatnost, kao neto to bi bilo sporedno i
beznaajno po ovekov praktini ivot, ve naprotiv:
filozofija od samih svojih poetaka, pa i tokom itave
svoje potonje istorije ostaje neto veoma vano i
krajnje odluujue za ljudski opstanak.
Kako se ni posle toliko mnogo vremena, ljudi
filozofijom ni danas u veini sluajeva ne bave na pravi
nain, kao ni najstarija vremena, u doba Platona, na
to se on ali u svom dijalogu Drava, ne treba da
iznenauje to se periodino, ve od vremena klasine
antike javilo pitanje potrebe nagovora na filozofiju te
se tvrdilo da se filozofijom ljudi nuno bave, ak i onda
kad je osporavaju. No, treba li nekog nagovarati na
filozofiju, ako je ona nuna potreba duha? Ako treba,
zato? Pozitivan odgovor bi se mogao oekivati od onih
koji se filozofijom sve vreme bave i koji navodno znaju
ta je filozofija, ali i ne treba prevideti ni veliku
www,uzelac.eu
Milan Uzelac
sumnjiavost kod onih drugih, kod onih koji se ne

ustruavaju da iz velikog neznanja filozofiju
samouvereno osporavaju. Da bismo nekog na neto
mogli nagovarati, pretpostavlja se da znamo ta je ono
na ta nekog nagovaramo, i kada je o filozofiji re, ima
li ikog ko bi mogao rei da zna ta je filozofija, da
poseduje znanje o njoj isto kao to hirurg poseduje
znanje o tome kako treba dovriti operaciju.
Oigledno je da s filozofijom stvari stoje donekle
drugaije i da ona ima neki poseban status u sferi
duha; nije li ve Kant s velikim razlogom upozoravao
kako se ne ui filozofija ve samo filozofiranje, tj.
vebanje talenta uma u primeni njegovih optih
principa3, i nije li ve time ukazano i na nepriliku u
kojoj se filozofija nalazi, potvrivanjem njene
nenaunosti, jer kako Huserl istie da samo "dokle
dosee nauka, prava nauka, dotle se moe poduavati i
uiti, i svuda u istom smislu"4. A ako je tako, filozofija
se onda ne moe uiti; ona nije tek neki skup znanja
ve pre niz naznaka i postupaka, smerova na putu
pravilnog ivota u vrlini.
Pa ipak, koja je to vrsta znanja koju bi jedan
filozof mogao posedovati? Govori se o tome kako je
svaki mislilac prepun sumnji, kao i da pred njim stoji
sve vreme, otvoreno mnotvo pitanja to ih on
postavlja sebi ali i svojim sagovornicima. Slavni
atinski mislilac Sokrat (469-399. pre n. ere) je tvrdei
kako nita ne zna, uvek imao mnogo vie pitanja no
3
4
Kant, I.: Kritika istoga uma, BIGZ, Beograd 1990, str. 497.
Op. cit., S. 8.
www,uzelac.eu
Milan Uzelac
odgovora, koji ako bi se u razgovoru do njih i dolo,

mahom imahu neki usputni karakter i behu
privremeni, no pritom uvek najvii podsticaj za nova
pitanja. Sokrat je bio daleko od toga da smisaono do
kraja objasni probleme, metode njihovog reavanja ili
postavi nekakve teorije. On se pre svega zadovoljavao
odreivanjem pojmova koje su njegovi sagovornici
koristili a da ih pritom niso do kraja i promislili.
U isto vreme, znanja koja navodno poseduje
filozof po svojoj prirodi drugaija su od onih koja
poseduje neki savremeni tehniar ili naunik; i u nae
vreme ima filozofa koji su iznad svega isticali
egzaktnost znanja, njegovu proverljivost, jasnost i
razgovetnost, ali se pritom i sami nisu ustruavali da
za sebe kau kako zauvek ostaju poetnici5 u filozofiji,
podseajui kako filozofija ne raspolae nikakvim
sistemom, te da je u filozofiji sve sporno, da je svaki
stav stvar individualnog ubeenja, kolskog shvatanja,
"stanovita"6.
Biti "poetnik u filozofiji" moe znaiti i "biti na
poetku filozofije", a to e rei: postavljati prva pitanja
s kojima poinje svako promiljanje, svaki smisleni
razgovor; prva pitanja jesu ona poetna pitanja, ona
pitanja koja nam prva dolaze u misaono obzorje, ali, to
nisu neka "poetnika" pitanja, jer, na pitanja
Razume se, u tom sluaju re poetnik ne oznaava nekog ko
nema nikakvih znanja o problemima filozofije, ve pre nekog ko se
u filozofiji uvek nalazi na njenom poetku, nastojei da odgovori
na pitanje o onom to je prvo, to je poelo, to se nalazi u samom
temelju ljudskog miljenja.
6 Husserl, op. cit., S. 9.
5
www,uzelac.eu
Milan Uzelac
poetnika lako je odgovoriti, no ne i na pitanja koja se

tiu onog to je prvo (arch) i to se nalazi u osnovi
svega, budui da ono to je prvo uvek ostaje prvo i
bitno prvo u logikom smislu. Ta prva pitanja esto se
pokazuju i kao poslednja pitanja, i u istorijskom kao i
vremenskom smislu, ona ne zastarevaju, poput nekih
tehnikih reenja ili naunih pronalazaka koji su u
asu nastanka revolucionarni i epohalni da bi ve u
oima naredne generacija, u sledeoj epohi, sva ta
"revolucionarnost" i "epohalnost" izbledela do te mere
da se esto ne vidi vie ni znaaj novine tih
pronalazaka, niti ono ime su plenili ljude u prvo
vreme.
Ako se to ima u vidu, mogue je govoriti o trajnoj
aktuelnosti filozofije, o nezastarivosti ne samo njenih
pitanja i njenih postupaka, ve i odgovora koje nam
donosi u izvornom obliku njena istorija. Jer, istorija
filozofije, koja je dola do nas, nije samo istorija pitanja
i odgovora koji su se taloili i sakupljali tokom njene
dva i po milenijuma duge istorije, ve je ona pre svega
istorija napora miljenja da misli ono to se obino
smatra poznatim, samorazumljivim i nadasve
neproblematinim.
Najvei predstavnik nemake klasine filozofije
G.V.F. Hegel (1770-1831) isticao je kako se filozofija
bavi onim to se obino smatra poznatim; no tu
naglasak treba staviti na re obino. Ako se neto
obino smatra poznatim to ne znai da nam je ono
www,uzelac.eu
Milan Uzelac
odista i poznato, budui da, s druge strane, "poznato

nije jo i saznato"7.
Tako se nalazimo u situaciji da postavljamo
pitanje o poetku, o poelu, ili, kako je (po svedoenju
Aristotela) Anaksimandar na poetku klasinog
perioda antike istorije govorio, o arche, a da
prethodno nismo, ne samo odgovorili na pitanje zato
treba, i vredi li uopte time se baviti, ve se tom
pitanju nismo ni najmanje pribliili. Udaljili smo se od
njega jo u asu kad smo ga postavili. Zato je to tako?
Zato se udaljavamo od onog emu se treba pribliiti,
zato blizinu zamenjujemo daljinom na
najelementarniji nain, u bukvalnom znaenju te rei?
Da je drugaije, videli bismo da daljina moe biti i
najvea blizina. Da li je to i ovde sluaj? Ima li izgleda
da se naemo na putu koji nam rasvetljava stvari i
otvara nam ih u njihovoj prozirnosti, da se "istinito
shvati i izrazi ne kao supstancija ve isto tako i kao
subjekt"?
esto se deava da se na poetku nekog
izlaganja ponu mnoiti pitanja i da mnoga do kraja ne
budu razreena; u najveem broju sluajeva, to moe
biti paradoksalno, otvorenim ostaju ona pitanja koja bi
najpre morala biti razreena, ona pitanja koja se tiu
ovekove neposredne egzistencije. Uzrok tome moe
biti u nedostatku teorijskog dara, u neopravdanom
uzdizanju i velianju dubokoumnosti spram pojmovne
razgovetnosti i jasnoe.
7Hegel,
G.V.F.: Fenomenologija duha, BIGZ, Beograd 1974, str.
17.
www,uzelac.eu
Milan Uzelac
U isto vreme, ako se postavi mnogo pitanja i

pritom ne da nijedan jasan i nedvosmislen odgovor, to
moe biti ili izraz skeptikog negativizma ili
nedostatak volje i odlunosti da se do onog to jeste
sam poetak dospe "slobodnim predavanjem samim
problemima i zahtevima koji iz njih proistiu"8.
Stie se utisak da se i ne trudimo da to uinimo.
Taj utisak moda je prividan, a moda je i laan.
Moda svojom lakoom nae miljenje zavodi i
usmerava na pogrean put ... A tu se ve javljaju
problemi. Koji od puteva u pokuaju tumaenja sveta i
novonastalih problema u njemu izabrati, ako su nam
svi jednako nepoznati i neizvesni. Kojem putu dati
prednost ako ve prethodno ne znamo kuda nas ijedan
od njih zapravo vodi?
Tako se nalazimo, i dalje, na poetku. Hteli bi
nekog nagovoriti da poe sa nama u veliku, moda i
najveu misaonu avanturu, da nas sledi na napornom
putu miljenja, a da mu odmah na poetku nismo rekli
ni kuda idemo, ni zato, ni koji su razlozi i smisao
izabranog puta. Da je ovo poslednje pitanje opravdano,
o tome nam svedoi i niz tekstova nastao sredinom
druge polovine proteklog stolea, a sabranih oko
pitanja emu filozofija? Jo nekoliko decenija ranije,
slavni nemaki filozof Martin Hajdeger (1889-1976)
postavio je pitanje emu pesnici? Dodue, on se tu
pozvao na jedno pitanje koje je pre dva stolea postavio
veliki romantiarski pesnik Fridrih Helderlin (17708Husserl,
E.: Philosophie als strenge Wissenschaft, V. Klostermann, Frankfurt am Main 1965, S. 70.
www,uzelac.eu
Milan Uzelac
1843): wozu Dichter in drftiger Zeit, dakle, emu

pesnici u oskudno vreme. Oigledno, nemaki pesnik
(vrnjak i prijatelj Hegela tokom studijskih dana u
Tibingenu), smatrao je da oskudno vreme nije vreme
pogodno za pesnike i mislioce, ali ni za njihove
savremenike. Da li su to isto mislili i svi oni koji su
nastojali da odgovore na pitanje emu filozofija? Da li
su i oni smatrali da je nae vreme nepovoljno i da nije
pogodno za filozofiju?
Kao to vreme nije bilo naklonjeno filozofiji u
vreme Platona, jo manje bee, osam stolea kasnije,
na samom kraju helenistike epohe, u vreme
poslednjeg velikog Rimljanina Severina Boetija (470524) koji je od filozofije traio ivotnu utehu, oekujui
zatoen u tamnici pogubljenje.
Neko bi rekao da se stanje stvari nije u
meuvremenu promenilo, da se ni danas ljudi ne bave
filozofijom na najbolji, njoj najprimereniji nain, jer i
danas mnogi vladari su varvari (poput Teodorika, koji
je doao glave Boetiju), ali, teko e ko ipak rei kako
od filozofije treba traiti tek neku utehu. Uteha dolazi
na kraju, i nekom je potrebna u asu kad se rastaje sa
ivotom, oekujui neko pravednije reenje u
zagrobnom ivotu, pa je stoga razumljivo to mi od
filozofije oekujemo neto vie. A ako o njoj neto
znamo, neto to smatramo bitnim i odluujuim, onda
bi nam to moglo dati za pravo da kaemo kako
nagovaranje na filozofiju ima smisla i kako je ono
danas jednako opravdano kao i u doba najveih
antikih mislilaca, Platona i Aristotela.
www,uzelac.eu
10
Milan Uzelac
Ako ovek hoe na pravilni nain da vodi svoj

ivot, onda on mora da se obrati filozofiji, isticao je
Aristotel, budui da samo filozofija sadri u sebi
pravilno prosuivanje; hteo to ovek ili ne, on se mora
njoj obratiti, pa stoga, ak i oni, koji su protiv filozofije,
svoje protivljenje manifestuju samo prosuivanjem, a
to znai - filozofiranjem9, pie Aristotel u svom spisu
Protreptik10, smatrajui da, hteo to neko ili ne, on se
obraa filozofiji i filozofira kad hoe da dosegne ono to
je najvie, a to je po optem uverenju svih grkih
filozofa, dobro. Svi ljudi po svojoj prirodi tee dobru,
govorio je Aristotel.
Nas od vremena kada je iveo ovaj veliki mislilac
deli preko dva milenijuma; mnogo je vremena prolo, i
mnogo se toga izmenilo u shvatanjima ljudi kao i u
svetu koji nas okruuje. Krajnje je interesantno
razmotriti, ta se to sve bitno izmenilo u miljenju i
shvatanju ljudi, u kojoj meri je sve postalo drugaije,
posebno ako i dalje ljudi smatraju da treba teiti onom
to je dobro. Na tehnikom, praktinom planu, mnogo
ta je drugaije, sigurno je da kvalitetnije ivimo no
stari Grci, koji su iznad svega prednost davali
maslinama, ribi, siru i vinu, pa ta etiri elementa,
kao da su nekakva etiri iskonska elementa ljudskog
ivota, mada ne i samoga sveta.
Sholie za I analitiku, Codex Parisinus 2064, 263a; Aristotel,
Protreptik, 2.
10 Ovaj spis nastao je kao rekonstrukcija navodno izgubljenog
Aristotelovog spisa, a na osnovu odlomaka razliitih antikih
autora - u najveoj meri Jambliha, ali i Cicerona, Avgustina,
Stobeusa, Prokla, Olimpiodora, Laktancija...
9
www,uzelac.eu
11
Milan Uzelac
Dakle, sledimo li misao Aristotela, sve se svodi

na sledee: mi se bavimo filozofijom i kad je
opovrgavamo i kad je branimo, jer mislei o onom
prvom, mi filozofiramo. Filozofirajui, a radi teorije
same, mislilac nastoji da prozrano sagleda same
stvari u njihovoj istinskoj prirodi, ili, jo preciznije
govorei, on stoji u osnovi gledanja koje prozrauje ono
to jeste; na taj nain odvija se filozofiranje.
Mudrost je boiji dar, govorio je Platon, a
filozofija kao tenja toj mudrosti koju bogovi poseduju,
delo je oveka. Ono to je oveku dato, pa tako i zadato,
jeste da tei toj boanskoj, istinskoj mudrosti;
istraivati ono ta u ivotu treba initi a ta ne treba
to je stvar filozofa, kae Aristotel.
Zato se mi ovde obraamo Aristotelu? Ni u kom
sluaju ne zato to bi u njegovom delu nalazili samo
razloge potrebi za bavljenjem filozofijom; jo manje
stoga da bi neukima objanjavali ono to i tako ne
mogu razumeti; najmanje zato, da bi pravdali pravo na
izuavanje filozofije koju danas osporavaju oni koji je
ne znaju, jer ne smeta im to je ne znaju.
A o tome je upravo re. Moja jedina namera u
ovom uvodu koji je pristupni, nagovetavajui, ali ne
zbunjujui i obeshrabrujui, jeste da ukaem samo na
jedno: ima li smisla bavljenje filozofijom, za koju
Aristotel ree da je jedno od najveih ljudskih dobara.
Mi ivimo u vreme kad ne uspevamo oteti se
utisku da filozofija nema vie svoj izvorni smisao, da iz
nje ne prosijava nagon za istinskim znanjem, budui
da najvie dobro - razboritost () niko vie ne
www,uzelac.eu
12
Milan Uzelac
vidi kao neto to bi mu bilo sredinji momenat ivota,

kao neto emu bi najvie i sve vreme trebalo da tei.
Tome danas u velikoj meri doprinose i oni koji se
navodno bave filozofijom, ali ne na pravi nain. U
poslednjih dva stolea, koja su jo uvek znatnim delom
u znaku kraja najveeg filozofskog sistema novog doba,
kakav je Hegelov, nastalo je mnotvo raznoraznih
filozofskih orijentacija, od kojih su mnoge bile sve
drugo ali samo ne filozofske, orijentacije koje se nimalo
nisu ustruavale da sebe nametnu i proklamuju za
istinski izraz onog to bi filozofija trebalo da bude po
svom bitnom opredelenju.
Budui da je u poslednjih nekoliko decenija XX
stolea, s pojavom postmodernistikih strategija,
nastupilo vreme apsolutnog relativizma, vreme kad se
ljudima uinilo da u svakom asu mogue je sve, a da
za sve to jeste, nema nikakve odgovornosti, izgubili su
se svi kriterijumi i sva merila koja su nekad
oznaavala meru onog to odista jeste.
I sad, hteli to ili ne, doli smo do same biti ne
samo naeg ivota, nego i problema koji je u prvi mah
bio na periferiji da bi neprimetno dospeo u sredite
naih interesovanja. Poeli smo s krajnje naelnim
pitanjima, da bi potom stigli do jednog filozofa kakav
je Aristotel i koji je iveo skoro dva i po milinijuma pre
nas.
Dakle, kad je re o filozofiji, treba se obratiti
onima koji znaju filozofiju. Istorija je u tom smislu bila
blagodarna. Pred nama su spisi niza mislilaca kojima
se moemo obratiti, bilo da je re o Platonu ili
Aristotelu, Plotinu ili Proklu, Kuzanskom ili Brunu,
www,uzelac.eu
13
Milan Uzelac
Dekartu ili Hobsu, Kantu ili Hegelu, Huserlu ili

Hajdegeru. Svaki od pomenutih mislilaca ostavio nam
je na njemu svojstven nain deo rezultata do kojih je
doao u nameri da odgovori na vena pitanja koja
iskrsavaju pred ljudski rod, no na koja se, iz ljudske
ogranienosti, mogu dati samo delimini, parcijalni
odgovori.
Jasno je da su u takvoj situaciji prve na udaru
fundamentalne nauke i discipline, sve one oblasti
istraivanja koje ne donose neposrednu praktinu
korist.
Ista sudbina osporavanja nije mimoila ni
filozofiju. Potvrdni razlozi njenog postojanja danas su
vie no problematini i to se posve jasno osea jo od
XIX stolea.
Smatram da se stvar filozofije u svojoj biti ne
moe unititi. Ona moe biti samo potisnuta,
zamenjena neim lanim, a u trenucima kad i sam
ivot postaje laan, ona je negacija sopstvenog smisla.
Ovde e biti rei o onom emu nas moe poduiti
fenomenologija u naem praktinom ivotu. Prethodno,
treba osvetliti same mogunosti koje otvaraju
fenomenoloka istraivanja.
www,uzelac.eu
14
Milan Uzelac
1. Filozofija - stroga nauka ili filozofija ivljenja

Deli nas skoro itavo stolee od vremena kada je
u tada upravo pokrenutom asopisu Logos11 objavljen
programski spis Edmunda Huserla (1859-1938)
Filozofija kao stroga nauka. Teko je razumeti veliki
odjek na koji je ovaj rad u svoje vreme naiao, i isto
tako, bez poznavanja filozofske situacije vremena kad
je publikovan, teko je razumeti veliki uticaj ovog dela,
koji se, bez uvida u druga Huserlova dela ne bi mogao
do kraja razumeti.
Ovaj spis bio je niz godina smatran temeljnim za
razumevanje Huserlove filozofije, no to on svakako nije
zbog svog sadraja, zbog kritike tada vladajueg
psihologizma, scijentizma ili filozofije pogleda na svet,
ve prvenstveno zbog osnovne, vodee ideje koja je sve
vreme zaokupljala Huserla, a koja je izloena ve u
samom naslovu ovog spisa. Ako je openhauer imao
obiaj da kae kako je on ovek jedne ideje i to one,
izloene u naslogu njegovog ranog i kasnije veoma
popularnog spisa, moglo bi se i za Huserla rei da se u
11Logos,
Bd. I 1910/1911; S. 289-341. Ovaj Huserlov spis preveli

su na srpski jezik Dafina i Milan Damnjanovi i objavili 1967.
godine u izdanju Kulture u Beogradu. Milanu Damnjanoviu
pripada posebna zasluga to je nakom Zagorke Mii i Momila
Seleskovia nizom radova o fenomenologiji otvorio prostor
fenomenolokom nainu miljenja u naoj zemlji. U razvoju
fenomenologije u Jugoslaviji, pre i nakon II svetskog rata videti
moj prilog u Encyclopedia of Phenomenology, Ed. L. Embree,
Kluwer Akademic Publishers, Dordrecht/Boston/London, 1997,
pp. 744-749. http://www.springer.com/philosophy/book/978-07923-2956-5
www,uzelac.eu
15
Milan Uzelac
ovom naslovu odraava sredinja misao ijem

opravdaju i utemeljenju tee svi njegovi misaoni
napori iji izraz sreemo kako u najranijim, tako i u
njegovim poslednjim spisima.
Huserl je po svom osnovnom obrazovanju bio
matematiar i nije sluajno to se kartezijanska nit
vodilja provlai kroz svo njegovo delo; bilo je pokuaja
da se pokae kako je on u kasnim radovima napustio
kartezijanstvo, ali o naputanju kartezijanstva ne
moe biti rei, budui da utemeljenje filozofije kao
stroge nauke ostao sve vreme njegov najprei zadatak.
esto navoena Huserlova napomena iz 1935. kako je
filozofija kao stroga nauka odsanjani san, odnosi se
prvenstveno na filozofsku situaciju tridesetih godina
XX stolea u Nemakoj. Taj stav izreen je u asu kad
je postalo vidno da svaki od Huserlovih uenika kree
svojim putem, da postoji fenomenoloka filozofija, da
postoji fenomenoloki pokret, ali ne i fenomenoloka
kola. Izostao je oekivani preokret u filozofiji koji je
slonim radom generacija istraivaa trebalo da
obezbedi tlo buduem "sistemu" filozofije; Huserl je
duboko verovao da se filozofija kao univerzalna nauka
moe ostvariti, da se tako visok cilj (mada se nalazio i
u beskonanosti) ipak moe dosegnuti, ali, ne radom
jednog filozofa ili neke manje grupe istraivaa, ve u
beskonanom progresu generacija i njihovog
sistematskog istraivanja. Meutim, poslednjih godina
ivota Huserl se osetio naputenim; iveo je u
ubeenju da ostaje sam na putu kojim je sve vreme
iao, da njegovo delo ostaje jo jedan u nizu
nedovrenih projekata.
www,uzelac.eu
16
Milan Uzelac
To ne znai da je on u tim asovima odustao od

svoje ideje, naprotiv. U osnovi svih njegovih spisa (a
sudbina im je bila da svaki od njih, na svoj nain,
ostane nedovren) poiva zahtev za izgradnjom
filozofije kao univerzalne, poslednje utemeljene (i
utemeljujue) nauke; budui da je sebe smatrao
"poetnikom" u filozofiji, tj. onim ko se uvek nalazi na
njenom poetku, na mestu gde se dalekoseno
postavlja njeno osnovno pitanje, Huserl je sve vreme
pisao svoje osnovno, uvodno delo u filozofiju. Samo
zato se i moglo desiti da na uvod u fenomenologiju
pretenduju kako Ideje za istu fenomenologiju i
transcendentalnu filozofiju I (1913), tako i poznija dela
Kartezijanske meditacije (1931) i Kriza evropskih
nauka i transcendentalna fenomenologija (1935-6).
Kao to je poznato, Huserl je objavio samo prvi
deo spisa Ideje; Eugen Fink je u nekoliko navrata
preraivao Kartezianske meditacije (i sam dopisao VI
meditaciju, a na Huserlov nagovor da to bude njihovo
zajedniko delo i kljuni spis fenomenologije od ega se
definitivno odustalo 1932); spis Kriza evropskih nauka
svojim veim delom je ostao u rukopisu i s ostalim,
pripremnim materijalima, objavljen tek 1954.
Meutim, sva pomenuta dela mogu jednako
pretendovati na to da zahtev za filozofijom kao
strogom naukom bude upravo njihov zatitni znak.
Desetak godina nakon to je na sebe skrenuo
panju publikovanjem dela Logische Untersuchungen
(1900-1901), a da u meuvremenu nije objavio nita od
rezultata do kojih je svojim stalnim i intenzivnim
radom dospeo, Huserl je osetio potrebu da brani ne
www,uzelac.eu
17
Milan Uzelac
toliko fenomenologiju (ije je bitne tema ve uvrstio),

ve pre svega ideju i smisao same filozofije; zato spis
Filozofija kao stroga nauka treba pre svega videti kao
reakciju na stanje u filozofiji poetkom XX stolea, kao
filozofsku odbranu filozofije od njene pogrene
upotrebe; kao to je poznato, nakon visokih dometa
nemake klasine filozofije, druga polovina XIX stolea
bee preplavljena nizom naivno-pozitivistikih i
psihologistikih spisa koji su pretendovali na visoko
ime filozofije; tu treba ubrojati i radove koji su iznosili
poglede na svet vodeih filozofa tako da se poelo
postavljati i pitanje ta bi to uopte filozofija trebalo da
bude.
U svemu tome prednjaile su prirodne nauke
voene svojom nekritikom pretenzijom da zahvate
celinu znanja, a ne uviajui ne samo svoju
nepotpunost i nedostatke u ve razvijenom naunom
sadraju, nego isto tako ni relativnost sveg znanja do
kog dospevaju, a to vodi krizi savremenih nauka, i to
ne krizi rezultata, ve prevashodno krizi temelja na
kojima nauke poivaju. Bit svake prirodne nauke (njen
apriorni nain postojanja) bio bi u svesti o tome da ona
moe u beskonanost biti hipoteza i da se mora
beskonano ostvarivati; ako je krajnji cilj nauke u
beskonanosti, to znai da su sva znanja do kojih ona
dolazi samo relativna znanja, te da ona, po prirodi
stvari, mora voditi u relativizam, odnosno,
skepticizam. Nije nimalo sluajno to e Huserl istai
zahtev za izgradnjom filozofije kao egzaktne nauke,
kakva, u tom asu, u najveoj meri, bee fizika.
www,uzelac.eu
18
Milan Uzelac
Istovremeno, bilo je jasno da se tu, kad je o

filozofiji re, ne radi ni o kakvoj nauci po uzoru na
nauke usmerene istraivanju veza stvari i mnotva
njima odgovarajuih pojava, ve o nauci koja ne bi za
svoj predmet imala konkretne datosti, ve njihove biti,
ne pojedinane stvari, ve naunost nauke kao takvu;
Huserl e stoga insistirati na tome da se tu zapravo
radi o transcendentalnom istraivanju koje za svoj
predmet ima temelje svih principa na kojima svaka
nauka poiva, a koji se ne mogu utvrditi pomou samih
nauka.
Naspram antike filozofije koja je pretendovala
na to da bude nauka, i to univerzalno znanje o
univerzumu svih bia, no koja nije uspela da dostigne
ideju racionalnosti pa time i istinitu ideju univerzalne
nauke (kakvu nalazimo na poetku novoga veka, a
koja je mogua tek po uzoru na novu matematiku i
nove prirodne nauke), Huserl novu, univerzalnu
nauku vidi kao sveznanje iji se cilj nalazi u
beskonanosti pri emu se pred novovekovnom
filozofijom kao univerzalnom naukom otvaraju dva
puta: put objektivistike filozofije na tlu unapred datog
sveta, i put filozofije na tlu apsolutne,
transcendentalne subjektivnosti; prvi put vodi u
naturalizam i scijentizam, drugi u istinsku filozofiju.
To je razlog to se od svih nauka psihologija, po prirodi
stvari, nala u najnezavidnijoj situaciji: ona je morala
da izabere drugi pomenuti put (jer za svoj predmet
moe imati samo apsolutnu subjektivnost), ali to nije
uinila, jer za svoje metode prihvatila metode
pozitivnih nauka.
www,uzelac.eu
19
Milan Uzelac
Nije nimalo sluajno to je poslednji Huserlov

asistent Eugen Fink, godinu dana nakon smrti svog
uitelja, izmeu vie desetina hiljada stranica iz
Huserlove zaostavtine izdvojio i objavio ba spis O
izvoru geometrije (1936) (koji se kasnije nalazi u
sklopu dodataka Huserlovog poznog a nedovrenog
dela Kriza evropskih nauka i transcendentalna
fenomenologija12). Danas, nakon publikovanja niza
Huserlovih dela, nakon mnotva knjiga o
fenomenolokoj filozofiji, ovaj se Finkov izbor ne moe
nikako pokazati sluajnim. Nastojei da prikae
skriveni izvor geometrije, etvrt veka nakon spisa
Filozofija kao stroga nauka, utemeljiva
fenomenologije iznova promilja svoju osnovnu temu:
kako je zapravo filozofija mogua kao nauka, kako se
moe ouvati njena strogost koja nee dozvoliti da se
matematiki svet idealnosti proglasi za jedino stvarni
svet a da se pritom previdi pravi osnov nauka i
umetnosti - svet ivota.
Postavljajui pitanje skrivenog temelja nauka i
naunosti Huserl nastoji da razjasni temelje iz kojih je
ponikla geometrija; po njegovom miljenju, dovesti
geometriju do evidencije, znai: otkriti njenu istorijsku
tradiciju; to je neophodno ako se hoe tematizovati
nepristupana zatvorenost temeljnih pojmova
geometrije; na taj nain se prodire u svet prvih
geometara; ovaj se, u svojoj krajnjoj konsekvenci,
12Husserl,
E.: Die Frage, nach dem Ursprung der Geometrie als

intentionalhistorisches Probelm, in: Revue Internationale de
Philosophie, Brssel, 1 Jahrgang, 2, S. 203-225. Kasnije, Hua,
VI, 1962, S. 365-386.
www,uzelac.eu
20
Milan Uzelac
pokazuje kao svet stvari; zato bi centralno pitanje ovog

spisa bilo sledee: "Kako je mogua jedna nauka kao
to je geometrija? Kako ona, kao sistematska,
stupnjevita, od idealnosti sastavljena graevina koja
beskrajno raste, moe da odri svoju izvornu
smisaonost u mogunosti ivog reaktiviranja kada
njeno saznajno miljenje treba da proizvede neto
novo, a pri tom ne moe prethodne saznajne stepene
da reaktivira sve do onih najniih"13.
Geometrija bez stvarno izgraene moi
reaktiviranja izvornih aktivnosti, zatvorenih u
temeljnim pojmovima jeste tradicija koja je ostala bez
smisla. Tu treba traiti razlog pada nauke u krizu:
mogue je da se ona vekovima razvija, da njen nauni
sadraj stalno raste i iznova se grana, a da ona pritom
bude neistinita, jer ne moe vie da reaktivira svoj
izvorni smisao; Huserl e to formulisati na sledei
nain: "Stavovi i metoda pomou koje se logiki mogu
konstruisati uvek novi stavovi, uvek nove idealnosti,
mogu se upravo neprekinuto nasleivati kroz vekove,
dok se istovremeno ne nasleuje mo reaktiviranja
prapoetka, dakle izvora smisla svega to dolazi
kasnije"14. Nauka moe da se razvija, da napreduje i
ima za sobom sve bolje i bolje rezultate a da pritom i
dalje ne poseduje izvorni smisao svih tih rezultata iju
je evidetnost potrebno uvek iznova "potvrivati".
Ako na poetku geometrije nije mogao biti
prisutan totalni smisao geometrije, izvesno je da kao
13Hua,
14Hua,
VI, 1962, S. 373-4.

VI, 1962, S. 376.
www,uzelac.eu
21
Milan Uzelac
predstupanj mora prethoditi neki "primitivniji" smisao

koji se u poetku mogao javiti sa evidencijom uspene
realizacije, to e rei da se u onom predgeometrijskom
temelji smisao geometrije, da se u tom predgeometrijskom nalazi temelj metode idealizovanja; ali kako je
nakon stotina godina razvoja geometrije mogue jednoj
individui da reaktiviranjem premisa dospe do izvorne
evidencije? To da sve nove tekovine izraavaju jednu
stvarnu geometrijsku istinu a priori, izvesno je, po
reima Huserla, samo pod pretpostavkom da su temelji
deduktivne graevine zaista proizvedeni sa izvornom
evidencijom, da je bilo mogue odrati jedan
kontinuitet od linosti do linosti, od epohe do epohe.
Neophodno je da neprestano postoji mogunost
tradiranja metode kojom se od prednaunih datosti
kulturnog sveta proizvode izvorne idealnosti. Propust
koji je nainio Galilej na poetku novog doba bio bi, po
miljenju Huserla, u tome, to ovaj nije postavio
pitanje porekla i naina nastajanja geometrijskih
idealnih tvorevina: Galilej, s kojim poinje to novo
doba, uzima nasleenu geometriju i nasleen nain
iskazivanja, a da ne uvia kako to vie nije izvorna
geometrija; primenjivost geometrije njemu je bila
toliko samorazumljiva, da on nije mogao ni naslutiti
prividnost te samorazumljivosti; to je za posledicu
imalo da je idealizovana priroda potisnula prednaunu
ulnu prirodu. Galilej nije naao za shodno da postavi
pitanje evidentnosti geometrije, da dovede u pitanje
ono "kako" njenoga izvora, a u vremenu koje dolazi
upravo pitanje "izvora" saznanja postae jedan od
glavnihfilozofskih problema. Otkriem zagonetke
www,uzelac.eu
22
Milan Uzelac
samorazumljivosti, u kojoj svet za nas stalno postoji,

dolazi u pitanje apodiktinost nauke, a to opet vodi
krizi njenog smisla.
Galilejeva geometrija je stoga, nasleena
geometrija; budui da je bila udanjena od praizvora
stvarno neposrednog opaaja, geometrija je u njegovo
doba, kao i antika geometrija (pretvorena u techn),
ve bila smisaono ispranjena; geometriji idealnosti,
koja prikazuje idealizovanu prirodu, prethodi
praktino umee merenja zemlje - predgeometrijski
nain odnoenja koji je zapravo temelj smisla, temelj
kasnijeg idealizovanja. Tako bi osnovna greka
Galileja bila u tome to nije dalje iao unazad, to nije
pitao za temelj, odnosno razlog geometrijskog
idealizovanja, to nije postavio pitanje zateenog sveta
ivota kao horizonta svih smisaonih indukcija, pitanje
sveta svih poznatih i nepoznatih realnosti. Samo tako
je bilo mogue, smatra Huserl, da Galilej istovremeno
bude onaj koji otkriva matematiku prirodu sveta, ali i
onaj ko prikriva poreklo tla iz kojeg ova izrasta.
Do krize evropskih nauka dolazi u novom veku,
u izdiferenciranoj suprotnosti izmeu fizikalnog
objektivizma (koji se manifestuje u pogrenom
tumaenju istinskog smisla novovekovne fizike) i
transcendentalnog subjektivizma; za objektivizam je
karakteristino da se kree na tlu sveta koji je
samorazumljivo unapred dat pomou iskustva, a da se
pritom ne postavlja pitanje "objektivne istine" tog
sveta; naspram ovog shvatanja transcendentalizam
istie da je smisao bivstvovanja unapred datog sveta
ivota, subjektivna tvorevina, rezultat iskustvenog,
www,uzelac.eu
23
Milan Uzelac
prednaunog ivota. Tako se pokazuje da je svet

nauke, "objektivno istiniti" svet, tvorevina vieg
stupnja koja poiva na prednaunom iskustvu.
Do spoznaje "objektivne istine" moemo dospeti
samo radikalnim povratkom na subjektivnost koja
proizvodi svet. Tako subjektivnost postaje osnovna
tema filozofije. Ono prvo, to je po sebi, to nije
bivstvovanje sveta u svojoj neupitnoj samorazumljivosti, ve to prvo po sebi jeste subjektivnost koja
bivstvovanje sveta prvo naivno daje unapred, a zatim
ga racionalizuje, tj. objektivizuje. Kriza se, po reima
Huserla, moe izbei samo prevladavanjem
"romantiarskog raspoloenja" koje hoe da zahvati
filozofiju, s jedne strane, ili opiranjem da se filozofija
podvrgne pozitivistikoj redukciji ideje nauke na puku
injeninu nauku, s druge, i to tako to se nastoji na
izgradnji naunosti na tlu sveta ivota. Ovaj pak svet
ivota Huserl vidi kao svet naeg zajednikog ivota,
kao svest o sapostojanju drugih u formi jedne
svezajednice, jer tek u svesti o objedinjavanju ivota
ove svezajednice mi znamo da smo upueni na taj svet.
ta sve lei u horizontu pomenutog
racionalizma? Nesporno je da novi ideal univerzalnosti
i racionalnosti saznanja omoguuje napredak
matematike i fizike, pa Huserl s pravom pie da
"neprestano rastuom i sve savrenijom spoznajom
moi o celini ovek postie i sve savreniju vladavinu
nad svojim praktinim okolnim svetom, vladavinu koja
se proiruje u beskonanom progresu". Iz ovog bi se,
kad je o primeni tehnike i njenim rezultatima re,
mogli izvesti sasvim pozitivni zakljuci. Pitanje koje,
www,uzelac.eu
24
Milan Uzelac
po miljenju Huserla, neprestano mora pratiti ovakvo

razmiljanje, moralo bi biti: kako razumeti
beskonanost sveukupnosti istine koja se moe
realizovati samo u beskonanom progresu (kao ista
matematika ili kao induktivna prirodna nauka)?
Sa redukcijom nauke na nauku o injenicama,
priroda se matematizuje, te dolazi do gubitka
samopostavljenosti individuuma koja je bitno
konstitutivna za techn. Priroda, kao konkretni
univerzum kauzalnosti, po miljenju Huserla, postaje
svojevrsna primenjena matematika, a sama geometrija
nije vie izvorna geometrija - praktina vetina
merenja zemlje (u emu se za geometriju nalazio
temelj smisla) - ve geometrija idealnosti; u novom
veku pronalaskom analitike geometrije, odnosno
aritmetizacijom geometrije, dolazi do ispranjenja
njenog smisla; izvorno miljenje se iskljuuje, pa
idealne tvorevine postaju jedini proizvod geometrije i
za Galileja kao i njegove sledbenike ostaje neupitna
samorazumljivost kako geometrija, u vlastitom,
neposredno-evidentnom apriornom sagledanju, stvara
neku samostalnu apsolutnu istinu; istovremeno, mora
se neprestano imati u vidu da temeljnu evidenciju
geometrije, njen izvor, Galilej nije video kao problem;
zato je njegova ideja zapravo hipoteza; ma koliko se
nauka ostvaruje i napreduje, hipoteza ostaje hipoteza,
a ostvarivanje je zapravo tok beskrajnog ostvarivanja.
I dok se nauka pokazuje kao neka maina, kao
neto vrlo korisno i pouzdano, ime moe svako u to
upuen pravilno rukovati i postizati dobre rezultate,
tehnika se ogleda u praktinoj primeni operativnih
www,uzelac.eu
25
Milan Uzelac
formula koje koristi nauka i ona dolazi u situaciju da

se pitanje tehnike postavi s pitanjem smisla nauke u
kojoj se ova koreni, a koji postaje problematian onoga
asa kad se bit nauke sagleda kao vena hipoteza to
se ostvaruje u beskonanosti; drugim reima, iako je
svet matematizovan on je, istovremeno, uvoenjem
pojma beskonanosti, i trajno relativizovan.
Zato je neophodno na sve ovo ukazivati? Pre
svega zato to je upravo kriza nauka i naunosti, kao
posledica relativizovanja svih znanja, dovela filozofiju
u situaciju da se pravda pred naukama koje, kreui se
od injenice ka injenici i ostajui iskljuivo u ravni
injenica, nastoje da filozofiji (iz svoje pozitivnosti)
nametnu svoje kriterijume naunosti.
Ako bismo filozofiju i mogli nazvati naukom u
smislu nauke o celini znanja i sveta (kako je to inio
jo i Hegel), ona nije nauka u smislu naunosti kakav
vlada krajem XIX stolea, jer tu vrstu naunosti ne
postavlja sebi za cilj; svojom pretenzijom na isto i
apsolutno znanje, filozofija potvruje svoju vekovnu
tenju da bude stroga, a to e rei ista, neempirijska
nauka koja zadovoljava najvie teorijske potrebe; ona
hoe da bude filozofski sistem koji otpoinje odozdo, sa
nesumnjivo sigurnog fundamenta.
Huserl je sebi stavio u zadatak promiljanje tog
fundamenta koji je video kao transcendentalnu
subjektivnost, kao tlo na kom bi se filozofija mogla
iznova oblikovati na jedan radikalno novi nain, kao
stroga nauka, jer to je u svakom sluaju najvii interes
ljudske kulture. Ovo se pak moe ostvariti tek uz
pomo kritike vladajueg psiholokog naturalizma i
www,uzelac.eu
26
Milan Uzelac
istoricizma filozofije pogleda na svet; ovim filozofskim

strujama, jo uvek dominirajuim poetkom XX
stolea, zajedniko je da vode u relativizam i
skepticizam.
Naturalizam (nastao iz otkria prirode) i
istoricizam (nastao iz otkria istorije) sve vide ili kao
prirodu ili kao duh; ako zasluga naturalizma lei u
energiji s kojom eli da realizuje princip stroge
naunosti u svim oblastima prirode i duha,a to za
posledicu ima zahtev da se svi problemi filozofije
reavaju prirodnonaunim metodama, ne sme se
prevideti da naturalizam, koji karakterie
naturalizovanje svesti i ideja, u nastojanju da naunim
(za svakog razumno obavezujuim) nainom dospe do
onog to je istina, lepota i dobro, i to uz pomo
prirodnih nauka, uz sve uspehe i pozitivne rezultate do
kojih dolazi, u svojoj biti promauje svoju osnovnu
nameru: previa se da je svaka prirodna nauka naivna
po svojim polaznim takama: za nju priroda koju hoe
da prouava jednostavno postoji.
Psihologija je, po miljenju Huserla, nauka u
kojoj se najbolje ocrtavaju sve skrivene tenje ovakvog
naturalizovanja svesti; to posebno vai za eksperimentalnu psihologiju kojoj, kao metodi (uprkos tome to
utvruje dragocene injenice i pravila, ali, ne istrauje
ono psihiko) nedostaje mogunost daljeg razumevanja
injenica i pravila. Kako je psihologija, kao i svaka
objektivna nauka, bila vezana za ono to je prednauno
dato, ona se sve vreme ograniavala na transcendentalno ja u modusu naivne zatvorenosti, drugim reima:
ostajala je sve vreme u naivnom stavu i to je razlog
www,uzelac.eu
27
Milan Uzelac
zatajivanja psihologije tokom itave novovekovne

istorije.
Ne mogavi da dopre do iste svesti, psihologija
je sve vreme ostajala u iskustvenom, naivnom stavu;
ona nije mogla pomou radikalnog samosveenja da
se oslobodi predrasuda i da dospe do iste subjektivnosti kao jedinog predmeta svog istraivanja i time
otkrije transcendentalno subjektivnu dimenziju; to je
razlog to moderna psihologija, istie Huserl, "postaje
de facto nenauna upravo time to se smatra ve
metodski savrenom i strogo naunom, uvek kad hoe
da ispituje smisao psihikog koje ulazi u psihofizike
zakonitosti, tj. kad hoe da se probije do zbiljskog
psiholokog razumevanja"15.
Ovo ne znai da je Huserl protiv primene
eksperimentalne metode u psihologiji; nesporno je da
ona omoguuje razumevanje intersubjektivnih
povezanosti injenica; ali, deficijentnost
eksperimentalne psihologije on vidi u tome to ova
eksperimentalno ne uspeva da analizira samu svest.
Ako moderna psihologija ne eli da bude kao to
bee u poetku, "nauka o dui", ve "nauka o
psihofizikim fenomenima", ona bi u tom sluaju
morala te fenomene da opie i odredi s predmetu
primerenom pojmovnom strogou; meutim, polazei
od iskustva, psiholozi preuzimaju odreene pojmove,
koriste ih, ugrauju u rezultate do kojih dolaze, a da ih
15Husserl,
E.: Philosophie als strenge Wissenschaft, hrsg. W.

