VRSTE REI

Re je skup glasova ili samo jedan glas koji ima neko znaenje. Reima najee
saoptavamo svoje misli, oseanja i obavetenja.
Neke rei u naem jeziku se menjaju, a neke ne.
Rei koje menjaju svoj oblik nazivamo promenljive rei.
Rei koje uvek ostaju u istom obliku nazivamo nepromenljive rei.
U srpskom jeziku postoji deset vrsta rei, pet promenljivih i pet nepromenljivih.
Promenljive vrste rei su: imenice, zamenice, pridevi, glagoli i brojevi.
Nepromenljive vrste rei su: predlozi, prilozi, uzvici, veznici i rece.
Imenice
Imenice su promenljive vrste rei kojima se imenuje neko bie, predmet ili pojava.
Zamenice
Zamenice su promenljive vrste rei kojima zamenjuju imena bia, predmeta i stvari, tj.
zamenjuju se imenice, pridevi i brojevi.
Pridevi
Pridevi su promenljive vrste rei koje stoje uz imenicu i blie je odreuju, odnosno
oznaavaju neku od osobina imenice uz koju stoje.
Glagoli
Glagoli su promenljive vrste rei koje oznaavaju radnju, stanje u kome se neko ili
neto nalazi ili neko zbivanje u prirodi.
Brojevi
Brojevi su promenljive vrste rei koje oznaavaju koliko ima neega i koje je neto po
redu.
Predlozi
Predlozi su su nepromenljive vrste rei koje izraavaju odnos izmeu bia, stvari i
pojava i utiu na pade rei uz koju stoje. Stoje uz imenice i zamenice.
Prilozi
Prilozi su nepromenljive vrste rei koje oznaavaju mesto, vreme, nain, uzrok ili
koliinu vrenja radnje. Stoje uz glagole.
Uzvici
Uzvici su pojedini glasovi ili skupovi glasova kojima se izraavaju lina oseanja ili
raspoloenja.
Rece
Rece su rei koje izraavaju lini stav govornika prema onome to govori.
Veznici
Veznici su rei koje slue kao veze izmeu pojedinih rei u reenici, kao i veza izmeu
reenica.

IMENICE
Imenice su promenjive vrste rei kojima se imenuje neko bie, predmet ili pojava.
Gramatike kategorije imenice su rod, broj i pade. U reenici imenice su samostalne
rei, a mogu da vre sve slube rei (subjekat, imenski deo predikata, objekat, apozicija,
atribut i priloke odredbe).
Po rodu imenice se dele na :
imenice mukog,
imenice enskog i
imenice srednjeg roda.
Imenice mukog roda
otac, sin, deda, uitelj, pekar, lekar, tigar, lav, slon, avion, automobil, smeh, pla,
kamen, ma, pitolj, estar, Milo, Aleksa, Kragujevac...
Imenice enskog roda
mama, baka, nastavnica, pevaica, irafa, zebra, stonoga, olovka, gumica, bolest,
radost, srea, praina, pustinja, suza, kia, kabanica...
Imenice srednjeg roda
dete, unue, pile, mae, tele, jagnje, polje, selo, imanje, ime, uenje, pevanje, lie,
cvee, drvo, ebe, ane, pero, veslo, more, jezero, oruje...
Zavisno od broja koji oznaava da li ima jedan objekat ili vie njih imenice
mogu da imaju:
jedninu i
mnoinu.
Neke imenice imaju samo jedninu a neke samo mnoinu. Postoje imenice koje u
jednini imaju jedan, a u mnoini drugi oblik (ovek - ljudi).
Jednina (mnoina) imenica
kua (kue), oko (oi), rame (ramena), majka (majke), dete (deca), brat (braa), lekar
(lekari), pile (pilii), list (listovi), rame (ramena), uho (ui)...
Imenice koje imaju samo mnoinu
usta, lea, grudi, prsa, novine, makaze, vrata, pantalone, farmerke, merdevine, gae,
kola, plua, nosila ...
Po znaenju imenice se dele na:
vlastite (vlastita imena bia, drava, gradova, reka, planina.. ),
zajednike (imena bia, pojava i predmeta sa zajednikim osobinama),
zbirne (imena vie predmeta ili bia skupa u neogranienom zbiru),
gradivne (imena pojmova koji oznaavaju neku materiju, grau),
misaone (imenuju ono to se ne moe opipati, neto to se zamilja),
glagolske (nastale od glagola i oznaavaju radnju, stanje i zbivanje) i
brojne imenice (nastale od brojeva pomou sufiksa).

