Jakobson Roman (It), Lingvistika I Poetika

BIBLIOTEKA
SAZVEA
16
UREDNIK
MILOS STAMBOLI
CRTE NA KORICAMA: DUAN RISTI

TEHNICKI UREDNIK: JOVAN NEDELJKOVI
KOREKTOR: SVETISLAV RISTI
STAMPA: BEOGRADSKI GRAFIKI ZAVOD
ROMAN JAKOBSON
LINGVISTIKA vl
I POETIKA ^
NOLIT BEOGRAD
1966
IZBOR
MILKA IVI I SRETEN MARI
PREVOD
DRAGINJA PERVAZ
TOMISLAV BEKI
VJERA VULETI
SRETEN MARI
RANKO BUGARSKI
REDAKCIJA
MILKA IVI
HBB.
PREDGOVOR
I
Kad neko odjezikih strunjaka u kakvoj pisanoj raspravi
pomene, bez bliih oznaka, prosto: Jakobson smatra ...,
po Jakobsonovoj teoriji . . . i sl. nikome ne pada na pamet da mu zameri to nije, ako je inae red, stavio ime uz
prezime. Niko nee pogreno pomisliti na kog drugog lingvistu (a ima ih s istim prezimenom). Kao to je za iroki
svet Napoleon uvek onaj Napoleon, tako je u naem lingvistikom esnafu Jakobson uvek ovaj Jakobson.
Za njega je nedavno u naunoj kritici reeno: najvei meu
ivim lingvistima. Ta je ocena tana i meni je ovde u prvom
redu zadatak da objasnim itaocima koje su to okolnosti
obezbedile Jakobsonu ovako uzdignuto mesto u plejadi slavnih lingvista sveta.
Roden je 1896. i odrastao u Moskvi kao pripadnik
jedne razigrane intelektualne sredine iji su nemiri vodili
pravo u poetke revolucije. Umetnost je od najranijih go1
dina bila njegova tema. Zbliio se prvo sa slikarima, avangardistima novih strujanja. Kako sam esto voli da naglasi,
najprisniji svet pojmova njegovih gimnazijskih dana sainjavali su Picasso i Braque. Drugovao je sa zaetnikom apstraktnog slikarstvau Rusiji Kazimirom Maleviem.2 Upravo su
se spremali za Pariz, Malevi da izlae svoje apstraktne slike,
Jakobson da ih objanjava publici, kad je izbio prvi svetski
rat i omeo sve planove. Nekako se bau to doba Jakobsonovo
interesovanje poelo sve intenzivnije usmeravati ka jednom
novom kultumom domenu, onome koji e ostati zaista njegovo
podruje od tada pa kroz ceo ivot: jezik, poezija, folklor.
1
Svi ovde lzneti biografski podaci, ukoliko nisu ve objavljeni, dobiveni su od
samog 2 Jakobsona 1 ovde upotrebljeni s njegovom dozvolom.
Koji je bio poreklom Poljak (Malevvicz).
10
MILKA IVI
Godine 1913. Jakobson se upoznao s Hlebnjikovim3 (za

koga i danas veli: toje najvei pesnik naeg dobd). Poznanstvo
je poelo na taj nain to je Jakobson pesniku dao na poklon
antologiju ruskih basatna koju je sam sastavio. Za uzvrat,
Hlebnjikov je mladiu poklonio svoju zbirku pesama uz srdanu posvetu. Iz tog uzajamnog obdarivanja izrodile su se
za Jakobsona dve velike stvari: njegovo nikada potom posuknulo oduevljenje za umetnost stiha i njegovo zauvek
odano prijateljevanje s Hlebnjikovim.
Godine 1914. upisao se Jakobson na moskovski univerznet izabravi nacionalni jezik kao svoj osnovni predmet.
Odmah se umeao u tokove studentskog ivota koji su bili
izuzetno bogati u ovoj sredini. Meu ruskom omladinom
bila je razvijena praksa intelektualnog trita: Ijudi su se
sakupljali i u temperamentnim diskusijama iznosili jedni
drugima svoje ideje, svoje sumnje, svoja oduevljenja. Sa
setom se i pijetetom Jakobson sea tih uzbudljivih i toliko
plodotvornih pijaca; redovno iskoriava priliku da naglasi koliko on lino njima duguje.
Mada se za jezik posebno interesovao, student Jakobson nije bio iskljuivo, ak ni najveim delom zaokupljen
lingvistikom. Poezija je tada bila, nesumnjivo, njegova velika, ivotna Ijubav. Razbijanje tradicionalnih oblika
stiha, traenje novih izraajnih formi to su bile prvenstveno preokupacije onih iji je istaknuti predstavnik bio student
Jakobson. Ali te nove izraajne forme kroz koje treba da
prosija poetsko nadahnue pa to je, u stvari, jeziko tkanje, to je ruska re sa svojim potencijalnim gipkostima . . .
Tako je nit traganja na jednom polju odvodila neminovno
u dubine nekog drugog sloja, takoe uzbudljivog na neki
svoj nain. Na tom drugom (lingvistikom) sloju Jakobson
je postao veliki Jakobson. Ali fenomen poetskog nikada
nije prestajao da privlai njegovu panju. U stvari, odmah da
naglasim: svim osnovnim interesovanjima svojih studentskih
godina Jakobson je ostao veran kroz ceo ivot.
Tokom ratnih godina razvijeno je jo jedno veliko, danas ve legendarno prijateljstvo:
JakobsonMajakovski.
Drue Romka! progovarao je iz srca autor Oblaka u
Velimir Hlebnjikov (18851922).
PREDGOVOR
11
pantalonama u svojim stihovima posveenim Teodoru Nettu,

obuarevom sinu diplomatskom kuriru u prvim poratnim
goditiama, koji je, udnim sticajem okolnosti, imao prilike
da se jednom sretne na lai s Jakobsonom, drugi put u vozu
5 Majakovskim, i da oba puta razgovara s onim jednim
0 onom drugom. To apostrofiranje u stihu, poznato irom
sveta, nije stvorilo, dodue, Jakobsonovu popularnost (nju
je Jakobson sam sebi stvorio) ali jepopularisalo njegovo ime
ba u takvom, familijarnom izdanju: Romka (pa se dogaalo, posle mnogih godina da uvaenom profesoru univerziteta
1 poasnom lanu tolikih akademija, Romanu Osipoviu, stigne po koje pismo, adresovano od po nekog Ijubitelju poezije
Majakovskog: za Romku). Majakovskog je Romka jednog
dana uveo u jedan veoma interesantan krug Ijudi, u Moskovski lingvistiki kruok.
Relacija jeziko sredstvo poetski efekat, kakva fascinantna temal Diskusioni sastanci studenata moskovskog
univerziteta u tim prvim ratnim danima bili su ivlji no ikad.
Pa ipak se intelektualni promet inio studentima nedovoljnim; okupljali su se na razgovore nekako stihijno, kad ko
stigne. Upravo povodom pomenute velike teme dolo se na
ideju: zato sastanci ne bi imali organizovaniji karakter?
Poetkom 1915. veliki dogadaj na univerzitetu osniva se
Moskovski lingvistiki kruok! Medu glavnim inicijatorima osnivanja bio je, naravno, Jakobson.
Svoga profesora Uakova {autora poznatog renika ruskog jezika) studenti su zamolili za posredovanje u Akademiji nauka. Hteli bi da se organizuju u neku vrstu udruenja iji bi zadatak bio razmatrati problematiku jezika,
poezije i folklora. eleli bi da Akademija preuzme patronat
nad ovim poduhvatom, a nadaju se i izvesnoj materijalnoj
pomoi. Za poasnog predsednika svoga kruoka predlau
akademika Kora. Uakov je molbu preneo i uskoro je (/.
marta) usledio odgovor sekretara Akademije {poznatog lingviste ahmatova): odobrava se i kruok i Korov izbor.
ali od patronata i materijalne pomoi nee nita biti. Student't
se nisu bunili. Glavno je postignuto niko im nije osporio
pravo da se legalno sastaju. Prvi sastanak novog diskusionog
foruma (koji je odran ve sledeeg dana, 2. marta) imao je,
meutim, komemorativni karakter: neoekivano je preminuo
12
MILKA IVI
tek potvreni poasni predsednik Kor. Tako je na neuobiajeni nain poeo svoj rad jedan nesvakidanji skup ija
e kratkotrajna aktivnost (pd svega desetak godina) ostaviti
korene, ne, dodue, neposredno na tlu gde je ponikla, ali
duboke, trajne.
Na Jakobsonovo insistiranje, odmah su ulanjeni i pesnici u studentski kruok. Hlebnjikov je odrao prvo predavanje, o modernoj poeziji. Uskoro su sastancima revnosno
prisustvovali i ostali glavni predstavnici pesnikog sveta:
Majakovski, Pasternak, Asejev, Mandeljtam.
Jakobsonov ugled u kruoku je stalno rastao; godine
1920. osvojio je poloaj predsednika. Njegove izuzetne sposobnosti da okuplja Ijude oko pretresanja velikih tema i da
u originalnom, plodonosnom poletu misli prednjai, izotrene
su ve tamo dovoljno za ceo jedan ivot. Jo dva puta je kasnije Jakobson izveo reprizu velikih, sudbonosnih lingvistikih
okupljanja i to ak pod izuzetno nepovoljnim okolnostima,
u sredinama gde je on bio stranac, pridolica. Prva repriza:
sudelovanje u oformljenju slavnog Prakog lingvistikog
kruoka. Jo uvek ivi oevici sa zahvalnim seanjem opisuju izvanrednu Jakobsonovu ulogu u animiranju duhova na
diskusiju, u poviavanju temperature interesovanja, u dolivanju smelosti onome koji se sprema da zasee milju u problem. Poslednja repriza je izvedena ak na drugom kontinentu,
u Njujorku. Posle dramatinog bekstva iz ehoslovake, zbog
najezde Hitlerovih trupa, i posle nekoliko nespokojnih godina
{19391941) provedenih u Skandinaviji, Jakobson je (1941)
naao najzad utoite u SAD. Po drugi put stranac pridolica, ali neokrnjeno isti okuplja oduevljenih slualaca i sabesednika, Jakobson je ve 1943. medu inicijatonma osnivanja
Njujorkog kruoka (The Linguistic Circle of New York).
Taj lingvistiki diskusioni forum danas je od najaktivnijih
u svetu (poev od 1945. on izdaje asopis Word, jednu od
najelitnijih lingvistikih publikacija).
Godine 1920. Jakobson je, po slubenoj dunosti, otputovao na due vreme u Prag. To je bio teak udarac za
Moskovski kruok, od kojega se ovaj nikada nije oporavio.
Nastale su nesuglasice medu lanovima kruoka, to je pogodovalo njegovom raspadanju. Krajem 1924. kruok je i
formalno likvidiran. Sovjetskom lingvistikom je uskoro za-
PREDGOVOR
13
vladala udna doktrina (marizam) koja je, imajui podrku vlasti, neumoljivo posecala sve drukije oblike lingvistikog miljenja. Bujno proklijavanje originalnih pogleda na
jezik, zaeto u kruoku, satrveno je bez milosti na rodnom
tlu. Ali je dragoceno seme, na ovaj ili onaj nain, preneseno
dalje u svet da se jednoga dana ipak, zaobilaznim putem,
posle tolikih decenija, vrati i u domovinu, Danas Roman
Osipovi ima svoje privrenike irom celog Sovjetskog Saveza,
posebno meu mlaim lingvistima. Oni koji su 1958. u Moskvi,
na IV medunarodnom kongresu slavista, imali prilike da
uju njegovo predavanje nee lako zaboraviti oduevljenje sa
kojim su studenti tog njegovog, moskovskog univerziteta,
doekali svoga Romku, tog legendarnog Jakobsona koji
je, kroz duge godine i daleke svetove, nosio asno neunitiv
polet jedne tako izrazite njihove velike generacije.
Jakobson je danas redovni profesor Harvardskog univerziteta (SAD). Njegovo prisustvo u Americi oznailo je
nov, izvanredan uspon interesovanja za slavistiku uopte,
posebno za slovenske jezike. Mnogi meu najistaknutijim
amerikim lingvistima dananjice bili su njegovi uenici.
Termin Harvardska kola ukazuje na sve one koji su usvojili Jakobsonove osnovne metodoloke postavke u svom lingvistikom radu. Ugled te kole stoji na zavidnoj visini svuda
u svetu.
II
Lingvistiku su Jakobsonu predavali niim izuzetni profesori, solidni predstavnici tradicionalnog lingvistikog metoda. Jedan od njih, ovde ve pominjani Uakov, ipak je
doprineo, dodue na sasvim neuobiajen nain, otvaranju
novih vidika pred radoznalim duhom mladog studenta. Dajui spisak strune literature koju treba proitati, on je izriito zabranio da se studenti slue jednim opisom ruskih glasova zbog neortodoksnih pogleda koji su tamo izloeni.
Re je bila o radu lingviste erbe, uenika slavnog Baudouina de Courtenayja, koji je u svojim razmiljanjima o jeziku
iznosio neka novatorska zapazanja o funkciji glasova. Razume se, zabrana je delovala upravo stimulativno terala
14
MILKA IVI
je na greh. Jakobson je poleteo da nabavi proskribovanu

lektiru, sve paljivo proitao i oduevio se.
Bila je tu, u stvari, jedna osnovna misao, naizgled negromoglasna, ali za onog ko ima intelektualnog sluha (a Jakobson ga je imad) opasno pnvlana: glasovne vrednosti se iskoriavaju za diferenciranje znaenja. Celokupno dotadanje
prilaenje jezikom fenomenu zaobilazilo je ovu prostu istinu.
Glasovi su se revnosno prouavali, ali bez vodenja rauna
0 tome emu slue. A kad bi se o tome striktno vodilo rauna?
Mladi student se zamislio . . . Odnos forme i sadrine u
jezikom tkanju, to je ve bila njegova prisna tema (j>ri izvidnikim ispitivanjima novih mogunosti stiha ona se nije dala
mimoilaziti). Umeo je stoga pravilno da oceni pred njime
lei jedno veliko, nepoznato polje saznanja koje treba osvojiti. Upravo je na tome polju, mnogo godina kasnije, Jakobson sebi obezbedio trajno mesto u istoriji lingvistike. Bio je
meu prvima koji su zasnovali fonologiju nauku o glasovima koji slue sporazumevanju. A zatim je on Hno izveo
svojevrsno razbijanje atoma u lingvistikom domenu
dokazao da vokali i konsonanti nisu najmanje jezike jedinice, da ih ima i manjih. Te su nove jedinice (tzv. distinktivna
obeleja) u stvari one osobine glasa ija ukupnost sainjava
njegovu specifinu prirodu. Te se osobine na odgovarajui
nain registruju u naoj svesti kao signali za sporazumevanje.
Vian dijalektikom miljenju, uvek svestan kompleksnosti
pojava, Jakobson je postao eminentan teoretiar principa
opozicija po kojem funkcioniu meusobni odnosi jezikih
jedinica i inae, a posebno na fonolokom planu.
Jo je jedan lingvista, najvei svoga doba, uticao na
studenta JakobsonaFerdinand de Saussure {1857 1913).
1 opet je uticaj izvren posrednim putem. U periodu od 1917
1919. studenti moskovskog univerziteta imali su prilike da
uju od svoga zemljaka Sergeja Karcevskog, koji se vratio
sa studija iz eneve, o Saussureovim sasvim originalnim,
dubokim i sugetivnim pogledima na jezik. Ovaj vajcarac
je za sobom bio ostavio ogromno oduevljenje svih onih koji
su sluali njegov kurs iz opte lingvistike. Saussure je govorio zbilja u to doba sasvim nesvakidanje stvari. Tvrdio je,
recimo, da je jezik sistem, tj. organizovana celina datih pojedinosti; da taj sistem ima socijalnu funkciju slui spo-
PREDGOVOR
15
razumevanju, te ga, prema tome, kao takvog treba i ispitivati; da postoji, s jedne strane, jezik svojina celokupnog
govornog kolektiva, a s druge strane konkretna realizacija
toga jezika u govoru svakog pojedinca, to treba pravilno
teorijski razgraniavati. Govorio je jo u tom smislu, sve
novo, dalekoseno, ubedljivo.
Jakobson je imao prilike da od Karcevskog slua ponovo
o Saussureovim shvatanjima skoro desetak godina kasnije,
u Pragu. Tada su njih dvojica, zajedno sa jo jednim svojim
zemljakom, velikim lingvistotn N. Trubeckim, predvodili
Praki kruok utirui puteve novoj eri jezike nauke,
eri tzv. strukturalne lingvistike.

Oblik strukturalna izveden je od rei struktura. Ta
je re bila neobino popularna u naunim krugovima prvih

decenija XX veka, iako su je predstavnici razliitih disciplina razliito tumaali.4 U lingvistici ona oznaava u prvom
redu organizaciju jezikog sistema, tj. splet odnosa svih onih
pojedinosti koje ine ukupnost sistema. Jezika nauka koja
ie u temelje svoje teorije poloila uverenje da je jezik komunikativni sistem iju stmkturu treba ispitati dobila je
odgovarajuu kvalifikativnu odredbu strukturalna lingvistika (s odgovarajuim terminom strukturalizam za pravac miljenja i rada na jeziku koji neposredno proizilazi iz
ovakve fundamentalne teorijske postavke). Pri tom je njen
rtauni metod ispitivanje jezikih fenomena, shodno optim
metodolokim principima nauke XX veka, postavio kao neophodnost izdvajanje (apstrahovanje) bitnog od nebitnog, opteg od pojedinanog, invarijantnog od varijabilnog. Kao i
sve ostale metodoloki rigorozno postavljene discipline naega doba, i strukturalna Hngvistika operie apstrakcijama
u ovom smislu. Laici se obino zabrinu kad uju za apstrakciju. Navikli su da za tu re vezuju onaj smisao koji ona ima
u umetnosti oduzimanje preciznosti pojavama. U nauci
je, meutim, upravo suprotno: tek apstrahovanjem {bitnog
od nebitnog) postie se puna preciznost u sagledavanju pojava koje se ispituju. Sve naune discipline (a to su u prvom
redu tzv. egzaktne nauke) koje su dostigle nivo apstrak-
* O tome ta znai struktura u kojoj oblasti nauke napisana je ceia jedna knjiga:
Sens tl uiages du terme STRUCTVRE, ed. Roger Bastide, Janua hnguarum Nr. XVI,
'S-Cravenbage 1962.
16
MILKA IVI
tnog u ovom smislu doivele su upravo neverovatan razvojni

uspon, nikada sluen pre toga. Lingvistika je tek u toj svojoj
stmkturalnoj fazi ula u takav period intenzivnog razvoja.
Od jedne u sebe iskljuivo zagledane, od svega ostalog izolovane discipline sporih uspona i uskih vidika stvorila se
jedna veoma vana nauna oblast tesno povezana sa mnogim
drugim oblastima, dobro postavljene teorije, ozbiljnog metoda, sa bogatom primenofn u praksi. Njeni rezultati bivaju
iskorieni danas i u drugim naunim oblastima (medicini,
psihologiji, logici, matematikoj teoriji informacije).
Meu onima koji su gradili prve okvire ove izvanredne
epohe u razvoju jezike nauke spada i Jakobson, pionir strukturalizma kao i njegovi jednomiljenici, lanovi prakog
kruoka. Taj kruok ostaje pojam u istoriji lingvistike.
Teko je danas sa sigumou rei ko je ta sve prvi smislio,
prvi protumaio. Lingvistiki progres koji je iz mnogobrojnih
diskusija proizilazio bio je njihovo kolektivno dobro. Najstariji, najugledniji u grupi bio je Trubecki; najprisutniji
Jakobson. Ali je tu bilo i toliko drugih, darovitih, konstruktivnih (Mathesius, pa Trnka, Havranek, Isaenko, Vachek. . .)
Period od 1929 1939 (doba kruoka) to su one zlatne
godine prake lingvistike, kako je neko nedavno rekao.
To su bili ujedno i klasini dani strukturalne lingvistike,
kada je ona definitivno fundirana i kada su odreene osnovne
smernice njenih daljih tokova.
U svom drugom periodu rada, na amerikom tlu, Jakobson je nastavio sa tradicijom ponetom iz prakih dana. I
upravo je tada, u toj daljoj evoluciji svojih lingvistikih ideja,
i doao do svog najveeg otkria, do svojevrsnog razbijanja
atoma. do teorije o distinktivnim obelejima..
Klasini period struktumlizma ve je daleko iza nas.
Dogodilo se u lingvistici toliko novoga za poslednjih etvrt
veka. Ali je Jakobsonovo prisustvo uvek tu, osetno, konstruktivno, poletno. Sve oblasti znanja koje je od ranije obraivao
jo uvek su pred njim na okupu. Najnoviji oblici lingvistikog miljenja, ma koliko bili sasvim svoji i u pobednikom
nadiranju (mislim u prvom redu na tzv. generativnu gramatiku Chomskoga) nisu mogli da mimoiu njegovo delo. Distinktivna obeleja ostaju u temeljima onog lingvistikog
sutra koje se ve nasluuje.
PREDGOVOR
17
III
Jakobsonov nauni opus zadivljuje i visokim brojem objavIjenih radova. Godine 1956. izaao je iz tampe (u ediciji
Mouton, The Hague), povodom ezdesetog Jakobsonovog
roendana, jubilami zbornik (For Roman Jakobson) u kojem je priloena i bibliografija njegovih dela (ukupno 216
knjiga i studija i 87 kraih spisd). Od tada do danas ta je
lista bibliografskih podataka osetno narasla. Da pomenem
samo, medu najznaajnijim novim radovima, njegova dva
referata posveena meunarodnim slavistikim kongresima:
Morfologieskie nabljudenija nad slavjanskim skloneniem
(M zborniku American Contributions to the Fourth International Congress of Slavists, The Hague 1958) i Opyt fonologieskogo podhoda k istorieskim voprosam slavjanskoj
akcentologii (u zborniku American Contributions to the
Fifth International Congress of Slavists, The Hague 1963).
Godine 1962. publikovana je (opet u elitnoj ediciji Mouton)
njegova prva knjiga odabranih spisa Selected Writings I
u kojoj su sakupljene njegove studije iz oblasti fonologije.
Oekuju se uskoro i ostale knjige iste serije: Selected Writings II (o gramatikim i etimolokim problemima), Selected Writings III (o odnosu poezija gramatika), Selected
Writings IV (o slovenskoj epici), Selected Writings V (o
slovenskoj Hterarnoj tradiciji).
U Parizu je 1962. objavljena (pod naslovom Essais de
linguistique generale, u prevodu i sa predgovorom Nicolasa
Ruweta) jedna vrsta antologije u kojoj je dat izbor njegovih
studija opte lingvistikog karaktera.
IV
Po prirodi stvari na izbor u ovoj knjizi nee osvetliti
Jakobsonov lingvistiki rad u njegovoj celovitosti, ak nee
moi ni da ga prikae u njegovoj najpotpunijoj vrednosti.
Dok se od antologije knjievnih tekstova s pravom oekuje da autora zaista najreprezentativnije predstavi, dotle
je to iluzorno traiti od naunih tekstova, ukoliko nisu namenjeni najuem krugu strunjaka. Najznaajniji nauni
18
MILKA IVI
radovi su po pravilu najmanje razumljivi iroj publici; da

bi ih mogli pratiti, itaoci moraju biti unapred naoruani
odreenom sumom strunih znanja. Mi ovu knjigu ne namenjujemo samo lingvistima, nego i strunjacima za knjievnost i uopte svim onim naim kulturnim krugovima koji
ele da upoznaju, makar i samo donekle, jednog ovako izvanrednog pregaoca na polju slovenske kulture. Mi smo,
dakle, prinueni da rtvujemo neke od najvrednijih Jakobsonovih stranica zato da bismo obezbedili jednu osvojivu meru
razumljivosti naoj publici. Naa je elja bila, osim toga,
da to adekvatnije prikaemo veliko bogatstvo njegovog nau~
nog repertoara. Otuda su ovde obuhvaena, pored lingvistikih oblasti, i druga polja na kojima se ogleda otrica njegove
opservacije. Najzad, trudili smo se da sve to se tie ba srpskohrvatskih tema bude ovde zastupljeno (s izuzetkom nekih
fonolokih razmatranja, nedostupnih neposveenima).
Uz Jakobsonovu saglasnost, prilikom redigovanja izvrene su izvesne manje izmene u stilizaciji (izostavljeni su u
prvom redu primeri iz jezika tuih naoj publici, dodavani
primeri iz srpskohrvatskog i sl.). Radovi nisu ovde grupisani
po hronolokom kriteriju ve po predmetu koji se tretira*
Milka IVI
* Radi uproavanja tehnike tampanja mi smo ovde rusku irilicu u veini

sluajeva transknbovali latinicom, prema postojeem meunarodnom uzusu ortografske adaptacije (kako je, uostalom, najee injeno i u originalnom Jakobsonovom
tekstu).
LINGVISTIKA I POETIKA
SRPSKI ZMAJ OGNJENI VUK

I RUSKI EP O VSESLAVU*
Nedavno je uinjea pokuaj da se pronae zajedniki

prototip za tri ruska prozna teksta za biljinu o Volksu
(tj. arobnjaku) Vseslaviu, za blistavu digresiju o Vseslavu u Slovu o polku Igorevu, i za epski obojeno kazivanje
0 ivotu polockog kneza Vseslava i Poetnom letopisu.1
Jedan usmeni ep je izvor iz koga potiu svi ovi tekstovi.
U njemu se slavi uveni vladar koji je upravljao zemljom
od 1044. do 1101. godinei koji je svojim junakim uzbudljivim doivljajima raspalio matu svojih ruskih suvremenika.
Pokazalo se, meutim, da je ovaj izvorni ep samo prerada jednog starog slovenskog mita o vukodlaku, sa primenom na jednu stvarnu linost. Navedena studija upravo
1 nastoji da ovo osvetli, pozivajui se na slovenska, naroito junoslovenska narodna verovanja. Ali izgleda da
je u ovome mogue ii jo jedan korak dalje. Poreenje sa
srpskohrvatskim folklorom ne mora se ograniiti samo na
domen ovakvih verovanja, ve se moe proiriti direktno na
samu epsku poeziju: srpske junake pesme pokazuju niz
upadljivih slicnosti sa mitolokim jezgrom epa o Vseslavu.
Zajedniko mitoloko naslee, koje se na slian nain obrauje i u ruskoj i u srpskohrvatskoj epskoj tradiciji, pokazuje da je ovaj mit bio upotrebljavan kao epski zaplet ve
u zajednikom slovenskom predanju.
Docnije je ova tradicionalna tema dovoena u vezu sa
podesnim istorijskim linostima. U ruskoj epskoj tradiciji
vidimo je povezanu sa knezom Vseslavom. U srpskoj epskoj
tradiciji, koja nosi jak pecat sudbonosne epohe turske inva* Naslov a ongiaalu glasi Th" Serbian Z*ny Ognjem Vuk and the Russian Vseslav Epos Koauton: R Jakobson 1 G Ruii^. Osjavljeno u Annuaire de Vlnstitut de
Philohgie et d'Histoire Onentales et Slaves, tome X (1950). MELANGES HENRIGREGOIRE, II. Braxelles, 1950, str. 343355. Prevela Draginja Pervaz.
1
R. Jakobson an M Szeftel, The Vseslav Epos, Russian Epic Stuies.
Memones of the Amencan Folkhre Soaety, XLII, 1948, str. 1386.
22
zije (u etrnaestom i petnaestom veku), ovaj zaplet vezuje se

za ime jednog od poslednjih predstavnika ugledne dinastije
Brankovia, Vuka Grgurovia (despotus Regni Rasciae), i
najistaknutijeg borca protiv Turaka, od pada Srbije 1459.
do svoje smrti 1485. Kao to je utvrdio jo Novakovi, revnosni izuavalac poslednjih Brankovia u istoriji i narodnoj
pesmi, Vuk za narodnu tradiciju predstavlja junako sredite itavoga peijoda, i poslednji svetao izdanak srpskog
srednjovekovnog vitetva.2
Lino ime Vuk je od ranog srednjeg veka bilo rasprostranjeno u srpskoj sredini. to se tie epske tradicije, u
starim tekstovima pesmama dugog stiha {bugarticama)
zabeleenim u ranom osamnaestom veku Vuk Grgurovi se pojavljuje kao despot Vuk? Ognjeni despote Vue
(vokativ),4 ili Ognjen Vuk, Ognjen Vue, Ognjeni Vue,
Vue Ognjen, Vue Ognjeni;5 i deseterake pesme u Erlangenskom rukopisu, pisanom oko 1720. godine, nazivaju ga
Zmaj despote Vue, despot Vuk.6 Prema neto mlaem
Tronokom letopisu, on se i danas naziva Zmaj i Vuk Ognjen/.7 U pesmama zabeleenim tokom poslednjeg veka ime
ovog junaka javlja se kao Zmaj Ognjeni (ili Ognjen) Vuk
{ili Vue). Kao to pesma o Vukovom roenju kae:
Divno su mu ime izabrali,
Divno ime Zmaj Ognjeni Vuefi
Motivacije za sve sastavne elemente junakovog sloenog

imena nalaze se u pesmama o Zmaj Ognjenom Vuku.
Sve pesme koje se odnose na njegovo roenje ukazuju na
sudbonosne znake na njegovom telu, a naroito se nikad ne
2 Stojan Novakovi, Poslednji Brankovii u istoriji i u narodnom predanju,
Letopis Matice Srpske, CXLVIII, 1886, str. 13.
3
V. Bogii, Narodne pjesme iz starijih najvie primorskih zapisa, Glasnik Srpskog Uenog Drutva, Drugo odeljenje, Beograd, 1878, br. 12; Archiv fur
slavische Phllologie, III, 1879, str. 641 i dalje.
* Bogii, br. 13.
5 Bogii, br. 1316; Archiv f. stav. Phil., l.c.
G. Gjsemann, Erlangenski rukopis starih srpskohrvatskih narodnih pesama, Srpska Kraljevska Akademija, Zbornik za istoriju, jezik i knjievnost srpskog
naroda, Prvo odsljenje XII, Sr. Karlovci, 1925, br. 59.83.
7
Glasnik Srpskog Uenbg Drutva, V, str. 111.
8
S. Milutinovi, Pjevanija crnogorska i hercegovaka, Lajpzig, 1837, No. 152.
SRPSKI ZMAJ OGNJENI VUK I RUSKI EP O VSESLAVU
23
izostavljaju znaci koji svedoe o njegovoj srodnosti sa vukovima. Njegova majka kae:
Noas mi se muko edo nae,
Na ruci mu puka upisana,
Na bedri tnu sablja savijena,
A na glavi pramen kose vuje
ini mi se, hoe junak biti. . . '
U narodnom verovanju Junih Slovena kosa na novoroenetu kao i kouljica ili belega od roenja smatraju
se znamenjem vukodlaka, ali i udesnog i srenog ratnika.
Stihovi koji slede oznaavaju kako vukodlaka tako i silnog
ratnika:
Rodio se Zmaj Ognjeni Vue,
Po glavi mu vuka dlaka raste,
Iz usta mu iva vatra sipa,
Iz nosa mu plavi plamen lie,
Crvena mu ruka do ramena.^
Ovde se javljaju dve karakteristine crte budueg vukodlaka vuja dlaka i neka vrsta belege na ruci i uz
to dva vatrena znaka. Jedna druga varijanta spaja vuje
i vatrene oznake sa znamenjem ratobornosti:
Na njemu su do tri obiljeja.
Kakve su mu junake biljege:
Kad zaplae edo u beici,
Iz zubct mu iva vatra sipa,
I u njega mlade na miici,
Na miici na desnici ruci,
Iz mladea bi dlake vuije,
Na bedri mu sablja upisanaM
Znak vukodlaka moe biti praen samo znamenjem slave:

Na njemu su do dva obiljeja:
Na ramenu pramen dlake vuje,
A na prsi danica zvijezda.12
9 Vila, 1867, str. 454.
10 F. S. Kraus, Slavische Volkforschungen, Lajpzig, 1908, str. 333.
" B. Petranovi, Srpske narone pjesme iz Bosne I Hercegovine, II, Beograd
1867, br. 40.
12 Parry Collection of Harvard University, br. 6738. Postoji i jedna varijanta
poslednjeg stiha: A na elu danica zvijezda (br. 12541 u istoj kolekciji). Ove citate i
druge dragocene sugestije dugujemo ljubaznosti Dr. Alberta B. Lorda.
24
U nekim varijantama obuhvaena je svaka od osnovne

tri komponente koje sainjavaju junakovo ime (Zmaj Ognjen Vuk):
Na njemu je udo od biljega.
Na glavi mu tri pramena vuja,
Iz usta mu modar plamen lie,
Na desnici sablja zapisana,
Oko nje je guja umotana,
U zubima estoperca dri,
Ja bih rekla da bi junak bio.li
Ovim znacima vukodlaka na novoroenom Vuku odgovaraju upadljivo slini motivi u ruskom epu o Vseslavu
kouljica sa kojom se rodio (prema Poetnom letopisu14)
i mo preobraavanja u Vuka (o kojoj govore i Slovo o
polku Igorevu i pomenuta biljina), kao i u druge zveri i
ptice (kao to biljina opisuje).
Vseslavovo natprirodno poreklo nagoveteno je u Poetnom letopisu i nairoko ispriano u biljini; on je plod
veze izmeu zmijolikog zmaja i jedne princeze. 15 Na slian nain, kao to primeuje Novakovi, nadzemaljsko
roenje pripisuje se i Yuku. Njegovi neprijatelji esto ga nazivaju kopile, kopilan, 16 a postoje i direktne indikacije da je
Vuka zaeo neki zmaj. Jedna pesma kae:
Mlogoga su zmajevi rodili.. .
Svaki ima zmajevu biljegu.11
Jedan zao zmaj, Zmaj od Jastrebca, otkriva da je Vuk,
njegov budui protivnik, proveo detinjstvo u planinama sa
zmajeviraa i da je oigledno poreklom zmaj. 1 8
Epska tradicija istie nadljudsku snagu novoroenog
princa-vuka koja uasava i samu prirodu. Kada se rodio
Vseslav, vlana zemlja je uzdrhtala, slavno carstvo Indijaca se zatreslo, a plavo more urliknulo.! 9 A kada se dete
Vuk razljuti
13
Vuk St. Karadi, Srpski rjenik, I izdanje, s. v. Zmaj Ognjen.

14
The Vseslav Epos, str. 56 i dalje.
5 The Vseslav Epos, str. 21.
16
Vidi Gesemann, br. 59, i S. Milutinovi, str. 183
17
Petranovi, III, Beograd 1870, br. 24.
18
Vuk Karadi, Srpske narodne pjesme, II, br. 43.
2 5
Iz zuba mu iva vatra sipa,

Sasipa se na zemljicu crnu,
Pa zelenu zapaljuje travu.20
Jo tri zajednika motiva karakteriu i srpskog i ruskog novoroenog junaka zapovedniki ton kojim govori
majci poto je doao na svet, otpor prema pokuaju da se s
njim postupa kao sa bebom, praiskonska veza izmeu
junaka i njegovog oruja. Tek to se neobini deak rodio, ve je odrao svoj prvi govor. U biljini Vseslav (alias
Volks), jedva da ima sat i po, ali ve tutnji kao grmljavina
i trai od majke da ga ne povije u pelene, ve da mu kraj desne ruke stavi buzdovan velik buzdovan, olovan i teak
tri stotine pudi. Vuk je, kao to je ve pomenuto, doao na
svet sa buzdovanom u zubima. Materi se ne da zadojiti. 21
Tek to se rodio, ve se obraa majci. 22 Pita za onog koji
se ogreio o njegov rod i zaklinje se da e mu se osvetiti:
Boga mi e podmiriti glavom . . . 2 3
Tema o junakovoj osveti nad zmajem zbog silovanja

njegove majke javlja se u jednoj varijanti biljine o Vseslavu.
Jo u utrobi svoje majke junak joj iznenada kae:
Kogda ja budu na vozraste,
Na vozraste v pjatnadcati let,
U ty skuj mne palicu boevuju,
Boevuju palicu vo sto pud;
Mne palica legka pokaetsja,
U ty skuj, matuka, v poltorasta pud;
Togda-to, rodimaja matuka,
Budu ja so zmeem dratisja:
Zaidu k nemu v peeriki zmenye,
Sojmu s nego bujnu golovu,
Podnimu ee na vostryj kol,
24
Podnesu ee k tvoemu dvorcu. *
20
21
22
23
24
Petranovi, II, br. 40.

Karadi, Rjenik, 1. c.
Parry Collection, br. 6738.
Ibidem.
V. Miller, Dve sibirskie byliny iz zapisej S. Guljaeva, ivaja Starina, XX,
1911, str. 452.
*
K a d a ja budem porastao
K a d a mi bude petnaest godina
Sakovae mi teku topuzinu
Teki topuz od stotinu pudi
Ako mi bude odvie lak
Sakovae jedan od sto pedeset p u d i ;
Tada u, majice roena,
Tada u se ja sa zmajem biti;
^
Ui u u zmajeve peine
Pa u s njega da saseem glavu
Natai u je n a otar kolac
Pa u je tvome odneti dvorcu.
26
Halanski je prvi zapazio da ovaj motiv ve pripada

opteslovenskim priama o potomcima zmajeva (zmajeviima) i sravnio citirani ruski fragment sa oigledno veoma
slinom priom o Vukovoj pobedi nad Zmajem od JastrebTe on zmaju odsijee glavu,
Odnese je caru na ardake,
Bad mu je na svil'nu serdadu . . .
26
Treba napomenuti da u ruskoj epskoj tradiciji motiv

krvnog neprijateljstva zmajevog sina prema ocu nije razvijen, ili bolje reeno da je priguen, te osnovni sadraj
biljine o Vseslavu, njegova pobedonosna borba protiv
prestupnika, postaje neto sasvim odvojeno od motiva
oinstva i sukoba sa zmajem. U ciklusu srpskih pesama o
Vuku motiv porodine razmirice potpuno je razdvojen od
motiva junakovog porekla i njegove borbe protiv zmaja,
pa ak ni ova dva motiva nisu izriito povezana jedan s drugim, mada jednu staru i blisku vezu sa Vukom priznaje zmaj
koga e ovaj docnije savladati:
Njeg s' bojim na zemlji junaka,
Jer ja Vuka odavno poznajem . . .
27
Osveta vazala zbog asti carice Milice koju je osramotio

zmaj zamenjuje ovde kanjavanje napasnika junakove majke.
Reagovanje majke pri prvom susretu sa neobinim detetom istovetno je u srpskoj i ruskoj epskoj tradiciji. Prema
ruskoj biljini, majka se uasnula i uplaila.28 Isto tako
govori i Vukova majka:
Pa sam se ja mlada
prepanulal29
Na junak raste udnovatom brzinom vukodlaka:30

Kad on bjee od godine dvije,
Kako drugo e od pet godina;
Kad imae pet godina dana,
Kako dmgo od deset godina;
25 M. Halanski, Junoslavjanskie skazanija o Kralevie Marke v svjazi s proizvedenijami russkogo bylevogo eposa, Varava 1893, str. 55 i dalje.
2
Karadid, Pjesme, II, br. 43.
27
lbidem.
29 Kraus, l.c.
30
The Vseslav Epos, str. 64.
27
Kad napuni do deset godina,

Poe nosit' svijetlo oruje,
Pa iae na mejdane esto . . . 3 !
Po drugoj varijanti, kad je Vuku bilo sedam godina bio

je vii od onih koji su bili dvaput stariji od njega i mogao
je da preskoi konje i ratnike. Kada je napunio dvanaest
godina bio je vii od onih koji su od njega bili dvaput stariji:
Sve cvijelja momke po sokaku,
A preskae konje i junake
I svakoga na mejdan poziva?1
Prema jednoj treoj varijanti Vukov zatitnik, kralj

Milutin, poklanja mu lepo odelo, oruje, jednog konja i
sokola, te trinaestogodinji Vuk odlazi da lovi po planinama.
On ima uspeha u lovu i sve to ulovi donosi kralju koji ga
veoma zavoli:
jer on vide da e junak biti.3i
Vraajui se na rusku biljinu saznajemo da dete Volks

poinje da- raste i da sazreva; kad mu je bilo sedam godina, savladao je itanje i pisanje; sa deset godina bio je
upuen i u vee mudrosti, te je znao kako da se pretvori
u sjajnog sokola, sivog vuka i crvenkastomrkog tura. Kada
je Volksu bilo dvanaest godina, poeo je da bira sebi druinu, a kada je napunio petnaestu imao je ve druinu od
sedam hiljada momaka. Onda je krenuo u svoj udesni lov. 3 4
Osnovni elementi epske biografije neobinih deaka
slau se dakle u obe tradicije: Vukov i Volksov brzi fiziki
i duhovni razvoj, njihova rana borbena sposobnost i vetina u lovu. Razlika lei u maginim metamorfozama koje
Volks upotrebljava u lovu i ratu. Mi bismo oekivali paralelni razvoj Vukovih vukodlakih osobina, ali srpska
epska tradicija tei da ogranii ulogu arolija, naroito
ulogu maginih transformacija, u podvizima junaka i ratnika. Vseslavova udesna brzina ima paralelu u hitrini
31
32
33
"
Milutinovi, b r . 152.
Fetranovi, I I , br. 40.
Petranovi, I I , br. 4 1 .
The Vseslav Epos, str. 27 i dalje.
28
Vukovih prepada. 3 5 Ali dok ruski junak ide u obliku vuka

ili se pretvara u sjajnog sokola, leti visoko do nebeskog
svoda, 36 srpski junak ponekad leti nebu pod oblake,
ali se pri tom ne menja u pticu, ve se koristi svojim zmajskim krilima 3 7 ili priziva u pomo svog krilatog konja:
Da je kome stati pa gledati
Krilatoga vranca od mejdana
I junaka zmajovita tela . . .
Na krilima vranac poletio,
A iz zmaja oganj posipae,
Preko vojske Vue preletio . . . 3 8
Najzad, u pesmama o Vuku je i samom inu leta koji

junak moe da ostvari dat matiji znaaj. U ruskom se epu
pria npr. kako je Vseslav, poto se pretvorio u sjajnog sokola, krenuo na neprijatelja i sleteo na njegov dvor, na
prozori, koji uopte igra bitnu ulogu u prii o Vseslavu.39
Prozor na dvorcu neprijatelja pojavljuje se isto tako i u
prii o Vukovom prvom borbenom prepadu. Zanimljivo
je, meutim, da je Vuk, dodue, doleteo u prestonicu svog
neprijatelja, ali se zatim spustio na zemlju, izvadio svilene
lestvice i tek se onda popeo na prozor kule:
Vuk polee gradu u kapiju,
Sa kapije carevu saraju,
On svilene vadi merdevine,
Zapinje ih uz bijelu kulu,
Pa se uz njih penje uz pendere . . . 4 0
Malo trezvenije zamiljen kao lik, Vuk lovi u svojstvu

sokolara, dok se Volks sam pretvara u sokola:
On odlete do plavoga mora,
Guske gaa, bele labudove,
Ne da pobe sivim patkicama,
Veselei junaku druinu.41
35 Petranovi, III, br. 43.
" U ramenim . . . zmajovita krila (Petranovi, 1. c ) ; up. Pod pazuhe krila pozlaena3 8 (Milutinovi, br. 104).
-.
Petranovi, II, br. 41.
39
The Vseilav Epos, str. 39, 42 i dalje.
<0 Petranovi, II, br. 41.
29
Zoomorfine asocijacije nalaze izraaja u raznim

Vseslavovim transformacijama u vuka i druge ivotinje;
u pesama o Vuku, meutim, posredstvom ivotinja stie
tajanstvena pomo junaku. Dok je junak leao smrtno ranjen,
Zmija njemu bilje donosae,
A vila mu bilje previjae,
A vuk Vuku lie rane Ijute.42
Ili prema jednoj bugartici:

Ono s njime u kamari od planine bjele vile,
De mu rane umiva a Ijuti zmaj otire.4*
U svom paljivo raenom pregledu junoslovenskih

epskih pesama eki slavista Machal kae: Teko je objasniti zato je despot Vuk postao junak zmajskog porekla. 44
Ali oigledno je da je ova tema zmajskog junaka, kao to
Novakovi zakljuuje, bila opevana i ranije, mada vezana za neko drugo ime. 45 Kao to izlazijznapredreenog,
moguno bi bilo ii i dublje u prolost nego to sugerira
ugledni srpski naunik. Poreenjem epa o Vuku i Vseslavu
nazire se jedna primitivna slovenska tema, zasnovana na
mitologiji. To je pria o junaku koga je rodila princeza
koju je obeastio zmaj. On nosi na sebi uroene telesne
oznake koje otkrivaju njegovu vukodlaku prirodu. Njegova natprirodna snaga i ratobornost su predodreene,
one uasavaju kako njegovu sopstvenu majku tako i majku
prirodu. On raste i dela brzinom zveri. On je svugde prisutan i ini uda; srea ga prati i u lovu i u njegovoj opasnoj, smeloj borbi protiv napasnika njegove majke i protiv
napasnika uopte. 4 6 Podraavajui oev prestup, on neoekivano upada kroz prozor svog neprijatelja.
Milutinovi, br. 104.
43 Bogii, br. 16.
** J. Machal, O bohatyrskem eposu stovanskem, I, Prag 1894, str. 128.
15
Novakovi, str. 40.
4
6 Moe biti da se ista tema javlja jo u Fredegarovoj Hronici koja, pod godinom 623, beleilegendu o sinovima slovenskihenai napasnika Avara: Filii Chunorum,
quos in uxores Winidorum et filias generaverant, tandem non subferentes maliciam
ferre et oppressionem, Chunorum dominationem negantes . . . ceperunt revellare
(Chronicarum quae dicuntur Fredegarii schol. lib. IV, c. 48, Scnpt. rer. Merovingicarum,
II, 1888, str. 144). S ovim u vezi vredno je zapazitida su Avan (O6n)u renik Zapadnih
Slovena uli kao udovita (up. eki obr, poljski olbrzym din) i da se u epskoj tradiciji Istonih Slovena najstariji altajski osvajai javljaju kao udovita u obliku
zmaja.
30
Moda se neodvojivo preplitanje slave i patnje, koje

upadljivo karakterie priu o Vseslavu, ogleda takoe i u
ciklusu o Vuku. Mada je to bio ovek s duom arobnika u
dvostrukom telu, ipak je on esto gorko patio kae se
o Vseslavu u Slovu o polku Igorevu i nee moi izbei
boji sud. 4 7 Naavi se u smrtnoj opasnosti zbog izdaje,
Vuk pribegava lukavoj aroliji uz pomo legendarne vilc-,
zmije i vuka, ali Vuku Boe ne pomozi. 48 Carolija ;e
otkrivena i samim tim unitena.
Cie zmija pa pod
kam
polee u oblake
vila,
utee,
zavija u goricu vue . . .
4 9
Kraj je Vuku jnorao doi; iz njega je dua ispanula.

Ili, kao to kae bugartica Kad je Vuk Ognjeni umr'o,
iz kamare to znamenje pobjegnulo, 50 i to zato to ga je
Vukova ena otkrila njegovoj majci.51 Na taj nain ciklus se zatvara: presecajui maginu sponu sa zmajem, majka unitava ivot svoga sina koji je od zmaja roen.
Koliko se moe rekonstruisati na osnovu epa o Vses52
lavu, neki motivi legende o princu-vukodlaku namerno su
izostavljeni ili preraeni u ciklusu o Vuku. S druge strane,
meutim, u srpskoj tradiciji su izvesni motivi u stvari bolje
ouvani. Otuda se jedna pretpostavka sama namee: moda je ve u opteslovenskom prototipu epske prie postojalo ime junaka Vuk (* Vilku). U tom sluaju bi Volks (,udotvorac') u ruskoj biljini bio substitucija za Volk (,vuk') usled
semantike reinterpretacije.
U svakom sluaju: ovde se postavlja problem opteslovenskih epskih fabula, a njega tek treba da osvetli komparativno prouavanje slovenskih folklora; svoje reenje
oekuju, uostalom, i problemi opteslovenskog epskog
metra, figura i drugih poetskih sredstava. Usled tvrdoglavih i jalovih poduhvata u nedavnoj prolosti da se
ospori starina slovenske epske tradicije mi danas i jestno
u situaciji da tek oekujemo prave rezultate na ovoj strani.
7
48
50
The Vseshv Epos, str. 6 7 .

Milutinovi b r . 104.
L.c.
Bogii, b r . 16.
5 1
Majci povidjela (I.c.)
52 The Vseslav Epos, str. 6 9 .
31
Iskustvo pokazuje da se polje epskih studija svojevoljno

suava ako se ove ogranie na okvire jednog jedinog naroda
i jezika; da i jednostrani istoricizam koji osporava bilo
kakve dublje mitoloke korene u epskoj tradiciji i jednosmerni mitologizam podjednako ometaju istraivaki rad
i skreu ga s pravog puta. Epske studije iziskuju komparativnu bazu i neodvojive su kako od istorijskog tako i od
mitolokog ispitivanja, kao to je u vie mahova i ubedljivo
dokazivao Henri Gregoire.
O RUSKIM BAJKAMA*
I. NJIHOV IVOT NJIHOVO IZUAVANJE

Kada je Ivan putovao zemljom, mnogi ljudi iz naroda i
vlastela davali su mu lepe darove: jedan dobar, poten opanar,
koji je par opanaka od like pravio po ceni od jedne kopejke,
savetuje se sa svojom enom ta da poklone njegovom Velianstvu.
Ona e rei: par finih opanaka od like.1 To nije nikakva retkost
(veli on); ali imamo jednu ogromnu repu u vrtu, daemo mu to,
a i par opanaka. Tako uinie. Car je tako blagonaklono primio
ovaj dar, da je naterao svoje plemie da kod ovog oveka kupe
opanke po pet rubalja za par, a jedan par je i sam nosio. To je
ovom oveku donelo gotovine pa se poeo baviti trgovinom, i
vremenom postao tako imuan, da je za sobom ostavio veliko
imanje. Njegovi su sinovi sada gospoda, a zovu se Lopotski. Blizu
njegove nekadanje kue nalazi se jedno drvo. Obiaj je da ljudi
u prolazu bacaju na ovo drvo svoje stare opanke, za uspomenu
na ovog oveka.
Jedan gospodin, videvi kako je ovaj dobro nagraen za
svoju repu, proraunao je da e za jednog lepog konja dobiti
srazmerno veu nagradu. Ali Car, prozrevi njegovu nameru, ne
dade mu nita do veliku repu, zbog ega je ovaj bio posramljen
i ismejan.
Ova pria o Ivanu Groznom je jedna od nekih desetak
ruskih narodnih pripovedaka koje je zabeleio oksfordski
doktor medicine Samuel Collins (16191670). ezdesetih godina Collins je iveo u Moskvi kao lini lekar cara Alekseja
Mihajlovia, oca Petra Velikog. Po povratku u Englesku
doneo je sa sobom jedan kaput od samurovine, koji mu je
poklonio ruski suveien, i nekoliko zanimljivih podataka
* Naslov u originalu glasi: On Russian Fairy Tales. Kometitar napisan 1944.
godine za Russian Fairy Tales, lzbor IZ Afanasjevljevih narodnih pppovedaka u engleskom prevodu. Izdao Pantheon (New York, 1945). Str. 81101. Prevela
Draginja
Pervaz.
1
Lapti: ruske seljake opanke lspletene od like
O RUSKIM BAJKAMA
33
o ruskoj carevini. Uskoro posle Collinsove smrti njegove

su beleke objavljene pod naslovom Sadanje stanje u Rusiji (London, 1671); u tu su knjiicu unete i pomenute
pripovetke.
Klasinu zbhku ruskih narodnih pripovedaka prikupio je istaknuti etnograf Afanasjev, koji ju je najpre objavljivao u nastavcima, od 1855. do 1864. Skoro dvesta godina razdvaja ovu ediciju od skromnog debija Samuela
Collinsa. Treba imati na umu da ruske narodne pripovetke
nisu bile prvi put ni zabeleene ni objavljene u svojoj postojbini i na svom maternjem jeziku, ve u Engleskoj i u
engleskom prevodu. Slino tome, ruske svetovne narodne
pesme zabeleene su prvi put na inicijativu jednog oksfordskog diplomiranog studenta (Richarda Jamesa), koji je
boravio u Moskvi kao kapelan pri jednoj engleskoj diplomatskoj misiji i vratio se u Oksford 1620. sa ovim dragocenim tekstovima. Ne u Rusiji, ve u Engleskoj, pred kraj
istog veka, iz pera H. W. Ludolfa potekao je pivi i to briljantni pokuaj da se napie gramatika govornog ruskog
jezika.
Ovakvi poeci obraanja panje na usmeni ruski govoi i poeziju karakteristini su. u stvari, za irinu britanskih teritorijalnih i naunib. interesovanja u sedamnaestom
veku. S druge strane, postavlja se ne beznaajno pitanje
zato su ruski jezik i usmena tradicija, i naroito ruske narodne pripovetke, ostali tako dugo nezabeleeni u zemlji
svog postanka. Ovde se suoavamo sa jednom od najudnovatijih osobenosti mskog kulturnog ivota, po kojoj se
on otro razlikuje od kulturnog ivota sveta na zapadu.
Mnogo vekova ruska pisana knjievnost bila je skoro sasvim potinjena crkvi: pored sveg svog bogatstva i visoke
umetnike vetine, staro rusko knjievno naslee skoro se
iskljuivo bavi ivotima svetaca i pobonih ljudi, religioznim legendama, molitvama, propovedima, crkvenim raspravama, i hronikama u manastirskom stilu. Staroruski
svetovnjaci, meutim, imali su bogatu, originalnu, iaznovrsnu, umetniki vrlo razvijenu knjievnost, ali se ona
mogla iriti jedino usmenim putem. Pomisao da se pisana re
moe upotrebiti za svetovnu poeziju bila je potpuno strana
34
ruskoj tradiciji, a izraajna sredstva ove poezije bila su

nerazdvojiva od njenog usmenog izvoenja i prenoenja.
Odstupanja od ovog dihotomijskog principa u istoriji staroruske knjievne umetnosti (pisani tekstovi imaju
religiozni karakter usmena poezija svetovni) relativno
su retka. Tako se pod uticajem hagiografija i apokrifa
pojavio nov ogranak folklora usmene legende i duhovne
pesme. S druge strane, u najstarijoj epohi ruske istorije,
pre tatarske invazije u trinaestom veku, svetovni elementi
su se iz usmene tradicije infiltiirali u pisanu knjievnost, te
su u ruskom rukopisnom nasleu ouvani sreom neki
dragoceni fragmenti starih pisanih epova koji su intimno
povezani sa usmenom poezijom. Kasnije su se odjeci ove
junake epopeje pojavili u vezi sa vievekovnom borbom
protiv tatarskog jarma. Ali su pripovetke o vitezovima
uglavnom utopljene u desetine hiljada starih ruskih religioznih tekstova, a ak i u ono malo izuzetaka crkveni
kalup namee se sve vie i vie.
Uopte uzev, svetovnjaci su od dvorana i bojara pa sve
do najniih stalea nastavili da trae razonodu i zadovoljenje svojih estetskih elja pre svega u usmenoj tradiciji
i u usmenom stvaralatvu. Stoga bi bilo pogreno ovu
tradiciju i kreativnost tumaiti kao neku specifinu svojinu
niih klasa. Ruska usmena knjievnost, u periodu pre Petra,
bila je u slubi svih slojeva drutvene hijerarhije, i ovaj
raznovrsni, meuklasni, nacionalni karakter staroruskog
folklora ostavio je svoj neizbrisivi peat. U staroruskoj sredini razlika iztneu pisane i usmene knjievnosti bila je stvar
funkeije, a nikako drutvene raspodele.
Raznovrsne funkcije svetovne knjievnosti obavljao
je folklor, a jezik tih dela bio je blizak obinom ruskom
govornom jeziku. Pisana knjievnost bila je rezervisana za
crkvene zadatke i upotrebljavala je crkvenoslovenski, neto
obnovljenu i rusificiranu verziju jezika kojim su, u praskozorje slovenskog hrianstva, bile pisane crkvene knjige u
Velikoj Moraviji i u Bugarskoj.
Drutveni preokreti bez presedana, sa pomeranjima i
revalorizacijom tradicionalnih vrednosti to su karakteristina obeleja ruskog sedamnaestog veka. Granice poinju da se briu izmeu crkvenog i svetovnog, izmeu
O RUSKIM BAJKAMA
35
knjievnosti i folklora, izmeu pisanog i govornog jezika.

Tradicionalna razjedinjenost zamenjena je plodnim uzajamnim proimanjem. Poinje sekularizacija pisane knjievnosti; po prvi put u istoriji Rusije pokuava se sa pisanjem svelovne knjievnosti. A poto je jedina domaa tradicija na koju su se ovi pokuaji mogli osloniti bila usmena,
u ruskoj knjievnosti osamnaestog veka pojavljuje se snaan uticaj folklora. Potom je knjiga naroito prevedena
knjiga imala mnogo jaeg uticaja na usmenu poeziju
nego ranije. Kada je ruska knjievnost prestala da se ograuje od svetovnih elemenata, prevodi stranih knjievnih
dela postali su, prirodno, esti. Zatim, shodno starim navikama, usmena pripovetka, podlona profanim e'lementima, lako je asimilovala ovaj novi materijal. Ruska knjievnost sedamnaestog veka posebno obiluje delima koja
stoje na granici izmeu pisane i usmene tradicije. udljiva
fuzija ovih dvaju elemenata stvorila je jedinstvena, neponovljiva remekdela kao to su na primer prie o Zlu-Nesrei {Gore-Zloastie), Savi Grudcinu, Momku i devojci.
Ali ba takve hibridne tvorevine pokazuju sa posebnom
jasnoom kako se u ruskoj svesti uporno odralo razlikovanje dveju heterogenih oblasti knjievnosti, pisane i usmene. Folklor, kada se preneo na papir, korenito je izmenjen; otuda prave ruske narodne pripovetke i pesme
sedamnaestog veka i nisu mogle dospeti do nas izuzev
zahvaljujui sluajnim interesovanjima stranih putnika
kakvi su bili Collins i James.
Od sedamnaestog veka nadalje nastavlja se i razvoj
ruske svetovne knjige i uticaj folklornih elemenata na pisanu
knjievnost. Ali je ruski osamnaesti vek dao maha novim
strujama: u to vreme je dolo do pokuaja za stvaranjem
jedne aristokratske knjievnosti i za izolovanjem i kanc>niziranjem jezika izabranih. Meutim, ni suavanje drutvene baze usmenog stvaranja, kao ni postepena promena
koju je pretrpeo folklor postajui od svojine celog naroda
svojina prostog sveta, nisu bili najednom ostvareni. Dugo
vremena folklor nije iezavao iz domova otmenih, ve je
produio da tamo ispunjava jedan kutak, dok je uzviena
poezija po klasinim uzorima carovala u salonu. Pa ipak,
jedan od najistaknutijih pokretaa nove knjievnosti, Va-
36
silije Tredjakovski, potvrdio je vie no jednom da je pod

zapadnjakom, aristokratskom minkom bilo skriveno
mnogo domaih folklornih crta.
U ruskitn izvorima jo iz dvanaestog veka moe se
proitati da je neki bogat ovek, koji je patio od nesanice,
naiedio svojim slugama da ga golicaju po tabanima, da
sviraju u gusle i priaju mu bajke. Ivan Grozni, koji je postao
jedan od popularnih junaka ruske narodne prie, bio je
njen strastan ljubitelj, te su se tri stara slepa oveka smenjivala kraj njegove postelje priajui mu bajke pre no to
bi zadremao. Sve do osamnaestog veka veti pripovedai su
svojim pripovetkama uveseljavali cara i caricu, prineve i
vlastelu. ak pred kraj toga veka nai emo u ruskim novinama oglase slepih ljudi koji se nude za pripovedae u
domovima vlastele. Lav Tolstoj, kao deak, uspavljivan je
pripovetkama jednog starca koga je nekada kupio grofov
ded upravo zbog njegovog poznavanja bajki i izvrsnog
pripovedakog talenta.
Jeftina tampa u boji, namenjena irokim narodnim
masama, povremeno je donosila teksteve narodnih pria.
Ali u publikacijama vieg ranga narodna pria je dugo
vremena bila nedopustiva. A kada je, pred kraj osamnaestog
veka, jedan amater u folkloru, Culkov, pokuao da poasti svoje itaoce sa tri prave narodne pripovetke, kritiari su protestovali zato to bi i najprostiji seljak bez
ikakve muke mogao izmisliti deset takvih pripovedaka i
kada bi se sve one tampale, bilo bi to traenje hartije,
guijih pera, mastila, tamparskih slova, a da se i ne pominje trud gospode knjievnika.
Kasnije, u istom tonu, suvremeni kritiari reagovali
su na Pukinove pokuaje da imitira narodnu pripovetku
i zamerali mu to nedoputeno uvlai muika u drutvo
plemia. Ako bi i do&lo do toga da se imitacija ovakve vrste
odobri, sva neotesanost i vulgarnost koja vrea uglaene
navike i utanane ukuse morale su biti izbrisane. Kada je
autor, stilizujui neku narodnu pripovetku, bio spreman
i sposoban da je ulepa i iz nje odstrani svu lokalnu boju,
kritiari su sa zadovoljstvom izjavljivali: Oigledno je
da ova pripovetka ne dolazi iz muikove kolibe, ve iz
O RUSKIM BAJKAMA
37
zamka (npr. Pletnjev, diskutujui o pripoveci o Careviu

Ivanu, koju je adaptirao ukovski).
Ali Pukin je u potpunosti uoio umetniku vrednost
narodne pripovetke. Kako su divne ove prie! govorio je.
Svaka je po jedna pesma. tavie, oseajui snanije no
njegovi suvremenici potrebe i tenje domae knjievnosti,
pesnik je shvatio da je moderni ruski roman tek u zaetku
i da za ruskog proznog pisca usmena tradicija i dalje ostaje
pouan i nedostian uzor. Samo je u narodnoj pripoveci
bilo mogue obdariti na jezik takvom ruskom irinom.
Ali treba uiti govoriti ruski i van pripovetke!.
Pukin se nije mogao ograniiti na izvanredna dostignua kojima je on krunisao trijumfalni put ruske poezije u
tom stoleu. U toku poslednjeg perioda svog kratkog ivota (1799 1837) pokuao je takoe da obogati modernu
rusku knjievnost postavljajui temelje domaoj prozi. Iz
ovog traenja proizilazi njegovo interesovanje za narodne
pripovetke. On je izvrsno poznavao narodne pripovetke i
beleio ih, ali, makako to udno izgledalo, njegova sopstvena
podraavanja bajkama zasnovana su, najveim delom, pre
na francuskim prevodima Arabljanskih noi, Brai Grimm
ili Washingtonu Irvingu, nego na ruskom folkloru. Isto je
tako zanimljivo da nijedna Pukinova bajka nije pisana u
prozi i da ih je veina komponovana u metru koji je stran
ruskoj pripoveci. Najudnovatije od svega je to to on ipak
uspeva da doara duh i ton ruske narodne pripovetke. Na
primer, u svojoj uvenoj Prii o zlatnom petliu Pukin prosto prepriava Irvingovu Legendu o arabljanskom astrologu, i to u trohejskom tetrametru, tuem ruskim narodnim
pripovetkama; pa ipak i ruski i ameriki itaoci, hteli ne
hteli, asociraju ovaj pasti sa ruskim folklorom.
U strukturi ruskih narodnih pripovedaka Pukin je
traio odgovor na pitanje koje ga je muilo: ta ini sutinu
ruske proze? Tako je dolo do njegovih pokuaja da motive
prave ruske narodne pripovetke stavi u slobodan govorni
stih onaj koji upotrebljavaju vete aljivdije i koji lei
ua granici izmeu proze i prave poezije.
Pukinovo eksperimentisanje sa ruskim narodnim pripovetkama, kao i Gogoljevo sa ukrajinskim, samo je dokumenat o procesima stvaranja moderne ruske proze. Isto tako
38
nije sluajno to se kasnije intenzivno zapisivanje i strasno

izuavanje pravih narodnih pripovedaka, kao i pojava takvih velikih i velianstvenih kolekcija kao to su knjige Afanasjeva (18551864)2, Hudjakova, i drugih, 3 poklapaju sa
procvatom ruske knjievne proze. Ruska narodna pripovetka
odigrala je veliku ulogu u razvoju kreativnih sposobnosti
klasinih majstora ruske proze Tolstoja, Dostojevskog,
Leskova, Ostrovskog. I usmeni stil, koji je stalna i tipina
odlika ruske knjievnosti, izvire iz folklorne tradicije.
Retko se trai od poslenika na polju etnografije da
odigraju tako mnogostranu ulogu u istoriji nacionalne kulture kao to je bio sluaj sa Aleksandrom Nikolajeviem
Afanasjevim (18261871). Bez njegovih knjiga nepotpuna je
polica za knjige ruskog deteta. Generacije pisaca oslanjale
su se i jo se uvek oslanjaju na njegovu riznicu. Bez nje i bez
njegove tri sveske o simbolizmu bajki i narodne mitologije,4 ne bi nikad bilo Sneane Ostrovskog i Rimskog
Korsakova; bilo bi manje bogatstva u protejskim pesnikim
slikama Jesenjina, koji je, posle dugog traganja u gladnim
godinama graanskog rata, nabavio primerak Afanasjevljeve studije po ceni od tri buela penice i likovao od sree.
Po koliini i raznolikosti materijala, Afanasjevljeva
riznica bajki ostaje bez takmaca u ruskom folklorizmu.
Skupljai i istraivai narodne poezije i narodnih obiaja
uili su i jo uvek ue iz nje. U vezi sa ovom zbirkom otpoele su estoke i plodne rasprave o metodima beleenja,
izuavanja i klasifikacije narodnih pripovedaka.
Karakteristino je da je Afanasjev pristupio folkloru
kao nefolklorist: po obrazovanju bio je pravnik. Od preko
est stotina pripovedaka koje je objavio, sam je zabeleio
samo nekih desetak. Za svoju publikaciju on se uglavnom
posluio bogatom zbirkom Vladimira Dalja, uvenog skupljaa leksikog i folkloristikog materijala, i izvanrednom
2
Najbolje je izdanje (Azadovskog, Andrejeva i Jurija Sokolova) Narodnye
russkie skazki, I III (Moskva Lenjingrad, 19361940). Pored svoje glavne zbirke, Afanasjev je objavio Russkie narodnye legendi (Moskva, 1860), i ezdesetih godina,
u enevi, Russkie zavetnye skazki.
3 Xudjakov, Velikorusskie skazki.Illl
(St. Petersburg, 18601862); A. firlenvejn, Narodnye skazki, Sobrannye sel'skimi uiteljami (Moskva, 1863); E. udinskij,
Russkie narodnye skazki, pribautki i pobasenki (Moskva, 1864).
4
A. Afauasjev, Poetieskie vozzrenija slavjan na prirodu, IIII (Moskva,
1S651869).
O RUSKIM BAJKAMA
39
zbirkom narodnih pripovedaka koju je sabralo Rusko geografsko drutvo. Naalost, samo u dve treine Afanasjevljevih pripovedaka oznaeno je mesto gde su pripovetke
zabeleene. On nije obraao dovoljno panje na pitanja
gde i od koga je ova ili ona pria dobijena. Tu i tamo
prireiva se nije uzdrao od stilskog retuiranja tekstova,
ali u ovom pogledu on nije iao tako daleko kao njegovi
glavni uzori, Braa Grimm.
Istina je da je hipotetini, rekonstruisani prototip neke
pripovetke interesovao Afanasjeva moda vie nego to
su ga interesovale njene stvarne, individualne varijante, ali
se on nije drao onog fanatinog principa koji mu je pripisao uveni istoriar knjievnosti A. Pipin, naime, da sve
ono to izraava proizvoljni manir pojedinca treba prilikom
iznoenja pripovetke odbaciti kao neto to predstavlja
samo lino truanje.5 Pa ipak, Afanasjev je u vie sluajeva vetaki konstruisao jedan jedini tekst od nekoliko
varijanata iste pripovetke. Prirodno, takav metod je kasnije
odbaen, i jo ezdesetih godina Hudjakov je izneo tezu
da tekst narodnih pripovedaka mora ostati neprikosnoven.
U isto vreme je P. Ribnikov, icoji je zapoeo nauno registrovanje ruskih epskih narodnih pesama (biljina), pozivao
na izuavanje svega to karakterie i pokazuje pripovedaa i daje svoje obeleje ne samo narodu nego i pojedincu.
Ve u prikazu prvih Afanasjevljevih pripovedaka vodei
kritiar, N. Dobroljubov, preporuio je skupljaima narodne
poezije da ne ograniavaju ubudue svoj zadatak na prosto
tekstualno beleenje jedne prie ili pesme, nego da u potpunosti izloe drutvene i psiholoke okolnosti u kojima
su uli pesmu ili pripovetku pre svega da zapaze stav
6
pripovedaa prema pripoveci i reakciju slualaca.
Ovi piincipi naili su na jo dosledniju piimenu u delima luskih skupljaa i izuavalaca pripovedaka i biljma.
Usredsreivanje panje na pripovedae i sluaoce postala
je glavna biiga ruskih folkloiista. 7 Zabeleeni tekst je pokazivao tendenciju da od obinog laboratorijskog preparata
5
A. Pypin, Russkie narodnye skazki, Oteestvennye zapiski, 1856.

Sovremennik, LXXI (1858).
' B. Sokolov, Skaziteh (Moskva, 1924); M. Azadovsky, Eine sibirische
Marchenerzahlerin, Folklore Fellovfs Communications, No. 68 (Helsinki, 1926); E.
Gofman, K voprosu ob individual'nom stile skazonika, Xudoestvennij fol klor,
i VV (1929).
40
postane iv organizam. Dananja stenografisana ili na

tiaku snimljena narodna pria, sa detaljnim podacima o
okolnostima pod kojim je zabeleena i briljivo datom
biografijom pripovedaa, ili ak i dalja etapa, oliena u
ozvuenoj filmskoj reprodukciji sve su to oigledno
briljantna tehnika dostignua u poreenju sa Afanasjevljevim tekstovima. Ali moda je ba onaj primitivni metod u stvari omoguio prireivau Ruskih narodnih pripovedaka, koji je prikupljao svoje prie sa svih strana, da
obavi ovako izvanredno i zamaan i neophodan zadatak
da izloi repertoar ruskih pripovedaka u svom njegovom mnogostrukom bogatstvu.
Istina je da je dalji razvoj istraivakog rada u Rusiji
doneo mnogo bitnih promena u odnosu na prvobitan Afanasjevljev metod, da je taj noviji istraivaki rad postao u
izvesnom smislu antiteza i tom prvobitnom metodu i romantinim teorijama o jeziku i narodnim umotvorinama koje su
inspirisale Afanasjeva. Ali da li bi se ova antiteza smela
staviti nasuprot pomenutoj tezi s uverenjem da je ovo
ozbiljna nauna koncepcija, a ono zastarela zabluda? Ni
u kom sluaju, jer ovde je potrebna jedna kreativna
sinteza teze i antiteze.
Afanasjev i njegovi uitelji precenili su genetiku originalnost folklornih tvorevina i prevideli stalno meusobno
proimanje pisane i usmene knjievnosti. Suprotno njima,
docniji protivnici ovog romantinog gledita precenili su
znaaj takvih genetikih veza i nisu opazili funkcionalne
razlike izmeu folklora i lepe knjievnosti; oni nisu uzeli u
obzir autonomnu strukturu oba ova domena. Zaokupljeni
problemom individualnih odlika u repertoaru jednog pripovedaa, neki istaknuti ruski folkloristi iz nedavne prolosti (kao npr. Boris i Jurij Sokolov) otili su tako daleko
da su varijantu iste prie smatrali individualnim knjievnim delom.8 Meutim, raanje i ivot folklora upravljaju se
po drukijim zakonima od onih po kojima se upravljaju
raanje i ivot jednog knjievnog dela.9
B. Sokolov, Russkijfol'klor, III (Moskva, 19291930); Ju. Sokolov, Fol'kloristika 1 Uteraturovedeme, Pamjati P. JV. Sakulma (Moskva, 1931), I Russkij fol'klor,
Moskva, 1938 (detaijan pregled ruskog lstraivakog rada na folkloru).
9
P. Bogatyrev I R. Jakobson, Die Folklore als besondere Form des Schaffens
onum nalalicium Schrijnen (Nijmegen-Utrecht, 1929). V. Selected Wntmgst IV.
O RUSKIM BAJKAMA
41
Srednjovekovni autor izmisli i napie pripovetku:

jedno knjievno delo je roeno, bez obzira na to kako e
biti primljeno. Moe biti da e ga zajednica osuditi, i tek
posle nekoliko generacija i vekova potomci e naii na rukopis, prihvatiti ga i imitirati. Ili e se moda zajednica sloiti sa nekim elementima prie, a odbaciti ostalo. Meutim,
ako autor izmisli jednu pripovetku i pone da je pria zajednici, to je zaetak jednog usmenog umetnikog dela; ali
ulazak toga dela u folklorni repertoar zavisi iskljuivo od
toga da li e ga zajednica prihvatiti ili ne. Samo ono delo
koje dobije saglasnost kolektivnog tela, i od tog dela
samo onaj deo koji odobri kolektivna cenzura, postaje zaista sastavni elemenat folklornog blaga. Pisac moe stvarati
uprkos svojoj sredini, ali je analogna pojava u folkloru
iskljuena.
Ako je Afanasjev od romantiara prihvatio tezu da je
narodna pripovetka produkt kolektivnog stvaranja, mi
moramo sada, uprkos upornih napada koje doivljava ovakvo vaskrsavanje praznoverja, priznati da folklor kao i
jezik zbilja pretpostavlja kolektivno stvaianje, ali da na to
kolektivno stvaranje ne treba naivno gledati kao na neku
vrstu horske predstave. Naunici romantiarske kole napravili su zbilja greku, ali ne zato to su tvrdili da ovakvo
stvaranje postepeno odumire i da stoga istorija jezika i
folklor predstavljaju proces stalne dekadencije i 'dezintegracije. Treba ba naroito istai: i savremena naiodna
pripovetka, nita manje od svog starog prototipa, predstavlja kolektivnu drutvenu vrednost.
Iskustvo moderne lingvistike pokazuje da jeziki uzorci
pokazuju doslednu pravilnost. Jezici celog sveta pokazuju
mali broj i relativnu jednostavnost srukturalnih tipova,
a u osnovi svih tih tipova lee univerzalni zakoni. Shematski
i ponovljivi karakter lingvistikih uzoraka nalazi svoje objanjenje pre svega u injenici da je jezik tipino kolektivna
svojina. Slini fenomeni shematizacije i ponovljivosti u
strukturi narodnih pripovedaka irom sveta dugo su zauavali istraivae i izazivali njihovo interesovanje.
U folkloru kao i u jeziku samo se jedan deo slinosti
moe objasniti na bazi zajednikog naslea ili iienja (migratorne fabule). A poto je sluajnost u drugim podudarnos-
42
tima nemogua, imperativno se postavlja pitanje strukturalnih zakona ije dejstvo uslovljava sve te upadljive
sluajnosti, a naioito pojavu fabula koje se ponavljaju
u priama, mada su nezavisno nastale jedne od drugih.
Izvanredne studije sovjetskih folklorista V. Proppa i
A. Nikiforova o morfologiji ruske narodne prie pribliile
su se reenju ovog problema.io Obojica naunika zasnivaju
svoju klasifikaciju i analizu fabula u priama na funkciji
dramatis personae. Pod pojmom funkcije oni podrazumevaju
radnju definisanu sa stanovita njenog znaenja za fabulu.
Ispitivanje bajki posredstvom Afanasjevljeve zbirke'dovelo je Proppa do nekih sugestivnih zakljuaka. Koji su stalni
i postojani elementi prie? Funkcije dramatis personae. Irelevantno je ko ih i kako ih izvodi. Ove funkcije ine glavne
komponente pripovetke. Broj funkcija koje se javljaju u
bajkama vrlo je ogranien. Izvesni zakoni ograniavaju i
reguliu uzajamne veze i vremenske sekvence tih funkcija.
I, najzad, evo njegovog zanimljivog zakljuka: Sve bajke su
jednoobrazne po svojoj strukturi.
Objanjenje koje smo pokuali da razvijemo u vezi sa
odgovarajuim lingvistikim fenomenima namee se isto
tako i za uzorke pripovedaka. Narodna pripovetka je tipino
kolektivna svojina. Socijalizovani delovi mentalne kulture,
kao to su npr. jezik ili narodna pripovetka, podleu stroim i uniformnijim zakonima nego oblasti u kojima preovlauje individualno stvaralatvo.
Prirodno, u kompoziciji narodne pripovetke postoje,
pored konstantnih elemenata, i oni varijabilni koje pripoveda moe slobodno da menja; ali se te varijacije ne smeju
preceniti.
Afanasjev je izbegao opasnost da ne zapazi samu priu iza njenih varijanti. Odraz pripovedaeve linosti u
pripoveci je neosporno zanimljiv problem, ali poto po
folklornoj hijerarhiji pria dolazi pre pripovedaa, ovde je
potrebno biti dvostruko oprezan.
Zanimanje, lina interesovanja i sklonosti pripovedaa
prirodno dolaze do izraaja u distribuciji istaknutih mesta,
10 A Nikiforov, K voprosu o morfologieskom izuenii narodnoj skazki,
Sbornik Otd. ms.jaz. i slov. Akademii Nauk, CI (1928); V. Propp, Morfologija skazkl
(Lenjingrad, 1928), i Transformacu volebnih skazok, Poetika, IV (1928).
O RUSKIM BAJKAMA
43
u izbom nomenklature i atributa za dramatis personae.

Pripoveda, recimo, koji je po zanimanju potar umee svakako da veto smisli kako zmaj sa dvanaest glava alje
kralju pretee pismo, prvo potom, a zatim telegrafski. Ali
pokuaji biografske interpretacije, kada se primene na poetiku pripovedaka, postaju neubedljivi. Deava se da senzitivan ovek voli da pria sentimentalne prie; ali obrnuto
je takoe moguno, naime, upadljiv antibiografizam. U
distriktu Vereja, u Moskovskoj oblasti, upoznao sam jednog
pripovedaa uvenog u itavoj okolini, koji je po zanimanju
bio ulini ista, a po prirodi psova i kavgadija: njegove
pripovetke, meutim, uvek su bile pune edne sentimentalnosti i visokoparnih izraza.
Braa Sokolov primeuju da meu pripovedaima postoje sanjalice i zanesenjaci kojima su bajke postale opsesija, aljivine koji se opredeljuju za prie anegdotskog karaktera
i razni drugi psiholoki tipovi; po njima se mentalitet jednog datog pripovedaa ispoljava i u selekciji njegovog repertoara i u nainu pripovedanja. Meutim, pitanje se mora
postaviti u suprotnom smislu. U tradiciji pripovedaka postoje razliiti jasno odreeni anrovi bajke, anegdote,
itd. i po jedan omiljen nain pripovedanja tradicionalno
odgovara svakom ovom tipu. Iz ovog inventara pripoveda
oigledno odabira one delove koji najvie odgovaraju njegovim linim sklonostima i profesionalnim interesima. Ali
mi ne smemo izgubiti iz vida injenicu da on preuzima na
sebe jednu od uloga koje odranije postoje u folklornoj riznici konvencionalnih maski, dok u pisanoj knjievnosti kreativna linost moe izgraditi potpuno novu ulogu.
Za Afanasjeva pripoveda je bio manje vaan od pripovetke i to je sasvim prirodno: osnovni problem morao se
postaviti, pa je i bio postavljen, pre sporednih problema.
Isti osnovni red zadataka namee se i itaocu koji tei da se
upozna sa svetom ruskih pripovedaka. Preko Afanasjevljeve
zbirke on e upoznati rusku pripovetku u njenim najraz11
liitijim i najupeatljivijim vidovima.
11
Jedna odlina antologija ruskih pripovedaka iz raznib zbirki je antologija
M. Azadovskog, Russkaja skazka, (Lenjingrad, 19311932).
44
2. NJIHOVE KARAKTERISTlCNE
ODLIKE
Usmena je poezija, ponavljamo, vekovima bila jedina

verbalna umetnost koja je u staroj Rusiji sluila za razonodu
svetovnjacima. U toku tog perioda ona je imala vremena
da se duboko ukoreni u ruski ivot. Nije li upravo to glavna
tajna velike vitalnosti ruskog folklora i posebno narodne
pripovetke?
Meu folkloristima je dugo vremena vladalo uverenje
da je usmena tradicija najbogatija u najzabaenijim krajevima Rusije. Ova daleka podruja privlaila su panju
istraivaa, tako da je etnografima tajga iz oblasti Arhangelska bila bolje poznata od narodnih umotvorina koje
su im' bile na domaku ruke, u selima blizu Moskve. Uoi
revolucije grupa mladih terenskih radnika ispitivala je
takva sela, tako da je postalo oigledno da je na sat-dva
eleznicom od grada, u neposrednoj blizini fabrika, jo uvek
postojalo obilje folklora, naroito pripovedaka.
Sve do revolucije pripovetka je nastavila da intenzivno
ivi meu seljacima, siromanim i bogatim, meu govedarima, lovcima, ribarima, radnicima i zanatlijama, vojnicima i koijaima, torbarima, krmarima, vagabundima,
prosjacima i lopovima, laarima na Volgi, starim ljudima,
12
enama i decom. Intenzivno prikupljanje materijala danas
u Sovjetskom Savezu ukazuje na to da se procvat usmene
narodne knjievnosti kod Rusa ne smanjuje.13 Od jedne jedine
osobe, stare i nepismene, ali retko darovite seljanke Kuprijanixa, u oblasti Voronjea, nedavno je zabeleeno vie od
12
Najznaajnije zbirke narodnih pripovedaka koje su zabeleene u Rusiji pre
revolucije: D. Sadovnikov, Skazki ipredanija Samarskogo kraja (St. Petersburg, 1884);
V. Dobrovol'skij, Smolenskij itnografieskij sbornik, 2 sveske (18911903); N. Onukov, Seiernye skazki (St. Petersburg, 1909); D. Zelenin, Velikorusskie skazki Permskoj gubernii (St. Petersburg, 1914); Velikorusskie skazki Vjatskoj gubermi (St. Petersburg, 1915); B. i Ju. Sokolov, Skazki i pesni Belozerskogo kraja (Moskva, 1915);
A. Smirnov, Sbornik velikorusskih skazok arhiva Russkogo geografieskogo obestva,
III (St. Petersburg, 1917). Najdetaljnija istorija skupljanja i ispitivanja ruskih pripovedaka do prvog svetskog rata je istorija S. Savenka, Russkaja naronaja skazka
(Kijev, 1914).
13
Najznaajnije zbirke ruskih pripovedaka koje su nainjene posle revolucije:
M. Serova, Novogorodskie skazki (Lenjingrad, 1924); M. Azadovskij, Skazki iz raznyh
mesl Sibiri (Irkutsk, 1928); Verxnelenskie skazki (Irkutsk, 1938); Skazki Magaja (Lenjingrad, 1940); O. Ozarovskaja, Pjatireje (Lenjingrad, 1931); I. Karnauxova, Skazki
i predanija Severnogo kraja (Moskva, 1934); V. Sidel'nikov i V. Krupjanskaja, Volskij
foi'klor (Moskva, 1937); T. Akimova i P. Stepanov, Skazki Saratovskoj oblasti (Saratov, 1937); A. Neaev, Belomorskie skazki, rasskazannye M. M. Korguevim (Lenjingra, 1938); M. Krasnoenova, Skazki Krasnojarskogo kraja (Lenjingrad, 1938).
O RUSKIM BAJKAMA
45
sto dvadeset pripovedaka. 14 Pripovetke ne izumiru ni u kolhozima, ni u radnikim naseljima, ni u Crvenoj armiji.
Jedan istaknuti strunjak, Jurij Sokolov, daje ovakav
bilans u udbeniku Ruski folklor (1938): U glavnim tampanim zbirkama postoji vie od tri hiljade ruskih pripovedaka; isto toliko rasuto ih je po raznim drugorazrednim
publikacijama. Skoro isti broj pripovedaka, ako ne i vei,
nalazi se u jo neobjavljenim rukopisima. Ukrajinske i
beloruske pripovetke koje su sauvane po knjigama i rukopisima jedva da ustupaju po broju ruskim pripovetkama.
Zahvaljujui izuzetnom, povlaenom poloaju koji je
usmena poezija vekovima zauzimala u svim slojevima ruskog drutva, nije samo rastao njen kvantitet nego se poboljavao i njen kvalitet. Izuavaoci su zapazili upadljive tragove profesionalizma u formalnoj doteranosti ruskih pripovedaka. 1 5 Pripovedaku umetnost negovali su i prenosili s
generacije na generaciju ruski putujui pevai (skomoroxi).
Majstori u pripovedanju pripovedaka i danas se visoko
cene na selima. Na primer, u sibirskim zajednicama (arteli)
drvosea, ribara i lovaca ima vetih pripovedaa specijalno
najmljenih da zabavljaju ljude za vreme rada i u slobodnom
vremenu.
Pesma je lepa po svojoj harmoniji, a pripovetka po
svojoj narativnoj kompoziciji, kae jedna ruska narodna
poslovica. 16 A o tome koliko je omiljena ova vetina, svedoi jedna druga uzreica: Narativna kompozicija je bolja od
pesme. 17
Najbolji poznavalac pripovedaka svih slovenskih naroda
i njihovih suseda, uveni eki istraiva J. Polivka, u svojoj sintetinoj studiji o pripovetkama Istonih Slovena, dolazi do zakljuka da, po neobinosti svoje ritualizovane
forme i po bogatstvu narativnog stila, pripovetka Istonih
Slovena zauzima sasvim izuzetno mesto: u tom pogledu
K N. Grinkova, Skazki Kuprijanixi, Xudoestvennyj fol'klor, I, 1926; I. Plotnikov, Skazki Kuprijanixi (Voronje, 1937).
15
N. Brodskij, Sledy professional'nyx skazonikov v russkix skazkax, Etnografieskoe obozrenie, 1904; R. Volkov, Skazka (Ode<a, 1924); J. Polivka, Slavamke
pohddky, I (Prag, 1932).
16
Krasna pesnja ladom, a skazka skladom.
" Sklad lue pesni.
46
ona nema takmaca kod susednih naroda ni meu Zapadnim ni Junim Slovenima, niti u germanskim i romanskim
zemljama, ni na Orijentu. Prema Polivkinim zapaanjima,
ove se odlike ispoljavaju sa vie ivosti i obilja u ruskoj
(velikoruskoj) prii nego u beloruskoj ili ukrajinskoj. A na
zapadnoj periferiji ukrajinskog podruja one skoro sasvim
iezavaju.
U ruskim pripovetkama naroito se neguju uvodne i
zavrne formule. Uvodne formule se esto razvijaju u aljive preludije, s ciljem da usredsrede i pripreme panju
publike. One se upadljivo razlikuju od onoga to treba da
doe, jer to je razmetanje reima (priskazka), ale radi;
prava pria (skazka) jo nije poela. Uvod jedne bajke
moe unapred preneti sluaoca u neku kraljevinu, u neku
zemlju, daleko preko tri puta po devet zemalja. Ili moe
parodirati ovu dobro poznatu formulu i aljivo lokalizovati
fantastinu radnju u poznatu rusku sredinu. U nekom kraljevstvu, u nekoj zemlji, naime u zemlji u kojoj mi ivimo^
iveo je jednom jedan car, Mirotvorac (mirotvorec zvanini epitet Aleksandra III), a posle njega Vinoprodavac
(vinopolec Nikola II, koji je zaveo dravni monopol na
votku) tako poinje jedna ivopisna bajka koju nam je
1916. godine ispriao jedan ivahan pripoveda iz Dmitrovskog okruga, u Moskovskoj oblasti.
Zakljuak koji na zabavan nain razbija sveani ton
bajke, vraa sluaoce u svakidanji ivot i, rimovanim brbljanjem, skree panju sa prie na pripovedaa. Epilog
jedne pripovetke koju su Sokolovi zabeleili od jednog od
najboljih pripovedaa u belomorskom kraju, u oblasti
Novgoroda, glasi ovako:
Ni pivo da piju! Ni rakiju da peku!
Oni su se venali i Ijubavi odali.
Poeli su ivot i obogatili se.
Otiao sam im u goste, lepo su me ugostili-
1
Vino mi tee niz usta, a ni kap u usta! ^
Ne pivo pit' ne vino kurit'
Povenali i it' pomali,
Stali it' poivat' i dobra naivat'.
Ja zaxodil v gosti, ugostili horoô:
Po gubam teklo, a v rot ne popalo.
O RUSKIM BAJKAMA
47
Drugim reima, edni pripoveda jo uvek oekuje osveenje. Ponekad su aluzije jo providnije: To je kraj moje
prie, a sad ne bih mario da dobijem jednu au votke.
Za tradicionalno izdvajanje epiloga od utopijskog, srenog svretka bajke moe biti iskoriena i kakva savremena
politika tema. Najistaknutiji savremeni strunjak za ruske
narodne pripovetke, M. Azadovski, navodi ovu zavrnu
formulu: Tako su iveli i bogatili se svaki dan, dok Sovjeti nisu doli na vlast. 19
Formalna usavrenost istonoslovenskih pripovedaka
(ruskih, beloruskih i ukrajinskih) nije ograniena na preludije i epiloge, ve se skoro svaka radnja i svaka situacija
izraava mnogostrukim tipiziranim formulama i idiomima,
kae Polivka. U ove svrhe ruska pripovetka uspeno iskoriava druge vrste folklora, naroito poslovice, zagonetke
i bajalice. 20
Ponekad pripovetke sadre i pesmice, ali znaajno je
da se junake epske pesme (byliny), mada pripadaju kategoriji koja je najblia bajkama, otro razlikuju od njih po
poetskom postupku. Tamo gde je tradicija ruskog junakog
epa jo uvek iva, ova razlika u tipovima folklora se jo
uvek jasno osea, tako da pravi narodni peva, ukoliko se bavi
i prianjem pria, ima za takvu priliku sasvim druge teme
i drukija umetnika sredstva. Ali tamo gde nestaje epska
tradicija, bajka preuzima od epske pesme mnoge uobiajene
formule, a ponekad i cele fabule. Najomiljeniji vladar u
ruskim junakim pesmama, veliki knez Vladimir koji je
krajem desetog veka pokrstio Rusiju, prelazi iz biljine u
bajku. U njegovoj se pratnji nalazi najvei ruski junak iz
redova vitezova (bogatyr od persijske rei bagadur atleta,
koja je uzajmljena preko tatarskog), Ilja Muromec, seljaki sin, i jo jedan popularni jimak Aljoa, sin nekog
svetenika. Istorijski prototip Aljoe, Aleksandar Popovi,
pominje se u Ruskom letopisu godine 1223. kao jedan od
onih vitezova koje su Tatari ubili. Epska tradicija pripisuje
Aljoi pobedu nad zmajem Tugarinom (poetski odraz polockog glavara Tugor-Kana), a bajka prepriava ovu povest.
19 M. Azadovskij, Literatura i fol'klor (Moskva, 1938).
20
E. Eleonskaja, Nekotorye zameanija o roli zagadki v skazke, tnografieskoe obozrenie (1907); Nekotorye zameanija po povodu sloenija skazok, ibid.
(1912).
48
LINGVISTIKA 1 POETIKA
Ako su ruske bajke upeatljive zbog svoje fantastine

ornamentike i ceremonijalnog stila, drugi oblici narativne
umetnosti basne, kratke prie, anegdote preteno se
zasnivaju na dijalogu. Brzi dijalog kratkih pria i anegdota
otro se razlikuje od sredstava za usporavanje koja se
primenjuju u bajkama. Lowis von Menar ukazuje na to da
se u zbijenom i bogatom dijalogu ispoljava jedna od najkarakteristinijih crta ruskog narativnog folklora. 21 Umetniki znaaj dijaloga jasno oseaju i sami pripovedai.
Jedan osamdesetogodinji pripoveda iz Sibira uveravao je
Azadovskog da je u pripoveci najvaniji i najtei razgovor:
Ako je tu jedna jedina re pogrena, nita nee dobro ispasti. Tu sve mora da se radi brzo. Dijalog se u pripovedanju lake menja u scensku igru. Ovde se pripovetka, po
svojoj tehnici, u velikoj meri granii sa narodnom dramom.
Takve vrste pripovedaka kao to su kratke prie i anegdote pokazuju tendenciju da postanu deo stvarnog dijaloga.
Jedan odlian i vanredno iskusan pripoveda iz Verejskog
okruga, pravi majstor anegdote, nije mogao da zapone
priu bez nekog podsticaja sa strane. Ali kada, govorio
mi je, uem u neku krmu u kojoj se ljudi raspravljaju i
neko vikne: Ima Boga!, a ja njemu: Lae, kukin sine
onda mu priam priu da to dokaem, sve dok muici ne
kau: Ima pravo. Nema boga. Ali ja opet moram da raspalim: Glupost! I onda im priam priu o Bogu. Ja umem
da priam prie samo da bi terao inat ljudima (vpereku).
Prie koje imaju karakter anegdota lako dobijaju oblik
stiha, koji se, meutim, u bajkama javlja samo u preludijima
i epilozima. Ovaj usmeni slobodni stih, koji se zasniva na
kolokvijalnom tonu i koji je ukraen kominim, upadljivim rimama, srodan je sa slobodnim metrom lakrdijakih
i svadbenih beseda. Veti pripovedai imaju tako obilnu
zalihu rima i sintaksikih kliea da su esto u stanju da takve
govorne stihove improvizuju na bilo koju temu, kao to
iskusne naricaljke mogu da improvizuju duge tubalice u
recitativnom stihu.
Do koje je mere repertoar fabula u ruskim pripovetka. ma originalan? Jedan lenjingradski naunik, Andrejev, po21
Lovvis von Menar, Russische Volksmarchen (Jena, 1914); M. Gabel', Dialog
v skazke (Harkov, 1929).
O RUSKIM BAIKAMA
49
kuao je da nae odgovor na ovo pitanje. On se drao sistema katalogiziranja pripovedaka koji je primenjivao Antti
Aarne i tako dopunio Aarneov indeks evropskih pria inventarom ruskih fabula. 22 Statistika analiza svih tih podataka 2 3
ukazuje na to da fabule koje su zajednike ruskim i zapadnoevropskim priama predstavljaju oko treinu itavog
indeksa; jednu treinu otprilike sainjavaju specifino ruske fabule koje se ne javljaju u zapadnoj Evropi; opet priblino jedna treina postoji u zapadnom repertoaru, ali se
ne pojavljuje u ruskim pripovetkama.
I pored sve popularnosti bajki u Rusiji, broj njihovih
fabula je relativno mali. On obuhvata ne vie od jedne petine
itavog inventara fabula ruskih pria, a broj ruskih fabula
koje su nepoznate zapadnim bajkama veoma je ogranien.
Originalnost ruske bajke nije u njenoj fabuli, ve, kao to je
ranije pomenuto, u njenim stilskim osobenostima. Jo
ogranienije su fabule ruskih basni. One predstavljaju samo
jednu desetinu celokupnog broja fabula svojstvenih ruskim
priama. Veina zapadnoevropskih basni nepoznate su u Rusiji, i ispitivai vezuju ovu injenicu za odsustvo razvijenog epa o ivotinjama u srednjovekovnoj Rusiji. Ruske
basne su obino kratke i dramatine, one se priaju deci,
a i deca ih esto priaju. 24
Vei deo ruskog inventara fabula (vie od ezdeset od
sto) odnosi se na kratke prie i anegdote, od kojih je veina
nepoznata zapadnoevropskom svetu. Sredina koja se prikazuje u ovim priama drutveno je nia od one u bajkama.
U bajkama se ovek iz naroda suoava sa dvorskom sredinom visokih titula i visokih poloaja; u kratkim priama
i anegdotama, naprotiv, sredina je narodska, pa su ak i
govor i ponaanje kraljeva njoj prilagoeni. Azadovski navodi jedan karakteristian primer: Zna li, dragi, ta mi je
palo na pamet? kae carica svome muu. Zato mi moramo
da troimo novac u jednom stranom hotelu? Bilo bi bolje
da otvorimo svoj sopstveni.
22
A. Aarne i S. T h o m p s o n , The Types o f the Folk-Tale, Folklore Fe!lows
Communtcations,
N o . 74 (1928); N . Andreev, Ukazatet' skazonyx sjuetov po sisteme
Aarne 2 (Lenjingrad,
1929).
3
N . Andreev, K obzoru russkih skazonyh sjuetdv, Xudoestvenyj
foVklor
I I I I I 2 4(Moskva, 1927)
L. Kolmaevskij, ivotnvj ipos na zapade i u slavjan ( K a z a n , 1882); V. Bobrov, Russkie narodnye skazki o iiotnyh (Varava, 1908); A. Nikiforov, Narodnaja detskaja s k a z k a drainatieskogo a n r a ,Skazonaja komissija v 1927 g. (Lenjiagra, 1928).
50
Bilo bi vrlo interesantno ispitati fabule koje su rasprostranjene u ruskim narodnim pripovetkama, a koje su nepoznate u zapadnoj Evropi, i obrnuto. Da li e se podjednako na obema stranama pronai koja karakteristina zajednika crta? U kojoj meri selekcija fabula i motiva, a
naroito izbor omiljenih motiva i fabula, moe da osvetli
ideologiju izvesne etnike sredine?
Collins je pripovetku o Ivanu Groznom, koju smo ovde
pominjali, zapisao zato to je skupljao istorijski materijal
o ovom uvenom caru. Ali da li se ova pripovetka moe
iskoristiti kao istorijski izvor? Kao to je pokazao Veselovski, ista je fabula primenjena na imperatora Hadrijana,
na Tamerlana, na vojvodu Otona i na Valentajna. Ona se
javlja i u Talmudu i u turskoj narodnoj knjizi Doivljaji
Nasr-Eddina, kao i u srednjovekovnoj italijanskoj zbirci
kratkih pria.25 Uloga gospodina koji je bezuspeno pokuao da imitira dobrog, potenog opanara, formalno je
slina funkciji brojnih budala i zavidljivaca u internacionalnim narodnim anegdotama. Pa ipak, primena ove migratorne fabule na Ivana Groznog daleko je od toga da bude
sluajna. Ona pokazuje kako je u narodnom seanju ouvan ovaj car i njegov stav prema obinim ljudima i otmenom svetu. I opanke (lapti) su takoe karakteristine za
rusku pripovetku. One su ovde simbol siromatva, i njihovo poreenje sa linou cara je tradicionalno. Ilustracije radi, evo rimovane anegdote o Petru Velikom (koju sam
vie puta imao prilike da zabeleim u Moskovskoj oblasti):
Petar Prvi ispleo je opanke
i prokleo ih;
Opanke plesti, rekao je,
znai jesti jednom na dan,
ali opravljati iznoene opanke,
znai ne jesti uopte.
I odbacio je ilo.26
'
25
A. Veselovskij, Skazki ob Ivane Groznom, Sobrame
(Lenjingrad, 1938).
"
Petr Pervyj lapti plel,