Szilasi, V. Klostermann, Frankfurt am Main 1965, S.25 (Logos,
Bd. I 1910/1911, S. 304).
www,uzelac.eu
28
Milan Uzelac
nisu ni jednog asa ni dotakli. Samo se tako i moglo

desiti da psihologija svojim isto psiholokim pojavama
daje sadraj koji nije jednostavno izveden iz onoga to
je u iskustvu stvarno dato, ve je na to iskustvo sada
primenjen.
Da bi se takvo naturalizovanje prevazilo,
neophodno je da se uvidi kako je psihologija mogua
zapravo samo kao transcendentalna fenomenologija,
jer "prava metoda sledi prirodu stvari koje treba
istraiti, a ne ravna se prema naim predubeenjima i
uzorima"16. Istovremeno, to znai da psihologija, ako bi
htela da bude univerzalna nauka o dui mora da izvri
fenomenoloko epoch, tj. mora iz svih dua da
redukuje svest sveta, mora da redukuje svaku svest u
njenoj svakodnevnosti, u svim njenim svakodnevnim
stanjima i modalitetima.
Od psihologije se zahtevala ista objektivnost kao
i od fizike, ime je zapravo psihologija bila nemogua u
svom najpotpunijem smislu i, ako su prirodne nauke
ispitivale samo ono na to sama stvar pretenduje da
upravo to jeste, psihologija nije uvidela kako su odnosi
u sferi psihikog drugaiji no u oblasti fizikog, te da
ono imanentno psihiko nije u sebi priroda ve neto
njoj posve suprotno. Zato fenomeni, budui da nisu
priroda, imaju sutinu koja se moe dokuiti ideacijom,
tj. neposrednim sagledanjem, to znai da se fiksiraju
istim pojmovima.
16Husserl,

Bd. I 1910/1911, S. 309/10).
www,uzelac.eu
29
Milan Uzelac
Istoricizam za razliku od naturalizma, ne

naturalizuje ivot ve ga apsolutizuje pa se tako, po
recima Huserla, dospeva u relativizam, kakvom vodi i
naturalistiki psihologizam, a dosledno sprovedeni
istoricizam prelazi u ekstremni i skeptiki
subjektivizam. To znai da ideje kao to su istina,
teorija, nauka, gube svoje apsolutno vaenje, te se
logiki principi protivrenosti preobraaju u svoju
suprotnost, a svi, do ovog asa, izreeni stavovi gube
svoje vaenje.
Odbacujui istoricizam kao i naturalizam,
Huserl ne negira i vrednost same istorije za filozofa:
otkrie opteg duha znaajno je koliko i otkrie prirode
i udubljivanje u opti duhovni ivot moe pruiti
filozofu izvorniji i dublji materijal za istraivanje no
to bi to moglo udubljivanje u prirodu. Samo, ne treba
smetnuti s uma osnovnu razliku nauke i filozofije
pogleda na svet: dok je ideja nauke nadvremena, ideja
pogleda na svet se menja s vremenom; meutim, pie
Huserl, za ljubav vremena ne sme se napustiti venost,
a filozofi nijednog asa ne smeju izgubiti odgovornost
pred oveanstvom. Pogledi na svet se, budui
relativni, mogu boriti, a samo nauka moe odluiti, i
njena odluka u tom sluaju, istie on, nosi peat
venosti17.
Dok je nauka, ma kako egzaktna bila i pritom
pruala samo ogranieno razvijen sistem znanja
17Husserl,

Bd. I 1910/1911, S. 337).
www,uzelac.eu
30
Milan Uzelac
(okruen beskonanim horizontom nauke koja jo nije

postala stvarna, a u svojoj biti bezlina), pa njenom
saradniku nije potrebna mudrost ve pre teorijski dar,
budui da je ona kolektivno radno dostignue
generacija istraivaa, pogled na svet je rezultat rada
pojedine linosti; tu se cilj postavlja u konanom, pa bi
filozofija pogleda na svet, usled relativizma koji njom
vlada, morala odustati od pretenzije da bude nauka i
time, po reima Huserla, prestane da zbunjuje duhove
i spreava napredak naune filozofije.
Ne treba izgubiti iz vida da je ova neopravdana
pretenzija na opte vaenje, s kakvom je nastupala
svaka od filozofija pogleda na svet (Weltanschauungsphilosophie), imala uzrok u zavisnosti tumaenja sveta
kako od drutva u kome je nastajao takav pogled tako i
od stanja u kome se nalaze nauke odreenog vremena
a to je dovodilo do mne samih pogleda na svet, ime
je njihovo opte, vanvremeno vaenje bilo ozbiljno
dovoeno i pitanje.
Sa opadanjem smisla za pravu temeljnost
naukama poinje vladati nerazumljivost i dubokoumnost: dubokoumnost je smatra Huserl, znak haosa koji
prava nauka hoe da pretvori u kosmos, u jednostavan,
sasvim jasan, razloen red; s druge strane, prava
nauka, dokle god dopire njeno stvarno uenje, ne zna
za dubokoumnost; zato, tek pretvaranje slutnje
www,uzelac.eu
31
Milan Uzelac
dubokoumnosti u jednoznane racionalne odluke jeste

proces u kome se konstituie stroga nauka18.
Ovo podrazumeva neophodnost da nauka prvo
stekne svoje jasne poetke, svoje apsolutno jasne
probleme, metode i sopstveno polje rada. Kad je o
filozofiji re, ona podsticaj mora dobiti od samih
problema, a kako je ona nauka o prvim poelima,
izvorima i korenima svega, ona, budui da je
radikalna, mora to biti u svakom pogledu; zato se, po
reima Huserla, mora odustati od svih predrasuda,
svih empirijskih injenica, svih ideja datih u neposrednoj intuiciji. To podrazumeva oslobaanje i od svih
onih predrasuda koje potiu jo iz doba renesanse;
samo na taj nain moe se uz pomo fenomenoloke
metode stupiti u beskonano polje filozofije kao nauke,
koja e moi da obezbedi obilje najstroih i za svu dalju
filozofiju odlunih saznanja te e na taj nain biti
prevladana i sama kriza modernih nauka u kojoj se
ove sve vreme nalaze.
18Husserl,

Bd. I 1910/1911, S. 339/40).
www,uzelac.eu
32
Milan Uzelac
2. Fenomenologija kao misaoni stav i methodos
Nakon vie od jednog stolea, jer toliko je

vremena prolo od vremena publikovanja Husserlovih
Logikih istraivanja koja su prvih decenija XX stolea
nainila prevrat u evropskoj filozofiji, jo uvek ima
onih koji postavljaju pitanje o ivotnosti fenomenoloke filozofije.Takvo pitanje je krajnje legitimno.
Krajnje je opravdano da se s jednakim pravom postavi
isto pitanje o svakoj filozofskoj orijentaciji ili
filozofskom pokretu nastalom u XX stoleu.
Kada je o fenomenolozima re, u predavanju
odranom povodom tridesetogodinjice smrti Edmunda
Huserla, oktobra 1968. u Frajburgu, a potom
objavljenom u zborniku naredne 1969. godine, pod
naslovom Phnonomenologie lebendig oder tot? poslednji asistent Edmunda Huserla Eugen Fink
rekao da Huserlova predavanja behu teka a seminari
monolozi, da Huserl nije oduevljavao ve
oduhovljavao19, kao, i da je jedna filozofija iva ukoliko
izaziva i otvara pitanja, a za nas, rekao je tada Fink,
"otvorena pitanja Huserlove fenomenologije jesu
ukazivanja na problem sveta20.
Nesporno je da upravo proteklo stolee (ukoliko
je ono uopte proteklo), kao ni jedno drugo obiluje
najraznovrsnijim filozofskim pravcima i
19Bewutseinsanalztik
und Weltproblem, in: Fink, E.: Nhe und

Distanz, Alber, Mnchen, Freiburg 1976, S. 281.
20Op. Cit., 297.
www,uzelac.eu
33
Milan Uzelac
orijentacijama; nijedno stolee, ak ni neka od ranijih

epoha, ne bee u toj meri izloeno izazovima, kao to je
to sluaj s upravo proteklim XX stoleem.
U vreme koje prethodi formiranju
fenomenolokog pokreta postoji nekoliko filozofskih
struja koje su odluujue uticale na formiranje
filozofskih pogleda Edmunda Huserla a tako i
fenomenoloke filozofije iji je on rodonaelnik21. Re
je, s jedne strane, o nauci o duhu i tada sve manje
vladajuoj filozofiji Hegela; njoj se suprotstavljajui
nastaju Kontova sociologija i Diltajeva filozofija ivota.
S druge strane, to je vreme uspona nauke o prirodi ija
je filozofska posledica bilo vraanje Kantu i pojava
neokantovstva iji najvei predstavnici behu Koen i
Natorp. Neokantovci su saglasno s Kantom filozofiju
tumaili kao transcendentalnu filozofiju, ali je Koen
pod tim pojmom imao u vidu teoriju naunog metoda.
Osim Hermana Locea, koji je bio pod uticajem
lajbnicovske metafizike i Fihtea, neophodno je
pomenuti i Vilhelma Vunta, pobornika naune
psihologije, ali isto tako i Vilhelma Diltaja koji je
takoe tumaio psihologiju kao nauku, ali, ne kao
nauku koja samo objanjava mentalne pojave (kako se
to pokualo initi laboratorijskim eksperimentima),
ve i kao nauku koja tei tome da razume duevni
ivot i njegov smisao koristei se iskljuivo deskriptivnom metodom.
21O
ovome videti i u mojoj knjizi: Uzelac, M.: Fenomenologija,

Studio veris, Novi Sad 2009.
www,uzelac.eu
34
Milan Uzelac
Konano, ako svemu tome dodamo filozofska i

psiholoka istraivanja Franca Brentana pod ijim e
neposrednim uticajem Edmund Huserl pokuati da
psiholoki interpretira najvanije aritmetike pojmove
i u tome pretrpeti svoj prvi neuspeh (to ga je dovelo
postavljanju pitanja o samoj ideji filozofije), onda bi to
bila priblina slika filozofske situacije vremena u
kojem Huserl zapoinje svoj filozofski put, a iju
stopedesetogodinjicu roenja danas obeleavamo22.
Na samom kraju XIX stolea, Huserl je doao do
uverenja da filozofija mora da se oslobodi uticaja tada
vladajueg psihologizma i tome je posvetio prvi deo
svojih Logikih istraivanja. Shvativi da to nije
dovoljno, shvativi da je neophodna isto tako kritika
istoricizma kao i filozofije pogleda na svet, on je u
spisu objavljenom u asopisu Logos, a pod naslovom
Filozofija kao stroga nauka; otvorio sasvim novo polje
filozofskih istraivanja poznato kao fenomenoloka
filozofija i ne bez razloga, Valter Bimel je taj spis
nazvao stubom u zgradi fenomenologije.
Ako na samom poetku proteklog stolea, u
vreme kad se formira fenomenoloka filozofija, postoji
mnotvo filozofskih tendencija i struja, od kojih svaka
pretenduje na prvenstvo, ista situacija obeleava
itavo XX stolee a u velikoj meri i nae vreme, na koje
se takoe mogu primeniti Huserlove skeptike rei iz
uvodnog dela njegovih Kartezijanskih meditacija: "Jo
22Predavanje
odrano na Filozofskom fakultetu u Beogradu 5.

maja 2009. povodom obeleavanja stopedesetogodinjice roenja
Edmunda Huserla (1859-1938).
www,uzelac.eu
35
Milan Uzelac
imamo filozofske kongrese filozofi se dodue, sastaju

ali na alost ne i filozofije. Njima nedostaje jedinstvo
duhovnog prostora u kojem bi mogle delovati jedna za
drugu. "23
U poetku, Huserl je daleko vie bio okupiran
pitanjem metode no izgradnjom jedne filozofije u ijem
bi se sreditu nalazio problem sveta, te je stoga i
naglaavao kako "fenomenologija pre svega oznaava
metod i misaoni stav; specifini filozofski misaoni stav
i specifini filozofski metod"24.
Taj posve novi metod, poznat kao fenomenoloki
metod, od asa kad je inaugurisan, prvih decenija
proteklog stolea, pokazao sa krajnje plodotvornim
kako u oblasti filozofskih istraivanja (etika, estetika,
gnoseologija), tako i u oblasti humanistikih nauka,
posebno u knjievnosti.
Istovremeno, kada je o fenomenolokom pokretu
re, mora se konstatovati kako je on imao udnu i
krajnje interesantnu sudbinu: novina koju je u sebi
sadravala fenomenoloka filozofija ali i perspektive
koje ona otvarala, a pre svega i sam njen utemeljitelj
Edmund Huserl, uspeli su da oko sebe okupe
najznaajnije i najtalentovanije filozofske linosti XX
stolea, te se s pravom moe rei da nema nijednog
filozofa u proteklom stoleu koji se na neposredan ili
posredan nain nije naao pod uticajem fenomenologije
i njenog nainom miljenja, odnosno pogleda na svet
koji je ona otvarala.
23Husserl,
24Huserl,
E.: Kartezijanske meditacije I, Zagreb 1991, str. 48.

E.: Ideja fenomenologije, BIGZ, Beograd 1975, str. 37.
www,uzelac.eu
36
Milan Uzelac
To se najjae manifestovalo sredinom XX stolea

kada je organizovan niz meunarodnih skupova
posveenih fenomenolokoj filozofiji (Mendoza 1949,
Brisl 1951, Krefeld 1956,Rojamon 1957, Frajburg
1959, Be 1962) i kada su rasvetljene najrazliitije
teme koje su inile razmene kamenove
fenomenologije i njoj koegzistentnih filozofskih
tendencija.
Tada su do izraaja dola sva protivreja koja je
u sebi nosila fenomenologija: pitanje prvenstva
intencionalne analize ili spekulativnog miljenja,
pitanje intersubjektivnosti i sa njim pitanje drugog
(koje do naeg vremena ostaje tema dana), pitanje
istorinosti i pitanje sveta ivota, pitanje nauke i krize
evropskih nauka kao krize evropskog duha. Pitanja je
toliko mnogo, da se ovek stalno nalazi u opasnosti, da
neko od njih propusti.
Danas, iz ove nae perspektive, niko ne moe
osporiti Edmundu Huserlu i filozofima okupljenim oko
njega, da su upravo oni, iz temelja preosmislili itavo
filozofsko naslee i da iskljuivo zahvaljujui njima
filozofsko miljenje i danas ima mogunost
plodotvornog razvoja.
Za razliku od mnogih filozofa koji su iz filozofije
otili u nauku, politiku, politiku ekonomiju ili kao kod
nas u jevtino politikanstvo, Edmund Huserl je iz
nauke, iz matematike dospeo u filozofiju i tako,
vlastitim primerom pokazao kako je mogu i suprotan
put, put u filozofiju iz matematike.
Na poetku, njega su vodila isto teorijska
pitanja, i to sve do asa kad se po prvi put kao mislilac
www,uzelac.eu
37
Milan Uzelac
naao u situaciji da sebi (pa i drugima), poloi raun o

tome ime se to on zapravo bavi, ima li to uopte nekog
smisla. Jasno, to su u veini sluajeva isto filozofska
pitanja (podstaknuta egzistencijalnim sumnjama), i
malo ko ih postavlja sebi sem filozofa, ali kada je i o
njima re, malo je onih koji bi do kraja domiljali
konsekvence takvih pitanja kada se nau u situaciji
egzistencijalne ugroenosti.
U jednom razgovoru s ruskim filozofom Lavom
estovim, Huserl je navodno rekao: "Izlaui sa
katedre ideje preuzete od naih savremenika, u
jednom trenutku sam dobio oseaj da nemam ta da
kaem i da praznih ruku i prazne due izlazim pred
sluaoce"25.
Smatram da nam ova iskrena izjava velikog
mislioca otkriva i govori mnogo, i to ne samo o njemu
samom, nego u jednakoj meri i o samoj prirodi filozofije
iji je razvoj on podstakao.
Odista, nakon kratkog vremena, Huserl se
naao u situaciji da njegov projekt filozofije kao stroge
nauke, zamiljen kao polazite za dalji misaoni rad
brojnih buduih generacija nije naiao i meu
najbliim saradnicima na odziv kakav je on oekivao.
Pokazalo se da je svako od fenomenologa,
neposrednih Huserlovih uenika, krenuo svojim
putem, pokazalo se da ima onoliko fenomenologija
koliko ima fenomenologa. Ovo vai kako za prvu
25L.
Schestow, Edmund Husserl. Dem Andenken des grossen

Philosophen...prema: Huserl, E.: Kriza evropskih nauka, Gornji
Milanovac 1991. str. 396-7.
www,uzelac.eu
38
Milan Uzelac
generaciju fenomenologa, onih iz Minhena (Vilhelm

ap, Teodor Konrad, Hedvig Konrad-Marcijus,
Aleksandar Pfender, Hans Lips, Fric Kaufman,
Aleksandar Koare, Roman Ingarden) i Getingena
(Helmut Plesner), tako i za filozofe iz Huserlovog
frajburkog perioda.
to je vie vreme odmicalo, fenomenolozi su
imali sve vie pozitivnih rezultata i sve vie uticaja u
filozofskom svetu, ali, sama zgrada fenomenologije,
bila je sve krhkija i niko nije mogao izbei utisak kako
se to po ko zna koji put put gradi velika kula, jedino
ovog puta nju nee unititi raznorodnost i raznovrsnost
jezika ve spekulativna nemo samih graditelja.
Pomenuti navod, gde Huserl govori o samom
sebi, deluje zauujue, ako se zna da su njegovi
seminari mahom bili monolozi, da su njegovi spisi
samo izlivi toka njegovih misli koje su neprestano
traile onu uporinu taku koja ga je najiskonskije
povezivala s Dekartom, Aristotelom i celokupnom
filozofskom tradicijom.
Istovremeno, izreeni stav navodi nas na jedan
poseban put, jedan poseban methodos, koji se ne
zavrava samo u znanju o biti, i nainu primene
fenomenoloke redukcije, ve ide nesporno dalje, u sr
same filozofije.
Za razliku od veine novovekovnih filozofa,
Edmund Huserl u filozofiji ne vidi samo teorijsku
graevinu, ve pre svega metod formiranja jednog
novog naina ivota i vienja sveta, pokuaj da se iz
osnove preobrazuje sam ovekov ivot, put na kom se
www,uzelac.eu
39
Milan Uzelac
jedino moe postati filozof, posebno kad znamo da se

ne moe uiti filozofija ve samo filozofiranje.
Za Huserla filozofija nije tek neka teorijska
disciplina, kao to bi za neke estetiare estetika bila
samo saznajna nauka; za Huserla filozofija je mnogo
vie: ona je nain ivota i nain razumevanja i vienja
sveta; ona nije tek neka teorija ili nain saznanja ona
je proivljena mudrost, nain ivota saglasan umu.
Na kraju svog filozofskog, ali i ivotnog puta, u
uvodnom delu, planiranog a nedovrenog dela Kriza
evropskih nauka i transcendentalna fenomenologija,
Huserl pie: "Nemama nikakvu drugu pretenziju nego
tu da smem pre svega u odnosu na samog sebe, pa
onda i na druge, da govorim prema najboljem znanju i
savesti, kao neko ko je sudbinu jedne filozofske
egzistencije proiveo u potpunoj njenoj ozbiljnosti"26.
To "proivljavanje filozofije" ne bee nita drugo do put
ka jednoj u najviem smislu konano utemeljenoj
nauci, jednoj filozofskoj nauci, put univerzalnog
samosaznanja, o emu itamo u zavrnoj rei
Kartezijanskih meditacija27.
O kakvom se putu tu zapravo radi? U kojoj meri
je to onaj put na koji se poziva Huserl u Uvodnim
predavanjima iz 1907, a kasnije poznatim kao Ideja
fenomenologije? Odista: na poetku svog istinskog puta
26Huserl,
E. Kriza evropskih nauka, Gornji Milanovac 1991, str.

24.
27Husserl, E.: Kartezijanske meditacije I, Zagreb 1991, str. 163.
"Nuni put ka jednoj u najviem smislu utemeljenoj nauci, ili to
je isto, jednoj filozofskoj nauci, jeste put univerzalnog
samosaznanja".
www,uzelac.eu
40
Milan Uzelac
u filozofiju Huserl tematizuje pitanje metode i svoju

filozofiju odreuje kao metodu. Na kraju svog
filozofskog puta on ponovo postavlja pitanje metode, a
u Krizi evropskih nauka moda to ini u
najradikalnijem smislu, nastojei da izdvoji nekoliko
moguih puteva koji vode u fenomenologiju.
Uvoenje u fenomenologiju Huserl je video kao
svoj ivotni zadatak i u tome je video i smisao svoje
filozofske i nastavnike karijere. Time se on pribliava,
u to vreme, izgubljenom idealu filozofije, a to je
filozofski ivot. U filozofiji Huserl trai nain ivota
kao nain bivstvovanja u svetu ivota.
U nastojanju da filozofsku re poistoveti s
ivotom koji bi imao filozofski lik, Huserl je smatrao
neophodnim da sopstveni ivot usaglasi i izjednai sa
sopstvenom filozofijom, pri emu bi fenomenologija
morala biti neto vie od obine filozofije: kritiko
promiljanje tradicije kojim se zadobija
samorazumevanje, budui da samo na taj nain oni
koji su istinski filozofi, koji ive od istine, mogu biti u
vlastitoj istini. Mogu iveti na filozofski nain, na
nain dostojan filozofije.
Upravo stoga Huserl i govori o filozofiji kao
pozvanosti filozofa koji je u svom filozofiranju
funkcioner oveanstva28. Time nas on vraa velikim
filozofima prolosti i tako biva jasno da je Huserl,
koliko naslednik tradicije koju zapoinje Dekart, toliko
i naslednik tradicije koju zainju Sokrat i Platon a
nastavljaju stoici svojim uenjem o tome kako bit
28Huserl,
Kriza...op. cit., 23.
www,uzelac.eu
41
Milan Uzelac
filozofije nije u apstraktnoj teoriji ve u vebanju tome

kako treba iveti.
Filozofija, kako je bila shvaena na poetku
svoje istorije, nije bila neka teorijska graevina, ve
metod formiranja novog naina ivota i vienja sveta,
a s namerom da se preobrazuje sam ovek. Zato su
filozofima smatrani i oni koji za sobom nisu ostavili
nikakva dela ali su svojim postupcima i govorom uili
filozofskom ivotu. Na to, po reima francuskog
mislioca Pjera Adoa, savremeni istoriari filozofije
nedovoljno obraaju panju i u filozofiji nasleenoj od
srednjeg veka i novog doba vide samo teorijsku i
apstraktnu delatnost a to je rezultat toga da je u
jednom trenutku hrianstvo progutalo philosophia i
samo preuzelo od filozofiju tradicionalnu praksu
duhovnih vebi.
Kada je teologija postala samostalna, a filozofija
svedena na to da ovoj "dostavlja" konceptualni, isto
teorijski materijal, filozofija je ostala odseena od
duhovnih vebi koje su u helensko i helenistiko doba
bile njen najdublji smisao i najprei, osnovni zadatak.
Tako neto, primeuje na istom mestu Ado, nastavilo
se i kasnije: filozofija je nastavila da uva svoj teorijski
karakter dobijen u srednjem veku koji je dalje
evoluirao u sve veoj sistematizaciji, da bi se stvari
donekle poele menjati s pojavom Niea, Bergsona i
filozofije egzistencije kada filozofija ponovo poinje da
biva nain ivota i vienja sveta.
Ovo omoguuje da se Huserlova nastava
filozofije shvati u novom svetlu, bliskom onom koje je
osvetljavalo misao i delovanje antikih filozofa od
www,uzelac.eu
42
Milan Uzelac
Platona do Prokla. Kao to kod starih imamo sluaj da

njihovi spisi odslikavanju pouke koje su prenoene
uenicima, i kao to sokratovski dijalozi nisu
stenografske beleke realnih dijaloga ve, kako Ado
sjajno istie "literarna dela u kojima se odraava
idealni dijalog" (37), tako i Huserlova predavanja,
sauvana u njegovim rukopisima, onima koji
predavanja nisu uli, daleko manje govore no
neposrednim sluaocima, iako im cilj ostaje isti:
ukazati na to kako iz filozofije teba da bude oblikovan
pravi ljudski ivot.
Taj istinski ivot koji biva oblikovan najviim
smislom ne moe se odvijati u svetu "ije istorijsko
dogaanje nije nita drugo do neprekidni splet
iluzornih poleta i gorkih razoaranja"29, ve je to na
ivot kao tvorevina koju smo mi obavezni da stvorimo.
Ako ovde i nije re o nekoj "estetici postojanja" (Fuko),
svakako je re o izvesnoj duhovnoj vebi (na ta
upuuje i naslov Huserlovog spisa nastalog na tragu
Dekartovih meditacija o prvoj filozofiji).
Zato, ne treba da iznenauje to da su ak tri
objavljena Huserlova spisa (Ideje I, Kartezijanske
meditacije i Kriza evropskih nauka) nastala s jednom
te istom namerom, s namerom da budu "uvod u
fenomenologiju", da ukau na put kojim se u filozofiju
mora ui. Ako meu njima razlika nije u tome to bi
bili pisani na razliitom nivou, s obzirom na
intelektualni nivo uenika, to je stoga to su nastali u
razliitim vremenskim uslovima i za razliite potrebe:
29Op.
Cit., str. 15.
www,uzelac.eu
43
Milan Uzelac
u prvom sluaju, re je o delu pisanom za sopstvene

uenike, u drugom sluaju, re je o delu pisanom za
raznorodnu intelektualnu francusku publiku
kolovanu u drugoj filozofskoj tradiciji (ali u jedan mah
i o delu najambicioznije zamiljenom), dok je u treem
sluaju, re o delu nalik zavetanju namenjenom nekoj
buduoj italakoj publici (moda nama), misliocima
koji takoe trae svoj put u filozofiju, a koji su ve
poueni time da filozofija, i kad naizgled nastaje u
dokolici, jeste nain ivota ali i nain umiranja, kako je
to na samom njenom poetku pokazao Sokrat.
www,uzelac.eu
44
Milan Uzelac
3. Zagonetnost sudbine filozofskog opstanka

na tlu transcendentalne fenomenologije
Was ich unter dem Titel Philosophie

erstrebe, als Ziel und Feld meiner Arbeit ,
das wei ich natrlich. Und doch wei ich
es nicht. Welchem Selbstdenker hat
jemals dieses sein "Wissen" gengt, fr
welchen hat in seinem philosophirenden
Leben "Philosophie" aufgehrt ein Rtsel
zu sein.
E. Husserl
(Beilage, XXVIII)
Zavravajui prvi deo Krize evropskih nauka

Edmund Huserl je napisao: "Pokuavam usmeriti, a ne
pouavati, samo pokazati, opisati ta vidim. Ne
postavljam nikakav drugi zahtev nego da u prvom
redu prema sebi samome i primereno tome i pred
drugima, prema najboljem znanju i savesti, smem
govoriti kao neko ko je sudbinu filozofskog opstanka
proiveo u njegovoj itavoj ozbiljnosti."30
Tema ovog mog priloga naznaena je upravo u
navedenom odlomku: re je o sudbini filozofskog
opstanka. Posve je razumljivo da ovde nije re o ma
kakvoj sudbini, ili o ma kakvom opstanku. Radi se o
filozofskom opstanku, o sudbini opstanka koji je
filozofski a nad koji nadnete su senke sumnje u
Citirano prema: Husserl, E.: Kriza evropskih znanosti i
transcendentalna fenomenologija (prevod i pogovor Ante
Paanin), Globus, Zagreb 1990, str. 25.
30
www,uzelac.eu
45
Milan Uzelac
mogunost da se isti dosegne i ispuni, da se ostvari ono

svima zajedniko nastojanje koje ini filozofiju kao
svest o jedinstvenom telosu utemeljenom u filozofskom
nasleu, svest o imaginarnom cilju, koji, to vie vreme
prolazi, postaje sve nedoseniji, sve dalje od nae
blizine.
1.
Kako se pod filozofijom esto misli "uobiajen
kolski pojam koji obuhvata samo neku grupu
disciplina", ponekad izmie iz vidokruga da je njen
predmet i bit oveka, njegov "filozofski oblik opstanka",
jer treba se imati u vidu "Jedna filozofija" (15), koja je
privilegija "malog kruga pozvanih i izabranih" (18)31,
pa nije ni sluaj to je Huserl kao prvi i najprei
zadatak istinske filozofije video u "praosnivanju
novovekovnog evropskog ljudstva... koje hoe da se
radikalno obnovi pomou svoje nove filozofije" (19),
razliite od one koja je vladala u doba antike i
srednjega veka.
Ako danas jo uvek moemo govoriti o
postojanju filozofije, ako je ona i danas jo ivotna,
makar se i nalazila na marginama sveta u kojem
Tokom itave svoje istorije filozofija je bila privilegija duhovne
aristokratije, ili, jo bolje rei: aristokratije duha. U prilogu
XXVIII uz 73 Krize evropskih nauka, Husserl je zapisao da
"ovek koji je jednom uivao u plodovima filozofije, upoznao njene
sisteme, i bio bezrezervno njima oduevljen kao najviim dobrima
kulture, ne moe vie napustiti filozofiju i filozofiranje" (Hua,
III/508).
31
www,uzelac.eu
46
Milan Uzelac
ivimo, ali, po svojoj prirodi i dalje u njegovom

duhovnom sreditu, ima razloga da se zapitamo: ima li
danas ive delujue filozofije kojom se radikalno moe
oblikovati savremeno ljudstvo, i isto tako: da li je
savremenom ljudstvu filozofija vie uopte potrebna
kao putokaz i kao orijentir na putu ka dobru, jer, kako
Aristotel kae u Protreptiku ovek se mora obratiti
filozofiji ako hoe da se na pravilan nain bavi javnim
poslovima i da korisno provede svoj ivot32, jer svi ljudi
vie od svega tee tome da budu razboriti (
)33.
Ne moemo se oteti utisku da se u
meuvremeno neto izmenilo, pa nije sluajno to je
ve Huserl mogao samo konstatovati kako je danas
uveliko nastupilo vreme "stalnog neuspeha
metafizike", vreme "teorijskih i praktinih uspeha
pozitivnih nauka", vreme u kojem je izgubljena vera u
"univerzalnu filozofiju" i "domet nove metode" (17), tj.
vreme unutranjeg raspada "ideala jedne univerzalne
filozofije i njoj pripadajue metode"; isto tako, on je s
dubokim pravom ukazao i na to da ivimo u vreme
kada su "iz carstva nauke prognana specifina ljudska
pitanja", u vreme kad je dolo do bitne promene i kad
je nauka "izgubila svoje duhovno vostvo" (14); time je,
pre neto manje od jednog stolea, opisao situaciju u
kojoj se mi upravo danas nalazimo. Bie da ono to je
on nazreo, nastavlja i dalje da traje, danas u moda
manje prikrivenoj formi jer se za poslednjih nekoliko
32
33
Jamblih. Protreptik 6 (Pistelli 37. 222)