ZAMENICE
Zamenice su promenjive vrste rei kojima se zamenjuju imena bia, predmeta i stvari,
tj. zamenjuju se imenice, pridevi i brojevi. Dele se na imenine ipridevske zamenice.
Imenike zamenice
Imenike zamenice u reenicama zamenjuju imenice. One su u reenici samostalne
rei, a vre slubu subjekta ili objekta.
Imenike zamenice se dele na line i neline imenike zamenice.
Line imenike zamenice imaju rod (muki, srednji i enski rod) i broj (jednina i
mnoina). Prilom promene po padeima line zamenice mogu imati due naglaene
oblike ili krae nenaglaene oblike.
Lina povratna zamenica ista je za sva lica i menja se samo po padeima. Ne
upotrtebljava se u slubi subjekta i nema nominativ. U glagolima koji uz sebe imaju
re SE (igrati se, smejati se...) SE nije lina povratna zamenica.
Neline zamenice ne razlikuju lica i imaju samo jedan oblik koji se primenjuje za sva tri
roda i oba broja.
Vrste imenikih zamenica:
line (ja, ti, on, ona, ono, mi, vi, oni, one, ona),
lina povratna zamenica (sebe, se),
upitne (ko?, ta?),
neodreene (neko, neto),
odrine (niko, nita) i
opte ili odreene (svako, svata) i
Pridevske zamenice
Pridevske zamenice zamenjuju prideve. U reenici nisu samostalne i imaju funkciju
atributa ili imenskog dela predikata. Kao i pridevi slau se sa imenicom u rodu, broju i
padeu.
Vrste pridevskih zamenica:
prisvojne ili posesivne (moj, moja, moje, tvoj, tvoja, tvoje, njegov, njegova, njegovo,
njen, njena, njeno, na, naa, nae, va, vaa, vae, njihov, njihovo, njihova),
pokazne (taj, ta, to, onaj, ona, ono, ovaj, ova, ovo, ovakav, ovakva, ovakvo, toliki,
tolika, toliko, takav, takva, takvo, onoliki, onolika onoliko, onakav, onakva, onakvo),
odnosno-upitne (koji, koja, koje, koliki, kolika koliko, kakav, iji, ija, ije),
neodreene (nekolik, nekolika, nekoliko, nekakav, nekakva, nekakvo, neiji,
neije, neija),
odrine (nikoji, nikoja, nikoje, niiji, niija, niije, nikakav, nikakva, nikakvo, nikolik,
nikolika, nikoliko),
opte
ili
odreene (svakakav, svakakva, svakakvo, svaiji, svaija, svaije,
ma iji, bilo iji, koji god...).
PRIDEVI
Pridevi su promenjive vrste rei koje stoje uz imenicu i blie je odreuju, odnosno
oznaavaju neku od osobina imenice uz koju stoje. Oni se slau sa imenicom uz
koju stoje po rodu, boju i padeu. U reenici pridevi nisu samostalne rei, a vre
slubu
atributa
ili
imenskog
dela
predikata,
odnosno
imaju atributsku ili predikatsku funkciju.

