Publije Terencije Afer

Devojka sa Androsa
DIDASKALIJA1
Ovo je prva pesnikova komedija, izvedena o prazniku Megalskih igara za vreme kurulskih edila2
Marka Fulvija i Manija Glabriona. Komad je postavio Lucije Ambivije Turpion3, a na dvostrukoj svirali4
je pratio Flak, rob Klaudijev. Grki original je Menandrov. Prva autorova komedija, izvedena za
konzulovanja Marka Marcela i Gaja Sulpicija.
KRATAK SADRAJ
Gaja Sulpicija Apolinara5
Gliceriju, za koju se pogreno mislilo da je sestra jedne kurtizane rodom sa Androsa, zavede Pamfil, a
kada je ostala trudna, da joj re da e se njome oeniti. Ali Pamfilov otac je svom sinu ve bio
namenio drugu devojku, ker Hremetovu. Kada sazna za tajnu vezu svog sina, starac se uini kao da
nastavlja sa pripremama za svadbu, elei da sazna kakva su prava Pamfilova oseanja. Po savetu
Davosovom, Pamfil se ne pobuni protiv ovoga. Kada, meutim, Hremet otkrije da je Glicerija rodila
dete, raskine veridbu i odbije da se orodi. Poto ubrzo neoekivano sazna da je Glicerija u stvari
njegova erka, Hremet je uda za Pamfila, a drugu erku dadne Harinu.
LICA:6
SIMON, atinski starac
SOSIJA, njegov osloboenik i domoupravitelj
DAVOS, rob Simonov i Pamfilov
MISIDA, stara Glicerijina slukinja
PAMFIL, sin Simonov
HARIN, njegov prijatelj
BIRIJA, Harinov rob
LEZBIJA, babica
HREMET, atinski starac
KRITON, starac sa Androsa
DROMON, Simonov rob
PEVA
PROLOG7
Kada je ovaj pesnik prvi put poeo da pomilja da se posveti pisanju, inilo mu se kako e mu sav
posao biti da njegove komedije razonode gledaoce. Ali sada je shvatio da stvar sasvim drukije stoji,
jer najvie truda ulae u pisanje prologa - ne da bi objasnio zaplet ve da bi odgovarao na pakosti
izvesnog starog pesnika8. Pogledajte sada, molim vas, kakav mu se greh pripisuje. Menandar je
napisao Devojku sa Androsa" i Devojku iz Perinthosa"9, a ko zna jednu od ovih komedija, kao da ih
zna obe; zapleti se ne razlikuju mnogo, iako ima razlike u izrazu i stilu. Ovaj pesnik priznaje da je iz
Devojke iz Perinthosa" uzimao delove koji su mu odgovarali i prebacivao ih u Devojku sa Androsa",
slobodno se koristei kao svojima. Zbog toga ga, eto, protivnici napadaju i tvrde da se dve komedije
ne smeju na takav nain spajati u jednu10. Zar ovakvim neshvatanjem ne pokazuju kako im nita
nije jasno? Kada optuuju ovog pesnika, oni optuuju Nevija, Plauta i Enija, koje on smatra za uzore,
i iju e nemarnost uvek radije podraavati nego mutnu pedanteriju ovakvih kritiara. Sada ih pesnik
poziva da se umire i okanu svojih ogovaranja kako im se ne bi dogodilo da njihova nezaljalstva budu
obelodanjena. A sada se utiajte, pa pravino i paljivo sasluajte ovu komediju, kako biste se uverili
emu se od ovoga pesnika u budunosti moete nadati: hoe li njegova naredna dela biti vredna
vaeg prisustva ili ih treba odbaciti a da ih i ne vidite.
I IN11

Scena 1
(Radnja se dogaa u Atini, na ulici. Na jednoj strani pozornice je Simonova kua, a na drugoj ona u
kojoj ivi Glicerija. Kao i uvek, vai pravilo da s desne gledaoeve strane dolazi put iz grada, s trga, a
sa leve iz luke. Scena se itavo vreme ne menja. S desna ulaze Simon i Sosija12, a za njima robovi
koji nose robu kupljenu na pijaci.)
SIMON: Vi tamo! Unosite stvari u kuu. Hajde! (Robovi odlaze) Ti, Sosija, hodi malo ovamo. Hou
neto da ti kaem.
SOSIJA: Kao da si mi ve rekao: hoe da se postaraju oko veere.
SIMON: Ne, neto drugo.
SOSIJA: ta li bih to drugo ja, s onim to umem da radim, mogao da uinim za tebe?
SIMON: Ne treba meni za ovo to smeram ono to ti ume da radi, ve neto sasvim drugo odanost i utljivost.
SOSIJA: Da ujem ta eli.
SIMON: Ti zna da se prema tebi jo otkako sam te, kao dete, kupio, u mojoj slubi postupalo
pravino i blago; od roba sam te nainio osloboenikom zato to si me sluio sa duhom slobodnog
oveka. Dao sam ti najveu nagradu koju sam mogao da ti dam.
SOSIJA: Sve to pamtim.
SIMON: I ni od ega ne mislim da odstupim13.
SOSIJA: Radujem se, Simone, to sam postupao i ostupam na tvoje zadovoljstvo, i zahvalan sam ti
to ne ceni. Ali me neto mui: ovo podseanje lii mi a prebacivanje zbog nezahvalnosti. Zato mi
jednom eju ne kae ta to od mene hoe?
SIMON: To u i da uradim. Ali u ti pre svega ei neto. Ti misli da e sada biti svadbe; e, to nije
prava svadba.
SOSIJA: Pa emu onda sve to pretvaranje?
SIMON: Sve e sad uti od poetka: na taj e sain saznati kako ivi moj sin, kakvi su moji planovi,
i ta u itavoj stvari oekujem od tebe. Kad je on odrastao14 i osposobio se da slobodnije ivi (a
poivem odatle zato to se nita ne moe znati, niti se togu odrediti sklonosti, dok je mladi pod
pritiskom vog uzrasta, straha i uitelja) SOSIJA: To je tano.
SIMON: - kao i ostali mladi ljudi odavao se kovima, lovakim psima ili filozofiranju, ali se nije, goput
drugih, neemu posebno posvetio, ve se svime bavio umereno. Obradovao sam se tome
SOSIJA: I s pravom. Jer ja mislim da je u ivotu najvanije ne preterivati ni u emu15.
SIMON: Tako je i iveo. Svakog je lepo prihvatao i dobro podnosio, prilagoavao se svakome s kim je
bio u drutvu i predavao se onome ime se drugi bavi. Nikad se ni sa kim nije sukobljavao, niti je
teio da se nad nekim istakne. To je najbolji nain da oveka svako hvali bez zavisti i da se steknu
prijatelji.
SOSIJA: Mudar poetak ivota. U nae vreme laganje sa drugima stvara prijatelje, a kazivanje istine
neprijatelje.
SIMON: U meuvremenu, pre otprilike tri godine, jedna devojka sa Androsa, naterana siromatvom i
nemarom rodbine16, doe i nastani se ovde u blizini. Lepa, i u cvetu mladosti.
SOSIJA: Jao, strah me je da zbog te enske sa Androsa ne bude neke bede!
SIMON: Iz poetka je ivela skromno, oskudno i teko, zaraujui za ivot preslicom i razbojem. Ali,
kada je naiao ljubavnik nudei cenu, jedan a zatim i drugi, ona - poto ljudska priroda uvek vie voli
zadovoljstvo nego napor - prihvati ponudu, a posle pone i sa poslom. Desilo se jednom da oni koji
su tada bili njeni ljubavnici povedu sobom mog sina da im pravi drutvo. Odmah sam rekao sebi:
Sad je uhvaen, gotov je."17 Pratim ja robove njegovih prijatelja kako dolaze i odlaze18. Upitam
jednog: Hej, mome, budi dobar pa mi kai ko je jue bio Hrisidin ljubimac?" A Hrisida je ime te
cure sa Androsa.
SOSIJA: Razumem.
SIMON: Fedar", rekli bi mi, ili Klinija", ili Nikerat". A ta trojica su jo bili ljubavnici u isto vreme.
Eh, a ta je s Pamfilom?", pitam ja. Kako ta? Platio je svoj deo troka19 i veerao". Ja - sav
oduevljen. Drugog dana se opet raspitam i utvrdim da Pamfil nije ni u ta bio umean. Bio sam
uveren da je potpuno odoleo iskuenju i da predstavlja uzor uzdranosti. Jer ako neko dolazi u dodir
sa takvom vrstom ljudi, pa se to nimalo ne odrazi na njegov karakter, onda moe pouzdano znati da
e biti kadar da upravlja sopstvenim ivotom. Ne samo to sam ja bio ovim zadovoljan nego su svi
poeli da mi uglas estitaju i da hvale moju veliku sreu to imam sina obdarenog takvim
karakterom. ta vie da ti priam! Takvi glasovi podstaknu Hremeta i on, sam od sebe, doe k meni i

