UNIVERZITET ZA POSLOVNE STUDIJE BANJA LUKA

SEMINARSKI RAD
IZ PREDMETA
MIKROEKONOMIJA

NAZIV SEMINARSKOG RADA

Ortako drutvo

Student: Branka Kurida

Mentor:

Index broj:

Sadraj
1.......................................................Ortako drutvo i njegove osnovne karakteristike.....3
2.......................................................Pojam.........................................................................3
3.......................................................Djelatnost...................................................................4
4.......................................................Pravni odnosi izmeu lanova ortakog drutva.......5
5.......................................................Odgovornost..............................................................5
6.......................................................Odgovornost novog lana ortakog drutva..............6
7.......................................................Ulozi-udjeli................................................................6
8.......................................................Dunosti lana ortakog drutva...............................8
9.......................................................Upravljanje................................................................8
10.....................................................Zastupanje ortakog drutva.....................................9
11.....................................................Dobitak-gubitak........................................................9
12.....................................................Prestanak drutva.....................................................10
13.....................................................Prednosti i nedostaci.................................................11
14.....................................................Zakljuak..................................................................12

ORTAKO DRUTVO
I NjEGOVE OSNOVNE KARAKTERISTIKE

POJAM
Ortako drutvo je jedan od postojea etiri oblika privrednih drutava u naem
privrednom sistemu. Ono zapravo predstavlja vrstu preduzea u formi privrednog drutva
u kome lanovi drutva (ortaci, partneri, drugari) odgovaraju za obaveze drutva
neogranieno i solidarno celokupnom svojom imovinom. Ortak je turska re i oznaava
drugara, kompanjona, partnera.
U naem Zakonu o privrednim drutvima ortakom drutvu, kao pravnom obliku
privrednog drutva, priznaje se status pravnog lica. Zakonodavac ga definie kao
''privredno drutvo koje osnivaju dva ili vie fizikih i/ ili pravnih lica u svojstvu ortaka
drutva radi obavljanja odreene delatnosti pod zajednikim poslovnim imenom.'' Iz
zakonske definicije, dakle, prozilaze dve injenice- prvo, da je minimalni broj osnivaa,
odnosno ortaka dva (a ako takvo drutvo iz bilo kog razloga padne na jednog lana ono
ne moe opstati kao takvo) i drugo da osniva, odnosno ortak, moe biti i pravno lice.
Meutim, zbog priznavanja ortakom drutvu statusa pravnog lica, Zakon je stavio pred
ortake poseban zahtev, a to je postojanje posebne imovine drutva, dakle bez obzira na to
to lanovi odgovaraju solidarno i neogranieno celokupnom svojom (linom) imovinom.
Zakon zahteva da postoji posebna imovina drutva koja je odvojena od imovine lanova.
Ta imovina treba da slui kao garancija naplate potraivanja poverilaca drutva. Pored
toga, ova imovina (imovina drutva) je pravno organizovana- njom se upravlja na
poseban nain.
Osnivanje drutva
Ortacko drutvo karakterie ugovorni nacin njegovog
nastanka-ono nastaje na osnovu ugovora o osnivanju koji treba da prihvate i potpiu svi
njegovi osnivaci.To je konstitutivni akt drutva,jer se na osnovu njega osniva novi pravni
subjekt.On je osnivacki akt,ali i osnovni opti akt drutva,jer drutvo ne donosi statut. Na
ugovor o osnivanju ortackog drutva primjenjuju se pravila o ugovoru o ortakluku, ako
ugovorom o osnivanju nije drukcije odredjeno. Ugovor o osnivanju ortackog drutva
treba da sadri:
podatke o osnivacima drutva (puno ime,prebivalite,poslovno ime i
sjedite);
statusne odredbe (firma-poslovno ime,sjedite, djelatnost);
osnivacki ulozi (vrsta i vrijednost uloga);
druge elemente od znacaja za drutvo i njegove clanove (npr. prava,
obaveze i odgovornosti osnivaca prema drutvu i drutva prema
osnivacima; dobit (utvrivanje i raspodjela); zastupanje drutva;zatita
na radu i zatita ivotne sredine).