Prema znaenju pridevi se dele na:

opisne (oznaavaju osobinu imenice uz koju stoje, kakvo je),
prisvojne (oznaavaju pripadnost imenice uz koju stoje nekome, ije je),
gradivne (oznaavaju od ega je napravljena imenica uz koju stoje),
vremenske (oznaavaju imenicu po vremenu) i
mesne (pokazuju mesto).
Pridevi su najee izvedene rei. Izvedeni pridevi nastaju od imenine osnove i
korenskih prideva na koje se dodaju tvorbeni nastavci. Neizvedeni ili korenski pridevi su
jednoznane rei i njih je u srpskom jeziku ima malo (beo, crn, lep, brz, lenj, star, mlad,
iv, bled...)
Pridevi koji nastaju od vlastitih imena bia (Anino, Majin, Ivanov...) piu se velikim
slovom. Pridevi nastali od vlastitih imena koji se zavravaju na -ski, -ki, -kipiu se
malim slovom (srpski, kragujevaki, frukogorski, banjaluki, niki...)
Prema pridevskom vidu pridevi se dela na:
odreene (svi pridevi)
neodreene (opisni i gradivni pridevi)
Odreni pridevski vid oznaava neto odreeno. Dobija se na pitanje koji? U mukom
rodu odreeni vid prideva ima nastavak -u koji se u govoru dugo izgovra. U enskom i
srednjem rodu odreeni i neodreeni vid prideva imaju isti oblik, a razlika je samo u
akcentu i duini izgovora nastavka. Oblici odreenog vida u enskom rodu zavravaju
se dugim a u jednini i dugim i u mnoini.
Neodreni pridevski vid imaju samo opisni i gradivni pridevi a dobija se odgovorom na
pitanje kakav?.
Neodreeni i odreeni vid prideva se razliito menjaju po padeima.
Neodreeni vid: U mojoj zgradi svaki zid je beo. Neki mlad ovek je pisao pismo.
Neodreeni vid: Obojiu sutra onaj beli zid tamo. Ovaj mladi ovek pie pismo.
KOMPARACIJA PRIDEVA
Promena opisnih prideva po stepenu osobine koju oznaava naziva sekomparacija.
Ako se pridevom iskazuje osobina nekog predmeta ili bia, kaemo da je pridev u
svom osnovnom obliku koji se naziva pozitiv.
Ako se pridevom iskazuje da je osobina nekog bia ili predmeta jae izraena u odnosu
na istu osobinu nekog drugog bia ili predmeta sa kojim se poredi kaemo da je pridev u
obliku koji se naziva komparativ. Ovaj oblik se gradi dodavanjem nastavaka - iji, - ji, i na osnovni oblik prideva.
Ako se pridevom iskazuje da je osobina nekog bia ili predmeta najjae izraena u
odnosu na istu osobinu nekog drugog bia ili predmeta sa kojim se poredi kaemo da je
pridev u obliku koji se naziva superlativ. Ovaj oblik se gradi dodavanjem rece naj na
komparativ prideva. Reica se uvek pie zajedno sa komparativom, a u sluaju kada
pridev poinje slovom j, ono se pie dva puta. (jak - ja - najjai, jasan - jasniji najjasniji).
U srpskom jeziku postoji nekoliko prideva kod kojih se komparativ i superlativ ne grade
po pravilima i oni spadaju u izuzetke.
Izuzeci komparacije prideva:
dobar - bolji - najbolji
zao - gori - najgori
veliki - vei - najvei
mali - manji - najmanji

GLAGOLI
Glagoli su promenjive rei koje oznaavaju radnju, stanje u kome se neko ili neto
nalazi ili neko zbivanje u prirodi.
Glagolski vid - Zavisno od svrenosti radnje, stanja ili zbivanja glagoli se dele
na:
svrene (oznaavaju zavrenu radnju) i
nesvrene (oznaavaju radnju koja ko traje).
Glagolski rod - Zavisno od prelaznosti radnje na objekat glagoli se dele na:
prelazne (uz sebe mogu imati imenicu u akuzativu bez predloga) i
neprelazne (uz sebe ne mogu imati menicu u akuzativu bez predloga).
Glagoli koji uz sebe imaju re SE, nazivaju se povratni glagoli. Oni nisu ni prelazni ni
neprelazi glagoli.
Zavisno od toga da li se menjaju po licima glagoli se dele na:
neline (ne menjaju se po licima) i
line (menjaju se po licima).
Nelini glagolski oblici su:
infinitiv (osnovni glagolski oblik koji se imenuje samo glagolska radnja, a ne
kazuje se nita o vremenu vrenja radnje, rodu i broju)
radni glagolski pridev (glagolski oblik koji se koristi za graenje drugih glagolskih
oblika ),
trpni glagolski pridev,
glagolski prilog proli i
glagolski prilog sadanji.
Lini glagolski oblici
prezent - sadanje vreme (glagolski oblik koji iskazuje radnju koja se deava u
vremenu govorenja).
perfekat - prolo vreme (glagolski oblik za izricanje radnje koja se deavala u
prolosti, pre trenutka govorenja),
futur I - budue vreme (glagolski oblik za izricanje radnje koja e se deavati u
budunosti, posle trenutka govorenja),
imperfekat
pluskvamperfekat
aorist
futur II
imperativ i
potencijal.
Promena glagola naziva se KONJUGACIJA.