Jamblih. Protreptik 7 (Pistelli 43. 2545. 3).
www,uzelac.eu
47
Milan Uzelac
decenija sruilo i u prah pretvorilo sve ono to je s

velikim naporima utemeljivano i graeno tokom
itavog novog doba.
U svoje vreme Huserl je jo uvek najpreim
filozofskim zadatkom novoga veka video "potragu za
konanom idejom filozofije", potragu za "njenom
istinskom temom u kojoj se ogleda "prava zagonetka
svet", potragu "za istinskom metodom kao "putem
odluke" (20); cilj Huserlu je otkrivanje, prepoznavanje
zagonetke; otkrivanje i prepoznavanje, on vidi kao svoj
zadatak, dok reavanje zagonetke sveta preputa
narednim generacijama, onima koji tek dolaze. On nije
mogao znati da je i njima predodreena sudbina koja
je najveeg odgonetaa zagonetke o oveku mogla
snai. Njegovi sledbenici, od kojih je svako krenuo
drugim putem, dadoe mnotvo razliitih,
polivalentnih odgovora, ali sfinga ovog puta nije pala u
ponor jer je sve odgovore prihvatila a najgore od njih
kaznila zbog nedostatka odgovornosti i proglasila ih
postmodernistima.
No, kada je o Huserlu re, on je jo uvek bio u
prilici da podvlai bolna oseanja koja u njemu izaziva
mnogo kuena epoha prosvetiteljstva koja, sa svojim
oduevljenjem za filozofiju i pojedine nauke, kao i
tenjom za obrazovanjem, ostaje i danas dostojna
potovanja.
Tenja za obrazovanjem u meuvremenu je
uveliko izgubljena; ini se da ljudi po prirodi vie ne
tee znanju radi znanja, niti mu tee stoga to bi ono
obezbeivalo i donosilo mo; mo se nalazi u sasvim
drugim sferama, daleko od znanja. Savremeno
www,uzelac.eu
48
Milan Uzelac
obrazovanje izgubilo je svoj osnovni motiv i podsticaj, a

time i svoj izvorni osnov, a za to mogu posluiti
upozoravajue rei Fridriha Niea: "ako se uklone stari
Grci sa filozofijom i umetnou nema vie naina da se
ovek uspne do obrazovanja"34. Svedoci smo uruanja
sistema obrazovanja, naputanja zahteva za studijem
fundamentalnih disciplina, svedoci smo
"obezglavljivanja filozofije" od strane pozitivnih nauka;
nastupila je kriza "celokupne smisaonosti kulturnog
ivota savremenog ljudstva u njegovoj celokupnoj
"egzistenciji"".
Upravo o tome se danas i radi: sam ivot
uzdrman je iz svog temelja. A to se moglo dogoditi
upravo stoga to se sam temelj izmakao i prestao biti
mesto odakle proistie smisao kako ivota tako i
metafizike kao korena drveta o kojem je na poetku
novog veka u jednom pismu pisao Descartes, da bi to
pitanje potom radikalizovao Martin Hajdeger pitajui
za mesto u kome se nalazi taj koren oznaen kao
metafizika.
Kakav je to svet u kojem danas ivimo? Jo u
vreme Huserla odreen je "neprestanim spajanjem
iluzornih zanosa i gorkih razoaranja"; taj svet, kao i
ljudski opstanak u njemu, odlikuje gubitak smisla, jer
nauke danas smatraju da "istinito moe biti samo ono
to se objektivno moe utvrditi" i gde se ideali i norme
koji oveku daju oslonac "obrazuju kao prolazni
Nietzsche, F.: O budunosti naih obrazovnih ustanova, u

zborniku: Ideja univerziteta (priredio Branko Despot), Globus,
Zagreb 1991, str. 323.
34
www,uzelac.eu
49
Milan Uzelac
valovi", gde "um uvek iznova postaje besmisao, a

dobroinstvo muka" (14).
Kakav je to svet u kome je nakon vie vekova,
nakon skoro milenijuma mukotrpnog izgraivanja
sistema vrednosti, za samo poslednjih pola veka, ak i
pitanje o smislu i besmislu itavog ljudskog opstanka,
izgubilo svoj smisao? U isto vreme imam utisak da nije
toliko zapanjujue rastakanje svega to je evropska
kultura vekovima konstituisala, ve daleko vie to to
to rastakanje nije nailo i ne nailazi ni ovoga asa ni
na kakav otpor i protivljenje.
Toliko pitanja i samo pitanja... A odgovor kao i
da nema na vidiku; ako se i nau, malo je ko od nas
njima zadovoljan, malo ko od nas moe s dubokim
uverenjem ukazati na to kako se danas u vreme
vladavine posve novih formi ne-slobode ovek iznova
moe oblikovati u slobodi imajui i dalje svoj uzor u
antikom ljudstvu. Ako filozofija "kao teorija ... ini
slobodnim svakog filozofski obrazovanog oveka", ako
teorijska autonomija omoguuje praktinu
autonomiju", koja je to filozofija koja nas moe
osloboditi i vratiti nam izgubljeni smisao?
2.
Proteklo XX stolee nedvosmisleno je potvrdilo
da postoji Jedna filozofija, a o kojoj je govorio Edmund
Huserl, da je ta filozofija upravo fenomenologija, koja
je i dalje iva jer budi i dalje pitanja a "otvoreno
pitanje Huserlove fenomenologije jeste u ukazivanju
www,uzelac.eu
50
Milan Uzelac
na pitanje sveta"35. Kod Huserlovog poslednjeg

asistenta Eugena Finka to pitanje sveta zadobilo je
kosmoloku dimenziju; sm Huserl svet je video kao
poslednje tlo, kao svet ivota iz kod izrastaju i
umetnosti i nauke.
Moemo li mi danas da na tragu Huserla iznova
postavimo pitanje sveta ivota, ali nakon iskustva koje
su nam donela viedecenijska fenomenoloka
istraivanja, mada i sam svet (koji se iz svog temelja
izmenio do te mere da malo zajednikog ima s onim
svetom o kojem je samo pre sedamdesetak godina
govorio Huserl, jer jedna hebdomada i nije neko veliko
vreme s obzirom na namere s kojima su nastupili
Huserl i njegova fenomenologija).
Ako bi zadatak savremene filozofije i posebno
Huserlove fenomenologije, kako to primeuje Ante
Paanin, bio u tome da "vrati smisao umu,
bivstvovanju i istini i razumeti ih u svim njihovim
oblicima i aspektima"36, ako je to najprea "stvar"
filozofije, onda je to mogue samo na tlu sveta ivota
kao zaboravljanog ulnog temelja prirodnih nauka37,
Fink, E: Bewutseinsanalytik und Weltproblem, in: Fink, E.:
Nhe und Distanz. Phnomenologische Vortrge und Aufstze
(hrsg. von Franz-Anton Schwarz), Alber, Freiburg/Mnchen 1976,
str. 297.
36 Paanin, A.: Istina i svijet ivota u fenomenologiji kasnoga
Husserla, u knjizi: Paanin, A.: Metafizika i praktina filozofija,
kolska knjiga, Zagreb 1988, str. 121.
37Husserl, E.: Kriza evropskih znanosti i transcendentalna
fenomenologija, (prevod i pogovor Ante Paanin), Globus, Zagreb
1990, str.52-53 (Hua, III/48-9). Interesantno je da u dva navrata
Ante Paanin govori o zaboravljenom osjetilnom fundamentu
35
www,uzelac.eu
51
Milan Uzelac
pri emu je sfera ulnosti zapravo sm ivot, poslednji

temelj svake objektivizacije i realizacije, tlo ovekovog
istorijskog opstanka i njegove prakse38.
Kako danas vratiti smisao umu? Kada ga je to
um izgubio, i da li ga je ikad uopte i imao? Da li je to
mogue ovekovim praktinim delovanjem u svetu
ivota koje podrazumeva povratak prednaunom
ivljenju sveta kao onog to je istinski prvo, te je temelj
sveta i bivstvovanja? Ono na ta Huserl neprestano
upozorava i u emu ga slede njegovi ortodoksni
sledbenici, a meu njima i Ante Paanin, jeste da ono
to je odista prvo, to nije "prednauno ivljenje sveta",
nego sam iskustveni opaaj (erfahrende Anschauung)
tog ivljenja sveta39, jer bi se u protivnom palo u
naivnost svakidanjeg prirodnog stava, ili u
objektivizam novovekovnih nauka.
No Huserl ovde govori o iskustvenom
(erfahrende) opaaju. To to oznaavamo kao
iskustveno, upravo je ovde moda najvrednije samog
tematizovanja, jer, iako ovek postaje filozof u asu
prirodne znanosti (uporediti: Paanin, A.: Povijesnost svijeta
ivota i praktina filozofija, u knjizi: Paanin, A.: Moderna
filozofija i politika, RO Informator, Fakultet polotikih nauka,
Zagreb 1986, str. 154; zatim, Paanin, A.: Istina i svijet ivota u
fenomenologiji kasnoga Husserla, u knjizi: Paanin, A.: Metafizika
i praktina filozofija, kolska knjiga, Zagreb 1988, str. XXX) da
bi nakon toga, prevodei Huserlov pozni spis isto mesto preveo
kao: zaboravljeni temelj smisla u: Husserl, E.: Kriza evropskih
znanosti i transcendentalna fenomenologija, (prevod i pogovor
Ante Paanin), Globus, Zagreb 1990, str. 52.
38Paanin, op. cit., str. 123.
39Op. cit., 136.
www,uzelac.eu
52
Milan Uzelac
kad postaje nezainteresovani posmatra, on je to u

iskustvenom svetu: njegova praksa uslovljena je
prethodnom teorijom koja svoj princip ima u ulnom
svetu, u praktinom ivotu. Filozofski teorijski stav
ima svoj temelj u iskustvenom, predracionalnom
praktinom stavu koji je filozofija duna da uzdigne na
nivo ljudskog opstanka i tako stvori kulturni ivot. U
tom smislu mogue je govoriti o "arhontskoj" funkciji
filozofije u formiranju evropskog ljudstva40.
S druge strane, u prilogu uz poslednji paragraf
Krize evropskih nauka Huserl pie da je "filozofija u
opasnosti", budui da je "njena budunost ugroena"41 i
on tu govori o "zadatku filozofije" koji je zapravo nuni
zadatak, zadatak oveanstva to je intencionalno
impliciran u vlastitom ivotnom zadatku filozofa.
Filozofija se odravala u ivotu hiljadama godina, a
odravala ju je vera u mogunost njenog uspenog
ostvarenja. Pritom, filozofija je bila shvaena kao
"zadatak oveka koji se bori za svoju egzistenciju"
znajui pritom da se nalazi u horizontu
beskonanosti42.
Ali, konstatovano je da se filozofija nalazi u
opasnosti. To znai da se filozofi ne mogu ograniavati
na reavanje radnih problema koji pred njih
40Husserl,
E.: Die Krisis des europischen Menschentums und die

Philosophie, in: Husserl, E.: Die Krisis der europischen
Wissenschaften und die transyendentale Phnomenologie (hrsg.
von Walter Biemel), 2. Auflage, M. Nijhoff, Den Haag 1962, S.
336.
41 Beilage XXVIII, Op. cit., S. 509.
42Op. cit., S. 509.
www,uzelac.eu
53
Milan Uzelac
iskrsavaju, ve da se moraju obratiti tradiciji, da se

moraju "udubiti u istorijska razmatranja da bi mogli
razumeti sebe kao filozofe i ono to kao filozofija treba
da nastane u njima"43. Savremeni svet jeste u znaku
"narastajue bujice religijskog neverovanja" i "filozofije
koja se odrie naunosti" - i oni preplavljuju evropsko
ljudstvo44.
Filozofija je jednom smerala tome pisao je
Huserl da bude nauka o totalitetu bivstvujueg,
mislila je da nauno moe saznati metafiziki princip i
svet na osnovu ovog principa45; ona je tome jednom
smerala, da bi uskoro kao nauka, kao ozbiljna, stroga,
ak apodiktika stroga nauka bila odsanjani san46.
Pokazalo se da nauni putevi ne mogu voditi u
transcendentno, apsolutno, metafiziko; vreme kad se
verovalo da je tako neto mogue, nepovratno je prolo.
3.
Gde se to danas obrela filozofija? emu to
filozofi danas u vreme ugroenosti filozofije mogu
teiti, ta je to to im preostaje? Ovako pitajui, ne
moemo se oteti utisku da nismo otili dalje od
Huserla, da nismo otili ni korak dalje, iako nas od
njega deli tri etvrti stolea. Filozofija je u situaciji
nikad goroj po nju, nikad ne bee vie ugroena no to
je to danas. Tek retki meu nama i usude se jo da
Op. cit., S. 510.
Op. cit., S. 508.
45 Op. cit., S. 508.
46 Op. cit., S. 508.
43
44
www,uzelac.eu
54
Milan Uzelac
kau kako su i dalje spremni da slede veliku tradiciju

to vodi od Platona i Aristotela. Jo rei su oni
spremni da se udube u "oivljeni sadraj tradicionalnih
sistema", a samo njihovim preispitivanjem, upozorava
Huserl, moe postati jasan smisao zadatka filozofije47.
Nedvosmisleno je, i to se zna jo od najstarijih
vremena, da filozofija zahteva duhovnu pripremu i
veliki uloeni napor. Onaj ko se sprema za osvajanje
nekog od najviih planinskih vrhova, priprema se za
taj poduhvat godinama; i kada poe u pohod, isti traje
mesecima i ne prelazi se u lakoj etnji jer je svaki
metar izazov i uspeh istovremeno. Ono to danas gui
svako bavljenje filozofijom jeste iluzija da se sve moe
osvojiti lako, bez napora. Zaboravlja se da put do lakog
nije lak. Lako se nesto moe zadobiti u virtuelnoj
realnosti, no ta lakoa je opasna u realnom svetu.
Posledica toga je da filozofiju danas gui diletantizam.
Zato, najvea opasnost za filozofiju je iluzija da
se u njen svet brzo moe ui, da se njenim pojmovima
brzo moe ovladati. Dananji svet je u velikoj meri svet
informacija, no informacija nije isto to i znanje.
Informacije se nalaze na povrini, one su u prostoru
interneta, ali znanja su u dubini; informacija je
dostupna svima, a znanja samo malom broju
posveenih i tajnu miljenja, a tu "globalna pauina"
nije ni od kakve pomoi. Filozofija ne poiva na
informacijama, ve na znanju do kog se s naporom
dolazi i za tako neto neophodno je vreme. Do znanja
se ne dolazi neposredno, ve u dugom procesu koji
47
Op. cit., S. 510.
www,uzelac.eu
55
Milan Uzelac
menja onog koji tom znanju tei. Zato je samo deo

istine u tome da svako bira filozofiju zavisno od toga
kakav je ko ovek, budui da treba imati u vidu i
drugu stranu: ne bira samo ovek filozofiju, ve i
filozofija bira oveka. I u tome je glavni problem. Dugo
bavljenje fenomenologijom ne moe ostaviti oveka
nepromenjenim.
Nad "idejom" filozofije izvrena je u nae vreme
"redukcija", ali redukcija u negativnom smislu:
ljudima su dati rezultati, nalaze se u knjigama velikih
mislilaca, ali, nije im dat i put do tih rezultata; ljudi su
uskraeni za iskustvo prelaenja puta. A u prava
vremena filozofije to prelaenje puta shvatalo se kao
samo filozofiranje. To prelaenje puta moglo se iskusiti
samo u blizini i neposrednoj saradnji s velikim
misliocima, kao to se i slikarstvo moglo nekad istinski
uiti samo u radionicama velikih majstora. Slikarstvo
kao takvo degradirano je bilo krajem XVIII stolea kad
je nastava slikarstva prela u uionice. Isto bi se moglo
rei i za filozofiju. Zato ima znalaca filozofije ali malo
filozofa.
Tako se brzina koja odlikuje nae vreme
pokazala najveim neprijateljem filozofije48; vreme je
poelo da se ubrzava jo od vremena renesanse, i opte
Razume se, nije re samo o brzoj promeni vremena, ve i
njegovog sadraja. Ubrzano se menjaju naune, socijalne,
politike paradigme. A kada je re o filozofiji, u njoj nema tih
brzih promena kakvima je obeleeno XX stolee, posebno kad je
re o smeni umetnikih pravaca i stilova. U filozofiji se paradigme
ne smenjuju brzo, ona, kao ni kultura ne poznaje revolucije, jer joj
bit nije u preokretu i rusenju puta ve u samom putu.
48
www,uzelac.eu
56
Milan Uzelac
je poznato da muzika dela renesanse danas se izvode

dva puta bre no u vreme kada su nastala. Zato je i u
muzici pitanje tempa izbilo u prvi plan. U sve veoj
meri brzina se danas odreuje protokom informacija;
koliina informacija je ono to daje iluziju o
obavetenosti, ali ne i potvrdu o znanju. Zato naukom
danas vlada sekundarnost, u modi su dajdesti,
skraene prie, trai se da studentima sve bude
izloeno u jednom semestru, u nekoliko asova; i
postoji uverenje da im je dovoljno posedovanje nekoliko
nepovezanih injenica. Slino je bilo i dva stolea
nakom Platona i Aristotela, kad niko vie nije imao
uvide u njihovo miljenje i njihove tekstove a
obavetenja su postojala samo u turim prikazima.
Zato nas ne trebaju iznenaivati dananji prevodi
filozofije u formu stripa, to je odraz duha vremena;
stvar je samo u tome to je obrnuto nemogue:
nemogue je iz stripa ui u filozofiju.
U tom smislu moda je sudbina dananje
filozofije, delimino, nalik sudbini umetnosti o kojoj je
govorio Hegel. Moda je u tom smislu filozofija dola
do kraja, jer je nastupio kraj pojmovnog miljenja, kraj
miljenja pojmovima, a nastupilo je vreme miljenja u
slikama. Na izvestan nain, u slikama govore i
Hajdeger i Fink, kad govore o egzistencijalima ili
temeljnim fenomenima, i time se oni moda
pribliavaju nainu slikovnog miljenja
presokratovaca, no oni jo uvek oslanjaju se na
pojmovnu aparaturu.
www,uzelac.eu
57
Milan Uzelac
Ja ipak ne pripadam onima koji bi bili skloni

olakoj predaji, i povukli se pred naletom profanacije
filozofije makar tako neto bilo i vladajue stanovite;
duboko verujem u sposobnost duha da sebi nae
pribeite i u najteim trenucima za svoj opstanak,
duboko verujem u one malobrojne aristokrate duha, a
takvih nikad nije bilo mnogo, no uvek dovoljno da bi
stvar filozofije mogla opstati.
Ono to trajno mora stajati pred filozofima jeste
njihov zadatak, zadatak formulisan kao zadatak
filozofije. Taj zadatak postoji u svim vremenima, u
onim lakim i onim tekim, u onima malo i onima
mnogo izazovnim, u vremenima lagodnog ivota i
vremenima velikih iskuenja i opasnosti; nae stanje,
moglo bi se, reima Huserla, oceniti kao vreme
ugroenosti. To stanje ugroenosti jeste odraz naeg
unutranjeg nemira i nema razloga da se ne zapitamo
ta nam je initi? Kad se ljudi nalaze u stanju
ugroenosti, tada, pisao je Huserl, "u ime budunosti
preuzetog ivotnog zadatka, u vremenima opasnosti,
potrebno je te zadatke najpre staviti po strani i initi
ono to ponovo moe da omogui budui normalni
ivot.49"
Ponekad se pitam da li sam ovaj stav Huserla
dobro razumeo. ini mi se da iz toga sledi da u jednom
asu mora doi do obrata, do promene celokupne
situacije kada e se izvorni ivotni zadaci preobraziti, i
stvoriti novi prostor za mogue miljenje; ako se to ne
desi, ako ti najvii zadaci postanu posve bespredmetni,
49
Op. cit., S. 510.
www,uzelac.eu
58
Milan Uzelac
to bi samo znailo da je evropsko ljudstvo izabralo put

varvarstva. Ako je danas ishod neizvesan, u svakom
sluaju, refleksija je neophodnija no ikad kako bismo
se mogli orijentisati u stanju ugroenosti koje nam
donosi duh vremena.
No da li je nastupio zapravo taj najdublji
momenat, momenat kad smo prinueni da
odmeravamo svoje delovanje i svoj ivot u odnosu na
zadatak koji nam zadaje filozofija? Smemo li u ovom
asu teiti lepom, koje zasigurno i ve poodavno nije
tema dana? Moemo li i dalje gajiti veru u uspeno
ostvarenje filozofije, kad znamo da je zadatak to i
dalje stoji pred oveanstvom, intencionalno implicitan
u naem vlastitom ivotnom zadatku, odnosno:
moemo li izdati sebe i napustiti ostvarenje svog
ivotnog zadatka ak i u asu neposredne ugroenosti,
kad nam teorija i refleksija vie ne mogu pomoi?
Ili smo moda pred zagonetku naznaenu
prirodom naeg opstanka dovedeni verovanjem da je
filozofija najvii zadatak oveka koji se bori za
sopstvenu egzistenciju, a da se samo na tlu egzistencije
raa refleksija to nas vodi u transcendentno i
beskonano, pa stoga i dalje ostajemo zaslepljeni u
nama tinjajuem, unutranjem svetlu, nemoni da
razumemo, zato je ostala neostvariva pretenzija
filozofije da se vera u mogunost ostvarenja filozofije, s
jedne strane, i vera u um, s druge strane, dovedu u
potpunu harmoniju, a Huserl se sve vreme upravo
tome nadao i upravo to imao u vidu.
www,uzelac.eu
59
Milan Uzelac
4. Filozofija sveta ivota vs transcendentalna

egologija
Uvodna napomena
Pre dvadeset i pet godina, nekoliko nedelja pre
no to u braniti doktorski rad o filozofiji igre kod
Eugena Finka, Ante Paanin, jedan od lanova
doktorske komisije, ree mi: "A o tome to ste napisali
da su Huserlove Kartezijanske meditacije najvii
domet njegove fenomenologije, o tome emo posebno
raspraviti". Na odbrani rada do toga nije dolo, ali je
pitanje ostalo.
Tog asa izmeu mene i Paanina postojala je
po tom pitanju znatna razlika: on je naglasak stavljao
na pozni Huserlov spis Kriza evropskih nauka, a ja
sam, pod uticajem filozofije Eugena Finka, kojom sam
se tada intenzivno bavio, smatrao da kod Huserla
postoji puni kontinuitet u miljenju, da je on,
"matematiar", kartezijanac od poetka do kraja, i da
kod njega nema ni nekog radikalnog teorijskog
preloma, ni radikalnog raskida s kartezijanstvom, ni
sredinom dvadesetih godina kada je drao predavanja
o prvoj filozofiji (1923/1924), ni pred kraj ivota, u
vreme rada na Krizi evropskih nauka50, te se nisam
mogao sloiti ni s naizgled pomirljivom stavom . Vala
Jer, zato bi est godina nakon predavanja Erste Philosophie
(gde navodno dolazi do raskida s kartezijanstvom), Huserl pisao
Pariska predavanja poznata kasnije kao Kartezijanske meditacije
oslanjajui se na Rene Dekarta? Samo zato to ga u Parizu inae
ne bi razumeli?
50
www,uzelac.eu
60
Milan Uzelac
kako kod Huserla deluju uporedo dve tendencije: jedna

u pravcu transcendentalnog egoa, druga u pravcu
sveta ivota51.
Smatrao sam da "novi put transcendentalne
redukcije", koji Huserl pominje u Krizi, jeste samo
nastavak starog puta koji je ve bio razvijen u Ideen I,
i da problematika sveta ivota tu nije po prvi put
tematizovana, budui da se pominje ve i u
predavanjima Erste Philosophie, nastalim desetak
godina ranije, poto bi svako drugo reenje povlailo za
sobom znatne logike nejasnoe.
Konano, moda je Krizu evropskih nauka
ostareli Huserl video kao i svoje glavno delo (odista,
esto se deava da autori precenjuju svoje poslednje
delo, odnosno ono na kojem upravo rade), ali, ne treba
smetnuti s uma da je neto slino tome Husserl mislio
i nekoliko godina ranije, kad se spremao da uz pomo
svog asistenta Eugena Finka preradi Kartezijanske
meditacije i proglasi ih svojim glavnim delom52, pravim
O tome sam potom posebno pisao u tekstu Svet: osnovno pitanje
filozofije, u knjizi: Uzelac, M.: Stvarnost umetnikog
dela,Knjievna zajednica Novog Sada, Novi Sad 1991, str. 102113 (posebno:102-104).
52 Fink je u to vreme, tokom 1931-1932. godine, preradio i proirio
prvih pet Kartezijanskih meditacija i napisao VI. Kartezijansku
meditaciju, koja e mu kasnije, nakon II svetskog rata biti
priznata kao habilitaciona disertacija. Same Meditacije u prvoj
verziji imale su udnu sudbinu: na nemakom su objavljene po
prvi put tek 1950. godine kao prvi tom Huserlovih sabranih dela,
dok je do tog vremena postojao objavljen samo francuski prevod
koji je nainio tada Emanuel Levinas, prevod kojim Huserl nije
bio u potpunosti zadovoljan.
51
www,uzelac.eu
61
Milan Uzelac
uvodom u fenomenologiju, a to samo po sebi ne bi bilo

nita novo, jer je Husserl takvu ideju imao i kada je re
o spisu Ideen kome je sudbina bila, kao i svim ostalim
spisima, da ostane nedovren.
Ono to je tu svakako nesporno to je injenica da
je Husserl uvek bio i ostao "na poetku", da je bio, kako
je on imao obiaj da kae, "poetnik u filozofiji", no ne
poetnik u smislu studija, ve "poetnik" koji se pita za
poetak u filozofiji53. Po tom svom odreenju
fenomenologija pripada tradiciji koja zapoinje s
Anaksagorom i Platonom, i kao filozofija uma traje
preko Dekarta do naih dana. Za Huserla pitanje
poela, pitanje samog naela filozofije, nikad nije bilo
neto to bi moglo biti dovedeno u pitanje, ili
prevedeno u drugi plan, na neki "sporedni kolosek"
miljenja; za njega sve vreme bee nesporno da
filozofija poiva na naelu uma i on je bio svestan toga
da time na najvii nain zavrava filozofiju
subjektivnosti (koja u novo doba zapoinje upravo s
Rene Dekartom), i to time to metodsku sumnju
radikalizuje na Dekartu nepoznat nain.
Nastojei da fenomenologiju kao filozofiju
oslobodi svakog relativizma, Huserl je jedini izlaz
video u njenom utemeljenju kao stroge nauke, pri
emu ovo stroga trebalo bi da ima znaenje apriorna.
Ta stroga nauka bee u tom asu nauka jednog novog
Sa zato pitamo za osnov, za razlog to prisiljava filozofa koji
zapoinje (anfangender Philosoph) da napusti prirodni stav i
zapone redukciju (videti: Fink, E.: VI. Cartesianische Meditation.
Die Idee einer transzendentalen Methodenlehre, Bd. I,
Dordrecht/Boston/London 1988, S. 29).
53
www,uzelac.eu
62
Milan Uzelac
stila, nauka shvaena na jedan radikalniji, posve nov

nain, kao nauka samoosveenja. Ako je ona kasnije i
vodila novim putem, polazei od samog ivljenja
unutar sveta ivota, ona nije promenila i cilj ka kom je
bila usmerena a koji je bio utemeljen u
transcendentalnom egou, ija je konstitucija osnovna
tema Kartezijanskih meditacija. Stoga, nesporno je da
Husserlu transcendentalni ego obezbeuje poslednju
osnovu transcendentalne fenomenologije.
To bee programski naznaeno u njegovom spisu
Filozofija kao stroga nauka, publikovanom u asopisu
Logos 1911. godine (koji je Valter Biemel oznaio kao
stub fenomenologije), i tog svog vrstog ubeenja
Huserl se nikad nije odrekao, niti ga je i jednog asa
doveo u pitanje. Uostalom, taka kasnijeg razlaza
izmeu njega i njegovog uenika Eugena Finka bie
upravo u tome to moda i sam Huserl nije bio
dovoljno radikalan, to nikada svoju sopstvenu poziciju
nije doveo u pitanje, to nikada nije postavio pitanje
jedne "fenomenologije same fenomenologije"54, a o
Fink je ve ranih tridesetih godina uoio kako fenomenoloka
redukcija omoguuje da se prevlada naivnost sveta ali nas vodi u
jednu novu, transcendentalnu naivnost, pa se tu postavlja pitanje
ispravnosti same reduktivne metode: ako se redukcijom jedne
naivnosti dospeva u drugu, nije li tada potrebna jo jedna
redukcija i tako u beskonanost. Na taj nain problematizuje se
sam temelj i dovodi u pitanje itava do tada izvedena zgrada
fenomenologije, pa je po Finkovom miljenju potrebno promisliti
celokupnu sistematiku fenomenolokog postavljanja pitanja i tako
podvri analizi dignitet i stil transcendentalnog saznanja i same
transcendentalne "nauke", a to je onda predmet jednog
transcendentalnog uenja metode koje ne eli nita drugo za svoj
54
www,uzelac.eu
63
Milan Uzelac
emu njegov poslednji asistent i saradnik pie u VI

Kartezijanskoj meditaciji.
Razume se, ja sam ovakav pristup
fenomenologiji prihvatio kao neto samo po sebi
izvesno i nedvoznano, jer sam Huserlu i
fenomenologiji priao kroz prouavanje upravo
Kartezijanskih meditacija. Sa profesorom Paaninom
to nije bio sluaj. On je nakon zavrenog studija
filozofije u Zagrebu, usavravanje nastavio kod tada
ve slavnog nemakog filozofa Joahima Ritera i to u
vreme kad je ovaj sa svom radikalnou tematizovao
pitanje praktine filozofije. I konano, a to je bilo i
odluujue, Ante Paanin je od Ritera otiao u Keln,
gde je, uestvovao u seminaru kod Lotara Elaja o
Filozofiji kao strogoj nauci, i pritom bio pod
odluujuim uticajem Ludviga Landgrebea koji je
ezdesetih godina razvijao problematiku istorinosti i
sveta ivota kod poznoga Huserla, a to je ostavilo
dubok trag na sve koji su se tog asa tu zatekli, kako
na Paanina, tako i na Paula Jansena.
Upravo tokom studija fenomenologije kod
Landgrebea ezdesetih godina XX stolea uvreilo se
uverenje kod njegovih slualaca da je fenomenologija,
predmet no jednu fenomenologiju fenomenologije. To je i osnovni
motiv Finkove VI. Kartezijanske meditacije (1932). Na tragu tog
uvida Fink e 1938. godine i rei kako Husserl "uprkos sveg
filozofskog radikalizma refleksije nikada svoju volju za
miljenjem nije dovodio u pitanje" (Fink, E.: Edmund Husserl
(1859-1938), u knjizi: Fink, E.: Nhe und Distanz,
Phnomenologische Vortrge und Aufstze, hrsg. Franz-Anton
Schwarz, K. Alber, Freiburg/Mnchen 1976, S. 95).
www,uzelac.eu
64
Milan Uzelac
nasuprot drugim filozofijama, izraz povratka na

zaboravljeni svet ivota, dakle na jedno prvobitno,
prednauno iskustvo koje sama nauka navodno ne
tematizuje. Ovde moe biti na mestu pitanje zato se
toj problematici Huserl okrenuo tek pred kraj ivota.
Ima onih koji e rei kako ga je na to navelo
distanciranje i ograivanje od, u to vreme sve
popularnije, Hajdegerove filozofije; postoji vie
podataka o Huserlovom nezadovoljstvu Hajdegerom
(premda je jo samo nekoliko godina ranije izjavljivao:
"fenomenologija, to smo ja i Hajdeger"). Ja pak mislim,
da e razlog pre biti u tome to problematika sveta
ivota i ne izbija u prvi plan dok se svet filozofije vidi
iz matematike, a Huserl je ipak, i pre svega, od samog
poetka (i do kraja ivota) bio matematiar. Zato je za
njega naelo filozofije moglo biti samo naelo
egzaktnog uma, i upravo zato je Huserlu kartezijanska
tradicija bila i duhovno najbliskija, bila mu je misaono
najprihvatljivija tradicija, tradicija u kojoj se on
duhovno najslobodnije kretao.
U prilog mom shvatanju svakako bi se mogao
navesti i stav H.-G. Gadamera iz tog vremena (1963), a
koji jasno kae: "Ja ni u Huserlovom izlaganju
problematike sveta ivota, niti u intersubjektivnosti,
ne vidim razlog zbog kog bi Huserl razmiljao o reviziji
svog transcendentalno-kartezijanskog polazita"55.
Meutim, Ante Paanin i Paul Jansen sledili su svog
mentora Ludviga Landgrebea i njegovu interpretaciju
Gadamer, H.-G.: Fenomenoloki pokret, u knjizi: Gadamer, H.G.: Fenomenoloki pokret, , Beograd 2005, str. 54.
55
www,uzelac.eu
65
Milan Uzelac
poznog Huserlovog dela u kontekstu predavanja o

prvoj filozofiji (1923/1924), interpretaciju izloenu u
spisu Husserls Abschied vom Cartesianismus56.
1. Okretanje svetu ivota i istorinosti
U vreme kada je Ante Paanin studije nastavio
kod Langrebea, ovaj se posebno bavio poznim
Huserlovim spisom Krisis, tumaei pitanje o krizi
evropskih nauka kao pitanje o krizi modernog
tehnikog sveta, pri emu tu ne bee re samo o
teorijskoj, temeljnoj krizi nauka, ve o krizi modernog
ivota uopte57; odatle samo je jedan korak vodio do
tematizovanja sveta ivota (Lebenswelt) koji je
navodno bio dat uvek pre svake nauke, te je stoga tlo
svake praktine delatnosti i uslov svih svrha koje
postavlja prirodni ivot. Drugim reima, Landgrebe
svet ivota vidi kao svet tradicionalno shvaene doxae
svestan toga da nunost povratka tradicionalnom
svetu mnenja Husserl opravdava pozivanjem na odnos
fenomenologije i tradicionalne metafizike u kojoj se i
tematizuje razlika izmeu doxa i episteme.
Landgrebe je veoma dobro znao da problem
Lebenswelta nije nova tema Huserlove pozne filozofije,
a to ve posredno potvruje da tu nije re o neem
novom kod poznog Husserla, ve da je svet ivota samo
pojmovni korelat prirodnog stava o kojem se govori jo
Philosophische Rundschau, 9 (1961), SS. 133-177.

Landgrebe, L.: Phnomenologie und Geschichte, Gerd Mohr,
Gtersloh 1968, S. 150.
56
57
www,uzelac.eu
66
Milan Uzelac
u Idejama I iz 1913. godine. Tako se fenomenologija

pokazuje kao temeljna nauka o svetu ivota koja ima
zadatak da istrai uinke konstituisanja sveta od
strane transcendentalnog subjekta u njegovoj "dubokoj
dimenziji"58. U isto vreme Landgrebe konstatuje kako
se problematika Lebenswelta kod Huserla po prvi put
javlja u njegovim predavanjima pod naslovom Erste
Philosophie (1923) gde se, navodno, po prvi put i
struktura svesti sveta razvija kao sveobuhvatni
horizont svesti.
Tematizujui horizont sveta Huserl u svom
poznom delu dospeva do fenomenolokog pojma istorije
pri emu mu se "horizont sveta ivota pokazuje kao
horizont sveta istorije" budui da svest horizonta,
shvaena iz aspekta sveta ivota, ve u sebi
pretpostavlja horizont istorije sveta.59 To vodi
dvojakom razumevanju sveta ivota: jednom kao
istorijskog sveta u njegovoj istorinosti, a drugi put
kao sveta neposrednog iskustva u kojem su ljudi ulno
opaajni subjekti koje odlikuje opaajnost s prostornovremenskom strukturom. Sve to vodi tome da se svet
ivota razume kao konkretni istorijski svet s njegovom
tradicijom i predstavama prirode u njihovim menama.
To pak ne znai nita drugo do, da svet ivota ostaje
svet neposrednog ulnog iskustva iji korelat je
prostorno-telesna priroda.
Ovo naglaavanje problematike sveta ivota i
znaaja fenomena istorinosti, o emu itamo u
58
59
Landgrebe, op. cit., S. 156.

