DM, FRANCUSKA

12,00 ff, SAD 3 US $, SVAJCARSKA

BROJ

C E N A 40 DINA
IA R A

Nina i duHovi

Derek Finegan

NINA I DUHOVI

S E R IJA
B o rila k e vetine
N IN A
N aslov ro m an a :
N IN A I D U H O V I
A utor:
Derek Finegan
Recenzent:
S lo b o d a n L u ki
Lektor:
M irja n a Sterijevski
K o rek tu ra:
Fotoslog N IR O Deje no vin e
DEN PRESS

P O N Y W E S T - B O R IL A K E V E T IN E - N IN A 9 - V A N R E D N O IZ D A
N JE - F E B R U A R 1984. g o dine. C en a 40 d in ara. Izdaje N IR O D eje n o v i
ne, 32300 G o rn ji M ilanov ae, T ih o m ira M atije via 4. G la v n i i o d g o v o rn i
u re d n ik M irja n a Sterijevski. Izdav ak i savet: M ilic a B o gojev i (predsednik), M ile la O b ra d o v ic , V era S m re k i , D ragan S im i , M ilisav Ili, Miodrag V uievic, M ilja n a T om i, N a d a M ijato vi, N ik o la M aslovara, Ljilja
na M ilo v a no v ic , L jiljan a Spajako\ i, Petar Je rk o v i, G o jk o S tulo v i. Teleloni: (032) 711-549 u re d n itv o i 714-250 p ro d aja. Teleks: 13731. tam pa
Glas, B eog rad.

Derek Finegan

NINA I DUHOVI
Loni O sm ond nije bio tip koji bi
lako pao u tm urno raspoloenje. O bi
no nije. Uostalom, da je bio sklon melanholiji, Loni Osmond ne bi proveo
svojih etrdeset i neto godina po uli
cama Los Anelesa, najee ne znaju
i gde e zanoiti i ta pojesti. I naro
ito popiti. Jer, Loni Osm ond je bio
ono to pristojni graani s notom pre
zira obino nazivaju skitnica. Dakle,
da je skitnica Loni Osmond dozvolja
vao sebi luksuz da oajava kad god
neto ne bi ilo po njegovim eljama,
ve davno bi zavrio u nekoj od onih
ustanova za mirne pacijcte sa plitkim
depom, koje je drava ne ba obilato
linansirala.
Mnogo puta provcrcni stoicizam
Lonija O sm ona ovoga puta se m eu
tim. naao na odista tekom ispitu. Ma
sm stanov niei kaiilornijc o tome govo

rili, novembar nije najprijatniji mesec

u njihovoj dravi, naroito kada oveka po licu iba gusta i sitna kia noe
na vetrom sa okeana. Najgore od sve
ga bilo je to to se Loni Osm ond nije
nalazio u gradu koji je poznavao m no
go bolje o svog depa i gde se uvek
mogao nai neki miran i topao kutak
da ovek preivi jo jednu no u nadi
da e toplo kalilornijsko prolee ko
nano stii.
Povijen u pasu, s rukam a duboko
zavuenim u dep prekratkog kaputa,
Loni je uporno ljapkao u pravcu osvetljenog horizonta. Uprkos magli i
oblacima, svetlosti grada privlaile su
ga kao nonog leptira i on je po stoti
put proklinjao svoju glupost to je
zbog piljivih deset dolara napustio
dobro poznate ulice. I poznata lica. Sa
moa je neto na sta se skitnica pre ili

4
kasnije navikne, ali je Lt)ni imao svoje
drutvo koje mu je, eto, upravo u
ovom asu najvie nedostajalo.
Istina, teko bi se moglo rei da je
Loni Osmond bio sam . . . U poslednjih
pola asa pored njega je prolo najm a
nje pet hiljada ljudi, ali l judi zavaljenih
u udobna sedita luksuznih kola ili vit
kih autobusa koji su svakih nekoliko
m inuta donosili nove putnike u grad
anela. Ve davno je odustao od poku
aja da zaustavi neko od vozila, njego
vu mokru pojavu u otrcanoj odei s
prezirom su gledali ak i vozai tekih
kamiona, obino eljni drutva i razgo
vora posle mnogo hiljada preenih
milja.
No grad je bio blizu i svima se urilo
da se to pre uklone sa kolovza iba
nog kiom . . .
Iskusno Lonijevo uho uoi u ht^janju saobraaja dobro poznati zvuk i,
ak i ne osvrnuvi se, slra niz niski
nasip u mrak pored puta. Policijska
kola su projurila zavijajui sirenom i
bleskajui jezivim plavim svetlima.
Teko da bi policajci izali na ovaj plju
sak zbog jedne skitnice, ali s njim a se
nikad ne zna ...
Besno pljunuvi na zemlju koja je,
prepuna vode, cvilala pod njegovim
nogama, Loni se pribi uz stablo jednog
drveta koje je prualo kakvu-takvu za
titu od kie. Vlanim prstima pipao je
ispod kaputajeei se od dodira sopstvenc ruke. Potkoulja mu je, hvala
bogu, jo uvek bila suva . . . to znai
da e biti suve i cigarete koje je predostrono gurnuo u dep na grudima.
Nav ukavi nie na elo obod klornpavog eira, Loni oprezno izv ue jed
nu cigaretu i zguvanog omota, hehe, smejuljio se u sebi secajuci se
kako je doao do ovih cigareta. Onaj
elav i debeljko nije smeo onako bezb

l o n i W esi

B o rila k e v e lin e 9

rino da ih baci na stoi u holu kada

je na trenutak izaao da potrai deset
dolara za Lonija . ..
Budala, gnevno je mislio Loni o
elav ku. ovek koji nema deset dola
ra u depu. Ne nosi gotovinu, kae,
samo ekovnu knjiicu. Kakav mi je to
ovek, kao da neka bezvredna arena
harlija moe da zameni divno utanje
novanice od deset ili dvadeset dolara
ili sitno, toplo zveckanje sitnia u d
epu!
Prokletstvo!
U kartonskom om otu sa ibicama
koji je digao iz jednog ne ba otmenog
restorana na obali bila su svega jo
dva zrna, a jedno od njih je samo beum no zasvetlelo i ugasilo se uz neu
godni miris parafina.
Drhtei od iznenadne elje za ciga
retom, Loni navue kaput preko lica,
naginjui se da to bolje zakloni bledi
plamiak poslednje ibice. Gotovo da
je uspeo u tome; ali, kada se nagnuo
nad plamen sa cigaretom u ustima,
kap vode, krupnija od ostalih, perv erz
no je skliznula sa eira pravo na vrh
cigarete!
Bujica psovki koja je doprla iz tog
mranog ugla kraj autoputa bila je,
moda, ravna samo bujici koja se ve
satima slivala sa neba. Umoran i bez
daha, Loni konano odustade od po
kuaja da ue u Riplijevu knjigu i ne
znajui da je veoma blizu rekorda u
neprekidnom psovanju postavljenog
svega nekoliko meseci ranije.
Klizajui se, on se nekako ponovo
uzvera uz nasip, mrko gledajui za ko
lima koja su jezdila pored njega. Kao
pas, pomisli. Pas koga vozai pogle
daju samo ako postoji opasnost da iz
leti pred kola i oteti njihovu uglaanu
limariju!
I onaj prokleti celavko, danas, na

Piti ti Wcst - Borilake ve.tine 9

ulici. I on mu je zviznuo kao psu.

- Mene zovete, mister? - Loni je ug

laeno prineo prst obodu eira.
- Tebe, do avola! - dahtao je de
beljko, crven u licu, briui ogrom
nom ljubiastom maram icom oznoje
nu elu. Loni se seti kako se zaudio
lome; istina, kia jo ni je bila poela da
pada, ali je vazduh bio prilino hladan
za ovo doba godine.
- Hajde - nastavio je - pomozi mi da
ubacim ovaj sanduk u kola!
- Teak, a? - rekao je Loni iskusnim
okom odmeravajui sanduk od glat
kih dasaka, paljivo premazanih cr
nom bojom. - Mislite da smo nas dvo
jica dovoljni?
- Nije toliko teak . . . samo moramo
paziti, unutra su lomljive stvari, staklo
- objasnio je debeljko. - Nego, slu
aj . . . kad si ve tu . . . mogoa bi mi po
moi da ga istovarim kod kue, a?
Loni se zamiljeno ekao ispod e
ira.
- Ne znam . . .
- Dobie pet dolara, do avola!
Loni odm ahnu glavom. Istina, pet.
dolara nisu bili za bacanje, a l i . . . ta
su pet dolara za m om ka u ovako finom
odelu koji vozi najnoviji mercedes.
- Dobro - osm ehnu se debeljko, ali
se Loniju njegov osmeh nije dopao.
Valjda zbog ledenih oiju koje su ga
fiksirale sve vreme. - Deset dolara?
- Deset dolara - sloi se Loni. - Nije
daleko?
- Neeee, tu blizu - neodreeno
m ahnu debeljko rukom. - Lako e se
vratiti. Uostalom, sa deset dolara m o
e i taksi da plati, zar ne?
Sanduk zaista nije bio teak, ali su
Lonija ljutila neprestana debeljkova

upozorenja da bude paljiv. Gotovo je

odustao od toga da poe sa njim u
kola, odluivi ve da se odrekne tih
prokletih deset dolara, ali je sudbina
htela drukije .. .
Samo da Debela Mod nije ba u tom
trenutku prola, ulicom i m ahnula
mu . ..
- Hej, Loni! - zakikotala se. - Bie
veeras kod Pablita?
Loni je obliznuo usne. Sastanci kod
Pablita bili su jedino uivanje za ljude
sline njemu. Pablito, gluvonemi Mek
sikanac, ponaao se prema njim a kao
prema najboljim gostima i mogli su ra
diti to god su hteli, sve dok ne utroe
onih nekoliko dolara na jeftini viski i
odline tortilje koje je Pablito spre
mao svojim rukama. Debela Mod bila
je stalni gost i mnogi su dolazili upra
vo zbog nje. naime, Debela Mod u stva
ri i nije bila naroito debela; u to se
Loni sopstvenim oim a uverio kada je
poslednji put, za dva dolara, pristala
da im pokae svoje ogromne grudi.
Bilo je, naravno, i drugih ponuda, ali
se Mod zaklinjala da se nijednom m u
karcu nikada nee dati za manje od
deset dolara.
Deset dolara koje te veeri niko nije
imao u depu . ..
- Idemo, mister! - iznenada se uur
bano Loni dok ga je debeljko iznena
eno gledao. - Biu sigurno veeras
kod Pablita, Mod - povikao je za e
nom koja je ve produila ulicom. ekaj me!
I eto, zbog ogromnih grudi Debele
Mod i tih deset dolara koji su znaili i
nekoliko m inuta u njenom krevetu,
Loni Osm ond uinio je ono to nikada
pre toga nije uinio: pristao je da na
pusti svoj grad.
Nije to, istina, bio veliki put. Mer
cedes se zaustav io nekoliko milja van

6
grada, na mostu gde se uski sporedni
put zavravao pred velikom gvozde
nom kapijom. Loni se trgao na pro
stranom zadnjem seditu u kojem je
zapao u ugodan dreme.
- Stigli smo?
- M h m - odgovorio je eelavko ne
okreui se. Debelim prstima neto je
akao oko instrumenata pred so
bom. Loni bi mogao da se zaklune da
postavlja kombinaciju za otvaranje
seta, kad to ne bi bila oigledna glu
post. Bilo kako bilo, kapija se beumno otvorila i mercedes je kliznuo da
lje asfaltno trakom koja se provlaila
izmeu zavijutaka ivice sa obe njene
strane. Bilo je ve mrano, a i kia je
ve poela da pada, pa Loni nije obra
tio mnogo panje na zgradu ispred
koje je debel jko zaustavio kola. Stekao
je jedino utisak da je to ogromna,
mrana graevina koja se u mraku
pretei nadnosi nad njega.
Tako je to bilo, um orno je klimao
glavom u hodu. Uneli su taj uveni sa
nduk i s mnogo panje ga spustili na
sto u holu. Debeli je zbacio mantil,
preturio depove i nekud nestao kada
je otkrio da kod sebe nema deset do
lara. Vratio se brzo, tako da Lonijeva
uroena radoznalost nije jm a la vre
mena da se iskae. U svakom sluaju,
uspeo je bar da mu digne ono paklo ci
gareta ...
I sada je ovde, na ko zna koliko milja
van grada, umoran, promrzao i m o
kar, sa deset dolara u depu koje bi
ovog trenutka zamenio za suv kutak i
kutiju ibica. Neka Debela Mod ide do
avola!

Poni West - Borilake vestine 9

biljnih misli bio je dubok i snaan i u

njemu se oseao osmeh. Loni zastade
kao ukopan i gotovo protrlja oi.
Na ivici auto-puta, pored njega, za
ustavila su se jedna niska sportska
kola sa podignutim krovom. Kroz
sputeni prozor jedva je nasluivao
lice vozaa koji se preko praznog sedita naginjao prema njemu.
Prokletstvo, kako su mu se ta kola
priunjala da ih on ne uje?
- Dakle? - u glasu se ve osealo
nestrpljenje.
- Hou, hou, hvala! - uurba se
Loni, nespretno pipajui oko vrata.
Nepoznati mu pomoe da ih otvori i
Loni s tekim uzdahom klonu u pre
nisko sedite.
Kola su krenula gotovo u istom tre
nutku, tako da ga je ubrzanje zalepilo
za naslon. Loni zatvori oi pred svetlim sa suprotne trake koje su mu sve
bre proletala pred oima.
- Uh! - prom um la. - Brza ova kola,
a?
- Brza - klim nu nepoznati glavom i
Loni posveti malo vie panje tom
neoekivano dobroinitelju. Kfupan,
gotovo preveliki za ova niska kola, sa
kratko kosom iznad otvorenog lica sa
oima koje su ozbiljno gledale u put
pred sobom. O buen ne ba prikladno
za ovakvo vreme, zakljui Loni, posmatrajui farmerke, i tanku majicu
ispod lake jakne raskopane na grudi
ma.
- Idete u Los Aneles? - osmeli se
Loni.
-A ha - ponovi i Loni tiho. Veina
vozaa stopere prim a zato to su eljni
razgovora. Postoji, meutim , i ona
druga grupa koja ne voli brbljanje u
kolima. A u tu grupu oigledno je spa
- Hoe li da ue ili nee? - glas dao i mladi pored njega. Loni je voleo
da brblja, ali ne toliko da bi ostatak
koji je Lonija Osm onda trgao iz preoz-

Puni West - Borilake veline 9

pula do grada preao pcice po ovoj
kii.
Oi mu iznenada zasvetlee. Do a
vola, ako ovaj momak nastavi ovako
da vozi, jo e stii na vreme do Pablita. Sa deset dolara u depu!
- O v a j...- zausti - nemale nita
protiv da zapalim cigaretu?
-Ne.
Lonijev instinkt grebaroa ni ovoga
puta nije otkazao. - Uh - uzdahnu on
tiho pipajui po depovima svog vla
nog kaputa.
- Cigarete su tu, sa strane - osmehnu se mladi. - I upalja . . .
- Hvala. Izgleda da sam . . . mis
lim ...
- Nema na emu.
ovek po m om ukusu, mislio je
Loni, uvlaei poudno dim izvrsne ci
garete. Udobnije je ispruio noge. Ovaj
momak zna da iv i. . . i ne davi svoje
blinje traei protivusluge za koji do
lar ili besplatnu cigaretu.
U kolima je bilo toplo i Loni se pre
pusti matarijama. Kada bi imao jo
samo
dva
d o la ra . . . ne,
bolje
pet . .. naruio bi najpre viski za drut
vo, a onda bi zamolio Mod da im jo
jednom pokae g r u d i. . . Strpeo bi se
malo, tek koliko da im oi pobele od
elje, naroito onom aavom Edu Za
vrnutu koji tvrdi da moe imati svaku
ensku koju poeli, a onda . . . onda bi
polako razvio onu deseticu i pokazao
je Mod Ne zakopavaj se, l'uo, ne
marno bi dobacio. Ionako emo od
mah gore, to da se zamara bez potre
be ...
Uh!
- Dibra enska, a?
- Sta? - zinu Loni. - Prokletstvo,
ja . . . otkud zna?
- To se odm ah vidi - nasmeja sc
mladi.
Oci su li uagrile kao koti

7
maora i poeo si da se v rpolji na seditu. O dm ah sam znao da misli na
neku dobru ensku!
- Tako, znai - odahnu Loni. - as
na re, ve sam pomislio da si
tele . . . tele . . . zna oni to itaju misli.
- Telepata? Ne, naalost, nisam telepata. Ti si iz LA?
- O d roenja. I tu u i umreti - po
nosno izjavi Loni.
- Ba lepo . . . preporui mi neki ho
tel. Ne znam gde bih mogao da preno
im.
- H m m m - Loni je procenjivao kola
i mladievu odeu. Njena jednostav
nost odudarala je od blistavih kola i
skupe koe u njihovoj unutranjosti. Za ovakva kola treba i dobra hotelska
garaa, a?
- Nije bitno. Hou dobar hotel. I jef
tin.
- Im a svakojakih hotela po LA - op
rezno odgovori Loni. Mozak mu je,
meutim , brzo radio. - Ali, ako hoe
ba jeftin i dobar hotel, onda ti prepo
ruujem Pablita. To je na samoj obali,
zna, malo vetrovito, ali ugodno.
- isto?
- Kao u bolnici! - sveano podie
ruku Loni.
- Hm. Video sam ve i prljave bolni
ce . ..
-asna re, Pablito je strano ist.
Videe, uostalom.
- U redu - slee mladi ramenima. Uvek mogu da odem ako mi se ne sv i
d i...
-- Ide iz daleka? - upita Loni neko
liko m inula kasnije. Sleei njegova
uputslva mladi je siao sa auto-puta i
sada su niz jednu petlju skrciala u
pravcu okeana.
Aha.
Posao?
Tako neto.

8
U gradu kao da je i kia druga ije pa
dala, ili se to Loniju samo tako inilo,
[pak, bilo je neke istine u tome: ovde,
usred raznobojnih svetlosli du dugih
bulevara sve je izgledalo toplije i privlanije nego tamo, na mranom putu
izmeu mokrog drvea.
- Jesi li siguran da se ovuda ide?
upita mladi neto kasnije dok su se
njegova kola probijala kroz zamreni
splet uskih ulica u blizini okeana.koji
su odavali sve jai zamasi vetra i krup
ne kapi baene na vetrobran. Up.fkos,
svetlosti, ulice su bile gotovo . puste;
ak se i noni ivot povukao pod niske
krovove okolnih zgrada pred pretnjom ledene kie.
- ta ti je? Ovde sam roen - uvreeno odvrati Loni. - Cuj, mogu li da
uzmem jo jednu cigaretu?
-Aha. Koliko jo ima?
- Desetak minuta, najvie. O v a j. ..
ne ree mi kako se zove?
Lice mladia za volanom ostalo je
ozbiljno.
- To ti je toliko vano?
- Pa, ne naroito - slee Loni rame
nima. - Ali, kad te ve vodim kod Pablita, red je da mu kaem kako mi se
zove prijatelj, zar ne?
- Tano.
Ako je Loni oekivao da uje m ladi
evo ime, onda se prevario. Ovaj je
smireno posmatrao semafor koji je cr
venom bojom osvetljavao mokri asfalt
prazne ulice.
- Ja se zovem Loni Osm ond - poku
a Loni jo jednom.
-Zgodno ime.
- A h a . ..
- Aha.
Loni ponovo slee ramenima. Ako
ve nee da m u kae ime, neka mu
bude. Uostalom, Pablilo je bio blizu,
i,; <vimt:i knii minut i . . .

