Vejd Barker

PREDSOBLJE PAKLA
Prevod
Branka Kosti

Jurii

Lektor
Radovinka Ristanovi
Recenzija
Slobodan Luki
Korektura
Fotoslog De je novine
Copyright 1981 by Warner Books, Inc. All rights reserved.
This edition published by arrangement with Warner Books, Inc., New York.

____________________________________________________________________________
PONY WEST BORILA KE VETINE
AUGUST 1993 GODINE CENA 40 DINARA.
Izdaje NIRO De je novine. 32300 Gornji Milanovac Tihomira Matijevi 4, Glavni
odgovorni urednik Mirjana Sterijevski. Izdava ki savet: Milica Bogojevi (predsednik).
Mileta Obra ovi Vera Smreki Dragan Simi , Milisav Ili Miodrag Vu evi Miljana
Tomi Nada Mijatovi Nikola Maslovara, Ljiljana Milovanovi Ljiljana pajakovi Petar
Jerkovi Telefoni (032) 711-549 urednitvo, 711- 073 714-250 prodaja. Teleks 13731.
tampa Glas, Beograd.

Vejd B a rk e r:

PREDSOBLJE PAKLA
Glava prva
- Pa gde jc ta nova evojka, Karlose?- upita debeli ovek, palei havanu i isputajui plaviasti dim i
ve zadimljeni vazduh u generalo
vom prostranom salonu.
- Da, Karlose - u mesa se drugi,
otpijajui gutljaj konjaka i prekrta
jui svoje duge, mrave noge. - Gde
je ta lepotica bademastih oiju? Pro
pustio sam jednu dobru borbu petlova da bih doao ovamo daje lino
vidim.
General Karlos Estrada se zavali
u svoju udobnu stolicu i ljubazno
pogleda svoje goste. Estrada je imao
preko sto kilograma i mirisao je na
ulje za kosu koje jc obilato koristio
kako bi prikrio zadah svog tela, po

stoje malo panje posveivao svojoj

higijeni. eljao se tako da mu frizu
ra nije ba ulepavala njegovo naduveno lice. Ali, niko nije skrenuo
generalu panju na to. Uraditi tako
neto San Blasu, bilo bi glupo. Ljudi
su gubili glavu i za mnogo, mnogo
manje stvari.
- Ne uzbudujlc se, prijatelji moji
- ree Estrada, ustade i apnu neto
na uvo svojoj desnoj ruci, Alfrcdu.
Alfrcdo se udalji iz sobe i zadra
se oko pet minuta. Kada se vratio,
za njim je snebivljivo koraala jedna
lepa evojka. Predstavio ju je gene
ralu, a onda zauzeo svoje mesto iza
stolice debelog vojnika.
- Dobro vee. Mciko. Tako se zo
ve, zar ne?
^ Da.

4
- Da, ta? - ponovi Estrada, do
nekle iznerviran.
- Da, generale.
- Tako je ve bolje. Ti si na po
asni gost veeras draga moja. Ovo
je tvoje uvoenje u drutvo.
- M o lim vas, pustite me da se vra
tim kui, Preklinjem vas, pustite
me. M oji roaci e vam dobro pla
tili. M o lim vas!
- Prestani da cmizdri! - naredi
joj Estrada gromkim glasom.
Devojino mravo telo je drhtalo
pod platnenom haljinom koju je do
bila da obue. Ispod toga nije imala
nita.
Estrada ustade i prui joj ruku.
- Primi moju ruku, draga - obrati
joj se.
Osetivi da je svaki otpor uzalu
dan, Meiko uradi kako joj je reeno.
Estrada je povede ka jednom od es
torice ljudi koji su bili prisutni u nje
govom salonu, a onda se udaljio.
-ta kae, Hoze?
-Teko je rei, Karlose. Zna na
ta mislim.
- Pa, naravno, Hoze. Ba sam
glup - ree Estrada aljivim tonom.
- Draga moja -obrati se Estrada
devojci. - Zna, Hoze voli izvesne
delove enskog tela. Ustvari, izgleda
da mi svi volim o razliite stvari.
Hoze v o '; da vidi staje izmeu eni
nih nogu pre nego to da svoj sud o
njoj. Nadam se da shvata, draga.
Meiko jr* i dalje drhtala, a onda
brinu u pla.
*
- Shvata, zar ne? - dreknu Estra
da tako glasno da su se ak i neki od

Pony West - Borilake vetine 3

njegovih gostiju osetili nelaglodno.

- Da - odgovori devojka kroz
suze.
- Da, ta?
- Da, generale. Shvatam.
- Eto, vidi i sama da to nije bilo
tako teko,
- Ne, generale, nije.
- E sad, poto zna ta Hoze hoe
da pogleda, pokai mu.
M eiko pomisli da se usprotivi, ali,
uprkos ponienju, nagon za samoo
dranjem je nadjaao njen strah i
oajanje.
Dohvatila je krajeve bele platne
ne haljine i podigla je iznad kolena,
a onda jo dalje do prepona i stala
ispred Hozea. Pablo je voleo enske
grudi. Kada je devojka, ne zajui za
sebe od straha, skinula haljinu, Est
rada upita svoga prijatelja!
- Pa, Pablo, ta misli?
-Izgledaju zrelo, prijatelju moj,
a li ja mnogo polaem i na ukus-odgoviri Pablo, jo uvek drei devojku za grudi.
-N aravno, Pablo, Izvcrii, probaj.
Jedan as kasnije kada je sve bilo
gotovo, M eiko je leala na podu i je
cala. Estradini gosti su se smejali i is
pijali svoje pie, kao da ona vie nije
bila tu.
- Draga moja, - obrati joj se gene
ral Estrada - sada moe da ide.
Meiko mu nije odgovorila.
- Moe da ide - glasno ponovi
general.
Estrada joj dobaci platnenu halji
nu, koju je tako davno skinula sa

Poh 11 Mfest - B orilake vest i ne 3

*5

nchc i ona je privue grudima. Pola ovamo.

Alfreo privede Meiko generalu.
ko jc ustala, a onda obukla haljinu i
nesigurnih nogu stala ispred genera Devojka je stajala nepomono i kao
u snu posmatrala generalovog za
lu. Ovaj pucnu prstima i A li red o mu
robljenika.
hitro prie.
M ladi je stajao bespomono isp
-Odvedi jc u njenu sobu - ree
mu general. - Neka se Huanita po red generala i devojke i drhtao. Na
brine za nju. M oda e mi i sutra biti
usnama mu se itala molba, ali je i
on sam znao da je to uzalud.
potrebna.
General prie svom pisaem sto
Alfreo klim nu glavom, uhvati
devojku pod ruku i povede je ka vra lu. uze noto iz fioke i sakri iza lea.
tima. I ba u tom trenutku vrata se Sa osmehom luaka priao je m ladi
Sirom otvorie i dva oveka, u voj u, a onda. brzo poput munje, zabio
nikim uniformama i sa autom ati mu no pravo u grudi. M ladi vrisma preko ruke, uletee unutra,gura nu i srui se u lokvu sopstvene krvi
jui mladia u seljakom ruhu. M la ispred Meiko. Tada general klim nu
di jc bio bosonog. Na sebi je imao
glavom jednom od strazara i ovaj iz
pocepane pantalone i koulju.
vue revolver, pa prosvira metak
-Generale, nali smo oveka.
kroz mladievu glavu.
Proviruje kroz prozor i posmatra
Meiko izae iz sobe u pratnji Alvas i vae prijatelje - ree jedan od
frea, ('im se nala u hodniku, de
generalovih ljudi.
vojka se srui na kolena i poe da
- M o lim vas. generale, nemojte
povraa dok se nije onesvestila.
me uhiti - preklinjao jc zarobljenik,
Kada je dola sebi, leala je u po
bacivi se pred generalove noge, lju stelji. Napolju je opet bilo svetio i
bei mu cipele.
jedna ena. prijatnog lica. sedela je
- Dobro, dobro - ree Fstrada i pored nje.
odgurnu ga u stranu.Zarobljenik se
- Dobro jutro - ree joj ta ena.
otkotrlja u stranu i dalje c vi lei za
Meiko se odjednom priseti svega
milost.
to se desilo prole noi. Ponovo joj
- Znai, hteo si da vidi ovu enu,
je bilo muka od uasa koji je dozi ve
a? Bio si spreman da rizik uje svoj la. Duboko je udahnula vazuh i
M o l kako bi pijunirao mene i moje osetila kiselkasti zadah u nozdrvaprijatelje. Pa, ja nisam tako okrutan
ma.
Oovck - ree general smejui se, i ba
Meiko je ocenila daje ena koja je
cajui pogled u pravcu svojih prija- sedela kraj nje bila blizu srednjih go
Iclja, koji su se, ta kode smejali ovoj dina, ali jc odmah shvatila da lice
ueni.
ene koja je osuena da ivi u ovoj

Alfreo - obrati se general svo- prokletoj kui ne moe da odrazi

Jq ) desnoj ruci. - Dovei devojku
njene prave godine. Meiko se podie

Pony M e\l - Borilake veline 3 ^_____________________________________________________________

postelji i baci pogled kroz prozor,

l/van zidina vile pruale su vs pal
me sa bananama. Na toj mirnoj slici
nita nije govorilo o zlu koje je ovde
bilo prisutno.
- Kako se zove? - upita je ena.
- Meiko, A li?
- Huanita.
- Huanita. gde sam ja to i sla tn i
im u ovom bezbonofo kraju?
Huanita se soseajno nasmei i
olae devojino elo.
- Ti si pod staretoljstvom i . .. vla
davinom generala karlosa Estrade.
-T aj eovek kao da nije ljudsko
bie. Ali, ta ja priam ,'li si ovde
due od mene i sama to zna,
- Znam i to vrlo dobro, evojice.
A lu ni ja, kao ni ti, ne mogu nita da
uinim da promenim -stanje stvari.
- Koliko si dugo ovde?
- Roena sam u selu u neposred
noj blizini. Ovde su me doveli kada
rnt je bilo trinaest godina.
- A kada je to bilo?
*-Sada mi je dvadeset i jedna.
-Gospode Boe! - uzviknu Mot
ko,
- Da, znam. Izgledam mnogo sta
rija. Ali, meni je bilo mnogo gore
nego tebi,
Meiko zausti di kae neto, ah
uuta. Polako je ustala i prila pro
zoru koji je gledao u dvorite.
Nalazila se u sobi na drugom
spratu dvospratne vile. Balkon sa
fino izrezbarenom dVvenom ogra
dom je opasivao ceo gornji sprat.
Bogato zeleno raslinje je visilo sa
drugog sprata na svakih nekoliko
li

metara. Izmeu puzavica nalazile

su se iarko crvene saksije sa oveem.
Samo dvorite je bilo veoma pro
strano i poploano glatkim, sivim
kamenom. U njegovoj sredini nala
zio se bunar i Meiko spazi nekog oveka kako sputa kolu u njega.
Devojka se okrete od prozora i
vide kako Huanita kvasi ubrus u la
vom od keramike,
- D ou sodi - rece joj Huanita, Daj da te operem. Opusti se. bie ti
bolje posle ovoga. Meiko prie po
stelji i lee.
-Skini haljinu - ree joj Huanita.
Meiko smae haljinu i loe na sto
mak. Huanita poe blago da prelazi
vlanom tkaninom preko njenog
tela, skidajui prainu i znoj sa devojine koe,.
-ta sada? - 'pita Meiko, opus
tivi se prvi put od Jkaa je stigla u
ovo mesto.
- Samo se opusti - ponovi H uani
ta. - Ja no elim nita od tebe, ako si
na to mislila.
- Ne. Hou da kaem, ta e biti
sada sa mnom? Da h sam osuena
da robujem ovde do kraja mog ivo
ta? A ko je tako, ta e zahtevati od
mene? Kunem ^ti se Bogom, neu
moi da preivim jo mnogo veeri
kao sto je bila prola. Da budem isk
rena, ni sama ne znam kako sam
preivela prolu no.
- Bie bolje, devojice. Ne sekiraj
se. Uvoenje u drutvo je najgore.
Samo, zapamti jedno. Nemoj da se
odupire. Ako prui otpor, loe e
proi. Radi ono to ti kau i dopa-

Pon v li e.si - Borilake vetine 3

cs ini sc\
Pomisao da treba da se dodvorava
bilo kojoj od zveri koja su prethodne
noi napastvovale dovodilo je devojku do ludila. Meutim, javila se
i druga pomisao: M oram da prei. im.
Nekih pola asa kasnije, Huanita
jc zavrila svoj posao i pruija mla
oj Japanki istu haljinu.
- Poi sa mnom - obrati joj se
Huanita.
Meiko obue haljinu i poe za
Huanitom, koja je izvede iz sobe,
povede niz stepcnice u dvorite, a
onda uvede u jednu prostranu sobu.
Tamo su zatekla desetak drugih devojaka, od kojih je veina bila pla
vokosa i plavooka, kako peru sudo
ve, briu pod i pripremaju hranu.
Sve su kao jedna prekinule svoj po
sao i zagledale se u H uanitu i M ei
ko, Nijedna nije nita rekla, ali su
zato njihove oi govorile sve. U tim
oima nije bilo nikakve nade. Bile
su to oi oajnica, koje su odustale
od borbe. Trenutak kasnije, svaka se
vratila svom poslu.
- Danas e ovde da radi na pra
nju sudova. Ramona e ti rei ta e
dalje. I zapamti, - obrati joj se H ua
nita sputajui ton svoga glasa - ne
pruaj otpor i dobro e proi. Ako
se oupre... Pa, nadam se da nee
saznati ta te tada eka - ree Mek
sikanka uz osmeh i ostavi Meiko.
Pola dana je ve bilo prolo kada
jc Meiko poela da radi, ali se devojci inilo kao da dan nema kraja. Os
tale devojke nisu mnogo govorile

jedna sa drugom. U sumrak, Ram o

na ih je sve pustila da idu, osim koje
su trebalo da slue veeru.
Meiko se vrati u sobu u kojoj se
toga jutra probudila i zatvori vrata
za sobom. Legla je na postelju i m o
lila se da je ne pozovu te veeri, ili
bilo koje veeri u budunost, ali je u
sebi znala daje to nerealno. Mislila
je na druge stvari, na prijatne dane,
to joj je pomoglo da zaboravi uas
koji je preivela. Mislila je o svom
mladiu u San Francisku, o svom
poslu u a vio kompaniji koji joj je
omoguavao da putuje po elom
svetu. Setila se svog prijatelja koji ju
je nehotice uvukao u sve ovo. Pitala
se kako su i ge su svi njeni prijatelji.
ta e njen mladi misliti? Da li e
pokuati da je nae? A ako to uini,
da li e moi da se suprotstavi ovom
svirepom sadisti, koji ju je drao u
zarobljenitvu?
Meiko se tre iz lakog sna kada
neko ue u njenu sobu i stade kraj
postelje. Prepoznala je Alfreda, Estradinu desnu ruku.
- Obucite ovo, senjorita - obrati
joj se on i spusti jarkocrvenu halji
nu, arape, cipele i pojas za arape
na postelju. - Samo ete vi praviti
generalu drutvo veeras. To je veli
ka ast. Oekuju vas kroz petnaest
minuta. Nemojte kasniti,
Alfredo se okrete i izae iz sobe.
Nije se potrudio ni vrata da zatvori.
Meiko ustade iz postelje, uze halji
nu i prisloni je na grudi, prilazei
ogledalu na zidu. Sela je za taoletni

stoi i zagledala se u kozmetiki

pribor koji je bio tu, na raspolaga
nju. Bacivi pogled u ogledalo iznad
stoia, videla je svoje lice i suze
kako se kotrljaju niz obraze. Nije ni
bita svesna da je plakala. Polako je
prestajala da osea bol. A m oda je
tako i trebalo da bude. Ako bi obra
ala panju na svoja oseanja, ubrzo
bi poludela.
Shvatila je da je bolje ovako. to
manje panje bude obraala na svo
ja oseanja, to e imati vee anse da
ostane p n zdravoj pameti. Obrisala
je suze, naminkala se i obukla ve
ernju haljinu. Pokuala je da m in
kom i odeom sakrije svoj oaj. 1 po
novo joj doe preanja misao:
M oram da preivim. Sada je im a
la veliki razlog da ivi. elela je da
vidi Estradinu smrt, ak i ako bi to
bilo poslednje stoje videla u ivotu.
G lava druga
Bret se zaustavi ispred svog dooa u Glavnoj ulici u Sausalitu,
parkira svoj Mercedes 450 SEL i
ue unutra. D ef Arer, obue u beli
d i i sa crnim pojasom oko stru
ka, izvodio je jednu katu pred de
setinom uenika koji su stajali isp
red ogledala na zidu.
Kada je zavrio izvoenje kate,
D e f primeti Breta i rukom dade
znak jednom od uenika kraj ogle
dala da istupi i zameni ga u izvoe
nju nekih zavrnih vebi.
Bret i D e f uoe u sobu iza stu
dija. Bret, ovek tridesetih godina,

Pon y West - Borilake vetine 3

vitak, izvanredno lepo graen i raz

vijen, sede za pisai sto, a Def, pla
vokos, plavook, preplanuo od sunca
i jae muskulature, sede na kau
preko puta Breta.
-Zaraujem o li togod?
- D ovoljno, da niko ne posumnja
- odvrati Arer.
- Dobro. Nisi loe izgledao u stu
diju. Sve si bolji i bolji.
- Pokuavam. Hvala.
- A postaje i skromniji. Zaista se
popravlja. Ima li vremena za ru
ak?
-Saekaj me petnaestak minuta.
. Dvadesetak m inuta kasnije, Bret i
D ef su etali slikovitim ulicam a Sausalita. Seli su za sto u bati jednog
kafea, odakle su mogli da vide most
Golden gejt i obrise oblakodera u
San Francisku koji su izranjali iz
magle.
Kelnerica, u pripijenim crnim
pantalonam a, sandalama i beloj
bluzi, kroz koju su se veoma jasno
nazirale njene bradavice, prim i narubinu i nestade u kuhinji.
- ta misli, da li da je pozovem
da izae sa m nom ?
- Z a r ti ja liim na Dragu Savetu?
- upita Bret, osmehujui se Defu.
- Pomalo.
- Pa, dobro. Sprema li se za vee
ras?
- Aha. U osam, je ltako?
- T ako je. Neki od renomiranih
poznavalaca dobre kuhinje su potv
rdili svoj dolazak, a bie tu i dosta
R iinih prijatelja. Ba bih eleo da
ovo vee bude takvo da ga se Ria

Ponv WV.v/ - Borilake vestine 3

uvck sa zadovoljstvom sea. Napo
rno jc radila poslednjih nekoliko
meseci kako bi se restoran to bolje
uhodao.
- Ne sekiraj se - ree Def u tre
nutku kada zgodna kelnerica spusti
sok od sveeg voa i kafu ispred nje
ga. - Kako moe da ne uspe? Ria
kuva najbolju japansku hranu s ove
strane Pacifika.
Kelnerica spusti solju i ajnik sa
vrelim ajem ispred Breta i ode.
Def je gledao za njom.
- Kakvo slatko pare!
-Tvoje fizike sposobnosti jedino
namauje tvoje oseajno i vesto iz
raavanje- rea Bret i nasu aj u so
lju.
U daljini se zau sirena za maglu.
Jedna tinejderka, u belom ortsu i
prugastoj plavobeloj majici, proe
na biciklu, uz samu ogradu kraj koje
su sedeli Bret i Def. Ulini muziar
je zauzeo svoje uobiajeno mesto na
uglu preko puta, otvorio kutiju sa
gitarom i poeo da se sprema za na
stup.
Kelnerica se vratila i donela dva
tanjira. Obojica su naruili omlet sa
povrem.
- Sve mislim da u to i da uradim.
- Sta da uradi?
- Pozvau ovu kelnericu da poe
sa mnom veeras kod Rie u resto
ran.
Bret se samo nasmei i njih dvoji
ca prionue na hranu, razgovarjui
izmeu zalogaja o svojim planovi
ma za to vee. Najzad su zavrili i
kelnerica im donese raun.

9
- Ja u da platim - ree Def i i
roko se osmehujui, istre raun iz
devojine ruke. Pogledavi je pravo
u oi. on ree:
-Ja se zovem Def.
- Dobro - odvrati devojka.
Mladi se tiakalja i opet joj se ob
rati:
- A kako se vi zovete?
- Temi.
Bret prinese salvetu usnama kako
bi prikrio osmeh.
-T o je lepo ime - ree Def.
- Nije loe. Na alost, mnoge lju
de podsea na one glupave stare fil
move. Znate na koje mislim: Temi
i profesor, Temi i ta ja znam ko.
- Filmovi, je li? - ree Def hvata
jui se za slamku.-Takoje. Sve vreme ovde sedim i dok vas posmatram, mislim se na koga mi liite. I
sada sam se setio. Ta plava kosa i ta
figura! Merilin Monro. Na nju mi li
ite.
Bret salvetom prigui smeh i za
gleda se u zaliv.
- Pa, zar ona nije mrtva? - upita
kelnerica.
- Da, ali nije u tome stvar. Ona je
bila mnogo lepa ena.
- Valjda. Hoete li da platite
ovde, ili ete sami ii do kase? - upi
ta kelnerica i napravi balon od vakae gume.
Def proguta knedlu, malo isturi
bradu i ree:
-Jeste li zauzeti veeras?
-Ne.
Def se blaeno nasmei.
- Hoete li da izaete na veeru sa

Pony West - Borilake veti ne 3

mnom? - upita je.

- Ne - odgovori ona i ode.
- Merilin Nonro, a? - ree bret
okrenuvi se svome drugu.
- T o je jedina plavua koje sam
mogao da se setim. Do avola! odvrati Def.
-Nego, hvala ti za ruak.
D e f se iznenada mamrti kada se
prisetio rauna u svojoj ruci.
- A li, to je bilo samo zbog efekta
- usprotivi se on.
- N a mene je delovalo. Hvala.
Bret ustade i D e f teka srca plati
raun.
N jih dvojica pooe niz ulicu do
mesta gde je Bret parkirao svoja
kola. Bret potapa mladia po rame
nu i ue u svoj mercedes.
- Doi u po tebe oko sedam.
- Vai - odgovori Arer i poku
njeno odeta do studija za borilake
vesti ne.
Otvaranje restorana R ia D on, u
ulici Klement, u San Francisku, bio
je pravi dogaaj. Desetine ameri
kih zvaninika japanskog porekla je
bilo prisutno. Bio je tu ijedan grad
ski venik, etiri renomirana pozna
vaoca dobre kuhinje, jedan uveni
pisac, ve poznate linosti sa televi
zije ijedna engleska rok zvezda, koja
je snimala plou u studiju u Sausalitu.
Bogato osvetljen ulaz je mogao da
se vidi na kilometre. Livrejisani po
rtir je parkirao autom obile gostiju.
R iino kuhinjsko osoblje je bilo do
bro uigrano, tako da je ona veeras

bila samo domaica, to je mnogo

doprinosilo optem utisku. Divno je
izgledala. Njena duga, crna kosa joj
je slobodno padala preko ramena do
sredine lea. D o poda duga svilena
haljina, tirkizne boje, imala je lic sa
jedne strane, koji je iao do pola b u
tine i otkrivao vrlo lepe noge.
Bret je uloio novac u taj restoran,
ali gaje Ria vodila. Veoma mali broj
ljudi je znao da Bret im a bilo kakve
veze sa restoranom. Kada su on i
D ef stigli, R ia ih je srdano doeka
la.
- Koliko treba da ekamo? - u p i
ta Bret osmehujui joj se.
- Z a r ne izgleda divno, Brete? upita prelepa istonjakinja, dok joj
je na licu bio izraz ponosa.
- Itekako, Ria. Najtei deo je pro
ao. Svi su doli. A kada probaju
tvoja jela, stvar je gotova.
- Nadam se da si u pravu - odvra
ti ona i baci jo jedan brian pogled
po sali, kako bi proverila daje sve u
redu. Podigla je ruku iznad glave i
jedna onia Japanka, u plavom ki
m onu, prie joj.
- Gospodin Valas eli svoj sto obrati se R ia devojci.
- Izvolite poi za m no m , gospodi
ne Valase - ree devojka.
Bret se toplo nasmei R ii i stisnu
paleve u znak ohrabrenja, a onda
poe za Defom i devojkom, uz ste
penice, na drugi sprat. Posle preure
enja, koje je Bret izvrio u celoj
zgradi, itava strana na drugom
spratu, koja je gledala na most Golden Gejt, ureena je tako, daje sada

Pony JVest - Borilake vest ine 3

predstavljala jedan staklen i zid. koji

je pruao pogled na uveno obeleje
San Franciska od koga jcoveku na
stajao dah.
Bret i Defzauzce svoja mcsta i
obojica naruile po jedanPeriesa
ledom. Devojka koja ih je poslui
vala brzo se vrati sa naruenim pi
jem.
- M oem o Ii dobili meni? - upita
Pef.
-Vlasnica je zamolila za ast da
ona oda h e re je 1ov n i k za va s Pri p rcm ilaje poseban obrok za-njene uva
ene goste.
Bret i D/cl' se osmchnue jedan
drugom i Bret ree:
- Poruite Rij da su njeni gosti
poast vo van i.
Devojka se pokloni i ode.
Obcd jc bio izvanredan / a poe
tak su imali odlinu supu miso, za
kojom su dobili jakitori. kakav
Bret nije okusio od kada se \ratio iz
Tokija Onda im je poslucn pilei
terijaki i izdana dupla porcija
asimija. lako je Bret jeo slina
jela od kada se vratio u Sjedinjene
Drave, nijedno nije im alo ukus kao
ova koje Ria spremila.
Veeje u potpunosti uspelo i Ria
je bila isto toliko umorna od prim a
nja estitki koliko su je prethodno
bile zamorile pripreme za otvaranje.
N a H id je i posfednji gost otiao i
umorna domaica se pridrui svo
jim poasnim gostima.
-Jesi li srena? - upita Bret Riu
kuda jcjSela za njihov sto.
Ona duboko uzdahnu i ree:

-Jesam. Izgleda na nam je ovo

pun pogodak, gazda.
Devojka koja je posluivala Breta
i Defa ude u gornju salu i pride sto
lu za kojim je sedelo troje prijatelja.
- Z o v u te na telefon, Ria.
- Hvala - ree Ria i poe za de
vo jkom.
Posle nekoliko minuta ponovo
im e pridruila. Sa njenog lica jc
nestalo radosti.
Bret primeti tu promenu i upita
je: :
- St a se desilo?
- Ne znam tano, ali bie nevolje
kako mi izgleda. Javio mi se mladi
moje roake. Moja roaka, Meiko,
leti za T W A kompaniju. Pre tri neelje je imala let za Meksiko Siti i od
tada je vie niko nije video. Njen
mladi e doi sada ovamo. Imate Ii
neto protiv da ga sasluate?
- Naravno da nemamo. Nekih dvadesetak m inuta kasnije,
jedan mlai Japanac, od svojih dva
desetak i neto godina, ude u salu
ge su ga Bret, Ria i D ef pozdravili.
Seo je za njihov sto, odbio pie i od
mah preao na stvar.
-Zaista mi je ao to te gnjavim
zbog ovoga, Ria, ali vie ne znam
kome da se obratim.
- M i smo R iini prijatelji - ree
Bret. - Nadam se da vam ne smeta
mo?
-N e. Reeno mi je da Ria ima
neke prijatelje koji bi moda mogli
da m i pomognu.
- Ko vam je to rekao? - oprezno
upita Bret.

!Potty West ^ Borilake etine 3

12
/
- Meikin ujak.
Bret, upitno, pogleda Riu.
redu je-ree ona.-On je pri
jatelj uitelja Jamaguija.
- Dobro - ree Bret. Prijatelj ui
telja Jamaguija, oveka k^ji je od
Breta stvorio ni,nu, Svakako je bio
osoba kome se/moglo verovati.
- Ponite ispoetka i recite nam
ta se desilo-obrati se Bret mladiu.
- Meiko leti za TWA. Pre neto
vie od tri nedelje odletela je za
Meksiko Siti. U poslednjih godinu i
vie dana, od kako se zabavljamo,
esto je imala takve letove. Proveli
bi dva dana u Meksiko Sitiju, a onda
bi se trei dan vratili. Meutim, sada
nije bilo tako. Nazvao sam kompa
niju i rekli su mi da ne znaju gde je,
da se nije javila za povratni let i da
e ispitati itavu stvar.
Nazvao sam jednu Meikinu prija
teljicu i saznao koje jo s njom leteo,
tom prilikom. Sara Loton, druga
stjuardesa na tom letu, je devojka
koju Meiko i ja poznajemo pozvao
sam je i otiao da razgovaram s
njom. Kazala mi je a se ni Meiko,
ni jedan momak, po imenu Teri
Klej, stjuard, nisu pojavili pred po
vratak kui. Nekolicina slubenika
te kompanije, sa kojima sam razgovaro kada sam zvanino prijavio
njen nestanak su mi nagovesili da su
Teri i Meiko moda otili da se za
jedno negde provedu i da bi trebalo
da prihvatim tu mogunost.Ali, ja
sam siguran da nije tako. Teri i Mei
ko su esto leteli zajedno i ja sam
upoznao tog momka. Pre svega, on

je homoseksualac. S druge strane,

imam potpuno poverenje u Meiko.
- 1 ja to mogu da garantujem ree Ria.
- Bilo kako bilo, ve upamen po
ao sam u Meksiko Siti kada je Sara
imala sledei let za taj grad, i nas
dvoje smo pokuali da neto sazna
mo. Posetili smo sva mesta gde se
skuplja drutvo iz avio-kompanija i
raspitivali se kod nadlenih organa
u Meksiku ta da preduzmemo. Ni
ta nismo saznali. A ja sam posle tog
puta osetio jo vee beznae nego
pre.To je bilo pre skoro dve nedelje,
a jo uvek nema ni traga ni glasa od
njih dvoje i ja sam na ivici... - Suze
oajanja i nemoi zablistae u mla
dievim oima.
Ria skrete pogled sa mladia i ob
rati se Bretu:
-ta misli?
-Videu ta mogu da uinim,
gospodine...?
- Oprostite - ree mladi pribravi se. - Zovem se Dejms Nagui.
- Dejmse, potrebna mi je adresa
Terija Kleja i Sare Loton.
- Odmah u vam dati - ree Na
gui i ispisa obe adrese na bloku koji
je izvadio iz depa.
- Da ne znate, moda, da lije Sara
Loton u gradu ovih dana? - upita
Bret.
- Da, tu je - odgovori mladi i
prui Bretu listi papira.
- Dobro. Bilo bi zgodno daje na
zovete kada se vratite kui i kaete
joj da u je posetiti sutra pre podne.
Znate li, moda, da li Teri Klej ivi

Pony West - Borilake vetine 3

sam?
- Ne. veina neoenjenih stjuarda
i neudatih stjuardesa imaj*1cimere,
postoje smeno da plaaju ogromne
sume novca kada ionako koriste sta
nove samo pola meseca. Teri ivi s
nekim tipom.
- O dlino. Moda u sutra i kod
njega da navratim.
- Da nazovem i njega i da vas na
javim?
- Ne, nije potrebno.
- Ne znam kako da vam se zahva
lim, gospodine.. .? - ree Nagui
gledajui u Breta.
- Ja sam Riin prijatelj.
Za trenutak, mladi nije shvatao
o emu se radi. A onda mu je posta
lo jasno da je jedan od naina da se
zahvali i taj da se ne postavljaju ni
kakva pitanja. Nasmeio se Rii, jo
jednom joj se zahvalio, ustao, naklo
nio se Bretu i otiao,
- Pa, ta misli? - upita D ef Riu
kada je mladi izaao.
- Ovo moe da bude veoma gad
no - odvrati ona sa izrazom velike
zabrinutosti na licu. - Takve se stva
ri deavaju, a veina nikada za to i
ne uje.
- Eto, ja za tako neto nisam uo
do sada - ree Def.
- Meiko mi je ispriala da su pre
nekoliko godina kidnapovali jednu
r\jenu prijateljicu i da vie niko n i
kada nije uo za nju. Kasnije se sa
znalo daje devojka ,verovatno, ote
ta i odvedena kao belo roblje u Saudijsku Arabiju. Stvarno, neverovatno. A mi mislimo da se tako ne

13

to deava samo na filmu. Naravno,

avio-kompanije ne priaju o tome.
Zato se plaim da se tako neto de
silo i sa Meiko.
-Videu ta mogu da uinim ree Bret i spusti svoju ruku na Riinu da bi je uteio.
- T o nee biti tako lako, Brete.
Samo da sazna gde je, bie teko. A
da je izvue odatle... ula sam da
ljudi koji kupuju devojke imaju sve
na raspolaganju, pa ak i itave
male armije i dovoljno podmienih
nadlenih organa koji zatvaraju oi
pred onim to se deava.
- Nai u je - ree Bret, trudei se
da zvui uverljivije i odlunije nego
to je oseao.
Glava trea
Sara Loton ;e ivela u Volnat Kri
ku, u bogatijoj etvrti u juno m delu
grada, u jednom od onih modernih
apartmana, gde su na raspolaganju
igralita za tenis, bazen sa toplom
vodom i sauna i gde su zidovi nai
kani obavetenjima za provod Sa
maca.
Bret je stigao oko jedanaest sati.
Sara Loton gaje oekivala. Bila je to
sitna, zgodna plavua, sa visokim ja
godicama, napuenim usnama i nosem koji je bio pomalo prast, tako
da su mnogi za nju govorili da je
slatka. Imala je zelene oi. Na sebi je
nosila beli orts i gornji deo bikinija.
- Z nai, vi ste Riin prijatelj - re
kao je kada su seli na kau, odakle se
pruao pogled na trem ispred nje

nog stana i bazen. Nekoliko ljudi se ko?

sunalo oko bazena. Nagui joj je
Devojka se odjednom uozbilji.
ve napom enuo da e Bret postav
- Bojim se da je M eiko kidnapoljati pitanja, a ne ona.
vana.
- Ba se nadam da ete je nai - Zato tako mislite?
rekla je.
- Poznajem M eiko, a poznajem i
- Verujem da hou, Saro. A li, po Dejmsa. Z n am da ga ona mnogo
trebno m i je mnogo vie podataka
voli. H ou da kaem, vi moete ne
nego to sada im am i, naravno,
koga puno voleti, ali kada ste stjuar
puno sree.
desa, pa ste ponekad usamljeni vi
- Ne izgledate m i kao ovek kome
pomislite, dobro, ovog m om ka vie
je potrebno puno sree - primetila je
nikada neu videti. Ipak, to ne znai
devojka i znaajno ga pogledala.
da ste razvratni. Znate ta hou da
- Za neto mi m oda i nije potreb kaem? - upita Sara i zagleda se Breno - odvrati joj on uz osmeh. - A li,
tu u oi, pokuavajui da u njim a
ipak e mi biti potrebna srea da na nae razumevanje.
em vau prijateljicu.
- Sigurno, razumem ja to.
- Znate, M eiko nije prva devojka
- Bilo kako bilo, verujem da M ei
koje je nestala na ovaj nain.
ko voli Dejmsa i da mu tako neto
- Da, tako su m i rekli. ta mislite
nikada ne bi uinila.
- ta mislite, gde bi mogla biti?
da se deava s njim a?
- E, to je sasvim druga stvar. M og
- Pretpostavljam da sve devojke
ne prolaze isto. Neke od njih jednos la bi da bude u nekom haremu na
Bliskom istoku, u neijem zam ku u
tavno nalete na m om nka jake volje
i sa dubokim depom . Tada pou s zabaenom kraju Evrope, ili negde
njim ili zbog uzbuenja koje im
u Meksiku. A li, gde god da je, ona je
moe pruiti takva veza, ili zato to tamo zarobljenik. Najgore od svega
im ti m om ci plate vie nego to one - je to to moe da bude u bilo kom
elu sveta.
mogu zaraditi za godinu dana samo
- Kako sam uo, jo jedam m o
zato to im prave drutvo na krsta
renju, ili u njihovom zam ku u Ev
mak iz vae posade, stjuard, po ime
ropi, ili negde slino. Neki ljudi su
nu Teri Klej, je nestao.
prilino lakovemi.
-Tako je. M eutim , tu m i neto
- A ta je sa onim drugim?
nije jasno. Teri je homoseksualac,
tako da sam suguma kako nisu za
- Neke od devojaka, koje tako
nestanu, a njih je mali broj, kina- jedno pobegli.
puju ljudi koji trguju belim robljem,
- Da li su se njih dvoje druili?
- O , da. Izlazili su zajedno kada
I za te devojke se vie ne na. One iz
prve kategorije se kad tad pojave.
su bili lanovi iste posade. I njoj i
- ta mislite da se desilo sa M ei njemu je odgovarao takav odnos.

