Sie sind auf Seite 1von 143

Dik Filip

MARSOVSKO VREMENSKO ISKLIZNUE


Prevod: Nedeljkovi B. Aleksandar
Dick Philip K. MARTIAN TIME-SLIP, 1964.

POLARIS
1995.

1.
Iz dubina fenobarbitalnog dremea Silvija Bolen zau neto kako doziva. Otro, to neto je
probijalo slojeve u koje je ona utonula, ozleivalo njenu savrenu predanost ne-jastvu.
"Mama", pozva njen sin opet, odnekud izvan kue.
Ona sede i otpi gutljaj vode iz ae pored kreveta; stade bosim stopalima na pod i ustade, to nije
bilo lako. asovnik je pokazivao devet i trideset. Pronae kunu haljinu, ode do prozora.
Ne smem vie trpeti ovo, pomisli ona. Bolje je podlei izofrenom procesu, pridruiti se ostalom
svetu. Ona podie roletnu sa prozora; sunce, sa svojom dobro znanom, crvenkastom, pranjavom
nijansom, ispuni joj vid, inei gledanje nemoguim. Ona podie aku i doviknu: "ta je, Dejvide?"
"Mama, stigao rovoplovac!"
Znai, danas mora biti sreda. Ona klimnu glavom, okrete se i poe nesigurnim korakom iz spavae
sobe u kuhinju, gde uspe da pristavi dezvu dobre, solidne, zemaljske kafe.
ta moram sad da radim? - upita se ona. Sve je spremno za njega. Dejvid e u svakom sluaju
primetiti. Ona odvrte vodu u umivaoniku i ispljuska lice. Od te vode, neprijatne, u kojoj se videla
nijansa boje, ona se zakalja. Trebalo je da ispraznimo rezervoar, pomisli ona. Da ga izribamo,
podesimo dotok hlora, vidimo koliko ima zapuenih filtera. Moda su svi zapueni. Zar ne bi
rovoplovac to mogao? Ne; to nije posao UN.
"Da l' sam ti ja potrebna?" upita ona, otvarajui zadnja vrata. Vazduh se zakovitla ka njoj, hladan,
zaguen finim peskom; ona otkloni glavu i oslunu Dejvidov odgovor. Deko je bio uveban da kae
ne.
"Pa, ne", proguna malian.
Kasnije, dok je sedela u kunoj haljini za kuhinjskim stolom i pila kafu, sa tanjirom dvopeka i
sosom od jabuka ispred sebe, gledala je, kroz prozor, kako dolazi rovoplovac, u malom amcu sa
ravnim dnom koji je pukao du kanala, odmicao svojom slubenom putanjom, nikad urno, ali uvek
stiui na vreme. Godina bee 1994, druga nedelja avgusta. ekali su jedanaest dana, a sada e dobiti
svoj deo vode iz velikog rova koji prolazi du njihovog reda kua, milju ka marsovskom severu.
Kanalski amdija, rovoplovac, privezao je plovilo nadomak prelivne kapije i upravo sad iskoio
na suvo, otean okruglom torbom, koja je bila zatiena prstenovima - u njoj je nosio dokumente - i
alatom za okretanje kapije. Na sebi je imao sivu uniformu isprskanu blatom i visoke izme koje su,
zbog sasuenog mulja, bile smee boje. Nemac? Ali nije bio Nemac; kad je okrenuo glavu, ona vide
da mu je lice ravno i slovensko, a na sredini apke, iznad titnika za oi, crvena petokraka. Bio je,
dakle, red na Rusa, ovog puta; a ona je bila izgubila iz vida taj njihov raspored.
Ali, oito, nije samo ona izgubila iz vida raspored 'rotacije' slubenika Ujedinjenih Nacija na
ovim poslovima raspodele vode. Jer ona sad vide porodicu iz susedne kue, tajnerove, koja se
pojavila na svom prednjem tremu, pripremajui se da izie pred rovoplovca: svo estoro, otac,
krupna, debela majka i etiri plavokose, okrugle, bune devojke.
Rovoplovac je pristupio poslu: zatvorio je vodu tajnerovima.
"Bitte, mein Herr", poe tajner, ali onda i on vide crvenu zvezdu, i zauta.
Silvija se, u sebi, nasmei. iva teta, pomisli ona.
Otvorivi zadnja vrata, Dejvid urno ue u kuu. "Zna ta, mama? tajnerovima procurio
rezervoar sino i pola vode im isteklo! Zato sad nemaju dovoljno za batu, pa e im se osuiti, kae
gospodin tajner."
Ona klimnu glavom i pojede poslednje pare dvopeka. Pripali cigaretu.
"Zar to nije strano, mama?" upita Dejvid.

Silvija ree: "I zato bi tajnerovi hteli da im voda ostane ukljuena jo samo malo due."
"Ne moemo dopustiti da im bata uvene. Pamti koliko smo imali nevolja sa naom repom? Pa
nam je gospodin tajner dao onu hemikaliju sa Doma, koja je poubijala bube kod nas, a mi smo rekli
da emo dati njima deo repe, al' nismo, zaboravili smo."
Ovo je bilo istina. Silvija se priseti, sa trzajem krivice: jesmo im obeali... a oni nikad ni re nisu
rekli, iako su sigurno zapamtili. A Dejvid se veito igra tamo kod njih.
"Molim te, idi i razgovaraj sa vodadijom", molio je Dejvid.
Ona ree: "Moda bismo mogli da im damo deo nae vode, kasnije ovog meseca; kroz crevo, od
nae bate do njihove. Ali ne verujem u to o curenju; oni uvek hoe vie vode nego to je njihov deo."
"Znam", ree Dejvid i obori glavu.
"Ne zasluuju, Dejvide. Niko to ne zasluuje."
"Oni samo ne znaju kako da odravaju imanje da dobro ide", ree Dejvid. "Gospodin tajner
pojma nema o alatima."
"Onda su sami odgovorni za to." Oseala se razdraljivo. Pade joj na um da jo nije sasvim
budna; treba progutati jedan deksamin, inae joj se oi nee nikako otvoriti, sve do pada noi, a tad
e biti vreme za sledei fenobarbital. Ode do ormania za lekove, u kupatilu, skide sa njega boicu
zelenih, sitnih pilula u obliku srca, otvori je i prebroja; samo su dvadeset tri preostale, pa e ona
uskoro morati da se ukrca u veliki traktor-bus, da pree pustinju i stigne do grada, da u apoteci dobije
novo 'punjenje'.
Iznad njene glave zau se buno, odjekujue klokotanje. Njihov ogromni limeni rezervoar na krovu
poeo se puniti. Kanalski plovilac preusmerio je tok vode iz prelivne kapije; molbe tajnerovih bile
su uzaludne.
Obuzeta sve jaim oseanjem krivice, ona napuni au vodom da bi popila jutarnju pilulu. Kad bi
bar Dek bio ee kod kue, ree ona sebi; ovde je tako prazno. Ovo je jedan oblik varvarstva; ovo
sitniarenje na koje smo primorani. U emu je smisao sveg ovog sitnog kavenja i napetosti, ovog
stranog drhtanja nad svakom kapljicom vode, koje preovlauje naim ivotom? Trebalo bi da
postoji neto vie od toga... Nama je obeavano tako mnogo, na poetku.
Iz jedne od oblinjih kua najednom dreknu zvuk radio-aparata; muzika za igru, a onda reklama za
nekakvu poljoprivrednu mainu.
"...dubinu i ugao brazde", tretao je glas spikera, odjekivao u hladnom, svetlom jutarnjem vazduhu,
"sa pretpodeavanjem i samopodeavanjem, tako da i najnevetiji vlasnik moe, maltene iz prvog
pokuaja..."
Vrati se muzika za igru; ljudi su promenili stanicu.
Die se jo jedna vrsta galame, svaa neke dece. Da li e celog dana biti ovako? - upita se ona, ne
znajui da li je sposobna da se suoi sa takvim danom. A Dek je poslom odsutan, i vratie se tek za
vikend - to je maltene kao da nije udata, kao da nema mua. Zar sam emigrirala sa Zemlje radi
ovoga? Ona pritisnu ake na ui, ne bi li izbacila buku radija i deurlije.
Treba da se vratim u krevet, gde mi je mesto, pomisli ona i nastavi, najzad, da se oblai za
predstojei dan.
U kancelariji svog poslodavca u centru grada zvanog Banivud Park, Dek Bolen je razgovarao
radio-telefonom sa svojim ocem u Njujorku. Satelitska veza kroz milione kilometara svemirskog
prostora nije bila osobito dobra. U tome je bilo 'stanje uobiajeno'; ali cenu razgovora plaao je Leo
Bolen.
"ta ti to znai, planine Frenklina D. Ruzvelta?" upita Dek jakim glasom. "Mora biti da si

pogreio, tata, nema niega tamo - to je potpuna pusto. Kao to e ti rei svako u nekretninama."
Doe glas njegovog oca, slabo ujan. "Ne, Dek, ja verujem da je dobro. eleo bih da doem,
pogledam i porazgovaram sa tobom. Kako su Silvija i deak?"
"Fino", ree Dek. "Ali, uj, nemoj se obavezivati, jer poznata je injenica da svaka prodaja
zemljita na Marsu izvan onih delova kanalske mree koji rade - a samo oko deset postotaka radi znai, otprilike, golu prevaru." Nije mogao shvatiti kako to da njegov otac, sa toliko godina iskustva u
poslu, i to ba u ulaganju u jo nerazvijena zemljita, zaluta u tako promaenu investiciju. Plailo ga
je to. Moda mu je otac, u ovim godinama otkad se nisu videli, ostario. Pisma kazuju vrlo malo; otac
ih samo diktira nekoj od daktilografkinja svoje kompanije.
Ili moda vreme drugaije tee na Zemlji nego na Marsu; Dek je proitao jedan lanak o tome u
nekom urnalu za psihologiju. Njegov otac e stii kao teturavi, sedi, ostareli relikt. Moe li se
nekako izbei ta poseta? Dejvid bi rado video svoga dedu, a i Silviji je drag. U sluhu Deka Bolena
slabi, daleki glas nastavi da pria njujorke vesti, koje ga ni najmanje nisu zanimale, bile su mu
nestvarne. Pre deset godina uinio je ogroman napor da se odvoji od svoje zajednice na Zemlji, i
uspeo je u tome; nije vie eleo da slua o njoj.
Ipak, veza sa ocem je ostala, a uskoro e biti i ojaana oevim prvim putovanjem sa Zemlje; stari
je oduvek eleo da poseti neku drugu planetu pre nego to bude 'prekasno' - drugim reima, pre nego
to umre. Leo je vrsto reio. Ali, uprkos poboljanjima kod velikih meuplanetnih brodova,
putovaje ostaje rizino. To Leu ne smeta. Nita njega nee odvratiti; tavie, on je ve izvadio
rezervacije.
"Boe, tata", ree Dek, "sigurno je divno to se osea sposoban da potegne na tako naporno
putovanje. Nadam se da si u dovoljno dobroj formi za njega." Pomirio se.
Naspram Deka, njegov poslodavac, gospodin Ji, uputi mu pogleda i podie uti listi hartije sa
zapisanim servisnim pozivom. Mravi, izdueni gospodin Ji, sa kravatom i odelom na jedan red
dugmadi... Kineski stil odevanja, nepopustljivo ukorenjen u ovo tuinsko tlo; autentian jednako kao
da Ji posluje u centru Kantona.
Gospodin Ji pokaza prstom na listi papira, a onda sveano, pantomimom, odglumi znaenje: prvo
se poe stresati, pa presipati neto iz desne ruke u levu, pa otirati znoj sa ela i potezati okovratnik.
Onda osmotri runi asovnik na svom koatom zglavku. Rashladni aparat na nekoj mlenoj farmi se
pokvario, shvati Dek Bolen, i stvar je hitna, mleko e se ukvariti kad se, zbog dnevne vruine,
zagreje.
"U redu, tata", ree on, "ekaemo tvoj telegram." Onda se pozdravi i spusti slualicu.
"Izvinjavam se to sam tako dugo telefonirao", ree on gospodinu Jiu. Prui ruku da dohvati listi.
"Starija osoba ne bi trebalo da putuje ovamo", ree gospodin Ji svojim smirenim, nepopustljivim
glasom.
"On je vrsto reio da se uveri kako mi napredujemo", ree Dek.
"A ako ne napredujete onako brzo kao to bi on eleo, moe li vam pomoi?" Gospodin Ji se
nasmei prezrivo. "Da li se od vas oekuje da ste pronali neko bogatstvo? Reci mu da dijamanata
nema. To su pokupile UN. A to se tie ovog poziva koji ti dadoh: u evidenciji stoji da smo na toj
rashladnoj jedinici radili mi, pre dva meseca, zbog iste albe. Neto ima u izvoru ili u dovodu
energije. U nepredvidljivim trenucima, motor pone da usporava, sve dok ga bezbednosni prekida
ne iskljui da ne bi pregoreo."
"Videu ta jo crpe snagu iz njihovog generatora", ree Dek.
Nije lako raditi za gospodina Jia, pomisli on, penjui se uz stepenite, do krova, na kome su bili
parkirani helikopteri kompanije. Sve se vodi racionalno. Gospodin Ji izgleda i ponaa se kao neto

to je sklopljeno da bi kalkulisalo. Pre est godina, kad mu je bilo dvadeset dve, Ji je izraunao da na
Marsu moe zaraivati bolje nego na Zemlji. Na Marsu je postojala silna potreba za servisnim
odravanjem svakojake mainerije, svega i svaega to ima pokretne delove, zato to je cena prevoza
novih maina sa Zemlje tako visoka. Stari toster, koji se na Zemlji bez razmiljanja baci u smee, na
Marsu mora biti odravan u upotrebi. Gospodinu Jiu se dopadalo, u naelu, spasavanje pokvarene
mainerije. Nije odobravao nikakvo rasipnitvo, zato to je odgajen u tedljivoj, puritanskoj
atmosferi Narodne Kine. A poto je radio kao elektroinenjer u provinciji Honan, imao je potrebnu
strunost. Zato je na veoma smiren i metodian nain doneo odluku koja kod veine ljudi znai i
katastrofalan emocionalni potres; zakazao je svoje emigriranje sa Zemlje, isto kao to bi zakazao
odlazak kod zubara koji bi mu napravio zubnu protezu od nerajueg elika. Znao je, do poslednjeg
UN dolara, koliko e moi da smanji organizacione trokove kad uspostavi svoju firmu na Marsu.
Bila je to operacija sa uzanom marginom zarade, ali vrhunski profesionalna. Tokom est godina, od
1988, irio je posao, tako da su sad njegovi serviseri prvi pozivani u hitnim sluajevima - a ta, u
koloniji koja jo i sad ima tekoa da odgaji rotkvice i da rashladi svoju majunu proizvodnju mleka,
ta nije hitan sluaj?
Zatvorivi vrata helikoptera, Dek Bolen pokrete motor i uskoro se uzdie nad graevine
Banivud Parka, u izmagliasto, tupo nebo prepodneva, polazei na svoj prvi dananji servisni
zadatak.
Daleko na desnoj strani, jedan ogroman brod je, dovravajui putovanje sa Zemlje, sletao na
bazaltni krug koji je sluio kao prijemno polje za ive terete. Drugi tereti morali su biti sputani sto
milja istono. Ovo bee putnika letelica prve klase; uskoro e ga posetiti daljinski kontrolisani
ureaji koji e tako 'ostrigati' putnike, da na njima nee ostati nijedan virus niti bakterija, insekt niti
semenka korova; oni e izii nagi kao na dan kad su se rodili, proi kroz hemijska kupatila,
nezadovoljno prebroditi osam sati testiranja - a onda, najzad, biti puteni na slobodu, gde e svako
morati da se potrudi da, kao jedinka, opstane, poto je opstanak kolonije ve osiguran. Neko e,
moda, ak biti poslat natrag, na Zemlju, ako je njegovo zdravlje, u napornim uslovima putovanja,
popustilo na takav nain da se moe posumnjati u genetske defekte. Dek zamisli svoga oca kako
strpljivo podnosi postupke pri imigraciji. Mora se to proi, deko moj, rekao bi tata. Potrebno je.
Starac sa cigarom, zadubljen u misli... filozof ije se ukupno kolovanje sastojalo od sedam godina u
jednoj njujorkoj osnovnoj koli, i to u razdoblju kad je na takvim mestima vladalo najvee
divljatvo. udna stvar, pomisli on, kako se karakter ipak ispolji. Stari je u dodiru sa nekim nivoom
znanja koji mu kazuje kako se treba drati, ne u socijalnom nego u nekom dubljem, trajnijem smislu.
Prilagodie se on ovom svetu, ovdanjim prilikama, zakljui Dek. Tokom svoje kratke posete
prilagodie se bolje nego to smo uspeli Silvija i ja. Otprilike jednako dobro kao Dejvid...
Dobro e se slagati ta dvojica: njegov otac i njegov sin. Obojica otroumni i praktini, a ipak,
obojica i nepredvidljivo romantini, kao to pokazuje ova 'bubica' njegovog oca da kupi zemljine
posede negde u planinama F.D.R-a. Bio je to najnoviji grcaj nade iz plua jednog starog oveka, ali
oveka iji izvor nade nikako da presui. Tu se zemljini posed daje praktino besplatno, pa ipak
niko nee da kupi; tu je autentina 'divlja krajina', to nastanjivi delovi Marsa, naravno, nisu. Ispod
sebe, Dek vide Kanal senatora Tafta i poe leteti uporedo s njim; kanal e ga odvesti do mlene
farme Mak Olifa, koja se sastoji od mnogo hiljada hektara svenule trave i od krda krava koje su
nekad, davno, bile izvrsni primerci sorte 'dersi', a sada, izobliene zbog ivota u ovako nepravednoj
sredini, samo lie na svoje pretke. Ovo je nastanjivi Mars; ova zamalo-plodna paukova mrea linija
koje se radijalno ire, ponegde ukrtaju, i koje su uvek dovoljne da odre ivot, jedva i ne vie od
toga. Taft, sada tano ispod njega, pokaza tromu i odvratno zelenu vodu; voda se na odreenim

mestima preliva i filtrira, ali ovde se videlo ta se sve, vremenom, nakuplja u njoj, pesak, ljigavi
mulj, zagaivai, tako da je ne moe piti niko. Bog zna kakve su alkalne materije stanovnici ve
apsorbovali i ugradili u svoje kosti. Ali ivi su. Ta voda ih nije ubila, tako utosmea i puna
sedimenata. A na zapadu su planinski lanci koji ekaju da ljudska nauka naskoi na njih i prenese im
svoje udo.
Arheoloke ekipe, koje su sletele na Mars poetkom sedamdesetih godina, ivo su radile na
utvrivanju razliitih etapa uzmicanja one ranije civilizacije, koju je ljudska sad poela zamenjivati.
A ta ranije nije, ni u jednom trenutku, nastanila samu pustinju. Oigledno se, poput civilizacija na
Eufratu i Tigru na Zemlji, drala na onim terenima koje je mogla navodnjavati. Na svom vrhuncu,
stara marsovska kultura zauzimala je jednu petinu povrine Marsa, a etiri petine je ostavila u
nedirnutom, prirodnom stanju. Kua Deka Bolena, na primer, blizu ukrtanja Kanala Vilijema
Batlera Jejtsa i Kanala Herodota: ta kua stoji maltene na rubu mree kojom je bila postizana
plodnost u proteklih pet hiljada godina. Bolenovi su stigli meu poslednjima; a kad se to deavalo,
pre jedanaest godina, niko nije znao da e priliv doseljenika tako naglo presahnuti.
Radio-aparat u helikopteru poe isputati um statike, a onda limena verzija glasa gospodina Jia
ree: "Dek, imam jo jedan servisni poziv da ti dodam. Vlasti iz UN kau da u Javnoj koli ima
kvar, a da njihov majstor nije tu."
Dek podie mikrofon i ree u njega: "ao mi je, gospodine Ji - mislim da sam ti rekao da ja
nemam obuku ni da pipnem te maine u koli. To bi trebalo da da Bobu ili Pitu." Ne mislim nego
znam da sam ti rekao, ree on sebi.
Na svoj logini nain, gospodin Ji ree: "Ova popravka je od ivotnog znaaja, pa je, zbog toga,
mi ne moemo odbiti, Dek. Mi nikad nijedan servisni posao nismo odbili. Tvoj stav nije pozitivan.
Morau insistirati da se uhvati ti ukotac sa tim poslom. im bude mogue, poslau jo jednog
servisera u kolu, da ti pomogne. Hvala ti, Dek." Gospodin Ji iskljui vezu.
Ma hvala i tebi, ree Dek Bolen ironino, u sebi.
Ispod sebe vide poetke drugog naselja: Luistaun, glavno stanite sindikata vodoinstalatera,
jednog od prvih koji se organizovao na planeti; taj sindikat ima svoje servisere, koji ne rade kod
gospodina Jia. Ako bi mu radno mesto kod Jia postalo odve neprijatno, Dek Bolen bi uvek mogao
da pokupi prnje i preseli se u Luistaun, stupi u sindikat i nastavi da radi, moda i sa boljom platom.
Ali nedavni politiki dogaaji u naselju vodadijskog sindikata nisu mu se dopali. Arni Kot,
predsednik 'Vodo-radnih lokalnih', izabran je tek posle mnogih neobinih zbivanja u predizbornoj
kampanji, i to uz neuobiajno velike nepravilnosti u postupku glasanja i brojanja glasova. Kotov
reim nije ostavljao na Bolena utisak neega pod ime bi on voleo iveti; koliko je Bolen mogao
videti, vladavina tog starca imala je sve odlike ranorensansne tiranije, sa unetom primesom
nepotizma. Ipak, ini se da ta naseobina ekonomski napreduje. Ima uspean program javnih radova i
budetsku politiku koja je omoguila da se stvori ogromna rezerva gotovog novca; delotvorna je i
napredna - tavie, obezbeuje pristojno zaposlenje za svakog svog stanovnika. Najuspenija je,
posle izraelske kolonije na severu. A izraelska naseobina ima prednost, fanatine cionistike udarne
odrede, koji podiu svoje logore u samoj pustinji, otkidajui od nje komad po komad i privodei ga
poljoprivrednoj nameni - od gajenja pomorandi do proizvodnje vetakog ubriva. Novi Izrael sam
je oteo od pustinje treinu sve pustinjske zemlje koja se sad, na Marsu, obrauje; tavie, to je jedina
marsovska naseobina koja izvozi na Zemlju iole ozbiljnije koliine svoje robe.
Glavni grad sindikata vodoinstalatera, Luistaun, promae ispod helikoptera, onda se pojavi
spomenik Alderu Hisu, prvom mueniku Ujedinjenih Nacija; najzad, otvorena pustinja. Dek se
zavali u sedite i pripali cigaretu. Gonjen upornim pogledom gospodina Jia, krenuo je, a zaboravio

da ponese termos sa kafom, iji nedostatak sada oseti. Dremalo mu se. Nee oni mene naterati da
radim na Javnoj koli, ree on sebi, vie ljutito nego ubeeno. Dau ostavku. Ali znao je da nee dati
ostavku. Otii e u kolu, angrljae malo po maineriji, recimo sat-dva, tek da stvori utisak da neto
popravlja; onda e se pojaviti Bob ili Pit i uraditi posao. Ugled njihove firme bie ouvan, a oni e
se moi vratiti u kancelarije. Svako e biti zadovoljan, ak i gospodin Ji.
Nekoliko puta je on bio u koli, ali sa svojim sinom. To je druga stvar. Dejvid je meu najboljima
u odeljenju, napreduje kroz kolu i usput koristi najbolje nastavne maine. Ostaje u koli kasno uvee,
do krajnosti koristei 'tutorski' sistem kojim se UN toliko ponose. Dek pogleda na sat i vide da je
deset. Po onome to je zapamtio sa poseta i to mu Dejvid javlja, trebalo bi da je sad kod Aristotela,
od koga ui osnove prirodnih nauka, filozofije, logike, gramatike, pesnitva, kao i istoriju fizike.
inilo se da Dejvid najvie voli, od svih nastavnih maina, upravo Aristotela, to je olakanje; mnogi
aci vie vole neke druge, herojskije nastavnike, kao to su ser Frensis Drejk (istorija Engleske,
osnovi kavaljerstva), ili Abraham Linkoln (istorija SAD, osnovi modernog ratovanja i savremene
dravnosti) ili sumorne linosti kao to su Julije Cezar i Vinston eril. On sam, Dek, roen je
prerano da bi mogao ui u 'tutorisane' kole; prvo je sedeo, kao deak, u istoj uionici sa ezdesetoro
druge dece, a kasnije, u srednjoj koli, sluao i gledao nastavnika koji se preko ekrana interne
televizije obraao odjednom masi od hiljadu aka. A da ga je neko pustio da pohaa novu vrstu
kole, Dek bi zaas naao svog miljenika: jer, prilikom jednog od njegovih odlazaka u Dejvidovu
kolu, zapravo kad je bio prvi roditeljski sastanak, video je nastavnu mainu 'Tomas Edison' koja bi
njemu bila sasvim dovoljna. Tom prilikom Dejvid je tek posle jednog sata uspeo da odvue oca od
Edisona.
Ispod helikoptera, pustinju zameni prostranstvo krtih livada, nalik na preriju. Ograda od
bodljikave ice oznaavala je poetak rana Mak Olifa, pa time, ujedno, i poetak zone pod
administrativnom upravom drave Teksas. Mak Olifov otac bio je teksaki naftni milioner, koji je
finansirao izgradnju svojih sopstvenih svemirskih brodova za emigriranje na Mars; pobedio je ak i
sindikat vodoinstalatera. Dek ugasi cigaretu i poe sputati helikopter, nastojei da vidi, nasuprot
bletanju sunca koje mu je ilo u oi, zgrade rana.
Jedno omanje krdo krava poe beati od buke helikoptera, panino, galopom; gledao ih je kako se
rasipaju po ravnici i nadao se da Mak Olif, niski Irac kiselog lica i opsesivnog stava prema ivotu,
nee to primetiti. Mak Olif je, u vezi sa zdravljem svojih krava, imao hipohondrian stav, ne sasvim
neosnovan; podozrevao je da marsovska bia aktivno rade na unitenju njegovih krava, izazivajui
njihovu mravost i bolest, kao i neujednaenu proizvodnju mleka.
Ukljuivi radio-otpremnik, Dek ree u mikrofon: "Ovde servisna letilica kompanije Ji. Dek
Bolen trai dozvolu da sleti na pistu Mak Olifa, a po vaem pozivu."
ekao je. Stie odgovor sa ogromnog rana. "Moe Bolene. Sve isto. Bilo bi beskorisno da te
pitam gde si toliko dugo." Mak Olifov otupljeni, gunajui glas.
"Za neki minut sam kod vas", ree Dek, krivei lice u grimasu.
Uskoro vide zgrade ispred sebe, bele naspram peska.
"Mi ovde imamo ezdeset hiljada litara mleka", dopre Mak Olifov glas iz zvunika. "I sve ima da
se ukvari ako ti uskoro ne pokrene prokletu opremu za rashlaivanje."
"Dolazim trkom", ree Dek. Onda prisloni paleve na ui i isplazi se ka zvuniku, licem
grotesknim i odbojnim.

2.
Bivi vodoinstalater, Vrhovni dobrolan vodoradnikih lokalaca u ogranku na etvrtoj planeti,
Arni Kot, ustade iz kreveta u deset sati ujutro i, po svom obiaju, zaputi leernim etkanjem pravo u
parno kupatilo.
"Zdravo, Gase."
"Zdravo, Arni."
Svi ga zovu po imenu, to je dobro. Arni Kot klimnu glavom Bilu, Ediju i Tomu, a oni ga svi
pozdravie. Vazduh je bio prepun pare, koja se kondenzovala oko njegovih nogu. Tako nastala voda
curila je po keramikim ploicama i izlivala se slobodno napolje, u pustinju. Upravo ta pojedinost
zadovoljavala je Kota: kupatilo nainjeno tako da se prosuta voda baca u nepovrat. Pusti je da iscuri
na vreli pesak, i ona nestane za veita vremena. Ko jo moe tako neto? On pomisli: da vidim ja one
bogate Jevrejine iz Novog Izraela da naprave parno kupatilo iz koga sva voda otie u propast.
Arni Kot stade pod tu i ree drugarima oko sebe: "uo sam da se pria jedna stvar koju hou da
proverimo to je pre mogue. Znate onaj kombinat iz Kalifornije, one Portugalce koji su prvi kupili
planinski venac FDR, pa onda pokuavali da eksploatiu gvozdenu rudu tamo, ali je bila suvie
siromana, a cena dobijenog gvoa daleko prevelika? E, ujem da prodaju taj posed."
"Da, uo sam to i ja." Svi momci zaklimae glavama. "Pitam se koliko su izgubili. Mora da su
ostali u stranom minusu."
Arni ree: "Ne, ja sam uo da su nali kupca koji je bio voljan da plati i vie nego to su oni
uloili; tako da su izvukli zaradu, najzad, posle svih ovih godina. Znai, isplatilo im se to su uporno
drali. Pitam se ko je toliko blesav da poeli to zemljite. I ja imam neka mineralna prava tamo,
znate. Zahtevam da proverite ko je kupuio taj posed i kojom vrstom posla se bavi. Hou da znam ta
taj neko namerava tamo."
"Dobro je znati te stvari." Opet svi zaklimae glavama, a jedan ovek - inilo se da je to Fred izie ispod tua i odljapka bosim stopalima iz kupatila, da se obue. "Zaviriu ja u to, Arni", ree
Fred preko ramena. "Odmah sad."
Obraajui se preostalim ljudima, Arni se nasapunja po celom telu i ree: "Znate da moram da
titim svoja mineralna prava; ne mo' sad da se dosmuca tako neki gilipter sa Zemlje i pretvori te
planine u, recimo, nacionalni park za izletnike. Ja vama da kaem ta sam uo. Znam da je gomila
komunistikih slubenika iz Rusije i Maarske, i to neke krupnije zverke, bila pre nedelju dana ovde.
Sigurno su osmatrali. Mislite, ako im je propalo kolektivno imanje prole godine, da su odustali? Ne.
Oni imaju mozak buba, i kao bube uvek se vraaju. Crvenima je silno stalo da uspostave bar jedno
uspeno kolektivno gazdinstvo na Marsu; to im je praktino vlani san, dole na Domu. Ne bi me
iznenadilo ako su ti Portugalci iz Kalifornije prodali zemlju komunjarama, pa uskoro vidimo da se
planine ne zovu FDR, kao to valja i treba, nego neto kao 'Planine Joe Staljina'."
Svi mukarci se nasmejae, cenei njegov humor.
"E, sad, ja imam gomile posla da obavim danas", ree Arni Kot, spirajui sapunicu sa sebe
estokim mlazevima vrele vode. "Znai, ne mogu se vie baviti ovom temom; osloniu se na vas da to
iskopate. Na primer, putovao sam na istok gde je u toku na opit sa dinjama, i ini se da emo sasvim
uspeti da uvedemo onu sortu iz Nove Engleske da raste ovde u ovoj ivotnoj sredini. Znam da ste se
svi vi pitali o tome, jer svako voli dobru kriku kantalupe ujutro za doruak, ako je ikako mogue."
"Istina je to, Arni", saglasie se momci.
"Ali", ree Arni, "meni je na umu jo poneto, a ne samo dinje. Pre neki dan nam do'o jedan
klinac iz UN da se buni oko naih pravila za crnuge. A moda ne bi trebalo da kaem tako nego da ih

zovem kao u-enovci, da su to 'ostaci uroenike populacije', ili samo Blikmeni. Pozivao se na licence
koje smo dali naim naseljima da zapoljavaju Blikmene ispod proseka, ovaj, hou rei ispod
minimalne plate, jer ak ni ti u-enovski pederi ne pomiljaju ozbiljno da Blikmene platimo proseno.
Al' na problem jeste to to ne moemo ni minimalac davati Blikmenima, zato to rade tako
neujednaeno da bismo bankrotirali, a opet moramo ih slati u rudnike jer jedino oni mogu da diu
tamo dole, a oprema za kiseonik da se uveze ne moe ni za koju cenu ispod skandalozno ogromne.
Neko na Domu marie debelu lovu od tih rezervoara sa kiseonikom, i kompresora, i svega toga. To ti
je jedna mafija, al' mi se ne damo da nas reketira, to ja vama da kaem."
Svi zaklimae glavama uozbiljeno.
"Dakle, ne dozvoliti da nam birokrate iz UN diktiraju kako da vodimo nae naselje", ree Arni.
"Mi smo ovde otpoeli operacije kad su UN na Marsu bile samo jedna zastava zabodena u pesak; mi
smo izgradili kue pre nego to su oni doneli prvi nokir da se u njega popiaju, pre nego to su se
uspostavili na bilo kom delu Marsa, pa i na onom paretu na jugu oko koga se svaaju SAD i
Francuska."
"Tako je, Arni", odvratie momci saglasno.
"Meutim", ree Arni, "postoji problem utoliko to te lujke iz UN kontroliu vodene puteve, a mi
moramo imati vodu; treba nam plovidba po kanalima, a i voda kao izvor pogona, i za pie, i kao sad,
za kupanje. Mislim, ti pederi mogu da nam prekinu vodu kad god hoe; dre nas za kratke dlake."
On dovri tuiranje i odljapka po toplim, mokrim ploicama da uzme pekir od kupatilskog
slubenika. Od pomisli na UN zakrala su mu creva, a njegov nekadanji ir na dvanaestopalanom
poe da ga pee na levoj strani, nisko, maltene kod prepona. Trebalo bi neto dorukovati, uvide on.
Kad ga je pomonik sasvim obukao u sive flanelske pantalone, majicu, mekane kone izme i
mornarsku kapu, Kot poe iz tog dela sindikalne palate u svoju trpezariju, gde je Helio, njegov kuvar
Blikmen, ve pripremio doruak. Kot brzo sede pred hrpu vrueg peciva, naprenih kriki slanine,
kafu i au soka od pomorande, i pred prolonedeljno izdanje 'Njujork Tajmsa'.
"Dobro jutro gospodine Kot." Odazivajui se njegovom pritisku na dugme, pojavila se jedna
sekretarica iz njihove rezerve ljudstva, devojka koju nikad ranije nije video. Nije neto mnogo lepa,
zakljui on ve na prvi pogled; opet posveti panju novinama. I kako ga je oslovila: 'Gospodine Kot'.
Pijuckao je soka od pomorande i itao o brodu koji je nastradao u kosmosu, a svih tri stotine ljudi u
njemu poginulo. Japanski teretni brod pun bicikala. Ovo ga nasmeja. Tolika gomila bicikala u
kosmosu, a sad, svi propali; iva teta, jer na planeti male mase, kao to je Mars, gde praktino ne
postoje izvori energije - izuzev trome vode u sistemu kanala - i gde ak i kerozin kota itavo
bogatstvo, bicikli su od velike ekonomske koristi. ovek moe budzata da biciklira stotinama
kilometara, pa ba i po pesku. Vozila sa kerozinskim turbinama koriste samo glavni budovani,
naroito serviseri i voe kao to je on. Postoji i javni prevoz, naravno, kao to su to traktor-busevi
koji povezuju naselja i odlaze povremeno do usamljenih stanita ija su veza sa svetom... ali busevi
voze neredovno, jer zavise od snabdevanja gorivom koje stie sa Zemlje. Njemu, lino, busevi
izazivaju klaustrofobiju, toliko sporo idu.
itanje 'Njujork Tajmsa' omoguilo mu je da se, bar nakratko, oseti kao da je opet na Domu, u
Junoj Pasadeni; njegova porodica svojevremeno se pretplaivala na zapadno-obalsko izdanje
'Tajmsa', i on je zapamtio kako je, kao deak, donosio te novine iz potanskog sandueta, sa ulice du
koje su bila stabla kajsije, ulice tople, maglenodimne, sainjene od dva reda urednih prizemnih kua,
parkiranih kola i travnjaka koji su svakog vikenda, bez izuzetka svakog, ureivani. Sad mu nedostaje
ponajvie onaj travnjak, kao i oprema i 'medicine' za travnjak - kolica sa jednim tokom puna
ubriva, novo seme trave, makaze za odsecanje granica, u rano prolee ograda za uvanje ivine da

se ne razbei... i uvek prskalice sa vodom, koje celog dugog leta zasipaju travu kapljicama, kad god
je to po zakonu dozvoljeno. Ali i tamo je vladala nestaica vode. Jednom je ujka Pol uhapen zato to
je prao kola na dan kad je bilo proglaeno racionisanje vode.
itajui novine dalje, on naie na lanak o prijemu u Beloj Kui: primljena je gospoa Lizner
koja je, kao slubenica Agencije za kontrolu raanja, izvrila osam hiljada terapijskih pobaaja i
time pokazala amerikim enama kako treba. Ona je kao neka bolniarka, zakljui Arni Kot.
Plemenito zanimanje za enu. Okrete stranicu.
Tu se, krupnim slovima, preko etvrtine stranice, nalazio oglas u ijem sastavljanju je i on
pripomogao; poziv narodu, pun veselja i oduevljenja, da krene u emigraciju. Arni se zavali u
sedite, presavi novine i poe sa dubokim ponosom prouavati oglas; izgleda dobro, zakljui on.
Sigurno e privui ljude, ako imaju iole petlje, ikakvu iskrenu elju za pustolovinom, kao to je u
oglasu i reeno.
Navedeno je bilo i koja se zanimanja trae na Marsu, a taj je spisak bio dug, i na njemu nisi
mogao nai valjda samo 'uzgajivaa kanarinaca' i 'proktologa' - a moda i ta dva. Dalje se ukazivalo
na to koliko je teko ak i magistrima nauka da se zaposle na Zemlji, i kako na Marsu ima mnogo
posla, dobro plaenog, i za one koji imaju samo diplomu fakulteta.
To bi trebalo da ih obori, pomisli Arni. On lino emigrirao je zato to je imao samo diplomu. Sva
su vrata bila zatvorena pred njim, i zato je otiao na Mars kao najobiniji vodoinstalater; nekoliko
kratkih godina kasnije, pogledaj ga! Na Zemlji, on, diplomac i vodoinstalater, grabuljama bi
prikupljao mrtve skakavce po Africi, kao lan radne ekipe UN za pomo siromanim zemljama.
Njegov brat Fil radi bukvalno to, ba sad; diplomirao je na Kalifornijskom Univerzitetu, ali nikad
nije dobio priliku da se bavi svojom strukom, ispitivanjem mleka. U njegovoj klasi diplomiralo je
preko stotinu strunjaka za ispitivanje mleka, a zato i emu? Nema posla na Zemlji. Morate doi na
Mars, ree Arni sebi. Ovde vas moemo upotrebiti. Vidi kakve su kilave one krave na mlenim
farmama izvan grada. Tu bi imalo ta da se ispituje.
Caka u oglasu bila je naprosto ta to imigrant, kad se pojavi na Marsu, uvia da mu niko nita nije
jemio, ak ni mogunost da se vrati na Zemlju; povratna putovanja su mnogo skuplja, zbog
neodgovarajuih uslova na poletitu. Ni govora nema o nekom jemstvu zaposlenja. Krivica je do
velikih sila na Domu, do Kine, Amerike, Rusije i Zapadne Nemake. Umesto da valjano podravaju
razvoj na planetama, posvetile su se daljim istraivanjima. Ulau celokupno raspoloivo vreme,
pamet i pare u nebeske projekte kao to je taj blentavi let na Kentaur, na ta je ve straeno mnogo
milijardi dolara i radnih sati. Arni Kot ni trunicu koristi nije mogao videti u tome. Ko eli da putuje
etiri godine do planetnog sistema za koji se ne zna ni da li postoji?
Ali u isti mah, Arni se i plaio mogue promene stava velikih zemaljskih sila. Pretpostavimo da se
one jednog jutra probude i iznova pogledaju kolonije na Marsu i Veneri? Pretpostavimo da osmotre
gomile straara koje su tamo skrpljene i da odlue da neto preduzmu s tim u vezi? Drugim reima,
ta e biti od Arnija Kota kad se velike sile opamete? Bila je to mogunost o kojoj je vredelo
temeljito razmisliti.
Meutim, velike sile jo nisu pokazale nijedan simptom racionalnosti. Jo je njima vladao
opsesivni duh meusobne utakmice; u ovom asu, velike sile sudaraju se rogovima na drugom mestu,
dve svetlosne godine odavde, na Arnijevo olakanje.
Nastavi da ita novine, i naie na kratak lanak o jednoj organizaciji ena u Bernu, u vajcarskoj,
koja se sastala da jo jednom proglasi svoju zabrinutost zbog naseljavanja.
ODBOR ZA BEZBEDNOST KOLONIJA ZABRINUT

ZBOG USLOVA NA SLETITIMA NA MARSU


Ove dame su, u peticiji podnetoj Sekretarijatu za naseljavanje pri Ujedinjenim Nacijama, jo
jednom izrazile svoje uverenje da su polja na Marsu gde sleu brodovi sa Zemlje suvie udaljena od
naseljenih mesta i od vodosistema. Bilo je sluajeva da se od putnika zahteva da peae i po sto
pedeset kilometara kroz pustinju, svi, ene, deca i starci. Odbor za bezbednost naseljavanja trai da
UN donesu propis da brodovi ne smeju sletati na udaljenju veem od etrdeset kilometara od nekog
(veeg, poimenice odreenog) kanala.
Samozvane 'dobrotvorke', pomisli Arni Kot, itajui lanak. Verovatno nijedna od njih nikad nije
bila izvan Zemlje; one znaju samo ono to im neko napie u pismu, neka tetka koja je sa svojom
penzijom otila na Mars i sad ivi na besplatnom zemljitu UN i, naravno, ta bi drugo, zakera. Jasno,
one se oslanjaju i na svoju lanicu koja stanuje na Marsu, izvesnu gospou En Esterhazi; a ona
fotokopira jedan informativni bilten i alje ga drugim damama zainteresovanim za drutvene
probleme, u svim naseljima. Arni je dobijao i itao njen bilten, 'Auditor odgovara', naslov od koga
mu je bilo muka. Takoe mu je pripadala muka i od kratkih ala i parola ubaenih izmeu pojedinih
lanaka:
Molite se za maksi melioraciju! Pozovite pouzdano privlane predstavnice nae politike i vidite
fino filtriranje pijae vode!
Pojedine lanke u 'Auditoru' jedva je, ili nikako, uspevao da razume, toliko su bili umotani u
poseban argon. Ali bilten je, oigledno, privlaio izvestan broj odanih ena koje su ozbiljno primale
svaku temu, a onda izvravale poverene im zadatke. U ovom trenutku one, nema sumnje, ulau albe,
zajedno sa zemaljskim Odborom za bezbednost kolonija, u vezi sa opasnim razdaljinama izmeu
veine sletita na Marsu i vodosnabdevnih objekata i ljudskih naselja. Uestvuju, dakle, u jednoj od
velikih borbi, a u ovom, jednom sluaju Arni Kot je pobedio muku u stomaku. Jer, od ukupno
dvadesetak sletnih polja na Marsu, samo jedno je manje od etrdeset kilometara udaljeno od velikog
kanala, naime Polje Semjuela Gompersa, koje slui njegovom, Arnijevom, naselju. Ako bi, nekim
sluajem, pritisak Odbora za bezbednost kolonija uspeo, svi putniki brodovi sa Zemlje morali bi
ubudue sletati na polje koje pripada Arniju Kotu, pa bi i prihodi od toga ili njegovom naselju.
Nije bilo nimalo sluajno to su gospoa Esterhazi i njen bilten i organizacija na Zemlji zastupali
jednu temu koja bi mogla doneti veliku ekonomsku korist Arniju. En Esterhazi bila je Arnijeva biva
ena. Ostadoe u dobrom prijateljstvu, a i suvlasnici izvesnog broja firmi koje su osnovali ili otkupili
tokom svog braka. Na nekoliko nivoa jo su saraivali, iako nikakve line veze, u uem smislu te
rei, nisu imali. On je smatrao da je En agresivna, sklona dominaciji, mukaraa, visoka i koata, sa
dugim koracima, a niskim potpeticama, u sakou od tvida i tamnim naoarima, sa ogromnom konom
torbom okaenom, pomou konog kaia, o rame... ali otroumna, bistra, roena za neki direktorski
posao. Pod uslovom da je ne mora videti izvan poslovnog kruga, on se mogao slagati sa njom.
Okolnost da je En Esterhazi nekada bila njegova ena i da njih dvoje i sad imaju finansijske veze
nije bila iroko poznata. Kad je eleo da stupi u vezu s njom, on nije diktirao pismo nekoj od
daktilografkinja njihovog naselja; umesto toga, koristio je malu mainu za ifrovanje diktata, koju je
uvao u svom radnom stolu, i onda po posebnom kuriru slao kaseticu sa trakom do En. Kurir je
ostavljao kasetu u jednoj prodavnici umetnikih predmeta koju je En posedovala u izraelskom
naselju, a njen eventualni odgovor bio je ostavljan na isti nain u kancelariji jedne firme za
proizvodnju cementa i ljunka, na Kanalu Bernarda Baruha, koja je pripadala Arnijevom uraku, Edu

Rokingemu, muu Arnijeve sestre.


Pre godinu dana, kad je Ed Rokingem izgradio kuu za sebe i Patriciju i njihovo troje dece,
prisvojio je i neto neprisvojivo: ceo jedan kanal. Dao je, otvoreno krei zakon, da se iskopa kanal
koji je vukao vodu iz velike zajednike mree, iskljuivo za privatnu korist Eda Rokingema. ak je i
Arni smatrao da je to skandal. Ali nikakva optunica nije podignuta, i danas taj kanal, skromno
nazvan po Rokingemovom najstarijem detetu, nosi vodu sto trideset kilometara daleko u pustinju,
samo da bi Pet Rokingem mogla da ivi u divnim vrtovima i ima travnjak, bazen za plivanje i potpuno
navodnjen vrt cvea. Odgajala je izuzetno velike bunove kamelija, jer su samo oni preiveli
prenoenje na Mars. Po itav dan prskalice su se vrtele i zasipale kapljicama njeno bunje, da se ne
bi osuilo i uginulo.
Arniju Kotu se inilo da su dvanaest ogromnih bunova kamelije rasipnitvo. Nije se dobro slagao
ni sa svojom sestrom, ni sa Edom Rokingemom. Radi ega su oni doli na Mars? - zapita se. Da bi
ostvarili, uz neverovatan troak i trud, ivot koji e to je mogue vie nalikovati onome koji su imali
ranije, na Domu, na Zemlji. Njemu je to bilo besmisleno. Zato onda nisu ostali na Zemlji? Mars je,
za Arnija, bio novo mesto, a to je znailo novi ivot, u novom stilu. On i drugi naseljenici, veliki i
mali, nainili su tokom svog ivljenja na Marsu nebrojena mala prilagoavanja, sa toliko faza, da su
zapravo evoluirali; bili su, sada, nova bia. Njihova deca roena na Marsu poinjala su tako, nova i
neobina, u poneemu zagonetna za svoje roditelje. Dvojica njegovih sinova - njegova i Enina deca sada ive u jednom naseljenikom kampu u blizini Luistona. Kad ih je poseivao, nije uspevao da
prepozna, meu ostalom decom, ko su ta dvojica; gledali su ga sumornim oima, kao da ekaju da
ode. Koliko je on mogao zapaziti, nisu imali ba nikakav smisao za humor. A ipak, bili su osetljivi;
mogli su neogranieno dugo priati o ivotinjama i biljkama, o samom predelu. Obojica su imala
kune ljubimce, marsovske stvorove koji su njemu izgledali uasavajue: bube nalik na bogomoljke,
veliine magarca. Tim prokletim stvorovima neko je nadenuo ime 'bokseri', zato to su esto viane
kako se propinju i uspravljaju jedna protiv druge, u ritualnoj borbi koja se po pravilu zavravala tako
to jedna ubije i pojede drugu. Bert i Ned su uvebali svoje 'boksere' da obavljaju jednostavnije
fizike poslove i da ne pojedu jedan drugoga. Ta bia su, tavie, postala njihovi pratioci... Deca su
na Marsu usamljena, delimino zbog toga to su tako malobrojna, a delimino... Arni nije znao. Imaju
neki poseban izgled, sa rairenim oima, kao da ih neke utvare uznemiravaju, kao da silno gladuju za
neim to je jo nevidljivo. Bila su sklona usamljenikom ponaanju; prvom prilikom odlazila su u
puste predele da tamo neto akaju. Ishodi takvih odlazaka bili su bezvredni, i deci i naseobinama:
moda poneka kost ili ostatak iz stare, 'nigerske' civilizacije. Kad god je leteo helikopterom, Arni je
uspevao da vidi bar jedno dete kako, izdvojeno od ostalih, kopa po nekom mestu na pustinjskom
terenu, grebe po stenama i pesku kao da nejasno pokuava da podigne povrinu Marsa i domogne se
onoga ispod...
Otkljuavi najniu ladicu svog radnog stola, Arni izvue malu, baterijsku mainu za ifrovanje i
ukljui je. U nju ree: "En, rado bih se sastao sa tobom, da porazgovaramo. U tom odboru ima isuvie
ena, a i krenuo je na pogrenu stranu. Na primer, poslednji oglas u 'Tajmsu' me brine zato to..." On
zauta, zato to je ifrujua maina mueniki zakripala, usporila rad i zatim se sasvim zaustavila.
On poe nabadati dugmad na njoj, traka se okrete jo malo i onda se opet zaustavi.
Ja mislio popravljeno, pomisli Arni ljutito. Zar one drkadije ne umeju ba nita da poprave?
Moda e on morati da kupi drugu ovakvu spravicu, opet na crnoj berzi, opet po ogromnoj ceni.
Njegovo lice se trznu od neprijatnosti te pomisli.
Ona ne osobito lepa sekretarica, koja je dosad sedela utke naspram njega i ekala, sada se
odazva njegovom klimanju glavom. Izvue pisaljku i belenicu, a on poe diktirati.

"Ja, u obinim prilikama", ree Arni Kot, "imam razumevanja za tekoe koje nastaju kad treba
odravati maine u ispravnom stanju, to zbog da nemamo rezervni delovi, gotovo, a to zbog naina
kako vremenske prilike ovde utiu na ice i metal. Meutim, ve mi je dosta i previe, da ja traim
struan servis za bitnu stvar kao to je moja maina za ifrovanje. Ja je naprosto moram imati, to je
sve. Znai, ako vi ljudi ne umete da je odrite u upotrebi, ja u vas da raspustim, i da ponitim vama
dozvolu za bavljenje delatnou servisnom u naem naselju, a za nae dalje potrebe u smislu
servisiranja osloniu se na usluge spolja." Jo jednom klimnu glavom, i devojka prestade pisati.
"Da ja odnesem taj tvoj ifrarnik kod servisera, gospodine Kot?" upita ona. "Vrlo bih rado to
uinila, gospodine."
"Neee", ree Arni mrzovoljno. "Samo ti pojuri sa ovim."
im je otila, Arni nastavi da ita 'Njujork Tajms'. Na Domu moe kupiti novi ifrarnik praktino
besplatno; i vie od toga, ti na Domu moe... do vraga. ta sve ima u oglasima... Od starih rimskih
novia, preko bundi od pravog krzna, do kamp-opreme, dijamanata, raketnih brodova i otrova od
rak-trave. Isuse!
Meutim, njegov neposredni problem bio je kako da stupi u vezu sa svojom bivom enom bez
upotrebe maine za kodiranje. Mogao bih naprosto da svratim do nje, ree Arni sebi. Dobar izgovor izvlaenje iz kancelarije.
Podie slualicu telefona i narui da ga na krovu palate Sindikata eka helikopter; onda na brzinu
dovri doruak, obrisa usta urno i poe u lift.
"Zdravo, Arni", bio je pozdrav kojim ga je doekao pilot helikoptera, mladi ovek prijatnog lica,
iz odeljenja za letako osoblje.
"Zdravo, mome moj", ree Arni dok mu je pilot pomagao da se smesti u naroito kono sedite
koje je dao da naprave, za njega lino, u radnji za tkanine i tapacirung u njihovom naselju. Pilot sede
na svoje sedite, ispred, a Arni se zavali udobno, prekrsti noge i ree: "Ti sad samo uzleti, pa kad
budemo u vazduhu, ja u ti rei kuda emo dalje. I ne uri, jer ni ja ne urim. Izgleda da e biti lep
dan."
"Stvarno lep dan", ree pilot, poto se kraci rotora poee okretati. "Izuzev one maglice oko lanca
FDR."
Tek to su se vinuli u vazduh, zvunik u helikopteru se oglasi. "Hitno saoptenje. Jedna mala grupa
Blikmena nalazi se u otvorenoj pustinji, na irokompasnoj taki 4,65003. Oni umiru od ei i
izloenosti nepovoljnim uslovima. Brodovi severno od Luistauna odmah da polete do te take,
najveom brzinom, i ukau pomo. Zakon Ujedinjenih Nacija zahteva da se ovom pozivu odazovu svi
komercijalni i privatni brodovi." Saoptenje je proitao, i celo ponovio, otri glas spikera UN, koji
se javljao iz visine, sa emitora UN na vetakom satelitu.
Arni oseti da helikopter menja kurs i ree: "Ma, svata, mladiu moj."
"Moram se odazvati, gospodine", ree pilot. "Takav je zakon."
Bog te tvoj, pomisli Arni zgaeno. Naini mentalnu zabeleku da sredi, im se vrate sa ovog
putovanja, da momak bude otputen ili bar suspendovan.
Nali su se iznad pustinje i zaleteli se dobrom brzinom ka preseku koordinata koji su od spikera
UN dobili. Blikmenske crnuge, pomisli Arni. Treba njih da spasavamo, umesto da gledamo svoja
posla; proklete budale - zar ne umeju malo ivahnije kroz svoju sopstvenu pustinju? Zar nisu trkali
po njoj, bez nae pomoi, ve pet hiljada godina?
Tek to je Dek Bolen poeo sputati svoju letelicu, servisni helikopter kompanije Ji, uo je iz
zvunika hitno obavetenje UN; slina je uo mnogo puta ranije, i svaki put se 'ohladio'.
"...grupa Blikmena u otvorenoj pustinji", saoptio je taj glas injenino. "...umiru od ei i

izloenosti nepovoljnim uslovima. Brodovi severno od Luistauna..."


Taj sam, pomisli Dek Boleni. Ukljui mikrofon i ree: "Servisni brod kompanije Ji, u blizini
irokompasne take 4,65003, spreman da reaguje odmah. Trebalo bi da stignem do njih za dva-tri
minuta." Zaokrete helikopterom ka jugu i poe se udaljavati od Mak Olifovog rana: obuze ga zlatni
trenutak zadovoljstva, jer zamiljao je kako se Mak Olif sada ljuti, gledajui zaokret i nasluujui
razlog. Nikome nisu Blikmeni tako nedobrodoli kao velikim ranerima; jer ti osiromaeni uroenici,
nomadi, esto iskrsavaju i moljakaju za hranu, vodu, medicinsku pomo, to se esto pretvara u
obinu, klasinu pronju, a bogate proizvoae mleka mnogo ljuti da budu iskoriavani od strane
onih iju su zemlju prisvojili.
Javljao se, sada, jo neki helikopter, iji je pilot govorio: "Ja sam nadomak Luistauna, na
irokompasnoj taki 4,78995 i doi u to bre mogu. Imam zalihe hrane i dvesta litara vode." Taj
pilot dade svoju identifikaciju i iskljui se.
Farma i krave ostadoe na severu; Dek Bolen se pomno zagleda dole, u otvorenu pustinju,
pokuavajui da vidi gde je ta grupa Blikmena. I, dabome, evo njih. Petoro, u senci jednog kamenog
breuljka. Ne kreu se; moda ve mrtvi? Otkrio ih je satelit UN dok je preletao nebom, ali nije im
mogao i pomoi. Nemoni su njihovi mentori. A mi, koji moemo pomoi, ta nas briga? - pomisli
Dek. Blikmeni u svakom sluaju izumiru, ostaci tog naroda sve su dronjaviji i oajniji iz godine u
godinu. tienici UN. Al' mi je zatita, pomisli Dek.
ta se moe uiniti, stvarno, za jednu rasu koja je na izmaku svog postojanja? Vreme je isteklo
uroenicima planete Mars znatno pre nego to se prvi sovjetski brod pojavio na nebu, a njegove
kamere poele uporno da alju snimke, jo ezdesetih godina. Nijedna grupa ljudskih bia nije se
urotila da ih istrebi; a nije ni bilo potrebno. U prvo vreme, Blikmeni su budili, kod ljudi, ogromnu
radoznalost: otkrie vredno onih milijardi dolara utroenih na dosezanje Marsa. Rasa vanzemaljaca.
On spusti helikopter na ravni pesak blizu grupe Blikmena, zaustavi okretanje elise, otvori vrata i
izie.
Vrelo jutarnje sunce tuklo je po njemu dok je hodao preko peska, prema nepominim Blikmenima.
Bili su ivi: oi su im bile otvorene i gledale su ga.
"Kie padaju sa mene na vae dragocene osobe", doviknu im on, ispravan blikmenski pozdrav na
blikmenskom jeziku.
Prilazei im, vide da se grupa sastoji od jednog zboranog starog para, zatim od jednog mladog
mujaka i enke, koji su nesumnjivo bili mu i ena, i od jedne bebe. Porodica, dakle, koja se zaputila
peice preko pustinje, verovatno u potrazi za vodom ili hranom; moda je presuila oaza u kojoj su
do sada nekako opstajali. Bio je to tipini blikmenovski tragini zavretak puta. Evo ih, lee i nisu u
stanju da krenu dalje; isueni su toliko da su sad kao hrpe suve biljne materije; umrli bi uskoro, da ih
nije satelit UN primetio.
Mladi Blikmen-mujak polako ustade i ree: "Kie koje padaju sa tvog divnog prisustva ojaavaju
nas i vraaju nas dobrom stanju, gospodine."
Dek Bolen dobaci uturu mladom Blikmenu, koji odmah pade na kolena, odvrnu poklopac i dade
je poleglom paru starijih. Stara dama je doepa i poe piti vodu iz nje.
Odmah se pokaza promena na staroj. Kao da se poela nadimati natrag ka ivotu i menjati boju,
naputajui, na njegove oi, blatnosivu boju smrti.
"Moemo li napuniti nae ljuske od jaja?" upita mladi blikmenski mujak Deka. Na pesku je
lealo, u uspravnom poloaju, nekoliko jaja pake; blede, uplje ljuske. Dek vide da su sasvim
prazne. Blikmeni su prenosili vodu u tim ljuskama od jaja; blikmenska tehnolologija bila je tako
jadna, da nisu umeli ni glineni krag da naprave. A ipak, pomisli on, njihovi preci izgradili su veliki

sistem kanala.
"Naravno", ree on. "Dolazi jo jedan brod, sa mnogo vode." On se vrati do helikoptera, donese
kofu sa rukom i dade je blikmenskom mujaku. "Hrana", objasni mu. Kao da njima to nije bilo ve
jasno. Dvoje starih su ve ustali i teturavo poli napred, pruajui ruke.
Iza Deka, grmljavina drugog helikoptera postajala je sve jaa. Sletao je: veliki helikopter za dve
osobe. Stao je na pesak, a njegov rotor se nastavio okretati, ali polako.
Pilot doviknu odozgo, sa svog sedita: "Da li vam trebam? Ako ne, da idem ja."
"Nemam ba mnogo vode za njih", ree Dek.
"U redu", ree pilot i zaustavi okretanje elise iznad sebe. Iskoi i povue kanister sa dvadeset pet
litara vode. "Neka uzmu ovo."
Stajali su zajedno, Dek i pilot, i gledali kako Blikmeni pune ljuske od jaja vodom iz kanistera.
Imovina ovih Blikmena bila je vrlo skromna: svako je imao po jedan tobolac otrovnih strela i po
jednu ivotinjsku kou; obe ene imale su i po jedan blok za 'tucanje' hrane. Bez takvog bloka i tuka,
ena nije podobna za svoju ulogu u ivotu; mora ga imati, da bi na njemu tukla po mesu, zrnevlju i
svakoj drugoj hrani koju uspeju da pribave. Imali su i nekoliko cigareta.
"Moj putnik", ree mladi pilot tiho, Deku u uvo, "nije mnogo oduevljen to UN mogu da nas
prisile na ovakvo zaustavljanje. Ali on ne shvata da oni imaju taj satelit gore i da te vide ako se ne
zaustavi. A kazna je prokleto velika."
Dek se okrete i pogleda gore u kabinu parkiranog dvoseda. Vide da unutra sedi jedan krupno
graen ovek, elav, dobro uhranjen, samozadovoljnog izgleda; ovek koji je kiselo gledao sa svog
mesta, ali ne petoro Blikmena, na koje nije obraao nimalo panje.
"Mora se potovati zakon", ree pilot, tonom kao da se brani od neke optube. "Oni bi kaznu
odrapili meni, lino meni."
Dek ode do tog drugog broda i ree velikom elavku iznad sebe: "Zar ti ne prija saznanje da si
spasao ivote petoro ljudi?"
elavko spusti pogled na njega i ree: "Misli, pet crnuga. Ja to ne bi' nazvao spasavanjem pet
'ljudi'. A ti?"
"Ja bih", ree Dek. "I nameravam tako da nastavim."
"E pa, ti ih i zovi", odvrati elavi. Pocrvene, pogleda Dekov helikopter, proita oznake na njemu.
"Videemo koliko daleko e te to odvesti."
Prilazei Deku, mladi pilot utno ree: "To je Arni Kot. Ti razgovara sa Arnijem Kotom." Zatim
ree debeljku gore: "Moemo sada krenuti, Arni." Pope se u helikopter i nestade u njemu, a rotor se
jo jednom zavrte.
Kopter se podie u vazduh, ostavljajui Deka da stoji na pesku, sam sa petoro Blikmena. Ovi su
se ve svi napili vode, pa su sad navalili na hranu iz Dekove kofe za ruak. Prazan kanister za vodu
ostao je da lei na pesku. Ljuske jaja pake bile su napunjene i rupice na njima zatvorene epovima.
Blikmeni ne digoe pogled ka odlazeem helikopteru. Ali ni na Deka nisu obraali nimalo panje;
samo su neto mrmoljili izmeu sebe, na svom jeziku.
"Prema kome odreditu idete?" upita ih Dek.
Mladi Blikmen pomenu jednu oazu veoma daleko na jugu.
"Mislite da ete moi ak donde?" upita Dek. Prstom pokaza dvoje starih. "Mogu li oni?"
"Da, gospodine", odgovori mladi Blikmen. "Moemo sada, sa hranom i vodom koju dobismo od
tebe i drugog gospodina."
Neto se pitam, mogu li oni, ree Dek sebi. Naravno, oni e rei da mogu, ak i ako znaju da je
nemogue. Rasni ponos, valjda.

"Gospodine", ree mladi Blikmen, "imamo poklon za tebe zato to si stao." Prui neto ka Deku.
Njihova imovina bila je tako uboga, da je Deku bilo teko da poveruje da imaju ita za
poklanjanje. Ipak, isprui ruku, a mladi Blikman mu stavi na nju neto malo i hladno, tamno i
smeurano; sasueni komadi materije koji se Deku uini kao pare korena nekog drveta.
"To je vodena vetica", ree Blikman. "Gospodine, ona e ti doneti vodu, izvor ivota, kad god
treba."
"Nije pomogla vama, a?" upita Dek.
Sa lukavim osmehom mladi Blikman ree: "Gospodine, pomogla je; donela je tebe."
"Onda, ta ete bez nje?" upita Dek.
"Imamo drugu. Gospodine, mi pravimo vodene vetice." Mladi Blikmen pokaza dvoje starih. "Oni
su vlast."
Pomnije zagledajui vodenu veticu, Dek na njoj primeti lice i nejasne udove. Bila je to malena
mumija; nekada je bila nekakvo ivo bie. Razaznao je da su noge privuene ka stomaku, video ui...
Stresao se. Lice je imalo u sebi neku udnu ljudskost; ostarelo, mueniko, kao da je stvorenje
ubijeno dok je jaukalo.
"Kako radi?" upita on mladog Blikmana.
"Ranije, bilo je da se, ko hoe vodu, popia na vodenu veticu, a ona oivi. Sada ne radimo to,
gospodine; nauili smo od vas, gospode, da je pianje ravo. Zato mi pljunemo na nju, a to pomogne
gotovo isto toliko. Ona se probudi, pa otvori oi i pogleda oko sebe, a onda otvori usta i dozove
vodu ka sebi. Kao to je dozvala tebe, gospodine, i onog drugog gospodina, onog velikog koji je
sedeo i nije siao, gospodina bez kose na glavi."
"Taj gospodin je jedan moan gospodin", ree Dek. "On je monarh naselja sindikata
vodoinstalatera, i vlasnik celog Luistauna."
"To moe biti tako", ree mladi Blikmen. "Ako je tako, neemo se zaustavljati u Luistaunu, jer smo
videli da nas gospodin bez kose nije rado gledao. Nismo mu dali vodenu veticu u zamenu za njegovu
vodu, zato to on nije eleo da daje vodu; njegovo srce nije bilo sa njim u tom inu, koji je samo iz
njegovih ruku doao."
Dek se oprosti od Blikmena i vrati se u helikopter. Nekoliko trenutaka potom, ve se uzdizao
kroz vazduh; ispod njega su Blikmeni mahali rukama za pozdrav, sveano.
Dau vodenu veticu Dejvidu, odlui on. Kad se vratim kui, na kraju ove radne nedelje. A on
neka piki po njoj ili pljuje po njoj, ta god vie voli, do mile volje.