Poni Wesi - Borilake veline 9

- Prokletstvo!
Loni u sebi prokle sopstvenu glu
post. Kako mu to samo nije ranije palo
na pamet!
ta ako ona prokleta debela kuka
Mod ...
Ali vie nije imao kud, iako m u je ci
gareta iznenada potpunjo izgubila
ukus. Najzad, Loni Osmond u osnovi
je bio filozof i nikada se nije dugo uz
buivao zbog neeg to se nije dalo izm e n iti. ..
-O vde - pokaza mladiu jednu
usku sporednu uliicu. Ovaj uspori,
jer je u tom prolazu bilo mnogo mra
nije nego u ulici iz koje je doao. Kola
su gotovo milila izmeu oronulih
m ranih zgrada sa praznim prozor
skim otvorima. Tek penegde se iza jef
tinih zavesa videla slabana svetlost si
jalice ili plavkasto treperenje televizij
skog ekrana.
Na kraju te slepe ulice stajala je
nezgrapna jednospratnica sa irokim
dvostrukim stepenitem. Svetlea rek
lama na krovu bojila je najbliu okoli
nu bledom plavkastom svetlou, kao
stvorenom za film strave i uasa. Mla
di odustade od pokuaja da protum a
i natpis, za takvo neto nedostajalo je
suvie slova.
- Ovde?
- Ba tu - osmehnu se Loni.
- Garae, naravno, nema?
- Hteo si jeftin hotel - slee Loni ra
menima. - Ne brini, niko tvoja kola
nee dirati ni na ulici. Pablita potuju
u ovom kraju, zna.
- Je li? Ba svi?
- Gotovo svi - nesigurno priznade
Loni.
- Videemo.
Mladi je zaustavio kola u blizini
ulaza osvetljenog jednom slabanom
svetiljkom koja se klatila ispod krova

Poni Wesl - Borilake veline 9

verande. Loni, pognut, istra iz kola i
zastade pred vratima iako ga je ledeni
vetar podsetio da m u je odea jo
mokra.
- Hajde - dobaci nestrpljivo. - Ne
vredi li da zakljuava k o la ... ako
neko bude hteo da ih otvori, tvoja bra
va nee pomoi!
Mladi se osmehnu, ali ipak paljivo
zakljua kola. Na rame je zabacio d u
guljastu torbu neobinog oblika, nalik
torbi za golf. H itrim i elastinim kora
kom bez napora je ustrao uz stepeni
ce. Paljivim- pogledom zaokruio je
po prostranom holu u koji ga je Loni
uveo.
Ova zgrada nekada je verovatno slu.iula kao pansion, ali m nogo boljem
drutvu, o em u su svedoili potamneli ukrasi po tavanici i zidovima, propis
no nagrieni zubom vremena, stepe
nite koje je vodilo na sprat i pult re
cepcije pored njega bili su izraeni od
finog drveta, sa rezbarijom koja se jo
ponegde nasluivala ispod debelog
sloja praine i prljavtine.
- Ustaj, vetice! - lupi Loni rukom
po pultu odakle se podie oblak prai
ne. Mladi se malo odmae, iznenaen
podbulom bledom pojavom koja se
pomolila iza pulta. Jedna krezuba sta
rica, neto mrmljajui, gurnu prema
njemu debelu pranjavu knjiurinu i
hemijsku olovku predostrono veza
nu ne ba tankim lancem za alku na
pultu.
Dohvatajui olovku, mladi sa osmehom proita nekoliko imena upisa
nih u knjigu. Ako se gostima pansiona
smelo verovati, a on je imao sve jai
utisak da nije, onda je ovo bilo zaista
ekskluzivno mesto. Uostalom, koji bi
se hotel na svetu mogao pohvaliti da je
istovremeno prim io Julija Cezara,
marala Montgomerija i . .. Adolfa

9
Hitlera?
Vrtei glavom, mladi urno neto
naara u knjigu, skrivajui tih nekoli
ko redova od radoznalog Lonijevog
pogleda.
- Dva dolara - vrlo razgovetno pro
govori starica pruajui prljavu ruku.
Lonijeve oi se izbuljie. Oho! Po
odavno nije video ovako debeo svitak
novanica kao ovaj koji je mladi ne
m arno izvukao iz depa jakne.
Jedan ogromni klju iji je mesing
bio prekriven zelenom presvlakom
pree preko pulta i starica ponovo
neto nerazgovetno promrmlja.
- Koji broj? - upita on, okreui
klju u rukama.
- Sto dva, znam ja - osm ehnu se
Loni.-Nego . . . misli da e moi sam
da se smesti?
- Aha, naravno.
- Dobro - Loni je oklevao. - Ako ti
neto zatreba, ja u biti u baru. Kroz
ova vrata ovamo ...
- O kej. Hvala, Loni.
Loni je, trljajui ruke, ve prolazio
kroz pokazana vrata, osmehnuvi se,
mladi zabaci na rame svoju neobinu
torbu i poe navie stepenicama koje
su kripale previe ak i za svoje godi
ne

Lesli Eldrid s panjom osmotri so

bicu i ja je vrata tek s mnogo muke us
peo da otvori onim zaralim mesinganim kljuem. Istina, svetio je bilo sla
bo, ali ga prvi utisak nije prevario;
sobe u pansionu bile su mnogo istije
i urednije nego to se to moglo pre
tpostaviti na osnovu izgleda zgrade i
stepenita.
Konano jedan vlasnik hotela koji
vie daje na ono to je stvarno neop

10
hodno nego na spoljni izgled, pomisli
Lesli sa zadovoljstvom, proteui udo
ve zamorene dugom vonjom. I minijaturno kupatilo blistalo je od istoe,
to se retko nalazilo i u hotelima viih
kategorija.
Lesli se dugo i sa uivan jem tuirao,
ibajui svoje miiavo telo naizmeninim mlazevima hladne i tople vode.
Presvukao se hitrim pokretima, a za
tim zamil jeno zastao, s pogledom u p
rtim u onu duguljastu torbu iz koje je
izvukao isto rublje. Najzad je sa nje
nog dna izvukao nekoliko sitnih me
talnih predmeta koje je vetim pokre
tima rasporedio po svojim depovima
i ispod odee. Torbu je potom nem ar
no gurnuo u uski plakar, ali je zato
mnogo vie panje posvetio njegovom
zakljuavanju. Na kraju, preko brave
plakara razvukao je tanku, gotovo ne
vidljivu nit koju je na vrata zalepio sa
malo svoje pljuvake.
Zadovoljno klimnuvi glavom, on iz
ae iz sobice u mrani hodnik, ne tru
dei se da za sobom zakljua vrata.
Oprezno je siao niz rasklimatane ste
penice i kucnuo po pultu recepcije.
- M olim ?-staricagaje nepoverljivo
gledala.
- O dakle mogu da telefoniram?
- Iz bara - ona pokaza glavom u
pravcu vrata.
- Hvala.
Klimnuvi glavom, Lesli odgurnu
vrata i zastade na ulazu u bar, dugu i
nisku dvoranu, jedva donekle osvetljenu nizom svetiljki poredanih pod tava
nicom. Svetlela je tek moda svaka tre
a, tako da se potpuno gubio nekada
svakako privlaan efekt raznobojnih
sijalica, ali je zato taavetinjska svetlost
davala veoma udan izraz, licima ma
lobrojnih gostiju koji, verovatno, ni na
dnevnoj svetlosti ne bi izgledali m no

Poni IVe.si - Borilake vetine 9

go bolje.
Covek niskog rasta, jako zalizane
crne kose i tamne puti motrio ga je iza
anka ogrom nim crnim oima.
- Mogu li da se posluim telefonom?
- upita Lesli.
ovek m ahnu rukom prema kabini
na kraju anka. Staklena vrata klatila
su se okaena o samo jednu arku i
Lesli ih oprezno povue za sobom.
Ubacio je novi i saekao nekoliko
trenutaka, a zatim sigurnim pokreti
ma okrenuo broj koji je u poslednja
dva dana pozvao najmanje pedeset
puta.
Telefon na drugoj strani zvonio je
dugo i piskavo pre nego to je neko
podigao slualicu.
Leslijevo telo se nape. Posle svih
onih poziva, ovo je bilo prvi put da mu
se neko ja v i. . . M eutim , ovek na
drugoj strani je utao i Lesli je razabi
rao samo njegovo pritajeno disanje.
- Halo? - ree Lesli zvonkim gla
som, glasom koji je malo liio na nje
gov prirodni glas.
Tiina.
- Ko je tamo? - pokua Lesli sreu,
ponovo onim istim, viim glasom. Oi
su m u se suzile, jer je shvatio da ovek
sa druge strane nije toliko naivan da
mu kae svoje ime.
- Perkinse, prokletinjo! - poe da
grdi Lesli. - Zato se ne javi, do avo
la?
- Ovde nema nikakvog Perkinsa javi se glas. - Pogreili ste b r o j. . .
um sputanja slualice bio je jasan,
ali se Leslijeve usne razvukoe u osmeh. Drugi trik, iako ne manje naivan
od prvog, im ao je vie uspeha. Sada je
bar poznavao glas oveka koji se nala
zio u stanu njegovog drugara.
Ako bi pourio, moda ...
Lesli hitrim korakom izae izgovor-

Ioni Ucsi

Borilake vciine 9

nicc i iz navike zaokrui pogledom po

polumraenoj dvorani, iako mu se uri
lo. Njegov poznanik sa auto-puta, ona
skitnica, sada je neto uurbano govo
rio na uvo krupnoj dam i koja se glas
no kikotala, oslanjajui se o njega ita
vim lolom.
Ako je to bila ena o kojoj je razmi
ljao u kolima, onda e mu se elje, iz
gleda. ostvariti. ..
Meutim, nije imao vremena za raz
miljanje o sim patinom kloaru. Stavio, ni dovoljno v remena da uzme jo
neto i/ torbe na spralu. Lesli trcani/,
stepenice na ulazu i pobila svojim ko
lima.
Snani motor porca zahuktao se
gotovo u deliu sekunde. G um e su zakripalo kada je izleteo iz sporedne
uliice, ispred nosa jednom taksiju
koji je naglo zakoio. Lesli se osmehnurTaj taksista nema loe rellekse ...
Iako nikada nije bio u Los Anelesu,
plan grada bio m u je urezan u pame
nje. Tano je znao kojim ulicama e
najbre slii do kue koju je iznajmio
njegov prijatelj, Tabasko Pil.
Samo, ubrzo se pokazalo da plan
nije uvek najbolji vodi za vonju kroz'
nepoznati grad, to je Lesli prvi put
shvatio kada je otkrio da ne moe da
skrene u ulicu koja bi ga povela na
jkraim putem u eljenom pravcu. Iz
jednostavnog razloga; ulica je bila u
redu, ali njen smer ne.
Skrenuo je u narednu ulicu i gotovo
se izgubio u lavirinlu uskih sokaia
koji su se uvijali i preplitali kao klupko
zmija. M inuti su prolazili i on besno
opsova. Na ovakav nain ne moe stii
da iznenadi oveka koji se nalazio u Pilovom stanu.
Njegov uroeni oseaj za orijentaci
ju, meutim, izotren stalnim i upor
nim vebanjem, ipak ga nije izdao. Ne

11
koliko trenutaka docnije izbio je na i
roku aveniju kojom je nameravao da
proe bar pol m inuta ranije. Stisnuvi
zube, dodao je gas, ne obraajui pa
nju na zapanjene poglede kojima su ga
ispratili retki pcsaci pod kiobranima.
Mozak mu je sve vreme grozniavo
radio. Pit, Tabasko Pit, nerazdvojni
drug i/ mnogih avantura, samo etiri
dana ranije oprostio se s njim u San
Franeisku. U Los Anelos krenuo je
poslom kojim su se njih dvojica ve
due vremena bav ili, u nameri da do
zna neto vie o bandi velikih krijum
ara oruja koji su svoj posao toliko
razvili da su im se kao kupci javljale
ve i v lade pojedinih junoamerikih i
afrikih zemalja. Oigledno da krijum
are u Americi niko nije ni pokuao da
ometa; da li zbog velikih para koje su
otile u prave ruke ili zbog toga to je
i sama vlada bila zainteresovana da se
otarasi vikova zastarelog oruja, Lesli
nije znao.
A nije ga mnogo ni zanimalo. Po ko
zna koji put Lesli Fldrid krenuo je na
krstaki pohod protiv organizovanog
zloina, em u je posvetio itav svoj i
vot.
Ovoga puta, m eutim , stvar se izne
nada iskomplikovala; Pil se prva dva
dana javljao sa izvetajima koji nisu
govorili mnogo, ali je ipak bio ubeen
da se nalazi na pravom tragu.
A onda je jednostavno prestao da se
javlja i Loslijevi telefonski poziv i bili
su u z a lu d n i. ..

Lesli bi najradije parkirao porea

nekoiiko blokova dalje i dugo razgle
dao kuu u kojoj je Pit proveo prva
dva dana, a tek potom odabrao najbo
lji nain da neprimeen upadne u nju

12
i iznenadi tipa koji m u se javio telefo
nom. Ovoga puta, meutim, nije bilo
vremena za to i Lesli se odluio da kre
ne najkraim putem, naravno, i najo
pasnijim. No opasnost je za njega bila
obina stvar...
Oniskoj kuci zaklon jenoj retkom i
vicom u jednoj tihoj ulici, Lesli je pri
ao norm alnom brzinom i parkirao
porea po svim propisima uz tro
toar. Kao da nita n f sumnja, m irno je
izaao, lagodno se protegao i zakljuao
vrata kola, a onda se okrenuo uskom
prolazu kroz ivicu. Betonska staza
pod njegovim nogama bila je proara
na travom koja je izbijala kroz. pukoti
ne, ali je opti utisak o kuici bio povo
ljan. Bila je u m irnom kraju, kao stvo
rena za poslovnog oveka koji udi
samo za odmorom.
Osmehnuvi se. Lesli pritisnu zvono
na vratima. Svetla u kui bila su pogaena, ali njegovom otrom pogledu
nije promaklo jedva primetno- njiha
nje zavese na spratu. Ve su ga oeki
vali.
Ako lako ve hoete, gospodo, po
misli, onda emo igrati po vaim pra
vilima. Samo, nemojte da vas iznenadi
ako se ova mala igra okrene protiv
vas!
- Ko je?
Tih, prijatan enski glas i Lesli izne
naeno podie obrve. Oho! Momci
nisu oklevali i ve su mu poturili neku
ensku, drei se teori je da ona od ne
kog mukarca moe mnogo lake da
izvue sve to eli da dozna.
- Da li je Pit tu? - upita Lesli glasno.
Da vidimo, mislio je. Ako se budu
drali uobiajenog gambita, onda e
mi otvoriti rasna plavua sa na brzinu
obuenom kunom haljinom i provid
nom spavaicom ispod nje . . .
- Pit? Mister Pilerson?

Puni West - Borilake vetine 9

- Da, njega traim - osmehnu se
Lesli. Piterson je, dakle, bilo ime pod
kojim je Tabasko iznajmio ovu kuu.
- Samo trenutak . ..
ulo se zveckanje lanca na vratima
i ona se naglo otvorie, proputajui
mlaz svetlosti na stepenice. Lesli sa
odobravanjem klim nu glavom.
Rasna plavua u tankoj kunoj halji
ni koju nikako nije uspevala da priteg
ne na bujnim grudima. Lesli se, ipak,
varao u svojim oekivanjima: ena na
sebi nije imala nikakvu spavaicu . ..
-Vi ste prijatelj iz San Franciska
koga oekuje? - upita ena sa osmehom, oigledno se nimalo ne u zbuu
jui zbog Leslijevog zadivljenog pogle
da.
- O v a j. . . da ... mislim . . . - Lesli je
izigravao zbunjenost.
- Oh! - ona se tre i jo jednom bczuspeno pokua da sastavi kunu ha
ljinu na grudima. - O p ro s tite ... ta
man sam se spremala u kupatilo kada
ste zv onili i . ..
- ao mi je to sam vas uznemirio galantno se nakloni Lesli. - Ali, zna
te . .. Pit mi je hitno potreban i ...
- Da, da, pominjao vas je - potvrdi
ena glavom. - Ah, kakva sam ja glupa
a . .. stojimo oboje na ovom vetru!
Uite samo, uite!
Postavila se na prag tako da je mo
rao u prolazu okrznuli njene grudi, to
mu nije naroito teko padalo. Toboe
zbunjeno, okrenuo se po uskom holu.
- Aaa . . . gde je Pit?
- Neete valjda ostati u holu? - nasmeja se ena. - Izvolite u salon.
Opro/rio ispitujui pogledom sve
oko sebe, Lesli poe za enom. I protiv
svoje volje moray se diviti blagom nji
hanju kukova ispod tanke haljine. Pla
vua je bila majstor svog zanata i Lesli
se osmehnu. Mosilo bi to biti i nekoli

Puni West - Borilake vetine 9

ko zabavnih trenutaka, naroito kada
je zakljuio da m u u kui, bar trenut
no, ne preti nikakva opasnost.
- Izvolite! - ena je pokazivala udob
nu klub-garnituru u uglu nevelikog sa
lona kraj koje je stajao stoi sa prili
no velikim izborom pia razliitih
marki.
- Nee vam biti teko da se poslui
te sami? ae i led su tu, kraj vas. O d
mah se vraam, samo da neto ob
uem . ..
Lesli klim nu glavom, bacajui ispod
oka pogled na pune grudi pod njenom
haljinom, i to tako da plavua to primeti. Bilo je neophodno da pomisli
kako je ve opinjen njenim neospor
nim arim a i postane samouverena. U
toj maloj igri koja se priprem ala Lesli
je bio pravi majstor; i to ne samo zato
to je na raspolaganju im ao i svoju ve
liku vetinu hipnotizera.
Sa uivanjem bi popio au dobrog
konjaka koji je zapazio na stoiu, ali
se to nije slagalo sa ulogom kakvu je
trenutno igrao; jo uvek je morao izig
ravati nespretnog i zbunjenog provin
cijalca koji ne zna kuda e s rukam a
pred nekom zgodnom enom. Plavua
je oigledno ve stekla takav utisak o
njemu, jer je izostao uobiajeni trik sa
odkrinutim vratima kroz koja bi mo
gao da vidi kako se presvlai.
Ovako, ena se vratila nekoliko m i
nuta kasnije, zakopavajui na grudi
ma tanku bluzu ivih boja, nemarno
prebaenu preko uske crne suknje.
Njoj se uri, pomisli Lesli. Zna da
e uskoro morati da se svue, pa se i
ne trudi da uredi odecu ...
- O h, pa vi se jo niste posluili? uskliknu ena. - Viski? Din? Samo re
cite!
- Konjak . . . - nervozno odgovori
Lesli prelazei rukom preko ela. -

13
Oprostile, gospoo . . . stvar je prilino
hitna . . . moete li mi rei gde mogu da
naem Pita?
- Pit, Pit, Pit! - toboe gnevno lupi
ena nogom o pod, izvijajui usta u jogunast osmeh. - Kako ste uli ovamo,
elite samo Pita, kao da ja ovde ne po
stojim!
Leslijeva ruka je drhtala dok je od
nje prihvatao au sa konjakom, izbegavajui da pogleda u izrez enine blu
ze.
- U h . .. o v a j. . . a \ ste, m is lim ...
veoma privlani, ali P it. . .
Plavua sa uivanjem srui aicu
viskija niz grlo i iroko se osmehnu.
- Eto, ve esti put pitate za Pita . ..
a moje vas ime uopte ne zanima?
-Oprostite! - Lesli skoi na noge. Potpuno sam smetnuo sa uma. -- Lesli
Eldrid . ..
- Drago mi je. - O na znaajno stisnu
ruku koju joj je pruio. - Rita . ..
- S am o Rita?
Plavua se smesti na trosed pored
Leslija i otpi jo jedanj gutljaj i/, svoje
ae.
- P it. . . - ree zamiljeno. - Pit se iz
viri java to nije mogao da vas saeka,
Lesli. Zam olio me je da vam pravim
drutvo dok se ne vrati. Da, jo ne
t o . . . rekao je, ako se vama bude toli
ko urilo da ne budete mogli da ga sa
ekate, moete meni preneti sve to
imate da mu poruite. Zadovoljni, mister Eldrid?
Lesli je lagano vrteo glavom.
-'Ne znam . . . nismo se tako dogovo
rili. Istina, posao nije nikakva tajna,
a l i . ..
- Mukarci! - Irknu plavua prezri
vo. - Uvek neke poslov ne tajne. Mogu
vam rei da me va i Pitov posao nim a
lo ne zanima, mister Eldrid! to se
mene tie . . . - ona slee ramenima. -

14
Pil mo je zam olio da mu uinim uslu
gu, nita vie.
Lesli baci pogled na sat.
- H m m m . . . nije rekao kada e se
vratiti?
- Odreeno ne, ali sam stekla utisak
da ga do jutra neu videli - osm ehnu
se Rita. - ujte . . . zato ne biste pre
noili ovde? Ujulru moete na miru
razgovarali, svei i odm orni. A?
- Ne znam - Lesli se vrpoljio. - Bo
jim se da ne bih mogao . .. uskoro tre
ba da se naem o sa gospodinom Morlensonom, Pit i ja. U stvari. Pit je treba
lo da vodi taj razgovor, znate . . . ja ni
sam upuen u sve detalje. Ali, kad nje
ga n e m a . ..
-G luposti - vrsto ree plavua. Pozovite tog vaeg Mortensona telelonom, izvinite m u se i odloite razgovo
re za sutra. Dan manje ili vie, kao da
je to vano.
- U ovom sluaju jeste . . . Mortenson ujutru polee za Panamu . ..
Lcslijevo lice pokazivalo je toliko
razoaranje da se plavua gotovo saalila na njega. O sm chnula mu se i blago
ga pogladila po ruci.
-ao mi j e . .. Kad stvari ve lako
stoje . .. stvarno nije lepo od Pita io se
izgubio.
- Ne znale sluajno kuda je otiao?
- Znate valjda Pita? Taj nikada nita
ne govori - slee Rila ramenima.
- Da, da - klim nu Lesli glavom. ujte . .. ako bih vam ostavio poruku
za njega ... ali ne . ..
Zalo ne? Velike poslovne lajne? u njenom glasu ponovo se osetio pre
zir.
Oprostite - Lesli kao pocrvene. Nije da nem am poverenja u vas, ali
znate kako je . . . ima jo uesnika u
ovom poslu koji su meni povcrili svoj
nov ac . . .

