Anna

Avada

Anna

PANDORINA
KUTIJA
Hana Riel

Prevela Jasmina orevi

Beograd, 2013.

Avada

Anna

Naziv originala: Hannah Richell Secrets of the Tides

Copyright 2012 by Hannah Richell

First published in Great Britain in 2012 by Orion

Translation Copyright 2013 za srpsko izdanje Vulkan izdavatvo
ISBN 978-86-10-00099-3

Avada

Anna

Prolog
Poluprazan voz kloparao je kroz polja i oranice ka sivom betonskom prostranstvu
grada. Jedna mlada ena sedela je sklupana u udaljenom uglu poslednjeg vagona. Kosom je,
kao velom, sakrivala suze. U depu je nosila starinski bro. Prstima je gladila njegov hladni
luk pre nego to bi ga jo jednom prevrnula ba kada bi tokovi ritmino poskoili na
inama. Kada vie nije mogla da se uzdri, oslobodila je kopu i zarila iglu duboko u dlan.
Bila je to agonija, ali nije htela da prestane. Pritiskala je iglu sve dublje dok joj je topla
krv curila niz zglob i rasipala grimiz po podu vagona.
Najzad, voz se trgao i zakoio. Konice su zakripale.

Dok su pristizali na odredite, gurnula je okrvavljeni bro duboko u dep kaputa,

dohvatila svoju torbu, a onda iskoila na peron.

Ljudi su juriali oko nje. Dve ene su kretale i grlile se. Visoki mukarac s turbanom
urio je ka izlazu na peron. Bubuljiavi tinejder premetao se s noge na nogu gledajui
navie u raspored polazaka i gurajui punu aku ipsa u usta. Svuda oko nje sve je vrvelo i
brujalo, a ona je samo stajala na peronu, jedina nepokretna taka, i duboko disala.
Znaci za podzemnu eleznicu pokazivali su u jednom pravcu, ali ona nije obraala
panju na njih; nabacila je torbu na rame i pola ka izlazu na ulicu. Koraala je preko
prepunog peakog prelaza i skrenula levo ka mostu. Big Ben se nazirao u daljini - bilo je tri
minuta do dvanaest.

Ila je s ciljem - znala je kuda je pola i ta treba da uradi. Ali onda je ugledala reku i
stresla se od pogleda na nju, na tu pokretnu crnu masu koja je krivudala kroz grad. U svim
njenim razmiljanjima u ovom trenutku voda je bila siva i ravna, a ne crna i gusta kao nafta.
Ipak, sada to nije bilo bitno. Nije bilo vraanja.

Stala je na pola puta preko mosta i prislonila ranac uza zid. Onda, uz brzi osvrt oko
sebe, jurnula je preko barijere i uhvatila se za spoljnu stranu betonske ograde.

Vrhovi njenih patika nesigurno su balansirali na betonskoj ivici. Stegla je zid, trgnuvi
se kada je njen krvavi dlan oeao kamen, a onda se okrenula ka vodi. Vetar joj je nosio
kosu, amarajui je i pekui joj oi dok vrele suze nisu poele da izviru. Potisnula ih je
treptanjem.
Hej! ula je uzvik iza sebe. Hej, ta to radi?
Vreme joj je isteklo.

Prikovala je pogled za more sivih zgrada na dalekom horizontu i s poslednjim udisajem

pustila betonsku ogradu. A onda je padala, padala, padala.

Ono malo vazduha to je ostalo u njenom telu izbila je ledeno hladna voda. Borila se
protiv nagona da se odupre nogama i izroni, i umesto njemu predala se mastiljavom crnilu,
putajui da je teina odee, poput kamena, povue ka dnu.
Kada je Big Ben odzvonio podne, nje nije bilo, izgubila se u mranim dubinama.

Avada

Anna

Dora

Dananjica
Bilo je kasno kada je Dora stigla kui. Ula je kroz teka metalna vrata stare fabrike
dugmadi i popela se uz tri kraka stepenica do svog stana. Na stepenitu je bilo hladno i
sumorno, ali dok je okretala klju u bravi, ula je muziku i dobrodoao zvuk tiganja i pribora
koji zvekeu iz dubine kuhinje.

Duo, vratila sam se, doviknula je skidajui svoje ubistvene cipele i utirajui ih na
rastuu gomilu obue pored ulaznih vrata. Vlaan nos i ogromne crne oi pojavili su se iza
ofucane kone sofe, a za njima i dugaak rep koji je mahao. Zdravo, Gormli, rekla je, s
ljubavlju potapavi psa po leima. Jesi li se umorio?

Denov okoladni labrador ponovo je zamahao repom, zevnuo i odunjao se nazad u

dnevnu sobu.
Ne ulazi u kuhinju, ula je Dena kako vie. Kuvam... neto eksperimentalno... veoma
blumentalno... dopae ti se.
Dora se nasmeila - oboje su znali da Den ne ume da kuva. Letimino je pregledala
potu na stolu pored vrata - nita osim rauna. Nisam znala da imamo ikakvu hranu?
pitala je sumnjiavo.
Ovaj... nismo imali. Uf, sranje! ula je zvuk neega to se razbija.

Iao si u kupovinu?
Tako nekako. Samo nemoj jo da ulazi, uskoro e biti spremno. Dora je ula u dnevnu
sobu. Veliki, beli otvoreni prostor bio je na dvema naspramnim stranama oivien prozorima
od poda do tavanice.
Dok je prolazila, iznenadio ju je pokret koji je uhvatila krajikom oka, ali se smirila
shvativi da je to samo njen bledi odraz u prozorima. Bila je nervozna. Posluno je ostala u
sobi, ukljuila par lampi i vratila nekoliko Denovih raskupusanih knjiga o umetnosti nazad
na police pored televizora. Gormli je ve bio sklupan na svom krevetu pored sofe i jednim
okom lenjo pratio njeno kretanje. Dora se osvrnula pitajui se hoe li ovo ikada stvarno biti
njihov dom. Prolo je est meseci i jedva da su zagrebali povrinu ogromnog projekta kog su
se prihvatili. Goli zidovi od cigala obojeni su u belo, a daske ispeskirane i polirane. Bilo je
isto i prostrano, ali je pomalo delovalo kao galerija koja eka da bude popunjena
eksponatima. Prosto nisu imali vremena da ga pretvore u dom; razne druge stvari pristizale
su jedna drugu.
Dobro, sad moe da doe, ula je Dena kako vie.
Dora je gurnula vrata ka kuhinji, ona su zapela za pocepani linoleum, pa je morala jako
da ih gurne ramenom, a tada su se irom otvorila uz tresak.
Avada

Anna

Den je stajao pored klimave skele od dasaka, koja je trenutno izigravala njihov sto.
Teatralnim zamahom ruke pokazao je dve inije iz kojih se puila supa od paradajza i tanjir
belih kriki hleba namazanih maslacem. Na kuhinjskom pultu iza njega mogla je da vidi
otvorenu konzervu supe. Prila mu je i obavila mu ruke oko vrata, ljubei njegovu
neobrijanu bradu.
Ovo je najlepa stvar koju sam videla itav dan.
Toliko loe, a? Kako je prola prezentacija?

Dora je slegla ramenima. Teko je rei; klijenti nisu ba odavali utiske.

Ali ef je bio zadovoljan?

Mislim da jeste. Bie jo zadovoljniji ako potpiemo ugovor s njima. Bio bi to pravi
trijumf za agenciju - a bilo bi dobro i za mene, dodala je, jer bih ja bila zasluna.

Den ju je pustio iz svog velikog zagrljaja i poveo ka stolu. Hajde da jedemo pre nego to
se ohladi.
Dora se smestila za sto i posegnula za paretom hleba. Hvala ti za ovo.

Nije to nita, stvarno. Gurnuo je olju aja ka njoj. Jesi li dobro? Izgleda malo bledo.
Dobro sam, samo je dan bio ba dug. Umorna sam. Pogledao ju je zabrinuto. Previe
radi.
Dobro sam, ponovila je i slegla ramenima. ,,A kakav je bio tvoj dan? pitala je, skreui
temu sa sebe. Jesi li mnogo uradio?
Kao da je neko upalio svetlo na Denovom licu. Bilo je fantastino. Postigao sam
ogroman napredak. Tano znam ta e biti moj sledei rad. A Kejt Grimo pozvala je da
potvrdi narudbinu za tri skulpture s moje izlobe, pa u sigurno biti uposlen sledeih
nekoliko meseci.

To je divno! Dora je podigla olju, a on je svojom kucnuo o nju. Stvarno, to su divne

vesti. Oboje su znali da je Den ekao da mu naie inspiracija. Njegov poslednji niz
bronzanih skulptura bio je prikazan u siunoj londonskoj galeriji, gde ga je pronaao
poznati kolekcionar umetnikih dela, ali od tada je oseao pritisak da mora nastaviti s neim
jo boljim. Dora je znala da ga pauza titi, pa je bilo pravo olakanje uti da je, ako nita
drugo, pronaao inspiraciju.
Hoe li da mi pria o tom novom delu?
Den je odmahnuo glavom. alim, ne o ovom. To je iznenaenje.

Intrigantno. Znai, sad nemam pristup rezervnoj sobi?

Da, i ne zaboravi da je to studio, a ne rezervna soba. Nasmeila se ka svojoj iniji i
oboje su se prepustili udobnoj tiini, srui supu sve dok pred njima nisu ostale prazne
posude. Oprau sudove, ponudila je.

Samo trenutak, nabavio sam ti ovo, rekao je ispruivi joj dve braon kapsule.
ta je to? pitala je, sumnjiavo ih ispitujui. Izgledaju kao konjske tablete za
smirenje.

Avada

Anna

Vitamini. Gospoda Sing iz prodavnice na uglu kae da bi trebalo da pone da ih pije.

Zraio je ka njoj, pa ih je Dora uzela s njegovog ispruenog dlana i spustila pored svoje
prazne inije.

Hvala, rekla je, pitajui se kod koliko je ljudi ve izbrbljao vest. Stvarno treba da
razgovaraju, shvatila je. Meutim, ne sada - ne kada je toliko srean zbog svog posla. Moe
da saeka.
Kasnije te noi probudio ju je zvuk kie koja je bubnjala po krovu iznad njihovog
kreveta i Denovo panino jurcanje po sobi.
Treba li ti pomo? pitala je pridigavi se u tami na lakat.

Ne, ostani u toplom. Sve je u redu. ula ga je kako se saplie o tiganj i zvuk vode koja
se prosipa po podu. Bem ti glupavi krov.

Nasmeila se u mraku i sluala ga kako kreativno razmeta paljivo sakupljenu

kolekciju inija i erpi dok zvuk vode koja kaplje po metalu nije poeo da se mea sa
zvukom kie spolja.
Uskoro e leto, pokuala je da ga razveseli.

Hmmm... bilo je sve to je rekao, a to ju je zabrinulo. Obino je on bio optimistian.

Agent koji ih je proveo kroz oronulu staru fabriku ponosno je proglasio prostor
potkrovljem njujorkog stila, ali svi su znali da je to samo trgovako truanje. U stvari,
stajali su na vlanom, tronom spratu na vrhu stare fabrike u Ist Endu. Imao je potencijal i
mogao je Denu da prui neophodan radni prostor za pravljenje sloenih bronzanih
skulptura, ali jo je bio daleko od prelepog, modernog otvorenog prostora u koji ga je Dora
u mislima pretvorila kada su ga prvi put razgledali. S realnou je bilo tee iveti, i otkako su
kupili to staro mesto, Den je bio osoba koja ju je razveseljavala kada bi se zabrinula zbog
trulih dasaka na podu, cevi koje cure i rupa na krovu.
Vrati se u krevet. Reiemo to ujutro, pokuala je da ga umiri.
To govorimo ve est meseci.
Znam. Ali stvarno hoemo, u redu?

Den je odustao i zaronio pod pokriva, trljajui svojim hladnim stopalima njena sve dok
nije zakukala. Izvini, ali tako si divna i topla.

Okrenula mu je lea i ugnezdila se u utene krivine njegovog tela. Bili su kao dve
kaike. Njegove ruke skliznule su oko njenog struka, a njegove ake, grube i jake, zaustavile
su se na njenom stomaku. Mogla je da oseti njegovo sporo disanje na svom vratu i shvatila
da ga ve hvata san. Zavidela mu je na sposobnosti da tako lako padne u san - san nedunih.
Ona ve dugo nije mogla tako da zaspi, a sada kada je bila budna, misli su joj se odjednom
uzjogunile.
Prvo je u sebi premotala prezentaciju za Sanrajz itarice; priseala se svog dela
nastupa. Mislila je da je dobro prola, ali sada, dok je leala u mraku i sluala kiu, poela je
da sumnja. Znala je da e, ako nastavi da premilja o tome, ostati budna satima, pa je umesto
toga pokuala da se koncentrie na oputanje prstiju. To je, bee, savet za nesanicu iz onih
knjiga za samopomo? Ponite od nonih prstiju i nastavite navie uz noge, oputajui svaki
deo tela, jedan po jedan. Dok stignete do nosa, sigurno ete zaspati. Bila je sigurna da je to
negde ula.
Avada

Anna

Meutim, stigla je samo do kolena. Bilo joj je teko i da se usredsredi na njih, a kamoli
da ih opusti. Tada je osetila hladnu, podmuklu paniku kako se pridie iz stomaka. Bilo je isto
poslednjih nekoliko noi: hladan stisak iznutra i nagli, obuzimajui oseaj da ostaje bez
daha, kao da neto teko lei preko nje, pritiska je u duek. Dorino srce poelo je divlje da
lupa.
Deni?, rekla je u mrak.
Nije bilo drugog odgovora osim dobovanja kie i glasnog lupanja njenog srca.
Deni, jesi li budan? Gurnula ga je. Mmm... zabrundao je. Ne.
Moramo da razgovaramo. Vie ni sekund nije mogla da izdri leei sama.

Denove ruke stegle su se oko njenog struka. Spavaj. Reiemo krov ujutro.

Neu da razgovaram o krovu. Osetila je kiseli ukus u ustima i progutala. U pitanju je...
beba.

Mogla je da oseti kako su se njegove ruke blago ukoile, a disanje u njen vrat trenutno
zaustavilo. ta je s bebom?, promrmljao je.
Moramo da razgovaramo o njoj.
Ba sad?
Da.

Den se u tami pridigao na lakat i pogledao je. ta se desilo?

Duboko je udahnula i pokuala da kontrolie drhtanje udova. ini mi se kao da samo
plutamo, bez ikakve kontrole, i da putamo da nas ivot zapljuskuje. Mislim da bi trebalo da
odluimo elimo li ovo zaista ili ne. Beba je ogromna odgovornost. Hou da kaem, kako
moemo i da pomiljamo na podizanje deteta, kada nemamo ni suvo mesto za ivot? Dora
je mogla da uje histerinu notu u svom glasu.
Den je na trenutak bio tih. Srediemo stan. Ne brini. Ove nove narudbine donee jo
novca. Stiglo je prolee i sad moemo da sredimo krov, a onda emo reiti vlagu u kuhinji i
kupatilu. Posle nam ostaje samo kozmetika. Zaustavio je zevanje. Od poetka smo znali da
e ovo biti dugoroan projekat. Mislio sam da si spremna za to?

I bila sam, mislim, jesam, ispravila se. Nije stan u pitanju. Ne ba. Mislim, ima jo
toga. Progutala je. Zar se nikada ne zapita jesi li spreman da bude roditelj?
Tiina je ispunila prostoriju.

Nisam sigurna, nastavila je tihim glasom, da li elim da budem majka. To je tolika

odgovornost. Mi vie ne bismo bili par. Bili bismo... porodica.

Den je uzdahnuo. Siguran sam da se svaki novi roditelj tako osea, Dora. To je savreno
prirodno. Znam da nije bilo planirano, jo jednom je zevnuo, ali je uzbudljivo, zar se ne
slae? Porodica. Zastao je na trenutak. Meni to dobro zvui.

Dora se promekoljila u njegovom naruju i okrenula ka praznini iznad njihovih glava.

Za Dena je sve uvek bilo tako jednostavno. On je stvari posmatrao crno-belo. To je volela
kod njega. Ali njen ivot nije bio crno-beo. Bio je u nijansama sive, kao uljana slika olujnog
oblaka koja visi iznad kamina. Kako bi ovek poput Dena, ovek koji u svom srcu nosi samo
bezbrinost i optimistian pogled na svet, mogao shvatiti ta ona osea?
Avada

Anna

Dora, da li je to zbog tvoje porodice? Zbog... zna ve?

Klimnula je u mraku, ali nije mogla da progovori.

Znam da je to bilo uasno. Znam, iz ono malo to si mi priala, da jo ivi s tim. Veruj
mi, Dora, elim da razumem, stvarno elim.

Leala je vrlo mirno.

Ali ovo je prilika za tebe da nastavi dalje, zar ne shvata? Mogla je da oseti kako se
njegov zagrljaj stee oko njenog struka i kako njegovi dlanovi miluju njen stomak nenim,
utenim pokretima. To je novi ivot... novi poetak... mi i naa beba. Imaemo nau
porodicu. Zar to ne eli?
Dora nije znala ta da kae. Naravno da je elela ivot s Denom. Volela je i njega i njihov
zajedniki ivot u Londonu. On je bio njen oslonac. Ipak, u isto vreme, bila je krajnje
paralisana. Prolo je mnogo vremena, a ona se jo oseala kao devojica, kakva je bila pre
svih tih godina. Nita se nije promenilo, nita sutinski bitno. Kako je mogla i da razmilja o
ogromnoj odgovornosti majinstva... o tome da bude odgovorna za drugo ljudsko bie kada
je ve bila onako katastrofalno neodgovorna u prolosti? I kako moe da razmilja o
zasnivanju sopstvene porodice kada je porodica u kojoj je odrasla - ona koju je oboavala i
za koju je mislila da e veito biti tu za nju - bila tako temeljno razorena? Istina je bila da
nije verovala da zasluuje svoju porodicu. Nije zasluivala novi poetak s Denom. Nije
zasluivala sreu. Ali kako da mu to kae?
Spavaj, promrmljao je Den u njen vrat. Nou sve uvek deluje gore. Razgovaraemo
sutra. Njegov zagrljaj lagano je oslabio i znala je da e joj opet umai u san. Oseae se
bolje ujutro, proaputao je.

Laku no, rekla je pre nego to se okrenula u njegovim rukama i zagledala u crnilo
spavae sobe. Den grei. Znala je da se ujutro nee oseati bolje. Poslednjih deset godina
provela je svakog jutra terajui sebe da bude bolje... da se osea bolje. I svako jutro budila se
s munim saznanjem da je ona kriva za raspad svoje porodice. Ponekad se oseala kao da su
je svi napustili, kao da su presekli ue i pustili je da sama pluta kroz ivot. Ali onda bi se
prisetila da je njena krivica to su bili rasuti kao ostaci potopljenog broda. Krivicu zbog toga
oseala je kao dubok, pulsirajui bol.

Dok je Den poinjao tiho da hre, Dora je zatvorila oi. elela je da i nju obuzme san, ali
znala je da su za to anse male. Umesto toga, pustila je misli da lutaju stazama iz njene
prolosti. Polako, one su krenule irokim putem s tri trake. Gotovo da je mogla da uje vetar
kako juria kroz visoke platane i oseti miris soli koji je on nosio. Skrenula je iza ugla i
ugledala je: staru, rasplinutu farmersku kuu, visoko na dorsetskim stenama, sa okreenim
zidovima koji su na suncu sijali kao svetionik. Kako joj se pribliavala, mogla je da vidi
umreni brljan koji je puzio uz njene zidove, uvijajui se oko nadstrenice krova
pokrivenog sivim kriljcem. Polako je prilazila jo blie i videla masivna ulazna vrata od
hrastovine, izbledela od vremena i starosti. U mislima je gurnula vrata, glatko drvo bilo joj je
poznato pod prstima, i ula u hodnik - hladan, mraan i opsednut koracima jedne generacije
Tajdovih. Prola je pored jednih otvorenih vrata, ne obraajui panju na elegantnu
crnokosu enu nagnutu nad stolom punim knjiga i papira. Okrenula je lea zvuku kikotanja,
koji je odjekivao niz kripave stepenice, i prola pored zgodnog, bledokosog mukarca koji
je sedeo u dnevnoj sobi i zurio u novine rairene preko krila. Odolela je privlanosti kue i
Avada

Anna

nastavila ka zimskoj bati kroz ija je otvorena vrata dopirao primamljivi miris rua i
jorgovana.
Odlebdevi kroz njega, krenula je niz iroki travnjak ka sireninoj pesmi mora koje se u
daljini razbijalo o stene ispod nje.
Kada je stigla do izuvijanog starog trenjinog drveta u vonjaku, okrenula se i
pogledom prouavala kuu, zagledajui iroke prozore s horizontalnim klizeim oknima.
Zurila je u njih traei odgovore duboko u njihovim senkama, ali stakla su bila zatamnjena
pod sunevim sjajem.
Kliftops. Kua koju je nekada zvala domom.

Den se pomerio i uzdahnuo u snu, i dok je Dora premetala dlanove na svoj jo ravni
stomak i razmiljala o budunosti, odjednom je shvatila. Vie nije mogla da se krije. Morala
je da se vrati u Kliftops. Morala je da se vrati i suoi s prolou.

Avada

10

Anna

Helen

esnaest godina ranije

Helen je stajala u hodniku i posmatrala sve veu gomilu kofera, torbi, cipela i kaputa. Ne
bi imala nita protiv da neko zvanino otkae Uskrs. Samo pakovanje bilo je dovoljno gadno.
Trebalo je razvrstati brda odee za pranje, isprazniti friider, prekopati ostavu u potrazi za
odavno zaturenim pekirima za plau, a potom sve nagurati u prtljanik koji je stenjao od
naprezanja. Kada se tome doda injenica da je Riard jo sedeo u radnoj sobi i obavljao
poslovni telefonski razgovor u poslednjem trenutku, a devojice lunjale po kui u
besciljnom usporenom snimku, to je bilo dovoljno da Helen poeli da vriti na nekoga, dugo
i glasno.
Ula je u kuhinju da isprazni kantu i zatekla Doru kako sedi za stolom i sanjivo gleda u
batu preko svoje inije itarica.
Nemoj mi rei da jo jede taj kornflejks?, pitala je, rvui se s prepunom kesom za
smee.
Aha.
Pa pouri, rekla je, najzad oslobodivi kesu iz kante i vezujui je. Moram da ukljuim
mainu za sudove.

Dora je klimnula i podigla simbolino punu kaiku itarica do svojih usana. Zadovoljna,
Helen je izala iz prostorije i krenula da pronae Kasi. Pretpostavila je da je ona na spratu i
pakuje se, ali kada ju je najzad nala, njena starija erka bila je opruena preko svog kreveta,
poluodevena, itala roman i lenjo sisala krajeve kose. Bila je to poslednja kap.
Zar ti nisam rekla da do deset treba da budemo na putu?, viknula je Helen.
Zaglaviemo se u saobraaju. Pogledala je ogoreno po Kasinoj ispreturanoj sobi. ,,I zar te
nisam sino zamolila da ovo sredi? A nisi ak ni poela da se pakuje!

Opusti se, mama. Trebae mi pet minuta. Stvarno ne znam emu gungula. To je samo
nedelja kod bake i deke. Ti i tata ponaate se kao da idemo na nekakvu polarnu
ekspediciju!
Sarkazam, to je bilo novo. Helen je videla kako se Kasin pogled ponovo vraa na knjigu
u rukama i morala je da se odupre nagonu da preleti preko sobe i zavrljai je kroz prozor.
Umesto toga, duboko je udahnula i izbrojala do tri. Sa jedanaest godina, Kasi je bila bistra
devojica i ve je znala kako da je iznervira.
Pa, neu ti ponavljati, upozorila ju je Helen dok je izlazila iz sobe. Bio je to slabaan
pokuaj, ali nije mogla da se seti nieg boljeg ime bi joj zapretila: nisu ba mogli da odu bez
nje, koliko god to delovalo primamljivo.
Zatvorila je Kasina vrata i povukla se niz hodnik u svoju spavau sobu. Izubijani stari
kofer leao je otvoren na krevetu. Jo je morala da odlui da li da spakuje haljinu ili jo jedan
Avada

11

Anna

par pantalone. Pantalone bi bile praktinije, ali znala je da njena svekrva od svih oekuje da
se potrude za Uskrs. Helen je pogledala zelenu svilenu haljinu koja je visila u ormaru, a
potom crne somotske pantalone, pre nego to je popustila i spustila haljinu preko sve vee
gomile odee. Mogla je bar da pokua da ove godine odri primirje s Dafne.

Ta je fina, jesam li je ve video?, pitao je Riard, uavi u sobu i bacivi pogled na

haljinu koja je leala na vrhu otvorenog kofera.
Helen je prevrnula oima. Samo oko milion puta.

O... pa, lepa je. Jesmo li spremni za polazak?

Helen se nakostreila. Nije ona celog jutra visila na telefonu. ,,Devojice se jo
zamlauju, rekla je, borei se sa zatvaraem na koferu dok Riard nije priao i navalio se na
njega, ali trebalo bi da budemo na putu za oko pola sata. Bilo je to optimistino, ali ona
potajno nije marila ako budu kasnili. Zaista nije bila ni u kakvoj urbi da ode u Dorset i
zapone sedmicu utivog askanja, etnje po prirodi i uspavljujuih olja aja s Riardovim
roditeljima. Znala je da je to bila tradicija porodice Tajd - svi zajedno u velikoj kui za Uskrs,
a znala je i koliko je Riard voleo da vodi nju i devojice u svoju kuu iz detinjstva, ali ona je
udela da, bar jednom, provede praznik mirno, kod kue: da ode u kupovinu, neto proita,
malo prka po kuhinji, moda neto uradi u bati. Ipak, nije bilo svrhe matati, to se nikada
nee desiti. Kada je bilo rei o porodinim obiajima, Dafne Tajd uvek je uspevala da istera
po svom.
Mama je vrlo uzbuena zbog nae posete, rekao je Riard, kao da joj ita misli.
Navodno je pekla cele sedmice. A tata razmilja o tome da povede devojice na jedrenje.
Divno, rekla je Helen, primoravajui se da uzvrati osmeh suprugu. Pristae na to, kao
to je uvek radila, radi ostalih. Ipak je to bila samo sedmica u Kliftopsu.
etrdeset pet minuta kasnije, posle poslednjeg proeljavanja kue, preslaganja
prtljanika i panike u zadnjem trenutku zbog Dorinog nestalog kupaeg kostima, porodica
Tajdovih zakljuala je svoju kuu u severnom Londonu i nagurala se u automobil. Zaudo,
stigli su sve do Vinestera pre nego to su se prvi zvuci vanjkanja zauli sa zadnjih sedita.
Nije fer, cmizdrila je Dora, ja nikada ne biram muziku. Helen je u ogledalu mogla da
je vidi kako prevre album novog deakog benda. To je zato to ima truli ukus, rekla je
Kasi. Nemam. ,,E, ima.
Ti budi sudija, promrmljao je Riard u bradu dok je signalizirao i preticao jo jednu
kamp prikolicu koja je milela ka zapadu.
Helen se izvila sa suvozakog mesta i nazimenino posmatrala erke. Kasi je bila
zgrbljena u uglu zadnjeg sedita, glave okrenute ka prozoru, lica zaklonjenog zavesom od
plave kose. Bila je tvrdoglava i Helen je ve znala da je ova nee pogledati. Zato se okrenula
ka Dori koja je zurila u nju moleivim zelenim oima ispod neravnih iki skraenih kod
kue. Helen je uzdahnula. Hoete li vas dve da se smirite? Va otac pokuava da se
koncentrie na put.
Ali na mene je red da biram... Dorini obrazi su se zajapurili.
Ako ne prestanete da se raspravljate, nee ni biti muzike.

,,A-ali... Dora je zautala pred majinim pogledom i Helen se ponovo okrenula napred.
Jesi li dobro, ljubavi?, Riard je skinuo ruku sa upravljaa i spustio je na njenu ruku.
Avada

12

Anna

Aha, klimnula je, gledajui beskrajnu vrpcu od majih svetala koja su jurila ka njima.
Poinjala je jedna od njenih glavobolja i, iskreno, vie bi volela malo mira i tiine umesto
neumornog bubnjanja pop muzike. Ipak, i ona je svakako bila poeljnija od Kasinog izliva
besa. Tiho je uzdahnula sama za sebe: ni posle dvanaest godina putovanje nije postalo
nimalo lake.
Jo se seala svog prvog putovanja s Riardom u Kliftops. Bio je sumoran martovski
dan, nebo tako gusto pokriveno oblacima da je ovek morao da se zapita da li e sunce ikada
ponovo zasjati. Nervozno je sedela u automobilu upliui i raspliui kone rese na svojoj
torbi dok je Riard prstima bubnjao u ritmu po upravljau. Jurili su sve blie kui u kojoj je
odrastao i roditeljima koje e ona uskoro, ako sve bude ilo po planu, zvati svekrom i
svekrvom.
Oboavae te, umirivao ju je. Skoro koliko i ja.
,,A beba? pitala je, zatitniki milujui svoj jedva nabrekli stomak.

Riardov pogled sledio je njene ruke pre nego to se vratio na put. Ja u to da reim.
Sve e biti u redu. Veruj mi.

I verovala mu je, bezrezervno, to je bilo udno, jer su se znali samo nekoliko meseci.
Helen je bila na poslednjoj godini fakulteta, student klasinih nauka. Riard - malo stariji zavravao je svojih pet godina studija arhitekture da bi poeo da radi u oevoj firmi.
Upoznali su se, predvidljivo, gde i veina studenata: u pabu. I odmah su se sloili.

Riard je bio visok i svetlokos, sa oima boje razlika, irokim ramenima i nekom
vrstom samouverenosti odraslih koja je uobiajena kada ste omiljeni jedinac. Helen je
primetila da je posmatra s drugog kraja bara. Reila je da okua sreu i uzvratila mu osmeh,
a on joj je kasnije rekao da se upecao ba na taj prvi osmeh. Ljubav na prvi pogled, tako je to
nazvao. Probio se do njihovog stola i predstavio se. Dopao joj se nain na koji je to uradio,
direktno i iskreno, bez ispraznog askanja, bez cerenja i namigivanja ka drugarima. Od
samog poetka delovao je dobro, iskreno i ljubazno. A ako ju je ono malo iskustva s
mukarcima, koje je do tada imala, iemu nauilo, te osobine bile su zaista vrlo retke.
Zabavljali su se nekoliko nedelja i bilo je zabavno. Vodio ju je na ragbi utakmice i nudio
joj svoj sako kada bi drhtala na tribinama.

Rezervisao je stolove osvetljene sveama u romantinim restoranima i drao joj

ubrzani kurs arhitekture vodei je po gradu i pokazujui zgrade i stilove kojima se naroito
divio. Ljuto su raspravljali o politici i inilo se da nikako ne mogu da pronau film koji oboje
ele da pogledaju, ali sve bi bilo zaboravljeno kada bi na kraju veeri zajedno pali u krevet.
Njihove razlike kao da su palile strast koja je bila najbolja kada bi bila posluena u krevetu.
Zabavljanje s Riardom bilo je novo iskustvo za Helen: on je delovao daleko odraslije nego
njeni prethodni mladii, mnogo paljivije i samouverenije. ak i kada je, sa uasom od kog
joj se stegao stomak, saznala da je trudna, on je bio poput stene. Po bledilu njegovog lica i
blagom drhtanju njegovih ruku, videla je da je zaprepaen, ali odmah je rekao sve prave
stvari. Odluka je bila na njoj. On e je podrati, bez obzira na sve. I poto je odluila da
zadri bebu, prosidba je usledila samo sedmicu kasnije - prelep starinski dijamantski prsten
namignuo joj je sa suprotnog kraja stola u lokalnom italijanskom restoranu.
To je ispravna stvar, Helen. Hajde da ovoj bebi pruimo najbolji poetak koji moemo.
Hajde da zajedno stvorimo ivot. Ti i ja.
Avada

13

Anna

Helen na poetku nije bila sigurna. Bilo je dovoljno strano doneti odluku da zadri
bebu. Majinstvo je bilo jedna stvar... da li je zaista morala da bude i supruga? Mnogo ljudi
danas ima decu, a ne venava se, rekla je. Moemo da budemo jedan od tih uasno
modernih parova koji...
Ne, Helen, insistirao je, volim te. Ako emo imati dete, hajde da to uradimo kako
treba.
Gde emo iveti? Kako emo za novac? Trebalo je da putujem... da se zaposlim...

Ja imam neto uteevine. Moja porodica... pa... udobno ivimo. Snai emo se.
Dobiemo ovu bebu, a onda moe da zapone karijeru kada beba bude malo starija. To
nije doivotna robija, zna, pokuao je da se naali. Ne mora da se odrekne svega,
Helen. Bio je tako utean. Stavio je prsten na njen prst uz irok osmeh i gotovo odmah
poeo da razgovara o planovima za putovanje u Dorset, da upozna njegove roditelje, pa je
Helen ostalo samo da u neverici zuri u ogromni dragulj koji je ekstravagantno svetlucao na
njenom domalom prstu. Bilo je romantino. Bilo je strano. I bilo je jasno da ivot vie nee
biti isti.

Odvezli su se pravo na plau, taj prvi put, da protegnu noge posle dugog putovanja.
Riard se nadao romantinoj etnji du obale, ali more boje olova ibalo je preko oblutaka, a
ljuti vetar reao je na njih, kidajui im kapute. Posrtali su i drhtali du obale dok oboje nisu
priznali poraz i pourili nazad u kola, pognutih glava.
Pa, to je bio veliki uspeh, alio se Riard, petljajui oko grejaa u kolima. Nema mesta
kao to je Engleska u prolee, zar ne?
Helen se nasmejala, uprkos nervozi, i spustila jednu ruku na njegovo toplo koleno.
Povezao ih je nazad kroz pospano primorsko selo Samertaun, pored malenih seoskih
kua boje slatkia i niz opasne, vijugave staze sve dok najzad nisu proli kroz diskretnu
kapiju od kovanog gvoa i uz dug krivudavi prilaz. Tokovi automobila glasno su vakali
ljunak dok su urili pored platana oblikovanih vetrom, koji su oiviavali put do kue.
Eno je! uzviknuo je Riard pokazujui veliku kamenu zgradu koja se nazirala u daljini.
Eno Kliftopsa. Eno mog doma.

Helen je jo mogla da se seti kako joj je dah zastao u grlu. Nije bila sigurna ta je
oekivala, ali svakako ne prelepu staru kuu koja se na mahove pomaljala kroz grane
vetrom iibanog drvea. Bila je to divna farmerska kua iz devetnaestog veka, sa savrenim
proporcijama, na lakat smetena preko rta, kao da se umorila od morskog amaranja, pa je
jedno rame odmakla od njega. Veliki deo okreene fasade bio je ukraen lozicama brljana,
koji je obavijao proelje kue i zidove oko irokih prozora s klizeim oknima, a na samoj
sredini stajao je isklesani kameni luk koji je uokvirivao stara ulazna vrata od hrastovine,
uglaana od viegodinjeg korienja. Kua je bila osvetljena iznutra: topla narandasta
svetlost zraila je iz svakog vidljivog prozora, dok su na oba kraja krova od kriljca dimnjaci
slali obeavajue pramenove golubljesivog dima koji se uvijao navie ka mranom nebu.
Helen je na padinama mogla da razabere samo dugaki, iroki travnjak koji je vodio do
vonjaka s kapijom, iza kog se prostiralo morsko prostranstvo s belim krestama talasa.
Znala je, ne zakoraivi u kuu, da e pogledi biti spektakularni. Srce je zastajkivalo od
lepote same kue, o kakvim je Helen do tada samo itala u priama za decu, ali sve je bilo jo
dramatinije zbog njenog izolovanog poloaja na strmini ibanoj vetrom, koja se nadvijala
Avada

14

Anna

iznad zaliva Lajm. Helen je u svemu videla romantine randevue pod vetrom i tajne susrete
krijumara.
Mogao si da mi kae da si vlasnik proklete vile!, viknula je, stidei se u sebi zbog
prigradske skuene ortake kue njenih roditelja.
Nije toliko velika, nasmejao se Riard. Pogled vara iz ovog ugla.
Ha! frknula je.

Pruio joj je ruku i umirujue stegao njenu aku, ali, kako su prilazili, kua kao da se sve
dalje pruala preko rta, podiui se visoko ka nebu.

Sad mi je jasno kako je dobila ime, uspela je najzad da izgovori tihim glasom,
odjednom prestravljena zbog predstojeeg upoznavanja s njegovim roditeljima i dva dana u
tako zastraujuem okruenju.

Sreom, doek u kui bio je topliji nego onaj na plai. Dafne i Alfred Tajd bili su
oduevljeni to vide sina, a upoznavanje s Helen prolo je naizgled dobro. Helen je
Riardovog oca smatrala armantnim. Alfred je bio starija verzija svog sina: visok, irokih
ramena i srebrne kose, oputenog osmeha i istih bistrih plavih oiju kao to su Riardove.
Oduevljeno je drmusao Heleninu ruku dok je prolazila kroz hrastova ulazna vrata, a
Riardu je vragolasto odobravajue namignuo kada je mislio da ga ona ne gleda. Helen se
onda okrenula ka Dafne, Riardovoj majci, i od prvog pogleda znala je da e privlanu,
sedokosu damu, koja je stajala pred njom, tee zadiviti. Imala je jako, ozbiljno lice,
elinosive oi i dranje koje je govorilo o godinama kolovanja u vajcarskoj. Nosila je
elegantnu plavu vunenu haljinu i nisku bisera oko vrata i Helen se, dok je stajala pored nje u
najboljoj haljini koju je imala, oseala jeftino i ofucano. Dafnina dobrodolica bila je topla, ali
Helen je mogla da oseti kako je njen hladan, procenjujui pogled odmerava dok se okretala
da odgovori na jo Alfredovih uzbuenih pitanja: bio je to predatorski pogled majke koja u
partnerki svog sina trai znake slabosti ili budueg razoaranja.

Popodnevni aj popili su u dnevnoj sobi pred razjarenim plamenom cepanica koje su

pucketale i varniile u velikom kamenom ognjitu. Moda previe ugaamo sebi, Alfred se
gotovo izvinjavao dok su se smetali na izbledele sofe presvuene cicom, ali napolju je tako
hladan dan, pa sam pomislio da bi fina vatrica bila prava stvar.

Helen se nasmeila i pruila ruke ka plamenu, zahvalna za toplotu koja je izbijala iz

reetaka dok se etvoro odraslih preputalo uobiajenim drutvenim ljubaznostima.
Obuhvatili su Riardov i Helenin put do Dorseta, Dafnine nove jastuie sa naivcima i divlje
vreme, pre nego to je Riard proistio grlo i rekao da eli neto da objavi. Helen se napela i
pokuavala da zanemari zabrinuti pogled koji je Dafne uputila Alfredu.

Poeo je od dobrih vesti. Helen i ja odluili smo da se venamo.

Pa uzviknula je Dafne, ,,o, gospode! To je ba iznenaenje! Onda, posle pauze: O,
gospode... ponovila je, vrtei onu nisku bisera oko vrata. inilo se kao da je ostala bez
teksta. Pogledala je u supruga elei pomo. Alfred je poeo da isti grlo, ali Riard se ubacio
pre nego to je ovaj stigao da progovori.
Helen je trudna.

inilo se kao da se Alfred uzdrao uvi vest o bebi. Uzvratio je eni bespomonim
pogledom.
Avada

15

Anna

Znamo da se sve desilo krajnje brzo, priznao je Riard, gledajui majku, pa oca, a
zatim ponovo majku, ,,i da e vam oboma biti potrebno malo vremena da se naviknete na to,
ali, u stvari, treba da znate da se volimo, da elimo ovu bebu i da smo odluili da se venamo
ovog leta.

Tiina se rastezala sve dok, najzad, Dafne nije progovorila. Pa, dragi, u pravu si: sve se
ovo deava veoma brzo. Gospode. Moda bi trebalo da svi popijemo po pie. ta ti kae,
Alfrede, duo?
Zahvalan to mu se pruila prilika da neto radi, Alfred se dao u akciju. Da, da,
naravno, Dafi. Ba dobra ideja. Viski? eri? Ili bi moda trebalo da otvorimo flau
ampanjca? Mislim da ga imamo u podrumu...

Ja bih eri, odgovorila je Dafne brzo, oigledno jo nespremna za slavlje. ,,A verujem
da bi malo erija godilo i Helen, dodala je uz znaajan znak glavom. Izgleda malo
iznureno, duo.
Helen je delovalo nepristojno da kae da ne pije eri, pa je pristala laganim klimanjem
glave.

Alfred je izaao gotovo trei, a bila mu je potrebna itava venost da donese flau i
ae iz trpezarije. Dok je Dafne sedela i poravnavala falte na suknji, Helen je gledala oko
sebe, upijajui oputenu eleganciju dnevne sobe. Nametaj je bio lep i izlizan, izbledele
cvetne tkanine i pohabani persijski tepisi davali su atmosferu udobnog ivotnog prostora.
Pored starinskog putnog sata stajala je vaza s ranim prolenim cveem koje je rasipalo
latice po kaminu. Bledi kamirski al leao je baen preko kitnjastog otomana. Tu i tamo
nalazile su se retkosti i antikviteti: jedan stari barometar visio je na zidu, srebrni ramovi s
patinom bili su razbacani preko stola, eklektine lampe i slike privlaile su pogled, a odmah
uz vrata stajala je utonula kona esterfild fotelja, s komadiem punjenja koje je provirilo iz
jednog otrcanog oslonca za ruke. Sve je bilo veoma ik - moda previe areno za Helenin
ukus, pomalo preterano - ali nije se moglo porei da je sve zajedno odavalo utisak
vanvremenskog dobrog ukusa i stila.
Sedi, duo, molim te, rekla je Dafne Riardu koji je nervozno koraao pored
balkonskih vrata. Posluao je, spustivi se pored Helen i uzevi njenu ruku u svoju. Mogla je
da oseti klizavi znoj na njegovom dlanu i oboje su se iznenadili kada je cepanica pala na
reetku, ispalivi varnice u spiralama ka dimnjaku.
Najzad, Alfred se vratio na opte olakanje. Podelio je svima ae pre nego to je
izrekao mlaku zdravicu.
Za sreni par.

Pili su u tiini.
Pa, Dafne je pokuala da zvui vedro. Reci nam neto o sebi, Helen.

Popodne se polako vuklo ka veeri i etvoro ljudi zajedno je pojelo nelagodan obrok u
krajnje grandioznoj trpezariji s drvenim panelima na zidovima, sedei za velikim stolom od
mahagonija sa stolnjakom, srebrninom i dva ogromna svenjaka koji su bacali intimnu,
treperavu zlatnu svetlost svuda oko sebe. Dok je Dafne servirala meso i dodavala povre
svima za stolom, a Riard poeo da razgovara o njihovim planovima, Helen je posmatrala
potok istopljenog voska koji je curkao niz jedan svenjak i pravio lepljivu baricu na
utirkanom belom stolnjaku.
Avada

16

Anna

Logino je da se preselimo u London to pre bude mogue. Potraiemo stan pre nego
to ponem da radim u firmi. Posegnuo je preko stola i neno stegao Heleninu ruku. Sve je
ovo vrlo uzbudljivo.
Da, a naravno, Helen moe da uredi va novi dom. Bie dobro da ima neki mali
projekat dok eka bebin dolazak, sloila se Dafne.

Helen je zlobno izvila jednu obrvu ka Riardu, ali njemu je to promaklo jer je posegnuo
za vinom.

Naravno, mora da razgovara sa Edmundom, predloila je Dafne. On ima stanove

svud po Londonu. Sigurna sam da bi voleo da pomogne, Riarde. Zato ga ne bi pozvao?
Primetivi Helenin radoznali pogled, okrenula se ka njoj i objasnila: Edmund je moj brat...
Riardov ujak. On je divan ovek, veoma mio, i razmazio je Riarda.
Helen je utivo klimnula dok je paljivo vakala boraniju; u sebi se pitala kakva to
porodica igrom sluaja ima stanove svud po Londonu. Sedei u porodinoj kui, uz svoje
roditelje, Riard je odjednom delovao jo samouverenije i odraslije. Nije mogla da se odupre
poreenju njegovog ponaanja u drutvu Alfreda i Dafne sa onim kako se ona oseala kada
bi poseivala svoje roditelje. Nije bilo bitno koliko se trudila, uvek se oseala vie kao
mrzovoljna tinejderka nego kao odrasla ena.

Poto se razgovor nastavljao bez nje, Helen je kradimice posmatrala veliku staru
prostoriju. Du jednog zida visila je kolekcija slika, mrtvih priroda i pejzaa koji su
zavodljivo svetlucali pod svetlou svea. Bio je tu sto za posude napravljen od mahagonija,
s povrinom zakrenom raznim stvarima, ukljuujui elegantnu srebrnu kofu za ampanjac
koja je izgledala kao da bi joj prijalo jedno dobro poliranje, pranjavu staru kristalnu flau
za pie, runo rezbarenu drvenu iniju prepunu limunova i prelepu porcelansku vazu s
naslikanim dvema mladim enama koje stoje ispod lelujavih grana alosne vrbe. Ukusan
haos prostorije bio je u krajnjoj suprotnosti sa sterilnom trpezarijom njenih roditelja, s
kolicima za posluivanje, elektrinim grejaem tanjira i najboljim aama za eri,
izglancanim i trajno izloenim. Znala je da je bila itav svet daleko od paljivo vodenog
domainstva svoje majke.
Obrok je napredovao polako, ali Helen se primoravala da proguta sve to bi joj Dafne
spustila na tanjir, iako joj se stomak prevrtao od munine, sve dok se, ne mogavi vie da
izdri, nije izvinila pravdajui se umorom.
Naravno, sloila se Dafne. Sigurno si iscrpljena. Namestila sam ti plavu sobu, duo.
Nadam se da e ti biti udobno. Riard joj je ve rekao da e biti u odvojenim sobama.
Njegovi roditelji bili su staromodni.
Sigurna sam da hoe, rekla je. Hvala vam, gospoo Tajd.

O, molim te, zovi me Dafne. Ipak emo biti porodica. Laan veseli ton nije se primio u
prostoriji.
Da, hvala, Dafne... pa, laku no svima.

Laku no, odvano su doviknuli njenim leima dok je odlazila. Helen je osetila
neizmerno olakanje dok se pela uz kriputave stepenice do gostinske sobe. Legla je
potpuno obuena na veliki mesingani krevet i duboko udahnula. Izbledela grandioznost
nastavljala se i na gornjem spratu. Spavaa soba bila je prelepa, zidovi su joj bili prekriveni
tapetama s ponovljenim arama najblee plavozelene boje; lep toaletni stoi stajao je u
Avada

17

Anna

jednom uglu, sa stolicom prekrivenom barunom, privuenom ispred njegovog isflekanog

ogledala. Pranjave knjige u konim povezima stajale su poreane na masivnoj polici od
mahagonija; nekoliko belih ipkanih jastuia bilo je razbacano po klupici ispod prozora,
savreno postavljenoj za posmatranje vrta. Malecni vr s visibabama bio je postavljen na
noni stoi, a u dnu kreveta leao je udoban, rukom izvezen prekriva, boja izbledelih od
starosti i sunca. Daleko od svetlosti svea i razgovora u prizemlju, Helen je odjednom osetila
kako se nona hladnoa sklapa oko nje. Zadrhtala je i povukla prekriva preko nogu,
upijajui opojne mirise svee opranog vea, pelinjeg voska i novca.
Tada joj je sinulo da je ulazak u Kliftops poput ulaska u sasvim novi svet, svet na ijem
tlu Helen nije bila ba sasvim sigurna. Svakako je imala oseaj kao da se ono pomera ispod
nje, kao da bi mogla da se saplete ili spotakne u bilo kom trenutku. Spustila je dlanove na
stomak pitajui se milioniti put da li je pogreila kada je odluila da zadri bebu, da li je
zaista bila spremna da se odrekne svojih snova i ambicija zbog malenog sklupanog bia
koje se ugnezdilo u njoj, da li je bila luda to je svoj ivot vezala za oveka za kog je ponekad
pomiljala da ga jedva poznaje, i za porodicu iji je sigurni oseaj poloaja u svetu bio toliko
razliit od njenog brinog prigradskog odgoja. A sve to vreme trudila se, uzalud, da ignorie
gnevne glasove koji su dopirali uz stepenite.
Stvari su ujutro delovale bolje. Svi su bili oputeniji posle prespavane noi i vie niko
nije pominjao venanja niti bebe dok su dorukovali u zimskoj bati, ali Helen je ipak bila
zahvalna kada je Riard predloio odlazak u etnju samo za njih dvoje.

Zato se zove Zlatni vrh? pitala je oseajui se nespretno u pozajmljenim izmama i

kabanici koja se nadimala na vetru, dok su etali stazom ka obali koja se protezala pored
kue.
Pa, ta stena koju vidi ispred nas najvia je taka na junoj obali Engleske. Ime je
dobila po ogoljenom utom pearu koji vidi na vrhu. Meni je on uvek izgledao kao njena
zlatna kruna.
Helen se zagledala u golu stenu na vrhu litice. Pod sumornim oblanim nebom ona joj
nije izgledala zlatno, ve pre boje senfa.

Riard joj je itao misli. Verovatno je impresivnija kada je sunan dan, ali vidik je
divan, isplatie se, asna re.

Koliko dugo tvoja porodica ivi u Kliftopsu?

O, ve prilino dugo, Riard se zamislio, uzevi njenu ruku i utisnuvi je u svoj topli
dlan. To je, u stvari, prilino romantina pria. Mama i tata nabasali su na kuu dok su bili
na medenom mesecu. Tada je bila u neverovatno jadnom stanju. Farmer, vlasnik imanja,
izgubio je mnogo novca, a onda se i razboleo, pa je kua bila tek neto vie od ruine kada su
moji roditelji naili na nju. Tata je ubedio tog starca da je proda, a onda je poklonio kuu
mami kao svadbeni dar. Od tada je to za oboje bio rad iz ljubavi, finansijski, naravno, rupa
bez dna, ali oni je oboavaju. Mislim da me je posmatranje njihove strasti prema Kliftopsu
nateralo da krenem oevim stopama i studiram arhitekturu.
Helen je klimnula. Svakako je neobino staro mesto.
Jelda? Zaista ti se dopada, zar ne?

Helen je osetila da mu je njen odgovor vaan. Ne lii ni na jedno mesto na kom sam
dosad bila, odgovorila je i nije slagala. Lutanje po kui delovalo joj je kao da je na lokaciji za
Avada

18

Anna

snimanje filma; kao kutija puna uivanja za preturanje i istraivanje u kino popodne. Ali
znala je da bi joj jedno popodne - moda vikend - bilo dovoljno. U sebi nije mogla da se
odupre razmiljanju da bi poludela landarajui po tako izolovanoj, promajnoj staroj kui,
nasaenoj navrh stena, sa samo siunim selom Samertaunom do kog se moglo doi peke.
Hvala nebesima to je njihova budunost u Londonu.
Hajde, pourivao ju je Riard odjednom, trkaemo se do vrha!
ekaj! pobunila se Helen. To nije poteno. Ja nosim nas dvoje...

Meutim, Riard je ve leteo uzbrdo, vetar je naduvavao njegovu barbor jaknu i nosio
mu gustu svetlu kosu na tako komian nain da Helen nije mogla da se ne smeje figuri koja
je odmicala.
Dok je pakovala torbu kasnije tog popodneva, ula je glasove iz vrta ispod prozora.
Provirila je kroz otvoren prozor i videla Dafne i Alfreda, jedno pored drugog u cvetnoj leji
koja se protezala du zadnje strane kue. Sklanjali su zimske pokrivae za zagrtanje biljaka.
Deluje tako... tiho... rezervisano, moda. Da li misli da ga stvarno voli?
Alfred je promrmljao neto to nije mogla da uje.

Izgleda draesno, prelepo, valjda, nastavila je Dafne, ali prosto ne mogu da razumem
kako je mogao da bude tako glup. On je u svakom smislu energian mladi; naravno da je
eleo da se zabavlja. Samo sam mislila da smo ga bolje nauili.

Meni je jasno da smo ga nauili oseaju odgovornosti. Ponosim se nainom na koji

reava ovu situaciju. Alfred je pokuao da oraspoloi svoju enu.
Dafne je utiala glas, ali Helen je i dalje mogla da razabere rei koje su sledile. Mislim,
koliko dobro on nju stvarno poznaje? On je dobra prilika. Otkud zna da je beba uopte
njegova? Misli li da ona igra igru... pokuava da ga zarobi?
Helen je pocrvenela od gneva, ali nije mogla da se odmakne.
On nije budala, ljubavi. I kae da je voli.

Ali Riard je koliko sino priznao da se poznaju tek nekoliko sedmica. To je ista ludost
ako mene pita.
,,A zaboravlja, ljutiu, da sam ja s tobom znao ve od prvog dana, odgovorio je Alfred,
podnosei Damin pogled.

Ti, matora dobrice, doi ovamo. Dok se Alfred naginjao u neni zagrljaj svoje supruge,
Helen se povukla s prozora, a ruan oseaj nelagodnosti uvalio joj se duboko u stomak.

Kako se usuuju da pretpostave da je ona samo aljkavi lovac na bogatstvo? Kako se

usuuju da misle da je namerno uhvatila njihovog sina? Bila je tu, trudila se da uradi ono to
je najbolje za bebu - za njihovo unue - a oni su stajali tamo i optuivali je za to? Bila je
besna. Na kraju, za Riarda se stvari nastavljaju po planu. Zavrie studije arhitekture. I
dalje e moi da radi u porodinoj firmi i gradi slavnu karijeru. Ne, Helen je bilo oigledno
ko je tu zaista zarobljen. Ona e se odrei svojih snova o putovanjima i predavanjima, ona e
zadimljene parike kafee i sparno pansko sunce zameniti prljavim pelenama i besanim
noima. Kako se usuuju da je smatraju toliko patetinom i siromanom da bi se spustila
tako nisko? Helen je nabacala ostatak svojih stvari u torbu. Nije mogla da doeka da ode
daleko od Kliftopsa i proklete Dafne Tajd.
Avada

19

Anna

Posle toga, stvari su se odvijale brzo. Helen je diplomirala na leto i ona i Riard venali
su se ubrzo posle toga, napravivi mirnu graansku ceremoniju u Londonu. Kasi je roena
samo nekoliko meseci kasnije - mali zaveljaj naborane ruiaste koe, plavih oiju i
kovrdave zlatne kose. im je bacila pogled na erku, Helen je znala da je uradila pravu
stvar. Bie dovoljno vremena za njenu karijeru kasnije. Tada joj je bilo dovoljno samo da
dri svoju bebu blizu i udie njen topli, slatki miris. Majinstvo je sa sobom donelo
intenzivnu ljubav koja nije liila ni na jednu drugu, organsku i istu, i ona je preobrazila
Helen.
Njena erka imala je jednako ublaavajue dejstvo na Dafne Tajd. Na Helenino
iznenaenje, ona se pojavila kraj Heleninog kreveta u Londonu dan posle poroaja,
donosei sa sobom mali buket kasnog letnjeg cvea.

Iz vrta u Kliftopsu, objasnila je Helen dok ga je pruala uurbanoj sestri. Stavite ovo u
vodu, hoete li? Okrenula se ka Helen. Mogu li? pitala je, pruivi ruke ka bebi i Helen ju
je predala, progutavi nagon da stegne erku jo blie uz dojku.
Prelepa je, gugutala je Dafne, nudei bebi svoj mali prst. Izgleda ba kao njen otac.

Helen se nije uzdrala od tananog pobednikog osmeha i posmatrala je dok je Dafne

pravila izvanredan opseg kominih izraza ka bebi.
Reci mi, Helen, zato si odabrala ime Kasandra?
Helen je slegla ramenima. Oduvek mi se dopadalo. Zvaemo je Kasi.

Dafne je mrcnula: Ne seam se klasinih nauka tako dobro kao ti, naravno, ali zar
Kasandra nije bila krajnje tragian lik?

Da, na kraju. Ali bila je princeza, jedna od keri kralja Prijama... i proroica. Osim toga,
dodala je Helen, primetivi Dafnin skepticizam, to je ionako samo ime.
Dve ene su zautale, obe s divljenjem posmatrajui mrcavi zamotuljak u Daminom
naruju.

Imam jo neto, rekla je Dafne iznenada. Neto to treba da uva za Kasandru dok
ne bude malo starija. U torbi mi je, tamo. Dafne je pokazala Helen da otvori torbu i Helen je
izvukla malu konu kutiju za nakit. Paljivo je otvorila kopu, a unutra, ugneden na crnom
barunu, bio je izvanredan antikvarni bro u obliku leptira. Telo insekta bilo je od najfinijeg
zlatnog filigrana, optoeno siunim dijamantima, a krila su bila napravljena od delikatnih
ploica svetlucavog sedefa. Helen ga je podigla ka svetlosti, okreui ga tako da dijamanti
zasvetlucaju pod otrim bolnikim svetlima.
Prelep je.
Zar ne? To je prvi komad nakita koji mi je Alfred poklonio. Pripadao je njegovoj baki.
Sada bih volela da ga dobije Kasandra - moje prvo unue. Hoe li joj ga sauvati?
Naravno. Helen je pogledala Dafne i nasmeila se. Hvala vam, to je veoma lepo.

Da, pa... Dafne se osvrnula oko sebe, odjednom postiena. Gde li su oni momci
nestali? Sigurno im ne treba toliko vremena da pronau aparat za kafu na ovakvom mestu,
zar ne?
Helen je paljivo sakrila kutijicu za nakit u svoju torbu pre nego to je pruila ruke da
ponovo uzme bebu.
Avada

20

Anna

Osamnaest meseci kasnije rodila se i Dora, a s drugim dolaskom nove generacije

Tajdovih dola je i jo vra potvrda da je Helenino mesto u porodici. Dafne i Alfred ugaali
su svojim unukama i Helen je bilo dovoljno da pogleda njihova lica kako bi znala da joj je
delimino oproteno to je zarobila njihovog sina. Ipak, dvanaest godina kasnije Helen jo
nije bilo sasvim udobno kada bi poseivala elegantnu staru kuu. Jo je lutala sobama i
hodnicima, nesigurna u svoje mesto meu njenim zidovima, nikada se ne oseajui zaista
delom porodice Tajd, a ako bi bila zaista iskrena prema sebi, nikada se nije oseala ni
dovoljno dobrom za Dafninog savrenog, plavookog sina.
Eno ga! uzviknuo je Riard, prekidajui njena seanja. Pokazao je svetlucavu vodu
okeana u daljini. Eno mora, devojice. I, vidite, sunce se probija.
Dora se nagla napred, gurajui lea Heleninog sedita. Vidim ga!
I Helen ga je videla, i mada se nije naroito radovala odmoru, nije mogla a da se ne
oraspoloi i od samog pogleda na spektakularnu smaragdnozelenu dolinu s poljima i
umama, koja se pruala niz padine ka moru. Otvorila je prozor i pustila da je sve proleni
vazduh preplavi. London je odjednom izgledao vrlo, vrlo daleko.

Jo malo i stigli smo, rekao je Riard, pritiskajui gas i upravljajui automobil po

izuvijanim stazama oivienim ivicama izmeu kojih su eksplodirali cvetovi ipka i divljih
narcisa. Samo nekoliko stotina metara kasnije krkali su po dugakom prilazu Kliftopsu.

Kua je stajala tamo, kao i pre vie od stotinu godina, sijajui belinom naspram
bledoplavog neba i nepromenjena od Helenine prve posete. Dok su prilazili, Helen je mogla
da vidi da su ulazna vrata pod lukom irom otvorena, a u njihovoj senci stajali su Dafne i
Alfred, jedno pored drugog, ekajui strpljivo da pozdrave goste. Helen se pitala kako su
znali; da li su tamo stajali satima, ekajui ih da se pojave na kraju prilaza? Od te misli se
nasmeila.
Riard je video izvijanje njenih usana i ohrabrujue ju je potapao po ruci. Vaa palata
eka, rekao je, obraajui se Kasi i Dori preko njenog ramena.
im su stali pored stepenica, Dora je iskoila iz automobila i jurnula ka baki i deki.
Bako! Deko! Stigli smo! Bacila se u Alfredove ruke, koje su je ekale, i zavritala od
zadovoljstva kada ju je podigao uvis.

Tvoj otac e se jednom uinuti ovako, promrmljala je Helen Riardu dok je posmatrala
Alfreda kako vrti Doru oko svog struka. Ona postaje prevelika za to.

O, pusti ga da se zabavlja, rekao je Riard neno.

inilo se da ni Kasi nee stajati i ekati. Zgrabila je torbu i odmarirala preko ljunka da
pozdravi baku i deku, dok su se Helen i Riard ispetljavali iz pojaseva i raznih mapa i
papiria od slatkia.

Kasandra! uzviknula je Dafne, pruivi ruke ka starijoj unuci i privlaei je u zagrljaj.

Pogledaj se samo, tako si visoka... i ta divna duga plava kosa, tako je lepa. Zar nije lepa,
Alfrede? Dafne se odmakla i zagledala u Kasi dok se ona nije promekoljila i oborila pogled,
postidena pred tako temeljnim posmatranjem.
Svakako jeste, sloio je Alfred, kao Zlatokosa. Zdravo, Kasi, devojice. Kako si?
vrsto ju je stegao dok je Dora skakutala pored njega, kikoui se od uzbuenja.
Avada

21

Anna

Dafne, Alfrede, rekla je Helen pozdravljajui ih kod ulaza, divno je videti vas oboje.
Srean Uskrs!
,,I tebi, draga. Kako ste putovali? Nadam se da nije bilo prevelike guve na putevima?
O, nije bilo loe. I stigli smo. Helen se utivo nasmeila.

Pa, nama je drago to ste ovde, zar ne, Alfrede? Dafne je navukla demper malo vie
preko ramena i okrenula se da potrai sina. On se teturao ka njima, natovaren kolekcijom
torbi, kofica i lopatica. Zaboga, Riarde, duo, uzviknula je Dafne, ostavi to sve. Ima
dovoljno vremena za raspakivanje. Uite, uite, napravila sam uskrnje zemike. Sigurno
svi udite za finom oljom aja.
Tako je, sloila se Dora, svi udimo. Mama i tata su se silno posvaali oko toga da li da
stajemo. Mama je htela da stanemo, a tata je rekao da treba da nastavimo dalje!
Helen je osetila da su joj se obrazi zajapurili.
Riard se tiho nakaljao. Nije to bila silna svaa, Dora, samo mala... diskusija.

Sada je na Dafne bio red da se utivo nasmei. Pa, nema veze za to, hajde da uemo.
Kasandra, Pandora, za mnom.

One su umarirale u kuu, a Helen je ostala da pomogne Riardu s torbama. Zato

insistira na tome da ih tako zove? Zna da devojice to mrze, proitala je u bradu.
Riard je slegnuo ramenima. Takva imena smo im dali, zar ne?

Helen je slegla ramenima. Na to nije mogla nita da kae.

Dok je prolazila kroz predvorje ka dnevnoj sobi, Helen je i bez osvrtanja znala da je sve
bilo potpuno isto kao tokom njene prethodne posete, i posete pre toga. U vazduhu se oseao
isti miris cvea i tenosti za poliranje, isti pohabani persijski ilimi bili su prostrti po
kamenim podovima. U sobi za primanje, usred zlatnih estica praine, koje su svetlucale na
suncu, primetila je starinski putni sat kako glasno kuca na kaminu, poznate izbledele tapete
i isti stari drveni nametaj koji kripi. Kliftops je bio takav. Nikada se nita nije menjalo.

Sedite, pozivala ih je Dafne. Sigurno ste iscrpljeni. Raskomotite se dok ja ne donesem

aj. Vraam se za minut.

Helen je sela na jednu od sofa presvuenih cicom, uranjajui u eklektinu meavinu

jastuia koje je veinom, znala je to, Dafne sama napravila. Na suprotnom kraju sobe, Kasi
se svalila u utonulu konu fotelju, onu najblie vratima. Riard joj je s ljubavlju razbaruio
kosu dok je prolazio pored nje, pre nego to je i sam seo na sofu naspram Helen. Onda se
Dora bacila na Riarda, koji se smejao, i povukao je na svoje krilo. U tom jednom gestu
Helen je odmah primetila sve vei jaz izmeu svoje dve erke. Dora, sa devet, bila je jo tako
naivna i detinjasta, dok je Kasi iz dana u dan postajala sve otrija, sve nezavisnija i
samosvesnija.

Bila je to pritajena promena koja je polako preotimala njihovu erku. Vrata Kasine sobe,
nekada uporno otvorena da bi kroz njih dopirala umirujua svetlost sa odmorita, sada su
ee bila zatvorena, a koliko prolog vikenda, mali, ali moan, rukom ispisan znak pojavio
se na njima, zahtevajui da svi kucaju pre ulaska. Helen je znala da je to bio prirodan deo
odrastanja, ali ipak ju je zabolelo kada je primetila da Kasi eka da ona odmakne u
prodavnici, da hoda nekoliko koraka iza dok su kupovale namirnice ili nove cipele za kolu,
Avada

22

Anna

kao da ju je bilo sramota da je vide s njom. Dora je, s druge strane, jo bila mala devojica,
srena kada je dre za ruku i u trenu spremna za grljenje.
Pretpostavljala je, kada je zaista razmislila o tome, da su dve devojice oduvek bile
suprotnosti, od samog poetka, i to ne samo fiziki, mada su se tu primeivale najoiglednije
razlike. Kasina svetla kosa, bleda koa i ledenoplave oi podseale su na Riardovu stranu
familije. Dora je bila ista Helen: imala je tamnu kosu na majku, taman ten i zelene oi boje
algi. Riard ju je zvao svojom malom ciganicom.
Kasi je na svet dola uz simfoniju umova, otvorila je plua punom snagom i na taj nain
nastavila jo poprilino dugo. Bila je naporna beba, teka za itanje i uvek se borila protiv
spavanja. Helen je ludela od brige zbog bljuckanja i rutina, sve dok se Kasi postepeno nije
transformisala u buntovno malo dete, a zatim u nabusitu devojicu. Sada su se bliili
pubertetu i Helen je mogla da vidi da e se uskoro suoiti s novim obiljem izazova. Helen je
volela Kasin vatreni duh, ali ponekad je zbog njega imala pune ruke posla.
Dorino roenje, s druge strane, bilo je suta suprotnost Kasinom - iskliznula je na svet
brzo i tiho - toliko tiho da se Helen uplaila da neto nije u redu, sve dok babica nije
pljesnula bebu po zadnjici i dok Dora nije otvorila svoja mala usta kako bi neno mjauknula
u znak protesta. Za razliku od Kasi, od prvog trena kada su je doneli kui, Dora se prosto
uklopila. Bila je zadovoljna da sedi u skakalici za bebe i sisa svoju pesnicu, zelenim oima
mirno pratei majku po sobi sve dok se Helen ne bi setila da joj promeni pelenu ili je
nahrani.
Kasi je bila dete koje bi lealo na podu supermarketa, utiralo i vritalo dok ne bi dobilo
pahuljice koje je elelo. Dora je bila srena ako bi dobila isto to i njena sestra. Kasi je
izvlaila odeu s polica i probala jednu stvar za drugom sve dok soba ne bi izgledala kao
minsko polje. Dora bi sve pokupila i uredno vratila kako njena sestra ne bi upala u nevolje.
Kasi je virila u boine poklone. Dora je strpljivo ekala veliki dan, zabrinuta da e pokvariti
iznenaenje. Kasi bi zaronila pravo u duboki kraj bazena, a Dora bi prvo umoila noni prst
pre nego to bi paljivo skliznula sa ivice. Helen je bila zbunjena kako je mogla da rodi dva
toliko razliita i fascinantna stvora, ali u jedno je bila sigurna: razlike meu njima bie sve
izraajnije kako budu postajale starije.

Dok je Helen sedela i prouavala devojice, prvi put je primetila briljantnu boju Kasinih
lakiranih noktiju - bili su iste crvene boje kao skupi lak koji je Helen prethodne nedelje
probala na anelovom pultu. Kasi je, primetivi majin pogled, bacila oko na svoje nokte pre
nego to je podigla pogled i neduno joj se nasmeila. Helen je progutala bes. Razgovarae s
njom, nasamo. Da, Kasi je sigurno ulazila u teku fazu.
Devojice, kako vam ide u koli?, pitao je Alfred, prekinuvi tiinu. Tvoj otac rekao mi
je da si dobro prola na zavrnom ispitu, Kasi?

Kasi je klimnula. Da, valjda jesam.

Prola je stvarno dobro, rekla je Helen. Njeni uitelji misle da pred Kasi lei svetla
budunost ako se potrudi. Kasi je oborila glavu, naizgled postieno.
A i Medi Pandi kola dobro ide, zar ne?, dodao je Riard. Prole nedelje bila je trea
na testu spelovanja.
Da, rekla je Dora. Trebalo je da spelujem F-I-L-O-Z-O-F-I-J-A. Filozofija. Polako je
izgovorila re, slovo po slovo. Dobila sam crvenu zvezdicu.
Avada

23

Anna

Bravo, uskliknuo je Alfred.

Kako pametne unuke imam, rekla je Dafne ulazei u sobu i nosei posluavnik s
prepeenim uskrnjim zemikama iz kojih je izbijao miris toplog cimeta i karanfilia, i vreo
ajnik. Ne usteite se - sami se posluite.
Kasi je prva ustala. Zgrabila je pola zemike, a onda krenula ka balkonskim vratima.
Mogu malo da izaem napolje?

Ne, duo, poela je Helen, tek smo st...

Ali Dafne ju je ve prekinula. Naravno, Kasandra!, rekla je veselo. Samo ti idi. Sigurna
sam da e ti dobra doza seoskog vazduha mnogo goditi. Moda e pronai i Bila u vonjaku.
Nedavno je ovde bilo uasnih oluja. Priao je o tome da e zapaliti logorsku vatru.

Helen se nakostreila. Nisu bili u kui ni deset minuta, a Dafne joj je ve podrivala
autoritet. Duboko je udahnula. Ostani mirna, terala je sebe. Nije bitno. Ionako je bolje da se
Kasi skloni.

Tata, nemoj mi rei da stari Bil Drajden jo upravlja imanjem? Mora da mu je ve

sedamdeset, divio se Riard.
Nisi mnogo promaio, sloio se Alfred, ali jo je brz kao buva, taj ovek.

Dok su otac i sin poinjali razgovor o izazovima u upravljanju zemljom oko Kliftopsa, a
Kasi lagano odlazila kroz balkonska vrata, Dafne se odseno okrenula ka Helen.

Kada je Kasandra poela da lakira nokte, Helen? Zar nije premlada za sve te gluposti?
Helen se slatko nasmeila, iritirana neodobravanjem ispisanim svud po svekrvinom
licu. O, to je samo malo zabave za praznike. Ne dozvoljavam joj da ga nosi svakog dana.
Zato je lagala? Zato prosto nije rekla da je to prvi put da je videla Kasi s lakiranim noktima
i da to svakako nije bila njena ideja? Zato to bi tada delovala kao slaba i nesposobna majka,
eto zato.
Dafne je zvocala. Devojice danas toliko ure da odrastu. Deaci, odea, minka... ima
dovoljno vremena za sve to. Helen se pripremila za pridiku, ali Dafne ju je iznenadila
odjednom promenivi temu. Pa, kako je u Londonu, Helen? Da li ste svi dobro? Jeste li
zauzeti?
Da, klimnula je Helen. Jesmo.

Znai, jo ne planirate da se odselite iz grada?

Evo nas opet, pomislila je. Ne, Dafne, rekla je Helen vrsto, znate da su nai ivoti u
Londonu.
Dafne je mrcnula. Samo mislim da biste kvalitetnije iveli kada biste se preselili na
selo.
Imamo vrlo kvalitetan ivot. London je divan, ivopisan grad. Moe toliko toga da
ponudi devojicama.
Sigurna sam da jeste uzbudljivo mesto - za mladi par, dodala je Dafne zajedljivo.
Samo ne mogu da se oduprem miljenju da je za jednu porodicu bolje u ruralnijem
okruenju. Brinem za devojice.
Avada

24

Anna

Nema potrebe da brinete za njih. One napreduju. U njihovom uzrastu potrebne su im

stimulacija, prilike i avantura, zar se ne slaete?
Pa... promrmljala je Dafne nepokolebljivo.
ta?, pitala je Helen, zagrizavi mamac. Ne mislite tako?

Ne mogu a da ne primetim da Kasi deluje pomalo povueno. Ona je tako ozbiljno

stvorenje, tako okrenuto u sebe. ula sam prie o tim kolama u centru. Nema istog
vazduha, nema otvorenih, zelenih prostora. To ne moe biti dobro za nju.
Helenini obrazi su se zajapurili. Kasi je dobro. Ona je srena i zdrava.

Samo mislim...
Ne moemo da iupamo svoje ivote iz korena, Dafne. Ja imam svoj posao... moje
istraivanje na Londonskom univerzitetu. Neu da se odreknem toga. To je bitan deo mog
ivota.

Dafne je mrcnula. Pretpostavljam da sam ja malo drugaija od vas, modernih ena. Ja

sam uvek stavljala supruga i porodicu na prvo mesto.

Helen je osetila prezir zbog te optube. Dafne je mislila da je ona sebina jer zadrava
porodicu u Londonu, ali nije bilo anse da sve promene iz korena kako bi doli i kampovali
na Daminom i Alfredovom pragu, samo da bi Dafne mogla da se petlja u njihove ivote.
Helen nije mogla da zamisli nita gore.
Ne razgovarate valjda ponovo o preseljenju, mama? umeao se Riard, priskoivi
Helen u pomo. Tek smo stigli! Daj nam bar priliku da popijemo olju aja i pojedemo po
zemiku pre nego to pone. Kad smo kod toga, glatko je promenio temu, ove su
predivne. Mogu li da dobijem jo jednu?

Naravno, dragi, rekla je Dafne nagradivi sina najtoplijim osmehom. Samo se poslui.
Izgleda pomalo mravo. Morau da te ugojim dok si ovde. Ne smemo dozvoliti da se osui,
zar ne?
Daj mi snage, pomislila je Helen i okrenula lice ka vrtu da sakrije razbuktale obraze.
Nije htela da te uznemiri, rekao je Riard malo kasnije, dok su na spratu raspakivali
kofer.

Zna ona tano ta radi, otpuhnula je Helen, zavrljaivi aku gaica i arapa u fioku.
Radi to otkako je poznajem. Bilo je teko naterati Riarda da shvati koliko se zbog
Dafninog sputanja i komentara oseala malom i beznaajnom. Istina je bila da su njih
dvoje, svako za sebe, delovali tek malo bezoseajno, u najgorem sluaju netaktino. Ali kada
bi se sabrali, Helen se oseala kao da se suoava sa zastraujuom paljbom kritika i pritubi.
Ona je samo usamljena starica kojoj nedostaje porodica i koja bi volela da ivimo malo
blie.
Ona nije toliko stara. I sama? Daj mi snage! Jo uvek ima tvog tatu, a sudei po onome
to ujem, oigledno je srce i dua lokalne zajednice. Ako nisu prodaja kolaa i proslave za
dobrotvorno drutvo, onda su amaterske pozorine predstave i dobrotvorne zabave na
otvorenom. I ne nedostajemo joj mi. Ti joj nedostaje. Ti i devojice! Helen je otvorila
ormar i zgrabila vealicu za svoju zguvanu svilenu haljinu.
Ne budi takva.

Avada

25

Anna

Kakva? Samo mi je muka od njenih zamerki. Znam da ona to ne razume, ali meni je
potreban moj posao. Pomae mi da sauvam zdrav razum. Ja nisam za udoban ivot na selu,
zna to.

Znam. Riard joj je priao i uzeo je za ruku. ,,I zbog toga te volim. Helen, niko ne kae
da treba da se odrekne svog posla.

Stvarno? Pogledala je mua.

Naravno da ne. Ili bar ja ne kaem. Znam koliko ti je vaan. Mislim da je odlino to si
nala neto to voli da radi i, iskreno, ako je dobro za tebe, dobro je i za nas, kao porodicu.
Je li tako?

Smirivi se malo, Helen je izvukla ruku iz njegove i posegnula za haljinom.

Samo ponekad poelim da se ne ponaa kao da je boravak ovde nekakva uasna
kazna, rekao je Riard blago. Mislim, nije toliko potpuno grozno, zar ne?
Helen nije odgovorila. Umesto toga, poravnala je nabore na haljini pre nego to ju je
okaila u ormar.
Riard je uzdahnuo i pokuao ponovo. Mnogo bi mi znailo ako biste se vas dve
slagale.
Pokuavam ve dvanaest godina, Riarde. Moda bi ovaj razgovor trebalo da vodi sa
svojom majkom. Helen je bacila svoj neseser na komodu. Pogled na njega odjednom ju je
podsetio na Kasine lakirane nokte, pa se ponovo iznervirano smrkla. Stvari izmeu nje i
Riarda obino su bile mirne, bezbedne i stabilne - ponekad i dosadne - ali kad god je bilo
rei o Dafne i Kliftopsu, postajale su napete. inilo se da nema veze ta Dafne radi, Riard je
uvek branio svoju majku. Helen je nekada mislila da je to osobina vredna divljenja, ali sada
je poelo da je ivcira. ta je s njom? Ipak je ona njegova ena i bilo joj je sve vie muka od
toga da uvek bude na drugom mestu. Zgrabila je kaput i krenula ka vratima sobe.
Kuda e?
Napolje. Treba mi sve vazduh.

eli li drutvo?
Ne sada. Znala je da nije redu da iskaljuje bes na Riardu, ali nije mogla da se uzdri.
Neto u vezi s povratkom u tu staru farmersku kuu inilo ju je pomalo ludom.
Pa, nemoj da zakasni na veeru, doviknuo je Riard ka njenim leima. Mama pravi
peenje - moje omiljeno jelo, naravno, a oboje znamo koliko sam uasno neuhranjen, zar
ne. Potapao je svoj obimni struk i Helen se nasmeila uprkos svom raspoloenju.

Napetost izmeu dve ene tiho je krkala itave nedelje, ali Helen je pazila da ona
nikada ne stigne do take kljuanja. A da bude iskrena, Riard je bio u pravu: u Dorsetu nije
bilo toliko grozno. Porodica je polako poela da se oputa u svom okruenju i novi miran
ivot postepeno ih je preplavio. Devojice su lunjale po imanju, punile plua sveim
morskim vazduhom, a kosti suncem. S mostia u dnu vonjaka bacale su tapie u potok i
gledale iji e se prvi pojaviti nizvodno, marirale su preko stena u dugim ivopisnim
etnjama i bilo im je dozvoljeno da ostanu budne due nego obino, da igraju karte sa
Alfredom ili gledaju stare filmove u radnoj sobi. Helen je pronalazila vremena da se sklupa
na klupi uz prozor s nekim od pranjavih romana nanizanih du polica u biblioteci, ili
prosto da bi gledala oblake kako plove preko beskrajnog neba. Dafne je u kuhinji kuvala kao
Avada

26

Anna

oluja, poret aga izbacivao je naizgled beskrajnu paradu kolaa i pita, preukusne uvee i
peenja. U nedelju su Alfred i Riard ustali rano i sakrili okoladna jaja svud po vrtu, za
tradicionalnu uskrnju potragu za jajima. Helen je obukla zelenu svilenu haljinu, a naterala
je i devojice da obuku jednake izvezene haljine, samo za Dafne. A poto je i vreme ovog
puta bilo na njihovoj strani, proveli su sate na plai, putajui zmajeve, traei koljke,
gacajui po baricama izmeu stena i pravei piknike na ilimima rasprostrtim preko
oblutaka.

More je bilo previe hladno da bi se plivalo, ali njihovog poslednjeg dana, kao izazov,
Riard se skinuo u gae i bacio u talase. Helen je sela na ilim i gledala ga neko vreme kako
se praaka u vodi, dok su se devojice kikotale na obali. Bilo je teko ne diviti se snanim
miiima na njegovim ramenima i dugim, mravim nogama. Bio je lep ovek i nije se mnogo
razlikovao od onog kog je upoznala na fakultetu pre vie od deset godina. Moda je na
temenu imao malo manje kose i moda je imao nekoliko bora oko oiju, ali to je bilo sve.
Lepo je stario. Gledajui ga, zamiljala je njegove mokre ruke oko sebe, njegovu hladnu
slanu kou kako se priljubljuje uz njenu i iznenadila se kada ju je odjednom preplavio talas
elje. Prolo je dosta vremena otkad su vodili ljubav. Moda e pokuati kasnije - obui e
neki pristojan donji ve i ubediti ga da odu ranije u krevet.

Dok je Helen posmatrala s plae, Riard je izjurio iz talasa, koe ruiaste od hladnoe.
Iznad glave nosio je dugake niti algi i prvo je pojurio Doru, a zatim Kasi, terajui ih da
vrite od zadovoljstva dok je ka njima mlatio sluzavim zelenim algama. Helen se nasmeila i
posegnula za kamerom koja je leala pored nje. Bio joj je potreban samo trenutak da izotri,
a njih troje ve su bili skoro iznad nje kada je aparat okinuo; jedna slika zabeleena zauvek.
Kasi je bila u prednjem planu, s plavom kosom koju vetar nosi preko njenog lica i ozbiljnim
oima koje gledaju pravo u objektiv, Dora neznatno iza, sva u ruiastim obrazima i irokom
osmehu, i Riard iza njih, sa osmehom od uva do uva dok je otresao vodu s kose kao pas. Bio
je to nevini trenutak zabeleen i zapeaen za budue generacije, poput nekog finog vina.
Dok ih je posmatrala, Helen je sa iznenaenjem shvatila da je to, na kraju, bila srea. Moda
to nije bio ba onakav ivot kakav je zamiljala za sebe, ali uopte nije bio lo.
Sedela je na oblucima, ruku obavijenih oko kolena, i posmatrala mua i erke kako
jurcaju po plai uz bezbrian smeh. Helen se nasmeila u sebi. Bilo je tano ono to se
govorilo: na kraju krajeva, porodica je ipak najvanija.

Avada

27

Anna

Dora

Dananjica
Kia je neumorno padala po Londonu itave sedmice, sve dok subota nije osvanula s
nesigurnim novim svetlom. Dora je povukla zavese i ugledala sunce koje se rascvetavalo kao
bledouti narcis na nebu. Presijavalo se po okolnim krovovima Haknija i preobrazilo
elinosivi pejza u neto svetlije i istije.
Ovo je znak, rekao je Den, stegnuvi joj rame dok je prolazio pored nje za kuhinjskim
stolom, drei olju s kafom u ruci.

Dora se nadala da je u pravu. Cele nedelje bila je u rasulu, preko dana rastrzana na
poslu i uznemirena zbog glave pune ludih nonih snova. Vie nije mogla ni da se seti kakav
je bio oseaj normalnosti, a sada, kada je stigao dan njenog putovanja u Dorset, oseala je
fiziku muninu. Cele nedelje ponavljala je u sebi udan telefonski razgovor s majkom i
neizreeno pitanje koje je teko visilo nad njima: zato sad?

Ipak bih volela da i ti poe sa mnom. Znala je da Den mora da radi, ali potajno se
nadala da e se on predomisliti.

Izvini, lutko, zna da bih iao da mogu, ali stvarno treba da se bacim na posao. Osim
toga, verovatno je bolje da ja ne budem tamo, zar ne - to je prilika za zbliavanje s majkom?
Dora se ugrizla za usnu.

U svakom sluaju, nastavio je, tvoje vesti su moda ba ono to vam je obema
potrebno da biste se ponovo zbliile, zna, vreme za proslavu...zagrljaje i suze radosnice.
Nisam strunjak, ali zar mame i erke ne bi trebalo da budu dobre u tome?

Dora nita nije rekla. Tajdovi su tokom proteklih godina dokazali da su vrlo dobri sa
suzama, premda nisu uvek bile radosnice. To nisu moje vesti, to su nae vesti, bilo je sve
to je najzad izgovorila.
Den ju je uzeo za ruku. vrsto joj je stegao prste i sve ih pomilovao. Od tog gesta
poelela je da zaplae. Znam da je zastraujue vratiti se tamo posle sveg ovog vremena, ali
sve e biti u redu, videe. Helen e biti drago to te vidi, rekao je, privukavi je blie i
poljubivi vrh njenog nosa. Nita loe nee se dogoditi. Veruj mi.
Da, rekla je Dora, ,,u pravu si, ali vrsto ga je zagrlila i udahnula njegov miris,
urezujui ga u seanje, za svaki sluaj.

Krenula je posle doruka, nadajui se da e izbei guvu, ali ipak je prolo sat i po pre
nego to se njen mali automobil provukao kroz zakrene gradske arterije i izbio na auto-put
M3. Taman kada je njeno stopalo poelo da se buni zbog neprekidnog pritiskanja i putanja
kvaila, izmeu automobila je poeo da se otvara prostor i osetila je olakanje kada je
najzad mogla da spusti nogu na pod. Izgubila je svoju omiljenu londonsku stanicu, pa je
podesila radio, zaustavivi se na programu u kom je neki blesavi di-dej brbljao o tome
Avada

28

Anna

koliko je mono bilo prethodne noi. Sreom, ubrzo se izduvao i pustio niz poznatih dens
melodija koje su Dori skrenule panju s napetosti nagomilane u stomaku.
Najzad, iskljuila se s auto-puta i krenula nizom isprepletenih magistralnih puteva koji
su ubrzo ustupili mesto poznatijim stazama i prizorima i, mada jo nije ugledala more,
otvorila je prozor i duboko udahnula sve vazduh. Menja je glasno zakrao dok je menjala
brzinu na strmom usponu brda i najzad, dok je prelazila preko vrha, ugledala je mali,
pospani primorski grad prostrt pred njom kao prekriva od zakrpa. Posle monohromatskog
Londona, boje sline draguljima bile su zaprepaujue intenzivne. Osetila je lepotu pejzaa
kao bol u dui.

Prelazei zavrni deo puta, Dora je upijala kue boje slatkia, stepenike ibane vetrom,
koji su vodili ka stazama na vrhu litice, glogove ivice i lepe seoske vrtove. Prolo je deset
godina, a sve joj je jo delovalo tako poznato, tako nepromenjeno. Dala je desni migavac,
mahnula grupi etaa koji su se vukli ispred automobila, a onda ubrzala kroz kapiju od
kovanog gvoa na kolski prilaz. Usput je upijala pogled na Kliftops.

Jo otkako je bila devojica, ta kua, ivopisnog poloaja i oaravajueg dizajna, Dori je

delovala magino. Dok joj je prilazila, njeni bledi kameni zidovi sijali su na popodnevnom
suncu ruiastom bojom sumraka i iznenadila se osetivi kako treperi od uzbuenja. To nije
bila sumorna palata kakvu je pamtila u snovima. Bila je prelepa. Nastavila je prilazom, a
kua se pojavljivala i skrivala iza platana i ivica. Gotovo da je mogla da uje oev
oduevljeni uzvik: Vaa palata eka! Gotovo je oekivala da ugleda baku i deku kako stoje
na pragu i doekuju je s toplim osmesima i irom rairenim rukama. Meutim, dani
detinjstva odavno su proli i ona je odmahnula glavom da izbrie seanja.
Automobil je suvie brzo stao pred kuom drobei ljunak. Dora je na trenutak ostala
da sedi i sluala neno kuckanje motora koji se smirivao. Nije se pomerala. vor u njenom
stomaku porastao je do veliine lopte za kuglanje. Ignoriui ga, dohvatila je mobilni telefon
i na brzinu otkucala poruku za Dena. Uspela! X. Pritisnula je dugme za slanje, a onda
prevrtala telefon u ruci, bacajui pogled ka ulazu pod kamenim lukom. Samo treba da izae
iz automobila, pree preko poljunanog prilaza i pokuca na ostarela hrastova vrata, ali
sada kada je stigla, tih nekoliko poslednjih metara delovali su joj nepremostivo, kao strma
klizava litica preko koje nekako mora da se popne. Stresla se od te pomisli.

Nije kasno da se okrene. Mogla bi da okrene auto i ode pre nego to Helen i primeti da
je stigla. Mogla bi da stigne kui pre mraka, da se uuka u poznatu londonsku guvu i
pronae utehu u Denovim rukama. Njen ivot i nije tako lo. Na papiru, ona je uspena blistava karijera, troan dom, deko koji je voli - njen ivot u Londonu bio je neto ime se
treba ponositi, neto na emu bi joj se moglo i zavideti. Ako uspe da klizi po povrini, ako
uspe da izbegne one nazubljene pukotine koje su poele da se pojavljuju i uasan oseaj da
e pasti u ambis ispod nje, ako bude mogla da zakopa none more i ugui napade panike,
znala je da e biti dobro. Zato da kopa po mutnim vodama prolosti? ta se uopte nada da
e postii? Ne mora ovo da radi. Bila je ludost dolaziti ovamo. Prolost je prolost, ona treba
da ostane zakopana.
Dok je planirala beg, Dora je osetila kako se lupanje njenog srca usporava. Posegnula je
za kljuevima u bravi, ali dok je prstima doticala hladni metal, njen telefon ispustio je
piskavi zvuk. Bacila je pogled na njega. Poruka od Dena. Samo hrabro! X
Progutala je.

Avada

29

Anna

Deni.

Beba.

Odjednom je bilo jasno: nema povlaenja. U njoj je rastao ivot. Setila se Dena kako je
sedeo naspram nje, pre samo nedelju dana, pruajui joj vitamine za trudnice s nadom i
oekivanjima koji su mu goreli u oima. To je bilo dovoljno da njene misli o brzom begu
auto-putem nestanu. Sada ne moe da se okrene, mora da se suoi sa onim to je eka
unutra. Duguje to Denu i njihovoj budunosti, ma ta ona donosila.

Uz dubok uzdah i drhtavih ruku, Dora je izvukla kljueve iz brave i otvorila vrata
automobila. Vreme je da se suoim s prolou, proaputala je i zakoraila ka ulazu u kuu.

Avada

30

Anna

Kasi

Petnaest godina ranije

Kasi je stajala na ivici talasa i gledala ka horizontu. Pred njom se prualo more, udno
ravno, kao metalna ploa uglaana tekim sivim nebom. Samo je tanki krnjetak zimskog
sunca probijao oblak, osvetljavajui traku vode tano ispred nje, pa je sijala kao ogledalo.
Kasi se usredsredila upravo na taj deo srebrne vode. Pravila je abice od oblutaka, veto ih
bacajui preko nemirnih talasa, i gledala kako poskakuju po svetlucavoj povrini dok ne bi
izgubili zalet i potonuli daleko od oiju. Najbolji rezultat bio joj je est skokova. Sagla se da
podigne jo jedan kamen i protrljala njegovu hladnu, vlanu povrinu prstima pre nego to
se okrenula da ga baci preko vode. Zaustavila je disanje dok je on poskakivao... poskakivao...
poskakivao i onda pao pod talase.
Nije loe, rekao je njen otac, kripuui preko plae ka njoj.
Kasi je slegla ramenima. Bila je daleko od dekinog rekorda od devet skokova.

Zahladilo je. Riard je zadrhtao i privukao kragnu jakne oko vrata. Trebalo bi da
krenemo kui. Tvoja mama i sestra mislie da smo upali u vodu.

Nije mogla da se natera na osmeh. Umesto toga, Kasi je zavrljaila poslednji kamen ka
horizontu i okrenula se ka stazi koja je vodila navie s plae. Mogla je da razabere samo
treperava svetla Kliftopsa visoko iznad njih.
Jesi li dobro, Kasi? pitao je Riard, prebacivi ruku preko njenih ramena dok su
neravnomernim korakom ili preko oblutaka. Kakav dan. Zna, savreno je normalno da
bude tuna... ili ljuta... ili i jedno i drugo. Tuga ume da bude prilino zbunjujua.

Kasi je polako klimnula. Zaista nije znala ta osea. Baka i deka bili su mrtvi tek
nekoliko dana, a njihova tela sputena u grobove pre samo nekoliko sati. Sve to jo nije
delovalo stvarno.
Dobro sam. Zastala je i razmislila na tren. ,,A ti, tata? Jesi li ti dobro?

inilo se da ga je to pitanje iznenadilo. Da, ljubavi, dobro sam, rekao je pomalo tuno i
uzeo je za ruku. Sve to deluje kao velika teta, zar ne? U jednom trenutku su ovde, a u
sledeem ih vie nema. To je teko prihvatiti.
Kasi je klimnula glavom i pretvarala se da ne vidi suze koje su mu svetlucale u oima.
Od pogleda na njih, bol koji nije mogla da proguta vratio joj se u grlo, kao hladan kliker
utisnut negde oko krajnika.
Ali dopala bi im se sluba, dodao je Riard.

Da, sloila se Kasi. Bio je u pravu. Dafne bi bila oduevljena dupke punom lokalnom
crkvom, a Alfred bi odobrio ozbiljne himne i Tenisonovu poemu koju je Riard proitao
hrabrim, nepokolebljivim glasom. Sahrana je bila duga, spora i ozbiljna i Kasi bi vie volela
da se sea deke kako kopa u cvetnim lejama u Kliftopsu i bake kako juri po kuhinji, nego
Avada

31

Anna

slike koja joj se sada utisnula u misli: dva tamna drvena kovega koji se sputaju, jedan do
drugog, u hladnu, vlanu zemlju. Zvuk prvih grumenova zemlje, koji su udarali o drvene
kutije, bio je muan. Ali bar ona nije bila tamo. Ona je bila deo ozbiljnog, odraslog sveta
gubitka i jada. Prvi put je nisu tretirali kao malo dete.

Veruje li u raj? pitala je iznenada, koncentriui se na ravnomerno koraanje po plai

umesto na oev pogled.

Bilo je to pitanje kojim je bila zaokupljena jo od onog pononog poziva koji ih je

probudio pre sedam dana s vestima da su joj baka i deka mrtvi, poginuli u automobilskoj
nesrei na zaleenom seoskom putu dok su se vraali s predstave u Bridportu.
Kasi je, radoznala, na vrhovima prstiju otila do odmorita. Virila je kroz ogradu na
stepenitu i videla oca, daleko dole, kako stoji u hodniku drei slualicu na vratu. Pored
njega, na donjem stepeniku, sedela je njena majka, a duga svilena spavaica nakupljala se
poput vode oko njenih stopala. Iako nije mogla da uje ta se govori s druge strane veze, sve
u izgledu njenog oca govorilo joj je da je stvar ozbiljna. Podsetio ju je na jednu Dorinu
marionetu, kada su joj se svi konci umrsili, pa su joj udovi visili otromboljeno. Izgledao je
slomljeno.

Spustio je slualicu i Kasi je gledala kako ga Helen tape i smiruje dok na kraju Riard
nije ispravio ramena i obrisao oi rukavom. Onda se okrenuo da pogleda enu i prvi put je
delovao nesigurno.
ta misli, ta e sada biti?

Kasi nije ekala da uje majin odgovor. Pogled na oeve suze bio je dovoljan znak da
ne bi trebalo da pijunira. Ustala je i na vrhovima prstiju vratila se u svoju sobu. Odlino je
znala da, ta god da se desi, to nee biti dobro.
Usledila je sedmica jakih emocija, napetosti i tuge, roditelji su se naizmenino
privreno grlili i svirepo raspravljali. Stvari su bile naroito une kada se dolo do sahrane.
Riard je brinuo da nije podesno za Kasi i Doru da joj prisustvuju; brinuo je da e to biti
previe za njih, previe uznemirujue. S druge strane, Helen je insistirala. Ne moemo
doveka da ih titimo od stvarnog ivota, Riarde, govorila je. One vie nisu bebe. I Kasi je
potajno bila zadovoljna. Nije elela da bude zatiena ni od ega, a svakako nije elela da
bude iskljuena iz najozbiljnije stvari koja se ikada desila njihovoj porodici. elela je da s
njom post. paju kao sa odraslom, to je gotovo i bila. Na kraju, njoj je bilo skoro trinaest
godina.
Ja... nisam siguran, promucao je Riard, a njegove rei vratile su je u sadanjost, na
plau brisanu vetrom. To je veliko pitanje, Kasi. Postoje mnoge razliite teorije o ivotu i
smrti i onome to sledi posle toga.

Kasi ga je iznenaeno pogledala. Obino je mogao da odgovori na bilo koje pitanje koje
bi mu postavila. Zbunila se videvi ga tako nesigurnog.

Stigli su do stepenika preko ograde na suprotnom kraju plae. Riard se popeo preko, a
onda pruio ruku Kasi pre nego to su oboje krenuli uz stazu ka kui. Hodanje je bilo
naporno i njihov dah pretvarao se u paru na hladnom zimskom vazduhu.
A u ta ti veruje? pitala je, pogledavi navie ka ocu.
Avada

32

Anna

Da zna, nisam sasvim siguran. Pretpostavljam da bih voleo da mislim kako postoji
neto posle ovog ivota. Meutim, nisam siguran da mi se dopada ideja o reinkarnaciji. ta
ako se vratim kao svinja?
Ili pacov?, nastavila je ona.
Ili pu gola?
Kasi se zasmejala.

Raj deluje kao prilino razumna ideja, rekao je Riard na kraju. Volim da razmiljam
o mami i tati kako nas gledaju negde odozgo. Mislim da je to ono u ta ja verujem.

Znai, veruje u boga?