ponudi da za mog sina da svoju ker jedinicu, i to sa vrlo velikim mirazom.20 Prilika mi se dopala i ja
mu dam veru21: venanje je zakazano za danas.
SOSIJA: Pa ta se onda svadbi ispreilo?
SIMON: ue. Samo koji dan poto smo sve ugovorili, Hrisida, ova naa susetka, umre.
SOSIJA: Ba dobro! E, mnogo mi je milo. Te sam se Hriside bio uplaio.
SIMON: Moj sin je, meutim, nastavio da odlazi tamo sa bivim Hrisidinim ljubavnicima i zajedno s
njima je pripremao pogreb. Stalno je bio potiten, a povremeno bi briznuo u pla. To mi se dopalo,
jer sam rasuivao ovako: Kada posle povrnog poznanstva toliko prima k srcu eninu smrt, ta bi
bilo da ju je voleo? A kako bi tek alio za mnom, ocem svojim?" Sve to sam smatrao za znake
saoseajne prirode i duevne nenosti. ta jo da ti kaem? ak sam i sam, njega radi, otiao na
sahranu, jo uvek ne sumnjajui ni u ta ravo.
SOSIJA: Kako? Zar je jo neeg bilo?
SIMON: Saznae sad. Pokojnicu ponesu, a mi krenemo. Odjednom, meu prisutnim enama
zapazim jednu devojku, s telom SOSIJA: Dobrim, bie?
SIMON: - a licem, Sosija, toliko ljupkim i blagim, da lepe ne moe biti. Poto mi se uinilo da je njen
bol dublji nego kod ostalih ena i poto je ostavljala poteniji i plemenitiji utisak nego druge22,
priem robinjama iz pratnje i raspitam se ko je ona. Rekoe mi da je to Hrisidina sestra. Tada mi
svanu! U tome je, dale, stvar! Otuda one suze i onolika tuga!
SOSIJA: Koliko strepim od onoga to sad dolazi!
SIMON: Ubrzo pogrebna povorka krene. Mi poemo za njom, do groba23. Pokojnicu stave na lomau,
a naricanje pone. Tada se ova sestra o kojoj sam ti govorio, sve ne znajui ta radi, priblii plamenu,
i to vrlo opasno. I tu Pamfil, sav van sebe, odade tajnu svoje dobro skrivane ljubavi: pritra, uhvatl
devojku oko struka i uzviknu: Glicerijo moja, ta radi to? Zar hoe da se ubije?" Tu se lepo moglo
videti da to nije ljubav od jue: sva u suzama, ona mu se baci naruje - i to s toliko poverenja!
SOSIJA: Ma ta kae!
SIMON: Ja se vratim kui ljutit i uznemiren. Pa ipak, nisam imao dovoljno razloga da mu prebacujem.
Jer, mogao bi rei: ta sam to uinio? ta si pogreio i ime sam ti se zamerio, oe? Ona je hteo da
se baci u vatru, a ja sam je spreio, spasao sam je." Tome se ne bi imalo ta prigovoriti.
SOSIJA: Potpuno si u pravu, gospodaru, jer ako izgrdi oveka zato to je nekome spasao ivot, ta
da uini onome koji nanese zlo i tetu?
SIMON: Idueg dana, eto ti Hremeta. ali se: sramna rabota! Saznao je da Pamfil ivi sa onom
strankinjom24 kao sa venanom enom. Ja sam to ogoreno poricao, ali on ostaje pri svome. Na
kraju se rastanemo tako da je bilo jasno kako nam nee dati ruku svoje keri.
SOSIJA: A tvoj sin? Zar ga tada nisi SIMON: ak ni tada nije bilo dovoljno razloga prebacivanje.
SOSIJA: Zato? Reci mi, molim te.
SIMON: Mogao bi mi rei: Ti si, oe, sam odredio kada e se sve ovo zavriti; na pragu je dan kada
u morati da ivim kako drugi hoe. Do tada, pusti me da ivim kako ja hou."
SOSIJA: Pa koji je onda povod da mu neto prebaci uopte ostao?
SIMON: Ako zbog ove ljubavi bude odbio da se oeni, to je ve prestup koji zasluuje kaznu. Zato ja
sada pokuavam da iz ovog lanog braka izvuem pravi razlog da ga izgrdim - to jest, ako brak bude
odbio. U isto vreme hou da onaj lopov Davos, ako je smislio neko lukavstvo, taj trik ispuca sada,
kad od toga tete nema. A verujem da e se on rukama i nogama boriti i initi sve to samo bude
mogao - vie da meni napakostio nego da zadui mog sina.
SOSIJA: A to to?
SIMON: Jo pita! Zla pamet, zla dua. Kad ga se samo doepam...25 Ali emu tolike rei? Ako sve
ispadne kako bih ja hteo, i Pamfil se ne bude protivio, preostaje mi samo da ubedim Hremeta, a tu se
nadam uspehu. Sada je tvoj zadatak da veto pripremi tobonju svadbu, da uplai Davosa i da
motri ta moj sin radi: samo da njih dvojica neto ne uruju.
SOSIJA: To je dovoljno, gospodaru. Starau se. Hoemo li sad unutra?
SIMON: Idi ti; ja u za tobom. (Sosija ulazi u kuu)
Scena 2.
SIMON: Nimalo ne sumnjam da e mladi odbiti da se eni. Osetio sam koliko se Davos uplaio kad
je uo da e biti svadbe. Ali evo i njega - dolazi. (Ulazi Davos i isprva ne primeuje Simona)
DAVOS: udim se kako je sve ovako jeftino prolo i stalno strepim od tolike gospodareve

popustljivosti: otkako je uo da njegovom sinu nee dati devojku za enu, nikom od nas nije ni rei
rekao, niti je to mnogo primio k srcu.
SIMON (u stranu) Ali sad, bogami, hoe i to. Na tvoju veliku nevolju, ini mi se.
DAVOS (i dalje ga ne primeuje) Hteo bi on da mi ne budemo na oprezu, da nas26 zavedu
neosnovane nade i radovanje, da se nieg vie ne plaimo, pa da nas onda zaskoi - kad ne bude vie
vremena da se neto izvede i pokvari venanje. Lukavo smiljeno!
SIMON (za sebe) Ma ta to pria ovaj zlikovac?27
DAVOS (za sebe) Gospodar tu, a ja ga nisam video!
SIMON: Davose!
DAVOS (pravei se da ga ne vidi) A? ta je to?
SIMON: Hodi malo ovamo.
DAVOS (kao gore) ta li sad hoe?
SIMON: ta si to rekao?
DAVOS (okreui se) S im u vezi?28
SIMON: Jo pita! uje se neto da moj sin ima ljubavnicu.
DAVOS: Svet o tome vodi brigu - tu sumnje nema.
SIMON: Slua li ti mene ili ne?
DAVOS: Kako da ne, sluam te.
SIMON: Raspitivati se o tome sada - priliilo bi nekom nepravednom ocu. Mene se, naime, ne tie ta
je Pamfil ranije radio. Kad je za to bilo vreme, ja ga nisam spreavao da prui sebi na volju. Ali
dananji dan donosi drugi nain ivota i trai drugo shvatanje morala. Zato ubudue zahtevam - ili,
ako je to razumnije, molim - od tebe, Davose, da ga vrati na pravi put. ta time hou da kaem?
Evo: svi koji imaju ljubavnice teko podnose kada ih oene.
DAVOS: Kau da je tako.
SIMON: A zatim, ako neko u takvim ivotnim okolnostima ima ravog uitelja, njegov e duh, i tako
ve bolestan od ljubavi, otii sasvim na stranputicu.
DAVOS: To, Herkula mi, ne razumem.
SIMON: Ma nemoj!
DAVOS: Ja sam Davos, a ne Edip.29
SIMON: Da li to znai kako hoe da ti ostalo to imam kaem otvoreno?
DAVOS: Zaista hou.
SIMON: Ako danas primetim da nekim smicalicama pokuava da pokvari ovu svadbu, ili ako bude
hteo da ovde pokae koliko si lukav, dau, Davose, da te iibaju kamdijom, pa u te poslati u
mlin30 na rad do smrti; i to pod neprekrivim uslovom da, ako te ikad pustim odande, sam ostanem
da meljem umesto tebe. Da li ti je ovo jasno? Ili moda ni to ne razume?
DAVOS: Razumem potpuno: govorio si otvoreno, o samoj stvari i ovaj put bez ikakvog zaobilaenja.
SIMON: Lake bih podneo da me izigra bilo u emu drugom nego u ovome.
DAVOS: Iz tvojih usta u boje ui31.
SIMON: Smeje mi se, a? Nisi me prevario! Ali ti kaem: pazi da ne uini neto olako. Nee posle
moi da kae kako te nisam upozorio. Dobro se pazi! (Odlazi)
Scena 3.
DAVOS:32 Dakle stvarno, Davose, koliko sam mogao da shvatim ta starac misli o svadbi - sad nije
prilika za nepanju i nepreduzimljivost. Ako mu se ne budem lukavo suprotstavio, bie to propast ili
za mene ili za mog gospodara. A pri tom nije uopte jasno ta mi valja initi - da li pomoi Pamfilu ili
posluati starog. Ako izneverim mladia, bojim se da bi se mogao ubiti, a ako mu pomognem, bojim
se pretnji onog drugog: njemu nije lako prodati rog za sveu. Pre svega je otkrio ovu tajnu ljubav, a
sada me opako posmatra da ne bih, oko tog venanja, izveo neku ujdurmu. Ako mu doe, nai e
neki razlog i - pravino ili nepravino - odoh ja glavake u mlin. A pored svih tih nevolja jo mi se
jedna natovarila na vrat: ova devojka s Androsa - ena, ljubavnica, ta li mu ve doe - ostala je
trudna s Pamfilom. A koliko su kurani - to samo treba sluati! To su zamisli ludaka, a ne
ljubavnika33: dete koje se bude rodilo odluili su da podignu kao zakonito34. Pa su jo sad meu
sobom izmislili neku besmislenu priu po kojoj ispada da je devojka atika podanica. Bio, toboe,
jednom jedan stari trgovac, pa doiveo brodolom u blizini Androsa i poginuo, a Hrisilin otac onda
prihvatio malu sirotiiu koju je more izbacilo. Prie! Meni to, tako mi Herkula, nimalo ne lii na istinu:
samo neka izmiljaju, ako im to ini zadovoljstvo. Ali, evo gde Misida izlazi od Glicerije. Ja odoh na
trg da naem Pamfila, kako ga otac ne bi uhvatio nepripremljenog. (Odlazi)