Puni Wcst - Borilaka vetine 9

- To me ne zanim a . . .
Lesli se nekoliko trenutaka kolebao,
a onda se osmehnu.
- Pa dobro, vidim da drugog izlaza
nema. Napisau nekoliko rei Pitu i
ostavili m u broj telefona na kojem me
moe nai ako se vrati pre jutra. Vi
ete mu predati poruku?
- Svakako - osm ehnu se Rila, prote
ui se na leaju, ali se jasno videlo da
nije vie naroito zainleresovana da
zavede Leslija. Verovatno je raunala
na lo da e u ostavljenoj poruci dozna
li sve to eli.
- Imate negde hartije za pisanje? I
koverat?
ak i laiku bi bilo jasno da plavua
nije mnogo vremena provela u ovoj
kui. Zbunjeno je preturala po liokama glomaznog pisaeg stola, da bi, na
svoju sreu, naila na neki stari koverat i nekoliko listova hartije.
S preleranom panjom Lesli poe
da savija list hartije sa kratkom poru
kom koju je hitro navrljao. iako je
Rita pom no pratila svaki njegov po
kret, prom aklo joj je da je ispisani list
nestao u njegovom depu, a da se u ko
vertu naao drugi, potpuno prazan.
- Eto - osm ehnu se Lesli ostavljaju
i koverat na stolu.
Dae te ga Pitu,
zar ne?
- Rekla sam vam vcc - hladno odv
rati ena.
- Hvala vam
stidljivo je pogleda
Lesli. Zaista teta sto se ovoliko u
rim, inae . ..
- Inae?
Duga pria - odm ahnu Lesli gla
vom. Hvala vam jos jednom. Nadam
se da em o se ee v i a li. ..
Laku n o c . ..
ena je nezainleresovanim pogle
dom ispratila njegov odlazak, ne poka
zujui nim alo elje da poe za njim

Puni West - Borilake veline 9

bar do vrata. Lesli na trenutak zastade
u holu, toboe vezujui pertlu na svo
joj cipeli.
ula ga nisu varala. Na spratu, iznad
njega, nalazio se jo neko . . .

- Glupao! - siktao je oveuljak le

denih oiju u previe elegantnom odelu, koga ak ni cipele sa visokim po
tpeticama nisu uspevale da izdignu
dal je od pet stopa i tri-etiri ina. - Za
to ga nisi zadrala kada sam ti rekao?
-Ti si lud, Harvi! - otro odvrati
Rita. - Zbog ega je, do avola, trebalo
da ga zadrim? Hajde, reci?
- Kako zbog ega? Da bismo doznali
neto vie o onom prokletom njukalu, eto zato!
- R aunala sam da e stvarno osta
viti tu aavu poruku? Kome bi palo
na pamet da nas je mom ak odm ah
proitao, do avola? Meni svakako
ne . . . izgledao je kao obian glupan!
- Glupaa si ti - razoarano je m r
mljao oveuljak, krivei lice. - Zna
ta . . . ponekad pom islim da bi trebalo
prepustiti Badiju da te malo propusti
kroz ake.
Drugi ovek, grmalj tupog lica koji
je sve vreme utke stajao kraj njega,
sada se pohotno isceri. Njegove sitne
oice pratile su svaki pokret iene koja
je nervozno etkala po salonu sa ciga
retom u ruci. Ogrom ne aketgrile su
mu se u iekivan jfi.
- Samo ti reci, Harvi - promumla-. Ja sam spreman . . .
-S am o pokuaj, neto - prezrivo
ree ena. - znate ta bi vam ef ui
n i o . ..
- Ponekad pom islim da ef ima pre
vie poverenja u tebe - proguna ma
lian. - Jednog dana e shvatiti koliko

15
je pogreio, a onda ...
Sledio je veoma slikovit pokret ru
kom ispod grla od kojeg se ena strese.
Drhtavom rukom nasula je sebi novu
au viskija.
- Nas nee posluiti, lutkice - zabrunda Badi.- Ili je taj viski suvie fini
za mene i mog ortaka, a?
- Sluite se sami - prezrivo procedi
Rita. - ta sada? Sefa u ovo doba ne
moemo n a i. .\
- Ne, nije u gradu - odm ahnu Harvi
glavom. - Uostalom . ..
Plavua je iznenada dola do neke,
po nju ne ba lake odluke.
-M isli li ti ono to ja mislim, Har
vi? - upita tiho. Glas joj je bio promukao.
- Da ef ne mora ni doznati o Pitovom drugaru? - usta mu se iskrivie u
neugodnu grimasu. - Veliku uslugu
trai od mene i mog ortaka, R ita . . .
v e lik u . . .
O na se kao sluajno igrala dugmad ima svoje bluze. Badi pohlepno obliznu usne.
- Nije niska ni cena koju sam sprem
na da platim . ..
- A h a . ..
Harvi ustrim korakom prie stoiu i nali sebi veliku au viskija. Glas
m u je i pored toga bio nesiguran kada
je ponovo progovorio.
- Odm ah? Obojica?
- Kako god hoete? - nemarno se
osm ehnu Rita. - Dogovorite se ...
meni je svejedno ...
oveuljak olabavi vor svoje kra
vate i baci upitan pogled prema Badi
ju. Ovaj ga je glupavo posmatrao.
- Sluaj, B a d i. . . - poe on. - Neto
mi pade na p a m e t. . . ta ako se onaj
momak vrati da nas uhodi, a? Ve je
posumnjao, video si to . . . nije ostavio
nikakvu poruku Pitu, iako je rekao ...

16
-Pa?
- Ne bi bilo loe da izae i malo
procunja oko kue, a?
- Misli? - pogled grmalja neodlu
no je prelazio sa oveuljka na enu i
natrag.
-Sigurno - klim nu Harvi glavom,
oblizujui usne. - A ako nikoga nema
u blizini, ostani negde u prikrajku i os
matraj ulicu, m oda naie kasnije. Ja
u za jedno pola sata izai da te zamenim. Vai?
- Ako mjsli da tre b a . . . - posluno
klim nu glavom grmalj.
- Apsolutno sam ubeen da treba vrsto ree Harvi, a na usnama m u je
igrao lak osmeh. - Kad se vrati, dobie dobar d u p li viski. Moe?
- Uh, fino! -Badijeve debele usne rairie se u grimasu oduevljenja. - Re
kao si dupli, pazi!
-Znam , dupli - klim nu Harvi gla
vom. - Idi sad, adi. I budi oprezan!
- Ne brini, nita - isceri se grmalj.
Lesli je sa osm ehom posmatrao tu
malu igru sa bezbednog mesta kraj
jednog od velikih prozora salona^ Ovi
ljudi su zaista pravi amateri, pomisli.
Pravo je udo kako su uspeli,da uhva
te i spetljaju Pita. Mora da je tu Rita
odigrala glavnu ulogu; Pit je uvek bio
slab prema enama, a kada u blizini
nije bilo nijedne riokose bio je spre
man da se zadovolji i plavuom . . . po
gotovo ovakvom kakva je bila ta iz
azovna Rita.
Njegov otri sluh ve je razabirao
teke Badijeve korake na betonskoj
slazi oko kue i on se neujno povu
kao u senku grupice drvea u malom
vrtu. Badi je zastao nekoliko jardi da
lje i u mraku blesnu plamen upaljaa.
ulo se ,zadovoljno roktanje kada je
grmalj buno povukao prvi dim.
Dobar straar, nema Ma, pomisli

Poni West - Borilake vetine 9

Lesli. Od njegove neopreznosti vea je
samo njegova glu p o st. . . Kako je
samo lako dozvolio Tom Harviju da ga
ukloni iz kue. H m m m ...
U mraku se njegove usne rairie u
veseo osmeh. Ne bi bilo loe da se
malo poigra s tom neobinom drui
nom . ..
- Halo, Badi! - proaputa on drei
se i dalje senke.
Cigareta ispade iz grmaljevih od zaprepaenja otvorenih usta.
K . . . ko je to? efe ...?
- Ja sam, Badi - osm ehnu se Lesli.
Njegov plan odvijao se ak i bolje nego
to ga je zamislio. - ta radi ovde?
- Harvi me poslao na strau . . . Hej,
gde ste, efe, ne vidim vas! - Badi se
zbunjeno osvrtao oko sebe.
- Nije vano gde sam! - Leslijev a
pat bio je strog. - Sluaj d o b r o . . . prii
prozoru salona i pogledaj ta rade Rita
i Harvi!
- Koji prozor? Ovaj?
- Ne taj, prokletstvo! Onaj drugi! Lesli se jedva uzdravao od smeha.
- Sefe . . . - nesigurno zausti Badi. A ako onaj mom ak naie?
- Nita ne brini, ja sam na strai um iri ga Lesli. - Samo ti pogledaj ta
oni rade.
Badi se oprezno nadviri na prozor i
Lesli m u neujno prie s lea. Znao je
da e prizor u salonu svakako privui
svu grmaljevu panju, ali nije oekivao
nikakvu burnu reakciju. Za takvo ne
to Badi je jednostavno presporo mis
lio.
Samo, ovoga puta nije raunao na
instinkt. Shvatio je da neto nije u
redu tek kada je grmalj sa obe ogrom
ne pesnice tresnuo o prozorsko stak
lo.
- Prokleti Harvi! - /.aurlao je. - Pr
ljav' trik!

Puni West - Borilake veline 9

Uprkos svojoj teini, s lakoom se
prebacio preko niskog prozora, ne ob
raajui panju na ostatke stakla. Sa
mesta na kojem je stajao, Lesli je jasno
video oveuljka koji je, nag do pojasa,
hitro odskoio od troseda pridrava
jui rukom pantalone. Rita, potpuno
gola, vrisnula je od straha i skupila se
u jednom uglu.
Harvi je bio brz kao zvearka. Pre
nego to su Badijevi ogromni koraci
uspeli da dovedu grmalja do njega u
ruci m u se pojavio revolver. . .
Moda je oveuljak bio svestan da
nikakve pretnje vie ne mogu zausta
viti razbesnelog diva; m oda je i sam
bio toliko uplaen da je reagovao ins
tinktivno ...
Ili je moda jednostavno voleo da
u b ija . . .
Bilo kako bilo, revolver u njegovoj
ruci zalajao je tri puta i ogromno Badijevo telo zanjihalo se pod udarcim a
metaka.
Noen inercijom, grmalj je nainio
jo jedan, jedan i po korak, a onda se
s troskom sruio na pod. Njegovi kao
kande isprueni prsti ukoili su se na
svega nekoliko ina od Harvijevih
nogu.
U iznenadnoj tiini ponovo se zaorio
Ritin kretavi krik.
- Zavei, prokleta bila! - zaurla o
veuljak i cev revolvera okrete se pre
ma njoj. O na zaula, irom otvorenih
usta i razrogaenih oiju, nesvesno se
jo vie skupljajui pred preteom cr
nom cevi.
- H a r v i. . . n e m o j. . prom ucala je.
- Zavei!
O na nemo klim nu glavom, pratei
svaki njegov pokret.
Oboje su u oku, pomisli Lesli.
Moda je ovo moj trenutak . ..
Rita je ponovo vrisnula kada je on

17
preskoio okvir prozora i naao se u
salonu, bez ikakvog uma. Harvijeve
oi bukvalno su iskoile iz duplji, na
trenutak je potpuno zaboravio na
oruje u ruci.
No njegova zbunjenost nije trajala
dugo; zverski iskezivi zube, oveu1jak lagano podie revolver i uperi ga
Lesliju u grudi. Ovaj ga je posmatrao
sa osmehom na licu, potpuno nepom i
an i oputen.
Poznavao je tipove kakav je bio ovaj
Harvi; a posle onoga to je video, o nje
m u je znao gotovo sve . . . bar kada se
radilo u pucanju i ubijanju . . .
Harvijeve oi trijum falno su zablis
tale u iekivanju trzaja revolvera u
ruci, otrog pdenja, tupog udara met
ka o te lo . . . svega onog to se u njego
voj nezreloj svesti identifikovalo sa or
gazmom . . .
Harvi je uivao u ubijanju . . .
Njegov prst je pritisnuo oroz. Jed
nom, drugi, trei p u t .. .jo jednom . . .
sve dok igla nije prazno kljocnula. U
oblaku plavkastog barutnog dim a,
Lesli je jo uvek stajao na istom mestu,
sa istim onim osmehom na usnama.
Pokreti tela kojim a se uklan jao sa pu
tanje mecima bili su tako hitri da su iz
micali oku.
Bilo je to previe za Harvijeve nape
te nerve. Ispustio je prom ukli krik,
kao ranjena zver i lagano skliznuo na
pod, savijajui se u kolut. O dbijao je
da prihvati ono to su m u ula govori
la; u svetu na koji je on navikao ljudi
su padali kada im se u telo srui toliko
olova sa nekoliko stopa rastojanja. A
ovo . . . ne, Harvi to nije mogao da poveruje. ..
Riti su uzdrhtale ruke skliznule sa
lici koje je zaklanjala od trenutka
ka< l je Lesli uskoio u prostoriju. Gle
dala :j u Leslija zapanjenim poglo-

18
dom, a zatim prenela pogled na Harvija koji je cvileo u svom uglu.
- Ti? - proaptala je. - ta se dogo
dilo? N isi. . . nisi mrtav? A Harvi?
- Ko vas je poslao ovamo? - otro
upita Lesli, strogo gledajui enti. Govori!
Ona je nemo odmahivala glavom,
lica bleeg od krea.
U dva koraka Lesli se stvori pred
njom.
- Govori!
- . . . . . . e f. ..
- Ko vam je ef? Ime? Adresa? Brzo!
- Lesli je snanim rukam a tresao nje
na naga ramena, i protiv svoje volje se
divei njenom savrenom tclu.
- Donas ...
- To mu je ime?
- Da . . . jedino koje znam . . . mister
Donas.
Lesli podie glavu. Iz viane tame,
odnekud sa zapada, dopiralo je tuno
zavijanje policijske sirene. Ovoga puta
policija je bila bra nego obino.
- Gde ga mogu nai?
- Ne znam . . . on uvek trai nas . . .
niko jo nije bio u njegovom stanu.
Sirena policijskih kola postajala je
sve snanija. Nije imao jo mnogo vre
mena.
- Gde je Pit?
- Ni to ne znam. Donas ga je neku
da odveo?
- Uz tvoju pomo, naravno?
ena je lagano dolazila sebi i to se vjdelo po pogledu koji je prvi put poka
zivao neto drugo osim straha. O d
m ahnula je glavom.
- Ne, ja nisam . . .
Uz otro kripanje guma policijska
kola skrenula su u ulicu u kojoj se na
lazila iznajmljena kua. Sirena je zavi
jala glasnije nego ikad.
Dva policajca, sa revolverima u ru

Poni West - Borilake vetine 9

kama, upala su u salon svega tridese
tak sekundi kasnije. Nemo su se zgledali kada su ugledali prizor pred so
bom. Mrtvac na podu, naga ena na
kauu i ovek koji zastraeno cvili zg
ren u jednom uglu.
Bie to jo jedna naporna no za io
nako premorene policajce Los Anelesa. ..

Iz ulaza jedne od susednih zgrada

Lesli je sa osmehom posmatrao poli
cajce koji su se leno vrzmali oko n jego
vog porea, verovatno proveravajui Ritinu priu o oveku koji se iznena
da pojavio, ubio Badija, obraunao se
sa Harvijem i nju pokuao da siluje.
Bilo je to pria koje e se Rita i Harvi
svakako drati, ukoliko je ovaj drugi
ve uspeo da se povrati iz oka.
Samo, ako su se policajci i tehniar,
koji je uz pomo svetiljke posipao prahomk volan i unutranjost kola, nadali
da e nai nekakve otiske, onda su se
grdno varali. Leslijevo pravilo ve go
dinam a je bilo da pazi na svoje trago
ve, a teka obuka koju je proao stvo
rila je od njega pravog majstora u
tome. A bilo je tu jo ne to . . .
ak i kada bi njegove otiske prona
li u kolima, oni policiji ne bi govorili
n ita .. . jer, ovek po im enu Lesli Eldrid nije ni postojao, bar to se policij
skih i drugih kartoteka po Americi ti
calo.
Drei se mranog ulaza, Lesli nai
ni nekoliko hitrih pokreta kako bi po
vratio malo topline svom telu. Ovo e
kanje se oteglo, a napolju je postajalo
sve hladnije. Kia nije pljutala onako
snano kao pre toga, ali se zato pretvo
rila u dosadnu izmaglicu koja se pro
bijala do kostiju.

Iuni H l' s i - Borilake veline 9

Sreom, lo nije potrajalo jo dugo.
Lcsli s zadovoljno osmehnu, jer se
potvrdila jo jedna od njegovih pre
tpostavki. Ma ko bio Ritin, Harvijev i
Badijev sel, taj tajanstveni mister Donas imao je dugu i iroku ruku. Pred
ulazom u zgradu zaustavio se ogromni
blistavi evrolet iz kojeg je ustrim
korakom izaao visok i vitak covek u
kinom mantilu. Njegova seda kosa za
blistala je pod svetlom sa policijskih
kola; zaista dostojanstvena pojavu, sa
elegantnom konom tanom u ruci.
Jo jedan od onih izvrsnih adv oka
ta koji veoma uspeno izbegavaju poreske obaveze, zakljui Lesli. Bez
mnogo skrupula, posvetili su se zatiti
krupnih kriminalaca, naplaujui svo
je usluge najee u gotovom novcu ili
nekretninama kojima ak ni najsavesniji poreznici nisu mogli da uu u trag.
Ako se Lesli nije varao, itava druina
e za koji trenutak pred nekog dremovnog sudiju koji e odrediti krup
nu kauciju. Advokat e hladnokrvno
ispisati ek i Rita i Harvi e ponovo
biti na slobodi.
A do suenja za Badijevo ubistvo
moe se mnogo loga d o g o d ili. ..
Zavukavi ruke u depove, Lesli se
nem arnim korakom uputi u pravcu
kue ispred koje su bila parkirana ve
troja policijska kola. Radoznalo je za
stao i zagledao se u iromk otvoreni
ulaz, sve dok ga jedan policajac mrzo
voljno nije opom enuo da se udalji.
Promrmljavi neto, Lesli se izgubi u
mraku, ali je njegov cilj bio postignut.
Svetio koje je spolja prodiralo u og
romni evrolet bilo je dovoljno da
njegove otre oi proitaju natpis na
kartici privrenoj pored volana.
Adv okat A. A. Hargrejvz, Keslcr Bilding, Los Aneles ...
Laku no, mister Hargrejvz, os-

19
mehnu se Lesli u sebi. ini mi se da
u uskoro doci u posetu vaim van
svake sumnje raskonim odajam a u
keslcr Bildingu. A dotle, spavajte mir
no i ne dozvolile da vau savest uzne
miri koja hiljada dolara koju ete pri
miti zato to ste jo jednog ubicu potedeli gasne komore!