Pony West - Borilake vetine 3

Tcri se nikada nije udvarao Meiko,

a mogli su da izlaze zajedno i da se
lepo provode. A poto su njih dvoje
bili zajedno, ni drugi momci joj se
nisu udvarali i M eiko je tako bila si
gurna.
- Da li ste vi, Meiko i Ten imali
neka redovna sastajalita u Meksiko
Sitiju?
- Naravno* Im a nekoliko mesta
gde se sastaju svi slubenici aviokompanija.
- Naprimer?
- Restorani, diskoteke, radnje gde
se moe neto povoljno kupiti i
lako. Znate ve.
- Aha - ree Bret na takav nain
da je bilo oigledno da se razgovor
pribliio kraju.
- ivite li u San Francisku? - u p i
ta Sara.
- Tu, u okolini.
Nastala je kratka pauza dok je
stjuardesa razmiljala ta da kae.
Najzad je rekla:
-Znate moj broj telefona.
Teri Kej je iveo u jednoj velikoj,
modernoj i luksuznoj zgradi na Nob
! iilu, gde je obezbeenje bilo takvo
da bi zadovoljilo zahtevejedne ban
ke a pogled iz stanova u njoj takav
da bi, ak, i Breta zadovoljio.
Kada se naao u holu Bret je re
kao uniformisanom uvaru da hocda vidi Terija Kleja. Iako je znao
da Klej nije tu, nadao se da e zatei
njegovog cimera.
-G ospodin Klej nije kod kue,
gospodine - zvanino ree uvar.

15

- Dobro. A da li je Robert tu?

- Robert, gospodine?
- Terijev cimer, Robert.
- Mislite Edvard?
- Tako je. Znao sam daje neko od
imena na cigarama - naivno ree
Bret.
- Proveriu.
uvar ude u malu niu i pritisnu
jedno dugme. Bret je mogao da vidi
kako govori u slualicu, ali nije mo
gao da uje i ta govori. uvar spusti
slualicu i prie Bretu.
- Edvard eli da zna ko ste, pre
nego to pristane da vas vidi.
- Recite m u da sam prijatelj
stjuardese koja je bila sa Terijcm na
njegovom poslednjem letu u Meksi
ko Sitiju.
uvar sumljiavo pogleda Breta i
izgledalo je kao da eli neto da
kae. D a m u je plata bila manja,
moda bi se malo vie raspitivao.
Ali, ovaj posao je porazumevao i
izvesnu odgovornost. Jedna od nje
govih dunosti je bila i ta, da ne po
stavlja suvina pitanja. Ova situacija
je zahtevala da ne ispituje.
- Saekajte ovde - ree uvar i po
novo ue u niu. Trenutak kasnije
se vratio i uputio Breta kako da nae
Klejov stan na sedmom spratu.
- V i mora da ste Edvard? - ree
Bret kada m u jedan mladi otvori
vrata.
- A ko ste, do avola, vi, duo? ree visoki, plavokosi mladi na
vratima.
Na sebi je imao bermue od starih
farmerki i majicu sa slikom korneta

16
i

sa sladoledom, na grudima. Bret nije

bio siguran da li je ovaj pokuao da
ga zaplai, ili da mu se udvara. Bret
zakljui daje u pitanju ijedno i dru
go.
- U ite, uite - najzad ree Edvard i uvede Breta u luksuzno nametenu dnevnu sobu.
Bret stade ma debeo tepih zlatne
boje, koji se ugibao pod njegovim
nogama. Priao je velikoj fotelji u
obliku rukavice za bezbol i seo u
nju. Fotelja se prilagodila njegovom
telu. Sa mesta na kome je sedeo,
Bret je mogao da vidi Ribarski dok
i, u sredini zaliva, ostrvo Alkatraz.
- Z n ai, vi ste Terijev prijatelj? ree Edvard, oslanjajui se o bar,
koji je odvajao dnevnu sobu od male
moderne kuhinje.
- T o nisam rekao - primeti Bret.
- Ne, niste, zaista.
- Rekao sam da sam prijatelj jed
ne od stjuardesa k o ja ...
- Da, da, znam. Piter mi je ispri
ao svaku zanim ljivu pojedinost
preko telefona - prekide Edvard
Breta, - Jeste li za sok?
- O d pomorande, m olio bih.
Hvala.
- O , samo izvolite - odvrati Ed
vard, oekujui da se Bret predstavi.
-Stiven. Stiven Farber - ree
Bret.
Edvard se nasmei i pogleda Bre
ta.
- Nije trebalo ni da pitam, zar ne?
- znaajno primeti Edvard, a onda
otvori friider i nasu Bretu i sebi po
au soka od pomorande.

Ponv JVest

Borr{ake}vest ine 3

- Iz v o li.. . Stivene - ree Edvard,

pruajui Bretu au, a zatim se za
vali u fotelju nasuprot Bretu.
- Gde je Teri? - upita Bret, poto
je otpio gutljaj soka.
- Pretpostavljam daje u Meksiku.
- Zar nije malo zakasnio?
Neto od mirnoe nestade sa Edvardovog lica kada gaje Bret to u p i
tao.
- Pa, u pravu ste.
- N i moje prijateljice Meiko jo
nema.
Edvard se iskreno zaudi kada je
to uo.
- Da li se esto deava da Teri ne
doe kui na vreme?
- Ne, ne deava se.
- Z a r nisi zabrinut?
- Naravno da sam zabrinut, ali ne
mogu veno da budem u alosti.
- U alosti? Misli li da m u se ne
to desilo?
- Ne znam. Nem am vesti od nje
ga ve skoro mesec dana. To uopte
ne lii na Terija.
- ta misli da m u se desilo?
Edvard se zamisli i nemo pogleda
Breta. Pretpostavljao je ta je moglo
da se desi njegovom cimeru, ali je
bilo oigledno da nema nameru da
to kae Bretu.
-Zaista ne znam - najzad ree
Edvard, na nain na koji neki ljudi
govore kada imaju potrebu da slau,
ili pokuavaju da zavaraju sami
sebe. Bilo je tano da Edvard nije
znao ta se desilo sa Terijem, ali nje
govo nagaanje o sudbini cimera je
im alo realne osnove, koje on nije

Pony West

,
-

Borilake vest ine 3

bio spreman da iznese nepoznatim

osobama.
- Dobro - ree Bret i ispi sok. Javie mi kada uje neto o Teriju.
Vai?
- Naravno, Kako?
-N azvau te. Kako mogu da te,
naem kada nisi kod kue?
- O, ja sam stalno kod kue. N aj
vie vremena provodim ove.
- A tvoj broj na poslu?
- Ja ne radim. Teri donosi lovu, a
ja se brinem o njemu,
- U redu - ree Bret, ustade i poe
ka vratima.
- ao - ree Edvar i zatvori vrat
za njim.
Bret je razmiljao o mnogim stva
rima dok je izlazio iz zgrade, ali je
jedna misao izbijala u prvi plan.
Ovakav stanje verovatno kotao ne
koliko hiljada dolara meseno. A to
je bila samo renta. ta je bilo sa nametajem i ostalim potreptinama?
Edvar nije radio. M oda bi Teri i
mogao da dozvoli sebi tako neto da
je pilot. A li, kao stjuard, to nije do
lazilo u obzir. M oda je dobio veliko
nasledstvo, ili imao znatne prihode
sa neke druge strane. To se Iako
moglo proveriti.
Glava etvrta
- Donesite mi jednu porciju jakitorija i malo sakija - ree Bret
kelnerici, koja je stajala kod stola za
kojim su sedeli Bret i Ria.
Devojka se lako nakloni i ode u
pravcu kuhinje.

17

- i ta to sve znai?
- Nita konkretno, ali m ije razgo
vor sa Sarom i Edvardom pomogao
da dobijem kakvu takvu sliku o ita
voj stvari. I ti moe pomoi.
-Sam o reci.
-Jam agui mi je rekao da ima
veze sa jednom informativnom mre
om.
,
,
- Im am prijatelja koji radi za jed
nu inform ativnu kompjutersku
slubu. Svaija prolost je nadohvat
ru ke.
-O dlino. M om ak o kome su mi
potrebna obavetenja zove se E d
var Ogdon. Saznao sam njegovo
prezime sa jedne koverte koja je le
ala na stolu u njegovom stanu. Z a
pisao sam ti i njegovu adresu, a i pri
bline godine. Pretpostavljam da je
to dosta. Ako nije, slobodno mi reci
- ree Bret i dodade joj jednu ceduU'icu.
..
- Da li zna ta trai?
- Samo nagaam. M olio bih tvog
prijatelja da potrai i podatke oTeriju K leju.Znada radi za kom pani
ju T W A . Verujem da e m u to biti
lako.
- U redu.
- Kada mogu da oekujem te
podatke?
-Verovatno sutra. Nazvau ga
im zavrimo ruak.
- Odlino. - ree Bret i usrdsredi
se na jelo koje je devojka u tom tre
nutku donela.
Bret je sedeo zavaljen u svojoj
omiljenoj fotelji od somota be boje,

18

koja je bila u kombinaciji sa istim

takvim otom anom. U ruci je imao
au iskriave vode i gledao je na zaliv. U daljini su blistala svetla San
Franciska.
Preko krila mu je leala jedna
knjiga. Bret je u asovima odmora
rado itao romane o meunarodnim
zaverama i pijunskim aferama.
Bilo je blizu jedanaest asova. Ba u
tom trenutku neko je pokucao na
njegova vrata.
On prie vratima i pogleda kroz
pijunku, spazi Riu, otvori joj i uve-
de je unutra.
- Kakvo prijatno iznenaenje!
Mogu li da te posluim neim? upita je poto je sela.
- au konjaka, molila bih.
- Naravno - odvrati on i nasu Rii
au konjaka. Poto ju je posluio,
za uze svoje staro mesto u fotelji.
- Donela sam ti podatke koje si
traio - ree Ria, priajui mu neko
liko listova papira.
Bret paljivo proita.
- Kako ti se ini? - upita Ria, vi
de vi na njegovom licu da m u ti
podaci neto znae.
-O ve kae da Ten Klej nema
nikakvo nasledstvo niti dodatne pri
hode, bar ne u okviru zakona. Nje
gov cimer, Edvard Ogdon, uopte ne
radi, ve godinama. Cak i kada je ra
dio, bio ie kelner, a to mu zanimanje
sigurno nije omoguilo da odvoji
neku znaajnu sumu novca na stra
nu.
- Ali, ono to je zanimljivo u vezi
sa Ogdonom je injenica da je odle

Pony West - Borilake vetine 3

ao u zatvoru zbog trgovine dro

gom. Izgleda d a je pre nekoliko go
dina radio kao prodava droge i da
su ga uhvatili. M eutim , isuvie je
kratko bio u zatvoru za takav pre
stup. Verovatno je imao nekoga da
ga tako brzo izvue napolje.
- Veruje li da je Teri umean u
trgovinu drogom?
- To u ovom trenutku nije toliko
vano, ali je i to moguno. Vrlo je
verovatno a sa jednog puta moe
da donese toliko kokaina da od dobijenog novca moe da kupi cei u
zgradu u kojoj stanuje. Kada malo
bolje pomislim , tako neto bi pred
stavljalo zgodan aranman. Teri do
nosi drogu u zemlju, a Edvard, pre
ko svojih ranijih veza, rastura.
Ria je pijuckala svoj konjak. Bila
je zamiljena i zabrinuta.
- Pitam se samo kakve veze Meiko ima s tim?
- Koliko dobro poznaje svoju ro
aku?
- V iam o se bar jednom meseno. Tako je poslednjih nekoliko go
dina. Znam da povremeno popui
po neku cigaretu marihuane, ali to
je sve. Ona je bojaljiva. Plaila bi se
da se upusti u tako neto. U to mogu
a se za kunem.
Njih dvoje su nekoliko trenutaka
sedeli u tiini, a onda Bret progovo
ri:
- Neto mi je palo na pamet. K o
liko dobro poznaje Saru Loton?
- Pa, ne ba najbolje. Zato?
- Moe li ovek 'a ima poverenja
u nju?

P o n r H'es! - Borilake vetine 3

- Pretpostavljam. Ne mogu sigur

no da tvrdim, ali znam da su Meiko
i Sara bile dobre prijatelji,*.
- Nameravam da sa Defom po
em u Meksiko Siti kada Sara bude
sledei put letela lamo. Mogla bi da
nas povede na mesta gde se skuplja
drutvo iz avio-kompanija. Videu
ta mogu tamo da saznam.
- Ne zvui ba naivno. U Meksi
ku nema ba nikakve veze.
- Drugog izbora nemam. to due
ekamo, trag biva sve stariji.
Zabrinuti izraz nestade sa Riinog
lica i ona ga zahvalno pogleda.
- Brete, ne znam kako da ti za
hvalim.
Brei se osmehnu i ree:
- Mogao bih da ti nagovestim.
Ria spusti au na stoi kraj oto
mana, ustade i prie Bretu. Polako
poe da otkopava svoju plavu, svi
lenu haljinu.
Bret je preko stola posmatrao
Saru Loton, koja je upravo otpila
gutljaj Krvave Meri.
- Svia mi se kako ovde prave ovo
pie. Stavljaju dosta tabasko sosa
- rekla je, tek da neto kae. - Rekao
si mi da treba o neemu da razgova
ramo, da moda ja mogu na neki na
in da ti pomognem da nae M ei
ko.
Bret nacei jo malo u svoj Peri]c i ree:
- Neto sam mislio, ali mi je po
trebna tvoja pomo.
I - Uiniu sve to mogu. Meiko je
moja prijateljica.

19

- Kada sledei put leti za Meksi

ko Siti?
- Prekosutra.
- I koliko dugo se ostaje?
- Dva dana. Stiemo u etvrtak
uvee, u gradu smo u petak i subotu.
U nedelju se vraamo kui.
- Da ne ostajete predugo za tako
kratak put?
- Nije ni to loe. Neki od nas za
ista vole taj grad. I uvek moe da se
nae neka zgodna stvarica a se
kupi.
- Nameravam da sa jednim prija
teljem poem u etvrtak za Meksiko
Siti. Ti bi mogla a nas odvee na
mesta gde se vae drutvo skuplja, a
posebno tamo gde su Meiko i Ten
odlazili.
- Misli li da e od toga biti neke
vajde?
- T o je je d no to u ovom trenut
ku moemo da uradimo.
Devojka otpi jo jedan gutljaj svog
pia. Zatim je pogledala Breta i upi-*
ta.
- Hou li biti u opasnosti zbog
toga?
-N eu da te laem. Takva mo
gunost postoji. M eutim , rei u ti,
a da se ne uputam u detalje, da smo
moj prijatelj i ja navikli na takve si
tuacije i uveren sam da emo moi
da te odbranimo. A li, to nije ba
neka garancija.
Sara se poigravala svojom aom.
Bret je u njenim oima mogao da
proita ta misli. eLela je da po
mogne, ali nije bila navikla na opas
nost, strah i nesigurnost. Ipak, Bret

20

je znao ta e da odgovori.
- U redu, Supermene, pomoi u
ti. A li, ako nastrada ti plaa bol
nike raune - ree Bret, osmehujui joj se i sputajui svoju snanu
ruku na njenu koja se tresla. - To je
vrlo hrabro, Saro - rekao je posle
duge pauze.
Njih dvoje zavrie ruak i Bret joj
na rastanku ree da e se videti u
etvrtak.
Glava peta
Bret i D ef Arer su trali beton
skom peakom stazom, koja je ila
du marine u Sausaltu, gde je posto
jao itav mali grad od privezanih
jahti.
Dodo koji je on vodio je bio uda
ljen svega tri m inuta od mesta gde je
iveo.
N jih dvojica se zaustavise ispred
Defove jahte. M ladi je ukrasio
unutranjost brodia puzavicama, a
stakla na prozorima su bila obojena.
Na brodiu je bilo i malo kupati
lo, ajna kuhinja koja je od dnevne
sobe bila odvojena barom, i spavaa
soba, iji je jedan zid bio sav u stak
lu, tako daje D ef imao izvanredan
pogled na zaliv i San Francisko.
Bret sede na efov kau, a m la
di prie baru i obojici sipa po au
perijea. Spustio je pie na stoci kraj
kaua.
- D a li se radi o obinoj poseti, ili
hoe da proveri knjige? - upita
D ef u ali.
- Nije ni obina poseta, a ni pro-

Pony West - Borilake vetine 3

veravanje knjiga mi nije na umu.
Nameravam da ispitam nestanak
Riine roake, one o kojoj nam je
njen mom ak ispriao u restoranu.
Sutra idem za Meksiko Siti. eli li
da poe sa mnom?
Bret uze svoju au, otpi jedan
gutljaj i spusti je na naslon kaua.
- Zato hoe da i ja poem s to
bom?
- Iz vie razloga. Pre svega, m o
da e mi biti potrebna tvoja-pomo.
Dugo, ti vie lii na stjuarda nego
ja.
- Da shvatim to kao kompliment?
- Ne morae To je injenica.
- Ipak, shvatiu to kao kom pli
ment - ree Def, otpi jedan gutljaj
i nasmesi se Bretu.
-Pa?
- Nita me ne bi moglo spreiti da
ti se pridruim. Uostalom, ako se sea, zbog toga sam se i udruio s to
bom.
- Seem se. Ali, isto tako se seam
da sam ti rekao da ne postoji nikak
va ansa da ti i ja budemo partneri.
- A sledee to se desilo, ti i ja po
esmo da radimo zajedno.
- Nikada ne reci, nikada.
- Nazvau tiva veeras i rei m u
da preuzme teaj dok sam ja odsu
tan.
- A da li e moi da ti izae u sus
ret za tako kratko vreme?
- Nema problema. Dobro sam ga
obuio. O n zna kako da vodi knjige,
a i teaj. Kada i gde emo se nai?
- Svratiu po tebe sutra oko pola
jedanaest, pre podne. Budi spreman

Pony West - Borilake vestme 3

i nemoj da nosi mnogo stvari. A li,

ponesi neto to moe da obue za
diskoteku.
- Aha. Znai, imaemo posla sa
zalutalim igraima flamenka?
- Ne. A li. ako se desi da im am o
posla sa komedijaima, morau da
naem sebi drugog partnera.
- 1ja ta kode.
Te veeri Bret zafeee Riu i Dejmsa Naguija kako sede za njeninm
stolom u restoranu R ia Don.
Nagui ustade kada je Bret uao u
salu, rukova se s njim i ponovo sede
kada je Bret zauzeo svoje mesto za
stolom
- Ria mi je rekla da ete pokuati
da naete Meiko. Ne znam kako da
vam se zahvalim.
- Ne zahvaljujte mi sada. Uopte
ne znam da li u uspeti. Isto tako,
morate biti spremni na sve.
-ta hoete time da kaete?
-Treba da shvatite da je Meiko
najverovatnije kidnapovana. Osim,
ako nije obegla sa nekim m om
kom. Vi kaete d a je to nemogue.
Zna, njem otmiari je dre protiv
njene volje. M oda je jo uvek iva,
a moda i nije.
Bret uuta, ostavljajui im da pri
hvate i tu mogunost. Ria pokua da
se usprotivi, ali je Bret pogleda i ona
ne ree nita.
- Ako je jo u ivotu, sigurno je,
daje takvo iskustvo nee ostaviti ne
taknutu. Treba i za to da se pripre
mite, Dejmse. Tako neto moe da
bude veoma neprijatno. U iniu
ono to mogu. Ipak, ne elim da se

21

nadate nemoguem. Sama injenica

to u preuzeti sluaj ne znai i da e
sve biti u redu. Ipak, postoji izvesna
ansa da u nai Meiko. daje ona jo
iva-i da ete vas dvoje ponovo biti
zajedno. I onda. treba da shvatite,
moraetc da joj pruite puno raz
ume vanja.
Njih troje su jedno vreme sedeli u
tiini, a onda Bret ree:
- Da li ste doneli fotografije koje
sam vam traio?
Nagui se tre, kao da se probudio
iz kosmamog sna.
- O, da, naravno - ree i iz depa
sakoa izvadi nekoliko snimaka i
prui ih Bret u.
- Koliko su stare ove fotografije?
- Nekoliko
meseci.
Bili
smo . . . Nagui za tenutak uuika
od nadolth emocija, a onda nastavi:
- Bilo kako bilo, to su najnovije koje
im am .
Bret pregleda fotografije i ree:
- Zaista je le p ^ Dejmse. Uiniu
sve to je u mojoj moi.
Nagui kao da se premiljao da ii
da kae neto i 11 ne. Najzad progo
vori:
Moda e vam ovo zvuati krovolono, ali moram neto da vas pi
tam. Nadam se da vas to nee uvrediti.
- Mnogi su me u ivotu vreali i
zato verujem da ba vi neete prevr
iti meru - ree Bret, pokuavjaui
da olaka mladiu.
- Kada naete oveka koji je za
ovo odgovoran . . .
- Da? - prekide ga Bret, predose-

22

ajui ta Nagui eli da kae i zna

jui koliko mu je teko da to prevali
preko usana.
- Da Ii biste m o g li. . . da li biste
h te li. . . da ga ubijete? - strastveno
ree m ladi, a oi mu zasuzie.
Bret je itekako dobro razumeo
Naguijcva oseanja.
- Znam kako se oseate, Dejmse.
Verujte m i da to ne kaem tek lako.
I ja sam neto slino doiveo. Ali,
imajte na um u da ja nisma plaeni
ubica. Ipak, ako vas ovo moe utesiti, mogu vam rei da u ovakvoj si
tuaciji osoba koja je odgovorna za
tako neto, obino i mora biti ubije
na. M eutim , ne mogu vam obeati
da u ga ubiti.
- Razum em - ree Nagui, ob
orivi oi i stidei se svog zahteva.
Videvi to, Bret ree: - Ne treba niega da se stidite,
Dejmse. ovek koji tako neto
moe da uini i nije potreban ljud
skom drutvu. Veina ljudi je shva
tila da nije greh poeleti smrt tak
vom oveku. U ovoj zemlji je, u je d
no vreme, bilo vrlo nepopularno
smerati tako neto krim inalcim a.
Kada ti neki tip siluje enu, ili pobi
je decu, norm alno je da ne eli da
ga vidi kako ga neko vreme lee u
bolnici, a onda putaju na slobodu.
Ti eli pravdu, a zdrav razum ti go
vori da pravda nije zadovoljena.
Neko ti preti, poniava tebe i tvoje
voljene i ti ne eli t, tek tako, da
primi. eli da taj tip shvati da tako
neto ne moe nesmetano da ini.
Sve dok krim inalci ne ponu da se

Ponv

Jt

csl

Borilake vest ine 3

plae svojih rtava, vie nego to se

njihove m c plae njih, stvari se
nee mnogo izm enili.
- Oseam se lako bespomonim ree Nagui.
-N iste vi jedini, Dejmse. A li,
dobro je to to sada znate. Nemojte
to zaboraviti i. tojc najvanije, ne
dopustite da se .to ponovo desi. N a
uite da pomognete sebi, da se vie
ne plaite i ne oseate bespomo
nim.
- Ali, kako? ta mogu da uradim?
- Ima vie naina - odvrati Bret. Za poetak, navratile na ovu adresu
u Sausalitu i recite m om ku, po ime
nu Stiv, da vas je Bret poslao. Re
kavi to, Bret mu prui posetmeu sa
adresom i telefonskim kbrojem nje- ,
govog doda. - To vam nee pomoi
u svemu, ah nije loe za poetak.
Bret ustade, rukova se sa Naguijem i poljubi R iu za rastanak.
-Sada u poi, imao sam napo
ran dan - ree Bret. - U jutru moram
rano da ustanem.
Livrejisani portir doveze Bretov
mercedes pred ulaz u restoran. Bret
mu prui nekoliko novanica na ta
se ovaj dugo zahvaljivae.
Kada se naao na mostu Golden
Gejt, Bret je iznenada odluio da
skrene za M il Veli. Posle pola asa
vonje, naao se na vrhu M aunt Tamalpaisa. Svuda oko njega vladala
je tiina. Zbog toga Bret je tu i doao.
O tkrio je to arobno mesto prvih
dana svog boravka u San Francisku.
Video je jednu fotografiju koja je
snimljena sa vrha planine, u jednoj

Pony West - Borilake vestine 3

23

Huanita ula u njenu sobu.

- Ne valja da tako govori - ree
Meksikanka.
Meiko zaroni svoje lice, vlano od
suza, u ake i poe ponovo da plae.
Huanita prie blie mladoj lstonjakinji i zgrli je.
- Smiri se, sve e biti u redu - go
vorila joj je.
Meiko iznenada podie glavu i
pogleda H uanitu u oi.
- Nita nee biti u redu. Ovde sam
ve tri nedelje, a ponienja su sve
gora i gora. Kaem ti, ne mogu vie
ovako. Zaista ne mogu . . . - uzvik
nu M eiko u jednom dahu i brzinu u
pla.
- Mora da promeni nain mi
ljenja. Ovde ima samo dve mogu
nosti: da slui i ostane u ivotu ili
da se suprostavi i umre. Nije sve
tako crno. Dodue, moda ja tako
m islim zato to za drugo ne znam.
Ako postanegeneralova mezimica,
a na dobrom si putu da postigne
tako neto, imae mnogo toga na
raspolaganju. M oda e ti biti do
zvoljeno i da putuje sa generalom,
kada se uven da nee pokuati da
pobegne. Donosie ti lepe haljine i
nakit kada se vraa sa slubenog
puta. M oda e ti dodeliti i poslugu.
- A li, tako nikada neu biti slo
bodna - ree M eiko i ponovo pogle
da svoju sapatnicu. - Moe li da
shvati da je sloboda jedino to e
lim. M oram da pobegnem odavde.
Glava esta
- To je nemogue, a i sama zna
- HuaniU., ja ovo vise ne mogu da zalo.
podnesem - uzviknu M eiko kada je
-Sigurno da znam. A ko uspem

radnji u Sausalitu. Saznao je koja je

to planina i raspitao se kod prodavca kako da tam o stigne. Desetak m i
nuta kasnije, ve je bio na putu ka
njoj.
Bilo jc neeg posebnog u vezi sa
tom planinom . Pogled sa nje bio je
prekrasan. Drugim a nije mogao da
objasni oseanje koje je u njemu bu
dila ta planina. Isto se tako oseao
kada je pre mnogo godina u Tokiju
sreo uitelja Jamaguija. Jamagui
je gotovo odmah poeo da mu pria
o ninam a i odveo Breta ujedan od
njihovih tajnih logora. Zato? Zato
to su njih dvojica spoznali jedn
drugog, zato to su osctih da ih veu
neke tajanstvene, ali istinite niti.
Brct je shvatio da je ova planina
mesto gde moe da nae m ir koji
trai.
Dobro utabanom stazom, koja je
opasa vala vrh planine, spustio se do
svog omiljenog mesta i seo na travu.
Zauzeo je poziciju lotosa i poeo d u
boko da udie i izdie vazduh. G rad
ska svetla su treperila ispod njega, a
mcsec se ogledao na povrini Pacifi
ka,
O nda je poeo da osea ono.
Oseao jc blaeni mir. Taj m ir ga je
preplavio. Dopustio je da sa njega
spere napetost, stres i strah.
Bilo je to dobro. Jer, kada bude si
ao sa planine, ulazi u rat.

24

da se oslobodim, mogla bih da dove

dem policiju. Naravno, ako naem
nekoga ko ne radi za generala. Ba
zbog toga moram da naem naina
da pobegnem.
- Nemoj isuvieglasno da pria o
tome. Nije preporuljivo. Mnogi su
to pokuali, ali nikome nije polo za
rukom.
- ta m i mogu? Mogu da me ubi
ju. Moda bi bolje bilo da tako i
bude. Bar bih se spasla ponie
n ja . . .
- Ima mnogo naina na koje se
moe umreti. A o mnogima ti po
jm a nema. General je veoma okru
tan kada se naljuti.
Jedno vreme u sobi je vladala tii
na dok je Meiko razmiljala o svire
postima koje general i njegovi ljudi
ine. Tako neto joj je bilo potpuno
strano. A sada su nasilje i sadizam
postali deo njene svakodnevnice.
- Vreme je da poemo - prekide
Huanita tiinu.
Meiko se nije bunila jer je bila
svesna da nikakvo protivljenje
nema koristi. Morae prvo da smisli
neki plan.
- I tako mi boga - pomislila je dok
je koraala za Huanitom kroz dugi
hodnik ka generalovoj sobi za pri
manje - nai u neki nain.
Meiko je sedela sklupana kraj
generalove fotelje. Qn ju je povre
meno milovao po glavi kao da je
neka domaa ivotinja. etiri gene
ralova prijatelja su sedeli u udobnim
foteljama, puili skupe cigare i ispi

Poriv West - Borilake vetine 3

jali konjak, oekujui da veernja
predstava pone.
- Prijatelji moji - ree general, ob
raajui im se - za veeras sam vam
pripremio neto specijalno. Moja
nova devojka e se veeras rvati sa
svojom prijateljicom, Huanitom .
Generalova izjva je izazvala gro
moglasne povike i opte oduevlje
nje meu prisutnima.
-Pobednica e, za nagradu, biti
osloboena . . . ovaj, svojih redov
nih dunosti. O na koja bude izgubi
la, pruie zadovoljstvo svima
nama, a i nekim straarima.
Ponovo se soba zaorila od usklika
oduevljenja.
Meiko je bila okirana generalovaom izjavom. Borie se kao tigria
da bi izbegla sudbinu pobeene. A li,
ta e biti sa Huanitom ? D a li e
moi da uradi tako neto svojoj naj
boljoj prijateljici? General je bio
pravi avo, pomislila je, kada je on
potapao po glavi, dajui joj znak da
treba da ustane.
- Svucite haljine - naredi general
i obe ene to i uinie.
Huanita je imala taman ten i nje
no telo je, za razliku od lica, sauva
lo mladalaku vitkost i gipkost.
Huanita poe da obilazi Meiko. U
njenim oima vie nije bilo saoseanja i saaljenja. Ni jedna ni druga
nisu elele da izgube i bile su sprem
ne da uini sve stoje u njihovoj moi
da izbegnu tkavu sudbinu.
General pljesnu rukama i ree:
- Ponite!
Prisutni su poeli da dovikuju

Pony West - Bon luke vestine 3

rci ohrabrenja svojim izabranicama, a onda i da ih saveluju kada su

poele borbu,
H u a n itaje prva stupila u akciju.
utnula je Meiko u golenicu. Meiko
bolno uzviknu kada se kost sudarila
sa kosti. H uanitaje, iskoristivi svo
ju prednost, podigla nogu u nameri
da zada jo jedan udarac, ali je M ei
ko dola sebi i, reagujui poput m u
nje, zgrabila Meksikanku za nogu.
Zastala je za trenutak i zagledala
se Huaniti u oi. Istonjakinja je bila
okirana H uanitinom taktikom. Pa,
Huanita je bila njena prijateljica.
Njih dve su se poveravale jedna dru
goj. M eutim , u ovoj okrutnoj bor
bi, Meksikanka nije znala za obzir.
Ni Meiko nije imala vie izbora i po
stupila je isto.
Huanita se oslobodila i sada je
krenula na Meiko, ali se ova izm ak
la u stranu i uspela da zgrabi M ek
sikanku za kosu. Povukla je snano,
a onda pustila, tako daje ova tresnula o policu za knjige. Huanita se sru
ila na pod, za trenutak, oamuena,
Meiko je saekala da Huanita usta
ne. Kad se pridigla Meksikanka je,
istog trena, jurnula na Meiko i gla
vom je udarila u stomak. Obe su
pale na pod i poele da se gusaju. Is
putale su divlje krike koje su, pone
kad nadjaavli krici generalovih
gostiju koji su navijali za jednu ili
drugu evojku.
Huanita je uspela a prikljeti
Meiko, ali je ova, na pomisao da tre
ba da provede vee sa gen ral om i
i\jegovim prijateljima, natovecan-

25

skim naporom uspela da se oslobodi

i da zgrabi H uanitu za ruku. zavrnulajoj je ruku za lea i oborila je. Po
lako joj je zvrtala zglob, tako da ova
vie nije mogla da izdri. Uzviknula
je da se predaje. Istog asa, M eiko je
pusti, okrete i uze njeno, lice u svoje
ake.
- Zaista nisam elela da ti ovo
uradim, Huanita - blago joj je rekla.
Jedva primetni osmeh razumevanja prelete H uanitinim licem koje je
bilo iskrivljeno od bola. K lim nula je
glavom kao da pokuaa da joj stavi
do znanja da je razumela.
General dobaci Meiko njenu ha
ljinu i devojka je hitro obue. Onda
pljesnu rukama i jedan od njegovih
ljudi, koji je stajao iza generalove fo
telje, prie H uaniti, pomoe joj da
ustane i odvede je u drugu sobu.
Meiko pokua da ne misli na H u a
nitu.
- Hvala, generale.
- To znai da e veeras biti slo
bodna. Dobro se odmori jer u te
sutra dvostruko vie eleti.
- Da, generale.
- Prijatelji moji, ne dopustimo
Huaniti da nas dugo eka - ree ge
neral, obraajui se svojim gostima.
Meiko ubrzo ostade sama u sobi,
jo uvek u oku. Kao pijana je stigla
do svoje sobe. M islila je na ono to
je uinila te veeri, ponienje koje je
doivela i bol koji je zadala odanoj
prijateljici.
Koliko dugo e jo moi ovako da
izdri. Uasavajui odgovor joj pade
na um dok je hodala pustim hodni

Pony West - Borilake veti ne 3

26

cima do svoje sobe.