Pored ovih bitnih elemenata,ugovor moe da sadri i neke fakultativne elemente,kao

to su:odredbe o vioj sili,djelimicnoj nitavosti,trajanju i raskidu ugovora,izmjenama i
dopunama,rjeavanju sporova,prilozima i njihovom odnosu prema klauzulama
sadranim u tekstu ugovora,itd.Isti mora biti potpisan od strane svih ortaka i ovjeren.
Pored ovog ugovora,moe da postoji i ugovor ortaka2.Ugovorom ortaka ortaci mogu
blie da urede svoje me_usobne odnose,cime se rasterecuje konstitutivni akt (ugovor
o osnivanju) nepotrebnog sadraja a,s druge strane,omogucuje ortacima da blie
urede upravljanje drutvom i svoje me_usobne odnose.Dakle,ugovorom ortaka se
reguliu sva pitanja koja nisu obavezna da se urede ugovorom o osnivanju.Ovaj
ugovor se sacinjava u pismenoj formi i moraju ga potpisati svi ortaci,ali on ne mora
da bude ovjeren u sudu i ne predaje se registru.

DJELATNOST
Delatnost ortakog drutva moe biti bilo koja privredna (trgovinska) delatnost, pod
uslovom da nije zabranjena. Poslovno ime ortakog drutva mora da ispuni sve opte
zakonske zahteve koji se trae za poslovno ime svakog privrednog drutva. Tako,
poslovno ime ortakog drutva moe da sadri ime jednog ortaka, uz oznaku ''i ostali'',
imena vie ortaka ili svih ortaka (personalna firma). U naem pravu ono mora da sadri i
oznaku ''ortako drutvo'' ili skraenicu ''o.d.'' ili ''od''. Na zakonodavac je takoe
prihvatio mogunost da poslovno ime ortakog drutva bude realno (realna firma).
U naem pravu se u formi ortakog drutva ne mogu osnivati finansijske organizacije,
banke i osiguravajua drutva, ba kao to ortako drutvo ne mogu osnivati brani
drugovi. Razlog za to lei u statusu imovine ovog drutva- njegova minimalna vrednost
nije odreena, a za obavljanje finansijskih i drugih delatnosti neophodna je pre svega
novana osnova veeg obima. Brani drugovi ne mogu biti osnivai ortakog drutva jer
su oni zajedniari, a zajedniari ne mogu da neogranieno solidarno odgovaraju za
obaveze ortakog drutva. Ortaka drutva po pravilu osnivaju lanovi porodice, bliski
prijatelji ili lica koja su meusobni konkurenti da bi iskljuili konkurenciju.
Po svojim karakteristikama ortako drutvo se ubraja u drutva lica, a to znai da njega
odlikuju personalna, tj lina svojstva, poznanstvo i poverenje lanova. Ureivanje
meusobnih odnosa ortaka ortakog drutva i njihovog odnosa sa ortakim drutvom pre
svega, zasniva se na naelu slobode ugovaranja osim kada je zakonom drukije odreeno,
dok personalna svojstva drutva uslovljavaju da se u odreenim situacijama trai
saglasnost svih lanova drutva ili da u upravljanju drutvom uestvuju po pravilu svi
lanovi, i tako dalje.

PRAVNI ODNOSI IZMEU LANOVA ORTAKOG

DRUTVA
Pravni odnosi izmeu clanova ortackog drutva,kao i odnosi sa ortackim
drutvom ureuju se slobodno ugovorom o osnivanju drutva, ako Zakonom o
preduzecima nije drukcije propisano. Ovom odredbom zakona odreena je priroda
pravnih odnosa izmeu ortaka.U pitanju su interni odnosi izmeu clanova
drutva,zbog cega je i uspostavljeno nacelo slobode ugovaranja.U navedenom okviru
ortaci ureuju slobodno me_usobne pravne odnose po osnovu clanstva u drutvu prema
svojim interesima i potrebama. To se odnosi na unoenje uloga u
drutvo,dunosti dobrog postupanja clana drutva,naknadu trokova,prenos udjela
me_u clanovima drutva, posljedice krenja klauzule konkurencije, voenje poslova
drutva, donoenje odluka o radu i poslovanju drutva, raspodjelu dobiti i snoenje
gubitka drutva i sl.