Izaav i iz taksi ja, Lesli baci jo je

dan pogled na sal. Njegovo oseanje za
vreine, izotreno dugim i napornim
vebama, govorilo mu je isto to i asovnik: od trenutka kada je krenuo do
Pitove kue prolo je svega neto vie
od jednog asa.
Polumrani bar sada je bio gotovo
pun i Lesli se m ukom progura do an
ka.
- Konjak.
Pablito klim nu glavom, osm ehujui
se. Njegove vete ruke izvukle su iz ne
kog zapeka flau odline francuske
marke i on je podie upitno gledajui
u Leslija, kao da nasluuje da pred
njim nije obina muterija.
-O dlino! - osm ehnu se Lesli. Hvala!
Sa uivanjem je udahnuo blagi miris
plemenitog pia, neno grejui au
meu dlanovima. Pogled mu je lutao
po onih nekoliko stolova.
Loni Osmond bio je jo uvek na is
tom mestu, samo to one zamane
dame vie nije bilo pored njega. Njego
vo natuteno lice se razvedri kad ugle
da Leslija.
- Hej, ortak! - uskliknu veto se pro
bijajui do njega. - Gde si, do avola,
bio? Traio sam te u sobi, zna.
- Im ao sam posla - nemarno odgo
vori Lesli. - Da popijo neto?
-To nikada nisam odbijao - sveca-

20
no odvrati Loni, stavljajui olucani e
ir na srce. - Pablito ...
Morao je saekati da gluvonemi
Meksikanac pogleda u njega. - Viski pokazao je pokretima usana i Pablito
klim nu glavom. aa s piem stvorila
se pred Lonijem samo trenutak kasni
je.
-O ho! - oduevljeno huknu Loni
okusivi pie. - O voje ve bolje . . . de
set puta bolje od viskija koji nam ob
ino slui. Zna da ovo ti plaa . . .
- Zar je on takva krtica?
- ko? Pablito? Taman posla! Dovolj
no je to nas stalno kreditira kad vidi
da zaista nemamo love. Ipak, bilo bi
previe oekivati da nas asti najbo
ljim viskijem, zar ne?
- ko bi rekao da jo ima takvih ho
telijera - nasmeja se Lesli. - Nego,
L o n i. .. novi sam u ovom gradu, govo
ri li ti neto ime misler Donas?
- Donas? Cime se laj dentlmen
bavi?
- Konkretno ne znam, ali je posao u
svakom sluaju prljav.
Loni slee ramenima.
- Takvih u ovom gradu ima bar sto
tinu hiljada, ortak. Donas sigurno
nije nita posebno, jer nikada nisam
uo za njega.
- H m m m . .. a, eto, ja imam utisak
da su njegov i poslov i prilino krupni,
Loni.
Siguran si?
Potpuno.
- O nda ti ja, ortak, ne mogu pomoi.
Tvoj Donas je svakako jedan od onih
takozvanih potenih graana, zna na
sta mislim. Njegovi poslovi retko izbi
jaju na vidclo, jer uiva podrku na
pravim mestima. Vcrovatno nikada
nije ni uprljao svoje manikirane rui
ce. Drugi to rade za njega, /na.
To bi \ec molilo biti (smelinu se

Poni Wesi - Borilake vetine 9

Lesli. - Jo jedan viski?
-O dlian pred log. S lu a j. .. taj D
onas te mnogo zanima?
- Prilino.
-A ko hoe, mogu da se raspitam
kod drugara. Moda je neki od njih
ve uo za njega, la ga zna.
- Ideja nije loa, s a m o ... meni se
uri, Loni.
Videlo se da Lonijev mozak pod ot
rcanim eirom ubrzano radi, potpo
mognut drugom aom dobrog viskija
koju je za kratko vreme sruio niz. grlo.
Lesli ju se iz asa u as sve vie dopa
dao; oi su mu imale inteligentan po
gled i svakako bi doterao daleko u sva
kom poslu kome bi se posvetio do kra
ja. Nevolja s njim bila je, meutim, u
tome io nikada nije imao dovoljno
motivacije za bilo kakav ozbiljniji po
sao, zadovoljavajui se time da se sna
lazi iz dana u dan.
A moda to i nije tako loe, pomis
li Lesli. ovek bez obaveza . . . Samo,
to nije za mene. Oseam previe odgo
vornosti za sve ono to se oko mene
zbiva i sve ono io znam i um em koris
tim da bar pokuam da spreim one
najgore nepravde. Jer, ljudi poput Lonija doprineli su lome, u manjoj ili ve
meri, povlaei se u sebe, gledajui
svoja posla, raunajui s lim da su po
licija i sudovi plaeni da vocle brigu o
njihovoj bezbenosti.
Uhvativi Pablitov pogled. Lesli mu
dade znak i dve nove ae pia slvorie se pred njima. Loni se zahvalno osmehnu, zadubljen u misli.
Dakle? - ree Lesli kada ovaj d u
boko uzdahnu i prinese au usnama.
Neto si smislio?
- Aha .. . vcrovatno zna, ima ljudi
koji znaju gotovo sve sto se zbiva u
podzemlju. Posao im je da prodaju inlormaciic zaintCrosov anima . .

Poni Wcsl - Borilake veline 9

- Znam. Ne /.nam jedino kako da do
em do jednog od takvih.
-To nije leko. Samo . . .
- S am o su njihove informacije pri
lino skupe, to si hteo da kae?
Loni klim nu glavom.
- Nemoj misliti da im am nameru da
ti izvuem lovu. ali stvari tako stoje.
ak ti unapred ne mogu ni rei koliko
e to stajali, /na. Cena zavisi od loga
koliko je ovek o kome eli nelo da
dozna moan i opasan. Sad, za tog
Donasa nisam jo uo; moe se dogo
diti da /.a sto dolara doznam i devojako prezime njegove babe. A opet
on slee ramenima. - Nikad se ne
zn a ...
- Lova nee bili problem - osmehnu se Lesli. - U pitanju je samo vreme.
uri mi se, rekoh li.
-Zna li jo neto o lom Donasu
sem njegovog imena?
- Mak*. Im ena ljudi koji sigurno
rade za n jega. Harvi, mali rastom, veti
ma elegantno obuen, ima oi kao iz
vaene iz zamrzivaa, lako potee re
volver . ..
-Znam ga - klim nu Loni glavom. Opasan tip . . . nema odreenog gazdu,
radi za onog koji najbolje plati. Mora
da je i njegov ortak Badi bio s njim?
- Tano - osm ehnu se Lesli. - Samo,
Badija vie nema, Loni. Harvi ga je
ubio?
- To se i moglo oekivali - slee
Loni ramenima. - Badi je bio prilino
glup momak, a Harvi je to zloupotreb
ljavao. Bilo je samo pitanje vremena
kada e ovome s v a n u li. . .
- 1 jedna enska je bila s njima. Pla
vua, visoka, savreno graena; velike
grudi. Zove se Rila.
- Nju ne znam - odm ahnu Loni gla
vom. - Vcrovatno i nije mnogo vana.
Takv e enske najee slue samo kao

21
mamac za glupe momke sa dubljim
d/epom.
- I ja sam stekao takav utisak. Da li
su li ovi podaci dovoljni, Loni?
- Ako nita vie ne zna, onda m ora
ju bili - nasmeja se Loni i obli/.nu
usne. - S lu a j. . . .
-Znam . Prijao bi ti jo jedan viski.
- Eto! O dm ah sam znao da em o se
odlino slagati, ortak - isceri se Loni.
- Nego. zar nije krajnje vreme da mi
kae i ime, a?
- U pravu si. Izvini to ti ga nisam ra
nije rekao. Lesli. Lesli Eldrid.
- Lesli - tiho ponovi Loni. podiui
au. - E, pa, za uspeh u ivom tajan
stvenom poslu. Lesli! Mogu li da te zo
vem Les?
- Ako ti se tako vie dopada . ..
- Ne, ali je zato m nogo krae. Zbog
ega bih se nepotrebno zamarao?
Hvala na picu . . .
- Ve kree?
- Sam o do telefona. Da vidim da li je
m alori Estcrhazi u svojoj jazbini.
- Estcrhazi? Tako se zove ovek koji
treba da nam pomogne?
Loni slee ramenima.
- Tako bar on tv r d i. .. zbog ega mu
ne bismo i poverovali? O v a j. . . video
si onu ensku koja je pre sal-dva bila
sa m nom?
- Aha. Zgodna enska - s razumevanjem klim nu Lesli glavom.
- Ako se sluajno pojav i dok ja tcleloniram . . . zamoli je da me saeka.
Zna i sam, nee dugo trajati.
- Naravno, Loni. Nita ne brini. Va
no je samo da mi to pre nae tog Es
terhazija.
Iskapivsi au i zadovoljno cmok
nuvi usnama, Loni se izgubi u pravcu
kabine. Lesli ga je pratio pogledom sa
I inim smekom na usnama. Loni je i/
asa u as postajao sve zanimljiviji :

22
sim patiniji i on se jo nijednog tre
nutka nije pokajao to ga je mokrog i
prom r/log prim io na auto-putu.
Loni se vratio nekoliko m inuta kas
nije izduenog lica.
- Nisi ga naao?
- Nisam - skitnica odm ahnu gla
vom. - Pravo da li kaem, u d no bi
bilo i da jesam . . . u ovo doba obino
se muva po barovima.
- Misli da bismo negde mogli naloleti na njega?
- To svakako. Jedino io bi to moglo
da potraje malo due, a ja . . . z n a . . .
- Ti eka onu zgodnu dam u o kojoj
si maloas govorio, a? - osm ehnu se
Lesli.
- Ne vredi kriti - slee Loni ram eni
ma. - ovek im a svoje potrebe, a De
bela Mog je pare po m om ukusu.
- Zato Debela Mod? Ona nije debe
la, Loni.
- Z nam -- uzdahnu skitnica - obr
ui u rukam a au s viskijem koju je
Lesli predostrono naruio za vreme
njegovog odsustva. - Njoj one njene
obline savreno stoje, ali ta e kad
sve druge enske pate od neke uobra
ene vitkosti, pa u poreenju sa n jima
ona izgleda debela.
- Da, lako je to - klim nu Lesli gla
vom. - Sluaj, im am ideju. Ako se tvoja
prijateljica uskoro pojavi, zalo ne bis
m o i nju poveli? A kada zavrimo po
sao sa Eslerhaz.ijem, vas dvoje ste slo
bodni. ta kae?
- Ideja mi se dopada . . . bojim se
samo da se ona ne zadri. Ti ree da li
se jako uri?
- Pola sata ili sat ne menjaju mnogo
stvar - slee Lesli ram enim a. - A ako
v e . . .
O n zaslade, jer ga Loni vie nije ni
sluao. Ozarenog lica gledao je u prav
cu ulaza u bar-pdc se upravo pojavlji

Poni Wesl - Borilake veline 9

vala Debela Mod sa jo nekoliko devojaka.
- O rtak - nasmeja se Loni trljajui
ruke - tvoj problem je reen. Ekspedi
cija je spremna za polazak!

Uroeni optim izam postepeno je

naputao Lonija Osmonda, otprilike
onom brzinom kojom su prelazili iz
jednog u drugi bar u okolini. Njihovo
traganje trajalo je dva sata, a matori
Esterhasi kao da je u zemlju propao.
Stavie, kao da se nam erno trudio da
zametne svoj trag: u jednom baru rekli
bi da je izaao pre m inuta ranije, u susednom da je bio pre vie od dva sata,
u onom do njega da se nije pojavljivao
ve nedeljama.
Umorno vukui noge ve propisno
iscrpljene
napornim
peaenjem,
Loni ispod oka baci pogled na Lesli ja
i Mod koji su utke koraali pored nje
ga. Na sreu, njihovo raspoloen je bar
se nije kvarilo, verovatno zahvaljujui
po jednom piu koje su popili u goto
vo svakom baru u koji su ulazili. Debe
la Mod koraala je isto onako izazovno
kao i dva sata ranije, dok se po Leslijevom lakom hodu moglo zakljuili da
je ovo sve za njega samo obina laka
etnja.
- Da vidim o jo ov de - proguna
Loni zastavi pred neupadljivim us
kim prolazom izm eu dvoju zgrada.
Lesli se zbunjeno osvrte oko sebe, jer
ba nita nije odavalo blizinu nekog
nonog kluba, ali je Loni ve vodio si
gurnim korakom kroz prolaz. Otvorio
je jedna vrata probi jena u zidu lovo od
njih i odm ah su se nali na poetku
stepenita koje je vodilo nanie, u ob
lak dim a iz kojeg se probijao zamor
poselilaca i glasna muzika.

Poni West - Borilake vetine 9

Lonijev orlovski pogled istog asa je
zapazio drutvo koje se spremalo da
izae i on se stuti da zauzme sto, pre
nego to su Lesli i Mod stigli da reaguju, praen kiselim pogledima nekolici
ne gostiju koji su ranije bacili oko na
taj sto.
-Uh! - uzdahnu M od zbacajui,
mokri kini mantil s ramena. - Bilo je
ve krajnje vreme da malo sednemo.
Zatresla je crnim kovrdama i ispod
oka bacila pogled na Leslija koji joj je
utivo pridrao stolicu da sedne. Loni
ga je posmatrao zapanjen pogledom; i
ne samo on. Fini m aniri bili su oigled
no prava retkost u Plavoj laguni,
nonom lokalu koji je svoje ime verovatno dobio po ogrom nom akvarijum u koji je sad prazan i suvian hladno
svetlucao svojim staklom obojenim u
dreavu plavu boju.
-O gladneo sam od ovog peaenja
- uzdahnu Loni pritiskajui rukama
eludac. - Im a li ko ta protiv jednog
hamburgera?
- Ja ne! - nasmei se Mod. - Iako bih
moda trebalo da odbijem . . .
Ona rukam a zabrinuto pogladi sto
mak pod tesnom haljinom, izbacujui
istovremeno grudi, tako da se Lesli pob o ja a tkanina ne popusti pod pritis
kom.
- Skloni te tvoje balkone - proguna Loni ljubom orno. - Hoe da se,
opet svi zabulje u tebe, a?
-ta to tebi smeta? - osm ehnu se
Mod. - Vidi da se Lesli ne buni. Je Ii
tako, Lesli?
- Prizor je zaista fantastian - ozbilj
no klim nu Lesli glavom. - teta to
nije leto . . . mora da si u kupaem kos
timu jo privlanija, Mod!
- Ako je samo to . . . ima ovde i zim
skih bazena, Lesli - osm ehnu se ena.
- Dobro, ortak, ta jc ovo? - pobuni

23
se Loni. - Nismo se tako dogovorili, do
avola!
Lesli prte u smeh.
- Ne brini, Loni, nem am nameru da
li je otmem! Zaboga, moe samo da ti
im ponjuje to ima tako zgodnu en
sku. Je li tako, Mod?
- Prvo i prvo, ja nisam njegova en
ska - prezrivo Irknu ona. - Pola sam
s vama samo zato to Loni i ja im am o
jedan dogovor. Cisto poslovni dogo
vor, pazi, Loni!
- Nisam zaboravio - uzdahnu Loni.
- Ne mora me svaki as podseati na
to . . . valjda emo uskoro nai onu matoru budalu, pa moemo da preemo
na stvar.
- Zdravo, Loni, Mod - javi se krupan
bradati momak zavrnutih rukava sa
ogrom nim posluavnikom u rukama.
- Kao i obino, a?
- avola - isceri se Loni. - Najpre po
jedan poten hamburger, a onda viski
za sve. Najbolji viski, pazi, Elmere!
- Mora da si dobio na lutriji - slee
ram enim a bradati Elmer. - Jo neto?
- Da li je matori Esterhazt svraao
ovamo?
- Veeras nije, ali mi SoH ree da ga
svakog asa oekuje. Im a neki razgo
vor s njim.
- Fino! - Loni lupi rukom po stolu. Pouri s tim hamburgerima, Elmere,
pouri! Mod, razvedri se, uskoro kre
emo!
- 1 vreme je - mrzovoljno proguna
Mod vrpoljei se na svojoj stolici. Mogla sam za ova dva sata da uzmem
bar dvadeset dolara, i to bez po
m u k e ...
- Sve e ti to biti plaeno, devojice,
nita ne brini - pljesnu je Loni po ko
lonu. - Je li tako, ortak?
- Naravno - osm ehnu se Lesli. Dvadeset dolara, Mod?

24
- Pa, otprilike . . . neemo da sitnia
rimo. Zadovoljiu se i sa deset, ako tre
ba.
- Ne, neka bude dvadeset - odm ah
nu Lesli glavom, izvlaei jednu nov
anicu iz nem arno zguvane gomile. U zm i. . .
Novanica za tili as nestade u nje
nim nedrima, tako brzo da Loni raz
oarano uzdahnu.
- Nisi m orala toliko da uri, Mod,
do avola! - proguna on. - Za toliku
lovu mogla si ba neto i da nam poka
e, zna.
- Zna m oju tarifu, Loni - hladno
odvrati ona. - Dva dolara.
Lonijeve oi sevnue, ali itavu stvar
spase Elm er koji se pojavi sa ham bur
gerima i piem. G unajui neto sebi
u nedra, Loni zari zube u sve hleb, a
ni M od nije zaostajala za njim. Lesli im
se takoe svojski pridruio jer od ru
ka, koji je na brzinu pojeo u jednom
motelu, jo nita nije bio stavio u usta.
-Aha! - p rom um la Loni iznenada
punim ustima. - Najzad!
Lesli skrete pogled prema stepeni
cama. Niz njih je oprezno silazio koati starac potpuno sede kose, ali pra
vog i ponositog dranja. Odnosno,
tako je izgledalo bar na prvi pogled;
Lesli jevo iskusno oko brzo je procenilo da je takvo starevo dranje nepri
rodno. Mora da se radilo o nekoj po
vredi koja m u je, uprkos godinama,
potpuno ispravila kimu.
- Esterhazi?
-To je on - klim nu Loni glavom. Idem da ga pitam . . .
O n ustade, briui usta rukavom i
podie ruku da skrene starevu pa
nju na sebe . . .
Haragei!
Haragei, neobjanjivo esto ulo
kojim je Lesli Eldrid raspolagao, upo

Puni West - Borilake vetine 9

zorilo ga je i ovoga puta na neposred
nu opasnost. On sam to oseanje ne bi
nazvao ulom; jo manje estim. Za
hvaljujui obuci koju je proao, on je
to oseanje, uroeno svim ljudima,
razvio do savrenstva. Njegovo telo
reagovalo je bez svesne komande
mozga.
- Dole! - prosiktao je skoivi na
noge. Jednom rukom odgurnuo je Loni ja tako da se ovaj sruio na zid i ot
vorenih usta od zaprepaenja skliz
nuo na pod. Drugom rukom neto je
kopao ispod opasaa svojih farmerki.
U trenutku kada je Esterhazi klim
nuo glavom u znak da je prim etio Lonijev znak, vrata lokala naglo su se ot
vorila i na njim a su se ukazala dva
m om ka sa autom atim a u rukama. Tre
balo im je svega nekoliko trenutaka da
u guvi i d im u pronau svoj cilj i auto
mati su zapratali. . .
Jo uvek ukoen, kao poseeno
drvo, stari Esterhazi se postrance sru
io na sto kraj kojeg se naao. Njegovi
koati prsti snano su stegli prljavi
stolnjak i povukli ga prema grudima.
Neto je zasiktalo kroz va/.duh i ljudi
sa autom atim a u rukam a snano su se
trgli i zaneli unazad. Jedan od njih dospeo je da krikne, ali se njegov glas slio
sa klokotom krvi u prerezanom grlu.
Drugi je praznim pogledom zapanjeno
buljio u uski prorez na konoj jakni u
visini srca iz kojeg je briznula krv, ne
vidljiva na tam noj podlozi.
Dva tupa pada njihovih tela stopili
su se sa treskom stakla. Esterhazi je
potpuno svukao stolnjak i sada je u sa
mrtnoj borbi guvao tkaninu na svo
jim grudima.
-Loni, Mod, idemo! - dobacio je
Lesli job pre nego to je neka od ena
u nonom lokalu d jspela da vrisne.
epavi Mod za ruku, drugom rukom

PoVi H'c'sf - Borilake veliiie 9

je dohvatio Lonija /.a okovratnik i kao
lulku ga podigao na noge. Morao ih je
gotovo gurati ispred sebe da bi zaobili sada ve m irno Esterha/.ijevo lelo.
Br/.o, br/o - prosiktao je kada su
zastali pred telima ubica koja su zauz
imala gotovo itavu irinu stepenita.
- Br/.o, do avola! ta ekate, da stignu
njihove kolege?
l/.gurao ih je kroz uska vrata i na tre
nutak zastao nad telima ubijenih. Si
gurnom rukom posegao je u iroko ot
vorene rane i bez oklevan ja neto izvu
kao iz njih. Dva hitra pokreta i dve tan
ke metalne ploice u obliku zvez.de
bile su obrisane o njihovu odeu.
Lesli Eldrid je nestao i/ Plave la
gune pre nego to je bilo kome uopte palo na pamet da bi ga trebalo mo
da zadrati. ..