da ih 2a to i proklel.
I skazal: Lapti plest'
odnova na den' est',
a starye kovyrjat':
ni odnova ne veljat'!
I koedyk zabrosil.
somenij, XVI
O RUSKIM BAJKAMA
51
Pripovetka je izmiljotina; pesma je istinita, kazuje jedna

ruska poslovica. 27 ak se i praznoverica ispoljena u pripovetkama potpuno razlikuje od onog to je tipino rusko
narodno verovanje. Tamo su nepoznati Besmrtni Koej,
Baba Jaga, Morski kralj, ar ptica i druge fantastine figure
koje se inae pojavljuju u domaim bajkama. Ovaj je fantastini panteon jo uvek u mnogom pogledu zagonetan.
Kasniji kritiari su odbacili suvie uproenu romantinu
interpretaciju po kojoj su natprirodna stvorenja u narodnim priama ostaci preistorijskih mitova o prirodnim
silama, ali pitanje geneze ruskog sveta magije i njegovih prvobitnih posebnih crta jo uvek nije dovoljno osvetljeno. Meu ovim mitskim imenima nalaze se i oblici opteslovenskog
porekla i turske pozajmice. Tako, na primer, Baba Jaga zajedno sa poljskim jqdza baba i jednim takvim ekim ekvivalentom kao to je jezinka, kao i stara crkvenoslovenska
re jgdza i stara srpska rejeza'(u znaenju bolest, mora)
potiu od praslovenskog oblika enga, koji je srodan, na
primer, sa staroengleskom rei inca (kivnost, svaa). S
druge strane, ime okovanog i zatoenog deraona Koeja
oznaava u staroruskom, kao i u svom turskom prototipu
koi, prosto zatoenika. Meusobne veze i borbe stare
Rusije sa nomadskim turskim plemenima ostavile su u naslee ruskim pripovetkaraa uglavnom mnogo linih imena
i atributa.
Bajka je, u stvari, drutvena utopija. Prema definiciji Borisa Sokolova, to je vrsta sanjarije koja dolazi kao
kompenzacija za stvarnost. To je san o pobedi nad prirodom o svetu magije gde po tukinoj zapovesti, na
moju molbu, sva vedra idu uz brdo sama od sebe, sekire
same cepaju drvo, neupregnute anke klize u umu, i drvo
na vatri samo se u pei arka. To je san o trijumfu bednih,
0 metamorfozi seljaka u caia. Stoga tehniki i drutveni
napredak lako donosi prii nove atribute. U najnovijim priama nalazimo avion sa polugama da ga upravljaju desno
1 levo, umesto drvenog orla na kojem je junak ranije putovao. I biografija cara koga je junak svrgnuo s prestola
obogaena je nedavno jednim zanirrdpjm detaljem. Pro27
Skazka skladka, pesnja bil.
52
gnani monarh jadikuje: Nekad sam bio car; sada sam postao
najnii piljar. Od njega trae da se legitimie, ali car nije
imao pri sebi nikakvih isprava. 28
Nije slucajno to se u eposi u kojoj se briu granice
izmeu utopije i stvarnosti sve otrije postavlja pitanje
ideologije narodnih pripovedaka. Epoha revolucionarnih
bura nadahnula je jednog od najimaginativnijih ruskih pesnika, Velimira Hlebnjikova, da ponovo ispita tradicionalne
pesnike slike narodnih pripovedaka. Ruskoj bajci poznat je
magini ilim po imenu Samoleta (samolet) i magini stolnjak koji se sam postavlja da bi nahranio junaka i koji se
zove Samosnabdevaica (samobranka). Ime samolet usvojio
je savremeni ruski jezik za avion. Samoleta, pie Hlebnjikov u jednoj pesmi, hoda po nebu. Ali gde je Samosnabdevaica ena Samoletaa? Da se nije zadrala
zbog nekog udesa ili je uhapena? Ja verujem bajkama.
One su bile samo bajke, ali e postati istina. Za vreme
istog graanskog rata Lenjin je bio fasciniran ruskim
narodnim pripovetkama, pa je primetio da bi se, kada
bi se samo one ispitivale sa socioloko-politikog stanovita, na osnovu tog materijala mogle napisati divne
studije o nadama i enjama naeg naroda. U isto vreme, jedan pripadnik suprotnog tabora, filozof i esejist
Evgenij Trubecki, razmiljajui o Afanasjevljevim pripovetkama, pokuao je da tano definie ove tenje u jednoj studiji o drugom carstvu i onima koji ga trae u
ruskoj narodnoj prii. 2 9 U ovim strasnim traganjima autor
je zapazio jednu upadljivu crtu ruske bajke. Prognanici
polaze na svoj put u drugo carstvo da trae bolje mesto
i laki hleb. Da bi postigao svoj cilj dobri ovek mora
da ovlada nekom lukavtinom ili, moda, krene kud
ga oi vode. I junak izjavljuje: Ti u ne znam kud; doneu sa sobom ne znam ni sam ta. On veruje: Donde
ima tri godine krivim putem, ili tri asa pravim ali
nema druma. Ali mata, svemona kao san, ini da put ipak
biva obavljen: Bilo da mu je put bio dug ili kratak, on je
stigao. Pripovetka slika ovo drugo carstvo u krajnje
28 M. Schlauch, Fotklore in the Soviet Union, Saence an Society, VIII (1944).
29
E. Trubeckoj, Inoe carstvo ego lskatek v russko narodno skazke
Rmskaja mysV (Prag, 1923).
O RUSKIM BAJKAMA
53
zemaljskim tonovima. Vrata raja se otvaraju i kako je

uredna ta soba! Velika i ista. Postelja je iroka, a jastuci
od perja.
U ruskoj tradiciji postoji jedna veoma karakteristina
pria o seljaku koji uspeva da se popne na nebo, gde nalazi:
usred jedne lepe kue pe; u pei pee se jedna guska,
jedno prase i pite, pite, pite! . . . Jednom rei tamo ima
svega to ti srce zaeli. Istina je da se seljakova ekspedicija
zavrava time to on pada u glib alostan povratak u
bednu stvarnost, kao to podrugljivo istie E. Trubecki.
Ali rimovani epilog ove pripovetke daleko bolje shvata
funkciju varljivog sna;
Nlje to udo nad udima,
to je muik spao s nebesa,
Ve je udo nad udtma to
to se on tamo popeo.30
Ne to udoi z udes,
to muik upal s nebes,
a to udo IZ udes,
kak tuda on vlez.
MARGINALIJE UZ PROZU
PESNIKA PASTERNAKA*
1
Klasifikacije koje se primenjuju u kolskim udbenicima veoma su jednostavne; svaki se tekst bez ostatka svrstava u jednu od dveju moguih grupa: prozu ili poeziju.
Meutim, razlika izmeu proze jednog pesnika i proze
jednog proznog pisca, odnosno izmeu pesama jednog
proznog pisca i pesama jednog pesnika nesumnjivo je
uoljiva. Lako se prepoznaje branin koji koraa kroz
ravnicu; ne nalazei sebi potrebnog oslonca, on se spot tie o ravnu povrinu. Njegov hod je ili dirljivo bespomoan ili naglaeno vetaki, Ma kakav taj hod bio, to
nije njegov uroeni hod; on suvie lii na korake za igru,
napor je oigledan. Mi po pravilu jasno razlikujemo naknadno naueni (drugi) od maternjeg (prvog) jezika, ak
iako je taj drugi jezik odlino savladan (mada se, naravno, ne moe porei da postoje primeri prave, apsolutne
dvojezinosti). Dok itamo prozu Pukina ili Mache, Ljermontova ili Hajnea, Pasternaka ili Malarmea, mi se nehotice udimo kako ovi umetnici dobro vladaju sredstvima
drugog jezika; istovremeno, meulim, sluamo izvestan
karakteristian prizvuk u tonu izlaganja i unutranjoj
jezikoj formi koji odaje velelepne izlete sa bregova poezije
u ravnice proze.
Ne poseduje samo proza koju pie pesnik neko svoje
naroito obeleje; svojevrsne osobenosti pokazuje i svaka
ona proza koja nastaje u trenutku velikih pesnikih ostvarenja, tj. u doba kada su osnovne struje literarnih intereso* U onglnalu naslov glasi. Randbemerkungen zur Prosa dei ichters Pasternak
'Objavljeno u: Slavische Rundschau, VII, 1935, Nr 6, str. 35737 4. --Preveo
Tomislav Beki,
MARGINALIJE UZ PROZU PESNIKA PASTERNAKA
55
vanja usmerene ka pesmama. Takva je proza po pravilu

drugaija od one koja cveta u literarnim epohama i u okviru kola koje su prvenstveno orijentisane ba na prozu, ne
na stihove.
Ruska umetnost rei prvihdecenija naeg veka posvetila
je najvie panje poeziji; poezija se upravo tretirala kao
kanonski izraena literatura, kao njena ista inkarnacija.
Pesnici su iskljuivo bili zasluni i za simbolizam i za ono
literarno previranje koje je neto docnije nastupilo i koje
se esto obuhvata optim imenom futurizam. Ako su se
neki od ovih pesnika ponekad i okrenuli prozi, onda je to
bilo svesno odstupanje, uzgredni pokuaj jednog virtuoza
stiha. Umetnika proza ove epohe, sa malim izuzecima,
predstavlja, meutim, tipino epigonsku produkciju: klasini uzori se reprodukuju sa vie ili manje uspeha. Njene
glavne vrline lee, u stvari, ili u uspenom oponaanju staroga ili u grotesknom izopaavanju kanona, ili se pak novo
ogleda u vetom prilagoavanju nove tematike nasleenim
ablonima. Nasuprot izvanrednoj unutranjoj snazi poezije
istog istorijskog trenutka, ova je proza velika samo iz dva razloga: to su Gogolj i Tolstoj svojevremeno podigli tako visoko opti nivo vrednosti proznog teksta i to su zbog toga i
danas merila vrednosti u ovom smislu tako visoko postavljena. Beznaajan je inae evolutivni uspon ruskog klasinog
realizma u okviru istorije umetnike proze. Meutim, proza Brjusova, Bjeloga, Hlebnjikova, Majakovskog i Pasternaka ove osobene kolonije nove poezije u predelima
proznog stvaranja otvara isprepletene puteve ka novim
literarnim dogaajima. Tako je svojevremeno proza Pukina i Ljermontova najavila velianstven festival proze koji
je Gogolj otvorio. U tom je smislu upravo karakteristian
i udeo Pasternakovog proznog dela, udeo pesnika predstavnika velike poetske epohe.
Proza jednog pisca je specifina u onom smislu u kojem
je to i data literarna struja koja prevashodno dolazi do
izraaja u pesmi. Specifinost vladajueg pesnikog elementa mora da se isjjolji uprkos injenici da se pisac na
izvesnim mestima prosto grevito, namerno, s naporom
otima od tog elementa. Bitna je, uostalom, i opta povezanost umetnikog stvaralatva; u toj se sveukupnosti ofor-
56
mijuje i konkretan tip literarnih manifestacija. Hijerarhija

umetnikih vrednosti u koncepciji pojedinih umetnika i
umetnikih pravaca je razliita: za klasiku su likovne
umetnosti najvei, uzorni, krajnji izraz umetnosti uopte,
za roniantiku muzika, za realizam umetnost rei. Romantiarskom stihu je namenjeno da bude pevan i da se pretvori u muziku, dok u realistikoj eposi postoji tenja da se,
u muzikoj drami i programskoj muzici, muzika povee sa
literaturom. Simbolizam je u znatnoj meri prihvatio shvatanje romantiara o umetnosti koja gravitira ka muzici. Prevazilaenje osnova simbolizma poelo je u slikarstvu i
upravo je ono u poetnoj fazi futuristike umetnosti zaposelo vladajue visine. Potom e pesnitvo, u skladu sa
otkrivanjem prirode simbola umetnosti, postati takorei
uzorom umetnikog novatorstva. Sklonost ka identifikaciji
umetnosti sa pesnitvom pokazuju svi pesnici futuristike
generacije. Umetnost u celini, drugim reima poezija,
veli Paternak. Ali nastanak te hijerarhije je kod pojedinih
pesnika razliit, jer su razliiti putevi koji ih vode ka poeziji,
razliite polazne take. Pasternak, uenik umetnosti Skrjabina, Bloka, Komisarevske, Bjeloga, tzv. simbolistike
kole, doao je pesnitvu od muzike, prema kojoj je negovao
odnos kulta, to je karakteristino za simboliste. Kod Majakovskog je odskona daska prema poeziji bilo slikarstvo.
Pri svoj raznovrsnosti umetnikih ciljeva koje je Hlebnjikov
sebi postavio, re mu je bila jedini, nezamenljivi materijal.
Mogli bismo rei da je u razvoju postsimbolistikog pesnitva Majakovski otelovljavao Sturm-und-Drang epohu,
da je Hlebnjikov predstavljao najupeatljivije i najosobenije
dostignue toga razvoja, dok je stvaralatvo Pasternaka
takorei karika izmeu simbolizma i sledee kole. Iako
je Hlebnjikov kao pesnik ranije sazreo od Majakovskog,
a Majakovski ranije od Pasternaka, mogli bismo u tom
smislu potpuno da se sloimo sa itaocem koji je, polazei
od simbolizma, bio spreman da se pozabavi Pasternakom,
ali je pri tome uvideo da je neizbeno da se pozabavi i
Majakovskim; pa je zatim, poto jjp ovoga savladao, preao na dugotrajno rvanje sa Hlebnjikovljevim delima.
Meutim, svi pokuaji da se pisci iz istog vremenskog
preseka posmatraju kao pojedine karike jednog jedin-
57
stvenog razvojnog lanca i da se svrstaju po redosledu karika uvek su konvencionalni u svojoj jednostranosti. Ukoliko pesnik u odreenom smislu nastavlja tradiciju, utoliko
se odlunije u ponekim drugim stvarima od nje odvaja.
Negacija tradicije nikada nije generalna: elementi negiranja se uvek javljaju samo u vezi sa elementima potvrivanja.
Otuda je Pasternak, koji je sebe u svojim literarnim htenjima proglaavao nastavljaem simbolizma, smatrao daje
iz njegove tenje za ponavljanjem i ovekoveavanjem stare
umetnosti uvek nastajala nova umetnost. Nova obrada je
uvek ostvarivana hitrije i vatrenije nego original i ta
kvantitativna razlika se zakonomerno pretvarala u kvalitativnu. Po linom priznanju pesnika novo nije nastajalo
sa ciljem da se ukloni s t a r o . . . ve naprotiv, u ushienom
podraavanju uzora. Suprotno tome, Majakovski se svesno zalagao za neprihvatanje stare poezije. Pasternak, meutim, sa svojim finim smislom za simbolizam nasluuje
u romantinom maniru Majakovskog i u pod tim manirom
skrivenom oseanju ivota zgusnuto naslee one pesnike
kole koju boibeni futurista odbacuje. O emu se, dakle,
radi? Novatorstvo Pasternaka i Majakovskog je isto tako
fragmentarno kao i njihova povezanost sa literarnom prolou. Predstavimo sebi dva srodna jezika koji se ne razlikuju samo po novim tvorevinama, ve i po prajezikim
slojevima: ono to je jedan jezik zadrao od zajednikog
izvora, to je u drugom esto ve odbaeno, i obrnuto. Ta
dva jezika su pesniki svetovi Majakovskog i Pasternaka,
zajedniki prajezik im je poetski sistem simbolizma. Tema
ovih razmatranja je ono neobino u Pasternakovom stvaralatvu to izmeu njega i prethodnika povlai rastavnu
liniju; ta crta neobinog je delom tua njegovim savremenicima a delom upadljivo srodna, i najslikovitije dolazi do
izraaja upravo u njegovoj prozi, u toj prozi nespretnog
hoda.
*
kolski udbenici samouvereno povlae granicu izffleu

lirike i epa. Ako to pitanje svedemo na jednostavnu gramatiku formulu, moemo rei da je polazna taka za liriku
58
i vodea tema uvek prvo lice sadanjeg vremena, a da je

za ep to tree lice prolog vremena. Ma ta bio predmet
lirske prie, uvgk su to samo prikaaljke, dodaci, samo pozadina prvog lica; ukoliko se, meutim, radi o prolosti,
onda lirska prolost pretpostavlja postojanje subjekta koji
se neega sea. Nasuprot tome, u epu se sadanjost izriito
prebacuje u prolost, i ako pripovedaevo Ja i doe do
izraaja, to je samo u svojstvujednoga od lica radnje, tj. to
se objektivirano Ja pojavljuje kao podvrsta treeg lica,
pesnik sebe posmatra takorei kao strano lice, nekako sa
strane. Ovde Ja ak moe biti naglaeno kao pojedinost
koja se obrauje, ali se nikada ta pojedinost ne stapa sa
samim predmetom izlaganja; drugim reima: ne dolazi u
obzir da se u epu pojavi pesnik kao predmet lirike koji
se svetu obraa u prvom licu.
Ruski simbolizam je potpuno lirski po prirodi. Njegovi izleti u epiku imaju vid karakteristinih pokuaja liriara da se maskiraju kao epiari. Ali u eposi posle simbolizma dolazi do novih pojava: uz oevidnu prevlast lirskog poleta, koji je najizrazitije ispoljen u stvaralatvu Majakovskog, dolazi do izraaja i isto epski eleraenat. On
je upravo neponovljivo ostvaren u pesnitvu i prozi Hlebnjikova. Pasternak je pravi liriai i njegova proza je proza
lirskog pesnika; ni negova istorijska poetska dela se ni u
kom pogledu u svojoj biti ne razlikuju od njegovih ciklusa
intimne lirike.
Pasternak priznaje da su mu dostignua Hlebnjikova
u znatnoj meri i danas nepristupana i objanjava: poezija koju ja zastupam odgovara uvek onome to postoji
u stvarnosti, to je uslovljeno samim ivotom. Hlebnjikova
bi svakako iznenadio prekor da se otrgnuo od stvarnog
ivota: pa on je svoje stvaralatvo posmatrao kao potvrivanje stvarposti, to je negatorskoj literaturi prethodne
generacije bilo strano. Svet znakova kojima Hlebnjikov
prenosi svoju pesniku poruku tako je potpuno ostvaren
da mu je svaki znak, svaka stvorena re ispunjena punom,
samostalnom realnou i pitanje o njenom odnosu prema
nekom spoljnom predmetu, upravo pitanje o egzistenciji
jednog takvog predmeta, postaje sasvim izlino. Za Hlebnjikova, kao i za malu junakinju u Pasternakovoj prii,
59
ime kojim se oznaava neka pojava ima potpun smisao:

Ni na koji nain se nije moglo razaznati ta se na drugoj
obali, daleko, sasvim daleko, zbivalo, nije imalo imena,
niti izraenu boju ili jasne obrise . . . enja je plakala . . .
Oevo objanjenje je bilo kratko: to je Motoviliha . . . .
Devojica nije nita razumela i umirena proguta suzu koja
se kotrljala niz obraz. Bilo joj je stalo samo do toga: da
sazna kako se to nepojmljivo zove Motoviliha. Tek
to je enja bila prerasla detinjstvo pojavila se u njoj prvi
put sumnja da ta pojava neto skriva ili da svoje tajne
otkriva samo izabranima. Sa tim stavom dejeg doba
prema pojavama potpuno se slae stav Pasternaka. Epski
stav prema okolini, prirodno, za ovog pesnika ne dolazi
u obzir; on je ubeen da u svetu prozainih injenica
elementi svakodnevnog ivota glupo i potmulo padaju na
duu i da tonu na njeno tle, realno, ovrslo i hladno,
kao usnule cinkane kaike i da je samo strast izabranog
u stanju da tu istinu koja titi svojom neminovnou
pretvori u poeziju. Samo se oseanje pokazuje kao oevidno i apsolutno verodostojno. U poreenju sa tim ak i
izlazak sunca poprimi karakter gradske novosti koja mora
biti proverena. Svoju poetiku Pasternak zasniva na linom, afektivnom doivljaju stvarnosti. U tom obliku zbivanja nisu pripadala meni it. I u usmerenosti jezika poezije
na isto ekspresivni jezik muzike, kao i u obrazlaganju
ove koncepcije pobedom oivljavajue strasti nad neminovnim, pokazuje se nastavak romantiarske linije simbolizma, ali u skladu sa rastom i osamostaljenjem Pasternakovog stvaralatva njegov prvobitno romantiarski afektivni jezik se postepeno menja u jezik o afektu i taj opisni
karakter nalazi svoj krajnji izraz u prozi pesnika.
Ako je granica izmeu oba pesnika (Pasternaka i Hlebnjikova) jasna, uprkos oiglednih odjeka istog stava u
spisima Pasternaka, to je daleko tee povui graninu crtu
izmedu stvaralatva Pasternaka i Majakovskog. Obojica
su liriari jedne te iste generacije; Majakovski je vie nego
60
ijedan pesnik uticao na mladog Pasternaka koji mu se

uvek divio. Ako se paljivo uporedi tkivo metafora oba pesnika, onda e se odmah pokazati znaajne slinosti. Vreme i zajedniki uticaji nainie me slinim Majakovskom,
bilo je kod nas podudarnosti, primeuje Pasternak. U
strukturi metafore Pasternakovih pesama postoje neposredni
tragovi zanosa za autora Oblaka u pantalonama. Pri
uporeivanju metafora oba pesnika mora se, meutim, imati
u vidu da one u njihovom stvaralatvu ni iz daleka ne igraju
istu ulogu. U pesmama Majakovskog je metafora, koja
zaotrava tradiciju simbolizma, ne samo najkarakteristiniji
ve i najbitniji pesniki trop; ona upravo odreuje sklop i
razvoj lirske teme. Po jednoj tanoj Pasternakovoj oceni poezija je ovde poela prosto da govori jezikom sektakih slika.
Postavimo sebi ovako zadatak: apsolutna metaforinost
jezika je poznata, ostaje da se odredi tematski sklop lirike
Majakovskog. Kao to je ve pomenuto, pesnikovo Ja ovde
je osnovni lirski impuls. Slike spoljnog sveta u metaforinoj
lirici su dovedene u sklad sa tim impulsom, one treba da ga
prenesu u druge oblasti, da slue i stvaranju mree odgovarajuih i nunih prilagoavanja u mnotvu kosmikih
podruja, i rastvaranju lirskog junaka u mnoga znaenja
ivota, i slivanju raznovrsnih podruja ivota u lirskog
junaka. Put metafore je stvaralaka asocijacija po slinosti
i suprotnosti. Junaku se suprotstavlja slika njegovog smrtnog neprijatelja u mnogo oblika, kao to se meusobno
suprotstavljaju i svi delovi metaforino usmerene lirike.
Ta lirika neminovno uvire u temuubitanogdvobojajutiaka.
Junaka lirika, okovana vrstim i tesnim metaforinim
lancem, sliva mitologiju pesnika i njegov ivot u jednu
nedeljivu celinu; pesnik stoga (Pasternak je to potpuno
shvatio) za svoju sveobuhvatnu simboliku plaa ivotom).
U ovom se smislu moe iz semantikog sklopa poezije
Majakovskog dedukovati i njen stvarni libreto, kao i jezgro
pesnikove biografije.
Ma koliko da su Pasternakove metafoie prefinjene i
bogate, one ipak ne odreuju njegovu lirsku temu, niti
je vode. Pasternakovo stvaralatvo dobija jedan neopti
iziaz ne kroz metaforine, ve kroz metonimijske tokove.
Lirika Pasternakova je kako u pesmama tako i u prozi
6 1
proeta metonimijama, drugim reima: ovde preovlauju

asocijacije po principu neposrednog kontakta. Prvo lice
je u poreenju sa poezijom Majakovskog potisnuto u pozadinu. Ali to je samo prividno zanemarivanje veiti
junak lirike je ipak i ovde prisutan. Radi se samo o tome da je
junak metonimijski dat: tako se, na primer, u aplinovom
filmu Parianka ne vidi voz, ali mi saznajemo za
njegov dolazak po lefleksima snimljenih ljudi, nevidljivi piozirni voz kao da prolazi izmeu platna i gledalita. Isto tako u Pasternakovoj lirici fungiraju slike
okoline kao pogranini odrazi, kao metonimijski izrazi
pesnikovog Ja. Autor ponekad jasno otkriva svoju poetiku,
ali je on egocentrino izjednaava sa celokupnom umetnou. On ne veruje u mogunost istinski epskog stava umetnosti u odnosu na spoljni svet, on je ubeen da prava
umetnika dela, pripovedajui o svemu moguem, u stvari
pripovedaju o svom nastanku. Stvarnost takorei vaskrsava u jednoj novoj kategoriji. Ta kategorija nam se ini
kao njeno sopstveno stanje a ne nae... Mt-pokuavamo da
ga odredimo. Rezultat je umetnost. U tom je smislu staroruski hodocasnik doiveo Konstantinopolj kao nezasitljiv grad, poto ga se nije mogao dovoljno nagledati. Isto
tako stoje stvari i sa pesmaraa a naroito sa prozom Pasternaka, u kojoj antropomorfizam mrtve prirode mnogo jasnije dolazi do izraaja: umesto junaka ovde stvari koje ih
okruuju ee dospevaju u stanje pobune, nepokretni
obrisi krovova postaju radoznali, vrata se sa tihim prekorom sama zatvaraju, radost zbog porodinog pomirenja
izraava se u povienju temperature, u revnosti u radu,
a kada je pesnika voljena devojka odbacila, breg je postao
vii i tanji, grad je postao mrav i mrk. Mi smo namerno
naveli jednostavne primere, u Pasternakovim knjigama se
nalazi mnotvo mnogo sloenijih tvorevina te vrste. Zamenjivanje datog objekta susednim samo je najjednostavnija manifestacija asocijacije po neposrednom kontaktu.
Pesnik poznaje, dodue, i druge metonimijske.puteve asociranja on skree od celine ka pojedinosti i obratno,
od uzroka ka dejstvu i obratno, itd. Karakterislino je za
Pasternaka da on radnju pretpostavlja vriocu radnje,
da pretpostavlja stanja, odnosno izraze osobina njihovom
62
posedniku, to se ogleda u injenici da on vri izdvajanje

i opredmeivanje ovakvih apstrakcija. Filozof Brentano,
koji se uporno borio protiv logiki nezakonitog opredmeivanja fikcija ove vrste, mogao je u Pasternakovoj poeziji i
prozi nai najbogatiju zbirku takvih tobonjih konkretnih
datosti koje se tretiraju kao bia od krvi i mesa. Sestra
moja iznj (Sestra moja to jeivot), neprevodiv naslovi
lajtmotiv Pasterrtakove zbirke pesama (imenica ivot je
enskog roda u ruskom jeziku) otkriva nedvosmisleno jezike
korene cele te njegove mitologije. Ova crta se sve ee
javlja u njegovoj prozi. ivot sanio malobrojne upuuje u
ono.to ini sa njima. On jako voli svoj posao i za vreme
rada govori u najboljem sluaju samo s onima koji ga prihvataju s radou. (Liversovo detinjstvo). Isto to nalazimo
u jo spletenijem metonimijskom sklopu u Propratnom pismu: Odjednom mi se pod prozorom pojavi predstava o
njegovom ivotu (ivotu Majakovskog), koji je sada ve
potpuno pripadao prolosti. On je iao po strani prozora u
obliku bilo koje tihe, drveem obrasle ulice . . . A odmah je tu
pored zida stajala naa drava, naa neuvena, nemogua
drava koja se prostirala u vekove i zauvek tu ostala.
On je stajao dole, mogao ga je ovek zvati i prihvatiti
za ruku.
Pasternakove pesme su carstvo metonimija koje ivi
svojim sopstvenim ivotom. Iza umornog junaka postoje i
kreu se sve dalje njegovi sopstveni tragovi, koji bi, medutim, isto tako eleli da otpoinu. Na njegovom strmom
putu je tiho pevuilo njegovo pesniko snovienje:^ Ja
sam snovienje. U svojim seanjima autor pria: Cesto
sam uo zvidanje sete koja nije ponikla u meni. Poto me
je od pozadi sustizala, zaplaivala me je i izazivala u meni
samilost . . . Cutanje je ilo sa mnom, usput sam dodeljen
njegovoj linosti i nosio sam njenu uniformu koju svako
poznaje iz sopstvenog iskustva. Izraz predmeta preuzima
funkciju samog premeta: Negde u blizini muziciralo je
jedno s t a d o : . . . . Muziku su upijali obadi. Sigurno im se
koa gievito pokretala ovamo onamo. Radnja i vrilac radnje su u istoj meri predmetni: dva retka dijamanta igrala su
se odvojeno i samostalno u dubokim gnezdima tog polutamnog dobra: ptiica i njeno cvrkutanje. Poto se apstrak-
63
cija opredmeuje ona se i dopunjuje predmetnim dodatkom: To su bili vazduni putevi na kojima su poput
vozova svakodnevno odvajale pravolinijske misli Libknehta,
Lenjina i ono malo duhova njihovog poleta. Apstrakcija
se personifikuje i po cenu katahreze: Vladala je popodnevna tiina. Ona se slagala sa tiinom koja se prostirala
dole u tavnici. Apstrakcija se iznosi u vidu samostalne
radnje i te radnje se opet opredmeuju: Lakirani tonovi
kikota ivotnog reda koji se raspadao prikriveno su namigivali jedan na drugog.
Majakovski, koji se sa ljubavlju uvek nanovo hvatao
u kotac sa preprekama, nosio se vie godina milju da
napie roman. ak su mu i naslovi lebdeli pred oima
prvo Dve sestre, onda Tuce ena. To to je plan uvek
odlagan ne moe se smatrati sluajnim: bit ovog pesnika je
ili lirski monolog ili dramski dijalog, ono to treba da se drukije prikae duboko mu je strano, ne lei mu da tematikom
treeg lica zamenjuje tematiku drugog lica. Sve to nije
nerazdvojno povezano sa pesnikovim Ja, Majakovski osea
kao neto neprijateljski suprotno i on se neposredno obiaa
protivniku on izaziva na dvoboj, raskrinkava, proklinje, ismejava, proteruje. Nije nikakvo udo to su u oblasti
proze njegova jedina ostvarena dela sjajni pozorini komadi, koji su nastali u njegovim poslednjim godinama.
Svoj neminovan smer ima i Pasternakov put ka pripovedakoj
prozi. Postoje, dodue, pesme koje su skroz na skroz protkane metonimijama; pripovedaka proza, opet, moe biti
nakljukaha metaforama (oiti primer je proza Bjeloga); no
ipak je u osnovi tkivo stiha pogodnije za metaforu a tkivo
proze za metonimiju. Stih se zasniva na asocijaciji po slinosti: ritmika slinost stihova je neophodni preduslov
njihovog uspeha, a ritmiki se paralelizam najjae osea
ako je propraen slinou (ili suprotnou) slika. Namerno,
upadljivo raslojavanje u sline odeljke je prozi tue, osnovni impuls pripovedake proze je asocijacija po neposrednom kontaktu; pripovetka se kree od jednog datog objekta ka susednom po odgovarajuim prostorno-vremenskim
i kauzalnim putevima; put od celine ka sastavnim delovima i obratno je samo jedan poseban sluaj tog procesa.
Ukoliko je proza manje realna, utoliko veu samostalnost
64
postiu asocijacije po neposrednom kontaktu. Linija najmanjeg otpora za metaforu je stih, a za metonimiju proza
sa iskljuenim ili priguenim sieom (primer za prvo su
Pasternakove novele, primer za drugo je njegovo Propratno
pismo).
Bit pesnikih tropa ne lei samo u beleenju mnogostrukih odnosa izmeu predmeta, ve i u pomeranju uobiajenih odnosa. Ukoliko je intenzivnija uloga metafore
u datoj pesnikoj strukturi, utoliko se odlunije rue tradicionalne podele, stvari se nanovo sreuju na osnovu
novonastalih obeleja date vrste. Stvaralaka (ili kakoje
protivnici te novine nazivaju nasilna) metonimija menja
uobiajeni red stvari. Asocijacija po neposrednom kontaktu,
koja je u Pasternakovom stvaralatvu postala posluna alatka
umetnika, menja prostornu podelu i vremenski redosled.
To se osobito jasno pokazuje u proznim tvorevinama pesnika. Pasternak zasniva ta pomeranja na afektu ili, ako se
poe od ekspresivne funkcije umetnosti rei, pomae afektu da posredovanjem ekspresivne funkcije rei doe do
izraaja.
Poetski svet koji je odreen metonimijom brie obrise
stvari kao to april u Pasternakovoj pripoveci Liversovo
detinjstvo brie granice izmeu kue i dvorita i pretvara
dva razliita aspekta jednog te istog predmeta u samostalne
predmete; slino postupaju i deca u istoj pripoveci, koja
jednu te istu ulicu iznutra i spolja doivljavaju kao dve
razliite ulice. Obe te karakteristine crte meusobno
proimanje predmeta (realizacija metoninvije u pravom smislu) i njihovo razaranje (realizacija sinegdohe) pribliuju Pasternakovo stvaralatvo tenjama kubistikog slikarstva. Menjaju se dimenzije stvari: Gondola je bila
enstveno ogromna, kao to je sve ogromno to je savreno
u formi i stoji u nesrazmeri sa mestom koje telo zauzima u
prostoru. Menjaju se razdaljine izmeu stvari, tako da se
pojavljuje uverenje da razgovor o tuinima mora biti
prisniji od razgovora o roacima, i vizija kosmikog kretanja u prvom delu Propratnog pisma pretvara neoiv-
65
ljene stvari u jedan dalek nepokretan horizont. Evo jednog

ubedljivog primera preobliavanja odnosa: Lampe su samo;
naglaavale prazninu veernjeg vazduha. One nisu zraile
svetlost, ve su se iznutra nadimale kao bolesni p l o d o v i . . .
Sa sobama su lampe mnogo manje dolazile u dodir nego
sa prolenim nebom kojem su se, kako se inilo, bile sasvim primakle ... Pasternak je to svoje pomeranje prostora
uporedio sa onim gogoljevskim odjednom je u svim pravcima sveta postalo nadaleko vidljivo. Prostorni odnosi se
meaju sa vremenskim i vremenski redosled gubi svoju
obaveznost predmeti se s vremena na vreme prebacuju
iz prolosti u budunost, iz budunosti u prolost, kao pesak
u jednom esto protresanom peanom asovniku. Bilo
koji odnos moe biti shvaen kao kauzalni niz. Pesnik je
sklon da situaciju identifikuje sa uzrokom, on povrnost
nagaanja svesno pretpostavlja reitosti injenica, on pouava da je vreme proeto jedinstvom ivotnih zbivanja
i gradi izmeu toga mostove upravo na nedovoljno loginim, smenim uzrocima, koje oevidno suprotstavlja
silogistici odraslih. Nije, dakle, ni udo kada se brbljanje
Kohenovih sagovornika pokazuje kao dombasto zbog
stepenastog karaktera marburkih plonika i kada su
esta pesnikova ponavljanja izraza zbog toga to ne
retko samo fikcija kauzalnih reenica.
Ukoliko je obuhvatniji domet pesnike figure, utoliko
se jae, da se posluimo Pasternakovim reima, brie ono
to je ostvareno, predmet ostvarenja. Stvorena veza natkriljuje ono to treba da se povee, ona ga savladava;
pojavljuje se dra samostalnog znaenja, dok se predmetni
odnos priguuje i ponekad jedva svetluca. U tom smislu i
metonimijske veze koje Pasternak stvara, i metaforike
veze Majakovskog i raznovrsni naini zgunjavanja jezike
forme unutranje i spoljne koju primenjuje Hlebnjikov u
svojoj poeziji, pokazuju upornu sklonost ka bespredmetnosti,
to karakterie i druge umetnike forme te epohe. Stvorena
veza postaje po sebi predmet. Pasternak ne moe dovoljno
da naglasi nebitnu sluajnost onoga to treba da se povezuje:
Svaka pojedinost moe biti nadoknaena drugom . . .
Po izboru proizvoljna pojedinost ima vrednost svedoka
stanja kojim je obuhvaena celokupna prevrnuta stvarnost...
66
Delovi stvarnosti su meusobno ravnoduni. Pesnik defiJiie umetnost kao meusobnu zamenljivost slika. Proizvoljne slike ne kriju samo slinost i mogu prema tome biti
suprotne metafore (s ime se sve nebo ne da uporediti
itd.) proizvoljne slike su na ovaj ili onaj nain potencijalno srodne. Ko nije makar malo praina, zaviaj, tiho
proletnje vee? glasi Pasternakova apologija sveobuhvatnog metonimijskog izbora po srodnosti. Ukoliko je
nejasnija ta srodnost, utoliko se vie raspadaju i gube svoju
bukvarsku jasnou slike poreane jedna pored druge i
itavi nizovi slika. Karakteristino je da Pasternak dosledno
suprotstavlja u predmete unet smisao njihovoj slikovitosti,
za koju tako rado trai pejoiativne epitete, u Pasternakovom svetu smisao neminovno oduzima osmislenost pojavama, a slikovitost im oduzima duu.
Postavimo sebi ovakav zadatak: poznata je apsolutna

metoniminost pesnika, treba sada odrediti tematski sklop
njegove liiike. Junak se kao u nekoj skrivalici veoma teko
moe nai: on je rastoen u niz sastavnih i uporednih delova, umesto junaka poturen je jedan lanac njegovih opredmeenih stanja i predmeta oivljenih i neoivljenih
koji ga okruuju. Svaka sitnica ivela je u svom znaenju
i rasla ne osvrui se na raene belei Pasternak u svom
ranom ciklusu pesama Preko barijera, u kojoj je, kako sam
kae, ve bio naao svoju poetiku. Tema pesme je odbijena
molba pesnika, a lica radnje su plonik, vetar, uroeni
instinkt, novo sunce, vilinski konjic, crep na krovu,
podne, pilad, pesak, vreme pred oluju, nebo, itd. Nakon
petnaestak godina e Pasternak u svojoj knjizi uspomena
Propratno pismo istai da je namerno sarao uzgred okarakterisao svoj ivot, i to zato da bi mogao da uvea broj
njegovih obeleja ili da ih zameni drugima. Stoga bi ivot
pesnika u stvari trebalo traiti pod tuim imenima.
Da se posluim izrekom: pokai nam tvoju okolinu i
ja u ti rei ko si. Mi saznajemo od ega ivi taj metonimijama uokvireni i pomou sinegdoha u pojedine osobine,
reakcije i stanja razliven lirski junak, s ime je povezan,
67
ime je uslovljen i na ta je osuen. Ali onu pravu odliku

junaka, tj. njegovu delatnost nismo u stanju da sagledamo,
radnja je zamenjena topografijom. Kod Majakovskog
sudar dva sveta neminovno vodi dvoboju, preiena slika
Pasternakovih pesama ponavlja svet je svetu ogledalo
da je sudar neto varljivo: Ogroman vrt kree se u sali
ovamo onamo, podie pesnicu na ogledalo, juri na ljuljaku,
pogaa ga loptom, drmusa i ne razbija staklo. Dok
Majakovski odmotava lirsku temu u formi jednog ciklusa
promena junaka, dotle je u lirskoj prozi Pasternaka omiljena prelazna formula: uzbueni junak, koji raznovrsno
i silom besposlen doivljava promenu mesta, putuje eljeznicom. Aktiv je izbrisan iz Pasternakove poetske gramatike:
u njegovim delima je ostvarena metonimija koja na mesto
junaka stavlja ladnju: jedan sasvim budan ovek . . . eka
da odluka o ustajanju doe sama po sebi, bez njegovog
udela. A g e n s je iskljuen iz tematike. Junakinja nije
vikala, nije se dogovarala itd. sve je to njoj predskazano.
Vrhunac aktivnosti junakinje koja prouzrokuje neminovnost tragedije sastoji se u misaonom preobliavanju susedstva: ona je nekoga zapazila bez nunosti, bez koristi, bez
smisla i imaginarno ga uveia u svoj ivot. Je li ovek
moda u umetnosti aktivan? Ne, po Pasternakovoj estetici oveku su u umetnosti zapuena usta, to je osobena
crta umetnosti. Onda je sigurno umetnost aktivna? Ne, ona
nije pronala ak ni metaforu, ona ju je samo reprodukovala. Pesnik nee svoje uspomene da pokloni seanju
svojih objekata: Naprotiv, sam sam ih dobio na poklon
od njega. Ako je lirsko Ja u delu Pasternakovom P a t i e n s
onda bi moda neko tree lice moglo biti stvarni junak?
Ne, stvarni agens ostaje van poetske mitologije Pasternaka:
po pravilu ovek nema pojraa ta ga okrepljuje, ta izaziva
u njemu raspoloenje, pesniku je sasvim svejedno kako se
zove snaga koja je stvorila njegovu knjigu. Tree lice koje
se javlja kod Pasternaka ne oznaava da je u pitanju agens
ve sredstvo. Na primer u Liversovom detinjstvu: sve
to su deca dobijala od roditelja dolazilo je sluajno, to
nisu oni uslovili ve je bilo uslovljeno nekim drug'm razlozima. Pomoni, sporedni, zakulisni karakter treeg lica
je i u Pasternakovoj tematici esto otro podvuen: U
68
ivot je uao neki drugi ovek, neko tree lice, potpuno

ravnoduno, bez imena ili sa nekim sluajnim imenom,
koje niti izaziva mrnju niti uliva ljubav. Bitno je samo
njegovo prodiranje u ivot lirskog Ja. Bez odnosa prema
tom jedinom junaku to su samo nejasna gomilanja bez
imena.
Taj strogi repertoar semantikih zakona odreuje i
jednostavnu shemu lirske pripovetke Pasternaka. Junak je
oduevljen ili uplaen, obuzet spoljnim impulsom, as nosi
njegov spoljni peat, as napreac gubi sa njim svaku
vezu onda se malopreanji impuls smenjuje novim.
Propratno pismo je oduevljena pria o tome kako se
autor na smenu divi Rilkeu, Skrjabinu, Kohenu, lepom
dragom devojetu, Majakovskom, i kako se pri tome sukobljava sa granicama razuma (lino nerazumevanje je jedna
od najaktuelnijih i najsnanijih tema u Pasternakovoj lirici, kao to je u lirici Majakovskog najea tema ne biti
shvaen). Bespomoni nesporazumi sazrevaju, neizbeno
dolazi pasivno reenje junak se povlai, jedno za drugim
naputa muziku, filozofiju, romantinu poeziju. Aktivnost
junaka se nalazi van delbkruga pesnika Pasternaka. Kada je
re o delima, onda je Pasternakovo izlaganje na banalan nain puno citata i autor se u svojim teorijskim zahvatima
zalae za pravo na plitkost (banalnost). I Majakovski poznaje banalitete kao grau, ali ih on, za razliku od Pasternaka, upotrebljava iskljuivo za karakteriziranje neprijateljskog Ne-Ja. Na slian su nain karakteristine po
svojoj neaktivnosti i Pasteinakove novele. Najdramatinija
novela Vazduni putevi, sastoji se iz sledeih nekomplikovanih zbivanja: oekuje se negdanji ljubavnik ene
a prijatelj mua, koji se vraa sa jednog morskog putovanja;
sve troje je poraeno nestankom deteta; prispeli gost doekan je priznanjem mua i ene da je nestalo dete u stvari
njegov sin; injenica da sad tek, nakon petnaest godina,
dobija potvrdu svojoj slutnji da se radi o njegovom sinu,
s istovremenom veu da mu je to dete nestalo suvie
je potresna za njega i to ga ubija. Sve to iole lii na radnju
(uzroci nestanka deaka, njegovo spasavanje, uzroci nesree) nije prikazano. Prikazani su iskljuivo stupnjevi uzbuenja i njihovi odrazi.
MARGINALIJE UZ PROZU PESNIKA
PASTERNAKA
69
Pokusali smo da tematiku Pasternaka i Majakovskog

dedukujemo iz principijelnih strukturalnih osobenosti njihove poetike. Znai li to da je ono prvo uslovljeno ovim
drugim? Predstavnici pukog formalizma bi potvrdno odgovorili i pozivali bi se na Pasternakovo priznanje da je u mladosti imao formalnih slaganja sa Majakovskim koja su
pretila da preovladaju njime, te je odluio da promeni svoj
poetski princip, a zajedno s tim i oseanje sveta koje se
krije pod poetskim principom. Dakle, po njima, poto je
mesto majstora metafore bilo ve zauzeto, Pasternak se opredelio za drugo i postao majstor metonimija, to je povuklo
za sobom odgovarajue ideoloke stavove.
Drugi bi opet pokuali da opravdaju primat sadraja.
Jednostrani pobornici psihoanalize pronali bi izvore Pasternakove lematike u njegovoj ispovesti da je sramno dugo
ostao u krugu zabluda detinjeg uobraenja, deakog izopaavanja, mladikih gladi. Oni bi na osnovu tih momenata objanjavali ne samo njegovu stalnu temu pasivne egzaltacije i neminovnih padova, ne samo uzbueno vraanje
na motive deakog sazrevanja, ve i metonimijske zablude
koje iskrsavaju oko svakog predmeta njegove pesnike obrade. Vulgarizovano materijalistiko stanovite bilo bi predstavljeno, opet, onima koji bi beleili autorovo svedoanstvo o apokaliptinom sklopu svoga sveta i njegovo oigledno slepilo za socijalnu problematiku, naroito za socijalni patos poezije Majakovskog, a onaj timung bespomone, neaktivne, elegine rasplinutosti, koja proima i Propratno pismo i Vazdune puteve, svodili na socijalno-ekonomsku bazu.
Zakonita je tenja da se pronae sklad izmeu pojedinih ravni realnosti, zakoniti su i pokuaji da se injenice
jedne ravni izvedu iz odgovarajuih injenica druge ravni
to sve predstavlja traganje ze metodom koji bi omoguio
da se jedna viedimenzionalna stvamost projicira na jednoj
jedinstvenoj povrini. Bilo bi pogreno kada bi se ta projekcija zamenila jednostavnim opisom stvarnosti, odnosno
kada se ne bi uzela u obzir karakteristina struktura kao
i autonomija pojedinih ravni, tj. kada bi se sve svelo na me-
70
LINGVISTIKA 1 POETIKA
hanike naslage injenica. Od postojeih mogunosti konkretnih ivotnih formi moe odredena okolina ili individua
da izabere onu koja najvie odgovara datim socijalnim,
ideolokim, psiholokim ili drugim okolnostima; na slian
nain konkretni tipovi umetnikih formi, iji je razvoj uslovljen odreenim zakonima, nalaze adekvatnu okolinu,
odnosno stvaralaku linost za svoje ispoljavanje. Ne sme se,
meutim, harmonija tih ravni idilino apsolutizirati, ne sme
se zaboraviti da su izmeu pojedinih ravni stvarnosti mogue dijalektike suprotnosti. Ti konfiikti izmeu ravni su
bitne pogonske snage kulturne istorije. Mada se mnoge individualne osobine Pasternakove poezije slau sa karakteristinim crtama njegove linosti i njegeve socijalne sredine,
ipak u njegovom stvaralatvu neminovno postoje elementi
koje poezija epohe nasilno natura svakom svom pesniku,
pa makar to bilo i u suprotnosti sa njegovim individualnim
i socijalnim likom (radi se o nunim osovinama celokupne
poetske strukture u literaturi datog trenutka); ako bi pesnik
pokuao da odbaci te elemente, on bi automatski bio izbaen
iz koloseka. Umetniki poziv nikada ne ulazi u biografiju
pesnika bez borbe, kao to se ni biografija pesnika ne svodi
iskljuivo na umetnike tenje. Junak Propratnog pisma
je jedan hronini nesrenik - pesnik Pasternak ne zna ta
da pone sa mnogim zbiljskim uspesima svoga prototipa,
upravo onako kao to ni Kazanova u svojoj knjizi ne zna
kako da se postavi prema svojim stva'rnim prestupima.
Sklonost ka krajnjem odvajanju osobine od predmeta i
njenom osamostaljenju, koju smo konstatovali u poeziji
Pasternaka i njegovih vrnjaka, osnovna je tenja celokupne nove umetnosti koja je nastupila kao antiteza naturalizma. Ta sklonost je nerazdvojiva od glavnog vrela te
umetnosti i ostvaruje se nezavisno od biografskih osobenosti
njenih nosilaca. Pokuaje posmatraa da ovu specifinu
umetniku pojavu jednostavno veu za ogranien socijalni
period i odreenu ideologiju treba oceniti kao zabludu
tipinu za mehanistiko prilaenje pojavama. Nije dovoljno
tvrditi da je prosto u pitanju umetnost koja je prigrlila bespredmetnost kao svoju glavnu temu, iz ega neminovno
proizilazi irealan pogled na svet. Takvo bi tuniaenje prikrilo postojanje jedne principijelne antinomije. Apstraktnom
MARGINALUE UZ PROZU PESNIKA PASTERNAKA
71
pravcu umetnosti, u stvari, pre odgovara filozofski pogled

okrenut ka predmetnosti. Pasternak, koji strastveno razara uobiajene veze i odnose, buni se protiv pripadnosti
jednom kompaktnom kolektivu i vrstoj vezanosti za jedan odreen pravac. On se trudi da ubedi Majakovskog
kako bi bilo divno kada bi on hteo da zauvek odstrani od
sebe futurizam. Pasternak ne voli banalna slaganja sa
savremenicima, on se od njih odvaja i propoveda izlete po
strani od kolektivnog puta. Ali upravo u njegovoj poeziji
upadljivo dolazi do izraaja vezanost za generaciju, za
tu generaciju objedinjenu ipak mnogo ime zajednikim,
uprkos ideolokoj zbrci date epohe proete meusobnom
mrnjom i nerazumevanjima. Ta vezanost dolazi do izraaja kako u upornom stvaralakom obesnaenju predmeta
tako i u preobliavanju gramatike koja slui umetnosti.
Ovo poslednje (gramatika) iskoriavano je ranije prvenstveno za oznaavanje prolosti i sadanjosti; konfrontiranjem sadanjeg trenutka sa prolim doaravana je neka neodreena vremenska situacija, neka sadanjost koja nije ni
prolost, ni ono pravo, aktuelno sada. Upravo je futurizam
hteo, i u teoriji i u praksi, da uvede budunost u pesniki
sistem, i to kao merodavnu kategoriju. O tome svedoe
pesme i publicistika Hlebnjikova i Majakovskog, a istom
tenjom proeto je i Pasternakovo stvaralatvo uprkos intimne sklonosti autora ka dubokom horizontu seanja.
Pasternak sadanje vreme doivljava na jedan nov nain,
u kontekstu novog konfrontiranja; on ga doivljava kao
samostalnu kategoriju i smatra da ve samo primanje
sadanjosti predstavlja budunost. Sveana himna Majakovskom koja zaldjuuje Propratno pismo, zavrava se,
i to ne sluajno, reima: Od detinjstva ga je budunost razmazila, ona mu se prilino rano i oigledno bez velikog napora predala. Ta gramatika reforma naelno menja i
samu funkcjju poezije u krugu ostalih socijalnih vrednosti.
POEZIJA GRAMATIKE
I GRAMATIKA POEZIJE*
Zvono glagolskih nastavaka

U daljini mi ukazuje put
O. MANDELJTAM
I GRAMATIKI PARALELIZAM
Krajem tridesetih godina rad na redakciji Pukinovih dela u ekom prevodu oigledno mi je pokazao kako
stihovi za koje bi se reklo da su se veoma pribliili originalu, njegovim slikama i muzici, esto ostavljaju nelagodan utisak duboke razlike jzmeu prevoda i originala
zbog nevetme ili nemogunosti da se reprodukuje gramatika struktura pesme koja se prevodi. Postajalo mi je sve
jasnije: u Pukinovoj poeziji prvorazredna funkcija morfolokih i sintaksikih sredstava preplie se, nadmee se sa
umetnikom ulogom tropa, esto ovladava stihovima i
pretvara se u glavnog, ak i jedinog nosioca njihove skrivene
simbolike. Shodno ovome mi smo u pogovoru ekom
prevodu Pukinove lirike istakli da je sa naglaenom panjom za smisaonu organizaciju teksta povezano i upadljivo
esto ostvarivanje gramatikih kontrasta, to se naroito
manifestuje u nainu na koji Pukin upotrebljava zamenike
oblike. Postojanje kontrasta, slinosti i dodirnih taaka
izmeu razliitih vremena, singulara i plurala, glagolskih
vidova i rodova sve to biva iskorieno kao glavno sredstvo u kompoziciji pojedinih pesama. Istaknute putem
meusobnog kontrastiranja, gramatike kategorije deluju
slino poetskim slikama; naime, veto smenjivanje gramatikih lica postaje sredstvo napregnute dramatike. Teko
se moe nai primer istananijeg poetskog korienja fleksivnih sredstava.1
* U originalu naslov glasi: rio33UHipaMMamuKuu ipauMamuKa uojsuu. Objavljeno u zborniku Poeiics Poetyka FIoauiuKa, izdala Poljska akademija nauka,
Varava,
1961. Prevela Vjera Vulettc.
1
Isp. A. S. Pukin, Vybrane spisy, ed. A. Bern, R. Jakobson, Praha 1936, str. 263.
POEZIJA GRAMATIKE I GRAMATIKA POEZIJE
73
Na osnovu svojih razmatranja prevoda Bronzanog

konjanika na druge slovenske jezike, doli smo do uveienja da je mogue okarakterisati dosledno suprotstavljanje
nesvrenog vida svrenom u Petrogradskoj prii kao izrazitu gramatiku projekciju traginog konflikta izmeu
bezgranine moi koja je zauvek data samodrcu pola
sveta i kobne ogranienosti svih postupaka bezb^jnog
Evgenija koji se usudio da preteom zakletvom Ja u tebi
pokazati objavi kraj udotvornom graditelju.2 Problem
meusobne povezanosti gramatike i poezije neodlono
trai sistematsko osvetljavanje.
Poredei primere kao to su majka vrea erku i
maka lovi mia mi, prema Edwardu Sapiru, instinktivno,
bez i najmanjeg pokuaja svesne analize, oseamo da obe
reenice potpuno slede isti model: u stvarnosti je pred nama
jedna ista osnovna reenica kod koje je razlika samo u
materijalnim pojedinostima. Drugaije reeno, istovetni relacioni pojmovi iztaeni su u oba sluaja na isti nain. 3
Meutim, mi moemo da izmenimo reenicu ili njene pojedine rei na isto relacionom, nematerijalnom planu,
ne dirajui u konkretne datosti. Promenama se mogu
podvrgnuti i sintaksiki odnosi (isp. majka vrea erku i
erka vrea majku) ili samo morfoloki odnosi {majka
je uvredila erke modifikovani su vreme i vid glagola,
a. druga po redu imenica je dobila oblik mnoine).
Bez obzira na postojanje graninih, prelaznih pojava,
jezik u principu jasno razlikuje materijalne i relacione
pojmove. Prvi dolaze do izraza na leksikom, a drugi na
graihatikom planu govora. Lingvistika nauka prevodi
gramatike pojmove koji postoje u jeziku na svoj metajezik* ne nameui pri tom posmatranom jezikom sistemu
proizvoljne kategorije drugih jezika.
esto razlika u gramatikim znaenjima ne nalazi
ekvivalenat u realnim pojavama o kojima jezik saoptava.
Ako neko kae da je majka izgrdila erku a drugi istovre2
R. Jakobson, Socha v symbolice Pukinove: Slovo a slovesnost 1937, III, str.
20; The Kernel of Comparutive Slavic Literature: Harvard Slavic Studies 1953, 1,
str. 1518.
3 E. Sapir, Language, New York 1921, poglavlje V
* Ovde znai: osvetljava njihovu prirodu primenjujui svoj specifian sistero
definicija (primedba redaktora).
74
meno tvrdi da je erka bila izgrena od strane majke, ne

mogu,se ova dva svedoka okriviti za razliite izjave, bez
obzira na suprotnost gramatikih znaenja koja je vezana
za razliku u padeu imenice i rodu glagola. Jednu istu faktika sutinulaganje je greh odraavaju ruske reenice
Jiovcb (ili Azanbe) zpex, Aomb zpexoena, Azaube
epexo8Ho, jizamb zpex (ili zpeuiHo), Azamb zpeuium, A}Keu,u (ili AiKueue ili Azyufue) zpeumuKu (ili
zpeuiHbi ili zpeuiam), Axeit (itd.) apeutmiK (itd.).
Razliita je samo forma prezentacije. Logiki sud, koji
jc u sutini isiovetan, moe da operie nazivima ili vrioca
radnje, bilo u mnoini, bilo uopteno u jednini {jimeupi,
zpeuiHUKu ili Ameu,, zpeumuK) ili samih radnji {jizamb,
zpeiuumb), a radnje mogu biti prikazane kao nezavisne,
apstraktne (jizanbe, npezpeiuenbe), ak kao materijalizovane (Aoxcb, zpex). Radnje, najzad, mogu da se prikau
kao osobine koje se pripisuju subjektu {zpeuieu i sl.)Vrste rei, zajedno sa drugim gramatikim kategorijama,
odraavaju, prema Sapiru, pre svega nau sposobnost da
smestimo stvarnost u raznovrsne formalne obrasce.
Bentham je prvi otkrio raznovrsnost jezikih f ikcija
koje lee u osnovi gramatike strukture i nalaze u jeziku
iroku i obaveznu primenu. Te fikcije ne treba pripisivati
ni stvarnosti koja nas okruuje ni stvaralakoj mati lingvista: Bentham je u pravu kad tvrdi da upravo jeziku i
samo jeziku one duguju svoje neverovatno i istovremeno
neizbeno postojanje.4
Gramatika se znaenja neminovno, obavezno postavljaju kao vaan faktor u jeziku. Tu su njihovu karakte5
ristinu odliku temeljno osvetlili lingvisti, naroito Boas ,
6
7
Sapir i Whorf . Ako diskusija o saznajnoj funkciji i vrednosti gramatikih znaenja i stepenu otpora naune misli
pritisku gramatikih ablona ostaje jo uvek otvorena,
jedno je nesumnjivo: od svih oblasti govorne delatnosti
upravo pesniko stvaralatvo daje jezikim fikcijama
najznaajniju ulogu.
1 C. K. Ogden, Bentham's Theory of Fictions, London, 1939, str. 15.
5
R. Jakobson, Boas' View of Grammatical Msaning: American Antropologist
959, 61,
str. 139145.
6
E. Sapir, o.cM poglavlje V.
' B. L. Whorf. Language, Thought and Reality. New York 1956
75
Kada u zakljuku poeme Xopowo Majakovski pie

i ivot je lep i iveti je lepo suvino je traiti neku saznajnu
razliku izmeu ove dve naporedne reenice. Ipak u poetskoj
mitologiji jezika funkcija substantivizirane i samim tim
opfedmeene delatnosti izrasta u sliku procesa samog po sebi,
ivota kao takvog, aktivnosti koja je metonimijski odvojena od vrilaca, apstraktno umesto konkretnog, kako je u
trinaestom veku definisao takvu vrstu metonimije Englez Galfred u izvanrednom latinskom traktatu o poeziji.8 Za razliku
od prve reenice gde postoji imenica (praena pridevom u
odgovarajuem rodu, broju i padeu) koja se lako moe personificirati, druga re^nica sa infinitivom nesvrenog vida i
oblikom srednjeg roda kao znaka bezlinosti predmeta izraava tok procesa bez ikakvih aluzija na ograniavanje ili
na opredmeivanje i sa uvek ostvarljivom mogunou da
se pretpostavi ili dometne vrilac radnje u dativu.
Ponovljena gramatika figura, koju je, zajedno sa
zvunom figurom Gerard Hopkins, genijalni novator ne
samo u poeziji ve i u poetici, smatrao za osnovni princip
stiha, 9 naroito se jasno istie u onim poetskim formama
gde je gramatiki paralelizam koji objedinjuje susedne
stihove u distihe, a fakultativno i u grupe veih razmera,
blizak metrikoj konstanti. Navedena Sapirova definicija u
potpunosti se moe prirasniti na takve paralelne nizove:
u stvamosti je pred nama jedna te ista osnovna reenica
a razlika je samo u materijalnim pojedinostima.
Meu monografijama koje su posveene primerima
regularnog paralelizma u knjievnim tekstovima (ovde spada, recimo, pojava parnih konstrukcija u staroindijskoj
poezijii, u kineskom 11 i biblijskom stihu 12 ) najvie su se
pribliili lingvistikoj problematici'paralelizma radovi Ste13
14
initza i Austerlitza o ugrofinskom folkloiu, a takoe
8 E. Faral. Las Arts po'tiques du XHe et du XlUe siicte, Paris 1958.
9 G. M. Hopkins, Journals andPapirs, London 1959, str. 8485; str. 105
109, 1 str.
267.
0
J. Gonda, Stylistic Repetition in Veda, Amsterdam 1959.
11
Tschang
Tscheng-ming, Le parall lisms dms le vers du Chen King, Paris 1937.
12
L. Newman, W. Popper, Studies in Biblical Paralhhsm. University of Califorttia, 1 3 1918, 1923.
W. Steinitz, Der ParaUelismus in der finnisch-karelischen Volks-iichtung
Helsinki 1934.
14
R. Austerlitz, Ob Ugric Metrics. The Metrical Structure of Ostyak and
Vogul Folkpoetry, Helsinki 1958.
76
i najnoviji rad Poppe o paralelizmu u mongolskoj narodnoj

poeziji15, koji je tesno povezan sa Steinitzovim gleditem.
Knjiga ovog poslednjeg, puna novih zapaanja i zakljuaka,
postavila je istraivaima niz novih principijelnih pitanja.
Podvrgavajui analizi one folklome sisteme koji, sa veom
ili manjom doslednou, iskoriavaju paralelizam kao
osnovno sredstvo vezivanja stihova, mi saznajemo koje
gramatike klase i kategorije odgovaraju jedna drugoj u
paralelnim stjhovima, pa ih prema tome dati jeziki kolektiv ocenjuje kao bliske ili ekvivalentne. Prouavanje granica pesnike slobode u ostvarivanju pojava paralelizma
daje objektivne podatke o strukturalrrim osobenostima
datog jezika u onom smislu u kojem to daje analiza pravila
priblinog rimovanja (v. npr. Steinitzove primedbe o
estom suprotstavljanju alativa ilativu* i preterita prezentu
u parnim karelskim stihovima i nasuprot tome o padeima
i glagolskim kategorijama koje se ne mogu meusobno
suprotstavljati). Uzajamnf odnos sintaksikih, morfolokih
i leksikih slaganja i neslaganja, razliiti oblici semantikih slinosti i razlika, sinoniminih i antoniminih konstrukcija, najzad tipovi i funkcije usamljenih stihova,
sve ove pojave zahtevaju sistematsko ispitivanje.
Mnogostruki su i semantiko obrazloenje paralelizma
i njegova uloga u kompoziciji umetnike celine. Evo najjednostavnijeg primera: u beskrajnim pesmama Lopara sapoluostrva Kole kojima oni prekrauju putovanje i ribolov,
dva lica vre jednake radrije i slue kao stoer za automatsko, lieno sadraja nizanje ovakvih samostalnih parnih
formula:
Ja sam Katarina Vasiljevna, ti si Katarina Semjonovna;
Ja imam kesu s novcem, ti itnas kesu s novcem;
Na meni je kapa ukraena, na tebi je kapa ukraena itd. 1 6
U ruskoj povesti i pesmi o Fomi i Jerjomi oba nesrena

brata slue kao humoristiki motiv za niz parnih fraza koje
15
N. Poppe, Der Parallehsmus m der epischen Dichtung der Mongolen, UralAltaische Jahrbucher 1958, 30, str. 195228.
* Padei prostornih odnosa (znaenje u pravcu / znaenje unutar) koiisu
svojstvem jezicima ugro-fmske grupe (pnmedba redaktora).
' N. aruzni, Russkie lopari, Moskva 1890, str. 393.
77
POEZUA GRAMATIKE I GRAMATIKA POEZUE
parodiraju paralelizam tipian za rusku narodnu poeziju,

razotkrivajui njegove pieonazme i dajui na izgled razliitu, a u stvari tautoloku karakteristiku dvojice zlosrenih
junaka poreenjem sinoniminih izraza ili paralelnim upuivanjem na vrlo bliske i sline pojave (v. pregled varijanata
kod Aristova) 1 7 :
EpeMy
EpcMa
Epeiua
EpeMy
Epeuy
Epeiua
e tuew, a <Poiay e
yiueji. a &oua y5exa/i,
e oeuu, a (PoMa nod OBUH,
cbicm/iu, a &OMy HCUUAU,
SUAU, a @oMe ue cnycmu/iu,
yuteA e 5epe3HUK, a &oMa e
Suprotstavljanje postupaka ove dvojice lieno je smisla. Eliptina fraza $oMa Bfly5HHK,Foma u hrastovu
umu' odgovara punoj frazi EpeMa ymeji B 5epe3HHK
jJerjoma je otiao u brezovu umu'; oba junaka su podjednako pobegla u umu i ako je jedan od njih izabrao
brezovu a drugi hrastovu, to je samo zato to su EpeMa
i
5epe3HUK dva
amfibraha, a <POMO. i dy5nuK su
jambovi.
Predikati u reenicama kao to su EpeMa He flOKHHyji,

OoMa nepe3 nepeKHHyu ,Jerjoma nije dobacio, a Foma je
prebacio' u sutini su sinonimi jer se svode na zajedniki imenilac nije pogodio. Terminima sinonimikog
paralelizma nisu opisana samo braa ve i sve to ih
okruuje: OflHa yroHKa SejieraeHbKa, aflpyraa-ToHTO
CHer ,jedna patka bela, a druga kao sneg'. Najzad, tamo
gde je sinonimika slaba, dolaze paronimine rime CSJIH
OHH B CCIHU, fla noexajiH caMu ,Sedoe u sanke i
krenue sami'.
U izvanrednoj severnoruskoj baladi Vasilije i Sofija
(isp. niz varijanti kod Soboljevskog18 i Astahove, a takoe i
17
N. Aristov, Povest' o Fotis i Ereme:
str. 359368.
Drevnjaja i novaja Rossija, 1876, 4,
* Jerjomu izbacile, a Fomu izgurae!

Jerjoma ode, a Foma pobee,
Jerjoma u suSaru, a Foma pod suSaru,
Jerjomu otknie, a Fomu naoe.
Jerjoma ods u brezovu umu, a Foma u hrastovu umu.
Prevod stihova izvren je svuda doslovno radi to potpunije vernosti originalnom tekstu (pnmedba prevodioca).
n A. Sobolevskij, Vehkorusskie narodnye pesni, 1, SPb 1895, 8288.
78
njen spisak ostalih zapisa 19 ) binarni gramatiki paralelizam

postaje opruga dramske radnje. Crkvena scena u zapletu
ove koncizne biljine suprotstavlja pomou termina antitetikog paralelizma molitvu svih vemika Gospode Boe
rodoskrvnoj izreci junakinje Vasilije, brate moj! Intervenciju majke-zloinca otkriva itav niz distiha koji
povezuja oba ljubavnika doslednom podudarnou izmeu
svakog stiha o bratu i narednog stiha o sestri: majka je
za gro kupila vina crvenoga (za Vasilija), a za drugi ljute rakije (za Sofiju). Povezivanje sudbina brata i sestre
pojaano je ponovljenim hijazmom:
Vasilije pij, a Sofiji ne daj,
Sofija pij, Vasiliju ne dc/j.
Vasilije je pio i Sofiji davao,
I Sofija je pila i Vasiliju dala.
Po svojoj tesnoj formalnoj povezanosti parni stihovi se

pribliavaju stereotipnim konstrukcijama loparskog pleonastikog cjioBonjieTeHHH.
Vasilije kae da ga glava boli,

a Sofija veli: srce bolno titi.
Oboje se u isti mah predstavie,
oboje se odmah proslavie.
Vasilija ponese Ijudi na glavama,
Sofjju ponee na belim rukama.
Vasilija sahranie s desne strane,
A Sofiju sahranie s leve strane.
U pojedinim varijantama biljine ponavlja se unakrsna konstrukcija: dva su drveta izrasla na grobovima: vrba
(enskog roda) - na bratovljevom grobu, empres (mukog
roda) na sestrinom grobu; tema veze junaka i njihovih
sudbina prelazi po bliskosti i slinosti na oba drveta:
Na Vasihjevom grobu izrasla zlatna vrba.
Na Sofijinom grobu izraslo empres drvo.
Njihovi su se vrhovi preplitali,
njihovo se lie sastavljalo.
19
A. Astaxova, Byliny severa, 2, MoskvaLenjingrad 1951, str. 708711.
19
U drugim varijantama hijazma nema: muko drvo

raste na bratovljevom grobu, a ensko na sestrinom. Ona
ista majka to je Sofiju pogubila i Vasilija pogubila,
empres drvo ona je posekla,
zlatnu vrbu ona iupala.
Zavrna kombinacija parnih reenica na ovaj nain

metaforiki i metonimiki ponavlja motiv pogibije ljubavnika. Pokuaji nauke za tanira razgranienjem metaforike
i konkretnosti u poeziji 20 ovde bi ostali uzaludni. Inae je,
uostalom, ogranien krug poetskih dela i kola za koje je
takvo ogranienje ostvarljivo.
U dijalogu O poreklu lepote (1865), izvanredno dragocenom doprinosu leoriji poezije, Hopkins primeuje da
pored sveg naeg poznavanja kanonskog paralelizma biblijskog uzoia mi istovremeno ne govorimo o onoj vanoj
ulozi koju igra paralelizam i u naem poetskom stvaralatvu: Kada ta uloga bude prvi put pokazana mislim
da e svako biti zapanjen.21 Bez obzira na pojedinane
osmatrake izlete u oblast poetske gramatike, 22 funkcija
gramatike figure u poeziji svih naroda i svih vremena
ostaje i dalje za nauku o literaturi neispitana oblast, mada
je prve informacije o tome ve dao Hopkins pre skoro celih
sto godina. U antikim srednjovekovnim pokuajima razlikovanja leksikih tropa i gramatikih figura ima, dodue,
' aluzija na pitanje poetske gramatike, ali su i ti bojaljivi
poeci kasnije bili zaboravljeni. Meutim, do dananjeg dana
u stihu vlada isti piincip odreenog i neujednaenog uobliavanja: ili se koristrukcija majka kanjava erku stavlja
kao izokolona (parisosisa) sa konstrukcijama kao maka
lovi mia ili maina pere ve ili u formaciji poliptotona
sa konstrukcijom majka je kaznila' erke.
Prema formulaciji koju smo dali u naiin nedavnim raspravama o poetici u svetlosti lingvistike,23 poezija, kombinu20
Up. napr.: Ch. Brooke-Rose, A Grammar of Metaphor, London 1958.

O. c , str. 106.
V. n p r . D . Darie, Articulate Energy. An Inquiry into the Syntax of English
Poetry. L o n d o n 1955; F . Berry, Poet's Grammar, L o n d o n 1958; N . P o s p e l o v Sintaksieskij
stroj stixoivornyx
proizvedemj
Pukina, M o s k v a 1960.
23
R . J a k o b s o n , Poetyka w svtietle jezykoznawstwa:
Pamietnik Literacki 1960,
51, 2, str. 431-473; Linguistics and Poetics: Style i n Language, ed. T . A . Sebeok, N e w
Y o r k 1960, str. 3 5 0 3 7 7 .
22
80
jui asociranje po slinosti i po neposrednosti kontakta, namee potovanje principa ekvivalentnosti u konstruisanju
poetskog teksta. Simetrjno ponavljanje i suprotstavljanje
gramatikih znaenja postaje ovde umetniki postupak.
U vezi sa ovim referatom podrobno smo analizirali
nekoliko karakteristinih i.izrazitih obrazaca poezije razliitih epoha i naroda: uveni husitski koral, koji je nastao
poetkom dvadesetih godina XV veka, pesme izvanrednih
engleskih liriara Philipa Sidneya (XVI v.) i Andrew Marvella (XVII v.), dva klasina primera Pukinove lirike iz
1829. g., jedno od vrhunskih dostignua slovenske poezije
druge polovine XIX veka Przeszlo (1865) Norvvida,
poslednju pesmu (iz 1875) velikog bugarskog pesnika Hrista
Boteva, a od dela iz prvih decenija naeg veka ffeeyiuKa
nejia e ujepKomoM xope (1906) Aleksandra Bloka i Bo3bMu m padocmb U3 MOUX Jiadoneu (1920) Osipa Mandeljtama. 24 Kada nepristrasni, paljivi, podrobni i potpuni opis otkrije gramatiku strukturu pojedine pesme,
slika selekcije, rasporeda i povezanosti razliitih morfolokih klasa i sintaksikih konstrukcija moe prosto da iznenadi posmatraa neoekivanim, upadljivo simetrinim
razmetajem, proporcionalnim konstrukcijama, vetim
nagomilavanjem ekvivalentnih oblika i naglaenim kontrastima. Takoe su karakteristina ladikalna ogranienja u
repertoaru korienih gramatikih kategorija: iskljuivanjem
jednih druge dobijaju u poetskoj izrazitosti. Efikasnost
ovakvih postupaka ne podlee sumnji. Svaki paljivi italac,"
kako bi rekao Sapir, instinktivno osea umetniki efekat
ovih gramatikih postupaka bez i najmanjeg pokuaja
svesne analize; esto se i sam pesnik u ovom pogledu ponaa kao taj paljivi italac. Isto tako iskusni slualac
ili interpretator narodne poezije, koja se zasniva na vie
ili manje konstantnom paralelizmu, osea svako odstupanje od onoga to je ovde norma, mada nije u stanju da
analizira u emu je odstupanje. Srpski guslari, recimo, i
njihova sredina zapaaju i esto osuuju svako odstupanje od silabike sheme epskih pesama i od stalnog mesta tzv. cezure, iako nisu u stanju da odrede u emu je greka.
24
V. monografiju Poetry of Grammar and Grammar ofPoetry, The Hague 1961.
81
Kontrasti u gramatikom sastavu teksta daju odgovarajui reljef podeli pesme na strofe (na primer u pomenutom
koralu Kto jsu boi bojownici) ili pak oni sami uslovljavaju rastavljanje teksta na kompozicione delove. Marvvellova poslanica To His Coy Mistress sastoji se, recimo, od
tri gramatiki razliita dela koji se sa svoje strane dele na
tri karakteristine jedinice i svaka od tih sastavnih jedinica uvod, osnova i zavretak zadrava kroz celu
pesmu svoje specifine gramatike crte.
Meu gramatikim kategorjjama iskorienim u poeziji
za povezivanje po slinosti ili kontrastu nalaze se svi tipovi
promenljivih i nepromenljivih vrsta rei, zatim broj, rod,
pade, vremena, vidovi, naini, glagolski rodovi, klase apstraktnih i konkretnih rei, negacije, finitni i infinitni
glagolski oblici, odreene i neodredene zamenice i lanovi i,
najzad, razliite sintaksike jedinice i konstrukcije.
II. POEZIJA BEZ SLIKA
Po reima samog Veresajeva, njemu se ponekad inilo da je slika samo surogat prave poezije.25 Takozva- *
na neslikovna poezija ili poezija misli iroko primenjuje gramatiku figuru umesto obilja tropa. I borbeni
husitski koral, i Pukinova pesma Ja sam vas voleo ...
oigledni su primeri monopola gramatikih postupaka, dok
kao primer primene i jednog i drugog prosedea moe da
poslui gore pomenuta Marvellova pesma ili zasiene
tropima Pukinove stance ta je za tebe moje ime, koje u
ovom smislu predstavljaju kontrast pesmi Ja sam vas voleo
iako su obe poslanice bile napisane iste godine i, oigledno, obe posveene Karolini Sobanjskoj. 26 esto je metaforiki plan pesme suprotstavljen njenom faktikom planu
putem jasnog kontrasta izmeu gramatikog sastava koji
je na tim datim nivoima ispoljen. Upravo je na takvom kontrastu graena Norwidova pesma Przeszlo.
25 V. Veresaev, Zapisi
dlja sebja N o v y j m i r 1960, 1.
26 T . Cjavlovskaja,
Dnevmk
A. A. Oleninoj:
materidly, 1 1 , L e n j i n g r a d 1958, s t r . 289292.
Pukin
Issledovanija i
82
Pesma Ja sam vas voleo . . . esto je navoena u nauci

o literaturi kao izraziti primer neslikovne poezije. I stvarno,
u njenoj leksici nema ni jednog ivog tropa i mrtva metafora
koja je ula u upotrebu (ljubav se ugasila) ne uzima se,
razume se, u obzir. Zato je ova pesma od osam stihova zasiena gramatikim figurama ali ba toj sutinskoj crti
njene fakture nije bila posveena potrebna panja.
H eac AK>5UA: Mo5oeb eiqe, Sbimb Moxem,
B dyiue tuoeu yzacAa m coeceti;
Ho nycmb ona eac SoAbiue ue mpeeozaim;
SL ue xony nevajiumb eac Huieiu.
% eac JIK>5UA 5e3MOAeno, 5emadexHo,
To poSocnibio, mo pemocmbK) moiuuM;
% eac AK>5UA man ucKpemo, max Henato,
KaK dau eau Eoz AK>5UMOU 6bimb dpyzuM.*
Pesma iznenauje ve samim izborom gramatikih

oblika. Ona sadri 47 rei od kojih su samo 29 flektivne,
a od njih su 14, tj. skoro polovina, zamenice, 10 glagoli i
sarao 5 imenice apstraktnog, iracionalnog karaktera. U
celoj pesmi nema ni jednog prideva dok se broj priloga penje
na 10. Zamenice su oigledno suprotstavljene ostalim promenljivim vrstama rei kao skroz gramatike, isto relacione
rei koje su liene pravog leksikog, materijalnog znaenja.
Sva tri lica o kojima se radi oznaena su u pesmi iskljuivo
zamenicama: ja u nezavisnom padeu, a vi i dmgi u zavisnim. Pesma se sastoji iz dve strofe iji se stihovi unakrsno
rimuju. Zamenica prvog lica, koja uvek stoji u prvom slogu
stiha, susree se svega cetiri puta po jednom u svakom
distihu: u prvom i etvrtom stihu prve stance, u poetnom
i treem druge. Ja ovde istupa samo u nominativu, samo
u ulozi subjekta i uz to samo u vezi sa oblikom akuzativa
vas. Zamenica vi, koja se pojavljuje samo u akuzativu i
dativu (tj. u takozvanim direktivnim padeima), figurira u
Ja sam vas voleo. Ljubav se jo moda
U srcu mome nije sasvim ugasila;
No neka vas ona vie ne uznemirava,
Ja ne ehm niim da vas oalostim.
Voleo sam vas bez rei i nade,
as strahom, as ljubomorom muen;
Voleo sam vas tako iskreno i neno,
Nek vam da Bog da vas drugi tako voli.
POEZUA GRAMATIKE I GRAMATIKA POEZDE
83
celom tekstu est puta, po jednom u svakom stihu osim u

drugom stihu obeju stanci, i to svaki put u spoju sa nekom
drugom zamenicom. Oblik vas, pravi objekat, uvek se nalazi
u zavisnosti (neposrednoj ili posrednoj) od zamenikog
subjekta. U etiri primera javlja se ja kao subjekat, u jednom
anaforsko ona (tj. ljubav ispoljena od strane prvog lica),
dok je dativ vam, koji dolazi u poslednjem, sintaksiki
zavisnom stihu, povezan sa novim zamenikim oblikom
u ruskom originalu sa instrumentalnom formom drugim.
Ovaj periferni pade, 2 7 tj. instrumental vrioca radnje,
kombinovan sa tako isto perifernim dativom, uvodi na
kraju zavrnog stiha treeg uesnika lirske drame koji se
suprotstavlja nominativu ja s poetka uvodnog stiha.
est puta se obraa junakinji autor ove poslanice od 8
stihova i tri puta se ponavlja vorna formula R eac AW5UA
kojom poinje prva stanca, a zatim prvi i drugi distih zavrne stance unosei u dvostrofni monolog tradicionalnu
trojnu podelu 4 + 2 + 2 . Trodelna konstrukcija svaki put se
razvija drugaije. Prva stanca razvija temu p r e d i k a t a :
etimoloka figura stavlja umesto glagola AK5UA apstraktnu
imenicu Aw5oeb dajui joj privid nezavisnog, samostalnog
postojanja. Uprkos orijentaciji na prolo vreme, u razvoju
lirske teme ove poslanice nita nije dato kao zavreno.
Ovde Pukin, nenadmani majstor dramskih kolizija izmeu
glagolskih vidova, izbegava indikativne oblike svrenog
vida i jedini izuzetak xAw5oeb eufe, 5bimb Mozcem, 2B dyuie
Moeii ymcA<x ne coeceM samo potvruje pravilo jer
okolne nesamostalne rei eufe, 5umb Moacem ... m
coeceM anuliraju fiktivnu temu kraja. Nita nije svreno, ali stavljanju pod sumnju svrenog vida sa druge
strane odgovara, odmah iza suprotnog HO, negacija sadanjeg vremena i samog po sebi \n ue xouy) i u sastavu
opisanog imperativa \Ho nycmb ona eac SoAbute ne mpeeoxum). Uopte u pesmi nema potvrdnib. obrta sa finitnim
oblicima sadanjeg vremena.
Poetak druge stance, posle ponavljanja vorne formule, razvija temu s u b j e k t a . I prilozi uz glagole i
27
A. A. axmatov, Sintaksis russkogo jazyka, Lenjingrad 1941, str. 445; R.
Jakobson, Morfologieskie nabljudenija nad slavjanskim sklonentem: American
Contributions to the Fourth International Congiess of Slavisls, The Hague 1958,
str. 131. ,
6*
84
instrumentalni oblici uz sporedni predikat koji se odnosi

na taj isti podmet ja proiruju i na prolost one, oigledne ili
skrivene latentne odrine term ne koji su u prvoj stanci bojili sadanjost tonovima pasivnog saraoodricanja.
Najzad, posle treeg ponavljanja poetne forraule, zavrni stih je posveen njenom o b j e k t u. ^JI eac AW5UA ...
s
KaK gau eaM Eoi AW5UMOU 5umb gpyiUM (sa zamenikim poliptotonom: vas vam). Ovde prvi put odzvanja
istinski kontrast izmeu dva momenta dramskog razvoja:
oba stiha koja se rimuju slina su i sintaksiki svaki
sadri spoj pasiva sa instrumentalom 6peeHocmbio moMUU SAW6UMOU Sbimb gpyzuM, ali autorovo priznavanje
postojanja nekog drugog protivurei ranijoj setnoj ljubomori, a nepostojanje lana u ruskom jeziku doputa da
se ne odgovori na pitanje da li se ova ljubomora u prolosti i sadanji blagoslov odnose na razne druge
ili na jednog te istog suparnika. Dve imperativne konstrukcije u stancama 3 Ho nycmb ona eac SoAbiue ne mpeeo>Rum i ^Km. gau ea.u Eoz AK>5UMOU 5um gpyzuM kao
da dopunjuju jedna drugu. Uostalom, poslanica svesno
ostavlja otvoren put za dve raznovrsne interpretacije poslednjeg stiha. On se moe shvatiti kao preklinjanje kojim
se poslanica zavrava, ali sa druge strane petrificirana
izreka gau eau Eoz, koja je, bez obzira na imperativ,
28
kapriciozno pomerena u sporednu reenicu moe da se
interpretira kao svoje vrste nerealni nain. Taj bi nerealni nain oznaavao da e, bez neke vie sile, voljena
ena o kojoj je re teko imati prilike da doivi slinu
ljubav. U ovom poslednjem sluaju zavrna reenica stanca
moe se smatrati kao primer implicitne negacije prema
29
Jespersenovom tumaC-enju i terminu i ona ulazi u krug
raznovrsnih pimera negacije u ovoj pesmi. Osim nekoliko
odrinih konstrukcija, prolo vreme glagola AtoSumb sainjava celokupan repertoar finitnih oblika u datom delu.
Da rekapituliramo: od promenljivih rei ovde vladaju
zamenice, dok je imenica malo i one sve pripadaju apstraktnoj sferi. Njima se blie odreuje sa izuzetkom prizivanja
2 8
A . S l o n i m s k i j , Maslerstvo
Pukina, M o s k v a 1959, s t r . 119.
O. Jespersen, The Philosophy of Grammar, L o n d o n N e w Y o r k 1924;
XXIV.
2 9
glavlje
po
POEZUA GRAMATIKE I GRAMATIKA POEZIJE
85
Boga u blagoslovu psihiki svet prvog lica. Najea i

zakonomerno rasporeena u tekstu je re vi: samo ona dolazi
u akuzativu i dativu i samo u tim padeima. Tesno povezana sa njom je druga re po frekvenciji ja. Ona se upotrebljava iskljuivo u ulozi subjekta i iskljuivo na poetku
stiha. Jedan deo piedikata koji se slau sa ovim subjektom
ima priloge, a sporedni, nelini glagolski oblici imaju uza
se objekte u instrumentalu: ûeuajiumb eac mme\f; 6To
poSocntbio, mo peenocmbio moMUM; SAK>6UMOU 5umb
gpyzuM.
Prideva i uopte atributivnih oblika u stancama nema.