ODGOVORNOST
Kao to je reeno na samom poetku ovog rada, za svoje obaveze prema treim licima
ortako drutvo odgovara celokupnom svojom imovinom! Ako ona nije dovoljna, ortaci
odgovaraju svojom linom imovinom. Na taj nain, na zakonodavac je za ortake
ortakog drutva uspostavio pravilo o tzv. supsidijarnoj i solidarnoj odgovornosti. Ortaci
odgovaraju za obaveze drutva celokupnom svjom imovinom, osim ako ortako drutvo
nije sa poveriocima uspostavilo drugaiji sporazum. Poto je odgovornost ortaka
supsidijarna i solidarna, poverilac se moe obratiti bilo kom ortaku ortakog drutva po
pitanju namirenja svog potraivanja tek ako nije mogao da se namiri iz imovine ortakog
drutva. Ortak ima obavezu da namiri potraivanje u celosti, ali i pravo regresa prema
ortakom drutvu, odnosno prema ostalim ortacima.
Dakle, najznaajnija karakteristika ortakog drutva jeste ta da lanovi drutva
odgovaraju za obaveze drutva: neogranieno- celokupnom svojom imovinom, solidarnosvaki lan drutva snosi odgovornost za celokupan iznos duga, neposredno- lan drutva
ima obavezu namirenja duga drutva prema treim licima (poveriocima) kao i samo
drutvo, i supsidijarno- odgovornost lanova drutva za obaveze drutva je supsidijarna,
dok je odgovornost drutva primarna.
Upravo zbog injenice da ortaci za obaveze drutva odgovaraju solidarno, i to
celokupnom linom imovinom, za ortako drutvo na zakonodavac ne predvia
minimalni novani kapital.

Odgovornost novog lana ortackog drutva

U clanstvo ortackog drutva moe se stupiti i naknadno,tokom trajanja ovog
drutva. Clan ortackog drutva koji naknadno pristupi drutvu odgovara za obaveze
drutva kao i osnivaci drutva i clanovi koji su ranije stupili u drutvo7.To znaci da
novi clan drutva odgovara i za obaveze koje je drutvo preuzelo prije njegovog
pristupanja.Novi clan, uz saglasnost ostalih clanova,samostalno odlucuje o svom
pristupanju drutvu, ali u pogledu odgovornosti prema trecim licima ne moe nita
mijenjati-on mora prihvatiti drutvo onakvo kakvo jeste,sa svim njegovim pravima i
obavezama.Iz svega ovog proizilazi da lice koje pristupi vec postojecem drutvu
odgovara povjeriocima neposredno cjelokupnom svojom imovinom za buduce
obaveze drutva, ali i za obaveze drutva koje su nastale prije njegovog stupanja u
drutvo.
Zakonsko rjeenje o navedenoj odgovornosti novog clana je kogentne prirode,
bez mogucnosti suprotnog ugovaranja sa dejstvom prema trecim licima.Eventualno
drugacije ugovaranje imalo bi dejstva samo u internim odnosima izme_u ranijih
clanova i novog clana u pogledu izravnavanja regresa,dok bi u pogledu trecih lica
bilo nepunovano,osim ako se sa tim ne saglasi trece lice.
Inace, pristupanje novog clana drutvu vri se izmjenama ugovora o osnivanju
drutva.Clan koji je pristupio drutvu upisuje se u sudski registar.Tek od momenta
ovog upisa on pravno postaje clan drutva,ravnopravan sa njegovim drugim
clanovima.