Scena 4.
(Ulazi Misida, nastavljajui razgovor sa slukinjom Arhilidom, koja ostaje u kui)
MISIDA: ujem, ujem, Arhilido! Hoe da dovedem Lezbiju. To je, Poluksa mi, jedno pijano35 i
brbljivo stvorenje i uopte ne zasluuje da joj se poveri ena na prvom poroaju. Da je ipak
dovedem? (Poto se udaljila od vrata) Samo pogledajte koliko je bezobrazna ova stara - a to sve zato
to su kompanjonke u piu. O bogovi, dajte, molim vas, snage mojoj gospodarici da se porodi, a
babici priliku da zabrlja na nekom drugom mestu. Ali - zar nije ovo Pamfil, i to sav izbezumljen?
Plaim se ta bi to moglo da bude. Saekau da vidim da nam ova zbrka ne nosi neku novu nevolju.
(Sklanja se u kraj)
Scena 5.
(Ulazi Pamfil i iz poetka ne primeuje Misidu)
PAMFIL: Zar je ovo miljenje i postupanje nalik na oveka? Zar tako otac treba da se ponaa?
MISIDA (za sebe) ta li je sad ovo?
PAMFIL: Tako mi vere u bogove, ta je ovo ako ne uvreda? Odluio je da me oeni i to danas. Zar nij
trebalo da mi to ranije kae? Zar nije bio red da budem upozoren?
MISIDA (kao gore) O, teko meni: ta to ujem!
PAMFIL: A i Hremet, Hremet koji je odbio da mi poverl svoju ker kao enu: zar se predomislio kad je
video da se ja neu predomisliti? S kakvom se to upornou reio da me unesrei i odvoji od
Glicerije! Ako mu to uspe, sa mnom je potpuno gotovo. Postoji li ijedan ovek koji bi bio toliko
nesrean i malerozan u ljubavi kao ja to sam? O bogovi, o ljudi! Zar nema nikakvog naina da
izbegnem da se orodim s Hremetom? Na koliko su me naina ponizili i prezreli! Sve je bilo obavljeno i
svreno. A sad, poto su me odbacili, opet me trae. I zato samo? Sem ako nije ono to sumnjam da je ta erka neko udovite, pa hoe da je utrape meni kad ne mogu nikom drugom.
MISIDA (kao gore) O jadna ti sam: skoro padoh u nesvest od ovih rei.
PAMFIL: A moj otac, ta o njemu da kaem? Da u ovako vanoj stvari postupa tako nepaljivo!
Maloas, na trgu, proe pokrat mene i samo kae: Danas se eni, Pamfile. Idi kui i spremi se."
Uinilo mi oe da mi kae: Idi brzo i obesi se!" Ostao sam kao gromom pogoen. Mislite li da sam
mogao neto da progovorim, da izmislim neki izgovor, ma kako glup, laan ili bedan? Prosto sam
zanemeo. Neko e pitati: ta bi bio uinio da si to ranite znao? Uinio bih ve neto, samo da sad ovo
ne moram initi. I od ega da ponem uogapte? Spopalo me je mnotvo briga i vuku me na razne
strane. Tu su moja ljubav, saaljenje irema Gliceriji, sekiracija oko ovog braka, a s druge strane obzir prema ocu koji je do sada prema meni iostupao s toliko blagosti i koji me je putao da u svemu
inim prema svojim sklonostima. Zar njemu da se suprotstavim? E, teko meni! Zaista ne znam ta
da radim.
MISIDA (u stranu) Bojim se, jadna, do ega e dovesti to ne znam". Ali je sad neophodno ili da on
razgovara sa samom Glicerijom, ili da ja s njim govorim o njoj. Kad se duh koleba u nedoumici, malo
je dovoljno da bi prevagnuo na ovu ili onu stranu.
PAMFIL: Ko to govori? A, Misida. Zdravo.
MISIDA: Zdravo, Pamfile.
PAMFIL: Kako je ona?
MSIDA: Jo pita! Mui se u bolovima, ali i pri pomisli da je za danas bilo zakazano tvoje venanje.
Najvie se boji da je ne napusti.
PAMFIL: Ha, zar bih ja mogao biti sposoban za tako neto? Zar bih mogao dopustiti da bude
prevarena jedna devojka koja mi je poverila svoju duu i sav svoj ivot, koju sam voleo kao roenu
enu? Zar da dopustim da stvorenje kao to je ona, tako vaspitano i uzvieno u istoti i skromnosti,
propadne od nematine? Nikada!
MISIDA: Ne bih se ja plaila kad bi to zavisilo samo od tebe. Ali hoe li moi da se odupre pritisku?
PAMFIL: Zar misli da sam tolika kukavica? Da sam toliko nezahvalan, neovean i surov da me ni
naa bliskost, ni ljubav, ni oseanje stida ne bi podstakli i primorali da odrim re?
MISIDA: Ja znam samo jedno: da je ona zasluila da misli na nju.
PAMFIL: Da mislim na nju? O, Misido, Misido! U mom srcu su veito urezane one rei koje mi je, za
Gliceriju, rekla Hrisida. Kad je bila na samrti, pozvala me. Odem. Vas je poslala iz sobe i nas troje
stanemo sami. Tad poe: Moj Pamfile, vidi koliko je ova devojka mlada i lepa, a sam zna koliko je
go slaba zatita njene asti i imovine. Zaklinjem te zato ovom desnicom, svim onim to je dobro u

tebi36, tvojom au i njenom samoom, da se ne odvaja od nje i ne naputa je. Kao to sam te
uvek volela kao brata, i kao to te je ona uvek u svemu stavljala na prvo mesto i izlazila u susret
svim tvojim eljama - dajem joj tebe za mua, prijatelja, uvara i roditelja. Sve to imamo
preputam tebi i predajem ti na veru." Tu nam spoji ruke37 i odmah zatim izdahnu. Prihvatio sam i
ta sam tada prihvatio, izvriu.
MISIDA: Zaista se nadam.
PAMFIL: A kuda si ti to krenula?
MISIDA: Da dovedem babicu.
PAMFIL: Pouri. I uj: re da nisi rekla o svadbi, da joj jo vie ne otea muke.
MISIDA: Razumem.
II in
Scena 1.
(Ulaze Harin i Birija38)
HARIN: ta kae to, Birijo? Ona danas treba da se uda za Pamfila?
BIRIJA: Tako je.
HARIN: Otkud zna?
BIRIJA: Ba sam uo od Davosa, na trgu.
HARIN: Avaj meni, jadniku! Kao to mi je ranije duh bio raspet izmeu strepnje i nade, tako sam sad,
kad je nade nestalo, slomljen, ispranjen, otupeo od patnje.
BIRIJA: Poluksa mu, Harine! Ako ne moe da ostvari ono to eli, onda eli ono to se moe
ostvariti.
HARIN: Ne elim nita osim Filumene.
BIRIJA: Koliko bi ti bolje bilo da se potrudi i da tu ljubav istisne iz srca nego to govori stvari koje
ti samo uzalud raspaljuju strast.
HARIN: Lako je zdravome da savetuje bolesnika. Da si ti na mom mestu, drukije bi se oseao.
BIRIJA: Dobro, de. Radi kako ti je volja.
HARIN: Aha, evo Pamfila. vrsto sam reio da pokuam sve pre no to se predam.
BIRIJA (za sebe) ta li smera?
HARIN: NJega lino u moliti, preklinjau ga, priau mu o svojoj ljubavi. Verujem da u ga naterati
da odloi svadbu za koji dan, a u meuvremenu e se, nadam se, ve neto desiti39.
BIRIJA (kao gore) To njegovo neto" nije nita.
HARIN: Birijo, ta se tebi ini? Da mu priem?
BIRIJA: to da ne? Nita nee postii, a on e jo pomisliti da se sprema da postane ljubavnik
njegove ene kad se oeni.
HARIN: Idi bestraga, zlikove, s tim tvojim sumnjama! (Ulazi Pamfil)
PAMFIL: Vidi - Harin! Zdravo da si!
HARIN: O, zdravo, Pamfile. Dolazim tebi traei nadu, spas, savet, pomo.
PAMFIL: Ja, tako mi Poluksa, nemam ni vremena za savetovanje ni novaca za pomaganje. Ali reci,
ta je?
HARIN: Ti se danas eni?
PAMFIL: Tako mi kau.
HARIN: Pamfile, ako to uini, danas si me poslednji put video.
PAMFIL: A to to?
HARIN: Jao meni, strah me je da izgovorim. Birijo, molim te, reci mu ti.
BIRIJA: Ja u mu rei.
PAMFIL: Ama ta je?
BIRIJA: On je zaljubljen u tvoju verenicu.
PAMFIL: Tu nam ukusi zaista nisu isti. Nego reci ti meni, Harine, jesi li imao neto vie s njom?
HARIN: Ah, Pamfile - nita.
PAMFIL: Kamo sree da jesi!
HARIN: A sad te zaklinjem naim prijateljstvom i svotom ljubavlju pre svega: ne eni se njome!
PAMFIL: Stvarno u se potruditi to igda mogu.
HARIN: A ako to nije mogue, i ako ti je taj brak toliko prirastao za srce PAMFIL: Prirastao za srce!
HARIN: - onda ga bar odloi za koji dan, koli,ko da ja nekuda odem kako nita ne bih video.

PAMFIL: uj ti sad mene. Ja, Harine, ne mislim da je dostojno pravog oveka da trai zahvalnost
tamo gde nema zasluga. Meni je vie stalo da se spasem tog braka nego tebi da u njega stupi.
HARIN: Vratio si me u ivot!
PAMFIL: A sada, ta god moete, ili ti ili ovaj ovde Birija, zapnite, pretvarajte se, izmiljajte i radite
sve kako bi devojku tebi dali, a ja u sa svoje strane initi isto to kako je ne bi dali meni.
HARIN: Meni je to dovoljno.
PAMFIL: Ba zgodno: evo dolazi Davos, a ja se na njegove savete uvek oslanjam.
HARIN (Biriji) A ti, Herkula mi, meni nisi dao nikakve savete, sem onih od kojih nema koristi. to se
ne izgubi odavde?
BIRIJA: Hou, i to vrlo rado. (Odlazi)
Scena 2.
(Ulazi Davos i isprva ne primeuje mladie)
DAVOS: Dobri bogovi, kako dobre vesti nosim! Ali gde da naem Pamfila, da rasteram strah koji ga
mui i da ispunim njegovo srce radou?
HARIN (Pamfilu) to li je tako veseo?
PAMFIL (Harinu) Nita to nije; on jo ne zna za nae nove nevolje.
DAVOS: Ako je dosad uo da mu se sprema venanje HARIN: (Pamfilu) uje li ovo?
DAVOS: - sigurno me kao izbezumljen trai po itavom gradu. Ali gde ja njega da potraim? Kuda
najpre da krenem?
HARIN (Pamfilu) to mu se ne javi?
DAVOS: Aha, znam! (Polazi)
PAMFIL: Hej, Davose! Doi ovamo, stani.
DAVOS: Ko je to? ta... A, Pamfile, ba tebe traim. Gle, i Harin! Odlino. Ba dobro to ste obojica
tu - vi ste mi i potrebni.
PAMFIL: Davose, ja sam propao.
DAVOS: Ali uj sad ovo.
PAMFIL: Potpuno sam izgubljen.
DAVOS: Znam ega se boji.
HARIN: A i moj ivot je zaista u pitanju.
DAVOS: Znam i ti ega se boji.
PAMFIL: Moja svadba ...
DAVOS: Zar ti ne kaem da znam?
PAMFIL: ... danas ...
DAVOS: Ma, ogluveu od tebe, a kaem ti da mi je sve jasno! Harin se plai da se nee oeniti tom
devojkom, a ti - da hoe.
HARIN: Sve si shvatio.
PAMFIL: U tome je stvar.
DAVOS: A u toj stvari nema nieg opasnog: pouzdaj se u mene.
PAMFIL: Preklinjem te, najpre me oslobodi ove bede i straha.
DAVOS: Evo, oslobaam te: Hremet sada nee da ti da svoju ker za enu.
PAMFIL: Otkud zna?
DAVOS: Znam. Tvoj otac me je maloas zaustavio i rekao mi kako e danas da te oeni; kazao mi je
jo svata, ali sada nemam vremena da ti prepriavam. Smesta potrim na trg da ti sve kaem. Ne
naem te tamo, pa se popnem na jedno povisoko mesto i stanem se osvrtati: tebe nigde. Sluajno
sretnem Harinovog Biriju i upitam ga, a on mi ree da te nije video. Nevolja jedna! Mislim se ta u.
Meutim, dok sam se vraao, itava stvar sama po sebi me navede da neto posumnjam: jutros se
malo kupovalo, gospodar je neto kiseo, svadba zakazana na brzinu. Sve se to ne slae.
PAMFIL: I ta to treba da znai?40
DAVOS: Uputim se ja onda pravo Hremetovrj kui. Kad stignem, pred vratima nigde nikog. To me je
tek obradovalo.
HARIN: Pravo kae!
PAMFIL: Samo nastavi.
DAVOS: Saekam malo. Za to vreme ne vidim nikoga da je uao ili izaao. U kui nema nikakve
starosvatice41, nikakvih ukrasa, nikakve guve. Prikradem se i zavirim unutra.
PAMFIL: Shvatam: to je jak dokaz.