3.
Norbert tajner imao je izvesnu slobodu da dolazi i odlazi kad se njemu hoe, jer je bio sam svoj
poslodavac. U jednoj maloj gvozdenoj zgradi blizu grada Banivud Parka pravio je 'zdravstvenu
hranu', proizvedenu iskljuivo od domaih biljaka i minerala, bez ikakvih hemijskih sredstava za
odravanje, bez hemijskog zapraivanja ili prskanja, i bez neorganskih ubriva. Jedna firma u
Banivud parku pakovala je njegove proizvode u ambalau profesionalnog izgleda - sanduie,
kartonske kutije, tegle i koverte, a onda se tajner vozio po Marsu i prodavao, on sam, neposredno
kupcima.
Ostvarivao je lepu zaradu, zato to, zapravo, nije imao nikakvu konkurenciju; taj njegov posao bio
je jedini posao sa 'zdravstvenom', sto posto prirodnom hranom, na celom Marsu.
Imao je i dopunski deo posla. Uvozio je sa Zemlje razne gurmanske specijalitete, kao to su tartufgljive, guija pateta, kavijar, supa od kengurovih repova, danski plavi sir, dimljene ostrige,
prepelija jaja i 'rum-babase', to je sve bilo na Marsu nezakonito, zato to su UN pokuavale da
nateraju kolonije na prehrambenu samodovoljnost. Strunjaci za ishranu pri UN tvrdili su da nije
bezbedno prevoziti hranu kroz svemir, zbog mogueg dejstva zraenja, ali je tajner znao da oni to
priaju iz sasvim drugog razloga - iz bojazni od toga ta bi se sa kolonijama desilo u sluaju da na
Zemlji izbije rat. Tada bi svaka dalje isporuka hrane prestala, pa bi naseobine, ako nisu dotad postale
prehrambeno samodovoljne, verovatno za kratko vreme pomrle od gladi.
tajner se divio njihovoj logici, ali nije eleo da im se pridrui na delu. Potajni uvoz nekoliko
konzervi francuskih tartufa nee navesti mlene farmere da dignu ruke od daljih pokuaja proizvodnje
mleka, niti odgajivae svinja, junadi i ovaca od borbe da sa svojih farmi izvuku iole ikakvu zaradu.
Vonjaci jabuka, breskvi i kajsija i dalje e se saditi i negovati, prskati i navodnjavati, ak i ako se u
pojedinim naseljima pojave staklene tegle sa kavijarom, po ceni od dvadeset dolara po komadu.
U ovom trenutku, tajner je pregledao jednu isporuku turskog slatkia poznatog kao 'halvah' ili
alva. Alva je stigla prethodne noi, automatskim brodom koji je redovno putovao izmeu Manile i
jednog majunog sletita u pustoi FDR planina; to je sletite tajner izgradio, koristei Blikmene kao
radnu snagu. Alva se dobro prodavala, naroito u Novom Izraelu; pregledajui da neka konzerva nije
kojim sluajem oteena, tajner proceni da e svaku moi da proda za bar pet dolara. I stari Arni
Kot u Luistaunu kupuje praktino svaki slatki koji tajner uspe da pribavi; i sireve, i sve vrste
ribljih konzervi; a tek kanadsku dimljenu slaninu! Ona stie u konzervama od po dva i po kilograma,
isto kao i holandska unka. Zapravo, Arni Kot je njegov najbolji pojedinani kupac.
upa koja je tajneru sluila kao magacin, i u kojoj je sad sedeo, bila je na takvom mestu da se iz
nje moglo videti tajnerovo malo, privatno, protivzakonito sletite. Na sletitu je uspravno stajala
raketa koja je pristigla prole noi; tajnerov tehniar - poto on sam nije bio nimalo vian tehnici vredno je radio oko rakete, pripremajui je za povratni let do Manile. Raketa bee mala, samo sedam
metara visoka, ali vajcarske izrade, vrlo postojana. Oko njih je marsovsko sunce, raste crvene
boje, bacalo izduene senke planinskih vrhunaca; tajner je upalio kerozinsku grejalicu da bi
zagrejao upu. Videi da ga tajner gleda kroz prozor magacina, tehniar klimnu glavom, da bi tako
naznaio da je raketa spremna za ukrcavanje povratnog tereta; zato tajner privremeno ostavi
konzerve sa alvom. Dohvati polugu magacinskih kolica i izgura ih, natovarena kartonskim kutijama,
kroz vrata magacina, na kamenito tlo.
"To izgleda da e biti oko pedeset kila", ree njegov tehniar kritiki, dok se tajner pribliavao,
gurajui kolica.
"Vrlo lake kutije", ree tajner. U njima je bila suena trava jedne odreene vrste, koja e, kad

stigne do Filipina, biti preraena na takav nain da e dobijena materija biti veoma slina haiu. To
se u Sjedinjenim Dravama kupuje po ogromnoj ceni i pui u meavini sa obinim virdinijskim
berli-duvanom. tajner nikad nije lino probao tu travu; po njegovom uverenju, fiziko i moralno
zdravlje behu jedna ista stvar. Verovao je u svoju sto posto prirodnu hranu, i nikada nije puio ni pio.
Zajednikim snagama, on i Oto utovarie novi teret u raketu, zatvorie je hermetiki, a onda Oto
podesi asovnik sistema za automatsko navoenje. Kroz nekoliko dana, na Domu, u Manili, Hoze
Peskvito e istovariti kutije, pregledati priloeni robni list i poeti da prikuplja robu koja tajneru
treba, za novi let ka Marsu.
"Mo' me poveze sad kad se vraa?" upita Oto.
"Idem prvo u Novi Izrael", ree tajner.
"Nema problema. Imam ja vremena dovoljno."
Oto Cite je, svojevremeno, i sam imao mali crnoberzijanski posao; 'valjao' je iskljuivo
elektronsku opremu, komponente veoma sitne i krhke, a vercovao ih je u obinim, redovnim
putnikim brodovima na linijama izmeu Zemlje i Marsa. A jo pre toga, pokuavao je da uvozi
izuzetno dragocene artikle kao to su pisae maine, foto-aparati, kasetofoni, krzna i viski; ali na tom
polju potisnula ga je konkurencija. Trgovina tim ivotno potrebnim robama, koje su 'ile' u svim
kolonijama, prela je u ake velikih profesionalnih crnoberzijanskih bandi koje su imale, kao
oslonac, ogroman kapital, a i svoje sopstvene teretne brodove, i to velike. Osim toga, Oto i nije bio
srcem vezan za takve robe. On je eleo da bude serviser; uistinu je i doao na Mars da bi to postao,
ne znajui da postoje samo dve ili tri servisne firme na celom Marsu, i da one monopolizuju taj
posao, to jest da nastupaju kao esnafi sa iskljuivim pravom rada; takva je bila kompanija Ji, za koju
je radio Dek Bolen, njegov komija. Otoa su primili samo na proveru, ocenili njegove sposobnosti i
zakljuili da nije dovoljno dobar za taj posao. Zato je on, posle oko godinu dana provedenih na
Marsu, poeo raditi za tajnera i razvijati svoju malu 'uvoznu operaciju'. Bilo je to za njega
poniavajue, ali bar nije morao raditi kao fiziki radnik u nekoj od radnih grupa za rmbanje u
pustinji, pod suncem.
Dok se sa Otoom vraao u magacin, tajner ree: "Ja, lino, nikako ne podnosim te Izraelce, iako
moram s njima saraivati sve vreme. Neprirodni su; to, mislim, kako ive u tim barakama i veito
pokuavaju da zasade plantae pomorandi i limuna. Imaju prednost u odnosu na sve nas ostale, zato
to su na Domu iveli praktino isto kao mi ovde, u pustinji i gotovo bez ikakvih resursa."
"Istina", tee Oto Cite. "Ali mora im priznati da zaista zuje od posla. Nisu lentine."
"A pazi jo ovo", ree tajner. "Dvolini su u vezi sa hranom. Vidi koliko konzervi ne-koer mesa
kupuju od mene. Niko od njih se ne pridrava tih propisa o ishrani."
"Pa ti, ako ne odobrava to oni od tebe kupuju dimljene ostrige, nemoj da prodaje", ree Oto.
"To je njihova stvar, ne moja", odvrati tajner.
Imao je jo jedan, ak i Otou nepoznat razlog za odlaenje u Novi Izrael. Tamo je iveo jedan od
njegovih sinova, u posebnom logoru za decu 'sa anomalijama'. Taj termin odnosio se na svako dete
koje se od normalne dece razlikuje, bilo fiziki ili psihiki, u toj meri da nije za redovnu kolu. Taj
tajnerov sin bio je autistian; instruktorka u logoru radila je s njim ve tri godine, pokuavajui da
ga uvede u komunikaciju sa ljudskom kulturom u kojoj je roen.
Imati autistino dete, to je bila posebna sramota, izmeu ostalog i zato to su psiholozi verovali da
to stanje potie od nekog defekta u roditeljima, a naroito od izoidnog temperamenta. Manfred
tajner, deset godina star, nikada nijednu re nije progovorio. Kretao se trkom, i to na prstima, i
izbegavao ljude kao da su nekakvi predmeti, otro-bodljasti i opasni. Telesno, bio je krupan i zdrav
plavokosi deak; tokom prve godine njegovog ivota, pa i due, tajnerovi su se radovali to ga

imaju. Ali sada... ak i instruktorka u logoru BG nudila je vrlo malo ili nimalo nade. Ona, koja je
bila uvek optimistina, po dunosti.
"Moda u ostati u Novom Izraelu ceo dan", ree Norbert tajner, dok su on i Oto utovarivali
konzerve alve u helikopter. "Moram posetiti svaki prokleti kibuc tamo, a to traje satima."
"Zato ti nee da ja poem s tobom?" upita Oto, sa vrelim besom.
tajner pognu glavu, poe se premetati s noge na nogu, pa ree kao krivac: "Ne razume. Voleo
bih ja da imam drutvo, ali..." Na tren pomisli da kae Otou istinu. "Odbaciu te do stanice traktorbusa, vai?" Obuze ga umor. Kad bude stigao u logor BG nai e Manfreda sasvim istog: deka koji
nikad nikog ne pogleda u oi i koji veito bei negde po rubu raspoloivog prostora, pre nalik na
neku napetu, podozrivu ivotinju nego na dete... Jedva da ima ikakvog smisla ii; ipak, on e otii.
U svome umu, tajner je svu krivicu svaljivao na svoju enu; kad je Manfred bio beba, nikada nije
priala s njim niti ispoljavala ma i najmanju naklonost prema njemu. Poto je kolovanjem
osposobljena za hemiarku, zauzela je i prema detetu neki intelektualni, injenini stav, koji majci ne
dolikuje. Kupala je i hranila bebu kao da je to neka laboratorijska ivotinja, kao beli pacov.
Odravala istou i zdravlje bebe, ali nikad nita ne otpevala, nikad se nasmejala sa bebom, nikad
stvarno upotrebila govor ka bebi ili sa bebom. Prirodna stvar da je deko postao autistian; ta je
drugo mogao? Razmiljanje o ovome inilo je tajnera tmurnim. Eto ti ga na, kad si ti hteo da se eni
magistarkom nauka. Kad samo pogleda deaka Bolenovih, koji su njima prve komije; kako se taj
igra, kako se dernja... ali vidi kakva je Silvija Bolen: prava majka i prava ena, bodra, fiziki
privlana, iva. Dodue, sebina i sklona da dominira... Ima veoma razvijeno oseanje za ono to je
njeno. Ali on joj se divi i za to. Nije sentimentalna; snana je. Na primer, po pitanju vode, vidi kakav
je stav zauzela. Ne moe je slomiti ak ni tvrdnjom da ti je kroz rupu na tanku iscurela dvonedeljna
koliina vode. Razmiljajui o tome, tajner se nasmei tuno. Nisu uspeli da zavaraju Silviju Bolen,
ni za tren.
Oto ree: "Onda me istovari na autobuskoj."
tajner, sa olakanjem, odvrati: "Ba dobro. I nee morati da trpi one Izraelce."
Oto ga odmeri pogledom i ree: "Rekao sam ti, Norberte, oni meni ne smetaju."
Zajedno su uli u helikopter; tajner je seo na pilotsko sedite i pokrenuo motor. I vie nita nije
rekao Otou.
Sputajui helikopter na Vajcman-Polje, severno od Novog Izraela, tajner je oseao krivicu to
je onako loe govorio o Izraelcima. A bio je to samo deo njegovog nastupa sraunatog na to da otera
Otoa, da ovaj ne poe s njim do Novog Izraela; ipak, nije bilo pravo govoriti tako, nije bilo u skladu
sa njegovim autentinim oseanjima. Sramota, uvide on. Eto zbog ega je tako govorio: zbog sramote,
zbog svog defektnog sina u kampu BG... Kakav je moan poriv stid, pomisli on; moe naterati oveka
da kae bilo ta.
Da nije Izraelaca, o njegovom sinu ne bi imao ko da se stara. Nijedna druga ustanova za decu sa
anomalijama ne postoji na Marsu, iako na Domu ima na desetine takvih, a i svih drugih vrsta
institucija kojih se on moe setiti. Cena koju on plaa da bi Manfred ostajao u tom kampu tako je
niska, da je praktino samo formalnost. Dok je parkirao helikopter i izlazio, oseanje krivice u njemu
je raslo, toliko da se on najzad zapita kako da pogleda Izraelcima u lice. inilo mu se da bi oni, ne
daj Boe, mogli nekako da naslute, nekom intuicijom, ta je on o njima govorio na drugom mestu.
Meutim, izraelsko osoblje doekalo ga je prijatnim pozdravima, i njegova krivica poe bledeti;
oito, nije se nimalo primeivala. Teglei teke kofere, on pree polje i doe do parkinga gde je
traktor-bus ekao da poveze putnike u sredite poslovnog dela naselja.
Tek kad se ukrcao u bus i kad se poeo udobno smetati, on se doseti da nije poneo nikakav

poklon za svog sina. Gospoica Milh, instruktorka, rekla mu je da treba svaki put da donese po jedan
poklon, neki trajni predmet po kome e Manfred moi da se sea svog oca i posle njegovog odlaska.
Pa, nita, morau negde usput da zastanem, ree tajner sebi. Da kupim neku igraku, ili igricu.
Priseti se da jedna od roditeljki koje imaju dete u BG kampu takoe ima prodavnicu poklona, u
Novom Izraelu. Gospoa Esterhazi. Moe da svrati tamo; gospoa Esterhazi je videla Manfreda i
razume se, uopte uzev, u decu sa anomalijama. Ona e znati ta da mu preporui, i to bez onih
postiujuih pitanja, kao: 'Koliko godina ima deak?'
Na stanici najblioj do prodavnice poklona, on sie sa autobusa i poe trotoarom, uivajui u
prizoru malih, dobro odravanih radnji i kancelarija. Novi Izrael podseao ga je u mnogo emu na
Dom; pravi grad, vie nego Banivud Park ili Luistaun. Moe videti mnotvo prolaznika, od kojih
mnogi hitaju kao da ih eka neki posao; tajner ih je gledao i upijao atmosferu trgovine i poslovanja.
Doe do te prodavnice poklona, sa moderno napravljenom firmom i prozorima od koso
postavljenog stakla. Da nema marsovskog grmlja koje raste u izlogu, pomisli on, mogla bi to biti
prodavnica usred Berlina. Ue i vide iza tezge gospou Esterhazi; a ona se nasmei, prepoznavi ga.
Bila je to privlana matrona u ranim etrdesetim, tamne kose, uvek dobro obuena; uvek je izgledala
svee i pametno. Svi su znali da je gospoa Esterhazi strano aktivna u drutvenim i politikim
poslovima; da tampa informativni bilten i ulanjuje se u razne odbore - jedan za drugim.
A ono drugo, naime, da ona ima dete u BG kampu, to je tajna, poznata samo nekolicini drugih
roditelja i, naravno, slubenicima u kampu. Dete od samo tri godine, ali unakaeno jednim od stranih
fizikih defekata koji nastaju zbog izlaganja gama-zracima tokom boravka u materici. Video je to dete
samo jednom. U kampu BG imam mnogo abnormalnosti koje oveka umeju itekako da otrezne; ali
tajner je nauio da ih prihvata kakve god da su. Ipak, dete Esterhazijeve ga je trgnulo, kad ga je
video. Bilo je toliko maleno i sparueno, a sa ogromnim oima, kao lemur. Imalo je neobine ake sa
koicama izmeu prstiju, kao da se rodilo za neki vodeni svet. Norbert tajner je stekao oseanje da
to dete raspolae zapanjujue otrim sposobnostima opaanja; prouilo ga je veoma pomno, i kao da
je domailo neku dubinu u njemu koja je normalno nedostina, ak i njemu samom... Uinilo mu se da
je to dete na neki nain njega dohvatilo, zavirilo u njegove tajne, a onda se povuklo, zato to ga je, na
osnovu vienog, prihvatilo.
To dete, pretpostavljao je, mora biti Marsovac, to znai - na Marsu roeno; i to iz veze gospoe
Esterhazi sa nekim ovekom koji nije njen mu, poto ona vie nema mua. Tu injenicu saznao je od
nje, u razgovoru; saoptila ju je smireno, bez zazora. Ve nekoliko godina je razvedena. Znai, to
njenio dete u BG roeno je kao vanbrano dete, ali gospoa Esterhazi, kao i veliki broj modernih
ena, nije smatrala da je to sramota. tajner se u tom pogledu slagao sa njom.
Ostavivi na pod teke kofere, tajner ree: "Kako lepu malu radnju ima ovde, gospoo
Esterhazi."
"Hvala", ree ona, izie iza tezge i prie mu. "ta mogu uiniti za tebe, gospodine tajner? Jesi li
doao da mi proda tvoj jogurt i klice od ita?" Njene oi su zasvetlucale.
"Treba mi neki poklon za Manfreda", ree tajner.
Na njenom licu pojavi se mek, saoseajan izraz. "Vidim. Pa..." Ona se poe udaljavati od njega,
prilaziti jednoj tezgi. "Videla sam tvog sina pre neki dan, kad sam svratila u BG. Da li je pokazao
ikakvo zanimanje za muziku? esto se deava da autistino dete voli muziku."
"Voli da crta. I slika, bojama, sve vreme."
Ona dohvati jedan mali, drveni instrument nalik na frulicu. "Ovo se pravi na Marsu. Dobro ga
izrauju." Ona mu prui frulicu.
"Da", ree on. "Uzeu to."

"Gospoica Milh koristi muziku kao metod za uspostavljanje kontakta sa autistinom decom u
BG", ree gospoa Esterhazi, odlazei da umota drvenu frulicu. "Naroito plesnu." Zastade, kao da
okleva. "Gospodine tajner, ti zna da sam ja stalno u vezi sa politikom scenom na Domu. I... pria
se da UN razmatraju..." Ona spusti glas, a lice joj poblede. "Zaista mrzim da ti nanosim bol,
gospodine tajner, ali, ako ima ikakve istine u ovome, a svakako se ini da ima..."
"Samo napred." Ali sad je, ve, eleo da nije uao. Da, gospoa Esterhazi je u dodiru sa vanim
dogaajima, i on se oseao nelagodno ve i zbog toga - nije bilo potrebno da uje nita dalje.
Gospoa Esterhazi ree: "Navodno se u UN sada vodi rasprava o nekom propisu o deci sa
anomalijama." Glas joj je drhtao. "Morao bi se zatvoriti logor BG."
Posle nekoliko trenutaka tajner je bio u stanju da izgovori: "Ali, zato?" Zurio je u nju.
"Plae se... ovaj, ne ele da vide nikakav 'defektni genetski materijal' na planetama koje
naseljavamo. ele da rasa ostane ista. Moe li to razumeti? Ja mogu, ali, ipak... ne slaem se.
Verovatno zbog mog deteta. Ne, ne mogu se sloiti. Njih ne brinu anomalozna deca na Domu, jer oni
nemaju za sebe iste ambicije kao za nas. Mora razumeti sa kakvim idealizmom i sa koliko brige oni
nas gledaju... Pamti kako si se ti oseao pre nego to si, sa porodicom, emigrirao ovamo? Za njih, na
Domu, postojanje anomalozne dece na Marsu predstavlja znak da je jedan od najkrupnihih problema
Zemlje prenet u budunost, jer mi jesmo budunost, za njih, a..."
tajner je prekide. "Sigurna si za taj predloeni zakon?"
"Sasvim sigurna." Suoila se s njim, podiui malo glavu; njene bistre oi bile su mirne. "Ne
moemo preterati sa oprezom; bilo bi uasno ako bi oni zatvorili kamp BG i..." Nije dovrila. U
njenim oima on proita neto nezamislivo. Deca sa anomalijama, njeno dete i njegovo dete, bila bi
ubijena, na neki nauan, bezbolan, trenutni nain. Da li je to htela da mu saopti?
"Kai", ree on.
Gospoa Esterhazi ree: "Oni bi decu uspavali."
On, revoltiran, odvrati: "Hoe rei, ubili."
"Uf", ree ona, "kako moe tako da se izraava, kao da ti je svejedno?" Zurila je u njega
uasnuto.
"Hriste", ree on, sa silovitim ogorenjem. "Ako u tome ima iole istine..." Ali on njoj ne veruje.
Moda zato to ne eli da veruje? Previe je strano? Ne, ne, pomisli on. Ne verujem zato to nemam
poverenja u njene instinkte, njen oseaj za stvarnost; pokupila je neke izobliene histerine glasine.
Moda postoji zakonski predlog usmeren na neki sporedan vid ovog pitanja, neto to bi moglo
donekle uticati na BG i decu koja se tamo nalaze. Ali oni - roditelji dece sa anomalijama - pod tim
oblakom veito ive. itali su i o prinudnoj sterilizaciji dece, a i roditelja, u sluaju kad se dokae
da su polne lezde trajno izmenjene, a to uglavnom iz jednog razloga moe biti - zbog izlaganja
izuzetno jakom gama-zraenju.
"Ko to u UN gura taj predlog?" upita on.
"Postoji est lanova Meuplanetnog odbora za zdravlje i blagostanje; oni su ga, navodno,
sainili." Ona poe pisati. "Evo njihovih imena. Dakle, gospodine tajner, ono to bismo mi
oekivali od tebe, to je da pie pisma ovim ljudima i da kae svakome koga..."
Sluao je samo ovla, ili nimalo. Platio za flauticu, zahvalio se, prihvatio presavijeni listi hartije,
iziao iz prodavnice poklona.
Bog ga prokleo, koliko je bolje bilo da nije uao tamo! Uiva li ona u prianju takvih pria? Zar
nema na svetu iovako dovoljno nevolja, bez bapskih pria koje se ire preko nekih sredovenih
ena... koje, pre svega, ne bi trebalo da imaju nikakve veze sa drutvenim poslovima?
Ali u njemu jedan tihi glas ree: ona bi mogla biti u pravu. Mora pogledati istini u oi. Steui

vre svoje teke kofere, on poe dalje, zbunjen i uplaen, jedva svestan malih, novih radnji pored
kojih je prolazio na putu za BG logor i svog sina koji ga je tamo ekao.
Kad je stupio pod veliku staklenu kupolu solarijuma u kampu 'Ben Gurion', vide da ga eka,
stojei, gospoica Milh, mlada, sa kosom boje peska, u radnom mantilu i sandalama; isprskana i
umrljana slikarskim bojama i glinom, a ela namrtenog od prezauzetosti. Zabacila je glavu,
pokretom ruke sklonila raupanu kosu sa lica i pola ka njemu. "Zdravo, tajnere. Kakav dan smo
imali. Dvoje nove dece, a jedno od njih - strava boija."
"Mis Milh", ree on, "razgovarao sam maloas sa gospoom Esterhazi u njenoj radnji..."
"Rekla ti je o tom navodnom propisu u Ujedinjenim Nacijama?" Gospoica Milh dobi izgled
osobe koja je umorna. "Da, postoji takav propis. En sazna svakojake poverljive informacije. Pojma
nemam kako ona to uspeva. Pokuaj, ako ikako moe, da ne ispolji nikakvu uznemirenost pred
Manfredom; on se ve unervozio zbog dananjih pridolica." Ona se okrete i poe, nameravajui da
povede tajnera hodnikom do sobe za igranje, u kojoj se nalazio njegov sin; ali on pohita za njom i
zaustavi je.
"A ta mi moemo preduzeti u vezi sa tim zakonom?" upita je, daha okraalog. Ostavi kofere, a u
ruci zadra samo papirnu kesu u koju je Esterhazijeva stavila frulicu.
"Pa, ne znam ja da moemo ita", odvrati gospoica Milh. Poe lagano dalje, do tih vrata, i otvori
ih. Deja dreka se zabode, otra, u njihove ui. "Prirodna stvar da su vlasti Novog Izraela, a i samog
Izraela na Zemlji, protestovale iz sve snage, a i neke druge vlade, isto tako. Ali vei deo toga je u
tajnosti: sub rosa. Sve mora tako da ide, da se ne izazove panika. Vrlo je osetljivo pitanje. Niko
stvarno ne zna kakvo bi bilo miljenje javnosti, niti da li bi uopte trebalo sluati javno mnjenje za
ovakvu jednu stvar." Njen glas, umoran i prenapet, poeo se usporavati, kao da se u njoj opruga
odmotava i blii kraju. Onda ona, ipak, kao da postade malo vedrija. Potapa ga po ramenu. "Mislim
da je najgore to bi oni uinili, po zatvaranju BG, bilo da prevezu svu anomaloznu decu na Dom; ne
bi se ilo, ni u kom sluaju, tako daleko da budu unitena."
tajner brzo ree: "Nego u logore na Zemlji."
"'Ajde mi da naemo Manfreda", uzvrati gospoica Milh. "Vai? Mislim da on zna da je ovo dan
tvog dolaska; stajao je danas kod prozora. Dodue, on to radi esto."
Najednom, na svoje sopstveno iznenaenje, on ree suzbijenim glasom koji kao da je sam od sebe
izbio iz njega: "Pitam se, nisu li oni moda u pravu. ta vredi imati dete koje ne moe da govori ni da
ivi meu ljudima?"
Gospoica Milh ga samo pogleda i ne ree nita.
"On nikad nee moi da se zaposli", nastavi tajner. "Uvek e biti na teretu drutvenoj zajednici,
kao to je sad. Zar nije tako?"
"Autistina deca su jo i sad zagonetka za nas", ree gospoica Milh. "Po tome ta jesu, i kako to
postaju, ali i po svojoj sklonosti da jednog dana ponu naglu mentalnu evoluciju, posle godina i
godina potpunog nereagovanja."
"Ja mislim da, po savesti, ne mogu da se usprotivim tom zakonu", ree tajner. "Naime kad dobro
razmislim, ne mogu. Sad kad je prvi ok proao. Bio bi to jedan poten zakon. Oseam da je poten."
Glas mu se tresao.
"Pa", ree gospoica Milh, "drago mi je to to nisi rekao gospoi Esterhazi; ne bi te pustila da
izie iz radnje. Navaljivala bi i drala bi ti govore, sve dok ne bi pristao da pree na njenu stranu."
Ona irom otvori i pridra vrata sobe za igranje. "Manfred je tamo u oku."
Videi svog sina sa udaljenosti, tajner pomisli: ko ne zna, ne bi po njegovom izgledu nikad
pogodio... Glava velika, lepo oblikovana, kosa kovrdava, zgodne crte lica... Deko je sedeo

presamien, silno zadubljen u neki predmet koji mu je bio u ruci. Deak koji zaista dobro izgleda, sa
oima koje ponekad zasijaju podsmeljivo, ponekad od radosti ili uzbuenja... a tek kakvu stranu
koordinaciju pokreta on ima. Kako on sprintuje! - na vrhovima prstiju, kao da igra po nekoj muzici
koju drugi ne uju, po melodiji koja je u njegovoj glavi i iji ritmovi su, za njega, neodoljivi.
Mi smo tako tromi i banalni u odnosu na njega, pomisli tajner. Od olova smo. Vuemo se kao
puevi, dok on plee i skae, kao da gravitacija na njega ne deluje jednako kao na nas. Da li bi on
mogao biti nainjen od neke nove vrste atoma?
"Zdravo, Mani", ree tajner sinu.
Deko niti die glavu, niti pokaza ikakav znak da je svestan Norbertovog prisustva; samo nastavi
da se zamajava tim predmetom.
Napisau pismo autorima zakonskog predloga, pomisli tajner, i rei u im da imam dete u kampu.
I da se slaem sa njima.
Oseti strah od sopstvenih misli.
Ubistvo... Manfreda. Uvide da je o tome re. Sada izlazi na povrinu moja mrnja prema njemu,
osloboena ovim vestima. Jasno mi je zato se rasprava vodi u tajnosti; u mnogim ljudima postoji
ova mrnja, kladio bih se. Unutra, neprepoznata.
"Nema da dobije frulicu, Mani", ree tajner. "Pitam se zato bih ti je dao? Je li tebi stalo do
nje? Nije." Deko nije dizao pogled niti ma ime pokazivao da ga je uo. "Nita", ree tajner.
"Praznina."
Dok je tajner tu stajao, prie mu visoki, mravi doktor Glaub, u belom lekarskom mantilu, nosei
belenicu na vrstoj ploi. tajner se tre, najednom svestan njegovog prisustva.
"Ima jedna nova teorija o autizmu", ree dr Glaub. "Od Bergholclaja, u vajcarskoj. eleo bih o
njoj da popriam s tobom, zato to ima izgleda da ona ponudi jedan novi pravac rada sa tvojim
sinom."
"Sumnjam", ree tajner.
Doktor Glaub nastavi kao da ga uopte nije uo: "Teorija polazi od pretpostavke da kod autistine
jedinke nastupa poremeaj u oseanju vremena. Okolina je njemu toliko ubrzana, da se on s njom ne
moe uhvatiti ukotac - tavie, on nije sposoban ni da je valjano opaa, kao to mi ne bismo pratili
TV program kad bi nam ga putali toliko ubrzano da predmeti samo proleu toliko brzo da postaju
nevidljivi, a zvuk se pretvara u nerazumljiv cvrkut - zna? Samo zbrka, krajnje visokim tonovima.
Dakle, ova nova teorija zahteva da autistino dete stavimo u jednu komoru gde bismo putali
pojedine filmske sekvence, ali usporeno - razume? Bili bi usporeni i zvuk i slika, na kraju toliko
usporeno da ti i ja ne bismo mogli primetiti da se ita menja, niti shvatiti te zvuke kao ljudski govor."
tajner umorno ree: "Oaravajue. Uvek se pojavljuje neto novo, zar ne, u psihoterapiji?"
"Da", ree dr Glaub i klimnu glavom. "Naroito iz vajcarske. Ti vajcarci su domiljati kad
treba shvatiti pogled na svet osoba koje su uznemirene ili zatvorene u neke svoje kapsule tako da ne
raspolau nikakvom normalnom komunikacijom - zna?"
"Znam", ree tajner.
Opet klimajui glavom, dr Glaub poe dalje i zastade kod drugog roditelja, jedna ene, koja je
sedela pored svoje erkice i zajedno sa njom razgledala slikovnicu.
Nada uoi potopa, pomisli tajner. Da li je ovom Glaubu poznato da e vlasti sa Zemlje moda
zatvoriti 'Ben Guriona'? Dobri doktor se trudi i dalje, idiotski prostoduan... sreno priprema svoje
sheme.
tajner poe za njim, saeka da u razgovoru doktora i te ene nastane pauza, pa ree: "Doktore, ja
bih da malo vie popriam sa tobom o toj novoj teoriji."

"Da, da", ree Glaub i izvini se toj eni i njenom detetu to ih naputa; povede tajneta u stranu, na
mesto gde su mogli razgovarati, a da ih niko ne uje. "Ta zamisao o razliitim brzinama vremena
moe otvoriti vrata umovima koji su toliko umorni od rvanja sa nemoguim zadatkom optenja sa
svetom u kome se sve deava tako brzo da..."
tajner mu upade u re. "Pretpostavimo da vaa teorija uspe. Kako bi to pomoglo jedinki da
dejstvuje? Da li nameravate da ga zadrite doivotno u sobi sa usporenim projekcijama? Mislim,
doktore, da svi vi, ovde, samo igrate kojekakve igre. Ne suoavate se sa stvarnou. Svi vi u kampu
BG, svi ste neto prepuni vrlina. Svi - nevinaca. Ali u spoljanjem svetu nije tako. Ovo ovde to
imate, to je jedno plemenito, idealistiko mesto, ali vi se zavaravate. Prema tome, vi, prema mom
miljenju, zavaravate i pacijente; izvin'te to moram tako da kaem. Ta komora sa usporenom
projekcijom, to je olienje svih vas ovde, vaih stavova."
Dr Glaub ga je sasluao, sa izrazom silnog zanimanja na licu, klimajui glavom. "Obeali su nam
opremu za sprovoenje toga u praksu", ree on im je tajner zavrio. "Od 'Vestinghausa', sa Zemlje.
Ljudi opte sa drugim pripadnicima ljudskog drutva ponajvie zvukom, pa je zato 'Vestinghaus'
nainio za nas jedan kasetofon koji snimi poruku namenjenu psihotinoj jedinki, recimo tvom deaku
Manfredu, i to na traci sa oksidom gvoa; onda pusti tu traku njemu, ve sledeeg trenutka, ali
sporije, pa izbrie poruku da bi bio spreman da snimi sledeu, i tako dalje. Ishod bi trebalo da bude
taj da pacijent odrava trajnu vezu sa svetom, ali onom brzinom koja njemu odgovara. Nadamo se da
emo kasnije dobiti i video koji e to isto raditi sa vidljivim delom stvarnosti, i to usaglaeno sa
kasetofonom: slike bi ile neprekidno, ali usporeno. Mora se priznati da bi na taj nain Manfred ostao
jedan korak udaljen od stvarnosti, a to se tie ula dodira, tek tu bi bilo tekoa - ali ne slaem se sa
tvojom tvrdnjom da je to neupotrebljivi idealizam. Vidi koliko je danas rasprostranjena jedna
hemijska terapija koja je prvi put pokuana ne tako davno. Stimulanti su korieni da ubrzaju
psihotikovo unutranje ulo za vreme, da bi on mogao shvatiti stimuluse koji se sruuju na njega, ali
im dejstvo stimulanta prestane, psihotikova kognicija opet se uspori, zato to njegov neispravni
metabolizam preovlada - shvata? Ipak, puno smo nauili iz toga; nauili smo da ova psihoza ima
hemisku osnovu, a na psiholoku. ezdeset godina pogrenog tumaenja srueno je jednim jedinim
opitom u kome je korien natrijum-amital..."
"Sanjarije", prekide ga tajner. "Nikada vi neete uspostaviti vezu sa mojim deakom." Okrete
lea dr Glaubu i udalji se.
Iz kampa BG ode, autobusom, u jedan otmeni restoran, 'Crvenu lisicu', gde su uvek kupovali od
njega dobar deo donete robe. Kad je zavrio posao sa vlasnikom, tajner ostade neko vreme uz bar,
pijui pivo.
Kako se razbrbljao onaj Glaub! Ta vrsta idiotizma ih je i navukla da dou na Mars. Na planetu
gde aa piva kota dvostruko vie nego nego aa skoa, zato to sadri dvaput vie... vode.
Vlasnik 'Crvene lisice', jedan mali, demekasti ela sa cvikerima, sede do tajnera i upita: "ta si
se umusio, Norbe?"
tajner odvrati: "Zatvorie kamp BG."
"Dobro", ree vlasnik 'Crvene lisice'. "Ne trebaju nam te nakaze ovde na Marsu; loa su reklama."
"Ja se s tim slaem", ree tajner, "bar do neke mere."
"To je kao one bebe koje su se raale sa perajima kao foke, ezdesetih, zbog onog nemakog leka.
Trebalo je sve takve unititi; raa se dovoljno zdrave i normalne dece, zato uvati one druge? Kad
bi ti imao klinca sa vikom ruku ili nogu, ili bez ruku i nogu, ne bi eleo da se odrava u ivotu, je l'
tako?"

"Ne bih", ree tajner. Ali ne ree da je brat njegove ene, na Zemlji, fokomelus - 'ovek kao
foka', roen bez ruku i bez nogu, ali koji je dobio izvanredne vetake ruke i noge proizvedene u
jednoj kanadskoj firmi specijalizovanoj za takvu opremu.
Uistinu, ne ree nita niskome debeljku; popi svoje pivo i zagleda se ukoeno u boce iza anka.
Nije mu se nimalo dopadao ovaj gostioniar. Nikad mu nije ni o Manfredu rekao. Dobro je znao kako
su u tom oveku duboko ukorenjene predrasude. Nije taj bio jedini takav - tavie, bilo ih je mnotvo.
tajner nije uspevao da prizove, u sebi, neku ljutnju zbog barmenovih stavova; samo je oseao umor i
elju da o tome ne vodi raspravu.
"To je bio poetak", nastavi vlasnik. "Te bebe roene poetkom ezdesetih... ima li takvih u BG...
nikad nisam nogom kroio unutra, nikad i neu."
tajner ree: "Kako bi mogle biti unutra? U BG. Nisu to bila deca sa anomalijama. Anomalija
znai: neto jedinstveno, to kod samo jedne osobe na celom svetu ima tako."
"A, da", priznade ovek. "Razumem, razumem. Dobro, uglavnom, da su takve likvidirali jo onda,
ne bismo imali logore kao BG, jer, koliko ja mogu da pojmim, postoji neposredna veza izmeu
udovita roenih u ezdesetim i svih tih nakaza koje su kasnije, toboe zbog zraenja, nastajale;
mislim, sve to biva zbog nekvalitetnih gena, je li tako? E, vidi, to je ono gde ja mislim da su nacisti
bili u pravu. Uvideli su oni, jo 1930, potrebu da se iskorene inferiorni geni, cele vrste; uvideli su..."
"Moj sin", poe tajner i zauta. Shvati ta je rekao. Demekasti ovek je zurio u njega. "Moj sin
je tamo", nastavi tajner uskoro, "i on meni znai isto koliko tvoj sin tebi. Znam da e on jednog dana
opet izii u svet."
"Dozvoli da te ja astim jednim piem, Norberte", ree debeljuni ovek, "da bih ti pokazao
koliko mi je ao; mislim, zbog naina na koji sam priao."
tajner ree: "Ako zatvore BG, bie to nesrea preteka za nas koji tamo imamo decu. Neemo je
moi podneti. Ne uspevam da se suoim sa tim."
"Razumem te", odvrati mali ela. "Razumem tvoja oseanja."
"Onda si nadmoan u odnosu na mene, ako razume moja oseanja", ree tajner, "jer ja se u
njima ne snalazim uopte." On spusti praznu kriglu od piva i sie sa barske okrugle, visoke stolice.
"Neu jo jedno pie", ree. "Izvini, moram sad da idem." Podie teke kofere.
"Sve ovo vreme si ti dolazio ovamo", ree vlasnik, "i priali smo puno o tom logoru, a nijednom
nisi rekao da ima sina tamo. To nije bilo u redu." Sad je izgledao ljut.
"Zato nije bilo u redu?"
"Pa, do vraga, da sam znao, ne bih rekao ovo to sam rekao; za to si ti odgovoran, Norberte trebalo je da mi kae, a ti namerno nisi. To mi se ne dopada ni najmanje." Lice mu je bilo crveno od
ljutnje.
Nosei kofere, tajner izie iz bara.
"Ovo nije moj dan", ree glasno. Posvaao se sa svakim; sledeu moju posetu ovom mestu morau
celu da utroim samo na izvinjavanja... ako se uopte vratim. Ali morau da se vratim; od toga mi
zavisi posao. Morau da svraam i u kamp 'Ben Gurion'; ne moe drugaije biti.
Odjedanput mu doe misao da bi trebalo da se ubije. Ta se ideja pojavi u njegovom umu ve
sasvim izgraena, razvijena, kao da je oduvek bila tu, oduvek deo njega. Lako je to uraditi, samo se
strmekne helikopterom. On pomisli: prokleto sam umoran od toga da budem Norbert tajner; ja
nisam traio da budem Norbert tajner, niti da valjam vercovanu hranu i to drugo kojeta. Koji su
moji razlozi da ostajem iv? Slabo radim rukama, nita ne umem da napravim niti popravim; ni pamet
me ne slui dobro, samo sam trgovaki putnik i nita vie. Dodijalo mi je... da mi se ena podsmeva
to ne umem odravati nau maineriju za vodu - docrnio mi je vie i taj Oto, koga sam morao

unajmiti zato to sam i u svom sopstvenom poslu bespomoan.


Zapravo, pomisli on, zato ekati na povratak helikopteru? Ulicom naie ogroman, brundavi
traktor-autobus, ije su strane bile tupe od naslaga peska; tek to je preao pustinju. Sada je ulazio u
Novi Izrael iz nekog drugog naselja. tajner ispusti kofere i izlete na ulicu, pravo pred njega.
Bus zatrubi; nastade cika vazdunih konica. Sav ostali saobraaj stade; tajner je jurio napred,
pognute glave, zatvorenih oiju. Tek u poslednjem trenu, kad je zvuk autobuske 'trube' bio u njegovim
uima prejak do neizdrivog bola, on otvori oi; vide vozaa autobusa kako blene dole u njega, vide
volan i broj na vozaevoj kapi. A onda...
U solarijumu u logoru 'Ben Gurion', gospoica Milh je ula sirene i zastala usred sviranja, na
klaviru, plesa Vile ljive iz Krcka Oraia ajkovskog; deca su uz to plesala.
"Po-aaar!" ree jedan deki, polazei ka prozoru. Sva deca nagrnue za njim.
"Nije, to je hitna pomo, gospoice Milh", ree drugi deko, gledajui kroz prozor. "Ide ka centru
grada."
Gospoica Milh nastavi svirati, a deca, ujui ritmove koji su opet izvirali iz klavira, poee da
se vuku kojekako na svoja ranija mesta. Oni su medvedi u zoolokom vrtu, koji pleu na dve noge da
bi dobili kikiriki; to im je ova muzika nagovestila, a gospoica Milh im rekla da to odglume.
Manfred je stajao po strani i nije se nimalo obazirao na muziku; na njegovom licu bio je izraz
zamiljenosti. Zavijanje sirena se na trenutak pojaa, a Manfred podie glavu. To primeti gospoica
Milh, umno udahnu, a onda poe aputati molitvu. Deak je uo! Nastavila je da svira jo glasnije,
da treska ajkovskog po klaviru, oduevljena: ona i doktori bili su u pravu, pomou zvuka je
postignut dodir sa deakom. Manfred polako prie prozoru da gleda napolje; sasvim sam, posmatrao
je ulicu ispod prozora, kao i okolne zgrade, tragao za izvorom buke koja ga je probudila, privukla
njegovu panju.
Stvari ne stoje ba tako beznadeno, ree gospoica Milh sebi. ekaj samo dok mu otac uje ovo;
dokaz da nikad ne smemo govoriti o odustajanju.
Ona nastavi svirati, buno i sreno.

4.
Dejvid Bolen, koji je upravo zidao branu od mokre zemlje na kraju povrtnjaka svoje porodice,
pod vrelim popodnevnim suncem Marsa, vide da se helikopter policije UN sputa pred kuu
tajnerovih, i istog trena znade da se neto deava.
Policajac UN u plavoj uniformi i sjajnom lemu iskorai iz helikoptera na zemlju i poe stazom
do ulaznih vrata kue tajnerovih, a kada se pojavie dve devojice, pozdravi ih. Onda ree neto
gospoi tajner, pa nestade u kui, a vrata se za njim zatvorie.
Dejvid ustade i pohita iz bate, preko trake pokrivene samo peskom, do rova; preskoi rov i pree
pree preko ravnog komada tla na kome je gospoa tajner neuspeno pokuala da gaji ljubiice, i na
uglu kue iznenada naie na jednu od devojica tajnerovih; stajala je nepomino i kidala na parie
jednu stabljiku vur-korova. Lice joj bee belo. Pogledala ga je kao da e joj pripasti muka.
"Ej, ta nije u redu?" upita je on. "Zato policajac pria sa vaom mamom?"
tajnerova devojica samo ga pogleda, a onda se okrete i pobee.
Kladim se da znam ta je, pomisli Dejvid. Gospodina tajnera su uhapsili zato to je uradio neto
protiv zakona. Sav uzbuen, Dejvid poe da skae: gore, dole, gore, dole. Pitam se pitam ta je radio.
Okrete se i stuti punim trkom nazad, preskoi rov i silnim zamahom otvori vrata svoje kue.
"Mamaaa!" prodernja se. Poe jurcati od sobe do sobe. "Ej! Zna ono kako ti i tata uvek govorite
da tajner kri zakon kad radi? Mislim, kad tajner radi. I zna ta je bilo?"
Majke - nigde. Sigurno otila u neku posetu, uvide on. Na primer, kod gospoe Henesi, koja
stanuje severno od njih, kad se krene du rova, ne suvie daleko za peaenje. esto se deava da
njegova mama po ceo dan nije kod kue, nego je u poseti kod drugih dama. Piju kafu i razmenjuju
priancije o drugima. Ovog puta zaista su propustile glavnu stvar, zakljui Dejvid. Pritra prozoru i
pogleda napolje, da ne bi on neto propustio.
Policajac i gospoa tajner izili su iz kue i zajedno koraali prema policijskom helikopteru.
Gospoa tajner je drala veliku maramicu pritisnutu na lice, a policajac ju je drao za rame, kao da
je on neki roak ili tako neto. Dejvid je opinjeno gledao njihov ulazak u helikopter. A devojice su
stajale zbijene u grupu. Lica su im izgledala udno. Policajac se vratio do njih i neto im rekao, opet
se vratio do helikoptera - a onda opazio Dejvida. Mahnu mu rukom da izie iz kue, i Dejvid,
uplaen, poslua; pojavi se napolju, mirkajui na suncu, i korak po korak ode sve do policajca sa tim
blistavim lemom, trakom oko ruke i pitoljem na opasau.
"Kako se ti zove, sine?" upita policajac, sa nekim stranim naglaskom u govoru.
"Dejvid Bolen." Kolena su mu klecala.
"Da li su mama ili tata kod kue, Dejvide?"
"Nisu", ree on. "Samo ja."
"Kad se vrate tvoji roditelji, reci im da paze na decu tajnerovih sve dok se gospoa tajner ne
vrati." Policajac upali motor helikoptera i elisa poe da se vrti. "Uradie to, Dejvide? Razumeo si?"
"Da gospodine", ree Dejvid, primeujui da policajac ima na sebi plavu traku, to je znailo da
je veanin. Deak je znao oznake svih jedinica UN. Zapita se koliko brzo moe da leti ovaj
helikopter UN; izgledao je naroito sazdan za brzinu, i on poele da se provoza u njemu. Nije se vie
plaio policajca, ak je poeleo da razgovara s njim jo malo. Ali policajac je odlazio; helikopter se
odigao od zemlje, a bujice vetra i peska poee da duvaju oko Dejvida, tako da se morao okrenuti i
zakloniti lice rukama.
etiri devojice tajnerovih stajale su u grupi, ali nijedna nije progovarala. Jedna, najstarija, je
plakala; suze su joj tekle niz obraze, ali ni glasa od sebe nije davala. Najmanja, kojoj je bilo samo tri

godine, osmehnu se stidljivo Dejvidu.


"'Oete da mi pomognete oko moje brane?" doviknu im Dejvid. "Slobodno doite ovamo;
policajac mi je rekao da je to u redu."
Nekoliko trenutaka potom, najmlaa tajnerovica poe ka njemu, a onda i druge.
"ta je to uradio va tata?" upita Dejvid najstariju. Bila je starija od njega, imala je dvanaest
godina. "Policajac je rekao da moete da kaete", dodade on.
Nije bilo odgovora; devojica je samo zurila u njega.
"Ako mi kaete", dodade Dejvid, "neu rei nikome. Obeavam da u sauvati tajnu."
Dok se sunala na ograenoj terasi, obrasloj puzavicama, uz kuu Dun Henesi, pijuckala ledeni
aj i dremljivo askala, Silvija Bolen je sluala i poznopopodnevne vesti sa radija koji se uo iz
kue.
Pored nje se Dun pridie i ree: "Ej, zar to nije onaj tvoj najblii komija?"
"", utia je Silvija, sada pomno sluajui spikera. Ali ta vest je bila zavrena: sastojala se od
samo jedne reenice. Norbert tajner, trgovac zdravstvenom hranom, poinio je samoubistvo u centru
Novog Izraela, tako to se bacio pod autobus. Onaj tajner, njihov komija: tu sumnje nije bilo,
odmah je znala.
"Uh, grozno", ree Dun, diui se u sedei poloaj i privrujui bretele gornjeg dela bikinija,
koji je bio izraen od pamuka i ukraen okruglim polka-takama. "Videla sam ga samo nekoliko puta,
ali..."
"Bio je to grozan oveuljak", odvrati Silvija. "Ne iznenauje me da je to uradio." Ipak, bila je
uasnuta. Nije mogla poverovati. Ustade i ree: "Sa etvoro dece - on je nju ostavio da se brine o
etvoro dece! Zar to nije grozno? Pa ta e sad biti sa njima? Bile su ionako bespomone."
"Ja sam ula", ree Dun, "da je on prodavao robu sa crne berze. Da li si ti to ula? Moda su bili
na praguda ga uhvate."
Silvija ree: "Morala bih ja odma' da idem kui i da vidim mogu li ikako da pomognem gospoi
tajner. Moda da deca neko vreme budu kod mene." Da nisam ja tu neto kriva? - pomisli ona. Da
nije on to uradio zato to nisam htela da im dam onu vodu jutros? Moglo bi biti: on je lino bio
prisutan, tada jo nije bio krenuo na posao.
Znai, moda jeste naa krivica, pomisli ona. Ono kako smo ih tretirali - ko je, od nas, ikada lepo
postupao s njima, prihvatao ih? Ali oni su tako grozni ljudi, tako cvile, veito kukaju da im se
pomae, pozajmljuju, prose... ko moe takve potovati?
Ode u kuu i presvue se, u spavaoj sobi, u labave pantalone i majicu. Dun Henesi doe za
njom.
"Da", ree Dun, "u pravu si - mora svi da zapnemo i da pomognemo koliko se moe. Pitam se da
li e ona ostati ili se vratiti na Zemlju. Ja bih se vratila... Ja sam iovako manje-vie pripravna da se
vratim, toliko je dosadno ovde."
Silvija uze torbu i cigarete, pozdravi se sa Duni i poe kui, peice du rova. Stie, bez daha, na
vreme da vidi kako policijski helikopter nestaje na nebu. Doli da joj kau, zakljui ona. U zadnjem
dvoritu zatee Dejvida sa etiri devojice tajnerovih; igrali su se.
"Jesu odveli gospou tajner?" doviknu ona Dejvidu.
Deko istog trena skoi na noge i uzbueno doskakuta do nje. "Mama, ona je otila sa njima, a ja
pazim na devojice."
Toga sam se i plaila, pomisli Silvija. etiri devojice jo su sedele uz branu i igrale se
bezvoljno, usporenim kretnjama, blatom i vodom; nijedna nije digla pogled niti je pozdravila; ok,

nesumnjivo, od saznanja da im je otac poginuo. Samo najmanja pokaza izvesne znake ivahnijeg
ponaanja; a ona, valjda, nije ni razumela vest. Ve je, pomisli Silvija, smrt tog malog oveka pustila
pipke i poela dodirivati druge osobe, ve se hladnoa iri. Ona oseti studen i u svom srcu. A meni
je, ak, bio antipatian, pomisli ona.
Gledajui etiri tajnerovice, Silvija se poe sva tresti. Da li u ja morati da preuzmem ovu
pihtijastu, gojaznu, praznoglavu decu iz nieg drutvenog sloja? - upita se. Odgovor odmah stie,
misao koja se silovito uzdizala iz dubina i, usput, razgrtala i razbacivala sve druge obzire: Ne elim!
Poe paniiti, jer je bilo oigledno da izbora nee biti: evo, ve se one igraju na njenoj zemlji, u
njenoj bati - ve su njene.
Najmanja devojica upita punonadeno: "Gospodzo Bolen, mozemo da dobijemo jos vode za
bvanu?"
Voda, uvek oni hoe vodu, pomisli Silvija. Pijavice jedne, samo siu iz nas, kao da im je to
uroena osobina. Prenebregavi to dete, ona ree sinu: "Doi u kuu - da razgovaramo."
Zajedno uoe unutra, gde ih devojice nisu mogle uti.
"Dejvide", ree ona, "njihov tata je mrtav, javili su preko radija. Zato je policija dola po nju.
Moraemo neko vreme da im pomaemo." Ona pokua da se osmehne, ali to je bilo nemogue. "Ma
koliko da se nama tajnerovi ne dopadaju..."
Dejvid naglo progovori: "Meni, nije da se ne dopadaju, mama. Kako umro? Od srca? Da ga nisu
napali divlji Blikmeni, da nije to?"
"Nije bitno kako se desilo da on izgubi ivot. Bitno je da mi sad mislimo ta moemo uiniti za te
devojice." Njen um bio je prazan; nije uspevala da misli ba nita. Samo je znala da ne eli etiri
devojice blizu sebe. "ta da radimo?" upita ona Dejvida.
"Moda da im spremimo ruak. Rekle su mi da nemaju spremljen ruak; njihova mama tek je
trebalo da ga pravi."
Silvija izie iz kue i poe stazom. "Devojke, ja u spremiti ruak, za one od vas koje hoe da
ruaju. Spremiu ga tamo preko, u vaoj kui." Saeka jo jedan trenutak, a onda poe prema kui
tajnerovih. Osvrte se i vide da samo najmanje dete ide za njom.
Najstarija devojica ree, glasom zaguenim od suza: "Neka, hvala."
"Pa, bilo bi bolje da jedete", ree Silvija, ali laknulo joj je. "Hodi ti", ree ona najmlaoj. "Kako
se zove?"
"Beti", odgovori devojica stidljivo. "Je l' bi mogla ja sendvic sa jajima? I kakao?"
"Videemo ta ima", ree Silvija.
Kasnije, dok je dete jelo sendvi sa jajima i pilo kakao, Silvija iskoristi priliku da istrai kuu
tajnerovih. U spavaoj sobi naie na neto to je zainteresova: fotografiju jednog malog deaka sa
tamnim, ogromnim, sjajnim oima i kovrdavom kosom. On izgleda, pomisli Silvija, kao oajno
stvorenje sa nekog drugog sveta, sa nekog boanskog, ali ipak uasnog mesta s one strane ovog,
njihovog.
Ponese sliku u kuhinju i upita Beti ko je to.
"To je moj bvat Manfved", odgovori Beti, usta punih jaja i hleba. Onda poe da se kikoe. Izmeu
kikotaja, izie i poneka neodluna re, dovoljno da Silvija razume da je devojicama bilo reeno da
nikome ne pominju svog brata.
"Zato on ne stanuje sa vama?" upita Silvija, prepuna radoznalosti.
"On je u kampu", ree Beti. "Zato sto ne moze da govori."
"E, to je ba sramota", uzvrati Silvija i pomisli: u onom logoru u Novom Izraelu, svakako. Nije ni
udo da su devojicama zabranili da ga pominju; to je jedno od one anomalozne dece o kojoj uje,

ali ih nikad ne vidi. Ta misao je rastui. Nevidljiva tragedija u domu tajnerovih; ona ni slutila nije.
A onaj se ubio u Novom Izraelu. Poseivao sina tamo, dabome.
Dakle, ipak nije bilo ni u kakvoj vezi sa nama, zakljui ona, vrativi sliku na mesto, u spavau
sobu. Gospodin tajner doneo je svoju odluku iz linih razloga. Njoj opet laknu.
udnovata stvar, pomisli ona, kako oveka odmah spopadnu reakcije krivice i odgovornosti, im
uje o samoubistvu. Da samo ja nisam uradila ovo, ili ono... moda se samoubistvo te osobe ne bi
dogodilo. Znai, kriva sam - ja. A u ovom sluaju uopte nije tako. Ni najmanje nije tako. Ona je
tajnerovima potpuni stranac, nema nikakvog uea u njihovom stvarnom ivotu, samo je u jednom
nastupu neurotinog oseaja krivice umislila da ima.
"Jesi li ikad videla tvog brata?" upita ona Beti.
"Mislim... prosle godine", ree Beti sa oklevanjem. "Igrao je suge i bilo je jo mnogo decaka
veih od mene."
Sada, utke, jedna za drugom, tri starije devojice tajnerovih uoe u kuhinju i stadoe pored
stola. Posle nekoliko trenutaka najstarija naglo progovori: "Mi smo se predomislile, ipak bismo da
ruamo."
"Vai", odvrati Silvija. "Pomozite mi da olupamo i oljutimo jaja. 'Ajde, molim te, poi i dovedi
Dejvida, da nahranim i njega u isto vreme. Zar ne bi bilo zabavno da jedemo svi zajedno?"
One utke klimnue glavom.
Hodajui glavnom ulicom Novog Izraela, Arni Kot vide gomilu okupljenih prolaznika i mnogo
zaustavljenih i uz plonik parkiranih automobila; zbog ovoga zastade na trenutak, a onda zaokrete u
pravcu 'Prodavnice moderno-umetnikih poklona' En Esterhazi. Neto se desilo, ree on sebi.
Pljaka? Ulina tua?
Ali nije imao vremena da ovo istrauje. Nastavi svojim putem i zaas stie u malu, modernu
prodavnicu koju je njegova biva ena vodila; sa rukama zavuenim u depove pantalona, on,
epureim koracima, ueta unutra.
"Ima li nekog?" uzviknu aljivo.
Nikog nije bilo. Sigurno je odjurila da vidi to uzbudljivo to se desilo, ree Arni sebi. Jest'
pametna za posao... otila, a ni zakljuala nije.
Sledeeg trenutka En, bez daha, dojuri nazad u prodavnicu. "Arni", ree ona iznenaeno, videi
ga. "Oh, Boe moj, zna li ta je bilo? Pa razgovarala sam sa ovekom, samo sam razgovarala, evo ni
jedan sat nije proao. A sada je on mrtav." Oi joj se napunie suzama. Ona se srui na jedno sedite,
nae papirnu maramicu i izduva nos. "Strava jedna", ree prigueno. "I to nije bila nesrea; namerno
je."
"A, znai, to je bilo", zakljui Arni, sada prieljkujui da je poao i pogledao. "A ko to?"
"Ne verujem da ga poznaje. Ima dete u kampu; tako sam ga i upoznala." Protrljala je oi, onda
neko vreme samo sedela, dok je Arni lunjao po radnji. "Dobro", ree ona naposletku, "ta mogu
uiniti za tebe? Lepo je videti te."
"Moja bogomprokleta sprava za ifrovanje se pokvarila", ree Arni. "Zna kako je teko dobiti
pristojan servis. ta sam drugo mogao nego da doem? ta kae da ruamo zajedno? Zakljuaj
radnju na neko vreme."
"Svakako", ree ona rasejano. "Samo da idem da se umijem prvo. Oseam se kao da sam to bila
ja. Videla sam ga, Arni. Bus je naprosto preao preko njega; ti busevi imaju toliku masu, ne mogu da
stanu. Rado bih na ruak - da iziem nekud, odavde." Ona pohita u WC i zatvori vrata za sobom.
Uskoro su njih dvoje ili plonikom zajedno.

"Zato se ljudi ubijaju?" upita En. "Sve neto mislim, moda sam ja mogla to spreiti. Prodala sam
mu jednu malu sviralu, za njegovog deaka. I zadrao ju je; videla sam je sa njegovim koferima, na
ploniku - uopte je nije dao sinu. Da nije tu neki razlog? Neto u vezi sa flauticom. A dvoumila sam
se, da li flauticu ili..."
"Zaobii to", ree Arni. "Nije tvoja krivica. Sluaj, ako ovek 'oe da se ubije, nita ga ne moe
spreiti u tome. A ne moe ni navesti nekog da se ubije; to je u krvi, to mu je sudbina. Oni godinama
nakupljaju to u sebi, nakupljaju, a onda im doe kao iznenadno nadahnue; odjedanput - tras. Uine,
shvata?" On je obuhvati jednom rukom i potapa po ramenu.
Ona klimnu glavom.
"E, vidi, i mi imamo klinca u BG, al' nas to nije sruilo", nastavi Arni. "Nije to kraj sveta, je l'
tako? Guramo dalje. Gde hoe da ruamo? Kakvo je ono mesto preko puta, 'Crvena lisica'? Da l' je
tamo iole dobro? Ja bih rado prene raie, ali, do vraga, ve godinu dana ih nisam ni video. Ovaj
prevozni problem mora da se rei, inae niko nee emigrirati ovamo."
"Ne u 'Crvenu lisicu'", ree En. "Ogavan mi je tip koji je vodi. 'Aj da probamo onaj lokal na uglu;
nov je. Nikad tamo nisam jela. ujem da je navodno dobar."
Dok su sedeli za stolom u restoranu i ekali hranu, Arni nastavi da razvija tezu. "Kad uje o
nekom samoubistvu, moe biti siguran da tip zna ovo: zna da nije koristan lan drutva. To je prava
istina o njemu, sa kojom se on suoi, i to ga srui, to kad zna da nikome nisi vaan. Ako sam u ita
siguran, u to sam siguran. To je metod kojim se priroda slui: oni koji su za uklanjanje, budu
uklonjeni - tavie, svojom rukom. Zato ja nimalo sna ne gubim kad ujem da se neko ubio, a ti bi
iznenaena bila kad bi znala koliko takozvanih prirodnih smrti ovde na Marsu jesu, zapravo,
samoubistva; ovo je, zna, surovo okruenje. Ovo ti je mesto koje iskorenjuje one koji nisu sposobni
za ivot."
En Esterhazi klimnu glavom, ali nije se inilo da je neto naroito veselija.
"Eto, ovaj tip..." nastavi Arni.
"tajner", ree En.
"tajner!" On se zapilji u nju. "Norbert tajner, vercer?" Poeo je podizati glas.
"Prodavao je onu hranu sto posto prirodnu."
"To je taj!" Bio je zapanjen i ogoren. "Oh! Ne! Ne tajner." Zaboga, pa on sve dobre stvarice
dobija, dobijao je, od tajnera; u potpunoj je zavisnosti od tog oveka.
Pojavi se konobar sa njihovom hranom.
"Ovo je uas", ree Arni. "Mislim, stvarno uas. ta sad da radim?" Za svaku zabavu koju je
prireivao, i za svaku finu veeru udvoje sa nekom enskicom, recimo sa Marti i naroito, u
poslednje vreme, sa Dorin... Stvarno previe, prokleto previe, u jednom istom danu: prvo ifrarnik,
sad ovo.
"Zar nema utisak", ree En, "da je to moda u nekoj vezi sa injenicom da je on Nemac? Kod
Nemaca vlada takva potitenost jo od one masovne stradanije sa lekovima, kad je onoliko dece
roeno sa perajima. Ja sam razgovarala sa nekima koji kau, otvoreno, da je to Boja kazna koja se
sruila na njih zbog onoga to su radili u razdoblju nacizma. A to mi, pazi, to mi nisu rekli neki
poboni ljudi, nego poslovni ljudi, jedan ovde na Marsu, drugi na Domu."
"Prokleti, glupi tajner", ree Arni. "Glava puna kupusa."
"Jedi, Arni." Ona poe rasklapati salvetu. "Ova supa izgleda dobro."
"Ne mogu jesti", odvrati on. "Neu ove splaine." Odgurnu tanjir sa supom od sebe.
"Jo si ti kao neka velika beba", primeti En. "Koja se duri." Glas joj bee blag i saoseajan.
"Do vraga", ree on, "ponekad se oseam kao da teina cele planete lei na mojim pleima, a ti me

naziva bebom!" Gledao ju je sa izrazom zbunjenosti i besa.


"Nisam znala da je Norbert tajner prodavao na crno", ree En.
"Normalno da nisi znala, ni ti, ni tvoje odborkinje. ta vi znate o svetu oko sebe? Zato i dooh proitao sam najnoviji oglas u 'Tajmsu' i smrdeo je. Morate prestati sa takvim sranjima; odbijate
pametne ljude - to su oglasi samo za druge luckaste kao vi."
"Molim te", ree En. "Jedi. I stiaj se."
"Odrediu jednog oveka iz moje Dvorane da pregleda va materijal pre nego to ga distribuirate.
Jednog profesionalca."
"Je l' oe?" upita ona blago.
"Imamo stvarni problem - vie nam niko kvalifikovan ne dolazi sa Zemlje, a nama su takvi
potrebni. Trunemo, svako zna da mi trunemo. Raspadamo se."
Smekajui se, En ree: "Neko e ve preuzeti mesto gospodina tajnera; valjda jo neko muva
vercovanu robu."
Arni ree: "Ti me namerno shvata na pogrean nain, a sa ciljem da ja ispadnem kao neka sitna
dua, gramziva; a ja sam, uistinu, jedan od najodgovornijih lanova cele ove snage koja pokuava da
naseli Mars, i zato se na brak i raspao, zato to si ti bila zavidljiva i oseala se kao moj takmac i
pokuavala da me prikazuje umanjeno. Ma, ne znam zato sam doao danas... Nemogue je tebi da
racionalno pristupa pitanjima, sve ti mora da personalizuje."
"Jesi li znao da pred UN izlazi zakonski predlog da se zatvori BG?" upita En smireno.
"Nisam."
"Da li te uznemirava pomisao da e BG biti zatvoren?"
"Do vraga, uzeemo nekog da neguje Sema kod kue."
"A druga deca tamo?"
"Promenila si temu", ree Arni. "uj, En, mora se podvrgnuti onome to vi nazivate mukom
prevlau i pustiti da moji ljudi vre redakturu onoga to napiete. Tako mi Boga, ovo vae donosi
vie tete nego koristi - ao mi je da ti to kaem u lice, ali tako je. Ti si gora kao prijatelj nego to bi
bila kao neprijatelj; eto, tako radi. Kao pacer! Kao veina ena. Ti si... neodgovorna." Hripao je od
besa. Na njenom licu nije se pokazivala nikakva reakcija; to to je on priao prolazilo je bez ikakvog
dejstva na nju.
"Moe li ti da pritisne negde, pa da BG ostane otvoren?" upita ona. "Moda bismo mogli da se
nagodimo. Ja elim da ostane otvoren."
"To ti je stvar za koju se zalae", ree Arni, tonom krvoedne ogorenosti.
"Da."
"'O ti kaem otvoreno?"
Klimnula je glavom, suoavajui se hladno sa njim.
"Ja sam bio protiv tog logora jo od prvog dana kad su ga Jee otvorili."
En ree: "Blagosloven budi, iskreni, otvoreni Arni Kote, prijatelju oveanstva."
"Taj logor celom svetu oglaava da smo mi ovde na Marsu kreteni, da ko poleti kroz svemir,
otete mu se polni organi, pa se onda raaju udovita u poreenju sa kojima oni Nemci sa perajima
umesto ruku i nogu izgledaju kao najobiniji ljudi iz susedstva."
"Kao i, na primer, ili dentlmen koji vodi 'Crvenu lisicu'."
"Samo sam tvrdo realistian. Mi se borimo za ivot; mora se nastaviti doseljavanje ljudi sa
Zemlje, inae smo mrtvi na stabljici, En. Ti to zna. Kad ne bismo imali BG, mogli bismo davati
oglase ovako: da narod koji se udalji od zemaljskih atomskih proba i zemaljske zagaene atmosfere
nee imati nijednu nenormalnu bebu. To sam se ja nadao da vidim, ali BG nam to kvari."

"Ne kvari BG. Kvare takva roenja."


"Niko ne bi mog'o da doe i proveri koliko se rodilo nenormalnih", ree Arni, "bez BG."
"Ti kae da bi, znajui da nije istina, mogao uspeno da daje takve oglase, da uvaljuje ljudima
na Domu la da je ovde bezbednije..."
"Naravno." On klimnu glavom.
"To je... nemoralno."
"Nije. Sluaj. Ti si nemoralna, ti i tvoje dame. Time to odravate BG da bude otvoren, vi..."
"Hajde da se ne svaamo, nikad se neemo sloiti. Nego, da jedemo, pa se ti onda vrati u
Luistaun. Ja vie ne mogu da podnesem."
Jeli su, bez daljih rei.
Doktor Milton Glaub, lan psihijatrijske ekipe u kampu BG, koji je tu dolazio samo kao
'pozajmica' iz naselja Meuplan vozaa, sede opet u svoj 'ofis'; jer njegov posao u BG kampu bio je,
za danas, zavren, i on se vratio u svoje naselje. U rukama je imao raun za popravke krova, izvedene
prolog meseca na njegovoj kui. Svojevremeno je te radove uporno odlagao - jer su zahtevali
upotrebu 'grebaa' za skidanje naslaga peska - ali mu je najzad inspektor za bezbednost zgrada poslao
upozorenje sa rokom od trideset dana. Zato je pozvao firmu za odravanje krovova, znajui da ne
moe platiti, ali nemajui nikakvu alternativu. Sad je bez kinte. Ovo je najgori mesec dosad.
Kad bi samo Din, njegova ena, troila manje. Ali reenje ne treba traiti na toj strani, ni u kom
sluaju; reenje je da on nae jo pacijenata. Njemu SMV - Sindikat meuplanetnih vozaa - daje
mesenu platu, ali za svakog dodatnog pacijenta dobio bi bonus od jo trideset dolara: to opisuju
izrazom 'incentiva' ili 'materijalni podsticaj'. U stvarnosti, to je razlika izmeu stanja 'vorc' i stanja
'solventan'. Niko sa enom i decom ne moe, ni sluajno, da preivi od jedne psihijatarske platice; a
ponajmanje ako je na platnom spisku takvih dimrija kao to su oni u SMV.
Ipak, dr Glaub je nastavljao da ivi u tom naselju; bila je to jedna dobro ureena drutvena
zajednica, u poneemu veoma nalik na Zemlju. Dok Novi Izrael, kao i druga jednonacionalna naselja,
ima u sebi neki naboj, neto eksplozivno.
Zapravo je dr Glaub svojevremeno stanovao u drugoj jednonacionalnoj koloniji, onoj koju je
osnovala Ujedinjena Arapska Republika; bio je to izuzetno bogat predeo, gde se postiglo da uspeva
velika koliina rastinja uvezenog sa Doma. Ali njemu su smetali, a kasnije ga i uasavali, naseljenici,
Arapi: toliko je uporno bilo njihovo neprijateljstvo prema okolnim naseljima. Ljudi su, radei
dnevne poslove, tonuli u duboka ogorenja zbog 'nepravdi' koje su njihovom narodu nanete.
Najprijatnije jedinke eksplodirale su ljutnjom ve na sam pomen izvesnih tema. A nou je to
neprijateljstvo dobijalo praktian oblik: jednonacionalne kolonije ive za no. Onda se otvaraju
njihove laboratorije u kojima se tokom dana vre opiti i nauna istraivanja; publika ulazi da gleda
paklene naprave - sa mnogo uzbuenja, zluradosti i, naravno, nacionalnog ponosa.
avo da ih nosi, pomisli dr Glaub. To su upropaeni ivoti; to su ljudi koji su naprosto doneli, sa
sobom, stare svae sa Zemlje, a zaboravili svrhu naseljavanja ovde. Evo, jutronje novine UN, koje
je proitao, javljaju o tui na ulicama kolonije elektriara i nagovetavaju da je krivica na susednom
naselju, italijanskom, zato to je primeeno da nekoliko agresora imaju dugake navotene brkove
popularne u koloniji Italijana...
Kucanje na vratima prenu ga iz misli. "Da", ree on, ostavivi raun za popravku krova u ladicu
radnog stola.
"Jesi li spreman za dobrolana Perdija?" upita njegova ena, otvarajui vrata na profesionalan
nain, onako kako ju je on nauio.

"Rei e dobrolanu Perdiju da ue", odvrati dr Glaub, "ali e priekati dva-tri minuta, dok
proitam istorijat njegovog sluaja."
"Jesi li ruao?" upita Din.
"Naravno. Svako rua."
"Neto si ubledeo", primeti ona.
To ne valja, pomisli dr Glaub. Pree iz kancelarije u kupatilo i tamo paljivo zatamni lice
puderom karamel boje, koji je sad bio u modi. To mu je stvarno poboljalo izgled, ali ne i
raspoloenje. Teorija iza tog pudera tvrdila je da vladajui krugovi u SMV jesu ljudi panskog i
portorikanskog porekla, koji e se verovatno oseati zastraeno ukoliko osoba koju su zaposlili ima
boju koe svetliju od njihove. Naravno da to u oglasima nije bilo tako reeno; oglasi su samo
ukazivali zaposlenicima na to da 'marsovska klima ponekad doputa da prirodni ten izbledi do
nelepog belog.'
Vreme doe, pacijenta videti valja.
"Dobar dan, dobrolane Perdi."
"'Bar dan, doktore."
"Vidim iz spisa da si ti pekar."
"Jeste, tako je."
Pauza. "O emu si eleo da se posavetuje sa mnom?"
Gledajui u pod i vrtei kapu u akama, dobrolan Perdi ree: "Nikad ranije nisam bio kod
psihijatra."
"Nisi, ja i ovde vidim da nisi."
"Moj urak prireuje zabavu... Ja ne volim te zabave neto mnogo."
"Jesi li primoran da uestvuje?" Dr Glaub je maloas tiho podesio, na radnom stolu, asovnik
koji je sad otkucavao 'dobrolanovih' pola sata.
"Oni to prireuju, kao, za mene. Oni, hm, hoe da ja primim neaka mog da mi bude egrt, pa da
jednog dana i on ue u na sindikat..." Perdi nastavi da zuji jednolino. "...i tako ja nou leim budan
i sve mislim kako da se izvuem. Ja, ovaj, to su moji roaci, pa nema 'neu'. Ali ne mogu ni da idem,
nije mi dovoljno dobro. I zato sam do'o ovde."
"Vidim", ree dr Glaub. "Pa, dobro, trebalo bi da mi da sve podatke o toj zabavi, kad i gde e
biti, imena uesnika, da bih mogao da navalim kao prava sila kad budem tamo."
Perdi, sa olakanjem, zavue ruku u dep sakoa i izvue jedan uredno otkucani dokument. "Stvarno
cenim to to e otii umesto mene, doktore. Vi, psihijatri, stvarno donesete oveku olakanje; ne
alim se kad kaem da sam zbog ovoga imao nesanicu." Zurio je sa zahvalnim divljenjem u oveka
ispred sebe, oveka koji je vet u drutvenim kontaktima, koji ume da stupa uzanim, opasnim
stazicama sloenih meuljudskih odnosa koje su se tokom godina pokazale nesavladive za mnoge
lanove sindikata.
"Nita se vie ne brini o tome", ree dr Glaub. A to bi se i brinuo, pomisli on, ta je malo
izofrenije? Naime, zna, ti od toga pati. Ja u skinuti socijalni pritisak sa tebe, a ti moe onda
nastaviti u svom hroninom stanju loe prilagoenosti, bar jo nekoliko meseci. Sve dok neki novi,
neodbranjivi drutveni pritisak ne napadne tvoje ograniene sposobnosti...
Dok je dobrolan Perdi odlazio iz ordinacije, dr Glaub je razmiljao o ovom novom, praktinom
obliku psihoterapije, koji se razvio na Marsu. Umesto da pacijenta izlei od njegovih fobija,
preuzme na sebe da bude njegov zastupnik, neto slino advokatu, i izlazi umesto njega u razne
soci...
Din malo otvori vrata i ree mu: "Milt, zovu te iz Novog Izraela. Bozli Tuvim."