Do kraja ivota!
Glava sedma
-Jesi li ikada bio u Meksiko Siti
ju? - upita Bret Dcfa kad su se za
valili u svoja sedita, pripremajui
se za let od Los Andelcsa do Meksi
ko Sitija. N ije d an , ni drugi nisu na
putali avion kad se ovaj spustio u
Los Aneles posle kratkog leta iz
San Franciska.
- Ne. U stvari, jedino me sto u
Meksiku, gde sam bio, je Tihuana.
Seam se samo da sam se strasno na
pio od tekile i da sam pokuavao da
saznam gde se izvodi neka predstava
u kojoj su glvnu ulogu igrali jedan
magarac i jedna devojka.
Bret se zakikota i ree:
- Verujem daje Meksiko Siti ne
to drugaiji od Tihuane.
- Da li e nam prikazati neki film
za vreme leta?
- Verovatno.
- Z n a li koji?
- Ne. to ne upita Saru? eli da
te upoznam sa njom.
- Stvarno je strana enska - ree
D ef osmehnuvi se. - Ima li neke
planove sa njom ?
- Planove. Kako se, samo izraa
va, mome. A li, da ti odgovorim na
tvoje pitanje. Ne, ne nameravam da
je oborim s nogu.
- O d lin o . U svakom sluaju, po
sto e nas ona voditi po gradu, biemo zajedno.
- Defe, nisam te poveo na godi

nji odmor. Poveo sam te dit mi pomognes. Predoseam da emo uleteti u neto gde ce mi tvoje usluge do
bro doi. Zato hou da ostane pri
zdravom razumu i da ne dozv6li da
le neka ena zaludi kad smo na za
datku, Uostalom, ona kclnerica u
Sausalitu jedva eka da se vrati i da
jc izvee u bioskop.
- Aha.
- Hoe ii neto da popije, Brete?
- upita Sara kad je dogurala kolica
sa piem do njihovih sedita.
- A ta je bilo sa onim: elite li
kafu, aj, ili mene? - upita D ef i
roko se osmehujui Sari.
Devojka ga pogleda kao da joj se
obratio na nekom stranom jeziku.
Bret se u mesa:
- U sutini, on je bezopasan. D e
fe, ovo je Sara Loton. Saro. ovo je
D ef Arer, moj pom onik.
Sarino namrteno lice se razvue
u ljubazan osmeh.
- Drago mi je - rekla jc. - O vih
dana emo biti dosta zajedno.
- Po svemu sudei - odvrati D ef
i znaajno je pogleda
- ta biste eleli da popijete? - po
novi Sara svoje pitanje i prekide
neugodnu situaciju.
- Ja bih kafu -prvi progovori
Def.
- Ja u jedan perije, ako im a ree Bret.
Sara klim nu glavom i prui Defu
oljicu kafe, a Bretu nasu m ineralnu
vodu.
- Kasnije emo razgovarati - ree
devojka i odgum u svoja kolica dalje.

Poriv i i est - Borilake vestine 3

- Pa, ta misli? - upita Def.
- O emu?
- Misli li da me je primetila?
-Svakako. ak tc je i posluila.
Def zausti neto da kae, ali se
predomisli pa izvue neki ilustrovani asopis iz depa na seditu i
poe da ita lanak o nekom tipu iz
Njujorka, koji svakog jutra odlazi na
posao na elektrinom konjiu.
Bret se zagleda kroz prozor i misli
mu se vratie na Meiko. Gde li moe
biti? Prema onome to je Sara rekla,
mogla bi da se nalazi bilo gde u sve
tu, a moda je ve i mrtva.
Gde god da se nalazila. Bret je od
luio da je nade.
Samo stoje pilot obavestio putni
ke da treba da veu svoje pojaseve i
pripreme se za sputanje. Sara prie
Bretovom seditu. Def je spavao i
Bret mu je vezao pojas.
-Uzeu sobu u Hiltonu. To je
u samom centru grada. Obino mi
treba nekoliko sati da se odmorim i
spremim posle sputanja. Nazovi
me oko osam.
-Odlino. Onda u i ja tamo uz
eti sobu.
- ta namerava prvo da uradi?
- Prvo emo malo pronjukati
okolo. Otii emo u neki od restora
na za koje zna da je Meiko poseiVala i videti ta e biti. Obilazierrio
U mesta, redom. Kao to rekoh, cuIfcjaemo tu i tmo i videti da li moe
mo neto da saznamo.
| - Izgleda fantastino - ree Def

27
Sari kada je izala iz lifta i prila im.
- Hvala - odgovori devojka i na
kloni se u ali.
- Kuda emo? - u pita Bret.
-Jeste li raspoloeni za veeru?
- Nije loa ideja.
-Fino. Sledite me, momci.
- Nije loe ovo mesto - ree Bret
kad su seli.
- Drutvo iz avio-kompanija ovde
najradije dolazi. Restoran ima i dis
koteku i igranka e da pone za koji
as.
- Znai, stjuardese se tako zabav
ljaju dok ekaju povratni let.
- Tako i na jo nekoliko naina ree Sara uz osmeh.
- elim neto da te upitam, Saro.
Hou da mi iskreno odgovori. Niko
drugi nee saznati ta si mi rekla, ali
elim da znam istinu.
-Izvoli, pitaj - ree devojka.
- D a li sj dobro poznaala Terija
Kleja?
-N e ba najbolje. Nae se po
znanstvo svodilo na razgovor. 1
- Kakav je on tip, po tvom milje
nju?
- Osim to je homoseksualac?
- Osim toga.
- Bio je to prijatan momak, uvek
palji prema svojim kolegama. M o
gao je da podnese raznorazne glu
posti koje su pravili putnici, bolje
nego veina od nas. Ponekad ljudi
mogu da budu vrlo neprijatni - rek
la je. - Na ta cilja?
-M isli li da je Teri mogao da
ima veze sa drogom?

28

-ta hoe time da kae? Sako

ponekad popui jednu cigaretu ma
rihuane, Nekome je zaista dosadno
dok eka povratak kui. pa mu malo
kokaina pomae da prekrati vreme.
Ali, ne znam nikoga od mojih kole
ga koji je narkom an, ako si na to

nislio?
- Tip.sa kojim Teri ivi je nekada
rasturao kokain.,Sada ne radi nita,
ve izigrava domaicu. Bar, on tako
kae. Terijevi jedini vidljivi izvori
prihoda su od letenja, a on ivi u
takvom stanu u kakvom hi se i Rokfeler oseao prijatno. Neto tu nije
jasno.
-'I ti misli da Teri krijumri drogu?
^

- Nije nemogue. Ne bih mogao

da se zakuneiru aJi bih hteo da vidim
da !i sam u pravu.
- Kako ja mogu tu da ti pomog
nem?
- Razmiljaj. Postoji li neko mesto gde je Teri uvek odlazio, neka od
reena radnja, odreeni restoran? Ili
nel& osoba s kojom se sastajao kad
god bi bio u gradu?
- Pusti me da se setim. Ovako, na
preac, ne mogu niega da se setim,
Pitau devojku s kojom delim sobu,
kada se vratimo u hotel. O na i Teri
su ee bile zajedno.
*
%
Diskoteka uopte nije bila onakva^
kakvom su je Bret i D ef zamiljali.
Pre svega, grupa koja je svirala bila
je sastavljena od istonjaka. Bret n i
kada ranije nije bio u Meksiko Siti
ju, niti u bilo kom drugom gradu u

Ponv Wesi:- Borilake vetine. 3

Meksiku. Oekiao je da e muzika i

drutvo biti mnogo blii lokalnom
folkloru.
Defje najzad shvatio da gubi vre
me sa Sarpm i, poto je malo pronjukao, pozvao je jednu mladu Fi
lipinku na igru. Bret je na kratko
otiao u toalet, a kada se vratio, je
dan visoki, razvijeni Meksikanac, u
skupoccnom oelu, stajao je kraj
Sare i neto joj ivo govorio.
- Zdravo, Brete - glasno ree Sara
kada1ovaj prie stolu. Otm a mu je
davala znak da joj ovaj ovek dosa
uje.
/
Nasrtljive je bacio pogled na Breta, samozadovoljno klim nuo gla
vom u njegovom pravcu i nastavio
razgovor sa Sarom.
- Je T li ovaj tip dosauje? - upita
Bret.
- Da, tako je - ree devojka, pr
kosno gledajui Meksikanca u oi.
- in i mi se da dami nije prijatno
vae drutvo? Bret se inio ljubazan.
- Ti uti, budalino - obrecnu se
ovaj na Breta.
- Moda me niste dobro uli. Re
kao sam da dama ne eli s vama da
razgovara.
- Sluaj, budalo - uvredljivo ree
Meksikana. - Nisam siguran da si
svestan koliko si blizu batina.
Bret se namrgodi i stade izmeu
nasrtljivca i Sare.
- E, sada je dosta, prijatelju - ree
on. - Otii e uspravno ili e m o
rati da otpuzi.
Ovaj smeli potez zaudi krupnog
Meksikanca i on se jedva uzdra da

Pony West - Borilake vestine 3

ne zamahne na Breta.
- U redu, u redu - ree on i poe.
Ali, odmah zatim se okrete i zamahnu ka Bretovoj bradi. Bret ga zgrabi
za zglob, zavrnu m u ruku i primora
ga da klekne.
- M is lim da dugujete izvinjenje
dami - ree Bret i malo jae ga stee.
- Ti, kukin . . . - poe Meksika
nac, ali ga Bret jo vie stee. - Izvinjavam se! Izvinjavam se!
- T ak o je ve bolje - ree Bret,
pusti ga i vrati se za sto.
Meksikanac ustade, protrese ruku
i poe da proverava da li mu je neto
slomljeno.
- Nita nije polomljeno - ree mu
Bret. - Mogli ste mnogo gore da pro
ete. A sada odlazite i ostavite moju
prijateljicu na miru.
- Zaalie zbog ovoga - pnpretio
je Meksikanac i otiao.
Ceo incident je potrajao jedva
neto vie od jednog m inuta, te nije
privukao panju posetilaca u disko
teci, D ef je, ipak, primetio da se
neto desilo, pa je, u drutvu mlade
Filipinke, priao stolu i pridruio se
Bretu i Sari.
- Staje, poeo si da besplatno de
monstrira zahvate u samoodbrani?
- Mani alu - ree Bret. - Da li se
Icpo zabavlja?
- Da. O h, ovo je Klarita. I ona leti
za kompaniju T W A.
Kada je predstavljanje bilo zavrteno, drutvo narui jo pia. U dis
koteci su proveli jo jedan sat, a za to
vrcme su eretali o mnogim spored
nim stvarima. Sara i Klarita su pn-

29

ale o ljudim a iz kompanije koje su

obe poznavale.
D ef je pozvao Klariti* da im se
pridrui u njihovom hotelu i popije
s njim a koktel za laku no. Njih et
voro izaoe iz diskoteke i naoe se
u skoro pustoj ulici. D ef je poeo
da se udvara Klariti i predlagao joj
kako da provedu vee, kada ga je
neto udarilo po glavi. Sloio se kao
vrea i Klarita vrisnu.
Bret stade izmeu Sare i napada
a. Devojka pritra parkiranom tak
siju, otvori vrata i ue unutra. Bet
doviknu Klariti da i ona to isto ui
ni. Petorica napadaa, predvoeni
nasrtljivcem iz diskoteke, pooe
pretei ka Bretu.
- Rekao sam ti da e m i platiti za
ono - ree krupni Meksikanac.
Bret iz depa sakoa izvue jedan
predmet od alum inijum a, koji je iz
gledao kao olovka. Uhvatio je ipku,
tako daje ona sada bila izmeu nje
gova dva srednja prsta leve ruke.
ovek koji je bio najblii Bretu
zam ahnu nekom motkom i ju m u na
njega. Bret se izmae u stranu, zgra
bi ga za ruku i prebi m u je preko kolena. Kako se ovaj sruio na trotoar
urlajui od bola, drugi i tri napada
nasmue na Breta. Jedan je imao
no u ruci, dok su drugome ruke bile
prazne. Bret zan alum inijum sku
ipku u lice nenaoruanog napada
a i ovaj pade, dok mu je iz obraza
tekla krv. Gotovo istvremeno, blo
kirao je udarac noem i vrhom ipke
odsekao pare uveta napadau.
Ovaj vrisnu i pridrui se svojim dru

30

govima koji su se valjali po trotoaru.

- Hoete li i vi ovako neto? - upi
ta Bret preostalu dvojicu.
Oni mu nita ne odgovorie. Pod
igli su ruke kao da se predaju, okre
nuli Bretu lea i poli, povremeno
bacajui poglede preko ramena da
vide da li ih Bret prati.
Bret prie Defu i klee kraj nje
ga. Detaljno ga je pregledao i sa
olakanjem utvrdio da momak nije
ozbiljnije povreen. Bret podie
mlitavo telo svog prijatelja i ponese
ga ka taksiju koji se ba zaustavio.
- Au u u! - doeka ga Sara s divlje
njem. - Ovo je izgledalo kao neka
scena iz filmova Brusa Lia. Super!
- Hvala - skromno ree Bret. Ponekad je korisno znati tako neto.
- Kako je Def? - upita Klarila.
- Dobro je. Kada doe sebi, imac prilinu glavobolju, ah nita vie.
Postoje udobno smestio Defa na
zadnje sedite i poloio mu glavu u
Klaritino krilo, Bret ree vozau da
ih od veze u Hilton. I Klarita je
tamo imala sobu. Kada
su stigli
u
*
.
hotel. Sara i Klarita se pozdravise sa
Bretom i odoe u svoje sobe, a Bret
odnese Defa u njihovu. Sat kasnije,
Def je polako poeo da dolazi sebi.
- O , Boe j- zakukao je i poeo da
trlja potiljak. - ta se. do avola, de
silo?
Bret mu je ispriao ta je propus
tio dok je leao u nesvesti.
- Neto nisam primetio da me a
li ~ ree Def, pokuavajui da sedne.
- 1 ne alim te - strogo ree Bret.

Ponv iiest - Borilake vesti ne 3

-Upozorio sam te da stalno treba da
bude priseban. Stalno. A ti si ve u
startu kiksnuo. Srea tvoja da si ova
ko proao. Moglo je da bude mnogo
gore.
Def ne ree nita. Pokunjio se,
jer je shvatio da nema smisla da se
prepire.
- T ip nam je unapred najavio da
e nas napasti, tako daje ipak treba
lo da budemo bar malo obazriviji.
Nas dvojica smo se zakaili nepos
redno pre napada i on mi je rekao da
u zaaliti to sam ga ponizio. Zar
ne misli da je u takvoj situaciji
neophodno da ovek pazi na svoja
lea?
- Hoe da kae da si znao za na
pad kada smo izali?
- Naravno. ak sam pomenuo tu
mogunost Sari.
Bret okai svoje odelo i stavi ga u
plakar, uvi se u ubrus i sedc na sto
licu kraj Defove postelje.
- Jesam li te razoarao? - upita ga
Def pokunjeno.
- Nemam ta da krijem, Defe
Razoarao si me. Meutim, morae da me razuveri. Dobro je to si
proao samo ^a vorugom na glavi
Ali, srea te nee uvek sluili. M o
da ce sledei put, kada bude isuvi
e eleo da odvoji neku curu i hl
bude oprezan, zavriti sa metkom u
glavi. Ovo to se veeras dogodilo
nije nita. Radilo se o obinim ka\gadijama, koji su, verovatno, bili
isuvie pijani da bi nam ozbiljnije
naudili. Meutim, ljudi protiv koj ili
se borimo, kada smo na zadatku,

Pony West - Borilake vestine 3

nisu tako bezopasni. Mnogi od njih
su ubice, koji ti nee pruiti priliku
da mnogo razmilja.
- Uprskao sam - ree Def, steu
i ramenima.
- ljesi. Ali, ako bude pametan, a
ja znam da jesi, izvui e dobru lek-*
ciju iz ovoga i shvatie da nikada
nisi bio blii smrti nego sada. Samo
glupi ljudi ine dva puta istu greku.
D ef zausti da neto kae, ali se
predomisli. Uitelj je bio u pravu i
uenik je toga bio svestan.
Ubrzo, poto su zavrili razgovor,
njih dvojica pooe na spavanje.
Def je zaspao razmiljajui o ono
me to mu je Bret rekao. Iako je pogrcio, oseao se sposobnim da pro
e glavni test.
Bret je zaspao mislei kako se nije
ni mrdnuo sa polazne take u trae
nju Meiko.
Glava osma
Sledeeg jutra Breta probudi Sarin telefonski poziv. Rekla mu je da
on i D ef siu u resotran, za jedan
M it, i tamo potrae nju i njenu cimcrku. Bret paljivo probudi Defa.
Ist uirali su se, obukli i stigli u
siilu za doruak ba kada su Sara i
t\jena koleginica seale za sto.
Poto su im doneli kafu i aj i
Upoznali se sa novom devojkom,
Sura ree:
- Duli hoe neto da vam kae u
V r/j
Terijem. To moda i nije bit
no, ali u ovakvoj situaciji treba ispi
liti svaku mogunost.

31

- U pravu si - ree Bret.

- Ne znam da li e vam ovo neto
pomoi ili ne, ali Teri i ja smo esto
odlazili u kupovinu u Meksiko Siti
ju, kao i u drugim gradovima u Ju
noj Americi, kad god bi se due za
dravali ree D uli Dejvis.
D uli je bila smeokosa i imala je
zelene oi i tanke usne. Na licu je
imala tragove mladalakih pega.
Bila je vedre naravi.
- Poto smo ionako u orsokaku,
sve je bolje nego nita.
- Drago mi je da to ujem. Verujem da i ovo, verovatno, nee biti
nita. Bilo kako bilo, Teri je bio pa
sionirani sakuplja ilima. Sakup
ljao je i one za pod, a i one koji su se
mogli okaiti na zid.
- Je li uvek iao u iste radnje? upita Bret.
- Da. ak je uvek kontaktirao sa
istim tipovima. Pretpostavljam daje
Teri imao dogovor sa vlasnicima tih
radnji da mu uvaju neke nove pnmerke. Moda bi im Teri dao neki
dolar prie za tu uslugu.
- Da li bi mogla da se seti gde se
nalazi takva radnja ovde u Meksiko
Sitiju?
- Naravno, Do te radnje ima sve
ga nekoliko kilometara.
- Odlino. A da li bi mogla da nas
odvcde tamo posle doruka?
- Bez brige. Ionako sam htela
tamo da odem.
Poto su dorukovali, spremie se
da pou u radnju o kojoj im je D uli
govorila.
Bret zaustavi jedan taksi ispred

32

Ponv IVest - Borilake vesti ne 3

hotela i njih etvoro uoe unutra.

ko dana, dok m u je podua, crna
Poto je ljubazno podsetio vozaa
kosa peuredno padala preko uiju i
da ukljui taksimetar, Bret m u ree kragne. itao je novine koje je rai
da ih vozi na trnicu San H uan. U li rio po tezgi, ali je podigao pogled
ce su bile uske i zaguene, vazduh
kada je zvonce na ulazu zazvonilo i
topao, a voza se oseao na znoj. U
Bret otvorio vrata.
U prvi mah lice m u je bilo bezizvie navrata, kada su obilazili trgo
ve, Bret je im ao oseaj kao da se na razno, a onda se, kada je spazio
lazi na nekoj smrtonosnoj vrteci. I D uli, nasmeio, savio novine, spus
sam je imao priliku da vozi oko
tio stari asopis kojim se hladio i po
skverova u nekim gradovima Evro ao im u susret.
pe. A li, nigde saobraaj nije bio tako
- A, seam vas se, senjorita - ree
sumanut kao ovde.
Meksikanac. - Imena ne mogu da se
Kada su stigli na svoje odredite, setim, ali vae lice . . . A, Karlos do
Bret ree Defu i Sari da ostanu u bro pamti lica. Dobro doli. Vi ste
taksiju, dok su on i D u li uli u rad stjuardesa, zar ne?
- Si - odgovori D uli.
nju.
Predstavi me kao prijatelja i - I ta, danas, Karlos moe za vas
prepusti m i ostalo - ree Bret, poto da uini?
je zatvorio vrata taksija i kada su se
- Dola sam da pogledam ta im a
njih dvoje uputili ka prodavnici. - te, Nikada se ne zna, m oda u ne
Sam u zapodenuti razgovor s njim.
to i pronai. To mi se ranije deava
Kada ponemo da razgovaramo,
lo. Zato sam i danas doJa. O h - ree
udalji se od nas i razgledaj robu u devojka, kao da se tek sada prisetila
radnji.
Breta. - O vo je moj prijatelj, Bob
- V a i - ree D uli i njih dvoje
Stal - nastavi D u li, predstavivi
uoe unutra.
Breta pod im enom koje joj je on
Radnja je bila stara i pretrpana ta dao.
piserijama, tradicionalnim ivih
- G o s p o jin e Stal - ree Karlos
boja i atcekog dizajna. G lavna pro pruajui ruku. - Dobro doli u
storija je bila pranjava i estice pra
moju radnju. I vas zanim aju tapise
ine su se presijavale na suncu iji su
rije? - dodao je, rukom pokazujui
zraci dopirali kroz tavanicu.
eksponate koji su pokrivali zidove
Jedan Meksikanac, od svojih etr njegove radnje.
desetak i neto godina, stajao je iza
- Ja i nisam neki kolekcionar.
tezge i hladio se jednim izguvanim
M oda biste bili ljubazni da mi vi
asopisom. Na sebi je ifriao belu ko neto pokaete, da me uputite, tako
ulju sa slikom bika, bledozelene
da se ne oseam ba kao novajlija.
boje, na grudima. Lice mu je bilo za
- Ne, ne, ne - ree Karlos ponovo
raslo u prosedu bradu, staru nekoli irei ruke. - Nemojte se tako osea-

Poriv West - Borilake vesti ne 3

ti. Svi m oram o poeti nekako. Bie

mi zadovoljstvo da vam kaem ono
to znam.
- H v a la - ljubazno ree Bret.
- Ja u m alo da procunjam - ree
D uli i odmae se od njih.
Karlos povede Breta u sobu iza
radnje i pokaza m u razboj, a onda
poe da m u objanjava osnove tkakog zanata, da ga upuuje ta treba
da trai i koliko vorova treba da
ima kvalitetan ilim .
A li, Bret nije dugo ekao da pree
na stvar.
- Teri Klej mi je dobar prijatelj rekao je.
Meksikanac uuta i pogleda Bre
ta. Ipak, brzo se povratio, ali ne do
voljno brzo za Breta, koji je u njego
vim oi ni ka primetio da m u je to
ime poznato. Nije se setio D ulinog
imena, ali mu je ime Terija Kleja
neto znailo.
- Ten Klej? - poe Karlos da se
pretvara.
- O b i n o dolazi sa D uli. Verujem da moete da ga se setite, ako
zaista lpokusate.
- G u b im vrerne priajui vam o
tkanju, zar ne?
- U pravu ste. A li, ima dosta toga
to mi moete rei i to bi mene za
nimalo.
- Naprimer?
- Mogu da radim isto ono to je i
Teri radio za vas, ali bi vam se sarudnja sa m nom mnogo vie isplati
la.
1 - Nisam siguran da znam o emu
priate - ree Karlos.

33

- A ja sam, opet, siguran da znate.

M eutim , ne nameravam da se ceo
dan o tome prepirem s vama. Ako
niste sigurni, onda niste. To bi zna
ilo a vas moja ponuda ni najm a
nje ne zanim a. A li, ako znate o
emu priam , onda moe da vam se
desi a propustite izvanrednu prili
ku, prijatelju. Evo moje adrese ree Bret vadei iz depa komadi
papira na kome je ispisao ime hotela
u kome je odseo i broj svoje sobe.
Pruio je papiri Karlosu.
- N em am mnogo vremena. O d la
zim prekosutra. Nazovite me ako
ste zainteresovani. I to to pre- ree
Bret i pogleda oveka u oi.
Karlos zausti neto da kae, ali se
predomisli i samo klim nu glavom.
Bret zavri razgovor tako to se
okrenuo i poao iz sobe. A li, pre
nego stoje uao u glavnu prostoriju,
Bret zastade i ree:
- O , uzgred budi reeno, ova devojka pojm a nema o emu se radi.
Posluila mi je samo a vas prona
em.
- Kako vi kaete - ree Karlos. Kako vi kaete,
Karlos ostavi Breta i poe da po
mogne D u li, koja je zainteresovano posmatrala jednu tapiseriju sa
jednom actekom ritualnom pti
com. Breta nije mnogo zanim ala
meksika umetnost.
Desetak m inuta kasnije, D u li je
kupila tapiseriju, Karlos je zapa ko
vao i devojka i Bret izaoe napolje.
Kada su uli u taksi Bret ree vozau
da ih vozi nazad u Hi 1ton.

34

- Jeste li imali sree? - upita Sara,

dok se voza probijao kroz zakrene
ulice na putu za hotel.
-U dario sam temelje. Moda
sam se prevario, ali mi instinkt go
vori da sam na pravom tragu. Ubrzo
emo saznati. A li, ima jo neto. Od
sada, pa nadalje, hou da ti i Duji
budete to dalje od nas, da nas se
klonite kao da smo kuni. Ako sam
na dobrom tragu, vas dve ne smete
da rizikujete da budete u naem
drutvu. I zato, to dalje od nas. N a
ravno, ako vam je potrebna naa po
mo, samo viknite, ali ne verujem
da e do toga doi.
Do sada nije bilo razloga da neko
prati Defa i mene. M eutim, sada
imaju itekako dobar razlog. A koga
god vide s nama i njega e poeti da
prate,
- Vai - ree Duli. - ak vas i ne
poznajemo.
- E, tako treba - ree Bret osmehujui se. - 1 hvala ti. Mnogo si mi
pomkogla.
- Misli li da e moi da nae
Terija i Meiko?
- N e znam, Duli. Ali, sada se
mnogo bolje oseam nego juee.
Kada je spazio zgradu hotela,
Bret potapa vozaa po ramenu i
ree:
-Zaustavite se ovde.
- Dei' i ja emo ovde izai, a vas
dve nastavite do hotela. Najbolje je
da se ve sada raziemo. Ovo bi tre
balo da bude dosta za taksi - ree
Bret i prui Sari pregrt novanica.
On i Def izaoe iz kola. Pre

Pony West - Borilake vestine J

nego to je zatvorio vrata, Bret se
nae i ree:
-Zapam tite, od sada nas vie ne
poznajete.
- O, Brete - ree Sara, a onda na
stavi apatom: - Kada se vrati u
San Francisko, poslui se brojem
mog telefona. Rekla je to na takav
nain daje znaenje njenih rei od
mah bilo jasno.
Bret se nasmei i klimnu glavom.
Bret zatvori vrata, i pomisli kako
bi bilo zgodno da sebe nagradi kada
se vrati kui.
- I ta sada? - upita Def, sputa
jui se u stolicu pored rashladnog
ureaja u sobi. Skinuo je cipele i sta
vio noge na postelju.
- Nita. Ako sam u pravu, Karlos
e obavestiti svoje ljude da neko zna
za njegov posao sa Terijem i, poto
sam mu ponudio da preuzmem Terijev deo, a znam za njegov nesta
nak. Drugo, rei e im da im nudim
sa radnju i da je moja ponuda bolja
od Tcrijeve.
- Misli da e zagristi?
- Ne znam. Videemo. Po mom
miljenju, oni nemaju ta da izgube
ako se nau sa m nom i porazgova
raju. Posebno, ako puste mene a
govorim.
- Da vide ta zna?
- T ako je.
- A ta zaista zna?
- Ne mnogo, ali i ja mogu da u
tim isto tako dobro kao i oni i da
probam da saznani o emu se radi.
- A li, kakve to veze ima sa M ei
ko?-upita Def. - S kim god da smo

Pon\ 11 esi

Borilake vestine 3

razgovarati, taj bi nam rekao tla ona

nema nikakve veze sa drogom.
- O p e l radim instinktivno. Ako
naemo Terija, lo ne mora ua znaci
a emo nai i Meiko. Ali. lo nam je
jedini irag. Meiko i Teri su se drui
li. Oboje su nestali u isto vreme i n i
jedno od njih se nije pojavilo. Ne
mam o nikakvog traga o Meiko, a
1 erijev trag se moda samo nazire. I
zato. koristimo se onim to imamo.
- Zvui logino.
- Da, i jeste logino. Ali je i nesi
gurno. Ako KarloS ne zagrize ma
mac, ponovo smo na poetku.
Ni jedan ni drugi ne rekoe nita
p)s!e toga. Svaki je za sebe razmi
ljao o toj mogunosti. A onda Def
progovori:
-Jesi li za partiju karata?
Poto su ve dva sata igrali remi i
poker, telefon je zazVonio. Bet baci
karte, koje ionako nisu bile dobre, i
podie slualicu.
Glas sa druge strane ice ree:
- H alo?
Brct prepoznae taj glas.
- Nadao sam se da ete doneti isp
ravnu odluku - ree Brel samouve
re no.
- Moemo li da se sastanemo? upita Karlos.
- Zato?
- D a razgovaramo.
- O emu?
- Im a m o je d n o g zajednikog pri
jatelja. Uvek mi priinjava zado
voljstvo da provedem goste po gradu
i odvedem ih na prava mesta.
Karlos je govorio u zagonetkama

35

i nije hteo nita konkretnije da kae

preko telefona. Bret je i pretpostav
ljao da e biti lako, sve dok ne kae
magine rei. A nije bio siguran da
zna te rei.
- U redu. Gde i kada?
- Kada budete sili dole, ispred
ulaza u hotel bie parkiran poslednj i model sevroleta, zeleneboje.
- Samo nas dvojica?
- Ne.
- Dobro, Poveu mog sa radni ka
- ree Brel i spusti slualicu, ne pru
ajui priliku Karlosu da mu odgo
vori.
Brel ustade i prie plakaru. Ski
nuo je svoj sportski sako sea veali
ce, obukao ga i dobacio Defu nje
gov .\
- Hajdemo - ree.
Glava deveta
Kada su se nali u liftu. Bret ree:
- Kada se poeem po nosu, ova
ko, to znai da treba da legne na
pod. Kada dodirnem uvo, to znai
da treba da bude spreman da skoi
na tipa koji ti je najblii, kada ja stu
pim u akciju.
- Ima li jo neki znak0
- Ako zakukam za pomo, poku
aj da mi pomogne - ree Bret i nje
govo ozbiljno lice se razvue u os
me h.
Brct i Def prokrie sebi put,
kroz prepuni hol, do mesta gde ih je
ekao zeleni automobil. Jedan Mek
sikanac je stajao kraj kola. Imao je
brkove, iroka ramena, tamne oi.

Pony West - Borilake vestine 3

36
*

velike usi, pune usne. Puio je cigartu.

- Reeno m ije da e biti samo je
dan putnik.
- Loe su ti rekli, prijatelju - odv
rati Bret i pogleda oveka u oi.
Ovaj htede neto da kae, ali se
predomisli. Bacio je opuak i ugasio
ga, a zatim obiao kola i glavom dao
znak Bretu i Defu da uu unutra.
Sunce je ve bilo zalo kada su
njih trojica stigli na svoje odredite u
predgrau grada. Njihovo odredite
je bio mali klub koji se zvao Buenas Noes. Iako je bilo tek osam a
sova, klub je ve bio pun. Nekoliko
tam noputih ena je nagovaralo tu
riste da narue pie. Bilo je to jedno
od onih mesta gde su beskrupulozni
turistiki vodici vodili turiste, govo
rei im da je to jedno od onih zaba
enih mesta gde turisti nikada ne
idu.
Miris tekile i piva ispuni Bretove
nozdrve kada je sa Defom uao
unutra. Seli su za sto koji im je po
kazao njihov pratilac. Voza, koji se
tokom vonje predstavio kao Huan,
nije seo s njima ve je poao uz ste
penice i nestao u hodniku na dru
gom spratu.
Jedan ovek, sa velikom gitarom,
sedeo je na pozornici, koja je bila
napravljena od nekih desetak drve
nih sanduka, i pevao u duetu sa jed
nim ovekom, koji je svirao na m a
njoj gitari. Iako m u se dopadalo vie
vrsta muzike, Bret nikada nije uspeo
da zavoli latinoameriki melos, a
posebno, nc m uziku Marijaa. Ovaj

duo nije mnogo doprineo da promeni svoje miljenje.

Dve ene, koje su izgledale kao
prenakiene novogodinje jelke,
jedna u jarkocrvenoj, svetlucavoj
haljini, sa cvetom iste boje, a druga
u svetlozelenoj, sa nekim cvetom
koji je izgledao kao daje rua oboje
na u zeleno, prioe Bretu i Defu i
seoe za njihov sto.
- Zgodan je - ree ena u crve
nom, pokazujui na Breta.
Obe se zakikotae, kao da su ule
neku uspelu alu.
- 1 ti si zgodan - ree druga ena
Defu. I ponovo se zakikotae. A
onda preoe na stvar.
- K upi mi pie, a?
- Neu - odluno ree Bref.
- N eu ni ja - kao eho ponovi
Def.
Kikotanje prestade i ene ustado
e da potrae druge rtve.
U 'to m trenutku, H uan se pojavi
na stepenicama i sie u salu. Nita
nije govorio, ve glavom dade znak
Bretu i Defu da ga slede.
Huan povede Amerikance uz ste
penice i uvede ih u sobu gde ih je e
kao Karlos i jo trojica. Karlos je se
deo za pisaim stolom, a ona trojica
su bili briljivo rasporeeni na stra
tekim mesti ma u sobi. H uan zatvo
ri vrata i stade ispred njih, kao stra
a r.
Karlos rukom pozva Breta i Defa da zauzm u stolice pored pisaeg
stola i oni to i uinie.
- Cigaru? - ree Karlos, otvorivi
kutiju koja je leala na stolu i pogle

Pony West - Borilake vestine 3

davi prvo Breta, pa onda Defa.
Obojica od bie.
Karlos izvadi jednu cigaru i u tii
ni se pripremi za paljenje. ovek
koji je stajao s njegove desne strane
izvadi upalja iz depa i pripali ciga
ru Karlosu. Karlos zatvori oi, sa
uivanjem povue jedan dim i tek
onda progovori.
- Ten Klej? - ree, zavali se u fo
telju i prekrsti ruke preko stomaka.
- .ledan poznanik - ree Bret. Kao
da su igrali partiju aha. Karlos je
imao sledei potez.
- - V i mislite da mnogo znate o Teriju. Mislite daje imao neki posao sa
nama.
- Tako rekoh.
- Kako ste upoznali gospodina
Kleja?
- Bavimo se istim poslom - ree
Bret.
- O ? - ree Karlos i na licu mu se
pojavi izraz zainteresovanosti. Bret
proita neto u Meksikanevim oima. Karlos je spremao novi potez. Znai i vi i on radite za avio-kompaniju.
Znai, to je, pomisli Bret. Karlos
je saznao o hotelu da se Bret nije
upisao kao slubenik avio-kompanije. Ako bi odgovorio potvrdno,
Karlos bi ga imao u aci.
- Ne - m im o ree Bret. - Rekao
sam da se bavimo istim poslom. Terijevi stvarni prihodi nisu dolazili
od letenja, kao ni moji.
Karlos ukrsti prste i udobnije se
zavali. Bret je izbegao prvu zamku.
- Bilo kako bilo, Terija nema. Ne

37

znam gde je, niti ta mu se desilo, a

i,nije me mnogo briga - ree Bret. A li, imam iste veze kao i on, ak i
vie, i nameravam da iskoristim ovu
situaciju.
* - Oportunista - ree ovek za pi
saim stolom.
-Zovite to kako hoete. Sluajte,
kada emo prestati sa igrom zmurke
i prei na stvar?
- Ja sluam, ali ne ujem nita iz
vaih usta, osim dovitljivih primedbi.
- U redu. Razgovarao sam sa Terijevim cimerom i znam koliko vam
je Teri plaao. Dodajte pet posto na
to i eto vam moje ponude.
Karlos ne ree nita, ve pogleda*
jednog od svojih telohranitelja i om
se nasmeie jedan drugom.
- O kojoj je koliini re? - upita
Meksikanac.
Bret je bio spreman za zamku.
Pretpostavljao je d a je Ten krijumario kokain, poto je jedino to mo
gao da unese u m anjim koliinama,
a da zaradi dobro. To je bilo samo
nagaanje, ali ga je injenica da je
Terijev cimer bio u zatvoru zbog
rasturanja kokaina, navela da se od
lui za tu vrstu droge.
- Nisam siguran koliko je kokai
na Teri uzimao od vas, ali ako su
moje procene tane, mogao bih da
kupim duplo vie.
Karlos klim nu glavom u znak
odobravanja. Uspravio se u fotelji,
spustio cigaru u pepeljaru, skrstio
ruke ispred sebe i obratio se Bretu:
-1 ta jo?