- Prokletstvo, Les-dahtao je Loni.Ne mogu vie! Imaj srca!

- Jo samo malo - hrabrio ga je Les
li, ulaui svu snagu da za sobom vue
Mod. - Valjda e naii neki tak si...
-Sam o mi nije jasno zato kidamo gunao je skitnica. - ta se nas lie ta
se dogodilo u Laguni . . . nismo ubili
ni matorog Esterhazija, ni onu dvojicu
tipova!
- S am o tako - osm ehnu se Lesli. Bojim se samo da su ostali svedoci videli malo vie od tebe, Loni.
- Ja sam videla . . . - javi se Mod dr
htavim glasom. - Ti si ubio onu dvoji
cu, L esli. . . samo . . . kako?
- O tome kasnije. Eno taksija! Mir
no, moramo se sasvim prirodno pona
ati, da nas taksista ne bi zapazio . . . Ja
u ga pozvati, vas dvoje na zadnje sedite!
Lesli podie ruku i taksi, koji je laga

no klizio pustom ulicom, se spremno

zaustavi na njegov /nak.
- Kuda, efe? - leno progovori voza
preko vakae gume u ustima. Ako mu
se uinilo neobinim to su Loni i Mod
zadihani, to niim nije poka/ao. Uosta
lom, potrebno je neto mnogo vie od
zadihanog para da iznenadi iskusnog
losanelesakog taksistu.
- Ima neku idefu, Loni? - okrete se
Lesli skitnici.
- Im am ja! - javi se Mod. - Idemo
kod mene. Nije ba zamak, ali e nam
bar zato biti toplo. ta kaete?
- O dlina ideja! - oduevi se Loni. Lesli?
- Moe - klim nu ovaj glavom, iako
nije bio previe oduevljen. Loniju. na
ravno, ni na pamet nije padalo da bi
trebalo da zavaraju svoj trag ...
Uostalom, bilo je kasno, jer je Mod
taksisti ve davala svoju adresu. Klimnuvi glavom, on ubaci u brzinu i kola
su nekoliko m inuta kasnije ve klima
la ulicom sa opreznih, ali stalnih etr
deset milja na as.
Vonja je trajala desetak minuta,
kroz pravi splet uskih ulica, ali nepres
tano otprilike u pravcu obale.
- Dalje ne moe - ree taksista, po
kazujui glavom na uski prolaz kroz
koji bi se i biciklista jedva provukao. etiri dolara, devedeset.
Lesli mu gurnu pet dolara u aku,
zadovoljno se osmehujui. Mali su bili
izgledi da e se taksista setiti kuda je
odvezao troje prilino upadljivih ljudi;
ali, ako se i seti, svako ko ih bude tra
io teko e se snai u ovom mranom
lavirintu.
Nekoliko m inuta i nekoliko uglova
kasnije, Mod naglo skrete i povede ih
kroz iroki ulaz na jedno m rano ste
penite. Nekoliko puta je pritisnula
prekida, ali osvctljenja nije bilo. Op-

26
sovavi kroz zube, Mod poe da se us
pinje, Lesli za njom dok je Loni um or
no klipsao na zaelju, pridravajui se
sa obe ruke za ogradu.
Sreom, M od se zaustavila pred jed
nim vratima ve na drugom spratu i
nekako u mraku iskopala klju iz tane. Vrata su zarkipala i prekida je
kljocnuo. Lesli se radoznalo osvrnuo
oko sebe.
Iz uskog predsoblja jedna vrata su
vodila desno, verovatno u kupatilo.
Pravo pred n jima zavesa od perli skri
vala je ulaz u jedinu preostalu prosto
riju. Lesli zadovoljno klim nu glavom
kada ga Mod povede tamo. Zaudo, ta
kombinacija dnevne i spavae sobe
bila je ureena sa mnogo ukusa.
I, to je najvanije, bilo je toplo, kako
je Mod i obeala ...
Loni um orno skliznu u u dobnu fote
lju pokraj lampe za itanje.
- Skidaj te cipeletine - otro zapovedi Mod. - Uopte nema predstavu ko
liko sam platila taj tepih! Papue su ti
tamo, u plakaru.
U/.dahnuvi, Loni na prstima ode do
oznaenog ugla i sa zadovoljstvom
zbaci cipele i mokre arape sa nogu. '
Lesli je za to vreme zauzeo mesto na
kauu u uglu, skinuvi samo svoju jak
nu.
- Ko je za kalu? - javi se M od nagnu
ta nad plinskim poretom.
-Svi - osmehnu se Lesli. Loni se
samo zadovoljno iskezi.
- Bie gotova za m inut- najavi Mod.
- A sada, momci, pogled u stranu.
Hou da se presvuem!
- Oh. Mod! - protestovao je Loni sla
banim glasom.
- Posao je posao - ravnoduno ree
ona. - Naravno, ako date po dva dola
ra ...
Loni s takvom enjom pogleda u

Poni West - Borilake veline 9

Lesli ja da je ovaj morao da se nasrne je.
Novanica od pet dolara nestala je u
jednoj fioci komode.
- To je ve druga stvar - kikotala se
Mod. - Otvorite etvore oi, predstava
poinje!
- Vredi ovo i vie od dva dolara, as
na re - teio je Loni svog druga. Mod ti je nekad bila striptizeta, odm ah
e v id e ti. . .
Debela Mod odista je znala svoj po
sao, pa je i Lesli uivao u kratkoj pred
stavi, m oda i vie u oaranom izrazu
Lonijevog lica kada je ena ostala
samo u m inijaturnim crnim gaicama.
Na njegovu veliku sreu, voda na poretu provrela je pre nego to je M jd
uspela da navue svilenu kunu halji
nu, pa je program bio osveen malim
dodatkom: hitrim trkom polunage
ene da se spase kafa.
Nekoliko m inuta kasnije, uz vrelu
kalu i koji gutljaj dobrog viskija, Loni
se iznenada tre.
- Les . . . do avola . . . stvarno si
ubio ona dva tipa?
- Jesam - klim nu Lesli glavom i lice
mu se uozbilji. - Nisam im ao drugog
izbora, L o n i.. ta dva m om ka najverovatnije su imala zadatak da ohlade i
mene.
- Tebe? - zinu Loni. - ta ti je? Pa
oni te nisu ni poznavali, ovee! Zabo
ga, tek veeras si i stigao u grad!
- Je li? - hladno se osmehnu Lesli. Kad je tako, odgovori mi najpre zato
je ubijen stari Esterhazi?
-Otkud bih znao, do avola? - slee
Loni ramenima. - Tipovi kao 011 obi
no tako i zavre . . . pi e ili kasnije neko
dozna da je matori suvie priao ...
- I to ba veeras?
- To nema veze ...
Mod se prom uklo nasmeja.
- Hajde, Loni, nisi ti tako glup.

Poni Wcsi - Borilake veiine 9

Loni je nekoliko trenutaka buljio u
svoju au, a onda sa uzdahom istrese
njenu satlrinu u grlo.
- U pravu ste, do avola . . . Esterhazi je stradao zato to smo na mi trai
li...
- Tano. to znai?
- to znai da je taj tvoj Donas
mnogo opasniji nego to sam mislio,
eto ta znai, prokletstvo! Sipaj mi jo
jedan viski, Mod!
- Prpa, a? - isceri se ena gledajui
posivelo Lonijevo lice.
- Prpa - priznade snudeno Loni. Nemoj misliti da sam kukavica, Les, ali
kad se selim kako je matorac guvao
onaj stolnjak .. uh!
- Ne brini, Loni, ja sam uz tebe - teio ga je Lesli s osmehom.
- I meni dugu je jedno objan jen je javi se iznenada ena sa svog mesta.
Kroz poluzatvorene kapke prouavala
je Leslijevo lice. ime su ubijena ona
dva tipa?
- Ovim - jednostavno odgovori Les
li. Na dlanu su m u bila dve eline
zvezde otrih ivica.
-D a vidim? - radoznalo prui ruku
Mod. r ta je to?
Lesli tre ruku. - Ne, suvie su otre.
To su urikeni, oruje nainjeno u Ja
panu. Veoma opasno u rukam a maj
stora, kao to ste videli.
- U Japanu? - zadivljeno proaputa
Loni. - Da nisi ti neki prokleti samu
raj?
- Neto slino - osm ehnu se Lesli
sklanjajui urikene u svoj opasa. Nikome ni rei o ovome - upozori oz
biljnim glasom. - to se manje zna o
meni, utoliko bolje.
- Les . . . ta si ti?
I Lonijev pogled iznenada je postao
ozbiljniji.
- To zaista nije vano ...

27
- U redu, ako hoe da ti pomogne
mo, reci nam bar ta trai u Los Anelesu? - uzdahnu ena.
-Traim jednog p rija te lja ... ime
mu je Tabasko Pit. Krupan, jako kru
pan momak, grubo lice, duga plava
kosa. Verujem da bi ga Mod zapazila
pre tebe, Loni; ene tvrde da je veoma
privlaan.
- I misli da ga je taj D onas...?
- Uveren sam u to - klim nu Lesli
glavom. - Pit je u grad doao tragajui
za krijum arim a orujem i onda izne
nada nestao. Potraio sam ga u kui
ko^u je iznajmio i tamo zatekao dva
tipa sa enskom, Loni ve zna o kome
je re. Da ne duim mnogo, od njih
sam prvi put uo ime Donas i zamolio
Lonija da mi pomogne kako bih ga
pronaao. On se selio Esterhazija i . ..
ostalo ste ve videli, oboje.
Mod je obrtala au m eu prstima.
- Ne lii mi na policajca, Lesli ree zamiljeno.
- 1nisam policajac - osmehnu se on.
- ak ni privatni detektiv.
- Nego?
- Pa . . . recimo, ovek koji pomae
zakonu . . . ali ne onom zakonu koji ad
vokati i sudije kriju po debelim knjiurinama, Mod.
- Shvatam . . . - tiho ree ena. Opasnim ivotom ivi, Lesli.
- To znam.
- Prokletstvo! - zadivljeno je aputao Loni.-A ja sam pristao da ti poma
em . . . zamisli, Mod: Loni Osmond
pomae zakonu! Ha-ha-ha! Ovo je vic
stolea, asna re!

Negde pred jutro, Lesli se prenu iz

sna. U prostoriji je jo bilo mrano, ali
njegovim otrim ulim a nije izmakao

28
pokret u neposrednoj blizini kaua na
kojem je leao. Na usnama mu zaigra
osmeh.
- Ti si, Mod?
-Jesam - apnu ena sputajui se
na leaj -pored njega. - Pomori se
m a lo . ..
-A Loni?
- Loni spava . . . vrsto. Jadnik, um o
rio se danas ...
- I ti si tome dbprinela, a? - nasmeja
se Lesli privlaei njeno vrsto, toplo
telo uz sobe.
- Niko ga nije terao . . .
- Loni je dobar ovek. zar ne?
- Loni je divan ovek. Sam o . . .
- Samo?
- Samo to nije vie onakva mukar
ina kakva misli da jeste - tiho se zakikota Mod.
- I zato si dola kod mene? - osmehnu se Lesli u lami.
- Neoe . . . nije lepo to tako misli.
Jednostavno, dopao si mi se. I mislim
da u s tobom doiveti neto to sa
drugima nisam . ..
- Zaista? Otkud takva sigurnost?
-N e znam ta si li, L e s li... ali su
moja struka mukarci. Poznajem ih od
svoje etrnaeste godine, a to je dugo,
naroito u ovom gradu. Iskusna ena
to jednostavno primeti, ni sama ne
znam kako . . . O hhh . ..
- Budi tiha - upozori je Lesli. - Ne bi
bilo lepo da se Loni sad p r o b u d i. ..
- Aha . . . -dahtala je ena. - L esli. ..
nastavi tako . . . divno je . . . divno ...
Vodili su ljubav dugo, ne urei se,
kao iskusan brani par iji je jedini cilj
da ono drugo zadovolji do kraja. Lesli
je konano blago preao usnama pre
ko njenog nagog, toplog ramena.
Bilo mi je zaista lepo s tobom, Mod
apnuo je.
1 meni s tobom. S lu a j.. . ostace

Puni West - Borilake veline 9

due u gradu?
- Sve dok ne zavrim ovaj posao.
Lesli tek nekoliko trenutaka kasnije
shvati otkuda onaj neobini um koji
mu je iznenada privukao panju. Na
jastuk su kapale njene suze.
- Mod? ta se dogodilo?
- Bojim se za tebe, Lesli. Ti i ne zna
s kim ima posla ...
- To znam - osmehnu se on hladno.
- Sa ubicama. Nisi mi rekla nita
novo . . . sem ako ne zna neto vie o
toj bandi?
ena je ulala, lica zarivenog u jas
tuk.
-M od?
- Ne pitaj me nita vie, L esli. .. mo
lim te.
- Zato?
utanje. Mala prostorija kao da se
iznenada ispunila mirisom straha,
uasnog straha.
- Boji se?
O na nemo klimnu glavom i vre
se privi uz njega.
- Ako se zaista plai za mene, Mod
- govorio je on vrstim, hipnotinim
glasom - onda grei to nee da mi
kae s kim im am p o sla . . . Zar ne
shvata da u daleko bolje izai na kraj
ako znam njihova imena, lica, navike,
koliko su opasni, im e se sve slue. U
Laguni si videla kako i ja umom da
budem opasan. Ako iko moe da izae
sa njim a na kraj, onda sam to ja, Mod.
Ja i niko drugi!
Njegovi voti prsti milovali su je po
licu, po telu, tamo gde je blagi dodir
umirivao i uspavljivao, navodei enu
da se opusti i da zaboravi na strah.
- Lesli. . . tako mi je lepo - mrmljala
je ona sa usnama na njegovom rame
nu. - Nemoj s a d a ... s u tr a ... drugi
put, samo no sada.
Sada, Mod . . . sada. A onda tem o

Poni West - Borilake veiline 9

m irno zaspali i ti i ja. I sutra, kada se
probudimo, sve e biti bolje i lepe. I
opet em o voditi ljubav, jo lepe nego
veeras, M od . . . Ti poznaje Donasa?
-Ne, ali znam oveka koji radi /.a
n je g a ... i znam ta se dogodilo sa
Mirti Kolins kada je jednog od njih
odala p o lic iji. ..
- Koga poznaje?
- M om ka po im enu K a r li. . . ne
znam m u prezime. Znam ga odavno,
odrasli smo zajedno. U poslednje vreme iznenada se promenio, poeo je
prosto da razbacuje lovu. Jednom sam
pristala da poem s p njim, zna . . . bio
je pijan i mnogo toga mi ispriao.
M a d a .. .
-ta, Mod?
- Ne znam moe Ii to biti tano. Lesli. On tv rd i. . . sad e se sm e jati. . . on
tvrdi da taj Donas im a nadljudske
moi.
- Kakve? - Lesli nabra obrve. Pro
tivnik sa nadljudskim m oima? To je
tek bilo neto po njegovom ukusu.
- Karli kae da on im a mo da zapoveda d u h o v im a . . .
Lesli se tiho nasmeja. Znao je da Kaiifornijom haraju mnoge male verske
sekte, mnogi astrolozi, proroci i spiritisti, ali je ovo ve bilo suvie . . . D uho
vi. Hm?
- Znala sam da e se smejati, - Mod
se uvreeno odm ae od njega - ali mi
se Karli kleo d a je to istina i da ih je vi
deo sopstvenim oima. A i ono sa
M ir ti. . .
- ta se dogodilo sa Mirti?
- udi me da nisi zapazio u novina
ma. Za Donasa radi i neki Oblitas,
Junoam erikanac, koji se neko vreme
zabavljao sa Mirti, a onda je utnuo . ..
enska se uvredila, zna, i zapretila da
e ga odati policiji. Oblitas je upravo
bio zavrio neki krupan posao za D-

29
onasa i Mirti je nekako prokuila o
em u se radilo ...
I?
- Nita. Otila je u policiju i rekla da
e svedoiti ako joj prue zatitu. Na
ravno, doekali su je rairenih ruku i
obeali da joj ni dlaka s glave nee ne
dostajati, a l i . . . - ona se strese. - Uas
no! Kad samo pom islim . ..
- Reci mi! - Leslijev glas nije dopu
tao oklevanje.
- Zatvorili su je u neki pansion. Dva
policajca su bila s njom u apartm anu,
dvojica stalno pred vratima. Jednoga
jutra, u vreme smene strae kada su
otvorili vrata, Mirti su nali u njenoj
sobi, iskasapljenu noem i potpuno
unakaenu. Sto je najvanije, ona dvo
jica u apartm anu kleli su se da nisu
uli nikakav um itave noi. Karli mi
se kleo da su to uinili Donasovi d u
hovi, Lesli. Nemoj se sm e ja ti. . . od
tada niko ne sme ni da pomene Donasovo ime, ak ni u a li. . . Uostalom,
video si ta se dogodilo sa m atorim Esterhazijem . . . a on ti ak nije rekao ni
rei!
- O no svakako nisu uinili duhovi nasmeja se hladno Lesli. - Mislim da si
u to mogla da se uveri i svojim 'oi
ma . . .
-To da, a l i .. .Gde mogu da naem
Karli ja?
- To ti neu rei.
Lesli iznenaeno podie obrve. I po
red straha koji je oseala, glas joj je bio
siguran i vrst, glas ene koja je donela
odluku i bila reena da se te odluke i
dri.
Uostalom, od poetka je shvatio da
je Mod ena koja zna ta hoe . . . Ako
je odluila da m u ne kae ni rei o KarIi ju, ona to nee u in it i. . . sem ako je
ubedi da joj se zaista nee nita dogo
diti . . . A to e ii teko, veoma teko.

30
Nagnuo se i blago dotakao usnama
njene usne.
U redu je, Mod. Neu te siliti da go
vori ako misli da to nije pametno. I
ovo to si mi rekla bie dovoljno za po
etak. Hvala t i . ..
Ona se izmigolji- ispod pokrivaa i
stade pored kaua. Svetio koje je dopiralo sa ulice osvetljavalo je njeno ras
kono telo.
-H vala tebi, Lesli, to me nisi pri
moravao da govorim . .. jer posle toga
ne bi moglo da bude kao sada . . . Spa
vaj, a ja se vraam Loniju.
- Laku no, Mod.
- Laku no, Lesli . ..