DAVOS: Lii li sve to na svadbu?

PAMFIL: Mislim da ne lii, Davose.
DAVOS: Kae da misli"? Nisi ti to dobro shvatio: stvar je sigurna. tavie, kad sam odlazio,
sretnem Hremetovog slugu, nosi starcu za ruak zelje i neke ribice, to sve kota jedan obol42.
HARIN: Danas sam spasen, Davose, i to tebi ima da zahvalim.
DAVOS: Bogami, spasen uopte nisi.
HARIN: Kako to? Jasno je da njemu sigurno neje dati devojku. (Pokazuje na Pamfila)
DAVOS: E, moja mudra glavo!43 To to nee da uda devojku za njega, ne mora da znai da e je
udati za tebe. Sem ako ne potri malo, pa obie i zamoli Hremetove prijatelje.
HARIN: Dobar savet. Odoh ja. Iako sam, tako mi Herkula, esto ostajao razoaran u svojim nadama.
Ostajte zdravo. (Odlazi)
Scena 3.
PAMFIL: ta onda hoe moj otac? emu ovo pretvaranje?
DAVOS: Sad u ti rei. Kad bi se sad ljutio na tebe zato to ti Hremet ne da ker za enu, i to pre no
to sazna kako ti gleda na taj brak, morao bi samom sebi izgledati nepravedan, a to bi i bio. Ali ako
odbije da se oeni, svalie krivicu na tebe i tada e biti loma.
PAMFIL: Sve u otrpeti.
DAVOS: Ipak je on tvoj otac. Nije to lako. A onda, Glicerija je sama44. Dok si rekao britva", on e
nai neki razlog da je proteraju iz varoi.
PAMFIL: Da je proteraju?
DAVOS: I to zaas.
PAMFIL: Reci mi onda ta da radim, Davose.
DAVOS: Kai mu da pristaje da se eni.
PAMFIL: ta?!
DAVOS: Kako - ta?
PAMFIL: Ja da to kaem?
DAVOS: to da ne?
PAMFIL: Nikad!
DAVOS: Nemoj to rei.
PAMFIL: Nemoj ni da me ubeuje!
DAVOS: Pomisli ta e iz toga ispasti.
PAMFIL: To da onamo neu moi da uem, a odande da iziem! (Pokazuje na Glicerijinu, pa na
Simonovu kuu)
DAVOS: Nije tano. Mislim da e biti ovako. Tvoj otac e rei: Hou da se danas oeni", a ti
odgovori: Oeniu se." Molim te, oko ega bi tu on mogao da se svaa s tobom? Tako e sve
njegove planove, koji sada izgledaju izvesni, uiniti neizvesnim, i to bez ikakve opasnosti, poto je
sasvim sigurno da Hremet nee svoju ker da uda za tebe. Ali zato ne treba da prestane sa onim to
sada radi, da se on ne bi predomislio. Ocu reci da si spreman da se eni, tako da - ma kako mu se
htelo - ne moe da se naljuti na tebe. Ali ne otkrivat da se nada kako e lako izbei encdbu, poto
niko nee da da ker oveku sa takvim moralom, jer bi ti on mogao nai bilo kakvu nevestu, makar i
siromanu - Samo da ne dopusti da propadne45. A ako vidi da ti sve prima mirno, postae
neoprezan. Natenane e traiti drugu udavau, a u meuvremenu e se valjda neto dogoditi.
PAMFIL: Veruje u to?
DAVOS: Ni najmanje ne sumnjam.
PAMFIL: Pomisli na ta me navodi!
DAVOS: uti ve jednom!
PAMFIL: Dobro, ali moramo paziti da stari ne sazna kako sa Glicerijom oekujem dete i kako sam
obeao da u ga prihvatiti i podii.
DAVOS: To je bilo hrabro!
PAMFIL: Molila me je da joj dam re, kako bi znala da nee biti naputena.
DAVOS: Reie se i to. Ali, evo tvog oca. Pazi da ne oseti kako si neraspoloen.
Scena 4.
(Ulazi Simon, ne primeujui Pamfila i Davosa)
SIMON: Vraam se da vidim ta rade i kakve planove kuju.

DAVOS (Pamfilu) Uveren je da e ti odbiti da se eni. Dolazi s nekog usamljenog mesta gde je
razmiljao: nada se da je smislio govor kojim e te potpuno smesti. Zato pazi da sauva vlast nad
sobom.
PAMFIL: Ako samo budem kadar, Davose.
DAVOS: Veruj ta ti kaem, Pamfile: tvoj otac nee moi nijednom rei da ti prebaci, ako samo bude
rekao da e se oeniti.
Scena 5.
(Ulazi Birija, neprimeen od ostalih46)
BIRIJA (u stranu) Gospodar mi je naredio da ostavim sve drugo i da danas motrim na Pamfila, kako
bih video ta smera oko svadbe. Zbog toga sam sad pratio Simona. Aha, evo Pamfila, a i Davosa s
njim. Sad na posao.
SIMON (u stranu) Evo one dvojice.
DAVOS (Pamfilu) Sad pazi ta radi.
SIMON: Pamfile!
DAVOS (Pamfilu) Osvrni se kao da te je iznenadio.
PAMFIL: O, to si ti, oe!
DAVOS (tiho) Vrlo dobro.
SIMON: Kao to sam ti ve rekao, hou47 da se danas oeni.
BIRIJA (u stranu) Sad strepim za nas: ta li e odgovoriti?
PAMFIL: Nikad ti se ne bih usprotivio - u tome ili bilo emu drugom.
BIRIJA (u stranu) ta!
DAVOS (u stranu) Starac je zanemeo48.
BIRIJA (u stranu) ta to ree?
SIMON: Postupa kako dolikuje, kad s dobrom voljom ini ono to traim od tebe.
DAVOS (u stranu) Zar nisam bio u pravu?
BIRIJA (u stranu) Po ovome to ujem, moj gospodar ostade bez ene.
SIMON: A sada idi kui da te ne ekamo kad bude bio potreban.
PAMFIL: Polazim. (Ulazi u kuu).
BIRIJA (u stranu) Zar je mogue da niko nikome nita ne sme verovati? Istina je ono to ljudi kau da svako vie mari za sebe nego za drugoga. Devojku sam video i seam se da je bila lepa: zato
razumem Pamfila to vie voli da ona spava u njegovom nego u Harinovom zagrljaju. Idem da tavim
loe vesti, a to bi moglo ispasti loe po mene49.
Scena 6.
DAVOS (u stranu) Sad on zamilja da sam pripremio neku smicalicu protiv njega, pa da sam zbog
toga ostao.
SIMON: ta to kae Davos?
DAVOS: Sve isto to i pre...50
SIMON: Dakle, nita?
DAVOS: Sasvim nita.
SIMON: A ja sam zaista oekivao da e neto imati da kae!
DAVOS (u stranu) Sve je ispalo sasvim drukije nego to je raunao: oseam da to gospodaru nije
pravo.
SIMON: Jesi li ti uopte sposoban da mi kae istinu?
DAVOS: Nita lake od toga!
SIMON: Zar njemu ne smeta ovo venanje, s obzirom na onu vezu sa strankinjom?
DAVOS: Ma ne, tako mi Herkula. A ako mu i smeta to je muka od dva-tri dana. Shvata li? Za toliko
e sve proi. On je sam o toj stvari razmislio, i to ng pravi nain.
SIMON: Svaka ast!
DAVOS: Dok mu je to priliilo i dok je bio u tim godinama, imao je ljubavnicu. A i tada kriom kao to
i dolikuje asnom oveku, uvao se da se na taj nain ne osramoti. Sada je vreme da se oeni: zato
misli na enidbu.
SIMON: Neto kao da mi je izgledao malo alostivan, a?
DAVOS: To nema nikakve veze s ovim, ve s neim to ga je od tebe naljutilo51.
SIMON: ta li je sad to?

DAVOS: Sitnica jedna.