38

ta jo? To je, pomisli Brct. Ovo je

bio pravi test.
- Poto ste upoznati sa Terijevim
poslom i poto znate i njegovog ci
mera, kao to me uveravate, onda si
gurno znate da Teri nije kupovao od
mene samo kokain. ta je sa heroi
nom? Hoete li i od toga duplu ko
liinu?
Bret nasumce odgovori:
-r Istu koliinu. Neu duplo.
Karlos se ponovo zavali u fotelju
i naini se kao daje dobio pravi od
govor, ali je neto u njegovim oima
govorilo Bretu da je pao na testu.
Bret podie ruku i dotae svoje
uvo. Krajikom oka je video da je
D ef primio signal.
- Dobro - ree Karlos i otrese pe
peo sa cigare. - Dobio sam odgovore
na sva moja pitanja, gospodo.
- Znai, sklopili smo sporazum? ree Bret.
- Bolje reeno, razumeli smo se odvrati Karlos i klimnu glavom
Huanu koji je stajao kod vrata. Bret
zau kako se klju okree u bravi.
- Ne razumem.
-Ja vas razumem.' A da biste vi
razumeli mene, rei u vam ta nameravam da uradim. Teriju nikada
nisam nabavljao heroin i niko ko
poznaje Terija, ili mene i na posao,
ne bi ni za trenutak pomislio da tr
gujemo heroinom. Prema tome, vi
ste me slagali. A moj posao je veoma
opasan. Unosan dq, ali veoma opa
san. Ponekad mi dodu neki ljudi,
pokuaju da se zblie sa m nom, lau
me. Zato lau, to me se ne tie.

Pony West - Borilake vestine 3

Vano je da ugroavaju mene i moj
posao. Ja sam uspean poslovni ovek, a postao sam uspean zato to
nisam rizikovao. Vi dovoljno znate
da biste mi mogli zasmetati. Ne
mnogo, verovatno, ali mi ipak mo
ete smetati. Stoga nameravam da
vas ubijem, ustvari, moji e ljudi to
uiniti.
iDok je Karlos priao, Bret je neprimetno odvezao pertlu na cipeli.
Karlos klim nu glavom oveku
koji je bio najblii Bretu.
Bret baci jo jedan pogled na Defa,da vidi je Ii ovaj spreman. Bio je
spreman. Bret naglo ustade sa stoli
ce i skoi na oveka koji mu je bio
najblii. Dokje ustajao,jednim trza
jem izvue pertlu iz cipele i obema
rukama je uhvati za krajeve. Pre
nego je ovek mogao da izvue re
volver iz futrole, Bret proturi oba
kaiprsta kroz male ome na kraje
vima specijalne pertle koju je sam
izmislio. D u cele pertle bila je uvu
ena ica. Bret se hitro nae oveku
iza lea, prebaci mu pertlu preko
glave i snano je j>ovue. Krvavi
trag se pojavi na Mekikanevom
vratu. Njegovo telo se nekoliko tre
nutaka bespomkono trzalo, a onda
se skljokalo na pod.
Istovremeno kada je Bret stupio u
akciju i D ef je skoio na Huana,
prc nego stoje ovaj uspeo da izvue
oruje. Udarac u glavu gaje onespo
sobio za dalju borbu
Karlos poe rukom ka jednoj od
lioka na pisaem stolu. Def pri meti
njegov pokret, protra nekoliko me

Poni I) 'cst - Borilake vestme 3

tara koji su ga Jeli li od stola i baci se

na Karlosa. Obojica padoe na pod
i Karlos ispusti revolver. Ona druga dvojica se ustremie na
Breta. Jedan mu je prilazio s lea, a
drugi sprea. Bret je uo korake
onoga koji mu je dolazio s lea i no
gom mu zadao udarac u mali sto
mak. Ovaj se srui na pod urlajui
od bola. Drugi napada je krenuo na
Breta sa noem u ruci. Kada mu je
priao na dohvat ruke, bacio je no
na Breta. Bret izbee seivo i krva
vom icom zakai ovekov zglob na
ruci. Onda svom snagom povue
icu ka sebi i napada vrisnu od
bola. ica mu je, gotovo, odsekla
ruku. Krv iknu iz rane i on se srui
na pod, onesvestivi se.
U meuvremenu Defje savladao
Karlosa i seo mu na grudi.
- Defe?
-O ve sam, iza stola. Jesi li iv?
-Jesam - odvrati Bret i prie
svom prijatelju, bacivi jedan uspulan pogled na Karlosa.
- Sada cu ja da postavljam pita
nja, prijatelju - obrati se Bret, Karlosu.
- Nita ne znam! - uzviknu Mek
sikanac, a oi mu se razrogaie od
Mi a ha.
- Bolje da odgovori m ilom , nego
ni lom. Video si ta se desilo tvojim
una/mm m omcima. Kladim se da
llisi tako jak kao oni. A, veruj m i, jo
niiti video ta moemo sve da uradi
mo.
i - Ne! Ne! - moljakao je MeksikaHiic. - Nita ne znam! Nemojte me

39

povredi ti! M o lim vas.

- G d e je Teri Klej? - upita Bret
gotovo neno.
- Ne znam!
- Dajem ti da bira, Karlose - ree
fBret i povue ga za kosu na temenu.
Karlos vrisnu. - Moe <Ja umre
polako, ali i brzo.
Bret pusti Karlosovu kosu i M ek
i kan eva glava tupo tresnu o pod.
*-Pa, kakva je razlika, ako u u
oba sluaja da umrem? - ree Kar
los, unosei u svoje rei onoliko pr
kosa koliko mu je jo ostalo.
- To je glupo pitanje - ree Bret.
- Mogao bih da te uspavam, zauvek,
samo dodirom jedne take, na tvom
vratu. Ili . . .
- ili ta?-gotovo vrisnu Karlos. Da mi polomi prste ruke, noge? 1
gore sam p rei veo.
- A mogao bih da te drim bud
nim , u ivotu, pri svesti, c^ i slu
im veeru.
- Veeru? Govori u zagonetka
ma, svinjo - ree Meksikanac i piju
nu Breta.
Bret glavom da'* r~-* ^efu da
podigne Karlosa
..o i uiai.
Bret prie Karlosu, drei icu u
ruci.
- V id i ovu icu. Njom u odkidati deo po deo tvog tela. Nos, ui,
prste i naterati te da ih pojede.
Karlos je, sigurno, zamislio takvu
scenu, jer je ve sledeeg trenutka iskolaio oi i kriknuo.
- Ne! ekaj! M olim te, ekaj!
- Na tebi je da odlui, Karlose.
Brzo, bezbolno, ili u ispuniti svoju

40

pretnju.
- Dobro, dobro. Sve u ti rei.
Bret stavi icu u dep sakoa. Karlos je drhtao dok je sedao.
- U redu, rei u vam istinu. Do
due, ne znam da li u moi na sva
pitanja da odgovorim.
- Reci mi ta zna. Jav u znali
kada bude lagoa.
Ova primedba gotovo zaprepasti
Karlosa, koji vie nije imao nametu
da lae.
- Teri Kl ej i ja smo imali ovaj za
jedniki posao. Ali, ja sam daleko
od pravog izvora moi u ovom kra
ju. Poslednji put kada je Teri bio u
gradu, a to je bilo pre, gotovo, mesec
dana, pozvao sam ga na prijem u
vilu senjor Valensije, koja se nalazi
izvan grada. Ve vie od dve i po go
dine poslujemo sa Terijem, tako' da
smo imali poverenja u njega. Senjor
Valensija je jedan od najmonijih
ljudi u Meksiko Sitiju. Trguje dro
gom. enama, orujem. to god vam
treba, on e nabaviti.
Te veeri Teri je poveo sa sobom
ijednu mladu Japanku. Ali, te vee
ri, ni Ten. >>. . llada dama nisu ui
vali. Jedan drugi gost senjor Valen
sije je napravio scenu.
- Kakvu scenu?
- Prijatelj senjor Valensije je je
dan veoma imuan meksiki gene
ral u penziji. Zaista ne znam njego
vo ime - rt e Karlos i pogleda Breta
u oi.
*
Bret je ostao miran. Znao je da
mu Meksikanac govori istinu.
- Meksiki general je uven po

Pony West - Borilake vetine 3

svom, kako da kaem, haremu.
Def s nevericom pogleda Breta,
ali je ovaj i dalje gledao Karlosa.
- Objasni mi to - rekao mu je.
-General kupuje ene, Istonjakinje, crnkinje, plavue. Ustvari,
bilo koji tip ene, osim Meksikanki.
Njih ve ima nekoliko. Kupio ih je
od lokalnih seljaka.
- Kupio?
- T o i nije tako teko razumeti
kada se uzmu u obzir ivotni uslovi
u nekim delovima ove zemlje. Siro
mani seljak e rado ustupiti jednu
od svojih mnogobrojnih keri boga
tom i monom zemljoposedniku u
svom kraju i zauzvrat dobiti novac,
neku privilegiju, ili slino. U m no
gim sluajevima to je i jedini izlaz za
njegovu porodicu. Ako se vlast i
umea, general e uzeti enu koju
hoe i ubiti svakoga ko pokua da ga
u tome sprei.
Ovaj general je bio na prijemu
kod senjor Valensije te veeri, i devojka koju je Teri doveo mu se do
pala. Rekao je senjor Valensiji da
hoe daje kupi, da vie nema nijed
nu Istonjakinju i da on i njegovi
prijatelji vole devojke njene rase. se
njor Valensija mu je odgovorio da tu
postoji jedna prepreka. A ta prepre
ka je bio Teri Klej. General se na to
nasmejao i naredio svojim ljudima
da se pobrinu za Terija.
-Jesu li ga ubili? - upita Bret.
- Tako sam uo. Nisam sasvim si
guran, alt verujem da je tako.
- Zato je senjor Va. msija dopus
tio da njegov saradnik bude ubijen

Pom est - Borilake veline 3

41

na njegove slepoonice i poe pola

zbog neke ene?
ko da ih masira. Ubrzo je Karlos iz
- T reba da shvatite da je Teri Klej
bio sa radnik koga se senjor Valcnsi- gubio svest. Bret dotae jednu taku
ja lako mogao liiti. Klej m u je do na Karlosovim grudima, na mestu
gde bi trebalo da m u bude srce, na
nosio desetine hiljada, ponekad isto
hiljada dolara, dok su mu drugi, kao ini jedan brzi pokret kaiprstom i
omae se od Mekikanevog lea.
general, na primer, donosili m ilione
Dvojica koji su preiveli obraun
prilikom samo jedne psete, I znao
sa Bretom i Defom i dalje su se pre
je - nastavi Karlos gledajui u Brcta
vija li od bola Nije im bilo spasa i
- da ce neko brzo zauzeti njegovo
Bret odlui da im prekrati agoniju.
mesto.
Prvo jednom , pa drugom, Bret odu
- I gde je sada ta devojka?
e ivot. Onda napustie krvavo po
- E , to ne znam. Kunem se svim
prite, naoe se u hodniku i izaoe
svecima da ne znam. A h vam mogu
rei ko to zna i kako da do njega do napolje. Kada su prili kolima, Bret
vvue kljueve koje je uzeo od Huaete,
- Sluam te.
na.
- Ovde vie nem am o ta da trai
- Senjor Valensija dobro poznaje
generala i zna gde se nalazi genera m o - ree Bret. - Hoe li li da vozi?
lova vila.
- dodade i baci Defu kljueve.
- Nemam nita protiv - odvrati
- A kako da naem senjor ValenDef, uz osmeh. - Da sledim Karlosiju?
- Poite na zapad niz K am ino
sova uputstva?
- Donekle. Rei u ti kada treba
Real dok ne stignete do jednog kafea
da zaustavi. N jih dvojica uoe u
na putu koji ima, veliko zvono, kao
znak. Skrenite levo na put koji prekola i krenue u tam nu meki kanseca K am ino Real r vozite kroz pus- * sku no.
ti nj u oko tri milje, dok ne stignete
G lava deseta
do jedne velike vile. Tu ivi senjor
Valensija.
- Ovo je najtam nija no koju sam
- Da Ii e on znati gde je devojka?
ikada video - ree Bret uitelju Ja- Da, ali ete morati da ga naterate da vam to kae - ree Karlos, mis maguiju dok su se etali obalom
lei na Bretovu vetinu ubeivanja.
Hokurikua. Staro japansko selo, ne
Bret klim nu glavom, kada je
kada prebivalite samuraja, bilo je
Meksikanac zavrio svoju priu. U
mesto u kome se Bret spremao da
njegovim oim a je video uas, strah
postane nina.
od bliske smrti i znake, jedva pri- O v a no se ne razlikuje mnogo
metne, mirenja sa sudbinom. Bret od drugih noi kada smo se ti i ja e
stade Karlos u iza lea, spusti ruke
tali i razgovarali, Brete.

42

Bret je utao. Njih dvojica nastavie svoju etnju, ne oseajuci sveinu nonog vazduha kojujc vetar do
nosio sa mora.
- T am a koju veeras vidi, Brete.
nije tama koju donosi no, ve tama
u dui.
-Zaista nc razumem, uitelju. I
ranije sam imao prilike da ne kome
oduzmem ivot.
- P o emu se veeras drugaije
osea? - upita Jamagui.
Bret je dobro razmislio pre nego
sto je odgovorio.
- Kada sam ubio ljude koji su mi
iskasapili roditelje, silovali i ubili
enu, oseao sam da je pravda zado
voljena. A li, i tada sam bio spreman
da zakonu prepustim izvrenje
pravde. L'zeo sam stvar u svoje ruke,
tek kada je pravosue opralo ruke
od toga.
- A veeras?
- Veeras sam ubio oveka koga
nisam poznavao, sa kojim nisam
imao nikakvih linih odnosa. N i
sam imao nita protiv njega.
- I zbog toga se loe osea? - u pi
ta Jamagui.
Bret zaslade i zagleda se u puinu.
Vetar mu je mrsio kosu.
- N e. Ali oseam se neobino.
- ta zaista osea, Brete?
- N e oseam gnu savesti niti se
oseam krivim. Ali, ne oseam ni
radost ni zadovoljstvo stoje to ui
njeno. Jednostavno, oseam daje to
bio postupak kao i rtinogi drugi. Je
dem da bih svom telu dao snagu.
Vebam da bi moje telo postalo ko

Fon v Vest - Bonlake vestine 3

risno, vesto. Meditiram da bih svo

joj svesti pruio m iri svojim postup
cima pravac. Sve to inim , jer verujem da je to ispravno. Veeras sam
ubio. 1 to je bilo ispravno. To to
sam uinio nije bilo nita nenormal
no. Nagai-san je ukaljao ast nine,
a nije im ao hrabrosti da uini jedinu
asnu stvar u toj situaciji. Sutra bi
otiao odavde i jo vie osramotio
svoju porodicu i svoje drugove rat
nike. Nije bilo drugog izlaza osim a
bude ubijen.
Bret opet uuta Zatim njih dvoji
ca, uitelj i uenik, nastavie svoju
etnju obalom.
-Jedan ovek moe da ubije diugog oveka da bi ga opljakao - ree
Jamagui. - Taj isti ovek moe da
ubije drugog oveka. ali ovog puta,
zato to mu ovaj silujie enu. Postu
pak je potpuno isti Rane su iste, ko
nani ishod je isti. Drutvo i integri
tet i etika pojedinca daju znaenje
njegovim postupcima. Ti si danas
drugi ovek u poreenju sa Brclom
koji je odrastao u Sjedinjenim D ra
vama i tamo zavrio fakultet. Danas
drugaije shvata pravdu i neprav
du. Danas ima odgovornost prema
sebi i prema blinjim a.
-Sada im am mnogo veu odgo
vornost.
- Nemoj tako da misli, Brete. Ta
odgovornost moda nije vea. Sigur
no osea da je odgovornost koju
ima jasnije definisana nego kada si
bio mlad. Ali. zar veina ljudi ne
misli tako? Zar veina ljudi ne misli
da sa zrelou i iskustvom dolazi i

43

Ponv M esi - Borilake vestine 3

mudrost? A li, to nije tako est slu

aj. Sa zrelou i iskustvom mnogo
ee dolazi cinizam, racionalizaci
ja i shvatanje ispravnog r pogrenog
u zavisnosti od pogreaka i razoa
renja u prolosti.
-ta vi mislite, uitelju?
- () emu Brete?
- Mislite 11 da se zavaravam? Da
racionalizujem?
-Ja ti nisam sudija, Brete. Samo
e ti, i niko drugi iveti sa svojim
postupcima i njihovim posledicama.
- Verujete li da sam ispravno po
stupio to sam ubio Nagaija?
- Verujem da ti tako veruje.
Njih dvojica ne rekoe vie nita
te veeri, iako su etali jo itav sat
posle tog razgovora. Tama noi nije
nestala, ali je postala manje pretea.
Takvu vrstu tame Brct je osetio
mnogo puta posle te noi. A li, kao
to je bilo i sa mnogim stvarima ko
jih se plaio, Bret je nauio da samo
konstatuje njeno prisustvo.
Te noi je Bret shvatio jo neto.
Ranije je, iako ne svesno, gledao
sebe kroz miljenje koje su o njemu
imali drugi ljudi.
Sada je, prvi put u ivotu. Bret bio
primoran da sam odluci o svojim
postupcima i da prihvati njihove
posledice. Prvi put je bilo apsolutno
nevano ta drugi misle o njegovim
postupcima. Dokle god bude verovao da je u pravu i da postupa isp
ravno. sve e biti u redu. Miljenja
drugih mu vie nita nisu znaila.
Bret je, sada, bio zaista na putu da

postane pravi nina.

Te noi je prvi put i uitelj Jamagui to shvatio.
Glava jedanaesta
- Budi ljubazan i zatvori prozorree D ef dok su kolima jurili kroz
pustinju ka vili senjor Valensije.
- Dobro - ree Bretprenuvi se iz
razmiljanja.
- Prilino je svee u pustinji.
- N isam primetio.
- Ma nemoj. Ni re nisi rekao od
kada smo uli u kola. Trebalo bi za
koji trenutak da stignemo do onog
kafca koga nam je Karlos pomenuo.
Neto kasnije, pribliili su se kafeu kraj puta.
-Skreni na parking - ree Bret.
D ef to i uini.
- A ta sada?
Odavde emo peice. Straari,
koje senjor Valensija sigurno ima,
svakako bi pri meli li ako se neka
kola pribliavaju vili. A sumnjam
da u pustinji ima neko mesto gdc
bismo mogli da sakrijemo auto.
Njih dvojica izadoe iz kola i odoe u toalet, koji se nalazio kraj sa
mog parkinga. Bret zakljua vrata
kada su uli. Brzo su se skinuli i os
tali u pripijenim crnim trikoima iz
jednog dela. Bret iz depa pantalona
izvue jednu m alu tubu i istisnu
gusti, crni krem koji su utrljali u
lice.
Bret otkljua vrata, baci pogled
levo i desno, vide da nema nikoga i
dade znak Defu da poe za njim.

44

lzaoe iz zgrade i kao dve senkc u

noi potrae niz put koji je iao
kroz pustinju.
Trali su oko dve milje. Tada su
ugledali jednu prostranu vilu. Ni je
dan ni drugi nisu se skoro ni ozno
jili. Tanki meseev srp koji je provi
rivao iz gustih oblaka, jedva da je
osvtljavaookolinu. Na nekih dvade
setak metara od kamenog zida, viso
kog skoro dva metra, Bret rukom
dade znak Defu da stane.
D ef pogleda Breta i proapta:
- ta smera?
- Domoi emo se Valensije stoje
mogue pre i primorati ga da govori.
Sva srea da nema rflektora. Hajde
da osmotrimo situaciju.
Def pode za Bretom koji se po
gnuto prikradao zidu. Nina spusti
ruke na ivicu zida i podie se da os
motri dvorite. Dva straara su seela na verandi ispred glavnog ulaza i
puila.
Sama vila je bila veliko, drveno
zdanje na dva sprata, sa balkonom
du cele fasade. Desno od straara
bila je pozamana gomila drveta i
Bret se uputi u tom pravcu, pa se ne
ujno prebaci preko zida. D ef uini
to isto.
Dok je Bret besumno prelazio
preko dvorita, D ef se priseti kako
je nina uvebavao takav nain kre
tanja hodajui po rairenim papir
natim maramicama, ne izguvavi
niti pomerivsi ijednu. D ef je treba
lo da ostane gde je, dok se Bret ne
pobrine za ova dva straara.
Bret je stigao o kue i krenuo du

Pony West - Borilake vestine 3

jednog zida do mesta na kome su seeli straari. Ovi su bili okrenuti je

dan drugom i neto su ivo rasprav
ljali. Breta nije toliko brinulo njiho
vo oruje koliko potreba da ih ones
posobi, a da pritom ne naini nika
kav um koji bi uzbunio ukuane.
Bret zatvori oci u dubokoj kon
centraciji i iskoi iz senke kao slepi
mi iz pakla. Straar koji je direktno
gledao u Breta razrogai oi od izne
naenja. Ali, pre nego sto je uspeo
bilo ta a kae i pre nego to je dru
gi straar mogao da se okrene, Bret
kolenom polomi kimu oveku koji
mu je bio okrenut leima i, ne zaus
tavljajui se, obavi tankom icom
vrat drugog straara i zadavi ga. O d
vukao je njihova tela iza gomile
drva, a onda se on i D ef neujno
uzverase na balkon.
Na drugom sprat u se zaustavie
ispred otvorenog prozora biblioiteke. Prostorija nije bila osvetljena i
nikoga nije bilo unutra. Kada se na
ao u sobi. priao je zatvorenim vra
tima, prislonio uvo na drvo i os!us
nuo'. Zauo je glasove u jednoj od
soba na spratu. O dknnuo je vrata i
bacio pogled u hodnik. V ideojcjed
nog slugu kako nosi posluavnik sa
peenim piletom ka sobi odakle su
se uli glasovi. Bret hitro izae u
hodnik i pogledom potrai prekida
za svetio.
- Kada se posluitelj vrati, epau ga - proapta Bret Defu, koji je
stajao kraj vrata biblioteke. - im ga
zgrabim, ugasi svetio.
Bret zauze poloaj blizu vrata

Ptmv West - Borilake vesti ne 3

sobe-u kojoj je bila proslava, a D ef

prie prekidau.
Ubrzo zatim , posluitelj izae.
Bret ga zgrabi s lea i istog trenutka
hodnik se zamrai. Poto su se vra-*
tili u biblioteku, posluitelj,.jedan
Meksikanac obuen u frak, pogle
dom prelete po ovoj dvojici, nepres
tano se tresui od straha.
- Nemojte me ubiti - ree ovek
na panskom.
- Tiina! - presece ga Bret. - Po
trebno m ije obavetenje i odgovorie mi bez uvijanja.
- M olim vas, nemojte me ubiti kukao je Meksikanac. - Ja samo ra
dim ove. Izdravam veliku porodi
cu. M olim vas, imajte milosti.
Breta dirnu ovekova molba. Po
sluitelj se naao na pogrenom
mestu i u pogreno vreme.
- I laje da se pogodimo. Rei e
ni i istinu i ja u te ostaviti u ivotu.
Slae li me, gotov Si - ree Bret na
panskom, - Uspavau te pre nego
to napustim ovu sobu. Ako si govo
rio istinu, neu se vraati, A ako si
me slagao, vratiu se i polom iu ti
kimu. Da li si me razumeo?
ovek klim nu glavom ne trepnuvi.
- G d c je senjor Valensija?
- U sobi na kraju hodnika.
- U sobi iz koje si upravo izaao?
Posluitelj opet klim nu glavom.
- Koliko ih je u sobi?
- Deset mukarca i tri ene.
- Ko su oni?
Sedmorica su vojna lica i njihovi
pomonici, onda, dva im una prija

45

telja senjor Valensije, jedan sa nje

gove desne, a drugi sa leve strane. I,
na kraju, senjor Valensija, koji sedi
u vrhu stola, blizu kamina.
- ta se deava tamo?
- U pravo veeraju. A ene su . . .
za zabavu.
- Objasni.
- O skudno su odevene i posluu
ju za vreme veere. O dm ah poste
obeda bie . . .
- Shvatio sam - ree Bret. - Ge
je glavni prekida za struju, za cei u
kuu?
- U podrumu. Kada izaete iz
ove sobe, poite do kraja hodnika.
Siite sprat nie i na nekoliko meta
ra od vrata podruma videete veli
ku, sivu kutiju. Tu se nalazi glavni
prekida.
Bret prie blie posluitelju i ovaj
se izmae, oekujui udarac. Bret
m u ree da se opusti, da e sve biti
u redu, ako je govorio istinu. Bret
poe da mu masira slepoonice i
kroz nekoliko trenutaka Meksika
nac zaspa u Defovom naruju.
D ef ga odnese i spusti na sofu.
- Koliko e dugo spavati?
- Bar jedan sat. Do tada emo ve
otii.
Bret ode na drugi kraj sobe i prie
velikom pisaem stolu.
- Doi ovamo - pozvao je Defa.
- Gledaj u ovaj sat - ree mu. poka
zujui osvetljene brojeve na igitronskom satu.
- Kada se ugasi, izai u hodnik i
zajedno emo upasti u njihovu
sobu. Raunam na iznenaenje.

46

Trudi se da ne povredi ene. One su

nevine, verovatno su u to upale isto
kao i Meiko.
Brct nestade kroz vrata bibliote
ke, uputi se niz hodnik, a onda se
spusti u podrum. Oi su m u se ve
pri vikle na mrak, to ce predstavljati
prednost nad Valensijinim poseliocima. Bret zastade, duboko udahnu
vazduh i povue prekida.
Gotovo istog trenutka zauo jc
am or na spratu. Za nepune tri se
kunde, Bret se ponovo naao u hod
niku. Dvc sekunde kasnije, sastao se
sa D/cfom kod vrata biblioteke. Jo
tri sekunde su im bile potrebne da
stignu u trpezariju. Ugare i u kam i
nu nisu osvetljavali prostoriju, samo
su joj davali neki jeziv izgled.
Bret vide kako ovek u proelju
stola ustade i podie ruke, pokua
vajui da umiri svoje goste, od kojih
se veina jo uvek smejala. N iko od
prisutnih nije ni slutio da imaju raz
lomi za paniku
Covek sa Valcnsijine leve strane
upali ibicu u trenutku kada se Bret
naao kod proelja stola. Plamen os
veti i Bretovo crno obojeno lice i lju
di s'c uskomeae kao da su videli
duha. Bret dunu i ugasi ibicu. Vris
ka i povici se zaue u sobi kada se
uljez pojavio. Bret zgrabi viljuku. sa
stola i zari je u srce oveka koji je bio
upalio ibicu. ovek se zatetura i
pade Iicei i. u t&njir, pun ostataka
peenja.
Bret je uo kako ene vrite i vi
deo Defa kako, jednog po jednog,
ubija trojicu vojnih lica noem za

Pony West - Borilake vestine 3

seenje peenja.
Trojica koji su sedeli do oveka
koga je Bret ubio viljukom, jo
uvek su pokuavali da se priviknu
na mrak. Bret vide kako svaki od
njih posee za orujem. A li, Bret je
bio bri od sve trojice. Svakom je,
redom, polom io vrat,
Svetlasulse odjednom upalila. Tri
preostala mukarca su u oku posm at ral i svoje mrtve drugove. Tri
ene su se preplaeno zbile u jedan
ugao sobe. Bret, glavom, dade znak
Ozefu da zakljua vrata.
Bret krete ka senjor Valensiji, koji
je sada stajao blizu kamina sa svoja
dva preostala gosta. D e f takoe
poe ka njima. Govek sa Valcnsijine
leve sirane posee za svojim pito
ljem. Bret izvue uriken iz svog
opasa a i, otrim trzajem ruke, po
sla je u eljenom pravcu. Metalna
zvezda se zari u elo oveka akoji
tek to je uspeo da izvue revolver iz
futrole. Krv potee niz njegovo lice
dok je padao na pod.
Valensijin drugi gost potra ka
jednom od prozora i pokua da ga
otvori. A li, pre nego to je uspeo i da
pomeri kvaku, D ef m u se naao iza
lea i zgrabio ga za kosu na temenu.
O nda gaje povukao ka svom kolenu
polomivi mu kimu.
Izuzim ajui tri ene, samo je jo
senjor Valensija bio u ivotu. Primetno se tresao dok mu je Bret pri
lazio.
Pobogu ovee, ko ste, ta ste vi?
- prestraeno povika Valensija na
panskom.

Ponv iVcsi - Borilake vestme 3

Bret mu prie jo blie i ree:

- O v d e ja postavljani pitanja.
Valensija se donekle pribra i odv
rati;
-G ospoine, ja nisam budala s
kojom se moete poigravati.
Bret korak n u na pred ka senjor
Valensiji, podie ruku ka njegovom
grlu, prstima ga uhvati za Adamovu
jabuicu i stee je. Bretov stisak mu
zaae straan bol. N ina tada
pusti Valensijin vrat i ree pretei:
- Da li si sada spreman za razgo
vor, ili ti je potrebno jo malo ubedivanja?
Ba u tom trenutku zau se neko
komeanje u hodniku koji jc vodio
do trpezarije.
- Pazi, nemam mnogo vremena! upozori ga Bret i glavom pokaza na
vrata. - Gde su Teri Klej i Meiko
Ogata?
- Trgovac drogom i njegova prija
teljica?
Bret klimn'u glavom,
Valensija proguta knedlu i rukom
protrlja Adam ovu jabuicu,
- N em am nikakve veze sa onim
to se s njim a desilo. Neko d ru g i. . .
d- Hou odgovore, a ne opravda
nje - prekide ga Bret i pretei posee
rukom ka Meki ka nevom grlu.
- Dobro, dobro. Te rt Klej je m r
tav.
- Kako?
-Jedan od mojih p rija te lja ...
pa . . . senjor Klej nije iskazao du
no potovanje i zato je ubijen.
- Ja sam uo neto drugo. Pruiu
ti jo jednu priliku, a onda u poeti

47

da ti otkidam deo po deo tela, kao

listove sa drveta. Saznau ono to
sam hteo, ali se tebi nee dopasti
moj nain. Sledea la e te skupo
kotati.
Valensija se nervozno nasmeja,
ali Bret podie ruku i, brzinom m u
nje, iupa nekoliko trepavica sa
Meksikanevog kapka. Valensija
prestae da se smeje i poe jo vie
da se trese.
- Kao to rekoh, jo jedna la i . . .
- Dobro, ubedili ste me. Jedan od
mojih prijatelja je eleo tu Japanku.
Teri i ja smo imali neke poslovne
veze. Nita naroito. Sviao mi se
taj mladi. Bio je uvek poten prema
meni. Ali, taj prijatelj koji je eleo tu
Japanku, je jedan od mojih najboljih
muterija, ovek kome ne bih m o
gao nita da odbijem.
Rekao sam Te riju da je u pitanju
jo jedna od poslovnih transakcija i
da nije vreelo truda tititi tu devojku. On mi se usportivio, rekavi da
ona nema nikakve veze sa tim, mis
lim na trgovinu drogom, i daje doal
ovamo kao gost. Nije mogao da do
zvoli da je moj prijatelj dobije.
Da dozvoli! O n nije mogao da do
zvoli! M ladi jc zaboravio ko je i
skim razgovara, Pozvao sam ga u
stranu i rekao mu da je sve ve od
lueno i da on tu nema vie ta da
uradi. ak sam mu i ponudio deo
novca koji je trebalo da dobijem za
devojku, ali mi se on i dalje suprot
stavljao. ! tako . . .
- 1 tako, ta?
- I tako, nisam imao drugog izbo

i
48

ra. Morao je biti ubijen.

- A ta je bilo sa Japankom ?
Valensija je oklevao.
- Prodao sam je svom prijatelju najzad je rekao.
- Daj mi njegovo ime. Brzo! Ne
lai me - glasno mu ree Bret.
- Senjor Esmeralda - odgovori
Valensija.
- Lae! - uzviknu jedna od devojaka u uglu sobe.-Senjor Esmeralda
je onaj tamo - dodade devojka, po
kazujui na beivotno telo kraj ka
mina. Pre nego stoje devojka i zavr
ila reenicu, Bretova ruka je poletela ka Valensijinoj glavi. Kaiprstom
desne ruke iupao m u je Ievo oko.
ene su uasnute okrenule glave i
zavritale videvi ta je Bret uradio.
I Valensija pokua da vrisne, ali os
tade nem. Zateturao se, ali ga Bret
prihvati i dotae jednu osetljivu taku na njegovoj glavi. Valensija osta
pri svesti.
- A ko me sada slae, ode ti i des
no oko - pripreti Bret. - Kako se
zove taj general?
Valensija je, uprkos elji da poto
ne u nita vilo, registrovao Bretovo
pitanje i shvatio daje neophodno da
prui pravi odgovor.
- Estrada. General Estrada - procedi Valensija.
Bret upitno pogleda tri ene, koje
su se polako povratile iz oka.
- Verujem daje taj - ree jedna. Zvui mi poznato*.
- Gde mogu da ga naem? - upita
Bret.
-ta? - proapta Valensija.