Loni je izaao iz kupatila jo uvek

tresui glavom. Sav onaj viski od pro
le noi nije prestajao da deluje i po
red nekoliko sati spavanja i onoga to
je skitnica obino nazivao jutarnjom
toaletom, a to se sastojalo u oprez
nom pljuskanju lica hladnom vodom.
Sada je, m eutim , zastao kao ukopan
i zabuljio se u Leslija.
- Hej, Mod? - zviznu on od divljenja.
- Vidi li ti ovo to ja vidim, i l i .. ?
Lesli, nag do pojasa, izvijao je na
podu svoje udove u naizgled nem ogu
e poloaje, a miiavo telo bilo m u je
obliveno znojem. Samo se osm ehnuo
na Lonijeve rei, jer su sve te vebe zahtevale dosta napora, koji se, m eu
tim, nije ogledao na njegovom glat
kom licu.
Mod je mrko prouavala jutarnje
novine kraj olje kafc koja se hladila.
- Doi da vidi ovo, Loni - ree
hladnim glasom.
- Novine - frknu prezrivo skitnica. Ta hartija, devojko moja, ne slui za i
tanje. Sad, ako se radi o spavanju na

Poni West - Borilake vetine 9

klupi, u parku . . . e, to je ve neto dru
go. to je format vei i novine deblje,
utoliko bolje. Nisam valjda poludeo da
svoj svei mozak zamaram glupostima
koje se nalaze u novinama?
Lako skoivi na noge, Lesli se izgu
bi u pravcu kupatila. Mod je zamilje
no gledala za njim.
- Bilo je lepo? - tiho ree Loni oz
biljno je gledajui. ena se tre.
- T i. . . nisi spavao?
- Nisam - osmehnu se Loni. - Ne
moj da pravi takvo lice, do avola!
-K akvo lice? - slee Mod rameni
ma. - Nisam uinila nita loe, zar ne?
- Ko kae da jesi? Ne budi dete,
Mod . . . vrlo dobro znam o ta si li i ta
sam ja . . . ko ima prava da ti prebacuje
/bog toga, do avola?
Ona je utala, arajui prstom po
stolu.
- Pomislila si da u se naljutiti? tiho upita Loni.
Ona nem o potvrdi glavom.
- Mod! Pa ti . . . tebi je . .. stalo do
mene?Zaisla?
Ona nervozno ustade i prie prozo
ru.
- Ne eli da mi kae?
- L o n i. . . proklela budalo!
Okrenula m u se licem i on tek tada
shvati da su joj oi vlane. Priskoio je
do n je i nespretno je privukao u zagr
ljaj.
- Devojice moja - neno je govorio.
- Ali kako . . . zato? Nije mi jasno . . .
prokletstvo, ja i takva ena . . . to ne
ide, Mod!
- uti . ..
On je privue blie sebi, ali mu je po
gled bio uprt u prazno. To nije trajalo
dugo. Duboko u/.dahnuvi, on je blago
odgurnu i vrati se za svoje mesto /a
stolom.
- Prokletstvo . . . sad bi mi dupli \is-

Puni West - Borilake vetine 9

ki dobro doao ...
ena utke otvori orm ar i stavi flau
i dve ae na sto. Loni ih napuni do
vrha.
- Mod . . . shvata li koliko si pogreila?
Ona m ukim pokretom izrui au
pia u grlo.
-Zato? - upita grubim glasom.
- Ne moe voleti skitnicu kakav
sam ja do avola, eto zato!
- Ko to kae?
- Uhhh!
Loni ponovi napuni obe ae, ali
Mod pokretom glave pokaza da nee
vie. Usne su joj bile vrsto stegnute.
- Sluaj ti, Loni Osm onde . . . moda
sam aava to sam se zaljubila u tebe,
ali ni ti, niti bilo ko drugi, nee meni
odreivati ta u da radim i koga u da
volim! Je li to jasno?
Loni se nasmeja.
- Prokletstvo, Mod, uvek sam mislio
da si ti pametna ena. Ali ovo ...
- Ako misli d a je moj ivotni san da
se udam za nekog glupana koji ima ku
icu i dobar posao, onda se grdno va
ra, Loni Osmande! Prvo i prvo, brak
mi ni na pamet ne pada, a drugo . ..
- Ne govori gluposti, eno! - narogui se Loni. - ta misli kako bi to izgle
dalo? iveli bismo ovde, zajedno, zar
ne? Od tebe bih dobijao lovu za pie
kad mi zatreba, a? Valjda zna da nita
ne znam da radim ak i kada bi mi tak
va glupost uopte pala na p a m e t. . . a
kada dovede muterije ovamo, ja bih
polako u etnju, verovatno? Sa decom? Pretpostavljam da misli i na
decu, Mod?
- Ne govori gluposti! - otro odsee
ena. - Gospode boe, kako ovi m u
karci um eju da iskom plikuju stvar! Ko
je govorio o tome da ivim o zajedno?
Nikada ne bih ovde ni prim ila takvog

31
prljavka!
Loni uzdahnu i prevrte oima.
- Sad mi tek nita nije jasno . .. voli
me, ali nee da ivi sa m nom? Moda
u morati i da ti plaam ako poelim
da spavam s tobom, a?
- Naravno! Sve ostaje isto kao i do
sada . . . Glupaa sam bila to sam ti
ovo uopte i rekla. Oigledno je da
tebi nim alo nije stalo do mene, Loni
Osmonde!
- Meni? Meni nije stalo do tebe?
Mod, zna li ti ta govori?
- Znam , prokletstvo! - ona lupi a
kom o sto.-im sam pom enula ljubav
izmislio si stotinu razloga zbog kojih
to ne bi ilo! ta drugo mogu da zaklju
im?
Lesli, osveen pod tuem, zainteresovano je zastao na vratima kupatila,
shvativi o emu njih dvoje razgovara
ju. Na licu m u je lebdeo irok osmeh.
- ta se kezi? - proguna Loni. Smeno ti je to dve ovakve drtine go
vore u ljubavi, a?
- Nije - odm ahnu Lesli ozbiljno gla
vom. Priao je stolu i seo izm eu njih
dvoje. - ao m ije, ali sam moray da u
jem sve . . . ili gotovo sve. Zbog ega se
ti plai ljubavi, Loni?
- Ja? ta ti je, Lesli?
Lesli ga zaustavi pokretom ruke.
- ekaj. Ti se, u stvari, plai odgo
vornosti, zar ne? Najlake ti je ako m o
ra da misli samo o sebi, bez ikakvih
drugih obaveza ...
Loni je mrko buljio u svoju au.
- Da, pa ta?
- Nita - slee Lesli ramenima. Mod to potpuno shvata. koliko sam ja
video. Nee od tebe zahtevati nikakve
obaveze. . .
- Sluaj, Les . . . Mod je divno dete i
mene udi samo ta je nala u ovakvoj
propalici. Prokletstvo, kakav sam ja

32
materijal za mua? Hajde, reci?
- Idi do avola! - vrisnu Mod. - Ni
luda se ne bih udala za tebe!
- Eto vidi! - Loni nem ono slee ra
menima.
Lesli je morao da se nasmeje.
- U redu, govoriemo o tome drugi
put, kad ne bude tako mamuran,
Loni. Mod, kafa je bila odlina; ta e
ova dva izgladnela mikarca dobiti za
doruak?
- Klasino - osm ehnu se ona. - un
ku i jaja. Ali, pre toga zaviri malo u no
vine ...
Lesli je pogledom hitro preleteo
preko dve kratke vesti koje su se nale
na istoj strani, verovatno sluajno, jer
ih niko verovatno nije dovodio u vezi.
Obraun bandi u nonom lokalu:
tako je glasio naslov, nad saetim opi
som dogaaja u Plavoj laguni. Po
piscu lanka, stari Esterhazi stradao je
samo kao sluajni oevidac obrauna
dveju bandi. Lesli sa zadovoljstvom za
kljui da policija nema taan opis njih
troje.
Naravno, to nije znailo da neko
drugi neme mnogo bolji opis. U tim
stvarima podzemlje je uvek bilo efi
kasnije od policije.
Druga vest bila je jo smenija. Pro:
valnik na zabavi, pisalo je mnogo
krupnijim slovima nego nad lankom
o Estrerhaziju, a tu se nalazila ak i fo
tografija zgodne Rite, jedva malo skri
vene nekim pokrivaem. Po zvaninoj
verziji, ona, Harvi i Badi su se zabavlja
li malo slobodnije, tako je to novi
nar formulisao, kada je u stan uleteo
provalnik sa revolverom. Badi m u je
pruio otpor i tako poginuo, a onda je
provalnik u strahu pobegao. No, na a
lost, nijedno od njih nije imalo vreme
na da zapazi neto vie detalja o viso
kom oveku sa revolverom koji je u/

Poni Wesl - Borilake veline 9

to bio maskiran.
Lesli se glasno nasmeja. Donas je
oigledno brzo radio i pria koju e i
policija, verovatno, morati da prihvati
ve je bila iskonstruisana. Rita i Harvi
do sada su svakako ve bili na slobo
d i . ..
- Dakle? - upita Mod. - Video si?
-V ideo sam. Donas radi brzo, to
mu m oram o priznati.
- Jo uvek nisi odustao od pokuaja
da ga pronae? - tiho upita ena.
-Ne.
O na klim nu glavom, poslujui oko
malog tednjaka na plin u uglu, odakle
je dopirao prijatan miris svee unke.
- M m m m - uzdahnu Loni. - Ve se
bolje oseam, asna re . ..
Lesli se tre. Neko je dolazio hodni
kom, nekoliko ljudi koji su oprezno
koraali. Da li zbog venog mraka koji
je vladao na stepenitu, i l i . ..
Neko zakuca na vrata.
- Ko je? - upita Mod glasno.
- arlota - javi se jedan enski glas.
- Mogu li da uem, Mod?
Neto u tom glasu nije se dopalo
Lesliju. Sem toga ...
- Ne, M od!-uzviknuo je, skoivi na
noge i jednim skokom se stvorivi kraj
vrata. - Ne!
Prekasno. M od je otvorila vrata i sve
to se potom dogodilo trajalo je samo
onoliko vremena koliko je bilo potreb
no da se ona otvore do kraja ...
Pucanj koji je odjeknuo nije preva
rio Leslijevo iskusno uho: revolver ve
likog kalibra, sa priguivaem. Snano
telo ene bilo je odbaeno nekoliko
stopa unazad udarom tekog metka,
ali ubica nije eleo nita da rizikuje.
Drugi metak stigao je pre nego to je
pala na pod.
Za svoje godine i svoj m am urluk
Loni je reagovao iznenaujue brzo.

Poni IVc'.v/ - Borilaki vetine 9

Bacio sc na pod, povukavi sto za so
bom, tako da sc trei metak zario u zid
u visini mesta gde se deli sekunde na
lazila njegova glava.
Za etvrti hitac ubica vie nije imao
vremena. R uka sa dva ispruena ukruena prsta, kao zvearka je sunula
kroz otovorena vrata i zarila m u se u
grudi. Okrenuo se oko svoje ose bezg
lasno sruio na pod, prekrivi svojim
telom ogromni pitolj koji m u je ispao
iz oputenih prstiju.
Ali on nije bio sam: drugi ovek,
mladi bledoga lica i ogromnih crnih
oiju, pritiskivao je enu uza zid, dre
i joj pod grlom otricu noa. Shvatio
je da neto nije u redu tek kada sc u
polum ranom hodniku pred njim
stvorila ogromna senka. Prigueno opsovavi, on je zam ahnuo irokim po
kretom koji bi prosuo crcva svakom
neopreznijem protivniku.
Za Leslija Eldrida to je bila deja
igra. No je prozu jao kroz vazduh i na
glo se zaustavio; Leslijeva aka je eli
nim stiskom uhvatila mladievu ruku.
Lagano, a onda sve bre, vrh noa po
eo je da se vraa prema ovekovim
grudima, praen njegovim izbezumlje
nim pogledom. Dospeo je da krikne
tek kada mu se no, vrhom navie, za
rio pod rebra i nepogreivo pogodio
srce.
I on i ena koju je drugom rukom
jo uvek pridravao, srozali su se niz
zid. Jedan pogled bio je dovol jan Lesliju da utvrdi da je ena nepovreena.
Sva srea da se od straha onesvestila,
jer bi njeno vritanje svakako diglo na
noge itavu zgradu.
Okrenuo se u mestu i pritrao Mod.
Loni je ve kleao kraj nje, ali m u je
Pogled bio uprt u Leslija.
- Les . . . nije valjda ..?
Ogromna m rlja krvi na grudim a nije

33
ostavljala mesta sumnji. Lesli klimnu
glavom.
- Mrtva je, L o n i. . . nita se vie ne
moe u in iti. . .
Loni besno tresnu pesnicom o od,
ne obraajui panju na bol.
- Mrtva, prokletstvo! Mrtva je . . . je
dina ena k o ja . ..
- Ne vredi misliti o tome, Loni - v
rsto ree Lesli. - Idem o odavde . ..
- Kuda? - rezignirano slee skitnica
remenima. - Kuda?
- Da je osvetimo.
Loni ga je nekoliko trenutaka posmatrao kao da ne razume ta je re
kao, a onda mu pogled iznenada po
stade tvrd.
- Da, Les, u pravu si. Idemo da je os
vetimo . ..

Lesli je sedeo za stolom i sa osmehom posmatrao Lonija koji m u se, oklevajui, nesigurno pribliavao.
ta se kezi, do avola? - proguna Loni kada je seo za njegov sto. Nisi nikad video majmuna, je li?
Nalazili su se u restoranu jedne od
velikih robnih kua, gde je Lesli uspeo
da odvue svog ortaka i pored ogore
nog otpora. Sada, pola asa kasnije,
Loni se vraao kao drugi ovek: ist i
obrijan, u potpuno novom odelu koje
mu je sam Lesli odabrao. Uostalom,
strah m u je bio najvei pom onik u
tome; Loni je pristao da se uredi tek
kada je Lesli objasnio da e m u novo
odelo biti najbolja kamuflaa pred Donasovim ubicam a koje svakako jo
nisu prestale da ga trae.
- Ovo ti je dobro - uzdahnu Loni iskapivi viski koji je Lesli na vreme na
ruio. - S lu a j. . . mi nismo stigli da
d o ru k u je m o . ..

34
- Ja sam ve jeo - osm ehnu se Lesli.
- A tvoj doruak tek to nije stigao.
Mislim da nema nita protiv bifteka?
- Ja? Taman posla! Jo ako si se setio
da narui i pivo ...
Lesli se u ali lupi po elu. - Proklet
stvo . . . to mi nije palo na pamet! Mis
lio sam da pije samo viski.
M eutim , njegovoa ala nije uspela,
jer se konobar ve prim icao hitrim ko
rakom, a centralno mesto na posluavniku zauzimala je flaa piva sa veoma
poznatom etiketom. Lonijeve oi zasvetlee.
- Les. . . - izjavi on sveano - ti si
drug kome nema ravna izm eu dva
o k eana. . . a moda i d^lje!
Soni biftek nestao je za tili as, kao
da ga je oluja odnela. Lesli je sa uiva
njem gledao kako Loni jede, zalivajui
svaki zalogaj izvrsnim pivom. Kono
bar je ve bio u pripravnosti sa novom
flaom kada je prvu ispraznio; Lesli se
za to pobrinuo velikom napojnicom
kada je platio svoj doruak.
- U f .. . ovo je bolo dobro - ree
Loni zavalivi se u stolici i oprezno po
putajui kai na svojim novim pantalonama. - Drugar, spreman sam da go
loruk krenem na Donasa i njegove
duhove!
- I ti si uo za duhove? - iznenadi se
Lesli.
- Ja sam. - Lonijevo lice se uozbilji.
- Mod mi je ispriala za Mirti Kolins.
- Veruje u duhove?
- U duhove ne . . . ali da se neto
krupno kuva, to verujem. uj, Lesli on spusti glas obazirui se oko sebe i Mafija se uzmuvala . . . njim a ne ide u
raun ako se pojavi neko s kim moraju
da dele debele profite od ilegalne trgovin<\
-O rujem ?
-O rujem i svim ostalim, svejedno.

Potii West - Borilake vetine 9

Ne znam koliko poznaje njihov apa
rat, Les, ali kad oni nisu uspeli da pro
nau Donasa, o n d a . . .
Lesli je zamiljeno gladio prstima
au odlinog konjaka.
- Poznaje li nekog Karlija? - I Oblitasa? Mod mi je rekla da njih dvojica
rade za Donasa.
- Karlija poznajem - klim nu Loni
glavom. - Za Oblitasa sam samo uo.
Tano je, po svemu sudei oni rade za
Donasa.
- Gde moemo da naem o Karlija?
- Ti i ja?
- Ti i ja - osmehnu se Lesli oigled
nom strahu na Lonijevom licu.
- Nai emo ga lako, a l i . ..
- Boji se?
Loni klim nu glavom. I pivo kao da je
iznenada izgubilo ukus, jer on spusti
au i napravi grimasu gaenja.
- Na zaboravi M od, Loni - podseti
ga Lesli tihim glasom.
- Nisam je zaboravio. . . bojim se,
Les. Ali u ti pomoi, zbog nje.
- Hvala ti. Tvoje je samo da mi ga
pokae, a ja u ve nai naina da iz
njega izvuem sve o Donasu i mom
drugaru Pitu. Vai?
- Vai - uzdahnu Loni. - Sluaj, or
tak . . . za Karlija je ovo jo uvek veoma
rano. Kako bi bilo da popi jemo po jo
jedno pie pre nego to poem o da ga
traimo?
- U svakom sluaju - osm ehnu se
Lesli. Konobar je ve potrao na nje
gov neupadljivi znak.
Dok su pokretnim stepenicama sila
zili iz restorana, Lesli je paljivo mot
rio sve oko sebe. Znao je da Donas
nee tako lako odustati od pokuaja
da uniti oveka koji m u je bio na tra
gu. I ne samo to; verovatno je ve osecao strah pred protivnikom koji je na
svaki udarac uzvraao dvostruko. Lis

Poni \Vcsi - Borilake vciine 9

ta plaenika koji se nisu vratili sa gla
vom Leslija Eldrida bila je ve prili
no dugaka; ma koliko moan bio taj
Donas, morao je raunati da ovaj ob
raun nee dobiti tako lako kao pre
thodne.
Prezriv osmeh iskrivio mu je usne;
nije uzalud mnogo vremena posvetio
prouavanju psihologije zloinaca. Za
Donasa novac ni je bio osnovni motiv,
ono to ga je nagonilo da se bavi opas
nim i unosnim poslovima. Bila je to
mo, nagon za gospodarenjem nad
drugim ljudim a i njihovim sudbina
ma, njihovim ivotima. Novac je bio
samo jedno od orua kojim je Donas
to postizao; strah je bio drugo, a za to
se brinula svakako ne mala armija pla
enika, leinara spremnih da ubiju za
nekoliko bednih dolara, sanjajui da
e i oni jednog dana u rukam a imati
takvu mo kakvu ima njihov tajanstve
ni gospodar.
- Gde misli da emo sada nai Karlija? - upita Lesli kada su sili na ulicu.
- Karli je nona ptica - odm ahnu
Lom glavom. - Teko da em o ga sres
ti. Jedino to moemo to je da obiemo pet-est klubova i proverimo da li
ga negde oekuju. M oram o biti oprez
ni, mogue da u podzemlju ve krui
moj i tvoj opis. Cesto se dogaa da
neki sitan zlikovac poeli da se dodvo
ri Donasu ili nekom drugom g a zd i...
- Hej!
Lesli iznenada zaslade.
- ta se dogodilo? - Loni se zaue
no osvrtao oko sebe.
- Im am izvrsnu ideju - osmehnu se
Lesli. - Donas je ve izgubio nekoliko
ljudi, je li tako?
- Ti to zna bolje od svih ostalih nasmeja se Loni. - Pa?
- Kako bi bilo da mu ponudim o do
brog revolveraa? Kladim se da e ob-

35
eruke prihvatiti ponudu.
- Na koga misli?
- Na sebe, naravno. Revolver, u
stvari, ne nosim, ali sam vet i sa njim,
videe. ta kae na moju zamisao?
-aav si! O ni ve imaju tvoj opis,
do avola! Bie izreetan pre nego
to Donasu bude uspeo da kae
gazda!
- Imaju moj opis - smejuljio se Lesli
- ali se opis moe i i/.meniti, zar ne?
- Lud si - odm ahnu Loni glavom. Prokletstvo, Les, nema posla s amate
rima!
- Nisam ni ja amater - podseti ga
Lesli. - Sluaj, kad smo ve kod
toga. . . gde emo ti i ja da smestimo
na glavni tab? Neki hotel?
- Kod Pablita - spremno odvrati
Loni. - Bolje ti meslo ne treba.
- Siguran si? Misli li da Donasovi
ljudi ne znaju gde te treba traiti?
Loni zastade nasred ulice ne obra
ajui panju na zastoj koji se stvorio
meu peacima koji su hitali lam o i
amo, merei ga ljutitim pogledima.
Lesli ga je morao povui za ruku da bi
krenuo dalje.
- Prokletstvo! To mi ni na pamet
nije palo!
- Eto vidi. Sem toga, meni su kod
Pablita ostale neke stvari koje su mi
potrebne za preruavanje. Kako da
doem o do njih?
-To je prosto. Telefonirau nekom
u hotelu i rei da ti te stvari poalju.
Moe?
-Moe? Gde em o biti ti i ja?
- Ovde.
Lesli se okrete u pravcu u kojem je
Loni pokazivao. Sa iroke bune ave
nije odvajala se jedna poprena ulica
oiviena niskim kuama odvojenim
od gradske buke pojasevima zeienila.
Na prvi pogled idilina slika, ali se pa-

36
Ijivini posmatranjem moglo zapa/iti
d a su (ravnjaci /.apuleni, fasade ote
eno i isprljane, krovovi na mnogo
mosta naeli vetrovima koji zim i nisu
im ali obzira prema grekama gradite
lja.
- kakve su to kue?
- Dugaka pria - uzdahnu Loni. Neka ih je kom pani ja sagradila za pro
daju graanim a iz imunijeg srednjeg
sloja, ali se na kraju pokazalo da su
kue preskupe za njih, a nedovoljno
r askone za one malo bogatije. Kom
panija je propala, kue pripale gradu
zbog neplaenog poreza i sada ih izda
ju svakom ko je spreman da plati malo
vie nogo u prosenom hotelu. Narav
no, interesovanjc nije veliko, jer ko bi
se smelao sam u ovoliku kuu kad
ima bolju uslugu i vie udobnosti u ho
telu; kau da u malo kojoj jo radi grejanje, a u ovo doba godine ...
I pored toplog kaputa. Loni se zimogroljivo strese, valjda seajui se
jueranjeg smrzavanja na auto-putu.
kia je prestala pred jutro, ali je sa
okeana ponovo un uo vlaan vetar
koji nije obeavao nita dobro oblaku
smoga nad Los Anelesom.
- Hajde da ih pogledamo - predloi
Lesli. Laganim korakom proli su kraj
ni/a kuca, od kojih je tek m oda svaka
trea bila useljena.
- Ovo em o uzeti - ree Lesli - na
ravno, ako je unutra sve u redu - po
kazivao je na prizemnu zgradu nekada
belih zidova, u samom dnu velikog
dvorita obraslog grmljem i travom.
Njena zadnja strana gledala je na veli
ki park u susednoj ulici, om oguujui
tako da joj se prie sa obe strane. Evo li dvesta dolara, Loni, da obavi
sve formalnosti. Zakupi je na nedelju
dana, sredi unutra sve to je potrebno
i...