Riard je zastao. Da, pretpostavljam da verujem. Ili su jo malo. ,,A ti, Kasi, veruje li
ti u boga?
Kasi je slegla ramenima i poela da sisa pramen kose. Nije nikada razmiljala o tome.
Pevala je one dosadne crkvene himne u koli i uestvovala u molitvi posle svakog zbora, ali
to je bilo samo zato to su ih nastavnici terali, inae bi bili kanjeni. To nije bilo kao da je ila
u crkvu ili izgovarala molitve, osim onih uobiajenih, kao molim te, samo da me ne uhvate. A
kada bi razmislila o tome, delovalo joj je pomalo blesavo da zamilja nekog nevidljivog,
sedokosog mukarca tamo gore na nebu, koji ih sve posmatra. Gde je on bio kada su njeni
baka i deka sleteli s puta one noi? Zato ih nije uvao? Oni su bili dobri ljudi. Nije smatrala
da su oni ikad uinili ita stvarno loe u svojim ivotima, ne kao to je ona krala slatkie iz
prodavnice na uglu i zadirkivala arlot Kramb u kolskom autobusu, dok blesava devojica
grimiznih obraza ne bi zaplakala ogromnim, slinavim suzama. Nije tu bilo nikakve logike.
Moda su ljudi prosto dolazili i odlazili. Moda, kada jednom umrete, prosto nestanete,
potonete bez traga, kao obluci koje je bacala u more pre samo nekoliko minuta.

Mislim da ja ne verujem u boga, rekla je najzad. Previe loih stvari se deava.

Ugrizla se za usnu. ,,U svakom sluaju, ako bog postoji, zato je nevidljiv? Zato jednom
zasvagda ne dokae da postoji, umesto to nas tera da nagaamo? Reio bi mnogo problema
ako bi se jednog dana pokazao i rekao: 'Ta-raa! Evo me!'
Riard se tuno nasmeio. Dobro je preispitivati stvari u ivotu, Kasi. Ti stvarno
odrasta, zar ne?
Kasi je klimnula glavom. Ona se svakako nije oseala kao devojica koja je bila tog jutra.
Dora i Helen sedele su za kuhinjskim stolom kada su Kasi i Riard uli kroz zadnja
vrata.
A, tu ste, rekla je Helen. Samo to nisam poslala potragu. Da li ste lepo proetali?

Nije bilo loe. Kasi se izmigoljila iz kaputa i izama, zahvalna za toplotu koja je izbijala
iz age. Pruila je smrznute prste ka poretu, protrljavi ih ustro pre nego to je krenula
ka hodniku.

Ne tako brzo, mlada damo, doviknula je Helen. Tvoj otac i ja voleli bismo da
razgovaramo s tobom. Helen je pokazala praznu stolicu za stolom i Kasi se nevoljno svalila
na nju. Riard je seo pored nje. Odjednom je izgledao nervozno.
ta se deava?, pitala je Dora. Naizmenino je gledala majku, pa oca, pa Kasi. Kasi je
slegla ramenima; ona nije imala pojma.
Avada

33

Anna

Otac je prekinuo tiinu. elimo da vas pitamo ta mislite o tome da se preselimo

ovamo... u Kliftops?
Dora je irom otvorila usta. Mi, da ivimo ovde?
Da, rekao je Riard.

Zauvek? pitala je Dora.

Kasi je prevrnula oima. Ne zauvek, tupsone. Zar ne planira da se jednog dana odseli
iz kue?
Znam na ta si mislila, Pando, umirio ju je Riard. Da, to bi bilo trajno preseljenje.
Odustali bismo od kue u Londonu i premestili svoj ivot ovamo. Moglo bi da bude zabavno,
ta mislite? Svi mi zajedno u mom starom porodinom domu.

Tiina je odzvanjala po prostoriji.

,,A to su i baka i deka eleli, dodao je. Tako su zapisali u testamentu. Gledao ih je sve
naizmenino. Njihova najvea elja bila je da Kliftops ostane u porodici. Toliko im je bio
vaan... zajedno su renovirali ovu kuu... i zbog toga... pa, zbog toga mi je vana. Sve su ule
kako Riardov glas puca.
A kola? pitala je Dora, i dalje pokuavajui da shvati kolosalnost oevog predloga.

Obe biste ile u ovdanju kolu, odgovorila je Helen, pruivi Riardu trenutak da se
pribere.

Dora je izgledala zamiljeno. Moemo li da nabavimo psa?

Hmmm... moraemo da razmislimo o tome, odugovlaila je Helen. Kasi, ti si vrlo
tiha, rekao je Riard najzad. ta ti misli? Kasi je slegla ramenima. Nije znala zato se
njeni roditelji mue zbog ove arade. Vi ste ve doneli odluku, zar ne?

Pa... ta ti misli da je bitno za nas?

Znai, ako ja kaem da ne elim da se preselimo, moi emo da ostanemo u Londonu...
u naoj kui? pitala je Kasi gledajui ih pravo u oi.
Pa, ne ba, promucao je Riard, ali ima stvari koje bismo mogli da uinimo da bismo
ti olakali prelazak.
,,A ti, mama?, pitala je Kasi okrenuvi se ka Helen. Da li ti eli da se preseli? Nije
mogla da se obuzda. U stomaku je oseala golicanje koje ju je teralo da uzburka stvari.
Tvoj otac... on... ovaj... Sada je bio red na njenu majku da muca. Riard ju je prostrelio
pogledom i Helen se brzo ispravila. Hou da kaem da mi mislimo da je to najbolje za
porodicu. Uzbudljiv, novi poetak: nova kola... i novi prijatelji. Tvoj otac moe da vodi neke
projekte odavde, a neke iz Londona. Neko vreme putovae tamo-amo.
,,A ta je s tvojim poslom?

Helen je ispustila mali uzdah poraza. Pa, pretpostavljam da ja mogu da naem novi
posao kada se preselimo ovamo. Nikome nije promakla otrina u njenom glasu.

Kasi je razmiljala neko vreme. Bila bi to velika promena. Nedostajali bi joj drugovi,
prodavnice, sloboda grada, mogunost da uskoi u metro ili autobus i pronae novi ugao za
istraivanje. Ali u Kliftopsu bi imala druge slobode: plau, prirodu svuda unaokolo, etnje i,
to je najuzbudljivije, prostranu staru kuu. Vie ne bi bilo jutarnjeg ekanja u redu za
Avada

34

Anna

kupatilo, ne bi bilo saplitanja preko Dore i roditelja u kuhinji za vreme doruka, ili potrebe
da vrata svoje sobe blokira stolicom kad god bi poelela malo privatnosti. Zveckali bi po
ogromnoj staroj kui kao usamljeni novii u njenoj kasici. To bi moglo biti divno.
Pa, je li ve odlueno?, pitala je Dora.
Kasi je posmatrala roditelje kako se gledaju neko vreme. Oko njih se zatvarala tiina.

Najzad, Riard je progutao. Da, Dora, rekao je neno, odlueno je. Bie to novi
poetak za sve nas. Posegnuo je preko stola i neno uzeo

Heleninu ruku, a Kasi je posmatrala kako majka blago crveni i okree lice ka prozoru.
Pitala se da li je ona jedina mogla da primeti pulsiranje na majinoj slepoonici, brzo
bubnjanje koje je moglo da se vidi pod povrinom njene koe.
Krajem februara, porodica Tajd najzad je spakovala svoju tesnu londonsku kuu u nizu
i preselila se u prostranost i velianstvenost Kliftopsa. Dani pre toga bili su zamorne runde
razvrstavanja i pakovanja, preiavanja knjiga, odee i starih igraaka za dobrotvorne
organizacije, posmatranja kako se sve to su imali umotava u vazdune folije, pakuje u
kutije, lepi i sklanja u stranu za veliku selidbu. Bilo je tu beskrajnih dogovaranja, telefonskih
poziva i opratanja, a veina je bila propraena ustrim i estim raspravama njenih
roditelja, sve dok, na kraju, nisu stali na prag svoje kue, zakljuali ulazna vrata poslednji
put i zauvek napustili London. Kasi je osetila olakanje kada su najzad krenuli.
Popodnevna svetlost brzo je bledela kada su stigli u Kliftops i, poput uljeza, na
vrhovima prstiju uli kroz zadnja vrata.
Pa, rekao je Riard, eto nas. Drhtao je i cupkao po kamenim ploama u kuhinji.
Hajde da ukljuimo grejanje. Ovde je kao u friideru. Malo je petljao s termostatom na zidu
pre nego to se nagnuo nad agu.
Skuvau aj, prijavila se Helen. Otvorila je ormar i suoila se s brdom plehova i tepsija.
Pokuala je sa sledeim, pa s jo jednim. Gde su olje?

Proveri u onom tamo, predloio je Riard, pokazujui ugaoni ormari pored friidera.
Helen je uzdahnula i otrupkala preko prostorije, a Kasi, osetivi da se izmeu njenih
roditelja rasplamsava jo jedna rasprava, tiho se iskrala kroz kuhinjska vrata.
Bilo je udno lunjati kroz staru kuu. Prikradala se hodnicima i na vrhovima prstiju
obilazila sobe, ukljuivala svetla i proveravala kakav je oseaj sada kada e to zvanino biti
njihov dom. Sve je stajalo onako kako su baka i deka ostavili: svaka stolica bila je savreno
postavljena na svoje mesto, svaki jastuk debeljukast, sto u zimskoj bati zatrpan
batenskim rukavicama i tacnama sa semenima, ostava do vrha puna platnenih stolnjaka i
istobelih posteljina, ak su i starinski satovi u dnevnoj sobi jo kucali, pokazujui vreme
kao da se nita bitno nije promenilo. Kasi je naila na poludovrenu ukrtenicu u dekinoj
radnoj sobi i bakin ram za vez, sa iglom i koncem paljivo utisnutim u poslednjem,
nedovrenom 'e' u izreci Dom je tamo gde je srce. A bio je tu i onaj naroiti miris koji je
Kasi uvek povezivala s kuom. udna aroma praine i kedrovine koja joj je ispunjavala
nozdrve i podseala je, samim svojim prisustvom, na to koliko su daleko bili od Londona i
njihovih starih ivota.

Kasi je ila od sobe do sobe, nervozno i nelagodno, gotovo oekujui da se Dafne ili
Alfred pojave svakog asa. Bilo je jezivo. Stara kua kao da je jo odjekivala njihovim
Avada

35

Anna

prisustvom i ona je bila zahvalna kada je ispred kuhinje naila na sestru kako sedi na dnu
zadnjeg stepenita.
udno je, jelda? rekla je Dora priguenim glasom.
Da, priznala je Kasi, jeste.

Gurnula je vrata i naila na roditelje kako se grle usred sobe. Kasi je u tiini gledala
kako se njen otac odmie i prouava majino lice.

Uradili smo pravu stvar, zar ne? pitao je, a Helen je odgovorila malim, ozbiljnim
osmehom i poravnala prstima bore na njegovom namrtenom elu.

Prestani da brine, rekla je. Potrudiemo se da uspe. Moramo.

Popili su aj iz Dafninih olja s tacnicama i gledali kako kamioni za selidbu nestaju niz
prilaz. Tek tada, s radijatorima koji su kuckali i reali i kulama od kartonskih kutija pred
sobom, poeli su da shvataju veliinu selidbe.

Kasi je bila iznenaena brzinom kojom se navikla na svoj novi ivot. Kada je
raspakovala svoju poslednju stvar, navikla se na novu kolsku uniformu, koja je grebala, i
prilagodila zvuku mora, koji ju je nou uspavljivao, otkrila je da u njenom novom domu
postoji mnogo toga to joj se dopada. Bile su tu jednostavnost i sloboda koje su dolazile sa
ivotom u unutranjosti. U Londonu su njeni roditelji uvek eleli da znaju gde je tano bila i
ta je radila, ali na obali nisu delovali toliko napeto ili oprezno. Kasi je uivala u
novosteenoj slobodi i, kako je zima postepeno prolazila, imala je naviku da tabana stazama
po litici, esto zastajkujui da bi sela na kriputavu ogradu ili oboreno drvo i posmatrala
talase i sanjarila.

Dora je jo bila gnjave, skakutala je unaokolo, njukala po njenim stvarima i uvek

elela da je prati ili zna ta ona radi. Meutim, bilo zbog prostora u svom novom domu, bilo
zbog ogromnog otvorenog pejzaa oko nje, Kasi je primetila da joj neujno sestrino praenje
vie ne smeta toliko. Zapravo, bilo joj je zabavno da s njom subotom ujutro odeta do
prodavnice u selu, da potroe deparac na slatkie, a onda sede na zatitnom zidu kraj
mora, gledajui talase kako se razbijaju i galebove kako lepraju i vrte se iznad njih na
povetarcu.

inilo se da se i njihovom ocu dopadalo. Trudio se svim silama da uskladi nedeljno

putovanje do Londona i, mada je bilo mnogo veeri kada nije uspevao da stigne kui, uvek bi
se petkom uvee pojavio na vratima sa ogromnim zagrljajima za sve njih i zraeim
osmehom na licu.
inilo se da su se svi lako prilagodili promeni. Svima je prelazak u novu kuu bio
relativno jednostavan. Svima, osim Helen.
Helen je, inilo se, bila rastrzana aljenjem. Maltene im su kutije raspakovane, njeno
raspoloenje se promenilo. Trupkala je po kui kao namorasta tinejderka, pravei
grimase im bi otvorila neki kredenac ili ormar i suoila se s teturavim gomilama finog
porcelana, kristalnih vinskih aa ili vrea stare odee koju niko nije imao srca da baci.
Podseala je Kasi na tigra u kavezu: frustriranost i narogueni gnev slivali su se s nje u
talasima.
ta emo, za ime sveta, sa svim ovim stvarima?., alila bi se, oajavajui nad silnim
pranjavim relikvijama.
Avada

36

Anna

ta god poelimo, draga, rekao je Riard, pokuavajui da je umiri utenim zagrljajem.

Ovo je sada na dom.
Pa zato imam oseaj kao da ivim u nekakvom muzeju? Helen je stresla njegovu
ruku. Oseam se kao da me tvoja majka posmatra.
Neizbeno e nam svima biti potrebno vreme da se ustalimo. Ali ini se da se deci
dopada?, pokuao je da je utei, bacivi pogled pun nade ka Kasi i Dori koje su posluno
klimnule glavama. Znam da je obeshrabrujue, Helen, i ja to oseam, ali dugujemo mojim
roditeljima brigu o ovom mestu. To je njihovo zavetanje ako nita drugo. Helen nije
odgovarala, pa je on nastavio. ,,I znam da je malo zakreno i da nije sve po tvom ukusu, ali
trebalo bi da to sada smatra svojim. Neka to bude tvoj projekat ako tako eli, sada kada ne
radi. Moglo bi biti uzbudljivo, zar ne? Uradi ta god je potrebno da bi se ovde oseala kao u
svom domu.
Helen ga je pogledala skeptino. Projekat?
Da, draga. ta god je potrebno da bi ovde bila srena.

Kasi je posmatrala kako njena majka prekrta ruke preko grudi i skree pogled ka
prostoriji, primetivi opasan sjaj u Heleninim oima.

Dok su se Tajdovi, svako na svoj nain, navikavali na promenu, neke stvari ostale su
iste. Bil Drajden ostao je poznato lice na imanju, njegova pogrbljena figura esto se mogla
videti iz kue, nagnuta nad cvetnom lejom ili kako kopa u povrtnjaku, kao to je inio i dok
su baka i deka bili ivi.
Kasi je volela Bila, on je bio osoba kakvu bi njen deka zvao dobrim jajetom, a ponekad,
kada joj je bilo dosadno od lutanja po velikoj kui, izala bi i pratila lenji miris njegovog
duvana dok ga ne bi pronala. Volela je da sedi i gleda ga kako radi, ponekad u prijatnoj
tiini, ponekad u neobaveznom askanju. On s njom nije postupao kao s devojicom.
Razgovarao je s njom kao sa odraslom i inilo se da ga uvek zanima njeno miljenje.
Krenula je da ga pronae jednog ranog subotnjeg jutra, kada ju je Dora pristigla kod
zadnjih vrata. Gde e?
Napolje.
Gde napolje?

Nigde posebno.
Mogu i ja?

Kasi je uzdahnula. Valjda moe. Ali trebae ti izme, blatnjavo je.

Dora je ve preturala po gomili pored zadnjih vrata, traei svoje gumene izme.
Nala! viknula je. Idemo.

Kasi je pridrala Dori vrata i obe su poele da gacaju niz travnjak ka potoku, a njihove
izme udrueno su ljapkale kroz vlanu travu. Kia je najzad prestala. U vazduhu se oseala
sveina od koje su ih pekli obrazi, ali malo-pomalo pa bi se sunce pojavilo iza brzih talasa
sivih oblaka i zasipalo ih bledom, zlatnom toplotom. Kasi je mogla da vidi grozdove
jarkoutih narcisa kako igraju u cvetnim lejama.
Gde idemo? pitala je Dora posle nekog vremena.

Ne znam. Unaokolo.

Avada

37

Anna

U trku je preskoila preko uzanog potoka, a onda nastavila do stare zarale kapije koja
je vodila do vonjaka u dnu bate. Prvi pupoljci poeli su da se pojavljuju na vrhovima
grana, bledozeleni naspram braon kore. Dve sestre su neko vreme besciljno lutale izmeu
stabala, udruene u tiini, sve dok povetarac nije do njih doneo zvuk metala koji udara o
drvo.
Sluaj!, rekla je Kasi. To je Bil... hajde! Potrala je nizbrdo, ostavivi Doru da juri za
njom i stigla na istinu u dnu vonjaka ba na vreme da vidi pognutog sedokosog oveka
kako zamahuje velikom sekirom ka vornovatoj grani. Bile!, doviknula je. Bile, mi smo!

Starac se okrenuo i zakiljio pre nego to je razvukao irok osmeh. O, pa to su moje dve
omiljene devojice. Zdravo obema, kako ste?

Dora je projurila pored Kasi to je bre mogla i bacila se u ovekovo naruje.

Ooo, polako, Neli! povikao je, prihvatajui iroki zagrljaj male devojice. Zamalo da
me obori s nogu!
Dora se zakikotala. Nisam ja Neli. Ja sam Dora! Bila je to njihova ala.

Kasi je primetila Bilov pogled i nasmeila se.

,,I Kasi, rekao je svojim zapadnjakim pevueim akcentom. Ba imam sree. Moja
Beti jo uvek navaljuje da vas dovedem kui. Hoe da napravi svoj okoladni kola
specijalno...
Doi emo, rekla je Kasi spremno. okoladni kola Beti Drajden bio je legendaran.

,,Dobro, nasmeio se Bil.

ta radi? pitala je Dora, gurkajui gomilu oblica vrhom izme.
Samo raiavam posle zime, seckam potpalu za sledeu.

Moda bismo mogle da ti pomognemo? rekla je Dora puna nade.

Pa, samo izvolite. Imam gomilu grana koje treba da raistim. Ali znajte da je to teak
posao.
Dora je uzbueno poskoila. Ja u poeti odavde.

Odjurila je, a Kasi se zabavljala gledajui svoju malu sestru kako poinje da se bori s
prevelikom granom koja je leala u dugoj travi.
Bil se zasmejao. Pravo je iljee ova tvoja sestra, ali odluno. Podsea me na tvog au
kad je bio mali. Ima toliko energije da ne zna ta bi s njom. Dohvatio je maramicu i obrisao
elo.
Kasi se iscerila. Znala je na ta je mislio. Dora je zaista izgledala kao tene koje se rve sa
ogromnom koskom. Sela je na panj i kratko je gledala, ljuljajui stopala napred-nazad.
Pa, kako je u velikoj kui, Kasi? Da li se vama devojkama dopada ivot pored mora?
Da, divno je.

U koli dobro?
Aha. Kasi je fascinirano gledala Bila kako vadi lulu iz depa, puni je duvanom, a onda
ubacuje u ugao usta.
Stekla prijatelje?, pitao je, zapalivi lulu ibicom.
Avada

38

Anna

Da. To je bilo tano. Kasi nije imala nikakve probleme da se sprijatelji sa acima u
svom razredu. Svi su je dobro doekali, moda su bili i pomalo zadivljeni jer je dola ak iz
Londona.

,,A kako su matori?

Kasi je zastala. Pitala se koliko moe da mu kae. Reila je da bude iskrena. Tata je
dobro. Mnogo mu se svia to se vratio ovamo, ali mislim da bi mama volela da smo ostali u
Londonu.

Je li tako? Povukao je nekoliko dubokih dimova iz lule, a onda izduvao dim u

dugakom, sporom pramenu.

Da. Tata esto nije tu zbog posla, ali kada je ovde, ini se da se sve vreme samo
svaaju. Kasi je bacila pogled ka sestri, proveravajui da li moe da je uje. Dora to ne
podnosi. To je ba uznemiri.
Je li?

Da, mislim da se plai da e se oni razvesti i da emo morati da se vratimo u London i

nikada neemo dobiti psa.
A ti, Kasi, da li se ti brine? Kasi je slegla ramenima. Ne ba, ja ne elim psa. Bil se
nakaljao.
Mislim da mami treba posao.
Bil je mudro klimnuo glavom. Verovatno si u pravu.

Zna, ponekad se pitam da li se oni uopte vole. To joj je izletelo pre nego to je i
shvatila, pa je pocrvenela to se usudila da govori o tome. Ljubav je udna stvar, Kasi. Kasi
je podigla pogled.
To je kao u ovom vonjaku. Pogledaj oko sebe. Sada i nema ta da se vidi, zar ne?
Izgleda pomalo pospano, ak i zaputeno. Ali sve je to ciklus. Zima, prolee, leto, jesen. Prava
ljubav, mislim na onu duboku, pravu ljubav, ista je takva. Puta korenje, raste i menja oblik.
Ponekad se ini da bledi, ponekad je u punom cvatu. Nita ne ostaje zauvek isto.
Stvari se menjaju, ivot tee dalje. Ali ako je ljubav prava, kao ljubav koja proima jednu
porodicu, onda ona uvek tinja pod povrinom, samo eka da ponovo izbije na videlo.

Kasi je pogledala grane jabuke pod kojom je sedela. Bile su gole, ali tu i tamo mogla je
da vidi izdanke ivota, pupoljke koji e uskoro nositi prelepe cvetove i ubrzo zatim teke
jabuke koje e savijati grane.
Pa da li ti... da li ti tako voli gospou Drajden? Kasi je zaustavila disanje, nesigurna da
li je dozvoljeno da postavlja tako lino pitanje.
Ali Bil je ozbiljno klimnuo glavom. Da, rekao je. Ovog leta bie nam pedeset godina
braka, a ja ne bih promenio ni jedan jedini dan, ak ni one kada smo se svaali kao pas i
maka. Siguran sam da su i tvoji roditelji takvi, Kasi. Duboko u sebi, oni se vole.
Kasi je klimnula glavom, osetivi se malo bolje.
O emu vas dvoje razgovarate? pitala je Dora. Pobedniki je za sobom vukla svoju
ogromnu granu.
Samo popravljamo svet, rekao je Bil iz cuga.
Avada

39

Anna

,,A. Dora je izgledala razoarano. Da odem ja onda da donesem jo drvea?

Tvoja pomo bi mi dobro dola, to je sigurno, nasmeio se Bil, ali reci mi, zar ja to ne
ujem vaeg oca kako vas doziva iz kue?
Kasi je okrenula glavu i stvarno, ula je kako ih otac doziva s vrha dvorita.

Vreme je za plau!, viknula je Dora. Pojurila je sprintom uzbrdo, dovikujui pozdrav

preko ramena.
Kasi je uputila Bilu izvinjavajui pogled. Izvini zbog toga, tata nam je obeao odlazak
na plau.

Bil se nasmejao. Razumem, moja logorska vatra ne moe da se meri s tim. Ali videemo
vas obe kod nas neki put? Svratite kad god hoete. Moja Beti bi volela da vas vidi.
Doi emo.
,,Do-bro.

Kasi je mahnula, a onda se okrenula na peti, krenuvi uzbrdo ka ocu koji je ekao.

Bilo je i drugih poznatih lica, lica iz njihovog starog ivota u Londonu. U maju je Vajolet
Ejveri dola u posetu. Vajolet je bila Helenina najstarija prijateljica. Bile su kao nebo i
zemlja, ali su se poznavale od najranijih kolskih dana - Vajolet je volela da pria
devojicama kako se njihova majka jednog dana zbog nje suprotstavila kolskom nasilniku
na igralitu i utnula ga u cevanicu jer je nazvao Vajolet gicom prasicom - i Kasi i Dora su je
oboavale.

Bila je fascinantna, toliko razliita od njihove majke, s jarkocrvenim ruem, promuklim

puakim smehom i nezaobilaznim, lelujavim dekolteom. Dovezla se u Kliftops svojim
prastarim utim sitroenom 2CV, bacajui kiu kamenia dok se uz trzaj zaustavljala pred
ulaznim vratima.
Juhuu!, viknula je, lelujajui uz stepenice na vrtoglavim potpeticama, steui veliki
buket utih rua i flau dina. ta devojka treba da uradi da bi u ovim krajevima dobila
pie?
Kasi i Dora primetile su je s prozora dnevne sobe i oduevljeno pojurile ka njoj.

Dola si! zaskviala je Dora.

Naravno da sam dola. Niste valjda mislile da ete me se tako lako reiti? Polako,
devojke, smirivala ih je dok su se uzbueno privijale uz nju, ove cipele i nisu ba
napravljene za hodanje... ili grljenje.
Kosa ti je uta! uzviknula je Dora.
Da, da li ti se dopada? Odluila sam da proverim da se li plavue stvarno bolje
provode. Vajolet je dunula u svoju kosu i namignula Kasi. Porota jo uvek zaseda. Evo,
Dora, uzmi cvee. Kasi, ti uzmi ovo. Gurnula je veliku flau dina u Kasine ruke. Samo da
zna, to je za tvoje roditelje. E, sad, rekla je, pogledavi kuu, mislim da bi vi, devojke,
trebalo da me provedete kroz svoj zamak.
Dora ju je povela za ruku kroz ulazna vrata, a Kasi je ila za njima, steui flau uz grudi
dok je prouavala, a zatim pokuavala i da imitira primamljivo njihanje Vajoletinih kukova.
Zadrale su je za sebe dobrih sat vremena pre nego to ih je Helen udaljila, obeavi
veeru ispred televizora ako malo izau napolje da se igraju. Dora je odmah odjurila, ali
Avada

40

Anna

Kasi, nerado naputajui oaravajui tajni svet odraslih, povukla se iz kuhinje i u tajnosti
zadrala pored otvorenih vrata, sluajui zveckanje leda u aama i fascinantni privatni
razgovor dveju ena.

Pa, poela je Vajolet priguenim glasom, ispriaj mi sve.

Helen je tiho frknula. ta tu ima da se pria? Moe i sama da vidi kako je ovde.
Pospano nije ni priblian opis.
Meni deluje savreno idilino. Ova kua je previe. Na svetu ima ena koje bi ubile za
ono to si ti dobila, Helen... divnog mua, sjajne klinke, imetak na selu. Kasi je mogla da uje
Vajoletine srebrne narukvice kako zveckaju dok je gestikulirala.
Znam, uzdahnula je Helen. Oseam se kao nezahvalna krava, ali ovde je tako mrtvo.
Oseam se zarobljeno. Iskreno, uasno se plaim da se pretvaram u svoju svekrvu.

Malo verovatno! Kad pone da pee kolae i nabaci pepeljastu kosu, onda e biti u
nevolji. Do tada mislim da si prilino bezbedna.
Helen se nasmejala. Tako mi je drago to te vidim, Vi.
Takoe. Dve ene kucnule su se aama i tiina je ispunila prostoriju dok su pile.

Tako mi je dosadno, uzdahnula je Helen najzad. Riardu je sve dobro. On jo ima svoj
posao i cela selidba ovamo, u stvari, vrti se samo oko njega - njega i njegovog prenaduvanog
oseaja obaveze ka ovoj kui i onome to on doivljava kao veliko, trajno zavetanje svojih
roditelja. Boe sauvaj da razoaramo Alfreda i Dafne i prodamo ovo mesto!

On je jo u alosti, Helen, rekla je Vajolet tiho.

O, znam da zvuim uasno sebino, saoseam s njim, stvarno je tako, ali mi smo sada
njegova porodica. Uvek sam mu govorila da ja nisam za sladunjavi ivot u unutranjosti.
Meutim, tu sam. Trudim se da ga podravam, ali prosto ne mogu da se ne pitam gde je
nestao moj ivot.

Ha!, frknula je Vajolet. Stari ivot - trt. Zaponi novi. Postani dokoliarka. Bog zna da
bih ti ja zavidela na tome. ta bih dala da ostavim za sobom odlaske na cvetnu pijacu u etiri
ujutro.
Ali ti voli svoj posao!, uzviknula je Helen razgnevljeno. Da ti neko iznenada oduzme
prodavnicu, nedostajala bi ti, veruj mi.
Pa... moda, ali ovde nisam ja u pitanju, zar ne? U pitanju si ti, a ti treba da prihvati
promene. Ne znam, zato ne bi postala gospoa koja samo kupuje i izlazi na rukove? Prijavi
se u vee roditelja. Pokreni knjievni kruok. Naui da kuva.
Hej, ja znam da kuvam! Helen je bila ljuta.
,,A ja sam majka Tereza.

Kasi je priguila smeh. Samo je Vajolet mogla da se provue s tim. U sebi su se svi slagali
da Helenin entuzijazam za kuvanje prevazilazi njene vetine u kuhinji. Svi su nasrtali na
njena peenja kao na stare izme, katastrofalne kolae i nedefinisane gomile mulja koji bi
trebalo da predstavlja puding. Niko od njih nije imao srca da probije Helenin balon od
sapunice - niko osim Vajolet.

Zato ne nae drugi predavaki posao? nastavila je Vajolet. Kako ono kau: dobrih
uitelja nikad dosta?
Avada

41

Anna

Hmmm... rekla je Helen neuverljivo. Nisam sigurna da to vai za profesore klasinih

nauka.
O, prestani da se saaljeva! prekorila ju je Vajolet.

Kasi je ula zvuk jo kockica leda, kako upadaju u ae, i utanje tonika. injenica je
da ovde moe da radi ta god hoe. Mlada si, talentovana i uopte ne izgleda loe.
Zaposli se. Poni da plete. Rodi jo jednu bebu. Samo preuzmi kontrolu, u redu? Oseae
se mnogo bolje ako bude neto radila!

Kasi je tada znala da je Vajolet previe popila. Njena mama nije bila mlada, a sigurno
nee poeti da plete ili raa bebe - sama pomisao na to izazvala je kod Kasi blagu muninu.

Riard je dobar ovek, rekla je Vajolet, odjednom zamiljeno. Nemoj ga uzimati

zdravo za gotovo, Helen. Veruj mi, nije zabavno kad si sama. Prolog vikenda izala sam s
nekim tipom, Roderom, i nikad nee pogoditi ta je uradio - na naem prvom sastanku,
pre nego to smo i dovrili koktel od raia...
Kasi je znala da se Vajolet zagreva za dugaak i emotivan izliv, pa je zakljuila da je
verovatno dovoljno ula. Tiho se odmakla od otvorenih vrata i krenula da veba hodanje u
Vajoletinim neuveno visokim potpeticama.

Jedna slika na kraju je donela promenu kod Helen. Donela ju je kui jednog subotnjeg
popodneva, posle odlaska u kupovinu u gradu, doteturavi se u kuu s dve torbe namirnica i
ogromnim, pravougaonim paketom zamotanim u braon papir.
ta je to, mama? pitala je Kasi gurkajui ga nogom.

To je, devojice moja, umetnost - prelepa prosvetljujua umetnost.

Mogu li da pogledam?

Naravno. Svi moete da pogledate. Imaemo veliko otkrivanje veeras. Helen je

paljivo baratala paketom, sa oboavanjem gladei braon papir i kanap kojim je bio uvezan.
Kasi je nije videla sreniju otkako su se preselili.
Da li je za kuu?

Da. U Heleninim zelenim oima buktao je plamen. To je upravo ono to je potrebno

ovom starom mestu. Idi sad, Kas, hoe li? Treba neto da uradim.
Neposredno pre veere Helen ih je sve okupila u dnevnoj sobi.

,,Ta-ra!, objavila je, uvodei ih u sobu uzbuena kao devojica. Ulazili su jedno po jedno
i osmatrali okruenje. Soba je bila sasvim preobraena u odnosu na ono to su znali. Kasi,
Riard i Dora stajali su zaprepaeno u tiini dok je Helen ekala iza njih, prebacujui se
nestrpljivo s noge na nogu. Pa, ta mislite?, pitala je.
Helen je bila zauzeta posle povratka iz grada. Veliki deo starog nametaja koji je
ispunjavao sobu bio je pomeren na ivice ili sasvim izbaen. Dafnin prelepi persijski tepih bio
je umotan i smeten u jedan ugao. Nestali su ukrasi, starinski satovi i pranjavi stari
barometar koji se trajno zaglavio na oznaci olujno. Izbledele cicane sofe su ostale, ali su
rasporeene u obliku potkovice i okrenute ka kaminu, dok su stoii i njihove elegantne
lampe sasvim sklonjeni. Soba je bila suta suprotnost svoje ranije verzije. Jedina ina taka,
to je oigledno i bila Helenina namera, bila je ogromna nova slika koja je sada visila na zidu
naspram njih i sve ih zarobljavala.
Avada

42

Anna

Zar nije zadivljujua? ponovo je pitala Helen, ovog puta okrenuvi se Riardu.

Kasi je sumnjiavo posmatrala sliku i oseala kako se Dora priljubljuje uz nju dok je
Riard proiavao grlo.

On je genije, zar ne?, Helen nije mogla da se obuzda. ,,A ko to? pitao je Riard
zbunjeno.

Tobijas Grej. On je lokalni umetnik. Otila sam u njegovu galeriju u Bridportu i

zaljubila se u ovu sliku. Morala sam da je imam. Znala sam da e transformisati ovu sobu.

Kasi se okrenula ka slici i pokuala da je sagleda celu. Bio je to morski pejza Dorseta
naslikan gustim uljem. Okean se prostirao u zastraujuoj povrini preko platna, mastiljavo
plavetnilo je u gustim spiralama slojevito lealo preko zelene boje doaravajui
prostranstvo kljuale vode, mrane i pretee. ljunkovita obala, tek tanka traka kopna u boji
blede slonovae, protezala se po dnu slike, dok su se stene i vrhovi litica na vetrometini
izdizali s jedne strane. Iznad svega toga, iz dubine olujnog neba sputao se usamljeni
trougli svetlosti crtajui srebrom po malom delu vode. Bio je to jedini zraak svetlosti na
inae melanholinom pejzau. Kasi je zadrhtala.
To je deo kolekcije Snovi o davljenju. Zar nije neverovatna? nastavila je Helen.

Riard je ponovo proistio grlo. Pa... hm... krajnje je sumorna.

U tome i jeste stvar! uzviknula je Helen, oigledno nestrpljivo. Tera te da neto oseti.
Taj jedan zrak sunca koji igra preko vode, zar nije prelep? inilo se da nije elela odgovor,
jer je nastavila bez daha. Priao mi je da ona predstavlja sirovu brutalnost prirode.
Meni se ne dopada, Kasi je ula sebe kako izgovara.
O, gluposti. Zar niko od vas ne ceni sjajnu umetnost? uzviknula je Helen.

Velika je, stvarno velika. Deluje skupo, dodao je Riard. ,,A, razumem, Helen se
namrtila. Zbog toga brine, zar ne? Zbog novca?
Pa, ne, ali... koliko je kotala?

Uinilo mi se da si rekao 'ta god je potrebno da bih ja bila srena'?

Jesam. Riard se sloio. Jesam to rekao. Kasi je primetila da otac govori svojim
strpljivim glasom, onim koji je koristio kada je pokuavao da joj pomogne s domaim iz
matematike. Ali ne moemo prosto da idemo unaokolo i troimo novac na raskone nove
slike. ta je falilo akvarelu koji je ranije visio iznad kamina?

Riarde, da li stvarno hoe da ti odgovorim na to pitanje? pitala je Helen s

primetnom hladnoom u glasu. Tebi je moda lepo da ivi u kui svoje majke, ali meni nije.
Vreme je da promenimo stvari.
,,I hoemo, pokuao je Riard ponovo, ,,s vremenom i zajedno. Znam da sam predloio
da kuu tretira kao projekat, ali bih ipak voleo da se posavetuje sa mnom. Voleo bih da
izaberem s tobom neke stvari. Ali sve ovo... zamahnuo je rukama pokazujui preobraenu
sobu, previe je brzo.
Riarde, prole su nedelje. Ne moemo da provedemo ostatak ivota u mauzoleju.

Ne traim da ivimo u mauzoleju.

Ali bi voleo da te pitam svaki put kada pomerim stolicu, svaki put kada premestim
fotografiju?
Avada

43

Anna

Sad si ve smena. Riard je uzdahnuo, svestan da bije izgubljenu bitku. Ponovo je

pogledao sliku i ustuknuo. Samo... tako je mrana i..., trudio se da pronae odgovarajuu
re, depresivna.

Pa, ne mogu da je vratim. Umetnik mi je dao po posebnoj ceni. Skinuo je za dvesta

funti...
Riard je iskolaio oi. Skinuo je dvesta funti? Koliko je kotala pre toga?
Tri.
Tri stotine? pitao je Riard zbunjeno.

Ne, tri hiljade. Nastala je pauza. ta? pitala je Helen. Zato me tako gleda?
Helen, mi nemamo toliko para za bacanje.
Gluposti! ta je s novcem koji su ti roditelji ostavili?

To nije rupa bez dna, ljubavi. Treba da mislimo i na taksu na nasledstvo i odravanje
ovog mesta. Treba da se poradi na izolaciji od vlage, a i bojler je na izdisaju. Riard je
provukao prste kroz kosu i uzdahnuo. Ne valjamo se u novcu. Sve je vezano za ovu staru
kuu i imanje. Moramo da budemo paljivi. Osvrnuo se, odjednom svestan da se dva para
uiju vrte poput satelitskih antena, a onda se okrenuo ka Helen sa znaajnim pogledom.
Devojke, zato ne biste otile napolje da se igrate.
A veera? pitala je Dora. Ja sam gladna.

Pojedi malo tosta, prasnula je Helen. Doi u uskoro da neto napravim.

Kasi je slegla ramenima i otrupkala do vrata. Hajde, Dora. Prepei u tost i sir.

Devojice su izale iz dnevne sobe, trudei se da ne obraaju panju na pojaane

glasove dok su se vrata zatvarala za njima. Obe su znale da su tamni olujni oblaci ponovo
prekrili horizont.

Avada

44

Anna

Dora

Dananjica
Oseajui se kao nenajavljen gost, Dora je nesigurno zakucala na ulazna vrata. Doekala
ju je odjekujua tiina. Shvativi da je majka verovatno u dvoritu, zaobila je kuu i ula
kroz drvenu kapiju, a zatim krenula ka terasi, sve vreme pokuavajui da strese sa sebe
oseaj da nedozvoljeno prolazi kroz tui posed.

Kliftops je izdaleka odisao svojom privlanou prizora iz slikovnice, ali dok je ulazila u
vrt, Dora je primetila da su stvari malo drugaije. Jo je bilo divno. Stabla u vonjaku bila su
prepuna kasnih prolenih cvetova, a vrt je umio i komeao se na toploti. Ipak, neke stvari
na imanju odavale su utisak neodravanja. Batenska kolica bila su ostavljena da raju uz
gomilu ubriva, travnjak je bio neoian, a po njemu su bili rasuti upavi busenovi belih
rada i maslaaka. Gomile lia, zaostaci prethodne jeseni, bile su nakupljene oko terase, a
Dora je primetila i oluk koji proputa vodu i boju koja se ljuti s prozorskih okana.
Nezavisno, sve su to bili mali previdi, nita to efikasan majstor ne bi mogao ispraviti za
nekoliko dana, ali uzevi sve zajedno, inili su da kua deluje umorno i pomalo ofucano. Nije
je takvu pamtila.
Ej, zdravo, stigla si na vreme za aj.
Dora je poskoila zauvi glas. Zdravo, mama. ovee, uplaila si me!

Helen se pojavila iza reetke obrasle pavitom i krenula ka Dori, paljivo skidajui
batenske rukavice i ispravljajui koulju pre nego to ju je zagrlila. Zagrljaj je bio krut i
nelagodan i Dora je primetila da su majine usne jedva okrznule njen obraz.
Helen se odmakla i osmotrila je skupljenih oiju. Izgleda umorno, rekla je najzad.

Dora je uhvatila sebe kako vrti kosu koja joj se oslobodila iz konjskog repa, pa je nabila
ruke u depove. Jesam malo.
Kako si prola u putu?

Fino, hvala. Izgleda dobro, mama. A bata... cveta. Dora se zainila. Bila je nervoznija
nego to je shvatala.

Da, sloila se Helen, zabrinuto posmatrajui batu. Svakako imam pune ruke posla s
njom ovako sama. Dve ene kratko su stajale jedna pored druge, u tiini razmiljajui o
ogromnoj koliini Heleninih odgovornosti. Pa, ui. Pristaviu ajnik.
Dora je sledila majku u hladovinu kue, koristei priliku da prouava Helen dok je
hodala ispred nje. Nije se mnogo promenila. Bila je ena sa stilom, jo uvek mlada od
pedeset, uglaena u pamunim pantalonama i pastelnozelenoj koulji. Dora je primetila
svee tragove sive u njenoj gustoj, tamnoj kosi oianoj na pa, jo nekoliko linija oko oiju
zelenih kao ad, ali i dalje je bila prelepa.
Avada

45

Anna

Helen je spustila batenske rukavice na pult i krenula da napuni ajnik. Plaim se da

mi je ponestalo listia aja. Nisam stigla da odem jutros u prodavnicu. Hoe li ti smetati da
skuvam onaj iz kesice? Podigla je kutiju skupog erl grej aja.

Dora se nasmeila. Obino je pila neto to je Den nazivao zidarskim uvarkom: jednu
kesicu aja iz supermarketa ostavljenu da krka deset minuta. ,,U redu je, hvala, rekla je.
Pa, dodala je, eljna da se razgovor ne prekida, kako ti ide seoski ivot?

O, nije loe. Imali smo prelepo prolee, divno i toplo. Lokalci su bili uznemireni zbog
zatvaranja seoske prodavnice - peticije i sve redom. A, naravno, poele su i pripreme za
dogaaj godine.
Dora je upitno pogledala majku.

Zna, nastavila je Helen, godinja seoska izloba cvea? Lokalne usedelice do gue su
u peenju kolaa i araniranju cvea. Kau da e ove godine biti najjaa konkurencija,
naroito u kategorijama demova i vonih torti. Sarkazam je curkao iz majinih rei i Dora
nije mogla da se odupre osmehu. Helen nikada nije bila stvorena za seosku politiku i
traarenje. Bila je ista ironija to je ba njena majka ostala da ivi u staroj kui, kao
reinkarnacija Dafne Tajd.
,,A, da, nastavila je Helen, jesi li ula da je dragi Bil Drajden preminuo pre nekoliko
meseci? Rak guterae. Sea se njega, zar ne? Njegova ena Beti bila je van sebe, jadnica.
Helen je sipala kljualu vodu u ajnik i rasporedila raspareni porcelan na posluavnik. Dora
je posmatrala, ispunjena iznenadnom tugom. Priseala se Bilovih krupnih, jakih ruku, koje
je vrte unaokolo sve dok njeno kikotanje ne bi zamenili vrtoglavi protesti, a tada bi je
spustio. Prole su godine otkako ga je videla, ali seanja su jo bila svea. Tako dobar
ovek, nastavila je Helen, zveckajui oljicama i iskopavajui srebrne kaiice iz prepune
fioke s escajgom. Bio je tako posveen svom radu ovde i divan s vama, decom. Odrali su
mu divnu slubu. Crkva je bila prepuna.

To je lepo, promrmljala je Dora, jo zateena. Bil mi se uvek sviao.

Bilo kako bilo, rekla je Helen, odjednom ponovo ustra, hoemo li da popijemo aj u
zimskoj bati? Tamo je divno u ovo doba dana. Govorila je svojim utivim glasom za goste
i Dora je shvatila da je njena majka sigurno jednako nervozna kao i ona. Od toga se oseala
malo bolje.

Helen je podigla posluavnik, a Dora je krenula za njom iz kuhinje, prolazei pored

otvorenih vrata biblioteke, bacajui pogled na majin stari sto od hrastovine, zatrpan na
uobiajen nain papirima i knjigama. Prola je pored stola u hodniku s nagomilanom
kolekcijom porodinih slika u srebrnim ramovima, pranjavim i takastim od starosti. Bila
je tu jedna od poutelih Daminih i Alfredovih slika s venanja, snimak Kasi kako zlovoljna i
ispravljenih lea sedi u kolskoj uniformi i jedna Dorina dok je kao beba leala na
kariranom ebetu i vakala svoju pesnicu. Iza svih njih bila je manja uramljena fotografija
na koju je sasvim zaboravila, sve dosad. Zagledala se izblie u nju i videla da su na njoj ona,
Kasi i njihov otac, na plai. Kasi je izgledala divno; bilo joj je jedanaest ili dvanaest, plava
kosa joj je letela na vetru, a njene ozbiljne plave oi gledale su pravo u kameru. Videla je
sebe kako tri iza nje, mravu devojicu izgubljenu u napadu cerekanja, a iza njih je stajao
otac, rumenih obraza i irokog osmeha, dok je s mokre, blede kose otresao slanu vodu.
Izgledao je kao da je upravo zavrio plivanje i mada nije mogla da se seti tog dana, mogla je
Avada

46

Anna

bledo da se priseti prohladnog izleta za Uskrs. Ipak, ta slika ju je uplaila. Taj pogled na njih
troje pored obale - tako mlade, srene i nedune - uzburkao joj je stomak. Pitala se kako
njena majka moe podneti pogled na tu sliku. Stresla se i okrenula od slike, pourivi da
pristigne Helen, koja je ve nestala niz hodnik s posluavnikom i ajem.

Ule su u svetlu zimsku batu i smestile se u kriputave ratanske fotelje. Saoptenje

koje je trebalo da izgovori teko ju je pritiskalo, ali jo se nije usuivala da progovori.
Morala je to da uradi ba kako treba, pa je zato pustila Helen da nastavi svoj monolog o
ivotu u Samertaunu, dok je ona jedva sluala, jednim okom posmatrajui veliku, plavu
zunzaru koja je uzaludno partala pojedinom zatvorenom prozoru. Bacala se na staklo,
oajniki elei da pobegne iz atmosfere koja ju je guila. Poznat mi je taj oseaj, pomislila je
Dora.
,,A ta je s tobom? Kakav je ivot u Londonu... i kako je Danijel? Helenina pitanja
prenula su je iz sanjarenja.

Dora je odluila da pone od bezbednijih tema. Den je dobro. Njegova poslednja

izloba dobro je prola, pa je dobio neke nove narudbine. Neka gospoda iz Hajgejta hoe tri
bronzane figure za svoj vrt. Zato nije mogao sa mnom ovog vikenda. Dora je zastala,
pitajui se da li je sada trenutak, a onda se uplaila. A ja sam unapreena na poslu.
O, jesi li? rekla je Helen.

Da... Samo u starijeg menadera za rad s klijentima. Imamo novog klijenta, proizvoaa
pahuljica od itarica. Preoteli smo posao naem najveem konkurentu. Tek sam jue
saznala, ali da budem iskrena, to je u svetu reklame neto kao poduhvat - moj ef je na
sedmom nebu, dodala je, svesna da brblja.

To je divno, rekla je Helen ponovo, srknuvi jo jednom aj, a Dora je na trenutak

zastala, posmatrajui senku ptice kako prelee preko suprotnog zida. Nije bila sigurna kako
da nastavi.

Zunzara je iznenada prekinula svoje uzbueno zujanje oko prozora i prostorija je

postala smrtno tiha.
,,A ti, da li si ti dobro?, pitala je Helen, podigavi pogled. Izgleda pomalo bledo.

Prvo umorna. Sada bleda. Dora se udila kako su majina jednostavna zapaanja mogla
da zvue vie kao kritika nego kao zabrinutost. Ja sam... dobro. Razmiljala je kratko. Da,
dobro, rekla je ponovo, a onda, duboko udahnuvi, Dora je najzad izgovorila naglas.
Zapravo, trudna sam.
Teka tiina.
Samo sedam sedmica otprilike, ali definitivno trudna.

Da li zbog izgovaranja tih rei naglas u naelektrisanoj atmosferi prostorije, ili zbog
olakanja jer je saoptila vesti, ili moda zbog iste uasnutosti koja ju je obuzimala - Dora
nije znala, ali odjednom je sa uasom shvatila da plae. Njeno telo podrhtavalo je dok je
oslobaala bune jecaje u miru prostorije.
Plakala je nekontrolisano oko minut, s kaskadom brljavih suza, pre nego to je, u
uzaludnom pokuaju da se pribere, prela prstima ispod oiju da pokupi trake makare,
obrie mokro lice rukavom, a potom posegne za oljom aja. alila je. Nije ovo imala na
umu. Popila je nekoliko gutljaja hladnog aja, a onda pogledala majku. Helen je jo sedela,
Avada

47

Anna

naizgled zaleena u svojoj stolici, lica stegnutog i iznenadno bledog. Dora ju je istraivala
pogledom, ekajui pitanja, neki komentar, najblai znak zabrinutosti ili radosti, ali Helen je
ostala krajnje nepokretna, kao statua.

Dora je saekala jo malo. Kao da je u sobi ponestalo vazduha i Dora je odjednom imala
sasvim udan oseaj: moda ona, u stvari, uopte i nije tu. Moda je ovo samo jo jedna od
njenih nonih mora. Moda ona nije nita vie od duha. Osetila je vrtoglavicu. Kao da je
nematerijalna. Nevidljiva.
Na kraju vie nije mogla da izdri. Mama? pitala je. Zar nee nita da kae? Ba
nita? Njena postienost i aljenje brzo su prerasli u gnev.
Helen je zastala, sa oljom na pola puta izmeu krila i usana. Onda je ispustila mali
uzdah, zvuk koji je podseao na daak vetra to prolazi kroz grane drvea u dvoritu.
Dora je zurila u majku. Mama? Imau bebu. Da li si me ula?
Najzad, Helen se okrenula i pogledala erku. ula sam te, Dora.

I?
ta eli da kaem?

Pa, nisam ba strunjak za te stvari, mama, ali ini mi se da je 'estitam' jo uvek

uobiajeni odgovor. Dora vie nije mogla da istera ljutnju iz svog glasa. Nije navikla da tako
otvoreno razgovara s majkom. U prolosti je uvek rado izbegavala sukobe i izigravala
mirotvorca. Ali ovo je bilo previe.
Onda estitam, rekla je Helen, ali Dora je primetila da je majka ne gleda u oi.
Zaprepaeno je odmahnula glavom. Prosto ne moe da bude srena zbog mene, zar
ne? Helen je utala.
Ne znam zato sam se trudila da dolazim. Nadala sam se da bi stvari mogle biti
drugaije. Nadala sam se da bismo mogle da stavimo sve iza nas. Mislila sam da bi moja
vest... zautala je. Ali pogreila sam, zar ne? Nita se nije promenilo.

Helenino lice i dalje je bilo okrenuto ka bati. Delovalo je kao da je majka zavrila s
njom i Dora se oseala kao da je dobila amar. Krv joj je jurnula u lice. Tresnula je oljom o
sto izmeu njih i brzo ustala. A onda, neoekivano, naila je bujica rei.
Zna ta, mama, rekla je dok je polazila ka izlazu, gotovo da sam ubedila sebe da
greim, da sam to zamiljala svih ovih godina. Rekla sam sebi da me duboko u srcu ti ipak
voli, ali da to prosto vie ne moe da pokae, ne posle onoga to se dogodilo. Gorko se
nasmejala. Bilo mi te je ao. Mislila sam da si bila... previe... previe oteena da bi mi
pokazala ta osea. Ali sada vidim da sam pogreila. Odmahnula je glavom i gorko se
nasmeila. Gospode, koliko sam pogreila. Istina je da sada, kada ja nosim krivicu za ono
to se dogodilo onog jednog dana, mi vie ne moemo nazad. Nikada mi nee oprostiti, zar
ne? Godinama kasnije jedva uspeva i da me pogleda.
Prostorija je zamukla i, najzad, Helen je okrenula glavu ka Dori. ak i s te udaljenosti
mogla je da vidi blistave pege boje zlatnog ilibara u dubini majinih zelenih oiju.

Ja... ja... elim... pokuavam... Helen je zamucala, a onda zautala. Poraeno je slegla
ramenima i ponovo se okrenula ka vrtu.
Avada

48

Anna

'Ja... ja ta? ta to, mama? ta to ne moe da mi kae? Zato me i dalje ovako

kanjava? ta to nije u redu s tobom? Zato ne moe da razgovara sa mnom? Stajala je
kod vrata. ekala je, suznih oiju i divljeg pogleda, nadajui se da e joj majka rei da grei,
da e ustati, zagrliti je i proaputati joj rei utehe na uvo. Ali majina ramena ostala su
savijena dalje od nje, a njen pogled nepokolebljivo prikovan za drvee koje se njihalo.
Dora je zurila jo trenutak sve dok joj jo jedan talas gneva nije preplavio telo, a onda se
okrenula i izala iz prostorije. Iskoristila je svu svoju mo uzdravanja da ne bi zalupila
vrata na odlasku.

Avada

49

Anna

Kasi

etrnaest godina ranije

Loe vesti. Kasi je to znala onog trena kada je Dora uletela u njenu sobu, sapliui se u
irokoj pidami i ispalivi svoje prvo gorue pitanje tog jutra.
ta je srena nezgoda, Kasi? Bacila se drhtei na kraj kreveta i gurnula stopala pod
jorgan.
Gde si to ula?, pitala je Kasi, otrgnuta iz tople izmaglice sna Dorinim reima i njenim
nonim prstima hladnim poput kockica leda.
Od mame. Kad je sino telefonirala s Vajolet, objasnila je Dora. Veina nezgoda se
zavri suzama, zar ne? Bar tata tako kae.
Da, sloila se Kasi. Izgrebana kolena, slomljeni udovi, razbijeno posude i slupana kola
- nije mogla da se seti nijedne nezgode koja se nije zavravala uznemirenou. Nita dobro,
koliko je njoj bilo poznato, nije dolazilo od nezgoda.
Moda emo dobiti kucu?, nagaala je Dora puna nade.
Mmm... mrmljala je Kasi sumnjiavo ispod prekrivaa. To se nikada nee desiti.
Misli li da e se bojler u koli ponovo zalediti, pa e nas poslati kui?

Ne znam, Dora, uzdahnula je Kasi umorno. Zato ne ode i ne dosauje tati svojim
pitanjima. Previe je rano.

Dora je odmarirala uz tiho mrcanje, ostavivi Kasi da se smesti ispod jo toplog

jorgana, taman toliko da pokua da zaustavi oblak runih misli koje su joj odjednom
ispunile glavu. Ne, nita dobro nikada ne proistie iz nezgode.
Riard i Helen pozvali su tog jutra devojice da sednu i saoptili im vesti.

Beba?, uzviknula je Dora. Tako je, rekao je Riard ponosno. Kasi i Dora su se
pogledale.

Da li je to srena nezgoda? pitala je Dora okrenuvi se ka majci. Helen je prasnula u

smeh. Da li si ti to prislukivala moj telefonski razgovor?
Ne... pa, moda, pocrvenela je Dora.
Da, rekla bih da jeste, sloila se Helen uz osmeh. Nismo planirali da imamo jo dece.
Bio je to grom iz vedra neba. Ali ispostavilo se da nam je veoma drago zbog toga. Helen je
stegla Riardovu ruku. Nadamo se da e biti i vama.
Zar niste mogli da koristite kontracepciju? pitala je Kasi otvoreno.
Riard se nakaljao.
ta je kontracepcija?, pitala je Dora.

Avada

50

Anna

Pa, Helen je rekla strpljivo, kontracepcija je neto to dvoje odraslih koriste kada
vode ljubav, a ne ele da imaju bebu.
To je ono to je eron Tejt iz desetog razreda trebalo da koristi, dodala je Kasi
znalaki.
Da, pa, kao to je vaa majka rekla, seks i kontracepcija su za odrasle. Odrasle koji se
vole, naglasio je Riard. ,,I u pravu si, Kasi, mogli smo da koristimo kontracepciju sloio se,
pokuavajui da prikrije nelagodnost. Ali sada kada je vaa majka trudna, mislimo da je to
divno. Pa..., zastao je s glasom punim iekivanja, ta vas dve mislite?
,,I ja mislim da je to divno, rekla je Dora sa srenim uzdahom. Beba seka.

Ili brat, podsetio ju je Riard. Bie sestra, rekla je Dora konano.

Usledila je tiina. Kasi je oseala kako je pritiska teina oekivanja njenih roditelja.

Pa, Kasi, ta ti misli? Da li ti je drago?

Da, rekla je Kasi najzad. Super.

Osetili su talas vazduha dok je Riard glasno izdisao. Znali smo da ete biti zadovoljne.
Jesam li ti rekao, Helen? Rekao sam da e devojicama biti drago. Beba! iroko se svima
smeio. Ne brinite, nauiemo vas da spremate flaice i menjate prljave pelene oas posla.

Bljak... prljave pelene, ne hvala!, kikotala se Dora.

Beba, ponovio je Riard, zaueno odmahujui glavom. Ko bi rekao da e ova stara
kua videti jo jednog Tajda kako dolazi na svet? Mama i tata bili bi tako zadovoljni.
Na oevom licu bilo je nekakve blagosti koju Kasi nije mogla da podnese. Okrenula se,
usredsredivi pogled na scenu izvan kuhinjskog prozora. Zemlja je bila pokrivena mrazom,
a iznad nje visila je tanka traka plavog neba. Dalje u visinu, ebe od tamnih kumulusa teko
je visilo u vazduhu, kao da pokuava da ga utisne u zaleenu zemlju i polako je ugui.
Odjednom je udela da pobegne. Nije marila za hladnou, elela je da se baci u spoljnu
prazninu i da tri i tri sve dok joj plua ne puknu, a noge ne pokleknu. Onda bi leala na
zemlji i pustila da joj mraz sa trave natopi odeu, da se uspue preko njene koe i obavije je
ledenim pokrovom.
Zemlja zove Kasi! Riard je mahao rukama ispred njenog lica pokuavajui da joj
privue panju. Bogo moj, gde si ti odlutala! Jesi li me ula? Pitao sam hoe li jo jednu
olju aja? Kasi je odmahnula glavom i ponovo se okrenula ka prozoru. Nije mogla da
natera sebe ni da se nasmei. Beba. To nije bila dobra vest.

Trudnoa je preobrazila Helen. Tokom narednih meseci inilo se kao da se nadima i zri,
kao ogromna breskva u Dorinoj omiljenoj dejoj prii. Nikada nije bila domaica, ali
odjednom je poela da pere, isti i, naalost, kuva s novootkrivenim zanosom, sve dok
Riard neno nije predloio da sauva energiju za bebin dolazak. Meutim, istina je bila da
niko od njih vie nije mogao da svari nijedan od njenih sloenih i nejestivih porodinih
obroka.
Njena sestra uivala je u Heleninom aru, letei poput nonog leptira oko majke s
neuguenim uzbuenjem. Helen im je rekla da beba ve moe da uje njihove glasove i Dora
je askala sa stomakom o svemu i svaemu, ali Kasi se postidela kada je to jednom pokuala
i nije mogla da se seti ta bi rekla, pa je prepustila Dori da brblja kao idiot u majin stomak.
Avada

51

Anna

I njihov otac jedva je uspevao da zadri uzbuenje. Motao se po kui svakog vikenda
pripremajui se za dolazak. Trebalo je okreiti novu deju sobu i imirglati i prefarbati staru
kolevku. Napravio je drvene police i napunio ih novim knjigama i igrakama, a svoje
projekte obavljao je ivahno, kao da e, ako se baci na njih, nekako ohrabriti bebu da stigne
ranije.
Nije nimalo pomagalo to to je, dok je Helen cvetala i rasla, i Kasino telo prolazilo kroz
udnu i neprijatnu transformaciju. Preko noi, inilo joj se, dlaice su poele da rastu na
udnim mestima. Koa joj je buknula masnim crvenim bubuljicama, bilo joj je vrue i znojila
bi se u nezgodno vreme, naroito kad god bi joj se gospoica Mekinto, najlepa nastavnica
u koli, obratila na asu. A najgore od svega, dojke su poele da rastu tamo gde su nekada
bile ravne, ruiaste bradavice. Prouavala ih je i gurkala pred ogledalom u kupatilu,
delimino iznervirana, delimino fascinirana. Nije bila sigurna da li joj se dopadaju ti novi
dodaci i stidela se da nosi svoje preuske kolske bluze. Potajno se nadala da e Helen
primetiti i predloiti da odu u kupovinu, kao to je bilo sa ostalim devojicama iz razreda.
Bilo bi to kao obred prelaza s majkom i erkom: novi grudnjak, milkejk, ak i buenje uiju,
ako bude imala sree, kao Tamara Hopkins. Meutim, Helen je bila preokupirana
sopstvenim ivotom i onim koji je rastao u njoj. Kako su dani prolazili, a Kasin nalet rasta
prolazio neprimeeno, postajala je sve nervoznija, sve dok najzad nije ispreturala Heleninu
tanu, uzela novanicu od dvadeset funti i sama otila u robnu kuu u Bridportu.
Sve to je elela bio je grudnjak. To sigurno nije komplikovano. etala je neko vreme
sama po prizemlju, pokuavajui da skupi hrabrost i uzme neto od zaprepaujue ponude
donjeg vea. Bili su tu mali ipkasti modeli, sportski grudnjaci, neki lepi sa cvetiima i
masnicama, kao i ogromne udne naprave nalik na lealjke zastraujue konstrukcije.
Najzad se na nju saalila ljubazna sedokosa prodavaica s naoarima zlatnog rama,
nasaenim navrh nosa. Mogu li da ti pomognem, duice? Smeila joj se.
Kasi bi radije pobegla, ali zaista nije htela da se vrati kui bez grudnjaka - odlazak u
kolu postajao je nemogu. Njena koulja bila je bukvalno providna i primetila je kako neki
deaci zure.
Treba mi grudnjak, molim, prozborila je najzad.

Pa, na pravom si mestu. Hajde da poemo u kabinu. Uzeemo tvoje mere, pa moe da
proba razliite vrste. Srediemo to za tren oka, u redu?
Kasi je klimnula glavom i krenula za gospoom do kabine. Prodavaica je izvukla metar
i nastavila da aska dok je uzimala Kasine mere. Dola si sama, ljubavi?
Da.
Ovo ti je prvi grudnjak, zar ne?
Da.

Seam se kada sam ja kupovala prvi grudnjak. Mama i ja smo otile u neku udnu malu
prodavnicu u Ekseteru. Bio je uasno neudoban. Ne kao ovi dananji. Tako mekani i
rastegljivi. To je likra. Ona je donela revoluciju u enskom ivotu. Ko god da je izmislio likru
trebalo bi da dobije medalju, ako mene pita. Tvoja mama kupuje namirnice, je li? Pustila te
je da ide sama, kao velika devojica?

Moja mama je mrtva. Kasi nije bila sigurna zato je to rekla, ali rei su izletele iz
njenih usta pre nego to je uspela da ih zaustavi.
Avada

52

Anna

O! enine ruke su se sledile i metar se razmotao u dugaku, upletenu gomilu na podu.

O, boe. ao mi je. A ja brbljam. O, jadna duice. Usledila je nelagodna tiina. Pa, ne brini,
ljubavi. Za tren oka emo to srediti da ti bude udobno. Sad si u strunim rukama. Jo nisam
naila na grudi za koje nisam mogla da naem odgovarajuu veliinu.
Kasi se slabano nasmeila gospodi i bilo joj je ao kada je primetila suze u njenim
oima. Nije znala zato je slagala, ali sada je to bilo gotovo i nije mogla natrag.

ena se silno trudila oko nje. Izmerila ju je i donela etiri grudnjaka u kabinu. Naterala
je Kasi da proba sve i posle samo dvadeset minuta ispratila je s njenim prvim istobelim
grudnjakom broj 32-A, jednostavnim pamunim modelom s malom ljubiastom manicom
na sredini. Bila bi vrlo ponosna na tebe, sigurno bi, rekla joj je gospoda na izlazu iz
prodavnice.
Kasi ju je zbunjeno pogledala.

Tvoja mama, ljubavi, bila bi tako ponosna kako si porasla... prava ena! a onda je
namignula Kasi i naterala je da pocrveni od stida.

Kasi je razmiljala o tome na putu kui. Prodavaica nije bila u pravu. Njena majka nije
se ponosila njom. Nije ni primetila da Kasi postaje ena. Njena mama mogla je jednako biti i
mrtva kad se u obzir uzme panja koju joj je posveivala ovih dana. Kasi je sedela i tiho
kljuala dok se sama vozila autobusom kui, proklinjui majku, svog neroenog brata ili
sestru i nove trake grudnjaka koje su joj se neprijatno usecale u ramena.

Bila je jo ljuta na ceo svet te veeri, a pogled na Doru, koja je sedela za kuhinjskim
stolom, glave koncentrisano nagnute nad runim ebetom koje je uila da plete za bebu, bio
je previe. Uzjahala je stolicu pored Dore i ekala da njena sestra predusretljivo podigne
pogled sa upetljane ute vunice u krilu.
Svesna si, zar ne, rekla je, da e stvari biti sasvim drugaije kada ova beba stigne?
Dora je iznenaeno pogledala. Bila je usred brojanja, koncentriui se, s jezikom jo
uvek zaglavljenim izmeu usana. Ispustila sam jednu! ta si rekla, Kasi?
Rekla sam da e stvari da se promene kada beba stigne.

Kako promene?
Bebama treba mnogo panje, a mama i tata... bie umorni i rastrojeni.

Dora je klimnula glavom. Aha.

Kasi je nastavila. Ona e im biti omiljeno dete, zna, beba u porodici. Dobijae najvie
panje. Vie nee biti najmlaa, Dora. Ti i ja ne moemo da se takmiimo s tim, zar ne?

Dora je razmiljala na trenutak. Nisam mislila da ima neko takmienje. Sigurno e nas
mama i tata sve jednako voleti? Svejedno, oni ponovo izgledaju sreno, zar ne? To mi se
svia. Dora je podigla igle da osmotri napredak, a Kasi je primetila nekoliko velikih rupa u
dugakom i udno trouglastom pletivu. ebe e biti katastrofa, ali Dora ga je samo razvukla
na nekoliko mesta i vratila se ukrtanju igala u sporom i ravnomernom ritmu.

Kasi je odmahnula glavom. O, Dora, tako si naivna. Veruj u ta hoe ako e ti tako biti
lake, ali u dubini due zna da sam u pravu. Sve e se promeniti. Prosto nije mogla da se
zaustavi. Oseala je kako se u njoj ari pakost i morala je da je se oslobodi, da je podeli. Zato
se bolje pripremi. Sada smo ti i ja, Dora, nastavila je. Ti i ja protiv sveta. To zna, zar ne?
Avada

53

Anna

Dora je izgledala kao da na trenutak razmilja o sestrinim reima, a onda je klimnula

glavom. Valjda je tako.
Kasi se malo obuzdala videvi Dorino mrzovoljno lice, ali pokuala je ponovo tiim
glasom. Moramo da se drimo zajedno, zar ne? Tako rade sestre.
Dora je ponovo klimnula glavom, ali inilo se da nije elela da nastavi razgovor. Oborila
je glavu i nastavila svoj spori i ravnomerni klot-frket ritam sve dok Kasi nije dosadilo i dok
nije izala iz sobe.

Nekoliko noi kasnije, Kasi je iz sna probudio topao, vlaan oseaj izmeu nogu.
Ukljuila je lampu pored kreveta i ugledala krvavu mrlju kako se iri po njenoj bledoj
pamunoj spavaici. Uzdahnula je.
Menstruacija: najzad je poela.

Razgovarali su o tome na asovima graanske nastave u koli, gospoa Nelson

nastavljala je da pria bez obzira na sve, ne obraajui panju na smekanje devojica i
nepristojne ale, objanjavajui im da bi bilo dobro da imaju nekoliko uloaka i tampona pri
ruci za tu znaajnu priliku: Njihovu inicijaciju u svet ena, tako je to nazvala. Posle tog
asa, Kasi je nameravala da nane tu temu s majkom, ali nikada nije pronala pravo vreme.
Sada joj je bilo ao.

Kasi se izvukla iz kreveta i tiho sila do kupatila. Kada je stigla do vrata, ula je udan,
priguen jauk. Istraie ga im se sredi.

Prvo je svukla spavaicu preko glave i oprala se mokrim pekirom. U ormariu u

kupatilu pronala je staro pakovanje uloaka koje je pripadalo njenoj majci. Izgledali su
ogromno, mnogo vee od onih koje im je uiteljica pokazala na asu. Skinula je traku sa
zadnjeg dela i prilepila ogromni uloak na stari par gaica iz ostave. Bio je krut i debeo i
nimalo udoban. Ipak, zasad e biti dobar. Zgrabila je flanelsku pidamu, brzo je navukla, a
onda mahnito poela da riba sivkastocrvenu mrlju sa svoje spavaice. Gubi se, prokleta
mrljo! Odjednom se prisetila stiha iz Magbeta. Fleka je od sivkastocrvene prerasla u
braonkastu nijansu, ali i dalje je bila tu. Nagurala je spavaicu, natopljenu i zguvanu, u
zadnji deo ostave, pre nego to je iskljuila svetlo i krenula nazad u hodnik.
Jo je bilo mrano, ali srebrna svetlost probijala se ispod vrata roditeljske sobe. Ponovo
je jeanje slino majem plau prekinulo jezivu tiinu. Kasi je prila vratima, ne znajui da li
zaista eli da ide dalje, ali ne mogavi da se vrati. Kada se pribliila, videla je da su vrata
odkrinuta. Mjaukanje je postajalo glasnije, a onda je prestalo. ula je kako njeni roditelji
tiho govore. Zastala je na ulazu u sobu, udahnula, a onda neno otvorila vrata. Razrogaila je
oi ugledavi scenu pred sobom.
Helen i Riard sedeli su zajedno na krevetu, oslonjeni na jastuke. aravi i jorgan leali
su u zamrenoj gomili u dnu kreveta. Njen otac izgledao je zguvano, kao da jo nije spavao,
ruke zatitniki prebaene preko Heleninih ramena, dok su oboje zaneseno gledali u mali
zamotuljak u njenim rukama. Jo jedan prodoran krik prekinuo je tiinu. Helen je pomerila
zamotuljak u svojim rukama i raskopala spavaicu slobodnom rukom. Tada se mala,
ruiasta glava pojavila i smireno smestila na Heleninoj dojci. Gladan je, ula je kako njena
majka govori.
Avada

54

Anna

Kasi se najeila od nelagodnosti. Oseala se kao da prekida nekakav lini trenutak,

neto sveto, emu nije pripadala. Krenula je dalje od sobe, nadajui se da e njeno prisustvo
proi neprimeeno, ali neto ju je odalo, jer je Riard odjednom okrenuo glavu.

Kasi!, uzviknuo je, zaprepaen to je vidi na njihovim vratima. Ui. Doi da upozna
svog brata.

Kasi je nerado prela preko tepiha, nagnuvi se utivo da pogleda povijeno nedonoe.
Bio je ruiast, tufnast, povijenih usana i vrsto zatvorenih oiju. Lice mu je izgledalo
naduveno, a nos spljoteno, kao posle deset rundi u bokserskom ringu. Mogla je da vidi
mreu plavih vena koje su pumpale krv ispod njegove tanke koe i nagovetaj plave kose na
vrhu njegove glave, potpuno iste boje kao oeva. Beba nije primeivala nita osim dojke za
koju se prikaila i Kasi se odjednom setila novoroene tenadi labradora, koje su ili da vide
u tali farmera Plamera prolog leta: razoaravajue sluzavih i providnih, kako se slepo
migolje uz majine nabubrele sise.

ta misli?, pitao je Riard. Zar nije neodoljiv?

,,Mmm... sloila se Kasi. Mislila sam da e ga roditi u bolnici? obratila se Helen
optuujuim glasom.
Pa, to jeste bila zamisao, ali izgleda da je ovaj malia imao drugaije planove. Trebalo
je da vidi svog oca, Kas, bio je sav uzbuen dok ga babica na telefonu nije uzela pod svoje i
objasnila mu ta da radi. I dobro je to je uspela, jer se ovoj bebi urilo.
Iskreno, i nisam tako mnogo uradio. Tvoja majka i brat obavili su sav teak posao.
Zaulo se glasno kripanje vrata i svi su pogledali navie.
ta se deava? zevnula je Dora. Zato su svi budni?

Ui i upoznaj svog malog brata pozvao je Riard Doru u porodini krug.

Ovde je? Ve? Zato me niko nije probudio?
Doi, duice, doi da ga upozna, pozivao je Riard.

Nije joj bilo potrebno dodatno ohrabrenje. Dora se bacila na brani krevet i uz tup
udarac sletela na duek.

Paljivo!, upozorila ju je Helen, zatitniki steui zaveljaj uz grudi.

Kasi je videla Doru kako se ujeda za usnu i baca pogled ka njoj. Kasi joj je uzvratila
znalakim pogledom, onim koji je govorio: vidi, lepo sam ti rekla.
Dorini obrazi su se zarumeneli i ona je brzo oborila pogled pre nego to je pokajniki
skliznula na oevu stranu kreveta. Izvini.
,,U redu je, Pando, teio ju je Riard, prebacivi ruku oko nje. Samo budi paljiva. On je
tako siuan.
Dora je klimnula glavom i provirila u bebu u Heleninim rukama. Kako se zove?

Kasi i Dora pogledale su se jo jednom na brzinu. Prvo Kasandra. Onda Pandora. Obe su
elele da znaju kojim e likom iz grke mitologije Helen obeleiti ovo novo dete Tajdovih.
On je Alfred, zar ne, Riarde?

Riard je iznenaeno pogledao Helen. Mislio sam da si se odluila za Hektor?

Ne. Helen je odmahnula glavom. Pogledaj ga. Ba izgleda kao neki Alfred.
Avada

55

Anna

Alfi! uzviknula je Dora. Kao deka?

Da, nasmeio se Riard, glasa prepunog emocija. Kao deka.

Beba Alfi, ponovila je Dora zadovoljno. Odgovara mu.

Da, rekla je Helen. Tako je.
Tek tada je mali Alfi zagrgoljio i tiho zaplakao.

Tako je sladak, uzviknula je Dora. Vidi mu malecne nokte.

Dok su Helen, Riard i Dora gugutali iznad deset savrenih prstiju na rukama bebe
Alfija, a zatim deset savrenih prstiju na nogama, Kasi se tiho povukla iz prijatne porodine
scene, iskravi se neprimetno iz sobe. Ne, nikada nita dobro ne bude od nezgode, mogla je
to da oseti duboko u kostima.

Avada

56

Anna

Dora

Dananjica
Dora je protrala kroz hodnik obloen hrastovim panelima i izletela kroz ulazna vrata
na zaslepljujue popodnevno sunce. Nije znala kuda Ide, samo je znala da mora da pobegne
iz kue i nekako odagna sliku svoje majke - stegnute i blede - kako se okree od nje i vesti o
njenoj trudnoi. U tom trenutku Dora nije mogla podneti da bude sa Helen pod istim
krovom.
Bila je nesvesna svog okruenja dok se osvrtala i hodala niz vrt i kroz vonjak, pre nego
to je stigla do blatnjave staze koja je vodila ka liticama. Tlo je bilo natopljeno posle nedelja
prolene kie, pa je paljivo preskakala barice rasute po putu. Njene nepraktine baletanke
ljiskale su i pljuskale dok je hodala, hladna voda ve joj je curkala oko stopala, kvasei rub
njenih farmerki, ali nju nije bilo briga. Marirala je dalje, pognute glave, premotavajui
dogaaje koji su se upravo desili u zimskoj bati.
Helenina reakcija zaprepastila je Doru do sri. Nije ni pomiljala da e to biti
jednostavan razgovor, ali sada je shvatila da se, ako nita drugo, nadala da e od majke
dobiti malo vie - nekakav znak radosti ili podrke, moda, usred oigledne alosti i
uznemirenosti. Umesto toga, oseala je kao da je Helen navukla jo jedan paravan izmeu
njih. Postojao je nesavladiv rascep koji nisu mogle da premoste.

ta se desilo s majkom koju je pamtila iz detinjstva? Sa onom koja bi je usred noi

donela u svoj krevet i vrsto grlila dok je napolju besnela ponona oluja? Ili je mazala
ruiastim kalaminskim losionom kada ju je koa svrbela od boginja? Sa enom koja je
priivala etikete sa imenom na njenu kolsku uniformu, pakovala joj uine, uukavala je u
krevet, istila joj izgrebana kolena, ljubila vrelo elo i brisala suze? Ta majka iz detinjstva
delovala je kao sasvim druga osoba u odnosu na hladnu enu koja je sedela u Kliftopsu.
Dora je poelela da zaplae od frustracije i bola.
Stigla je do kraja staze. Glogove ivice sa obe strane nestale su i Dora se nala na litici s
koje se pruao pogled na zaliv Lajm. Shvatila je da se nesvesno vratila na dobro poznate
staze kojima je etala u detinjstvu. Levo je bila plaa. Desno stara crkva koju priroda nije
tedela. Tano ispred nje prostiralo se mirno, svetlucavo more. Gledala je kako suneva
svetlost igra preko njegove povrine, srebrni prekriva koji se talasa na povetarcu. Njeno
srce polako je poelo da se smiruje. Tanani oblak izdizao se visoko na nebu, ali jo je bilo
toplo i Dora je znala da e jo nekoliko sati ostati svetlo. Idemo na sve ili nita, pomislila je
uz gorak osmeh i krenula ka crkvi.
Bila je ba onakva kakvu je pamtila: skromna, u belo okreena graevina, s
polukrunim prozorima ispunjenim vitraima i grubo izdeljanim drvenim krstom okaenim
iznad ulaza. Bila je okruena oronulim kamenim zidom, a svuda oko nje bile su naikane
nadgrobne oznake stotinu ili vie grobova, ploe koje kao da su se probijale iz tla poput
Avada

57

Anna

divljih prolenih cvetova koji igraju na povetarcu. Dora je oklevala jo jedan trenutak pre
nego to je prola kroz drvenu kapiju.
Minut ili dva lutala je izmeu grobova, prevlaei dlanovima preko toplog kamena,
itajui imena i datume preminulih. Neki grobovi bili su zarasli, a njihove ploe tek
ruevine, rei koje su nekada bile paljivo uklesane u kamen sada su bile izlizane do
neprepoznatljivosti, ali drugi su bili lepo odravani, s paljivo postavljenim buketima cvea
koji su pokazivali ljudsku tugu i gubitak koji nastavlja da ivi. Mnogi su bili mornari, shvatila
je, due izgubljene tokom godina u razbesnelom moru. Dok se polako probijala ka bakinom i
dekinom poivalitu, Dora je alila to se nije setila da ponese cvee.

Stajala je gotovo na istom mestu na kom i pre petnaest godina, dok je posmatrala kako
se drveni kovezi Alfreda i Dafne sputaju u zemlju. Seanje na taj dan bilo je udno
maglovito, ali jo je bilo tu, podsetila se oseaja kada je oeva hladna ruka stegla njenu ruku
u rukavici. Njegov stisak lomio joj je kosti, kao stisak davljenika. Posle toga svi su se vratili u
Kliftops, a Dora je sela na stepenik na ulazu i drhtei gledala ravnomeran potok kriputavih
starih ljudi koji su pristizali iz sela. Obrazi su joj ubrzo bili modri od njihovog saoseajnog
tipkanja, a friider je bio krcat uveom i kolaima koje su doneli sa sobom. Posle nekog
vremena, shvatila je da je Kasi imala bolju ideju. Ostavila je za sobom ozbiljni, odrasli posao
aljenja i krenula uz stepenice da nae svoju sestru.
Kasi?, prodrmala je kvaku na vratima sestrine sobe.
ta je?, zauo se prigueni odgovor.

Mogu li da uem?
ula je uzdah, a posle toga zvuk nogara stolice kako struu po podu. Kada je Dora
ponovo uhvatila kvaku, vrata su se irom otvorila. Kasi se nametala na krevetu, s boicom
laka u rukama.
ta radi?

,,A kako ti izgleda?

Dora je znala da je najbolje da nita ne govori. Kada bi Kasi bila naotrena, nije trebalo
mnogo da se izbaci iz ravnotee. Ponekad bi i najneduniji komentar doveo do toga da bude
izbaena sa svete teritorije sestrine sobe. Zato je tiho sela i s dovoljnog rastojanja gledala
kako Kasi veto nanosi debeo sloj crnog laka na nokte na nogama. Mama e biti besna.
Kas?, osmelila se.
,,A? Nije ni pokuala da podigne pogled. ta misli, kakav je oseaj kad si mrtva?

Kasi se okrenula i pogledala Doru hladnim plavim oima, ruke zaustavljene na pola
puta izmeu boice i noktiju. inilo se kao da razmilja o tom pitanju. Mislim da je oseaj
verovatno OK. Zna ve, mirno... smireno... Zastala je. Kao kad si u kadi punoj tople vode,
samo pluta, pluta i nita ti se ne mota po glavi.
Znai da ne boli?
Ne, ne osea nita kada si mrtva. Sve prosto stane.

Dora se setila da se oseala malo bolje. Gledala je kako se Kasi naginje i izvlai
zamotuljke toalet-papira izmeu prstiju na nogama, pre nego to je prstom proverila da li se
lak osuio. Naizgled zadovoljna, okrenula se ka Dori. Dosadno mi je. Hoe sa mnom?
Avada

58

Anna

Gde?

Napolje. Ne mogu da podnesem sve ove starce na sve strane. Tako je depresivno.

Nije morala da pita dvaput. Dora je krenula za sestrom niz stepenice, zgrabile su zimske
kapute i cipele i istrale u batu. Saplitale su se preko travnjaka do potoka ispod vonjaka, u
tiini posmatrajui kako tapovi koje su bacale plove ka okeanu.

Dora se trgla od naglog naleta seanja i iako je sunce jo nosilo zraak toplote, zadrhtala
je i vrsto obavila ruke oko tela. Da li je tada sve poelo da se rasplie - jer prolo je samo
nekoliko nedelja pre nego to je porodica napustila London i preselila se u Kliftops - da li su
tada stvari poele da se raspadaju? Kao siuna rupa u vrsto izatkanoj tkanini, da li je
selidba u Dorset povukla prvu izvuenu icu i poela da para njihovo porodino tkanje?

Dora je ponovo pogledala bakin i dekin grob. Nije mogla da im ostavi cvee, ali mogla je
da uradi neto drugo. Klekla je na zemlju i poela da raiava korov koji se pruao oko
njihovih nadgrobnih ploa, ne obraajui panju na vlanu zemlju koja je natapala kolena
njenih pantalona. Dok je radila, oslukivala je podizanje i sputanje talasa koji su udarali o
stene ispod nje. Taj zvuk bio je neobino umirujui, kao njeno disanje - udahni i izdahni,
napred i nazad, veito kretanje talasa u neprekidnom ritmu.
Radila je dok nije iupala sav korov sa humki koje su pokrivale kovege bake i deke, a
onda ustala i pogledala ka horizontu. Sunce je bledelo na nebu, polako tonui ka zemlji. Dora
je znala da mora da se vrati u kuu. Previe je kasno da sada vozi nazad u London. Morae
da prenoi.
Pridigla se, jo ne mogavi ni da baci pogled ka novijem, istijem nadgrobnom
spomeniku koji je stajao do spomenika baki i deki, i okrenuvi lea crkvi, krenula kroz
kapiju ka blatnjavoj stazi koja e je odvesti kui.

Avada

59

Anna

Helen

Jedanaest godina ranije

Bio je uobiajeni jutarnji haos. Bez obzira na to to je bio poslednji dan polugodita, oni
su jurcali po kui kao ludaci, pokuavajui da izau na vrata na vreme. Helen je imala elju
da upa sopstvenu kosu. Mama, jesi videla negde moje patike?

Pored ulaznih vrata, gde si ih i ostavila, Dora. Okrenula se i bacila mleko i inije na sto.
Alfi, silazi odatle! Pae i povredie se. Alfi se iskezio ka njoj sa svog opasnog poloaja visio je preko naslona trpezarijske stolice. Alfi, ozbiljno ti kaem. Silazi odmah.
Polako se spustio.

Gde je Kasi?
Dora je slegla ramenima. Jo je u krevetu.

Helen je zareala. Ta devojka! Izjurila je iz kuhinje i stala u podnoju stepenita. Kasi!

Odmah silazi ovamo. Zakasnie u kolu.
Riard se pojavio na vrhu stepenita, borei se s kravatom. Kosa mu je jo bila mokra
od tuiranja, a lice nosilo jarki osip od brijanja, ljuto-crven na njegovoj bledoj koi.
Dobro jutro, ljubavi.

Hoe li rei Kasi da se odmah dovue dole? Autobus e joj ponovo pobei.
Riard se okrenuo i zlovoljno vratio uz stepenice. Stvarno, razmiljala je Helen,
ponekad se oseala kao da se brine o etvoro dece. Krenula je nazad ka kuhinji.
Ne mogu da ih naem, mama, nisu tamo.
ta nije tamo, Dora?

Moje patike.
Pa, ako bi ih svake veeri ostavila na mesto, kao to sam ti rekla, moda ne bismo
morali da prolazimo kroz ovo svakog jutra. Da li ti je to palo na pamet?
Dora je prevrnula oima i odmarirala ka zimskoj bati.

Helen je pourila u kuhinju, ponovo se posvetivi doruku. Jesi li joj rekao?, pitala je
kada se Riard ponovo pojavio. Igrala je oko njega, istovremeno vadei tost iz tostera i
punei ae sokom od pomorande.
Rekao sam joj.
Da li silazi?

Bila je jo u krevetu kada sam uao, ali ula je poruku. Riard se smestio za kuhinjski
sto i pruio ruku da dobije pare tosta. Jesi li kupila jo marmelade?
Avada

60

Anna

Zna da ove nedelje nisam stajala. Kad sam to imala vremena da odem u kupovinu?
Zvuala je kao da se brani, ali Riard, svom sreom, nije zagrizao mamac.
Hoe li da ja svratim do supermarketa kada krenem kui s posla? pitao je paljivo.
Ne. Odmahnula je glavom. Hvala, dodala je posle pauze.

Riard je slegnuo ramenima. Zna, nastavio je, razmazujui maslac po paretu

integralnog hleba, kada bi Kas odlazila u krevet u razumno vreme, ne bismo imali ovaj
problem svakog jutra.

Helen je uzdahnula. Pokuala je, ali Kasi je prolazila kroz jo jednu fazu. Niko, inilo se,
nije mogao da kae njihovoj erki ta da radi. Jesi li ih pronala? pitala je, bacivi pogled
dok je Dora ulazila u sobu, zahvalna to ima izgovor za promenu teme.
Da.
Gde su bile?

,,U Alfijevoj kutiji za igrake. Sigurno ih je on stavio tamo. Riard se popustljivo

nasmeio. Smean deko. Zdravo, Pando, jesi li lepo spavala?

Da, hvala.
Helen nije promakao znaajan pogled koji joj je Riard uputio. Uvek je pravio poreenja
izmeu dve devojice, ali to nije bilo fer. One su bile tako razliite. Nebo i zemlja. Dora je
imala isti temperament kao njen otac, jednako temeljna i pouzdana. Kasi je bila vatrenija. To
je bilo dobro.

Kad smo kod Alfija, rekla je Helen, gde je on? Sve troje su zautali, oslukujui ima li
traga od nekog dekia koji radi neto to ne bi smeo. Bilo je zlokobno tiho. Sjajno,
uzdahnula je Helen. Idem ja.
Pronala ga je, nekoliko trenutaka kasnije, na sofi u radnoj sobi. Namestio se ispred
televizora, jo uvek u pidami s dinosaurima, slamnate kose naelektrisanije nego obino.
Pored njega je bila planina od korn-flejksa. Prazno pakovanje lealo je na podu, a Helen je
mogla da vidi samo rub inije kako proviruje ispod tog odrona. Da li si se posluio
dorukom, Alfi?, pitala je prouavajui tetu.
Klimnuo je glavom i gurnuo punaku ruku u gomilu da uzme pahuljicu, iskosa je ubacio
u usta, ne skidajui pogled sa crtanog filma na ekranu.
Da li si bio gladan?
Ponovo je klimnuo glavom. Alfi prosuo. Tada ju je pogledao svojim oima boje
razlika. Izvini, mama.

Sva iznerviranost koju je oseala zbog nereda odmah je izbledela. ,,U redu je. Samo
sledei put pitaj mene ili sestru. Mi emo ti pomoi.
Mogu sam, uveravao ju je, veito nezavisan, gurajui jo suvih pahuljica u usta.
Dobro, Alfi, ali ne uzimamo tek tako sve sami, u redu?
Zato?

Zato to ako bi svako sam uzimao hranu iz ormara, vrlo brzo bismo sve potroili.
Zainteresovano ju je pogledao. Zato?
Zato to mama ide u kupovinu samo jednom nedeljno.
Avada

61

Anna

Zato?

Zato to mame tako rade.

Zato?
Helen je uzdahnula. Izgleda da je on uao u tu fazu. Odluila se za zavretak razgovora
koji uvek uspeva. Eto zato.
inilo se da deluje. Ponovo se okrenuo ka televizoru, na trenutak utei, dok se ponovo
nije izvio ka njoj uz osmeh. Mama je fina.
Uzvratila mu je idiotskim osmehom, dok su se njegove rei nadimale u njenom srcu.

Najzad, posle jo nekoliko pokuaja da se Kasi izmami iz sobe, bitke s mainom za

sudove, utivog pozdrava sa suprugom i svae sa Alfrjem zbog plastinog dinosaurusa kog
nije eleo da ostavi kod kue, Helen je poslala devojice niz prilaz, privezala Alfija u
njegovom seditu, a zatim uskoila u automobil. Ovo e biti jedan od onih dana.

Stigla je do kraja staze kada je ugledala traktor. Doavola!, opsovala je, lupajui
iznervirano po volanu. Zakasnie na posao, ponovo.

Doavola, doavola, doavola, brbljao je Alfi otpozadi.

Sa oseajem krivice pogledala je njegovo bucmasto lie u ogledalu. Riard ju je uvek
upozoravao da pazi ta govori pred decom, ali ona je uvek zaboravljala.
Dobra kola, dobra kola, dobra kola, Alfi. To je mama rekla. Pokuala je veselo da ga
ispravi.
Doavola! Alfi se kikotao. Bilo mu je skoro tri i nije bio blesav.
Helen je uzdahnula. Bez sumnje e dobiti jo jednu recku. Ve je bila u knjizi loih
roditelja kod gospoe Kendal u Alfijevom vrtiu. Koliko jue pozvala ju je u stranu i rekla, uz
strogo negodovanje, da mora na vreme da doe po svog sina svake veeri. Ne bi marili da se
to desilo jednom, ali, naalost, to postaje navika. Ipak, teila se, jo jedan dan, a onda e ona,
Alfi i devojice biti kod kue preko letnjeg raspusta. Vie nee biti sedenja do kasno u no i
pripremanja predavanja za nezainteresovane studente koji samo zevaju. Nema vie
vrtoglavog jurcanja po Dorsetu. Nema vie krivice kada shvati da e ponovo zakasniti po
Alfija, bar ne tokom sledeih est sedmica.

Krivica: bila je to emocija koja ju je obuzimala ovih dana. Helen je volela svoj posao, ali
bilo je sve tee onglirati svim delovima ivota, a neprekidno se oseala kao da ne uspeva ni
u jednom. Supruga, majka, zaposlena ena - naporno se trudila da sve uspe, da uglavi delove
kao u komplikovanu slagalicu, ali oseala je da se, im odredi mesto jednom delu, sto
zadrmusa i neki drugi deo ispadne. Vikendom bi se Riardu alila zbog toga, ali on bi je
samo razgnevio svojim blagim nagovetajima da, ako ne moe da izdri, moda treba da
napusti posao na fakultetu. Nije ba da su im bile potrebne njene plate, podseao ju je, a
moda bi joj godilo da provodi vie vremena u kui. Usluno bi joj ukazao na zavese u
primaoj sobi, koje su pojeli moljci i koje je trebalo zameniti, i na debeli sloj praine koji se
skorio po policama u biblioteci.

ta?, pitao je, zbunjen besom koji se irio po njenom licu. Zato me tako gleda? Samo
pokuavam da pomognem... Znam da uiva u svom poslu, ali ne treba da dopustimo da se
kua rui oko nas. Ne mora da stavlja sebe pod toliki pritisak, ne zbog nas. Zato se ne bi
malo opustila, uivala ovde u miru i tiini, umesto to svakog dana jurca u Ekseter?
Avada

62

Anna

Samo to mu u glavu nije zavrljaila tiganj koji je drala. Zar je stvarno mislio da bi
odustala od svog posla kako bi ostajala kod kue i brisala prainu s polica? Zar ju je stvarno
toliko slabo poznavao? Nije imala nikakvu nameru da se odrekne posla, ne sada. Bila je to
jedna od malo stvari koje su je uzbuivale. Bilo je to retko vreme kada se oseala kao ona
stara, a ne samo kao loa domaica ili iscrpljena majka.
Helen je sledila traktor kroz jo jednu krivinu i taman kad je htela da ispali nekakav
prostakluk nedolian za osetljive, mlade ui na zadnjem seditu automobila, vozilo se
najzad popelo na travnatu ivicu, proputajui je da proe. Put pred njom bio je
zadovoljavajue ist i samo dvadeset minuta kasnije ona je preko parkinga vrtia trala
nazad ka svom automobilu. Sreom, uspela je da izbegne dangrizavu gospou Kendal,
bacivi Alfija u ruke lepe mlade vaspitaice ije ime nije znala, mahnuvi mu veselo u znak
pozdrava. Lepo se zabavi, ovo, vidimo se posle podne. Alfijeva donja usna neznatno je
zadrhtala, ali mlada ena koja ga je drala veto mu je skrenula panju velikim crvenim
vozom koji je leao uz njihova stopala.

Jo je mrzela to ga ostavlja, ali nije mogla porei da je volela oseaj koji bi je obuzeo
samo nekoliko minuta kasnije, kada bi se vratila u automobil, ukljuila radio i nagazila gas.
Znala je ta je oseala: istu, nepomuenu slobodu. Da li je bilo normalno toliko udeti za
tim trenucima samoe, pitala se. Da li je zbog toga bila loa majka? Loa supruga? Pa,
pomislila je uz tuan osmeh, izlazei na auto-put i gazei gas do daske, ve je znala da je loa
supruga, i nije joj bio potreban Riard da je na to podsea, to je tako esto inio ovih dana.
Sinonja svaa nije bila izuzetak. Vie nije mogla ni da se seti kako je zapoela. Ali bila je
uasna. Jo je mogla da uje Riardove gorke rei kako joj odzvanjaju u uima.
Da li zaista moramo da ivimo u ovom veitom haosu? pitao je, bacajui ostatke svoje
nepojedene veere u kantu. Ne mogu to vie da trpim. Ne traim previe, zar ne?

Ne, naravno da ti ne trai previe! prasnula je. Ni Kasi ne trai mnogo! A ni Dora ne
trai mnogo! Ni Alfi ne trai mnogo. Niko od vas ne misli da trai mnogo. Ali saberi to sve i
lako e videti da sam rastrzana na etiri strane. Vie nemam nikakvog vremena za sebe. Ne
mogu ni da se setim ko sam ja.
O, ne drami. Druge ene sasvim fino uspevaju da usklade posao i porodicu - a koliko
ovog vikenda rekao sam ti...
Pa, moda je onda trebalo da se oeni nekom od tih superena!

I tako su terali ukrug, sve skoranje porodine arke i muke uvaljale su se u jednu
gnevnu masu. Gledala je Riarda dok je ustajao od stola naspram nje, usta koja su se
otvarala i zatvarala kao kod arlija Brauna, a ona je mogla da se usredsredi samo na mali,
iritantni pramen dlaka koji je izbio iz jedne njegove nozdrve i bespomono leprao u ritmu
njegovih rei. Tada je znala da su njena oseanja prema njemu izbledela do
neprepoznatljivosti. Nije znala ta je oseala, ali to je bilo daleko od poetne romanse iz
njihove mladosti. Stajala je tamo, nekako oamuena, pitajui se kako su doli do toga.

Tokom godina mnogo je razmiljala o tome, pitajui se zato je prihvatila njegovu

prosidbu kada su se jedva poznavali. Jedini zakljuak do kog je uspela da doe bio je da ju je
on zaveo lanim obeanjem. Ne zlonamernim, ve nekim prikrivenim i suptilnim, jer kada je
Riard sedeo naspram nje one noi kada ju je zaprosio, oiju punih oboavanja i nade, to je
delovalo tako romantino, tako spontano, da je ubedila sebe da bi Riard mogao biti pravi
Avada

63

Anna

ovek za nju. Nije bio samo privlaan, inteligentan i, po miljenju njene majke, tako dobra
prilika - delovao je i strasno i odvano.
Ali kako su godine prolazile, Helenino tiho razoaranje sve vie je raslo dok je polako
shvatala da je Riardov oseaj za spontanost i avanturu bio kratkoroan - maleni, vreli
plamiak koji je arko goreo samo na tren, a onda se zauvek ugasio. Ponaao se na nain koji
joj je obeao neto za ta je sada znala da ne moe da ispuni. inilo se da je svestan njenog
razoaranja - kako i ne bi bio kada je ona bila tako iznervirana, tako nakostreena i
razdraljiva - ali njegovo oprezno hodanje na vrhovima prstiju, njegovi nenim glasom
izgovoreni pokuaji da je umiri i sprei oluju, samo su je jo vie iritirali. Iskreno, vie bi
volela da urla i besni i pokae vatren, strastan duh, ali svakog dana koji bi provela trpei
njegove oprezne, nesigurne poglede, njegova suvoparna, konzervativna miljenja, paljivi
nain na koji ju je ljubio, savreno poravnate cipele u ormaru ili naviku da uvek na isti nain
presavija novine - oseala se sve ljuom, kao vrsto zavijena opruga koja samo to nije
pukla.