Pony fVest - Borilake vestine 3

- G d e je Estrada?
- U San Blasu. U predgrau San
Blasa.
- Tako je - ree |edna od ena. Sada sam se setila. Covek koji je od
veo Japanku je rekao da je iz San
Blasa.
- D a li je devojka iva? - upita
Bret.
- Ne znam. Ako je general zado
voljan njom, onda jeste. A ko m u se
suprotstavila, verovatno nije.
Bret pusti Valensijino telo i ono
se skljoka na pod. Meksikanac pade
licem nadole i Bret spusti svoje sto
palo na njegov vrat. Zau se krckanje kostiju. Bret glavom dade znak
Defu i oni kretoe ka prozoru, otvoric ga i izaoe u no.
Dvadesetak m inuta kasnije. Bret i
D ef su ponovo na sebi imali svoju
odeu. Poto su oprali lica, seli su u
autom obil i krenuli na zapad ka San
Blasu.
G lava dvanaesta
- A li, ovo je peto vee zaredom jecala je M eiko, dok se sa H uanitom
odmarla u svojoj sobi.
- Navii e se.
- S talno mi to govori, Huanita.
Nije tako. Sve mi je vie m uka od
ovog mesta, od onoga to moram da
radim da bih ostala iva. M rnja
koju oseam prema generalu je toli
ka da svake noi, leei budna, raz
miljam o nainu da mu se osvetim.
H uanita ne ree nita ve duboko
uzdahnu. Nadala se da e sc Japan

Pony West - Borilake vestine 3

ka prilagodili, jer je znala daje to je

dini nain,da preivi.
Fiziki, Huanita je preivela. M e
utim , njena oseanja, razum i dua
davno su umrli. O na je tako izabrala
jo ranije, kada joj je bilo trinaest go
dina i kada su je odvojili od njene
porodice. Tada je ona bila generalo
va mezimica. A li, to je bilo davno.
Uguila je u sebi svako oseanje samopotovanja, svaki oseaj kojim se
ponosila kao devojica i kao najbolji
ak u koli. Uguila je u sebi sve am
bicije koje su njeni uitelji pothra
njivali. Takve misli su mogle samo
da joj tete, sada kada je u generalo
vom vlasnitvu.
Prepoznala je sebe u Meiko. A li,
videla je da meu njim a ima i razli
ke. Meiko nije bila sa sela. O na nije
shvatala da takva sudbina moe da
oekuje sve zgodne, mlade seljanice. Nije shvatala da seljaci, iako se
javno nisu slagali sa takvim kidnapovanjima, ne bi uinili nita da im
pomognu, niti pokazali saoseanje
za devojke ija je sudbina bila da
slue generala na tako poniavajui
nain.
Kada su H uanitu doveli generalu,
ona je bila ogorena i ljuta. A li, po
to je bila svesna da drugog izlaza,
osim smrti, nema, prihvatila je svo
ju sudbinu u roku od jednog meseca.
H uanita je mislila, nadala se, da
e i Meiko isto uraditi, ali se to nije
dogodilo. Zato se brinula za Meiko.
Huanita je oseala da e M eiko umreti. Ili e se sama ubiti, ili e to ui
niti generalovi ljudi.

49

Neko pokuca na vrata i otvori ih,

ne ekajui odgovor. Bio je to jedan
od generalovih ljudi.
- A, i ti si tu, Huanita. Utedela si
mi trud da idem do tvoje sobe i ka
em ti neto.
- ta da mi kae? - upita H u a n i
ta.
-General ima goste veeras i eli
da ih vas dve zabavljate.
- Kao proli put? - upita Meiko i
stee zube.
- O , ne. Ovo e biti neto posebno
- ree ovek i izae iz sobe.
- O emu on to pria?
- N e znam - odvrati Huanita
skrenuvi pogled sa Meiko. Meksi
kanka je pretpostavljala ta se od
njih trai, ali nije elela da uznemiri
Meiko. Huanita je i ranije imala pri
like da prui specijalnu zabavu.
Mogla je da izae s tim na kraj. Kao
to je mogla i sa svim drugim uasi
ma.
- Idem u svoju sobu da se spre
m im - ree Huanita, elei da izbegne sva daljna pitanja.
- Da se spremi? ta treba da ob
uem veeras? - upita Meiko.
- Ne verujem da je vano ta e
imati na sebi. Samo se lepo okupaj
- ree Huanita, ustade i napusti
sobu.
Idui polako ka gneralovoj sobi za
primanje, M eiko je pokuavala da
se smiri, ali je bila svesna da to nije
izvodljivo. Pred oima su joj iskrsa
vale scene ponienja, na koje su je
primoravali general Estrada i njego
vi prijatelji. 1 zastoje sve to trpela?

50

Ptmv West - Borilake vestme 3

Da preivi, govorila bi sebi. Ali, ju i svim silama potisnula svest da

njen je ivot bio takav da vie nije
ne misli o onome tojoj predstoji.
bila sigurna da li vredi iveti.
I
ta e samo za h tevat i od nje ve - Kako se osea? - upita Huanita
poto su ih pustili da odu. Meiko
eras? S tim mislima ula je u sobu
nije odmah odgovorila. Leala je na
za primanje.
- Dobro vee, draga - ree joj ge postelji u svojoj sobi i zurila kroz
neral. - Pretpostavljam da zna prozor, ponavljajui u sebi onu istu
elju koju je izgovarala svake veeri
moje prijatelje - dodao je i rukom
pokazao na etvoricu ljudi koji su od kada su je doveli u generalovu
seeli u udobnim foteljama, ispred vilu.
- Dobro sam.
njega.
- Ovo veeras je bilo za tebe stra
-O vog gospodina jo nisi upoz
nala - nastavi Estrada i rukom po no, zar ne?
Meiko nije imala snage da odgo
kaza oveka koji je sedeo s njegove
leve strane. - Ovo je senjor Greko. iz vori. Samo je klim nula glavom. Pri
Meksiko Sitija. On je veoma vaan
svetlu koje je dopiralo kroz prozor
Huanita je mogla da vidi kako M ei
ovek, draga moja, i u njegovu asl
ko plae. Shvatila je da nita ne
emo prirediti posebnu zabavu.
Estrada uuta i pogleda Huanitu,
moe uteiti nesrenu devojku.
- Laku no, Meiko. Lepo spavaj.
koja je stajala u uglu sobe i ekala.
Meksikanka nije ekala na odgo
Meksikanka izae iz senke i poe ka
sredini sobe. Rukom pozva Meiko
vor. Ustala je i izala iz sobe. Kada
da joj prie. Meiko nije znala ta je je ostala sama, Meiko je pustila svo
eka, ali je iz pogleda, pohotnih os- jim oseanjima na volju. Priguila je
meha i poluglasnih apata, zakljui jecaje zaronivi glavu u jastuk, po
kuavajui da od sebe odagna seala daje ona jedina koja to nije znala.
Zastala je na nekoliko koraka od
nje na nekoliko poslednjih asova.
Mislila je o Dejmsu i pitala se da li
Huanite. Meksikanka joj se toplo
e ga ikada opet videti. Setila se i nji
nasmeila, kao da hoe da kae:
hovih zajednikih snova: venanja
Opusti se, sve e biti u redu.
Huanita polako skide svoju halji idue godine, medenog meseca u
Evropi, oporu dece koja bi pristizanu i pusti je da padne na pod. Na
la jedno za drugim, povoljnim uslosebi nije imala nita. Koraknula je
vima za kupovinu jedne kue u viknapred i spustila ruke na Japankina
tonjanskom stilu.
ramena. U tom trenutku Meiko je
Mislila je i o tome koliko ju je
shvatila ta e se desiti. Osetila je
strah i odvratnost, jer joj se tako ne Dejms potovao, koliko joj je verovao. Mislila je i o njegovim roditelji
to nikada ranije nije desilo. Videla je
samo iscerena lica generalivh gosti ma, koji su imali lepo miljenje o

Ponv ll'est - Borilake vestine J

njoj. Mislila je i na svoje roditelje.

Kako ce uopte moi da odagna seanja na tragediju koja je zadesila i
kako da sauva potovanje i ljubav
koje su prema njoj oseali Dejms i
njeni blinji? Kako e uopte neka
civilizovana osoba moi da shvati
kroz ta je ona prola?
Ali, najgore od svega bila je inje
nica da nee imati prilike da to sa
zna. Ta pomisao je bacala u oaja
nje. Svakim danom uasavajua po~
misao da se nikada nee osloboditi
generala postajala je sve realnija i
sve blia. Niko nee saznati ta joj se
desilo, i osobe koje je volela i koje su
nju volele jednoga dana e se pom i
riti sa neizbenom injenicom da je
nema i da je vie nikada nee videti.
Kako joj se ta misao sve ee name
tala nada da e se izvui odavde i
razlog da preivi poeli su da gube
svoj smisao.
Te novije M ciko donela konanu
odluku. Morala jc da pobegne iz
ovog ukletog mesta. Shvatila je da je
bolje i da je nema nego da svakim
danom doivljava sve vea i vea
ponienja. Smrt joj je sada izgledala
kao realna mogunost, ak i spase
nje. Ako bude izgubila-ivot prili
kom pokuaja da pobegne. nije ima
la nita da izgubi. Vie nita nije
imalo nikakvog znaaja. Ako neto
ne uradi i to odmah, nee joj ostati
nita od samopotovanja. Tako e i
poslednji razlog da sauva sopstveni
ivot izgubiti smisao.
Glava trinaesta

51

Sledceg dana popodne, Bret i

D ef uoe u San Blas. Uspavano
seoce na zapadnoj obali Meksika,
nekih sto i pedeset milja od Masatlana, izgledalo je kao neko mesto sa
turistikog prospekta. Palmi i mangrovog drvea bilo je u izobilju. Pra
vi mali tropski raj.
Zemljite postade movarno kada
su se dva prijatelja pribliila Pacifi
ku, Ui1 nebrojenih reica su podseala na tamne zmije koje su krivu
dale kroz bujnu vegetaciju, a korenje mangrovih stabala je bilo prekri
veno koljkama.
Bret i D ef nisu mnogo razgova
rali tokom puta. Bret se ve bio na
vikao na ubijanje, na nasilje, krv i
agoniju umiruih oiju. A li, Defu
je to bilo strano. Ipak, nije bio sa
svim neiskusan u tom poslu, Bret je
unitio bandu u Los Anelesu koja
je zapalila Defovu baku dok je e
kala autobus. Starica je trebalo da
svedoi protiv te bande i oni su jc
tako uutkali, zauvek. D ef je, ob
uzet lugom i gnevom, hteo da im se
osveti. Nije mogao sam protiv cele
bande i njihovog voe.
Zato je Bret stupio na scenu. O b
raun sa bandom se zavrio tako to
su se Bret i Def borili jedan kraj
drugog. M ladi je, ipak, uspeo da se
osveti.
Ali, ono to se desilo prole noi
bilo je drugaije. D ef nije traio os
vetu. Nikada ranije nije video ljude
koje su on i Bret pobili. Nije oseao
ni grizu sa vest i ni krivicu, jer je znao

52

da svet oslobaa oloa, ljudi koji su

bezono koristili druge ljude. Ali,
trebalo je da proe izvesno vreme da
se navikne na sve to.
- Stigli smo - ree Bret i zaustavi
automobil ispred jednog hotclia,
na nekoliko koraka od plae.
- Ako jo imaju i krevete, za mene
je pravi Hilton - ree D ef i protee
se.
Hotel nije bio ni nalik H iltonu, ali
je bio ist i imao na raspolaganju do
sta praznih soba. Bret i D ef uzee
sobu na drugom spratu koja je gle
dala na obalu i okean.
- Pa, ta si smislio? - upita D ef t
strovali se na jedan od kreveta u
sobi.
- San Blas nije veliko mesto. Ako
general list rada ima svoje ljude u
njemu, kao to mislim, trebalo bi da
se pretvaramo i pokuamo da sazna
mo to vie o njemu i dogaajima u
vili, pre nego to mu pokucamo na
vrata.
- ta emo prvo da uradimo?
- Moda ti se nee svideti moj
plan.
- Nisam ni doao da se provodim.
- D o sada smo nailazili na telohranitelje i strau. Kladim se da Est
rada ima itavu malu armiju na ras
polaganju. Ako se ne varam, bie mi
potrebna dobra zaleina. A to si ti.
- Ti i ja protiv cele jedne armije zamiljeno ree pef. - Izgleda da e
snage biti podjednako rasporeene.
Bret se nasmei i ree:
- Bolje se ispavaj. O dm or e ti ko
ristiti.

Pony West- Borilake vetine 3

- Komari u ovom kraju su zaista

neto - pri meti D ef dok je sa Bretom koraao kaldrmisanim ulicama
San Blasa.
- Hajde da pokuamo ove - ree
Bret i pree ulicu do'omanjeg bara
gde je drutvo tek poelo da se okup
lja.
- ta emo u baru? - upita D ef
kada im donesoe pivo.
- Kao to ti rekoh, ne moemo di
rektno da se raspitujemo za Estradu.
Ako to uinim o, odaemo se. Verujem da general dobro plaa svaku
informaciju koja se tie njegove li
nosti. ekaemo i sluati. Kad-tad,
ukazae se prilika da neto sazna
mo. Ako je general toliko moan
kao to smo uli, sigurno ga dosta
pom inju. A gde ima boljeg mesta da
se tako neto uje od bara?
- Verovatno si u pravu - ree
D ef neubedljivo.
Bret i D ef su sedeli za ankom,
da bi to lake mogli da zapodenu
razgovor sa gostima u baru.
-^.naj, vas dvojica ste Am eri
kanci - obrati im se barmen, poto
su tako sedeli nekih petnaestak m i
nuta.
- Tako je - ree Bret. - Lep je ovo
gradi. Jedan moj prijatelj je bio
ovde prole godine. On m i je i pre
poruio ovo mesto za odmor. Z o
vem se Bret, Bret Semjuels-odade
Bret, izigravajui obinog turistu. Ovo je moj prijatelj, D ef Koks.
- Moji sugraani me zovu Pedrorece barmen.
- Ovo je zaista velika promena za

Pony West - Borilake vetine 3

mene - ree Bret. - Ja sam iz June
Kalifomije. I vi priate o prenaselje
nosti. A li, izgleda da lo ovde nije
sluaj. A tempo ivota je gotovo
nestvaran. Kakva razlika u poreenju sa Los Andclesom. Rado bih
ovdc proveo ostatak ivota.
Def se jedva uzdravao da se ne
nasrne je. Nikada ranije nije uo Breta da tako govori.
- Ako volite ovakav nain ivota,
doli ste na pravo mesto - ree Pedro. Ve se bio navikao na takve raz
govore sa turistima. To m u je spada
lo u posao. Dobro je poznavao
ovakve tipove i njihove prie o veli
kim gradovima, njihovu navodnu
elju da ive u ovom prijatnom seocetu na obali mora i njihova obea
nja da e se vratiti i nastaniti tu. Da,
dobro je poznavao takve tipove.
- Hej, Pedro - obrati mu se Bret i
nae se preko anka kao da hoe
neto privatno da ga pita. - Def i-ja
volimo da istraujemo okolinu i raz
gledam? mesla gde turisti obino ne
idu. 1 kod kue to inimo. Sunanje
i kupanje po ceo dan nije loe, ali
nama to nije dovoljno. Zna na ta
mislim.
- Kako da ne. Ako ste eljni avan
ture, moete da iznajmite amac i
krenete niz jednu od reka.
- A ta je sa arhitekturom, veli
kim i starim zamkovima, manastiri
ma, \i lama? Neto to bismo mogli
da fotograliemo.
- Nadom ik grada je jedan manas
tir. Krenite glavnim putem i kada
llttdetc iz mesta, skrenite na istok.

53

Posle nekih etiri milje vonje naii

ete na manastir.
- A ta je sa starim vilama?
- Ima jedna, ali nije otvorena za
javnost. U proavnicama suvenira
moete da kupite razglednice sa
njom na slici.
- A zato nije otvorena za jav
nost?
- Neko ivi u njoj i ne eli da ga
turisti uznemiravaju.
- T o mogu da razumem. Ko bi
normalan hteo da mu svakog dana
kroz kuu paradira gomila turista sa
fotoaparatima preko ramena. Ko
ivi tamo? - ree Bret, ali pre nego
to je barmen mogao da mu odgovori. on nastavi: - Ne. ekaj, nemoj mi
rei. Kladim se da tu ivi neki glu
mac, ili glumica. Neko sa filma.
Tako je. Jesam li u pravu?
- Ne - ree barmen. ne skrivajui
da ga ova muterija zabavlja.
- Neka rok zvezda? Neko iz estra
de? Je li tako?
- Nije.
Bret ne ree nita, ali je u vazduhu
lebdelo neizgovoreno pitanje. N a
jzad se barmen odlui da zadovolji
njegov u radozn a lost.
- U vili sada ivi jedno vojno lice
u penziji. General Estrada.
- Nikada uo - odvrati Bret glu
mei razoarenje, a onda se obrati
Defu.
-Jo jednu turu?
Bret je odmah preao na drugu
temu. kako ne bi oda'> da mu Est ra
dine ime neto znai. Takode nije
eleo da barmen stekne utisak kako

54

se isu vie raspituje o takvim stvari

ma, neobinim za obinog turistu.
Posluena im je bila druga I vira i
oni se jo malo zarae u razgovoru
sa Pedrom o izletu amcem po ob
linjim reicama. Ali, pre nego stoje
Pedro uspeo da im kae i kakve su
cenc takve ekskurzije, neka guva
na ulici privue im panju.
Bret i Def izaoe na ulicu i pridruie se gomili koja je stajala oko
jednog svetenika. U rukama je dr
ao jednog deaia, kome je glava
. beivotno pala na jednu stranu. Sasuena krv se videla na licu deaka.
- Ovo je delo samog avola! - vi
kao je svetenik. - A taj avo je Est
rada. Ubica ena, dece i nevinih lju
di!
-ta se dogodilo, oe? - upita
prodava iz oblinje radnje.
- Ovaj hrabri deko, - ree svete
nik podiui deakovo telo kao da
ga pokazuje gomili - ovaj hrabri
deko je izgubio ivot kada su gene
ralovi ljudi doli da odvedu njegovu
dvanaestogodinju sestru da slui za
zabavu tom avolu i njegovim prija- *
teljima. Dvanaestogodinja devojica! A njen branilac, njen brat, bio je
samo godinu dana stariji.
Svetenik duboko uzdahnu i na
stavi:
- Kakav je to ovek koji moe
,
tako neto da uradi?
Niko u gomili ne odgovori. Povijenih glava poee da se razilaze.
Jedna starija ena prie sveteniku,
apnu mu neto i on klim nu gtavom. Dva oveka naioe i uzee de

Ponv West - Borilake vestine 3

akovo telo od svetenika, a onda,
predvoeni tom istom enom, odnesoe le u oblinju kuu. Svete
nik je stajao nepomino nasred ulice
i gledao kako se njegovi sugraani
razilaze. Kada vie nije bilo nikoga
na ulici, seo je na klupu ispred proavnice suvenira i zario lice u ake.
- ta se to desilo? - upita Bret jed
nog oveka koji se tu zatekao.
- General je poinio jo jedan zlo
in. O n pljuje na nas, jer zna da mu
ne moemo nita. To je stara pria,
senjor, i ne bi trebalo da se time za
marate. I niko nee o tome da govo
ri. Pravice se kao da se nita nije de
silo.
- A ta je sa porodicom ubijenog
deaka? - upita D ef ne verujui
svojim uima. - Hoe li se i ona pra
viti kao da se nita nije desilo?
- Drugog izboru nemaju, senjor. I
to je sve to u vam rei o tome. M o
rao bih da poem kui, senjor. Buenas noces - ree ovek i poe niz
kalrmisanu ulicu, koja je odjed
nom izgubila sav svoj arm.
Bret i D ef se vratie u bar i naruie jo po jedno pie. Bret je imao
jedan poseban metod da ostafie trezan i kada dosta popije. Jedan od
efekata pijanstva je bio i taj, da se
onom koji pije ini, kako se prostor
smanjuje i zato se potpuno povlai u
sebe. Bret bi kada pije usredsredio
svoju panju na krajnje take u pro
storiji i to mu se ne bi deavalo. To
je bilo veoma jednostavno, ali vrlo
efikasno.
Ijudi obino mnogo toga kau

Ponv West - Borilake vestine 3

kada su pijanu a Bret je bio dobar

slualac. Stoga su barovi i slina
mcsta predstavljali dragocen izvor
informacija.
- O vo je neverovatno - ree Bret
Pedru kada im ovaj donese narue
no pie. Bret se trudio da izgleda po
tresen onim to se zbilo. To i nije
bilo tako teko.
- Da. to nije dobro - ree barmcn
vrtei glavom,
- N ije dobro? To je uasno. Pa,
ta rade predstavnici zakona u
ovom gradu? - upita Bret.
- ta rade? I sami znate da se za
kon drugaije primenjuje na jedne, a
drugaije na druge ljude.
- Kako to?
- N e budite naivni, senjor. Kada
obian ovek samo pogleda kako ne
treba, bie kanjen. Kada drugi po
ine ubistvo, niko ih za to ne kanja
va. Tako je to. moj gospodine. To se
ne moe izmeniti, a ako neko i po
kua, loe proe,
- Hoe da kae da neki buda u
ovom kraju dri sve konce u svojim
rukama i da inu niko nita ne moe,
ak i kada poini ubistvo?
- Da sam na vaem mestu, ne bih
La ko govorio - ree Pedro i pri mae
se Bretu..- Bar ne glasno.
- Razum eo sam - ree Bret i otpi
gutljaj piva. - Ko je onaj svetenik?
-Jedan od kaluera u manastiru
o kome sam vam govorio - odvrati
Pedro set no. - To su dobri ljudi, ah
vode izgubljenu bitku. Doli su ova
mo pre nekih pet godina, kada su
uli ta se ovde deava. M islili su da

55

mogu neto da uine, da prue ljudi

ma nadu. A li, oajanje se moe videli ak i u njihovim oima. Veru
jem a e morati uskoro da odusta
nu od svojih nastojanja.
Bret, zgaen, klim nu glavom u
znak razumevanja. Posto su ispili
pivo, Bret i D e f izaoe iz bara i
krenue ka svom hotelu.
Na ulicama je vladala ivost. K lu
bovi i barovi u glavnoj ulici su bili
osvetljeni utom svetlou. Kroz
njihove prozore su se nazirale silue
te mnogobrojnih gostiju, a do ulice
je dopirao njihov smeh. Bret i Def
skretoe u jednu sporednu ulicu
koja je vodila do hotela u kome su
odseli.
- O vaj general Estrada je neki
mnogo opak ovek - primeti Def.
- Ne treba ga potceniti. U to budi
siguran.
- Ima li neki plan?
- M oda bi bilo zgodno da izna
jm im o amac i pokuamo da se rekom pribliim o Estradinoj vili. Bar
daje vidimo izdaleka, procemmo si
tuaciju i smislimo kako da se u vue
mo unutra.
- Dosta je za poetak.
Ba u tom trenutku Bret zau ste
njanje koje je do njih dopiralo iz jed
ne sporedne uliice.
- Pa, to je svetenik! - uzviknu
D ef kada su prili oveku koji je le
ao u krvi.
Bret klee kraj oveka i vide da
njegove rane, iako bolne, nisu oz
biljne.
- Hajdemo - obrati se on sveteni-

56

Pony Wesi - Borilake vesti ne 3

ku i podie ga. - Previu vam rane, ju.

- Moete li mi rei ta se ovde de
a onda ete se odmoriti i sve e biti
ava, oe?
u redu.
-Zato me to pitate? Moete li
- Ve se bolje oseam - ree sve
tenik.
nam pomoi?
U svetenikovim oim a se pojavi
- Defe, poi ispred nas i nai
la nova nada kada je to upitao. Kao
sporedan ulaz u hotel. A ko su vrata
zakljuana, otkljuaj ih i saekaj me da je oekivao neko udo.
- Ne znam, oe. M oda i mogu,
ispred hotela da mi kae da li je
ali ne elim da budim lanu nadu.
prolaz slobodan.
- Nekada je i lana nada bolja od
D ef poslua i, kada su Bret i svetenik stigli do hotela, m ladi ih je e beznaa. A ko moe da kae ta je
lana nada, dok ne vidi da li se neto
kao ispred ulaza.
- Sve je u redu - ree im i povede ostvarilo ili ne. Za one koji veruju,
molitva esto moe da uini da la
ih ka sporednom ulazu hotela.
na nada postane stvarnost. Verujete
Hotel je bio pust i njih trojica bez
li vi, sine moj?
problema stigoe u sobu.
- Verujem, oe - ree Bret bezre
- Ko vam je to uradio? - upita
Bret poto je previo svetenikove zervno. Svetenik nije pitao Breta u
ta veruje. A Bret je verovao u m no
rane.
go toga. M eutim , nije eleo da to
- Samo je jedan avo u ovom
paklu, gospoine - odgovori meki - objanjava ocu Tim otiju, a ni ovaj
nije oekivao nikakva objanjenja.
kanski svetenik.
Samo nadu. I, moda, izlaz iz ove si
- Estrada? - upita Def.
- Ba taj.
tuacije.
- Priajte nam o generalu Estradi,
- Kako se zovete, oe? - upita ga
Bret.
oe - ree Bret.
- O ta c Timotije. A vi?
- O d poetka?
- Odakle vi smatrate da treba da
- Ja sam Bret, a moj prijatelj se
zove Def. Zato vas nisu ubili?
se pone.
- Kada smo stigli u San Blas, bili
Mogli su, ako su hteli.
- Na alost, u pravu ste, gospodi smo ispunjeni velikom nadom , oseanjem dunosti i reenosti. Ako je
ne. Mogli su da me ubiju. A li, pustili
su me da ivim i da, nemoan, b u ikada nekom mestu bila potrebna
dem sveok njihovih zloina.
Boja ruka, onda je to San Blas. A li,
ni to nije sasvim tano. Samo mesto
- Koliko ste dugo u San Blasu?
- Doao sam sa prvom grupom od bi moglo da bude divno da nema ge
nerala Estrade. Turisti, koji ovamo
dvanaest svetenika pre, otprilike,
dolaze, veruju daje San Blas m im o
pet godina. A li, na nau sramotu,
nismo uspeli da poboljamo situaci i slikovito selo na obali mora.

Pony West - Borilake vestine 3

Ali, seljacima koji tu ive nc izgle
da tako. General Estrada se oboga
tio pljakajui sela u Latinskoj
Americi ezdesetih i sedamdesetih
godina, lako su ta sela bila mala, u
njima je bilo mnogo zlata i srebra.
General sc proslavio i povezao sa
monicima u ovoj zemlji i drao ih
u aci, jer je znao za njihov prljav
ves. Koristio je to to je znao o nji
ma, da bi se jo vie obogatio i izra
dio razne privilegije za sebe kod
vlasti, koja se pravila da ne primeujc njegova zloinstva.
Ponaa se kao kralj ovog kraja.
ivi u nekoj vrsti pa late i uva ga i
tava mala armija. Na raspolaganju
ima itav harem koji udovoljava
svim njegovim prohtevima, kao i
prohtevima njegovih mnogobrojnih
poslovnih prijatelja.
Prema seljacima sc ponaa bezduno. Ako, nc daj Boe, general, ili
neki od njegovih prijatelja, primeti
neku mladu seljanku, a ponekad i
nekog deaka, dete biva odvojeno
od svojih roditelja, koji, zauzvrat,
dobiju neku malu naknadu. Rodite
lji tu nita ne mogu. Ako odbiju,
dete e im ionako biti odvedeno, a
oni, ili neko iz porodice, kanjeni ili
pogubljeni.
Moete li da zamislite kako se
oseaju ti ljudi kada im njihovo dra
go dete otmu i odvedu u to leglo per
verzije i nateraju ga da radi takve
stvari koje pristojan ovek ne moe
ni da zamisli.
Da, mogu da zamislim kako im
je, oe.

51

- Pored toga, general je oduzeo

seljacima svu dobru zemlju koju su
generacije i generacije seljaka obra
ivale. On im dozvoljava da ostanu
na toj zemlji i dal je je obrauju, pod
us lovom, da najvei deo prihoda
pripadne njemu.
- Pa, zar niko ne prua otpor ge
neralu?
-Jednom se i to desilo. Nekolici
na jaih ljudi jednom je pokuala da
se suprotstavi generalu. Svi uesnici
u pobuni i njihove porodice bili su
obeem. I, naravno, ta je odmazda
obeshrabrila ostale da organizuju
dalji otpor.
- A ta ste vi uspeli da uradite za
ovih pet godina, oe?
- Svetenik zari glavu u ruke i, ne
diui pogled, odgovori:
- Malo.
- A li, mora da ste ipak neto us
peli.
Otac Timotije podie glavu.
- Samo sitnice. Eto, seljaci imaju
gde da dou i da se izjadaju. Ali, ni
oni vie ne dolaze tako esto. ta mi
moemo a im kaemo? Pa, ipak, i
tom avolu mora da doe kraj. Mi
se molimo, ali nema odgovora na
nae molitve. Dolo je vreme da i
oni za ije dobro radimo, gube veru
u nas. Dolo je vreme da ljudi gube
veru i u Boga.
- A kako to na vas utie, oe? Da
li i vi gubite veru u Boga, kada vam
on ne uslii molitvu?
- Ja ne mogu da izgubim veru u
Boga - odgovori svetenik posle kra
eg razmiljanja. - On sve zna i raz

58

ume, ali ponekad poelim da i ja to

razumem, kako bih mogao da uteim one koji ne znaju. elim da slu
im onima koji ga trae preko mene.
esto oseam da sam ga razoarao,
ali nikada ne mislim daje on razoa
rao mene.
Jedno vreme su sva trojica u ta li.
Bret je potovao oca Timotija, jer je
video da je on ovek pravedan i po
rtvovan. Istovremeno gaje i alio,
jer je znao da su svetenikova srea
i spokojstvo u direktnoj vezi sa nje
govom sposobnou da slui drugi
ma u ime Boga i da mu je sada ne
mogue da izvrava tu dunost.
Znao je kako se svetenik osea, jer
je i sam video nepravdu, bol, patnju
oko sebe i eleo da uini neto. ! on,
i svetenik, ali svaki na svoj nain,
pred sobom su imali isti cilj.
-H vala vam, gospodine, na sve
mu, ali sada bih morao da poem ree otac Timotije i ustade.
-Nigde vi neete otii dok se
malo ne odmorite,
- Ali, moji drugovi e se zabrinuti
ako se ne vratim,.
- Ne morate ovde da provedete
celu no, ali imate mnogo vie anse
da stignete do manastira ako odspa
vate nekoliko asova. Zato, leite
malo i ja u vas probuditi kroz ne
koliko sati.
Svetenik htee da se usprotivi,
ali onda shvati daje Bretov predlog
umesan.

- U redu, ali probudite me kroz

dva sata. Obeavate li?
- Obeavam - ree Bret. - Naviu

Pon v Wcst - Borilake vesti ne 3

budi Ini k da budete mirni,

Bret navi budilnik na jedanaest i
trideset. Deflee na drugu postelju,
a Bret spoji ve stolice i ugasi svetio.
Glava etrnaesta
- Ne moe da spava, Brete?
-N e, uitelju. Ne mogu.
Uitelj Jamagui se uspravi u kre
vetu i zagleda u svog mladog sledbenika koji se borio sa svojom saveu.
Tek je dva dana kako je stigao u Tokio, a tri kako je pogubio tri oveka
koji su mu ubili roditelje i enu.
- Mogu li da kaem ta mislim,
uitelju?
- Da, Brete. Reci mi ta ima na
umu. Sasluau te. Izgleda kao a
te velike brige more.
-T ako je, uitelju. Brine me ono
to sam uradio, ono to sam postao.
- A ta si to uinio, da te brine,
Brete?
* - U b io sam trojicu ljudi.
- D a li si uinio neto neasno?
- Ne znam. Uvek sam mislio daje
neasno ako neko oduzme ivot
drugome.
- Da li si imao drugog izbora, Bre
te?
- Mogao sam nita da ne inim, ili
da ne sebe preuzmem odgovornost
izvrenja kazne.
- Da ii su se ti ljudi kajali za ono
to su uinili?
-N e.
- Da li im je to bilo prvi put, ili su
esto maltretirali ljude oko sebe?
- T i ljudi su poinili dosta zla.

Potiv West - Borilake vestme 3

Cesto su ih hapsili, osuivali, ali u

ih oslobaah u m nogim prilikama.
Nekada su samo kratko vreme pro
vodili u zatvoru, a inili su svakakve
zloine,
- I staje bilo asnije uraditi, Bre- A li, ja nisam nameravao, kao
io vi mislite, a oslobodim oveanstvo tih zveri. Jednostavno sam
eleo da se osvetim za ono to su
uinili sa m ojom porodicom.
- N e mogu da odgovorim na tvoje
pitanje, Brete. Samo ti zna da li je
ono to si ti uinio bilo asno ili ne.
- Postao sam ovek iji je zadatak
da brani oveanstvo od nepravde
na nain na koji sam donedavno
mislio da je neasan.
- I ta ti misli o takvom zadatku?
- Z a u d o , oseam da to nije do
voljno. Kao da jc isuvic malo. Os
vrnem se oko sebe i vidim takvu
nepravdu, takvu neverovatnu neovenost, takvu glupost, surovost,
mrnju. M oda i mogu da nekolici
ni ljudi potedim bola i patnje, ali,
uopte uzev, da Ii to ima nekog
smisla?
Pobio sam te ljude u O haju, ali to
mi nije vratilo roditelje, niti moju
enu. Osvrem se oko sebe i oseam
se potpuno bespomonim. Oseam
se kao neko ko sitom pokuava da
zaustavi okean.
- Z n am kako se osea, Brete.
- Zaista?
- Svet se ne spaava odjednom,
niti putem jednog jedinog ina. A to
sc ne moe ni postii ako je ovek

59

sam. Tako neto zahteva saradnju

drugih, mnogih ljudi. To je kao m o
zaik. Svaki kom adi ne prua reenje cele slike. A li, svi mi moemo,
ponekad, da od tih komadia napra
vimo pravo remek delo.
Jamagui ustade iz postelje, prie
prozoru i zagleda se u ulicu ispod
hotela. Bret je video njegovu senku
koja se ocrtavala pri meseevoj svetdosti. utao je, jer je oseao da Japa
nac jo nije zavrio svoju misao.
- Nc znam kako bi ti ovo znao,
Brete, - nastavi Jamagui - ali ni ja,
kao ni ti, nisam bio roen da posta
nem ninda. Pa, ipak, poput tebe, i
ja sam svoj ivot proveo kao ninda.
M eutim , u ovom ivotu trebalo je
da budem svetenik. Budistiki svetenik. Izm eu ove dve profesije je
ogromna razlika u filozofiji.
- Ali, kako ste o ovoga doli?
- M i, svetenici moga reda i ja,
bili smo poslati u m alo selo u blizini
naeg manastira da pomognemo u
smirivanju pobune koja je tu buk
nula. Pre nas jedna druga grupa
svetenika je otila u to selo i. posto
se nisu vratili u odreeno vreme,
uplaili smo se za njih. Nas su posla
li da vidim o ta se desilo sa naom
braom.
Kada smo stigli u selo, videli smo
glave nae brae pobodene na drve
ne motke du glavne ulice. Dok smo
stupali ka seoskom trgu, seljaci su
nam prilazili i m olili nas da se vra
tim o odakle smo doli. Dodue,
samo neki od njih, oni od vaniji.
Pokuavali su da nam spasu ivote.