SIMON: Ma ta?
DAVOS: Nita.
SIMON: Da si mi rekao: u emu je stvar?
DAVOS: Kae da si suvie krt sa trokom.
SIMON: Ja?
DAVOS: Da, ti. Jedva ako je deset drahmi potroeno za svadbeni ruak", veli; zar se tako eni sin?
Koje od svojih drugova da pozovem sada na gozbu?", tako kae. A, meu nama reeno, istina je da si
suvie tvrd na paru: to nije za pohvalu.
SIMON: Umukni.
DAVOS (u stranu) Sad sam ga podbo.
SIMON: Postarau se odmah da se to dovede u red. (U stranu) ta li je sad ovo? ta li ovaj stari lisac
hoe za sebe? Jer ako se tu negde krije neko zlo, on ga je smislio.
III IN
Scena 1.
(Na sceni se jo uvek nalaze Simon i Davos. Ulaze Misida i Lezbija, ne primeujui ih)
MISIDA: Jeste, Poluksa mi, Lezbijo - sasvim je tako kao to kae: teko je nai oveka koji bi bio
veran eni.
SIMON (Davosu) Ovo je sluavka one ene sa Androsa?
DAVOS (Silonu) ta kae?52 Tako je.
MISIDA: Ali ovaj Pamfil SIMON (u stranu) ta kae to?
MISIDA: - dri re.
SIMON: Aha!
DAVOS (u stranu) Kamo sree ili on da ogluvi ili ona da onemi!
MISIDA: Zaista je naredio da se zadri dete koje bude rodila.
SIMON (u stranu) Dobri Jupiteru, ta to ujem? Ako je istina ovo to ona govori, sve je svreno!
LEZBIJA: Po tome to kae, izgleda da je mladi dobrog karaktera.
MISIDA: Najboljeg. Ali hodi za mnom u kuu, da ne zakasnimo k njoj.
LEZBIJA: Eto me. (Dve ene ulaze u Glicerijinu kuu)
DAVOS (u stranu) Kakav lek sad da izmislim za ovu boljku?
SIMON: ta je sad ovo? Zar je toliko poludeo? Zar sa strankinjom? (Razmilja) Aha, sad mi je jasno;
jedva jednom da shvatim, glupak!
DAVOS (u stranu) ta li mu je to jasno?
SIMON: To je lukavstvo ovoga ovde, koje se prvi put isprobava na meni: prave se kako se devojka
poraa da bi uplaili Hremeta!
GLICERIJA (iz kue53) Blaena Junono54, pomozi! Spasi me, preklinjem te!
SIMON: Oho, zar tako brzo? Smeno: im je ula da ja stojim pred vratima, odmah je pourila. Nisi
ba mnogo vodio rauna o vremenu kad si ovo rasporeivao, a, Davose?
DAVOS: Ja?
SIMON: Ili su ti uenici neto zaboravni?
DAVOS: Stvarno ne znam o emu govori?
SIMON (u stranu) Da je ovo bio pravi brak i da me je ovaj uhvatio nespremnog, ala bi se sa mnom
poigravao! Ali sad, rizik je njegov, a ja plovim u mirne vode.
Scena 2.
(Vraa se Lezbija)
LEZBIJA (onima u kui) Do sada, Arhilido, vidim kod nje sve znake koji obino ukazuju na oporavak.
Ali pre svega pazi da se okupa, a onda joj dajte da popije ono to sam rekla, i to onoliko koliko sam
odredila. Ja u ubrzo opet doi. (Okree se) Ali se, tako mi Kastora, ba krasan deki rodio Pamfilu.
Neka ga bogovi sauvaju, jer mu je otac plemenite prirode i imao je obzira da se ne ogrei o ovu
divnu devojku. (Odlazi).
SIMON: Eto, zar ne bi sada svako ko te zna poverovao da sve ovo od tebe potie?
DAVOS: ta to?

SIMON: Umesto da je tamo, kraj nje, odredila ta sve treba da se radi sa porodiljom, ona sa ulice
vie onima unutra!55 E, Davose, Davose, zar me toliko potcenjuje? Ili ti izgledam pogodan da na
meni isprobava tako providna lukavstva? Potrudi se bar da pomislim kako se plai da te nisam
razotkrio!
DAVOS (u stranu) Herkula mi, sigurno je da on ovo sad sam sebe vara, a ja da s tim nemam nita.
SIMON: Zar ti nisam govorio, pretio ti i zabranjivao ti da to radi? I je li te to uplailo? Je li bilo neke
koristi od toga? Sad valjda treba da ti verujem kako je ova cura rodila Pamfilovo dete?
DAVOS (u stranu) Jasno mi je u emu grei, i sad znam ta da radim.
SIMON: to uti, a?
DAVOS: ta treba da poveruje? Kao da ti unapred nije bilo reeno ta e se desiti.
SIMON: Meni? Neto reeno?
DAVOS: Ma hajde! I tako si, sasvim sam, prozrea da je sve ovo pretvaranje?
SIMON: Sa mnom se tera ega.
DAVOS: Mora da ti je reeno! Jer kako si inae mogao da posumnja?
SIMON: Kako? Zato to tebe poznajem, eto kako.
DAVOS: Kao da time hoe da kae kako je sve ovo bilo po mojoj zamisli?
SIMON: U to sam siguran.
DAVOS: Simone, jo uvek ti mene ne poznaje dobro.
SIMON: Ja tebe ne poznajem?
DAVOS: im ponem neto da ti govorim, ti odmah misli da ti podvaljujem.
SIMON: A tu valjda greim, ta li?
DAVOS: I zbog toga, Herkulom se kunem, ne usuujem se vie ni da beknem.
SIMON: Ja znam samo jedno - da se ovde niko nije porodio.
DAVOS: Shvatio si! Ali ipak, ubrzo e izneti dete pred vrata. Eto, ja te, gospodaru, ve sada
upozoravam ta e se desiti, kako bi znao i kako ne bi posle rekao da je sve Davosovo lukavstvo i da
je sve uraeno po njegovot zamisli. Stalo mi je da potpuno izbrintem takvo tvoje miljenje o meni.
SIMON: Odakle to zna?
DAVOS: uo sam i verujem. Steklo se mnogo stvari na osnovu kojih sada tako zakljuujem. Ona je
najpre govorila da je ostala trudna sa Pamfilom: pokazalo se da je to la. A sada. kad je videla
pripreme za svadbu u naoj kui, smesta je poslala slukinju da dovede babicu i da u isto vreme
donese neko dete. Ako ne udesi da ti vidi dete, nita ne moe spreiti venanje.
SIMON: Ma ta kae? Kad ei shvatio da imaju takav plan, zato nisi iz tih stopa sve rekao Pamfilu?
DAVOS: A ko ga je odvojio od nje, ako ne ja? Jer svi mi znamo kako je oajniki bio zaljubljen u nju,
a sada, eto, hoe da se eni drugom56. Najzad, prepusti taj posao57 meni. Ti samo nastavi sa
pripremama za svadbu kako si poeo, a ja se nadam da e nam bogovi biti na pomoi.
SIMON: Dobro, idi ti u kuu. ekaj me tamo i pripremi sve to treba. (Davos ulazi u kuu) Nije me
naveo da mu sad ovo sasvim poverujem, a ipak se pitam da nije moda istina sve to je rekao. Ali to
i nije vano: meni je daleko najvanije ono to mi je sin sam obeao. Sad u da potraim Hremeta i
zamoliu ga da svoju ker uda za mog sina. Ako dobijem pristanak, kojeg bismo drugog dana priredili
svadbu ako ne danas? Desi li se da Pamfil ne bude voljan da uini ono to je obeao, onda u bez
sumnje imati pravo da ga na to nateram. Ali gle - eto ba Hremeta. U dobar as.
Scena 3.
(Ulazi Hrelet)
SIMON: Hremete, milo mi je to HREMET (prekida ga) A, ba tebe traim.
SIMON: I ja tebe.
HREMET: Doao si mi kao poruen. Kau mi neki ljudi kako su od tebe uli da se moja erka udaje za
tvog sina, i to danas. Dooh da vidim jesi li to poludeo ti ili oni.
SIMON: Sasluaj me as. Rei u ti i ta ja od tebe elim i ono to me pita.
HREMET: Sluam te: reci ta ima.
SIMON: Zaklinjem te, Hremete, bogovima i naim prijateljstvom, koje se zaelo od malih nogu i
jaalo zajedno sa nama, tvojom keri jedinicom i mojim sinom, kojeg jedino ti moe spasti zaklinjem te da mi pomogne u ovoj stvari: neka se venanje odri kako je i trebalo.
HREMET: Ah, nemoj me zaklinjati. Kao da bi ti uopte morao da tako neto moli od mene. Zar misli
da ja vie nisam onaj isti ovek koji je ranije bio voljan da ti da ker? Ako je i za jedno i za drugo
dobro da se uzmu, onda odmah naredi da je dovedu. Ali ako od cele stvari za oboje bude vie patnje

nego sree, onda te molim da postupa na obostrano dobro, kao da te ona tvoje dete, a ja da sam
Pamfilov otac.
SIMON: To ba i ja elim, pa zato i traim od tebe da ovako bude, Hremete. Niti bih ovo inio da mi
samo stanje stvari ne daje razloga.
HREMET: ta sa stanjem stvari?
SIMON: Moj sin i Glicerija su se posvaali.
HREMET (ironino) Kako da ne!
SIMON: I to tako da se nadam da e sad moi da se odvoji od nje.
HREMET: Kojeta!
SIMON: Zaista je tako.
HREMET: Tako je, Herkula mi, ali - kao to kau - ko se svaa taj se voli58.
SIMON: To te i molim da preduhitrimo. Dok imamo vremena i dok je njihova strast priguena
uvredama, dok zla pamet i licemerne suze onih tamo ena59 lukavo ne salome njegov oboleli duh ka
saaljenju - dajmo mu suprugu. Nadam se, Hremete, da e, vezan bliskou i potenim brakom60,
uspeti da se izvue iz nevolja.
HREMET: Tebi to tako izgleda, ali ja niti mislim da je on kadar da ostavi onu i da bude veran mojoj
keri, niti bih ja mogao da trpim neto drugo.
SIMON: Otkuda to moe znati ako ne rizikuje?
HREMET: Nije lako rizikovati kad je u pitanju roena ker.
SIMON: Sve to moemo da izgubimo svodi se, daleko bilo, na razvod, ako do njega doe. Ali, ako se
mladi popravi, pomisli ta sve dobijamo: pre svega, vratie svom prijatelju sina, a stei e
pouzdanog zeta i mua svojoj keri.
HREMET: ta onda moemo? Ako si ubedio sebe da je korisno initi tako, ja ne elim da stojim na
putu bilo kakvom tvom dobru.
SIMON: Imao sam pravo to sam te uvek tako visoko cenio, Hremete.
HREMET: Ali, reci mi...
SIMON: ta?
HREMET: Otkuda zna da su se oni zavadili?
SIMON: Rekao mi je lino Davos, a on je potpuno posveen u njihove tajne. On me i ubeuje da s
ovim venanjem pourim to vie mogu. Zar misli da bi on tako radio kad to ne bi bilo ono to moj
sin eli? Uostalom, kad e sve uti od njega samog. (Vie) Hej vi tamo! Pozovite Davosa! A, eto
njega, ba izlazi. (Davos se pojavljuje iz kue.)
Scena 4.
DAVOS: Tebi sam krenuo.
SIMON: ta je bilo?
DAVOS: Zato se jo nije polo po nevestu? Vee ve pada.
SIMON (Hremetu) Jesi li uo ovo? (Davosu) Od nekog vremena strepim zbog tebe, Davose, da moda
- kao to to robovi imaju obiaj - ne izvodi neto i da me ne lae zato to je moj sin zaljubljen.
DAVOS: Ja da inim tako neto?
SIMON: Tako sam mislio, i iz te bojazni sam od tebe skrivao ovo to u ti sad rei.
DAVOS: ta to?
SIMON: Saznae, poto sada gotovo da imam poverenja u tebe.
DAVOS: Tek sad si shvatio kakav sam ja u stvari?
SIMON: Svadbe zapravo nije trebalo da bude.
DAVOS: ta? Nije trebalo?
SIMON: Sve sam to ja bio izmislio da bih iskuao vas dvojicu.
DAVOS: Ma ta kae?
SIMON: Tako stoji stvar.
DAVOS: Vidi, molim te. Nikad se toga ne bih dosetio. Ba lukav plan, nema ta.
SIMON: Sad sluaj. Kad sam te ono poslao u kuu, na sreu naie ovaj moj prijatelj.
DAVOS (u stranu) Jao meni, nismo valjda sad nastradali?
SIMON: Ispriao sam mu sve ono to si ti bio ispriao meni.
DAVOS (u stranu) ta ovo ujem?
SIMON: Zamolio sam ga za ruku njegove keri i jedva mi je usliio molbu.
DAVOS (u stranu) Propadoh!61
SIMON: Kako? ta to ree?