Istina je bila da su stigli do kritine take u svom odnosu, do nekakve pat-pozicije posle
koje nisu mogli dalje. Zasad, kad god bi neko od njih pokuao da se priblii, kad god bi neko
od njih pruio ruku za ponovno povezivanje, inilo se da bi noga krenula pogreno. Njegovi
dobronamerni pokuaji da joj olaka teret terali su je da se brani i osea krivicu, dok su
njeni pokuaji da proguta svoju frustraciju i razoaranje samo izazivali jae izlive istih kada
bi, neizbeno, izgubila ivce zbog njega. Njihovih nekoliko nespretnih pokuaja da se pomire
samo su ih poslali jo dalje jedno od drugog, kao dva magneta koji se odbijaju.
U sutini, alila je za ivotom kakav je mislila da je trebalo da ima, ivotom za koji je
verovala da e deliti. elela je svetla, kulturu, uurbani gradski pejza, putovanja i avanture.
Nije mogla ni da zamisli da e, od svih mesta, zavriti zatvorena u usnulom primorskom
seocetu, landarati po praznoj seoskoj kui iz njegovog detinjstva. Na poetku mu je rekla da
eli karijeru... da eli da bude u Londonu... da ivot koji je vodila njegova majka nije za nju, a
evo ih sada, reinkarnacije Dafne i Alfreda Tajda.

Sve se uvek vraalo u tu prokletu kuu! inilo se kao da ona stoji izmeu njih i baca
ogromnu, mranu senku preko njihove veze koja je posrtala. Nije bila budala. Sada je znala
da e tu ostati zauvek. Znala je e on napustiti Kliftops tek kada ga odnesu u prokletom
kovegu, ali prosto nije mogla podneti da i ona ide istim putem. Jo joj nije bilo ni etrdeset,
bila je previe mlada da se pomiri s mirnim ivotom tihih seoskih aktivnosti. Od te pomisli
je zadrhtala.

Helen je jurila dalje, sama u svom malom automobilu, otvarajui prozor tako da joj je
vetar oduvao kosu iz nale. Predviali su topao vikend i bila je zahvalna to e uskoro
odmor, ali zasad je bilo dovoljno i to to je bila sama, na putu ka poslu, i to uiva u suncu.
Bilo je previe lepo jutro da bi se provelo u razmiljanjima o nesrenom braku. Izbacivi sve
misli o porodici iz glave, Helen je poela da razmilja o danu koji je leao pred njom. Imala je
jedno predavanje, nekoliko zadataka za ocenjivanje, a onda e biti slobodna. Pojaala je
radio i nagazila pedalu. Bar jednom je mogla da oseti kako joj krv struji i kako joj letnji
povetarac tipa kou. Bar na trenutak oseala se ivom. Ovo e biti dobar dan.
Neto vie od dvadeset minuta kasnije, Helen se zaustavila na parkingu fakulteta.
Zaudo, stigla je na vreme. Pokuala je da se odupre elji da pogleda mesto naspram njenog,
ali nije uspela. Mali zeleni MG ve je bio tu, sa izubijanom haubom koja je veselo treptala na
Avada

64

Anna

suncu. Osetila je kako joj nalet vruine prolazi kroz telo i trudila se da ga ignorie, pa je
zgrabila knjige i papire koji su se rasuli po zadnjem seditu i krenula na odeljenje klasinih
nauka. Bila je to samo blesava fantazija domaice, u tome nije bilo nieg loeg.

Poslednji dan s gnjaveima na neko vreme, a? Dekan ajlds doviknuo je dok je

prolazila pored njegovih otvorenih vrata. Hoe li nam se pridruiti kasnije na proslavi u
pabu?
Da, pristala je, uhvaena nespremna. Zaboravila je na ruak kolektiva povodom kraja
kolske godine.

Dobro, dobro, sedokosi profesor klimnuo je glavom. Lepo je da odziv bude dobar, a
zanima me i da ujem kako je tvoj modul proao ovog semestra. uo sam dobre stvari od
studenata.
Sjajno! uzviknula je Helen s lanim oduevljenjem. Vidimo se tamo.

eljna da izbegne jo askanja, pourila je do kraja hodnika i otkljuala vrata svoje

kancelarije. Ula je i zatvorila ih za sobom uz uzdah. To znai, nita od ruka u kantini i bilo
kakve anse da natri na njega.
Samo od razmiljanja o moguem ponovnom susretu stomak joj se uvrtao od poude.
Pogledala se u malom ogledalu koje je okaila na vrata. Njena kosa do ramena bila je
raupana i kovrdava posle putovanja automobilom, a obrazi su joj bili ruiasti tamo gde
joj je vetar ibao lice. Obukla se paljivo, eljna da izgleda mladalaki, ali vodei rauna da
ne pretera. Pomislila je da je pun pogodak bio s jarkom arenom suknjom do listova,
strukiranom belom kouljom i irokim braon konim pojasom i izmama. Nije izgledala
nimalo loe za majku troje dece, iako je pretpostavljala da to sada i nije bitno. Uzdahnula je.
Verovatno je tako i najbolje.
Amfiteatar je bio dopola prazan kada je Helen ula, samo je aica neobino predanih
studenata ve bila na svojim mestima. Otila je do katedre, rasporedila papire i poslednji
put pregledala slajdove. Do pola deset ve je bila spremna, i dok su se poslednji zaostali
studenti smetali na svoja mesta, Helen je priguila svetla u amfiteatru, proistila grlo i
poela.
Ilijada. Od svih Homerovih epova, ovaj je verovatno najslavniji i najpopularniji. A kao
centralna linost, u samom srcu tragedije, pronalazimo jednu enu: Helenu Trojansku.
erku. Sestru. Suprugu. Preljubnicu. rtvu... ili moda... negativku? Zastala je da bi pojaala
dramatinost. Kroz vekove su je nazivali raznim imenima...

Helen je pogledala preko prostorije. Na priguenoj svetlosti, nekoliko studenata poelo

je fanatino da zapisuje u sveske. Mogla je da vidi jedno ili dvoje koji su se zavalili u stolice i
prekrstili ruke, oiju prikovanih za ekran iznad nje. Skroz desno videla je jednog studenta
glave sputene na sto, oigledno u udobnom poloaju za sat dremke. Pritisnula je prekida i
prikazala niz slika Helene, detalje s fresaka i vaza, zaustavivi se na slajdu sa uvenim
portretom koji je naslikala Evelin de Morgan u devetnaestom veku.
Ona je, bez sumnje, jedna od najprivlanijih ena u drevnoj mitologiji. Zbog njenog lica
porinuto je hiljadu brodova, a ak i pre nego to smo je upoznali u Ilijadi, iskusila je ivot
pun tragedije i kontroverze.
Krajikom oka Helen je videla kako se vrata amfiteatra otvaraju. Samo na trenutak,
figura oveka stajala je u vratima osvetljena otpozadi. Tiho je skliznuo ka najblioj praznoj
Avada

65

Anna

stolici i vrata su se ponovo zatvorila, ponovo vrativi tamu u prostoriju. Iznenadni ulazak
trajao je samo sekundu ili dve, ali to je bilo dovoljno da Helen nepogreivo prepozna siluetu
nepozvanog gosta.
Mi... mi znamo... ovaj, znamo, naravno, da je Helena bila prava lepotica.
Helen se borila da zadri pribranost. Fokusiraj se na predavanje. Fokusiraj se na
predavanje. Bacila je pogled ka slajdu na ekranu, progutala nelagodnost, a onda nastavila.
Ali morate se zadubiti u tekst da biste zaista shvatili Heleninu sutinu i ta je ona
predstavljala. Ako pogledamo Euripidovu dramu Helena, koju je napisao u petom veku pre
nove ere, pronai emo sasvim drugaiji prikaz te ene. U uvodnoj sceni, Helena...
Ubrzo je zaboravila na prisustvo neoekivanog gosta izgubivi se u predavanju, i nije
prolo mnogo pre nego to je Helen otvorila predavanje za postavljanje pitanja. Kao i
obino, studenti su oklevali da izbiju u prvi plan, ali onda, zaudo, jedna studentkinja
podigla je ruku. Helen samo to se nije preturila od iznenaenja. Da, Deni, imate pitanje?
Hm, da, elela sam da pitam ima li anse da produite rok za zavrni esej?

Helen je osetila hladan tu. Nadala se neemu u vezi s predavanjem. Rok za predavanje
eseja je prvi dan narednog semestra. Ukoliko imate problem da zavrite u roku, doite lino
kod mene na razgovor. Da li jo neko ima pitanje? Taman kada se spremila da im svima
poeli srean odmor, duboki bariton prekinuo je tiinu.
Imam ja.
Helenino srce je poskoilo. Hm, da, gospodine..., glumila je da ga ne poznaje.

Grej. Tobijas Grej, rezidentni umetnik na univerzitetu. Nadam se da vam ne smeta to

sam danas sluao vae predavanje. Bilo je fascinantno.
Hvala vam, gospodine Grej, odgovorila je Helen zvanino. Imate pitanje?
Da. Voleo bih da ispriate o Heleninoj rastrzanosti izmeu obaveze i elje, nastavio je.
ta mislite da je Homer govorio o njenoj dilemi? Da li je to bilo upozorenje o pogrenosti
preljube namenjeno enama? Ili je govorio da je Helena u pravu to je zgreila s trojanskim
princem Parisom? to je sledila svoje srce?

Helen je duboko udahnula. Oseala je kako sitne oi njenih studenata zure navie ka
njoj. Pa, pokrenuli ste dobro pitanje, gospodine Grej. Upravo ta napetost jedna je od tema
koju studenti treba da istrae u svojim radovima. Naterala je sebe da se okrene od
njegovog vrelog pogleda i osvrne po prostoriji. Verujem da je to sloenije od obinog
pitanja 'ispravnog i pogrenog'. Postoje i drugi faktori koji utiu na Helenin ivot i druge sile
koje deluju u celoj tragediji. Helena je sloena linost u opasnoj situaciji i, da ne bih sada
otkrila previe, dozvolite samo da kaem da s nestrpljenjem oekujem detaljne
interpretacije njene dileme, koje e mi studenti doneti u narednom semestru. Mogli su da
se uju uzdasi kada je ono malo studenata koji su jo sluali shvatilo da nee uti Helenine
teorije. Nema preica za njihove eseje. ,,A sada, ima li jo neko pitanje?
Nita. Samo utanje papira i torbi dok su studenti poinjali da skupljaju svoje stvari.
Pa, onda, nadam se da ete svi imati divan odmor, a ja eljno iekujem neke od vas
naredne godine, na mom modulu o seksualnosti i polovima u antikom svetu.
Studenti su jurnuli ka vratima i prostorija se odjednom nadimala od njihovog brbljanja,
energinog i uzbuenog zbog slobode koja im se bliila. Helen je odmahnula glavom i
Avada

66

Anna

prikupila svoje stvari. Nikada nije mogla da razume studente. Bila je sigurna da su u njeno
vreme bili ukljueniji i zainteresovaniji.
,,Au. Tobijas je krenuo izmeu redova ka njoj. To je bilo odlino, Helen.

Zdravo. Prestravila se shvativi da je pocrvenela. Otkud ti ovde? Mislila sam da e

danas biti zauzet zavravanjem svojih asova.

Zavrio sam jue. Samo sam doao da pospremim kancelariju, a onda mi je dolo da
pogledam ta se deava na odeljenju klasinih nauka. Nije ti smetalo?

Ne. Samo se nadam da ti nije bilo previe dosadno? Znala je da pokuava da izmami
kompliment, ali njegovo odobravanje bilo joj je vano.

Bilo je fascinantno. Stvarno si u svom elementu dok predaje. Deca su bila kao
prikovana.
,,Ha-ha! Ne bih rekla. Zar nisi video Kim Vinslou kako vrsto spava u zadnjem redu?

Tobijas je sa osmehom odmahnuo glavom. Previe si stroga prema sebi. Koliko ja

poznajem Kim, pravo je udo to se uopte pojavila.
Helen je razvukla osmeh, a onda su oboje zautali.
On je proistio grlo. uj, da li bi pola danas sa mnom na ruak - poslednje jupi pre
odmora? Ja astim. Oseala je kako njegove oi prodiru u njene, pa se okrenula ka katedri,
zaokupljajui se gomilom papira. Na kraju, nastavio je, ja ne moram da piem esej kod
tebe, meni moe da kae vie o Heleninom konfliktu izmeu obaveze i elje.

Znala je da flertuje s njom. Nije bilo ni prvi put, ali ovo jeste bio prvi put da ju je pozvao
da izau. Oseala je kako joj se dlaice na rukama jee od uzbuenja. Kolegijum ima ruak
povodom kraja semestra, rekla je, guvajui papire.
O. teta. Tobijas je izgledao pokunjeno. Znam savreno mestace... onda neki drugi
put.
Helen je osetila kako je preplavljuje uasna panika. Pretpostavljam da bih mogla da se
izvuem... Izbrbljala je te rei pre nego to je uspela da se zaustavi.
Stvarno?
Da. To su samo dosadni starci sa odeljenja. Bie jo mnogo rukova.

To je divno, Helen. Jesi li sigurna?

Helen je razmislila na trenutak. Morau da odglumim glavobolju, a kada svi odu, moi
emo da se iskrademo. Zna, mogli bi to da shvate lino.
Razumno. Iskezio se ka njoj, oiju koje su se privlano naborale, a ona je osetila kako
vrelina zrai iz samog sredita njenog tela.
Zato te ne bih pozvala kada svi odu? Tada moemo da krenemo, ako ti odgovara?

Apsolutno. Nee zaaliti, Helen. To mesto je sjajno. Imaju najbolje lingvine s

krabama.
Nasmeila se. Zvui ukusno.

Ostatak jutra, minutara na Heleninom satu kretala se kao na usporenom snimku.

Pokuavala je da se zaokupi popunjavanjem beleaka i preslaganjem knjiga, ali nita nije
moglo da joj skrene misli s Tobijasa.
Avada

67

Anna

Prolo je dosta vremena - preko tri godine - otkad je ula u njegovu galeriju da bi se
sakrila od kie. Tog dana izjurila je iz kue neverovatno gnevna zbog jo jedne une svae s
Riardom i odvezla se u Bridport samo da bi pobegla od ogranienja te kue. Lutala je
besciljno ulicama sve dok je pljusak nije naterao da potrai zaklon, pa je ula u mali
umetniki studio bez ikakve namere osim da se osui.
Galerija je bila prazna kada je ula, pa je naslonila kiobran uza zid pored vrata, a onda
se okrenula da pogleda slike koje su visile na zidovima. Oarale su je od samog poetka.
Bile su to mrane slike u ulju koje su prikazivale obalu Dorseta, realne i grafike u svom
opisu prirode koja oslobaa svu svoju silinu. Lutala je kroz izlobeni prostor paljivo
posmatrajui svaku, oseajui nalet uzbuenja od samog pogleda na njih. Savreno
uhvaena oluja emocija koje su besnele u njoj jo otkako su se preselili na obalu. Znala je da
je nabasala na neto, ili moda na nekoga divnog.
Mogu li vam pomoi? Mladi ovek pojavio se iz zadnje prostorije. Bio je visok i
miiav, sa irokim ramenima i kratko oianom tamnom kosom. Lice mu je bilo jako i
preplanulo, sa zaprepaujuim smeim oima i privlanim borama od smeha urezanim sa
obe strane usta. Bio je odeven jednostavno, u farmerke i bledoplavu koulju isprskanu
bojom iji su rukavi bili zavrnuti i otkrivali istetoviranu keltsku traku na glatkoj koi
njegovog bicepsa. Treba li vam neka pomo? pitao je ponovo, briui ruke o krpu.

Samo razgledam. Da li je to u redu?, pitala je. Dok joj se primicao, Helen je osetila da
se deava neto udno. Njen stomak udno je poskoio i ona se okrenula da pogleda najbliu
sliku, ne mogavi da ga pogleda u oi.
Da li vam se dopada?, pitao je.

Mogla je da oseti da joj se jo vie primie, ali nije skidala pogled s platna. Da, dopada
mi se, veoma.

Priroda. Svi smo u njenoj milosti, zar ne? Okrenuo se i klimnuo ka groznom vremenu
koje je ibalo po prozoru njegove galerije. Zbog toga ste ovde, pretpostavljam? Naterala vas
je kia?
Helen se postidela, ali on joj se samo nasmeio. Ne brinite, uvek imam vie posetilaca
kada pada kia. Ne morate da budete utivi. Danas ste prvi posetilac, pa mi je drago to vas
vidim.
Helen je klimnula glavom i stidljivo se nasmeila, odjednom svesna svog izguvanog
izgleda. Govorio je s keltskim pevuenjem, moda irskim, nije mogla tano da odredi. Loe
se snalazila s naglascima.
Evo ta me zanima. Okrenuo se da ponovo pogleda sliku, prikaz malog jedrenjaka,
patuljka na ogromnom kotrljajuem okeanu. Brutalnost prirode. Zastao je. Zastraujue
inspirativno, zar ne?

Shvatila je da jo zuri u njega, pa se okrenula ka slici i klimnula glavom. Nije bila

sigurna da li je govorio o vremenu ili o svom delu, ali i jedno i drugo bilo je tano. Priao je
blie i osetila je kako se topli vazduh komea oko njih.
Dozvolite da vas povedem u obilazak, ponudio je, iznenada se nasmeivi. Zovem se
Tobijas. Tobijas Grej.
Avada

68

Anna

Ja sam Helen, rekla je, prihvativi njegovu ispruenu ruku i poskoivi unazad od
udara elektriciteta koji joj je prostrujao kroz prste kada im se koa dotakla.
Njegov osmeh se proirio. Hajdemo, imam jo mnogo slika gore.

Provela je ceo sat sledei ga po dva nivoa njegovog studija dok joj je nairoko
objanjavao svoje tehnike i uticaje, i iznenadila se kada se na kraju obilaska nala napolju,
na ploniku, sa ogromnim platnom umotanim u braon papir i uvezanim kanapom, i malom
posetnicom s njegovim brojem telefona skrivenom u depu.
Samo me pozovite ako ne odgovara sobi, govorio je dok ju je pratio na ulicu. Moete
je zameniti za neto drugo. Vano mi je samo da vi budete zadovoljni njom. Zastao je na
trenutak. Ili me svejedno pozovite? Vragolast pogled u njegovim oima rekao je sve.
Nije mogla da progovori. Samo je pocrvenela i okrenula se u mestu, pourivi malom
bonom ulicom uz samo kratak pogled unazad.

Helen je ponovo pogledala na sat. Proi e jo oko dvadeset minuta pre nego to njeno
odeljenje pone da se okuplja za ruak. Zatvorila je oi, ne mogavi vie ni da se pretvara da
radi, i okruila se seanjima na Tobijasa.
Shvatila je koliko je slika zaista dobra tek kada ju je odnela kui i razmotala. Bila je
predivna i izgledala je savreno iznad kamina. Dobijala je energiju samo gledanjem u nju i
nije je bolelo to to ju je platno podsealo i na te duboke smee oi koje su prodirale u
njene. Sedela je tamo, prevrui po prstima karticu s njegovim brojem telefona, uveravajui
sebe da nikada vie ne sme da ga vidi.
I nije. Umesto toga, oseajui kako se iskra neeg vrelog i upornog ponovo zapalila u
njenom stomaku, bacila se na Riarda, a on je, iznenaen i zadovoljan, odgovorio na isti
nain. est sedmica kasnije zurila je u tanku plavu liniju na testu trudnoe, podjednako
uplaena i uzbuena.

Alfi. Bilo je dovoljno da pomisli na njega da bi se nasmeila. On je bio njena poslednja

trudnoa i neoekivani dar. Kad god bi pomislila na ono gnezdo plave kose, na njegov
nakrivljeni osmeh kroz koji su provirivali zubi i na zvuk njegovog drskog, zaraznog smeha,
oseala je kako se topi. Bio je krajnje neodoljiv. Svi su to govorili.

Naravno, bilo je i onih trenutaka. U kojoj porodici ih nema? Povremeno bi Alfiju

dosadile Dorine igre maskiranja ili bi se opirao odlasku u krevet i tada bi dolo do erupcije
estokog besa. Bilo je i Kasinog glumatanja kad god bi naruio prostor njene sobe ili joj
preturao po stvarima. Vrlo esto Alfi bi upao u nekakav kripac, njegova radoznalost gurala
ga je kroz ivot kao kamikazu, ali takvi su bili deaci, niste mogli da ih drite ispod staklenog
zvona.

Da, Alfi je sve rane misli o Tobijasu potiskivao u obina prijatna, daleka seanja.
Povremeno bi se zatekla kako zuri u sliku iznad kamina i zamilja ta je moglo biti, ali to je
bilo samo tajno, zabranjeno zadovoljstvo, nita vie od fantazije. Prosto, to nije bilo sueno.
Sve dok skoro etiri godine kasnije nije stigla na novi semestar predavanja na
Ekseterskom univerzitetu i otkrila da je proslavljeni lokalni umetnik Tobijas Grej postavljen
na mesto rezidentnog umetnika. Tada je znala da je sudbina umeala prste i da e joj se
ivot zakomplikovati.
Avada

69

Anna

Posle nekoliko beskrajnih minuta provedenih u pritiskanju dugmeta za osveavanje

elektronske pote i zurenja kroz prozor u ravnomernu reku studenata koji su ili ka baru,
zaulo se kucanje na vratima njene kancelarije.

Slobodno!, doviknula je Helen sa olakanjem.

Samo sam htela da proverim da li ti je ita bolje? pitala je Doan Vajt, brina
sekretarica odeljenja, promolivi nos kroz vrata.
Helen je protrljala slepoonice. Izvini, Doan, glava mi jo pulsira. Mislim da u morati
da odem kui.
O, jadnice. I rumena si. ena joj je saoseajno namignula. Ba u pogreno vreme,
naroito kad poinje raspust.
Da, tipino, zar ne? rekla je Helen, pokuavajui da odglumi nekakvo aljenje. ao mi
je to proputam okupljanje. Vi se zabavite. I lepo se provedi preko leta...
Da, hvala ti, Helen, i ti isto. Doan je lagano zatvorila vrata za sobom, a samo nekoliko
trenutaka kasnije Helen je ula kako ostatak kolektiva naputa odeljenje. Saekala je dok se
napolju sve nije utialo, a onda podigla slualicu. Javio se gotovo odmah.
Otili su. Ja sam slobodna ena.
Tobijas se tiho nasmejao. Zna, Helen, zaista bih voleo da jesi.

Tada je prvi put izgovorio svoju elju, a ona je osetila kako joj dah zastaje u grlu. ta je
to radila? Da li je sila s uma? Bila je udata ena s troje divne dece kod kue. Da li je zaista
bila spremna da sve to rizikuje zbog nekakvog divljeg flerta sa ovekom kog jedva poznaje?
Osim toga, preko radio Mileve na fakultetu ula je da je i Tobijas oenjen. ta je s njegovom
enom? Moda je sve ovo pogreno protumaila. Moda je on zaista eleo da budu samo
prijatelji. Boe, ponaala se kao tinejderka. To je bilo smeno.
Zatvorila je oi. Nije bilo prekasno. Mogla je sada da otkae, pre nego to iko bude
povreen. Mogla je da uskoi u svoj automobil, odveze se kui i bude u Kliftopsu u roku od
sat. Da se vrati meu zidove stare kue koji su je guili; nazad zurenju u gomile prljavog
vea koji se nakupio u veernici; nazad ponovnom razmiljanju o tome ta da spremi Alfiju
za veeru; nazad nepokretnom leanju pored mekanog tela svog mua koji hre, dok ona
gleda kako joj se ivot polako odmotava.
Nai emo se na parkingu za dva minuta, rekla je i spustila slualicu pre nego to je
uspela da se predomisli.

Izvezli su se iz grada auto-putem A30. Helen je pratila Tobijasa svojim automobilom,

pazei da ne izgubi iz pogleda izubijani branik njegovog starog MG-a. Ukljuila je radio u
pokuaju da sprei mozak da premilja o ludoj nesmotrenosti njenih dela. Na svakoj
raskrsnici terala je sebe da se okrene, da ode kui, da stavi taku na ono to je zapoela, ali
nije mogla. Celo njeno telo bridelo je od iekivanja.
Posle jo nekoliko kilometara skrenuli su i provezli se kroz lepo selo, pored slikovitih
kua od blata i slame i stare prese za voe, pre nego to su stali na ljunani parking Kings
armsa. Parkirali su automobile jedan do drugog, a onda izali na sunce. Tobijas joj se
vragolasto smeio. Drago mi je to si ovde. Imao sam udan oseaj da bi mogla da se
predomisli. Stalno sam proveravao u retrovizoru da vidim jesi li se okrenula.
Pomiljala sam na to, priznala je.

Avada

70

Anna

Pa, drago mi je to nisi. Moe da pobegne kad god poeli, ali otili smo ovoliko
daleko, pa hajde da bar popijemo po pie pre nego to zbrie?
Helen je klimnula glavom, pa su uz kripanje po ljunku preli prilaz, a Tobijas je
spustio topli, umirujui dlan na njena lea dok su ulazili u zadimljenu unutranjost paba.
Pronali su miran separe u jednom uglu i Tobijas je otiao da narui pie. Dok se
smetala na barunasto sedite, nervozno se osvrtala. Bili su kilometrima daleko od kue, ali
ona nije mogla da izbegne sumnjiavost. Jedan od mukaraca koji se naslanjao na bar
izgledao je kao da zuri u nju i jedan uasni trenutak pitala se da li poznaje nju ili Riarda.

Izgleda divno. Svia mi se tvoja kosa kad je takva. Tobijas se vratio s piima,
postavivi ih na sto izmeu njih. Razonoda je igrala u njegovim smeim oima. Zato si
tako pocrvenela?
Nisam. Ovde je malo vrue, to je sve.
Tobijas se nasmeio. Oboje su znali da je to la.

Zgrabila je svoju au vina. iveli, nazdravila je.

iveli. Ispio je dugaak, veliki gutljaj, ne skidajui pogled s nje. Pa, da li si gladna?
pitao je kada je spustio svoju pivsku au na mali kartonski podmeta.
Slegla je ramenima. ,,I nisam ba. Stomak joj se vrteo od neuvenog uzbuenja i znala
je da ne bi mogla da pojede ni zalogaj.
Ni ja, sloio se.
Sedeli su i gledali se trenutak pre nego to su oboje prasnuli u nervozan smeh.

Ovo je pomalo udno, zar ne?

Jeste.

Zna, razmiljao sam o tebi... jo otkako si dola u moju galeriju. Nisam mogao da
verujem kada sam te video na fakultetu. Bilo je to kao neki znak.
Setio si me se? Helen je bila zaprepaena i polaskana.

Tobijas je klimnuo i oborio glavu, pomalo postieno. Evo nas sad, a ja ne mogu da
smislim ta bih rekao. Zar to nije uasno?

Helen je bila iznenaena. I Tobijas je bio nervozan. ,,I ja isto, priznala je.
Rei mi nisu jaa strana. Bolji sam sa etkicom. Zastao je. Zna, voleo bih da te
naslikam jednom prilikom. Ima tako divnu strukturu skeleta. A tvoja koa... prozrana je.
Helen je pogledala u svoju au.
Izvini.

,,U redu je.

Nisam hteo da te uplaim.
Znam.

Postepeno, kako su se navikavali na okruenje i preli na drugu turu pia, poeli su da

se oputaju i razgovor je ivnuo. Tobijas je bio dobro drutvo. Zabavljao ju je priama o
svojim studentima i ekscentrinim muterijama iz galerije i ubrzo su se s lakoom smejali i
alili.
Avada

71

Anna

Reci mi neto, pitao je iznenada, ta ena poput tebe radi zavuena u pospanom
primorskom gradiu?
Kako to misli? pitala je Helen. Oi su joj preletele preko tamne tetovae koja je grlila
njegov biceps. Morala je da sprei nagon da je dotakne.
Prosto mi izgleda sasvim drugaije od uobiajene vrste koja se ovde via.
Helen je bila polaskana. Drugaije? Ne verujem. Nekada sam mislila da jesam. Sanjala
sam o tome da uradim neto krupno, zna, da neto napravim od svog ivota. Ali onda sam
se probudila sedamnaest godina kasnije kao sredovena domaica koja ivi san srednje
klase. Kako depresivno!
Meni deluje sasvim suprotno, Helen.
Nikada, u stvari, nisam ni htela da se preselim u Dorset, priznala je. Bila sam sigurna
da u poludeti zarobljena tamo.
Pa zato si dola?
Zato to je to bilo vano ostatku moje porodice.

Njih si stavila na prvo mesto. Helen je klimnula glavom.

Dunost pre elje, nasmeio se, a zatim ponovo uozbiljio. Ti si dobra ena.

Helen je slegla ramenima. Ba u tom trenutku, dok je sedela naspram Tobijasa, oseala
se kao veoma, veoma loa ena. Pogledala je njegov sat. Bilo je pola etiri. Kako se to desilo?
Mora li da ide? pitao je.

Ne. Popila sam previe. Mislim da ne mogu nigde da vozim. Ne jo. Helen se zaista
oseala pijano od vrtoglave kombinacije alkohola i poude.
Tobijas je klimnuo glavom. Ni ja.
Pa, ta emo?

Njeno sugestivno pitanje visilo je u vazduhu izmeu njih.

Gledao ju je trenutak, a onda gurnuo ruku u dep i polako izvukao veliki mesingani
lanac na kom je visio jedan klju, sve vreme gledajui je u oi. Ovo je za sobu gore. Moe
sada da ode i ja neu pomisliti nita loe o tebi, Helen. Ne elim da te pritiskam.
Progutala je.

Ali, nastavio je, ako bi elela... Ako se osea iole onako kako se ja sada oseam...
Pruio je ruku preko stola i pomilovao joj obraz i njoj se inilo kao da je najprirodnija stvar
na svetu da nagne lice u njegov dlan. Dok je to radila, on je palcem preao preko njenih
usana. Bio je to udan, ulan gest od kog joj se zavrtelo u glavi.
Ja sam starija od tebe.
Pa?

Ja sam udata.
I ja sam oenjen.

Imam troje dece.

Znam.
,,I ipak me eli? pitala je.

Avada

72

Anna

Klimnuo je glavom. elim te od trenutka kada si ula u moj studio onog ludog, mokrog
dana.
Helen je progutala i zatvorila oi. To je bio trenutak. To je bio trenutak kada je trebalo
da ode u svoj automobil, odveze se i vie nikada ne vidi tog oveka. To je bio trenutak kada
je trebalo da ustane od stola, zahvali mu za pie i napusti pab, pravei to je mogue vee
rastojanje izmeu sebe i njega.
Otvorila je oi. Lanac s kljuem namigivao im je sa stola. Pruila je ruku i uzela ga u svoj
dlan, ispitujui paljivo njegovu teinu. Niko nikada ne sme da sazna.
Tobijas se nasmeio.

Ozbiljna sam.
Klimnuo je glavom. Niko nikada nee. To je naa tajna, Helen. Kunem se.

Klimnula je jednom, zadovoljna, progutala poslednji gutljaj vina, a onda se okrenula ka

njemu.
Pa, ide li? pitala je.

Krenuli su gore uzanim stepenitem, kikoui se i hvatajui jedno drugo dok nisu
proleteli kroz vrata u sobu. Tobijas je zalupio vrata i nagnuo se na njih, odjednom ozbiljan,
ne isputajui njen pogled.
Jesi li dobro?

Helen je klimnula glavom. A ti? Tobijas je klimnuo. ,,I sigurna si u ovo? Helen je
ponovo klimnula glavom.

Priao joj je i privukao je u zagrljaj, ljubei je duboko sve dok se nije priljubila uz njega,
oamuena od elje. Odmakao ju je na duinu ruku.
Kako si lepa. Otkopaj koulju. Hou da te vidim.
Ja... Hm... Usplahirila se.
. Spustio je prst na njene usne. Bez rei.

Helen je polako raskopala bluzu, trpei Tobijasov pogled i borei se protiv nagona da
pokrije grudi rukama. Toliko dugo nije bila naga ni pred kim osim pred Riardom i bila je
svesna da njeno telo vie nema mladalaku figuru. Poroaji i ravnomerni protok vremena
uzeli su svoju cenu. Tobijas kao da je osetio njenu zebnju. Nasmeio joj se i privukao je u
zagrljaj jo jednom, ljubei njene usne s takvom strau da je zaboravila na nervozu i
umesto nje koncentrisala se na topli, barunasti oseaj od kog se topila.
Divna si, proaputao je. Voleo bih da te naslikam kako stoji na onom zraku sunca,
oiju zatvorenih kao sad.

Pruio je ruku i polako pratio konturu njene kljune kosti, povlaei prstom trag sve do
njenog zgloba. Na trenutak su prepleli ruke, oiju jo prikovanih jedne za druge. Tada joj je
raskopao pojas. Helen je osetila kako drhti dok joj je sputao suknju i klekao da je poljubi.
Dok su njegove usne doticale njenu kou, ispustila je mali uzdah predaje i zatvorila oi.

Probudio ju je oseaj krivice. Tobijas je jo leao pored nje, nag i opruen preko runog
cvetnog prekrivaa koji nisu stigli da svuku s kreveta. Na trenutak je posmatrala obline
njegovih irokih ramena, tamne dlake koje su se irile preko njegovih grudi i sputale
prema preponama, do dugakih miia njegovih nogu, rumenu boju koja se irila po
Avada

73

Anna

njegovim obrazima dok je spavao i njegove duge trepavice. Bio je pravi mukarac, a ipak
udno ranjiv u snu, gotovo kao deak. Osetila je jo jedan udar poude i morala da se
pribere. Sunce se spustilo nie na nebu i soba je sada bila oblivena toplom svetlou boje
ilibara. Okrenula je Tobijasovu ruku tako da moe da pogleda na njegov sat.
Sranje. Sranje. Sranje, o sranje. Skoila je iz kreveta.

Tobijas je lenjo otvorio jedno oko. ta nije u redu?

Kasnim. To nije u redu. Jurcala je po sobi sakupljajui svoju odeu, uvlaei ruke u
bluzu i istovremeno se sapliui o suknju. Oseala je kako joj se unutranjost butina lepi.
Pokuavala je to da ignorie, nije bilo vremena za tuiranje.

Reci mi da ne ide, ne jo? zajeao je Tobijas iz kreveta.

Moram. Alfi. ekae me u centru. Gospoda Kendal me je ove nedelje ve prekorevala
jer sam kasnila.
Ispravi me ako greim, zevnuo je Tobijas, ali zar ti ne plaa njima da uvaju tvog
sina?
Da, viknula je iznervirano dok je izbezumljeno traila svoj ve. Ali oni se zatvaraju u
pola est, a ja u ovom brzinom stii tek posle est.
Samo im reci da si se zaglavila u saobraaju.

Helen je izvukla gaice ispod starinskog pisaeg stola na suprotnom kraju sobe i
nagurala ih u torbu. Ne razume. Nisu samo oni u pitanju. Jadan Alfi. ekae me. Nalet
grie savesti odjednom ju je preplavio. Zamislila ga je samog u centru, poslednje dete koje je
ostalo dok gospoda Kendal nestrpljivo etka oko njega. ta je, kog avola, radila ovde, u ovoj
sobi, sa ovim ovekom? Imala je porodicu - mua, decu - kojima je bila potrebna, za ime
boje.
Tobijas je proitao emocije s njenog lica i skoio iz kreveta. Ne, ne, ne. Ne radi to,
Helen. Stegao joj je ramena i naterao je da ga pogleda. Ne oseaj krivicu zbog onoga to
smo upravo uradili. Mi nismo loi ljudi. Nikoga ne povreujemo. Mi smo samo dvoje
odraslih koji su se malo zabavili.
Ali oboje smo u braku, Tobijase.

Da, u braku smo, ali nismo njihovo vlasnitvo, zar ne? Ti nisi samo objekat koji Riard
treba da zakljua, a klju...

Helen je pokuala da ga prekine. Istini za volju, s Riardom se nikada nije ovako

oseala, ali Tobijas ju je samo uutkivao, sputajui prste na njene usne. Osetila je na njemu
svoj miris i teko progutala, preplavljena opijajuom kombinacijom krivice i udnje.
Helen, zasluila si malo sree. Veruj mi, nismo uradili nita loe, u redu?

Helen je utala. Nije se oseala kao da nije uradila nita loe. ,,U redu?, Tobijas je
ponovo pitao. ,,U redu, uzdahnula je Helen.

,,E sad, kada u ponovo da te vidim? I nemoj mi rei na jesen kada se vratimo na koled,
jer nema anse da ekam toliko dugo.

Mislim da ne... raspust je... deca..., Helen je nervozno brbljala.

Pozvau te. Podigao je ruku dok je Helen otvarala usta da se pobuni. ,,U redu je. Ako
ne bude mogla da govori, samo mi reci da sam pogreio i ja u prekinuti vezu.
Avada

74

Anna

Helen je klimnula glavom. Zgrabila je torbu i skliznula u cipele. ao mi je. Stvarno

moram da idem.
Znam. Poljubio ju je vrsto u usne, kao da hoe da je oznai kao svoju. Bez aljenja?

Nasmeila mu se, njegove smee oi prodirale su u njene dok se njegovo telo pripijalo
uz njeno. Mogla je da oseti da se ponovo uzbudio i mali jauk pobegao joj je sa usana.
Uzvratio joj je pobednikim osmehom.
Ne, rekla je najzad. Bez aljenja.

Bilo je to vrelo leto puno seksa i opasnih uzbuenja. Nekoliko puta, preplavljena
krivicom, pokuala je da okona vezu. Ipak, na kraju je ispalo da joj je previe teko da se
odrekne Tobijasa. Svaki put kada bi ga napustila, dok su je probadale aoke seksa i krivice,
govorila je sebi da je to bio poslednji put. Ali on je bio poput droge i nije mogla podneti da
ga pusti. Toliko se razlikovao od Riarda. Bio je tako mlad, tako duhovan i tako ubedljiv.
inio je da se osea prelepom. inio je da se osea voljenom. Pravdala se time da je on njen
jedini porok, njena jedina avantura. Sve ostalo vreme svi drugi bili su joj na prvom mestu Riard, deca - a ona je elela samo da se malo zabavi. Nikoga nije povreivala. Bila je to
samo sitna bezazlena razonoda izmeu dvoje odraslih. Niko nikada nije morao da sazna.
Da bi ostalo tako, bili su sve paljiviji u tome kada i gde se sastaju. On nikada nije
dolazio u kuu. Umesto toga, ona je poseivala njega u njegovom studiju, ili su se nalazili u
malim, zabaenim seoskim krmama, esto zastajui kao tinejderi da bi leali usred zlatnih
polja ita. I bilo je arobno. Leto je najzad stiglo i poelo da skita po unutranjosti,
ostavljajui za sobom toplotu i lepotu. Onih dana kada su ptice pevale punom snagom, a
drvee nudilo svoju arenu senku, delovalo je kao najprirodnija stvar leati u Tobijasovom
naruju i kroz granje gledati navie u plavo nebo. U tim trenucima oseala je da njen pravi
ivot bledi, kao nestalni ipkani oblaci koji su lutali visoko iznad njih.
ak i poslednje nedelje odmora, znajui da e se uskoro vratiti na fakultet, nije mogla
da mu odoli.
Znam da uskoro treba da se vratimo na koled, ali moram da te vidim, mrmljao je
preko telefona. Nedostaje mi tvoje telo. Nedostaje mi tvoja koa. Nedostaje mi tvoj miris.
Helen je progutala. Dora je bila pored nje, u kuhinji, trpala pahuljice u usta, naizgled u
svetu snova. Alfi je vozao automobilie po kuhinjskom podu, izvodei zadivljujui
asortiman efekata kripanja i sudara. Kasi je bila gore, jo u krevetu, uivajui u jednom od
poslednjih izleavanja tokom raspusta. Dan e provesti s njima. Devojice se sledee nedelje
vraaju u kolu, a onda e ringipil stvarnog ivota ponovo da se pokrene.
Obeavam ti, ako doe, ljubicu te od udubljenja na vratu, gde ti raste ona mala lokna,
pa sve do vrhova prstiju na nogama. Helen je nevoljno uzdahnula. Doi u.
Hoe?
Da. Daj mi sat.

Sjajno. Vidimo se na uobiajenom mestu.

Da. Helen je spustila slualicu i sa osmehom se okrenula ka Dori. Naalost, duo, zvali
su me s posla.
Dora ju je pogledala. Nita nije rekla, samo je nastavila da ubacuje pahuljice u usta.
Avada

75

Anna

Moram da odem do fakulteta, iskrslo je neto u poslednji as. Moete li ti i Kasi da

uvate danas svog brata?
Dora je zastala s kaikom na pola puta izmeu inije i usta i na trenutak posmatrala
majku. Danas?
Da, rekla je Helen strpljivo. Samo nekoliko sati.
Dora je uzdahnula. Moramo li?

Helen je oseala kako joj krv kljua. Da, morate.

Pauza. Nije fer, zakukala je Dora. Zato danas?

Zato to moram da obavim neke vane stvari. Helen je uzdahnula. Moram da

pospremim kancelariju, sredim neke papire, pregledam raspored s dekanom. Lai su joj
lako silazile s jezika.
Zar ne moe Alfi s tobom? pitala je Dora.
Ne.

Dora je ustala, bacila iniju sa itaricama u sudoperu i ljutito utnula friider.

Dora! uzviknula je Helen. Prekini. Celog leta skoro nita nisam traila od vas.
Proteklih nekoliko sedmica vas dve ivele ste kao bubreg u loju. Nisam vam traila ak ni da
sreujete svoje sobe! Najmanje to ti i Kas moete da uradite jeste da priuvate Alfija
nekoliko sati. Oekivala je Kasin izliv besa, ali Dora je obino bila tako smirena. Helen se
nadala da nee poeti neku svoju vrstu tinejderskog buntovnitva. inilo joj se da sa obe
devojice to ne bi mogla da podnese.
Dora se namrtila. Moemo li bar da ga odvedemo na plau? pitala je.
Znai, to ju je muilo - Dora je elela da ide na plau. Helen je na trenutak posmatrala
svoju erku. Obe su znale pravilo: plaa je bila zabranjena za Alfija, osim ako je prisutan
neko od roditelja. Helen je pogledala svoj sat, a zatim, iscrpljeno, ponovo Doru. Valjda su
sada dovoljno odrasle. Moete da ga povedete sa sobom, ali morate da budete zajedno i da
pazite na njega. I bez kupanja, u redu?
ak ni ako ponesemo njegove miie?
Ne izazivaj, Dora.

Plaa!, uzviknuo je Alfi uzbueno s kuhinjskog poda. Sladoled? pitao je pun nade.
Da, duo. Moete da kupite sladoled. Helen je gurnula ruku u tanu i izvukla
novanicu od deset funti. Ovo je za sve vas. E sad, imam poverenja u tebe, Dora. U redu?
Nemoj da me izneveri.
Dora je uzela novanicu iz njene ispruene ruke. ,,U redu.
Helen je odahnula. Ako krene uskoro, jo moe da stigne na vreme.

Bilo joj je potrebno deset minuta da se spremi. Skinula je farmerke i obukla bledoplavu
suknju pokrivenu sitnim belim radama, koja se Tobijasu dopadala. Provukla je etku kroz
kosu, poprskala parfem po vratu i zglobovima i prela rumenilom preko obraza. Pogledala
se u ogledalu.

Nije loe, a nije bilo vremena za bilo ta drugo. Zgrabivi torbu, strala je niz stepenice
dovikujui Dori iz podnoja.
Avada

76

Anna

Zdravo, ljubavi, vraam se malo kasnije.

Zdravo, mama. Bio je to prigueni uzvik iz dubine kuhinje.

Budite dobri, dodala je, oseajui se kao prvoklasni licemer dok su se ulazna vrata
zatvarala za njom. Otrala je niz stepenice do automobila, i dok je unazad ila niz prilaz,
videla je Doru kako sa Alfijem stoji na kuhinjskom prozoru. Smeili su se i mahali, Alfijeva
kosa boje kukuruza golicala je Dorino lice i terala je na smeh. Helen se nasmeila i mahnula
im, a onda pourila niz prilaz razbacujui kamenie ljunka za sobom. Ako nagazi, stii e
na vreme, pod pretpostavkom da ne bude prokletih traktora, naravno.
Helen je imala sree.

Do auto-puta je stigla u rekordnom vremenu i tek kada je prela u brzu traku i pritisla
gas do daske, setila se da je urei da stigne do Tobijasa zaboravila da poljubi decu na
rastanku.

Avada

77

Anna

Dora

Jedanaest godina ranije

Vazduh je bio gust kao med dok je Dora gacala preko plae. U jednoj ruci nosila je
Alfijev ranac, drugom je stezala bratovljevu malu pesnicu. Pred sobom je mogla da vidi Kasi
kako se smejulji sa Sem. unjale su se po obali, pognute glave, jedne plave, jedne tamne.
Smrknuto ih je gledala pokuavajui da vodi rauna o koraanju preko nejednakih oblutaka,
proklinjui majku po stoti put tog dana. Dora je skovala hiljadu planova za svoj poslednji
dan slobode, ali ovo nije bio nijedan od njih.
Pouri malo, terala je Alfija. Izgubiemo ih iz vida ako ne bude drao korak.
Prebrzo, dahtao je Alfi, sapliui se preko kamenja koje se pomeralo.

Pa, da nisi obuo te izme i taj glupavi plat moda bi mogao da ide bre. Dora je bila
ljuta. Alfi je navaljivao da nosi svoj kostim Supermena kada krenu na plau i nikakvo
nagovaranje ni obmanjivanje nije ga moglo ubediti u suprotno.
Bie ti vrue, pokuala je Kasi.
Izgledae kao budala, dodala je Dora.

Ali Alfi je ostao pri svom. Treba mi.

Zato ne bi iao kao Klark Kent pre nego to se pretvorio u Supermena? Mogao bi da
obue obinu odeu i niko ne bi znao ko si? Bio bi preruen!, rekla je Dora.
Ili, jo bolje, zato ne bi bio nevidljivi ovek?, rekla je Kasi suvo.
Ne. Supermen. Supermen je najdobriji superjunak od svih.

Devojice su se pogledale i prevrnule oima. Alfi je nedavno uao u fazu akcionih

junaka i mogle su da uju mnogo toga o najdobrijim superjunacima. Ostavile su ga da
oblai kostim odluivi da se posvete dosadnijem pitanju igraaka.

Ne moe da nosi lego na plau, rekla je Kasi, pregledajui sve veu gomilu stvarica
koje je Alfi redao po podu. Izgubie ih. I vidi, rekla je, utnuvi hrpu jarko obojene
plastike. Zato hoe da nosi ovaj auto? ak mu ni baterije ne rade!
To nije auto, odgovorio je. To je kopa. Alfi je prozujao igrakom po podu, struno
namotavajui kofu i izvodei odgovarajue zvuke kopanja.
Kasi je uzdahnula. Obe su znale da je nemogue raspravljati se s njim, ali Dora je opet
pokuala s malo strpljenja. ta misli o tome da ponesemo ranac? Moe da ga nosi na
leima, bie ti to kao specijalni raketni ranac.
Supermen nema raketni ranac, ispravio ju je Alfi.
Dobro, pokuala je Dora ponovo. Ali kada bi Supermen iao na plau i poeleo da
ponese svoje specijalne spravice, gde bi ih stavio?
Avada

78

Anna

U gae? pogaala je Kasi.

Alfi se zasmejao.

Hvala, Kasi. To mi je stvarno pomoglo. Ne, rekla je, okrenuvi se ponovo Alfiju, stavio
bi ih u ranac s raketnim pogonom. Zar ne?
Alfi ju je nesigurno posmatrao.
Zar ne, Kasi?, Dora je pozvala sestru u pomo.

Naravno, odgovorila je Kasi uz jo jedan iscrpljeni uzdah. Ovako, mene stvarno nije
briga koje ete igrake vi deca poneti, ali ako ne pourite, ja odoh sama na plau i to je to.

Dora je bila pogoena. Ne samo zbog nedostojanstvenog svrstavanja u kategoriju

dece sa Alfijem ve i zbog celokupne nepravedne situacije. Ne moe. Mama je rekla da
obe moramo danas da pazimo Alfija, usprotivila se.
Pa krenite onda, inae ja odoh, a ti ga uvaj sama.

Dora se puila. Prokleta Kasi s njenim novim drugovima i njenim nadmonim dranjem.
A ni njihova mama nije bila mnogo bolja, uvek iza zatvorenih vrata, vodi privatne razgovore
ili juri na fakultet na vane sastanke. Zar ne bi trebalo da su svi na letnjem raspustu?
Poslednje to je elela bilo je da provede dan jurcajui za Kasi i Alfijem. Dan je trebalo da
bude vreo i planirala je da ga provede na plai, jurei kroz talase, pijuckajui hladnu kolu iz
flae i gledajui kako se izgoreli kamperi prepiru i pakuju atore za dugu vonju kui.
Trebalo je da bude savreno. Savren poslednji dan pre nego to se probudi u ponedeljak,
navue na noge arape i cipele, spakuje kolsku torbu i zapone ono to su njeni roditelji
stalno nazivali jednom od najvanijih godina u njenom ivotu. Mala matura. Visila joj je nad
glavom kao kletva. Ona i Sem Skiner.
Kasi je upoznala Sem nedelju dana ranije. Dola je u lokalni kamp s roditeljima u
modernoj novoj kamp prikolici. Nosila je uobiajenu tinejdersku uniformu: pocepane
farmerke, izlizane patike, majicu ove ili one muzike grupe, vojniku koulju i imala dugu
crnu kosu koja joj je padala preko bledog lica kao zavesa. Dora nije bila sigurna kako su se
devojke upoznale, ali videla ih je kako zajedno dangube na plai, pue cigarete iza
kontejnera ili sede na zidu, dele ips i razgovaraju s deacima. Iskreno, ovek nije morao biti
genije da bi shvatio da je Dora sada bila suvina, da ju je zamenila Sem, noviji i poboljan
model.
edan sam, zapitao je Alfi pored Dore. Moemo li da stanemo? Njegove male noge
naporno su radile, ali nije mu bilo lako da prati Kasine i Semine dugake korake preko
nejednakog kamenja. Vruina je isijavala s njega kao s peenog kestenja.

Uskoro, odgovorila je Dora, psujui sestru i onu dosadnu devojicu. Hej! doviknula
im je. Usporite malo! Ne moemo da vas stignemo.
Vetar je do njih doneo Kasin smeh. Rekla sam ti da ne nosi sve te igrake, Dora.

Mogla je da je ubije.
Iako ih Kasi nije udostojila obavetenja, bilo je jasno kuda su krenule. Videla je Kasi i
Sem kada su se ranije te nedelje iskrale do Stene s dvojicom deaka. Nije ih toliko
pijunirala koliko je uvala strau. Svi su znali da tinejderi odlaze do Stene iz samo dva
razloga: da bi pravili zabave ili da bi se ljubili. Bilo je to savreno mesto i za jedno i za drugo.
Avada

79

Anna

Dora je jednom ranije bila tamo, kao deo blesavih izazova meu devojicama, i nije joj ba
prijala pomisao da se sada vraa tamo. Ali nije imala izbora, reeno im je da se dre zajedno.
Jo nije bilo podne, ali sunce ih je tuklo i inilo da se vazduh oko njih talasa i premeta u
nadrealnoj, snolikoj izmaglici. Plaa se presijavala, kao da je gledaju u krivom ogledalu.
Dora je obrisala kap znoja sa ela, a onda pogledala gde joj je sestra. Kasi i Sem najzad su
stale. Stajale su, tamne siluete naspram neba, u udaljenom zapadnom uglu plae gde je
okomita litica presecala horizont i pod pravim uglom spajala se sa obalom. S panjom su
gledale more. Dora je zakiljila, pratei pravac njihovog pogleda. Mogla je da vidi fleku
tamnu kao krv preko oblutaka uz vodu. Plima se povlaila. Savreno su pogodile vreme.
Sem je pruila ruku i vrsto stala na komad stene koji je trao iz osnove litice. Podigla
se, vetar joj je zahvatio kosu, a onda pruila ruku Kasi. Dok je Kasi prelazila preko vrha,
osvrnula se ka Dori i Alfiju.
Idete ili ne? viknula je.
Dora je uzdahnula. Hajdemo, Alfi. Vreme je za avanturu.

Brat joj je vrsto stegao ruku. Ne brini, rekao je, pogledavi je odozdo velikim,
okruglim oima. Imam moj plat. Ja u te tititi.

Izgledao je tako slatko i iskreno dok je vano leprao svojim ogrtaem. Dora mu se
nasmeila, a onda se okrenula ka Steni. Helen bi ih ubila kada bi znala ta rade.

Stena je bila sveto mesto u Samertaunu, mesto za koje su znali samo lokalni tinejderi, i
tajna lokacija toliko paljivo uvana da je samo nekoliko mladih turista sa strane znalo za
nju. Na udaljenom kraju plae, na mestu gde se litice zaliva Lajm sputaju ka nazubljenim
stenama koje su izbijale na povrinu ispunjene baricama morske vode, nalazila se tajna
peina, uvuena duboko u kamenu jarugu. Njena magija bila je u injenici da je do nje moglo
da se doe samo za vreme oseke i bila je neophodna izvesna reenost, ili nemarnost, da bi
se ona potraila. Kada biste je jednom pronali, njena nedostupnost dodavala je oseaju
opasnosti i uzbuenja. U dubinama Stene bili ste bezbedni i od nadolazee plime i od
radoznalih pogleda, ali ako biste propustili smenu plime i oseke, zaglavili biste se tamo
satima, ekajui da vam udljivi okean oslobodi izlaz. U lokalnoj srednjoj koli kruila je
pria da je neiji stariji brat nabasao na nju dok je traio novi speleoloki izazov. Brat je
rekao nekolicini prijatelja, a oni su rekli nekolicini drugih. Vest se irila i nije prolo mnogo
pre nego to su tinejderi poeli da odlaze tamo u oporima, na zabranjene zabave i tajne
sastanke. Kako je legenda rasla, tako su se mnoile i prie koje su je okruivale. Prvo je to
bilo staro krijumarsko sklonite, potom je postalo dom lokalnog pustinjaka ludog pogleda,
a nedavno je mit pretvorio peinu u grob rtava ozloglaenog serijskog ubice. Dora je znala
da su prie izmiljotina, ali ipak nije volela da ide tamo.

Dora i Alfi prili su treoj steni preko koje su prele Kasi i Sem. Semina glava
iznenada je iskoila s druge strane.

Bolje prvo prebaci Alfija, predloila je. Ja u da ga podignem. Njegove male noge nee
moi da predu preko stene. Bilo je to najvie rei koje je ula iz Seminih usta tokom
sedmice koliko ju je poznavala.
Ovo je ludo, odgovorila je Dora. Zato ne bismo mogli svi da budemo na plai? Bilo bi
mnogo lake. Skrenula je pogled sa znakova upozorenja prikucanih za liticu koji su vritali
Avada

80

Anna

o erodirajuim stenama i odronima i bespomono se osvrnula ka parkingu. Nije bio vei od

udaljene take na horizontu.
Sem nije obraala panju na njenu molbu, ve se okrenula Alfiju. Ti eli da vidi
specijalnu peinu slepog mia, zar ne Alfi?
Da!, viknuo je Alfi. Slepi mi!

Sjajno, pomislila je Dora. Sad vie nije bilo spasa. Zgrabila je brata za struk i grubo ga
gurnula uz stenu dok joj je njegov crveni plat amarao lice.
Isprui ruke, upuivala je Sem. Tako je, deko. Imam te.

Alfi je odjednom odleteo iz njenih ruku. Pustila ga je i Sem ga je povukla navie i preko
litice. Videla je dve crvene gumene izmice kako klataraju pre nego to su sasvim nestale s
vidika.
Mogu da letim! ula je Alfija kako vie s druge strane kamene potpore. Njegov glas
odjekivao je sa svih strana, stotinu Alfija odjednom je ispunilo peinu. Podigla je pogled ka
vrtoglavo visokim zidovima koji su se nadvijali iznad nje i zadrhtala, uprkos vruini.
Dolazi li? pitala je Sem.

Bio je red na nju. Dora se uspentrala uz stenu, pronalazei prirodne oslonce u grubom
kamenu. Sem se nagla preko, pruivi joj ruku, ali ona ju je ignorisala, previe ponosna i
previe iznervirana da prihvati njenu pomo. Bila je skoro na vrhu i preko ivice kada joj se
leva noga izmakla na labavom kamenju i ljunku. Grabei rukama da se zaustavi, Dora se
bacila na stenu, hvatajui panino ivicu i trzajui se dok su joj dlanovi svom silinom padali
na otre ivice kamena.
Jesi li dobro?

Dora je klimnula glavom, borei se da zaustavi peckanje suza u oima. Samo se glupo
okliznula, to je sve. Ispruila je ruke i videla krv kako se gomila meu zrncima peska i
komadiima kamenja koji su joj se arili u dlan.
To izgleda gadno.

Nije nita. Samo ogrebotina. Nije htela da prizna da je boli, pa je stala za trenutak,
samo posmatrajui jarkocrvenu tenost kako se nakuplja na njenom dlanu. Kapala je u
baricu, a zatim curila niz njen zglob da bi lenjo pljusnula na tamnosivu stenu ispod nje.
Tamo je ostala da lei, ivopisna mrlja nalik na dragulj na toplom kamenu.

Jesi li sigurna da si dobro?, ponovo je pitala Sem.

Dora je klimnula glavom. Podigla je pogled. Stene su se nadvijale iznad nje, tamne i
pretee. Prinela je dlan usnama i isisala ranu, gutajui krv metalnog ukusa dok je pulsiranje
polako slabilo. Onda se, uz uzdah, prebacila preko kamene ivice i uskoila u tamu s druge
strane.

Zlokobni kameni zidovi podizali su se okomito sa stenovitog tla. Naginjali su se unutra,

spajajui se na oko dvadeset metara iznad njihovih glava. Samo mali procep u kamenoj
kupoli proputao je pruti dnevne svetlosti u prostoriju. Dora je podigla pogled i videla
komadi plavog visoko iznad sebe, ali onda je morala da pogleda u stranu. Jo joj se vrtelo u
glavi od vreline izvan peine. Okrenula se ka zidovima niz koje se cedila voda, pokrivenim
busenovima dreavozelenih liajeva, svetlucavim od sluzi. Stena je bila istakana hiljadama
Avada

81

Anna

razliitih grafita. Svuda po zidovima bili su nakrabani imena i datumi, neki su bili
izgrebani, neki nacrtani, a neke su, verovatno najpredaniji zaljubljeni mladi, uklesali u samu
stenu. Svud po prljavom podu bili su rasuti ostaci ranijih zabava: limenke, flae, opuci i jo
gore stvari. Stara ribarska mrea, trula drvena paleta i zaboravljeno bure od nafte bili su
postavljeni u jednom uglu, prirune dekoracije za zabavu koje su sada bile suvine. Niska
kamena polica podizala se od sredita poda u zadnjem delu peine, a pored nje bio je krug
od pepela koji je oznaavao mesto na kom je prethodne noi gorela logorska vatra. U
mranoj unutranjosti, pepeo je sijao belinom, kao kosti. Dora je zadrhtala. Nije mogla da
zamisli zato bi iko eleo da visi na tom mestu. Jeste, bilo je zaklonjeno, zabaeno daleko od
radoznalih oiju, ali je i smrdelo. Vazduh je bio hladan i teak od mirisa trule vegetacije i
mokrih, slanih algi. Jednostavno, bilo je jezivo.
Meutim, Alfi se, izgleda, nije slagao s njom. Trao je po velikom prostoru viui i
kliui, a njegovi oduevljeni povici odjekivali su i divlje se odbijali o zidove. Galeb je
zakretao iz senki, lupajui krilima i naterao Doru da poskoi.
Slepi mi!, viknuo je Alfi ekstatino. Nije imala srca da ga ispravi.
Sem i Kasi bile su u suprotnom uglu peine. Dora je videla Sem kako utira bure, a
zatim skida svoju izbledelu vojniku koulju. Poloila ju je na zemlju i Kasi je sela na jednu
polovinu. Sem je onda rubom svoje majice obrisala nisku kamenu policu ispred njih. udno
je podseala na nekakav oltar za rtvovanje, kao onaj to je videla u filmu o Indijani Donsu,
koji ju je prestravio vie nego to je elela da pokae. Dok je trljala stenu, Sem je dugo i tiho
zazvidala. Vidi ovo, Kas, promrmljala je. Savren sto za zavijanje. Fino.
Dora nije znala da li da im se pridrui. Oseala se postieno i neprijatno. I nije traila da
dou ovamo. Mislila je da e biti na plai. Ma neka ide doavola, pomislila je. Mrzovoljno je
otila do sestre i sela na ivicu bureta. Pa, ovo je ba sjajno, rekla je sarkastino.
Kasi je slegla ramenima. Nismo te terale da ide s nama, Dora.

Pa i nisam imala izbora, zar ne? Mama je rekla da moramo da budemo zajedno.

Ko kae da sve vreme moramo da radimo ta nam mama kae? Ti si velika devojica,
Dora, muila ju je Kasi. Zar ne moe sama da donosi odluke?
Ali tu je i Alfi... Nije fer... Videla je kako se Kasi okree ka Sem i prevre oima. Ma
zaboravi, zavrila je.
Sem je iz depa koulje izvukla paklo cigareta marlboro lajt, a iz njega runo savijenu
cigaretu nepravilnog oblika. Zapalila ju je svetlucavim zipo upaljaem, povukla nekoliko
brzih dimova, a onda je dodala Kasi. Dora je gledala sestru kako dugo povlai, pre nego to
je izdahnula dim navie u laganom, ravnomernom oblaku dima. Izgledala je kao da je to
uradila ve milion puta. Dim se zadrao na vlanom vazduhu izmeu njih kao odsjaj fine
pauine.
Ne budi tako zaprepaena, Dora, rekla je Kasi.
Nisam, slagala je.
Jesi. Upravo radi ono svoje sa obrvama.

Ali... ta ako Alfi kae? Osvrnula se ka mestu gde je njen brat veselo trkarao po
peanom tlu. Pronaao je dugaak tap i uz glasno udaranje energino mlatio po stenovitim
stranama peine.
Avada

82

Anna

Evo vam! I jo, vikao je na svoje nevidljive neprijatelje.

Kasi je slegla ramenima. Pa? ta mi mogu?

Dori je na pamet palo mnogo stvari koje su njeni roditelji mogli da urade kako bi kaznili
Kasi, ali nije se trudila da ih nabraja. Njenu sestru oigledno nije bilo briga.

Hoe dim? pitala je Sem nudei joj cigaretu marihuane.

Ne!, rekla je Dora, moda prebrzo. Ovaj, ne hvala, ponovila je. Ja ne puim. To je
zazvualo veoma uglaeno. Dora je pocrvenela.
Sem je samo slegla ramenima i ubacila upalja u dep. Legla je na peano tlo, a i Kasi se
zavalila, spustivi glavu na ruke i zatvorivi oi. Sada kad su svi bili tu, Dora nije znala ta da
radi. Osvrnula se da pogleda Alfija. On je stajao na kamenoj ivici i virio u baricu u stenama,
ukajui neto krajem svog tapa.

Pazi, Alfi! Te stene su klizave. Nije obraao panju na nju. Sjajno. Ni Kasi ni Alfi,
izgleda, nisu eleli da ona bude tu. Ponovo je pogledala sestru. aputala je neto Sem zbog
ega se ova glasno i promuklo nasmejala.
Ponovo se okrenula ka Alfiju, manjem od dva zla. ta to ima tu, Alfi? doviknula mu je.
Krabu.

Da vidim. Otila je do njega, zahvalna to ima neku zabavu, i unula na ivicu barice
da bolje pogleda. Bila je to siuna zelena stvar, gotovo providna i razoaravajue mala. Alfi
ju je muio, obema rukama baratajui tapom.
Pljas, pljas, pljas, pljas, pljas, ponavljao je ponovo i ponovo. Pljas, pljas, pljas.

Plat ti se vue po vodi, Alfi, upozorila ga je. Tamnocrvena fleka podizala se od ivice
materijala, mokrog i uvaljanog u pesak. inilo se da Alfi ne mari. Pogledao je tetu
nonalantno slegnuvi ramenima, a onda se ponovo okrenuo ka bari.
Pljas, pljas, pljas.

Stajali su neko vreme zajedno, Alfi je kopao i eprkao po bari u steni, a Dora ga je
gledala, pokazujui mu morske pueve mekuce i skorelu staru sasu zalepljenu za stenu kao
da je od betona. Kada je Alfiju dosadila bara, istraivali su udubljenja u stenovitim zidovima.
Bez prie su poeli da skupljaju izuvijane grane koje je voda izbacila, odvlaei ih na
ogromnu gomilu u suprotnom kraju peine. Nijedno nije postavljalo pitanje ta to rade i
zato to rade. Bili su ujedinjeni u svom radu i bacili su se na njega s tihom posveenou,
gradei drvenu lomau sve dok nije bila visoka skoro metar. inilo se da je daleko od plae,
u hladnom, tihom enterijeru Stene, i bilo je lako zaboraviti da se na samo nekoliko stotina
metara nalazi plaa prepuna ebadi i tela koja se preznojavaju na suncu. Bilo je lako
zaboraviti temperaturu od trideset stepeni koja je pekla oblutke. Bilo je lako zaboraviti da je
novo polugodite iza ugla, i sve o vremenu i plimi izvan njihovog privatnog, zatvorenog
sveta.
Dora je iznenaeno podigla glavu.

Koliko je sati, Kas?, doviknula je.

Plavokosa glava njene sestre podigla se nekoliko centimetara od zemlje da bi pogledala
na sat.
Avada

83

Anna

Deset do jedan, odgovorila je, ponovo spustivi glavu, jo jedan pramen dima podigao
se malaksalo iznad njene glave.
Koliko ima pre nego to pone plima?
O, ima jo. Smiri se, hoe li? prekorila ju je Kasi.

Dora se setila novanice od deset funti u svom depu, koju joj je Helen dala tog jutra.
Kao da se udruio s mozgom, njen stomak glasno je zakrao. Alfi se zasmejao.
Gladna sam. Jesi li ti gladan, Alfi? pitala je.
Da! viknuo je oduevljeno. Sladoled!

Uzdahnula je. Bie joj potrebno sto godina da se vrati do parkinga vukui Alfija sa
sobom. Kas?, doviknula je. ta?

Gladni smo. Idem po sladoled. Hoe li i ti? Iz suprotnog ugla ulo se mumlanje dok su
Sem i Kasi raspravljale o ponudi. Jok.

Ali donesi nam dve limenke kole, hoe?, pitala je Sem. Dobro. Neu dugo. Ti uvaj
Alfija, u redu? Kasi je promrmljala neto iz suprotnog kraja peine. ,,U redu? ponovila je
Dora.
U redu, doviknula je Kasi mrzovoljno.
Dora se okrenula Alfiju. Ostani ovde s Kasi i Sem. Bre u doi ako idem sama. Doneu
ti kornet s okoladicom.
Ooo... Alfi je poeo da se buni.

Vraam se za dvadeset minuta, ne vie. Obeavam. Videla je kako je Alfi nepoverljivo

gleda. Osim toga, probala je drugi pristup, ,,ko e da pravi kulu od drveta ako oboje
odemo? Da vidimo koliko visoku moe da napravi dok se ja ne vratim, u redu? Bacila je
pogled ka sestri. Nije bilo poteno to ih je oboje tako ignorisala. A moda bi mogao i da se
igra s Kasi i Sem, dodala je iz inata.
,,U redu, pristao je Alfi. Sa dve okoladice?, pitao je optimistino.
Naravno, sloila se Dora. Doneu ti dve okoladice. Vidimo se uskoro.

Zdravo, Kasi, Dora je ponovo viknula kako bi bila sigurna da njena sestra zna da je
otila.
Iz suprotnog ugla zaulo se kikotanje. ,,Pa-pa, do nje je stigao odjek sa zidova.

Dora je iznervirano odmahnula glavom. Bila je takva naivina. Kako to da je na kraju

ona celog jutra uvala Alfija? I da je ona sad morala da peai nazad preko plae da donese
sladoled? Nije bilo poteno. Osvrnula se jo jednom. Alfi se polako gegao ka Kasi i Sem,
vukui za sobom izuvijanu granu koju je izbacila voda. Njegove izme glasno su ljiskale po
mulju, a njegova mala ramena bila su odluno povijena. Dora je osetila krivicu, ali bilo joj je
drago to odlazi iz smrdljive peine. udela je za suncem i sveim vazduhom.

Izlaenje iz Stene bilo je mnogo lake od ulaenja. Kameni zidovi bili su manje strmi sa
unutranje strane, a neko je u kamenu uklesao zgodna uporita, pa je Dora mogla bez
problema da se popne i skoi na vrele oblutke s druge strane. Za nekoliko sekundi bila je
napolju i njena stopala prizemljila su se uz kripu kamenja. Otresla je ruke i pustila da joj se
oi nekoliko sekundi navikavaju na svetlost. Svetlucanje plae u belom usijanju bilo je ok
posle hladne unutranjosti Stene.
Avada

84

Anna

Dok su joj se oi fokusirale, shvatila je da je dvoje odraslih bilo na tridesetak metara od

ulaza u peinu. Dve ene leale su na pekirima u tankoj senci blizu litice. One su bile jedini
ljudi u blizini, svi drugi radije su bili na suprotnom kraju, u blizini parkinga, sladoledija i
drugih ljudi. Razumno, pomislila je Dora. Ponovo je bacila pogled na ene dok je prolazila
pored njih. Jedna je leala licem nadole na svom pekiru, ali druga je stajala i inilo se da je
zainteresovano posmatra. Dora je mogla da vidi dugaku tamnu kosu i zmijolike kukove.
Bila je previe mrava za enu. Dok je prolazila pored nje, videla je da se usta mravog
mukarca otvaraju i beli blesak grimase ili osmeha, nije bila sigurna. Pokazujui zube,
podigao je ruku u bezbrian pozdrav. Oborila je glavu, oseajui krivicu jer je uhvaena
kako se mota po erodirajuim stenama, i krenula da kripue nazad po plai, ne obraajui
panju na kapi znoja koje su poele da joj cure niz lea.
Odabrala je stazu uz ivicu mora. Bilo je lake koraati po gustom ljunku nego po
krupnim oblucima dalje uz plau, a i more ju je rashlaivalo kapima koje je nosio vetar.
Osim toga, bio je to najotvoreniji put do parkinga. to je dalje odmicala, to su tela bila gue
zbijena po plai u pozama oboavalaca sunca. Gologuza deca trala su izmeu roditelja i
mora, vritei i smejui se. Dame sa ogromnim lelujavim grudima i ruiastom koom
sedele su zavaljene u stolicama za plau. Prola je pored grupe tinejderki dugih
preplanulih udova i punih samopouzdanja u oskudnim kupaim kostimima, trudei se da ne
zamilja najgore kada su salve njihovog smeha odjeknule dok je prolazila. Jedan stariji
ovek, koji je stavljao mamac na udicu, prijateljski joj je klimnuo. I ona je klimnula njemu, a
onda se ponovo okrenula ka horizontu i svom odreditu: sladoledijinom kombiju. Prvi put
palo joj je na pamet da e biti pravi podvig odneti sladoled nazad do Stene, a da se on ne
pretvori u istopljenu kau. Prokleta Kasandra.
Najzad, okrenula se od obale i krenula uz plau, pored spasioca zavaljenog u stolicu,
dok nije ugledala sladoledijin kombi. Bio je parkiran u svoj svojoj ruiastoj i tirkiznoj
velianstvenosti na okretnici kod ivice zida. Nirvana. Mogla je da vidi red, uredan i utiv, ali
samo est ljudi bilo je ispred nje. Zavukla je ruku u dep ortsa i napipala prljavu novanicu
koju joj je Helen dala. Imala je dovoljno za sladolede i kole, ali nee biti lako odneti to nazad
do Stene. Kasi i Sem morae da dele. Neka im to bude nauk.
ta emo, gospoice? pitao ju je bucmasti ovek kada je stigla na red.

Dva korneta s okoladicom, molim. Sa dve okoladice. I tri limenke kole.

Evo. ovek se okrenuo i zaronio rukama u zamrziva iza sebe.

Izvoli, rekao je, pruivi joj limenke. Hladne kao led.

Hvala. Privukla ih je sebi, a onda jednu podigla do ela. Hladni metal ario joj je kou,
ali ona je vrsto drala limenku, uivajui u oku dok se hladnoa probijala kroz kou do
njenog mozga. Onda je otvorila limenku i popila veliki gutljaj. Mehurii su prebrzo jurnuli
napolje, zagrcnula se, a hladna pena nala je put kroz njene nozdrve do majice.
Ba smo edni, a?, pitao je veseo glas iza nje.

Dora se postieno okrenula i ugledala Stivena Pejda, najpopularnijeg deaka iz njene

generacije kako stoji iza nje u redu. Prestravila se i pocrvenela kao bulka. Ovaj... da. Nije
mogla da smisli nita drugo to bi rekla. Poela je da trlja lepljivu mrlju na svojoj beloj
majici. inilo se kao da se ona iri pod njenim prstima.
Je li bilo lepo leto? pitao je.

Avada

85

Anna

Nije bilo loe, hvala. Tebi? Bilo joj je drago to je zvuala smirenije nego to se oseala.

Zna ve, sve kao i obino, odgovorio je Stiven. Da, sloila se Dora. Znala je. ta
planira?
Sad? pitala je Dora. Aha, iskezio se.

Samo kupujem sladoled. ovee, kao da nije oigledno.

inilo se da Stivenu ne smeta. Premestio se blie, kopajui po depovima farmerki i
gledajui je bistrim plavim oima ispod razbaruene smee kose. Fino. I ja.
Onda idem do Stene. Sestra mi je tamo.
Stiven je izvio obrvu. Stena, a?

Dora je pocrvenela. Svi su znali za Stenu. Ovaj... da. I moj mali brat... Nije htela da
stekne pogrean utisak.

Sladoledija je glasno proistio grlo iznad njihovih glava. ,,I dva s duplom okoladicom.
To je sedam i po, duo.

Dora je pruila novanicu od deset funti. Dok je gurala kusur u dep, Stiven je
progovorio.
ta ti je s rukom? pitao je, pokazujui ljutitu crvenu poderotinu na njenom dlanu.
Ma, pala sam. Saplela se. Nije to nita. Stidljivo je protrljala ranu.

Pa, izgleda kao da e ti trebati pomo s tim, rekao je pokazujui glavom ka sokovima.
Hoe da krenem s tobom?
Moe, Dora je opet jarko pocrvenela. To bi bilo super. Ako moe?

Fino, saekaj sekund. Samo da kaem Dejmsu. Dora je pogledala mesto koje je Stiven
pokazao glavom. Dejms Buan, jo jedan deak iz njene generacije, sedeo je na zidu i
zainteresovano ih posmatrao.

Dora je osetila kako joj srce divlje lupa u grudima i odjednom joj je bilo pomalo loe.
Sladoled joj je kapao na ruku i ona ga je brzo lizala, trudei se da ne napravi jo vei nered.
Zato je traila kornete s okoladicama? To je bilo tako detinjasto. A na ovoj vruini morae
da ga prodere pre nego to se pretvori u lepljivu masu. Videla je kako Stiven i Dejms
razmenjuju nekoliko rei. Deak na zidu iroko se iskezio Stivenu, udario ga pesnicom u
ruku, a onda skoio sa zida, krenuvi sam nazad ka plai. Stiven je doetao nazad do nje.
Spremna?
Aha.

Fino. Daj bolje meni da to nosim.

Pruila mu je dve neotvorene limenke kole i krenuli su niz plau, Stiven je hodao lakim
korakom, a Dora ila pored njega, raspomamljeno ali ipak uzalud liui ivice oba sladoleda.
Pa, ta si radila preko leta?
Dori je stao mozak. Ma zna, kojeta.
Stiven je klimnuo glavom. ,,I ja.

Avada

86

Anna

Tiina. Dora se koncentrisala na ravnomerno kripanje njenih japanki po ljunku,

pokuavajui mislima da natera sladoled da se suprotstavi svojim hemijskim svojstvima i
ostane zaleen.

Iao sam u Bridport da gledam onaj film o Ostinu Pauersu, rekao je na kraju.
Fino, odgovorila je Dora, gledajui kako bela lepljiva kap kree niz kornet do pregiba
na njenoj ruci. Da, prilino je smean. Ponovo tiina.
Jesi li iao na plivanje?, Dora je pokuala da nastavi razgovor klimnuvi glavom ka
moru.
Ni sluajno! Previe hladno za mene, odgovorio je Stiven. Lepo je kad ue.
Stiven je pogledao Doru, zadivljeno. Ozbiljno?

Da. Nee biti toplije nego to je sad. Zna, posle leta... Zautala je.
,,U pravu si. Moda u onda da probam.
Trebalo bi.

,,U redu, hou. Nasmeio joj se i Dora je osetila kako joj se utroba prevre.
Pazi! viknuo je, gledajui sladoled koji je drala u levoj ruci. Okrenula se taman na
vreme da vidi kako se ceo vrh od vanile prevre s korneta i raspljeskava po kamenju. Talas
koji je naiao zahvatio ga je i za nekoliko sekundi nestao je bez traga u slanoj peni. Dora je
pogledala prazan kornet u ruci i uzdahnula.
O, sranje!, opsovao je Stiven. Izvini, trebalo je da te upozorim...

Ne, ne brini, rekla je Dora iznenada. Svejedno, nisam ga elela.

Pa, jo ima taj, rekao je, pokazujui sladoled u njenoj desnoj ruci.
To je za mog brata.

,,U redu. Moemo mi to, rekao je Stiven, odjednom prihvativi izazov. Moemo da
odnesemo ovaj sladoled do tvog brata u jednom komadu. Bie to kao Nemogua misija.
Dora se zasmejala.
Ne smej se, rekao joj je. Ovo je ozbiljan poduhvat...

Izvini. Dora je imitirala Stivenov ozbiljan izraz lica, trudei se da ne dozvoli usnama
da se izviju navie u osmeh. Hajde onda, punom parom napred.

Ubrzali su preko ljunka, izbegavajui klince, lopte na naduvavanje i ostatke slatkih

piknika razastrte preko ebadi. Veina ljudi, primetila je Dora, leala je nezatiena na
pekirima ili zavaljena u stolicama, dremajui i sanjajui na vrelini sunca. Ono ih je prilo,
otro kao ilet, pekui plau u svojoj vrelini. Dora je sa ela sklanjala pramenove kose, sada
umazane od znoja, i marirala napred pored Stivena. Osetila je olakanje kada su najzad
stigli do suprotnog kraja plae.
Ja, u stvari, nikada nisam bio u Steni, priznao je Stiven dok su zastajali kraj osnove
litice.
Dora je bila iznenaena. Mislila je da su sva popularna deca iz kole visila tamo. Pa, i ja
sam, osim danas, samo jednom bila ovde, priznala je Dora. Nije nita posebno.
Kako se ulazi?
Avada

87

Anna

Ovuda. Ne moe da zna ako ti neko ne kae ta da trai. Vidi onu senku na litici,
levo od onog suvog drveta? Dora je pokazala slobodnom rukom kvrgavi panj, savijen kao
slomljeni starac.
Da.
Pa, odmah ispod toga ima jedna pukotina u steni. Ne vidi se s plae, kao neka optika
varka. Moe da je vidi tek kad se stvarno priblii. Dora i Stiven krenuli su ka litici.
Pogledaj, vidi li sad? pitala je. O, da, zazvidao je Stiven. Ba lukavo.

Hajde za mnom.
Dora je skoila na kamenu liticu. Bilo je tee sa sladoledom u jednoj ruci i poderotinom
na dlanu koja ju je bolno podseala na njeno ranije spoticanje, ali oajniki se trudila da ne
izgleda kao idiot, ne pred Stivenom. Loe je procenila jedno hvatite i samo to nije izgubila
ravnoteu, ali njeni prsti dohvatili su busen primorskog omana i njegov koren ju je zadrao.
Osetila je ogromno olakanje kada je skoila na drugu stranu u hladnu unutranjost peine.
U redu?, doviknula mu je.

Trenutak kasnije pojavila se Stivenova glava. Majku mu, izgledalo je lako kad sam
gledao tebe.
Dora se nasmeila. Ukopae... Dobaci mi limenke, a onda sidi niz ove pukotine u
steni.
nje.

Dve limenke kole sletele su na peano tlo kraj njenih nogu, a onda je Stiven pao pored
Vidi, vidi, rekao je, osmatrajui okruenje. Znai, ovo je uvena Stena.

Da. Vidi, rekla sam ti, nita posebno. ,,A gde su ti brat i sestra?
Dora se osvrnula. Mogla je da vidi Kasi i Sem sklupane gde ih je ostavila, pramenove
Kasine plave kose kako lepraju meajui se sa Seminom kosom crnom kao u gavrana.
Hej, doviknula je. Vratili smo se. Nije znala kako e Kasi reagovati na to to je dovela
Stivena. Nadala se da je nee osramotiti. Ba bi liilo na Kasi da kae neto uasno.
Nisi ba urila. Kasi je sela. Protrljala je oi, kao da je spavala. Jesi li nam donela sok?
Da, ali samo jedan, izvini.

Kasi je uzdahnula i zgrabila limenku iz Dorine ispruene ruke.

Nema na emu, odgovorila je Dora reima iz kojih se cedio sarkazam. Ovo je Stiven,
dodala je.
Kasi ga je odmerila od glave do pete. ao, Stivene, rekla je najzad. Ja sam Kasi. Ovo je
Sem.
Sem mu je mahnula, a onda se vratila cupkanju procvetalih krajeva kose.

Dora je sa olakanjem odahnula. Izgledalo je kao da e se Kasi ponaati normalno. Pa,

gde je Alfi? pitala je osvrnuvi se po peini. Sladoled koji je drala bukvalno je nestao, na
vrhu korneta ostao je samo beli mehur kom su drutvo pravile dve uvenule okoladice.
,,Ha-ha, nasmejala se Kasi sarkastino.
Dora je zbunjeno pogledala sestru. Kako to misli 'ha-ha'? Gde je on? Donela sam mu
sladoled, ali nee jo dugo izdrati.
Avada

88

Anna

Kasi je bacila pogled po peini pre nego to se opet okrenula ka Dori. Pogledala ju je
udno. Krenuo je s tobom, zar ne?
Ne. Rekla sam mu da ostane s vama.
Ali... rekla si da ga vodi sa sobom.

Ne, nisam. Rekla sam ti da ga uva. Kada sam polazila, rekla sam Alfi je kod tebe'.
Rekla sam mu da se igra s tobom.
Ne, Dora, rekla si da e ti da uzme Alfija. Jasno sam te ula. Zar je nisi i ti ula, Sem?
Sem je samo slegla ramenima.

Pa, kako god, Kasi, on nije poao sa mnom, razume? rekla je Dora iznervirano
razgledajui peinu. Znai da je jo ovde.
Kasi je ustala, otresajui pesak sa svoje teksas suknje, pre nego to se zagledala u
mranu unutranjost peine.
Alfi? pozvala je. Alfi, Dora ti je donela sladoled.

Tiina.
Ako je ovo ala, Kasi, nije nimalo smena. Dvadeset minuta peaila sam po vruini da
bih donela ovaj sladoled. Samo mu reci da izae, u redu?
Dve devojice gledale su se na trenutak, obe pokuavajui da proitaju izraz lica one
druge. Dora je pokuavala da natera sestru da prasne u smeh, da digne ruke u vazduh i
prizna da je ovo glupa izmotancija, a da Alfi istri iz nekog mranog ugla kikoui se jer se
naalio s njom.
Ali Kasi je samo prazno gledala u nju i na kraju je Dora morala da se okrene. Nije mogla
podneti da vidi kako strah raste na sestrinom licu.

Hajde, sigurno je ovde negde. Samo se sakrio... hoe da se igra, rekao je Stiven
pokuavajui da prekine odjednom ozbiljnu atmosferu.

Dora je otila ka gomili grana kojima su se ona i njen brat zanimali pre samo pola sata.
Alfi! vikala je i sluala kako njegovo ime odjekuje sa zidova. Pojeu tvoj sladoled ako
odmah ne izae. Mmm... njam, njam... Jo dve okoladice za mene!
Tiina je bila duboka i nepokretna.
Alfi! Alfi! Izai!, pridruio se glas njene sestre, neto vii, paniniji.

Obile su ivice peine, traei neki znak bratovljevog vragolastog lica koje im se smei
iz njegovog skrovita. Svakog trena, razmiljala je Dora, iskoie na nju. Stigla je do starog
bureta kod kamenog stola, gde su leale njena sestra i Sem. Znala je da je to blesavo, ali ga je
ipak prevrnula.
Da, Alfi. Vie nije smeno. Izai, hoe li? Uskoro treba da idemo kui.
Nita. Okrenula se ka sestri. Gde je on, Kas?

Ne znam, odgovorila je, gotovo apatom. Pa kada si ga poslednji put videla?

Kasi je razmiljala na trenutak. Odavno. Nisam ga videla otkako si ti otila.

Dora je ogoreno prola rukama kroz kosu. Ali ta si radila sve to vreme dok mene nije
bilo? Zar ga nisi videla, ak ni ula ovde u peini kod tebe?
Avada

89

Anna

Ne. Oborila je pogled.

Zaulo se muko proiavanje grla. Dora se okrenula i ugledala Stivena. Zaboravila je

da je i on tu.
Pazi, ili je ovde, je li tako, ili je naao izlaz iz Stene? Da li je to mogue? Koliko mu je
godina?
Samo tri... zajeala je Kasi.

Da li je mogao da se popne uz ova gazita i izae na plau, ta mislite? Stivenov glas

bio je miran. Dora je odjednom shvatila da joj je drago to je on tu.

Ja... ne znam.
Sestre su se pogledale. Bilo je tano da je Dori bilo lake da izae nego da ue, ali... da li
je Alfi zaista mogao da se uspentra i izae sasvim sam?
Valjda... ako je pratio mene... moda je mogao da uspe. Ali sigurno bih ga videla na plai
kad sam se vraala? Osim ako je krenuo na drugu stranu... zna, preko barica u stenama...
Dorin glas se izgubio. Niko od njih nije eleo da razmilja o toj mogunosti.
Kasi je odjednom zajecala. O boe, moramo da ga naemo. Moleivo se okrenula ka
Sem. Moramo da ga pronaemo, u redu?

Sem se nelagodno promekoljila. ,,U redu, u redu. Hajde da razmislimo malo.

Verovatno je samo krenuo ka sladolediji, rekao je Stiven, mislio je da e nai Doru.
Hajde da jo jednom proverimo ovde, pa kad se uverimo da nije ovde, da izaemo i
ponemo da ga traimo na plai. U redu?

Dobro, Sem i Dora istovremeno su se sloile. Dora je potapala sestru po ruci. Hajde,
Kas, sve je u redu. Pronai emo ga, zar ne?

Kasi nita nije rekla, samo se okrenula i potrala do ivice peine, glasno dozivajui
Alfija.

Sledeih nekoliko minuta, etvoro tinejdera proeljalo je peinu od vrha do dna

traei bilo kakav Alfijev trag. Uzalud su traili skrovita koja bi im mogla promai, dozivali
ga, prvo ga mamei, a zatim sa sve veom panikom, ak su pokuavali da pronau i male
otiske u muljevitoj zemlji, koji bi otkrili kuda je otiao. inilo se kao da je prosto nestao.
Kada su se ponovo okupili na sredini, nekoliko trenutaka kasnije, svima je bilo jasno da e
njihova potraga morati da se nastavi izvan Stene. Nisu govorili dok su se jedno po jedno peli
preko kamenite ivice peine i iskakali na plau.
Prolo je samo oko pola sata otkako je otila iz Stene da kupi sladoled, ali kada su njena
stopala sletela na vrelo kamenje s druge strane peine, Dori se inilo kao da se pejza s
druge strane blago nakrivio. Na povrini je sve i dalje bilo kao savrena slika s razglednice,
sunce je i dalje sijalo na hiljadu srenih turista, u vazduhu su lebdeli cika i smeh, ruiasta
tela sijala su se ispod masnog sloja kreme za sunanje, kao kobasice na rotilju, travnate
zelene padine kampa izdizale su se u daljini, istakane arenim atorima i kamp kuicama
koje su im namigivale na dnevnoj jari. A ipak, sunce je bilo zaprepaujue intenzivno. Dora
je mogla da oseti kako je koa na ramenima pecka i zatee se pod njegovim plamenovima.
Morski hor galebova, jedva ujno sviranje sladoledijinog kombija i vritanja dece meali su
se u vazduhu u raspomamljeni kreendo. A negde daleko preko okeana pojaavao se lahor.
Dora je podigla ruku do oiju i zakiljila ka moru. Videla je bele kreste na vrhovima talasa ka
Avada

90

Anna

horizontu, a blie obali njene ui oslukivale su prepoznatljiv huk vode koja udara o
krenjake stene. Nervozno je pogledala ka baricama u stenju. Kapljice vode rasprskavale su
se svetlucajui kao dijamant zahvaen suncem, a zatim padale, nestajui na putu jo jednog
talasa. Plima se vratila.

Progutala je lepljivo-slatku u i okrenula se Kasi s novim oseajem hitnosti. Treba da

se podelimo.
Kasi je klimnula glavom, ali inilo se da je izgubljena u svom jadu.

Mi emo da proverimo barice u stenama, predloila je Sem.

Da, a Stiven i ja emo da se vratimo uz plau i proverimo da li ga je neko video. Hajde
da se naemo na parkingu za dvadeset minuta. Vai? Ponovila je glasnije. Vai?
Sem i Kasi ponovo su klimnule, a onda se okrenule, brzo krenuvi ka stenama koje su
izbijale po povrini plae.
Dora je krila ruke.
Sve e biti u redu, Stiven je pokuao da je umiri. Videe. Verovatno pravi neke
gluposti u prodavnici na plai. Ili je stao u red za jo sladoleda.

Nadam se, sloila se Dora. Stvarno se nadam. Osetila je da je Stiven uzima za ruku i
uteno je stee. U drugim okolnostima, shvatila je, bila bi u delirijumu od sree to je Stiven
Pejd dri za ruku. U drugim okolnostima...
Pogledali su plau koja se prostirala pred njima. Odjednom je izgledala ogromno.
Da li da se podelimo? pitala je Dora, ne znajui odakle da pone.

Hajde da idemo paralelno, jedno pored ivice mora, jedno dalje uz plau. Tako emo
proeljati celu irinu i neko od nas moi e da ga vidi.
Dora je klimnula glavom, zahvalna za njegovu smirenu logiku.
Trebalo bi da mi kae ta je obukao. Sea li se?

Dora je ispustila jecaj, pola smeh, pola pla. O, seam se. Nosi kostim Supermena.

Stiven se nasmeio. Pa, to je originalno. Ne bi trebalo da danas bude previe

Supermena na plai. Pretpostavljam da emo ga prilino lako uoiti.

Da, sloila se Dora, odjednom optimistinija. ,,U pravu si.

Krenuli su ka parkingu. Stiven se odluio za tei put, krenuvi viom stazom du obale,
preko vrelog kamenja, dok je Dora ponovo krenula istim putem po ljunku uz ivicu vode.
Pregledala je ivicu vode traei znake deaia i svaki as uzaludno pogledala dole, nadajui
se nekim tragovima bratovljevih koraka na kameniima koji su se neprekidno premetali.
Kada se pribliila parkingu, pogledala je porodine kampove na plai, traei blesak crvenog
i plavog, pitajui ljude da li su videli deaka u kostimu Supermena. Svaki put zauzvrat je
dobijala uljudan osmeh i odmahivanje glavom. Povremeno bi vratila pogled ka vodi. Talasi
su zapljuskivali obalu sve veom silinom. U vodi je videla devojicu na dueku na
naduvavanje i njenog oca kako se odjednom prevru pred snagom talasa i nestaju u peni.
Ona se pojavila, nekoliko sekundi kasnije, zamrene kose i spetljanih udova, a njeno
zaprepaenje preraslo je u oduevljenje kad je videla svog oca kako joj prua ruke i kada je
shvatila da je bezbedna. Izgurali su duek iz vode na plau ispred nje. Dora vie nije mogla
Avada

91

Anna

da gleda. Skrenula je pogled ka telima rasutim po obali i razoarano pokuala da se oslobodi

misli koje su joj odjednom preplavile glavu. Alfi nije umeo da pliva bez miia.
Srela se sa Stivenom kod zida. Odmahnuo je glavom dok je iao ka njoj i Dora je osetila
kako se jo jedan grumeni nade raspada.
ao mi je, niko ga nije video.
Dora je grickala nokte. ta emo sad?

Odluili su da se ponovo razdvoje, Stiven je krenuo ka prodavnici, a Dora nazad ka

sladolediji i zidu. Tamo su bili nasmeeni stari par koji je sedeo na klupi i bez rei gledao
ka horizontu, izgorela porodica koja se raspravljala ko e ta da nosi nazad do kampa, i
jedan otac izmuenog izgleda, natovaren porcijama ribe i krompiria. Niko od njih nije
video njenog brata.

Nekoliko minuta kasnije pojavile su se Kasi i Sem, crvenih lica i znojave od hodanja uz
plau. Dora se zagledala ka njima, telepatski pokuavajui da natera lik malog plavokosog
deaka da se kao fatamorgana pojavi pored njih. Ali one su bile same. I kako su prilazile
blie, Dora je videla da je Kasino koleno izgrebano i krvavo i da neto dri u rukama. Kasi ih
je primetila i potrala.
Je li tamo?, pitala je bez daha.
Dora je odmahnula glavom.

O, Dora, borila se za vazduh pruajui mokri, zguvani materijal. Ovo je njegov

supermenski plat. Sem ga je pronala na stenama pored jedne barice. Skroz je mokar.
Dora je teko progutala. Jesi li sigurna? Mislim, sigurno je njegov?

Kasi nije odgovorila. Samo ju je pogledala tako da joj se stomak okrenuo, a oi zapekle
od suza.
Pa, ta sad?, pitala je Dora. Shvatila je da jedva die.
Sreom, Sem je preuzela kontrolu.

Dora, ti idi kui. Pogledaj da li se Alfi nekako vratio tamo. Ako nije tamo, pozovi
roditelje. Ispriaj im ta se desilo. Nas troje nastaviemo da traimo ovde. Mislim da treba
da razgovaramo sa spasiocem, a moda i da pozovemo jo nekoga da trai s nama.
Kasi je zajeala. O, Alfi. Boe, gde je on? U gadnoj smo nevolji.

Dorin um je zujao. Mozak su joj ispunile Alfijeve slike. Alfi kako stoji na ivici barice u
stenama dok nailazi ogroman talas. Alfi kog s plae odvode nepoznati ljudi. Alfi kako luta
opasnim putevima Samertauna dok ogromna kamp prikolica nalee na njega. Alfi kako
koraa ka talasima dok se njegove izmice brzo pune vodom. Alfi kako stoji na ivici litice
dok njegov ogrta divlje lepra na vetru. Te slike zakrile su joj misli i zaustavile je sleenu
u mestu. Nije elela da ode s plae. Ne bez Alfija.
Dora!, Stiven ju je uhvatio za ramena i protresao. Dora, kreni. Pouri.
Poslednji put pogledala je njih troje kako stoje na parkingu, a onda potrala.

Avada

92

Anna

Helen

Dananjica
Helen je sedela u zimskoj bati, izgubljena u mislima kada se Dora vratila. Zalupljena
ulazna vrata bila su znak njenog dolaska. Nije znala koliko je prolo otkako joj je erka
saoptila vest o svojoj trudnoi, ali rano veernje sunce okrznulo je vrhove drvea i njegova
toplota iskosa je zalazila u zimsku batu, terajui stare drvene grede da krkaju i kripe kao
artritini zglobovi. Helen je znala da se loe ponela, ak i za nju. Bilo je vreme da se iskupi.
Kruto je ustala i pospremila tanjire i olje, vraajui porcelan na posluavnik i odnosei ga u
kuhinju. Zatim se, nesigurno, popela uz stepenice.