60

Pony IVest - Borilake vetine 3

A li, kako su to inili, lanovi pobu bande, seljaci su istrali iz svojih

njenike bande su ih gonili, hvatali
kua i, ko je im e stigao, najurili'
i ubijali na nae oi. O nda su nasr bandu iz sela.
- A ta su vaa braa uinila?
nuli i na nas. Na voa je pokuao
Jam agui se setno osmehnu.
da se s njim a sporazume. Jo dok je
- K lonili su me se. O d tada ih vie
govorio, otrica maa m u odrubi
glavu, a onaj koji je nasrnuo na nje nisam video. I taj dogaaj je oznaio
ga prie najbliem sveteniku u na- prekretnicu u m om ivotu. Oseao
meri da i s njim uini isto. To je i sam a sam uradio neto asno. Isto
uinio. Kada je doao do mene i za tako su mislili i seljaci. O d mene su
m ahnuo maem, zgrabio sam ga za
nainili svogjunaka. A l i j a to nisam
ruku i odjednom je u selu nastao ta uinio zbog njih, niti da se obeastim u oim a moje brae. Posegnuo
jac.
M ladi je pokuao da se otrgne, sam za orujem zato to sam smat
rao da je to jedino asno to mogu
ali m u ja to nisam dozvolio. Hteo je
da mi zada udarac nogom, ali sam se uraditi. Smatrao sam da je neasno
ja izm akao i on je, izgubivi ravno pustiti potene ljude da budu terorisam, maltretirani, ubijani, kada sam
teu, pao na tle.
M ladi je, donekle oamuen od ja mogao sve to da spreim. U tom
pada, ustao i pogledom zatraio po trenutku sam verovao da sam uinio
pravu stvar. A li, mesecima kasnije,
mo svojih drugova. M eutim i njih
lom io sam se izmeu oseanja da
je zaprepastio postupak svetenika
koji nije hteo da im dozvoli da ga sam uradio neto dobro i oseanja
stida.
pogube. M ladi je opet nasrnuo na
I tada sam upoznao jednog ovemene, ali sam seja s lakoom obranio od njegovih napada. Videvi - ka, gotovo isto kao to smo se ti i ja
sreli. Vrlo brzo smo se zbliili i ja
da mi nc moe nita, on se okrete od
sam, neto kasnije, bio uveden u red
mene i nasrnu na mog druga. Poto
nina.
sam znao ta e uslediti, krenuo sam
- A li, kako ste znali borilake ves
na njega, s lakoom ga razoruao i
ti ne ako ste bili svetenik?
proburazio ga njegovim sopstvenim
- V ein a svetenika zna kako da
maem.
I tajje trenutak promenio moj da se brani, a meni je odravanje telesne kondicije postalo hobi.
lji ivot. U glavi mi je sve bilo pomeJamagui se od mae od prozora i
ano. Mrzeo sam sebe zbog onoga
to sam lk nio, oseao stid, ali i po sede na svoju postelju.
*- Vidi, ni ja, kao ni ti sada, nisam
nos zbog toga. Iskoristio sam svoje
uvek bio siguran u svoj poziv. U i
umee da spasem svoje drugove i se
votu svakog oveka ^.oe trenutak
ljake.
kada treba da se odlui kojim e pu
im-sam ubio vou pobunjenike

Pon\ IVest- Bon kuke vesti ne 3

61

tem dalje krenuti. Veina izabere

onaj put koji su mnogi pre njega ve
dobro utabali. O ni slede svoje pre
thodnike, prihvataju njihove zako
ne, njihov moral i etiku.
Ja sam se odluio da krenem sta
zom koja veini ljudi nije ak ni iz
gledala kao ivotni put. Tom se sta
zom tako retko prolazi, da na prvi
pogled izgleda neprohodna. Vrlo
mali broj ljudi se odlui da krene
tom stazom. Ali, ja sam to uinio, a
i ti si, Brete. Put kojim si krenuo
nema nikakvih znakova, niti ti
moe pruiti odgovor da li ini do
bro ili ne. U stvari, na ovom putu i
ne postoji jasna razlika izmeu do
bra i zla.
- Izgleda da je to veoma nepouz
dan put, uitelju.
- I jeste nepouzdan. I opasan. Na
njemu si usamljen. A li, za neke, za
mene i, verovatno, za tebe, to je je
dini put kojima se moe krenuti. I
drugog puta nema.
Glava petnaesta
*

Builnik probudi Breta. Otac Timotije nije uo zvonjavu i zato ga

Bret paljivo probudi.
- Zaista sam vrsto spavao - ree
svetenik trljajui oi.
- Nadam se da su vam snovi bili
prijatni.
Otac Timotije se za trenutak za
misli, kao da pokuava da se seti
svog sna, a onda mu se lice razvue
u osmeh.
- Jasno m ije da smo mi braa i da

obojica putujemo ka istom gradu,

samo razliitim putevima. Neka
vam Bog pomogne da to pre stigne
te do svog cilja i da na tom putu ne
posustanete.
Bret se nasmei na svetenikove
reci i srdano mu stee ruku. Otpra
tio je svetenika do ulice i ostao da
gleda za njim.
Toplo meksiko sunce probudi
Breta oko sedam asova ujutru. Po
to su se istuirali i dorukovali,
Bret i D ef sioe na obalu a izna
jme amac.
Kada je Bret potvrdio oveku koji
je iznajmljivao amce da su on i
D ef Amerikanci, pnm etio je da je
ovaj brzo podigao cenu za dolar ili
dva. Nigde nije bila istaknuta tabla
sa cenovnikom.
- A li, mi emo da koristimo a
mac samo pola dana - ree Bret
cenjkajui se, jer bi bilo sumnjivo
ako to ne bi uinio. - Dvadeset do
lara je sve to u da dam. Jedim moj
prijatelj je bio ovde nedavno i rekao
mi kako je iznajmio amac za samo
petnaest dolara dnevno.
- T o je nemogue - ree ovek
uvreeno.
- Tako mi je rekao.
- Pa, moda je bio ovde van sezo
ne i iznajmio amac od nekog od
niojih konkurenata. Ali, sigurno
nije za vreme turistike sezone i to
kod mene.
- Dobro, onda dvadeset dva dola
ra i pedeset centi - ree Bret pomir
ljivo. - 1 ni pare vie od toga - doda-

62

de i okrete se da poe.
- Dobro, dobro, senjor. Ionako je
samo za pola dana, a i nije neka gu
va. A li, nemojte se zadravati due
od est sati.
- U redu - ree Bret i prui m u
novac. - M oda nam moete p om o
i. M oj prijatelj i ja smo studenti ar
hitekture i pravimo skice svih inte
resantnih zdanja u Meksiku. Do
sada smo nainili dosta skica arhi
tekture Maja na Jukatanu, kao i m a
nastira i drugih i drugih interesant
nih graevina u selima kao to je
San Blas., D a nema neto tako u
ovom kraju?
ovek se zamisli i onda ree:
- Im a jedan manastir u blizini
mesta.
- Da, to smo planirali da vidim o
sutra.
- Za drugo neto ne znam - ree
ovek i poe ka svojoj kuici.
- Im a li neki zamak, ili neka veli
ka vila? - O , da - priseti se ovek. - Vila
generfta Estrade je ba velika. M o
ete da je vidite ako krenete ovom
reicom i vozite se neke tri milje.
A li, ne bih vam preporuio da se
isuvie pribliite vili.
- A zato ne? - upita Bret pravei
se ne vest.
- N ajbolje je ne postavljati nikakava pitanja o generalu Estradi, se
njor- ree ovek i znaajno pogleda
Breta. *
* - A ha, shvatam.
,
- G d e bismo mogli da kupim o
neto za jelo? - u mesa se Def.

Pony IVest - Borilake vetine 3

- Poite dva bloka niz ulicu i

skrenite levo - odgovori am dija i
glavom pokaza u kom pravcu treba
da idu.
- Hvala - ree Bret. - Vratiemo
vam amac do dva sata.
- Lepo se provedite, senjor - odv
rati am dija i krete ka svojoj Kuici.
Desetak m inuta kasnije, Bret i
D ef se vratie na obalu, nosei
bocu vina, veknu hleba, neto sala
me i dve banane. Izgledali su kao ti
pini turisti. D ef sede za upravlja
motora, a Bret zauze mesto na
pramcu. Krenuli su uz reku, provlaei^se kroz bujnu vegetaciju.
- ta misli, da li emo moi da
prepoznam o Estradinu vilu?
- Ne izgleda mi da im a mnogo
takvih vila u okolini.
- A ta emo da radimo kada je
vidimo?
- Hteo bih da se pribliim o to
vie, kako bismo videli ta nas eka.
- Neemo valjda danas da uemo
tamo?
- Danas, ne.
Posle nekih desetak m inuta, kroz
gusto rastinje primetie jednu veliku
vilu.
- Skreni u ovaj rukavac - ree
Bret Defu i pokaza mu gde da zaus
tavi amac. Kada su stali, izvukli su
amac na obalu.
- Sledi .me - ree Bret. - Hajde da
probamo da joj se to vie p riblii
mo.
Krenuli su preko movarnog tere
na i zali dublje u umu. Kada su bili
na oko pola m ilje udaljeni od mesta

Pony West - Borilake vestine 3

gde su ostavili amac, zauli su
pljuska nje vode i neije vritanje.
Bret samo pogleda Defa i ve su
sledeeg trenutka jurili, poput oda
pete strele, ka mestu odakle su ti uz
vici dopirali.
Kada su se pribliili tom mestu,
vidili su kroz granje etvoricu ljudi u
vojnikim uniformama kako iz
vode izvlae jednu mladu devojku i
guraju je na muljevitu obalu. Jedan
stariji par je stajao po strani i sve to
nemono posmatrao, a peti uniformisani ovek je drao puku uprenu
u njih. Devojka je bila naga, jer su je
iznenadili prilikom kupanja i nep
restano je dozivala oca u pomo.
Starija ena je plakala i najzad je po
krila lice rukama ne mogavi da gle
da ta se deava.
etvorica nasilnika su spustili
oruje i poeli da skidaju svoje uni
forme. Bret apnu Defu da krene
na onog koji je drao starce na nia
nu. Postoje znao da mu od ovo dvoie starih ne preti nikakva opasnost,
rojnik ih gotovo nije ni gledao, ve
>eokrenuo da vidi ta njegovi drugo/i ra^e. Povremeno im je dovikivao
Ja treba da poure i smene ga, kako
)i i on doao na red. I ba u trenutku
(ada je povikom ohrabrivao svog
irugara koji se ustremio na devojku,
leto ga silovito tresnu po vratu.
Dsetio je uasan bol. To je bilo pollednje ega je bio svestan. Nije
ao vremena ni da vrisne. Beivotse skljokao na zemlju i ena vris. Ostala etvorica podigoe poglei videe svog druga kako nepo

63
mino lei. Ve sledeeg trenutka,
onaj koji je bio najblii devojci kriknu i poslednjim svesnim pokretom
izvue metalnu zvezdu, koja je na
svakom kraku bila premazana ne
im tamnim. On htede da ustane, ali
mu se svest zamrai i zateturavi se
pade. Trojica koja su drala devojku
pustie svoju rtvu i potrae da
uzmu oruje. Bret izvue kai iz
pantalona onog prvog vojnika i hit
nu ga na jednog od napasnika. Za
ulo se kranje kada mu je improvizovano oruje polomilo vrat. Drugi
vojnik je uspeo da se dokopa noa,
ali Def se baci na njega i, izbegavi
udarac, zgrabi ga za runi zglob.
Skrenuo je no ka grudima ovog siledije, a onda mu ga zan u srce.
Dok su se Bret i Def razrauna
vali sa ovom dvojicom, poslednji
vojnik iz grupe pokua da pobegne,
ali ga m u i ena na vreme spazie i
skoie na njega. Seljak mu zasede
na leda, a ena ga zgrabi za noge. Do
malopre prestraena, devojka vide
ta se deava, pritra svojim rodite
ljima i, izvukavi vojnikov no iz
kanije, zari mu ga u leda. Vojnik
prestade da se mie.
Bret i D ef se uspravi e i zagleda
e oko sebe. ena je kleala i grlila
svoju kerku, pokuavajui da je
utei. Bret i Def im polako prioe.
-Jeste li prijatelji? - upita ih
ena.
- Da gotovo neno ree Bret. Da li vam je kerka dobro?
- Sigurno da nbikada nee zabo
raviti ovo to se danas desilo, ali ste

64

vi i va prijatelj pomogli da tragedija

ne bude jo vea.
Bret klim nu glavom i upita:
- Je 1 ovi ljudi rade za generala
Estradu?
-General Estrada! - uzviknu se
ljak i pijunu kraj sebe.
- A li, ta vi ovde radite? - upita
ena, ljuljajui devojku u svom na
ruju.
- D o li smo da stavimo taku na
Estradine zloine.
- Da ga ubijete?
-Najverovatnije.
- M nogi su to ve pokuavali. Jes
te li vas dvojica sami?
- Da.
ena zavrte glavom u oajanju.
- To je nemogue. ak i uz Boju
pom o to vam nee uspeti. Genera
lovu vilu uva itava mala armija.
- T o lik o vojnika ima genral?
- Olco pedest.
- ta jo znate o vili? - upita Bret.
- Ne mnogo. Dva puta nedeljno
nosim im hleb iz sela, ali jedino
znam gde je kuhinja. Jedna moja
prijateljica radi kao kuvarica kod
generala i ona mi je rekla koliko
mnogo vojnika uva generala. A u
taj broj ne spadaju njegovi gosti i nji
hovi te lo hranitelj i.
- Da nc znate, moda, u kom delu
zgrade general dri ene?
- N adam se da nije tamo neko ko
vain je drag. Videla sam ljude kako
dolaze da oslobode svoje voljene, ali
to im nije uspevalo. Generalovi lju
di bi ih sve pobili.
- N e , nem am tamo nikoga. A li,

Pony West - Borilake vetine

ipak, moram da znam gde su ene

smetene. D a li bi to neko mogao da
mi kae?
ena se zamisli, zavrte glavom,
ali joj, odjednom, lice sinu kada se
neega setila.
- Da, ima jedna ena koja je neka
da bila u generalovom haremu. Ve
ina njih ne doeka starost. O bino
umru od ovoga ili onoga. A li, ova
devojka se zarazila. A i nije vise bila
u cvetu mladosti, lako da ju je gene
ral pustio.
- Gde mogu da je naem?
- iv i u manastiru, u blizini San
Blasa. Metani nisu hteli da je pri
hvate, govorei daje postala neista,
jer je godinama sluila generala kao
prostitutka. Nema nikakvu rodbi
nu, tako da su joj svetenici ponudili
dom u manastiru. O na bi mogla da
vam kae gde su enske odaje u vili.
Jedino za nju znam, gospodine. Ni
ovim vojnicima, koje ste pobili, nije
dozvoljeno da zalaze tamo. Samo
nekolicina odabranih ljudi ima pri
stupa tim prostorijama.
- D a li mrzite generala, gospoo?
- upita Bret.
- Vie nego ita na svetu.
- Morau nekako da se uvuem u
vilu. Ako naa akcija ne uspe, ob
eavam vam da nikada nee saznati
da ste mi vi pomogli. Dajem vam
svoju re.
ena e naas zamisli, a onda
ree:
- Ne verujem da ete uspeti. A li,
pomoi u vam iz dva razloga. Prvo,
va sam dunik, a drugo, i ja sam

Ponv H'est - Borilake vetine 3

kao i svi ostali, izgubila svaku nadu.
ivim o u stalnom strahu i pod veli
kim pritiskom. Nema nade da e
sutranji dan biti bolji od dananjeg.
Samo pomisao da e i tome jednoga
dana doi kraj odrava me u ivotu.
A posle ovoga to se desilo nada mi
je potrebna.
- K ada ponovo odnosite hleb u
vilu?
- Sutra.
- U koje vreme?
- Oko podne.
- A kako donosite hleb?
- Prevozim ga u ovom kamionetu
- odgovori ena, pokazujui jedno
prastaro vozilo.
Bret prie kamionetu, kleknu i
zaviri ispod njega. Onda ustade, skide prainu sa ruku i pantalona, pa
ponovo ode do ene.
- Moj prijatelj i ja bismo mogli da
se vozimo ispod kamioneta jedan
deo puta, ako je ovaj ravan. Kakvi
su uopte putevi koji vode do vile?
- Naravno, najbolji u elom kra
ju. To su putevi kojim se general i
njegovi prijatelji voze.
- Dobro, Sutra u se vratiti pred
podne i vi ete nas odvesti do vile.
Ali, prvo treba da uklonim o ove leeve sa vaeg imanja.
Stariji Meksikanac povede Breta i
Defa dalje od mesta gde su stajali i
oni zakopae tela vojnika i njihove
uniforme u blato kraj reke. Zatim su
granjem pokrili plitke grobove i
onemoguili da ih neko sluajno
otkrije. Poto su to uradili, jo jed
nom su razradili Brctov plan. N a

65
jzad S9 onesposobiti pedesetoricu
naoruanih ljudi, ak i ako ih izne
nadimo. Ne, drue moj. Moramo da
znamo gde treba da idemo i kakav
nam je plan, pre nego to kroimo u
vilu.
- Znai, sledea stanica je manas
tir.
- Tako je. im se vratimo u selo i
ostavimo amac, poi emo da posetimo oca Timotija. M oda e nam
on pomoi da razgovaramo sa tom
enom,
- Misli li da e hteti?
- Na nama je da je ubedimo.
Glava esnaesta
-Uopte nemam nameru da je
ubeujem - ree straar. - General
tako nareuje.
- Ali, general je obeao Meiko da
to vie nee morati da radi - prepirala se s njim Huanita.
- To me se ne tie, senjorita. Moja
je jedina briga ono to general nare
di. A trebalo bi da bude i vaa, senjo
rita - strogo ree straar i izae iz
Huanitine sobe.
Huanita poe da ga kune na panskom, a onda poe u sobu svoje pri
jateljice. Nasmeila se Meiko, ali se
Japanka nije razvedrila.
- u la si - ree Huanita.
- D a.
-Zaista mi je ao, Meiko.
- Generalova re ne vredi ni pre
bijene pare. Razgovarala sam sa
njim poto smo ti i ja . .., poto smo
ono izvele za njega i njegove goste i

66

rekla mu kako samse oseala poni

enom. Verovala sam da me je gene
ral, kako da kaem, zavoleo. ak
sam pomislila i da me pomalo po
tuje. Obeao mi je da vie neu to
morati da radim. To se kosi sa svim
u ta verujemo. A sada hoe da to
ponovo uinim .
Huanita ne ree nita. Sa oseala
je sa svojom prijateljicom.
- Kada?
- Veeras - odvrati Huanita. Posle veere. Izgleda daje na ou
bio toliko dobar da su generalovi
prijatelji traili reprizu.
-Sigurno su mu ponudili neki
dobar posao.
- Najverovatnije.
Meiko se okrete ka Huaniti i ree:
- Ima li neto protiv ako bih za
molila da me ostavi samu nekoliko
sati.
- Je li ti dobro?
Meiko klim nu glavom.
- U redu, onda - ree Huanita i
izae iz sobe.
Meiko se zaplakala kada je Huanita otila. O nda je ustala iz kreveta
i prila prozoru. Pogledala je u pla
vo nebo iznad Meksika i u sebi izgo
vorila molitvu traei da bude oslo
boena ovog pakla. Zatim je spusti
la pogled u dvorite. Pitala se da li bi
imala snage da se baci na kamenom
poploano dvorite i ubije se. Prvi
put od kada je dola ovamo, poela
je da razmilja o samoubistvu. I ra
nije je pomiljala na samoubistvo
kao na spas iz uasa u kome se na
la, ali je ovo sada bilo ozbiljno. Do

Pony West - Borilake vetine 3

sada se nadala da postoji neki izlaz

i to ju je dralo.
Opkoraila je prozorsku dasku i
spustila noge na sims.
Zaista bih mogla to da uinim ,
pomislila je. Jedan korak napred i
sve bi bilo gotovo. Gotovo. A li, ta
bi time postigla? Nikada vie ne bi
viela Dejmsa. Prekinula bi svoj i
vot i general bi odneo pobeu. To
nije fer! Nije fer! Ipak se neu pred
ati!
Kada je ula u sobu, general je do
eka sa toplim osmehom na licu.
Generalovi gosti su joj dobacivali
poglede pune odobravanja. Mnoge
je prepoznala. Bilo je i novih lica, ali
je veina bila prisutna i prolog
puta.
- Dobro dola, draga moja - po
zdravi je general kada mu je prila,
a onda se obrati svojim gostima: Gospodo ovo je nova devojka o ko
joj ste toliko sluali.
Gosti razmenise znaajne pogle
de,
- Ti si zvezda veeri - ree general
Meiko, ne obraajui panju na
Huanitu.
- Hvala, generale - odvrati M ei
ko. Nauila je kako da odobrovolji
generala, jer je brzo shvatila kakav
moe da bude kada je mrzovoljan.
Ovo vee je bilo njeno. Sve e se
veeras zavriti. Na ovaj ili onaj na
in. Neprestano je govorila sebi da
mora jo i ovo da otrpi.
- Z a r nema divnu kosu? - upita
general, obraajui se svojim gosti

Pony West- Borilake vestine 3

67

ma i gladei devojinu kosu. - Ali,

nismo ovde da govorimo o njenoj
kosi. Dragi moji prijatelji, spremite
se za jednu izvanrednu predstavu.
Rekavi to, general dade znak
Huaniti i ona izae iz senke, pa sta
de nasred sobe. Meksikanka odrei
pantljike koje su joj drale haljinu, i
ostade naga. Onda je prila Meiko i
uinila isto sa njenom haljinom. Pre
nego to je Huamta mogla i daje do
takne, Meiko se presavi i jauknu,
-Jaooo! - uzviknu Meiko, stee
ruke oko pasa i srui se na pod. Boli me slepo crevo- jedva je procedila i, previjajui se, nastavljala da
ja ue.
Huanita je zabezeknuto gledala
svoju prijateljicu, a onda se okrenu
la generalu da vidi ta on od nje oe
kuje. General Estrada se nam rgodio,
ali je izgledao reen da prekine pred
stavu. Glavom je dao znak jednom
od straara da mu prie. Neto mu
je apnuo na ta ovaj uze devojinu
haljinu, prebaci je preko njenog od
bola zgrenog tela i odnese je iz

ue haljinu i skie cipele sa visokim

potpeticama. Ba je tu elela da se
nae. enske odaje su bile na dru
gom spratu i podalje od glavnog zida
koji je okruivao vilu. Jedina soba
gde su Meiko i ostale devojke smele
da udu, a koja je imala prozore, bila
je generalova soba za primanje. I to
je bilo samo onda kada je Estrada
imao goste. Meiko se prvi put nala
u jednoj sobi u prizemlju, gde se
kroz prozor moglo izai u dvorite.
Vrata se otvorie i Meiko opet zakuka. Jedna Meksikanka, punija
nego to bi trebalo da bude i prosede
kose, ue unutra i sede na postelju
kraj Meiko.
- Na ta se alite, senjorita?
- Ooooi Boli me tu. Kao da mi je
neto eksplodiralo u stomaku - ree
Meiko i presamiti se od bola.
- Dajte da pogledam - ree ena i
podie devojinu haljinu. - Gde vas
boli?
Meiko prstima dodirnu desnu po
lovinu stomaka. ena lako pritisnu
to mesto i Meiko vrisnu od bola.
sobe^
Onda ena spusti haljinu i ustade.
- Zao mi je, gospodo, to ete m o - ta mi je? - upita Meiko kroz
rati malo da saekate dok ne dovedu
stisnute zube.
zamenu za obolelu devojku. Ali, bu
- Nisam sigurna. Moe biti da je
dite sigurni, dragi n>oji prijatelji, da
slepo crevo. Morau da pozovem
ete imati prilike da vidite orijental- dokio ra.
ku im se dovoljno oporavi.
- Doktora? Pa, on nee stii pre
Meiko je i dalje jeala, dok ju je jutra.
straar no: i preko dvorita. Uneo
- Ne. Poslau po seoskog dokto
ju je u jednu malu prostoriju i spus ra. Stii e ovamo za jedan sat. Sada
pokuajte da se odmorite. Vratiu se
tio na nekakvu postelju, pa otiao da
pozove bolniarku.
za nekoliko m inuta i praviti vam
im je izaao. Meiko ustade, ob drutvo dok doktor ne doe - ree

68

ena i izae napolje.

K ucnuo jc as. Sada ili nikada,
pomisli Meiko. Osvrnula se po sobi,
traei neto to bi joj posluilo kao
oruje. U jednoj od lijoka nala je
no. Drei seivo u desnoj ruci,
Meiko prie prozoru i vi m u napo
lje. Nikoga nije videla. Pred njom su
se pruala pusta polja, a iza njih
plantae banana. Samo da stigne do
tog drvea, razmiljala je Meiko.
A li, nije im ala predstavu ta e posle
toga. Ako bi uspela da stigne do gra
da, a ula je da generalovi gosti pom inju neko mesto u okolini, mogla
bi da pozove Dejmsa, da m u kae
gde je, a on bi, zajedno sa policijom ,
doao po nju u roku od dvadeset e
tiri asa. Bila je sigurna da moe da
se krije toliko dugo.
A li, najtee je bilo osfcboditi se
Estradinih straara. Odkrinula je
prozor i nita se nije desilo. Nikoga
nije videla. Sada ili nikada, pom isli
la je. Beumno je otvorila prozor i
provukla se kroz otvor. Opet se os
vrnula i, poto na vidiku nije bilo n i
koga, potrala je ka plantai banana
i slobodi. Kada je stigla do drvea,
bila je potpuno bez daha. Stala je,
oslonila se o jedno drvo i poela d u
boko da die. Trebalo je da povrati
snagu i proe kroz plantau.
Gledala je u pravcu vile kada se
jedna ruka obavi oko njenog vrata.
Pretrnula je od straha. Nije mogla
da vidi oveka koji ju je uhvatio, ali
ga je ula kako se smeje.
- Neu nazad! - vikala je. - Neu!
M eiko vrsto stee no u ruci i

Pony West - Borilake vest ine 3

poe nasumce da udara. Seivo se

zari u butinu oveka koji ju je drao.
O n je pusti i pade na zemlju, previjajui se od bola. M eiko potra, ali je
on zgrabi za nogu i ona pade. Poku
ala je da se izvue, ali je straar
zgrabi za haljinu. M eiko se nije obazirala na to ve je ustala, ostavljajui
pocepanu haljinu za sobom. Tada
potra koliko su je noge nosile. A li
jc, osvrnuvi se, spazila svog napa
daa kako, hram ljui, tri za njom.
O na potra jo bre.
Uskoro ga vie nije ula i znala je
da e m u umai. Osvrnula se jo jed
nom i nije ga videla.
A li, u tom trenutku na istini isp
red sebe spazi oveka u uniform i,
koji je m im o stajao i smekao se.
M eiko brzo promeni pravac i poe
nazad meu drvee. M eutim , za
stala je kao ukopana. Kraj najblieg
drveta stajao je jo jedan straar.
Kao progonjena zverona se okrete i
potra u pravcu odakle je dola. No,
tam o je ekao straar koga jc ranila.
Sva trojica poee polako da joj se
pribliavaju, bestidno se cerei.
M eiko se spusti na kolena i nogama
stee no, tako da ga straari ne
mogu videti/'Nee se predati bez
borbe.
- ta emo s njom? - ree jedan
od straara na panskom.
- O v o je generalova miljenica,
Hoze. General e nam zameriti ako
joj se neto desi.
- U pravu je - primeti drugi stra
ar.
- A li, ba me m am i - ree Hoze,

Pony West - Borilake vetine 3

onaj sa povreenom nogom, i isceri

se na Meiko.
- Pa, ne znam - oprezno odvrati
jedan od njegovih drugova.
- General ne mora ni da sazna ree Hoze i poe da otkopava kai.
Meiko jo vre stee noge i, kada
se Hoze nagnuo nad njom , zgrabi
no i zari m u ga u stomak. Kao u
snu, Meiko izvue no i ponovo ga
zari u oveka, ovoga puta pravo u
srce. Njegovo beivotno telo se
skljoka kraj nje i Meiko pokua da
ustane. Druga dva straara skoie
na nju, savladae je i oduzee joj
no.
- Pobei je jedna stvar - ree straar obraajui se Meiko. - A li, ubiti
jednog od njegovih ljudi je mnogo
ozbiljnije.
- Da, senjorita - dodade drugi, ne
mnogo potresen smru svog druga. Bili biste strogo kanjeni zbog po
kuaja bekstva, ali ete zbog ovo
ga...
- Zbog ovoga ete biti ubijeni umea se drugi straar.
- Pa, ako m i je tako sueno, neka
me i ubiju - prkosno ree Meiko. Radije u umreti nego da i dalje
udovoljavam generalovim izopae
nim eljama.
-G eneral je veoma svirep.
- T o vrlo dobro znam.
- Umreti se moe na vie naina.
Ako vas general potuje, ubie vas
brzo, dostojanstveno. A li, ako ga je
neko naljutio, general uiva da ga
ubija polako, bolno, za primer oni
ma koji pomiljaju da poine slian

69

prestup4.
- O nda me vi ubijte, m olim vas ree M eiko i suznim oim a pogleda
straara.
Njih dvojica se zamislie. Najzad,
jedan ree:
- Ne, to ne moemo. General ne
bi razumeo zato smo nas trojica
morali da ubijemo jednu enu. M o
ramo da spasemo sopstvenu kou.
Zaista m i je ao, senjorita.
- ta e da mi urade? - upita M ei
ko i obori glavu, ne elei da uje
odgovor.
- Ne znam , senjorita. A li, neto
u vam rei. Ako vam se ukae pri
lika, sami sebi oduzmite ivot. Za
vas e to biti bolje.
Rekavi to, straari podigoe M ei
ko i odvedoe je natrag u kuu gde ju
je ekala smrt.
Glava sedamnaesta
- Stigli smo - ree Bret i skrete sa
glavnog puta na zemljani, koji je vo
dio do zgrade manastira. Proli su
kroz kapiju i nali se u prostranom
dvoritu. Dva oveka u belim kou
ljama, sandalama i sa velikim eiri
ma na glavama jurili su nekih dese
tak pilia koji su kljucali po dvori
tu.
Bret, na panskom, upita jednog
od njih gde moe nai oca Timotija.
ovek rukom pokaza jedna vrata na
suprtnom kraju dvorita. Bret m u se
zahvali i sa Defom krete tamo. Pokucae na vrata. Jedan ovek. koga
6 ret nije poznavao, otvori im vrata.

70

- Govorite li engleski? - upita ga

Bret.
- M alo - odvrati ovek.
- T raim oca Timotija.
-w Poite za mnom. _
Covek povede Breta i Defa u jed
nu prostranu sobu iji su zidovi bili
prekriveni knjigama. Sjedne strane
je bio ogroman prozor koji je gledao
na plantau banana. ovek ih tu os
tavi i izae. Desetak m inuta kasnije,
vrata se ponovo otvorite i u sobu
ue otac Timotije. Srdano se po
zdravio sa Bertom i Defom i po
zvao ih da sednu.
- Potrebna m i je vaa pomo, oe
- obrati m u se Bret bez uvoda.
- Va sam dunik, senjor. to god
im am , a, kao to vidite, to nije m no
go, stoji vam na raspolaganju.
- Kod vas ivi jedna devojka koja
je ranije pripadala haremu generala
Estrade.
- Tako je.
- M oram s njom a razgovaram.
- Zato?
- Pokuau da izvuem nekoga
odande.
- To nije mnogo razumno. A li, ja
sigurno nisam jedini koji vam je to
rekao.
-N e.
-Zato mislite da ete uspeti
tamo gde drugi nisu.
-Teko bih vam to objasnio ree Bret.
Otac Timotije se zavali u fotelju i
pokua da proceni oveka koji kae
da moe da izvodi uda. Nije insis
tirao da sazna kako bi Bret to izveo,

Pony West - Borilake veline 3

iz dva razloga. Pre svega, utivost

m u je nalagala da ne zapitkuje m no
go. Drugi razlog je bio taj to je oseao a mu Amerikanac ne bi rekao
nita vie od onoga to je ve rekao,
i ako bi pitao.
- Nee vam biti lako da razgova
rate sa Marijom.
- Zato? O na je ovde, jel tako?
- Da. ima jednu sobu na spratu.
Retko izlazi iz nje, retko razgovara
sa ljudima. Tajco je od kada je dola
kod nas, pre vie od godinu dana. A
i kada razgovara sa nekim, nikada,
ama ba nikada, ne pria o onome
to je doivela u vili.
- A ako bi je uverili da e to po
moi drugim, zarobljenim devojkama?
- I tu ima jedan problem.
- Zar ne eli da nam pomogne?
- eli, kako da ne, a l i . . . - zauta
otac Timotije, a onda nastavi: - U b
rzo postoje dola da ivi kod nas,je
dan ovek ju je potraio. Predstavio
se kao m u ene koju su oteli gene
ralovi ljudi. Rekao je da je zatraio
pomo policije, ali, poto su veina
stareina bili generalovi plaenici,
to nije niemu koristilo. Jo joj je ka
zao kako je unajm io dvanaestoricu
obuenih borilaca koji e osloboditi
njegovu enu. Bila m u je potrebna
mapa vile i zato se obratio Mariji.
Marija mu je, nevoljno, dala crte.
Ali, da skratim tu traginu priu,
narednog dana, general je Mariji po
slao glavu tog oveka i glavu njegove
ene. N a dnu kutije leala je mapa
koju je Marija nacrtala.

Pony West - Borilake veline 3

- O d tada, iako joj se mnogi obra

aju za pomo, odluno odbija da
im izae u susret.
Bret pogleda zabrinuto u Defa.
- Oe - obrati se Bret sveteniku,
- D e fi ja emo ui u vilu, po svaku
cenu. M eutim , im ali bismo vee
anse da uspemo ako bi nam M arija
rekla ono to treba da znamo. Bilo
kako bilo, sutra ulazim o u vilu.
Hteo bih da pokuam da razgova
ram sa devojkom.
- Neu daje na bilo koji nain povredite. Neu to nikom e dozvoliti.
- Razum em vas.
Za trenutak je zavladala tiina
dok je otac Timotije razmiljao. Z a
gledao se Bretu u oi i pred sobodom
video odlunog i jakog oveka. U
njegovim oim a je takoe proitao i
da je Amerikanac pravian.
- U redu. A li, saekajte ovde dok
je pripremim za posetu.
Bret ustade i prui ruku sveteniku.
- Hvala vam - ree mu.
- Nisam uinio nita da vam po
mognem. Samo sam vam omoguio
da razgovarate sa jednom izgublje
nom duom koja e, najverovatnije,
odbiti da vam pomogne. A li, uinio
sam ono to sam mogao - ree svetenik i, poto srdano stee Bretovu
aku, izae iz sobe.
- Sta misli o ovom e?- upita D ef
kada su ostali sami.
- Ne znam. Prvo m oram da je vi
dim. Mogao bih da je hipnotiem,
ali, nisam siguran da bi otac T im o
tije to dozvolio. Poto hipnoza otpa

71

da, mgraemo nekako da je ubeimo.