ULOZI-UDELI
Minimalna sredstva potrebna za osnivanje ortackog drutva nisu propisana
zakonom. Meutim, ovo drutvo se ne moe osnovati bez odreene pocetne
imovine,koja ce sluiti za otpocinjanje rada drutva i obavljanje njegove djelatnosti,a
njome ce drutvo odgovarati i za svoje obaveze prema povjeriocima. Pocetna
imovina se formira od uloga osnivaca a za uzvrat osnivaci sticu clansko pravo u
osnovanom drutvu, tj. postaju ortaci.
Osnivaka sredstva drutva formiraju se od uloga ortaka (osnivaa) i ti ulozi mogu biti u
vidu novca, stvari, prava, rada i usluga (koji su izvreni ili treba da budu izvreni), s tim
to se nenovani ulozi moraju proceniti od strane samih ortaka (osnivaa). Uneti ulozi
ortaka ine pomenutu posebnu imovinu drutva, to jest onu koja je izdvojena od line

imovine ortaka i koja predstavlja glavnicu drutva. Minimalni iznos glavnice drutva nije
zakonom propisan, dok se naravno, imovina ortakog drutva vremenom moe na
razliite naine poveavati. Ulozi,po pravilu,ulaze u imovinu drutva koja se ne upisuje u
registar (za to slue poslovne knjige drutva i druge javne knjige),jer nije rijec o drutvu
kapitala, a ulagaci dobijaju svojstvo ortaka drutva,sa odre_enim udjelom u drutvu
(izraenim procentualno ili razlomkom).Izuzetno,ulog koji se sastoji u odreenim
stvarima moe se dati drutvu na koricenje uz zadravanje prava svojine takvog
ulagaca.Obaveza clanova drutva je da svoje uloge uplate, odnosno unesu u imovinu
drutva u roku koji ce biti odreen ugovorom o osnivanju.
Ulozi ortaka ortakog drutva su jednake vrednosti, osim ako nije drugaije odreeno. Ta
jednakost uloga lanova drutva je logina posledica njegovih naglaenih personalnih
karakteristika. Na zakonodavac predvia odreena prava za ortako drutvo u sluaju
zakanjenja ortaka pri unoenju uloga u ortako drutvo, i to: 1.) pravo na ugovorenu
kamatu i 2.) pravo na naknadu tete.
U postupku osnivanja ortakog drutva ortak momentom unoenja uloga u drutvo stie
pravo na odreeni udeo u drutvu, koji je srazmeran njegovom ulogu. Pravilo je da su
ulozi i udeli u ortakom drutvu jednaki, osim ako se ortaci drugaije dogovore.
Meutim, zakonodavac je uspostavio i slobodu prenosa udela meu ortacima ortakog
drutva, osim ako oni nisu drugaije ugovorili. Dakle, prenoenje udela izmeu ortaka
ortakog drutva je slobodno, ali treba znati da se pod ''prenosom udela na trea lica''
podvodi i prodaja i svaki drugi nain prenosa udela treim licima (npr. davanje u zalog
udela ortaka). S tim u vezi, ako se prodaja udela vri treem licu, tada je neophodna
saglasnost svih ostalih ortaka. Naime, sa prodajom udela treem licu ortak prenosi i svoja
lanska prava u drutvu, zbog ega zakonodavac zahteva saglasnost ostalih ortaka i
uspostavlja pravo preeg sticanja udela u korist ostalih ortaka. Kad ortaci ne daju
saglasnost, a istovremeno i ne iskoriste pravo preeg sticanja, ortak drutva moe preneti
svoj udeo treem licu i bez njihove saglasnosti. Jedino se prenos udela na naslednike ili
pravne sledbenike ne smatra prenosom udela treim licima.
Clan ortackog drutva nije obavezan da svoj ulog poveca iznad ugovorenog
iznosa, niti da ga, u slucaju smanjenja bez njegove krivice, dopuni. Takoe, ortak
nema pravo da da bez odobrenja ostalih clanova drutva smanji svoj ulog.
Smanjenje uloga bez tako dobijenog odobrenja se smatra nitavim,odnosno nece
proizvoditi nikakva pravna dejstva.Imovinu drutva cine ulozi kao i stecena imovina u
toku poslovanja.Stoga je ona odvojena od imovine clanova drutva,te za vrijeme
trajanja clanskog odnosa clan drutva ne moe svoj ulog povuci niti otu_iti,kao ni
opteretiti bez saglasnosti ostalih clanova. To je i sasvim razumljivo, jer se ulozima
clanova obrazuje imovina drutva, koja mora biti obezbije_ena u odreenoj visini sve
dok ortacko drutvo postoji,odnosno dok je neko lice clan drutva. Ulog ili njegova
novcana vrednost moe se povuci samo u slucaju prestanka ortackog drutva ili
clanskog odnosa.
Ulozi clanova drutva obrazuju njegovu imovinu koja cini osnovni kapital
drutva. Vremenom se imovina drutva moe povecati na razlicite nacine, to treba
blie predvidjeti ugovorom o osnivanju. Neki od tih nacina su ukljucivanje dobiti