Doru je pronala u Alfijevoj sobi. Sedela je na staroj stolici za ljuljanje pored prozora,
lica okrenutog ka vrtu, nogu - sada blatnjavih - savijenih ispod sebe. Neprimeena, Helen je
stajala na vratima i upijala erkin profil, njen elegantni vrat zategnut od napetosti, njenu
bledu kou i oi boje morske trave, njen nos, tanak i prav, tragove prvih pegica po njenoj
koi, njenu neukrotivu tamnu kosu nehajno skupljenu u konjski rep. Iako je sada bila mlada
ena, Dora se uopte nije razlikovala od devojice koju je Helen pamtila kako jurca po kui
pre samo nekoliko godina, vrtei smejuljivog Alfija u rukama, ili kako sklupana sedi u
Riardovom krilu dok mozgaju nad nekom knjigom ili slagalicom. kako su dole do ovoga?
Dve oteene ene nesposobne da komuniciraju nikako drugaije osim brutalnim
probadanjem i otrim udarcima sukoba i bola.
Bilo je oigledno da Dora nije znala koliko je privlana i sada joj je palo na pamet da je
to moda njena krivica. Pokuala je da se seti kada je poslednji put dala kompliment ijednoj
svojoj erki i nije uspela, pa se prepustila prolaznom trenutku aljenja. Znala je da nije bila
naroito dobra majka. Zapostavljala je svu svoju decu u kljunim trenucima njihovog ivota
i sada je plaala cenu. Da li je bilo kasno da se promeni? Dora je uzdahnula i promekoljila
se na stolici. Da, prelepa je; prelepa ali izmuena.
Dok je Helen posmatrala erku, shvatila je da ona sedi na onoj istoj stolici na kojoj je i
ona sedela pre trinaestak godina, dojei Alfija danju i nou i neno ga uspavljujui
ljuljanjem. Prisetila se slatkog mirisa pudera na njemu, neverovatno meke koe i ritminog
sisanja i povlaenja njegovih usta na njenoj dojci. Majka i beba su se u nonim satima spajali
sa silom univerzuma koja je bila jednako prirodna i nepokolebljiva kao podizanje i
sputanje talasa na obali. A sada, nekim udnim obrtom sudbine, tu je bila Dora, sedela je
pred njom, trudna i uznemirena.

Znala je da e ovaj dan doi. Zamiljala ga je milion puta: kako jedna od njenih erki
donosi vest da e postati majka. Ona i Riard ak su i razgovarali o tome dok su devojice
bile tek malo starije od beba, zamiljajui velianstvene dane svadbenih proslava i roenja
svojih unuia. Tada su iveli tako nevinim ivotima, pravili toliko naivnih pretpostavki, jer
ona je te trenutke zamiljala iskljuivo kao vreme ispunjeno sreom. I jeste bila srena zbog
Dore. Ali ono to nije oekivala, ono na ta Helen nije raunala, bio je neopisiv oseaj
Avada

93

Anna

ljubomore koji je preplavio njeno telo posle Dorine objave. Bila je to fizika stvar, estoka
sila koja joj je otela dah iz plua i ostavila je nemu i potresenu zbog iste runoe svog
postojanja. Kako je mogla?

Sigurno je udovite kada je oseala tako arku ljubomoru prema erki koja je dobila
priliku za novi poetak, novi ivot, dok su Helen ostale samo njene greke, njena kajanja i
sveproimajua alost? Za nju nema druge prilike. Imala je svojih pet minuta i protraila ih
je.
Ali bar je uspela da proguta svoju uzavrelu ljubomoru. Ona je sada bila pod kontrolom i
zakopana, uguena hitnijom potrebom da se iskupi Dori. elela je da joj prie, da je privue
u zagrljaj i uveri je da e sve biti u redu, ali nije mogla. Kao da je bila usidrena, prikovana
strahom, aljenjem i bolnom eljom da stvari ne uini jo gorim, pa je samo stajala na istom
mestu, jedva diui dok se Dora nije naglo okrenula, iznenaena kada je videla da je majka
posmatra s vrata.
Nisam ula da si se popela. Glas njene erke bio je ravan. Lice umazano suzama
ponovo je okrenula ka prozoru. Jo je bila ljuta.

Ne, rekla je Helen. Nije znala ta da kae. Nije znala kako da zapone razgovor koji je
neizgovoren visio izmeu njih, ali naterala se da ude u sobu i sedne na krevet u uglu,
poravnavajui plavi jorgan ispod sebe.
Izvini. Helen je zastala, ali Dora se nije ubacila. Znala je da je pozornica sada njena.
Nisam oekivala... nisam znala ta si ranije htela da uje... dole. Udahnula je i nastavila.
Kako se osea? Zbog trudnoe?
Dora nije skidala pogled s procvetalog drvea. Muka mi je veinu jutara, a do veeri
sam tako umorna. Umorna sam kao nikada pre, kao da mi je umor zakopan duboko u
kostima.
Meni je bilo isto tako s Kasi, prisetila se Helen uz mali osmeh. Trebalo bi da proe za
nekoliko nedelja. Jo jedna pauza, a zatim: Da li je bilo neplanirano?

Primetila je da se njena erka trgla. Bilo je to pogreno pitanje. Pokuala je opet. Hou
da kaem, ranije si delovala tako uznemireno. Palo mi je na pamet. Pomislila sam, moda je
to neto zbog ega ti nije drago. Helen se u sebi zapitala da li je Den oteavao Dori situaciju.
Delovao je kao fin momak, ali ovek nikada ne moe biti siguran.
Dora je uzdahnula i najzad se okrenula ka majci. Plaim se.

Helen je bio potreban trenutak da reaguje. Pa, to je sasvim prirodno, veina mama se
prvi put plai. Tvoje telo prolazi kroz ogromnu transformaciju. Svi ti hormoni jurcaju
unaokolo...
Ne. Nije samo to, prekinula ju je Dora. Plaim se prolosti. Onoga to se desilo. Plaim
se da bi moglo da se ponovi. Ve se oseam kao da sam izgubila jednu porodicu. Stvoriti
drugu je prevelika odgovornost... previe da bi se ponovo izgubilo. Ne mogu to. To bi me
slomilo.
Eto. Bilo je izgovoreno. Helen je na tren zatvorila oi, pokuavajui da pronae rei
kojima bi je uteila. Ono to se desilo bila je uasna... tragedija. Ali sada je gotovo. To je bilo
nekad.
Avada

94

Anna

Kako moe da bude sigurna, mama? Mislim, iskreno, niko od nas nije ni pomiljao,
zna... niko od nas nije mogao ni da zamisli ta e se desiti... posledice svega onoga. Dorine
rei su se utiale i nestale. inilo se kao da ne moe da nastavi, ali onda je uurbano nala
rei. Mislim da ne mogu da podnesem odgovornost majinstva. Zna, jo se pitam da li bi
stvari bile drugaije da sam se onog dana ponaala drugaije, da sam bila drugaija. Mislim,
kako bih mogla biti spremna za roditeljstvo kada se u sebi jo oseam kao dete, isto dete
koje sam bila na plai onog dana?

Ali upravo je u tome stvar, Dora. Ti jesi bila samo dete, devojica. Helen je spustila
prste na boru izmeu obrva i pokuala da ublai glavobolju koja je jaala. Mislim da bismo
sada svi postupili drugaije, priznala je na kraju. Bog zna da ona bi. Imala je i previe svojih
aljenja. Pitala se da li je sada trenutak da prizna sopstvenu krivicu, da izgovori svoju
prljavu malu tajnu. Ali Dora je ponovo progovorila.
Ja ne mogu da zaboravim. Mislim na to svakog dana.

Svi mislimo, draga. Ali u nekom trenutku e morati. Morae da kae sebi: 'To nije
bila moja krivica'.

Zar nije? Dora je ispitivaki pogledala majku. Da li zaista veruje u to?

Helen je progutala. Znala je ta Dora mora da uje. Znala je da Dora mora da bude
razreena krivice. A sada je to mogla da kae naglas. Helen je mogla da izgovori rei koje je
u mislima uvebavala jo od onog dana. Kai. Kai, terala je sebe. Ali opet, zaustavio ju je
paraliui strah i nekoliko sekundi kasnije videla je kako nada, koja je zaiskrila u Dorinim
oima, zamire jednako brzo koliko se i pojavila. Izgarala je od stida zbog svog kukaviluka i
pokuala drugaijim pristupom. Ponekad se probudim i samo to to sam ovde, u ovoj kui,
donosi mi veliku utehu. A ponekad je drugaije. Znam i pre nego to otvorim oi da u se
jedva naterati da ustanem iz kreveta, jer e to znaiti da treba da se suoim s jo jednim
crnim danom, s jo jednim danom u kom se svi suoavamo sa svojom budunou, svojim
ivotima, zaglavljenim u ovoj uasnoj crnoj rupi. Helen je zastala, odluno pogledala erku i
dodala: Bez njega... jedni bez drugih.
Dora je klimnula. Razumela je. Bili su pokidani i rasuti na vetru, svi zakljuani u
sopstvenom istilitu. Da li se ikada pita da li je policija pogreila?
Helen je pogledala u vrt. Ne, slagala je.
Ja da, sve vreme.

Helen je pomislila na sve mogue scenarije koje je smiljala iz noi u no i zgrila se od

bola.
Izvini, da li ti je ovo previe teko?, pitala je Dora.
Ne, dobro je razgovarati o njemu. Nikada nismo... zautala je.

Dora je klimnula glavom. Den kae da je ovo naa ansa. Misli da bi trebalo da je
epamo obema rukama. Misli da je ova beba prilika da ja ponem iz poetka, ali on ne
shvata. Ne postoji nikakav 'novi poetak', zar ne? Nema take. Nema novog lista. Nai ivoti
se samo nastavljaju. A ipak, morala sam da doem ovamo. Nisam mogla da se oslobodim
ovog oseaja... neznanja. Zastala je i nesvesno protrljala stomak. Imam snove.
Kakve snove?

Avada

95

Anna

Snove o padanju. Snove o davljenju. Ima jedan san kada izgubim neto stvarno vano.
Moe da bude bilo ta, ali to me proganja. Obuzima me tako uasan oseaj kada shvatim da
je nestalo... zauvek. Neprekidno to sanjam, iznova i iznova. A pre neku nedelju, u metrou,
bila je saobraajna nesrea. Bio je pic i ja sam se zaglavila. Bilo je uasavajue, kao da sam
se zaglavila u procepu... uspaniila sam se. Taj oseaj... koprcanja, guenja... rastrzao me je.
Helen je ponovo zatvorila oi.

Izvini, mama, znam da je ovo sigurno bolno. Ali zar se ti nikada ne pita hoemo li
jednog dana saznati ta se desilo?
Da li bi to sada imalo ikakvog znaaja, posle sveg ovog vremena? Den je u pravu.
Trebalo bi da zgrabi ovu priliku obema rukama.

,,I elim to, Dora je bila uporna. Zaista elim. Ne elim da odgurnem Dena. Samo ne
znam mogu li da nastavim dalje kada se oseam kao da stojim na tako opasnoj ivici. Kako
moe prosto da prihvati da je to - to? Zar ne eli odgovore?

Nema odgovora, Dora. Zar misli da ih nismo traili? Traili smo i traili i nije ih bilo.
Morala sam to da prihvatim. To je bila najtea stvar koju sam ikada morala da uradim, ali
uradila sam to.
Ali jo ima toliko pitanja bez odgovora... Helen je videla kako njena erka zatvara oi i
trlja slepoonice, gest koji ju je toliko podseao na Riarda da je gotovo ostala bez daha.
Prosto ne verujem... ne mogu da verujem dok...

Dora, insistirala je Helen, oajniki elei da zaustavi rei koje su se kotrljale s jezika
njene erke, mora to da zaboravi. Vreme je.

Dora je odmahnula glavom. Ne, rekla je ravno. Ne mogu. Jo ne. Ponovo se okrenula
ka prozoru. Jo ne.
inilo se da je njihov razgovor zavren.

Helen je uzdahnula. Prilika je prola, ponovo. Stidela se sebe, jer nije progovorila, jer
nije ni pokuala da olaka teret svojoj erki. Ali opet, ta god da kae, kolika god bila njena
lina krivica, znala je da ne moe da promeni ono to se desilo. Nije bilo nieg to bi mogla
da kae da bi popravila ono to je ve bilo pokvareno.
Dora je prenoila. Helen joj je namestila krevet u njenoj staroj sobi, a kada se Dora
istuirala i presvukla, dve ene sele su u kuhinju i zajedno veerale. Bio je to neprijatan
obrok. Obe su bile nespretne, postiene polovinim razgovorima koje su vodile, ali vie nisu
pominjale onaj dan niti Dorinu trudnou; u pola deset Dora je rekla da je umorna i otila u
krevet.
Helen je ostala budna jo malo ispred televizora koji je zujao i drobio u dnevnoj sobi.
Nije obraala panju na njega. Umesto toga, zamiljala je Doru kako lei gore, u istom
mesinganom krevetu u kom je ona spavala tokom svoje prve posete Kliftopsu. I ona je tada
bila trudna, s Kasi. Sve je bilo kao nekakva neslana ala. Istorija se ponavljala i uprkos utehi
koju je pokuala da prui Dori tog popodneva, nije se mogla izbei injenica da je bila
prestravljena. Nije mogla da utei Doru niti da se zakune da su njeni strahovi neosnovani,
jer duboko u sebi nije znala da jesu. Helen je na tei nain nauila da ivot moe da se srui
na oveka svom silinom. A da je mogla ita da kae svojoj erki, da su ponovo razgovarale,
sa sirovom i surovom iskrenou s kojom nije mogla da govori ranije tog popodneva, rekla
Avada

96

Anna

bi joj da bei. Da bei koliko je noge nose od suza i jada i uasnog bola kojim e je ivot
darivati.
Dok je sedela u dnevnoj sobi i razmiljala o Dorinoj dilemi, Helenina glava poela je da
se puni vrtekom slika iz prolosti. Ispunjavale su joj um kao blede polaroid slike: devojice
koje trae koljke na plai, mrave i izgorele u kupaim kostimima; Riard zatvoren u svojoj
radnoj sobi na Boi, njegova svetla glava puna koncentracije nagnuta nad tablom za
crtanje; Alfi kako se kikoe, njegovi punaki udovi koji mlataraju dok ga Dora vue po
ispoliranom drvenom podu u korpi za ve; Kasi kako udljivo trupka uz stepenice posle jo
jednog prekora, jer je prolo vreme za odlazak u krevet; njen suprug kako tri ispred nje do
Zlatnog vrha, s jaknom koja lepra na vetru; Alfi kako od nepojedenog graka pravi osmeh
na kuhinjskom stolu; njeno troje dece, dve svetle glave i jedna tamna, pognute zajedno dok
niu bele rade u dugake venie; i najzad, Dorino lice iarano suzama, kada je onog letnjeg
popodneva uletela u kuhinju s nepojmljivim novostima koje su joj pokidale ivot.
Scene iz ivota zapljuskivale su je dok se, nadvladano emocijama, Helenino paljivo
uvano dranje nije raspalo. Dok je televizor rasipao boje po zidovima dnevne sobe, Helen
je isplakala beskrajnu reku krupnih, nemih suza. Jecala je zbog decenije kajanja i alila je,
ponovo, zbog malog ivota koji su svi zauvek izgubili.

Avada

97

Anna

Helen

Jedanaest godina ranije

Kua je bila smrtno tiha kada se Helen vratila. Ula je na prednja vrata i zatvorila ih za
sobom uz blago 'klik', naslonivi elo na hladan zid samo na trenutak. ula je poznato
zujanje prastarog friidera u kuhinji i tihi odjek kue koja je disala na svojim temeljima, ali
nije bilo nikakvog zvuka ljudskog ivota. Deca su jo napolju, verovatno na plai, jedu
sladoled i piju gazirane sokove dok im se ne smui. Nasmeila se: bio je to poslednji dan
raspusta, malo popustljivosti nee im nakoditi. Napravie im neto zdravo za veeru,
repete za Riarda. Bie zahvalan za domae jelo kada sie s voza iz Londona.

Bila je rumena i razdragana. Tobijas je bio grub s njom i jo je mogla da oseti teinu
njegovog tela kako pritiska njeno na dugakoj travi u polju koje su pronali tog jutra. Nije
bilo nieg romantinog u njihovom susretu. Bio je prljav i nagao. Ali Helen se pokorila
njegovim eljama, uzbuena zbog njegove potrebe da je ima. A posle toga, leala je u
njegovim rukama i prepustila se njegovim sanjarenjima o ivotu bez mueva, ena, dece i
odgovornosti. Bila je to igra koju je Tobijas voleo da igra, zamiljanje ivota kakav bi mogli
imati u nekom drugom svetu, a ona mu je rado izlazila u susret. Leali bi zajedno na toploj
zemlji, planirali svoje druge ivote, dok bi dugake vlati trave i glave kukute igrale naspram
plavog neba iznad njih.
Sabravi se, Helen je odlebdela kroz hodnik, tiho pevuei nekakvu glupu pop pesmu
koja joj se urezala u glavu na putu do kue. Uvek se oseala tako ivom posle vremena
provedenog s Tobijasom. Kao da joj je elektrini udar proao kroz telo, punei energijom
njene umorne udove i osveavajui joj misli, unitavajui na nekoliko kratkih sati pauine
banalnosti iz njenog ivota. Tobijas je bio u pravu: on joj jeste prijao.
Dok je lutala niz hodnik, pogledala je svoj sat. Bilo je skoro tri. Ako bude imala sree,
stii e da se istuira i presvue pre nego to se deca vrate. Stigavi do stepenita, okrenula
se i pogledala u ogledalo. Da, razlika je bila primetna: izgledala je bezbrinije, srenije. Da li
e to biti oigledno i drugima? Dok je paljivo posmatrala svoj odraz u ogledalu, pogled joj je
privukla tamnozelena mrlja utisnuta u cvetnu tkaninu njene skunje. Fleka od trave. Sigurno
se desilo dok je bila s Tobijasom. Prokletstvo. Protrljala ju je, ali znala je da je nikada nee
skinuti s bledog pamuka. Bio je uniten. Sa uzdahom se okrenula i pola uz stepenice, ali im
je stopalom dotakla prvi stepenik, ula je kako su se zadnja vrata zalupila.
Mama? Mama, jesi li kod kue? Doavola. Bila je to Dora. Ve su se vratili.
Ovde sam, doviknula je lako, provlaei prste kroz kosu i tapkajui se po licu obuzeta
sobom. Ne bi imala nita protiv bar pet minuta za sebe.
Dora se pojavila iz kuhinje. Obrazi su joj bili jarkocrveni i inilo se da se bori za vazduh,
udiui ga velikim, isprekidanim dahtanjem.
Da li je on ovde? jedva je izgovorila, oima nervozno preleui po hodniku.
Avada

98

Anna

Ko da li je ovde? Helen se naterala na nevini osmeh, ali nije mogla da sprei lagano
crvenilo koje joj je izbijalo na licu. Nije bilo anse da Dora zna za Tobijasa. To je bilo
nemogue. Ali lice njene erke gorelo je jo zagasitijom crvenom, suze su joj se nakupljale u
oima. Helen je nervozno progutala.
O, mama, zaplakala je, desilo se neto uasno.

ta je bilo? ta se desilo? Molim te, boe, upregnula je snagu svoje volje. Nema anse
da ona zna za njenu vezu - bilo ta, samo to ne.

Alfi, Dora je jecala. Nestao je.

Nevini osmeh koji je igrao na Heleninim usnama zaledio se dok je polako shvatala
erkine rei. Odmahnula je glavom. Kako to misli nestao?
Nigde ne moemo da ga naemo.

Helen je prila blie. Zgrabila je erkinu ruku i zagledala se u njene krupne oi. Gde je
on, Dora? Gde ti je brat?
Dora nije mogla da podnese majin pogled, a Helen, osetivi kako se prvi namotaj
straha uvija u njenom stomaku, zarila je prste dublje u meso njene ruke. Dora se trgla i
pokuala da se izmigolji iz njenog stiska, ali Helen je nije putala.
Gde je on? zahtevala je odgovor.
Dora je histerino zajecala. Ne znam! Traili smo i traili, ali on je nestao.

Nestao? Gde je Kasi? Helen se zaustavila na tren. Da li je ovo neka glupava ala kojom
hoete da me uplaite? Ako jeste, nije smena.
Ne, proaputala je Dora. Kunem se. Bili smo na plai. Ja sam otila po sladolede.
Mislila sam da je on sa Kasi. Ali on je sigurno krenuo za mnom i sada ne moemo da ga
naemo. O, mama... Nije mogla da dovri reenicu. Krupne suze sada su brzo tekle.
Gde je Kasi?, pitala je Helen ponovo.

Jo je na plai.
Helen je brzo krenula. Kljuevi automobila bili su na stolu u hodniku, gde ih je bacila
pre samo nekoliko minuta. Glupa devojice! Rekla sam ti da ostanete zajedno. ekaj ovde.
Idem da ga naem. S vama u razgovarati kada se vratimo.

Mama, tako mi je ao, stvarno nisam...

Helen je podigla ruku da uutka erku. O vaoj kazni razgovaraemo kasnije. Kada se
Alfi vrati kui.
Nije zastala da slua Dorino alosno jecanje. Istrala je iz kue, uskoila u automobil i
odjurila niz prilaz to je bre mogla.
Vonja do plae bila je kratka, ali kada je Helen stala na parking, ubedila je sebe da e
zatei Kasi i Alfija kako sede pored zida i ekaju je. Mogla je da ih vidi, njihove svetlokose
glave kako se presijavaju na popodnevnom suncu dok mau i bezbrino mlate nogama. Sve
je to samo nekakva glupa zbrka. Dora je preterivala.

Zaustavila se na mestu za invalide i iskoila iz automobila, trei kroz gomile turista

natovarene stolicama na rasklapanje i izletnikim korpama, ilimima i duecima na
Avada

99

Anna

naduvavanje dok su odlazili s plae. Nekoliko njih radoznalo ju je pogledalo dok se gurala
izmeu njih, ali ona ih je ignorisala. Morala je da stigne do obale. Morala je da stigne do Kasi.
A onda ju je videla, ba tamo gde ju je i zamiljala nekoliko trenutaka ranije, kako stoji
pored zida. Ali kako je prilazila blie, mogla je da vidi da druga svetlokosa glava, koju je
zamislila pored erkine, nedostaje. Kasi je stajala pored devojice koju Helen nije
prepoznala, devojice s dugom crnom kosom i najbeljom koom. Od Alfija nije bilo ni traga.
Helen je zajeala i slepo potrala ka njima.

Gde je on?, izustila je kada se primakla. Kada Kasi nije odgovorila, vrisnula je ponovo:
Gde je Alfi? Zgrabila je Kasine ruke i drmala je snano sve dok se ona nije otromboljila u
njenim rukama poput krpene lutke i dok nije osetila kako je neko obuzdava otpozadi i
govori tihe, umirujue rei.
Smirite se... traimo ga... Obalska straa je na putu... pronai emo
Ne razumete, rekla je, okreui se ka eni koja ju je drala, on je samo beba.

Razumem da je ovo veoma uznemirujue za vas, smirivala ju je mlada ena. Samo

poite malo sa mnom, gospodo Tajd... Helen je tek tada primetila da ena nosi policijsku
uniformu. Pustila ju je da je odvede u senku hladnjaka ispred male prodavnice na plai.
inilo se da se oko njih skuplja gomila, ali Helen nije obraala panju na zurenje i aputanje,
samo je izbezumljeno pregledala gomilu, terajui lice njenog sina da se pojavi pred njom.
Zato su svi samo stajali tamo? Zato nisu traili Alfija?
Helen je u oajanju gledala preko plae. Sunce se lagano sputalo ka horizontu i na
moru su se pojavljivali laki, rasuti oblaci boje ilibara. Mogla je da vidi ribarske brodove
kako se vraaju na obalu, umorni od dana na okeanu. Oko talasa koji su se razbijali o kopno
odjednom je poelo komeanje dok je nekoliko galebova lepralo krilima i kretalo branei
svoju teritoriju sa izletnikim ostacima. Dalje uz plau plastina kesa doletela je ka njima
preko kamenja. Helenino srce poskoilo je kada je ugledala deaka kako je juri, ali nada se
pretvorila u nevericu kada je shvatila da to nije njen sin. To nije bio Alfi. Ponovo se osvrnula
i shvatila da je Kasi nestala s njenih oiju.
Gde mi je erka? pitala je, iskrenuvi se ka policajki pored sebe.

ena joj je umirujue spustila dlan na ruku. Samo e joj postaviti nekoliko pitanja.
Hou da je vidim. Hou da ujem ta ima da kae. Gde su je odveli?
U prodavnici je, ali moda bi bilo najbolje da...

Helen nije htela da uje ostatak. Jurnula je kroz vrata u prodavnicu, a onda, zatekavi je
praznu, banula u zadnju prostoriju iz koje je ula amor glasova.

Mali magacin bio je mraan i krcat. Kasi je sedela na gomili kutija ispred policajca koji je
krabao brze beleke u bloke. Kasin pogled kao da je bio prikovan za ofucani linoleum na
podu ispred nje i nervozno je akala pocepani ugao jedne kutije, sitnei talasasti karton na
milion komadia koji su polako leprali ka podu. Nervozno je podigla pogled kada je Helen
ula u prostoriju, a onda ponovo oborila oi ka podu.
Izvinite, molim, Helen se obratila policajcu. Ja sam joj majka. I ja bih volela ovo da
ujem. To nije bilo pitanje.
Avada

100

Anna

Mladi policajac je klimnuo i ponovo se okrenuo ka Kasi. Znai, svi ste zajedno krenuli
od kampa.
Kasi je klimnula glavom.
U koje vreme ste stigli na plau?

Bilo je oko jedanaest sati ujutro. Prvo smo se nali sa Sem, a onda krenuli do Stene.
Ko je Sem?, pitala je Helen otro.

Policajac ju je prostrelio pogledom. Nije bio ljut, ali bilo je jasno da je smatrao da je
najbolje da samo on postavlja pitanja.
Da li je Sem ona devojica napolju?, pitao je.

Kasi je klimnula. To mi je drugarica.

A gde je Stena, Kasandra? pitao je policajac.

Helen se zavrtelo u glavi. Nikada nije ula da Kasi pria o nekoj Sem.

Na suprotnom kraju plae, nastavila je Kasi, blizu barica u stenama. To je samo

peina u koju ponekad odlaze tinejderi... znate... samo da... vise tamo.
Policajac je klimnuo glavom. Moe li da nam pokae gde je ta peina?
Da, ali tamo smo ve gledali. On nije tamo.

Dobro, ali voleli bismo da pogledamo jo jednom. Znai, oko jedanaest jutros krenula
si u peinu sa Alfijem i Sem?
Da. I s Dorom, mojom sestrom. I ona je bila tamo.

Policajac je ponovo zapisao neto u svoju svesku. Da li ste dugo bili u peini?
Da. Bili smo tamo oko sat. Onda je Dora rekla da ide da kupi sladoled. Kasi je
razmislila na trenutak. Ne, prolo je vie od jednog sata. Seam se da me je pitala koliko je
sati pre nego to je krenula. Bilo je neto pre jedan po podne.

Policajac je ponovo klimnuo glavom i zapisao u svoju belenicu.

Kada se vratila, Dora me je pitala gde je Alfi. Mislila sam da se ali. Sem i ja nismo
videle Alfija otkako je otila. Mislile smo da ga je povela sa sobom.
Helen je oseala kako joj utroba tone i glasno je zacvilela. Znai, nijedna od vas ga nije
uvala? A ta sam vam rekla?
Policajac je podigao dlan. Ako vam ne smeta, gospodo Tajd, znam da je teko, ali sada
nam je vreme najhitnije.
Helen je klimnula i ugrizla se za jezik.
Znai, poslednji put videla si Alfija danas neto pre jedan po podne? Kasi je klimnula
glavom. Helen je pogledala svoj sat. Bilo je skoro etiri.

Misli li da je izaao iz peine? Da je krenuo za Dorom po plai? Sea li se da ti je ita

rekao o tome ta bi voleo da uradi? Gde bi voleo da ode?
Kasi je odmahnula glavom. Bio je srean u peini. Odjednom se setila neega i
zajecala. Mislio je da je to peina slepog mia. Mislio je da su galebovi slepi mievi.
Helen je oseala kako joj suze peku oi. Njen mali deak bio je tamo negde, sam.
Avada

101

Anna

A ta ste ti i Sem radile dok je Dora kupovala sladoled? Kasi je pocrvenela. Samo...
priale... i, znate... puile. Helen je osetila da joj krv kljua. Kasi je puila? Shvatam.
Policajac je neto zapisao u belenicu. ta je Alfi imao na sebi kada si ga poslednji put
videla?
Kostim Supermena.

Policajac se blago nasmeio dok je zapisivao u belenicu. Moe li da ga opie?

Plavi donji deo pidame, crvene gumene izme, plava majica sa Supermenovim
znakom i crveni ogrta. Kasi je na tren pogledala
Helen, a zatim odmah skrenula pogled. Mama mu je na njega prisila veliko uto 'S'. Ali
ogrta smo nale pored barica u stenama. Sem ga je nala.
Helenina utroba jo jednom je potonula. elela je da vriti, ali primorala je sebe da
ostane tiha, gurajui pesnicu u usta i vrsto ujedajui prste. Bolelo ju je, ali nije je bilo briga.
Policajac je ponovo klimnuo. inilo se da je ve video taj deo odee.
Sea li se da si videla Alfija kako skida ogrta u peini?

Helen je zaustavila disanje, ali Kasi je odmahnula glavom.

Znai, mogao je da izae iz peine i onda ga skine, blizu stena?

Kasi je polako klimnula. Helen je elela da je dohvati i prodrma, ali samo se jae ujela za
pesnicu, oseajui bol ispod zuba.
U redu. To je bilo veoma korisno, Kasandra. Moraemo da postavimo tebi i Sem jo
nekoliko pitanja, ali mislim da imamo dovoljno za poetak. Da li ti je sestra ovde?

Kasi je pogledala majku, a Helen je odmahnula glavom. Izvinite, gospodine, rekla sam
joj da ostane kod kue za sluaj da se Alfi vrati tamo. Mislila sam da je tako najbolje. Dola
sam ovamo im mi je rekla ta se desilo.
Policajac je zapisao poslednji detalj u svoju svesku, a onda je zatvorio. ,,U redu.
Razgovaraemo s Dorom u kui. Policajac je neto brzo promrmljao u svoj pucketavi vokitoki, a onda ustao. Kasandra, mnogo si nam pomogla, ponovio je pre nego to se okrenuo
Helen. Ne brinite, pronai emo ga, gospoo Tajd. Dva policajca su na plai i ve trae vaeg
sina, a ja u sada pozvati obalsku strau. To je samo predostronost, naravno. On se sigurno
negde igra s drugom decom, ili pravi zamak od peska negde na plai. Znate kakva su deca.
Helen je klimnula glavom i trudila se da ne razmilja zato bi morali da pozovu obalsku
strau.

Alfi nije umeo da pliva.

Helen je osetila kako joj kolena klecaju, ali policajac je brzo reagovao i njegove jake
ruke bile su ispod nje pre nego to je pala na pod. Hoete li da sednete, gospodo?
Ne, ne, biu dobro. Odgurnula ga je. Moj mu, rekla je. On je u Londonu. Trebalo bi
da ga pozovem. Nije mogla ni da zamisli kako saoptava vest Riardu, ali morao je da zna.
eleo bi da zna. Odjednom,

Helen je preplavila potreba da oseti snane ruke svog supruga oko sebe. On bi pronaao
njihovog deaka. Gde radi?
Tajd asocijacija. Fichardingova ulica.

Avada

102

Anna

Policajac je klimnuo glavom. Mi emo ga sada pozvati.

Helen je jedva primetno klimnula u znak zahvalnosti, a onda izala iz male prodavnice,
iskoraivi u buku i zbrku izvan nje.

Kao da je bila pod vodom. Znala je da je vano da slua ta joj je policija govorila, ali bilo
joj je teko da se usredsredi na bilo ta osim na gomile ljudi koji su odlazili s plae. elela je
da vriti na sve njih da ostanu gde su. elela je da ih sve zaledi u vremenu i ide od grupe do
grupe, traei meu njima Alfijevo lice. I tako, kada je policija najzad zavrila ispitivanje,
ona i Kasi poele su da proeljavaju gomilu, zaustavljajui sve koje bi srele i pitajui da li su
videli deaka u improvizovanom kostimu Supermena. Ali ma koga pitale, svaki put bi u
odgovor dobile oprezno ali saoseajno odmahivanje glavom. Plaa je bivala sve praznija
kako su se izgoreli turisti ispetljavali iz svojih paljivo odabranih mesta i s naporom hodali
nazad do automobila i kampova. Najzad, ostala im je samo pusta plaa i neizbeni ostaci iza
hiljada nemarnih turista. Helen je nesigurno utirala konzerve i plastine flae, papire od
sladoleda i prazne kutije od hrane dok se probijala nazad ka parkingu.

U sedam sati Helen je prekinula pretragu da bi pozvala Doru kod kue. Znala je da su to
samo pusta matanja, znala je da bi je policija obavestila da je on stigao u Kliftops, ali nije
mogla da odustane od nade da je Alfi nekako pronaao put do kue.
Dora je podigla slualicu posle prvog zvona.
Da li je tu? pitala je Helen.

Ne, rekla je Dora.

Helen je krenula da prekine vezu, ali Dora je nastavila.

Da li da doem tamo i pomognem da traite? Poludeu ovde sama. Moda bih mogla...
Helen je spustila slualicu i okrenula se policajcu pored sebe.
Moram da vidim peinu. Vodite me tamo pre nego to se smrai.

Policajac je otvorio usta da neto kae, ali pogled u Heleninim oima ga je zaustavio.
Utivo je klimnuo. Krenite za mnom.

Helen je s naporom ula u Stenu. Njena pamuna suknja bila je krajnje nepraktina za
penjanje po litici, a njene espadrile opasno su se klizale po kamenju. Meutim, policajac koji
ju je pratio veto joj je snanim rukama pomogao da pree ivicu. Kada ju je spustio i njena
stopala dotakla muljevito tlo peine, duboko je udahnula.
Bilo je to pusto mesto, vlano i tmurno i smrdljivo od sluzave vegetacije, trule ribe i
neega jo gore. ta je, za ime boje, zaposelo devojice, pa su dole ovamo? Helen nije
mogla da shvati. Lutala je unaokolo minut ili dva, vilice vrsto stegnute dok je prelazila
rukama preko kamenih zidova koji su se nadvijali iznad nje. Kao da se nadala da e dodirom
prstima otvoriti tajni prolaz u steni i omoguiti svom sinu da se vrati u njeno naruje, da se
vrati iz podzemnog sveta koji ga je ukrao.
Pretraili ste svaki deli ovog mesta? pitala je.

Da, potvrdio je policajac. Sutra emo dovesti pse tragae, ako ga ne pronaemo pre
toga.
Helen je odmahnula glavom. Zato su doli ovamo?
Avada

103

Anna

Vaa erka rekla mi je da je to tajno skrovite lokalnih tinejdera. Pokazao je zidove.

Po grafitima moete videti da nisu prve koje su bile ovde.
Helen je pogledala vrljotine ispisane bojom u spreju i zadrhtala. Nije mogla ni da
pomisli kako se mali Alfi ovde igrao. To nije bilo mesto za dete. Progutala je. Mislim da sam
sada spremna da odem.

Policajac je klimnuo glavom i oboje su krenuli ka uzanom procepu u kamenu. Dok se

Helen podizala i prelazila na drugu stranu, primetila je da sunce zalazi. Alfi e biti gladan.
Propustio je veeru.

Ostali su na plai do mraka i mlada policajka neno je predloila da se vrate kui. Helen
nije htela da ide, nije mogla podneti da se vrati kui bez sina, ali bilo je oigledno da na
slabanoj svetlosti nisu mogli nita vie da urade. Helikopter obalske strae ve je opozvan
zbog noi, a mada su izvan zaliva mogli da vide svetla na brodovima potrage, ak e se i oni
uskoro vratiti na obalu. Bilo je previe kasno i previe mrano. Morae da saekaju svitanje
da ponovo ponu potragu.
Helen je mislila da e joj srce prepui od samog bola dok je ulazila u automobil i vozila
Kasi kratkim rastojanjem do kue. Obe su videle, ali nijedna nije komentarisala prazno deje
sedite koje ih je optuujue posmatralo otpozadi, a Helen je bio potreban svaki gram snage
volje da dri nogu na gasu i da ne okrene automobil i jurne nazad na plau, vritei ime svog
sina.
Da li tata dolazi kui?, pitala je Kasi najzad, prekinuvi tiinu.
Da. Krenuo je iz Londona. Uskoro e stii.

Bilo je oigledno da su se obe nadale da e Riard znati ta treba da rade.

Helen je lupkala po upravljau. Gde je on, Kas? Gde je otiao?

Kasi je nervozno petljala po otrcanom rubu svoje teksas suknje. Ne znam, proaputala
je. Iskreno ne znam. Mislila sam da je s Dorom. Rekla mi je da ga vodi da kupe sladoled.
Onda se vratila s nekim deakom iz kole...
Dora je sedela za kuhinjskim stolom kada su stigle. Ispred nje stajala je nedirnuta olja
aja, a ona je nervozno grickala nokte. Skoila je im su ule. Da li je s vama?
Kasi je odmahnula glavom, a Dora se sruila nazad na stolicu, venui kao suncokret
kada se priblii no.
Helen je prila sudoperi i nagla se nad reetku za sudove. Oborila je glavu i ispustila
glasan uzdah, oslobodivi siunu kap nagomilanog gneva i napetosti. Nije mogla da
razmilja; nije mogla da die. Kao da je ula u nekakvu udnu zonu sumraka, paralelni
univerzum gde je sve implodiralo. Dok je stajala tamo, glave nagnute nad sudoperom, njene
oi polako su se usredsredile na jarko obojeni predmet ispred nje. Bila je to Alfijeva
plastina inija za doruak. Stajala je u sudoperi gde ju je ona spustila samo nekoliko sati
ranije, s nepojedenim pahuljicama zalepljenim za strane. U naletu emocija, obruila se na
devojice.
ta ste, doavola, to radile danas? Njen glas bio je ledeno hladan, ali u njenim oima
gorela je vatra dok je ispitivaki prvo gledala Doru, pa Kasi, pa ponovo Doru. Devojice su se
nervozno pogledale. Mogla je da vidi strah u njihovim oima.
Gledajte me, vikala je Helen. Recite mi ta se desilo.
Avada

104

Anna

Ja sam kriva, poela je Kasi. Moja je ideja bila da odemo u Stenu. Dora nije htela da
ide, ali ja sam joj rekla da ja idem, a ona je rekla da moramo da budemo zajedno.
Helen je odmahnula glavom. Rekla sam vam da ga uvate. Mislila sam da mogu da vam
verujem. Vie niste male. Odmahnula je glavom s nevericom. Ne razumem kako je deak
mogao prosto da nestane na krcatoj plai.
Kasi je postideno oborila glavu.
Ima samo tri godine, za boga miloga! Helenin glas je drhtao. On je samo beba.

Mama, Dora je poela moleivo, mi stvarno...

Helen je odmahnula glavom. Neu da ujem, Dora. Rekla sam vam da budete zajedno.
Ti si ostavila brata i sestru i krenula sama da kupi sladoled! A Alfi je krenuo za tobom i
sada je izgubljen. Helen je ponovo odmahnula glavom. Rekla sam da ostanete zajedno.
Mama, molila je Dora slabanim glasom, ao mi je.

ao! Helen je napala Doru. Tebi je ao? Misli da e to aljenje pomoi Alfiju koji je
tamo negde, sasvim sam, u mraku...
Dora je poela da jeca.
Misli li da e aljenje da ispravi sve ovo?
Dora je odmahnula glavom.

Kasi je otvorila usta da progovori, ali Helen je podigla ruku da je zaustavi.

To to ti je ao nee vratiti Alfija kui i uukati ga u krevet, gde je toplo i bezbedno.
Nee ga sauvati od nevolje, nee mu napuniti stomak hranom i nee ga s ljubavlju zagrliti.
Ima mnogo stvari koje elim da ujem od tebe. Ali sigurno ne elim da ujem da ti je ao,
gospoice! Helen je mogla da oseti kako joj telo drhti, ali nije mogla da se zaustavi. Ne
znam na ta si mislila, nastavila je, odmahujui zaprepaeno glavom. On je mali deak...
beba. Zastala je, a onda ju je sav gnev napustio i osetila je kako se polako sputa na pod,
kao marioneta iji su se konci olabavili. Moja beba, zaplakala je. Moja jadna, jadna beba...
Neko vreme prostorija je bila ispunjena njenim glasnim jecajima. Osetila je ruku na
svom ramenu, ali besno ju je stresla.
Mama... ula je Doru kako moli. Mama... Nije mogla da slua.

Samo idi. Gubi mi se s oiju. Sada ne mogu ni da te vidim, Dora.

Mama? Ovog puta to je bila Kasi.

Gubi se! vrisnula je Helen. Gubite se obe! Gubite mi se s oiju! Nije morala ponovo
da im kae. ula je kako devojice tre u sobu i Dorino glasno plakanje koje je odjekivalo
itavim putem do njene sobe.
Helen je ostala sklupana u poloaju fetusa na podu kuhinje dok je lea nisu zabolela i
dok joj od hladnoe kuhinjskih ploica nije utrnulo meso u tananoj letnjoj suknji. Bilo je
neudobno, ali nije bilo nita u poreenju sa strahom koji ju je stezao iznutra kada bi
pomislila na svog deaia tamo negde u tami, izgubljenog i samog. Mislila je da moe da
veruje devojicama; mislila je da su dovoljno odrasle da se odgovorno ponaaju. Ali nije bila
u pravu. Traila je od njih da budu zajedno, ali Dora je nije posluala. Da su samo ostali svi
zajedno, Alfi nikada ne bi odlutao.
Avada

105

Anna

Na ulaznim vratima ulo se zveckanje kljueva. Helen se ukoeno razmotala i krenula

da doeka mua. Proao je kroz vrata, bled kao krpa i skruen u svom odelu, i privukao je u
naruje. Dugo su stajali zajedno, drei jedno drugo i polako shvatajui ozbiljnost situacije.
Naa beba, proaputala je, naa jadna beba. Tamo negde, plakala jeRiard joj je milovao kosu i uutkivao je kao uznemireno dete. Pronai emo ga.

Na stepenitu se ula kripa. Helen nije podigla pogled, ali osetila je kako Riard okree
glavu, a zatim polako iri ruke i kako se toplo telo njihove erke pridruuje njihovom
zagrljaju. Udisala je slatki miris Kasine zlatne kose i zatvorila oi. Riard je bio u pravu,
pronai e ga.

Nekoliko trenutaka njih troje stajalo je zajedno u hodniku, drei se oajniki jedno za
drugo i za nadu da e se Alfi vratiti u njihovo naruje s prvim svetlom. Kada je Helen na
kraju otvorila oi, podigla je pogled i videla Doru kako stoji sama na vrhu stepenita. Gledala
ih je sa zebnjom, oima crvenim od suza. Helen ju je kratko hladno pogledala. Kako je mogla
da prekri obeanje? Kako je mogla da ostavi Alfija i Kasi i ode s tim deakom? Zurila je u
Doru jo malo, nesposobna da sakrije prezir, pre nego to joj je okrenula lea i pola u
kuhinju da skuva Riardu aj.
Razgovarao sam s policijom, rekao je Riard nekoliko minuta kasnije. Pridruio joj se
u kuhinji i vrpoljio se za kuhinjskim stolom. Ponovo e poeti potragu im svane. Dovee i
pse. Pronai emo ga, Helen, obeavam.

Helen nita nije rekla. Koncentrisala se na ravnomerni oblak pare koji se izdizao iz
ajnika. Pitala se koliko bi mogla da podnese njenu vrelinu ako bi iznad nje drala dlan.

Navodno se mnogo lokalaca dobrovoljno javilo da pomogne, nastavio je. Bil Drajden
e odmah ujutro doi ovamo. Organizovae grupe za pretraivanje i krenue preko litica do
plae. Alfi se verovatno samo izgubio, uukao i zaspao u nekom udubljenju u steni, ili u
jarku u poljima farmera Plamera. Smejaemo se svemu ovome za nekoliko dana, videe.
Bie to jedna od onih pria koje emo priati za njegov dvadeset prvi roendan da ga
obrukamo. Njegov osmeh bio je usiljen.
Helen je klimnula, elei da mu veruje. Bar je no topla, popustila je. Hvala bogu da je
nosio dugake rukave i pantalone. Nisam ni sanjala da u biti zahvalna na njegovoj opsesiji
Supermenom.
Riard se osmehnuo.
Jesi li gladan?

Odmahnuo je glavom.
Da ti skuvam olju aja?
Neu nita.

ajnik je ispustio svoj prodoran pisak u tiinu i Helen ga je iskljuila, ne znajui ta

sledee da uradi. Na kraju se okrenula i izvukla stolicu naspram Riarda. Drveni nogari
zakripali su po ploicama laganim, bolnim vriskom.
Policija je ponudila da nam poalju pozornika, ali rekao sam da to nije potrebno.

Helen je klimnula.

Avada

106

Anna

Sumnjam da emo veeras spavati, ali nisam mogao ni da pomislim da uzmem neto za
umirenje i da spavam kada ga pronau. Da li sam dobro postupio?
Helen je klimnula glavom. Tano je znala na ta je mislio. Ona nije htela nita to bi joj
otupelo bol; morala je da oseti svaku njegovu otricu duboko u svom srcu.
Misli li da su devojice dobro?
Helen je slegla ramenima.

Gore je veoma tiho.

Verovatno su legle. Tako je najbolje. Nisam sigurna da sada mogu da ih vidim. Tako
sam razoarana u Doru. Riard je podigao glavu i pogledao je.
Rekla sam joj da moraju da budu zajedno. Rekla sam joj da mogu da idu na plau samo
ako svi budu zajedno.
Riard je pogledao svoje ruke. Mislio sam da smo im uvek govorili da je plaa
zabranjena za Alfija ako ti ili ja nismo tu.

Helen ga je pogledala pogledom krivca. Skoro da su odrasle, Riarde. Mislila sam da

mogu da im verujem. Ali ini se da je Dora odluila da krene sama. Otila je da kupi sladoled
i nade se s nekim deakom iz kole.
Riard je uzdahnuo i sedeo u tiini jo neko vreme, pre nego to je proistio grlo.
Nisam znao da danas mora da radi, Helen. Mislio sam da ne mora da se vrati jo
sedmicu.

Helen je osetila kako joj se stid iri preko lica. Kao da je pre itave venosti leala na
onom polju s Tobijasom i vodila ljubav s njim dok su ptice utale krilima, a cvrci joj svirali
na uvo. Morala sam da idem u... govorila je u prazno. Morala sam da proem kroz
raspored s dekanom.

Riard je klimnuo. Izvini, nisam... nije... Podigao je ruke. Nita nije bitno osim da ga
pronaemo, im svane.

Dok je Helen gledala umorne, izmuene oi svog supruga, zapitala se, samo na sekund,
da li da mu kae. Sve je to trebalo da bude samo malo zabave. Niko nikada nije trebalo da
sazna. ta bi postigla sada kada bi tu tajnu odala Riardu i otkrila mu svoje neverstvo? Da li
bi to zaista pomoglo u oajnoj situaciji u kojoj su se nali?
Ne.

Nije mogla to da uradi. Sada je bilo previe stvari s kojima je trebalo da se izbore. I
stvarno, kakve veze ima gde je ona bila? ta da su je zaista pozvali na fakultet? Opet bi
proivljavali istu ovu moru. Ne, nije bilo potrebe da prizna Riardu svoju preljubu. To nije
bila njena krivica. Helen je progutala hladno, prazno oseanje koje joj je uporno kljucalo u
stomaku i preko stola uzela Riarda za ruku. Toplota njegove koe iznenadila ju je i ona ju je
vrsto stegla svojom ledeno hladnom rukom.
Stalno se pitam da li bi mogao sam da se vrati do kue, mrmljao je Riard. Misli li da
on zna put?
Helen je odmahnula glavom. Ne znam. I ja sam se to pitala. On je bistro dete.
Pogledala je crnilo noi koje je pritiskalo prozorsko okno i zadrhtala. Stalno mislim, da je
mogao da doe kui, on bi doao.
Avada

107

Anna

Riard ju je pogledao otro. Kako to misli 'da je mogao da doe kui'?

Helen je progutala. elim da verujem, zaista elim. Izgubila je glas i ponovo progutala.
Ali njegov ogrta, rekla je najzad, tihim glasom. Zato je bio na stenama, pored barica?
Zato ga je tamo skinuo?
Riard je brzo odmahnuo glavom. To nita ne znai. Ne razmiljaj tako. Moramo da
ostanemo optimistini. Nigde neemo stii ako sada odustanemo.
Ne odustajem, samo...
Riard je podigao ruku. Prestani, Helen. Samo prestani. Ustao je uz jo jedno glasno
kripanje drveta o ploice. Idem da se istuiram. Ovo e biti duga no.

Helen je spavala u Alfijevoj sobi - ili je bar leala na njegovom krevetu, pod njegovim
jorganom i udisala slatki deaki miris Donsonovog ampona, plejdoa s mirisom vanile i
dejeg daha, mekog i slatkog kao delikatni letnji povetarac. I dok je leala tamo, prepustila
se udnom svetu sumraka, izmeu jave i sna, u kom su snovi nadrealni i ivopisni. U glavi joj
se vrtelo od lude meavine slika: Tobijas koji se pomera iznad nje, zatvorenih oiju i
oznojenog ela, Alfi kako razdragano kraba arene crtee po tamnim zidovima Stene, Dora
kako ulee u kuu sa onim uplaenim izrazom lica i Riard, jaki, pouzdani Riard, kako stee
njenu hladnu ruku svojom toplom i iznova je uverava: Vratiemo ga. Obeavam, vratiemo
ga.
inilo joj se da nije spavala, ali sigurno jeste, jer ju je Riard odjednom drmusao iz
udne dremke i aputao joj na uvo: Samo to nije svanulo, vreme je da naemo naeg
deaka.

Poto je izaao, Helen je ostala jo malo da lei u malom krevetu i pustila da je Alfijevo
odsustvo celu ponovo proguta. Osetila je kako je golica u grlu, a zatim kako se polako sputa
u njenu utrobu kao hladna, tena iva, kreui se sve bre i bre, dok se nije smirila u
bolnom, tekom jezeru u njenom stomaku. Uzdahnula je i pridigla se s dueka, oseajui
kako njen strah pljuska sa svakim njenim pokretom. Napolju je jo bilo mrano, ali mogla je
da uje Riarda kako zvecka u kuhinji, spremajui se za polazak. Pre nego to je izala iz
sobe, paljivo je namestila Alfijev krevet - bie umoran kada doe kui.
U kupatilu je ispljuskala lice hladnom vodom i zagledala se u svoj odraz u ogledalu. Kao
da gleda nekog stranca. Njene zelene oi bile su crvene i beivotne, a oko njih su se videli
tamni prstenovi razmazane minke. Morala je i ona da se presvue, jo je nosila istu odeu
kao i dan ranije. Svukla je majicu preko glave, raskopala grudnjak i svukla zguvanu suknju
niz listove. Kada je pala na pod, ponovo je ugledala tamnu fleku od trave od prethodnog
dana. Fleka je optuujue gledala u nju. Helen ju je nakratko posmatrala, a onda uzela
suknju i uz jecaj je bacila u kantu za otpatke pored lavaboa.
Onda je sela na ivicu kade i duboko, bolno zajecala, tako da joj se celo telo drmusalo i
drhtalo. Sedela je gola i sama, ruku obmotanih oko stomaka, udei za svojom bebom,
oseajui bol zbog njegovog nestanka duboko u dui.
Riard je putao Beti i Bila Drajdena u kuu kada je sila niz stepenice. Bil se nelagodno
mekoljio pored ulaznih vrata, drei kapu u uljevitim rukama, ali Beti je otila pravo ka
Helen i privukla je u majinski zagrljaj.
Jadne duice, sigurno ludite od brige. Da pristavim ajnik? Da nam skuvam po olju
aja?
Avada

108

Anna

Helen je klimnula u vrh Betine sede, kovrdave kose, zahvalna to je neko preuzeo
kontrolu.
Mi emo da krenemo, Helen, rekao je Riard. Nalazimo se s policijom na parkingu.
Pozvau te im ga pronaemo.
Helen je ponovo klimnula i posmatrala Riarda i Bila kako odlaze kroz ulazna vrata.

Hajde. Beti je povela Helen u kuhinju. Hajde da pristavimo taj ajnik. Devojice e
uskoro ustati i sve ete morati da dorukujete. Mora da uva snagu - za Alfija.

Helen je krenula za Beti u kuhinju i gledala kako starija ena radi i jurca po kuhinji,
pronalazei kesice aja i sputajui olje na posluavnik.
Staviu ti malo eera u aj, Helen, rekla je. Izgleda kao da bi ti prijalo.

Helen je ponovo klimnula glavom. inilo se kao da je izgubila glas. Okrenula se i

pogledala arene crtee koje je ranije te godine prikaila na zid, sve Alfijeva apstraktna
remek-dela. Gledala ih je mnogo puta u prolosti, ali sada kao da ih je videla novim oima,
upijajui svaki potez etkicom i svaku mrlju boje kao da ih prvi put vidi. Jedna se zvala
,,Piratski brod i mesec. Druga Dinosaurus na toboganu. Bolelo ju je da ih gleda, ali Helen
nije mogla da skrene pogled. On je bio tamo negde. Pronai e ga.

Drugi dan je, u najmanju ruku, bio jo gori od prvog. Kua se brzo ispunila policajcima i
dobrodunim prijateljima koji su se sjatili oko njih, svi oajniki elei da pomognu, ali ne
znajui ta bi uradili. Sljapkali su i leteli iz prostorije u prostoriju, vodei napete, priguene
razgovore, dok je Helen sedela za kuhinjskim stolom, u neverici, gledajui kako se intrige
potrage odvijaju pred njom, dok je njena glava ostala ukoena u jednom poloaju, okrenuta
ka telefonu, u iekivanju da Riard pozove s pobednikim vestima da su pronali Alfija.
U vreme ruka, bacila je pogled kroz prozor i videla nekoliko automobila i veliki beli
kombi parkirane na kraju prilaza.
ta oni hoe?, promrmljala je policajcu u prolazu, koji je iznosio posluavnik sa ajem
iz kuhinje. Odsutno je primetila da je uzeo Dafnine najbolje porcelanske olje.
ovek je oima sledio njen pogled ka prilazu. Leinari krue, rekao je sa izvinjenjem.
Mediji su nanjuili priu.
Helen je slegla ramenima. Moda mogu da pomognu? Moda e se, ako objave priu,
neko setiti neeg vanog od jue?
Policajac joj je utivo klimnuo i ostavio je samu u kuhinji.
Beti je uurbano ula nekoliko trenutaka kasnije. Hoe da ti napravim neto za ruak,
Helen? Celo jutro nita nisi pojela. Stvarno bi trebalo da pokua neto da pojede...
Helen je odmahnula glavom. Stvarno ne mogu.

Beti je izgledala zabrinuto. ,,A devojice? Mogu li neto da uradim za njih?

Helen je slegla ramenima. Nije videla nijednu devojicu od doruka. Kasi je ula u
kuhinju, skuvala sebi olju aja i negde otila. Dora je nestala s prvim zracima sunca, na
rastojanju pratei Bila i Riarda niz prilaz. Helen je bilo drago to je otila.

Vrlo si ljubazna, ali stvarno, dobro smo. Ne verujem da je iko gladan.

Onda bar da napravim sendvie za one fine policajce? Trebae im neto u stomacima
da bi radili.
Avada

109

Anna

Helen je klimnula, a onda se izvinila i otila. Nije mogla da podnese ni miris hrane ni
pogled na nju. Oseala se kao bela riba koja zeva na suvom, izbaena na peanu obalu, kako
se gui hvatajui vazduh dok se plima sve vie odmie od nje. Svaki udisaj fiziki ju je boleo,
kao uasan vreli bol koji joj stee utrobu, svaki oznaavajui jo jedan trenutak bez Alfija.
Bila je u zimskoj bati kada ju je Dora pronala neto kasnije. Helen nije ula da joj
prilazi sve dok nije stala nekoliko metara iza nje i glasno se nakaljala, zbog ega je
iznenaeno skoila i okrenula se.
,,A, ti si. Helen se ponovo razoarano okrenula ka bati.
Mama, moram neto da ti kaem. Neto vano.

Helen se ponovo okrenula, paljivo posmatrajui Doru. Nastavi.

Jue, kada sam izala iz Stene, blizu peine je bilo dvoje ljudi. Leali su u senci stena.
Odrasli. Mukarac i ena. Seam se da mi se on nasmeio i mahnuo. To mi je bilo malo
udno.

Heleni je srce skoilo u grlo.

Mukarac je imao dugu tamnu kosu, nastavila je Dora, nervozno povlaei rukave
svoje majice. Prvo sam pomislila da je ena. Nosio je farmerke. I majicu, crvenu, mislim. Da,
sigurno crvenu.
Jesi li videla enu?
Ne. Nju nisam dobro videla. Ona je leala.

Helen je oseala kako srce poinje divlje da joj lupa u grudima. Svedoci. Sigurno su
neto videli. Zato se jue nisu javili? Oni bi mogli da kau u kom je pravcu Alfi otiao. Oni bi
mogli da pomognu. Bilo je to neto za ta je mogla da se uhvati.
Zato nita nisi jue rekla? prasnula je, brzo ustavi sa stolice.
Dora se malo odmakla. Zaboravila sam. Toliko toga se deavalo.

Helen ju je pogledala s nevericom. Zaboravila si?

Zbunila sam se. Brinula sam zbog Alfija...

Helen je osetila kako joj telo drhti. Krenula je ka vratima i usput zgrabila Dorin zglob.
Hajde sa mnom.

Skoro da su trale niz hodnik obloen hrastovim panelima dok nisu stigle do vrata
Helenine radne sobe. Otvorila ih je bez kucanja - bila je to njena kua, valjda - i izblebetala
pre nego to su policajci u sobi stigli i da progovore.
Moja erka se upravo setila neega. Neeg bitnog. Pogledala je Doru. Hajde, ispriaj
im ta si meni rekla. Dora ju je pogledala uznemireno i uplaeno.
Hajde, terala ju je Helen. Brzo!

Riarda nije bilo celog dana i kasno uvee. Najzad se vratio kui iscrpljen i bled. Helen
je po izrazu njegovog lica znala da ne treba da pita kako je protekla potraga.
Policija hoe da razgovara s nama u salonu. Hoe li moi?

Helen je klimnula glavom. Oajniki je elela nekakve vesti, neto da joj da nadu. Nije
ula nita otkako je odvukla Doru pred policajce. Naravno da e moi.
Avada

110

Anna

Pridruila mu se u salonu nekoliko trenutaka kasnije i seli su jedno do drugog, drei se

za ruke, a naizgled stariji policijski inovnik seo je ispred njih. Helen je paljivo posmatrala
nain na koji je ovek povlaio pantalone preko kolena dok je sedao i primetila utirkanu
kragnu njegove bele koulje. Imao je snane braon ruke i ljubazno lice. Bez sumnje je imao
enu koja ga voli i srenu porodicu koja ga je ba sad ekala da se vrati kui i odjednom je
bila ljubomorna na njegov jednostavni, nekomplikovani ivot.
Vaeg sina nema ve preko dvadeset etiri sata, poeo je.
Helen se ugrizla za usnu i klimnula.

Danas smo pokrili znatnu povrinu uz pomo lokalnih dobrovoljaca. Ne moram da

vam kaem da smo ozbiljno zabrinuti za Alfijevu bezbednost.
Riard je vrsto stegnuo Heleninu ruku, ali oboje su utali.

Potraga na kopnu nije otkrila nikakve znakove o tome ta je moglo da se desi vaem
sinu. Nismo pronali tragove mogue putanje iz peine, niti dokaze da je odluio da krene
napolje sam, moda krenuvi do parkinga za Dorom, ili ak da je pokuao da nae put do
kue. Uprkos mnotvu ljudi na plai, nije se javio nijedan svedok. Jedini pravi dokaz koji
imamo jeste odea pronaena pored barica u stenama. Pogledao ih je oboje u oi. Ne
moram da vam kaem da je to zaista veoma zabrinjavajue.
Riard se nakaljao. To ne znai... on je mlad, ali nije glup, gospodine.

Policajac je blago klimnuo. Znam, gospodine Tajd. Meutim, stene su bile klizave u to
doba dana, a nailazila je plima. Malu decu fascinira voda. Bio bi dovoljan jedan talas da ga
obori s nogu, a stena se vrlo strmo sputa s te strane plae. Znamo da postoji opasna
struja...
Helen je prislonila glavu na Riardovo rame, pokuavajui da sprei sliku koja joj se
upravo stvorila pred oima.
To je vrlo realan scenario koji razmatramo. I vi morate da budete spremni, razumete
li?
Helen nije mogla da se pomeli Lice je i dalje prislanjala na rame svog supruga,
koncentriui se na svoje lagano, ravnomerno disanje dok je upijala njegov topli, uteni
miris.
A par koji je Dora videla pored litica? pitala je najzad, okreui se policajcu, oajniki
se borei za nekakav traak nade.

Helen je osetila kako Riard polako premeta svoju teinu.

Razgovarali smo po podne s vaom erkom, nastavio je. Dora se zaista sea da je
videla mukarca i enu blizu Stene kada je krenula da kupi sladoled. Nije ih paljivo
pogledala, ali imamo osnovni opis i to je za sada dovoljno da krenemo u akciju. Pokuaemo
da pronaemo taj par. Voleli bismo da im postavimo neka pitanja.
Da!, sloila se Helen. Morate da ih pronaete. Oni su moda videli u kom je pravcu
Alfi otiao.
Bilo je to jedva primetno, ali Helen je videla da policajac okleva. Mogue, da.

Morate da ih pronaete, ponovila je, a nada joj je odjednom prostrujala kroz telo. Oni
su ga sigurno videli. Okrenula se ka Riardu. Zar ne?
Avada

111

Anna

Riard je lagano klimnuo glavom, ali je nije pogledao u oi. Helen nije razumela. Zato
se odmah nisu bacili na to? To je bio pravi trag. Znate, nastavila je, ne mogu da zamislim
zato Dora to nije ranije pomenula.

Policajac se umeao. Verujem, gospoo Tajd, da je u panici i zbrci prosto zaboravila. To

je sasvim normalno. A vidite, nastavio je, ne sea se da ih je videla kada se vratila u Stenu
sa sladoledima. Samo kada je krenula iz peine.
Riard se nakaljao. Znai, imate i drugi scenario na umu, gospodine?

Policajac je pogledao u svoje krilo i jedna runa misao odjednom je zazujala u Heleninoj
mati, dosaujui joj kao prljava, kuna muva. Pokuala je da je otera, ali ona je ponovo
zazujala, glasna i uporna.
Mislite da su ga oni moda odveli? rekla je. Bio je to jedva apat.

Sada je bio red na policajca da se okrene, skreui pogled ka praznom prostoru iznad
njihovih glava. Hoemo da razgovaramo sa svim osobama koje bi mogle biti umeane. im
budemo imali neke tragove, bilo kakve, javiemo vam.
Ne moete prosto oteti deaka s krcate plae. Neko bi sigurno video neto. To nema
nikakvog smisla. On je tamo, izgubljen. Samo ne moe da nade put do kue. Morate da ga
pronaete. Glas joj se histerino podizao i Riard je spustio dlan na njenu ruku,
pokuavajui da je zadri.
, duo, teio ju je. To to e se uznemiriti nikome nee pomoi, zar ne? Nee
pomoi Alfiju.

Helen je stegla zube i zautala. Prokleta Dora. Kako je mogla da zaboravi taj kljuni
detalj? Prvo je bila tako otvoreno neposluna i napustila brata i sestru da bi otila s nekim
deakom iz razreda, a sada ovo - protraila je policiji dragoceno vreme zaboravivi bitne
detalje. Bila je ljuta i na Kasi, naravno da jeste, ali od Dorinih greaka kljuala joj je krv.
Kao to rekoh, ponovio je policajac, poevi da se die iz fotelje, im budemo imali
nekakve tragove, vi ete prvi saznati. Radimo sve to moemo. Sada oboje treba da pokuate
da se odmorite. Nemojte ustajati, sam u da izaem.
Riard je zahvalio oveku, a onda privukao Helen u naruje. Ostani jaka, bodrio ju je.
Moramo ostati jaki.
Helen je klimnula glavom, ali u sebi je oseala kako joj se srce polako slama, kao
izgorela cepanica koja se mrvi u gomilu hladnog pepela.

Te noi stigla je kia. Helen ju je ula kako tiho lupka po puzavicama ispod njenog
prozora. Pogledala je gde je Riard, ali videla je samo prazno udubljenje na njegovoj strani
kreveta. Uspaniivi se, pridigla se i otrala do prozora. Vreme se menjalo.
No je bila tamna kao mastilo. Gusti oblaci zaklonili su mesec. Helen nije mogla da vidi
ni do vonjaka. Alfi je tamo negde, a gde god bio, sada kine.

Navukla je kunu haljinu i brzo otila niz stepenice u kuhinju. Bila je mrana i prazna,
tiha osim tihog zujanja maine za sudove. Sigurno ju je Beti ranije ukljuila. Izala je na
zadnja vrata i zakoraila na mokre ploice trema, skoro ne primeujui vlani kamen ispod
bosih stopala ili studene kapljice kie koje su joj se slivale niz kosu i kou i kvasile joj
spavaicu. Pasje vreme. To bi Alfi rekao. Tada jo nije shvatao da se to ne misli doslovno, ve
Avada

112

Anna

bi trao do prozora i traio pogledom pse kad god bi pala jaka kia. Bolno se trgla od te
pomisli.
Krenula je kroz dvorite, preko natopljenog travnjaka ka drveu u vonjaku s kojeg se
kia slivala u tekim kapima. Nije znala kuda je krenula. Nije znala zato. Samo je znala da
nije mogla da lei u kui dok je njen sin bio negde napolju, uplaen i sam.
Kia je tekla niz njeno lice, meajui se s toplim, slanim suzama. Telo je poelo da joj
drhti pod hladnom, mokrom odeom, ali ona je, svejedno, nastavila dalje. Alfi je bio tamo,
znala je.
Alfi!, vikala je oajnim i visokim glasom. Alfi! Gde si?

Njeno dozivanje doekalo je samo gusto pljuskanje kinih kapi po listovima kruaka i
udaljeni zvuk talasa koji su se lomili ispod nje.
Alfi, mama je. Gde si?, dozivala je. Alfi!
Ponovo je oslukivala, ali nije bilo nieg.

Helen se stropotala na kolena. Oseala je kako se vlaga trave podie kroz njenu
spavaicu, ali nije marila. To nije bilo nita, nita u poreenju sa onim to bi on oseao.
Morala je da iskusi sav njegov bol, samo da bi mu se oseala blie.
Helen je legla na mokru travu, sklupavi se u malenu loptu i steui kolena uz grudi,
putajui da kia lije niz nju. I dok je leala tamo, jecala je i jecala, iznova ga dozivala i
vritala ka nebu: Uzmi mene umesto njega! Uradiu sve, samo mi vrati moju bebu! sve dok
joj glas nije promukao i dok joj telo nije obuzelo nekontrolisano drhtanje. Ali ipak nije
mogla da se pomeri - nije htela da se pomeri s tog mesta dok joj se Alfi ne vrati; jer, znala je
da bez njega ne moe dalje.

Dugo je leala tamo, na hladnoi i kii, sve dok nije osetila kako je snane tople ruke
neno podiu i odnose nazad u kuu. Osetila je da neko s nje svlai mokru odeu i umotava
je u ebe. Osetila je peckanje toplog termosa koji joj je postavljen u krilo i zveckanje njenih
zuba kada joj je do usana prineta olja slatkog aja. ula je meki zvuk Riardovog glasa
punog zebnje dok je telefonirao doktoru. Sve vreme elela je da vriti u agoniji: Ostavi me.
Ostavi me da patim. Pusti me da osetim njegov bol; jer, duboko u srcu, znala je da to nije
nita u poreenju sa onim to je Alfi oseao, ma gde bio.
ak i s malim ruiastim pilulama koje joj je doktor dao, dugi sati koji su usledili bili su
uasni. Bilo je kao da ivi na toboganu. U jednom trenutku osetila bi sve nalet
samouverenosti, ubeenja da je njena beba tamo negde, iva i zdrava, samo eka da je
pronau. Ali onda bi i najsitnija stvar - pogled na njegovu odeu isflekanu keapom u korpi
za ve, na njegovu etkicu u ai u kupatilu ili na njegove male cipele poreane pored
zadnjih vrata - bila dovoljna da je surva u jo jednu spiralu oaja i krivice. Spavala je u
kratkim razmacima, padajui u grevit san, a onda se ponovo budei sa strahom i uasom
zbog Alfijevog nestanka. A sve vreme oko njih se nastavljala neplodna potraga.
Svi su eleli da pomognu, svi su eleli da ponude podrku i pomo u potrazi za Alfijem.
Ali niko nije traio tako naporno kao Riard. Kao da pokuava da se iskupi za svoje odsustvo
onog dana kada je Alfi nestao, jedva da je zastajao da se odmori. Izlazio bi iz kue u osvit i ne
bi se vraao satima. Kada bi se vratio, to bi bilo samo da bi se istuirao i presvukao, pre nego
to bi ponovo krenuo napolje, esto zastajkujui da razmeni nekoliko rei s gomilom
novinara koji su nastavili da kampuju na kraju prilaza. Mali izgubljeni deak bio je tragina
Avada

113

Anna

naslovna pria i prodavao je novine. Helenino poetno prihvatanje se iscrpio. Sada ih je

smatrala jezivim i bilo joj je teko da im u lice ne kae svata, ali Riard je bio tolerantniji.
Smatrao je da bi njihovo zanimanje za priu moglo pomoi da se doe do novih tragova, ili
da policijska potraga ostane aktivna, pa bi zastajao na nekoliko kratkih minuta da im da
svee informacije o njihovom napredovanju dok bi dolazio i odlazio.
A dok je on traio, Dora ga je sledila. Ila je za njim kao senka. Helen ju je videla kako
odlazi od kue i vraa se, bledog i zabrinutog lica. Jednom ili dvaput stajala je na vratima
kuhinje i gledala dok je Dora sedela za stolom naspram Beti, koja ju je drala za ruku ili
brisala suze to su tekle niz erkino lice. Meutim, Helen nije mogla dugo da gleda. Nije
mogla da joj ponudi nikakve rei utehe, pa je uvek tiho odlazila iz prostorije pre nego to bi
je Dora videla.

Kasi je bila jednako tiha i neuhvatljiva. Sate je provodila zatvorena u svojoj sobi, izlazei
samo nakratko nou, kada bi se drugi povukli u krevete. Helen je mogla da uje kako daske
na podu kripe kada bi prolazila pored njihovih vrata. Povremeno, tokom dana, Helen bi je
videla u vrtu, kako luta kroz visoku travu, dodiruje vrhove jarkoruiastih japanskih
anemona koje je Dafne posadila, ili miluje stabla platana iji su listovi poprimali ukasti
sjaj. Bila je daleko, ali Helen je ipak mogla da vidi kako se erkine usne izbezumljeno
pomeraju, kao da razgovara sama sa sobom, ili se moli u oajanju.
Helen je znala da bi trebalo da ih privije uz sebe. Znala je da su njenim erkama
potrebni uteha i saoseanje, ali prosto nije mogla to da uini. Morala je da bude sama sa
svojom tugom i nesreom. Nije imala ta da im da, pa su se one vrtele jedna oko druge kao
udaljene planete, zabaene i neuhvatljive. Kao da je svako od njih bio zakljuan u sopstvenoj
privatnoj sferi bola. Niko nije mogao da se suoi sa ostalima, niko nikome nije mogao da
pogleda u oi, niko nije mogao da progovori o mukama koje su podnosili. Razdvajali su se
kao lie koje je utelo i poinjalo da se kovitla i lebdi na hladnom jesenjem vetru.

Kada je etrdeset osam sati preraslo u sedamdeset dva, a sedamdeset dva sata postala
etiri uasna dana bez Alfija, Helen, ak i u svom katatoninom stanju, poela je da
primeuje da su lica oko nje postala malo mranija, usta su poela da se steu u tanke,
vrste linije, a oi ostajale oborene kad god bi ona prolazila. Sluajno je ula veliki deo
razgovora o plimama i strujama u zalivu i osetila kako joj se uasavajua hladnoa podie uz
kimu onog jutra kada je sila niz stepenice i ula jednog starijeg policajca kako govori o
ansama za pronalaenje tela.

Telo.
Govorili su o Alfijevom telu, njegovim punakim malim nogama, njegovom vragolastom
osmehu i onoj zbrci od kose boje slame koja niie htela da stoji ravno na njegovoj glavi ma
koliko puta je ona oeljala. Sve do tada jo je odravala iskricu nade da bi on na kraju ipak
mogao biti donet kui, umoran i nasmejan, umotan u ebe, i zahtevati riblje tapie i graak
pre kupanja i odlaska u krevet. Dopustila je sebi da zamilja odobravajue osmehe i klicanje
lokalnog stanovnitva dok ga Riard unosi u kuu, pobedniki podignutog na njegova
ramena. Ali kada je ula ozbiljne razgovore o operacijama oko sebe, iznenada je shvatila da
su te slike samo njena fantazija.
A onda, sredinom prve sedmice, desio se neoekivani nalet uzbuenja. Policijsko
istraivanje registarskih tablica iz lokalnog kampa otkrilo je da je osueni pedofil boravio tu
u vreme Alfijevog nestanka. Nije se prijavio, ali je otiao istog dana kada je i Alfi nestao. Za
Avada

114

Anna

Helen je delovalo perverzno odjednom se nadati da je Alfija oteo nekakav pedofil. Ali tako bi
bar postojala nada da ga pronau ivog. Usleio je niz dugih razgovara izmeu Riarda i
policije, kojima Helen prosto nije mogla da prisustvuje. Na kraju se ispostavilo da nita nije
nagovetavalo umeanost tog oveka. Imao je neoboriv alibi, jer je onog dana kada je Alfi
nestao, igrao bingo u Lajm Regisu. inilo se da je to samo jeziva podudarnost. A poto su
dvoje odraslih koje je Dora videla na plai pored Stene i dalje bili frustrirajue neuhvatljivi,
inilo se da su svi ostali tragovi vodili u orsokak. Vratili su se na silaznu putanju tobogana i
inilo se da vagon sve vie ubrzava ka dubokom, mranom tunelu.
Vreme je prolazilo u magli, svaki novi dan stapao se s prethodnim sve dok se
dvanaestog dana fini policajac sa snanim braon rukama i ljubaznim licem nije vratio u
njihovu kuu. Seo je na svoje uobiajeno mesto u dnevnoj sobi i Helen i Riardu saoptio da
e sledeeg dana potraga biti obustavljena, a da e se istraga nastaviti u stanici. Nije bilo
tragova, nije bilo dokaza zloina niti dokaza za bilo kakve sumnjive okolnosti. inilo se da
Alfijev nestanak nije nita vie do izlet na plau koji je poao po zlu.
Nita vie? Nita vie?, Helen je aputala. Kako moete to da kaete? Na sin je
nestao. Dok ne saznam ta mu se desilo, kako mogu da odustanem od nade da je jo tamo
negde, da je moda jo iv? Kaite mi to. Niste pronali onaj par koji je Dora videla. Gde su
oni? Kakvu to istragu vodite? Na sin je moda kod njih, jecala je. Na sin je moda kod
njih!

Gospodo Tajd, rekao je policajac neno, prole su skoro dve sedmice. Istraili smo
sve mogunosti, ali plaim se da se Alfi najverovatnije igrao na stenama. Da ga je talas
povukao u okean, imao bi vrlo male anse. Voda je kod rta veoma duboka, a struje su jake.
Zastao je na trenutak pre nego to je nastavio. Plaim se, gospodine i gospoo Tajd, da
moda nikada neemo pronai njegovo telo.

Helen je zatvorila oi i zarila glavu u ake.

Samo jo nekoliko dana, molim vas, gospodine, molio je Riard. Ako je novac u
pitanju, siguran sam...
Nije do novca, uveravao ga je policajac. Ostaviemo sluaj otvoren, naravno, za sluaj
da doe do nekog pomaka, ali moramo da suzimo akciju, da prebacimo resurse. Bie jo
jedna istraga kasnije.
Ne smete! Bila je to Dora. Stajala je na vratima, oiju iskolaenih od uasa, lica
isceenog i bledog. Izgledala je grozno. Ne smete to! Morate nastaviti da traite! kretala
je. Morate! On je tamo! Znam da jeste!

Helen se okrenula ka erki. Izlazi, zaitala je. Ali mama, ne mogu to da urade. On je
tamo.
Rekla sam, izlazi! Ve si dovoljno uradila!

Ja... ja... samo hou... Dora je stezala kvaku, krv se povukla iz njenog lica. Helen joj nije
dozvolila da nastavi. Da nije tebe, Alfi bi jo...
Helen! Bio je to Riard. Dora, tvoja majka je uznemirena. Ne misli tako. Zato ne bi
otila u kuhinju? Pristavi nam ajnik. Doi u za minut da ti objasnim ta se deava.

Dora je hipnotisano stajala u dovratku kao statua, sleena pod Heleninim ledenim
pogledom.
Avada

115

Anna

Ti misli da sam ja kriva? proaputala je Dora, i dalje zurei u Helen.

Dora, idi u kuhinju. Odmah! naredio je Riard.

Dora se okrenula u mestu i pobegla iz sobe i od Helen, koja je, videvi je kako odlazi,
poela da se ljulja napred-nazad na svom mestu. Ugrizla se za obraz i osetila ukus krvi dok
je udan otar zvuk naputao njeno telo.

ja sam kriva. Za sve sam ja kriva. Ja sam mu majka, plakala je. Ja sam mu majka.
Trebalo je da ga titim. On je neduan, samo beba. Ja sam kriva, zar ne? Trebalo je da ga ja
zatitim. Kaznite mene. Kaznite mene. Ne moju bebu.
Tada ju je pogodilo, kao udarac macolom. Jeste bila njena krivica to je on nestao. Bila je
njena krivica to njene bebe nema. Majka bi trebalo da uva svoju decu. Majka bi trebalo da
se bori kao tigrica za bezbednost njenih beba. A ona, gnusno udovite, vie je marila za
svoja sebina zadovoljstva nego za brigu o svojoj deci. Ona je to svalila na Alfija. Ona je to
svalila na sve njih i mislila je da vie ne moe da podnese oseaj krivice ili srama zbog toga.
Da bar nije odgovorila na njegov poziv. Da bar nije pristala da se nae s njim. Da je bar
ostala kod kue sa svojom decom umesto to je odetala da igra svoje pogane igre s
Tobijasom. Da je bar...
Dok je Helen nemo prolazila kroz teret svoje nepodnoljive krivice, Riard ju je
privukao na grudi i vrsto je stegao.
, smirivao ju je. , bez toga, uje li me?
Mogla je da razabere lupanje njegovog srca kroz demper. Zvualo je previe brzo.

Policajac je gledao u svoje cipele. Tako mi je ao, iskreno jeste. Nije mogao da ih
pogleda u oi. ,,U ime cele policije elim da vam izjavim nae iskreno sauee zbog vaeg
gubitka.
Helen je ispustila jo jedan jecaj.

Mnogo mi je ao, ali zaista smo uinili sve to smo mogli, razumete. Nisu razumeli.
Nisu mogli.

Ali nije bilo vie niega to su mogli da kau. Potraga se bliila kraju.
Sledeeg dana policajci su spakovali svoje dokumente, ispili poslednje olje aja u
kuhinji, isprali olje i ozbiljnim glasom pozdravili se s porodicom. ak i ona jedina preostala
novinarka, koja je istrajno ostala na kraju prilaza tokom poslednja dva dana, spakovala je
svoje stvari i odvezla se. Miris velike prie je nestao. Bilo je drugih tragedija za kojima je
trebalo juriti. inilo se da je svet digao ruke od Alfija. I ostali su oni, samo njih etvoro, da
skupljaju delie svojih ivota, iskidana porodica koja vie nikada nee biti ista.

Policajac je gledao u svoje cipele. Tako mi je ao, iskreno jeste. Nije mogao da ih
pogleda u oi. ,,U ime cele policije elim da vam izjavim nae iskreno sauee zbog vaeg
gubitka.
Helen je ispustila jo jedan jecaj.

Mnogo mi je ao, ali zaista smo uinili sve to smo mogli, razumete. Nisu razumeli.
Nisu mogli.
Ali nije bilo vie niega to su mogli da kau. Potraga se bliila kraju.
Avada

116

Anna

Sledeeg dana policajci su spakovali svoje dokumente, ispili poslednje olje aja u
kuhinji, isprali olje i ozbiljnim glasom pozdravili se s porodicom. ak i ona jedina preostala
novinarka, koja je istrajno ostala na kraju prilaza tokom poslednja dva dana, spakovala je
svoje stvari i odvezla se. Miris velike prie je nestao. Bilo je drugih tragedija za kojima je
trebalo juriti. inilo se da je svet digao ruke od Alfija. I ostali su oni, samo njih etvoro, da
skupljaju delie svojih ivota, iskidana porodica koja vie nikada nee biti ista.

Avada

117

Anna

Dora

Dananjica
Po nepokretnom vazduhu bilo je jasno da je stan prazan, ali Dora je ipak morala da
vikne kada su se teka metalna vrata zalupila za njom. Dene, stigla sam! Tiina.
Bacila je putnu torbu pored vrata i krenula ka dnevnoj sobi. Bilo joj je drago to se
vratila i jedva je ekala da vidi Dena, pa je bila razoarana to je stan zatekla prazan. Dora je
prola kroz belu dnevnu sobu, koja je odjekivala, i stala pored zatvorenih vrata Denovog
studija. Znala je ta je iza njih. Bila je to stroga prostorija betonskog poda s visokim
svetlarnikom i irokim prozorima, savren vajarski atelje. Den se zaljubio u taj prostor na
prvi pogled jo prilikom prvog razgledanja, dok je etao po prostoriji milujui zidove od
cigle. Znala je da im je taj stan suen. To je bilo mesto gde je dizajnirao skulpture, izlivao
kalupe od voska i u njih sipao bronzu.
Cire perdue. Tehnika izgubljenog voska. Odjednom su navrla seanja na njihov drugi,
moda trei sastanak, kada joj je Den pokazao svoj skromni iznajmljeni studio u Kamdenu i
nekoliko zavrenih bronzanih skulptura koje su ekale da budu poslate u galeriju u Bristolu.
Bile su to krupne, neznatno izobliene figure ljudi, u pozama koje kao da su snimci
zabeleeni u nasuminim trenucima. Jedan starac stajao je u uglu, bolno pogrbljen dok je
neto dohvatao s poda. Deak sa arapama sputenim oko lanaka bio je uhvaen u
energinom utiranju fudbalske lopte. Visoka, izduena figura - poslovni ovek,
pretpostavila je na osnovu aktentane u ruci - koraao je samouvereno, s mobilnim
telefonom prislonjenim na uvo i ustima otvorenim u poloaju drskog vikanja. Umorna
mlada ena s korpom za kupovinu prebaenom preko jedne ruke stajala je na vrhovima
prstiju dok je drugu ruku pruila ka nepostojeoj gondoli s namirnicama. Figure su svojim
solidnim metalnim prisustvom zakrile mali radni prostor.

etala je polako oko njih, divei se sloenim, ivopisnim detaljima na svakoj - noktima,
kosi, izgrebanom kolenu. Svaka je bila udno realistina, a ipak, istovremeno, neobino
impresionistika u svojoj nadrealnoj, pomalo razvuenoj dimenziji. to je paljivije gledala
svaku, to joj se vie inilo da se stapaju u neodredive komade istopljene lave.
Den joj je objasnio mukotrpan proces izrade svake od njih i ona je bila oarana. Nikada
nije razmiljala o tome. Pretpostavljala je da je prosto uzimao ogroman grumen metala i
otkidao delove sve dok ne bi postigao eljeni oblik. Ali stvarnost je, naravno, bila sasvim
drugaija. Bila je fascinirana time to je morao da napravi kalup od gline, apsolutno savren
u svakom pojedinanom detalju koji e predstavljati osnovu za bronzanu skulpturu. Kada bi
bio zadovoljan detaljima na toj prvoj skulpturi, prekrio bi je slojem voska, a zatim jo
jednim slojem gline. I najzad, kada bi ta udesna torta od gline i voska bila gotova, zagrejao
bi kalup, vosak bi se istopio i iscurio, a izmeu slojeva gline nastala bi praznina u koju bi
sipao istopljenu bronzu.
Avada

118

Anna

To je vrlo skup postupak. Ne eli nigde da pogrei, priznao je.

Ne, to mi je jasno, divila se, gladei bronzani rukav poslovnog oveka. Nosio je siunu
dugmad za manetne u obliku ahovskih peaka. Ali sav taj rad s glinom i voskom samo da
bi dobio upljinu u koju e sipati metal, zar te to ne nervira? Zar ti ne deluje kao rasipanje
da samo gleda kako se topi ili ga posle odlama sa skulpture? Zato, prosto, ne bi radio u
glini?

Ali u tome i jeste lepota! uzviknuo je Den sa strau. Onaj trenutak kada ukloni glinu
i ugleda je kako se pojavljuje kao leptir koji izlazi iz aure, stoji pred tobom. To je trenutak
istine, u istoj bronzi. U bronzi ima neeg tako vrstog i trajnog. Ona je tako stvarna.
Ali ta je sa onim prvim skulpturama, onim u glini i vosku? Potroi toliko vremena na
njih samo da bi ih posle bacio. Hvata me melanholija i od same pomisli na njih. Cireperdue.
To ak i zvui tuno!

Den se nasmejao. Tako si sentimentalna. Gledaj na to ovako: te prve skulpture su

neophodne. One su podarile ivot ovoj konanoj bronzanoj skulpturi koja stoji pred tobom.
Da one nisu postojale, ni ovo ne bi moglo da postoji. Sve je to deo jednog procesa, jednog
ivotnog ciklusa.
Dora je klimnula glavom, jo pomalo neuverljivo. Samo ne znam da li bih ja imala
strpljenja za to, priznala je.
Den je odmahnuo glavom. Nije to strpljenje. To je strast. Ili, moda, priznao je iskreno,
,,pre kao neka opsesija. Obuzet sam zaustavljanjem tog jednog pokreta u ljudskom ivotu
kada sve moe da se promeni. Pokuavam da pronaem taj trenutak, a onda ga zabeleim u
deliu sekunde, zamrznem u vremenu. Zastao je, a onda odmahnuo glavom. Zapravo, to je
i vie od toga. Nije stvar samo u zamrzavanju. Za mene je izazov da trajno izlijem taj teni
pokret, u jednom od najizdrljivijih i najnepromenljivijih materijala. Ne moe biti trajnije od
bronze. Prolazni trenutak naspram trajne nepromenljivosti, razume li?

Dora je bila pomalo izgubljena, ali znala je da joj se njegove skulpture mnogo dopadaju.
Bile su ive i uzbudljive i unosile su ivot u musavu radionicu po kojoj su etali.
Razmiljajui sada o tome, znala je da je to bio trenutak kada se zaljubila u njega. Dok ga je
gledala kako stoji usred svojih dela, rumenog lica osvetljenog zrakom svetlosti dok su
estice praine igrale svuda oko njega. Osetila je njegovu strast i neto toplo, lepravo i
zaprepaujue stvarno uzburkalo se duboko u njoj.
To je bilo pre skoro tri godine, a evo je sada, u njihovom domu, stoji s druge strane
zatvorenih vrata i oslukuje ima li zvuka od njega. Nije bilo nieg osim tiine i znala je da je
izaao. Na tren je bila u iskuenju da proviri u studio i pogleda njegovo poslednje delo, ali je
pomislila da je bolje da to ne radi. Nije joj delovalo u redu kada on nije tu. Liilo bi na
pijuniranje. Bie mnogo vremena da je on uputi kako valja. Prvo joj je bila potrebna olja
aja.

U kuhinji su na sve strane bili Denovi tragovi. Dopola ispijene olje kafe i prljavi tanjiri
bili su opasno naslagani pored reetke za sudove. Blok s belekama i skicama leao je pored
telefona. Dora je prelistala strane i primetila prepoznatljivu Denovu ruku u grubim
skicama enskih vratova, ruku, nogu i ramena. Slike su bile jezive zbog pomerenosti, niz
rastavljenih udova od surovo crnog ugljena naspram beline stranice. Pored bloka nalazila se
gomila faktura od njegovih dostavljaa. Bilo je oigledno da je vikend bio produktivan. Bilo
Avada

119

Anna

joj je drago. Odsustvo u Dorsetu bilo joj je podnoljivije kada je znala da je on prionuo na
svoje novo delo. Kada se ponovo okrenula ka sudoperi da ispere olju, ugledala je njegovu
poruku na stolu. Oslanjala se na iniju prljavu od itarica.
Dobro dola kui, mala. Nedostajala si nam.
Visimo s grizlijima.

Pridrui nam se xxxx

Dora se nasmeila. Grizliji je bilo njihovo ime za dangrizave starce koji su dredali u
lokalnom baru. Uzela je Gormlijevu iniju za vodu, isprala je i napunila svezom vodom. Voda
je pljusnula na linoleum dok ju je vraala na pod. Moda i nije elela aj. Bila je to no koja je
traila tihi dez i hladnu flau belog vina, prilika da se uiva u poslednjem dahu vikenda pre
nego to se na nju spusti realnost ponedeljka ujutro. Iskljuila je ajnik i zgrabila kljueve.
Od Samertauna je stigla brzo i jo je bilo svetlo kada je krenula sporednim ulicama
Dalstona ka pabu. Svuda oko nje urbani prostor zujao je i huao. Povratak u London bio je
kao umotavanje u toplo ebe, umirujua buka saobraaja i ljudi skretala je ka njoj sve dok
skoro nije mogla da razabere pojedinane zvuke. Pozadinski um ju je preplavio, kao
prijateljsko zujanje nekakvog starog friidera. Dora je napravila kruni pokret ramenima da
bi ih oslobodila napetosti i odjednom shvatila koliko je beskrajno olakanje osetila ostavivi
iza sebe nepokretni red Heleninog ivota u Kliftopsu i savrene dorsetske vidike. Bila je to
poseta za suoavanje, ali vratila se krajnje nezadovoljna. Nije otkrila ono to je elela.
itav grad kao da je proslavljao prvi zaista topao vikend u godini. Pored nje je projurio
automobil sputenih prozora iz kog je tretao hip-hop. Prola je pored para koji je etao
podruku i videla ih kako se zaustavljaju da bi se poljubili. Dok je prelazila put, oeao ju je
kikot klinaca na skejtbordovima dok su se glasno smejali i psovali, puni samopouzdanja i
mladalake razmetljivosti. Grad je pulsirao na svetlosti ranog veernjeg sunca. Dora je
shvatila da jedva eka da vidi Dena pa je ubrzala korak.

Lisica je bila zgodno smetena nadohvat ruke od njihovog stana. Zastraujue blizu,
alio se Den. Nee proi ni mesec, a mi emo postati alkoholiari, nazdravljao je iznad flae
crvenog vina tokom njihove prve noi posle kupovine stana, sedei za jednim od klimavih
drvenih stolova u pabu.
Denu i Dori se tu dopadalo. Bila je to njihova druga kua. Nabasali su na njega jednog
mranog zimskog popodneva, poto im je masni agent za nekretnine pokazao staru fabriku
dugmadi. Ba tu, sedei na ofucanoj klupi u zidu, presvuenoj crvenim barunom, pored
vatre od uglja koji se dimio, razmatrali su razloge za kupovinu stana i protiv nje. Pokuali su
da budu racionalni, da ostanu na zemlji dok su razgovarali o krovu koji prokinjava i
izlizanom brodskom podu, kuhinji u raspadu i isflekanim zidnim ploicama, ali u dui su
oboje znali da je taj prostor bio suen njima, i dok su razgovarali, njihovo sve vee
uzbuenje bilo je teko sakriti. Ba tu nasmeili su se jedno drugom od uva do uva i kucnuli
se kriglama, zapeativi dogovor o svom prvom domu. I ba tu su se vratili samo nekoliko
meseci kasnije, poto su potpisali ugovore i uzeli kljueve, da proslave i popiju i nervozno se
smejulje pred ogromnim projektom kog su se prihvatili.
Dora je gurnula teka drvena vrata paba i ula u njegov mrani enterijer. Za barom je
sedeo uobiajeni skup mukaraca, svi s pivskim stomacima i podvaljcima. Mogla je da vidi
Dena na suprotnom kraju, kako sedi za svojim uobiajenim stolom, glave nagnute nad
Avada

120

Anna

dodatkom iz Sandeja i dopola popijenom aom tonika. Zastala je da bi ga posmatrala,

uivajui u retko vienoj perspektivi, prilici da ga neprimeeno prostudira, kao to bi uradio
neko drugi.

Sedeo je na omiljenoj stolici s naslonom od toka. Bila je oigledno premala za njegovu

dugu, mravu grau, ali Dora je ve znala da se on nikada nee promeniti. Bez obzira na to
koliko mu puta rekla da deluje kao da mu je neudobno, uvek se vraao tom istom mestu.
inilo se da voli tvrdo sedite koje mu je pomeralo kosti i vrsti drveni okvir u koji je morao
da se uglavi. Sedeo je tamo, podvivi noge ispod sebe i nagnuvi ramena iznad stola, kao
moderni Guliver meu Liliputancima. Nosio je radno odelo i mogla je da vidi mrlju od
crvene gline na njegovom obrazu. Oigledno je doao pravo iz studija, to i nije bilo
iznenaenje posle stanja u kom je zatekla stan. Njegovo lepo lice bilo je mirno, smee oi
fiksirane za novine pred njim. Sigurno je bio umoran, shvatila je, jer je nosio naoari sa
zlatnim okvirom - obino se nije trudio zbog toga. Crna kosa prelazila mu je preko vrhova
uiju i uvijala se na vratu. Uskoro e morati da se ia. Okrenuo je stranu dodatka, a onda
nesvesno krenuo rukom ka Gormlijevoj glavi dok je ovaj verno leao uz njegove noge.
Labrador je otvorio jedno oko i zahvalno zagnjurio nos u dlan svog gospodara.
Dora je shvatala kako se Gormli oseao. One noi kada su se upoznali, ona je prvo
primetila ba Denove ruke. Pila je topao ardone na predstavljanju knjige prijateljiine
prijateljice kada ih je neko upoznao. Dora, da te upoznam s Denom. On je Alisin roak i
genijalan umetnik.

Dora nije znala koje Alis... neko u vezi s knjigom, pretpostavljala je, ali nije je bilo briga.
Kada joj je pruio ruku, primetila je njegove ake. Bile su ogromne i grube, sa izbrazdanim
dlanovima koji su na dodir delovali hrapavo. Zglobovi prstiju bili su mu jasno definisani i
vornovati, a na levoj nadlanici imao je jarkocrveni oiljak. Dora je oarano zurila. Bile su to
ake radnika, ake nekoga ko je znao za nezgode i bol, povrede i oporavljanje, ruke nekoga
ko je znao ko su oni i kuda su krenuli, ruke pravog oveka, ruke nekoga ko je ve iveo u
pravom ivotu. Stajala je tako, nema dok ju je pozdravljao, pokuavajui da kontrolie
crvenilo koje joj se irilo po licu. Nije mogla da se odupre, nije mogla da prestane da
razmilja o tome kakav bi bio oseaj da te ake dodiruju njenu kou. Imala je dovoljno sree
da to otkrije kasnije te noi.

Dora nije planirala da se zaljubi i, na poetku, teila se injenicom da je to ista pouda,

samo vrela, gladna seksualna privlanost kojoj nije mogla da odoli. Dopadalo joj se kako se
zbog njega oseala u krevetu, to to je inio da zaboravi ko je i gde je. Kada je bila s Denom,
mogla je da ivi u trenutku, a taj trenutak s njim bio je dobar. Nije planirala da se njemu
otvori. Nije planirala da pred njega iznese nijednu svoju tajnu. Prosto bi se nali, veerali,
svalili u krevet, a zatim bi sledeeg jutra naputali stan onog drugog, iskradajui se da obave
svoju etnju srama do sledee prilike.
Ali onda se neto promenilo. Prikralo joj se dok nije gledala: nekakav oseaj koji se
uvukao u njeno srce i uinio da odlazak od njega svakog jutra postaje sve tei. Zatekla je
sebe kako razmilja o njemu dok nije bio tu, kako udi za njegovim rukama obavijenim oko
nje i njegovim usnama na svojoj koi. Ali i vie od toga, elela je da provodi vreme s njim i
izvan spavae sobe. elela je duge etnje po snegu na Primrouz Hilu i dranje za ruke u
bioskopu. elela je novine i svee isceeni sok od pomorande nedeljom ujutro i nedeljno
Avada

121

Anna

popodnevno ispijanje pia s prijateljima na suncu. Pre svega, shvatila je, elela je da podeli
svoj ivot s njim.
Ta misao ju je prestravila. Ali nije bilo anse ni da ga izgubi - pored njega se, posle
toliko godina, oseala tako zdravo i tako ga je, borei se s glasom u svojoj glavi koji je
vritao: Ne radi to! Ne doputaj mu da se previe priblii!, pustila u svoj ivot - i u svoje
srce.
Kao da je osetio njen pogled, Den je pogledao od svog mesta preko bara. Zakiljio je ka
njoj, fokusirajui pogled, a onda razvukao irok osmeh. Ve je ustao kada je stigla do njega.

Hej, ve si se vratila. Fantastino. Privukao ju je u zagrljaj, spustivi dareljiv poljubac

na njene usne. Kako si?
Fino. Brzo sam stigla, zar ne? sloila se, proveravajui sat. Saobraaj nije bio straan.
Valjda su svi odluili da ostanu gde su i uivaju u suncu. ta radi ovde kad je vee tako
divno? Mislila sam da e biti u studiju, ili bar ovde u bati, i upijati poslednje zrake sunca.
Ne, zna mene. Poeleo sam malo dobre stare kafanske prljavtine. A kako si ti?
ponovio je pitanje, oiju punih zabrinutosti. Jesi li umorna? Hoe da izaemo na sve
vazduh? Da preemo napolje? eli li neko pice?