Auh, gospode Boe, pomisli Glaub. Tuvim, predsednik Novog Izraela. Oigledno neto nije u
redu. On bre-bolje podie slualicu telefona na radnom stolu. "Doktor Glaub ovde."
"Doktore", zau se mraan, strog, moan glas, "Tuvim ovde. Imamo jednog mrtvog, koliko
razumem, tvog pacijenta. Da li bi bio ljubazan da doleti ovamo i razmotri situaciju? Dozvoli da ti
prenesem tek nekoliko naznaka... Norbert tajner iz Zapadne Nemake..."
"On nije moj pacijent, gospodine", prekide ga Glaub. "Ali njegov sin jeste. Jedan autistini, mali
deak u kampu BG. Kako to misli, tajner je mrtav? Za ime Neba, pa ja sam jutros razgovarao s
njim - jesi li siguran da je to taj tajner? Ako jeste, ja imam dosje o njemu, o celoj njegovoj
porodici, zbog prirode deakove bolesti. Kod dejeg autizma, mi smatramo da se mora sagledati
ukupna porodina situacija pre nego to se pristupi terapiji. Da, dolazim odmah."
Tuvim ree: "Izgleda da je samoubistvo."
"Ne mogu da verujem", ree dr Glaub.
"Ve pola sata raspravljam o tome sa osobljem kampa BG. Kau mi da si ti imao dug razgovor sa
tajnerom neposredno pre nego to je otiao iz kampa. Naa policija e, u istrazi, eleti da zna da li
je, i kakve, nagovetaje tajner davao da se nalazi u nekom potitenom ili morbidnom raspoloenju,
da li je rekao neto to je tebi moglo biti prilika da ga ubedi da se ipak ne ubije, ili, ako to ne bi
uspelo, da odredi da bude priveden na prisilnu terapiju. Pretpostavljam da ti taj ovek nije rekao
nita to te je moglo navesti na pomisao da namerava da se ubije."
"Ba nita", ree dr Glaub.
"Onda ja, da sam na tvom mestu, ne bih brinuo", ree Tuvim. "Samo se pripremi da da kliniki
opis tog oveka... i jedno razmatranje o pobudama koje su ga mogle navesti da sebi oduzme ivot.
Shvata."
"Hvala, gospodine Tuvim", ree Glaub posustalo. "Pretpostavljam da je mogao biti u potitenosti
zbog sina, ali ja sam mu opisao novu terapiju, od koje oekujemo mnogo. Meutim, on se postavljao
zaista cinino i zatvoreno, nije reagovao onako kako bih ja oekivao. Ali samoubistvo!"
ta ako ja izgubim ovaj posao jednom nedeljno u BG? - pomisli Glaub. To naprosto ne mogu.
Odatle stie dopunski prihod, dovoljan da on moe da zamisli, mada ne i da dostigne, finansijsku
bezbednost. ek iz BG omoguava da je taj cilj bar u dohvatu razmiljanja.
Da li je tom idiotu tajneru palo na um kakvo bi dejstvo njegova smrt mogla imati na druge? Jeste,
moralo mu je pasti na um; on je to uradio da bi se osvetio nama. Da nam vrati ravnom merom za ta? Za to to smo pokuavali da izleimo njegovo dete?
Ovo je vrlo ozbiljna stvar, uvide on. Samoubistvo odmah, ili gotovo odmah posle razgovora
lekara i pacijenta. Hvala Bogu da me je gospodin Tuvim upozorio. Ipak, novine e se doepati
ovoga, pa e svi oni koji ele zatvaranje BG imati koristi.
Poto je zavrio popravku opreme za rashlaivanje na mlenoj farmi Mak Olifa, Dek Bolen se
vrati do helikoptera, zavue kutiju sa alatom iza sedita i pozva svog poslodavca, gospodina Jia.
"kola", ree Ji. "Mora otii tamo, Dek; ja ni sad nemam nikog drugog ko bi uzeo taj radni
zadatak."
"U redu, gospodine Ji." Pomiren sa nevoljom, on upali motor helikoptera.
"Poruka od tvoje ene, Dek."
"Gle?" Ovo ga je iznenadilo; njegov poslodavac vrlo je neraspoloeno gledao na bilo kakvo
ensko zivkanje telefonom njegovih zaposlenika dok traje radno vreme, a Silviji je to bilo dobro
poznato. Moda se neto desilo Dejvidu. "Moe li mi preneti ta je rekla?" upita on.
Gospodin Ji ree: "Gospoa Bolen je zamolila nau telefonistkinju da te obavesti da je va sused,

gospodin tajner, oduzeo sebi ivot. Gospoa Bolen sad pazi decu tajnerovih i eli da ti to zna.
Takoe je pitala da li bi bilo mogue da veeras doe kui, ali ja sam joj rekao da mi, iako alimo
to je tako, ne moemo bez tebe. Mora ostati na celodnevnom raspolaganju sve do kraja nedelje,
Dek."
tajner - mrtav, ree Dek u sebi. Jadni, nesposobni glupander. Pa, moda mu je sad bolje.
"Hvala ti, gospodine Ji", ree on u mikrofon.
Dok se helikopter dizao sa krte trave panjaka, Dek pomisli: ovo e uticati na sve nas. Imae
dubok uticaj. Obuze ga jako oseanje, otra intuicija, da je to tako. Ne verujem da sam ikad razmenio
sa tajnerom vie od desetak rei u ma kojoj pojedinanoj prilici, a ipak - postoji neto ogromno, u
vezi sa mrtvima. Smrt, sama, ima taj autoritet. To je jedan preobraaj, jednako zadivljujui kao ivot,
ali nama tei za shvatanje.
Okrete helikopter prema glavnom tabu Ujedinjenih Nacija na Marsu, da bi stigao u veliki
samonavijajui entitet njihovih ivota, u taj jedinstveni vetaki organizam koji nazivaju Javna kola:
mesto koga se plaio vie nego ijednog, tokom celog svog ivota posle Doma.

5.
Zato ga Javna kola nervira? Osmatrajui je odozgo, on vide graevinu u obliku pajeg jajeta,
belu naspram tamne, zamuene povrine planete. Jasno se videlo da je ovde 'snesena' u urbi; nije se
uklopila u okolinu.
Dok je sputao helikopter na poploani parking blizu ulaza u kolu, primetio je da su mu vrhovi
prstiju pobeleli i da u njima vie nita ne osea; znak, njemu dobro poznat, da je psihiki napet.
Meutim, ovo mesto ne smeta Dejvidu, koga tri puta nedeljno dovoze ovde, helikopterom, zajedno sa
drugom decom u njegovoj grupi odabranoj po jednakom uspehu. Oigledno da je re o nekom iniocu
u njegovoj, Dekovoj, linosti; moda zato to tako dobro poznaje maine, pa ne moe prihvatiti
varku kole, ne moe igrati tu igru. Za njega, artefakti ove kole nisu ni inertni, a ni ivi, nego na neki
nain i jedno i drugo.
Uskoro je sedeo u ekaonici. Kutija sa alatom - uz njega.
Sa police sa asopisima uze primerak 'Sveta motora' i zau, sluhom uvebanim, jedno tiho 'klik'.
kola je primetila njegovu prisutnost. Zabeleila: koji asopis je uzeo, koliko dugo sedi i ita ga, ta
sledee uzima. kola ga je odmeravala.
Otvorie se jedna vrata, i sredovena ena u odelu od tvida ree, osmehujui mu se: "Mora biti da
si ti serviser od gospodina Jia."
"Jesam", ree on, ustajui.
"Tako mi je drago to te vidim." Pozvala ga je prstom da poe za njom. "Toliko problema oko
jednog nastavnika, ali u fazi autputa." Dugakim koracima ona odmae hodnikom, zatim pridra vrata;
on je sustie i proe. "Ljutiti domar", ree ona i pokaza prstom.
Prepoznao je domara, po sinovljevom opisu.
"Pokvario se iznenada", ree mu ena na uho. "Vidi? Usred ciklusa. Poao je ulicom, povikao, a
onda je trebalo da mahne pesnicom."
"Zar glavno elektronsko kolo ne zna..."
"Ja sam glavno elektronsko kolo", odvrati sredovena ena, osmehujui se Deku veselo; njene
naoari sa elinim okvirima sijale su joj se od iskrica u oima.
"Naravno", ree on, razoarano i ljutito.
"Mi mislimo da bi moglo biti ovo", ree ta ena ili, tanije, peripatetina ekstenzija kole, i prui
mu presavijen list hartije.
On ga rasklopi i vide dijagrame - nagomilane jedan do drugog i jedan preko drugog samoreguliuih ventila za povratnu spregu.
"On je autoritativna figura, zar ne?" upita on. "Ui decu da potuju legalnu vlast. Tip silno uveren
da je uvek u pravu, kao to je kod profesora est sluaj."
"Jest", ree ena.
On runo dade komandu 'reset', i tada, sa programom vraenim na sam poetak, dade Ljutom
Domaru i 'start'. Domar je nekoliko trenutaka samo kljocao, onda pocrvene u licu, die ruku i
povika: "Vi, deaci! Nemoj da vas vidim unutra, jeste uli?" Posmatrajui kako mlitavi, vreasto
oputeni obrazi, delimino prekriveni zulufima, drhte od indignacije, Dek Bolen je mogao zamisliti
kako snano to mora delovati na dete. Njegova lina reakcija bila je nedopadanje. Meutim, ovaj
konstrukt bio je sutina uspene nastavne maine: obavljao je svoj posao valjano, u sadejstvu sa jo
dvadeset etiri konstrukta koji behu rasporeeni, kao kabine u luna-parku, na pojedinim mestima du
hodnika koji su sainjavali kolu. Video je, odmah iza ugla, sledeu nastavnu mainu: nekoliko aka
stajalo je sa potovanjem ispred nje, a ona je drala svoju govoranciju.

"...i onda sam pomislio", govorio im je taj nastavnik, glasom prijateljskim i neformalnim, "ta li
bismo, stvarno, ta li bismo mi, narode, mogli da nauimo iz jednog takvog doivljaja? Da li iko od
vas zna? Ti, Seli."
Glasi jedne devojice: "Pa, mmmm, moda da ima neeg dobrog u svakome, koliko god da se zlo
ponaao."
"ta kae ti, Viktore?" trundao je mehaniki profesor dalje. "ujmo Viktora Planka."
Jedan deki zamuca. "Ja bih rekao otprilike kao Seli, da je veina ljudi u stvari dobra ispod,
samo treba da se potrudimo da zaista pogledamo. Je li tako, gospodine Vitlok?"
Znai, to ja sluam nastavnu mainu 'Vitlok', pomisli Dek. Njegov sin govorio mu je mnogo puta
o 'Vitloku' koji mu je bio jedna od najomiljenijih maina. Dok je vadio alate, Dek nastavi da je
slua. Ovaj 'Vitlok' bio je postariji, sedokosi dentlmen, sa nekim provincijskim naglakom, moda iz
Kanzasa... Ljubazan ika, koji daje drugima da se iskau; jedna od onih liberalnih varijanti nastavne
maine, bez grubosti i autoritarnih manira Ljutitog Domara; zapravo, koliko je Dek mogao oceniti,
kombinacija Sokrata i Dvajta D. Ajzenhauera.
"Ovce su smene", ree 'Vitlok'. "Al' pogledajte samo kako se ponaaju kad im baci, preko
ograde, neto za jelo - na primer, stabljike kukuruza. Pa, one e to primetiti sa daljine od kilometar i
po." Vitlok se tiho nasmeja. "Pametne su one, kad se pojavi neto to njih zanima. Moda nam to
pomae da vidimo ta je prava pamet: ona se ne sastoji u tome da je neko proitao mnogo velikih
knjiga ili da zna mnogo onih dugakih rei... nego u tome da primetimo ta e ii nama u korist. Mora
biti od koristi, da bi bilo stvarno pametno."
Kleknuvi, Dek poe da odvre zavrtnjeve na leima Ljutitog Domara. Glavno elektronsko kolo
kole je stajalo - to jest, stajala i gledala.
Ova maina, znao je, obavlja svoj 'ples i pesmu' po uputstvima sa jedne trake, ali u svakoj fazi
rada otvorena je za modifikacije, u zavisnosti od ponaanje publike. To nije zatvoren sistem, nego
sistem koji poredi odgovore dece sa onim to je na traci, pronalazi najpribliniji, klasifikuje ga, pa
tek onda reaguje. Nema mesta za jedinstven odgovor, zato to nastavna maina uspeva da prepozna
samo ogranien broj kategorija. Ipak, ona stvara uverljivu opsenu da je iva i sposobna za ivot; ona
je trijumf inenjerstva.
Njena prednost u odnosu na ivog nastavnika, oveka, sastoji se u tome to moe sa svakim
detetom postupati pojedinano. Ona je i tutor, a ne samo profesor. Moe imati i hiljadu uenika, a
ipak nee nikada pomeati nekog s nekim drugim; a na svako dete e reagovati drugaije, postati, za
jednu finu nijansu, drugaiji nastavnik. Mehaniki, da - ali maltene beskonano sloen. Ove nastavne
maine su pokazivale ono ega je Dek Bolen bio i te kako svestan: da postoji zapanjujua dubina u
takozvanom 'vetakom'.
A ipak, odbijale su ga. Cela ova Javna kola bila je privedena jednoj nameni, sasvim u
suprotnosti sa Dekovom prirodom: ne da informie, ne da koluje, nego da uvodi u kalupe, i to
strogo odreene kalupe. Da bude veza sa njihovom nasleenom kulturom i da je 'uvaljuje', celu,
mladima. Da privija ake ka toj kulturi, ije je produavanje glavni cilj, a svaku eventualnu
neobinost kod dece, koja bi ih mogla navesti da krenu u nekom drugom pravcu, da 'ispegla'.
Tu se vodi bitka, uvide Dek, izmeu kompozitne psihe kole i pojedinanih psiha dece, pri emu
kola ima sve najvanije adute. Za dete koje ne reaguje kako se od njega zahteva, odmah se
pretpostavi da je autistino - a to znai, usmereno u skladu sa nekim subjektivnim iniocem, koji je
njemu vaniji nego oseanje za objektivnu stvarnost. Na kraju to dete isteraju iz kole; alju ga u
sasvim drugu vrstu kole, namenjenu rehabilitaciji, a to je kamp 'Ben Gurion'. Ne moe to dete
nauiti emu hoe; dakle, bolesno je.

Autizam je, pomisli Dek, skidajui lea sa Ljutitog Domara, vlastima na Marsu postao sredstvo
kojim se obilato slue. Ranije je u istu svrhu sluio termin 'psihopata', a pre toga 'moralni imbecil', a
jo pre toga 'kriminalno lud'. U kampu BG, dete dobije oveka za nastavnika... ne, nego za terapeuta.
Jo od dana kad je njegov sin, Dejvid, poao u Javnu kolu, Dek je ekao da uje loe vesti: da
mu ne mogu biti date ocene kojima nastavne maine klasifikuju ake. Meutim, Dejvid se vrlo lepo
'primio' na nastavne maine i, zapravo, je postizao vrlo visoke ocene. Veina mehano-nastavnika
svidela se tom deaku. Dolazio je kui pun oduevljenih pria o njima; ak i sa najstroijima se
dobro slagao, i ve sad je bilo sasvim jasno da Dejvid nee imati problema. Nije autistian, nikada
nee videti BG iznutra. Ovo, meutim, nije uinilo da se Dek oseti bolje. Samo su dve mogunosti
bile otvorene, Javna kola ili logor BG, a Dek je sa nepoverenjem gledao na obe. A zbog ega? To
nije znao.
U neto daljoj prolosti on je nagaao da je nepoverenje nastalo zbog toga to stanje zvano
autizam zaista postoji. To je deji vid izofrenije, a izofrenija zahvata mnoge ljude; ona je jedna od
najeih bolesti. Ranije ili kasnije, dodirne gotovo svaku porodicu. A znai, naprosto, da osoba ne
moe da ivi po linijama onih elja koje drutvo toj osobi nastoji da ugradi. Ona stvarnost od koje
izofrenik otpada, ili u koju nikad nije bio ukljuen, jeste stvarnost meuljudskog ivljenja, ivljenja
u jednoj kulturi, koja ima neke date vrednosti; nije to bioloki ivot, niti ma koji oblik nasleenog
ivota, nego nauen ivot. Taj se mora preuzimati deli po deli, od blinjih: od nastavnika, roditelja,
i uopte od autoritativnih figura... Od svakoga sa kim jedna osoba dolazi u dodir u godinama kada se
oblikuje.
Iz toga sledi da Javna kola ima pravo da izbaci dete koje ne ui. Jer, ono to se u njoj ui nije
samo skup injenica, ili kako zaraditi pare, ili, ak, kako izgraditi karijeru koja bi imala nekog
smisla; ide se mnogo dublje. Dete naui da izvesne stvari u kulturi oko njega vrede toliko da ih treba
sauvati po svaku cenu. Vrednosti njegove stapaju se sa nekim objektivnim ljudskim poduhvatom, i
tako ak postaje deo tradicije koja se na njega prenosi; on celoga ivota odrava to svoje kulturno
naslee, i ak ga poboljava. Njemu je do toga stalo. Pravi autizam, bee Dekov zakljuak, u
krajnjoj liniji jeste jedna apatija prema javnim poduhvatima; jedno privatno ivljenje koje se odvija
kao da je pojedinac stvaralac svih vrednosti, a ne puki primalac nasleenih. A Dek Bolen nikako i
nipoto nije mogao prihvatiti da Javna kola sa svojim nastavnim mainama bude jedini arbitar onoga
to jeste i to nije vrednost. Jer, u drutvu su vrednosti u stalnom previranju, a Javna kola je pokuaj
da se one stabilizuju, da se stegnu u pihtije i ostanu nepokretne, da se mumificiraju.
Javna kola, to bee njegov stari utisak, prilino je neurotina. Ona eli svet u kome se nita novo
ne deava, u kome nema iznenaenja. A to je svet kompulsivno-opsesivnih neurotika; svet nimalo
zdrav.
Jednom je, pre dve-tri godine, izneo ovu teoriju svojoj eni. Silvija je sluala sa razumnom
koliinom panje, a onda rekla: "Ali ti ne uvia poentu, Dek. Pokuaj da shvati. Ima stvari mnogo
gorih od neuroze." Glas joj je bio tih i vrst, i on je sluao. "Tek ih poinjemo otkrivati. Zna koje su.
Proao si kroz njih."
Klimnuo je, tada, glavom, jer je odista znao o emu je govorila. Imao je i on psihotini interval, u
svojim ranim dvadesetim godinama. Bila je to uobiajena i prirodna stvar. Ali morao je priznati,
uasna stvar, u poreenju sa kojom je nepromenljiva, kruta, kompulsivno-neurotina Javna kola
izgledala kao referentna taka prema kojoj ovek treba, sa puno zahvalnosti, da se orijentie, da bi se
uspeo vratiti u oveanstvo i u zajedniku stvarnost. Tom prilikom je shvatio zato je neuroza neto
emu se pribegava namerno, neto to obolela osoba ili drutvena zajednica svesno sazdavaju u krizi:
snalaenje u nevolji.

"Nemoj ti runo da govori o neurozi", rekla mu je Silvija, a on ju je razumeo. Neuroza je


namerno zaustavljanje, zamrzavanje, negde na stazi ivota. Potrebno, zato to se u blizini nalazi...
Svaki izofrenik zna ta se nalazi u blizini, a zna i svaki bivi izofrenik, pomisli Dek,
preputajui se seanjima na svoju epizodu.
Dvojica naspram njega u sobi gledala su ga udno. ta li je to rekao? Herbert Huver je bio mnogo
bolji ef FBI nego to e Karington ikada biti. "Znam da sam u pravu", dodade on. "Evo, da se
opkladimo." Pamet mu je bila nekako smuena. On popi jo malo piva. Sve je postalo teko, njegova
ruka od ramena do ake, i aka, i krigla; lake je bilo pogledati dole nego gore... Prouavao je
sveicu sa ibicama na stolu.
"Nisi ti hteo da kae Herbert Huver", odvrati Lu Noting. "Mislio si - D. Edgar Huver..."
Hriste! - pomisli Dek pometeno. Da, rekao je 'Herbert', i to mu je izgledalo u redu, sve dok mu,
evo, neko drugi nije ukazao na to da je posredi greka. Pa ta mi je? - zapita se on. Oseam se kao da
sam napola zaspao. Ali prethodne noi je otiao na spavanje u deset i otkrnjosao dvanaest sati tvrdog
sna. "Izvinjavam se", ree on. "Naravno da sam mislio..." Oseti da mu jezik zapinje. Paljivo
izgovori: "D. Edgar Huver." Ali glas mu je zvuao pomueno i usporeno, kao gramofon koji gubi
brzinu. Sada mu je, ve, bilo gotovo nemogue da digne glavu: tonuo je u san, tako sedei u
Notingovoj dnevnoj sobi, ali oi mu se nisu sklapale, ne... tavie, kad ih pokua sklopiti, uvide da to
ne moe. Njegova panja ostade prikovana za sveicu ibica. Poklopac sklopiti pre ukresivanja
ibice, proita on. Moe li nacrtati ovog konja? Prvi as slikarstva je besplatan, bez obaveza. Obrni
i vidi besplatni formular za prijavljivanje na teaj. Bez treptaja, on je zurio i zurio, a Lu Noting i
Fred Klark razgovarali su o apstrakcijama, o idejama kao to su 'ograniavanje slobode' i
'demokratski proces'... On je uo svaku re, sa savrenom jasnoom, i nije mu smetalo da slua. Ali
nije oseao ni najmanju elju da se raspravlja, iako je znao da obojica gree. Pustio ih je da nastave
argumentisanje. Lake je tako: pustiti ih. Stvar se, naprosto, dogaa. A on puta da se dogaa.
"Dek nije sa nama veeras", govorio je Klark. Dek Bolen, trgnuvi se, uvide da su preusmerili
panju na njega; morao je uiniti ili rei neto, sada.
"Jesam, jesam", ree on, i to ga je kotalo stranog napora; kao da izranja iz mora. "Samo vi
nastavite, ja sluam."
"Boe, sav si neto kao one lutke u izlogu", ree Noting. "Idi kui i ispavaj se, ej, zaboga."
Ulazei u dnevnu sobu, Luova ena Filis ree: "U takvom stanju, nikad nee stii do Marsa,
Dek." Ona pojaa gramofon; neka progresiv-dez grupa, sa 'vibrama' i duplim basovima, ili to
moda svira neki elektronski instrument. Plavokosa, drsko-ivahna Filis sede na kau blizu njega i
poe ga prouavati. "Dek, jesi neto ljut na nas? Mislim, tako si se povukao."
"To je samo jedno od tih njegovih raspoloenja", ree Noting. "Bivao je on takav kad smo bili u
vojsci. Naroito ga je hvatalo subotom uvee. Uuti se, tmuran, zamiljen. O emu sad razmilja
tako ozbiljno, Dek?"
Ovo pitanje mu izgledalo je udnovato; nije razmiljao ni o emu, njegov um bio je prazan.
Presavijeni kartoni sa ibicama unutra ispunjavao je, i sada, celi prostor u dohvatu njegovog
opaanja. A ipak, morao je da im ispria neto na temu 'o emu razmilja'; svi to oekuju. On
revnosno izmisli neto. "Vazduh", ree on. "Na Marsu. Koliko e mi vremena biti potrebno da se
prilagodim? To kod raznih ljudi bude razliito." Jedno zevanje, koje nikako da izie, zaglavilo mu se
u prsima; zev koji se difuzno iri kroz plua i grkljan, i zbog koga mu usta ostadoe delimino
otvorena. On uloi napor i uspe ih zatvoriti. "Bolje da ja poem", ree on. "Da odspavam." Zapevi
iz petnih ila, podie se na noge.

"U devet?" viknu Fred Klark.


Kasnije, dok je peaio kui, ka svome stanu, prohladnim, tamnim ulicama Ouklenda, oseao se
fino. Zapita se ta nije bilo u redu kod Notinga. Moda lo vazduh, ravo provetravanje.
Ali neto svakako nije bilo u redu.
Mars, pomisli on. On, Dek, ve je presekao veze, a to je najvanije, dao ostavku na zaposlenje
ovde; prodao kola, svoj plimut, odjavio se i kod slubenika koji mu je bio stanodavac. A godinu dana
se trudio da dobije ovaj stan; vlasnik zgrade bila je neprofitna Zapadnoobalska kooperativa.
Dinovska graevina, jednim delom ispod zemlje, sa hiljadama stanova, sopstvenim supermarketom,
perionicom, domom zdravlja za decu, klinikom, ak i sa svojim psihijatrom, dole, u trgovinskoj
'arkadi', ispod nivoa ulice. Na najviem spratu, FM radio-stanica koja emituje samo klasinu muziku,
i to po izboru stanovnika zgrade; a u sreditu, pozorite i sala za sastanke. To je najnovija od tih
ogromnih, kooperativnih, stambenih zgrada... a on se, tako iznenada, odrekao mesta u njoj. Jednog
dana, dok je bio u knjiari zgrade, ta pomisao mu je pala na um.
A kad je otkazao stan, poao je dalje, u lutanje kroz hodnike 'arkade'. Stigao je i do oglasne table,
na koju su bile pribadaama prikaene poruke; refleksno je stao i poeo itati. Jedna objava, krupno
tampana, privukla mu je panju.
POMOGNITE DA SE KO-OP POKRET PROIRI NA NOVONASELJENE ZONE.
EMIGRACIJU PRIPREMA KO-OP ODBOR U SAKRAMENTU KAO ODGOVOR NA
EKSPLOATACIJU MINERALIMA BOGATIH OBLASTI MARSA OD STRANE VELIKIH
KOMPANIJA I VELIKIH SINDIKATA. PRIJAVITE SE DANAS!
Manje-vie isto kao sve te reklame za kooperative, pa ipak - zato ne? Mnogi mladi ljudi odlaze.
A ta je na Zemlji preostalo za njega? Jeste se odrekao svog stana, ali ne i lanstva u kooperativi;
poseduje, i sad, svoje deonice i svoj broj.
Kasnije, kad je potpisao i uao u proces zdravstvenih pregleda i vakcinacija, redosled poteza
pomutio mu se u umu: poeo je pamtiti da je prvo odluio da poe na Mars, a tek posle toga napustio
radno mesto i stan. Tako je izgledalo racionalnije, i on je tako priao prijateljima. Ali, naprosto, nije
bilo istina. ta je istina? To da je skoro dva meseca lutao, zbunjen i oajan, ni u ta siguran osim u
injenicu da e 14. novembra njegova grupa od dvesta kooperativaca krenuti za Mars, i da e tada
sve biti drugaije; pometnja e se podii sa njega, i on e opet videti jasno, kao u nekom
neodreenom razdoblju u prolosti. To je znao: da je nekada bio sposoban da uspostavi red stvari u
prostoru i vremenu, ali da je sada, iz razloga koji su mu nepoznati, nastupilo pomeranje i prostora i
vremena, tako da se on vie ne snalazi ni u jednom, ni u drugom.
Njegov ivot nije imao svrhe. On je etrnaest meseci iveo sa jednim ciljem, ogromnim: dobiti
stan u ogromnoj novoj zgradi kooperative. A kad ga je dobio, nije preostalo nita. Budunost je
prestala postojati. Sluao je Bahove svite koje je naruivao; kupovao je hranu u supermarketu i
prebirao po knjiari u njihovoj zgradi... ali, zato i emu? - pitao se. Ko sam ja? A na radnom mestu
njegove sposobnosti polako su nestajale. To je bio prvi pokazatelj, u poneemu i najzloslutniji; onaj
koji ga je prvi put uveo u strah.
Poelo je jednim uvrnutim incidentom koji nikada nije uspeo u potpunosti objasniti. Izgleda da je
deo toga bio ista halucinacija. Ali koji deo? Bilo je kao u snu, ali je sadralo i trenutak neodoljive
panike, elje da se pobegne, da se po svaku cenu udalji odatle.
To njegovo zaposlenje bilo je kod jedne elektroniarske firme u Redvud Sitiju, juno od San
Franciska; Dek je rukovao mainom koja je na jednoj taki montane linije vrila kontrolu kvaliteta.

Njegova je odgovornost bila da mu maina ne odstupi od svoga opsega prihvatljive greke nego da
svaki put tano pregleda jedan od delova koje je trebalo ugraivati na traci; a ta jedna komponenta
bila je baterija sa tenim helijumom, ne vea od glave ibice. Jednog dana pozvae ga, neoekivano,
u kancelariju personalca; nije znao zbog ega, i dok se vozio liftom gore, bio je vrlo nervozan. To je i
zapamtio: veliku nervozu.
"Ui, gospodine Bolene." Menader osoblja, dentlmen dobrog izgleda, sa kovrdavom sedom
kosom (koja bi mogla biti perika u skladu sa novom modom) tako ga je pozdravio kad se Dek
pojavio na vratima. "Ovo e trajati samo as." Osmotrio je Deka prodorno. "Bolene, zato ti ne
unovuje platne ekove?"
utanje.
"Zar... ne?" upita Dek. Srce mu je gruvalo toliko da mu se celo telo treslo. Oseao se nesigurno
na nogama i premoreno. Pa, mislio sam da ih unovujem, ree on sebi.
"Mogao bi da nabaci i novo odelo", ree personalac, "a i ianje bi ti dobro dolo. Naravno, to
su tvoje stvari."
Prislonivi aku na glavu, Dek opipa, zbunjen: zar treba da se ia? Pa zar nije bio kod frizera
prole nedelje? A moda je, ipak, prolo neto vie vremena. On ree: "Hvala." I klimnu glavom.
"Vai, uradiu. To kako si rekao."
Onda se halucinacija, ako je to bila, dogodila. On vide personalca u novoj svetlosti. Taj ovek
bio je mrtav.
Video je, kroz njegovu kou, kostur. icama spojen: kosti povezane finim bakarnim icama.
Prirodni organi su svenuli i nestali, a neki bili zamenjeni vetakim sastavcima, vetakim
bubrezima, srcem, pluima, sve od plastike i nerajueg elika; i sve je to radilo, usklaeno, ali
sasvim lieno autentinog ivota. ovekov glas poticao je sa trake i iao kroz pojaalo i zvunik.
Moda je nekada, u prolosti, ovaj ovek bio iv i stvaran, ali to je bila prolost, dogodila se
zamena, kriom, malo-po malo, podmuklo se irila sa jednog organa na drugi, a sve je to imalo za cilj
da zavara druge ljude. Da zavara, zapravo, njega, Deka Bolena. On je u kancelariji sam; ne postoji
nikakav ef personalnog odeljenja ovde. Niko se njemu ne obraa, a kad on, Dek, neto kae, to niko
ne uje. Jer on stoji u sobi koja je u celosti beivotna i mehanika.
Nije bio siguran ta sad da radi; trudio se da ne zuri suvie uporno u ovekoliki sklop ispred sebe.
Poe govoriti smireno i prirodno, o svom poslu, pa i ak o svojim linim problemima. Ovaj sklop ga
ispituje; pokuava da dozna neto od njega. Naravno, on se trudi da mu oda to manje. A sve vreme,
dok gleda dole ka tepihu, vidi kako joj rade cevi, ventili i drugi delovi; ne moe da to ne vidi.
Samo je eleo da se udalji, to je pre mogue. Poe se znojiti. Gle, sa njega lije znoj, drhtavica ga
trese, a srce bije sve jae i jae.
"Bolene", ree sklop "jesi li bolestan?"
"Jesam", ree on. "Mogu li se sad vratiti za moj radni sto?" Okrete se i poe ka vratima.
"Samo trenutak", ree sklop iza njegovih lea.
Tad je panika preovladala, i on se dao u bekstvo; otvorio vrata naglim potezanjem i istrao u
hodnik.
Oko sat kasnije, primeti da luta nekom nepoznatom ulicom u Burlingejmu. Nije nita zapamtio o
onom vremenu izmeu i nije znao kako je dospeo na to mesto. Noge su ga bolele. Po svemu sudei,
peaio je, kilometar za kilometrom.
Glava mu je sad bila mnogo bistrija. Ja sam izofrenik, ree sebi. Znam da jesam. Svakome su
poznati simptomi toga: katatonija i uzbuenja paranoidno obojena: oni koji se bave mentalnim
zdravljem uteruju nam u glavu to znanje, ak i deci u koli. Ja sam jo jedan takav. To je pokuavao

da prokljuvi onaj personalac.


Meni je potrebna lekarska pomo.
Dek izvadi energetski izvor Ljutitog Domara i ostavi ga na pod, a glavno kolo kole ree:
"Veoma si vet."
Dek die pogled ka sredovenoj enskoj prilici i pomisli: Jasno je zato me ovo mesto nervira.
Podsea na moje psihotino iskustvo od pre nekoliko godina. Jesam li ja, u to vreme, gledao u
budunost?
Nisu postojale, tada, ovakve kole. Ili, ako jesu, on ih nije bio video, nije znao za njih.
"Hvala", ree.
Ono to ga je muilo jo od dana te psihotine epizode sa personalcem u korporaciji 'Korona' bilo
je sledee: a ta ako nije bila halucinacija? ta ako je taj tobonji personalac bio stvarno onakav
kako ga je on video, vetaki konstrukt, maina poput ovih nastavnih?
U tom sluaju nije bilo psihikog poremeaja.
Neto sasvim drugo se, dakle, desilo, premiljao je on nebrojeno puta; neto nalik na viziju, na
kratkotrajno sagledavanje potpune stvarnosti, sa koje je bilo oguljeno proelje. Ova zamisao bee
tako razorna, tako radikalna, da se nije mogla nikako uklopiti u obine poglede na svet. A iz toga
proistie mentalni poremeaj.
Posegavi u ogoljene ice Ljutitog Domara, Dek opipa dugakim prstima, veto, i dodirnu ono to
je znao da se mora nalaziti tamo: jednu prekinutu icu. "Mislim da sam je uhvatio", ree on glavnom
elektronskom kolu kole. Hvala Bogu, pomisli, da ovo nisu starinska tampana kola; da je tako,
morao bi se ceo blok zameniti novim. Opravka bi bila nemogua.
"Koliko je meni poznato", ree glavno elektronsko kolo kole, "mnogo je truda uloeno u
dizajniranje nastavnika sa ciljem da popravke budu lake. Zasad smo imali sree; nije se dogodio
nijedan dui prekid u davanju usluga. Meutim, ja verujem da je preventivno odravanje poeljno,
kad god je mogue; zato bih volela da ti pregleda jo jednog nastavnika, iako jo nije pokazao
nijedan znak kvara. On je od jedinstvene vanosti za dejstvovanje cele kole." Glavno kolo utivo
zauta dok se Dek trudio da provue dugaki iljak 'pitolja' za lemljenje kroz splet ica. "To je
Ljubazni Tatica."
Dek ponovi: "Ljubazni Tatica." I pomisli jetko: pitam se, ima li tu negde i Teta Mamica. Sa
divnim izmiljotinama, peenim kod kue, koje bebironi treba da upijaju. Pripade mu muka od toga.
"Da li ti je poznat taj nastavnik?"
Istina je bila da mu nije bio poznat; Dejvid ga nikad nije pomenuo.
uo je kako deca, neto dalje u hodniku, jo i sad raspravljaju sa Vitlokom o ivotu; njihovi
glasovi dopirali su do njega dok je leao na leima, drao lemilicu iznad glave i zavlaio drugu ruku
u mehanizme Ljutitog Domara da bi vrh mogao mirno da prie cilju.
"Jest..." govorio je Vitlok, glasom nikad uznemirenim, potpuno staloenim, "rakun je zapanjujui
drugar. Stari, dobri Dimi Rakun. Mnogo puta sam ja njega video. Vrlo je krupan, uzgred budi
reeno, sa jakim, dugakim rukama koje su stvarno vrlo ivahne."
"Ja sam video rakuna jednom", zacijuka neko dete uzbueno. "Gospodine Vitlok, video sam ga,
bio mi je ovako blizu!"
Dek pomisli: Video si rakuna na Marsu?
'Vitlok' se tiho nasmeja. "Ne, Done, bojim se da nije tako. Ne postoje rakuni ovde. Morao bi da
prevali ceo onaj daleki put do stare dobre Majke Zemlje pa da vidi jednoga od tih zapanjujuih
drugara. Ali sutina onoga to ja elim rei jeste ova, momci i devojke. Znate kako stari Dimi Rakun

uzme hranu, ponese je kriom, dibidus potajno, do reke, pa je opere? I kako smo se smejali starom
Dimiju kad se njegova kocka eera rastvorila, pa mu nije ostalo ba nita da jede? E, pa, momci i
devojke, znate li da mi imamo Dimije Rakune ovde - evo, ba u ovoj naoj..."
"Mislim da sam zavrio", ree Dek, povlaei lemilicu ka sebi. "Da li bi mi pomogla da ga
sklopim?"
Glavno kolo ree: "uri negde?"
"Ne dopada mi se ona stvar koja pria tamo", ree Dek. Hvatala ga je nervoza i drhtavica od
'Vitloka', toliko da je jedva radio svoj posao.
Jedna vrata se poee iskotrljavati iz zida i zatvorie hodnik, izmeu njih i 'Vitloka' iji glas sada
vie nisu uli. "Je li ovako bolje?" upita glavno kolo.
"Hvala", ree Dek. Ali ruke su mu i sad drhtale. Glavno kolo to primeti; Dek je bio svestan da
ga ona pomno odmerava. Zapita se kako to tumai.
Odaja u kojoj je sedeo Ljubazni Tatica izgledala je kao deo dnevne sobe. Imala je kamin, kau,
kafe-stoi, veliki panoramski prozor zaklonjen zavesom i fotelju u kojoj je Ljubazni Tatica sedeo, sa
otvorenim novinama na krilu. Na kauu je sedelo nekoliko dece, koja su pomno sluala Taticin govor;
inilo se da nisu ni primetila ulazak Deka Bolena i glavne 'nastavnice'. Ona im ree da idu, a onda
se okrete da i ode i sama.
"Nisam siguran ta eli da uradim", ree Dek.
"Provuci ga kroz njegov ciklus. Meni se ini da on neke delove ciklusa ponavlja, ili se na nekim
mestima zaglavi; sigurno znam da potroi previe vremena. Trebalo bi da se posle priblino tri sata
vrati na sam poetak." Vrata se otvorie za glavno elektronsko kolo, i ona nestade; ostao je nasamo sa
Ljubaznim Taticom, i to mu nije prijalo.
"Zdravo, Ljubazni Tatice", ree on neoduevljeno. Ostavi torbu sa alatom na pod i poe skidati
zavrtnjeve sa lene ploe tog nastavnika.
Ljubazni Tatica ree glasom punim topline i naklonosti: "Kako ti je ime, drue mladi?"
"Moje ime", ree Dek, skidajui plou i polaui je pored sebe, "jeste Dek Bolen, i ja sam,
takoe, blagonakloni tata, ba kao i ti. Zato me nemoj zvati 'drue mladi', je l' vai?"
"Ohhh", ree Ljubazni Tatica, "vidim!"
"ta ti vidi?" upita Dek, i primeti da je to maltene viknuo. "uj", ree on. "'Ajde, otponi svoj
bogomprokleti ciklus, je l' moe? Ako e ti biti lake, zamiljaj da sam ja neki mali deak." Samo da
ovo otaljam, i da se nosim odavde, ree on sebi; da proem sa to manje nevolja. Oseao je u sebi
nadimanje nekih oseanja, sloenih. Tri sata! - pomisli sumorno.
Ljubazni Tatica ree: "Mali Deki, meni se ini da tebe danas mue neke brige, teke i preteke.
Je li tako?"
"Danas, i dana svakoga", odvrati Dek. Ukljui, sa tihim kljocanjem, baterijsku svetiljku i uperi
je unutra, u nastavnikove mehanizme. inilo se da, zasad, rade bez problema.
"Moda ti ja mogu pomoi", ree Ljubazni Tatica. "esto pomogne ako neko ko je stariji i
iskusniji oslune ono to te mui, i moda kao preuzme deo toga na sebe, da bude lake."
"Vai", ree Dek i unu. "Ukljuiu se u tu igru; ionako sam sledea tri sata zaglavljen ovde.
eli li da se vratim na sam poetak? Na onu epizodu na Zemlji kad sam radio za korporaciju
'Korona' i kad mi se dogodilo pomraenje?"
"Poni gde god hoe", ree Ljubazni Tatica, sa puno dobre volje.
"Zna li ta je izofrenija, Ljubazni Tatice?"
"Verujem da o tome imam prilino jasnu predstavu, Deki", odgovori Ljubazni Tatica.

"E, dobro, Ljubazni Tatice, to je najtajanstvenija bolest u celoj medicini, eto ta je. Ispoljava se
kod jednoga od svakih est ljudi, a to znai, kod velikog broja ljudi."
"To je svakako veliki broj."
"U jednom razdoblju", ree Dek, posmatrajui pokretanje mainerije, "imao sam takozvanu
situacionu polimorfnu izofreniju simpleks. A to je, Ljubazni Tatice, bila domba tvrda."
"Ja se naprosto mogu kladiti da je bila", sloi se Ljubazni Tatica.
"E, sad, ja znam emu bi ti trebalo da slui", ree Dek. "Ja znam tvoju svrhu, Ljubazni Tatice.
Mi smo daleko od Doma. Milionima kilometara daleko. Naa veza sa civilizacijom na Domu veoma
je istanjena. Veliki deo naroda silno je uplaen, Ljubazni Tatice, zato to ta veza iz godine u godinu
postaje sve slabija. Zato je ova Javna kola osnovana, da predstavlja jedan neizmenjeni milje deci
roenoj ovde; ivotno okruenje slino Zemlji. Na primer, ovo ognjite. Mi nemamo ognjita, ovde
na Marsu; grejemo se pomou malih atomskih pei. Ovaj panoramski prozor sa tolikom povrinom
stakla - postao bi neprovidan, uskoro, od peanih oluja. Zapravo, ne postoji na tebi, ni oko tebe, ni
jedna jedina stvar koja je stvarno izvedena iz ovog sveta na kome smo. Zna li ta je Blikmen,
Ljubazni Tatice?"
"Ne bih se mogao pohvaliti da znam, mali Deki. ta je Blikmen?"
"Jedna od uroenikih rasa na Marsu. Zna da si na Marsu, zar ne?"
Ljubazni Tatica klimnu glavom.
"izofrenija je", ree Dek, "jedan od najakutnijih problema sa kojima se ljudska civilizacija
ikada suoila. Iskreno da ti kaem, Tatice Ljubazni, ja sam se iselio na Mars zbog izofrenine
epizode koja mi se dogodila kad sam imao dvadeset dve godine i radio za 'Koronu'. Bio sam se
poeo raspadati. Morao sam se premestiti iz jedne sloene gradske sredine u jednostavniju, u neku
primitivnu pograninu zajednicu gde ima vie slobode. Pritisak na mene bio je preveliki; bilo je:
emigrirati ili poludeti. Ona Ko-op zgrada: moe li da zamisli neto to pod zemljom ima mnotvo
nivoa, sve jedan ispod drugog, dok se iznad zemlje uzdie kao oblakoder? A unutra ivi toliko ljudi,
da tu i supermarket postoji. Poludeo sam stojei u jednoj knjiari. Svi ostali ljudi u toj knjiari, svaka
pojedina osoba, i svi u supermarketu, bili su stanovnici iste zgrade kao i ja. A ona je danas jo i
mala, u porenju sa nekim novopodignutim. ta kae na to?"
"A-uh, a-uh", ree Tatica.
"Evo, dakle, ta ja mislim", ree Dek. "Mislim da e ova Javna kola, pomou vas, nastavnih
maina, uzgajiti sledee pokolenje izofrenika. To e biti potomci ljudi kao to sam ja, koji se fino
prilagoavaju na novu planetu. Vi ete rascepiti psihe ove dece, jer ete ih nauiti da oekuju jedno
ivotno okruenje koje ovde, oko njih, uopte ne postoji. A reklo bi se da ne postoji vie ni na Zemlji;
zastarelo je. Zapitaj nastavnika Vitloka: zar inteligencija, da bi bila prava inteligencija, ne mora biti
praktina? uo sam ga kad je to rekao, i jo - da inteligencija mora biti orue za prilagoavanje. Je li
tako, Ljubazni Tatice?"
"Tako je, mali Deki, tako mora biti."
"Ono to vi treba da predajete", ree Dek, "to je kako da mi koji smo ovde..."
"Tako je, mali Deki", upade mu Tatica u re, "tako mora biti." Dok je ovo izgovarao, jedan zubac
na zupaniku iskliznu pod jakim svetlom Dekove baterijske svetiljke, i ta faza ciklusa se ponovi.
"Zaglavio si se", ree Dek. "Ljubazni Tatice, izlizan ti je jedan zubac na jednom zupaniku."
"Tako je, mali Deki", ree Ljubazni Tatica. "Tako mora biti."
"U pravu si", ree Dek. "Stvarno mora biti tako. Sve se, ranije ili kasnije, istroi; nita nije
veno. Promena je jedina konstanta u ivotu. Je li tako, Ljubazni Tatice?"
"Tako je, mali Deki", ree Ljubazni Tatica. "Tako mora biti."

Dek iskljui mainskom nastavniku izvor energije i poe mu razmontiravati glavnu osovinu,
pripremajui se da skine istroeni zupanik.
"Dakle, naao si", ree glavno elektronsko kolo kada Dek, briui lice rukavom, izie iz te sobe
pola sata kasnije.
"Da", ree on. Bio je iscrpljen. Runi sat mu je govorio da je tek etiri sata; jo jedan sat rada
leao je pred njim.
Glavno kolo ga isprati do parkinga. "Veoma sam zadovoljna brzinom koju ste pokazali u
odgovaranju na nae potrebe", ree ona. "Telefonirau gospodinu Jiu i zahvaliu mu se."
On klimnu glavom i pope se u helikopter, odve istroen da kae ak i 'zbogom'. Uskoro se dizao
kroz vazduh; paije jaje koje je bilo Javna kola UN postade maleno, a zatim i daleko, ispod njega.
To davee prisustvo nestade. Dek je opet mogao disati.
Pokretom prsta ukljui primopredajnik i ree: "Gospodine Ji. Dek ovde. Zavrio sam u koli. ta
je sledee?"
Posle krae pauze, pragmetini glas Jiov odgovori: "Dek, gospodin Arni Kot iz Luistauna nas je
zvao. Zatraio je da servisiramo jedan ifrarnik koji njemu mnogo znai. Poto su svi drugi lanovi
nae ekipe zauzeti, aljem tebe."

6.
Arni Kot bee vlasnik jedinog klavisena na Marsu. Meutim, taj je instrument bio ratimovan, a on
nije mogao nai nijednog klavir-timera. Kako god okrene i obrne, na Marsu naprosto nije bilo ni
jednog jedinog timera za klavisen.
Ve mesec dana je uvebavao svog pitomog Blikmena da ovlada tim zadatkom; Blikmeni su imali
fini sluh za muziku, a uinilo se da ovaj jedan, Heliogabalus, i razume ta Arni eli. Dat mu je prevod
na blikmenski jezik jednog prirunika o odravanju instrumenata sa klavijaturama, pa je Arni
oekivao da e danas-sutra biti nekog uinka. Ali u meuvremenu klavisen je ostajao praktino
neupotrebljiv.
Vrativi se iz Luistauna, posle posete En Esterhazi, Arni Kot se oseao tmurno. Smrt
crnoberzijanca, Norberta tajnera, donosioca raznih zgodnih stvarica, bila je gadan udarac ispod
pojasa, i Arni je znao da e sad morati da povue neki potez, verovatno drastian, potez bez
presedana, da bi nadoknadio ovaj gubitak. Bee ve tri sata po podne. On se zapita ta je dobio od
svog putovanja u Novi Izrael. Samo jednu lou vest. En, kao i obino, ne moe ni na ta da
nagovori; ona je reila da tera dalje sa svojim amaterskim kampanjama i 'drutvenim ciljevima';
nita to joj se ceo Mars smeje, ako, ba nju briga.
"Bog te prokleo, Heliogabaluse", ree Arni besno, "namesti taj bogomprokleti instrument da svira
kako treba, inae ima da te utnem iz Luistauna. Ima da dobije nogu, pa jedi opet korenje i bube u
pustinji kao i ostali tvoji sunarodnici."
Blikmen, koji je sedeo na podu pored instrumenta slinog klaviru, die uotren pogled ka Arniju,
onda opet pognu glavu i zagleda se u prirunik.
"Nita se ovde nikad ne popravi", gunao je Arni.
Ceo Mars, zakljui on, jeste svojevrsni Hampti Dampti: u svom originalnom stanju, bio je
savrenstvo, ali su onda oni, i njihova imovina, pali iz tog stanja i razlupali se na zarale delie i
beskorisni otpad. Oseao se, ponekad, kao predsednik jednog ogromnog ubrita. Onda, jo jednom,
pomisli na helikopter kompanije 'Ji' sa kojim se susreo u pustinji, i na onog mokljana koji je tu
krinu vozio. Nezavisnjaci, pomisli Arni. Kopilad jedna. Treba ih utnuti malo niz stepenice. Ali
znaju oni svoju vrednost. Vani su za ekonomiju ove planete; to im je ispisano na licima. Ni pred kim
se ne saginjemo, i te prie. Arni je etkao, namrten, sa rukama zabijenim u depove, po velikoj
prednjoj sobi svoje kue u Luistaunu, koju je odravao naporedo sa onim stanom u palati Sindikata.
Zamisli: on meni tako da odgovara, pomisli Arni. Mora biti neki prokleto dobar serviser, ako je
toliko samopouzdan.
Arni takoe pomisli: srediu ja tog tipa, pa makar mi to bilo poslednje to u uiniti. Ne moe
niko sa mnom da razgovara onako, pa da se izvue.
Ali od te dve misli o drskom serviseru kompanije 'Ji', ona prva postepeno preovlada u njegovoj
svesti, zato to je bio praktian ovek i znao da se stvari moraju odravati u pogonu. Pravila
ponaanja moraju doi na drugo mesto po znaaju. Ne stvaramo mi ovde srednjevekovno drutvo,
ree Arni sebi. Ako je tip stvarno dobar, moe da mi kae ta hoe; mene zanimaju samo uinci.
Imajui to na umu, on telefonom pozva kompaniju 'Ji' u Banivud Parku, i uskoro dobi vezu sa
gospodinom Jiem lino.
"uj", ree Arni, "imam ovde jedan bolestan ifrarnik, pa ako tvoji momci mogu da ga oprave,
moda mogu da vas koristim u smislu trajnog ugovora; prati me?"
Nije bilo nikakve sumnje u to: gospodin Ji ga je 'pratio' bez greke. "Odmah aljem naeg
najboljeg oveka, gospodine. Znam da emo vas potpuno zadovoljiti, u svako doba, danju i nou."

"Hou jednog odreenog oveka", ree Arni, i opisa servisera sa kojim je imao susret u pustinji.
"Mlad, tamna kosa, vitak", ponovi Ji. "Naoare, nervozno ponaanje. To bi bio gospodin Dek
Bolen. Na najbolji."
"Samo da ti kaem", ree Arni, "taj momak Bolen razgovarao je sa mnom na nain kako nikome ne
doputam, ali kad sam razmislio, shvatio sam da je bio u pravu, to u mu i rei kad ga vidim."
Meutim, istina je bila da se Arni vie nije seao o emu se raspravljao sa Bolenom. "Taj Bolen je,
izgleda, ba pametan", zavri on. "Moe li doi danas?"
Gospodin Ji bez oklevanja obea uslugu do pet sati po podne.
"Cenim to", nastavi Arni. "Svakako mu reci da se Arni ne ljuti. Malo sam se, naravno, okirao u
onom trenutku; ali to je sve prolo. Reci mu..." On razmisli. "Reci mu da Bolen uopte nita ne treba
da brine u vezi sa mnom." On spusti slualicu i zavali se u fotelju, obuzet oseanjem da je asno i
tvrdo odradio jedan posao.
Dakle, ovaj dan ipak nije sasvim straen. Osim toga, doneo je i jednu zanimljivu informaciju od
En, iz Novog Izraela. Pomenuo je, u razgovoru sa njom, da se neto uka o planinama FDR, i En je,
kao i obino, znala nekoliko poverljivih pria poteklih sa Doma, mada sigurno izoblienih po sistemu
'pokvarenih telefona' u dugom lancu prepriavanja od osobe do osobe... Ipak, zlatni grumen istine bio
je tu negde, unutra. Navodno, UN, na Domu, spremaju jo jedan od tih svojih periodinih udara. U
toku sledeih nekoliko nedelja sjurie se na FDR planine i proglasie ih za javno dobro, zemljite
koje ne pripada nikome - to je opipljiva istina. Ali ta e Ujedinjenim Nacijama ogroman komad
bezvredne nekretnine? Tu je Enina pria postajala zbunjujua. Jedno od enevskih govorkanja bilo je
da UN nameravaju da tamo izgrade ogroman nad-nacionalni park, neto kao rajski vrt, da primame
doseljenike da dou sa Zemlje. Po drugoj prii, inenjeri UN nameravaju da izvedu jedan zavrni,
ogromni napad na problem pojaavanja energetike na Marsu; da izgrade divovsku vodoninu
elektranu, jedinstvenu po moi i veliini. Sistem vodosnabdevanja bi ojaali, i to bitno. Uz
odgovarajuu energetiku, mogla bi se i teka indistrija konano doseliti na Mars, i poeti da koristi
prednosti besplatnog zemljita, male gravitacije, niskih poreza.
A po treoj prii koja se pominjala, spremali su vojnu bazu UN u planinama FDR, da se ne bi
ostvarili ni ameriki ni ruski planovi usmereni ka istom cilju.
Koje god od tih govorkanja bilo tano, jedna izvesnost je ostajala: izvesni tereni u FDR planinama
bie visoko vredni, u bliskoj budunosti. Sad se prodaje ceo planinski lanac, moe kupovati i na
pare, od pola hektara do sto hiljada hektara, po nepojamno niskoj ceni. Ali kad pekulanti douju za
planove UN, ovo e se promeniti... nesumnjivo, oni ve stupaju u dejstvo. Da bi kupili zemljite na
Marsu, moraju lino doi na njega; ne mogu ga kupovati sa Doma - takav je zakon. Prema tome, moe
se oekivati da e izvestan broj pekulanata doputovati u bliskoj budunosti, ako su tane glasine
koje je En naula. Bie kao u prvoj godini kolonizacije, kad su pekulanti bili aktivni posvuda.
Arni sede za svoj ratimovani klavisen, otvori knjigu Skarlatijevih sonata, i poe da treska jednu
od svojih omiljenih, onu sa ukrtenim rukama, koju je vebao mesecima. Bila je to jaka, ritmina,
energina muzika, i on je mlatarao po tipkama oduevljeno, prenebregavajui izoblienja zvuka.
Heliogabalus se udalji i nastavi prouavati prirunik; ti zvuci bili su bolni za njegov sluh.
"Imam jednu long-plej plou sa ovim", ree on Heliogabalusu, ne prestajui da svira. "Tako je
prokleto stara i vredna, da se ne usuujem da je stavim na gramofon."
"ta je long-plej ploa?" upita Blikmen.
"Ne bi ti razumeo ni kad bih ti rekao. Svira Glen Gould. etrdeset godina je stara; dobio sam je u
nasledstvo, od moje porodice. Pripadala je mojoj majci. Taj tip je zaista umeo da uka ove 'ukrtene'
sonate." Obeshrabrivao ga je kvalitet njegovog sopstvenog sviranja, i on prestade. Nikad ja ne bih

mogao dobro ovo da izvedem, pomisli on, ak i da je instrument u savreno doteran, kao to je bio
pre nego to sam naruio da ga prevezu ovamo, sa Doma.
Ostade da sedi za klavisenom, ne svirajui. Opet se dade u misli o zlatnim mogunostima u vezi sa
zemljinim posedima u FDR. Mogao bih ja to da kupim, u svakom trenutku - naravno, iz budeta
Sindikata, pomisli on. Ali koji deo? Veliki je to planinski lanac; ne mogu ga otkupiti celog.
Ko poznaje te planine? - zapita se on. Onaj tajner ih je verovatno poznavao, jer, koliko ja znam,
njegova baza iz koje operie nalazi se - nalazila se - tamo negde. Povremeno dolaze, i odlaze, tragai
za blagom. A i Blikmeni ive tamo.
"Helio", ree on, "poznaje li planinski venac FDR?"
"Gospodine, ja ih poznajem", ree Blikmen. "Ja ih izbegavam. One su hladne i prazne i nemaju
ivota."
"Da l' je istina", upita Arni, "da vi, Blikmeni, imate jednu stenu koja vam je proroite, do koje
odete kad elite znati budunost?"
"Da, gospodine. Necivilizovani Blikmeni imaju to. Ali to je praznoverica. Zovu tu stenu Prljava
vornovata."
"Ti, lino, nikad se ne obraa njoj."
"Ne gospodine."
"Da li bi je mogao pronai, ako bi bilo potrebno?"
"Da, gospodine."
"Dau ti dolar", ree Arni, "ako, za moj raun, ode do te stene i postavi joj jedno pitanje."
"Hvala, gospodine, ali ja to ne mogu."
"Zato ne, Helio?"
"Time bih proglasio da sam neznalica koji postavlja pitanja jednoj takvoj prevari."
"Hriste", ree Arni, zgaen. "isto kao igru - zar ne moe to? Iz ale."
Blikmen je utao, a njegovo tamno lice bilo je stisnuto od negodovanja. Pretvarao se da nastavlja
itanje uputstva.
"Glupo je od vas to ste napustili vau uroeniku religiju" ree Arni. "Pokazali ste kakvi ste
slabii. Ja ne bih. Reci mi kako da naem Prljavu vornovatu i pitau je sam. Znam prokleto dobro
da vaa religija ui da moete da predskaete budunost, i ta je tu toliko udno? Mi imamo vanulne
jedinke na Domu, i neki od njih raspolau prekognicijom, mogu da itaju budunost. I, naravno, mi
moramo da ih zakljuavamo sa drugim ludacima, jer to je simptom izofrenije, ako zna ta to znai."
"Da, gospodine," ree Heliogabalus. "Znam ja za izofreniju, to je divljak u oveku."
"Sigurno, to je reverzija na primitivne naine razmiljanja, ali ta fali, ako moe itati budunost?
U kampovima za psihijatrijske sluajeve na Domu sigurno ima na stotine tih prek..." Onda neto pade
na um Arniju Kotu. Moda ima poneki i ovde na Marsu, u kampu BG.
Neka avo nosi njihovu Prljavu vornovatu, pomisli Arni. Svratiu do BG jednog dana, pre nego
to ga zatvore, i nabaviu jednog prekognitivnog mentola; izvadiu ga iz kampa i staviti na platni
spisak, usred Luistauna.
Ode do telefona i pozva 'stjuarda' Sindikata, Edvarda L. Goginsa. "Edi", ree on, kad doe do
Goginsa, "otri do nae psihijatrijske klinike, doepaj te doktore za guu i donesi mi opis kako
izgleda ludak-prekognit, mislim, koji su simptomi, i da l' mo uvatimo jednog takvog u BG."
"Vai, Arni. 'Ou."
"Ko je najbolji psihijatar na Marsu, Edi?"
"Bogte, Arni, mor'o bi da proverim. Kamiondije imaju jednog dobrog, Miltona Glauba. A znam
zato, to je brat moje ene kamiondija, i Glaub ga analizirao prole godine, i utvrdio prirodno

efektnu reprezentaciju."
"Pretpostavljam da taj Glaub zna BG prilino dobro."
"A, zna, Arni; jednom nedeljno je tamo, svi se oni u tome smenjuju. Jevreji plaaju prilino
dobro, imaju lovudu, pa troe. Njima pada lova iz Izraela, na Zemlji, zna."
"Ti onda doepaj tog Glauba i reci mu da istrese jednog prekognitivca-izofrenika za mene, to
pre. Stavi Glauba na platni spisak, ali samo ako mora; veina tih psihijatara su zinuli za pare, imaju
vrlo male redovne prihode. Razume, Edi?"
"Jasno Arni." Stjuard Sindikata spusti slualicu.
"Da li si ti ikad bio psihoanaliziran, Helio?" upita mu Arni, sada pun vedrine.
"Ne gospodine. Psihoanaliza je u celosti jedna glupost, hvaljena bez ikakve osnove."
"Opa, bato! A kako to?"
"Pitanje koje oni nikad ne pokuaju - na ta da preprave bolesnu osobu. Nema ta gospodine."
"Ovo te, Helio, nisam razumeo."
"Svrha ivota je nepoznata, i zato je ono kakav treba biti, skriveno je od oiju ivih stvorenja. Ko
moe kazati moda izofrenici da nisu u pravu? Gospodine oni na hrabro putovanje idu. Okrenu lea
onome to su puke stvari za rukovanje i praktino upotrebljavanje i posvete se onome ka unutra,
smislu. Tamo crna no bez dna lei, jama. Ko zna da li e se oni vratiti? A ako se vrate, kakvi e biti,
poto su ugledali smisao? Ja im se divim."
"Hiii-riste", odvrati Arni podrugljivo, "ti, takva jedna nakaza, poluobrazovan... Kladim se, kad bi
ljudska civilizacija nestala, ti bi se u roku od deset sekundi vratio meu one divljake, da oboava
idole i tako dalje, sve to. Zato glumi da eli biti kao mi? Zato ita taj prirunik?"
Heliogabalus ree: "Ljudska civilizacija nikad nee napustiti Mars, gospodine, zato ja itam ovu
knjigu."
"I iz nje bi bolje bilo da naui", ree Arni, "kako da natimuje moj prokleti klavisen, inae ima
da se nae u pustinji, bez obzira na to da li ljudska civilizacija ostaje na Marsu ili ne."
"Da, gospodine", ree njegov pripitomljeni Blikmen.
Jo od dana kad je izgubio sindikalnu karticu, zbog ega vie nije mogao zakonito da se bavi
svojim poslom, Oto Cite je oseao da mu je ivot u rasulu. Sa karticom, sad bi bio serviser prve
klase. Njegova je tajna bila da je takvu kartu svojevremeno imao i da ju je uspeo izgubiti; to nije bilo
poznato ak ni njegovom poslodavcu, Norbertu tajneru. Iz razloga koje ni sam nije razumeo, Oto je
vie voleo da drugi veruju da je on, naprosto, pao na testovima sposobnosti. Moda je bilo lake
razmiljati o sebi kao o neuspelom oveku; uostalom, praktino je nemogue ubaciti se u serviserski
posao... ali, uspeti u tome, pa onda dobiti nogu u dupe...
Njegovom sopstvenom krivicom se desilo. Pre tri godine bio je lan Sindikata, imao platu, ugled
takoe - drugim reima, bio je pravi pravcijati dobrolan. Budunost je bila irom otvorena pred
njim; bio je mlad, imao devojku i helikopter - ovo drugo ipak bee samo iznajmljeno njemu, po
'lising' sistemu, a ono prvo bee deljeno izmeu njega i jo jednoga, mada on to tada nije znao prema tome, ta ga je moglo zaustaviti? ta, osim, eventualno, njegove sopstvene gluposti.
Pogazio je jedan od osnovnih zakona Sindikata. Pravilo jedno, po njegovom miljenju glupavo, ali
ipak pravilo... Osveta je moja, kae Sindikat vanzemaljskih servisera, SVZS, ogranak Mars. Auh,
kako Oto mrzi te kopilane; ta mrnja mu je izobliila ivot, i njemu je to jasno, i nema nameru nita da
menja: on ba hoe da mu mrnja izobliuje ivot. Da ih nastavi mrzeti, tu ogromnu, gromadnu
strukturu, gde god ona postoji.
Uhvatili su ga da servisira besplatno.

Pakleni deo: nije bilo stvarno besplatno, niti iz dobroinstva, nego za jedan dobitak, po njemu
vredan truda. Samo jedan novi nain naplaivanja usluga - zapravo, i ne tako nov. U stvari, najstariji
sistem na svetu: trampa, usluga za uslugu. Ali pri tome nije postojao nain da uzvratna usluga, koju
muterije daju njemu, bude podeljena izmeu njega i Sindikata. Muterije su bile izvesne domaice,
na udaljenim terenima, veoma usamljene ene, iji su muevi provodili pet dana u nedelji u gradu, a
samo vikendom bili kod kue. Oto, momak zgodan, vitak, crne kose unazad zaeljane (tako je, bar,
sagledavao sebe) postie velike uspehe kod njih. Postie da zavali jednoj, pa drugoj, pa treoj, i tako
redom, a onda to otkri jedan mu, i umesto da uzme pitolj i ubije Otoa, ode u Sindikat i podnese
tubu zbog servisiranja mimo cenovnika.
Oto je morao priznati da nije naplatio po cenovniku Sindikata.
Otud, sada, ovaj rad za Norberta tajnera, rad koji znai da Oto mora praktino da ivi u pustoi
planina FDR, nedeljama sasvim otuen od ljudskog drutva, iz dana u dan sve usamljeniji i
ogoreniji. Upravo potreba za prisnom linom vezom dovela ga je u nevolju, a vidi sad. Sedei u
upi i ekajui da se pojavi sledea raketa, on se osvrte na svoj ivot i poe pomiljati da ni Blikmen
ne bi pristao da ivi ovako, kao on: ovako odseen od svih. Da su bar uspele njegove vercoperacije! I on bi, kao Norbert tajner, mogao svakodnevno da leti po celoj planeti i poseuje
mnotvo osoba. Zar je on kriv to su one vrste robe, koje je pokuao da uvozi, toliko 'vrue' da su
privukle zanimanje i velikih gangstera? On je ocenio trite dobro, i predobro; roba se poela
prodavati previe uspeno.
Mrzi on i velike naplaivae 'reketa', jednako kao to mrzi velike sindikalne 'unije'. Mrzi svaku
velikost; velikost je unitila ameriki sistem slobodnog preduzetnitva, unitila male poslovne ljude zapravo, on lino moda je bio poslednji autentini mali poslovni ovek u Sunevom sistemu. To je
bio njegov stvarni zloin: on je pokuao da stvarno ivi amerikim nainom ivota, a ne samo da
pria o tome.
Zajebi njih, ree on sebi, sedei na sanduku, okruen drugim sanducima, kartonskim kutijama,
paketima i delovima nekoliko razmontiranih raketnih brodova od kojih je pokuavao da sastavi neto
upotrebljivo. Kroz prozor magacina... kamena brda, bez glasa; pusto, samo ponegde neki grm
sasuen do ruba smrti. Dokle god oko moe dosegnuti, samo to, svuda isto.
I gde je Nornert tajner sad? Zavukao se, nema sumnje, u neki bar, ili restoran, ili u veselu dnevnu
sobu neke enske, pa samo trtlja ono svoje uobiajeno. Konzerve dimljenog lososa vadi, a zauzvrat,
stavlja...
"Ma zajebi ih, bre, sve", promumla Oto, ustade i poe se etkati. "Ako je to ono to one hoe, to
treba i da dobiju. Krdo ivotinja."
Izraelske cure... Tamo se tajner zavukao, u pun kibuc samo mladog enskinja; to su one vrue, sa
crnim oima, tekim usnama, sisate, seksi, one koje pocrne od sunca dok rade na njivama, obuene u
ortseve i pamune majice koje se lepe za njih; nijedna ne nosi prslue, samo sise velike i solidne - i
lepo vidi bradavice, jer se tanka tkanina vrsto pripije na njih.
Iz tog razloga nije hteo da poem sa njim, zakljui Oto.
Jedino ensko to on ovde ikad vidi, ovde na planinskom vencu FDR, jesu one goljave, crne,
sasuene Blikmenke, koje ak nisu ni ljudska bia, bar ne po njegovom miljenju. Ne pada on na
fazone nekih tamo antropologa koji tvrde da su i ljudi i Blikmeni genetski istog porekla, da su obe
planete verovatno naseljene pre milion godina od strane neke meuzvezdane rase. One abe-krastae
- ljudska bia? Spavati sa jednom takvom stvari? Boe, ne. Bolje da ga odsee odmah.
Uistinu, evo ide jedna grupica Blikmena. Gaze obazrivo, bosim nogama, po dombastoj kamenitoj
povrini jednog brda na severu. Zaputili su se, primeti Oto, ovamo. Kao i obino.