Puni West - Burilake veline 9

- I? - Loni gotovo plaljivo prihvati
dve krupne novanice, razmiljajui u
koji dep da ih stavi.
- Nabavi neto hrane i pia - osmehnu se Lesli. - Nema razloga da ne
stvorimo pravu dom au atmosferu,
zar no?
- ekaj, a kuda e ti?
- Ja? Idem u etn ju.
- Nee da mi kae? Kod Pablita, je
li?
- Kod Pablita - klim nu Lesli gla
vom.
- A ako to tamo eka zaseda?
Visoki ovok ve je bio odm akao ne
koliko koraka od Lonija. Kada se okre
nuo, u oima mu je blistao osmoh.
- Donas e izgubili jo nekoliko
svojih plaenika, nita drugo. Ne brini
za mene, L o n i...

Da vidimo, napeto je razmiljao

Lesli, iako se to po njegovom opute
nom hodu ne bi moglo naslutiti, da
vidimo, kakvu su zasedu ovoga puta
postavili Donasovi ljudi. Ono kod
Mod bilo je dosta naivno, jer Donas,
ili neko od njegovih pomonika, nije
raunao na ozbiljan otpor. Sada e ve
biti oprezniji, naroito kad shvati od
ega su umrla ona dvojica u Plavoj la
guni. Jedan e biti u kolima u nepos
rednoj blizini hotela, kako bi najavio
moj dolazak, verovatno toki-vokijem,
dvojica e ekati u sobi, spremni da izreetaju prvog ko otvori vrata.
Ili e moda izabrati po sebe manje
opasan nain: dovoljno eksploziva da
uniti i sobu i onoga koji prvi dotakne
kvaku na vratima poto se ureaj pod
esi daljinskim signalom. U tom slua
ju, njih dvojica ili trojica bie u kolima
pred hotelom, ekajui da vide ishod

Poni U'c.si - Borilaki' vestine 9

svoa poduhvata.
Ni egov otri pogled ispitivao je sva
ku stopu prostora na preostalih stotinak jardi do hotela. Da. u jednim neu
padljivim malim kolima sedeo je ovek sa eirom na glavi. Nervozni po
kreti glavom udavali su da nekoga na
peto eka.
Ne brini, prijatelju, pomisli Lesli,
uskoro sti/em . . . samp ne odande
odakle me oekuje.
Uska ulica ir ovo doba dana nije bila
naroito prometna, ali za majstora u
skrivan ju, kakav je bio Lesli Eldrid, ni
to nije predstav ljalo problem. Njegova
vitka l'igura stapala se sa oronulim si
vim zidovima, gurila se kada je bilo po
trebno da se skrije iza parkiranih au
tomobila. nestajala u prolazima ili iza
telegrafskih stubova.
Kada je konano priao kolima, gla
va oveka bila je okrenula na drugu
stranu, prema poetku uliice. Njego
vu nervozu jasno je odavala gomila
opuaka na trotoaru ispod otvorenog
prozora.
Lesli se beumno nagnuo prema
njemu i slavio mu ruku na rame.
- Zar ni je malo hladno da ti prozor
bude otvuren? - upitao je ljubaznim
glasom.
Covek se trgao i njegovo bledu, lju
tilo lice ispod nisko sputenog oboda
eira okrenulo se Lesliju. Nekoliko
dugih sekundi ga je s norazumevanjem gledao, a onda m u crte lica izoblici iznenadni strah.
- Mene si ekao, a? - osmehnu se
Lesli.
Covekova desna ruka polete prema
levoj strani, negdo pod kaput, ali ne
dovoljno brzo da bi uspeo da se doe
pa skrivenog revolvera.
los wv ck sa ljubaznim osmehoin na
licu, Lesli malo pomeri ruku i scepa

37
oveka za vrat, povi jajui mu glavu na
nie i istovremeno dugim prstima pritiskajuei dobro po/nate nervne cen
tre.
Covek nije imao vremena ni da krikne. Uostalom, bol koji je osetio trajao
je kratko. Njegovi vratni prljenovi
nisu izdrali pritisak i un se opustio, sa
licem na volanu.
Lesli se od mae od kola i hitro osvr
te oko sebe. Niko od retkih prolaznika
nije pokazivao da je zapazio ita neo
bino. Lesli duboko udahnu i elasti
nim korakom produi prema hotelu.
Jedan straar u kolima iskljuivao je
mogunost tempirane bombe, ali nje
gova opreznost zbog toga nije bila ni
ta manja. Prezrivo je odm ahnuo gla
vom kada je usao na m rano stepeni
te; pogasili su sva svetla u hodnicima
kako bi se kasnije lake izvukli, zabo
ravljajui da tama predstavlja pred
nost i za oveka koga oekuju.
Samo to su oni i ovoga puta mislili
da posao nee bili teak, osmehnu se
Lesli. Dva brutalna lipa sa revolveri
ma, ubeena da im jedan covek, ma
kako snaan bio, ne mue izmai.
Ovuga puta ste se prevarili, guspodo ubice, mislio je Lesli dok se mra
nim hodnikum neujnu privlaio vratima svoje sobe.
Oprezno je prisluniu uho 11a vrata i
zadrao dah. koncentriui se potpu
no na ulu sluha.
Ljudi koji su ga ekali u sobi nisu se
naroito trudili da budu tihi. Najzad,
to im se moda i moglo oprostiti: rau
nali su na slraara pred hotelom koji
e ih upozorili 11a nailazak rtve.
Donas. njihov gazda, lo bi im mo
da i oprostio, ali Lesli Eldrid nika
da . ..
Pomolivi se malo uza zid, Lesli za
kuca na vrala. Posto mu se niko nije

38
javljao, on zakuca jo jednom.
Koraci koji su ustro prili vratima
trebalo je da budu tihi, ali je po njiho
vom um u Lesli ve znao da ovek ima
i revolver u ruci. Malo se pognuo i os
lonio samo na vrhove prstiju.
Vrata su se otvorila naglo i u hodnik
se izlio mlaz svetlosti, sraunat oig
ledno da zaslepi onoga koji je kucao.
Suvie naivan trik za Leslija koji je svoj
pogled na vrerrie skrenuo prema zidu,
posmatrajui krajikom oka iznena
enje na !cu oveka sa revolverom
koji je bul jio u mesto gde je trebalo da
stoji onaj ko je kucao na vrata.
Kao izbaen iz katapulta, Lesli se
odbacio od poda, obuhvatio oveka sa
obe ruke i prosto ga uneo u sobu. O b
ojica su se zakotrljala po podu, ali je
Lesli bio taj koji je gospodario situaci
jom. Pustivi protivnika ispravio se na
noge u trenutku kada je drugi ovek,
udobno zavaljen u fotelju prekoputa
vrata, tek posezao rukom za orujem
ispod kaputa.
Prignuvi se. Lesli bez napora odie
prvog sa poda i njegovo krupno telo
zaplovi kroz vazduh, sa izrazom izne
naenja na licu. Od udara, fotelja se
prevrnula i obojica su se nala u ne
razmrsivom klupku udova, jauka i pri
guenih psovki.
- Ostavi taj revolver! - procedi Lesli
onome koji je prvi doao sebi, oniskom oveku irokih ramena, zverskog
izraza lica unakaenog oiljkom od
noa. Bio je to onaj koji je sedeo u fo
telji i zato proao neto malo bolje od
svog drugara. Sada, na podu, ruka mu
se ponovo prikradala pod kaput.
Suenim oima bandit je procenjivao situaciju. Ma kako taj tip pred
njim bio brz i spretan, proraunavao
je, nema ipak nikakvog oruja. Prema
tom e...

Poni Wcsi - Borilake veline 9

Sa trijum falnim osmehom na tan
kim usnama on ispod kapula istre
ruku sa revolverom. Jo samo deli se
kunde i . ..
Ali je i taj deli sekunde bio vie
nego dovoljan Lesliju Eldridu da
zada udarac nogom u solarni pleksus.
Vrh njegove cipele zario se u meko tki
vo i prosto ga pokidao: telo bandita os
talo je nepokretno na podu, krv je u
tankom potoiu zaklokotala iz rane.
Drugi ovek, lica izoblienog ua
som, vukao se po podu poleuke, zaprepaeno buljei u tog oveka koji
je ubijao lako, bez iz raznih oiju. Sto
dalje, samo to dalje od njega.
M eutim , zaustavio ga je zid sobe i
on glasno zajeca od straha, potpuno
zaboravivi na revolver koji je jo uvek
grevito stezao od napora pobelelim
prstima.
- Gde mogu da naem Donasa? upitao je Lesli ledenim glasom. Ton je
imao prizvuk koji nije trpeo odbijanje.
- Gde?
Pobelele usne su se pokrenule, ali
izmeu njih nije izaao nikakav glas.
ovek je samo ukoeno odm ahnuo
glavom i s m ukom progutao pljuva
ku. Grudi su m u se ubrzano dizale i
sputale.
Lesli zaobie oborenu fotelju i stade
nad njim. Oi ispunjene strahom pod
igoe se prema n jemu i ovek se ins
tinktivno zgri, privlaei kolena kako
bi zatitio stomak.
- uo si me? - isceri se Lesli. - Donas?
- Ne . . . ne znam .. .- uspeoje ovek
da procedi kroz zube koji su cvokotali
od straha. - asna re . ..
- Tvoja asna re - prezrivo se os:
mehnu Lesli. - Govori!
- Ne znam - zacvile ovek. - Ne
znam . . . nikad ga nisam ni video . . .

Poni West - Borilake vetine 9

- Ko ti je naredio da doe ovamo?
- --ef. . . K a rli. ..
- Aha ... Dobro, gde onda mogu da
naem tvog dinog efa?
Covek ponovo proguta pljuvaku.
Leslijevo iskusno oko primeivalo je
da je on donekle uspeo da savlada svoj
strah. Nee proi dugo a on e se setiti
revolvera u r u c i. ..
- Dakle?
Covek je jauknuo vie od iznenae
nja nego od bola, jer njegov pogled is
punjen strahom jednostavno nije us
peo da sledi brzi pokret Leslijevo noge
koja gaje pogodila izmeu skupljenih
kolona. Bol je doao trenutak kasnije i
on je razjapio usta da zaurla.
Novi Loslijev udarac naterao ga je
da zatvori usta i bol iskae samo oaj
nikim stezanjem zuba izmeu kojih
se probio jecaj slian ropcu. Iz oi ju su
mu potekle krupno, mutne suzo.
- Karli - podsoti ga Losli. - Treba da
mi kae gde mogu nai Karlija.
- Boston<r\- protenja ovek. - ekae nas tamo . .. u Bostonu . ..
- To je neki lokal?
Blesak opasnosti u njegovom pogle
du na vreme je upozorio Leslija. Otupoli refleksi ubice nisu vie bili u sta
nju da reaguju dovoljno brzo. ak i za
obinog oveka ruka sa revolverom
podizala se sporo, uasno sporo. Toli
ko sporo da je Losli imao vremena da
sa leaja dohvati onu svoju duguljastu
lorbu i iz nje izvue ma u koricama
neobinog oblika. elik je blesnuo na
svctlosti i uo se neponovljivi zvuk
vazduha koji je uzdahnuo pred munje
vito izvuenim seivom.
Rana na grlu ubice bila je mala, ali je
ivot iz nje istekao bukvalno u deliu
sekur do. Ostao je oslonjen leim a na
zid, sa pogledom punim iznenaenja
jo uvek uprtim 11 Leslija. Ruka sa re

39
volverom ukoeno se oslonila na koleno.
Losli paljivo obrisa ma o njegovu
odeu i osvrte se po sobi. Ovde nije
bilo vie nieg njegovog, za to se pobri
nuo jo kada je izaao.
Tajanstveni ma nestade u korica
ma one ponovo u torbi. Losli je zabaci
na rame i m irnim korakom izae u
hodnik.
Nije se ak potrudio ni da zatvori
vrata za sobom . ..

Zviduui, Loni Osm ond je poslo

vao po maloj kuhinji, sa zadovolj
stvom prim eujui da centralno grejanje u kui radi veoma pristojno, kako
mu je, uostalom, i obeao agent za
nekretnino. tavie, kuca je bila istija
nego to je oekivao, a dotrajali nametaj nije mu naroito smetao. Na
jzad, oni e tu biti svega nekoliko
dana; mora jedino upozoriti Leslija da
ona stolica u trpezariji nije ba najsi
gurnija i da je treba uzbegavati.
Malo je nakrenuo glavu u stranu da
provori kako izgleda dugi niz konzervi
naslagan u kuhinjskom ormaru, a
onda zadovoljno uzdahnuo. Svo je bilo
u rodu i Losli moe da doe kad hoe.
Pa rukama zavuenim duboko u d
epove novih pantalona, on se po izliza
noj stazi lagodno odeta do prostrano
dnevne sobe i uvali u fotelju kao stvo
renu za njegove more. Pogledom pu
nim prezira preao je preko crno-belog televizora pred sobom i nepogrei
vo ispruio ruku prema stoiu kraj
fotelje. Lesli zaista nije alio paro, pa
zbog ega bi ga on todoo. Viski u flai
koju je dohvatio bio je najboljeg kvali
teta i on sa uivanjem udahnu njegov
puni miris u do vrha napunjenoj ai.

40
Ma ta ljudi mislili o tom novcu, ima
on i svojih dobrih strana, to se mora
priznati.
Pola sata kasnije, uprkos stalnom
klokolanju vode u najbliem radijato
ru, Loni O sm ond je blaeno zadremao
kraj do pola ispranjene flae viskija.
Debela Mod ponovo je bila u njego
vom snu, onakva kakvu e je uvek
pamtiti: sa irokim osmehom na licu,
u tesnoj haljini koja je uvek pretila da
e se raspasti na grudima. Umilno ga
je gledala i pitala:
- Hoe li odm ah da se skinem,
Loni, ili da malo oteem stvar?
Polom se njegov san izmenio i on
prom rm lja neto nerazgovetno. Mod
je i dalje bila tu, ali ukoena na podu,
sa ogromnom crnom rupom izmeu
savrenih grudi. I jo neko je stajao
pred njim, mrana pretea senka od
koje je bila hladnoa ...
Lorii Osm ond otvori oi. Jesenji
sumrak ve se sputao na grad i u pro
storiji okrenutoj istoku vladala je go
tovo potpuna tama.
I neko je stajao pred njim. Neka
mrana, pretea senka od koje je bila
ledena hladnoa .. r reknuvi iz sveg glasa neto nera
zumljivo, Loni se baci pravo napred, u
nameri da projuri pored te pretee
senke i to pre se doepa vrata. Pro
kletstvo, gde je sad Lesli, taj m om ak se
nieg ne plai, prolete m u kroz glavu.
Jedna vrsta ruka ga zadra u mestu
tako da je gotovo pao i on ponovo
dreknu, oajniki se koprcajui da se
oslobodi.
- Koji ti je avo?
Lonija izdadoe noge. Posrui, on
se nekako doepa fotelje i srui u nju.
- Upali svetio - ree priguenim gla
som. - I idi do avola!
- Zato? - Lesli se osmehivao stojei

Poni West Borilake vetinaV

jo uvek sa rukom na prekidau.
- Tako . . . zamisli ta se moglo dogo
diti da mi srce nije zdravo? A i ova
k o . ..
S rukom na grudima, Loni je palji
vo oslukivao tupe udare u unutra
njosti svog lola, zabrinuto vrtei gla
vom.
-Toliko sam te uplaio?
- Idi do av o la . . . - odvrati Loni s
nem onim besom. - Kako si samo
uao? Zakleo bih se da sam zakljuao
ulazna vrata.
- I jesi - klim nu Lesli glavom, smetajui se u drugu fotelju. - Dobar ti je
ovaj viski - primeti sipajui jednu
au. - Hoe li ti?
- Ne znam - protenja Loni. - Kau
da alkohol nije dobar za ljude u oku.
- Ti si u oku? - Lesli podie obrve.
- Nisam primetio, izvini. Hoe da zo
vem iekara?
- Tebi je jo do ale-sa m uenikim
izrazom na licu dahtao je Loni. - Ho
e da me dovri, je li? E, nee! Nije
Loni Osmond takav slabi, da zna!
Naspi mi jedan v isk i...
- Kau da alkohol ne valja kad si u
oku - upozori ga Lesli ozbiljnog lica.
- Idi do avola!
Grohotom se smejui, Lesli mu gunnu punu au u ruke i Loni je prinese
pobledelim usnama.
- Uhhh! - strese so kada je otpio do
bar gutljaj. - Sad mi je ve boljo . . . Da
ujem?
- ta da uje?
- Izvinjenje, naravno! - strogo ree
Loni. - Reci da to nisi namerno uinio,
iako ti neu poverovati. Ali ipak reci.
- U redu - slee Lesli ramenima. Izvini, Loni, ali ipak sam to namerno
uinio. Hteo sam da proverim koliko
si oprezan.
- Ja? Do avola, Lesli, pa ja sam uzor

Poni West - Borilake vetine 9

opreznosti, asna re! Ne bih valjda
doiveo ove godine da se nisam uvao,
bolji ti dokaz ne treba!
- 1 ne treba mi - nasmeja se Lesli. Vidim koliko si oprezan. Mogao sam ti
i te nove pantalone skinuti, a da ne primeti.
- Zakl juao sam v ra ta . . .
-Jesi. I mislio da je to dovoljno, a?
- Naravno - slee Loni ramenima. Zar nije?
- Kao to vidi nije. Kad sam uao ja,
mogao je ui i neko drugi.
- A - ha! - odm ahnu Loni glavom. Niko ne bi mogao biti tako tih kao ti!
- Siguran si?
- Prilino - Loni, ve oporavljen,
nasu sebi jo jednu au pia. - Kako
je bilo kod Pablita?
-Ovoga puta su bila trojica.
-I?
- Kao to sam ii najavio - Lesli slee
ramenima. - Donas je izgubio jo tro
jicu ubica.
Loni klim nu glavom, zamiljeno gle
dajui u au. Podigao je pogled tek
nekoliko trenutaka kasnije.
- Les . . . u ovom poslu obojica stav
ljamo glavu u torbu . . . Zar ne misli
da je vreme da mi kae neto vie o
sebi?
- Nema tu mnogo tp da se kae,
Lon. Covek kao i svi drugi. Jedino ...
- Upravo to me zanima - nasmeja se
Loni. - O no to nije kao kod drugih . ..
- Pa u redu . . . mrzim zloin i zloin
ce vie nego drugi. I vie nego drugi
mogu da uinim da zloin bude iskorenjen.
- Zato?
- Zato da ne?
Loni klim nu glavom.
- Pa . . . moda je i ovo dosta. Za po
etak.
- I/vini, Loni - Leslijevo lice sada je

41
bilo potpuno ozbiljno. - Zaista ti ne
mogu rei vie nita o sebi. Mislim da
ve shvata i zato.
- Les . . . koliko si ljudi do sada
ubio?
- Mnogo . . . ali je svaki od njih to za
sluio, mnogi i po nekoliko puta . . . Ne
volim da govorim o tome, Loni.
- Da li si neto doznao od one troji
ce?
- O no glavno - osm ehnu se Lesli. Gde mogu nai Karlija.
- Oho? Sav sam se u uvo pretvorio protrlja Loni ruke. - Gde?
- U Bostonu. Zna gde je to?
- Kako da ne. Spreda ugledan lokal,
iza kulisa kockarnica za ljude iz polusveta. Pre ili kasnije i sam bih se setio
da Karlija potraim tamo.
- O nda najbolje da to pre krenemo.
Plan ve imamo, je li tako?
- Plan? Kakav plan?
Lesli je ve hitao u pravcu kupatila
sa svojom torbom u ruci. Iznenaeno
je zastao i odm ahnuo glavom.
-Razm isli malo, Loni, razmisli, sve
sam ti rekao!
- Onaj aavi plan do se ubaci u Donasovu bandu? - vikao je Loni za
njim kroz ve zatvorena vrata kupati
la. - Ne budi lud! Prepoznate te!
Lesli nita nije odgovorio i Loni uz
dahnu. Oprezno je opipao pod noga
ma, kao da proverava hoe li ga drati
i laganim korakom preao do kuhinje.
Prokletstvo, mislio je, zbog ega
uvek ogladnim kada me neto upla
i?
Sa zadovoljstvom je udahnuo miris
tunjevine iz konzerve koju je veto ot
vorio. Nekoliko trenutaka'kasnije bu
no je mljackao, sa konzervom hladnog
piva pri ruci. Nije se potrudio ak ni
da podigne pogled kada je jedna senka
pala na kuhinjski sto.