Nema skoro ni jedne predloke konstrukcije. Smisao
svih ovih promena u sastavu, brojnosti, uzajamnoj vezi i
razmetaju razliitih gramatikih kategorija ruskog jezika
toliko je oevidan da mu skoro nisu potrebni podrobni
semantiki komentari. Dovoljno je da se proita prevod
Juliana Tuwima Kochalem panig, / miloci mojej/ Moe
siejeszcze resztki w duszy ?/<z30da bi se oigledno ubedili
da ak i tako virtuozni majstor stiha, im je napustio
gramatiku strukturu Pukinovih stanci, nije mogao da ne
oslabi njegovu umetniku snagu.
III. GRAMATIKA I GEOMETRIJA
Prinudni karakter gramatikih znaenja primorava pesnika da o njima vodi rauna: on ili tei simetriji pa ponavlja
ove jednostavne, jasne sheme koje se zasnivaju na principu
binarnosti ili se udaljava od tih shema u traenju organskog
haosa. Ako ve govorimo o tome da pesnik u ostvarenju
rime primenjuje bilo gramatiki bilo antigramatiki princip, ali nikada agramatiki, onda se ova konstatacija moe
proiriti i na opti pristup p snika gramatici. Ovde se zapaa
duboka analogija izmeu uloge gramatike u poeziji i uloge
geometrije u slikarstvu. Slikarska se kompozicija moe zasnivati na oiglednom ili skrivenom geometrijskom poretku
ili na izraavanju otpora geometrinosti. Ako se u principima geometrije (pre topoloke nego metrike) krije divna neophodnpst za slikarstvo i druge likovne umetnosti,
kako ubedljivo tvrde znalci umetnosti, onda lingvisti mogu
30 J. Tuwim, Z rosyjskiego, I, Warszawa 1934, str. 198.
86
ukazati na postojanje sline obaveznosti u gramatikim

znaenjima pri ostvarivanju verbalne aktivnosti.
Poreenje ovih dveju oblasti izvojevalo je svoje mesto
u pokuaju sinteze koju je napisao 1951. g., kratko vreme
pre svoje smrti, daroviti lingvist B. L. Whorf. Poto je suprotstavio opte apstraktne sheme strukture reenice individualnim reenicama i renikom fondu, koji su za njega
unekoliko rudimentarni i nesamostalni deo jezike strukture, on je istakao ideju o geometriji onih formalnih principa koji lee u osnovi svakog jezika.31 Slino poreenje
ali u razraenoj i kategorinijoj formi dao je pre deset godina Staljin u svojim opaskama o apstraktnom karakteru
gramatike: Karakteristina crta gramatike sastoji se u
tome to ona daje pravila o promeni rei, imajui u vidu ne
konkretne rei, ve uopte rei bez neke konkretnosti:
ona daje pravila za sklapanje reenica imajui u vidu ne
neke konkretne reenice, recimo konkretan subjekat, konkretan predikat i sl. ve uopte sve reenice, bez veze sa
konkretnim oblikom ove ili one reenice. Prema tome,
apstrahujui ono pojedinano i konkretno, kako u reima
tako i u reenicama, gramatika uzima ono opte to lei
u osnovi promene rei i spojeva rei u reenici i gradi od
toga gramatika pravila, gramatike zakone. .. U tom
smislu gramatika podsea na geometriju koja daje svoje
zakone apstrahujui konkretne predmete, posmatrajui
predmete kao tela koja su liena konkretnosti i odreujui
odnose meu njima ne kao konkretne odnose nekih konkretnih predmeta ve kao odnose tela uopte, liene svake
konkretnosti.32 Proces apstrahovanja u ovekovom miljenju koji lei, sa take gledita oba citirana autora, u
osnovi i geometrije i gramatike, stavlja jednostavne
geometrijske i gramatike figure iznad ivopisnog sveta
pojedinanih predmeta i iznad konkretnog leksikog inventara umetnosti rei.
Sutinska uloga koju u gramatikoj fakturi poezije
igraju razne,vrste zamenica uslovljena je upravo njihovom
izrazito gramatikom, relacionom prirodom po kojoj se
zamenice i razlikuju od svih drugih autonomnih rei. Od"3 2 B. L. Whorf, Languagt, Thought and Reality, New York 1956, str. 257.
J. Stalin, Marksizm i voprosy jazykoznanija, Moskva 1950.
POEZUA GRAMATIKE I GRAMATIKA POEZUE
87
nos zamenica prema nezamenikim reima esto je poreen

sa odnosom geometrijskih tela prema fizikim.33
Uporedo sa prosedeima koji su opteg karaktera, u
gramatikoj fakturi poezije pojavljuju se diferencijalne crte
tipine za knjievnost datog naroda ili za ogranieni period,
za odreeni knjievni pravac, za pojedinanog pesnika ili,
najzad, za konkretno delo. Tako, na primer, istanana gramatika kompozicija agitacionog borbenog korala husitske
revolucije, kome je tua dekorativna ornamentalnost, lako se moe interpretirati u optim okvirima gotske epohe.
Oznaimo svaku strofu odgovarajuom rimskom cifrom,
a svaki lan strofe natpisanom arapskom cifrom. Gramatiku
strukturu pesme od tri trolane strofe ( I 1 + I 2 + I 3 + H 1 +
+II2+II3+III1+III2+HI3) karakterie sloeni sistem simetrinih podudarnosti koje se mogu uslovno oznaiti kao
tri reda vertikalnih podudarnosti (I 1 I 2 I 3 itd.) i tri
reda horizontalnih podudarnosti (H II 1 III 1 i sl.),
dve dijagonale silazna (I 1 II 2 III3) i uzlazna (I 3
II (I 3 II 2 IIIi), dalje dva silazna (P II 2 I I I 1
i I 2 II 3 III 2 ) i dva uzlazna luka (I 2 II1 III 2 i
3
2
3
I II III ). Iste ove karakteristine crte geometrijsku
proporcionalnost, stepenastu podelu, igru podudarnosti i
kontrasta, istraivai (najvie P. Kropaek) nalaze i u
ekom slikarstvu husitske epohe.341, najzad, svi kompozicioni principi koji su nali puni izraz u gramatikoj organizaciji ovoga korala imaju duboke korene u istorijskom razvitku celokupne gotske umetnosti i skolastike misli (izvrsna poreenja ove umetnosti i odgovarajue filozofije data
su u radu Ervina Panovskog).35
Ovaj eki primer daje nam prava da pristupimo interesantnom problemu paralelizma izmeu funkcija geometrije
u likovnim umetnostima i gramatike u pesnikom stvaralatvu. Zajedno sa fenomenolokim pitanjem unutranje
srodnosti izmeu oba faktora, ovde se postavlja zadatak
konkretnih istorijskih istraivanja konvergentnog razvoja
i uzajamnog uticaja umetnosti rei i likovne umetnosti.
Sem toga, analiza poetske gramatike baca novu svetlost na
33 V. V. Vinograov, Russkij jazyk, L e n j i n g r a d 1947, str. 323, A. Zareckij'
O mestoimenii:
Russkij jazyk v kole 1940, 6, str. 17.
34 P. Kropaek, Mahrsni doby husitski, P r a h a 1946.
35 E. Panofsky, Gothic Architecture and Scholasticism, New York 1957.
88
problematiku umetnikih kola i tradicija. Naime, istraiva

mora da se upita: kako se u poetskom delu primenjuje tradicionalni inventar umetnikih sredstava radi postizanja
novih ciljeva i kako se ta sredstva ponovo ocenjuju u svetlosti izmenjenih zadataka? Kako je iz bogatog fonda gotskih umetnikih formi ratni koral husitske revolucije nasledio
obe varijante gramatikog paralelizma po Hopkinsovim
terminima, poreenje po slinosti i poreenje po kontrastu36; kako je veto kombinovanje oba gramatika postupka dalo pesniku mogunost da smelo ostvari harmonijski
povezan, ubedljiv prelaz od uvodne duhovne pesme kroz
borbenu argumentaciju druge, didaktike strofe do vojnikih naredbi i bojnih povika u zavrnom delu korala?
IV. GRAMATIKA SPECIFINOST
Sa gramatike take gledita moe i treba da se postavi

nasuno pitanje nauke o knjievnosti, pitanje o individualnosti s jedne strane i poreenju dostupnoj svojstvenosti
poema, pesnika i pesnikih kola, s druge strane. I pored
istovetnosti gramatike strukture Pukinove poezije, svaka
njegova pesma je neponovljiva u umetnikom izboru i korienju gramatikog materijala. Recimo, stance Hmo e
uhienu me6e MoeM, koje su bliske po vremenu i drugim
okolnostima pesmi % eac MOSUJI, pokazuju ipak dosta
specifinih crta. Pokuajmo da na nekoliko primera pokaemo u emu se ispoljava taj individualni izraz suprotstavljajui pri tom Pukinove stance (zapisane s posvetom poznanici u album) koje su nerazdvojno povezane sa
poetskim traenjima domaeg i zapadnog romantizma,
tuem i dalekom gotskom kanonu koji se ogleda u
koralu ratnih drugova Jana ike.
Hmo e uMenu meSe inoeM?
OHO yMpem, KOK iuyMs neiajibMiu
BoAHbi, ndecHyeiueu e Sepei gaAbnuu,
KaK 3eyK HOHHOU e jiecy ijiyxoM.
O. c , str. 106.
POEZIIA GRAMATIKE I GRAMATIKA POEZIJE
89
OHO na naMHmnoM Micmne

Ocmaeum Mepmebiu cneg, nogoSmiu
Y3opy nagnucu uagipodHou
Ha HenoHHtnHOM
Hmo e neu? 3a6umoe gaeno

B eojiHeHb.ix uoebix u
Teoeu gywe m gacm OHO
BocnOMUHOHUU
HUCmblX,
HeHCHblX.
Ho e geno nevcuiu, e muiuuue,

IJpou3Hecu eio mocKyn,
CKCITKU: ecmb nauamb o5o Mue,
Ecmb e Mupe cepgufi, ige Muey H*
Ovde, za razliku od pesme H eac AK>6UA, zamenice,

kojih ima 12, ustupaju u broju kako imenicama (20),
tako i pridevima (13), ali ipak i dalje igraju kapitalnu
ulogu. One ine tri od etiri samostalne rei prvog stiha:
Hmo e UMenu mede MoeM? U jeziku autora svi subjekti
glavnih reenica su isto gramatiki poto u njima figuriraju zamenice: Xjimo, 2OHO, 5OHO, 9lImo. Ipak umesto
linih zamenica ovde preovlauju upitni i anaforski oblici,
dok se zamenica drugog lica, kako lina tako i prisvojna,
u prvoj i treoj stanci poslanice javlja iskljuivo u funkciji
dativa oznaavajui
ne neposrednu temu poslanice,
ve objekat kojem se ta tema namenjuje QTe5e, uTeoeu
gyiue). Tek u poslednjoj stanci kategorija drugog lica dolazi do izraza u glagolima, upravo u dva parna oblika
imperativa: iAIIpou3Hecu, lsCKaxu.
ta je za tebe moje imc?
Ono e umreti kao tuni um
Talasa to zapljusne obalu daleku,
Kao noni zvuk u gustoj umi.
Ono e na Hstu spomenara
Ostaviti mrtvi trag kao
Rei sa nadgrobne ploe
Na nekom nepoznatom jeziku.
ta je ono? Odavno zaboravljeno
U neminma novim 1 burnim,
U tvojoj dui nee probuditi
Uspomene ciste, nene.
Ali kad jednom bude tuna, u tiini
Izreci ga setno,
Reci: mene se sea neko,
Postoji srce u kome ivim ja.
90
Obe pesme i poinju i zavravaju se zamenicama; ali

nasuprot pesmi fl eac JIIOSUJI, lice koje upuuje poslanicu
nije oznaeno ni linom zamenicom, ni glagolom u prvom
licu ve samo prisvojnom zamenicom. Ta se prisvojna zamenica odnosi jedino na autora, ali i to zato da bi se stavio
pod sumnju svaki smisao autorovog imena za onoga kome su
upueni stihovi: llImo e uMenu me5e MoeM? Istina, zamenica prvog lica se pojavljuje u jednom stihu pre kraja
stanci, i to prvo u zavisnom obliku 15ecmb naMnmb oo
MHe, da se njome prvi put razotkrije tek na kraju, u
poslednjem, hiperkatalektikom slogu zavrnog stiha neoekivani subjekat u prvom licu sa odgovarajuitn glagolskim predikatom koji se suprotstavlja prethodnim neivim i neodreenim subjektima (umo i OHO): uEcmb e
Mupe cepgu,e zge yRuey n. Pesma H eac AK>5UA, meutim,
upravo suprotno ovome, poinje zamenicom Ja. Ali i ovo
potvrivanje samog sebe, koje dolazi na kraju, nikako
ne treba neposredno pripisati autoru. Njega je autor dao
kroz sugestiju onoj kojoj je pesma upuena, zavrno ja je,
u stvari, nametnuto junakinji poslanice, dok je autor do
kraja dat u bezlinim obrtima, bilo metonimijskim ( ! e uMeHU) ili sinegdohijskim {16ecmb e Mupe cepgu,e), u ponovljenim anaforskim upuivanjima na stvorenu metonimiju
(UOHO), ili u sekundarnim metonimijskim odrazima (ne
5
samo ime ve njegov ^Mepmeuu cneg na naMHinHOM AUcmKe) ili pak, najzad, u metaforinim replikama na metonimijske slike koje su razvijene u sloena poreenja (2KCIK...
4
6
KaK... nogo5Hbiu...). Ova se poslanica svojim obiljem tropa
sutinski razlikuje, to ponovo podvlaim, od pesme M eac
JIW5U/I. Ako tamo gramatike figure nose na sebi sav teret, ovde su umetnike uloge gramatiki podeljene izmeu
poetske gramatike i leksike.
Princip proporcionalne podele koji je sa takvom doslednou sproveden u husitskom koralu i ovde je oigledan,
ali u daleko sloenijem i kapricioznijem obliku. Tekst ima
dve strofe od po 8 stihova od kojih svaka poinje pitanjem
koje, s jedne strane, dolazi kao reagovanje na poziv da upie
svoje ime u spomenar QHmo e uMenu me5e Moeni?
9x
lmo e neu?), a, s druge donosi odgovor na sopstveno
91
pitanje. U treoj i etvrtoj strofi prelazi se od obgrljene

rime prvih dveju strofa na unakrsne rime, to izaziva
neobian sudar dva razliito rimovana muka stiha. (...sx3biKe i ... 9gaeHo). Sa metaforinog plana koji se javlja u prve
dve strofe poslednje dve prenose razvitak lirske teme u
ravan bukvalnih direktnih znaenja. Shodno tome odrina
konstrukcija nne gacm OHO nBocnoMUHaHuu smenjuje potvrdne konstrukcije raetaforinog niza. Interesantno je da poetnoj strofi, koja poredi pesnikovo ime
sa umiruim uiyMoy BOAH, odgovara u treoj strofi
srodna ali i banalna metafora eoAHemiu Hoeux u MHmeyRHbix<(, po kojoj izgleda da su sudbinom odreena da
unite ime lieno svoga smisla.
Ali u isto vreme cela je ova pesma podvrgnuta podeli
druge vrste, koja je sa svoje strane takoe dihotomijska:
poslednja je strofa celom svojom gramatikom strukturom
izrazito suprotstavljena prvim trima. Turobnim po znaenju,
nemodalnim glagolima svrenog vida kojima se ukazuje na
neprolost (tj. na budunost) u prve tri strofe 2yMpem,
6
Ocmaeum Mepmeuu cneg, nue gacm ... eocnoMUHanuu
poslednja strofa suprotstavlja dva imperativna oblika
tipa verba dicendi, to jest govorenja (uIJpoU3Hecu, 15CKCIscu). Ta dva oblika zahtevaju upravni govor, a taj govor
anulira sve gubitke koji su imali privid stvarnosti time to
najzad potvruju neprekidnost ivotnog toka suprotstavljajui zanetoj autorovoj tiradi prvi u pesmi glagolski
oblik nesvrenog vida. Saglasno tome menja se i sva leksika pesme: na ranije termine yupem. uepmeuu, nagepoSHbiu, junakinja je pozvana daodgovori: Ecmb e Mupe cepgu,e, zge acuey H sa aluzijom na tradicionalnu paronomasiju
HeyMupawuiezo Mupa. Cetvrta strofa protivurei prvim trima: za tebe je moje ime mrtvo, ali neka ti bude znak
mog stalnog nepromenjenog seanja na tebe. Prema kasnijoj formulaciji: H uuieuib omeem; Te5e ace nem om3biea . . . ,Ti odgovor alje, odziva nema . . . '
2
O tom istom imenu prva strofa je nagovestila OHO

yMpem,
KOK
uiyM
nencuibHhiu . . .
K<XK
3eyK
HOHHOU,
upravo na te se slike vraa poslednja strofa. Ne nou kada

zvuci nestaju e jiecy znyxoM, prema metafori koju je Pu13
kin vaskrsao, ve e geub nemiAu, i ne uz myu eojm,
92
ve 13<? muiuuHe treba da odjekne zaboravljeno ime. Simbolina je ne samo zamena noi danom i buke tiinom,
ve je simbolina i promena gramatikog postupka u
poslednjoj stanci. Nije sluajno to umesto prideva prve
strofe nenajibHbiu i HOHHOU U poslednjoj funkcioniu
imenice 1 3 e geub nencuiu, e muuium. Uopte, nasuprot
obilju atributivnih prideva i participa koje je karakteristino za prve tri stance (po pet u svakoj), u etvrtoj ovih oblika
uopte nema, isto kao to ih nema ni u pesmi H eac
AW5UA, gde se, s druge strane, pojavljuje vei broj priloga, koji se opet, skoro uopte ne javljaju u ovoj pesmi.
Zavrna strofa raskida sa kitnjastim stilom prve tri stance,
koji je inae potpuno tu pesmi % eac AW5M.
Dakle antiteza poslanice, poslednja stanca, koja poinje suprotnim HO, jedinim prireenim veznikom u celoj
pesmi, izrazito se izdvaja svojom gramatikom strukturom
ponovljenim imperativom, koji se suprotstavlja jednolinoj
nemodalnosti u prve tri strofe, a glagolski prilog ini kontrast ranijim glagolskim pridevima upotrebljenim uz imenice.
Za razliku od ranijeg teksta, ova strofa unosi: tui govor,
dvostruko predikativno ecmb, prvo lice subjekta i predikata,
potpunu sporednu reenicu i, najzad, nesvreni vid glagola
posle celog niza perfektivnih oblika.
Bez obzira na koliinsku nesrazmeru prvog, nemodalnog, i drugog, imperativnog dela (dvanaest prvih stihova
prema poslednja etiri) oba dela podjednako obrazuju tri
dalje ue podele na parataksike parove nezavisnih sintaksikih grupa. Prvi deo od tri stance obuhvata dve sintaksiki
paralelne konstrukcije s pitanjem i odgovorom koje se opet
odlikuju neravnomernom duinom (osam prvih stihova
prema etiri stiha tree stance). Prema ovome, drugi deo
pesme, njegova poslednja stanca, sadri dve paralelne reenice koje su tematski vrlo bliske. Konstrukcije pitanja
i odgovora u prvom delu sastoje se podjednako od upitne
reenice i odgovora sa istim anaforskim subjektom. Ovoj
sekundarnoj podeli prvog dela odgovara u sledeem delu
binarni karakter druge imperativne reenice koja u sebi
sadri upravni govor i razlae se na taj nain na uvodnu
repliku (CKCUKU:) i sam citat (ecmb...).
Najzad, prvi
odgovor se rastavlja na dve paralelne reenice metafo-
POEZIJA GRAMATIKE I GRAMATIKA POEZDE
93
rikog tipa i veoraa bliske tematike, obe s opkoraenjem
usred stance (I OHO y>Mpem, KCIK uiyM nencuibHuu \ eonnu...,

II OHO ... ocmaeum Mepmeuu cjieg, nogoSnbiu | Y3opy...).
Takva je poslednja od tri koncentrine forme paratakse

u prvom delu pe^me, emu u drugom delu odgovara
podela citiranog govora na paralelne, tematski sline reenice (Ecmb naMnmb...;
Ecnib...
cepgu,e).
Ako poslednja stanca sadri isto toliko nezavisnih parataksikih parova koliko sve tri prethodne strofe zajedno
uzete, raspored zavisnih konstrukcija pokazuje upravo
obrnutu sliku: od est zavisnih grupa (tri zavisne teenice i
tii atributivno-predikativne odiedbe, kako ih naziva axmatov 393) tri grupe piipadaju prvoj stanci koja je najvie
zasiena metaforikom (.. . , KOK ..., | . . . , n/iecHyeuieu... |
. . . , KCIK . . . ) . dok na tri ostale strofe regularno dolazi
po jedan primer hipotakse ( I I . . . , nododHbiu... III 3a5umoe . . . IV . . . , zge . . . ) .
Kao rezultat svih ovih razgranienja najjasnije dolazi
do izraaja mnogostrani kontrast izmeu prve i poslednje
stance, tj. izmeu zapleta i raspleta lirske teme, i pored zajednikih crta meu njima. Kako kontrast, tako i zajednike
crte nalaze izraza i u zvunoj fakturi. Meu naglaenim
samoglasnicima pod iktusom tamni (labijalizovani) preovlauju u prvoj stanci, dok njihov broj dosledno opada u
daljim stancama dostiui minimum u etvrtoj stanci
(1:8; 11:5; 111:4; IV:3). Meutim, maksimalni broj akcentovanih difuznih (uskih) suglasnika (u i /) dolazi u obe krajnje stance prvi (6) i etvrti (5) i time ih suprotstavlja
obema unutranjim stancama (11:0 111:2).
Da pratimo ukratko tok teme od zapleta do raspieta
(koji se jasno manifestuje u tretiranju gramatikih kategorija, naioito padea). Kako nas obavetavaju prve stance,
pesniku je bilo ponudeno da upie svoje ime u spomenar.
Unutranji dijalog u kome se smenjuju pitanja i odgovori
ima vid replike na predlog o kojem se radi.
Ime e propasti bez ikakvog traga, umree, shodno
neprelaznoj konstrukciji prve stance gde samo u metaforinoj slici, eoAHbi, n/iecHyeuteu e 5epee daAbnuu akuzativ
sa predlogom aludira na traenje objekta. Druga stanca,

koja je zamenila ime njegovim pismenim odrazom, uvodi
94
UNGVISTIKA I POETIKA
prelazni oblik Ocmaeum . . . cneg, ali nas epitet uepmebiU

uz pravi objekat vraa na temu besciljnosti koja se obrauje u prvoj stanci. Dativom poreenja otkriva se metafiziki plan druge stance {nogo5nuu Y3opy) 1 kao da se
priprema pojava dativa u njegovoj osnovnoj ulozi: trea
stanca donosi imenicu u dativu namene (Teoeii gyiue),
ali opet kontekst, ovog puta negacija ue gacm, ponitava
namenu. Melodinost poslednje stance povezuje se sa difuznim samoglasnicima prve stance, a tematika etvrte
stance vraa se od pisanog odraza ka ozvuenom imenu
prve stance. Utianim zvukom imena poela je pria, njegovim zvukom ona se e muiuune i zavrava. U zvunoj
skladnosti pesme odjekuju prigueni, difuzni samoglasnici
obe krajnje stance. A ipak rasplet sutinski menja ulogu
imena. Na neizreeni, ali u kontekstu prisutni poziv da
u spomenar upie svoje ime, pesnik odgovara vlasnici
spomenara pozivom: npommcu ezo mocKyn. Umesto
nominativa OHO, koji upuuje na ime u svakoj od prve tri
stance (I 2 , II 1 , III3), dolazi akuzativ te iste anaforske za2
menice (IV ) uz drugo lice imperativa upuenog junakinji
koja se na taj nain, od pasivnog adresata me5e, po
autorovoj volji, preobraa u lice koje dela ili, bolje reeno, u lice koje se poziva da dela.
Sledei tri puta ponovljeno ono iz prve tri stance i
zvunu varijaciju oko ove zamenice u etvrtoj stanci
etiri puta ponovljeni spoj H sa o sa sledeim ili prethodnim
e, etvrta stanca, poto je napustila ovaj subjekat, igrom
rei uspostavlja isti spoj:
|y
e" ? 3a5umoe gaeHO
B eoMienbnx noeux u
Teoeu gyuie ne gacm OHO
BocnoMimaHuu uucmbix,
Ho^ e genb newjm,js muiuuue. \.
Ime koje je u prve tri stance dato potpuno izdvojeno od

ravnodune okoline izgovara junakinja reima koje, istina,
samo amblemski, ali ipak prvi put upuuju na nosioca imena: Ecmb e Mupe cepgu,e . . . lnteresantno je da to autorovo ja nije pomenuto u pesmi i kad se u posled-
POEZUA G K A M A T I K E I GRAMATIKA POEZIIE
95
njim stihovima zavrne stance najzad pribegava zamenici

prvog lica, ona je deo upravnog govora, koji su junakinji
nametnuli autorovi imperativi, s tim da se ne oznai autor,
ve ona, junakinja. Iezavanju uspomena na meneautora,
ovde se suprotstavlja, u antoniminom okviru, nepokolebljivo seanje na mene zaboravnu vlasnicu spomen listia.
Njeno samopotvrivanje putem obraanja autorovom
imenu, koje joj je upravo autor i odredio, pripremljeno je
onom istom igrom na kolebanjima i pomeranjima padenih znaenja koju je cela ova pesma tako intenzivno iskoristila. Na mnogobrojne padene konstrukcije ove pesme
treba primeniti Benthamove znalake primedbe 37 o tesnom
kontaktu i uzajamnom proimanju dveju jezikih sfera
materijalne i apstraktne to se ispoljava, na primer, u
kolebanjima takvih predloga kao to je e (u), izmeu
stvarnog, materijalnog, lokalnog znaenja s jedne strane
i nematerijalnog, apstraktnog s druge strane. Postojee
kontraste izmeu ove dve funkcije mesnog padea sa predlogom e i m Pukin je naroito istakao u svakoj od prve
tri stance. U prvoj su gramatikom rimom vezani stihovi
îmo e uMeHU meSe
MoeM? i KaK
3eyK HOHHOU e Jiecy
ZAyxoM. Jednora istom predlogu dato je apstraktno znaenje u prvom stihu, a konkretno, tj. pravo mesno znaenje
u drugom. Predlog na, suprotstavljen svojim znaenjem
predlogu e u saglasnosti sa prelaskom od ozvuenog imena na njegovu pismenu formu, javlja se sa svoje strane
u dva paralelna, povezana gramatikom rimom stiha druge stance prvi put za odreivanje lokalnog znaenja
(ua naMHrrmoM jiucmKe), drugi put u apstraktnoj ulozi
{na HenoHnmHOM H3hme), pri emu se semantiko suprotstavljanje dva stiha koja se rimuju zaotrava u igri rei:
OHO na naMnniHOM na mnoHnmHOM. U treoj
stanci
poreenje dva spoja sa predlogom e u optoj shemi sledi

prvu stancu, ali eliptino ponavljanje pitanja Hmo e MM?
prua mogunost dvojake interpretacije apstraktne (ta
ono za tebe znai?) i prave mesne (ta ono u sebi sadri?).
U saglasnosti sa ovim pomeranjem etvrta stanca ide pre" O. c , str. 62.
96
ma stvarnom znaenju ovog predloga (B muiuuHe; Ecmb

e Mupe). Na pitanje prvog stiha Hmo e UMenu meoe
\toeM junakinji stanca se nudi da da odgovor koji joj
je sugerirao autor i u kome se tri puta javlja predlog e (u)
u svom osnovnom konkretnom znaenju: u imenu koje
je potpisano za nju, a koje je ona u svom odgovoru
izgovorila pozivajui ga, sadri se svedoanstvo da u svetu
postoji ovek u ijem srcu ona nastavlja da ivi. Prelaz od
nonog OHO yMpem na dnevno muey n praen je postepenom smenom tamnih vokala svetlima.
Interesantno je da se i Pukinove stance i husitski koral
zavravaju dvostmkim imperativima koji drugom licu sugeriraju dvostruki odgovor, sintetiki odgovor na upitno
Hmo u poetku Pukinove poslanice (JTpou3Hecu ... Cmxcu: ecmb ... Ecmb ...), i na odnosno-upitno Kto kojim poinje eka pesma:
A s tiem vesele kriknete
fkiic: Afa ne, hr na ne>,
bran svu rukama chutnajte,
Bdli pdn na\ kflknete!*
Ipak su u pozadini ove istovetnosti naroito oigledne

razlike u osnovama poetske gramatike. Posebno se istie
Pukinovo spretno korienje kontrastivnih gramatikih
kategorija, na primer razliitih padea ili raznih kombinatornih znaenja jednih te istih padea, jednom reju neprekidna smena rakursa koja ne reava problem gramatikog
paralelizma ve ga postavlja u novom, dinamikom preseku.
A s time veselo uskliknite:

Na njih, hura, na njih'
Oruje svoje vrsto grabite,
Bog je na4 gospodar! uskliknite!
ARL BODLER: MAKE*
1. Les amoureux fervents et les savants austeres

2. Aiment galement, dans leur mure saison,
3. Les chats puissants et doux, orgueil de la maison,
4. Qui comme eux sont frileux et comme eux sedentaires.
5. Amis de la science et de la volupt,
6. Ils cherchent le silence et l'horreur des tnebres;
7. L'rebe Ies eut pris pour ses coursiers funebres,
8. S'ils pouvaient au servage incliner leur fiert.
9. Ils prennent en songeant les nobles attitudes
10. Des grands sphinx allonges au fond des solitudes,
11. Qui semblent s'endormir dans un reve sans fin;
12. Leurs reins feconds sont pleins d'etincelles magiques,
13. Et des parcelles d'or, ainsi qu'un sable fin, 1
14. fitoilent vaguement leurs prunelles
i
Akoje verovati feljtonu Le Chat Trott od anflerija2,
gde je ovaj Bodlerov3 sonet prvi put objavljen (Le Corsaire,
Les chats de Biuddaire, napisano u saranji sa Cl. Lvi-Straussora
objavljeno u asopisu L'Homme, j a n u a r februar 1962. Preveo Sreten Mari
1
1. Strasno zaljubljeni i strogi uevnjaci

2. Vole podjednako, u svom zrelom dobu,
3. Make mone i blaee, ponos kue
4. Koje su kao oni zimomorne i kao oni za dom vczane.
5. Prijatelji nauke i sladostraa,
6. One trae tiînu i uas tmina;
7. Ereb bi ih uzeo za svoje posmrtne hate.
8. Kada bi oae mogle da suanjstvu priklone svo ponos.
9. Sanjarei, ons uzimaju plamanite stavove
10. Velikih sfingi poleglih u dubini samoa,
11. Koje izgledaju kao usnule snom bez kraja;
12. Njihove p l o i i s slabine puis su maginih iskri
13. A estice zlata, kao fini pesak
14. Neodreeno osipaju zvezdama njihove mistine zene.
2 anfleri (Jules Champflery) (18211889) francuski romansijer i publicista,

teoretiar realizma.
3 Bodler (Charles Baudelairei (18211867) slavni francuski pesnik, likovni i
knjievai kritiar, autor Cvea zla, Malih pesama u prozi, itd.
98
broj od 14. novembra 1847), on je ve bio napisan marta

meseca 1840, i protivno tvrenjima nekih egzegeta
tekst iz Korsera i tekst iz Cvea zla podudaraju se od rei
do rei.
U rasporedu slikova pesnik se dri sheme aBBa CddC
eeFgFg (gde su stihovi sa mukim slikom simbolizovani
velikim slovima a oni sa enskim malim). Taj niz rima se
deli na tri grupe stihova, dva katren?. i jedne sestine sastavljene od dve tercine, koje ipak ine izvesno jedinstvo, budui
da, kako je to pokazao Gramon 4 , raspored slikova u sonetu
podlee istim pravilima kao i u svakoj drugoj strofi od
est stihova.
U ovom Bodlerovom sonetu raspoied rima proistie
iz tri disimilatorna zakona: 1 dve parne rime ne mogu
slediti jedna drugu; 2 ako dva stiha koja idu jedan za
drugim pripadaju razliitim rimama, jedna od njih mora
biti enska rima a druga muka 5 ; 3 na kraju strofa koje
slede jedna za drugom muki i enski stihovi alterniraju
u
"sedentaires ^fierte mystiques.
Prema klasinom
kanonu, takozvani enski stihovi se zavravaju uvek muklim slogom a muki punim slogom, ali razlika izmeu ove
dve vrste slikova odrava se i u tekuem izgovoru, koji
ukida zastarelo muklo e zavrnog sloga, poto iza poslednjeg
punog sloga uvek sledi samoglasnik u enskim slikovima
soneta (austeres sedentaires, tenebres funebres, attitudes solitudes, magiques mystiques), dok se svi
muki slikovi zavravaju samoglasnikom (saison maison,
volupte fierte, fin firi).
Uzak odnos izmeu klasiranja slikova i izbora gramatikih kategorija potcrtava znaaj uloge koju u strukturi
ovog soneta imaju giamatika i slik.
Svi se stihovi zavravaju imenikim reima, bilo substantivima (8), bilo pridevima (6). Svi ti substantivi su
enskog roda. Zavrna imenica je u mnoini u svih osam
stihova sa enskom rimom, koji su svi dui bilo za jedan
slog, prema klasinoj normi, bilo za jedan postvokalni
suglasnik prema dananjem izgovoiu, dok se krai stihovi,
4
M. Grammont, Petit traite de versification franfaise, Paris, 1908, str. 86.

' U francuskom su enske rime one ija se re zavrava muklim e.
ARLBODLER:MAKE:
99
stihovi sa mukim slikom, zavravaju u svih est sluajeva

sa imenikom rei u jednini.
U oba katrena muki slikovi su napravljeni od imenica
a enski od prideva, izuzev kljune rei Henebres koja rimuje sa ^funebres. Kasnije emo se osvrnuti na opti problem odnosa izmeu ta dva stiha. to se tie tercina, svi
stihovi prve tercine zavravaju se imenicama, a svi stihovi
druge pridevima. Tako slik koji vezuje obe tercine, jedini
homonimni slik soneta (}lsansfin ^sable firi) suprotstavlja imenici enskog roda pridev u mukom rodu, i to je od
svih mukih slikova soneta jedini pridev u jedini primer
mukog roda.
Sonet se sastoji od tri reeoice, koje su omeene takama. Svaki katren ini takvu jednu reenicu, dok trea
obuhvata obe tercine. Prema broju nezavisnih reenica i
linih glagolskih oblika te tri reenice stoje u aritmetikoj
progresiji: 1 samo jedan verbum finitum (aiment); 2 dva
(cherchent, eut pris); 3 tri (prennent, sont, etoilent). S
druge pak strane, te tri glavne reenice imaju u svojim sporednim reenicama samo po jedan verbumfinitum: 1 qui...
sont; 2 s'ils pouvaient; 3 qui semblent.
Trojna podela soneta povlai za sobom izvesnu antinomiju izmeu strofikih jedinica od dve rime i onih sa
tri rime. Tome ini protivteu dihotomija koja deli sonet
na dva para strofa, to jest na dva katrena i na dve tercine.
I ovaj dvojni princip poduprt je gramatikom organizacijom teksta. On takoe nosi u sebi jednu antinomiju: izmeu prvog dela sa etiri slika i drugog sa tri, kao i izmeu
prve dve strofe sa po etiri stiha i druge dve sa po tri. Kompozicija cele pesrne zasniva se na napetosti izmeu ta dva
ustrojenja kao i izmeu njihovih simetrinih i disimetrinih elemenata.
Postoji vrlo jasan sintaksiki paralelizam izmeu
oba katrena s jedne strane i obe tercine sa druge. Prvi katren kao i prva tercina sadre po dve reenice, od kojih druga odnosna, uvedena u oba sluaja zamenicom koji
(gui) ispunjava ceo poslednji stih strofe i vezuje se za
jednu imenicu mukog roda jednine, koja ima funkdju
dodatka u glavnoj reenici (^Les chats, l0Des sphinx).
100
Drugi katren kao i druga tercina imaju po dve prireene

reenice, od kojih druga, i sama sloena, obuhvata dva poslednja stiha strofe (78 i 1314) i sadrijednupodreenu
reenicu vezanu za glavnu svezom. U katrenu ta reenica
je pogodbena, u tercini ona je uporedna.
Semantini aspekat gramatikih podmeta naglaava taj
paralelizam izmeu katrena s jedne strane i tercina sa
druge:
I Katreni
II Tercine
1. Prvi
2. Drugi
1. Prva
2. Druga
Podmeti prvog katrena i prve tercine oznaavaju

iskljuivo iva bia, dok jedan od dva podmeta drugog
katrena i svi gramatiki podmeti druge tercine jesu ime7
12
n
nice koje znae iva bia: L'rebe, Leurs reins, des par13
celles, un sable. Osim tih tako rei horizontalnih korespondencija, nazire se i jedna koja bi se raogla nazvati
vertikalnom, i koja suprotstavlja skupu ka;rena skup obe
tercine. Dok su gramatiki predmeti u oba terceta neivi
9
u
substantivi ( les nobles attitudes, leurs prunelles), jedini
gramatiki predmet prvog katrena je jedan ivi" substantivum (Les chats), a predmeti drugog katrena neivi"
substantivi (6le silence et l'horreur) i zamenica les koja
se odnosi na make iz prethodne reenice. to se tie
odnosa izmeu podmeta i predmeta postoje u sonetu dve
korespondencije koje bismo mogli nazvati dijagonalnim:
jedna silazna dijagonala spaja obe spoljne strofe (prvi
ka ren i zavrnu tjrcinu) i suprotstavlja ih ulaznoj dijagonali koja vezuje obe unutranje stiofe. U spoljnim slrofama predmet pripada istoj semantikoj klasi kojoj i
podmet: iva bia u prvom katrenu (amoureux, savants,
chats) i neiva u drugoj tercini (reins, parcelles, prunelles). Na suprot tome, u unutranjim strofama predmet
je iz klase suprotne klasi podmeta: u prvoj tercini neivi
predmet se suprotstavlja ivom predmetu (ils [ = chats]
attitudes), dok u drugom katrenu isti taj odnos (ils
ARL BODLER: MAKE
101
[ = chats] silence, horreur) alternira sa odnosom predmet ivo bie a podmet neivo (rebe les [ = chats],).
Tako sve etiri strofe imaju svaka svoju individualnost: iva vrsta koja je zajednika i podmetu i predmetu
prvog katrena, pripada jedino podmetu u prvoj tercini:
u drugom katrenu ta vrsta karakterie ili podmet ili pak
predmet; a u drugoj tercrni ni jedan ni drugi.
Poetak i kraj soneta pokazuju nekoliko upadljivih
podudarnosti u svojoj gramatikoj strukturi. Na kraju i na
poetku, i nigde drugde, nalazimo dva podmeta sa jednim
prirokom i jednim predmetom. Svaki od tih podmeta, kao
i predmet, imaju svoj atribut (Les amoureux fervents, Ies
savants austeres Les chats puissants et doux; des parcelles d'or, un sable fin leurs prunelles mystiques); a oba
priroka, prvi i poslednji u sonetu su jedini uz koje stoje
prilozi, oba izvedeni iz prideva i meusobno povezani
ne potpunim asonantnim slikom: 2Aiment egakment
u
toilent vaguement. Drugi i pretposlednji predikat soneta
jedini imaju kopulu i atribut, a i u jednom i u drugom sluaju taj atribut je istaknut unutranjom rimom: 4 Qui
comme eux sont frileux; 1 2 Leurs reins feconds sont
pleins. Uopte: jedino spoljne strofe su bogate u pridevima: devet prideva u katrenu i pet u tercini, dok obe
unutranje strofe imaju svega tri prideva (funebres, nobles, grands).
Ve smo primetili da samo na poetku i na kraju poeme
podmeti i predmeti (gramatiki) pripadaju iftoj klasi: i
jedan i drugi pripadaju vrsti ivih bia u prvom katrenu
i neivih u drugoj tercini. iva bia, njihove funkcije i
njihove delatnosti dominiraju poetnom strofom. Prvi
red soneta sadri samo prideve, meu kojima dva substantivirana oblika vre ulogu podmeta Les amoureux et
les savants i imaju glagolske korene: tekst je inaugurisan
onim koji vole i onim koji znaju. U poslednjem redu
poeme imamo suprotno: prelazni glagol Eloilent, koji vri ulogu priroka, izveden je iz imenice. Ova imenica je srodna seriji optih apelativa oznaavajui konkretne neive
stvari, koji preovlauju u ovoj tercini za razliku^
tri strofe. Izmeu tog glagola i lanova spor
postoji jasno naglaena homofonija: (etincelh
102
parcelles) (toilent). I najzad, podreene reenice koje te

dve strofe sadre u svojim poslednjim stihovima, imaju svaka
po jedan adverbalni inifinitivum, i ta dva predmetna dodatka su jedina dva glagola u neodreenom nainu cele poeme:
*S'ils pouvaient. . . incliner; nQui semblent s'endormir.
Kao to smo videli niti dihotomski rascep soneta, niti podela na tri strofe ne dovode do ravnotee izometrikih delova. Ali ako bi se etrnaest stihova soneta podelili na
dva jednaka dela, sedmi stih b' zavrio prvi deo poeme dok
bi osmi oznaio poetak drugog. A pada u oi da se ba ta
dva srednja stiha po svom gramatikom sastavu izrazito
razlikuju od sveg ostalog u poemi.
Tako se poema u mnogom pogledu deli na tri dela:
srednji par stihova i dve izometrike grupe, to jest est
stihova koji prethode, i est koji slede. Imamo tako neku
vrstu distiha izmeu dve sestine.
Svi lini oblici glagola i zamenica i svi podmeti glagolskih reenica su u mnoini u celom sonetu, osim u estom
stihu L'Erbe les eut pris pour ses coursiers funebres
koji sadri jedinu osobenu imenicu poeme i jedini sluaj
gde su verbum finitum i njegov podmet u jednini. Osim
toga to je jedini stih gde prisvojna zamenica (ses) upuuje na
jedninu.
Tree lice je jedino lice upotrebljeno u sonetu. Jedino
glagolsko vreme je prezent, osim u sedmom i osmom stihu gde pesnik ima na umu zamiljenu radnju (Jeut pris)
8
koja proistie iz jedne nestvarae premise ( 5'//J pouvaieni).
Sonet pokazuje izriitu tendenciju da svakom glagolu
i svakoj imenici dodeli bliu odredbu. Svaka glagolska forma propraena je jednom zavisnom rei (imenica, zamenica,
infinitiv) ili atributom. Svi prelazni glagoli imaju kao pred2 3
met iskljuivo imenice ( - Aiment. . . Les chats; ^cherchent
9
le silence et Vhorreur; prennent... les . . .attitudes; uEtoilent leurs prunelles). Jedini izuzetak je zamenica koja slui
kao predmet u sedmom stihu: les eut pris.
Osim adnominalnih rei, koje ne prati ni jedna blia
odredba, imenice (podrazumevajui tu i piideve u funkciji
imenica) su uvek determinisane epitetima (na pr. ^chats
puissants et doux), ili dodacima (5Amis de la science et de
ARL BODLER: MAKE
103
la volupte). I opet, u sedmom stihu nalazimo jedini izuzetak

Urebe les eut pris.
Svih pet epiteta u prvom katrenu i}fervents, laustkres, 2mure, ^puissants, ^doux) i svih est u obe tercine
u
(9nobles, iOgrands, ^feconds, nmagiques, nfin,
mystiques) su opisni pridevi, dok druga strofa od etiri stiha
ima kao pridev samo epitet sedmog stiha {coursiers funebres).
Taj isti stih obre red ivo-neivo, koji odreuje odnos izmeu podmeta i predmeta u ostalim stihovima te
strofe, i ostaje kroz ceo sonet jedini koji prihvata red neivo-ivo.
Kao to se vidi, nekoliko upadljivih osobenosti odlikuju jedino sedmi stih, ili jedino poslednja dva stiha drugog katrena. Ne treba rei da se tu tendencija isticanja sredinjeg distiha soneta sukobljava sa principom asimetrine
trihotomije, koja suprotstavlja s jedne strane ceo drugi katren prvom katrenu a s druge strane suprotstavlja drugi katren zavrnoj kiti od est stihova, stvarajui tako jednu
centralnu strofu koja se u mnogom pogledu razlikuje od
marginalnih strofa. Tako smo mi ve primetili da je jedino
u sedmom stihu predikat stavljen u jedninu, ali se ta opaska
moe proiriti: stihovi drugog katrena su jedini koji stavljaju u jedninu bilo podmet bilo predmet; ako se u sedmom
stihu jednina podmeta (L'Erebe) suprotstavlja mnoini
predmeta (les), susedni stihovi obru taj odnos upotrebljavajui mnoinu za podmet, a jedninu za predmet (6Ils
s
cherchent le silence et Vhorreur; S'ils pouvaient.. . incliner leur fierte). U ostalim strofama i predmet i podmet
1-3
su u mnoini ( L e s amoureux . .. et les savants . . . Ai9
n u
ment les chats; Ils prennent . . . les... attitudes;
~ Et
des parcelles. . . toilent. .. leurs prunelles). Znaaj gramatikih brojeva za Bodlera utoliko je vei zbog uloge koju
njihovo suprotstavljanje igra u slikovima soneta.
Dodajmo jo da se rime drugog katrena razlikuju od
svih ostalih slikova poeme. Od enskih slikova, slik drugog katrena tensbres funebres jedini je koji sueljuje dva
razliita dela izlaganja. Osim toga, svi slikovi soneta, izuzev
strofe o kojoj je re, imaju jedan ili vie istovetnih fonema
koji prethode neposredno, ili na izvesnom odstojanju,
104
LINGVISTIKA l POETIKA,
toninom slogu, koji obino ima i jedan potporni suglasnik:

^savants austeres 4sedentaires, 2wiure saison ^maison,
9
a.ttitudes i0so\itudes, ilun reve sans fin liun sable
fin, 12etince//es' magiques 14prune//es mystiques. U drugom stihu soneta ni par 5volup?e 8fier?<=, ni 6tnebres
Tfunebres ne nalaze nikakvog odziva u slogovima koji
prethode samom sliku. S druge pak strane, zavrne rei
sedmog i osmog stiha aliteriraju: 7/unebres 8 /ierte, a
esti stih je vezan za sedmi: 6/nebres ponavlja poslednji
slog prethodne volup/e, a unutranji slik ^science
6
silence pojaava afinitet izmeu ta dva stiha. I tako i sami
slikovi svedoe o izvesnom slabljenju povezanosti izmeu
obe polovine drugog katrena.
U foninom sklopu soneta nazalni samoglasnici igraju istaknutu ulogu. Ti samoglasnici, kao obvijeni velom
svoje nazalnosti, kako to lepo veli Gramon 6 su vrlo
esti u prvoj strofi (9 nazalnih samoglasnika, dva do tri
u svakom stihu) a osobito u poslednjih est stihova (21 nazalni samoglasnik sa tendencijom penjanja tokom prvog
terceta 9 3 10 4 11 6 : Qui semblent sVdormir dans
un reve sas f/n i sa silaznom tendencijom tokom drugog terceta 12s 13 3 14j) Nasuprot tome, druga
strofa od etiri stiha ima samo tri nazalna samoglasnika:
jedan po stihu, izuzev sedmog, koji je jedini stih soneta bez
nazalnih samoglasnika; a ta strofa je jedina u sonetu ija
muka rima nema nazalnog samoglasnika. Sdruge pak strane,
u drugoj strofi soneta uloga fonine dominante prelazi sa
samoglasnika na suglasnike foneme, a posebno na likvidne
suglasnike (1, m, n, r). Druga strofa ima 23 tena fonema,
prva 15, trea strofa 11, etvrta 14. Broj (r) je neto vei
nego broj (1) u katrenima, a neto manji u obe tercine.
Sedmi stih, koji ima samo dva (1), ima pet (r), to e rei
vie no i jedan drugi stih soneta: L'Erebe les eut pris pour
ses coursiers funebres. Podsetimo da, po Gramonu, (1)
samo kao suprotnost glasu (r) ostavlja utisak zvuka koji
niti kripi, niti strue, niti je hrapav, ve klizi, p l o v i . . .
7
kristalno .
6
M. Grammont, Traite de phonetique, Paris 1930, str. 384.
' M. Grammont, Traue . . . , str. 388.
ARL BODLER: MAKE
105
Strmenit karakter svakog (r), a posebno francuskog

(r) u odnosu na glissando (1) jasno proistie iz akustike
analize tih pojava u raspravi gospoice Diran 8 , a uzmicanje (r) ispred (1) elokventno propraa prelaz od empirike
make ka njenim mitskim preobraenjima.
Prvih est stihova soneta su spojeni jednom reiterativnom crtom: simetrinim parom koordiniranih termina
vezanih istom svezom et: ^Les amoureux fervents et les
savants austeres; ^Les chats puissants et doux; 4Qui comme
eux sont frileux et comme eux sedentaires; sAmis de la
science et de la volupte i binarizmon oblika sa determinativnom funkcijom koje prave hiazam sa binarizmom determinisanih rei u sledeem stihu 6le silence et Vhorreur
des tenebres gde se zavravaju te binarne konstrukcije.
Zajednike skoro svim stihovima te sestine, one se ne javljaju vie u sonetu. Reanja bez sveze su varijacije na istu
shemu: 2Aiment egalement, dans leur mure saison (paralelni priloki dodaci); ^des chats ... orgueil... (imenica
apozicija drugoj imenici).
Ti parovi koordiniranih termina i slikovi (ne samo
spoljni slikovi, koji potcrtavaju semantine odnose, kao
4
2
âusteres sedentaires, saison ^maison, ve takoe i
pre svega unutranji slikovi) slue zato da vrsto meusobl
4
no poveu stihove ovog uvoda: amoureux comme eux
4
A
l
l
frileux comme eux; fervents savants 2egalement
2dans ^puissants; 5science 6silence. Tako svi pridevi
koji karakteriu slinosti prvog katrena postaju rimovane
rei, sa jednim izuzetkom: ldoux. Dvostruka etimoloka
l
figura koja povezuje poetke tri stiha Les amoureux
2
5
Aiment Amis doprinosi jedinstvu te similistrofe
od est stihova, koja poinje i zavrava se sa parom stihova
iji se prvi polustihovi rimuju meu sobom: ^fervents
2
egalement; 5science 6silence.
*Les chats, predmet u reenici koja obuhvata prva tri
stiha soneta, postaje podrazumevani podmet u reenicama
sledea tri stiha (4Qui comme eux sont frileux; 6Ils cherchent le silence), dajui nam da naslutimo podelu te skorosestine u dve kvazi-tercine. Srednji distih rekapitulira meta8
M. Durand, La spcificit du phoneme. Application au cas de R/L, Journal
de Psychologie, LVII, 1960, str. 405^119.
106
morfozu maaka: od predmeta (podrazumevanog) iz sedmog stiha {Vrebe les eut pris), u gramatiki podmet,
takoe podrazumevani, osmog stiha (S'ils pouvaient).
U tom pogledu osmi stih se vezuje za sledeu reenicu
(9Ils prennent).
Opte uzev, podreene reenice na kraju fraze ine
neku vrstu prelaza izmeu glavne reenice te fraze i fraze
koja sledi. Tako podrazumevani podmet chats (make) devetog i desetog stiha ustupa mesto upuivanju na metaforu
sfinge u odnosnoj reenici jedanaestog stiha, i tako vezuje
taj stih za trope koji vre funkciju gramatikih podmeta u
zavrnoj tercini. Neodreeni lan, koji se nigde ne pojavljuje u prvih deset stihova sa njihovih etrnaest odreenih
lanova, jedini je prihvaen u poslednja etiri stiha soneta.
I tako zahvaljujui dvosmislenim upuivanjima dve
odnosne reenice, reenice jedanaestog i reenice- etvrtog
stiha etiri zavrna stiha nam dozvoljavaju da nazremo
konturu jednog imaginarnog katrena koji se pravi da
odgovara prvom katrenu na poetku soneta. S druge pak
strane, zavrna tercina ima formalnu strukturu koja kao da se
odraava u prva tri stiha soneta.
Make, imenovane u naslovu soneta, nalaze se imenovane u tekstu samo jednom u prvoj reenici, gde imaju
x
funkciju gramatikog predmeta: Les amoureux ... et les
2
savants. . . Aiment....
^Les chats. I ne samo to se re
make vie ni jednom ne pojavljuje u sonetu, ve se i
ukavi suglasnik ch (chats) kojim ta re poinje pojavljuje
jo samo jedanput u rei: 6 (ils cAerc/rent). Ona oznaava,
udvajajui je, prvu radnju maki. Taj mukli ukavi samoglasnik, vezan za ime junaka soneta, kasnije je brino izbegavan.
Ve od treeg stiha make postaju podrazumevani
podmet, i one su tako poslednji ivi podmet soneta. Imenica
make, u ulozi podmeta, predmeta i imenikog dodatka,
zamenjena je anaforinim zamenicama 6$'9ils, 7/es,
8 12 14
> ' leur(s); a zamenini substantivi ils i les odnose se
samo na make. U prvom katrenu njima odgovara samostalni oblik 4eux (bis), dok poslednja tercina ne sadri ni
jedan zameniki substantivum.
SARL BODLER: MACKE
1 07
Oba podmeta poetne reenice soneta imaju samo jedan predmet. Tako lLes amoureux fervents et les savants
austeres, zavravaju time to 2dans leur mure saison nalaze
svoj identitet u jednom posrednikom biu, u ivotinji koja
obuhvata i spaja antinomine crte dve sudbe, ljudske ali
suprotne. Te dve ljudske kategorije suprotstavljaju se kao:
senzualno /intelektualno, a posredstvo vre make. Samim
tim make primaju implicitno na sebe ulogu podmeta, one
su u isto vreme uene i zaljubljene.
Oba katrena prikazuju objektivno linost make, dok
tercine vre njeno preobraenje. Ali se drugi katren iz osnova razlikuje od prvog, a i od svih drugih strofa. Dvosmislenost formulacije: ils cherchent le silence et l'horreur des
tenebres, stvara zabunu koja je evocirana u sedmom stihu
i razbijena u osmom. Osobeni karakter ove strofe, a posebno njena dva poslednja stiha, a naroito sedmog, naglaen je izvesnim crtama njenog gramatikog i foninog
tkiva.
Semantika srodnost izmeu Ereba (tamne oblasti
koja se granii sa Paklom, metonimijske zamene za
sile tmine, a posebno za Ereba brata Noi) i sklonosti
maki za uase tmine, potkrepljena foninom slinosti izmeu (tenebres) i (Erebe) za malo to nije spojila make sa
uaravajuom rabotom pogrebnih hatova. Radi li se u stihu
koji insinuira da bi ih Ereb uzeo za svoje posmrtne hate o
neispunjenoj elji ili o krivom prepoznavanju? Kritiari su
se pitali ta je pravo znaenje ove reenice, koja je namerno
dvosmislena.
Svaka strofa soneta trai da na svoj nain identifikuje
make. Dok prvi katren vezuje make sa dva tipa ljudske
sudbe, one zahvaljujui svojoj gordosti uspevaju da odbace
novu identifikaciju koja je pokuana u drugoj strofi, identifikaciju koja ih vezuje za ivotinjsko stanje hatova stavljenih u mitoloki okvir. To je u celom sonetu jedina odbaena ekvivalentnost. Gramatiki sklop ovog pasusa koji
otro odudara od sklopa ostalih strofa, odaje njegov izuzetni
znaaj: nerealni nain, odsustvo epiteta, neivi podmet u
jednini bez dodataka sa ivim predmetom u mnoini.
Aluzivne oksimore spajaju strofe &S'ils pouvaient au
servage encliner leur fierte, kada bi mogle da svoj ponos
108
priklone suanjstvu, ali one to ne mogu: jer su stvarno

l
mone (puissants). One ne mogu biti pasivno ûzete (pris)
da bi igrale aktivnu ulogu, a onda ih eto kako aktivno same
9
uzimaju (prennent) pasivnu ulogu, jer su uporno za dom
vezane.
&
Njihova gordost ih predodreuje za ^plemenite stavove
velikih sfingi. Polegle sfinge. Polegle sfinge i make koje im
podraavaju en songeant vezane su meusobno paronomastinom vezom izmeu oba glagolska prideva, jedina u
sonetu {en songeant) i (allonges). Make kao da se poistoveuju sa sfingama, koje i same kao da su usnule, ali iluzorno
poreenje koje izjednauje make (a implicitno i sve one
koji su 4kao one) sa nepokretnou natprirodnih bia, stie vrednost jedne metamorfoze. Make i ljudska bia koja
su poistoveena sa njima spajaju se u fabuloznim udovitima sa ljudskom glavom i ivotinjskim telom. I tako je
odbaeno poistoveenje zamenjeno novim, isto tako mitolokim.
^Sanjajui make uspevaju da se poistovete sa 10 velikim sfingama, i itav niz paranomazija, povezanih za te
kljune rei, u kojima se kombinuju nazalni samoglasnici sa
usnenim i zubnim strujnim suglasnicima, pojaava tu metamorfozu: 9en songeant l0grands sphinx i0fond
^semblent lis'endormir ndam un n sans fin. Otri
nazalni samoglasnik in kao i ostali fonemi rei sphinx,
odjekuju u poslednjoj tercini: reinspleins etincelles
ainsi qvCun sable fin.
U prvom katrenu stoji: ^Les chats puissants et doux,
orgueil de la maison (Mone i blage make, ponos kue).
Treba li razumeti da su make gorde na svoj dom
ovaploenje te gordosti, ili da je kua, gorda na svoje stanovnike, i da ona kao Ereb, eli da ih pripitomi? Bilo
kako bilo ^kua, koja okruuje make u prvoj strofi soneta,
pretvara se u prostranu pustinju, l0dubine samoa, i strah
od zime, koja blii jedne drugima zimomorne make i
strasne ljubavnike (uoite paronomaziju Iferventsj
lfrileuxj) nalazi pogodnu klimu u strogim samoama (strogim kao uevnjaci) aike pustinje (na podobit strasnih ljubavnika) koja okruuje sfinge. Na svetovnom planu, zrelo
doba, 2mure saison, koja rimuje sa ^maison u prvoj strofi,
SARL BODLER: MAKE
109
i bliska joj je po znaenju, nalazi svoju jasno izraenu protivrenost u prvoj tercini: te dve grupe, oevidno paralelne
{2dans leur mure saison i ndans un reve sans fin u njihovom zrelom dobu u snu bez kraja), uzajamno se suprotstavljaju; jedna evocira odbrojane dane, druga venost.
Nigde drugde u sonetu nema ni jedne konstrukcije sa predlogom dans.
udo maki vlada dvema poslednjim strofama. Metamorfoza se razvija sve do kraja soneta. Dok se u prvoj
tercini slika sfingi poleglih u dubini samoa ve neodluno
koleba izmeu stvarnog bia i njenog privida, u sledeoj
tercini iva bia se gube iza estica materije. Sinegdohe zamenjuju make-sfinge delovima njihovog tela: unjihove
slabine, unjihove zene. Podrazumevani podmet dve srednje
strofe opet postaje dodatak u poslednjoj tercini: prvo se
make pojavljuju kao implicitni dodatak podmetu: nNjihove plodne slabine su pune , a onda u poslednjoj reenici
poeme, one su samo implicitni dodatak predmetu: 14Obasipaju zvezdama njihove zene. Make su dakle vezane za
predmet prelaznog glagola u poslednjoj reenici soneta,
i za podmet u pretposlednjoj, koja je atributivna reenica.
I tako se stvara dvostruki odnos, jedan sa makama, predmetom prve reenice soneta, drugi sa makama predmetom druge njegove reeniee, koja je takoe atributivna.
Dok u poetku soneta i podmet i predmet pripadaju
klasi ivih bia u zavisnoj recenici oni su i jedan i drugi
iz klase neivih. Uopte, sve imenice poslednje tercine su
12
12
konkretna imena iz te klase: slabine, iskre, êstice,
li
u
u
zlato, pesak, zene, dok su u prethodnim strofama sve
imenice, oznaavajui neiva bia, osim adnominala, apstraktna imena: 2doba, ^ponos, 6tiina, 6uas, ^ropstvo,
9
n
^gordost, stavovi, san. enski rod oznaavajui neiva
bia, zajedniki podmetu i predmetu zavrne reenice
l3 16
~ des parcelles d'or .. .toilent . . .leurs prunelles u
protivtei je podmetu i predmetu poetne reenice, koji
su oba mukog roda i oznaavaju iva bia 1 - 3 des amoureux.. . et les savants . . . Aiment. . . Les chats. Parcelles
je u celom sonetu jedini podmet enskog roda. On kontrastira sa mukim rodom istog stiha, nsable fin, koji je opet
jedini primer mukog roda meu mukim rimama soneta.
110
U poslednjoj tercini, najsitnije estice materije uzimaju,

jedno za drugim, mesto podmeta i mesto predmeta. To
su uarene estice koje jedna nova identifikacija, poslednja
u sonetu, vezuje za lifini pesak i pretvara u zvezde.
Izvanredni slik koji povezuje obe tercine jedini je homonimni slik celog soneta i jedini muki slik koji spaja
razliite delove izlaganja. Izmeu obe rei koje rimuju postoji izvesna sintaksina simetrija: obe stoje na kraju podreenih reenica, jedna na kraju potpuno podreene reenice, druga na kraju eliptine podreene reenice. Zvuni
paralelizam se ne ograniava samo na poslednji slog, ve
usko vezuje cele stihove: nsemblent s'endormk dans un
reve sans fin 13parce/foy d'or ainsi qu'n sable firi).
Kua koja make okruuje u prvoj strofi, nestaje u
prvoj tercini gde vladaju samoe pustinje, koje su prava
ne-kua maki-sfingi. A onda opet ta ne-kua ustupa mesto
kosmikoj mnoini maki (koje su kao i sve linosti soneta
tretirane kao pluralia-tantum). One postaju, ako se tako
moe rei, kua ne-kue, poto u svojim zenama sadre
pesak pustinje i svetlost zvezda.
Epilog preuzima poetnu temu zaljubljenih i uevnjaka sjedinjenih u Les chats puissants et doux. Prvi stih
iz druge tercine kao da odgovara prvom stihu drugog katrena.
5
12
Poto su make Prijatelji.. . sladostraa, Njihove plodne slabine su pune. Covek je sklon da pomisli da se tu radi
o snazi raanja, ali Bodlerovo delo rado prihvata dvosmislena reenja. Da li se tu radi o moi svojstvenoj slabinama,
ili o elektrinim varnicama u dlaci ivotinje? Bilo ta bilo,
njima se pripisuje magijska rao. Ali drugi katren poinje
sa dva prireena dodatka: 5Prijatelji nauke i*sladostraa,
a zavrna tercina se odnosi ne samo na ^strasne Ijubavnike
ve i na xstroge uevnjake.
Poslednja tercina rimuje svoje sufikse da naglasi uski
12
13
semantiki odnos izmeu etincdles,
parce//ej d'or i
14
c
prune//ei maki-sfingi s jedne strane, kao i izmeu iskri
n
M&giques, koje izbijaju iz ivotinje, i njenih zena 14Myst/ques osvetljenih unutranjom svetlosti i otvorenih za skri6
vene smislove. Uas tmina se rasipa pred ta dva izvora svetlosti. Ta svetlost se odraava na foninom planu preovlaivanjem fonema sa jasnim zvukom u nazalnom vokalizmu
ARL BODLER: MAKE
11 1
zavrne strofe (7 nepanih mekih prema 6 nepanih tvrdih),

dok su u prethodnim strofama nepani tvrdi bili znatno
brojniji (16 prema 0 u prvoj strofi soneta, 2 prema 1 u drugoj, i 10 prema 5 u treoj).
Sa prevlaivanjem sinegdoha na kraju soneta, sinegdoha koje kazuju delove mesto celine ivotinje, i, s druge
strane, celinu vasione mesto ivotinje koja je njen sastavni
deo, slike kao da namerno trae da se izgube u neodreenosti. Odreeni lan ustupa mesto neodreenom, a oznaka
koju pesnik daje svojoj glagolskoj metafori l4litoilent
vaguement divno odraava poetiku epiloga. Saobraznost
izmeu tercina i odgovarajuih katrena (horizontalni paralelizam) je snana. Kao to uskim granicama u prostoru
( 3 kua) i vremenu (2zrelo doba) koje namee prvi katren,
prva tercina odgovara irenjem ili ukidanjem mea Qdubina samoa, nsan bez kraja, tako u drugoj tercini magija
svetlosti koje make zrae odnosi pobedu nad ûasom
tmina, iz kojih druga strofa soneta za malo nije izvukla
varljive zakljuke.
Da priberemo sada delove nae analize i da pokuamo

pokazati kako se razni nivoi sa kojih smo je sagledali, sueljavaju, dopunjuju i uklapaju, dajui poemi karakter apsolutnog predmeta.
Prvo: podele teksta. Moe se odrediti njih nekoliko,
sasvim jasnih kako sa gramatikog gledita tako i sa gledita semantikih odnosa raznih delova poeme.
Kao to smo ve rekli, prva podela je na tri pasusa
koji se zavravaju takama; dva katrena i skup obe tercine.
Prvi katren izlae, u obliku objektivne i statine slike, jednu injeninu situaciju, ili situaciju shvaenu kao takvu.
Druga strofa pripisuje makama izvesnu nameru koju tumae sile Ereba, a silama Ereba izvesnu nameru to se maaka tie i koju ove ne prihvataju. Dakle, oba ova dela razmatraju make spolja, jedna u pasivnosti na koju su naroito osetljivi zaljubljeni i ueni, druga u aktivnosti koja se
otkriva silama Ereba. Nasuprot tome, drugi deo savladava
112
LINGVISTIKA I POETIKA.
tu suprotnost priznajui makama pasivnost koja je aktivno

prihvaena i protumaena ne vie spolja, ve iznutra.
Druga podela dozvoljava nam da suprotstavimo skup
obe tercine skupu oba katrena, ali ona u isto vreme obelodanjuje usku vezu koja postoji izmeu prvog katrena i
prve tercine, kao i izmeu drugog katrena i druge tercine.
I zaista:
1 Celina od dva katrena suprotstavlja se celini obe
tercine u tom smislu to poslednje dve strofe iskljuuju
taku gledita posmatraa (zaljubljeni, ueni, sile Erebd) i
postavljaju bie maki van svih granica viemena i prostora.
2 Prvi katren uvodi te prostorno-vremenske granice
(kua, doba); prva tercina ih ukida (u dubini samoa, san
bez kraja).
3 Drugi katren definie make 1i funkciji tmina u
koje se one stavljaju, druga tercina u funkciji svetlosti koju one zrae (iskre, zvezde).
I najzad, na prethodne dve podele nadovezuje se i
trea, koja spaja, ovog puta u jednom hijazmu, s jedne
strane prvu i poslednju strofu, a s druge strane unutranje dve
strofe: u prvoj grupi nezavisne reenice pripisuju makama
funkciju dodatka, dok one druge dve strofe, na samom svom
poetku, odreuju makama funkciju podmeta.
Ovi fenomeni formalne raspodele imaju semantiku
osnovu. Polazna taka prvog katrena data je bliskou, u
istoj kui, maki, uevnjaka i zaljubljenih. Iz te bliskosti
potie dvostruka slinost (kao oni, kao oni). U zavrnoj tercini odnos bliskosti se razvija do slinosti: ali dok u prvom
katrenu metonimini odnos maki i ljudi stanovnika kue
zasniva njihov metaforini odnos, u poslednjoj tercini ta je
situacija, u neku ruku, interiorizovana: odnos bliskosti potie vie od sinegdohe nego od metonimije u pravom smislu
rei. Delovi majeg tela {slabine, zenice) pripremaju metaforinu evokaciju zvezdane i kosmike make, evokaciju
koju prati prelaz od preciznosti ka nepreciznosti (egalement
vaguement). Analogija izmeu unutranjih strofa poiva
na odnosima ravnovrednosti; prvi, neprihvaen u drugom
katrenu (make i posmrtni hatovi), drugi prihvaen u prvoj
tercini (make i sfingd), to u prvom slucaju dovodi do odbijanja bliskosti (izmeu maki i Ereba), a u drugom do
113
ARL BODLERJ MAKE
smetaja maki u dubini samoa. Vidi se, dakle, da se, suprotno prethodnom sluaju, ovde prelaz vri od jednog
odnosa ravnovrednosti, to je jai oblik slinosti (dakle,
metaforiki postupak) ka odnosima bliskosti (dakle, metonimikim odnosima), bilo negativnim, bilo pozitivnim.
Do sada nam se ova poema ukazivala kao sistem ekvivalentnosti koje se uglavljuju jedne u drugu, i u svojoj
celini predstavljaju zatvoren sistem. Ostaje nam da razmotrimo jo jedan vid poeme, u kojem se ona ukazuje kao
otvoren sistem, u dinamikoj progresiji od poetka do kraja.
U prvom delu ove studije istakli smo podelu poeme
na dve sestine, odvojene jedna od druge jednim distihom
Sija je struktura stajala u otroj suprotnosti sa ostalom poemom. Tu podelu nismo uzeli u obzir u ovoj rekapitulaciji,
zato to nam se ini da, za razliku od ostalih podela, ona
oznaava etape jednog napredovanja, kretanja iz poretka
stvarnog sveta (prva sestina) ti poredak nadstvarnog (druga
sestina). Taj prelaz se vri kroz distih, koji u jednom trenutku,
nagomilavanjem semantikih i formalnih prosedea, odvodi
itaoca u dvojako nerealan svet, poto zajedno sa prvom
sestinom ima karakter eksterioriteta, a istovremeno ve
odzvanja metafizikim prizvucima druge sestine:
stih:
1 do 6
7 i 8
spoljni
UBUtranji
empiriki
realno
9 do 14
mitoloki
irealno
nadrealno
Sa tom naglom oscilacijom i tona i teme, ovaj distih ispunjava funkciju koja u izvesnom smislu podsea na modulaciju u muzikoj kompoziciji.
Cilj ove modulacije je da razrei suprotnost implicitnu
ili eksplicitnu, jo od poetka same pesme izmeu metaforikog i metonimikog postupka. Reenje koje je dato
zavrnom sestinom sastoji se u tome da se ta suprotnost
114
prenese u samu metonimiju, ali izraavajui je metaforikim

sredstvima. U prvoj tercini, make, koje su na poetku bile
zatvorene u kui, bivaju, ako se tako moe rei, ekstravazirane, da bi se prostorno i vremenski razbujale u beskraju
pustinje i u snu bez kraja. Kretanje ide od unutranjeg ka
spoljnom, od zatvorenih maaka ka makama u slobodi.
U drugoj tercini, ukidanje granica je interiorizovano od
strane maki koje doseu kosmike razmere time to skrivaju u izvesnim delovima svog tela {slabine i zene) pesak
pustinje i zvezde neba. U oba sluaja preobraaj se vri
pomou metaforikog postupka. Ali ta dva preobraaja
nisu potpuno uravnoteena. Prvi spada vie u privid (uzimaju. .. stavove, izgleda da se uspavljuju) i u san {sanjajui,
u snu bez kraja), dok drugi zaokruuje i dovodi do konanosti
taj postupak svojim afirmativnim karakterom (su pune,
osipaju zvezdama). U prvom, make zatvaraju oi da zaspe,
u drugom one ih dre otvorene.
Pa ipak, iroke metafore zavrne sestine samo prenose na
skalu vasione suprotnost koja je implicitno bila formulisana
ve u prvom stihu poeme. Zaljubljeni i uevnjaci kupe
oko sebe termine koji su meusobno u odnosu saimanja ili
irenja, dilatacije: zaljubljen ovek je intimno spojen sa
enom, kao to je naunik spojen sa vasionom: to su dva
9
tipa spajanja, jedno blisko, drugo udaljeno. Isti taj odnos
evociraju i zavrna preobraenja: dilatacija maki u vremenu i prostoru, saimanje vremena i prostora u linosti
maaka. Ali, kao to smo ve primetili, ni ovde simetrija
izmeu obe formule nije potpuna: poslednja formula sakuplja u sebi sve suprotnosti: plodne slabine podseaju na
sladostrae zaljubljenih kao to zene podseaju na nauku
uevnjaka; magigues se poziva na aktivnu vatrenost jednih,
mystiques na kontemplativni stav drugih.
9
G. E. Benvenist, koji je bio ljubazan da ovu studiju proita u rukopisu, upozorio nas je da zrelo doba igra posredniku ulogu izmeu strasno zaljubljenih i
strogih naunika: oni se sjedinjuju u svom zrelom dobu da bi se identifikovali s
makama. Jer, veli g. Benvenist, ostati strasno zaljubljen do u zrelo doba, znai ve
da je ovek van svakidanjice, isto kao to su to i strogi naunici, po svom pozivu:
poetna situacija soneta je situacija ivota van sveta (mada je podzemni ivot odbaen),
i ona se razvija, prenesena na make, od zimomorne povuenosti izmeu etiri zida ka
veiikim zvezdanim osamljenostima gde su nauka i sladostrae san bez kiaja.
U potvrdu ovih opaski za koje smo zahvalni autoru, mogu se navesti izvesne
formule iz drugih poema Cvea zla: Znalaka ljubav . . . plod jeseni suverenog ukusa
(Ljubav lai).
ARL BODLER: MAKE
I na kraju jo dve opaske.

injenica da su svi gramatiki podmeti soneta u mnoini (izuzev imena Ereb) i da su svi enski slikovi sastavljeni od rei u mnoini (ubrajajui tu i imenicu solitudes
samoe) udno je osvetljena izvesnim pasusima poeme
u prozi Gomile: Mnotvo, usamljenost: jednake rei i konvertibilne, koje aktivni i plodni pesnik moe da upotrebi
jednu mesto druge . . . Pesnik uiva neuporedivo preimustvo, da po volji moe da bude on sam i neko drugi. . .
Ono to ljudi zovu ljubav je vrlo malo, usko i slabo uporeeno sa neizrecivom orgijom, sa svetom prostitucijom due
koja se daje cela, poezija i ljubav, nepredvienom to se
ukae, nepoznatom to prolazi. 10
U Bodlerovom sonetu, make su na poetku oznaene
kao mone i blage a zavrni stib. dovodi njihove zene u vezu
sa zvezdama. Krepe i Blen n upuuju na jedan stih Sent-Beva: . . . zvezde mone i blage (1829) i nalaze iste epitete u
jednoj pesmi Brizea (1832), gde su ene ovako apostrofirane: Bia dvostruko obdarena! Bia mona i blaga!
To bi potvrivalo ako je to potrebno, da je kod
Bodlera slika make (na francuskom je maka re mukog
roda, pr.pr.) usko vezana za sliku ene, kao to to uostalom
pokazuju druge dve pesme iste zbirke pod naslovom Maka, od kojih je jedna sonet: Hodi, moja lepa mako, na
moje zaljubljeno srce (sonet koji sadri stih koji die veo
s tajne: U duhu vidim svoju enu . . . ) i poema Mozgom mi se eta . . . Lepa maka, snana, blaga . . . (koji
neokolino postavlja pitanje: je li vila, je li bog?). Taj
motiv kolebanja izmeu mujaka i enke nalazi se u podtekstu Maaka, gde izbija na videlo kroz namerne dvosmislenosti (Zaljubljeni.. . Vole . . . Make mone i blage...;
Njihove plodne slabine . . .) Miel Bitor s pravom primeuje
da se kod Bodlera ta dva vida: enstvenost i hipermuevnost ne samo ne iskljuuju, ve se povezuju12. Sve linosti
soneta su mukog roda, ali make i njihov alter ego, velike sfinge (sfinga je na francuskom mukog roda, pr. pr.)
'0 Ch. Baudelaire, Oeuvres II, Bibliothque de la Pl&ade, Paris 1961, str. 243 sq.
" Ch. Baudelaire, Les Fleurs du Mal, Edition critique itablie par J. Crpet et
G. Blin,
Paris, 1942, str. 413.
12
M. Butor, Hisioire extraordinaire, essai sur un reve de Baudelaire, Paris, 1960
str. 85.
116
imaju neto od androgine prirode. Taj isti ambigvitet je

potcrtan kroz ceo sonet paradoksalnim izborom imenica
enskog roda za takozvane muke slikove. Svojim posredovanjem make omoguuju da iz poetne konstelacije soneta,
sastavljene od zaljubljenih i uenih, bude odstranjena ena,
ostavljajui, lice u lice ako su ak i spojene u jedno
pesnika Maki izbavljena od vrlo skuene ljubavi, i
vasionu osloboenu od strogosti uevnjaka.
TflHHM
KONSTATINA FILOZOFA I DALJI

RAZVITAK STAROSLOVENSKE POEZIJE*
Vizantijska podloga crkvenoslovenske kulture i pismenosti postala nam je u mnogo pravaca jasnija zahvaljujui
radovima G. A. Ostrogorskog. Pod njegovim rukovodstvom
Dvanaesti meunarodni kongres vizantologa pokrenuo je
veoma interesantnu problematiku vizantijsko-slovenskih
kulturnih podudarnosti i razmimoilaenja. Na inicijativu
i insistiranje Georgija Aleksandrovia odluio sam da ukratko saoptim uesnicima Kongresa neka svoja zapaanja
0 slovenskom odjeku vizantijske poezije1. Tema po sebi
nesumnjivo zasluuje da joj se posveti bar toliko panje
koliko je poklonjeno poslednjih decenija pitanju vizantijskog uticaja u oblasti slovenskog slikarstva i arhitekture.
Kao to to uvek biva, posle slanja referata u tampu, a
naroito prilikom izlaganja i diskusija povodom njega u
Ohridu, pojavile su mi se nove, preciznije ideje i napomene.
Radujem se to mogu ovde da posvetim neto u vidu zavrne rei onome koji me je svojim radovima, razgovorima
1 pitanjima podstakao da se ponovo vratim u primamljivu
i u nauci skoro netaknutu oblast vizantijskog i crkvenoslovenskog pesnikog stvaralatva.
Glava o Konstantinovoj delatnosti meu slovenskom
pastvom u staroslovenskom itiju
' * U originalu naslov glasi: THHHi cae^HIfcEa KoHCTaBTHHa *Hiioco<l>a n
jjajiMreihijee paiBiiTHe cTapocnaBHHCKoii nosiBH. Objavljeno u Zborniku radova
Vizantolokog instituta, knj. Vllli, str. 153166, Beograd, 1963. Prevela
Vjera Vule I.
' The Slavic Response to Byrantine Poetry, JCn* CongrSs internationa' de
itudes byantines, Rapports, VIU (Belgrade-Oclmde, 1961), 249265.
118
i
c/iOKkNCKY
MI3WKOV poinje
sledeim
reima:
JKf KM0Y iHopdBlvl CZ BMHKOIA \-kCTIil* npHSATZ KrO PdCTHCMKi

H OV^NHKTU CKKhpdKK BSAdCTZ W\ OyHHTH. K x
CKOp'k JKE
l^kKTiBZNMH HHN2 nptrtOTKk NOlfMH IA OlfTpiiNH^H H

BeMe^kNHH, nBEHe^KHH^H H TAHN"feH c/iovjKiiBE. ( e d o c u i t
eos...
mysticam liturgiam, kako pravilno prevodi F. Grivec)2.

H TZB0K3OUJA CA flO np9HliCKOYl{<ll\- C'lOKECH y
OVC/lliLUTH K1iNHJKb.Nra C/tOBEC H lASMKTi tatbNTi KhlCTTi
NHBIII^TI3. Hagiograf (koji je blizak Konstantinu) misli, dakle,

da prevod Sluabnika koji se zbio prema Isaijinom proroanstvu predstavlja dogaaj koji je od fundamentalnog
znaaja u istoriji Moravske misije.
Odlomci staroslovenske liturgije sauvali su se na tri
listia izgubljenog Sluabnika. Taj je Sluabnik nesumnjivo
inio jedinstvenu celinu sa drugim rukopisnim spomenikom
iz XI veka koji je do nas doao u Sinajskom trebniku.
Kako je tano zakljuio Jan Frek, imamo pred sobom
fragment jednog jo starijeg slovenskog sluabnika u kome
je dat slubeni kanon prema vizantijskom ritualu. 4 Nema
nikakve osnove da se pretpostavi zamena tako vanog bogoslubenog teksta kao to su euharistike molitve u prevodu
prvouitelja drugim staroslovenskim prevodom tih istih molitava. Sa svoje strane leksike i gramatike crte zbliavaju
Fragmentum liturgiarii Synaiticum sa knjievnim nasleem
Konstantina Filozofa. U Sinajskim listiima su, van svake
sumnje, doli do nas ostaci Tajne slube koju je sa grkog
preveo Konstantin.
Vie puta smo se morali zaustavljati na sutinskoj ulozi poezije u Konstantinovom ivotu i delatnosti i na trago5
vima i odlomcima njegovih poetskih pokuaja. Naveemo
ovde prema ruskom mineju s kraja XI veka tekst iz Slube
irilu-Konstantinu koju je poetkom X veka sastavio,
van svake sumnje, jedan od lanova Moravske misije. Tu
nalazimo karakteristino obraanje premudrom Cirilu
koji se ovde naroito hvali zbog pesnikog dara: 0 $\Mt
2
F, GrivecF. Tomî, Constantitius et Methodius Thessalonicenses Fontes.
Radovi Stafoslovenskog instituta, IV (Zagreb, 1960), 202.
34 T. Lehr-Splawinski, Zywoty Konstantina i Metodego (PoznaA, 1959/69).
J. Frek, Euchologtum Sinaiticum. Patrologia Orieatalis, XXV (1939) 613.
' St. Constantine's Prologue to the Gospels, St. Vladimir's Seminary Quaterly
(Ncw York, Summer 1954), 1923; ,,CTHxoTBopHbie UHTaTW B BejiHKOMopaBCKO
araorpaifciiH, Slavistina Revija, X (1957), 111-118.
TAJNA SLUBA KONSTANTINA FILOZOFA

OTNIiHTi. 0
P,iaCKIM TpOVEd. 0
C/tdliHIO n-feCNMRIilH. 0
119
^CTOBHHI
rA&r9AHK&6. O tome da je u Konstantinovoj himnologiji

postojao silabiki sistem i sonora cantus harmonia svedoi izjava obrazovanog Konstantinovog savremenika i
potovaoca, rimskog bibliotekara Anastasija.7
Godine 1672-73. eki naunik, jezuita Balbin, branei
od neprikladne nemake agresije kulturna prava i pretenzije
slovenskog jezika, poziva se na od davnina priznatu ulogu
toga jezika u tajni priea kao na najvaniju od svih moguih privilegija: ovde je u malom broju rei skoncentrisana
takva bezgranina snaga da nekoliko liturgijskih rei duhovnog lica daleko nadmauju re f i a t pomou koje je
stvoren svet.8 Ovaj kasni odjek irilometodijevske tradicije, udaljen osam vekova od poetka rada Solunske brae,
vrlo verno doarava veliinu njihovog podviga. Prema srednjovekovnim shvatanjima najvanija uloga rei je njeno
udotvorno uee u najznaajnijoj tajni priea. Ako je
ta najvanija uloga postala dostupna maternjem jeziku Slovena i slovenska re postala liturgijska, onda je ona samim
tim neminovno ovladavala svim stupnjevima srednjovekovnog duhovnog ivota.
Razume se da su od takvog poznavaoca i majstora rei
kao to je bio Konstantin, euharistike molitve, koje su
njemu i njegovom vremenu izgledale kao rei nadahnute
najviom natprirodnom snagom, zahtevale odgovarajuu
umetniku formu. Konstantinova sklonost ka stihu nala
je, prirodno, svoj izraz i u tumaenju liturgijskih molitava.
THNia t/io\-fKiiB u Sinajskim listiima jasno pokaz.uje
istananu strukturu stiha.
I nastupa, prema sveanom Gogoljevom opisu,
najvaniji trenutak cele liturgije: transsupstancijacija. U
oltaru se tri puta poziva Sveti Duh na svete darove . . . I na
prestolu su ve telo i krv; transsupstancijacija je izvrena!
Reju je pozvana Vena Re. (Gogolj, Razmiljanja o
boanstvenoj liturgiji). Tu istu mistinu vezu rei sa Reju
6
B. I I . HOBPOB, MaTepHaJlbl nO HCTOpHH B03HHKH0BCHHH CJiaBHHCKOH DHCfcMeHOCTH (JleHHHrpafl, 1930) 109.
7
JarHfr, BHoBt HaHjieHHoe CBHneTenbCTBo o .neHTejitHocTH KoHCTaHTHHa
OHjioco4>a, nepBoyMHTejia cjiaBHH CB. KHpHjijia ( C I I 5 . , 1893).
8 Bohuslav Balbin, Obrana jazyka

1923), 67.
slovanskeho, zvlate eskho (Praha,
120
prikazuje, naravno u drukijem kontekstu, pria o slovenskom prevodu Jevanelja sauvana u grkoj verziji izgubljenog staroslovenskog itija Klimenta Ohridskog: Bog se
obradovao, TI y<xp Tw X6ya> X6you foi^ Xoyt,xou
XUTpO[IVOV TspTlVOTEpOV. ElTCEp TS 6(XOIO) TO OÔtOV
Grki original zavrne euharistike molitve koju je preveo Konstantin sastoji se od tri distiha, a svaki stih od dva
polustiha. Svi neparni stihovi poinju desetoslonim, a parni
etvoroslonim polustihom. Od est stihova peti se zavrava
dvanaestoslonim, a svi ostali devetoslonim polustihom:
10
4
10
4
10
4
K a l 7TOIY)COV T6V y.h> Sprov TOUTOV
To
S e V T ^ i 7TOTEpUp TOUTCO
To ex}(uS'v urep T ^ ? TOU xoa;xou
9
9
9
9
12
9
T(XVOV <J5|JMI TOU
TE(XIOV aifjia
TOU ^piCTTU CTOU,
acoT^pta; et^ TTJV ôfjv alcovtov,

cov
11
Staroslovenska verzija ove molitve deli se, sa svoje

strane, na tri distiha, a svaki stih na dva polustiha, osim poslednjeg, estog stiha, sa isputenim poetnim polustihom.
Krajnji polustih svih est stihova broji sedam slogova.
Poetni stih neparnih stihova sadri jedanaest, a u prva
dva stiha est slogova:
11
6
11
6
11
7
7
7
7
7
7
Teo<l>HjiaKT CbsptiflCKH, >Kimie Ha KjraivteHT OxpHflCKH (CO$HH, 1955), 86.

10 V. M. OpnoB, JlHryprHH cBSTaro BaciiJiHa Bejniicaro (CII5,1909) 206 204
11 R. Nahtigal, Euchologium Sinaiticum, II (Ljubljana, 1942) 343344.
TAJNA SLUBA KONSTANTINA
FILOZOFA
121
Tako u grkom tekstu samo kraj pretposlednjeg stiha,

a u staroslovenskom samo poetak poslednjeg naruavaju
inae vrstu silabiku shemu.
Gs-TBO-pH y-EO JfA'k EX Ck' APA-ro-l'
np-i-ii-a<ii A\'-X-' MI '
A i-* Ba id-uiH cf-H' AP<*-rx-H;
np'k-ito-^k AV"X*"Mk
"li-IKC H3-Ak-'k CA MH-pk-CK4-d-rO
T"fc-AO Xpk-CTd TBO-f-rO'

CBA-T kl-H-Mk TBO-H-Mk'
Kpi-RK XpK-CT TBO-f-r
CBA-TU-H-Mk TBS-H-MK'
pi-AH Ci-II-Cf-HH-'fc'
BZ ;Kli-HMK B-k-ik-H*-!*
Na istoj stranici Sinajskih listia (Fol. III r.) ovoj molitvi neposredno prethodi drugi tekst u stihu koji se sastoji
od tri reda, a u svakom tom redu ima po dvadeset i etiri
sloga. 12 Pleonazam koji su naunici zapazili u drugom redu 1 3
oigledno je uslovljen zahtevima razmera. Cezura deli poslednji red na dva simetrina lana (12+12), a drugi red
broji trinaest slogova u prvom delu, a jedanaest u drugom.
Mogue je izvriti isto takvo grupisanje slogova i u prvom
redu; tamo, meutim, sintaksiki sastav pre govori za
deobu 15+9:14
npilHOCHMK TiU'L' CAORfCZMKbft
i MOAHAIZ T H cft i .ucuknu A'fc'M*'
fiOCZAhl AO\*X TBOH CBATklH Hd Hkl*
K.
CHKK- H EiC!CK|lKII'AH.liW, CAOI^KkGH,

H npocHMS i TSE k CA MOAH.MZI Hd Ilp*kAkAf/K/M!l,Alift A^PÎ CHtA'/.
Poto je, prema pouzdanom podatku iz gore citiranog

itija, Konstantinova moravska delatnost poela prevodom
grke liturgije, onda sinajske fragmente treba prihvatiti kao
trag njegovog prvog slovenskog pesnikog pokuaja, dok
su njegove grke pesme u to vieme ve uivale visoku reputaciju. Tako je TdHNdia C/io\-a5iiKd_ najstariji spomenik staro- r x
slovenske poezije.
Mnogobrojni citati u stihu u velikomoravskoj hagiografiji veim delom potiu iz Konstantinovih grkih pesama, za koje je najverovatnije da ih je sam autor preveo na
staroslovenski jezik. Meu ovim pesmama ima crkvenih
tekstova za pojanje kao na primer HoÊd/id Grigoriju i
iHo/iHTKb.N<i rrkcNK Klimentu, a takoe i IpdNecd, kao i natpis
" Nahtigal 343.
" Frek, 606.
4 Isp. The Slavic Response
, 257: IlKhi npnNOCHMS T(K"k CAORf-
122
LINGVISTIKA I POEIIKA
na peharu cara Solomona.15 U ovu poslednju kategoriju

dolaze i Konstantinove originalne slovenske pesme: do nas
je u celini doao sa malim oteenjima i popravkama jedan
izvanredan spomenik evropske poezije ranog srednjeg veka,
CTi ( i l i
K/lJKENrO \-HHTE/1ia NWErO KoNCTdNTHNd 3>H-
| C<IOKO) uz Cetvorojevanelje koje je Konstantin preveo

zajedno sa Metodijem,16 a takoe i azbuni akrostih koji
nam je poznat samo po kasnijim preradama,17 ali
koji je posluio kao obrazac nekolicini slovenskih podraavalaca, poev od Konstantina, episkopa bugarskog.18
Stvaralaka inicijativa Konstantina Filozofa pustila je
duboke korene u crkvenoslovensku poeziju. Stih za itanje i
deklamovanje postao je osnova didaktikih pesama, prologa i natpisa u zlatnom veku bugarske pismenosti, a zatim
je ispoljio najveu vitalnost u srpskoj knjievnosti za ta
kao izrazit primer slue stihovani prolozi i natpisi Siluana19
i Jakova Serskog iz XIV veka. Njihovo jeziko majstorstvo
je i izvanredno originalno i u isto vreme tradicionalno.
Crkvena poezija Konstantinova nala je darovite i
revnosne nastavljae u neposrednim uenicima Moravske
misije Klimentu Ohridskom i Konstantinu, episkopu bugarskom, kao i u njihovim kolamaMakedonskoj i Preslavskoj. Ako su se, zbog opte poznatih istorijskih razloga,
prepisi starih rukopisa sa molitvama sauvali skoro iskljuivo u Rusiji, to nam ipak ne daje prava da izvedemo zakljuak o ruskom poreklu ni tih prevoda sa grkog, niti
20
njihovog sistema notnog obeleavanja. Ruski prepisi
Irmoloja i Stihirara koji su do nas dosli iz dvanaestog i
trinaestog stolea pokazuju dosta ruskih crta u svom pra15
V. CTHXOTBOpHBie TJHTaTbl, 113
115.
" Isp. St. Constantine's Prologue..., R. Nahtigal, Rekonstrukcija treh

starocerkovnoslovanskih izvirnih pesnitev, Razprave (Filozofsko-fUoloko-historini
razred, Akademija znanosti in umetnosti v Ljubljaai. 1943), 76-122.
" E. TeopraeB HMeHaTa Ha cxapo5i>JirapcKHTe 5VKBH, C5OPHHK B naMem>
Ha npo$. I I . HHKOB (COIJHH, 1939); Ivan Fedorovs Primer of 1574. Fasoimile Edition vvith Commentary b> R. Jakobson (Cambridge Mass., 1955), 22-25.
18 Nahtigal, Rekonstrukcija . . . , 45-75.
19 Tsp. na pokuaj analize u lanku Struktura dveju srpskohrvatskih pesama,
Zbornik za filologiju i lingvistiku, IX (Novi Sad, 1962) 131135.
20 o d junoslovenskih knjievnih dela XXI veka, prevodnih i originalnih,
samo je neznatan procenat doao do nas u originalnim rukopisima u odnosu na znatan
broj iunoslovenskih spomenika koji su sauvani u ruskim prepisima. Neosnovane su
sumnje u junoslovensko poreklo najstanjih ruskih rukopisa crkvenih pesama i
njihovog notnog obeleavanja: vidi E. Koschmieder, Zur Herkunft der slavischen
Krjuki-Notation, Festschrift fiir D. yevskij zum 60. Geburstag (Berlin, 1954).
TAINA SLUBA KONSTANTINA FILOZOFA
123
vopisu, ali su istovremeno veoma konzervativni u onim

fonetskim, gramatikim i leksikim osobinama kod kojih
bi i najmanji retu doveo do naruavanja silabike sheme i
uopte remeenja muziko-ritmike strukture prvobitne verzije. U svim ovim sluajevima ruski tekst pokazuje arhainu
junoslovensku redakciju svoga prototipa. to se tie Irmoloja, o tome nam svedoe irmosi staroslovenskih kanona
irilu i Metodiju, kako smo ve istakli u referatu u Ohridu.
Kanoni Solunskoj brai, koji su najverovatnije nastali poetkom X veka, dosledno preuzimaju sve irmose iz onog
istog Irmoloja od koga vode poreklo i Novgorodski fragmenti, koje je izvanredno izdao Koschmieder, 21 i Hilandarski
Irmoloj 2 2 .
Redom se pozaimljuiu jrmosi jz svih oda datog kanona sa tradicionalnim isputanjem druge pesme. Tako u
kanonu Metodiju koji je, sudei po akrostihu, sastavio
episkop Konstantin, 2 3 svih osam pesama poinju od irmosa drugog glasa: pesma prva a, trea g, etvrta f, peta a,
esta a, sedma a, osma a, deveta e. Kanon sa kraja XI veka,
sauvan u ruskom Mineju, $Y*\WVIA
sa akrostihom EY9H<ia zjsH/toc2|$d n
osnovan je na irmosima osmog glasa: pesma prva b,
trea c, etvrta a, peta b, esta a, sedma b, osma a, d eveta a.
Tropari svake pesme (MSTJ) tesno su vezani sa njenim
irmosom. Tako u estoj pesmi Kanona 0YMHTW'H irmos
(to jest, druga pesma sedme pesme osmog glasa u Novgorodskim fragmentima Irmoloja) sastoji se od etiii petnaestoslona stiha ( 8 + 7 ) + ( 7 + 8 ) + ( 7 + 8 ) + ( 8 + 7 ) :
HiKi WTI
K i I'I.1KII,\0H7. ,\pfRAf
ll.UMlllk lieill.kllKIII
U>TkU,h HiLllHJfi Ko>Kt
21
EMroCAtEAIHZ
KCH ' . '
E . Koschmieder, D i e altesten Novgoroer Hirmologien-Fragmente

Abh^ndlungen dsr Bayerischen A k a J e m i e d e r VVissenschaften PhilOjOphist K l . ,
X X X V (1952), XXXVII (1955), XLV (1958).
2
2 Hirmologium-Codex Monasterii Chillandarici 308 M o n u m e n t a Musicae
Byzantinae, V B (Copenhagen, 1957); isp. o r e Radojii, Grigorovieva irmologija,
Junoslovenski filolog, XXII (195758), 265267.
M V. JlaBpjB, 122127; R. KocTuh, Eyrapcira enHcKon KoHCraHTHH nucau cjiy55e CB. M^TO^njy, Byzantinoslavi;a, VII (1937), 189 211.
24 JlaBpOB, 111114.
25 Prema Vroclavskoj homoniji XVI-XVII veka \-TKipwmnn; u Novgorodskim fragmentima oS n;hp,i;illll. D i e ahesten Novgoroder Hirmologicn-Fragmente,
I 288289.
124
Shodno ovome svaka dalja strofa este pesme Kanona

^mrrtMMi sadri etiri stiha od kojih poslednji dosledno
ponavlja zavrni stih irmosa. Broju od ezdeset slogova
irmosa odgovara 57 slogova u prvom a takoe i u etvrtom
troparu, 58 u prvom i treem plus etvorosloni privesak
izmeu treeg i etvrtog stiha oba parna tropara (sscn'kBia; Kiicn-kKTH), a EoropoAHMI^NZ (9-SOTOXIOV) broji 63 sloga.
U etiri tropara polovina od esnaest stihova sadri po etrnaest slogova, a druga polovina, osim jednog stiha od trinaest slogova, sastoji se od sedam petnaestoslonih stihova.
Petnaestoslonog metra nema u unutranjim stihovima tropara; on se sree samo u njihovim spoljnim stihovima, a
etrnaestosloni metar u unutranjim. Osim zavrnog citata iz irmosa, stihovi Koropo,/i,HHlilw karakteriu se simetrinom cezurom: 7 + 7 , 8 + 8 , 9 + 9 .
I)
HfCKOÂkHO CXKpOBHUl,e
HO^HH EKCh .UIIP'A
2)
SlBpMZ Al'O\Thlll
fipiCiACNHKMk HRH CA
OTkMf
B i 3SMAI XHAOHkCKOy
Ko\-pHAf
K:v,f npocnkrii CAOBZMK

Tku,k IUIIIH);A
3)
licmf
AAopABCkKdtil CTPJHJ
HJOlj-MM C<ft B'kcn'EBATH
TkU,k
4)
lUIUll^'A
6\MHriAkCK0y
K7. CB9H U;iklKA
EoiKf
CAOKfCH
OTkHE AjVfj^&AHIE
A'TOHHI
MBH CA
BCH>
KKC'k,\\ii u;-ihih
KCH-.1.
5)
H3 A'bRHIk AOJKfCHZ
Hi
cndCCHHU lUlllt
Tii.HK'.f.f AUTiph TF.Ol

npdROB'kpHO B'AIIIIK.MI
BAATOCAOBAiHZ KCH .'.
Oevidan je gramatiki paralelizam izmeu irmosa i

prvog tropara: m...
^mhAzmt HM\S.XI npocs'kiuii CA.
Svi su tropari tesno povezani i meu sobom i sa zavr-
TAJNA SLUZBA KONSTANTINA FILOZOFA
125
n o m strofom: 1) HECKOYAN* tzKÔBHme tasH c/s

2) epa/HK ôyrkin . . . MBH CA TIIHE Ko^pHdE 4) . . . A<>CTOHNZ UIKH CA OTkHe ^ttfelso^Hit
1, npocB'kmh CA) UIKH CA. Etimoloke
1)
3)
2)
npocs'kTH
nÔCB'ELIJENd Naoy4H
5)
Bsn/iziu,k CA
(isp.
figure
C/ioB/Hiv . . . oyHEnnra
CA
BZCrTfcBTH BZ CBOH
M3KIKZ
4 ) MOBECH . . . NOVHHTH . . . Bb.C'k.HH ra3WKhl KZCn'feBdTH.
Ova vrsta veza izmeu strofa simbolino spaja pesmu

o najznaajnijem podvigu prvouitelja koji su, pobedivi
neprijateljske spletke (na/HENk nEiu,ivNiiiH), nauili Moravsku
zemlju da slavi u crkvi Boga otaca naih na maternjem
jeziku i samim tim dali primer svim ostalim narodima,
nauili su BkCh MH<}Zra3bJKWBCirkBTH. A sam prosvetitelj Moravske bio je prosveen svetim duhom od koga
je primio dnrro/K>/Hz pBh,NO\- B/\aroA'>r'Tk) to jest, pristupio je udu Pedesetnice, onome koje je pretvorilo mnogojezinost iz vavilonske kazne u blagosloveni dar jezika.
Svetski zadatak Moravske misije istie sam Konstantin u
svoyi nadahnutom Prologu gde se obraanje C/IOB-ENE BLCH
(stih 9) prvo zamenjuje sjedinjujuim pozivom cdOB-kHKtKz
HapoAE (stih 23), a zatim se slovenska propoved pretvara u
meunarodnu prvo individualiziranim obraanjem
R-ku,H (stih 65) i najzad opet uoptenim pozivom
(stih 83) koji tesno povezuje Konstantinovu misiju sa prvom biblijskom slikom Prologa: XpiiCTZ rpA/i,ETZ czKiipTz
tA3hiKZ (stih 3).
U troparima opevani Filozof i njegov brat, koji su
doli A* sn^z iskorenjujui HAO/HvtKoyw /ibrrh, B3BoîiHoyw,
porede se sa junacima irmosa starozavetnim protivnicima
idola, mladiima u pei, moda u vezi sa itijem o iskuenjima Metodijevim i intervencijom moravskog kralja: NE
oynoTH/iz. U odgovoru strastotrpca Svjatopolku ovo poreenje avolskih napasti sa pei pojaava se igrom homonima-np'kTH, nbp[^ prepirati se i np'kTH, np'ki* znojiti
se, pei se: EH, BaAKiKo, $H/ocoe|s noTh.Na HHzrA<J czî'k
AHJ^hit pijiuA
K/Hy: HhTO CA
M Lehr-Sp!awinski, 113.
noTHiiiH? /S.'kKTZ NZ: cz
126
Uporedo sa Irmolojem, koji je poslednjih godina bio

podvrgnut ponovnom ispitivanju, drugi izvor staroslovenske
poezije, Stihirar, oekuje muziku i metriku analizu u poreenju sa grkim originalom. U stihirama, kao i u troparima,
veza sa formom obrasca ne iskljuuje znatnu stvaralaku
samostalnost. Kao primer moe da poslui stihira Jovana
Zlatousta koju je rekonstruisao N. D. Uspenski prema ruskora rukopisu iz XII veka (rukopis je svojina Lenjingradske
dravne biblioteke) i koju je on poredio sa grkim originalom prema rukopisu iz XI XII veka (iz iste biblioteke).27
U sedam stihova grke stihire broj slogova varira: 13,
8, 9, 11, 11, 12, 10. Samo oba zavrna distiha sadre jednak
broj slogova: 22+22. Silabiki sastav slovenskih stihova je:
(11+4), 11, 11, 13, 12, 13, 12. Simetrinost dva zavrna distiha ide dalje od grkog obrasca: raspored broja slogova meu
stihovima jednak je u oba distiha: 2 (13+12). S druge
strane, drugi i trei stih u slovenskoj stihiri su jednaki, a
u prvom stihu se vidi ta ista jedanaestoslona shema, ali sa
etvoroslonim priveskom: H nacrkipra. Sa izuzetkom takvog istog etvoroslonog priveska uz prvi stih grke stihire
xcci TToi(jiva, silabiki su slina njena tri poetna sfiha:
9, 8, 9. Ali u slovenskom tekstu se, osim toga, vidi jos
jedan iznenaujui paralelizam. U pesmama sa neparnim
brojem stihova, naroito u strofama od sedarn stihova,
odluujuu ulogu igra srednji stih i paralelizam izmeu prethodne i naredne grupe stihova, posebno izmeu poetne i
zavrne tercine u granicama strofe od sedam stihova. U
slovenskoj stihiri tri poetna stiha sadre trideset sedam slogova i isti taj broj slogova dolazi na tri poslednja stiha, dok
u grkom tekstu broju od trideset slogova poetne teicine
odgovara broj od trideset i tri sloga zavrne:
ns;t'AACi.iir:a
W TOAHA CA
HAA\Ti MOAHTBM TBOH
2 7
H. y*cneHcKHH, Bn3aHTnticKoe neErae B KneBCKofl PycH, Akten des XI
Jnt. Byzantinsten Kongress (Munchen, 1960), 643654.
1 27
Ne jednom izreeno miljenje da slovenski prevodioci

nisu mogli da iziu na kraj sa grkim silabikim metrom
u protivurenosti je sa rezultatima poreenja grkog i slovenskog teksta: prevodioci su esto teili ne samo da dostignu,
ve i da nadmae grki original u tenji ka slogovnoj ravnomernosti.
Dok staroruski prepisi Irmoloja i Stihirara oigledno
potiu od junoslovenskih prototipova, originalna ruska
duhovna poezija zahteva paljivo prouavanje. Njena evolucija od jedanaestog do sedamnaestog veka sloena je i
originalna, kako naroito jasno pokazuju slube domaim
svecima. I nova ruska knjievnost, od osamnaestog veka pa
sve do danas, duboko dopire svojim korenima u tradiciju
crkvenih molitava. Vano je to je taj sistem posluio kao
obrazac i za svetovnu umetniku re, kako je nedavno primetio Nikolaj Asejev, ovek vanredno istananih kriterija i u stvaralatvu i u sudovima o njemu. 28 Za ovo je znao
i autor rasprave O noAb3e KHUZ u,epK06Hbix, a i drugi osnivai ruske klasine poezije. Istoriari knjievnosti,
meutim, dugo i uporno nisu shvatali tu srodnost.
Kijevski listii iz X veka, najstariji od dva sauvana *
staroslovenska spomenika eke redakcije i uopte najstariji knjievni obrazac slovenskog pisma, sauvali su tekst
Misala koji potie od latinskog izvora. Istraivai su u radu
prevodioca otkrili neosporni uticaj grkog jezika i vizantijske himnologije. Veza slovenske tradicije sa vizantijskom
ispoljava se i u preciznom silabikom sistemu koji jasno
izdvaja molitve Kijevskog misala od potpuno proznog la29
tinskog prototipa. Paljivo uporeivanje slovenskog i latinskog teksta dovelo je istraivaa do kategorikog zakljuka: Takozvani prevodilac je bio jako malo verziran u latinskom, ili je bar tako malo truda ulagao da razume pravo
znaenje, da se ograniavao na nekoliko rei ne teei uopte
da pronikne u smisao reenice, ne uspevajui to ak ni u
2 8
H . AceeB, 3aneM H KOMY Hyaoia no33HH (MocKBa, 1961), 98.

2 9
R a d o stihu Kijevskog misala koji s m o predali ekoj akademiji n a u k a z a j e d n o sa poglavljima o istoriji eke srednjovekovne versifikacije, d o d a n a s , naalost,
nije objavljen. S a d a su sve ove pojedinane studije ukljuene u knjigu Selected W n tings, k o j a se t a m p a u H a g u . I s p . t a k o e k r a t a k r e z i m e : Cesky ver pfed tisici lety,
Slovo a slovesnost, I (1935), 5 0 5 3 . I s p . t a k o e F . Lievvehr, Z u m Vers der Kievver
Blatter, Zeitschrift fiir Slawistik, I (1956), 3 5 4 8 ) .
128
30
najmanje komplikovanim sluajevima. Takve greke kao

to je prevod rei c i r c u m ( t e g a n t ) i c i r c a ( m o r a 1 i t a t e m) slovenskim oblicima I^H^KZH'k (TKpkAh) i IVJKKZBJ,
ili pretvaranje imperativa r e g e upravljaj u lokativ
31
i^'kc^KCTB'k (r e g n o) , zaista nam dozvoljavaju da posumnjamo u dovoljno prevodioevo poznavanje latinskog
jezika. Ne mogu se, meutim, objasniti samo nedovoljnim
poznavanjem latinskog jezika ni lina improvizacija, niti
varijacije na grke molitvene teme ili direktne pozajmice
iz liturgije Jovana Zlatousta ili Vasilija Velikog, koje su
32
oigledno date prema prevodu Konstantina Filozofa.
Sutina je u tome to pred nama u stvari nije prevod
ve pre prerada originala u duhu nekog drugog uzora,
33
prema otroumnoj Baumstarkovoj definiciji. Radikalna
vizantizacija latinskih uzora, koju je Vaica tako lucidno
zapazio kao karakteristinu crtu Kijevskog misala, ispoljava se, rekao bih, pre svega u stvaralakoj metamorfozi
suve i jednostavne forme latinskog originala u visoko umetnika dela grkog kova, koja su obogaena i ukraena svim
bojama zvunosti i slikovitosti (to Asejev s divljenjem zapaa povodom starih slovenskih slavoslovlja). Izgleda da
se upravo one molitve u kojima komentatori, naroito Vaica,
vide najvea odstupanja od latinskog originala, i koje delimino, uglavnom u p r e f a c i j a m a , najvie naginju
grkoj liturgiji, izdvajaju svojom istananom poetskom obradom. P r e f a c i j a
tree svakodnevne mise (molitva
broj 18) sastoji se od dva etvorostiha: prvi ima tri jedanaestoslona stiha, a naredni tri etrnaestoslona; pred poslednji stih prvog katrena i odmah iza prvog stiha drugog katrena umetnut je po jedan sedmosloni stih-(2.11+7+11)+
+(14+7+2.14):
T i H iCI JKHBOTS NaillL PocnOA,!