Op. cit., S. 158.
www,uzelac.eu
67
Milan Uzelac
Landgrebeovom spisu publikovanom 1968. godine, bilo

je u uskom krugu njegovih saradnika i uenika izvesno
ve deceniju ranije, u vreme kad je Ante Paanin pisao
svoj doktorsi rad u Kelnu60. U to vreme Landgrebe
nekim osnovnim idejama iz Huserlovog poznog spisa
Kriza evropskih nauka, nalazi poreklo u ve
pominjanim Huserlovim predavanjima o prvoj filozofiji
iz 1923/1924, (a koja su potom po prvi put publikovana
kao VII i VIII tom Husserlianae 1959. godine), i to
bee tema njegovog obimnog rada Husserls Abschied
vom Cartesianismus61.
Kad pomenuti tekst Landgrebea itamo danas,
nakon skoro etiri decenije, teko je razumeti ime je u
vreme svog pojavljivanja taj spis izazvao toliku
rezonantnost. Jasna je bila namera Landgrebea:
stavljanjem naglaska na Huserlova predavanja o prvoj
filozofiji, on je zastupao tezu da se Husserlova misao
kree od Ideen I, upravo preko pomenutih predavanja,
do Krize evropskih nauka, te da se tu, tematizovanjem
sveta ivota, radi zapravo o "otklonu u odnosu na
kartezijanstvo", da analiza socijalnog i istorijskog
sveta na tom putu vodi formiranju jedne
fenomenoloke antropologije.
Desetak godina kasnije Hans-Georg Gadamer je
pisao da tako neto nije neopravdano, budui da je i
Nezahvalno je spajati dogaaje iz odreenog vremena s
datumima objavljivanja spisa. Posebno, kada je o fenomenolozima
re, koji su u nizu sluajeva rezultate svojih istraivanja, ili nove
uvide objavljivali vie godina nakon to su do njih doli.
61 Landgrebe, L.: Husserls Abschied vom Cartesianismus, in: Phil.
Rundschau, 1961, S. 133-177.
60
www,uzelac.eu
68
Milan Uzelac
sam Huserl dodue govorio o potrebi izgradnje jedne

"ontologije sveta ivota", no da je to ipak zadatak
sekundarnog karaktera u odnosu na glavni Huserlov
put transcendentalne redukcije koji mora imati
prednost62. Na istom mestu Gadamer s pravom
ukazuje i na to da "tema Huserlove fenomenologije nije
samo povratak na ono iza naunog iskustva, dakle na
jednostavne fenomenoloke datosti (kao to je
"opaanje" [emu Landgrebe posveuje znatan deo svog
rada]) i legitimisanje njihovog zahteva za vaenje, ve
je za njega osnovno i to da sam "svet ivota" proglasi
vaeom svoju sopstvenu legitimnost".63
Nesporno je da se razlikuju osnovni motivi
Huserla i Dekarta, da Huserlovo kartezijanstvo nije
ono Dekartovo; no ono to njega pribliava Dekartu i
njegovoj metodskoj sumnji jeste "radikalnost i
univerzalnost suspenzije svakog vaenja sveta" pa u
tom smislu i sveta ivota. Zato sam ja svojevremeno
smatrao da Huserlov put treba pratiti od Ideen I ka
Kartezijanskim meditacijama, a da je Kriza sve to,
isto, ali izloeno drugim sredstvima. injenica je da
uticaj Landgrebea ezdesetih godina nije bio
zanemarujui, budui da se smatralo da on, kao i
Eugen Fink, na legitiman nain zastupa Huserlovu
osnovnu poziciju. Isto tako, ako Landgrebeova dela
stilom ne plene kao to se to sluaj s delima Finka, on
je oko sebe u to doba u Kelnu znatan broj uenika iji
Gadamer, H.-G.: Nauka sveta ivota (1972), u knjizi: Gadamer,

H-G.: Fenomenoloki pokret, , Beograd 2005, str. 79.
63 Op. cit., str. 79.
62
www,uzelac.eu
69
Milan Uzelac
uticaj do naih dana nije zanemarljiv (a jedan od njih,

videsmo, bee i Ante Paanin). Landgrebeova pozicija
dolazi do izraza posebno u Paaninovom doktorskom
radu koji za temu ima mogunost izgradnje filozofije
kao stroge nauke, i koji tu problematiku obrauje sa
stanovita Huserlove pozne filozofije, na ta je, to je
samo po sebi razumljivo, presudno uticao upravo
Ludvig Landgrebe.
Ve sm naslov petog odeljka Paaninove
disertacije Od transcendentalne subjektivnosti k
povijesnosti to vie no jasno potvruje64; on se tu
direktno poziva na Landgrebeovo ukazivanje na znaaj
Huserlovih predavanja o prvoj filozofiji i na Huserlovo
udaljavanje od kartezijanizma, te, nakon to je istakao
kako Huserl nije uspeo da "ispuni i dovri" nastojanje
celokupne novovekovne filozofije subjektivnosti od
Dekarta naovamo, da pone "bez pretpostavki", on
pie:
"Znaenje tih predavanja sastoji se u tome "to se
u njima, tako rei pred oima itaoca odvija brodolom
transcendentalne subjektivnosti kao bespovijesnog
apriorizma i dovrenosti novovjekovnog racionalizma".
Promatran u svijetlu tih predavanja postaje takoer
lake razumljiv i razlog "zbog kojega se Husserl kasnije u
djelu "Kriza" osjea prinuen da udari jednim novim
putem"65, putem povijesnosti naime zbog toga jer se i
transcendentalno-fenomenoloki put, kojim je Husserl
iiao nakon "Ideja", sa svim svojim pokuajima da
Paanin, A.: Znanstvenost i povijesnost u filozofiji Edmunda

Husserla, Naprijed, Zagreb 1968, str. 224.
65 Landgrebe, L.: Husserls Abschied vom Cartesianismus, in:
Philosophische Rundschau, 1961, S. 135/6.
64
www,uzelac.eu
70
Milan Uzelac
filozofiju utemelji pomou po sebi evidentnih i

apodiktikih stavova i teorija, pokazao nedovoljnim."66
Na taj nain Paanin nedvosmisleno prihvata

stav o Huserlovom naputanju kartezijanstva kroz
njegovo prevladavanje, mada, naglaava da "Huserl
nikada nije napustio ideju o filozofiji kao znanosti pa
ni u "Krizi evropskih znanosti"...", kada sa naune
"izvesnosti sveta" prelazi na njegovu povesnu izvesnost
u smislu "sveta ivota".
Po miljenju Paanina, Huserl nikada nije
zastupao filozofiju koja bi bila osloboena naunosti
uopte, nego samo odreene, objektivistike
naunosti67; on stoga naglaava da kasni Huserl
smatra kako "filozofija i znanost, da bi bile istinite
zahtevaju ne samo "stavove po sebi", nego takoer i
"svijet ivota" ili "povijest"68 i naglaava da Huserl,
odgovarajui na pitanje kako je filozofiji i nauci
potrebna povest, nastoji da etablita "novu
znanstvenost". A upravo u tome i lei problem: sa
zahtevom za novu naunost ranija ideja naunosti
stavlja se van snage i tu ne pomae pozivanje na to
kako Huserl "svaki svoj novi korak smatrao apsolutno
novim poetkom"69. Ovde se definitivno zastupa teza o
radikalnom prekidu u tzv. kontinuiranom miljenju
Huserla i zastupa miljenje da je pozni Huserlov spis
izraz njegovog radikalnog naputanja celokupnog
Paanin, A.: Znanstvenost i povijesnost u filozofiji Edmunda
Husserla, Naprijed, Zagreb 1968, str. 224/225.
67 Op. cit., str. 242.
68 Op. cit., str. 243.
69 Op. cit., str. 243.
66
www,uzelac.eu
71
Milan Uzelac
prethodnog puta. Ono to pritom ostaje nejasno, kao

to sam ve naglasio, jeste: zato je Huserl uopte u
tom sluaju pisao Kartezijanske meditacije i zato se do
1932. godine zanosio time da to delo u Finkovoj obradi
bude i njegovo glavno delo?
Pravde radi, Huserlova reenica s poetka
XXVIII priloga za spis Kriza evropskih nauka i
transcendentzalna fenomenologija, a o tome kako je
"filozofija kao nauka, kao stroga, apodiktiki stroga
nauka odsanjani san"70, ne treba biti tumaena u
smislu Huserlovog naputanja prethodne pozicije, ve
kao konstatovanje o tome da se njegov san realno nije
ostvario, budui da su njegovi uenici poetkom
tridesetih godina XX stolea, ve uveliko krenuli svako
svojim putem, u emu je nedvosmisleno prednjaio
Martin Hajdeger sa svojom popularnom tezom o kraju
metafizike.
Paanin eli pokazati da Huserl ve sa svojim
predavanjima o prvoj filozofiji (ne sluajno koristei
drugi stari naziv za metafiziku) eli da se oprosti od
metafizike, da ta predavanja jesu "kraj metafizike u
tom smislu to daljnje hodanje stazama njenog
miljenja i njene pojmovnosti, iz kojih ono trai da
izvue krajnje mogunosti, nije nakon njega vie
mogue"71. I ovde, razume se ostaje otvoreno pitanje: o
kakvoj je metafizici tu zapravo re, kakvu to
Husserl, E.: Di Krisis der europischen Wisselnschaften und die
transzendentale Philosophie, Eine Einleitung in die
phnomenologische Philosophie, 2. Auflage, M. Nijhoff, Den
Haag 1962, S. 508.
71 Op. cit., str. 225.
70
www,uzelac.eu
72
Milan Uzelac
metafiziku Huserl ima u vidu, jer sva njegova filozofija

ne izlazi van metafizike tradicije, a upravo
zahvaljujui tome ona zapravo i ostaje filozofija, i vie
od toga: vodea filozofija i naeg vremena koje se
tokom druge polovine XX stolea odricalo od metafizike
kad god bi mu se za to pruila prilika72.
Kad je o Paaninu re, duni smo konstatovati
da on ve ezdesetih godina nastoji da problem
istorinosti razmatra ne iz horizonta intencionalnosti
sveta (to je karakterisalo ranija istraivanja Huserla)
ve iz svetovnosti sveta. U to vreme u prvi plan
dospeva pitanje svetovnosti sveta u fenomenolokoj
filozofiji (kako je to video Eugen Fink), a koje e mnogi
(pod uticajem Ludviga Landgrebea) preformulisati u
pitanje svetovnosti sveta ivota i svet ivota izvesti u
prvi plan73 videvi ga kao fundament nauke koji
Dve decenije kasnije, predgovor za knjigu J. Ritera Metafizika i
politika Ante Paanin zapoinje sledeim reima: "U isto vrijeme
kada su metafizika i politika proglaavane zastarjelima i
mrtvima, tj. neprikladnima i nesposobnima za teoretsku
filozofsku misao, Joachim Ritter pie studije o najveim
misliocima i metafizike i politike o Aristotelu i Hegelu. Te e
studije umnogome pripremiti i suoblikovati i rehabilitaciju
praktine filozofije u protekla tri desetljea i sadanju "obnovu"
metafizike u evropskoj filozofiji" Paanin, A.: Duhovne znanosti i
praktina filozofija u djelu Joachima Rittera, u: Ritter, J.:
Metafizika i politika. Studije o Aristotelu i Hegelu, preveli Ante
Paanin i Pavo Barii, Fakultet politikih nauka, Zagreb 1987,
str. 1).
73 O ovome sam Paanin pie dvadesetak godina kasnije: "kasni
Husserl ini izraz "svijet ivota" sredinjim pojmom svoje
fenomenologije u jasnoj namjeri da se svijetu ivota dade drukiji
smisao i sadraj nego to ih pruaju moderno tehnizirano drutvo
72
www,uzelac.eu
73
Milan Uzelac
obuhvata kako naunu refleksiju, tako i opaajnost

(ulnost). Ako je pak za Huserla istorinost samo novi
izraz za naunost74, onda se istorija javlja kao "vreme
ivota" u transcendentalnom smislu, dok je istorinost
refleksija o njenom vremenovanju, tj. "reaktiviranje
poetka". Videemo da je odavde samo jedan korak
preostao do filozofskog tematizovanje pojma politikog.
U spisu Istina i svet ivota u fenomenologiji
kasnoga Husserla75 koji u vreme njegovog objavljivanja
spada u najvie domete ne samo Paaninove filozofije
ve i sve filozofije tadanje Jugoslavije, itamo kako je
Huserl ""celokupnu praksu ljudskog opstanka" dakle i
politiku praksu kao praksu u uem, svojevrsnom
smislu rei stavio u centar filozofskih razmatranja"76;
tu Paanin dalekoseno odreuje svje dalje filozofsko
kretanje. Naglaavajui kako bi posebno "trebalo
istraiti da li fenomenoloka metoda naelno
i znanstveno instrumentalizovani um" (Paanin, A.:
Transcendentalna fenomenologija i fenomenoloka psihologija kao
filozofija transcendentalne subjektivnosti i "svijeta ivota", u
knjizi: Paanin, A.: Etika i politika, prilog praktinoj filozofiji.
Filozofska istraivanja, Zagreb 2001, str. 425.
74 Op. cit., str. 276-7.
75 Paanin, A.: Istina i svijet ivota u fenomenologiji kasnoga
Husserla, u knjizi: Paanin, A.: Metafizika i praktina filozofija,
kolska knjiga, Zagreb 1988. Tekst je prvobitno objavljen u
proirenom obliku 1974. (Delo, XX, 11, Beograd, str. 1283-1309),
a njegov osnovni deo ini predavanje odrano na IV
internacionalnom kolokvijumu za fenomenologiju 1969. u
Schwbisch-Hallu i na nemakom jeziku objavljeno u knjizi
Wahrheit und Verifikation, "Phenomenologica" 61, M. Nijhoff,
Den Haag 1974.
76 Op. cit., str. 139.
www,uzelac.eu
74
Milan Uzelac
omoguuje ili ne onaj "trei oblik univerzalnog stava", i

da li ona ini oitom "sintezu obostranih interesa koja
se vri u prelazu iz teorijskog u praktini stav", a da je
ta sinteza posredovanje, dijalektika koju
fenomenoloka metoda "ne uspeva ni ustanoviti a
kamo li je razviti", Paanin vie no jasno istie
deficijentnost fenomenologije i fenomenoloke metode
to e biti razlog da se okrene Hegelovoj dijalektici a
potom i Marksu.
Svoj proireni rad, a koji je pred nama, Paanin
je zavrio pozivanjem na saoptenje Eugena Finka
Bewusstseinsanalytik und Weltproblem proitanog na
kolokvijumu pod naslovom Phnomenologie lebendig
oder tot? a povodom pedesetogodinjice Husserlove
smrti, da je "neka filozofija "iva" ako izaziva, a
"mrtva" ako vie ne budi pitanja i za sve nudi jedno
reenje"77. Ovde je Paanin propustio da navede i
narednu reenicu Finka: "Fr uns sind die offenen
Fragen in Husserls Phnomenologie Hinweisungen
auf das Weltproblem" (Za nas su otvorena pitanja
Huserlove fenomenologije ukazivanja na problem
sveta).78 Razume se, to nije sluajno, ali je
konsekventno razumljivo: Paanin nije studirao kod
Finka, ijim je miljenjem u to vreme dominirala
problematika sveta i koji je bio u znatnoj meri
rezervisan spram problematike "prednaunog sveta
Op. cit., str. 141.

Fink, E.: Bewusstseinsanalytik und Weltproblem, in: Fink, E.:
Nhe und Distanz, hrsg. Von Franz-Anton Scwarz, Alber,
Freiburg/Mnchen 1976, S. 297.
77
78
www,uzelac.eu
75
Milan Uzelac
ivota"79, ve kod Landgrebea (koji ga je uputio ka

tematizovanju problematike sveta ivota i
istorinosti)80. Sasvim je stoga logino to se Ante
Paanin u to vreme, ranih sedamdesetih godina,
Fink je smatrao da je pojam "prednaunog sveta ivota"
optereen znatnom nejasnoom, jer nauke svojim tvorevinama
prekrivaju prednauni svet ivota oveka. To znai da je naa
prednaunost odreena naukom u koju mi ne stupamo spolja jer
smo uvek na odreen nain u nju ve postavljeni (Fink, E.: Sein,
Wahrheit, Welt, M. Nijhoff, Den Haag, 1958, S. 4). Finkova
rezervisanost prema itavoj problematici sveta ivota nije samo
posledica Hajdegerovog uticaja, da se, naime, redukcijom oveka
na intencionalnu svest ovaj ne vidi kao konani, konkretni
opstanak (Dasein), ve je bitno metodske prirode. Ako je sam svet
ivota konstituisan [Paanin bi rekao prethodno struktuiran], te
se do njega dopire kroz nauke, ta uopte moemo o njemu znati
kao temelju prirodnog stava. Nadalje, nejasan je obim onog to
treba da bude pretpostavljeno u pretpostavljenom naunom stavu.
(O tome opirnije videti u: Uzelac, M.: Svet ivota kao temelj
moderne umetnosti, u knjizi: Uzelac, M.: Stvarnost umetnikog
dela, Knjievna zajednica Novog Sada, Novi Sad 1991, str. 127140; isti tekst potom se nalazi i u knjizi: Uzelac, M.
Fenomenologija umetnosti (2008,
http://www.uzelac.eu/2KnjigeStudija/10FenomenologijaUmetnosti.pdf str. 354369).
80 Pogreno bi bilo rei, i ak krajnje nepravedno, da Paanin
nema u vidu problematiku sveta kakva se nalazi kod Husserla.
Dovoljno je obratiti panju na njegov rad Povijesni svijet ivota i
praktina filozofija gde on na tragu Landgrebea veoma temeljno
referie o problematici sveta, no sva njegova panja usmerena je
ne pitanju sveta kao sveta, ve svetu kao svetu ivota (Paanin,
A.: Moderna filozofija i politika, Fakultet politikih nauka, Zagreb
1986, str. 156-160). Sam rad je prvobitno objavljen, s posvetom
Ludwigu Landgrebeu, u zborniku: Bitak i povijesnost, Fakultet
politikih nauka, Zagreb 1982, str. 57-74.
79
www,uzelac.eu
76
Milan Uzelac
okree filozofskom tematizovanju politike i politikom

ivotu, obraa se Aristotelu koji je najdublje promislio
tu problematiku, a za to nalazi podrku kod svog prvog
nemakog uitelja od koga je otiao Landgrebeu kod
Joahima Ritera.
2. Filozofija politike filozofije
O svom studiranju kod Ritera i njegovom
znaaju za obnovu Aristotelove praktine filozofije u
kontekstu Hegelove filozofije istorije, tj. o njegovom
znaaju za rehabilitaciju praktine filozofije u XX
stoleu, Ante Paanin pie u predgovoru prevoda
knjige Joachima Rittera Metafizika i politika81, potom
posebno objavljenom i u knjizi Metafizika i praktina
filozofija82. Teko da e kome promaknuti podudarnost
ova dva naslova, ali i razlika meu njima u kojoj se
ogleda jo jednom nastojanje za samosvojnou u
filozofiji, nastojanje da se izgradi sopstvena pozicija i
naspram svog prvog nemakog uitelja, a kome se ovde
obraam kasnije, jer smatram da je politika dimenzija
s kojom je prvo bio Paanin upoznat, kod njega tek u
drugom koraku dola u prvi plan83.
Ritter, J.: Metafizika i politika. Studije o Aristotelu i Hegelu,
preveli Ante Paanin i Pavo Barii, Fakultet politikih nauka,
Zagreb 1987.
82 Paanin, A.: Metafizika i praktina filozofija, kolska knjiga,
Zagreb 1988, str. 142-180.
83 Da je ovaj moj put u ovom kratkom izlaganju ispravan, potvrdu
nalazim i u uvianju O. Marquarda o tome kako "Ritterovi uenici
u svojim sadrajnim tezama nisu konvergirali u studiju i u
81
www,uzelac.eu
77
Milan Uzelac
Ovom stavu ide u prilog i sam uvid u naslove

Paaninovih triju knjiga u kontekstu Riterove
(Metafizika i politika) a koji su: Filozofija i politika
(1973), Moderna filozofija i politika (1986) i Metafizika
i praktina filozofija (1988). Ono to je podudarno s
Riterom to je pre svega odnos prema Aristotelu i
njegov epohalni znaaj za utemeljenje politike
filozofije, razlikovanje ueg i ireg znaenja pojma
politika, uspostavljanje identiteta izmeu etike i
politike. Ono to pritom bitno odlikuje filozofsku misao
Ante Paanina i to je njena najvea vrlina svakako je
injenica da on sve vreme politiku misli iz filozofije84,
nalazei vrsto uporite u filozofijama Aristotela i
Hegela, koje su uprkos svim razlikama u kljunim
stavovima krajnje bliske. To ustrajavanje na
filozofskom miljenju politike omoguuje Paaninu da
ni u jednom asu na teorijskom planu ne isklizne u
godinama naukovanja nego tek decenije kasnije: kada su sa svoje

strane raspolagali iskustvima, koja su im sada Ritterove vlastite
filozofske odgovore uinili plauzibilnima; u Ritterovoj koli postoji
to zapaam danas konvergencija kole kao dugorono kasno
delovanje" (Paanin, A.: Duhovne znanosti i praktina filozofija u
djelu Joachima Rittera, u: Ritter, J.: Metafizika i politika. Studije
o Aristotelu i Hegelu, preveli Ante Paanin i Pavo Barii,
Fakultet politikih nauka, Zagreb 1987, str. 4).
84 Miljenje politike mogue je samo iz filozofije a ne iz posebnih
nauka ili politologije. O tome Paanin pie da se "temeljn o znanje
o politici i praktinoj filozofiji ne moe prepustiti politologiji kao
posebnoj politikoj znanosti" (Paanin, A.: Fenomenologija
politikog sveta, Politika kultura, Zagreb 2007, str. 25-6).
www,uzelac.eu
78
Milan Uzelac
prizemni govor o politici i u jevtino politikanstvo85, niti

da poeli da postane politiar, budui da svoju najviu
obavezu vidi u tome da bude filozof politike86, a to se
nedvosmisleno potvruje u njegovoj knjizi Etika i
politika (2001).
Obrativi se politikoj filozofiji, Paanin
raspravlja niz aktuelnih tema: mogunost politikog
delovanja u savremenom svetu a na tragu Platonovog i
Aristotelovog politikog uenja, pitanje pravednosti u
savremenom graanskom drutvu, domet ontoloke
etike i znaaj ekoloke etike... Ve po naslovima vidna
je irina tema kojima se Paanin obraa u svom
dijalogu s predstavnicima savremene filozofije koje
obilno citira. U isto vreme mora se istai da se on sve
vreme poziva na neke od rezultata fenomenoloke
filozofije, posebno kada je re o poslednjim Huserlovim
spisima, esto samo naelno, pretpostavljajui svoje
ranije iskaze na tu temu.
Paaninovu trajnu bliskost Aristotelu i
Aristotelovom uenju politike treba razumeti u
kontekstu ne-metafizinosti Stagiraninove teorije
politike; ta ne-metafizinost politike potpuno je
kompatibilna s antimetafizikom interpretacijom Prve
85
A to bee odlika tzv. beogradskih praxis-filozofa koji ni s

filozofijom nisu stajali ba najbolje, te mi ne bez razloga prof dr
Danilo Pejovi prilikom prvog susreta, na moj odgovor da sam
studirao filozofiju u Beogradu, ree [pred Dankom Grliem kod
koga sam u Beogradu i diplomirao], da sam filozofiju studirao na
pogrenom mestu.
86 Paanin, A.: Etika i politika. Prilog praktinoj filozofiji,
Hrvatsko filozofsko drutvo, Zagreb 2001, str. 11.
www,uzelac.eu
79
Milan Uzelac
filozofije kakvu sprovodi Landgrebe; uverenje da je

Huserl nakon predavanja o prvoj filozofiji doao do
zakljuka da se dospelo s one strane metafizike (to
nije bilo strano ni Huserlovom ueniku Hajdegeru), da
se na tlu sveta ivota, bez metafizike, moe graditi
jedna nova filozofija, logino se moglo osloniti na
Aristotelovu praktinu filozofiju koja je ne-metafizika.
Moda se samo izgubilo iz vida da je sva filozofija,
ukoliko je filozofija i dalje metafizika87.
Tako se dogodilo, da je naputajui stanovite
statine fenomenologije i prihvatajui za
nedvosmisleno validne stavove genetike
fenomenologije, Paanin dospeo na tlo praktine
filozofije koja je svoj temelj mogla nai u Lebensweltu.
Ali, istovremeno, imajui prethodno bogato
fenomenoloko iskustvo, on se "parmenidovski" naao
na raskrsnici dva puta: jedan od njih vodio je u dalja
specijalistika istraivanja ve odavno rehabilitovane
politike filozofije, a drugi nazad u sredite
fenomenologije gde bi se mogla na osnovu ovog
poslednje iskustva otvoriti i trea mogunost
utemeljenje i dalja izgradnja jedne praktine
fenomenologije.
Stoga bi Husserlovo udaljavanje od kartezijanskog puta moglo
biti tumaeno kao naputanje metafizike, ali, tek uslovno: kao
naputanje jedne vrste metafizike; Husserlovo istrajavanje na
Lebensweltu kao temelju nije nita drugo do jedno metafiziko
istrajavanje. Zato smatram da je fenomenologija nastavak
tradicionalne metafizike, samo drugim sredstvima (opirnije u
mojoj knjizi: Uzelac, M.: Fenomenologija, Veris, Novi Sad, 009;
87
http://www.uzelac.eu/2KnjigeStudija/11Fenomenologija.pdf
www,uzelac.eu
80
Milan Uzelac
Imam utisak da se Paanin i dalje nalazi na

raskru: hteo bi da istovremeno ide i jednim i drugim
putem; ali, to mu ne dozvoljava logika filozofije koju je
celog svog veka zastupao.
3. Post scriptum
Dugo sam bio u uverenju da transcendentalna
fenomenologija u transcendentalnom egou obezbeuje
svemu, pa i novootkrivenom "svetu ivota" poslednje
tlo. Zato me je uvek kod Huserla u prvom redu
interesovala problematika konstitucije koja je od egoa
kao poslednjeg tla vodila svetu na nain kako ga je
tematizovao Eugen Fink. Smatrao sam da je Fink ve
1932. preradom Huserlovih Kartezijanskih meditacija
(koja je do kraja osamdesetih godina fenomenolozima
bila nedostupna) dospeo s druge strane fenomenologije
ostajui pritom i dalje fenomenolog par excellance.
Dovodei u prvi plan miljenja problematiku
sveta i izgraujui jednu originalnu i svojevrsnu
filozofsku antropologiju uenjem o temeljnim
fenomenima, te konano originalnom interpretacijom
najznaajnijih mislilaca i prvenstveno presokratovaca,
Fink se udaljio i od Landgrebea s kojim je kao uenik
Huserla imao u poetku mnogo zajednikog, i njemu je
problematika poslednjeg Huserlovog nedovrenog
spisa ostala u drugom planu. Fenomenolozi, kako je to
u vie navrata naglaavano, ve pred kraj ivota
rodonaelnika fenomenologije krenuli su svak svojim
putem; Huserl je samo mogao da ostane time duboko
razoaran, o emu nalazimo i svedoenje u jednom
www,uzelac.eu
81
Milan Uzelac
pismu upuenom A. Pfenderu88. Sama fenomenologija

zrakasto se irila u svim pravcima a sam Fink je u toj
situaciji ostao usamljen i mnogi, poznavajui ga i lino,
no pritom u veini sluaja ne itajui ono to je on
pisao i ne sluajui paljivo izlaganja koja je na retkim
ali reprezentativnim fenomenolokim skupovima
drao, videe ga samo kao bledu linost u senci
velikana kakvi behu Huserl i Hajdeger89.
Moda uveliko i greim, ali ivim u uverenju da
je razvijanje linije tumaenja Huserlove
fenomenologije na tragu njegovih poslednjih spisa i
problematike sveta ivota dolo do svoga kraja, i to ne
zbog svoje antikvarnosti, ve zbog iscrpljenosti
mogunosti koje je takva filozofija otvarala. U asu kad
pomalo posustaju i nastojanja dalje "rehabilitacije"
praktine filozofije a njeni akteri o kojima pie Ante
Paanin poinju da tre za svojim repom, neophodno je
nainiti korak nazad da bi se moglo ii dalje napred.
Re je je o pismu Huserlovom upuenom A. Pfenderu 6. januara
1931. u kojem pie o razoaranosti svojim uenicima, posebno o
Hajdegeru "u kojeg je velike nade polagao", "iji je uspeh u
Marburgu video kao svoj", koji mu je tokom letnjih ferija, dolazei
iz Marburga u Freiburg, obeavao saradnju, a koji je dobivi
mesto u Freiburgu koristio ovo da javno ili prikriveno diskredituje
Husserlov rad (opirnije: Pfnder-Studien, hrs. H. Spiegelberg/E.
Av Lallemant, Phnomenologica 84, M. Nijhoff, Den Haag 1982,
S. 345-349).
89 Iz senke, razume se, mora se kad-tad izai; u sluaju Finka to
se dogodilo tek nakon njegove smrti, u sluaju Ante Paanina to
se zbilo mnogo ranije, jer senke u ta dva sluaja ipak behu
nejednake. U isto vreme ni velikanima vreme ne ide uvek na
ruku; u ovom sluaju, prednost je na strani Eugena Finka.
88
www,uzelac.eu
82
Milan Uzelac
Fenomenologija moe biti aktuelna i plodotvorna za

dalji misaoni rad samo u sluaju ako se polazi od nje
kao celine a ne od jedne epizode koja (pokazae se
moda jasnije u buduem vremenu) ne mora biti i izraz
celine90.
Drugim reima: spor oko toga da li se Huserlova
definitivna pozicija ogleda u razvijanju
transcendentalne egologije ili filozofije sveta ivota,
ini mi se sve vie sporednim u odnosu na pitanje u
kojoj meri fenomenologija ostaje filozofija i dananjeg
dana. Zato, naslov koji sam ovde predloio vie ima
retoriki no materijalni, injenini i presudni karakter.
Ono to je po mom miljenju ipak najvanije,
jeste nespornost aktuelnosti fenomenoloke filozofije.
Hans-Georg Gadamer na to ukazuje u jednom svom
radu iz 1974. godine i istie: "Kad se mi danas jo uvek
tako revnosno bavimo Huserlovom fenomenologijom,
onda je po sredi zapravo svojevrsna igra izmeu
Poznato je da je Husserl u vie navrata imao nameru da jedno

od svojih dela proglasi glavnim, pravim uvodom u fenomenologiju;
nije uspeo nijedan put jer nije uspeo da dovri i izloi u
koherentnom obliku ni Ideje, ni Kartezijanske meditacije, ni
Krizu. Po tome je on slian Marxu, koga Paanin esto citira. Re
je o delima koja u sebi sadre razvoj ali ne i mogunost zavretka;
i kao to Marx ne bi mogao zavriti Kapital da je poiveo jo sto
godina, tako to nije mogao ni Husserl jer im se opirala "sama
stvar" koju su hteli da zahvate u njenom totalitetu, a to je mogue
samo u jednom metafizikom sistemu kakav oni nisu mogli izvesti
jer je po svojoj prirodi neizvediv.
90
www,uzelac.eu
83
Milan Uzelac
istorijske distance i nove aktuelnosti te filozofije"91. I

odista: s jedne strane, istorijska distanca sve je vea,
uveava se broj generacija fenomenologa, uz
nesmanjeni interes za Huserlovo delo, a s druge
strane, ta aktuelnost je u znatnoj meri podstaknuta
ve due vreme neaktuelnou najraznovrsnijih
tendencija u filozofiji naih dana.
Ono ime e fenomenologija i dalje filozofe
trajno pleniti, a to je minimum oko ega se svi,
siguran sam, i danas moemo sloiti, nezavisno od toga
da li u Huserlovoj fenomenologiji poslednji temelj
videli u sveta ivota, ili u transcendentalnom egou, a
to je, nov poziv povratku samim stvarima i stvari
filozofije; to se samog Huserla i njegovog dela tie,
podsetio bih na rei koje je jula 1938. godine zapisao
poslednji njegov asistent: "Seine Arbeit ist getan, sein
Werk ist, auch wenn nich fr unsere Zeit, so doch fr
jene kommenmssende Zeit,wo die Leidenschaft des
Denkens den Adel des Menschen bestimmt"92.
Gadamer, H.-G.: O aktuelnosti Huserlove fenomenologije, u

knjizi: Gadamer, H-G.: Fenomenoloki pokret, , Beograd
2005, str. 98.
92Fink, E.: Edmund Husserl (1859-1938), u knjizi: Fink, E.:
Nhe und Distanz, Phnomenologische Vortrge und Aufstze,
hrsg. Franz-Anton Schwarz, K. Alber, Freiburg/Mnchen 1976, S.
96-97.
91
www,uzelac.eu
84
Milan Uzelac
5. Sudbina miljenja
u svetu kome ono ne pripada93
Seni profesora Mihaila uria
Nae vreme odlikuje jedna specifina, samo njemu

svojstvena forma otuenosti: otuenost od vremena u
kojem ontiki jesmo a kojem svojim unutranjim biem
sve manje pripadamo. To novonastalo vreme, za
ivljenje u njemu, podrazumeva sasvim nove poglede
na svet i vrednosti koje se po nekoj zaostaloj navici ili
inerciji ponekad, dodue, i pomenu, ali ne manje,
podrazumeva i izlaganje doskora nepoznatim
izazovima pred kojima veina ljudi u ostaje nema i
nemona.
Nastupilo je doba izrazito razliito u ontolokom
smislu od vremena njemu prethodnom, a ono ranije,
to je ve uveliko iilelo rastvaranjem u naem
pristajanju na njegovo odsustvovanje, izgubilo se u toj
meri da nas iz njega za nae ranije smislove vie nita
ne vee.
Stoga, danas misliti kategorije vremena i promene,
isto je teko kao to to bee u antiko doba, kada je
vest o njima bila maglovita i pojmovno nejasna; ovo
poreenje moda i nije najsrenije, a jo je manje
adekvatno za razumevanje novonastale situacije koju
odlikuju posve nova pojmovna znaenja, budui da se
nedostatku postojanja jasnih pojmova to je odlikovalo
Rad napisan na poziv Danila Baste (februar 2012) za zbornik

koji on publikuje posveen Mihailu uriu.
93
www,uzelac.eu
85
Milan Uzelac
epohu raanja zapadne metafizike, sada suprotstavlja

preobilje pojmova s do te mere izdiferenciranim
znaenjima i nijansama, da su oni jednako malo
upotrebljivi za opis i definisanje stvari i relacija
novoga sveta u kojem prebivamo.
Pripadnost dobu u kom je iveo, i stvarima koje su ga
okruivale odravajui mu oseaj bliskosti, ovek je
uvek potvrivao svojim uzvienim delovanjem i vezom
sa stvarima i ljudima koji su inili njegovu blizinu;
danas je svako delovanje u svetu lieno smisla, dok je
bliska nam blizina postala najdalja daljina. Sfera duha
za koju se on uvek vrsto drao, istopila se pod
naletom bezdunog pragmatizma i njeni retki tragovi
sada su se pretvorili u duhovne oaze zagubljene u
retkim intermundijama. ovek je sm, sm sa sobom u
svojoj osamljenosti, lien mogunosti da iz nje izae i
sretne se s drugima jer nema nijedne niti koja bi ga s
njima povezivala.
Kako iveti u vremenu u kojem sticajem njemu stranih
okolnosti ovek egzistira a kojem ni duhom ni svojim
mislima vie ne pripada, i kako misliti to vreme s
kojim se izgubilo sve vreme u kojem je ovek znao za
duboki smisao svog ivota, vreme za koje oveka vie
nita ne vee, osim neke blede, sve sumnjivije
uverenosti da niko nema prava svojom voljom da
napusti svet poto u njega svojom voljom nije ni
dospeo?
1.
Ve na poetku nae duhovne istorije najvee
uvaavanje imahu oni pojedinci to behu
www,uzelac.eu
86
Milan Uzelac
zakonodavci i nadareni umom, sposobni da daju

dobar savet; nazivahu ih mudracima jer njihova
mudrost ticala se praktinog ivota, onog, to je
ljudima tada bilo najpotrebnije; oni nisu veliali
i hvalili neposrednu korist, budui da su vie od
nje cenili vrlinu i ona svojstva kojima se
odlikovala vrsnost ljudi. Nije stoga nimalo
sluajno to su i njihovi misaoni naslednici
nastavljali da neguju i ire tu duhovnu
dimenziju kojom je vladalo najvie dobro.
Filozofske kole nastale u Atini tokom etvrtog
stolea pre nae ere, pre svih, Platonova i
Aristotelova, ali isto tako i stoika i epikurejska,
svoj najprei zadatak videle su u obrazovanju
pojedinca, u stvaranju od njega graanina
polisa, a potom, na poetku helenistike epohe, s
proirivanjem vidika i granica, i graanina
sveta.
Svima bee zajednika misao da se u filozofiji pre no
na drugim mestima moe nai putokaz ka pravom
ivotu i nainu ivljenja, ivotu koji bi bio najdostojniji
oveka, jedinog bia sposobnog da ivi u zajednici sa
sebi jednakima, oveka vrednog nagovora na filozofiju,
koja je, od svih potovana i duboko uvaavana,
usmeravala praktian ivot ljudi antike epohe
odravajui pritom neraskidivu vezu teoriskog i
praktinog, spekulativnog i neposredno ivotnog.
Nakon vie vekova, tek na zalasku helenistike epohe,
u vreme kad su ne samo teritorije ve i najviu vlast
Rimske imperije zahvatili varvari, u vreme vladavine
ostgotskog cara Teodorika, filozofija je prestala da
www,uzelac.eu
87
Milan Uzelac
usmerava ivot i gubei znaaj, sve vie svodila se na

utehu oveku koji se obreo u bezizlazu, a o emu nam u
svom poslednjem spisu svedoi Severin Boetije,
mislilac s kojim antika epoha na zapadu dolazi do
svoga kraja.
U narednim vremenima, kada je kontemplativnu
dimenziju filozofije preuzelo hriansko monatvo,
filozofiji je preostalo da bude u prvo vreme skromna
slukinja, potom ravnopravni sagovornik koji je
omoguavao sloene teoloke rasprave, da bi se u novo
doba koje je svoj najvii domet videlo u trijumfu ratia,
filozofija nala kako na strani onih koji su je koristili
da bi potvrdili univerzalnost stavova moderne94, tako i
na strani onih koji su u njoj videli orue za analizu
obinog jezika, a konano, u poslednje vreme i svih koji
sa stanovita postmoderne utiru sve tragove miljenja
svojih prethodnika.
Na taj nain filozofija je izgubila svoju raniju mo,
oduzeta joj je ona ljudska dimenzija kojom se dugo i
uspeno hvalila, jer s verom u nju i njenu
neprikosnovenost smenjivale su se generacije iji je
najvii cilj bio negovanje miljenja i ivot posveen
mudrosti, a najvii uzori Sokrat i Platon, stoici i
epikurejci, a u novo doba Bruno i Spinoza. Da ponovo
bude uteha, na kraju moderne epohe osporili su joj oni
od kojih bi se to najmanje oekivalo a koji nisu mogli
da se pomire sa tim da ona zadri terapeutsku mo
Ko nee da se upusti u rad pojma, neka die ruke od filozofije

(Adorno, T.: Filozofska terminologija. Uvod u filozofiju, Svjetlost,
Sarajevo 1986).
94
www,uzelac.eu
88
Milan Uzelac
kakvu je muzika posedovala u antiko vreme kad se s

ponosom isticalo da je filozofija najvia muzika
(Fedon).
Neki su od filozofije oekivali mnogo vie: hteli su da
ona bude filozofija revolucije, no prekasno, u vreme
kad vie nije bilo revolucionara; nije stoga nimalo
sluajno to filozofija stoji ve due vreme na ivici
ponora: ne da joj se ono to bi ona moda i mogla, a
zahteva se od nje ono to filozofija tokom itave svoje
istorije niti je inila niti htela.
Usud filozofije moda se u svom dramatinom obliku
najjasnije pokazuje u dananje vreme kad nam sa svih
strana dolaze glasovi o njenom kraju i njenoj
nepotrebnosti; time to pripada prolosti, u svom
najviem obliku znanom kao metafizika, filozofija se
nekima pokazala kao dovrena u Hegelovom
filozofskom sistemu, a drugima, jednako
nezadovoljima i Hegelom i njegovim naslednicima i
sledbenicima, ona je postala nepotrebna jer su na
njeno mesto dole prikrivene ideologije koje su oveka
videle kao predmet politike upotrebe i materijal za
demonstraciju manipulativnih strategija vlasti.
Na sreu, ima i onih koji znaju da je filozofiji
prvenstveno stalo do onog to jeste, a ne do onog to
treba da bude95 i zato filozofima dananjice ni
najmanje nije stalo da filozofija bude iskoriena kao
teorijsko sredstvo u promiljanju nekih obmanljivih
Fink, E.: Bruderzwist im Grund der Dinge, u knjizi: Fink, E.:

Epiloge zur Dichtung, V. Kllostermann, Frankfurt am Main,
1971, S. 42.
95
www,uzelac.eu
89
Milan Uzelac
projekata koji se predlau za predmet teorijskih

rasprava, meu kojima se danas istiu globalizam,
demokratija, sabornost, ili davno upotrebom izbledela
neka od estetikih kategorija96; i danas, u potpuno
izmenjenom vremenu, shvaenom kao ne-vreme u
tradicionalnom smislu, filozofija moe s punim pravom
nastojati na svojoj a-istorinoj poziciji dok postavlja
pitanje temeljnih fenomena koji svojom igrom i borbom
omoguuju da ljudski opstanak i dalje postoji kao
poprite susreta kosmikih moi s antropolokom
valensom: svetla i tame, neba i zemlje.
Ne treba stoga ni najmanje da udi injenica to tokom
itave istorije ne prestaju pokuaji da se odredi priroda
oveka, da se ukae na ono postojano i nepromenljivo u
njemu, da se u prvom redu istakne ono po emu je
ovek zapravo ovek; samo njemu svojstvena priroda,
jedinstveno ljudsko svojstvo, nalaeno je u moi
govora, ili u tome da je ovek racionalno bie (animal
rationale), da radi (homo faber), ili da jedino on ume da
se igra (homo ludens), da samo on ima poseban,
sudbonosan odnos spram tehnike (homo technicus), ili
sposobnost korienja simbola (homo simbolicus), dok
se, u pristupima onih koje je odlikovalo nititeljsko
ponaanje, polazilo od toga da ovek nema svoju
Moda je samo jo malo potrebno, pa da se poveruje u neku
teoriju filozofske zavere u kojoj neko smilja antikvarne teme
liene svakog znaaja a s namerom da se mislioci okupe oko njih
kako bi svu svoju misaonu energiju usmerili u pogrenom smeru.
Kao da je nekome posebno stalo da misao ostane na stranputici,
daleko od onog to je bitno i odluujue za nau egzistenciju i na
opstanak.
96
www,uzelac.eu
90
Milan Uzelac
prirodu, da on sebe neprestano izgrauje iz svoje

slobode, budui da oveku egzistencija prethodi
esenciji; time se ovek oslobaao od hirovotog
ponaanja bogova, otvarale su mu se mogunosti da
sebe izgrauje po merilima koja je sam utvrivao, i za
koja je nalazio da mu na najbolji nain izraavaju
smisao i razloge postojanja.
U odnosu na sve pobrojane pokuaje koje karakterie
svoenje ovekove prirode na jedan princip (govor, rad,
razum, igra...), sredinom XX stolea nemaki filozof
Eugen Fink izgradio je originalno filozofsko uenje o
oveku, polazei od toga da ovekovu prirodu u svim
poznatim nam istorijskim vremenima, odreuju pet
temeljnih fenomena97, koje je mogue nai izloene
kako u delima prvih tako i poslednjih filozofa (Platon,
Hegel)98. Eugen Fink, mnogima poznat kao vrsni
tuma dela Edmunda Huserla iji je bio dugogodinji i
Nakon to je temeljnim fenomenima posvetio predavanja u
letnjem semestru 1955. godine (Fink, E.: Grundphnomene des
menschlichen Daseins, Alber, Freiburg/Mnchen 1979), Fink je u
narednih petnaest godina, koliko je jo predavao na Pdagogische
Hohschule u Frajburgu, veini od njih posvetio posebne knjige
(Spiel als Weltsymbol, Metaphysik und Tod, Traktat ber die
Gewalt des Menschen), a sama ideja o njima, provlaila se potom
kroz sve njegove potonje spise i sva njegova predavanja.
98 Platonovi dijalozi mogli bi se tumaiti iz aspekta pet temeljnih
fenomena: o smrti govori se u dijalogu Fedon, o vladavini (borbi)
u dijalozima Drava, Dravnik, Zakoni, o ljubavi u Gozbi i Fedru,
o radu, u svim dijalozima gde se govori o techne, o igri u
Zakonima i u svim dijalozima kroz njihovu dijaloku formu, ili
kroz Platonovo nadmetanje s pesnicima (Fink, E.: Metaphysik
und Tod, Kohlhammer, Stuttgart 1970, S 30). Kada je re o
Hegelu, tada treba imati pre svega u vidu Fenomenologiju duha.
97
www,uzelac.eu
91
Milan Uzelac
poslednji asistent, a to je imalo za posledicu da je

decenijama ostao u senci uitelja (ali i drugog svog
velikog duhovnog sagovornika Martina Hajdegera), u
pet temeljnih fenomena uvrstio je rad, borbu, ljubav,
igru i smrt, na osnovu dubokog spekulativnog uvida da
se tokom svih promena kroz koje prolazi ovek i
njegova drutvena okolina, pomenuti fenomeni ne
gube, niti blede,budui da su aktivni uesnici u
ovekovom ivotu; temeljni fenomeni su konstante koje
moemo jasno prepoznati u pozadini postupaka svih
ljudi svih epoha i perioda ljudske istorije. Svi pomenuti
fenomeni ne javljaju se istovremeno, u ovekovom
ivotu, niti su u njemu jednako prisutni: neki odreuju
ivot i njegov sadraj, neki njegove granice, ali svi
zadravaju pored antropoloke i svoju od iskona
kosmoloku valensu.
Temeljni odnos u koje se pomenuti fenomeni nalaze
jeste igra, no to ne znai da je igra svima ostalima
nadreeni fenomen. Svi su oni u svom izvornom i
ontolokom smislu jednakovredni, svi oni imaju
kosmiko poreklo i antropoloku osnovu; za sve njih je
karakteristino da su iskljuivo ljudski i da ih samo
ovek poseduje: samo ovek radi i samo ovek moe da
se igra, samo ovek voli i samo on poznaje dobre i hude
strane vladavine, samo ovek umire svestan svoje
smrti za razliku od drugih ivih bia koja nesvesna
svoga kraja samo skonavaju.
Pa ipak, meu temeljnim fenomenima, po miljenju
Finka, postoji i jedna mala razlika: pored toga to su
temeljni fenomeni, oni su u isto vreme i fenomeni, no s
jednim izuzetkom, a to je smrt. Smrt kao ivotno nita
www,uzelac.eu
92
Milan Uzelac
i nagacija svakog smisla, po miljenju Finka, jeste

temeljni fenomen ali ne i fenomen99, budui da ona
(uprkos svesti o njoj koju imamo sve vreme), nije u
ivotu ve s one druge njegove strane. Tako neto
vidno je ve iz samog naslova Finkovih predavanja iz
letnjeg semestra 1964. godine Metaphysik und Tod100:
metafizika obuhvata etiri fenomena (rad, borba,
ljubav, igra) koji uslovljavaju ovekovo odnoenje
spram prirode (physis), dok joj smrt uzmie i nalazi
se negde s druge strane.
Pitanje koje ovde postavljamo glasi: da li je ova teza i
danas, u naem izmenjenom, ne-tradicionalnom svetu
Smrt u strogom smislu i nije fenomen koji se moe predstaviti i

prikazati, svakog asa dovesti do oevidne datosti... Ona sama
nije fenomen, odnosno, nije nikakav fenomen, ona se dogaa kao
odlazak iz pojavnog sveta ali proima i seni sve fenomene ivota
oveka. (Videti: Fink, E.: Grundphnomene des menschlichen
Daseins, Alber, Freiburg/Mnchen 1979, S. 199). Smrt po
miljenju Finka nije fenomen i stoga, to se ne moe doiveti, te se
po poznatom Epikurovom uvidu stoga ovek nje i ne treba bojati,
jer dok ima njega nema smrti a kad ona nastupi, vie nema njega
(Fink, E.: Metaphysik und Tod, Kohlhammer, Stuttgart 1970, S.
35). Time to ljudski opstanak zaokruuje i ini ga celim, smrt je
spoljanja, neprekoraiva granica koja nas odreuje. Time to kao
smrt drugog ona moe biti fenomen za nas, ali ne fenomen u
sluaju nae sopstvene smrti, moe se rei da ona ima udnu
strukturu te je zapravo temeljni fenomen, ali ne i fenomen (Op.
cit., S. 36). Ovo samo potvruje da smrt kao temeljni momenat
ljudskog opstanka stoji u jednom unutranjem bivstvenom odnosu
spram ostalih temeljnih fenomena (Fink, E.: Grundphnomene
des menschlichen Daseins, Alber, Freiburg/Mnchen 1979, S.
151).
100 Fink, E.: Metaphysik und Tod, Kohlhammer, Stuttgart 1970.
99
www,uzelac.eu
93
Milan Uzelac
prihvatljiva? Ovo pitanje je posebno znaajno ve zbog

toga to u protivnom sluaju itava koncepcija o
prirodi i strukturi dananjeg oveka postaje
problematina i sve to znamo o oveku ranijih epoha
vie ne vai i ne funkcionie u ovom naem svetu koji
izgrauje samo sebi znana i shvatljiva pravila ija je
nerazumljivost posledica delovanja nama nepoznate
logike.
2.1.
Ako bismo hteli da u najkraim crtama izloimo
Finkove stavove o smrti kao temeljnom fenomenu, na
osnovu ve pomenutih njegovih predavanja iz 1955.
godine101, treba poi od uvida da upravo zahvaljujui
svesti o smrtnosti i sopstvenoj smrti ovek se razlikuje
od ivotinja, ali isto tako i od bogova, da jedino on
stanuje u senci smrti, da se jedino ovek odnosi prema
smrtnosti kao takvoj i da, dok sva druga bia
skonavaju, jedino on umire. ovek je jedino bie koji
zna za prolaenje konanih stvari; budui da je i sam
prolazan, on zna za prolaznost kao takvu, te je
sposoban da u nastajanju i bujanju sagleda
propadanje, a u ivotu koji traje, nadolazeu smrt.
U znanju o smrti, smatra Fink, javlja se sve to je
zagonetno i upitno; znanje o njoj nalazi se u svim
ovekovim dostignuima, budui da je smrt veiti
Ovde se ukratko istiu osnovni Finkovi stavovi izloeni u
njegovim predavanjima tokom letnjeg semestra 1955. godine, a
koja su posthumno priredili i objavili 1979. godine Franc-Anton
varc i Egon ic. Fink, E.: Grundphnomene des menschlichen
Daseins, Alber, Freiburg/Mnchen 1979, S. 98-198.
101
www,uzelac.eu
94
Milan Uzelac
pratilac oveka. Istiui da je filozofija iskljuiva

mogunost smrtnog oveka i da ona proizlazi iz znanja
o smrti, pozivajui se na to da se ve u doba antike
filozofija karakterisala kao brigu o smrti (melete
thantou), Fink upuuje na svima nam znano mesto iz
Platonovog Fedona (64a) o tome da oni koji istinski
filozofiraju, tee za tim da umru.
Ljudska smrt je ontoloki problem koji ne moe biti
shvaen kategorijama koje primenjujemo na stvari;
kraj oveka razliit je od kraja svakog drugog bia kao
i naina prestanka postojanja bilo koje stvari. Kada
ovek govori o smrti, on ne govori iz sopstvenog
iskustva (budui da se ono moe stei samo
sopstvenom smru), on govori o smrti s obzirom na
smrt koja je zadesila nekog drugog, i ta smrt za onog
ko i dalje ivi samo je jedan smrtni sluaj poto za onog
ko o njoj govori i dalje tee objektivno vreme. Zato,
smrt moe biti dogaaj za onog ko i dalje ivi, no ne za
onog koga se neposredno tie.
Kada hoe da objasni smrt drugog (koja i njega
strpljivo eka), ovek se poziva na od ranije ve
izgraenu i opteprihvaenu sliku o zagrobnom ivotu,
koji je nita drugo do projekcija njegovog realnog,
iskuenog ivota u onostranost, jer, nemajui
neposredno iskustvo smrti, ovek nema ni predstavu o
onostranom, budui da nije u stanju da se apstrahuje
od zemaljskih stvari102, niti da zamisli neto to ve
nije deo njegovog ranijeg iskustva103.
Iskustvo, koje pripada strukturi ljudskoga duha, jeste
ovostrano iskustvo, iskustvo o mnotvu bivstvujuih, iskustvo
102
www,uzelac.eu
95
Milan Uzelac
Smrt onog koji umire je njegova sopstvena smrt,

njegovo ispadanje iz intersubjektivnog sveta ljudi i
stvari, trenutak iza kojeg ne dolazi nikakvo drugo
vreme. Danteova slika zagrobnog ivota, gde je venost
zapravo vezana za pakao, kao njegovo poslednje
svojstvo, ovde vie ne funkcionie. I zato, smrt drugog
jeste fenomen za nas, ali ne i za njega jer sopstvenu
smrt on ne moe doiveti kao to doivljava zalazak
sunca ili nadolazak jeseni; smrt nastupa, ali se ne
pojavljuje. Ona je uvek i iskljuivo sopstvena smrt i
njoj se ne moe umai; tek (ona kao krajnja
nepremaiva granica koja je svakom oveku
postavljena) ini ljudsko postojanje potpunim. Ako o
njoj metaforino govorimo, smrt se pokazuje kao
tamna senka nadneta nad oveka i sve ljudske stvari,
kao neshvatljivo, nepojmljivo deavanje104 koje nije
momenat njegovog unutarsvetskog bitisanja.
Ali, za razliku od tue smrti koja je za one to ive
prisutan fenomen, sopstvena smrt (ka kojoj se ovek
iskonski odnosi u stalnoj napetosti i iekivanju, manje
ili vie nje svestan), nije fenomen za nas, ve oblik
napregnutog odnos spram budunosti, stanje koje jeste
ali koje mu kao pojedincu neminovno tek predstoji.
Fink zato i podsea na ono poznato nam mesto iz
individualizovanog ja o individualnim stvarima. Fink, E.:
Metaphysik und Tod, Kohlhammer, Stuttgart 1970, S. 52.
103 Kao to o svetu ovek moe imati pojam ali ne i predstavu, na
ta je ukazao ve Kant, tako i o smrti moemo imati pojam, ali ne
i predstavu.
104 Fink, E.: Metaphysik und Tod, Kohlhammer, Stuttgart 1970,
S. 59.
www,uzelac.eu
96
Milan Uzelac
Hegelove Fenomenologije duha gde se kae: "ivot

duha nije ivot koji zazire od smrti i uva se od
pustoenja, nego ivot koji je podnosi i u njoj se
odrava"105.
Kako je sopstvena smrt, po dubokom uvidu Martina
Hajdegera krajnja, bezodnosna, nenadmaiva
mogunost ljudskog opstanka106, s punim pravom
smatra Fink da miljenje o smrti ostaje prvo miljenje,
miljenje kojim zapoinje svako miljenje o ivotu i
svetu, jer ivot kao zagonetku vidimo tek u kontekstu
smrti, i ivot se moe istinski voleti tek kada se zna za
smrt koja je definitivno odlaenje iz polja pojavljivanja
koje obuhvata prostor izmeu Neba i Zemlje, pri emu
to pojavljivanje je nita drugo do dospevanje-ubivstvovanje, kojem tek pripada vreme (za razliku od
stvari koje jednostavno jesu), pa stoga svako
pojavljivanje jeste bivstvovanje-u-vremenu.
Filozofski znaaj smrti ogleda se u dalekosenom
raskidu s obinim razumevanjem bivstvovanja;
fenomen egzistencije smrti upuuje oveka preko
fenomenalnog i otvara pitanje tamne, nama
neshvatljive dimenzije prisutnosti. Smrt je odlazak iz
polja pojavljivanja, ali ne neki obini odlazak kakvih
imamo sve vreme u svakodnevnom ivotu, kada
odlazimo s jednog da bi dospeli u drugo mesto, ve
jedinstven odlazak koji se zbiva samo jednom, a ija
Hegel, G.W.F.: Phnomenologie des Geistes (Hoffmeister),
Hamburg6 1952, 29; citirano, prema: Fink, E.: Grundphnomene
des menschlichen Daseins, Alber, Freiburg/Mnchen 1979, S. 148.
106 Heidegger, M.: Sein und Zeit, M. Niemeyer, Tbingen11 1967,
S. 250.
105
www,uzelac.eu
97
Milan Uzelac
nas senka prati itavog ivota, odlazak u neto

neizvesno, nepoznato, u neto za ta nemamo ni
imena, ni znanja ni pojma ako uopte i moemo rei
da je to odlazak u neto, jer ve Heraklit lepo kae:
Kad ovek umre eka ga ono emu se ne nada niti
sluti (Diels, B 28).
Kako smrt ima karakter nitenja, budui da je
shvatamo kao propast i nestajanje, kao odlazak i
iezavanje, kao prestanak sopstvenog bivstvovanja,
smrt biva u potpunosti negativno odreena. Kako
razumeti tu negaciju, pita Fink. Svaka ontologija (kao
pojmovno izraeno razumevanje bivstvovanja) sadri i
uenje o nita, pri emu to uenje o nita nije neka
dopuna ontologije, budui da se ne moe razviti
odreeno razumevanje bivstvovanja i potom svesti na
pojam, ako se istovremeno ne misli i njegova negacija,
ako se ne misli nita.
Kako meutim, misliti to nita, kako razumeti vezu
bivstvovanja i nita, ako se ve zna da taj odnos
bivstvovanja i nita ini najvii spekulativan problem
filozofije? To je bilo i ostalo, po miljenju Finka, pitanje
svih pitanja; on je samo mogao da zakljui kako
znaenje smrti poiva u tome da se prekorai kako
razumevanje bivstvovanja koje vai i vlada u pojavnom
svetu, tako i razumevanje nita koje pripada tom
svetu107. Najvei paradoks ovog puta sastoji se, po
miljenju Finka, u tome, da se iz nita dolazi u
Fink, E.: Grundphnomene des menschlichen Daseins, Alber,

Freiburg/Mnchen 1979, S. 171.
107
www,uzelac.eu
98
Milan Uzelac
bivstvovanje, kao i da se iz bivstvovanja prelazi u

nita.
Nije na odmet pomenuti da se u Finkovoj radnoj sobi
pored pisaeg stoja nalazila reprodukcija jednog od
poznih Rembrantovih autoportreta: na slici bee
prikazano preplaeno, preneraeno, nesretno lice
umetnika koje iz neodreene tamne pozadine, iz
nitine ulazi u svetlost, da bi se ve u narednom
trenutku jednako zgroeno, preplaeno, u tu
neodreenu pozadinu i vratilo. Finkov izbor ovog
portreta i namera da mu se nalazi neprestano u blizini
nisu nimalo sluajni: portret po-kazuje ono o emu
nemaki filozof sve vreme nastoji da kae, a to je da
ovek odnekud nenadano dolazi u ovaj svet, i to samo
na trenutak, da bi ve u narednom asu iz njega, ne
svojom voljom, zanavek otiao. Ovo Rembrantovo
pozno, genijalno delo, slika je jedne od temeljnih
Finkovih misli koja se kao Arijadnina nit provlai kroz
svu njegovu filozofiju i najvie je obeleje njegovog
miljenja i pogleda na svet.
Fink istie kako u stvarnosti nema praznih mesta, jer,
nema mesta koje te ne vidi i da nita koje joj pripada
stanuje i samo u bivstvovanju bivstvujueg, da ga
proima, prelamajui se u u njemu na hiljadu
naina108, ali da to nita nikada ne obrazuje neku
sopstvenu, vlastitu oblast u stvarnosti. Ako se pred
ovekom otvara horizont tog nita to nije horizont
kakav je svet sam, taj horizont nije ni prostoran ni
neprostoran, niti je otvoren uslov nekakve budunosti
108
Fink, Op. cit., S. 174.
www,uzelac.eu
99
Milan Uzelac
koja bi bila povezana sa sadanjou, ve je to horizont

koji se otvara i egzistira iskljuivo u ljudskom
razumevanju smrti.
Kako smrt nije ni fiktivna projekcija zamiljenog sveta
koji se prostire s one strane smrti, ali ni poricanje
praznine koja se otvara samom smru, kako ona nije ni
transcendencija ni imanencija postojanja, ona ostaje
najvii problem ljudskog miljenja budui da se ogleda
u tajnovitoj praznini tog nita koje nas u misteriji
smrti susree.
Filozofski znaaj tog tajnovitog nita koje nam tako
nedvosmisleno tematizuje smrt, jeste u razbijanju
zatvorenosti pojavnog sveta, u naruavanju izvesnosti
bivstvovanja, jer, ako se mnogo ta moe rei o smrti,
ne moe se nita rei o tome ta ona jeste; mi moemo
s Finkom ponoviti kako je smrt neistraena zemlja u
kojoj se nastanjuju nau spekulativni (bersinnliche)
snovi109, ali to, samo po sebi, nije i dovoljno; pre toga
mi moramo ontoloki odrediti mesto i status te
imaginarne, neistraene zemlje (Niemandsland) u
dananjem svetu u koji se ona, izgleda, bez da je to iko
primetio, upravo u nae vreme, kriom uselila.
2.2.
Fink, E.: Grundphnomene des menschlichen Daseins, Alber,
Freiburg/Mnchen 1979, S. 175. Uobiajeno je da se smrt
interpretira kao prelazak, kao prelaz u jednu drugu dimenziju,
u carstvo senki, kao prelazak u neku nadulnu oblast, pri emu se
zapravo samo menja mesto a ostaju iste linosti sa svim njihovim
karakteristikama. Videti: Fink, E.: Metaphysik und Tod,
Kohlhammer, Stuttgart 1970, S. 52-3.
109
www,uzelac.eu
100
Milan Uzelac
Fink svoja predavanja iz letnjeg semestra 1964. godine

naziva meditacijom110; opredelenje za ovaj
nedvoznaan pojam u filozofskoj tradiciji, koja vodi od
Aristotela preko Dekarta do Huserla, jasno potvruje
da je tu re o prvoj filozofiji iji predmet je sve vreme
bivstvujue kao takvo, nezavisno od toga da li se
oznaava kao bivstvo, bivstvujue kao takvo (ousia, to
on) ili subjekt (kako je to na poetku novovekovne
filozofije), odnosno transcendentalna subjektivnost, kod
Huserla. ta nam novo donosi Finkov filozofski
pokuaj? Pre svega ve na poetku jasno izraen stav
da tematizovanje problema smrtnosti i smrti
prevazilazi ne samo okvire tradicionalne ontologije, ve
i metafizike te da se izlaganje u ovom sluaju
oslanjana nove uvide o vremenu kakve nalazimo ve
kod Heidegera.
Problem smrti, pie Fink, na poseban je nain vezan
na problem vremena111, jer ovek je takvo, specifino
bivstvujue, da se na poseban i samo njemu svojstven
nain odnosi ka vremenu kao takvom. Ovo je po
miljenju Finka od posebnog znaaja budui da nain
sopstvene smrti ovek moe interpretirati tek u
horizontu svog razumevanja vremena, pa stoga,
filozofsko pitanje o smrti ne moe biti eksponirano
izvan teorijskog dolaenja u blizinu problemu
vremena.
Fink, E.: Metaphysik und Tod, Kohlhammer, Stuttgart 1970,

S. 9.
111 Op. cit., S. 10.
110
www,uzelac.eu
101
Milan Uzelac
Smrt je kraj vremena ivota (ne vremena kao

vremena) i zato u svakodnevnom miljenju sreemo
shvatanje o eventualnom ivotu nakon smrti, pri emu
se smrt predstavlja samo kao vrsta prelaska,
simbolino predstavljenog kao vrata112 kroz koja se iz
polja vremenitosti prelazi u svet venosti, pri emu bi
vreme, razume se, bez daljeg ogranienja, proticalo i sa
one strane. Meutim, svako osea nemogunost da se
ono izvan-vremensko i nad-zemaljsko iskazuje i misli
vremenskim, zemaljskim pojmovima. U izvesnom
smislu, ovde vreme pripada nama, kao neto poznato;
znamo za njega i kad o njemu ne mislimo jer sam na
ivot je vremenit, budui da smo kao i sve stvari to
nas okruuju - u vremenu, te, ivotni put svakog
oveka, itavog naroda i njegove kulture odvija se u
vremenu113.
Razume se, stvar nije samo u tome to je ovek
jednostavno u vremenu, ve prvenstveno u tome to se
ovek uvek odnosi prema vremenu kao takvom. On
nije u vremenu poput drugih stvari, ve planira,
projektuje, on u sadanjem trenutku poseduje u svojoj
svesti ono to je ve prolo, svestan je budueg, onog
to nadolazi i tek nam predstoji, a to je, opet, mogue
samo stoga to on u vremenu zna za vreme prema
kojem njegov stav ostaje dvoznaan.
Fink podsea da je taj drugi svet, s one strane, samo udvojeni
pojavni svet, po modelu nama poznatog prostorno-vremenskog
sveta, da je tu re o jednom metafizikom horror vacui koji
karakterie bezvremenost i bezprostornost, da je ta zemlja smrti
(Totenland) prostor bez mesta i vremena (Op. cit., S. 27).
113 Op. cit., S. 11.
112
www,uzelac.eu
102
Milan Uzelac
U kojoj je meri vie otvoren ka vremenu, utoliko mu je

stranija nepojmljivost koja obuhvata nastajanje i
propadanje konanih stvari. ovek govori o trajanju,
prolaznosti, raspoznaje mnotvo temporalnih razlika;
on razlikuje prirodno vreme, koje ima karakter
ritmikog ponavljanja koje karakterie igra
suprotnosti, i ovom suprotno, istorijsko vreme, kao
deavanje koje ne poznaje veno vraanje jednakog, a
koje je odreeno jedinstvenou deavanja, akcijom
koja dolazi iz slobode, deavanje koje ima eshatoloki
zamiljen konani cilj114.
ovek jasno razlikuje objektivno i subjektivno vreme,
vreme smo i svest o vremenu, vreme i venost; no sve
te razlike u svojoj pozadini imaju sveobuhvatno vreme
sveta (Welt-Zeit) i sve je to znano i poznato, kae Fink,
pa on stoga i polazi od onog na prvi pogled opte
prihvatljivog i opte razumljivog, a to je kraj,
prestanak postojanja neke stvari koji je mogue
razumeti u prostornom smislu, u sluaju kad predmet
dolazi do svoje granice i potom prestaje da postoji.
Fink smatra da postoje razliiti nivoi na kojima bia u
svetu dospevaju do svoga kraja; razliit je temporalni
kraj utarsvetskih bezivotnih stvari i samog oveka
koji ima svest115 o svom kraju; no, ono to tu treba
posebno istai, jeste svest o samoj smrti i njenoj
prirodi: misao o ljudskoj smrti nije samo neka prastara
Op. cit., S. 12.

Ta svest je u isto vreme garant egzistencije njegovog miljenja
i njega samog, jer koliko dugo misli, ovek postoji, kako je o tome
ve pisao Dekart u svojim Meditacijama o prvoj filozofiji.
114
115
www,uzelac.eu
103
Milan Uzelac
misao o ljudskom usudu, ve je ona najprvotnija misao

sa kojom poinje miljenje o ivotu i svetu116.
Sam fenomenalni svet, naspram kojeg vlada smrt,
odreen je jednim odreenim razumevanjem
bivstvovanja, i on nam je dat s njemu svojstvenom
ontologijom. ovek ivi pod neizgovorenom ali snano
delujuom pretpostavkom tog razumevanja
bivstvovanja, u ulnoj oblasti pojavnog sveta kao
jedino mogueg i jedino vaeeg; bivstvovanje
razumemo kao bivstvovanje bivstvujueg, kao
bivstvovanje mnotva i raznovrskog, kao bivstvovanje
reelno razliitih stvari i procesa, kao bivstvovanje
individualizovanih, pojedinanih stvari, kao
bivstvovanje svega to je konano. Po Finku, to je tako
stoga, to je nae razumevanje bivstvovanja i samo
konano, to smo i mi sami ogranieni, to nam je
ograniena mo razumevanja i to sama zagonetnost
bivstvovanja nije do kraja rasvetljena; nae bie je
takoe konano i ogranieno, jer mi, sve to je
ogranieno, konano, oblikovano ili razliito, vidimo
kao bivstvujue, kao pojedinane stvari koje imaju
vrsto odreen obris i formu kao i njima odgovarajue
ime117.
Do filozofskog znaenja smrti dospevamo s one strane
pojavnog, s obzirom na zagonetno nita koje nas
proima; smrt za nas ima karakter nitenja, budui da
je shvatamo kao propadanje, nestajanje naeg
bivstvovanja i na taj nain ona je, po reima Finka,
116
117
Op. cit., 38.

Op. cit., S. 41-2.
www,uzelac.eu
104
Milan Uzelac
skroz-naskroz negativna. Sve to opravdava pitanje:

kako razumeti tu negaciju? Moglo bi se desiti da taj
negativni karakter potie iz jednog razumevanja Nita
koje prebiva u svetu pojava. Tako neto imamo kod
Hegela koji nita suprotstavlja svem bivstvovanju, ali
oba su i dalje samo spoljanje apstrakcije za stvarnost
(Wirklichkeit).
Fink ovde, oigledno, ima u vidu jedno drugaije
znaenje pojma Nita ija je senka nadneta nad itavo
Hajdegerovo pristupno predavanje118 odrano 24. jula
1929. u Frajburgu, a na ta podsea potom u svojim
predavanjima iz 1941. godine119; re je o Nita koje je
praznije od praznine i nenalino neem
bivstvujuem. Nita je, kae Hajdeger, najpraznije i
jedinstveno (Das Nicht ist das Leerste und einzig)120,
no ono nije nitee. Nita nije nalik bivstvovanju
unutar kojeg se mi kreemo i iz kojeg rasuujemo, i
zato ono, kao i smrt ostaje nedokuivo iz perspektive
sveta pojava i s obzirom na razumevanje bivstvovanja
u njemu.
Tako dolazimo do zakljuka da su nemislivo nita (koje
ne ostaje naspram /neeg/, ve je s one strane
bivstvovanja) i smrt jedno.
3.1.
Heidegger, M.: Was ist Metaphysik?, in: Heidegger, M.:
Wegmarken, Frankfurt a.M. 1967.
119 Heidegger, M.: Grundbegriffe, Freiburger Vorlesung
Sommersemester 1941, V. Klostermann, Frankfurt am Main2
1991, S. 71-3.
120 Op. cit., S. 73.
118
www,uzelac.eu
105
Milan Uzelac
Zavravajui osamnaesti sonet poeme Melisa (1959) a

pod naslovom Glasovi mrtvih III121, Ivan V. Lali u
poslednjem stihu kae:
O strana lepoto igre bez mogueg posrednika!
Ovde na veliki pesnik nakon viestrukog isticanja
kako glasovi mrtvih nisu i mrtvi glasovi122, ime nas
uvodi u razliku ivota i smrti koja se brie na razmei
jave i sna, imenuje smrt igrom, igrom koja nema
posrednika, kao to na to ukazuje u vie navrata i
Hajdeger. Smrt je igra i ono emu se usmerava pesnik
jeste njena lepota, lepota igre koju igra smrt. Igra je
metafora, ali znamo, kod Eugena Finka ona je
metafora sveta (na to ukazuje i naslov jedne od
najpoznatijih njegovih knjiga). No s druge strane i
smrt je isto tako metafora: ona je i simbol, i metafora i
temeljni fenomen.
Videli smo da upravo Fink opisuje smrt kao metaforu,
kao parabolu kojom se odlazak iz ivota, iz realnosti
prikazuje kao prolazak kroz imaginarna vrata smrti;
sve to funkcionie dok funkcionie realnost u kojoj se
nalazimo, dok njena stvarnost nije dovedena u pitanje;
realnost o kojoj su pisale generacije filozofa koje su
nama prethodile (sve do pojave novih digitalnih
tehnologija i njihove masovne primene deveesetih
godina XX stolea), ta realnost koju su svi filozofi imali
Lali, I. V.: Vreme, vatre, vrtovi, Dela I, Zavod za udbenike i
nastavna sredstva, Beograd 1997, str. 178.
122 Sonet 16 (Glasovi mrtvih I, stih 1, 14); sonet 19 (Glasovi
mrtvih IV, stih 10).
121
www,uzelac.eu
106
Milan Uzelac
u vidu kao neto prvobitno dato i samo po sebi

razumljivo - danas se izgubila. Rastopila se i nestala
poput predela u magli. Obreli smo se, svi bez izuzetka,
u novovrsnoj virtuelnoj realnosti koja se stvara putem
medija i digitalnih tehnologija; to je ve poodavno bilo
najavljivano onom reklamnom reenicom: ta nije
objavljeno kao vest, to se nije ni dogodilo, no mi, ako
smo na to i obraali panju, nismo tom simptomu
pridavali znaaj koji je on zasluivao.
Promena realnosti, ili bolje reeno, ukidanje vrednosti
i dimenzije prolog i na njeno mesto postavljanje novog
sloja virtuelnog, do ega je dolo bez velike najave
krajem prolog stolea123, ogleda se u promeni vienja
sveta, u promeni samog naina gledanja koji bi morao
da omogui gledanje i sam uvid, i konano, a to nije ni
u kom sluaju na poslednjem mestu, ta promena
realnosti ima kao jednu od glavnih posledica promenu
vrednosti koje su sve vreme dosad, makar i na
promenljiv nain, regulisale celokupnu
intersubjektivnost.
Obrat istorijski, kojem smo svedoci ali i njegovi sauesnici
razlikuje se od svih njemu prethodnih; i u ranijim epohama bilo je
smena generacija, trenutaka kada su novi kritikovali stare, ali to
je ipak bila svaa u porodici. Uvek je nova generacija imala u
vidu i vrednosti njoj prethodne i nije bila ruitelj svega stvorenog
pre nje. Danas se po prvi put dogaa da nova generacija ne
priznaje bilo ta to joj je prethodilo, smatrajui da puno pravo na
postojanje ima samo ona. To njeno novo samoproklamovano pravo
podrazumeva izgradnju sveta simulakruma i ivot iz kojeg su
odstranjene sve ranije od svih uvaavane temeljne vrednosti na
kojima je izgraivana zapadna civilizacija koja je svoju trajnu
inspiraciju nalazila u grkoj i rimskoj kulturi i duhovnosti.
123
www,uzelac.eu
107
Milan Uzelac
Podsticaj za izmenu svih odnosa koji su nas vezivali za

svet i neposrednu okolinu doao je od glorifikatora
relativizma koji je propagirala moderna postmoderna
filozofija; takav obrt, koji se ogledao u menjanju
predznaka i izokretanju sveg poznatog, bio je mogu
ve i samim tim to pomenuti podsticaj nije dolazio od
jedne filozofije koja bi bila batinik svoje bogate
tradicije, ve od jedne anti-filozofije duboko
neprijateljske spram njoj prethodne filozofije modernog
utemeljene na prosvetiteljskim naelima pozivanju na
princip ratia. U ime oslobaanja od navodnih stega
novovekovnog miljenja moderne i njene manipulacije
slobodom oveka (protiv ega je tako estoko ustao
Fuko), postmoderna je kritikom ranijih sistema vlasti
dovela do toga da se novoizgraena totalitarna
kontrola i opta nesloboda proglasi za emancipatorski
princip, a neodgovornost za osnovno sredstvo njegovog
realizovanja.
Tako se u svetu virtuelne slobode, pod apsolutnom
kontrolom novih medija gde su prednjaili televizija i
internet, poeo formirati svet neslobode, suprotan
svemu znanom u ranijim epohama na koje svako
pozivanje sada postaje besmislenim i bespredmetnim.
Za veoma kratko vreme poeo je da se stvara drugi
oseaj ivota, da se otvara prostor drugaijem nainu
ivljenja; duhovna dimenzija, koja je vekovima bila
mera smisla i izvorite vrednosti, poela je da se
potiskuje prvo iz umetnosti, a potom iz ostalih oblasti
kulture; svet je postajao sve vie jednodimenzionalan,
ne samo na nain kako ga je opisivao nekoliko decenija
ranije Markuze, ve tako to se sav njegov potencijal
www,uzelac.eu
108
Milan Uzelac
poeo svoditi na izgradnju potroakog mentaliteta u

slubi sve ubrzanije hiperprodukcije nepotrebnih,
reklamom nametanih proizvoda, i stvaranje potroaa
postalo je kategoriki imperativ dananjeg vremena.
Upravo je to i osnovni razlog to je samo jedan korak
preostao do promene ovekove strukture za koju se ve
poodavno, prvo tiho a potom sve glasnije, poelo
govoriti da nje zapravo i nema, da se moe nametnuti,
a potom, po sopstvenoj volji, oblikovati visokim
upravljakim tehnologijama. Ostalo je samo pitanje
najviih odreenja oveka, onih temeljnih fenomena
kojima se on kao egzistencija izdvajao od svih drugih
egzistentnih bia; napad na metafiziku podrazumevao
je i napad na smisao osnovnih svojstava koje su
karakterisale ljudski opstanak i njegovo prisustvo u
svetu. Sva razmiljanja o nadolazeoj epohi nihilizma
to najbolje pokazuju i smisao i znaaj nihilizma jesu
jednako vane teme i kod poznog Niea, i kod
Hajdegera, ali i kod Mihaila uria koji je sa dvojicom
prethodnika delio miljenje i o usudu zapadne
metafizike.
Poricanjem metafizike, porekla se i spekulativna
ravnotea izmeu ranije pomenutih etiri temeljna
fenomena i smrti koja se dosad nalazila sa one strane
ivota i sveta, sa one strane metafizike, sa one strane
svake filozofije konanosti i konanog. Sa ukidanjem
realnosti, ukinuta je i granica koja je omeivala sve to
jeste, sav sadraj realnog rasplinuo se i preao u
beskonanost; jednim delom on je obesmislio sebe a
drugim, on je uvukao u sebe i ono to mu nije
www,uzelac.eu
109
Milan Uzelac
pripadalo, to mu je davalo granicu, ali time

obezbeivalo i smisao.
Tako se smrt, uselila u svet, prvo kao empirijska
datost masovne smrti (u ratovima tokom itavog
proteklog veka124), a potom kao realan dogaaj
virtuelne realnosti prvo u video igrama, a potom u
neodgovornom ubijanju u realnosti (poto se svet video
igre proirio na svu realnost nametanjem svojih
sopstvenih pravila za optevaee).
Ljudi su nastavili i dalje da egzistiraju u svetu, da
ive, po inerciji, ne pripadajui tom virtuelnom svetu,
koji je ubrzano poeo da plavi i preoblikuje sve ega se
dotakne, budui da ni na kakve obale nije nailazio125;
sve ontiko poelo se odmah identifikovati s
ontolokim. U ovom asu svet je jo uvek podvojen, jer
Interesantno je da su glavni inspiratovi svih ratova i nesrea u
XX stoleu, Nemaka i Amerika, svaka u svoje vreme vreme
pretendovale kulturnu i civilizacijski vodeu ulogu: re je
duhovnoj prevlasti nemake kulture u XIX veku i amerike
tehnike civilizacije u sledeem veku (to je praeno s dva svetska
rata, koncentracionim logorima, genocidnim ratovima Amerike u
Vijetnamu i Latinskoj Americi, a danas po celom svetu).
125 Ako su u srednjem veku retki manastiri uspeli da sauvaju
tragove duhovne veliine antike i da ih prenesu naredenim
vekovima, danas preti realna opasnost da se unite i retke
preostale oaze znanja, mesta gde se znanje neguje radi njega
samog a koje ine male skupine ljudi a ponekad i pojedinci. Preti
opasnost da nestanu i poslednji vrtovi o kojima pie Fink, da
nestanu ta neizgledna ostrva, ali mesta puna potajne snage koja
do ljudskog bia dopire iz carstva lepog (Fink, E.: Der Garten
Epikurs, u: Fink, E.: Epiloge zur Dichtung, V. Kllostermann,
Frankfurt am Main, 1971, S. 36).
124
www,uzelac.eu
110
Milan Uzelac
virtuelni svet ostatke prolog nije do kraja

digitalizovanjem progutao i to je razlog to ljudi jo
uvek se pozivaju na tradicionalne vrednosti i
tradicionalnu kulturu koji vie nemaju opte vaenje u
svetu novih vrednosti koje uspostavlja pobednika
tehnokratska kasta. Iako u sutini gubitnici, ljudi se
hvataju za neke stare norme i vrednosti s kojima su
roeni i uz koje su odrasli ne shvatajui da je sva
animoznost inovatora upravo usmerena na seanje
prolog.
Moglo bi se rei da je moda i ovakav ishod nasluivao
Hajdeger kada je govorio o opasnostima koje dolaze od
svemoi tehnike, no teko da je mogao sagledati i sve
negativne posledice koje iz toga mogu slediti, a koje su
sad enormnom brzinom postale elementi nove
realnosti.
Naavi se s druge strane vrata i postavi ne prelaz a
deo realnosti, prelaz koji se neprestano i svakog asa
realizuje, smrt je stekla svu neophodnu objektivnost i
mogunost da u ovom ivotu i pre asa umiranja
negira oveka; ovek je sada u situaciji da u
bukvalnom smislu ivi svoju smrt, svoje nita; smrt je
time od temeljnog fenomena to je bila ranije, postala
fenomen u pravom smislu te rei, unutarsvetska
pojava i pravi vladar virtuelne realnosti.
U ontolokom (makar ne i ontikom) smislu ovek se
naao u Danteovom ledenom devetom krugu u kojem
vie nema vremena. Jo za svoga ivota, ovek se
naao u venosti.
www,uzelac.eu
111
Milan Uzelac
Sve vreme isticano je a-istorijsko filozofsko stanovite