nastale obrtom kapitala, naplata odre_enih sporednih potraivanja i sl.

DUNOSTI LANA ORTAKOG DRUTVA

Ortacko drutvo je tipicno drutvo lica, ciji se clanovi meusobno dobro
poznaju i koji cine tjesnu i veoma blisku zajednicu, zbog cega izmeu njih postoji
cvrsta povezanost djelovanja i interesa u vidu organizovanog ortakluka. Upravo zbog
toga je samim zakonom naglaena dunost dobrog postupanja svakog clana
ortackog drutva u vrenju poslova drutva. Clan ortackog drutva, u vrenju poslova
drutva, duan je da postupa savjesno, sa panjom dobrog privrednika, u razumnom
uvjerenju da djeluje u interesu drutva.Takoe,samim zakonom je utvrena dunost
lojalnosti,tj,da ortaci savjesno i lojalno postupaju prema drutvu.U tom smislu, clanovi
ortackog drutva koji imaju licni interes duni su da ne koriste imovinu drutva u
licnom interesu,da ne koriste povlacene informacije u drutvu za licno bogacenje, da
ne koriste poslovne mogucnosti drutva za svoje licne potrebe i sl.
Povreda dunosti savjesnog postupanja clanova drutva povlaci odreene
pravne posljedice. Ortak drutva ima pravo da podnese individualnu tubu u svoje
ime protiv drugog clana drutva za naknadu tete koju mu to lice prouzrokuje
povredom neke od dunosti utvrene zakonom.Ovakvu tubu moe podici jedno lice
u svoje ime ili za vie lica koja djeluju zajedno u njihovo ime.

UPRAVLjANjE
Poslove ortakog drutva obavljaju svi ortaci. Po pravilu, vlasnika i upravljaka
(poslovodstvena) funkcija nisu razdvojene, ve su sjedinjene u linosti jednog ili vie
ortaka. Samo izuzetno, funkcija poslovoenja se poverava treim licima izvan drutva, uz
saglasnost svih ortaka.
Poslovoenje predstavlja pravo i obavezu svakog ortaka drutva da vodi poslove drutva.
Meutim, poslovoenje moe biti i preneto (osnivakim aktom ili ugovorom ortaka
drutva) na jednog ili vie ortaka i u tom sluaju ostali ortaci drutva nemaju pravo na
poslovoenje. Poslovoenje inae obuhvata ovlaenje za obavljanje pravnih poslova i
drugih radnji koje se redovno vre pri obavljanju delatnosti ortakog drutva, a oni koji
nisu iz sfere redovnog obavljanja delatnosti, mogu se obavljati samo uz saglasnost svih
ortaka. Zakonom je doputeno ortaku da odustane od poslovoenja u otkaznom roku koji
je utvren, pod uslovom da za to postoji opravdan razlog, a ako se ortak odrekne
poslovoenja suprotno zakonom utvrenim uslovima i postupku, on je duan da drutvu
naknadi prouzrokovanu tetu. Isto tako, ortaku drutva moe se i oduzeti pravo na
poslovoenje i to ukoliko se utvrdi da nije sposoban da vodi poslove drutva ili ukoliko
ini teu povredu dunosti poslovoenja.
Po pravilu, odluke se donose veinom od ukupnih broja glasova ortaka, ako se odluuje o
pitanjima koja predstavljaju redovnu delatnost drutva. Za pitanja koja su izvan redovne