OTX NiESHTI't EO EZ EZHTIf
ClTBOplAS HiH (CH1
BSCKp'kci II.IK'AII'
3" M . L e u m a n n , Die altkirchenslavischen Kiewer Blatter und ihr Iateimsches Origmal, Festschrift Albert D e b r u n n e r (Bern, 1954), 291305 (v. str. 300).
31
J. Vaica. Slovanska liturgie n o v osvetlena Kijevskymi listy, Slovo a
slovesnost, VI (1940), 6578.
32
Vaica, 7 4 7 8 . F . Ueniek, Najstareji glagolski s p o m e n i k 'm liturgija sy.
Cirila in M e t o d a , Bogoslovni vestmk, X , 2 3 5 2 5 3 .
33
A. B a u m s t a r k , Missale R o m a n u m , seine Entwicklung, ihre wichtingsten
Urkunden und Probleme (Nijmegen, 1929), 84.
129
CXrp"tiU>4TH:
TKOij/Kf
[ l ] HiEICkh'd'k I :iiAKCKa1c l'ocllC,l,l
A4 [ T Z H J CdAli TS i p k ^ l HUll)(* H3EABH NkH'
U o r a c i j i prve svakodnevne mise (br. 8) smenjuju

se petnaestosloni i jedanaestosloni stihovi, uz to je u poetku molitve petnaestosloni stih dvaput ponovljen2.15+
+ 11 + 15+11. U prvom od tri petnaestoslona stiha osmosloni polustih prethodi sedmoslonom; ostala dva petnaestoslona stiha i oba jedanaestoslona poinju sedmoslonim polustihom:
I2KC T B i f k CBSM.
I n TN'iiE'k CBOIAVK'
CZnaCEHH'k IMA'
BlAkMI [10MHA0B4H3BAI KX[1,VATHTI CMV

MAOB"kikCKA'
[i] lUinocTin* TBOii*
npccnki'H HZH:
Prefacija ove iste mise (br. 10) sastoji se od sedam stihova: ona poinje i zavrava se devetoslonim stihom, pri
emu iza prvog devetoslonog sledi sedmosloni stih, a
zatim iza dva devetoslona opet dva sedmoslona:
HiEECkKZHIif. TF.OM. CI,\XH
npOCIM I MOrtlMfc'
\i
CZ
KSHLIIkHIMI
TILOIAll'
Aot'Touixii czTBOpiuii HKH:

TEO'k
Al'A
MiACTIB[liH]o:34
Originalna po svom sastavu o r a c i j a druge svakodnevne mise (br. 20) sastoji se od sedam stihova 2.10+
+2.6+19+10+19:
HACTi BX nA-feHZ HapAOMS nraHkCKSHMX:

XpkcTd paAi
1'ocnoAi Hdujfro"
1*1 U,kcjpiT CZ OTkU,SMk I CZ GBKSTZHAtk (/i,Oy](ZMk):*

34
Ili MHAOCT[iB]kHO?
130
Nisu ubedljivi esti pokuaji da se dovede u vezu Kijevski misal sa knjievnom delatnouKonstantinaFilozofa:
jezik ovih molitava sutinski se razlikuje od svega to nam
je poznato o leksikoj i gramatikoj strukturi dela Konstantina i njegovih najbliih saradnika. Konstantinovom jeziku
su naroito tui eki kontrahovani oblici koji su posvedoeni
ne toliko ortografskim osobenostima,koje je prepisiva Kijevskih listia lako mogao naknadno uneti, toliko zahtevima
silabikog stiha koji potvruju da je ve u toku rada sastavljaa slovenskog Misala postojala kontrakcija ak i takvih
oblika kao-to su pridevi u nominativu singulara enskog
roda (/HMOCTIKKI, Rh.cE/Horxi i sl.). Postoje i oigledne razlike i u stilistici i obliku stiha.
Da li je ovaj Mi&al ponikao jo u Moravskoj, gde je
Gorazd dobio povoljan odgovor od Metodija koji je bio
na
samrti
kao
yMeNz xt
ÔE.^
K& adTHHh.CKh.iiA
KNHrhi? 35
Sasvim je mogue da je Sluabnik rimskog porekla sastavljen tek sz leck^K poetkom desetog stolea, gde je ne
samo svetenstvo, ve i knez Vjaeslav, po reima njegovog
prvog itija, odlino itao i latinske, i grke, i slovenske
knjige.36 Dok prevodna literatura moravskog perioda potpuno potie od grkih izvora, u ekoj se u X veku pojavIjuje dosta prevoda sa latinskog. Radikalne promene i
kulturno-politike prilike uslovile su ovaj zaokret u literaturi. Ipak, ivo naslee Moravske misije ostavlja traga.
Stalni hibridni grko-latinski karakter crkvenoslovenske
obrazovanosti u ekoj kneevini potvren je mnotvom
primera, i grka kola se esto ispoljava u lokalnim crkvenoslovenskim prevodima latinskih izvora.
Kako je bilo reeno u pomenutom rezimeu naeg rada
o stihu slovenskog Misala, nadredni znaci u Kijevskim listiima pojavljuju se u dve razliite funkcije, pre svega u poznatoj ulozi grafikih signala u staroslovenskim spomenicima (poetni samoglasnici se uslovno obeMavaju grkim
znacima aspiracije, a prvi od dva neposredno susedna samostalna samoglasnika izdvaja se akutom). U ostalim sluajevima akut pada na naglaeni samoglasnik, gravis na kiaj35 Lehr-Spfavvinski, 119.
3 V. J. Vajs, Sbornik staroslovnskyh literarnih pamatek o sv. Vaclavu a sv
Limile (Praha, 1929), 15.
TAINA SLUBA KONSTANTINA FILOZOFA
131
nji nenaglaeni, a iskrenuti luk na dugi samoglasnik, ali

u ovoj drugoj, prozodijskoj funkciji, nadredni znaci se primenjuju samo u onim sluajevima u kojima to zahteva
ritmiko-melodijska struktura. Pitao sam se da to u datoj
vezi nisu notni znaci virga, punctum itd. 3 7 E. Koschmieder odgovara potvrdno i pretpostavlja da nadredni znaci
u Kijevskom misalu i pravila njihove upotrebe odgovaraju
nameni Iatinskih neuma* i prilikama kada se izvodi sve
ana sluba sakramenata. 38 Sada medutim, posle najnovijih meunarodnih uspeha u analizi vizantijske i crkvenoslovenske notacije, ne treba isputati iz vida daleko veu slinost sva tri muziko-prozodijska znaka Kijevskog misala
i odgovarajuih po formi i funkciji ranih vizantijskih neuma
i njihovih izdanaka u slovenskim rukopisima crkvene poezije.
Ponavljam: 39 u ranoj vizantijskoj tradiciji otsia (')
figurira samo na naglaenim slogovima i oznaava dizanje
glasa, (iapeioc (v) oznaava sputanje, a xXdafi,a ('-') ritmiko
duljenje. Od ova tri znaka xAoccr[Aa (na crkvenoslovenskom MiuiiK) pojavljuje se u Kijevskim listiima upravo
na dugim samoglasnicima, 6sia samo na naglaenim
(osim na spojevima samoglasnika, gde ovaj znak gubi
svoju muziko-prozodijsku funkciju i dobija ulogu isto
grafikog signala) i, najzad, (3apewc pada samo na nenaglaene krajnje samoglasnike. Crkvenoslovenska muzika nomenklatura prevela je oba grka pridevska termina odgovarajuim imenicama kojima su izraene njihove osobine:
Mi namerno podvlaimo dvostruki muziki i prozodijski karakter ovih znakova u Kijevskom misalu jer oni
strogo vode rauna o prozodijskim elementima govora
akcentu, odsustvu akcenta i duini, ali istovremeno signaliziraju datu prozodijsku osobinu samo onda kada to zahteva muziko'ritmika struktura. U ovom smislu nadredni
znaci Kijevskih listia naroito su bili bliski vizantijskim
principima. Polazna taka Koschmiederovih istraivanja
3 7
Slovo a slovesnost, I, 5 1 .
* N e u r a c srenjovekovni n o t n i znaci ( p r i m e d b a r e d a k t o r a ) .
3 8
E. K o s c h m i e d e r , Die vermeintlichen A k z e n t z e i c b e n der K i e w e r
Slovo I V V (Zagreb 1955), 5 2 3 .
39 i s p . T h e Slavic R e s p o n s e . , . .
258.
Blatter
132
njegova sumnja u prozodijsku opravdanost nadrednih znakova Kijevskog misala potpuno je u oprenosti sa oiglednim
injenicama. Pesniki prevod i notacija verovatno su genetiki povezani i ni u jednom ni u drugom sluaju grki uzor
ne podlee sumnji. Za nastavljaa vizantijskog naslea
Kivcn'kBTH KX CBOH Mi3aiKZ samo po sebi je znailo pevati
u stihoviraa.
Uprkos sve jaem latinskom pritisku na eki duhovni
ivot, svaki slovenski molitveni tekst koji je bio vezan za
eku desetog i jedanaestog veka nosi u sebi oevidno vizantijsko obeleje, i ak je ona crkvenoslovenska pesma
koja je krajem jedanaestog veka preivela unitenje slovenskog bogosluenja i ostala u svetovnoj upotrebi (rocno,,H
no/HH/iovH HW) vezana i tekstom i melodijom za grku tradiciju. 40
Za crkvenoslovensku poeziju svejedno da li prevodnu
ili originalnu, bez obzira sa kog je jezika nainjen prevod,
sa grkog ili latinskog, kojoj redakciji pripada spomenik,
glavni stimulus uvek ostaje vizantijski umetniki kanon. 4 1
Potcenjivati ili uopte odricati znaaj tog impulsa i u poeziji,
i u crkvenoj muzici, i u ikonografiji nije manji greh od suprotnih pogrenih predstava o pasivnom podraavanju i ropskoj zavisnosti slovenske pismenosti, naroito poezije, od
grkih uzora. Kao izrazit primer koji istovremeno ilustruje
i ogroman znaaj modela i vrednost stvaralake varijacije
na datu temu moe da poslui juznoslovenska ili ruska ikonografija kojoj niko ne porie ni izrazitu originalnost ni
svetsku slavu, uprkos tome to su svima poznati njeni vizantijski koreni. Odnos izmeu vizantijske i srednjovekovne
slovenske umetnosti moemo da uporedimo sa odnosom^
< Isp. O ostacima ranog srenjovekovnog stiha u ekoj knjievnoj trSdiciji
Slavistina Revija, III (1950), 267273. Na paralelno pitanje o crkvenoslovenskoj
pesmi u svetovnoj upotrebi u Poljskoj (u Slovo a slovesnost, I, 52 i 132)nadam se da ia
se vratiti drugom pnlikom.
41
Isp. J Vajs, Meni fad charvatsko-hlaholskeho Vatikanskho misalu Illir.
4 a jeho pomef k moravsko-pannonskemu sakramentari stol IX (Praha, 1939), str
3: U prevodu provejava vi/antijsko-slovenski duh.
133
izmeu irtnosa i tropara. Tropari su i po svom spoljanjem i

unutranjem obliku u odreenoj zavisnosti od irmosa i ba
zato neizbeno trae neto novo to bi ih razlikovalo. Upravo u toj sloenoj igri zbliavanja i udalja>vanja izmeu
irmosa i tropara skriva se velelepnost majstorskih pesama i
u toj istoj igri lee temelji stvaralake autonomije i suverene
ravnopravnosti slovenskih provincija vizantijske likovne
umetnosti i knjievnosti.42
42
U gore navedenim pokuajima metrike interpretacije crkvenoslovenskih
pesnikih tekstova zadatak je bio da se otkrije silabiki metar, dok su pitanja prvobitnog zvuanja stihova, koja nisu povezana sa njihovom silabikom strukturom, u ovim
pokuajima bila namerno zapostavljena. Naravno, sutina versifikacije nije se ograniavala samo na izosilabizam, ali za prethodnu orijentaciju u izvoriroa staroslovensk
poezije broj slogova nam slui kao najsigumiji onjentacioni kriterijum.
STRUKTURA DVEJU
SRPSKOHRVATSKIH PESAMA*
I. SILUANOVO SLOVO SV. SAVI

1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
Slavi
Tamo
Roda
Tem e
Uma
Tem ubo
Slova
otbegnuv,
otjudu
svetlost
rodu
visota
uma
slavi
slavu
slava
veri
svetilo
sana
vie
Save
obrete,
javi se
svetlost
javi se
visotu
dobrotu
splete
Savo,
rodu.
prezre
vsemu
svre,
stie.
Siluan
Pesma monaha Siluana, unesena xi jedan hilandarski

rukopis XIV v., sastavljena je iz sedam stihova. Svaki stih
razlae se na pet jedinica, tj. na pet naglaenih rei od kojih su neke praene enklitikama.
Najvei deo stihova sadri po dvanaest slogova s obaveznom granicom rei izmeu prvog, sedrnoslonog, i drugog,
petoslonog polustiha. U skladu s tim drugi polustih sastoji
se iz troslone i dvoslone jedinice (3 + 2), a samo u poslednjem, sedmom stihu, poredak jedinica je obrnut (2+3).
U prvi polustih ulaze dve dvoslone jedinice i jedna troslona
bilo kojim redom, ali s preovlaivanjem sheme 2+3+2..
Trei stih ima samo deset slogova est u prvom i etiri
u drugom polustihu i sastoji se iz pet dvoslonih jedinica,
ali je moguno da re svetlost treba eitati s vokalom posle
dvaju krajnjih konsonanata, u skladu sa dugo odravanom
navikom da se sporadino vetaki vokalizuju izgubljeni poluglasnici kako u poetskim proizvodima., tako i u crkvenom
pjeniju. U est ostalih stihova drugi polustih sadrava petoslonu normu, a prvi polustih sekundarno odstupa od nje
samo u zakljunom stihu koji uopte stoji zasebno: slova
Objavljeno u Zborraku za filologiju i lingvistikru IVV Novi Sad, 1961/62,
131139.
STRUKTURA DVEJU SRPSKOHRVATSKIH PESAMA
135
slavi Save ( 2 + 2 + 2 ) , Napomenimo povodom dvaput upotrebljene rei svetlost da se od ostalih trideset triju jedinica
u pesmi samo dve zavravaju zatvorenim slogom [12 n a
(v) i 75 na ()].
Uopte, raspored dvoslonih i tioslonih jedinica u
Siluanovoj pesmi ukazuje na jednu zanimljivu tendenciju:
neparne jedmice u stihu su obino dvoslone (prva, trea i
peta jedinica su dvoslone u est sluajeva od sedam), dok
je od parnih jedinica ee troslona etvrta (u pet stihova),
a ree druga (u tri stiha od sedam). Krae reeno, jedinice
neparne po poloaju u stihu pokazuju sklonost ka parnom
broju slogova, a parne ka neparnim.
U Siluanovom Slovu svaka prosta reenica zauzima po
jedan stih, a fraza (tj., po definiciji Pekovskoga, samostalna intonaciona celina koja pokriva ili posebnu prostu reenicu ili kombinaciju prostih reenica koje sainjavaju sloenu celinu)1 uvek poinje neparnim stihom. Iz ovoga izlazi
da svaka kombinacija neparnog stiha sa sledeim parnim
obrazuje sintaksiku celinu sastavljenu iz dveju prostih
reenica, dok neparni stih kojemu ne sledi parni predstavljaju zasebnu prostu reenicu. Na taj se nain pesma sintaksiki ralanjava na tri dvostiha koji sadre trostruku
slavu Savi i jedan usamljen zakljuni stih koji imenuje
autora slavospeva.
Strog je i svojevrstan izbor gramatikih kategorija koje
uestvuju u Siluanovoj pesmi. Od trideset pet naglaenih
rei dvadeset jedna, tj. 60 %, pripada imenicama, sedam
rei, tj. 20 %, linim glagolskim oblicima, pet rei, tj. preko
14 %, prilozima a po jedan primer otpada na adverbijali2
5
zovane participe ( l otbegnuv) i na zamenike prideve (4
vsemu). Pridevi potpuno odsustvuju. Nema brojeva, a uloga
gramatikog broja je minimalna: prema dvadeset devet
oblika jednine stoji svega jedan primer mnoine (71 Slova).
Na svaki stih i, prema tome, na svaku reenicu dolazi po
jedan licni glagolski oblik. Gramatiki karakter svih tih
oblika je jednak: aorist, jednina, zajednika forma drugog
i treeg lica koja se odnosi na drugo lice u poetnom stihu,
a na tree u svim ostalim.
1 A. M. Pekovskij, Russkii sintaksis v naunom osveeniji, Moskva 1956,
gl. XXV.
I
136
Svi prilozi vezani su za prvi, a sve line glagolske forme za drugi polustih. Raspored priloga je strogo simetrian
jedan u srednjem, tj. etvrtom stihu, i po dva u drugom od
poetka i drugom od kraja. Prilozi u Siluanovom Slovu
svaki put uvode drugu od dveju korelativnih reenica (apodozu); stoga se prilozi i javljaju uvek i iskljuivo u prvom
polustihu parnih iedaka. Poloaj linih glagolskih formi
varira izmeu poetka i kraja drugog polustiha, pii emu
prvi ili jedini glagol svake fraze zauzima drukije mesto
nego poslednji glagol prethodne fraze. U prvom, srednjem
i krajnjem stihu drugi polustih poinje glagolom. Shema
rasporeda linih glagolskih formi je: l 4 2 4 . 3 5 4 4 . 5 5
65.74.
U renikdm repertoaru pesme imenice sainjavaju
veinu i njima pripada glavna, posebno mnogostruka uloga
u pesnikoj gramatici Siluanovih stihova. Najvei broj imenica usredsreen je u neparnim stihovima (tri u prvom i po
etiri u treem, petom i sedmom), dok na apodozu, tj. na
parne stihove (drugi, etvrti i esti) redovno dolaze po dve
imenice.
Triput se sreu u stihovima lina imena: autor je ime5
novan na kraju slavospeva (7 Siluari), a onaj koga on proslavlja dvaput na kraju prvog retka ( l 5 Savo) i ponovo u
krajnjem stihu (7 3 Save). Ostalih devetnaest imenica pripadaju neivoj kategoriji apstraktnih ili zajednikih imenica.
Osim pomenutog vokativa sviji dvadeset imenikih formi
raspodeljeno je na tri centralna padea (sedam primera
genitiva i po pet nominativa i akuzativa) i na jedan periferijski (tri oblika dativa). Sve se imenice javljaju iskljuivo u
sintagmama bez predloga. Upotreba genitiva, padea najeega u Slovu, ograniena je na prvi polustih, dok se ostala tri padea sreu u oba polustiha.
Prvi dvostih primenjuje 7toXiiirruTov l 1 slavi P
3
slavu 2 slava radi antitetike konstrukcije slavi otbegnuv, slavu obrete s otrim kontrastom izmeu ablativnog genitiva i akuzativa objekta na koji je radnja upravljena, i s insistiranjem na dvostrukom znaenju slave, svetovnom i crkvenom, i na sazvuju suprotstavljenih glagol2
4
skih osnova l otbegnuv i l obrete. Slinost poetnih ele2
2
menata u l otbegrmv i 2 o/judu sekundiia igri na jedinstvu
137
korena igrom na jedinstvu prefiksa. U drugom dvostihu

suprotstavljanje dvaju spolja sinkretizovanih, ali unutranje
razliitih oblika akuzativa u 3 2 svetlost i nominativa 3 4
svetlost prvo jednog drugome (homonimni TOXUTI:TWTOV),
a zatim drugog derivacionoj formi od istog koiena, 4 3
svetilo (TcapY]y[xsvov), uklanja antinomiju izmedu svetlosti roda i svetlosti vere koja prerasta u sintetiki lik
svetla koje se javilo rodu usled blagoastivog preziranja
sjajnosti roenja. Poboni poliptoton podrava antitezu i
pojaava prelaz od prvog dvostiha ka drugom: 2 5 rodu
3 1 roda 4 2 rodu. Semantika veza lzmeu oba dvostiha
podvuena je paralelizmom njihovih zavrnih redaka: 2 2
otjudu ... 24 javi se rodu 4 2 rodu. . . 4 4 javi se vsemu s
ponavljanjem oblika rodu i javi se i unutranjim rimoidima: otjudu rodu, vodu vsemw. Sintaksiki i u znatnoj meri semantiki paralelizam povezuje poetke drugog
i treeg dvostiha,
Roda svetlost veri svetlost prezre. Tem e rodu. . .
Uma visota sana visotu svre. Tem ubo uma ,. .
Izmenjen je samo poredak podmeta i direktne dopune:

akuzativ, koji je prethodio nominativu u treem stihu,
sledi za njim u petom. Poliptoton na kojem su izgraeni
neparni stihovi oba dvostiha pretvara se u paregmenon u
2
4
njihovim parnim stihovima: 3 svetlost (ak.) 3 svetlost
3
2
4
3
(nom.) 4 svetilo; 5 visota 5 visotu 6 vie. Na
ponavljanje s morfolokom i, sintaksikom varijacijora
1
2
3 roda 4 rodu rtadovezuje se ponavljanje sa samo sintaksikom varijacijom 5 1 uma (visota) 6 2 uma (vie).
2
4
2
4
Hijazam 3 akuzativ 3 (nominativ) (5 nominativ) 5
akuzativ niukoliko nije sluajan. Oba puta u poetku
antitetine protaze stoji sintagma, prihvaena i transformi1 2
rana u prvom polustihu sintetine apodoze: 3 ' roda svet2
lost 4 - rodu svetilo;
1>2
uma
visota 6
2>3
uma
vie.
Visina razuma, nadvladavi visinu ina, samim tim uznela

se dobro iznad razuma. Glasovne metateze prate razvijanje
1
2 4
teme: 6 tem ubo 6 ' uma . . . dobrotu.
Proslavljanje se zavrava treim dvostihom, a naroita
orijentacija na slikovanje propraa konanu apoteozu:
5 4 - 5 visotu svre 6 3 vie 6 4 > 5 dobrotu
stie.
138
Pogovor od jednog stiha s autorovim potpisom, iako

veran strukturalnim principima cele pesme, poseduje istovremeno i nekoliko karakteristinih osobenosti. Prosta reenica sedmog stiha ne ulazi u sastav vee sintaksike celine
i nema karakter antiteze, prisutne u svakom od tri dvostiha.
Zbog toga adnominalni genitiv ovde sledi za upravnom
imenicom, dok su u prethodnim suprotstavljanjima analogne konstrukcije pokazivale obratan poredak: 3 roda
svetlost veri svetlost prezre (upor. 5). Samo u poslednjem
stihu kombinuju se imenice u akuzativu i dativu 7 slova
slavi Save splete, dok se u ostalim stihovima dativ pojavljuje
samo uz refleksivni glagol 2: javi se rodu (upor. 4). Najzad,
samo u poslednjera stihu nominativ podmeta sledi za glagolom priroka splete Siluan.
Izbor rei i glasovnih kombinacija u krajnjem stihu
ini ga srodnim s pravim stihom i tim savlauje usamljenost
u odnosu prema susednim stihovima. Sintagma 72>3 slavi
Save vraa itaoca leksikim jedinicama koje uokviruju
poetni stih l1-5 Slavi . . . Savo. Slikuju se glagolski oblici oslonjeni na svetiteljevo ime u oba stiha: l 4 obrete
4
7 splete. Zev, karakteristian za prvi stih slavi otbegnuv, slavM obrete prenosi se u zavrnom stihu sa granica
5
rei u unutranjost jedne rei 7 SilMfln. Tradicionalna
etimoloka figura 71>2 Slova slavi, koja pribliava paregmenon paronomasiji, otvara najdui u celoj pesmi lanac
glasovnih ponavljanja S/ova s/av/ Save sp/ete Si/uan,
varijaciju na glasovnu temu koja povezuje neparne leksike
jedinice prvog stiha: l 1 Slavi l 3 slavu l 5 Savo.
Od svih suglasnika najee dolaze u pesmi obe foneme
koje se javljaju u imenu Sava: dvadeset dva (s) i devetnaest
(v). Po stepenu frekvence za njima slede esnaest {t) i deset
(/). Te etiri klase zajedno sainjavaju vie od dve treine
celokupnog broja neslogovnih fonema u tekstu. Sva etiri
suglasnika, pritora u ba takvom poretku, javljaju se u rei
svetilo, metaformikoj slici nimbom uvenanog svetitelja,
koja obeleava kulminacionu taku u Siluanovom slavospevu
i, razume se, ne sluajno zauzima centralno mesto u pesmi,
tj. tree mesto meu pet leksikih jedinica u etvrtom od
sedam stihova. Meu apelativnim jedinicama re svetilo
je jedini u celoj pesmi predmetni termin, dodue upotrebljen
139
u oigledno prenosnom, ipak spiritualnom znaenju. U

samom slavospevu jedino apstraktne imenice, koje oznaavaju atribute atributa, slue kao podmeti prelaznih glagola, sainjavajui na taj nain svojevrsne gramatike trope:
3 veri svetlost prezre;
5 uma visota . . . svre, 6 . . . stie.
Ista etiri suglasnika, od njih dva dvostruko, figuriu po
dvaput u prethodnom stihu (32-4) u rei svetlost, povezanoj
gramatikom figurom sa sledeom svetilo.
Iste ove foneme, zajedno i zasebno, ponavljaju se na
razne naine kroz celu pesmu, pri emu kao polazna taka
ponavljanja slui poetna fonema leksike jedinice. Karakteristino je da svaki stih i u svakom stihu svaki od pet
odeljaka igra u tim varijacijama posebnu, svojevrsnu ulogu.
Trei, srednji odeljak, jedini od svih pet, ponavlja te
glasovne kombinacije ili njihove pojedinane delove u svakom stihu: l 1 sl&vu 2 3 s/ava - 3 3 veri (pri emu celom
slogu (ve) sekimdiraju susedne rei 3 2 ' 4 svetlost) 4 3 svetilo 5 3 sana (s tim da slog (sa) sree podrku u 7 3 Sav)
6 3 vie (slog (vi) nalazi pritom oslonce u reima 5 2 v/sota,
5 4 v/sotu i 7 2 slavz') 7 3 Save.
Prvi odeljak ostvaruje ovo ponavljanje samo u oba
krajnja stiha u poetnom stihu uporedo s ostala dva neparna odeljka ( l 1 S/avi l 3 s/avu l 5 Savo), a uposlednjem stihu uporedo s ostala etiri odeljka (57ova sl&vi Save
.sp/ete Si/uan).
Parni odeljci parnih stihova, a takoe i poetnog stiha,
ne uzimaju uea u ponavljanju, dok parni odeljci svih
ostalih stihova uestvuju u njemu u najmanju ruku trima
2
4
2
4
fonemaraa: 3 svetlost 3 svetlost; 5 visota 5 visotu;
2
4
4
l s/avi 7 spkte. Dodue, sa reju 5 visotu u sazvuju je
4
4
i 2 i 4 javi se, ali celishodno je izdvojiti najeu varijantu
ponavljanja, vezanu s aliteracijom poetnih suglasnika
Najzad, u istom osnovnom ponavljanju uestvuje peti
odeljak u pet stihova: tu stalno figurie fonema (s) koja zauzima poetni poloaj u najmanje etiri, a ako se pretpostavi
metateza vsemu > svemu u svih pet sluajeva. Svih pet (s)
ulaze u sastav dvojnih kombinacija, u prva tri primera sa
(v) ( l 5 5avo 4 5 viemu ili ^vemu 5 6 ^vre), u etvrtom sa
5
5
(t) (6 st'tie) i u petom sa (1) (7 5i/uan). Na taj nain sukcesija
140
neslogovnih fonema udruenih sa (s) odgovara njihovom

poretku u kljunoj rei sveri/o, pri emujesauvan ak i poredak kombinacije (t) i (1) sa susednim (i): stie sve/flo;
S//uan sveti/o.
U glasovnoj, stihovnoj i gramatikoj strukturi Slava sv.
Savi znaajnu ulogu, kao to smo videli, igra kontrast meu
parnim i neparnim stihovima, a takoe i meu parnim i
nepamim odeljcima stihova. Ovom suprotstavljanju naroito
pogoduje neparni broj stihova cele pesme, isto kao i leksikih jedinica unutar svakog stiha. Na toj podlozi naroito
uoljivo se ocitavaju,Siluanove vizantijskom dijalektikom
inspirisane antitetike tananosti koje se iroko koriste
gramatikim figurama, dok ove sa svoje strane nalaze
podrku u paronomastici mnogokratnifr ponavljanja. Svi
ti naini, kako glasovna ponavljanja tako i gramatike
figure, dobivaju naroitu snagu i uverljivost na pozadini
radikalnih ogranienja u glasovnom i gramatikom sastavu pesme.
II. DORE DRI: NA LOVU
^Lovac lovei, diklice,
S kragujcem drobne ptiice,
^Bjee t' mi gorko sunace
Ter iskah hladne vodice.
5
Itui hladne vodice,
Naoh si mlade diklice,
7
Gdi beru cvitak ruice
Ter sebi viju krunice;
9
Imahu luke roance
I s perjem zlate strelice.
n
Smirno se molim, diklice,
Pridrage moje sestrice,
13
Jeda gdi znate vodice,
Napojte vae sluice.
Ovaj izvrsni uzorak dalmatinsko-dubrovake poezije

iz doba na izmaku XV v,, ukljuen u poznati Ranjinin rukopisni zbornik iz 1507. godine, sadri etrnaest osmoslonih
stihova s obaveznom cezurom posle petog sloga i skoro
obaveznom posle treeg (jedini izuzetak ini prvi stih:
2+3+3), pri emu 3+5 ima vei znaaj za sintaksiku
141
strukturu teksta nego shema 5 + 3 . 2 Pesma se sastoji iz sedam dvostiha, razgranienih razgovetnim sintaksikim pauzama. Svih etrnaest stihova povezani su zajednikom rimotn. Ova je stroa na krajevima dvostiha nego na krajevima neparnih stihova gde se, uporedo sa preovlaujuim
sufiksima -ice, -ice, susreu primeri jednoslone rime kao
^sunace, 9roance. S druge strane u granicama dvostiha
rime nalaze podrku u unutranjosti stihova, pretvarajui
tesni semantiki kontakt izmeu parnih stihova u povezanost glasovnih likova. Upor. ^diklice 2ptiice, 5hlddne
vodice 6Nao/z si tnldde diklice; 7cvita.k ruiice
*Wju krumce; 9 /mahu luke roance 1 0 7 s perjem
zldu strelice.
Pesma se razlae na tri odeljka: srednji od njih obuhvata tri, a dva krajnja po dva dvostiha. Orijentacija na simetriju triju odeljaka nalazi jasan izraz u dvema stoernim
reitna, triput ponovljenim na krajevima redaka, po jedanput u svakom odaljku, pri emu se jednom od rei zavrava
prvi redak svakog odaljka: ldiklice 4vodice; 5vodice
6
diklice lldiklice 1 3 vodice.
Svaki odsljak u pesmi sadri po jednu sloenu sintaksiku celinu koja udruuje dve nezavisne reenice povezane
pomou veznika ter u prvom odeljku, a bez veznika u ostala
6
n
tri odeljka: Nadoh si ...; Imahu . .. Smirno se molim .. .
Napojte.. . Satno jedna od dveju povezanih nezavisnih reenica je prosta, dok je drugoj potinjena u treem odeljku
dopunska reenica, u prvom odeljku izdvojena konstrukcija s glagolkim prilogom, a u drugom odeljku i jedno i drugo. Prvi odeljak poinje konstrukcijom s glagolskim prilogom i . . . lovei... ptiice, a drugi, u korelaciji s tim,
konstrukcijom ^ltui.. . vodice. U drugom i treem odeljku
umstnuta je msu obe nezavisne reenice po jedna dopunska
reoenica, oba pata s istim ptistupnim elementom gdi
(JGdi beru . . . i 1 3 gdl znate . . . ) , ali u drugom odeljku ta
je reenica potinjeaa prethodnoj, a u treem sledeoj. Na
2
Ostavljamo otvoreno pttanje o rasporedu akcenata u ovim stihovima, budui
da diskusija o staroiubroâilcoii prozodijskom sistemu jo^ nije zavrena. Uostalom,
ritmika analira pesms ffj lovu o;i?lsdno svedoi u korist novotokavske akcemuacije. O akcenatskoj shemi ove pesme u njenom jampskom Hku v. F. E. Kor, Vvedenie
v nauku o sUvjinskom stihosloenii (SPb , 19071, str. 46. i R. Jakobson, Studies in
Comparaim Slavic Metrics, Oxjord Slavonic Papers, III, 1952, str. 53 i d.
142
taj nain srednji odeljak pesme sadri sintaksike odeljke

obaju krajnjih odeljaka, ali, za razliku od njih, on dvaput
pribegava parnom kombinovanju istorodnih lanova
^Gdi beru cvitak...
ter sebi viju krunice;
îmahu luke.
..
i... strelice, dok u krajnjim odeljcima nema reenica ove vrste.

Tako i na morfolokom planu prisustvo ili, pak, odsustvo izvesnih kategorija udruuje oba krajnja o'deljka
suprotstavljajui ih srednjem, dok se nasuprot tome diferencijalne odlike dvaju krajnjih odeljaka nalaze okupljene
u srednjem odeljku koji na ovaj nain ostvaruje sintezu
obaju krajnjih odeljaka.
Po upotrebi imenica u raznim padenim oblicima bez
predloga dva krajnja odeljka potpuno se slau: u oba se
nalazi po jedan primer akuzativa i genitiva i po dva primera
nominativne forme u njenoj nazivnoj ili vokativnoj funkciji,
ukupno po etiri padene forme, dok kao protivtea prema
svih tih osam primera stoji opet osam bespredlonih formi
srednjeg odeljka. Naspram svega dva primera genitiva u
krajnjim odeljcima srednji takoe ima dva genitiva, ali
za razliku od svojih suseda, on se ne koristi nominativnom
formom, i njegovih est primera akuzativa odgovaraju
zajednikom zbiru nominativnih i akuzativnih formi oba
krajnja odeljka.
Krajnji odeljci sadre etiri lina indikativna glagolska
oblika, po dva u svakom, kao protivteu prema etiri indikativne forme u srednjem odeljku. Obe forme u prvom
odeljku pripadaju prolom vremenu (imperfektu), a u treem
prezentu, dok se u drugom odeljku kombinuju dve line
forme prolog vremena (aorista, odn. imperfekta) u glavnim
reenicama sa dvema formama prezenta u dopunskoj reenici.
Sva tri odeljka razlikuju se u pogledu glagolskih oblika za lice i broj. Prvo lice jednine dolazi po jedanput u
svakom odeljku (4iskah, 6naoh, nmolim), ali se tree lice
jednine javlja iskljuivo u poetnom odeljku Q>bjee), tree
lice mnoine samo u srednjem {Jberu, 8viju), a drugo lice
samo u poslednjem (liznate, l4napojte). Prisustvo formi tre. eg lica udruuje srednji odeljak s poetnim, nasuprot poslednjem koji ne sadri takvih formi. U isto vreme glagolske
143
forme mnoine suprotstavljaju srednji i trei odeljak prvome

gde kategorija glagolske mnoine nije zastupljena.
Osim linih indikativnih oblika u svakom odeljku se
nalazi jo po jedna glagolska forma. Ovamo spadaju glagolski prilozi u poetnim stihovima prvog i drugog odeljka
i drugo lice mnoine imperativa u poslednjem stihu krajnjeg odeljka. Oba glagolska priloga dobivaju povean znaaj neposredno sledei za drugim obrazovanjima od istog
korena: lLovac lovei. . . 4Ter iskah hladne vodice,
5
Itui hladne vodice, 6Naoh si mlade diklice. S aoristom
nadoh u korelaciji je imperativ l4napojte, tj. drugi i poslednji
oblik svrenog vida u celoj pesmi, koji pri tom jo i sadri
isti prefiks.
Uprkos velikom obilju imenikih oblika u ovom tekstu, koji obuhvata devetnaest imenica i samo devet linih
glagolskih oblika, mi tu nalazimo svega jednu reenicu s
izraenim podmetom ^Bjee t' mi gorko sunace, i ta
reenica prua jeditii primer imenskog predikata s glagolskom
sponom, dok sve ostale glagolske forme kako line,
tako i neline figuriu bez imenikog ili zamenikog
podmeta, ali s neposrednom dopunom, obino imenikom,
n
a u usamljenoj refleksivnoj konstrukciji zamenikom ( se
molim). Prva re pesme imenuje njenog junaka, ali forma
lovac tu nikako ne istupa u funkciji podmeta, ve u apsolutnom nominativu. Na kraju istog poetnog stiha i ponovo
u poslednjem odeljku, opet na kraju poetnog stiha, imenovanje junakinja diklice takoe je istrgnuto iz sintaksikog
konteksta i dato u formi obraanja.
Slino drobnim ptiicama koje lovi junak, imeniki
inventar cele pesme protkan je deminutivnim sufiksima:
triput diklice, kragujac, sunace, triput vodice, cvitak ruice, krunice, trelice, sestrice, sluice? Poinjui motivom
lova, pesnik nie lanac stereotipnih erotikih slika. Najvea
originalnost lei upravo u gramatikoj kompoziciji koja pri
prelazu s jednog motiva na drugi dovodi do istovremenog
uea doslovnih i metaforikih znaenja i do igre na kolebanju izmeu ta dva semantika plana.
5
V. M. Reêtar, Rjenik i dikcija pjesama Raninina zboTnikay Rad JAZU
CCLX, 1938, str. 26 l d.
144
LINGVISTIK.A I POETIKA
Sinoniminost izmeu devojaka i ptiica maskirana je u

poetku pesme time to se autorova uloga predvaja na lov
na ptice i na razgovor s devojkama. ega koja ga je navela
da potrai hladne vode istovremeno i odvlai lovca od lova
i, opet, podstie momka, raspaljujuiu njetnu elju da utoli
ljubavnu e. Pripoveda je traio hladne vodice, a naao
mlade devojke, i ponovo je neizvesno ta je to izlian
korak ustranu ili, naprotiv, srena inicijativa. Dok je prvi
odeljak priao o usamljenoj prolosti junaka, drugi uvodi
junakinje i preplie prolost sa sadanjou, a mnotvo
obuhvaenih lica dolazi da smeni jedninu.
Devojke su snabdevene amblem,kim ljubavnim rekvizitima, vencima rua i roanim lukovima sa zlatnim strelama. Strele s perjem opominju na lovca s kragujcem u
poetku pesme: to su jedina dva primera instrumentala u
celom tekstu. Ali na muku simboliku sokolara nadovezuje
se slika naoruanih devojaka, termin strelice i sestrke u
zavrecima susednih dvostiha sainjavaju snanu paronomasiju, prvobitna slika usamljenog lovca rastvara se u motivu
kolektivnog sluenja devojkama, i ponovivi trei put genitivnu formu vodice, giamatiki simbol nepotpunog ovladavanja, pesnik se pokorno obraa devojkama s pozivom:
14
Napojte vae sluice. Izmeu toga zakljunog stiha i
retka HNaoh si mlade diklice postoji tesna veza: i jedna i
druga radnja posmatraju se u svom zavretku, kad je
pesnik naao devojke, one treba da napoje i njega i njerau
sline. U ulozi direktnog objekta pojavljuju se edne sluge
smenjujui devojke. Epsko prolo vreme konano je u
poslednjem odeljku ustupilo mesto sadanjem, a tree lice
drugom. Obraanje vokativom diklice nalo je sebi prirodan
korelat u zapovednom nainu, dok je u poetnom odeljku
to bio adresat, hronoloki i teraatski neukopan u opisivanu radnju.
U poreenju sa pridevima prvih dvaju odeljaka, u
treem se pojavljuje nova vrsta odredbe, prisvojne zamenice
koje obeleavaju tesnu vezu izmeu junaka i junakinja,
dok su u ranijim odeljcima zamenice bile zastupljene iskljuivo dativnim formaraa mi, si, sebi koje su ograniavale
radijus zbivanja. Vana uloga prisvojnih zamenica pokazuje
n
se u njihovoj snanoj glasovnoj vezi s kontekstom: mo-
STRUKTURA DVEJU SRPSKOHRVATSKIH PESA.MA.
145
/im, dik/ice 12wioje sestr/ce;13 znate vodice uvae sluiice s aliteracionim hijazmom (z) (v) (v) (s). O svesnoj
panji pesnika prema poetnim glasovima i slovima svedoi njegova strast za akrostih koji pominje Jagi. 4
Osnovni faktor koji je odredio razvoj lirske teme pesme i neraskidivo vezao leksike slike diklice i vodice, ar
ljubavnog muenja, naao je tradicionalni simboliki izraz
u arkom sunacu koje je pesnik ne bez razloga postavio
kao jedini gramatiki subjekat irom cele pesme, i pritom
u jedinoj atributivnoj reenici: Bjee /' mi gorko sunace.
Smela paronomasija povezala je sintagrau gorko sunace i
sazvunu formu s kragujcem. Meutim neposredna veza
subjekata radnje sa samim radnjama ostala je uglavnom u
senci, dok je odnos izmeu glagola i njihovih objekata naprotiv podvrgnut jarkom osvetljenju.
Prividna nepovezanost izmeu obraanja devojkama i
traenja svee vodice u prilogu pesme Na lovu smanjena je u
epilogu utvrivanjem imperativne veze izmeu molbe devojkama i nalaenja ive vode. Srednji odeljak, povezujai
lancem obilaznih kazivanja i metamorfoza prolog s epilogom, prirodno ujedinjuje njihova umetnika sredstva i istovremeno kontrastha prema njima maksimalnom koncentracijom na objekatskim odnosima, prelaskom od dijalokog
lakonizma za podrobniji i jae objektiviran opis i pretvaranjem adresata govora u direktne uesnice u radnji.
Stari pisci hrvatski, n , 1870, tr. n .

10
O STRUKTURI STIHA
SRPSKOHRVATSKIH NARODNIH EPOVA*
1. Sa gledita smisaonosti jezika pogrena su ona uenja

o stihu koja se prema glasovima odnose kao prema prostim
fizikim, fiziolokim ili ulno-psiholokim pojavama. Nije
zvuk ve jezika jedinica glas onaj materijal od kojeg
se izgrauje stih. Kod glasova je bitna njihova f o n o 1 o k a v r e d n o s t i l i drukije reeno: bitne su one glasovne
osobine koje u datom jeziku mogu da poslue za diferenciranje smisla. Tek ta vrednost ini glasove sastavnim delom
jezika, odnosno stiha.
Uzmimo nekoliko primera. Ukoliko k v a n t i t e t
fungira kao prozodijski elemenat, onda pri tome ne igraju
ulogu brojne varijante glasovno-fiziolokog ili akustikog
trajanja sloga, ve fonoloka opozidja dveju korelativnih
vrednosti obeleene (markirane) duine i neobeleene
(nemarkirane) kratkoe. 1 U prozodiji se takoe ne radi
o raznovrsnosti stepena jaine glasa, odnosno pritiska,
ve o naglasku i njegovim razliitim fonolokim funkcijama, ne o melodijskom bogatstvu govora, ve o fonolokim opozicijama raznih i n t o n a c i j a itd. Glasovna
realizacija jednog stiha, tj. njegova glasovna struktura
moe biti raznovrsna; pa ipak se u svim sluajevima radi o
jednoj te istoj pojavi: o stihu. S t i h p o s e b i s p a d a
* U originalu naslov glasi: Vber en Versbau der serbokroatischen Volksepen
Objavljeoo u: Archives Nerlandaises de Phontique Exprimentale, tome VIIIIX
(1933). Preveo Tomislav Beki.
O STRUKTURI STIHA SRPSKOHHVATSKIH EPOVA
147
u o b l a s t f o n o l o g i j e ; sa f o n e t s k o g
stan o v i t a m o e se o c e n j i v a t i
s a m o recitovanje
stihova.
Nauka o jeziku, koja je bila prvenstveno zaokupljena
ispitivanjem jezikog fenomena sa akustike strane, nije
vodila rauna o lingvistikoj vrednosti glasova. Ona nije
bila u stanju da razlikuje: fonemu od njenih realizacija,
fonoloke probleme od fonetskih, uenje o stihu od uenja o recitovanju stiha. Karakteristino je da su predstavnici ovakve lingvistike obino od teoretiara stiha oekivali
da prema stihu zauzme stav stranca koji slua stihove a
pri tome ne razume jezik stiha. Ali poezija je, s jedne
strane, namenjena ljudima koji razumeju jezik stihova, pa
ih stoga doivljavaju ne fonetski ve fonoloki, S druge
strane, pomenuti stranac moe biti sarao fikcija; i za
takvog stranca ne postoji samo isto akustiki doivljaj,
ovek e uvek pristupati nepoznatom poetskom izrazu
sa svojim linim fonolokim oseanjem, on e stihove
takorei prefonologizirati (tj. dati im novu fonoloku vrednost, prema sopstvenim kriterijima).
Stoga emo osnovno pitanje uenja o stihu formulisati
na ovaj nain: koji fonoloki elementi rei i reenica ine
dati stih stihom i kako su oni upotrebljeni?
Da bi se dobio pravilan odgovor, moraju, pre svega,
da budu ispitani zakoni odnosa izmeu strukture stiha i
fonolokog sistema odgovarajueg jezika. Tim se udaraju
temelji k o m p a r a t i v n o m u e n j u o s t i h u . Odreeni broj prozodijskih korelacija jednog jezika omoguava
odreene sisteme strukture stiha, a druge iskljuuje.
Sve pojedinosti jedne konkretne, motoriko-akustike
realizacije stiha ne smeju se bez neophodne selekcije proglasiti bitnim karakteristikama stiha. I obratno: ne moraju
sve osobine stiha biti motoriko-akustiki realizirane. Takve o s o b i n e s t i h a k o j e s e n e
ostvaruju
m o t o r i k o - a k u s t i k i estosubileprenebregavane
od strane konzekventno nefonoloki orijentisanih jezikih
strunjaka. Da navedemo izrazit primer: i z d v a j a n j e
s i n t a k s i k i h c e l i n a u s t i h u . Znaajna ritmika uloga granica rei je osobito esto ostala nepoznata,
poto granice rei u govoru ne moraju uvek biti realizovane.
10
148
LINOVISTIKA I POETIKA
Daemo jo jedan primer neprimenljivosti naturalistikog postupka u analizi stiha. Stihovima jedne pesme
svojstvena je odreena unutranja i d e j n a
shema
koja namee izrazu odreene granice. Ta shema fungira
kao jedan ritmiki impuls, ona je svakom stihu nametnuta
kao ritmiki zadatak, te ona na taj nain spada u bitne osobine stiha. Dok su pojedini delovi te idejne sheme u stihovima k o n s t a n t n o zastupljeni, dotle ostali dolaze do
izraza samo kao osnovne tendencije, ne kao obaveznost,
te stoga mogu i nedostajati pojedinim stihovima. Za naturalistiki nastrojenog ispitivaa, pak, ono to nije izraeno
ne postoji, te se stoga stih veomi esto karakterizira samo
po svojitn konstantama, a ritmike tendencije se previaju.
Otuda je neodriva podela stihova na kvantitativne, silabike i akcenatske. Sasvim je sigurno da u svakoj strukturi
stiha pretee jedan sastavni deo, ali se pri ispitivanju ne
smemo ograniiti samo na navoenje onoga to je d om i n a n t n o. Mora biti utvrena i itava h i j e r a r
hija
podreenih
sastavnih
d e 1 o v a.
2. Na primeru srpskohrvatskog epskog narodnog stiha,
d e s e t e r c u , koji se veinom oznaava kao isto silabiki, elimo da pokaemo u kojoj sve meri mogu biti
razuovrsni fonoloki sastavni delovi strukture stiha. Kao
polazna taka za naa ispitivanja posluie nam spevovi
crnogorskog guslara VUCIA, koje je G. GESEMANN
snimio na gramofonsku plocu u fonetskom kabinetu pruske dravne biblioteke. Stih i muzikalnost tih spevova ine
zajedno jedau jedinstvenu srukturu koja poseduje svoje
jedinstvene karakteristike, ali je pri tom ipak svaki od ta
dva sastavna dela jedinstvene celine na izvestan nain autonoman i zahteva posebno ispitivanje.
Uobiajena definicija glasi: deseterac je stih o d
d e s e t s l o g o v a sa c e z u r o m p r e d p e t i m
s 1 o g o m. Tims su odresne dve osnovne konstante.
Jisu iiva
dva pbpova sina.1
2
Znakom ' obeleiava se uzlazni. a znakom " siiazni akcenat kratkih volcala. Znak ' oznaava uzlazni, a * silazai akcenat dugih vokala. Up. Traiaux CLP
IV 176 i d.
O STKLKTLRI STIHA JRrSKCFRVATEKJH EFOVA
149
S1 og j e xp6v0<7rpoToc. Pojava neslogovnefonemepred

slogovnom fakultativna je, hijatus je dozvoljen, Na primei:
to uzeti more Kaurina.
Primeuje se da postoji tendencija ka izbegavanju zatvorenih slogova na kraju stiha; shodno tome, konsonanti
unutar stiha, koji dolaze posle jednoslone foneme, prikljuuju se u izgovoru sledeem slogu. Slcg deseterca moe se,
prema tome, shemalski ovako predstaviti: ( n e s 1 o g o vna f o n e m a +) s l o g o v n a
fonema.
A kad vidje zamiljena sina.
Obavezna je granica rei pred petim slogom stiha. To

je izraz opte tendencije ka uspostavljanju gianice rei pred
neparnim slogovima stiha i time ka izdvajanju dvoslogovnih
celina. Shematska tabela 1 pokazuje raspored granica rei i
naglasaka u Vuievoj junakoj pesmi >,evljanin Rade.
U Vuievim spevovima ostvarena je u okviru stiha u
8 6 % sluajeva granica rei pred neparnim slogovima. U
skladu s tetidencijom o kojo} se radi, u tim epovima granica
rei samo u 19% sluajeva dolazi pred parni slog, dok se u
prozi taj procenat penje na 50%. Ritmiki karakter deseterake leksike zasnovan je, dakle, na ostvarivanju 1 e ks i k i h c e l i n a sa p a r n i m b r o j e m
slog o v a.
Raspoi ed leksikih celina u stihu potinjen je sledeim,
skoro konstantnim normama:
a) Najmanje jedna cd g r a n i c a
leksikih
celina
mora
se n a l a z i t i p r e d
neparn i m s l o g o m s t i h a , to znai da se ona mora poklapati sa graniccm stcpa. Leksike celine sa parnim brojem slogova poinju, dakle, kod neparnih slogova stiha.
(Pa me lezi meu dvije kade; Oni nee zaturiti kavgu;
Kaurina u njoj pozdravite; I Miijagi bratu govorio);
troslone leksike celine mogu pceti sa parnim slogom
stiha, jer se sa granicom stope poklapa ili njihov poetak
ili kraj (e mu spava Ajkuna djevojka; Lasno vi je presjei Ajkunu; Mijajlo joj poe govoriti; Kad to zau
Banovi Mijdjlo; Valjae ti dva careva sina).
150
b) J e d n o s l o n e l e k s i k e c e l i n e o s t varuju
se n a m e s t i m a n e p a r n i h s l o g o v a s t i h a . U vezi s tim je proizala obaveznost da
se pred etvrtim i desetim slogom stiha ne pojavljuju granice
rei. U tim zakonima o jednoslonim leksikim celinama
pokazuje se trohejska tendencija deseterca, to znai tendencija ka alterniranju punog intenziteta naglaska sa njegovim opadanjem: ovo opadanje ne sme biti optereeno jednoslonom leksikom celinom.
Raspored naglasaka u desetercu izraava izriitu
trohejsku
t e n d e n c i j u : na neparne slogove
stiha pada otprilike 75 % naglasaka (v. tab. I). Taj je raspored u izvesnoj meri uslovljen ve injenicom da u datom
jeziku naglasak i inae najee stoji na poetku rei, to
upravo odgovara zakonima slogovnih grupisanja u desetercu.
Ali ta uslovljenost ima svoje granice; naglasak je iskorien
ovde i na poseban nain, kao jedno od sredstava kojim se
ostvaruje ritam deseterca. Karakteristina je injenica da su
pomou jezikih naglasaka ee ostvareni neparni iktusi
nego parni i da ta shema ne odgovara shemi rasporeda granica rei. Tako je deveti slog stiha ee naglaen nego
sedmi slog, dok se granice rei ee javljaju pred sedmim
nego pred devetim slogom (v. tabelu I).
1
1
1
t
1
l
1
i
,'/
V,
\ /
'/
\
\
f
/
t
/ /
\
\
\
\
-^\
! /
\\ / !
\
\
\
1
1
'
/
/
\
\
\
O STRUKTURI STIHA SRPSKOHRVATSKIH EPOVA
\
/
j
/
/ 1
1\
151
% NAGLAEH/H
OuztHlt U OottOSU
NA UKUPHD3T
NHSLAEHIH SLOCOVt
\
h
7
'>
rc
Fonologija zastupa gledite da se o naglasku ne sme

govoriti uopteno, bez odreivanja njegove funkcije (v.
Trav. CLP, IV. 164 i d.)- U ruskom jeziku naglasak fungira
kao naglasak rei, to znai da slui za diferenciranje znaenja pojedinih rei (riiki ruke; ruki ruci) i istovremeno
3
fungira kao naglasak sintagme, tj. slui za oznaavanje
rei u njenoj povezanosti sa drugim reima (mat' ljiibit
sina majka voli sina tri naglaska tri sintagme).
Fonologija tokavskog dijalekta, u kojem je napisana veina
srpskohrvatskih deseterakih spevova, iskoriava, od ova
dva u principu mogua naglaska, samo naglasak sintagme;
za diferenciranje znaenja pojedinih rei ovde ne dui naglasak, poto je njegovo mesto unapred predvidljivo. Kod
veine tokavskih dijalekata, naime, naglasak pada na
uzlazno intonirani slog rei ili, ukoliko takav slog u rei
nedostaje, na poetni slog (v. Trav. CLP, IV, 175 i d.).
Iskljuivanje jednoslonih leksikih celina iz pozicije
nenaglaenog sloga svedoi o relevantnosti naglasaka sintagmi u tokavskom stihu. Nasuprot tome, analiza ruskog
klasinog stiha pokazuje da je ovde relevantniji naglasak
3 Sintagma [je] sintaksika jedinica koja se ne moe podelii
sike jedinice, tj. to je re u odnosu prema grupi rei koje sainja'
taksiku ceUnu (Trav. CLP, IV 321).
152
rei od naglaska sintagme. U jednoslonoj leksikoj celini

nema fonolokog naglaska rei i mi vidimo da u ruskom
stihu, u pozicijama u kojima je naglaavanje u padu,
moe, pod odreenim uslovima, da se ostvari jednoslona
leksika celina (U nevskoj pristani. Dni leta). To se,
dodue, nikad ne dogaa ako je u pitanju naglaeni slog
vieslone rei (Nemogu bi bio jedan ovakav stih: U
nevskoj tiny. Konec leta!). Ova pojava je upravo suprotna ve pomenutom stanju u srpskohrvatskom desetercu.
Za deseterac je o p o z i c i j a s l o g o v a
koji
pripadaju
razliitim leksikim
celin a m a bitnija od opozicije slogova jedne te iste leksike
celine, dok u analiziranom ruskom stihu vlada obrnuta situacija. Jo jedan primer: u ruskom klasinom stihu nenaglaen slog koji je okruen drugim nenaglaenim slogovima
veoma retko ostvaruje iktus (On rek perekrast'as'; Tomiteljnije sni), ali se iktus esto ostvaruje poetnim ili
krajnjim slogom jedne leksike celine (I stali motil'ki;
Rasplakalos' dit'a).
Prvi polustih deseterca u veini sluajeva sadri jednu,
a drugi dve leksike celine; stih se, dakle, sastoji iz t r i
leksike
celine.
Kraj stiha karakterie, gledano sa stanovita fonologije
reenice, k a d e n c a, odnosno a n t i k a d e n c a .
A kada se cura naplakala, (antikadenca)
SSde mldda na ikli odaju. (kadenca)
Unutar stiha se stalno nalazi jedna p o l u k a d e n c a

koja se veinom podudara sa cezurom. Podseam da Karcevski kadencu oznaava kao intonation relachee (oputena intonacija) a antikadencu kao intonation tendue
(napeta intonacija); polukadenca moe biti oznaena kao
virtuelna antikadenca (v. Trav. CLP, IV, 188 i d.). Polukadenca se i u sluajevima gde se ne podudara sa cezurom
skoro uvek nalazi pred neparnim slogom stiha i time podvlai karakteristino slogovno grupisanje u stihu:
/ Alilu | bratu (polukadenca) bisiae.
153
Kraj stiha sadri ne samo reenino-fonoloku kadencu

ve i k v a n t i t a t i v n u
k l a u z u l u . Tabela II
pokazuje raspored duina u Vuievoj pesmi evljanin
Rade.
Ako je deveti slog deseterca naglaen, onda je on, uz
pojedinane samo izuzetke, po pravilu dug; ako je sedmi
ili osmi slog stiha naglaen, onda je on, s iskljuenjem malobrojnih izuzetaka, po pravilu kratak. U tokavskom dijalektu procenat duina u nenaglaenim slogovima je neznatan; posmatrano sa stanovita metrike konstante, tu
se radi o fenomenu poznatom pod imenom syllabe communes. Ali u odnosu na nenaglaene slogove ostaje prisutna
tendencija ka kvantitativnoj klauZuli: sedmi i osmi slog
naginju kratkoi, a deveti duini. Dokle god srpskohrvatski
teoretiari stiha budu sutinu deseterca ograniavali na
silabizam, dokle god oni budu osporavali ulogu naglaska u
stihu i ne budu uzimali u obzir ritmiku tendenciju, nee se
moi u potpunosti utvrditi pomenuti zakon o kvantitativnoj
klauzuli.
Interesantno je da deseterac izbegava r i m u c e 1 i h
s t i h o v a, dok, nasuprot tome, stope koje ne poseduju
kvantitativnu klauzulu, kao na primer lirski deseterac,
naginju ka rimi. Poev od XVII veka srpskohrvatski su
pesnici rado upotrebljavali deseterac i to sa rimama; ako
deseterac ima rimu, onda obino gubi kvantitativnu klauzulu.
Analiza deseterca otkriva neodrivost vie puta ponovljenog miljenja da je to jedna elementarna, jadna, monotona
i prozaina stopa. O k v i r n a
s h e m a deseterca sadri
jednu izrazito fonoloku karakteristiku i celine stiha, naroito zavretka stiha, i oba polustiha, i stope slogova stiha.
Ta shema lebdi i narodnompevaupredoima, iako on nije
u stanju da to apstrahuje i definie, kao to ni govornik bez
specijalnog kolovanja nije u stanju da apstrahuje i utvrdi
ive zakone svog sopstvenog jezika. Ova shema ne egzistira
van pojedinanih stihova; nju stihovi sasvim retko u potpunosti ostvaruju. Ali upravo ta nerazdvojna povezanost
stalnog iealizovanja okvirne sheme sa stalnim prevazilaenjem datih okvira ini specifinu umetnost poezije. Konflikt izmeu sheme i fonoloke grae konkretnog stiha je
154
stalno prisutan, 4 nezavisno od recitatorske realizacije, koja

moe biti trojaka. Prvo, ona moe da sledi fonoloku grau
datog stiha:
Proz kjtara rmka kkurina.
Drugo, ona moe da se povinjava shemi:

Proz djtara, mika kaurina.
Ona, konano, moe da se opredeljuje za samostalhe

varijacije. Ovako je, na primer, pevao Vui:
Proz ajtara. mrka. kmirina.
3. Deseterac je tipino srpskohrvatski stih pesama, i

to naroito epskih pesama i posiovica. Nasuprot slovenakom i bugarskom desetercu, zapadnoslovenski deseterac sa cezurom ispred petog sloga iskljuuje mogunost
pozajmice iz srpskohrvatskog stiha. Zapadni Sloveni nemaju prave epove, deseterac se ovde upotrebljava u poslovicama i (u Poljskoj i Moravskoj) u epski obojenoj lirici.
esi i Slovaci su zadrali kvantitativne razlike vokala.
Moravski deseterci (Bila cesta bila ulapana) sa svojom raspodelom leksikih celina i naglasaka veoma su
slini desetercu, a nedostatak kvantitativne klauzule se lako
objanjava rimovanjem ehoslovakih pesama i gubitkom
politonije u ekom i slovakom, to je uslovilo promenu
uloge kvantitativne korelacije u fonolokom sistemu. Zbog
zamrenosti pitanja neemo ovde pomenuti istonoslovenske (velikoruske i ukrajinske) paralele desetercu (kao
velikoruska modifikacija deseterca moe se smatrati tzv.
skraena epska stopa: Ino Gria Otrepjev Rostriga).
Hipotezi SREZNJEVSKOG o
praslovenskom
u z o r u ' deseterca ne mogu se suprotstaviti odrivi argu5
menti. )
4
esto ovaj konflikt ukazuje na formu zvuka koja je karakteristina za afektivni jezik. Nju naroito istie SARAN u svojim radovima.
5
Moj prvobitno skeptian stav prema pitanju starosti srpskohrvatskog ucseterca (v. Slavistische Studien Fr. SPINA, Reichenbei'g 1929, 7 i d.) je dodue kao radni
postulat bio pravilan, ali se u toku daljeg istraivanja pokazao neodrivim.
155
Meillet je dokazao, uporeujui strukturu starogrkih i vedskih stihova, da je indoevropski stih imao silabiku shemu i kvantitativnu klauzulu. Naroito ubedljivo konfrontira Meillet vedski tristubh_(^ _,._,^J^.î^wi^)
sa sapfijskim jedanaestercem ( ^ w ^. __^ w
^_J.
w
Ako prihvatimo Meilletove teze i poemo dalje, onda
emo utvrditi srodnost izmeu jedanaesterca SAPFE (2*1Sva [xsva^ ev aTY)a)-cn.v opfoic; ili 6upa)pto TCO&<? 7nrop6Y vt( H i
grkog narodnog stiha 7capoi[j.iax6s (etimoloki: i z r e k a ) ,

u kojem su napisane poslovice i verovatno najstariji grki
epovi.
xax6v sOpov opievov
Ako pokuamo da teorijski utvrdimo odgovarajuu

hipotetinu shemu vedskog stiha u svetlosti odnosa izmeu
sapfijskog jedanaesterca i tristubha, onda dobijamo sledee:
Kod Veda ovaj stih ne postoji i nije ni mogao postojati, jer je vedskom stihu nepoznato povezivanje dveju
kratkoa. Ali to je ista ona ritmika shema ka kojoj i
deseterac tei. Na taj se nain, u p o r e i v a n j e m
grkog i s r p s k o h r v a t s k o g stiha dobija nov p o d a t a k o tome d a j e d e s e t e r a c
po
svojoj
strukturi
indoevropsko
p o r e k 1 a.
Kvantitativna kolebanja oba prva takta u grkom
stihu tipa 7rapotjx <xx6c, postojanost treeg takta koji se
ne zamenjuje ni spondejom ni daktilom, i tendencija ka
granici rei unutar drugog takta, mogu se smatrati indogermanskim nasleem.
Moda je ve indogermanskom desetercu pored konstantne anapestike klauzule bila svojstvena jedna opta
anapestika
tendencija,
koja je u odgovarajuim grkim stopama manje ili vie normirana. Barem
1 i t a v s k i deseterac, pored cezure pred petim slogom,
pokazuje anapestiku tendenciju, na koju BRAZYS uka-
156
-]
I
zuje (Uugino meni motinala). Smena kvantitativne
odlike stiha sa akcenatskom stoji u vezi sa litavskom akcenatskom evolucijom.
Analiza novoispitanog avestijskog deseterca (On6
porno tonum o(3isifoi) dozvoljava nam da pretpostavimo
da je pored grkog i baltikoslovenskog potomka indoevropskog deseterca postojao i jedan i n d o i r a n s k i deseterac.
'i
'
POKUAJT U MEURATNOJ EVROPSKOJ

LINGVISTICI DA SE USTANOVI JEZIKI
MODEL SREDSTVO-CILJ*
Kada su 1928. godine neki od lingvista pripadnika

Prakog serkla doli u Hag na meunarodni kongres sa
skicama svojih odgovora na osnovna pitanja koja je Kongresni komitet bio postavio, doneli su sa sobom slutnju
da e njihova odstupanja od tradicionalnih dogmi ostati
izolovana, moda ak biti otro kritikovana. U zvaninim
diskusijama, a jo vie u nezvaninim, pokazalo se, meutim, neoekivano, da meu mladim naunicima iz raznih
zemalja ima i takvih koji imaju sline poglede, idu slinim
stazama. Svi su ti pioniri novoga, dotle usamljeni, preputeni sopstvenom riziku, otkrili tada, na svoje veliko iznenaenje, da se bore za istu stvar. Praki lingvistiki serkl,
jedna mlada, nezvanina organizacija naunih radnika koji
su se bavili teorijskim problemima, postala je jezgro ovog
novog pravca. Ova grupa je Prvom meunarodnom kongresu slavista (Prag, 1929) podnela detaljan program glavnih postavki za dalju razradu lingvistike teorije i prakse,
i potkrepila ga sa pive dve sveske Travaux du Cercle Linguistique de Prague, publikacijom koja je izlazila sve do
1939. i odigrala znaajnu ulogu u meunarodnom naunom
radu. Serkl je 1930. sazvao meunarodnu fonoloku konferen-1
ciju u Pragu, gde se ivo i intenzivno diskutovalo o osnovnim principima novog prilaenja jeziku, a naroito njego- ,
vom zvunom aspektu. Od tada se naziv Praka kola ~T
Naslov u originalu glasi: Efforts towar a Means-Ends Model of Language in
fntertvar Contmental Lmguistics; objavljeno u zborniku Trends in Modern Linguistics,
edited on the occasion ol' THE NINTH INERNATIONAL CONGRESS OF LINGUISTICS, Cambridge, Massachusetts, 27 August I September 1962 for the Per
manent International Commiuee of Linguists, by Christine Mohrmann, F. Norman
and Alf Sommerfelt. Spectrum Pubhshers, str. 104 108. Prevela Draginja Pervaz.
1 58
poeo upotrebljavati u lingvistikom svetu. Praki serkl je bez

sumnje bitno doprineo meunarodnim naporima da se doe
do jedne potpuno naune lingvistike metodologije, a eka
kulturna tradicija i kulturni razvoj ili su, u stvari, na
ruku ovakvoj inicijativi. Gledano iz istorijske perspektive,
treba konstatovati da je i u drugim evropskim sredinama
onoga vremena postojalo konvergentno strujanje naune
misli koje je takoe nosilo sobom upravo ono to je inae
esto pominjano kao specijalni praki doprinos razvoju
moderne lingvistike. Tipino za praku sredinu 1929. i 1930.
bila je njena prijemivost za razne kulturne podsticaje sa
zapada i istoka. Praki lingvistiki serkl, kojeg je 1926.
osnovao eki naunik irokih horizonata, Vilem Mathesius, oformljen je po ugledu na raniju vodeu organizaciju mladih ruskih istraivaa, na Moskovski lingvistiki
serkl, i na novoosnovano Lingvistiko drutvo Amerike.
Saradnja meu naunicima raznih nacionalnosti davala je
glavni peat aktivnostima ovog serkla. Tako, na primer,
tokom 1928. godine, tj. tokom godine njegovog konsolidovanja, od trinaest referata koji su odrani u serklu, pet
je bilo ekih, jedan francuski i sedam ruskih. Od ovih
poslednjih tri su odrali uesnici iz Sovjetskog Saveza:
Torrjaevskij, Tynjanov i Vinokur.
Kada se uporede lingvistika uverenja ekih, nemakih
ili ruskih saradnika Prakog lingvistikog serkla na
primer, gledita Mathesiusa, F. Slottyja, ili N. S. Trubeckoga, sa gleditima koja su u isto vreme izraavali na primer A. W. de Groot i H. Pos u Holandiji, E. Benveniste u
Francuskoj, A. Sommerfelt u Norvekoj, J. Kurylowicz u
Poljskoj, A. Rossetti u Rumuniji, ili Gy. Laziczius u Maarskoj, ili E. D. Polivanov u Rusiji, bilo bi lako nai individualne crte koje specifikuju prilog svakog od ovih istaknutih
inovatora, ali bi bilo teko nai ono to ujedinjuje praku
kolu i to je razlikuje kao celinu od ostalih ovde pomenutih naunika. Pa ipak, postoji neto to je tipino i to
povezuje delo svih ovih istraivaa i jasno ga razlikuje kako
od starije tradicije tako i od raznih doktrina koje su tiidesetih
godina isto tako smelo izraavane.
Naslov ovog lanka definie ovo zajedniko usmeravanje ka jezikom modelu sredstvo cilj. Ovi pokuaji pro-
JEZIKI MODEL SREDSTVO CIU
159
izilaze iz jednog opte prihvaenog shvatanja jezika kao

sredstva za komunikaciju. Tvrdnje da je jezik orue, instrument, sredstvo za prenoenje, itd., mogu se nai u svakom
udbeniku, ali makako to udno izgledalo, u lingvistikoj
tradiciji prolog veka iz ovih svima poznatih konstatacija
nije izvuen naizgled oigledan zakljuak. Postavljanje sasvim prirodnog zahteva za analizom svih vidova upotrebIjivosti jezikog sredstva sa voenjem rauna o ciljevima
koji se pri tom postiu doekano je stoga kao smela inovacija. Dugotrajno zanemarivanje svakog ispitivanja odnosa sredstvo cilj u okviru jezikog fenomena zanemarivanje koje se jo uvek odralo u nekim sredinama optereenim akademskim prediasudama moe se islorijski
objasniti ukorenjenim strahom od problema vezanih za
otkrivanje svrsishodnosti pojava. Otuda su pitanja geneze
imala po pravilu prioritet nad pitanjima orijentacije, a traganje za preduslovima potiskivalo ispitivanje ciljeva.
Izuavanje produkcije glasa s voenjem rauna o njegovim akustikim efektima i analiza glasova uz stalno
obraanje panje na razliite funkcije koje ti glasovi imaju
u jeziku, bili su meu prvim tekovinama u sistematskom
oblikovanju jezikog modela sredstvo svrha. Bilo bi, naravno, pogreno porei da je bilo prethodnih nagovetaja
ovog problema u mislima pojedinanih lingvista iz ranijih
perioda. Kao to je ve konstatovano, jo kod Baudouina
de Courtenaya, Kruszewskog, Wintelera, i Sweeta analiza
glasa sprovoena je s tenjom ka razotkrivanju svrhe pojava koje se ispituju; nijedao od ovih naunika, meutim,
nije razvio principe i tehniku takve analize, poto su svi oni
jo uvek bili pod uticajem genetike kole svoga vremena.
Upravo je usmeravanje panje na zadatke koje obavljaju fonini elementi jezika omoguilo istraivaima da
postepeno, umesto previe materijalnih, na premeravanje
usredsreenih opisa glasova, ponu davati analize postojeih odnosa i da razloe kontinuum glasovnog toka u
odvojene konstituente.
Isti stav striktne orijentisanosti ka relacijama primenjen je i u morfolokoj i sintaksikoj analizi, to je bitno
izmenilo i uprostilo nau koncepciju gramatikog sistetna
otkrivajui njegovu internu logiku. Kako je postojanje
160
relacija, kao to je poznato, nerazdvojivo vezano sa principom nepromenljivosti, sisteraatsko traganje za fonolokim
i gramatikim invarijantama postalo je osnovna deviza
lingvistike analize. Sve vee usredsreivanje panje na
zadatke koje obavljaju glasovni elementi otkrilo je prisnu
vezu izmeu diferencijacije gramatikih konstituenata i
kategorija i stratifikacije glasovnih obrazaca koji slue
upravo za to da ih izraze.
Ferdinand de Saussure je iz stoike i skolastike tradicije preuzeo uverenje da treba naglaavati dualnost
verbalnog znaka, tj. injenicu da se priroda znaka sastoji
od oznaenog (signatum) i onoga to oznauje {sig*
nans). Meutim dosledna revizija odnosa signans signatum iz perspektive odnosa sredstvo cilj pokazala je da su
oba saussureovska osnovna principa proizvoljnost
znaka i linearnost signansa iluzorna.
U izuavanju dveju osnovnih lingvistikkh operacija
selekcije i kombinacije, ili, drugim reima, paradigmatskih i sintagmatskih aspekata jezika paradigmatski aspekt
je bio taj koji je posebno osvetljen radovima po modelu
sredstvo cilj. Selekcija jedinica ilinjihovih kombinacija
je jedna operacija sa odreenim ciljem, za razliku od onih
izrazito redundantnih kombinacija koje ne dozvoljavaju
nikakvu selekciju. Problemu briljivog razlikovanja autonomnih i kombinatorinih varijanata uspeno se pristupalo i na
fonolokom i na gramatikom nivou. Jedan od najsloenijih
sistema, paradigmatski, ija je struktura ostvarena po izrazito hijerarhijskom principu, bio je podvrgnut detaljnom
ispitivanju posebno u radovima Kurylowicza. Novi pravac
lingvistikog miljenja doneo je sobom voenje rauna o znaenju. Sistematska analiza gramatikih znaenja, sa svojim rigoroznira razlikovanjem opteg i kontekstualnog, nametala je potrebu za slinim ispitivanjem leksikih znaenja. Na Prvom kongresu slavista Trubecki je naglaavao
neophodnost da se leksiki fond tretira kao jedan kompleksan sistem rei koje su meusobno koordinirane i suprot.stavljene jedna drugoj.
Ins'stirajui na celishodnosti jezika, u Tezama koje
inaugunu prvu svesku asopisa Travaux, a takoe i u
svojim kasnijim razmatranjima Praki je serkl izradio plan
JEZIKI MODEL SREDSTVO CILJ
161
ispitivanja jezika u njihovim razliitim funkcijama obraajui pri tom dunu panju na razlike u jezikim strukturama. U domenu rada na upoznavanju razliitih slubi
koje vri lingvistiko sredstvo poklonjena je plodotvorna
panja fenomenu poetskog u jeziku. Oseanje za mnogostrani karakter jezika spaslo je praku grupu od suvie
uproenog, grubo unitaristikog gledita; jezik je shvaen
kao sistem sistema i u tom pogledu su naroito radovi Mathesiusa o intralingvalnoj koegzistenciji posebnih fonemskih sistema otvorili nove vidike.
Obraanje panje na razne funkcionalne dijalekte
ili, drugim reima, stilove jezika, iz korena je izmenilo
shvatanje lingvistikih promena. Dve faze jedne promene
koja je u toku protumaene su kao dva simultana stila u
jeziku; promena je, dakle, interpretirana kao datost lingvistike sinhronije, to je nametnulo potrebu da se i ovde,
kao inae kad se radi o sinhroninom faktu, primeni testiranje po kriteriju sredstvo cilj i to sa voenjem rauna o
celokupnosti jezikog sistema. Tako je istorijska lingvistika
doivela potpunu metamorfozu. U ranijim etapama indoevropskih studija, kao to je Benveniste konstatovao 1935.
godine, naporu, zamanom i znaajnom, uloenom u opisivanje oblika nije usledio nijedan ozbiljan pokuaj tumaenja tih oblika; otuda e biti potrebno, istakao je dalje
Benveniste, gledati na rekonstruisani jezik ne vie kao na
repertoar nepromenljivih simbola, ve kao na jezik u
postojanju, i, osim toga, tano uoiti funkcije svih elemenata koji su ukljueni u ovu pojavu.
Uloga komparacije u lingvistici ogromno se poveala i
izmenila kada su tradicionalne preokupacije sa nasleenim
zajednicama (Sprachfamilieri) dopunjene iviminteresovanjera
za steene afinitete {Sprachbiinde, kako ih je nazvao Trubecki), te su tako vreme i prostor nali svoje pravo mesto
u jezikom modelu sredstvo cilj. Najzad, trei i najdalekoseniji oblik komparacije, tipoloki (koji dovodi do
unoenja univerzalija u jeziki model), skiciran je dvadesetih godina kao konani cilj onog internacionalnog pravca
u lingvistici kojem je Praki serkl dao ime 1929. godine
funkcionalna i strukturalna analiza.
162
Ako se, meutim, ovaj naziv izbegava u ovom pregledu,

to je samo zbog toga to su tokom poslednjih decenija termini struktura i funkcija
postali
najdvosmislenije
rei u nauci o jeziku. Narocito se homonimi funkcija,
uloga, zadatak (posmatrano u aspektu relacije sredstvo cilj) i funkcija u smislu odnosa izmeu dve promenljive u matematici upotrebljavaju esto neadekvatno,
te kao to Lalandov Filozofski renik s pravom upozorava odavde proistie konfuzija koja izvesne stranice naeg vremena ini jedva razumljivim.
Sturm und Drang period, kroz koji je lingvistika, kao i
tolike druge oblasti znanja, prola 11 meuratnim godinama,
ustupio je mesto zamanim radovima na zasnivanju temelja
dalekosene i egzaktne nauke o jeziku. To je zajedniki i
odgovoran posao u kome ranije razlike izmeu lingvistikih
radionica pojedinih zemalja ili ak pojedinih kontinenata
malo po malo gube svoj znaaj. Isto tako mnoge nedavne
sektake diskusije izmeu pojedinih kola iznenada ostavljaju utisak kao da pripadaju dalekoj prolosti. Meu modelima koji igraju sve veu ulogu u savremenoj lingvistici,
bilo istoj ili primenjenoj, pitanja modela sredstvo cilj
stiu novo mesto i novu vanost.
TRAENJE SUTINE JEZIKA*
Poto u ljudskom govoru razliiti glasovi imaju razliito znaenje, u uticajnom priruniku Leonarda Bloomfielda iz 1933. nalazi se zakljuak da izuavati datu koordinaciju izvesnih glasova sa izvesnim znaenjima znai izuavati jezik. Jedan vek ranije Wilhelm von Humboldt je
uio da postoji oigledna veza izmeu zvuka i znaenja
koja se, meutim, samo retko daje tano objasniti, esto
se samo nazire, a najee ostaje nejasna. Od anlikog doba
do danas ova povezanost ne prestaje biti ozbiljan problem
jezike nauke. U nedavnoj prolosti je ovaj problem bio,
meutim, potpuno zapostavljen od strane jezikih strunjaka. Zaboravljajui na sva prethodna rvanja s ovim problemom, lingvisti su doekali s oduevljenjem Ferdinanda
de Saussurea kao novatora koji se prvi prihvatio interpretacije znaka, naroito verbalnog znaka. Njemu je pripisana
zasluga da je otkrio prirodu ovog fenomena koji se ispoljava u jedinstvenom spoju onoga to se oznaava i
onoga to je oznaeno signifiant i signifie mada
je ova koncepcija zajedno sa odgovarajuom terminologijom bila potpuno preuzeta iz teorije grkih stoika, stare
dve hiljade godina. Po stoikoj doklrini znak (semeion) je
jedna celina koja sainjava odnos onoga koji oznaava
(semainon) i onoga to se oznaava (semainomenori). Onaj
prvi pojam (semainori) definisan je kao primetan (aisthetori), a ovaj drugi kao razumljiv (noetori), odnosno
prevodljiv, da upotrebimo ovde re koja je za lingvistu
* Naslov u engleskom onginalu (sa kojeg je prevoeno) glasi: Quest for the
Essence of Language Tekst je zasad objavljen samo u francuskoj \erziji (A la recherche
de Vessence du language) u asopisu Diogene 51, Paris 1965, 22 38). Prevela
Dragmja Pervaz.
164
jasnija. Izgleda, osim toga, da se radi razlikovanja pojma

oznaavanje od pojma znaenje upotrebljavao termin tynkhanon. U spisima sv. Avgustina nalazimo odgovarajuu adaptaciju i dalje razvijanje stoikog ispitivanja uloge znakova
(semeiosis), sa latiniziranim terminima; uveden je, na primer, tertnin signum koji obuhvata i signans i signatum. Da
uzgred napomenemo: to nekoliko koncepcija i naziva Saussure je usvojio tek u sredini svog poslednjeg kursa iz opte
lingvistike, moda pod uticajem dela Noologie H. Goraperza (1908). Izloena doktrina lei u osnovi srednjovekovne
filozofije jezika ije izrastanje, ozbiljnost zahvata i raznolikost pristupa izazivaju divljenje. Prema OekhamDvim
reima, nauna misao srednjeg veka potpuno je asimilirala dvostruki karakter, pa prema tome i ono to iz
toga proistie dvostruku saznajnu mo svega to je
znak.
Moda najinventivniji i najsvestraniji od amerikih mislilaca bio je Charles Sanders Peirce (1839 1914), naunik
tako veliki da se ni na jednom univerzitetu nije nalo mesto
za njega. Njegov prvi, zaista vispreni pokuaj klasifikacije
znakova O novoj listi kategorija pojavio se u Proceedings of the American Academv of Arts and Sciences,
(Izvetaji Amerike akademije za umetnost i nauku, 1867),
a etrdeset godina kasnije, sumirajui svoje izuavanje
prirode znakova kojim se bavio celog ivota, autor je rekao:
Koliko mi je poznato, ja sam pionir, ili ne bolje da
kaem: ja sam krilac neprohodnog, onaj koji utire puteve
za ono to ja nazivam semiotikom, a to je doktrina o sutini
i osnovnim vrstaraa postojeeg fenomena zvanog semiosis;
ja, meutim, nalazim da je polje koje treba raskriti suvie
prostrano, a rad preteak za jednog jedinog oveka. On
je jasno opaao neadekvatnost optih teoretskih premisa
u istraivakom radu svojih suvremsnika. Svojoj nauci o
znakovima dao je ime iji koreni lee u antikoj rei semeitike. Uopte, Peirce je visoko cenio antike i srednjovekovne logiare, te mislioce najvieg reda i koristio se njihovim iskustvom, osuujui pri tom otro varvarsk-i bes
sa kojim se obitio pristupalo izvanrednoj profinjenosti
skolastiara. Godine 1903.- Peirce je izrazio svoje duboko
ubeenje da bi mnogo bolje bilo da u meuvremenu nije
TRAENJE SUTINE JEZIKA
165
zaboravljena stara doktrina znakova; da se nastavilo

s njenim prcdubljivanjem cnako pametno i talentcvano
kako je pceto, ve bi na pragu XX veka pojedine naune
discipline cd vitalncg znaaja, kakva je, recimo, lingvistika,
bile razvijene onako kako se u ovom trenutku ne sme pretpostaviti da e biti sredincm stoJea.
Pred kraj XIX veka slinu disciplinu zastupao je Saussure, nazivajui je semiologijom, opet prema grkom uzoru.
On se nadao da e ova nova nauna grana objasniti sutinu
znakova i zakone po kojima se znaci upravljaju. Smatrao
je da e lingvistika vremenom postati samo jedna cdreena
oblast ove opte nauke o znacima; njen e zadatak biti
da objasni ta je to to jeziku daje karakter posebnog
sistema u sveukupnosti semiolokih injenica. Bilo bi
zanimljivo saznati da li nastojanje dvojice naunika da
zasnuju komparativno prouavanje razliitih sistema znakova ima neke zajednike korene ili je u pitanju prosto konvergencija u miljenju.
Ve pola veka Peirceovi semiotiki napisi ne gube
svoj epohalni znaaj i sigurro bi izvrili nezapamen uticaj
na meunarcdni razvoj lingvistike teorije da nisu najveim
delom ostali neobjavljeni do posle 1930, a ono, uostalcm,
to je i bilo tampano nije dospelo do lingvistikih strunjaka.
Peirce isto tako jasno uoava razliku izmeu materijalnih osobina, tj. dgnansa svakog znaka, i neposrednog
interpretanta toga signansa, tj. signatuma. Na osnovu razlike u manifestaciji odnosa izmeu signansa i signatuma
Peirce svrstava sve znake u tri razliite kategorije. 1) Slika*
uglavnom dejstvuje faktikom slinou izmeu signansa i
signatuma; kao primer mce se uzeti odnos izmeu naslikane ivotinje i one prave na koju se slika cdnosi; naslikana ivotinja reprezentuje pravu prosto samo zato to
lii na nju. 2) Indeks uglavncm dejstvuje faktikom, egzistencijalnom vezom izmeu signansa i signatuma; spsiholoke take gledita tu se radi o ascciranju onoga to je s datom materijalnom injenicom neposredno povezano. Dim
je, recimo, indeks vatre. Ve posloviko poznavanje istine da
gde ima dima, ima i vatre daje mogunosti interpreta Engleski tennin icon (primedba redaktora). ,
.uJ
166
LINOVISTIKA I POETIKA
toru pojave dima da zakljui: vatra postoji. Pri tom ovek

i ne mora razmiljati o tome da li je vatra namerno upaljena da privue neiju panju ili nije. Junak poznate
prie Robinson Kruso naao je jedan karakteristian indeks:
signans tog indeksa je bio otisak stopala u pesku, a izvedeni
signatum prisustvo nekog ljudskog stvora na njegovom
ostrvu. Ubrzanje pulsa kao verovatni simptom groznice takoe je indeks po Peirceovom miljenju; prihvatimo li njegovo shvatanje, namee se zakljuak: u takvim se sluajevima
semiotika izjednauje sa medicinskim ispitivanjem simptoma
bolesti nazvanim semejotika; semejologija ili simptomatologija. 3) Simbol uglavnom dejstvuje preko imputirane, nauene
veze izmeu signansa i signatuma. Ova se veza sastoji u tome
to je ona pravilo i ne zavisi od prisustva ili odsustva neke
slinosti ili neke fizike povezanosti. Poznavanje ovog
konvencionalnog jpravila je obavezno za interpretatora
svakog datog simbola, jer e znak biti interpretiran jedino
i iskljuivo na osnovu ovog pravila. Saussure i njegovi uenici su prvobitno upotrebljavali re simbol sa slinim znaenjem. Kasnije je, meutim, Saussure bio protiv toga
naziva zato to 011 po tradiciji implicira postojanje neke
prirodne veze izmeu signansa i signatuma (npr. sluaj
terazija kojima se evocira pojam pravde). U njegovim belekama konvencionalniznaci,lanovi konvencionalnog sistema,
uslovno su nazvani jseme, dok je Peirce termin seme odabrao za sasvim drukijd, specijalnu svrhu. Dovoljno je
Peirceovu upotrebu termina simbol uporediti sa razliitim
znaenjima rei simbolizam, pa opaziti opasnost od neugodnih dvosmislenosti. No u nedostatku boljeg naziva primoraai
smo da zasad zadrimo termin koji je Peirce uveo.
Oivljavanje nesaobraznh pogleda na semiotiku ponovo
stavlja na dnevni red pitanje o kome se tako razborito raspravlja u blistavom dijalogu Platonovog Kratila: da li se
u jeziku dati oblik povezuje s datom smisaonom sadrinom prirodnim putem (physei), kako tvrdi glavni junak,
ili po konvenciji (thesei), kako Hermogen smatra, naj vodei svoje argumente. Sokrat, predstavnik umerenog u
Platonovom dijalogu, sklon je da se sloi s gleditem da
je ostvarivanje spoja zvuk znaenjepo principu uzajamne
slinosti bolje od upotrebe proizvoljnih znakova, ali se
167
uprkos privlane moi slinosti osea prinuenim da ne

porie postojanje jednog komplementarnog faktora fenomena konvencionalnosti, obiaja, navike.
Meu naunicima koji su tretirali ovo pitanje idui
stopama Platonovog Hermogena, znaajno mesto pripada lingvisti Dwightu Whitneyju (18271894) koji je izvrio snaan uticaj na evropsku lingvistiku misao pokretanjem teze o jeziku kao drutvenoj instituciji. U njegovim
kapitalnim knjigama iz ezdesetih i sedamdesetih godina
prolog veka, jezik je definisan kao sistem proizvoljnih
i konvencionalnih znakova (Platonove epitykhonta i synthemata). Ovu doktrinu je preuzeo i razradio F. de Saussure, i ona je ula u posmrtno izdanje njegovog Cours de
linguistique generale, koje su priredili njegovi uenici Ch.
Bally i A. Sechehaye (1916). Tamo uitelj konstatuje: ini
nam se da ameriki lingvista ima pravo u onome to je
bitno: jezik je konvencija; svejedno je kakva je u stvari
priroda znaka koji je dogovorno prihvaen. Proizvoljnost se postavlja kao prvi od dvaju osnovnih principa za
definisanje prirode verbalnog znaka: Veza koja sjedinjuje
signans sa signatumom je proizvoljna. Komentar ukazuje
na to da jo niko nije osporio ovaj princip: ali je esto
lake otkriti istinu nego joj odrediti prikladno mesto.
Navedeni princip dominira celom naukom o jeziku (jezik
la langue u saussureovskom znaenju ovog termina, tj.
verbalni kdd) i njegove posledice su bezbrojne. Saglasno
sa Ballyjem i Sechehayjem, A. Meillet i J. Vendryes takoe
naglaavaju odsustvo veze izmeu znaenja i zvuka, a i
Bloomfield ponavlja isto naelo: Oblici jezika su proizvoljni.
Pa ipak, slaganje sa Saussureovom dogmom o proizvoljnosti znaka bilo je daleko od jednodunog. Po miljenju Otta Jespersena (1916), uloga proizvoljnosti u jeziku
bila je preterano naglaena, a pri tom ni Whitney ni Saussure nisu uspeli da ree problem odnosa izmedu zvuka i znaenja. Isti naslov {Jezik nije proizvoljari) dali su svom polemikom napisu i (koautori) J. Damourette E. Pichon i D. L. Bolinger: Le signe rCest pas arbitraire (1927),
The sign is not arbitrary (1949). E. Benveniste je u svom eseju
Nature du signe linguistique Priroda lingvistikog znaka
168
(1939), koji se pojavio u pravo vreme, izneo presudnu injenicu da je samo za izdvojenog, stranog posmatraa veza
izmeu signansa i signatuma ista sluajnost, dok za onoga
kome je to maternji jezik ovaj odnos ima vid prinudnosti.
U stvari, ve sam zahtev koji je Saussure postavio da se
svakom jezikom sistemu prie sa njegove prave, lingvistike strane, obesnauje pozivanje na postojee, u prostoru i vremenu ispoljene nesaobraznosti u ostvarenim vezama zvuk znaenje kao na neto to dokazuje proizvoljan
karakter tih veza. Seljanka iz nemakog dela vajcaiske,
koja je navodno pitala zato njeni francuski zemljaci sir
nazivaju fromage Kase ist doch viel natiirlicher! (ta
naa re Kase toliko prirodnije zvui!) ispoljila je stav
koji je bio daleko vie saussureovski nego stav onih koji
tvrde da je svaka re jedan proizvoljan znak umesto kojeg
bi se u istu svrhu mogao svaki drugi upotrebiti. Da li do ove
prinudnosti da se u datom jeziku za datu priliku bira ba
ovaj znak a ne koji drugi dolazi iskljuivo usled stvorene
navike? Da li verbalni znakovi koji su, u stvari, simboli
funkcioniu posredstvom toga to postoji navika
za asociranjem odreenog signatuma sa cdreenim
signansom?
Jedna od najvanijih odlika Peirceove semiotike klasifikacije je njegovo otroumno uvianje da znakove treba
svrstavati u tri osnovne kategorije po kriteriju relativne
hijerarhije u zastupljenosti odreenih karakteristika. Ono,
naime, to lei u osnovi podele znakova na slike, indekse
i simbole nije u samoj stvari prosto prisustvo ili odsustvo
slinosti "odnosno neposredne povezanosti izmeu signansa
i signatuma, niti sasvim realna ili, naprotiv, naknadno imputirana, tj. samo navikom ozakonjena veza izmeu obe konstituente znaka, ve jedino prevaga jednog od ovih faktora nad drugima. Peiice se, recimo, poziva na slike u
kojima je slinost potpomognuta konvencionalnim pravilima. Prisetimo se samo raznovrsnih tehnika perspektive
koje gledalac mora da naui da bi shvatio slike raznih umetnikih kola. Razlike u dimenzijama predstavljenih likova
na slici skopane su sa potrebom da se, ve prema datom
slikarskom kodu, neto odreeno tim dimenzijama oznai.
Bila je tradicija u izvesnim srednjovekovnim slikarskim
TRAZENJE SUTINE JEZIKA
169
kolama da se negativne linosti dosledno prikazuju s profila; u staroj egipatskoj umetnosti, meutim, upravo obratno: samo enface. Peirce tvrdi da bi bilo teko, ako ne i nemogue, navesti jedan apsolutno ist indeks, ili nai neki
znak koji bi apsolutno bio lien svake odlike indeksa. Jedan tipian indeks kao to je, recimo, uperen prst nosi sobom
razliite konotacije u raznim kulturama. U izvesnim junoafrikim plemenima, na primer, predmet na koji se prstom
ukazuje navlai na sebe prokletstvo. S druge strane, simbol po sebi implicira neto kao indeks; bez indeksa je ak
nemogue odrediti o emu je re.
Karakteristina su oba Peirceova stava: (1) ukazivanje
na injenicu da svaki pojedinano od tri osnovna tipa znakova sadri delimino i osobine ona druga dva, ali u svom
specifinom hijerarhijskom poetku; (2) posebno interesovanje za one komponente verbalnog simbola u kojima.
se manifestuju fenomeni nazvani indeks i slika. Ti stavovi
su najprisnije povezani sa njegovom tezom o tome da su
najsavreniji oni znaci u kojima su osobine slike, indeksa i
simbola pomeane to je mogue ravnomernije. Suprotno
tome, Saussureovo insistiranje na istoj konvencionalnosti
jezika vezano je za njegovu tvrdnju da potpuno proizvoljni znaci najprikladnije obavljaju semiotiku funkciju.
O jezikim elementima tipa indeks govori se u mojoj
studiji Shifters, Verbal Categories, and the Russian Verb
(1957). Pokuajmo ovde da priemo lingvistikom sistemu s
njegovog aspekta slike i damo odgovor na Platonovo
pitanje kakvom vrstom imitacije (mimesis) jezik vezuje
signans za signatum.
Lanac glagola u poznatoj Cezarovoj poruci veni, vidi,
vici .obavetava nas o redosledu Cezarovih poduhvata pre
svega zato to je sekvenca koordiniranih preterita upotrebljena da reprodukuje nizanje dogaaja o kojima se
govori. Redosled u ostvarivanju govornog toka tei da
odrazi redosled dogaaja o kojima se pria, i na vremenskoj
osi a i hijerarhijski (od manje znaajnog ka znaajnijem).
Takva sekvenca kao to je Predsednik i potpredsednik
prisustvovali su sastanku daleko je uobiajenija nego obrnuta, zato to inicijalni poloaj u reenici odraava prvenstvo
u slubenom poloaju.
170
Saobraznost izmeu signansa i signatuma u pogledu

redosleda o kojem je re dolazi do pravog izraza u osnovnim moguim realizacijama semiolokog fenomena o kojem govori Peirce. Peirce je izdvojio dve posebne podvrste
slika obine slike (engl. images) i dijagrame. U obinim
slikama signans predstavlja jednostavne osobine signatuma, dok za dijagrame slinost izmeu signansa i signatuma postoji samo to se tie odnosa meu pojedinostima
koje ih sainjavaju. Peirce je definisao dijagram kao sredstvo kojim se neto reprezentuje (representameri), ije osobine odgovaraju slici postojeih odnosa i iju izraajnu
mo potpomae utvrena konvencija. Kao primer za ovakvu sliku pojmljivih odnosa mogu se navesti dva pravougaonika razliite veliine koji pokazuju kvantitativno poreenje proizvodnje elika u SAD i SSSR. Odnosi u signansu
odgovaraju tu odnosima u signatumu. U jednom tako tipinom dijagramu kao to su statistike krivulje signans, u
stvari, manifestuje na nain slike situaciju analognu onoj
koja je karakteristina za odnose meu sastavnim delovima
signansa. Ako hronoloki dijagram prikazuje razmer porasta stanovnitva isprekidanom linijom, a mortaliteta neisprekidanom, onda su ove linije, po Peirceovoj terminologiji,
obeleja simboloidnog karaktera. Teorija dijagrama zauzima vano mesto u Peirceovom razraivanju semiotike.
Njemu je znaaj dijagrama oevidan; on ga objanjava time
to su dijagramom ostvarene istinite slike, po prirodi svojoj analogne onome to predstavljaju. Razmatranje razliitih vrsta dijagrama dovelo ga je do konstatacije da je svaka
algebarska jednaina jedna slika, ukoliko pomou algebarskih znakova (koji sami po sebi nisu slike) pokazuje odnose datih veliina. Svaka se algebarska formula manifestuje
kao slika, to je uslovljeno pravilima komutacije, asocijacije i distribucije simbola. Algebra, u stvari,' nije nita
drugo do jedna vrsta dijagrama, a jezik je samo vrsta
algebre. Peirce je jasno shvatio istinu: sraisao reenice
postaje razumljiv na dsnovu toga to raspored njenih sastavnih delova (rei) stvaia odreenu sliku.
Razmatrajuji kritiki gramatike fenomene na iji
univerzalni ili gotovo univerzalni karakter ukazuje Greenberg, zapazio sam da raspored smisaonih jedinica u okviru
171
reenice, upravo zato to se odlikuje svojstvima slike, naginje ka tome da bude na isti nain zastupljen u svima jezicima sveta, da bude, dakle, univerzalan (up. Universals of
Language, ured. J. H. Greenberg, 1963). Upravo je stoga
u svim jezicima pri konstruisanju uslovne reenice ovakav
poredak ili jedino dozvoljen ili bar primaran, po prirodi svojoj neutralan, nemarkiran: prvo se iznosi uslov, pa zatim
ono to proizilazi iz njegovog ispunjavanja. Ako je skoro
svugde, opet prema Greenbergovim podacima, jedini (ili
bar preteni) osnovni red rei u deklarativnim reenicama sa
nominalnim subjektom i objektom onaj u kome subjekt stoji
ispred objekta, onda ovaj gramatiki fenomen oigledno
odraava hijerarhiju gramatikih pojmova.
Subjekt kojem se radnja pripisuje, po reima Edwarda
Sapira shvaen je kao polazna taka, kao ,vrilac' radnje,
za razliku od zavrne take, ,predmeta' radnje. Subjekt,
jedina nezavisna re u reenici, otkriva o emu se radi u
poruci. Ma kakav da je stvarni poloaj vrioca radnje, ovaj se
nuno unapreuje u glavnog junaka poruke im uzme na
sebe ulogu njenog subjekta. Uzmimo kao primer reenicu:
Potinjeni slua stareinu. Bez obzira na realni odnos
stareina potinjeni, panja je ovde pre svega usredsreena na potinjenog kao vrioca radnje, a potom skree
na onoga koji trpi radnju, na,cilj'radnje, tj. ovde na stareinu kojeg potinjem slua. Ako predikat, meutim, umesto
ina vrenja radnje, stavlja u prvi plan situaciju trpljenja,
onda se uloga subjekta dodeljuje onome koji trpi radnju;
isp. Stareina je potovan od strane potinjenog. Hijerarhiju o kojoj je re ilustruje injenica da se subjekat ne
moe izostaviti, dok je prisustvo objekta fakultativnog karaktera, isp. Potinjeni slua; stareina je potovan. Kao
to su vekovi gramatikog i logikog ispitivanja izneli na
videlo, predikacija se tako bitno razlikuje od svih drugih
semantikih fenomena da se kategoriki moraju odbiti oni
nategnuti argumenti koji idu ka tome da izjednae po znaaju
subjekat sa objektom.
Iz ispitivanja dijagrama razvila se moderna teorija o
grafikonima. Pri itanju interesantne knjige Structural
Models (1965; autori: F. Harary, R. Z. Norman i D.
Cartvvright), u kojoj je data iscrpna deskripcija po funk-
172
ciji raznovrsnih grafikona, lingvisti neminovno pada n