Finka126, koje sad biva teorijski ugroeno; nastala
promena sveta, zahvatila je i prirodu i strukturu igre
samih pet temeljnih fenomena izmenivi im unutranji
smisao pa tako i relacije koje je igra igrajui
postavljala meu njima.
ivei u svojoj smrti ovek vie ne pripada svetu; on se
izdie spram sveta ali ne da bi postao bog, ve da bi
slavio njegovo odsustvo; s druge strane, ni virtuelnom
svetu bog nije potreban, jer taj svet poseduje u sebi sva
svojstva koja je ranije imao bog, to ne znai da nije i
njegova karikatura u novom, otuenom obliku, ali i taj
svet je beskrajan i sam sebi apsolutno dovoljan. Sve to
ima za posledicu potpuno novi nain postavljanja
filozofskog pitanja, a to je jo uvek mogue na samoj
granici vurtuelnosti. Filozofija u vurtuelnom svetu koji
tvori savremena vlast liena je smisla kao i sve ranije
duboko potovane vrednosti koje mogu postojati ne kao
groteskna forma svoje prirode, ve kao prazni oblici
kojima se akteri vurtuelnog sveta igraju u opravdanju
svoje potrebnosti i neophodnosti.
Damnjanovi, M.: Ljudski svet i svemir, predgovor knjizi: Fink,

E.: Epilozi poeziji, BIGZ, Beograd 1979- str. 10. U nepovesnosti
Finkovog miljenja Milan Damnjanovi konstatuje deficijentnost
njegovog miljenja. Kako stvari stoje, ova ne-istorinost lako se
sad moe pokazati kao nadistorinost, ili transistorinost. U
posthumno objavljenim Finkovim spisima lako se da videti njegov
odnos spram istorije ali i istorinosti miljenja i to u onoj meri u
kojoj to vai i za Hajdegera. Preostaje samo dogovor oko pojma
istorije.
126
www,uzelac.eu
112
Milan Uzelac
3.2.
U nae vreme ima jo uvek onih koji smatraju da
konana odluka, kao i u sluaju stava o kraju
umetnosti nije doneta127, da jo uvek postoje oaze duha
koje digitalne tehnologije ne mogu da preplave;
takvima, nepopravljivim optimistima i svetenicima
velike filozofske tradicije pripadao je i aristokrata
duha Mihailo uri. iveo je u dubokom uverenju da je
ivot dar da ga niko nema pravo sebi oduzeti, mada,
prirodu i poreklo tog dara on u svojim spisima nije
tematizovao. U igri tematskih i operativnih pojmova,
kreui se svojim vijugavim retorikim stazama
izmeu Scile i Haribde, meu nad svet uzdignutim
suprotnostima koje su ga navodile na oprez,
upozoravajui ga da se nad horizontom nadvija neto
nepoznato i neizvesno, za to je on u svom dubokom
uverenju smatrao da je dovoljno ako se identifikuje i
izdvoji kao poast nihilizma, kada je govorio o daru, on
nije mogao videti njegovo mesto u virtuelnom svetu u
koji se uselila smrt.
uri je filozofiju oseao kao najvii zadatak ivota,
kao najvie uzdizanje duha nad osnovnim biolokim
Upuujem na Pogovor koji je Martin Hajdeger napisao za svoj

spis Izvor umetnikog dela, u kojem podsea da Hegel nije poricao
mogunost i daljeg postojanja umetnikih dela, no da pritom
ostaje pitanje: da li je umetnost jo sutinski i nuan nain na
koji se deava istina presudna za nae istorijsko opstajanje, ili
umetnost to vie nije? Ako, meutim ona to vie nije, onda ostaje
pitanje zato je to tako. Odluka o Hegelovom stavu jo nije doneta;
(...) Hajdeger. M.: Izvor umetnikog dela, u knjizi: Hajdeger, M.:
umski putevi, , 2000, . 58.
127
www,uzelac.eu
113
Milan Uzelac
funkcijama (na koje nas ponekad kraj ivota svodi, a

ega se on moda u dnu due najvie pobojavao,
smatrajui da je ovekova obaveza da umre
dostojanstveno), i zato, zalaui se za aristokratiju
duha u vremenu koje je odavno izgubilo svoju
aristokratiju, postajao je sve vie svestan da vie traje
no ivi u doba koje vie nema razumevanje ni za
njegove misli i stavove, ni za vene zadatke koje
filozofija nosi u sebi, i a im se on nije mogao
pomiriti128.
U isto vreme, Mihailo uri bio je toliko mudar da se
ne okrene filozofiji da bi od nje molio tek neku utehu,
budui da je bio uveren da se od nje mora traiti
daleko vie: odgovor na pitanje kako se to dogodilo da
se smrt uselila u ivot i uspela da ospori ono najvie
darovano, jer nita ve poodavno nije tek parabola s
one strane metafizike, ve najdublji izraz hegelovskog
jedinstva bivstvovanja i nieg, u kojem i dalje ovek
najvie jeste kad sa smru nad ramenom ivi u svetu
kojem vie ne pripada.
Na poetku seminara Priroda i egzistencija 1969/70, Eugen

Fink je, po belekama Hansa Ebelinga rekao: Smrtnici se ne
mire s tim da samo jednostavno bivaju, a da se pri tom prema
samima sebi ne odnose. Jednostavno bivanje njima nije dovoljno.
Pa ipak oni ponekad trae slobodnu smrt, trae prelaz u neko
stanje u kome vie nema odnoenja prema sebi, u kome se
pripada biu uopte, trae da preu u bie po sebi. Fink, E.: Zu
Cesare Pavese Gesprche mit Leuko, in: Fink, E.: Epiloge zur
Dichtung, V. Kllostermann, Frankfurt am Main, 1971, S 68.
128
www,uzelac.eu
114
Milan Uzelac
6. Na putu u Platonopolis129
Branku Despotu za 70. roendan
Eminescu n-a existat.

A exsistat numai o ara frumoasa
La o margine de mare
Unde valurila fac noduri albe.
M. Sorescu
a. Filozof pretpostavka filozofije
Pouen Platonovim neuspehom u Sirakuzi da se
stvori idealna drava, tako to e se ono to ve jeste
uzdii i dovesti do svoje ideje, nakon nekoliko stolea,
veliki njegov sledbenik Plotin, pred kraj svoga ivota,
odluio je da gradnju idealne drave zapone s druge
strane, od njene celine. Realnost bee surova: kao i
njegov neprevazieni uitelj doiveo je neuspeh ve pre
no to je domislio gde mora stajati ugaoni kamen
grada filozofije imenovanog u ast svog besmrtnog
prethodnika.
Uprkos tome, ne poueni porazima, do naeg
vremena niu se pokuaji da izgradi se svet filozofije, i
primere im razne, sreemo uvek, kad filozofiji makar
Predavanje odrano 9. novembra 2012. u Zagrebu na skupu
organizovanom povodom sedamdesetog roendana prof. dr
Branka Despota pod naslovom ivo filozofiranje.
129
www,uzelac.eu
115
Milan Uzelac
samo na trenutak, dodeli se visoka uloga vredna joj

opstanka i njenog smisla, ili, kad odgovori, to daje ih,
nailaze na vie pobornika, no protivnika i sikofanata.
Dva i po milenijuma filozofiju prate nevolje i nedae i
pravo je udo da o njoj se jo uvek uopte i govori
danas, kad malo ko osmeli se da pomisli samo na pola
veka staro pitanje emu jo filozofija?
Bez obzira na nedae, filozofiju prati i sreni
usud da uvek nae se neko spreman da stane u
odbranu nje i njenog najvieg smisla; meu retkima u
ovih poslednjih nekoliko decenija ona je na ovim
prostorima imala i Branka Despota; on je prema
filozofiji i njenoj mogunosti u realizaciji bio uzdrani
skeptik, ali prema njenoj mogunosti ostvarenoj u
slobodi nepopravljiv matar; u vreme u kome moda
vie i nema filozofije, mada se i dalje moe iveti u njoj,
u njenoj do kraja jo neizbledeloj senci, prebivajui u
dijalogu, ili utnji s naim velikim prethodnicima, sav
svoj vek Despot je proveo u nastojanju da do ideje
filozofije dospe svojim, vlastitim putem (jer drugog
puta u filozofiju nema) a da onda, s neizgubljenim
optimizmom, svoje retke ali izabrane sagovornike
pokua da otvori za miljenje u vidokrugu apsoluta.
Stoga, nije nimalo sluajno to je Uvod u
filozofiju bio predmet koji je najvie predavao da bi na
kraju isti postao i njegov zatitni znak. Sve vreme znao
je da tu ne moe biti rei o nekom kolskom predmetu
u njegovom disciplinarnom smislu, ve da pred njim je
predmet nad predmetima, budui da je uvoenje u
filozofiju, njeno razvijanje, isto to i ivot u njoj, poto
www,uzelac.eu
116
Milan Uzelac
filozofija i nije nita drugo do najvii nain ivota koji

je u pojmu postao svestan sebe130.
Svako uvoenje u filozofiju podrazumeva
proirivanje njenog razumevanja, ali i dalji razvoj na
putu otkrivanja poslednjeg smisla koji ona u sebi od
poetka nosi. Dospe li se do njega, razvojem metafizike
a, znai da dospeva se u u samo jezgro filozofije,
pa makar onaj ko u nju stupa iao sve vreme i protiv
struje. Svi publikovani spisi, tek bledi trag i odsjaj
onog to je Despot sabesednicima govorio, ovu moju
tvrdnju nedvosmisleno potvruju: sve vreme on se
kretao putem filozofije, ka Filozofiji, putem u samo
njegov Platonopolis.
Taj put omoguio mu je prvi filozof koji je u
dobru, kao najvioj ideji, video meru puta i meru
naega ivota; uvoenje u filozofiju pokazivalo se uvek
moguim u svetlu jedne erotologije (kako je to opisano
U jednom intervjuju u nae vreme, nakon vie decenija

predavanja predmeta Uvoda u filozofiju, Despot govori o tome
kako mu ne uspeva iskorak iz studija filozofije, kao ni ukorak u
filozofiju (Despot, B.: Odgovori na pitanja (2010), u knjizi:
Despot, B.: Filozofijom kroz nefilozofiju, Demetra, Zagreb 2010,
str. 242).Time je zapravo samo, prvim delom reenice, hteo
podsetiti onu staru misao Huserla koji je za sebe govorio da je
poetnik u filozofiji, ali ne poetnik na poetku studija, ve
filozof trajno usmeren njenom poetku. No, ostaje tu i
konstatacija, u drugom delu reenice, o ukoraku: neprestano,
dugogodinje studiranje filozofije jo uvek mu ne dozvoljava da u
nju i ue; to je za njega egzistencijalno pitanje prvog reda. Ali i
pitanje najvieg smisla filozofije: moe li se biti u njoj? Ako moe
da li je to mogue samo njenim studijem, ili i podrkom iz
nadlunarnog sveta?
130
www,uzelac.eu
117
Milan Uzelac
u Gozbi), ili tanatologije (kako je to u Fedonu), i ini se,

da ta dva puta zadrahu i danas odvajkada im
priznato prvenstvo, posebno u asu kad hoe se
dokuiti ono veito i nepromenljivo: put kojim se hodi u
ivot i put odlaska iz njega ljubav i smrt.
Oba puta vode onom najviem ideji dobra
(Drava), a do nje se dolazi uenjem o brojevima. O
tome nam govori i predanje o jednom neuspelom
Platonovom predavanju, na kojem sluaoci nisu mogli
shvatiti da se samo u blizini brojeva moe biti u blizini
bogova. Njegovi sluaoci, kao i veina dananjih, hteli
su od filozofije sasvim konkretne pouke: kako postati
bogat, kako postati ugledan; njegove sluaoce
interesovalo je samo da dobiju algoritam po kome e
postati uspeni trgovci i bogati ljudi; i danas mnogi od
filozofije oekuju da ih preko noi pretvori u pametne i
mudre; vremenske razlike izmeu dananjeg sveta
zalutalog u blizinu filozofije i Platonovih sluajnih
slualaca, skoro da i nema. Za njih sve bilo je isto (to
na prvi pogled i nije loe), ali ve svaki govor o razlici
jednog i dijade, smisla je za njih imao koliko i danas
mnogima zakon o tendencijskom padu profitne stope.
Despot sve to zna, i kada nekog uvodi u
filozofiju, to ini kao veti provokator; a takav mora
biti svako ko sebi stavi u zadatak nagovaranje na
filozofiju, pouavanje sagovornika da svako odnoenje
ka filozofiji, pozitivno ili negativno, svojevrsno je
filozofiranje; kada danas itamo kako Despot tumai
filozofiju preko logike kao mizosofiju,(a opinjen pritom
retorikom i njenim skrivenim obrtima i paradoksima),
pred sobom imamo posve jasnu, nedvosmislenu
www,uzelac.eu
118
Milan Uzelac
provokaciju, provokaciju s krajnje odreenim ciljem da sagovornika navede da se zamisli nad sobom, nad
stvarima i svetom, da ue u dijalog s onima koji
znanjem svojim na odreene odgovore po meri svoga
znanja pretenduju. No, dijalog s Despotom, nije obian
dijalog: on voli da citira Niea: Die Wahrheit ist
hsslich, Niea u kojeg su se jedni kleli, a drugi
govorili kako ga treba itati ne verujui mu.
Despot ne pripada ni prvima ni drugima, jer on
ne veruje ni samom sebi, ni svojim sagovornicima, a
jo manje spreman je poverovati na re svojim
filozofskim prethodnicima koji su jedini ishod videli u
tome da krenu na put u Platonopolis, u svet gde
filozofija prebiva u neskrivenosti, a filozofi ive u
neprimetnosti.
Sva filozofija i svo miljenje njegovo ako i
nastaje u osami, podrazumeva dijalog, svejedno da li je
re o predavanjima, pismima ili dnevnicima; no taj
dijalog podrazumeva njegov specifian nain izlaganja
misli do kojih on dolazi, njegov poseban nain
miljenja, njegov iskonski nain korienja filozofskih
termina koji je nauio u mladosti itajui Hajdegera.
Zato, pri susretu s Despotovim spisima ima se isti onaj
oseaj kao i pri itanju Hajdegerovih seminara o
Parmenidu ili Heraklitu, ima se oseaj filozofije koja
nastaje, izrasta i ivi u intersubjektivnom prostoru
koji ine filozof i njegovi uenici/sagovornici tvorei
misaonu zajednicu proetu duhom apsolutnog, ali
strogo ogranienog vidokruga. Osnovni problem ogleda
se tu, ne u odnosu bia i njegove granice, ve u odnosu
blizine i daljine, budui da se, u isto vreme, mora biti
www,uzelac.eu
119
Milan Uzelac
blizu (da bi se razumelo) ali i daleko (da bi se i dalje

mislilo).
Za svakog originernog filozofa karakteristino je
da nas svojim sirenskim glasom uvlai u svoj svet, gde
demonstrira nain na koji on vidi stvari i njihovu vezu
s pojmovima, svet kojim se prelivaju njegove
ostvarene ili jo u potpunosti nesazrele zamisli, u svet
odreen samo njemu do kraja znanim pojmovima i
samo njemu svojstvenim nainima upotrebe rei.
Moglo bi se stoga pomisliti kako je klju svega zapravo
u nainu, u methodosu, u pristupu i putu ka znaenju
pojmova koje nikad nije do kraja fiksirano, ve se
menja od jednog do drugog istinskog filozofa. Ne
moramo ovde ni pominjati mislioce poput Huserla koji
su koristili pojmove svojih prethodnika ali su im
pritom na sebi svojstven nain menjali znaenje
prilagoavajui ih potrebama svoje filozofije; taj
postupak je karakteristian za veinu filozofa: svako
od njih nastojao je da izgradi svoju filozofiju i danas
jedva uspevamo da shvatimo ta hteo je zapravo rei
nama mnogo blii Dekart, no jednakom sumnjom
ophrvan ve dalek nama sv. Avgustin.
Svet filozofije nekog autora, uvek je, i u prvom
redu, njegov lini, individualni svet, ali nikad ne i svet
filozofije kao takve. O Filozofiji kao takvoj (koju je prvi
jasno ugledao Platon) - u njenom apsolutnom smislu
poslednji je govorio Proklo; svestan toga, on se tri puta
tokom dana molitvom zahvaljivao Suncu: u jutro, kada
se ono javlja, predvee dok zalazi, ali i u podne kada je
ono najvie. Sve tri molitve behu jednako znaajne i
jednako motivisane, no ona u podne, u asu najjasnije
www,uzelac.eu
120
Milan Uzelac
svetlosti Proklu bivala je i najznaajnija, budui da on

je dar bogova video u daru vida, u daru da se gleda ono
to ne bee dato svakom da vidi a jo manje da do
kraja sagleda.
Danas, oni retki meu nama, a poueni u
mladosti Plotinom i Proklom, oni kojima pripada i
Despot, ovu su pouku uvek imali na umu; o nunosti
boravka filozofa u blizini svetlosti, u blizini
neskrivenosti, govori nam i jedan do nas doao svima
znani Heraklitov fragment koji kazuje o blizini vatre i
bogova to borave u njoj a koja je njihov konkretni
izraz. Ta slika Despota nikad nije naputala: u tom
velikom daru Prometeja on je sagledao sudbinu
filozofije, ali i sveta o kojem ona nastoji da kae
poslednju istinu.
Pretendenata na tu poslednju istinu u epohama
koje nas dele od velikog Efeanina nije nedostajalo.
Despot nije mogao da s nekima od njih izbegne dijalog:
dovoljno je pomenuti Kanta, Hegela ili elinga (koji ga
je za dugo vreme opinio svojim tumaenjem slobode, i
moe se slobodno rei da je pojam slobode jedan od
kljunih za razumevanje Despotove filozofske pozicije
u celini).
Ne treba gubiti iz vida da Hegel i eling nisu sa
one strane gde behu Plotin i Proklo, iako su ih neki
videli kao njihove rehabilitatore, posebno kad je re o
Hegelu u odnosu na Prokla131. U isto vreme Hegel i
Znalcima ruske filozovije poznato je da mnogi u Rusiji filozofa
AF Loseva vide kao ruskog Prokla, a po uzoru na one koji su u
Hegelu videli nemakog Prokla. Ako postoji tradicija, i ako se
misao prenosi kroz prostor i vreme nezavisno od nas ali pod
131
www,uzelac.eu
121
Milan Uzelac
eling behu odvie veliki da bi Despot moga ostati

izvan njihovog uticaja. Taj uticaj nije uvek bio
pozitivan, ali, ima li nekog filozofskog uticaja koji bi
bio samo pozitivan? Zato za Despota behu jednako
vani Dekart i Lajbnic koji pripremie sa svoje strane
nemaku klasinu filozofiju, ali i oni mislioci koji su
nastojali da istu prevladaju, i otvore, navodno, nove
filozofske vidike (Marks).
Stoga, ostaje potpuno razumljivo to
sagovornike Despot nije traio samo meu filozofima
neoplatonistike tradicije; naprotiv, reklo bi se da je
udeo da popria i sa onima drugima, ak i sa svojim
savremenicima; u takvim, mada retkim, ali esto
zvezdanim trenucima, on bi izabrao da govori o
Marksu ije je delo, naizgled i navodno, bilo najblie
njegovom neposrednom okruenju132. Despot se tu
uticajem onih besmrtnih brojeva o kojima govori Proklo u
Elementima teologije, onda se s punim opravdanjem moe kako je
Despot na Proklo.
132 Kada danas itamo Despotove spise ne moemo se oteti utisku
da tu neto ipak nije u redu: s jedne strane re je o minucioznim,
briljantnim analizama svima dobro poznatih Marksovih stavova;
no s druge strane, nejasno je zbog ega je u to uloen toliki trud
na rasponu od bar dve decenije. Smatram da se pozadina
Despotovih tumaenja svima nam navodno znanih Marksovih
iskaza, a vidi se, birao je ba takva mesta, ne moe razumeti
samo s obzirom na stil i nain na koji se ti stavovi interpretiraju,
ako se pritom ne zna kontekst koji ini vreme u kojem on to ini.
Ne moemo izbei utisku da je krajnji cilj njegovih interpretacija
bio izazivanje loeg raspoloenja kod onih naih marksista koji su
smatrali da na velikog Karla Hajnriha imaju tapiju. A ima u
svemu tome i neke zavodnike igre: taman se italac malo opusti,
skoro da zadrema, hipnotisan Despotovim izlaganjem o Marksu i
www,uzelac.eu
122
Milan Uzelac
poigravao sa svojim itaocima, ponekad sluaocima,

preputao ih bujici napisanih, veto zarobljenih rei, a
sam ostajui u dubokoj pozadini dijaloga, koji se otvara
izmeu teksta i itaoca, u prostoru gde ovaj poslednji
ostaje pasivan koliko i nemi tekst. Pravu igru misli
Despot rezervie za sebe, budui da se nalazi u
hiperprostoru [on bi rekao u ravni hiper-logike] gde je
jedino mesto susreta nad-oveka i nad-boga, ako
ozbiljno shvatimo njegovu logiku, iznetu u Logikim
fragmentima (1976), a koja je s punim predumiljajem
svedena na fragmente da se ne bi zaledila i pretvorila
u sistem, kojem se smei najbolja mogua sudbina raspad na labilne, haotine disipativne strukture.
Odatle samo je jedan korak do vatrene strukture
kakvu imaju besmrtna boanska bia u
intermundijama. Smatram da su Logiki fragmenti
klju za razumevanje filozofije Branka Despota.
Despot logiku shvata kao metafiziku logosa, kao
najvie uenje o umu, no pritom svestan je opasnosti
koja se krije u tendenciji novovekovne filozofije da se
uzdigne na nivo apsolutne nauke; jeste nesporno i da
novovekovna filozofija istupa s namerom da na mesto
nekad traene nauke ( ) koju
odreivahu Platon i Aristotel kao filo-sofia, u smislu
tenje ka znanju, sada stavi filozofiju kao apsolutno
nauno znanje. No, ono to je tu bitno, krije se u
njegovom priom o radu (Lf, 101-108), a onda se naglo, neprijatno
probudi daljom priom o Aristotelu (Lf, 110). Marks, Aristotel?
Ma u emu je stvar? Aristotel marksiste nije nikad optereivao;
na kraju krajeva nisu ga ni znali. Ali, Despot, da, kome je to
Despot hteo neto da ispria???
www,uzelac.eu
123
Milan Uzelac
Despotovom ograivanju od te tendencije ukazivanjem

na Filozofa kao pretpostavku filozofije.
Apsolutnu nauku o umu koja samu sebe saznaje,
Hegel je nazvao logikom, a u tom smislu ona je osnova
i samo jedro metafizike133 koja se u Hegelovom sistemu
pretvara u apsolutnu logiku pa se moe nazvati
transcendentalnom, ili metafizikom. Sve to jeste na
teorijskom planu omoguio Kant, ali ostaje nesporno
da se filozofija u Novo doba nalazi na jednom drugom
putu, razliitom od onog kojim je ila od Pitagore do
Suaresa, i da ta dva puta vezuje samo isto ime.
Uvaavajui sve vrednosti starog puta, Despot
istie kako je nova apsolutna nauka - filozofija bez
filozofa; nova filozofija kao apsolutna nauka izgubila je
onu dimenziju koju je predobro poznavala antika i
imala kao svoj prvi aksiom: filozofija nije tek skup
teorijskih iskaza o svetu ve nain ivota u njemu i to
Despot nije gubio iz vida. Zato njegova filozofska
pozicija koja se gradi na principima velikih
neoplatoniara nije anahrona u smislu nevremenosti,
ve je vanvremena, budui da prebiva s one strane
samoga vremena.
Kad se ovako posmatraju stvari, Logiki
fragmenti zadravaju posebno mesto u nizu
Despotovih spisa; tu su na posredan ili neposredan
nain sabrana sva pitanja njegove filozofije, premda
nisu mogli biti dati i svi odgovori. Taj spis imao je
133O
tome opirnije u Hajdegerovim predavanjima o Heraklitu iz

letnjeg semestra 1944: Logik. Heraklits Lehre vom Logos, in:
Heidegger, M.: Heraklit, GA, Bd., 55, V. Klostermann, Frankfurt
am Main 1979, 3. Logika i .
www,uzelac.eu
124
Milan Uzelac
svoju latentnu nameru da bude svojevrsni uvod u

filozofiju, i Branko Despot od takve namere nije
odustao. Kao to su se svi Huserlovi spisi na kraju
pokazali kao niz manje ili vie uspenih pokuaja
uvoenja u fenomenologiju, tako su se i svi potonji
Despotovi spisi, posredno ili neposredno, pokazali kao
razliiti oblici uvoenja nagovaranjem u filozofiju.
Tema nam je znana i ima poreklo ve u spisu
koji se pripisuje Aristotelu, a koji dolazi do nas u
nekoliko fragmenata, to se kod raznih autora variraju
i ponavljaju, a ija je osnovna misao nagovor na
filozofiju. Sva pitanja Despotove filozofije svode se na
jedno: ima li danas jo filozofije, a ako je ima, ta ona
jeste? Da bi na to odgovorili, ili mu se makar
problemski pribliili, moralo bi se prethodno neto rei
i o vremenu koje to pitanje omoguuje, ali i o onom i iz
kojeg nam ono dolazi.
Danas, u vreme prevlasti egzaktnih nauka i
informacionih tehnologija veina e se bez dvoumljenja
sloiti kako je vreme filozofije ostalo negde za nama,
da nje nema, jer je po ljudski opstanak potpuno
nepotrebna, kao to vie nisu potrebni ni vera ni
uteha. Nae vreme ne nalikuje onom koje je od
filozofije oekivalo utehu (Boetije), ali jo je manje
blisko dobu koje kao najvie orijentire isticae nadu,
veru i ljubav (ap. Pavle).
Vreme u kojem smo se obreli je posebno,
oskudno vreme, i mnogi stoga smatraju da filozofija,
ako je u njemu uopte moe biti, ne treba biti samo
posebna ve i izuzetna po misiji koja joj je namenjena
oskudnou vremena u noi sveta.
www,uzelac.eu
125
Milan Uzelac
Stoga, kada je o filozofiji re, kakva ona uopte

moe biti? Moe li se obresti u takvoj formi da je mi i
ne prepoznamo? Ili, ako je u odreenom trenutku
imala svoj poetak, zar se ve iz njega ne moe izvesti i
njen kraj kao naina miljenja onog to je veno i
nepromenljivo, njen kraj koji e biti takav da filozofiji
moe omoguiti opstanak dokle god ima filozofa koji su
njena pretpostavka. Svako uvoenje u filozofiju stoga
pretpostavlja znanje o tome ta je filozofija a koje
nigde nema konkretno dok postoji i dalje samo
filozofiranje (Kant), jedno veno biti na putu (auf dem
Wege sein).
b. Filozofija izmeu (i posle) nastanka i njenog
prevladavanja
Uvoenje u filozofiju jedna je od tema koja prati
filozofiju i filozofe u istoriji; dovoljno je prisetiti se prve
knjige Proklovog tumaenja Platonovog dijaloga
Parmenid (659.4-772.6) gde najvei filozof pozne
antike alegorijski tumaio kako se dospeva do
filozofije, kao i nain i mesto gde ona prebiva. Svim
potonjim uvoenjima u filozofiju, a po uzoru na
upravo pomenuti, zajedniko je nastojanje da se
odgovori na pitanje kako dospeti do filozofije i ta je
zapravo filozofija.
Za Despota je karakteristino da on filozofiju
vidi izvan njene realizacije, iskljuivo u formi njene
mogunosti, budui da se danas filozofija realizuje
iskljuivo kao apsolutna nauka, da se ostvaruje u
nauci i tehnici a dokle god je apsolutna nauka,
www,uzelac.eu
126
Milan Uzelac
filozofija ostaje filozofija bez filozofa (Lf, 118), dok je po

njegovom najdubljem uverenju Filozof pretpostavka
Filozofije. Filozofiji je potreban filozof, ovek u njegovoj
ivotnosti, odnosno, ivot kao takav, poto apsolutna
nauka ostaje s one strane ivota.
Ispravnost ovog stava danas je u toj meri
nesporna, da preko njega esto prelazimo kao preko
neeg do te mere evidentnog, to niti izaziva neku
sumnju, niti podstie na razmiljanje, a jo manje nam
govori da bi u svetu koji je odreen prevlau
digitalnih tehnologija stvari mogle biti drugaije. Mi
znamo da je u antiko doba filozofija bila i nain
ivota, sve do srednjeg veka kada je postala
apstraktna nauka i dimenziju ivota prepustila
monatvu; mi isto tako znamo, da stoika i epikurejska
kola nisu uile filozofiji drugih kola (kao to to jo po
poslednji put bee u Likeju), ve tome kako treba iveti
van polisa kao graanin kosmosa. Tragove takvog
shvatanja filozofije u novo doba nalazimo kod Fihtea
koji je govorio da svako bira filozofiju zavisno od toga
kakav je ovek, i jasno je da Despot nije mogao ostati
po strani od tematizovanja problema slobode kakav
nalazimo u nemakoj klasinoj filozofiji.
A to, da je filozofija jedinstvo znanja i ivota,
nalazimo po prvi put u najveoj meri ostvareno kod
Platona u njegovoj Akademiji (i to je moda deo
razloga to o njoj premalo znamo), no taj ideal preuzeli
su potom i njegovi najvei naslednici Plotin i Proklo
koji su jednako filozofiju mislili i iveli i zato svojim
miljenjem i delom Despot je najblii njima.
www,uzelac.eu
127
Milan Uzelac
Daleki eho te stare tradicije moe se uti i

danas, u sluajevima kad sm ivot biva ugroen i
doveden u pitanje njegov opstanak; tada se, u isto
vreme, poinje govoriti o ugroenosti filozofije, o
ugroenosti miljenja samog, njegove slobode, ali i
slobode u celini. Najpre te glasove, pojedinane, ali sve
uestalije, sreemo u blagoj formi: prvo se istie kako
bi filozofija trebalo biti prevladavana nekom drugom
duhovnom formom, a potom, kako vreme prolazi,
poinju da se umnoavaju glasovi koji dovode u pitanje
ne samo njen smisao, ve i smisao celokupne sfere
duha.
Ako je ve Marks, sredinom etrdesetih godina
XIX stolea, govorio o potrebi da se filozofija prevlada
tako to e se iz nje izai u ekonomiju, budui da je u
prvi plan u to doba dospela kritika ekonomije tada
nastajueg graanskog drutva, a on u isticanju tog
zahteva nije bio usamljen, samo je jasno nazirao obrise
oluje koja ve bee formirana za obzorjem; no, tada, jo
uvek se produetak filozofije video u jednom drugom
obliku, upravo tih godina i dovrenom u sistemu
Hegela, no filozofija kao takva ne bee jo opozvana,
budui da imala je uz sebe snaan glas jo ivog
elinga. Otvaralo se samo pitanje nekod drugaijeg
naina njenog postojanja. Ako je filozofiju kao sistem
dovrio jo u Hajdelbergu, iste godine kad se Marks
rodio, Hegel je ipak umro premlad te je i nakon smrti
ostao jo dovoljno iv, a za neke koji mu veruju na
re, tako je i danas.
Nije trebalo da proe mnogo vremena, pa da se
ode jo korak dalje, a taj korak, ili iskorak u nihilizam
www,uzelac.eu
128
Milan Uzelac
pokazao se presudnim i odluujuim: zahvaljujui

njemu, sada se govori kako je vreme filozofije kao
takve zauvek prolo134 i daleko za nama, da ona, u
obliku nekog zastarelog, zaleenog pojma, poinje da
deli sudbinu umetnosti koja po svom bitnom odreenju
odavno pripada prolosti, kako je u svojim uvodnim
predavanjima iz estetike govorio u Berlinu poetkom
dvadesetih godina XIX stolea tada od svih priznat i
slavni Hegel.
Ako je sve to, odista tako, ima mnogo razloga da
ti stavovi uprkos svim argumentima i u nae vreme
budu propraeni s mnogo nesporazuma, moda i
zluradosti, ali, ponajvie, nerazumevanja; i dalje je
nejasno o kakvoj je filozofiji to re, o kakvoj filozofiji,
nakon svega to se dogodilo, uopte moe biti govora?
Ako je filozofija u ranijim epohama postojala i ak na
poetku novog doba davala u retkim trenucima
odluujui ton ljudskom miljenju, obezbeujui pritom
i ovekovom ivotu najvii smisao, zato danas, u nae
vreme koje je jo vie no sve ranije epohe izloeno
najopasnijim izazovima, filozofije navodno vie nema,
a mnogi govore sa znatnom dozom oholosti da i ne
treba da je bude; zar upravo nedostatak filozofije treba
da bude to najizrazitije svojstvo kojim bi se nae vreme
razlikovalo s obzirom na sva njemu prethodna? Zato
bi neko jue bilo vrednije i smislenije, i zato je ovo
nae danas manje vredno i manje smisleno, ako znamo
injenica je da joj je velikoduno, potujui matematiku
hebdomada, Marijan Cipra dodelio jo dva stolea nakon Hegela i
njen kraj smestio u vreme koje upravo ivimo - u XXI stolee.
Videti: Cipra, M.: Metamorfoze metafizike, akovec 1978, str. 272.
134
www,uzelac.eu
129
Milan Uzelac
da je vreme uvek samo jedno sad pitaju mnogi iz

svoje oholosti.
Ovako formulisana pitanja imaju svoj smisao i
zadravaju ga, budui da na ovaj ili onaj nain,
otvoreno ili prikriveno, dolaze iz filozofije (jer drugaije
je nemogue), a dolaze iz filozofije o kojoj se u mnogo
navrata s najveom odlunou ponavljalo da ona moe
biti samo jedna. Uvek, i u svako doba, ona je istina, i
ona je uvek zavrena. Takva je bila ve na njenom
poetku kod jednog od najblistavijih umova koje nam
je dala antika kod Parmenida135.
Smatram da ovim dananjim, po svom poreklu i
prirodi novovekovnim stavovima, uopte ne dominira
svest o stanju filozofije ili o njenoj potrebi, ak, uveren
sam da tu se i ne radi ni o kakvoj filozofiji. Pre e biti
da se pod filozofijom danas u veini sluajeva misli
neto to je njenoj prirodi oduvek bilo strano, neto to
ona ve po definiciji nije, a da je s Filozofijom, ak i
ako nema vie mnogo onih koji je misle, a jo je manje
onih koji ive u njoj, sve u najboljem redu.
Filozofije ima, ali nema vie ljudi za filozofiju.
Danas se ivi za sasvim druge stvari, i nove
proklamovane vrednosti udaljile su ljude od filozofije.
Dovoljno je uporediti dve knjige: Nieov spis Filozofija u
traginom razdoblju Grka i Finkov spis Grundprobleme der
antiken Philosophie; iako meusobno razliite, i jedna i druga
zavravaju se izlaganjem o Heraklitu i Parmenidu. Kao da je s
njima dolo do prvog kraja filozofije, da je samo miljenje tu ve
na poetku, dospelo do svoga zenita. Tano je, kako to Hajdeger
kae, da se jasno misli tek iz metafizike, no to vai za nas;
prvim misliocima bee iznutra znan u svojoj potpunosti.
135
www,uzelac.eu
130
Milan Uzelac
Preplaeni ishodom tri neuspela putovanja u Sirakuzu

ljudi su odustali i od pomisli da bi mogao postojati
Platonopolis, poslednja mogua oaza i najvee
pribeite duha, ne samo pozne antike, ve i svakog
doba, u kome makar jedan filozof iz najvie
odgovornosti ivi filozofiju i njenu sudbinu.
Od starih, nama su ostale rei. Savreno gubimo
iz vida sve ono to se podrazumeva u asu dok se one
izgovaraju a posebno ono to se imalo u vidu kad su
prvi put bile izreene. Ve Platon svestan toga, imajui
u vidu Parmenida, od koga ga deli samo neto vie od
stolea, kae kroz Sokrata koji je u mladosti navodno
govorio s velikim gostom iz Eleje: Stvar je u tome to
sam se ja jo veoma mlad sreo s njim /Parmenidom/,
tada ve veoma starim i meni se pokazala u svakom
smislu njegova plemenita priroda. Zato se ja bojim da
mi ni njegove rei ne razumemo, a pogotovo ne smisao
koji su one podrazumevale (Teetet, 184a).
Meutim, u nastojanju da se umom dokui bie
(Fedon, 66c2), da se dospe do Boanskog uma136, koji u
Proklovom alegorijskom tumaenju personifikuje sam
Parmenid (628.3), potrebno je prei dug put, put od
Klazomene do Atine (628.19). Proklo kazuje kako
jonski filozofi putovahu za istinom u Atinu gde e se
upoznati s italskom filozofijom; oni, dakle, putuju u
Atinu gde su misao o jednom ve doneli Zenon i njegov
ostareli uitelj i gde se ona uva u usmenom predanju i
Ovde se ima u vidu prva knjiga Proklovog komentara
Platonovog Parmenida (659.4-772.3) i u njemu Proklova analiza
(659.4-772.3) Platonovog Uvoda u dijalog Parmenid (126a-128e56).
136
www,uzelac.eu
131
Milan Uzelac
seanju na davno odran razgovor. Predanje kazuje da

tenja znanju o boanskom odlikovala je od ranije
Atinjane, i da su upravo stoga, njima pohitali u pomo
Zenon i Parmenid, ali prethodno odavi poast
bogovima (618.13-14); behu svesni toga da e upravo
Atina biti novo sredite filozofije, posrednik
probuenim duama da preu od prirode ka umu, da
upravo tom gradu, kome je pokrovitelj mudrost sama,
predodreeno je da bude mesto susreta dveju velikih
kola (italske i jonske), mesto susreta umnog bia i
prirode (660.27-8), i da e se tu filozofija nastaviti
preko najveeg Sokratovog uenika.
Parmenid je uio tome da je bie jedno. Zenon to
nije dokazivao, smatrajui da uenju Parmenida nisu
potrebne spoljne potvrde istinitosti, ve je nastojao da
uenju svog Uitelja podrku obezbedi posredno,
pokazujui s njemu svojstvenom demonskom snagom
(kako kazuje mnogo stolea potom Proklo) da oni koji
polaze od toga da je bie mnotvo, ne nailaze na manje
tekoa no oni koji tvrde kako je bie jedno.
Parmenidova misao u tumaenju Zenona
postala je poznata u junoj Italiji nakon to mu je
ukraden spis u kojem se ona izlae; s njegovim
izlaganjem Atinjanima, misao, da jeste samo jedno,
prela je u novo sredite grkog sveta, da bi,
zahvaljujui Kefalu i njegovim saputnicima,
prijateljima iz Klazomene, potom postala poznata i na
istonim obalama Egejskog mora.
ta ovde vidimo? Proklo nam u samom uvodu
svog spisa o Platonovom dijalogu Parmenid ukazuje
na osnovno svojstvo znanja: njegovu prenosivost. A
www,uzelac.eu
132
Milan Uzelac
prenose ga i predaju oni koji su za to ve unapred,

posebnim obredima pripremljeni. Znanje se ne sree
na ulici, ili u polju; ono prebiva na svetim mestima,
kao to se i Heraklitov spis nalazio ne bilo gde, ve u
Artemidinom hramu.
Tako se, ve na samom poetku potruje da
Filozofija postoji, da postoji u svojoj venosti, ali da
nije u posedu nastalih bia podlunarnog sveta, kojima
je sueno da mogu samo filozofirati, ali ne i imati
filozofiju u svom posedu; istinska filozofija postoji kao
nain ivota nenastalih bogova i njene tragove (koje
umom domauju smrtnici) nalazimo u dijalektikoj
egzegezi boanskog koja nam dolazi iz elejske kole137.
U emu se ogleda neprolazna veliina prvih ali i
poslednjih antikih filozofa? Oni ni u kom sluaju ne bi
bili veliki, ni predaja o njima ne bi dola do nas, da svi
oni, i Parmenid i Heraklit, i Platon i Anaksagora nisu
u vidu imali isto: ivot venih bogova koje su
pitagorejci videli kao brojeve, a da miljenje jednog kao
onog najvieg jeste ivo miljenje olieno u sjaju
nepokretnih zvezda, ijeg je misaonog ognja sunce
U antiko doba postojalo je nekoliko naina opisivanja bogova:
pitagoreski (pomou brojeva), asirski (u slubi svetenika koji se
koriste neposrednim, konkretnim slikama, i govore o izvorima,
uvarima...), helenski (re je o orfikoj teologiji gde se izlau nama
najpoznatije relacije, sauvane u mitovima i gde se pominju
Hronos, Zevs, Uran) i konano, elejski (gde se boansko vidi u
odnosu jednog, bia, mnotva, delova), pri emu je re o
pomenutoj dijalektikog egzegezi /boanskog/ koja tematizuje
pojam metoda, pojam puta; taj metod, koji se ogleda u vebama
koje poivaju na odnosu za i protiv, razvija Parmenid, tako
dijalektiku razume Aristotel.
137
www,uzelac.eu
133
Milan Uzelac
jedini vlastelin, kako stoji na poetku Proklove Himne

suncu. To ivo miljenje ima svoj veni lik u uvek
ivim filozofijama koje se bore za svoj isti i pravi
smisao, a time i za smisao istinske ovenosti 138.
S druge strane, to neugaslo miljenje i danas
ozaruje, iz takvog naina filozofiranja kakvim se
odlikuje Branko Despot, a iju filozofiju odreuje
traenje, to u sebi sadri trajni zahtev da ostane se i
danas uz otvorena pitanja, meu kojima je
svenadmaujue pitanje pitanje sveta139. Samo takva
filozofija ostaje iva i traje sve dok ima onih to s
harmonijom koja na nas lije iz visina ive u saglasju, a
od ljudi neprimetno, jer, kako Edmund Huserl na
kraju svog Bekog predavanja kae: Denn der Geist
allein ist unsterblich.
138Husserl,
E.: Die Krisis der europischen Wissenschaften und die

transzendentale Phnomenologie, M. Nijhoff, Den Haag 1962, S.
13.
139Fink, E.: Bewusstseinanalytik und Weltproblem, in: Fink, E.:
Nhe und Distanz, Alber, Freiburg/Br. 1976, S. 297.
www,uzelac.eu
134
Milan Uzelac
7. Estetika u senci razmee logike i etike