delatnosti drutva i o prijemu novog ortaka drutva, na zakonodavac zahteva saglasnost

svih ortaka (jednoglasnost). Takoe, zakonom se iskljuuje iz postupka donoenja odluka
onaj ortak koji ima sukob interesa u odnosu na pitanje o kojem se odluuje (npr. lini
interes i povezana lica). Skuptina (kao organ vlasnika), upravni odbor (kao organ
upravljanja) i nadzorni odbor (kao organ nadzora) su fakultativni organi ortackog
drutva,tj.njihovo formiranje nije obavezno.

Zastupanje ortakog drutva

Zastupanje ortackog drutva obuhvata ulaenje drutva u pravne odnose sa
trecim licima. Zastupanje se ure_uje, u principu na isti nacin kao i poslovodstvo. To
znaci da ovo drutvo kao i svako drugo preduzece, zastupaju po pravilu, ista lica
koja su ovlacena i na poslovodstvo. Prema tome, kao zastupnici ortackog drutva
mogu se pojaviti: svi clanovi drutva, vie clanova, samo jedan clan, poseban organ
ili posebno lice- prokurista.
Ako vie clanova zastupa ortacko drutvo, svaki zastupnik ga zastupa i potpisuje
samostalno, osim ako je ugovorom o osnivanju drutva drugacije
odreeno.Samostalno zastupanje kao i poslovo_enje je moderni trend regulative,
dok je kolektivno zastupanje izuzetak.Kod kolektivnog zastupanja drutva ortaci
kojima jepovjereno da zastupaju drutvo sva svoja ovlacenja vre zajednicki ili
mogu da ovlaste jednog ili vie ortaka ovlacenih na zajednicko zastupanje da
preduzimaju odre_ene poslove ili odre_ene vrste poslova. To se odnosi na aktivne
pravne radnje u zastupanju drutva (vrenje pravnih radnji i drugih poslova u
njegovo ime i za njegov racun). Kada se pak, radi o pasivnim radnjama koje se
cine prema kolektivnim zastupnicima (izjava volje, poziv, reklamacija i sl.) dovoljno je
da se ucine prema jednom od clanova ovlacenih na kolektivno zasupanje pa da se
smatra da su ucinjena drutvu kao pravnom licu.

DOBITAK-GUBITAK
U naem pravu, na kraju poslovne godine ortaci usvajaju finansijski izvetaj kojim
utvruju dobit ili gubitak ortakog drutva i uee svakog ortaka u dobiti ili gubitku.
9

Ostvarenu dobit ortakog drutva, odnosno ostvareni gubitak iz poslovanja drutva

raspodeljuje se svim ortacima na jednake delove, zbog pravila da svi ortaci ulau jednake
uloge. Deo dobiti koji pripadne ortaku u dobiti ortakog drutva, mora se isplatiti
najkasnije u roku od tri meseca od dana usvajanja finansijskog izvetaja drutva.
Kriterijum ''jednakih delova'' primenjuje se i prilikom raspodele iste imovine drutva po
njegovoj likvidaciji, regulisanju imovinskih odnosa sa lanovima koji su iskljueni iz
drutva ili koji naputaju drutvo.