- Nem am o mnogo vremena.
- Znam .
M arijina soba je bila mala i etvr
tastog oblika. U jednom uglu sobe,
na podu, nalazio se duek i, kraj nje
ga, noni stoi sa bokalom vode i
porcelanskim um ivaonikom .
Marija je bila vitka devojka stid
ljivog ponaanja i tam nih oiju koje
su izbegavale direktne poglede stra
naca. Sedela je na drvenoj stolici po
red dueka. Otac Timotije je stajao
uz nju, neno i oinski joj zagrlivi
ramena.
- Zdravo, M arija - ljubazno ree
Bret.
Devojka ga naas pogleda, a onda
okrete glavu u stranu. Ipak, klimnula je, jedva primetno, glavom staviv
i m u time do znanja da ga je ula.
-eleo bih da razgovaram s to
bom, Marija - obrati joj se Bret na
panskom.
- O emu? - upita ga devojka na
engleskom.
- O neemu to im a veze sa tvo
jom prolou.
- M oja prolost nije vredna pomena.
Bret ne ree nita na to.
- Pogledaj me, M arija - obrati joj
se ponovo.
x
Devojka ga pogleda, ali ne ree ni
w*
reci.
- Rekao bih da ume dobro da
proceni ljude - nastavljao je Bret,
obraajui joj se kao da se obraa

72

nekom detetu.
L ose ljude bolje poznajem od
dobrih.
- ta misli o meni? Da li sam i ja
los ovek?
- Ne poznajem vas.
- A li, ti moe da pogleda u moje
oi, vidi ta se iza njih nalazi, oseti
odakle sam. Misli li da sam doao
da te povredim?
Devojka je razmislila pre nego to
je odgovorila. O nda je pogledala u
Bretove oi. Najzad, ona ree:
- Ne, vi niste doli da me povreditc.
-,U pravu si, M arija, ali, meni je,
ipak, potrebno neto od tebe.
-ta?
- Tvoja pomo.
- Kako ja mogu da pomognem
oveku kao to ste vi?
- Ti zna neto to je meni veoma
vano.
- O generalovoj vili?
- Tako je.
- Ne mogu o tome da govorim.
- Hoe da kae da nee?
-* Kako god hoete.
- M oram da saznam raspored u
vili, posebno, gde se nalaze ene.
-V e sam rekla da neu da vam
kaem.
- Zato?
- Nameravate nekoga da oslobo
dite, zar ne?
- i to, i jo poneto.
- Koliko ljudi imate?
- Samo moj prijatelj i ja nameravamo da uemo u vilu.
M anja se nasmei i zavrte gla

Poriv IVest - Borilake vetine 3

vom.
- Mnogi su to pokuali. I niko jo
nije uspeo. A li, nikada se nije desilo
da ih je samo dvojica. General ima
najmanje pedeset ljudi koji uvaju
vilu. I da vam dam m apu, nemate
anse da uspete.
- M oj pom onik i ja smo majstori
borilakih vetina.
- U to ne*sum njam , senjor, ali
kako dvojica mogu da se suprotsta
ve celoj jednoj .vojsci?
- M apa bi nam dosta pomogla.
- Potrebno vam je mnogo vie od
jedne mape. A ja nem am nameru da
vam pomognem u samoubistvu. Ne,
senjor, ne mogu vam pomoi.
Bret se upravo spremao da pove
de oca Tim otija u stranu i zamoli ga
za odobrenje da hipnotie evojku,
kada se u dvoritu zause povici i
komeanje. I Bret i svetenik brzo
prioe prozoru koji je gledao u dvo
rite.
- Gde je otac Timotije? - vikao je
jedan od straa ra. Iza njega je stajalo
desetak uniform isanih i do zuba na*
oruanih ljudi.
- Ko su ovi? - upita Bert.
-Generalovi ljudi.
- ta hoe?
-M ene, oigledno. Zato, to ne
znam. Pretpostavljam da to ima
veze sa scenom koju sam jue na*
pravio u gradu. D obar deo prihoda
u gradu dolazi od turizm a, a prizor
svetenika koji nosi telo mrtvog deteta ne doprinosi dobrom raspoloe
nju turista,
- ta li nameravaju?

73

- D a me kazne, za pnm er ostali drugu*dvojicu u lice, lomei im kos

ti. I njih dvojica padoe beivotno
ma - ree otac Timotije i poe ka
vratima, ali ga Bret zaustavi.
na tle.
1) tom trenutku D ef se pojavi na
- Kuda ste poti?
- M oram da razgovaram s njima.
sceni, viui i privlaei panju
unezverenih vojnika. Bacio je jednu
- A da li e vas oni sluati?
- Ne. A li, bar nee nikoga povre- zvezdu u pravcu njihovog predvod
diti dok me trae.
nika i ona gaje pogodila u oko. o-ekajte. Ako ne uspem, uradite vek je pao previjajui se od bola.
to to ste naum ili. A li, pustite da
Drugu zvezdu je zario u grudi jed
prvo D ef i ja pokuamo.
nog vojnika, koji se odm ah sruio jer
Svetenik zausti neto da kae, ali je zvezda bila premazana otrovom
je Bret ve smislio kako da stupi u brzog dejstva. Preostali vojnici su
akciju.
pokuali da se saberu i uperili su
- Defe, vrati se putem odakle
svoje puke u Breta i Defa. A li, nji
smo doli i nasmi na njih jo sa vrata
hove mete nisu bili obini ljudi. Bret
i vii to jae moe. Evo ti dva u- zagrabi jednu lopatu, koja je bila
rikena - ree Bret i izvadi petokra prislonjena uza zid, i zavitla je na
ke zvezde iz pojasa.
vojnike. Trojica su uspela d a je izD ef prihvati zvezde, klim nu gla begnu, ali se etvrtom zarila u nogu.
vom i ree:
O n pade na tle ispustivi puku, a
- V id im o se u dvoritu.
onda otpuza iz sredita borbe. PoceBret prie i pope se na sims.
pao je koulju i poeo da vezuje
- ta to radite? - upita zabezek nogu iznad rane kako bi zaustavio
nuti svetenik.
krvarenje.
- Spemam se da skoim u dvori
Iskoristivi pometnju, Bret se sae
te.
i izvue pertlu, koja m u je sluila
- A li, mi smo na drugom spratu.
kao garota. Zatim je skoio na pre*
- V idim i sam, oe.
ostale vojnike i u letu oborio dvojicu
- A li, kako ,.
na zemlju, tako da su i oni ispustili
Pre nego to je otac Timotije us oruje. Bret opet napravi salto i, do
peo da zavri reenicu, Bret je sko ekavi se na noge, obavi garotu oko
io sa prozora. Jo dok nije dotakao vrata jednog vojnika. Tek to ga je
zemlju, Bret je napravio kolut na- zadavio, Bret je morao da se odbrani
pre i doekao se na obe noge, zauz od drugog, koji je iskoristio taj tre
evi napadaki stav.
nutak da ga napadne. N ina ga zgra
Bret je kolenom udario najblieg bi za kolena i obori na zemlju, a
generalovog oveka posred kime i onda mu zaboe no u srce.
ovaj se srui na zemlju. Onda je sko- "
Poslednji vojnik, vievi kako su
io uvis i petama obe noge udario
proli njegovi drugovi, potrn ka kn-

Pony West - Borilake vet ine 3

74

piji. D ef zgrabi no jednog od pobi

jenih vojnika i hitnu ga u pravcu begunca. Seivo se zari vojniku u lea
i on pade licem nadole.
Krajikom oka Bret spazi vojnika
sa povreenom nogom kako puzi ka
puki koja je leala u blizini. N inda
izvue uriken iz pojasa i pogodi
vojnika u vrat. Ba kada je ovaj zgra
bio puku .
Dvojica Amerikanaca proverie
da li je jo neko od vojnika u ivotu.
O nda Bret baci pogled na prozor sa
koga je skoio i vide oca Timotija i
M ariju kako ih posmatraju oima,
punim divljenja.
- Hajde da sada razgovaramo sa
M arijom - ree Beil Defu. - M oda
je promenila miljenje.
v

- Ovako neto nisam ni na filmu

video - ree otac Timotije. Trojici
ljudi je rekao da poiste dvorite t
pokopaju ubijene. M arija, Bret i
D ef su m u se pridruili u radnoj
sobi.
- M alo je ljudi i videlo ovo - ree
Bret.
- Izgleda da bi ovek, ako bi se na
ao na pogrenoj strani, mogao to da
vidi samo jednom y ivotu - bio je
svctenikov komentar.
Bret se okrete Mariji i upita:
-ta misli sada?
Marija ne ree nita. Sedela je i
zurila u oveka koji je ma Iopre sejao
smrt, kao to seljak seje itarice.
- Rekla si da ne moe da poalje
nekoga u samoubistvo, Marija. Kao
to si videla, D ef i ja nismo kao

drugi vojnici, ili plaene ubice. Rek

la si da mrzi generala i da bi uinila
sve sto je u tvojoj moi da m u se os
veti. M i m oemo to da uradim o za
tebe. M i m oemo da se suprotstavi
mo generalu i njegovim ljudima.
Sutra odlazim o tamo, sa ili bez
mape. A li, ako bismo je im ali ne
bismo doveli zarobljene ene u
opasnost.
- Da !i stvarno verujete da moete
to da uradite, ili vas je zaslepila mr
nja? Nemojte me lagati, senjor, i ja
neu vas.
Bret pogleda M ariju u oi.
- Marija, mi moemo to da uradi
mo. Obeavam ti da emo oslobodi
ti ovaj kraj od generala Estrade, jed
nom zauvek. Nikada vie nee moi
da uini drugima ono stoje uinio
tebi i ostalim nevinim rtvama. D a
jem ti re.
M arija je utke posmatrala Breta.
A onda joj oi zasijae i na licu joj se
ukaza udan osmeh.
- O e Timotije?
- Da, dete moje?
- Dajte m i, m olim vas, pare pa
pira i olovku.
G lava osamnaesta
Meiko je drhtala u uglu svoje so
bice. Proteklih dvadeset i etiri asa
su bili komarni. Kada su je vojnici
doveli nazad u vilu, bila je izvedena
pred generala. O no to je videla sada
u njegovim oim a viala je i ranije,
ali nikada taj pogled nije bio upuen
njoj. Bio je to najsvirepiji pogled koji

Ponv IVest - Borilake vestine 3

je ikada videla. Iza tih oiju se nala

zio mozak koji je smiljao na koji
nain da ubije kako bi posluila kao
primer ostalim enama.
O nda je general naredio da mu je
sklone sa oiju i odvedu u njenu
sobu. Tu je trebalo da eka, pod
straom, dok on ne odlui o njenoj
sudbini.
Meiko se prepade kada je ula
kljocanje brave. Plaila se i da po
gleda ko je uao.
-Zdravo - ree Huanita. Meksi
kanka zatvori vrata za sobom, prie
Meiko i klee kraj nje.
- O h, Huanita - ree Meiko, baci
se u naruje svojoj prijateljici i gorko
zaplaka.
Najzad je prestala da plae, dubo
ko udahnula i obrisala'suzne oi.
- ta e da mi urade, Huanita?
Iskreno mi kai. Da li zna?
- ta da ti kaem, Meiko? Videla
se generalove oi. Zna i sama kakav
je. Zna i ta misli o onome to si ti
uradila. I sama zn a . . .
- Znam da e me ubiti. Na to sam
bila spremna. Ali, elim da znam ^
kako u umreti.
- Zaista ne znam. Dodue, znam,
kao to i ti zna, da to nee biti brzo
i dostojanstveno. Ali nisam dola
ovamo da o tome govorimo. Dola
sam da malo popriamo, draga
moja prijateljice.
- Poslednji put - dodade Meiko.
- Nisam imala prijateljicu kao to
si ti od kada sam ovamo dola - ree
Huanita, pravei se da ne uje Japankinu opasku. - Nas dve smo

mogle da ra/ kovu rumu l l ! vilu

pametna, Meiko,
- Ne oseam no h i l
pa
metnom.
- Shvatam te. I'i %
\mmlllit onu tlo
si morala. Bila si vcniiut liritbni
Uinila si onosto im, o*llp toni, nc
smemo ni da pomislimo ti urmli
mo, Nisi hlela da vcOno niti JU uhmralu za zabavu. Pre nego *lo \
v
be, neka te ulei sa/minje dit / nas
predstavlja neku vrsi u Jovunki* <h
leanke. Mi te mnogo vite pnAhi|kiuo
nego to smemo da pokaemo
- Hvala.
- Z n a m da to nije mnom), .tli
-Grei. To mi mnogo znai.
Misliu na to to si rekla kudi kucne
as i . . . - devojin glas /arhlu, ;i
pred oi joj iskrsnue prizori smrti.
-T ako bismo elele da m o ta n o
da ti pomognemo . . .
- Z n am , ali nita ne moete tlu
preuzmete. Znala sam koliko ri/ikujem. Da sam uspela, bila bih na
slobodi. Poto nisam znam da u
umreti.
U tom trenutku neko pokuca na
vrata, Huanita baci pogled na vrata,
a onda se okrete Meiko.
- Moram da idem. Uspela sam da
doem do tebe zato to dobro stojim
sa jednim od strazara. Rekavi to.
Huanita zagrli Vteiko i vrsto je ste
e. Reci su bile suvine i devojke se
oprostie pogledima.
Poto je Huanita otila, Meiko
-ugasi svecu i ostade u mraku, spiv
majui se da poslednju no u svom

76

ivotu provede u seeanjima.

Mislila je na Dejinsa. arka elja
da ponovo bude s njim je nestala.
Meiko je znala da je sada to nem o
gue. Zato je te noi mislila na lepe
trenutke koje su zajedno proveli.
Za njihov prvi sastanak, Dejms
ju je bio odveo u jedan restoranci
na obali. Veera je bila prijatna, ali
se Meiko sve vreme pitala zato je
pristala da izae s njim. Retko kada
je izlazila sa Istonjacima, a Dejms
nije bio neki izuzetak.
Ali, narednog dana, poela je da
misli na njega. Nije pokuao da je
posle prvog sastanka odvede u kre
vet i ponaao se kao pravi dent
lmen. Bila je to prijatna promena.
Kasnije, ponovo joj je zakazao sa
stanak i, od tada su poeli redovno
da se viaju.
Kada su prvi put vodili ljubav
uinili su to kao prijatelji koji su, is
tovremeno, i ljubavnici. Obom a je
to bilo novo iskustvo. Kada su sledee veeri bili ponovo zajedno,
Djems donese Meiko uvijenu bocu
vina, Meiko je primetila da je boca
lagana, a kada je odvila, videla je da
je to boca koju su ispili pcthone ve
eri. U njen grli je bio uvuen svi
tak papira. M eiko poe a ita. Bila
je to poetizovana pria o prethodnoj
veeri, Dejm s je u pesmi nabrojao
jela koja su jeli, pia koja su pih,
m uziku koju su sluali, kao i rei
koje su izgovorili tom prilikom.
Dejms joj je tada rekao kako vidi
njih dvoje zajedno i u budunosti.
Ako bi se ikada udaljili, moda bi

Ponv Wesi~ Borilake vestine 3

pronali tu pom ku iz boce i spasli

ljubavnike kakvi su bili te prve vee
ri. U tom trenutku je shvati laa voli
Dejmsa i daje on ovek koga je e
kala celog ivota.
Suze su joj se kotrljale niz obraze
dok je mislila na Dejmsa. Znala je
da ga vie nikada nee videti. M n o
go gaje volela, ali, nikada toliko ko
liko ove veeri.
Jutro je ve bilo poodmaklo kada
je Meiko zaula korake u hodniku.
Koraci su se pribliavali, a onda se
uo smeh i razgovor. Vrata se otvorie i dva straara uoe u sobu.
Poite s nama, senjorita - ree
jedan od njih.
Svaka pomisao na otpor nije do
lazila u obzir. Meiko ustade i poe
za vojnicima niz hodnik, niz stepe
nice, u dvorite, polako, u susret
svojoj sudbini.
General je stajao nasred dvorita,
okruen ljudim a koje je Meiko pre
thodne veeri videla u generalovoj
sobi za primanje. Vie od dvadeset
generalovih vojnika je bilo prisutno,
kao i sve ene.
Straari povedoe Meiko ka jed
nom stubu sa koga su visila dva ko
nopca. Tu su se zaustavili i okrenuli
se generalu. Estrada klim nu glavom
i jedan od straara ree Meiko da
skine haljinu. Meiko poslua i njena
poderana haljina skliznu na zemlju.
Tada joj straari svezae ruke ko
nopcima koji su visi li sa stuba.
Straari se udaljie i Estrade prie
blie devojci. Pucnuoje prstima i je

Pony West - Borilake veline 3

11

- Ne, hvala - rekoe Bret i D ef

uglas.
- Ovo to inite je veoma hrabro,
senjor. Sramota je da mi ranije nis
mo neto preduzeli.
-N em ate razloga da se stidite ree Bret. - Vi i vaa ena pokazuje
te svoju hrabrost tako to nam po
maete da uemo u vilu.
- M ogao bih time da se uteim,
aii, ne mogu da se zavaravam. D o
bar deo ivota sam proveo u stal
nom strahu od generala Estrade. On
je od odvanih ljudi napravio pre
plaene zeeve. Ponizio nas je pred
naim porodicama. M nogi ljudi iz
naeg sela su pokuavali da mu se
suprotstave, ali su svi nastradali.
- Alida, devojka koju ste jue spa
sili od onih ljudi, nije moje jedino
dete. Im ao sam jo jednu ker. Zove
se Huanita. N ju su odveli kada joj je
bilo trinaest godina. O d tada je n i
sam video. Kako mogu da joj pogle
dam u oi posle svega to se desilo?
Ja sam njen otac. Trebalo je daje za
titim. A ja sam dopustio da je taj
avo odvede. Ja nisam mukarac u
sopstvenom dom u. M orao sam da
ivim s tom milju, gospodine, a to
G lava devetnaesta
nije lako.
- in i mi se da ste isuvie strogi
Tog jutra, Bret i D e f su opet iz
prema sebi, Huane. Pa, vi niste nita
najm ili isti amac i poli uz reku. Za
mogli da uinite. A vaoj keri ne
nepunih pola asa, stigli su do kue
biste nita pomogli da ste se rtvova
Huana i Karmen Dias.
Bret zakuca na vrata kue Diasoli.
vih i Huan ih pozva da udu i ponudi
- A li, ja bih se drugaije oscao.
im da sednu.
Ponekad je ivot u sramoti mnogo
- Karmen e brzo doi. Otila je gori od asne smrti.
po hleb. Jeste li za kafu?
Bret je razumeo Huanova oscu-

dan sluga m u hitro prinese tanki

korba, jedan od onih koji nanose
bol i ostavljaju trag, ali ne kidaju
kou, M eiko zam uri u trenutku
kada je general podigao ruku i oinuo je preko grudi. Devojka poe da
vriti, ali se bievanje nastavi. Posle
nekih tri m inuta kanjavanja, Meiko se onesvestila.
Kada je dola sebi, gomila se bila
razila, ali je pravo muenje za nju
tek poinjalo. Nogama vie nije do
dirivala tle ve je visila na nekih
pola metra od zemlje. Tano ispod
njenih nogu, u zemlju je bio pobo
den kolac, a sa njene leve strane se
nalazila metalna kutija ispunjena
kamenjem i vodom. Konopac na
kome je ona visila bio je povezan sa
tom kutijom. Sada je ravnotea bila
stalna, ali, kada vrelo meksiko sX|nce upee, kamenje u kutiji e se zagrejati, a voda ispariti. Polako, vrlo
polako, voda e nestajati iz kutije i
tanana ravnotea e biti poremee
na. Pedalj po pedalj, M eiko e bivati
sve blia bolnoj i uasavaj u oj smr
ti.

78

nja i znao je da nita to bi rekao ne

bi smanjilo uas u Huanovom i vo
lu,
U tom trenutku zaue kola kako
sc zaustavljaju ispred kue. Sva tro
jica ustadoe i izaoe da pozdrave
Karmen Dias. Izaavi iz kamione
ta, ena im prie.
- Drago mi je da vas vidim. N i
sam bila vrsto ubeena da ete
doi.
- Spremni smo,
- O dlino. I ja sam. A li, saekajte
me nekoliko m inuta dok porazgo
vara m sa Huanom .
ena neno uhvati svog m ua
pod ruku i povede ga u stranu,
- Poslednje zbogom? - upita
Def.
- I njihov poloaj je teak. Ako ne
uspemo, otkrie se da su nam oni
pomogli. A ako uspemo, desie se
neto jo gore.
- Misli na H uanitu '7
- Pa, video si i sam kako Huan
misli o svemu tome. A ko ubijemo
Estradu i oslobodimo devojke,
Huan e se suoiti sa komarom koji
je iveo u njemu sve ove godine. Ali,
dosta o tome, Ostaviu te na pet m i
nuta, moram da budem sam. Kada
se Karmen pojavi, pozovi me.
- Vai.
Bret laganim korakom ode do
obale reke i sede kraj bistrog potoka
koji sc u nju ulivao. Razmiljao je o
poduhvatu koji je bio pred njima.
Pedeset na dvojicu. Pitao se da li su
spremni. Zaista spremni.

Pony West - Borilake vestine 3

Glava dvadeseta
- Karmen je spremna - ree D e f
prilazei Bretu.
Bret ustade i poe sa Defom ka
kui Diasovih.
- Kako smerate to a izvedete? upita Karmen kada su stigli.
- D ef i ja emo sedeti pozadi, sve
dok ne stignemo nadomak vile.
- N a pola kilometra od vile ima
jedna krivina na putu. Do tog mesta
plantae banana skrivaju pogled na
vilu. Ali, posle tog mesta straari u
vili mogu a vide put.
- Odlino. Pre nego to stignemo
do tog mesta, zaustavite kamionet.
Izaite i priite zadnjem elu ka
mioneta, kao da nameravate da namestite vekne koje su se rasturile.
Tada emo D ef i ja da se izvuemo
napolje i sakrijemo se ispod kam io
neta. Vodite rauna da ne naletite
na neku dublju rupu na putu i ne za
ustavljajte se naglo. Zaustavite se
gde to obino i inite, kod spored
nog ulaza u kuhinju. Tu emo Def
i ja da napustimo kamionet.
- Znate li gde treba da idete?
- Im am o plan kue.
- Da li treba jo neto da uinim ?
-N e. Ve ste dovoljno uinili.
Ustvari, pomogli ste nam u najte
em elu - ree Bret m alo preteru
jui. - Uveete nas u vilu, a m ko to
nee ni znati. Jeste li spremni?
- Da - od vano ree ena. Polju
bila je mua i neto mu apnula na
uvo, Huanove oi se zacaklie i suze
mu potekoc niz lice. vrsto je zagr-

Ponv West - Borilake vestine 3

Ho svoju enu i jo jednom je polju

bio.
Karmen se odvoji od svog m ua i
podie ebe ispod koga su se sakrili
Bret i Def. Zategla je ebe, tako da
se nita nije primeivalo. Onda je
ula u kabinu, upalila motor i kre
nula.
Prvi deo puta je bio malo neudo
ban, jer su se uglavnom vozili po
zemljanim stazama. Posle jedne m i
lje, izali su na asfaltirani kolovoz.
Sve vreme puta Bret i D ef nisu
mnogo razgovarali. Znali su ta ih
eka. Ovo e im biti najtea borba.
I ranije su se obraunavali sa grupa
ma naoruanih ljudi, ali je sada tre
balo da se suprotstave jednoj celoj
vojsci. A i borba treba da se vodi na
neprijateljskom terenu.
Posle nekih petnaestak m inuta
vonje, kamionet se zaustavi. uli
su kako se vrata kabine otvaraju, a
onda i enine korake na asfaltu. Bret
i D ef se brzo izv u kose ispod ebeta,
prebacie se preko strana kamioneta
i spustie se ispod njega. Svaki je za
uzeo svoje mesto.
- Nadam se da neemo dugo da
visimo ovako - ree Def.
- Pa, m inut ili dva, prema mojim
proraunima - odvrati Bret.
Karmen se vrati u kabinu i pola
ko pokrete vozilo. M inut kasnije,
paljivo se zaustavila. Sa mesta gde
su se krili, Bret i D ef su mogli da
vide kako dva para izama prilaze
kamionetu i zaustavljaju se na neko
liko koraka od vozaeve kabine.
-K arm en, Karmen. M ilo mi je

79

da te vidim - ree jedan od vojnika

na panskom.
- Zdravo, Hoze.
- Ima li neto dobro danas za ge
nerala?
- Sve je kod mene dobro - u ali
odvrati ena.
Njih dvojica se nasmejase, a onda
jedan ree:
- Voleo bih da mogu da probam
neto od toga, Karmen.
Sve troje se nasmejae na to, a
onda se Karmen uozbilji i ree:
- Danas nemam vremena za alu.
Va kasnim i hleb e se ubajatiti ako
se due zadrim.
- Dobro, dobro, senjorita - ree
njen sagovomik, a onda doviknu
neto nekome u daljini. Karmen mu
se zahvali i opet lagano pokrete vo
zilo.
Iako Bret i D ef nisu tano znali
gde se nalaze, zakljuili su po ono
me to su videli da se nalaze u dvo
ritu vile. Nekoliko trenutaka kasni
je, Karmen zaustavi kamionet i ot
vori vrata kabine. Bret i D ef iskoristie taj momenat da se odvoje od
vozila i, poto su proverili da li ima
nekoga u blizini, otkotrljae se do
jednog poveeg kontejnera za sme
e.
Bret izvadi plan vile i oprezno virnu iz zaklona.
- Mi se ovde nalazimo - ree, po
kazujui na jedno mesio 1111 nmpl
Treba da krenemo Uomio, k m / ovuj
prolaz. Odullc emo imilll lingUil mi
celodvorlllc i imtfi u m n i m I i i vUlimn
koliko i nm Miulftiti mu i I i i J i i h i I I

80

D ef klim nu glavom, opipa pojas

da provcri da Ii su svih est urikena na svom mestu. Bret poe prvi
i skliznu niz zid kao senka. Zausta
vio se nadom ak samog dvorita i sa-
krio iza bureta za kinicu. D ef poe
za njim.
-G ospode Boe! - ree Bret, po
tisnu vi uas koji je osetio kada je
provirio u dvorite.
- ta se desilo?
Bret mu glavom pokaza ka dvo
ritu.
- Nebesa! - ree D ef kada je pre
poznao M eiko prema fotografiji
koju im je Dejms Nagui dao.
A li, ova M eiko, koju je sada gle
dao, jedva da je i podseala na devojku sa slike. N iz telo joj se slivao
znoj, glava klonulo visila na grudi
ma. Jedva desetak santimetara ju je
razdvajalo od zailjenog koca. Nje
no izm ueno telo nije davalo znako
ve ivota.
- M oram o brzo da radimo - ree
Bret. - Jako brzo. Ovaj prizor menja
ceo plan. M eiko svakog trenutka
moe da padne na onaj kolac i onda
je svreno. M oram o da je oslobodi
mo pre nego to bilo ta drugo preduzmemo. V idi-ree Bret pokazuju
i na mapu. - Meiko je ovde, a od
mah iza mesta gde se nalazi, malo
udesno, su vrata koja vode u enske
odaje. Ima jo samo jedan ulaz za taj
eo kue. Ti e da oslobodi M eiko
i daje odnese tamo. Zakljuaj vrata
kako god zna i ume. A onda bloki
raj i drugi ulaz. Sakupi sve ene u
jednu sobu i reci im da se u njoj za

Pony West - Borilake vetine 3

barikadiraju kada ti izae. A ko su

te ene spremne da se brane, teko
a e neko m oi do njih brzo da stig
ne. U meuvremenu, ja u da izazo
vem pom etnju ovde, u dvoritu,
kako bih zaposlio veinu straara.
Ima li neko pitanje?
- Izgleda mi prilino jasno. Trai
od mene da hodam po vodi.
- Pre e biti da igra na vodi. Jesi
li siguran da moe to da uradi?
D ef baci jo jedan pogled ka
Meiko i ree:
- ta ekamo?
Obojica prioe kraju prolaza i
duboko udahnue vazuh. Dva stra
ara su se etkala po dvoritu.
- Spreman? - upita Bret.
- Kreimo!
D ef potra brzinom olimpijskog
sprintera i bio je na pola puta do
Meiko kada je jedan straar primetio da u dvoritu ima jo nekoga
osim njih. A li, nije uspeo ni glasa da
pusti jer ga je uriken, koji je Bret
hitnuo, pogodio posred ela. Z in uo
je a neto kae, ali jedini zvuk koji
je nainio bio je tutanj koji je njego
vo telo napravilo kada je palo na
zem lju.Drugi straar nije ni znao ta
ga je i odakle pogodilo. Osetio je
samo otar bol na vratu kada se u
riken tu zario. Zateturao ;>e i sruio
licem u gom ilu stajskog dubriva,
koje tek to je bilo izrueno iz koli
ca.
U trenutku kada je D ef stigao do
Meiko, konopac je poeo da sputa
devojino telo pravo na iljak. Da je
D e f nije uhvatio ba tada, kolac bi

Pony West - Borilake vestine 3

81

proburazio devojino m litavo teio.

- Im a jo samo jedan ulaz, zar ne?
- Tako je.
U letu je uhvatio konopac na kome .
je visila, povukao je ka sebi i onda
- Z a k lju ao sam vrata kroz koja
smo upravo proli i zakljuau dru
presekao ue. Oslobodivi je, Defje
prebaci preko ramena, otra do ob gi ulaz na kraju hodnika. Vi idile
gore i okupite ostale devojke. Ja u
linjih vrata i unese je unutra.
im su se nali u kui, D ef pre- doi za vama. Neka sve budu u jed
see veze koje su joj sputavala ruke
noj sobi. Je li jasno?
-Jasno je.
i opipa joj puls da vidi je li iva. Sa
- f jo neto.
olakanjem je ustanovio da se devoj- M olim ?
ka samo onesvestila. Pogledom je
- Kada se budete nali gore, gle
preleteo po hodniku u kome su se
nalazili i, kraj samih vrata, pnm etio
dajte da obuete neto.
M eiko se nasmei. N avikla se na
jednu kofu punu vode. Poprskao je
to da je mukarci gledaju sasvim
devojino lice i ona poe da dolazi
sebi. Strah je bio prvo oseanje koje
nagu. T oliko se navikla da vie nije
ni primeivala, ogoreno je pom isli
ju je preplavilo ali je brzo nestao.
Zatreptala je oim a i pokuala da
la.
shvati ta se to s njom deava.
- U pravu ste - rekla je.
- Dejms nas je poslao - rece
D ef ju rn u niz hodnik i Meiko
Def.
potra za njim . M ladi sa treskom
Devojine oi zasuzie. O vo je
zalupi vrata, ba u trenutku kada je
bilo vie nego udo, vie nego to bi jedan straar ulazio, tako daje odleuopte dopustila sebi da oekuje.
teo u stranu vie od jednog metra.
Bila se pom irila sa svirepom i p oni
D ef zakljua vrata i poe za Meiko
avajuom smrti, sama i daleko od
na sprat. Nali su se u hodniku u
svojih voljenih. Prihvatila je svoju
kome su se sa svake strane nalazila
sudbinu, a sada je odjednom bila
po petora vrata. M eiko pokuca na
iva i Dejms je poslao njene spasio svaka i im enom pozva svaku devojce. Poela je da plae. A li, sada je
ku. Uskoro se hodnik ispuni m la
plakala od sree.
dim enama i M eiko ih sve povede
- Brzo, nem am o vremena za
u jednu sobu na kraju hodnika. D ef
suze. Jo nismo sasvim' bezbedni.
poe za njim a. Sa Meiko, bilo ih je
Potrebna mi je.vaa pomo.
ukupno deset. Sve su govorile uglas,
Meiko ob isa suze, duboko udah ali su, izgleda, shvatile ta se deava.
nu i ree:
Sve su bile uzbuene. G rlile su M ei
- Dobro. Kako mogu da vam po
ko i plakale od radosti to je vide
mognem?
ivu.
- Poznajete li ove odaje?
- Ja sada moram napolje - ree
- I su vie dobro.
Def. - Dovucitc ovu kom odu do

82

vrata kada ja izaem. Dobaciu m \

m
puku kroz ovaj prozor - oclude
Def, pokazujui na otvoreni prozor
koji je gledao na dvorite. - U potre
bi Le je ako neko pokua a ue u
sobu, bilo kroz prozor, bilo kroz
vrata. A li, Bret i ja emo ih dovoljno
uposlili.
- Kako a vam se zahvalimo? upita jedna od ena.
- Pokuajte a preivite. Izaite
odavde ive i ne osvrite se za so-.
bom.
Rekavi to, D ef izae u sobe, poira niz hodnik do stepenita i onda
se sjuri u prizemlje, ka vratima kroz
koja je uao nosei Meiko. O tk lju
ao ih je i ostavio odkrinuta.
Bret se polako, ali sigurno probi
jao ka generalovim odajama na dru
gom kraju dvorita. Desetak krvavih
i nepom inih telaje lealo iza njega.
Dva vojnika nasmue na Breta bajonetima na vrhu svojih puaka. Bret
zastae, napui usne i trcnu neku
tenost kroz zube, koja obojicu po
godi pravo u oi. O ni vrisnue, ispustie oruje i padoe na zemlju tr
ljajui oi. Bret koraknu prvo ka
jednom , a onda ka drugom i stade
obojici na vrat. Ubrzo su njihova
tela prestala da se koprcaju.
D e f zgrabi puku koju je ispustio
jedan od vojnika i ubaci je kroz pro
zor enama u sobu, a onda prie
Bretu.
- Je li sve u redu?
- Jeste. Sve su ene bezbedne.
- Dobro, A Meiko?
- 1 ona je dobro.