Dene, opusti se, molim te. Nisam zanemoala, samo sam trudna. Dobro mi je ovde. A
ono to bih stvarno volela da popijem jeste dupli din-tonik, s ledom i krikom limete...
Den ju je zabrinuto pogledao.
alim se! Podigla je ruke u znak predaje. Uzeu sok od pomorande - ist.
Den je ispustio opipljiv uzdah olakanja i klimnuo glavom. Odmah stie.

Gormli je malaksalo mlatio repom kao znak da je primetio Dorin dolazak, pa se sagla da
ga pomazi. Hej, Gormli. Jesam li ti nedostajala?

Gormli je ponovo mlatnuo repom i zevnuo, pokazujui ruiasti mesnati jezik i

zapahnjujui je toplim, mesnim zadahom.

Shvatiu to kao 'da'.

Dora se smestila za stolom i dohvatila novine koje je Den itao. Bio je to nekakav lanak
o ekolokom renoviranju kua, tankovima za tehniku vodu, korpama za kompost i
solarnim ploama. Fino ako moe to da priuti, pomislila je, gurajui novine nazad ka
Denovoj praznoj stolici. Kada se Den vratio, spustio je au soka od pomorande pred nju
pre nego to se ponovo spakovao na svoje mesto.
Pa, kako je protekao put? pitao je.
O, fino. Ipak, nedostajali ste mi ti i Gormli. Kako ste vi proveli vikend? Da li si mnogo
uradio? Bilo je to nespretno menjanje teme, ali Den je pustio da joj to proe. Znala je da je
on strpljiv ovek. Saekae bolji trenutak.
Ovde je sve dobro. Ceo vikend proveo sam u studiju.
To sam videla.

Den ju je upitno pogledao.

Stan... pravi svinjac!

Avada

122

Anna

,,A, da. Izvini zbog toga. Planirao sam da pospremim, ali ovaj Gormli naterao me je da
odemo u pab i proslavimo. Nije prihvatao 'ne' kao odgovor.
A ta to slavite vas dvojica? pitala je Dora sa osmehom.

Ma zna, Den je razmahnuo rukama, sunce, besplatnu kost od kasapina, poetak nove
skulpture, tvoj dolazak kui... zastao je i pogledao je u oi, bebu.

Dora je dohvatila sok i popila veliki gutljaj. Bio je gust i lepljiv - ona vrsta soka koji je
proveo previe vremena skupljajui prainu na flai u pozadini neke police i ne upivi
dovoljno sunca na drvetu negde u velianstvenoj paniji. Ostavio je upavu pulpu na
njenom jeziku. Pa, kako napreduje skulptura?, pitala je. Hoe li mi rei ita o njoj?
Den ju je pogledao nepokolebljivo. O ovoj ne, izvini, to je iznenaenje. Ali vrlo sam
zadovoljan. Ovog vikenda poeo sam da pravim glineni model. Ovo je za mene drugaije.
Pravo 'odstupanje', to bi rekli.
Zvui zanimljivo.

Da, uzbuen sam. Porudbine za Grimovu su u redu. Platie raune, ali nisu ba
inovativne, zar ne? Dora je klimnula.
A pre nego to zaboravim, zvao je tvoj tata.
Je li?, Dora je zastala. Da li je sve u redu?

Jeste, sve je u redu. Pozvao nas je na ruak. Da li ti se ide? Mogu da smislim nekakav
izgovor ako ti se ne ide...

Dora je razmislila. Valjda bi trebalo da idemo. Prolo je sto godina otkako smo
poslednji put bili kod njih. Osim toga, trebalo bi da im saoptimo nae vesti, valjda?
Valjda? Da li to znai...? Den je zautao.

Dora je slegla ramenima. Pa, rekla sam mami, zar ne?

,,U redu, rekao je Den polako, oigledno zbunjen. Pa, reci mi kako je to prolo? Kako ti
je mama?
O, mama ko mama. Nikad se nita ne menja.
Znai, nije bilo pomaka?

Dora je zastala na trenutak. Valjda nije.

Stvarno?, pitao je Den i ispio gutljaj iz svoje ae. Ali sigurno joj je bilo drago zbog
bebe?
Dora je u Denovom glasu mogla da uje nadu. Oseala je kako je njegovo oekivanje
teko pritiska i paljivo je birala rei kojima e odgovoriti. Mmm... pre iznenaeno, rekla
bih. Zadovoljno? Nisam ba sigurna. Ona retko ita otkriva.
Ali sigurno je neto rekla? navaljivao je Den. Ne govore joj svakog dana da e postati
baka.

Dora nije znala kako da objasni razgovor sa Helen. Nije volela da mu govori o svojim
suzama, o tome kako je iznervirano vritala i izjurila iz zimske bate, ni o kasnijoj
nelagodnosti izmeu njih dve pre nego to je sledeeg dana ula u automobil i odvezla se
kui. Den je znao neto o Alfiju, ali nije mogao da zna, nije nikako mogao da razume koliko je
to uticalo na sve njih. Nije elela da ga razoara, zaista nije. Ali znala je i da ne ume da lae.
Avada

123

Anna

Razgovarale smo. Razgovarale smo o trudnoi... i o Alfiju. Najzad sam smogla hrabrosti da
je pitam da li mene krivi za ono to se desilo.
,,I ta je rekla?
Dora je razmiljala. Rekla mi je da je vreme da to zaboravim.

Eto, i u pravu je, zna.

Dora je odmahnula glavom. Ali nije mogla to da kae, vidi. Nije mogla da kae 'Dora,
nisi ti kriva'.
Den je protrljao mrlju od gline na ruci. Siguran sam da je mislila...

Ne. Dora je odmahnula glavom. Muka mi je od pronalaenja izgovora za nju. Smislila

sam ih tako mnogo u prolosti. Ali sada sam umorna od toga. Rekla mi je da sam tada bila
samo dete. Rekla mi je da zaboravim. Ali nije mogla da mi odgovori kada sam pitala da li jo
misli da je to moja krivica. Vidi, sve vreme bila sam u pravu. Uvek je mene krivila to sam
izgubila Alfija. Osetila je kako joj se suze nakupljaju u oima dok je te rei izgovarala naglas
i Den joj je neno stegao ruku preko stola.
Pa, moda si onda dobila odgovor. Ma kako bio bolan, moda si morala da ode u
Dorset da bi otkrila da nikada nee moi da popravi most izmeu sebe i svoje majke. Ali
bar moe da kae sebi da si pokuala, zar ne? Moda, ako je tvoj odnos s njom tako
poremeen kao to zvui, pa... moda neko vreme ne bi trebalo da je via. Ako e se tako
oseati bolje?
Dora je klimnula i ugrizla se za usnu. Nadala sam se... zna... prosto sam elela... ona je
moja majka. Suze su neujno tekle niz njene obraze.
Znam. Den joj je jo jednom stegao ruku.

Jednom prilikom, rekla je Dora, ,,pre mnogo vremena... pre Alfija, pre nego to je i
roen... nismo bili u Kliftopsu ba dugo i tata nije bio tu. Jaka oluja stigla je s mora.
Nasmejala se. Mislila sam da e oduvati kuu.
Den joj se nasmeio odobravajui.

Kasi i ja zavukle smo se u mamin krevet i nas tri smo leale i sluale strano nevreme
dok je amaralo kuu. Sklupale smo se jedna uz drugu, grejale ispod jorgana i zajedno
prolazile kroz to. I zna ta mi je mama tada rekla?
Den je odmahnuo glavom.

Nikada to neu zaboraviti. Pogledala me je najblaim pogledom i rekla: 'Ne boj se.
Imamo jedna drugu. Nita drugo nije vano'. Dora je zajecala. Tada sam verovala da me
voli, da e za mene uraditi bilo ta. A vidi me sad. Slegla je ramenima. Otila sam kod nje
da mi pomogne. Otila sam da mi da odgovore. A ona kao da me je odbila.

Den joj je milovao ruku toplim prstima.

Ali to sada valjda i nije bitno. To nita ne menja, zar ne? Ipak se desilo. Svi ivimo s tim
svakog dana.
Da, ali ti to mora da prihvati, Dora. Prihvati to i nastavi dalje. ivi svoj ivot. ivi ga
najbolje to moe okruena ljudima koji te stvarno vole. Ne razmiljaj toliko o prolosti.
Dora se naroguila. Ne razmiljam o prolosti, Dene. I ivim svoj ivot, upravo sad, onaj
koji mi je dat, jedini ivot koji imam... sa svim to je dobro i sa svim sranjima koja idu s njim.
Avada

124

Anna

Ali ne mogu da zanemarim tu... tu stvar koja mi se desila. Svima nama. Ne mogu da ga
zaboravim. Zautala je, pokuavajui da kontrolie suze i moleivo pogledala Dena. Zar ne
razume? Alfi mi se desio. Nama. I ja prosto ne mogu da ga zaboravim. Ne mogu da se
ostavim toga. A ako ne mogu da zaboravim, ako ne mogu da ivim sa svojim udelom u
onome to se desilo, kako mogu oekivati da nastavim dalje i budem dobar roditelj, dobra
majka jednom nedunom detetu? To je sasvim novi ivot, za ime boje. I on je moja
odgovornost. To je previe. Mislim da ja to ne mogu.
On je naa odgovornost, Dora. I ja sam s tobom u ovome, sea se? Biu uz tebe.

Dora je ponovo pogledala Dena. Njegove oi bile su ispunjene s toliko ljubavi i

zabrinutosti da je poelela da zaplae. O ovee, ovi hormoni. Udaraju mi u glavu. Izvini,
izvinila se i uzela maramicu koju joj je pruio.
Dora, ja ne znam kako vie da ti pomognem. Ali jedno je sigurno: mora da odlui.
Vreme nije na naoj strani.
Znam to.

,,A zna ta ja mislim, zar ne? Pogledao ju je ozbiljno. Dora, ja elim da zadrimo ovu
bebu, oajniki. Ali ako ti misli da nisi spremna... ako mora da donese drugaiju odluku...
pa... Glas mu se izgubio.

Mislila sam da e mi Dorset pomoi. Zna, povratak, priseanje... razgovor s mamom.

Ali i dalje se oseam kao da imam samo jedan mali komad slagalice. Da li ti to zvui
logino?
Den je odmahnuo glavom. Nije razumeo.
Samo mi treba jo malo vremena.

Den je uzdahnuo. Dohvatio je au i progutao ostatak tonika. Mislim da sam spreman

da krenem kui. A ti?

Ostavila je svoju au soka od pomorande na stolu, dopola popijenu. Ispod nje se

stvorio prsten od kondenzacije, runa bela fleka na tamnom drvetu. Protrljala ju je bez
razmiljanja, a onda ustala i krenula za Denom iz paba.
Vraali su se kroz polutamu u tiini. Dora je pokuavala mislima da zaustavi Dena i
natera ga da je uzme za ruku, ali on je koraao celim putem korak ispred nje, s Gormlijem
koji je verno kaskao uz njegove noge. Nije tako zamiljala njihov ponovni susret. Uteno
dejstvo grada je iilelo. ula je zavijanje sirene u daljini i videla rune tragove ubreta,
slomljenog stakla i pseeg izmeta svuda po ulici. ak i poznata silueta fabrike dugmadi bila
je ogrnuta zlokobnim senkama. Uzverali su se uz stepenice bez rei i bilo je pravo olakanje
kada je Den ubacio klju u ulazna vrata i kada su uli u stan.
Hoe da popije neto? pitala je, eljna da ublai napetost izmeu njih.
Ne. Radiu jo malo pre odlaska u krevet.
Dora je osetila prekor, ali pustila ga je da ode bez ijedne rei.

Stajala je kod sofe i gledala ga kako odlazi ka studiju, otvara vrata, ukljuuje svetlo, a
onda konano zatvara vrata za sobom, sklanja se od sveta i - mnogo vanije - od nje.
Uzdahnula je. Znala je ta je eleo da uje. Znala je da hoe da mu kae da i ona eli tu bebu,
da je to najbolje to im se desilo, da jedva eka da postane majka. Ali nije mogla. Bila je
Avada

125

Anna

prestravljena. Plaila se promene koju e to doneti u njihov odnos i odgovornosti

roditeljstva, a vie od svega, plaila se ne samo da e izgubiti to malo bie koje je raslo u
njoj, ve i sve to su ona i Den zajedno izgradili. Porodice su krhke. To je znala bolje neko
iko drugi, a Den, i pored sve prie, nije razumeo. On nije ni mogao da razume, jer nije iveo
njen ivot. Toliko dugo se titila. ivela je kao jedna od Denovih skulptura, izdubljena, njena
topla glinena unutranjost i fleksibilni omota od voska su uklonjeni i u njoj vie nije bilo
niega osim ogromnog, praznog prostora. Sama se snalazila, sakrivena od bola i patnje koji
bi mogli proistei od prevelikog davanja sebe. Ali sada vie nije bila sama. Tu je bio Den, a
sada i njihova beba. Kako se uvalila u tu zbrku?

Sa uzdahom se okrenula i pogledala dnevnu sobu. Ono malo to su imali bilo je

zatrpano komadima njihovih ivota. Odvela je Gormlija u kuhinju pre nego to je zgrabila
crnu kesu za smee i metodino poela da baca stare papire i raune, uvenulo cvee, prazne
flae od vina, dopola pojedene korice tosta i patrljke izoblienih sveca. Poredala je Denove
knjige o umetnosti na police i odnela prljave olje i tanjire u kuhinju. Trebalo joj je dvadeset
minuta da opere sudove, jo deset da prebrie pranjave povrine i proe usisivaem, ali
kada je zavrila, stan je ponovo izgledao besprekorno.
Ponovo je pogledala zatvorena vrata studija i mogla da razabere kretanje ispod vrata.
On je bio izgubljen u svom poslu, ili jo ljut na nju. U svakom sluaju, znala je da e sama u
krevet.

Te noi sanjala je da roni i trai novie. Voda je bila zelena i mutna, ali mogla je da ih
vidi kako se belesaju na dnu i vuku je dole. Zaranjala je iznova, rukama grebui po mulju,
plua su joj gorela dok bi hvatala hladni metal i svaki put vraala se na povrinu s
pobednikim naletom vazduha.
Jo jedan je bio dole. Videla ga je kako joj namiguje. Nije mogla da ga ostavi. Udahnula je
poslednji put i naterala telo da zaroni. Mogla je da oseti kako je plua bole, ali novi je bio
nadohvat ruke, znala je to - samo jo nekoliko metara.
Ispruila je u polumraku ruke ispred sebe i osetila kako joj mulj prolazi izmeu prstiju.
Nita.

Morala je da se vrati na povrinu, njenom telu bio je potreban vazduh, ali njen um bio je
uporan. Novi je tu, samo jo sekund, nastavi dalje.

akama je naslepo opipavala dno i odjednom je neto dodirnula - ne hladan metal, ve

neto toplo, neto udno mesnato. Neto ljudsko. Panino je iskolaila oi u tami. Nije mogla
da die. Telo joj je gorelo, um joj je bio pomuen. Pokuala je da ispliva na povrinu, ali to
to je dotakla sada ju je dralo. Prsti, uporni i jaki, stezali su je, nisu hteli da je puste.
Povukla je jo jednom, njeno telo mlatnulo je pod vodom kada joj se ukljuio nagon za
odranjem.
Ali ruka ju je stezala vrsto i jako. Nee je pustiti. U poslednjem oajnom migoljenju
izvukla se iz njenog smrtonosnog hvata i otvorila usta da vrisne.
Probudila se uz dreku budilnika. Bilo je sedam ujutro. Iskljuila je alarm i jo malo
leala u krevetu, sluajui zvuk kie koja je lupala po krovu i vode koja je ritmino kapala u
kofe i erpe rasporeene po krevetu, dok su ostaci none more bledeli. Jo jedan vlani
ponedeljak ujutro: nije znala kako e skupiti energiju da se istuira, obue i metroom ode do
posla, naroito sa odvratnim oseajem gaenja koji se ve nakupljao u njoj. ovee, jo nije
Avada

126

Anna

ni otvorila oi. Poslednjih nekoliko jutara oseala je da je Den previe mio. Spremao joj je aj
i tost i donosio ih u krevet. Pruila je ruku i opipala da ga nae, ali pronala je samo
prazno mesto. Njegov jastuk leao je netaknut pored nje, savreno pufnast. Nije doao u
krevet, pa je sigurno spavao na kauu u studiju. Mrzela je kada su spavali odvojeno, i dalje
ljuti jedno na drugo.
Oteturala se do kupatila i izgubila pod mlazom vrue vode, a onda se obukla i krenula u
kuhinju, gutajui usput u. Skuvala je aj i bacila Gormliju iniju pseih keksia pre nego
to je primetila upavo ispupenje koje viri iz crne kese za smee koju je napunila
prethodne noi. Gurnula je ruku u kesu i izvukla nepoznati objekat uhvativi ga za upavu
nogu. Bio je to meda, jedan od onih starinskih, s mekim paperjastim krznom i udovima koji
se pomeraju. Jo je nosio etiketu sa cenom: 65 funti - nije ba jeftin. Sigurno ga je Den kupio
za bebu. I bio je stvarno sladak: imao je zdepast okrugao stomak i prevelike ape i ui.
Pogled na njega u rukama, na njegove nepokretne crne oi koje je gledaju sa setnim izrazom
lica, bio je gotovo previe. Spustila ga je na jedan kraj kuhinjskog stola, vezala kesu za smee
i nekoliko minuta sedela i gledala u medu. Tada, pre nego to je uspela da se predomisli,
dohvatila je telefon.
Halo?, odgovorio je glas sa druge strane na pola prvog zvona, kao da je osoba sve
vreme stajala pored telefona i ekala njen poziv.
Duboko je udahnula. Tata, ja sam... Dora.

Avada

127

Anna

Kasi

Deset godina ranije

Kasi je sedela na krevetu okruena belekama za ispit. Trebalo bi da ui za maturski
test iz istorije, ali mozak joj je bio poput kae i mogla je da misli samo na mali bro u obliku
leptira, unut u ugao njenog nonog stoia. Koa je poinjala da je svrbi i ona nije mogla to
da ignorie.

utnuvi beleke u stranu, izvukla je ukras od dijamanata i sedefa iz fioke, prevrui ga

u ruci. Bio je tako lep, presijavao se ka njoj svojim priguenim pastelnim bojama, ak i u
sumraku kiom natopljenog popodneva. Gledala ga je jo malo pre nego to je oslobodila
kopu i na vrhovima prstiju proverila koliko je igla otra. Bila je dovoljno dobra.

Zavrnula je rukav dempera iznad lakta i pritisnula vrh uz bledu kou na pregibu ruke,
na mestu gde je koa najosetljivija i gde je mogla da sakrije posledice. Onda, zadravajui
vazduh, pritisnula je jae i acnula se kada je metal probio meso. Krv crvena kao rubin
jurnula je oko igle. Dok je posmatrala kako kapi postaju sve krupnije, povukla je iglu nadole
u jednom dugakom, bolnom potezu, izdiui duboko dok je metal obavljao svoj posao.
Ponovila je to jo nekoliko puta, sa zadovoljstvom posmatrajui kako se unakrsne are ire
po njenoj koi i kako topla krv poinje da curi niz njene ruke. Tada, osetivi blagu
vrtoglavicu, legla je na krevet i pustila da je bol preplavi. Bilo je tako dobro oseati neto.

Kako je probadajue peenje slabilo u tupi bol, Kasi se vratila u sadanjost. Svet je
ponovo jurnuo oko nje, a ona je leala jo malo razmiljajui koliko joj je ivot bio grozan.
Bio je gori od Desike Goldstajn koja se dohvatila sa arlijem Simpsonom pred njenim
oima na igranci ragbi kluba prolog vikenda. Bio je gori od toga to joj je mama
nepokolebljivo rekla da ne moe da probui pupak dok ne poloi maturu. Bio je gori od toga
to je bila zarobljena u svojoj sobi i sluala tupo bubnjanje Dorine pop muzike dok je
pokuavala da se usredsredi na ispit iz istorije. A bio je gori i od uporne kie koja je
opsedala i opet je drala zarobljenu u kui kao zatvorenika. Da. ivot je bio grozan vie od
svih tih stvari zajedno, jo kako.
Pritisnula je maramicu uz krvavu ruku, a onda lupila o zid. Utiaj to malo!

Najnovija enska grupa kojom je Dora bila opsednuta tretala je jo decibel ili dva dok
se nije pretvorila u prigueni, neuhvatljivi um s druge strane zida. Bilo je malo bolje, ali jo
nije mogla da se usredsredi. Reformacija je bila tako dosadna, a sada, kada je Dora bezbedno
zatvorena u svojoj sobi, donji deo kue bio je tih i privlaan. Majka je otila pre vie od sata Vajolet je boravila kod njih nekoliko dana, pa su se odvezle u njenom izubijanom
automobilu da love po lokalnoj pijaci. Riard je bio udobno smeten na poslu i mogla je da
uje samo udaljeno zujanje motorne testere - verovatno se Bil starao o vrtu. Cela kua bila je
njena.
Avada

128

Anna

Navukla je rukav preko rane, gurnula bro nazad u njegovo skrovite i izala iz sobe, na
vrhovima prstiju tiho prolazei pored Dorinih vrata pre nego to se zaputila u gostinsku
sobu u kojoj se ulogorila Vajolet. Vrlo lagano pokucala je na vrata, za svaki sluaj, a onda ih
otvorila, jurnula unutra i ponovo zatvorila za sobom, sve u jednom glatkom pokretu. Zastala
je i oslunula, ali Dorina muzika nastavila je svoje prigueno bubnjanje i znala je da je sama.
Vajoletin kofer leao je otvoren na jednom kraju kreveta, a raznobojna odea prelivala
se po podu. Kasi je okrenula nekoliko odevnih predmeta. Vajoletin ukus za odeu mogao se
opisati reima tesno i jarko i Kasi bi mirnula svaki put kada bi pred ogledalom neto
prislonila uz svoje telo - to nije bio njen stil. Sve je paljivo vratila gde je nala, a zatim otila
do toaletnog stoia. Vajolet nije bila uredna ena. Po povrini su bile razbacane boice i
teglice, kameni puder, ruevi i senke za oi, nakit i marame. Dohvatila je boicu parfema i
pomirisala raspriva - opor cvetni miris jurnuo joj je uz nozdrve. Vratila je boicu i
dohvatila vlanu kremu koja je izgledala skupo. Sumnjiavo ju je onjuila pre nego to je
razmazala malu koliinu po licu, a onda je karminom crvenim kao rubin namazala usne.
Dovrila je izgled tekim prstenom od crnog kahala oko oiju i odmakla se da proceni svoj
izgled u ogledalu. Izgledala je kao jedna od Dorinih starih Sindi lutkica posle fanatinog
napada flomasterima. Ispod minke, Kasi je videla ljubiaste podonjake u boji modrica
starih etiri dana. U poslednje vreme nije dobro spavala. Obrisala je karmin maramicom i
protrljala krugove oko oiju.
Poto joj je dosadio izbor na toaletnom stoiu, Kasi se okrenula da pregleda ostatak
sobe. Na nonom stoiu lealo je otvoreno depno izdanje romana koji je, sudei po
citatima razbacanim po koricama, obeavao sono i neodoljivo tivo. Vajoletina skarletna
ipkana spavaica provirivala je ispod jednog jastuka, nekoliko pari cipela s nemogue
visokim tiklama bilo je postrojeno na podu ispod prozorske daske, ali, osim toga, u sobi
nije bilo mnogo toga zanimljivog. Kasi je izala u hodnik i krenula niz stepenice u potragu za
zabranjenim blagom.
Radna soba njene majke bila je sledee logino mesto za potragu. Od Alfija, Helen je jo
vie vremena provodila zatvorena iza njenih vrata, glave savijene nad jednom ili drugom
knjigom. Zbog minimalne panje koju im je poklanjala, Kasi bi se ponekad pitala da li joj je
uopte padalo na pamet da ima dve erke koje su jo bile veoma ive. Ipak, bilo je i koristi
od toga to ju je ignorisala. Provlaila se sa stvarima zbog kojih bi veina njenih prijatelja
bila kanjena nedeljama.
Soba u koju je ula bila je zamraena i mogla je da namirie vrtoglavu meavinu papira,
koe i Heleninog poznatog limunastog mirisa koji se zadrao u vazduhu. Kasi je ukljuila
svetlo i prila stolu. Smestila se u konu radnu stolicu i vrtela se u njoj dok joj se nije
zavrtelo u glavi, pa je morala da stane. Povrina stola bila je prekrivena papirima. Izvukla je
neke i pregledala tekst pre nego to ih je vratila na povrinu. Jo dosadnih poslovnih stvari.
Provrljala je kroz fioke stola i pronala pakovanje ekstra jakih pepermint bombona, neto
personalizovanog pribora za pisanje, gumica i spajalica, starih hemijskih olovaka i blokova
za poruke. Taman kada je pomislila da odustane, njeni prsti okrznuli su ivice neeg
gurnutog u dubinu fioke. Radoznalo je zgrabila predmet i izvukla ga.

Kasino srce poskoilo je kada je videla ta je drala: sveanj Alfijevih fotografija kada je
bio beba. Bile su iskrzane i izlizane, kao da su ostarile od hiljada zagrljaja i isflekane
poplavom suza. Kasi je na trenutak gledala u njih, upijajui iroki osmeh i briljantne plave
Avada

129

Anna

oi nasleene od oca. Na jednoj je primetila veliku ogrebotinu na njegovom elu: Kasi se jo

seala uasnog zvuka kada je njegova glava dotakla stoi i prodornog vriska koji je usledio.
Na drugoj je sedeo na ljuljaci, a njegove debeljukaste noice divljaki su mlatarale dok je
leteo sve vie ka plavom nebu. Na sledeoj je gledao navie ka kameri ispod velikog,
mekanog slamnatog eira sa cvetovima na obodu - jednog od bakinih, pretpostavljala je.
Dok je pregledala slike, u grlu joj se stvorila nelagodna knedla. Gurnula ih je nazad u fioku i
uz tresak je zatvorila. Tako joj i treba kada je njukala.
Dok je proveravala da li je ostavila neke tragove svog pijuniranja i planirala izlazak,
zazvonio je telefon. Bez razmiljanja, Kasi je dohvatila slualicu.
Halo?

Helen, ti si? Ne sputaj.

Kasi je progutala. Nije prepoznala glas mukarca, ali u njegovim reima osealo se
oajanje zbog kog je zastala. Helen?
Da, proaputala je.

Helen, samo me sluaj. Molim te. Poludeu ovde. Moram da te vidim. Znam da si mi
rekla da ne moe da ima nita sa mnom, ali ne mogu da te pustim. Ne mogu da jedem. Ne
mogu da spavam. O slikanju i da ne govorim. Bog zna da sam probao, ali bez tebe nita nije u
redu. Volim te. I to je to. Zar ti ne osea isto? Zar uopte ne misli na mene?
Kasi se sledila u mestu, paralisana reima koje su izvirale iz slualice.
Helen, reci neto, molim te! navaljivao je ovek. Preklinjem te.

Ne znajui ta drugo da uradi, Kasi je polako spustila slualicu i brzo istrala iz majine
radne sobe, lica koje je gorelo od zaprepaenja i gneva.
Drhtala je na tremu, puckajui zabranjeni marlboro lajt kada je Vajolet naila na nju.

,,U redu je, rekla joj je Vajolet kada je ova uzbunjeno poskoila, neu nikome rei. Da
nema moda jo jednu?

Kasi je s olakanjem izdahnula i pruila joj paklo. Gledala je Vajolet dok je, steui u
jednoj ruci au s koktelom, pokuavala da oslobodi cigaretu iz pakla, a njene narukvice
razuzdano zveckale sa svakim njenim pokretom. Na kraju je uspela, zabila je cigaretu meu
svoje crvene usne i nagla se da prihvati vatru s Kasine ibice. Samo na sekund, plamen je
osvetlio Vajoletino oblo lice pre nego to su obe ponovo potonule u tamu. Stajale su jedna
do druge, skupljajui se na hladnoi i zajedno pukale cigarete.

Da ne poveruje da e uskoro leto, zar ne? nasmejala se Vajolet. Napolju je jebeno

hladno!
Da, sloila se Kasi. Pomislila je da bi mogla pokuati s askanjem. Pa, kako je bilo na
pijaci?

O, blatnjavije nego na festivalu u Glastonberiju i puno hipika koji prodaju precenjen

organski med i odeu od kudelje. Da budem iskrena, to ba i nije moje okruenje.
Kasi se nasmeila u tami.

Meutim, bio je jedan prelep tand sa cveem, s prelepim runo uvezanim buketima.
To mi se dopalo.
Avada

130

Anna

Kasi je znala da je Vajolet imala cvearu i utivo je klimnula glavom. Uiva u svom
poslu, zar ne?
Da, rekla je Vajolet. Uivam. Imam sree. Ne bih mogla da provodim dane radei
neto to mrzim, kao to zavri toliko jadnih ljudi. Volim cvee. Znam da mnogo ljudi misli
da je ono neozbiljno i nepotrebno, ali zamisli roenje bebe bez buketa, ili mladu koja ide do
oltara bez prelepog bidermajera u rukama, bolesnika u bolnici bez iega lepog to bi
pogledao da mu popravi raspoloenje, ili grob bez venca?
Kasi se trgla zbog poslednjeg primera, ali Vajolet je bila toliko izgubljena u svom
monologu da nije primetila.
Moj posao obeleava prelaenje vremena, ba kao i godinja doba u kojima rastu
razliite biljke. On slavi sve te bitne trenutke u ivotu i prati nas od poetka do kraja.
Vajolet je zadivljeno odmahnula glavom. Posao cveara je, zapravo, sasvim divan kada
razmisli o tome.
Kasi je klimnula. Nikada nije razmiljala o tome na taj nain.

,,A kako si ti, Kasi, duo? Kako ivi?

Ma, zna. Kasi je zarila vrh patike u mahovinu na kamenoj ploi. ,,U redu je.

Seam se moje maturske godine. isto muenje. Samo sam elela da visim s drugovima
i zabavljam se. Kasi je klimnula u znak slaganja.

Pa, ima li na sceni nekih finih momaka za koje bi trebalo da znam? Ne brini, dodala je
uurbano, neu rei tvojoj mami.
Kasi je odmahnula glavom. Ne ba.

Iznenauje me, tako lepa devojica. Mislila sam da ti momci vise na vratima.
Kasi je ozbiljno pogledala Vajolet u tami. U deliu sekunde zapitala se da li da joj kae,
ali onda se predomislila. Vajolet je bila fina, ali nije znala da li stvarno moe da joj veruje.
A Dora?, nastavila je Vajolet. Ima li ona deka?

Kasi je slegla ramenima. Ne znam. Ne razgovaramo o takvim stvarima. Ovih dana se

vie drimo odvojeno.
Vajolet je jo jednom povukla dim iz cigarete i izdahnula ga navie ka nonom nebu.
Vama dvema je bilo gadno, zar ne? ta misli, kako se dre vai?
Kasi je ponovo slegla ramenima. Oajni su. Svi smo.

Vajolet je klimnula glavom. Da, bie potrebno vreme. Ali ti se sigurno raduje
studiranju? Novom poetku?

Kasi je progutala i blago klimnula glavom. Da li si ti studirala?

Ja? Vajolet se nasmejala. ,,O, ne. Nisam bila dovoljno pametna za to. To sam prepustila
tvojoj mami. U ono vreme mi je bilo lako odvui panju. Zakikotala se. Da, ba lako... a
meu nama, pomisao na jo tri godine uenja me je uasavala. Jedva sam ekala da krenem
u pravi ivot... da se zaposlim, zaradim neto novca, postanem stvarno nezavisna.
Kasi ju je zainteresovano pogledala. Znai, ne ali to nisi studirala?

O, ne znam za to. Sad kada razmiljam o tome, ne znam zato sam toliko urila u
stvaran svet. Jo tri godine zezancije ne bi smetalo - a moda bi pomoglo i mom ljubavnom
Avada

131

Anna

ivotu. Navodno, skoro dvadeset odsto ljudi upozna budueg suprunika na fakultetu. Da li
si to znala, Kas? Vajolet je povukla jo jedan dugaak dim. Dvadeset odsto! Samo pomisli,
tvoj gospodin Pravi je verovatno tamo negde i upravo te eka.

Hmmm... moda, rekla je Kasi uz osmejak. Sigurna sam da je i tvoj gospodin Pravi jo
tamo negde.
Misli? pitala je Vajolet. Pa, to bi bilo fino. oveku ne preostaje nita drugo osim da se
nada.

Stajale su jedna do druge u tiini, puei i drhtei dok Kasi nije skupila dovoljno
hrabrosti da skrene razgovor na temu koja joj se celo popodne vrzmala po glavi.
Misli li da je tata mamin gospodin Pravi?
Vajolet je iznenaeno okrenula glavu. Da, naravno. Zato, zar ti ne misli?
Kasi je slegla ramenima. Nisam sigurna.

Tvoji roditelji su stvoreni jedno za drugo, Kasi.

Mmm... Kasi je ponovo razmislila o upornom glasu s druge strane telefonske linije:
Volim te... zar uopte ne misli na mene? Ko je on bio?
Veruj mi, Kasi, nastavila je Vajolet, sasuvi svoj koktel, ono kroz ta su proli njih
dvoje dovoljno je da oteti i najjae veze. Ali oni e biti dobro. Samo e im trebati malo
vremena da se oporave.
Kasi je pogledala u tamu. Teki oblak najzad se sklonio i mogla je da vidi razmazane
srebrne zvezde kako igraju na nonom nebu. Malo vremena da se oporave. Da li je to zaista
bilo sve to im je potrebno?

Da, rekla je Vajolet tiho, svima vama bie potrebno samo malo vremena. Odjednom
je proistila grlo. ,,A u meuvremenu, samo da stigne taj septembar... da izvaja svoju
budunost... dobro e ti doi, Kasi. Kladim se da jedva eka, zar ne?
Kasi je ponovo klimnula, ali nita nije rekla, nadajui se da e dejstvo alkohola podstai
Vajolet da nastavi priu, meutim, inilo se da je ona odjednom zavezala.
Gospode, ovde je stvarno hladno, rekla je najzad. Trebalo bi da uemo, Kas, pre nego
to ponu da se pitaju gde smo.
Kasi je klimnula, razoarana to nije otkrila ni najmanji nagovetaj o tome ko bi mogao
biti nepoznati ovek koji je zvao.
O, i nikome ni rei o cigama, u redu?
Naravno, sloila se Kasi, sledei teturavu Vajolet kroz zadnja vrata u toplotu kuhinje.

Niko nije bio iznenaen vie od Kasi kada je poloila ispite. Otvorila je koverat i zurila u
beli komad papira, oseajui nevericu i hladnou, strah koji ju je obuzimao dok je itala
rezultate.
Pa? pitala je Helen nervozno s druge strane stola.

Klimnula je glavom. Poloila sam.

Sve?

Da.

Avada

132

Anna

Olakanje kao da je privremeno trglo njene roditelje iz obamrlosti od tuge. Riard je te

noi ak otvorio flau ampanjca tokom Helenine manje katastrofalne veere i svi su joj
nazdravili iz Dafninih i Alfredovih najboljih kristalnih aa.

Odlino, Kasi, veoma smo ponosni na tebe.

Kasi je znala da nije zasluila njihov ponos, ali je svejedno sasula ampanjac. Bio je
gorak i penuav.
Pa, pretpostavljam da to znai Edinburg ovog septembra, dodala je Helen, pomalo
tuno.
Kasi je primetila da je Dorina glava potonula malo nie iznad njenog tanjira. Nije
zavidela svojoj sestri koja ostaje zarobljena u Dorsetu, da tumara po kui duhova jo dve
godine.
Moraemo u kupovinu, rekao je Riard. Da ti nabavimo nekoliko stvari za novu sobu.
Bie zabavno otii tamo. Godinama nisam bio u Edinburgu.

Kasi je zakljuila da je to sasvim dobar trenutak da pokrene temu. ,,U stvari, tata,
poela je, pitala sam se da li bih mogla da odem vozom u Edinburg - sama? Mislim da bih
volela da poetak obavim sama - zna, da se smestim u dom, upoznam ljude. Videla je kako
njeni majka i otac razmenjuju pogled, ali je svejedno nastavila. Vi biste svi mogli da me
posetite posle nekoliko sedmica, da vidite kako mi ide. Tada u moi i da vas provedem
unaokolo i prijae mi da vidim nekog poznatog od kue. Mogla bi i ti da doe, Dora. Njeno
uvebano nagovaranje bilo je zavreno i sada je zadrala dah ekajui njihovu reakciju.
Helen je dohvatila au s vodom. Riard je spustio viljuku i no na tanjir i paljivo
preklopio prste, to je bio siguran znak da e poeti razgovor.
Hoe tamo da ode sama? pitao je. Vozom? Kasi je klimnula i presekla poslednji
komad piletine na svom tanjiru, ne elei da ga pogleda u oi.
Ali kako e odneti sve svoje stvari?

Neu poneti ba mnogo stvari na poetku. Samo neto odee, knjige, posteljinu.
Svejedno, tamo mogu da kupim veinu stvari, zar ne? Sve ih je ponovo pogledala i
ohrabrujue im se nasmeila. Samo mi se dopada ideja da ponem sama, da sama vajam
svoju budunost. Namerno je odabrala iste rei koje je Vajolet koristila. Zvuale su dobro,
kao neto to bi njeni roditelji odobrili. Razumete, zar ne... posle svega to se desilo?
Zadrala je dah. To je bilo najblie pominjanju Alfija od sahrane prole godine. Nije
znala da li je prela granicu ili ne.
Riard je polako klimnuo i proistio grlo. Pa, valjda razumem. Helen, ta ti misli?

Helen je uzdahnula. Mogu da razumem da eli prostora. Jesi li sigurna da je to

bezbedno? Zar nee biti usamljena? Veina drugih studenata doi e s roditeljima, a mi
sigurno neemo pokuati da te obrukamo. Zaista nam ne smeta da te odvezemo. Mogli
bismo od toga da napravimo zajedniki vikend?
,,I dalje moete da doete, mama, ali za nekoliko nedelja, kada se smestim.

Pa, bilo bi zabavno da te posetimo tamo, zar ne, Helen? Riard je pokuao ponovo,
najzad uspevi da progovori oduevljenim tonom. Moda bismo mogli da doputujemo pre
Boia, da to uklopimo s kupovinom i boravkom u nekom finom hotelu?
Avada

133

Anna

Da, sloila se Kasi, uhvativi se za tu ideju. Tamo bi trebalo da bude divno u to doba
godine. Najzad su postigli neki napredak.
,,I bie ti dobro da putuje ak tamo sasvim sama? Morae da preseda u Londonu.
Nee se izgubiti? Helen je ponovo brinula.
Mama, samo to nisam otila od kue. Ako ne uspem vozom da stignem od Dorseta do
Edinburga, onda u biti u velikoj nevolji, zar ne?
Mmm... mrmljala je Helen. Zabrinuto mrtenje vratilo se na njeno lice.
Znai, tako si resila? pitao je Riard poslednji put. Da, rekla je Kasi.

Pa, pretpostavljam da je to u redu, Riard je zastao. Ali ako se predomisli, nije

problem. Bie mi drago da te odvezem.
Znam, tata, hvala. Znala je da se nee predomisliti. Molim te, dodaj mi vodu, dragi?
Kasi je ispustila mali uzdah olakanja. inilo se da je to kraj pitanja.

Riard se nagnuo i pruio Helen bokal preko stola. Kasi je primetila da se Helen
iznenaeno trgla kada su Riardovi prsti sluajno okrznuli njene, kao da ju je njegov dodir
opekao. Da, bie dobro otii.
No pre nego to je Kasi otila, Dora je tiho pokucala na njena vrata. Kasi ju je pustila
unutra i posmatrala kako njena sestra gleda preveliki ranac naslonjen na krevet.
Znai, spakovala si se? pitala je.

Aha. Kasi je prekasno primetila kako Dorine oi skreu ka jarko-crvenim

ogrebotinama na njenoj ruci. Brzo je spustila rukave i bacila se na krevet. Blokirala je
sestrin uasnuti pogled i, elei da ova nita ne kae, vratila se izbezumljenom krabanju u
dnevnik dok se teka tiina slegala u sobi.

Dora je shvatila poruku, pa je dohvatila stari Kosmopoliten s gomile pored Kasinog

kreveta i poela nehajno da prelistava stranice. Pa, u koje vreme kree?
Mama e me u devet odvesti na stanicu.
Usledila je jo jedna pauza.
Ti ba ima sree.

Zar?
Da! Ti e da pobegne, da pone iz poetka, na nekom sasvim drugom mestu.

Kasi je pogledala sestru. Fakultet nije ba sve i svja, Dora. To je samo uveliana kola. I
dalje ti drugi ljudi govore ta da radi i kada to da radi, koje zadatke da napie i kada da ih
preda... koje knjige da proita i na koje ispite da ide. To nije prava sloboda. Nije pravi beg,
zar ne?
Bolje je nego nita! Dora je tuno jadikovala. ,,A ja u ostati ovde sama. Samo ja i
mama... i tata, kad je tu. Dora je zastala na trenutak da pogleda lanak o pozi meseca,
iskolaivi oi, pre nego to je okrenula stranu. Moe li zamisliti ita uasnije?
Mmm... Kasi je vakala poklopac hemijske olovke. Ni ona nije elela da bude u Dorinoj
koi. Sve e biti u redu, slagala je. ,,I ti e otii odavde pre nego to primeti.
Mogu li ponekad da doem da te posetim?

Avada

134

Anna

Kasi je dugo utala. Da, naravno. To jest, ako te mama i tata puste.

Dora je klimnula glavom. Obe su znale koliko je raspoloenje njihovih roditelja ovih
dana bilo nestalno i udno - da su ih u jednom trenutku preterano titili, zahtevali da znaju
sve do detalja o svakoj njihovoj drutvenoj interakciji ili angaovanju, a u sledeem bili
udno odsutni i rasejani, kao da su se jedva seali da devojke uopte postoje.
Ponekad bih rado dala sve to imam samo da odem odavde, iznenada je objavila Dora.
Ne mogu da shvatim zato su mama i tata ostali.

Mislim da je tako samo jo gore. Zna, kada bismo prosto svi otili, poeli iz poetka
negde... ili se vratili u London. Moda bi bilo lake. Moda bismo se ponovo oseali kao
porodica.
Moda, rekla je Kasi.

Ali onda, ako je Alfi tamo negde, ne bi mogao da nas nae, zar ne?
Kasi je odmahnula glavom. Dora jo nije shvatala. Mislim da mama i tata, u stvari, ne
ele da se vrate onome kako je nekada bilo. U tome je problem rekla je. Uivaju u patnji.
Vole da se valjaju u njoj.

Ne znam... Dora je bila skeptina. Ne izgleda mi kao da trenutno ita vole. vakala je
svoju usnu. Kas...
Da?
Da li mnogo razmilja o njemu?

Ne, Kasi je odgovorila ne trepnuvi. Bila je to jo jedna la. Ja da.

Kasi nije elela da razgovara o Alfiju. Uspravila se, zalupila dnevnik i bacila ga na
krevet, nadajui se da e time brzo zavriti taj razgovor. Kada je dnevnik sleteo na jorgan,
tos zatvorenih plavih koverata iskliznuo je iz njegovih korica. Svi su bili adresirani na Kasi,
a onaj ko ih je poslao potrudio se da umesto take nacrta siuno srce iznad slova 'i' u
njenom imenu. Kasi ih je brzo skupila i nagurala nazad meu stranice dnevnika, ali bilo je
prekasno: Dora ih je primetila.
Zar nee da ih otvori? pitala je, posmatrajui pisma.
Kasi je slegla ramenima. Ne.
Od koga su?
Kasi je uzdahnula. Od Sem.
ta? Sem od prolog leta?
Aha.

ta ona hoe?

Kasi je slegla ramenima. Ne znam, nisam ih otvorila, zar ne?

Zato nisi?

Kasi se iznervirano namrtila. Kako da objasni Dori da nije elela da se suoi sa onim
to je Sem napisala u tim nevinim plavim kovertima? Samo je elela da zaboravi sve u vezi
sa Sem i onim nepodnoljivim danom na plai.
Avada

135

Anna

Ali Dora kao da je mogla da joj ita misli. Zar se nikada ne pita da li to jeste bila naa
krivica? pitala je tihim glasom.
Kasi nita nije rekla, samo je gurnula dnevnik pod jastuk i ponovo potonula na krevet,
zatvarajui oi.
Zna, ne mogu a da ne pomislim... da nismo otile na Stenu... i da vas ja nisam ostavila
da bih donela one glupe sladolede...
Dora, umukni, hoe li? Kasi je prasnula.

Dora je izgledala povreeno. U oima su joj bile suze. Nikada ne razgovaramo o njemu,
niko od nas. Kao da nije ni postojao. To me izluuje. Samo elim da s nekim razgovaram o
njemu. O onome to se desilo... Samo nekoliko minuta. To je sve to traim.
Dora, neu da ti ponavljam. Kasini obrazi plamteli su od gneva. Samo umukni!
Umukni ili izlazi iz moje sobe.
Zato nee da razgovara sa mnom? Nekada smo sve vreme bile zajedno. Sada se
samo zatvara. Kao da ne moe da podnese da provodi vreme sa mnom.
Dora, upozorila sam te.

Dora je uzdahnula, a onda ustala. Bacila je asopis na pod ispred Kasi. ta je sa svima u
ovoj porodici? Svi me ignoriete. Ja samo elim da ga zapamtim. Zaboravljam Alfija i zbog
toga sam tuna. Dora samo to nije zaplakala.
Kasi se oseala kao ubre, ali nije mogla da se odupre. Zar nikada nisi pomislila da smo
svi mi jo vie tuni ako ga se seamo? Zbog toga se svi toliko trudimo da zaboravimo. A ti
pominje Alfija svakih pet minuta. To ne pomae, Dora. Nije ni udo to mama i tata jedva
progovaraju. I to je verovatno tvoja krivica. I nije prokleto udo to ja jedva ekam da
pobegnem iz ovog usranog mesta. to dalje od tebe! Mani se toga ve jednom. Za ime boje,
nisi vie dete! Prestani da se ponaa tako.
Dora nije progovorila vie ni re. Izmarirala je iz Kasine sobe i zalupila vrata.
Kasi je legla na krevet i pokuala da iskljui zvuk sestrinog jecanja dok je trala niz
hodnik. Saekala je dok nije ula da se vrata Dorine sobe zatvaraju, a onda izvukla dnevnik
ispod jastuka. Pre nego to je stigla da se predomisli, Kasi je zgrabila etiri bledoplava
koverta i pocepala ih na sitne, nepopravljive komade, posmatrajui kako pocepani ostaci
lete na pod kao delii pepela koji se sputaju posle vatre. ta god da je bilo napisano, vie
nije moglo da je povredi. Rei su nestale.

Ponovo je legla na krevet i zatvorila oi. Mogla je da oseti poetak svraba, kako mili po
unutranjoj strani njenih ruku, peckav i vreo. Pokuala je da ga zanemari, ali on je postajao
sve uporniji dok, ne mogavi vie da se odupire, nije otvorila oi i dohvatila mali bro u
obliku leptira iz svoje fioke. Iskuenje je bilo prejako. Kasi ga je dohvatila i poela da bode
kou okrvavljenom iglom.

Te noi vratio se njen komar. Uplaeno se probudila na jastuku natopljenom znojem i

suzama. Znala je da je to samo san, ali je svejedno ukljuila lampu na nonom stoiu, eljna
da otera mrane senke koje su se jo vukle po njenim mislima. Bila je na Steni, oajniki
grebui noktima po njenim zidovima, vritei i udarajui neumoljivu liticu zbog Alfija. Iako
je sada bila sasvim budna, jo je mogla da oseti kako joj kamen grebe ruke, pokidane nokte i
raskrvavljenu kou. Stresla se i navukla jorgan do brade.
Avada

136

Anna

Mislila je da je bolje. Nije ga sanjala poslednjih nekoliko nedelja. Ali onda, tek tako, Alfi
se vratio. Prokleta Dora i njeno raspravljanje. Zato ne pokua da zaboravi kao i ostali? Bog
zna da niko od njih nije eleo ponovo da proivljava prethodnu godinu, iz noi u no, kao
beskrajni horor film koji se neprekidno ponovo emituje.
Bilo je stravino.

Stomak joj se prevrtao.

Osvrtala se oajna po sobi, pokuavajui da pronae neto normalno, na ta bi se
usredsredila, neto svakodnevno, to e raspriti komar, to e ga spreiti da bude stvaran.
Pokuala je da broji redove diskova na polici naspram nje. Jedan, dva, tri, etiri... Neeljene
slike svaljivale su se na nju iz svih pravaca.

O, boe. Eno je, na udaljenom kraju plae, izgorela i zbunjena od previe trave, saplie
se po baricama u stenama sa Sem. Obe dozivaju Alfija promuklim, uspanienim povicima.
Jezik joj je teak od ukusa marihuane i edna je - tako edna da jedva uspeva da progovori.
Setila se iznenadnog naleta morske vode koja se rasula preko stena i napunila joj sandale.
Voda je bila dovoljno hladna da je natera na vrisak. Zatim, Sem je doziva. Okrenula se i
videla je kako dri neto iznad glave. Ne budi smena, pomislila je, traimo mog brata, ne
proeljavamo plau u potrazi za ubretom koje izbacuje voda, ali onda je izotrila pogled i
sa uasom shvatila da je mrani, bezoblini predmet koji je Sem podizala, zapravo, bio
Alfijev supermenski plat.
Oteturala se ka Sem, pavi jednom i izgrebavi kolena na stenje, ali sve vreme kreui
se napred, sve dok nije stigla do nje. Ne! viknula je. Ne, ne, ne, ne, ne. Poela je da plae.
Sem ju je gledala, zaprepaena i nema.
Setila se da je provukla prste kroz kosu i da ju je jako povukla, pa onda jo jae,
pokuavajui da ovlada situacijom dok je ona silovito izmicala kontroli. Okrenula se i
pogledala talas koji se razbijao o stene najblie plai, traei u vodi bilo kakav trag Alfija.
To ne mora da znai... zna, pokuala je Sem, klimnuvi glavom u pravcu talasa.
Moda mu je bilo vrue. Moda ga je skinuo, a onda se vratio na plau, po sladoled? Moda,
pokuala je ponovo, moda je otiao da potrai tvoju sestru?
Kasi ju je gledala s nadom. U pravu si. Zanemarila je mokri zaveljaj tkanine u svojim
rukama. Verovatno je sada na parkingu, s Dorom i njenim drugom. Ovo nita ne znai.
Obrisala je suze, odjednom puna nade. Treba da potraimo Doru i Stivena, da vidimo da li
su ga nali.
Da, sloila se Sem.

Odjednom su obe arko elele da ostave udaljene stene iza sebe. elele su da se vrate
na glavnu plau, da se okrue zujanjem i askanjem porodica koje provode sasvim obine
odmore.
Kasi je zatvorila oi i teko progutala. Kada ih je ponovo otvorila, mogla je da vidi kako
se svetlost lampe skuplja na navlaci jorgana, osvetljavajui male krugove ruiastih ruica
na materijalu. Izbezumljeno je zguvala materijal izmeu prstiju, rasterujui prizore koji su
joj sevali pred oima. Ali nije vredelo.

Sada je videla Helen kako juri ka njoj preko parkinga. ak i u svom uzbuenom stanju,
Kasi se seala da je pomislila kako njena mama udno izgleda. Obino tako pribrana, sada se
Avada

137

Anna

spoticala i saplitala u espadrilama preko asfalta, lica izoblienog u zastraujuu grimasu

nalik na grke pozorine maske, pola gnevnu, pola uplaenu.
Gde je on? Helen je izustila kada joj se primakla. Poto Kasi nije odgovarala, vrisnula
je ponovo: Gde je on, Kasi? Majka ju je uhvatila za ruke i snano protresla. Seala se da se
otromboljila kao krpena lutka, doputajui majci da je mlati i gnjei bolnim zagrljajem. Nije
bilo nieg to je mogla da kae.
Hm, gospoice. Da li ste vi Kasandra Tajd? Krupan mukarac u policijskoj uniformi
gledao ju je zabrinuto. Da, jesam.

Treba da vam postavim nekoliko pitanja. Da bismo lake nali vaeg brata. Hoete li
poi sa mnom?

Kasi je klimnula i pustila ga da je povede u senku prodavnice na plai. Unutra je bilo

vrue i zaguljivo, ali osetila je olakanje kada se sklonila od svih lica koja su zurila u nju. I
odgovorila je na sva njihova pitanja. ak i kada je Helen upala u klaustrofobini magacin i
stala pored vrata buljei u nju s jedva prikrivenim prezirom, nije skidala pogled sa udne
fleke u obliku slona na podu i odgovorila je na svako pitanje najbolje to je mogla. Jedini
detalji koje je izostavila bili su oni za koje je znala da se ne smeju izgovoriti naglas - kao to
su ukus dima od trave koju je podelila sa Sem, koji joj je goreo u grlu i prekrivao jezik, kao
to je lagano prikradanje Seminih prstiju uz njenu butinu i ispod ruba njene teksas-suknje,
kao to je barunasto meki dodir Seminih usana na njenim i ukus njenog jezika, mekanog i
slatkog. Da, bilo je nekih detalja koje je izostavila, ali znala je da oni ne bi pomogli u istrazi,
pa ih nije izgovorila naglas. Oni nita ne bi promenili.

Uasima nije bilo kraja. Jo ju je podilazila jeza kada bi pomislila na sate oajanja koje je
provela partajui uz i niz plau sa svojom majkom. Ile su tamo-amo, tamo-amo, sve dok
Kasi nije pomislila da e poludeti od kripanja i drobljenja oblutaka pod nogama. Seala se, s
griom savesti, da je osetila olakanje kada su policajci predloili da se vrate kui. Ali najtei
trenuci tek su predstojali - kao onaj kada se majka obruila na nju i Doru u kuhinji. Kasi je
nikada nije videla tako ljutu. Bilo je uasavajue. Pokuavala je da progovori. Tada je neto
elela da kae. Bilo je jasno da Helen svaljuje najveu krivicu na Doru, jer je napustila Stenu,
jer se nala sa Stivenom. Meutim, Helen je podigla ruku i rei koje je Kasi htela da izgovori
da bi odbranila sestru zapele su joj u grlu i ona ih je progutala sa uarenim stidom.
Riard je stigao kui sat kasnije. Kasi je ula kako tokovi njegovog automobila vau
ljunak, njegove brze korake, a zatim tresak vrata iza njega. Protrljala je crvene, naduvene
oi i izala iz svoje sobe.

Dok se sputala niz stepenice, videla je roditelje u zagrljaju u hodniku. Majka joj je bila
okrenuta leima, ali mogla je da vidi Riardovo lice. Bilo je bledo, unezvereno i dopola
sakriveno u senci abaura u hodniku. Jednom rukom grlio je Helen, a drugom joj milovao
kosu dok je ona jecala i vrsto se drala za njega. Govorio joj je tihim mrmljanjem, na isti
nain na koji je apta konjima govorio divljem drebetu u dokumentarcu koji je gledala. Pa
ipak, verovatno je uo njene korake, jer je podigao pogled dok je prilazila. I dok su im se
pogledi susretali, Kasi se seala da je zastala, odjednom ne znajui da li da im se pridrui. Na
trenutak, kao da su svi visili u vremenu - Kasi zaleena na stepenicama, jednog stopala
upola koraka, i Riard koji je gleda, ruke blede naspram Helenine smee kose dok je samo
zurio i zurio. Nije mogla da proita izraz njegovog lica. Kao da je nije stvarno video; i bila je
Avada

138

Anna

uplaena. Ali onda, odjednom, taj trenutak je proao. Klimnuvi glavom, pozvao ju je k njima
i ona je sletela niz stepenice, Riard je rairio ruke i sve troje su se drali, plakali i grlili.
Setila se da su dugo tako stajali, borei se za ivot, svako izgubljen u sopstvenom svetu
bola.
Kao da su se davili.
Davili su se polako u vrstom zagrljaju.

Sada je bila sasvim budna. Znala je da nije bitno da li e sada ili sat kasnije iskljuiti
lampu - te noi vie nee moi da zaspi. Sve se odjednom svalilo na nju, sirovo i
nepodnoljivo. Dvanaest meseci kasnije jo je bilo svee kao i one prve noi. Pogledala je
noni stoi. Budilnik je pokazivao 3:14. Trebalo je da pregura jo sate mraka. Navukla je
jorgan do brade i zatvorila oi, ali uzalud.
Sem ju je pozvala otprilike u isto vreme kada se policija spakovala i otila. Kasi je bila
oajna kada joj je Riard pruio slualicu. Znala je da bi bilo previe nadati se da e ona
prosto da nestane sa svojim roditeljima i da od nje vie nee uti ni glasa, ali svejedno se
hvatala za tu misao. Nije elela da razgovara s njom. Bilo je najbolje da se prosto dre svoje
prie i pokuaju da sve zaborave. Uzela je slualicu od oca i okrenula mu lea.
Halo?
Ja sam. Sem.
Zdravo.

Jesi li dobro?
Kasi nije znala ta da kae, pa je utala. Ima li nekih vesti? Ne.

Sada je Sem zautala i nije bilo nieg osim udaljenog huka telefonske veze i tiine dveju
devojica koje su samo disale.
Da li je policija ponovo razgovarala s tobom?

Kasi se okrenula da vidi gde joj je otac. On je gledao kroz prozor, perui olje u
sudoperi, i inilo se kao da je milion milja daleko. Proistila je grlo: Uzeli su izjave od svih
nas... ali misle da sada nita nee otkriti. Misle da ga je talas odneo sa stena. Glas joj je bio
tek apat. Jedva je uspela da izgovori te rei.
Sem je ispustila udan napregnuti zvuk. Boe, Kasi, to je uasno. Ne mogu to da
podnesem.
,,I ne mora, zar ne? Nije bio tvoj brat. Dok su te rei naputale njene usne, Kasi je
primetila da je tada prvi put upotrebila prolo vreme da opie Alfija. Shvativi to, osetila je
muninu.
Znam, mislim... Sem je pokuavala da pronae rei. ao mi je. To je tako uasno. Tako
mi je ao. Ne znam ta da kaem. Ponovo je zastala. Kasi, misli li da je trebalo da kaemo
policiji za...

Kasi nije htela vie nita da uje. Moram da idem. Nekom je potreban telefon. Hvala to
si pozvala.
ekaj, Kasi, ne idi...

Ali Kasi je spustila slualicu pre nego to je Sem mogla da izgovori ijednu re.
Avada

139

Anna

Ko je to bio? pitao je otac, lica i dalje okrenutog ka prozoru.

Samo drugarica iz kole - hteli su da kau da im je ao zbog Alfija.

Riard je klimnuo glavom. Depo od njih.
Valjda. Izala je iz sobe pre nego to je jo neto pita.

Kasi je ekala i ekala da malj krivice provali kroz njena vrata. Znala je da je to samo
pitanje vremena, a kako su dobronamerni stranci i policajci naputali kuu, vie nije bilo
mesta za skrivanje. Pripremila se za pitanja i prekore roditelja. To nee biti nita za ta ve
milion puta nije sama sebe okrivila, ali znala je da e biti gore kada stigne iz njihovih usta.
Pogledati roditeljima u oi i priznati da, ja sam kriva bilo je vie nego to je mislila da moe
podneti. Ali to je zasluila i to e, na due staze, biti olakanje. Provodila je sate u svojoj sobi,
spremajui se za kucanje na vratima.
Ali ono se nikada nije desilo.
Umesto toga, poele su svae.

Poele su zbog sahrane. Riard ju je eleo. Helen nije.

Nema tela, rekla je Helen dok je jednog jutra u kuhinji punila mainu za sudove,
nemarno nasumice ubacujui tanjire i escajg. Govorila je ravnim monotonim glasom kakav
je imala od odlaska policije. Zato bismo organizovali sahranu ako nemamo telo? Ona
istraga bila je obian vic, samo najobinije pretpostavke i spekulacije. Ne znam kako si
mogao prosto da sedi i nita ne preduzima.
Kasi se sledila. Bila je u veernici i slagala odeu i nije elela da skree panju na sebe.
Zato to je to bila ispravna stvar, odgovorio je Riard, kao to je sada sahrana
ispravna stvar. Moramo da se oprostimo.
Oprostiu se, rekla je Helen, kada vidim njegovo telo.

Duo, zna da se to moda nikada nee desiti. Policija nam je to objasnila. Svi njihovi
dokazi ukazuju na davljenje. Riard je pokuavao da bude strpljiv, ali njegov glas dobio je
izvesnu otrinu. To je oigledno za oboje bio iscrpljujui razgovor. uj, hoe li na trenutak
prestati s tim? Ovo je vano. Sudovi mogu da ekaju.

Zaula se lomljava inija koje su sletele na kuhinjski pult. Samo ne shvatam zato
toliko udi da nastavi dalje, Riarde. Mislila sam da e bar ti, ako niko drugi, eleti da
dobije sve odgovore. Obino si takav sitniar kada su detalji u pitanju. Kasi je ula furiju u
majinom glasu. Zar ne bi trebalo da pokuamo da otkrijemo ta se stvarno desilo naem
sinu pre nego to se prosto odreknemo nade i nastavimo svoje ivote? Helen je zautala.
Zna, ponekad poelim da mogu da ga zaboravim. I ja bih volela da mogu da izbriem celu
ovu moru. Ali za mene je prosto prerano.
Nisam ga zaboravio! Riard je eksplodirao. Kako moe i da pomisli neto tako
mrsko? Neko vreme je utao. Kasi je morala da se napregne da bi ula njegove sledee rei.
Obuzet sam Alfijem. ivim ovaj komar svakog bogovetnog dana, kao i ti, otkako je nestao.
Svakog trena svakog dana pitam se ta sam mogao da uinim... kako sam mogao da ga
zatitim, da mu budem bolji otac... Glas mu je zadrhtao. Kako sam mogao da ga spasem.
,,A misli da se ja ne pitam? Helen je vrisnula, glasa odjednom histerinog od bola i
gneva.
Avada

140

Anna

Ne znam, Helen. Pita li se? Jo mi nije jasno gde si bila onog dana i zato su ga deca
odvela na plau. Imali smo pravila - stroga pravila u vezi s tim. Alfi nije smeo da ide tamo
bez nekog od nas.
Ma prekini vie s tom prokletom arogancijom, Riarde. Ta deca, kako ih zove, vie
uopte nisu deca. One su tinejderke... skoro odrasle osobe. Morala sam da odem na fakultet.
ta je trebalo da uradim, da povedem Alfija sa sobom?

Riard nije obraao panju na to pitanje. Dora mi je rekla da si ih zamolila da uvaju

Alfija. Rekla je da si im dozvolila da odu na plau. Rekla je da si joj dala novac za sladoled.

Tiina. Kada je Helen ponovo progovorila, glas joj je bio dubok i hladan. Riarde, da li si
ti o ovome razgovarao s Dorom iza mojih lea? Da li mene krivi za ono to se desilo tog
dana? Hoe da kae da sam ja kriva?
Nije odgovorio, ve je promenio pristup. Samo bih voleo da znam ta je to bilo toliko
vano na fakultetu da nije moglo da eka poetak semestra.

Za boga miloga, Riarde, ba si drzak. Da li sam ja tebe ikada pitala ta je to toliko

vano pa mora da provodi dane u Londonu, radei sve vreme?
Drugo je to.
Je li? Zato?

Zato to se od mene nije oekivalo da uvam decu tokom kolskog raspusta, prasnuo
je Riard.

Helen je htela neto da kae, ali Riard je zaurlao. Da si mi rekla da ima radne
obaveze, moda bih drugaije organizovao stvari u kancelariji. Mogao sam tog dana da
radim od kue. Ali nikada mi nisi pomenula da e morati da ide na fakultet. Kako sam
mogao da znam?
To je bio dogovor u poslednji as, vrisnula je Helen. Dekan nas je pozvao da
razgovaramo o rasporedima i... Odjednom se zaustavila. Ozbiljno, Riarde, ta
pokuavamo ovde? Da li zaista eli da se pravdam? Da li iskreno trai nekoga koga bi
krivio? ta je s devojicama? ta je s Kasi koja provodi dan i radi bogzna ta s njenim novim
drugarima? Ili Dorom, koja se igra na plai, zavitlava se s deacima na parkingu, a trebalo bi
da je sa Alfijem?
Kasi je zaustavila disanje.
Ne budi smena, Helen. Dora nije kriva za ovo. Riardov glas ponovo se utiao. Kasi
nije mogla da uje ta je sledee rekao. Naslonila je uvo na vrata, ali uzalud. Zatim je ula
Helenin glas.
Molim te, molim te, samo prekini, jecala je. Nita od svega ovoga ne pomae. Nita od
ovoga nee vratiti Alfija.
Znam, odgovorio je Riard hladno. ,,I ba zbog toga mislim da bi trebalo da odrimo
sahranu.
I ponovo su krenuli iz poetka, na vrteci tuge i ljutnje, uvreda i suza.
Kasi je na vrhovima prstiju izala iz veernice, odee nagurane pod ruku. Nije elela
vie nita da uje.
Avada

141

Anna

Na kraju je Riard isterao po svom. Sahrana je obavljena nekoliko sedmica kasnije,

jednog hladnog jesenjeg popodneva. Kasi je paljivo obukla staru crnu suknju i tamnu rolku
i ispratila svoju uplakanu sestru do ulaza u kapelu. Crkva je bila prepuna, njene klupe pune
poznatih lica. U prolazu je videla Sem kako stoji u zadnjem delu crkve sa svojim roditeljima.
Pogledi su im se sreli na deli sekunde. inilo se kao da je Sem gleda zbunjenim pogledom,
kao da neto eli da joj kae, ali Kasi nije mogla da se natera da stane i razgovara s njom, pa
joj je samo klimnula glavom i nastavila ka prednjem delu crkve, trudei se da zanemari
oseaj da ta devojka do kraja slube nije skinula pogled s njenog vrata.
Seala se da je neujno izgovarala himne s munim oseajem u stomaku, kao da je kod
zubara. Neko, nije znala ko, setio se da postavi nekoliko Alfijevih omiljenih igraaka pored
kovega. Bilo je srceparajue gledati njegove omiljene male drvene vozove poredane s
prednje strane i njegov plavo-uti tricikl, podsetnik na sve njegove raspomamljene vonje
oko kue uz grebanje nogama po lajsnama na zidu i buku koja je izluivala Helen. Nikada
vie nee videti onaj anarhini osmeh kao kada bi se zanosio oko kue. Nikada ga nee
pronai u svojoj sobi, s grenim izrazom lica, ruku uvaljanih u minku i tela umotanog u
njene ogrlice. Nikada nee radosno hvatati pahulje jezikom i objavljivati da su njam, ili joj
neumoljivo dosaivati da se igraju svemirskih brodova i dinosaurusa, ili da mu ita omiljene
prie. Nikada nee nasloniti svoju malu glavu na njenu nogu i pitati gde mesec odlazi ujutro.

Seala se da je njen otac stajao za govornicom i, dok su mu se ruke tresle, drhtavim

glasom govorio o svom prelepom deaku, sve dok ga glas nije izneverio i dok pastor nije
priao i nelagodno ga potapao po ramenu i ponudio re utehe. Seala se majinog
histerinog jecanja dok je srceparajue mali koveg, u kom nije bilo nieg osim vazduha,
podizan s postolja u prednjem delu crkve i iznoen na sivu popodnevnu svetlost. Seala se i
da je stajala napolju, na groblju, potpuno nepokretna, usana vrsto stegnutih, tela krutog od
napetosti, uasnuta da bi, ako bi se opustila samo na tren, makar na sekundu, mogla otvoriti
usta i vrisnuti iz sveg glasa: Ja sam kriva za sve! Ja sam ga ubila.
Posle sahrane, kada je najzad postalo jasno da se Alfi nee vratiti kui, njih etvoro
suoilo se sa alosnim zadatkom krpljenja svojih ivota. Kada je sad razmiljala o tome, Kasi
je shvatila da je to, u stvari, bilo najtee vreme. Ma koliko bolni i uzburkani bili oni prvi dani
posle njegovog nestanka, u zebnji otroj kao ilet i napetosti bilo je neeg zbog ega su svi
nastavljali dalje. Nekakav udan adrenalin nastao je u ekstremnoj situaciji i davao im snagu
da se svakog jutra obuku, siu niz stepenice i suoe s brutalnim danima. Ali posle sahrane,
normalan ivot pokucao je na vrata.

Na njega su razliito reagovali.

Njen otac je nestao, povukao se u svoju zamraenu sobu da lei meu senkama, lica
okrenutog ka zidu. Kada se najzad prenuo, bio je kao senka nekadanjeg sebe - sablasno
bled, unjao se po kui bez ikakvih tragova svog oputenog osmeha i vesele naravi.

Njihova majka, s druge strane, bila je nestalna u svojoj tuzi. inilo se da joj je ona
nailazila u talasima. Krenula bi da obavlja kune poslove, stegnutih usana i kruta od
napetosti, a onda bi odjednom pritisak odravanja takvog stava postao prevelik i ona bi se
povukla i istopila u jezeru majinske alosti. Kasi bi je ula kako jaue i jeca iza vrata
kupatila ili u Alfijevoj sobi, kako plae u njegov jastuk iz noi u no.

Zaista, elela je sve da ih izbegava. Nije elela da gleda oevo lice iarano bolom niti da
slua majine jauke u pono. Ali pre svih, nije elela da pogleda Dorine oi i vidi
Avada

142

Anna

zaprepaenje, tugu i pitanja bez odgovora, koja su se neprekidno vrtela u mislima njene
sestre. Dorino lice bilo je kao ogledalo i samo je odbijalo odblesak nazad ka Kasi. Zato ju je
izbegavala to je vie mogla, krijui se u kolskim zadacima ili se zanimajui prijateljima i
zabavama, a kada je bila kod kue, zatvarala se u svoju sobu sa znakom ne ometaj
okaenim na vrata.
Ironija je, bila u tome to nikada nije bila toliko popularna u koli. inilo se da svi ele
da se priblie devojci koja je doivela neto. ula ih je kako apuu oko nje, kako se gurkaju i
zure sa jedva prikrivenim divljenjem dok je prolazila hodnicima, ak i prvog dana kada se
vratila u kolu. Odjednom je pozivana da se drui s najpopularnijim devojkama i da
prisustvuje najluim zabavama. Kada ne bi mogla da zaspi ili kada bi none more zapretile
da e je drati budnom cele noi, ili kada je, prosto, bila previe uplaena da spusti glavu na
jastuk, iskrala bi se iz kue, oajno elei da pobegne van njenih zidova i daleko od zasiene
atmosfere alosti.
S novim prijateljima stigla su i nova iskustva. Alkohol, pilule, klubovi, seks. Radila je
sve, bilo ta to bi otupelo bol. Volela je toplo tipkanje koje bi joj ispunilo stomak kada bi
sasula pie koje joj je dodato, i prelepi medenozlatni sjaj koji je svet poprimao kada bi
progutala bele tabletice koje bi joj diskretno ubacili u dlan. Odjednom je sve ponovo bilo u
redu, svi su se smeili, svi su bili sreni. Igrali su i tapali i smejali se i ona se manijaki
vrtela pod svetlom stroboskopa, ne elei da taj trenutak ikada proe.
Kada bi se klubovi zatvorili, sve bi ih odvukla na plau. Hajde da gledamo izlazak
sunca, vikala je. Bie zabavno. Poneseni veseljem zbog toga, svi bi se provlaili
smrtonosnim stazama i parkirali na okretnici pored zida, a Kasi bi ih povela preko oblutaka
do ivice vode.
Pa, ko e u vodu? zaikivala je, skidajui se na ivici vode.
ali se, zar ne?

Nema anse! Voda je ledena.

Seka-perse, zadirkivala ih je, skidajui grudnjak i sputajui suknju preko nogu, a

onda bi se gola, uz kikot, bacila u ledeno hladne talase, zaranjajui sve dok skoro nije mogla
da die.
Luda je, ula ih je kako apuu.
uli ste za njenog brata, zar ne?

Ta devojka ima ozbiljne probleme.

I polako, jedan po jedan, njeni novosteeni prijatelji skliznuli bi u tamu, ostavljajui je

samu na oblucima da drhti, pui i proklinje injenicu da nije bila dovoljno hrabra da
dovoljno dugo ostane pod talasima.

Poela je da visi sama u prodavnici ribe i krompiria, sedei uz izlog i posmatrajui

kako kondenzovane kapi klize niz njenu limenku kole, a pomfrit joj se hladi na zimskom
vazduhu. Tamo je upoznala mukarca s tankom zlatnom burmom i nalepnicom na braniku
ford eskorta na kojoj je pisalo Vriti ako hoe da vozim bre. Odvezao ju je do
zaklonjenog budaka i njenom telu uradio stvari zbog kojih je satima kasnije sedela u kadi,
lijui vrele suze u vodu koja se hladila, pitajui se zbog ega i dalje nita ne osea.
Avada

143

Anna

Zato je poela da se see. Jedino je tada oseala da postoji. Jedino je tada ita oseala.
Bockanje metala na koi, nalet tople krvi koja curi niz njene ruke, nakuplja se na akama ili
skerletna pada na beli porcelan kade, inili su da se osea ivom. Zbog toga je oseala da
postoji u sadanjem trenutku i da ima kontrolu. A jo vanije, oseala se kao da je kanjena
za ono to je uinila i za ono to nikada nee moi da kae nikome ivom.
U tim noima elela je da itav svet nestane. Da je mogla da stane na Zemljinu osu i
sprei je da se okrene makar milimetar ka drugom danu, uradila bi to. Ali jutro je uvek
dolazilo. I uvek je bilo loe. Gospode, koliko je loe bilo. Kada bi se siva svetlost zore probila
kroz no, a mamurluk pokucao na njene slepoonice uz glasno treskanje cimbala, tada je
bolelo. Zavukla bi se, drhtei, pod pokriva, tela iseenog i modrog, i vrsto zatvarala oi
pred realnou svog ivota. Prieljkivala je nekakav kraj svemu tome i s nevericom se
stresala, jer su njeni roditelji biti toliko nesvesni, ne samo njenih tajnih nonih ludorija ve,
to je bilo jo vanije, nepodnoljive istine u korenu njenog bola.
Kasi je mogla da vidi trougao sive svetlosti kako se formira tamo gde su zavese u njenoj
sobi bile razmaknute. Uskoro e biti dan. Prisetila se svoje svae s Dorom prethodne noi i
pokajala se. Nije elela da razgovara o Alfiju, ali znala je da nije morala da bude takva kuka
zbog toga. Na kraju, ona je odlazila, Dora e morati da istrpi jo dve godine u kui s mamom
i tatom i seanjima na taj uasan dan. Za njenu sestru nije bilo bekstva, ne jo.
Pokuala je ponovo da zatvori oi, poslednji put. Sada je bila umorna. Pola noi provela
je u mislima ponovo preivljavajui tragediju. To je bilo iscrpljujue - trpeti tako intenzivan
bol i tako tajni oseaj krivice. Jedva je ekala da napusti Dorset, da sve to ostavi za sobom.
Dok se njeno telo ponovo oputalo na dueku, a njene misli poinjale da se preputaju
slatkom zaboravu, na povrinu svesnosti izvukao ju je udan zvuk - slian tihom, tunom
uzdahu. Pomislila je da sanja, ali onda ga je ponovo ula.
Kasi je vrsto zatvorila oi. Ne, ne, ne, molila je u sebi. Ne ponovo. Nemogue.
uo se zvuk mekoljenja, pa jo jedan uzdah.

Odlazi, govorila je u sebi. Ti nisi stvaran. Znam da nisi. Ali ponovo je bio tu, tanana
prikaza u vazduhu. Dolazio je iz ugla njene sobe.

Srce joj je lupalo o grudni ko, a krv bubnjala u uima. Zaista nije elela da otvori oi, ali
na kraju, pobedila je morbidna radoznalost. Paljivo je otvorila jedno oko i brzo bacila
pogled na senke u suprotnom uglu sobe. Oi su joj se razrogaile od straha kada je videla
malu figuru koja je tamo uala.

Bila je obavijena senkom i nije mogla da je razabere, ali dva prepoznatljiva prodorna
plava oka alosno su zurila u nju iz tame. Mogla je da razazna samo poznatu siluetu s
podignutom kosom i musavo staro ebe koje je svuda vukao, stegnuto u njegovoj maloj aci.
Bilo je uasno videti ga pred sobom tako realistinog, tako ivog. A ipak, izraz njegovih oiju
najvie ju je uplaio - jer bile su ispunjene tako stravinom tugom i prekorom.
Kasi, proaputao je. Igraj se sa mnom.
Bio je to njen mali brat. Bio je to Alfi.

Kasi je priguila krik i prekrila se pokrivaem, nekontrolisano jecajui.

Odlazi, terala ga je opet. Samo idi. Nisam htela. Nisam htela da te povredim.
uo se jo jedan uzdah, dah je bio tako blizu da se mogla zakleti da ga osea na koi.
Avada

144

Anna

Kasi... Kasi... Kasiii.

Ostavi me na miru. Molim te, samo me ostavi na miru.

Ostala je tamo, drhtei pod jorganom dok se jutarnje sunce nije probilo kroz zavese i
dok nije zaula roditelje kako se kreu u prizemlju.

Na kraju je sve bilo luda jurnjava. Helen je vozila kao manijak da je na vreme odveze na
stanicu i stigle su samo nekoliko minuta ranije. Voz za Voterlu stao je ba dok je plaala
kartu. Kasi se potinila poslednjem majinom zagrljaju, pokupila ranac i popela uz
stepenike poslednjeg vagona. Mahnula je dok su polazili s perona, a onda posmatrala kako
njena majka postaje sve manja i manja, dok vie nije videla nita osim siune,
neprepoznatljive sive take na horizontu. Dok je nestajala s vidika, Kasi je dopustila da joj se
mali uzdah olakanja otme sa usana.
Najzad, pomislila je i gurnula ruku u dep kaputa da stegne hladan bro u obliku leptira
sakriven duboko u njemu.

Avada

145

Anna

Dora

Deset godina ranije

Prola su tri dana bez ijedne rei od Kasi. Dora je gledala kako njeni roditelji nastavljaju
svoje ivote sa udnom, tihom hrabrou. Spolja su izgledali kao da mirno prihvataju prvi
pohod njihove starije erke u veliki strani svet, ali, mada su svakako dobro glumili, Doru
nisu mogli da prevare. Primeivala je drhtaje brige koji su se komeali ispod povrine. Nain
na koji je njen otac okretao glavu kad god bi zazvonio telefon, ili meki uzdasi njene majke
svaki put kada bi se pomenulo Kasino ime, otkrivali su da oajniki iekuju vesti o ivotu u
Edinburgu.

Pozvae veeras, izustio je Riard tokom veere tree noi, a bore na njegovom elu
su se produbile. Previe se dobro zabavlja da bi brinula o nama - upoznaje ljude, gleda gde
je ta, kada su joj predavanja. I u pravu je.
Da, sloila se Helen. Sigurno je teko pronai telefon. Svi e stajati u redu da pozovu
kuu, zar ne? Volela bih da je ponela mobilni koji smo joj nudili.
Da, ba je bila smena u vezi s tim. Vrlo nezavisna. Zna, divim joj se zbog toga. Ne
brini, ljubavi, siguran sam da e zvati im joj se mamurluk malo stia. Riard je pokuavao
da razveseli atmosferu, ali nije uspeo.

Dora je sedela u tiini. Ona je mislila da je Kasi strano sebina to ne zove. Sigurno je
bolje nego iko znala koliko e njeni roditelji brinuti? Samo zato to je uspela da pobegne iz
Kliftopsa i pone iz poetka negde drugde, nije znailo da su i ostali bili te sree. Bilo je
sasvim dovoljno to je bila toliko ljubomorna, nije morala da slua roditelje kako je
pravdaju... Doru je to poprilino izluivalo.

Jo je u sebi grdila Kasi dok je autobusom odlazila u kolu sledeeg jutra. Kia je lila,
debele kapi rasprskavale su se po prozoru i tekle u dijagonalnim rekama preko stakla.
Autobus se ve puio - voza je svakih nekoliko minuta brisao vetrobran trokavom krpom a to je najgore, sve je smrdelo na mokre patike i odvratan sumporni vonj koji je izbijao iz
kutije sa uinom Bilija Koena dok je orao kroz svoje sendvie s jajima. Naslonila je glavu na
prozor i gledala napolje ne primeujui pejza pored kog su prolazili dok je kanalisala svoj
gnev ka zamiljenoj slici njene sestre kako vrlja po kotskoj.
Ako je suditi po prolih nekoliko noi, sledee dve godine srednje kole e se otegnuti.
Prosto nije mogla podneti pomisao da e biti jedina koja je ostala kod kue s mamom i
tatom. Naravno, njeni roditelji bili su tamo telom, ali duhom? Ne ba. Bilo je kao da ivi sa
zombijima koji se viaju u filmovima: dva bleda, neujna tela koja lunjaju po kui, naizgled
bez trunke ivota u sebi, sve dok se ne bi odjednom okrenuli jedno protiv drugog,
napadajui se u jarosti zajedljivog gneva i krgutavih zuba. Istini za volju, ni ivot s Kasi nije
bio mnogo bolji, ali bar je pruala nekakvu razonodu svojom muzikom, minkom i raznom
odeom koju bi mogla da pozajmi. Sada kada je otila, u kui se otvorila jo jedna praznina,
Avada

146

Anna

jo jedno mesto puno odjeka koje nije moglo biti popunjeno. Nije imala nikoga s kim bi
razgovarala, nikoga s kim bi provodila vreme. Samoa ju je izjedala.
Hej, kako je?

Pozdrav je trgnuo Doru iz misli. Pogledala je navie i shvatila da gleda smirene plave
oi Stivena Pejda. Gledao ju je s prolaza izmeu sedita, njegova meka smea kosa bila je
proarana kiom i neuredno mu je padala preko lica, i Dora je osetila kako joj srce
poskakuje.

Je li zauzeto? pitao je pokazujui prazno sedite pored nje.

Ukoila se od zateenosti. Pocrvenela je i odmahnula glavom, s nevericom gledajui dok
se sputao pored nje i grubo trljao kosu, lansirajui kapljice vode preko oboje.
Izvini, rekao je, obrisavi rukavom kapi s njene ruke. Natopio sam se dok sam ekao
autobus.
Doru je koa peckala na mestu gde ju je dotakao i bila je svesna iznenadne topline
njegove butine koja se oslanjala na njenu. Progutala je. Reci neto, terala je sebe. Bilo ta.
Da, rekla je najzad, ba pada.
Ba pada! Da li je to najbolje to je mogla? Okrenula se i ponovo pogledala kroz prozor,
arko elei da sakrije svoje vrele obraze.

Jesi li dobro? Ne viam te ba u poslednje vreme. Mogla je da oseti da je prouava i

rumenilo na njenom licu jo vie se pojaalo.

Da, rekla je Dora, dobro sam. Bila je sve samo ne dobro.

udno, jedva da smo progovorili od onog leta... otkako je tvoj brat... Njegove rei su se
prekinule i sada su s nelagodom gledali jedno drugo. Doao sam na njegovu sahranu,
zna?

Dora je klimnula glavom. Tada ga nije videla, ali Kasi joj je kasnije rekla da je bio tamo.
Progutala je. Znam. Hvala, nisi morao.

Stiven je slegnuo ramenima. Naravno da jesam. Sedefi su u tiini jo malo pre nego to
je ponovo progovorio. Prola je godina. Da li je imalo lake?
Dora je oklevala.
Izvini, podigao je ruke, ne tie me se. Ba sam idiot to pitam.

Ne, rekla je Dora, u redu je. Niko, u stvari, i ne pita za Alfija. Svi obilaze tu temu na
vrhovima prstiju. Zapravo je fino kad neko pita. I ne, dodala je, nije nimalo lake, bar ne
jo.
Mogu da zamislim.

Dora je zatvorila oi. Kao da ivi s ranom. Misli da je poela da zarasta, osea da je
malo bolje, ona krastica se formira, ali onda se neto desi, neto uje ili vidi... bilo ta...
zvuk sladoledijinog kamiona... deaka koji ui da vozi bicikl... i boli te kao prvi put, sve
iznova. Uasno je. Iskreno, ne znam da li e ikada biti drugaije. Pogledala je Stivena,
pitajui se da li je rekla previe. Jednostavno ne verovatno je bilo dovoljno. Ali on ju je
saoseajno posmatrao.
Sigurno je strano.
Avada

147

Anna

Slegla je ramenima.
Kako su tvoji?

Suvo se nasmejala. Recimo ovako: naa kua sada i nije ba sjajno mesto za boravak.
Stiven je klimnuo i inilo se kao da na trenutak razmilja. Pitao sam se... zna... moda
bi volela nekada da izae, zna, sa mnom? Mogli bismo na picu... ili u bioskop? Neki drugari
i ja idemo u petak uvee u 'Psa i patku'. Prole nedelje poloio sam vonju. Mogao bih da
doem po tebe... zna, ako bi ikada poelela da izae negde?

Dori je dah zastao u grlu. Da li je to Stiven Pejd, onaj Stiven Pejd, stvarno pozvao nju
da izau? Da, da, da, poelela je da vrisne, naravno da hou da izaem s tobom, koja devojka
pri zdravoj pameti ne bi? Srce joj se uskomealo i osetila je lepranje... ta je to bilo uzbuenje? -srea? - duboko u stomaku.
Taman je pokuavala da sroi odgovor, da sastavi prave rei u smislenu reenicu, kada
je divlji udar vetra bacio jo kie uz prozor. Ona se glasno rasprsnula po staklu i oboje su
poskoili.
Isuse, rekao je Stiven, napolju je ba pasje vreme.

Pasje vreme.
Dora je osetila kako osmeh, koji joj je igrao na usnama, bledi. U trenutku se setila malog
Alfija kako zuri kroz prozor iaran kiom u Kliftopsu, gledajui kako se letnja oluja sputa
na more. Gde su psi, Dora? pitao je s dejom naivnou. Ne mogu da ih vidim.

I tek tako, bol se vratio u njen stomak. Na nekoliko blaenih sekundi je zaboravila.
Oseala se kao normalna esnaestogodinjakinja koju na prvi sastanak poziva deak koji joj
se svia. Ali euforija je bila gotova brzo koliko je i poela. Rana se ponovo otvorila i ona je
osetila kako pulsira duboko u njoj, vukui je jo jednom u dubine tuge. Nije mogla da izae
sa Stivenom. Koga je zavaravala? Druenje s njim samo bi je podsealo na onaj dan na plai,
na to kako ih je sve izneverila. Nije zasluila da zaboravi. Morala je sve da oseti, bolno sirovo
i stvarno, za Alfija, uvek.
Pa, ta misli? pitao je Stiven. Petak uvee?
Hvala, rekla je, ali trenutno sam prilino zauzeta.

O. Stiven je izgledao pokunjeno. ,,I ne mogu da te dovedem u iskuenje, ak ni za

sedmicu ili dve?

Odmahnula je glavom. Mislim da ne.

Bio je red da Stiven pocrveni. ,,U redu. Sedeli su jo malo u nelagodnoj tiini, dok se on
nije promekoljio na seditu i otvorio ranac. Upravo sam se setio da sino nisam zavrio
domai. Nee ti smetati?

Dora je odmahnula glavom, pomalo povreeno, i dok se Stiven zaokupljao potekim

udbenikom za biologiju, ona se ponovo okrenula ka prozoru. Kia je na staklu izgledala kao
suze. Prislonila je prst na jednu i pratila njen spori trag niz okno. Uradila je pravu stvar,
rekla je sebi. Nije bilo anse da izae sa Stivenom. To prosto ne bi bilo u redu.
Do vikenda se briga njenih roditelja ukorenila.
Pozvau, rekao je Riard. Subota je ujutro. ak i da je sino izala s prijateljima,
trebalo bi da je sada u sobi, zar ne?
Avada

148

Anna

Helen je klimnula glavom. Prola je sedmica i bili smo vie nego strpljivi. Mislim da
treba da zovemo.
Ne misli da je prerano? pitao je Riard.
Ne. Zovi.

Dora je zaustavila disanje dok je Riard preturao po tabli od plute u kuhinji, traei
komad papira s podacima o Kasinom domu. Otkucao je broj telefona, a onda u tiini ekao
odgovor.
Halo, da, ovaj, zdravo. Voleo bih da razgovaram s Kasandrom Tajd. Ona je u sobi 132.
Ovde njen otac.

Dora je pocrvenela. Zvuao je tako staro i utogljeno. Mogla je ve da zamisli

otromboljenog studenta s druge strane veze kako prevre oima i tekog koraka odlazi da
pozove Kasi.
Da, naravno, saekau. Hvala.

Dora je sela za sto presliavajui se ta je sve htela da pita Kasi. elela je da zna kakva
joj je soba, da li je ve stekla neke prijatelje i, najvanije, kada je ona mogla da doe i prenoi
kod nje. Spavala bi na podu, nije joj smetalo, samo da bar nakratko ode iz Dorseta.
Prolo je nekoliko minuta. Poela je da se pita da li su ih zaboravili, da li je telefonska
slualica leala pored telefona negde u Edinburgu, dok su studenti leteli unaokolo na putu
za predavanja ili zabave, pabove i sportske terene, a njih troje sedeli zaleeni u mestu.

Najzad je Riard progovorio. Da, tu sam. Sluao je jo trenutak, a onda se namrtio.

Izvinite, ne razumem. Kako to mislite 'nije se pojavila'? Otila je od kue pre skoro nedelju
dana. Moda samo jo niste naili na nju. Znate kakvi su studenti.
Ponovo tiina dok je Riard sluao od govor. Ali to nema nikakvog smisla! Sigurno se
prijavila! Gde bi drugde bila? ta bi drugo radila?
Dora se priunjala blie, pokuavajui da deifruje nedefinisano mrmljanje s drugog
kraja veze.

Ne, meni je ao, rekao je strogo, sigurno postoji neka greka u vaoj prijavnoj
dokumentaciji. Kasi je otila od kue prole subote...
Riard je ponovo sluao. Ne, sama. Krenula je vozom sama. Insistirala je na tome.

Tada je Dora znala.

Fakultet nije ba sve i svja, Dora... To nije prava sloboda. Nije pravi beg, zar ne?

Istina ju je udarila u stomak i izbila joj vazduh: Kasi nije otila u Edinburg. Nije to ni
nameravala. Zbog toga je bila toliko uporna da ide sama. Ne zato to je elela da bude
samostalna i stigne sama na fakultet. Ne zato to se stidela da je vide s njima i to je brinula
da e te prve iznurujue sate provesti vukui za sobom svoju nezgrapnu porodicu. Bilo je to
zato to nije ni nameravala da otputuje tamo.
Dok je Riard zavravao telefonski razgovor i okretao se ka njima zaprepaen od
neverice, Dori je sinulo hitnije pitanje: ako Kasi nije bila u Edinburgu, gde je bila?

Kako to mislite 'ne moete vi tu nita'? Riard je sedeo naspram policajca uznemirujue za sve njih, istog onog koji je prethodne godine vodio sluaj Alfijevog
nestanka - i iznervirano zamahivao rukama. Naa erka je nestala.
Avada

149

Anna

Razumem vau brigu, gospodine, ali Kasi ima osamnaest godina. Ona je u oima
zakona odrasla osoba. Moe da napusti kuu kad god poeli i mada shvatam da ste
uznemireni jer ne znate gde je ona, to je, naalost, njeno pravo. Imate li ikakve razloge da
sumnjate na kriminalno delo ili nekakvu prevaru?
Helen je pogledala Riarda koji je slegnuo ramenima. To uopte ne lii na nju.

Dora je pomislila na sve sestrine duge usamljene etnje, na kasne izlaske i vraanje
posle ugovorenog vremena. Onda je pomislila na divlje ogrebotine koje je videla na
sestrinim rukama, kada je Kasino pokrivanje omanulo na trenutak i njene gole ruke
zablesnule svojim bolnim tajnama. Kasi nije znala da je ona videla oiljke, ali pogled na njih
proganjao je Doru. Pitala se sada da li da ih pomene, ali odluila je da to ne uradi i ugrizla se
za jezik.
Ali nemate nikakvog razloga da verujete da je poinjen zloin?

Otkud znamo, nemamo pojma gde je ona! Zato nam treba vaa pomo.

Dora je pocrvenela od srama zbog majine neotesanosti. Policajac je samo radio svoj
posao, ak je i njoj to bilo jasno.
Da li vam je dala ikakvu naznaku ili trag gde bi mogla otii? Ima li prijatelja ili porodice
kod kojih bi mogla da boravi? Mladia s kojim bi mogla da bude?
Riard je odmahnuo glavom.
Seate li se u kakvom je stanju bila kada je odlazila? Da li je delovala uznemireno? Da li
bi mogla da naudi sebi? Dora je progutala.
Naravno da ne! uzviknula je Helen ogoreno. Radovala se poetku studija.

Riard je odmahnuo glavom. Sve to sigurno znamo jeste da je otila vozom za Voterlu.
Trebalo je da stigne u London oko podneva, a da onda metroom ode do Kings Krosa i
presedne za Edinburg.
Policajac je proistio grlo. London je veliki grad.

Dora je shvatila da je vreme da propeva. Meni je neto rekla. Osetila je kako je

roditelji probadaju pogledima, ali je svejedno nastavila. No pre nego to je otila, rekla je
neto pomalo udno. Rekla je da fakultet nije 'prava sloboda... pravi beg'. U to vreme nisam
razmiljala o tome, ali sada nekako ima smisla. Mislim da moda i nije planirala da ode na
fakultet. Zastala je. Mislim da se predomiljala u vezi s tim. Dora je pogledala majku i
osetila otrinu.

Policajac je ohrabrujue klimnuo glavom. To su dobre informacije, Dora. Da li je rekla

jo neto? Da li ima neke prijatelje kojih moe da se seti, prijatelje u Londonu ili negde
drugde, kod kojih bi mogla da ode?
Dora je odmahnula glavom. Samo prijatelje koje smo imali jo pre nego to smo se
doselili ovamo. Ali s njima nismo u vezi ve godinama. Nema nikoga.
Policajac je uzdahnuo. Pa, mogu da zamolim londonsku saobraajnu policiju da
pregleda svoje bezbednosne snimke sa stanice Voterlu, otprilike u vreme kada je Kasin voz
trebalo da stigne prolog vikenda. Moda emo imati sree. Moda emo moi da vidimo da
li se sastala s nekim. Ili u kom je pravcu otila. To je samo slamka, ali svakako mogu da
pitam. Zastao je. Mogli biste da pozovete i bolnice. Nije ih gledao u oi.
Avada

150

Anna

,,I to je to? Helen je bila uasnuta. Dete je ponovo nestalo, a vi ne radite nita?
Helen! prasnuo je Riard. Mislim da to stvarno nije fer.

Dora je primetila da je policajac blago pocrveneo. Razumem vau uznemirenost,

gospodo Tajd. Uradiu sve to mogu, ali u meuvremenu biste mogli da razmislite o
privatnom istraitelju - nekome ko bi mogao nezavisno da prati kretanje vae erke. Moda
biste tako imali sree. Sada je stajao i spremao se da krene. ao mi je, ne mogu mnogo vie
da uinim za vas. Siguran sam da e se pojaviti. Koliko se seam Kasi, ona mi je delovala
prilino snalaljivo. Trudite se da vam telefonska linija bude slobodna i nemojte klonuti
duhom. Pozvau vas im neto saznam.
Posle tih rei je otiao.

Sati koji su usledili donosili su sa sobom bolne odjeke Alfijevog nestanka. Riard je bio
izbezumljen. Jurio je po kui, obavljao hitne telefonske pozive i vodio intenzivne, emotivne
razgovore sa Helen iza zatvorenih vrata, sve vreme kinjei sam sebe u svakoj zgodnoj prilici
to je propustio znake da s Kasi neto nije u redu. Da li je pobegla? Da li ju je neko oteo?
Moda se razbolela? Ili je, jo gore, leala negde u jarku, nepronaena. Gurao je nametaj,
lupao vratima i napadao stvari. Bio je divalj, zastraujui i bukvalno neprepoznatljiv u svojoj
panici.
Za razliku od njega, Helen je bila tiha, naizgled u oku. Sedela je na sofi, ruku sklopljenih
oko kolena dok se ljuljala u nekakvom neujnom unutranjem ritmu. Usne su joj se
pomerale, ali Dora nikada nije ula rei koje je aputala. Iskreno, nije bila sigurna ni da li je
elela da ih uje. Drala se na odstojanju, paljivo kruei oko svojih roditelja, zaprepaena,
uplaena i zbunjena od neverice: da li je mogue da se ovo ponovo deava?

Kao da im je ukljuen nekakav udan autopilot, njih troje okupljali su se u kuhinji u

vreme veere. Riard im je priao o istraitelju dok su gurali nepojedenu hranu po
tanjirima.
Deluje vrlo struno - agencija ima devedeset osam odsto uspeno reenih sluajeva
nestalih osoba, a obeao je da e lino voditi Kasin sluaj.