Otvori vrata magacina, stade na njih i saeka da Blikmeni dou. etiri mujaka, od kojih dva
stara; jedna stara ena; nekoliko mrave deritadi; nose lukove, blokove za tucanje hrane i ljuske od
jaja pake.
Stadoe i zagledae se utke u njega, a onda jedan mujak ree: "Kie padaju sa mene na tvoju
dragocenu osobu."
"Isto tako", ree Oto i nasloni se na magacinsku upu. Otupeo, pritisnut teretom beznaa. "ta
hoete?"
Mujak Blikmen prui neki papiri, koji Oto uze i vide da je to etiketa sa konzerve supe od
kornjae. Blikmeni su pojeli supu, a etiketu zadrali, za ovu svrhu: nisu mu mogli rei ta ele, jer
nisu znali kako se zove.
"U redu", ree on. "Koliko?" Poe dizati jedan po jedan prst. Kod pet, zaklimae glavama. Pet
konzervi. "ta imate?" upita Oto, ne pomiui se s mesta.
Jedna od mladih blikmenskih ena iskorai napred i prstom pokaza onaj deo svoje anatomije koji
je bio toliko prisutan u Otovim mislima ve toliko dugo.
"Oh, Hriste", ree Oto, oajno. "Ne, produite dalje. Bei, bre. Bilo je dosta, i premnogo; neu ja
to vie." Okrete im lea, ue u magacin i zalupi vrata, tako jako da zidovi zadrhtae; pa se baci preko
kartonskih kutija i uhvati se akama za glavu. "Ja ludim", ree on sebi, vilicama krutim i jezikom koji
se toliko naduo da je ovo bilo teko izgovoriti. Prsa su ga bolela. I onda, na svoje zaprepaenje,
poe plakati. Isuse, pomisli on uplaeno, pa ja u stvarno poludeti; raspadam se. Zato? Suze su mu
se kotrljale niz obraze. Godinama nije plakao. Zbog ega je sve ovo? - upita se on. U njegovom umu
ne postoji ni pojam koji bi se zvao 'pla'; no, telo mu se neto raskmezilo, a on je u tome samo
posmatra.
Ali mu je to ipak donelo olakanje. Maramicom je brisao oi i lice, i psovao videi da su mu ake
krute kao kande, osim to se prsti pomalo uvijaju.
Ispred prozora upe Blikmeni ostadoe. Moda su ga gledali; to nije mogao oceniti. Na njihovim
licima nije se pokazivao nikakav izraz, ali Otou se inilo da su morali videti, i da su sada verovatno
jednako zbunjeni kao on. Ovo svakako jeste tajna, pomisli on. Slaem se sa vama.
Blikmeni se okupie u pogurenu gomilicu i poee izmeu sebe neto mrmljati; onda se jedan
izdvoji i prie magacinskoj upi. Oto zau kucanje na vratima. Prie im, otvori ih i vide da mladi
Blikmen stoji pred vratima i dri, u pruenoj ruci, neto.
"Onda ovo", ree mladi Blikmen.
Oto uze tu stvar. Ni priblino nije mogao naslutiti emu slui. Imala je staklene i metalne delove i
kalibracije. Onda Oto uvide da je to jedan instrument koji koriste geometri kad premeravaju teren. S
jedne strane bojom nanet natpis: 'Imovina UN'.
"Neu ovo", ree on razdraljivo, okreui taj instrument u rukama. Blikmeni su to svakako ukrali,
uvide on. On vrati instrument mladom mujaku, koji ga uze stoiki i vrati se grupi. Oto zatvori vrata.
Ovog puta odoe; gledao ih je kroz prozor kako idu u koloni po jedan, uzbrdo. Ukradu ti sve, dok
se okrene, ree on sebi. Uzgred reeno, ta e geometri UN na FDR planininama?
Da se malo razveseli, on poe da pretura po magacinu, i posle nekog vremena pronae konzervu
sa dimljenim abljim batacima; otvori je, sede i poe jesti, sav pogruen. Nije mu prijao ovaj
delikates, nimalo; ali on ipak metodino pojede sve.
Dek Bolen ree u mikrofon: "Ne alji mene, gospodine Ji - ja sam ve naiao na tog Kota danas i
uvredio ga." Umor se nataloio na njega. Normalna stvar da ja naletim, prvi put u ivotu, na Kota, i
normalna stvar da ga uvredim, pomisli on. I jednako je normalno, zato to moj ivot tako dejstvuje, da

tog istog dana Arni Kot pozive Jia i zatrai servisiranje. Tipino za malu igru koju ja igram sa
monim, neivim silama ivota.
"Gospodin Kot je pomenuo da te je susreo u pustinji", ree gospodin Ji. "tavie, njegova odluka
da nas pozove zasnovana je na tom susretu."
"Ma, daj... Svata!" ree Dek Bolen savladan nevericom.
"Ne znam o emu se tamo raspravljalo, Dek, ali nikakva teta nije nastala. Usmeri svoj brod ka
Luistaunu. Ako rad potraje i posle pet, bie ti plaeno po prekovremenoj tarifi, pedeset odsto vie.
Uz to, gospodin Kot, koji je poznat kao irokogrud ovek, toliko eli da njegov ifrarnik proradi, da
je obeao i obilat ruak za tebe."
"U redu", ree Dek. Ponuda tako dobra - izvlaenja nema. Uostalom, otkud on zna ta se deava u
glavi Arnija Kota.
Nedugo potom, poe sputati helikopter na krovni parking Palate sindikata vodo-radnika u
Luistaunu.
Jedan robko prie razmetljivim koracima i zagleda se nepoverljivo u njega.
"Serviser kompanije 'Ji'", ree Dek. "Pozvao Arni Kot."
"Vai, drugar", ree robko i povede ga ka liftu.
Naao je Arnija Kota u dnevnoj sobi zemaljskog tipa, sa dobrim nametajem. Krupni, elavi
domain razgovarao je telefonom sa nekim i klimnuo glavom Deku kad se ovaj pojavio na vratima.
To klimnue bilo je usmereno ka radnom stolu, na kome je leala maina za diktiranje i ifrovanje.
Dek joj prie, die poklopac, ukljui je. Za to vreme Arni Kot nastavi telefonski razgovor.
"Sigurno da znam da je to nadarenost na koju se ne moe osloniti ni sa kakvim pouzdanjem.
Dabome, moralo je biti dobrih razloga zato je niko dosad nije uspeo iskoristiti - ali ta treba ja da
radim, da odustanem i da se pravim da stvar ne postoji, samo zato to su ljudi poslednjih pedeset
hiljada godina bili suvie glupi da je shvate ozbiljno? Da, jo sam voljan da pokuam." Duga pauza.
"Vai doktore. Hvala." Arni spusti slualicu. Deku ree: "Jesi ikad bio u logoru BG?"
"Nisam", ree Dek, zauzet otvaranjem ifrarnika.
Arni se doetka i stade pored njega. Radei dalje, Dek je oseao na sebi taj uporni, pronicljivi
pogled; nerviralo ga je to, ali nita nije mogao uiniti osim da prenebregava Arnija i nastavi posao.
Ima neke slinosti sa onim glavnim elektronskim kolom u koli, pomisli on. Onda se zapita, kao to se
esto pitao, nee li ga uhvatiti novi napad onoga; dodue, ve odavno nije, ali sad se jedna mona
prilika nadnosi nad njega, tako blizu, i posmatra ga ispitivaki. Oseanje je zaista slino onome kad
ga je personalac 'Korone' ispitivao.
"To je na telefonu bio Glaub", ree Arni Kot. "Psihijatar. Jesi uo za njega?"
"Nisam", ree Dek.
"Pa ta ti radi, provodi ceo ivot samo zaglavljen u razne maine sa zadnje strane?"
Dek die pogled, zagleda se tom oveku u oi. "Imam ja enu i sina. To je moj ivot. Ovo to
radim ovog trenutka samo je sredstvo kojim se sluim da bi porodica ila dalje." Govorio je smireno.
Arni kao da se nije nimalo uvredio; ak se osmehivao.
"'O popije neto?" upita Arni.
"Kafu, ako ima."
"Imam autentinu kafu sa Doma", ree Arni. "Crnu?"
"Crnu."
"Dabome, ti izgleda kao ovek crne kafe. ta misli, je l' mo popravi tu mainu sad i ovde, il'
je mora nosi?"
"Mogu ovde."

Arni se ozari. "Sup-per! Stvarno zavisim od te maine."


"Gde je kafa?"
Arni se okrete i revnosno ode; petljao je neto po susednoj prostoriji, a onda se pojavio sa
keramikim loniem kafe, koji stavi na radni sto, pred Deka. "Sluaj, Bolene. Samo to nije dola
jedna osoba, svakog trenutka e biti ovde. Devojka. To ti nee smetati da radi, a?"
Dek die pogled, pretpostavljajui da je ovaj to rekao u ironiji. Ali, oigledno, nije; Arni je
pogledao njega, a onda delimino rasklopljenu mainu, i videlo se da ga nadasve zanima kako posao
napreduje. On je svakako u zavisnosti od ovoga, zakljui Dek. udna stvar, kako se ljudi uhvate za
neku svoju imovinu, pa ne putaju, kao da je to produetak tela; to je kao neka hipohondrija za
mainu. A ovek bi pomislio da neko kao Arni Kot moe da zafrljai ovo u kantu za ubre i tresne
lovu za nov ifrarnik.
Zau se kucanje na vratima, i Arni pohita da ih otvori. "Oh, zdravo", dopre njegov glas do Deka.
"Ui, ui. Sreujem jednu moju stvaricu."
Devojaki glas ree: "Arni, ti nikad nee srediti tvoju stvaricu."
Arni se nasmeja nervozno. "Ej, upoznaj mog novog servisera, zove se Dek Bolen. Bolene, ovo je
Dorin Anderton, blagajnica naeg Sindikata."
"Zdravo", ree Dek. Krajikom vidnog polja - jer, nije prestajao da radi - video je da ona ima
riu kosu, izuzetno belu kou i krupne, divne oi. Svi su na platnom spisku, pomisli on zlovoljno. U
kakvom divnom svetu ivimo. Kakav si divan Sindikat ti namestio za sebe, Arni.
"Zauzet ovek, a?" upita devojka.
"Da, da", saglasi se Arni. "Ti momci, kad popravljaju, strano su uporni da poprave kako valja i
treba - mislim, ti momci, spolja. A nai su gomila lentina koji sede unaokolo i drkaju onu stvar na
na troak. Dojadili su mi, Dor. Mislim, ovaj momak Bolen, to je udotvorac; kroz neki minut
ifrarnik e u njegovim rukama proraditi, zar nije tako, Dek?"
"Jest", odvrati Dek.
Devojka upita: "Ti nikad ne kae zdravo, Dek?"
On prestade raditi i usmeri panju na nju. Pogledao ju je ravno, oi u oi. Izraz njenog lica bio je
smiren i pametan, sa nekom primesom podsmeha koja je mnogo prijala, ali i smetala. "Zdravo", ree
Dek.
"Videla sam tvoj helikopter na krovu", ree devojka.
"Pusti ga da radi", ree Arni malo nezadovoljno. "Daj taj kaput." Stade iza nje i pomoe joj da
skine kaput. Na sebi je imala tamno vuneno odelo, oigledno uvezeno sa Zemlje te, prema tome,
jezivo skupo. Kladim se da je penzioni fond ciknuo tano za toliko, ree on sebi.
Posmatrajui ovu curu, on vide u njoj potvrdu jedne stare mudrosti. Lepe oi, kosa i koa daju
zgodnu enu, ali tek kad je i nos izvanredan, ima pravu lepoticu. Ova je imala takav nos: snaan,
prav, nos koji preovlauje crtama lica i ini osnovu za druge njene crte. Mediteranske ene lake
stiu do tog nivoa lepote nego, recimo, Irkinje ili Engleskinje, uvide on, zato to, generiki govorei,
mediteranski nos, bez obzira na to da li je panski, jevrejski, turski ili italijanski, po prirodi ima veu
ulogu u fizionomskoj organizaciji. Njegova ena, Silvija, ima veseli, prasti irski nos; dovoljno je
lepa, po svim merilima. Ali ovo - ovo je neto drugo.
Oceni da je Dorin u ranim tridesetim. Ipak, imala je neku sveinu iz koje je proisticala...
postojanost. Viao je takvu jasnu obojenost na uenicama srednje kole koje tek postaju ene; a
ponekad, ali vrlo retko, i na onim enama od pedeset godina koje imaju savrenu sedu kosu i iroke,
divne oi. Ova e biti privlana i kroz dvadeset godina, a verovatno je to oduvek i bila; on je nije
mogao zamisliti drugaijom. Ulaui u nju, Arni je, moda, dobro uloio novac iz fondova koji su mu

povereni; ona se nee pohabati. Ve sad joj se vidi zrelost na licu, a to je, kod ena, retko.
Arni mu ree: "Mi emo izii na pience. Ako popravi tu mainu na vreme..."
"Popravljena je." Maloas je naao pokidani prenosni kai i zamenio ga novim, iz svoje torbe.
"Dobar posao", ree Arni, cerei se kao sreno dete. "Onda, poi s nama." Devojci objasni:
"Idemo na susret sa slavnim psihijatrom po imenu Milton Glaub; verovatno si ula za njega. Obeao
je da popije po jedno sa mnom. Telefonom sam razgovarao sa njim, pre nekoliko minuta. Zvui kao
super-klasa u svom poslu." On pljesnu Deka po leima, buno. "Kladim se da, kad si sputao
helikopter na krov, nisi znao da ide na pie sa jednim od najpoznatijih psihoanalitiara u Sunevom
sistemu, a?"
Pitam se da li bi trebalo da idem, pomisli Dek. Ali zato ne? On odvrati: "Vai, Arni."
Arni ree: "Doca Glaub e nai jednog iza za moje potrebe; treba mi, eto, neko ko e biti
izofrenik po profesiji." On se poe smejati, nalazei da je to to je rekao vrhunski smeno.
"Treba ti?" upita Dek. "Ja sam izofrenik."
Arni se presta smejati. "Nemoj da zeza. Nikad ne bih pogodio; mislim, ej, pogledaj se, izgleda
kao da ti nita ne fali."
Dovravajui sklapanje ifrarnika, Dek ree: "I ne fali mi. Izleen sam."
Dorin ree: "Niko se nikad ne izlei od izofrenije." Njen ton bio je bez strasti; naprosto je
konstatovala jednu injenicu.
"Mogue je izleenje takozvane situacione izofrenije", odvrati Dek.
Arni ga je posmatrao sa velikim zanimanjem, ak i podozrenjem. "Zeza me. To ti samo pokuava
da pridobije moje poverenje onako potajno."
Dek slegnu ramenima i oseti da crveni. Opet posveti panju, u celosti, poslu.
"Bez uvrede", ree Arni, "da te pitam jesi stvarno? uj, Dek, evo da te pitam: ima li iole ikakvu
sposobnost predskazivanja budunosti?"
Posle duge pauze, Dek ree: "Ne."
"Jesi siguran?" upita Arni podozrivo.
"Siguran sam." Sada je prieljkivao da je maloas ravno odbio onu ponudu da poe s njima. Ovo
uporno navaljivanje inilo je da se oseti nekako izloen, otkriven; Arni se i gurao preblizu njega,
praktino se pentrao u njegov prostor, postajalo je teko disati. Dek zaobie oko stola i nastavi da
radi tamo, krajnje udaljen od ovog vodoinstalatera.
"ta je sad, bre", upita Arni podozrivo.
"Nije nita." Dek nastavi da radi, ne gledajui ni Arnija ni devojku. Oboje su ga gledali, a njemu
su se ruke tresle.
Uskoro Arni ree: "Dek, dozvoli da ti kaem kako sam dospeo na ovo mesto gde jesam. Jedna
nadarenost izvukla me je dovde. Ja umem da ocenim oveka i da znam kakav je on unutra, duboko u
sebi, bez obzira na to ta radi i pria. Ja tebi ne verujem; kladim se da ti mene lae o prekogniciji.
Zar nije tako? Nije ak ni potrebno da odgovori." Arni se okrete devojci i ree: "'Ajmo, pije mi se."
Pokretom ake pozva Deka da poe za njima.
Dek ostavi alat i, neoduevljeno, poe.

7.
Putujui helikopterom u Luistaun na susret i pie sa Arnijem Kotom, dr Milton Glaub se upita da li
je ova nenadna srea istinita. Ne mogu da verujem, pomisli on, ovakva prekretnica u mom ivotu.
Nije pouzdano znao ta Arni hoe; taj telefonski poziv bio je tako neoekivan, a Arni je govorio
tako brzo, da je dr Glaub na kraju ostao u zabuni, jedino znajui da je re o parapsiholokim
vidovima mentalnih oboljenja. Dobro; on moe Arniju ispriati praktino sve to je o toj temi
poznato. Ali oseao je da iza tih pitanja stoji neto drugo, dublje.
Uopteno uzev, zanimanje za izofreniju je simptom da osoba vodi neku svoju unutranju borbu u
toj oblasti. E, sada, injenica je da je esto prvi znak podmuklog razvoja izofrenog procesa u nekoj
osobi nesposobnost te osobe da jede pred drugima. Arni je buno brbljao o svojoj elji da se
susretne sa Glaubom - ali ne u svojoj kui, niti u ordinaciji, nego u jednom dobro poznatom restoranu
i baru, 'Vrbama', u Luistaunu. Nije li to moda poetak neke reakcije? Arni Kot, iz razloga koji su za
njega tajanstven, poinje oseati napetost u javnim situacijama, a naroito onim koje su u nekoj vezi
sa funkcijom ishrane, i upravo zato navaljuje da jede javno, ne bi li povratio normalnost koja ga
poinje naputati.
Pilotirajui helikopterom, Glaub je premiljao o ovome, ali se onda, u fazama sporim, koje su
nastupale kriom, njegovo razmiljanje vrati njegovim sopstvenim problemima.
Arni Kot, ovek koji kontrolie sindikalne fondove u iznosu od mnogo miliona dolara; istaknuta
osoba u ovom naseljenikom svetu, iako na Domu praktino nepoznat. Feudalac, gotovo. Kad bi me
Kot zaposlio, spekulisao je Glaub, mogao bih da iistim sve nagomilane dugove i minuse, sve one
raune na koje se nadodaje kaznena kamata od dvadeset posto: raune koji kao da se uvek uzdiu
negde u blizini, nikada ne postaju manji niti nestaju. Onda bismo mogli poeti iznova: nikad vie u
minuse, iveti u okviru svojih prihoda... ali znatno poveanih.
Osim toga, stari Arni je nekakav veanin ili Danac, tako neto - znai, Glaub ne bi morao da
zatamnjuje boju svoje koe pre primanja svakog sledeeg pacijenta. Plus, injenica da je Arni poznat
po neformalnosti. Bilo bi: Milt i Arni. Glaub se osmehnu.
Sad samo treba dobro da pripazim i da u tom prvom razgovoru podrim Arnijeve zamisli - dakle,
da prihvatim njegovu igru i ukljuim se, a ne da sipam hladnu vodu na stvari, ak i ako, recimo, ideje
starog Arnija nisu ni izdaleka pametne. Koja bi prokleta glupost bila obeshrabriti tog oveka! Ne bi
bilo pravedno.
Sagledavam tvoju poentu, Arni, ree Glaub sebi, poinjui da se uvebava za to. Nastavljao je
leteti sve blie Luistaunu. M-daa... Moglo bi se dosta toga rei u prilog ovog tvog pogleda na svet.
On je nastupao u tako mnogo raznih drutvenih situacija umesto svojih pacijenata, pojavljivao se
na javnim skupovima, zastupao bojaljive, zatvorene, izoidne linosti koje radije izbegavaju javna
izlaganja - toliko puta, da e ovo sigurno biti lak posao. A onda, ako je izofreni proces u Arniju
poeo da dovlai svoju teku artiljeriju, moe doi vreme kad e Arni, da bi ostao iv, morati da se
oslanja na njega, Miltona Glauba.
Vrua stvar, ree Glaub sebi i dade gas do daske.
Oko 'Vrba' je bio rov nalik na one kojima su se tvrave opasivale u starim vremenima: pun vode,
hladne i plave. Vodoskoci su izbacivali vodeni prah u vazduh, a buganvilije, purpurne, ilibarno ute
i rasto crvene, rasle su do velike visine oko jednostpratne staklene graevine. Silazei stepenitem
od crnog kovanog gvoa sa parkinga, doktor Glaub vide drutvance koje je sedelo unutra: Arni Kot
sa jednom zapanjujue lepom riokosom enskom i nekim bezveznim mukim pratiocem u

serviserskim pantalonama, koje se prostiru preko stomaka i grudi, zavravajui se gore bretelama
preko ramena, i u platnenoj koulji.
Istinsko besklasno drutvo, eto ta ovde imamo, razmiljao je dr Glaub.
Most, nainjen da lii na dugu, pomoe mu da pree rov sa vodom. Vrata se otvorie pred njim,
jedna pa druga, i on ue u salon, proe pored bara, zastade da onjui prizor dez-grupe koja je
komponovala neto meditativno, a onda pozdravi Arnija. "Zdravo, Arni!"
"Zdravo, doktore." Arni ustade da ga upozna sa ostalima. "Dor, ovo je doca Glaub. Dorin
Anderton. Ovo je moj serviser, Dek Bolen, pravi baca vatre. Dek, ovo je najistaknutiji ivi
psihijatar, Milt Glaub."
Svi su klimali glavama i rukovali se.
"Daleko od najistaknutijeg", promrmlja Glaub dok su sedali. "Ovim poljem i sad dominiraju
vajcarci iz Bergholclaja, egzistencijalni psihijatri." Ali duboko mu je prijalo Arnijevo, iako
netano, tvrenje. Oseao je da se zacrveneo od zadovoljstva. "Izvinjavam se to sam toliko kasnio morao sam prvo odjuriti do Novog Izraela. Bo je traio - Bozli Tuvim - moj savet o jednom
medicinskom pitanju koje je on smatrao hitnim."
"Momina je taj Boz", ree Arni. Stigao je ve da pripali cigaru, pravu optimo-admiralku sa
Zemlje. "to kae to i nabavi. Nego da preemo mi na posao. E, ekaj prvo da ti naruim pie." On
upitno pogleda Glauba, a za to vreme mahnu koktel-kelnerici koja doe.
"Sko, ako imate", ree Glaub.
"'Kati Sark', gospodine", ree konobarica.
"Oh, fino. Bez leda, molim."
"U redu", ree Arni nestrpljivo. "E, sad, vidi, doco. Doneo si mi ime jednog stvarno odmaklog
iza, je l' jesi?" Ispitivaki se zagleda u Glauba.
"Ov-vaj", odvrati Glaub, a onda se priseti svoje posete Novom Izraelu pre kratkog vremena.
"Manfred tajner", ree.
"U nekoj vezi sa Norbertom tajnerom?"
"Njegov deko, zapravo. U BG... pretpostavljam da nije prekraj poverljivosti da ti to kaem.
Potpuno autistian od roenja. Majka - hladna, intelektualna, izoidna linost, koja to radi sve po
udbeniku. Otac..."
"Otac mrtav", umetnu Arni kratko.
"Tano. Zaista za aljenje. Dobar ovek, ali depresivan. Bilo je to samoubistvo, zna. Tipini
poriv u fazi potitenosti. Pravo je udo da to nije uradio jo pre nekoliko godina."
Arni ree: "Rekao si mi preko telefona da ima neku teoriju da je svaki izofrenik pomaknut za
jednu fazu u vremenu."
"Da, poremeeno mu je unutranje oseanje vremena." Svi troje su ga sluali, i dr Glaub se poe
zagrevati za ovu temu, jednu od njegovih najomiljenijih. "Za ovo tek treba da obezbedimo potpunu
eksperimentalnu verifikaciju, ali doi e i to." Onda, bez oklevanja ili stida, on 'prodade' teoriju iz
Bergholclaja kao svoju.
Vidno impresioniran, Arni ree: "Veoma zanimljivo." Zatim se obrati serviseru Bolenu: "Da li bi
se takve usporene komore mogle napraviti?"
"Nesumnjivo", proguna Dek Bolen.
"I senzori", dodade Glaub. "Da izvuku pacijenta iz komore u stvarni svet. Za vid, sluh..."
"Moglo bi se to nainiti", ree Bolen.
"E, a kako bi ovo bilo", upita Arni nestrpljivo i sa puno poleta. "Da li je mogue da izofrenik juri
toliko brzo, u vremenu, u poreenju sa nama, da je ve sad u onome to je za nas budunost? Da li bi

se time objasnila njegova prekognicija?" Njegove oi, svetle boje, svetlucale su uzbueno.
Glaub slegnu ramenima na nain koji je nagovetavao saglaavanje.
Okrenuvi se Bolenu, Arni zamuca: "Ej, Dek, to je to! Bog te tvoj, treba ja u psihijatre da
preem. Usporiti ga, kojeta, ja kaem: ubrzati ga. Pustimo ga da ivi izvan svoje faze u vremenu, ako
eli. Al' da nam javlja ta tamo zapaa, je l' tako, Bolene?"
Glaub ree: "E, tu je problem. Kod autizma je, ba, meuljudsko optenje drastino oteano."
"Vidim", ree Arni, ne gubei hrabrost. "Do vraga, znam ja o tome dovoljno da vidim i izlaz. Zar
nije onaj tip negde blizu poetka, Karl Jung, uspeo da deifruje izofreniarski jezik, odavno?"
"Jeste", ree Glaub. "Pre nekoliko decenija Jung je deifrovao privatni jezik izofrenika. Ali kod
dejeg autizma, kakav je Manfredov, ne postoji nikakav jezik, nikakav, bar ne govorni. Mogue je da
postoje privatne, line misli... ali nijedna re."
"E, jebi ga", zakljui Arni.
Devojka ga pogleda prekorno.
"Ovo je ozbiljno pitanje", ree joj Arni. "Moramo izvui te male nesrenike, te autistine klince,
da nam govore, da kau ono to znaju; zar nije tako, doktore?"
"Jeste", odvrati Glaub.
"Taj mali je sad siroe", nastavi Arni. "Taj Manfred."
"Pa, ima jo majku", ree Glaub.
Razmahujui rukama uzbueno, Arni ree: "Ali njima nije dovoljno stalo do tog klinca, da ga
uvaju kod kue, nego su ga utnuli u logor. Do vraga, ja u ga osloboditi i dovesti ovamo. A ti,
Dek, navali na posao i naini mainu za uspostavljanje veze s njim - sagledava?"
Posle nekoliko trenutaka, Bolen ree: "Ne znam ta da kaem", i nasmeja se kratko.
"Naravno da zna ta da kae - do vraga, tebi to treba da je lako, jer si i sam izofrenik, kao to
kae."
Glaub, zainteresovan, upita Bolena: "Da li je to tako?" Ve pre nekog vremena zapazio je,
automatski, kosturnu napregnutost kod ovog servisera, koji je sedeo i pijuckao iz ae, a svim
miiima bio silno napet; da se i ne pominje astenina graa tela. "Ali reklo bi se da si uinio
ogromne korake ka ozdravljenju."
Bolen die glavu, uzvrati mu pogled i ree: "Potpuno sam se oporavio, jo pre mnogo godina."
Lice mu je bilo otealo od afekta.
Niko se nikad ne oporavi 'potpuno', razmiljao je Glaub. Ali ne ree to nego: "Moda je Arni u
pravu. Ti bi mogao ostvariti empatiju sa autistom, u emu jeste na glavni problem: autista ne moe
da se postavi u nae uloge, da vidi svet naim oima, a mi ne moemo videti svet njegovim oima,
tako da nas velika provalija razdvaja."
"Premosti tu provaliju, Dek!" uzviknu Arni. Pljesnu Bolena silovito po ramenu. "To je tvoj
posao; stavljam te na platni spisak."
Zavist ispuni doktora Glauba. On se ljutito zagleda dole, u au, skrivajui ovu reakciju. Ali je
devojka vide i nasmei mu se. On ne uzvrati osmeh.
Razmiljajui o doktoru Glaubu koji je sedeo naspram njega, Dek Bolen oseti onu postepenu
difuziju opaanja, koje se toliko plaio; onu promenu svesti, koja ga je napala na taj nain, pre
nekoliko godina, u kancelariji personalca u korporaciji 'Korona'. Promenu koja kao da je, od tada,
bila uvek u neposrednoj blizini njega: na samom rubu.
Vide psihijatra iz ugla potpune stvarnosti: stvar sastavljenu od hladnih ica i prekidaa, nikako ne
ljudsko bie od mesa. Mesnati maskirni slojevi rastopili su se i postali providni, i Dek Bolen
sagleda mehaniku napravu iza njih. Ali ne dopusti da se ovo uasno stanje svesti primeti, nego

nastavi da 'neguje' svoju au pia, da slua razgovor drugih i da klima glavom povremeno. Ni Glaub
ni Kot ne primetie nita.
Ali primeti enska. Ona se nagnu ka njemu i ree mu tiho na uho: "Nije ti dobro?"
On odmahnu glavom. Ne, rekao je tom kretnjom; ne, nije mi dobro.
"'Aj se sklonimo mi od njih", proaputa devojka. "Ne mogu ni ja ovo podneti." Onda glasno ree
Arniju: "Dek i ja emo ostaviti vas dvojicu nasamo. 'Ajde." Kucnula je Deka po miici ruke i
ustala; on oseti njene lake, vrste prste, pa ustade i on.
Arni ree: "Nemoj se zadrite dugo", i nastavi, sa puno volje, razgovor sa dr Glaubom.
"Hvala", ree joj Dek dok su hodali prolazom izmeu stolova.
Dorin ga upita: "Jesi video kako se pojeo od zavisti kad je Arni rek'o da stavlja tebe na platni
spisak?"
"Nisam. Glaub?" Ali nije ga to iznenadilo. "Mene uhvati ovako, ponekad", ree on devojci. To je
bilo izvinjenje. "Neto sa mojim oima; moda je astigmatizam. Zbog napetosti."
Devojka upita: "Hoe da sedimo za ankom? Ili da odemo napolje?"
"Napolje."
Uskoro su stajali na mostu duge, iznad vode. U vodi su ribe klizile tamo-amo, zrane i
neodreene, bia napola stvarna. Nijedan drugi oblik materija nije se, na Marsu, mogao ree i tee
pronai. Ribe su u ovom svetu bile udo, i to su Dek i devojka, zagledani dole, oboje osetili. I oboje
su znali da imaju tu istu misao; nije bilo nikakve potrebe da je i glasno kau.
"Ba je lepo ovde", ree Dorin najzad.
"Jeste." Nije eleo razgovarati.
"Svako", ree Dorin, "upozna, jednom, bar jednog izofrenika... ako i sam nije to. Moj brat je bio,
na Domu. Moj mlai brat."
"Biu u redu", ree Dek. "Ja sam u redu, sada."
"Ali nisi", ree Dorin.
"Nisam", priznade Dek, "ali, ta, do vraga, mogu? Sama si rekla: jednom izofrenik, zauvek
izofrenik." Posle toga je utao, usredsredio se na blede, klizee ribe.
"Arni te visoko ceni", ree devojka. "Istinito je ono to je rekao, da se njegova nadarenost sastoji
u toj sposobnosti da oceni vrednost oveka. Ve on jasno vidi da je Glaubu oajniki stalo da se
proda i da se uvue u Arnijevo osoblje, ovde, u Luistaunu. Valjda se psihijatrija vie ne plaa dobro,
kao nekad: previe doktora se ukrcalo u taj posao. Imamo ih ve dvadeset samo u ovom jednom
naselju, i nijedan nema stvarno dovoljan promet. Da li je tvoje... stanje predstavljalo problem kad si
zatraio dozvolu za emigraciju?"
On ree: "Ne bih o tome. Molim te."
"'Aj se etamo", predloi devojka.
Poli su ulicom, pored prodavnica, koje su, veinom, bile ve zatvorene za danas.
"ta si to video", upita devojka, "kad si pogledao doktora Glauba, tamo, za stolom?"
Dek odvrati: "Nita."
"Znai, radije bi da ne kae ni to."
"Tako je."
"Misli, ako mi kae, stvari e postati jo gore?"
"Ne stvari; ja."
"A moda, ipak, stvari", ree Dorin. "Moda postoji neto u toj viziji, tvojoj, ma koliko da si
izoblieno i pomeano sagledao. Ne znam. Ja sam se, svojevremeno, pakleno trudila da razumem ta
to Klej - moj braca - vidi i uje. On nije umeo da kae. Znam da je njegov svet bio potpuno drugaiji

od sveta nas ostalih u porodici. Klej se ubio, isto kao tajner." Zastala je kod kioska sa novinama,
pogledala lanak na prvoj stranici, o Norbertu tajneru. "Egzistencijalni psiholozi esto govore
ovako: treba da ih pustimo, neka se ubijaju; to je za neke od njih jedini izlaz... Vizija postane
neizdrivo uasna."
Dek ne ree nita.
"Je l' uasna?" upita Dorin.
"Nije. Samo - rastrojava." Borio se da objasni. "Nema nikakvog naina da se uklopi u ono to bi
ovek trebalo da vidi i zna; onemoguuje da nastavi ivot na uobiajeni nain."
"Zar ti ne pokuava esto da se pravi kao da nije nita, i ide dalje - zna, da glumi? Kao
glumac?" Poto on ne odgovori, ona dodade: "To si maloas u kafani pokuao."
"Voleo bih da zavaram svakoga", priznade on. "Sve bih dao, samo da mogu uspeno nastaviti da
glumim, da se drim uloge. Ali tu je pravi rascep; razilaenje. Sve do te take, rascepa nema. Nisu u
pravu oni to govore da je rascep u umu. Kad bih hteo da nastavim ivot, a da budem ceo,
nerascepljen, morao bih se nagnuti ka Glaubu i rei mu..." Zauta.
"Da ujem, da ujem", ree devojka.
"Pa...", uzvrati on i duboko udahnu. "Rekao bih mu: doco, vidim te pod vidom venosti, i ti si
mrtav. To je tvar bolesne, morbidne vizije. Ja je ne elim; nisam je traio."
Devojka stavi aku u njegovu.
"Nikad nikome nisam rekao, do sada", ree Dek. "ak ni Silviji, mojoj eni, a ni mom sinu
Dejvidu. Zna, ja njega posmatram: svaki dan gledam da se uverim da nije poelo i kod njega. Te
stvari vrlo lako mogu da se prenesu, kao kod tajnerovih. Nisam ni znao da imaju sina u BG, dok
Glaub nije kazao. A oni su nam komije ve godinama. tajner nikad nije dozvolio da se sazna."
Dorin ree: "Trebalo bi da se vratimo u 'Vrbe' na veeru. Slae se? Mislim da bi bilo dobro.
Zna, ti se ne mora prikljuiti Arnijevom osoblju; moe ostati kod gospodina Jia. Lep helikopter
ima. Nije obavezno da se svega toga odrekne samo zato to je Arni odluio da te iskoristi; moda ti
nema nikakve koristi od njega, pa zato..."
On slegnu ramenima i ree: "Izazov je zanimljiv: sagraditi sredstvo za komunikaciju izmeu
jednog autistinog deteta i naeg sveta. Mislim da ima mnogo istine u onome to Arni govori. Mogao
bih da budem posrednik - mogao bih da radim koristan posao tamo." Nije stvarno vano zato Arni
hoe da izvede tajnerovog deka, on shvati. Verovatno ima neke vrste, sebine motive, neto to e
mu doneti zaradu u hladnom, vrstom keu. Ba me briga.
U stvari ja mogu imati oba, on shvati. Ji me moe iznajmiti Vodo-radnikoj Uniji; bilo bih plaen
od Jia, a on bi bio plaen od Arnija. Svi bi bili sreni, a to i ne bi? Petljati sa slomljenim,
neispravnim umom deteta sigurno je opravdanije nego petljati sa friiderima i ifrarnicima; ako dete
pati od neke od vizija koje ja znam...
Znao je vremensku teoriju koju im je Glaub podmetnuo kao svoju. itao je o njoj u asopisu
'Sajentifik Ameriken'; prirodno, jer on je itao svaki tekst o izofreniji koga se mogao doepati. Znao
je da su teoriju smislili vajcarci, a ne Glaub. Kakva udna teorija, pomisli on. Meutim, ima neki
prizvuk istine.
"Da se vratimo mi u 'Vrbe'", predloi on. Bio je vrlo gladan, a ovde e verovatno moi da se
najede do besvesti.
Dorin odvrati: "Ti si hrabra osoba, Dek."
"Zato?" upita on.
"Zato to se vraa u mesto koje te je uznemirilo, vraa se ljudima koji su izazvali kod tebe
viziju, kao to kae, venosti. Ja to ne bih uinila, ja bih beala."

"Ali", ree on, "u tome je cela sutina; vizija je namerno sastavljena tako da te navede na bekstvo
- to joj je svrha, da poniti tvoje odnose sa ljudima, da te izoluje. Ako uspe, tvoj ivot sa ljudskim
biima je zavren. To misle kad kau da je termin 'izofrenija' ne dijagnoza nego prognoza - naime, ne
kazuje nita o onome to ima, nego samo kazuje kako e zavriti." A ja neu zavriti tako, ree on
sebi. Kao Manfred tajner, mutav, u ludnici; ja nameravam da zadrim radno mesto, enu i sina, i
prijateljstva moja - on baci pogled ka devojci koja ga je drala pod ruku. Da, ak i moje ljubavne
pustolovine, ako ih bude.
Nameravam da istrajem.
etajui dalje, zabi ruke u depove i dodirnu neto maleno, hladno i tvrdo; podie ga, iznenaeno,
i vide zbrkani, mali predmet nalik na koren nekog drveta.
"ta ti je, zaboga, to?" upita ga Dorin.
Bila je to 'vodena vetica' koju mu dade onaj Blikmen jutros, u pustinji; on bee sasvim zaboravio
na nju.
"Amajlija za dobru sreu", ree Dek devojci.
Ona zadrhta i primeti: "Jezivo je runa."
"Jeste", sloi se on, "ali prijateljski nastrojena. A mi, izofrenici, zaista imamo ovaj problem:
primamo nesvesno neprijateljstvo drugih ljudi."
"Znam. Telepatski inilac. Kleju je zato bilo sve gore i gore, i naposletku..." Pogledala ga je.
"Paranoini ishod."
"To je ono najgore u naem stanju, ta svest o zapretanom, potisnutom sadizmu i agresiji u drugima
oko nas, ak i neznancima. Pakleno bih eleo da to nemamo; primamo to ak i od ljudi u
restoranima..." On pomisli na Glauba. "U autobusima, u pozoritu. U gomili."
Dorin upita: "Ima li ikakvu predstavu o tome ta to Arni eli doznati od malog tajnera?"
"Pa, ta teorija o prekogniciji..."
"Ali ta o budunosti eli Arni da zna? To pojma nema, a? Niti bi tebi ikad palo na pamet da se
zapita."
To je bilo tano. Nije bio ak ni radoznao.
"Ti si zadovoljan", ree ona polako, prouavajui ga pogledom, "da samo radi svoj tehniki
posao, da omoguava da najosnovnije maine rade. Nije to u redu, Dek; nije to dobar znak, nikako."
"Hm", ree on. Klimnu glavom. "Veoma je izofrenino, pretpostavljam... biti zadovoljan jednim
isto tehnikim odnosom."
"Hoe li pitati Arnija?"
Bilo mu je nezgodno. "To su njegova posla, nisu moja. Kao zaposlenje, zanimljivo je, a meni se
Arni svia, vie nego gospodin Ji. Naprosto... nemam sklonost da zabadam nos u tua posla. Takav
sam."
"Mislim da se boji. A ne vidim zato - hrabar si, a ipak na neki nain strano, strano uplaen."
"Moe biti", ree on, s tugom.
Zajedno se vratie u 'Vrbe'.
Te noi, posle odlaska svih, pa i Dorin Anderton, Arni Kot ostade sedei u svojoj dnevnoj sobi.
Likovao je. Kakav dan!
Ulovio odlinog servisera, koji mu je ve popravio neprocenjivo vredni ifrarnik i koji e nainiti
neku elektronsku skalameriju za korienje predskazivakih sposobnosti jednog autistinog deteta.
Izmuzao potrebne informacije, za dab-dabe, od jednog psihijatra, a onda se otarasio tog tipa.
Sve u svemu, dan izuzetno uspean, iza koga ostadoe samo dva problema: klavisen jo

nenatimovan i... ta, do vraga, bee onaj drugi? Pobee mu s uma. O ovome poe premiljati, sedei
pred televizorom i gledajui borbe iz 'Amerike Divne', naseobine Sjedinjenih Drava na Marsu.
Onda se priseti. Norb tajner, mrtav. Ne postoji vie izvor onih zgodacija.
"A, srediu ja to", ree Arni glasno. Ugasi TV i izvue ifrarnik; sede pred njega i, sa mikrofonom
u ruci, izgovori poruku. Bila je namenjena oveku po imenu Skot Templ, njegovom saradniku u
nebrojenim poslovnim poduhvatima; Templ je bio roak Eda Rokingema i tip koga valja znati - uspeo
je da sklopi neki arter-aranman sa UN i time uspostavi kontrolu nad glavninom medicinskih
isporuka koje stiu na Mars, a kakav je to super-pametan monopol!
Bubnjevi ifrarnika vrteli su se ohrabrujue.
"Skoti!" ree Arni. "Kako si. Ej, zna za onog jadnika, Norba tajnera? iva teta, mislim, to je
ciknuo. Koliko ujem, bio je mentalno fiju-fiii. Kao i svi miiii." Arni se ovome nasmeja, dugo i jako.
"E, al ostaje nam zbog toga jedan problemi, zna, nabavke. Je l' tako? Zato, Skoti, stari drue, uj.
Ja bih popriao s tobom. Spreman sam. Kapira? Navrati za dan-dva do mene, da razradimo tane
aranmane. Mislim da treba da zaboravimo onu opremu kojom se tajner sluio; nego da mi
napravimo sve poetak, jedno nae poljane u nekom zabaenom kraju, i nae robot-rakete, i sve
ostalo to nam treba. Da dimljene ostrige nastave pristizati, k'o to dolikuje." Iskljui mainu i pokua
da se doseti jo neeg to bi eventualno mogao rei. Ne, ve je sve rekao; izmeu njega i oveka kao
to je Skot Templ nije potrebno vie priancije; napravi se pogodba i gotovo. "U redu, Skoti,
mome", ree on, "oekujem da te vidim."
Kad je skinuo koturi trake sa maine, pade mu na um da je preslua, da bi se uverio da je
kodirano. Boe, kakva bi nesrea bila ako bi zbog neke kretenske greke ta poruka otila otvoreno!
Ali bila je ifrovana, bez greke, a ifra bee ona njemu najmilija: maina je pretvorila semantike
jedinice poruke u neto nalik na borbu maaka, parodiju moderne elektronske muzike. Arni je sluao
ta zvidukanja, reanja, huktanja, mumlanja, i smejao se dok mu suze nisu pole niz obraze; morao je
otii u kupatilo i ispljuskati se hladnom vodom po licu da bi prestao.
Sede opet pred ifrarnik i paljivo napisa na kutiji u koju je koturi trake uao:
PESMA DUHA VETRA, KANTATA
AUTOR: KARL VILIJAM DITERAND
Taj kompozitor, Karl Vilijem Diterand, trenutno je bio intelektualcima na zemlji glavni miljenik,
a Arniju je bila ba gadna njegova elektronska tobo muzika. Arni je bio purista: njegov ukus vrsto
se zaustavio na Bramsu. Bio mu je smean i ovaj postupak - obeleavanje ifrovane poruke u kojoj se
predlae da on i Skot ponu vercovati hranu, kao da je Diterandova kantata - i kad se opet dobro
ismejao, pritisnu dugme i pozva jednog dobrolana da odnese traku na sever, u Novu Britaniku,
britansku koloniju na Marsu.
Time je, u osam i trideset uvee, dananji rad bio priveden kraju, i Arni se vrati televizoru da vidi
zavrne borbe. Pripali jo jednu optimo-ekstra-blagu admiralku, zavali se u fotelju, prdnu, opusti se.
Kamo sree da su svi dani ovakvi, ree on sebi. Mogao bih iveti veno, kad bi bili; ovakvi dani
ga ine mlaim, ne starijim. Oseti se kao da bi mogao ponovo videti dolazak etrdesete.
Zamisli, ja se bacam u verc-komerc, ree on sebi. I to za sitnice, za kantice elea od divljih
kupina, za krike ukiseljenih jegulja i dimljenih lososa. Ali i to je od ivotne vanosti; naroito za
njega. Niko me nee opljakati, oduzeti mi poslastice moje, pomisli on, surovo odluan. Ako je taj
tajner mislio da moe, samoubistvom, da meni sprei snabdevanje po toj liniji, to bi za mene
predstavljalo jedan tako bolan...

"'Ajde", ree on obojenom deaku koji je na TV ekranu dobijao batine. "Ustani, bre, peko jedan,
i raspizdi ga."
Kao da ga je uo, crnac na ringu skoi na noge, i Arni Kot se nasmeja, tiho ali sa dubokim, otrim
zadovoljstvom.
U hotelskoj sobici gde je, po tradiciji, provodio noi u Banivud Parku tokom radnog dela
nedelje, Dek Bolen je sedeo pored prozora, puio cigaretu i temeljito razmiljao.
Vratilo se, posle toliko godina, ono ega se silno plaio. Dakle, on se mora s tim suoiti. Nije to
vie brino iekivanje, sad je stvarnost. Hriste, pomisli on snudeno, u pravu su: to kad te jednom
u'vati, ne puta. Ona poseta Javnoj koli pripremila ga je za 'pad', onda se u kafani pojavilo i tresnulo
ga, nedirnutom, punom snagom, kao da je on opet u svojim dvadesetim godinama, na Zemlji, i da radi
za korporaciju 'Korona' u Redvud Sitiju.
I jasno mi je, pomisli on, da je smrt Norberta tajnera imala odreenu ulogu u ovome. Smrt
uznemiri svakoga, navodi ljude na neobine postupke; iz smrti se zrakasto iri jedan proces, sainjen
od akcija i emocija, sve dalje i dalje, obuhvata sve vei broj ljudi i stvari.
Da ja pozovem Silviju, bolje bi bilo, pomisli on, da vidim kako se snalazi sa Frau tajner i
decom.
Ali ustezao se da to uini. Ne mogu da pomognem, ni tako ni ovako, zakljui on. Moram biti pet
dana po dvadeset etiri sata u pripravnosti, ovde u gradu, gde me telefonistkinja gospodina Jia moe
dobiti. A sad jo i Arniju Kotu, koji je u Luistaunu, moram stajati na raspolaganju.
Za to je, meutim, dobio i nadoknadu. Kompenzaciju prijatnu, duboku, prefinjenu, koja donosi
mnogo nove snage. U novaniku je sad imao adresu i telefon Dorin Anderton.
Da je pozovem noas? Zamisli samo, pomisli on. Nai nekoga, enu tavie, s kim se moe
slobodno razgovarati; enu koja razume njegovu situaciju, istinski eli da uje i nije uplaena.
To pomae. Mnogo.
Njegova ena je poslednja osoba na svetu sa kojom bi mogao razgovarati o svojoj izofreniji;
nekoliko puta je pokuao, i ona se svaki put naprosto sruila od straha. Kao i svako drugi, Silvija se
plai pomisli da to ue u njen ivot; ona lino odbija izofreniju od sebe pomou magije lekova... kao
da fenobarbital moe zaustaviti irenje najprodornijeg, najzlokobnijeg psihikog procesa poznatog
oveku. Bog zna koliko je pilula i on sam progutao u poslednjoj deceniji. Dovoljno da se poploa
drum od njegove kue do ovog hotela, a moda i natrag.
Posle izvesnog razmiljanja, odlui da ne zove Dorin. Bolje je sauvati tu mogunost za neku
kasniju priliku, kad situacija postane izuzetno teka. U ovom trenutku on se osea prilino smireno.
Bie u budunosti obilje vremena, a i potrebe, za obraanje Dorini Anderton.
Naravno, morae da bude naroito oprezan: Dorin je, oigledno, ljubavnica Arnija Kota. Ali ini
se da ona zna ta radi; a Arnija svakako zna dobro. Nesumnjivo je imala u vidu i Arnija kad je davala
svoj telefon i adresu, i, to se toga tie, kad je odlazila iz kafane.
Imam poverenja u nju, ree Dek sebi. A to je, za nekoga sa tragovima izofrenije, neto.
Razmatrajui ove teme, Dek Bolen ugasi cigaretu, obue pidamu i pripremi se za spavanje.
Upravo kad se pokrivao jorganom, telefon u njegovoj sobi zazvoni. Servisni poziv, pomisli on i
skoi na noge, automatski, da odgovori.
Ali nije bio servisni. Jedan enski glas mu ree u uho, neno: "Dek?"
"Da", ree on.
"Dorin ovde. Samo sam se pitala - da li si u redu."
"Fino je meni", ree on, sedajui na ivicu kreveta.

"Da li bi voleo da doe kod mene noas?"


Oklevao je. "Hmmmm", ree on.
"Da sluamo ploe i priamo. Arni mi je pozajmio gomilu starih stereo-LP ploa iz njegove
kolekcije... Neke od njih su strano izgrebane, ali neke su super. On je, zna, veliki sakuplja; ima
najveu zbirku Baha na Marsu. A video si i njegov klavisen."
Znai, to je bilo to u Arnijevoj dnevnoj sobi.
"Da li je bezbedno?" upita on.
"Jeste. Ne brini zbog Arnija; on se ne postavlja posedniki."
Dek ree: "Vai, dolazim." A onda uvide da od toga nema nita, jer on mora biti kod telefona, za
sluaj da ga pozovu. Osim ako se pozivi mogu kanalisati na njen telefon.
"Nije to problem", ree ona, kad joj je objasnio. "Pozvau Arnija i rei u mu."
Zapanjen, on ree: "Ali..."
"Dek, lud si ako misli da mi to moemo na bilo koji drugi nain - Arni zna sve to se u naselju
deava. Prepusti sve meni, dragi. Pozvau ga, evo, odmah. A ti dolazi ovamo. Ako bude ijedan poziv
dok putuje ka meni, zapisau ga, ali ne verujem da e biti; Arni ne eli da ti popravlja tostere
drugim ljudima, nego da radi za njega, a naroito da pravi onu mainu za razgovor sa malim
tajnerom."
"Vai", ree on. "Dolazim. Zdravo." Spusti slualicu.
Deset minuta kasnije leteo je blistavim i sjajno uglaanim servisnim helikopterom firme 'Ji' kroz
nono nebo Marsa, ka Luistaunu i ljubavnici Arnija Kota.

8.
Dejvid Bolen je znao da njegov deda Leo ima mnogo para i da se ne protivi mnogo kad te pare
treba na neto da troi. Eto, na primer, jo pre nego to su izili iz graevine raketnog terminala, taj
stari ovek u krutom odelu sa prslukom i zlatnim manetnama - a po odelu ga je Dejvid i prepoznao,
kad je motrio na putnike koji su silazili niz rampu - zastao je kod kioska sa cveem i kupio njegovoj
mami buket krupnog, plavog, zemaljskog cvea. Hteo je neto kupiti i Dejvidu, pa poto nisu imali
nijednu igraku, nego samo slatkie, deda Leo je kupio to: kutiju sa kilogram eerlema.
A jednu belu kartonsku kutiju uvezanu kanapom deda Leo je nosio pod rukom, nije dao da je
aerodromski slubenici uzmu i strpaju meu prtljag. im su izili iz terminalske zgrade i nali se u
helikopteru njegovog tate, deda Leo je otvorio taj paket. Bio je pun jevrejskog hleba, kiselih
krastavia i tanko seene kuvane govedine - kilo i po govedine.
"Auh!" uzviknu Dek Bolen oduevljeno. "Od Njujorka, sve dovde. To se ne moe dobaviti ovde,
u kolonijama, ale."
"Znam ja to, Dek", ree deda Leo. "Jedan Jea mi rek'o gde ovo ima, a meni se dopalo toliko, da
sam znao da e i tebi, nas dvojica imamo isti ukus." Tiho se nasmejao, zadovoljan to ih je toliko
usreio. "Napraviu ti sendvi im stignemo kui. Odma', bez ekanja."
Helikopter se uzdie nad raketni terminal i polete preko tamne pustinje.
"Kakve su vam bile vremenske prilike ovde?" upita deda Leo.
"Mnogo oluja", ree Dek. "Praktino nas zatrpalo, pre jedno nedelju dana. Morali smo
iznajmljivati motorne kopae da se otkopamo."
"Ne valja to", ree deda Leo. "Treba da podignete onaj betonski zid o kome si mi pisao."
"Ovde bilo kakva izgradnja kota pravo bogatstvo", primeti Silvija. "Nije kao na Zemlji."
"Znam ja to", sloi se deda Leo, "ali svoje ulaganje mora da zatiti - ta kua puno vredi, i to
zemljite, imate i vodu u blizini; ne zaboravite to."
"Kako bismo mogli zaboraviti?" upita Silvija. "Bez tog rova sa vodom, mi bismo pomrli."
"Je l' kanal iole iri ove godine?" upita deda Leo.
"Isti, sasvim isti", odvrati Dek.
Dejvid progovori: "Bio je bagerisan, deda Leo. Gledao sam u-enovce sa velikom mainom koja
usisava pesak sa dna. Sad je voda mnogo istija. Zato je moj tata povadio filtere, pa kad doe
rovoplovac i otvori prelivnu kapiju ka nama, vodu pumpamo tako brzo da mi je tata dao da od vika
navodnjavam celu jednu batu sa povrem, pa imam kukuruz, skvo i dve-tri argarepe, ali je neto
pojelo svu repu. Sino smo jeli kukuruz iz te batice. Stavili smo ogradu da ne ulaze ona male
ivotinje - kako se one zovu, tata?"
"Peani pacovi, Leo", ree Dek. "im je Dejvidova bata poela donositi ploda, peani pacovi
su nagrnuli. Dugaki su ceo jej." Podie ruke i pokaza koliko je to. "Bezopasni, osim to svaki moe
da pojede koliko je teak, u roku od deset minuta. Stariji naseljenici su nas upozorili, ali morali smo
pokuati."
"Dobro je gajiti svoje sopstveno", ree deda Leo. "Da, pisao si ti meni o bati, Dejvide; rado bih
je pogledao ujutro. Veeras sam umoran; dug je to put, ak i sa ovom novotarijom, kako to zovu? Te
brodove? Brzi kao svetlost, ali ipak, ne ba. A koliko tek treba vremena za poletanje, sletanje, i
koliko se to drma. Do mene je sedela jedna ena, sva se prepala, mislila izgoreemo, tol'ko je
vruina bilo, ak i uz ureaj za klimatizaciju. Ne znam zato dozvoljavaju da unutra bude tolika
vruina, a vidi koliko naplauju. Ipak je veliko poboljanje u odnosu na - sea se kad ste vi
emigrirali pre nekoliko godina? Dva meseca!"

Dek ree: "Leo, nadam se da si doneo tvoju masku sa kiseonikom. Naa je sad suvie stara,
nepouzdana."
"Dabome, imam je, u smeem koferu. Nita se ne brinite za mene, podnosim ja ovu atmosferu imam drugaije pilule za srce, zaista bolje. Sve stvari na Domu se poboljavaju. Ali je krkljanac,
dabome. Zato e sve vie ljudi da emigrira na Mars, to vam ja jemim. Smog je na Domu tako gadan
da moe maltene ubiti oveka."
Dejvid progovori: "Deda Leo, na prvi komija se ubio, gospodin tajner; sad su njegovog sina
Manfreda pustili kui iz logora za poremeenu decu, a moj tata pravi jednu mainu za razgovor s
njim."
"Do-bro", ree Leo ljubazno i, pun vedrine, pogleda deaka. "Zanimljivo, Dejvide. Koliko godina
ima taj deak?"
"Deset", ree Dejvid, "al' jo ne ume razgovarati sa nama, nimalo. Ali moj tata e to da sredi
pomou te maine, a zna za koga moj tata radi sad? Za gospodina Kota, koji vodi Sindikat i grad
vodo-radnika; to je stvarno veliki ovek, vaan."
"Mislim da sam uo za njega", ree deda Leo i namignu Deku, to Dejvid primeti.
Dek ree svom ocu: "ale, jesi ti jo zapeo da kupuje ono u FDR-u?"
"A, svakako", ree ded Leo. "Moe se u ivot kladiti, Dek. Naravno, ja sam na ovo putovanje
krenuo iz drutvenih razloga, da vidim sve vas, ali ne bih mogao toliko vremena izdvojiti da nije tu i
posao."
"A ja se nadao da si ti od toga odustao", odvrati Dek.
"Pa, Dek", ree mu otac, "nemaj brige; pusti ti da se ja brinem da li postupam ispravno; mnogo
sam ve godinica ja u poslu sa nekretninama. Sluaj. Da li bi me povezao helikopterom do tog
planinskog venca, da ga ja pogledam izbliza? Mape imam u izobilju, al' ou i lino da pogledam."
"Bie razoaran kad vidi", ree Silvija. "Tamo je pusto, nema vode, nema tako rei nieg
ivog."
"Nemojmo se brinuti zbog toga sad", ree deda Leo i osmehnu se Dejvidu. Malo unu deaka u
rebra. "Dobro je videti mladog oveka zdravog i pravog, ovde, daleko od zagaenog vazduha koji je
kod nas, na Domu."
"Pa, ima Mars i svojih loih strana", ree Silvija. "Probaj da ivi neko vreme na looj vodi, ili
bez vode, pa ima da ti bude jasno."
"Znam", odvrati deda Leo ozbiljnim glasom. "Vi, narode, koji ovde ivite, imate itekakvu petlju.
Ali zdravo je; ne zaboravite to."
Dole, sada ispod njih, treperile su svetlosti Banivud Parka. Dek okrete helikopter ka severu, ka
njihovom domu.
Pilotirajui helikopterom firme 'Ji', Dek Bolen baci pogled na svog oca i zadivi se: tako malo je
ostario, izgleda u dobroj formi, pun snage, za oveka u poznim sedamdesetim godinama. I jo radi
svoj posao, sa punim radnim vremnom, i uiva u tim svojim pekulantskim mukama jednako kao
uvek.
Ipak, iako se to nije pokazivalo, bio je siguran da je dugi put sa Zemlje izmorio staroga vie nego
to priznaje. Ali ta mari: ve su nadomak kue. Oitavanje na irokompasu je 7,08054; jo minutdva.
"Pojma nema koliko smo izgladneli za hranom ove vrste", ree Silvija najzad. "ak ni na crnoj
berzi..." Ona baci pogled ka Deku.
"Ponekad se moe kupiti delikates-hrana od onih to to muvaju", dodade Dek, "mada je to u
poslednje vreme postalo tee. Mi to ne radimo. Ne iz nekih moralnih razloga. Skupo je."

Priali su jo neko vreme, saznavali o Leovom putovanju i o stanju na Domu. Dejvida su poslali
na spavanje u deset i trideset, a onda se, u jedanaest, izvinila i Silvija, pa otila i ona na poinak.
Ostadoe u dnevnoj sobi da sede samo Leo i Dek.
Leo ree: "Moemo li poi napolje da vidimo deakovu batu? Ima onu veliku baterijsku
svetiljku?"
Dek nae svoj 'fenjer za nevolju' i povede Lea iz kue, u hladni noni vazduh.
Dok su stajali na rubu leje sa kukuruzom, Leo mu ree tiho: "Kako se slaete ti i Silvija ovih
dana?"
"Fino", ree Dek, malo doveden u nepriliku ovakvim pitanjem.
"Meni se ini da je neko zahlaenje izmeu vas dvoje", ree Leo. "Stvarno bi bilo strano, Dek,
da se otuite. Ima finu enu - jedna u milion je takva."
"Shvatam ja to", odvrati Dek nelagodno.
"Na Domu", ree Leo, "kad si bio jo deko, uvek si se mnogo igrao. Znam da si sada, meutim,
okuen, smiren."
"Jesam", ree Dek. "I mislim da ti se priinjava neto."
"Ali zaista izgleda povuen u sebe, Dek", ree mu otac. "Nadam se da ona tvoja stara nevolja,
zna na ta mislim, nije poela da te mui opet. Mislim na..."
"Znam na ta misli."
Leo nastavi, nezadrivo: "Kad sam ja bio deak, nije bilo mentalnih bolesti ovoliko kao sad. To je
znak ovih vremena; namnoio se narod previe, guva je. Pamtim kad si se razboleo, a i dugo pre
toga, recimo od tvoje sedamnaeste, bio si hladan prema drugim ljudima, nezainteresovan za njih. I
neraspoloen. Sad mi neto tako izgleda."
Dek besno pogleda oca. To je problem kad matori dolaze u posetu: nikad ne odole iskuenju da
se vrate u onu staru ulogu sveznajueg, svemudrog. Za Lea, Dek nije odrastao ovek, sa enom i
detetom, nego, naprosto, njegov sin Dek.
"Vidi, Leo", ree Dek. "Ovde je ljudi vrlo malo; planeta je, zasad, retko naseljena. Prirodno je
onda da ovdanji narod ima manje sklonosti da se okuplja u grupe; svako mora biti vie okrenut u
sebe, dok je na Domu svaki dan masovna scena."
Leo klimnu glavom. "Hmmm. Ali onda bi trebalo da ti bude jo vie drago da vidi svoju sabrau,
druga ljudska bia."
"Ako misli na sebe, drago mi je veoma to te vidim."
"Sigurno, Dek", ree Leo, "znam. Moda sam samo umoran. Ali ti ne govori mnogo; na neku
drugu stranu ti idu misli."
"Moj posao", ree Dek. "Jedan autistini deak, Manfred - na njega mislim stalno."
Ali kao i u starim danima, otac je bez napora prozirao njegove izgovore, pravim roditeljskim
nagonom. "Ma, hajde, mome", ree Leo. "Mnogo toga ti ima na umu, ali ja znam kako ti radi;
rukama. A ja govorim o tvom umu, tvoj um se okree ka unutra. Moe li se na Marsu dobiti ona
petljancija, ono, psihoterapija? Nemoj mi rei da ne moe, jer ja znam da moe."
"Neu ti rei da ne moe", ree Dek, "ali u ti rei da to nisu tvoja prokleta posla."
Pored njega, u mraku, njegov otac kao da se skupi i slee ka dole. "U redu, mome", promrmlja.
"Izvini to se meam."
Obojica su nelagodno utala.
"Do vraga", oglasi se najzad Dek, "hajde da se ne svaamo, ale. Hajde mi da se vratimo unutra,
da popijemo po jedno pie ili tako neto, pa da se ruimo na spavanje. Silvija je spremila dobar,
mekan krevet za tebe u drugoj spavaoj sobi; znam da e se dobro odmoriti."

"Silvija posveuje veliku panju ovekovim potrebama", ree Leo, sa blagom notom optube
uperene ka sinu. Onda, jo blaim glasom, dodade: "Dek, uvek se brinem za tebe. Moda sam ja
staromodan i ne razumem to sa mentalnim bolestima; danas je svako neto opaljen; postalo je
opteprisutno, kao nekada grip i polio, ili ono kad smo bili deca i gotovo svako dobio boginje. Sad
ima ovo. uo sam jednom na TV: svaki trei. izo-frizo. Ili ve ta. Mislim, Dek, ima toliko stvari
radi kojih vredi iveti; zato onda okretati lea ivotu, kao to ine ti izo-frizo ljudi. Ne uklapa se.
Imate ovde celu planetu koju treba, ej, pokoriti. Recimo, sutra: sutra idem s tobom u planine FDR-a,
moe mi pokazati ta sve ima tamo, a ja sam pripremio sve formalnosti zakonskog postupka ovde; ja
u, vidi, kupovati. uj: kupi i ti jedno pare, zna? Pozajmiu ti kapital za to." Osmehnu se Deku,
iroko, sa puno nade, pokazujui zube od nerajueg elika.
"Nije to moja olja aja", ree Dek. "Ipak, hvala na ponudi."
"Evo, izabrau ti i lokaciju", ponudu Leo.
"Ne. Naprosto nisam zainteresovan."
"Tebi - prija sadanji posao, Dek? Pravi neku mainu da bi ljudi mogli govoriti tom deaku koji
ne ume da govori? Zvui kao plemenit poduhvat; ponosim se to to ujem. Dejvid je super klinac, i
mogu rei, super se ponosi svojim ocem."
"Znam da je tako", ree Dek.
"Ne pokazuje nikakve znake tog izo-frizo, a?"
"Ne", odvrati Dek.
Leo ree: "Ne znam odakle tebe to da napadne, svakako ti nije dolo od mene - ja volim ljude."
"Pa, i ja", ree Dek. Zapita se kako bi njegov 'ale' postupio kad bi znao za Dorin. Verovatno bi
bio sav ojaen; pripadnik je tvrdo zakopanog pokolenja, roen 1924. godine, pre dugo, dugo
vremena. Bio je to drugaiji svet, tada. Zapanjuje kako se ale prilagodio na ovaj dananji; pravo
udo. Leo, roen u razdoblju ekonomskog uzleta posle Drugog svetskog rata, sada stoji ovde, na rubu
marsovske pustinje... Ipak, ne bi razumeo ovo sa Dorin, ne bi razumeo da je za njega ivotno pitanje
odrati jednu prisnu vezu te vrste, po svaku cenu; ili, tanije, po maltene svaku cenu.
"Kako se ona zove?" upita Leo.
"t-ta?" promuca Dek.
"Imam ja neko telepatsko ulo, pomalo", ree Leo ravnim glasom. "Zar ne?"
Posle kraeg vremena Dek odvrati: "Oigledno."
"Silvija zna?"
"Ne."
"Pogodio sam zato to me nisi gledao u oi."
"Ma, vraga", ree Dek besno i otro.
"Je l' i ona u braku? Ima i ona decu, ta druga ena sa kojom si se smuvao?"
Dek odgovori, odravajui to je mogue ravniji ton glasa: "Zato ne upotrebi telepatsko ulo da
to sazna?"
"Samo ne elim da Silvija bude povreena."
"Nee biti."
"iva teta", ree Leo, "ovoliki put prevaliti, a onda naii na ovako neto. Dobro..." On uzdahnu.
"Imam, svejedno, svoja posla. Sutra, ti i ja ustajemo vrlo rano, junaki, i kreemo."
Dek ree: "Nemoj biti suvie strog sudija, ale."
"U redu", saglasi se Leo. "Znam, sad su moderna vremena. Misli da ako se muva oko enskih,
ostae zdrav, a? Moda je tako. Moda je to put ka mentalnom zdravlju. Ne elim rei da ti nisi
mentalno zdrav..."