PRESTANAK DRUTVA
Zakonom o privrednim drutvima predvieni su sledei razlozi za prestanak ortakog
drutva:
1) Protek vremena za koje je osnovano ili ispunjenje cilja osnivanja drutva;
2) Donoenje odluke ortaka o prestanku drutva;
3) Sprovoenje postupka steaja nad drutvom;
4) Neobavljanje delatnosti neprekidno u periodu od dve godine;
5) Sudska odluka o prestanku drutva;
6) Nastupanje bilo kog drugog dogaaja odreenog osnivakim aktom ili
ugovorom ortaka drutva.
Precutno produenje. Ako je ortacko drutvo osnovano na odreeno vrijeme
ili za ispunjenje odreenog cilja, a istekom tog vremena ili ispunjenjem cilja osnivanja
i dalje nastavi da posluje,smatra se da je precutnom voljom ortaka drutvo osnovano
na neodreeno vrijeme.
Sudska odluka o prestanku drutva3.- Kada postoje opravdani razlozi,sud
po tubi nekog od ortaka drutva moe donijeti odluku o prestanku drutva ili, ako se
u tom smislu preinaci tubeni zahtjev iskljuciti iz drutva ortaka, kod koga su se stekli
osnovi iskljucenja.Sam zakon odreuje koji su to opravdani razlozi zbog kojih se
moe donijeti takva odluka.To su:
ukoliko ortak drutva, sa namjerom ili grubom nepanjom,povrijedi svoju
dunost koja je od uticaja na poslovanje drutva (npr., neunoenje
uloga,postupanje protivno cilju drutva,dugotrajno neuspjeno poslovanje
drutva i sl.)
stvari koju je clan trebao da unese u drutvo kao svoj ulog, osuda clana

10

drutva na kaznu zatvora u duem trajanju, tea povreda ili bolest clana
koja onemogucava izvrenje njegovih ugovornih obaveza i dr.);
ako nije moguce da drutvo nastavi sa poslovanjem,a da to poslovanje
bude u skladu sa zakonom, osnivackim aktom ili ugovorom ortaka drutva.
Tuba se podnosi protiv ortackog drutva i svih drugih ortaka kod nadlenog
suda.Pravo na podnoenje tube se ne moe ni iskljuciti niti ograniciti.

Prestanak svojstva ortaka ne znai i prestanak drutva, iako je mogue osnivakim aktom
ili ugovorom ortaka drutva odrediti suprotno (npr. delatnost drutva dominantno se
zasniva na ortaku ije je svojstvo prestalo). Zakonodavac je utvrdio posebne razloge za
prestanak svojstva ortaka u ortakom drutvu:
1) Smrt ortaka;
2) Otvaranje postupka steaja na nekim od ortaka;
3) Otkaz ortaka;
4) Iskljuenje po osnovu odluke svih ortaka.

Upis u sudski registar

Prestanak ortackog drutva, nezavisno od toga koji je u pitanju osnov, upisuje
se u sudski registar,radi produkovanja dejstva prema trecim licima, to se i objavljuje.
Prijavu za upis prestanka ortackog drutvu podnose registarskom sudu preostali
ortaci ovlaceni za zastupanje drutva.U slucaju prestanka drutva sudskom
odlukom, sud po slubenoj dunosti prijavljuje registru prestanak drutva. Ovo
drutvo prestaje da postoji upisom u sudski registar. Upis u sudski registar prestanka
ortackog drutva obljavlju se na propisan nacin (u Slubenom glasniku Republike
Srpske).

PREDNOSTI I NEDOSTACI
Obzirom da ortaci udruuju svoj kapital u ortako drutvo, ovo drutvo je po pravilu vee
od preduzetnikih jedinica (inokosnog trgovca), mada u nekim zemljama ima slian
pravni poloaj kao i preduzetnik, to se ogleda pre svega u jednostavnijem nainu
oporezivanja i manjem stepenu drutvene kontrole. Prednost ortakog drutva u
poreenju sa preduzetnikom jedinicom jeste svakako lake obezbeenje kapitala za rast i
razvoj, obzirom na to da do kapitala moe doi udruivanjem uloga vie lica. Osim toga,
prednost se ogleda i u postojanju mogunosti da se deo odgovornosti i radnih napora
prenese sa pojedinca na vie lanova ortakog drutva, dok se poveanjem broja lanova
ortakog drutva stvaraju i mogunosti za specijalizaciju rada pojedinih lanova drutva.