Helen je klimnula, proistivi grlo kao da e neto rei, ali onda je zautala i okretala
au s vodom ukrug. To je stvaralo iritantan zvuk grebanja na drvenoj povrini stola i Dora
je videla kako je njen otac prostrelio Helen iznerviranim pogledom.
Riard je odgurnuo svoj tanjir. Oseam se krajnje bespomono. Ne znam ta da radim.
Glas mu je panino pucao. Reci mi, ta bi trebalo da radim?
Helen je podigla pogled i zurila u Riarda, kao da ga prvi put zaista vidi. Polako je
pruila ruku preko stola ka njemu. Dora je mogla da vidi udnu blagost na njenom licu,
ranjivost u njenim oima, koje su joj govorile koliko je i ona uplaena, ali u istom trenutku
kada je Helen pruila ruku ka njemu, Riard je, ne primetivi, odgurnuo stolicu i ustao od
stola.
Izvini, ali prosto ne mogu da sedim ovde, jedem, igram se srene porodice, pretvaram
se da je sve u redu.
Dora je videla kako se njena majka trgla i povukla ruku.
Na vratima se okrenuo prema njima. Biu u svojoj radnoj sobi ako vam budem
potreban.
Avada

151

Anna

One su sedele u bolnoj tiini dok su se vrata zatvarala za Riardovim leima.

Kao to je i rekao, policajac je pozvao dvadeset etiri sata kasnije. Dora je zaustavila
disanje dok je on izlagao svoje otkrie Riardu bledom kao krpa.

ta je bilo? proaputala je Helen. Izgubili smo i nju, zar ne? Pritiskala je zglobove
prstiju uz usta.

Riard je tiho spustio slualicu i okrenuo se ka njima. Ne znam, ljubavi. Iskreno ne

znam. Misle da su je pronali na snimku kamera za video nadzor.
Gde? ta je radila?

Riard je paljivo objasnio kako je gradska policija pronala zrnastu sliku devojke koja
odgovara Kasinom opisu kako izlazi iz voza na stanici Voterlu oko podneva. Umesto da
krene ka metrou, kao to je trebalo, izala je peke iz stanice. Kamera ju je izgubila na
skretanju ka Vestminsterskom mostu, ali dokazi su bili prokleto jasni: Kasi je svojevoljno
napustila stanicu i policija vie nije imala nita s tim - nije bilo vie nieg to su mogli da
urade.
Bar znamo da je dobro, zar ne? pitala je Dora, nervozno grickajui nokte. Mislim,
oigledno je pobegla, nije... nije... Njene rei naglo su se prekinule.
Riard je uzdahnuo. Ne znam, Dora. Odmahnuo je glavom. Ja vie nita ne znam.

Ali pronai emo je, zar ne? Samo je pitanje vremena.

Riard prvi put nije mogao da odgovori. Umesto toga, dohvatio je telefon. Imao je samo
jedan cilj: da pronae Kasi.
Gnev je bio ono to je iznenadilo Doru. Nagomilavao se u njoj kao lava u belom usijanju.
Kako se Kasi usudila da tako pobegne? Zar nije bilo dovoljno to je mogla slavno da ode na
fakultet? Imala je savren izgovor da pobegne i to joj nije bilo dovoljno. Morala je da ode
dalje i nestane bez traga, da ih sve ostavi zabrinute i uznemirene. Kako se usudila da bude
tako sebina? Bilo je to tako oholo, tako okrutno. Sigurno je dobro znala da e im to svima
vratiti zebnju i bol zbog Alfijevog nestanka? Zar nije marila koliko e oni patiti? Zar nisu
zasluili nijedan telefonski poziv, nijednu elektronsku poruku, samo da im prekrati muke?
I jo vanije, zato nije rekla Dori za svoj tajni plan? Zato je nije smatrala svojom
osobom od poverenja? Zar je Kasi morala da planira beg, a da ne izusti nijednu re o tome
Dori, posle svega to su zajedno proivele - e, to je delovalo kao krajnja izdaja.
ta je sa svim onim baljezgarijama koje je Kasi izbrbljala nekoliko godina ranije? ta je
bilo sa sestrom koja joj je ozbiljno rekla sada smo ti i ja protiv sveta... moramo da se drimo
zajedno, zar ne... tako rade sestre? Kakva gomila sranja! Njena sestra bila ih je puna. Od
seanja na te rei Dorina krv kljuala je jo jae, jer one su je samo jo jednom podsetile na
to koliko je zaista bila sama. Dora nije bila sigurna da li e ikada stvarno moi da oprosti
sestri zbog toga.

Jeziva atmosfera spustila se na Kliftops kao gusta zimska magla koja se kotrlja s mora.
Stvari su bile bolno napete. Helen se zatvarala u svoju radnu sobu, a Riard je dolazio kui i
odlazio iz nje u udne sate. Nijedno od njih, inilo se, nije se mnogo brinulo gde je Dora, a
kada su oboje bili tako pometeni, ona je lutala okovima Kliftopsa kao nekakvo sablasno
siroe. Sama je sebi pripremala obroke, kopala po korpi za ve traei odeu i odlazila u
Avada

152

Anna

krevet svake veeri gledajui majinu senku kako se kree ispod zatvorenih vrata radne
sobe.
Kako su sati polako prolazili, Dora se borila s monumentalnom samoom. Razmiljala je
da pozove Stivena, pitajui se da li je prekasno da prihvati njegovu ponudu za bekstvo, ali
nikada nije uspela da se natera da podigne slualicu. Nesigurnost u sebe prikrala bi joj se i
paralisala je.
Na kraju je potraila majku, usudivi se da pokuca na vrata njene radne sobe jednog
jutra pre kole.

Da li je sve u redu? pitala je Helen, posmatrajui je iscrpljeno s vrata. Da li je tvoj otac

zvao?
Dora je odmahnula glavom. Pomislila sam da bi volela ovo.

Helen je pogledala u olju aja koju je Dora drala u ispruenim rukama, kao da je
nekakav udan, neprepoznatljiv predmet. O, hvala. Uzela ju je i paljivo spustila iza sebe,
na ivicu stola.
Mislim da je mleko prokislo, ao mi je, dodala je Dora. Niko od njih nije ni pomislio na
kupovinu.
Helen je klimnula. Krenula si u kolu?

Da.
Helen je bila primetno rastresena. Da li si pronala neto za uinu? Dora je klimnula
glavom. Preturala je po ormarima dok nije pronala suvo groe i staro pakovanje itnih
ploica. Dobro.

Gledale su se trenutak i Dora je mogla da vidi bol i brigu urezane u ljubiaste senke
ispod majinih oiju. Bilo je kao da gleda u ogledalo. elela je da prui ruku i dotakne je, da
je majka privue u zagrljaj i da oseti toplotu njenih ruku oko sebe, da udahne njen svei,
isti miris. U tom trenutku, shvatila je, dala bi sve da je zagrli ena koja ju je teila i
umirivala dok je bila mala - ena koja je uvek rasterivala komare i uveravala je da e sve
biti u redu. Osetila je da se suze nakupljaju u njenim oima i potiskivala ih je.
Helen je pogledala svoj sto. Pa, hvala ti za aj...

Mama... Dora je oajniki pokuala da ostavi procep za razgovor jo malo otvoren.

Kasi e biti u redu, zar ne? Mislim, ima osamnaest godina i jaka je. Ume da se brine o sebi,
zar ne?
Helen je nakratko prouavala Doru. Da, sloila se na kraju, pretpostavljam da je tako.
Nije ba beba, zar ne?

Dora nije znala da li je Helen nameravala da je podseti na Alfija, ali je ustuknula na te

majine rei. Alfi. To e uvek biti tu, izmeu njih. Zar nikada nee prei preko toga? Zar je
nikada nee pustiti da se vrati?
Dora se bez rei okrenula i pola ka ulaznim vratima, zauvi najnenije kljocanje dok
je Helen za sobom zatvarala vrata radne sobe.
U etiri po podne sledeeg dana Riard je uleteo kroz zadnja vrata.
Helen! Helen, jesi li tu? Onda, ugledavi Doru kako se pojavljuje iz dnevne sobe: Dora,
brzo, gde ti je majka? ,,U njenoj radnoj sobi, mislim. ta je bilo?
Avada

153

Anna

Idi po nju. Idi!

Dora se okrenula u mestu kao to joj je reeno kada se Helen pojavila u hodniku. ta je
bilo? Jesu li je pronali?
Riard je odmah priao svojoj eni i paljivo je uzeo za ruke. Mora da ostane mirna, u
redu?
ta je bilo, Riarde? Za ime boga, samo mi reci.

Pronali su je.
Dora je osetila kako joj utroba propada. Ovo, oigledno, nisu bile dobre vesti.
Reci mi, Riarde, plai me.

Ona... ona... Riard se borio s reima.

Dora je primetila da mu ruke drhte. Progutala je.

Ona... ona se bacila s mosta, uspeo je da izgovori najzad. U Temzu.

ta? Helen ga je gledala prestravljeno.

Dora je odjednom osetila kao da je skliznula u neki drugi svet. Dan je dobio nadrealan,
svetlucavi kvalitet. Je li...
Odmahnuo je glavom. Ne, iva je. U bolnici je. Helen je ispustila mali uzdah olakanja.
Dori je izgledala kao da bi se mogla onesvestiti. O, hvala bogu.
Tiina je ispunila prostoriju dok su svi obraivali znaenje Riardovih rei.
Kako to misli 'bacila se'? Helen je najzad pitala. Misli...

Riard je klimnuo. Da... pokuala je da se ubije. Njegovo lice bilo je belo i Dora je
mogla da vidi koliko mu je bilo teko i da izgovori te rei naglas.

Helen je odmahnula glavom. Ne, nemogue. Kasi to nikada ne bi uradila. Ugrizla se za

usnu. Ne. Sigurno je bila nezgoda. Moda je pala?
Dok su njih troje ponovo stajali u tiini, pred Dorinim oima zaplivala je slika Kasinih
izranjavljenih ruku.

Ne, istina je, nastavio je Riard. Neko ju je video kako skae - hvala bogu - i mogli su
da je izvuku, u poslednji as. Odvezli su je u bolnicu
'Sent Tomas'. Oiveli su je i lee je od upale plua. Pokupila je i gadnu infekciju. Sve
vreme bila je kod njih. Izgleda da je dala lano ime. Zato nam je trebalo toliko vremena da je
pronaemo. Provukao je ake kroz kosu. Istraitelj kog sam unajmio pozvao me je s
vestima. Idem odmah tamo da se naem s njim.
Idem i ja, rekla je Helen bez oklevanja.
Ne, ljubavi, Riard je neno insistirao. Mislim da bi trebalo da ostane ovde. Dora je
primetila znaajno klimanje glavom u njenom pravcu. U svakom sluaju, taj tip predloio je
da s Kasi idemo polako i ja mislim da je u pravu. Ne elimo da navalimo na nju. ini se da on
zna o emu govori. Pokuau da je posetim sutra, da polako razgovaram s njom, a onda je
ubedim da se vrati sa mnom.
Helen je odmahnula glavom. To nema nikakvog smisla.
Znam, ljubavi.

Avada

154

Anna

Dovee je kui?

Da, rekao je Riard.

Dobro, treba da bude ovde s nama, bar dok joj ponovo ne bude dobro. inilo se da je
Helen zastala da razmisli. Pozvau fakultet. Sigurna sam da e joj sauvati mesto. Moemo
da je dovedemo kui, da ponovo ojaa, a onda da je, za nekoliko dana, mi odvezemo tamo.
Ne bi trebalo da proputa previe od prvog semestra.
Dora je s nevericom zurila u majku. Nije mogla da veruje ta je ula. inilo se da nije
mogao ni njen otac.
Helen, shvata li ta sam ti upravo rekao? Delovao je vidno uzdrmano. Kasi je
pokuala da izvri samoubistvo. Mislim da mesto na fakultetu sada nije prioritet, zar se ne
slae?

Pa ne moe tek tako da odbaci svoju budunost. Dora se trgla, ali Helen nije
primeivala tunu ironiju svojih rei i nastavila je: Moramo ponovo da je podignemo na
noge. Ovo nije vreme za samosaaljenje i blesave tosove. Ona mora da misli na budunost i
karijeru.
Blesavi tosovi? Boja se vraala u Riardovo lice. Ne bih ba rekao da se bacanje s
mosta u Temzu moe svrstati u tosove!
A ta bi drugo bilo?

Rekao bih da je to poziv u pomo... ili neto gore... znak da ona ne misli da je ivot
vredan ivljenja. Riard je ponovo provukao ake kroz kosu. Nije mi jasno kako nam je to
promaklo. Jeste bila tiha... mnogo povuenija od Alfijeve... ali stvarno sam mislio da joj je
dobro. Prosto nisam video ta se deava... Ljutito je odmahnuo glavom. Kako sam mogao
biti tako slep?
Nisi ti u pitanju, Riarde, prasnula je Helen. U pitanju je Kasi. A ja hou da doe kui.
Mislim da bi trebalo da i ja poem u London. Ako uhvatimo veernji voz...
Ali Riard ju je prekinuo. Ne, ostani ovde s Dorom. Mogu sam.

Helen je ponovo odmahnula glavom. Na ta je, kog avola, mislila? Poludela sam od
brige...
Znam, rekao je Riard, i ja. Bar smo je pronali. Doveu je kui, obeavam. Sve ovo
zavrie se do vikenda.

Dora je sluala njihov razgovor sa sve veom sumnjom. Do sada su morali da shvate da
nita to je imalo veze s Kasi nikada nije bilo lako.

Dora je bila u dnevnoj sobi i prelistavala alostan TV program za subotu uvee,

klackajui se opasno izmeu starog filma o Dejmsu Bondu i dokumentarca o divljini, kada
su se farovi oevog automobila zanjihali po prilazu. Resila je da se ponaa nehajno kada se
Kasi vrati - da sestri ne prui zadovoljstvo da zna koliko ju je uznemirila niti koliko joj je
nedostajala - meutim, kada je taj trenutak doao, zatekla je sebe kako stoji na gornjem
stepeniku trema, pored Helen, i sa zebnjom zuri u no iekujui da se pojavi sestrina
svetlokosa glava. Toliko toga je elela da joj kae.

Avada

155

Anna

Vrata vozaa su se otvorila, svetlo u automobilu se ukljuilo i Riard se pojavio u tami.

Skliznuo je sa sedita, zalupio vrata automobila i nesigurno odgegao do ulaznih vrata. Dora
je izvijala vrat, ali iza njega nije bilo ni traga od njene sestre.
Gde je ona? pitala je Helen s visokim tonom panike u glasu.
Riard je stigao do trema okupanog u svetlosti i pogledao ih obe. Dora je mogla da vidi
tamne senke pod njegovim oima i iznenadila se koliko je staro izgledao.
Nije htela da doe.
Helen se trgla. Kako to misli 'nije htela da doe'?

Prosto tako. Dao sam sve od sebe, Helen, ali ona je insistirala na tome da ostane u
Londonu. Nisam ba mogao da je prisilim.

Ali mislila sam da su je otpustili iz bolnice? Mislila sam da je dovoljno dobro da izae?
Riard je klimnuo glavom. Jeste, ali izgleda da hoe da ostane u Londonu. Nisam ba
mogao da je dovueni ovamo dok ona utira i vriti, zar ne? dodao je tiho.

Zato ne? Trebalo bi da bude ovde, s nama. Ne da se povlai po Londonu i radi bogzna
ta. Gde e da boravi? ta e za novac? Rekao si da e je dovesti kui. Nije joj dobro, za ime
boje! Panika u Heleninom glasu prerasla je u optuivanje. Dora je neujno skliznula nazad
u senke. Znala sam da je trebalo ja da odem.
Helen, iskreno ne mislim da bi se desilo ikako drugaije da si ti bila tamo. Zapravo,
moda bi stvari bile i gore. Kasi je reena. Hoe da ostane u Londonu. Ne eli da doe kui.
Nije htela mnogo da pria, ali rekla je da sada ne moe da... pa... da ne moe da nas vidi.
Samo eli malo vremena i prostora.

Prostora za ta?
Riard je kratko gledao u Helen. inilo se da je hteo neto da joj kae, pa se predomislio.
Kae da mora da shvati ko je i ta hoe od ivota. Provukao je prste kroz kosu.
Ko je? ta hoe? Helen je odmahnula glavom. Znai, prosto e da odbaci savreno
dobro mesto na fakultetu?
Riard je slegnuo ramenima.
Nadam se da si joj rekao koliku greku pravi?

Helen, ona ima osamnaest godina. Nisam mogao da je primoram. Dao sam sve od
sebe.

Sve od sebe? Dao si sve od sebe? Helen je ispaljivala rei. Obeao si da e je dovesti
kui. Kasi e upropastiti svoj ivot, sve e da odbaci... kao to sam i ja! Helen je zajecala.
Riard je paljivo gledao svoju enu. ,,A ta si time htela da kae?
Ma zaboravi. Nikada ne bi razumeo.

Riard je iznervirano odmahnuo glavom. Mogla bi bar da me iskua. Zastao je na

trenutak. Kada je ponovo progovorio, to je bilo s vie kontrole. Uradio sam ono to sam
mislio da je najbolje. Ona nam je erka. Mislio sam da radim pravu stvar.
Pravu stvar? Ostavio si je tamo da se sama brine o sebi! Odmahivala je glavom. To je
patetino, stvarno. Ti si slabi. Jesi li bar pokuao da je natera da se predomisli, ili si prosto
popustio i dopustio joj da radi ta god hoe? I kako sada da znamo da nee skoiti s prvog
Avada

156

Anna

sledeeg mosta do kog doe? Ponovo je odmahivala glavom. Znala sam da je trebalo da
poem s tobom.
Dora je gledala kako se njen otac bez rei provlai pored njih i nestaje u hodniku. Helen
se okrenula u mestu i pola za njim, ostavivi Doru samu na stepenitu. Ona je pogledala u
kuu i navie, u tamno nebo. U nonom vazduhu oseao se otar jesenji miris koji je
obeavao opadanje lia i logorske vatre. Mogla je da vidi meseev zrak kako sija svojom
bledom svetlou iza visokog vela od oblaka, ali vrt je najveim delom bio obavijen tamom.
Nije mogla da vidi ni do kapije na kraju prilaza za kola.

Jo ljutitih povika odzvanjalo je iza nje. Dora je znala da nije mogla jo mnogo da
podnese. Odabravi manje od dva zla, sila je niz kamene stepenike na prilaz i zaputila se u
tamu.

Na pola puta Dori je sinulo da je mnogo hladnije nego to je isprva mislila. Izbrisala je
enju za toplim kaputom koji je visio pored zadnjih vrata i nastavila dalje, ne obraajui
panju na svoju najeenu kou. Nije je bilo briga ta su njeni roditelji mislili. Sumnjala je da
su i primetili da je nema, ali i ako jesu - neka. Prvo Alfi, pa Kasi... oboje su nestali, ali samo je
ona ostala nevidljiva. Neka njeni roditelji za promenu brinu zbog nje.

Gui zid oblaka navukao se preko meseca i Dora je s naporom navikavala oi na tamu.
Neto je zautalo u grmlju pored nje, a u daljini je ula tuno pitanje lisice. Dora je skupila
hrabrost. Bilo joj je strano samoj napolju po mrklom mraku, ali nije htela da se vrati. Nije
znala kuda ide, a nije mnogo ni marila. Znala je samo da nije mogla podneti vie ni trenutak
u kui. Vie nije elela da slua svae i optube. Uzdala se u Kasin povratak, a sada joj je i to
bilo uskraeno.
Prokleta Kasi. Sve se uvek vrtelo oko nje. Njena narav. Njene histerije. Njene potrebe. A
sada ovo. Sve ih je gazila. Ma kako gledala na to, Dora se muila da sve to shvati. Kasi
sigurno nije stvarno elela da se ubije? Znala je da je bila uznemirena. Znala je da je jo
alila za Alfijem... svi su alili. Ali imala je mesto na fakultetu. Imala je opravdanje da
pobegne tamo. Zato bi ona elela sve to da okona? ta bi je moglo navesti da se baci s
mosta? To prosto nije imalo smisla.
Dok je Dora koraala kroz mrak, sapliui se i spotiui niz stazice, iznova je to
prevrtala po svojim mislima.
Na kraju su je privukla svetla. Bleskala su narandasto izmeu mranih lelujavih grana
drvea sve dok se nije pribliila i ugledala Beti

Drajden na prozoru kuice, njenu sedu glavu nagnutu nad sudoperom punom sudova.
Bil je bio u pozadini, sedeo je za stolom i itao novine. Bila je to tako prijatna, srena scena
da je Dora zastala u mraku staze jo malo i gledala stariji par kako izvodi svoj veernji ritual.
Delovali su tako mirno. Tako normalno.
Beti se okrenula da neto kae svom suprugu i Dora je videla kako Bil podie pogled sa
stola i smeje se. Gotovo da je ula njegov duboki, melodini um na ivici travnjaka na kojoj
je stajala. Zato ivot njene porodice nije mogao da bude jednostavan kao njihov? Kada je
poslednji put ula svoje roditelje da se jedno drugom obraaju ljubaznim, toplim reima?
Zato su svi oni bili toliko uvrnuti?
Beti je taman isprala poslednji tanjir i premestila se ka ajniku kada je Dora napravila
jo nekoliko koraka niz stazu i ukljuila bezbednosno svetlo. Ono ju je preplavilo
Avada

157

Anna

iznenadnim i zaslepljujuim belim zrakom. Nespretno se sledila kad se Betina glava

iznenaeno okrenula, postiena kada je primetila da ju je starija ena prepoznala im su joj
se oi navikle na mrak i usredsredile na Dorinu nepokretnu figuru. Doavola.
Beti je nestala s vidika i, ne znajui ta sledee da uradi, Dora je nabila ruke u depove
farmerki i brzim korakom poela da se udaljava uz stazu.

Dora? Jesi li to ti? Bila je to Beti, dozivala ju je sa ulaznih vrata.

Dora se okrenula, prestravljena. Da, izvini, Beti. Starija dama stajala je na pragu i
kiljila u nju. Nisam htela da vas uplaim. Samo sam etala.
Beti je klimnula i Dora je bila zahvalna to joj nije traila dalje objanjenje.

Da li bi volela da ue? Napolju je hladno, a mi smo upravo pristavili ajnik. Starija

ena je zadrhtala i navukla vuneni demper vre preko ramena.
Dora je oklevala. Nije htela da se namee, ali zaista nije elela ni da se vrati kui.

Hajde, dozivala je Beti. Popij olju aja sa mnom. Prijalo bi mi drutvo. Bil je zakopao
glavu u novine. Imam i palainke...
To je prevagnulo. Dora se okrenula i odunjala nazad ka kuici, pratei Beti kroz nizak
drveni ulaz u toplu unutranjost udobne kamene kue. Morala je malo da se sagne dok je
ulazila u kuhinju.

Zdravo, Dora. Bil ju je pozdravio toplim osmehom. ta te dovodi na na kuni prag po

ovako hladnoj jesenjoj noi?
Ja... ovaj... samo sam prolazila. Dolo mi je da malo izaem. Zna, na sve vazduh...

Dora je videla kako Beti upuuje svom suprugu upozoravajui pogled. Da, sloio se on
sa oputenim osmehom, ova no nije nita gora za etnju od bilo koje druge, jelda?

Dora je klimnula glavom, zahvalna to nije morala dalje da objanjava, a Bil, osetivi da
se raspoloenje u prostoriji promenilo, presavio je novine i ustao od stola. Molim da me
izvinite, na televiziji ima batovanska emisija koju bih ba pogledao. Ostaviu vas dame da
pijete aj i askate.
Da, samo ti idi zadirkivala ga je Beti. Da ne bude posle da te odvajam od tvojih kinih
glista i izdrljivih perena.
Bil je izaao iz prostorije i dok je Beti petljala oko olja za aj i kutije s keksom, Dora je
iskoristila priliku da pogleda po kuhinji. Bila je mala, ali savreno opremljena, s golim
kamenim zidovima, velikim ognjitem i viseom policom za erpe na kojoj su zveckale
svetlucave bakarne posude. Lep buket suvog cvea stajao je u vazi na prozoru, a u jednom
uglu suile su se Bilove blatnjave izme na starim novinama pored radijatora. Na stolu je
leala otvorena fascikla s Betinim priznatim receptima, spremna za njen sledei kulinarski
poduhvat.
Trebalo bi da napie kuvar, izustila je Dora, zurei u recept za sladoled od ogrozda i
bobica zove ispisan okastim rukopisom.

O, malo sam prestara za to, nasmejala se Beti. Osim toga, to mi nikada ne bi oprostili
u enskom institutu. Kao da ih ujem: 'Ona Beti Drajden... uvek se petljala u stvari koje su
iznad njenog nivoa!'
Avada

158

Anna

Nije tano! pobunila se Dora. Po onome to sam ula, bila bi opasna konkurencija
Deliji Smit!
Kojetarije, smejala se Beti, ali privlano rumenilo podiglo se u njene obraze i Dora je
po nainu na koji je prkala po pletenom prekrivau za ajnik znala da joj kompliment laska.
,,E, sad, rekla je, prenosei posluavnik na sto i sipajui mleko u olje, ta je s tobom, Dora?
Kako si, draga devojko?
Dora je uzela palainku s tanjira koji je Beti gurnula ka njoj, i gricnula lepljivi ugao dok
se pitala kako da odgovori. Na kraju se odluila za istinu. Ne ba dobro, naalost. Zastala
je, duboko udahnula, a onda nastavila. ini se kao da se sve raspada, Beti... jo jednom je
uzdahnula, ,,i plaim se da je sve to moja krivica.
ta je tvoja krivica, draga devojice?
Sve. Alfi nestao, Kasi... otila, mama i tata svaaju se sve vreme. Sve je to moja krivica.

A otkud ti to? Zabrinutost u stariinim oima bila je dovoljan podsticaj da nastavi da

govori.

Zato to sve poinje onog dana prole godine, onog dana kada sam otila sama, a
trebalo je da uvam Alfija. Onog dana kada sam odluila da ostanem s deakom iz kole i
predugo mi je trebalo da se vratim na Stenu. Spustila je glavu na ruke. Sada je Kasi
pobegla i mama i tata ponovo su poeli. Hvataju jedno drugo za guu. Oseam se kao da je
itav ovaj uas moje delo. Prazno se nasmejala. Mama mi je dala dobro ime. Onog dana, na
plai, kao da sam otvorila Pandorinu kutiju i u nae ivote oslobodila itav svet bola. Kao da
sam skupila sva njihova srca i razbila ih u milion delova i sada ne znam kako da ih ponovo
sastavim.

Dorine poslednje rei izletele su u bujici i mada nije mogla da pogleda Beti u oi, osetila
je stariinu suvu ruku na svojoj i bila je zahvalna na toplini njenog dodira.

To je previe bola za jednu porodicu, rekla je Beti, odmahujui glavom, daleko

previe bola. Nije to tvoja krivica, Dora. Nije to niija krivica. Alfiju se desila uasna stvar, ali
nita nee dobiti krivei sebe.
Dora je uzdahnula. Beti nije razumela. Niko nije. Oni nisu morali da ive u Kliftopsu,
okrueni bolom i aljenjem, izbegavajui napaena lica njenih skrhanih roditelja, odvojeni
od njene izmuene sestre i proganjani seanjima na sreniju prolost i razmiljanjima o
tome kako je moglo biti.
Uasne stvari deavaju se dobrim ljudima. To je tuna strana ivota. Ali ma ta da se
desilo u prolosti, jedno sigurno znam: vi ste jo uvek porodica, rekla je Beti steui joj
ruku. Moete da pronaete izlaz iz ovoga.
Dora je odmahnula glavom. Grei, Beti. Naa porodica nestala je onog dana na plai...
sa Alfijem. Kao da smo se svi udavili s njim. Oborila je pogled. Zna, ne mogu da se setim
kada smo poslednji put jedni drugima rekli 'volim te'.
Ali tvoji roditelji te vole, Dora, naravno da te vole. Moda to trenutno ne mogu da
pokau ba jasno... sada im je mnogo toga na pameti... ali tvoja majka i otac te vole, Dora.

Ne! Ne vole me, a ne bi ni trebalo, jer ja sam kriva za sve! Vie ne zasluujem njihovu
ljubav. Ne zasluujem niiju ljubav. Sve sam pokvarila. Sve sam unitila. Zaslepljena
suzama koje su joj tekle niz lice, Dora je osetila da biva povuena u topli zagrljaj s mirisom
Avada

159

Anna

palainki. Drala se za staricu, inilo joj se, itavu venost, doputajui joj da je umiruje sve
dok vie nije imala suza za plakanje.
,,De, de, rekla je Beti, pruajui joj vezenu maramicu. Sve e se srediti, videe. Nita
ne ostaje zauvek isto. Svi ete se izvui iz ovoga. Bie teko, ali ete uspeti.
Dora je odmahnula glavom. Znala je da stvari nisu mogle da ostanu kakve su. Niko od
njih nije mogao da nastavi ovako, ali jo nije videla nain da stvari postanu bolje, u ta je
Beti oigledno verovala.

Jednog dana, Dora, imae svoju porodicu. Onda e razumeti.

Ne, rekla je Dora sa arom. Neu. Ne elim da imam porodicu ako to znai da bih
ponovo mogla ovako da se oseam.
Beti ju je pogledala. Videla je da joj ona ne veruje, ali u dubini due Dora je znala. Znala
je da ne moe da zanemari oseaj u svom stomaku koji joj je govorio da su svi jo padali u
najtamniji od svih bezdana, i da je pred njima jo dug, dug pad pre nego to dotaknu dno.

Avada

160

Anna

Dora

Dananjica
Dora se krila. Znala je da to nije bilo profesionalno. Znala je da bi trebalo da bude tamo
sa ostatkom tima, da razrauje koncepte prezentacije za Sanrajz itarice, ali nije mogla da
prikupi energiju - ili njen stomak to nije mogao da svari. Neki genije dosetio se da otvore
promotivnu kutiju umeih peninih pahuljica koju im je klijent poslao, i miris zaeerenih,
slatko-kiselih itarica visio je u vazduhu, od ega joj se utroba opasno prevrtala. Prokleta
jutarnja munina. S mukom je progutala i pogledala kantu za papir pod svojim stolom. To joj
je bila jedina opcija. Nije mogla da protri kroz krcati kancelarijski prostor do enskog
toaleta. Duboko je udahnula na usta i zatvorila oi, pokuavajui da razmilja o neemu
zbog ega e joj biti manje muka. Odluila se za sneg. Nije bilo nieg neprijatnog u snegu, u
njegovom hladnom, belom, prelepom nitavilu, a i pogled na njega bio je bolji nego na
penine pahuljice.
Uh. Evo je opet - vratila se na hranu. Kao da joj je um stavljao telo na nekakvu
sadistiku torturu. Penine pahuljice. One e joj unititi ivot. Otvorila je jedno oko i brzo
pogledala konceptualni pano na svom stolu. Pozdravile su je slike urednih dejih lica koja su
joj se smeila, sa savreno belim zubima i uredno oeljanim kosama, dok sede s roditeljima
za stolom i dorukuju. Nisu liila ni na jedno dete koje je videla, ali sada je bilo prekasno da
se stvari promene.
Trebalo je da to bude beskrupulozna kampanja za pahuljice, neto to e deca zavoleti i
na ta e naterati roditelje. To je bio izazov: generisati zastraujuu mo dejeg saletanja. Ali
ono to ju je gledalo sa stola nije se razlikovalo od hiljade drugih kampanja za pahuljice koje
je videla ranije. Bilo je ekstremno blago, a mada su umee pahuljice mogle biti opisane na
razne naine, blagost nije bila jedan od njih. Kada je prvi put probala ekspandirane
pahuljice, samo to nije brzinom munje odjurila u kupatilo. Deca e biti luda za njima, to je
bilo garantovano. Pahuljice koje e naterati mleko da se zapenua bile su previe fantastine
da bi se opisale reima, ali je na njihov ukus ovek morao da se navikne.

Podigla je scenario i kritiki ga osmotrila. Njihov mamac, superheroj kog su nazvali

Kapetan Fiz, skiciran je u stripu. Tue se sa dinovima na stolu postavljenom za doruak,
baca se s kaike na pare suvog tosta, probija kroz iniju muslija neukusnog izgleda i bori sa
opasnostima pihtijaste kae. Strip se zavravao motom: Ne moete protiv Fiza. To nije bila
najoriginalnija ideja, ali direktori Sanrajz itarica trebalo je da stignu u njihove kancelarije
za sat. Sada nije bilo vremena da se ita menja.

Uzdahnula je. Ovo je bio deo posla koji je najmanje volela: ubeivanje klijenata u ideje u
koje nije verovala, prodavanje kampanje tako da oni izau iz prostorija oduevljeni
agencijom i sreni zbog preteranih honorara koje e im platiti. Ponekad je mrzela
propagandu.
Avada

161

Anna

Taman se sabrala kada se njihova kreativna direktorka Lila pojavila kraj njenog stola.

Jesi li spremna, duice?, pitala je Lila, nametajui u rukama laptop i fasciklu s

papirima. Ja odoh u salu za sastanke da sve podesim... Rei su joj se utiale kada je
pogledala Doru. O, izgleda posrano. Jesi li dobro?
Dora se nasmeila, iako joj nije bilo do toga. Malecna Lila sa savrenom koom boje
kafe, bujnom crnom kosom i jezikom otrim kao ilet. Kod nje okolianje nikada nije
prolazilo. Da, dobro sam, samo sam sino pojela neto pokvareno. Biu dobro.
Jesi li sigurna? Mislim, ne elim da budem gruba, ali stvarno ne izgleda ba dobro.
Ozbiljno, Li, biu u redu. Sve je to zbog mirisa tih prokletih pahuljica.

Lila se nasmejala. Da, zato i idem gore. I meni se prevre stomak. ta sve moramo da
trpimo, a? Dominiku bi bilo bolje da nam za ovo da prokleto dobar bonus.
Dora je klimnula. Stii u za minut, kreni ti.

Vai. Lila ju je zabrinuto pogledala, krenula, a onda se ponovo okrenula. uj, nemoj
pogreno da me shvati, ali moda bi trebalo da stavi malo rumenila.

Malo sam bleda?

Pa, zna Kejt Blanet na kraju onog filma Elizabeta... Dora se slabano nasmejala. Ne
mora nita vie da mi kae. Idem po bronzer.
Direktori Sanrajza stigli su na vreme i sastanak je dobro poeo. Klijenti su se smeili i
ohrabrujue klimali glavama dok ih je Dora provodila kroz strategiju kampanje i
objanjavala lik Kapetana Fiza. Kreativni tim prikazao je grafikone i scenarije, i kada su
izredali sve slike, Dora je ve bila samouverena. Direktori Sanrajza su padali.
Pre nego to su priguili svetla za poslednji slajd-ou, Dominik je ustao da se obrati
grupi. Tina, Rik... obratio se direktorima pobedniki se osmehujui. Nadam se da ste
uzbueni koliko i mi zbog onoga to ste ovde videli. Vau kampanju smatramo draguljem u
kruni 'Fildinga i Feja'. Privilegija je raditi s vaom kompanijom, a uzbuenje je utoliko vee
jer emo umee penine pahuljice lansirati kao na prvi zajedniki projekat. Mislim da je
ovaj tim smislio neke senzacionalne ideje i uzbueni smo zbog njihovog realizovanja tokom
narednih sedmica.
Direktori Sanrajza dobronamerno su se nasmeili Dominiku. On je znao da opusti
ljude, imao je pristup zbog kog su se klijenti oseali kao najvaniji ljudi na svetu.

Da zakljuimo, voleli bismo da vas provedemo kroz kratak promotivni slajd-ou koji
smo sastavili s grubim odlomcima televizijskih spotova s Kapetanom Fizom. To je
pokazatelj pravca u kom bismo poveli ovu kampanju. Iskreno verujemo da ovde imamo
neto krupno. Kao to je Dora ve rekla, ako uspemo da zadobijemo panju starosne grupe
od tri do osam godina, granica e nam biti samo nebo.

S dobro usklaenom efikasnou, svetla u sali su se priguila i svi su posvetili panju

ogromnom plazma ekranu koji se pruao preko jednog zida prostorije. Dora se okrenula u
svojoj stolici da bi bolje videla. Nije pogledala traku - kasno je napravljena - pa ju je
zanimalo ta su Lila i njen tim smislili kao zavrni udarac. Videla je Lilu kako joj se kezi sa
suprotne strane prostorije. Oigledno je bila srena, to je bio dobar znak.
Avada

162

Anna

Traka je poela bezazleno. Prikazani su grubi nacrti televizijskih reklama i slike

Kapetana Fiza kako se bori protiv nekih Sanrajzovih konkurenata. Direktori su se kikotali
na svojim seditima, a Dominik se okrenuo i namignuo joj. Tada se traka promenila.
Pokazivala je slike dece, uzrasta od tri do etiri godine, nagaala je, kako tre po igralitu.
Smeju se i naivno igraju, ali dok se scena razvijala, Dora je osetila kako joj neto strano
stee stomak. Sedela je u mraku, hipnotisana ekranom. Deca su obuena kao njihova nova
marketinka ikona, Kapetan Fiz. Nose crvene pantalone, plave majice i dugake ogrtae
kune izrade. Dok tre i igraju se, bacaju umee pahuljice i smeju se. Evo ti! I jo! Ne moe
protiv Fiza! vrite razdragano, a onda, dok traka stie do kraja, jedan preslatki plavokosi
deak okree se pravo ka kameri i s nevinim osmehom s razmaknutim zubima objavljuje:
Ja volim Kapetana Fiza: on je najdobriji superjunak od svih.
Dora je osetila kako joj se prikrada neto muno i, bez sledeeg upozorenja, ona se
presavila i ispovraala preko neverovatno sjajnih cipela Sanrajzovog direktora prodaje.
Sedela je za svojim stolom s glavom u akama kada ju je Dominik pronaao. Pokucao je
lagano na njena vrata pre nego to je uao i seo na stolicu naspram nje.
ta ti se, kog vraga, desilo tamo?
To je... ovaj... nije nita, samo blago trovanje hranom. ao mi je. Mislila sam da sam ga
pregrmela. Nadam se da nisam timu upropastila posao.

Dominik je nehajno odmahnuo rukom. Zaboravi tim na trenutak. Bili su dovoljni novi
par cipela i daak osveivaa za vazduh. 'Sanrajz' je otiao srean i dobili smo zeleno svetlo
za fazu dva. Rezultat je odlian. Skoro da ne mogu ni sam da poverujem. Nikada nisam
mislio da e pasti na onu glupost s Kapetanom Fizom.

Dora se slabano nasmeila.

Ne, nastavio je. Ja sam, u stvari, zabrinut zbog tebe. Poslednjih nekoliko nedelja nisi
bila ba svoja. I nemoj da mi pria da je to zbog trovanja hranom. Znam te dobro, Dora. Ako
te neto mui, hou da znam ta.

Dora ga je iznenaeno pogledala. Dominik obino nije koristio emotivne tehnike. On je

bio priznati pitbul. Nije znala ta da kae. Moe li da mu kae istinu, ali opet, ta je bila
istina? Da je trudna i da se raspada od krivice zbog tragedije koja se desila pre deset godina?
Pitbul bi to teko progutao.
uj, Dominik, rei u ti, ali ne jo, u redu? Morae da mi veruje. Stvar je lina. Znam
da ja moram da je razreim. Uzdahnula je. Moe li to zasad da prepusti meni, pa ako se
stvari ne poprave za nekoliko dana, onda moe da se vrati ovamo i otpusti moje
patetino dupe.
Dominik ju je zabrinuto pogledao. Voleo bih da ti pomognem ako mogu?

Iskreno, Dome, veruj mi, ti nisi osoba koja sada moe da mi pomogne.
Gledao ju je jo malo, a onda je podigao ruke u znak predaje. Dobro, neu ponovo da te
pitam. Ima dve nedelje. Do tada ne elim da te vidim u kancelariji, u redu?
Dora je klimnula, zahvalna to nije zahtevao dodatna objanjenja.

Ustao je i krenuo ka vratima. Danas si bila dobra, zna to? rekao je izlazei u hodnik. ,,I
nikada ne bih otpustio tvoje 'patetino dupe', kako si to simpatino sroila - sigurno ne zbog
Avada

163

Anna

malog napada trovanja hranom. Osim toga, rekao je uz zavereniki mig, ono su bile uasne
cipele.
Dora je sa olakanjem odahnula.
A sada se vuci kui u krevet, mlada damo, pre nego to ugledam jo tvog doruka na
mom tepihu!

Dora se jo oseala gadljivo, pa je, umesto da ide autobusom, odluila da proeta.

Napolju je bilo toplo, a po izgledu barica rasutih po ploniku, inilo se da je upravo
propustila pljusak. Vazduh je jo bio vlaan i verovatno najsveiji mogui za londonske
uslove. Dok je hodala, udisala je punim pluima, pokuavajui da ne razmilja o izduvnim
gasovima koje je udisala s vazduhom.

Krenula je Old stritom, ispod eleznikog mosta oblepljenog posterima i prola pored
proslavljenog Banksijevog murala, pre nego to je presekla preko Hokston skvera, obila
socijalne zgrade, prodavnice na uglu i stare viktorijanske kue u nizu koje su okupirali
bogatai iz sveta medija. Gradsko vee bilo je vredno: letnje cvee eksplodiralo je iz leja i
ardinijera, a njihove boje bile su u otrom kontrastu prema sivom gradskom pejzau.
Videla je fluorescentnouti policijski znak u kom su se traile informacije o nekom napadu,
a malo dalje, zid od pivskih buria nareanih ispred paba. Sunce je oprezno provirilo kroz
oblak, kao da proverava da li je bezbedno da izae. Njegovi zraci odbili su se od srebrnih
buria i svojim odsjajem zaslepeli je na trenutak.
Nastavila je kroz lavirint poseda dok nije ugledala kanal. Sunce je jo bilo na nebu i
pogled na njegovo svetlucanje po barskozelenoj vodi namamilo ju je da sie na stazu pored
kanala. Ni u jednom smeru nije bilo nikoga, pa je zastala na trenutak, zagledala se u vodu i
posmatrala kako se polako vue pored nje. Na povrini se video sjaj ulja u duginim bojama,
a prazna plastina flaa plutala je blizu mosta - podizala se i sputala kao plovak na udici.
Daleko od huka saobraaja i ljudi, odjednom je bilo udno tiho. Dori se dopadalo. Bilo je
neeg privlanog u neoekivanom miru kanala, u nesavrenoj, prljavoj lepoti vodenog toka.
Ostala je tamo nekoliko minuta, zurei u mranu, pokretnu masu vode, sve dok ka njoj nije
dojurio biciklista, zvonei zvoncem. Saekala je da proe, pre nego to je krenula niz stazu.
Na pola puta skinula je blejzer. Sunce je najzad postalo samouverenije. Dve patke
brkale su se meu trskama na suprotnoj strani kanala. Dori je bilo ao to nije imala hleba
da im baci. Ponekad bi prola pored bari usidrenih uz obalu. Veinom su bile ruine u
raspadu - sa oguljenom bojom, trulim drvetom i prljavim ceradama, ali o jednoj ili dvema
neko je vodio rauna. Taman kada je zastala da se divi prelepom crveno-plavom brodu s
kariranim zavesama s vinjama i nizom saksija geranijuma rasutim svud po palubi, videla je
kako ka njoj ide ovek.
Bio je daleko od nje, stotinak metara, ali pogled na njega - i deaia koji se drao uz
njega - bio je jednak fizikom udarcu u telo. Vazduh joj je jurnuo iz plua. Krv joj se izlila iz
lica i njene zenice rairile su se od zaprepaenja, kao objektiv kamere koji trai svetlost.
Svuda oko nje zvuci su izbledeli dok se njen mozak usredsreivao na dve osobe koje su ile
ka njoj.
Bili su pedesetak metara od nje, ali ona je bez ikakve sumnje znala da je to on: mrav
kao hrt, sa zmijolikim kukovima i dugom tamnom kosom.
Znala je da je to ovek s plae.
Avada

164

Anna

Zurila je dok su joj se primicali. Deak, koji je kaskao pored njega, nosio je kolsku
uniformu. inilo se kao da ga s tekoom prati. Prevelika torba poskakivala mu je na leima
u ritmu njegovih uurbanih koraka. Dora nije mogla da vidi deakovo lice, on je bio previe
zauzet gledanjem staze koja se izmicala pod njegovim nogama, ali upava slamnata kosa,
koja se presijavala na suncu, bila je dovoljna da se Dori zavrti u glavi. Pruila je ruku i
uhvatila se za baru da se primiri.

Trideset metara... dvadeset metara. Nije mogla da skine pogled s njih.

Petnaest metara dalje i deak se sapleo. ovek je cimnuo njegovu mravu ruku, delom
iznervirano, delom da bi ga pridrao. Zareao je neto kroz izvijeni ugao usta i Dora je
videla kako se deakova svetlokosa glava obara jo nie.

Deset metara, a ona je ostala nepokretna u mestu.

Hajde, ula je oveka kako ga pouruje, gotovo vukui deaka. Rekao sam ti da emo
zakasniti. Nemamo vremena za ovo.

Dora vie nije obraala panju na oveka. U njenim oima sada je bio samo deak.
Pokuavala je mislima da ga natera da je pogleda. Bleda koa s pegicama, iroka usta, bistre
plave oi kakve je imao njen otac. U mislima je to mogla da vidi tako jasno. Ve je znala ta
e videti, ali je svejedno morala da vidi njegovo lice. Stajala je ukoena kao stena, ne
usuujui se da die, dok je ovek najzad nije primetio. Pogledao ju je oprezno dok su
prevaljivali rastojanje do nje i zatitniki prebacio ruku preko deakovog ramena.
uljaju me cipele, zakukao je deak.
Dorino srce preskoilo je otkucaj kada je ula tuno deakovo cviljenje. Ponovo je bila
na onoj plai. Prebrzo. edan sam. Moemo li da stanemo! ula je odjeke Alfijevog glasa i
oseala kao da e joj srce prepui nadvoje. To je sigurno bio on.

Ne razmiljajui, iskoraila je pred njih, blokirajui prolaz. Nije znala ta e biti dalje.
Nije ni pomislila da se zabrine da li je taj ovek opasan. Samo je htela da vidi deakove oi.
Morala je da zna da li je to zaista on.
ta hoete? pitao je ovek. Bio je agresivan, iznerviran.

Pogledaj me. Alfi, pogledaj me, terala ga je bez rei.

I najzad, pogledao je. Dok je ovek povlaio deakovu ruku, pokuavajui da ga
premesti na ivicu trave i zaobie je, deak je podigao pogled i zagledao se u nju.
Videla je uzano, srcoliko lice, iljatu bradu... i vodnjikave smee oi ispunjene
nesigurnou i strahom.
Dora je gladno zurila u njega, a onda joj je srce potonulo.
Tata? pitao je deak oklevajui, preleui oima s Dore na oveka i ponovo na Doru.

Hajde, sine, rekao je ovek grubo. Okrenuo se ka Dori. Gledajte kud idete, gospodo.
O... izvinite, promucala je, mislila sam... mislila sam...

Glupa krava, promrmljao je ovek sebi u bradu, i dok su nestajali iza krivine, Dora se
spustila na vlanu zemlju, a vazduh joj je naputao telo u jakim, drhtavim dahovima.

Razmiljala je o tome u autobusu dok je odlazila kui. Da li je zaista pomislila da bi to

mogao biti Alfi? Prolo je deset godina. On vie ne bi bio deak, a injenica da je sebe tako
svesrdno ubedila, makar samo na tren, da bi deak koji je iao stazom mogao biti Alfi,
Avada

165

Anna

pokazivala joj je koliko je bila luda. Tom deaku nije moglo biti vie od osam ili devet
godina, a Alfi, da je iv, imao bi etrnaest.
Spustila je glavu na ivrljanu unutranjost autobusa i posmatrala kako pored nje plove
prodavnice kebaba i samoposluge u Kingslend roudu. Da li je to ono to je elela, pitala se.
Da li je zaista elela da je Alfi jo iv posle sveg ovog vremena? Da li je zaista mogao da
provede proteklu deceniju ivei u nekom senovitom, drugom ivotu, daleko od
zatitnikog zagrljaja njihove porodice? To je neto to nikada nije mogla da izgovori, ni
pred kim. Ali ako bi bila iskrena prema sebi, priznala bi da to nikada nije bilo daleko od
njenih razmiljanja, unjalo se u najtamnijim uglovima njenog uma, smeteno odmah do
nepodnoljivih tabloidskih pria o pedofilima i krijumarima dece, previe okantnih da bi o
njima razmiljala.

Znala je da je policija sledila sve mogue tragove. Znala je da je istraga, zasnovana na

najpouzdanijim dokazima, proglasila Alfija mrtvim. Bili su dovoljno uvereni u to da su im
izdali smrtovnicu kako bi mogli da obave sahranu. Pa zato ona to nije mogla da prihvati?
emu none more? Napadi panike? Oajnika potraga za njegovim licem? Dora je znala da
e morati da izbaci iz glave mogunost da je njen brat iv ukoliko eli da ostane pri zdravoj
pameti. Ali to je bilo lake rei nego uraditi kada je njen um bio tako spreman da se okrutno
poigrava s njom.
Uzdahnula je i prstom protrljala siunog ia Gliu kog je neko urezao u lea sedita
ispred nje. Dan ju je pregazio: prvo prezentacija, pa munina i najzad uasan susret na stazi.
Kada je ugledala svoju stanicu, pozvonila je, a onda izala iz autobusa kao starica, vukui se
po trotoaru sve dok nije stigla do fabrike dugmadi. Popela se polako tri koraka uz stepenite
i, srena to Den jo nije bio tu, navukla zavese u spavaoj sobi, svukla odeu i zavukla se
pod posteljinu. Pokuavala je da natera san da doe, ali bila je budna i skoro dva sata
kasnije, kada je Denov klju najzad zazveckao u ulaznim vratima.
Odvezli su se u iester posle doruka u nedelju ujutro. Putevi su bili iznenaujue
prazni i stigli su do kue neto posle jedanaest. Dora je primetila kretanje kraj jednog od
gornjih prozora dok su se zaustavljali na prilazu.
Poranili smo, objavio je Den.
Da, a mislim i da smo upravo primeeni.

Den je izvukao klju iz brave. Spremna?

Dora je duboko udahnula. Nije bila sigurna da li je spremna za ono to je bilo pred
njom. Vajolet je divna i bez sumnje je usreila njenog oca - bar ga ona nije videla srenijeg
posle Alfija - ali ipak joj je bilo udno da ih vidi zajedno. Da, rekla je. Mislim da jesam.
Den joj je itao misli. Jo deluje udno, a?
Klimnula je glavom. Ona je tako razliita od mame. Tako je... penuava. Ali dopada mi
se... i pretpostavljam da bi tata bio veoma usamljen bez nje.
Den je podigao ruke glumei protest. Ne mora mene da ubeuje. Ja znam da je ona
dobra za njega. A i dobro izgleda... u smislu gospoe Robinson.
Dovoljno je stara da ti bude majka!
Samo kaem... tvoj tata je dobro uradio, to je sve. Ona e ga odrati mladim, ako nita
drugo, ona deluje veoma energino za gospou njenih godina.
Avada

166

Anna

Previe je naglasio re energino za Dorin ukus i ona je napravila grimasu. Dobro,

dosta. Sada stvarno ne elim da razmiljam o tome, ne kada treba da sedimo i jedemo s
njima. Ionako mi je muka...

Den je uzeo Dorinu ruku, a njegove oi su se uozbiljile. Sve e biti u redu, zna to. Hou
da kaem, mi emo biti u redu. Sklonio joj je pobegli pramen kose iza uveta. Dobro je to
smo doli ovamo zajedno. Ovo putovanje trebalo je da se desi mnogo ranije.
Razmislila je o svom ocu i o tome koliko je prolo od njene poslednje posete njegovoj i
Vajoletinoj kui, i shvatila da je Den bio u pravu. Predugo su se krili jedni od drugih. Sedei u
kolima, gledajui Dena, njegovo lepo lice prepuno brige i dobrote, nije mogla a da mu ne
uzvrati osmehom. Da, jeste, sloila se. Mnogo ranije.

Odjednom se Den iskezio. ,,E, sad samo treba da isplaniramo put za beg. Vragolasta
iskra vratila se u njegove oi. Zna, za sluaj da pone lavina kad kae ocu za bebu. Video
sam onu lovaku puku to visi iznad kamina u Dorsetu. Ako ne budemo spremni,
verovatno e nas oterati do oltara pre nego to uspe da izgovori 'venanje pod prisilom'.
Ovog puta privukla ga je sebi. Jo se smejala dok su im se usne spajale.

Vajolet je otvorila vrata. ,,I pomislila sam da ste to sigurno vi. ula sam va automobil
odozgo. Uite, uite oboje, pozivala ih je. Ne stojte samo tu.

Privukla je Doru u topao, mesnati zagrljaj koji joj je ispunio nozrve umirujuim
mirisima peenog mesa i Vajoletinog mousnog parfema. U njenom dodiru i mirisu bilo je
neeg poznatog to ju je podsealo na izgubljeno detinjstvo, zbog ega se Dori zavrtelo u
glavi, a oi joj se iznenada ispunile suzama. Prokleti hormoni, pomislila je u sebi i diskretno
obrisala suzu iz ugla oka.
Doao je red na Dena.

Ui, ti divna gromado od oveka, daj da i tebe zagrlim.

Den se prepustio Vajoletinom prsatom zagrljaju i pohotno se iscerio ka Dori preko
njene glave. Dora je skrenula u hodnik, prikrivi smeh kaljanjem.
Ulazite, Vajolet se uskovitlala. Raskomotite se. Tvoj otac je u dnevnoj sobi.

Dora i Den uli su u hodnik, a njihove cipele potonule su duboko u luksuzni tepih krem
boje.
Pravo napred, zna put, zar ne? Vajolet ih je upuivala otpozadi.

Da, hvala, doviknula je Dora, prolazei niz hodnik ka dnevnoj sobi u zadnjem delu
kue.

Tokom onih nekoliko poseta ocu u njegovom novom domu, Dori je uvek bilo udno
kako je odluio da sasvim ostavi za sobom svoj stari ivot. Sve je bilo drugaije, ne samo
njegova ena, mada je to, na povrini, bila najuoljivija promena. Te dve ene uvek su Dori
delovale kao nebo i zemlja. Dok je Helen bila zategnuta i smirena, Vajolet je bila sva u
oblinama i naparfemisanoj senzualnosti; dok je Helen bila uzdrana, Vajolet je bila oputena
i ushiena; dok je Helen bila prefinjena i akademski obrazovana, Vajolet je pucala od
askanja i traeva. Pretpostavljala je da su se dve ene upravo zbog toga i sprijateljile, da su
ih privukle razlike po istom principu po kom se privlae pozitivni i negativni joni. Ali Vajolet
nije bila jedina promena. I samo hodanje po hodniku kue u kojoj je Riard sada iveo bilo je
dokaz svega to je ostavio za sobom u Dorsetu.
Avada

167

Anna

Ovo mesto jo je mirisalo na novo. Pretpostavljala je da je kua bila stara tek nekoliko
godina - jedna od sedam kopija tjudorskih vila izgraenih u orsokaku na obodu iestera.
Sve je bilo pokriveno debelim upavim tepisima, visokim tavanicama, zidovima boje
magnolije i modernim slavinama, ovaploenjem palanakog prigradskog stila i bledog
dizajna enterijera kojim su zasieni programi o ureenju doma. Ali tu i tamo videli su se
odblesci Vajoletinog ukusa usred be okruenja. U dnu hodnika Dora je videla niz slika
okaenih na zid, silueta bujnih enskih figura zbog kojih su Denove obrve poletele ka nebu,
a Dora morala da prigui jo kikotanja. Na gotovo svakoj povrini gorele su miriljave svee
i, naravno, svuda su bile vaze sa cveem. Buketi su bili odvani i jarki i kua je plivala u
njihovom otrom mirisu. Sve je to bilo previe nameteno za Dorin ukus, i itav svet daleko
od istorije i haotine romantinosti Kliftopsa. Dora je pokuavala da ne razmilja previe o
tome. Zbog toga je postajala ljuta, jer joj nije promicala ironija da je Helen sada ivela u
porodinoj kui Tajdovih - Helen, koja se tako nerado preselila tamo, sada je upravljala
porodinom kuom Tajdovih, dok se njen otac povukao u ik izlobenu kuu u predgrau.
Iskreno, nije razumela zato je prosto otiao od svega, ali svaki put zakljuila bi da je on
sigurno eleo da bude tako. Na kraju, Riard je ostavio Helen i, mada nije znala detalje
njihovog razvoda, Dora je imala oseaj da je Riard svojevoljno prepustio kuu u Dorsetu
Helen. Pretpostavljala je da prosto nije mogao podneti da tamo ivi - ne posle Alfija.
Vajolet ih je provela kroz otvorena dvostruka vrata u dnevnu sobu. Dora je videla oca
kako sedi u konoj fotelji na suprotnom kraju sobe. Nedeljne novine bile su rairene pred
njim, televizor je bio ukljuen i ekran su ispunjavale svetlucave zelene povrine terena za
golf.
Vidi ko je stigao! teatralno je uzviknula Vajolet, kao da su Dora i Den upravo banuli,
nenajavljeni.
Riard je podigao glavu i pogledao ih oboje kroz naoari za itanje s elinim ramom
pre nego to je skoio na noge. Aha! Stigli ste! Nisam uo da ste doli. Jurnuo je ka njima i
zagrlio Doru. Zdravo, Pando, kako si?

Dobro sam, tata. Kako si ti?

Divno, divno. I, Dene, okrenuo se ka njemu sa ispruenim rukama, kako si ti,
mladiu? Toplo je protresao Denovu ruku.
Vrlo dobro, hvala, Riarde. Izvinite to smo malo poranili. Putevi su bili manje zakreni
nego to smo oekivali.
Nema problema, nema problema, umirivao ih je Riard, iskljuujui televizor i brzo
skupljajui novine. Drago mi je to ste doli. ledva smo ekali da vas vidimo, zar ne, Vaj?
Jesmo. Vajolet je razvukla osmeh. Tvoj otac cele nedelje govori samo o tome.

Pst, eno, ne govori im to!, nasmejao se Riard. Mislie da nemamo nita pametnije u
ivotu osim da sedimo ovde i priamo o njima.
Pa, evo nas, potvrdila je Dora s nelagodnim osmehom. Da. Eto vas, sloila se Vajolet.

Njih etvoro su stajali i gledali se. Teina oekivanja visila je nad njima i Dora je
odjednom osetila kako je gui teret hiljada neizgovorenih rei koje ele da se oslobode.
Sreom, Den je uskoio i prekinuo tiinu. Okrenuo se da pogleda scenu kroz prozor.
Opa, vidi ta ste uradili sa ovim mestom. Vrt izgleda sasvim drugaije.
Avada

168

Anna

Lagao je. Dora je na ureenom pejzau mogla da vidi vrlo malo promene od njene
poslednje posete pre nekoliko godina, ali Vajolet se, sreom, oduevljeno prihvatila te teme.
Riard je bio vredan kao pelica. Oni grmovi zaista su napredovali otkako smo ih
posadili prole godine, a rua puzavica na onoj reetki dae sledeeg leta divne cvetove.
Zanimljiv vam je onaj oblik, dodao je Den, pokazujui veliku strukturu nasred
travnjaka.
O, zar ne? Riard je bio ba ljut kada sam to donela kui, ali prosto nisam mogla da joj
odolim. Svi su stajali i osmatrali veliku kamenu urnu na sredini travnjaka, koja je
neprekidno pijuckala krajnje nametljiv mlaz vode oko metar uvis iznad ruba. Dora i Den
klimnuli su utivo dok je Vajolet nastavljala svoj monolog. Negde sam proitala da je po
feng uiju dobro imati tekuu vodu u vrtu. Ona donosi sreu... ili zdravlje... ili bogatstvo. O,
ne mogu da se setim. Nasmejala se odmahujui rukama. ,,U svakom sluaju, dobra je za
neto! A staklenik stie sledee nedelje, dodala je uzbueno.
Divno! uzviknuo je Den preterano oduevljeno. Gde ete ga staviti?

Tamo, u ugao. Naravno, mene vie zanima cvee, ali tvoj otac oprobae se u gajenju
povra. Riard mi je rekao da je tvoj deda, Dora, bio prilino uspean povrtar, pa oekujem
pobednike tikvice i tikve do kraja leta. Naravno, ako ih zeevi ne pojedu. Imamo najezdu s
polja.
Stalno joj nudim da ih upucam, ali ona nee ni da uje, naalio se Riard.

Vajolet je prijateljski udarila Riarda po ruci. Zar nije grozan? U svakom sluaju, moda
emo u vrtu imati mesta za neku od tvojih skulptura Dene - to jest, ako budemo mogli da je
priutimo! ujem da si ti trenutno hit na londonskoj umetnikoj sceni. Den se nasmeio i
nespretno promekoljio, oseajui se neprijatno zbog pohvale i ne znajui ta da kae.
Meutim, nije morao da brine, ona je nastavila pre nego to je uspeo da otvori usta.

Naravno, ljudi me pitaju otkud mi tolika energija da budem u vrtu kada sam toliko
zauzeta na poslu, ali ja to prosto volim - i budimo iskreni, araniranje cvea i voenje posla
nije isto to i kopanje zemlje i saenje svojim rukama neega da poraste. Zar ne?
Pretpostavljam da je tako, sloio se Riard, smeei se popustljivo ka Vajolet. Okrenuo
se Dori i Denu. Da li ste znali da Vajolet sada ima tri radnje? Pravo cvearsko carstvo. U
njegovom glasu oseao se ponos.

Dora se zapitala da li tako funkcionie njihov odnos. Riard je uvek bio tih ovek, osoba
koju biste pre pronali glave nagnute nad stolom ili nosa zabijenog u dokumenta nego na
zabavama ili raskonim veerama. Vajolet je sigurno zauzeta poslom i vei deo nedelje ne
dosauje Riardu, a kada doe, daje mu neredovne ali neophodne injekcije razdraganosti. I
niko nije mogao porei da je bila luda za njim - gledala ga je sa oboavanjem i dodirivala mu
rukav dok je brbljala bez prestanka.

Ali sluaj mene kako brbljam, a vi verovatno jedva ekate pie. ta e ko da popije?
Imamo eri, ili vino, moda bi ti pivo, Dene?
Odbili su alkohol, sloivi se da umesto toga popiju po finu olju aja, i Vajolet je
isplovila iz sobe ostavivi Doru i Dena s Riardom. Dora je primetila kako njen otac
pogledom prati Vajolet sve do vrata.
Avada

169

Anna

Pa, smestite se, rekao je, okrenuvi se ka njima. Da se manemo ceremonije. Svi smo
porodica.
Ba tako, sloio se Den.
Pa, rekao je Riard, okrenuvi se ka Denu, ujem da posao dobro ide.

Da, ide vrlo dobro, najzad, rekao je Den. Uputio je Riarda u svoje nove porudbine i
nedavnu izlobu dok je Riard klimao glavom i smeio se odobravajui. Onda se okrenuo ka
Dori.
A ti, duo? Kako tvoj posao u agenciji?

Fino. Upravo sam dobila neke vrlo vane klijente.

To su divne vesti, pozdravljao je Riard. Pametnice. Moramo da nazdravimo tome za
vreme ruka. A kua? U Hekniju, je li tako? Da li vam se svia u Londonu?
Dok su Riard i Den zapoinjali spiralni razgovor o cenama nekretnina u Londonu i o
kamatama, Dora je iskoristila priliku da paljivije osmotri oca. Nije bio mlad ovek, ali ne bi
ga mogla nazvati ni starim. Njegova pepeljastoplava kosa pobelela je i dramatino se
stanjila, pa je mogla da vidi svetlucavu elavu taku na vrhu njegovog skalpa, koje se nije
seala od prethodne posete. Metalne naoari za itanje, koje je nosio na vrhu nosa, i papue
na stopalima davale su mu izgled nekog deke, i mada je jo bio u relativno dobroj kondiciji,
ispod plavog vunenog dempera jasno se nazirao obli stomak. Na povrini je izgledao kao
bilo koji drugi sredoveni ovek koji se borio s teinom i gubitkom kose, ali Dora je mogla
da primeti i druge suptilne promene koje su sezale dublje, promene koje je mogao videti
samo neko ko ga je godinama dobro poznavao. Bore od mrtenja urezane u njegovo lice bile
su, moda, malo dublje nego to bi se oekivalo kod oveka njegovih godina, a bila je tu i
prolazna tuga u njegovim oima, jedva primetna dok se alio i smejao s Denom, sedei u
udobnosti fotelje, ali Dora ju je ipak uoila.
Den je tek skrenuo razgovor na Riardovu arhitektonsku firmu, kada je Vajolet
uurbano ula u sobu s posluavnikom zveckavih olja i tanjirom keksa.

Nisam znala da li hoete erl grej ili ingli brekfast, pa sam napravila oba. Da ja budem
mama? Pogledala ih je redom s blaenim osmehom. Bilo je nemogue ne uzvratiti joj na isti
nain. Vajoletina nezadriva dobra priroda izlivala se iz nje kao voda koja je izvirala iz
kamene urne na travnjaku.
Da posle neko ne kae kako je posluenje kod Vajolet loe, naalio se Riard. Sasvim
sam siguran da njoj mogu da zahvalim za ovo, dodao je, potapavi svoj obli struk.
Pa, pitala je Vajolet dok je dodavala oljice, jesam li propustila sve novosti?
Ne ba sve, rekao je Den, znaajno pogledavi Doru. Pretpostavila je da je doao red
na nju.
,,U stvari, imamo neke vesti, potvrdila je Dora.
Riard je podigao pogled sa aja. O, zaista?

Da. Dobre vesti. Ve je odluila da bude pozitivnija. Trudna sam.

Usledio je trenutak zaprepaene tiine.
Imaemo bebu pokuala je jo jednom.

Avada

170

Anna

Dora je videla kako je oeva ruka blago zadrhtala dok je sputao olju i tacnu na stoi.
Progutao je s naporom, a onda je pogledao. Nije mogla da protumai da li je to bila igra
svetlosti ili su se u njegovim oima pojavile suze, ali inilo se da mu oi previe jarko sijaju
iza naoara.
Pa, recite onda neto, terala ih je.

Duo... Riard je grcao. Duo, to je... divna vest. Moj gospode, beba! Moja beba
devojica imae bebu!

Dora se nasmejala. Da, pretpostavljam da moe i tako da se kae!

Vajolet je skoila. Zgrabila je Denovu ruku u svoju i odigrala pred njim smean ples od
kog je svaki gram slobodnog mesa na njenom telu zadrhtao od uzbuenja.
O, beba! To je divno. estitam. Cmoknula je Dena jo jednom u obraz i ostavila trag
rua crvenog kao rubin na njegovoj bradatoj koi.
Dora se zabrinuto okrenula ka ocu - inilo se kao da mu je teko da die i da petlja oko
kragne svoje koulje. Znam da je ovo moda povee iznenaenje...
Ne. Ne, duo, nije to u pitanju. Duboko je udahnuo, kao da je odjednom pronaao
plua. Izvini. Vesti su divne, zaista jesu. Samo to su malo... neoekivane. Ja sam pomislio da
je moda veridba?

Tata! uzviknula je Dora. Nemoj mi rei da e sad postati konvencionalan? Mama je

bila trudna pre nego to ste se vi venali, zar ne? Videla je da ono nije bila igra svetlosti. O,
tata, molim te ne plai. Nismo hteli da te uznemirimo. Nadali smo se da e ti biti drago.

,,I jeste mi drago. Riard je skinuo naoari i potapkao oi maramicom. Stvarno jeste.
Molim vas, izvinite, ja sam blesava matora budala. Zagrlio je Doru tako jako da je jedva
disala.
,,I jesi, Riarde! uzviknula je Vajolet sa arom. Beba je divna vest. To je ba ono to
ovoj porodici treba.
Riard je ponovo obrisao oi, a onda priao Denu i potapao ga po leima. estitam,
mladiu. Nadam se da e uvati moju erku i moje prvo unue.
Naravno da hou, Riarde. Ne mora da brine zbog toga.

Ne, naravno da ne. Znam da hoe. Ti si fin mladi ovek. Ponovo ga je potapao po
leima, a onda se nespretno osvrnuo. Pa, ne znam za vas, ali mislim da bi meni sada dobro
dolo neto jae od aja. Ovo zahteva zdravicu, zar ne?
Imam u friideru ba pravu stvar. Vajolet je bila na nogama i na pola puta do vrata
kada se okrenula ka Denu. O, Dene, da li bi mi pomogao? Nisam sigurna mogu li da
dohvatim ae za ampanjac. Znaajno je klimnula ka Dori i Riardu.
Naravno. Den je skoio, ohrabrujue pogledao Doru, a onda krenuo za Vajolet iz sobe,
ostavivi oca i erku same.

Dora je sela na naslon za ruke na Riardovoj fotelji. ao mi je ako je ovo bio ok za

tebe. Nisam htela da te iznenadim. Vrlo je teko znati kako da se obave ove stvari... Zautala
je, ne znajui ta bi jo rekla.

Riard je trepnuo, ponovo skinuo naoari i poeo da ih glanca rukavom. Ne, draga,
meni je ao. Tvoja vest nije me uznemirila. Jeste iznenaenje, ali divno iznenaenje. Zastao
Avada

171

Anna

je, naizgled nesiguran da li da nastavi ili ne. Uvek sam se nadao ovakvim krupnim
porodinim trenucima: venanjima, bebama - sve srenim trenucima kojima se stremi u
ivotu. Pretpostavljam da sam ih zamiljao malo drugaije, zna ve, svi mi zajedno, u
Kliftopsu. Ponovo je zastao. Da li tvoja majka zna?
Dora je klimnula. To je bio prvi put da je Riard pomenuo Helen posle mnogo vremena.

Da li joj je drago?
Dora nije znala kako da odgovori na to pitanje, pa je samo ponovo klimnula glavom,
ovog puta malo nesigurnije.
Zna, bila si u pravu za tvoju majku i mene. Kasi je zaeta sluajno, nedugo poto smo
se upoznali. To je jo najbolja greka koju sam u ivotu napravio. Nisam zaalio zbog nje ni
minut.

Kada si saznao... kada si saznao da e biti otac... Dora je zastala, a onda nastavila u
urbi. Mislim, da li si odmah znao da je to ono to eli?

Riard se tiho nasmejao. Bio je to ok, naravno da jeste. Ali kada smo odluili da
nastavimo, nismo se vie osvrtali. Seam se da smo vozom otili prvo kod njenih roditelja i
saoptili im vesti. Naravno, bili su uasnuti. Lukavo se nasmeio. Onda smo se odvezli u
Kliftops i rekli mojim roditeljima. Riard je naglo prekinuo. Kao da se zamislio.
To je sigurno bilo nezgodno, nagaala je Dora.

Pa, svi su tada bili staromodniji. Ali mi smo ve resili da se venamo, pa je drama
uskoro prola. Riard je ponovo zautao.

Naa vest sigurno ti vraa bolna seanja? Na mamu... na roditeljstvo i... pa, na sve
ostalo?

Da, pretpostavljam da je tako. Ali ovo se ne tie mojih seanja ili mene. U pitanju je tvoj
ivot, Dora. A ja se iskreno nadam da smo Vajolet i ja bili pozitivniji nego to su bili tvoji
baka i deka kada smo im rekli da je Helen trudna s Kasi! Jo jednom se nasmejao, a onda
zastao da vrati naoari. Kako se ono kae: istorija se ponavlja?

O! uzviknula je Dora otro. Nadam se da ne.

Riard je shvatio svoju greku. Ne, naravno da ne. Nisam mislio... nisam mislio, pa, ne
na Alfija. Nikada ne bih pomislio... zautao je. Izvini, duo. Nisam ba dobar u ovome, zar
ne? Oduevljen sam zbog tebe, Dora. Bie divna majka.
Misli? Dora se gladno uhvatila za njegove rei.
Naravno. Vas dvoje ste sreni?

Den je oduevljen. Jedva eka da postane tata. Meni je bilo malo tee da se naviknem
na novost... priznala je Dora. Planirate li da se venate?
Dora je uzdahnula. Iskreno - ne znam. Sada to ne deluje toliko bitno. Mislim da smo
oboje vie fokusirani na to da uradimo pravu stvar sa ovom bebom. I stvarno, koliko je bitan
brak? Toliko ljudi danas ne uspe da izgura... Zaustavila se odjednom svesna onoga to je
rekla. Pa, tu ne mogu da ti protivreim.

Sedeli su neko vreme u tiini. Negde spolja vetar je doneo kuckanje detlia. To je Doru
odnelo pravo nazad do popodneva na travnjaku u Kliftopsu. Zatvorila je oi. Gotovo da je
mogla da namirie svee pokoenu travu i slani povetarac koji je duvao kroz platane.
Avada

172

Anna

Riard je proistio grlo, prekinuvi njeno matanje. Dora, bilo bi mi vrlo krivo ako bi
greke koje smo tvoja majka i ja napravili u prolosti sada tebi oteavale stvari. Zna da te,
uprkos onome to se desilo meu nama, ja i dalje veoma, veoma volim, zar ne?

Znam. Dora je uzela oevu ruku u svoju.

Jedna od stvari zbog kojih najvie alim jeste to to tvoja majka i ja nismo uspeli da
spasemo brak. Bio sam toliko zaljubljen u nju. Moda je jedna od najokrutnijih stvari koje
sam uinio, nenamerno, to to sam pokuao da je zaposednem stavivi joj burmu na prst. Ali
pretpostavljam da smo tada bili samo klinci, a u ono vreme tako se radilo. Ali ti i Den ste
drugaiji. To mi je jasno.
Jesmo li? Jesmo li stvarno drugaiji, tata? Jer to je neto zbog ega brinem. Znam da su
stvari bile loe poto je Alfi umro - stvarno loe - ali uvek sam se nadala da ete ti i mama to
prebroditi. Tvoj odlazak bio je pravi ok, priznala je.
Da, rekao bih da jeste, mada je Kasi tada ve otila, a ni ti nisi mnogo kasnila za njom.
inilo se da nema mnogo smisla da se nas dvoje pretvaramo, da kloparamo po onoj velikoj
kui, oboje se oseajui jadno.
To mogu da razumem, sloila se Dora.

Zna, poto je Alfi nestao, muilo nas je toliko pitanja bez odgovora i toliko tuge. Toliko
mnogo tuge. Bili smo u rasulu, previe slomljeni da bismo se oporavili. ta god da smo
pokuali kako bismo uteili jedno drugo, kao da je jo vie pogoravalo stvari. Nismo
izgubili samo sposobnost da komuniciramo ve i potovanje. Procep izmeu nas bio je
prosto preveliki. Kidali smo jedno drugo na komade.
Doru je iznenadilo to to njen otac govori tako otvoreno. Nikada nisu tako razgovarali.
utala je, nadajui se da e nastaviti.

Krivim sebe. Tvoja majka nikada nije elela da se preseli u Kliftops. Trebalo je da je
posluam, ali bio sam previe sebian, previe jednostran.

Zaboravio sam da je sluam, da zaista shvatim ta joj je potrebno. Kua je prevladala.

Poela je da me guta. Bio sam toliko zaokupljen time da uradim pravu stvar za kuu. Hteo
sam da se brinem o njoj ba kao to su to radili moji roditelji, da ona bude u sreditu, na
ponos i dika. Ali mnogo sam pogreio. Na kraju, ona nije bila samo krov nad naim glavama postala je i zid koji se izdizao izmeu svih nas. Sigurno si i ti to oseala, boravei tamo s
nama, pred kraj?
Dora je klimnula. Seala se kako je to izgledalo.

Zna, bilo je pravo olakanje osloboditi se nje. Bilo je oslobaajue stresti sa sebe tu
odgovornost. Pogledao je po dnevnoj sobi, kao da prvi put zaista primeuje svoje
okruenje. Znam da ova kua nije ono to svi oekujete od mene. Meu nama, dodao je
zavereniki, mogao bih bez miriljavih sveca i upavog pokrivaa na klozetskoj olji.
Dora je morala da se nasmei.

Ali to ini Vajolet srenom, a kada je ona srena, i ja sam zadovoljan, na nain koji mi je
delovao nemogue posle Alfija.
Svima nam jo mnogo nedostaje, zar ne? ak i posle sveg ovog vremena.

Da, sloio se Riard.

Avada

173

Anna

Dora je duboko udahnula. Moram neto da te pitam, tata. I molim te da bude iskren.
Naravno, lutkice. Njegove bistre plave oi gledale su pravo u njene.

Da li krivi mene, tata? Zna, za ono to se desilo onog dana?

Riard ju je gledao. Trepnuo je, a onda ustro odmahnuo glavom. O, draga moja
devojice, ne misli valjda iskreno da je to bila tvoja krivica?
Dora nita nije rekla. Nije htela da utie na ono to e on sledee rei.

Dora, to je bila nesrea, uasna tragedija. To nije bila niija krivica. Bog zna da sam
godinama pokuavao da svalim krivicu na nekoga... na sebe... na tvoju majku... ak, neka mi
bog oprosti, u jednom ludom trenutku i na Kasi, jer je bila starija. Mrzeo sam sebe zbog
toga. Gledao ju je pravo u oi. Ali nikada na tebe. Tebe nikada nisam krivio.

Dora je odmahnula glavom. Ne razumem. To je jednako bila moja krivica koliko i

Kasina. Alfi je sigurno krenuo za mnom sa Stene tog dana. Nisam ga videla. Trebalo je da
budem paljivija. Trebalo je bre da se vratim.

Ne! Krivica nikada nije bila ni na jednoj od vas. Obe ste bile samo deca. Osim toga,
dodao je tiho, tokom godina nauio sam da nije dobro traiti nekoga koga e okriviti. To
ga ne bi vratilo, zar ne?
Odmahnula je glavom. Bilo je oigledno da ima neega to nije eleo da podeli s njom,
neega to jo nije hteo da joj kae, ali nije navaljivala, a Riard nita nije govorio. Na kraju
je pogledao u nju. Ima jo neeg, zar ne?

Slegla je ramenima. Da budem iskrena, oseam se pomalo izgubljeno. Plaim se da Den

i ja neemo uspeti. A moda i vie od toga, plaim se da u ga izgubiti - njega ili bebu. Ne
verujem da zasluujem ovakvu sreu, a iskreno, ne bih mogla ponovo da prolazim kroz sve
to.
Riard je klimnuo glavom. Razumem te. Ni ja nisam verovao da zasluujem sreu, ne
posle Alfija. Ono nekoliko puta kada sam primetio da se smeim, da uivam u obroku, da se
smejem s nekim, uvek sam bio slomljen od kajanja. Ali onda smo se Vajolet i ja zbliili. Bilo
je to poto sam napustio tvoju majku... dosta kasnije. Naleteli smo jedno na drugo u
Londonu. Ja sam upravo zavrio posao, a ona je bila u gradu u nekom mamutskom oping
pohodu. Tiho se zasmejao. Seam se da je to bilo na odeljenju s hranom u 'Selfridizu'.
Prvo nisam mogao da vidim ko je to. Dozivala me je s pulta sa ostrigama, a ja sam mogao da
vidim samo jarkocrvene cipele koje su provirivale ispod planine kesa.
Dora se nasmeila. To je zvualo realno.

Popili smo po au vina... proveli smo sat askajui i tek kada smo se pozdravljali,
shvatio sam da sam se u tom jednom satu nasmejao vie puta nego tokom sveg vremena
posle Alfija. Zastao je. Plaim se da u ivotu ne postoje nikakve garancije. Boli me to u ti
to rei, ali ne mogu ti obeati da ti ivot nee ponovo doneti patnju. Ali odgovori mi, Dora:
ta da radimo? Da prestanemo da ivimo, da prestanemo da se trudimo zato to se plaimo
da emo biti povreeni? Da, ivot ne ispadne uvek onako kako se nadamo. Istina, to nas boli
- gotovo nas uniti, ali ja sada znam da moemo i da se oporavimo. Moemo da postanemo
jai. Moemo da pronaemo sreu na najneoekivanijim mestima... s najneoekivanijim
ljudima.
Dora je progutala knedlu i oboje su sedeli mirno, borei se sa svojim emocijama.
Avada

174

Anna

Meni je Vajolet pomogla da ponovo pokuam, rekao je najzad. Ona je bila moj
spasilac. Ona je tako topla, vesela dua. Ne dozvoljava mi da uzimam sebe previe ozbiljno.
A to je najvanije, neto sam nauio iz svojih greaka. Sluam je. Potujem je. Svia mi se
njena strast prema poslu... njena elja da uiva u onom najboljem to ivot daje... njena
sposobnost da u ljudima vidi ono najbolje. Nauio sam ak i da cenim njenu ljubav prema
visokim potpeticama, ma koliko puta mi stala na nogu! Znam koliko sam srean to mi se
pruila druga prilika. Moda su Den i ova beba tvoja ansa, Dora?
Dora je klimnula glavom i onda su jo neko vreme sedeli u tiini, dok Riard nije
ponovo progovorio.
Zna, sebe najvie krivim zbog udaljenosti izmeu svih nas.

Dora ga je iznenaeno pogledala. Kako to misli?

Ti. Kasi. Moda sam mogao bolje da drim sve na okupu kada smo izgubili Alfija. Bio
sam izgubljen u alosti, ali sada vidim da je trebalo vie da se potrudim, zbog vas, devojica.
Kod Kasi su mi promakli svi simptomi. Uzdahnuo je i obrisao koren nosa. Onda sam poeo
s Vajolet i poslednje to sam hteo bilo je da svoju vezu s njom nametnem vama. Da budem
iskren, nisam bio siguran kako ete to prihvatiti. Brinuo sam da e to biti samo jo jedna
stvar koja e vas obe uznemiriti. Moda je to bilo kukaviki s moje strane, ali odluio sam da
neko vreme ostanem u pozadini. Ipak, uvek sam se nadao da ete pronai put do mene... i
jedna do druge. Razmiljao je. Zna, rastuuje me to ste vi devojice tako udaljene. Jesi li
u ikakvoj vezi s Kas?
Dora je odmahnula glavom. Ne ba. Kako da mu to objasni? Kako da mu ispria o
svom jedinom pokuaju da ue Kasi u trag? O tome kako je stajala ispred prljavog kafea u
severnom Londonu i gledala kroz zamagljene prozore dok je njena sestra letela od stola do
stola, donosei kafe i hranu gomili gladnih radnika iz tree smene. O tome kako je
prikupljala hrabrost da ue u kafe kada je videla svoju sestru kako se smei neemu to je
rekao neko od gostiju. Topli, laki osmeh koji se razvukao preko njenog lica pretvorio ju je
opet u Kasi kakvu je pamtila odranije. Pogled na nju kako stoji usred stolova i stolica, s
bokalom vrele kafe u jednoj ruci, dok je izgledala tako spokojno u svom svetu, sruio je
svaku Dorinu elju da se suoi sa sestrom. Umesto toga, pobegla je u metro, ak se i ne
osvrnuvi. Bilo je jasno da Kasi vie nije bila potrebna. Nije bila depresivan, samoubilaki
nastrojen stvor kakvog je zamiljala u svojim snovima. Posle sve traume i tragedije, inilo se
da je Kasi nastavila sasvim fino i bez nje.

To je bio poslednji put da je Dora pokuala da stupi u vezu s Kasi, iako je njena sestra
pokuavala da doe do nje. Svake godine na Dorin roendan stizala je estitka - obina,
cvetna, s jednostavnim potpisom voli te Kasi. Nikada nije bilo nikakve poruke, nikakvih
poljubaca sve dok, samo jednom, na Dorin dvadeset prvi roendan, nije stigla estitka s
nakrabanim brojem mobilnog telefona uz Kasino ime.

Dora je razmiljala o tome da je pozove. uvala je estitku nekoliko meseci, prevrui je

po rukama, pitajui se da li da rizikuje. Ali nikada nije. ak i tokom onih naroito usamljenih
noi, onih kada bi joj kod kue drutvo pravila samo flaa vina, kada bi se nostalgija i tuga
stvarno spustile, ak i tada bi uspevala da se uzdri; jer bilo je dovoljno da se seti bola koji je
osetila kada je Kasi pobegla, kada je pokuala da okona svoj ivot, ili da zamisli Kasi kako
stoji u onom kafeu, njene bele zube koji sijaju pod neonkama kao da nije imala nijednu brigu
Avada

175

Anna

na svetu, da je podseti da, u stvari, nije bilo svrhe. Kasi je odavno napravila izbor i one su
sada ile razliitim putevima.
Dora je progutala. Znala je da nema rei kojima bi rekla ocu ta osea prema Kasi, ali ju
je ipak zanimalo ta je s njenom sestrom. Jesi li je ti skoro video?, pitala je.
Riard je klimnuo glavom. Vajolet i ja videli smo je pre otprilike est meseci. Delovala
je dobro. Sada je u Oksfordu... stala je na svoje noge s nekakvim poslom. To je zanimljiva
ema. Zastao je. Znam da bi volela da te vidi... Ostavio je taj predlog da visi u vazduhu, ali
nije navaljivao. uj, Dora, nastavio je na kraju, mogu da razumem tvoje strahove. Proveo
sam dovoljno svog ivota alei to vas, decu, nisam bolje zatitio, to sebe nisam bolje
zatitio. Ali da li bih tada doiveo srene trenutke s vama i vaom majkom... i sada s Vajolet?
Mislim da treba da se preda. Mislim da ponekad mora da rizikuje. Kako kae ona izreka:
ivot proivljen u strahu samo je dopola proivljen?
Dora je klimnula. Delovalo je logino.
Zna, Pando, stvarno nemam sve odgovore, ali znam da moe da potroi mnogo
vremena na nebitne stvari: na veliku kuu, stresan posao, savrenu porodicu i sve mogue
tradicije i oekivanja koja idu s tim.
Meutim, to na kraju nije bitno. Trebalo mi je mnogo vremena da to nauim, ali sada
znam da su ljudi koje nosi u srcu i tvoj odnos prema njima ono najvanije. Zato se dri
Dena i svoje bebe. Dri se vrsto i ta god da radi, ne putaj ih. vrsto ih se dri, devojice.

Dora je ponovo klimnula glavom. Nije mogla da mu odgovori, njegove rei duboko su je
pogodile. Razmiljala je o svim stvarima koje je njen otac sluajno izgubio: svog sina, svoju
enu, svoju kuu - ak su i ona i Kasi odsutne. Svi su nestali. A ipak, evo njenog oca, u ovom
neoekivanom novom ivotu, ui iz svojih greaka, zahvalan na Vajolet i stvarima koje su
mu najdrae.

Uzela ga je za ruku i vrsto je stegla i sedeli su tako u dnevnoj sobi - samo sedeli, utali i
vrsto se drali.

Na kraju se Den vratio. Nosio je posluavnik sa aama za ampanjac i smejao se

neemu to je Vajolet upravo rekla. inilo se da ne primeuje naelektrisane emocije u sobi.

Pa, evo nas, narode, objavio je. ampanjac za nas... i mineralna voda za noseu'.
Pruio je Dori au uz naklon.
Vajolet je iza njega uurbano pokuavala da otvori ampanjac. Treba nam zdravica.
Riarde, da li bi prihvatio tu ast?

Naravno. Riard je ustao i podigao au. Proistio je grlo i pogledao Doru pre nego to
je progovorio. Za novi ivot... i za ispunjene ivote proivljene bez straha.

Vajolet mu je uputila nean osmeh i svi su se kucnuli pretvarajui se da ne primeuju

Riardove suzne oi dok su ispijali pie.

,,E sad, u kuhinji se nalazi divno peenje koje treba isei, procvrkutala je Vajolet. Koji
e od ovih finih alfa mujaka to preuzeti na sebe? Dene?
Bie mi zadovoljstvo.
Divno. Zato ti i Dora ne biste odmah poli tamo, a ja u malo da pospremim ovde.
Avada

176

Anna

Shvatili su poruku i, dok su naputali sobu, Dora se okrenula i ugledala Vajolet kako se
mota oko njenog oca. Nametala mu je kragnu koulje i usredsreeno neto aputala na uvo
sve dok se vragolasti osmeh nije razvukao preko oevog lica. Nagnuo se i okrznuo Vajoletin
obraz svojim usnama, a onda, primetivi da ga Dora gleda iz hodnika, namignuo joj preko
Vajoletinih plavih lokni. Dora se okrenula sa osmehom na licu.
Bilo je olakanje kada je atmosfera za vreme ruka postala vedrija i veselija. Vajolet se
svesrdno upustila u svoju kombinovanu ulogu domaice i komedijaa i ubrzo su svi ostavili
teko raspoloenje iza sebe. Riard je za vreme deserta priao banalne ale, a Den ih je
nasmejao do suza glumei udan susret s poznatim umetnikom kome se dugo divio. inilo
se da niko od njih nije eleo da razmilja o mranijim stvarima.
Krenuli su im se napolju smrailo. Dok su odlazili s prilaza, Dora se okrenula da jo
jednom mahne. Videla je oca i Vajolet kako stoje ispred kue. Riard je prebacio ruku preko
Vajoletinih ramena dok je ona sa oboavanjem gledala njegove oi. Dora se nasmeila i
okrenula ka Denu, spustivi ruku preko njegove na menjau. Bio si u pravu, zna?
Den je znalaki klimnuo. Ja sam uvek u pravu. Zastao je dajui levi migavac. Ali zbog
ega sam konkretno ovog puta bio u pravu?
Vajolet. Ona je stvarno dobra za tatu.

Klimnuo je, a Dora se zavalila u svoje sedite i posmatrala kako zamuene zelene ivice
proleu pored prozora. Dopola proivljen ivot. To je duboko odjeknulo. Otkako je Alfi
nestao, znala je da su svi iveli pompezne poluivote, svako na svoj nain. Otac joj nije dao
sve odgovore, ali shvatila je gde treba sledee da ide.
Dok su se ivice pretvarale u uline svetiljke, a njene oi se najzad zatvarale podleui
hipnotikoj izmaglici stotina narandastih majih oiju koje su jurile ka njoj iz tame, jedno
lice nastavilo je da se pojavljuje u njenoj podsvesti.
Kasi.

Bilo je vreme da vidi Kasi.

Avada

177

Anna

Helen

Devet godina ranije

Kasnije, kada se sumrak spustio, Helen nije promakla ironija da se njen brak zavrio
ba u onom trenutku kada se ostatak sveta spremao da okrene stranu i pone novo divno
poglavlje.

Bilo je milenijumsko vee. itava zemlja bila je u poslednjim, frenetinim pripremama

za zabavu veka, ali kada se Helen probudila tog jutra, nije mogla da smisli nita hitnije od
pristavljanja vode za olju aja, ubacivanja muslija u iniju i moda pojaavanja centralnog
grejanja za stepen ili dva. Kasi je jo bila odsutan lik, sakrivena u Londonu, nedostupna.
Dora je provodila vikend kod drugarice. Ona i Riard nisu imali planove za proslavu i znala
je da e im vee proi mirno, uz flau vina i utian zvuk na televizoru, dok budu gledali
bune razmetljive proslave s raznih odredita na Zemljinoj kugli. To joj je zvualo u redu.
Odetala je niz stepenice i prela hodnik kroz koji je duvala promaja, omotavajui
kunu haljinu oko tela dok je ila ka kuhinji. Tek kada je prola pored otvorenih vrata
dnevne sobe, shvatila je da neto nije u redu. Gotovo da nije stala, ali esto ulo reklo je
njenom mozgu ono to njene oi nisu uspele da obrade. Polako se vratila, stala na ulaz u
sobu i pogledala unutra.
Tobijasov mrani pejza jo je visio na svom uobiajenom mestu na zidu, unutar svog
pozlaenog rama. Sve je bilo savreno - nedirnuto - osim niza nasilnih rezova koji su
pokidali platno i otkrili zaprepaujuu belinu zida iza slike. Izgledalo je kao da je neko uzeo
tapetarski no i furiozno je napao.
Helen je osetila kako joj noge klecaju.

Krenula je napred i sela na naslon za ruku na sofi, osmatrajui tetu izbliza. Ostaci slike
izgledali su kao nekakva skupa umetnika instalacija. Kada bije neko okaio u modernu
galeriju, izgledala bi kao da tamo pripada. Gotovo da je mogla da uje kritiare iz kojih
vrcaju ekstravagantne hiperbole o njenoj simbolici i odvanom, ironinom umetnikom
iskazu. Jedino to ovo nije bila umetnika galerija, a jedini iskaz koji je ovde prikazan, iako
nesumnjivo simbolian, bio je iskaz gneva, a ne ironije. Postojalo je samo jedno mogue
objanjenje.
Riard je saznao.
Otkrio je prevaru.

Helen je stegla naslon na sofi. Prole su dve godine otkako je zavrila vezu. Dve godine
od Alfijeve sahrane kada su spustili prazan koveg u zemlju i oprostili se od svog sina.
Oekivala je da e oseaj krivice izbledeti tokom vremena, ali jo se budila svakog jutra
nemona da se pogleda u ogledalo a da u oima ne vidi iskljuivo gaenje i mrnju prema
sebi samoj.
Avada

178

Anna

Sedela je jo malo, osmatrajui tetu na slici, oklevajui da krene i ne elei da se suoi s

konfliktom za koji je znala da je eka. Ali dok je sedela i dok se oluja emocija u njenim
mislima smirivala, iznenadila se, jer je usred krivice i straha svetlucalo neto slade, leao
grumen neega to je mogla nazvati samo olakanjem. Uskoro e biti razotkrivena, njene
odvratne tajne e se survati, a kada dospeju na videlo, izgovorene i stvarne, ona vie nee
morati da lae ili da se krije. Kakav god bio ishod, dolo je vreme da se suoi sa svime, licem
u lice.

Bog zna da je mnogo puta tokom protekle dve godine pomiljala da sve prizna Riardu.
Rei su joj stajale navrh jezika danima posle Alfijeve sahrane, pekui je kao so na rani sve
dok ih gotovo nije vrisnula u agoniji. Ali kakav god bio njen lini bol, znala je da nije smela
da optereti Riarda sa jo patnje.

Zavrila je vezu odmah posle Alfijevog nestanka i mada bi imala nekakav lini mir kada
bi svoje grehe priznala Riardu, shvatala je da bi bilo isto varvarstvo naneti jo bola oveku
koji se ve davio u alosti. Taj strah nikada nije uspela da strese sa sebe. Svaki put kada bi
razmiljala o otkrivanju svoje prevare muu, rastrzala bi je sumnja da bi to bio najsebiniji
in od svih dotadanjih. Zar ne bi tada, olakavajui sopstvenu savest i traei njegov
oprotaj, prosto prenela teret svoje preljube na mua? To bi bilo optereenje koje bi on
morao da nosi, da svari, da ga obradi i ivi s njim u bilo kom obliku. A iskreno, nije bila
sigurna da on moe podneti jo mnogo.
Bilo je to udno vreme sumraka neposredno posle sahrane. Slomljeni delovi seanja
ponovo su isplivali na povrinu. Priseala se mirisa koe u automobilu koji ih je dovezao
kui posle slube, vlane maramice koju je stezala meu prstima celo popodne, na kojoj su,
tek je kasnije shvatila, bili izvezeni inicijali Alfreda Tajda, isti kao inicijali njenog nestalog
sina. Kada su se vratili u kuu, Riard se svalio u uglu kuhinje, zurei kroz prozor u vrt, sa
aom viskija u ruci. Dejvid emberlen, njegov poslovni partner, motao se unaokolo i
nespretno ga tapao po ramenu i ponavljao koliko mu je ao zbog njihovog gubitka, sve dok
Helen nije dolo da vrisne i izbaci i njega i njegovu enu iz kue. Bil Drajden i njegova ena
Beti, koji su bili tako aktivni u pomaganju lokalnih grupa za potragu, takode su se vratili s
njima. Beti je skuvala aj i postavila tanjire s galetama, dok je Bil sedeo za kuhinjskim
stolom s Kasi i Dorom, priseajui se srenijih vremena. Seali su se prethodnog leta, kada je
Alfi otiao da pomogne Bilu da okopava cvetne leje. Bil i devojice smejuljili su se dok su
se seali Alfija kako je spustio veliku, debelu migoljivu glistu na usne uz nevini osmeh.
Mmm..., rekao je, pageti. Njih troje kikotali su se sve dok nisu shvatili da Alfi vie nikada
nee meati gliste i pagete. Smeh se pretopio u planu tiinu i nedugo posle toga Bil i Beti
su se izvinili i otili.
Tako je ostala samo Vajolet, koja se zaokupila poslovima u kuhinji, u svojoj uskoj crnoj
haljini i s previe jarkim ruem, pravei aj i pasulj na tostu. Niko od njih nije imao apetit, ali
to je bar bilo neto to e im donekle skrenuti panju s dubokog i zastraujueg posla
aljenja.
Ti si aneo, Helen je nesigurno uzdahnula ka Vajolet dok je sipala sebi jo jednu au
vina. Hvala ti to si dola.

Gluposti, rekla je Vajolet. Sada vam treba malo panje. I evo me. Nije ba da imam
neto drugo to bih radila...
Avada

179

Anna

Setila se da je Riard proistio grlo. Izvinite me... mislim... voleo bih da... Lice mu je
bilo bledo i jezik mu se saplitao o rei. Mislim da moram malo da prilegnem.
Naravno. Vajolet ga je potapala po ruci. Idi, dragi. Ja u da pripazim na devojke.

Helen i Vajolet razmenile su zabrinute poglede. Samo je umoran, rekla je Helen, vie
za sebe nego nekome drugom. Dan je bio dug. Ali u stvari, tada je bilo tek tri po podne.
Nedugo poto je Riard izaao iz kuhinje, zazvonio je telefon. Helen je pourila,
dohvativi slualicu nekoliko sekundi pre Kasi. Halo?
Moe li da govori? Bio je to Tobijas. Nisu razgovarali nekoliko dana.