"Samo obojen jednom malom primesom toga", odvrati Dek ogoreno, silovito. Hriste, tvoj
sopstveni otac, pomisli on. Kakvo muenje. Kakva bedna tragedija.
"Znam da e se izvui", ree Leo. "Vidim da se sad bori; nije to neko zezanje, stvarno je. Znam
po tvom glasu - u nevoljama si. U istim onim nevoljama u kojima si oduvek i bio, samo postaje
stariji i istroeniji, pa je zato sve tee, a? Da-da, vidim ja to. Ovo je usamljena planeta. udo je da
svi vi, imigranti, ne poaavite odma' u startu. Jasno mi je zato visoko ceni ljubav gde god je moe
nai. Ono to je tebi potrebno jeste neto nalik na ovo to ja imam, ove moje zemljine muke. Moda
e to nai u pravljenju maine za tog sirotog mutavka. Voleo bih da ga vidim."
"Videe ga", ree Dek. "Moda sutra."
Stajali su jo nekoliko trenutaka, onda se vratili u kuu. "Da li Silvija jo uzima droge?" upita
Leo.
"Droge!" On se nasmeja. "Fenobarbital. To uzima."
"Tako fina devojka", ree Leo. "iva teta da je tako napeta i puna briga. Sad jo i pomae toj
nesretnoj udovici u onoj susednoj kui, kazali ste mi." U dnevnoj sobi, Leo sede u Dekovu fotelju,
prebaci jednu nogu preko druge i utonu unazad, nastojei da mu bude sasvim udobno, da bi mogao
nastaviti da govori... Imao je, izvan svake sumnje, mnogo toga da kae, o mnogim temama, i bio je
vrsto reen da to to ima i kae.
U krevetu je Silvija leala maltene u san odlutala, svesti prigaene tabletom od sto miligrama
fenobarbitala koju je, kao i obino, uzela u trenutku kad je legla. Nejasno je ula mrmljave glasove
svog mua i svekra, iz dvorita; u jednom trenutku njihovi tonovi postadoe otri, i ona se die u
sedei poloaj, uzbunjena.
Zar e se posvaati? - upita se ona. Boe, nadam se da nee; nadam se da Leov boravak nee
poremetiti stvari ovde. Ali njihovi glasovi se spustie i ona se vrati miru i odmoru.
Fini dedica, pomisli ona. U mnogo emu je kao Dek, samo vre ustaljen u svoje navike.
U poslednje vreme, otkad je preao da radi kod Arnija Kota, njen mu se izmenio. Sigurno zbog
utvarnog posla koji mu je dat: nju uznemirava taj mutavi, mali autista tajner; im ga je prvi put
videla, pokajala se. ivot je i bez njega bio dovoljno zapetljan. Deak je dolepravao u kuu i
odlepravao, uvek trei na vrhovima prstiju; njegove oi strelovito su bacale poglede u raznim
pravcima, kao da vidi stvari koje nisu prisutne i uje zvuke izvan normalnog opsega ujnosti. Kad bi
se samo vreme moglo vratiti i Norbert tajner ponovo postatiti iv! Kad bi samo...
U svojoj drogiranoj svesti ona vide, u jednom sevu, onog nesposobnog oveuljka kako ujutro
kree na posao, sa punim koferima robe. Trgovakog putnika koji se zaputio ka prvim vratima, da
prodaje jogurt i rum sa dodatkom eernog sirupa.
Da li je on jo iv, negde? Moda ga Manfred vidi. Deak izgubljen (kae Dek) u izoblienom
vremenu. Kakvo ih iznenaenje eka kad uspostave sa deakom vezu i nau da je on prizvao tog
tunog, malog duha... ali verovatnije je da je njihova teorija tana i da on vidi sledee, ono sledee.
Zato e oni dobiti to ele. Zato ba Dek? Zato je tebi stalo do toga, Dek? Naklonost izmeu tebe
i tog bolesnog deteta. Je l' to? Ohhh... Njene misli se pretopie u tamu.
I onda, ta? Da li e ti opet biti stalo do mene?
Ne postoji naklonost izmeu zdravih i bolesnih. Ti si drugaiji; to mi je teret. Leo zna da je tako,
ja znam. A da li ti zna? Da li mari?
Zaspa.
Visoko pod nebom kruile su ptice mesoderke. U podnoju zgrade sa prozorima leao je njihov

izmet. On poe dohvatati sa zemlje zamotuljke, uskoro ih je imao nekoliko. Uvijali su se i nadimali
kao testo, a on je znao da se unutra nalaze iva bia; prenese ih paljivo u prazni hodnik zgrade.
Jedan smotuljak se otvori, du rascepa u utkanom, dlakavom boku; postade suvie veliki da bi se
mogao drati, i on ga sada vide u zidu. Pregrada gde lei na boku, procep toliko veliki da on vidi
stvorenje unutra.
Gubi! Crv, svijen u namotaj, napravljen od vlanih, kotano belih nabora, unutranji gubi-crv, iz
tela neke osobe. Kad bi samo ptice visokoletne mogle da ga nau i pojedu, takvog. On potra niz
stepenike, koji su mu se ugibali pod nogama. Neke daske nedostaju. On pogleda kroz sito od drveta,
dole, do zemljita, do udubljenja koje je mrano, hladno i puno drveta toliko trulog da lei kao vlani
prah, satrunulo od gubi-kuge.
Ruku podignutih, on ga baci u visine, krueim pticama; i zaplovi nagore, u isti mah tonui. One
mu pojedoe glavu. Onda on stade na most preko mora. Ajkule se kreu u vodi, njihova otra, sekua
peraja. On uhvati jednu na udicu i ona kliznu iz vode, otvorenih usta, da ga proguta. On uzmae jedan
korak, ali most klonu i on se nae do pojasa u vodi.
Sad je padala i kia gubia; sve gubi, kud god pogleda. Grupa onih koji ga ne vole pojavi se na
kraju mosta i die obru napravljen od zuba morskog psa. On je car. Kruniu ga tim obruem, i on
pokuava da im se zahvali. Ali oni mu silom navlae obru preko glave, na vrat, i poinju da ga dave.
Vezuju obru u vor i zubi morskog psa odsecaju mu glavu. Opet on sedi u memljivom podrumu,
okruen hrpama isitnjene trulei, i slua pljuskanje plimnih voda odasvud. Svet gubi-vladavine, a on
bez glasa; zubi morskog psa presekli su mu glas.
Ja sam Manfred, ree on.
"Kaem ti", ree Arni Kot devojci koja je bila pored njega u irokom krevetu, "stvarno e biti
oduevljena kad uspostavimo vezu s njim - vidi, to je kao kad iz neke firme imamo obavetenja
iznutra: imaemo budunost, a ta misli, gde se sve stvari deavaju ako ne u budunosti?"
Dorin Anderton se promekolji i promrmlja neto.
"Nemoj da mi zaspi sad", ree Arni i nagnu se napred da pripali sledeu cigaretu. "Zamisli ta se
desilo: jedan od krupnih pekulanata nekretninama do'o danas sa Zemlje; momak iz Sindikata ga
prepoznao na raketnom terminalu, iako se tip prijavio pod lanim imenom. Dok smo mi proveravali
kod prevoznika, tip se izgubio, pobeg'o nam ispred nosa. Predskazao sam ja da e oni poeti da se
pojavljuju! uj, kad ujemo ovog malog tajnera, ima poklopac da odleti sa cele te stvari. A?"
Prodrmao je zaspalu devojku. "Ako se ne probudi", ree Arni, "ima te izguram iz kreveta, da padne
na dupe, a onda idi kui peke."
Dorin zastenja, preokrete se i pridie u sedei poloaj. U mutnoj svetlosti Arnijeve glavne
spavae sobe, ona je sedela bledo poluprozrana, sklanjala kosu unazad sa oiju i zevala. Jedna
bretela spavaice spade joj sa ramena, i Arni, sa punom sposobnou da ceni lepotu, vide njenu
visoku, vrstu, levu dojku sa draguljem bradavice ba u samom sreditu.
Boe, dobru ensku imam, ree Arni sebi. Stvarno je izuzetna. Kako je samo majstorski zadrala
onog Bolena da ne odbaci sve i ne odluta, kao to su ve skloni ti hebefreni izofrenici - njih je
gotovo nemogue zadrati da budu nosem uz posao, toliko su potiteni i neodgovorni. Eto, taj Bolen:
idiot savant, idiot, ali genije za neto. Popravi sve to treba. A mi moramo da izlazimo u susret tom
njegovom idiotizmu. Da mu se uvlaimo. Ne moe prisiliti takvog tipa; on prisilu ne vidi. Arni
dohvati jorgan i skide ga sa Dorin, jednim irokim razmahom u stranu; osmehnu se njenim golim
nogama, osmehnu se videi kako ona navlai spavaicu nie, na kolena.
"Kako mo' bude umorna?" upita je on. "Nita nisi radila, samo si leala. Zar ne? Zar je tako

naporno - leati?"
Ona ga pogleda suenim oima. "Dosta je bilo."
"ta?" upita on. "Zeza se. Tek smo poeli. Skidaj tu spavaicu." Uhvati donje rubove spavaice i
jednim pokretom ih zabaci nazad, uz njene noge; zatim podvue jednu ruku pod Dorin, odie je i
sledeeg trena skide spavaicu sasvim sa nje, preko glave. Ostavi spavaicu na stolicu pored
kreveta.
"Ja u da spavam", ree Dorin, sklapajui oi. "Ako nema nita protiv."
"Zato bi im'o neto protiv?" upita Arni. "I sad si tu, zar ne? Zaspala ili budna, svejedno, ima te,
ima te oho-ho."
"Jao!" pobuni se ona.
"Pardon." On je poljubi u usta. "Nisam hteo da te zaboli."
Glava joj se oputeno klatila; videlo se da e Dorin, bukvalno, zaspati. Arnija je to vrealo. Ali
ta mari... ona najee i ne radi nita.
"Opet mi obuci spavaicu", promrmlja Dorin, "kad zavri."
"A-ha, al' nisam jo gotov." Ima ja ovo da tucam jo pun sat, ree Arni sebi. Moda ak i dva. Na
neki nain mi se i dopada ba ovako. One, kad spavaju, ne priaju. A stvar se najvie kvari kad
priaju neto. Ili, kao, jee. Nikada nije podnosio to njihovo jeanje.
On pomisli: crkavam od elje da to pre dobijem neto od onog Bolenovog. Jedva, jedva ekam;
znam da emo uti neto zaista divno, kad pone da se uje. Zatvoreni um tog deka; pomisli samo,
kolika blaga sadri. Mora biti unutra kao u bajci; sve divno, isto i zaista nevino.
Dorin, u polusnu, zajea.

9.
U aku Lea Bolena njegov sin Dek poloi jednu krupnu, zelenu semenku. Leo je osmotri i vrati.
"ta si video?" upita Dek.
"Video sam. Semenka."
"Da li se neto dogodilo?"
Leo razmisli, ali nije se mogao setiti da se ita dogodilo, zato najzad ree: "Ne."
Sedajui iza filmskog projektora, Dek ree: "Sad gledaj." Ugasi svetla u sobi; projektor poe tiho
zujati, a na ekranu se pojavi slika. Semenka, utisnuta u zemlju. Pred Leovim oima semenka se
rascepi. Pojavie se dva pipka iz nje i poee talasavo ispitivati prostor oko sebe; jedan se stade
uzvijati uvis, drugi se podeli u fine niti i poe pipati nadole. Za to vreme semenka se obrtala u zemlji.
Ogromna proirenja poee da se rasklapaju sa gornjeg pipka, i Leo umno udahnu vazduh.
"Bogte, Dek, ba imate vi neke semenketine, ovde na Marsu", ree Leo. "Vidi kako se zaletela;
radi kao luda."
Dek ree: "To je obino zrno lima-pasulja; isto kao ovo koje ti dadoh maloas. Ali je film
ubrzan, pet dana je zbijeno u nekoliko sekundi. Sad vidimo kakve kretnje pravi zrno pasulja kad klija;
normalnom brzinom gledan, taj proces je tako spor da mi ne primetimo ni jedan jedini pokret."
"Bogte, Dek", ree Leo, "ovo je stvarno neto. Znai, brzina proticanja vremena kod tog deka je
kao ovaj pasulj. Razumeo sam. A stvari ije kretanje mi primeujemo oko njega fijuu tako prokleto
brzo da su praktino nevidljive. Kladim se da on vidi ba ovakve spore procese, kao ovaj sa
semenkom; kladim se da moe izii u dvorite, sesti i gledati kako biljke rastu. Za njega je pet dana
kao moda deset minuta za nas."
Dek ree: "Tako je bar po teoriji." Onda objasni Leu kako e komora dejstvovati, ali je
objanjenje vrvelo strunim izrazima. Leo nije razumeo; samo se poeo pomalo nervirati. Dek je,
meutim, zujao dalje. Jedanaest sati - pa ipak, Dek jo niim nije pokazivao nameru da krene na put
u planine Frenklina Delanoa Ruzvelta; inilo se da je sasvim obuzet ovim.
"Vrlo zanimljivo", proguna Leo u jednom trenutku.
"Uzmemo magnetofonski snimak raen na etrdeset centimetara u sekundi, a onda ga putamo
Manfredu na devet centimetara u sekundi. U isto vreme mu prikaemo sliku, nepominu, gde se vidi
recimo drvo i ispod njega re drvo, i to ostavimo petnaest ili dvadeset minuta. Onda ono to Manfred
kae snimamo na devet, a putamo nama na etrdeset."
Leo ree: "Sluaj, Dek, moramo na ono putovanje."
"Hriste", odvrati Dek. "Ovo je moj posao." Ljutito odmahnu rukom. "Mislio sam da eli videti
malog - stii e svakog trenutka. Ona ga je poslala..."
Leo mu upade u re: "Vidi, sine, prevalio sam milione kilometara da bih pogledao to zemljite.
Idemo li tamo ili ne idemo?"
Dek ree: "Saekaj da deak doe, pa ga vodimo sa sobom."
"Moe", ree Leo. eleo je da izbegne trvenje; voljan bio da prihvata kompromise, do krajnje
ljudski podnoljive granice.
"Boe moj, pa ti si prvi put u ivotu na povrini druge planete. Pomislio bih da e eleti da se
malo proeta, da vidi neki rov, neki kanal." Dek mahnu rukom desno od sebe. "Nisi te stvari ni
pogledao, a ljudi su eznuli da vide kanale - i raspavljali se da li kanali uopte postoje - ve
vekovima!"
Nezadovoljan i pomalo ljut, Leo revnosno klimnu glavom. "Dobro, pokai mi." Poe za Dekom,
iz radionice, napolje, u tupo Sunevo svetlo raste crvenkaste boje. "Hladno", primeti Leo, njuei

vazduh. "A etati je stvarno lako, ovde; primetio sam noas da se oseam kao da sam teak samo
dva'es, dva'es pet kila. Sigurno zbog toga to je Mars tako mali, a? To mora biti dobro za ljude sa
slabim srcem, osim to je vazduh tako razreen. Mislio sam, noas, da sam se od one kuvane
goveine onoliko..."
"Leo", ree mu sin, "'ajde da uti i da gleda ovo oko nas, je l' moe?"
Leo pogleda oko sebe. Vide ravnu pustinju sa neto malo planina u daljinama. Vide dubok rov pun
trome, smee vode, a du jarka rastinje nalik na mahovinu, zelenu. To je bilo sve. Nita drugo se nije
videlo, osim Dekove kue i, malo dalje, tajnerove. I bate, ali on je noas razgledao batu.
"Dakle?" upita Dek.
U obavezi da sad neto kae, Leo ree: "Veoma upeatljivo, Dek. Ima dobro mesto ovde: fino,
moderno mestace. Da se jo malo zasadi, malo uredi predeo, rekao bih da je sa-vr-eno."
Dek naini prema Leu irok osmeh, ukrivo, i odvrati: "Milion godina je sanjan ovaj san: da se
stoji ovde i gleda ovo."
"Znam ja to, sine, i izuzetno se ponosim onim to ste vi postigli, ti i ta fina ena." Leo sveano
klimnu glavom. "E, dobro. Moemo li sada krenuti? Ti bi moda mogao prei u tu drugu kuu gde je
taj deko i dovesti ga. Ili je moda Dejvid otiao tamo preko? Moda e ga Dejvid dovesti; ne vidim
ga da je kod nas."
"Dejvid je u koli. Odvezli su ga dok si ti spavao."
Leo ree: "Nije meni teko da odem tamo i dovedem tog, kako se zvae, Manfreda, ako nema
nita protiv."
"Kreni", ree Dek. "Idem i ja."
Pooe pored jednog manjeg, poprenog rova sa vodom, preoe otvoreno peano polje, zatim
polje nekih krtih biljica nalik na paprati, i stigoe do druge kue. Leo zau iznutra glasove
devojica. Bez oklevanja se pope stepenitem na trem i pozvoni na vrata.
Vrata se otvorie i pred njim se pojavi krupna, plavokosa ena ije su oi bile umorne i pune bola.
"Dobro jutro", ree Leo. "Ja sam tata Deka Bolena; pretpostavljam da si ti gazdarica ove kue.
Predlaem da povedemo tvog deaka sa nama na putovanje, i vratimo ga ivog i zdravog."
Krupna plavua pogleda pored njega, ka Deku, koji se takoe popeo na trem; ne ree nita, ali se
okrete i ue u unutranjost kue. Kad se vratila, sa njom je bio jedan maleni deak. Znai, to je taj
mali iz, pomisli Leo. Lepo izgleda, ne bi ovek ni za milion godina pogodio.
"Idemo da se vozimo, mladi ovee", ree mu Leo. "Kako ti to zvui?" Onda se doseti ta je Dek
rekao o deakovom oseanju vremena, pa ponovi iste reenice veoma usporeno, oteui svaku re.
Deko projuri pored njega, i kao iz prake odlete niz stepenice, pa preko kanala; video se
zamueno, od brzine pokreta; nestade iza kue Bolenovih.
"Gospoo tajner", ree Dek, "eleo bih da upozna mog oca."
Velika plavua isprui ruku neodreeno; ini se, pomisli Leo, da ni ona nije ba 'cela'. Svejedno,
rukova se s njom. "Drago mi je to smo se upoznali", ree on utivo. "Sa aljenjem sam uo o gubitku
tvog mua; strano je, kad neto udari tako, bez ikakvog upozorenja. Znao sam ja jednog drugara u
Detroitu, koji je bio moj prijatelj, a uradio to isto, jednog vikenda; iziao iz jedne prodavnice, na
izlazu rekao ljudima 'zbogom', i vie nikad nije vien."
Gospoa tajner upita: "Kako si, Bolene."
"Idemo da pokupimo Manfreda", ree joj Dek. "Trebalo bi da se vratimo u pozno popodne."
Dok su njih dvojica peaili natrag, ena je stajala na tremu, nepomina, i gledala za njima.
"Prilino je udna i ona", promrmlja Leo. Dek ne uzvrati nita.
Pronaoe deka, koji je stajao sam u Dejvidovoj 'bati na viku vode'. Uskoro se sva trojica

naoe u helikopteru firme 'Ji', koji polete preko pustinje u pravcu one linije planina na severu. Leo
rasklopi veliku mapu koju bee poneo sa sobom i poe praviti neke oznake na njoj.
"Pretpostavljam da moemo govoriti slobodno", ree on Deku, a pokretom glave pokaza ka
deaku. "On nee..." Oklevao je da to kae. "Zna."
"Ako bi nas razumeo", ree Dek suvo, "to bi bilo..."
"Dobro, dobro, samo sam hteo da budem siguran", odvrati Leo. Dobro je pazio da ne naznai na
mapi mesto za koje je uo da e biti gradilite UN. Ali poe oznaavati njihovu putanju, uz pomo
oitavanja vidiljivih na irokompasu, na istrument-tabli pred njima. "Kakve si glasine uo, sine?"
upita on. "O zanimanju UN za FDR?"
Dek ree: "Neto o parku ili centrali."
"Hoe da zna ta je tano?"
"Sigurno."
Leo posegnu u unutranji dep sakoa i izvadi jedan koverat. Iz njega, fotografiju koju dade Deku.
"Da li te ovo podsea na neto?"
Dek vide da je na slici neka dugaka, tanka graevina. Ostade dugo zagledan u nju.
"UN e zidati ovakve", ree Leo. "Stambene, svaka sa vrlo velikim brojem stanova. itava
podruja bie pokrivena njima, kilometar za kilometrom, imae prodajne centre, a u njima sve supermarkete, gvoare, dragstore, perionice, poslastiarnice. Sve e podizati robot-robovi, oni,
zna, automati koji sami sebi odreuju programe."
Dek, uskoro, ree: "Lii na onu zgradu sa Ko-op stanovima u kojoj sam iveo svojevremeno, pre
toliko godina, kad sam pretrpeo onaj slom."
"Tano tako. U ovom poslu, Ko-op pokret udruie se sa UN. Te FDR planine bile su nekada
plodne, to svako zna; bilo je u njima vode koliko hoe. Hidroinenjeri UN veruju da mogu
ispumpati divovske koliine vode iz podzemnih slojeva tamo. A podzemne vode su u FDR planinama
blie povrini nego to je to sluaj bilo gde drugde na Marsu; tu se nalazio prvobitni izvor vode za
ceo sistem kanala, u davnoj prolosti. To kau inenjeri UN."
"Ovde na Marsu, Ko-op", ree Dek udnim glasom.
"Bie to fina, moderna zdanja", nastavi Leo. "Projekat zaista preduzimljiv. UN e besplatno
dovoziti narod, sa Zemlje, pa sve do vrata novih stanova, a stan e se moi kupiti jeftino. Bie
zaposednut veoma veliki deo tih planina, kao to i moe zamisliti, a ukupno trajanje izgradnje bie,
koliko ujem, deset do petnaest godina."
Dek ne ree nita.
"Masovna emigracija", dodade Leo. "Ovim e biti obezbeena."
"Valjda", ree Dek.
"Fondovi za ovo su fantastini", ree Leo. "Samo Ko-op ulae blizu hiljadu milijardi dolara. Koop, zna, ima ogromne zalihe kapitala; to je jedna od najbogatijih grupacija na Zemlji - ima vie
poseda nego grupacija osiguravajuih kompanija ili bilo koji pojedinani bankovni sistem. Nema ni
najmanje prilike da bi poduhvat, sad kad je Ko-op uao u njega, mogao propasti." On dodade: "est
godina ve UN pregovaraju sa Ko-opom o ovoj stvari."
Dek najzad ree: "Kakva e to promena biti za Mars. Imati plodne FDR planine - ve samo to."
"I gusto naseljene", podseti ga Leo.
"Teko je poverovati", ree Dek.
"Da, znam da jeste, mome, ali sumnje nema nimalo; jo nekoliko nedelja, i stvar e biti opte
poznata. Ja sam doznao pre mesec dana. Od tada pridobijam one ulagae koje poznajem da uu sa
svojim kapitalom u rizik... I zastupam ih. Sam, naprosto ne bih imao toliko para."

Dek ree: "Misli, tvoja cela zamisao je ova: da stigne na teren pre nego to ga UN prisvoje.
Kupi vrlo jeftino, pa onda preproda Ujedinjenim Nacijama mnogo skuplje."
"Mi emo otkupiti velike povrine", ree Leo, "i odmah zatim rasprodati. Bie sve iseeno na
placeve od, recimo, trideset sa dvadeset pet metara. Vlasnitvo e biti preneto na veliki broj osoba:
supruge, rodbinu, zaposlenike i prijatelje lanova moje grupe."
"lanova tvog sindikata", primeti Dek.
"Da, to je tano", ree Leo zadovoljno. "Mog sindikata."
Posle nekog vremena Dek dodade promuklim glasom: "I ti ne vidi nita loe u tome?"
"U kom smislu loe? Ne shvatam, sine."
"Hriste", ree Dek. "Pa, jasno je samo po sebi."
"Meni nije. Objasni."
"Ogulie celo stanovnitvo Zemlje... jer e od njega morati da se uzme sav taj novac. Ti, da bi
ostvario ogromnu zaradu, poveava trokove tog projekta."
"Ali, Dek, pojam 'zemljine pekulacije' znai upravo to." Leo bee zbunjen. "ta si ti mislio da
su zemljine pekulacije? To traje ve vekovima: kupi neki teren kad ga niko nee, zato to si uveren
da e iz nekog razloga jednog dana vredeti mnogo vie. A upravlja se po nagovetajima koje ti neko
nabaci 'iznutra'. Po emu bi drugom? Kad dobro pogleda, nema po emu drugom. Svaki prekupac
zemljita na celom svetu pokuae da se uvue u ovo, im dozna; istina je da ve navaljuju. Ja sam ih
prestigao samo za koji dan. Kukica koja njih obara jeste taj propis da mora biti lino na Marsu; jer
oni nisu spremni da na prvi nagovetaj dolete ba na Mars. Zato to nisu spremni, ostae im duplo
golo. Jer ja oekujem da ve danas, pre nego to padne no, uplatim na depozit za terene koje mi
elimo." On pokaza pravo napred. "To je tamo, izmeu onih. Imam ovde mape svakojake; nee ti biti
teko da pronae. Naa lokacija je u jednom divovskom kanjonu koji se zove 'Henri Valas'. Da bi
sve bilo po zakonu, ja moram da fiziki nagazim, nogom, na teren koji nameravam kupiti, i moram da
postavim neki marker, trajan, sa jasnom identifikacijom, na istaknutom mestu. Imam jedan takav
marker, poneo sam, to ti je jedan elini kolac, sve po propisu, sa urezanim mojim imenom.
Sleteemo na 'Henrija Valasa', a ti mi pomogni da zaukam to u zemlju. ista formalnost. Par minuta
e trebati da se to uradi... ne vie." On se osmehnu sinu.
Dek pogleda oca i pomisli: Lud je. Ali Leo mu se smekao smireno, i Dek shvati da mu otac nije
mentalno oboleo, ve da stvari stoje tano tako kao to je kazao: pekulanti rade to sa zemljitem,
takva je priroda njihovog posla, a mamutski projekat UN i Ko-opa poinje za koji dan. Tako
otrouman i iskusan poslovni ovek kao to je njegov otac ne moe pogreiti. Leo Bolen i ljudi koji
su sa njim ne uleu u poduhvate samo na osnovu nekog rekla-kazala. Imaju oni veze na samom vrhu.
Procurilo je, ili iz Ko-opa ili iz UN, moda iz oba; sad Leo svim svojim resursima navaljuje da
izvue dobitak iz toga.
"To su... najkrupnije vesti, dosad, u pogledu razvoja Marsa", ree Dek. I sad je teko uspevao da
poveruje.
"Odavno je trebalo", ree Leo. "Od samog poetka je trebalo tako krenuti. Ali su oni ekali da se
privatni kapital isprui prvi; ekali su da neko odradi posao umesto njih."
"Ovo e promeniti ivot svih koji su na Marsu", ree Dek. Promenie se ravnotea snaga, nastae
sasvim nova vladajua klasa; Arni Kot, Bozli Tuvim, sindikalni gradii i etniki gradii, sve e to
biti sitna riba, kad grune Ko-op u savezu sa UN.
Jadni Arni, pomisli on. Nee preiveti ovo. Pored njega e protutnjati nova vremena, napredak i
civilizacija. Ostae Arni i njegovo parno kupatilo koje rasipa vodu: njegov majuni simbol pompe.
"E, sluaj sad, Dek", ree mu otac, "nemoj iriti ove informacije, one su poverljive. Treba da se

uvamo prevare koju bi mogla izvriti Uprava katastra - koja, zna, treba da ubelei da si ti postao
vlasnik. Recimo, da mi poloimo na depozit, a onda drugi pekulanti, naroito lokalni, marsovski,
provale stvar. Poto oni imaju uticaja u Upravi katastra, odjednom se ispostavi da u katastarskim
knjigama..."
"Shvatam", ree Dek. Bude lano unet, sa nekim ranijim datumom, depozit nekog lokalnog
pekulanta, koji na taj nain stekne prvenstvo u odnosu na Lea. Sigurno postoj mnogi trikovi u
ovakvoj igri, ree Dek sebi. Nije ni udo da Leo nastupa oprezno.
"Mi smo ispitivali ovdanju Upravu katastra, i ini se da je potena. Ali nika se ne zna kad je u
pitanju neto tako krupno."
Najednom Manfred tajner potmulo zastenja.
Trgnuvi se, Leo i Dek digoe pogled. Bili su obojica zaboravili da on postoji; a sad je, u
zadnjem delu kabine helikoptera, stajao lica pritisnutog uz staklo i zurio dole. Manfred poe
uzbueno upirati prstom.
Duboko dole, Dek vide kratku kolonu Blikmena, njih nekoliko, na krivudavoj planinskoj stazici.
"Tako je", ree on deaku. "Ljudi su dole. Verovatno love." Pade mu na um da je sasvim mogue da
Manfred nikad nije video Blikmena. Pitam se kakva bi bila njegova reakcija, razmiljao je, kad bi se
naao oi u oi sa njima, najednom. Bilo bi sasvim lako srediti to; dovoljno je da on sad sleti
helikopterom pred ovu grupicu dole.
"ta su oni?" upita Leo, gledajui dole. "Marsovci?"
"Tano to", ree Dek.
"avo da me nosi." Dek se nasmeja. "Znai, to su Marsovci... Vie lie na neke crnce, uroenike
negde, kao to su Bumeni u Africi."
"U bliskom su srodstvu sa njima", ree Dek.
Manfred se veoma uzbudio; oi su mu blistale, poeo je jurcati od prozora do prozora, buljiti
dole, mrmljati neto.
ta bi se desilo kad bi Manfred iveo sa jednom blikmenskom porodicom neko vreme? - zapita se
Dek. Oni se kreu sporije nego mi; njihovi ivoti su manje sloeni, manje grozniavi. Moda je
njihovo oseanje vremena blie njegovom... Sa stanovita Blikmena, mi Zemljani smo, lako moe
biti, hipomanini tipovi, koji jurcaju vratolomno brzo, svud unaokolo, troe ogromnu energiju iz
razloga sasvim nitavnih.
Ali to ne bi vratilo Manfreda u njegovu sopstvenu drutvenu zajednicu. Zapravo, uvide on,
druenje sa Blikmenima moglo bi ga odneti tako daleko od nas, da vie ne bi bilo nikakve prilike da
uspostavimo komunikaciju sa njim.
O tome razmiljajui, on odlui da ne sleti.
"Da li ti drugari ita rade?" upita Leo. "Ti Marsovci?"
"Ima nekoliko njih koji su 'pripitomljeni' - naime, to je re koja se upotrebljava", uzvrati Dek.
"Ali veina njih nastavlja da postoji kao to su oduvek iveli. Kao lovci i skupljai voa. Nisu jo
stigli do nivoa zemljoradnje."
Kad stigoe do Henri Valasa, Dek slete helikopterom, pa on, njegov otac i Manfred stupie na
sasueno, kamenito tlo. Manfredu dadoe hartiju i krejon-bojice da se zanima, a njih dvojica pooe
u potragu za mestom pogodnim za pobadanje eline ipke.
Naoe jedno takvo mesto, jednu nisku zaravan, i uskoro je elini kolac bio zakucan u zemlju,
trudom preteno Dekovim; a njegov otac poe da vrlja uokolo, da razgleda biljke i formacije stena,
mrtei se, vidno neraspoloen i nervozan. Nije se inilo da uiva ovde, u nenastanjenom podruju

Marsa; ipak, ne ree nita. Utivo pogleda jedan fosilni ostatak, na koji mu je Dek skrenuo panju.
Fotografisali su kolac i okolni prostor, a onda, poto je posao bio okonan, poli su opet do
helikoptera. Tamo je Manfred sedeo na zemlji i urno crtao mekanim bojicama. Pusto ovoga kraja
njemu kao da ne smeta, zakljui Dek. Deak je, sav umotan u svoj unutranji svet, nastavljao crtati, a
njih prenebregavati; povremeno je dizao pogled, ali ne ka njima. Pogled mu je bio prazan.
ta on to crta? - zapita se Dek i zae deaku iza lea, da vidi.
Manfred je, diui povremeno bezvidni pogled ka predelu oko njih, nacrtao velike, ravne zgrade
sa mnogo stanova.
"Pogledaj ovo, tata", ree Dek, uspevajui da mu glas ostane ravan i smiren.
Zajedno stadoe deaku iza lea. Gledali su ga kako nastavlja da crta. Graevine su, na hartiji,
postajale sve odreenije.
Greke nema, razmiljao je Dek. Deko crta zgrade koje e biti ovde. Crta kakav e ovaj predeo
biti, ne kakav je naim oima vidljiv sada.
"Pitam se da li je video fotografiju koju sam ti pokazao", ree Leo. "To je jedan od modela."
"Moe biti", ree Dek. To bi bilo jedno mogue objanjenje: deak je razumeo njihov razgovor,
video fotos, i iz toga dobio nadahnue. Ali na fotografiji su zgrade bile prikazane odozgo; iz ptiije, a
ne iz ove perspektive. Deko ih je crtao kako bi izgledale posmatrau koji stoji na tlu. Nekome, uvide
on, ko sedi tano ovde gde smo mi sad.
"Ne bi me iznenadilo ako u toj vaoj teoriji o vremenu ima neeg", ree Leo. "Nego, kad pomenuh
vreme, ja..."
"Da da, saglasi se Dek, zamiljen. "Krenuemo nazad."
Jo neto primeti u deakovom crteu. Zapita se da li njegov otac to vidi. Te ogromne zgrade za
masovno stanovanje, koje je Manfred skicirao, poele su, pred njihovim oima, da se razvijaju u
zloslutnom pravcu. Videe nove, zavrne pojedinosti, zbog kojih Leo, sada sa besnim izrazom na licu,
frknu i pogleda sina.
Zgrade su bile stare, klonule od starosti. U njihovim temeljima videle su se naprsline koje su se
zrakasto irile nagore. Prozori polupani. A neto nalik na krut, visok korov raslo je po okolnom
zemljitu. Bee to prizor oajanja i ruenja; bezvremene teine i tromosti.
"Dek, on crta propalo naselje!" uzviknu Leo.
A i propalo je, na hartiji. Zgrade koje su, posle svojih dobrih vremena, ostale jo godinama i
decenijama da tonu u senilnost i deliminu naputenost.
Manfred pokaza na zjapeu pukotinu koju je upravo nacrtao i ree: "Bubi." Njegova ruka iscrta
nove stabljike korova, nove polupane prozore. On opet progovori. "Gubi." Baci pogled ka njima i
osmehnu se uplaeno.
"ta to znai, Manfrede?" upita Dek.
Odgovora nije bilo. Deak nastavi skiciranje: pred njihovim oima zgrade su postajale sve starije,
sve vie nalik na ruevine.
"Idemo", ree Leo promuklo.
Dek oduze Manfredu krejone i papir, i podie ga na noge. Zajedno uoe, sva trojica, u
helikopter.
"Vidi, Dek", ree Leo. Pomno je razgledao deakov crte. "ta je napisao iznad ulaza u zgradu."
Krivim i nesigurnim slovima bilo je napisano:
AM-WEB

"Mora biti naziv zgrade", ree Leo.


"Jeste", ree Dek, prepoznajui tu oznaku. Bee to skraenica od parole Ko-opa 'Alle Menschen
werden Br_der'. "Svi e ljudi braa biti", ree on poluglasno. "To ima na zaglavlju ko-opskih
papira." Dobro je to zapamtio.
Manfred opet uze krejone i nastavi raditi. Pred pogledima dva oveka, deko poe dodavati neto
na gornjem delu slike. Ptice, tamne boje, vide Dek. Ogromne, sumrane, po izgledu bi se reklo
grabljivice.
U jednom razbijenom prozoru zgrade Manfred nacrta i okruglo lice sa oima, nosem i ustima
okrenutim nadole, oajnim. Neko viri iz zgrade, utljivo i beznadno, kao da je u njoj uhvaen u
klopku.
"Za-nimljivo", ree Leo. Ali lice mu je bilo sumorno i besno. "Zato bi on poeleo da nacrta ovo?
Ne vidim da je to neki zdrav ili pozitivan stav; zato ne crta onako kako e biti, sve novo i
besprekorno, sa decom koja se igraju, kunim ljubimcima i zadovoljnim ljudima?"
Dek ree: "Moda on crta ono to vidi."
"Pa, ako to vidi, onda je bolestan", odvrati Leo. "Ima toliko blistavih i divnih stvari koje bi mogao
videti, umesto ovoga; zato bi eleo da gleda ovako neto?"
"Moda nema druge mogunosti", ree Dek. Gubi, pomisli on. Ba se pitam. ta ako re gubi
oznaava vreme? Silu koja je, za ovog deaka, truljenje, pogoranje, unitenje i, na kraju, smrt? Silu
koja radi svuda, deluje na sve u Vaseljeni.
I da li je to sve to on vidi?
Ako je tako, pomisli Dek, nije ni udo da je autistian; nije udo da ne moe optiti sa nama.
Tako ogranien pogled na Vaseljenu - ak ni celovitost vremena ne obuhvata. Jer, vreme takoe
donosi nove stvari, koje se raaju; ono je i proces sazrevanja i rasta. A Manfred oigledno ne opaa
taj vid vremena.
Da li je on bolestan zato to vidi ove stvari? Pitanje koje, moda, ne znai nita ili se na njega ne
moe dobiti odgovor. Ovo je Manfredova slika stvarnosti, a po nama, on je oajno bolestan; ne
sagledava one druge delove stvarnosti, kao to sagledavamo mi. On vidi jedan uasavajui sektor:
najodbojniji vid stvarnosti.
Dek pomisli: A ljudi kau da je mentalna bolest beanje! Sav se strese. Ludilo nije beanje od
stvarnosti; ono je jedno suavanje, kontrakcija ivota, svoenje, najzad, u buavi, memljivi grob,
mesto gde nita ne dolazi niti odlazi; mesto potpune smrti.
Ubogi, mali prokletnik, pomisli on. Kako moe ostajati iv, iz dana u dan, prisiljen da vidi
stvarnost ovako?
Dek se tmurno vrati pilotiranju. Leo se zagleda kroz prozor i poe razmiljati o pustinji dole.
Manfred, lica napetog i uplaenog, nastavi da crta.
Gublaju, gublaju. On pritiska ake na ui, ali proizvod sad puzi kroz njegov nos, ulazi. Onda vidi
to mesto. Na kome se istroio. Bacili ga tu, a hrpe gubia lee, njemu do pojasa; gubi ispunjava i
vazduh.
"Ime?"
"tajner, Manfred."
"Godine."
"Osamdeset tri."
"Vakcinisan protiv velikih boginja?"
"Da."

"Venerine bolesti?"
"Samo malo sifketa."
"Ovoga oveka na venerinu kliniku."
"Gospodine, moji zubi. Oni su u kesi, zajedno sa mojim oima."
"A-ha, da, oi. Dajte ovom oveku oi i zube pre nego to ga odvedete na venerinu. Dobro,
tajneru, a ui?"
"Na meni su, gospodine. Hvala ti, gospodine."
Vezali su mu ruke gazom, za strane kreveta, zato to je pokuavao da izvue kateter. Ostade da
lei, licem ka prozoru, da gleda kroz pranjavo, napuklo staklo.
Napolju, jedna buba na visokim nogama prebira po hrpama. Jede, a onda neto gnjei bubu i
odlazi, dok ona ostaje zgaena; mrtvi zubi njeni zariveni u ono to je htela pojesti. Najzad, mrtvi zubi
ustaju i izvlae se polako iz usta i, razlaz: svaki na svoju stranu.
On lei sto dvadeset tri godine tako, a onda njegova vetaka jetra otkazuje, i on pada u nesvest i
umire. U meuvremenu su mu uklonili obe ruke, i obe noge do kukova, zato to su ti delovi satrunuli.
Ionako se nije sluio njima. Bez ruku, nije ni pokuavao da izvue kateter, a to je njima bilo ba
po volji.
Ve sam dugo u Am-Webu, ree on. Moda mi moete dati tranzistor, da hvatam Doruak-klub
drugara Freda; volim pesmice koje on puta, mnoge stare hitove.
Napolju postoji neto od ega me hvata polenska alergija. Sigurno onaj korov sa utim cvetovima.
Zato se dozvoljava da izraste toliko u visinu?
Jednom sam video utakmicu sa loptom.
Dva je dana na podu leao u barici, onda ga je gazdarica nala i zvala kamione da ga donesu
ovamo. Hrkao celim putem, ovo ga probudilo. Kad su pokuali da mu daju sok od grejpfruta, uspeo
samo jednu ruku da pokrene, druga nije proradila vie nikad. Poeleo da moe i sad praviti one kone
kaieve, zabavni su i uz njih proe mnogo vremena. Ponekad ih prodavao ljudima koji dolaze
vikendom.
"Zna ko sam ja, Manfrede?"
"Ne."
"Ja sam Arni Kot. Zato se ti ne smeje ili osmehne bar nekad, Manfrede? Zar ne voli da potri
malo, igra se?"
Dok je govorio, gospodin Kot je gublao iz oba oka.
"Oigledno ne voli, Arni, ali nema veze, to nas ovde ne zanima."
"ta vidi, Manfrede? Daj da malo i mi vidimo to to vidi ti. Svi ovi ljudi, oni e iveti tamo, zar
ne? Je li tako, Manfrede? Vidi li mnogo ljudi koji stanuju tamo?"
On pritisnu ake na lice i gublanje prestade.
"Nije mi jasno zato se ovaj klinac nikad ne smeje."
Gubl, gubl.

10.
U koi gospodina Kota su mrtve kosti, sjajne i vlane. Gospodin Kot je vrea kostiju, prljavih, pa
ipak blistavo mokrih. Glava njegova je lobanja koja uzima zelene i zagriza ih; u njemu zelene postaju
trule i neto ih jede da ih naini mrtvim.
On vidi sve to se deava u gospodinu Kotu, sav taj vrvei gubiki ivot. U meuvremenu,
spoljanjost ree: "Volim Mocarta. Pustiu ovu traku." Na kutiji pie: 'etrdeseta simfonija u G molu,
K. 550.' Gospodin Kot vrti loptastu dugmad pojaala. "Diriguje Bruno Valter", ree on svojim
gostima. "Velika retkost, iz zlatnog doba snimanja gramofonskih ploa."
Jeziva zgrrr-krip-cika kulja iz zvunika, kao leevi zahvaeni grevima. Gospodin Kot zaustavlja
traku.
"Izvinjavam se", kae on. To je bila ifrovana poruka od Rokingema, ili od Skota Templa, ili od
En, u svakom sluaju od nekoga; to Kot zna. Uletela nekako u njegovu muziku biblioteku.
Dorin Anderton pijucka neto i kae: "Koji ok, ej. Treb'o bi, Arni, da nas potedi. Tvoj smisao
za humor..."
"Nezgoda", ree Arni ljutito. Preturao je po kasetama, traei neku drugu. Ma, do vraga i sa tim,
pomisli on. "uj, Dek", ree on, okrenuvi se. "ao mi je da te teram da dolazi ovamo kad znam da
je tvoj tata doao da poseti Mars, ali ponestaje mi vremena; pokai mi tvoj napredak sa malim
tajnerom, u redu?" Od iekivanja i brige poe zamuckivati. Pogleda Deka upitno.
Ali Dek Bolen ga nije ni uo; sedeo je sa Dorin na kauu i neto joj govorio.
"Ponestalo nam pia", ree Dek, spustivi praznu au.
"Ma, zaboga", odvrati Arni, "moram uti ta si postigao, Dek. Zar mi ba nita ne moe dati?
Mislite li vas dvoje samo tako da sedite, apuete i grlite se? Nije mi dobro." Ode nesigurnim
koracima u kuhinju, gde je Heliogabalus sedeo na visokoj, okrugloj stolici i, kao pravi glupan, itao
neki asopis. "Napravi mi au mlake vode sa soda-bikarbonom", ree Arni.
"Da gospodine." Heliogabalus zaklopi asopis i sie sa stolice. "uo sam maloas. Zato ih ne
poalje napolje? Od njih nita nema, nita nema, gospodine." Iz ormania iznad sudopere izvue
kesicu natrijum-bikarbonata, iz koje zahvati jednu punu kafenu kaiicu.
"Ko te, bre, pita ta ti, bre, misli?" upita Arni.
Lica izduenog i umornog, Dorin ue u kuhinju. "Arni, mislim da u kui. Ne mogu dugo da
podnosim Manfreda. Stalno se neto muva, vrti. Nikad da miruje. Nepodnoljiv mi je." Prie Arniju i
poljubi ga u uho. "Laku no, dragi."
"it'o sam o klincu koji je uobrazio da je maina", ree Arni. "Govorio da mora bude ukljuen u
struju da bi radio. Hou da kaem, ovek mora biti sposoban da podnese te lujke. Ne idi. Ostani,
mene radi. Manfred je mnogo mirniji kad je neka ena u blizini, ne znam zato. Imam oseanje da
Bolen nije postig'o nita; evo, idem da mu to kaem u lice." au mlake vode sa sodom-bikarbonom
stavi mu u aku njegov pripitomljeni Blikmen. "Hvala." On je popi zahvalno.
"Dek Bolen je", ree Dorin, "uradio fini posao, pod tekim okolnostima. Ne elim uti nita
protiv njega." Malo se zanjihala, zatim osmehnula. "Ja sam popila malo vie."
"A ko nije?" upita Arni. Obuhvati je rukom oko pojasa i poe je grliti. "Ja sam toliko pijan da mi
je muka u stomaku. Dobro, ivcira taj klinac i mene. Vidi ta sam uradio, stavio staru kodiranu traku;
mora biti da ludim." On ostavi au i poe raskopavati dugmad njene bluze, poinjui odozgo.
"Gledaj ti na drugu stranu, Helio. itaj knjigu, bre." Blikmen skloni pogled. Drei Dorin uz sebe,
Arni joj otkopa bluzu sasvim, pa poe i suknju. "Znam da su me prestigli, ti kopilani sa Zemlje koji
sad stiu kud god pogleda. Moj ovek na terminalu ne uspeva vie ni da ih prebroji; dolaze ceo dan.

'Ajmo mi u krevet." Poljubi je u kljunu kost, a onda je poe ljubiti nie, i nie, sve dok mu ona
silom, rukama, ne podie glavu.
U dnevnoj sobi, njegov super-sposobni serviser preotet od gospodina Jia eprkao je po
kasetofonu, nespretno pokuavao da namakne novu traku. Na stolu je leala aa koju je oborio.
ta e biti ako uspeju pre mene? - upita se Arni Kot, ne putajui Dorin iz zagrljaja, vrtei se sa
njom u laganim krugovima po kuhinji dok je Heliogabalus itao knjigu. ta ako ne uspem kupiti
nimalo? Onda kao da sam mrtav. On poe povijati Dorin unazad, sve vreme razmiljajui: mora biti
mesta za mene. Ja ovu planetu volim.
Muzika dreknu; Dek Bolen je pokrenuo traku.
Dorin utinu Arnija divljaki, i on je pusti; pa izie iz kuhinje, vrati se u dnevnu sobu, stia ton i
ree: "Dek, da preemo na posao."
"Vai", saglasi se Dek Bolen.
Dorin je izila iz kuhinje za njim, zakopavajui bluzu; u irokom polukrugu obila je Manfreda,
koji je bio na podu, na rukama i kolenima. Deak je imao rairen veliki komad hartije 'za mesarnicu'
na koju je, bibliotekim lepkom, lepio iseke iz asopisa. Bele mrlje videle su se na tepihu na
mestima gde je prosuo lepak.
Priavi deaku, Arni se sagnu, da mu bude blie, i ree: "Zna ko sam ja, Manfrede?"
Nije bilo odgovora, niti ieg to bi pokazalo da ga je deak uo.
"Ja sam Arni Kot", ree Arni. "Zato se ti ne smeje ili osmehne bar nekad, Manfrede? Zar ne
voli da potri malo, igra se?" ao mu je bilo tog deaka, ija ga je nesrea uznemiravala.
Dek Bolen ree glasom nesigurnim, zapliui jezikom: "Oigledno ne voli, Arni, ali nema veze,
to nas ovde ne zanima." Ispred oiju mu je sve bilo nejasno; ruka kojom je opet drao au, tresla se.
Ali je Arni nastavio. "ta vidi, Manfrede? Daj da malo i mi vidimo to to vidi ti." ekao je, ali
je dobio samo utanje. Deak se sav posvetio seenju i lepljenju. Ve je dobio kola: zupastu traku
zelenog, a na njoj neko uspravno, zbijeno, sivo uzdignue, preteeg izgleda.
"ta to predstavlja?" upita Arni.
"To je mesto", ree Dek. "Zgrada. Doneo sam ja to." Ode i vrati se sa kovertom tamne oker boje,
iz koga izvue zguvan deji crte krejonom i ponudi ga Arniju da pogleda. "Evo", ree Dek.
"Traio si da uspostavim kom...munikaciju sa njim. Pa, uspos...tavavio sam." Morao se pomuiti oko
duih rei, jezik se o njih saplitao.
Arni, meutim, nije mario koliko je pijan njegov majstor za opravke. Odavno je navikao da mu se
gosti 'nalivaju'; estoka pia bila su na Marsu retkost, i kad bi ih se ljudi doepali, na primer kod
Arnija, obino se zavravalo ovako kako se sa Bolenom zavrilo. Bitan je bio zadatak koji je Bolenu
poveren. Arni uze sliku i poe je prouavati.
"To je to?" upita. "Ima jo?"
"Nema nita drugo."
"A komora u kojoj se usporavaju stvari?"
"Nita", ree Dek.
"Moe li deko itati budunost?"
"Sigurno" ree Dek Bolen. "Sumnje nema. Ta slika je dokaz, eto: dokaz. Osim ako nas je uo ta
razgovaramo." Okrete se ka Dorin i ree sporim, spetljanim nainom: "-ta misli, da l' nas je uo?
Ne, ti nisi bila tu. Valjda sad smem. Sad je prekasno. To je slika koju niko ne bi smeo videti; tako
ima da bude kroz jedan vek, kad bude sve u ruevinama."
"ta je, kog vraga, ovo?" upita Arni. "Ne mogu ja itati maloumne krabancije nekog klinca. Daj
objasni mi."

"To ti je Am-Web. to ne znai American Web, 'amerika paukova mrea'", odvrati Dek.
"Posredi je jedno veliko, veliko stambeno naselje. Hiljade stanovnika unutra. Najvee na Marsu. Ali
sve se rui, prema ovoj slici."
Zavlada tiina. Arni bee zbunjen.
"Moda nisi zainteresovan", ree Dek.
"Sigurno da jesam", odbrusi Dek ljutito. Obrati se za pomo Dorin koja je, pokunjena, stajala po
strani. "Razume li ti ovo?"
"Ne, dragi", ree ona.
"Dek", nastavi Arni, "pozvao sam te ovamo da podnese izvetaj. A ta sam dobio, samo ovaj
moronski crte. Gde je to veliko naselje?"
"U planinskom lancu FDR", ree Dek.
Arni oseti da mu se puls usporava, a zatim, sa velikim naprezanjem, nastavlja. "Oh, da", ree on.
"Vidim. Razumem."
iroko se cerei, Dek ree: "I mislio sam da e razumeti. Ti si zain-tre-resovan za ovo. Zna,
Arni, ti misli da sam ja izofrenik, i Dorin tako misli, i moj tata misli tako... ali meni je zaista stalo
do toga kakve su ije pobude. Mogu ti nabaviti obilje in...formacija o tom projektu UN u FDR. ta
jo eli znati o tome? Nije elektrina centrala i nije park. Nego u saradnji sa Ko-opom. Mnogo
stanova u svakoj zgradi, a celo naselje je beskonano veliko, ima supermrak-ete, pekare, usred
sredine He-henri Valasa."
"To si sve uo od ovog deka?"
"Ne", ree Dek. "Od mog tate."
Gledali su se dugo, dugo.
"Tvoj tata je pekulant?" upita Arni.
"Jest", ree Dek.
"Stig'o sa Zemlje jue?"
"Jest."
"Isuse", obrati se Arni Dorin. "Isuse, to je bio otac ovog momka. I ve je kupio."
"Jest", ree Dek.
"Da l' je preostalo ita?" upita Arni.
Dek odmahnu glavom.
"Oh, Isuse Hriste", ree Arni. "A na mom platnom spisku je. Jo nikad nisam bio tako baksuzan."
Dek ree: "Ja do maloas nisam znao ta eli saznati, Arni."
"Da, to je istina", primeti Arni, a onda se obrati Dorin: "Ja mu nisam rekao - dakle, nije on kriv."
Besciljno uze deji crte. "I, znai, ovako e izgledati."
"Jednog dana", ree Dek. "Ne u poetku."
Arni ree Manfredu: "Imao si te informacije, samo smo ih izvukli iz tebe prekasno."
"Prekasno", ponovi Dek kao odjek. inilo se da razume ovo; izgledao je ojaeno. "ao mi je,
Arni. Zaista mi je ao. Trebalo je da mi kae."
"Ne krivim te", ree Arni. "I dalje smo prijatelji, Bolene, bila je to samo loa srea. Bio si sto
odsto iskren sa mnom, ja to vidim. Boga mu, teta, ogromna teta. On je ve izvadio tapiju na to
zemljite? Tvoj tata? Da, tako to ide."
"On zastupa grupu ulagaa", ree Dek promuklo.
"Prirodna stvar", ree Arni. "Sa neogranienim kapitalom. ta bih ja i mogao, u svakom sluaju?
Ne mogu se takmiiti s njima. Ja sam samo jedan momak." Manfredu ree: "Svi ovi ljudi..." pokaza
prstom na crte. "Oni e iveti tamo, zar ne? Je li tako, Manfrede? Vidi li mnogo ljudi koji stanuju

tamo?" Glas mu se uzdigao do vike; gubio je kontrolu.


"Molim te, Arni", ree Dorin. "Stiaj se; vidim koliko si se uznemirio. Ne treba to."
Arni podie glavu i ree joj: "Nije mi jasno zato se ovaj klinac nikad ne smeje."
Deko iznenada ree: "Gubl, gubl."
"Dabome", uzvrati Arni ogoreno. "Dobro si rek'o. Super ti je optenje, mali. Gubl gubl." Deku
ree: "Odlino si ti uspostavio komunikaciju s njim, vidim ja."
Dek ne odvrati nita. Izgledao je, sada, sumoran i nelagodan.
"Vidim da bi jo dugo trebalo", ree Arni, "da izvuemo ovog malog toliko da se s njim moe
razgovarati. Zar ne? Ba mi je ao to ne moemo nastaviti. Ja ni koraka dalje neu ii sa time."
"Nema ni razloga", ree Dek olovnim glasom.
"Tako je", sloi se Arni. "Dakle, to je to. Kraj tvog zaposlenja."
Dorin ree: "Ali jo ga moe koristiti za..."
"M-daaa, da", ree Arni. "Treba mi vet serviser svakako, za stvari poput ifrarnika; kod mene se
po hiljadu stvari razdrnda svakog prokletog dana. Mislio sam, zaposlenja na ovom jednom projektu.
Ovog malog alji nazad u BG. Am-Web, je li. Dabome, ko-opske zgrade dobijaju takva smena
imena. I ta, Ko-op dolazi na Mars! To je firmetina. Ima da krnu lovu do krova za to zemljite. Imaju
oni ogromne pare. Porui tati, od mene, da je promuuran poslovni ovek."
"Moemo li se rukovati, Arni?" upita Dek.
"Svakako, Dek." Arni isprui ruku i njih dvojica se rukovae, vrsto i dugo, gledajui se u oi.
"Oekujem da u te esto viati, Dek. Nije ovo kraj izmeu mene i tebe; ovo je tek poetak." On
pusti Bolenovu ruku, ode u kuhinju i tamo stade, zadubljen u misli.
Uskoro mu se Dorin pridrui. "To su bile grozne vesti za tebe, a?" upita ona i obuhvati ga jednom
rukom.
"Veoma loe", ree Arni. "Najgore koje su me stigle u dugom, dugom vremenu. Ali snai u se ja;
ne bojim se ja pokreta Ko-op. Luistaun i Vodo-radnici su ovde bili pre Ko-opa, i zadrae se dugo
posle Ko-opa. Samo da sam ranije zapoeo ovaj projekat sa malim tajnerom, ispalo bi drugaije.
Krivicu svakako ne bacam na Deka." Ali u sebi, u srcu, razmiljao je: radio si protiv mene, Dek.
Sve vreme. Saraivao si sa svojim ocem. I to od samog poetka; od dana kad sam te zaposlio.
Vrati se u dnevnu sobu. Dek je stajao kod mehanizma za pokretanje trake, potiten i uutan, i bez
veze vrteo dugmad.
"Nemoj da ti teko padne", ree mu Arni.
"Hvala, Arni", ree Dek. Oi su mu bile tupe. "Imam oseanje da sam te izneverio."
"Nisi mene", ree mu Arni. "Nisi izneverio mene, Dek. Jer mene niko ne izneverava."
Na podu je Manfred tajner nastavljao da lepi kola, prenebregavajui sve njih.
Dok je vozio oca helikopterom natrag, iz FDR planina, kui, Dek pomisli: treba li da pokaem
deakov crte Arniju? Treba li da ja to ponesem u Luistaun i predam Arniju? Jedan crte, to je tako
malo... Naprosto, ne lii na uinak koji je trebalo da postignem, do sada.
Znao je da e veeras svakako morati da se susretne sa Arnijem.
"Prava pusto, dole", ree mu otac, pokazavi glavom ka pustinji ispod njih. "Zapanjuje da ste vi,
narode, uspeli toliko zemljita da privedete korisnoj svrsi; trebalo bi svi da se ponosite." Ali panja
mu je bila, u stvari, prikovana za mape; govorio je samo uzgred, bila je to puka formalnost.
Dek ukljui radio-otpremnik i pozva Arnija, u Luistaunu. "Izvini ale, moram popriati sa mojim
gazdom."
Iz radija se zau niz zvukova koji na trenutak privukoe Manfredovu panju; on prestade zuriti u

svoj crte i podie glavu.


"Poveu i tebe", ree Dek deaku.
Uskoro je na vezi imao Arnija. "Zdravo, Dek", dopre Arnijev glas, potmulo i buno. "Pokuav'o
sam te dobijem. Mo..."
"Doi u kod tebe veeras", ree Dek.
"Ne ranije? Moe posle podne?"
"Bojim se da je veeras najranije to mogu", ree Dek. "Ima..." On zastade. "Nema nita da se
vidi do tada." Ako mu se primaknem, pomisli on, rei u mu o UN - Ko-op projektu; izvui e sve iz
mene. Zato u saekati da tata dobije tapiju na to zemljite, a posle toga, nee biti vano.
"Onda, veeras", saglasi se Arni. "Biu na iglama, Dek. Sedeu na iglama. Znam da e doi sa
neim; imam ja veliko poverenje u tebe."
Dek mu zahvali, pozdravi ga i iskljui radio.
"Tvoj gazda zvui kao dentlmen", ree mu otac poto je veza bila prekinuta. "I svakako te veoma
ceni. Pretpostavljam da si neprocenjivo vredan njegovoj organizaciji. ovek tvojih sposobnosti."
Dek ne uzvrati nita. Ve se oseao kao krivac.
"Nacrtaj mi sliku", ree Dek Manfredu, "kako e biti veeras izmeu mene i gospodina Kota."
Oduze deaku crte i dade mu prazan list hartije. "Hoe li, Manfrede? Ti moe pogledati unapred, u
vee koje dolazi. Ti, ja i gospodin Kot, kod njega."
Deko uze plavi krejon i poe da crta. Dek je, pilotirajui helikopterom, pazio na crte.
Manfred je crtao sa mnogo truda. U prvo vreme Dek nije razaznavao nita. Onda uvide ta taj
prizor predstavlja. Dva oveka. Od kojih jedan udara drugoga u oko.
Manfred se nasmeja, vrlo visokim, tankim, nervoznim smehom, i najednom prigrli crte sasvim uz
sebe.
Proet oseajem hladnoe, Dek vrati panju na upravljake ureaje ispred sebe. Znojio se:
najednom sav vlaan od zabrinutosti. Da li e tako proi? - upita on, utke, sebe. Tua izmeu mene i
Arnija? A ti e, moda, biti oevidac... ili, bar, saznati za nju, jednog dana.
"Dek", ree Leo, "odbaci me do Uprave katastra, moe? Da ja platim i dobijem papire. Moemo
li pravo tamo, pa tek posle kui? Moram priznati da se oseam nekako zazorno. Sigurno mnogi
lokalni mukaroi prate ove dogaaje - dakle, moram biti krajnje obazriv."
Dek ree: "Ja samo mogu ponoviti: nemoralno je to to radi."
"Samo ti to prepusti meni", ree mu otac. "Ja tako vodim posao, Dek. Ne nameravam da se
menjam."
"Profiterstvo", ree Dek.
"Neu se raspravljati s tobom", odvrati mu otac. "Tebe se to nita ne tie. Ako nisi raspoloen da
mi pomogne, ja koji sam prevalio milione milja sa Zemlje valjda u moi da se posluim i lokalnim
prevozom." Govorio je blagim tonom, ali mu se lice zajapurilo.
"Poveu te tamo", pristade Dek.
"Ne mogu podneti da mi neko dri moralne pridike", ree mu otac.
Dek ne odvrati nita. Zaokrete helikopterom ka jugu, ka zgradama UN u Paks Grouvu.
Manfred se povukao unazad od crtea i prepravio jednog od dvojice ljudi na slici, onog to je
dobio po oku, tako da sad i padne, i bude, posle toga, mrtav. Dek je to video, gledao je kako prilika
pada na lea i ostaje nepokretna. Da li sam to ja? - upita se. Ili Arni?
Jednog dana - moda uskoro - znae.
U koi gospodina Kota su mrtve kosti, sjaktave i mokre. Gospodin Kot je dak pun kostiju, koje su

prljave, a ipak vlano svetlucaju. Njegova glava je lobanja koja uzima i ujeda zeleno, a zeleno unutra
postane trulo-proderano da bi bilo mrtvo.
I Dek Bolen je mrtva vrea, prepuna gubia. Spoljanjost prevari gotovo svakog, lepo je obojena
i dobro mirie, nagnuta nad gospoicu Anderton, a on to vidi: vidi kako to eli nju, na nain grozan.
To izliva svoju mokru lepljivost blizu nje, a mrtve bubo-rei mu iskau iz usta.
"Volim Mocarta", ree gospodin Kot. "Pustiu ovu traku." Poe vrteti loptastu dugmad pojaala.
"Diriguje Bruno Valter. Velika retkost, iz zlatnog doba snimanja gramofonskih ploa."
Jeziva kripa-krrrranje-cika kulja iz zvunika, kao grevi mrtvih tela. On zaustavi traku.
"Izvinjavam se", proguna Arni Kot.
Trgnuvi se zbog tog zvuka, Dek Bolen onjui ensko telo pored sebe, vide sjaktavu proznojenost
njene gornje usne, na mestu gde je zbog malog razmazivanja rua izgledalo kao da joj je usna
poseena. Poeleo je da joj grize te usne, da potee krv, odmah. Njegovi palevi poeleli su da joj se
zabodu ispod mike, a onda da naprave krug nagore i da on zgrabi njene dojke i tad da ima oseaj da
su njegove i da moe s njima raditi ta god hoe. Ve ih je naveo, pre nekog vremena, da se pomaknu;
bilo je zabavno.
"Koji ok, ej", ree ona. "Treb'o bi, Arni, da nas potedi. Tvoj smisao za humor..."
"Nezgoda", ree Arni. Poe preturati po drugim kasetama.
Dek Bolen prui ruku eni 'u krilo'. Nema gae ispod suknje. On joj protrlja noge, a ona privue
kolena ka sebi i okrete se ka njemu, tako da se kolenima utisnu u njega; ostade da sedi tako, kao
ivotinja, zgurena u iekivanju. Jedva ekam da izvuem tebe i sebe odavde, na neko mesto gde
moemo biti sami, pomisli Dek. Boe, kako elim da te osetim, i to ne kroz odeu. Stee prste oko
njenog golog zglavka stopala, i ona jauknu, osmehujui mu se.
"uj, Dek", ree Arni Kot, okrenuvi se ka njemu. "ao mi je..." Rei mu prestadoe. Dek nije
uo njihov nastavak. ena pored njega govorila mu je neto. Pouri, govorila je. I ja jedva ekam.
Dah joj je stizao sa usta u kratkim, ustrim itanjima; zurila je ukoeno u njega, lice joj je bilo blizu
njegovog, oi ogromne, kao da je nabodena na kolac. Ni ona, ni on nisu uli Arnija. U sobi je, sada,
vladala tiina.
Da li je propustio neke Arnijeve rei? Dek prui ruku i dohvati au, ali u njoj nita. "Ponestalo
nam pie", ree on i ostavi au nazad na kafe-stoi.
"Ma, zaboga", ree Arni, "moram uti ta si postigao, Dek. Zar mi ba nita ne moe dati?"
Nastavljajui da pria, on se udalji, iz sobe se premesti u kuhinju, a glas postade mutniji. Pored
Deka je ena isto onako zurila, a usta su joj bila slaba; kao da ju je zagrlio toliko vrsto da jedva
moe disati. Moramo se izvui odavde i biti sami, uvide Dek. Onda pogleda oko sebe i vide da jesu
sami; Arni je otiao iz sobe i vie ih nije mogao videti. U kuhinji je poeo neki razgovor sa svojim
ukroenim Blikmenom. Prema tome, on je ve nasamo sa njom.
"Ne ovde", ree Dorin. Ali telo joj je bilo ustreptalo, nije mu se opiralo kad ju je stegao oko
struka; nije zameralo na tom silnom stisku, jer ga je i samo elelo. Nije se ni ona mogla vie
uzdravati. "Da", ree ona. "Ali pouri." Poe mu zabadati nokte u lea; zamuri vrsto, stade da jei
i da se stresa. "Sa strane", ree mu. "Moja suknja, otkopava se sa strane."
On se nagnu nad nju i vide njenu leernu, maltene gnjileu lepotu kako otpada. ute naprsline
proirile su se kroz njene zube, koji su se potom rascepili i utonuli u desni, a ove postadoe zelene i
suve kao tavljena koa; najzad se Dorin zakalja i ispljunu mu u lice znatne koliine praine. Gubler
ju je dohvatio pre nego ja, uvide Dek. I zato ispusti Dorin. Ona se poe slegati unazad, pri emu su
joj kosti, lomei se, stvarale male, otre zvuke rasprskavanja.
Onda se povrina njenih oiju zatopila, postala neprovidna, a iz jednog oka trepavice se

pokrenue napred, postajui noge insekta, dlakave. Insekt, gotovo krznat, sad je mahao nogama,
ispitujui prostor ispred sebe; zaglavljen, trudio se da izie. Crveno oko insekta, majuno, kao glava
iode, izviri ispod labavog kapka eninog nevideeg oka, pa se povue nazad; posle toga se insekt
poe migoljiti tako da se enino oko izbuljilo. Zatim stade gledati kroz njeno ono soivo, ali ne uspe
da sagleda ko je on, i ta je on; ne uspe da u potpunosti iskoristi propali mehanizam iza koga se
nastanio.
Kao prezreli eirii gljiva puhara, njene dojkice se poravnae sa telom, spljotene, rasprsnute
mnogim rascepima, a iz njihovih suvih unutranjosti uzdie se oblak spora i zaplovi nagore, njemu u
lice, donosei mirise plesni, starosti i Gublera, koji je u nju davno uao, u njoj se nastanio i sad
krenuo da prokri sebi put do povrine.
Mrtva usta su se trznula, a onda iz dubine, sa dna cevi koja bee grlo, jedan glas prozbori: "Nisi
bio dovoljno brz." Onda otpade cela glava, ostavljajui da nagore stri samo prelomljeni vrat, kao
neki beli tap.
Dek je ispusti, a ona se poe presavijati i slagati u hrpu suvih, maltene providnih ploica, kao
odbaena zmijska koa, praktino bez teine; on ih jednom rukom otrese odatle, od sebe. U isti mah,
na svoje iznenaenje, zau njen glas iz kuhinje. "Arni, mislim da u kui. Ne mogu dugo da podnosim
Manfreda. Stalno se neto muva, vrti. Nikad da miruje." On okrete glavu i vide da je ona tamo, sa
Arnijem, da stoji sasvim blizu Arnija. Ona poljubi Arnija u uho. "Laku no, dragi", ree ona.
"it'o sam o klincu koji je uobrazio da je maina", ree Arni, a kuhinjska vrata se zatvorie; Dek
vie nije mogao ni videti ni uti to dvoje.
Protrljavi se po elu, on pomisli: stvarno sam se napio. ta nije u redu sa mnom? Moj um,
rascepio se... on mirnu, pokua da se pribere. Na tepihu, nedaleko od kaua, Manfred tajner tupim
makazama izreza sliku iz nekog asopisa, smekajui se za sebe; papir je ukao dok ga je Manfred
sekao, a taj zvuk je smetao Deku i jo vie mu oteavao da usmeri nestalnu panju na bilo ta
odreeno.
Iza kuhinjskih vrata zau teko disanje, a onda otegnuto stenjanje od napora, ponovljeno vie puta.
ta to oni rade? - upita se. Troje: ona, Arni i pitomi Blikmen, zajedno... Ritam stenjanja se
usporavao, zatim je sasvim prestalo, i vie nikakvog zvuka nije bilo.
Eh, da sam kui, ree Dek sebi, u potpunoj, oajnoj zbunjenosti. elim se izvui odavde, ali
kako? Imao je oseaj da je slab i strano bolestan. Ostade na kauu, nemoan da se otrgne odatle, da
se pokrene ili da misli.
Jedan glas u njegovom umu ree: Gubl gubl gubl, ja sam Gubl gubl gubl gubl.
Prestani, ree on.
Gubl, gubl, gubl, gubl, odgovori glas.
Praina se poe osipati na njega sa zidova. Soba je kriputala od starosti i pranjavosti, trunula
oko njega. Gubl, gubl, gubl, ree soba. Doao je Gubler da gubluje. Da pogubli tebe pa da bude
guble.
Pridigao se nesigurno na noge i uspeo da se dovue, korak po korak, do Arnijevog pojaala i
kasetofona. Dohvati jednu traku i otvori kuite. Posle nekoliko pogrenih, nejakih pokuaja, uspe da
je navue na osovinice.
Vrata kuhinje se otvorie samo malice, i jedno oko ga poe gledati; nije znao ije.
Moram se izvui odavde, ree Dek Bolen sebi. Ili prei u protivnapad, da ovo oteram od sebe.
Moram to da slomim, ili budem pojeden.
Ovo me dere.
Grevito okrete dugme za jainu zvuka, muzika dreknu i zaglui ga; urlik muzike, kroz sobu, prelio

se preko zidova, zapljusnuo nametaj, oinuo po odkrinutim vratima kuhinje, zvuk koji napada sve i
svakoga na vidiku.
Kuhinjska vrata otpadoe sa arki i padoe napred, u sobu, sa treskom; jedna stvar dokraka urno,
hodom postrance, iz kuhinje, izbaena iz svog leita i prisiljena, urlikom muzike, na zakasnelu
reakciju. Grebucajui kracima, stvar pohita do njega, i pored njega, isprui ticala da nae dugme za
kontrolu jaine zvuka. Nastade oseka muzike.
Ali se on sad oseao bolje. Jo jednom zdrava uma, Bogu hvala.
Dek Bolen je istovario oca ispred ureda u kome se vode zemljine knjige, a onda, sa Manfredom,
odleteo do Luistauna, do apartmana Dorin Anderton.
Kad je otvorila vrata i videla ga, ona ree: "ta je, Dek?" Brzo je otvorila vrata jo mnogo ire,
pa on i Manfred uoe.
"Bie veeras veoma loe", ree joj on.
"Siguran si?" Sela je nasuprot njega. "Mora li, uopte, da ide? Da, verovatno mora. Ali moda
ne predvia dobro."
Dek ree: "Manfred mi je ve rekao. On je to ve video."
"Ne plai se", ree Dorin neno.
"Ali plaim se."
"Zbog ega e biti loe?"
"Ne znam. To mi Manfred nije mogao rei."
"Ali..." Ona mahnu rukom. "Uspostavio si vezu s njim; to je divno. To Arni hoe."
"Nadam se da e biti tamo", ree Dek.
"Da, biu tamo. Ali... neu moi mnogo da uinim. Zar moje miljenje ita vredi? Meutim,
sigurna sam da e Arni biti zadovoljan; mislim da ima napad anksioznosti, bez razloga."
"Ovo je kraj, izmeu Arnija i mene", ree Dek. "Bie kraj, veeras. Znam da je tako, mada ne
znam zato je tako." Muka mu je bila u stomaku. "Meni se ini, maltene, da Manfred ne samo zna
budunost, nego na neki nain i kontrolie budunost, postie da se ona okrene na najvee mogue
zlo, zato to njemu to izgleda prirodno, on tako vidi stvarnost. Kao da svi mi, zato to smo blizu
njega, tonemo u njegovu stvarnost. A ona poinje da nas natapa, da zamenjuje na nain gledanja, i
zbog toga neki ishodi koje smo navikli da vidimo sada ne nastupaju, nego se dogaaju neki drugi
ishodi. Nije prirodno da ja imam takva oseanja; nikada ranije nisam tako oseao budunost."
Onda je uutao.
"Predugo si bio u njegovoj blizini", ree Dorin. "Sklonosti koje su u tebi ve..." Oklevala je. "Ka
nestabilnosti, Dek. Srodne su njegovima. Trebalo je da ti njega privue u na svet, u zajedniku
stvarnost naeg drutva... Umesto toga, uvukao je on tebe, zar ne? U njegovu stvarnost. Mislim da
nikakva prekognicija uopte ne postoji; to je, od samog poetka, greka. Najbolje bi bilo da se ti
povue iz toga, da ostavi deaka..." Ona baci pogled ka Manfredu, koji je otiao do prozora njenog
stana i zagledao se napolje, na ulicu. "Da vie nema nikakve veze sa njim."
"Prekasno je za to", ree Dek.
"Nisi ti psihoterapeut, a nisi ni doktor", ree Dorin. "Jedna je stvar kad Milton Glaub dolazi svaki
dan u dodir sa autistinim i izofrenim osobama, a sasvim druga kad ti... ti si serviser zalutao u ovo
zbog jednog Arnijevog luckastog poriva; naprosto se desilo da si se naao u istoj sobi s njim,
popravljao ifrarnik i bio gurnut u ovo. Ne bi trebalo da bude toliko pasivan, Dek. Dozvoljava da
tvojim ivotom upravljaju sluajnosti i, za ime Boga... zar ne uvia da ta pasivnost jeste ono to
jeste?"