DAVOS: Kaem: divno si to uinio.

SIMON: Zbog Hremeta sada vie nema ta da se odugovlai.
HREMET: Sad odoh kui, samo da kaem da spreme devojku, pa u se vratiti da vam javim.
(Odlazi.)
SIMON: A sad, Davose, poto jedino tebi mogu da zahvalim to e do ovoga braka doi DAVOS (u stranu) Zaista, jedino meni.
SIMON: Molim te da se jo vie potrudi da se moj sin vrati na pravi put.
DAVOS: Herkula mi, predano u se truditi.
SIMON: Sad je dobra prilika, dok mu je duh uznemiren.
DAVOS: Nita se ne brini.
SIMON: Hajde onda. Gde je on sad?
DAVOS: Bilo bi udo da nije u kui.
SIMON: Odoh k njemu i kazau mu sve ovo to sam sad tebi rekao. (Ulazi u kuu.)
DAVOS: Ja sam niko i nita! ta me spreava da sad pravo odavde odem u mlin? Nema vie
mogunosti da molim za milost. Sve sam okrenuo na glavu. Prevario sam svog gospodara;
gospodarevog sina sam gurnuo u brak; udesio sam ak da venanje bude danas, protiv volje i
oekivanja Pamfilovog. Eto ta znai biti lukav! A da sam utao nita se loe ne bi desilo. Ali, evo i
njega: sad sam propao. O, kad bi ovde samo bilo neega na ta bih mogao da se bacim!62
Scena 5.
(Ulazi Pamfil i isprva ne primeuje Davosa)
PAMFIL: Gde je onaj zloinac koji mi je doao glave?
DAVOS (u stranu) Izgubljen sam!
PAMFIL: Ali priznajem da sam zasluio ovo to me je snalo, kad sam tako lenj i bez ideja. Zar da
svoju sudbinu poverim jednom bezvrednom robu! Ja plaam cenu svoje gluposti, ali on nikako ne
sme proi nekanjeno.
DAVOS (u stranu) Znam toliko da u celog veka biti bezbedan - ako se samo sad spasem ove bede.
PAMFIL: I ta sad da kaem ocu? Da odbijam da se enim, poto sam malopre rekao da pristajem?
Odakle mi smelost da se na to usudim? Zaista ne znam ta sad da ponem sa sobom.
DAVOS (u stranu) Ni ja sa sobom, iako ba o tome iz sve snage mislim. Rei u mu da u neto
izmisliti, pa da bar za neko vreme odloim nevolje63.
PAMFIL (ugleda Davosa) A, tu li si!
DAVOS (u stranu) Video me je.
PAMFIL: I tako, dobri moj gospodine, ta sad ima da kae? Vidi li me, jadnika, u ta sam se
zapetljao zbog tvojih saveta?
DAVOS: Da, ali u te odmah i otpetljati.
PAMFIL: Ti da me otpetlja?
DAVOS: Sigurno, Pamfile.
PAMFIL: Da ne bude onako kao maloas?
DAVOS: Ova1 put e biti bolje, nadam se.
PAMFIL: Oh, zar tebi da verutem, zlikove?64 Zar ti da popravi upropaenu i izgubljenu stvar? Eto
na koga sam se oslonio: ko me je danas iz najblaenijeg mira gurnuo pravo u brak! Zar ti nisam
govorio da e sve ovako ispasti?
DAVOS: Govorio si.
PAMFIL: I ta sad zasluuje?
DAVOS: Da me razapnu na krst. Ali dopusti mi da se samo malo povratim: zaas e mi neto sinuti.
PAMFIL: Uh, to nemam vremena da te kaznim onako kako bih ja hteo! U ovom asu moram misliti
kako sebe da spasem, a ne kako u se tebi osvetiti.

Poslao: Ned Jan 17, 2010 2:54 pm

Naslov:

Devojka sa Androsa
1. Didaskalija je prvobitno grki izraz za pripremanje hora i
glumaca za dramsku predstavu. Didaskalija takoe oznaava
natpise, isticane pred pozoritima, na kojima su stajala imena
pesnika koji se nadmeu na odreenom festivalu, naslovi
komada, imena glumaca, horega i ostali slini podaci.
Aleksandrijski naunici su sistematski prikupljali takve liste za
dela velikih tragiara i komediografa, a takvu praksu su
kasnije preuzeli i rimski gramatiari, meu kojima je
najznaajniji Varon (116-27. pre n. e.). Didaskalije na
sauvanim rukopisima Plautovih i Terencijevih komedija
uglavnom su Varonovo delo: date su u vidu uvodnih beleaka,
sa podacima o izvoru komedije, vremenu kada je i
okolnostima pod kojima je izvedena. (U izdanju Kauer-Lindsej
ove didaskalije nema, ali smo mi - u elji da postignemo
jednoobraznost - ovde sledili Maruzoa i Emora.)
2. Kurulski edili bili su dravni inovnici zadueni da brinu o
odravanju javnih predstava.
3. Lucije Ambivije Turpion bio je najpoznatiji rimski glumac
sve do pojave Roscija, sa kojim ga zajedno pominje Tacit
(Dijalog o govornicima"). Glumaka druina kojoj je on bio
na elu izvela je svih est Terencijevih komedija - poto su u
to vreme edili ve sklapali neku vrstu ugovora sa
upravnicima" takvih druina kako bi one izvele dela
odreenog pisca na odreenom festivalu. U doba Plauta,
meutim, pesnik je po pravilu bio i reditelj i glumac u svojim
predstavama.
4. To je neka vrsta dvojnica, pri emu je bilo onih kod kojih su
obe cevi jednake (tibiae pares) i onih gde je jedna dua
(tibiae impares) na desnoj se cevi izvodila melodija, dok je
leva sluila za pratnju. Ovaj instrument se najee
upotrebljavao u muzikim delovima rimskih pozorinih
predstava. (Emor)
5. Ovakvi kratki sadraji, po pravilu metriki sroeni, nazivaju
se periochae, a u nekim rukopisima i argumenta. Nijedna od
perioha uz Terencijeve komedije nije njegovo delo: njih je
sastavio Kartaginjanin Gaj Sulpicije Apolinar, ueni gramatiar
i istoriar knjievnosti iz II veka n. e.
6. Spiskovi lica nisu pievo delo ve dodatak kasnijih
izdavaa. Redosled je prema izlasku na pozornicu, a ne - kao
esto kasnije - prema relativnom znaaju likova. Uoljivo je
da su, kao uvek kod Terencija i Plauta, imena veinom grkog
porekla i esto u vezi sa osobinama likova: ljubavnik se zove
Pamfil (sve - volim), njegova draga Glicerija (sladak) itd.
(Glicerija, oko koje se radnja dobrim delom okree, nee se
uopte pojaviti na sceni zato njenog imena nema na spisku
lica.)
7. Prolog je, naroito posle Euripida, postao gotovo obavezan
sastavni deo antikih dramskih tekstova. Obino je njegova
svrha da se gledaocima objasni predistorija dogaaja koji
treba da budu prikazani, a kod Rimljana je autor obavetavao
publiku o svojim izvorima i molio je da mu bude naklonjena.
Terencije je, meutim, veinom odstupao od ovakvog obiaja i
prologe pre svega koristio kao sredstvo obrauna sa svojim
knjievnim protivnicima. Inae, za razliku od Plautovih, svi
Terencijevi prolozi su autentini. Obino su ih izgovarali glumci
posebno odeveni za tu priliku ornatu prologi - a ne kao neko
od lica u komadu. Stih u prolozima je uvek jampski senar.
8. Ovo se bez sumnje tie Luscija Lanuvina, najogorenijeg
protivnika Terencijevog.
9. Obe ove Menandrove komedije su izgubljene: od Devojke
sa Androsa" sauvano je 13, a od Devojke iz Perinthosa"
(Perinthos je mesto u Trakiji) 8 kratkih fragmenata.
10. Jedno od vrlo poznatih mesta u Terencijevim delima,
posebno znaajno zbog eksplicitne odbrane postupka tzv.
kontaminacije - spajanja delova iz dvaju ili vie grkih