Da. Saekaj trenutak, molim te. Glas joj je bio sav u utivoj efikasnosti. Okrenula se
ostalima. Ovo je prijatelj s posla. Da li bi vam smetalo?

Vajolet je klimnula. Hajdemo, devojke, idemo da vidimo imali neto na programu.

Moda neki stari film? Kasi i Dora su jedna za drugom izale iz kuhinje, nerado sledei
Vajolet i njene vrckave kukove ostavljajui Helen da razgovara.
Jo si tu?

Jesam. Kako si, draga? Razmiljao sam o tebi celog dana. Da li je bilo strano?
Da. Nepodnoljivo. Zatvorila je oi. Rekli su da emo se moda oseati malo bolje
posle slube, ali da budem iskrena, mislim da se ja oseam gore. Kua je tako prazna bez
njega. Stalno oekujem da uleti kroz vrata i zatrai veeru ili da mu pronaem neku
igraku.
Jadna moja ljubavi. Voleo bih da sam bio u crkvi, ali mislio sam da to ne bi bilo u redu.

Ne, sloila se Helen.

Kada mogu da te vidim? Umirem od elje da te zagrlim i da sve bude bolje.

Helen je tiho disala u slualicu. Tobijase, ne postoji nain da bude bolje. Moj sin je
mrtav. Nema ga.
Znam. ao mi je. Mislio sam kako bih mogao uiniti da se ti oseti malo bolje?

Ne znam kako bi mogao. Zastala je dok su se njene rei slegale. To je bilo prvi put da
je priznala, i njemu i sebi, da joj je pomisao na vianje s Tobijasom sada bilo odbojno.
Moe me pustiti da pokuam?, pitao je moleivo. Nedostaje mi.
Nije dobar trenutak. Treba da budem sa svojom porodicom.
Tobijas je nakratko zautao. Zna, i ti si meni potrebna, Helen.

Helen je odmahnula glavom. Ne, ja moram da budem ovde, s Riardom.

S druge strane veze nastala je teka tiina. ta to govori, Helen? Uzdahnula je. Bila je
tako umorna. Previe umorna za ovakav razgovor.
Ne znam. Moram da saberem misli. Nije trebalo da se naem s tobom onog dana. To je
bila greka... uasna greka. Glas joj se podigao do udnog, histerino piskutavog tona.
Zna li koliko se krivom oseam? Razdire me injenica da smo nas dvoje bili zajedno kada
je Alfi nestao. Moe li da zamisli kakav je oseaj znati da si kriv za smrt svog sina? Nisam
to nikome mogla da kaem i to me ubija iznutra. Oseam se tako usamljeno. Ispustila je
prigueni bolni jecaj.
Avada

180

Anna

Draga, nisi sama. Ja sam tu za tebe... zato se ne bismo nali? Moemo da razgovaramo
o tome. Oseae se bolje, kunem se. Mogu uiniti da se oseti bolje. Sea se koliko se dobro
osea sa mnom?

Stomak joj se izvrtao od njegovih rei. Ne, Tobijase, rekla je. Ne mogu to sada.
Potrebna sam svojoj porodici.

Znai, ja nisam bitan? Je li to u pitanju? U njegovom glasu ulo se neprivlano kukanje.

Helen se pitala kako joj je ranije promakla ta njegova detinjasta, egocentrina crta.
Razmiljala je o zajednikim trenucima, u hotelskim sobama i na zadnjem seditu njegovih
kola, ukradenih trenutaka za seks i poudu uvijenih u vrelinu i uzbuenje neeg
zabranjenog, i opet je osetila kako joj se stomak podie. Oborena romantikom njihove veze,
nije uspela da primeti kakav je to grozan, patetian klie. Za Tobijasa je glumila neshvaenu
enu, Riarda je do detalja prikazala kao odsutnog supruga koji je zapostavlja, a Tobijas je
na zadivljujui nain odigrao ulogu zabranjenog udvaraa. elela je da protrese sama sebe.
Kako je zavrila ovde? Kako je sve do ega joj je stalo dovela u pitanje zbog ovoga? Sve one
godine s Riardom, provedene u stvaranju ivota i porodice, a ona je sve rizikovala zbog
ega? Zbog beznaajnog flerta.
Slika Riarda koji stoji ispred crkve odjednom joj je ispunila misli. Stajao je tamo, lica
bledog i zategnutog od tuge, oiju koje zure preko horizonta, ruku prebaenih oko njihovih
erki, dok su se one naslanjale na njega traei utehu. Dorino lice bilo je zagnjureno u
njegov sako, a Riardove usne pomerale su se polako, pruajui devojicama rei utehe, iako
je Helen mogla da oseti jad koji je isijavao iz njega. Njen dobri, snani suprug. Kako je bila
glupa.
U ovom trenutku, plaim se da nisi, odgovorila je. Odjednom je stvari videla jasnije
nego mnogo pre. Ve je izgubila sina. Nije mogla da rizikuje da izgubi erke ili supruga. ao
mi je. Ne bih da zvuim bezoseajno, ali mislim da je najbolje da se vie ne vidimo. Moja
porodica je sada najvanija.
Ako ti treba vremena i prostora...
Ne. Nije to u pitanju.

Tobijas je zautao. Kada je ponovo progovorio, u njegovom glasu oseala se otrina. Pa,
ovo je preokret za knjige... Posle nedelja 'Tobijase, elim te', 'Tobijase, treba mi', eli
prosto sve da zavri?
ao mi je. Ne mogu vie to da radim.
Znai, to je to? Gotovo, tek tako?
Da.
Shvatam.

Oboje su utali na trenutak. Mogla je da ga uje kako die s druge strane i shvatila je da
nije oseala nita, apsolutno nita. Njena zaluenost njime sasvim je isparila.
On je progovorio sledei. Pa, pretpostavljam da onda vie nema ta da se kae...

Nema.
Ponovo je zastao. Zbogom, Helen.

Zbogom, rekla je.

Avada

181

Anna

Usledila je jo jedna pauza, kao da je ekao da se ona predomisli, ali Helen nije nita
govorila, i kada se ulo sputanje slualice, osetila je samo olakanje. Sedela je minut ili dva
sluajui kretavo pitanje prekinute veze i pustila da se poznati zvuci njenog doma slegnu
oko nje.

Tokom narednih dana slomila bi se u neoekivanim trenucima. Ponekad bi se oseala

dobro, gotovo normalno, ali onda bi pogled na neto doneo talase nepodnoljive tuge koji bi
se obruili na nju. To je moglo da bude bilo ta: zalutala igraka izvuena ispod jastuia na
sofi, oznake na zidu u kuhinji gde su merili Alfijevu visinu, ili stara, dopola pojedena kutija
keksa, pronaena na dnu njene torbe. To su bile sitnice, ali imale su mo da joj izbiju vazduh
iz plua i poalju je trkom u kupatilo gde bi se sruila i oslobaala bola jakim jecajima koji
su joj potresali telo. Ponekad, nou, kada je njena tuga bila najea i najsirovija, otila bi u
Alfijevu sobu, zatvorila vrata i leala na njegovom hladnom krevetu, doputajui da njegov
preostali, dragoceni miris ulazi u njene nozdrve i da njene suze flekaju njegov jastuk.
Riard je, s druge strane, potpuno propao. Njen suprug, obino tako jak, tako pouzdan,
jednostavno se razloio. Sve do trenutka kada su spustili mali prazni koveg u zemlju,
Riard je imao cilj. Svaki budni sat proveo je traei Alfija. A onda, kada je nada izbledela i
policija opozvala potragu, preneo je svoju energiju na organizovanje sahrane. Meutim,
poto su odrali slubu, Riard se raspao.
Ostao je u krevetu nedelju dana posle sahrane. Samo je leao u polutami spavae sobe,
lica okrenutog ka zidu, alei svog sina. Ona je htela da dopre do njega, oajniki elela da ga
zagrli, da on zagrli nju, da oseti njegovo umirujue vrsto telo uz svoje. Poto bi isplakala
suze u Alfijev jastuk, ili izvritala bol osamljena u kupatilu, otila bi k njemu, voena
preplavljujuom potrebom za suprugom. Sedela bi u senci i sluala njegovo ravnomerno
disanje, ekala ga da progovori, pitala se da li treba da mu kae gde je bila onog dana. Ali on
nije progovarao, a nije ni ona.
Na kraju su njene rei prekinule tiinu, ali nisu govorile o prevari. Umesto toga, govorila
je o Alfiju. Kolebljivim, slomljenim frazama poela je da se sea sina. Govorila je o njegovom
roenju i dragocenim trenucima koje su ona i Riard zajedno proveli stojei iznad njegove
kolevke gledajui ga kako spava. Priseala se Alfijeve elje da sve uradi brzo, kako mu je
prvi zub izbio sa est meseci, kako je puzio po podu dnevne sobe jurei za devojicama kada
mu je bilo samo sedam i kako je sa jedanaest napravio svoje prve nesigurne korake.
Podsetila je Riarda na Alfijevu prvu re dada; kako su sedeli cele noi s njim kada je imao
boginje, i onda kada je imao opasno visoku temperaturu, i kada je svu posteljinu koju su
imali prekrio svojom vodnjikavom povrakom; kako mu se kosa presijavala zlatno na suncu
i kako su starije gospoe u Bridportu zastajale i gugutale dok ga je vozila u kolicima. Seala
se kako je neprekidno svlaio knjige s polica sve dok ih ona, iscrpljena, jednog jutra nije
vrsto nagurala jednu uz drugu kao sardine. Prisetila se onog puta kada je nevino stajao
napolju jednog kasnog letnjeg dana i bacao trule vinje, pronaene ispod drveta, jednu po
jednu, po svee okreenoj fasadi kue, i smenih plesova s devojicama kada bi pustile svoje
omiljene diskove i skakale i uvijale se po dnevnoj sobi. Proivela je skup seanja na ivici
njegovog kreveta, ponekad se smejui, ponekad jecajui, ponekad i jedno i drugo, a za sve to
vreme Riard je samo leao, nepokretan i nem, lica okrenutog od nje ka tami u sobi.

A onda je jednom, u trenutku iste muke i samoe, otila gore, tiho se svukia i legla u
njihov krevet, priljubljujui svoju toplu golotinju uz lea svog mua. Bio je budan. Znala je to
Avada

182

Anna

po njegovom disanju i pokuavala je mislima da ga natera da se okrene i obavije svoje ruke

oko nje. Nije elela nita drugo osim da zaboravi sebe, da zakopa svoj bol u poznatom
oseaju njegovog mirisa i koe. Ali Riard je samo leao, krut i miran ispod arava, sve dok
se ona na kraju nije okrenula i zaspala.
Iscrpljena i bez ideja, razgovarala je o tome s Vajolet.

Ne znam vie ta da radim. Toliko sam zabrinuta za njega. Ne moe da nastavi vie
ovako... razbolee se... nisam sigurna da mogu sama da se izborim sa svim.

Pa, ja sam ovde, ponudila se Vajolet. Ve sam ti rekla da nemam nita hitno emu bih
se vraala, a stvarno mi ne smeta da pomognem. Zastala je, shvativi da nije razumela na
ta je Helen mislila. Ali znam ta hoe da kae. Sigurno ti je teko. Pretpostavljam da je on
sada uasno tuan. Mislim da je mukarcu na neki nain tee.
Helen je skeptino izvila obrvu. O, je li?
Zna, nastavila je Vajolet dok je Helen belo zurila u nju, ne kaem da je tebi lako. Ti si
Alfrjeva majka. Ali Riard je mukarac. On je snabdeva - snabdeva i zatitnik porodice.
Pretpostavljam da se on moda osea kao da vas je sve izneverio, ili da je izneverio Alfija. Ne
kaem da je stvarno tako, naravno, dodala je bre-bolje. Samo mislim da moda krivi sam
sebe. Jadan momak.
Ali to nije Riardova krivica!

O, znam ja to! Tako mi je ao, naravno da to nije niija krivica, izvinjavala se Vajolet.
Nisam se dobro izrazila. Htela sam da kaem da je Riard vrlo astan ovek. Pretpostavljam
da mu ovo veoma teko pada zato to bi voleo da je bilo neeg to je mogao da uradi kako bi
spasao Alfija. Razume na ta mislim?
Helen je klimnula glavom. Niko to nije razumeo bolje od nje. Ona se svakog dana budila
i suoavala s grizom savesti zbog svoje odluke da onaj dan provede s Tobijasom umesto da
uva sina. Da je postupila drugaije, da je onog jutra napravila drugaiji izbor, Alfi bi bez
ikakve sumnje sada bio iv.
Vajolet je prekinula njene misli. Trebalo bi da pozove doktora. Moda oni mogu neto
da uine za njega... antidepresivi... savetovanje? Znam da danas postoje svakakvi tretmani za
slomove.
Helen je odmahnula glavom. Riard nema slom. Zastala je. Nema. On tuguje. Podlegao
je svojim emocijama. Nikada se nije zaista otvarao, a ovo se desi kada sve zatvara u sebe.
Vajolet je klimnula.

Ne znam ta da radim, Vi. Helen je potonula na sto. Kuda dalje? Kako da nastavimo
normalan ivot kada je sve tako temeljno uniteno? Mislim da ovo ne mogu sama.

Mislim da ste sada svi veoma daleko od 'normalnog ivota'. Malo vremena e pomoi.
Videe, rekla je Vajolet tapui je po ruci. Trudi se i budi strpljiva.
Helen je slegla ramenima. ta je drugo mogla?

Na kraju, krajnje neoekivano, Vajolet je bila osoba koja je uspela da prodre do Riarda.
Bio je to njen poslednji dan meu njima i Helen ju je zamolila da odnese Riardu
posluavnik sa ajem i tostom pre nego to ode.
Avada

183

Anna

Da li bi ti smetalo? Mogla bi usput i da se oprosti... mada on nita nee rei, dodala je

smrknuto, ali moda samo da mu da do znanja da ide?
Naravno, kako god mogu da pomognem, zna to.

Vajolet je uzela posluavnik i nestala na stepenitu. Kada se nije vratila nekoliko minuta
kasnije, Helenina radoznalost se probudila. Priunjala se uz stepenice i stala na odmorite
ispred njihove spavae sobe. Vrata sobe bila su odkrinuta i mogla je da vidi Vajolet kako
sedi na njenoj strani kreveta. Riard je leao lea okrenutih ka njoj. Vajolet kao da je bilo
nelagodno, nezgrapno je premetala teinu na dueku i igrala se dugmiima na rukavima
svoje koulje dok mu je neto tiho govorila. Helen je jedva razaznavala njene rei.
To je uasno tuno, Riarde. On vam svima nedostaje i svi morate da oalite Alfija na
svoj nain. Mogu da shvatim da eli da ostane ovde gore, daleko od sveta. Samo ne elim
da u svojoj tuzi zaboravi da dole ima dve prelepe, energine erke kojima si sada uasno
mnogo potreban. I divnu enu koja te mnogo voli.
S Riardove strane kreveta zauo se tihi uzdah.

Helen je veoma zabrinuta za tebe. Sve su zabrinute. Znam da e ustati i krenuti kada
bude spreman da se suoi sa svima, ne pritiskam te. Iskreno ne. Samo sam elela da te
podsetim da je, iako Alfija nema, u tvojoj kui ostalo jo mnogo ivota u kom treba da uiva,
kada bude spreman. Vajolet je zastala i sklonila svoju plavu kosu iza uiju. ,,U svakom
sluaju, ja ovde brbljam. U stvari, dola sam samo da ti kaem da idem. Moram da se vratim
u Saseks. Treba da obiem prodavnice. Jesen donosi mnogo posla cvearima - udno zar ne?
Ali ako vam ikada zatrebam, vama ili devojicama, samo podigni slualicu. Doleteu kao
strela, zbog bilo koga od vas.
Vajolet se nagla i neno poljubila vrh Riardove glave; kada ga je dotakla, Riard se
trgao. Uspravio se u sedei poloaj, dohvatio njenu ruku i zagledao se u nju divljim, tamnim
oima.

Ne mogu ovo, rekao je promuklo. Ne mogu da nastavim. Stalno mislim na njega, tamo
u vodi... na njegovo malo telo izubijano talasima, kako udara o stene ili... Riardov glas je
pukao, ili kako ga struje vuku po dnu okeana. Zatvorim oi i vidim kako mu greben epa
kou, njegovo prelepo lice potpuno belo i nateeno. Ribe kako ga grickaju... krabe kako vuku
njegove ruke i noge...
Helen se stresla. Srce joj se podiglo u grlo. Nije mogla da slua Riardove none more,
ali nije mogla ni da ode.

Ne mogu da razgovaram sa Helen o tome. Ne elim da je uznemirim vie nego to je

ve uznemirena. To ne bi bilo fer. O, gospode, Riard je ridao, samo elim da ga zagrlim.
Dao bih sve samo da mogu jo jednom da ga zagrlim... da mu pomiriem kou... dotaknem
kosu. Moj prelepi deak. Mog prelepog deaka nema.
Posle tih rei, Riard je ispustio krik i bacio se na Vajolet. Prebacio je ruke oko nje,
naslonio glavu na njeno rame i glasno jecao tako da se celo njegovo telo treslo od alosti.

Bilo je jasno da Vajolet nije znala ta da radi. Sedela je sasvim mirna i bespomona dok
se Riard drao za nju. Onda, polako, podigla je ruku do Riardove glave i poela da je
miluje. Kako se njena ruka pomerala, napred-nazad, napred-nazad, aputala je utene
umirujue zvuke, iznova i iznova, sve dok Riardovo plakanje nije utihnulo. Sedeli su tako
neko vreme. Onda, kao da je osetila Helenino prisustvo, Vajolet je pogledala ka vratima. Dve
Avada

184

Anna

ene pogledale su se preko Riardove glave. Zurile su jedna u drugu, zaleene u trenutku,
sve dok Helen nije izgovorila nemo hvala i okrenula se.
Vajolet je otila sat kasnije, a oko sat posle toga Riard je siao u svom kunom ogrtau.
Uao je u kuhinju i pristavio ajnik. eli li olju aja? pitao je Helen, kao da proteklih
sedam dana dobrovoljne izolacije nije bilo nita drugo osim nadrealan san.

Odluila je da sledi njegov primer i pretvara se da to nije bilo nita neobino. Da. Da, to
bi bilo lepo. Hvala ti.
Mislim da u u ponedeljak da se vratim na posao, dodao je dok je po ormaru traio
olje.
O, u redu, ako si siguran?
Da bilo je sve to je rekao.
I to je bilo to.

Helen se stresla. Seanja su bila i dalje svea, iako su prole dve godine. Jednako i njena
tuga i njen oseaj krivice. Ponovo je pogledala unitenu sliku koja je visila na zidu,
uzdahnula, a onda se nesigurno podigla s naslona. Napolju je bilo hladno i njeni zglobovi bili
su ukoeni i bolni. Oseala se umorno - staro i umorno. Privlaei kunu haljinu zatitniki
oko tela, prola je kroz hladni hodnik, pripremajui se za sukob koji e uslediti.

Dok je prolazila kroz trpezariju, skrenula je pogled, kao i obino, od uramljenih

porodinih slika rasporeenih po stoiu, uspomena na srenije vreme. Posle Alfijevog
nestanka nije im palo na pamet da ita zabelee na filmu. Kao da je u porodici Tajd vreme
stalo, kao da ivot sada nije nosio nita vredno slavlja. Bilo je to tuno, ali ona nije imala
energije da ispravlja stvari. Davala je sve od sebe samo da nastavi da funkcionie na nekom
osnovnom nivou.
Kada se Riard vratio na posao, Helen se nadala da e se stvari srediti. Devojice su se
vratile u kolu, a Helen se oeliila i vratila na fakultet za novi semestar. Kao da ju je
nekakva udna sila, neki neizbean zalet gurao napred. Budila se. Oblaila. Odlazila je na
posao. Kupovala namirnice. Spremala veeru. Prala zube. Odlazila u krevet. Oseala se kao
glumica koja glumi samu sebe na ogromnoj, praznoj sceni, jedan bolni dan za drugim.

Davala je sve od sebe da ga izbegne, ali Tobijas ju je proganjao. Nenajavljeno je dolazio

u njenu kancelariju i molio je, zahtevnim priguenim glasom, da mu se vrati. Ostavljao joj je
cvee i poruke na stolu, poruke na telefonskoj sekretarici, ali Helen je sve to ignorisala.
Prosto nije mogla da se suoi s njim i s pomilju na destrukciju koju je donela njihova veza.
Svaka nakrabana re koju joj je ostavljao, svaki uvenuli cvet koji je ubrao i dao joj kao
simbol svoje naklonosti sada su bili obian bolni podsetnik na njenu krivicu. Alfijeva smrt
isisala je svaki gram strasti iz njihovog odnosa, kao to je razbesnela vatra isisavala kiseonik
iz vazduha, a gubitak Alfija samo je isticao neizbenu istinu, onu koju je glupavo previdela:
ona je, zapravo, elela Riarda. Samo Riarda. Tek je sada shvatala da njegova pouzdanost,
njegovi vrsti principi o porodici i obavezama i njegova fundamentalna dobrota nisu znak
slabosti ili stvari koje bi nervirale i dosaivale, ve da su kvaliteti za divljenje, kvaliteti kojih
se treba drati.
Ipak, Riard je bio udno odsutan. Poslovna putovanja odvodila su ga na sve due
periode, a kada bi se vratio, besciljno bi lutao po kui, ili odlazio na duge usamljenike
etnje do Zlatnog vrha, vraajui se satima kasnije, isprskan blatom i iiban vetrom, ali ipak
Avada

185

Anna

s rastrojenim pogledom u oima. A nou, poto bi zavrili uobiajenu turu zakljuavanja

vrata i iskljuivanja svetala, povukli bi se u svoju spavau sobu samo da bi se uurbano
presvukli u odeu za spavanje, iskljuili lampe pored kreveta i neujno skliznuli pod
pokrivae.
Laku no, draga, rekao bi kruto, reima i tonom oveka mnogo starijeg od njegovih
etrdeset i neto.

Laku no, odgovorila bi, okreui se od njega i navlaei pokriva do brade, sve vreme
tiho udei za toplinom njegovog dodira. Nije mogla da se seti kada su poslednji put vodili
ljubav. Provela je devetnaest godina u braku za koji je ubedila sebe da joj nije doneo nita
osim to ju je uguio, a sada je otkrila da joj nedostaje njegova sigurnost i bezbedna
pouzdanost. Bilo je to vie od ironije - bilo je perverzno. Meutim, znala je da nije bilo
nezaslueno. S Kasi, izmuenom i sakrivenom u Londonu, i Dorom zatvorenom u svojoj sobi
ili van kue kad god bi joj se pruila prilika, Helen je lutala po Kliftopsu kao avetinjska,
izgubljena dua. Prazna kua puna odjeka bila je njen krst, njena kazna, i znala je da je
dobila onu najteu: istilite.
Pa ipak, uz sav bol i svu tugu koje su naneli i koje su trpeli, ona se jo nadala da ju je
Riard voleo. Samo je trebalo da mu da vremena, govorila je sebi, vremena da se oslobodi
tuge, vremena da se izlei i vremena da je ponovo pronae, a ona e ga tada ekati.

Zastala je ispred kuhinje. Moda e sada, kada je prevara otkrivena, moi da krenu
neophodnim koracima ka izleenju svog braka. Nije vie bilo potrebe za tajnama ili laima.
Moda je ovo bila vatra kroz koju su morali da prou da bi proistili svoj brak. Prethodne
dve godine bile su joj najgore u ivotu, ali ona je jo mogla da se nada da za njih postoji
budunost, jer zaista, ta joj je drugo preostalo?

Pripremila se. Onda je, uz dubok uzdah, otvorila vrata i ula.

Riard je sedeo za kuhinjskim stolom. Bio joj je okrenut leima, ali videla je da se
ukoio kada je ula i progovorio je pre nego to je stigla da mu se obrati.
Koliko dugo, Helen? Nije je gledao. Glas mu je bio hrapav, kao mirgla, kao da je
plakao. Koliko dugo to traje?
Progutala je. Dva meseca... moda tri, ali gotovo je, ve dugo je gotovo. To nije bilo
nita, Riarde, nita nije znailo. Njene rei zvuale su kao klie, ak i njoj samoj. Obila je
oko stola da ga pogleda, ali on je izbegavao njen pogled, okreui glavu da pogleda kroz
prozor. Na stolu pred njim stajao je komad papira. Provirila je, a on je, osetivi da je zanima,
gurnuo papir ka njoj.
Verovatno bi volela da ima ovu malu uspomenu.

Pogledala je komad papira koji je leao pred njim. Bila je to jednostavna skica, nacrtana
ugljenom, nage ene koja se zavalila u hlad drveta. Umetnikova veta ruka uhvatila ju je u
pozi zbog koje bi posmatra porumeneo. ak se potrudio i da potpie i datira delo, u donjem
desnom uglu. Helen je uasnuto zurila u sliku.
Izgleda draesno, rekao je Riard.
Ja... nisam imala pojma... mucala je.

Avada

186

Anna

Ne pokuavaj da porekne, Helen. To si oigledno ti. Kao to si mi i sama rekla pre svih
onih godina kada si donela kui onu odvratnu sliku, on je 'umetnik genije'. Slinost je
neverovatna, zar se ne slae?
Helen je ponovo progutala. Razgovor o prevari bio je jedno, ali suoavanje s tako
slikovitim dokazom bilo je i neoekivano i sasvim poniavajue. Jadni Riard.

Kako... gde si ovo naao? Da li ti je on to dao? Helenine misli su jurcale.

Riard je frknuo. Neko se saalio na mene i odluio da mi je poalje na posao. Dobio
sam je jue. Pretpostavljam da je njegova ena preuzela na sebe da me obavesti, bednog
rogonju! Valjda su joj se smrtno smuila ljubavisanja njenog mua, pa je odluila da uzme
stvari u svoje ruke.
Helen se ugrizla za unutranjost obraza. Nije mogla da podnese pomisao na Riarda
kako otvara koverat u kom se nalazila skica, i to jo u kancelariji. Ne znam ta da kaem... to
je gotovo. Mora da mi veruje. Ve dugo je gotovo. Od sahrane. Nije bilo anse da ja... Rei
su joj utihnule kada ju je Riard pogledao. U njegovim oima videlo se iskreno gaenje.

Nije bilo anse da spava u krevetu drugog mukarca, i to oenjenog, kada je tvoj sin
bio tamo negde, izgubljen? Mrtav? To je ba ljudski od tebe, Helen. Glas mu je bio
preplavljen sarkazmom. Ba plemenito.

Ne ponosim se sobom, Riarde. ivela sam s krivicom protekle dve godine. elela sam
da ti kaem... zaista jesam.
Pa zato nisi?

Nisam elela da dodajem tvom teretu, Riarde. Oplakivali smo sina. Veza je bila
zavrena. Mislila sam da je najbolje... Rei su joj ponovo izbledele.

Sedeli su jedno naspram drugog. Riard ju je gledao prazno, a onda odmahnuo glavom,
ne shvatajui. Sve vreme, mali komad belog papira leao je izmeu njih, zurei u njih kao
dreei podsetnik na sve to je meu njima tokom godina polo po zlu.
Da li ga voli? Riard je najzad pitao.

Ne! uzviknula je. Gospode, ne! On je bio greka, prolazna stvar.

Kada je to poelo? Hou sve da znam. Ne izostavljaj detalje. Ne elim vie lai, razume
li? Glas mu je bio sumoran.
Helen je klimnula. Prvo je to bio flert. Prvi put sreli smo se onda u Bridportu, kada sam
posetila njegovu galeriju i kupila sliku.
Riard je klimnuo glavom.
Flertovali smo, ali tada nije bilo nieg vie. Nismo tako dugo bili u Dorsetu. To je bilo
teko vreme. Sea se?

Riard je jo jednom klimnuo i ponovo se okrenuo ka prozoru. Mogla je da vidi da mu

se suze skupljaju u uglovima oiju. elela je da obie sto i zagrli ga, ali se uzdrala. Dugovala
mu je objanjenje.
Onda sam zatrudnela sa Alfijem. Tobijas je prosto... izbledeo. To je bila jedna od onih
stvari koje se nikada nisu desile. Nije bilo sueno. Ti i ja, mi smo bili sreni. Sigurno se
sea? U njenom glasu oseao se oaj. Bilo je bitno da se seti ta su imali, kako je moglo da
bude.
Avada

187

Anna

Pa, kada si prvi put spavala s njim? ta se promenilo?

Bilo je to na drugoj godini predavanja u Ekseteru. On je dobio mesto rezidentnog

umetnika na univerzitetu. Riard je klimnuo. Nastavi, rekao je.

Ponekad bismo naleteli jedno na drugo na fakultetu. Onda me je na kraju letnjeg

semestra pozvao na ruak.
Pa si otila na ruak i sluajno ste zajedno upali u krevet, je li?
Ne! Nije bilo tako. Neko vreme pre toga bili smo prijatelji.
Riard ju je sumnjiavo posmatrao. Bez lai, sea se?

Dobro, bili smo vie od prijatelja. Flertovali smo jedno s drugim nekoliko meseci.
Dopadala mi se njegova panja uzdahnula je. Znala je da je bolje da bude sasvim iskrena.
Bila sam usamljena i bilo mi je dosadno. Bilo mi je muka da me vide samo kao suprugu i
majku, bilo mi je muka od provincijskog ivota. Ti i ja nikada nismo razgovarali ni o emu
osim o deci, o njihovoj vonji u kolu i pakovanju uina, o raunima i pranju vea. Tobijas je
inio da se osetim posebnom, inio je da se osetim privlanom i poeljnom. To mi se dopalo.
On mi se dopao.
Znai, to je bila moja krivica, je li tako?, pitao je Riard prezrivo. Ja nisam inio da se
osea kao ena? Nisam obraao dovoljno panje na tebe?

Ne! Nije tvoja krivica, ne pokuavam to da kaem. Samo elim da objasnim kako sam
se oseala. A ti mora da prizna da tada jesmo prolazili kroz dombastu fazu. Bila je tu
selidba... navikavanje na ovu kuu...
O, da... ova uasna kua... naravno. Glas mu je bio ravan, ali u njemu je bilo jo neega,
nagovetaj gorine.

Helen se nije obazirala. Nije bilo svrhe prevakavati taj stari argument, ne sada. Poeli
smo da spavamo neposredno pre letnjeg raspusta, zna, onog leta kada je Alfi umro. A ja
sam zavrila tu vezu im smo ga izgubili. Trajala je nekoliko nedelja, najvie dva meseca.
Bila je to uasna greka. Mi smo izgubili Alfija. Nisam mogla podneti pomisao na to da u
izgubiti i tebe i devojke. Jo ne mogu. Helenin glas je pucao i ona se borila da ostane
staloena.
Riard je uo emocije u njenom glasu i prvi put se okrenuo da je pogleda. Pogledi su im
se sreli preko stola. Mogla je da vidi oluju emocija iza bistre plave boje njegovih oiju.
Pruila je ruku da dohvati njegovu, oajniki elei fiziki kontakt s njim. Riard je pogledao
njenu ruku, ali se nije pomerio. Umesto toga nastavio je da postavlja pitanja. Zato on?
Zato Tobijas?
Odmahnula je glavom. Ne znam. Bio je tu. eleo me je.
Da li te je privlaio... od poetka?

Da, potvrdila je. Sada nije bilo vajde lagati. Koliko puta ste se sastali? Koliko puta ste
spavali zajedno?

Ne znam... osam, moda deset? Nije mogla tano da se seti. Da li si se ovde nalazila s
njim? Da li si ikada spavala s njim u naem krevetu?
Ne!
Da li su deca znala za njega?

Avada

188

Anna

Ne! rekla je ponovo. Bila sam vrlo paljiva. Nikada ne bih dozvolila da saznaju.
Da li si ikada pomiljala da me napusti?

Helen je zastala. Razmiljala je na trenutak i shvatila da nije nikada. Ma kako intenzivan

bio odnos izmeu nje i Tobijasa, ma koliko blesava sanjarenja on smiljao dok su bili
zajedno, ona nijednom nije iskreno pomislila da zbog njega ostavi Riarda. Ne.
,,I stvarno je gotovo? nastavio je. Nisi bila s njim otkako si zavrila tu vezu?

Ne. Kunem se. Nisam to mogla da podnesem. Gotovo je. Kada smo izgubili Alfija,
shvatila sam koliko mi na brak znai. Riarde? Gledala ga je. Riarde, pogledaj me!,
gledala ga je pravo u oi. Riarde, volim te. Napravila sam uasne greke. Izazvala sam
mnogo bola. Iskreno, ne znam ta nam budunost donosi, ali znam da ne elim da te
izgubim. Ne bih to podnela. Na brak moda nije dobro poeo. Prolazili smo kroz gadna
vremena... i neka krajnje jadna... ali jedina stvar u koju sam apsolutno sigurna, vie nego i u
ta drugo, jeste da ja elim da budem s tobom.

Mislila je svaku re koju je rekla. Posle devetnaest godina zajedno, stajali su i gledali se
preko jaza nerazumevanja i bola, ali Helen je sada znala kakva je bila njena uloga u
stvaranju tog procepa. Ona je uvek u sebi krivila Riarda to ju je nagovorio na brak koji nije
elela. Bunila se protiv njegove odluke da ih odvede iz Londona i zarobi daleko u
primorskom gradiu. Poela je da prezire njegov oseaj obaveze prema Kliftopsu i
uspomeni na njegove roditelje i verovala da je to stavio na prvo mesto, pre njenih potreba i
potreba njihove dece. A ipak, sada je znala da je ona pogreila. Zaboravila je da primeti
koliko je on bio dobar, koliko vrst, iskren i mio. Resila je da prezire njega i sve stvari koje je
on predstavljao da bi opravdala svoje neverstvo, a kasnije, u naletu njihove tuge, dozvolila
je da se jaz jo vie proiri. Sada je shvatala da je elela oveka koji je potovao svoje
porodino naslede i oseao svoje obaveze duboko u svojoj dui, oveka koji je mogao da
bodri svoje erke dok se iznutra slamao od bola, oveka koji je svakog jutra paljivo mazao
maslac na tost i uvee gasio svetla i zakljuavao vrata i svake noi je ljubio za laku no s
nenom pouzdanou; jer, Riard je bio upravo to. I posle svega reenog i uinjenog, kada se
praina slegne na ostatke njihovog zajednikog ivota, ona je, vie nego ita drugo, elela
Riarda.
Hajde da pokuamo ponovo, molila je. Sve ovo vreme bili smo zakljuani u svom
linom bolu, oseali se tako izolovano, izgubljeno na moru... a ti si jedina druga osoba na
svetu koja moe da razume kroz ta sam prola zbog Alfija i svega to je dolo posle. I ja sam
isto to za tebe. Tuno je odmahnula glavom. To je moglo da nas uini jaima, ne da nas
ovako razdvoji. Podigla je ruke. Znam, krivim sebe. Ali zar je zaista prekasno za nas,
Riarde? Da li je zaista prekasno da ovo preokrenemo i pokuamo da pronaemo neto
dobro i vredno skriveno u ruevinama?
Riard nije skretao pogled, zurio je duboko u njene oi vrlo dugo. Onda, polako, mic po
mic, njegova ruka pruila se preko stola i poklopila njene ispruene prste. Sedeli su zajedno,
u potpunoj tiini, prepletenih prstiju.

Ja vie ne znam kako da krenemo dalje, rekao je tiho. Mislim da ne mogu da

podnesem vie udaraca.

Helen je klimnula, suze su joj navirale na oi. Ali ne elim ovo da radim sam. Helen je
zastao dah u grlu.
Avada

189

Anna

Riard je progutao. Moda, ako krenemo polako..., rekao je najzad, steui njene prste
i zatvarajui oi.
Helen je mogla da zaplae. Znala je da je to bilo vie nego to je zasluila. Mnogo puta
zamiljala je ovaj trenutak, ali se to uvek zavravalo samo potpunim i krajnjim unitenjem.
To to joj je Riard pruio drugu priliku, to to je dobila nadu za spas svog braka, bilo je vie
nego to je mogla i da sanja.
Nee zaaliti, Riarde, kunem se. Volim te. Dokazau ti to. Ako budem morala da ti
nadoknaujem sledeih devetnaest godina, iniu to.

Riard je ponovo klimnuo i otvorio oi. Udahnuo je. Oboje treba mnogo toga da
nadoknadimo, zar ne? Pretpostavljam da ni ja nisam sasvim neduan u svemu ovome.
Mogao sam da budem bolji mu, paljiviji prema tebi. Nisam uvek sluao ta ti eli... ta tebi
treba. Hajde da obriemo tablicu, hoe li? Da ponemo ponovo? Hajde da ti i ja ponemo iz
poetka. Hajde da to uradimo za nas... i za devojke. Siguran sam da smo im sada oboje
potrebni.
Helen je tuno klimnula, i dok je razmiljala o erkama i o bolu koji je donela svojoj
porodici, poela je da lije neme suze. Riard je pruio ruku i brisao ih s njenog lica prstima, a
ona je, zahvalna na saoseanju koje se osetilo u njegovom dodiru, naslonila lice na njegov
dlan i tako ostala. Tada je suza potekla niz njenu bradu i pala na komad papira koji je leao
meu njima. Zavrila je na linijama od ugljena, zamuujui ivice ene u upavu sivu
izmaglicu, briui ih zauvek. Helen je pogledala list i trgla se.
Hajde da je spalimo, predloila je, mrcajui i briui nos. Hajde da je se resimo,
jednom zasvagda. Ne mogu vie da je gledam.
Riard je klimnuo glavom. Dobra ideja, novi poetak.
Pruio je ruku da uzme list papira, ali ba u tom trenutku ugledao je neto na njemu i
sledio se, usred pokreta.
lica.

ta nije u redu?, pitala je Helen, videvi da on okleva. ta je bilo?

Nije odgovarao, samo je nastavio da zuri u papir dok je boja polako nestajala s njegovog

Ona je ponovo pogledala dole, ne znajui na ta su fokusirane njegove oi. inilo se kao
da gleda u Tobijasov potpis u donjem uglu lista, u deo na kom je nakrabao svoje ime i
datum. Odjednom, Helenin stomak se izvrnuo.
Datum. Sve je bilo crno na belo.
Bio je to dan kada je Alfi nestao.

Helen je mogla da vidi kako se zupanici u Riardovom mozgu okreu, mogla je da oseti
bujicu emocija koje su odjednom ispunile prostoriju. Riard ju je najzad pogledao, ali
njegove plave oi vie nije ispunjavao oprotaj. Gorele su od gneva.
Bila si s njim onog dana? Bio je to jedva apat.

Helen nije mogla da odgovori.

Bila si s Tobijasom Grejom onog dana kada je Alfi nestao? Otvorila je usta, ali rei nisu
izlazile.
Avada

190

Anna

Ti i taj ovek zavukli ste se u neki jeftini hotel i bacili se na svoju poganu ljubavnu aferu
dok je na sin sam tumarao po plai? Ti i tvoj ljubavnik kresali ste se dok je na deak, na
prelepi deak... Riardov glas pucao je od emocija, ali je nastavio ispaljujui poslednje
otrovne rei, bio izgubljen u talasima... davio se?
Uasnuto ga je gledala. Pogled u njegovim oima bio je razarajui.

Rekla si da si tog dana bila na poslu. Rekla si da su te pozvali na fakultet. Bilo je

neizbeno. Rei su mu brzo nailazile. Moj boe. Odmahnuo je glavom. Sve ovo vreme
krila si istinu od mene. Sve ovo vreme pustila si me da verujem da je to bila nekakva uasna,
tragina nezgoda. A sve vreme znala si da bi bez tvoje jadne ljubavne aferice na sin moda
jo bio iv. Ti si ga ubila!

Ne!, Helen je vrisnula.

Riard je odmahnuo glavom. Pogledaj ovo, hajde, pogledaj! Mahao je papirom pred
njenim oima. Kako moe da porie kada je dokaz pred nama? Ti si ubica! Ubila si naeg
sina! Trebalo bi te zakljuati! Kad pomislim da si me zamalo ubedila. Bio sam na ovolicko...
Podigao je palac i kaiprst. Ovako blizu. Moj boe! Kako si mogla?
Riarde, ne razume...

ta ja to ne razumem, Helen? Sada je ve urlao. Bilo je zastraujue. Riard nikada nije

podizao glas. Nikada ga nije videla tako ljutog. ta bi to mogla da kae da bi se iskupila za
ovaj odvratni, pogani rusvaj?
Pogledala ga je. Bio je u pravu. Nije bilo nieg to je mogla da kae. Nije imala nikakvu
odbranu. Bila je kriva za sve za ta ju je optuio. To jeste bila njena krivica. Alfi je bio mrtav.
Sve je to bila njena krivica.
Riarde, molim te...

Molim te... molim te... ta me moli, Helen?, ispalio je. Molim te ne ostavljaj me?
imitirao je visokim cviljenjem. Da, rekla je tiho.

Zna, uvek sam znao, od samog poetka, da me nisi stvarno volela. Helen ga je gledala
zaprepaeno, ne shvatajui ta on to govori. Da, tako je, nastavio je, znam da misli da
sam glup, uvek sam to znao. Bio sam spreman da se kockam. Bio sam spreman da ekam.
Mislio sam da bih mogao da ti pokaem kako izgleda prava ljubav. Mislio sam da bih mogao
da te navedem da me zavoli. Ali pogreio sam.
Ne! vikala je Helen u oaju. Volim te, Riarde!

Ha! Kiselo se nasmejao. Voli? Ti ne zna ta ta re znai, Helen. Muka mi je od toga.

Muka mi je od ovog bolesnog braka. Ne elim vie da budem deo toga, uje li me? Ne mogu
vie da izdrim pored tebe. Ne mogu da te trpim u blizini. Gadi mi se. Riard je ustao od
stola. Pokrenuo se s takvom silinom da se stolica na kojoj je sedeo zaljuljala i pala na pod uz
tresak. On kao da to nije primetio. Idem gore, ali stvarno mislim da sada ne bi volela da mi
bude blizu, Helen. Divlje je mahao rukama. Trenutno ne verujem sebi. Kloni me se.
Riarde, jecala je. Nije imala rei, ali gledala ga je moleivo, a suze su joj tekle niz lice.

ta? Hoe da se saalim na tebe? Je li to? Zaboravi, Helen. Samo me se kloni. Ozbiljno
ti kaem.
Avada

191

Anna

Okrenuo se i izjurio iz prostorije. Vrata su se teko zatvorila za njim i Helen je ostala da

stoji sama u kuhinji, pored prevrnute stolice i komada papira koji je sruio njenu kulu od
karata. Skliznula je na pod i prepustila se suzama.

Riard je otiao sat kasnije. Spakovao je torbu, obavio nekoliko kratkih telefonskih
razgovora, a onda strao niz stepenice ka svojim kolima, ispaljujui ka njoj svoje poslednje
rei.
Pozvau te - za nekoliko dana. Rei u ti gde sam za sluaj da sam potreban
devojkama, dodao je zajedljivo. Bilo je jasno da ga vie nije bilo briga za Helen.
Ona je jedva klimnula i ugrizla se za usnu, uplaena da e, ako otvori usta, ponovo
poeti da moli i jaue.
Bilo je gotovo. Vie nita nije moglo da se kae.

Nekoliko trenutaka kasnije, Riardov automobil jurnuo je niz prilaz i Helen je ostala
sama s jezivom tiinom ogromne, prazne kue koja je odjekivala svuda oko nje.

Avada

192

Anna

Dora

Dananjica
Dora je zaustavila automobil uz neurednu ivicu travnjaka i pogledala tronu staru
plemiku kuu pred sobom. Ponovo je pogledala adresu koju je drala u ruci, nakrabanu na
poleini otrcanog koverta: Svon haus, Liti Oksington. To je svakako bilo to mesto, ali stara
ruina na kraju prilaza nije bila ono to je oekivala. Bila je sasvim drugaija od grubog
pansiona koji je zamiljala tokom proteklih godina. Usputni komentari njenih roditelja o
Kasi i mestu gde ivi naveli su je da razmilja o nekakvoj komuni hipija koji pue travu i
otpadnika obuenih u konoplju, ali ovo mesto izgledalo je sasvim suprotno. Bilo je to divno
seosko imanje.
Decenija je dug period. Bilo je to previe vremena da se pretvara kako sestra, koju je
nekada idealizovala, vie ne postoji, a Dora je to odlino radila. Razmiljajui sada o tome,
seanja na Kasi bila su udna zbrka, niz svetlucavih snimaka iz detinjstva pomeanih s
mranijim scenama i slikama iz munije prolosti. Da, meu srenim vremenima vrebale su
histerije i treskanje vratima, mrana raspoloenja i impulsivno ponaanje, dugi periodi
samonametnute izolacije. Bio je to zbunjujui kovitlac, ali pre svega, Dora se seala
preplavljujueg oseaja odbaenosti kada ju je ostavila sestra koja je imala svet pod
nogama, a ipak odabrala da ode u egzil.
Da, deset godina je mnogo vremena i Dora je verovala da je sada prevladala ljutnju. Vie
nije bila ista osoba, odavno je nestala naivna tinejderka koja je sanjarila, uvek eljna da
zadovolji, uvek eljna da odri mir. Imala je karijeru, deka, dom... a sada je i beba bila na
putu. Ali ako je deset godina moglo da donese tako dramatinu promenu kod Dore, morala
je da oseti nervozu kada je pomiljala na to ko e je doekati u kui. Bilo je strano, ali Dora
je znala da je vreme za kraj skrivanja. Morala je da se suoi s Kasi, ako nita drugo, onda da
bi najzad ostavila prolost za sobom.
Nelagodno se promekoljila, prisetivi se svega dok je vozila automobil oko ogromne
kamene fontane na sredini prilaza, s bledim mladim nimfama koje su zurile u nju svojim
mrtvim oima. Okrenula se od belih kamenih lica, oseajui nelagodu pred njihovim
pogledom, zaustavila se ispred elegantne vile, iskljuila motor i duboko udahnula dok ju je
preplavljivao sve talas krivice. Trebalo je da je poseti i pre. Trebalo je da se potrudi.

Sedela je tamo, ukopana u mestu, ophrvana krivicom i nervozom. Borei se protiv

preovladavajueg nagona da okrene klju i odjuri s prilaza, Dora je dohvatila tanu i
iskoraila na vrelinu dana.
Bilo je velianstveno. Topli vazduh obavijao se oko nje kao ebe, donosei sa sobom
opojni miris leta i udaljeno dozivanje kosova iz stabala iznad nje. Cipele su joj kripale po
ljunku i kada je stigla do velikog ulaza s kolonadama, zastala je i pogledala navie. Pred
njom je stajao ulaz, mraan i zastraujui, otvorena crna usta naspram svetlosti dana oko
Avada

193

Anna

nje. Zadrhtala je, a onda prikupila poslednji nalet hrabrosti i popela se preskaui po dva
stepenika odjednom, iznenada eljna da se to pre suoi sa onim to se nalazilo unutra.
Prela je toliko. Sada je samo preostalo da ovo zavri to je bre mogue, a onda da se izgubi
odavde. Napravila je jo jedan korak i, pre nego to je stigla da se predomisli, odluno je
pritisnula zvono.
Veoma visok ovek sa upletenom kosom i tunim pogledom panijela otvorio je vrata.
Gledao ju je sumnjiavo. Mogu li vam pomoi? pitao je, preleui oima nervozno po
prilazu iza nje. Kao da je oekivao da e Dora zaglaviti nogu u vrata i progurati se unutra
nepozvana.
Da li je Kasi tu?

Ko pita?
Ja sam njena sestra, Dora.

ovek kao da se neznatno opustio i odmerio je od glave do pete. Ne lii mnogo na

nju.
Ne, sloila se. Saekala je jo trenutak, nadajui se da e biti pozvana da ude, ali ovek
je ostao gde je, vrsto blokirajui ulaz sve dok iza njega nije eksplodirao drugi glas.
Ko je to, Dejkobe?

ovek s konjskim repom je poskoio. Neko trai Kasi. Kae da joj je sestra.
Vrata su se odjednom irom otvorila i Dora se suoila s licem jo jednog oveka,
privlanog, s glatkom koom boje oraha, raupanom kovrdavom kosom i visokim
slovenskim jagodinim kostima. iroko joj se smeio. Ti si sigurno Dora, rekao je,
pruajui joj ruku. Ja sam Feliks. Feliks Reveli-Dons. Drago mi je to smo se upoznali.
Izvini zbog Dejkoba, on je na stalni teoretiar zavere. Misli da su svi koji se pojave na
vratima ili pijuni ili novinari, spremni da obustave na mali projekat tajnog vrta.

Dora se utivo nasmeila i rukovala s njim, ne znajui o emu je on to govorio.

Kasi te oekuje, nastavio je Feliks. Ui. Verovatno je pozadi. Da li si nas lako nala?
Dovezla si se iz Londona, zar ne?
Dora je ponovo klimnula glavom i neprekidno se osvrtala dok ju je Feliks vodio ka
velikom holu, a njene potpetice glasno su lupkale po mermernom podu. U prostoriji nije bilo
nieg posebnog: nekoliko pari blatnjavih izama poredanih pored vrata i stari sto od
hrastovine na kom se nalazila lavina neotvorene pote. Iznad njega visio je portret u
zlatnom ramu - strogog mladia odevenog u crno, a belina njegove svetenike kragne sijala
je u suprotnosti sa izbledelim bojama slike. inilo se kao da ovek zuri u neodreenu daljinu
i razmilja o mranoj i nepodnoljivoj budunosti. Po zidovima su se videli sivi tragovi na
mestima gde su nekada visile druge slike, ali ostatak hola bio je prazan, osim elegantnog
drvenog stepenita koje se spiralno podizalo ka viim nivoima kue i na kom je tu i tamo
nedostajao poneki stubi iz ograde.
Dejkobe, idi nai Kasi, molim te. Ja u se pobrinuti za Doru.

ovek s repom dobacio je Dori jo jedan sumnjiav pogled pre nego to je bez rei
nestao kroz ulaz.
Ne brini zbog njega, nastavio je Feliks, on je, u stvari, vrlo fin kada ga ovek upozna.
Avada

194

Anna

Dora se nasmeila i nelagodno promekoljila, nadajui se da se njena sestra nee

zadrati. ivci su joj igrali. Ponovo je pogledala portret na zidu. ovek je izgledao zaista
nesreno.
Moj ukundeda, rekao je Feliks, pratei njen pogled. asni Robert Reveli-Dons,
poprilian komedija, navodno.

Dora se nasmeila, iako je bila nervozna.

Boga pitaj kako se udvarao mojoj ukunbabi, ledi Katrin Svon, ali hvala bogu da je
uspeo, jer, pa, evo nas ovde. Feliks je rairio ruke pokazujui ogromnu vilu koja ih je
okruivala.

Prolo je dosta vremena otkad ste se Kasi i ti videle, zar ne? pitao je Feliks, gledajui je
radoznalo.
Sada je bio red na Doru da bude sumnjiava. Pitala se da li je on bio Kasin deko i koliko
je znao o njihovoj prolosti. Pocrvenela je pomislivi na to. Da, rekla je, proistivi grlo,
podosta vremena. Nekoliko godina.

Pa, znam da jedva eka da te vidi i pokae ti ta ovde imamo. Tajni vrt je poprilino
njena zasluga, moram rei.
Znai, i ti radi ovde? pitala je Dora, i dalje ne znajui ta je taj tajni vrt o kom je on
stalno govorio.

Da, moglo bi se tako rei. Ovo je moja kua. Ja sam vlasnik zgrade i imanja. Plaim se da
sam ja tipian trustafarijanac: razmaeno bogatako dete koje ivi ivot iz snova na kontu
svog naslea. Jedino to nemam pletenice da to dokaem.
Kua je prelepa, rekla je Dora.
Jeste, zar ne? Naravno, bila je mnogo lepa na svom vrhuncu, ali nama zasad sasvim
odgovara.

Dok su askali, dve ene prole su kroz predvorje. U rukama su nosile velike kutije s
povrem i dobacile Dori i Feliksu stidljive osmehe u prolazu.
Zdravo! pozdravio ih je Feliks pre nego to se ponovo okrenuo Dori. To su Skarlet i
Sofi, nae stalne kuvarice. Treba da ostane na veeri ako moe. Smatraj da si pozvana.
Hvala, promrmljala je Dora, prieljkujui da Kasi pouri, ali trebalo bi da se vratim.

Nema problema, moda drugi put?

Sreom, Dejkob se vratio, uunjavi se u prostoriju sa svojim utuenim izrazom. Iza
njega je bio jo neko.
Evo je, rekao je Feliks.

Hej, Dora, dugo se nismo videle, rekla je Kasi, pojavivi se iza Dejkoba. Prila je Dori,
sa osmehom koji joj je igrao na usnama, i privukla je u zagrljaj.
Dora se prepustila sestrinim rukama, ali se u zagrljaju oseala ukoeno i nelagodno.

Pa zato ti je trebalo toliko? pitala je Kasi.

Izvini, rekla je Dora, oslobodivi se kako bi je bolje pogledala. ,,M25 je bio nona
mora... uasna guva. Rei su joj izletele iz usta pre nego to je shvatila da Kasi nije mislila
na njeno kanjenje tog jutra, ve na njeno upadljivo odsustvo tokom proteklih nekoliko
Avada

195

Anna

godina. Pocrvenela je i osvrnula se panino po praznom holu. Ve je krenulo naopako. Nije

ni trebalo da dolazi.
Gospode, opusti se! Samo sam se alila! Kasi se odseno nasmejala, kao to je inio
njihov otac, i taj zvuk vratio je Doru pravo u Kliftops, podsetio je na sedeljke u sobama,
prelistavanje asopisa u potrazi za novim frizurama i odeom, traarenje o nekoj novoj
manekenki ili o jo jednoj izbledeloj pop zvezdi. Malo se opustila. To je jo bila Kasi, bez
obzira na ono to se deavalo proteklih godina.
Izvini, malo sam nervozna, priznala je Dora.
Feliks je proistio grlo. Pa, ostaviemo vas same. Drago mi je to smo se upoznali, Dora.
Nadam se da emo se opet videti.

Dora je klimnula. Da, hvala. I meni je drago. Ponovo se okrenula ka Kasi. Dobro
izgleda, izletelo joj je. Bilo je tano. Kasi nije bila bledi pustinjak kakvog je Dora zamiljala
na putu do nje. Bila je zgodna i preplanula, kao da se upravo vratila sa odmora na
Mediteranu ili boravka u skupoj banji. Dora se iznenadila osetivi blago peckanje ljubomore.
Kasi je uvek bila lepotica u porodici.

Meutim, njena sestra kao da nije primetila kompliment. Mislila sam da odemo u
etnju ako eli?, predloila je. Zna, da izaemo iz kue i udahnemo malo vazduha ako ti
ne smeta?
Dora je klimnula. To zvui dobro. Volela bih da protegnem noge, a i dan je lep.
Fino. Hajdemo onda.

Dora je krenula za Kasi iz mermernog hola nazad na dnevnu svetlost. Njena sestra
hodala je brzo. Dugim nogama koraala je niz stepenike i preko prilaza pre nego to je
skrenula na ljunanu stazu koja je vodila pored kue. Dok je Dora jurila da je stigne,
primetila je da je Kasi via nego to ju je pamtila i da joj je kosa skupljena u jednu debelu
pletenicu koja joj je visila niz lea i presijavala se zlatno na suncu. Nosila je jednostavnu
odeu - belu majicu, patike i stare farmerke, pa je Dora zaalila zbog svoje paljivo izabrane
letnje haljine i tiklica. Mislila je da e se tako oseati smireno i staloeno, ali, zapravo,
oseala se sitniavo i formalno.

Zaobile su kuu i izbile na kitnjastu zaobljenu terasu koja se pruala sa zadnje strane.
S njenog uzdignutog poloaja mogla je da vidi prelepo ureene vrtove koji su se pruali niz
brdo. Dora je razabrala udaljeno svetlucanje vode kroz stabla, ali umesto da krene ka
travnjaku, na ta je Dora pomislila, Kasi je nastavila svoj galop pravo preko terase i niz
nekoliko stepenika, a zatim je prola kroz diskretna drvena vrata u zidu od cigala. Dora je
morala malo da se sagne da bi prola kroz njih i slepo je sledila sestru, napravivi jo tri ili
etiri koraka pre nego to se zaustavila u mestu. Zaklonila je oi od jarkog sjaja sunca i
zaueno se osvrnula.
Ule su u zaklonjeni vrt, skriven od kue visokim kamenim zidovima. Nije bio toliko
zauujui po svom neoekivanom izgledu, ve po talasima boja i mirisa koji su odjednom
napali Doru sa svih strana. Vrt je bio u punom cvatu. Pred njom su plivale nijanse sline
dragom kamenju, rubinima i ilibaru, ametistu i adu. Videla je vatrenocrvene tritome,
isprepletene minduice, rue, suncokrete i najruiastiji zvezdan. Ukrasni suncokret i vrste
stabljike seduma i glavice ponosno su stajali pored ivopisnih crvenih dalija. Du jednog
zida, ivica od plavih hortenzija pospano je klimala tekim cvetovima na suncu. Pred
Avada

196

Anna

njihovim nogama busenovi lavande izbacivali su svoje ljubiaste cvetove ka nebu i

ispunjavali joj nozdrve opojnim mirisom. Zadivljeno se okrenula i primetila procvetale
grmove rumarina, bosiljka i nane i plavozelene listove alfije i majine duice. Iza zainskih
trava pruao se uredan povrtnjak. U njemu su se nalazile pritke prepune izuvijanih stabljika
pasulja i redovi izniklih zelenih busenova koji su otkrivali tajno skrovite luka, praziluka i
argarepe, paljivo utisnutih u njihove zemljane krevete. A iza njih, uz jedan zid naslanjao se
oronuli staklenik, presijavajui se srebrno na kasnom jutarnjem suncu.

Bilo je prelepo. Slikovita bata i siuna, privatna oaza u kojoj je, inilo se, vreme
stajalo. Dora je gotovo oekivala da svakog asa neka kuvarica proe pored nje sa irokom
korpom i makazama, spremna da odabere zaine i povre za veernji obrok u kui.
Podseala ju je na tajne vrtove o kojima je itala kada je bila dete. itav pejza kao da je
huao od ivota, boje, zvuka i mirisa. Upijala je prizor zadivljeno se okreui. Videla je
debele pele opijene polenom, kako proleu noene povetarcem, leptire koji izvode svoju
delikatnu igru preko leja s cveem, a negde, tik ispod avrljanja i zujanja insekata, ulo se
tiho, ravnomerno uborenje vode. Taj poslednji oaravajui zvuk doveo ju je do jezerceta s
lotosima u sreditu vrta. Pored njega bio je luk uz koji je puzao ruiasti pavit, a u njegovoj
senci krila se niska drvena klupa. Ka tom mestu ila je Kasi. Obrisala je neto nevidljivo s
klupe, a onda se spustila, potapavi prazno mesto pored sebe. Doi, sedi kraj mene.
Dora je prila luku, uivajui u opijajuem mirisu ljiljana i bosiljka.

Pa, kako ti izgleda na tajni vrt? pitala je Kasi. Dok je govorila, okrenula se da osmotri
vrt, kritiki posmatrajui redove biljaka pred sobom. Ovo je moj mali projekat.
Dora je pratila njen pogled. Tvoj mali projekat? pitala je.
Da, ovaj vrt, ta misli? inilo se da Kasi zabavlja Dorina neverica.

Divan je... prelep. Dora se trudila da pronae prave rei kojima bi opisala neto tako
ljupko. Ti si ovo uradila? Dora je pokretom ruke pokazala sve pred njima.
Ne sama, ali da, jesam. Bila sam prilino zauzeta time proteklih nekoliko godina.

Dora se zaudila. Otkad si ti postala zaljubljenik u bate?

U stvari, ne znam. Kasi je slegla ramenima. Samo sam dola ovamo jednog dana i
poela da kopam. Ovo je bila prava ruevina. itav prostor bio je pokriven korovom i
trnjem, da ne pominjem kojekakav otpad iz kue, koji je ovde bio nagomilan. Pokazala je
jedan ugao, blizu staklenika. Ali im bih raistila jedno pare, ili iskopala cvetnu leju, bilo
je jasno da se ispod nalazi kostur neeg stvarno posebnog, to samo eka da se ponovo
uoblii. Veina biljaka ve je bila tu, davile su se ispod svega ostalog. Samo su bile sakrivene
i ekale da ih neko ponovo oivi.
Dora je sedela pored sestre na niskoj drvenoj klupi i upijala oaravajue okruenje. Bilo
je teko zamisliti vrt u bilo kom drugom stanju osim u ovom sadanjem, gotovo savrenom.
Zapravo, to je bila Bilova ideja, nastavila je Kasi.

Bilova?, Dora se zbunila.

Da, starog Bila Drajdena. Sea ga se, batovana iz mamine i tatine kue?
Naravno da ga se seala. Bil je bio ovde? Dora je jo bila zbunjena.
Avada

197

Anna

Da. Znam. Iznenadila sam se kada se pojavio ovde. To je bio pravi ok. Rekao je da je
bio u poseti starom prijatelju u Oksfordu i da je eleo da me vidi. Navodno mu je mama dala
ovu adresu.

Bil Drajden je dolazio da te poseti ovde? Dora je odmahivala glavom.

Da. Nisam znala o emu bismo priali, da budem iskrena. Isprva je bilo neprijatno. Ali
onda smo askali o Dorsetu, o kui i mami i tati, i tebi, i Alfiju...
Razgovarali ste o meni? I Alfiju? Dora nije mogla da je prati.

Da, nita posebno. Samo smo se priseali kako smo ga gnjavili da nas vozi u
batenskim kolicima, ili ono kad smo mu pomanjavale sve saksije i pritke da bismo
napravile prepreke za zamiljene konje, i kad se Alfi sakrio u gomili pokoene trave, pa je
mama poludela jer je svud po kui ostavljao tragove od trave. Kasi je zastala. Sea li se da
nam je Bil pokazao kako da uzimamo reznice geranijuma? Potpuno sam to zaboravila, ali on
se seao. Tako drag ovek. Umro je, zna?
Da, bila sam kod mame pre nekoliko nedelja. Rekla mi je.

Kasi je zainteresovano pogledala Doru. Videla si mamu? Kako je to prolo?

O, zna. Teko.
Kasi ju je ispitivaki gledala svojim bistrim plavim oima, ali Dora jo nije bila spremna
da iri tu priu.
Kasi je slegla ramenima. ,,U svakom sluaju, pitala si za vrt, je li tako? Radila sam kao
konobarica u Londonu, u stvari, vie sam ubijala vreme, kada sam upoznala Feliksa.
Sprijateljili smo se i on me je pozvao da doem ovamo. Tek je nasledio ovu staru kuu i nije
znao ta bi s njom. Dola sam na vikend i, na moju sramotu, nikada nisam otila. Svon haus
postao je moja kua.
Dora je klimnula i ponovo se u sebi zapitala da li su njena sestra i Feliks par.

Elem, Bil je doao da me poseti, gospode, to je sigurno bilo pre pet godina. Proetali
smo po imanju. On je primetio vrata koja vode ka vrtu. Prasnuo je kada je video ega tu ima.
Bio je pravi rusvaj, ali on je video preko svega toga. Sve je, u stvari, bilo do njega. On je video
ta bi sve moglo da se napravi od ovoga. On mi je predloio da isprljam ruke. 'Neka ti to
bude mali projekat', rekao je. 'Izgleda mi kao da ima vremena.' Lukavi stvor. Kasi se
nasmejala.
Shvatam, rekla je Dora. Ali u stvari, nije. Nije mogla da kontrolie neprijatan nalet
gorine koji se nagomilao u njoj. Dok je Dora provela proteklih nekoliko godina borei se s
krivicom i tugom, njena sestra, inilo se, ivela je kao lik iz serije Dobar ivot, zavuena u
nekom velikom starom ljubavnom gnezdu, ruku zagnjurenih u zemlju, sa suncem u kosi. Ali
pretpostavljala je, moda je to mogue kada skupi prnje i ostavi porodicu za sobom,
zaglibljenu u bolu i zebnji, dok ti odlazi u suton bez ijedne brige na svetu.

Kakogod, trebalo mi je nekoliko meseci da skupim hrabrost, nastavila je Kasi, inilo

se, nesvesna Dorinog gneva. Bilova ideja me je neprekidno kopkala, ali samo bih prola
pored kapije, promolila nos unutra, ali bih se onda uplaila i odmah izala. Sve dok se
jednog dana nisam probudila i pomislila danas je taj dan. Nala sam nekakve stare
batenske rukavice u ostavi, sila ovamo i poela da raiavam trnje istog popodneva. A
posle nedelju ili dve Feliks mi je nabavio pravi alat, samo aov i makaze za orezivanje...
Avada

198

Anna

lopaticu, kolica. Nije bilo mnogo, ali bilo je dovoljno da me ubedi da nastavim. I to sam vie
radila, to me je vie zaokupljalo. To je postalo moja terapija, moglo bi se rei.
Znai, ovo je tajni vrt o kom je Feliks govorio?, pitala je Dora, odjednom shvativi.

Delom jeste, rekla je Kasi. Vrt je bio polazna taka. Poeli smo da gajimo povre i
cvee. Dolo je jo nekoliko prijatelja i pridruilo nam se, pomagalo nam na imanju, sve dok
Feliks nije shvatio da ne moemo sami sve da potroimo. Onda smo, umesto da to bacimo,
odneli viak prinosa na lokalne pijace. Sve je organsko, naravno, a okolni bogati starci ludi
su za tim. Sada to nisu samo voe i povre. Pravimo demove, supe, kolae - imamo i svoju
marku muslija! Feliks je smislio ime 'Tajni vrt'. Odlino je, zar ne?
Dora je klimnula glavom. Mogla je da vidi kako je njihov biznis iskoristio
zainteresovanost savremenih ljudi za sve to je domae i organsko. Ali kako si znala ta da
radi sa svim ovim? pitala je, jo zbunjena sestrinim talentom. Ja ne bih znala odakle da
ponem.
itam knjige... mnogo knjiga, a i Bil mi je pomogao. Pisala sam mu o onome to sam
radila, a on mi je slao pisma puna informacija i saveta o raznim biljkama. Poslao mi je skice
vrtova sa zainskim biljkama i povrtnjaka, pa sam uila i od njega.
Kao dopisni kurs, rekla je Dora. Ali ti si prirodni talenat. Ima dara za rad s biljkama.
Sigurno si ga nasledila od deke.
Kasi se nasmeila. Da. Valjda je tako. Sada kad i drugi pomau, sve funkcionie kao
neka vrsta kooperative. Delimo zaradu i ulaemo po deo u odravanje kue. Feliks je
beskoristan u upravljanju ovim mestom, ali mi ga teramo na to. ak i jedan supermarket
njuka ovuda. Hoe da distribuiraju nae proizvode u nekim njihovim lokalnim radnjama,
ali mi smo malo nervozni zbog toga. Ne elimo da izgubimo sutinu onoga to radimo ovde.
Svima nam je vano da posao ostane mali, lokalni.
Da li je Feliks tvoj deko?
Kasi je frknula. Ja i Feliks? Gospode, ne, on mi je samo drug.

Dora je klimnula, nesigurna zato je njeno pitanje doekano s takvim ruganjem: tokom
ono malo vremena koliko ga poznaje, delovao je dovoljno fino.

Njihov razgovor nakratko je prestao i Dora je zatvorila oi i duboko udisala,

pokuavajui da se oslobodi napetosti u vratu i ramenima. Ui su joj ispunili zvuci insekata i
ptica i shvatila je, iznenada, da je dobro biti van Londona. Dolazak ovamo bio je ispravna
odluka, ta god usledilo. Okrenula se ka sestri i nesigurno je posmatrala pre nego to joj je
postavila sledee pitanje.
Pa, jesi li... srena ovde? Njeno pitanje zvualo je neprijateljskije nego to je
nameravala i Kasi ju je paljivo prouila pre nego to je odgovorila.

Da, mislim da jesam. Naslonila se na izlizane drvene daice klupe i rekla bledo se
osmehujui: Svia mi se ovde. Imam prijatelje i mnogo posla oko vrta. To je dovoljno
zasad.
Mmm... rekla je Dora. Pokuala je da izgleda zadovoljno, ali onaj talas gorine ponovo
je poeo da se komea u njenom stomaku. elela je da zna vie. Izmeu njih je bilo jo toliko
mnogo neizgovorenih stvari. Kasi je, meutim, zavrila razgovor. Zatvorila je oi i okrenula
Avada

199

Anna

lice da uhvati sunevu svetlost, pa su jo neko vreme sedele zajedno na klupi, u tiini, sve
dok Dora nije skupila hrabrost da postavi sledee pitanje.
Kasi?
Da?

Moram da znam zato si otila. Zna, ne ba zato si otila, ve zato si otila na onakav
nain? Zastala je. Mislim, u jednom trenutku odlazila si na fakultet, a ja sam ostala
zaglavljena u Dorsetu s mamom i tatom, a sledee to znam jeste da si u bolnici, navodno
pokuavi da se ubije. Onda tata napusti mamu i spana se s Vajolet, a ja sam sve vreme
zaglavljena u Kliftopsu, gotovo sasvim sama. Dora je pokuala da kontrolie emocije, ali
optuujui ton uunjao se u njen glas. Zato mi nisi rekla ta e uraditi? Zato ni sa kim
nisi razgovarala? Zar nisi shvatala ta e takav odlazak uiniti svima nama?
Kasi je odmahnula glavom. Sigurno ti je bilo teko, rekla je tiho. Usledila je jo jedna
tiina, ispunjena samo lepranjem krila dok su ptice poletale sa oblinjeg stabla kruke.
Kada je zvuk lupe njihovih pera u vazduhu izbledeo, Kasi je nastavila.

Da budem iskrena, nisam razmiljala ni o kome od vas. ao mi je, ali to je istina. Znam
da si se ti moda oseala iskljuenom, kao da me nije briga, ali tada prosto nisam mogla
podneti da budem blizu svih vas. Kada sam bila u Kliftopsu, oseala sam se kao da me
okruuju Alfi... i emocije koje je donela njegova smrt. Nisam mogla podneti da vas gledam i
vidim patnju. To je bilo tako bolno. Duboko u sebi znala sam da Edinburg nije beg. elela
sam da okonam sve to. elela sam da budem slobodna od svega... od maminih i tatinih
oekivanja, od bola. Pretpostavljam da sam mislila da e za sve vas biti olakanje kad ja
prosto nestanem. Mislila sam da vam inim uslugu, ali kada se osvrnem na to, znam da sam
uinila upravo suprotno. Kasi se ponovo okrenula i uz tuni uzdah pogledala sestru. Bilo je
to prilino okrutno, zar ne?
Dora je klimnula, a Kasi je ponovo duboko uzdahnula, naizgled reeno. Znai, vreme je
da razgovaramo o tome, o svim tajnama koje su nas dovele ovde gde obe danas sedimo, ako
eli?
Dora nita nije rekla. Zaustavila je disanje, uplaena da e se Kasi, ako progovori,
predomisliti i da e se ini intimne ispovesti koje je bacila na sestru prekinuti. Kasi se,
meutim, nije pokolebala. Nastavila je spor i ravnomeran monolog.

Onog dana... Kasi je zastala. Senka je prela preko njenog lica. Onog dana kada je Alfi
nestao, pa, zna kako je to promenilo ivot svih nas, zauvek. Posle njegove smrti bila sam u
prilinom haosu. Bili smo svi, svako na svoj nain, ali ja sam se stvarno borila. Nisam mogla
da jedem. Nisam mogla da spavam. Prosto sam znala da mama i tata misle da je to moja
krivica. Znala sam da su krivili mene.
Zbog Alfija? Dora se zaprepastila. Da li je i Kasi krivila sebe?

Zato ne bi? Na kraju, kako je Alfi prosto mogao da nestane na krcatoj plai dok je
trebalo da ga ja uvam?
Obe smo bile odgovorne za njega tog dana, Kasi. Ako si ti kriva, onda sam i ja. Dori je
bilo muka, to je upravo bilo ono ega se plaila, ali Kasi je ustro odmahnula glavom.
Ne, Dora, grei. Veruj mi, to nije bila tvoja krivica. Nimalo. Ako postoji jedna osoba u
naoj porodici koja je tog leta bila neduna, to si bila ti. Ti... i Alfi, naravno. Jadni Alfi.
Avada

200

Anna

Da, uzdahnula je Dora, jadni Alfi.

Zna da nikada nita nisu rekli, nastavila je Kasi posle pauze, ali mogla sam da vidim
ta su mama i tata mislili. Bar sam mislila da mogu. Zautali bi svaki put kada bih ula u
sobu, ili bi skretali pogled od mene. Mogla sam se zakleti da je tata naputao sobu svaki put
kada bih ula. A to je samo pojaalo ono to sam ve znala: bila je to moja krivica! Kasi je
grebala zemlju vrhom patike. Prosto nisam mogla to da podnesem. Oajniki sam elela da
pobegnem, ali nije bilo mesta na koje bih otila. Morala sam u kolu i predstojala mi je
matura. Mama i tata imali su takva oekivanja... kao da su bolje od mene znali ko bi trebalo
da budem i ta bi trebalo da radim. Bila sam tako zbunjena. Nisam imala ideju ta ja elim.
Zato sam prosto pokuala da se izgubim gde sam mogla... zna, zabave, seks, alkohol i droge.
Mislim da sam pokuala da osetim neto, zna, bilo ta osim one uasne tinejderske
zbunjenosti i razorne tuge zbog Alfija. Kasi je protrljala prljavi trag na svojim farmerkama.
Dora je progutala i pitala se da li je dovoljno hrabra da pita. Da li si... da li si se zato
sekla?
Kasi je okrenula zglobove navie tako da su obe videle tanke, srebrne oiljke kojima su
njene preplanule ruke bile ipartane poput paukove mree.

Dora se trgla ugledavi ih, ali Kasi je samo slegla ramenima. Bio je to jo jedan nain da
imam nekakvu kontrolu, valjda. Dora je klimnula glavom.

Zna, kada sam dobila rezultate maturskog ispita, osetila sam samo duboku,
obuzimajuu depresiju. Sve je bilo tu, pred mojim nogama, ba onakva budunost kakvu su
mi mama i tata planirali. Ali oni nisu imali pojma. Nisu znali koliko sam ja bila daleko od
uzviene natprosene erke. Nisam bila osoba kakvom su me smatrali. Oseala sam se kao
da se guim... morala sam da pobegnem... morala sam da odem od svih vas. Nisam mogla da
se suoim s time da u vas ponovo izneveriti. Zbog toga sam otila u London. Zato sam
pokuala da se ubijem.
Dora je mislila da je znala ostalo, ali Kasi je nastavila.

Bila sam histerina kada sam se probudila u bolnici i shvatila da sam jo iva. Nisam
mogla podneti pomisao na povratak u Kliftops i mada je tata dao sve od sebe da me ubedi,
bila sam reena: nisam mogla kui. Nisam mogla da se suoim ni sa kim od vas. Na kraju
sam nala posao i neko vreme radila kao konobarica, u nekakvom prljavom kafeu. Bio je
poprilino sranje. Plata je bila uasna, a gosti su bili svinje... ali onda sam upoznala Feliksa.
Sprijateljili smo se i on me je pozvao ovamo, u kuu njegove porodice. Ostalo je, kao to bi
rekli, istorija. Oporavljam se od onda, polako se mirim s prolou - i s tugom i krivicom
koju oseam zbog Alfija.
To mi zvui poznato. Znam poneto o krivici.
Rekla sam ti, Dora, rekla je Kasi odluno, ti nema zbog ega da se osea krivom. Ba
niega.

To ti kae, Kasi. To kae Den. Tata to kae. Ali to mi i dalje ne pomae. Bila sam s
tobom onog dana na plai. To je bila moja krivica koliko i tvoja. Ako su mama i tata pomislili,
makar na jednu suludu sekundu, da si ti na neki nain odgovorna, onda i ja nosim deo te
krivice. Drugaije nema smisla.
Veruj mi, Dora, drugaije je.

Avada

201

Anna

Ali zato? Zato je drugaije? Ja sam samo osamnaest meseci mlada od tebe. To nije
velika razlika. Da li te je tih nekoliko meseci starosti onog dana inilo odgovornijom za
Alfijevu bezbednost? Dora je odmahnula glavom. Ne bih rekla.

Kasi je paljivo posmatrala sestru. Zato si ovde, zar ne? Jo to nisi zaboravila, zar ne?
Dora je ponovo odmahnula glavom. Ne. Pretpostavljam da nisam. Zastala je, a onda
urno nastavila. Onaj dan u Steni, jo razmiljam o njemu sve vreme. A ti?
Ponekad, naravno, ali ne svakog dana. Mislim da je to dobro, a ti?

Dora je klimnula, ali je sada bila jo vie zbunjena. Uvek je zamiljala svoju sestru kao
nestabilnu, a Kasi se, zapravo, pomirila sa svetom, dok se Dora borila da nastavi sopstveni
ivot, paralisana snovima i napadima panike.
Pa, zato si dola, Dora? Posle sveg ovog vremena, nije u pitanju samo kurtoazna
poseta, zar ne? Trai neto? Jesam li u pravu? Dora je klimnula. Da. Jesi.
Pa, samo napred, kai. Rekla sam ti poneto o mojoj prii. Sad je vreme da ti meni
ispria svoju.
Nije bilo svrhe i dalje tajiti, shvatila je. Trudna sam, Kasi.
Moj boe! Kasi se okrenula ka Dori sa zadivljenim osmehom. Pa to je divna vest.
Zato mi nita nisi rekla ranije, glupao! Nagla se i spustila svoj vreli dlan na Dorinu ruku.
Ja ovde blebeem o sebi, a ti sve vreme utivo sedi i slua, a u stvari ima neto VANO da
mi kae! estitam! ovee, moja mala sestra bie mama!
Dora je s nadom pogledala sestru. Nije oekivala takvu reakciju, ne posle priguenijeg
reagovanja njenih roditelja. Drago ti je?, pitala je.

Naravno da mi je jebeno drago. Postau tetka. Kasi se kezila od uva do uva, ali kada je
ponovo pogledala sestru, osmeh joj je izbledeo. Da li je tebi drago? Pretpostavljam da je to
pitanje vanije.

Da, mislim da jeste. Mislim, navikavam se na tu pomisao. Den je izvan sebe od sree, ali
tokom proteklih nekoliko nedelja shvatila sam da sam apsolutno prestravljena. Zbog Alfija.
Oseam se paralisano. Zaglavljeno. Kako da slavim novi ivot kada jo alim Alfijev? I kako
uopte mogu da pomiljam na majinstvo kada sam tako katastrofalno izneverila svog
mlaeg brata? Kakva u biti majka, Kasi? Moe li to da mi kae? Dora je duboko udahnula
pre nego to je nastavila. Majinstvo me uasava. Progutala je. Imam snove, Kasi... uasne
snove u kojima gubim stvari, vane stvari. ta ako opet napravim iste greke? Sve je tako
krhko, tako lomljivo. Mislim da ne bih mogla da budem ponovo povreena kao onda kada
smo izgubili Alfija. To bi me pokidalo. Nisam dovoljno jaka. Razume li? Njene rei
prosipale su se u vazduh, sapliui se jedna o drugu.
Mora da pree preko tog tripa o krivici, Dora. To je sasvim pogreno. U potpunoj si
zabludi.
Kako to moe da kae kada si malopre nagovestila da je tvoj oseaj krivice zbog Alfija
tebe gurnuo preko ivice, pa si poelela da se ubije?
Kasi se trgla. To je drugo.
Ne vidim zato. Zato je to drugo?

Avada

202

Anna

Zastala je pre nego to je odgovorila. Zato to sam ja imala neto stvarno zbog ega bih
se oseala krivom... neto za ta ti ne zna.
Sunce je sijalo ka Dori, terajui je da kilji, ali ak i sa odsjajem u oima mogla je da vidi
kako treptaj neega uasnog prelazi preko sestrinog lica, i kad je to videla, Kasine rei
polako su proele Dorinu svest. Usadile su joj se u mozak i tamo zveale i utale s bunom,
iritantnom upornou. Pustila ih je da jo malo zvrndaju, sasvim suprotne miru vrta oko
njih. Neto stvarno. Neto za ta ti ne zna.
Hajde, rekla je Kasi iznenada. Idemo do jezera. Tamo je divno u ovo doba dana. Osim
toga, dodala je, pocrvenee.
Kasi je ustala i krenula ka niskom drvenom prolazu pre nego to je Dora uspela da se
pobuni. Nije imala izbora osim da je sledi.
Izale su iz vrta okruenog visokim zidovima i skrenule dalje od velike kue, pored
sruene pergole i tise tako stare da su njene teke grane grebale po tlu na kom je stajala, a
onda su stigle do zaraslog travnjaka. Kasi je ila brzo, vrstih lea i zategnutih ramena, uvek
korak ili dva ispred Dore. Dok ju je Dora sledila kroz visoku travu, njene potpetice tonule su
u muljevitu zemlju i s naporom je drala korak s njom.
U trenu se vratila u Kliftops - bila je dosadna mala sestra koja juri za Kasi, oajniki
elei da sledi svoju sestru u ma kakvoj egzotinoj avanturi. Gotovo da je mogla da uje
pljuskanje barica i ljapkanje njenih nezgrapnih gumenih izama dok je ila niz travnjak.
Bila je odrasla ena, a ipak se oseala kao da joj nije vie od devet ili deset. To bi je nerviralo
da nije bilo potpuno smeno. Odluila je da uspori i razgleda vrt u svom ritmu, nije morala
da igra ovu igru, ali kada je stigla do ivice jezera, Kasi je ve sasvim nestala s vidika. Dora je
stajala i kiljila na suncu, traei sestru levo i desno.
Najzad ju je ugledala, tamnu siluetu pored ivice jezera. Kasi kao da se sagla da neto
uzme iz pliaka. Dora je paljivo otila ka njoj i ba kada je stigla do nje, Kasi se nagla
unazad i bacila oblutak preko mirne povrine jezera, pa su obe posmatrale kako kamen
skakue i potom tone ispod svetlucave povrine.

Uvek si bila dobra u tome, rekla je Dora.

Elektrinoplav vilin konjic poskakivao je du ivice vode. Dora je mogla da vidi vodene
bube kako klize preko povrine pliaka i muice kako igraju iznad trske kao praina. Na
suprotnoj strani jezera labud je lenjo plivao pored trule kuice za amce, graciozno
zaranjajui glavu da bi ulovio hranu.
Ovde je zaista prelepo.

Da, zar ne? inilo se kao da Kasi vie ne eli da govori. Samo je stajala pored ivice
vode, prebacujui teinu s jedne noge na drugu. Da je Dora nije poznavala, pomislila bi da je
nervozna.
Najzad, Kasi je prekinula tiinu. Hajde, idemo da sednemo ispod alosne vrbe. Tamo
ima hlada.

Povela ju je uz obalu do malaksalog starog drveta, razmiui njegove bujne uto-zelene

listove i pozivajui je u sveinu njegove unutranjosti. Kada su se obeene grane zatvorile za
njima, bilo je kao da su ule u intimnu, senovitu sobu. Vertikalno lie tajanstveno je
Avada

203

Anna

svetlucalo na povetarcu, podseajui Doru na letnju kiu. Skinula je cipele i sela, zurei
navie u grane. Bilo je prelepo, kao da se nalazi u vodopadu.
Dora, moram neto da ti kaem. Neto to nikome nikada nisam rekla. Kasi je jo
jednom duboko udahnula pre nego to je nastavila da govori. Zna, bila sam tako ljuta onog
jutra. Neverovatno ljuta. Jo mogu da osetim furiju koja je besnela u meni kada si dola gore
i rekla mi da nas mama ostavlja tog dana i da ti i ja moramo da vodimo Alfija na plau.
Dora je progutala, ali nije se usuivala da progovori. Nije htela da prekida sestru kada
je najzad progovorila.

Vidi, Sem i ja smo skovale plan. Bio je to na poslednji dan zajedno. Trebalo je da
odemo na Stenu i visimo tamo, samo nas dve. Mi smo... nekako smo se sviale jedna drugoj.
Sviala mi se dozlaboga. Znaajno je pogledala Doru. Htele smo da budemo same. uvanje
Alfija s tobom bilo je poslednja stvar koju sam planirala za taj dan.
Dorine oi iskolaile su se na jezivo zelenoj svetlosti drveta. Ti si lezbijka?
Kasi je slegla ramenima. Da.

Dora je polako klimnula dok se niz malih delova uklapao na svoja mesta. Nisam bila
osoba kakvom su me smatrali... Feliks i ja? Nema anse! Ima li devojku? Dora je bila
radoznala.
Kasi je blago pocrvenela, ruiasti sjaj preplavio joj je obraze. Ima neko. Jo smo na
poetku... ali, ona je fina... stvarno fina. Idemo polako.
Dora se nasmeila. Shvatila je da joj je drago zbog Kasi.
,,U svakom sluaju, da ostavimo po strani moj tekui ljubavni ivot, zbog toga sam bila
onoliko mrzovoljna tog jutra, nastavila je Kasi. Zna, mama nam je uvalila Alfija i odjurila
na 'posao', to je, naravno, bila najobinija la.
La? Dora je brzo podigla glavu. Kako to misli?
Zavitlava se sa mnom? Kasi je zaueno pogledala Doru. Misli, jo ne zna?
Dora je odmahnula glavom. ta ne znam?
Za ljubavnu aferu?

Dora je zbunjeno pogledala Kasi. Kakvu ljubavnu aferu?

Maminu vezu s Tobijasom Grejom? Zna - umetnikom, nastavila je, primetivi Dorin
zbunjeni pogled. On je naslikao onu runu sliku koju je mama okaila iznad kamina u
Kliftopsu. Sea se?

Dorin mozak je zazujao i iskopao zaboravljenu sliku svirepog, mranog morskog

pejzaa naslikanog uljanim bojama. Odmahnula je glavom. Mama je imala vezu sa
slikarom? Jesi li sigurna?
Da, ula sam iz prve ruke. Jednom je pozvao kuu... pre mnogo vremena. Mislio je da
razgovara s njom. Dugo nisam znala ko je on bio, ali na kraju su se kockice sloile. Pretvarala
sam se da znam vie nego to jesam i na kraju je tata propevao. Ispostavilo se da je bila s
Tobijasom onog dana kada je Alfi nestao. Mislim da ju je zato tata i ostavio.
Gospode! Dora je bila zaprepaena. To je bilo previe. Njena majka bila je s drugim
ovekom ba onog dana kada je Alfi nestao. Imala je ljubavnu aferu. Prisetila se svog susreta
sa Helen pre nekoliko sedmica, majinog slomljenog dranja. Prisetila se Alfijeve sobe koja
Avada

204

Anna

je izgledala kao vremenska kapsula, savreno nedirnuta sa svim to je bilo u njoj onog dana
kada je nestao, i iznenada joj je sinulo. Uvek je mislila da je njena majka uvala tu sobu
nedirnutu da bi kaznila nju, da bi podseala Doru na njene propuste tog dana. Sada je sve
videla u novom svetlu. Helen je svakog dana kanjavala samu sebe. Samim tim to je ostala u
Dorsetu, to je ivela u Kliftopsu, i okruivala se uspomenama na Alfija, ona je patila.
Stvorila je sebi zatvor u kom boravi zbog svojih majinskih propusta. Sigurno je oajniki
traila koga bi mogla da okrivi, jer je bol zbog toga to je ona bila s Tobijasom kada je Alfi
nestao bio gotovo nepodnoljiv. Dora je s nevericom odmahnula glavom. Sve ovo vreme.
Misli su joj se kovitlale od zaprepaujueg otkria kada je Kasi ponovo progovorila.

Meutim, na kraju, Dora, zaista nije bilo ni bitno gde je bila mama. Kasin glas je pucao
i Dora ju je iznenaeno pogledala. To sam bila ja. Ja sam ga ubila.

Te rei bile su jedva apat, ali su glatko prosekle rusvaj Dorinih misli i isisale sav
vazduh iz njenih plua. Zaprepastila se ugledavi suze koje su se nakupljale u Kasinim
oima. O emu to govori?
Onog dana na Steni, ne zna ta se stvarno desilo. Niko od vas ne zna.

Dora se odjednom zapitala da li je Kasi dobro. Delovala je tako normalno, ali moda je
to ipak bila samo arada.
O emu govori, Kas? Ne razumem. Plai me.
Kasi je oborila glavu, odjednom ne mogavi da je pogleda u oi. Kada si onaj prvi put
otila sa Stene, kada si otila da kupi sladolede, Alfi, on... doao je kod nas. Bilo mu je
dosadno. Hteo je da se igramo s njim.

ekaj. Misli, on jeste bio s tobom i Sem u peini? Dora se zbunjeno namrtila.
Kasi je polako klimnula glavom. Neprekidno je priao o skupljanju tapova i traenju
kraba. Hteo je da skupljamo tapove s njim. Nisam znala zato.
Dora se setila gomile nanetog drveta koju su pravili. Alfi jeste bio u peini s Kasi. To nije
imalo smisla. Zato je lagala?
Navaljivao je i navaljivao, rekla je Kasi s tunim osmehom. Zna kakav je bio, sav
cmizdrav i ljut. Bio je ljut jer Sem i ja nismo htele da se igramo s njim. Stajao je tamo i
udarao tapom o zid peine i neprestano trupkao noicama. Tras, tras, tras. Iznova i iznova.
Uasno je odjekivalo. Buka je bila strana.
Dora je mogla u mislima da vidi svog brata, njegove male stegnute pesnice i crvene
gumene izme kako udaraju o blatnjavo tlo peine.
Sem i ja bile smo stvarno uraene, samo smo elele da leimo na pesku i budemo
zajedno. Bila sam oajna... Sem je sledeeg dana trebalo da ide kui. Kada si otila iz peine,
znala sam da nam je to poslednja prilika. Ali onda je Alfi nastavio da kuka i udara, kuka i
udara. Nanovo i nanovo. Izluivao me je.

Dora je to mogla da zamisli: malog Alfija koji udara nogama i ali se, i oajnu Kasi, na
ivici ivaca, spremnu da eksplodira.
Pokuala sam da budem strpljiva. Rekla sam mu da ode da pronae jo kraba na
drugom kraju peine, ali on je rekao da mu je to dosadno. Zato sam mu rekla da nae mesto
i sakrije se. Da broji do sto, a mi emo doi da ga traimo.
Avada

205

Anna

Samo je hteo da se igra s nekim, rekla je Dora tuno.

Pa, Alfi je rekao da jo ne ume da broji do sto. Rekao je da je murke dosadna igra. I
tada sam stvarno izgubila strpljenje. Rekla sam mu da, ako mu je toliko dosadno u peini,
moe da ide. Mi ga nismo zvale da ide s nama.
Dora je s nevericom pogledala sestru.

Rekla sam mu... rekla sam mu da nas ostavi na miru. Rekla sam mu da ide da pronae
tebe, gde god da si. Rekla sam mu da ode u etnju, da trai koljke. On je neprekidno kukao.
Ne. Ne. Ne. Iznova i iznova. Udarao je tapom, opet i opet. I tada sam mu rekla.
ta si mu rekla? Dorino srce glasno je lupalo u njenim grudima.
Kasi je stavila ruku na usta, kao da ne moe da nastavi, ali onda je urno izgovorila
poslednje rei. Rekla sam mu da, ako mu je toliko dosadno u peini, moda treba da ode da
pliva.
Dora je progutala. Ali znala si...

Da. Znala sam da ne ume da pliva. I on mi je rekao. Rekao je: 'Kasi, ja ne umem da
plivam. Previe sam mali.' A zna ta sam mu ja odgovorila?
Dora se sledila. Nije elela da uje ostatak, ali nije elela ni da Kasi prestane.

Rekla sam: 'Ali Alfi, ti si superjunak. Ti moe sve, zar ne? Naravno da ume da pliva.'
Kasi je zurila u daljinu dok se jedna jedina suza kotrljala niz njen obraz.

Dora je sedela u zaprepaujuoj tiini. Nije mogla da veruje ta je ula. Sve ovo vreme,
sve ove godine, Kasi nikada nikome nije izustila ni re o ovome.
Znam da je to bilo okrutno. Znam da je bilo bolesno, uvrnuto rei, i jo ne znam zato
sam to rekla. Samo znam da je on slegnuo svojim malim ramenima, okrenuo nam lea i
poeo da se penje i izlazi sa Stene. A eli li da zna kako sam se oseala dok sam ga gledala
kako odlazi?
Dora se nije pomerala. Nije bila sigurna da moe da podnese jo toga.
Osetila sam olakanje. isto, slatko olakanje to je najzad otiao i to emo Sem i ja
biti same, najzad.
Dora je progutala gorinu u ustima.

Mi... Dora, ne ponosim se time... mi... pa, zna. A onda si se ti vratila s tvojim drugom.
inilo se kao da je Alfi otiao iz peine pre samo nekoliko trenutaka, ali ja sam odmah znala
da neto nije u redu. Znala sam ta sam uradila. Kada si me pitala gde je on, izbrbljala sam
da ga nisam videla, da sam mislila da je otiao s tobom. Odmahnula je glavom. Jo ne znam
zato sam to uradila. Peina je bila tako tiha... jezivo tiha... u glavi sam imala tu uasnu sliku.
Videla sam ga kako se tetura preko stena, sve vreme blaeno nesvestan smene oseke i plime
i prskanja talasa dok su udarali o rt. Mogla sam da ga vidim na ivici, kako se naginje nad
talase dok su oni pljuskali preko vrhova njegovih izmica. Tada sam znala... prosto sam
znala.
Znala si da je moda otiao iz peine... do barica u stenama?

Kasi je klimnula. Nije je gledala u oi. Nisam elela da ga povredim. Nikada nisam
elela da povredim Alfija.
Avada

206

Anna

Ali zato si lagala? Zato prosto nisi rekla istinu? Mogli smo... moda bismo ga pronali,
zna..., Dorin glas utiao se do apata, na vreme.
Ne znam... Kasi je odmahnula glavom, a jo jedna suza potekla joj je niz obraz i kanula
na farmerke, pretvarajui mesto na koje je sletela iz bledoplavog u tamnoteget. Bila sam
stondirana. Nisam mogla jasno da razmiljam. Bila sam tako uplaena. Znala sam da u se
uvaliti u nevolju, pa sam prosto izlanula la da bih zatitila sebe i Sem.
Zato Sem nita nije rekla? Policija je ispitivala i nju, zar ne?

Ona je samo prihvatila ono to sam ja rekla. Kada smo se podelili i krenuli da traimo
Alfija, upozorila sam je da moramo da se drimo moje prie. Znala sam da ti nisi poslala
deaia samog na plau. Znala sam da ti nisi rekla detencetu da ode da pliva! Rekla sam
Sem da emo obe imati problem s policijom ako ikada saznaju ta sam rekla, ta smo radile
onog dana u peini... trava, stvari koje smo radile... saznae sve o tome. Rekla sam joj da
emo biti uhapene zbog droge. Ona se uplaila i to joj se nije dopalo, ali je pristala na to,
zbog mene.
Dora je odjednom videla zbirku plavih koverata koji su se prosuli po Kasinom
tinejderskom krevetu. Pisma od Sem. Nije ni udo to ih je Kasi tako paljivo uvala.
Odmahnula je glavom, slaui informacije kao komplikovanu slagalicu. Ali sve ono vreme
koje smo proveli na Steni traei Alfija... gubili smo sve to vreme, a ti si znala... znala si da je
on negde napolju? Borila se da shvati veliinu Kasine ispovesti. ak si kasnije rekla mami
da si mislila da je on otiao sa mnom? Zato je... zato je ona mene toliko krivila. Dora se
zagrcnula svojim poslednjim reima.
Kasi je oborila glavu. Znam. Tako mi je ao.

Ali zato si lagala?

Kada sam tog dana videla mamino lice, pogledala sam je u oi i znala sam da nikada ne
bi mogla da mi oprosti. Nisam mogla to da podnesem. Zato sam joj rekla da ga nisam videla.
Tada nisam shvatila da je to verovatno bila najgora la koju sam mogla da izgovorim, zar
ne? Po tebe?

Dora je razmislila o okrivljavanju i prekoru koje je oseala u majinim gnevnim

pogledima posle Alfijevog nestanka. Razmislila je o tekoj grii savesti koju je podnosila
proteklih godina i o satima i satima agonije koje je preivljavala pokuavajui da sastavi
delove u sliku, da razume zato je Alfi napustio peinu i gde je otiao. Sve to vreme
prekorevala je sebe to je napustila peinu, jer je najverovatnije ona bila uzrok to se Alfi
sam zaputio van bezbednosti Stene. Zamiljala ga je kako je prati na jarku svetlost dana,
kako gviri po plai traei je, pre nego to se iz nekog razloga okrenuo i poao preko
opasnih barica u stenama. Uvek je mislila da je to bila njena krivica. Samo njena.
,,I tako, Dora, rekla je Kasi prekinuvi njena bolna seanja, svi nosimo svoje oiljke i
nosimo svoju krivicu, ali ja sam kriva vie nego iko od nas. Ja svakog dana ivim sa sveu
da sam ga ja poslala na stene. A da sam odmah rekla istinu, moda bi postojala ansa da
pronaemo

Alfija, ivog. Ja sada ivim s patnjom koju sam donela svima vama, ne samo jadnom
Alfiju.