Posle nekog vremena on ree: "Valjda uviam."


"Kai."
On ree: "izofrena jedinka sklona je pasivnom ponaanju; znam to."
"Budi odluan; ne idi dalje u ovo. Pozovi Arnija i reci mu da ti, naprosto, nisi struan za
postupanje sa Manfredom. Deko treba da bude vraen u logor BG, da tamo Milton Glaub radi s
njim. Neka oni tamo naprave usporene komore; a to su bili i zapoeli, zar ne?"
"Nikad oni to nee ostvariti. Priaju da treba da uvezu opremu sa Doma, a ti zna ta to znai."
"A nee nikad ostvariti ni ti", ree Dorin, "jer mnogo pre zavretka tog rada, imae mentalni
slom. Mogu i ja da pogledam u budunost; i zna ta vidim? Vidim da ti se dogaa mnogo tei kolaps
nego ikad ranije; vidim - potpuni psihiki slom tvoj, Dek, ako nastavi rad na ovome. Ve te razara
akutna izofrena anksioznost; tavie, panika, zar ne? Zar nije tako?"
On klimnu glavom.
"Videla sam ja to kod mog brata", ree Dorin. "izofrena panika. Ko jednom vidi napad toga kod
neke osobe, nikada ne zaboravi. Kako se rui njihova stvarnost, oko njih... Kako se rue njihova
opaanja vremena i prostora, uzroka i posledice... A zar nije to ba ono to se deava tebi? Govori
kao da taj sastanak sa Arnijem ne moe biti izmenjen nikakvim tvojim postupkom - dakle, uzmie, i
to daleko uzmie od zrelosti i odgovornosti odraslog oveka; ne lii to na tebe nimalo." Zaduvala se;
prsa su joj se uzdizala i sputala bolno. Dorin nastavi: "Pozvau Arnija i rei u mu da se povlai, i
da on mora nai nekog drugog da zavri rad sa Manfredom. Takoe, da nisi postigao nikakav
napredak, i da nema svrhe da ti i on nastavite rad na ovome. Gledala sam ja ve mnogo puta kakav je
Arni kad ga uhvati neka 'bubica': ostane, tako, zagrejan za neto, nekoliko dana ili nedelja, a onda
zaboravi. Moe da zaboravi i ovo."
Dek ree: "Ovo nee zaboraviti."
"Probaj."
"Neu", ree on. "Moram veeras da odem tamo i da mu podnesem izvetaj o postignutom
napretku. Rekao sam da hou; dugujem mu to."
"Budalo prokleta."
"Znam da sam budala prokleta", ree Dek. "Ali ne iz onih razloga koje ti ima na umu. Budala
sam zato to sam uzeo jedan posao, ne vodei rauna o tome kakve e posledice to imati. Ja..." On
zastade. "Moda je ono to kae, da ja nisam struan za rad sa Manfredom. Jeste. To je. I - taka."
"Pa ipak nastavlja. ta to ima da pokae Arniju noas? Pokai meni, odmah sad."
Izvukavi koverat tamne oker boje, Dek zavue prste u njega i izvadi Manfredov crte graevina.
Dorin ga uze. Provede dugo prouavajui ga. Onda mu vrati crte.
"To je jedan zao i bolestan crte", ree ona glasom gotovo neujnim. "Znam ta predstavlja.
Grobni svet, zar ne? Eto ta je on nacrtao. Svet posle smrti. A to on i vidi, pa, kroz njega, i ti poinje
to gledati. Taj papir misli odneti Arniju? Izgubio si vezu sa stvarnou; zar zamilja da Arni eli da
vidi jednu takvu odvratnost? Spali to."
"Nije ba toliko loe", ree on, duboko uznemiren njenom reakcijom.
"Jeste toliko loe. tavie, uasan je znak to, to ti sada ne opaa da je toliko loe. A zar nisi, u
prvi mah?"
Bio je primoran da klimne glavom.
"Prema tome, zna da sam u pravu", ree ona.
"Moram sad da idem dalje", ree on. "Vidimo se kod njega, veeras." Prie prozoru i kucnu
Manfreda po ramenu. "Moramo ii sada. Videemo ovu damu veeras, a i gospodina Kota."
"Zbogom Dek", ree Dorin, polazei da ga isprati do vrata. "Ni na koji nain te ne mogu

zaustaviti; to mi je jasno. Izmenio si se. Sada si toliko manje... iv nego to si bio pre samo dan-dva...
Zna li to?"
"Ne", ree on. "Nisam to znao." Ali ga nije iznenadilo to je uo takve rei; oseao je i sam neto
teko poleglo po rukama i nogama, neto to mu je poelo guiti srce. Nagnu se ka njoj i poljubi je u
usne, pune, ukusne. "Vidimo se veeras."
Ostala je na vratima i utke gledala kako ovek i deak odlaze.
U vremenu koje je preostalo do veeri, Dek Bolen poe do Javne kole po sina. Tamo e, na tom
mestu koga se plai vie nego ijednog drugog, saznati da li je Dorin u pravu; da li je pretrpeo
oteenja u pogledu morala i sposobnosti da razlikuje stvarnost od projekcija svoje podsvesti. Za
njega, Javna kola je presudno vano mesto. Usmerivi helikopter firme 'Ji' u tom pravcu, on oseti,
duboko u sebi, da e izdrati drugu posetu koli.
Bio je, osim toga, silno radoznao da vidi kako e Manfred reagovati na to mesto, kao i na
simulakrume, nastavne maine. Ve neko vreme slutio je da e Manfred, u suoenju sa nastavnicima
Javne kole, ispoljiti znaajne reakcije, moda sline njegovima, a moda sasvim suprotne. U svakom
sluaju, reagovae; u to je Dek bio vrsto ubeen.
Ali onda pomisli otupelo: zar nije ve prekasno? Zar nije zaposlenje ve okonano? Arni mi je
otkazao taj posao, jer vie nije vano, je li tako?
Pa, zar nisam ja ve bio veeras u poseti kod Arnija? Koliko je sati?
Prestravljeno, on pomisli: izgubih orijentaciju u vremenu, sasvim.
"Idemo u Javnu kolu", promrmlja on Manfredu. "Da li ti se dopada ta pomisao? Da vidi kolu u
koju Dejvid ide."
Deakove oi su blistale od iekivanja. inilo se da govore: Da. To bi mi se dopalo. Idemo.
"Vai", ree Dek. Uspevao je, ali ne lako, da pokree upravljake instrumente helikoptera.
Oseao se kao na dnu velikog mora ustajale vode; borio se da bar die, a da se pokrene, to je bilo
gotovo nemogue. Ali zato?
Ne znajui odgovor, on nastavi svojim putem, koliko je najbolje mogao.

11.
U unutranjosti koe gospodina Kota nalaze se mrtve kosti, sjaktave i mokre. Gospodin Kot je
vrea kostiju, prljavih, a ipak sjajno-vlanih. Glava mu je lobanja koja uzima zelene stvari pa ih
ujeda; u njemu, zelene stvari postaju trule, a neto ih dere da bi ih nainilo mrtvim. Dek Bolen je
takoe mrtva vrea, u kojoj sve vrvi od gubia. Spoljanjost, koja je gotovo svakog zavarala, obijena
je lepo i mirie prijatno, ovako nagnuta nad gospoicu Anderton, to on i vidi: vidi da to, to je
unutra, eli nju, i to je eli na gnusno prljav nain. To izliva svoju vlanu, lepljivu posebnost, sve
blie i blie njoj, a mrtve rei-bube iskau iz usta toga, i padaju po njoj. Mrtve insekt-rei munjevitim
trkanjem ulaze u prevoje njene odee, a neke se utiskuju i u njenu kou i ulaze u njeno telo.
"Volim Mocarta", kae gospodin Kot. "Pustiu ovu traku."
Svrbuca je odea njena, puna dlaka iz kose, praine i mrtvih rei-buba, dodijavalica. Ona poinje
da se ee, drapa, i odea spada sa nje, iscepana u trake, u koje ona zariva zube. vae ih i trake
nestaju.
Kot neto prtlja oko loptaste dugmadi pojaala i kae: "Diriguje Bruno Valter. Velika retkost, iz
zlatnog doba snimanja gramofonskih ploa."
Jeziva galama sainjena od vriskova i cike kulja odnekud, izvor je negde u sobi, posle nekog
vremena ona uvia da je ona sama taj izvor; unutra je sva u grevima, a mrtvotelna bia u njoj puze,
nadiu se, bore se za proboj u svetlost sobe. Boe, kako da ih zaustavi? Izviru iz njenih pora i
trkaraju na sve strane, ta le-bia, padaju sa ovih niti gumaste pauine, web-a, na pod, i nestaju u
pukotinama izmeu drvenih parket-ploica.
"Izvinjavam se", proguna Arni Kot.
"Koji ok, ej", kae ona. "Treb'o bi, Arni, da nas potedi." Ustade sa kaua i odgurnu od sebe
mrani, smrdljivi predmet koji se neto hvatao za nju. "Tvoj smisao za humor..." ree ona.
On se okrete i vide je kako skida sa sebe i poslednji ostatak odee. Traku je ve ostavio; poe,
sada, ka Dorin, prui ruke.
"Uradi to", ree ona, i naoe se oboje na podu; on se nogama oslobodi sve svoje odee. Podvijao
je noge nagore i nonim prstima grabio i cepao tkanine i odbacivao ih, sve do poslednje krpice.
vrsto se grlei rukama, njih dvoje se otkotrljae u mrak ispod kuhinjske pei i ostadoe da lee
tamo, da se preznojavaju, tucaju i gutaju prainu, vlagu i vrelinu sopstvenih tela. "Jo mi to radi",
ree ona, zarivajui kolena u njegove slabine, namerno, da ga zaboli.
"Nezgoda", ree on, i zgnjei je o pod, diui joj u lice.
Oi izvirie preko ivice pei; neto je virilo ka njima, u tamu gde su leali, neto je motrilo. To
neto je ostavilo i lepak, i makaze, i asopise, i dolo da gleda ta oni rade i da likuje i uiva u
svakom njihovom sudaranju tela.
"Odlazi", jeknu ona ka tome. Ali ono ne ode. "Jo", ree ona tada, a ono se nasmeja njoj. Pa se
smejalo, i smejalo, a ona i ovaj teki na njoj su nastavljali. Nisu mogli stati.
Jo me gublaj, ree ona. Gur-gur-gur-gurblaj mi ga, zabijaj tvoj gubac u moju gubiku, gublerino
jedna. Gubl gubl, uh! to volim! Nemoj prestajati. Gubl, gubl, gubl, gubl, gubl!
Dok je Dek Bolen sputao helikopter kompanije 'Ji' prema sletitu Javne kole, koje se nalazilo
tano ispod njega, bacao je poglede ka Manfredu i pitao se o emu deko razmilja. Manfred tajner
je, umotan u plat svojih misli, bezvidno zurio kroz prozor, a crte njegovog lica bile su izvijene u
grimasu koja je odbijala Deka i navodila ga da odmah otkloni pogled.
Dek se udio zato se uopte naao u ikakvoj vezi sa ovim deakom. Dobro kae Dorin: zaplivao

je u dubine koje su mu preko glave, i sad se izofreni vidovi njegove linosti bude, oivljavaju, pod
uticajem ovog prisustva koje je pored njega. Ipak, on ni sad ne zna kako da se izvue; na neki nain je
prekasno, kao da se dogodio kolaps vremena, a on ostao ovde za venost, uhvaen u simbiozu sa
ovim zlosrenim, mutavim stvorom koji nita ne radi osim to grabulja i pregleda svoj privatni svet,
ponovo i ponovo.
On je na nekom nivou upio Manfredov pogled na svet, koji je, oigledno, sada izazivao, kriom,
razgradnju njegovog sopstvenog.
Do noas, pomisli on. Moram se odrati do noi; nekako moram da pretrpim sve do trenutka kad
u se doepati Arnija Kota. Onda mogu odbaciti sve ovo i vratiti se u moj sopstveni prostor, u moj
svet; nikada vie neu morati da pogledam Manfreda tajnera.
Arni, spasavaj me, tako ti Hrista, pomisli on.
"Evo nas", ree on im je helikopter tupnuo na krovno sletite. Ugasi motor.
Manfred odmah navali na vrata, eljan da izie.
Znai, ti eli da razgleda ovo mesto, pomisli Dek. Pitam se zato. On ustade i prie vratima
helikoptera, da ih otkljua; Manfred sledeeg trenutka iskoi na krov i pojuri ka silaznoj rampi,
maltene kao da tu putanju zna napamet.
Dok je Dek stigao da iskorai iz helikoptera na krov, deko je ve nestao sa vidika, zaao, sam,
niz rampu, u kolu.
Dorin Anderton i Arni Kot, ree Dek sebi. Dvoje ljudi koji mi najvie znae, dvoje prijatelja sa
kojima je moja veza, moja prisnost sa ivotom samim, najjaa. Pa ipak, upravo tu je ovaj deak
uspeo da se uvue; da raini moje odnose sa ljudima, tamo gde su bili najjai.
ta je preostalo? - upita se. Kad budem izdvojen od to dvoje, sve ostalo - moj sin, moja ena, moj
otac, gospodin Ji - popadae redom, gotovo automatski, bez borbe.
Vidim ja ta me eka ako nastavim da gubim teren, korak po korak, pod navalom ovog sasvim
psihotinog deaka. Sad znam ta je psihoza: opaanja se potpuno otue od objekata u spoljanjem
svetu. Otuenje. Otue se naroito od onih objekata koji su najvaniji, a to su ljudi toplog srca. A
namesto njih, ta doe? Jeziva zaokupljenost... beskrajnim plimama i osekama samoga sebe. Bude
obuzet promenama koje nastaju unutra i utiu samo na unutranji svet. Nastane rascep izmeu dva
sveta, spoljanjeg i unutranjeg, tako da se ni u jednom ne registruje ta se u onom drugom zbiva. Oba
nastavljaju postojati, ali svaki odlazi svojim putem.
To je zaustavljanje vremena. Kraj iskustva. Ne bude vie nita novo. Kad ovek postane psihotik,
vie nikad mu se nita ne desi.
A ja, uvide on, stojim na pragu toga. Moda sam oduvek; to je u meni bilo negde tu, ugraeno, od
poetka. Ali ovaj deak me je odveo na dalek put. Naime, ja sam, zbog njega, prevalio dalek put.
Jedno koagulisano jastvo, fiksirano, ogromno, koje brie sve ostalo i zaposeda celo polje. Onda
se i najmajunija promena prouava najpaljivije. U tom je stanju Manfred sad: u tom je stanju i bio,
od poetka. U poslednjem stadijumu izofrenog procesa.
"Manfrede, ekaj", povika on i poe polako za njim, niz rampu, u zgradu Javne kole.
Sedei u kuhinji kod Dun Henesi i pijuckajui kafu, Silvija Bolen je pripovedala ta je mui u
poslednje vreme.
"Ono to je kod njih zaista grozno", ree ona, mislei na Ernu tajner i etiri devojice, "jeste to
to su, hajde da kaemo otvoreno, vulgarne. Ne bi trebalo tako priati o njima, ali ja sam prisiljena
da ih toliko gledam, da ne mogu prei preko te injenice. Lice mi se u nju utrljava svaki dan."
Obuena u beli orts i malo prslue, Dun Henesi je tapkala bosim stopalima po kui i zalivala

vodom iz staklenog bokala svoje raznovrsne sobne biljke. "Deak im je stvarno nenormalan. On je
najgori od svih njih, zar ne?"
Silvija se strese i ree: "A taj je kod nas po ceo dan. Dek radi sa njim, zna, pokuava da
postigne da on bude deo ljudskog roda. Ja lino mislim da bi trebalo sve te nakaze i degene poubijati.
Na dugi rok, strano je opasno ostavljati ih u ivotu; lano milosre, kad pogleda i njih, i nas. Tog
deka e neko morati da neguje celog ivota; nikad taj nee izii iz ustanova za mentalne sluajeve."
Vraajui se u kuhinju sa praznim bokalom, Dun ree: "Da ti priam ta je Toni uradio pre neki
dan." Toni, njen sadanji ljubavnik; muvala se s njim ve est meseci. Obavetavala je druge dame, a
naroito Silviju, uvek o najnovijim dogaajima na tom polju. "Ruali smo u enevi Dva, u jednom,
tamo, francuskom restoranu, on ga zna; i jeli smo eskargote, a to su, zna, puevi. Oni ti poslue
pueve u ljuturi, a ti mora da ih vadi jednom viljukom koja izgleda jezivo, ima iljke pedalj
dugake. To je, naravno, sve hrana iz verca; jesi znala? Da postoje restorani koji slue iskljuivo
delikatese nabavljene vercom? Ja nisam znala dok me Toni nije odveo tamo. Naravno, ne smem ti
kazati kako se zove."
"Puevi", ree Silvija sa odbojnou. Poe razmiljati o svim onim predivnim jelima koja bi ona
naruivala kad bi imala ljubavnika da je izvodi po restoranima.
Kako bi to izgledalo, imati pustolovinu izvan braka? Tako, da bi bilo teko izvodljivo; ali bi i
vredelo truda, ako bi to uspela sakriti od mua. Problem je, naravno, Dejvid. tavie, Dek sad veliki
deo radnog vremena provodi kod kue, a tu je i njen svekar, u poseti, naravno. I jo, preko toga: ona
nikad ne bi mogla dovoditi ljubavnika u kuu, zbog Erne tajner, prve kominice. Velika debela
Hausfrau bi primetila, shvatila i verovatno odmah, iz nekog pruskog oseanja dunosti, obavestila
Deka. Ali zar nije deo pustolovine i - rizik? Upravo onaj deo koji donosi naroiti ukus.
"ta bi radio tvoj mu kad bi saznao?" upita ona Henesijevu. "Da l' bi te iseckao na komadie?
Dek bi."
Dun Henesi odvrati: "Majk je i sam imao nekoliko izleta od kad smo se uzeli. Bio bi jako ljut i
moda bi mi napravio modricu na oku, i odjurio bi napolje i ostao jedno nedelju dana kod neke
njegove enske, tako da bi deca ostala meni na teretu, dabome. Ali posle bi se smirio."
Silvija se zapita da li ju je Dek ikada prevario. inilo se da to nije verovatno. Dalje se zapita
kako bi se oseala da Dek jeste imao neki 'izlet' i da je ona to saznala. Da li bi to znailo kraj braka?
Da, pomisli ona. Ja bih pozvala advokata, odmah. Meutim... da li bih, zaista? Nemogue je da bude
unapred sigurna...
"Kako se slae sa svekrom?" upita Dun.
"Pa, nije loe. On, Dek i mali tajner su odleteli nekud, danas. Poslovno putovanje. Ja Lea,
zapravo, i ne viam mnogo; on je doao uglavnom zbog posla... Dun, koliko si 'izleta' imala?"
"est."
"Uuuuh", ree Silvija. "A ja nita."
"Neke ene nisu sazdane za to."
Ovo zazvua Silviji kao prilino lina, a moda i anatomska, uvreda. "Kako to misli?"
"Psiholoki nisu te grae", objasni Dun reito. "Mora biti ena odreene vrste da bi stvorila i
odravala jednu sloenu fikciju, iz dana u dan. Ja uivam u tome, zna, kad smiljam ta da kaem
Majku. Ti si drugaija. Ti ima um one jednostavne, otvorene vrste; varke nisu tvoja olja aja. Osim
toga, ima finog mua." Naglasila je, uzdizanjem obrva, da je to procena u koju je uloen njen
autoritet.
"Dek je bio svake nedelje svih pet radnih dana odsutan od kue", ree Silvija. "Trebala je da to
tada uinim. Sad bi bilo mnogo tee." elela je, arko, da ima neki kreativan, koristan ili uzbudljiv

posao koji bi joj ispunjavao popodneva, duga i prazna; na smrt joj bee dosadno da sedi po
kuhinjama, kod drugih enskih, i loe kafu iz sata u sat. Nikakvo udo da tako veliki broj ena ima
ljubavne veze izvan braka. Izbor je: ili to, ili poludeti.
"Ako se, u pogledu emocionalnih doivljaja, ogranii samo na svog mua", ree Dun Henesi,
"nema osnovu za ocenjivanje; manje-vie si osuena na samo ono to on ima da ponudi. Dok,
meutim, ako malo lekari u krevetu i sa drugim mukarcima, bolje sagleda koji su nedostaci tvog
mua, i mnogo ti je lake da ga sagleda objektivno. I da onda zahteva da on kod sebe menja ono to
treba da menja. Opet, i za sebe moe sagledati gde si slabo postizala, i u drutvu tih drugih
mukaraca nauiti kako da se pobolja, da bolje zadovolji svog mua. Ne vidim ko tu ita gubi."
Tako reeno, zvualo je, izvan svake sumnje, kao zamisao dobra i zdrava za sve zainteresovane.
ak i muu korisna.
Sedela je tako, pila kafu i premetala misli po glavi, kad, na svoje iznenaenje, vide sletanje
jednog helikoptera. "Ko je ono?" upita Silvija.
"Tako mi neba, pojma ne znam", odgovori Dun, gledajui kroz prozor.
Helikopter se zaustavio blizu kue; vrata se otvorie i iz njega izie ovek tamne kose, zgodan, u
bleteoj najlon koulji, kravati, labavim pantalonama i modernim evropskim mokasinama. Iza njega
doe jedan Blikmen, teglei dva teka kofera.
U sebi Silvija oseti da joj je srce uzdrhtalo pri pogledu na tamnokosog koji se, praen Blikmenom
sa koferinama, uputio pravo ka Duninoj kui. Izgledao je onako kako je Silvija zamiljala da bi
Dunin Tomi morao izgledati.
"Bogte", ree Dun. "Ba se pitam ko je. Trgovaki putnik?" Zau se kucanje na ulaznim vratima
kue, i ona poe da ih otvori. Silvija ostavi oljicu i poe za njom. Kod samih vrata, Dun zastade.
"Oseam se nekako - neodevena." Nervozno spusti aku do ortsa. "Ti priaj sa njim, dok ja odjurim
u spavau sobu da se presvuem. Nisam oekivala da e naii ma ko nepoznat; a moramo, zna,
dobro da pazimo, tako smo izolovane, muevi nam nisu tu..." Dun odjuri ka spavaoj sobi; kosa je
letela za njom.
Silvija otvori vrata.
"Dobar dan", ree zgodni, sa osmehom koji je otkrivao savrene bele mediteranske zube. Govorio
je sa vrlo slabo primetnim naglaskom stranca. "Jesi li ti gazdarica?"
"Pa, valjda", ree Silvija postieno i smeteno. Obori pogled i osmotri kako je ona sama obuena,
da li je dovoljno pristojno za ovakav razgovor, na vratima, sa ovim mukarcem.
"eleo bih da ti predstavim vrlo finu liniju zdrave hrane, sa kojom si moda ve i upoznata", ree
on. Gledao ju je samo u lice, ali Silvija je ipak oseala da on postie, na neki nain, da istovremeno
osmotri i sve druge delove nje, deo po deo. Zbog toga ju je hvatalo oseanje sve vie golicavo, ali
nije se ljutila; tip je armer, u isti mah i stidljiv i udnovato otvoren u nastupanju.
"Zdrava, hm", ree ona. "Pa, ja..."
ovek klimnu glavom, a Blikmen koraknu blie, poloi na zemlju jedan kofer i otvori ga. Koare,
boce, paketii... Bila je veoma zainteresovana.
"Nehomogenizovan maslac od kikirikija", proglasi ovek. "Takoe dijetalni slatkii bez kalorija,
da zadri svoju predivnu vitkost. Klice od penice. Kvasac. Vitamin E; to je onaj koji daje
ivotnost... mada, naravno, mladoj eni kao to si ti nije jo potreban." Glasom kao da maor prede,
on nastavi da nabraja robe; ona se i nehotice poe saginjati sve blie njemu, da bolje vidi, onda im se
ramena dodirnue, i ona se hitro izmae; uvide koliko se prepala.
Na vratima se pojavi Dun, sada u suknji i vunenom demperu; zadra se tu jedan trenutak, pa
uzmae u kuu i zatvori vrata. ovek je i ne primeti.

"Osim toga", govorio je, "u gurmanskoj liniji ima mnogo toga za ta bi gospoica mogla biti
zainteresovana... recimo ovo." Podie jednu teglu, a Silvija ostade bez daha: kavijar.
"Za ime svega", ree ona, magnetski privuena. "Gde si nabavio to?"
"Skupo je, ali vredi." ovekov tamni pogled svrdlao je u njen. "Zar ne misli i ti tako? Podseanje
na dane na Domu, na blagu svetlost svea i muziku za igru koju svira orkestar... dane romanse,
kovitlac mesta divnih za oko i sluh." Osmehivao joj se dugo, otvoreno.
Crna berza, uvide ona.
Puls joj je ekiao u grlu dok je izgovarala: "Vidi, ovo nije moja kua. Ja stanujem oko kilometar
i po dalje niz kanal." Pokaza prstom. "I - ja sam veoma zainteresovana."
Njegov osmeh je opee kao vatra.
"Nikad ranije nisi dolazio u ovaj kraj, je li?" promuca ona, uzdrmana. "Nikad te nisam videla.
Kako se zove? Firma?"
"Ja sam Oto Cite." Dade joj posetnicu, koju ona jedva na tren okrznu pogledom; nije mogla
odvojiti oi sa njegovog lica. "Moja firma radi odavno, ali tek u novije vreme - zbog jedne
nepredviene okolnosti - napravili smo potpunu reorganizaciju, tako da sam sada ja u mogunosti da
lino pozdravim nove muterije. Kao to si ti."
"Navratie opet?"
"Da, malo kasnije, ovoga popodneva... pa emo moi natenane da razgledamo zasenjujui uvozni
asortiman delikatesne hrane za koju ja drim ekskluzivno pravo distribucije. Ja vas pozdravljam."
Ustade kao maor.
Dun Henesi se opet pojavila. "Zdravo", ree ona, glasom niskim, opreznim, zainteresovanim.
"Moja vizitkarta." Oto Cite i njoj prui beli pravougaonik na kome su slova bila reljefna,
izdignuta. Sada su obe dame imale u rukama po jednu njegovu posetnicu, i svaka je svoj primerak
itala, sa budnom panjom.
Osmehujui se znalaki, sa puno nagovetaja, brilijantno, Oto Cite pokretom prsta pokaza svom
pripitomljenom Blikmenu da otvori i drugi kofer.
Sedei u svojoj kancelariji u logoru 'Ben Gurion', dr Milton Glaub zau u hodniku enski glas,
malo promukao, pun autoriteta, ali ipak neosporno enstven. uo je zatim i snishodljive odgovore
bolniarke, i znao da je to En Esterhazi, i da je dola da poseti svog sina Sema.
Otvori kartoteku, pronae slovo E, i uskoro se zdravstveni karton Esterhazi, Semjuel nae
rasklopljen na radnom stolu pred njim.
Zanimljiv sluaj. Deki je roen vanbrano, godinu ili vie posle razvoda gospoe Esterhazi od
Arnija Kota. Uveden je u logor pod njenim prezimenom. Pa ipak, nesumnjivo je potomak Arnija
Kota; u kartonu je i velika koliina informacija o Arniju, jer su doktori koji su pregledali dete
smatrali da je ta krvna veza utvrena sasvim pouzdano.
Oigledno, iako je njihov brak znatno pre toga okonan, Arni Kot i En Esterhazi su se i dalje
viali, u dovoljnoj meri da dobiju dete. Njihov odnos, dakle, nije bio samo poslovni.
Neko vreme je dr Glaub razmiljao kako bi se ova informacija mogla iskoristiti. Ima li Arni
neprijatelje? Glaub nije znao ni za jednog takvog. Svakome se Arni svia - zapravo, svakome sem
doktoru Miltonu Glaubu. Oigledno je dr Glaub jedina osoba na celom Marsu koja je pretrpela neku
tetu od Arnija; okolnost koja ne ini dr Glauba nimalo srenijim.
Taj ovek je prema meni postupio krajnje nehumano i nabusito, ree on sebi po milioniti put. Ali
ta se tu sad moe uiniti? On bi, dodue, mogao poslati Arniju raun... u nadi da dobije neku paru za
svoju uslugu. To, meutim, ne bi pomoglo. On eli - ima pravo - da dobije mnogo vie. Opet se dr

Glaub zadubi u zdravstveni karton. udnovat nenormalac, taj Semjuel Esterhazi; Glaub nije znao ni za
jedan drugi sluaj sasvim takav. Deak je bio, inilo se, genetski vraen na neku pradavnu rasu
ovekolikih bia, ali jo ne ljudi, ili na neku varijantu koja u kasnijoj evoluciji nije preivela: a ta je
provodila deo svog ivota u vodi. To je podsealo Glauba na teoriju koju su zastupali neki
antropolozi, da je ovek nastao od akvatinih ovekolikih majmuna koji su iveli u obalskim talasima
i pliacima.
Semov koeficijent inteligencije iznosi samo 73, zapazi on. Eh, sramota.
A naroito sramota, pomisli on naglo, zbog toga to Sem, nesumnjivo, moe biti klasifikovan kao
retardiran, a ne anomalozan. Kamp BG nije namenjen za isto retardirane, pa je direktor, Suzana
Hejns, poslala nazad, kod roditelja, nekoliko pseudoautistine dece za koju se pokazalo da su
standardni imbecili i nita vie. U odabiranju je bila poinjena greka, jo prilikom prijema; zbog
dijagnostikih problema, naravno. Kod malog Esterhazija postoje i fizika izoblienja... Belezi.
Nije sporno, zakljui dr Glaub. Imam osnovu za ovo: mogu poslati malog Esterhazija kui. U
Javnoj koli se lako moe organizovati nastava za njega, nastava sputena na njegov nivo. Samo u
telesnom pogledu deko ima te, moglo bi se rei, 'anomalije', ali na posao ovde nije negovanje
fiziki onesposobljenih.
Ali koja me pobuda pokree? - zapita se on.
Moda ja to radim samo da bih vratio Arniju Kotu to je onako okrutno postupio prema meni.
Ne, zakljui on, ne ini se da je to verovatno; ja nisam onaj psiholoki tip koji bi traio osvetu; to
bi morao pre biti analno-istisni ili ak oralno-zagrizni tip. Dok je, meutim, on samoga sebe jo
davno klasifikovao kao pripadnika pozno-genitalnog tipa, koji je odan zrelim genitalnim
poduhvatima.
S druge strane, priznati se mora, okraj sa Arnijem Kotom jeste ga podstakao na dublje
prouavanje dosjea malog Esterhazija... dakle, postoji malena, ali stvarna uzrona veza.
On proita celu dokumentaciju od poetka. I opet mu upade u oi bizarnost odnosa izmeu
roditelja. Nastavljaju seksualnu vezu jo godinama posle razvoda braka. Onda, to su se razvodili?
Moda je izmeu njih dolo do ozbiljne bitke za vlast; En Esterhazi je oigledno dominatorski tip
ene, sa jakim mukim crtana; takve je Jung oznaavao kao 'opsednute animusom'. Da bi ovek
uspeno izlazio nakraj sa takvom enom, neophodno je da igra jednu odreenu ulogu; da za sebe
osvoji autoritativni poloaj, na samom poetku, i da ga ni za tren ne preputa nikome. Mora joj biti
ancestralna vlast, ili e biti brzo potuen.
Dr Glaub vrati karton sa dokumentima na mesto, a onda se vedro odeta do sobe za igranje.
Pronae gospou Esterhazi; igrala se 'vree pasulja' sa svojim deakom. On prie i stade. Gledao ih
je; posle nekog vremena ona postade svesna njegovog prisustva i zastade.
"Zdravo, doktore Glaub", ree ona vedro.
"Dobar dan, gospoo Esterhazi. Hm, kad zavri posetu, mogu li te videti u mojoj kancelariji?"
Prijalo je gledati kako se samopouzdan, samozadovoljan izraz lica te ene sparuuje od brige.
"Svakako, doktore."
Dvadeset minuta docnije, sedeo je i gledao se s njom preko stola.
"Gospoo Esterhazi, kad je tvoj deak primljen u BG, bilo je mnogo nedoumica oko prave prirode
njegovog problema. Neko vreme se verovalo da problem lei u oblasti mentalnog poremeaja, moda
traumatske neuroze ili..."
ena mu upade u re, vrsto. "Doktore, ti e meni rei da poto Sem nema nikakve probleme
izuzev umanjene sposobnosti za uenje, ne treba da ostane ovde; je li tako?"
"I fizikog problema."

"Ali taj se vas ne tie."


On naini pokrete mirenja sa nevoljom i saglaavanja.
"Kad moram da ga povedem kui?" Drhtala je, bela u licu; akama je grevito stezala tanu.
"Oh, kroz tri-etiri dana. Nedelju dana."
Grickajui zglavak pesnice, En Esterhazi se zagledala slepo dole, u tepih kancelarije. Vreme je
prolazilo. Onda ona, drhtavim glasom, ree: "Doktore, kao to moda zna, ja sam ve neko vreme
aktivna u borbi protiv jednog zakonskog projekta koji bi, ako ga UN usvoje, znaio zatvaranje logora
BG." Njen glas postade jai. "Ako budem prisiljena da povuem Sema, povui u se i iz te aktivnosti,
a tada moe biti siguran da e taj predlog zakona biti usvojen. A ja u obavestiti Suzanu Hejns zbog
ega sam se povukla."
Spori, hladni talas oka proe kroz um dr Miltona Glauba. Nije mu padalo na pamet nita to bi
sad mogao rei.
"Razume, doktore?" upita gospoa Esterhazi.
On uspe da klimne glavom.
Ustajui, Esterhazijeva ree: "Doktore, ja sam u politici ve dugo. Arni Kot smatra da se
nameem i tamo gde moju pomo niko ne trai, i da sam amater, ali ni jedno ni drugo nije tano.
Veruj mi, u nekim oblastima politike ja sam poprilino otroumna."
"Da", ree dr Glaub. "Vidim da jesi." Automatski je i on ustao; sad je isprati do vrata ureda.
"Molim te da vie nikada ne potegne to o Semu", ree ena, otvarajui vrata. "Suvie mi je bolno.
Meni je mnogo lake da ga smatram anomaloznim." Pogleda ga pravo, licem u lice. "Nemam
sposobnost da o njemu mislim kao o retardiranom." Onda se okrete i brzo ode.
Ovo ba ne ispade mnogo dobro, ree dr Glaub sebi, drhtavom rukom zatvarajui vrata. Oigledna
sadistkinja - jaki neprijateljski porivi skopani sa neskrivenom agresijom.
Sede za sto i pripali cigaretu, pa stade iz nje vui i odbijati dimove, u nastojanju da povrati
samopouzdanje.
Kad je Dek Bolen stigao do dna rampe, nigde nije video ni traga od Manfreda. Pored njega,
laganim tranjem proe nekoliko deaka i devojica, nesumnjivo na putu ka nekome od nastavnika.
On poe da luta po koli, pitajui se kud se deak zavukao. I zato tako brzo? Nije to polo dobro,
pomisli on.
Ispred njega se grupa dece okupila oko jednog nastavnika, visokog, sedog, sa bunastim obrvama;
Dek prepoznade da je to Mark Tven. Manfred, meutim, nije bio tu.
Dok je Dek prolazio pored Marka Tvena, taj simulakrum prekide svoj monolog upuen deci, odbi
nekoliko dimova iz cigare i ree za Dekom: "Prijatelju moj, mogu li ti ja nekako pomoi?"
Dek zastade i odvrati: "Traim jednog deka koga sam doveo ovamo."
"Poznajem ja sve ove mlade drugare", odgovori nastavna maina Mark Tven. "Kako mu je ime?"
"Manfred tajner." On opisa deaka. Nastavna maina je budno pratila njegove rei.
"Hmmm", ree Tven kad je Dek zavrio. Jo dim, dva, a onda Tven opet spusti cigaru. "Verujem
da e nai tog mladog oveka onamo, u razgovoru sa rimskim carem Tiberijem. Tako me, bar,
obavetavaju vlasti kojima je ova organizacija poverena; o glavnom kolu zborim, gospodine."
Tiberije. Dek do tog trenutka nije znao da su u Javnoj koli zastupljene i takve osobe, nedostojni
i mahniti ljudi u istoriji zabeleeni kao takvi. Po njegovom izrazu lica Tven, oigledno, shvati ta mu
je na umu.
"Ovde u koli, hodei hodnicima njenim", obavesti ga Tven, "nai e, gospodine, kao primere
koje ne treba oponaati nego najpomnije izbegavati, izloene mnoge nevaljalce, pirate i zabuante,

koji propovedaju, tonovima tunim i alosnim, svoje istorije ivotne, mladima na prosvetljenje i
nauk." Mark Tven povue opet dim iz cigare i namignu mu. Dek, zbunjen, pouri u pokazanom
pravcu.
Zastao je kod Imanuela Kanta da se raspita za pravac. Nekoliko aka sklonilo mu se s puta.
Izgovarajui engleske rei na izrazito nemaki nain, Kant mu ree: "Tiberijus moe ofamo nai."
Pokaza rukom pravac, sa potpunim autoritetom; Kant nije ni najmanje nesiguran bio, i Dek, ne asei
ni asa, pohita niz pokazani hodnik.
Nekoliko trenutaka potom, ve se pribliavao sitnoj, sedokosoj, naizgled krhkoj prilici rimskog
cara. Dok mu je prilazio, inilo se da je Tiberije duboko zamiljen, ali pre nego to je Dek stigao da
progovori, car okrete glavu ka njemu.
"Deak koga trai otiao je dalje. Bio je tvoj, zar ne? Izuzetno privlaan mladi." Onda Tiberije
zauta, kao da u sebi vodi neku raspravu. A zaprevo se, Dek je to znao, savetovao sa glavnim kolom
kole, to jest nastavnicom koja je sada angaovala sve ostale nastavnike da pronau Manfreda. "On
ne razgovara ni sa kim u ovom trenutku", ree Tiberije uskoro.
Dek poe dalje. Jedna slepa, sredovena enska prilika smeila se mimo njega; nije znao ko je
ona. Nijedno dete nije razgovaralo sa njom. Ali prilika najednom ree: "Deak koga trai sada je sa
Filipom Drugim od panije." Pokaza prstom ka hodniku desno od sebe, a onda ree neobinim
glasom: "Ljubazno molimo da pouri; cenili bismo ako bi ti njega izveo iz ove kole to je pre
mogue. Mnogo hvala." Najednom utonu u potpunu tiinu. Dek pohita niz pokazani hodnik.
Samo trenutak-dva kasnije zaokrete i vide, iza ugla, Filipa Drugog od panije, priliku bradatu,
asketsku. Manfred nije bio tu, ali neki neopipljivi kvalitet njegove biti kao da je jo lebdeo u
okolnom prostoru.
"On je upravo sad otiao, dragi gospodine", ree nastavna maina. Njegov glas je sadravao istu
onu notu udnovate urnosti kao maloas glas enske prilike. "Ljubazno te molimo da ga nae i
ukloni; to bismo cenili."
Ne ekajui nita vie, Dek jurnu hodnikom; ledeni strah zagrize u njega dok je trao.
"...bismo cenili", ree jedna sedea prilika u beloj odedi, pored koje on promae. Onda, dok je
prolazio pored sedokosog oveka u sakou sa dugakim zadnjim peevima, i to stvorenje poe
ponavljati hitnu litaniju kole: "...pre mogue."
On zaokrete za ugao. I, eto Manfreda.
Deak je bio sam, sedeo je na podu, naslonjen leima na zid, pognute glave, i inilo se da je
duboko zamiljen.
Saginjui se ka njemu, Dek ree: "Zato si pobegao?"
Deak nije odgovorio. Dek ga dodirnu, ali ne dobi nikakvu reakciju.
"Je li ti dobro?" upita ga Dek.
Odjednom se deak poe pokretati, die se na noge i stade licem u lice sa Dekom.
"ta je?" upita Dek.
Odgovora nije bilo. Ali je deakovo lice bilo naoblaeno nekim oseanjem, mutnim i izoblienim,
koje sebi nije nalazilo oduka; zurio je u Deka kao da ga ne vidi. Sasvim zaokupljen sam sobom,
nesposoban da se probije u spoljanji svet.
"ta se desilo?" upita Dek. Ali znao je da to nikad nee saznati; nije postojao nikakav nain da
stvorenje pred njim iskae sebe. Postojalo je samo utanje, potpuno odsustvo optenja izmeu njih
dvojice, praznina koja se nije mogla ispuniti.
Deak tada odvrati pogled i sede, sloi se kao hrpa na pod.
"Ostani ovde", ree mu Dek. "Da im kaem da mi dovedu Dejvida." Poe se udaljavati od

deaka, motrei podozrivo, ali ovaj se nije micao. Doavi do mehanikog profesora, Dek mu ree:
"Zamolio bih da mi dovedete Dejvida Bolena; ja sam njegov otac. Odveu ga kui."
Bee to nastavna maina Tomas Edison, jedan postariji ovek koji podie pogled, trgnut, i prinese
uhu dlan savijen u trubu. Dek ponovi to to je rekao.
Stvar pred njim zaklima glavom i ree: "Gubl gubl."
Dek se netremice zagleda u njega. Onda se okrete nazad, da pogleda Manfreda. Deak je i dalje
sedeo onako mlohavo, klonulo, leima naslonjen na zid.
Opet nastavna maina Tomas Edison otvori usta i ree Deku: "Gubl gubl." I nita vie. Ostade u
utnji.
Da li se ovo meni priinjava? - upita se Dek. Da li je ovo moj konani mentalni slom? Ili...
U alternativu nije mogao poverovati. Bila bi to stvar naprosto nemogua.
Neto dalje u hodniku, druga nastavna maina obraala se grupi dece; njen glas dopre iz daljine,
proet odjecima, metalast.
"Gubl gubl", govorila je ona deci.
On sklopi oi. Uvide u trenu savrene svesti da ga njegova psiha, opaanje njegovo, ne
obavetavaju pogreno; da se ovo stvarno deava, ovo to vidi i uje.
Prisustvo Manfreda tajnera izvrilo je invaziju na ustrojstvo Javne kole, prodrlo u njeno
najdublje bie.

12.
Jo i sad za svojim radnim stolom u kampu BG, neraspoloeno zadubljen u razmiljanje o
ponaanju En Esterhazi, dr Milton Glaub dobi hitan poziv od glavnog elektronskog kola Javne kole
UN.
"Doktore", izjavi njen ravni glas, "ao mi je to te uznemiravam, ali nama je potrebna pomo.
Jedan muki graanin luta kroz kolu u oitom stanju mentalne pometnje. eleli bismo da ti doe i
ukloni ga."
"Svakako", proguna dr Glaub. "Dolazim odmah."
Uskoro je bio u vazduhu i pilotirao helikopterom preko pustinje, iz Novog Izraela ka Javnoj koli.
Kad je stigao, glavna profesorica je izila pred njega, a onda ga povela ustrim korakom kroz
zgradu, sve do jednog zatvorenog hodnika. "Smatrali smo da treba da odvojimo decu od njega",
objasni ona i postie da se zid povue klizanjem u jednu stranu, tako da se ukaza hodnik iza.
Tamo je, sa oamuenim izrazom na licu, stajao ovek poznat dr Glaubu. Doktorova reakcija bila
je od prvog trenutka, i protiv njegove volje, zadovoljstvo. Dakle, sustigla je Deka Bolena njegova
izofrenija. Oi bez ie; ovek je oigledno u katatoninoj otupelosti, koja se verovatno sputa na
njega naizmenino sa razdobljima uzbuenja - jer izgleda umoran. Sa njim, jo jedna osoba koju
Glaub prepoznade. Manfred tajner je sedeo sklupan na podu, pognut napred, takoe u odmaklom
stadijumu povlaenja.
Vae druenje nije donelo ni jednome ni drugome nita dobro, ree dr Glaub u sebi.
Uz pomo glavne profesorke, on uvue i Bolena i maloga tajnera u helikopter. Uskoro su leteli
natrag, ka Novom Izraelu i logoru BG.
Poguren, stiskajui pesnice, Bolen ree: "Da ti kaem ta je bilo."
"Molim te, kai mi", odvrati dr Glaub. Imao je, najzad, oseanje da je situacija pod njegovom
kontrolom.
Dek Bolen ree neujednaenim glasom: "Otiao sam do kole da pokupim mog sina. Poveo sam
sa sobom Manfreda." Izvio se na seditu i pogledao deaka tajnera, koji nije iziao iz katalepsije,
nego je leao sklupan na podu helikoptera, nepomian kao da je od drveta izdeljan. "Manfred mi je
pobegao. Onda je... veza izmeu mene i kole onemoguena. Samo jedno sam uspevao da ujem, i
to..." On zauta.
"Folie deux", promrmlja Glaub. Ludilo u dvoje.
Bolen ree: "Umesto kole, uo sam njega. uo sam njegove rei kako izlaze iz nastavnika."
Ostade uutan.
"Manfred ima snanu linost", ree dr Glaub. "Zadravati se dugo u njegovoj blizini, to svakoga
iscrpi. Mislim da bi bilo dobro za tebe, u interesu tvog zdravlja, da napusti ovaj projekat. Mislim da
suvie rizikuje."
"Moram videti Arnija veeras", ree Bolen neravnim i otrim apatom.
"A ti? ta e biti sa tobom?"
Bolen ne ree nita.
"Ja te mogu leiti", ponudi dr Glaub, "u ovoj fazi tvojih tekoa. Kasnije... nisam tako siguran."
"Onamo, u toj prokletoj koli", ree Bolen, "zbunio sam se potpuno; nisam znao ta u. Iao sam
sve dalje i dalje, traei nekoga sa kime bih, ipak, mogao razgovarati. Ko nije kao - on." Pokaza ka
deaku.
"Za izofrenika je ogroman problem da uspostavi odnos sa tom kolom", ree dr Glaub. "Veoma
esto se deava da izofrenik, kao to si ti, uspostavlja sa ljudima odnose kroz njihovu podsvest.

Nastavne maine, naravno, nemaju nikakvu svoju linost u senci; one su samo povrina i nita vie.
Poto je izofrenik navikao da stalno prenebregava povrinu i zaviruje ispod, on kod njih dobije
'blank'. Naprosto nije u stanju da ih razume."
Bolen ree: "Ja nisam razumeo nita od onoga to su govorili; bile su to samo... one besmislene
rei koje Manfred koristi. Onaj njegov privatni jezik."
"Srea je tvoja to si uspeo izii iz toga", odvrati dr Glaub.
"Znam."
"Dakle, za ta e se ti sada opredeliti, Bolene? Za odmor i oporavak? Ili za nove opasne veze sa
detetom koje je toliko nestabilno da..."
"Nemam izbora", uzvrati Dek Bolen.
"Tako je. Nema izbora; mora se povui."
Bolen ree: "Ali sam doznao neto. Doznao sam koliko je veliki ulog u ovoj igri, ulog za mene
lino. Sad znam kako bi bilo nai se odseen od sveta, izdvojen, kao to je Manfred. Uiniu sve,
samo da to izbegnem. Nemam nameru sad da odustanem." Drhtavim rukama izvue cigaretu iz depa i
pripali je.
"Prognoza za tebe nije dobra", ree dr Glaub.
Dek Bolen klimnu glavom.
"U tvojim tekoama nastupila je remisija, zahvaljujui, svakako, tome to si izvuen iz okruenja
te kole. Treba li da kaem grubo otvoreno? Ne moe se predvideti koliko e jo vremena uspevati
da dejstvuje; moda jo deset minuta, jo jedan sat - moda sve do noas; a tada bi vrlo lako mogao
da doivi jo gori kolaps. Noni sati su naroito ravi, zar ne?"
"Jesu."
"Dve stvari mogu uiniti za tebe. Odvesti Manfreda nazad u logor BG, to je jedna, i mogu te
zastupiti veeras kod Arnija, to jest prisustvovati umesto tebe, kao tvoj slubeni psihijatar. Stalno to
radim; to mi je posao. Daj mi punomoje, pa da te iskrcam kod tvoje kue."
"To, moda, posle veeranjeg posla", ree Bolen. "Moda me tada moe zastupati, ako se ovo
pogora. Ali ja veeras vodim Manfreda sa mnom, kod Arnija Kota."
Dr Glaub slegnu ramenima. Ne prima nikakve predloge, uvide on. Znak autizma. Ne moe ti
Deka Bolena ubediti; on je ve odseen toliko, da niti uje, niti razume. Jezik je za njega postao
uplji obred, koji ne oznaava nita.
"Moj deak Dejvid", ree Bolen odjednom. "Moram se vratiti u kolu po njega. A tamo je ostao i
moj helikopter kompanije 'Ji'." Oi su mu se razbistrile, kao da je poeo izranjati iz svog stanja.
"Ne vraaj se tamo", ree mu Glaub.
"Vrati me."
"U tom sluaju, nemoj silaziti u zgradu, ostani gore na heliodromu. Rei u im da ti poalju sina
gore, a ti sedi u helikopteru dok se on ne pojavi. To bi, moda, bilo bezbedno za tebe. Ja u, umesto
tebe, razgovarati sa glavnim kolom." Dr Glaub oseti talas saoseanja prema ovom oveku i njegovoj
sklonosti da uporno, drei se nagona, gura nekim svojim putem.
"Hvala", ree Bolen. "Cenio bih to." On uputi jedan osmeh prema lekaru, a Glaub mu osmehom
uzvrati.
Arni Kot ree, kao da se ali nekome: "Gde je Dek Bolen?" Bilo je est uvee, i Arni je sedeo
sam u dnevnoj sobi i pijuckao au malo preslatkog 'staromodnog', koju mu je Helio spremio.
Njegov pripitomljeni Blikmen bee u tom trenutku u kuhinji, gde je spravljao i veeru, i to u
celosti od crnoberzijanskih namirnica iz Arnijevog novog izvora snabdevanja. Pri pomisli da sad

dobija ceo asortiman po velikoprodajnim cenama, Arni se oseao dobro. Koliko je to poboljanje u
odnosu na stari sistem, kad je Norbert tajner ubirao celu zaradu! Arni je pijuckao i ekao da mu
gosti stignu. U uglu je iz zvunika izvirala muzika, prefinjena, ali ipak sveproimajua; ispunjavala je
sobu i uljuljkivala dobrolana Kota.
Iz tog raspoloenja nalik na trans trgnu ga, i probudi, buka telefona.
"Arni, Skot ovde."
"Oh?" ree Arni, nezadovoljan; vie je voleo da obavlja poslove preko svog lukavog sistema
kodiranja. "Vidi, imam ovde jedan bitan poslovni sastanak veeras, pa ako nema neto..."
"Ovo je vano, nego ta", ree Skot. "Neko drugi okopava nau leju."
Doveden u zabunu, Arni upita: "ta?" Onda shvati ta je Skot Templ hteo rei. "Misli na ove
dobre stvarice?"
"Da", ree Skot. "On se opremio sasvim. Ima polje, sleu mu rakete, ima liniju - sigurno je
preuzeo taj..."
"Ne priaj nita dalje", presee ga Arni. "Dolaz' odma' ovamo."
"Vai." U telefonu se zau jedno tiho 'klik': Skot je spustio slualicu.
Pazi-pazi ti to, ree Arni u sebi. Tek to sam ja lepo poeo, neki peder se gura. A ja, ej, nisam ni
eleo da se bavim vercom; zato mi taj tip nije reko da namerava da nastavi gde je Norbert tajner
stao? Ali sad je prekasno: uao sam, izbaciti me nee niko.
Pola sata kasnije Skot se pojavi na vratima, usplahiren; poe se etkati po Arnijevoj dnevnoj sobi,
derui usput meze i priajui brzo i mnogo. "Tip je profesionalac; sigurno je ve neko vreme u poslu
- ve se razmileo po celom Marsu, posetio praktino svakog, ak i usamljene kue u raznim prokletim
zabitim naseljima, gde domaice kupuju moda svaka po jednu teglu neega; taj ne proputa da
prevrne svaki kamen. Nee ostati nimalo mesta za nas, a tek smo poeli da se zahuktavamo. Taj tip,
'ajde da pogledamo istini u oi, taj tip nas ia po svim pitanjima."
"Vidim", ree Arni, trljajui se po elavom delu glave.
"Mora neto uradimo Arni."
"'El zna 'de mu je operativna baza?"
"Ne, al' verovatno u planinama FDR, gde je Norb tajner imao polje. Prvo emo pogledamo
tamo." Skot ovo i pribelei u sveicu.
"Nai njegovo polje", ree Arni, "i javi mi. A ja u poslati policijski helikopter iz Luistauna
tamo."
"Pa da on zna ko je protiv njega."
"Dabome. Ja i hou da on zna da ima protiv sebe Arnija Kota, a ne nekog obinog protivnika. Rei
u policijskom brodu da mu rokne jednu taktiku atomsku bombu, ili neko drugo manje oruje za
ruenje, da mi njemu razbucamo polje. Da vidi pederina da smo stvarno ljuti na njega to je tako
drzak. A to je tano drskost, da on ue da se takmii sa mnom, kad ja ak nisam ni mislio da ulazim u
ovaj posao! Dovoljno je loe bilo i bez tog pedera."
U belenicu Skot unese: i bez tog pedera, itd.
"Ti meni nai mesto", ree Arni, "i javi. A ja e ga sredim. Ali policija ne da ga uhvati, nego
samo da mu uzme opremu. Da se ne naemo u nevolji sa UN. Siguran sam da e zaas biti
zaboravljeno. ta misli, da l' je to samo jedan tip? Nije neka, na primer, velika mafija sa Doma?"
"Prie koje ja ujem govore da je potpuno samo on jedan."
"Fino", ree Arni i isprati Skota. Vrata se zatvorie i Arni Kot ostade opet sam u dnevnoj sobi.
Njegov pripitomljeni Blikmen je neto raducao po kuhinji.
"Kako ide bujabez-orba?" doviknu mu Arni.

"Fino, gospodine", ree Heliogabalus. "Mogu li pitati ko to dolazi veeras da ovo pojede sve?"
Oko njega i oko tednjaka bilo je rasporeeno nekoliko vrsta ribe i mnotvo trava i zaina, sve za
orbu.
Arni ree: "Bie Dek Bolen, Dorin Anderton i neko autistino dete koje je doktor Glaub
preporuio, pa onda dao Deku da s njim radi... Sin Norberta tajnera."
"Sve neki nii slojevi drutva", proguna Heliogabalus.
A ti si kao bolji, pomisli Arni. "Samo ti spremi hranu kako valja", ree on nervozno, pa zatvori
vrata kuhinje i vrati se u dnevnu sobu. Kopile jedno crnako, ti si me uvukao u ovo, pomisli on; ti i
tvoj kamen za proroanstva. To mi je dalo ideju. I sad mora da uspe, jer sam sve uloio u to.
tavie...
Akord zvona sa vrata nadjaa muziku iz zvunika.
Otvorivi ulazna vrata, Arni se suoi sa Dorin; ona mu se osmehnu podozrivo i ue u dnevnu sobu
na visokim tiklicama, ogrnuta krznom oko oba ramena. "ao. ta to mirie tako dobro?"
"Neka vraja mukarija, od ribe." Arni uze krzno sa nje; a ono, sklonjeno, ostavi glatka lea,
potamnela od sunanja, sa slabo primetnim pegicama. "Ne", ree on istog trenutka, "ovo nije ta vrsta
veeri. Idi obuci neku pristojnu bluzu." Uhvati je za ramena, okrete i pogura ka spavaoj sobi. "Drugi
put."
Dok je stajao na vratima spavae sobe i posmatrao Dorin kako se presvlai, on pomisli: koju
stranu ensku, visokog stila, imam ovde. Ona paljivo oprui svoju haljinu bez bretela po krevetu, a
on pomisli: to je dobila od mene. Priseti se kako je u robnoj kui izgledala lutka na kojoj se ovaj
model nalazio. Ali Dorin izgleda mnogo bolje nego lutka; ima obilje plamene crvene kose koja joj se
baca niz vrat kao zapaljena kia.
"Arni", ree ona i okrete se ka njemu, dok je jo zakopavala bluzu. "Nemoj neto mnogo da
pritisne Deka Bolena veeras."
"Au, jeee", pobuni se on, "ta ti sad pa to znai? Ja od dobrog starog Deka 'ou samo uinak;
mislim, im'o je dovoljno vremena - vreme je isteklo!"
Dorin ponovi: "Nemoj neto mnogo, Arni. Inae ti neu oprostiti nikad."
Gunajui, on se udalji, do ormania u dnevnoj sobi gde joj poe spremati pie. "ta e? Imam
bocu ovog irskog viskija od deset godina; dobar je."
"Onda u to", ree Dorin, izlazei iz dnevne sobe. Sede na kau i zagladi suknju preko prekrtenih
kolena.
"Izgleda dobro u bilo emu", ree Arni.
"Hvala."
"Sluaj, to to radi sa Bolenom ima moje odobrenje, naravno, kao to zna. Ali to vae je sve na
povrini, je l' tako? Duboko unutra, ti se uva za mene."
Dorin upita zauenim tonom: "ta li ti znai to 'duboko unutra'?" Gledala ga je u oi sve dok se
on ne nasmeja. "Pripazi ti", ree ona. "Da, naravno da sam tvoja, Arni. Sve je ovde u Luistaunu tvoje,
ak i cigle i slama. Kad god prospem malo vode niz sudoperu, pomislim na tebe."
"Zato na mene?"
"Zato to si ti totemski bog straene vode." Osmehnula mu se. "alim se, bre; mislila sam na tvoje
parno kupatilo sa onolikim prosipanjem."
"A-haaa", ree Arni. "Pamti ono kad smo bili ti i ja tamo, kasno u noi, pa ja otkljuao mojim
kljuem, i mi uli kao dva nevaljala derana... Ufufali se da niko ne vidi, pa okrenuli tueve za vruu
vodu, toliko da na kraju nije bilo niega sem pare. Onda smo se poskidali - mora biti da smo bili
dibidus pijani - i jurili goli kroz paru, krijui se jedno od drugog..." Iscerio se. "Na kraju te ja u'vatio,

a? Kod one klupe na koju te maserka povali pa te mlati dok ti se dupe ne izravnja. E, jesmo se dobro
zabavili tamo na toj klupi."
"Veoma praiskonski", ree Dorin, seajui se.
"Ja sam se te noi oseao kao da mi je opet devetnaest", dodade Arni. "Stvarno sam mlad, za
nekog ovako starog - mislim, dobro sam ja ouvan, razume ta hou da kaem." Ushodao se po sobi.
"Kad e vie taj Bolen da se pojavi, boga mu bogovog?"
Telefon zazvoni.
"Gospodin", doviknu Heliogabalus iz kuhinje. "Ja nisam u mogunosti da se javim; moram
zamoliti da ti."
Arni ree Dorini: "Ako se to Bolen javlja da ne moe..." On, kiselog lica, pokretom ake preko
grla pokaza 'zaklati' i dohvati slualicu.
"Arni", ree muki glas. "Izvini to te uznemiravam; ovde doktor Glaub."
Arni, kome je laknulo, odvrati: "Zdravo, doco Glaube." Dorini ree: "Nije Bolen."
Dr Glaub nastavi: "Arni, znam da oekuje Deka Bolena veeras - jo nije stigao, je li tako?"
"Tako je."
Glaub, oklevajui, dodade: "Arni, sticajem okolnosti proveo sam izvesno vreme sa Dekom
danas, i mogu rei, iako..."
"'a je bilo, imao izofrenini napad?" Otrim prodorom intuicije Arni znade da je to ba tako; i
da doktor iz tog razloga zove. "Pa dobro", nastavi Arni. "ovek je napet, pod vremenskim pritiskom;
to se priznati mora. Ali svi smo. Moram te razoaram ako misli da mu ja dam 'opravdan izostanak'
kao nekom klincu u koli koji se razboleo. To nema. Bolen je znao u ta ulazi. Ako ne bude imao ta
da mi pokae veeras, ima ga sredim tako da u ivotu svome nee opraviti vie nijedan toster na
ovom Marsu."
Dr Glaub je utao neko vreme, a onda ree: "Upravo ljudi kao to si ti, koji takvim otrim
zahtevima gone ljude, stvaraju izofrenike."
"Pa ta? Ja imam odreena merila; on ih mora ispuniti; to je sve. Vrlo visoka merila, to ti je
poznato."
"Ima i on visoka merila."
Arni ree: "Ne tako visoka kao to su moja. Dobro, doco, ima jo neto da kae?"
"Ne", ree Glaub. "Osim to..." Glas mu se tresao. "Nita vie. Hvala za tvoje vreme."
"Hvala na pozivu." Arni spusti slualicu. "Koja kukavica, udo jedno. Nema petlju da kae ono to
misli." Zgaen, on se udalji nekoliko koraka od telefona. "Plai se da stane na ono stanovite u koju
veruje; ja za njega nemam nita osim prezira. Zato je zvao ako ne sme da kae?"
Dorin ree: "Zapanjena sam to je zvao. Tako je ispruio vrat. ta kae o Deku?" Njene oi bile
su potamnele od zabrinutosti; ona ustade, prie Arniju i poloi mu ruku na miicu da bi zaustavila
njegovo etkanje. "Reci mi."
"Ma, samo je rekao da je bio sa Bolenom danas, neko vreme; pretpostavljam da je Bolen imao
neku vrstu napada one njegove bolesti, zna."
"Da li dolazi?"
"Hriste, ne znam. Zato sve mora biti tako zapetljano? Doktori zivkaju, a ti polae ape na mene
kao izbievan pas ili tako neto." Sa odbojnou on odvoji njene prste od svoje miice i odgurnu
Dorin od sebe. "A ovaj ludi crnja u kujni: Hriste! Je l' to on pravi neku vetiju orbu tamo? Ve
satima se bake oko toga!"
Glasom nejakim, ali otrim, Dorin ree: "Arni, sluaj. Ako suvie pritisne Deka i uini mu neko
zlo, nikad vie neu u krevet s tobom. Obeavam."

"Svi ga tite, nikakvo udo da je bolestan."


"On je dobra osoba."
"A bolje bi mu bilo da bude i dobar tehniar; da rairi um tog klinca kao mapu drumova, a ja samo
da itam."
Stajali su licem u lice.
Dorin poe odmahivati glavom i okrete se od njega, dohvati svoju au s piem i poe se
udaljavati, leima okrenuta Arniju. "Dobro, dobro, ne mogu ja tebi govoriti ta da radi. Ti moe
nai desetak ena koje su u krevetu jednako dobre kao ja; ta sam ja velikom Arniju Kotu?" Glas joj
je bio sumoran i otrovan.
On trapavo poe za njom. "Do vraga, Dor, ti si jedinstvena, kunem se, ti si neverovatna, kakva
samo divna glatka lea ima, a ona haljina u kojoj si dola pokazivala je to." Pogladio ju je po vratu.
"Pravi nokaut, ak i po merilima Doma."
Zazvonie akordi sa ulaznih vrata.
"To je on", ree Arni, krenuvi istog trena ka vratima.
Otvori ih, i ukaza se Dek Bolen, umornog izgleda. Uz njega je bio jedan deak koji je neprestano
poigravao na vrhovima prstiju, sad levo od Deka, sad desno; blistao oima, sve video, ali ni na
jednu stvar se nije fokusirao. Deak odmah kliznu kao zmija pored Arnija, uvue se u dnevnu sobu, i
tu ga Arni izgubi iz vida.
Sada u izvesnoj pometnji, Arni ree Deku Bolenu: "Ui."
"Hvala, Arni", odvrati Dek, ulazei. Arni zatvori vrata, i njih dvojica se poee osvrtati da vide
gde je Manfred.
"Oti'o u kuhinju", ree Dorin.
I naravno, kad Arni otvori vrata kuhinje, vide Manfreda kako stoji i zaneseno posmatra
Heliogabalusa. "ta je?" upita ga Arni. "Nikad ranije nisi video Blikmena?"
Deko ne uzvrati nita.
"Koji to desert pravi, Helio?" upita Arni.
"Flan", odgovori Heliogabalus. "Filipinsko jelo, kaa od jaja ukuvanih sa skorupom i karamelsosom. Iz prirunika o kuvanju gospoe Rombauer."
"Manfrede", ree Arni, "ovo ovde ti je Heliogabalus."
Gledali su ih, stojei na vratima kuhinje, i Dorin i Dek. Na deaka ovaj Blikmen kao da jako
utie, pomisli Arni. Kao omaijan, deak je netremice pratio svaki Heliov pokret. A Helio je,
mueniki paljivo, sipao flan u kalupe koje je zatim prenosio u zamrzivaki deo friidera.
Maltene stidljivo, Manfred ree: "Zdravo."
"Ej", uzviknu Arni. "Ovaj rek'o jednu pravu re."
Helio ree uvreenim glasom: "Moram zamoliti sve vas da napustite kuhinju. Vae prisustvo mi
nabija tremu tako da ne mogu raditi." Gledao ih je besno. Posle nekog vremena oni, jedan po jedan,
svi odoe iz kuhinje. Vrata se, pokretana iznutra, zatvorie za njima, odsecajui pogled ka Heliju i
njegovom radu.
"On je malo udan", izvini se Arni. "Ali, bogami, kuva. Rastura."
Dek ree Dorini: "Sada sam prvi put uo da Manfred to uradi." Izgledao je impresioniran.
Odetao se sam do prozora, prenebregavi sve njih, i tamo stao, zagledan napolje.
Arni mu prie, stade pored njega i ree: "ta e da pije?"
"Burbon i vodu."
"Spremiu", ree Arni. "Sa takvim sitnicama ne mogu gnjaviti Helija." On se nasmeja, Dek ne.
Sedeli su njih troje, svako sa svojim piem, neko vreme. Manfredu su dali neke stare asopise da

ita, opruen po tepihu, ponovo nesvestan njihovog prisustva.


"ek' samo dok proba ovo jelo", ree Arni.
"Mirie divno", primeti Dorin.
"Sve iz verca", dodade Arni.
I Dorin i Dek, zajedno na kauu, klimnue glavom.
"Ovo je velika no", ree Arni.
Oni opet: klim.
Arni uzdie au i ree: "U slavu optenja. Bez koga bogomprokleto nita ne bi bilo."
Dek trezno ree: "U to ime u ispiti, Arni." Ali ve je bio ispio, pa se sad zagleda u praznu au,
oigledno zbunjen.
"Sipau ti drugu", ree Arni, uzevi je od njega.
Stade kod ormania za pie i pripravi jo jednu za Deka; u isto vreme primeti da su Manfredu
dodijali asopisi; deko je ustao i poeo lutati po sobi. Moda bi rado seckao i lepio, zakljui Arni.
Dade Deku pie i ode u kuhinju.
"Helio, nai lepak i makaze za klinca i neki papir po kome bi on mogao da lepi iseke."
Helio bee zavrio sa flanom; zavrio, oito, sa celim svojim poslom i sada sedeo i itao
primerak asopisa 'Lajf'. Nevoljno ustade i poe da potrai lepak, makaze i hartiju.
Kad se Blikman vrati, Arni mu ree: "Smean klinac, a? Kakvo je tvoje miljenje o njemu, da li je
isto kao moje?"
"Deca su sva slina", ree Helio i izie iz kuhinje, ostavljajui Arnija samog.
Arni poe za njim. "Jeemo svi, uskoro", objavi on. "Je l' svako probao ovo meze od danskog
plavog sira? Ikome ita potrebno?"
Telefon zazvoni. Dorin, koja se zatekla najblie, podie slualicu. Dade je Arniju. "Za tebe. Neki
ovek."
Bio je to opet doktor Glaub. "Gospodine Kot", ree Glaub glasom neprirodno tankim, "za moj
integritet bitno je da zatitim moje pacijente. Dvoje mogu igrati igru zastraivanja. Kao to zna, tvoje
vanbrano dete Sem Esterhazi je u kampu BG, gde ja ordiniram."
Arni zastenja.
"Ako tvoje postupanje sa Dekom Bolenom ne bude poteno", nastavi Glaub, "ako primeni na
njega tvoju nehumanu, svirepu, agresivnu, dominatorsku taktiku, ja u se osvetiti tako to u otpustiti
Sema Esterhazija iz kampa, sa obrazloenjem da je mentalno retardiran. Je li to shvaeno?"
"Oh, Hriste, sve nek bude po tvome", zastenja Arni. "Priau s tobom sutra. Idi, spavaj, ili tako
neto. Uzmi pilulu. Samo me o'ladi vie." On tresnu slualicu.
Traka sa muzikom odmotala se do kraja; muzika je odavno prestala, i Arni krutim koracima prie
fonoteci traka i dograbi jednu kasetu nasumce. Taj doktor, ree on sebi. Ima da ga sredim, ali ne sad.
Nemam sad vremena. Tipu neto fali; i to u glavi.
Osmotri kasetu i proita:
W. A. Mozart, Symphony 40 in G mol, K. 550
"Volim Mocarta", ree on Dorini, Deku Bolenu i malom tajneru. "Pustiu ovu traku." Poe vrteti
loptastu dugmad pojaala. Uskoro se zau utanje prazne trake koje je prelazila preko magnetne
glave. "Diriguje Bruno Valter", ree on svojim gostima. "Velika retkost, iz zlatnog doba snimanja
gramofonskih ploa."
Grozomoran kacrrr-ciii-tropot pokulja iz zvunika. Ovo k'o grevi nekih mrtvaka, pomisli Arni u

uasu. Potra da ugasi.