oi upadljiva saobraznost grafikih prikaza sa tipovima gramatikih struktura. Izomorfiki* karakter signansa i signatuma manifestuje se u oba semiotika domena na sliao
nain, to olakava precizno prebacivanje gramatikih, posebno sintaksikih struktura u grafikone. Pojave kao to su
meusobna povezanost lingvistikih jedinica i njihova povezanost sa poetnom i zavrnom granicom sekvence, pa
neposredno susedstvo odnosno razmetenost, centralni i
periferni poloaj u sistemu, simetrini i nesimetrini odnosi, eliptinost izraena u isputanju odreenih pojedinosti
sve to nalazi svoj najblii ekvivalent u konstrukciji grafikona. Mogunost neposrednog prebacivanja celog sintaksikog sistema u niz grafikih prikaza stvara odgovarajue
uslove za izdvajanje onih cdnosa koji imaju karakter dijagrama ili slike od onih koji su striktno konvencionalni te
svojim prisustvom daju obeleje simbola sistemu.
Ne samo kombinovanje rei u sintaksike grupe ve
i spajanje morfema** u rei ispoljava jasan dijagramski karakter. Kako u sintaksi tako i u morfologiji svaki odnos
delova i celina slae se sa Peirceovom definicijom dijagrama
i njihove slikovne prirode. Sutinska semantika razlika
izmeu korena kao leksikih i afiksa kao gramatikih mor~
fema nalazi grafiki izraz u njihovim razliitim poloajima
unutar rei. U jezicima u kojima se javljaju, afiksi, naroito fleksivni sufiksi, obino se razlikuju od drugih morfema po ogranienoj i odabranoj upotrebi fonema i fonemskih kombinacija. Tako jedini konsonanti koji se iskoriavaju u produktivnim fleksivnim sufiksima engleskog jezika jesu dentalni kontinuant i ploziv, i njihov skup -st
Od 24 prava konsonanta u ruskom konsonantskom sistemu, samo etiri foneme, po prirodi izraziti opoziti, ulaze
u sastav fleksivnih nastavaka.
Morfologija je bogata primerima takvih alternacija znakova u kojima je na ekvivalentan nain ispoljen odnos
signans signatum. U raznim indoevropskim jezicima pozitiv, komparativ i superlativ prideva pokazuju postepeno
Izomorfiiki istoobliki, tj. koji se oforanljuje po istovetnom principu
(primedba redaktora).
Morfema elemenat oblike strukture jezika (koren rei, nastavak, prefiks
i sl.) (primedba redaktora).
TRAENJE SUTTNE JEZIKA
173
poveanje broja fonema; up. englesko high higher

highest i latinsko altus altior altissimus; srpskohrvatsko
zdrav zdraviji najzdraviji. Tako se u signansu datih
znakova verno ogleda stepenasta poredbena skala koja je
svojstvena signatumu.
Ima jezika u kojima se oblici plurala razlikuju od
oblika singulara po dodatoj morfemi, dok, prema Gresnbergu, nema jezika u kome bi ovaj odnos bio obrnut, tj.
u kome bi, za razliku od oblika jednine, oblici mnoine
bili potpuno lieni takve posebne morfeme. U najboljem sluaju moe postojati morfoloka ravnotea izmeu nastavake situacije u jednini i u mnoini. Tako na primer u
nekim slovenskim jezicima nema realnog nastavka (tj.
postoji nula nastavak) i u nominativu singulara i u genitivu plurala (isp. rusko vorona ,vrana' nom. sing. /voron
gen. plur.; u srpskohrvatskom je, meutim, uklonjen prvobitni nula nastavak iz mnoine, pa je prema ve postojeem
odnosu tipa gen. sing. stvari /gen. plur. stvari uspostavljen
i odnos genitiva sing. jelena /gen. plur. jelna). Signans plurala pokazuje tendenciju da znaenje brojnog poveanja
proprati paveanom duinom oblika. Uporedi finitne
glagolske oblike u jednini i odgovarajue ranoinske oblike
sa duim nastavcima: 1. francuski je finis (zavravam)
nous finissons (zavravamo), 2. tu finis (zavrava) vous
finissez (zavravate), 3. il finit (on zavrava) ils finissent
(oni zavravaju); ili u srpskohrvatskom jeziku: znam
znamo, 2. zna znate, 3. zna znaju. U deklinaciji ruskih imenica realni padeni nastavci jednine (tj. svi koji nisu
n\ila) bivaju redovno produeni u odgovarajuem obliku
mnoine. Kada se prate razliiti istorijski procesi u slovenskim jezicima koji su redovno vodili ka tome da se
ostvari odreeni dijagram: krai oblici singulara /dui oblici plurala, dolazi se do nepobitnog uverenja, ijem potkrepljenju slue i drugi slini podaci steeni na osnovu lingvistikog iskustva, da je neodriva saussureovska teza: u
glasovnoj strukturi signansa nema nieg to bi na neposredan
nain odslikavalo vrednost ili znaenjsku sadrinu znaka.
Sam Saussure je ublaio svoj fundamentalni princip
proizvoljnosti napravivi razliku
izmeu radikalno
i relativno proizvoljnih elemenata jezika. U ovu drugu
174
kategoriju svrstao je one znake koje je mogue na sintagmatskoj osi rastaviti na konstituente, s tim da ti konstituenti
mogu biti onda identifikovani i na paradigmatskoj osi.*
Po Saussureovom miljenju ak se i potpuno nemotivisani
oblici, kao to je francuska re berger (od latinskog berbicarius) ,pastir' mogu podvri slinoj analizi, poto se
asociraju sa reima iste paradigmatske serije u kojima prisustvo karakteristinog sufiksa -er takoe ukazuje na vrioca
radnje, up. na primer vacher ,kravar', itd. Osim toga, traganje za vezom izmeu signansa i signatumagramatikih morfema mora ukljuiti ne samo primere njihove kompletne
formalne identinosti, ve i takve sluajeve kada razni
afiksi imaju izvesne istovetne gramatike funkcije i jedno
zajedniko fonemsko obeleje koje je konstantnog karaktera. Tako u poljskom jeziku instrumental u svojim razliitim nastavcima za razne rodove, brojeve, i vrsle rei dosledno
zadrava nazalnost u svom poslednjem konsonantu ili
vokalu. U ruskom jeziku se fonema m (koju predstavljaju
dve automatske alternative jedna sa palatalizacijom, a
druga bez nje) javlja u nastavcima marginalnih padea
(instrumentalu, dativu, lokativu), ali nikad u nastavcirna
ostalih padea. Otuda posebne foneme ili distinktivna obeleja unutar gramatikih morfema mogu posluiti kao autonomni pokazatelji izvesnih gramatikih kategorija. Saussureova napomena o ulozi relativne motivacije moe se
primeniti na sluajeve realizovanja ovakvih morfemskih pojedinosti: Um uspeva da zavede princip reda i regularnosti u
izvesne delove mnotva znakova.
Saussure je uoio postojanje dvaju suprotnih principa
po kojima funkcionie jezik: postoji, s jedne strane, tendencija da se upotrebi leksiko sredstvo, naime, nemotivisani
znak, a s druge da se prednost daje gramatikom sredstvu,
odnosno pravilima konstrukcije. Za Saussurea sanskrit je
primer ultragramatikog, maksimalno motivisanog sistema,
dok se francuski, u poreenju s latinskim, odlikuje apsolutnom proizvoljnou koja je, u stvari, pravi preduslov
za stvaranje verbalnog znaka. Treba primetiti da je Saus* Sintagmatska osa aspekt u kojem se rei posmatraju u odnosu prema susednim reima u govornom mzu; paradigmatska osa aspekt u kojem se rei posmatraju u onosu prema ostalim reima u jezikom sistemu (primedba redaktora).
175
sureova klasifikacija zasnovana samo na morfolokim kriterijima, dok je sintaksa u stvari ostavljena po strani. Ovu
suvie uproenu bipolarnu shemu bitno su dopunili Peirce,
Sapir i Whorf svojim sagledavanjem irih, sintaksikih
problema. Benjamin Whorf je posebno umeo, insistirajui na
algebarskoj prirodi jezika, da iz pojedinacnih reenica
izdvoji sheme reenine strukture tvrdei da proces strukturiranja, kao znaajniji, uvek kontrolie proces oznaavanja ..
(tj. leksikog oblikovanja). Ono, dakle, u konstituentima '
sistema verbalnih simbola tojedijagramskogkarakterastoji
redovno, u svim jezicima sveta, hijerarhijski iznad isto
leksikih datosti.
Naputajui gramatiku i pristupajui strogo leksikim
problemima korena rei i pojave dalje nerastavljivih monomorfemskih celina (onoga to je u leksikom fondu stoikheia i prota onomata, po Kratilovoj terminologiji), mi se
moramo zapitati, kao to su to uinili i uesnici u ovde
pominjanom Platonovom dijalogu, da li bi u ovom trenutku
bilo pametno obustaviti potpuno diskusiju o internoj vezi
izmeu signansa i signatuma ili bi, pak, bilo suvie kukaviki
mudro se povui s bojita te ne odigrati igru do kraja, i ne
ispitati energino ova pitanja.
U francuskoj rei ennemi ,neprijatelj', kako konstatuje
Saussure, nita nije motivisano, ali u izrazu ami et ennemi
,prijatelj i neprijatelj' Francuz teko moe prevideti srodnost
ovih dveju rei koje se rimuju i koje su stavljene naporedo.
Engleske rei father, mother i brother (,otac', ,majka', ,brat')
nedeljive su na koren i sufiks, ali se drugi slog ovih rodbinskih naziva osea kao fonemska aluzija na postojeusemantiku srodnost. Ne postoje sinhronina pravila koja bi odreivala etimoloku vezu izmeu ten ,deset', -teen ,-naest'
(u oblicima kao esnaest) i -ty ,-deset' (u oblicima kao
dvadeset) kao ni izmeu three, thirty i third (,tri', ,trideset'
i ,trei') ili two, twelve, twenty, twi- i twin (,dva', ,dvadeset',
,dva-', ,blizanac', tj. jedno od dvojki), pa ipak jedan oigledan paradigmatski odnos i nadalje vezuje ove oblike u
zbijene porodice rei. Ma kako da je nerazumljiva engleska
re eleven jedanaest', izvesna veza sa glasovnim oblikom
rei twelve ,dvanaest' jo uvek je uhvatljfVa, i to usled toga
to postoji neposredno susedstvo izmeu dva broja.
176
Vulgarizovana primena teorije informacije mogla bi

nas podstai na to da oekujemo tendenciju ka disimilaciji
susednih brojeva, u smislu onoga to je ostvareno promenom
standardnog nemakog izgovora zwei za broj dva u zwou:
promenu je zavela berlinska direkcija telefona zato da bi
se izbegla eventualna zbrka sa reju drei (tri). Meutim,
u raznim jezicima preovlauje meu susednim kardinalnira
brojevima upravo suprotna, asimilativna tendencija. Tako
rusici jezik svedoi o postepenom meusobnom ptivlaenju
u okviru neposrednog susedstva dva prosta broja, npr. sem'
(sedam) vosent (osam), devjat' (devet) desjaf (deset).
Srodnost po formi ovde samo pojaava nau svest o
tome da su u pitanju dva neposredna susedna broja.
Kovanice kao to je englesko slithy ,klizav', postalo od
slimy ,muljevit', i lithe ,gibak', i razne druge vrste sloenica i
portmanto rei*, dokazuju da postoji meusobni afinitet
prostih rei koji uslovljava uzajamnost u procesima meusobnih zdruivanja kojima podleu signans i signatum.
D. L. Bolingerov referat koji je gore naveden ubedljivo
ilustruje primerima ogromnu vanost unakrsnih uticaja
izraedu zvuka i znaenja i postojanje konstelacije rei ija je
srodnost po znaenju praena srodnou po glasovnoj strukturi, bez obzira na geneliki momenat (up. englesko, bash
,jak udarac', mash ,slupati', smash ,zgnjeiti', crash ,unitenje' (time to se slupa neto, npr. avion), dash ,slupati\ lash
,oinuti', hash ,iseckati', rash Jurnuti', brash ,pljusak', trash
.olupina', plash ,bunuti', splash ,bunuti' 'iflash ,sevnuti').
Ovakvi se oblici granie sa onomatopejskim reima gde je
opet pitanje geneze sasvim nebitno za sinhroninu analizu.
Paronomasija, tj. semantika konfrontacija fonemski
slinih rei bez obzira na svaku etimoloku vezu, igra veliku ulogu u ivotu jezika. Vokalska apofonija uslovljava
igru reima u sledeem naslovu jednog novinskog lanka
Multilateral Force or Farce? .Multilateralna sila ili farsa?'
U ruskoj poslovici Sila solomu lomit ,Sila slamu lomi' veza
izmeu predikata lomit i objekta solotnu uspostavljena je na
osnovu asociranja po formi korena lom- sa korenom solom-;
fonema / koja je u susedstvu sa naglaenim vokalom proima i
* Engl. portmameau word re iskovana na taj nain to je kombinovan poetni deo jedne rei sa zavrnim delom druge (primedba redaktora).
'
177
ujedinjuje tri dela reenice; oba konsonanta subjekta sila

ponavljaju se istim redom u objektu koji, da tako kaemo,
sintetizuje fonemski sklop poetne i zavrne rei u poslovici. U stvari, na jednom obinom, leksikom nivou uzajamno proimanje glasa i znaenja ima latentan i virtuelan
karakter, dok je, meutim, u sintaksi i morfologiji (ukljuujui i fleksiju i derivaciju) sutinska, dijagramom piikazljiva podudarnost izmeu signansa i signatuma i oevidna
i obavezna.
Delimina slinost dvaju signatuma moe biti prxlstavljena deliminom slinou odgovarajuih signansa, kao
u gore prikazanim sluajevima, ili ak apsolutnom identinou ovakvih signansa, kao to to biva u sluaju leksikih tropa. Engl. star ,zvezda' oznaava ili nebesko telo
ili osobu; u oba sluaja zajednika je ideja blistavosti,
sjaja. Hijerarhija dvaju znaenja od kojih je jedno primarno, centralno, pravo, nezavisno od konteksta, drugo
sekundarno, marginalno, figurativno, preneseno, kontekstualno karakteristino jeobeleje takvih asimetrinih parova. Metafora (odnosno metonimija) sastoji se u pripisivanju jednog signansa takvom sekundarnom signatumu
koji je sa primarnim signatumom asociran po slinosti
(odnosno po neposrednom kontaktu, susedstvu).
Gramatike alternacije unutar korena vode nas ponovo
u domen pravilnih morfolokih procesa. Selekcija fonema
koje se meusobno smenjuju moe biti isto konvencionalna, kao na primer upotreba vokala prednjeg reda u
mnoinskim oblicima sa umlautom u jeziku jidi* koje
navodi Sapir: tog ,dan' teg,dani',/ws,stopalo' fis ,stopala' itd.Ima, meutim.primera analognih gramatikih dijagrama sa izrazitim svojstvima slike u manifestaciji samih
oblika koji stoje u alternativnom odnosu; takva je recimo
.pojava delimine ili potpune reduplikacije korena u pluralu i u iterativnim, durativnim ili augmentativnim oblicima raznih afrikih i amerikih jezika. U baskijskim dijalektima palatalizacija koja poveava tonalnost konsonanata
izaziva predstavu umanjenja. Zamena gravisnih vokala ili
Jidi jezik jevrejskog stanovnitva iz preteno istonoevropskih krajeva;
poreklom je to jedan srednjovekovni nemaki dijalekat, ali koji je pretrpeo jake uticaje drugih jezika, posebno slovenskih (primedba redaktora).
12
178
konsonanata akutnim, kompaktnih difuznim, neprekidnih

konsonanata prekidnim, i nepregradnih pregradnim (glotalizovanim), pojava koja u nekim indijanskim jezicima
Amerike slui za to da se znaenju rei doda predstava
diminutivnosti, i fenomen obrnute substitucije na osnovu
koje se izraava augmentativnost i intenzivnost, zasnivaju
se na latentnoj sinestetikoj* vrednosti koja je svojstvena
nekim fonemskim opozicijama. Ova vrednost, koja se lako
otkriva testovima i opitima posveenim zvunoj percepciji i
koja se naroito manifestuje u dejem jeziku, moe izgraditi skale diminutiviziranih ili augmentativiziranih znaenja nasuprot neutralnim znaenjima. Prisustvo jedne gravisne ili akutne foneme u korenu neke rei iz jezika dakota
ili inuk** ne signalizira sama sobom vii ili nii stepen
intenziteta, dok koegzistencija dveju alternativnih formi
istoga korena stvara dijagramski paralelizam izmeu opozicije dva tonalna nivoa u okviru signansa i opozicije u
stepenu zastupljenosti datoga znaenja u okviru signatuma.
Pored ovih relativno retkih primera gramatike primene autonomna vrednost slike fonemskih opozicija priguena je isto kognitivnim porukama, ali postaje naroito
vidljiva u poetskom jeziku. Francuz Stephane Mallarm
zadivljujue osetljiv na zvuno tkivo jezika, primeuje u
svom eseju Crise de vers ,Kriza stihova' da je re ombre
,senka' stvarno senovita, ali da re tenebres ,tama' (sa svojim akutnim vokalima) ne sugerira ideju o tami. On se isto
tako oseao prevarenim zbog perverznog pripisivanja znaenja ,dan' rei jour i ,no' rei nuit, uprkos tamnom
tonu prve rei i svetlom druge. Stih, meutim, kao to
pesnik tvrdi, daje rekompenzaciju za nesavrenosti jezika.
Ispitivanje nonih i dnevnih slika u francuskoj poeziji
pokazuje kako re nuit postaje tamnija, a jour svetlija
kada je ona prva okruena kontekstom gravisnih i zaokrugljenih vokala, a ova se druga rastavi na sekvencu akutnih fonema. ak i u obinom govoru pogodna fonemska
okolina, kao to je primetio semantiar Ullmann, moe
Sinestezija fenomcn asociranja datog ulnog opaaja sa ulnim opaajem
sasvim druge vrste npr. kad odreeni zvuk izaziva predstavu odreene boje (primedba redaktora).
Jezici amerikih Indijanaca (primedba redaktora).
179
pojaati ekspresivno svojstvo jedne rei. Ako distribucija

vokala u latinskim reima dies i nox ili u ekim reima
den i noc pristaje crno-belom koloritu poezije, u francuskom jeziku kontradiktome rei bivaju ukraene dodacima ili se, pak, slike dnevne svetlosti i none tame zamenjuju kontrastom tekog, zaguujueg dana i svee
noi, jer je ovaj kontrast potpomognut drugom jednom
sinestetikom konotacijom koja spaja nisku tonalnost gravisnih fonema sa teinom i slino tome visoku tonalnost akutnih fonema sa lakoom.
Poetski jezik otkriva dva stvarna faktora u glasovnom
tkanju principe naroite selekcije i naroitog kombinovanja fonema i njihovih komponenata; evokativna mo
ovih dvaju faktora, mada skrivena, jo uvek je implicitna u
naem uobiajenom verbalnom ponaanju.
Zavino poglavlje romana Julesa Romainsa Les amours
enfantines nazvano je Rumeur de la rue Reaumur (agor
u ulici Reaumur). Pisac kae da ime ove ulice lii na pesmu
tokova i zidove i druge oblike gradske uurbanosti, ustreptalosti i tutnjave. Ovi motivi, tesno povezani sa temom
plime i oseke u knjizi, sadrani su u glasovnom obliku rue
Reaumur. Meu konsonantskim fonemama ovog imena nalaze se samo sonanti; sekvenca se sastoji od etiri sonanta (S)
i etiri vokala (V): SVSV VSVS. Simetrija je ostVarena
kao u ogledalu, sa grupom ru na poetku, i obrnutim ur
na kraju. Poetni i zavrni slogovi imena triput odjekuju u
kontekstu koji ga okruuje: rue Reaumur, ru-meur, roues .. .
mur- ailles, /repidation, d'immewbles ,ulica Reaumur, agor,
t o k o v i . . . zidine, podrhtavanje kuerina'. Vokali ovih
odgovarajuih slogova pokazuju tri fonemske opozicije:
1) gravisni (zadnji) /akutni (prednji); 2) zaokrugljen /nezaokrugljen; difuzni (zatvoren) /nedifuzni (otvoren):
ru meur
gravisn
zaokrugljen
difuzan
IV
+
+
ru r au mur
|_
_|
1+
+ I-
-1
rou mur
re meur
-
+1
180
Veto preplitanje identinih i razlinih obeleja u ovoj

pesmi tokova i zidova, podstaknuto jednim trivijalnim
ulinim nazivom, daje potvrdu tvrdnji Aleksandra Popa:
Zvuk mora biti eho smislu.
Postulirajui praiskonski karakter proizvoljnosti znaka
i lineamosti signansa, Saussure je i jednom i drugom fenomenu pripisao podjednaku fundamentalnu vanost. On je
bio svestan da e, ako su isiiniti, ovi zakoni imati neizmernih
posledica i odrediti ceo mehanizam jezika. Meutim, sistem dijagramatizacije, oit i obavezan u celokupnoj sintaksikoj i morfolokoj strukturi jezika, a skriven i virtuelan u
njegovom leksikom aspektu, obezvreuje Saussureovu
dogmu o proizvoljnosti, dok je drugi od njegova dva opta
principa linearnost signansa poljuljan rastavljanjem
fonema na distinktivna obeleja. Time to su ove fundamentalne postavke obezvreene, mora se podvri reviziji i sve
ono to one impliciraju. Tako izvanredno plodna Peirceova
ideja o tome da simbol moe imati u sebe inkorporiranu
sliku i/ili indeks otvaranove, hitne zadatke i dalekosene
vidike nauci o jeziku. Poduhvati ovog pionira na polju
semiotike krcati su vitalnim posledicama za lingvistiku
teoriju i praksu. Konstituenti verbalnih simbola sa svojstvima slike ili indeksa suvie su dugo bili potcenjivani ili ak
zanemarivani. S druge strane, moderna lingvistika metodologija treba da se najzad pozabavi preteno simbolikim karakterom jezika koji ga upravo i izdvaja od drugih komunikativnih sistema sa pretenim odlikama indeksa ili slike.
Metalogicus Johna Salisburyja dao je Peirceu njegov
omiljen citat: Nominantur singularia, sed universalia significantur (imenovanje se odnosi na pojedinane pojave, ali
znaenje na opte). Koliko se jalovih i trivijalnih polemika
moglo izbei meu izuavaocima jezika da su savladah
Peirceovu Speculative Grammar, a naroito njenu tezu da
je pravi simbol onaj simbol koji ima opte znaenje
i da to znaenje onda moe samo biti simbol, poto omne
symbolum de symbolo (svaki simbol govori o simbolu).
Simbol ne samo da ne moe da ukae na neku posebnu
stvar i da nuno oznaava neku vrstu stvari ve je on
sam sobom vrsta a ne pojedinana stvar. Jedan simbol,
recimo jedna re, je samo opte pravilo koje vri svoju
181
funkciju oznaavanja putem raznih primera svoje primene,

bilo izgovorenih ili napisanih. Meutim, ma kako da su razliita ta otelovljenja rei, ona ostaje u svim tim sluajevima
jedna te ista re.
Preteno simboliki znaci su jedini koji, budui da
imaju opte znaenje, mogu da ine propozicije, dok slike i
indeksi nita ne potvruju. Knjiga Charlesa Peircea Existential Graphs (objavljena posle njegove smrti) sa podnaslovom koji je on stavio Moje remek-delo, daje zavrnu
analizu i klasifikaciju znakova s kratkim osvrtom na
kreativnu snagu (energeia) jezika: Tako je nain na koji
se manifestuje simbol razlicit od naina postojanja slike
i indeksa. Fenomen slike se zasniva na naim iskustvima
iz prolosti: ona postoji kao odslikana realnost u svesti.
Postojanje indeksa uslovljeno je sadanjim iskustvom.
Postojanje simbola sastoji se u stvarnoj injenici da e
se neto neminovno iskusiti ako budu zadovoljeni izvesni
uslovi. Naime, simbol e uticati na misao i dranje njegovog interpretatora. Svaka re je simbol. Svaka reenica
je simbol. Svaka knjiga je s i m b o l . . . Vrednost simbola je
u tome to on slui da naini misao i dranje racionalnim
i omoguuje nam da predvidimo budunost. Na ovoj je
ideji Peirce stalno insistirao: nasuprot principu hic et nunc
(ovde i sad) na kojem je zasnovana priroda indeksa,
on je stalno suprotstavljao opti zakon koji lei u osnovi
svakog simbola: to god je zaista opte odnosi se na neodreenu budunost, jer prolost sadri samo izvestan broj
takvih sluajeva koji su se dogodili. Prolost je autentina
stvarnost. Ali opti zakon ne moe biti potpuno ostvaren."
On je potencijalnost;i njegov nain postojanja ]&esse infuture
(postojati u budunosti). Ovde se misao amerikog
filozofa ukrta sa vizijom Velimira Xlebnjikova, najoriginalnijeg pesnika naeg stolea, u ijem se komentara
povodom sopstvenih dela iz 1919. nalazi sledee: Shvatio sam da je zaviaj kreacije u budunosti; odande arlija
vetar od bogova rei.
LINGVISTIKA
I TEORIJA KOMUNIKACIJE*
Norbert Wiener odbija da prizna postojanje bilo kakve

fundamentalne opozicije izmeu problema na koje nailaze
inenjeri pri merenju komunikacije i problema koji mue
filologe.i Upadljive koincidencije i konvergencije zaista se
javljaju u poslednjim fazama lingvistike analize i u nainu
na koji se prilazi jeziku po matematikoj teoriji komunikacije. Poto se svaka od ovih dveju disciplina bavi, mada na
razliite i sasvim autonomne naine, istim domenom verbalne komunikacije, pokazalo se da je blizak kontakt izmeu njih od obostrane koristi i bez sumnje e postati
vremenom jo korisnijim.
Tok usmenog govora, u fizikom smislu neprekinut,
predstavljao je u poetku za matematiku teoriju komunikacije situaciju daleko sloeniju nego to je situacija svojstvena za pisani jezik gde postoji odreeni niz jasno izdvo2
jenih konstituenata. Lingvistika je analiza, meutim,
uspela da razloi usmeni govor na odreenu seriju elementarnih obavetajnih jedinica. Ove dalje nedeljive, izdvojene
jedinice, takozvana distinktivna obeleja, svrstavaju se
u jedinstvene skupove nazvane foneme, koje se sa svoje
strane meusobno povezuju u sekvence. Tako jezika
forma ima izrazito granularnu strukturu, te je podlona
kvantnoj deskripciji.
Naslov u originalu glasi: Linguistics and Communication Theory. Objavljeno
prvi put uSTRUCTURE OF LANOUAGE AND ITS MATHEMATJCAL ASPECTS.
Proceedings of Symposia m Applied Mathematics, Vol. XII. 1961. Prevela Draginja
Pervaz.
' Journal of the Acoustical Society of America, vol. 22, (1950), str. 697.
2 C. E. Shannon I W. NVeaver, The Mathematical theory of commumcation,
Urbana, The University of Illmois Press, 1949, str. 74 l dalje, 112 i dalje.
LINGVISTIKA I TEORIJA KOMUNIKACDE
183
Prvenstveni cilj teorije informacije, kako je to na primer formulisao D. M. MacKay, jeste da izoluje iz njihovih posebnih konteksta sva ona apstraktna obeleja
konkretnih datosti koja mogu ostati nepromenjena pri preformulaciji.^ Lingvistiki analogon ovom problemu je
fonemsko traganje za relacionim invarijantama. Strunjaci
za komunikaciju (inenjen), uoavajui razliku izmeu
strukturalne i metrike sadrine informacije, predvideli su razliite mogunosti za merenje koliine fonemske
informacije, to moe pruiti dragocene podatke kako
sinhroninoj tako i istorijskoj lingvistici, naroito pri izuavanju tipologije jezika i sa isto fonolokog aspekta i u
preseku fonolokog sa leksiko-gramatikim nivoom.
Lingvisti su postepeno uspeli da otkriju postojanje
dihotomijskog principa koji lei u osnovici celog sistema
distinktivnih obeleja u jeziku, a inenjeri su, primenjujui
binarne digite (ili da upotrebim popularni termin bite)
kao jedinicu za merenje informacije, doneli jednu potvrdu
vie o postojanju toga principa. Selektivnu informaciju jedne
poruke inenjeri definiu kao minimalni broj binarnih odluka
koje omoguavaju primaocu da rekonstruie, na osnovu
podataka kojima ve raspolae, 6no to treba za razumeva4
nje poruke. Ova se realistina formula savreno moe primeniti ijia ulogu distinktivnih obeleja u verbalnoj komunikaciji. im se nain raspoznavanja univerzalija preko
njihovih invarijanti pokuao odrediti i im se isplanirala
jedna uoptena klasifikacija distinktivnih obeleja preraa
ovim principima, D. Gabor je u svojim predavanjima o
teoriji komunikacije odmah postavio problem unoenja kriterija koje su predloili lingvisti u matematiki i instrumentalni jezik.5 Upravo se nedavno pojavila instruktivna
studija G. Ungeheuera koja daje pokuaj matematike
interpretacije distinktivnih obeleja u njihovom binarnom
6
strukturiranju.
3 Cybernetics: Transactions of the Eighth Conference, New York, Josiah Macy,
Jr, Foundation, 1952, str. 224.
* Commumcation Theory, ed. W. Jackson, New York, Academic Press, 1953, str. 2,
5
Lectures on communication theory, Massachusetts Institute of Technology
Cambndge, Massachusetts 1951, str. 82.
6 Studia Lmgvistica, vol, 13 (1959), str. 6997.
184
Pojam redundantnosti, koji je teorija komunikacije

preuzela od retorike grane lingvistike i koji je zauzeo vano
mesto u razvoju ove teorije, dobio je novu, panje vrednu
definiciju: jedan minus relativna entropija*, pa je ponovo pod ovirn vidom uao u savremenu lingvistiku kao
jedna od njenih veoma vanih tema. Neophodnost strogog
razgraniavanja razliitih tipova redundantnosti priznata
je sada u teoriji komunikacije kao i u lingvistici, gde pojam
redundantnosti obuhvata s jedne strane pleonastika sredstva nasuprot eksplicitnoj saetosti (brevitas u tradicionalnoj nomenklaturi retorike), a s druge strane eksplicitnost
za razliku od elipse. Na fonolokom nivou lingvisti su
navikli da razgraniavaju fonemske, distinktivne jedinice i
kontekstualne, kombinatorine, alofonske varijante, ali
ispitivanje takvih meusobno povezanih problema kao to
su redundantnost, prediktabilnost i uslovne verovatnoe u
teoriji komunikacije omoguilo je dalje razjanjenje odnosa izmeu dve osnovne lingvistike vrste glasovnih osobina izmeu distinktivnih i redundantnih obeleja.
Fonemska analiza, kada dosledno vodi eliminaciji redundantnog, nuno daje jedno optimalno i nedvosmisleno
reenje. Bezrazlono uverenje nekih teoretiara, neupuenih
u lingvistiku, da ne postoje opravdani razlozi za izdvajanje
distinktivnih od redundantnih obeleja7 oigledno je u
opreci sa bezbroj lingvistikih injenica. Ako, na primer,
u ruskom jeziku razliku izmeu unapred isturenih vokala
i njihovih unazad povuenih parnjaka uvek prati razlika
u prirodi konsonanta koji im prethodi u govornom lancu,
s tim to e u prvom sluaju taj konsonant biti palatalizovan
a u drugom nee, i ako, s druge strane, razlika izmeu
palatalizovanih i nepalatalizovanih konsonanata nije
ograniena na vokalsku okolinu, lingvista je primoran da
zakljui da je u ruskom jeziku razlika izmeu prisutnosti
i odsutnosti konsonantske palatalizacije distinktivna crta,
dok se razlika izmeu unapred isturenih i unazad povuenih
vokala postavlja kao redundantna. Distinktivnost i redun* Koliina obaveStenja sadrana u jednom komonikativnom znaku (primedba
redaktora).
i Word, vol. 13 (1957), str. 328.
LINGVISTIKA I TEORIJA KOMUNIKACIJE
185
dantnost su daleko od toga da budu proizvoljne pretpostavke ispitivaa; one su objektivno i prisutne i razgraniene u jeziku.
Predrasuda po kojoj su redundantna obeleja irelevantna, a distinktivna obeleja jedino relevantna, iezava iz
lingvistike; tu opet teorija komunikacije, naroito njeno
ispitivanje prelaznih verovatnoa, pomae Iingvistima da
savladaju svoj neobjektivni stav prema redundantnim i distinktivnim obelejima u oceni njihove relevantnosti za
sporazumevanje.
Kljuna stvar u teoriji komunikacije to je (po MacKayevim reima) postojanje unapred koncipovanih mogunosti konkretnih ostvarenja. O istome govori i lingvistika. Ni
u jednoj od ove dve discipline nije bilo nikakve sumnje u
pogledu fundamentalne uloge selektivnih operacija u
verbalnim aktivnostima. Inenjer polazi od sistema unaprd
stvorenih mogunosti, manje ili vie zajednikih poiljaocu
i primaocu verbalne poruke, koji treba samo da se popuni ostvarenim pojedinostima. Na odgovarajui nain govori o tome i saussureovska liffgvistika* kad pominje pojam
langue kao ono to omoguava proces govora (ostvarenje
fenomena parole) meu sagovornicima. Takva jedna celovitost mogunosti ve predvidenih i obezbeenih8 implicira postojanje koda, koji teorija komunikacije zamilja kao
jednu dogovorno usvojenu transformaciju, koja se po
pravilu bazira na odnosu jedan prema jedan i koja je rever9
zibilna tj. po kojoj se jedan dati niz informacionih
jedinica pretvara u drugi niz, na primer gramatika jedinica
u jednu fonemsku sekvencu i obrnuto. Kod usklauje
signans sa njegovim signatumom i signatum sa njegovim
signansom.** S obzirom na tretman kodnih problema u teoriji komunikacije, danas se saussureovska dihotomija
languejparole moe ponovo i to mnogo preciznije izloiti i tako stei novu operativnu vrednost. I obrnuto,
Ona koja usvaja osnovne teorijske postavke de Saussurea (primedba redaktora).
Cybernetics: Transactions of the Eighth Conference, New York, The Technology
Press of Massachusetts Institute of T\xhnology, 1952, str. 183.
9
C. Cherry, On human communicationt New York London, 1957, str. 7.
* Radi razjanjenja ovih i slinih termina v. ovde ukljuenu Jakobsonovu
studiju: Traienje sutine jezika.
186
u modernoj lingvistici teorija komunikacije moe nai

potrebne informacije o stratificiranoj strukturi sloenog
jezikog koda u njegovim raznim aspektima.
Mada je sastav jezikog koda adekvatno ocrtan u lingvistici, jo uvek se esto previa da je finitni skup standardnih reprezentacija ogranien na leksike simbole,
njihove graraatike i fonoloke konstituente, i na gramatika i fonoloka pravila kombinacije. Samo se taj deo
komunikacije moe definisati kao prosta aktivnost replikativnih reprezentacija. S druge strane, jo uvek je korisno
setiti se da kod nije ogranien na ono to inenjeri
komunikacije zovu golaobavetajna sadrina govora,
v.e su i stilistika straTiflkaciialgRsiîhgmbola i navoHno_
>islobodna varnaiia istTtako previeni i obezbeem
Jy)dom, Eko*lT^5gTe3"u"satava itako i uôgledu pravila"
za kombinacije.
U svom programu za buduu nauku o znakovima za
sporazumevanje (semiotiku) Charles Peirce je konstatovao:
Obavezni znak je zakon ovaploen znakom. Ovaj zakon
obino utvruju ljudi. Svaki konvencionalni znak je obavezni
znak.10 Verbalni simboli navode se kao izrazit primer
obaveznih znakova. Sagovornici koji pripadaju jednoj
datoj govornoj zajednici mogu se definisati kao stvarni
korisnici jednog te istog jezikog koda koji obuhvata iste
obavezne znakove. Zajedniki kod je njihovo sredstvo
komunikacije. Taj kod lei, u stvari, u osnovici procesa
komunikacije omoguujui razmenu poruka. Upravo ovde
treba traiti razliku izmeu lingvistike i fizikih nauka.
Ova je razlika jasno i esto uoavana u teoriji komunikacije,
naroito od strane engleske kole, koja inistira na postojanju izrazito demarkacione linije izrheu teorije komunikaT
cije i teorije informacije. Pa ipak, ma kako to udno izgledalo, lingvisti ponekad zanemaruju ovo razgranienje.
Stimulusi primljeni od prirode, kao to Colin Cherry mudro naglaava, nisu slike stvarnosti, ve datosti na osnovu
kojih mi gradimo svoje line modele te stvarnosti.11 Dok
> Collected papers, vol. 2, Cambridge, Massachusetts, Harvard Universitjf
Press,
1932, sir.
str. 142
dalje.
ess, vyi,
\î ii aaije.
1
i Op. cit., str. 62. Up. W. Meyer-Eprler, Grundlagen und Anviendungen der
Infiformalionstheorie, Berlin-Gottingen-Heidelberg, Springer-Verlag, 1959, str. 250 i
dalje.
UNGVISTIKA I TEORIJA KOMUNIKACIJE
187
fiziar stvara svoj teorijski konstrukt, nameui svoj sopstveni hipotetiki sistem novih simbola na dobijene indekse,
lingvista samo ponovo kodira, prevodi u simbole metajezika one postojee simbole koji se upotrebljavaju u jeziku
jedne date govorne zajednice.
y-t
Distinktivria obeleja, recimo, koja su konstituenti (
koda, zaista se ostvaruju i zbilja funkcioniu u govornoj
zajednici. I za primaoca i za prenosioca poruke, kao to
tvrdi R. M. Fano, operacija selekcije ini osnovu procesa
prenoenja informacije.12 Niz alternativnih izbora, koji ,
uslovljava postojanje bilo kojeg konkretnog skupa ovih obeleja, nije proizvoljna konstrukcija lingviste; primalac poruke po pravilu stvarno vri ovakvu selekciju, sem ukoliko
potreba za prepoznavanjem datih obeleja nije uklonjena
tirae to se poruka o kojoj je re ve inae razaznaje iz ,
verbalnog ili neverbalizovanog konteksta.
J
Ne samo primalac pri dekodiranju poruke, ve se i
onaj koji enkodira moe koristiti elipsom i na gramatikom
i na fonolokom nivou. Upravo onaj koji enkodira najlake i izostavlja neka obeleja, ili ak neke skupove obeleja ili pak sekvence. Elipsa se, meutim, takoe upravlja
po kodifikovanim pravilima. Jezik nije nikad monolitian;
njegov sveukupni kod ukljuuje niz potkodova. Pitanje
pravila transformacije optimalnog, eksplicitnog jezgra koda
u potkodove raznog stepena eliptinosti kao i poreenje
tih potkodova s obzirom na koliinu date informacijs, sve
to zahteva i lingvistiko i tehniko ispitivanje. Konvertibilni
kod jezika, sa svim njegovima fluktuacijama iz jednog potkoda u drugi i sa svim tekuim promenama kroz koje
taj kod prolazi, treba da bude zajedniki i sveobuhvatno
opisan sredstvima lingvistike i teorije komunikacije. Tradicionalni ablon proizvoljno ogranienih statikih deskripcija treba da bude zamenjen produbljenim prikazom
dinamike sinhronije jezika i to s voenjem rauna o prostorno-vremenskim koordinatama.
Lingvistiki posmatra koji ima ili stie znanje datoga
jezika jeste ili postepeno postaje potencijalan ili stvaian
partner u razmeni verbalnih poruka meu lanovima date
12
The trammission of informalion, Massachusetts Institute of Technology,
Research Laboratory of Electrorucs, Technical Report No, 65 (1949), stt. 3 i dalje.
188
jezike zajednice, njen pasivni ili ak aktivni lan. Inenjer

komunikacije ima pravo kad brani, nasuprot nekim filolozima, apsolutno dominantnu potrebu da se Posmatra
uvede na scenu i kada se slae sa Cherryjem u tome da
e upravo deskripcija uesnika-posmatraa biti najpotpunija. 13 Antipod uesnika, najnepristrasniji spoljni posmatra, postupa kao deifrant koji prima poruke koje
nisu njemu upuene i iji kod ne poznaje. 14 Detaljnim
ispitivanjem on pokuava da razbije kod. Dokle god je
moguno, lingvistiko ispitivanje na ovom nivou mora biti
samo preliminarna faza. Ona samo vodi ka pravom poniranju u jezik koji se izuava, tj. ka onoj fazi kada se posmatra prilagoava onima kojima je dati jezik maternji
do te mere da moe dekodirati poruke na njihovom maternjem jeziku i to na osnovu koda toga jezika.
Sve dotle dok ispitiva ne zna ni jedan signatum jednog datog jezika, i ima pristup samo signansima, on mora,
hteo ne hteo, da napregne svoje detektivske sposobnosti
i da iz spoljnih datosti izvue svaku mogunu informaciju o
strukturi jezika o kojem se radi. Sadanje stanje poznavanja etrurskog jezika je dobar primer za takvu tehniku.
Ali ako lingvista poznaje kod i savlada dogovorenu transformaciju po kojoj se jedan niz signantia pretvara u niz
signata, onda je izlino za njega da igra ulogu erloka Holmsa, sem ako ne tei da sazna koliko se raznih i pri tom
verodostojnih podataka moe dobiti ovakvim kominim
ispitivanjem. Teko je, meutim, simulirati nepoznavanje
znanog koda: nesvesno se ubaci poneko znaenje, ime
se automatski obezvreuje tobonji deifrantski pristup.
Oigledno je da se nerazdvojivost objektivne pojave
i subjekta koji je posmatra, koju je Niels fiohr izdvojio kao
15
premisu svakog dobro definisanog znanja, mora uzeti
u obzir takoe i u lingvistici; poloaj posmatraa u odnosu
na jezik koji posmatra i opisuje mora biti tano utvren.
Prvo, kako je to ve Jurgen Ruesch formulisao, informa~
cija koju jedan posmatra moe dobiti zavisi od toga da li se
U
'
uton, &
"
tr. 30.
For Roman Jakobson, The Hague, Mouton & Co., 1956, str. 61 i dalje.
Up. R. Jakobson i M. Halle, Fundamentals of Language, The Hague, MoC)., 1956, str. 1719.
Atomic physics and human kncmledge, New York, John WUey & Sons 1958,
LINGVISTIK.A I TEORUA KOMUNIKACIJE
189
on nalazi unutar sistema ili izvan njega.16 tavie, ako se

posmatra i nalazi unutar sistema, jo uvek jezik ima dva
znatno razliita aspekta, zavisno od dva kraja komunikativnog kanala. Grubo reeno, proces enkodiranja ide od zna- '
enja do zvuka i od leksiko-gramatikog do fonolokog
nivoa, dok proces dekodiranja tee suprotnim pravcera
od zvuka do znaenja i od obeleja do simbola. Dok u produkciji govora prvo dolazi do izraajausmsrenosti (Einstellung) ka neposrednim konstituentima, pri percepciji govora J^
poruka je pre svega stohastiki proces.* Probabilistiki
aspekt govora manifestujTse na odgovarajui nain u prilaenju sluaoca homonimima, dok za govornika homonimija uopte ne postoji. Kada izgovori englesku re (san),
,1 govornik unapred zna da li misli na son (sin) ili na sun
"M (sunce), dok slualac shvata smisao poruke u zavisnosti
od uslovnih verovatnoa konteksta. 1 7 S take gledita primaoca, poruka nosi sobom mnoge nejasnosti koje, meutim, za poiljaoca nisu postojale. Ove posebnosti kojima
se odlikuje, s jedne strane, proces odailjanja, a s druge
proces primanja poruke iskoriene su na odgovarajui
nain za unoenje dvosmislenosti u igru reima i u poezijLl
Nema sumnje da postoji neka uzajamnost izmeu aktaj^ i
govora i akta sluanja, ali je za odgovarajua dva part- /
nera u sporazumevanju hijerarhija ova dva procesa postavljena upravo obrnuto. Ova dva posebna aspekta jezika
ne mogu se svesti jedan na drugi; oba su podjednako bitna i moraju se smatrati komplementarnim u onom smislu
u kome Niels Bohr upotrebljava ovu re. Relativna autonomija sistema koji se prima sluanjem dokumentovana
je injenicom da aktivnom znanju jezika obino prethodi
pasivno, kako kod dece tako i kod odraslih. Zahtev L. erbe
za razgranienjem i razradom dveju posebnih gramatika
aktivne i pasivne, na kojem su nedavno ponovo
i Tovtard a unified theory of human behavior ed. R. R. Grinker, New York,
Basic Books, 1956, str. 54.
Stohastiki proces ovde: proces deifrovanja poruke vri se u svesti sluaoca
deo po deo; pri svakoj novoprimljenoj jedinlci slualac raspolae novim elementora
za odgonetanje poruke, ini nov napor, svaki put sa sve veim izgledima na uspeh,
da pogodi sledei elemenat (primedba redaktora).
>' Vidi International Journal of Slavic Linguistics and Poetics, vols. 12
(1959), ttr. 286 i dalje.
190
insistirali mladi ruski lingvisti, podjednako je vaan za

lingvistiku teoriju, za nastavu jezika, i za primenjenu
lingvistiku.18
Kad se neki lingvista bavi jednim od dvaaspektajezika
a la Jourdain* ne shvatajui naime da li su njegove opservacije posveene onome to se unosi sluanjem ili onome
to se proizvodi artikulisanjem, jo uvek je to manje opasno
od proizvoljnih kompromisa, koji se esto prave izmeu
analize jednog jezikog vida i analize drugog mislim
ovde na sluajeve kao to je, recimo, pojava gramatike
posveene ostvarenom jezikom fenomenu koja, meutim,
raspravlja o generativnim operacijama ne obzirui se pri
tom na znaenje, uprkos nunog prioriteta znaenja za
onoga koji vri enkodiranje. Danas lingvistika prima od i
teorije komunikacije naroito dragocene sugestije za oi- j
vljavanje dosada unekoliko zanemarenog izuavanja onog I *
verbalnog sistema koji se tek unosi ulima, savladava.
I
MacKay upozorava na to da se lako mogu pobrkati in
izmene verbalnih poruka i proces izvlaenja informacije
iz date objektivne stvarnosti s obzirom na to da su oba
fenomena neadekvatno zdruena istim terminom komunikacija; ova re za njega ima neizbeno antropomorfiku
19
konotaciju, to oteava diskusiju.
Slina opasnosf^
postoji i kada se proces sporazumevanja meu ljudima <
svodi na prouavanje samo fizikog aspekta informacije.
Pokuaji da se konstruie jeziki model bez voenja rauna
0 govorniku i sluaocu, i da se tako hipostazira** jedan r=V
kod odvojen od stvarne komunikacije, prete da od jezikaj
naprave skolastiku fikciju.
Ovde u Americi, a i u Evropi, i zapadnoj i istonoj, u
centar interesovanja, kako lingvistike tako i teorije komu- ]
nikacije, ulaze ne samo pojave enkodiranja i dekodiranja, ve ~Y
1 procedura ponovnog kodiranja, pa prebacivanja jednog j
18
Vidi I. Revzin, Tezisy Konferencii po mainnomu perevodu, Moskva, Pervyj
Moskov. Gos. Ped. Inst. Inostrannyh Jazykov, 1958, str. 2325.
* Onako kako se odnosio prema jeziku poznati junak Monsieur Jourdaiii iz

Molireove komedije Le bourgeois gentilhomme (primedba redaktora).
19
Cybernetics: Transactions of the Eighth Conference, New York, 1952,
str. 221.
** Hipostazirati - neem apstraktnom pridati svojstva realnog (primcdba redaktora)
LINGVISTIKA I TEORUA KOMUNIKACIJE
191
koda u drugi, jednom reju svi raznoliki vidovi aktivnosti prevoenja. Tek sada fascinantni problemi kao to su
naini i stepeni uzajamnog razumevanja meu govoroicima nekih vrlo srodnih jezika, kao npr. danskog, norve20
kog i vedskog, poinju da piivlae panju lingvista ;
samim tim postoji ozbiljna nada da e se ne samo konanoLJ
jasno sagledati fenomen poznat ti teoriji komunikacije pod
nazivom semantiki um* ve da e se reiti i problem
kako da se semantiki um savlada, to je od znaaja i u
teorijskom i u pedagokom pogledu.
Uzgred reeno, i lingvistika i teorija komunikacije izvesno su vreme bile u iskuenju da svako bavljenje znaenjem tretiraju kao neku vrstu semantikog uma i da
iskljue semantiku iz izuavanja verbalnih poruka. Sada,
meutim, lingvisti pokazuju tendenciju da znaenje ponovo
uvedu u krug svojih ispitivanja, koristei se pri tom vrlo
pounim iskustvom stecenim od ovog privremenog ostrakizma. Slian se pravac razvoja moe zapaziti i u teoriji
komunikacije. Prema Weaveru, analiza komunikacije je
tako temeljno proistila vazduh, da je nauka moda po
prvi put spremna za pravu teoriju znaenja i naroito za
obradu jednog od najznaajnijih, ali tekih aspekata znaenja, naime za obradu uloge konteksta. 21 Lingvisti postepeno nalaze naina kako da tretiraju znaenje, i naroito
odnos izmeu opteg i kontekstualnih znaenja, kao pravu
lingvistiku temu, jasno odvojenu od ontolokog problema
oznaavanja.
Teorija komunikacije, poto je savladala nivo fonemske
informacije, moe sada pristupiti merenju koliine gramatike informacije s obzirom na to da se sistem gramatikih,
^naroito morfolokih kategorija, slino sistemu distinktivnih obeleja, zasniva na skali binarnih opozicija. Tako, na
primer devet binarnih mbgunosti lei u osnovi preko stotinu jednostavnih i sloenih konjugacionih formi engleskog glagola koje se pojavljuju, na primer, u kombinacija20 Vidi naroito E. Haugen, Nordisk Todskr. vol. 29 (1953), str. 225249.
* um ovde ukazuje na smetnju, prepreku (primedba redaktora).
21 Shannon i Weaver, op. cit., str. 116. Up. D. M. Mackay, The place ofiimeaning in the theory of information, Information Theory, ed. C. Cherry, New York,
Basic Books, 1956.
1 92
LINGVISTIK.A I POETIKA
ma sa zamenicom JA. 2 2 Koliina gramatike informacije

koju nosi sobom engleski glagol moe se zatim uporediti
sa odgovarajuim podacima o engleskoj imenici ili o glagolu
i imenici raznih jezika. Odnos izmeu morfolokih i sintaksikih informacija treba onda uporediti sa ekvivalentnim
odnosima u drugim jezicima. Svi ti uporedni podaci pruie
znaajan pomoni mateiljal za lingvistiku tipologiju jezika i ispitivanje lingvistikih univerzalija.
Kolicina gramatike informacije koja se potencijalno
sadri u paradigmama jednog datog jezika (statistika koda)
mora se dalje uporediti sa slinom koliinom u konkretnim
datostima tj. u stvarnim pojavama razliitih gramatikih
oblika unutar jednog korpusa poruka. Svaki pokuaj da se
ignorie ova dualnost i ogranii lingvistika analiza i kalkulacija samo na kod ili samo na korpus osiromauje
istraivaki rad. Veoma vano pitanje odnosa izmeu strukturiranja konstituenata verbalnog koda i njihove relativne
frekvencije, kako u kodu tako i u njegovoj primeni, ne
moe biti mimoieno.
Semiotika definicija znaenja jednog simbola kao prevoda u druge simbole nalazi stvarnu primenu u lingvistikom testiranju intralingvalnih i interlingvalnih prevoda.
Ovakvo prilaenje semantikoj informaciji podudara se s
Shannonovim predlogom da se informacija definie kao
ono to je nepromenljivo u svim reverzibilnim operacijama
enkodiranja ili prevoenja, ukratko kao ekvivalentna ldasa
svih takvih prevoda. 23
Kada se radi o znaenjima, gramatikim ili leksikim,
moramo paziti da ne upotrebimo pogreno polarne pojmove regularnost i devjjacija. Pomisao na devijaciju esto pfoiHazTiz neobraanja panje na stratificiranu,
hijerarhijsku strukturu jezika. Izmeu onoga to je sekundarno i devijacije ima, meutim, bitne razlike. Nismo u
pravu ako devijantnom smatramo Kurylowiczevu sintaksi-
LINGVISTIKA I TEORUA
KOMUNIKACIJE
193
ku derivaciju u odnosu na primarnu funkciju, ili transformacije Chomskog u odnosu na jezgra,24 ili Bloomfieldova marginalna (prenesena) znaenja u odnosu na
centralno znaenje rei.2jfMetaforike tvorevine nisu devi-\ .
jacije, ve pravilni procesi izvesnih stilistikih varijanti, \/[
koje su potkodovi jednog sveopteg koda. Unutar takvog
jednog potkoda nisu devijantni ni Marvellovo figurativno
pripisivanje konkretnog epiteta apstraktnoj imenici zelena Misao u zelenoj senci ni ekspirova metaforika
transpozicija neive imenice u kategoriju enskog roda
zora otkriva svoja zlatna vrata ni metonimina upotreba rei tuga umesto tuni trenutak, primer koji Putnam
navodi iz Dylana Thomasa (A grief ago I saw him there
,Pre tuge jedne video sam ga tamo'). Za razliku od negramatikih konstrukcija, kao to je englesko girls sleeps
(,devojice spava'), navedene fraze su znaenjske, a svaka
znaenjska reenica moe da se podvrgne testu istinitosti tano onako kao to iskaz Petar je jedna stara lisica moe voditi odgovoru: Nije istina; Petar nije lisica ve
svinja, a-Jovan je lisica. Uzgred, ni elipsa, ni uzdrani
govor, ni anakolut, ne mogu se smatrati devijantnim strukturaraa. Sve to, kao i nemaran nain govora, pripada brahilokom* potkodu i javlja se kao zakonita derivacija jezgrenih** oblika usaenih u eksplicitni standard. Jo jednom, \
u ovoj varijabilnosti koda lei objanjenje injenici da se L
izraajni standard ne ostvaruje uvek u potpunosti, a tu su I
varijabilnost dosada previali mnogo vie lingvisti nego
inenjeri komunikacije, koji imaju manje predube cnja.
Da sumiramo. Postoji veliki broj pitanja koja iziskuju
saradnju dveju razliitih i nezavisnih disciplina o kojima je
re. U stvari, prvi koraci u tom pravcu bili su sreni. Dozvolite mi da na kraju navedem jedan primer najdue i do
nedavno moda najspektakularnije veze izmeu lingvistike,
naroito izuavanja poetskog jezika, s jedne strane, i matematike analize stohastikog procesa, s druge strane. Za svoja
2 4
Syntactic
2 5
Language,
Structures,
(The' H a g u e , M o u t o n &, C o . , 1957.
N e w Y o r k , H e n r y , H o l t C o . , 1933, str. .149.
* O d brahihgija pojava skraivanja

inih rei ( p r i m e d b a r e d a k t o r a ) .
O d eagl. t e r m i n a kernel
13
s t a n d a r d n o g iskaza isputanjem
jezgro ( p r i m e d b a r e d a k t o r a ) .
poje-
194
dostignua, u internacionalnim razmerama, ruska kola metrike ima da zahvali injenici to su pre nekih etrdesetak
godina naunici kao B. Tomaevski, verzirani u matematici
i filologiji, veto iskoristili Markovljeve* lance za statistiko
ispitivanje stihova. Ovi podaci, dopunjeni lingvistikom analizom strukture stiha, dali su poetkom dvadesetih godina
teoriju stiha zasnovanu na kalkulusu njegovih uslovnih verovatnoa i tenzija izmeu unapred predvienog i neoekivanog kao merljivih ritmikih vrednosti. Izraunavanje ovih
tenzija, koje smo mi nazvali izneverenim oekivanjima
(frustrated expectations), dalo je rezultate koji su stvolili dotle nesluene mogunosti za naunu razradu deskriptivne, istorijske, komparativne i opte metrike.26 ,
Ubeen sam da se mogu otvoriti iroke perspektive
za dalje koordinirane napore dveju disciplina kada se savremeni metodi, koji su razraeni i u strukturalnoj lingvistici i u teoriji komunikacije, budu primenili na analizu
stiha i na tako mnogo drugih jezikih oblasti. Nadajmo se
da naa oekivanja nee biti izneverena.27
* A . A . Markov, ruski matematiar koji je 1913. objavio uvenu studiju u

kojoj je statistikim metodom priao izuavanju zakonitosti u smenjivanju ruskih
vokala i konsonanata ( p n m e d b a redaktora)
26
U p . B. Tomaevskij, O stixe, Lenjingrad, 1929; R. Jakobson, O eskom
s!ixe, Berhn Moskva, 1923. i Liaguisctics and poettcs, Style in Language, New York,
T h e Technology Press of Massachusetts Institute of Technology, 1960.
27
Zeleo bih d a ovaj referat posvetim uspomeni inenjera O. A . J a k o b s o n a .
O LINGVISTIKOJ TIPOLOGIJI
AFAZINIH OBOLJENJA*
Pierre Marie je 1907. godine otvorio jednu diskusiju

o afaziji sledeom skromnom izjavom: Poto nisam, naalost, psiholog, govoriu ovde samo kao lekar koji je s
medicinske take gledita posmatrao izvesne medicinske
fenomene (Marie, 1926). Ja bih ovde eleo da upotrebim
istu formulu prilagoavajui je svojoj situaciji: kao obian lingvista, koji nije verziran ni u psihologiji ni u medicini, ja u se strogo ograniiti na lingvistika opaanja samo
lingvistikih injenica. Prvi, fundamentalni rad o afaziji,
Beleke o fiziologiji i patologiji jezika, koji je Hughlings
Jackson napisao skoro pre sto godina, nosi karakteristini
podnaslov: Zapaanja povodom onih sluajeva oboljenja nervnog sistema kod kojih je nedostatak u izraavanju
najupadljiviji simptom (vidi Jackson, 1958, str. 121). Poto
nedostaci u verbalnom izraavanju, kao i samo verbalno
izraavanje, oigledno pripadaju domenu lingvistike, klju
za najupadljivije simptome afazije ne moe se nai bez
vodee i budne pomoi lingvistike.
Pred nas se postavlja teko pitanje: koje kategorije
verbalnih znakova, ili znakova uopte, bivaju oteene u
bilo kom datom sluaju. Ovo je lingvistiko pitanje, ili,
postavljeno ire, semiotiki problem, ako zajedno sa Charlesom Peirceom (vidi 1932, str. 134) pod semiotikom podrazumevamo optu nauku o znakovima, ija je osnovna
disciplina lingvistika, nauka o verbalnim znakovima.
* Naslov u originalu glasi: Towards a linguistic typology of aphasic impairtnents. Objavljeno u Ciba Foundation Symposium on Di>orders of Langtiage. 1964,
str. 2142 (edited by A. V. S. de Reuck and Maeve O'Connor). Prevela Dragmja
Pervaz.
13
196
Jackson (vidi 1958, str. 159) je takoe predvideo ovo proireno polje afazikih oteenja, i otuda vie bio sklon
nazivu asemazija, Hamiltonovoj kovanici. Poto semiotika obeleja afazije, u Peirceovom znaenju ovog prideva,
sainjavaju najupadljiviji simptom oboljenja, oni su semiotiki u medicinskoj upotrebi ove rei.
Lingvistika se samo moe sloiti sa Jacksonom da se
patologija jezika, daleko od toga da bude sluajan poremeaj,
pridrava izvesnih pravila; lsto tako da se nikakvi zakljuci koji lee u osnovi procesa propadanja jezika ne mogu
izvesti bez stalne primene lingvistike tehnike i metodologije. Jeziki poremeaji pokazuju svoj sopstveni naroiti
red i iziskuju sistematsko lingvistiko poreenje sa naim
normalnim verbalnim kodom.
Ako je, kako tvrdi Brain (1961, str. 51), lingvistika
stvarno najnovije polje rada na afaziji, ova odocnelost,
tetna kako za nauku o jeziku tako i za nauku o jezikim
poremeajima, lako nalazi istorijsko objanjenje. Prouavanje afazije iziskuje strukturalnu anahzu jezika; meutim razrada takve analize usledila je samo u poslednjim
fazama lingvistike nauke. Ferdinand de Saussure shvatio
je jo pre pola stolea da u bilo kojoj vrsti afazije iznad
svih funkcionisanja razliitih organa stoji jedna sposobnost
mnogo optijeg karaktera, sposobnost upravljanja znacima, a ona je par excellence lingvistike prirode (vidi
1922, str. 27).
Meutim, pre no to se moglo specifikovati na koji
nain i do kog stepena ova sposobnost biva pogoena oboljenjem, bilo je potrebno najpre preispitati konstituente
jezika i to na svim nivoima jezike kompleksnosti, u pogledu njihovih lingvistikih funkcija i meusobnih odnosa.
Znaajno je da su 1878. dva velika pionira, poljski lingvista
Baudouin de Courtenay (1881), i londonski neurolog Jackson (1958, str. 156) sasvim nezavisno jedan od drugog
odbili pretpostavku o neposrednom prelasku od rei (ili
morfema, najraanjih gramatikih jedinica) na artikulacioni pokret, fiziko stanje, opisujui to kao zabludu
koja unosi zbrku u prava sporna pitanja, i koja se ne
moe dokazati meicinskim putem (Jackson).
O LINGVISTIKOJ TIPOLOGUI
AFAZINIH OBOLJENJA
197
U medicinskom i lingvistikom traenju izlaza iz ovog

orsokaka moe se opaziti paralelan razvoj. Nekih pedeset
godina kasnije, na prvom meunarodnom kongresu lingvista (1928), podnet je zahtev da se pristupi sistematskom
fonolokom istraivanju, uz dosledno poreenje zvuka i
znaenja. O ovome se opirno diskutovalo na prvom meunarodnom kongresu slavista (Prag, 1929) i u prve dve inauguralne sveske Travaux de Cercle Linguistigue de Prague,
koje su posveene ovom skupu.
U isto vreme, na godinjem zasedanju Nemakog neurolokog drutva u Wiirzburgu, Wolpert je govorio (1929)
protiv mogunosti da se pri ispitivanju afazije razdvoje
Wortklangverstandnis i Wortsinnverstandnis. Strunjaci za
poremeaje u govoru nisu propustili da svojim kolegama
skrenu panju na brzi'napredak nove lingvistike discipline.
Tako, na primer, na estom kongresu francuskog drutva
za fonijatriju, J. Froment i E. Pichon istakli su znaaj
fonologije za izuavanje jezikih poremeaja (Rapport,
1939). Froment je ilustrovao svoj stav primenjujui fonoloke kriterije na motorikog afaziara.* To nije u fonetskom pogledu osiromaenje, ve u fonolokom. Bolesnika moemo porediti sa pijanistom koji, mada ima na
raspolaganju i dobar klavir i sve svoje prste, nema vie
memorije i ne sea se gotovo nijedne melodije, i ak ne bi
umeo vie ni da se snae u notama.
Prve korake ka zajednikom istraivanju jezikih poremeaja preduzeli su holandski lingvisti i psihoneurolozi;
oni su diskutovali o zajednikim problemima na posebnoj
konferenciji u Amsterdamu 1943, na kojoj je neurolog Bernard Brower ukazao na potrebu za osnovnim fonolokim
koncepcijama u izuavanju afazije. Primena ovih koncepcija objasnila je ono to su Jackson i Freud (1935) podrazumevali pod bliskom slinosti izmeu funkcionalne retrogresije i razvoja govornog aparata, podravajui tako
Jacksonovo shvatanje da je ono to je rano steeno izdrljivije i otpornije prema modanoj povredi od onoga to je
tek kasnije usvojeno (Jackson, 1962; Alajouanine, Ombredane i Darand, 1939).
* A^ziiar balsâik od a r azij3; matonki afaziar onaj bolcsmk kod koga
ss afazija lspoljaâ u ns^ladaaju artikulacioaim pokretima (primedba redaktora
198
Prva nastojanja neurologa da u analizi afazinih oteenja sistematski iskoriavaju lingvistike principe nalazimo u delima Lurija (1947) i Goldsteina (1948). Kada, na
primer, Lurija posebno naglaava da je u takozvanoj senzornoj afaziji pomanjkanje u auditivnim percepcijama u
stvari ogranieno na gubitak fonemskih percepcija, onda
ceo skup simptoma ovog oteenja prosto sam sebe podvodi
pod jednu isto lingvistiku analizu. Kako ova monografija, koja je zasnovana na ogromnoj koliini klinikog
materijala, tako i Lurijina docnija dela, koja pokazuju sve
veu lingvistiku spretnost i orijentaciju ka nauci o jeziku, pruaju nam sigurnu osnovu za potpuno integrisan
medicinski i lingvistiki istraivaki rad na patologiji jezika.
Specijalisti za patologiju moraju se udruiti sa specijalistima za jezik da bi mogli savladati ovaj odgovorni zadatak i rasterati ostatak onoga haosa, koji je Head (1926)
razotkrio u savremenim pogledima na afaziju.
U svom nedavnom pregledu lingvistikih problema
vezanih za izuavanje afazije, moskovski lingvista Ivanov
(1962) je naglasio da nara je prvo i pre svega potrebno
mnogo primeraka spontanog, neusiljenog govora pacijenata,
dok se za sada na uobiajeni, esto i jedini materijal sastoji
od medicinskih testova i razgovora, koji pre pokazuju metalingvalne radnje pacijenta no njegove neisforsirane, uobiajene iskaze. ao mi je to moram dodati da neki od ovih
testova ne odgovaraju ni elementarnim zahtevima lingvistike metodologije. Ako se onaj ko izvodi test nije dovoljno
upoznao sa naukom o jeziku, on e dati iskrivljeno tumaenje podataka, naroito ako su njegovi kriteriji za
klasifikaciju uzajmljeni iz zastarelih kolskih gramatika i
nisu nikad bili podvrgnuti sigurnoj lingvistikoj proveri.
Statistike koje proistiu iz takvih klasifikacija mogu istraivaki rad na afaziji da upute u pogrenom pravcu.
U izuavanju patologije govora jedno shvatanje koje
je u opreci sa lingvistikom stvarnosti jeste hipoteza da se
jezika oteenja u afaziji raogu posmatrati kao jedinstven
opti poremeaj, sa navodno razliitim tipovima afazije,
koji predstavljaju lazlike u kvantitetu poremeaja, pre
nego u njegovom kvalitetu. Svaki lingvista koji je imao
prilike da upozna razne sluajeve afazinog govora moe
O LINGVISTIKOJ TIPOLOGUI AFAZINIH OBOUENJA
199
samo da potvrdi i podupre gledita onih neurologa, psihijatara i psihologa koji stiu sve jasniji uvid u kvalitativnu
raznolikost afazinih sistema. Analiza ovih sistema neumitno vodi ka utvrivanju posebnih integralnih skupova
simptoma kao i ka njihovoj strukturalnoj tipologiji. Lingvistike greke koje su poinili pripadnici unitarne jeresi
bile su spreile uoavanje razlika izmeu verbalnih neuspeha
afaziara.
PRVA DIHOTOM1.TA: POREMEAJI U ENKODIRANJU (tiu se
KOMBINACIJE, KONTAKTA) nasuprot POREMEAJA U DEKODIRANJU (tiu se SELEKCIJE, SLINOSTI)
U osnovi naeg verbalnog ponaanja nalaze se dve

osnovne radnje: selekcija i kombinacija. Knjiga Kruszewskog
Osnovi nauke o jeziku, tampana pre osamdeset godina
(1883), ali jo uvek aktuelna, vezuje ove dve radnje sa dva
razliita odnosa: selekcija se zasniva na slinosti, a kombinacija na kontaktu. Moj pokuaj da ispitam ovaj .dvostruki karakter jezika i da ga primenim na izuavanje afazije, razgraniavanjem dveju vrsta oteenja, koja se nazivaju poremeaj u povezivanju po slinosti i poremeaj u
uspostavljanju kontakta (Jakobsoni Halle, 1956), naiaoje
na ohrabrujui odziv kod specijalista za dijagnozu i leenje od afazije. Njihova diskusija o ovoj dihotomiji navela
me je potom da zapazim da je podela afazije na poremeaje u povezivanju po slinosti i poremeaje u uspostavIjanju kontakta tesno vezana sa klasinom senzornom i
motorikom dihotomijom. Prema Osgoodu i Mironu (1963,
str. 73) eventualnu vezu pri afazinim simptomima izmeu
ove dve dihotomije ve je uzimao u obzir J. Wepman (uporedi isto Fillenbaum, Jones i Wepman, 1961); kontrolni
eksperimenti doveli su Goodglasa (Goodglass i Mayer,
1958; Goodglass i Berko, 1960) do slinog stava; obe dihotomije izriito. je sjedinio tek Lurija (1958, str. 17, 27).
Pre no to preemo na diskusiju o nerazdvojnom
jedinstvu ove dve podele, to iziskuje posebno objanjenje,
pokuaemo da dokaemo njihovu lingvistiku korelaciju.
Svi mi znamo kako su netani, jednostrani i povrni tradicionalni termini motorika i senzorna afazija. Ako se
200
skup simptoma koji karakterie neki dati tip afazije moe

nedvosmisleno opisati, isto konvencionalna nomenklatura je sve dotle bezopasna dok smo svesni da ona nije
nita drugo do konvencija. Predlagano je nekoliko terminolokih zamena. Pridevi ekspresivan i impresivan
imaju suvie mnogo semantikih vrednosti; posebno u
lingvistici oni se upotrebljavaju u sasvim drukijem
smislu. Jasniji su nazivi emisivan receptivan. Pa
ipak, oteenje unutarnjeg govora, to je znaajna posledica klasine motorike afazije, teko da se moe podvesti pod ime emisivna afazija. Termini oteenja u
enkodiranju i oteenja u dekodiranju jasno ukazuju na
tip povreda.* Oni mogu biti upotrebljeni sa neobaveznim dodatkom: preteno u enkodiranju i preteno u
dekodiranju, poto oteenja u jednom od ta dva procesa kodiranja obino pogaaju i suprotni proces. Ovo je
naroito tano za oteenja u dekodiranju, koja pogaaju
proces enkodiranja mnogo vie no obrnuto. Vea autonomija procesa dekodiranja moe se ilustrovati neijim isto
pasivnim znanjem stranog jezika ili poimanjem govora odraslih od strane dece koja jo nisu progovorila. Patoloki
sluajevi su vrlo pouni. Lenneberg (1962) je posmatrao
i opisao jednog osmogodinjeg deaka koji je nauio da
razumeva jezik uprkos uroenog gubitka govora.
Klasina motorina (drugim imenom Brokova
Broca) afazija je osnovna vrsta oteenja u enkodiranju;
prema tome, takozvana senzorna (drugim imenom Vernikova Wernicke) afazija je osnovni oblik oteenja u dekodiranju. Poto mi je Lurijin briljantni opis est afazinih skupova simptoma posluio kao polazna taka za moju
lingvistiku interpretaciju u ovom referatu, ja u se drati
njegove nomenklature za tih est tipova, mada se i sam
Lurija, i mi svi, nesumnjivo slaemo sa Kurtom Goldsteinom koji kae da je svaka terminologija koja se trenutno
upotrebljava na polju afazije pomalo konfuzna i uopte ne odaje priznanje sloenosti i varijacijama u modifikovanju jezika uoenih kod pacijenata (1948, str. 148).
* Objanjenja termina ko, kodiranje, enkodiranje data su u ovdc ukljucnoj
studiji Fonologija i fonetika (primedba redaktora).
O LINGVISTIKOJ TIPOLOGIJI AFAZINIH OBOLJENJA
201
Tradicionalna Brokova afazija, koju je Lurija nazvao eferentnom (ili kinetikom), opipljivo je suprotna
senzornoj ili Vernikovoj afaziji; prva je najtipiniji poremeaj u sposobnosti spajanja, a druga najoitiji poremeaj u povezivanju po slinosti. U eferentnoj afaziji naruena
je pojava kombinacije. Na fonemskom nivou to znai tekou u upotrebi fonemskih skupina, tekou u konstrukciji slogova i prepreku ostvaienju prelaska s jedne foneme
na drugu i s jednog sloga na drugi. Prozodijski elementi (na
primer ruski akcenat, norveka tonska visina i eki kvantitet vokala) stradaju u sluaju ovakve afazije zato to
se odnose na silabiki kontekst. Javlja se potreba za izbegavanjem sekvenci, a to se manifestuje u tenji^za fonemskim
asimilacijama. Fry (1959) citira jedan tipian primer. Jedan pacijent, itajui engleske rei: wood, kick, wear, feet,
umesto poetnog konsonanta parnih rei izgovarao je w po
ugledu na neparne rei. Senzorni afaziar ne vri ovakva
izopaavanja u fonemskim grupacijama sline vrste, ali
zato pokazuje nesposobnost korienja izvesnih fonemskih
konstituenata; pojedina distinktivna obeleja se gube, kao
na primer suglasnike opozicije gravisnost/akutnost ili
zvunost/ bezvunost.*
Na nivou znaenjskih jedinica posmatrano, oteenja
zadiru prvenstveno u gramatiki tip pojedinosti ukoliko je
eferentna afazija u pitanju, a prvenstveno u leksiki ukoliko
se radi o senzornoj afaziji. Goldsteinov motoriki agramatizam (1948, str. 81), ili pravi agramatizam, kako ga je
formulisao Alajouanine (1956, str. 16), je najtipinije
ispoljavanje eferentne afazije. Stoga takozvana sitnija
jezika sredstva veznici, lanovi, zamenice koja
slue za cementiranje gramatikog konteksta ostaju netaknuta kod senzornog poremeaja, ali se zato gube prilikom eferentnog poremeaja. Osnovni sintaksiki odnos
je zavisnost; otuda se kod agramatizma sa njegovim telegrafskim stilom gube sve vrste zavisnih rei prilozi,
pridevi, puni glagoli. Meutim, kod eferentne afazije,
gubljenje predikata, to oiglednije predstavlja
i
* V. izlaganje o distinktivnim obelejiraa u ovde ukljuenoj
l fonetika (pnmedba redaktora).
202
gubitak moi za proporcionisanje (Jackson, 1958, str.

60), samo je najpotpuniji izraz tendencije da se uniti svaki
sintaksiki poredak. Sasvimje prirodno to je od dva tipa
sintaksike zavisnosti, upravljanja i kongruencije, ovaj
drugi neto otporniji kod eferentne afazije koja obuhvata
poremeaje u uspostavljanju kontakta, poto je kongruencija zavisnost koja se tie sekvenci i koja ukljuuje povezivanje po gramatikoj slinosti, dok je upravljanje zasnovano
prosto na ostvarenju kontakta. U krajnjoj liniji tu se govor
svodi na najprimitivnije forme, na odelite rei imenice
i glagolske imenice koje vre slubu celovitog iskaza. Nasuprot tome, kod senzorne afazije gramatiki subjekt, jedini
deo reenice kbji je nezavisan od konteksta, pokazuje tendenîju da se izgubi, poto glavni stimulus za subjekat lei
pre u selekciji no u kombinaciji. On je glavni lan sintaksike
konstrukcije i najee, a u nekim jezicima ak i obavezno, obeleava poetak reenice. Smanjene' mogunosti
variranja pri izboru imenikih leksema, tendencija da se
one zamene uoptenim, pronominaliziranim substitutima,
i nesposobnost da se daju sinonimi i antonimi, simptomi su
izrazitog poremeaja u povezivanju po slinosti. Ovaj poremeaj moe prouzrokovati poremeaj u nalaenju rei i
/ili u pronalaenju fonema. Ove vrste poremeaja mogu
vriti stalni meusobni uticaj dobijajui time vei zamah,
ali to ne znai da treba samim tim izvesti zakljuak da
jedan poremeaj izvire iz drugog; nemogue je, u stvari, objasniti proces dezintegracije verbalnog koda na osnovu
onog to je karakteristino za dezintegraciju fonemskog
koda (up. Critchley, 1959, str. 289).
Isto tako i fenomeni u oblasti morfologije ukazuju na
upadljiv kontrast izmeu eferentnih i senzomih poremeaja.
U jezicima sa bogatim fleksivnim sistemom, kao to su
ruski ili japanski (up. Panse i Shimoyama, 1955), eferentna se afazija ispoljava u osetnom pomanjkanju sufiksalnih
sredstava. ak je i u engleskom, koji se odlikuje retkim gramatikim nastavcima, zapaena atrofija nastavaka za
oblik, naroito onih koji izraavaju sintaksike odnose
(Goodglass i Hunt, 1958). Kod eferentnih afaziara, predstavnika engleskog jezika, koje su testirali Goodglass i
Hunt, proces propadanja u fonemskom pogledu identinih,
AFAZINIH OBOLJENJA
203
nastavaka nastavaka z i njegovih automatskih alternativnih

varijanata iz i s ukazuje na znaajnu hijerarhiju, s tim
to jedan veoma jasan princip uslovljava redosled gubljenja.
to je data gramatika konstrukcija vieg ranga, to je neminovnija njena dezintegracija. Na udaru je prvo klauza*,
i stoga je u engleskom najmanje odriv glagolski nastavak
za tree lice jednine koji signalizira odnos subjekat
predikat (npr. John dreams ,Don spava'). Posesivni
nastavak {Johri's dream) ,Donov san'), koji signalizira
odnos unutar sintagme,** neto je otporniji. Od tri konstrukcije klauza (reenica), sintagma, re re jeposlednja
koja biva oteena; otuda je mnoinski imeniki nastavak
-s (npr. u rei dreams ,snovi'), koji ne zavisi ni od reenice, ni od sintagme, najmanje oteen.
Dok kod eferentne afazije leksike morfeme u funkciji korena rei pokazuju veu rezistenciju od gramatikih
morfema (afiksa) f gramatikih rei (naroito zamenica),
kod senzorne afazije stanje je obrnuto. Kao to tvrde Bejn
(1957, str. 93) i Lurija (1958, str. 20), pacijenti ovim
oblikom afazije gube mo razumevanja korena rei, dok
sufiksi obino ostaju daleko razumljiviji. tavie, Bejn
opaa kardinalnu ulogu zamenica u govoru ovih pacijenata. Treba primstiti da su rei sa jednim istim korenom
a razliitim sufiksima u neposrednom semantikom***
kontaktu (upor. izava, izdanje, . izdavaki), dok rei
razliitih korena i istog sufiksa ispoljavaju samo semantiku slinost (upor. rei na -or kojima se oznaava vrilac
radnje: agitator, okupator, gnjavator, itd.). Tako pacijenti
koji imaju poremeaj u povezivanju po slinosti lake
razlikuju sufikse no korene, dok pacijenti koji imaju poremeaje u uoavanju kontakta razlikuju prekorene nego
sufikse.
Objanjenje oteenja unutarnjeg govora**** koje, kao
to je Lurija otkrio, prati eferentne poremeaje, lei u bitnoj karakteristici ove afazije, a ta se karakteristika svodi
Engleski termin clause: reenica s linim glagoiskim oblikom (primeba redaktora).
** Engleski termin phrase: grupa rei; ovde se upotrebljava termin sintagma
koji je kod nas uveo Aleksandar Beh (primedba redaktora).
*** Semantiki znaenjski (pnmedba redaktora).
*** Unutarnji govor govor u sebi, neoformljen eksplicitnim zvucima (primedba redaktora).
204
LINGVIST1KA I POETIKA
na pojavu odumiranja kontekstualnog govora. Na unutarnji govor je kontekst naih iskaza; poto su unitena sva
verbalna povezivanja kod eferentnog tipa oboljenja, oteenje unutarnjeg govora je neizbeno. Odgovarajui gubitak kod senzome afazije svodi se na gubitak metajezikih* radnji, to je neminovni rezultat poremeaja u povezivanju po slinosti.
Dihotomija poremeaja u dekodiranju i enkodiranju
najneposrednije se manifestuje u divergentnom, moglo bi se
ak rei suprotnom karakteru simptoma eferentne i sen*
zorne afazije. Pri tom ova dva tipa simptoma jasno pokazuju kontrast koji postoji izmeu poremeaja u ostvarivanju kontakta i poremeaja u povezivanju po slinosti.
Neraskidivo jedinstvo ovih dveju podela trai svoje objanjenje. Mi moemo postaviti pitanje zato je kontekst
oteen kod poremeaja u enkodiranju, mada ostaje netaknut kod poremeaja u dekodiranju, i zato su, s druge
strane, oni autonomni konstituenti koji ostaju netaknuti
kod poremeaja prvog tipa oteeni kod poremeaja drugog tipa, gde ak ne preostaju nikakvi'autonomni konstituenti. Odgovor lei u injenici da se procesi enkodiranja i
dekodiranja bitno razlikuju u redosledu. Enkodiranje
poinje selekcijom konstituenata koje treba kombinovati
i integrirati u jedan kontekst. Selekcija je prethodna radnja, dok je konstruisanje konteksta ono to sledi i to je
upravo cilj enkodera.** Za dekodera ovaj redosled je obrnut. Pre svega, dekoder se suoava sa kontekstom, drugo,
on mora otkriti konstituente konteksta; kombinacija je
ono to je prethodno dato, a selekcija tek ono to dolazi
posle i to je, u stvari, neposredni cilj procesa dekodiranja.
Enkoder poinje analitikom operacijom za kojom dolazi
sinteza; dekoder prima sintetizovane podatke i pristupa
njihovoj analizi. Kod afazinih oboljenja biva oteeno ono
to je prvo po redu, dok ono to tek usleuje ostaje netaknuto; stoga je kod afazije koja pogaa proces enkodiranja
Metajezik sredstvo za dsfinisanje bilo kojih pojava, ukljuujui i jezike;
metajezike radnje sve operacije koje se tiu iskazivanja jednog istog znaenja dragira reima (primedba redaktora).
** Enkoder (engl. encoder): onaj koji vri radnju enkodiranja; dekoder (engl.
decoder): onaj koji vri radnju dekodiraaja (primedba redaktora).
AFAZINIH OBOLJENJA
205
sposobnost kombinovanja oteena, a kod one koja se tie

dekodiranja sposobnost selekcije (vidi tabelu I).
TABELA 1
ENKODIRANJE
netaknuto konstituentj " " V
DEKODIRANJE
^ """kontekst prethodi
oSteeo kontekst _ " " ^ " V ^ k o n s t i t u e n t i usleuje
Odnosi po slinosti lee u osnovici selektivne operacije, dok se kombinacija zasniva na ostvarivanju kontakta. Tako se razlika izmeu nezgoda pri enkodiranju i
nezgoda pri dekodiranju stapa sa dihotomijom poremeaja
u ostvarivanju kontakta i povezivanja po slinosti. Razlika izmeu procesa enkodiranja i dekodiranja, ili po
reima Hipokrata, izmeu uloge mozga kao govornikovog glasnika i sluaoevog tumaa (vidi Penfield i
Roberts, 1959, str. 7), igra veliku ulogu u jezikim poremeajima i prouzrokuje sasvim divergentno tipove simptoma
bolesti, koji obuhvataju ili poremeaje u povezivanju po
slinosti, ili poremeaje u ostvarivanju kontakta.
Kao to sam izneo u jednoj ranijoj studiji (Jakobson i
Halle, 1956, str. 76), metafora izostaje kod poremeaja po
slinosti, a metonimija kod poremeaja u ostvarivanju
kontakta. Sada, poto smo diskutovali s jedne strane o selekciji, zasnovanoj na uoavanju slinosti, kao prvoj fazi procesa enkodiranja i s druge strane o kombinaciji, zasnovanoj
na realizaciji kontakta, kao poetnoj etapi operacije dekodiranja, pogledajrao dve vrste poezije: lirsku, koja je po
pravilu prvobitno zasnovana na principu povezivanja po
slinosti; i epsku, koja uglavnom operie na uspostavljanju
meusobnih veza. Podsetiemo se da je metafora bitni trop
u lirskoj poeziji, a metonimija vodei trop u epskoj poeziji. S tim u vezi, lirski pesnik, zapaziemo, nastoji da sebe
prikae kao govornika, dok epski pesnik preuzima ulogu
sluaoca koji treba da prenese dela za koja zna po uvenju.
Ovde opet, samo na drugom nivou, primeujemo paralelni odnps enkodiranja i povezivanja po slinosti s jedne
206
strane i dekodiranja i ostvarivanja kontakta, s druge.

Ovo savreno odgovara dokazima koje prua afazija o veoj stabilnosti odnosa uspostavljenih na principu slinosti
pri enkodiranju i odnosa ostvarenih spojeva prilikom procesa dekodiranja.
DRUGA DIHOTOMIJA: LIMITACIJA
nasuprot DEZINrEGRACIJI
Sa dva osnovna tipa afazije eferentnog i senzornog
preimo na druga etiri tipa o kojima se govori u Lurijinim monografijama. Njihove lingvistike simptome treba
izdvojiti i ponovo protumaiti. Ovde nalazimo dve ublaene
forme oboljenja: meu razliitim sluajevima poremeaja
u enkodiranju nalazi se ono to Lurija naziva dinaminom
afazijom (1962, str. 182); a meu poremeajima u dekodiranju, tip bolesti koji se naziva semantikom afazijom (1962, str. 132; 1958, str. 30; 1947, str. 151). Dozvolite
mi da dodam da Lurijina upotreba termina semantiki neto
odstupa od znaenja koje mu daje Head. Dinamiki poremeaj pogaa samo one govorne jedinice koje prevazilaze
granice recenice, naime ekstenzivne iskaze, naroito monologe. Drugim reima, ovaj poremeaj pogaa samo one
verbalne kombinacije koje prelaze granice verbalnog koda,
poto je kombinovanjem rei i grupa rei u reeninu celinu
dostignuta ona najvea krajnja konstrukcija ije se organizovanje dosledno sprovodi na bazi obaveznih gramatikih pravila.
Lurija i njegovi saradnici opisali su i drugu varijantu
istog bolesnog stanja. Ovu varijantu Lurija definie kao:
unitenje regulativne funkcije govora (1959; 1962, str.
214). Posmatran sa svog lingvistikog aspekta, simptom
bolesti se ovde, meutim, moe protumaiti kao nesposobnost da se jedan verbalni dijalog transponuje u neverbalni, vetaki sistem znakova ili kao nesposobnost da se
vodi takav dijalog gde e biti kombinovanja verbalnog
iskaza sa iskazima transponovanim u ovaj drugi sistem.
Ovakve semiotike* aktivnosti bi, u stvari, opet znaile
* Semiotiki koji se tie semiotike, tj. nauke o znacima za sporazumevanje
fprimedba redaktora).
O LINGVISTTKOJ TIPOLOGIJI
AFAZINIH OBOUENJA
207
prekoraavanje onih kombinacija koje uslovljava i regulie uobiajeni verbalni kod. Pacijent se, kao to tvrdi Lurija
(1962, str. 244), stalno vraa uobiajenim verbalnim klieima.
Uopte uzev, prelaz sa verbalnih stimulusa na odgovore posredstvom neverbalnih sistema znakova spada meu
najinteresantnije lingvistike i semiotike probleme. Smetnje
u doivljavanju vizuelnih snova koje su povezane sa jezikim
poremeajima pri enkodiranju (Anajev, 1960, str. 336)
pravilno su protumaene kao slom onog koda koji omoguava prelaz sa verbalnih na vizuelne signale (inkin, 1959,
str. 475).
Govor obolelih od dinamike i semantike afazije
odlikuje se dvema suprotnim osobinama; u prvom se
sluaju vri prekomerno natrpavanje unutar koda, u drugom jednosmerno natrpavanje unutar konteksta. Norirmlni
jezik pravi razliku izmeu vrsta rei i sintaksikih funkcija;
jedna ista vrsta rei moe obavljati razne funkcije u reenici, dok jednu istu funkciju mogu obavljati razne vrste
rei. Semantika afazija tei da odbaci ovaj dualizam time
to e svakoj vrsti rei pripisati samo jednu odreenu funkciju. Pod ovim okolnostima, svaka vrsta rei odreuje
se po mestu koje njeni lanovi zauzimaju u jednoj sintaksikoj sekvenci, a raznolikost tih mesta podlona je restrikcijama. Tako se zadravaju samo adverbalne funkcije
imenice (npr. John loves Mary ,Don voli Meri') dok
e se pogreno razumeti subordinativne grupe dveju imenica, naroito ako se mogu obrnuti; Lurija (1958, str. 25)
navodi ove primere: fathefs brother (,oev brat') i brother's
father (,bratov otac'); a circle under a triangle (,krug ispod
trougla') i a triangle under a circle (,trougao ispod kruga')
kao grupe koje su tipine za pogreno razumevanje. Jedan
od Lurijinih pacijenata (1947, str. 161) dao je lucidno objanjenje svoje elje da shvati rei mother's daughter (,majina ki'): Ja znam da su to dve osobe. Zamiljam. . .
mother (,majka')... i daughter (,ki'). .. ali koja od njih?'
udno, ali ja ne mogu ovo da shvatim. Da li je to vezano
sa majkom ili kerkom? Nije mi jasno, ne razumem. Glagolski predikati su shvatljivi, dok pre'dikatske imenice, naroito kada kopula nije izraena, zbunjuju semantikog
208
afaziara. Do njega dopiru jedino pridevi u atributivnoj

funkciji. Eksplicitna superpozicija subjekta nad direktnim
objektom postaje obavezna. Otuda pasivne konstrukcije zbunjuju pacijent^, i u aktivnim reenicama red subjekat
objekat postaje nepokretljiv. ak i u takvom jeziku kao
to je ruski, u korae normalne slobodne stilistike varijacije
reda rei igraju veliku ulogu, obrnuti fed objekat subjekat pacijent shvata pogreno uprkos jasne informacije
koju daju oznake akuzativa i nominativa. Na primer,
sestrii end Ijubit, ,sestru ena voli', shvata se kao sestrd
enu Ijubit, ,sestra enu voli'. Sintagmatska osa potiskuje
paradigmatsku osu.
Semantika afazija uproava i zbija sintaksika pravila; tavie, ona brie gramatiku vezu izmeu reenica,
i ovaj se nedostatak moe opaziti ak i posle rehabilitacije
pacijenta. Meu verbalnim konstrukcijama koje podleu
obaveznim. pravilima, reenica se obino smatra najveom. Istina je da pravila gramatike superpozicije (meusobno slaganje odnosno kongruencija po zavisnosti) dejstvuju samo u okviru reenice. Pa ipak anaforska pravila,
zasnovana na prostim odnosima slinosti, prelaze preko
granica reenice. Zamenice i lanovi mogu zavisiti od
ireg konteksta nego to su granice reenice. Ali poto
semantika afazija spada u poremeaje u povezivanju po
slinosti, nije nikakvo udo to se regulisanje anaforskih
zamenica i lanova moe izgubiti. Profesor J. M. Wepman
mi Je dao jedan dobar priraer: njegov pacijent koji je
ozdravio od semantikog poremeaja, iznenada je napravio
simptomatinu omaku: Moja ena nije danas ovde. On
nije doao sa mnom. (,My wife is not here today. He
did not come with me.')
TREA DIHOTOMTJA: SEKVENC4. (SUKCESlVNOST) nasuprot
SKUPNOJ JEDINSTVENOSTI (SIMULTANOSTI)
Opis i klasifikacija afazinih oteenja nalaze se pred

vanim pitanjem da li sekvenca ili simultani niz lingvistikih celina biva pogoen oboljenjem. Dihotomija SEKVENCA/SKUPNA JEDINSTVENOST preseca fundamentalnu
-
O LINGVISTIKOJ TIPOLOGUI
AFAZINIH OBOUENJA
209
podelu afazinih oteenja na poretneaje u enkodiranju

(tie se kombinacije) i dekodiranju (tie se selekcije). Poremeaji u enkodiranju ne ugroavaju princip selekcije, ve
princip kombinovanja od kojeg zavisi jezika struktura.
Postoje dve vrste kombinacija u jeziku: jedinstvena skupna
celina i sekvenca u vremenu; sekvenca je izloena oteenju
kod eferentnih i dinamikih tipova'poremeaja u enkodiranju, dok trei tip, eferentna afazija, unitava jedinstvenu skupnu celinu. Na fonemskom nivou eferentna afazija prekida uzastopno spajanje fonema, dok se kod aferentne
afazije prekida kombinacija skupno ostvarenih distinktivnih obeleja u fonemi. Tipini lingvistiki simptom aferentne
afazije je irok obim fluktuacija u proizvoenju fonema.
U eferentnoj afaziji ostaju prisutni samo neki konstituenti
sekvence, to je njihov kontekst izopaen; slino tome, aferentna afazija uva samo pojedine konstituente simultane
grupe, dok se ostatak konteksta ispunjava skoro nasumce.
Senzorna afazija, orijentisana na kontekst, prouzrokuje gubitak samo pojedinanih konstituenata, to jest, samo izdvojenih distinktivnih obeleja foneme; oigledno, dolazi
do gubljenja upravo onih elemenata koji su najmanje zavisni
od svoje simultane i sekventne sredine. Nasuprot tome,
aferentna afazija izgleda da uva samo ona distinktivna
obeleja koja su najmanje zavisna od svoje okoline i koja
lee u osnovi fonemske strukture jezika. Meutim, kao to
Lurija upozorava (1947, str. 111), mi jo uvek nedovoljno
poznajemo aferentnu afaziju.
Aferentna afazija je poremeaj enkodiranja koji se tie
simultanih kombinacija; oblik afazije za koji Lurija provizotno prihvata naziv amnestiki ili akustiko-amnestiki (1962, str. 98) je poremeaj dekodiranja koji se odnosi na uzastopnu selekciju. Dok senzorna afazija spreava identifikaciju konstituenata koja bi se vrila uzimanjem
u obzir niza istovremeno prisutnih supstitutivnih mogunosti,
amnestika afazija naruava ovu identifikaciju samo ako
je jedan dati konstituent lan koordinativnog para (ili veeg
niza) rei (ili reenica klauza). Koordinativne grupe
zauzimaju naroito mesto meu sintaksikim konstrukcijama. One su jedine sintaksike grupe bez ikakve unutarnje superpozicije, jedine otvorene grupe, tj. grupe sa
14
210
lanovima koji se slobodno mogu dodavati ili oduzimati;

one su najzad jedine, kao to je de Groot lepo primetio
(1957, str. 128), gde postoji, strogo uzevi, pravo slaganje,
naime ista, uzajamna kongruencija. Amnestika afazija
je, dakle, poremeaj u povezivanju po slinosti, koji zahvata onu gramatiku sekvencu koja je zasnovana na odnosima izrazite slinosti, a aferentna afazija je poremeaj
u stvaranju veza, koji pogaa jedino red skupno ostvarenih konstituenata u okviru jedne date glasovne sekvence.
Dvodimenzionalno povezivanje distinktivnih obeleja (u
sekvencu i u jedinstven skup) zadaje muke enkoderu koji
pati od aferentne afazije, dok dvodimenzionalna (paradigmatska i sintagmatska) slinost parataksikih* rei ili
reenica (klauza) zadaje muke dekoderu koji pati od amnestike afazije.
ZAKUUAK
Ovaj na kratki osvrt ima za cilj, s jedne strane, da
ukae na specifine verbalne simptome koji karakteriu
est tipova afazije koji su izneti u Lurijinim knjigama (1947,
1962) i, s druge strane, da ponovo razmotri uzajamnu povezanost tih est tipova sa strogo lingvistikog stanovita.
Ustanovljeno je da u osnovi tih est tipova afazinih oteenja lee tri dihotomije (vidi sliku 1). Govor koji je lien
OGRANliEHJE
Sl. 1. Dihotomije koje lee u osnovi est tipova afazikih oteenja

* Parataksiki koji je u nezavisnom odnosu (primedba redaktora).
O LINGVISTIKOJ TIPOLOGIJI AFAZINIH OBOLJENJA
211
svake saznajne funkcije i koji je sveden na isto emotivne

uzvike ostaje van domena ovog pregleda.
Poremeaji u povezivanju odgovarajuih konstituenata
koje prati oteenje, odlike su tri tipa afazije takozvane
eferentne, dinamike i aferentne, dok druga tri tipa
prema Lurijinoj nomenklaturi: senzorni, semantiki i amnestiki ispoljavaju poremeaje u uoavanju slinosti, to
povlai oteenje koda. Iste ove dve grupe, posmatrane u
smislu verbalnog ponaanja, suprotstavljaju se jedna drugoj kao poremeaji u enkodiranju i dekodiranju.
U sva tri tipa poremeaja u ostvarivanju spojeva oteena je sposobnost kombinovanja i integrisanja; meutim,
kod eferentnih i dinamikih tipova ovo oteenje pogaa
integraciju sukcesivnih konstituenata, dok kod aferentnog
tipa konstituenti jedinstvenog skupa ne uspevaju da se integriraju. Kod tri tipa poremeaja u uspostavljanju slinosti
pogoena je sposobnost odabiranja i identifikovanja; meutim, ono to strada kod senzornih i semantikih vrsta afazije to je, u stvari, sposobnost odabiranja u sluaju nekoliko
istovremeno prisutnih mogunosti i pri tom sposobnost
identifikacije alternativnih konstituenata; kod amnestike
afazije postoje takoe smetnje u izboru i identifikaciji, ali
one se tiu samo konstituenata koji su vezani u jednu koordinativnu grupu. Dakle, pored prostih tipova poremeaja
u realizaciji spojeva koji se manifestuju samo na sukcesivnim fenomenima, i poremeaja u uoavanju slinosti koji
dolaze do izraaja jedino ukoliko je simultanost u pitanju,
izgleda da postoje i dva kompleksna, srednja tipa afazije: jedan poremeaj spajanja koji implicira osu simultanosti
(aferentna afazija), i jedan poremeaj uoavanja slinosti,
koja zavisi od ose sukcesivnosti (amnestika afazija).
Prema tome, ovde dejstvuje jedna druga dihotomija opozicija sekvence i jedinstvenog skupa, ili prema Saussureovoj
terminologiji (vidi 1922, str. 115, 180) sukcesivnosti i
simultanosti koja opet deli est tipova oteenja na
dve trostruke grupe.
Za razliku od eferentne afazije, Lurijina dinamika
afazija ne oteuje ni fonemski ni gramatiki kontekst, ve
samo one verbalne kontekste koji sadre vie od jedne
14*
212
reenice i tako prelaze granice jedne sintaksike celine.