Pony West - Borilake vestine 3

- Odlino. Ostao nam je jo samo

general. Hajdemo.
Bret krete ka jednim velikim vra
tima, na dvadesetak koraka od mesta gde su stajali, i otvori ih. U tom
trenutku vojnici osue paljbu i dvo
jica Amerikanaca padoe na zemlju.
Bret ostade a nepom ino lei nad
omak vrata, tako da su oni unutra
mogli da ga vide. D e f otpuza natrake do bureta za kinicu u prola
zu, odakle su prvo doli, i sakri se
iza njega. Pucnjava prestade. Jedan
straar se pojavi na vratima i baci
pogled na Brctovo nepom ino telo.
N inine grudi su bile pokrivene kr
vlju, a njegove prazne oi su zurile u
vedro nebo nad Meksikom. Straar
oprezno izae i prie Bretu. K lek
nuo je kraj njega i opipao m u puls,
ali nita nije osetic. Z atim je prineo
aku Bretovim ustima i konstatovao
da ovaj ne die. Dotakao je i Bretovu
ilu kucavicu, ali ona nije pulsirala.
Tada straar rukom dade znak
svojim drugovima da izau. Dese
t a k vojnika izaose napolje i oku p i
e se oko Amerikanevog tela.
U tom se na vratima pojavi jedna
krupna prilika. Leernim korakom
je doao do vojnika i bacio pogled na
Breta. General Estrada se zadovolj
no nasmeja i pijunu na beivotno
telo. Onda general isprui ruku i na
redi vojniku a m u da pitolj. Stao je
kod Bretovih nogu, nagnuo se i upe
rio pitolj u njegovo lice. O tkoio je
oroz. Pre nego to je povukao o ki
da, preleteo je pogledom po svojim
ljudim a i rekao:

Pony West - Borilake vestine 3

-O vako prolaze svi oni koji se
suprotstavljaju generalu Estradi. Pa,
ak, i najhrabriji od njih.
Istog asa Bretove oi ponovo oivee. Brzinom koju oko gotovo nije
moglo ni da registruje, Bret podie
noge, tako da su mu kolena dodiri
vala grudi i onda ih naglo isprui.
Siloviti napad iznenadi generala.
Mrtvi ljudi se ne bore! Udarac je
malo podigao generala od zemlje i
on polete unazad. A onda svi zauc
krik od koga se ledila krv u ilama.
To je potrajalo nekoliko trenutaka,
a onda se sve utialo. Generalovo
krupno telo se trzalo, oajniki, i
najzad se umirilo. Vrh koca mu je
virio iz grudi. Preive li straar, koji
su se svojim oima uvenli kako je
Bret lako onesposobio desetak nji
hovih drugova, pogledae ga kao da
je utvara, okretoe se i pobegoe iz
vi le.
Def izae iz zaklona i pritra
Bretu.
- Kako si? - upita ga.
-O dlino - odvrati Bret.
- Morae jednom prilikom da
mi pokae kako si ovo malopre
uradio.
-Jednom
prilikom.
Moda.
Zna, to je veoma riskantno.
- U to ne sumnjam . . .
Pre nego to je D ef izustio jo
neto, Bret ga zgrabi i obojica pado
e na zemlju. Zaue se dva pucnja.
Jedan je bio namenjen Bretu i O
etu, dok je drugi dopro sa jednog od
prozora. Dvojica Amerikanaca po
gledae ka tom prozoru i viee

83

Huanitu sa-pukom u ruci, upere

nom ka jednom drugom prozom
preko koga je bilo nagnuto beivot
no telo jednog vojnika.
Brel i D ef brzo osmotrie i ostale
prozore, ali ne viee vie nikoga.
-Jeste li sve dobro? - upita Bret
enu koja je stajala kraj prozora.
- Sada jesmo. Zahvaljujui vama
- odvrati ena i zahvalno im se nasmei.
Ostale ene joj se pridruie i pozdravie buno svoje oslobodioce
koji su ve bili ustali i tresli prainu
sa svojih pantalona.
Utom se otvorie jedna vrata i svi
pogledi skretoe u tom pravcu. Huanita uperi puku ka vratima, ali je
spusti kada se na njima pojavi njena
majka.
- Mama! - uzviknu mlaa ena.
- Dete moje! - odazva joj se Karmert. Oi joj se ispunie suzama
kada su se pogledale.
Huanita nestade sa prozora i ub
rzo se pojavi u dvoritu. Baci se maj
ci u zagrljaj i obe zajecae.
- Hou da se vratim kui, m am aplakala je Huanita. - Da se vratim
tebi, tati i Alidi.
Nekoliko trenutaka kasnije, sve
mlade ene su sile u dvorite i zaas
povadile hleb iz zadnjeg ela\amioneta. Jedna za drugom, popele su se
unutra i svi su bili spremni za pola
zak. Bret poveze kamionet kroz
glavnu kapiju i krete niz drum. Pre
nego to su stigli do plantae bana
na, sve ene bacie jo jedan pogled
u pravcu vile i u sebi se zahvalie

Pony West - Borilake vetine 3

84

Bogu to su izbavljene iz tog pakla.

Glava dvadeset i prva

tana je ponovo dobio svoj smisao.

- Nemam rei da vam se zahva
lim za ono to ste mi uinili - ree
H uan, a u oim a mu zablistae suze
zahvalnosti.
Dvojica Amerikanaca su po nje
govom izgledu zakljuili da mu
Huanita nita nije zamerala i da je
bila srena to se vratila.

Poto su pomogli ostalim devojkama oko svih neizbenih formal

nosti u vezi sa povratkom njihovim
kuama, Bret, D ef i Meiko se uputie kui Huana Diasa.

Ostavili su roditelje da se na miru

Narednog popodneva, mlanjak
pozdrave sa svojom do skoro izgub
ljenom kerkom. Diasovi su ih po meksike avio-kompanije je ateri
rao na aerodrom u San Francisku.
zvali da se jo jednom zahvale za
spasenje njihovog deteta i da se op Izmeu dvojice mukaraca sedela je
roste od njih pre nego to trojka kre jedna prelepa mlada Japanka. Nje
no lice, koje je dan rartije bilo blcdo
ne kui.
i nalik posmrtnoj maski, sada je bilo
Kola se jo nisu bila ni zaustavila,
a Huanita je istrala iz kue da ih
rumeno i vedro. Uopte, dobro se
doeka. Ponovni-susret sa Meiko oseala. Njena preanja ivost joj
bio je dirljiv. Ove dve mlade ene su se vratila. Pa ipak, devojka je bila
postale iskrene prijateljice za vreme
nervozna.
- - ta e biti ako Dejms ne moe
svog zatoenitva u vili generala
Estrade. To prijateljstvo im je po da shvati? - ree Meiko obraajui
moglo da preive uas u kome su se se Bretu.
nal i vezalo ih do kraja ivota.
- ta da shvati?
- Dobro doli, dobro doli - zau- - Pa, ovo to mi se desilo. Znate,
sve one stvari to sam morala da ra
e glas domaina kue.
dim da bih ostala u ivotu.
Huan Dias jc blistao. Iz njegovih
- Dejmsa sam video samo dva
oiju je nestala ona seta koju su Bret
i D ef upoznali jo prilikom njiho puta - ree Bret. - Ali, oseam da je
vog prvog susreta. Njegova porodica to ovek izvanrednih kvaliteta. M o
je ponovo bila na okupu, a zlotvor rao je da se saivi sa-mogunou da
koji im je svima zagoravao i unita ste, moda, mrtvi. M eutim , vi ste
vao ivote vie nije bio meu ivi ivi i vraate mu se. Kakva su vaa
oseanja prema njemu, sada, posle
ma.
U elom kraju oko San Blasa lica svega?
- V olim ga vie nego ita na svetu
koja su videli u poslednjih nekoliko
sati bila su vedra i raspoloena. - strastveno ree devojka. - Sve vre
Tam ni oblak koji je godinama za me dok sam bila zatoena, samo
klanjao sunce jc nestao i ivot me- sam na njega mislila. Kada su me

Pony West - Borilake vestme 3

primoravali da radim sve one groz

ne stvari, mislila sam na Dejmsa.
M islila sam kako je on divan ovek
i kako svi mukarci nisu zli kao ge
neral i njegovi prijatelji. A li, sve ono
to m i se desilo moe da deluje nest
varno oveku kao to je Dejms.
Kako bi, uopte, mogao da pree
preko svega toga a da o meni ne mis
li . . . kako da kaem . . . drugaije?
M oda e, kada god me bude video,
misliti na ono to su mi radili gene
ral i njegovi prijatelji.
- E , tu vam ja ne mogu pomoi.
A li, spreman sam da-se opkladim da
ete vi i Dejms uspeti da to prebro
dite - ree joj Bret i toplo se osmehnu.
Meiko se nervozno nasmei i po
ljubi Breta u obraz.
- Nikada vas neu zaboraviti. N i
kada. Celog ivota u vas se seati
kao oveka kome dugujem ivot.
- Zato uinite nesto sjajno od tog
ivota.
- 1 hou.
Dok je koraala ka ulazu u aerodromsku zgradu, Meiko je oseala
kako joj srce luaki bije. Toliko je
toga pretunla preko glave i preivela, ali je opet verovala da nee uspeti
da preivi ako u Dejmsovim oima
ive vidi radost zbog njenog izbavlje
nja i potvrdu daje prihvata, uprkos
h v em u.
Kada se, najzad, nala pred ovekom koga je volela, Meiko primeti
tla Dejms dri jednu ruku iza leda,
Nije joj pritrao, nije je zagrlio.

85

Samo je m im o stajao, M eiko pretrnu.

O nda Dejms isprui ruku i M ei
ko u njoj spazi praznu bocu koju joj
je dao onog dana kada su oboje
shvatili da se vole.
- Pomislio sam da bismo mogli da
pokuamo da spasemo one izgublje
ne ljubavnike - rekao joj je i pruio
bocu.
-N ee biti lako, Dejmse - ree
M eiko sa suzama u svojim krupnim
oima,
- Nadam se da veruje da ih treba
spasiti?
Meiko ne odgovori nita. Jednos
tavno se baci Dejmsu u zagrljaj i
zaplaka m u na ramenu. Dejms je
vrsto stee, kao da eli da joj poka
e da je vie nikada nee pustiti od
sebe.
-Gospode, Meiko, toliko te vo
lim - ree Dejms kroz suze.
Meiko je i dalje u tala. Samo je
klim nula glavom.
- Ne verujem da smo im vie po
trebni - ree Bret Rii i Defu.
- Jesi li za neku dobru japansku
klopu? - upita Ria i obavi ruku oko
Bretovog struka.
- Z n a li neko dobro mesto? upita je Bret s osmehom.
- I n u jedan restoran, najbolji u
gradu. ak poznajem i vlasnicu.
- Ba sam raspoloen za neki po
sebni dezert - ree Bret i nestano je
pogleda.
- Samo izvoli. Danas smo pripre
m ili sladoled od um bira. Izvrstan
je. Kako ti se dopada? - odvrati mu

Ponv Wesi - Borilake vestine 3

86

Ria. prihvatajui salu.

- Ne dopada mi se. Ja sam oeki
vao topli dezert.
- Aha. Znai tako.
- Bilo bi poeljno da mi dezert is
porue na kuu. Isuvie sam um o
ran da izlazim. Isporuujete li robu
na kuu?
- Ponekad.
- Moe li veeras?
- U koje vreme?

- Ve sam gladan.
- Defe, bi li hteo da vrati moj
auto u restoran? - ree Ria i prui
mladiu kljueve. - Ja u poi s Bretom.
- Vai. ta da im kaem, kada e
se vratiti?
- Prekosutra - ree Bret pre nego
to je Ria uspela da odgovori. Moda.

KRAJ

Pony west - pria

DUH PUSTINJE
Usijani vazduh je poigravao nad
uarenim peskom pustinje. Sunce
kao da se trudilo da uniti i najm a
nji znak ivota na ovom mestu ko
jem je i Bog odavno okrenuo lea.
Tu i tam o poneki krljavi trnoviti
bun upinjao se da svojim d u b o
kim korenjem isisa koju kap vode,
skrivene duboko ispod peska.
Kaktusi su delovali jadno onako
isueni poto su istroili gotovo
sve rezerve vode iz svojih stabala.
korpion krete ispod jednog
oveeg kamena, ali kad na svom sivoukastom telu oseti vrelinu
sunevih zraka vrati se u hlad pod
kam enom .
Ni daka vetra. Mrtva tiina. Na
nebu iznad pustinje nije bilo ptica.
Bila je to prava mrtva zemlja.

Ipak, jedan ivi stvor lutao je

ovim prostranstvima. Veliki broj
ljudi odm ahivao je ru kom na sve
prie o oveku koji ve cei u dece
niju luta pustinjom kao duh, sm at
rajui daje to izm iljotina dokonih
badavadija po salunima. Drugi su
samo slegali ram enima.
Doni Ke nije nita znao o tim
priam a. On je u ovoj zemlji bio
stranac. Da nije tako ne bi se ni
usudio da onako neiskusan krene
preko pustinje. Kada je pre tri
dana u Karsonu pitao za najkrai
put do Fort Alm orala, ljudi m u re
koe da taj put vodi kroz pustinju.
Rekli su to, onako u ali, objasnivi
m u da postoji i drugi put kojim idu
karavani i potanska kola. Niko
nije slutio da e m om ak krenuti

pravo u onaj uareni pakao.

D oni Ke je zaao u pustinju u
trenutku kada se sunce ve nalazi
lo blizu horizonta. B ilo je toplo, ali
sasvim jjo d n o ljiv o . M om ak je ja
hao sve do mraka, a onda se ulo go
rio. D obro se napio vode, zaborav
ljajui da je prvo trebalo da napoji
konja, valjda u nabasati na neka
kav izvor, m islio je neiskusni m o
mak. Zaspao je iscrpljen d u gim ja
hanjem i tako prespavao i d o bar
deo jutra. Probudilo ga je jako sun^
ce.
Nastavio je put idu i prem a su n
cu. Tvrav a se nalazila na istoku i
sm atrao je da ne m oe da zaluta.
Kada je po ko zna koji put d o
hvatio uturicu, shvati da u njoj
nem a vie ni kapi vode. Besno je
bacio na zem lju i m a m u z n u o k o
nja. ivotinja je ve pokazivala zna
ke um ora, ali se m o m a k nije setio
da sjae i o d m o ri konja. Jahao je
sve dok dorat pod njim nije klo
nuo.
Uzalud je Doni c im a o uzde,
udarao konja, m o lio ga da ustane.
iv otinja je sam o dahtala. D oni se
prestrai. Bez konja bi bio izgubljen.
N ekoliko m in u ta trajala je ago
nija, a onda konj uginu povijajui
se pod teretom. H odao je dugo,
duso
v>- , . .
Ve dva sata Doni vie nije znao
kuda ide. O davno je bacio sedlo i
sada je jedva vukao bisage. K riv u
dao je i svaki as m enjao pravac, a
da toga nije ni bio svestan. N ekoli

ko puta je pao da bi se s m u k o m
pridigao i nastavio.
Ne sm em da stanem , ne sm em ,
ne sm em . . , ponavljao je sebi ne
prekidno. in ilo m u se da m rak
sve bre pada. Usne su m u otekle
jezik ga je guio, a oi je jedva d r
ao otvorene. Da je m ogao da se
pogleda u ogledalu, verovatno bi
se uplaio. M rak je sVc bre padao,
a o n je bio sve u m o rniji,
S am o da se sasvim sm rai, da zah la d n i. . .
Iako m u se in ilo d a je m ra k sve
gui, vrelina na le im a i licu nije
poputala. Podigao je glavu i po
gledao u nebo. Velika crvena lopta
visila m u je nad glavom .
Je !i to mesec, pitao se
Iao je jo m alo, a onda je zavla
dala tam a. Najzad, p o m isli m o m a k
i lee,
Sunce je i dalje prilo p rosip aju
i svoju vrelinu na pesak i usnulog
oveka. O b ne video i prem oren,
m o m a k je sanjao h la d n u no kraj
velikog izvora.
Jednog trenutka ugledao je si
luetu oveka na k o n ju ili m agarcu;
nije bio siguran pa je poeo da m u
mae dozivajui ga da m u se p ri
drui i uiva u h lad no j vodi.
Zaista, silueta koja je poigravala
na usijanom vazduhu m u se p rib li
ila. Sve ostalo je bio san.
I sce pa n eir irokog o b o d a
skrivao je lice n e ob ino g jahaa na
m agarcu. Za pojasom je nosio sta
ru sablju, a na sam aru je visila meina sa vodom , to v e k je bio sav za

rastao u bradu i kosu, a umesto

odela nosio je staro vojniko ebe,
kao to Meksikanci nose pono.
Ve due vreme pratio je on
Doni Kesa, ali nije eleo da m u se
priblii. Tek kada je m om ak pao
onesveen i satrven um oran, neo
bini ovek m u se oprezno pri bi iv
ZlO.
Govorio je neto nerazgovetno
dok je onesveenom kapnuo ne*
koliko kapi vode na ispucale usne.
Doni jeknu u snu. Ove kapi vode
bili su veliki gutljaji sa izvora.
Starac sc sae i iznenaujuom
snagom
podie
onesveenog
m om ka. Poloi ga preko samara, a
onda dohvati konopac koji m u je
sluio umesto uzde i povede ma
garca. Nekoliko puta se osvrnuo
da vidi da m om ak nije sluajno
spao sa samara, a onda je nastav
ljao put. Iao je prema istoku, tano utvrenim putem. Orijentiao
se samo njem u znanim obelejima,
skrivenim u pustinji.
Kada se najzad prim akao jednoj
gomili kamenja, on stade. Dugo sc
osvrtao i kada se uverio da na vidi
ku nema ivog stvora, on spusti
tolo onesveenog i pomae jedan
kamen. Pod jarkim svetiom ukaza
sc otvor u pesku. Nije bio mnogo
veliki: tam an da se kroz njega provue ovek. On dovue Donija do
uivora, a onda prvi skliznu kroz
rupu. Uhvatio je onesveenog za
noge i uvukao ga unutra.
Dole, dva metra pod zemljom,
nalazilo se skrovisle i prebivalite

Duha pustinje.
Nekoliko dana negovao je m o m
ka, ali se sklanjao pred njegovim
pogledom svaki put kad bi osetio
da m om ak dolazi svesti.
Doni sc zaista nekoliko puta
budio nakratko, plaei se da ne
ugleda uarenu, crvenu loptu iz
nad svoje glave i ne ose ti vreli vazduh koji pali plua . . .
Sve vie se oporavljao. Stari pus
tinjak m u je ve zaleio opekotine
po licu i rukama.
Kada je najzad, posle nekoliko
dana otvorio .oi, Doni shvati da
se nalazi u pustinji. Kraj nogu mu
je leala mala meina sa vodom, a
nekoliko metara dalje ugledao je
strelicu koja je pokazivala pravac.
Bila je nainjena od nekoliko ka
menia. Doni se uzalud osvrtao
da bi ugledao svog spasitelja. Me
utim na vidiku, nije bilo nikoga.
Doni poe da doziva, ali blagi povetarac, koji je tog jutra poeo da
duva, odnese njegove reci.
M om ak na kraju od ustade od
dozi van ja, podie meinu s vodom
i krete pravcem koji je pokazivala
strelica u pesku. Kilometar dajje
naiao je na drugu strelicu i tako
redom sve dok nije u sumrak sti
gao na ivicu pustinje.
Zastao je i okrenuo sc da jo jed
nom pogleda pakao iz koga sc na
tako voleban nain izvukao. Za
tren mu sc uini d a je negde u iz
maglici, m eu kaktusima ugledao
siluetu oveka na konju ili magar
cu. Slika mu se uini poznata. Po

eo je da mae rukam a i doziva.'

Cak je potrao na tu stranu, ali si
lueta nestade kao kakva utvara.
Doni ak vie nije bio ni siguran,
staje, i da li je uopte neto video,
Meina sa vodom u njegovoj
ruci i injenica da je preiveo peaenje kroz usijani pesak, svedoili
su m u da je ipak neeg bilo. Ali ta?
Neki dobri duh pustinje, nasmei se m o m a k i ne slutei koliko je

bio blizu istini.

Za to vreme starac sede kose i
brade vraao se u svoje skrovite.
Nije se vie obazirao na m o m k a
koji je stajao na ivici pustinje i m a
hao.
Starac se vraao svom skrovitu
i prolosti koje se seao poslednjih
deset godina.
B. B.

Pony wst - pria

i

KRVAVI MAJOR
Logor se nalazio na samoj obali
reke. Odozgo sa brda lepo se videlo kako ene ure obavljajui, poslednje pripreme za pokret. R atni
ci su ve nekoliko dana bili u veli
kom lovu. Jesen je ve obojila
ume i preriju i trebalo je obezbediti dovoljno mesa i krzna za pred
stojeu zimu.
Skriveni iza drvea jasika i hras
tova konjanici u plavim u nifo rm a
ma posmatrali su logor. Nije to bio
veliki logor. Najvie dvadesetak a
tora, najverovatnije je to bila jedna
od grupa velikog plemena ejena.
Tako izdeljeni u manje grupe im ali
su lovake logore svuda u okolini.
Lovili su, spremali meso i krzna,
da bi se kada prou poslednji lepi
jesenji dani povukli u selo da pro

vedu zimu.
Major Kolins Drejk pratio je
durbinom ta se dogaa izmeu
atora. Zadovoljno se nasmejao
kad je shvatio da u logoru jedva da
ima ratnika. Uspeo je da nabroji
samo petoricu. Ostalo su bili star
ci, ene i deca.
Kolins bez rei prui durbin na
redniku Majlsu. I ovaj je nekoliko
trenutaka nema posrnatrao pre
brojavajui Indijance.
- Nai su - ree jedva ujno.
ipak nije bio dovoljno tih. Po
runik Bob Tejlor uo je sta je na
rednik rekao i odm ah je priao
majoru. Poto je pozdravio on
ree:
- er, ne nameravate valjda da
napadnete one uboge avole dole

kraj reke?
Major se pravio kao da ne uje.
Oi su m u blistale nekim udnim
sjajem. R ukom je stezao drsku sabI je.
- Ser, pitao sam . . . - poe Bob,
ali ga m ajor prekinu jednim pokre
tom ruke.
- C u o sam,-porunice. Ali, da li
u da napadnem ili ne to se vas ne
tie. Vi izvravajte nareenja, toliko su vas valjda nauili u Point
Vest"
-Ali, gospodine, pukovnik je iz
riito naredio da se ne sukobljava
mo sa Indi jancima. Rekao je da . . .
- Porunice, dosta. Znam ja vi lo
dobro sta je pukovnik naredio. A ja
vama nareujem da prekinete i
vratile sc svojim ljudima. Napada
mo za pet minuta.
Bob zausti da jo neto kae, ali
ga m ajor pogleda zakrvavljenim
pogledom i on se vrati na svoje
mesto. Sada je bio siguran da su
prie koje krue o m ajorovom lu
dilu lane.
- M ajor je lud ve odavno, ali tek
kad ugleda crvenokoce sasvim
podivlja - aputalo se po tvravi.
I zbilja m ajor Kolins sav se tre
sao kao u groznici. Oi su m u sijale
luakim sjajem. Svaki as je jezi
kom prelazio preko suvih usta.
- Ljudi, om crveni psi su nam
prolog meseca pokrali konje.
Sada ce to da plate. Vadile sablje i
spremite se za juri - obrati se on
vojnicima na proplanku.
Narednik se samo isceri i izvue

iz pojasa veliki lovaki no. Svi su,

osim porunika, znali da on taj no
koristi za skalpiranje. I sam se hva
lio kako dobija dobre pare za in di
janske skalpove. Sada se radovao
novoj zaradi.
Bob pokua jo jednom .
- Ser, vi optuujete one In dijan
ce, a nemate dokaza. Ja u da raportiram pukovniku o ovome viknu on dovoljno glasno da ga svi
uju.
M ajor Kolins obode konja i u
besnom trku m u prie. Gotovo jc
naleteo na porunikovog konja.
Bio je zajapuren a Bob jc smeo da
se zakune da m u je u uglovim a
usta video penu.
-Porunice, zasluili ste teku
kaznu. Sad nem am vremena, ali
im sredim one dole platiete - go
tovo je vritao.
Or da je naglo okrenuo kon;a i
naredio juri.
Konjska kopita zagrmee preko
tvrde zemlje. Tridesetorica jahaa
se kao lavina sruie na logor. Iz
nenaenje je bilo potpuno. ene i
deca su vritali, dok su ona petori
ca ratnika pourila u atore po
oruje.
Sablje su sevale na sve strane. Iskasapljena tela padala su pod
konjska kopita.
Ponet nezadrivim ju riem osta
lih, u logor je uleteo i porunik
Bob Tejlor. Ali, on u rukam a nije
drao ni revolver ni sablju. Gledao
je ta vojnici rade i nije mogao d?
poveruje u toliko divljatvo.

- Pa mi smo gori od ovih divlja krik jedne od ena. Besan, on se

pridie na kolena i potee kolt
ka - proaputa.
Nije ni prim etio kako se njego Lepo je video kako se kurum i za
vom konju priunjao jedan starac i rivaju u iroka narednikova lea
kriknuvi zario m u no u butinu. Grdosija se izdie drei u jedno^
Samo zahvaljujui tome to se po- ruci no, a u drugoj okrvavljen
runikov konj uplaio, stari Indija skalp starije Indijanke. Neto je za
nac nije pogodio gde je ciljao - u m um lao, koraknuo metar-dva
grudi. Otar bol osvesti Tejlora i onda se svom teinom stropotao
on odskoi u stranu. Samo je jo u prainu.
- K opile jedno, zar ti da ubije
uspeo da vidi kako jedan vojnik s
lea probode starca i nestade u takvog oveka - zau Bob glas m a
jora Kolinsa iza svojih lea.
praini.
Sav izoblien, sa krvavom sahTejlor zatee uzde i izvue konja
iz guve. Zaustavio se nekoliko m e Ijom u desnoj ruci i koltom u levoj,
Kolins se pribliavao.
tara dalje. Tad je iza jednog grma
- Neu dozvoliti da ti za ovo
ugledao staricu i jednu devojku.
Gledale su ga prestraeno ali i sa sude. Sam u da ti presudim. Sad
neskrivenom m rnjom u oima. odmah.
Hteo je da im nekako da na znanje
. Podigao je levicu sa revolverom
da ga se ne boje, ali nije znao kako.
i paljivo nanianio. Pucanj ipak
Pokazao im je svoje prazne ake, nije odjeknuo. O dnekud iz oblaka
praine dolete strela i zari se u Koali se ene jo vie uurie jedna
uz drugu.
linsovulevu miicu. Kolt pade na
Petorica ratnika hrabro su se zemlju, a m ajor zaurla od bola.
tukli, ali sva njihova hrabrost bila
Kao eho iz oblaka praine stie sa
je nedovoljna da zaustavi nalet ko m rtni krik Indijanca koji je odanjice.
peo strelu.
Borba,'ili bolje reeno pokolj, je
Sve je bilo zavreno. Bol je izgle
da naterao majora da zaboravi na
jenjavao.
Bob iznenada ugleda divovskog
pretnjc koje je uputio poruniku i
narednika Majlsa kako se priblia on m u samo naredi da prikupi i
va Indijankam a. Zaokupljen e pokrene etu.
ljom za ubijanjem narednik ga.
Bilo je ve kasno popodne kada
oigledno nije jo primetio. Skoio
su prim etili oblak praine na hori
je s konja i bacio se na rtve.
zontu.
Istog asa i porunik Tejlor sko
Ratnici-lovci vratili su se u lo
i iz sedla u nameri da pomogne
gor i odm ah shvatili da im je beli
dvema Indijankam a, ali zbog bola ovek bio u poseti. Glasnici zaas
u butini pade na zemlju. Zauo je poletee na nekoliko strana da

okupe i ostale lovake grupe. Jed bro da ih izmue, a onda u je d n o m

va sat kasnije grupa od blizu sto ja je d in o m naletu zbriu sa lica zemhaa, nam azanih ratnikim boja- lje.
ekanje se oduilo. Vojnici su
ma, jahala je tragom belih zveri. U
svaki as brisali znojave dlanove,
prvim redovim a, to inae nije bio
obiaj, pored m ladog poglavice ja trljali oi, a o nda ponovo stezali
kundake puaka.
haia je devojka. O na ista kojoj je
Tada kao grom odjeknu glas m a
Bob Tejlor spasao ivot, ubivi na
jora Kolinsa.
rednika Maji sa.
Njegovo ludilo dostiglo je v rh u
Razdaljina izm eu vojnika i In
nac. Skoio je u sedlo izvukao sab
dijanaca sve se vie smanjivala.
lju i kolt a onda, ne gledajui svoje
- Ser, da krenem o galopom . Im a
ljude, povika.
ih suvie - upita Tejlor priavi
- Sad em o da pokaem o o n im
m ajoru.
divljacim a kako sc bori! Za m nom ,
Ovaj ponovo kao da jc poludeo.
- Porunice, va kukaviluk m i juri!
Poslednje rei m ajora K o lin s a ve ide na ivce. Znam da bi vi naj
ugui topot kopita njegovog konja.
radije podvili rep i pobegli, ali od
Zaas je nestao u oblaku praine.
loga nem a nita. Naredite ljudim a
N ikom e od vojnika ni na kraj pa
da sjau. B oriem o se.
B ob je nekoliko trenutaka po- meti nije bilo da ga prati. Ljudi su
samo upitno pogledali porunika
sm atrao K olinsa dvoum ei se da li
Tejlora. On je cuLao.
da ga ubije, ili tresne i vee, ali
Za to vreme Kolins je bio n ad o
onda sam o pozdravi i okrete ko
m ak Indijanaca. Njegov kolt poe
nja.
da treti, ali inilo se da nijedno
Ljudi u eti m ajora K olinsa su
zrno nije pronalo cilj.
bili iskusni borci. Za njih je svako
Kada je izgledalo da e m ajor da
nareenje pretpostavljenih znai
lo sam o jedno: izvrenje bez pogo udari u prve redove Indijanaca,
ovi napravie prolaz - i Kolins nes
vora.
tade sa vidika.
U prvi m ah nisu shvatili koliko
Nekoliko sekundi vladala je tii
ih Indijanaca goni i gotovo su pona, a onda se vazuhom prolom i
verovali m ajoru da e i ovu bandu
divljih crveno ko aca lako odbiti. jeziv krik. Bio je to poslednji krik
Ali, kada su ve zauzeli busije shva- krvavog lpajora.
'Taj krik kao da je istovremeno
tie da je ovog puta vrag odneo
bio znak za napad, Indijanci polealu.
Napravivi polukrug crveni rat goe uz konjske vratove i kao neza
driva bujica jurnue na kon jani
nici su nem o stajali posm atrajui
aicu vojnika. Hteli su prvo do ke.

Kao prc izvesnog vrem ena peto

rica ratnika u logoru, tako sada ni
vojnici nisu im ali nikakve anse.
Jedan za d ru gim padali su pogoe
ni i sa po nekoliko strela ili kopalja.
Porunik Tejlor stajao je kao u
bunilu. I levog ram ena virio m u je
vrh strele, dok ga jedno koplje dokai po leim a, a onda odbivi se i
ostavljajui krvavi trag na plavoj
bluzi odlete dalje.
B orba je trajala najvie deset m i
nuta.
Dok se plavi asti d im iz puaka
polako valjao iznad trave nestajui
pod u darim a veernjeg povetara,
Bob Tejlor je kleei posm atrao
razbojite. Na svoje zaprepaenje
shvati da osim njega nem a vie
preivelih.
Tada oseti kako ga neija snana
ruka hvata za kosu i gotovo podie
sa zemlje. U m agnovenju ispred
oiju ugleda iroku sjajnu otricu
noa.
- Znai to je kraj - proapta po
runik oekujui da ga pogodi sjaj
na otrica.
O nda se zau glas. Glas devojke.
D ojurila je na konju i skoila is
pred ratnika koji je jo uvek drao
Tejlora za kosu. Devojka poe ne
to brzo da objanjava Indijancu i
Bob oseti kako stisak u kosi po
puta. Indijanac ga konano pusti
i od mae se u stranu.
Tejlor priku pi snagu i nekako
stade na noge. Ljuljao se. Svud oko
njega stajali su nam azani crveni

ra tn ic i Nemo i sa prezirom su ga
gledali.
Porunik je je d n o m baci po
gled na mrtve vojnike. Jo je d n o m
se uverio da je je d in o on preiveo.
Sam o dokle?
Tiina je potrajala izvesno vreme, a onda m u ona devojka prie
vodei jednog od konja za uzde.
Gledala gaje pravo u oi dok m u je
pruala uzde.
B ob prihvati, a onda u pitn o po
gleda Indijanca. Ovaj ga otro po
gleda, prui ruku prem a istoku i
kratko ree:
- Idi.
Porunik Tejlor se uz veliki na
por nekako pope u sedlo, a onda
krete, polako. Jo uvek je oekivao
da ga sm aknu, ali nita se nije d o
godilo.
S um rak je ve polako poeo da
se sputa kada se Tejlor prvi put
okrenuo. Daleko na horizontu jo
uvek su stajali Indijanci zbijeni u
gom ilu. Ni sam ne znajui zato,
B ob k rik n u i obode konja.
Dva dana kasnije stigao je p o lu
mrtav, gotovo visei preko konj
skog vrata. Brzo su ga uneli u utvr
enje i prepustili lekaru. Tek sut
radan oko podne bio je sposoban
da ustane, neto pojede i poto se
uredi stane pred pukovnika.
R aportirao je o svemu to se do
godilo.
Pukovnik je dugo utao pre
nego to je rekao.
- Porunice, vae dranje u izvesnim m o m e n tim a nije bilo u

redu, ali zbog svega to ste preiveTime je razgovor bio okonan.

ii i poznajui narednika Majlsa i
>.
* * *
majora Kolinsa pravicu se da n i
sam uo to to ste rekli. Zvanino,
vaa eta je upala u zasedu neprija
Porunik Tejlor je morao da
teljski raspoloenih indijanskih eka jo itavu godinu pre nego
odm etnika. U toj borbi m ajor Ko to je njegova m olba za d e m o bili
lins je kao i ostali njegovi vojnici zaciju usvojena. Pukovnik je oi
herojski poginuo.
gledno ekao da se epizoda o m a
Tejlor zinu da protestvuje ali ga joru Kolinsu zaboravi pa da tek
pukovnik ucutka.
onda oslobodi yojne discipline i
Kaem herojski poginuo i tako zakona jedinog preivelog svedoete i vi da izjavite. Sve ostalo pre ka.
putam Vaingtonu.
B. B.

U SLEDEGEM
BROJU:
Ij
!

1: v

- *

V e jd B a rk e r

POKOLJ ZBOG MILION

Prilikis n e p p ^ n a i o g n a p a d a a , p d e v e n o g u c r n o o d g l a v o i1o i"
je za t r e n u t a k bifa n e p o m i n a d>k je b e i v o t n o telo tr e e g r .*(*11*
ka p a d a l o niz s t e p e n i c e k o je s u vo d ile u p o d r u m O n d f l Je u m n i '
t o m b r z i n o m ispru i la r u k u i ir e s n u t a drugog n a j a m n i k . u b t.n ltf
t a k o da mu je v i li c a otila u n a z a d i p r e s e k la d ov od h i v i u mn* ak N**
j a m n i k je skoro istog tr e n u tk a iz g u b io sv est ( i t a v a akAi|a
ilif
t o g trajala je jed va n a k o l i k u i t t k u n d i
i