BROJEVI
Brojevi su promenjive vrste rei kojima se izraava koliko ima neega na broju ili koje je
neto po redu. U zavisnosti od toga se njima izraava dele se na glavne i
redne brojeve.
Glavni brojevi
Glavni brojevi su brojevi kojima se izraava koliko neega ima na broju. Na osnovu toga
ta izraavaju brojevi su podeljeni na vie podvrsta.
Vrste glavnih brojeva:
osnovni ( dva, tri, pet...),
zbirni brojevi (dvoje, troje, petoro),
brojne imenice na -ica (dvojica, trojica, petorica...) i
brojni pridevi (dvoja, troja, petora...),
Osnovni brojevi su brojevi koji oznaavaju koliko nekih pojmova ima. Menjaju se po
padeima (jedan, ree dva i tri, i veoma retko etiri) i po rodu (samo jedan idva)
tri dana, osam jabuka, est oljica, sto dvadeset uenika
Promena po padeima: nominativ: jedan, genitiv: jednog, dativ: jednom
Promena po rodu: muki rod: jedan, enski rod: jedna, srednj rod; jedno
Zbirni brojevi su brojevi koji oznaavaju skup osoba mukog i enskog pola ili skup
mladih bia oznaen zbirnom imenicom. Ne menjaju se ni po rodu, ni po broju, ni po
padeima.
dvoje maliana, osmoro studenata, petero dece, desetoro jagnjadi
Brojne imenice na - ICA oznaavaju skup osoba mukog pola. Menjaju se samo po
padeima.
dvojica deaka, dvanestorica odbojkaa, trojica drugova
Promena po podeima: nominativ: dvojica, genitiv: dvojice, dativ: dvojici
Brojni pridevi oznaavaju koliko ima predmeta koji su oznaeni imenicama koje uvek
imaju mnoinu. Menjaju se samo po rodu.
dvoja vrata, troje makaze, etvore farmerke, petore naoare
Promena po rodu: dvoja usta, dvoje pantalone
Redni brojevi
Redni brojevi oznaavaju koje je neto po redu. Menjaju se i po rodu i po broju i po
padeima.
prvi as, druga nagrada, etvrti festival, peto takmienje
Promena po podeima: nominativ: prvi, genitiv: prvog, dativ: prvom
Promena po rodu: muki rod: prvi, enski rod: prva, srednji rod; prvo
Promena po broju: jednina: prva, mnoina: prve

PREDLOZI
od, do, iz, spred, iza, iznad, ispod, izmeu, pored, pre, posle, osim, uz, kroz, na, o,
po, pri, u, s, za, radi, zbog...
PRILOZI
ovde, onde, negde, nigde, unutra, napolju, tamo, napred, svejedno, levo, desno,
blizu, jue, tek. lako, brzo, malo, zato
UZVICI
jao, joj, oj, uh, ah, oh, uf, ura, ua, vau, opa, op, ups, oho, mr, ku, i, mac...
VEZNICI
i, pa, te, ni, niti, ili, samo, zato, tek, a, ali, nego, no, ve, da, kad, iako...
RECE
da, ne, valjda, dakle, meutim, samo, jedino, kao, eno, eto, gle, ba, jo...