Iako se kao filozofska disciplina formira tek u
novom veku, estetika je od samih svojih poetaka
praena neprilikama koje sve vie do izraaja dolaze u
nae vreme, posebno u sluaju kada se postavi pitanje
njenog smisaonog temelja, ili, kad se hoe promisliti
njeno pravo da sudi o delima koja se danas jo uvek iz
raznoraznih razloga i esto s nejasnim motivima
proglaavaju za umetnika.
Razvoju estetike u proteklom stoleu u velikoj
meri doprineli su i filozofi fenomenoloke orijentacije,
premda rodonaelnik fenomenologije, Edmund Huserl
nije za sobom ostavio posebne spise, a pogotovo ne
programske, koji bi za svoj glavni predmet imali
estetikui umetniku problematiku. U svojoj dugoj
nastavnikoj karijeri Huserl estetici nije posvetio
nijedno posebno predavanje, to nije sluaj kada je o
etici re, budui da je od ranih devedesetih godina XIX
stolea pa sve do kraja dvadesetih godina XX stolea,
redovno drao predavanja iz etike.
U isto vreme, kada govorimo o Huserlu, odmah,
u prvi mah, imamo u vidu njegovo uenje o metodi, o
epoh i fenomenolokoj redukciji, ili o rezliitim
fazama kao to su deskriptivna fenomenologija, kojom
dominira kritika psihologizma (Logika istraivanja,
1900/01), transcendentalna fenomenologija (Ideen I,
1913), ili transcendentalna egologija (Kartezijanske
meditacije, 1930/31), emu se posebno pridaje
problematika sveta ivota i krize nauka (Kriza
www,uzelac.eu
135
Milan Uzelac
evropskih nauka,1936), ime se Huserl posebno bavio u

poslednjim godinama svog ivota.
Kada je re o etikoj problematici, spisi iz te
oblasti se ree pominju, a to u prvi mah moe delovati
krajnje zauujue. Ako nikada nije predavao o estetici
i ako o estetikoj problematici nalazimo tek nekoliko
usputnih napomena rasutih po raznim njegovim
spisima140, Huserl je, kao to sam na samom poetku
ovog izlaganja ve istakao, drao skoro redovna
predavanja iz etike i to poev od 1889/1890. pa do
tridesetih godina, a o emu nam svedoe rukopisi
objavljeni u XXVIII i XXXVII tomu Husserliane141.
Krajnje je interesantno pitanje zato su se
predavanja o etici nala u senci ostalih predavanja i
140Iako
kod Huserla nailazimo na nekoliko usputnih primedbi

koje se tiu estetike problematike, one su do te mere bitne i izraz
do te mere dubokih uvida da su na bitan nain omoguile razvoj
fenomenoloke estetike (Valdemar Konrad, Verner Cigenfus,
Roman Ingareden, Nikolaj Hartman). O samom Huserlovom
doprinosu fenomenolokim istraivanjima, videti: Uzelac, M.: Art
and Phenomenology in Edmund Husserl, Axiomathes, Nos. 1-2,
Trento 1998, pp. 7-26 (isto to: Uzelac, M.: Arte e Phenomenologia
in Huserl, in: Annali (5), Instituto Antonio Banfi, Reggio Emilia/
Firenze 1998, pp. 17-45), kao i: Uzelac, M.: Poreklo spora o
strukturi estetskog predmeta. U zborniku: Ka filozofiji umetnosti.
U spomen Milanu Damnjanoviu; Univerzitet umetnosti u
Beogradu i Estetiko drutvo Srbije, Beograd 1996, str. 242-261.
141 Husserl, E.: Vorlesungen ber Ethik und Wertlehre, 19081914, hrsg. U. Melle, Husserliana XXVIII, Kluwer Academic
Publisher, Dordrecht/Boston/London 1998; Husserl, E.: Einleitung
in die Ethik, Vorlesungen Sommersemester 1920/1924, hrsg. H.
Peucker, Husserliana Bd. XXXVII, Kluwer Academic Publisher,
Dordrecht/Boston/London 2004.
www,uzelac.eu
136
Milan Uzelac
kao i Huserlovih jo za ivota publikovanih spisa,

kojima je stekao trajnu slavu. Rei da u rukopisima
predavanja to su nam sauvani a u poslednja vreme i
dostupni, nema neeg posebno znaajnog, znailo bi da
se ide linijom manjeg otpora i zadrava ranije ve
formirana slika o Huserlu i njegovom delu kakvu su o
njemu stvorili njegovi neposredni uenici i sledbenici;
sm Huserl tim svojim predavanjima pridavao je
posebnu panju i to je ve dovoljan nagovetaj da ne bi
bilo nepromiljeno ako bismo i mi tim predavanjima
posvetili vie panje, i to ak i u sluaju ako se bavimo
samo estetikom, budui da se ve i pri njihovom
povrnom itanju, lako uoava kako se pri
razmeivanju sfere logike i etike, naspram logike,
pored etike, pominje i estetika, da se logikim
sudovima suprotstavljaju svojom zajednikom
prirodom etiki i estetiki vrednosni sudovi.
Tako se, ve samo po sebi, namee pitanje kakav
je odnos logike, s jedne strane, i etike i estetike, s
druge; ne treba gubiti iz vida i to ponavljam jo
jednom: ako i pominje estetiku, Huserl nju pominju
samo "usput" uz etiku, i to kad se dotie sfere ulnosti.
Mi bismo mogli rei da je to ponajpre s obzirom
na "prirodu stvari", budui da etika i estetika, iako
imaju razliitu istoriju i razliit kulturni uticaj, imaju
istu sudbinu i isti status u sistemu filozofskih
disciplina, te sam sklon tvrdnji da sve iskazano o
etikoj problematici u Huserlovom ogromnom
filozofskom opusu vice versa odnosi se i na estetiku.
Jo u vreme kada je Huserl svoju predavaku
karijeru zapoinjao u Haleu, sauvano je u privatnim
www,uzelac.eu
137
Milan Uzelac
pismima nekoliko njegovih beleaka i izjava o

istraivakim namerama. Prva predavanja o
filozofskim aspektima etike142, a ticala su se, kao i
potonja predavanja, mogunosti filozofskog fundiranja
etike kao filozofske discipline, po onom to nam je
zasad poznato, u prvi mah ne ine se ni epohalnim ni
osobito originalnim, a to vai i za predavanja iz
kasnijeg perioda (1908-1914), te nisu ni svetski
poznata ni diskutovana kao to je to sluaj s
Huserlovim drugim, poznatim i slavnim spisima. Ali, u
isto vreme, sauvani tekstovi zasluuju panju kako
zbog specifinog Huserlovog pristupa i naina
izlaganja, u veini sluajeva poznatih nam ideja, tako i
stoga to oni nisu mogli ostati po strani od glavnih
Huserlovih dela i to se stoga i ovde sreu neke od
njegovih osnovnih tema, posebno kada razvija
paralelizam etike i logike ili izlae fenomenologiju
volje (1914).
Predavanja s poetka devedesetih godina XIX veka nisu nam

sauvana; na prvim predavanjima 1889/90. prisustvovalo je dva
sluaoca, dok je predavanjima u Frajburgu (koja su sauvana,
zajedno s dodacima) prisustvovalo preko 300 studenata. Jasno je
da poseenost predavanjima nije bila uslovljena samo temom, ve
i interesom za fenomenologiju, za sam kontekst u kojem je etika
problematika bila izlagana, budui da se za ta predavanja, kako
sam pie u jednom pismu erci Elizabet [Briefwechsel, Bd. IX, S.
350. citirano prema: Husserl, E.: Einleitung in die Ethik,
Vorlesungen Sommersemester 1920/1924, hrsg. H. Peucker,
Husserliana Bd. XXXVII, Kluwer Academic Publisher,
Dordrecht/Boston/London 2004, S. XVIII], Huserl pripremao
veoma temeljno.
142
www,uzelac.eu
138
Milan Uzelac
U predavanjima o etici koja je Huserl drao u

Haleu, a potom i Getingenu, dominira ideja o
paralelnosti logike i etike i kao najvie pravilo
delovanja tu se istie formalni kategoriki imperativ,
kao i pitanje kako da se realizuju etike vrednosti. O
emu je tu zapravo re?
U najkraim crtama moglo bi se rei sledee:
prvih petnaestak godina Huserlova predavanja o etici
su pod velikim uticajem etikih shvatanja njegovog
uitelja Franca Brentana ija je predavanja o
praktinoj filozofiji sluao 1884/85-1886., i koja su
sabrana u Brentanovoj knjizi Grundlegung und
Aufbau der Ethik. Prva Huserlova predavanja su stoga
u znaku Aristotelovog odreenja etike kao praktine
filozofije o najviim svrhama i o pitanju saznanja
istinskih krajnjih svrha. Otuda Huserl, kao i
Brentano, postavlja pitanje temeljnih etikih istina i
principa s naglaskom na tome da li su etiki principi
saznanja ili oseaji. Tako se dolazi do tematizovanja
racionalistike i empiristike etike u engleskoj filozofiji
morala, te suprotnosti koja postoji izmeu Hjuma i
Kanta. Razume se, kritino pitanje za Huserla glasi:
da li se na osetima moe utemeljiti etika a da se ne
zapadne u relativizam i skepticizam.
Huserl tu sledi Brentana koji je, na svojim
predavanjima, otro kritikovao Kanta, istiui kako je
Kantov kategoriki imperativ fikcija, jer nije ni
neposredno evidentan, niti takav da se iz njega mogu
izvoditi etike zapovesti. Zato je po njegovom
miljenju, naspram Kanta, Hjum duboko u pravu kada
osetima pridaje veliki znaaj pri utemeljenju etike,
www,uzelac.eu
139
Milan Uzelac
budui da poslednji etiki uvidi ne mogu biti ista

razumska saznanja.
S druge strane, nakon desetak godina posle
svojih prvih predavanja, Huserl se i dalje u velikoj
meri oslanja na Hjuma, no, kao i Brentano, upozorava
da oseti ne mogu biti principi, jer principi su sudovi,
odnosno saznanja pa i dalje ostaje otvoreno pitanje:
kako se na osetima moe utemeljiti etika.
Da bi ovaj pojam razreio, Huserl nastoji da
razdvoji dva pitanja: jedno je pitanje o izvoru moralnih
pojmova, a drugo, saznajnoteorijski karakter moralnih
sudova. On odgovor trai u tome to moralni pojmovi i
sudovi nastaju u refleksiji o osetima a to bi na tragu
Brentana znailo da pojam dobra mora da se
apstrahuje iz unutranje intuicije (Anschauung) ili
opaaja (Wahrnehmung)143. To zapravo znai sledee:
ako se do sudova opaanja dolazi uoptavanjem, ako su
moralni sudovi induktivna uoptavanja osetnih
injenica, tada se gubi njihova stroga optost i nunost.
Moralni sudovi za Huserla nisu tek indukcije do kojih
se na kraju dolazi, ve su apriorni sudovi koji na
pojmovni nain utemeljuju akte prijatnosti
(Gemtsakte).
O moralnim zakonima Huserl govori po
analogiji s obzirom na sutinu logikih i matematikih
zakona, kako je ove ve ranije odredio u tada ve svima
poznatim Logikim istraivanjima koja su ubrzo nakon
Melle, U.: Einleitung des Herausgebers, u: Husserl, E.:
Vorlesungen ber Ethik und Wertlehre, 1908-1914, hrsg. U. Melle,
Husserliana XXVIII, Kluwer Academic Publisher,
Dordrecht/Boston/London 1998, S. XVIII.
143
www,uzelac.eu
140
Milan Uzelac
publikovanja postala predmet ivih filozofskih

diskusija. Na taj nain Huserl nastoji da uspostavi
analogiju logike i etike, smatrajui da postoji duboka
srodnost logikih i aksiolokih zakona, i to e ovde biti
osnovna tema izlaganja.
*
Prvih godina u Frajburgu, nakon to je nasledio
katedru za filozofiju Hajnriha Rikerta 1916, Edmund
Huserl predaje etiku polazei od novih uvida u
strukturu personalne subjektivnosti i ta izlaganja
nalaze se pod uticajem lektire Fihtea. Kao glavna tema
tu se javlja obuhvatni ideal etikog ivota, zahtev za
realizovanjem individualnog poziva kao trajnog
zadatka linosti i obnova celokupnog linog ivota.
Huserl tu postavlja pitanje ideala najboljeg mogueg
ivota i naina realizovanja ivota na uman nain.
Tako je idealom ostvarivanja umnog ivota i
Fihteovom milju o apsolutnom trebanju, odreena
Huserlova etika do sredine dvadesetih godina, dok u
rukopisima iz tridesetih godina moemo videti dalji
razvoj Huserlove etike uslovljen pitanjima teleologije i
metafizike.
Za Huserla je oigledno da je etika, poput logike
i estetike, filozofska disciplina, no tu je, ipak, ve na
prvi pogled etika blia estetici no logici, budui da ih
vee ista priroda vrednosnih sudova, te osnovni
problem koji se otvara lei ne u odnosu etike i estetike,
budui da su one "na istoj strani" ve u odnosu etike i
logike (i priroda tog odnosa uveliko je nalik onoj kakvu
je ve uoio sredinom XVIII stolea Volfov uenik
Baumgarten, tematizujui kljuni odnos sfere
www,uzelac.eu
141
Milan Uzelac
estetskog i sfere logikog. Sama filozofija je nauka i

kao takva zastupa najvie saznajne interese teei
ideji savrenog, apsolutnog znanja, a te najvie, iste
interese saznanja, Huserl odreuje kao teorijske
interese. Tako se etika kao i estetika, budui da su
filozofske discipline, pokazuju kao teorijske nauke.
Ono to je za njih specifino, jesu sudovi koje u
njima sreemo, a to su vrednosni sudovi. Tu sreemo
estetske i etike vrednosti i sudovi o njima mogu biti
istiniti ili lani pa se zapravo postavlja pitanje
istinitosti ili neistinitosti praktinih stavova, i to
prvenstveno kada je re o etici: u kojoj meri etiki
sudovi nalikuju logikim sudovima.
Pored fizikih i psihofizikih nauka koje ine
prirodne nauke, postoje i nauke o vrednostima i dok su
u prirodnim naukama takoe prisutne tenje, elje ili
htenja, tu je ipak re o prirodnim injenicama, a ne s
obzirom na njihovo pravo vaenja, nezavisno od toga
da li su racionalne ili ne, vredne ili ne.
To znai da u filozofiji kao nauci postoji
tendencija ka apsolutnom, savrenom saznanju kao
posve odreenom, trajnom cilju. Filozofija je usmerena
na ideal sistematskog, teorijskog, sveobuhvatnog
znanja. Ta ideja koju pred sobom imaju teorijske
nauke jeste izraz naune tenje i ona se u aktuelnom
svetu s vie ili manje uspeha moe realizovati. Stoga je
aktuelna nauka, nauka u onoj meri u strogom smislu,
u kojoj odgovara istoj ideji nauke uopte.
Huserl istie da apsolutnom uenju o
bivstvovanju ne pripada samo saznanje opstanka,
saznanje faktike psihofizike stvarnosti, ve i pogled
www,uzelac.eu
142
Milan Uzelac
na prirodu iz aspekta vrednosti, a koji je odreen

aksioloko-praktinim uenjem o principima (Hua,
XXVIII/180). Time se zapravo opravdava postojanje
kako teorijskih tako i praktinih nauka ali pritom i
dalje ostaje otvoreno glavno pitanje koje iz toga slediti
a koje se tie odnosa teorijskih i praktinih
(vrednosnih) sudova.
Nauka usmerena faktikom bivstvovanju, a
shvaena kao apsolutna nauka koja nastoji da
zadovolji najvie interese saznanja, po Huserlu, ne
moe biti nita drugo do metafizika koja, opet nije
nita drugo do kruna svih aktuelnih prirodnih i
duhovnih nauka, njihovo ispunjenje i dovrenje, ista
filozofska disciplina s njenim principipima, idejama i
idealima.
Tako Huserl na samom poetku promiljanja
situacije u kojo su se nale etika i logika, eli da s
obzirom na razliku izmeu opstanka bia (Dasein) i
ideje, ukae na razliku koja se raa izmeu filozofije
kao nauke o apsolutnom, koja u tom sluaju mora biti
ista, aprirorna filozofija i koja obuhvata kompleks
uenja o principima istih, racionalnih disciplina (ista
logika, ista matematika, iste prirodne nauke, isto
uenje o prostoru i vremenu, isto uenje o biti duha,
isto uenje o vrednostima i o istoj praksi); tome
pripadaju i noetske discipline poput isto teleolokog
uenja o bivstvovanju i isto uenje o bogu, kao
poslednje, dakle, apriorne discipline koje se bave
idejom ali ne i onim to je realno.
S druge strane, metafizika je apsolutna nauka
faktike realnosti, koja ima svoj temelj u isto
www,uzelac.eu
143
Milan Uzelac
filozofskim disciplinama i iji su principi utemeljenja

dati kao norme i ideali.
I razume se: problema nema, sve dok se
problemu prilazi jednostrano s obzirom na ideju
apsolutnog znanja; problemi nastaju kada se u sve
ukljui i sfera vrednosti, kad se ukljui sam ivot, a to
e se kod Huserla u poznoj fazi njegove filozofije
tematizovati kao nova sfera istraivanja - svet ivota
(Lebenswelt).
Pravo filozofsko saznanje je stoga apsolutno
saznanje; naspram njega je prirodno, sirovo saznanje u
stavu naivnosti koju karakterie samorazumljivost,
svest o samorazumljivoj datosti sveta, fizike prirode,
ovekovog ja, drutveno-duhovne sfere. Te
samorazumljive datosti suprotne su teorijskim
interesima usmerenim drutvenim normama
shvaenim kao kulturnim dobrima.
Na saznajnokritikom planu problem nije toliko
naglaen kad se govori o odnosu svesti i predmeta, ve,
tek u sluaju kad se hoe raskriti odnos svesti realne i
idealne predmetnosti. To ne znai nita drugo do da
problem ne predstavlja to da bivstvujue jeste i to ta
je ono pritom kao predmet mogueg saznanja, ve to da
je svo bivstvujue odreeno idejama i principima kao
normama.
Ovde se sve vreme pravi razlika izmeu stvari i
vrednosti: na svako pojedinano bie moe se primeniti
odreen broj bivstvenih kategorija kojima pripada
odreen broj principa. Istovremeno, svako pojedinano
bie poseduje odreen nain datosti i kao kategorijalno
bie ima svoj kategorijalni nain datosti koji je u svim
www,uzelac.eu
144
Milan Uzelac
posebnim kategorijalnim sluajevima principijelno isti.

Stvari su prostorno-vremensko-supstancijalna bia i
na njih su primenjivi zakoni ontologije stvari (DingOntologie). U tom sluaju, jasno je da ideji stvari
pripada i ideja datosti stvari. Istovremeno, sa datou
stvari, tematizuje se svest o datosti stvari, odnosno
svest o iskustvu stvari, a time dolazimo do pitanja biti
korelacije bivstvovanja i svesti, odnosno,do pitanja na
koji nain dolazi do postvarenja svesti psihologizovanjem bivstvovanja.
Huserl sve vreme jasno razlikuje sferu
teorijskog i sferu praktinog uma: dok je domen prve
nauka, predmet druge je individualna, drutvena
praksa (Hua, XXVIII, 206); naspram sveobuhvatne
opte logike kao apriorne discipline teorijskog uma,
kako ju je etablirao Aristotel, imamo etiku i estetiku
kao nauke praktinog i estetskog uma. Sve ovo vodi
uspostavljanju analogije izmeu formalnih zakona
uma i zakona svojstvenih vrednostima, odnosu uma i
oseaja.
Teorijski um je rasuujui um, um koji donosi
odluku o istinitosti ili lanosti; on se potvruje u
istinitim sudovima i za njega ostaje bitnom
fundamentalna razlika izmeu ispravnih i lanih
sudova. Praktian um je usmeren na dobro, ispravno
htenje i delovanje, on se prostire na oblast volje i
odlikuje ga razlika izmeu etikih i neetikih htenja.
Naspram ove dve oblasti, oblasti teorijskog i oblasti
praktinog uma, nalazimo aksioloki um koji se odnosi
na vrednosti uopte i svojstvena mu je razlika pravih i
lanih vrednosti (Hua, XXVIII, 280).
www,uzelac.eu
145
Milan Uzelac
Na taj nain dospevamo do mesta gde sve

postaje krajnje nejasno i gde teren za kretanje postaje
apsolutno nesiguran. Da bismo mogli govoriti o
vrednostima, koje postaju filozofski problem posebno
krajem XIX stolea, a Huserl jo u to vreme ivi u
senci sporova oko pitanja vrednosti, ne moe se ne
postaviti pitanje objektivnosti vrednosti. Vrednosti bi
u tom sluaju morale biti fundirani, utemeljeni
predmeti, te bismo o vrednostima mogli govoriti u onoj
meri u kojoj su one predmeti (Gegenstand) koji
zapravo sadre vrednost. Same vrednosti date su nam
kroz predikate vrednosti pri emu stav "predmeti
imaju vrednosne predikate" moe biti dvoznaan: s
jedne strane, re je o vrednosnim predikatima u
pravom njihovom smislu, kad kaemo da je neto lepo
ili dobro, a s druge strane, imamo u vidu vrednosne
predikate kao dobro utemeljene predikate. S jedne
strane vrednosti su objekti, s druge stanje stvari, i to
ima za posledicu da aksioloki predikati
pretpostavljaju logike predikate (Hua, XXVIII, 255-6).
Stoga, dok teorijska nauka sama po sebi ne poiva na
vrednostima, vrednosni predikati se nalaze u posve
drugoj dimenziji koja pretpostavlja jo jednu niu
oblast pod njom a u kojoj se konstituie celokupna
objektivnost koja je jedna nova dimenzija
karakteristina po tome to u njoj poivaju poslednji
predikati (268). Budui da teorija ne poiva na
vrednostima, savrena geometrijska figura nije ni lepa
ni runa, poto takvi predikati nisu teorijski, samim
tim to pripadaju posve drugoj dimenziji.
www,uzelac.eu
146
Milan Uzelac
No, kada moemo govoriti o etikim, ili o

estetskim vrednostima? Nesporno je da o estetskim
vrednostima govorimo kad govorimo o umetnikim
delima, kad govorimo o moralnim, pravnim normama.
Dakle, postoje pravni iskazi i oni su nam dati u
knjigama zakona; postoje umetnika dela i njih
nalazimo u umetnikim galerijama ili muzejima. Sve
bi to bilo lepo i dobro, da problem ne nastaje kad
ponemo da govorimo o opaanju, odnosno percepciji
dela, kad ponemo da koristimo vrednosne pojmove ili
kategorije u sluaju nekih pravnih normi ili
umetnikih dela.
Stvari su nam date u ulnom opaanju. Pitanje
se sad postavlja: da li je opaaj koji ima vrednost i sam
ulni opaaj, opaaj u istom smislu? Moe li se opaati
pravni sud i vrednost pravnog suda, kao to opaamo
neku stvar? itav problem se svodi na odnos
aksiolokog i ontolokog statusa nekog vrednosnog
suda. To je za Huserla sad glavno pitanje.
Mi opaamo sliku. Ali, kako stoji stvar s
estetskom vrednou slike, pita Huserl. Moemo li mi
opaati umetniko delo kao takvo? Ako delo poseduje
vrednost, kako u delo dospeva vrednost, kako vrednost
biva data, odnosno dospeva do datosti, ili, drugaije
reeno: ta je to datost vrednosti? Kako je moemo
razumeti? ta pri opaanju stvari pripada vrednostima
i ime se odlikuje ono bitno u "datosti kao takvoj"? Sva
ova pitanja vode po miljenju Huserla onom kljunom:
ako razumemo funkciju svakog teoretisanja kao
najviu funkciju saznanja, kako stoji stvar sa
www,uzelac.eu
147
Milan Uzelac
vrednujuim funkcijama budui da "samo vrednovanje

nije vrednost" (XXVIII, 278-80).
Naspram pojavljujueg i pojave je pojavljivanje
smo kao doivljaj ovih prethodna dva. Ovo poslednje
moglo bi po Huserlu biti predmet jedne nove
transcendentalne discipline fanseologije144.
Fanseologija bi u tom smislu trebalo da bude izvorno
uenje sveg saznanja uope (Quellenlehre aller
Erkenntnis berhaupt) i ona je skroz naskroz
transcendentalna. Njen predmet je sama
fenomenoloka predmetnost i nain njenog
konstituisanja145.
Da bi dospeo do sveta vrednosti, Huserl
razlikuje tri sfere kojima odgovaraju tri nauke:
usiologija, ima za predmet biovstvovanje i ona se stoga
144Huserl
ovde koristi jedan krajnje retko upotrebljavan pojam:

phanseis () je pojam koji se nalazi naspram .
Porph. ap. Eus.PE3.4, Suid. S1.v. . Potom u Historiarum
domini Antonini:
http://books.google.de/books?id=0tvqEeLUeGsC&pg=PT226&lpg=
PT226&dq=phanseis&source=bl&ots=_bseo88JnB&sig=VN4VJm
SsEHaHQZ5I_7Xqfse7k24&hl=ru&ei=esMoTf3CGcSX8QORwLT
PAg&sa=X&oi=book_result&ct=result&resnum=2&ved=0CBcQ6
AEwATgK#v=onepage&q=phanseis&f=false. Ovo nije sluajno,
isti pojam sreemo i u Husserl, E.: Einfhrung in die
Phnomenologie der Erkenntnis: Vorlesung 1909 (2005), S. 75.
145 ta je nameravao Huserl da postigne uvoenje jednog novog
pojma? Uvidom u kasnije njegove radove znamo da on ovaj pojam
nije dalje ire koristio, no, pitanje ipak ostaje, ta je on tog asa
time hteo. injenica je da je on mnogim pojmovima menjao
znaenja ili ih je uzimao u prvobitnom, neposrednom znaenju
koje je potom bilo drugaijom upotrebom potisnuto. Za to primer
imamo i ovde kada je re o fiziologiji.
www,uzelac.eu
148
Milan Uzelac
moe odrediti kao opte realno uenje o bivstvovanju;

potom sledi fiziologija, koja se bavi prirodom (physis) i
ona je ontologija prirodnih realiteta; na treem mestu
je fanseologija i ona je ontologija fanseolokih
predmetnosti. Jasno je da u takvoj arhitektonici sveta
(bie, stvar, pojavljivanje u smisli konsitucionog akta),
samo fanseologija moe polagati pravo na to da bude
transcendentalna disciplina i samo ona moe
postavljati pitanje vrednosti (Hua, XXVIII, 310).
Da bi na najpristupaniji nain pribliio
problematiku vrednosti, Huserl uzima za primer
postojanje umetnikih vrednosti: svaka skulptura ili
statua ima svoju materijalnu vrednost kao i bilo koja
druga materijalna stvar; s druge strane, ona ima i
svoju estetsku vrednost, koja je nezavisna od
materijalne vrednosti. Kad je ovo poslednje sluaj, mi
govorimo o slici ili skulpturi ne kao realnom predmetu,
ve kao delu koje ima estetsku vrednost, koje se
pojavljuje kao neto nestvarno. Tako, na realnom
imamo neto to je nerealno, na stvarnom neto to je
nestvarno.
Specifinost umetnikog dela upravo je u tome: s
jedne strane ono u sebi sadri dva aspekta realni i
nerealni, a s druge strane, ono prisustvuje i egzistira u
dva sveta od kojih je jedan realan a drugi imaginaran.
Samo ueem u ovom drugom svetu delo moe
posedovati vrednost, a kad je o umetnokom delu re,
estetsku vrednost.
Jasno je da lepo nije stvar koja se moe okaiti
na zid, niti je lepo stvar koja ima trinu vrednost, niti
je lepo stvar koja na slici moe biti predstavljena. Re
www,uzelac.eu
149
Milan Uzelac
nije o slici, ve o slici samoj o pojavi slike koja je

nosilac vrednosti. Tu se otvara, po miljenju Huserla,
fanseoloka problematika. je doivljaj u kojem
neto biva obuhvaeno, u kojem se neto pojavljuje,
ono je pojavljivanje samo i fanseolokim se moe
nazvati svaki realni momenat pojavljivanja do kojeg se
dolazi analizom. Pojave mi moemo biti svesni samo u
pojavljivanju i zato je pojavljivanje svest o tome ta je
pojava, te je na taj nain prisutan jednako i opaeni
objekat kao i onaj koji je rezultat fantazije. U naoj
svesti pojavljuje se ono to je pojava.
Sve ovo vodi nunom razgraniavanju sfere
realnih objekata i sfere vrednosti. Vrednujui akti nisu
usmereni objektima, ne odnose se na objekte, ve na
vrednosti. Same vrednosti nisu objekti nisu ni neto
bivstvujue. One nisu ni bie ni ne-bie, ve neto na
njima, odnosee, odnosno, pa se time to kao svoju bit
imaju odnoenje, nalaze u jednoj drugoj dimenziji
(XXVIII, 340).
Na taj nain dolazi se do zakljuka da sfera
etike i sa njom estetike, nije pod uticajem relacije
istinitosti, i njihovi objekti nisu ni istiniti ni lani;
predmeti etike i estetike nalaze se svojim bitnim delom
u sferi vrednosti.
Sada dolazimo i do pitanja koja hoemo razreiti
kad je re o delima moderne umetnosti; u tom
posebnom sluaju ne radi se o njihovoj ontolokoj ve
aksiolokoj dimenziji. Jedino smisleno pitanje je
pitanje postojanja umetnikih, odnosno estetskih
vrednosti koje se vezuju za neko umetniko delo koje je
predmet izuavanja estetike.
www,uzelac.eu
150
Milan Uzelac
I isto tako, pitamo: naspram realne sfere, sfere

ispunjene realnim objektima, postoji li jo uvek i sfera
vrednosti u kojoj umetnika dela jednim svojim delom
bi morala participirati? Realnost umetnikih dela nije
sporna, ona su predmeti, objekti poput svih drugih;
ono to u vezi s njima moramo pitati jeste: imaju li ona
i onu drugu vrednost osim materijalne i trine? Imaju
li umetniku, odnosno estetsku vrednost? Tako neto,
oigledno mogue je samo u sluaju da postoji i ta
posebna, druga sfera, oblast vrednosti iz koje oni svoju
vrednost mogu crpsti i odakle im vrednost dolazi. Ako
to nije sluaj, onda je jasno da u svetu u kome ne
postoji svet vrednosti, ne postoje ni umetnika dela ve
samo predmeti i objekti koji se "lano" predstavljaju.
www,uzelac.eu
151
Milan Uzelac
Dodatak
Eugen Finks Phnomenologie der Welt als
Grundriss einer universalen postklassischen
sthetik146
Die Deutung dessen, was die Basis des

philosophischen Verstndnisses der Welt von Eigen
Fink bildet - ja sogar wenn man von einer angeblich
grundlegenden Idee ausgeht - ist heute genauso
kompliziert wie vor zwanzig Jahren, als das erste
Kolloquium zu Ehren von Eugen Fink im Dezember
1985 in Freiburg veranstaltet wurde. Auch damals
herrschte ein nicht minder trbes Wetter wie heute:
die Wolken hingen tief ber den umliegenden
Waldlichtungen, es herrschte Nieselregen, der
Erdboden war aufgeweicht und von verwelktem Laub
bedeckt, das vom verstrichenen Sommer zeugte, aber
auch Vorbote von Frsten und dem nahenden Winter
war.
Vielleicht herrschte ein solches Wetter, wenn
auch nur in seltenen Augenblicken, auch in Epikurs
Garten, doch wenn wir diesen erwhnen, verbinden
wir mit ihm gnzlich andere Assoziationen, welche
jenen hneln, die bei Menschen an den Tag treten, die
zum ersten Mal Eugen Fink zugehrt haben, als er am
146Tekst
je proitan 11. decembra 2005. godine na Kolokvijumu

posveenom stotoj godinjici roenja Eugena Finka, u
Freiburgu/Br.
www,uzelac.eu
152
Milan Uzelac
13. Juli 1968 seinen Vortrag "Der Garten Epikurs"

hielt. Und sie haben ihm zu einer beraus
interessanten Zeit zugehrt: in Paris ging es in jenem
strmischen Sommer 1968 ebenso interessant zu wie
in diesem Herbst. Gerade zu jener Stunde, als die
Kultur der Barbarei begegnete, hielt es Eugen Fink
fr angebracht, die Frage nach dem Unterschied
zwischen Naturding und Kulturding147 zu stellen, nach
dem Unterschied zwischen ursprnglicher und der
vom Menschen verwandelten Natur, die lediglich ein
Moment innerhalb der Natur selbst verbleibt, die
wiederum die Produktivkraft freisetzt, welche sowohl
Arbeit, als auch Krieg sein kann, aber auch die
schpferische Kunst die in die menschlichen
Wohnbereiche die himmlische Macht des Schnen
einlsst148.
In einer Zeit, die der Kunst nicht wohl gesonnen
war, versprte Eugen Fink das Bedrfnis, ber die
Natur als unverlassbaren Schauplatz der
Menschentaten zu sprechen, auf dem Grten
existieren, unscheinbare Eilande, Sttten von
geheimer Kraft, die dem Menschen zustrmt aus dem
Reich des Schnen149.
Ist so etwas verwunderlich? Keineswegs. An
dieser Stelle stoen wir auf die einzig mgliche
Antwort, die des groen Philosophen in einem
Augenblick wrdig ist, als das gesamte Bauwerk der
Fink, E.: Epiloge zur Dichtung, V. Klostermann, Frankfurt/M.
1971, S. 22
148 Op. cit., S. 23.
149 Op. cit., S. 36.
147
www,uzelac.eu
153
Milan Uzelac
europischen Kultur in seinen Grundlagen erschttert

wird. Ich sa gerade ber diesem vorzglichen Text
von Eugen Fink ber den Sinn der Philosophie in Novi
Sad, als im Frhling 1999 die Bomben auf diese Stadt
fielen. Ich dachte darber nach, was uns die
Philosophie in einer Zeit lehren kann, in der die Krise
(von der Europa heimgesucht wurde) kein scheinbares
Scheitern des Rationalismus150 ist, so wie dies 1935
Edmund Husserl glaubte, sondern dass sie vielmehr
ein "unzweifelhaftes Zeichen des Verfalls in
Geistfeindschaft und Barbarei"151 darstellt.
Die Philosophie begann mit den ersten
griechischen Philosophen als das Denken ber die
Natur und den Ursprung des Kosmos, sie begann als
Kosmologie und als Kosmologie endet sie gerade in
unserer Zeit. Fr das Letztere gebhrt der grte
Verdienst Eugen Fink. Auf den Spuren von Husserl
Husserl, E.: Die Krisis des Europischen Menschentums und
die Philosophie, in: Hua, VI/347.
151 Op. cit., S. 347. brigens kann nur so das Schweigen Europas
im Hinblick auf die mehrere Jahrzehnte whrende Vernichtung
und Zerstrung des acht Jahrhunderte alten Kulturerbes im
serbischen Kosovo verstanden werden, die heute mit groer
Untersttzung aller europischen Vlker ihre endgltige Gestalt
verliehen bekommt. Was die serbischen Klster anbetrifft, so
htten Sie - falls Sie dies jemals interessiert htte - jederzeit Frau
Susanne Fink fragen knnen, die sie nach den Worten unseres
groen Philosophen und Freundes von Eugen Fink, Professor
Veljko Kora, sowie seines Bruders, des Kunsthistorikers
Professor Vojislav Kora, vorzglich gekannt hat, weil sie die
Gelegenheit hatte, bei ihren Reisen durch Serbien in der
Gesellschaft von Eva Grli und zu einer fr uns alle weitaus
glcklicheren Zeit diese auch zu sehen.
150
www,uzelac.eu
154
Milan Uzelac
und Heidegger hat er den Weltbegriff bis zum Schluss

thematisiert und seinen Ursprung im Streit der
kosmischen Mchte belegt, indem er diesen Streit als
ein Spiel der Welt beschrieben hat, die mit sich selbst
spielt.
Das Ende der Philosophie wird heute als das
Denken des Endes der Existenz geistiger Werte
realisierei, auf denen sich die westliche Kultur
grndete. Jenes Europa, das wir bis 1999 gedacht
haben, gehrt in diesem Sinne unwiderruflich der
Vergangenheit an. Die Bombardierung des souvernen
Staates Jugoslawien mitten in Europa war das letzte
postmoderne, knstlerische Happening des 20.
Jahrhunderts.
Heute leben wir in einer gnzlich neuen Welt, in
einer Welt, die sich immer noch auf den Ruinen der
alten entwickelt, in einer Welt, die weder etwas von
der alten Welt wissen, noch irgendeine Sttze im
Vergangenen suchen mchte. Wir mssen uns auch
damit abfinden, dass Vieles von dem, was auch heute
unter der Bezeichnung Philosophie entsteht, in
groem Mae anachronistisch und bereits vor seiner
eigentlichen Entstehung lngst berlebt ist.
Was aus der gesamten Geschichte der
Philosophie unsere Zeit berleben und sich zur
Grundlage des Knftigen entwickeln wird, ist gnzlich
ungewiss. Unter den seltenen Ideen, die sich in der vor
uns liegenden Zeit als kleine Eilande der Errettung,
als Oasen des Glcks erweisen knnten, sehe ich heute
die Idee des Denkens der Welt, die als ein fein
gesponnener Leitfaden, welcher dem Faden jener
www,uzelac.eu
155
Milan Uzelac
Ariadne hnlich ist, die den mythischen Helden