Reenica je maksimalni kontekst, strukturiran na bazi
kodiraaih pravila; otuda mi nismo vie ogranieni obaveznim hijerarhijskim pravilima kada kombinujemo reenice u iskaz (Jakobson, 1955, str. 74). S druge strane, ono
to se, po Lurijinoj terminologiji, naziva semantikom
afazijom rui svaku granicu izmeu morfolokih kategoiija
i njihovih sintaksikih funkcija. Uzgred reeno, ovo gubljenje
granica izmeu morfologije i sintakse izgleda da podstie
neologizam*. Pojacani neologizam kod afaziara i dece javlja se usled nedostatka onih preciznih kriterija kojima mi
inae raspolaemo pri razlikovanju dvaju verbalnih nivoa:
odreenih rei, s jedne strane, odreenih samo u pogledu
gramatike strukture dok je pri tom njihov leksiki izbor
relativno slobodan, i reenica, s druge. Naa selekcija rei
je u osnovi slobodna, a njihova kombinacija je ograniena
samo formalnim pravilima za graenje reenica. Za afaziare o kojima je re i za decu odreenog uzrasta ova se sloboda proiruje na selekciju morfema tako da njihova kombinacija biva ograniena samo pravilima za graenje rei.
Setiemo se da dinamika afazija pripada tipovima
govornih poremeaja koji su usredsreeni na kod i koji
naruavaju kontekst, a da semantika afazija pripada tipovima koji oteuju kod i koji su usredsreeni na kontekst.
Prema tome, dinamika afazija pogaa samo nekodirane
kontekste, dok, s druge strane, semantika afazija tei
restrikciji koda, ograniavajui autonomiju morfolokih kategorija u prilog sintakse. Dinamiki i semantiki tipovi
oboljenja razlikuju se od eferentnih odnosno senzornih
tipova po tome to je njihovo dejstvo limitativno (ograniava govorne mogunosti), dok u ovom drugom sluaju
oboljenje dovodi do dezintegracije jezikih jedinica. Ova
trea dihotomija limitacija /dezintegracija ukljuuje
samo proste vrste afazije, one koja se tie enkodiranja i one
koja se tie dekodiranja, a ne odnosi se na kompleksne,
prelazne tipove (vidi tabelu II).
* Neologizam kovanje novih reil ili davanje novog znaenja poznatlm reeima (pnmedba redaktora).
O LINGVISTIKOJ TIPOLOGUJ AFAZINIH OBOLJENJA
213
TABELA II
Afazija
Oteeni:
enkodiranje ( + ) ili
dekodiranje ( - )
sekvenca ( + ) ili
jedinstven skup ( - )
efer.
senz.
din.
sem.
afer.
amnes.
Prisutni:
dezintegracija ( + ) ili
limitacija ( - )
Nije potrebno da naglasim: ako sam ovaj pregled podesio prvenstveno piema lingvistikim pitanjima, ja ne
potcenjujem i druge aspekte afazinih oteenja. Naravno,
svakom treba dati ono to mu pripada; ali moja je glavna briga bila ovde da izbegnem mogunost da se pobrkaju razni nivoi posmatranja. Meutim ovek se mora
sloiti sa Jacksonovim programom iz 1878. da nas rigorozno ograniavanje nivoa ipak ne sme spreavati u
nastojanju da ustanovimo slinosti izmeu njih (1959,
str. 156) i naroito izmeu jezikih oboljenja i njihovih
anatomskih substrata.
Veza izmeu povreda na prednjim delovima modane
kore i tekoa pri enkodiranju odavno je priznata, kao i
veza izmeu povreda u zadnjim delovima modane kore
i smetnji pri dekodiranju. Treba, tavie, primetiti da oteenja pri enkodiranju odgovaraju povredama u prednjim
oblastima ela i slepoonicama i eonim povredama (up.
Lurija, 1958, str. 27, 30), dok su poremeaji pri dekodiranju,
koji se odnose na jedinstven skup, dakle na jeziku osu
simultanosti, vezani za povrede u predelima iza eone kosti
i oko vrha i sa obadve strane lobanje. Prelazni tipovi afazije, koji kombinuju poremeaje u enkodiranju sa osom
simultanosti ili poremeaje u dekodiranju sa jezikom osom
sukcesivnosti, oigledno odgovaraju povredama u zadnjem
delu centralnih predela (aferentna afazija; up. Lurija, 1947,
str. 112) i u centralnim predelima i predelima slepoonica
(amnestika afazija; up. Penfield i Roberts, 1959, str. 42;
214
Lurija, 1962, str. 98). Izgleda da postoji jedna ubedljiva

slinost izmeu medijalnog poloaja ovih povreda u glavi
i srednjeg karaktera ovih jezikih poremeaja u odnosu na
druge tipove afazije.
eono-slepoonike povrede i povrede u predelu iza
slepoonica izazivaju osnovne oblike poremeaja u enkodiranju i dekodiranju; za razliku od ovih oboljenja ije je dejstvo usmereno na jeziku dezintegraciju, limitativni tipovi
afazije se vezuju za dva suprotna podruja, naime, dinamiki poremeaj je vezan za prednje, frontalne delove mozga,
tj. za frontalno unutarnje podruje prednjeg mozga (up.
Lurija, 1962, str. 182), i obmuto, semantiki poremeaj vezan je za mesta u zadnjem delu i vrhu i obema stranama
lobanje, a takoe i za mesta u zadnjem delu lobanje, tj. za
posteriorna unutranja podruja (up. Lurija, 1958, str. 21;
Pribram, 1960).
Neizbeno se postavlja pitanje: ta je cerebralni korelat relevantne dihotomije sekvenca/jedinstven skup?
Dozvolite mi da citiram ne sasvim definitivni, ali ipak
veoma stimulativni odgovor na ovo pitanje, koji sam primio od profesora K. Pribrama sa Univerziteta u Stanfordu:
Pitanje se moe postaviti u vezi sa pravim mestom poremeenja kod eferentne afazije. Bilateralno otklonjenje Brokovog podruja izvedeno je bez izazivanja afazije (Mettler, 1949).
Kod majmuna povrede u fronto-insulo-temporalnim oblastima
glave proizvode defekt u enkodnoj sekvenci, mada oni inae ne
govore. Oseam, stoga, da do tipa afazije u enkodnoj sekvenci
dolazi ne iz povrinskog ukljuivanja podruja 44, ve zbog upadanja u fronto-temporalno podruje mozga kada su povrede
duboke.
Ako je tako, i ako se piednji frontalni kotteks smatra
delom medio-bazalnog prednjeg mozga (iz talamokortikalnih,
filogenetikih i neurobihevioristikih razloga), jo jedna dividenda proizilazi iz lingvistike analize. Dve Hngvistike ose imaju odgovarajua mestau mozgu: naime, dekodiranje/enkodiranje
je posteriorno/frontalno u mozgu; jedinstvenost skupa/sekvenca
(ili simultanost/sukcesivnost) je rasporeena kao dorsolateralno/
mediobazalno u mozgu.
Izuavanje afazije ne moe vie mimoilaziti znaajnu

injenicu da jedna bitno lingvistika tipologija afazinih
oteenja, izloena bez obzira na anatomske injenice, daje
LrNGvrsnKOJ TIPOLOGIJI AFAZINIH OBOLJENJA
215
jednu oigledno koherentnu i simetrinu relacionu strukturu,

za koju se ispostavlja da je izvanredno bliska topografiji
onih povreda mozga koje lee u osnovi tih oteenja.
REZIME
est osnovnih tipova afazinih poremeaja koje je ispitao A. R. Lurija i koja se konvencionalno nazivaju: I, dinamiki (sa ozledama frontalnih delova mozga); II, eferentno
motoriki (vezani sa prednjim fronto-temporalnim delovima korteksa); III, aferentno motoriki (retro-centralni);
IV, amnestiki (centro-temporalni); V, senzorni (postero-temporalni); i VI, semantiki (perijeto-okcipitalni), iziskuju i sugeriraju jasnu i simetrinu lingvistiku klasifikaciju.
Tipovi I III pogaaju proces enkodiranja, dok tipovi IV VI impliciraju oteenje u prvom redu procesa
dekodiranja. Za enkodera procesu selekcije normalno usleuje proces kombinacije, dok dekoder prvo nailazi na
kontekst, tako da selekciji prethodi kombinacija. U afaziji je oteen konsekvent, dok antecedent ostaje netaknut. Stoga je kombinacija defektna kod enkodnih tipova
afazije, a selekcija kod preteno dekodnih poremeenja.
Razlika izmeu enkodnih i dekodnih nezgoda stapa se u
dihotomiju poremeaja spajanja i slinosti.
Tip II zadrava fonemske i gramaticke jedinice, ali
prekida fonemsku i / ili gramatiku sekvencu, dok tip V
smanjuie raznolikost takvih jedinica, uvajui pri tom strukturu njihovog grupisanja.
Tip I zajedno sa tipom II ima nedostatak u integrativnim operacijama, ali u tipu I te su operacije ometene
samo na viim nivoima: oteena je kombinacija reenica
i iskaza. Isto tako, tip VI, za razliku od tipa V, ne pogaa
nie jezike nivoe. Repertoar fonema i rei ostaje, ali je izgleda morfologija radikalno potinjena sintaksi; sintaksike
funkcije i red rei nadjaavaju morfoloke kategorije.
Tipovi III i IV zauzimaju srednji poloaj izmeu III
i VVI. Proseci kombinovanja trpe kod sva tri tipa enkodne afazije, ali dok tip I i II pogaaju razne vrste
216
sekvenci, afaziari tipa III ne uspevaju da manipuliu i

razlikuju jedinstvene skupove distinktivnih obeleja. Proseci selekcije trpe u sva tri tipa dekodne afazije. ali je
kod tipa IV pogoeno samo ono to se realizuje u nizu.
Ako uzmemo u obzir dve ose koje Saussure pominje,
moemo utvrditi da se poremeaji tipa III i IV manifestuju na osi sukcesivnosti, a oboljenja VVI i III na
osi simultanosti.
SPISAK U P O T R E B L J E N I H DELA
Alajouanine, T. (1956). Brain, 79, I.
Alajouanine, T., Ombredane, A., i Durand, M. (1939). Le Syndrome
de Desintegration dans VAphasie. Paris: Masson.
Ananjev, B. G. (1960). Psixologija uvstvennogo Poznanija. Moskva:
Akademija Pedagokih nauka.
Baudouin de Courtenay, J. (1881). Podrobnaja Programma Lekcij
v 18771878 Uebnom Godu. Kazanj: Univerzitetske publikacije.
Bejn, E. S. (1957). Vop. Psixol., 4, 90.
Brain, W. R. (1961). Speech Disorders. London: Buttervvorths.
Critchley, M. (1959). Objavljeno u The Centennial Lectures
commemorating the one hundredth anniversary of E. R. SquibbN
and Sons, str. 269. New York: Putnam's Sons.
Fillenbaum, S., Jones, L. V., and Wepman, J. M. (1961). Language and Speech, 4, 91.
Freud, S. (1953). On Aphasia. New York: International University Press.
Fry, D. B. (1959). Language and Speech, 2, 52.
Goldstein, K. (1948). Language andLanguage Disturbances.Nev/ York:
Grune and Stratton.
Goodglass, H. i Berko, J. (1960). /. Speech Res., 3, 257.
Goodglass, H., i Hunt, J. (1958). Word. 14, 197.
Goodglass, H., i Mayer, J. (1958). J. Speech Dis., 23, 99.
Groot, A. W. de (1957). Lingua, 6, 113.
Head, H. (1926). Aphasia and Kindred Disorders of Speech. Cambridge University Press.
Ivanov, V. V. (1962). Objavljeno u Strukturno-tipologieskie Issledovanija, str. 70, ured. Molonaja, T. N. Moskva: Akademija
nauka.
Jackson, J. M. (1958). Selected Writings, vol. 2. New York:
Basic Books, Inc.
O LINGVISTIKOI TIPOLOGIJI AFAZINIH OBOLJENJA
217
Jakobson, R. (1955). Objavljeno u On Expressive Language, str.

69, ed. Werner, H. Worcester, Mass.: Clark University Press.
Jakobson, R. (1962). Selected Writings, vol. I, str. 328. The Hague:
Mouton.
Jakobson, R., i Halle, M. (1956). Fundamentals of Language.
The Hague: Mouton.
Kruszewski, N. (1883). Oerk Nauki o Jazyke. Kazanj: Univerzitetske publikacije.
Lenneberg, E. H. (1962). J. abnorm soc. Psychol. 65, 419.
Lurija, A. R. (1947). Travmatieskaja Afazija. Moskva: Izdanje
Akademije Medicinskih nauka u SSSR.
Lurija, A. R. (1958). Language and Speech, I, 14.
Lurija, A. R. (1959). Word, 15, 453.
Lurija, A. R. (1962). Vyie Korkovye Funkcii eloveka. Izdanje
Moskovskog univerziteta.
Marie, P. (1962). Travaux et Memoires, vol. I. Paris: Masson.
Mettler, F. (1949). Selective Partial Ablation of the Frontal Cortex.
New York: Hoeber.
Osgood, C. E i Miron, M. S. (1963). Approaches to the Study
o/ Aphasia: A report ofan interdisciplinary conference on aphasia.
Urbana: University of Illinois Press.
Panse, R. i Shimoyama, T. (1955). Arch. Psychiat. Nervenkr.,
193, 131.
Peirce, C. H. (1932). Collected Papers, vol. 2, eds. Harsthorne, C ,
and Weiss, P. Cambridge, Mass.: Harvard University Press.
Penfield, W., and Roberts, L. (1959). Speech and Brain Mechanisms.
Princeton, N. J.: Princeton University Press.
Pribram, K. H. (1960). Objavljeno u Handbook of Physiology,
vol. 2, eds. Field, J., Magoun, H. W., and Hall, V. E. Washington,
D. C: American Physio1ogical Society, 1323.
Rapport au VI Congres de la Socite franfaise de phoniatrie (1939).
Rev. franf. phoniatrie, 7.
Saussure, F. de (1922). Cours de Linguistique Generale, 2nd edn.
Paris: Payot.
Wolpert, I. (1929). Dtsth. Z. Nervenheilk. 3, 187.
inkin, N. I. (1959). Objavljeno u Psixologieskaja Nauka v SSSR, 1,
470. Moskva: Akademija pedagokih nauka.
FONOLOGIJA I FONETIKA
I. NIVO DISTINKTIVNIH OBELEJA U JEZflCU*
1.1 Distinktivna** obeleja u akciji. U Njujorku postoje

porodina imena kao to su Bitter, Chitter, Ditter, Fitter,
Gitter, Hitter, Litter, Mitter, Pitter, Ritter, Sitter, Titter,
Witter, Zitter. Ma kakvo da je poreklo ovih prezimena i
njihovih nosilaca, svaka se od ovih rei upotrebljava u engleskom jeziku stanovnika Njujorka, ne sukobljavajui se sa
njihovim lingvistikim navikama. Vi, recimo, nikad niste
uli o gospodinu kojeg vam predstavljaju u jednom njujorkom drutvu. Gospodin Ditter, kae va domain. Vi
se trudite da shvatite i zapamtite tu poruku. Kao svaki ovek
koji govori engleski vi, i nesvesni te operacije, rastavljate
ovaj neprekidni zvuni tok na odreen broj sukcesivnih jedinica. Va domain nije rekao bitter /bits/, ili dotter /dats/,
ili digger /diga/, ili ditty /diti/, ve ditter /dita/. Tako etiri
uzastopne jedinice kod kojih se moe izvriti selektivna
alternacija sa drugim jedinicama u engleskom jeziku slualac lako svodi na: /d/+/i/+/t/+/ 3 /Svaka od ovih jedinica prua sluaocu odreen broj
parnih alternativa koje imaju diferencijalnu vrednost u engleskom jeziku. Navedena porodina imena razlikuju se, pre
svega, po svojoj poetnoj jedinici. Neka se od^tih imena
razlikuju jedno od drugog samo po jednoj alternativi; ta
Naslov u originalu glasi: Phonology and Phonelics Koautori: R. Jakobson
i M. Halle. Objavljeno najpre u Fundamentals of Language (The Hague, 1956), zatim
u neSto popravljenoj i skraenoj verziji u Manual of Phonetics (ed. L. Kaiser, Amsterdam, 1957) i u nemakom prevodu G. F. Meiera (Berhn, 1960). Prevela
Draginja Pervaz.
* Distinktivan ovde znai koji slui da obelei razliku u znaenju (pnmedba
redaktora).
FONOLOGUA I FONETIKA
219
minimalna razlika karakteristina je za vie parova, npr.

/nita/ :/dita/= /mita/ :/bita/ = nazalnost : nenazalnost;
/tito/ :/dfto/=/sito/ : /zito/=/pfto/ : /bfto/ = /kfto/ : /gfta/
=napetost : oputenost. Parovi kao to su /pita/ i /dita/
ilustruju dve minimalne razlike koje se zajedniki pojavljuju: gravisnost (niska tonalnost) nas'uprot akutnosti
(visokoj tonalnosti), i napetost nasuprot oputenosti. Par
bitter /bito/ i detter /deta/ pokazuju dve uzastopne minimalne razlike: prvo se javlja gravisnost nasuprot akutnosti
a zatim difuznost nasuprot kompaktnosti. to se tie akustike i motorne definicije navedenih razlika, vidi 3.61 i 3.62.
1.2 Struktura distinktivnih obeleja. Lingvistika analiza postepeno svodi kompleksne govorne jedinice na MORFEME,
kao nedeljive konstituente koje imaju sopstveno znaenje,
i rastavlja te najmanje nosioce znaenja na nedeljive komponente pomou kojih se morfeme razlikuju jedne od drugih.
Ove se komponente zovu DISTINKTIVNA OBELEJA.
Prema tome treba razlikovati dva nivoa jezika i lingvistike
analize: s jedne strane, SEMANTIKI NIVO, koji ukljuuje i jednostavne i znaenjske jedinice poev od morfeme
pa do celog iskaza i, s druge strane, NIVO DISTINKTIVNIH
OBELEJA. Ovaj obuhvata sve one jednostavne i kompleksne jedinice koje slue prosto za to da se pomou njih
meusobno razlikuju, poveu, izdvoje ili dovedu do punog
izraaja mnogostruke znaenjske jedinice.
Svako distinktivno obeleje uzeto ponaosob namee
izbor izmeu dva lana jedne date opozicije. Pri tome dolazi
do izraaja ono specifino razlikovanje koje je svojstveno
samo datoj opoziciji i nijednoj drugoj. Tako se, na primer,
gravisni glasovi suprotstavljaju akutnima u percepciji sluaoca po tonalnosti kao glasovi (relativno) niske tonalnosti glasovima sa (relativno) visokom tonalnou; gledano
iz fizikog aspekta, oni stoje u opoziciji po odgovaiajuoj distribuciji energije na krajevima spektra, a iz motorinog
po odgovarajuem obimu i obliku rezonatora. Svako
obeleje u poruci koja je preneta sluaocu stavlja ga pred
alternativni izbor: da ili ne. Tako on mora da izvri selekciju
izmeu gravisnosti i akutnosti, jer se u jeziku na kojem je
data poruka ostvaruju obe altemative u kombinaciji sa
220
identinim skupom osobenosti i u identinim sekvencama:

/bita/ /dita/, /fits/, - /sita/, /bil/ - /biil/. Slualac je primoran da bira ili izmeu dve suprotne osobine obuhvaene
istom kategorijom, kao u sluaju opozicije gravisnost/
akutnost, ili izmeu prisutnosti i odsutnosti izvesne osobine. Ovo drugo biva onda kad se ostvaruju suprotstavljanja kao zvunost/bezvunost, nazalnost/nenazalnost,
palataliziranost/nepalataliziranost.
1.3 Opozicija i kontrast. Termin OPOZICIJA (u smislu
u kojem ga je Saussure upotrebljavao) najprikladniji je
za one sluajeve kada samo jedna od dveju logiki povezanih alternativa odgovara poruci oko koje je slualac u
nedoumici (da li je reeno /bite/ ili /dite/?. Termin KONTRAST, meutim, treba rezervisati za one situacije kada
polarnost datih jedinica dolazi do izraaja tek prilikom njihovog susedstva u govornom lancu. Tako, na primer, dolazi
do kontrasta gravisnosti i akutnosti u sekvenci /pi/. Isti
takav kontrast imamo, ali sad s obrnutim redom elemenata, u sekvenci /tu/. Opozicija i kontrast su, dakle, dve
razne manifestacije istog PRINCIPA POLARNOSTI i njihova uloga u organizovanju jezikih elemenata sa distinktivnom funkcijom veoma je vana (up. 3.4).
1.4 Poruka i kod*. Kad slualac primi poruku na jeziku
koji zna, on je povezuje s kodom koji mu je pri ruci. Ovaj
kod ukljuuje: sva distinktivna obeleja s kojima treba
manipulisati, sve njihove dopustive meusobne kombinacije
koje bivaju realizovane u vidu onog jedinstvenog skupa obeleja iji je naziv FONEMA, i sva pravila za ulanavanje
fonema u SEKVENCE ukratko, sva distinktivna sredstva koja prvenstveno slue meusobnom razlikovanju morfema i celih rei. Stoga kada lice koje govori samo engleski
uje ime kao to je /zita/, ono ga identifikuje i asimilira bez
tekoe ak ako ga i nije nikad ranije ulo. Ali e takva
ista osoba biti sklona da iskrivi, bilo u percepciji ili reprodukciji, ili da smatra stranim i ime kao to je, recimo,
* Kod je termin prenet u lingvistiku iz teorije informacije. Odnosi se na celokupnost datih znakova za sporazumevanje ukljuujui i sistem njihovih odnosa (primedba redaktora).
221
/ktits/ i to zbog neprihvatljive konsonantske grupe, i ime kao

to je, na primer, /xito/, koje sadri, dodue, samo poznata
distinktivna obeleja*, ali je pri tom ostvaren jedan potpuno
tu jedinstveni skup ovakvih obeleja; i najzad, ime kao,
recimo, /myt3/ gde druga po redu fonema sadri distinktivno obeleje nesvojstveno engleskom jeziku.
1.5 Elipsa i eksplidtnost. Ovde je namerno odabran sluaj
oveka suoenog sa prezimenima ljudi koji su mu potpuno nepoznati; takvome oveku ni njegov leksiki fond,
ni prethodno iskustvo, ni neposredni kontekst razgovora
ne pruaju pomo u raspoznavanju ovih imena. U takvoj
situaciji ovek koji prima poruku mora paljivo da registruje svaku fonemu. Pod drugim okolnostima nama obino kontekst i situacija doputaju da zanemarimo visok
procenat distinktivnih obeleja, fonema i sekvenci, a da
pri tom ne dovedemo u opasnost razumevanje poruke.
Procenat verovatnoe po kojem se moe predvideti pojava jednog jezikog elementa u govornom lancu varira u
zavisnosti od samog elementa o kojem se radi i od konkretnog konteksta. Iz tog razloga je moguno na osnovu
samo jednog dela ostvarene sekvence predvideti sa veom
ili manjom tanou sledee elemente, odnosno rekonstruisati prethodne i, najzad, poznajui samo pojedine sastavne
elemente jedinstvenog skupa izvesti zakljuak i o svima
ostalima.
Poto se u raznim prilikama distinktivno optereenje
fonema u stvari smanjuje u odnosu na sluaoca, i govornik
je osloboen od izgovaranja svih onih glasovnih distinkcija
koje bi inae morale biti prisutne u datome iskazu. Broj
zanemarenih obeleja, isputenih fonema i uproenih
sekvenci moe biti prilian prilikom nejasnog i brzog govora. Pri usmenom saoptavanju zvukovna strana jezika
moe biti isto toliko eliptina koliko i sintaksika konstrukcija. ak ni takvi primeri kao to je nemaran izgovor /tem
mins sem/ umesto ten minutes to seven (deset minuta
do sedam) koji navodi D. Jones ne predstavljaju najvii
stupanj isputanja i fragmentarisanja koji se sree u familijarnom govoru. Ali, ako se samo za to ukae potreba,
govornik lako prebacuje svoj iskaz, koji je bio eliptian
222
bilo na semantikom nivou ili na nivou distinktivnih obeleja, u eksplicitan govorni oblik kojeg, po potrebi, slualac shvata u svoj njegovoj eksplicitno'sti.
Nejasan nain izgovora je samo skraeni derivat eksplicitnog oblika jasnog govora koji nosi najveu koliinu
informacije. Veina Amerikanaca obino ne razlikuje /t/ i /d/
u poziciji izmeu naglaenog i nenaglaenog vokala u engleskom jeziku, ali ih jasno izgovara kada se javi opasnost
da doe do zbrke zbog homonima: Gospodin Bitter
/bita/ ili Bidder /bids/? moe se postaviti pitanje sa naglaavanjem razlike izmeu dve foneme. To znai da u jednom tipu amerike varijante engleskog jezika jeziki kod
namee razlikovanje intervokalskog /t/ i /d/, dok je u drugom
dijalekatskom tipu ta razlika potpuno izgubljena. Kada
analiziramo sistem fonema i fonemska distinktivna obeleja, moramo se posluiti najpotpunijim, optimalnim kodom kojim raspolau dati govornici.
II. RAZNOLIKOST DISTINKTIVNIH OBELEJA
I NJIHOVO TRETIRANJE U LINGVISTICI
2.1 Fonologija i fonemika. Pitanje kako jezik iskoriava
glasovni materijal, odabirajui izvesne njegove elemente i
prilagoavajui ih za razne svrhe, predstavlja polje specijalne lingvistike discipline. Na engleskom se ta disciplina esto zove FONEMIKA (ili puristiki FONEMATIKA),
poto je primarna funkcija glasova u jeziku da slue kao
distinktivno sredstvo, i poto je osnovno sredstvo za tu
funkciju fonema sa svojim komponentama.
Meutim, pogodniji je termin FONOLOGIJA (lan1
siran 1923. i zasnovan na predlozima enevske kole) ,
koji se sve vie upotrebljava u Evropi, ili opisni termin
FUNKCIONALNA FONETIKA, mada je na engleskom naziv fonologija (phonology) esto oznaavao
druge oblasti i naroito sluio da prevede nemaki izraz
Lautgeschichte.
Moguna prednost naziva fonologija
bila bi njegova laka primena na sve vrste lingvistikih
funkcija koje obavlja glas, dok fonemika nehotice suge1
R. Jakobson, O eskom stixe (Berlin, 1923), str. 21 i dalje.
223
rira ogranienje na distinktivna sredstva i sasvim je pogodna za oznaku glavnog dela fonologije koji se bavi distinktivnom funkcijom glasova.
Dok fonetika nastoji da prikupi najiscrpnija obavetenja o celokupnom glasovnom materijalu u pogledu njegovih fiziolokih i fizikih osobina, fonemika, i fonologija uopte, pojavljuju se, meutim, da primene strogo
lingvistike kriterije na odabiranje i klasifikaciju materijala
koji je skupila fonetika. Traenje najmanjih, dalje nedeljivih jezikih konstituenata koji se iskoriavaju u diferencijalne svrhe moe se nai jo u doktrini sanskritskih gramatiara, u onome to su oznaavali terminom sphofa2, i
u Platonovoj koncepciji fenomena oToiêtov.
Ali stvarno lingvistiko prouavanje ovih invarijanti
poelo je tek sedamdesetih godina prolog veka i veoma se
razvilo posle prvog svetskog rata, naporedo sa postepenim irenjem principa INVARIJANTNOSTI u prirodnim
naukama. Posle stimulativnih diskusija internacionalnog
karaktera voenim u kasnim dvadesetim i ranim tridesetim
godinama, pojavili su se 1939. prvi pokuaji da se sumiraju
osnovni rezultati istraivakog rada u toku tog perioda:
objavljeni su radovi Trubeckog i van Wijka u kojima se daju
3
osnove opte fonologije. Naredna teorijska i praktina
dostignua u strukturalnoj analizi jezika iziskivala su jo
adekvatnije i doslednije ukljuivanje glasova u podruje
lingvistike, uz pomo egzaktne metodologije. Tako su stalno
usavravani principi i tehnika fonologije, a oblast pojava
koje ona zahvata postajala je sve ira.
2.2 Unutranji pristup fonemi u odnosu na glas. Za uza-
jamnu povezanost i razgranienje fonologije (naroito fonemike) i fonetike, presudno pitanje je priroda odnosa izmeu fonolokih fenomena i zvuka. Po Bloomfieldovoj
koncepciji, foneme jednog jezika nisu sami glasovi ve prosto
eiementi tih glasova koji se realizuju u nekakvim skupovima
2 Up. J. Brough, Theories of general linguistics in the Sanskrit Grammarians
Transactions of the Philosophical Society (1951).
3 N. Trubeckoj, Grundzuge der Phonologie Travaux du Cercle Linguistique e Prague, VII (1939); N. van Wijk, Phonohgie: een hoofdstuk uit de structurele
taalvietenschap (The Hague, 1939).
224
koje su dati govorni predstavnici nauili da izgovaraju i

prepoznaju u nizu jezikih zvukova upravo onako kao
to su vozai nauili da se zaustave ispred crvenog signala,
bilo da je to elektrino svetlo, ili kmpa, ili barjai, ili
ta bilo tome slino, mada van ovih stvarnih signala ne
postoji neki izolovani fenomen crvenog.4 Govornik je
nauio da pravi pokrete koji proizvode glas na takav nain
da su sva distinktivna obeleja prisutna u zvunim talasima, a slualac je nauio da ih izdvaja iz ovih talasa. Ovaj
takorei UNUTRANJI, imanentni pristup, koji odreuje
mesto distinktivnim obelejima i njihovim skupovima unutar izgovorenih glasova, bilo na motorikom, akustikom
ili auditivnom nivou, najprikladnija je premisa za fonemske
operacije, iako ga stalno dovode u pitanje SPOLJANJI
pristupi koji na druge naine izdvajaju foneme od konkretnih glasova.
2.3 Tipovi distinktivnih obeleja. Poto je diferencijacija
semantikih jedinica ona glasovna funkcija jezika bez koje
se najmanje moe, uesnici u govoru ue prvenstveno da reaguju ria distinktivna obeleja. Meutim, bilo bi pogreno
pomisliti da oni pri tom stiu naviku da ignoriu sve ostalo
u izgovorenim glasovima. Pored distinktivnih obeleja,
govornik ima na raspolaganju i druge tipove elemenata
koji takoe prenose informaciju po zahtevima koda, elemente kojima je svaki lan govorne zajednice nauen da
manipulie j koje nauka o jeziku nema nikakvo pravo
da zanemaruje.
KONFIGURATIVNA OBELEJA signaliziraju podelu izraza na gramatike jedinice raznih stupnjeva kompleksnosti, naroito na reenice i rei, bilo izdvajanjera ovih
jedinica i oznaavanjem njihove hijerarhije (KULMINATIVNA OBELEJA) bilo time to doprinose i njihovom
razgraniavanju i meusobnom integrisanju (DEMARKATIVNA OBELEJA).
EKSPRESIVNA (ili EMFATINA) OBELEJA
stavljaju relativni naglasak na razne delove iskaza ili na razliite iskaze i ukazuju na emocionalni stav govornika.
* L. Bloomfield, Language (New York, 1933), str. 79 i dalje.
225
Distinktivna i konfigurativna obeleja ukazuju na semantike jedinice, a redundantni* elementi ukazuju na

distinktivna i konfigurativna obeleja. REDUNDANTNI
ELEMENTI svojim prisustvom pomau da se identifikuje
ono sa ime se u zajednici ostvaruje jedno dato obeleje
(bilo distinktivnog bilo konfigurativnog karaktera), ili pak
data kombinacija takvih obeleja, odnosno da se utvrdi
emu se u konkretnom sluaju data distinktivna pojedinost
prikljuuje. Pomona uloga redundantnih jezikih pojedinosti
ne sme se potceniti. Pod izvesnim okolnostima one mogu
ak zameniti distinktivna obeleja. Jones navodi primer
engleskog /s/ i /z/ koji se u finalnom poloaju razlikuju
jedan od drugog samo po stepenu ekspiralorne snage. Mada
e, engleski slualac obino tano identifikovati konsonante, uprkos njihove slinosti, prava identifikacija je esto
olakana propratnom razlikom u duini prethodne foneme:
pence (pens] pens [pen:z].5 U francuskom razliku izmeu
bezvunosti i zvunosti obino prati konsonantska opozicija napet / oputen. Martinet primeuje da je prilikora
snanog uzvika lenis /b/ isti kao i fortis /p/ po izgovornoj
snazi, tako da se gromko bisl razlikuje od pissel samo po
obeleju zvunosti koje je pod normalnim uslovima ovde
redundantno.6 Obrnuto, u ruskom razlika izmeu oputenosti i napetosti je redundantna pojedinost koja prat
distinktivnu opoziciju zvuan / bezvuan. Ali pod specijalnim uslovima aptanja ostaje samo ovaj redundantni elemenat koji preuzima distinktivnu funkciju.
Ako je distinktivna funkcija glasova jedini predmet
analize, upotrebljavamo takozvanu iroku ili fonemsku
transkripciju koja ne oznaava nita do foneme. U ruskom
primeru /pil,il/ dizao je prainu, /i/ je nenaglaena fonema koja jo ukljuuje dva distinktivna obeleja. Izraeno
tradicionalnim terminima artikulacione fonetike, /i/ stoji
u opoziciji prema /a/ u rei /pal,il/ palio je kao uzak glas
prema irokom, a prema /u/ u rei /pul,al/ pucao je kao
nelabijalizovan prema labijalizovanom. Informativnost koju
* Redunantan nebitan, koji se moe z anemariti (primedba redaktora).
5 D Jones, The Phoneme: Its Nature and Use (Cambridge, 1950) str. 53.
Wori. XI (1955), str. 115. Up. R. Jakobson, C.G. M. Fant, M. Halle, Preliminaries to Speech Analysis, third printing (Massacbusetts Institute of Technology,
Acoustics Laboratory, 1955), str. 8.
15
226
nosi analizirani vokal daleko je, meutim, od toga da

bude ograniena na njegova distinktivna obeleja, bez obzira na to to distinktivna obeleja igraju najbitniju ulogu
u procesu komunikacije.
Prvi vokal u /pil,fl/ je velar [ui] za razliku od palatalnog [i] u /pi, il, il/ (on) je testerio. Ova razlika izmeu
zadnjih i prednjih vokala je po sebi redundantna, ali ona
slui ovde da ukae na distinktivnu opoziciju koja postoji
izmeu konsonanata koji ovim vokalima prethode
nepalatalizovani konsonant / palatalizovani konsonant: up.
ruske rei /r, ap/ roav /r, ap/ mrekanje /vode/.
Ako uporedimo sekvence /krugom pil, il/ dizao je
prainu unaokolo i /ispompi 1, il/ nasipao je iz pumpe,
primeujemo da slog /pi/ u drugom primeru sadri tamniju
vrstu vokala (koji tei kratkoj, srednje centralnoj artikulaciji)
nego onaj koji se nalazi u prvom primeru. Manje tamna varijanta se javlja samo neposredno ispred naglaenog sloga
u istoj rei i taj fakat ima vrednost konfigurativnog pokazatelja: on signalizira da iza vokala nema neposredne
granice rei.
Najzad, /pil, il/ se moe izgovoriti uz duenje prvog
vokala, onog ispred naglaenog sloga, dakle [ui:], da se
uvelia dogaaj o kome se pria, ili uz duenje drugog, naglaenog vokala [i:] da se nagovesti navala emocije.
Velarnost prvog vokala u /pil, il/ oznaava da nema
palataliziranosti u prethodnom konsonantu; neredukovana,
manje tamna priroda vokala oznaava da ne sledi granica
rei; duenje vokala oznaava neku vrstu emfaze. Posedovanje jedne jedine specifine oznake sjedinjuje redundantne
elemente sa konfigurativnim i ekspresivnim, a odvaja ih od
distinktivnih elemenata. Ma koje da je distinktivno obeleje
u pitanju, ono uvek isto signalizira: da morfema kojoj
pripada nije istovetna sa morfemom koja na odgovarajuem
mestu sadri drukije obeleje. Fonema, kao to je Sapir
primetio, ne upuuje ni na ta posebno.7 Sve foneme oznaavaju samo da je u pitanju neto RAZLIITO OD
OSTALOG. Ovakva nesposobnost oznaavanja iega kon7
E. Sapir, Soun patterns in language, Selecte JVritings (Berkeley and
Los Angeles, 1949), str. 34.
227
kretnog odvaja distinktivna obeleja, kao i njihove kombinacije od kojih su sainjene foneme, od svih drugih lingvistikih jedinica.
Kod distinktivnih obeleja kojima raspolae slualac ne
obuhvata sve informacije koje se prenose glasovnom stranom
poruke. Ta glasovna strana daje i izvesne podatke o govornom licu. Dovodei u vezu govornikov kod sa svojim kodom
distinktivnih obeleja, slualac, u stvari, moe doneti zakljuak o poreklu, stepenu obrazovanja i drutvenom poloaju poiljaoca poruke. Prirodne osobine glasa omoguuju
identifikovanje pola, doba starosti, psihofizioloki tip poiljaoca poruke, i, najzad, prepoznavanje poznanika. Sieversova Schallanalyse^ ukazala je na neke puteve u istraivanju ovih FIZIOGNOMIKIH INDEKSA, ali njihovo
sistematsko prouavanje jo uvek ostaje na dnevnom redu.
2.41 Spoljanji pristup fonemi u odnosu na glas: A. Mentalistiko gledite. Uvid u sloenost informacije koju prenose
izgovoreni glasovi nuna je premisa za diskusiju o raznim
spoljanjim pristupima fonemi u odnosu na glas. U najstarijim od ovih pristupa, kojije vezan za Baudouina de Courtenayja i jo uvek aktuelan, fonema je glas evociran u svesti
koji se suprotstavlja emitovanom glasu kao to se psihofonetski fenomen suprotstavlja fiziofonetskoj
injenici. Fonema je mentalni enkvivalenat ispoljenom glasu.
Jedinstvenost foneme, suprotstavljena raznolikosti njenih
konkretnih realizacija, dovodi se u vezu sa neskladom izmeu
internog impulsa koji tei istom izgovoru i nenamernog kolebanja u ostvarenju ovog cilja.
Ova se koncepcija zasniva na dve zablude: mi nemamo
pravo da pretpostavimo da je glasovni korelat u naem
UNUTARNJEM govoiu ili u naoj govornoj nameri ogranien na distinktivna obeleja uz iskljuenje konfigurativnih
ili redundantnih elemenata. S druge strane, mnotvo kontekstualnih i fakultativnih varijanti jedne te iste foneme u
ISKAZANOM govoru lezultat je kombinacije te foneme sa
raznim redundantnim i ekspresivnim elementima; ova raz8 Vidi naroito E. Sievers, Ziele und Wege der Schallanalyse, Festschrift Jiir
W. Streitberg (Heiddberg, 1924).
228
nolikost, meutim, ne spreava ekstrakciju invarijantne

foneme iz svih tih varijacija. Tako pokuaj da se svlada
antinomija izmeu invarijantnosti i varijantnosti pripisivanjem prve internom a druge eksternom iskustvu iskrivljuje
ta dva oblika iskustva.
2.42 B. Gledite o restriktivnosti koda. Drugi jedan pokuaj da se odredi mesto fonemi izvan izgovorenih glasova
ograniava foneme na kod a varijante na poruku. Na takvo
gledite bi se moglo odgovoriti da kod ne ukljuuje samo
distinktivna obeleja, ve i redundantne i konfigurativne
elemente koji dovode do kontekstualnih varijati, kao i ekspresivne elemente koji lee u osnovi fakultativnih varijacija:
predstavnici jednog jezika nauili su i da ih izvode i da ih
opaaju u poruci. Tako su fonema i varijante jednako
prisutne i u kodu i u poruci.
Jedno srodno miljenje, izlagano naroito u Rusiji,
suprotstavilo je fonemu njenim varijantama kao drutvenu
vrednost nasuprot individualnom ponaanju. Ovo se teko
moe opravdati poto su ne samo distinktivna obeleja nego
i sva druga kodirana obeleja podjednako svojina drut'va.
2.43 C. Generiko gledite. Fonema je esto suprotstavljena
glasu kao vrsta nasuprot konkretnom primerku. Ona je
bivala okarakterisana kao porodica ili klasa glasova ija
se meusobna veza ogleda u fonetskoj slinosti. Ovakve
definicije, meutim, mogu se kritikovati u mnogom pogledu.
Prvo, neprecizno i subjektivno traenje slinosti mora
biti zamenjeno iznalaenjem zajednike osobenosti.
Drugo, definicija i analiza foneme mora uzeti u obzir
logiko pravilo da se vrste mogu definisati osobinama, ali
da je jedva moguno definisati osobine vrstama. 9 U
stvari, kad operiemo fonemom ili distinktivnim obelejem
nas pre svega zanima konstanta koja je prisutna u razliitim pojedinostima. Ako konstatujemo da se u engleskom
jeziku fonema /k/ javlja ispred /u/, mi ne mislimo pri tom
na to da se u ovom poloaju javlja cela porodica njenih
i R. Carnap, Meamng and Necessity (Chicago, 1947), str. 152.
229
raznih sporednih lanova, ve samo na to da se javlja skup

onih distinktivnih obeleja koja su im svima zajednika.
Fonemska analiza je izuavanje onih osobenosti koje ostaju
neizmenljive prilikom izvesnih transformacija.
Tree, kad prouavamo jedan glas koji se u jednom
datom jeziku javlja u odreenom poloaju, pod odreenim stilistikim uslovima, mi smo opet suoeni samo sa
vrstom odreenih pojava i njihovim zajednikim denominatorom a ne sa pojedinanim, prolaznim primerkom te
vrste. Bilo da studirarao foneme ili kontekstualne varijante
(alofone), uvek definiemo, kao to bi logiari rekli,
znak-oznaku a ne znak-dogaaj.
2.44 D. Gledite o tome da je fonema fikcija. Prema mi
ljenju koje je Twaddell vrlo uspeno lansirao 1935,10 a
koje unekoliko dolazi do izraaja i u napisima raznih drugih autora, foneme su apstraktne, fiktivne jedinice. Sve
dotle dok to ne znai nita vie do da je svaki nauni pojam
izmiljena konstrukcija, takav filozofski stav ne moe uticati na fonemsku analizu. Fonema je, u tom sluaju, fikcija,
na isti nain kao to su fikcije morfema, re, reenica, jezik, itd. Ako, meutim, ispitiva suprotstavlja fonemu i
njene komponente glasu kao isti izum koji nema nuni korelat u stvarnom iskustvu, takva pretpostavka e iskriviti
rezultate analize. Verovanje da se izbor onih fonema kojima
bismo mogli pripisati glasovnu vrednost moe po potrebi
vriti proizvoljno, ak nasumce, preti objektivnoj vrednosti
fonemske analize. Ova opasnost, meutim, moe biti izbegnuta ako se postavi metodoloki zahtev da svako distinktivno obeleje i, prema tome, svaka fonema koju lingvista
obrauje, mora imati svoj stalni korelat u svakoj fazi govora tako da bi se mogla identifikovati na svakom nivou
koji je dostupan posmatrau. Nae sadanje poznavanje
fizikih i fiziolokih aspekata glasova je dovoljno da odgovori ovom zahtevu. Istovetnost jednog distinktivnog obeleja kroz sve njegove promenljive primene sadase moe
objektivno pokazati. Meutitn, moraju se nainiti tri ograde.
l
W. F. Twaddell, On defining the phoneme Supplement to Language,
XVI (1935); up. M. J. Andrade, Some questions of fact and policy concermng phonemes, Language, XII (1936).
230
Prvo, izvesna obeleja i kombinacije obeleja mogu

biti izbrisani u raznim vrstama fonemskih elipsi (up. 1.5).
Drugo, obeleja mogu biti maskirana abnormalnim,
izopaujuim uslovima produkcije glasa (aputanje, vikanje, pevanje, mucanje), prenoenja (daljina, proputanje
kroz filter, buka), ili percepcije (auditivni zamor).
Tree, distinktivno obeleje je relaciona osobina: Minimalna istovetnost jednog obeleja, koja neminovuo ostaje neokrnjena u svakoj njegovoj kombinaciji sa raznim
drugim istovremeno prisutnim ili uzastopno ostvarenim
obelejima, uslovljena je injenicom da je uvek u pitanju
sutinski identian odnos izmeu dve suprotne alternative.
Nije vano kako se plozivi ostvareni u tot mogu razlikovati
jedan od drugog genetiki i akustiki, oni su oba glasovi
visoke tonalaosti za razliku od dva labijala ostvarena u
pop, i oba pokazuju difuziju eneigije u poreenju sa veom
koncentracijom energije kojom se odlikuju dva ploziva
izgovorena u (engleskoj rei) cock. Da ljudi oseaju istovetnost jedne foneme u dve divergentne kontekstualne varijante,
moe se ilustrovati onomatopejskim glasovnim reduplikacijama kao to su (u engleskom) cack, kick, tit, peep,
poop.
2.441 Poklapanje fonema. Takozvano poklapanje fonema
oigledno potvruje odnoajni karakter distinktivnih obeleja. Jedan opozicioni par, recimo, takvih palatalnih vokalskih fonema koje se u genetikom pogledu suprotstavljaju
jedna drugoj po relativnoj otvorenosti i zatvorenosti, a akustiki po vioj ili nioj koncentraciji energije (kompaktnost/
difuznost) moe u nekim jezicima da se ostvaruje na dva naina: u jednom poloaju u rei kao [ae] [e] a u drugom
poloaju u rei kao [e] [i]; isti glas [e], dakle, u jednom poloaju igra ulogu difuznog a u drugom poloaju kompaktnog
lana iste opozicije. Odnos u oba poloaja ostaje identian.
Dva stepena otvora i prema tome dva stepena koncentracije
energije maksimalni i minimalni suprotstavljaju se
jedan drugom u obc pozicije.
Usredsreivanje selektivnih operacija na odnoajne
osobenosti tipicno je ne samo za ponaanje ljudi, nego ak
i ivotinja. Prilikom W. Koehlerovog eksperimenta, pilii
231
su bili naueni da uzimaju zrna sa jednog sivog polja i da ih

ostavljaju netaknuta u jednom tamnije obojenom polju.
Kada su ova dva polja, sivo i tamno, kasnije zamenjena
tako da je mesto tamnog polja uvedeno svetlo (svetlije od
sivog polja), pilii su, u potrazi za hranom, ostavili svoje
sivo polje i otili na ovo novo, svetlije. Tako pile prenosi
svoju nauenu reakciju na relativno svetlije podruje. 11
Jedno je nesumnjivo: ovek uspeva da razume ta mu je
reeno pre svega na taj nain to pone primenjivati relaciona pravila koja je nauio savlaujui dati lingvistiki
kod.
2.45 E. Algebarsko gledite. Pristup koji bi se mogao nazvati
algebarski tei ka tome da se maksimalno razdvoje fonema i glas, pa prema tome, i fonemika i fonetika. Pobornik
ovog pravca, Hjelmslev, poziva lingvistiku da postane algebra jezika koja operie sa neminovnim supstancama, tj.
sa proizvoljno imenovanim supstancama bez prirodne
oznake. 12 U prvom redu ekspresivni nivo jezika (a to je
ono to odgovara pojmu signans u stoikoj i skolastikoj
tradiciji i u delu onoga koji ju je oiveo, Ferdinanda de Saussurea) treba studirati bez pribegavanja fonetskim premisama.
Svaki pokuaj, meutim, da se jezik svede na svoje krajnje
invarijaate i to samo na osnovu analize distribucije tih invarijanata u tekstu, ne uzimajui pri tom uopte u obzir
njihove empirike korelate, osuen je na neuspeh. Poreenje
dve engleske sekvence /ku/ i /uk/ nee pruiti nikakvu informaciju o identinosti prvog segmenta u prvom od
ovih primera sa drugim segmentom u drugom primeru,
ukoliko ne uzmemo u obzir glasovne osobine koje su zajednike inicijalnom i finalnom /k/ i one kojima se odlikuje
/u/ u oba poloaja. Konfrctntacija slogova /ku/ i /uk/ ne
ovlauje nas da oba inicijalna segmenta pripiemo jednoj
fonemi /k/ kao dve kontekstualne varijante (meusobno ne1 1 Vidi H. Werner, Comparative Psychology of Mental Development (New
York
Ctiicago Los Angeles, 1940), str. 216 i dalje.
12
L. Hjelmslev, Prolegomena to a theory of tanguage Indiana Umversity
Publications in Anthropology and Linguistics, VIII (1935), str. 50: up. objekuvnu kritiku ovog prilaza: B. Siertsema, A Study of Glossematics ('s-Gravenhage, 1954), glave
VI, XI, i F. Hintze, Zum Verhaltnis der sprachlichen ,Fonn' zur Substanz',
Studia Linguistica, III (1949).
232
zamenljive u odreenim poloajima) sve dok nismo utvr-"

dili koja su to obeleja, podjednako svojstvena i zadnjoj (po
poloaju u ustima) i prednjoj varijanti foneme /k/, na osnovu
kojih se ta fonema /k/ razlikuje od svih drugih fonema u
jeziku. Samo pomou takvog testa moemo odhiiti da
li zaista zadnje [k] u /ku/ predstavlja onu istu fonemu
koju i prednje [k+] u /ki/, a ne fonemu koja reprezentuje
prednje[g+]u/gi/.Stoga,uprkos teorijskom zahtevu da se
analiza sprovodi potpuno nezavisno od glasovne supstancije,
u praksi se ipak supstancija uzima u obzir pri svakoj etapi
analize, kako je to izloila Eli FischerJorgensen potcrtavajui time ovu nezgodnu nedoslednost.
to se tie samog zahteva, on je nastao iz pretpostavke
da u jeziku forma* stoji nasuprot supstanciji** kao konstanta prema promenljivoj. Kada bi glasovna supstancija
bila obina promenljiva, onda bi istraivanje lingvistikih
invarijanata zaista nametalo potrebu da se ona zanemari.
Ali mogunost prevoenja iste lingvistike forme iz glasovne supstancije u grafiku, npr. u fonetsku notaciju ili u
priblino fonemsku ortografiju, ne dokazuje da je glasovna
supstancija obina promenljiva, kao druge veoma razliite supstancije izraza. Za razliku od univerzalnog fenomena govora, fonetsko ili fonemsko pismo je prigodan,
dopunski kod. Njegovo postojanje implicira po pravilu
kod onih koji ga upotrebijavaju prisustvo sposobnosti
za njegovo prevoenje u onaj glasovni kod koji mu lei
u osnovi. Obrnuta sposobnost, tj. sposobnost da se govor
transponuje u slova, sekundarna je i mnogo rea pojava.
Tek poto se savlada govor, prelazi se na itanje i pisanje.
Postoji kardinalna razlika izraeu fonema i grafikih jedinica. Svako slovo nosi SPECIFINU oznaku u fonemskoj ortografiji ono obino oznaava jednu fonemu ili izvesnu ogranienu seriju fonema, dok foneme ne oznaava
nita vie ve samo prosto RAZLIITOST (up. 2.3). Grafiki znaci upotiebljeni radi interpretiranja fonema ili drugih lingvistikih jedinica reprezentuju te jedinice, kao to
bi rekli logiari. Ova razlika ima dalekosenih posledica
Forma ovde znai: psihika predstava supstancije (primedba redaktora).

* Supstancija ovde znai: fizika, glasovna strana jezika (primedba redaktora)
233
koje se manifestuju u kardinalno razliitom strukturisanju

slova i fonema. Slova nikad ne reprodukuju u potpunosti
razliita distinktivna obeleja na kojima se zasniva fonemska
struktura i neizostavno zanemaruju strukturalni odnos
ovih obeleja.
U ljudskom drutvu nema potiskivanja govornog koda
njegovim vizuelnim reprezentacijama, ve samo dopunjavanja toga koda parazitskim pomonim sredstvima, dok
sam govorni kod ostaje stalno i neizmenljivo u akciji. Vie
nije moguno tvrditi da se lingvistika forma* manifestuje
u dve ekvivalentne supstancije grafikoj i foninoj .
kao to se ne moe tvrditi ni da se muzika forma manifestuje
u dve promenljive u notama i zvucima. Jer upravo kao
to se muzika forma ne moe apstrahovati od zvune materije koju organizuje, tako se i formau fonemici mora izuavati
u odnosu na glasovnu materiju koju lingvistiki kod odabira, prilagoava, razlae i klasifikuje prema svojim principima. Kao 'muzika skala tako i fonemska struktura predstavlja intervenciju kulture u prirodi, tvorevinu koja namee
primenu logikih pravila na glasovni kontinuum.
2.5 Deifrovanje i dekodiranje poruke dva komplemen-
tarna postupka. Pretpostavlja se da onaj kome je upuena

kodirana poruka raspolae kodom pomou kojeg e inteipretirati poruku. DEIFRANT,** meutim, dobija poruku
a da prethodno nije upoznat sa kodom koji joj lei u osnovi.
On tek mora, poto je veto razgledao poruku, da donese
zakljuak o kodu na osnovu kojeg je ona sastavljena. Govorni predstavnik jednog datog jezika reaguje na svaki tekst
svoga jezika kao tipini DEKODER***, dokstranac, koji
ne poznaje dati jezik, stoji pred istim tim tekstom kao deifrant. Lingvista koji prilazi jednom potpuno nepoznatom
jeziku poinje kao deifrant, sve dok postepenim pronicanjem u kod o kojem se radi ne uspe da obezbedi pristup
svakoj poruci sastavljenoj na tom jeziku kao da je i sam
govorni predstavnik dekoder.
* Forma i ovde prema Hjelmslevljevoj terminologiji u ve razjanjenom znaenju (primedba redaktora).
Onaj koji se bavi razreavanjem ifrovane poruke (primedba redaktora).
*** Onaj koji se bavi dekodiranjera poruke, tj. iznalaenjem koda koji joj lei
u osnovi (primedba redaktora).
234
Izvorni ili naturalizovani govorni predstavnik jednog

jezika, kad je lingvistiki obrazovan, zna funkcije koje obavljaju razni glasovni elementi u tom jeziku; on urae da iskoristi to svoje znanje za razlaganje zvukovne strane jezika
na one mnogobrojne elemente pomou kojih se prenose
informacije. On e se koristiti raznim gramatikim preduslovima za fonemsku analizu da pomou njih izdvoji
distinktivne, konfigurativne i ekspresivne elemente. 14
S druge strane, pitanje koje je pokrenuo Bloch povodom primenljivosti tehnike deifranta na ispitivanje fonemske strukture ima veliki metodoloki znaaj: u kojoj meri
jedan dovoljno obiman primerak precjzno snimljenog govora moe omoguiti lingvisti da izradi fonemski sistem
ne znajui pri tom ta znae pojedini delovi primerka, pa
ak ni to da li dva dela znae istu stvar ili razliite stvari.15
Pod ovakvim okolnostima, izdvajanje redundantnih elemenata je u mnogo sluajeva teko, ali izvodljivo. Mnogo je
tee izolovati ekspresivne elemente; ali ak i u tom pogledu
snimtjeni materijal moe pruiti neku informaciju, ako je
samo uoljiva razlika izmeu izrazite izdvojenosti i opozicionosti kojima se odlikuju distinktivna obeleja i one postojane stupnjevite skale koja karakterie veinu ekspre16
sivnih elemenata. ak bi se i hibridne bilingvalne ili
multilingvalne poruke, kao na primer reenice kombinovane od ruskih, francuskih i engleskih rei ili fraza
(kakve su se javljale u razgovoru ruske aristokratije u poznom devetnaestom veku) mogle, na osnovu poreenja njihovog heterogenog fonetskog sastava, grubo podeliti na
monolingvalne delove; reenicom On se reunit le matin
au breakfast et puis vsjakij delatet to hoet. Tolstoj, recimo, predstavlja kolokvijalni nain razgovora svoje sredine u Ani Karenjinoj.
Jo tei problem za deifranta bilo bi izdvajanje distinktivnth od konfigurativnih elemenata, a posebno uocavanje
signala koji oznaavaju granicu rei. Bilo bi, na primer,
jedva moguno otkriti da u ruskim primerima kao to su
i K. L. Pike, Gram-natical prerequisites to phonemio analysis, Word,
III (1947) i More oa grarmutical prerequisites, IVord, VIII (1952).
'5 B. Blo:h, A set of postulates for phonemic aaalysis, Language, XXIV (1948).
1 Up. Jakobson, Fant, Halle, Preliminaries...
, str. 15.
235
/danos/ [danos] potkazivanje /da nos/ [danos] takoe

i nos, /pagar, eli/ [pagar, sl,i] izgoreli su/pagar, el, i/
[pagar, El, i] da li planinom, /jixida/ [jix, ida] pakosnik
/jix ida/ [jix ida] njihova Ida, razlika iztneu [a] i tamnog [a], zatvorenog [e] i otvorenog [E] ili palatalizovanog
[x], i nepalatalizovanog [x] nije distinktivno obeleje koje
razlikuje dve foaems ve samo signal graaice rei. Ovde bi
postupak deifrovaaja mogao dovesti do nerealnog broja
ruskih fonema odnosno distinktivnih obeleja u odnosu na
njihov stvarni broj.
III. IDENTIFIKOVANJE DISTINKTIVNIH OBELEJA
3.1 Slog. Distinktivna obeleja su svrstana u simultane skupove zvane foneme. Foneme se ulanavaju u sekvence.
SLOG slui kao onaj elementarni obrazac po kojem se vri
svako meusobno povezivanje fonema. 1 7 Fonemska struktura sloga odreena je nizom pravila, a svaka je fonemska
sekvenca po svojoj osnovnoj strukturi pravilna reprodukcija istoga modela. SLOBODNA FORMA (tj. sekvenca
koja se moe odvojiti pauzama) mora sadravati ceo broj*
slogova. O;igledno, brojem razliitih slogova u jeziku reprezentovano je po broju lanova malo podmnotvo** broja
slobodnih formi, kao to je brojem fonema zastupljeno po
broju lanova malo podmnotvo broja slogova, a brojem
distinktivnih obeleja podmnotvo broja fonema.
Glavni princip na kojem poiva struktura sloga je
kontrast sukcesivnih elemenata unutar sloga. Jedan se deo
sloga istie naspram drugih. Da bi se jae istakao jedan deo
sloga naspram drugih iskoriava se uglavnom kontrast
17
E. Polivanov je bio prvi koji je obratio panju na fonemski slog. Njega je
oa nazvao sihbetiitt imajui u vidu njegovu funkciju osnovne konstruktivne elije
u govornoj sekvenci: vidi tijegovu i A. Ivaaova knjigu Gramatika sovremennogo kitaj~
skogo jazyka (Moskva, 1930). Up. A. Sommerfelt, Sur l'importance gnrale de la
syllabe, Travaux u Cercle Linguistique de Pra%ue, IV (1931); A. W. de Groot, Voyelle, consontie et syllabe, Archives nierlandaises de phonitique experimentale, XVII
(1941); i. Kurylowicz, Coatributioa a la thorie de la syllabe, Bulletin de la Societi
Polonaise de Linguistique, VIII (1948); J. D. O'Cormor i J. L. M. Trim, Vowel, consonaat, and syllable a pho.iological dsrinitioo, Word, IX (1935); E. Haugen, The
syllable in linguistic description, For Romsn Jakobson (The Hague, 1956).
U matetnatikom smislu, tj. bez razlomka (primedba redaktora).
* MatematiSki termin; jedan skup je podmnotvo drugog skupa ako su svi
elementi prvog skupa sadrani u drugotn skupu (primedba redaktora).
236
vokalnost/konsonantnost. Ima jezika u kojima se svaki

slog sastoji od konsonanta iza kojeg dolazi vokal (shema
CV*); u sluaju ako se poe od bilo koje foneme u sekvenci
moguno je predvideti klasu kojoj pripada sledea fonema.
Za jezike sa veom raznolikou slogovnih tipova moe se
sa raznim procentima verovatnoe predviati ponovna pojava iste fonemske klase. Pored sheme CV mogu se upotrebiti i sledee sheme: CVC, V, VC. Za razliku od dela C,
deo V se ne moe izostaviti, niti se javiti dvaput u istom slogu.
Kntrast vokalnost/konsonantnost je ili jedino prisutan ili samo predominantan tu i tamo moe se zameniti
srodnim kontrastima. Deo C i deo V mogu sadiavati
vie od jedne foneme. Foneme koje sainjavaju u slogu
delove V i C nazivaju se FONEME RASTUE SONORNOSTI odnosno FONEME OPADAJUE SONORNOSTI.
Ako rastua sonornost zahvata dve ili vie fonema, jedna
se od njih FONEMA VRHUNCA SONORNOSTI
(ili SILABINA FONEMA) uzdie iznad drugih kontrastom kompaktnost / difuznost ili vokalnost / sonornost.
Motoriki korelat fonemskog sloga najadekvatnije je
18
opisao Stetson kao vazduni talas potisnut navie kroz
vokalni kanal stezanjem meureb.enih miia. Prema
ovom opisu, svaki slog se bez razlike sastoji od tri uzastopna faktora: oslobaanje, kulminacija i zaustavljanje
pulsa. Od ove tri faze srednja je nuklearni faktor sloga dok su
druge dve marginalne. Oba marginalna faktora poetak
i svretak izvode se ili prostom akcijom grudnih miia
ili izgovaranjem glasova, obino konsonanata. Ako se oba
marginalna faktora izvode samo grudnim miiima, onda se
iskljuivo nuklearna faza sloga moe primiti sluhom. Ako
se, meutim, oslobaanje i/ili zaustavljanje ostvaruje izgovaranjem glasova, nuklearna faza sloga se NAJBOLJE
uje. Drugim reima, nuklearni deo sloga stoji i kontrastu
prema marginalnom delu kao to rastua sonornost stoji
u kontrastu prema opadajuoj.
S akustike strane posmatraao, nosilac rastue sonornosti nadmauje nosioca opadajue sonoinosti po zvunom
* Simbolom C reprezentovan je bilo koji konsonant, simbolom V bilo koji vokal
ia R. H. Stetson, Motor Phonetics (Amsterdam, 1951).
237
intenzitetu i u mnogo sluajeva pokazuje poveanu fundamentalnu frekvenciju. Prilikom percepcije, prvi se razlikuje
od drugoga time to je glasniji, a takvu pojavu esto prati
poveanje tonske visine. Po pravilu su foneme iastue sonornosti inherentno glasnije od fonema opadajue sonornosti
koje pripadaju istom slogu; pive su obino reprezentovane
vokalima, druge ostalim fonemama. Ree se kontrast izmeu rastue i opadajue sonornosti izraava kontrastom
izmeu likvida i pravih konsonanata, ili izmedu nazalnih
i oralnih konsonanata, a samo u izuzetnim sluajevima kontrastom izraeu konstriktiva i ploziva (up. 4.16). Ako rastuu sonornost nosi cela skupina i ako unutar takve skupine
postoji inherentno glasnija fonema u manje glasnoj sredini,
njena se glasnost primetno smanjuje da bi se ouvalo jedinstvo sloga: npr. eko /jdu/, /jsem/, /rti/, /lpi/, ili poljsko
monosilabino /krvi/ nasuprot srpskohrvatskom dvosilabikom /krvi/.^
3.2 Dve vrste distinktivnih obeleja. Distinktivna obeleja
podeljena su u dve vrste: 1) PROZODUSKA i 2) INHERENTNA. Prozodijska obeleja dobijaju one foneme koje
su nosioci rastue sonornosti sloga. Takva se obeleja mogu
definisati samo u odnosu na reljef sloga ili slogovnog lanca.
Inherenlna obeleja foneme, meutim, dolaze do izraaja
bez obzira na ulogu foneme u reljefu sloga, i definicija takvog obeleja ne upuuje na reljef sloga ili slogovnog lanca.
k
3.3 Klasifikacija prozoijskih obeleja. Tri tipa prozodijskih
obeleja, koje, sledei Sweeta, nazivamo TON, INTENZITET
i KVANTITET, odgovaraju onim svojstvima koja izviru
iz naih osnovnih ulnih utisaka o visini glasa, njegovoj
jaini i subjektivnom trajanju. Dimenzije frekvencije, intenziteta i vremena su najblii fiziki korelati ovih svojstava.
Svaka od ove tri podvrste prozodijskih obeleja javlja se u
dve varijanle: prema svom polju upotrebe jedan piozodijski eleraenat moe biti ili INTERSILABIKI ili INTRASILABIKI. U prvom sluaju se vrhunac sonornosti jednog sloga poredi sa vrhuacem sonornosti drugih slogova
unutar iste sekvence. U drugom sluaju se jedno konkretno
19
Vidi uaroito A. Abele K voprosu o sloge, Slavia, III (1924).
1
238
ostvarenje vrhunca sonornosti u datome slogu poredi bilo

sa nekim ranijim odnosno kasnijim ostvarenjem istog tog
vrhunca bilo sa padom sonornosti koja iza njega nastaje.
3.31 Tonska obeleja. Na nivou intersilabike manifestacije tonskih obeleja razliiti slogovni vrhunci stoje u meusobnom kontrastu vii / nii prema svome registru.* Obeleje stupnja slogovnog vrhunca moe biti podvojeno u
ovom smislu: ili neutralan registar stoji u kontrastu prema
povienom registru, s jedne strane, i prema snienom
registru, s druge, ili se, pak, i svaki od ova dva suprotna
registra, visok i nizak, pojavljuju u dve varijante; s povienjem date visine i sa snienjem date visine.** Kada pripadnici
plemena Jabo transponuju ova etiri nivoa visine iz govora
u signale bubnja, oni upotrebljavaju dva razliita termina
za dve osnovne suprotnosti: suprotnost visok i nizak nazivaju mala ptica i velika ptica, dok suprotnost povien
i snien nazivaju manja ptica i vea ptica, tako da se razlikuju etiri signala manja mala ptica, vea mala ptica,
manja velika ptica i vea velika ptica.20 Farnsworth je
podrobno prouio ta sve uslovljava osobenost tona. On
tvrdi da se pokretanje glasnih ica, koje je sloenije na niskim
frekvencijama vibracije, uproava kad se brzina pojaava;
kod najvee uestalosti vibracije opaa se da vibriraju samo
ivice glasnih ica koje su najblie glotisu.***21
Intrasilabika varijanta tonskih obeleja, nazvana obelejem MODULACIJE, ukazuje na kontrast koji postoji
izmeu visokog registra jednog dela foneme i niskog registra drugog dela iste foneme, ili izmeu vieg registra
jedne komponente diftonga i nieg registra kojim se odlikuju ostale komponente. Ova distribucija registara unutar
slogovnih vrhunaca stoji u odnosu opozicije prema distribuciji suprotnog tipa; npr. uzlazna modulacija stoji u opoziciji
prema silaznoj, ili se obe suprotstavljaju ravnoj intonaciji.
* Registar ovde znai: stepen visine (primedba redaktora).
** Tako da u takvom sluaju postoje etiri registra: u osnovi visok pa povien,
u osnovi visok pa snien, u osnovi nizak pa povien, u osnovi nizak pa snien (primedba redaktora).
2 Vidi G. Herzog, Drum signalling in West African Tribes, Word, I (1945).
* Glotis: otvor izmeu glasnih ica i drela (primedba redaktora).
21 D. W. Farnsworth, High-speed motion picture of the human vocal cords,
Bell Laboralories Record, V (1940).
239
3.32 Obeleja intenziteta. Intersilabika varijanta obeleja

intenziteta, obeleje NAGLASKA, tie se kontrasta koji
postoji izmeu glasnijeg, naglaenog vrhunca sonornosti
jednog datog sloga i manje glasnih, nenaglaenih vrhunaca
u drugim slogovima unutar iste sekvence. U pitanju je
razlika koju uslovljava sublaringalni mehanizam; naroito
su tu vani a'bdomeno-dijafragmalni pokreti, kako bar Sievers i Stetson pokuavaju da dokau.22
Kod intrasilabike varijante obeleja intenziteta, a to
je obeleje poznato pod imenom STOSSTON (danski
st^d), dva najneposrednije susedna delia naglaene foneme
uporeuju se jedan s drugim. Ujednaenoj distribuciji intenziteta unutar foneme suprotstavlja se jedan drugi tip
distribucije: vrhunski intenzitet u inicijalnom delu foneme,
dok se u finalnom delu jaina glasa smanjuje. Prema analizi fenomena stad u danskom, koju je vrio S. Smith23,
opadanje amplitude, esto praeno smanjenjem fundamentalne frekvencije, nastaje zbog naglog smanjenja inervacije
ekspiratornih miia. Balistiki pokret ekspiratornih miia,
za razliku od jednog ravnomernijeg pokreta, proizvodi slian prozodijski fenomen, npr. u letonskom, u litavskim dijalektima i u livijskom.*
3.33 Obeleje kvantiteta. Intersilabika varijanta kvantitativnih elemenata, obeleje DUINE, odnosi se na kontrast
izmeu jedne normalno kratke, odnosno duenju nepodatne foneme na kojoj lei slogovni vrhunac i dugih, odnosno
produnih fonema u drugim slogovima iste sekvence, i/
ili izmeu jedne normalno kratke i redukovanju nepodatne
foneme i one koja je izuzetno kratka, redukovana i nepostojana po prirodi.
Druga varijanta kvantitativnih elemenata, obeleje KONTAKTA, tie se razlicite distribucije trajanja vrhunca sonornosti u zavisnosti od neposrednog susedstva datog vokala i
konsonanta koji za njim sledi. U sluaju takozvanog ZA2 2
E. Sievers, Neues zu den R u t z ' s c h e n R e a k t i o n e n , Archiv fur
experimentelle und klinische Phonetik, I (1914); R . H . Stetson, 1. c. U p . W . F . Tvvaddell, Stetson's m o d e l a n d t h e ,supra-segmental p h o n e m e s ' , Language, X X I X (1935) i pionirski
r a d N . I. i n k i n a , Vosprijatie udarenija v slovax r u s s k o g o jazyka, Izvestija
Akademii
Pedagogieskix
Nauk RSFSR, L I V (1954).
. '
2 3
S. Smith, C o n t r i b u t i o n s t o t h e solution of p r o b l e m s concerning t h e D a n i s h
s t e d , Nordisk
Tidsskift for Tale og Stemme, V I I I (1944).
* Livijski je j e d a n o d govora finske jezike grupe ( p r i m e d b a r e d a k t o r a ) .
240
TVORENOG kontakta (scharf geschnitter Akzent), vokal se skrauje u korist sledeeg konsonanta koji zaustavlja
njegovo trajanje, dok kod OTVORENOG kontakta
(schwach geschnitter Akzent), vokal ostvaruje svoju punu
duinu pre no to pone izgovor konsonanta.
3.34 Meusobna povezanost naglaska i duine. Gde god po
stoji kontrast izmeu naglaenih i nenaglaenih slogova,
naglasak se uvek iskoriava kao konfigurativno, naime
kulminativno obeleje, dok duina nikad ne preuzima tu
funkciju. Kulminativna funkcija naglaska (akcenta) redovno se kombinuje ili sa drugom vrstom konfigurativnih funkcija, sa demarkacionom (up. 2.3), ili sa distinktivnom funkcijom. Jezici kod kojih se javljaju i duina i akcenat u svojstvu distinktivnih obeleja sasvim su izuzetni; ako je akcenat
distinktivan, onda ga veinom prati pojava redundantne
duine.
Zapaanja o tome kako se obaleje intenziteta i obeleje
kvantiteta ostvaruje na intersilabikom nivou kao da govore
u prilog zakljuku da oba ova obeleja, ija su sredstva
ispoljavanja izgovorna jaina odnosno vreme, tee da se
spoje u jedinstveni fenomen.
3.4 Komparacija prozodijskih i inherentnih ohelezja. Svako
se prozodijsko obeleje zasniva prvenstveno na kontrastu

izmeu dve promenljive unutar jedne te iste vremenske
sekvence: RELATIVNA visina ili jaina ili RELATIVNO
vreme trajanja jednog datog glasovnog ostvarenja odreuje
se s obzirom na ono to je prethodno odnosno potom ostvareno. Kao to je Herzog utvrdio povodom tonskih obeleja aktualizacije kontrasta dobijene ostvarenjem uzastopnih razdaljina izmeu tonskih visina ili ostvarenjem
24
tonskih pokreta menjaju se celo vreme. Visina tona,
ili modulacije tona, stepen naglaska ili njegov dekreendo
(stosston) uvek su izrazito relativne vrednosti. Stvarne dimenzije ovih vrednosti variraju u zavisnosti od toga iji je
izgovor u pitanju; pa ak i u izgovoru jednog istog lica one
2 G. Herzog, prikaz dela K. L Pikea, Tone Latûagci, u Internanonal Journal
of American Linguistics, XV (1949).
241
pokazuju upadljivu nepostojanost. I kvantitet jednog vokala takoe moe da se ustanovi samo na osnovu poreenja
sa kvantitetom ostalih vokala u datom kontekstu ili, pak,
utvrivanjem odnosa toga vokala prema konsonantiraa
koji se neposredno za njim ostvaruju (tj. voenjem rauna
o obeleju kontakta). Nepostojanost apsolutnog trajanja
dugih i kratkih vokala u jednom datom jeziku uslovljena
je i razliitim izgovornim navikama predstavnika toga jezika i injenicom da ljudi varijacije u izgovornom tempu
iskoriavaju u ekspresivne svrhe. Pod inae istovetnim
okolnostima, dug vokal mora biti dui od okolnih kratkih
vokala. Slino tome, jedini neophodan uslov za naglaenost
vokala je jaina izgovora: ovaj vokal treba da bude izgovoren
jaim glasom nego nenaglaeni vokali istoga govornog lanca. Vokali visokog registra, opet, moraju biti izgovoreni
viim tonom nego susedni vokali niskog registra. Ali vokali
visokog registra nekoga, recimo, koji govori u basu, mogu
biti ak dublji od vokala niskog registra drugog lica koje,
na primer, govori sopranom. ak i u govoru jednog te istog
lica moe biti ekspresivnih pasaa sa relativnim sputatanjem kako fonema visokog tako i fonema niskog registra.
Prozodijsko obeleje dolazi do izraza kroz dve koordinate. S jedAe strane ispoljavaju se kontrasti kao to su visok i nizak registar, uzlazna i silazna intonacija, ili duina/
kratkoa. Svi se oni mogu uspostaviti pod inae istovetnim
uslovima, u istom poloaju u sekvenci, tako da govorno
lice upotrebljava po svome izboi u, a slualac prima po svome,
jednu od dve mogue alternative identifikujui izabranu
alternativu u odnosu prema onoj odbaenoj. Ove dv; alternative, ona jedna koja je prisutna i ona druga koja je odsutna u datoj jedinici poruke, ine pravu logiku opoziciju
(up. 1.3). S druge strane, dve suprotnosti se daju prepoznati
samo onda kada su obe prisutne u datoj sekvenci, tako da
govornik ostvaruje, a slualac opaa dati kontrast. Tako
obe alternative prozodijskog obeleja koegzistiraju u kodu
kao dva lana jedne opozicije i, ta vie, javljaju se istovremeno stvarajui kontrast unutar poruke. Ako je poruka
suvie kratka da bi mogla ukljuiti obe suprotne jedinice,
o prirodi prozodijskog obeleja se ipak moe izvesti zakljuak na osaovu onoga to pokazuje data sekvenca. Tako se,
16
242
na primer, duina vokala u jednoslonoj poruci procenjuje u

odnosu na relativno trajanje okolaih konsonanata, a registar poruke koja se sastoji iz svega jedne foneme biva
procenjen na osnovu raspona poetne modulacije i/ili na
osnovu postepenosti u zamiranju vokalskog izgovora.
Raspoznavanje i definisanje inherentnog obeleja zasniva se iskljuivo na izboru izmeu dve alternative koje su
podjednako mogune u istom poloaju unutar sekvence.
Ono ne povlai potrebu za uporeivanjem naporednog ostvarenja dveju suprotnosti u okviru istoga konteksta. Obe
alternative jednog datog inherentnog obeleja koegzistiraju,
dakle, u kodu kao dva lana iste opozicije, bez obaveze da
njihov opozicioni odnos bude eksplicitno dokumentovan
neposrednim kontrastom u govornom lancu. Poto se inherentno obeleje identifikuje samo putem poreenja alternative koja je prisutna u jednom datom poloaju sa odsutnom alternativom, primena inherentnog obeleja u
jednom datom poloaju daje manje mogunosti za varijaciju nego primena prozodijskih elemenata.
3.5 Opti zakoni fonemskog strukturiranja. Komparativna
deskripcija fonemskih sistema raznovisnih jezika, sravnjivanje ovih sistema i to sa voenjem rauna o redosledu
po kome deca, kad ue da govore, usvajaju foneme, pa zatim
upoznavanje sa procesom postepenog raspadanja jezika i
njegovog fonemskog sistema u sluajevima afazije, sve nam
to daje mogunosti za znaajan uvid u meusobni odnos
distinktivnih obeleja i u princip njihove klasifikacije. Lingvistiki progres deteta, posebno proces usvajanja fonema,
i proces regresije kod bolesnih od afazije, podleu istim
zakonima implikacije. Ako usvajanje distinkcije B kod deteta implicira prethodno usvajanje distinkcije A, srodna
pojava doi e do izraaja i u domenu afazinih oboljenja.
Gubitak distinkcije A u afaziji implicirae i odsustvo distinkcije B. I rehabilitacija bolesnika ide po pravilu istim onim
redom kojimjetekaoprocesusvajanjafonemskog sistema od
strane deteta. Isti zakoni implikacije lee u osnovici svih jezika sveta, bilo da ih posmatramo na osi statike, bilo na osi
dinamike. Prisustvo fenoniena B ukljuuje prisustvo fenomena A; B se, dakle, ne moe pojaviti u fonemskom sistemu
243
jezika ako se tamo ne nalazi i A. Isto tako, A ne moe ieznuti iz jednog jezika sve dotle dok postoji B. Ukoliko
se jedno dato fonemsko obeleje, odnosno jedna data kombinacija fonemskih obeleja, ree pojavljuje u jezicima,
utoliko e ih s veim zakanjenjem dete usvojiti u svom jeziku, a lice obolelo od afazije ranije izgubiti u svom jezikom
sistemu.
3.51 Restrikcije u celokupnom inventaru distinktivnih obeleja. Napredak koji je uinjen u fonemskom ispitivanju
govora dece i obolelih od afazije,2^ zajedno sa sve veim
brojem otkrivenih zakonitosti, stavlja u prvi plan problem
univerzalnih pravila koja uslovljavaju funkcionisanje fonemskog sistema u jeziku. S obzirom na ove zakone implikacije
i stratifikacije, fonemska tipologija postaje sve izvodljiviji
i hitniji zadatak. Svaki korak napredovanja u ovom pravcu
doputa nam da smanjimo listu distinktivnih obeleja koja
se upotrebljavaju u jezicima sveta. Pretpostavljeno mnotvo obeleja pokazuje se kao u velikoj meri iluzorno. Ako se
dva ili vie navodno razliita obeleja nikad ne javljaju
zajedno u jednom jeziku, i ako ona, osim toga, pokazuju
zajedniku osobinu koja ih razlikuje od svih ostalih obeleja,
onda njih treba interpretirati kao razliite primene jednog
te istog obeleja, od kojih se svaki javlja uz iskljuenje drugih, i prema tome, predstavlja poseban sluaj komplementarne distribucije. Izuavanje invarijanata u okviru fonemskog sistema jednog datog jezika mora biti dopunjeno
traenjem univerzalnih pojava invarijantnosti u obrazovanju
fonemskih struktura sviju jezika.
Tako, recimo, ni jedan jezik ne pokazuje simultano dve
autonomne konsonantske opozicije faringalizovanost / nefaringalizovanost, zaokruenost (usana) / nezaokruenost.
U prvom sluaju angaovan je zadnji otvor rezonatora kojega ovde sainjavaju usta (pharynx), a u drugom prednji
23
Up. R. Jakobson, Kindersprache, Aphasie und allgemeine Lautgesetze,
Uppsala Universitets hrsskrift (1942); H. V. Velten, The growth of phoneraic and lexical patterns in infant language, Language, XIX (1943); W. F. Leopold, Speech Development of a Bilingual Chil, II (Evantson, 1947); A. Gvozdev, Usvoenie rebenkom
zvukovoj storony russkogo >azyka (Moskva, 1948); K. Ohnesorg, Fonetickd studie o
ditske rei (Prague, 1948); L. Kaczmarek, Kstaltowanie sie mowy dziecka (Poznan,
1953); P. Smoczynskj, Przysv/ajanie przez dziecko podstav/ systemu jezykowego (Lodz
1955); Th. Alajouanine, A. Ombredane, M. Durand, Le syndrome de desintegration
pkonetigue dans l'aphasie (Paris, 1939). A. Lurija, Travmatieskaja afazija (Moskva,.
1947): K. Goldstein, Language and Language Disturbances (New York, 1948).
244
otvor (usne). U oba je ova sluaja suen otvor rezonatora i

ta je suenost, kojom se postie pomeranje rezonancija nanie, suprotstavljena odsustvu pojave suavanja. Otuda ova
dva procesa (suivaaje zadajegotvora i suavanje prednjeg
otvora) treba tretirati kao dve varijante jedne te iste opozicije
koja e na motorikom nivou biti dsfinisana kao opozicija
izmeu suenog i ireg otvora (up. 3.62). Pokazalo se da je
odnos retrofleksivnih prema dentalnim konsonantima samo
jedna varijanta opozicije izmeu faringalizovanih i nefaringalizovanih dentala. Cetiri konsonantska obeleja koje
nabraja Trubecki (l.c, str. 32 i dalje) tenzija, intenzitet
ili pritisak, aspiracija i piedaspiracija isto su tako komplemantarne varijante jedrte te iste opozicije, koja posredstvom
svog zajednikog denorninatora raoe biti nazvana opozicijom izmsu napregnutosti (napetosti) i oputenosti.
Pojava udvojsnih ploziva ( a naroito klikova)*,
koje karakterisu dva zatvaranja u brzom razmaku neposredno praena odgovarajuim otvaranjima rezonatora, iskljuuje pojavu ostalih tipova konsonantskih grupa u istom
poloaju zato to predsiavlja samo jedno svojevrsno ostva26
renje obinih koasonantskih sskvenca.
3.6 Dve vrste inherentnih obeleja. Inhsrentna distinktivna
obeleja za koja se za sad zna da postojs u jezicima sveta i
koja, zajedao sa prozodijskim elemsntima, lee u osnovici
celokupnog leksikog i morfolokog fonda tih jezika, dostiu broj od dvanaest opozicija. Svaki jezik pravi svoj sopstveni izbor tih obeleja. Sva inherentna obeleja mogu se
svrstati u dve grupe. Jedna od njih obuhvatae OBELEJA
SONORNOSTI, a druga OBELEJA TONALNOSTI.
Prva su obeleja srodaa sa prozodijskim obelejima jaine
i kvantiteta, a druga sa prozodijskim obelejima visine glasa.
Obeleja sonornosti iskoriavaju koliinu i koncentraciju
energije u spektru i u vremenu, dok se obeleja tonalnosti
odaose na one pojave ija je maaifestacija vezaua za ivice
spektra frekvencije.
Clicks (engleski) foaetski terrnin za glasove (prisutne, na priraer, u nekim
afrikim jezicimi) koji se proizvos aa taj aaîn to se vazduh uvue unutra pa se pri
tom cokne
jezikom (primedba redaktora).
26
Up. C. M. Doke, Ntes oa a problem in the mechanism of the Zulu clicks,
Bantu Studies, II (1923) .
FONOLOGIJA I FONBTIKA
245
3.61 Obeleja sonornosti