11

Ipak, poveanje broja lanova ortakog drutva jednako je dobro koliko i nije poeljno.
Naime, poveanjem broja lanova, drutvo postaje glomazno za efikasno poslovanje jer
svaki lan drutva uestvuje u upravljanju drutvom ili makar treba da bude konsultovan
o svim bitnim pitanjima poslovanja drutva. Znaajnu manu ortakog drutva predstavlja
i njegova nestabilnost, koja se ispoljava u potrebi reorganizovanja drutva u sluaju
naputanja drutva od strane nekog ortaka, na primer.
Osnovni nedostatak ortakog drutva je svakako taj to ortaci za obaveze drutva
odgovaraju neogranieno. I to je ujedno osnovna prepreka znaajnijem poveanju broja
lanova ortakog drutva i po toj osnovi, naravno, poveanju kapitala drutva jer se sa
poveanjem broja lanova poveava broj lica koja mogu preuzeti obaveze za koje svaki
lan drutva odgovara svojom linom imovinom. Time se, znai, poveava rizik gubitka
line imovine svakog lana ortakog drutva.
U novije doba, ortaka drutva su u mnogim zemljama uobiajena uglavnom u oblasti
profesionalnih usluga, kao i u delatnostima u kojima su zahtevi za kapitalom relativno
mali, kao to su uslune delatnosti.

ZAKLJUCAK
Ortacko drutvo je jedan od oblika osnivanja privrednog drutva.To je tipicno
drutvo lica, jer ga odlikuju licna svojstva,poznanstvo i me_usobno povjerenje
njegovih clanova. Ortacko drutvo osnivaju lica koja se dobro poznaju,koja su
me_usobno cvrsto povezana i me_u kojima postoji tijesna i veoma bliska veza.Zbog
toga ovo drutvo osnivaju najcece najblii ro_aci,jer postoji stalna opasnost da se
personalnom imovinom odgovara za obaveze drutva.To je ujedno i jedna od velikih
prednosti ove forme privrednog drutva.Ta prednost je u isto vrijeme i jedan od
nedostataka ovog drutva- clanovi ortackog drutva (ortaci) neograniceno solidarno
cjelokupnom svojom imovinom odgovaraju za obaveze drutva prema trecim
licima.Tako da ukoliko do_e do toga da imovina drutva nije dovoljna da se izmire
obaveze drutva, odgovarace clanovi neograniceno personalnom (licnom) imovinom.
Me_utim,kada se uzme uopteno,ortacko drutvo je jedan od poeljnijih oblika
osnivanja drutva i organizovanja za obavljanje odre_ene djelatnosti i to kako u
pogledu lica koja ele da budu njegovi clanovi,tj. ortaci,tako i sa stanovita trecih
lica,odnosno povjerilaca. Za clanove drutva je vrlo povoljno zbog toga to je to,po
pravilu,drutvo malog obima i to kao takvo, predstavlja cvrstu zajednicu me_u
ortacima.Prema trecim licima ovo drutvo je privlacno zbog visokog stepena jemstva
njegovih clanova za obaveze drutva,to njegovim povjeriocima prua punu pravnu
sigurnost i zatitu.
Literatura:
Sekula Novakovic: Drutvo kapitala i drutvo lica (Primjena Zakona o

12

preduzecima Republike Srpske), Zavod za udbenike i nastavna

sredstva, Srpsko Sarajevo,
Dr Rajko Kasagic: Osnovi prava i poslovno pravo, Banjaluka-Brcko,
Prof. dr Jovan Gorcic, Prof. dr Mileva An_elkovic: Javne finansije,
finansijsko pravo i ekonomija javnog sektora,Ni,
*Internet.

13