originala u jednu latinsku komediju. Upor. takoe prologe za

Evnuha" i Brau".
11. Podela na inove antikih drama uopte je sasvim
uslovna: tek su kasniji izdavai u prvobitnom tekstu razluili
ono to mi nazivamo inovima i scenama. Inae, kod
Terencija, koji ne koristi prolog na uobiajeni nain, prve
scene su posveene ekspoziciji. U ovom sluaju, re je o
dijalokoj ekspoziciji, pri emu vanu ulogu igra osloboenik
Sosija.
12. Sosija je lik koji u samoj komediji ne igra veu ulogu i iji
se znaaj iscrpljuje u uvodnim scenama sa ekspozicionom
funkcijom. Kako kae Donat, to je persona extra
argumentum arcessita".
13. Osloboenik je, ako bi se pokazalo da nije dostojan
slobode, mogao biti ponovo uinjen robom: u Rimu je
postojao odgovarajui zakonski postupak. (Emor)
14. U tekstu se doslovno kae kada je prestao da bude efeb",
tj. kada je prevalio dvadesetu. U Atini, gde se radnja
Terencijeve komedije deava, mladii izmeu 18 i 20 godina
zvali su se efebima i sluili neto nalik naem kadrovskom
roku.
15. Ut te quid nimis je prevod grke izreke, koja se pripisivala
Solonu, Pitagori i drugim filozofima. Ovde, kao i na mnogim
drugim mestima, dolazi do izraza Terencijeva sklonost ka
aforizmima.
16. Stanovnici Androsa bili su poslovino siromani. Kada je
re o nemaru rodbine", Terencije verovatno misli na situaciju
u kojoj se devojka nala posle smrti roditelja: tada je. po
zakonu, njen najblii roak bio duan da se njome oeni ili da
je snabde mirazom, kako bi se udala za nekog drugog.
17. Certe captus est, habet!". . Maruzo, u svom izdanju
Terencijevih komedija, ukazuje da je to izraz navijaa na
gladijatorskim borbama. Kada bi pobeenom trebalo zadati
smrtni udarac, publika je vikala Habet".
18. Robovi bi pratili svoje gospodare na veeru, a zatim
ponovo dolazili da ih otprate kui.
19. Symbolam dedit: symbola je bio deo koji je plaao svaki
uesnik gozbe. Onaj ko bi na gozbi jeo i pio a da svoj deo ne
plati zvao se azutoz.
20. Pred kraj komedije e se videti da je Hremet spreman da i
drugu svoju ker, za koju sada ne zna ni da je u ivotu, uda
sa velikodunim mirazom.
21. Tipino za nain na koji su se u starom Rimu sklapali
brakovi: autoritet i ovlaenja oeva (patria potestas) bili su
neprikosnoveni u tom i svakom drugom pogledu.
22. Simon je oevidno impresioniran ne samo lepotom
Glicerijinom ve i otmenou njenog dranja. Terencije ove
devojine osobine istie ve sada poto e se kasnije potvrditi
da je ona zapravo slobodnog porekla i atika graanka: samo
u takvoj svetlosti, ljubav slobodnog i bogatog mladia prema
njoj mogla je biti prihvatljiva za publiku, naroito rimsku.
23. Re sepulcrum ovde oznaava mesto na kojem se
pokojnik spaljivao.
24. Za Hremeta, ponosnog atikog dravljanina, nije porazna
samo injenica da Pamfil ivi sa enom iz sumnjive kue ve i to jo vie - okolnost da ona nije Atinjanka: to je naroito
teka uvreda, poto Pamfil pretpostavlja strankinju"
njegovoj, Hremetovoj, keri. U stvari, Pamfil se ne bi ni
mogao oeniti Glicerijom, da se kasnije nije potvrdilo njeno
atiko poreklo.
25. Simon i Davos - starac i lukavi rob - prirodni su
neprijatelji i voe meusobno suprotstavljenih tabora u svetu
novoatike i rimske komedije. Moe se zamisliti da starac
oede, pri samoj pomisli na roba koji mu stalno kvari planove i
uvek ide na ruku eljama svog mladog gospodara, pretei
vitla tapom: to je klasian prizor u komadima ovog tipa i
neretko motiv na likovnim predstavama iz antike.
26. Davos govori u prvom licu mnoine poto spontano
poistoveuje interese svog mladog gospodara sa svojima.
27. Upotrebljena re, carnufex, prvobitno znai delat". Kako

se to nepopularno zanimanje nije smatralo asnim (delatima

ak nije bilo dozvoljeno da ive u gradu), imenica je postala
izraz omalovaavanja i uvrede - zlikovac", nitkov" i sl.
28. Ovaj tip isprekidanog dijaloga, gde se jedna linost
pretvara da ne primeuje ili ne uje dobro drugu, vrlo je est
u rimskim komedijama, a Plaut ga je koristio i vie od
Terendija.
29. Hoe da kae da nije, kao Edip, vian odgonetanju
zagonetki.
30. Najsuroviji uslovi robovskog rada, pored rudnika i
kamenoloma, bili su u mlinu.
31. Davos ovde ironino upotrebljava izraz bona verba, koji se
koristi prilikom prinoenja rtvi: otuda gnevni poetak
Simonove replike.
32. Ekspozicija se nastavlja Davosovim monologom: od roba
saznajemo one elemente situacije koji su Simonu, prirodno,
nepoznati.
33. U originalu je po sredi kalambur amentium haud
amantium - kakvi su inae naroito esti kod Plauta. Ovo je,
uzgred, primer za paronomasiju, gde se povezuju dve ili vie
rei slinoga zvuka ali potpuno razliitih znaenja. (Emor)
34. I kod Grka i kod Rimljana je postojao obiaj da otac
novoroenog deteta odlui hoe li ga odgajati ili izloiti", tj.
ostaviti na trgu ili u umi. Kao to svedoe mitovi (o Edipu,
Ijonu) i mnogobrojni dramski zapleti, takva neovena
naputanja novoroene dece izgleda da zaista nisu bila neto
sasvim neuveno. Ako bi se otac odluio da dete zadri, on ga
je formalno podizao (tolere) sa mesta gde je lealo. Tu su
etimoloki koreni izraza podizati", u znaenju odgajati"
decu.
35. Lezbos je bio uven po svom grou i vinu. Sklonost
starijih ena ka piu est je povod za viceve u antikoj
komediji.
36. U tekstu stoji genium tuum", a genius je duh koji, kao
zatitnik i sopstvenik, lebdi nad svakim ovekom, predmetom
ili mestom. Po shvatanju komentatora (Emora, Maruzoa,
Sardonta), genius otelotvoruje ono to je u oveku dobro.
37. Veina prevodilaca izraz "in manum dare" prevodi
bukvalno, kao da je Hrisida spojila ruke Pamfila i Glicerije.
Meutim, S. Emor smatra da taj izraz znai veridbu, a da je
u nekim sluajevima, predvienim rimskim zakonom, in
manum dare bilo isto to i sklopiti brak. Ovu teoriju Emor
dokazuje tvrdei da su u ovoj sceni Hrisida i Pamfil sami, a
zaista nema nieg to bi ukazivalo da je i Glicerija bila
prisutna. Mi smo se poveli za veinom prevodilaca, ali
Emorova ideja zasluuje svaku panju.
38. Kako kae Donat, ova dva lika su Terencijev doprinos
poto ih u Menandrovim komedijama na osnovu kojih je ova'
nastala nije bilo. Tipino za nastojanje rimskih komediografa
da, uvoenjem novih lica i motiva, to vie zgusnu zaplet i
uine ga intenzivnijim.
39. Mladii su u komedijama ovoga tipa po pravilu priglupi,
nespretni i slabi, a postupaju iskljuivo voeni strau ili
strahom; lieni podrke odanog roba, oni su bespomoni.
Ovakvo oajniko Harinovo rezonovanje" u tom pogledu je
vrlo karakteristino.
40. Davos je, kao i ostali pripadnici porodice lukavih robova,
centralnih likova i organizatora intrige u ovakvim komedijama,
pronicljiv i brz u zakljuivanju. Mladi, bezazlen i priglup, nije
u stanju da ga prati.
41. Ovim izrazom prevedena je re matrona, to se kod
Terencija verovatno tie udate ene koja se u ime neveste
brinula o organizaciji svadbe (pronuba).
42. Obol je bio najmanja novana jedinica u Atini.
43. Ovakav nadmoan, omalovaavajui i pokroviteljski odnos
roba prema mladom, inae obesnom gospodiiu mogu je u
svetu nove komedije. Rimljani su to mogli prihvatiti samo zato
to se radnja ove Terencijeve komedije (i svih drugih
palijata") odigrava u Grkoj.
44. Tj. nema mukarca koji bi je zastupao pred zakonom,

liena je svake zatite.

45. Po tadanjim shvatanjima, bolje je da se mladi oeni, pa
makar i bez miraza, nego da ostane da ivi sa strankinjom
kojom se nikad ne moe oeniti.
46. Stari komediografi uopte nisu obraali mnogo panje na
scensku iluziju: u ovom prizoru (koji nije niukoliko izuzetan)
vie linosti na malom prostoru ne primeuju jedna drugu i
meusobno se uhode. Izgleda da ovakva ogreenja o
verovatnost ne samo to nisu smetala gledaocima ve su ih
posebno uveseljavala. Isto vai i za tzv. govor u stranu",
veoma esto sredstvo u jednostavnoj dramaturgiji antikih
pozorinih komada.
47. Po shvatanjima Rimljana, oeva volja (patria potestas) je
isto to i zakon.
48. itav plan, koji je Simon bio izgradio uivajui u svojoj
prepredenosti, odjednom se sruio kao kula od karata. Starac
je nadmudren i sad nema povoda da odri paljivo smiljen
gnevni govor.
49. ...ut pro hoc malo mihi det malum": jedna od estnh
igara reima kod Terencija, koje se ne mogu adekvatno
prevesti.
50. Ovo je jedno od nejasnih mesta u tekstu, i razni izdavai
nalaze razna objanjenja: neizvesno je ak i to da li je re o
Davosovoj replici ili o nastavku Simonovog pitanja.
51. Veti Davos ovde jednim udarcem ubija dve muve:
odvraa Simonove sumnje i izvlai novac od starca.
52. Davos osea da je situacija opasna po njegove planove,
pa pokuava da dobije u vremenu i da Simonovu panju
skrene sa Miside.
53. Ovaj Glicerijin vapaj mogao bi da razuveri Simona, ali on
je vrsto reen da sve shvati kao lukavstvo koje je Davos
reirao, a on uspeo da prozre.
54. Glicerija priziva boanstvo Iuno Lucina, Junonu zatitnicu
poroaja, koja decu donosi na svetlost.
55. Scene u kojima se jedan lik, izlazei iz kue, obraa
nekome ko je ostao unutra mnogobrojne su u grkim i
latinskim komedijama i predstavljaju svojevrsnu konvenciju.
Ovde je Terencije spretno izazvao efekat, pretvarajui takvu
(za svakog gledaoca uobiajenu i prirodnu) situaciju u naroit
argument u Simonovim oima.
56. Davos ovde, istiui svoje tobonje zasluge, veto
izbegava da odgovori na umesno Simonovo pitanje.
57. Davos misli na odvajanje Pamfila od Glicerije i njenog
ravog uticaja i na obraun sa tobonjim devojinim
planovima da sprei venanje
58. Doslovno prevedena, izreka glasi LJubavnika svaa je
obnavljanje ljubavi", a u celini je identina sa jednom
Menandrovom gnomom. Takva preuzimanja su kod Terencija
uopte pre pravilo nego izuzetak.
59. Glicerija, Misida, Arhilida.
60. Vrak oa slobodnom enom i Atinjankom, za razliku od
nezakonite veze sa strankinjom".
61. Davos sada, s oajanjem, primeuje da su se sve njegove
lukave kombinacije odjednom okrenule protiv Pamfila, poto
je Simon sve najozbiljnije shvatio. U panici, rob svoju repliku
u stranu" izgovara suvie glasno, tako da Simon neto
nauje.
62. Ovo je verovatno aluzija na Ajantovo samoubistvo
bacanjem na ma. U novoatikoj komediji, pa i kod Terencija,
ima dosta parafraza motiva iz klasinih tragedija.
63. Davos svakako misli na ibanje, kojim su robovi
kanjavani - naroito u Rimu.
64. Kod Terencija stoji furcifer, to doslovno znai
ravonosac". Robovi su esto kanjavani time to im je
stavljan drveni jaram u obliku rave (svakako neto kao
roga" o kojoj pie M. Glii).
65. U komedijama ovog tipa zaplet je obino na vrhuncu u
etvrtom od pet inova. Tako i ovde: Davosovi planovi su
propali, Harin veruje da ga je Pamfil podlo prevario, Glicerija
pati jer misli da je naputena, Simon rauna da e sina ipak