I.
Vokalnost/nevokalnost
U akustikom pogledu to je opozicija koja se tie prisustva/
odsustva jedne jasno odreene formantske strukture; genetiki posmatrano, tu se tadi o distinkciji primarni ili jedini
podsticaj glotisa zajedno sa slobodnim prolazom kroz vokalni trakt.*
II. K o n s o n a n t n o s t / n e k o n s o n a n t n o s t
po akustikom kriteriju opozicija visokog procenta prema
niskom procentu totalne izgovorne energije; po genetikom
kriteriju opozicija prisustvo /odsustvo prepreke vazdunoj struji u govornom aparatu.
VOKALI se odlikuju vokalnou i nekonsonantnou,
KONSONANTI konsonantnou i nevokalnou. LIKVIDI
imaju i vokalska i konsonantska svojstva (izgovaraju se i sa
slobodnim prolazom i sa preprekom u usnoj duplji, to povlai za sobom odgovarajui akustiki efekat). PRELAZNI GLASOVI (glides) su nevokalski i nekonsonantski.**
III. K o m p a k t n o s t / d i f u z n o s t
akustiki via (nasuprot nioj) koncentracija energije
u relativno uskom, centralnom delu spektra, praena poveanjem odnosno smanjenjem totalne koliine energije i njenim prostiranjem u vremenu; genetiki opozicija isturenih prema unatrag povuenim fonemama. Razlika je u odnosu izmeu oblika i volumena rezonantne komore ispred
mesta najizrazitijeg suavanja i komoie iza njega. Rezonator
unapred isturenih fonema (otvoreni vokali, i velarni i palatalni konsonanti, ukljuujui i postalveolarne) ima oblik roga, dok unazad povuene foneme (zatvoreni vokali, i labijalni
i dentalni konsonanti, ukljuujui i alveolarne) imaju upljinu koja je skoro jednaka sa Helmholtzovim rezonatorom.
IV. N a p e t o s t / o p u t e n o s t
akustiki vie nasuprot manje jasno odreene zone rezonancije u spektru, to je praeno poveanjem, odnosno
Engl. vocal tract upljine u grlu, ustiira i (eventualno) EOSU kroz koje prolazi vazduna struja i u kojima deluju govorni organi ofcimijujui glas (priiKedba redaktora).
** U tu bi kategoriju spadalo, recimo, srpskohrvatskoj (primedba redaktora).
246
smanjenjem, totalne koliine energije i njenog prostiranja

u vremeriu; genetiki vea nasuprot manjoj deformaciji
govornog trakta pri naputanju poloaja mirovanja. Ovde
je potrebno dalje ispitivati ulogu zatezanja miia koje pogaa jezik, zidove govornog trakta i glotis.
V. Z v u n o s t / b e z v u n o s t
akustiki prisustvo nasuprot odsustvu periodinog pokretanja niske frekvencije; genetiki periodicne vibracije
glasovnih ica nasuprot nedostatku takvih vibracija.
VI. N a z a l n o s t / o r a l n o s t ( n a z a l i z o v a n o s t /
nenazalizovanost)
akustiki irenje raspoloive eneigije po irim, odnosno
uim, oblastima frekvencije smanjenjem intenziteta izvesnih (prvenstveno prvih) formanata i uvoenjem dopunskih
(nazalnih) formanata; genetiki usni rezonator dopunjen nosnom dupljom nasuprot iskljuenju nazalnog rezonatora.
VII. P r e k i d n o s t / n e p r e k i d n o s t
akustiki tiina (bar u opsegu frekvencije iznad vibracije
glasovnih ica) kojoj sledi i /ili prethodi irenje energije
po irokoj oblasti frekvencije (bilo kao eksplozija ili brzo
prelaenje vokalskih formanata) nasuprot odsustvu naglog
prelaza izmeu glasa i tiine; geneticki brzo ukljuivanje ili iskljuivanje izgovornog izvora, b'lo brzim zatvaranjem i/ili otvaranjem govornog trakta, ime se razlikuju
plozivi od konstriktiva, ili posredstvom jednog ili vie pojedinanih artikulacionih pokreta koji uslovljavaju razliku
izmeu naglih, prekidnih likvida kao to je vibracijsko /r/
i neprekidnih likvida kao to je lateralno /l/.
VIII. P i s k a v o s t ( s t r i d e n t n o s t ) /-ub 1 a g o s t
akustiki utn veeg intenziteta nasuprot umu manjeg intenziteta; genetiki suprotstavljanje grubih ivica glatkim
ivicama: dopunska pregrada koja stvara utisak ivica (Scheidenton) uslovljava pri artikulaciji razliku izmeu produkcije fonema sa grubim ivicama i manje sloenih smetnji
kod njihovih parnjaka sa glatkim ivicama.
247
IX. P r e g r a d n o s t / n e p r e g r a d n o s t
akustiki vea brzina pranjenja energije u smanjenom
vremenskom intervalu nasuprot manjoj brzini pranjenja
energije u datom intervalu (manje nasuprot veem priguivanju); genetiki glotaliziranost (sa kompresijom ili zatvaranjem glotisa) nasuprot neglotaliziranosti.
Obeleja tonalnosti
X.
Gravisnost/akutnost
akustiki koncentracija energije u niim, odnosno viim,
frekvencijama spektra; genetiki perifernost nasuprot
medijalnosti: periferne foneme (velari i labijali) imaju obimniji i manje ispregraivan rezonator nego odgovarajue medijalne foneme (palatali i dentali).
XI. L a b i j a l i z o v a n o s t
(zaokruenost) /
nelabijalizovanost
(nezaokruenost)
akustiki labijalizovane foneme razlikuju se od odgovarajuih nelabijalizovanih po pomeranju nanie ili slabljenju
nekih svojih komponenata vie frekvencije; genetiki
prve foneme (suenog otvora), za razliku od drugih fonema
(ireg otvora), proizvode se sa smanjenim zadnjim ili prednjim otvorom usnog rezonatora, i velarizacijom koja prati
irenje usnog rezonatora.
XII.
Povienost/nepovienost
akustikipoviene foneme se razlikuju od odgovarajuih
nepovienih pomeranjem navie ili pojaanjem nekih svojih
komponenata vie frekvencije; genetiki prve foneme
(ireg otvora), za razliku od drugih fonema (ueg otvora),
proizvode se proirenjem zadnjeg otvora (a to je faringalni
prolaz) usnog rezonatora i istovremenom palatalizacijom
koja ograniava i pregrauje usnu duplju.
3.7 Etape govornog akta. Svako distinktivno obeleje definisano je gore i na akustikom i na artikulacionom nivou.
Komunikaciona mrea, meutim, obuhvata vei broj etapa.
Poetna etapa u svakom govornom aktu namera poiljaoca poruke jo nije pogodna za preciznu analizu. Isto
248
se moe rei i za nervne impulse koje mozak alje govornim

organima. Rad ovih organa motorika etapa govornog
akta danas je sasvim dostupna opservaciji, naroito sa
napretkom X-zrakova i drugih sredstava koja otkrivaju
aktivnost veoma vanih delova govornog aparata kao to su
faringalni, laiingalni i sublaiingalni mehanizmi. Status
poruke, ocenjen s take gledita i zbivanja u govorniku i
sluaocu, i transmitovanih vibracija u vazduhu, sve se adekvatnije upoznaje, zahvaljujui naroito brzom napredovanju akustike.
Prevoenje fizikog stimulusa, prvo u auditivne, a zatim
u nervne procese, uskoro e se moi i shemom prikazati. 2 7
Trenutno predstoji kao zadatak traenje onih rnodela distinktivnih obeleja koja bivaju iskoriena u auditivnom
sistemu. to se tie transformacija komponenata govora pomou nervnog sistema, mi se, za sada, u najboljem sluaju
moemo samo usuditi da ponudimo ono to su psihofiziolozi nazvali obina spekulativna tvrdnja. 28 Obeleja sonornosti izgleda stoje u vezi sa koliinom, rairenou nervnog podsticaja, dok su obeleja tonalnosti vezana za mesto
tog podsticaja. Meutim, sadanji razvoj istraivakog
rada na nervnim reakcijama na glasovne stimuhise obeava
da emo dobiti diferencijalnu sliku distinktivnih obeleja
i na ovom nivou.
Psiholoko izuavanje percepcije glasa nastojalo je da
izoluje sva ona svojstva koja su glasu subjektivno pripisivana i da odredi u emu se sastoji sposobnost uoavanja
razlika kod sluaoca za svaku dimenziju stimulusa. Proirenje ovog ispitivanja na same glasove verovatno e osvetliti
korelate percepcije raznih distinktivnih obeleja dajui pri
tom priliku da se takva obeleja blie sagledaju kao autonomni fenomeni. Poetni eksperimenti sa engleskim konsonantima, koji su proizvedeni (i primljeni od strane sluaoca)
sa iskrivljenom frekvencijom i uz nasumice dodate umove
da unose zabunu, u stvari su utvrdili da je pojedinana percepcija bilo kog od ovih obeleja relativno nezavisna od
2' Za prve pokuaje u tom pravcu vidi J. C. R. Licklider, On the process of
speech perception, Journal ofthe Acoustical Society of America, XXIV (1952); H. Mol
i E. M. Uhlenbeck, The analysis of the phoneme in distinctive features and the process
of hearing, Lingua, IV (1954).
28 S. S. Stevens and H. Davis, Hearing (New York, 1938), str. 164.
249
procesa percepcije ostalih obeleja; izgleda kao da su u

pitanju pre posebni, jednoslavni kanali nego jedan jedini
kompleksni kanal. 2 9
Za psihologa, svako se svojstvo definie diferencijalnom reakcijom sluaoca na izvcsni stimulus pod posebnim
okolnostima. U vezi sa izgovorenim glasovima ove se okolnosti odreuju na osnovu stava sluaoca koji vri dekodiranje
poruke prema primljenoj poruci u celini i prema svakoj od
njenih konstituenata ponaosob. Slualac povezuje poruku
koju prima sa kodom koji je zajedniki i njemu i govorniku.
Na taj je nain uloga glasovnih komponenata i kombinacija
u lingvistikom sistemu implicitna i pri percepciji izgovorenih
glasova. Da bismo pronali koji se motoriki, akustiki i
perceptivni elementi glasa iskoiiavaju u jednom datom
jeziku, moramo voditi rauna o njegovim pravilima kodiranja: potrebno je prethodno uzeti u obzir lingvistiku interpretaciju glasova da bi njihova fizioloka, fizika i psiholoka analiza bila zaista uspena.
3.71 Voenje rauna o postojanju razliitih etapa pri izuavanju distinktivnih obeleja. Da bi dekodirao poruku njen
primalac izdvaja distinktivna obeleja iz podataka dobijenih percepcijom. to smo u naem ispitivanju blii cilju
poruke, to tanije moemo oceniti informaciju koju prenosi
glasovni lanac. Ovim je odreena operaciona hijerarhija
datih nivoa razvrstanih po stepenu njihove relevantnosti:
percepcijski, audkivni, akustiki i motoriki (ovaj poslednji
ne donosi primaocu nikakvu direktnu informaciju osim
sporadine pomoi koju prua itanje sa usana). Auditivno
iskustvo je jedini aspekt enkodirane poruke koji je zaista
zajedniki poiljaocu i primaocu uzevi u obzir da pod normalnim okolnostima govotnik uje samog sebe.
Dve neposredno povezane etape u procesu komunikacije
ne nameu istovetnost logikih operacija koje dovode do
29
G. A. Miller and P. E. Nicely, An analysis of perceptual confusions among
250
razumevanja poruke. Sa svakom uzastopnom etapom, selektivnost se poveava; pojedini podaci iz neke od prethodnih
etapa irelevantni su za svaku sledeu etapu, a svaka pojedinost kasnije etape moe biti funkcija nekoliko promenljivih iz ranije etape. Premeravanje govornog trakta daje mogunosti da se tano predvidi kakav e biti zvuni talas,
ali se, s druge strane, jedan te isti akustiki efekat moe postii sasvim razliitim sredstvima. Slino tome, isto svojstvo
neke auditivne senzacije moe biti rezultat razliitih fizikih stimulusa.
Teorijski neverovatna pretpostavka da postoji blii odnos izmeu percepcije i aitikulacije nego izmeu percepcije i
njenog neposrednog stimulusa ne nalazi potvide u iskustvu:
kinestetika retroakcija sluaoca igra sasvim podreenu i
sporednu ulogu. Poee se deava da 'ovek stekne sposobnost razlikovanja stranih fonema uhom a da pri tom jo
nije savladao njihovu produkciju. Isto tako i dete koje ui
jezik esto razlikuje foneme koje upotrebljavaju odrasli
mnogo ranije no to ih upotrebljava u svom sopstvenom
govoru.
Specifikacija distinktivnih opozicija moe se nainiti
u odnosu na svaku etapu govornog akta, od artikulacije do
percepcije i dekodiranja, pod jednim jedinim uslovom: da
su invarijante svake prethodne etape odabrane i dovedene
u vezu sa sledeim etapama i ovo, naravno, samo ako se
sloimo sa oiglednom injenicom da govorimo zato da
bismo se uli i da se moramo uti da bismo se razumeli.
Distinktivna obeleja opisana su samo na motorikom
i akustikom nivou, zato to su to jedina dva aspekta za koja
do sada imamo detaljna obavetenja. Svaki od ova dva sistema mora dati potpunu sliku svih krajnjih, dalje nesvodljivih distinkcija. Ali kako je odnos artikulacije i akustikog
fenomena u stvari odnos sredstva i efekta, klasifikacija motorikih fakata mora se nainiti prema akustikim modelima. Tako, razlika izmeu etiri vrste po artikulacionom
kriteriju velara, palatala, dentala i labijala razlae se na
akustikom nivou na dve binarne opozicije: s jedne strane,
labijali i velari koncentriu svoju energiju u niim frekvencijama spektra, za razliku od dentala i palatala, koji svoju
energiju koncentriu u viim frekvencijama opozicija gra-
251
visnost/akutnost. S druge strane, velari i palatali se razlikuju

od labijala i dentala veom koncentracijom energije
opozicija kompaktnost/difuznost. Gravisnost labijala i velara uslovljava vea i manje pregraena usna duplja, dok
akutnost dentala i palatala nastaje zbog manje i pregraenije
duplje. Tako,. na motorikom nivou, odluujua razlika je
suavanje u medijalnoj oblasti usta dentali ili palatali
i suavanje u perifernoj oblasti labijali ili velari. Identina
artikulaciona razlika uslovljava opoziciju izmeu velarnih
i palatalnih vokala (zadnji prednji) koja se u akustikom
pogledu manifestuje kao opozicija gravisnosti i akutnosti.
Vei volumen rezonantne duplje ispred take artikulacije
i manji volumen duplje iza te take uslovljava razliku izmeu
velarnih i labijalnih konsonanata, s jedne strane, i izmeu
palatalnih i dentalnih s druge, a stvara i kompaktnost velara i palatala. Isti artikulacioni faktor odreuje kompaktnost
otvorenih vokala nasuprot difuznosti zatvorenih. Bilo bi
mnogo tee izdvojiti zajedniki imenitelj postojeih distinkcija izmeu labijalnih i dentalnih konsonanata i velara i
palatalnih konsonanata ili vokala, kao i zajedniki imenitelj
distinkcija izmeu velara i labijala, palatala i dentala, i
otvorenih i zatvorenih vokala, da upadljive akustike i percepcijske opozicije gravisnost / akutnost i kompaktnost/
difuznost nisu bile uzete u obzir.
Mada je posmatraima bilo jasno da se meu plozivima
labiodentalne, alveolarne (piskave), postalveolarne (utave) i uvularne afrikate razlikuju svojom glasnom frikcijom od bilabijalnih, dentalnih, palatalnih i velarnih ploziva,
ipak se obino nije obraala duna panja opoziciji izmeu
odgovarajuih konstriktivnih fonema, uprkos injenici da
se sve ove afrikate i homorganski konstriktivi podjednako
izdvajaju naroitora vrstom komeanja koje nastaje zbog
potiskivanja vazdune struje preko jo jedne prepreke (ivica
zuba ili uvula) i/ili zbog upravljanja struje prema prepreci
pod pravim uglom. U spektogramu, nepravilna distribucija
crnih polja kod ovih stridentnih konsonanata, u poreenju
sa daleko pravilnijim rasporedom kod blagih konsonanata,
je jedina osobina kojarazlikuje sve takve parove, ita osobina,
zajednika svim parovima o kojyHgJe re, otkriva izrazitu
binamu opoziciju.
0^
252
3.72 Nomenklatura distinktivnih obeleja. Tradicionalna

terminologija obuhvatila je razne etape govornog akta bez
diskriminacija: termini kao to su nazalan, palatalizovan,
zaokrugljen, glotalizovan, odnosili su se na motoriki nivo;
drugi nazivi (zvuan, visok, silazni, visina, lenis, likvida)
odnosili su se delom na akustiki, delom na percepcijski
aspekt; ak kada je i upotrebljen neki figurativni termin,
on se donekle zasnivao na fenomenolokom iskustvu. Ukoliko obeleje koje mi definiemo ima tradicionalni termin, mi
ga upotrebljavamo bez obzira na etapu govornog akta na
koju se on odnosi, npr. nazalnost / oralnost, napetost / oputenost, zvunost / bezvunost. naglaenost / nenaglaenost.
Tradicionalni artikulacioni naziv zadravamo sve dotle dok
on ukazuje na vaan kriterij podele s obzirom na glas koji
se prenosi, prima ulima i dekodira. U vie sluajeva, meutim, nema u upotrebi nekog fonetskog termina koji odgovara obeleju koje definiemo. Za takva obeleja preuzeli
smo termine iz akustike ili psihoakustike. Ali kako se svako
od ovih obeleja moe definisati, i kako je stvarno i definisano i na akustikom i na motorikom nivou, to svako obeleje sa isto toliko prava moe poneti i novoskovani naziv po
artikulacionom kriteriju, kao POMERENOST UNAPRED/
POVUENOST UNAZAD umesto kompaktnost / difuznost, PRISUSTVO GRUBIH IVICA/PRISUSTVO GLATKIH IVICA umesto stridentnost/ blagost, PERIFERNOST/
MEDIJALNOST umesto gravisnost /akutnost, SUENOST
OTVORA / RAIRENOST OTVORA umesto labijalizovanost / nelabijalizovanost i PROIRENOST OTVORA/
UZANOST OTVORA umesto povienost / nepovienost.
Mi ne nastojimo da akustikom klasifikacijom zamenimo artikulacionu, ve samo da otkrijemo najproduktivnije kriterije za podelu koja bi vaila za oba ova aspekta.
IV. FONEMSKO STRUKTURIRANJE
4.1 Stratifikacija: nuklearni slog. Obino deji jezik poinje, a afazino raspadanje jezika koje prethodi njegovom
potpunom gubitku zavrava onim to su psihapatolozi nazvali labijalna faza. U ovoj fazi govornici mogu da izgovore
samo jedan tip iskaza, koji se obino transkribuje kao /pa/.
253
Sa gledita artikulacije, dva konstituenta ovog iskaza predstavljaju polarne konfiguracije govornog trakta: u /p/ govorni trakt je zatvoren na samom svom kraju, dok je u /a/
on spreda otvoren to je vie moguno, a suava se pozadi,
tako da dobija oblik roga u megafonu. Kombinacija dveju
krajnosti vidi se i na akustikom nivou: labijalni ploziv predstavlja trenutnu eksploziju glasa bez neke vee koncentracije u nekom posebnom pojasu frekvencije, dok u vokalu
/a/ nema strogo vremenskog ogranienja, a energija je skoncentrisana u relativno uskoj oblasti maksimalne auditivne
senzitivnosti. U prvom konstituentu postoji krajnje ogranienje u domenu vremena, ali nema oiglednog ogranienja u domenu frekvencije, dok drugi konstituent ne
pokazuje oigledno ogranienje u domenu vremena, ali
pokazuje maksimalno ogranienje u domenu frekvencije.
Prema tome, difuzni ploziv sa svojim maksimalnim smanjenjem energije predstavlja najvee priblienje pauzi, dok
otvoreni vokal predstavlja najveu energiju koju ljudski
govorni aparat moe da uloi.
Ovaj polaritet izmeu minimalne i maksimalne energije javlja se prvenstveno kao KONTRAST izmeu uzastopnih jedinica optimalnog konsonanta i optimalnog vokala.
Tako se uspostavlja elementarni fonemski okvir slog.
Poto mnogi jezici nemaju slogova sa predvokalskim konsonantom i / ili postvokalskim konsonantom, CV (konsonant + vokal) je jedini univerzalni model sloga.
4.2 Uloga nazalnog sloga. Izbor izmeu /pa/ i /a/ i / ili /pa/
i /ap/ moe postati prvi nosilac znaenja u vrlo ranim fazama
dejeg jezika. Obino, meutim, dete jedno vreme uva
jednu stalnu shemu sloga i razbija oba konstituenta ovog
sloga, najpre konsonant a kasnije vokal, u distinktivne alternative.
Najee se deava da oralni ploziv, koji iskoriava
jedan jedini zatvoreni trakt, dobije svoj parnjak u nazalnom
konsonantu, koji kombimije zatvoreni glavni trakt sa otvorenim pomonim traktom i tako dopunjava specifina obeleja ploziva sa sekundarnim vokalskim karakteristikama.
Pre pojave konsonantske opozicije nazalnost / oralnost,
konsonant se razlikovao od vokala kao zatvoren trakt
254
od otvorenog trakta. Jednom kad se nazalni konsonant suprotstavi oralnom kao prisustvo otvorenog trakta prema
odsustvu otvorenog trakta, kontrast konsonant / vokal se
ocenjuje kao prisustvo nasuprot odsustvu zatvorenog
trakta.
Zatim slede razne dalje opozicije koje modifikuju i
smanjuju primarni optimalni kontrast izmeu konsonanta i
vokala. Sve ove kasnije pojave preinauju na neki nain
usni rezonator, dok nazalizacija samo dodaje sporednu
rezonantnu duplju usnom rezonatoru, ne menjajui pri tom
njegov volumen i oblik.
Konsonantska opozicija nazalnost/oralnost, koju dete
najranije stie, obicno je najotpornija konsonantska opozicija u afaziji i javlja se u svim jezicima sveta, izuzev nekih
indijanskih jezika Amerike.
4.13 Primarni trougao. Opoziciji nazalni/oralni ploziv moe, meutim, prethoditi razbijanje ploziva na dve druge
suprotnosti na labijal i dental. Posle pojave kontrasta
CV, koji se zasniva na jednom odreenom svojstvu glasa
na jaini, korienje drugog osnovnog svojstva visine, postaje psiholoki takoe izvodljivo. Tako se uvodi
prva opozicija tonalnosti: gravisnost/akutnost, drugim reima, koncentracija energije u donjim/gornjim fpekvencijama spektra. U /p/ preovlauje donji deo, dok je u /t/ jai
gornji deo. Sasvim je prirodno to prvi elemenat tonalnosti
ne pogaa vokal /a/, koji ima maksimalnu koncentraciju
energije u uskom centralnom delu spektra, ve konsonant
/p/, sa njegovom maksimalnom difuzijom preko irokog
pojasa frekvencije.
Na ovom stepenu razvoja pol visoke i koncentrisane
energije /a/ stoji u kontrastu sa plozivima niske energije
/p/ i /t/. Ova dva ploziva se razlikuju jedan od drugog preovlaivanjem jednog ili drugog spektra u svojstvu pola gravisnosti odnosno akutnosti. Ove dve dimenzije lee u osnovi
TROUGAONOG SISTEMA fonema (ili, bar, oralnih fonema, ako se obeleje nazalnosti ve pojavilo (slika 1).
4.14 Cepanje primamog trougla na dva trougla, konsonantski i vokalski. Pojavu konsonantskog obeleja tonalnosti
255
prati prvo po redu razbijanje vokala. Polarnost dveju uzastopnih jedinica, CV, zasnovana na kontrastu ledukovane
i pune energije, dopunjava se polaritetom dva alternativna
vokala, koji se zasniva na opoziciji nie i vie koncentracije energije. Kompaktnom /a/ suprotstavlja se difuzni
Slika 1
Slika 2
vokal. Otuda, konsonantski i vokalski delovi primarnog

trougla sainjavaju svaki svoju linearnu strukturu konsonantsku osu gravisnost/akutnost i vokalsku osu kompaktnost/difuznost.
Konsonanti kopiraju ovu prvenstveno vokalsku opoziciju, te se konsonantska osnova celokupnog trougla dopunjava konsonantskim vrhom velarnim plozivom koji je
Grimm s pravom definisao kao najpotpuniji od svih
konsonanata koji se dadu proizvesti.
Opozicija tonalnosti, poreklom konsonantska, moe se
opet proiriti na vokalsku strukturu: to se, naravno, difuzni
vokal razbija na gravis i akut, dopunjujui vokalski vrh
celokupnog trougla sa osnovom /u/ /i/. Na taj nain se
prvobitno jedan jedinstveni primarni trougao razbija na dve
autonomne dvodimenzionalne strukture na konsonantski
i vokalski trougao (slika 2).
4.15 Strukturiranje obeleja oralne rezonancije. I vokalski
i konsonantski sistem moe zatim prei iz trougaone u

etvoiougaonu strukturu uvoenjem razlike velarnost/palatalnost meu otvorene vokale i/ili konsonante. Na taj
se nain obeleje gravisnost/akutnost iri na kompaktne
vokale i/ili konsonante. U jezikoj stvarnosti sveta preovlauje, meutim, trougaoni sistem nad etvorougaonim za
256
vokale i ak jo vie za konsonante; to je ujedno minimalni

model, kako za vokalske tako i konsonantske sisteme, sa
vrlo retkim izuzecima u kojima je bilo vokalski ili konsonantski sistem ali nikad oba linearan. U retkim
sluajevitna linearnog sistema, vokali su ogranieni na obeleje kompaktnost/difuznost a konsonanti, skoro .neizostavno, na obeleje tonalnosti. Tako ni jednom jeziku ne
nedostaje opozicija gi avisnost/akutnost i kompaktnost/difuznost, dok svaka druga opozicija moe biti odsutna i kod
vokala i kod konsonanata.
Promena u volumenu i obliku usnog rezonatora upotrebljava se za opoziciju gravisnost/akutnost. U ranim fazama dejeg jezika, u odmaklim fazama afazije, i u mnogobrojnim jezicima sveta, ova altemacija je pojaana varijacijom u veliini jednog ili oba otvora u usnoj duplji. Smanjenje zadnjeg i prednjeg otvora, zajedno sa proirenom i jednoobraznom usnom dupljom, slue za to da se smanje rezonantne frekvencije, dok kombinovana akcija proirenih
otvora i smanjene i izdeljene duplje poveava ove frekvencije.
Ali promena u obimu svakog od ovih otvora moe postii
autonomni status i staviti u dejstvo sekundarna obeleja
tonalnosti (labijalizDvanost i/ili povienost).
Razvoj obeleja usne rezonancije u dejem jeziku manifestuje se kao itav lanac uzastopnih usvajanja povezanih
meusobno zakonima implikacije. Ovu seriju u vremenu
postupno osvojenih obeleja dajerao samo provizorno u
sledeoj tabeli, upotrebljavajui za steene distinkcije tradicionalne artikulacione termine i oznacavajui svaku od
njih nizom brojeva kojima prethodi 0, tj. piemo svaku sekvencu kao decimalni razlomak. Sekvence su sastavljene na
takav nain da se sekvenca Si pripisuje distinkciji A, a
sekvenca S2 distinkciji B, s tim da je S^ inicijalna subsekvenca
od S 2 (tj. S t je inicijalna subsekvenca od S 2 ako su prvi digiti* od S 2 identini sa S^; npr. Sx = 0.19 a S2 = 0.195); u
takvom sluaju sticanje distinkcije B implicira i sticanje
distinkcije A. Broj i numerike vrednosti digita inae nemaju
ovde nikakvog drugog znaaja. Ocigledtio je da dete stie
samo one distinkcije koje su prisutne u jeziku koji
ono ui.
Engl. digit svaki broj o 0 do 9 (primedba redaktora).
Konsonanti: dentali/labijali
Vokali: zatvoreni/otvoreni
Zatvoreni vokali: palatali/velari
Otvoreni vokali: palatali/velari
Zatvoreni palatalni vokali: zaokrugljeni/nezaokrugljeni
Otvoreni palatalni vokali: zaokrugljeni/nezaokrugljeni
Velarni vokali: zaokrugljeni/nezaokrugljeni
Konsonanti: velopalatali/labijali i dentali
Konsonanti: palatali/velari
Konsonanti: zaokrugljeni/nezaokrugljeni ili
faringalizovani/nefaringalizovani
Konsonanti: palatalizovani/nepalatalizovani
257
0.1
0.11
0.111
0.1111
0.1112
0.11121
0.1113
0.112
0.1121
0.1122
0.1123
4.16 Obeleja sonornosti u odnosu na optimalni konsonant i
vokal. Smanjena koncentracija energije od difuznog vokala udaljava ga od optimalnog, kompaktnog vokala u pravcu konsonanta i, obrnuto, smanjeno irenje energije kod
kompaktnog konsonanta skree ga od optimalnog, difuznog konsonanta u pravca vokala.
Kod nazalnih konsonanata dodavanje novog, otvorenog
rezonatora stavlja tano odreene nazalne formante na
spektar oralnih ploziva. Nazalna rezonancija pribliava konsonante vokalima, a s druge strane, kada se stavi na vokalski
spektar, priguuje ostale formante i ini da vokal odstupa od
svoje optimalne strukture.
Optimalnom, plozivnom konsonantu suprotan je konstriktiv, kod kojega se ublaava konsonantsko smanjenje
energije. Deca ranije stiu plozive a afaziari ih kasnije
gube nego konstriktivne foneme. Na svetu ima vie jezika
bez konstriktiva, ali nijednog jezika bez ploziva.
Pojava likvida, koji kombinuju jasnu formantsku strukturu vokala sa konsonantskim smanjenjem energije, menja
kontrast konsonant/vokal u dve autonomne opozicije,
konsonantnost/ nekonsonantnost i vokalnost/nevokalnost.
Dok je konsonantsko obeleje, smanjenje energije, optimalno predstavljeno plozivom, koji tei jednom jedinom
udaru, dotle se nevokalsko obeleje, odsustvo strogo definisane formantske strukture, optimalno manifestuje strident17
258
nim konsonantom, ije ostvarenje najvie podsea na

izrazito neprijatan, buan um. Stoga, uzajamna emancipacija tih dvaju obeleja, neprodunost/piodunost, s jedne
strane, i stridentnost/ blagost s druge, implicira sticanje
likvida, koji kombinuje dva autonomna obeleja, vokalnost i konsonantnost. U stvari, blagi konstriktivi, za
razliku od stridentnih konstriktiva, ili stridentni plozivi
(afrikate), za razliku od blagih ploziva (pravi plozivi), ne
pojavljuju se u dejem govoru pre no to se pojavi likvid, a
u afaziji iezavaju kada se izgube likvidi.
Stiidentni plozivi, za razliku od blagih ploziva, ublauju konsonantsko smanjenje energije. Blagi konstriktivi
odstupaju od nevokalskog optimuma kojim se odlikuju
stridentni konstriktivi, naime od njihove izrazito bune
akustike strukture. Isti fenomen podvajanja koji je svojstven konsonantskom obeleju s jedne strane, i nevokalskom s druge, manifestuje se u pojavi likvida i u pojavi
stridentnih ploziva. Ovo objanjava udnu ali rairenu
uzajamnu zamenljivost stridentnih ploziva i likvida, naroito laterala, koja je zapaena u nekim mandursko-tunguskim i paleosibirskim jezicima.30
Poto nazalnost, nameui jasnu formantsku strukturu
konsonantskoj strukturi, pribliava konsonante vokalima,
i poto likvidi kombinuju konsonantska sa vokalskim obelejima, korisno je ove dve srodne vrste fonema (tj. nazalne
konsonante i likvide) staviti pod isto zaglavlje: SONANTI.
S druge strane, konsonantski karakter tih dveju vrsta pojaava se u takvim relativno retkim fonemama kao to su
neproduni nazali (takozvani prednazalizirani plozivi) i
stridentni likvidi (sibilantski laterali ili vibranti).
Oralne foneme sa preprekom u govornom traktu imaju izvor uma kod prepreke i mogu iskoristiti zvunost
ako je uopte iskoriuju samo kao dopunski izvor, dok
je za foneme sa otvorenim govornim traktom zvunost glavni
faktor. Dok je optimalni konsonant bezvuan a optimalni
vokal zvuan, dotle se ozvuavanje konsonanta ili, u vrlo
retkim sluajevima, obezvuavanje vokala, moe iskoristiti
kao jedno od raznih naina ublaavanja maksimalnog kontrasta CV.
30 K. Boua, Lateral un Sibilant, Zeuschnft fur Phonetik, I, (1947).
259
Poto se konsonant u prvom redu karakterie redukcijom

energije, optimalni konsonant je oputen, ali se zatim moe
suprotstaviti napetom konsonantu, to ublaava kontrast
izmeu konsonanta i vokala. Normalno, meutim, zvuni
konsonant ima niu energiju nego bezvuni, i stoga, u opoziciji napetih i oputenih konsonanata, oputenost je esto
praena ozvuenou a napetost obezvuenou, tako da
konsonant, optimalan u jednom pogledu redukciji energije odstupa od konsonantskog optimuma u drugom
prisutnou zvunosti. Ako obe opozicije dejstvuju autonomno u jednom jeziku, dvostruko optimalnom konsonantu,
oputenom i bezvunom, suprotstavljaju se dve foneme,
od kojih je jedna bezvuna oputena a druga zvuna oputena, koje obe, na razliite naine, pomerajii strukturu konsonanta prema vokalu. Dalji korak u ovom pravcu predstavlja konsonant koji ima distinktivna obeleja napetosti
i zvunosti, kao (dc) u nekim jezicima Indije.
Normalno, totalna energija vokala poveava se zajedno
sa koncentracijom energije (kompaktnost), ali kod napetog
vokala, u poreenju sa odgovarajuim oputenim vokalom, totalna se energija poveava, dok se koncentracija energije smanjuje. Ova obrnuta osobina razdvaja napete vokale
od vokalskog optimuma.
Redukujui vreme, pregradni konsonanti poveavaju
svoju energiju i tako ublaavaju konsonantski optimura.
Ako jedan jezik ima te dve opozicije, pregradnost/nepregradnost i napetost/oputenost, onda se optimalnom konsonantu, oputenom i nepregradnom, suprotstavljaju dve
foneme, jedna pregradna (glotalizirana), druga napeta. Sem
toga, dvostruko ublaavanje konsonantskog optimuma moe
se dobiti retkom kombinacijom dvaju distinktivnih obeleja,
napetosti i pregradnosti, unutar jedne te iste foneme, kao
to je avarska fonema (K').
Na taj nain sva inherentna distinktivna obeleja u
stvari poivaju na dve ose. S jedne strane, opozicije koje
se odnose na OSU SONORNOSTI pokazuju razliita cepanja i ublaavanja primarnog kontrasta izmeu optimalnog
konsonanta i optimalnog vokala i tako stvaraju tananije i
specifinijedistinkcije. S druge strane, one opozicije koje obuhvataju OSU TONALNOSTI, koja stoji perpendikularno
17*
260
u odnosu na osu sonornosti, javljaju se prvobitno kao dubleti i kao rezultat kontrasta optimalni vokal/optimalni
konsonant i, zatim, kao rezultat opozicije optimalni, kompaktni vokal/ublaen, difuzni vokal ili optimalni, difuzni
konsonant/ublaeni, kompaktni konsonant.
4.2 Dihotomijska skala. U svom skoranjem, sasvim autonomnom lazvoju, fonemska analiza i matematika teorija
komunikacije dole su do fundamentalno slinih i meusobno komplementarnih zakljuaka, omoguujui jednu veoma produktivnu saradnju.31
Svaka izgovorena poruka daje sluaocu dve komplementarne vrste informacije: s jedne strane, postoji lanac fonema
koji uzastopno daje enkodiranu informaciju; s druge strane,
svaka fonema se sastoji od vie distinktivnih obeleja. Ukupnost ovih obeleja je minimalni broj binarnih selekcija potrebnih za specifikaciju foneme. Ako smanjimo fonemsku
informaciju sadranu u sekvenci na najmanji broj alternativa, dolazimo do najekonominijeg i prema tome optiraalnog reenja: minimalnog broja najjednostavnijih operacija
koje bi bile dovoljne za enkodiranje i dekodiranje cele poruke. Kada analiziramo jedan dati jezik do njegovih krajnjih konstituenata, mi traimo onaj najmanji niz distinktivnih opozicija koji doputa identifikaciju svake foneme u
poruci izraenoj tim jezikom. Ovaj zadatak iziskuje izolaciju
distinktivnih obeleja od takoe prisutnih redundantnih
obeleja.
Ako se u jednom jeziku jedna te ista fonema primenjuje
kao palatalni ploziv ispred /i/, kao postalveolarna afrikata
ispred /r/, i kao velarni ploziv u svim ostalim poloajima,
invarijanta se mora determinisati kao kompaktni (unapred
istureni) konsonant, razliit od difuznih (unazad povuenih)
konsonanata /p/ i /t/ u istom jeziku. Dok su u ovom konkret31 Za proceduru u teoriji kominikacije koje se mogu iskoristiti u fonemskoj
analizi. vidi naroito C. E. Shanncm i W. Weaver, The Mathematical Theory ofCommunication (Urbana, 1949); C. E. Shatmon, Tiie reundancy in English, Cybernetics,
Transactions of the Seventh Conference (New York, 1951); D. M. Mackay, In search
of basic symbols, Cybernetics, Transactions of the Eighth Conference (New York,
1952); D. Gabor, Lectures on com-nuaication theory, M. I. T. Research Laboratory
of Eletromcs, Rsport, No. 238 (1953); E. C. Cherry, Human Communication (New
YorkLondon, 1957). Up. I. Pollack, Assimilation of sequentially encoded information, American Journal of Psychology, LXVI (1953).
261
nom sluaju redundantni elementi uslovljeni raznim distinktivnim obelejima sledee foneme, dotle se u francuskom
konsonantskom sistemu moe nai upadljiv primer redundantnih elemenata ije je prisustvo povezano s ostvarenjem
odreenih distinktivnih obeleja. Ovde se kompaktnost
konsonanata postie velarnom artikulacijom spojenom sa
plozivnou /k/ i /g/, palatalnom artikulacijom spojenom sa
nazalnou /n/, i postalveolarnom artikulacijom spojenom
sa konstriktivnou /J/ i //.
Takvo razgranienje distinktivnih i redundantnih obeleja ne samo da doputa identifikaciju svih fonema koje su
u pitanju nego je i jedino reenje, poto svaka druga analiza
ovih pet fonema odstupa od optimalnog reenja. Petnaest
francuskih fonema koje razmatramo iziskuju samo pet binarnih odluka: nazalni/oralni, a ako je oralni onda jo i
neprekidni/prekidni, i napet/oputen; kompaktni/difuzni,
a ako je difuzni onda jo i gravisni/akutni. Svaki francuski
konsonant sadri od dva (npr. kompaktan i nazal) do pet
distinktivnih obeleja. Ako se mesto artikulacije smatra distinktivnim, a razlika izmeu konstriktivnih i plozivnih konsonanata redundantnim obelejem, onda bi est francuskih
bezvunih konsonanata velar /k/, postalveolar /J/, alveolar /J/, dental /t/, labiodental /f/, i bilabijal /p/ 3 2 za svoju
identifikaciju zahtevali petnaest distinkcija umesto tri, prema
elementarnoj matematikoj formuli koju navodi Twaddell
(1935): Ako je x maksimalni broj znaajnih fonolokih
razlika unutar jednog datog artikulacionog podruja u
datome jeziku, onda 2 x = n ( 1), gde n predstavlja
maksimalni broj fonema u tom podruju. Neke od tananijih
razlika u mestu artikulacije imaju, tavie, tu nezgodu da se
akustiki jedva opaaju same po sebi. Najzad, distinkcije
kao to su /s/ nasuprot /f/ i /t/ nasuprot /p/ ukazuju na
identian diierencijalni kriterij, naime na opoziciju jednog
akutnog i jednog gravisnog konsonanta, koja se zasniva
na istoj razlici u obimu i obliku usnog rezonatora. Odnosi
/k/ prema /t/ i /J/ prema /s/ pokazuju opet (u akustikom
kao i u genetikom pogledu) jednu te istu opoziciju,
zasnovanu na paralelnoj relaciji prednjeg i zadnjeg rezonatora, tako da pokuaj da se operie sa dva para fo32 Vidi L. E. Armstrong, The Phonetics of French (London, 1932).
262
nema, kao da se one razlikuju sa po dva posebna obeleja, unosi suvine redundance.
Svoenje jezika na distinktivna obeleja mora biti dosledno. Ako se na primer eka fonema /l/, koja moe da se
javi u identinim poloajima sa svakom od 32 foneme u
jeziku, proglasi distinktivnom jedinicom koja se ne moe
analizirati, da bi se ona razlikovala od druge 32 foneme
bilo bi potrebno izdvojiti 32 odnosa koji se ne mogu analizirati, dok sa razlaganjem /l/ skupine na tri obeleja
vokalnost, konsonantnost i produnost njen odnos prema
svim drugim fonemama datog sistema svodi se na tri binarne selekcije.
Maksimalna eliminacija redundantnosti i minimalni broj
distinktivnih alternativa jeste princip koji doputa potvrdni
odgovor na centralno pitanje, koje je pokrenuo Chao 1934,
naime da li zadatak da se jedan jezik razbije na svoje krajnje
komponente ima jedinstveno reenje.33 Nita manje vano
nije ni njegovo kasnije pitanje (1954), da li je dihotomijska
skala prosto jedan bitan princip koji analizator moe korisno
primeniti i na lingvistiki kod, ili je ova skala ovde zaista
34
nametnuta samim svojstvima jezike strukture. Postoji
nekoliko uverljivih argumenata u korist ove druge solucije.
Prvo, sistem distinktivnih obeleja koji se zasniva na
odnosu meusobno implicirane prisutnosti svakoga od dva
lana svake od datih binarnih opozicija predstavlja optimalni kod, te je neopravdano pretpostaviti da uesnici u
govoru upotrebljavaju komplikovaniji i manje ekonomian
niz diferencijalnih kriterija pri svojim operacijama enkodiranja i dekodiranja. Nedavni eksperimenti su pokazali da
se multidimenzionalni auditivni fenomeni najlake spoznaju
35
i poimaju kada su binarno kodirani.
Drugo, fonemski kod se stie u najranijim godinama
detinjstva i, kao to otkriva psihologija, u dejoj se svesti
pojam para javlja pre pojma o izolovanim predmetima.36
!
"""
i Y . R. Chao, The non-imiqueness of phonemic solution of phonetic systems,
Academia Sinica, Institute of History an Philology, Bulletin, IV (Changai, 1934).
" Y. R. Chao, prikaz dela Jakobsona, Fant, Halle, PreHminaries ... u Romance Philology, VIII (1954).
35 I. Pollack and L. Ficks, Information of elementary multidimensional auditory displays, Journal of Acoustical Society of America, XXVI (1954).
!
36 vidi H. Wallon, Les origines de la pensee chez Venfant I (Paris, 1945). Za
.glavnu ulogu postepenih binarnih deljenja u razvoju deteta, up. T. Parsons i R. F.
-Bales, Family, Socialization and Interaction Process (Glenco, 1955).
FONOLOGIJA I FONETTKA
\
]
263
Binarna opozicija je prva logika op'eracija koju dete ostvaruje. Obe suprotnosti setujavljaju simultano i primoravaju
dete da odabere jednu i potisne drugu od dveju alternativa.
Tree, skoro sva distinktivna obeleja pokazuju nesumnjivo dihotomijsku strukturu na svom akustikom i isto
tako na odgovarajuem motorikom nivou. Meu inherentnim obelejima, samo vokalska distinkcija kompaktnost/
difuznost esto pokazuje vei broj lanova, najvie tri.
Na primer, /ae/je prema /e/ kao /e/ prema /i/: geometrijska
sredina /e/ je nekompaktna fonema u odnosu na /ae/ i
nedifuzna u odnosu na /i/. Psiholoki eksperimenti koji su
postigli to da se /e/ dobije meanjem /ae/ i /i/ slue kao potvrda da se ovo vokalsko obeleje odlikuje posebnom strukturom. 37 Paralelni eksperimenti sa meanjem vokala koji
su smeteni na osi tonalnosti pokazuju da se gravisni i
akutni vokali, kada se simultano izgovore, ne opaaju kao
jedan vokal: /u/ i /i/ ne slivaju se u /y/. Obeleje gravisnost/
akutnost je oigledno binarna opozicija. Poto je drugi
formant u /y/ vii nego u /u/ i nii nego u /i/, i poto, gledano po duini, /y/ zauzima u usnoj duplji srednji poloaj
u odnosu na /u/ koji ima najdui rezonator, i na /i/, koji se
odlikuje najkraim rezonatorom, injeni su pokuaji da se
proe sa jednom dimenzijom za sva tri vokala.38 Ali glavna genetika distinkcija je kardinalno drugaija: nejednakost
u velini otvora usana je u prvom redu odgovorna za opoziciju /y/ prema /i/, a nejednakost u obimu i obliku samog
. rezonatora za opoziciju /y/ prema /u/. Na akustikom nivou
distinkcija gravisnost/akutnost kod vokala ispoljava se u
relativnoj blizini prvog i drugog formanta, to ima za
posledicu veoma upadljivo slabljenje gornjeg formanta, dok
distinkcija labijalizovanost/nelabijalizovanost nastaje uglav39
nom zbog sniavanja ostvarenog u drugom formantu.
3' Vidi K. Huber, Die Vokalmischung und das Qalitatensystem der Vokale,
Archiv fur Psychologie, XCI (1934).
38 Vidi npr. D. Delattre, The psychological interpretation of sound spectograms, PMLA, LXVI (1951).
3 Up. R. Jakobson, Fant, Halle, Preliminaries. ., str. 48; str. 48; H. K. Dunn,
The calculation of vowel resonances, and an electrical vocal tract, Journal of ihe
Acoustical Society of America, XXII (1950), str. 650; K. N. Stevens and A. S. House,
Development of a quantitative description of vowel articulation, ibidem, XXVII
(1955); detaljne podatke dali su Halle i Fatlt u prve dve knjige serije Description and
Analysis of Contemporary Standard Russian (objavljeno u ediciji Mouton & Co., The
Hague, 1959, 1960).
264
Slino tome, napor da se vokalske opozicije napetost/

oputenost i kompaktnost/difuznost projektuju na jednu
te istu liniju oteana je izrazitom razlikom u njihovoj fizikoj prirodi,40 razliitim ulogama koje one igraju u lingvistikoj strukturi i prilinim nezgodama koje bi ovakvo
jednodimenzionalno tretiranje nametalo analizi.
Najzad, primena dihotomijske skale ini stratificiranu
strukturu fonemskih sistema, zakone implikacije po kojima
se ovi sistemi upravljaju, i konanu tipologiju jezika tako
jasnim fenomenima da je inherentnost ove skale u lingvistikom sistemu sasvim oigledna.
4.3 Prostorno-vremenski sistem fonemskih operacija. Ako
postoji razlika izmeu lingvistikih sistema dveju govornih
zajednica, onda meusobni razgovor izmeu lanova te
dve govorne zajednice zahteva prilagoavanje sluaoca govorniku i/ili govornika sluaocu. Ovo prilagoavanje moe
obuhvatiti sve aspekte jezika ili samo neke od njih. Ponekad se radi samo o fonemskom kodu. Kako na strani sluaoca tako i na stiani govornika postoje razni stepeni u
ovom procesu prilagoavanja, koje su inenjeri komunikacije zgodno nazvali PREBACIVANJEM KODA. Primalac poruke, nastojei da razume poiljaoca i/ili poiljalac,
nastojei da bude razumljiv, koncentriu svoju panju na
ono to predstavlja zajedniko jezgro datih kodova. Vei
stepen prilagoavanja pojavljuje se u naporu da se pravilima
prebacivanja koda savladaju fonemske razlike, to za onoga kome je poruka upuena poveava razumljivost poruke.
Poto je ovo postignuto, sagovornik moe pokuati da iskoristi fonemske adaptacije ne samo kao slualac, ve i na
jedan aktivniji nain, podeavajui svoj govor izgovornom
modelu onoga kome je sad, ovom drugom konkretnom prilikom, upuena poruka.
Fonemsko prilagoavanje moe ili obuhvatiti ceo leksiki fond, ili, pak, imitacija fonemskog koda svojstvenog
nekom poznaniku moe biti ograniena na izvesne grupe
rei koje su direktno uzajmljene od tog poznanika ili samo
*o Vidi naroito L. Barczinski i E. Thienhaus, Klangspektren und Lautstarke
deutscher Sprachlaute, Archives neerlandaises de phonetigue experimentale, XI (1935).
265
primljene u onom vidu u kojem ih taj poznanik upotrebljava. Ma kakva da su prilagoavanja, ona pomau govomiku
da povea radijus komunikacije, i ako se esto praktikuju,
ona e verovatno ui u njegov svakodnevni jezik. Pod povoljnim uslovima ona se mogu zatim infiltrirati u optu
upotrebu govorne zajednice bilo kao posebna govorna moda ili kao nov sistem koji potpuno zamenjuje raniju normu.
Interdijalekatska komunikacija mora se analizirati sa lingvistikog i, posebno, sa fonemskog stanovita.41
Problem premoavanja prostora ne prestaje ni sa granicama srodnih ili ak nesrodnih jezika. Posrednici meu
neidentinim jezikim sredinama, vie ili manje bilingvalni,
prilagoavaju se stranom fonemskom kodu. Njihov presti
postaje vei sa irenjem radijusa njihovih slualaca i moe
pogodovati irenju njihovih inovacija meu njihovim monolingvalnim saplemenicima.
Ne samo interdijalekatsko, ve i interlingvalno prilagoavanje moe pogoditi fonemski kod bez ogranienja na
uzajmljene rei ili ak bez postojanja leksikih pozajmica.
U svim delovima sveta lingvisti su na svoje iznenadenje,
kao to priznaje Sapir, opazili znaajnu injenicu da fonetska obeleja imaju tendenciju da se upotrebljavaju irom
velikih podruja bez obzira na leksiki fond i strukture
42
jezika koji su u pitanju. Ovaj dalekoseni fenomen jo
uvek oekuje da bude sistematski predstavljen u obliku
mapa i izuen naporedo sa toliko isto hitno potrebnim
ispitivanjem tipologije fonemskih sistema.
Druga mogunost fonemskog prilagoavanja preiaa drugom dijalektu ili stranom jeziku sastoji se u delimiaom ili
potpunom ouvanju tue fonemske strukture u uzajmljenim
reima. Kao to je u vie mahova primeeno u literaturi o
fonemama i podrobno ispitano od strane Friesa i Pikea,
govor monolingvalnih govornika jednog jezika obuhvata
vie od jednog fonemskog sistema.43 Takva koegzis-tencija
dvaju sistema u okviru jednog jezika nastaje ili zbog fonemske
41 Vidi Results of the Conference of Anthropologists and Linguists, Indiana
University Publications in Anthropology and Linguistics, VIII (1935), str. 1 * i dalje,
36 i dalje.
E. Sapir, Language, Selected Writings (Berkeley and Los Angeless, 1949),
str. 25.
43 C. C. Fries and K. L. Pike, Coexistent phonemic systems, MLanguage,
XXV (1949).
266
razlike izmeu roenog leksikog fonda i neasimilovanih

pozajmica, ili zbog toga to se dva razliita sistema, jedan
domai i drugi naknadno usvojen, upotrebljavaju kao dva
razliita govorna stila. Na taj nain prostorni fenomeni,
naime meudijalekatske ili meujezike izoglose, naroito
izofone, mogu da budu projektovane u okvirima jednog
jedinog dijalekta, individualnog ili drutvenog.
Isto se moe, s odgovarajuim ogranienjima, konstalovati i u pogledu uloge vremenskog faktora u jeziku, naroito u oblasti fonemskih fenomena. Svaka je glasovna
promena, dok traje, sinhronina injenica. Poetak i kraj
jedne promene koegzistiraju neko vreme. Ukoliko nain na
koji se promena ispoljava zavisi od razlike u generaciji
(starije prema mlaoj i obrnuto) tu ipak uvek postoji neka
meusobna veza izmeu dve generacije koje su u pitanju,
i primalac poruke koji pripada jednoj, bilo mlaoj ili starijoj generaciji, naviknut je da prebacuje na svoj kod ono
to primi od predstavnika druge generacije. Pored toga, poetna i zavrna faza promene mogu se zajedno javiti u jednoj te istoj generaciji na dva stilistika nivoa: s jedne strane,
konzervativniji i sveaniji stil, s druge, moderniji nain govorenja. Na taj nain, sinhronina analiza mora obuhvatiti i
lingvistike promene, a takoe i obrnuto: lingvistike promene mogu se razumeti samo u svetlosti sinhronine analize.
Pdluujui faktor u fonemskim promenama i irenju
fonemskih fenomena je pomeranje u kodu. Interpretacija
dogaaja u vremenu i prostoru trai prvenstveno odgovor
na pitanje: u kom pogledu je struktura koda pogoena takvim pomeranjem. Motoriki i fiziki aspekti ovih inovacija
ne mogu se tretirati kao pokretake sile dovoljne same sebi;
prvenstveni znaaj ovde ima striktna lingvistika analiza
njihove uloge u kodnom sistemu.
ODABRANA
BIBLIOGRAFIJA
A. Studije
E. Alarcos Llorach, Fonologia Espanola (Madrid, 1954), I: Fonologia
general.
M. J. Andrade, Some questions of fact and policy concernig phonemes, Language, XII (1936).
FONOLOGIJA I FONETIKA.
267
R. I. Avanesov, Fonetika sovremennogo russkogo literaturnogo jazyka

(Moskva, 1956).
O. Axmanova, Fonologija (Moskva 1954).
C. E. Bazell, The choice of criteria in structural linguistito, Word, X
(1954).
B. Bloch, A set of postulates for phonemic analysis, Language,
XXV (1948).
L. Bloomfield, Language (New York, 1933). Glava VVIII.
E. Buyssens, Mise au point de quelques notions fondamentales de la
phonologie, Cahiers Ferdinand de Saussure, VIII (1949).
Y. R. Chao, The non-uniqueness of phonemic solutions of phonetic
systems, Academia Sinica, Institute of History and Philology,
Bulletin, IV (Shanghai, 1934).
E. C. Cherry, M. Halle, R. Jakobson, Toward the logical descriptfon
of languages in their phonemic aspect, Language, XXIX (1953).
E. Coseriu, W. Vasques, Para la unificacion de las sciencias fonicas
(Montevideo, 1953).
E. Dieth, Vademecum der Phonetik (Bern, 1950). Glava III C.
B. Faddegon, Phonetics and phonology, Meded. Kon. Nderl. Akad.
Wetensch., Afd. Letterkunde, II (1938).
E. Fischer-Jargetisen, Phonologie, Archiv fiir vergleichende Phonetik, V (1941); On the definition of phoneme categories on a distributional basis, Acta Linguistica, VII (1952).
H. Frei, Langue, parole et differenciation, Journal de Psychologie
(1952).
C. C. Fries, K. L. Pike, Coexistent phonemic systems, Language,
XXV (1949).
A. W. de Groot, Neutralisation d'oppositions Neophilologus, XXV
(1940).
M. Halle, The strategy of phonemics, Word, X (1954).
Z. S. Harris, Methods in Structural Linguistics (Chicago, 1951); From
phoneme to morpheme, Language, XXXI (1955).
L. Hjelmslev, Ober die Beziehungen der Phonetik zur Sprachvvissenschaft, Archiv fiir vergleichende Phonetik, II (1938).
C. F. Hockett, A Manual of Phonology, Indiana University Pu~
blications in Anthropology and Linguistics, XI (1955).
R. Jakobson, The phonemic and grammatical aspects of language
in their interrelations, Actes du Sixieme Congres lnternational
des Linguistes (Paris, 1949).
R. Jakobson, C. G. Fant, M. Halle, Preliminaries to Speech Analysis;
tree izdanje (Massachussetts Institute of Technology, Acoustics
Laboratory, 1955).
D. Jones, The Phoneme: Its Nature and Use (Cambridge, 1950).
A. G. Juilland, A bibliography of diachronic phonemics, Word,
IX (1953), str. 198 208.
J. M. Kofinek, Vvod do jazykospytu (Bratislava, 1948). Glava II.
E. Kruisinga, Fonetiek en fonologie, Taal en Leven, VI (1943).
J. v. Laziczius, Probleme der Phonologie, Ungarische Jahrbiicher,
XV (1935).
268
A. Martinet, Phonology as Functional Phonetics (London, 1949); Ou

en est la phonologie? Lingua, I (1949).
J. Mattoso Camara, Principios de Linguistica General (Rio de Janeiro,
1944). Glave 1 I I .
K. L. Pike, Phonemics: A Technigue for Reducing Languages to fVriting
(Ann Arbor, 1947); Tone Languages (Ann Arbor, 1948); Grammatical prerequisites to phonemic analysis, Word, III (1947); More on grammatical prerequisites, Word, VIII (1952); Language
in Relation to a Unified Theory of the Structure of Human Behavior, II (Glendale, Cal., 1955).
M. Polak, Fonetiek en fonologie, Levende Talen (1940).
H. J. Pos, Phonologie en betekenisleer, Mededelingen der Koninklijke Nederlandsche Akademie van Wetenschappen, Afd. Letterkunde. NR. No. 13 (1938).
E. Sapir, Selected tVritings (Berkeley and Los Angeles, 1949), str.
760.
E. Seidel, Das Wesen der Phonologie (Bucharest Copenhagen, 1943).
A. Sotavalta, Die Phonetik und ihre Beziehungen zu den Grenzwissenschaften, Annales Academiae Scientiarum Fennicae, XXXI,
No. 3 (1936).
R. H. Stetson, Motor Phomtics (Amsterdam, 1951).
M. Swadesh, The phonemic principle, Language, X (1934).
B. Trnka Urovani fonemu, Acta Universitatis Carolinae (Prag, 1954).
N. Trubetzkoy, Principes de phonologie (Paris, 1949). Nemaki tekst:
Grundziige der Phonologie, Travaux du Cercle Linguistique de
Prague, VII (1939).
W. F. Twaddell, On defining the phoneme, Supplement to Language,
XVI (1935); Stetson's model and the supra-segmental phonemes,
Language, XXXI (1935).
N. van Wijk, Phonologie: een hoofdstuk uit de stmcturele taalwetemchap (The Hague, 1939).
E. Zvvirner, L'opposition phonologique et la variation des phonemes,
Archiv fiir vergleichende Phonetik, II (1938); Phonologie und
Phonetik, Acta Linguistica, I (1939).
B. Rasprave
Akademija Nauk SSSR, Otdelenie literatury i jazyka, Izvestija, XI
(1952) i XII (1953) Diskusija po voprosam fonologiji.
International Congresses of Phonetic Sciences, Proceedings, I III
(1933, 1935, 1938).
Journal of Acoustical Society of America, XXII (1950) Proceedings
of the Speech Communication Conference at MIT; XXIV (1952)
Conference on Speech Analysis.
Travaux de Cercle Linguistique de Copenhague, V (1949)-Recherches
structurales.
Travaux du Cercle Linguistique de Prague, IV (1931) Reunion phonologique internationale tenue a Prague; VIII (1939) Etudes
phonologiques, dediees a la memoire de N. S. Trubetzkoy.
TIPOLOKE STUDIJE INJIHOV DOPRINOS

KOMPARATIVNOJ LINGVISTICP
4
Davnanja tvrdnja Alfa Sommerfelta kojom poinje

moja monografija o optim glasovnim zakonima jo uvek
je aktuelna: Nema principijelnih razlika meu fonolokim
sistemima koji postoje u svetu, ili da uoptimo meu
lingvistikim sistemima.
1. GOVORNICI UPOREUJU JEZIKE. Kao to nas
antropolozi podseaju, jedna od najznacajnijih stvari u pogledu komunikacije meu ljudima je to to ne postoje
ljudi koji bi bili tako primitivni da ne bi umeli rei: Oni
ljudi imaju drugaiji jezik . . . ja ga govorim ili ne govorim;
ja ga ujem ili ga ne ujem. Kao to Margaret Mead dodaje,
ljudi poimaju jezik kao aspekt ponaanja drugih ljudi koji
se da nauiti. Interlingvalno prebacivanje koda moe se vriti
i vri se ba zato to su jezici izomorfni: u osnovi njihovih
struktura nalaze se zajedniki principi.
Razgovor u datoj govornoj zajednici o tuim jezicima
logiari su nazvali metajezikom, kao i svako drugo govorenje o jeziku. Kao to sam 1956, u svom predavanju na
zasedanju Lingvistickog drutva Amerike, pokuao da pokaem, metajezik je, onako isto kao i obian jezik, deo
naeg verbalnog ponaanja i otuda predstavlja lingvisticki
problem.
Sa svojim retkim darom da pronikne u jednostavne,
zanemarene stvari, Sapir je pisao o nama kao govornicima:
Moemo . . . rei da se svi jezici razlikuju jedan od drugog,
ali da se pri tom jedni jezici daleko vie meusobno razlikuju
nego neki drugi. To je isto to i rei da je jezike moguno
* Naslov u originalu glasi: Typological Studies and Their Contnbution to Historical Comparative Lmguislics. Objavljeno u Proceedmgs of the Eighth International
Congress of Linguists, Oslo 1958. Pretampano i u Selected NVntings I. Prevela
Dragmja Pervaz.
270
grupisati u morfoloke (moglo bi se dodati: fonoloke i

sintaksike) tipove. Za nas, kao lingviste, bilo bi sasvim
lako osloboditi se tereta konstruktivnog miljenja i zauzeti
stanovite da svaki jezik ima svoju jedinstvenu istoriju i
otuda svoju jedinstvenu strukturu.
2. ZASTOJ I NAPREDAK U TIPOLOKIM STUDIJAMA. To to Friedrich Schlegel nije uspeo u svom pokuaju
da da osnovnu tipologiju jezika, kao i zabluda s kojom je
priao porodinom stablu indoevropskih jezika, ne skidaju
ovaj problem s dnevnog reda, ve trae njegovo adekvatno
reenje. Preuranjene spekulacije o lingvistikoj srodnosti
uskoro su ustupile mesto prvim testovima i rezultatima
komparativnog istorijskog metoda, dok su pitanja tipologije
dugo vremena zadrala spekulativni, prednauni karakter.
Mada se genetikim grupisanjem uinio ogroman napredak,
vreme jo nije bilo sazrelo za tipoloku klasifikaciju jezika.
Primarnost genetikih problema u organizaciji naunog rada
u prolom stoleu ostavila je poseban peat na tipolokim
skicama toga doba: morfoloki tipovi shvaeni su kao
razvojne faze. Marrova doktrina (uenie o stadial'nosti)*
bila je moda poslednji ostatak ovog pravca. Ali ak i u
takvom kvazi-genetskom vidu tipologija je izazivala podozrenje neogramatiara, s obzirom da svaka tipoloka studija
implicira deskriptivnu tehniku, a svaki deskriptivni metod
proganjan je kao nenauan od strane dogmatikih PRINZIPIEN DER SPRACHGESCHICHTE.**
Sasvim je prirodno to se Sapir kao jedan od pokretaa
deskriptivne lingvistike zalagao za ispitivanje tipova lingvistike strukture. Meutim, razrada tehnike za obuhvatnu
deskripciju pojedinih jezika apsorbovala je veinu radnika
na ovom novom polju; svako poreenje izazivalo je sumnju
da izopauje bitne kriterije unilingvalnih monografija.
Trebalo je vremena da se uvidi da je deskripcija bez njihove
taksonomije,*** kao i taksonomija bez deskripcije pojedinanih sistema, neodriva; one podrazumevaju jedna drugu.
Vladajua lingvistika doktrina u Sovjetskom Savezu u periodu od tridesetih
do pedesetih godina naeg veka (primedba redaktora).
** Naslov knjige uvenog teoretiara mladogramatikog pravca u lingvistici,
Hermanna Paula (18461921). Knjiga je objavljena 1880. i u njoj su najpotpunije
izloeni teorijski pogledi mladogramatiara. (Primedba redaktora).
* Ovde: sistematizacija pojava po utvrenim lingvistikim kriterijima (primedba redaktora).
TIPOLOKE STUDIJE
271
Ako je u meuratnom periodu neko konkretno pozivanje na tipologiju i izazivalo skeptina upozorenja na to
do koje mere tipologija moe da zavede solidnog lingvistu,
danas se sve vie uvia potreba za sistematskim tipolokim
studijama. Evo nekoliko znaajnih primera: Bazell, kao i
obino pun novih i korisnih sugestija, skicirao je program
lingvistike tipologije u odnosu na sintaksike odnose; Milewski je prvi dao izvanredan i smeo ogled o fonolokoj
tipologiji amerikih indijanskih jezika; Greenberg, istaknuti
genetiar, uspeno je preuzeo Sapirovu inicijativu u tipolokom prilaenju morfologiji (v.o.c. pod d) i raspravljao
0 tri osnovna metoda jezike klasifikacije genetikom,
geografskom, tipolokom (v.o.c. pod b i c).
Genetiki metod se rukovodi srodstvom, geografski
afinitetom, tipoloki izomorfizmom. Nasuprot srodstvu i
afinitetu, izomorfizam* nuno ne ukljuuje ni vremenski
ni prostorni faktor. Izomorfizam moe sjediniti razliita
stanja jednog jezika ili dva stanja (simultana ili vremenski
udaljena) dvaju jezika, bliskih ili udaljenih, srodnih ili ne.
3. OSNOVA TIPOLOGIJE NIJE INVENTAR NEGO
SISTEM. Retoriko pitanje Menzeratha, jednog od ingenioznih pionira u tipologiji, da li je jedan dati jeziki nivo
samo sabrano mnotvo pojedinosti ili je vezan nekom
strukturom, dobilo je u modernoj lingvistici nedvosmislen
odgovor. Mi govorimo o gramatikom i fonolokom sistemu
jezika, o zakonima njegove strukture, meusobnoj zavisnosti
delova te strukture, o delovima i o celini. Da bi se taj sistem
razumeo, nije dovoljno prosto katalogiziranje njegovih
komponenata. Kao to sintagmatski aspekt jezika pokazuje
kompleksnu hijerarhiju neposrednih i posrednih konstituenata, tako se i raspored u paradigmatskom aspektu
karakterie mnogostrukom stratifikacijom. Tipoloko poreenje razliitih sistema mora uzeti u obzir ovu hijerarhiju.
Svako unoenje proizvoljnog, svako odstupanje od datog
1 opaanju dostupnog poetka ini tipoloku klasifikaciju
proraaenom. Princip klasifikacije zasnovane na uoavanju
poretka sve se potpunije usvaja u oblasti gramatikog i
v
* Izomorfizam istooblinost, tj. srodnost odnosno ientinost strukture

ili forme kod pojava razliite vrste (primedba redaktora).
272
fonolokog prouavanja. Jasan uvid u postignuti napredak

dobija se pri ponovnom itanju knjige COURS DE LINGUISTIQUE GENERALE Ferdinanda de Saussurea, prvog
oveka koji je u potpunosti shvatio znaaj sistema za
lingvistiku, ali koji, u isto vreme, nije uspeo da vidi obavezni
poredak u takvom nesumnjivo hijerarhijskom fenomenu
kakav je, recimo, padeni sistem (up. njegovu konstataciju
0 tome da je grupisanje padea koje gramatiari sprovode
sasvim proizvoljan in. ak i jedan tako oigledno
inicijalni pade kao to je le cas zero ,nulti pade', tj. nominativ, zauzima, po Saussureovom miljenju, proizvoljno
mesto u padenom sistemu).
Da bi se izradila tipologija fonemskih sistema, bilo je
neophodno podvrgnuti ih doslednoj analizi: prisutnost
izvesnih odreenih odnosa meu datim pojedinostima primenjuje se ovde kao osnovni kriterij (v.o.c. pod c). Tipologija
bilo gramatikih bilo fonolokih sistema ne moe se izraditi
ako se prethodno ne da logika definicija pojma sistem,
jer samo to obezbeuje maksiraalnu ekonomiju potrebnih
opisa time to dosledno iskljuuje sve izlinosti. Lingvistika
tipologija zasnovana na proizvoljno odabranim osobenostima ne moe dati zadovoljavajue rezultate, prosto
isto kao to to ne bi mogla ni klasifikacija ivotinjskog
sveta koja bi, umssto produktivne podele na kimenjake
1 beskimenjake, sisare i ptice, itd., upotrebila, na primer,
kriterij boje koe i na osnovu njega grupisala, da kaemo,
bele ljude i bele svinje.
Princip neposrednih konstituenata nije manje produktivan u analizi paradigtnatskog aspekta nego u ralanjavanju
reenice. Iza raznovrsnosti fonolokih i gramatikih sistema,
tipologija zasnovana na ovom principu otkriva niz ujedinjujuih elemenata i u velikoj meri ograniava naizgled
beskrajnu raznolikost.
4. UNIVERZALIJE I SKORO UNIVERZALIJE.
Tipologija otkriva zakone implikacije koji lee u osnovi
fonolokih i, kako izgleda, morfolokih struktura jezika;
prisustvo A implicira prisustvo (ili naprotiv odsustvo) B.
Na taj nain mi u jezicima sveta-otkrivamo uniformnosti
ili skoro uniformnosti, kao to su govorili antropolozi.
TIPOLOSKE STUDIJE
273
Jedna tanija iiscrpnija deskripcija jezika sveta bez

sumnje e dopuniti, ispraviti i usavriti kod optih zakona.
Ali bilo bi nepravilno odlagati traganje za tim zakonima dok
se ne proiri nae poznavanje injenica. Pitanje lingvistikih,
naroito fonemskih univerzalija mora se pokrenuti. ak ako
u zabaenom, odskora zabeleenom jeziku naemo neku
osobenost koja dovodi u pitanje jedan od ovih zakona, ona
ne obezvrectuje generalizaciju do koje se dolo na osnovu
impozantnog broja ranije prostudiranih jezika. Zapaena
uniformnost postaje skoro uniformnost, tj. jedno pravilo
velike statistike verovatnoe. Pre pronalaska kljunara u
Tasmaniji i Junoj Australiji, u svojim optim definicijama
sisara zoolozi nisu predvideli one koji legu jaja; pa ipak
ove zastarele definicije zadravaju svoju vrednost za ogromnu
veinu sisara na ovom svetu i ostaju vani statistiki zakoni.
Ali ve sada bogato iskustvo nauke o jezicima omoguava otkrivanje konstantnih fenomena i to takvih koji
besumnje nee lako biti degradirani na skoro konstante.
Postoje jezici u kojima nema slogova sa poetnim vokalima
i/ili slogova sa krajnjim konsonantima, ali ne postoje jezici
lieni slogova sa poetnim konsonantima ili slogova sa
krajnjim vokalima. Postoje jezici u kojima nema frikativa,
ali se ne zna ni za jedan jezik koji ne bi imao ploziva. Ne
postoje jezici koji znaju za opoziciju pravih ploziva i afrikata
(npr. /t/ /c/), a nemaju pritom frikativa (npr. /s/).
Ne postoje jezici sa labijalizovanim vokalima prednjeg reda,
a bez labijalizovanih vokala zadnjeg reda.
Pored toga, delimini izuzeci u sluajevima nekih skoro
univerzalija trae samo elastinije formulacije datog
opteg zakona. Tako sam ja 1922. godine zapazio da su
slobodni dinamiki naglasak i nezavisna opozicija dugih
i kratkih vokala inkompatibilni u okviru istog fonemskog
sistema. Ovaj zakon, koji na zadovoljavajui nain objanjava prozodijsku evoluciju slovenskih i nekih drugih
indoevropskih jezika, vai za veliku veinu jezika. Pojedini
sluajevi navodno slobodnog akcenta i slobodan kvantitet
pokazali su se iluzornim: tako je reeno da jezik Viita
(u Oklahomi) ima i fonemski akcenat i kvantitet, ali prema
rezultatima ponovnog ispitivanja Paula Garvina, Viita je
u stvari tonski jezik sa opozicijom uzlaznog i silaznog
274
akcenta, koji je dotle bio previan. Pa ipak ovaj opti

zakon iziskuje jednu obazriviju formulaciju. Ako u jednom
jeziku fonemski akcenat koegzistira sa fonemskim kvantitetom, jedan od ova dva elementa je podreen onom drugom,
i doputaju se tri, nikada etiri, jasno obeleene jedinice:
ili se kratki ili dugi vokali razlikuju samo u naglaenom
slogu, ili samo jedna od dve kvantitativne kategorije, duina
ili kiatkoa, moe nositi slobodan, distinktivan akcenat.
U takvim jezicima obeleena kategorija oigledno nije
dugi vokal nasuprot kratkom, ve redukovani vokal nasuprot
neredukovanom. U zajednici s Grammontovim stavom ja
verujem da je zakon koji iziskuje dopunu korisniji od
odsustva svakog zakona.
5. MORFIKI DETERMINIZAM. ovek se zaista
mora sloiti sa Kluckhohnom: ono to je centialno u
tipologiji, to su odreene invarijantne pojedinosti koje se
moraju imati u vidu pri deskripciji i komparaciji. Ja u se
usuditi da ove relativno nove probleme u lingvistici ilustrujem analognim primerima iz oblasti jedne druge nauke.
Razvojni pravac nauke o jeziku, a naroito prelaz od
jednog prvenstveno genetikog stanovita na preteno
deskriptivni metod, podudara se na upadljiv nain sa
savremenim razvojnim tokovima u drugim naukama, posebno sa novonastalim odnosima izmeu klasine i kvantne
mehanike. Ovaj mi se paralelizam ini veoma stimulativnim
*za diskusiju o lingvistikoj tipologiji. U referatu o kvantnoj
mehanici i determinizmu koji je u Amerikoj akademiji
nauka i umetnosti odrao ugledni strunjak L. Tisza reeno
je sledee: kvantna mehanika (a ja bih dodao i moderna
strukturalna lingvistika) morfiki je deterministika, dok se
vremenski procesi, prelazi izmeu nepromenljivih stanja,
upravljaju po statikim zakonima verovatnoe. I strukturalna lingvistika i kvantna mehanika dobijaju u morfikom
determinizmu ono to gube u temporalnom determinizmu.
Stanja se odlikuju pre jedinstvenim celinama nego stalnim
promenljivim; meutim, prema klasinim pravilima ove
bi sisteme trebalo okarakterisati stalnim parametrima, a
poto dva empiriki data stvarna broja nikad ne mogu
biti u striktnom smislu rei identina, nije nikakvo udo
TIPOLOSKE STUDIJE
275
to su se klasini fiziari protivili ideji odreenih predmeta

savrene identinosti.
Strukturalni zakoni jczika postaju sve blii i jasniji cilj
tipologije i itave deskriptivce lingvistike u njenoj najnovijoj
fazi, o emu sam ja ve, uostalom, govorio u svome radu
posveenom seanju na lingvistike zasluge Franza Boasa.
I mada se o\ek samo moe sloiti sa Greenbergovim i
Kroeberovim otroumnim opaskama o statistikom karakteru dijahroninih tipologija kcje raspolau indeksima
razvojnih pravaca, ipak nema sumnje nedijahroniki
postavljena tipologija treba da operie vie utvrenim veliinama nego stalno promenljivim vrednostima.
Mi smo izbegli uobiajeni naziv sinhronina tipologija.
Modernom fiziaru se specifino ir.eusobno proimanje
kvazi permanentre isto\etnosti sa proizvoljnom, vremenski uslovljenom promencm ini najfundamentalnijom crtora \
prirode. U istom smislu se ni u jeziku statika i sinhro- '
nija ne ostvaruju istovremeno. Svaka promena prvobitno
pripada lingvistikcj sinhroniji: i stara i nova varijanta
javljaju se istovremeno u istcj govornoj zajednici, prva kao
arhainija, druga kao modernija jezika osobenost, s tim
to starija pripada vie eksplicitnom, a novija vie eliptinom
jezikom stilu; i jedan i drugi stil, meutim, manifestuju
se samo kao potkodovi jednog te istog konvertibilnog koda.
Svaki potkod je sam po sebi u datom trenutku nepromenljiv
sislem kojim upravljaju strogi strukturalni zakoni, dok
meusobno proimanje ovih parcijalnih sistema otkriva svu
elastinost i dinaminost zakona koji omoguuju prelazak
jednog takvog sistema na drugi.
6. TIPOLOGIJA I REKONSTRUKCIJA. U zakljuku
gornjih razmiljanja dobija se odgovor na nae glavno
pitanje: ta tipoloke studije mogu doprmeti istorijskoj
komparativnoj lingvistici? Po Greenbergovom miljenju,
tipologija jezika pomae naoj mci predvianja, poto se
na osnovu poznavanja jednog datog sislema mogu izvesni
aspekti predskazati sa velikim procentom verovatnoe, dok
se na ostale moe ukazati kao na tee ostvarljive III ak
potpuno nemogue (v.o.c. pod c). Schlegel, anticipator
komparativne lingvistike i tipologije, opisao je istoriara kao
18
276
proroka koji predskazuje unazad. Naa proroka mo

pri rekonstrukciji dobija podrku od tipolokih studija.
Nesaglasnost izmeu rekonstruisanog stanja jednog
jezika i optih zakona koje tipologija otkriva dovodi rekonstrukciju u pitanje. Godme 1949, na zasedanju Kjujorkog
lingvistickog serkla, skrenuo sam panju G. Bonfanteu i drugim indoevropeistima na nekoliko takvih spornih pitanja.
Jednovokalska situacija praindcevropskog ne nalazi potvrde u dosad poznatim jezicima sveta. Koliko ja znam, ni
jedan jezik ne dodaje paru /t/ /d/ zvuni aspirat /dh/
bez odgovarajueg bezvunog parnjaka /th/, dok se /t/,
/d/ i /th/ esto javljaju bez i inae dosta retkog /dh/. Takva
je stratifikacija, uostalom, objanjiva (up. Jakobson
Halle). Stoga teorije koje operiu sa tri fonema /t/ /d/
(dh) u praindcevropskom moraju revidirati pitanje
njihove fonemske sutine. Pretpostavljena kcegzistencija fonemskog aspirovanog ploziva i grupe od dve foneme
ploziv + /h/ ili nekog drugog laringalnog konsonanta
vrlo je sumnjiva u svetlosti fonoloke tipologije. S druge
strane, gledita koja prethode ili se suprotstavljaju laringalnoj teoriji i ne priznaju postojanje indoevropskog (h)
ne slau se sa tipolokim iskustvom: jezici koji imaju
parove zvuan bezvuan, aspirovan neaspirovan, po
pravilu imaju i fopemu /h/. S tim u vezi je znaajno da su
se u onim grupama indoevropskih jezika koje su izgubile
arhaino /h/, a nisu dobile neko novo /h/, aspirovani slili
sa odgovarajuim neaspirovanim konsonantima; up. gubitak
svake razlike izmeu aspirovanih i neaspirovanih glasova u
slovenskom, baltikom, keltskom i tokarskom jezikom
svetu, sa razliitim tretmanom tih dveju konsonantskih
serija u grkom, indijskom, germanskom i jermenskom,
koji su svi neke od svojih fonema izgovorenih u predelu
usne duplje rano zamenili u grleno /h/. Slina pomo se
moe oekivati od tipolokog ispitivanja gramatikih procesa i pojmova.
Nesaglasnosti o kojima se radi mogle bi se izbei uz
primenu Saussureovog metoda rekonstrukcije jedne indoevropske foneme: Mogli bismo, ne precizirajui njenu
fonetsku prirodu, katalogizirati takvu fonemu i predstaviti
je odgovarajuim brojem u prikazu indoevropskih fonema.
TIPOLOKE STUDUE
277
Mi smo, meutim, sada isto toliko daleko i od naivnog

empiricizma, koji je sanjao o fonografskom snimku indoevropskih glasova, i od njemu suprotnog, agnostikog
otpora da se ispita strukturiranje indoevropskih fortema
koliko i od bojaljivog svoenja fonemskih sistema na
obian numeriki katalog. Ako se odustane od strukturalne
analize dvaju uzastopnih jezikih stanja, prelaz iz ranijeg
u kasnije stanje se ne moe interpretirati, te je istorijska
fonologija nepoeljno suena. Realistiki prii jednoj rekonstruktivnoj tehnici znai retrospektivno prei put od jednog
datog stanja do drugog i strukturalno ispitati svako od
njih ponaosob u odnosu na tipoloke datosti.
Promene u jezikom sistemu ne mogu se razumeti bez
osvrta na sam sistem. Ova teza, koju je razmatrao i podrao
Prvi internacionalni kongres lingvista skoro pre trideset
godina (vidi Actes...).
sada je iroko prihvaena (up.
nedavnu impresivnu studiju o odnosu izmeu sinhronine
i dijahronine lingvistike u publikaciji Sovjetske akademije
nauka: Tezisy...). Strukturalni zakoni sistema ograniavaju
inventar moguih prelaza iz jednog stanja u drugo. Ovi su
prelazi, ponavljamo, deo celokupnog lingvistikog koda,
dinamika komponenta celokupnog jezikog sistema. Verovatnou ovakvih prelaza moguno je proraunati ali
jedva da je moguno nai univerzalne zakone po kojima
se ostvaruju ovc pojave na osi vremena. Greenbergov
kvantitativni prilaz dijahroninoj tipologiji obeava dosta
kao metod za ispitivanje relativne doslednosti pravca i
smera promene, razmere i distribucije promenljivog i
postojanog. Na ovaj nain konvergentna i divergentna
evolucija srodnih i susednih jezika prua bogate informacije
za komparativni istraivaki rad. S ovim se mit o promeni i
postojanosti do kojih se dolazi zahvaljujui sluajevitoj
igri slepe i besciljne evolucije* gubi u nepovrat. Postojanost,
statika u vremenu, postaje znaajan problem dijahronine
lingvistike, dok dinamika, meusobno proimanje potkodova unutar jezike celokupnosti, postaje veoma vano
pitanje lingvistike sinhronije.
* Ovakvo tumaenje su zastupali predstavnici mladogramatiara (primedba
redaktora).
278
PREGLED OVDE ISKORIENE LITERATURB

Actes da ler Con?ris International de Linguistes du 10-15 avril 1928,
str. 33 i dalje.
Bizjll, C. E. CMzrs
i dalje.
Ferdinand dz Saussure, VIII (1949), str. 5
Greenberg, J. H. a) Methods and Perspective in Anthropology:

Papers in honor of Wilson D. VVallis, ed. R. F. Spencer, 1954.
str. 192 i dalje.
b) Eisiys in Linguistics, 1957, poglavlje VI.
c) UAL. XXIII, 1957, str. 68 i dalje.
Jakobson, R. IJAL, X (1944), str. 194.
Jakobson, R. i Morris Halle, Fundamentals of Language, 1956,
str. 43 i dalje.
Kluckhohn, C. Anthropology Today, str. 507 i dalje.
Kroebsr, A. L. Methods and Perspective in Anthropology, str.
294 i dalje.
Mead, M. Cybernetics, Transactions of the Eighth Conference, 1961,
New York, str. 91.
Menzerath, P. Journal of the Acoustical Society of America, XXII
(1950), str. 698.
Milewski, T. Lingua Posnaniensis, IV, (1935), str. 229 i dalje.
Sapir, E. Language, 1921, poglavlje VI.
De Saussure, F. Cours de linguistique generale, drugo izdanje,
1922, str. 175, 303, 316.
Sommerfelt, A. Loi phonetique, Norsk Tidsskrift for Sprogvidtiskap, I (1928).
Tezisy dokladov na otkrytom rasirennom zasedanii uenogo soveta,
posvjaennom diskussii o soatnoenii sinxronnogo analiza i istorieskogo issledovanija jazyka, AN SSSR, 1957.
KOMPARATIVNA
SLOVENSKA FONOLOGIJA*
Praslovenski je ogranak satemske grupe indoevropskih

jezika. U njerau su izjednaeni nekadanji opte indcevropski vokali o i a kao i u veini jezika ove grupe. Sem toga,
u praslovenskom se pojavljuju (1) s, z umesto prednjenepanih k, g; (2) h umesto starog s u poloaju iza /, u, r, k.
Zajednike izoglose svedoe o bliskom i dugotrajnijem
susedstvu sa germanskim, iranskim, verovatno trako-frigijskim, a najvie sa baltikim jezicima koji su za slovenski jeziki svet vezani znaajnim inovacijama u pogledu
kako renikog fonda, tako i gramatikih i fonemskih,
naroito prozodijskih, crta. Stare pozajmice iz iranskog
odnose se veinom na duhovnu, a one iz germanskog na
materijalnu kulturu. Kontakt sa altajskim i finsko-ugarskim
jezicima izgleda da je bio ogranien na kasnije epohe praslovenskog te je ostavio samo oskudne tragove u leksici.
Duga evolucija praslovenskog, koja je trajala oko tri milenija moe se pratiti upravo do njene zavrne faze do
stupanja Slovena na istorijsku pozornicu (peti-esti vek),
preko najranije zapisanih slovenskih linih i zajednikih
imenica (peti-sedmi vek), formiranja prvih naslednih slovenskih drava (deveti-deseti vek), pojave slovenske pisane
knjievnosti (deveti vek), i konano do raspadanja slovenskog
lingvistikog jedinstva pred poetak naeg milenija.
Ovo bi bile karakteristine tendencije u slovenskoj
jezikoj evoluciji pre razjedinjenja: (A) potpuno uklanjanje
aspiracije (gubitak koji je zajedniki svim onim indoev Naslov u originalu giasi: Comparative Slavic Phonology Roman Takobson,
Selected Wntmgs, l, s-Gravenhage 1962, str. 413417; prvi put objavljeno 1949
(Columbia University, New York) pod naslovom Slavic Languages. Prevcla Dragmja
Pervaz.
280
ropskim jezikim granama koje nisu formirale novu fonemu

(h) uz uvanje jasne opozicije zvunosti i bezvunosti; (B)
dosledna opozicija vokala prednjeg i zadnjeg reda i otuda
opozicija mekih i tvrdih slogova, to se ostvaruje
svakovrsnim uzajamnim podeavanjima izmeu vokala i
susednih konsonanata; (C) preinaenje protetikih poluvokala (na poetku rei izvesni vokali zahtevaju prisustvo
ili otklanjanje poetnog v, a drugi vokali poetnogy); (D)
proraena kratkog u i i u redukovane vokale (poluglasnike ili
jerove po nazivu odomaenom u crkvenoslovenskoj
ortografskoj praksi); u poluglasnik zadnjeg reda t i u
poluglasnik prednjeg reda b; (E) postepena eliminacija
zatvorenih slogova koja se manifestovala na bilo koji od
sledcih naina: gubitak krajnjih konsonanata, uproavanje
konsonantskih skupina, preinaenje svih diftonga koji se
zavravaju na u ili / (ou> u; ei> i; oi> e, ali u finalnom
poloaju oi postaje ili e ili i u zavisnosti od nekadanje
razlike u kvantitetu), ukidanje tautosilabikih grupa vokal
(u dijalektima samo neredukovani) u kombinaciji s likvidora
ili nazalom; u inicijalnom poloaju izvrena je promena:
or'>ra; 6r>ra samo na junoslovenskom podruju i u centralnom slovakom, a>ro drugde; u poloaju izmeu konsonanata grupe'r i 6r (1) prele su u ra na junoslovenskom
podruju i u ehoslovakoj (sa paralelnom mutacijom &r
u r), (2) razbile su se u dvoslonu sekvencu poljsko-luiku fbrot (sa metatezom) i istonoslovensku torot (bez
metateze), (3) izjednaile su se sa &r u severolehitskom*;
grupe on, en proraenjene su u &, bn u onim slovenskim
dijalektima u kojima su te grupe sauvale nazal; (F) pojava
kvalitativnih na mesto starih kvantitativnih razlika i razvoj
novih vokalskih opozicija po kvantitetu; (G) prozodijski
sistem zasnovan na opoziciji uzlaznog i nizlaznog tona u
dugim i kratkim slogovima s tim to je akcenat rei vezan
za uzlazni ton, a u odsustvu uzlaznosti, za poetni slog (dok
je, meutim, baltiko-slovenski prozodijski sistem tolerisao
akcenat rei na drugoj mori svakog d t g jg sloga i na poetnoj
ili krajnjoj mori rei).
' r u ovakvim formulama reprezentuje bilo koji likvid. o bilo koji otvoren,
neredukovani vokal, T> bilo koji redukovani vokal, / bilo koji konsonant.
Lehitska grupa slovenskih jezika poljski, kaûpski; slovinski, polabski
KOMPARATIVNA SLOVENSKA FONOLOGUA
281
Tokom druge polovine prvog milenija nae ere irenje

inovacija na ogromnora slovenskom jezikom podruju
postalo je neto sporije, a regionalna razmimoilaenja u
vremenskom redos!edu ostvarenih promena daju posebno
maha stvaranju izvesnih dijalekatskih osobenosti. Razliito
se tretiraju: protetiki poluvokali; vokali u kombinaciji s
tautosilabikim likvidima i nazalima; e (nazvano jat, tj.
refleks e i oi); s jedre strare grupe tj i dj, i s druge strane
frikativno x u poloaju iza iz\esnih prednjih vokala a
ispred izvesnih zadnjih vokala (.progresivna palatalizacija')
i, pored toga, x u poloaju ispred refleksa cekadanjeg
oi (,druga regresivna palatalizacija'): ili jedino ovo x ili
jedino grupa tj (odnosno dj) postaje piskavi glas; j posle
neinicijalnih labijala; t, d ispred / i nazala; \elari ispred
refleksa rekadanje sek\ence woi; vokali predrjeg reda
ispred dentala za kojima dolaze vokali zadnjeg reda; prozodijske varijante naglaenih slogova (cratkih i dugih, bilo
silaznih ili uzlaznih) koji su pretrpeli razliite regionalne
modifikacije i ogranierja.
Neke od lokalnih inovacija poslednjeg praslovenskog
perioda slue (1) kao kriterij za izdvajanje istonoslovenske
jezike grupe od ostalih (tort>torot, & u tbrt tretiran je isto
kao i poluglasnik & u jakom poloaju ispred konsonanta,
dj>, bdm>m, inicijalno j je nestalo ispred u i pod izvesnim
uslovima ispred e koje prelazi u 6), i (2) za podelu istonoslovenske grupe na dva osnovna dijalekta severni (afrikate
c i c se stapaju) i juni (g je prelo u frikativni glas): severnoruski potie od prvog, ostali predstavnici istonoslovenske
grupe od drugog dijalekta. Razlike izmeu ruskog i ukrajinskog nastae tek kasnije, tokom dvanaestog i trinaestog
veka; u tom periodu, mada jo uvek postoji tendencija
da se odri zajedniki for.emski sistem, ve dolazi do unekoliko razliite ctimoloke distribucije forema (npr. i ruski
i ukrajinski su u to vreme razvili isti diftong uo, sa istim
protetikim v u inicijalnom poloaju, ali u ukrajinskom
uo potie od o u poloaju ispred isputenog jera, a u ruskom
od o pod uzlaznim akcentom). Formiranje beloruskog kao
posebne celine poinje tek od petnaestog veka, pod jakim
uticajem poljskog jezika.
282
Neke dijalekatske inovacije poslednjeg praslovenskog

perioda zajednike su celoj zapadnoslovenskoj grupi (tj,
dj preli su u piskave glasove; sve palatalizacije konsonanta
x dale su s). Ako se izuzme promena finalne grupe jons,
koja je na slovenskom jugu dala en a na zapadu i severu e,
ncma zajednikih, iskljuivo junoslovenskih inovacija: neke
promene povezuju junoslovenske jezike sa istonoslovenskim (velari kod kojih se vrila druga palatalizacija preli
su u piskave glasove; u poloaju iza labijala_/ je dalo palatalno /; d, t su se izgubili ispred / i , izuzev u nekim marginalnim slovenakim dijalektima i u ruskom pskovskom
dijalektu); neke druge promene povezuju junu grupu sa
ehoslovakom ili bar sa istonom varijantom te ehoslovake grupe (koju danas predstavlja centralni slovaki).
Izvesne promene obavile su se u celom centralnom slovenskom podruju (npr. promena g u frikativ posvedoena je
u ekom, slovakom, gornje luikom, ukrajinskom, beloruskom, junom velikoruskom, i delimino u slovenakom).
Vee irenje centralnih izoglosa nasuprot kakvom marginalnom sistemu uslovljeno je injenicom da svugde postoji
oscilacija e izmeu e i /, to se javlja paralelno sa promenom
tautosilabikih grupa ort, en u vokal zadnjeg reda (M) odnosno prednjeg reda najnie boje (veinom oe), izuzev u
lehitskom, u bugarskom i makedonskom, i u delu slovenakog podruja: ovde e oscilira izmeu e i a, a on, en su
preli u &, bn; nazalna komponenta jo je uvek ouvana
u lehitskim jezicima i u nekim graninim dijalektima slovenakog i makedonskog jezika.
Gubitak poluglasnika, crta koja se polako irila tokom
desetog do dvanaestog veka od jugozapada na severoistok
slovenske teritorije, bila je poslednja promena zajednika
svim slovenskim jezicima. Na celom slovenskom podruju
izgubili su se poluglasnici, sa jednom bitnom ogradom:
od dva poluglasnika u susednim slogovima, poslednji (zvani
slabi) je otpadao, ali je prethodni (zvani jaki) prelazio
u neredukovani vokal. Gubitak poluglasnika unitio je
uniformnost slovenskog sloga njegovu otvorenost i
harmoniju njegovih konstituenata i uslovio ponovno prozodijsko oblikovanje slovenskih jezika. (1) A. Srpskohrvatski
i slovenaki, i B. severnokaupski zadrali su ili delimino
KOMPARATIVNA SLOVENSKA FONOLOGUA
283
obnovili oba distinktivna obeleja praslovenske prozodije

rei visinu i kvantitet i to: tip A zadravajui, a tip B
eliminiui kvantitativnu opoziciju pod akcentom. (2) Poto
su se oslobodili uzlaznog tona, eki i slovaki, izuzev nekih
prelaznih dijalekata, automatski su fiksirali akcenat na
poetnom slogu i zadrali slobodan kvantitet. Nasuprot
tome, istono slovensko jeziko podruje a i bugarsko, u
zajednici sa susednim makedonskim pojasom, oslobodili su
se kvantiteta u korist slobodnog akcenta (ova evolucija
je vezana sa izbegavanjem vokalskih kontrakcija, dok odravanje kvantiteta u sutini znai nove duge vokale nastale
kontrakcijom). Zona izmeu jezika sa slobodnim kvantitetom i jezika sa slobodnim akcentom ne zna danas ni za
kvantitet ni za slobodan akcenat ovaj se stabilizovao na
pretposlednjem slogu u poljskom, istonora slovakom, i
rusinskom, a na prvom slogu u luikom i junom kaupskom, dok ga u zapadnom makedonskom zatiemo na
treem slogu od kraja rei. Tako razlikujemo jezike (3) bez
slobodnog akcenta i kvantiteta i (4) sa slobodnim akcentom.
Ova poslednja dva tipa imaju vei broj konsonantskih
fonema i konsonantskih grupa, a prethodna dva, naroito
prvi, imaju vei broj vokalskih fonema. Likvide preuzimaju
silabiku funkciju samo u fonemskira sistemima koji se
realizuju u jezicima tipa 1A i 2; izuzev ekog, oni zadravaju
kvantitativnu opoziciju. Tip 4 pokazuje tendenciju ka smanjivanju broja vokalskih fonema u nenaglaenim poloajima
(npr. na etiri u severnom ruskom, na tri u, a, i u
junom ruskom i beloruskom); tip 1A smanjuje fonemski
inventar velarnih konsonanata (veinorrv gubei x, a u
nekim slovenakim dijalektima ak \ k i g). Samo tipovi
3 i 4 toleriu udvojene konsonante. Pre no to su izgubili
poluglasnike u slabom poloaju, svi slovenski dijalekti izuzev
1A uvali su razliku izmeu t i b i izmeu prethodnih konsonanata koji su se palatalizovali ispred vokala prednjeg
reda ali ne i ispred vokala zadnjeg reda. Sa gubljenjem
poluglasnika u slabom poloaju ova konsonantska razlika
postala je fonemska, ali je ona na razliite naine eliminisana u 1B i 2, dok je celo podruje 4, i najvei deo prelaznog
podruja tipa 3, sauvalo ili ak ojaalo ovu opoziciju. Sem
u slovenakom i kaupskom, jezici koji nisu razvili ili su
284
izgubili palatalizovanost kao distinktivno obeleje stekli su

na razliite naine jednu etvrtu, palatalnu seriju konsonanata pored labijala, dentala i velara (naroito u srpskohrvatskom, ekom i slovakom). Sem slcnenakog, srpskohrvatskog i nekih bugarskih dijalekata gde su se & i 6 u
jakim poloajima slili u 3 ili a, poluglasnik b u jakom poloaju je u svim jezicima preao u e, dok je poluglasnik &
preao ili u o (na celom istoncslo\enskom podruju, u
Makedoniji, delimino i u gornjoluikom i centralnom
slovakom) ili u odgovarajui nelabijalizovani vokal kcji je
kasnije u 2 i 3 (ali ne i u 4) stopljen sa e. Vokalske foneme
jezika tipa 4 odreene su opozicijom labijalizovanih i nelabijalizovanih vokala; pored toga, idui ka jugu zatiemo
dve posebne serije nelabijalizovanih vokala izdvcjene po
opoziciji predrji/zadnji: bugarski i ukrajinski fonemski
sistem, kako meu vokalima vieg tako i meu vokalima
nieg reda razlikuje (a) nelabijalizovane prednje, (b) nelabijalizovane zadnje, (c) labijalizovane (zadrje) vokale. Promena dugih vokala u opadajue diftonge javlja se samo u
zapadnim graninira oblastima slovenskog jezikog sveta
u ekom, polapskom i kaupskom.
U raznim slovenskim oblastima u nekim ruskim,
poljskim, luikim i srpskohrvatskim dijalektima izjednaene su utave i odgovarajue piskave afrikate (ili kako
se obino nazivaju: sibilanti). Jedna retka fonema, sibilantsko
treperavo r, ranije zajednika veini zapadnoslovenskih
jezika, ouvana je u ekom i kaupskom.
LINGVISTIKA I POETIKA*
Naune i politike konferencije nemaju, sreom, nieg

zajednikog. Uspeh jednog politikog skupa zavisi od
opteg sporazuma veine ili svih uesnika. Meutim, upotreba glasova i veta strana je naunoj diskusiji, gde se nesaglasnost u celini pokazuje produktivnijom od saglasnosti.
Nesaglasnost otkriva antinomije i napetosti u oblasti koja
se razmatra i poziva na nova ispitivanja. Naunim skupovima su analogne ne politike konferencije ve pre istraivake delatnosti na Antarktiku: meunarodni strunjaci
za razliite discipline nastoje da izrade kartu kakve nepoznate oblasti i ustanove gde se pred istraivaca postavljaju
najvee prepreke, nesavladivi vrhunci i provalije. Ovakav
kartografski poduhvat bio je, kako izgleda, glavni zadatak
nae konferencije, i u tom pogledu njen rad bio je sasvim
uspean. Nismo li shvatili koji su problemi najvaniji i
najvie sporni? Nismo li takoe nauili kako da se prebacujemo iz jednog koda u drugi, koje termine da obrazlaemo ili ak izbegavamo kako bismo spreili nesporazum
sa ljudima iji je usko struni argon drukiji? Ovakva
pitanja su, verujem, za veinu uesnika ove konferencije
* Ovaj tekst predstavlja Jakobsonov rezime, sa stanovita lingvistike, referata
i diskusija odranih na jednoj veoma zapaenoj konferenciji tokom koie su s prolea 1958, na univerzitetu Indijana u SAD lingvis'i, kniievni krifari, psiholozi
i predstavnici drugih srodnih disciplina pokuali da doprinesu razjanjenju pojma
stila u jeziku, kao i boljem meudtsciplinarnom razumevanju u irokim okvirima
kOje ovaj pojam podrazumeva. Ohjavljen je u zborniku materijala sa tog sastanka:
Thomas A. Sebeok, Ed., Style in ianguage, The M.I.T. Press, Cambridge, Massachasetts, 1960, str. 350377, pod naslovom Linguistics and poetics. Preveo Ranko
Bugarski.
286
LINGVISTIKA I FOETIKA
ako ne i za sve neto jasnija danas nego to su bila

pre tri dana.
Zamoljen sam za rezime pitanja koja se tiu poetike
u njenoj vezi s lingvistikom. Poetika se prevashodno bavi
pitanjem ta ini jednu verbalnu poruku umetnikim delom? Kako je glavni predmet poetike differentia specifica
verbalne umetnosti u odnosu na druge umetnosti i na druge
vrste verbalnog ponaanja, poetici pripada vodee mesto
u knjievnim studijama.
Poetika se bavi problemima verbalne strukture, upravo
kao to je predmet slikarske analize slikovna struktura.
Poto je lingvistika globalna nauka o verbalnoj strukturi,
poetika se moe smatrati integralnim delom lingvistike.
Argumenti protiv ovakvog stava moraju se iscrpno
razmotriti. Oigledno je da mnoga sredstva koja pcetika
prouava nisu ograniena na verbalnu umetnost. Moemo
ukazati na mogunost preobraanja Orkanskih visova
u film, srednjovekovnih legendi u freske i minijature, ili
Popodneva jednog fauna u muziku, balet i grafiku
umetnost. Ma kako smeno mogla izgledati pomisao na
Ilijadu i Odiseju u stripu, izvesne strukturalne odlike
njihove radnje ostaju ouvane uprkos nestajanja njihovog
verbalnog oblika. Pitanje da li Blejkove ilustracije odgovaraju Boanstvenoj komediji ili ne jeste dokaz da se
razliite umetnosti mogu porediti. Problemi baroka ili bilo
kojeg drugog istorijskog stila prelaze okvire jedne pojedinane umetnosti. Ako bismo se pozabavili nadrealistikom
metaforom, teko da bismo mogli mimoii slike Maksa
Ernsta ili filmove Luisa Bunjuela Andaluzijski pas i
Zlatno doba. Ukratko, mnoge poetske odlike pripadaju
ne samo nauci o jeziku nego celokupnoj teoriji znakova, tj.
optoj semiotici. Ovo tvrenje ne vredi, meutim, samo za
verbalnu umetnost ve i za sve varijetete jezika, jer jezik
deli mnoga svojstva sa nekim drugim sistemima znakova
ili ak sa svima (pansemiotike odlike).
Na slian nain, ni jedan drugi prigovor ne sadri nita
to bi vailo posebno za literaturu: pitanje cdnosa izmeu
rei i sveta tie se ne samo verbalne umetnosti ve, zapravo,
svih vrsta diskursa. Postoji verovatnoa da e lingvistika
istraivati sve mogue probleme odnosa izmeu diskursa
287
i univerzuma diskursa*: ta se od ovog univerzuma verbalizuje datim diskursom i kako se verbalizuje. Meutim,
istinosne vrednosti, u onoj meri u kojoj su da se posluimo renikom Jogiara ekstralingvistiki entiteti, jasno
prevazilaze granice poetike i lingvistike uopte.
Ponekad ujemo kako se pcetika, za razliku od lingvistike, bavi ocenjivanjem vrednosti. Ovakvo meusobno
razgraniavanje ovih dvaju polja zasniva se na jednom
danas aktuelnom ali pogrenom tumaenju kontrasta izmeu
struktuie poezije i drugih tipova verbalne strukture: za
ove druge se kae da svojom sluajnom, Kenamernom
prirodom stoje u opoziciji prema nesluajnom, svrhovitom karakteru poetskog jezika. Ustvari, svako verbalno
ponaanje je usmereno nekom cilju, samo su ciljevi razliiti; a podeenost primenjenih sredstava eljenom efektu
je problem koji sve vie zaokuplja one koji istrauju raznolike vrste verbalnog optenja. Postoji tesna -veza, znatno
tenja no to to kritiarima izgleda, izmeu pitanja jezikih pojava koje se odvijaju u prostoru i vremenu i prostornog i vremenskog irenja knjievnih modela. ak i
takva diskontinualna ekspanzija kao to je vaskrsavanje
zanemarenih ili zaboravljenih pesnika na primer, posmrtno otkrivanje i potom kanonizovanje Derarda Manlija Hopkinsa (umro 1889), zakasnela slava Lotreamona
(umro 1870) meu nadreaJistikim pesnicima, i snani uticaj
doskora ignorisanog Kiprijana Norvida (umro 1883) na
modernu poljsku poeziju nalazi svoju paralelu u istoriji
standardnih jezika: oni su skloni da oive zastarele modele,
ponekad ve drugo zaboravljene. Takav je sluaj bio sa
knjievnim ekim jezikom, koji se pred poetak devetnaestog stolea oslanjao na modele iz esnaestog veka.
Na nesreu, terminoloko brkanje knjievnih studija sa kritikom dovodi prouavaoca literature u iskuenje da opis unutranjih vrednosti jednog knjievnog dela
zameni subjektivnom, prekornom presudom. Etiketa knjievni kritiar, prikaena istraivau literature, jednako je
* Tcrmfn unverzum diskursa unlverse of discourse pozajmljen je lz moderne
logike i odnosi se na krug pojava o kojima se u datom trenutku raspravlja. A. de
Morgan ga u svojoj Formalnoj logici definie kao raspon ideja za koji se kae ili
podrazumeva da obuhvata sveukupnost materije o kojoj sc vodi rasprava (primedba
prevodioca).
288
pogrena kao to bi bila etiketa gramatiki (ili leksiki)

kritiar prikaena jednom lingvisti. Sintaksiko i morfoloko istraivanje ne moe se nadomestiti normativnom
gramatikom; na isti nain, nikakav manifest koji bi iao
za tim da stvaralakoj knjievnosti nametne lini ukus i
miljenja kakvog kritiara ne moe da zameni objektivnu
naunu analizu verbalne umetnosti. Ovo tvrenje ne treba
shvatiti tako kao da se iza njega krije kvijetistiki princip
laissez faire-a.; svaka verbalna kultura ukljuuje programatske, planerske, normativne napore. Pa ipak, zato se
pravi otra razlika izmeu iste i primenjene lingvistike ili
fonetike i ortoepije, ali ne izmeu knjievnih studija i kritike?
Knjievne studije, sa poetikom kao svojim arinim
delom, sastoje se, kao i lingvistika, od dve skupine pro- - \
blema: sinhronije i dijahronije. Sinhronini opis obuhvata
ne samo knjievnu produkciju bilo kog datog stadijuma
nego i onaj deo knjievne tradicije koji je za taj stadijum
ostao od vitalnog znaaja ili je u njemu iznova oivljen.
Tako, na primer, ekspir s jedne strane a Don, Marvel,
Kits i Emili Dikinson s druge doivljavaju se kao deo
dananjeg engleskog poetskog sveta, dok dela Dejmsa
Tomsona i Longfeloua zasad ne pripadaju odrivim umetnikim vrednostima. Izbor klasika i njihova reinterpretacija u svetlu kakvog novog pravca spadaju meu sutastvene probleme sinhroninih knjievnih studija. Sinhronina poetika, kao ni sinhronina lingvistika, ne sme se
brkati sa statikom; svaki stadijum razluuje konzervativnije
forme od inovacija. Svaki savremeni stadijum doivljava
se u njegovoj vremenskoj dinamici, a s druge strane istorijski pristup i u poetici i u lingvistici ne bavi se samo promenama ve i kontinualnim, trajnim, statikim iniocima.
Jedna istinski obuhvatna istorijska poetika ili istorija jezika
jeste superstruktura koju treba graditi na seriji uzastopnih
sinhroninih opisa.
Upornost u odvajanju poetike od lingvistike ima svog
opravdanja samo kad se oblast lingvistike- suzi na nain
koji izgleda nedozvoljen: na primer, kad neki lingvisti u
reenici gledaju najviu konstrukciju koja se da analizirati, ili kad se opseg lingvistike ogranii na samu gramatiku, odnosno iskljuivo na nesemantika pitanja spoljne
289
forme ili na inventar denotativnih sredstava ,bez obzira