Manfred tajner je sedeo na tepihu, izrezivao sliice makazama iz asopisa i lepio ih u nove
rasporede, kad zau tu buku i die pogled. Vide da gospodin Kot hita ka maini sa trakom da je
iskljui. Kako se zamutio gospodin Kot, primeti Manfred. Teko je videti ga kad se kree tako brzo;
kao da uspe, nekako, da iezne iz sobe, a onda se pojavi na drugom mestu. Deak se toga plaio.
I buka ga je uplaila. Pogleda na kau gde sedi gospodin Bolen, da vidi da li je i on uznemiren.
Ali gospodin Bolen je ostao gde je i bio, sa Dorin Anderton, prepleten sa njom na takav nain da se
deak poe grevito skupljati, od zabrinutosti. Kako mogu dvoje ljudi podneti da budu tako blizu?
Manfredu je to izgledalo kao da su njihovi zasebni identiteti poeli da se slivaju u jedan, a pomisao
da takvo mutljanje moe da se dogodi, njega plai. Poe se praviti da nije video; vide mimo njih, zid
bezbedan, ni sa im pomean.
Glas gospodina Kota se prolomi preko deaka, opor; izlomatani tonovi koje on nije razumeo.
Onda Dorin Anderton progovori, pa Dek Bolen; sad svi poee da avrljaju, u haosu, i deak
pritisnu ake na ui. Najednom, bez i najmanjeg upozorenja, gospodin Kot kao iz neega ispaljen
prelete sobu i nestade sasvim.
Kud ode? Gledaj tamo, gledaj ovamo, deak ga nikako ne uspe nai. Poe drhtati, pitajui se ta
e sad biti. A onda vide, na svoju zabunu, da se gospodin Kot nanovo pojavio u prostoriji gde je
hrana; tamo avrlja sa tamnim oblikom.
Tamni oblik je, ritminom elegancijom, splasnuo sa svoga mesta na vrhu visoke, okrugle stolice,
poeo da tee korak za korakom preko prostorije i dohvatio au sa police. Obuzet divljenjem i
potovanjem pred kretanjem tog oveka, Manfred pogleda pravo u njega, a ovek mu uzvrati
pogledom pravo u oi.
"Ti mora umreti", ree mu tamni ovek udaljenim glasom. "Onda e biti nanovo roen. Vidi li,
dete? Ne postoji nita za tebe ovakvog kakav si sad, jer je neto polo pogreno, pa ti moe ni
videti, ni uti, ni oseati. Niko ti ne moe pomoi. Vidi li, dete?"
"Da", ree Manfred.
Tamni oblik otklizi do sudopere, stavi u au neki prah i vodu, dade to gospodinu Kotu, koji popi
sadrinu, a ne prestade da klepee neke rei drugima. Kako je divan tamni oblik. Zato ja ne mogu da
budem takav? - pomisli Manfred. Niko drugi ne izgleda tako.
Njegovo kratkotrajno vienje, njegova veza sa ovekom nalik na senku, sad behu preseeni. Dorin
Anderton je prola izmeu njih, projurila u kuhinju i raspriala se visokim tonovima. Jo jednom
Manfred pritisnu ake na ui, ali tu buku nije mogao zaustaviti.
Poe gledati napred, da bi pobegao. I pobee od tih zvukova i od otrih dolaenja i odlaenja,
zamuenih od brzine.
Pred njim se pruila planinska staza. Nebo iznad je otealo, crveno, onda on ugleda take: stotine
divovskih trunica koje narastaju i sve blie su. Iz njih ispadaju, kao kia, stvari: ljudi neprirodnih
misli. Ljudi udaraju u zemlju i jurcaju ukrug. Izvlae linije, onda se velike stvari u obliku crva
sputaju s neba, jedna za drugom, bez ijedne, bez ikakve misli, i poinju da kopaju.
Vide rupu veliku kao svet; zemlja nestade i postade crna, prazna, nita... U rupu ljudi uskau jedan
po jedan, najzad niko ne ostaje. On je sam, sa utihnulom svetskom rupom.
Na rubu rupe on. Viri dole. Na dnu, u niemu, namotano stvorenje se odmotava, osloboeno. Ono
se zmijasto uzvija, postaje iroko, sadri etvrtasti prostor, izrastaju mu boje.
Ja sam u tebi, pomisli Manfred. Opet.
Jedan glas ree: "On je ovde u Am-Webu due nego iko drugi. Bio je ve tu kad smo mi ostali

doli. Ogromno je star."


"Da li mu se dopada?"
"Ko to zna? Ne moe hodati niti samostalno uzimati hranu. Dokumentacija je unitena u onom
poaru. Moe biti dve stotine godina star. Njemu su amputirali udove, a veinu unutranjih organa su,
naravno, izvadili jo kad su ga primali. Uglavnom se ali na polensku alergiju."
Ne, pomisli Manfred; ovo ne mogu podneti; nos mi gori. Ne mogu da diem. Da li je ovo taj
poetak ivota, koji mi je tamni oblik obeao? Novi poetak, gde u biti drugaiji, a neko mi moe
pomoi?
Molim, pomozite mi, ree on. Treba mi neko, bilo ko. Ne mogu veito ekati ovde; mora se uraditi
uskoro, ili uopte ne uraditi. Ako se ne uradi, ja u rasti i postati svetska rupa, a rupa e pojesti sve.
Rupa, ispod mree, ispod Am-Mree, eka da bude svi oni koji etaju gore, ili su ikad etali gore;
eka da bude svako i sve. A jedino je Manfred tajner suzbija.
Spustivi praznu au, Dek Bolen oseti raspadanje svih delova svog tela na jo manje komade.
"Ponestalo nam pie", uspe on da kae devojci pored sebe.
Dorin mu odvrati brzim apatom: "Dek, mora imati na umu da ima prijatelje. Ja sam ti prijatelj,
doktor Glaub je zvao - on ti je prijatelj." Ona ga brino pogleda u lice. "Da li e biti u redu?"
"Ma, zaboga", urlao je Arni, "moram uti ta si postigao, Dek. Zar mi ba nita ne moe dati?"
On se, pun zavisti, okrete ka njima dvoma; Dorin uzmae, neprimetno malo, od Deka. "Mislite li vas
dvoje samo tako da sedite, apuete i grlite se? Nije mi dobro." On ih tada ostavi, ode u kuhinju.
Nagnuvi se ka Deku toliko da su im se usne maltene dodirnule, Dorin apnu: "Volim te."
Pokuao joj se osmehnuti. Ali mu se lice ukrutilo; nepopustljivo. "Hvala", ree on, elei da ona
zna koliko mu je to znailo. Poljubi je u usta. Usne su joj bile tople, meke od ljubavi; davale su mu
sve to su imale i nita nisu za sebe zadravale.
Sa oima punim suza, ona ree: "Oseam kako klizi sve dalje i dalje u sebe, opet."
"Ne", ree on. "Ja sam u redu." Ali nije bio; znao je to.
"Gubl gubl", ree devojka.
Dek sklopi oi. Ne mogu pobei, pomisli on. Sklopilo se preko mene, sasvim.
Kad otvori oi, nae da je Dorin ustala sa kaua i pola u kuhinju. Glasovi, njen i Arnijev,
doplovie do njega, do mesta gde je sedeo.
"Gubl gubl gubl."
"Gubl."
Dek se okrete prema deaku koji je sec-seckao po svojim asopisima na podu i ree mu: "uje
li me? Razume li me?"
Manfred die pogled i osmehnu se.
"Kai mi neto", ree Dek. "Pomozi mi."
Odgovora nije bilo.
Dek se osovi na noge i poe do kasetofona; poe ga pregledati, leima okrenut sobi. Da li bih
sada bio iv, upita se on, da sam posluao doktora Glauba? Da nisam doao ovamo, da sam pustio
njega da doe kao moj zastupnik? Verovatno ne. Kao onaj raniji napad: verovatno bi se desilo u
svakom sluaju. To je proces koji se mora odviti do kraja; mora da 'radi' i stigne svome ispunjenju.
Sledee ega je postao svestan bilo je: on stoji na crnom, praznom ploniku. Sobe nema, ljudi oko
njega nestali su; on je sam.
Graevine: sive, uspravne povrine s obe strane. Da li je to Am-Web? Poe se osvrtati mahnito.
Svetlosti, tu i tamo; on je u gradu, a sada prepoznade da je to Luistaun. Poe da peai.

"ekaj", pozva glas, enski.


Na izlazu jedne zgrade pojavi se ena umotana u krzna i poe urno, visokim potpeticama
tupkajui po ploniku i stvarajui odjeke. Dek stade.
"Pa, nije ispalo tako loe, sve u svemu", ree ona, sustiui ga, bez daha. "Hvala Bogu da se
zavrilo; bio si tako napet - oseala sam to celo vee. Arni je strano uznemiren vestima o Ko-opu;
oni su tako bogati i moni, pa se on oseti tako malen."
Zajedno su etali, ne u nekom naroitom pravcu; devojka se oslanjala o njegovu ruku.
"Jeste rekao", ree ona, "da e te zadrati kao servisera; sigurna sam da to misli ozbiljno. Ali je
ogoren, Dek. Ogoren skroz-naskroz. Znam da je tako."
On pokua da se priseti, ali ne uspe.
"Reci neto", preklinjala je Dorin.
Trenutak-dva kasnije, on ree: "Arni bi bio... gadan neprijatelj."
"Bojim se da je tako." Ona die pogled ka njegovom licu. "Hoemo kod mene? Ili da svratimo
negde, na pie?"
"Hajde samo da se etamo", ree Dek Bolen.
"Da li me i sad voli?"
"Naravno", ree on.
"Da li se boji Arnija? On bi mogao pokuati da ti se osveti, jer... on ne razume ono o tvom ocu;
on misli da si ti na nekom nivou sigurno..." Odmahnu glavom. "Dek, on e pokuati da ti se osveti;
smatra te krivim. On je tako bogomprokleto primitivan."
"Da", ree Dek.
"Pa, kai neto", ree Dorin. "Sav si kao od drveta, kao da nisi iv. Zar je toliko strano bilo?
Nije. A? Izgledalo je da si se sabrao."
On, sa naporom, ree: "Ja se... ne bojim njegovih postupaka."
"Da li bi ostavio svoju enu zbog mene, Dek? Rekao si da me voli. Moda bismo mogli
emigrirati na Zemlju, ili tako neto."
Zajedno nastavie da lutaju.

13.
Za Otoa Citea bilo je kao da se ivot jo jednom otvorio; od smrti Norba tajnera krstario je
Marsom kao u starim danima, isporuivao robu, prodavao, susretao se i brbljao sa sa ljudima.
I, naroito, susreo se ve sa nekoliko zgodnih ena, usamljenih domaica nasukanih u kuama u
pustinji iz dana u dan, ena koje eznu za... druenjem, moe se tako rei.
Dosad nije uspeo da stigne u kuu gospoe Silvije Bolen. Ali je znao tano gde je i oznaio ju je
na mapi.
Danas je reio da ide tamo.
Za tu priliku obukao je najbolje odelo: od engleske agrine, sa jednim redom dugmadi, sivo.
Godinama pre toga nije ga nosio. Cipele su, na nesreu, bile lokalne izrade, koulja takoe. Ali
kravata: ah. Upravo pristigla iz Njujorka, najnovija varijanta blistavih, veselih boja, na dnu
rascepljena u ludi viljukasti oblik. Drao ju je neko vreme ispred sebe i divio joj se. Onda ju je
stavio na sebe i neko vreme joj se divio i tako.
Njegova dugaka tamna kosa je blistala. Oseao je sreu i samopouzdanje. Sa ovim danom
dobijam novi, ist poetak, sa enom kao to je Silvija, ree on sebi, oblaei vuneni kaput i
uzimajui kofere. Izmarira iz magacinske upe - sada prepravljene u zaista udoban stambeni prostor
- prema helikopteru.
Velikim, visokim lukom podie helikopter u nebesa i ka istoku. Tmurne planine FDR splasnue u
daljinu iza njega; on prelete pustinju, vide najzad kanal Dorda Vaingtona po kome se orijentisao.
Pratei ga, on se priblii manjem sistemu kanala, koji se odatle razgranavao, i uskoro se nae iznad
raskrsnice Vilijam Batler Jejtsa i Herodota, blizu koga su Boleni stanovali.
Obe ove ene, razmiljao je on, privlane su, i ta Dun Henesi, i Silvija Bolen, ali od njih dve
Silvija mi se vie svia; ima onaj dremljivi, nadureni kvalitet koji duboko oseajna ena uvek
poseduje. Dun je suvie kooperna i energina; ta vrsta samo pria-pria-pria, mudruje. Ja hou
enu koja je dobar slualac.
Seao se nevolja u koje je uletao ranije. Pitam se kakav joj je mu, pomisli se on. Moram da
pitam. Mnogi od tih ljudi shvataju ivot pionira ozbiljno, a naroito oni koji stanuju daleko od
gradova; dre oruje u kui, i tako to.
Meutim, to ti je rizik tog poloaja, i ta se moe.
isto za sluaj da se dogode neke nevolje, Oto Cite je i sam imao pitolj kalibra 5,58 milimetara,
zavuen u skriveni boni dep jednog od kofera; tu je bilo i sada, i to napunjeno najveim brojem
metaka.
Nee mene zezati niko, pomisli on. Ko hoe frku, dobie je brzo.
Osokoljen ovim razmiljanjima, on poe sputati helikopter, osmatrajui podruje ispod sebe nijedan helikopter nije bio parkiran nigde oko kue Bolenovih - i pripremajui se da sleti.
Uroeni oprez naveo ga je da parkira helikopter gotovo dva kilometra daleko od kue Bolenovih,
kod poetka servisnog kanala. Odatle je krenuo peice, voljan da otrpi teinu kofera; druge
mogunosti nije bilo. Izvestan broj kua naao se izmeu njega i Bolenove, ali on nije zastajao, nije
zakucao ni na jedna vrata; odmicao je pravo du kanala.
Kad se pribliio kui Bolenovih, usporio je, da doe do daha. Paljivo osmotrio oblinje kue...
Iz kue desno od Bolenove dopirala je deja galama. Dakle, tamo ima sveta. Zato on prie kui
Bolenovih sa one druge strane, tihim hodom, takvom putanjom da ga nikako nisu mogli videti iz te
druge, iz koje su se uli deji glasovi.
Stie, stupi na trem, pozvoni.

Neko je navirio ka njemu, kroz crvene draperije navuene preko prozora dnevne sobe. Oto je
zadrao na licu formalan, korektan osmeh, podoban za svaku eventualnost.
Ulazna vrata se otvorie, i na njih stade Silvija Bolen, sa frizurom majstorski nametenom, i ruom
na usnama; u derzi-demperu i u tesnim kapri-pantalonama ruiaste boje, sa sandalama na nogama.
Nokti na nogama lakirani u blistavu skereletnu boju; to je primetio krajikom oka. Oigledno se
sredila u oekivanju njegove posete. Ali zauzela je, naravno, ravnodunu, hladnu pozu; osmotrila ga
je u nadmenoj tiini, ne isputajui kvaku iz ruke.
"Gospoo Bolen", ree on najprisnijim tonom glasa. Nakloni se, pa nastavi: "Putovanje kroz
mnogo kilometara puste zemlje peane nalazi pravednu nagradu u tome to te konano jo jednom
vidim. Da li bi bila zainteresovana za nau specijal supu od kengurovog repa? Neverovatna je i
divna, hrana koja dosad nije mogla ni za kakve pare da se nabavi na Marsu. Doao sam sa njom
pravo kod tebe, zato to vidim da si pozvana za ocenjivanje finih namirnica i da ume da izdvoji
kvalitet, ne upravljajui se po ceni." A za sve vreme dok je to verglao, pomerao se, mic-po-mic, ka
vratima, nosei i kofer sa robom.
Donekle kruto i sa malo oklevanja, Silvija ree: "Hmmm, pa, ui." Ona pusti vrata da se irom
otvore, a on odmah stupi unutra i poloi kofer na pod pored niskog stola u dnevnoj sobi.
Primeti deaki luk sa tobolcem strela. "Da li je tvoj mladi sin tu?" upita on.
"Nije", ree Silvija, nervozno se kreui po sobi, sa rukama vrsto skrtenim ispred sebe, preko
grudi. "On je danas u koli." Pokua se osmehnuti. "A moj svekar je otiao u grad, i vratie se tek
vrlo kasno."
Dobro, pomisli Oto; vidim.
"Molim te, sedi", ree joj. "Da ti mogu prikazati kako valja, slae se?" Jednim pokretom, on
primae i namesti stolicu na koju Silvija sede, ali na samu ivicu, kao ptica na granu. Ruke su joj bile
vrsto spletene ispred, a usne stisnute. Kako je napeta, primeti on. Dobar znak, jer to znai da je
sasvim svesna ta se ovde, u stvari, deava i ta proistie iz injenice da je on doao u posetu upravo
kad joj je sin odsutan. Osim toga, paljivo je zatvorila ulazna vrata; a zavese su na prozorima dnevne
sobe i sad navuene, primeti on.
Silvija naglo ree: "Da li si za kafu?" i maltene pojuri sa stolice, baci se naglavake u kuhinju.
Sledeeg trenutka pojavi se opet, donosei posluavnik sa dezvom kafe, eerom, kremom i dve
porculanske oljice.
"Hvala", preo je on. Dok je bila odsutna, privukao je drugu stolicu do njene.
Pili su kafu.
"Zar se ne plai da ivi ovde sama, toliko vremena?" upita je on. "U ovom pustonom
podruju?"
Ona ga pogleda postrance. "Valjda sam, ovaj, navikla."
"Iz kog dela Zemlje si poreklom?"
"Sent Luis."
"Ovde je razlika velika. Novi, slobodniji ivot. Gde ovek moe da odbaci okove i da bude ono
to jeste. Slae se? Stare navike i obiaji, taj nemoderni Stari Svet, najbolje je da budu zaboravljeni
u ovoj praini. Ovde..." On se osvrte po dnevnoj sobi, pogleda sasvim obini nametaj: video je
takve stolice, tepihe, sitnice, stotinama puta, u slinim domovima. "Ovde vidimo sudar izuzetnog,
puls, gospoo Bolen, puls onih prilika koje se hrabroj osobi ukazuju jednom - samo jednom - u
ivotu."
"ta jo ima osim supe od kengura?"
"Pa", ree on, mrtei se u sebi, "prepelija jaja; vrlo dobra. Pravi maslac od kravljeg mleka.

Pavlaku. Dimljene ostrige. Evo, ovako: ti, molim te, donesi obine soda-krekere, a ja maem maslac i
kavijar; eto, astim." Osmehnuo joj se, i zauzvrat dobio, kao nagradu, njen spontani, zrani osmeh;
oi su joj blistale od iekivanja. Skoila je na noge, namah, i odskakutala u kuhinju kao dete.
Uskoro su sedeli zajedno, pogureni nad stolom, vadili crna, uljasta, riblja jaja kaiicom iz
majune tegle i razmazivali ih po kreker-ploicama.
"Nita nije kao original kavijar", ree Silvija i uzdahnu. "Ja sam ga jela samo jednom ranije u
ivotu, u jednom restoranu u San Francisku."
"Vidi ta jo ja imam." Iz kofera izvadi bocu. "Zeleni hungarian, iz vinarije Buena Vista u
Kaliforniji; najstarije vino u toj dravi!"
Pijuckali su vino iz aa sa visokim grlima. (On je i te ae doneo u koferu.) Onda se Silvija
zavali unazad, na kau, oiju polusklopljenih. "Oh, Boe. Ovo je kao u mati. Nije mogue da se
stvarno deava."
"Ali deava se." Oto spusti au i nagnu se nad nju. Disala je polako, ravnomerno, kao da je
zaspala; ali ga je, u isti mah, netremice gledala. Znala je tano ta se deava. I dok se on naginjao sve
blie i blie, nije se micala; nije pokuala da se izmakne.
Ta hrana i vino, izraunavao je on uzimajui Silviju u zagrljaj, kotae ga - po prodajnim cenama
- blizu sto UN dolara. Ali vredi; barem njemu, ovo vredi toliko, pa i vie.
Njegova stara pria ponavlja se jo jednom. Opet on ne naplauje po cenovniku. Nego uzima
mnogo vie, pomisli Oto malo kasnije, kad su preli iz dnevne sobe u spavau, u kojoj su roletne bile
sputene, a sumrak neuznemiren; sobu tihu, spremnu da ih primi, podeenu, to je on dobro znao,
upravo za ovakve prilike.
"Nita ovakvo", promrmlja Silvija, "nije mi se nikad desilo, u celom mom ivotu." Glas joj bee
pun zadovoljstva i pristajanja, i zvuao je kao da stie iz velikih daljina. "Jesam se ja to napila? Oh,
Boe moj."
Posle toga, dugo nije govorila nita.
"Jesam li poludela?" proguna ona jo kasnije. "Mora biti da sam se otkaila. Ne mogu da
verujem, znam da ovo nije stvarno. Prema tome, kako moe biti od znaaja, kako moe ono to se u
snu radi da bude ravo?"
A posle toga, nije rekla vie nita.
Bila je tano od one vrste njemu najdrae: jedna od onih koje ne priaju mnogo.
ta je ludilo? - razmiljao je Dek Bolen. Za njega, ludilo je ova injenica: izgubio je Manfreda
tajnera, a ne sea se kako, niti kad. Nije zapamtio gotovo nita o protekloj noi kod Arnija Kota; ali
je uspeo na osnovu onoga to mu je Dorin priala da sastavi, deo po deo, nekakvu predstavu o
dogaajima koji su se odigrali. Ludilo - iznudica da sazda sliku o svom ivotu raspitujui se kod
drugih.
Ali ovaj promaaj pamenja bio je simptom dubljeg poremeaja. Pokazatelj da je njegova psiha
uinila nagli skok napred u vremenu. A to se dogodilo posle razdoblja u kome je on proiveo
nekoliko puta, na nekom nesvesnom nivou, upravo onaj deo koji mu sad nedostaje.
Sedeo je jo ranije, nekoliko puta, shvati on sada, u Arnijevoj dnevnoj sobi, doivljavao to vee
pre nego to je ono stiglo; a onda, kad se dogodilo u stvarnosti, proao je mimo njega. Onaj temeljni
poremeaj u oseanju za vreme, koji po dr Glaubu jeste osnov izofrenije, dogaa se, evo, njemu. I
mui ga.
To vee kod Arnija jeste se dogodilo, postojalo je za njega... ali izvan svog redosleda.
U svakom sluaju, ni na koji nain sada ne moe biti vraeno. Jer leglo je u prolost. A remeenje

oseaja za prolost nije simptom izofrenije, nego opsesivno-kompulsivnih neuroza. Njegov problem,
izofreniarski, u celosti je u budunosti.
A njegova budunost, kako ju je sad video, sastoji se uglavnom od Arnija Kota i Arnijeve
nagonske potrebe za osvetom.
Kakve izglede imamo protiv Arnija? - upita se on.
Praktino nikakve.
Okrete se od prozora Dorinine dnevne sobe, ode lagano u spavau sobu i zagleda se dole u nju,
jo i sad usnulu, u velikom, izguvanom branom krevetu.
Dok je tako stajao i gledao Dorin, ona se probudi, vide ga i uputi mu osmeh. "Neverovatno, kakav
udan san sam imala", ree ona. "U tom snu, bila sam dirigent. Izvodili smo Bahovu misu u B molu,
odlomak 'Kirie'. Bilo je u etiri-etvrtinskom. Ali kad sam stigla do sredine, doao je neko i oduzeo
mi dirigentsku palicu i rekao mi da nije u etiri-etvrtinskom." Namrtila se. "A jeste. Zato bih ja
dirigovala neim takvim? ak ni ne volim Bahovu misu u B molu. Arni je ima na traci; puta je
stalno, vrlo kasno uvee."
On pomisli na snove koji ga u poslednje vreme pohode, nejasne oblike koji se premetaju ili
odlaze brzim lepranjem; neto u vezi sa visokom graevinom, sa mnogo soba, iznad koje jastrebovi
ili leinari krue bez kraja. I neto jezivo postoji u ormanu... nije to video, samo je prisutnost toga
oseao.
"Snovi se obino odnose na budunost", ree Dorin. "Oni su u vezi sa potencijalima jedne osobe.
Arni eli da osnuje simfonijski orkestar u Luistaunu; razgovarao je sa Bozlijem Tuvimom u Novom
Izraelu. Moda u ja biti dirigentkinja; moda moj san znai to." Kliznula je iz kreveta i ustala, naga,
vitka i glatka.
"Dorin", ree on postojano, "ja se prole noi ne seam. ta je bilo sa Manfredom?"
"Ostao je kod Arnija. Zato to sad mora da se vrati u kamp BG, pa je Arni rekao da e ga odvesti.
On stalno ide u Novi Izrael u posetu svom deaku tamo, Semu Esterhaziju. I danas e tamo, a to ti je i
rekao." Malo pouta, pa nastavi: "Dek... jesi li ikada ranije imao gubitak pamenja?"
"Nisam", odvrati on.
"To ti je verovatno od oka to si se svaao sa Arnijem; ko god se kai sa njim, vrlo muno se
osea, to sam primetila."
"Moda je to."
"'Oemo doruak?" Ona poe vaditi istu odeu iz ladica, bluzu, donje rublje. "Spremiu slaninu i
jaja - ludo dobra danska slanina u konzervama." Oklevala je, pa dodala: "I to je Arnijeva
crnoberzijanska roba. Ali zaista dobra."
"Nemam nita protiv", ree on.
"Kad smo legli, noas, ja sam posle jo satima ostala budna i pitala se ta e Arni uiniti. Mislim,
nama. Mislim da e ostati nezaposlen, Arni; mislim da e on da pritisne gospodina Jia da te otpusti.
Mora biti pripravan na to. Moramo oboje. A mene e, naravno, naprosto da utne; to je oigledno.
Ali ba me briga - imam tebe."
"Da, to je tano, ima mene", ree on, kao da mu je to refleksno izletelo.
"Osveta Arnija Kota", ree Dorin, umivajui se u kupatilu. "Ali on je bar ljudsko bie; zato nije
mnogo strano. Vie volim njega nego onog Manfreda; zaista nisam mogla podneti to dete. Prolo
vee bilo je nona mora - neprestano sam oseala uasne, hladne, gnjecave pipke kako lebde kroz
sobu i kroz moju pamet... Nagovetaji gnusoba i nekog zla koje kao da nije bilo ni u meni, ni izvan
mene... nego samo negde u blizini. A znala sam odakle su dolazili." Trenutak-dva potom, ona dovri:
"Od tog deteta. To su bile njegove misli."

Uskoro je pred njom cvrala slanina i kuvala se kafa; a on je postavio sto, pa sedoe da obeduju.
Hrana je mirisala dobro, a on se oseao mnogo bolje, kuajui je, gledajui je i miriui je, svestan
da je i devojka tu, naspram njega, sa riom kosom, dugakom, tekom i glatkom, uvezanom pozadi
trakicom veselih boja.
"Da li tvoj sin ima ikakve slinosti sa Manfredom?" upita ona.
"Oh, do vraga, ne."
"Da li je na tebe, ili..."
"Na Silviju", ree on. "On je osobine nasledio od svoje majke."
"Ona je lepa, zar ne?"
"Rekao bih da jeste."
"Zna, Dek, noas leim ja tako i razmiljam... I pomislim, moda Arni nee izruiti Manfreda
logoru BG. ta bi mogao Arni da radi sa njim, sa takvim biem? Arni je vrlo matovit. Sad kad mu je
propao plan da kupi deo FDR zemljita... moda e pronai neku sasvim novu namenu za Manfredovu
prekogniciju. Palo mi je na pamet - smejae se. Moda e uspeti da uspostavi vezu sa Manfredom
kroz Heliogabalusa, tog njegovog pripitomljenog Blikmena." Onda je utala, samo jela i gledala u
tanjir.
Dek ree: "Moglo bi biti kao to kae." Vrlo mu je neprijatno bilo ovo njeno predvianje: zasad
je bilo samo na reima, ali zazvuale su tako istinito, tako verovatno.
"Ti nijednu re nisi razmenio sa Heliom", ree Dorin. "To je najcininija, najogorenija osoba
koju sam ikada upoznala. On se i Arniju obraa sa gorkom ironijom; mrzi svakoga. Mislim, zaista je
zavrnut iznutra."
"Jesam li ja zatraio od Arnija da vodi deaka? Ili je to bila njegova zamisao?"
"Arni je to predloio. Ti si se u prvo vreme protivio. Ali si postao tako... pasivan i povuen u
sebe. Bilo je pozno, a mi smo svi popili mmnogo - sea li se toga?"
Klimnuo je glavom.
"Arni ljudima iznosi onog 'Dek Denijelsa' sa crnom etiketom. Ja mora biti da sam sama izvrnula
bar petinu." Ona setno strese glavom. "Niko na Marsu nema pie kao Arni; to e mi nedostajati."
"Ja po toj liniji ne mogu uiniti mnogo", ree Dek.
"Znam. To je u redu; i ne oekujem da uini. Ne oekujem, zapravo, nita. Sve se odigralo tako
brzo, prole veeri; u jednom minutu radimo svi slono, ti, ja i Arni - onda, najednom, kao da je
oigledno da smo na suprotnim stranama i da nikada vie neemo biti zajedno, ili bar ne kao
prijatelji. alosno je to." Ona protrlja nadlanicom oko. Jedna suza joj skliznu niz obraz. "Isuse. Ja
plaem", ree ljutito.
"Kad bismo se mogli vratiti i proiveti prolo vee jo jednom..."
"Ono se ne bi promenilo", ree ona. "Nema kod mene kajanja. Ne bi trebalo da bude ni kod tebe."
"Hvala", ree on. Uhvati je za ruku. "Uiniu prema tebi najbolje to mogu. Kao to ree jedan tip,
nisam neto naroito, ali sam najbolje ime raspolaem."
Osmehnula se i, sledeeg trenutka, nastavila da jede doruak.
Stojei iza prednje tezge svoje radnje, En Esterhazi je zamotavala jedan paket za potu. Tek to
poe ispisivati adresu, jedan ovek ue dugakim koracima u prodavnicu; ona die pogled i vide ga,
oveka visokog, mravog, sa naoarima daleko prevelikim za njega. Iz pamenja stie blaga
odvratnost, jer prepoznala je doktora Glauba.
"Gospoo Esterhazi", ree dr Glaub, "ja bih da razgovaram sa tobom, ako moe. Saaljevam
sluaj zbog naeg sporekavanja; ponaao sam se na regresivan, oralno-sisajui nain, zbog ega bih

se eleo izviniti."
Ona ree hladno: "ta hoe, doktore? Imam posla."
On nastavi znatno tie, ali brzo i jednolino: "Gospo Esterhazi, ovo je u vezi sa Arnijem Kotom i
njegovim projektom u kome bi on upotrebio jednog anomaloznog deaka koga je uzeo iz kampa. Ja
hou da ti upotrebi tvoj uticaj na gospodina Kota i tvoju izuzetnu gorljivost za humanitarna pitanja, a
u svrhu spreavanja da se jedna velika surovost dogodi nevinoj, introvertnoj, izoidnoj jedinki koja
je po zahtevu posla uvuena u tu shemu gospodina Kota. Taj ovek..."
"ekaj", prekide ga ona. "Ne uspevam da te pratim." Prstom ga pozva da poe za njom u zadnji
deo prodavnice, gde ih ne moe uti kupac ako ue.
"Taj ovek, Dek Bolen", ree dr Glaub jo bre, "mogao bi postati trajno psihotian zbog Kotove
elje za osvetom, a ja molim tebe, gospoo Esterhazi..." Njegovo moljakanje se nastavljalo i
nastavljalo.
O, jebote, pomisli ona. Jo jedna 'stvar' od opteg drutvenog interesa za koju neko hoe da me
upregne - pa zar nemam ve dovoljno?
Ali nastavila je da slua; zato to drugog izbora nije imala. I zato to je to bilo u njenoj prirodi.
Doktor Glaub je trakeljao i mrmoljio, a ona postupno poe sticati nekakvu sliku o situaciji koju je
on pokuavao da opie. Jasno je bilo da je estoko ljut na Arnija. Pa ipak - postojalo je tu jo neto.
Doktor Glaub, udna meavina idealizma i detinjaste zavidljivosti, ba zavrnut stvor, razmiljala je
En Esterhazi sluajui ga.
"Da", ree ona u jednom trenutku, "to stvarno zvui nalik na Arnija."
"Pomiljah u policiju da idem", brbljao je Glaub dalje. "Ili kod vlasti UN, a onda se setih tebe, i
evo me ovde." Zurio je u nju, neiskren, ali odluan.
U deset sati toga jutra Arni Kot ue na glavni ulaz firme 'Ji' u gradiu Banivud Parku. Jedan
izdueni Kinez pametnog izgleda, u poznim tridesetim godinama, prie mu i zapita ga ta eli.
"Ja sam gospodin Ji." Rukovae se.
"Taj Bolen koga sam iznajmio od tebe."
"Ah, da. Zar nije vrhunski majstor za popravke? Dabome da jeste." Gospodin Ji ga je posmatrao
sa otroumnim oprezom.
Arni ree: "Meni se on toliko svideo da elim otkupiti njegov ugovor od tebe." Izvue ekovnu
knjiicu. "Kai cenu."
"A, mi moramo zadrati gospodina Bolena", pobunio se gospodin Ji, podigavi obe ake. "Ne,
gospodine, mi ga moemo samo iznajmiti, nikada se od njega rastati."
"Odredi cenu." goljavi, lukavi utau jedan, pomisli Arni.
"Rastati se od gospodina Bolena - mi ga ne bismo mogli zameniti!"
Arni je ekao.
Razmislivi malo, gospodin Ji ree: "Pretpostavljam da bih mogao preispitati nae poslovne
knjige. Ali bili bi potrebni, moda, sati da ustanovimo makar i priblinu vrednost gospodina Bolena."
Arni je ekao, sa ekovnom knjiicom u ruci.
Otkupivi radni ugovor Deka Bolena od kompanije 'Ji', Arni Kot odlete kui u Luistaun. Nae u
dnevnoj sobi Helija sa Manfredom. Helio je glasno itao deaku iz neke knjige. "ta se to tu mumla?"
upita Arni otro.
Spustivi knjigu, Helio ree: "Ovo dete ima govornu zapreku, koju ja savladavam."
"Kojeta", odbrusi Arni, "nikad je ti nee savladati." Skide kaput i prui ga Heliju. Blikmen malo

saeka, pa ostavi knjigu i prihvati kaput, sa kojim ode do ormana u hodniku, da ga okai.
Manfred kao da je krajikom oka gledao Arnija.
"Kako si, mali?" upita Arni prijateljskim glasom. Pljesnu deaka akom po leima. "Sluaj, hoe
da se vrati u onu ludnicu, onaj logor BG koji nita ne valja? Ili da ostane kod mene? Dajem ti deset
minuta da se odlui."
A za sebe Arni pomisli: ostae ti kod mene, bez obzira na to ta odlui. Glupa, luda budalo.
Tvoje skakutanje na prstima, negovorenje i neprimeivanje nikog. I tvoja nadarenost za itanje
budunosti, za koju znam da je ima dole u tvom ludakom mozgu, a to si jue uvee i dokazao sto
odsto.
Vrativi se, Helio ree: "On eli ostati sa tobom, gospodine."
"Nego ta", odvrati Arni, zadovoljan.
"Njegove misli", ree Helio, "meni su prozirne kao plastika, a moje na isti nain njemu. On i ja
smo obojica zarobljenici, gospodine, u jednoj neprijateljskoj zemlji."
Na to se Arni poe smejati, glasno i dugo.
"Istina uvek zabavlja neznalice", ree Helio.
"'Aj, vai", ree Arni. "Ja sam neznalica. Zato me zabavlja to to se tebi dopao taj zavrnuti klinac.
To je sve. Nema uvrede. Znai, vas dvojica imate neto zajedniko? Nisam iznenaen." On jednim
irokim zamahom doepa knjigu koju je Helio itao. "Paskal", proita on. "Pisma iz provincije.
Hriste na krstu, u emu je poenta ovoga? Postoji li poenta?"
"Ritmovi", odvrati Helio, strpljivo. "Izvrsna proza uspostavlja kadencu koja privlai i dri
deakovu panju, sklonu lutanju."
"Zato je sklona lutanju?"
"Zbog straha."
"Od ega?"
"Od smrti", ree Helio.
Otrenjen, Arni uzvrati: "Oh. Aha. Njegove? Ili smrti uopte?"
"Ovaj deak doivljava svoju sopstvenu starost, u kojoj lei oronuo, u jednom starakom domu
koji e ovde na Marsu tek biti izgraen. Taj dom je mesto raspadanja, njemu neizrecivo odvratno. U
tom buduem mestu on provodi prazne, zamorne godine, vezan za postelju - on je tu objekat, ne
osoba, odravan u ivotu samo zbog glupih zakonskih zakoljica. Kad god pokua da usmeri oi na
sadanjost, tako rei istog trenutka opet ga tresne ta uasna vizija njega samog."
"Priaj mi o tom starakom domu", zatrai Arni.
"Bie izgraen uskoro", ree Helio. "Ne za tu svrhu, nego kao ogromna spavaonica za one koji se
doseljavaju na Mars."
"Dabome", ree Arni, uviajui. "U planinskom vencu FDR."
"Ljudi stiu", nastavi Helio, "naseljavaju se, ive i isteruju divlje Blikmene iz njihovog
poslednjeg utoita. Zauzvrat, Blikmeni bace kletvu na tu zemlju, iovako jalovu. Naseljenici sa
Zemlje pretrpe krah; njihove graevine se sve vie kvare iz godine u godinu. Naseljenici se vraaju
na Zemlju bre nego to su doli ovamo. Naposletku se zgrada privede ovoj drugoj nameni: postaje
dom za ostarele, siromane, senilne i nejake."
"Zato on ne govori? Objasni to."
"Da bi pobegao od uasne vizije, on se vraa u sretnije dane, dane provedene u telu njegove
majke, gde nema nikog drugog, nema promene, nema vremena, nema patnje. Materini ivot. On
stremi tamo, ka jedinoj srei koju je ikada upoznao. Gospodine, on odbija da napusti to drago mesto."
"A, tako", ree Arni, samo napola verujui Blikmenu.

"Njegove patnje su kao nae, kao patnje svih drugih osoba. Ali kod njega su jo gore, jer on ima
svoje znanje budunosti, koje mi nemamo. Stravino je imati takvo znanje. Nije ni udo da je on
postao - mrak iznutra."
"Pa jes' neto crn, otprilike kao i ti", ree Arni, "ali ne spolja nego, kao to kae, iznutra. Kako
moe da ga podnosi?"
"Ja podnosim sve", odvrati Blikmen.
"Zna ta ja mislim?" upita Arni. "Mislim da on ne samo gleda u vreme, nego ini i neto vie. Ja
mislim da on kontrolie vreme."
Blikmenove oi postadoe neprozirne. On slegnu ramenima.
"Zar ne?" istrajavao je Arni. "Sluaj, Heliogabaluse, kopile jedno crno; ovaj klinac se zezao sa
prolom veeri. Znam to. Video ju je unapred, pa je pokuao neto da izmeni. Moda da postigne da
se ona ne dogodi? Pokuavao je da zaustavi vreme."
"Moda", ree Helio.
"A to je nadarenost i po", nastavi Arni. "Moda bi on mogao da zae u prolost, kao to i eli, i
moda izmeni sadanjost. Samo ti nastavi rad sa njim, uporno navaljuj ka tom cilju. Sluaj, da li je
ona Dorin Anderton zvala ili navraala jutros? elim popriati sa njom."
"Nije."
"Misli da sam iznuo? Zbog ovog to zamiljam o ovom klincu i sposobnostima koje moda
ima?"
"Tebe gnev goni, gospodine", ree Blikmen. "ovek gonjen gnevom moe se u svojoj strasti
spotai i uleteti u istinu."
"E, koje sranje", ree Arni zgaeno. Zar ti ne moe lepo da kae 'da' ili 'ne'? Nego mora da
trabunja tako?"
Helio ree: "Gospodine, ja u ti rei neto o gospodinu Bolenu, kome eli naneti zlo. On je
veoma osetan..."
"Osetljiv", ispravi ga Arni.
"Hvala ti. Lako da se slomi, moe biti povreen. Trebalo bi da ti bude lako njega dokrajiti.
Meutim, on ima sa sobom jednu amajliju, koju mu je dao neko ko voli njega, ili moda nekoliko onih
koji vole njega. Blikmensku amajliju, 'vodenu veticu'. Ona bi mogla jemiti njega u bezbednosti."
Posle nekog vremena Arni ree: "Videemo."
"Da", ree Helio, glasom koji od njega Arni nikada do tad nije uo. "Moraemo da saekamo i
vidimo koja snaga jo ivi u takvim drevnim predmetima."
"ivi dokaz da su ti predmeti smee, da su gomilice bezvrednih govana, jesi ti lino. Naime,
injenica da ti radije pristaje da bude ovde, da me posluuje hranom, isti podove i kai moj
kaput, nego da luta po marsovskoj pustinji kao to si radio kad sam te naao. Tamo, napolju, kao
umirua zver, da prosi za malo vode."
"Hmmm", proguna Blikmen. "Moe biti."
"I to da ima na umu", ree Arni. Inae bi mogao opet da se nae tamo, sa tvojim pakinim jajima i
strelama, da se tetura nekud, a ne stie nikud, pomisli on. Ja ti inim veliku uslugu time to te
putam da ovde ivi kao ljudsko bie.
U rano popodne Arni dobi poruku od Skota Templa. unu kasetu u dekoder i uskoro poe sluati
poruku, deifrovanu.
"Pronali smo polje tog tipa, Arni. Ono je u FDR, dabome. On nije bio tamo, ali je rob-raketa
upravo sletela, po emu smo ga i nali iz prve - samo smo pratili putanju rakete. Tip je imao veliku

magacinsku baraku punu robe; to smo sve pomanjavali i to je sve sada u naem magacinu. Onda smo
postavili bombion. Jednu minijaturnu atomsku, klase 'semenka'; i, aktivirali smo je. Odletelo je u
vazduh celo polje, sa barakom i svom opremom koja se zatekla tamo."
Dobar posao, pomisli Arni.
"I, kao to si rekao, ostavili smo poruku, da bi on znao koga ima protiv sebe. Zakaili smo natpis
na ostatke kule za navoenje ka sletnom polju, a natpis glasi: Arni Kot ne voli ono to ti predstavlja.
Kako ti se to ini, Arni?"
"ini mi se fino", ree Arni, mada mu se zapravo uinilo da je - kako ono kau? Ki.
Poruka se odmotavala dalje. "To e on otkriti kad se vrati. A ja sam se dosetio - to je moja ideja,
a ti me ispravi ako greim - da svratimo tamo jo jednom, takoe ove nedelje, da se uverimo da on ne
pokuava neto da zida iz poetka. Neki od tih nezavisnih operatora su malo blesavi, kao oni drugari
prole godine koji su pokuali da uspostave svoj sopstveni telefonski sistem. Uglavnom, ja mislim da
smo problem reili. Uzgred reeno, koristio je staru opremu Norba tajnera; nali smo poslovne
zapise sa tajnerovim imenom. Znai, dobro si rek'o. I dobro je to smo nagazili ovog tipa, mog'o je
da bude zamoran."
Poruka se zavrila. Arni uze traku i ubaci je sada u ifrarnik, sede pred mikrofon i odgovori.
"Skote, dobro si uradio. Hvala. Uveren sam da vie nita o tom smotancu mi neemo uti, a to si
konfiskovao njegove zalihe, i to smatram da je dobro. Sve e nam to biti od koristi. Navrati na pie,
neko vee." Zaustavi mehanizam i premota traku.
Iz kuhinje je stizao uporni, prigueni zvuk Heliogabalusovog itanja Manfredu tajneru. Arni to
zau, poe da se ivcira, a onda se njegova odbojnost prema Blikmenu uzdie kao veliki talas. Zato
si ti mene pustio da se upetljam sa Dekom Bolenom kad moe itati um tog deka? - upita on otro.
Zato mi nisi rekao?
Oseti istu mrnju prema Heliogabalusu. Izdao si me i ti, pomisli on. Kao i svi ostali, En, Dek i
Dorin; svi redom.
Prie kuhinji i dreknu: "Je l' ima il' nema neki uinak?"
Heliogabalus spusti knjigu i ree: "Gospodine, za ovo treba vremena i truda."
"Vremena!" ponovi Arni. "Do vraga, vreme je ovde ceo problem. Poalji ti njega u prolost,
recimo u pre dve godine, da on kupi lokaciju 'Henri Valas' u moje ime. Moe li to?"
Odgovora ne dobi. Ovo pitanje je Heliogabalusu bilo toliko besmisleno da o njemu nije mogao
ak ni razmiljati. Arni pocrvne, zalupi vrata kuhinje i kruto otkraka nazad u dnevnu sobu.
Onda uredi da on poalje mene u prolost, ree Arni sebi. Ova sposobnost putovanja kroz vreme
mora biti da vredi neto; zato ne postiem onu vrstu uinaka koju elim? ta je svim ovim ljudima?
Prisiljavaju me da ekam, samo da bi me ivcirali, ree on sebi. Ali ja neu jo dugo ekati,
zakljui.
Ve jedan po podne, a od kompanije 'Ji' ne stie nikakav poziv za servisiranje ma ega. ekajui
pored telefona u stanu Dorin Anderton, Dek Bolen shvati da neto nije u redu.
U jedan i trideset pozva gospodina Jia.
"Ja sam pretpostavio da e te gospodin Kot obavestiti, Dek", ree Ji na svoj prozaini nain.
"Nisi vie moj zaposlenik; njegov si. Hvala ti na dugotrajnom odlinom radu."
Demoralisan ovom veu, Dek ree: "Kot je otkupio moj radni ugovor?"
"To je uinio, Dek."
Dek spusti slualicu.
"ta je rekao?" upita Dorin, gledajui ga oima veoma rairenim.

"Pripadam Arniju."
"ta e on uraditi?"
"Ne znam", odvrati on. "Mislim da je bolje da ga pozovem i saznam to. Ne ini se da e on
pozvati mene." Igra se on sa mnom, pomisli Dek. Sadistike igre... Moda on uiva u tome.
"Da mu telefonira, ne vredi", ree Dorin. "On nikad nita ne kae preko telefona. Moraemo otii
do njega. Hou i ja s tobom; molim te da me pusti."
"Vai", ree on, idui ka ormanu po kaput. "Idemo."

14.
U dva po podne, Oto Cite izviri glavom kroz bona vrata kue Bolenovih i oceni da niko ne gleda.
Moe, dakle, bezbedno da ode, zakljui Silvija Bolen, gledajui ta on radi.
ta uinih? - upita se ona, stojei u sredini spavae sobe i nespretno zakopavajui bluzu. Kako
mogu oekivati da ovo ostane u tajnosti? ak i ako ga ne vidi gospoa tajner, on e sigurno ispriati
onoj Duni Henesi, a ona e izbrbljati svima du Vilijem Batler Jejtsa; ona voli ogovaranja. Znam da
e Dek saznati. A i Leo bi mogao doi kui ranije...
Ali prekasno je sad. Uinjeno, svreno. Oto se hvata za kofere, da ide.
Kamo sree da sam mrtva, ree ona sebi.
"Zbogom Silvija", ree Oto urno, polazei ka prednjim vratima. "Zvau te."
Nije odgovorila; usredsredila se na oblaenje cipela.
"Zar mi nee rei zbogom?" upita on, zastajui.
Ona ga prostreli pogledom i ree: "Ne. I ispadaj napolje. Nikad se vie nemoj vratiti - mrzim te,
zaista te mrzim."
On slegnu ramenima. "Zato?"
"Zato", ree ona, sa besprekornom logikom, "to si ti jedna uasna osoba. Nikad ranije nisam
imala nikakve veze sa nekim takvim. Mora biti da sam poludela, sigurno je to od ove usamljenosti."
inilo se da je Oto ovim istinski uvreen. Sav zajapuren, stajao je jo neko vreme, gledajui u
spavau sobu. "Bila je i tvoja volja, jednako koliko i moja", promumla najzad i pogleda je besno.
"Odlazi", ree ona i okrete mu lea.
Najzad se vrata otvorie i zatvorie. Otiao.
Nikad, nikad vie, ree Silvija sebi. Ode do medicinskog ormania u kupatilu i dohvati boicu
fenobarbitala; urno napuni au vodom, uze 150 miligrama, proguta ih i onda poe dahtati i hvatati
vazduh.
Nije trebalo tako runo da ga ispratim, uvide ona u sevu savesti. Nije bilo poteno; zaista nije bio
on kriv, nego ja. Ako ja ne valjam, zato bacati krivicu na njega? Da nije naiao on, neko drugi bi,
ranije ili kasnije.
Ona pomisli: Da li e se ikad vratiti? Ili sam ga oterala zauvek? Ve oseti da joj se vraaju
usamljenost, neraspoloenje i potpuna izgubljenost. Kao da je ukleta da pluta po vakuumu beznaa
zauvek.
Zapravo je ba fini bio, zakljui ona. Nean i pun obzira. Mogla sam proi mnogo loije.
Ode u kuhinju, sede za sto, dohvati telefon i otipka broj Dun Henesi.
Uskoro se u njenom uhu zau Dunin glas. "Halo?"
Silvija ree: "Pogodi ta je bilo."
"Kai."
"ekaj samo da pripalim." Silvija Bolen pripali cigaretu, uze pepeljaru, pomae stolicu da bi
sedela udobnije, a onda, po formuli: beskonano obilje pojedinosti, plus malice izmiljanja na
kritinim takama - jer bez toga ne bi moglo - ispria ta je bilo.
Na svoje iznenaenje, ustanovi da u prii uiva isto koliko i u samoj radnji.
Ako ne i vie.
Letei natrag preko pustinje ka bazi u planinama FDR, Oto Cite je razmiljao o misiji kod
gospoe Bolen i estitao sebi; ostao je dobro raspoloen, uprkos tome to je Silvija imala, ba kad je
odlazio, onaj napad kajanja i optuivanja, koji, zapravo, i nije nita neprirodno.

Mora oekivati takve stvari, posavetova on sebe.


Deavalo mu se to i ranije; priznati se mora da ga je svaki put uznemirilo, ali to je jedna od onih
udnih, malih varki tipinih za enski um: ranije ili kasnije one dou na taku sa koje moraju da
iskorae sasvim izvan stvarnosti, i odatle da ponu bacati krivicu na sve strane, na svakoga i sve to
im se nae na udaru.
Nije se mnogo zabrinuo; nita mu ne moe, sada, oduzeti uspomenu na srene trenutke koje su njih
dvoje proveli zajedno.
I, ta dalje? Vrati se na polje, ruaj, odmori se, istuiraj, obuci se u isto... Ostae jo dovoljno
vremena za jedno autentino poslovno putovanje gde on nee imati na umu zaista nita drugo osim
posla.
Ve je video zupaste planinske vrhunce ispred sebe; uskoro e biti tamo.
Uini mu se da vidi perjanicu runog, sivog dima kako se uzdie i plovi iz planina, pravo ispred
njega.
Uplaen, ubrza let. Nije bilo sumnje: dim se dizao sa, ili iz blizine, njegovog sletita. Nali su me!
- ree on sebi i zajeca. Ujedinjene Nacije - sruili mi sve, a sad ekaju i mene. Ali nastavi leteti na tu
stranu; morao je znati sigurno.
Dole su leali ostaci njegovog polja. Zadimljeni, raskomadani. Kruio je besciljno i plakao
neskriveno; suze su mu tekle niz obraze. Ali ni traga od UN, nigde vojnih vozila, niti vojnika.
Da li se moglo desiti da raketa eksplodira pri sletanju?
Oto hitro slete i potra preko vrelog tla, prema razvalinama upe.
Prilazei signalnoj kuli, vide da je na nju naboden komad kartona, kvadratnog oblika.
ARNI KOT NE VOLI ONO TO TI PREDSTAVLJA
itao je to i proitavao, mnogo puta, pokuavajui da razume. Arni Kot; pa, upravo se spremao da
pozove Arnija Kota. To je Norbu tajneru bio najbolji kupac. ta sad ovo znai? Zar je ve stigao da
na Arnija ostavi utisak da je lo snabdeva? Ili je na neki drugi nain - kako? - naljutio Arnija?
Neshvatljivo - ta je on to uinio Arniju, ime je ovo zasluio?
Zato? - upita Oto. ta sam ti uradio? Zato si me satro?
Posle nekog vremena ode do upe, nadajui se bez nade da bi se neki deo robe mogao spasti, da bi
u ruevini moglo neto da se nae...
Nije imalo ta da se nae. Roba bee odneta; on ne vide nijednu konzervu, teglu, paket, vreu.
Razlupane ostatke upe, da, ali samo to. Dakle oni - oni koji su bacili bombu - prvo su pokrali svu
robu.
Ti si me bombardovao, Arni Kote, a moju robu si ukrao, ree Oto, idui u krug, stiskajui i
oputajui pesnice, i bacajui strelovite poglede gneva i mahnitosti ka nebesima.
Mora postojati neki razlog, ree on sebi. A ja u ga nai; neu mirovati, Bog te ubio, Arni, dok ne
doznam. A kad doznam, ima da te naem. I da ti vratim za ovo.
Izduva nos i odvue se, jo malo mrkui, do helikoptera, hodom sporim; sede unutra, zagleda se
pravo napred i ostade dugo tako.
Najzad otvori jedan od kofera. Iz njega izvue pitolj kalibra 5,58 milimetara. Onda je sedeo i
drao pitolj na krilu i razmiljao o Arniju Kotu.
Arniju Kotu Heliogabalus ree: "Gospodine, izvini na uznemiravanju ali ako si spreman,
objasniu ta mora uiniti."

Oduevljen ovim, Arni, za svojim radnim stolom, zastade sa radom. "Pali."


Sa tunim i oholim izrazom na licu, Helio ree: "Mora izvesti Manfreda u pustinju i prei, peice,
do planina Frenklina Delanoa Ruzevelta. Tamo se tvoje hodoae mora zavriti kad dovede deaka
do Prljave vornovate, stene koja je Blikmenima svetinja. Tvoj odgovor lei tamo, kad predstavi
deaka Prljavoj vornovatoj."
Arni prstom pripreti pripitomljenom Blikmenu i lukavo ree: "Aaaa, haaa, a ti meni kao: prevara
je to." Od samog poetka je oseao da u blikmenskoj religiji ima neega. Ovaj Helio je pokuao da
ga zavara.
"Na svetilitu te stene morate uspostaviti duhovnu vezu. Duh koji daje ivot Prljavoj vornovatoj
primie vau ujedinjenu psihu i moda e, ako bude milostiv, ispuniti tvoju elju." Helio dodade: "U
stvarnosti se ti mora osloniti na sposobnosti koje su u deaku. Sama po sebi, stena ne moe nita.
Meutim, stvari ovako stoje: vreme je najslabije u toj taki, gde Prljava vornovata lei. Pomou te
injenice Blikmeni preovladavaju ve vekovima."
"A, tako", ree Arni. "Kao da je vreme tu ubodeno, probueno. A vi, momci, se tu provlaite u
budunost. E pa, ja se sada zanimam za prolost i, da ti kaem otvoreno, sve ovo mi zvui mnogo
sumnjivo. Ali probau. Tol'ko si mi napriao kojeega o tom kamenu..."
Helio ree: "Ono to sam kazao ranije, istina je. Prljava vornovata ne bi, sama, mogla uiniti
nita za tebe." Ne uzmiui nimalo, suoi se sa Arnijevim pogledom.
"Smatra li da e Manfred saraivati?"
"Ja sam mu rekao o steni, i on je vrlo uzbuen zbog pomisli da e je videti. Rekao sam mu da na
tom mestu ovek moe pobei nazad, u prolost. To ga je oduevilo. Meutim..." Helio zastade.
"Mora deaka i nagraditi za trud. A to i moe. Ponudi mu jednu stvar koja je za njega neprocenjivo
vredna. Gospodine, isteraj avet Am-Weba iz njegovog ivota zauvek. Obeaj mu da e ga poslati na
Zemlju. Onda, ta god da se drugo desi s njim, nikada nee ugledati unutranjost one stravine zgrade.
Ako ti uini to za njega, on e sve svoje mentalne moi usmeriti tebi u korist."
"Meni to zvui dobro", ree Arni.
"I nee izneveriti deaka."
"Oh, do vraga, neu", obea Arni. "Postiiu dogovor o tome sa UN, odmah - jeste zapetljano, al'
ja imam advokate koji to ree k'o od ale."
"Dobro", odvrati Helio, klimnuvi glavom. "Grozno bi bilo izneveriti ga. Kad bi ti samo na tren
osetio sa kakvim uasom on gleda taj svoj budui ivot tamo..."
"A-ha, zvui gadno", sloi se Arni.
"Ba bi sramota bila", nastavi Helio, odmeravajui ga pogledom, "da se, recimo, ti nae u tom
poloaju."
"Gde je Manfred u ovom trenutku?"
"eta ulicama Luistauna", odvrati Helio. "Razgleda znamenitosti."
"Jebote, pa da l' je bezbedno to?"
"Mislim da jeste", ree Helio. "Njega mnogo uzbuuju ljudi, prodavnice i ta ivost; sve je to za
njega novo."
"Ti si tom klincu, izgleda, stvarno pomog'o", ree Arni.
Zazvuae akordi na ulaznim vratima, i Helio poe da otvori. Kad Arni podie pogled, vide da
tamo stoje Dek Bolen i Dorin Anderton, oboje sa ukruenim, silno napetim izrazima lica.
"Ej, zdravo", ree Arni, iji je um bio zauzet drugim razmiljanjima. "U'te; ba sam mislio da te
zovem, Dek. uj, imam posao za tebe."
Dek Bolen ree: "Zato si otkupio moj radni ugovor od gospodina Jia?"

"Zato to si mi potreban", ree Arni. "Odma' u ti kaem zato. Idem na hodoae sa Manfredom,
pa bih eleo da neko leti u krug, iznad nas, da se ne bismo mi izgubili ili umrli od ei. Mora
peaimo preko pustinje do FDR. Je l' tako, Helio?"
"Da, gospodine", uzvrati Helio.
"Ja u poem odma sad", objasni Arni. "Raunam da ima jedno pet dana peke. Poneemo radiootpremnik da bismo vam mogli javiti kad zatreba neto, recimo hrana i voda. Nou mo' sletite i
podignete nam ator da mi spavamo. Dobro pripazi da u helikopteru imate lekarije, za sluaj da
Manfreda ili mene ugrize neka pustinjska ivotinja; ujem da tamo ima marsovske zmije i pacovi u
divljem stanju." Osmotri runi asovnik. "Evo, tri je; ja bi' da krenemo do et'ri i odvalimo jedno pet
sati hoda do noas."
"A koja je svrha tog... hodoaa?" upita Dorin.
"Imam tamo neki posao", ree Arni. "Tamo, napolju, meu pustinjskim Blikcima. Privatan. Idete li
vi tim helikopterom? U tom sluaju treba se obuete drugaije, moda cokule i debele pantalone, jer
se uvek mo' desi prinudno sputanje. Dugo ima da se leti u krug, pet dana. Obaka dobro da pripazite
da ponesete dosta vode."
Dorin i Dek se pogledae.
"Ja ovo ozbiljno", ree Arni. "Znai, nemoj se sad zamajavamo. Vai?"
"Koliko ja shvatam", obrati se Dek Dorin, "izbora nemam. Moram raditi to mi on kae."
"To ti je istina, drugar", ree Arni. "Dakle, poni da prikuplja opremu koja e nam biti potrebna.
Prenosni gorionik na kome da kuvamo, prenosnu svetiljku, prenosno kupatilo. Sve portabl. Hranu,
sapun, pekire i neku puku. Zna ti ta e meni trebati; ivi na rubu pustinje."
Dek polako klimnu glavom.
"Koji ti je to posao?" upita Dorin. "I zato peke? Ako treba stii tamo, zato ne leti kao obino?"
"Naprosto moram peaka", ree Arni razdraeno. "To tako ide; nije bila moja zamisao." Heliju
ree: "Mogu leteti u povratku, a?"
"Da gospodine", odvrati Helio. "Vratiti se moe na koji god nain hoe."
"Dobro je to sam u vrhunskoj formi, fiziki", ree Arni, "inae ne bi dolazilo u obzir, nita od
ovoga. Nadam se da e i Manfred moi."
"On je vrlo jak gospodine", ree Helio.
"Vodi malog", promrmlja Dek.
"Tako je", ree Arni. "Ima neto protiv?"
Dek Bolen ne odgovori, ali poprimi izgled sumorniji nego ikad. Najednom, iz njega provali: "Ne
moe terati deaka pet dana po pustinji - on bi umro od toga."
"Zato ne moete nekim kopnenim vozilom?" upita Dorin. "Postoje oni mali traktor-kombiji
pomou kojih potari raznose potu. I kombijem ima dugo da se ide; bie ipak hodoae."
"A?" upita Arni Helija.
Blikmen malo razmisli, pa ree: "Pretpostavljam da bi moglo tim malim kolima o kojima
govorite."
"Fino", ree Arni, donevi odluku istog trena, na mestu gde se zatekao. "Telefonirau nekim
momcima koje znam, da nam dovezu jedan takav potanski kombi. Ti si mi, Dorin, dala dobru ideju;
cenim to. Naravno, vas dvoje ete svejedno morati da kruite iznad nas, za sluaj da imamo kvar."
Dek i Dorin oboje klimnue glavom.
"Kad stignemo tamo gde ja idem", ree Arni, "moda ete otkriti ta sam naumio da uradim." Ne,
nego je prokleto sigurno da ete otkriti, ree on sebi; sto odsto sigurno.
"Sve ovo je veoma udno", ree Dorin. Stajala je sasvim uz Deka Bolena i drala ga pod ruku.

"Ne okrivi mene za to", ree Arni. "Nego Helija." iroko se osmehnuo.
"Istina je", ree Helio. "Zamisao bee moja."
Ali njihovi izrazi lica ostadoe isti.
"Jesi stig'o danas da razgovara sa tvojim taticom?" upita Arni Deka.
"Jesam. Vrlo kratko, telefonom."
"Njegovo vlasnitvo je uknjieno, u zemljinim je knjigama? Nita nije zapelo?"
Dek ree: "On kae da je prenos vlasnitva obavljen valjano. Leo se sad priprema za povratak na
Zemlju."
"Uspena operacija", ree Arni. "To cenim. ovek se pojavi ovde na Marsu, zauka kolac u
zemlju koju hoe, ode u upravu katastra i obavi kupovinu, onda odleti nazad na Zemlju. Nije loe."
"ta to ima ti na umu, Arni?" upita Dek pritihnutim glasom.
Arni slegnu ramenima. "Ja, da obavim ovo sveto hodoae, zajedno sa Manfredom. Nita vie."
Ali se ne prestade ceriti; jer to nije ni mogao prestati. Taj iroki osmeh da poniti, nije bio u stanju;
zato nije ni pokuavao.
Zahvaljujui traktor-kombiju, predvieno hodoae od Luistauna do Prljave vornovate moe se
skratiti sa pet dana na samo osam asova, izrauna Arni. Sad se nema ta drugo raditi nego naprosto
poi, ree on sebi, etkajui se po dnevnoj sobi.
Ispred zgrade je Helio sedeo sa Manfredom u traktor-kombiju parkiranom uz ivinjak plonika.
Arni ih je video kroz prozor, ispod sebe. Uze pitolj iz ladice radnog stola, privrsti futrolu za
unutranju stranu sakoa, zakljua radni sto i pohita napolje, u hodnik.
Sledeeg trenutka, pojavi se na ploniku i prie kombiju.
"Evo, idemo", ree Manfredu. Helio iskorai iz vozila, a Arni sede za upravljaku polugu. Ukljui
malenu turbinu i poe je turirati da se razradi; stvarala je buku poput bumbara u boci. "Zvui dobro",
ree on srano. "'Aj, zdravo, Helio. Ako ovo ispadne dobro, ti dobije nagradu - imaj to na umu."
"Ja nagrade ne oekujem", ree Helio. "Ja samo obavljam svoje dunosti prema tebi, gospodine.
Tako bih za svakoga."
Arni oslobodi runu konicu i poveze kombi u poznopopodnevni saobraaj Luistauna. Krenuli su.
Iznad njihovih glava krue Dek Bolen i Dorin, to je sigurno: Arni i ne pokua da potrai ikakav znak
njihovog prisustva. Podrazumevao je da su tu. Mahnu Heliju u znak oprotaja, a onda iza kombija
pristie, i sav taj prostor popuni, jedan ogroman traktor-bus, te zakloni pogled na Helija.
"Kako ti se ovo svia, Manfrede?" upita Arni, vodei kombi ka izlazu iz gradia i ka pustinji.
"Mona stvar, a? Blizu osamdeset kilometara na sat postie. Nije to prazna slama."
Deak nije odgovorio, ali je njegovo telo podrhtavalo od uzbuenja.
"Nego je zrnevlje", proglasi Arni, dovrivi odgovor na sopstveno pitanje.
Kad su bili nadomak izlaza iz grada, Arni primeti jedna kola koja su ih sustigla i poela voziti u
istom pravcu i istom brzinom, naporedo sa kombijem. Vide unutra dve prilike, mukarca i enu; u
prvi mah pomisli da su to Dek i Dorin, ali onda otkri da je ena En Esterhazi, njegova biva supruga,
a mukarac dr Milton Glaub.
ta, kog pakla, 'oe ovi? - pomisli Arni. Zar ne vide da sam zauzet, da se ne mogu zamajavati oko
njihovog posla, kakav god da je?
"Kote!" dreknu dr Glaub. "Parkiraj, pa da razgovaramo! Ovo je pitanje ivota i smrti!"
"Jes', vraga je", ree Arni i nagazi papuicu za gas. Levom rukom opipa odeu da proveri da mu
je pitolj jo tu. "Ja nemam nita da izjavim, a vas dvoje zato se tu domunavate neto?" Nije mu se
ni najmanje dopadao njihov savez. Zaista lii na njih da se ujedine u bandu, ree on sebi. Trebalo je

to da oekujem. Naglim pokretom ruke on ukljui radio-vezu i pozva stjuarda svog sindikata, Edija
Goginsa, u Domu sindikata. "Arni ovde. Moja irokompasna taka je 8.45702, na samoj ivici grada.
Hitno dolazi ovamo - pojavila mi se ovde jedna grupica koju moramo da sredimo. Pojuri, sustiu
me." Nijednog trenutka, zapravo, nije ni uspeo da se odlepi od njih; sa lakoom su postizali, i
nadmaivali, brzinu malog traktor-kombija.
"Vai, Arni", ree Edi Gogins. "Poslau nekoliko momaka trkom, ne brini."
Kola pooe ukoso ispred njega, presecajui mu put i prisiljavajui ga da uspori i stane, to on,
nimalo rado, uini. Glaub postavi kola tako da sasvim zaprei kombiju svaki mogui put napred, a
onda iskoi i poe kao kraba, koracima postrance, prema kombiju, mlatarajui rukama.
"Ovim je okonana tvoja siledijsko-dominatorska karijera!" dreknu on na Arnija.
Hriii-iste, pomisli Arni. Pa gde ba sad. "ta 'oe?" upita on. "Samo brzo; imam posla."
"Ostavi Deka Bolena na miru", dahtao je Glaub. "Ja ga zastupam, a njemu je potreban mir i
odmor. Morae pregovarati sa mnom."
Iz kola se pojavi i En Esterhazi; prie kombiju i suoi se sa Arnijem. "Koliko ja razumem ovu
situaciju..." poe ona.
"Nita ti ne razume", odbrusi Arni otrovnim glasom. "Putajte me da proem, inae ima da vas
sredim, oboje."
Iznad njih se pojavi helikopter sa oznakama sindikata vodoinstalatera i poe se sputati; Dek i
Dorin, pretpostavi Arni. Iza toga naie jo jedan helikopter, vratolomno brzo; Edi sa
dobrolanovima, svakako. Oba su helikoptera nastojala da se spuste sasvim blizu.
En Esterhazi ree: "Arni, znam da e ti se dogoditi neko zlo ako ne prekine to to sad radi."
"Meni?" upita on sa nevericom, razonoen.
"Oseam to. Molim te, Arni. ta god da si naumio, preispitaj to malo. Na svetu ima toliko dobra;
zar se ba mora osveivati?"
"Idi, bei, bre, u Novi Izrael i pazi na tvoju prokletu radnju." Uprazno je, ali jako, turirao motor
kombija.
"Taj deko", ree En. "To je Manfred tajner, zar ne? Daj ga Miltonu da ga vrati u BG; to je bolje
za sve nas, bolje i za njega i za tebe."
Jedan od dva helikoptera je sleteo. Iz njega iskoie trojica ili etvorica sindikalaca; pojurie ka
njima, po kolovozu ulice, trkom, a dr Glaub, videi ih, poe tuno potezati En za rukav.
"Vidim ja njih." Nije se uznemirila. "Molim te, Arni. Ti i ja smo toliko puta radili zajedno, na
toliko vrednih stvari... za moje dobro, i Semovo, kaem ti - ako u ovome ostane uporan, znam da ti i
ja nikada vie neemo biti zajedno, nikako, ni na koji nain. Pa, zar ti to ne osea? Zar ti je ovo sad
toliko vano, da si spreman da izgubi tako mnogo?"
Arni ne uzvrati nita.
Zaduvan, Edi Gogins se pojavi pokraj kombija. Ostali sindikalci opkolie En Esterhazi i dr
Glauba. I drugi helikopter slete, a iz njega izie Dek Bolen.
"Pitaj njega", ree Arni. "On, ovek, ide po svojoj volji; odrastao je i zna ta radi. Pitaj njega da
li polazi na ovo hodoae dobrovoljno."
Glaub i En Esterhazi okrenue se ka Deku Bolenu, a Arni tog trenutka potera kombi unazad, pa
prebaci u vonju napred i u trenu obie prepreena kola. Tamo nastade rvanje, jer je Glaub pokuao
da se vrati u automobil; dvojica dobrolanova ga zgrabie da to ne uini. Arni poveze traktor-kombi
pravo napred, a kola, i ljudi pored kola, ostadoe daleko iza.
"Idemo, idemo", ree on Manfredu.
Ulica je ispred njega postala neodreena utabana traka koja se produila u pustinju, ka dalekim

brdima. Kombi je nastavio brzinom gotovo najveom, sada uz veliko truckanje. Arni se smekao.
Pokraj njega, deakovo lice blistalo je od uzbuenja.
Nee mene zaustaviti niko, ree Arni sebi.
Zvuci svae koja je iza njih ostala izbledee mu iz sluha; sad je uo samo zujanje majune turbine
kombija. Zavali se na naslon vozakog sedita.
Spremaj se, prljavuo vornovata, ree on sebi. Onda pomisli na maginu amajliju Deka Bolena,
vodenu veticu koju Bolen, po Heliovom tvrenju, ima uz sebe; namrti se. Ali samo na trenutak. Ne
uspori vonju.
Pored njega, Manfred uzbueno graknu: "Gubl gubl!"
"ta ti znai to 'gubl gubl'?" upita Arni.
Odgovora nije bilo, i njih dvojica produie vozilom UN potanske slube, koje je snano
poskakivalo, prema FDR planinama, pravo napred.
Moda u doznati ta 'gubl gubl' znai kad stignemo tamo, ree Arni sebi. Rado bih znao. Iz nekog
razloga, ti zvuci koje je deak stvarao, te nerazumljive rei, ile su mu na ivce vie nego ita drugo.
Najednom poele da je i Helio poao sa njima.
"Gubl gubl!" kriao je Manfred u zamahnutom vozilu.