Theseus aus einem gefhrlichen Labyrinth in ein noch
greres und gefhrlicheres Labyrinth fhrt und von
der mit groer poetischer Gabe Eugen Fink
gesprochen hat, auf dessen Spuren sich als einziger in
Serbien Mihajlo Djuri bewegte.
Genauso wie Platon keine Theorie der Kunst,
sondern vielmehr eine Theorie der Nicht-Kunst
geschaffen hat, indem er sich jenseits der Kunst
bewegte und sich dabei dennoch die ganze Zeit
knstlerischer Mittel bediente, hat auch Eugen Fink,
den Weltbegriff sowohl in seinen verffentlichten
Bchern, als auch in den nicht verffentlichten
Vortrgen thematisierend, bei seinen Ausfhrungen
ber den Weltbegriff ununterbrochen dem Dichtertum
mit dichterischen Mitteln einen groen Epilog
geschrieben.
Genauso wie das Verlassen des Labyrinths von
Minos mit dem Betreten einer Welt, die Schauplatz
des Streits der kosmischen Mchte wie etwa Arbeit,
Streit, Liebe, Spiel und Tod ist, also mit dem Betreten
einer Welt, deren Geschichte eine Geschichte des
unberschaubaren Umherirrens und Leidens
gleichbedeutend war, so ist auch das Verlassen dieser
Welt in jenes Unbekannte, in das "was der Mensch
weder erhoffen, noch erahnen kann" - so wie dies
Heraklit sagt (B 27) - nur dann mglich, wenn
"Sterblichkeit des Lebens Quelle der Lust" in einem
Garten ist, der unsere letzte Zufluchtssttte ist.
Es ist auch kein Wunder, dass jeder von uns,
wenn er sich das nur aufrichtig gewnscht hat, in der
www,uzelac.eu
156
Milan Uzelac
Philosophie von Eugen Fink eine vorzgliche

Zufluchtssttte und eine groe Sttze finden konnte:
"Der Weise braucht nichts zu frchten, weder den Tod,
noch die Gtter, noch das Schicksal, noch die
menschlichen Gesetze", schreibt Fink in der bereits
erwhnten Schrift ber Epikur. Dies ist eine groe
Lehre, die ich seit Jahren verfolgt habe, so dass ich
nun auch selbst, indem ich mich auf die eigene
Erfahrung sttze, andere belehren kann. Mein
Lehrsatz lautet wie folgt: egal, ob um Sie herum
Bomben fallen oder Autos in Flammen aufgehen, seien
Sie Philosophen! Kaufen Sie ein Stck Kse, Oliven,
Fisch und Wein! Bereiten Sie sich selbst ein Festmahl
im eigenen Garten zu! Die Gtter werden mit Ihnen
sein!
Wenn Sie auf meinen Rat hren, wird Ihr
Garten in diesem Fall nicht nur "der Garten zur
Fluchtburg, zur Sttte einer zeitweiligen
Individualexistenz in der Wste des modernen
Massendaseins"152 sein, so wie dies Eugen Fink
schreibt; Ihr Garten wird viel mehr als nur das sein er wird die ganze Welt sein, er wird zur hypostasierten
Idee der Welt werden, welche die modernen
Philosophen, die sich auf den Spuren von Husserl und
Heidegger bewegen, so sehr zu thematisieren
wnschen. Wenn Sie der alte, aber schne chinesische
Fluch ereilt: "Gott mge dich in einer interessanten
Zeit leben lassen!", und wenn Sie all seine Schnheiten
Fink, E.: Epiloge zur Dichtung, V. Klostermann, Frankfurt/M.
1971, S. 36.
152
www,uzelac.eu
157
Milan Uzelac
unter den Anflgen schwerer Jagdbomber durchleben,

dann wird Ihnen auch der Ursprung der
grundlegenden Phnomene von Eugen Fink und der
Sinn des Existenzials von Martin Heidegger
verstndlicher erscheinen. Insbesondere wird Ihnen
jedoch klar werden, warum den letztgenannten
Leibnitz' Standpunkt Nihil est sine ratione153 qulte.
Die Philosophie existiert ausschlielich als
durchlebte Philosophie. Die Philosophie ist die Art des
Lebens und die Art des Sterbens. Dies lehren uns die
Beispiele von Sokrates, Brunn, Spinoza und Edith
Stein. Die Philosophie bestimmt nicht, was fr ein
Mensch man ist, nein sie whlt den Menschen aus, um
ihn zu bekehren. Genauso wie den Menschen die
stoische und epikureische Philosophie bekehrt, so
bekehrt ihn in gleichem Mae auch die
phnomenologische Philosophie. Ein langjhriges
Befassen mit der phnomenologischen Philosophie
verndert den Menschen, es lehrt ihn, beim
Schwanken zwischen der natrlichen und der
transzendentalen Einstellung sowie bei der
Thematisierung des Weltbegriffs die ganze Zeit in
dieser Welt zu leben, sich der Tatsache bewusst, dass
die harmonica mundi existiert, jedoch nur in den
Zwischenwelten (metaksmia), von denen Epikur
seinen Schlern unter den hundert Jahre alten
Olivenbumen erzhlt hatte.
Siehe: Heidegger, M.: Satz vom Grund, Neske, Pfullingen

1957.
153
www,uzelac.eu
158
Milan Uzelac
Nachdem schon seit langem die Notwendigkeit

des bergangs von der Ontologie zur Kosmologie154
angekndigt wurde, kann fr Philosophen, die sich
jenseits des Rubikon eingefunden und die Ontologie
des Dings hinter sich gelassen haben, die Aufgabe der
Philosophen nicht mehr in der Exegese
philosophischer Texte liegen, die ja auch nichts
anderes darstellen knnen, als eine Anregung zum
eigenen Philosophieren, denn "ohne die Anstrengung
eigenen Philosophierens gibt es keinen Weg in die
Philosophie"155.
"Welt ist das undingliche Ganze der Welt. Das
Gesamt der Dinge bildet ein Un-Ding"156, schreibt
Fink Anfang der fnfziger Jahre des vergangenen
Jahrhunderts in seinen Vortrgen ber das Wesen der
phnomenologischen Erfahrung, die er kurz vor
seinem Tod fr den Druck vorbereitet hatte. Die Wahl
gerade dieses Werkes, das spter unter dem Titel Sein
und Mensch verffentlicht wurde, sowie die
Hervorhebung gerade dieser Vortrge unter einer
Vielzahl von anderen, spricht Bnde. Bereits an dieser
Stelle wurde die kosmoontologische Position dieses
Denkers deutlich ausgefhrt.
Fink, E.: Sein und Mensch. Vom Wesen der ontologischen

Erfahrung, Alber, Freiburg/Br. 1977, S. 241.
155 Fink, E.: Philosophie als berwindung der "Naivitt", in: Fink,
E.: Nhe und Distanz. Phnomenologische Vortrge und
Aufstze, Alber, Freiburg/Br. 1976, S. 98.
156 Fink, E.: Sein und Mensch. Vom Wesen der ontologischen
Erfahrung, Alber, Freiburg/Br. 1977, S. 243.
154
www,uzelac.eu
159
Milan Uzelac
Bereits nach einer oberflchlichen

Einsichtnahme in dieses Werk gibt es keine Zweifel
mehr darber, dass Eugen Fink in den frhen
fnfziger Jahren einen anderen Weg eingeschlagen
hatte, auf dem ihn nur wenige zu verstehen
vermochten, geschweige denn ihm zu folgen gewillt
waren. Auf die Frage nach dem Warum sollten
diejenigen antworten, die ihn besser gekannt haben,
oder aber diejenigen, die sich die ganze Zeit damit
gerhmt haben, dass sie zumindest etwas von dem
verstanden htten, worber er zu ihnen gesprochen
hatte.
Fast zu der gleichen Zeit, nmlich im
Sommersemester 1949, hielt Eugen Fink einen
Vortrag mit dem Titel Welt und Endlichkeit, der 1966
als Grundlage fr eine ganze Reihe von Vortrgen
diente, welche erst im Jahre 1990157 verffentlicht
wurden. Wenn diese Schrift zusammen mit der
vorangehenden (Sein und Mensch) frher
verffentlicht worden wre, htte sich
hchstwahrscheinlich auch das Bild ber Fink und die
Originalitt seiner Philosophie viel eher, weitaus
besser und einfacher zusammensetzen lassen knnen.
Die Nichtverffentlichung einer ganzen Reihe von
Schriften seitens des Autors selbst hat in groem
Mae dazu beigetragen, dass die philosophische
Problematik der Welt auf den ersten Blick im
Hintergrund geblieben ist. Auf der anderen Seite
Fink, E.: Welt und Endlichkeit, Knigshausen & Neumann,
Wrzburg 1990.
157
www,uzelac.eu
160
Milan Uzelac
existierten jedoch keine Hindernisse, dieser

Problematik durch ein minutiseres Lesen der
verffentlichten Schriften gewahr zu werden. Die
Frage warum Fink bestimmte Schriften verffentlicht
und andere beiseite gelassen hatte, sowie die Frage an
welche Prinzipien er sich bei seiner Auswahl gehalten
hatte, erscheint mir auch weiterhin als etwas beraus
Schwieriges und Rtselhaftes.
Eines ist jedoch sicher: seine gesamte
Philosophie kann als eine grandiose Phnomenologie
des Weltbegriffs angesehen werden, als der Streit
bezglich der Interpretation des Seins158 - was meiner
Meinung nach nicht strittig ist. Immer deutlicher
wird, dass die Welt - wie dies bereits Kant gezeigt
hatte - einen Begriff, aber keine Vorstellung
beinhalten kann, da ja die Welt nur eine Idee159
darstellt und da die Welt nichts anderes als Horizont
(Husserl) oder Erde (Heidegger) ist.
Fink hat Heideggers Absichten deutlich
erkannt, die dieser in seiner Schrift Der Ursprung des
Kunstwerkes (1935) dargelegt hatte; genauso deutlich
erkannte er auch, warum der kosmologische
Unterschied ursprnglicher ist als der ontologische.
Zudem war er auch einer der ersten, der verstanden
hatte, dass Heideggers mythische Ausfhrungen ber
den Streit zwischen Himmel und Erde zur
Thematisierung der Grundlagen des Kunstwerkes
Heidegger, M.: Sein und Zeit, M. Niemeyer, Tbingen 1984.
Heidegger fhre ich aus dem Exemplar des Buches an, welches
mir 1985 in Freiburg Franz-Anton Schwarz geschenkt hat.
159 Op. cit., S. 149.
158
www,uzelac.eu
161
Milan Uzelac
fhrt, wobei "das Kunstwerk lediglich ein Organon

der philosophischen Erkenntnis"160 ist. Fink erkannte
auch Heideggers Reise in das Dichtertum und das
dichterische Denken, das mit der Zeit immer strker
aus seinen Schriften zum Vorschein kam, wobei er im
Gegensatz zu ihm der Meinung war, dass Poesie und
eine dichterische Denkweise als etwas bereits
Vollendetes in der Philosophie lediglich die Form der
nachtrglichen Worte, die Form eines Nachwortes,
bzw. Epilogs haben knnen.
Es gibt solche, die in diesem Standpunkt von
Fink die Hervorhebung der Philosophie im Vergleich
zur Dichtkunst und zur gesamten dichterischen
Denkweise gesehen haben, und zwar insbesondere
wenn man der Auffassung von Hegel folgt, dass die
Kunst ihrer hchsten Bestimmung nach der
Vergangenheit angehrt, sowie wenn man dabei die
warnenden Worte Heideggers auer Acht lsst, dass
die Entscheidung darber noch nicht getroffen wurde,
worauf ja dieser Philosoph im Nachwort der Schrift
Der Ursprung des Kunstwerkes verweist.
Andererseits ist es aber mglich zu behaupten,
dass die Philosophie auch weiterhin an ihrer
Problematik gegenber der Dichtkunst festhalten
kann, wobei sie in ihr den Wegweiser fr sich selbst,
aber auch jenen Ariadnefaden, den Grund dafr
suchen kann, auch selbst ihre eigene Problematik
aufzustellen, wobei eine mgliche Philosophie der
Dichtkunst der systematische Auszug aus Finks
160
Op. cit., S. 174.
www,uzelac.eu
162
Milan Uzelac
Ontologie und Kosmologie161 darstellen knnte, so wie

wir ihn in der Schrift Epiloge zur Dichtung finden.
Auf jeden Fall erffnet sich eine beraus
interessante Frage: worin liegen die wahren Grnde
fr die Absenz der sthetischen Problematik in der
Philosophie von Eugen Fink?
Tatsache ist, dass auch bei Finks Lehrer
Edmund Husserl (im Gegensatz zu Heidegger!) mit
Ausnahme einiger sporadischer Anmerkungen nicht
einmal Spuren eines ernsthafteren Interesses fr die
Probleme der Kunst auszumachen sind162. Und
trotzdem wre es gnzlich verkehrt, wenn man von
Fink irgendein kaltes, "systematisches" Interesse fr
die Kunst erwarten wrde, so wie wir es bei Nikolai
Hartmann finden, oder aber ein "gesellschaftlich
engagiertes", dem wir bei Theodor Adorno begegnen.
Fink ist ein Philosoph von ganz anderem Schlag,
mit gnzlich unterschiedlichen Ansichten sowohl im
Hinblick auf die Philosophie, als auch auf die
knstlerische Problematik. Sein Befassen mit der
Philosophie und sein Interesse fr die Kunst knnen
nicht eindeutig aus seinen Werken ausgefhrt werden.
Sicherlich, er liebte Rembrandts Autoportrts, doch
Damnjanovi, M.: Ljudski svet i svemir, in: Fink, E.: Epilozi
pesnitvu, BIGZ, Beograd 1979, S. 6.
162 Darber ausfhrlicher: Uzelac, M.: Art and Phenomenology in
Edmund Husserl, Axiomathes, Nos. 1-2, Trento 1998, S. 7-26,
sowie: Uzelac, M.: Arte e Phenomenologia in Huserl, in: Annali
(5), Instituto Antonio Banfi, Reggio Emilia/ Firenze 1998, S. 1745.
161
www,uzelac.eu
163
Milan Uzelac
wer liebt sie nicht? Sicherlich, er fand in ihnen

wesentliche Reflexionen seiner eigenen Philosophie,
doch wer wrde sie nicht in den Werken von Fink
entdecken?
Ich bin der Meinung, dass die traditionelle
sthetik ihrer Natur nach Eugen Fink unendlich
fremd war; des Weiteren meine ich, dass er dank
seiner tiefen Einsichtnahme in den wahren Sinn jener
Begriffe, mit denen Plato und Aristoteles operierten,
beraus deutlich die Defizienz sowohl der
grundlegenden sthetischen Kategorien, als auch
deren Ungengendheit, um zur Natur des
Knstlerischen vorzudringen, zu sehen vermochte.
An dieser Stelle fhle ich mich verpflichtet, auch
etwas als Verteidigung fr die Wahl des Titels meines
bescheidenen Beitrags zur heutigen Diskussion ber
jene Bedeutung anzufhren, die Finks philosophisches
Werk fr die moderne Philosophie hat. Dieser Titel
mag vielen seltsam erscheinen. Wenn es jedermann
auch klar ist, dass ich dabei den Begriff
Phnomenologie auf eine traditionelle Weise
verwende, die mit der von Hegel verwandt ist, so
glaube ich dennoch, dass der Mehrheit der hier Anwesenden nicht klar ist, was ich unter postklassischer
sthetik verstehe.
Es gilt nun fr mich, Folgendes zu
verdeutlichen: mit dem Begriff klassische sthetik
mchte ich sowohl die gesamte Theorie der
traditionellen Kunst, als auch die Theorie der Kunst
der Moderne und der Postmoderne umfassen.
Nachdem sich die Wogen um die so genante
www,uzelac.eu
164
Milan Uzelac
Postmoderne wieder geglttet haben, nachdem man

eingesehen hat, dass es sich dabei nur um einen
Versuch der Vollendung der Moderne mit anderen
Mitteln gehandelt hat, nachdem die gesamte
Fruchtlosigkeit und Heuchlerei der Postmoderne,
verkrpert durch den Versuch, alle Werte zu
nivellieren, aber auch jeglicher Verantwortung aus
dem Wege zu gehen, bis zum Schluss durchleuchtet
wurde, ist die Zeit gekommen, die Frage nach dem
eigentlichen Sinn der heutigen Kunst zu stellen. So
etwas ist sicherlich unvermeidlich.
Und gerade deswegen ist die vordergrndigste
Frage, der wir uns in der Zeit nach dem Ende der
Moderne und Postmoderne gegenbergestellt sehen,
die Frage nach der Kunst als Kunst, welche sich in
einer gnzlich neuen Form manifestiert. Klar ist, dass
die Antwort nicht gesucht werden kann, indem man
sich auf Strategien sttzt, welche veraltete
technologische Lsungen charakterisieren. Die Zeit der
Musik gehrt der Vergangenheit an; wenn Musik
existiert, dann als angewandte Musik, als
Musiktherapie. Die Zeit der Malerei und der Graphik
ist endgltig vorbei; was brig geblieben ist, sind das
Design und die utilitre Graphik. Die Zeit der groen
Poesie war in jenem Augenblick verstrichen, als die
Industrie der Massenvernichtung damit begonnen
hatte, als Nebenprodukt eine Stille jenseits jeglicher
metaphysischer Erfahrung zu produzieren.
Da ich selbst zahlreiche Gedichtbcher
verffentlicht habe, kann ich auch darber etwas aus
eigener Erfahrung sagen: eine solche Stille - von der
www,uzelac.eu
165
Milan Uzelac
zu sprechen die Poesie trumte, whrend sie von

Celans Todesfuge geprgt ist - ist eine oder zwei
Stunden vor der Bombardierung zu vernehmen, wenn
das Zwitschern der Vgel nicht mehr zu hren ist,
wenn sich alle Tiere zusammenkauern und
verstummen. Dies ist die Stille aus dem Jenseits, in
dem man nicht einmal sich selbst vernimmt; dies ist
die Stimme Gottes, der mit sich selbst spricht,
whrend nur die Stille jener unendlich leeren Rume
zu vernehmen ist, vor denen sich Blaise Pascal so sehr
gefrchtet hatte, und schlielich ist dies die Stille, in
der das Wesen der Ferne163 unmittelbar als Wissen um
das Sein angesehen wird. Denn diese Welt ist, wenn
wir uns an die Worte von Fink aus dem HeraklitSeminar erinnern, "ein Land hinter dem Aheron, ein
Niemandland"164.
In diesem Niemandsland gibt es keine Schatten,
genauso wenig wie es sie im Hades gibt. Whrend der
letzten Bombardierung der Stadt Novi Sad, und zwar
schon lange nach Mitternacht als meine Frau Tamara
Aleksandrovna und ich von dem Besuch bei unseren
Freunden nach Hause zurckkehrten, lieen die
fallenden Bomben die Stadt erleuchten und es war ein
Licht zu vernehmen, welches es wert ist, erlebt zu
werden. Ein Licht ohne Schatten. Nun bin ich mir
sicher, dass es dort auf der anderen Welt, dort hinter
Aheron genauso aussieht. Dort knnen nur ein Licht
Fink, E.: Welt und Endlichkeit, Knigshausen & Neumann,
Wrzburg 1990, S. 183.
164 Heidegger, M. / Fink, E.: Heraklit. Seminar Wintersemester
1966/1967, V. Klostermann, Frankfurt/M. 1970, S. 244.
163
www,uzelac.eu
166
Milan Uzelac
ohne Schatten und Finsternis existieren. Schatten falls es sie gibt - stellen einen Verrat am jenseitigen
Sinn dar, sie sind Besttigung des Lebens und der
Hoffnung.
Inmitten dieses neuen, jenseitigen Lichts habe
ich begriffen, dass es eine hhere, noch nicht
untersuchte Verbindung zwischen dem logos und dem
aisthesis geben muss; ich habe begriffen, dass es
Erlebnisse gibt, die nicht einmal die Logik schmlern
kann, Erlebnisse, die deutlicher sind als alle
Deutlichkeit, Erlebnisse, welche die Basis einer
hheren, einer wahrhaftigen Kunst bilden, welche in
ihrer Mglichkeit verweilend nach der eigenen
Verkrperung schreien.
Dies bedeutet jedoch nicht, dass die Kunst - so
wie wir sie kennen - nicht mehr existiert; es wre nicht
angebracht zu sagen, dass es eine solche Kunst nicht
mehr geben wird. Ganz im Gegenteil, sie wird es auch
weiterhin geben, genauso wie es auch eine Theorie
dieser gleichen Kunst geben wird, es wird Theoretiker
geben und es wird auch bezahlte Befrworter einer
solchen Kunst geben, und mag sie auch als
postmodernistisch, postpostmodernistisch,
transavantgardistisch oder wie auch bezeichnet
werden
Es gibt nur Kunst. Alles andere ist Krankheit.
Aus dem Grunde mchte ich hier auch Folgendes
sagen: heute entsteht eine neue Kunst und eine ihr
angebrachte Theorie; sie kommen auf uns zu aus der
Gegenwart, welche die Dichter als die Zukunft
www,uzelac.eu
167
Milan Uzelac
ansehen165. Nur das wir, da wir ja bis zum Hals im

Alltag, in der theoretischen Problematik der
Lebenswelt stecken, die neue Kunst und die neue
sthetik nicht wahrnehmen. Die Fragen der neuen
Kunst erffnet nach der Kunst der Moderne und der
Postmoderne die postklassische sthetik166. Ihr
Gegenstand ist die Welt in all ihren
Manifestationsformen, eine Welt, die Eugen Fink in
seinen Schriften zu thematisieren versucht, sie ist der
wahre Gegenstand der Kunst, das tiefste Geheimnis167
des Kunstwerks, das was von der Welt noch brig
geblieben ist.
Wenn das Wissen um die Welt zerbrechlich
geworden ist, dann ist dies vor allem dadurch
geschehen, dass sich die Dinge in sich zurckgezogen
haben und dass die sie behandelnden Wissenschaften
an ihr Ende gestoen sind. Zu einer Zeit, in der wir
wissen, dass die fundamentalen Wissenschaften sich
definitiv der Superfden-Theorie gebeugt haben, weil
ja, wenn man sich auf sie beruft, nicht nur die ganze
Schnheit, Eleganz und der Sinn des Weltalls
verstanden werden kann, sondern auch alle Theorien
Eliot, T.S.: etiri kvarteta (Vier Quartette).

ber den Begriff postklassische stjetik siehe detaillierter:
Uzelac, M.: Postklasina estetika (Postklassische sthetik), Via
kola za obrazovanje vaspitaa u Vrcu, Vrac 2004.
167 Siehe diesbezglich die Schrift, welche in groem Mae
Hartmanns Konzeption von der Struktur des Kunstwerks
inspiriert hat: .. .
. - . : .. : 10 .
. 6: . 1. .: , 1996
165
166
www,uzelac.eu
168
Milan Uzelac
ber die Natur und die Ausmae des Kosmos niemals

zu beweisen sind, knnen wir nicht darum umhin, als
der Tatsache zuzustimmen, dass jegliches Reden ber
den Kosmos ein dichterisches Reden in Bildern ist
sowie dass jede Kosmologie in Wirklichkeit sthetik
ist.
Die Rede ist natrlich von einer besonderen sthetik,
einer sthetik, die nach der klassische sthetik entsteht
und die die Weltbilder von Isaac Newton und Albert
Einstein eingrenzt; unsere indeterministische Welt der
dissipativen Strukturen ist eine gnzlich neue, eine
andere Welt, unsere Welt ist die Welt von Ilya Prigogine,
Andrej Linde und Edward Witten. Fr diese Welt gibt es
immer noch weder Worte, noch Begriffe. Als Martin
Heidegger im Heraklit-Seminar, das er mit Eugen Fink
leitete, gesagt hatte, dass "wir Begriffe jeden Tag neu
denken mssen"168, glaubte er immer noch, dass Dinge
existieren, aber auch Begriffe, die sich auf diese
beziehen. Wir sind uns diesbezglich nicht mehr sicher.
Heute begegnen wir einer Sache, die in dem Mae neu
und unbekannt ist, dass wir dafr weder Begriffe, noch
dichterische Bilder haben. Ich glaube, dass uns
zumindest auf mittelbarem Wege die Erfahrung der
philosophischen Meinung eines Eugen Fink weiterhelfen
kann.
Wenn die Deutung der Welt und des Menschen,
welche sich auf dem Spiel grundlegender Phnomene
sttzt, grtenteils von den Auffassungen der ersten
Heidegger, M. / Fink, E.: Heraklit. Seminar Wintersemester
1966/1967, V. Klostermann, Frankfurt/M. 1970, S. 126.
168
www,uzelac.eu
169
Milan Uzelac
griechischen Denker ausgeht, die ja den Kosmos in

Bildern und nicht mit Hilfe von Begriffen gedacht
haben, da ja die Physis erst bei Aristoteles169 als
operativer Begriff thematisiert wird, befinden wir uns
heute in der Situation, die Welt mit Hilfe von etwas zu
denken, das weder in der Welt der Bilder, noch im
Begriff zu finden ist. Und gerade deswegen erweisen
sich sowohl die klassische sthetik, als auch die
klassische Philosophie als nicht mehr ausreichend.
Hier in Freiburg mchte ich Ihnen die Arbeit
Ihres Mitbrgers Henning Voss in Erinnerung rufen,
der bereits im Jahre 2000 die Behauptung aufgestellt
hat, dass die Mglichkeit der "antizipierenden
Synchronisierung" besteht. Voss hatte die Hypothese
aufgestellt, nach der ein Dubliersystem
Vernderungen des ursprnglichen Systems
vorwegnehmen kann, was dadurch zu beweisen wre,
das ein Lichtsignal einen Augenblick vor seinem
Wenn fr Platon der Kosmos lebendig, geistig, ja identisch mit

Gott war, der wiederum weder Geist noch Vernunft gewesen ist,
existierte fr Aristoteles keine Kosmizitt, da fr ihn die Physis
das einzige Faktum der Existenz der Vernunft gewesen ist; oder
mit anderen Worten ausgedrckt: im Unterschied zu Platons
dinglichem Kosmos begegnen wir bei Aristoteles einer
nichtdinglichen Physis; im Unterschied zu Platons Kosmos, der
nicht all-zeitlich ist, weil er mit der Zeit entsteht, ist Aristoteles
Physis nicht erschaffen, sie ist ewig, aber nicht ewig weil die
Grundstze und das Eidos ewig sind, sondern weil sie sinnlich
ewig ist. Indem er seine Bildhaftigkeit verliert, wird der Kosmos
bei Aristoteles zur Physis und erhlt auf dieses Weise seine
gttliche Selbstgengsamkeit als erster Anreger.
169
www,uzelac.eu
170
Milan Uzelac
Senden registriert wird170. Die Hypothese wurde ein

Jahr spter experimentell in Wales bewiesen. Mit
anderen Worten ausgedrckt: Zeit antizipiert Zeit.
Und wohin nun mit Einstein und Heideggers
Philosophie der Zeit?
Das Denken der Welt, so wie wir es bei Eugen
Fink finden, besitzt gerade diese Eigenschaft, als
sthetische Theorie und Kunstwerk gleichzeitig
existieren zu knnen. Ich glaube, dass darin auch die
Antwort auf die im Rahmen dieses Vortrags gestellten
Fragen enthalten ist: wenn es bei Eugen Fink keine
"sthetischen" Texte gibt, dann nur deshalb, weil seine
gesamte Philosophie eine grandiose sthetische
Theorie ist, die, sich jenseits sowohl der klassischen
Wissenschaft, als auch der Philosophie im
traditionellen Sinne befindend, nichts anderes ist als
ein Versuch, ein lebendiges Kunstwerk zu schaffen,
und zwar wie es der Kosmos vor der Erschaffung der
Welt gewesen ist.
Und wenn der groe russische Physiker Andrej
Linde den Kosmos als prickelnden Champagner
dargestellt hat, in dem der uns zugngliche Kosmos
nur eines der Blschen ist, und wenn dieses Prickeln
des Weines mit jener Harmonie in Einklang steht,
welche der grte Musiker aller Zeiten Johannes
Keppler in seinem zeitlosen Werk Harmonica mundi
(1518) beschreibt, dann sollte uns heute - whrend die
Darber ausfhrlicher in meinem Text: Umetnost na tlu
sinergetikog haosa. Einfhrung in den konstruktiven
Postmodernismus, in: Uzelac, M.: Postklasina estetika, Via
kola za obrazovanje vaspitaa u Vrcu, Vrac 2004, S. 83-84.
170
www,uzelac.eu
171
Milan Uzelac
Wolken tief ber den umliegenden Waldlichtungen

hngen, Nieselregen herrscht sowie der Erdboden
aufgeweicht und von verwelktem Laub bedeckt ist, das
vom verstrichenen Sommer zeugt, aber auch Vorbote
von Frsten und dem nahenden Winter ist - die
Weisheit nicht verlassen, denn "von berall ist der
Gang in den Hades gleich" (Anaxagora, A 1, 11).
www,uzelac.eu
172
Milan Uzelac
Sadraj
Uvod
1. Filozofija - stroga nauka ili filozofija ivljenja
2. Fenomenologija kao misaoni stav i methodos
3. Zagonetnost sudbine filozofskog opstanka
na tlu transcendentalne fenomenologije
4. Filozofija sveta ivota vs transcendentalna
egologija
5. Sudbina miljenja u svetu kome ono ne
pripada
6. Na putu u Platonopolis
7. Estetika u senci razmee logike i etike
Dodatak: Eugen Finks Phnomenologie der
Welt als Grundriss einer universalen
postklassischen sthetik
www,uzelac.eu
173
Milan Uzelac
Izdava:
Visoka strukovna kola za obrazovanje vaspitaa
Vrac
Biblioteka:
Monografske studije (44)
PRAKTINA FENOMENOLOGIJA
Milan Uzelac
Za izdavaa:
Prof. dr Grozdanka Gojkov, direktor
Recenzent:
Prof. Dr Paul Janssen (Univ. Kln, SR Nemaka)
tampa:
Studio veris, Novi Sad
Tira:
10 primerka
Vrac, 2011.
2012
ISBN 978-86-7372-126-2
Na naslovnoj strani: http://smi2.ru/data/fckuploads/blackhole.jpg
CIP
,
165.62
, , 1950Praktina fenomenologija / Milan Uzelac . Vrac : Visoka strukovna kola
za obrazovanje vaspitaa, 2011 (Novi Sad : Studio eris). str. 127 ; 21 cm.
(Biblioteka: ; 44)
Tira 10 primeraka.
ISBN 978-86-7372-126-2
a)
COBISS.SR-ID 260411655
www,uzelac.eu
174

4 MilanUzelac Prakticna Fenomenologija PDF

Hochgeladen von

Dokumentinformationen

Originaltitel

Copyright

Verfügbare Formate

Dieses Dokument teilen

Dokument teilen oder einbetten

Freigabeoptionen

Stufen Sie dieses Dokument als nützlich ein?

Sind diese Inhalte unangemessen?

Copyright:

Verfügbare Formate

4 MilanUzelac Prakticna Fenomenologija PDF

Hochgeladen von

Copyright:

Verfügbare Formate

Milan Uzelac

Jamblih, Protreptik 6 (Pistelli 37. 22-41. 5).

mirno i otvorenih oiju da gleda u smrt, u nita koje se

sumnjiavost kod onih drugih, kod onih koji se ne

odgovora, koji ako bi se u razgovoru do njih i dolo,

poetnika lako je odgovoriti, no ne i na pitanja koja se

odista i poznato, budui da, s druge strane, "poznato

G.V.F.: Fenomenologija duha, BIGZ, Beograd 1974, str.

U isto vreme, ako se postavi mnogo pitanja i

1843): wozu Dichter in drftiger Zeit, dakle, emu

Ako ovek hoe na pravilni nain da vodi svoj

Dakle, sledimo li misao Aristotela, sve se svodi

vidi kao neto to bi mu bilo sredinji momenat ivota,

Dekartu ili Hobsu, Kantu ili Hegelu, Huserlu ili

1. Filozofija - stroga nauka ili filozofija ivljenja

Bd. I 1910/1911; S. 289-341. Ovaj Huserlov spis preveli

ovom naslovu odraava sredinja misao ijem

To ne znai da je on u tim asovima odustao od

toliko fenomenologiju (ije je bitne tema ve uvrstio),

Istovremeno, bilo je jasno da se tu, kad je o

Nije nimalo sluajno to je poslednji Huserlov

E.: Die Frage, nach dem Ursprung der Geometrie als

pokazuje kao svet stvari; zato bi centralno pitanje ovog

VI, 1962, S. 373-4.

predstupanj mora prethoditi neki "primitivniji" smisao

samorazumljivosti, u kojoj svet za nas stalno postoji,

prednaunog ivota. Tako se pokazuje da je svet

po miljenju Huserla, neprestano mora pratiti ovakvo

formula koje koristi nauka i ona dolazi u situaciju da

istoricizma filozofije pogleda na svet; ovim filozofskim

zatajivanja psihologije tokom itave novovekovne

E.: Philosophie als strenge Wissenschaft, hrsg. W.

nisu ni jednog asa ni dotakli. Samo se tako i moglo

E.: Philosophie als strenge Wissenschaft, hrsg. W.

Istoricizam za razliku od naturalizma, ne

E.: Philosophie als strenge Wissenschaft, hrsg. W.

(okruen beskonanim horizontom nauke koja jo nije

dubokoumnosti u jednoznane racionalne odluke jeste

E.: Philosophie als strenge Wissenschaft, hrsg. W.

2. Fenomenologija kao misaoni stav i methodos

Nakon vie od jednog stolea, jer toliko je

und Weltproblem, in: Fink, E.: Nhe und

orijentacijama; nijedno stolee, ak ni neka od ranijih

ovome videti i u mojoj knjizi: Uzelac, M.: Fenomenologija,

Konano, ako svemu tome dodamo filozofska i

odrano na Filozofskom fakultetu u Beogradu 5.

imamo filozofske kongrese filozofi se dodue, sastaju

E.: Kartezijanske meditacije I, Zagreb 1991, str. 48.

To se najjae manifestovalo sredinom XX stolea

naao u situaciji da sebi (pa i drugima), poloi raun o

Schestow, Edmund Husserl. Dem Andenken des grossen

generaciju fenomenologa, onih iz Minhena (Vilhelm

jedino moe postati filozof, posebno kad znamo da se

E. Kriza evropskih nauka, Gornji Milanovac 1991, str.

u filozofiju Huserl tematizuje pitanje metode i svoju

Kriza...op. cit., 23.

filozofije nije u apstraktnoj teoriji ve u vebanju tome

Platona do Prokla. Kao to kod starih imamo sluaj da

Cit., str. 15.

u prvom sluaju, re je o delu pisanom za sopstvene

3. Zagonetnost sudbine filozofskog opstanka

Was ich unter dem Titel Philosophie

Zavravajui prvi deo Krize evropskih nauka