na slobodne varijacije. Voegelin (51)* je jasno istakao dva
najvanija i meusobno povezana problema pred kojima
se nala strukturalna lingvistika naime, reviziju hipoteze monolitnosti jezika i obraanje panje na meuzavisnost raznovrsnih struktura unutar jednogjezika. Nema *'
sumnje da za svaku govornu zajednicu i za svakog govornika postoji jedno jedinstvo jezika, ali ovaj sveopti kod \_
predstavlja sistem meupovezanih potkodova; svaki jezik
T
obuhvata vie naporednih konfiguracija od kojih se svaka
odlikuje drukijom funkcijom.
Oigledno je da se moramo sloiti sa Sapirom (43) ,
kad kae da, u celini uzev, obrazovanju ideja pripada vladajua uloga u jeziku, ali ovo prvenstvo ne daje lingvistici pravb da zanemari sekundarne inioce. Emotivni
elementi govora, koji se, kako je Dous (21) sklon da veruje,
ne mogu opisati pomou jednog ogranienog broja apsolutnih kategorija, bivaju od njega klasifikovani kao nelingvistiki elementi realnog sveta. Otuda za nas oni
ostaju maglovite, protejske, nepostojane pojave, zakljuuje
on, koje mi odbijamo da toleriemo u svojoj nauci.
Dous je odista briljantan ekspert za eksperimente redukovanja, i njegov emfatini zahtev za iskljuenjem emotivnih elemenata iz lingvistike nauke jeste jedan radikalan eksperiment u redukovanju reductio ad absurdum. $
Jezik se mora ispitivati u svoj raznolikosti njegovih T "
funkcija. Pre razmatranja poetske funkcije mi moramo
definisati njeno mesto meu ostalim funkcijama jezika.
Skiciranje ovih funkcija zahteva saet pregled inilaca koji
ulaze u sastav svakog govornog dogaaja, svakog ina
verbalnog optenja. POILJALAC alje PORUKU PRIMAOCU. Da bi bila delotvorna, poruka zahteva KONTEK.ST na koji se odnosi (predmet u jednoj drugoj,
pomalo nejasnoj nomenklaturi), uhvatljiv za primaoca, i
bilo verbalan bilo takav da se moe verbalizovati; KOD
koji je u celosti ili bar delimino zajedniki poiljaocu i
primaocu (ili, drugim reima, onome koji poruku enkodira i onome koji je dekodira); i najzad, KONTAKT,
Brojevi u zagradama odnose se na bibliografske podatke date na kraju ove
studije (primedba prevodioca).
19
290
fiziki kanal i psiholoku vezu izmeu poiljaoca i primaoca, koji obojici omoguuje da uu u komunikacioni
odnos i u njemu ostanu.* Svi ovi inioci, neotuivo zastupIjeni u verbalnom optenju, mogu se shematski predstaviti
na sledei nain:
KONTEKST
POIUALAC
^?1U]SA_
PRIMALAC
KONTAK.T
KOD
Svaki od ovih est inilaca odreuje jednu posebnu

funkciju jezika. Iako razlikujemo est osnovnih aspekata
jezika, moramo ipak rei da bi teko bilo nai verbalne
poruke koje bi vrile samo jednu funkciju. Ova raznolikost
ne lei ni u kakvom monopolu bilo koje od ovih funkcija
ve u njihovom drukijem hijerarhijskom poretku. Verbalna struktura poruke zavisi prvenstveno od dominantne
funkcije. Ali iako je izvesno usmerenje (Einstellung) na
predmet, izvesna orijentacija prema KONTEKSTU
ukratko, tzv. REFERENCIJALNA, denotativna, kognitivna funkcija glavni zadatak brojnih poruka, paljiv
lingvist mora da uzme u obzir i pratee uee drugih funkcija u takvim porukama.
Takozvana EMOTIVNA ili ekspresivna funkcija,
usredsreena na POILJAOCA, ima za svrhu direktno
izraavanje govornikovog stava prema onome o emu
govori. Ona pokazuje tendenciju proizvoenja utiska o
izvesnoj emociji, bila ona istinska ili simulirana; otuda se
termin emotivan, koji je uveo i preporuivao Marti (33),
pokazao podesnijim od termina emocionalan. isto emotivni sloj jezika predstavljaju uzvici. Oni se od sredtava
referencijalnog jezika razlikuju kako svojim glasovnim
sklopom (neobine glasovne sekvence, pa ak i glasovi
koji bi drugde bili udni) tako i svojom sintaksikom ulogom (oni nisu sastavni delovi reenica ve njihovi ekvivalenti). C! C! ree Mekginti: potpun iskaz ovog lica
* Dati istim redom kao u tekstu, originaini termini 7a ovih est osnovnih
elemenata verbalne komunikacije jesu ADDRESSER, MESSAOE, ADDRESSEE,
CONTEXT, CODE, i CONTACT. Detaljnija obavetenja o osnovama na kojima
poiva ovakvo gledanje na govorni akt mogu se nai u studiji Lingvistika i teorija
komunikacije, ukljuenoj u ovaj izbor. Predmet je re/erent iz ranijih teorija zna-enja (primedba prevodioca).
291
iz Konana Dojla sastoji se od dvaput obavljene radnje

coktanja jezikom uz uisavanje vazduha. Emotivna funkcija,
najispoljenija u uzvicima, u izvesnoj meri daje boju svim
naim iskazima, i to na njihovom glasovnom, gramatikom
i leksikom nivou. Ako jezik analiziramo sa stanovita
informacije koju nosi, pojam informacije ne moemo ograniiti na saznajni aspekt jezika. ovek koji se posluuje
ekspresivnim odlikama da bi dao izraza svom Ijutitom ili
ironinom stavu prenosi izvesnu koliinu vidljive inforraacije, pa je oevidno da se ovakvo verbalno ponaanje
ne moe porediti sa takvim nesemiotikim prehrambenim
delatnostima kao to je jedenje grepfruta (uprkos atmanovom smelom poreenju: 4). Razlika izmeu engl. [big]
i emfatikog produenja vokala [bi:g] jeste jedna konvencionalna, kodovana jezika odlika, kao to je to i razlika
izmeu kratkog i dugog vokala u ekim parovima kao
[vi] ,vi' i [vi:] ,zna' samo to je kod drugog para diferencijalna informacija fonemska a kod prvog emotivna.
Dok nas zanimaju fonemske invarijante, engl. /i/ i /i:/
izgledaju kao obine varijante jedne iste foneme, ali ako
nau panju privlae emotivne jedinice, odnos izmeu invarijante i varijanata se obre: duina i kratkoa su invarijante ostvarene pomou varijabilnih fonema..* Saportina
(44) pretpostavka da je emotivna razlika nejezika odlika
koju valja pripisati prenoenju poruke a ne samoj poruci
proizvoljno redukuje informacioni kapacitet poruka.
Jedan bivi glumac moskovskog Teatra Stanislavskog
ispriao mi je kako je slavni reditelj na audiciji od njega
zatraio da od fraze Segodnja veerom ,veeras', menjajui
njenu ekspresivnu nijansu, napravi etrdeset, razliitih poruka. On je napravio spisak nekih etrdeset emocionalnih
'situacija, a zatim izgovorio zadatu frazu u skladu sa svakom od ovih situacija, koje je auditorijum morao da prepozna iskljuivo po promenama u glasovnom obliku istih
dveju rei. Ovaj glumac zamoljen je da ponovi test Stanislavskoga za potrebe naeg istraivakog rada na opisivanju i analizi savremenog standardnog ruskog jezika (pod
pokroviteljstvom Rokfelerove fondacije). Zapisao je pede Uglaste zagrade uokviruju fonetske, a kose zagrade fonemske vrednosti
u skladu sa dananjom meunarodnom praksom (primedba prevodioca).
19*
292
setak situacija koje su uokviravale istu elipticnu reenicu

i od nje napravio pedeset odgovarajuih poruka koje su
snimljene na traku. Sluaoci Moskovljani su veinu poruka
dekodirali ispravno i podrobno. eleo bih da dodam da
se svi takvi emotivni upuivai lako podvrgavaju lingvistikoj analizi.
Orijentacija prema PRIMAOCU, tj. KONATIVNA
funkcija, nalazi svoj najistiji gramatiki izraz u vokativu
i imperativu, koji od drugih imenikih i glagolskih kategorija odstupaju sintaksiki, morfoloki, pa ak, esto, i
fonetnski. Imperativne reenice bitno se razlikuju od deklarativnih; one nisu, kao ove druge, podlone istinosnim
testovitna. Kada Nano u O'Nilovoj drami Izvor kae
(estokim tonom nareenja) Pij! ovaj imperativ
ne moe se osporiti pitanjem je li istinit ili nije?, dok se
takvo pitanje moe sasvim lepo postaviti posle reenica kao
pilo se, pie se, pilo bi se. Za razliku od imperativnih
reenica, deklarativne reenice mogu se preobratiti u upitne: Je li se pilo?, hoe li se piti? da li bi se pilo?
Tradicionalni model jezika, onako kako ga je razradio
naroito Biler (3), ograniavao se na ove tri funkcije
emotivnu, konativnu i referencijalnu i na tri temena
koja su im odgovarala: prvo lice poiljaoca, drugo lice
primaoca, i tree lice ustvari, neko ili neto o emu
se govori. Izvesne dodatne verbalne funkcije lako se mogu
izvesti iz ovog trijadnog modela. Tako je magijska, bajalika funkcija uglavnom neka vrsta konverzije nekog odsutnog ili neivog treeg lica u primaoca konativne poruke. Dabogda se ovaj svinjac izjalovio, fuj-fuj-fuj-fuj!.
(Litavska kletva: 31, str. 69). Vodo, kraljevska reko, zoro!
Nosite jad preko sinjeg mora, na dno morsko, ko kamen
siv da se nikad sa dna morskog ne digne; da nikad jad
ne pritisne lako srce sluge bojeg, da ga ne bude, da potone! (Severnoruska bajalica: 42, str. 217 i d.). Stani sunce
nad Gavaonom, i mjesee nad dolinom Elonskom. I stade
sunce i ustavi se mjesec ... (Knjiga Isusa Navina, 10.
12). Nalazimo, meutim, da postoje jo tri sastavna inioca verbalnog optenja i tri odgovarajue funkcije jezika.
Postoje poruke koje prvenstveno slue uspostavljanju,
produenju ili obustavljanju optenja, proveravanju isprav-
293
nosti kanala (Halo, ujete li me?), privlaenju panje

sagovornika ili potvrivanju produene panje s njegove
strane (Sluate li? ili, u ekspirovskoj dikciji, Pozajmite mi svoje uvo! a na drugom kraju ice A-ha!).
Ovo usmerenje na KONTAK.T, ili, u terminologiji Malinovskog (29), FATIKA funkcija, moe se demonstrirati
obilatom razmenom ritualizovanih formula celim dijalozima ija je jedina svrha produenje optenja. Doroti
Parker hvatala je reite primere: E! ree mladi.
E! ree ona. E pa evo nas ree on. Evo nas
ree ona A! Pa da ree on A-ha, evo
nas. E! ree ona. E! ree on E! Nastojanje
da se stupi u komunikacioni odnos i u njemu ostane tipino
je za ptice koje govore; i fatika funkcija jezika otuda je
jedina koju one dele s ljudskim biima. To je i prva verbalna
funkcija koju deca usvajaju: ona su sklona optenju jo
pre sticanja sposobnosti za odailjanje i primanje informativnih saoptenja.
U modernoj logici povuena je distinkcija izmeu dva
nivoa jezika predmetnog jezika (object language), koji
govori o predmetima, i metajezika (metalanguage), koji
govori o jeziku. Ali metajezik nije samo potreban nauni
instrument kojim se slue logiari i lingvisti; on igra vanu
ulogu i u naem svakodnevnom jeziku. Kao Molijerov
urden koji je upotrebljavao prozu ne znajui to, mi se
praktino posluujemo metajezikom ne shvatajui metajeziku narav naih operacija. Kad god se poiljaou ili
primaocu (ili obojici) ukae potreba da provere da li upotrebljavaju isti kod, u iu govora ulazi KOD: govor obavlja
METAJEZIKU (tj. glosarsku) funkciju. Ne razumem
ta hoete da kaete? pita primalac ili, u ekspirovskoj
dikciji, ta zborite mi to? A poiljalac takva pitanja,
kojima je cilj da ponovo uhvate izgubljenu nit, predusree
svojim pitanjima: Znate li ta hou da kaem? Zamislite ovakav jedan ubistven dijalog: Onaj sapundija tresnu. Kako to tresnu? Koga? Ma nikoga, nego
okinu ovek: tresnuti je isto to i okinuti. Okinuti
A ta mu je sad to? Okinuti, to je pasti na ispitu.
Na ispitu? Otkud sapundija na ispitu? nastavlja uporno
ispitiva, potpuno neupuen u tajne studentskog renika.
294
ovee, sapundlija znai student tehnologije. Sve ove

jednadbene reenice prenose obavetenje samo o leksikom
kodu engleskog jezika; njihova funkcija je strogo metajezika. Svaki proces uenja jezika, a naroito maternjeg
jezika, iroko se koristi ovakvim metajezikim operacijama;
a afazija se esto moe definisati kao gubljenje sposobnosti
za metajezike operacije.
Izneli smo na videlo svih est inilaca koje ukljuuje
verbalno optenje izuzev same poruke. Usmerenost (Einstellung) na PORUKU kao takvu, dovodenje u fokus poruke
zarad nje same, to je POETSKA funkcija jezika. Ova
funkcija ne moe se plodonosno prouavati izvan dodira
s optim problemima jezika, a s druge strane podrobno
ispitivanje jezika zahteva da se iscrpno razmotri njegova
poetska funkcija. Svaki pokuaj svoenja poetske funkcije
na sferu poezije ili ograniavanja poezije na poetsku funkciju
predstavljao bi varljivu simplifikaciju. Poetska funkcija nije
jedina funkcija verbalne umetnosti ve samo njena dominantna, odreujua funkcija; u svim drugim verbalnim delatnostima ona, nasuprot ovome, deluje kao sporedna, uzgredna
konstituenta. inei znakove jasnijima i uhvatljivijima, ova
funkcija produbljuje fundamentalnu dihotomiju izmeu znakova i predmeta. Otuda se lingvistika, u svom razmatranju
poetske funkcije, ne moe ograniiti na polje poezije.
Zato uvek kae Doun i Marderi, a nikad Marderi
i Doun? Da li Doun vie voli od njene sestre-bliznakinje? Ni govora prosto mi nekako bolje zvui.
U sledu dvaju naporednih imena, pod uslovom da se ne
umeaju problemi ranga, prethoenje kraeg imena odgovara
govorniku a da. on sam ne ume to da objasni kao
dobro rasporeen oblik poruke.
Jedna devojica imala je obiaj da govori o onom
ludom Ludvigu. Zato kae da je lud? Zato to
ga mrzim. Ali zato ne kae da je mrzak, straan,
grozan, odvratan? Ne znam zato, ali lud mu nekako
bolje pristaje. I ne shvatajui to, ona je pribegla poetskom
sredstvu paronomazije.*
* Paronomazija jc igra re*i zasnovana na podudarnosti zvuka i znaenja
(primedba prevodioca).
295
Politicka parola I like Ike /aj lajk Ajk/, jezgrovito

strukturisana, sastoji se od tri jednoslone rei i sadri
tri diftonga /aj/ od kojih je svaki simetrino praen po
jednotn konsonantskom fonemom, / . . 1. . k . . k/. Sastav
ovih triju rei prua jednu varijaciju: u prvoj nema konsonantskih fonema, u drugoj su dve oko diftonga, a u
treoj je jedan zavrni konsonant. Slian dominantni
nukleus /aj/ primetio je Hajms (15) u nekim Kitsovim
sonetima. Dva dela troslone formule I like / Ike meusobno se rimuju, a potonja od dve rimovane rei u celosti
se sadri u prethodnoj (eho-rima), /lajk/-/Ajk/ paronomastika slika oseanja koje potpuno obavija svoj objekt.
Ta dva dela stoje i u aliterativnom odnosu, i prva od dve
rei u aliteraciji sadrana je u drugoj: /aj/-/Ajk/ paronomastika slika subjekta koji voli obavijenog voljenim
objektom. Sekundarna, poetska funkcija ove izborne krilatice pojaava njenu impresivnost i delotvornost.
Kao to smo rekli, lingvistiki studij poetske funkcije
mora da prekorai granice poezije, a s druge strane lingvistiko prouavanje poezije ne moe da se ogranii na
poetsku funkciju. Posebne odlike razlinih poetskih anrova podrazumevaju drukiji stepen uea drugih verbalnih funkcija uz dominantnu poetsku funkciju, Epska
poezija, s treim licem u fokusu, u znatnoj meri ukljuuje
Teferencijalnu funkciju jezika; lirska, orijentisana ka prvom
licu, intimno je povezana sa emotivnom funkcijom; poezija
drugog lica proeta je konativnom funkcijom, pa se odlikuje
moleivom poniznou odnosno bodrenjem ve prema
tome da li je prvo lice podreeno drugom ili drugo prvom.
Poto je na letimini opis est osnovnih funkcija verbalnog optenja sada manje-vie potpun, moemo nadopuniti nau shemu fundamentalnih inilaca odgovarajuom
shemom funkcija:
EMOTIVNA
REFERENCIJALNAPOETSKA
FATIKA
METAJEZIKA*
KONATIVNA
* Redom kojim su izloene, funkcije verbalnog optenja imaju u originalu

sledee nazive: REhERENTIAL, EMOTIVE, CONATIVE, PHATIC, METALINGUAL, i POETIC (pnmedba prevodioca).
296
ta je empirijski lingvistiki kriterijum poetske funkcije?

I posebno, ta sainjava onu neophodnu odliku inherentnu
svakom odlomku poezije? Da- bismo odgovorili na ovo
pitanje moramo se podsetiti dvaju osnovnih naina rasporeivanja koji se primarijuju u verbalnom ponaanju,
selekcije i kombinacije. Ako je tema poruke dete, govornik selekcijom izdvaja jednu od postojeih i manje ili vie
slinih imenica kao to su dete, edo, malian, detence
koje su sve u odreenom smislu ekvivalentne a potom,
da bi o ovoj temi dao neki komentar, on moe da izabere
jedan od semantiki srodnih glagola: spava, drema, dremucka, pajki. Dve izabrane rei kombinuju se u govornom
lancu. Selekcija se vri na bazi ekvivalentnosti, slinosti i
neslinosti, sinonimnosti i antonimnosti, dok je kombinacija, koja se odnosi na ustrojstvo sekvence, zasnovana
na blizini.* Poetska funkcija projektuje princip ekvivalentnosti iz ose selekcije u osu kombinacije. Ekvivalentnost se
uzdie do konstitutivnog naela sekvence. U poeziji se
jedan slog izjednauje sa bilo kojim drugim slogom iste
sekvence; uzima se da je naglasak rei jednak naglasku
rei, kao to se nenaglaenost jednai sa nenaglaenou;
prozodijska duina odgovara duini, a kratkoa kratkoi;
granica rei jednaka je granici rei, odsustvo granice drugom takvom odsustvu; sintaksika pauza jednaka je sintaksikoj pauzi, a odsustvo pauze odsustvu pauze. Slogovi se pretvaraju u jedinice mere, kao i more** ili naglasci.
Moe se staviti primedba da i metajezik pribegava
sekventivnoj upotrebi ekvivalentnih jedinica, kombinujui
sinonimne izraze u jednadbenu reenicu: A A (Kobi'a
* Skreemo panju na injenicu da Jakobson ovde i drugde, povlaei ove
distinkcije na kojima zasniva veliki deo svojih analiza, daje precizan tehniki smisao
reima od kojih neke, naroito u prevodu. imaju t svoju slobodniju svakodnevnu
upotrebu. Dva osnovna naina rasporeivanja verbalnog materi'ala jesu selekcija
(selection) i kombinacija (combination); prvi je zasnovan na principu slinosti (simi'
lanty), odnosno paradigmatske ekvivalentnosti
u jezikom sistemu, dakle van konkretnih iskaza, a drugi poiva na princ:pu blizin (contiguity\ odnosno sintagmatskog
susedstva (dodira, kontakta) u jezikom procesu, dakle u okviru konkretnih iskaza.
Poetski izvod prvog jeste metafora, a drugog metonimija. Prema tome, svaku pojavu
termina slinost i blizina u naem tekstu treba smestiti u ovaj pojmovni okvir,
koji je koncizno a produbijeno izloen naroito u drugom delu knjige navcdene pod
brojem 16 u priloenoj bibliografiji (primedba prevodioca).
* Mora ie jedinica fonetske duine koja otprilike odgovara kratkom glasu,
odnosno polovini dugog glasa; ona se, dakle, u sutini odnosi na vreme potrebno
za artikulaciju (primedba prevodioca).
297
je enka konja). Meutim, pcezija i metajezik dijametralno

su opreni: u metajeziku se sekvenca upotrebljava da bi se
izgradila jednaina, dok se u poeziji jednaina upotrebljava
da bi se izgradila sekvenca.
U poeziji, a u izvesnoj meri i u latentnim manifestacijama poetske funkcije, sekvence omeene granicom rei
postaju srazmerne bez obzira na to da li se oseaju kao
izohrone ili gradirane.* Primer Doun i Marderi
ilustrovao nam je poetski princip slogovne gradacije
isti princip koji je na kraju srpskih narcdnih epova dostigao
vrednost zakona (32). Bez svoje dve daktilske rei engl.
kombinacija /nocent Z>jstander (neduni posmatra)
teko da bi ikad postala otrcana fraza. Simetrija triju dvoslonih glagola sa identinim poetnim konsonantom i
zavrnim vokalom dodala je sjaj lakonskoj pobedonosnoj
poruci Cezarovoj: Veni, vidi, vici.
Mera sekvenci jeste sredstvo koje izvan poetske funkcije ne nalazi primene u jeziku. Samo u poeziji, sa njoj
svojstvenim redovnim ponavljanjem ekvivalentnih jedinica, doivljava se takt govornog toka, kao to je to sluaj
da navedemo jednu drugu semiotiku strukturu sa
taktom u muzici. Derard Manli Hopkins, istaknut tragalac u nauci o poetskom jeziku, definisao je stih kao
govor koji u celosti ili delimino ponavlja istu glasovnu
figuru (13). Hopkinsovo sledee pitanje No da li je
sve to je u stihu poezija? moe dobiti odreen odgovor
im poetska funkcija prestane da bude proizvoljno ograniavana na domen poezije. Mnemotehniki stihovi koje
citira Hopkins (kao Trideset dana ima septembar), jezike kreacije moderne reklame, stihovani srednjovekovni
zakoni koje pominje Loc (28), ili stihovane naune rasprave na sanskritu koje se u indijskoj tradiciji strogo
odvajaju od istinske poezije (kavya) svi ovi metriki
tekstovi slue se poetskom funkcijom a da pritom ovoj
funkciji ipak ne dodeljuju onu prinuujuu, odreujuu
ulogu koju ima u poeziji. Tako stih ustvari prelazi granice
poezije, ali u isti mah uvek podrazumeva poetsku funkciju. Izgleda da nijedna Ijudska kultura ne zanemaruje
* Izohrone su one sekvence Cija je fonetska duina jednaka, a gradiiane su
one koje pokaruju (ovde) razliku u kvantitetu (primedba prevodioca}.
298
stihotvorstvo, dok ima mnogo kulturnih tipova bez primenjenih stihova; a i u onim kulturama koje znaju i za
isto i za primenjeno stihotvorstvo stihovi ovog potonjeg
tipa javljaju se kao sekundaran, nesumnjivo izveden fenomen. Adaptacija poetskih sredstava u neku heterogenu
svrhu ne prikriva njihovu primarnu sutinu, upravo kao
to elementi emotivnog jezika, kad se koriste u poeziji, jo
uvek zadravaju svoj emotivni prizvuk. ovek koji eli da
ometa rad nekog parlamentarnog tela moe da recituje
Hijavatu zbog duine ovog teksta, pa ipak poetinost
i dalje ostaje njegova prevashodna svrha. Oigledno je da
postojanje stihovanih, muzikih i slikovnih reklama ne
odvaja pitanja stiha ili muzike i slikovne forme od izuavanja poezije, muzike i slikarstva.
Rezime ovoga bio bi da analiza stihova u celosti spada
u kompetenciju poetike, koja se moe definisati kao onaj
deo lingvistike koji poetsku funkciju posmatra u njenom
odnosu prema drugim funkcijama jezika. Poetika u irem
smislu rei bavi se poetskom funkcijom ne samo u poeziji,
gde je ova funkcija superponirana drugim funkcijama jezika,
ve i van poezije, gde je neka druga funkcija superponirana
poetskoj funkciji.
<
Glasovna figura koja se ponavlja, u kojoj je Hopkins
prepoznao tvoraki princip stiha, moe se blie odrediti.
Takva figura uvek se koristi najmanje jednim binarnim
kontrastom relativno velike i relativno male istaknutosti
(prominence) koju ostvaruju razliiti delovi fonemske sekvence.
U okviru sloga prominentniji, nuklearni, silabiki deo,
koji sacinjava vrak sloga, stoji u opoziciji prema manje
prominentnim, marginalnim, nesilabikim fonemama. Svaki
slog sadri jednu silabiku fonemu (silabik), a interval
izmeu dve ovakve uzastopne slogotvorne foneme nose
marginalne, neslogotvorne foneme, i to u nekim jezicima
uvek a u drugim najee. U tzv. silabikoj versifikaciji broj
silabika u metriki ogranienom lancu (seriji taktova) je
konstantan, dok prisustvo po jedne nesilabike foneme ili
grupe takvih fonema izmeu svaka dva silabika metrikog
lanca predstavlja konstantu samo u jezicima sa obaveznom
pojavom nesilabika izmeu silabika, kao i u onim stihovnim
299
sistemima koji ne dozvoljavaju hijat.* Jedna druga manifestacija tendencije ka jednoobraznom slogovnora modelu
jeste izb.egavanje zatvorenih slogova na kraju stiha, kakvo
primeujemo npr. u srpskim epskim pesmama. Italijanski
silabiki stih pokazuje tendenciju da sekvencu vokala neprekinutu konsonantskim fonemama tretira kao jedan
metriki slog (23, odeljci VIIIIX).
U nekim obrascima versifikacije slog je jedina konstantna jedinica mere stiha, i neka gramatika granica je
jedina konstantna demarkaciona linija izmeu odmerenih
sekvenci; meutim, kod drugih obrazaca slogovi se dalje
dele na prominentnije i manje prominentne, ili se dva nivoa
gramatikih granica razlikuju u svojoj metrikoj funkciji
granice rei i sintaksike pauze; ponekad oboje u isti mah.
S izuzetkom onih varijanti tzv. slobodnog stiha koje su
zasnovane iskljuivo na sparenim intonacijama i pauzama,
svaki metar slui se slogom kao jedinicom mere bar u
izvesnim odeljcima stihovane celine. Tako u isto akcenatskom stihu (sprung rhythm ,iskidani ritam' u Hopkinsovom
reniku)** broj slogova u uzlaznom delu (koji Hopkins
naziva slack ,labavim') moe da varira, ali nizlazni deo
(udar, iktus) konstantno sadri samo jedai; slog.***
U svakom akcenatskom stihu kontrast izmeu vee i
manje istaknutosti postie se opozicijom slogova pod naglaskom i nenaglaenih slogova. Veina akcenatskih obrazaca koristi se u prvom redu kontrastom slogova sa naglaskom rei i bez njega, ali neke vrste akcenatskog stiha
oslanjaju se na sintaksike, frazne naglaske, one koje
Vimzat i Bierdsli (55) navode kao glavne naglaske glavnih
rei i koji kao prominentni ulaze u opoziciju sa slogovima
bez takvog glavnog, sintaksikog naglaska.
U kvantitativnom (hronemskom) stihu, dugi i kratki
slogovi su meusobno oponirani kao vie i manje promi* Hijat (zev) nastaje kad grani-;a sloga padne izmeu dva vokala, kao u sbla-uk, da-o, crno-ok (primedba prevodioca).
prevodioca).
*** Autor upotrebljava termins upbeat ,uzlaz' i downbeat ,nizlaz\ pri emu
drugi odgovara iktusu a prvi sverau to mu prethodi, raunajui od po5etka stiha,
odnosno od prethodnog iktusa. Kod nekih metrikih obrazaca ova podela uglavnom
se poklapa sa onom na parne i neparae slogove (primedba prevodioca).
300
nentni. Ovaj kontrast najee nose nukleusi slogova,

fonemski dugi i kratki. Ali u metrikim obrascima kakve
imaju starogrki i arapski, koji izjednauju duinu po
poloaju sa duinom od prirode, minimalni slogovi
sastavljeni od jedne konsonantske foneme i vokala od
jedne more oponirani su slogovima sa nekim suvikom
(drugom vokalskom morom ili zavrnim konsonantom) kao
prostiji i manje prominentni sloenijima i prominentnijima.
Jo uvek je otvoreno pitanje da li pcred akcenatskog i
hronemskog stiha postoji i tonemski tip versifikacije u jezicima u kojima razlike u silabikim intonacijama slue razlikovanju rei (17). U klasinoj kineskoj poeziji slogovi sa
modulacijama (na kineskom tse ,skrenuti tonovi') oponirani su nemoduliranim slogovima (p'ing ,ravni tonovi'),
ali se ini da ispod ove opozicije lei hronemski princip,
kao to je to podozrevao Polivanov (37) i pronicljivo tuma-'
io Vang Li (52); u kineskoj metrikoj tradiciji se pokazuje
da su ravni tonovi oponirani skrenutima kao dugi tonski
vrci slogova kratkima, tako da stih poiva na opoziciji
duine i kratkce.
Dozef Grinberg mi je skrenuo panju na jednu drugu
varijantu toneipske versifikacije stih pitalica na efikom,*
zasnovan na tonskom nivou. U primeru koji navodi Simons (47, str. 228), pitanje i odgovor obrazuju dva oktosloga sa podjednakom distribucijom visokotonskih (v) i
niskotonskih (n) silabika; pored toga, u svakom polustihu poslednja tri od postojea etiri sloga pokazuju
identian tonemski obrazac: nvvn / vvvn // nvvvn j vvvn //.
Dok kineska versifikacija izgleda kao oscben varijetet kvantitativnog stiha, stih efikih pitalica povezan je sa uobiajenim akcenatskim stihom opozicijom dvaju stepeni
istaknutosti (jaine ili visine) vokalnog tona. Prema tome,
metriki sistem versifikacije moe se zasnivati samo na
opoziciji slogovnih vraka i tnargina (silabiki stih), na
relativnom nivou vraka (akcenatski stih), i na relativnoj
duini slogovnih vraka ili celih slogova (kvantitativni stih).
U udbenicima knjievnosti se ponekad susreemo sa
sujevernim protivstavljanjem silabizma kao pukog meha* Jedan od jezika zapadne Afrike (primedba prevodioca).
301
nikog brojanja slogova ivom pulsiranju akcenatskog stiha.

Meutim, ako ispitamo binarne metre* strogo silabike
a u isti mah i akcenatske versifikacije, primetiemo dva
homogena niza talasastih vraka i udolina. Od ove dve
valovite krive, ona silabika nosi nuklearne foneme u grebenima a, u veini sluajeva, marginalne foneme u udolinama; dok akcenatska kriva, koja lei na silabikoj, po
pravilu smenjuje naglaene slogove u vrku sa nenaglaenima u dnu.
Radi poreenja sa engleskim metrima koje smo nadugako razmotrili, skrenuo bih vam panju na sline ruske
binarne stihovne forme koje su tokom poslednjih pedeset
godina odista iscrpno ispitivane (videti naroito 49). Struktura ovog stiha moe se veoma detaljno opisati i interpretirati u terminima ulananih verovatnoa. Pored obavezne
granice rei izmeu redaka, koja predstavlja invarijantu
svekolikih ruskih metara, u klasinom obrascu ruskog silabikog akcenatskog stiha (silabiko-tonskog u domaoj
terminologiji) nalazimo sledee konstante: 1) broj slogova
u retku od njegovog poetka do poslednjeg udara je stabilan; 2) ovaj poslednji udar uvek nosi naglasak rei; 3)
naglaen slog ne moe da padne na uzlazni deo ako je udar
ispunjen nekim nenaglaenim slogom iste rei (tako da
naglasak rei moe da se poklopi sa uzlaznim delom jedino
ukoliko pripada jedinici koju sainjava jednoslona re).
Naporedo s ovim karakteristikama, obaveznim za svaki
redak komponovan u nekorn datom metru, postoje odlike
koje nisu konstantno prisutne ali koje se javljaju sa visokim stepenom verovatnoe. Pored signala koji e se izvesno
pojaviti (verovatnoa jedan), u pojam metra ulaze i
signali koji e se verovatno^pojaviti (verovatnoa manja
od jedan). Posluujui se erijevim (5) opisom ljudskog
komuniciranja, mogli bismo da icaemo da je jasno da italac poezije moda nije u stanju da snabde numerikim
frekvencama konstituente metra, ali u onoj meri u kojoj
razabire oblik stiha on nesvesno nazire i njihov poredak
po rangu.**
&%
302
Kod ruskih binarnih metara, svi neparni slogovi raunajui unatrag od poslednjeg udara kratko reeno, svi
uzlazni delovi obino su nenaglaeni, s izuzetkom jednog
veoma niskog procenta naglaenih jednoslonih rei. Svi
parni slogovi, opet raunajui unatrag od poslednjeg udara,
ispoljavaju izrazitu tenju ka slogovima pod naglaskom
rei, ali je verovatnoa njihovog pojavljivanja neravnomerno
rasporeena meu uzastopnim udarima u retku. to je vea
relativna frekvenca naglasaka rei u nekom datom udaru,
to je nii skor koji belei prethodni udar. Kako je poslednji
udar konstantno pod naglaskom, pretposlednji belei najnii procenat naglasaka rei; u udaru koji ovom prethodi
njihov je broj opet vei, ali ne dostie maksimum koji
postie poslednji udar; jedan udar dalje, idui ka poetku
retka, koliina naglasaka ponovo pada, ne dostiui minimum pretposlednjeg udara; itd. Tako distribucija naglasaka rei meu udarima u okviru retka, odnosno podela
na snane i slabe udare, obrazuje jednu regresivnu talasastu krivu, superponiranu valovitom smenjivanju nizlaza
i uzlaza. Uzgred reeno, tu se postavlja i veoma privlano
pitanje odnosa izmeu snanih udara i fraznih naglasaka.
Ruski binarni metri otkrivaju slojevit poredak triju
talasastih krivih: (I) smenjivanje slogovnih nukleusa i mar-
lii
II
pojedinanih rei u datom tekstu. Zipf je pokazao da je proizvod uestalosti upotrebe

pojedinih rer i njihovog poretka po rangu pnblino konstaman za razne vrste tekstova (primedba prevodôca).
303
gina; (II) podela slogovnih nukleusa na nizlaze i uzlaze

koji se smenjuju; i (111) smenjivanje snanih i slabih nizlaza
(udara). Na primer, ruski muki jampski tetrametar devetnaestog i ovog veka moe se predstaviti skicora 1, a slian
trogubi obrazac javlja se i u odgovarajuim engleskim
formama.
U elijevom jampskom retku Laugh with an inextinguishable laughter (Smej se neugasivim smehom), od
pet udara tri su liena naglaska rei. Od esnaest udara u
u sledeem katrenu iz Pasternakovog skoranjeg jampskog
tetrametra Zemlja, sedam ih je bez naglaska:
/ itlica za panibrata
S okonmcej podslepovatoj,
1 beloj noi i zakdtu
Ne razminiit'sja u reki.
Kako se velika veina udara podudara sa naglascima rei,

slualac ili italac ruskih stihova oekuje, s visokim stepenom verovatnoe, da e u svakom parnom slogu jampskih
redaka naii na naglasak rei; ali na samom poetku Pasternakovog katrena etvrti i, jednu stopu dalje, esti slog
i u prvom i u sledeem retku suoavaju ga s izneverenim
oekivanjima. Stepen ovakvog izneveravanja vei je
kad naglasak nedostaje u snanom udaru, a osobito je
upadljiv kad dva uzastopna udara nose nenaglaene slogove. Nenaglaenost dvaju susednih udara je to manje
verovatna i utoliko iznenadnija kada, kao u jednom kasnijem retku iste pesme, obuhvati ceo polustih: Ctoby za
gorodskoju gran'ju [st9byz3garack6ju gran'ju]. Oekivanje
o kome je re zavisi od tretmana odreenog udara u pesmi
i, ire, u svekolikoj postojeoj metrikoj tradiciji. Meutim, u pretposlednjem uaru nenaglaenost moe da odnese
prevagu nad naglaskom. Tako u ovoj pesmi samo 17 redaka
od 41 imaju naglasak rei na svom estom slogu. Pa ipak,
u ovakvom jednom sluaju inercija naglaenih parnih slogova u alternaciji sa nenaglaenim neparnim slogovima u
izvesnoj meri nas navodi da oekujemo naglasak i na
estom slogu jampskog tetrametra.
*Sasvim je prirodno to je Edgar Alan Po, pesnik i
i teoretiar izjalovljene anticipacije, bio taj koji je metriki
304
i psiholokl ocenio ljudski smisao za zadovoljenje koje

izaziva neoekivaao na mestu gde se neto oekivalo
pri emu je i jedno i drugo nezamislivo bez svoje suprotnosti, kao to zlo bez dobra postojati ne moe (36).
Ovde bismo lako mogli primeniti formulu Roberta Frosta
jz Figure koju pesma obrazuje: Figura je ista kao i za
ljubav (8).
Takozvana pomeranja naglaska rei u vieslonim reima od udara ka uzlaznom delu (obrnute stope), za
koja ne znaju standardne forme ruskog stiha, sasvim su
obina u engleskoj poeziji posle metrike ili sintaksike
pauze, ili oboga zajedno. Primer gde se to lako moe primetiti jeste ritmiko variranje istog prideva u Miltonovom
Infinite wrath and infinite despair (Beskrajan gnev i
beskrajan oaj). U retku Nearer, my God, to Thee,
nearer to Thee (Blie, moj boe, tebi, blie tebi), naglaeni slog jedne iste rei javlja se dvaput u uzlaznom delu,
najpre na poetku retka a zatim na poetku fraze. Ova
sloboda, koju komentarie Jespersen (20) i koja je rairena u
mnogim jezicima, moe se u potpunosti objasniti osobenitn
znaenjem odnosa izmedu uzlaza i udara koji mu neposredno
prethodi. Gde neposrednost takvog spoja ometa ubaena
pauza, uzlazni deo postaje nekom vrstom syllaba anceps.*
Pored pravila na kojima poivaju obavezne odlike
stiha, na metar se odnose i pravila po kojima se upravljaju
njegove neobavezne osobine. Mi smo skloni da pojave
kao to je odsustvo naglaska u udarima i njegovo prisustvo
u uzlazima oznaimo kao devijacije, ali moramo imati na
umu da su to dozvoljena kolebanja, odstupanja u okviru
granica koje namee zakon. Govorei renikom britanskog
Parlamenta, ovo nije opozicija njegovom velianstvu metru
nego opozicija njegovog velicanstva. A kad je re o stvarnim prekoraenjima metrikih zakona, razmatranje takvih
prekraja doziva u seanje Osipa Brika, moda najvatrenijeg od svih ruskih formalista, koji je imao obiaj da
kaa kako se politikim zaverenicima sudi i presuuje samo
za nsuspsle pakuaje nasilnog prevrata, jer su u sluaju.
uspenog dravnog udara satni zaverenici ti koji preuzimaju
* Slog na kraju metnke jedituce, iji kvantitet ostaje nejasan zbog pauze koja
mu siedi (primedba prevoioca).
LTNGVISTIKA 1 POETIKA
305
ulogu sudija i tuilaca. Ako prekraji metrikih zakona

uhvate korena, oni sami postaju metrika pravila.
Daleko od toga da bude apstraktna, teoretska shema,
metar ili, eksplicitnije reeno, plan stiha (verse design)
sainjava podlogu strukture svakog pojedinog retka
odnosno, u logikoj terminologiji, svake pojedine instance'
stiha (verse instance). Plan i instanca su korelativni
pojmovi. Plan stiha odreuje invarijantne osobine instanci
i postavlja granice varijacija. Peva srpskog narodnog epa
pamti, izvodi i velikim delom improvizuje na hiljade, a
pokatkad i na desetine hiljada redaka, i njihov metar ivi
u njegovoj svesti. Iako nije kadar da apstrahuje njegova
pravila, on primeuje i odbija da prihvati ak i najlake
prekraje ovih pravila. Svaki redak srpskog epa sadri
tano deset slogova i praen je sintaksikom pauzom.
Pored toga, obavezna granica rei pada ispred petog sloga
a obavezno odsustvo granice rei ispred etvrtog i desetog
sloga. Najzad, stih poseduje znaajne kvantitativne i akcenatske odlike (upor. 18, 19).
Ovaj srpski epski prekid, zajedno sa mnogim slinim
primerima koje nam prua komparativna metrika, ubedIjivo upozorava da je poistoveenje prekida sa sintaksikom
pauzom pogreno. Obavezna granica rei ne sme se kombinovati sa pauzom ona ak nije predviena ni da bude
primetna za uho. Analiza gramofonski snimljenih srpskih
epskih pesama dokazuje da nema obaveznih ujnih signala
prekida; pa ipak, svaki pokuaj uklanjanja granice rei
ispred petog sloga beznaajnom izmenom reda rei smesta
nailazi na otpor narodnog pevaa. Gramatika injenica
da etvrti i peti slog pripadaju dvema razliitim reima
dovoljna je za ocenu mesta gde dolazi prekid. Na taj nain,
plan stiha daleko prevazilazi pitanja pukog zvunog oblika;
to je daleko ira jezika pojava, i ona se ne da iscrpsti
nikakvim izdvajanjem fonetskih jedinica.
Rekoh jezika pojava, iako atman (4) tvrdi da
metar postoji kao sistem izvan datog jezika. Da, metar
se javlja i u drugim umetnostima koje se bave vremenskim
sledom. Ima mnogo lingvistikih problema na primer
sintaksa koji takoe prekorauju granicu jezika i koji
su zajedniki razliitim semiotikim sistemima. Moemo
20
I
306
LINGVISTIKA I FOETIKA
ak govoriti o gramatici saobraajnih signala. Tu postoji

signalizacioni kod prema kome uto svetlo kombinovano sa
zelenim upozorava da e slobodan prolaz uskoro biti obustavljen, a u kombinaciji sa crvenim najavljuje skori prekid
zastoja; ovakav uti signal pokazuje tesnu analogiju sa
perfektivnim glagolskim vidom. Meutim, poetski metar
ima toliko mnogo sutastveno jezikih osobenosti da ga je
najzgodnije opisati sa isto lingvistikog stanovita.
Dodajmo da ne treba zanemariti nijednu od jezikih
osobina kojima se odlikuje plan stiha. Tako bi, na primer,
odricanje konstitutivne vrednosti intonacije u engleskim
metrima predstavljalo dosta ozbiljnu greku. Da i ne govorimo o njenoj fundamentalnoj ulozi u metrima takvog
majstora engleskog slobodnog stiha kao to je Vitman,
nemoguno je ne obratiti panju na metriki znaaj pauzalne intonacije (zavrna junktura), bilo kadence ili
antikadence (22), u pesmama kao to je Otmica uvojka,
gde se namerno izbegava anambman (opkoraenje).* Ali
ak ni izrazito nagomilavanje anambmana nikad ne uspeva
da prikrije njihov digresivni, varijacioni status; oni uvek
podvlae normalnu podudarnost sintaksike pauze i pauzalne intonacije sa metrikom granicom. Kakav god bio
nain itanja recitatora, intonacione prinude pesme ostaju
na snazi. Intonacioni obris svojstven jednoj pesmi, jednom
pesniku, jednoj pesnikoj koli jedna je od najvanijih tema
koje su uzeli u razmatranje ruski formalisti (6, 56).
Plan stiha otelovljuje se u instancama stiha. Obino se
slobodno variranje ovih instanci oznaava pomalo dvosmislenom reju ritam. Variranje instanci stiha u okviru
date pesme mora se strogo razluivati od varijabilnih
instanci izvoenja (delivery instance). Namera da se
opie redak pesme onako kako se u stvarnosti izvodi
od manje je koristi za sinhronu i istorijsku analizu poezije
Termin juncture u novijoj amerikoj lingvistici obuhvata pitanja kontakta
izmeu fonema, a po nekima i morfema kao gramatikill jedinica, u govornom lancu;
zavrna junktura je pauza koja nastupa na kraju iskaza odnosno, u nekim sluajevima, intonacione celine. Ovaj krug pojava ranije je prouavan pod drugim imenima,
kao sound-iunction kod Svita ili Grenzsignale kod Trubeckog. Karcevski, na iju upotrebu terrriia cadence i anticadence Jakobson ovtle upuuje, pod prvim od njih podrazumeva intonaciono obeleavanje kraja celine koja predstavlja reenicu, a pod drugim intonaciono diferenciranje reeninih delova. Anambman je opkoraenje granice stiha pri kome dve tesno povezane rei u reenici ostaju rastavljene tom granicom, kao u primeru iz Hopkinsa datom neto nie (primedba prevodioca).
307
nego za prouavanje recitovanja poezije u sadanjosti i

prolosti. Istina je, meutim, prosta i jasna: Ima mnogo
naina da se kae ista pesma i ovi se meusobno mnogostruko razlikuju. Kazivanje je dogaaj, ali sama pesma,
ako je uopte ima, mora biti nekakav trajan predmet.
Ovaj mudri memento Vimzata i Bierdslija (55) odista spada
meu osnovne stvari u modernoj metrici.
U ekspirovim stihovima drugi, naglaeni slog rei
absurd obino pada na udar, ali jednom u treem inu
Hamleta pada na uzlazni deo: No, let the candied tongue
lick absurd pomp ,Ne, nek' ueeren jezik lie smeni
sjaj'. Recitator moe da skandira re absurd u ovom
retku s naglaskom na prvom slogu, ili da potuje zavrni
naglasak rei u skladu sa standardnom akcentuacijom.
On moe i da potini naglasak rei na pridevu jakom sintaksikom naglasku glavne rei koja mu sledi, kako to
napominje Hil: N6, let the candled tongue llck absiird
pomp (11) kao u Hopkinsovoj koncepciji engleskih
antispasta:* regret never (13). Postoji, najzad, mogunost emfatikih modifikacija bilo kroz lelujavu akcentuaciju (schwebende Betonung) koja bi obuhvatila oba
sloga, bilo eksklamacionim pojaanjem prvog sloga [ab-siird]. Ali za koje se god reenje recitator odluio, pomeranje naglaska rei sa nizlaza na uzlaz bez prethodne pauze
jo uvek piivlai panju, i trenutak izneverenog oekivanja
ostaje delotvoran. Gde god recitator stavio akcenat, protivrenost izmeu engleskog naglaska rei na drugom slogu
rei absurd i udara pripojenog prvom slogu i dalje ivi
kao sastavna odlika instance stiha. Tenzija izmeu iktusa
i uobiajenog naglaska rei svojstvena je ovom retku nezavisno od njegovih razliitih realizacija u tumaenju raznih
glumaca i italaca. Kako Derard Manli Hopkins primeuje u predgovoru svojim pesmama, dva ritma na neki
nain teku naporedo (14). Njegov opis ovakvog kontrapunktalnog toka moe se reinterpretirati. Pridodavanje
jednog principa ekvivalentnosti sledu rei, ili, drukije
reeno, montiranje metrike forme na uobiajenu govornu
Antispast )e metrika stopa ili sistem od etiri sloga gde je prva kadenca
jampska a druga trohejska (primedba prevodioca).
20
308
formu, nuno izaziva doivljaj dvostrukog, dvoznanog

oblika kod svakoga ko poznaje dati jezik i stih. Ovaj doivljaj donose i sticanja i razilaenja ovih dveju formi, i
ispunjena i izneverena oekivanja.
Nain na koji se data instanca stiha ostvaruje u datoj
instanci izvoenja zavisi od plana izvoenja (detivery
design) recitatora; on moe vrsto da se dri nekog stila
skandiranja, da se prikloni prozodiju koji je blizak prozi,
ili da slobodno osciluje izmeu ova dva pola. Moramo se
uvati simplicistikog binarizma koji bi dva para sveo na
jednu jedinu opoziciju, bilo brisanjem kardinalne distinkcije
izmeu plana stiha i instance stiha (kao i izmeu plana
izvoenja i instance izvoenja), bilo pak neopravdanim
poistoveenjem instance izvoenja i plana izvoenja sa
instancom stiha i planom stiha.
But tell me, child, your choice; what shall I buy
You? Father, what you buy me I like best.
Pa kai mi, dete, svoj izbor; ta da kupim
ti? Oe, to mi kupis to najvLe volitn.
Ova dva retka iz Hopkinsovog Lepog srca sadre

teak anambman koji stavlja granicu stiha ispred zavrne
jednoslone rei jedne fraze, jedne ieenice, jednog iskaza.
Recitovanje ovih pentametaia moe biti strogo metriko,
sa jasnom pauzom izmsu buy i you i izostavljenom
pauzom posle zamenice; ili, nasuprot tome, do izraza moe
doi jedan prozno usmeren manir, bez ikakvog razdvajanja
rei buy you i sa jasno izraenom pauzalnom intonacijom na kraju pitanja. Meutim, nijedan od ova dva naina
recitovanja ne moe da prikrije hotimini laskorak izmeu
metrike i sintaksicke deobe. Stihovni oblik jedne pesme
ostaje potpuno nezavisan od njenog varijabilnog izvoenja
ime ipak ne bih eleo da svedem na nulu primamljivo
pitanje Autorenleser-a. i Selbstleser-a., koje je potegao
Zifers (46).*
Nema sumnje da je stih po prevashodstvu povratna
glasovna figura. Uvek po prevashodstvu, ali nikad i
jedinstveno. Svi pokuaji ograniavanja takvih poetskih
Ova distinkcija odnosi se na pesmu kako je ita sam italac i kako je uje
u izvoenju autora (primedba prevoioca).
309
konvencija kao to su metar, aliteracija ili rima na nivo

zvuka su primeri spekulativnog umovanja lienog svake
empirijske podloge. Projektovanje jednadbenog principa u
sekvencu ima mnogo dublje i ire znaenje. Valerijev nain
gledanja na poeziju kao na oklevanje izmeu zvuka i
smisla (upor. 50) daleko je realistiniji i nauniji od svakog
jednostranog fonetskog izolacionizma.
Premda se rima po definiciji temelji na redovnora
povratu ekvivalentnih fonema ili fonemskih grupa, njeno
tretiranje iskljuivo sa stanovita zvuka predstavljalo bi
nezdravo uproenje. Rima nuno ukljuuje semantiki
odnos izmeu timovanih jedinica (druga u rimi, kako
ih Hopkins naziva). Pri paljivom ispitivanju jedne rime
pred nas se postavlja pitanje da li je to homeoteleuton, koji
sueljava sline derivacione ili flektivne sufikse (ili oboje:
congratulations decorations), ili opet da li rimovane
rei pripadaju jednoj ili razliitim gramatikim kategorijama. Tako, primera radi, Hopkinsovu etvorostruku rimu
sainjava slaganje dveju imenica kind i mind
koje kontrastiraju sa pridevom blind i glagolom find.
Ima li izvesne semantike bliskosti, neke vrste metaforinog
poreenja izmeu rimovanih leksikih jedinica, kao u primerima dove love (golub ljubav), light bright
(svetlojarko), placespace (mestoprostor), name
fame (ime slava)? Da li rimovani lanovi vre istu sintaksiku funkciju? Razlika izmeu morfoloke klase i
sintaksike primene moe biti istaknuta u rimi. Tako su
u Poovim stihovima While I nodded, nearly napping,
suddenly there came a tapping, As of someone gently rapping sve tri rimovane rei, iako morfoloki podudarne,
sintaksiki razliite. Da li su potpuno ili delimino homonimne rime zabranjene, od li se toleriu ili im se daje prednost? Takvi potpuni homonimi kao son sun, I
eye, eve eave, a s druge strane eho-rime kao December ember, infinitenight, svvarmwarm,
smiles miles? A kako stoji sa sloenim rimama (kao
Hopkinsove enjoyment toy meant ili began some
ransom), gde se re kao jedinica slae s grupom rei?
Jedan pesnik ili pesnika kola mogu biti orijentisani
u pravcu gramatike rime ili protiv nje; rime moraju biti
310
ili gramatike ili antigramatike; jedna agraraatika rima,

ravnoduna prema odnosu izmeu zvuka i gramatike
strukture, pripadala bi, kao i svaki agramatizam, verbalnoj
patologiji. Ako jedan pesnik tei izbegavanju gramatikih
rima, za njega kao to je rekao Hopkins postoje
dva elementa lepote koju rima daruje duhu: slinost ili
istovetnost zvuka i neslinost ili razliitost znaenja (13).
Kakav god bio odnos izmeu zvuka i znaenja u razliitim
tehnikama rime, obe sfere su nuno zahvaene. Posle
Vimzatovih dubokih zapaanja o znaenjskoj prirodi rime
(54) i pronicljivih modernih studija o obrascima slavenske
rime, prouavaocu poetike bilo bi teko da brani miljenje
po kome rime oznaavaju jedino na veoma neodreen nain.
Rima je samo poseban, zgusnut sluaj jedne znatno
optije moeniD ak d i kaerriD fundamsntalne pojave
u poeziji, naime paralelizma. I ovde je Hopkins, u svojim
studentskim radovima iz 1865, ispoljio udesan intuitivni
uvid u strukturu poezije:
Onaj deo poezije koji je stvar vetine, a moda smemo
da kaemo i vaskolika umetnika vetina, svodi se na
princip paralelizma. Struktura poezije jeste struktura neprekidnog paralelizma, koji se protee od tehnikih takozvanih paralelizama hebrejske poezije i antifona crkvene
muzike do isprepletenosti grkog, italijanskog ili engleskog
stiha. Ali dve vrste paraleliztna nuao postoje jedna
gde je opozicija jasno obsleena, i druga gde je ona pre
prelazna ili hromatska. Samo se prva vrsta, ona sa obeleenim paralelizmom, tie strukture stiha u ritmu (povraaj izvesnog sleda slogova), u metru (povraaj izvesnog
ritamskog sledi), u aliteraciji, u asonanci i u sliku. Snaga
ovog povraaja zainje jedan odgovarajui povraaj ili
paralelizam u reiima ili u misli, i govorei grubo, o tenji
vie no o neizbsnom ishodu izrazitiji paralelizam u
strukturi bilo elabDracije bilo emfaze zainje izrazitiji paralelizam u reima i smislu ... Izrazito obeleenoj, nagloj
vrsti paralelizma pripadaju metafora, poreenje, parabola itd., gde se efekat trai u slinosti stvari, i antiteza,
kontrast itd., gde se on trai u neslinosti (13).
Kratko reeno, ekvivalentnost zvuka, projektovana u
sekvencu kao njen konstitutivni princip, neminovno uklju-
311
uje semantiku ekvivalentnost, i na svakom jezikom

nivou svaka konstituenta takve jedne sekvence izaziva
jedan od dva korelativna doivljaja koje Hopkins zgodno
definie kao uporeivanje radi slinosti i uporeivanje
radi neslinosti.
Folklor nam nudi najizrazitije definisane i najstereotipnije forme poezije, naroito podesne za strukturalno
ispitivanje (kao to je Sebeok pokazao na eremiskim*
primerima, 45). One oralne tradicije koje se slue gramatikim paralelizmom da bi povezale uzastopne retke, npr.
obrasci ugro-finskog stiha (vid. 2, 48) ili, u velikoj meri,
ruska narodna poezija, mogu se plodonosno analizirati
na svim jezikim nivoima fonolokom, morfolokom,
sintaksikom i leksikom: mi tu saznajemo koji se elementi
koncipiraju kao ekvivalentni i kako se slinost na izvesnim
nivoima razblauje uoljivim razlikama na drugima. Takve
forme nam omoguuju da proverimo Ransomovu mudru
sugestiju da proces kombinovanja metra i znaenja jeste
organski akt poezije, koji ukljuuje sva njena vana obeleja (40). Ove tradicionalne strukture jasnog oblika mogu
da rasteraju Vimzatovu sumnju u mogunost pisanja gramatike uzajamnog dejstva izmeu metra i smisla, kao i
gramatike rasporeda metafora (54). im se paralelizam
uzdigne do kanona, uzajamno delovanje metra i znacenja
i raspored tropa prestaju da budu slobodni i individualni
i nepredvidljivi delovi poezije.
Prevedimo koji tipian redak iz ruskih svadbenih pesama o pojavi mladoenje:
Mlad delija tremu prilazio,
Vasilije dvoru prihodio.
Prevod je doslovan; meutim, glagoli u obema ruskim klauzama stoje na kraju** (Dobroj molodec k senikam privoraival, // Vasilij k teremu prixaival). Ova dva retka sintaksiki i morfoloki potpuno odgovaraju jedan drugom.
Oba predikativna glagola imaju iste prefikse i sufikse i istu
* Jedan od ugro-finskih jezika na teritoriji Sovjetskog Saveza (primedba
prevodioca).
* * Ovo upozorenje odnosi se na Jakobsonov engleski prevod, gde glagoli ne
mogu da budu na kraju, i suvino je ako je re o srpskohrvatskom prevodu, gde om
normalno dolaze na kraju kao i u ruskom originalu (primedba prevodioca).
312
vokalsku alternaciju u osnovi; oni se podudaraju u vidu,

vremenu, broju i rodu i, tavie, sinonimni su. Oba subjekta,
opta imenica i vlastito ime, odnose se na istu osobu i
obrazuju apozicionu grupu. Dva modifikatora mesta izraena su identinim predlokim konstrukcijama, a prvi prema
drugom stoji u odnosu sinegdohe.
Ovim stihovima moe prethoditi jedan redak slinog
gramatikog (sintaksikog i morfolokog) ustrojstva: Nit'
siv soko gorom proletao ili Nit' konj vilen dvoru doletao. Sivi soko i vileni konj ovih varijanata stavljaju
se u metaforiki odnos prema mladom deliji. Ovo je
tradicionalni slavenski negativni paralelizam opovrgavanje metaforikog stanja u prilog faktikog stanja. Negacija ne moe se, meutim, izostaviti: Jasjon sokol za gory
zaljotyval (Siv je soko gorom proletao) ili Retiv kon'
ko dvoru priskakival (Konj je vilen dvoru doletao). U
prvom od ova dva primera metaforiki odnos se odrava:
mlad delija pojavio se u tremu, kao siv soko iz gore. Nasuprot tome, u drugom sluaju semantika veza postaje dvosmislena. Poreenje mladoenje koji se pojavljuje i konja
u galopu kao da se namee, ali u isti mah zaustavljanje
konja na dvoru ustvari prethodi pristupanju junaka kui.
Tako pesma, pre no to uvede jahaa i kuu njegove ljube,
evocira dodirne, metonimijske slike konja i dvorita: posed
umesto vlasnika, spoljanjost umesto unutranjosti. Prikazivanje mladoenje moe biti razbijeno na dva uzastopna
trenutka ak i bez zamenjivanja jahaa konjem: Mlad
delija dvoru dojezdio, // Vasilije tremu prihodio. Na taj
se nain vileni konj, koji iskrsava u prethodnom retku
u slinom metrikom i sintaksikom poloaju kao mladi
delija, pojavljuje istovremeno kao neto slino ovom momku
i kao njegov reprezentativan posed pravo govorei, kao
pars pro toto za jahaa. Slika s konjem prebiva na graninoj liniji izmeu metonimije i sinegdohe.* Iz ovih sugestivnih konotacija vilenog konja proistie metaforska
sinegdoha: u svadbenim pesmama i drugim vidovima ruske
deo celi
se zasniva na zamenjivamu po rmzini jeune siike drugoj. u mnogim sluajevima nema
jasnih granica izmedu ova tri tropa, kao to Jakobsonov pnmer lepo pokazuje (primedba prevodioca).
313
folklorne erotike, retiv kon' svojom izrazitom mukosti

postaje latentan pa ak i otvoren faliki simbol.
Jo osamdesetih godina prolog veka istakao je Potebnja, taj vrsni istraiva slavenske poetike, kako se u
narodnoj poeziji, po svemu sudei, simbol materijalizuje
(postaje oveestvlen), preobraava u dodatak ambijentu.
Jo uvek simbol, on se ipak dovodi u neku vezu s radnjom.
Tako se npr. poreenje iznosi u vidu vremenskog sleda
(38). U Potebnjinim primerima iz slavenskog folklora, vrba
ispod koje prolazi devojka u isto vreme slui kao njena
slika; drvo i devojka su istovremeno prisutni u istoj verbalnoj slici vrbe. Sasvim slino ovome, konj iz ljubavne
pesme ostaje simbol polne moi ne samo dok momak
moli devojku da nahrani njegovog paripa ve i dok ga
sedlaju, odvode u konjunicu ili vezuju za stablo.
U poeziji ne samo fonoloka sekvenca ve, na isti
nain, i svaka sekvenca semantikih jedinica tei jednaenju. Superponirana blizini, slinost daje poeziji onu
njenu sveproimnu simboliku, mnogostruku, polisemantiku sutinu koju tako lepo nagovetava Geteovo Alles
Vergangliche ist nur ein Gleichnis (Sve prolazno samo
je slinost). Strunijim reima reeno, sve sekventno jeste
poreenje. U poeziji, gde se slinost nadograuje na blizinu, svaka metonimija je pomalo metaforina a svaka
metafora ima metonimijski prizvuk.
fAmbiguitet predstavlja neotuivu unutranju odliku
svake poruke usredsreene ha samu sebe, ukratko prateu karakteristiku poezije. Ponovimo sa Empsonom: Mahinacije ambiguiteta spadaju meu same korene poezije
(7). Ne samo sama poruka ve i njen poiljalac i primalac
postaju dvosmisleni. Pored pisca i itaoca, tu su ja lirskog
junaka ili fiktivnog pripovedaa i vi ili ti navodnog
primaoca dramskih monologa, molitava i poslanica. Primera radi, pesma Rva Jakov upuena je Spasitelju od
strane junaka u naslovu, dok u isto vreme deluje kao
subjektivna poruka pesnika arlsa Vezlija njegovim itaocima. Gotovo svaka poetska poruka jeste diskurs s nekom
vrstom navoda, diskurs sa svim onim osobenim, zamrenim
problemima koje govor unutar govora stavlja pred
lingviste.
314
Primat poetske funkcije nad referencijalnom funkcijom

ne utire predmet ali ga ini dvosmislenim. Dvosmislena
poruka nalazi svoju paralelu u podeljenom poiljaocu,
podeljenom primaocu, a povrh toga jo i u podeljenom
predmetu, kakav se ubedljivo eksponuje u uvodnim reima bajki razliitih naroda na primer, u uobiajenom
uvodu pripovedaa sa Majorke: Aixo era y no era (Bilo
je i nije bilo: 9). Ponavljanje do koga dolazi unoenjem
principa ekvivalentnosti u sekvencu ini ponovljivim ne
samo sastavne sledove poetske poruke ve i celu poruku.
Ova sposobnost ponavljanja, neposrednog ili odgoenog,
ovo opredmeenje poetske poruke i njenih konstituenata,
ovo preobraanje jedne poruke u neto trajno sve ovo
predstavlja uroeno i delotvorno svojstvo poezije.
U sekvenci, gde slinost lei povrh blizine, dve sline
fonemske sekvence u meusobnoj blizini sklone su da
dobiju paronomastiku funkciju: rei slinog zvuka privlae se i znaenjem. Istina je da prvi red zavrne strofe
Poovog Gavrana obilato koristi ponovljene aliteracije,
kao to belei Valeri (50), ali neodoljivi efekat ovog
retka i cele strofe prevashodno proistie iz nadmonog
uticaja poetske etimologije.
And
On
And
And
the Raven, never flitting, still is sitting, stili is sitting

the pallid bust of Pallas just above my chamber door;
his eyes have all the seeming of a demiri's that is dreaming,
the lamp-light d'er him streaming throws his shadow on
the floor;
And my soul from out that shaioiv that lies floating on the
floor
Shall be lifted nevermore*
Gavranovo sedalo, bleda bista Palade (the pallid bust

of Pallas), stapa se kroz sonornu paronomaziju /pae bd/
* Preplitanje zvuka i znaenja na koje se Jakobson sprema da ukae ne moe
se u nekoj veoj meri preneti ni u kakvom prevodu ove strofe; ipak emo je, radi
prenoenja njenog opteg smisla, dati u prevodu Slamniga i oljana:
I taj gavran, ute sarno, jo je tamo jo je tamo,
Na Paladin kip je sjeo, to se iznad vrata die,
Oi su mu slika prava zloduha, to sniva, spava,
Svjetlost, to ga obasjava, na tlu njegvu sjenu rie,
Moja dua iz tih sjena, to mi cijelu sobu skne.
Ustat nee nikad vie!
315
/pae bs/ u jednu organsku celinu (slino elijevom izlivenom retku Sculptured on alabaster obelisk /sk. lp/
/l.b.st/ /b.l.sk/). Ove dve sueljene rei pre toga su
bile stopljene u jednom drugom epitetu iste biste placid
/plae sid/ blag, miran to je pesnika blenda, a veza
izmeu onog koji sedi i sedala s i svoje strane je jo pojaana paronomazijom: bhd or beast upon the
bust
(ptica il' bestija na
bisti). Ptica sedi // na bledoj
bisti Palade povie mojih vrata, i gavran je na svom sedalu,
uprkos ljubavnikovog imperativa take thy form from off
my door (nosi svoje oblije s mojih vrata) prikovan
za to mssto reima /dASt abAv/, koje daju blendu /bASt/.
Neprekidni boravak groznog gosta izraen je lancem
ingenioznih paronomazija, delom obrtnih to se moe
i oekivati od takvog promiljenog eksperimentatora koji
istrauje anticipatomi, regresivni modus operandi, takvog
majstora u pisanju natrake kakav je Edgar Alan Po.
U uvodnom retku ove zavrne strofe, raven (gavran)
se, u susedstvu sumornog refrena never (nikad), jo
jednom pojavljuje kao otelovljeni odraz ovog never
u ogledalu: /n.v.r/ /r.v.n/. Upadljive paronomazije
meusobno povezuju dva amblema venog ocajanja, najpre
the Raven, never flitting na poetku poslednje strofe,
a zatim, u njenim poslednjim redovima, shadow that lies
floating on the floor i shall be lifted nevermore:
/nsvar flltivj / /floutiv) / . . . /flor/ . . . Iiftad nsver/.
Aliteracije koje su zapele za oko Valeriju obrazuju paronomastiki niz: /sti.. ./ /sit. . ./ /sti. . ./ /sit.../.
Invarijantnost grupe naroito istiu varijacije u njenom
poretku. Dva svetlosna efekta tipa chiaroscuro plamtei pogled (fiery eyes) crne ptiurine i svetlost lampe
koja baca njenu senku na pod (his shadovv on the floor)
evociraju se da bi doprineli turobnosti cele slike, i opet
su povezana slikovitim efektom paronomazija: /'ol5a
si:miy)/ . . . /di: manz/ . . . /iz drimi-/)/ /orim stri:mi7)/.
That shadovv that lies /laiz/ sparuje se s gavranovim
oima (eyes /aiz/) u impresivno zaturenoj eho-rimi.
U poeziji, svaka upadljiva slinost zvuka ocenjuje se
sa stavnovita slinosti odnosno razlinosti znaenja. Ali
316
POUpov aliterativni poziv pesnicima the sound must

s
eem an Echo of the sense (zvuk se mora priiniti odjekom
s
misla) i m a iru primenu. U referencijalnom jeziku veza
izmeu signans-a i signatum-a. se prevashodno zasniva na
njihovoj kodifikovanoj blizini, to se esto, na nain koji
zbunjuje, naziva proizvoljnou verbalnog znaka.* Relevantnost sprega zvukznaenje prosta je posledica nadogradivanja slinosti na blizinu. Glasovni simbolizam je
neosporno objektivna relacija, zasnovana na pojavnoj povezanosti razliitih ulnih puteva, a posebno vizuelnog i
auditivnog doivljavanja. Ako su rezultati istraivanja u
ovoj oblasti ponekad bili nejasni ili sporni, to je najpre
otuda to se nije poklanjala dovoljna panja metodima
psiholokog odnosno lingvistikog ispitivanja. Naroito je
s lingvistikog gledita pravu sliku esto iskrivljavao nehat
prema fonolokom aspektu govornih glasova, ili se opet
radilo o neizbeno zaludnim operacijama s kompleksnim
fonemskim jedinicama umesto s njihovim konanim komponentama. Ali kad poto smo npr. obavili testove sa
fonemskim opozicijama kao to je gravis/akut**. upitamo da li je /i/ 111 /u/ tamnije, neki od subjekata mogu
da odgovore da im ovo pitanje nije jasno, ali teko da e,
ijedan da ustvrdi da je /i/ tamnije.
Poezija nije jedina oblast u kojoj glasovni simbolizami
dolazi do izraaja, ali je to podruje gde se unutranjit ,
spreg zvuka i znaenja, prelazei put od latentnog do oi-\v
tog, manifestuje najopipljivije i najintenzivnije, kako je
pokazano u Hajmsovom stimulativnom izlaganju (15).
Iznadproseno nagomilavanje izvesne klase fonema ili
kontrastivno okupljanje dveju suprotnih klasa u glasovnom
tkivu jednog stiha, jedne strofe, jedne pesme, deluje kao
neka donja struja znaenja da se posluimo slikovitim
Poovim izrazom. U dvema polarizovanim reima fonemski
odnos moe se slagati sa semantikom opozicijom, kao
kod ruskog /d'en'/ dan i /no/ no, sa akutnim vokalom
i palatalizovanim konsonantima u danjem imenu i odgo* O termmima signans t signatum, kao i o Sosirovoj doktrini o proizvoljnosti
verbalnog znaka i reakcijama koje je ona izazvala v. napred u raspravi Traenje
sutine )ezika (primedba prevodioca).
* O ovoj opoziciji i o drugim parovima distinktivnih obeleia u bina
fonologiji v. napred u studiji Fonologija i fonetika (primedba prevodioca).
317
varajuim gravisnim vokalom u nonom. Pojaavanje ovog

kontrasta putem okruivanja prve rei akutnim i palatalizovanim fonemama, za razliku od gravitetom obojene
fonemske okoline druge rei, ini zvuk temsljitim odjekom
smisla. Ali u francuskom jour dm i nuit no distribucija gravisnih i akutnih vokala je obrnuta, tako da
Malarmeova Tumaranja podiu protiv njegovog maternjeg jezika optubu da dodeljivanjem tarane boje danu a
svetle noi ispoljava nastranost koja obmanjuje (30). Vorf
kae da kada u svom zvunom obliku jedna re pokazuje
akustiku slinost sa svojim znaenjem, mi to moemo
da prim3timD . . . ali suprotan slucaj ostaje neprimeen.
Ipak poetski jezik, a posebno francuska poezija u onoj
koliziji zvuka i znaenja koju otkriva Malarme, tei fonolokoj alternaciji takvog jednog raskoraka i potapa obrnutu distribuciju vokalskih obeleja time to nuit okruuje niskotonskim ajour visokotonskim fonemama, ili pak pribegava
setnantikom pomeranju: slike dana i noi zamenjuju slike
svetlog i tamnog drugim sinestetikim korelatiraa fonemske
opozicije po tonalnosti i stavljaju, na primer, teak i topao
dan u kontrast sa vazduastom, sveom noi; jer ini se
da ljudski subjekti meusobno asociraju doivljaje svetlog,
otrog, tvrdog, visokog, lakog, brzog, tonski visokog,
uskog itd. u jednoj dugakoj seriji, a s druge strane doivljaje tamnog, toplog, savitljivog, mekog, tupog, niskog,
tekog, sporog, tonski niskog, irokog itd. u drugoj dugakoj seriji (53, str. 267 i d.).
Koliko god u poeziji bio dejstven naglasak na ponavljanju, glasovno tkivo je daleko od toga da bude ogranieno
na numerike majstorije, i fonema koja se pojavljuje svega
jednom, ali u nekoj kljunoj rei, u nekom prikladnom
poloaju, naspram kontrastivne pozadine, moe stei vidan
znaaj. Kako su slikari imali obiaj da kau, Un kilo de
vert n'est pas plus vert qu'un demi kilo (fcCilogram zelene
boje nije zeleniji od pola kilograma).
Svaka analiza poetskog glasovnog tkiva mora dosledno
uzimati u obzir fonoloku strukturu datog jezika i, pored
opteg koda, takoe i hijerarhiju fonolokih distinkcija u
datoj pesnikoj konveticiji. Tako aproksimativne rime slovenskih naroda u oralnoj i u nekim stadijumima pisane
318
tradicije doputaju nesline konsonante u rimovanim lanovima (kao eko boty, boky, stopy, kosy, sochy), ali,
kako primeuje Ni (34), uzajamno slaganje zvunih i
bezvunih konsonanata nije dozvoljeno, tako da navedene
eke rei ne mogu da se rimuju sa body, doby, kozy, rohy.
U pesmama nekih amerikih indijanskih naroda, kao to
su Pima-Papago i Tepekano prema posmatranjima Hercoga, samo delomino objavljenim (10), fonemska
distinkcija izmeu zvunih i bezvunih plozivnih konsonanata i izmeu njih i nazala zamenjuje se slobodnom varijacijom, dok se distinkcija izmeu labijala, dentala, velara
i palatala rigorozno odrava. Tako u poeziji ovih jezika
konsonanti gube dva od etiri distinktivna obeleja, zvuno/
bezvuno i nazalno/oralno, a zadravaju druga dva gravis/akut i kompaktno/difuzno. Selekcija i hijerarhijska
stratifikacija kategorija koje imaju svoju snagu jeste inilac
od prevashodne vanosti za poetiku, kako na fonolokom
tako i na gramatikom planu.
Staroindijska i srednjovekovna latinska knjievna teorija otro su razlikovale dva pola verbalne umetnosti, obeleena u sanskritu kao Pahcall i Vaidarbhl, a u latinskom,
sledstveno tome, kao ornatus difficilis i ornatus facilis (vid.
1)*; ovaj drugi stil oigledno je znatno tei za lingvistiku
analizu, jer su u takvim knjievnim formama verbalna
sredstva neupadljiva i jezik izgleda kao gotovo prozirna
odea. Ali moramo rei sa arlsom Sandersom Persom:
Ova odora nikad se ne da potpuno svui ona se samo
zamenjuje neim prozranijim (35, str. 171). Kompozicija bez stihova, kako Hopkins naziva proznu varijantu verbalne umetnosti, gde paralelizmi nisu tako strogo
obeleeni i tako strogo redovni kao u neprekidnom paralelizmu i gde nema dominantne glasovne figure stavlja
pred poetiku zamrenije probleme, kao to to ini svaka
prelazna jezika oblast. U ovom sluaju radi se o prelazu
izmeu strogo poetskog i strogo referencijalnog jezika. Ali
Propova pionirska monografija o strukturi bajke (39) pokazuje nam kako jedan dosledno sintaksiki pristup moe biti
od izvanredno velike pomoi ak i u klasifikovanju tra* Podela se odnosi na vei onosno manii stepen prisustva retorikih figura,
obrta i ukrasa, na veu ili manju ornamentacij i knjievnih dela (pnmedba prevodioca).
319
dicionalnih zapleta i otkrivanju zagonetnih zakonitosti na

kojima poivaju njihova selekcija i kompozicija. Nove
studije Levi-Strosa (24, 25, 26) svedoe o jednom znatno
dubljem ali u sutini slinom pristupu istom konstrukcionom
problemu.
Nije nikakav sluaj to su metonimijske strukture slabije istraene od domena metafore. Neka mi bude doputeno
da ponovim svoju ranije uinjenu opasku da je studij
poetskih tropa uglavnom usmeravan u pravcu metafore,
dok se tzv. realistika literatura, intimno povezana s metonimijskim principom, jo uvek opire tumaenju iako
se ista lingvistika metodologija kojom se poetika slui
u analizi metaforikog stila romantiarske poezije moe u
celosti primenitinametonimijsko tkanje realistike proze (16). _
Udbenici veruju u postojanje pesama lienih slika, ali'
oskudnost u leksikim tropima ustvari se nadoknauje
velianstvenim gramatikim tropima i figurama. Pcetski
izvori skriveni u morfolokoj i sintaksikoj strukturi jezika, jednom reju poezija gramatike, i njen knjievni produkt, gramatika poezije, mahom su ostajali nepoznati
kritiarima i zapostavljeni od strane lingvista, ali su ih
zato kreativni pisci veto otkrivali.
Glavnu dramsku snagu uvoda u Antonijevu pogrebnu
besedu o Cezaru ekspir postie vetim variranjem gramatikih kategorija i konstrukcija. Marko Antonije ismeva
Brutov govor time to razloge navedene za ubistvo Cezarovo preobraa u iste jezike fikcije. Brutova optuba
protiv Cezara, as he was ambitious, I slew him (budui
da je bio vlastoljubiv, ja sam ga ubio), biva podvrgnuta
uzastopnim transformacijama. Najpre je Antonije svodi
na obian navod koji odgovornost za to tvrenje prebacuje na citiranog govornika: The noble Brutus // Hath
told you . . . . (Brut plemeniti ree
). Prilikom
ponavljanja, ovaj pomen Bruta protivstavlja se Antonijevim sopstvenim tvrdnjama uz pomo suprotne sveze
but (ali) i dalje degradira dopusnim yet (ipak).
Osvrtanje na tuioevu ast prestaje da opravdava optubu
kad se ponovi uz zamenu ranijeg uzronog for (jer) obinim sastavnim and (a), i kad se na kraju dovede u pitanje zlobnim ubacivanjem modalnog sure (neosporno):
320
The noble Brutus

Hath told you Caesar was ambitious;
For Brutus is an honourable man,
But Brutus says he was ambitious,
And Brutus is an honourable man.
Yet Brutus says he was ambitious,
And Brutus is an honourable man.
Yet Brutus says he was ambitious,
And, sure, he is an honourable man.
(Brut plemeniti ree kako Cezar
* bejae vlastoljubiv;
Jer Brut je ovek astan,
Al' Brut ree da bee vlastoljubiv,
A Brut je ovek astan.
Ipak, Brut ree da bee vlastoljubiv,
A Brut je ovek astan.
Ipak, Brut ree da bee vlastoljubiv,
A Brut je ovek astan neosporno).
Poliptoton* koji sledi I speak . . . Brutus spoke . . .

I am to spsak (Drim r e c . . . rei Brutove. . . da vam
reem): daje ponovljenoj optubi vid pukog prenoenja rei umesto prenoenja injenica. Kako bi se reklo
u raodalnoj logici, efekat lei u posrednom ili kosom
kontekstu (obligue context) koji navedene argumente preobraava u nedokazive reenice verovanja:
/ speak not to disprove what Brutus spoke,
But here I am to speak v/hat I do know.
(Ns drim re za rei Brutove
pobijam, ve sam ovde da vam reem
ono to znam).
Najdelotvorniji trik Antonijeve ironije jeste nain na

koji on menja modus obliquus Brutovih izvoda u modus
rectus, da bi pokazao kako ovi opredmeeni atributi nisu
nita drugo do jezike fikcije.** Na Brutove rei he was
ambitious (bejae vlastoljubiv), Antonije odgovara najpre
prenosei pridev sa vrioca na radnju (Did this in Caesar
* Retoriko ponavljanje jedne rei, uz variranje padea, vremena, stanja, pripadnosti po vrstama rei i sl., u istoi reenici (primedba prevodioca).
** Modui rectus jeste takav naiin izraavanja kod koga se upotrebom nominativa ili vokativa premet iskaza dovodi u poloaj subjekta; odnosi koje podrazu.nevaju kosi padei potpadaju pod modus obliquus (pnmedba prevodioca).
321
seem ambitious? Da 1' taj mu in bejae vlastoljubiv?),

a potom izvlaei apstraktnu imenicu ambition (vlastoljublje) i pravei od nje prvo subjekt konkretne pasivne
konstrukcije Ambition should be made of sterner stuff
(Vlastoljublje valja od tvre grae da je pravljeno) a
zatim predikativnu imenicu u upitnoj reenici Was this
ambition? (Da 1' to bejae vlastoljublje?). Brutov
apel hear me for my cause (ujte moje razloge) dobija
odgovor sa istom imenicom in recto, hipostazovanim
subjektom upitne aktivne konstrukcije: What cause witholds you . . . ? (kakav razlog prei vas . ..?). Dok Brut
poziva awake your senses, that you may the better judge
(prenite svoja ula da biste bolje razabrali), apstraktna
imenica izvedena od glagola postaje apostrofiran agens
u Antonijevoj replici: O judgment, thou art fled to brutish
beasts . . . (Avaj, razbore! U brutalne utek'o si zveri...).
Uzgred reeno, ova apostrofa sa/ svojom ubistvenom paronomazijom Brut brutalan podsea na Cezarov oprotajni
uzvik Et tu, Brute!* Svojstva i delatnosti pokazuju se
in recto, dok se njihovi nosioci javljaju ili in obliguo
(witholds you prei vas, to brutish beasts u
brutalne. . . zveri, back, to me meni vrati) ili
kao subjekti negativnih radnji (men have lost ljudi
s u . . . izgubili, I must pause moram da stanem):
You all did love hirri once, not without cause;
What cause witholds you then to mournfor him?
O judgment, thou art fled to brutish beasts,
And men have lost their reason!
(Vi njega nekada
voljaste svi i ne bez razloga,
pa kakav razlog prei vas da njega
ne oalite? Avaj, razbore!
u brutalne utek'o si zveri,
a ljudi su razum izgubili).
Poslednja dva retka Antonijevog uvoda jasno otkrivaju
upadljivu nezavisnost ovih gramatikih metonimija. Stereotipno oplakujem toga i toga i figurativno ali jo uvek
stereotipno taj i taj je u kovegu i moje je srce s njim
Upor. Et tu, BruteH i (o brulish beasts (primeba prevoioca).
21
322
ili moje mu srce ide ususret u Antonijevoj besedi ustupaju mesto smelo ostvarenoj metonimiji, i trop postaje
deo poetske stvarnosti:
My heart is in the coffin there with Caesar,
And I must pause till it come back to me.
( . . . . srce mi je tamo
u Cezarovu kovegu, pa moram
da stanem dok se opet meni vrati).*
U poeziji unutranji oblik imena, tj. semantiko optereenje njegovih sastavnih delova, ponovo dobija svoju
relevantnost. Kokteli mogu da obnove svoje zaboravljeno srodstvo s perjem.** Njihove boje oivljavaju u Mek
Hemondovim stihovima The ghost of a Bronx pink lady //
With orange blossoms afloat in her hair (Duh ruiaste
dame iz Bronksa // s narandastim cvatom ko kosi),
a etimoloka metafora se realizuje: O, Bloody Mary, //
The cocktails have crowed not the cocks! (O krvava
Meri, // to ne zapevahu pevci ve repovi njini!). (Iz pesme
At an Old Fashion Bar in Manhattan Za staromodnim barom u Menhetnu). Pesma Valasa Stivensa
An Ordinary Evening in New Haven (Obino vee u
Njuhejvnu) daje nov ivot glavnoj tei imena toga grada
najpre diskretnom aluzijom na nebo (heaven), a zatim
direktnim sueljavanjem kroz igru rei slinu Hopkinsovom
Heaven-Haven:
77ie dry eucalyptus seeks god in the rainy cloud.
Professor Eucalyptus of New Haven seeks him in New Haven..,
The instinct for heaven had its counterpart:
The instinct for earth, for New Haven, for his room .. .
* Navodi iz Julija Cezara dati su prema prevodu Borivoja Nedia; harmonija toga prevoda morala je, meutim, mestimino da bude naruena r naroito
time to su neki delovi doslovnije preneseni, kako bi oni detalji radi kojih Jakobson
vri analizu mogli da budu to jasnije uo5eni (pnmedba prevodioca).
** Navedeni odlomci ove i sledee pesme dati su u doslovnom prevodu. Poreklo rei cocktail, u smislu alkoholnog pia spravljenog od vie sastojaka, nije
jasno, ali sc bar poetskom etimologijom moe dovesti u vezu sa petlovim repom,
kako to ini Mek Hemond, gradei na toj neprevodivoj dvosmislenosti celu pesmu.
U naslovu i navedenom delu pesme kriju se nazivi est vrsta koktela: Old-fashioned,
Manhattan. Bronx, Pink Lady, Orangc Blossom, Bloody Mary (primedba
prevodioca).
323
(Sparueni eukaliptus trai boga u kinom oblaku.

Profesor Eukaliptus iz Njuhejvna trai ga u N j u h e j v n u . . . .
Nagon za nebom imao je svog parnjaka:
Nagon za zemljom, za Njuhejvnom, za njegovom sobom...).
Pridev New u imenii grada biva razgolien nadovezivanjem suprotnosti:

The oldest-newest day is the newest alone.
The oldest-newest night does not creak by .. .
(Najstariji-najnoviji dan samo je najnoviji.
Najstarija-najnovija rio nikad da se prokrade . . . . ) .
Kad se 1919. godine u Moskovskom lingvistikom

serklu raspravljalo o tome kako bi trebalo definisati epitheta ornantia i omeiti njihov raspon, pesnik Majakovski
nas je prekorio rekavi da za njega svaki pridev upotrebljen
u poeziji jeste samim tim poetski epitet ak i veliki
u imenu Veliki medved ili velika i mala u imenima
moskovskih ulica kao to su Bol'aja Presnja i Malaja
Presnja. Drugim reima, poetinost nije dopunjavanje diskursa retorikim ukrasima ve totalno preocenjivanje toga'
diskursa i svih moguih njegovih komponenti.
Neki misionar u Africi kudio je svoje stado to hoda
neodeveno. A vi pokazae oni njegovo lice niste
li i vi negde goli? Da, ali to je moje lice. A kod
nas je, vidite, posvuda lice, uzvratie uroenici. Na slican
nain se u poeziji svaki verbalni elemenat preobraava u y
figuru poetskog govora.
Moj pokuaj da pokaem kako je i pravo i dunost
lingvistike da usmerava ispitivanje verbalne umetnosti u
celom njenom obuhvatu i u punoj meri moe se privesti
kraju zakljukom koji je saeto izrazio sutinu mog izvetaja
na konferenciji odranoj 1953. ovde na univerzitetu Indijana: Linguista sum; linguistici nihil a me alienum puto
(27). Ako je u pravu pesnik Ransom a u pravu je kad
kae poezija je vrsta jezika (41), lingvist ije je polje
rada bilo koja vrsta jezika moe i mora da ukljui poeziju
u svoje studije. Ova naa konferencija jasno je pokazala
da je vreme kada su i lingvisti i istoriari knjievnosti
lzbegavali pitanja poetske strukture otilo u nepovrat.
21*
324
Odista, kao to je konstatovao Holander (12), ne vidi

se nikakav razlog za pokuaj odvajanja literarnog od optejezikog. Ako ima kritiara koji jo uvek sumnjaju u
sposobnost lingvistike da obuhvati oblast poetike, moje je
privatno uverenje da je odsustvo poetske kompetencije
kod nekih uskogrudih lingvista pogreno protumaeno kao
slabost same lingvistike nauke. Meutim, svi mi ovde
svakako smo sloni u uverenju da lingvist koji je gluv za
poetsku funkciju jezika i prouavalac knjievnosti koji je
ravnoduan prema lingvistikim problemima i neupuen
u lingvistike metode predstavljaju podjednako oit anahronizam.
BIBLIOGRAFSKI
PODACI
1. Arbusow, L. Colores rhetorici. Gottingen, 1948.

2. Austerlitz, R. Ob-Ugric metrics. Folklore fellows communications
174 (1958).
3. Biihler, K. Die Axiomatik der Sprachwissenschaft, Kant-Studien
38. 1990 (Berlin, 1933).
4. Chatman, S. Comparing metrical styles (str. 149172 u zborniku Style in language, u kome je prvi put objavljen i tekst na
koji se ovi bibliografski podaci odnose).
5. Cherry, C. On human communication. New York, 1957.
6. Ejxenbaum, B. Melodika stixa. Leningrad, 1922.
7. Empson, W. Seven types of ambiguity. New York, third edition,
1955.
8. Frost, R. Collected poems. New York, 1939.
9. Giese, W. Sind Marchen Liigen? Cahiers S. Pu$cariu 1. 137 ff.
(1952).
10. Herzog, G. Some linguistic aspects of American Indian poetry,
Word 2. 82 (1946).
11. Hill, A. A. Review in Language 29. 549561 (1953).
12. Hollander, J. The metrical emblem, Kenyon reviev/ 21. 279296
(1959).
13. Hopkins, G. M. The journals and papers. H. House, ed. London,
1959.
14.
. Poem. W. H. Gardner, ed. New York and London,
third edition, 1948.
15. Hymes, D. H. Phonological aspects of style: some English sonnets (str. 109131 u zborniku Style in language).
16. Jakobson, R. The metaphoric and metonymic poles (str. 7682
u knjizi Fundamentals of language, s'Gravenhage, 1956).
17.
18.
19.
20.
21.
22.
23.
24.
25.
26.
27.
28.
29.
30.
31.
32.
33.
34.
35.
36.
37.
38.
39.
40.
41.
42.
325
. O eskom stixe preimuestvenno v sopostaylenii s

russkim (Sborniki po teorii poetieskogo jazyka, 5). Berlin and
Moscow, 1923.
. Studies in comparative Slavic metrics, Oxford Slavonic papers 3. 2166 (1952).
. t)ber den Versbau der serbokroatischen Volksepen,
Archives neerlandaises de phonetique experimentale 19. 4453
(1933).
Jespersen, O. Cause psychologique de quelques phenomenes de
metrique germanique, Psychologie du language. Paris, 1933.
Joos, M. Description of language design, Journal ofthe acoustical
society of America 22. 701708 (1950).
Karcevskij, S. Sur la phonologie de la phrase, Travaux du cercle
linguistigue de Prague 4. 188223 (1931).
Levi, A. Della versificazione italiana, Archivum Romanicum
14. 449526 (1930).
Levi-Strauss, C. Analyse morphologique des contes russes,
International journal of Slavic Hnguistics and poetics 3 (1960).
. La geste d'Asdival. ficole pratique des Hautes tudes.
Paris, 1958.
. The structural study of myth (str. 5066 u zborniku
T, A. Sebeok, ed., Myth: a symposium, Philadelphia, 1955).
, R. Jakobson, C. F. Voegelin, and T. A. Sebeok, Resuhs
of the Conference of Anthropologists and Linguists. Baltimorc,
1953.
Lotz, J. Metric Typology (str. 135148 u zborniku Style in
language).
Malinowski, B. The problem of meaning in primitive languages
(str. 296336 u knjizi C. K. Ogden and I. A. Richards, The
meaning ofmeaning, New York and London, ninth edition, 1953).
Mallarme, S. Divagations. Paris, 1899.
Mansikka, V. T. Litauische Zauberspruche. Folklore Fellows communications 87 (1929).
Mareti, T. Metrika narodnih naih pjesama, Rad Jugoslavertske akademije 168, 170 (1907).
Marty, A. Untersuchungen zur Grundlegung der allgemeinen Grammatik und Sprachphilosophie, Vol. 1. Halle, 1908.
Nitsch, K. Z historii polskich rymow. Wybdr pism polonistycznych 1.3377 (Wroclaw, 1954).
Peirce, C. S. Colkcted papers, Vol. 1, Cambridge, Mass., 1931.
Poe, E. A. Marginalia, The works, Vol. 3. New York, 1857.
Polivanov, E. D. O metrieskom xaraktere kitajskogo stixosloemja, Doklady Rossijskoj Akademii Nauk, serija V, 156158
(1924).
Potebnja, A. A. Ob'jasnenija malorusskix i srodnyx narodnyx
pesen. Warsaw, 1 (1883), 2 (1887).
Propp, V. Morphology of the folktale. Bloomington, 1958.
Ransom, J. C. The new criticism. Norfolk, Conn., 194Jj.
. The world's body. New York, 1938.
Rybnikov, P. N. Pesni, Vol. 3. Moscovv, 1910.
326
43. Sapir, E. Language. New York, 1921.

44. Saporta, S. The application of linguistics to the study of poetic
language (str. 8293 u zborniku Style in language).
45. Sebeok, T. A. Decoding a text: levels and aspects in a Cheremis
sonnet (str. 221235 u zborniku Style in language).
46. Sievers, E. Ziele und Wege der Schallanalyse. Heidelberg, 1924.
47. Simmons, D. C. Specimens of Efik folklore, Folk-Lore 66.417
424 (1955).
48. Steinitz, W. Der Parallelismus in der finnisch-karelischen Volksdichtung. Folklore fellows communications 115 (1934).
49. Taranovski, K. Ruski dvodelni ritmovi. Beograd 1955.
50 Valery, P. The art ofpoetry. Bollingen series 45. New York, 1958.
51. Voegelin, C. F. Casual and noncasual utterances within unified
structure (str. 5768 u zborniku Style in language).
52. Wang Li. Han-yii shih-lu-hsiieh (Versification in Chinese).
Shanghai, 1958.
53. Whorf, B. L. Language, thought, and reality, J. B. Carroll, ed.,
New York, 1956.
54. Wimsatt, W. K. The verbal icon. Lexington, 1954.
55.
and M. C. Beardsley. The concept of meter: an exercise in abstraction (str. 193196 u zborniku Style in language;
u celini objavljeno u Publications of the Modern Language Association of America 74. 585598, 1959).
56. irmunskij, V. Voprosy teorii literatury. Leningrad, 1928.
SADRAJ
Predgovor
Srpski Zmaj Ognjeni Vuk i ruski ep o Vseslavu
O ruskim bajkama
Marginalije uz prozu pesnika Pasternaka
Poezija gramatike i gramatika poezije
arl Bodler: Make"
TdHNdia cAo\-*hE Konstantina Filozofa i daVji razvitak staroslovenske poezije
Struktura dveju srpskohrvatskih pesama
O strukturi stiha srpshohrvatskih narodnih epova
Pokuaji u meduratnoj evropskoj lingvistici da se ustanovi
jeziki model sredstvo cilj
Traenje sutine jezika
Lingvistika i teorija komunikacije
O lingvistikoj tipologiji afazinih oboljenja
Fonologija i fonetika
Tipoloke studije i njihov doprinos komparativnoj Jingvistici
Komparativna slovenska fonologija
Lingvistika i poetika
9
21
32
54
72
97
117
134
146
157
163
182
195
218
269
279
285

Jakobson Roman (It), Lingvistika I Poetika

Hochgeladen von

Dokumentinformationen

Originaltitel

Copyright

Verfügbare Formate

Dieses Dokument teilen

Dokument teilen oder einbetten

Freigabeoptionen

Stufen Sie dieses Dokument als nützlich ein?

Sind diese Inhalte unangemessen?

Copyright:

Verfügbare Formate

Jakobson Roman (It), Lingvistika I Poetika

Hochgeladen von

Copyright:

Verfügbare Formate

BIBLIOTEKA

CRTE NA KORICAMA: DUAN RISTI

MILKA IVI I SRETEN MARI

Godine 1913. Jakobson se upoznao s Hlebnjikovim3 (za

pantalonama u svojim stihovima posveenim Teodoru Nettu,

je na greh. Jakobson je poleteo da nabavi proskribovanu

eri tzv. strukturalne lingvistike.

je re bila neobino popularna u naunim krugovima prvih

tnog u ovom smislu doivele su upravo neverovatan razvojni

radovi su po pravilu najmanje razumljivi iroj publici; da

* Radi uproavanja tehnike tampanja mi smo ovde rusku irilicu u veini

SRPSKI ZMAJ OGNJENI VUK

Nedavno je uinjea pokuaj da se pronae zajedniki

zije (u etrnaestom i petnaestom veku), ovaj zaplet vezuje se

Motivacije za sve sastavne elemente junakovog sloenog

SRPSKI ZMAJ OGNJENI VUK I RUSKI EP O VSESLAVU

Znak vukodlaka moe biti praen samo znamenjem slave:

U nekim varijantama obuhvaena je svaka od osnovne

Vuk St. Karadi, Srpski rjenik, I izdanje, s. v. Zmaj Ognjen.

SRPSKI ZMAJ OGNJENI VUK I RUSKI EP O VSESLAVU

Iz zuba mu iva vatra sipa,

Tema o junakovoj osveti nad zmajem zbog silovanja

Petranovi, II, br. 40.

Halanski je prvi zapazio da ovaj motiv ve pripada

Treba napomenuti da u ruskoj epskoj tradiciji motiv

Osveta vazala zbog asti carice Milice koju je osramotio

Na junak raste udnovatom brzinom vukodlaka:30

SRPSKI ZMAJ OGNJENI VUK I RUSKI EP O VSESLAVU

Kad napuni do deset godina,

Po drugoj varijanti, kad je Vuku bilo sedam godina bio

Prema jednoj treoj varijanti Vukov zatitnik, kralj

Vraajui se na rusku biljinu saznajemo da dete Volks

Vukovih prepada. 3 5 Ali dok ruski junak ide u obliku vuka

Najzad, u pesmama o Vuku je i samom inu leta koji

Malo trezvenije zamiljen kao lik, Vuk lovi u svojstvu

SRPSKI ZMAJ OGNJENI VUK I RUSKI EP O VSESLAVU

Zoomorfine asocijacije nalaze izraaja u raznim

Ili prema jednoj bugartici:

U svom paljivo raenom pregledu junoslovenskih

Moda se neodvojivo preplitanje slave i patnje, koje

zavija u goricu vue . . .

Kraj je Vuku jnorao doi; iz njega je dua ispanula.

The Vseshv Epos, str. 6 7 .

SRPSKI ZMAJ OGNJENI VUK I RUSKI EP O VSESLAVU

Iskustvo pokazuje da se polje epskih studija svojevoljno

I. NJIHOV IVOT NJIHOVO IZUAVANJE

o ruskoj carevini. Uskoro posle Collinsove smrti njegove

ruskoj tradiciji, a izraajna sredstva ove poezije bila su

knjievnosti i folklora, izmeu pisanog i govornog jezika.

silije Tredjakovski, potvrdio je vie no jednom da je pod

zamka (npr. Pletnjev, diskutujui o pripoveci o Careviu

nije sluajno to se kasnije intenzivno zapisivanje i strasno

A. Pypin, Russkie narodnye skazki, Oteestvennye zapiski, 1856.

postane iv organizam. Dananja stenografisana ili na

Srednjovekovni autor izmisli i napie pripovetku:

u izbom nomenklature i atributa za dramatis personae.

Usmena je poezija, ponavljamo, vekovima bila jedina

Ako su ruske bajke upeatljive zbog svoje fantastine

Petr Pervyj lapti plel,

Pripovetka je izmiljotina; pesma je istinita, kazuje jedna

Skazka skladka, pesnja bil.

zemaljskim tonovima. Vrata raja se otvaraju i kako je

MARGINALIJE UZ PROZU PESNIKA PASTERNAKA