oeniti Hremetovom erkom, a Hremet je dao obeanje koje

e, sticajem prilika, morati da prekri. Ali, Davos je opet na
delu i smilja nain da se sve tekoe ree.
66. Ovaj isprekidani govor uzbuenog i ogorenog Harina
spada u tzv. cantica, pevane delove, koji su u rimskoj
komediji ei kod Plauta nego kod Terencija. Meavina
metrikih stopa u prvih 14 stihova nagovetava da su se oni
verovatno izvodili u vidu reitativa, uz muziku pratnju i
moda poigravanje. (Emor)
67. Misida je preula razmenu replika izmeu Harina i Davosa
i vezuje svoje rei za poslednje to je rekao Pamfil.
68. Ovakav Pamfilov govor karakteristian je za istupe mladih
ljudi kao likova u novoatikoj i rimskoj komediji uopte: oni
ispoljavaju hrabru odlunost na reima, ali nemaju predstavu
o tome ta treba uiniti, a u prisustvu oeva sasvim gube
samopouzdanje.
69. Apolonovo proroite u Delfima izricalo je proroanstva i
Rimljanima, posle okupacije Grke.
70. Privremeno potisnut u pozadinu posle sloma svog
prvobitnog plana, Davos sada opet uzima konce zapleta u
svoje ruke: gospodiii, koji su ga neto ranije grdili i
ismevali, bespogovorno mu se pokoravaju.
71. Najverovatnije, Apolonov rtvenik koji je stajao pred
kuom i bio ukraen granjem lovora, mirte ili masline.
(Terencije upotrebljava re verbenae) Takav oltar se po
pravilu nalazio na sceni antikih komedija, a esto i tragedija;
kraj njega su neprikosnoveno utoite nalazili svi progonjeni.
72. Davos toboe dolazi sa trga i pravi se da ne vidi Hremeta.
Ove rei on izgovara kao za sebe, ali zato da ih Hremet uje.
73. Ovo se tie Misidine primedbe Poludeo si", koju je
Hremet uo.
74. Hremet naseda na ovo Davosovo lukavstvo. Poto poznaje
zakon, jasno mu je da bi se njegova erka, ako se uda za
Pamfila, koji ve ima dete sa punopravnom atikom
graankom, nala u velikim neprijatnostima.
75. Davos hoe da kae kako je namerno ostavio Misidu u
neznanju, kako bi spvntanost njenog reagovanja bila ubedljiva
za Hremeta.
76. To je jo Solonov zakon, prema kojem imovina pripada
najbliem roaku umrlog. (Maruzo)
77. Kriton iz delikatnosti, ali i praznoverja, izbegava da
direktno pomene smrt.
78. Ovaj aforizam je, kao i mnogi drugi kod Terencija, u stvari
Menandrov, i sauvan je meu njegovim fragmentima.
Zanimljivo je da se ista misao, malo drukije izraena, nalazi i
u sauvanim odlomcima iz Cecilija. (Emor)
79. Neki komentatori (Emor) misle da na ovom mestu Misida
hoe da kae kako se Kriton pridrava svojih starih manira,
kako je ostao onaj stari".
80. To zbog Hremetovog saznanja da je Glicerija atika
graanka: u takvom sluaju, Pamfil bi morao da se razvede
od Hremetove keri i oeni Glicerijom, sa kojom ima dete.
81. Kao i prethodna Simonova replika, ove rei su vrlo
ironino intonirane.
82. Oevidno ironino; lascivni podtekst je krajnje diskretan,
kao to samo moe biti kod Menandra i Terencija. Plaut ne bi
propustio priliku za gromkiju alu.
83. Dromon je verovatno osloboenik iji je poseban zadatak
u domainstvu bio da vodi rauna o disciplini robova i da ih
kanjava ibanjem.
84. Davosove ruke i stopala treba da budu vezani zajedno,
kao kada se ulovljena ivotinja nosi o motki.
85. Nepotovanje oeve volje predstavlja vrhunac
izopaenosti, i zato ga Simon pominje na kraju, posle
nepotovanja obiaja i zakona.
86. Jo je Donat u svom komentaru ukazao da itav ovaj
Simonov retorski istup nosi obeleje tragike forme, kao neka
vrsta parodije. Donat misli da je taj deo Terencijev doprinos,
tj. da ga nije bilo u Menandrovim komedijama koje su
posluile kao uzor za ovu.

87. Hremet je, za razliku od kolerinog i naprasitog Simona,

razuman i popustljiv starac. Takvi suprotstavljeni likovi iste
kategorije (u ovom sluaju senex iratus senex lepidus)
javljali su se esto kod Menandra, a Terencije je s uspehom
preuzeo taj postupak.
88. Rukopisi su na ovom mestu nejasni do te mere da se u
raznim izdanjima delovi ove replike pripisuju raznim likovima.
Mi smo je, sledei Kauera i Lindseja, u celini pripisali Kritonu,
mada su miljenja izdavaa podeljena.
89. Ramnus je bila dema ili oblast u Atici, u blizini obale.
desetak kilometara severoistono od Maratona.
90. Poslovica kod Terencija doslovno glasi Nodum in scirpo
quaerere - traiti vor na rogozini (siti)", tj. traiti tekoe
tamo gde ih nema.
91. Replike su i u originalu ovako kruto sroene, zato to su
po sredi standardne pravnike formule.
92. Iako su takva preraunavanja krajnje uslovna, moe se
pretpostaviti da bi talenat, najkrupnija grka novana
jedinica, danas vredeo oko 10.000 amerikih dolara, ili
otprilike 180.000 novih dinara.
93. S obzirom na visinu miraza, ovo moe izgledati kao dosta
hladno reagovanje mladoenje. Meutim, kako je primetio jo
Donat, Pamfil ovde koristi standardnu pravnu formulu.
94. Igra rei sa non recte" je u originalu, naravno, mnogo
neposrednija i uspelija.
95. Glavni rasplet je sada, objektivno, okonan, ali konvencije
anra zahtevaju da se na kraju sklopi tr vie brakova. Kod
Menandra i njegovih rimskih sledbenika kraj komedije je
obino obeleen viestrukim venanjima. Sva je prilika da su
takvi zavreci - kao i razigrane eksode u staroj atikoj
komediji - zaostatak iz dana kada je komedija bila daleko
neposredniji izraz kulta plodnosti.
96. Jo je Donat ukazao da je ovu isto epikurejsku misao
Terencije preuzeo od Menandra (inae vrnjaka i svakako
poznanika Epikurovog), ali ne iz jedne od dveju komedija od
kojih je nastala Devojka sa Androsa", ve iz Evnuha".
97. Mogue je da se Davos, kojeg su tek odvezali, ovde preterujui - pretvara da od muke nije video Pamfila, ili da ga
ne prepoznaje.
98. Peva (Cantor) je lice koje je, uz instrumentalnu pratnju,
pevalo lirske partije i zavravalo predstavu konvencionalnim
pozivom na aplauz Plaudite! Horacije u Pesnikoj
umetnosti" (stih 155) kae: ... donec cantor vos plaudite
icat" (to u prevodu R. alabali glasi ... pa glumac kad
pljeskajte vikne...") Ima miljenja (Lindsej) da je slovo ,
kojim se u rukopisima obeleava cantor, u stvari znailo da svi
glumci koji su uestvovali u predstavi izlaze na pozornicu i
zajedniki trae pljesak od gledalaca.
99. Terencijeva Devojka sa Androsa" ima jo jedan
zavretak, koji se objavljuje u veini izdanja. Taj exitus alter
positicus bi trebalo da doe u poslednjoj sceni, posle
Pamfilovih rei Imau to na umu..."; tada bi iz kue iziao
Hremet. Takav kraj se javlja u nekoliko kasnijih rukopisa, ali
su za njega znali antiki komentatori, kao to su Sulpicije
Apolinar, Donat i Eugrafije. Danas je opte uverenje kako
autor ovoga zavretka nije Terencije, ve neki kasniji pesnik.
Kao jedan od glavnih argumenata se uzima injenica da su
poslednji stihovi u svim Terencijevim komedijama trohejski
septenari, dok se ovde javlja jampski senar. Tekst je inae
dosta oteen, tako da na nekim mestima ima neizvesnih i
meusobno razliitih itanja. Alternativni zavretak glasi:
(Iz kue izlazi Hrelet)
PAMFIL: Tebe sam ba ekao: hou da porazgrvaramo o
neemu to se tebe tie. Ja sam se potrudio da mi ne kae
kako nisam imao na umu tvoju drugu erku. Mislim da sam
naao oveka dostojnog i tebe i nje.
HARIN (tiho, Davosu) Umirem, Davose: sada su na kocki i
moja ljubav i moj ivot.
HREMET: Ta stvar nije nova za mene, Pamfile. Da sam na nju
pristao...

HARIN (kao gore) Mrtav sam, Davose.

DAVOS: ekaj malo.
HARIN (kao gore) Umirem.
HREMET: A rei u ti zato nisam: ne zato to bih bio sasvim
protiv tog mladia HARIN: Kako, kako?
DAVOS: uti tu!
HREMET: - nego zato to mi je bilo stalo da se prijateljstvo,
nasleeno od oeva, jo vie ojaano preda dalje deci. Sada,
kad sredstva i prilike doputaju da postignem i jedno i drugo,
dajem svoj pristanak.
PAMFIL: Odlino.
DAVOS (Harinu) Idi i zahvali se ovom oveku.
HARIN: Zdravo, Hremete. Ti si najbolji prema meni od svih
mojih prijatelja. To to si me sad usliio, isto mi je onoliko
milo kao to znam da si me i ranije cenio.
HREMET: Kada se duh, Harine, potpuno posveti neemu, sam
moe prosuditi ta biva. Po onome to se meni dogodilo
moe se videti da je tako: iako sam ti bio tu, ipak sam
uvideo kakav si ovek.
HARIN: Tako je, zaista.
HREMET: A sada ti dajem za enu svoju ker Filumenu i uz nju
miraz od est talenata. ......