15.
Strala je uvis crna masa kamena peara i vulkanskog stakla, naherena na jednu stranu: Prljava
vornovata, ogromna, ali 'mrava', ispred njih, u ozarenju ranog jutra. Prenoili su u pustinji, pod
atorom, a helikopter je bio parkiran u blizini. Dek Bolen i Dorin Anderton nisu razmenili sa njima
ni jednu jedinu re; u cik zore helikopter je uzleteo i poeo kruiti visinama, iznad njih dvojice. Arni
i deak Manfred tajner su dorukovali dobro, onda se spakovali i nastavili putovanje.
Sada je to putovanje, hodoae do svete stene Blikmena, bilo zavreno.
Videi Prljavu vornovatu ovako, iz blizine, Arni pomisli: ovo je mesto koje e izleiti sve nas
od svega to nam nedostaje. On prepusti Manfredu da dri upravljaku polugu kombija i zagleda se u
mapu koju mu je Heliogabalus pre polaska nacrtao. Pokazivala je stazu kojom treba zai u oblast te
stene. Postoji, rekao mu je Helio, jedna komora, klesanjem izdubljena, u severnoj strani stene, a tamo
se najee moe nai blikmenski svetenik. Ako nije oti'o negde da se ispava, da ga proe
mamurluk, ree Arni sebi. Znao je kakvi su blikmenski popovi: pijanice stare, veina njih. ak ih i
Blikmeni preziru.
U podnoju prvog brega, u senkama, on parkira kombi i ugasi motor. "Odavde se veremo. Autonogama", ree on Manfredu. "Poneemo opreme koliko god moemo, i vode i hrane, naravno, i radiootpremnik, a ako ba treba da kuvamo, mislim da emo se vratiti i po penicu. Navodno, odavde ima
samo jo nekoliko milja."
Deak iskoi iz kombija. On i Arni zajednikim trudom istovarie opremu i uskoro krenue
kamenitom stazicom gore, u planine FDR.
Manfred se osvrtao kao da su ga obuzele velike brige; pogurio se, drhtao. Moda opet doivljava
Am-Web, pretpostavi Arni. Ono mesto, 'Henri Valas', nalazi se samo sto ezdeset kilometara odavde.
Moda deak hvata emanacije iz buduih graevina, zato to vie nisu daleko. tavie, osea ih i on
sam.
Ili osea stenu Blikmena?
Ne dopada mu se njen izgled. Zato praviti svetilite od neeg ovakvog? - upita se on. Pervezna
stvar. U ovako sunom kraju. Ali moda je u nekoj davnoj prolosti ovde bilo plodno. Du staze se
vide tragovi nekih davnih blikmenskih logorita. Moda su Marsovci ovde nastali; teren svakako ima
neki izgled starosti, dugotrajnog korienja. Kao da je, pomisli on, milion sivih i crnih stvorenja
koristilo ovu zemlju vekovima, neprestano. A sad, ta je? Poslednje uporite jedne izumirue rase.
Ostatak, namenjen onima koji nee jo dugo biti prisutni.
Hripavo diui od napornog penjanja sa velikim teretom na leima, Arni zastade. Manfred nastavi
mukotrpni uspon strminom, bacajui i dalje poglede velike brinosti svud oko sebe.
"Ne brini", ree Arni ohrabrujuim tonom. "Nema se ovde ega bojati." Da li se deakova i
stenina nadarenost ve stapaju? Onda, zapita se on, da li i stena sad brino gleda u budunost? Da li
je sposobna za to?
Staza je dalje vodila po velikoj zaravni, i tu postajala ira. Ali sve je bilo u senci; neka hladna
memla lebdela je posvuda, kao da hodaju kroz ogromnu grobnicu. Rastinje koje je nicalo mravo i
zlo po samoj povrini stena imalo je u sebi neko svojstvo mrtvosti, kao da je u inu rastenja ve
otrovano neim. Ispred njih dvojice na stazi se nae i mrtva ptica, satrunula kao da tu lei ve
nedeljama; nije umeo oceniti koliko dugo. Po izgledu, mumificirana.
Da mi ne prija ovo mesto - ne prija mi, ree Arni sebi.
Zastavi kod ptice, Manfred se sagnu i ree: "Gubi."
"Aha", promrmlja Arni, "'aj, idemo."

Najednom stigoe u samo podnoje Prljave vornovate.


Vetar je ukao liem bilja, bunja koje je izgledalo kao da je odrano, svedeno na svoje osnovne
sastojke: golo, oglodano, nalik na kosti pobodene uspravno u zemlju. Taj vetar je izbijao iz jedne
raspukline u Prljavoj vornovatoj i mirisao, pomisli on, kao da nekakva ivotinja ivi unutra. Moda
svetenik; on vide, bez stvarnog iznenaenja, jednu praznu vinsku bocu kako lei ukraj staze, i
komadie kojekakvog drugog smea, razbacane po okolnom otrom bunju.
"Ima li koga?" povika Arni.
Posle dugog vremena jedan starac, Blikmen, sed kao da je u pauinu omotan, izie, postrance se
provlaei, kroz pukotinu u steni. inilo se da ga vetar nosi, na taj nain se domicao popreko, zastao
naslonjen na kamen, pokrenuo se jo jednom. Rubovi njegovih onih kapaka behu crveni.
"Pijanduro matora", prozbori Arni tiho. Onda, itajui sa lista hartije, dobijenog od Helija,
pozdravi starca na blikmenskom jeziku.
Pop, bez zuba, izmumla neto, neki mehanian odgovor.
"Evo ti." Arni mu prui boks sa dvadeset kutija cigareta. Svetenik zamumla neto, kliznu
postrance napred i dograbi kutiju, kao kandama; zavue je pod svoju sivo premreenu mantiju. "To ti
se dopalo, a?" upita Arni. "I oekivao sam da e tako biti."
Dalje proita, sa lista hartije, svrhu posete, kao i ta oekuje da svetenik uradi. Naime, da ostavi
Manfreda i njega da budu sami, u miru, u komori, jedan sat ili neto due, da bi mogli dozvati duha
stene.
Svetenik opet zaguna, uzmae, poe neto petljati oko rubova mantije, onda se okrete i odvue
se jednom bonom stazicom, u daljinu i nizbrdo; nije se ni osvrnuo, nijednom, da bar pogleda
Manfreda i Arnija.
Arni okrete drugu stranu papira i proita uputstva koja mu je Helio napisao.
(1) Ui u keliju.
Uhvativi Manfreda za ruku, Arni ga povede korak po korak u mrani procep u steni; upali
baterijsku svetiljku. Tako povede Manfreda, daleko napred, sve dok komora oko njih ne postade
prostrana. I sad smrdi, pomisli on, kao da nije otvarana ve vekovima. Kao stara kutija puna trulih
krpa, miris pre biljni nego ivotinjski.
ta sad? Zaviri opet u Heliov papir.
(2) Vatru loi.
Neujednaeni krug od velikih kamenih gromada, oko pocrnele jame u kojoj lee komadii drveta i
neeg nalik na kosti... ini se da matori alkoholiar ovde priprema sebi hranu.
Arni skide ranac, poloi ga na pod peine i poe krutim prstima oslobaati zategnute gurtne.
Izvue pripremljenu potpalu. "Nemoj se izgubi, deko", ree Manfredu. Pitam se da li emo ikada
vie doi ovde? - zapita se on.
Obojica se, meutim, posle paljenja vatre osetie bolje. Peina postade toplija, ali ne suva; miris
plesni je istrajavao - tavie, kao da je postao jai, kao da vatra privlai tu tvar, koja god bila.
(3) Portabl radio na 574 kiloherca ukljui.
Arni izvue svoj maleni japanski tranzistor i podesi ga na tu talasnu duinu. Ali na 574 kHz ne

dobi nita osim utanja statike. Meutim, kao da je stena reagovala na ukljuenost radio-prijemnika;
kao da se izmenila, poela budnije paziti, kao da se zbog utanja tranzistora osvestila i primetila
njihovo prisustvo. Sledee uputstvo bilo je jednako dosadno.
(4) Nembutal uzmi (deko ne).
Pomaui se vodom iz uturice, Arni proguta pilulu nembutala i zapita se, nije li cilj toga da se
njegova ula pomute i da postane skloniji da poveruje u svata. Ili da ublai anksioznost?
Ostade samo jedno uputstvo.
(5) Priloeni paket u vatru baci.
Helio bee stavio u Arnijev ranac jedno pare novinske hartije, iscepano iz 'Njujork Tajmsa' i
smotano; unutra je bila neka trava. Arni kleknu pored vatre, paljivo odvi zamotuljak i istrese mrke,
suve stabljiice u plamen. Podie se miris od koga mu pripade muka u stomaku, a vatra oslabi.
Oblaci dima poee da se klobuaju i da ispunjavaju komoru; on zau Manfredov kaalj. Bogamu,
ubiemo se ako ovako nastavimo, pomisli Arni.
Dim ieze tako rei u trenu. Peina je sad izgledala mrka, prazna i mnogo vea nego ranije, kao
da su stenovite mase oko njih ustuknule. On se oseti, najednom, kao da e pasti; kao da vie ne stoji
sasvim uspravno. Ode meni ulo za ravnoteu, uvide on. Nema se po emu orijentisati.
"Manfrede", ree, "sluaj sad. Evo ja sam tu, i ti zato vie nita nema da se brine oko Am-Weba.
Helio ti je to objasnio, a ti si razumeo, a? U redu. Sad se vrati otprilike tri nedelje u prolost. Moe
li to? Stvarno zapni iz sve snage, potrudi se najjae."
U tmini je deak zverao u njega, oima iskolaenim od straha.
"Natrag, u vreme pre nego to sam upoznao Deka Bolena", ree Arni. "Pre nego to sam ga
susreo u pustinji, onog dana kad su oni Blikmeni umirali od ei. Shvata?" On zakorai ka deaku...
I pade na lice.
Nembutal, pomisli on. Daj da ja ustanem, pre nego to sasvim padnem u nesvest. Poe se bacakati,
da bi se za neto uhvatio i lake ustao. Blesak svetlosti ga opee. On prui ruke... i nae se u vodi.
Mlaka voda se sliva preko njega, po licu; on proguta malo, pa se zakalja i poe se daviti, vide
oblake vodene pare oko sebe, oseti dobro znane keramike ploice ispod stopala.
U svom parnom kupatilu.
Glasovi mukaraca koji razgovaraju. Edijev glas, kae: "Tako je Arni." Onda obrise tih drugih
oko njega, mukaraca pod tuevima.
Duboko u njemu, blizu prepona, poe da ga pee ir na dvanaestopalanom, i on shvati da je
uasno gladan. Iskorai ispod tua, i nogama nejakim, sporim, odljapka preko toplih, mokrih
ploica, u traganju za kupatilskim slubenikom od koga bi dobio onaj svoj veliki, barunasto meki
pekir za posle kupanja.
Bio sam ve ovde, pomisli on. Sve ovo sam uradio, i rekao sam ono to u sad rei; natprirodna
stvar. Kako to zovu? Ona francuska re...
Nego, gledaj ti da se doepa nekog doruka. U stomaku mu kri, a bol od ira sve jai.
"Ej, Tome", pozva on pomonika. "Daj, osui me i obuci me da ja odem da jedem neto; ubi me
ir." Nikada ranije ir ga nije ba ovoliko boleo.
"Vai, Arni", ree pomonik i zakorai ka njemu, pruajui ispred sebe ogroman, mekan, beli
pekir.

Kad ga je pomonik obukao u sive flanelske pantalone i majicu, mekane kone izme i mornarsku
kapu, dobrolan Arni Kot poe iz parnog kupatila, hodnikom kroz Dom sindikata do svoje trpezarije,
gde ga je ekao Heliogabalus sa dorukom.
Najzad sede pred gomilu vrueg peciva i naprenih kriki slanine, pored koje behu i prava kafa sa
Doma, aa soka od novoizraelskih pomorandi i prolonedeljno - ne od subote nego od nedelje izdanje 'Njujork Tajmsa'.
Drhtao je od zaprepaenja dok je posezao prema ai veoma ohlaenog, proceenog,
zaeerenog soka od pomorande; aa je bila klizava i glatka pod prstima, i umalo da mu isklizne na
pola puta... On pomisli: moram pripaziti. Uspori malo. O'ladi. Zaista je tako; vratio sam se tamo gde
sam bio pre nekoliko nedelja. Manfred i stena Blikmena postigli su to, zajednikim snagama. Oho-ho,
pomisli on. Njegov um bio je sav uskomean od radosnog iekivanja. Ovo je stvarno neto! Pio je
gutljaj po gutljaj soka od narande i u svakom gutljaju uivao, sve dok aa ne ostade prazna.
to sam hteo, to sam i dobio, ree on sebi.
Sad moram oprezno; ima nekih stvari koje ni sluajno ne bih hteo da menjam. Recimo: da ne
uprskam sebi ovaj posao sa vercom, a to bi se desilo ako bih postupio prirodno i spreio
samoubistvo Norba tajnera. teta za oveka, dabome, ali ja da ispadnem iz tog posla, ma ne do-lazi
u ob-zir. Elem, taj deo ostaje kao to jeste. Hm, pardon: kao to e biti, podseti on sebe.
Imam uglavnom dva posla. Prvo, da uknjiim svoje zakonito vlasnitvo na zemlju u FDR i to na
zonu 'Henri Valas' i sve oko nje; nekoliko nedelja pre nego to to pokua kea Bolen. Nek ide u pakao
taj okekeljeni pekulant. To to e on da doleti ovamo ak sa Zemlje, ako, nek doleti, ima da otkrije
da je teren ve kupljen. Tol'ki put, tamo i natrag, za dabe. Moda e ga tresne srka. Arni se tiho
nasmeja, razmiljajui o takvom sranom napadu. Uuuu! Al bi teta bilo!
I, drugi posao. Dek Bolen lino.
Njega u da sredim, ree on sebi, tipa koga jo nisam sreo, i koji me ne zna, al' ja znam za njega.
ta sam ja sada Deku Bolenu? Sudbina sam ja njemu.
"Dobro jutro gospodine Kot."
Nezadovoljan to mu neko prekida razmiljanje, on die pogled i vide da je jedna devojka ula u
kancelariju i da stoji, puna iekivanja, pokraj njegovog radnog stola. Nije je prepoznao. Sekretarica
iz njihovog rezervnog osoblja, uvide on; dola da belei ono to e on jutros diktirati.
"Zovi me Arni", proguna on. "Oekuje se od svih da me zovu tako. Kako je mogue da nisi
znala? ta, jesi ti nova ovde?"
Devojka, pomisli on, nije neto mnogo lepa; opet posveti panju novinama. Ali, kad pogleda, ima
teku, punu figuru. Haljina crna, svilena: ispod toga svakako nema mnogo, ree on sebi, posmatrajui
je mimo ruba novina. Neudata: nema burmu.
"Doi ti ovamo", ree on. "Je l' se ti boji mene zato to sam ja slavni, veliki Arni Kot,
rukovodilac svega ovoga ovde?"
Devojka mu prie raskonim kretnjama koje ga iznenadie; kao da je krakala postrance, dovukla
se bonim nastupanjem sve do stola. Promuklim glasom, punim nagovetaja, ona ree: "Ne, Arni, ne
bojim se ja tebe." Zurila mu je pravo u oi, sasvim nedvosmisleno, i tu neke nevinosti ba i nije bilo;
naprotiv, bilo je nagoveteno takvo znanje, da se on tre. Kao da zna svaki njegov ef i svaki nagon, a
naroito svaki koji bi se mogao usmeriti na nju.
"Odavno radi ovde?" upita je on.
"Ne, Arni." Prila je jo blie i naslonila se na radni sto na takav nain da se jedna njena noga ovo mu je bilo teko da poveruje - postepeno pritisnula uz njegovu nogu.

Metodino poe ta njena noga neko talasavo kretanje po njegovoj, kao pu, nainom jednostavnim,
refleksnim, ritminim, takvim da se on odmae i nejako ree: "Ej."
"ta je, Arni?" upita ona i osmehnu se. Ali takav osmeh on u ivotu svome video nije, hladan, a
opet prepun nabacivanja; potpuno bez topline, kao da je mainskim kalupom otisnut na to mesto,
hotimice nainjen od usana, zuba, jezika... A ipak ga taj osmeh potopi talasom ulnosti. Jer je
brektava toplota ila kao poplava iz njega ka Arniju, preznojena vrelina, od koje Arni ostade sasvim
kruto nepomian na stolici i nemoan da odvrati pogled. Uglavnom zbog jezika, pomisli on. Taj jezik
vibrira. A vrh njegov ima kvalitet iljatosti, kao da bi mogao dobro da ree: jezik koji ume da zadaje
rane, uiva da zaseca u neto ivo, da ga mui, da prisiljava to neto na preklinjanje za milost. Taj
deo mu se dopada najvie: kad zauje moljakanje. A i zubi, beli i otri... stvoreni da razdiru.
On se strese.
"Da li ti smetam, Arni?" promrmlja devojka. Malo-po malo je doklizila telom du stola tako da se
sad navalila - nije shvatao kako je to bilo mogue izvesti - gotovo celom svojom teinom na njega.
Boe moj, pomisli Arni, ona je... ne, nemogue.
"Sluaj", ree on, gutajui i otkrivajui da mu je grlo suvo, i da e rei moi samo uz najvei trud
da nekako izkrekee. "Odlazi i pusti me da itam novine." Doepa se novina i die ih izmeu nje i
sebe. "Odlazi", ponovi promuklo.
Taj oblik uzmae malo, kao oseka. "ta je bilo, Arni?" preo je njen glas, kao da se metalni tokovi
taru, automatski zvuk koji izbija iz nje, kao na snimku, pomisli on.
On ne ree nita. Stiskao je novine i itao dalje.
Kad sledei put podie glavu, te enske vie nije bilo.
Ovo ne pamtim, ree on sebi, sav ceptei iznutra, duboko dole u utrobi. Kakva je to spodoba bila?
Ne shvatam - ta se, bre, to desilo maloas?
Poe automatski da ita lanak o brodu koji je nastradao u kosmosu, a svih tri stotine ljudi u njemu
poginulo. Japanski teretni brod pun bicikala. Ovo ga je zabavilo, bez obzira na to to su toliki
izginuli; smeno je, brate, pomisliti na hiljade i hiljade malih, lakih, japanskih bicikala kako plutaju
kao olupine, krue oko Sunca za veita vremena... A ba bi bili potrebni na Marsu, gde praktino ne
postoje izvori energije... ovek moe sasvim besplatno da biciklira stotinama kilometara, u slaboj
gravitaciji ove planete.
itajui novine dalje, on naie na lanak o prijemu u Beloj kui; primljena je... on mirnu. Rei
kao da su pole jedna ka drugoj i stopile se; nikako da ih proita. Nekakva tamparska greka? ta
kae tu? On primae novine oima.
Pisalo je: 'Gubl gubl'. itav taj lanak izgublio je smisao, sad se sastojao iskljuivo od nanizane
rei 'gubl'. Zaboga! On se zgaeno zagleda u novine, a eludac mu poe reagovati. I ir na
dvanaestopalanom crevu zabole ga ljue nego ikad. Arni bee zahvaen besom i napetou, a to je
za iraa najgora kombinacija, naroito u vreme jela. Jebale vas te gubl-gubl rei, pomisli on. To je
ono to onaj deko govori! Bogami su pokvarile ovaj lanak.
Prelista novine i vide da su gotovo svi lanci pretrpeli devoluciju, stoili se u besmislicu,
postajali neitljivi posle prvog ili drugog reda. Sve jae se ivcirao, najzad odbaci novine u stranu.
Koje proklete koristi ima od takvih novina, upita se.
Te rei su govor izofreniara, uvide on. Njihov privatni jezik. Ni najmanje mi se ne dopada da to
nalazim ovde! U redu je da on tako pria, ako mu se tako hoe, ali ovde takvim stvarima nema mesta!
Nema on prava da zavlai takve gluposti u moj svet. Onda Arni pomisli: naravno, istina jeste da je on
taj koji me je vratio ovamo - dakle, moda misli da otud ima to pravo. Moda klinac smatra da je ovo
njegov svet.

Ta misao mu se ne dopade, i on poele da je nikad pomislio nije.


Ustavi od stola, prie prozoru i pogleda dole na ulicu Luistauna. Ljudi ure svaki svojim putem;
naprosto jurcaju. Kao i kola. Zato tako silnom brzinom? Neto kinetiki neugodno izbijalo je iz
njihovog kretanja, jedna istrzanost, inilo se da naleu, ili maltene naleu, jedna na druga. Tela u
sudarima, kao bilijarske kugle, tvrdi i opasni, a graevine, primeti on, naikane sve nekim otrim
uglovima, kao trnjem. A ipak, im je pokuao da sasvim tano uoi neku pojedinanu promenu promenilo se jeste, sumnje tu nema - ispostavljalo se da to ne moe uiniti. Ovo je dobro znani prizor
koji je svakog dana pred njim. Pa ipak...
Da li oni idu prebrzo? Da li je u tome stvar? Ne, tu postoji neto dublje. Jedno sveprisutno
neprijateljstvo u svemu; oni predmeti dole se ne sudaraju tek tako, pukim sluajem, oni nasru jedni
na druge namerno.
Onda vide jo neto, zbog ega umno uvue vazduh. Ljudi dole na ulici, u jurnjavi ovamo i
onamo, nemaju lica, ili imaju samo odlomke i ostatke lica... Kao da im se lica nisu nikada uobliila.
Auh, ovo nee valjati ni-ka-ko, ree Arni sebi. Oseti sada strah, dubok i silan. ta se deava? ta
mi to ovi daju?
Vrati se, uzdrman, do radnog stola i opet sede. Podie olju kafe i poe je piti, u nastojanju da
zaboravi prizore napolju, da se vrati rutini svoga jutra.
Kafa je imala ukus gorak, kiselinski, tuinski, takav da je morao odmah vratiti olju na mesto.
Pretpostavljam da klinac sve vreme misli da ga neko truje, pomisli Arni u oajanju. Da li je to?
Moram sad da jedem stvari jezivog ukusa, zbog njegovih opsena? Boe! - pomisli on. Ovo je strava.
Meni je najbolje, zakljui on, da uradim moj ovdanji posao to je bre mogue i da se vratim u
sadanjost.
Otkljuavi najniu ladicu svog radnog stola, Arni izvue malu baterijsku mainu za ifrovanje
diktata i ukljui je. U nju ree: "Skote, imam ovde jednu stravino vanu poruku da ti prenesem.
Insistiram da po ovome postupi sad odma'. Hou da kupi deo FDR planina zato to e UN izgraditi
divovsko stambeno naselje tamo, i to u oblasti kanjona 'Henri Valas'. Dakle, ovako: prebaci dovoljne
sindikalne fondove, naravno u moje lino ime, tako da ja budem uknjien kao vlasnik svega toga, zato
to e kroz otprilike dve nedelje pekulanti sa..."
On zauta, zato to je maina za ifrovanje zakripala, usporila rad, a zatim se zaustavila sasvim.
On poe nabadati dugmad na njoj, traka se okrete jo malo, pa se opet zaustavi, zamuknu.
Ja mislio popravljeno, pomisli Arni ljutito. Zar nije onaj Dek Bolen to radio? Onda se priseti da
je ovo prolost, doba pre nego to je Dek Bolen pozvan; naravno da ifrarnik ne radi.
Moram diktirati onoj spodobi koja je sekretarica, uvide on. Htede da pritisne dugme kojim bi je
pozvao, i ruku isprui... pa je povue k sebi. Kako da pustim ono da opet ue? - zapita se. Ali nije
bilo druge. On pritisnu dugme.
Vrata se otvorie i ona ue. "Znala sam ja da e ti mene hteti, Arni", ree ona, grabei ka njemu
koracima uspijajuim, ptijim i urnim.
"Sluaj", ree on sa autoritetom u glasu. "Nemoj mi prilaziti suvie blizu, ja ne podnosim kad mi
ljudi prilaze suvie blizu." Ali jo dok je to izgovarao, razabrao je ta njegovi strahovi, zapravo,
jesu; jedan od tih je bazini izofreni strah da bi ljudi mogli da nagrnu suvie blizu njemu, da bi mogli
izvesti invaziju na njegov prostor. To se zove 'strah od blizine'; a potie od toga to izofreniar
osea neprijateljstvo kod svih koji ga okruuju. To je mene sad spopalo, pomisli Arni. Pa ipak, i
znajui ovo, nije mogao podneti da mu se devojka primakne; najednom, on skoi na noge i ode opet
do prozora.
"ta god ti kae, Arni", ree devojka tonom nezasite elje i, nasuprot tome to je upravo rekla,

poe da mu se privlai tako da je kroz nekoliko trenutaka bila maltene u dodiru s njim. On uvide da je
poeo uti zvuke njenog disanja, da osea njene mirise, kiseli miris tela, gust i neugodan miris daha...
Guio se, nikako da ugura dovoljno vazduha u plua.
"Sad u ja da ti diktiram", ree on i poe se udaljavati, da bi odrao razmak izmeu njih dvoje.
"Ovo je za Skota Templa, i treba da ode kodirano, da ne bi mogli neki da proitaju." Oni, pomisli
Arni; da oni ne proitaju. Pa, dobro, to je odvajkada njegov strah - dakle, nije deko kriv za to.
"Imam strano vanu stvar ovde", poe on diktirati. "Smesta da postupi po ovome; ima da padne
lovuda, ovo je pravo obavetenje iznutra. UN e otkupiti ogroman komad FDR planina..."
Diktirao je jo i jo, ali i za to vreme, dok je govorio, strah je na njega juriao, opsesivan strah,
svakog trenutka sve jai. ta ako ona pie samo gubl-gubl-gubl? Mora pogledam, ree on sebi. Prii
joj u pogledaj. Ali se ustezao, jer bilo bi blizu.
"uj, gospoice", ree on, prekidajui diktiranje. "Daj mi tu tvoju belenicu; da ja vidim ta ti to
pie."
"Arni", ree ona promuklo i otegnuto. "Gledanjem u ovo nee videti nita."
"K-kako to?" upita on u stravi.
"Pisano je stenografskim znacima." Ona mu uputi osmeh, pun, inilo se, opipljive zlovolje.
"U redu", ree on, predajui se. Pa dovri diktat, a onda joj ree da sve to ifruje i smesta poalje
Skotu.
"A posle?" upita ona.
"ta, posle?"
"Pa zna, Arni", ree ona, takvim tonom da se on sav najei od neugodnosti i istog fizikog
gaenja.
"Nita posle", ree on. "Ti sad samo ispadaj napolje i ne vraaj se." Poe za njom i, im je izila,
zalupi vrata.
Izgleda, zakljui on, da u morati sa Skotom da popriam neposredno; ne mogu imati poverenja u
ovu. Sede za sto, podie slualicu telefona i otipka broj.
Uskoro je telefon zvonio. Ali uzaludno. Niko nije dizao slualicu. Zato? - pitao se on. Zar me je
on napustio? Okrenuo se protiv mene? Sad radi za njih? Ne mogu imati poverenja u njega; niti u ma
koga drugog. Onda, iznebuha, jedan glas ree: "Halo. Skot Templ ovde." A on uvide da je proteklo
samo nekoliko sekundi, da je telefon zazvonio samo dva-tri puta; sve misli o izdaji i beznadenosti
proleprale su kroz njegov um u jednom trenu.
"Arni ovde."
"Zdravo, Arni. ta ima? ujem ti u glasu da se neto sprema. Prospi."
Moje oseanje za vreme je zeznuto, uvide Arni. Meni se inilo da telefon zvoni pola sata, a uopte
nije bilo tako.
"Arni", govorio je Skot. "Kai, bre. Arni, jesi tamo?"
Ovo je izofrena pometnja, uvide Arni. Ona je, u osnovi, slom oseanja za vreme. Sad je uhvatila
mene, zato to je onaj klinac ima.
"Pa, Hrista mu!" viknu Skot, razbenjnen.
Arni, tekom mukom, raskide taj lanac misli i ree: "Ovaj, Skote. Sluaj. Dobio sam mig iznutra;
moraemo da stupimo u akciju na osnovu toga, ovoga trenutka, razume?" Onda ispria Skotu detaljno
o FDR i UN. "Prema tome, vidi", ree on, privodei priu kraju, "nama ide u raun da sve to
imamo uloimo u kupovinu toga, i to odmah. Slae se?"
"Siguran si u tu informaciju iznutra?" upita Skot.
"Da, jesam! Jesam!

"Ma, kako to? Iskreno da ti kaem, Arni, ti se meni dopada, ali znam da te ponekad uvate lude
bube, pa se zapali za neto bez veze. Mrzeo bih da ostanem zaglavljen sa tom FDR stvari koju ni pas
ne bi pojeo."
Arni ree: "Veruj mi na re."
"A, nema to."
Nije verovao svojim uima. "Ve godinama radimo zajedno, i uvek je bilo poverenje na re",
guio se on. "ta se deava, Skote?"
"Ja tebe pitam ta se deava", odvrati Skot smireno. "Kako je mogue da ovek sa tvojim
poslovnim iskustvom zagrize u tu lanu, nikakvu, tobonju informaciju iznutra? Vest glasi da venac
FDR ne vredi nita, i ti zna da je tako; znam da zna. Svako to zna. Onda, koji ti je?"
"Ti u mene nema poverenja?"
"Zato bi ja im'o poverenja u tebe? Dokai da ima stvarno neto iznutra, a ne samo tvoje
uobiajene prazne prie."
Muei se sa izgovaranjem rei, Arni ree: "Do vraga, ovee, kad bih mogao dokazati, ne bi bilo
potrebno da ima poverenja; ne bi se tu postavljalo pitanje poverenja. Dobro. Ii u ja sam u to, a ti
kad vidi ta si propustio, okrivi sebe, a ne mene." Tresnu slualicu dole na telefon, sav se tresui od
razbesnelosti i oajanja. Zar ovako neto da se desi! Nije mogao verovati; Skot Templ, jedina osoba
na svetu sa kojom on moe i telefonom da ugovara posao. Svi ostali su lopue, takve lopue da bi ih
trebalo pobacati u okean...
Ovo je nesporazum, ree on sebi. Ali zasnovan na jednom dubokom, sutinskom, podmuklom
nepoverenju. izofreninom nepoverenju.
Kolaps sposobnosti optenja, uvide on.
Ustade i ree glasno: "Izgleda da moram sam da idem u Paks Grouv kod onih u katastar. Da se
uknjiim." Onda se priseti. Prvo mora da pobode marker u zemljite koje eli, fiziki da to uradi na
licu mesta, u planinama FDR. Sve u njemu vrisnu protiv toga. Protiv tog mesta uasa, gde e se
jednog dana pojaviti ona zgrada.
Pa, ne moe drugaije. Prvo da mu naprave, u jednoj od sindikalnih radionica, elini kolac, onda
uzimaj helikopter i pravo u 'Henrija Valasa'.
inilo se, pri razmiljanju o tome, da je to strano teak i bolan niz postupaka. Kako moe on sve
to da izvede? Prvo da nae nekog radnika tamo, metalca, koji ume da uree njegovo ime na kolac; za
to bi mogli biti potrebni dani. Koga on zna u metalskim radionicama, a da bi taj mogao ovo uraditi za
njega? A ako ne poznaje oveka, kako da ima poverenja u njega?
Najzad, kao da pliva protiv neke nepodnoljive vodene struje, on uspe da podigne slualicu i
pozove radionicu.
Toliko sam premoren da se jedva mrdam, uvide on. Zato? ta sam, uopte, uradio danas? Imao je
oseaj da mu je telo zdrobljeno umorom. Kad bih samo mogao da se odmorim, pomisli on. Da
spavam.
Tek u kasno popodne uspe Arni Kot dobaviti metalni kolac sa ugraviranim svojim imenom, iz
sindikalne radionice, i srediti da ga helikopter Sindikata vodoradnika, sa pilotom, prebaci u planine
FDR.
"Zdravo, Arni", pozdravi ga pilot, mlad ovek prijatnog lica, iz sindikalnog rezervnog osoblja.
"Zdravo, deko moj", promrmlja Arni, dok mu je pilot pomagao da se ugnezdi u udobno kono
sedite proizvedeno naroito za njega u stolarsko-tapetarskoj radionici Luistauna. Onda, dok se pilot
smetao u sedite ispred njega, Arni ree: "A sad da pourimo, jer ja kasnim; mora stignem ak do

tamo, a onda do Paks Grouva."


A znam da nema prilike da stignem, ree on sebi. Naprosto nema vremena.

16.
Helikopter Sindikata vodoradnika sa dobrolanom Arnijem Kotom unutra tek to je poleteo, kad
se zvunik oglasi. "Hitno saoptenje. Jedna mala grupa Blikmena nalazi se u otvorenoj pustinji, na
irokompasnoj taki 4,65003. Oni umiru od ei i izloenosti nepovoljnim uslovima. Brodovi
severno od Luistauna odmah da polete do te take, najveom brzinom, i ukau pomo. Zakon
Ujedinjenih Nacija zahteva da se ovom pozivu odazovu svi komercijalni i privatni brodovi."
Arni oseti da helikopter menja kurs i ree: "Ma, svata, mladiu moj." Ovo je stvarno bila
poslednja slamka. Nikada nee uspeti da se domogne ni FDR planina, a kamoli Paksa i kancelarije sa
zemljinim knjigama.
"Moram se odazvati, gospodine", ree pilot. "Takav je zakon."
Nali su se iznad pustinje, i zaleteli se dobrom brzinom ka preseku koordinata koji su od spikera
UN dobili. Crnuge, pomisli Arni. Treba njih da spasavamo, umesto da gledamo svoja posla;
proklete budale - a najgore od svega je da u sad upoznati Deka Bolena. Neizbeno. Bio sam to
zaboravio, a sad je prekasno.
Potapa se po sakou i uveri se da je pitolj tu. Ovo ga malice razveseli; on zadra aku na tom
mestu dok se helikopter prizemljavao. Ali na svoje nezadovoljstvo, vide da je helikopter kompanije
'Ji' sleteo znatno pre njegovog, i da Dek Bolen ve daje vodu toj grupi od pet Blikmena. Jebo te,
pomisli on.
Arnijev pilot doviknu odozgo, sa svog sedita: "Da li vam trebam? Ako ne, da idem ja."
U odgovor, Dek Bolen viknu: "Nemam ba mnogo vode za njih." Pa poe tapkati lice
maramicom, jer se na vrelom suncu preznojavao.
"U redu", odvrati pilot i zaustavi okretanje elise iznad sebe.
Svome pilotu Arni ree: "Reci mu da doe ovamo, blie."
Pilot iskoi, povue sa sobom kanister sa dvadeset pet litara vode, i krenu dugakim, snanim
koracima do Deka; sledeeg trenutka Dek ostavi Blikmene i poe ka Arniju Kotu.
"Hteo si me videti?" upita Dek, stojei tu i gledajui gore, ka Arniju.
"Da", ree Arni. "Ubiu te." Izvue pitolj i uperi ga u Deka Bolena.
Blikmeni su punili svoje ljuske od jaja pake vodom; sada stadoe. Jedan mladi mujak, mrk i
mrav, maltene nag pod crvenkastim suncem Marsa, posegnu preko ramena, iza lea, ka tobolcu
otrovnih strela; izvue jednu, namesti je u luk i istim pokretom, neprekinutim, odape. Arni Kot ne
vide nita; ali oseti otar bol i, spustivi pogled, primeti da mu iz prsa viri strela, malo ispod grudne
kosti.
Ovi itaju misli, pomisli Arni. itaju namere. Pokua da izvue strelu, ali ona ni da makne. Onda
shvati da ve umire. Otrovna je. Oseti kako otrov ulazi u njegove udove, zaustavlja krovotok, die se
da prome i njegov mozak i um.
Stojei ispod njega, Dek Bolen ree: "Zato bi ti hteo da me ubije? Ne zna ni ko sam."
"Dabome da znam", uspe Arni da proguna. "Ti e mi popravi ifrarnik i otme Dorin. A tvoj
tata zdipi sve to imam. Sve to je meni vano. FDR i ono posle." Sklopi oi i prepusti se odmoru.
"Mora biti da si lud", ree Dek Bolen.
"Ne", ree Arni Kot. "Nego znam budunost."
"'Ajde da ja tebe prebacim do lekara", ree Dek Bolen i uskoi u helikopter; odgurnu
oamuenog mladog pilota i osmotri zarivenu strelu. "Oni ti mogu dati protivotrov ako te dobiju na
vreme." On ukljui motor; kraci elise poee rotirati, sporo, zatim sve bre.
"U 'Henri Valasa' me nosi", promrmlja Arni. "Da zabodem kolac za vlasnitvo."

Dek Bolen ga osmotri. "Ti si Arni Kot, zar ne?" Pogura pilota u stranu, sede na pilotsko mesto, a
helikopter se sledeeg trenutka vinu u vazduh. "Nosim te u Luistaun; najblii je, a i znaju te tamo."
Ne govorei nita, samo leei na leima, Arni se opusti. Oi su mu bile i sad sklopljene. Sve je
ispalo kako ne valja i ne treba. Nije zakucao marker, nije uradio nita Deku Bolenu. A sad, kraj.
Blikmenine, pomisli Arni, oseajui kako ga Bolen podie iz helikoptera. Ovo je Luistaun; vide,
kroz oi potamnele od bola, zgrade i narod. Blikmenine, eto ko je kriv, od samog poetka; da nije
bilo njih, ne bih nikad ni sreo Deka Bolena. Smatram da krivica za sve lei na njima.
Zato jo nisam mrtav? - zapita se dok ga je Bolen nosio preko krovnog sletnog polja bolnice ka
silaznoj rampi za unos hitnih sluajeva. Prolo je mnogo vremena; otrov ga je sigurno proeo sasvim.
A ipak, on i sad osea, misli, razume... Moda ne mogu umreti ovde, u prolosti, ree on sebi; moda
sam primoran da se zadrim tu, nemoan da umrem, ali takoe nemoan da se vratim u svoje vreme.
Kako je onaj mladi Blikmen shvatio tako brzo? Oni normalno ne odapinju te strelice na Zemljane;
to je zloin za koji njima sleduje smrtna kazna. To bi im bio kraj.
Moda su me oekivali, pomisli on. Sklopili su zaveru da spasu Bolena zato to e im on dati
hranu i vodu. Kladim se da je ba od njih dobio vodenu veticu. Naravno. A kad su mu je davali,
znali su. Sve ovo su znali, jo onda, jo na samom poetku.
Ja sam bespomoan u ovoj groznoj izofrenoj prolosti Manfreda tajnera. Pustite me nazad u moj
svet, u moje doba; samo elim da se izvuem odavde, neu da zakucavam ono, niti da ubijem ikog.
Samo elim da se naem opet na Prljavoj vornovatoj, u grotou, sa onim prokletim deakom. Kao to
sam bio. Molim te, pomisli Arni. Manfrede!
Gurali su ga - neki ljudi - na ravnim kolicima nekakvim, kroz hodnik u kome je mrak. Glasovi.
Otvaranje vrata, sjaktanje metala; hirurki instrumenti. Vide maskirana lica, oseti da ga polau na
sto... u pomo Manfrede! povika on, duboko dole u sebi. Ovi e me ubiti! Mora me vratiti. Uradi to
odmah sad, ili zaboravi, jer...
Maska praznine i potpunog mraka pojavi se iznad njega i poe se sputati. Ne! - kriknu Arni. Nije
gotovo; ne moe ovo biti moj kraj. Manfrede, za ime Boga, pre nego to ovo ode predaleko, pre nego
to bude prekasno, prekasno.
Moram videti blistavu, normalnu stvarnost jo jednom, onaj prostor gde nema ovog izofrenog
ubijanja, otuenja, bestijalne pohote i smrti.
Pomozi mi od smrti da se odmaknem, da se vratim jo jednom tamo gde pripadam.
U pomo, Manfrede.
Pomozi.
Jedan glas ree: "Ustaj, gospodine, isteklo ti vreme."
On otvori oi.
"Jo cigare, gospodine." Blikmenski svetenik, prljav, silno star, u sivoj mantiji nalik na povesma
pauine, naginjao se nad njega, grabio ga apama i skiao sve iznova i iznova, pravo u njegovo uho,
svoju litaniju. "Ako eli ostati gospodine, mora mi platiti." Poe da grebe po Arnijevom sakou, da
trai neto.
Arni se die u sedei poloaj i pogledom potrai Manfreda. Deko nije bio tu.
"Odmakni se od mene", ree Arni, ustajui. Opipa se po prsima i ne nae nita tamo, nikakvu
strelu.
Stie nesigurnim hodom do izlaza iz peine i provue se kroz pukotinu u hladno prepodnevno
sunce Marsa.
"Manfrede!" povika on. Od deka - ni traga. Ma, nije bitno, pomisli on. Vratio sam se u stvarni

svet. To je ono vano.


Takoe je izgubio elju da udesi Deka Bolena. A i elju da kupi graevinske terene u ovim
planinama. Nek nosi i Dorinu Anderton, ta me briga, ree Arni sebi, polazei prema stazi kojom su
se popeli dovde. Meutim, odrau re koju sam dao Manfredu. Prvim brodom ga aljem na Zemlju.
Moda e ga ta promena izleiti, ili moda na Domu sad imaju bolje psihijatre. Ali sigurno nee
zavriti u tom Am-Webu.
Silazei stazom i neprestano se trudei da pronae Manfreda, on primeti da neki helikopter krui
nisko iznad tog terena. Moda su ovi videli kuda se deak zaputio, ree on sebi. Mora biti da su
oboje motrili na dogaaje, sve ovo vreme: i Dek, i Dorin. On stade i poe mlatarati rukama prema
helikopteru, dajui znake da bi eleo da se helikopter spusti.
Ovaj se sputao oprezno i najzad sleteo na samu stazu, ali iznad Arnija; izmeu njega i ulaza u
Prljavu vornovatu. Vrata kliznue u stranu, i jedan ovek iskorai.
"Traim onog klinca", poe Arni. Onda vide da to nije Dek Bolen. Nego neko koga nije nikad
ranije video. Tamne kose, zgodan, sa izbezumljenim oima punim burnih oseanja, ovek koji pojuri
punim trkom nadole ka njemu, maui neim to je svetlucalo u sunevom sjaju.
"Ti si Arni Kot", ciknu taj ovek.
"Aha, pa ta?" upita Arni.
"Unitio si moje polje", kriknu ovek na njega, die pitolj i opali.
Prvi metak promai Arnija. Ko si, bre, ti i zato puca na mene? - udio se Arni Kot, pipkajui po
sakou da uhvati svoj pitolj. Nae ga, izvue i opali na ovoga koji se zatrao odozgo. Onda mu svanu
ko je taj: to je onaj bedni crnoberzijani koji je mislio da se ugura u posao. Onaj kome smo oitali
lekciju, ree Arni sebi.
Trka se baci u stranu, pade, zakotrlja se i iz leeeg poloaja opali jo jednom. Ovog puta
kurum prosvira tako blizu, da Arni na tren pomisli da je pogoen; nagonski prisloni aku na grudi.
Ne, uvide on, nisi me skenjao, kopile jedno. Podie pitolj i pripremi se da jo jednom puca na tog
tipa.
Svet se rasprsnu oko njega. Sunce pade s neba; pade u mrak; a sa suncem pade i Arni.
Posle dugog vremena onaj gore, opruen po tlu, poe se pomicati. Izbezumljenog pogleda, ovek
obazrivo, kao da se unja, ustade i osmotri Arnija i poe mu se primicati, drei obema rukama
ispred sebe pitolj, naperen.
Zujanje iz visine navede ga da digne pogled. Jedna senka prelete preko njega, zatim drugi
helikopter slete, tano izmeu njega i Arnija. Isprei se izmeu njih dvojice, tako da Arni Kot vie
nije mogao videti bednog crnoberzijania. Iz helikoptera iskoi Dek Bolen. Pritra Arniju i nagnu
se nad njega.
"Ukloni onoga", proapta Arni.
"Neu moi", ree Dek i pokaza prstom. vercer je ve uzleteo; njegov helikopter polete iznad
Prljave vornovate, poe se zanositi i padati, onda snano pojuri napred, preskoi vrh stene, i ode u
daljine. "Zaboravi ga. Ti si teko ranjen - razmiljaj o sebi."
Arni nastavi apatom. "Nemoj to da te brine, Dek. Sluaj ovamo." Dohvati Deka za koulju i
povue ga dole, tako da se Dekovo uho nalo blizu. "Odau u ti jednu tajnu", ree Arni. "Ja sam je
otkrio. Ovo je jo jedan od tih svetova izofrenije. Sva ova bogomprokleta izofrena mrnja,
razbludnost i smrt, sve se to meni ve jednom desilo, pa ipak me nije moglo ubiti. Prvi put sam
pogoen jednom od onih otrovnih strela, u prsa, a sad ovo. Ne brinem se ja." Sklopi oi, borei se da
zadri svest. "Nego ti iskopaj onog klinca, on se zavuko tu negde. Pitaj ga, on e ti rei."
"Grei, Arni", ree Dek, sagnuvi se da podvue ruke ispod Arnija.

"Kako greim?" Sad je jedva video Bolena; prizor je utonuo u polumrak, a Dek postao oblik
mutan i prozraan kao duh.
Neete vi mene zavarati, pomisli Arni. Znam da sam i sad u Manfredovom umu; uskoro u se
probuditi i videe se da nisam ni pogoen iz pitolja, da je sve opet u redu, i nai u putanju nazad u
moj svet gde se ovakve stvari ne deavaju. Zar nije tako? Pokua da kae neto. Ali ne uspe.
Pored Deka se pojavi Dorin Anderton i ree: "Umree, a?"
Dek ne ree nita. Pokuavao je da nabaci Arnija Kota sebi preko jednog ramena i na taj nain da
ga odnese u helikopter.
Samo jo jedan od tih gubl-gubl svetova, ree Arni, koji je oseao da ga Dek podie. Al' da sam
od njega nauio lekciju - jesam. Ovako blesavu stvar nikad vie neu uraditi. Pokua da to objasni,
dok ga je Dek nosio prema helikopteru. Ti si malopre uradio isto ovo, htede on da kae. Odneo si
me u bolnicu u Luistaunu da mi izvade strelu. Zar se ne sea?
"Nema izgleda", ree Dek Dorini, polaui Arnija na pod u helikopteru, "da ga spasemo."
Zadihan, sede na pilotsko sedite.
Dabome da ima izgleda, pomisli Arni sa prezrenjem. ta vam je, bre, ljudi, neete da se
potrudite? Bilo bi vam pametnije da zapnete, Bog vas ubio. On pokua da progovori, da Deku kae
to, ali uzalud; nije vie bio u stanju nita da kae.
Helikopter se poe dizati sa tla, muei se da podigne teinu troje ljudi.
Tokom ovog letenja do Luistauna, Arni Kot je preminuo.
Dek Bolen prepusti pilotiranje Dorini, sede pored mrtvaca i poe razmiljati kako je Arni umro:
u uverenju da je jo izgubljen u mranim strujama uma onog deaka tajnera. Moda je najbolje tako,
pomisli Dek. Moda mu je tako bilo lake, na samom kraju.
Saznanje da je Arni Kot mrtav ispuni ga, na njegovo sopstveno neverovanje, jadom. Ne izgleda
pravedno, ree on sebi, sedei pored mrtvog oveka. Previe je strogo kanjen; nije Arni ovo
zasluio, za svoja dela - jeste inio rave stvari, ali ne ovoliko rave.
"To ti je on govorio?" upita Dorin. Izgledala je sasvim staloeno; kao da je Arnijevu smrt
prihvatila 'u hodu'; helikopterom je pilotirala veto, kao da radi neto najnormalnije.
Dek ree: "Zamiljao je da ovo nije stvarno, nego da on, kao, luta po nekoj izofrenoj uobrazilji."
"Jadni Arni", ree ona.
"Zna li ko je onaj to ga je ubio?"
"Sigurno neki neprijatelj koga je Arni sebi stvorio negde usput."
Oboje su neko vreme utali.
"Trebalo bi da tragamo za Manfredom", ree Dorin.
"Da", ree Dek. Ali ja znam gde je taj deak u ovom trenutku, ree on sebi. Naao je neke divlje
Blikmene u planinama, i sad je sa njima; oigledno je, i sigurno, da je tako. A i moralo se, ranije ili
kasnije, tako zavriti. On oseti da nije zabrinut - i da se ne zanima - za Manfreda. Moda je, prvi put u
svom ivotu, taj deak u situaciji kojoj se moe prilagoditi; moda e, kod divljih Blikmena, uoiti
jedan nain ivota koji je autentino njegov, a nije pobledelo, mueniko oponaanje ivota drugih
ljudi oko njega, stvorova koji su uroeno drugaiji i na koje on ne moe poeti da lii, pa ma koliko
se trudio.
Dorin ree: "Postoji li mogunost da je to, to je Arni rekao, tano?"
Nekoliko trenutaka nije razumeo ta ga je Dorin pitala. A onda, kad shvati, odmahnu glavom.
"Ne."
"Onda, zato je bio tako vrsto uveren?"

Dek ree: "Ne znam." Ali sigurno zbog Manfreda, tako je Arni rekao neposredno pre smrti.
"U mnogo emu", ree Dorin, "Arni je bio pronicljiv. Ako je mislio tako, sigurno je bilo i nekog
razloga."
"Pronicljiv je bio", ree Dek, "ali je uvek verovao ono to je hteo." tavie, uvide on, Arni je
uvek i radio ono to je hteo. I tako je, na kraju, izazvao sopstvenu pogibiju; desila mu se zato to ju je
sam, negde na stazi svog ivota, namestio.
"ta e sad biti sa nama?" upita Dorin. "Bez njega? Meni je teko da zamislim kako moe biti bez
Arnija... zna ta hou da kaem? Mislim da zna. Eh, da smo samo znali, kad smo videli da onaj
helikopter slee, ta e se desiti; da smo sleteli samo koji minut ranije..." Ona zastade. "Al' sad je
uzaludno to govoriti."
"Sasvim uzaludno", odvrati Dek kratko.
"Zna ta ja mislim da e biti sa nama sad?" upita Dorin. "Polako emo da otplovimo sve dalje
jedno od drugog, ti i ja. Moda ne odjednom, moda ne jo mesecima ili ak godinama. Ali bez njega,
udaljiemo se... ranije ili kasnije."
On ne ree nita; ne pokua da se raspravlja. Moda jeste tako. Umorio se od pokuaja da gleda u
budunost, da vidi ta eka sve njih.
"Da li me jo voli?" upita Dorin. "Posle onoga to nam se desilo?" Okrenula se ka njemu da vidi
kakvo mu je lice dok odgovara na njeno pitanje.
"Da, normalno da te volim", odvrati on.
"I ja tebe", ree ona tiho, posustalo. "Ali ne verujem da je to dovoljno. Ima enu i sina - a to je
tako mnogo, kad se pogleda na dugi rok. Svejedno, vredelo je; bar meni je vredelo. Nikada neu
zaaliti. Nismo nas dvoje odgovorni za Arnijevu pogibiju; ne smemo se oseati krivi. On je to sam
sebi navukao, pomou toga to je pokuavao da izmuva, na kraju. A mi nikada neemo doznati ta je
to tano bilo. Ali znam da je bilo neto sa namerom da nama uini zlo."
On klimnu glavom.
U utnji su produili do Luistauna, nosei sa sobom mrtvo telo Arnija Kota; nosei Arnija kui, u
naselje koje je njegovo, i gde je on bio - a verovatno e zauvek i ostati - Vrhovni dobrolan sindikata
vodoradnika, ogranka na etvrtoj planeti.
Silazei nekom jedva naznaenom stazicom po sunim stenama planina FDR, Manfred tajner
stade, jer ispred sebe vide grupu od est tamnih, senovitih ljudi. Sa sobom su nosili jaja ptice 'pake',
puna vode; tobolce sa otrovnim strelama; svaka ena po jedan blok za tucanje hrane. Svi su puili
cigarete dok su napredovali u povorci po jedan, mukotrpno, tom stazicom.
Videvi njega, oni stadoe.
Jedan od njih, mrav, mlad mukarac, ree utivo: "Kie koje padaju sa tvog divnog prisustva
ojaavaju nas i vraaju nas dobrom stanju, gospodine."
Manfred nije razumeo te rei, ali je uhvatio njihove misli: oprezne, ali prijateljske, bez prisenaka
mrnje. Oseti da u njima nema elje da mu nanesu zlo, a to je prijalo; zaboravi svoj strah od njih i
usmeri panju na ivotinjske koe u koju je svako od tih estoro bio obuen. Koja li je to vrsta
ivotinje? - zapita se on.
I Blikmeni su njega gledali radoznalo. Prioe i stadoe u krug oko njega.
"Postoje udovini veliki brodovi", jedan od njih pomisli u njegovom pravcu, "koji sleu u ovim
planinama, a ni u jednom od tih brodova nema nikog. Brodovi su izazvali uenje i nagaanja, jer se
smatra da su vesnik sudbine. Ve su poeli da se razmetaju po zemlji da bi stvarali promene. Jesi li
ti, kojim sluajem, sa njih?"

"Ne", odgovori Manfred u svom umu, na takav nain da oni uju i razumeju.
Jedan Blikmen pokaza rukom, a on vide, prema sreditu gorskog venca, flotu rob-raketa UN kako
lebdi u vazduhu. Stigli su sa Zemlje, uvide on. Doli su da riju zemlju; zidanje onih mnogobrojnih
kua je poelo. Ono 'Am-Web' i mnogo drugog slinog uskoro e se pojaviti na licu etvrte planete.
"Naputamo planine zbog toga", jedan od starijih blikmenskih mukaraca domisli ka Manfredu.
"Nikako vie ne moemo ovde iveti, sad kad je ovo poelo. Kroz nau stenu videli smo ovo jo
davno, ali sad je poelo stvarno, sad je tu."
U sebi Manfred ree: "Mogu li ja s vama?"
Iznenaeni, Blikmeni se povukoe da se posavetuju o njegovom zahtevu. Nisu znali ta da misle o
Manfredu, niti im je bilo jasno ta on hoe; ovako neto jo ni kod jednog doseljenika nisu nali, do
sada.
"Idemo napolje, u pustinju", ree mu mladi mukarac posle dueg vremena. "Neizvesno je da li
moemo tamo ostati ivi; moemo to samo pokuati, pa kako bude. Jesi li siguran da to hoe za
sebe?"
"Da", ree Manfred.
"Poi s nama, onda", odlui taj Blikmen.
Nastavie peaenje. Iako umorni, tako rei istog asa uhvatie estok tempo hoda. Manfred u prvi
mah pomisli da e mu oni izmai i ostaviti ga, ali Blikmeni usporie, tako da on uspe odrati korak.
Pustinja je leala pred njima i pred njim. Ali niko od tih sedmoro nije ni za im alio; nikako se ne
bi ni mogli vratiti, jer pod ovim novim uslovima ne mogu da ive.
Neu morati da ivim u Am-Webu, govorio je Manfred sebi dok je peaio sa Blikmenima. Kroz
ove tamne senke ja u pobei.
Oseao se dobro, bolje nego to se, koliko se mogao prisetiti, oseao ikada ranije u ivotu.
Jedna od blikmenskih ena stidljivo mu ponudi cigaretu, jednu od svojih. On joj zahvali i prihvati.
Nastavie.
I dok su tako odmicali, Manfred tajner oseti da se neto deava u njemu. Da se on menja.
U suton, dok je spremala veeru za sebe, Dejvida i svog svekra, Silvija Bolen vide da neko dolazi
peice; jedno oblije, du ruba kanala. Muko, ree ona sebi; uplaena, ode do prednjih ulaznih vrata
kue, otvori ih i izviri da vidi ko je to. Boe, pa nije valjda onaj prodavac takozvane 'zdrave' hrane,
onaj Oto, kako li mu bee prezime...
"Ja sam, Silvija", ree Dek Bolen.
Dejvid izlete iz kue, uzbueno dojuri do oca i povika: "Ej, kako to bez helikoptera? Jesi doao
traktor-busom? Kladim se da jesi. ta je bilo sa tvojim helikopterom, tata? Da li se pokvario i
nasukao te u pustinji?"
"Nema vie helikoptera", ree Dek. Izgledao je umoran.
"ula sam na radiju", ree Silvija.
"O Arniju Kotu?" On klimnu glavom. "Da, istina je." Ue u kuu i skide kaput, koji mu Silvija
okai u orman.
"To znatno utie na tebe, zar ne?" upita ona.
Dek ree: "Sad sam nezaposlen. Arni je bio otkupio moj ugovor." On se osvrte. "Gde je Leo?"
"Legao da odrema. Skoro ceo dan je izvan kue, poslom. Drago mi je to si stigao kui pre
njegovog odlaska; on kae da se sutra vraa na Zemlju. Jesi znao da su UN ve poele da zaposedaju
graevinski teren u FDR? ula sam i to na radiju."
"Nisam znao", ree Dek, ode u kuhinju i sede za sto. "Moe aj sa ledom?"

Dok mu je spremala ledeni aj, ona ree: "Pretpostavljam da ne bi trebalo da te pitam koliko je
ozbiljno to sa gubitkom zaposlenja."
Dek ree: "Mogu ja da se uklopim u praktino svaku servisnu firmu. tavie, i gospodin Ji bi me
rado primio natrag. Siguran sam da on nije ni bio voljan da se rastane od mog ugovora."
"Onda, to si tako pokunjen?" upita ona, a tek tada se seti Arnija.
"Bus me iskrcao na dva kilometra odavde", ree on. "Umoran sam, to je sve."
"Nisam te oekivala kui." Bila je napeta, i bilo joj je teko da se vrati spremanju veere. "Imamo
samo digericu, slaninu, narendane argarepe sa sintetikim maslacem i salatu. Osim toga, Leo je
rekao da bi voleo neku tortu za desert, pa smo se Dejvid i ja spremali da kasnije napravimo tortu za
njega, jer, ipak, ovek odlazi, i mogue je da ga nikada vie neemo videti; moramo se s time
suoiti."
"E, torta, to je dobro", proguna Dek.
Silvija naglo, kao u naletu govorljivosti, ree: "Rado bih ula ta je, u stvari - nikad te nisam
videla ovakvog. Nisi ti samo umoran; sigurno je zbog smrti tog oveka."
Posle nekoliko trenutaka, on odgovori: "Razmiljao sam o neemu to je Arni rekao pre nego to
je umro. Bio sam tada uz njega. Arni je rekao da se ne nalazi u stvarnom svetu, nego u uobrazilji
jednog izofrenika. Eto, to se stalno namee mojim mislima. Nikada ranije nije mi palo na um koliko
je na svet slian Manfredovom - mislio sam da su potpuno zasebni. Sad vidim da je to vie pitanje
stepena."
"Ne eli da mi pria o pogibiji gospodina Kota, a? Na radiju su samo kazali da je poginuo u
helikopterskom udesu na teko pristupanim terenima u planinskom lancu FDR."
"Nije bio udes. Arnija je ubio jedan ovek koji ga je zato i jurio. Nema sumnje da je to bilo neko
sasvim opravdano ogorenje; Arni je sigurno uinio neku veliku nepravdu tom oveku. Koga,
dabome, policija sada trai. Arni je umro uveren da je na njega usmerena neka bezumna, ludaka
mrnja, a zapravo je, po svemu sudei, bila vrlo racionalna mrnja, bez ikakvih psihotinih
elemenata."
Potopljena talasom krivice, Silvija pomisli: tano ona vrsta mrnje koju bi ti osetio prema meni
kad bi znao u kakvu sam se stranu stvar bacila danas. "Dek..." ree ona nespretno, ne znajui kako
da izrazi svoju misao. "Smatra li da je naem braku doao kraj?"
Dugo je, dugo gledao netremice u nju. "Zato to pita?"
"Samo elim da ujem da ti kae da nije."
"Nije", ree on, i dalje zurei u nju; imala je oseaj da je ogoljena, kao da joj on moe proitati
misli, kao da, odnekud, tano zna ta je uradila. "Ima li ikakvog razloga da mislimo da jeste? ta
misli, zato sam doao kui? Kad ne bismo imali brak, ne bih se ja danas ni pojavio ovde, posle..."
Onda zauta. "Ja bih rado da dobijem taj ledeni aj", proguna on.
"Posle... ega?" upita ona.
"Posle Arnijeve smrti."
"A gde bi drugde otiao?"
"ovek uvek moe birati izmeu dva mesta. Izmeu doma i celog ostalog sveta, u kome su svi
drugi ljudi."
Silvija ree: "Kakva je?"
"Ko?"
"Ta enska. Pa maltene si rekao, maloas."
Toliko vreme protee bez njegovog odgovora, da Silvija zakljui da joj uopte nee odgovoriti.
Ali on onda ree: "Riokosa. Malo je nedostajalo da ostanem kod nje. Ali nisam. Nije li dovoljno da

zna toliko?"
"Postoji izbor i za mene", ree Silvija.
"Nisam to znao", ree on drveno. "Nisam primetio." Slegnu ramenima. "Pa, dobro je uvideti tako
neto; otrezni oveka. Ti to ne govori kao teoriju, a? Nego pominje neku konkretnu stvarnost."
"Tako je", ree Silvija.
Dejvid utra u kuhinju. "Probudio se deda Leo", viknu on iz sveg glasa. "Reko sam mu da si do'o
kui, tata, a on hoe da zna kako stvari idu kod tebe."
"Idu super", ree Dek.
Silvija mu ree: "Dek, ja bih da nastavimo. Ako si za."
"Naravno", ree on. "Zna da jesam, evo opet sam ovde." Nasmeio joj se, sa toliko tuge da njoj
umalo ne prepue srce. "Dug sam put prevalio, prvo na tom traktoru bednom - kako ga mrzim! - a
onda peice."
"Vie nee biti", ree Silvija, "nikakvih... drugih izbora, je li tako, Dek? Zaista mora tako da
bude."
"Vie ne", ree on i klimnu glavom u znak ustrog potvrivanja.
Ona tada prie stolu, sagnu se i poljubi ga u elo.
"Hvala", ree on i uhvati je za zglob ake. "To prija." Osetila je njegov umor, koji poe putovati
iz njega u nju.
"Tebi je potrebna dobra veera", ree ona. "Nikad te nisam videla tako - smrvljenog." Onda joj
pade na um da je Dek moda imao novu rundu borbe sa onim svojim duevnim oboljenjem iz
prolosti, sa svojom izofrenijom; time bi mnogo to-ta bilo objanjeno. Ali nije htela da ga pritiska
tim pitanjem; nego ree: "Veeras idemo rano na spavanje, vai?"
On neodreeno klimnu glavom, otpijajui pomalo aj.
"Je li ti sad drago?" upita ona. "to si se vratio ovamo?" Ili si se predomislio? - zapita se ona.
"Drago mi je", ree on, tonom snanim i vrstim. Oigledno je bilo da to stvarno i misli.
"Mora videti dedu Lea pre nego to o..."
Prolomi se krik; ona podskoi u vazduh i okrete se, da se suoi sa Dekom.
On je ve bio na nogama. "Kod tajnerovih", ree on i progura se pored nje. Oboje trkom izletee
iz kue.
Na ulaznim vratima kue tajnerovih saeka ih jedna od tajnerovih devojica. "Moj brat..."
Ona i Dek se protisnue pored devojice i jurnue u kuu. Silvija vide, ali ne uspe da shvati ta
vidi; inilo se, meutim, da Dek shvata. On je uhvati za ruku i zadra, da ne bi ila dalje.
Dnevna soba puna Blikmena. A u sredini, okrueno Blikmenima, ona ugleda jedno stvorenje, ivo,
starca nekakvog, ali samo od prsa nagore; ostatak te spodobe bio je splet pumpi, cevi i brojanika,
mainerija koja je neto kuckala za sebe, neprestano aktivna. Da bi starac bio iv; Silvija to sledeeg
trena shvati. Delovi tela koji mu nedostaju zamenjeni su mainom. Oh, Boe, pomisli ona. Ko je ili
ta je ovo? Sedi tu, sa osmehom na zbrkanom licu. To progovori neto, njima.
"Dek Bolene", ree utavo, glasom iz zvunika, iz mainerije; ne iz usta. "Ja doao da se
pozdravim sa mojom majkom, pre odlaska." Stvorenje zastade, a Silvija zau ubrzani rad
mehanizama, nalik na poveani napor. "Sad ti mogu zahvaliti", ree stari.
Stojei uz njega i drei ga za ruku, Dek ree: "Na emu? Nisam nita uinio za tebe."
"Jesi, ja mislim da jesi." Stvar nasaena na maineriju sada klimnu glavom Blikmenima, koji
pogurae sve to skupa blie Deku i ispravie, tako da se lice nalo tano ispred Dekovog lica. "Po
mom miljenju..." Stvorenje utonu u utanje. Onda nastavi, glasnije. "Pokuao si da uspostavi vezu
sa mnom, pre mnogo godina. To cenim."

"Nije to bilo davno", ree Dek. "Zar si zaboravio? Ti si nam se vratio. Danas. Ovo je tvoja
davna prolost, kada si deak bio."
Silvija upita mua: "Ko je to?"
"Manfred."
Ona pokri lice akama, pokri oi; nije vie mogla podneti prizor.
"Jesi li izmakao Am-Webu?" upita ga Dek.
"Jesssss", zaiti stvor, drhtei od zadovoljstva. "Ja sam kod mojih prijatelja." Pokaza prema
Blikmenima oko sebe.
"Dek", ree Silvija, "izvedi me odavde, molim te, ne mogu podneti ovo." Sva se prilepila uz
njega, a on je izvede iz kue tajnerovih i vrati u veernji mrak.
Napolju su ih ekali Leo i Dejvid, uznemireni i uplaeni. "ta je to, sine, bilo, kai?" upita Leo.
"Zato je vritala ta ena?"
Dek odvrati: "Zavreno je to. Sve je u redu." A Silviji ree: "Sigurno je istrala napolje. Nije
razumela, u prvi mah."
Silvija, drhtei, ree: "Ne razumem ni ja, a i neu da razumem; ne pokuavaj da mi objasni." Ona
se vrati kuhinjskoj penici, iskljui sve ringle, poe zavirivati u erpe da vidi ta je zagorelo.
"Ne brini", ree Dek i potapa je.
Ona se pokua osmehnuti.
"Verovatno se to nee ponavljati", ree Dek. "Ali i ako bi se ponovilo..."
"Hvala", ree ona. "Kad sam ga ugledala, pomislila sam da je to njegov otac, Norbert tajner;
zato sam se toliko prepala."
"Sad moramo uzeti baterijsku svetiljku i poi da traimo Emu tajner", ree Dek. "Moramo biti
sigurni da je s njom sve u redu."
"Da", ree ona. "Poite ti i Leo i uinite to, dok ja ovde dovrim posao; moram ostati kod veere,
inae ima da ispadne sasvim loa."
Njih dvojica, sa jednom baterijskom svetiljkom, izioe iz kue. Dejvid ostade da joj pomae u
postavljanju stola. Gde e ti biti? - pitala se ona, gledajui sina. Kad bude onoliko mator, sav
odseen, pa zamenjen mainerijom... Da li e i ti takav biti?
Bolje je za nas to ne moemo pogledati u budunost, ree ona sebi. Boe, hvala ti to ne vidimo.
"Hteo sam i ja da poem napolje", alio se Dejvid. "Zato mi ne moete rei zbog ega je gospoa
tajner onako dreknula?"
Silvija ree: "Moda, jednog dana."
Ali ne sad, ree ona. Prerano je, prerano za sve nas.
Veera je sad bila spremna, i Silvija automatski ode na trem da pozove Deka i Lea, dobro
znajui da oni nee doi; da su previe zauzeti, da imaju mnogo i premnogo da urade. Ipak ih poe
dozivati, zato to je njen posao bio da radi to.
U mraku Marsove noi, njen mu i njen svekar trae Emu tajner; ponegde se primeti sev njihove
baterijske svetiljke, ponekad se uju njihovi glasovi, poslovni, pouzdani i strpljivi.