Kasi je provukla prste kroz kosu, poravnavajui pletenicu pored vrata i nervozno
uvrui prstima izvuene pramenove. Sada zna da sam te izneverila. Izdala sam te. Mrzim
Avada

207

Anna

sebe zbog toga, zato to sam povredila tebe. A ti, Dora, ti nisi uradila nita loe. Glas joj se
sve vie podizao. Shvata li? Razume li?
Dora je zatvorila oi.
ula je previe.

Kasi je tiho jecala pored nje na travi, ali Dora nije mogla da se natera da je utei. Glava
joj je zvonila od sestrinih rei i stomak joj se uvijao od munine.

Delii onog dana raspomamljeno su se kovitlali po njenim mislima. Helen kako urno
odlazi niz prilaz da bi bila s Tobijasom. Kasi i Sem kako nestaju u Steni. Alfi kako aka
krabe dugakim, vornovatim tapom. Kugla sladoleda koja nestaje u talasima. Pogled na
Alfijev natopljeni plat u Kasinim rukama. Majina neverica kada je ula da je Alfi nestao.
Slike su joj se gomilale u mozgu sve dok od njih nije osetila vrtoglavicu. Pritisnula je
slepoonice prstima i pokuala da uspori stvari. Sada je znala. Znala je sve. Svako od njih
imao je ulogu u traginim dogaajima koji su doveli do Alfijeve smrti i svi su plaali, dan za
danom, zbog svojih izbora, svojih propusta i svojih tajni. Svi oni - Kasi, Helen, ona sama, ak
i Riard - iveli su ivot krivice i aljenja. Kasine skrivene elje, njen okrutni predlog i lai,
Helenina preljuba, to su bili novi delovi slagalice koji su se uklopili i dovrili sliku o onom
danu kada su izgubili Alfija. Ali zaista, Dora je shvatila, jedino u ta je i dalje mogla da bude
sigurna usred vrtloga emocija koje su je okruivale, bilo je da nita od toga, ni suze, ni
prekori, ni ispovesti, ni samonametnute kazne ili bol nee vratiti Alfija.

Mrzi li me? Kasine rei prekinule su njene misli. Razumeu ako me mrzi. I meni je
bilo teko da sama sebi oprostim tokom proteklih godina, pa nema razloga da ti to moe.
Govorila je brzo, rei su joj se kotrljale s jezika.
Dora je sedela krajnje mirno pod svetlucavim liem drveta. Nije mogla da odgovori.
Bilo joj je muka kada bi pomislila na ono to je Kasi uradila. Bila je zaprepaena zbog
majinog neverstva. Ta otkria divlje su se vrtela u njenoj glavi. Trebalo joj je vremena.
Kako se tiina produbljivala, primetila je da joj je sestra uvenula. Kasi je sedela
otromboljeno u hladu vrbe, reka suza suila se na njenom licu, a beli izukrtani oiljci na
zglobovima presijavali su se kao delikatne srebrne narukvice na udnoj zelenoj svetlosti i
Dora je znala. Nije znala da li moe da joj oprosti, ali znala je da je ne mrzi.
Ne mrzim te, Kasi. Mrzela si sama sebe dovoljno za ceo jedan ivot.

Kasi je dopustila malom uzdahu da napusti njene usne, a onda sklopila dlanove kao da
se moli, okrenuvi zglobove unutra, tako da se oiljci na rukama vie ne vide. Jo malo su
sedele zajedno u tiini pre nego to je Kasi ponovo progovorila tihim glasom. Zna, kada
bih mogla da vratim vreme i onog dana postupim drugaije, uradila bih to. Dala bih
sopstveni ivot, vrlo rado, da zatitim Alfija.
Dora je klimnula. Mislim da bismo svi to uradili.
Kasi je podigla oi poto je paljivo prouavala svoje ruke. Vidi, Dora, nema razloga da
me sada slua. Ne bih te krivila ako se vrati u svoj automobil, odveze se odavde i vie me
nikada ne pozove. Ali dok si tu, rei u ti da sam ovde imala mnogo vremena da razmiljam.
Znam da bismo se svi, kada bismo mogli, vratili u onaj dan i postupili drugaije ukoliko bi to
znailo drugaiji kraj. Ali ne moemo, i nita to sada uradimo nee nam vratiti naeg malog
brata, zar ne?
Avada

208

Anna

Dora je ponovo klimnula glavom, a suze su joj se skupljale u oima. Primetila je da su

rei njene sestre odjek njenih sopstvenih misli od pre samo nekoliko trenutaka.
Pa ne misli li onda da je najbolje to sada moemo da uradimo za Alfija da gledamo
napred i ivimo svoje ivote najbolje to moemo, umesto njega?
Dora je obrisala oi dok je njena sestra nastavljala.

Moda je prerano da me pusti ponovo u svoj ivot. Ono to sam uradila onog dana... i
ono kako sam otila... pa, ne bih te krivila.
Dora je progutala knedlu. Nije znala ta da kae na to.

Ali dopusti da ti kaem samo jednu stvar, nastavila je Kasi. Posle sveg mog prianja i
analiziranja, Bil Drajden pomogao mi je da to najbolje sagledam. Rairila je ruke. Vraanje
ovog vrta u ivot... sve je to za Alfija. Sve sam uradila za njega, to je moj pokuaj iskupljenja,
ako ti se tako vie svia. Vratila sam ga u ivot, to je neki nain izleenja. Kasi je spustila
dlan na Dorinu ruku. ,,A sada u tebi raste ivot. Pogledala ju je znaajno. Vreme je da to
zaboravi, Dora. Vreme je da nastavi dalje. Ne moemo ga vratiti, ali moemo da ga se
seamo kroz stvari koje uradimo u sopstvenim ivotima.
Dora je klimnula. Odjednom je imalo smisla. Sve protiv ega se borila i sve ega se
plaila iznenada se istopilo. Nije morala da se plai. Nije morala da osea krivicu, jedino to
je dugovala Alfiju, svojoj porodici i Denu bilo je da ivi ispunjen ivot. ivot proivljen
dopola. Oeve rei odjekivale su joj u uima. Svi su bili toliko zaokupljeni smru da su
zaboravili da oko njih postoji itav beskraj ivota.
Sedele su jo neko vreme zajedno u tiini, obe sluajui zujanje insekata i ptice koje lete
van senovite zelene sobe. Zrak sunca probio se kroz grane vrbe i obasjao Dorino krilo, topao
kao maka, i dok je sedela tamo, pored sestre, osetila je kako je obliva neoekivan i
beskrajan mir, oseaj smirenosti kakvu dugo, dugo nije osetila. Zamislila je svoju majku u
kuhinji u Kliftopsu kako rea rue dugih drki u jednu od Dafninih kristalnih vaza, i Riarda
sa svojim osetljivim stopalima u papuama kako ita novine u svojoj be dnevnoj sobi dok
ga Vajolet dvori. Pomislila je na svoju sestru kako klei iznad zemlje i tera biljke i seme da
oive, i na Dena u njegovom studiju kako oblikuje glinu i vosak u prelepo novo delo. A onda
je pomislila na bebu, majuno, sklupano bie ugnedeno duboko u njoj, sa sopstvenim
savrenim sranim ritmom. Pomislila je na sve njih, i dok je to inila, osetila je kako je
preplavljuje jo jedan talas spokojstva.

Avada

209

Anna

Helen

Dananjica
Helen je bila u vrtu i upala kalj i ladole iz leja s cveem ispod kuhinjskog prozora
kada je ula otro zvranje telefona. Brzo je ustala, skinula batenske rukavice i ula u kuu,
nadajui se da e stii pre nego to onaj ko je zvao odustane. Imala je sree.
Halo?
Mama, ti si?

Helen je zastao dah u grlu. Dora?

Da.
S druge strane veze nastupila je tiina i Helenine misli ispunile su se zbrkom pitanja i
misli. Zato je Dora zvala? Nisu razgovarale od njene posete ranije tokom godine. Moda
neto nije u redu? Da li je beba dobro?
ta se desilo? pitala je.
Nita, sve je u redu.

Beba je dobro?

Da, rekla je Dora iznenaenim glasom. Beba je dobro. Svi smo dobro, dodala je.
O, u redu. Helen se opustila.

Pitala sam se... pomislila sam da bi moda... da li bi volela da doe na dan u London?
Dora je izbrbljala pitanje, a Helen je osetila kako joj se srce nadima od neoekivanih
oseanja.
,,U posetu? Da te vidim?
Da.

Kada?
Mislila sam sledeeg vikenda - ali ako ne moe, mogle bismo...

Ne, rekla je Helen brzo. Sledei vikend mi odgovara. U mislima je prola kroz svoj
raspored. Mogla je da pomeri neke stvari, to nee biti problem.
Sigurna si?
Da.
,,U redu.

Usledila je jo jedna duga tiina i Helen je mogla da uje erkino tiho disanje s druge
strane veze. ,,I svi ste dobro, nema nikakvih problema?

Nema, mama, sve je u redu. Dora je dala Helen ime i adresu kafea u Primrouz Hilu,
ajdinice Rozi Li, zaklonjene od glavne ulice.
Avada

210

Anna

Bie lepo ponovo posetiti staru teritoriju. Pozvau te ako ne budem mogla da naem to
mesto.
Odlino. Vidimo se tamo sledee subote u jedanaest?
Da. Vidimo se tamo.

U redu. jo jedna pauza. Zdravo, mama.

Zdravo, Dora.

Helen je ula kako se na drugom kraju veze sputa slualica. Stajala je u kuhinji i drala
zujavu slualicu uz grudi, oseajui kako joj neoekivana toplina preplavljuje srce.

Uhvatila je voz za London rano sledee subote i stigla na stanicu Voterlu neto pre
deset. U roku od nekoliko minuta sedela je u vozu na severnoj liniji metroa jurei ka ok
farmu. Vagon je bio gotovo prazan, ali je jo nosio mirise hiljada tela koja su prola kroz
njegova vrata tokom sedmice. Udahnula je njegov topli i teki miris i to ju je vratilo u vreme
kada su ona i Riard iveli u severnom Londonu, kao tek venani mladi par i nervozni
roditelji poetnici. inilo se kao da je od tada proao itav ivot. Toliko toga se desilo od
onda.
Mlada ena otprilike Dorinih godina sedela je naspram nje. U nosu je imala dijamantski
klin, koji je smelo svetlucao pod vetakim osvetljenjem, i klimala glavom u ritmu muzike
koja je izbijala iz malenih belih slualica. Helen je uhvatila njen pogled i nasmeila se.
Devojka je jedva primetno izvila uglove usana u znak pozdrava pre nego to je utivo
skrenula pogled ka reklamama iznad Helenine glave. Naravno, shvatila je, prolo je previe
vremena. Nije bila u formi kada su u pitanju bila pravila ponaanja u podzemnoj eleznici.

Helen je skrenula pogled i poela da aka svoju kartu za metro, putajui misli da
odlutaju nazad do Dorinog telefonskog poziva. Bio je udan. Dora nije nagovestila zato ju je
iznenada pozvala u London. Poslednji put kada su se videle bio je u Kliftopsu, kada je Dora
objavila da je trudna i kada su razgovarale o Alfiju, mada nelagodno. Od tada je Helen
muila sebe zbog naina na koji se ponela. Dora joj se obratila, a ona ju je odgurnula. Ponovo
je izneverila svoju porodicu. Proganjale su je misli o njihovom susretu i bila je ljuta na sebe
to se toliko plaila da kae istinu svojoj erki, kada je bilo jasno da je ba to trebalo da uje.

Helen je posle toga pomiljala da je pozove, ali svaki put kada bi krenula ka telefonu,
svaki put kada bi zastala u kuhinji s rukom iznad slualice, elei da razgovara s njom, ula
bi tihi, uporni glas koji joj je govorio: Ne radi to. Nisi joj potrebna. Ostavi je na miru. Pokazalo
se da je bilo lake otii i zaokupiti se svakodnevnim ivotom, nastaviti svoju tihu rutinu
pored obale, nego podii slualicu i suoiti se sa erkom.
To je bilo udno u Kliftopsu. Od trenutka kada su se preselili tamo, ona ga je smatrala
svojim zatvorom, mestom od kog je samo elela da pobegne. Onda, posle Alfija, on je postao
njena kazna. A kada je Riard otiao, znala je sa apsolutnom sigurnou da je to krst koji
mora da nosi. Riard nije eleo da ivi tamo, to je savreno jasno rekao tokom njihovih
napetih brakorazvodnih pregovora, pa je ona ostala, smatrajui pustu staru kuu sredstvom
za iskupljenje. Pokazalo se da je ona, natopljena uspomenama na gubitak Alfija, teak krst.
Ipak, tokom godina, desilo se neto neoekivano. Kao da joj se kua polako uvukla u
kosti i oko nje obavila svoje teke kamene zidove, uvlaei je u svoj uteni zagrljaj. Moda su
u pitanju bila ostala seanja koja je kua nosila, seanja na srenija vremena s Riardom i
decom, o kojima je povremeno imala snage da razmilja. A moda su je i vrt po kom je
Avada

211

Anna

eprkala, jednostavni zadaci otkidanja precvetalih rua, plevljenja kalja ili sakupljanja
jabuka u vonjaku podseali na prirodan red stvari, plimu i oseku ivota koje su bile i
bezvremene i neumitne. ak i stvari koje je spoetka prezirala, kao to je velika zveketava
aga, pranjava zbrka antikviteta i slika, ili stari prozori kroz koje je zvidala promaja i koji
su zveckali i jaukali na otrom morskom vetru, poele su da deluju kao stari prijatelji.
Shvatila je da je preuzela ulogu staratelja: ona je postala neka vrsta uvara velikog imanja.
Kao da se starala o njemu - moda za sledeu generaciju? Nju je vie nego ikoga drugog
iznenadilo to je dola do toga, ali ako je tokom proteklih desetak godina ita nauila, bilo je
to da je ivot pun neoekivanih obrta i preokreta, kako dobrih, tako i loih.

A sada je Dora pozvala nju. Nainila je sledei korak i pozvala je u London, a ona nije
mogla da se ne pita da li je to, najzad, znak da e se vratiti na kolosek. Moda i nije toliko
blesavo zamiljati sebe kao deo erkinog ivota, radovati se to e s njom podeliti sreu
prvog unueta. Znala je da je to vie nego to zasluuje, ali nije mogla da se odupre malom
izvoru nade koji je penuao u njoj. Ovo je delovalo kao njena poslednja prilika da premosti
jaz.
Dan je bio blag za septembar, mnogo topliji u prestonici nego na dorsetskoj obali, i dok
je Helen naputala stanicu metroa i polazila zakrenim putem, pored bunih automobila sa
smrdljivim izduvnim cevima i kripavim konicama, morala je da skine kaput i zavrne
rukave. Prola je pored ofucanih radnji za hemijsko ienje, piljarnica s tunom izloenom
ponudom smeuranog voa i povra i blokova socijalnih stanova od crvenih cigala, a onda je
skrenula levo na Primrouz Hil roud. Zelena trava parka pruala se primamljivo s desne
strane, ali ona je nastavila putem, elei da na vreme stigne u kafe.

ajdinica Rozi Li bila je uvuena na kraju tihe ulice oiviene otmenim viktorijanskim
kuama. Izlog same ajdinice bio je ukraen lepom nadstrenicom pokrivenom ruama, a
na ploniku je bilo nekoliko stolova pokrivenih arenim stolnjacima i stolica s jastuiima,
ve zauzetih muterijama koje su upijale sunce. Prola je kroz ulazna vrata u udobnu
unutranjost.

Diskretna spoljanjost kafea bila je u suprotnosti sa zujanjem i amorom ljudi unutra.

Stolovi su bili prepuni samouverenih mladih profesionalaca koji su priali mobilnim
telefonima, ispijali bele kafe i itali nedeljnike. Helen se osvrnula traei mesto, oajavajui
to nema praznih stolica, sve dok joj panju nije privukla ruka koja je energino mahala.
Mama! Ovamo. Bila je to Dora. Sedela je u udaljenom uglu za stolom za dvoje, sa
ajnikom ve ispred nje. inilo se da nije samo Helen stigla ranije. Mahnula je erki pre nego
to se provukla izmeu zakrenih stolova do nje.
Zdravo. Dora je ustala i Helen ju je cmoknula u obraz i stegla joj ruku, primetivi sa
zadovoljstvom blago ispupenje Dorinog stomaka ispod majice. Odlino izgleda, dala joj
je kompliment. Sija.
Hvala, mama. Svia mi se tvoj novi friz.

Helen je stidljivo potapala svoju kosu. Malo je kraa nego to sam oekivala, ali
navikavam se.
Dora se nasmeila. Pristaje ti.
Hvala.

Avada

212

Anna

Sela je naspram erke i sloila kaput na krilo, poravnavajui tkaninu drhtavim rukama.
Odjednom ju je nervoza savladavala. Kako se osea? pitala je. Da li su jutarnje munine
jo gadne?
Ne, oslabile su pre nekoliko sedmica. Sada sam dobro.
Odlino. To je odlino. Pogledala je Doru i mogla da vidi da je to istina. Obrazi su joj
bili malo obliji, grudi malo punije, a koa i kosa sijale su od ivota. Izgledala je prelepo.
Konobarica sa cvetnom keceljom pojavila se pored Helen, utivo zastavi sa olovkom
iznad bloketa.
eli li ti jo neto? pitala je Helen.
Ne, dovoljan mi je aj, hvala.

Samo crnu kafu, molim rekla je Helen, obrativi se devojci s keceljom, koja je nestala
zabeleivi porudbinu i ostavivi dve ene ponovo same.
Hvala to si dola, rekla je Dora najzad. Nisam bila sigurna hoe li doi.

Helen se iznenadila. Da li je Dora zaista mislila da nee doi? Da li meu njima zaista
postoji toliki procep? Zabolelo ju je kada je shvatila da je dopustila da stvari izmaknu
kontroli. Bilo mi je drago to si pozvala, priznala je. elela sam da te pozovem. Stvarno
jesam. Toliko puta sam skoro podigla slualicu, ali uvek bi me neto zaustavilo.
Pretpostavljam da nisam bila sigurna ta bi ti elela da uje od mene?
Njena poslednja reenica zavrila se pitanjem, ali Dora je odgovorila samo laganim
sleganjem ramenima. Naravno da bih volela da si me pozvala, rekla je najzad.
Stvarno?
Da.

Ali stvari su bile tako teke... kada si poslednji put dolazila. Dora je klimnula glavom.
Loe sam to izvela. Dora je ponovo klimnula. Zasluila sam to, pomislila je Helen.

Ba tada se konobarica vratila s kafom. Helen se na trenutak bavila sipanjem eera,

paljivo otvarajui papirno pakovanje i meajui zrnca u olji, gledajui kako srebrna kaika
pomera tamni vrtlog tenosti ukrug. To je kao na odnos, pomislila je Helen odjednom,
mraan, dubok i gorko-sladak. Prestala je da mea, lupila kaiicom o olju i spustila je
paljivo na tacnu.

Pa, rekla je, evo nas. Nervozno se osmehnula Dori. inilo se da se Dora sprema da
neto kae, ali onda je zastala i uzela plastificirani meni ispred sebe. Savijala ga je u rukama,
pravei smean fijukavi zvuk. Negde iza njih ovek je poeo glasno i njakavo da se smeje.
Tek kada je taj zvuk zamro, Dora je progovorila.
Posetila sam Kasi pre nekoliko nedelja.
Helen se iznenadila. O, zaista? Da li je ona dobro?

Da. Delovala je odlino.

Helen je osetila silno olakanje. ini se da je pronala svoj poziv, zar ne?
Dora je klimnula. Da, izgleda da jeste. Zautale su.

Razgovarale smo o onom danu kada je Alfi nestao.

Avada

213

Anna

Da? Helenin glas zvuao je mirno, ali mogla je da oseti kako su joj se usta odjednom
osuila, pa je drhtavim rukama dohvatila kafu.
Kasi mi je rekla neto to nisam znala; neto o tom danu; stvari o njoj... i o tebi.

Helen je popila gutljaj kafe. Bila je pretopla, ali naterala se da je proguta, opekavi jezik
i grlo dok je gutala. Evo, sad e. Ohrabrila se, pripremajui se za bujicu Dorinih optubi i
prekora, ali iznenadila se onim to je Dora sledee rekla.
Iskreno, ne elim da zalazim u sve to. Mnogo sam se preispitivala i zakljuila sam da
nain na koji se to desilo... sve pojedinane odluke koje smo doneli tog dana, a koje su
dovele do toga da smo izgubili Alfija, nisu bitne. Njega nema. Uvek emo iveti s tim. Pa,
moda je vreme da prestanemo da se muimo kajanjem?
Helen je zbunjeno pogledala Doru. Zna za... zna za Tobijasa?

Dora je polako klimnula.

Helen je osetila kako crveni. Stid je jo bio sve. Zna, elela sam da ti kaem tokom
tvoje posete. Zaista jesam, ali jo mi je teko da to izgovorim naglas. Jo se oseam tako
uasno zbog sopstvenih odluka.
Dora je klimnula glavom. Nije vano, mama. Pomirila sam se s nekim stvarima. Nas
etvoro proiveli smo previe bolnih godina krivice i aljenja, zar ne? Jer sva udnja, enja,
sva tuga i bol koje oseamo, nita od svega toga nee ga vratiti. Nee promeniti nijedan tren
onog dana... nee pomeriti nijedan kamiak na onoj plai.
Sada je Helen klimnula glavom. Gledala je svoje krilo. Nije elela da zaplae, ne sada.
Samo hou da ti kaem da sada malo bolje razumem stvari. I htela sam da zna da si
bila u pravu, vreme je da se ostavim toga.

Krajikom oka Helen je videla kako Dora neno trlja malo ispupenje svog stomaka. To
je bio tako nesvestan, intiman gest zbog kog su suze koje je Helen obuzdavala iznenada
slobodno potekle. Sedela je, oborene glave, neujno plaui dok nije osetila kako joj Dora
stavlja papirnu salvetu u ruku.

Uzmi.
Izvini, mrcnula je Helen, tapkajui salvetom oi. Bilo joj je potrebno nekoliko
trenutaka da se pribere, a onda je pogledala Doru.
Stvarno nisam htela da se raspadnem pred tobom. Danas sam, u stvari, htela da ti se
izvinim. Primetila je da je Dora iskosila glavu. Zna, zbog mog uasnog ponaanja kada si
dolazila u posetu. Znam da nije tako delovalo kada si mi rekla, ali oduevljena sam zbog
tvoje trudnoe. To su divne vesti. Ti i Den biete odlini roditelji, ne sumnjam u to.
Sada je Dora skrenula pogled.

Dora, molim te, pogledaj me. Moram ovo da ti kaem. Vano je. Dora je podigla glavu i
Helen je videla da se u oima njene erke skupljaju suze.

Boli me da ti to kaem, ali mali deo mene bio je ljubomoran kada sam ula tu vest,
Dora. Znam da to zvui blesavo. Ja sam ti majka. Vie nego ita elim da i ti to bude. Ali
nisam mogla da se oduprem zavisti zbog novog poetka koji si dobila. To je novi ivot, nova
avantura. Helen je zastala, provukla prste kroz kosu. Teko je stariti, pogledati se u
ogledalu i videti kako te vreme gazi.
Avada

214

Anna

Ne mora da objanjava ako ne eli, mama. Ne bih volela da sve opet raskopavam.

Ne, Dora, moram ovo da kaem. Ne pokuavam da izmamim tvoje saoseanje. Nainila
sam svoje greke - tako mnogo njih. I sada ivim s kajanjem. Nisam shvatala ta sam imala
dok to nisam izgubila: tvog oca, Alfija, vas devojke. Ali moda e neto dobro izai iz ovoga,
moda moje greke mogu nekako vama da pomognu.
Dora je jo jednom polako klimnula glavom.
Kada je Alfi nestao, nisam mogla da se suoim s realnou onoga to sam uinila.
Traila sam da okrivim bilo koga osim sebe i tako mi je ao to si se ti zbog toga opekla. Bila
sam uasno nepravedna prema tebi, Dora. Tako mi je ao.
Dok je Helen gledala Dorine oi, videla je iza suza jo neto, obris neega - moda
olakanja - to je preletelo preko erkinog lica.

Izneverila sam i Kasi, nastavila je, eljna da sve prizna. Nisam primeivala ta joj je
potrebno. Gurala sam je po svom planu, nagomilavala na nju svakakve pritiske. I naravno,
moda i vie nego ita, izneverila sam Alfija. Nisam bila tu da ga zatitim kada sam mu bila
najpotrebnija. Uradila bih bilo ta da vratim vreme i sve ispravim. Ali ne mogu. Mogu samo
da sedim ovde ispred tebe i kaem ti da mi je ao. ao mi je to sam te povredila, to sam
povredila sve vas.
Dora je polako klimnula glavom. ,,U redu je, mama. Svi smo napravili svoje greke.
Sigurna sam da si imala razloge za svoje odluke. Ne moramo ponovo da prolazimo kroz sve
to. Bilo mi je samo vano da ti kaem da sve to moemo ostaviti iza sebe. Meni je sve to kao
voda ispod mosta. Sada sam dobro.

Helen je ponovo oborila pogled. Kaput joj se zguvao u krilu i ona ga je poravnavala
dlanom. Oajniki je elela da pita Doru moe li da joj oprosti, da li e joj dopustiti da se
nekako iskupi. elela je da zna da li moe ponovo da bude mali deo njenog ivota, ali inilo
se da je to jo uvek previe.

ovek iza njih jo jednom se glasno nasmejao. Dora se osvrnula, a zatim ponovo
pogledala Helen, prevrnuvi oima. Da odemo odavde?
Helen je klimnula i Dora je mahnula konobarici, ostavivi Helen da diskretno obrie
suze i mrlje od maskare vlanom salvetom koju je jo stezala u ruci.
Kada su platile raun, Helen je predloila da proetaju do Primrouz Hila. Jo nije bila
spremna da se rastane od Dore, a ni u Kliftopsu je nita nije ekalo. Sunce je sijalo i prijalo bi
joj da protegne noge pre dugog putovanja vozom.
Nisam bila ovde godinama, priznala je dok su polazile jednom stazom ka vrhu. Jo
otkad ste Kasi i ti bile male. Tvoj otac i ja doveli smo vas ovamo jednog prolenog dana kada
su procvetali maslaci. Seam se da je Kasi htela da se kotrlja do dna, ali je morala da stane
na pola puta. Bilo joj je muka. Helen se nasmejala i videla je da se i Dora smei. Londonsko
oko i Gerkin tada jo nisu postojali, naravno. Boe, sigurno je prolo vie od dvadeset godina
od tada.
Da, sloila se Dora tiho.

Ile su jo malo dok nisu stigle do prazne klupe savreno postavljene za razgledanje
urbanog pejzaa.
Da sednemo na minut?, pitala je Helen.

Avada

215

Anna

Dora je klimnula i smestile su se jedna do druge, upijajui pogledom uurbani grad.

Helen je mogla da vidi kako im visoke kule od betona i stakla namiguju na suncu, i svemirski
BT toranj preko vrhova kronji u Ridents parku. Sve je to bilo tako poznato, kao slika koju
je gledala pola svog ivota. Na neki nain, shvatila je da se ne osea drugaije od mlade ene
kakva je bila pre svih tih godina kada se doselila u London s Riardom. A ipak, tako mnogo
stvari desilo se od onda. Duboko je udahnula, a onda spustila dlan na Dorinu ruku,
zagledavi se paljivo u morski zelene oi njene erke.
Znam da nisam uvek bila dobra majka.

Mama... Dora je podigla ruku da bi je prekinula, ali Helen ju je zaustavila.

Ne, pusti me da kaem ovo. Moram ovo da kaem.
Dorina ruka pala je pored nje.

Nisam bila dobra prema tebi. Izneverila sam te.

Mama, stvarno ne mora...
Da, moram.

Dora je ponovo zautala.

Nije trebalo da ti dopustim da ponese ni trun krivice zbog Alfijevog nestanka, niti
ijedan trenutak kajanja. Dobra majka zatitila bi te od svega toga.
Helen je videla kako suza polako klizi niz prelepo erkino lice. Pruila je ruku i obrisala
je.
Tako mi je ao to sam te izneverila. Tako mi je ao to sam te povredila. Hoe li mi
oprostiti?
Dora je uzela Heleninu ruku.

Biti majka je divan posao, ali nije lak. To e uskoro saznati. Ali znam da e ti biti
dobra majka svojoj bebi. A ako mi da drugu priliku, pokuala bih da i ja tebi budem bolja
majka? Helen je osetila kako sada i njoj teku suze. Sputale su se kao kasna letnja kia na
kaput koji joj je leao preko krila. Osetila je Dorinu ruku u svojoj i vrsto ju je stegla. Obe su
previe grcale da bi govorile, sve dok Dora najzad nije dola do glasa.
Hajde da idemo polako. Malim koracima, vai?

Helen je klimnula glavom.

Na kraju, dodala je Dora, ovom malenom bie potrebna baka, zar ne? Pokazala je
ispupenje svog stomaka.
Helenino srce je poskoilo. Moda bismo mogle ovo da ponovimo neki put? pitala je.
Pre nego to se beba rodi? Zaustavila je dah, ekajui erkin odgovor.
Dora je polako klimnula glavom. Volela bih to.

Dve ene su jo neko vreme sedele na klupi, u tiini posmatrajui ostale kako idu uz
strmo brdo ka njima. Jedni su ili brzo, drugi polako. Neki su trali, a jedno ili dvoje vukli su
se veoma polako, zastajkujui na svakih nekoliko minuta da dou do daha. Meutim, ma
kakav ritam imali, Helen je primetila da su svi nastavljali dalje uzbrdo, nogu pred nogu,
penjui se sve blie vrhu.
Avada

216

Anna

Dora

Dananjica
Majstori su se ve pentrali po krovu stare fabrike kada je izala kroz teka metalna
vrata i pola niz stepenice i na ulicu. Bili su tu od sedam ujutro, podizali lim i oluke i sputali
velike komade filca i asfalta niz tobogan u kontejner.
Zdravo ivo!, doviknuo je jedan, mahnuvi joj kada je izala na plonik.
Nasmeila im se. Vidimo se.

Bili su vesela gomila. Larmali su prekovremeno otkako su dan ranije poeli da rade, ali
bili su vredni i utivi i Dori nije smetalo njihovo egaenje. Oseala se dobro, jer su najzad
neto radili s krovom koji je prokinjavao, naroito sada kada je toplina leta prolazila i kada
su se vraali u poznato sivo jesenje curenje. Sreom, bio je jo jedan suv dan, otar i vetrovit,
i dok je Dora ila ulicom, mogla je da vidi smeurane braon listove i prazne kesice od ipsa
kako jure pored nje po ploniku. Imala je sree: poluprazna tridesetosmica zaustavila se
kada je ona stigla do stanice. Ula je i sela u zadnji deo.

Jo je bila pomalo ljuta na Dena, jer nije mogao da odloi intervju za lokalne novine.
Znala je da je to odlina prilika da se za njega uje i da bi lanak mogao doneti nekoliko
privatnih porudbina, ali ultrazvuk je bio zakazan pre vie nedelja. Bila je tuna to on nee
biti tu da s njom podeli to iskustvo i da i sam vidi bebu.
Samo se postaraj da nema moj nos... niti moje zube. Nemam para za zubara, alio se.

Mislim da nee gledati zube, Dene! Da li si makar prelistao one knjige koje sam ti
donela?

Naravno da jesam. Ali po razigranoj iskri u njegovim oima, znala je da nije, bar ne jo.
,,I siguran si da ne eli da zna pol?
Den je slegnuo ramenima. Mislim da ne elim... a ti?
Ne, volela bih da bude iznenaenje.

Dobro je, i ja. Privukao ju je blie. Probaj da dobije jednu od onih fotografija ako
moe. Zna, one crno-bele na kojima bebe lie na velike svemirske raie. Pozvau te im
zavrim s novinarom. Hajde da se naemo posle. Poljubio ju je jako u usta, potapao njen
sve vei stomak i otiao da se nae sa svojim kontaktom u nekom kafeu u Ist Endu.
Ba svemirski rai, razmiljala je, gledajui kroz musavi prozor autobusa prodavnice i
kafie na Eseks roudu kako se kotrljaju. Bila je uzbuena zbog ultrazvuka. Bie to drugi put
da vidi bebu, a sada je imala sasvim drugaije miljenje o trudnoi. Ne samo zbog toga to se
uasna magla jutarnjih munina najzad podigla ve i zbog njenog trenutnog odnosa s
Denom. Od njene posete Kasi u Svon hausu oseala se drugaije. Bila je nekako
Avada

217

Anna

rastereenija, vedrija i lepravija, to je bilo smeno, jer nije morala da stane na vagu da bi
znala da je ve bila tea skoro dvanaest kilograma.
Istina je bila da su i ona i Den znali da joj je poseta sestri pruila neku vrstu
osloboenja. Jo je oseala Alfijevo odsustvo, jo joj je nedostajao i prieljkivala je da su
stvari drugaije, ali vie nije muila sebe zbog detalja njegovog odlaska, nije krivila sebe i
nije traila njegovo lice u gomilama ljudi. Jo je upeatljivije bilo to to od onda nije imala
nijedan komar ili napad panike. Nikada nee biti u redu to to su ostali bez Alfija, ali Dora
se oseala kao da je krenula dalje, kao da je najzad na pravom putu.

Spustila je dlan na stomak i pomilovala vrsto, zategnuto ispupenje. Bilo je tvrdo i

toplo i ona je uivala u onome to je oseala pod prstima - neemu tako solidnom, tako
stvarnom.

U prednjem delu autobusa vrvelo je od aktivnosti kada je grupa dece ula u vozilo,
prevlaei karte preko elektronskog itaa uz glasno klicanje i povike. Deaci su pobegli sa
asova, pretpostavljala je. Vatreni talas buke i kretanja bio je napad na njena ula. Videla je
kako vetar nosi kose, marame i sakoe ljudi koji su prolazili plonikom i odjednom je udela
da duva i preko nje. Skoila je i u poslednji as probila se kroz vrata koja su zapitala. Jo
samo dve stanice, moe da prepeai ostatak puta do klinike.
Bilo je uivanje ne biti u kancelariji. Veina ljudi, znala je, sada e biti udobno smetena
za svojim stolovima, poee rmbanje za taj dan, zurie u monitore, razgovarati telefonom,
sklapati ugovore, donositi odluke. Nije esto mogla da doivi ovu stranu Londona, sate kada
stariji ljudi izlaze na ulice, a mladi roditelji guraju kolica ka parkovima. Mogla je da uje
zujanje kurirskih bicikala kako se provlae kroz saobraaj i videla je grupu turista koji su
sedeli uz izlog kafea, raspravljajui se iznad mape i vodia. Mimoila se s bledom
medicinskom sestrom, jo u uniformi, koja se vraala kui iz none smene, i odbila napad
entuzijastinog dobrotvora s fasciklom, koji je prilazio ljudima u prolazu. Bio je to isti grad i dalje dom - ali delovao je nekako drugaije, kao da je odjednom obasut drugaijim svetlom,
proet drugaijim ritmom. Pretpostavljala je da je to strana koju e ee viati kada se
beba rodi.
Svi u agenciji bili su divni. Brinula je kada je trebalo da kae Dominiku za trudnou, ali
on ju je samo srdano zagrlio i rekao joj da o porodiljskom odsustvu razgovara s
kadrovskom slubom. Posao e je ekati kada se vrati. Ako je i bio iznerviran jer e tek
unapredenog starijeg menadera izgubiti na nekoliko meseci, frustraciju je dobro krio.
Postepeno, kako se vest irila, devojke iz kancelarije okupljale su se oko njenog stola; sve su
elele da znaju kako se osea, kada je termin, da li je odabrala imena i da li zna kog je pola
beba. Odjednom je postalo zastraujue stvarno otvoreno govoriti o trudnoi. Hvala bogu na
Lili bez dlake na jeziku, koja ju je samo odmerila od glave do pete i rekla: Prokletstvo,
taman sam htela da te pitam gde si nabavila taj super brus. Cice ti izgledaju fantastino!

Bolnica nije bila daleko od stanice i stigla je ranije, probivi se kroz lavirint hodnika i
odeljenja do ultrazvune klinike. Dora je rekla svoje ime na prijemu i smestila se u
ekaonicu s traerskim asopisom. inilo se kao da e biti tu neko vreme. Nekoliko ena ve
je sedelo. Nadala se da nee trajati predugo, rekli su joj da doe pune beike i ona je ve
eznula za toaletom.

Rairivi asopis preko krila, pretvarala se da ita lanak o tome kako da doete do
savrenog tela za bikini, ali je, u stvari, neprekidno bacala poglede ka drugim enama koje
Avada

218

Anna

su ekale. Uglavnom su bile dvadesetih i tridesetih godina, osim jedne ene koja je delovala
starije. Ona je nosila akten tanu ozbiljnog izgleda i sedela je urno kuckajui po svom
bluberiju. Bilo je i partnera. Mukarci su se etkali unaokolo, neki s nelagodom i postieni,
govorei tiho priguenim glasovima, drugi glasni i ponosni, s dlanovima posedniki
postavljenim preko stomaka svojih supruga. Videla je uurbanog mukarca kako prolee
jurei pomahnitalo kikotavo dete, dok je njegova partnerka gledala popustljivo se smeei, a
u najdaljem uglu sedela je jedna bleda i jadna ena, duboko diui na usta dok je oajniki
stezala papirnu kesu. Dora je prepoznala simptome jutarnje munine i dobacila joj stidljiv,
saoseajan osmeh.

Nije elela da zuri u njih, ali nije mogla ni da se obuzda - najvie se divila njihovim
stomacima. Pokuavala je da uporedi svoj sve vei stomak sa onima oko nje, odmeravajui
se u poreenju s njima, ali to je bio teak zadatak. Svi su bili razliitih veliina i oblika - neki
su bili neprimetni, neki siuni, a neki sasvim ogromni. Odjednom joj je delovalo neobino
to sedi tamo, okruena s toliko nade i oekivanja, toliko nabubrelog novog ivota.

Jedna ena u sariju izala je iz ordinacije, a za njom je iao njen partner, ponosno i
pobedonosno. Dok je on razgovarao s recepcionerkom, Dora je posmatrala enu kako gleda
malu crno-belu fotografiju u svojoj ruci. Kao da nije mogla da odvoji pogled od nje. Dora je
pomislila na Denovog svemirskog raia i nasmeila se. Par je zahvalio recepcionerki i
otiao, a dok su oni izlazili kroz vrata, jo dve ene ule su u prostoriju. Imale su iste kose vesto podiane pa frizure - i drale su se za ruke. Jedna od njih oigledno je bila trudna.
Videvi ih, Dora se setila Kasi.
Mnogo je razmiljala o sestri tokom proteklih nedelja. Bilo je teko ne initi to. Nije bilo
bitno da li je njena sestra lezbijka. Nije bilo bitno koga njena sestra voli. Bilo joj je drago to
joj je rekla. Bilo joj je drago to Kasi moe da bude otvorena o svojoj seksualnosti. Kriti
jedan tako vaan deo sebe... pa, to nije bilo lako... a uprkos Kasinim grubim reima i
hvalisanju, Dora je znala da se njena sestra plaila da im kae, nikada ne znajui kako e oni
reagovati. Ipak, bilo joj je drago to je znala i to Kasi ima nekoga ko je ini srenom.

Meutim, one druge tajne koje joj je Kasi otkrila onog dana u vrtu Svon hausa, tajne
koje su potresle same temelje Dorine dugotrajne grie savesti, namuile su Doru. Mislila je
ono to je rekla majci prethodnog meseca na Primrouz Hilu: zaista je verovala da je vreme
da krenu dalje i ostave prolost za sobom, ali ipak, kad god bi se setila Kasi i stvari koje joj je
ispriala o onom danu, Dora se borila.

Leala je budna nou i zurila u tavanicu, u mislima ponavljala tu scenu iznova i iznova,
pritiskala pauzu, premotavala i ponovo je putala, sve dok se nove slike koje joj je Kasi dala
nisu preplele s njenim seanjima na taj dan. Delovi su se sklopili kao u ogromnoj slagalici.
Sada je mogla da se odmakne i vidi celu tunu priu pred svojim oima, skup svih uloga koje
su svi odigrali, i mada je bilo olakanje najzad shvatiti ceo dogaaj, to je donelo i nove
mune emocije.

Oseala je ljutnju. Ljutnju jer je Kasi bila tako okrutna... tako sebina... jer je onako
odgurnula Alfija, a zatim tako dugo krila svoje greke i s tako bolnim, trajnim posledicama.
A ipak, znala je da su to bile greke... sebine, tinejderske, ali ipak greke. Dora je u dui
znala da Kasi nije elela da se Alfi udavi tog dana... nije elela da on umre. Nije bilo nikakvog
predumiljaja u njenim delima, nieg zlonamernog ili zlog u onome to je uinila. A Dora je
Avada

219

Anna

znala, bolje nego iko drugi, ako je suditi po njenoj linoj agoniji tokom protekle decenije,
njena sestra prola je kroz pravi pakao. Ona je zaista patila.
Pa ipak, neto ju je spreilo da pozove Kasi. Znala je da ako ne moe da oprosti sestri
zbog njene uloge onog dana, onda nee moi zaista da ostavi sve za sobom i krene dalje od
tragedije koju su delile. Znala je da ako to ne moe da uradi, samo e zavaravati sebe, ali
ipak nije znala da li je spremna da se ostavi gneva koji je oseala. On je jo bio tu, topao i
stvaran i ona jednostavno nije znala kako da ga se rei.
Dora? Da li je tu Dora Tajd?

Sestra koja ju je prozvala trgla je Doru iz misli. Dohvatila je svoju torbu, kruto ustala sa
stolice i krenula ka ordinaciji. Doekala ju je nasmejana tehniarka, rekla joj da legne na
krevet, a onda se okrenula da podesi ureaje pored njih.
,Ja sam Marija. Plaim se da e ovo biti malo hladno, rekla je dok je istiskivala hladan
gel na Dorin stomak. Da li vam je beika puna?
O, da, zajeala je Dora.

Dobro je. Ne brinite, neemo dugo. Da li vam je ovo prva beba? Dora je klimnula.

Divno, pa, hajde da pogledamo, hoemo li?

Dora je ponovo klimnula, odjednom nervozna, i sa oekivanjem se zagledala u veliki
ekran iskoen iznad nje. Sve dosad, ovaj pregled delovao je kao rutina, kao prilika da baci
jo jedan pogled na bebu, ali sada, dok je leala okruena medicinskom opremom i
aparatima koji pite, bila je prestravljena. ta ako neto nije u redu? ta ako se neto desilo
bebi, a da ona nije ni primetila? elela je da je Den tu.
Marija je pritisnula sondu uz njenu kou i pomerala je gore i dole i ukrug sve dok se,
odjednom, ekran nije ispunio sivim i belim linijama i udnim zavijucima. Dora se paljivo
zagledala u sliku, ena je pomerila sondu nie preko njenog stomaka i on se pojavio: oblik
siunog ljudskog bia ugnedenog duboko u njoj. Mogla je da vidi profil glave, mali prasti
nos i krivinu kime pre nego to se slika promenila i Dora izgubila konturu.
Izgleda da ovde imamo nekog vrtiguza. Vaa beba upravo se okrenula. Pokuau da
vratim sliku. Hajde, maleni. Tehniarka je gurnula sondu dublje uz njenu kou.
Dora se gladno uhvatila za njene rei. Vrtiguz. To je zvualo dobro. To je zvualo zdravo.
Denu e se to dopasti. Zanemarivala je neprijatan oseaj u beici. Tehniarka je mogla da
gura koliko joj je bilo volja, to se Dore ticalo, samo da baci jo jedan pogled na malu osobu
u njenom telu. I iznenada, ona se opet pojavila, definitivno beba, a ne rai. Dorine oi
nekontrolisano su se ispunile suzama dok je gledala majuno bie kako se migolji i utira.
Dobri, jaki otkucaji srca, rekla je Marija dok su sluale bebino srce koje je lupalo kao
kopita u galopu.
Zvui brzo, da li je to u redu?

Da, savreno normalno. anula je neto na aparatu i oznaila nekakve nedefinisane

crne mehurie na ekranu. Imamo etiri komore srca. Jo jedna pauza. ,,I imamo cirkulaciju
krvi. Sve izgleda dobro.
Dora je progutala.
Avada

220

Anna

I vidite, evo ruke, rekla je Marija. Pomerila je malo sondu i uveala jedan mutni
odeljak slike. Pet prstia na levoj ruci. Ponovila je postupak. ,,I pet na desnoj. Sve je dobro.
Dok se pregled nastavljao, Marija je proverila zastraujue dugaak spisak delova tela i
funkcija, stvari o kojima Dora nije ni znala da treba da brine, kao to su duina kostiju,
veliina glave i protok krvi kroz pupanik i bubrege. Dora je shvatila da je jedva disala.
Toliko vremena pitala se da li uopte da zadri ovu bebu, da ak nije ni pomiljala na sve
strane stvari koje bi s njom mogle poi naopako. Sreom, njena nervoza bila je kratkog
veka - beba je poloila sve testove s najboljim ocenama.
O, vidite li ovo? pitala je Marija dok je uveavala snimak. Vaa beba sisa palac. Da
vidim mogu li da vam napravim tu sliku.

A onda, prerano, bilo je gotovo. Dora je napustila kliniku, zatitniki steui bebinu
crno-belu sliku. Jedva je ekala da je pokae Denu.

Nije morala da se vrati u kancelariju jo sat, pa je stala u red pred malom sendviarom
da kupi tost sa sirom, a onda sela na klupu u majunom vrtu, gledajui trag mlanjaka koji
se pruao preko siunog komada plavog neba. Iako se sunce pojavilo u retkoj jesenjoj ulozi,
bilo je hladno. Privukla je jaknu oko sebe, primetivi da vie i ne moe da je spoji na sredini.
Izvukla je bebinu sliku iz torbe i sela za trenutak, divei se njenom savrenstvu. Nije mogla
da vidi nikakvu slinost s njom ili Denom, izgledala je samo kao razmazani crte male,
malecke osobe, ali svejedno nije mogla da skine pogled s nje. Njihova beba. Ona i Den
stvorili su itav novi ivot. Bio je to klie, znala je, ali izgledalo joj je kao pravo udo. Srea je
kljuala u njoj i shvatila je, prvi put, da jedva eka da upozna svoje dete.
Denov mobilni jo je bio iskljuen. Intervju je verovatno dobro tekao, ali Dora je bila
iznervirana. Htela je da podeli svoje uzbuenje s nekim. elela je da razgovara o ultrazvuku.
elela je da se smeje zbog lepranja koje je mogla da oseti u sebi, a za koje ju je Marija
uveravala da je oseaj bebe koja se kree, i da se divi injenici da u svom telu gaji osobu,
ivu bebu koja se migolji i utira i sisa svoj palac.

Prevrnula je telefon u ruci, a onda ponovo pokuala da pozove Dena. Odmah je

prebaena na glasovnu potu. Iznervirana, poela je da pregleda imenik. Pogled na jedno
ime naterao ju je da zastane. Zurila je u njega sve dok slova nisu poela da se mute. Njen
prst oklevao je iznad malog zelenog dugmeta na tastaturi. Razmiljala je malo, a onda,
ispravivi ramena, pritisnula dugme i prinela telefon uvetu. inilo joj se da je prola itava
venost dok s druge strane nije ula poznati glas.
Kasi, ja sam... Dora. Kako si? Nasmeila se. Ja? Ja sam dobro. U stvari, divno sam.
Upravo sam bila na ultrazvuku. Sluala je kratko, a onda odmahnula glavom. Ne, sve je u
redu. Beba je odlino. Sve je na svom mestu, hvala bogu. Nasmejala se sestrinoj reakciji, a
onda zavalila na klupi. Kako je kod tebe? Dora je sluala sestrin odgovor dok se u razgovor
nije spustila tiina. Znala je da je sad ili nikad, pa je uz duboki uzdah progovorila. uj, pitala
sam se... ako bi volela... zna, da doe na veeru za neki dan... Da, mi smo u severnom
Londonu. Nije predaleko. Kasi je ponovo govorila i Dora se nasmeila. Divno, povedi svoju
devojku ako hoe? Moe da upozna Dena. Znam da bi on voleo da upozna tebe. Dora je
sluala jo malo, a onda klimnula. I ja bih to volela.
Dok su dve sestre pravile plan, Dora je posmatrala kako se zlatni listovi u spiralama
sputaju s grana visokog bresta iznad nje, sleui pred njene noge kao mali blagoslovi.
Avada

221

Anna

Kasi

Dananjica
Rano ujutro na Badnji dan, Kasi se paljivo izvukla iz Skarletinog toplog zagrljaja,
pretrala kroz promaju u sobi i stala pod topli mlaz vode iz tua. Brzo se obukla, a zatim,
pokupivi svoju malu putnu torbu i veliki buket belih rua, boikovine i zimskog jasmina,
tiho se iskrala iz Svon hausa.

Bio je to jedan od onih blaeno sveih zimskih dana koji su joj srce ispunjavali radou.
Ve je bila dosadna zima, dani su bili mrani i turobni, ali tog dana nebo je bilo
tirkiznoplavo, a bledo sunce presijavalo se srebrom kroz golo drvee. Lokalni taksi ekao je
na prilazu, kao to je dogovoreno.

Kuda?, pitao je voza dok je ulazila na zadnja vrata taksija. Na stanicu, molim.
Nema problema, ljubavi. Gledao ju je u ogledalu. Lepo cvee, prokomentarisao je
dok je uz tresak zatvarala vrata za sobom. Hvala, to je za moju mamu.
Ide kui za praznike?
Da, rekla je Kasi uz stidljiv osmeh. Idem kui.

Bila je to Helenina ideja: Boi u Kliftopsu. Svi ponovo zajedno, kao u stara vremena.
Kasi je bila nervozna. Nije se vraala otkako je napustila kuu pre svih onih godina i bila je
puna strepnje zbog povratka porodici i seanjima koja su ivela u staroj kui. Ali Helen je
bila ubedljiva. Bilo je oigledno da eli da bude domaica tog dana, da ih sve okupi, da
ponovo izgradi mostove, a moda se i najzad pomiri s prolou - i ko je bila ona da tome
stane na put? Moda e povratak tamo posle sveg ovog vremena biti teak, ali to je bilo
samo na nekoliko dana, i ako su Riard i Vajolet dovoljno odrasli da im se pridrue, zato ne
bi mogla ona?

Ipak, pozvala je Doru pre toga, tek da proveri.

Da, potvrdila je Dora. ,,I Den i ja emo doi. I stomak, koji, ako smem da dodam, raste
vrlo brzo. Neu moi ni da priem moru da me ljudi ne bi pobrkali s nasukanim kitom.
Kasi se nasmejala. Kladim se da izgleda udesno.
Hmmm..., odgovorila je Dora skeptino. udesno ogromno.

Nastupila je tiina. Bie udno, zar ne? Vratiti se...

Da, sloila se Dora. Hoe, ali mislim da je vreme.
Da, sloila se Kasi.

Dve sestre askale su jo malo, obe obigravajui oko osetljivijih tema, ali inilo se da je
odluka o Boiu doneta.
Avada

222

Anna

Napolju je ve bilo mrano kada se njen voz zaustavio na stanici Vejmut, ali Riard ju je
ekao po dogovoru, kragne kaputa podignute preko uiju da bi se zatitio od hladnoe.
Hajde, pourivao ju je, uzimajui joj torbu i grlei je slobodnom rukom, da te
odvedemo na toplo. Svi su u kui. ekaju te. A tvoja majka kuva jedno od svojih specijalnih
jela.
Kasi je skeptino izvila obrvu.
Ne brini, rekao je Riard dok je pokretao motor automobila, kiosk je otvoren do
devet. Dora je ve proverila.
Riardov volvo preo je po ulicama Vejmuta, a onda po izuvijanim seoskim putevima.
Malo-pomalo pa bi se iz mraka pomolila farma ili kua, iznutra osvetljena jarkim svetlima.
Kasi je videla porodice kako sede za trpezarijskim stolovima, jedu i smeju se, oblice kako
bukte u ognjitima, jelke prepune kugli i lampica, uzbuenu decu koja igraju igre i mole da
jo nekoliko minuta ne idu u krevet.
Kao reklama za Boi, izgovorila je dok su prolazili pored jo jedne jarko osvetljene
seoske kue.
Da, sloio se Riard. Valjda jeste. Zastao je pre nego to je ponovo progovorio.
Drago mi je to si reila da nam ispria ta se desilo tamo, zna... sa Alfijem. Sigurno nije
bilo lako.

Ne. Nije znala ta bi drugo rekla.

Riard je proistio grlo. ,,I, ovaj... pa, zna da bi i Skarlet bila dobrodola za Boi, da si
elela da je povede. Nadam se da ne misli...
ak i u mraku Kasi je mogla da oseti vrelinu oevih obraza. Prekratila mu je muke.
Hvala, tata. Pitala sam je, ali ve je imala planove. Moda bismo mogli da radimo neto
zajedno za Novu godinu?
Da, rekao je Riard, to bi bilo divno. Zastao je i dao migavac. ,,U svakom sluaju,
svima nam je drago to si ti odluila da doe.

Pa, ne mogu da ostanem daleko zauvek, zar ne?

Ne, pretpostavljam da ne moe. Ali znam da e to mnogo znaiti tvojoj majci. I meni,
naravno. Na deli sekunde skrenuo je oi s puta ispred njih i oni su se pogledali. ak i u
mraku automobila Kasi je primetila emocije u njegovim oima.

,,I meni je drago to sam ovde, rekla je.

utali su sve dok Riard nije proistio grlo. Kako je u Svon hausu? Hoe li nam najzad
odati onaj tajni recept za musli?
Kasi se nasmeila. Nije moj, Skarletin je, a ako bih ti ga rekla, mogla bih da se oprostim
od ivota.
Riard se nasmejao. Poteno. Da li ste sklopili onaj ugovor o distribuiranju?

Kasi je klimnula glavom. Da, na kraju je ispalo stvarno dobro. Poeemo polako, s
nekim skupljim, nezavisnim prodavnicama, ali to e nam pruiti priliku da izgradimo bazu
klijenata i upravljamo zalihama dok se irimo. Svi su uzbueni zbog toga. Bila je to istina.
Feliks i ostali bili su oduevljeni smerom u kom je krenuo posao Tajnog vrta. Ne samo to
su pokrivali trokove ivota ve su poeli i da stiu profit, koji je paljivo skretan nazad u
Avada

223

Anna

posao i Svon haus. Imali su planove da na prolee poprave drugi veliki staklenik i vonjak
pomorandi, da isprobaju nove recepte i proizvode, kao i da naprave polje na kom e kupci
sami brati prolene bobice. ekalo ih je mnogo posla.

Ali to je bilo sledee godine. Za sada, bilo je dovoljno vratiti se kui. Oseala je tremu
kada bi pomislila na Kliftops i ljude koji su ve bili tamo, ekajui njen dolazak. Prela je dug
put proteklih nekoliko godina, ali jedino mesto koje nije ponovo posetila bio je Samertaun.
Nikada se nije vratila u mesto gde je sve poelo da se raspada. Znala je da je vreme za to, ali
nije mogla da sprei strah. Bio je to poslednji korak.

inilo se da je Riard osetio njenu nervozu. Nema jo mnogo. Jesi li dobro?

Aha, klimnula je, a onda iznenaeno shvatila da ovaj praznik moda nije samo njoj
udan. Kako je bilo... vratiti se u Kliftops posle sveg ovog vremena? Sigurno si i ti malo
zabrinut, kao i Vajolet?

Riard se nasmeio. Da si mi rekla na poetku godine da emo svi biti ovde i zajedno
proslavljati Boi... pa, onesvestio bih se. Nisam bio siguran kako u se oseati kada se
vratim tamo, ali je, u stvari, vrlo lepo biti u staroj kui, a ne nositi njen teret na pleima.
Nisam ni shvatao koliko mi je teko padao. udno je kako vreme menja stvari, zar ne?
Kasi je pogledala oca i videla oigledno vedar izraz njegovog lica.
Valjda se svi nekako provlaimo, nastavio je. Tvoja majka je vrlo ljubazna, a Vajolet...
pa, Vajolet ima toliko srce da mislim da sve ovo ne vidi nikako drugaije osim kao jo jedan
divan izgovor za zabavu.
Kasi se nasmeila. Bie dobro videti Doru i Dena, dodala je. Dora me je prolog
meseca pozvala na veeru. Upoznala sam Dena i videla joj stomak. Tada je bio sasvim fin, ali
kae da je sad ogromna.
Riard se nasmejao. Jeste. Teko je poverovati da joj je preostalo jo nekoliko sedmica.
Izgleda divno, ali ako mene pita, rekao bih ti da e svakog asa pui!

Kasi je pogledala kroz prozor i videla znak za Samertaun osvetljen farovima. Jo

kilometar. Skoro su stigli.

Helen ju je doekala na ulaznim vratima. Izgledala je nervozno stojei na vrhu

stepenita, s dugim demperom ogrnutim oko tela, dok je Riardov automobil iao uz prilaz.
Kasi je zgrabila torbu i buket cvea sa zadnjeg sedita, a onda odkriputala po ljunku do
ulaznih vrata. Gledale su se samo trenutak, pre nego to je Kasi ula u Helenine rairene
ruke.
Divno je to si dola kui, Kasi. Majin zagrljaj bio je topao i vrst.
Hvala, mama, drago mi je to sam dola. Odmakla se od nje na trenutak i pustila Helen
da joj popravi frizuru i stegne rame.
Ne plai, dodala je Kasi, ipak je Boi.
Helen je klimnula glavom i ugrizla se za usnu. Znam. Nisam tuna. Srena sam. Tako je
lepo videti te. Divno je to ste obe kod kue, zajedno.

Kao na znak, Dora se pojavila u hodniku iza njih. Lepo mi se uinilo da sam ula
automobil! Stigla si na vreme za veeru, srenice Napravila je smean izraz lica iza
Avada

224

Anna

Heleninih lea i ostavila Kasi da pokuava da ugui smeh. Dve sestre su se zagrlile i Kasi je
osetila kako je gura Dorin tvrdi stomak.
Nisi se alila, rekla je Kasi, odmiui se i posmatrajui sestru, ogromna si!
Znam. Dora je sijala i potapala stomak. Kako si putovala? Kakav je bio voz?

O, zna ve. Kasnio, prepun, smrdljiv... ali sad sam stigla. O..., rekla je, setivi se cvea,
ovo je za tebe, mama. Pruila je Helen buket. Prelepo je. Je li iz vaeg vrta? Kasi je
klimnula. Gajimo rue u stakleniku.
Pametno. Helen je spustila glavu da pomirie cvee. Hvala ti. Hajdemo u kuhinju.
Nai u neku vazu, a ti moe da mi ispria kako vam ide.

Krenula je za majkom niz hodnik. Kua je izgledala potpuno isto kao kada je otila pre
toliko godina. Isti izbledeli tapeti i teki hrastovi paneli, iste izgrebane lajsne i tepisi, ak i
iste fotografije na stoiu pored kog je prola. Na neki nain, bilo je neobino uteno videti
da su stvari u Kliftopsu ostale iste.

Helen je otvorila vrata kuhinje oslobodivi velianstven miris peene jagnjetine, belog
luka i ruzmarina. Kasin stomak je zakrao, a voda joj je pola na usta. Shvatila je da nije jela
nita od ruka i da umire od gladi.
Nadam se da si gladna, rekla je Helen kao da joj ita misli. Napravila sam ogromno
peenje - previe za nas sedmoro. Ali moemo da jedemo hladne odreske za drugi dan
Boia.
Mirie tako dobro!, uzviknula je Kasi. ta se deava?
Helen se nasmejala. Dobro, dobro, podigla je ruke, priznajem. Ila sam na asove.

Kasi je progutala jo jedan gutljaj ukusnog toplog vazduha koji je ispunjavao kuhinju.
Mirie kao da si nala odlinog uitelja.

O, verovatno najboljeg. Beti Drajden ponudila se da me ui. Jednom nedeljno odem kod
nje i provedemo ceo dan petljajui po njenoj kuhinji. Provodi me kroz svoje omiljene
recepte i ui me svim trikovima zanata. Ovo je njen recept: sporo peena jagnjetina s belim
lukom, ruzmarinom, indijskim krompirom i glaziranim povrem.
Njam! Izgleda da se putovanje isplatilo.
Helen se nasmeila. Nisam valjda bila toliko loa kuvarica?

Ne odgovaraj, Kasi. To je zamka. Dora je proletela kroz kuhinjska vrata s praznim

posluavnikom. Tata trai flau, a meni treba jo vinskih aa. Stala je u pola koraka. ta
to tako dobro mirie? Naizmenino je skeptino gledala Helen i Kasi. Da li je to... veera?,
pitala je s nevericom.
Kasi je klimnula glavom. Mama uzima asove kuvanja kod Beti Drajden.
Vidi, vidi, rekla je Dora. ekaj samo da kaem Denu da moemo da otkaemo odlazak
po ribu i krompirie.

Helen se lukavo nasmeila. ae i flaa su na stoiu u trpezariji. Uzmi one fine. Ipak je
ovo posebna prilika.
Dora je klimnula. Kasi, hajde sa mnom. Moe da mi pomogne oko aa.

Idi ti, sloila se Helen, ja u samo da dovrim ovde. Pridruiu vam se za minut.
Avada

225

Anna

Kasi je krenula za Dorom u trpezariju. Sa zanimanjem je gledala sestru dok se kretala

ispred nje. Primetilo se novo, prepoznatljivo geganje u njenom koraku, ljuljanje karlice i
svee uvijanje kukovima. Bilo je fascinantno videti je tako fiziki izmenjenu, tako oblu i
punu ivota. Dora se okrenula i uhvatila je kako zuri.
udno, jelda? Ponekad se vidim u ogledalu i moram da protrljam oi. Mislim, znam da
sam trudna. Mogu da osetim kako me beba gazi, ali sve ovo, pokazala je svoj naduti stomak.
Tako je... veliki!
Mislim da izgleda divno, rekla je Kasi. Bila je to istina. Znai, osea bebu kako se
pomera?
Da. Stvarno je vrtiguz. Hoe da oseti?
Kasi nije bila sigurna, ali Dora je ve zgrabila njenu ruku i spustila je na svoj stomak.

ekaj... samo to nije... Kasi je zaustavila dah. Nije bila sigurna da e ita osetiti, ali
onda je niotkuda doao jasan ut o njen dlan, uporno udaranje zamahnutim udom.
O, boe! nasmejala se Kasi. To je tako udno. Fino, ali udno.
Meni pria! Trebalo bi da oseti iznutra.

Kasi se nasmeila. Nije bila sigurna da li e ikada osetiti rast bebe. To nije bilo neto to
je sigurno elela, ali bilo joj je drago zbog Dore. ,,ovee, znai, to mi je sestriina ili sestri?
Nagla se ka sestrinom stomaku, ne sklanjajui ruku. Zdravo, maleno, ja sam tetka Kas.
Jedva ekam da se upoznamo. Jo jedan ut. Kasi se nasmejala. Mislim da je to bilo
zdravo'.
Kasi je jo bila zaprepaena Dorinim preobraajem od njene posete Oksfordu tokom
leta. Nisu to bile samo fizike promene na sestrinom telu ve i spokoj kojim je odisala. Dora
je, ini se, najzad razreila svoje unutranje previranje i nala mir. Kasi je bilo drago to je
vidi tako zadovoljnu.
Samo trenutak dve sestre su utale. Kao da nijedna nije znala ta sada da kae.
Hvala jo jednom za veeru prolog meseca, poela je Kasi. Bilo je prijatno upoznati
Dena. Deluje divno.
Dora je klimnula. ,,I jeste takav. I ti se njemu svia.
Nisam bila sigurna da e mi se javiti posle posete Svon hausu... zna... hou da kaem,
Dora... da mi je mnogo znailo to si pozvala. Uspela je da smireno izgovori rei.

Dora se smeila. U redu je. Shvatila sam da emo teko nastaviti dalje ako sebi ne
pruimo ansu, zar ne? Na kraju, imam samo jednu sestru.
Sada se i Kasi nasmeila. ovee, ba ti se posreilo sa mnom.

Shvatila je da ne moraju vie nita da kau. Morae da proe jo vremena, ali oseala je
kao da prijateljstvo izmeu njih ponovo puta korenje.
Pa, jesu li se mama i Vajolet ve pofrkale? Nisam valjda propustila neku tuu u stilu
'Dinastije'?, naalila se.
Dora se zlobno nasmeila. Svi su se ponaali vrlo pristojno, dosad.
Saekaj samo da svi popiju po nekoliko pia... Dora se nasmejala. Boe, ne govori to!
Avada

226

Anna

Hajde, rekla je Kasi podigavi posluavnik s aama, bolje da se pobrinemo za to.

Sigurno umiru od ei.
I bilo je vreme! povikao je Den kada su ule u dnevnu sobu. Zdravo, Kasi! Divno je
videti te. Dobro izgleda. Privukao ju je u vrsti zagrljaj i Kasi se prepustila oseaju jakih
ruku i njegovom toplom, sapunjavom mirisu. Den joj se sviao. Bio je drag, iskren i
oigledno ludo zaljubljen u njenu sestru. Bilo joj je drago to je Dora najzad shvatila koliko
je imala sree. Dok ju je Den putao, osetila je Gormlija kako staje pored nje i oduevljeno je
udara repom.

Zdravo, Gormli, nasmeila se i potapala psa po leima. Drago mi je to i tebe vidim!

Red je na mene! zapitao je enski glas pored njih. Hou i ja da kaem zdravo. Bila je
to Vajolet, blistava u svilenoj ruiastoj haljini koja je otkrivala malo previe dekoltea i
krajnje mnogo noge.
Zdravo, Vajolet, kako si? Dve ene toplo su se zagrlile.

Divno sam, hvala ti. Tako je lepo biti ovde. Ba ljubazno od tvoje mame to nas je
ugostila za Boi? Ba sam priala s Beti da je kuvanje za sve nas ogroman posao.
Kasi je klimnula. Dora je bila u pravu. Uprkos oiglednoj napetosti i neprijatnosti, svi su
davali sve od sebe da atmosfera bude to je mogue normalnija. Riard je stajao pored nje,
sijajui dok je punio ae kuvanim vinom. Okrenula se i ugledala Beti Drajden na jednoj od
mekanih sofa.
Ne ustaj, Beti, rekla je dok je starica pokuavala da se pridigne s mesta. Ja u doi do
tebe. Prila joj je i poljubila je u obraz. Njena koa bila je kao maramica, ali meka, sa
cvetnim mirisom pudera.
Kasi, divno je videti te.
Hvala, Beti. Kako si?

O, drim se. Malo sam drhtava ovih dana i nedostaje mi moj Bil. Ali ne smem da se
alim. Medu nama, neki od staraca u selu su u mnogo gorem stanju od mene.

Kasi se nasmeila. Beti je bilo skoro devedeset godina. Uzela je njenu izboranu ruku u
svoju i stegla je. ,,I meni nedostaje Bil.

Betine oi su se ovlaile. Bio je vrlo ponosan na tebe, zna. Ba mu je bilo milo kada si
mu slala pisma i fotografije. itao mi ih je uvee.
Njemu mogu da zahvalim za svoj posao, rekla je Kasi. Da nije bilo njega...
O, pst! uutkala ju je Beti ivahno mahnuvi rukama. Samo te je tvoj naporan rad
doveo dotle gde si sada. Bil te je moda malo pogurao na poetku, ali zasluila si svoj
uspeh.

Kasi je slegla ramenima. Ipak, mogu zbog mnogo ega da mu zahvalim.

,,U redu, narode, rekla je Helen uavi u sobu, veera je posluena. Da li biste izvoleli
doi u trpezariju? I ponesite svoja pia. Riarde, moe li da ponese vino?
Dora i Den poli su prvi, s Denovom rukom zatitniki prebaenom oko Dorinih lea
dok ju je izvodio iz sobe, i labradorom koji je kaskao uz njihove pete. Na vratima se Den
nagnuo ka Dori i neto joj apnuo na uvo. Ona mu se nasmeila i dotakla njegov obraz.
Vajolet je ila za njima, njiui se na svojim visokim potpeticama, dok je Riard pomagao
Avada

227

Anna

Beti da ustane sa sofe. Kasi je skupila njihove vinske ae i odnela ih u trpezariju. Zavese su
bile navuene, a na komodi i stolu upaljene svee, pa je soba bila ispunjena mekom
svetlou boje ilibara. Helen je na sto postavila beli stolnjak, srebrni escajg i sitne
aranmane od boikovine i zimskih bobica na svako mesto.
Divno izgleda, mama!

Hvala, rekla je Helen odmakavi se da osmotri svoje delo. Zaista izgleda fino i
sveano. Vajolet je bila zaduena za cvee. Dobacila je drugoj eni osmeh, a Vajolet je
zasijala ka njoj.

Pa, Helen, moram rei, neto mirie vrlo ukusno, dodala je Vajolet, uzvrativi
kompliment.
Kasi je namignula sestri i gledala kako se Dora mui da zaustavi kikotanje.

Ne stojte samo tako, pozvala ih je Helen. Sedite.

Prostoriju je odjednom ispunilo askanje i kuckanje aa i escajga dok su svi pronalazili
svoje mesto i smetali se. Riard je obiao sto i dopunio ae i tada su se svi namestili
oekujui zdravicu.
Mislim da je jedino ispravno, sloiete se, rekao je proistivi grlo, da se ove veeri
prisetimo prijatelja i lanova porodice koji nisu tu? Naih dragih kojih nema.

Kasi je videla kako njena majka gleda Riarda i odobrava pokretom glave. Usledila je
pauza, dok su svi razmiljali o onima kojih nije bilo za stolom. Dafne i Alfreda, Bila... i Alfija,
naravno. Beti je tiho mrcnula, a Kasi joj je stegla ruku.

Za nae drage kojih nema, ponovio je Riard. Podigao je au i svi su u tiini ispili na
tu zdravicu.

Ako nema nita protiv, Riarde, Den je ustao, ba kada su svi spustili vinske ae na
sto i sa iekivanjem pogledali hranu koja se puila na sredini stola, ,,i ja imam neto da
objavim.
Kasi je naizmenino gledala Dena i svoju sestru. Dorine oi su sijale, a obrazi primetno
porumeneli.
Blizanci! viknula je Kasi i svi su se zasmejali.
Ne, rekao je Den, koliko je nama poznato, unutra je samo jedna beba. Zatitniki je
potapao Dorin stomak.
Mada e vam biti oproteno ako ste pomislili da su unutra osmorke, sudei po mojoj
veliini!, dobacila je Dora i izazvala jo smeha za stolom.
Ne, ozbiljno, hteli bismo s vama da podelimo jo neto.

Svi za stolom zautali su od iekivanja pre nego to je Dora iznenada ustala pored
Dena i uzela ga za ruku. Samo smo hteli da znate, poela je sa osmehom, da smo se jutros
venali u Londonu.
Svi su zaprepaeno utali.

Kasi je pogledala Doru, pa Dena, pa opet Doru. Njena sestra smeila se od uva do uva.
Brzo je pogledala majku, koja je sedela otvorenih usta i zurila u Doru s neprikrivenim
iznenaenjem. Samo na tren Kasi je videla kako senka prelazi preko Heleninog lica, ali im
se pojavila, odmah je i nestala. inilo se da se pribrala i blagonaklono nasmeila svojoj erki.
Avada

228

Anna

A tada je prostoriju ispunila iznenadna buka. Vajolet je prodorno i oduevljeno vrisnula.

Riard je skoio sa svoje stolice i poeo divlje da drmusa Denovu ruku, uzbueno mu
estitajui. Helen je dohvatila Doru i privukla je u zagrljaj, dok je Kasi sedela mirno i smeila
se svima, ekajui svoj red da estita srenom paru usred smeha, ale i suza.

Kako ste to samo sakrili!, vikao je Riard. Znai, iskrali ste se jutros i obavili to?
Mislili ste da ete moi da izbegnete gungulu, a?

Kasi je videla kako Helen puta Doru i ispitivaki je gleda u oi. Znala je da je majka
razoarana, verovatno zato to je bila iskljuena iz velikog dogaaja, ali bar se trudila da to
sakrije.
Zar niste hteli zabavu? Priredili bismo vam divnu svadbu da ste je hteli, znate to. Uvek
sam mislila da biste mogli da se venate ovde u maloj crkvi u Samertaunu. Mogli smo da
podignemo ator u dvoritu...
Znam, mama, rekla je Dora prekinuvi je. ao mi je ako se oseate kao da smo vas na
prevaru iskljuili iz bitnog porodinog dogaaja, ali tek ove nedelje reili smo da to
uradimo. Bilo je to impulsivno i stvarno nismo hteli veliku guvu. inilo nam se da je ovako
ispravno. Nisam sigurna da li bih mogla ponovo da uem u tu crkvu. Zna?
Helen je klimnula u znak razumevanja.
Pomislio sam da je vreme da od nje napravim estitu enu, dodao je Den sa osmehom,
prebacivi ruku preko ramena svoje supruge.
Nisi previe razoarana, zar ne? Nama se zaista inilo da je to najbolji nain.

Helen je odmahnula glavom i nasmeila se. Ne, draga, ako si ti srena, i ja sam srena.
Kasi je videla kako napetost nestaje iz majinih ramena.

Pa, ja nisam zadovoljna! uzviknula je Vajolet teatralno. Propade jo jedan izgovor za

elegantnu novu haljinu. Ba ti hvala, Dora!
Riard je prevrnuo oima i svi za stolom prasnuli su u smeh.

Izgleda da emo onda imati jo jednu zdravicu, dodao je. Za sreni par... i srean
Boi!

Srean Boi! svi su zapevali.

Dok je galama jenjavala, Beti Drajden nagla se ka Kasi. ta se to desilo, duo?,
proaputala je. Hoe li dobiti blizance?
Svi su se sloili da je Helenina hrana bila pravi trijumf. Njih sedmoro sedelo je za starim
stolom od mahagonija, razgovaralo, smejalo se i gostilo peenom jagnjetinom i savrenim
kaberne sovinjonom koji je Riard uz kitnjasti naklon doneo iz podruma. Kasi je jela i sa
zanimanjem posmatrala deavanja. inilo se da su njeni majka i otac tokom poslednjih
meseci postali prijatelji. U njihovim razgovorima postojali su vedrina i smeh kojih se nije
seala iz prethodnih godina. Sva napetost do pucanja, sve jedva prikrivene uvrede i otre
kritike - nestali su. Umesto njih ostali su iskreno, dobronamerno egaenje i topla
privrenost. inilo se da su se njeni majka i otac najzad pronali, kao dobri prijatelji.
Posle veere, grupa se povukla u dnevnu sobu. Helen je skuvala kafu i iznela tanjir finih,
domaih kolaia koje je Beti ispekla ranije tog dana. Vajolet, pripita od crvenog vina i
Avada

229

Anna

konjaka, pokrenula je urnebesnu igru pantomime koja je suprotstavila takmiarski duh

Dore i Riarda i sve ih naterala da piju i smeju se sve dok nije prolo jedanaest.
O, gospode, zar je stvarno toliko sati?, uzviknula je Beti, zurei u svoj sat. Naisto sam
zaboravila na pononu misu!
Usledilo je mnogo poljubaca i zagrljaja dok se zabava zavravala i svi jedni drugima
eleli laku no. Odlueno je da Riard, Vajolet, Beti i Den krenu u seosku crkvu. Kasi i Dora
htele su da ostanu. Trebalo je raspremiti, a Dora je bila umorna. Sestre su stajale na pragu i
mahale veseloj druini koja je odlazila u no.

Padam s nogu!, uzviknula je Dora kada je poslednji zrak baterijske lampe nestao niz
prilaz. Samo u da pomognem oko pranja sudova, a onda odoh u krpe, inae sutra neu biti
ni za ta.
Da, a mogla bi i da propusti Deda Mraza ako ne ustane dovoljno rano! zadirkivala ju
je Kasi.
,,Ha-ha! smejala se Dora. A ti spava u svojoj staroj sobi veeras?
Valjda. Prosto sam pretpostavila...

Da, smestila sam te u tvoju sobu, Kas, prekinula ju je Helen, doavi niz hodnik s
preostalim aama. Ima li neto protiv? Riard i Vajolet su u gostinskoj sobi. Dora i Den u
Dorinoj sobi. Zato sam i tebe smestila u tvoju staru sobu. To mi je delovalo ispravno... Helen
je zautala i namrtila se, odjednom nesigurna.
,,U redu je, mama, umirila ju je Kasi.

O, dobro, rekla je Helen. inilo se da hoe da kae jo neto. Njih tri stajale su
nelagodno, ekajui dok ona najzad nije progovorila. Znate ta, devojke. Znam da ste
umorne. Hajde da prosto ostavimo ovaj dumbus do jutra. Htela bih da vam sada pokaem
neto. Doite sa mnom gore.

Devojke su klimnule, zainteresovane, i krenule za Helen uz stepenite, razmenjujui

usput poglede. inilo se da ni Dora ne zna o emu je re. Prole su pored njihovih soba i
nastavile pored kupatila dok nisu stale ispred Alfijeve stare sobe. Helen se okrenula ka
njima uz dubok uzdah. Mislila sam da je vreme da ispraznim Alfijevu sobu.
Dora je spustila dlan na majinu ruku. Mama, to je odlina ideja. Iskreno. Stvarno je
vreme.
Helen je nervozno vrtela prsten na svojoj ruci. Nisam bila sigurna da li ete se vi
uznemiriti zbog toga?
Kasi je odmahnula glavom. Ne, vreme je da svi krenemo dalje.
Znai, ne smeta vam?

Ne!, obe su istovremeno ponovile.

Ozbiljno, mama, rekla je Dora, to je ispravna stvar. Sigurno je grozno iveti u ovoj
kui sa ovim... ovim svetilitem koje stoji ovde potpuno isto kao onog dana kada je Alfi
umro.
Helen je klimnula glavom. Mislim da e biti olakanje kada odnesem neke stvari.
Pomislila sam da biste vi mogle biti uznemirene ako je promenim, ali zaista se ini da je
vreme za to.
Avada

230

Anna

Kasi ju je uzela za ruku. Moemo da ti pomognemo, mama, u redu? Ne treba to sama da

radi.
Hvala, devojke. Poela sam s nekim sitnicama ranije ove sedmice, ali tu ima tako
mnogo uspomena. vrsto je stegla Kasinu ruku. Pomislila sam da biste moda i vas dve
elele da zadrite neke njegove stvari. Okrenula se i pogledala Doru. Zna, neto po emu
ete ga pamtiti... a i za bebu, naravno.
Hvala, mama, rekla je Dora. Volela bih to.

Pa onda, da uemo? pitala je Helen.

Da, sloila se Kasi duboko udahnuvi. Da uemo.

Helen je otvorila vrata i dve ene ule su bez rei za njom u spokoj deakove sobe.

Sledeeg jutra Kasi se probudila rano, pre est, i napolju je jo bilo mrano. Leala je
pod jorganom, uivajui u njegovoj toploti, i oslukivala krajnji mir u kui. Onda, polako,
kako su se njene oi privikavale na mrak, pogledala je postere i iscepljene listove iz
asopisa, polepljene poput trofeja po zidovima, uspomene na odavno izgubljeno detinjstvo.
Kao da se ukrcala u vremensku mainu i vratila desetak godina unazad. Otueno je gledala u
neuhranjene manekenke napuenih usta i mrzovoljne, crnim oiviene oi rok zvezda heroje prolog doba. Tada je bez sumnje bila u grand fazi.
Iznenada, Kasi je tano znala gde eli da bude. Pogledala je svoj sat. Bilo je dovoljno
vremena pre nego to iko primeti da se iskrala, a stii e dosta pre doruka ako pouri.
Iskoivi iz kreveta skakala je po sobi navlaei stare farmerke, dva para debelih arapa,
majicu i vuneni demper. Napolju je bilo hladno i morae da se umota da se ne bi smrzla.
U kuhinji su tiinu remetili samo zujanje friidera i Gormlijevo neno hrkanje. Pas je
otvorio jedno oko dok je prolazila, mlatnuo repom u znak pozdrava, zevnuo, a onda ponovo
utonuo u san. U garderobi je pronala veliki izbor kaputa i izama. Veina je izgledala kao da
ih niko godinama nije nosio, verovatno jo iz doba bake i deke. Nije bilo bitno kako izgleda,
pa je odabrala veliku barbor jaknu. Mirisala je na vlanu zemlju i duvan i naisto je
poklopila njenu sitnu figuru, ali u njoj se oseala udobno i bezbedno, pa ju je navukla i
zakopala. Uvukla je stopala u stare gumene izme i tiho izala na zadnja vrata.

Bilo je ledeno. Hladan vazduh ujedao joj je obraze i gurao se kroz otvore u njenoj odei,
ali ona je podigla kragnu jakne i dublje gurnula ruke u vunom postavljene depove, zgrbivi
ramena i odluno krenuvi ka Zlatnom vrhu. Na horizontu se video samo najfiniji sjaj
elinosive svetlosti dok je preko vrta gazila ka vonjaku.
Kasi je ila i ila, i postepeno je prva siva svetlost ustupila mesto zori ispranih pastelnih
boja. Dok je njeno telo poelo da se zagreva, a miii oputaju, spustila je ramena, podigla
glavu i poela da upija pogled oko sebe. Kao i njena soba, lokalni pejza bio je relativno
neizmenjen. Zima je isprala prirodu do priguene palete zemljanih boja, ali dok je ila niz
blatnjave staze i gazila preko polja, poznata obeleja i prizori pozdravljali su je kao stari
prijatelji. Bila je tu stara vornovata tisa, osamljena na itnom polju farmera Plamera.
Godinama ju je nemilosrdni morski vetar vajao i oblikovao u prenaglaeni luk, s vrhovima
grana koji su brisali zemlju dok se drvo naginjalo u svoju jogi pozu. Prola je pored ivica,
sada priguenih zimskih nijansi, koje su je vodile du poznate staze. Pogladila je dlanom
neravnu koru na staroj drvenoj preki pre nego to se podigla i prela preko nje, uteivi se
kada je osetila da se krivi i kripi na svoj nekadanji nain. A bio je tu i neprekidni,
Avada

231

Anna

umirujui zvuk vode koja je kljuala pored nje dok je ila du obale vijugavog potoka u koji
su, pre toliko leta, ubacivale granice i gledale kako izranjaju. Ravnomerno ljiskanje i
ljapkanje njenih izama inilo je da se ponovo osea kao devojica. Bilo je uznemirujue, ali
istovremeno i udno uteno. Bila je kod kue.

Meutim, pogled na more ju je zaustavio. Dok je obilazila Zlatni vrh, ugledala ga je

iznenada kako se prostire pred njom - asfaltno ustalasano prostranstvo okeana. U rano
jutro izgledao je zlokobno i pretei. Hladna duboka maina vode koja se valja i udara o
obalu ispod nje. Zastala je na trenutak i udisala njen slani dah, odjednom nesigurna da li eli
da sie niz padinu. Ali stigla je tako daleko. S novom reenou, prebacivala je jednu nogu
ispred druge i nastavljala niz peaku stazu ka plai.
Sunce je ve izalo kada je stigla do plae prekrivene oblucima, ali jutro je bilo oblano i
njegova svetlost bila je samo bledi sjaj iza pokrova od tekih sivih oblaka. Sada, kada je bila
blie, mogla je da uje grmljavinu talasa koji su udarali o obalu pre nego to bi usisali vodu
nazad kroz ljunak, kao starac koji sre aj kroz zube. Preko oblutaka, na suprotnom kraju
plae, mogla je da razabere koloniju galebova ukoenih nogu, zbijenih u grozd, s perjem
koje se kostreilo na otrom zimskom vetru. A iza njih, u daljini, rasprskavala se slana voda
iz barica u stenama. Kasi se okrenula i poela svoj odluni mar preko oblutaka.

Bio je to prvi put da je Kasi posetila Stenu poto je potraga za Alfijem prekinuta. Prvi
put posle deset godina zala je u njene tmurne dubine. Iznenadila se otkrivi da njene ake i
stopala pamte stara hvatita i pukotine i s lakoom se pridigla preko ivice stene, skoivi u
veliki prostor ispod sebe i zakripavi stopalima po peanom tlu. Trepnula je nekoliko puta
pokuavajui da izbrie mastiljavu tamu pred oima i pogled joj se postepeno razbistrio,
omoguavajui joj da vidi u polutami i osmotri okruenje. Mogla je da razabere grafite
nakrabane po kamenim zidovima, ogromnu gomilu flaa i limenki u jednom uglu peine i
izbledelu crvenu majicu koja je visila na dugakoj grani podignutoj poput izguvane zastave
neke izgubljene mladosti.
Kasi je zadrhtala. Poto je stajala mirno, hladnoa joj se brzo uvlaila u kosti.

Niska stena, na kojoj je uvek sedela, jo je stajala u sredini. Sada ju je jo vie podseala
na udan obredni sto, rtveni oltar. Krenula je ka njoj, setivi se s neoekivanom jasnoom
niza slika onog dana: blesak Seminih belih zuba dok se grleno smejala njenoj ali; Alfijevo
pitanje dok je lovio slepe mieve u najmranijim uglovima; neprekidno kapanje vlage s
liajeva dok su se ona i Sem ljubile i ljubile, sve dok joj se nije zavrtelo u glavi pa je morala
da prestane; Dora koja stoji na ulazu u peinu, s rukama na kukovima, skuvana i ljuta.
Zatvorila je oi i duboko udahnula. Ruke su joj se najeile i mogla se zakleti da jo osea
miris dima iz Seminih zavijenih cigara. Stojei tamo, u tami peine, inilo joj se kao da je
celih deset godina prosto izbrisano. Vreme se okrutno poigravalo s njom. Vratila se u senke
tog jednog, traginog dana.
Kasi je odetala do sredita peine. Ravna stena koja je tamo leala bila je hladna i
vlana pod njenim prstima. Protrljala je njene grube ivice i oduvala tanak sloj peska s
povrine, ba kao to je Sem radila. Dah koji je izaao iz njenog tela pretvorio se u belu
maglu u tami. Bilo je smrtno hladno, ak hladnije nego napolju, na plai, ali ona nije obraala
panju na oseaj neprijatnosti. Osvrnuvi se po ikrabanim zidovima peine, odjednom je
znala zbog ega je dola. Znala je ta treba da uradi.
Avada

232

Anna

Bilo joj je potrebno samo nekoliko minuta da pronae zarali komad metala dopola
zakopan u zemlju, i jo dvadesetak takvih da bi zavrila svoj zadatak, ali ve je divlje drhtala
kada je bacila seivo i odmakla se da pogleda svoje delo.
Rei su sijale ka njoj, bele naspram sive stene u kojoj su izgrebane.
Alfi Tajd: voljeni sin i brat.

Tupi metalni instrument bio je iznenaujue delotvoran. Nije to bio nikakav poseban
pomen, nita u poreenju s vrtom koji je vraala u ivot, ali inilo se ispravnim da ga
napravi. Bio je na pravom mestu i nije mogao da se obrie - ostae tamo zauvek, uspomena
na kratak ivot njenog brata.
Zbogom, Alfi, proaputala je. ao mi je.
Iz prostora daleko iza nje dopro je najblei uzdah, meki, tuni apat koji je odlebdeo u
tamu gotovo im ga je ula.
Kasi se okrenula i zagledala u tamu.
Halo? Znala je da je to blesavo, ali svejedno je pozvala.

Halo-alo-alo, odjekivao je sablasno njen glas s visokih kamenih zidova.

Zaustavila je dah.
Nita.

Bila je to njena mata, ili moda galeb koji se gnezdio u strmim zidovima Stene.
Zadrhtala je i krenula da izae, odjednom udei da ode. Stena e ostati tu, njeni tamni,
sumorni zidovi bie zauvek nepokretni i nemi, ali ona je sada elela dnevnu svetlost i
porodicu koja e je ekati u kui.
Dok je polazila, iza nje su skliznuli kamenii i pesak, kotrljajui se s jedne ivice stene i
padajui na peskovito tlo pred njenim nogama. Ponovo je skoila, razrogaenih oiju i
uplaena. Ima li nekoga tamo?
Tamo-amo-amo. Eho ju je ponovo zadirkivao.
A onda tiina.

Zadrhtala je. Bila je to paranoja. Peina je poinjala da je izbezumljuje. Bilo je to samo

sleganje. Njeno prisustvo verovatno je pokrenulo vazduh u prostoru i pomerilo neki kamen
koji je ionako stajao na ivici. Konano je bilo vreme da ode.
Odlunim koracima, Kasi je krenula ka otvoru peine i pridigla se na ivicu. Sunce se
podiglo vie na nebu, pa je okrenula lice ka njemu i pustila da joj ljuti vetar amara kou.
Taman kada je htela da skoi na plau, iznenaeno je stala. uo se opet.

Onaj tuni uzdah, jedva glasniji od pukanja vazduha za njenim vratom, ali svakako tu.
Osetila je kako joj se koa jei i okrenula se, ponovo se zagledavi u tamu.
Nita. Tamo nije bilo niega. Bila je blesava.

To se samo njen um poigrava s njom. Treba da se vrati kui.

Kasi je brzo skoila na plau uz glasno kripanje kamenja. Saplela se, ispravila, a zatim
krenula du obale. Hodala je sve bre.
krip, krip, krip.
Avada

233

Anna

Pogled je odluno prikovala za horizont i razmiljala o kui na stenama koja se budi.

krip, krip, krip.
Pomislila je na Doru, Helen, Riarda i ostale kako se mekolje u krevetima dok ih bude
dnevna svetlost i boino jutro. krip, krip, krip.
Dok su njena stopala gazila po ljunku, zamiljala ih je sve, nesavrenu porodicu koja se
nekako provlai, izvlai iz ivota najvie to moe, i voli se.
To je bilo dovoljno da bi prihvatila odjek Alfijevih malih gumenih izama dok su je
seanja na njega vodila kui du obale.

Avada

234

Anna

Epilog
Die li?

Da.
Jesi li sigurna? Ne vidim da joj se grudi pomeraju.
Die, Dene. Veruj mi.

Tako je slatka. Zar nije slatka?

Dora se nasmeila ka njihovoj usnuloj bebi. Savrena je. Rukom joj je sklonila tamnu
loknu sa ela.
Nemoj da je probudi!, proaputao je Den. Neu.
ta misli, o emu sanja?

Ne znam. Nisam sigurna da li jednomesene bebe sanjaju.

Ima pravo.

Stajali su tamo jo trenutak, upijajui pogled na erku bezbedno uukanu u korpi, pre
nego to je Den uzeo Doru za ruku i tiho je izvukao iz sobe. Dok je zatvarao vrata za sobom,
okrenuo se ka njoj sa osmehom. Hajde, hou neto da ti pokaem.
Ruka mu je bila topla dok ju je vodio kroz stan ka svom studiju. Mogla je da oseti kako
se uzbuenje sliva s njega u talasima. Nekoliko meseci nije imala pristup toj prostoriji, ali
Dora je shvatila da je on sada spreman da joj pokae ono to se nalazilo u njoj. Gurnuo je
teka vrata i povukao je u jarko osvetljenu sobu. Radoznalo se osvrnula oko sebe.

Oigledno je sreivao. U studiju nije bilo uobiajenih komadia materijala u haosu.

Rusvaj gline i voska, isflekanih arava, alatki i hemikalija bio je odguran na jednu stranu
prostorije ili nagomilan pod skelu u suprotnom uglu. Zapravo, prostorija je bila gotovo
prazna. Ostao je samo jedan ogroman objekat, sam u sredini sobe, misteriozno zaklonjen
savreno belim aravom. Sumnjiava, Dora se nagla da ga bolje pogleda.
Hej, zar ovo nije jedan od novih arava koje sam kupila prole nedelje?

Den je podigao ruke, glumei nevinost. Je li? Samo sam ga jutros zgrabio iz ormara.
Dora se nasmeila, iako joj to nije bilo zabavno. Bilo je nemogue odoleti Denovom
vragolastom osmehu.
,,U svakom sluaju, slegnuo je ramenima, nisam te doveo ovamo da vidi arav. Bitno
je ono to se nalazi ispod njega.
Dora je paljivo posmatrala svog mua. Mogla je da vidi kako mu razne emocije igraju
preko lica. Bilo je tu nervoznog uzbuenja, nestrpljenja i ponosa, a ispod svega toga,
oigledna zebnja. Stvarno se nadam da e ti se dopasti, jer sam ovu, u stvari, napravio za
tebe. Ti si mi bila inspiracija. Ti i tvoje putovanje.
Den je pruio ruku i povukao najblii oak arava. On je skliznuo na pod uz meki huk,
otkrivajui veliku bronzanu statuu oko jedan i po put veu od Dore. Bilo joj je potrebno
neko vreme da privikne oi na veliinu objekta. Bio je zadivljujui po svojoj veliini i
vrstoi. Metal je pod svetlima studija sijao kao tamna melasa. Bio je zlatnobraon, ali tu i
Avada

235

Anna

tamo po povrini bile su rasute zeleno-plave pegice patine, koje su naglaavale graciozne
obline noge ili otro trcanje lopatice. Polako je uspevala da sagleda figuru kao celinu, kao
zbir svih njenih delova. Zaueno se okrenula ka njemu.
O, Dene, rekla je apatom, izuzetna je. Prosto izuzetna.
Zove se Pandora.

Skulptura je prikazivala enu koja sedi na niskoj klupi. Noge je savila ispod sebe, a
glavu iskosila, kao da je duboko zamiljena. Jednu ruku zatitniki je savila preko svog
trudnog stomaka, dok je druga bila poloena na naslon za ruku. Njen dlan bio je ispruen i
otvoren. ena je s tihom upornou posmatrala predmet koji se nalazio u njenoj otvorenoj
aci.

Dora je obila oko figure, posmatrajui je iz svih uglova. Povlaila je prstima po glatkim,
uglancanim linijama i nenim oblinama, divei se prelepoj vetini izrade. Metal je pod
njenim dodirom delovao udno toplo, verovatno zbog sjaja sijalica i elektrinog grejaa u
uglu, ali svejedno, statua je delovala jezivo ivo. Den je rekao da se zove Pandora, znai,
njena imenjakinja, ali ona je mogla da vidi da ta ena nije ista kao ona. Postojale su
oigledne razlike u crtama lica, kosi i gradi. Meutim, mogla je da primeti neto u suptilnom
naginjanju tela, krivinama lea, zrelosti stomaka i nainu na koji joj je kosa bila sklonjena s
lica, to je podraavalo njen lik. Kao da je Den uhvatio njenu sutinu i izlio je u bronzu.
Prila je blie i dugo, dugo prouavala enino lice. U njenom izrazu bio je takav mir i
zadovoljstvo da je poelela da zaplae.
,,U ta to gleda?, pitala je, jedva svesna da apue.
Pogledaj bolje, rekao je Den.

Dora je prila ka eninoj ispruenoj ruci. Na dlanu je drala malu kutiju ukraenu
dragim kamenjem. Poklopac je bio otvoren i Dora se nagla da pogleda bolje. Mogla je da vidi
delikatni izuvijani lanac, ogrlicu ili moda narukvicu, s kog je visio niz slova. Dora ih je
zbunjeno gledala. A. N. D. A. Upitno je pogledala Dena.
Promeni im redosled. ta e dobili?
Razmiljala je kratko, a onda se nasmeila. NADA. Ona dri nadu. To je Pandorina
kutija.
Den je klimnuo glavom. Da li ti se dopada? pitao je.

Nije mogla da govori. Rei su joj zapele u grlu. To je bilo previe. Svojim beskrajnim
talentom i s mnogo strpljenja, Den je napravio neto prelepo i krajnje dirljivo od
najjednostavnijih materijala - gline, voska i metala. Skulptura je bila savrena. Bila je
savren simbol njihove zajednike budunosti. Pandorina kutija je otvorena. Sva zla ve su
odletela u svet, osloboena da izazivaju neizbenu tetu i bol, ali Dora je znala da to vie nije
bitno. Sada je to znala. Nada ostaje. Dok su ona i Den zajedno, oni i njihova prelepa beba, i
Kasi i Helen, i Riard i Vajolet, dok svi oni ive svoje velike, nesreene, zbrkane ivote, znala
je da e uvek imati nadu. Nadu i ljubav. A na kraju, ta bi vie ovek mogao traiti od ivota?
Dora je uzela Denovu ruku i podigla je do svojih usana. Apsolutno je savrena.

Onda ga je, uz osmeh, izvukla iz studija nazad u stan i zajedniki ivot, dok je zvuk
njihovog smeha putovao za njima.
Avada

236

Anna

Zahvalnice
Od srca hvala agentu Sari Lutjens i divnom timu agencije Lutvens & Rubinstein; Kejt
Mils, Lizi Milton, Suzan Lamb, Dejd endler, Gebi Jang, Vanesi Rednid, Roni Hazard, Metu
Hoju, Deki Artur i brojnim ostalim talentovanim ljudima iz izdavakih kompanija Orion
i Hachette Australia koji su radili na ovoj knjizi.

Posebnu zahvalnost dugujem mojoj sestri Desiki, jer je proitala rukopis vie puta
nego to bi uradila ijedna razumna osoba i jer je uvek pronalazila najnenije i najzabavnije
naine da mi ukae na njegove mane, Meri Evans za poetno ohrabrenje i savete i Ilde
Najsmit-Bili za este injekcije kafe i pozitivnosti.
Nikada ne bih poela da piem bez podrke i strpljenja moje porodice i prijatelja, i
bliskih i dalekih, a naroito Meta, Dud i Grejsi. Hvala vam. Ova knjiga posveena je vama, s
ljubavlju.

Avada

237