42
A kada ga je podigao, doiveo je dru
gi ok za veoma kratko vreme. Istina,
njegova reakcija, moda i zbog ve
pretrpljenog straha, ovoga puta nije
bila tako burna. Ostao je samo zava
ljen u stolici, iroko otvorenih oiju i
usta, mehaniki vaui zalogaj koji
mu je um alo zastao u grlu.
ovek koji je stajao pred njim sa
hladnim osmehom na licu nim alo nije
liio na Leslija Eldrida. tavie, bio je
znatno vii od njega, u elegantnom
lam nom odelu od kojeg je odudarala
dreava kravata. Sa jednom rukom u
depu pantalona, drugom oslonjen na
slo, podsecao je na gangstera iz lilmo\a o Mafiji, ponajvie zbog tankih cr
nih bria i briljantinom zalizane crne
kose. Prokletstvo, sada su mu ak i oci
bile crne!
- Lesli? Jesi li to ti? - uspe nekako
da progovori Loni.
- Lesli? Ne, ortak pogreio si - odgo
vori nepoznati zvonkim tenorom, sleui ram enim a za koja bi se Loni za
kleo da su vatirana da nije bolje znao
ta se nalazi ispod elegantne tkanine. Ja sam Frenk Barezi, zvani Lepi Frenki. Moda si uo za mene, ortak, iako
sam od skora u Los Anelesu, zna.
- Ne valja - odm ahnu Loni glavom
poto m u se dah povratio. - Karliju
e biti sumnjiv. Zna da sa Mafijom
Donas nije u najboljim odnosima.
- Ja i hou da budem sumn jiv - od
govori Lesli svojim norm alnim gla
som, sedajui preko puta Lonija i dohvatajui konzervu sa pivom. - Karli
me ne zanima, elim da doem do Donasa lino.
- Misli da e te ovaj odvesti kod
efa kako bi te proverio?
- Upravo to.
- H m m m ...
videemo,
videeinu . .. Revolver ima?

Poni West - Borilake vestine 9

Leslijeva ruka polete pod kaput pre
nego to je Loni i shvatio ta on namerava. Ruka sa kom adom hleba nem o
no mu pade na sto kada mu se pogled
sukobi sa crnom ceri revolvera.
-Sklo ni to - proguna. - kodi
mom apetitu . ..
-M isli da e Karli biti zadovoljan
ovom malom demonstracijom? - up i
ta Lesli sa osmehom vraajui revol
ver pod kaput.
-Trebalo bi da bude? - slee Loni
ramenima. - Hoe li i li da jede?
-N e sada. Veeraccmo valjda u
Bostonu?
- Ko zna? Moja deviza je: napuni re
zervoare kad ti se prui prilika, jer se
nikada ne zna kada e ti se ukazali sletleca.
- Nije loa. Sluaj, ima li ova tvoja
rupa telefon?
-Prvo i prvo, ovo nije moja rupa,
ve tvoja. Ti si je bar platio. A drugo i
drugo, im a telefon. Zalo?
- Kia je opet poela da pada. Ne e
li valjda da sinjor Barezi upropasti
ovo fino odelo peaei po ulici? odvrati Lesli ponovo onim zvonkim
tenorom.
- Fini gospodin - prom rm lja Loni. Gde hoe da pozovem taksi? Pred
kuu?
- N e - odm ahnu Lesli glavom. Blok dalje. Za svaki sluaj.
- Za svaki sluaj - uzdahnu Loni. Kad ti kae . ..

Vratar na ulazu u Boston iskosa je

odm erio Lonijevo novo odelo, ali je
zato sa odobravanjem klim nuo gla
vom na Leslijevu dreavu eleganciju.
Nije im ipak pravio nikakvih proble
ma da uu, moda i zato to mu se u

Poni West - Borilake vetine 9

ruci nala ne ba sitna novanica. Ot
vorio im je vrata, naklonio im se i uz
gred dao dobro poznali znak elu sale
koji se odm ah stutio u njihovom
pravcu.
- Dobro vee, gospodo, izvolite, gos
podo - klanjao se izm iui se pred n ji
ma. - Im am za vas izvrstan slo - cmoknuo je usnama. - Sa odlinim pogle
dom na scenu. Program tek to nije
poeo. ..
Jo jedna krupna novanica promeni vlasnika, a zauzvrat ef sale prodra
stolicu ak i Loniju koji neto proguna, zverajui unaokolo. Istina, Bos
ton nije bio lokal neke vrhunske ras
koi, ali je jadni Loni bio prosto zaslepljen bletanjem istih stolnjaka i neu
kusne srebrnarije rasporeene oko
ogromnih vaza sa cveem.
- Konjak i viski - osm ehnu se Lesli.
Ponovo je govorio tenorom u kome bi
dobar poznavalac razabrao jedva primetan talijanski raglasak.- [jelovnik,
molim.
ef sale dade znak najbliem kono
baru; nepotrebno jer je n jegov orlovs
ki pogled ve snim io novanicu koja je
nestala u efovom depu i sada se pri
bliavao punom brzinom, ne obraa
jui panju na pozive sa susednih sto
lova.
- Izvolite-spustioje nastoogrom ni
jelovnik u zlatnim koricama i klim nuo
glavom kada m u je ef sale diskretno
preneo ta su njih dvojica naruila.
Lesli se udobnije namestio i zapalio
cigaretu, sa osm ehom gledajui oko
sebe.
- Auuu - apatom dobaci Loni. - Po
gledaj one tri ta m o . . . kakve enske,
a?
- One tri? ta ti je, Loni? Moe do
biti svaku za sto dolara; pred zoru verovalno i za pedeset.

43
Loni oprezno baci pogled prema tri
ne ba mlade dame u uglu. - Ne verujem li - od mahnu-glavom.
- Hoe da proverimo?
- Jest, kad bih imao slo dolara - uz
dahnu Loni.
- Vidi da mi ipak veruje. Mada
ipak nije loa ideja da ih pozovemo za
s lo . . . one su ovdc verovatno stalni
poselioci, mogli bismo moda i da d o
znam o neto zanimljivo. ta kae?
-A ko ti plaa raun, onda nisla!
-Sve tri ili samo dve?
- Do avola ...
Lonijevo oklevanje podsetilo je Leslija na klasinu dilem u magarca izme
u dva plasta sena; prem da je ova d i
lema bila i tea, odluiti se za neku od
tri ipak dola privlane ene.
- Da pozovem sve tri, a moe se o d
luiti i kasnije, a? - dobaci on sa osme
hom.
Lonijevo lice ozari irok osmeh.
-Takve stvari vie nemoj ni da me
pita, ortak! Tri, etiri, est, svejedno,
raunaj na svoii ortaka Lonija Osmonda!
Konobar je ve sli/.ao sa ogrom nim
kristalnim aama na posluavniku.
Lesli mu dade znak i proapta nekoli
ko rei na uho. Loniju nije promakao
ni brz pokret kojim je ovek dohvatio
jo jednu od Leslijevih arobnih nov
anica, pre nego to je potvrdno klim
nuo glavom i sa razumevanjem se osmehnuo.
Operacija prelaska i smetanja za
sto bila je brzo gotova uz svesrdnu po
mo konobara koji je hitro preneo po
trebne stolice i ae sa stola na slo.
Lesli i njegov drugar igrali si komediju
do kraja; obojica su s potovanjem us
tala kao da za sto prim aju dame iz na
jboljih krugova.
Trima enama to je oigledno impo-

44
novalo. Ona koja jc i izgledala najstari
ja, silna, crna, raskonih grudi i uskih
kukova stegnutih zatvorenom crnom
haljinom osm ehnu se ispod debelog
sloja minke na licu i zavodniki po
gleda Lonija.
- Ja sam Mardzi ree dubokim pri
jatnim glasom. - Plavua do tebe. srce,
zove se Eloiz, a vaa dama, gospodine
- osm ehnula se i L.esliju - voli da je
zovu Pusi.
- Drago mi je - klim nu Lesli glavom,
priznajui i protiv svoje volje da je
Pusi, smeokosa devojka zmijastog
lola u duboko dekoltiranoj veernjoj
haljini, ena po njegovom ukusu. Loni
je oigledno jos bio neodluan: pogled
i iu je sa Mardzi prelazio na dosta m la
u Eloiz i natrag, a rukom je zamilje
no trljao svee obrijanu bradu.
- Kako se ti zove, duo? - Pusi se
ve grudim a naslanjala na Leslijevu
raku.
-Zovi me, Frenki. mako - odvrati
ovaj zavodniki gladei tanke crne br
ie. - Moj ortak se zove Loni.
- Nisam te ranije viala ovde . . .
-O dskora sam u gradu - osm ehnu
se Lesli. - Do sada sam ivcu na Istoku,
a l i . . . - on odm ahnu rukom kao da se
radi o neemu o em u ne vredi govo
riti. - Vano je da sam sada ovde!
- I kako ti se svia Kalif urni ja? umea se Mardzi.
- Fantastino, ak i u jesen - o d u
evljeno je govorio Lesli, a talijanski
naglasak postajao je sve upadljiv iji.- A
ene . . . on uzdahnu i prevrte oima.
- Doao si na pravo mesto - uveravala ga je Pusi - ako trai zgodne

Poni U csi
*-Borilake vciinc
ene. Uglom usana neupadljivo se osm ehiiula aru s kojim je Lesli, toboe
neupadljivo, buljio u njen dekolte.
A sto ti stalno jjli? - Mardi se
okrete Loni ju koji je svoju zbunjenost
prikrivao sve eim potezanjem za
aom. - Raskrav i se malo, ovec; zar
ti se Eloiz i ja ne sv iamo?
- Loni, duo - zacvrkuta Eloiz tanu
nim glasiem koji je odudarao od nje
ne krupne figure sapete tesnoni halji
nom sa izrezom jos du bljim od Pusi
nog. Kai, dopadam ti li se?
Ulihh - zastenja Loni. -enske, o s
tavite me na m ir u ... zar ne vidile
da ...
- Sla, ta? cv rkutala je Eloiz napi
njui sc prema njemu.
- Moj drugar je malo zbuljen vaom
lepotom - umea se Lesli. - Znale
kako je, jos ne moe da se odluci izme
u vas dvc.
- Uostalom, nigde se ne zurim o
slee Mardi ram enim a i podie asu.
- ivcli!
Konobar je priao sa novom turom
pia za sv e i raspoloen je je postepeno
postajalo sve bunije. Lesli je sa lako
om igrao ulogu sitnog gangstera koji
se negde dokopao malo vie dolara
nego obino, neprestano izvlaei lis
nicu iz unutranjeg depa od sakoa i
razmeui se debelim svenjem zele
nih novanica koji je virio iz. nje, kao
da ne prim eujc poudne poglede
ena.
-O dlino! Prima! - zaurlao je poto
je sasluao nekoliko rei koje m u je
konobar apnuo na uvo. - Ako je tamo
sve spremno, da poem o odm ah?

45

Poni H t'.sv - lit n i la ik e veiine 9

Sve spremno - osm chnu sc zado kama dohvati Eloiz koja mu se vestu
izmicala, izazivajui ga haljinom smak
voljno konobar. Izv o lite ...
ekaj!
I re se Luni. - F rc n k i... nutom sa ramena. Pusi i Lesli, na1d ru
goj strani gotovo su skliznuli pod sto,
kuda idemo? Do avola, raspoloenje
oboje daheuci od uzbuenja.
ji- tek sad kako valja!
- S lu a j. . . - apnu devojka. - Gore
t'ovek kae da ovde ima i separe iam soba . .. ako si raspoloen ...?
l.esli je \ee bio na nogama. - Tamo ee
Lesli se uspravi, gladeei rukama raz
nam biti ugodnije . . . a i intim nije - do
baruenu crnu kosu.
Ne. doavola!
jade. /naeajno nam igujui Pusi.
.lo je rano . . . hteo bih malo da se koc
To je druga pria - isceri se Luni,
kam. eto ta bih hteo. Bambina, gde je
dozvoljavajui da ga Mardi i Bio i/
najblia kockarnica, valjda ti zna?
pod ruku povedu preko sale. - Zato
- Nita lake - sleze Pusi ramenima
odmah nisi rekao, do avola ...
ureujui hitrim pokretima haljinu. l ! hod-i se Lesli nekoliko puta malo
Samo pritisni to zvonce ta m o ...
saplete. glumei da je pijan. O dgurnuo
je zavesti koja je separe odvajala od
U Bostonu je oigledno sve bilo
sale i zagledao se u sto na kojem ih je
podreeno eljama gosta sa dubokim
depom. Konobar se odm ah stvorio tu
\ec ekalo piee.
Sta je ovo? - dreknu. - Maleelo!
sa spremnim raunom na srebrnom
Dosta mi je konjaka, prokletstvo! am tanjiru. Klanjajui se. proveo ih je kroz
panjac! ampanjac za sve!
salu i pritisnuo zvono kraj-jednih neu
I
ne gledajui, on ponovo posegnu padljivih vrata koja su se odm ah otvo
za lisnicom i gurnu jo jednu krupnu
rila. Tip opasnog izgleda uklonio im se
novcanicu konobaru u aku, paljivo
sa puta, ispitivaki ih posmatrajui, ali
osmatrajui ispod oka sve oko sebe.
ga je um irio jedan pokret konobara.
Duo, neto si izgubio! zakikota
Posle buke u lokalu neobino je dese Pusi Sa eha prsta oprezno je drala
lovala ogromna sala ispunjena samo
za cev revolver koji je Lesli namerno
tihim amorom posctilaca i zvrjanjem
ispustio vadei lisnicu.
loptica na nekoliko ruleta koji su se
-D aj to ovam o!-grubozaurla Lesli.
v redno obrtali. Klateei se na nogama,
G lu p ao ! Zar ne vidi da je pun!
oslonjen svom teinom na Pusi, Lesli
R e v o lv e r ponovo nestade pod sa hitro prelete pogledom preko svih pri
koom, a Leslijevo lice se razvedri kad
sutnih. Njegov ha rage i jeutao, to je
se Pusi um iljato privi uz njega i gricnu
znailo da mu ovde ne preti nikakva
ga za in o. Loni je ve imao pune ruke
opasnost. Bar za sada ...
posla da se na udobnom konom i ro
- Za koju si igru, dragi? - upita Pusi.
sed u iza velikog stola odbrani od dve
-Svejedno mi-je isceri se Lesli. n a srtljiv e ene koje su se nuglas kikoVano je da su ulozi v e lik i...
!ale.
-Ja sam za poker - glasno izjavi
Sat kasnije, posle nekoliko flaa odLoni vadei nekoliko zguvanih novlit mog ampanjca i obilne veere, iza canica koje mu je Lesli na vreme cuv rsto nav uene zavese separea, vla nuo u dep. - Vas dve ete sa mnom,
dala je raskalana atmosfera. Mardi
a? Frenki?
se kikotala sedeei u Lonijcvom krilu,
-Rulet! Zna valjda moj sistem dok je ov aj bezuspeno nastojao da ru hvalisao se Lesli povodei se. - Idem

P on i H 'esl - B orilake veiine 9

da ih opljakam, v idee!
Dopustio je Pusi da ga odvede do
jedne od udobnih lotelja postavljenih
oko stola, a onda je poslao na blagajnu
po etone. Zamiljeno je srkutao ko
njak koji se ve stvorio kraj njega i is
pod oko posmatrao lica ostalih igraa.
- Na ta igra? -apnu Pusi naslan ja
jui se grudim a na njegovu miicu.
- Koji je tvoj broj? - isceri se Lesli.
- Sedam.
- Zato sedam?
- A zato ne sedam? - kikotala se devojka. I nju je ampanjac ve savlai
vao.
- U stvari, svejedno mi je-sloe Les
li ramenima i nem arnim pokretima
razbaca etone na nekoliko razliitih
polja.
Pola asa kasnije, poto je Pusi jo
nekoliko puta proetala do blagajne
po nove etone. Lesli je pokazivao sve
znake kockara kome je srea totalno
okrenula lea. O ajniki je gladio svo
ju zalizanu kosu, brisao oznojeno elo
ogromnom dreavom maramicom i
ustro ispijao konjak za konjakom, lu
pajui rukom po stolu kad god bi kug
lica zastala na pogrenom mostu i psu
jui kroz zube na istom talijanskom
jeziku.
itava ta mala komedija, meutim,
bila je namenjena jednom od posotilaja koji je ve dvadesetak m inuta ot
rim pogledom prouavao Leslija, rotko stavljajui svojo etone na sto i no
pokazujui da ga mnogo zanima dobilak. U trenutku kada je Lesli ponovo
ilasno opsovao na talijanskom, on se
hladno nasmei. Dohvativi svoju au
)ii laganim korakom obie oko stola i
nade iza Leslija. Jednim pokretom
ruke pokazao je Pusi da se ukloni i seo
na upranjeno mesto.
- Noe to. a? - rekao je sa osmehom.

46

Lesli ga neprijateljski pogleda.

- ta se to tebe tie?
-O nako - nepoznati sloe rameni
ma. - Im am utisak da si kui ostavio
dosta para, nita drugo.
- To je moja stvar . ..
- Moe biti. Pomislio sam da bi te
moda interesovao neki posao.
- H m m m . . . Kakav?
Nepoznati se udobnije namesti u lotel ju. - Zavisi ta zna da ra d i. . . i
kakvim alatom raspolae?
Lesli se osm ehnu uglom usana.
- Diplomu nemam, ako za to pi
ta ...
- Gde si radio do sada?
- Istok. Njujork, Baltimor, ponekad
Vaington . . .
- H m m m . . . otkuda ovde?
- Istok je postao prilino vru ...
ovde je vazduh prijatniji.
Nepoznati ustade.
- Poi sa mnom.
- Kuda? - Lesli podie pogled. - Pri
jatelji su mi ovde ...
- Neemo daleko. Razgovarau sa
gazdom . . . moda nae neki posli za
te b e . ..
Lesli je sa oiglednom tugom po
smatrao poslednji eton od dvadeset
dolara koji je k m pije nemilosrdno po
kupio svojim grabuljama.
- Nita mi drugo i ne preostaje - uz
dahnu i s m ukom se uspavi. - ekaj
me ovde - dobaci uglom usana i gleda
jui u Pusi koja je razoarano posmatrala sada veo tanku lisnicu vraenu u
dep sakoa.
Osmehujui se u sobi, Lesli poe za
nepoznatim. Pogledom je potraio L.onija, ali ovaj nije vie obraao panju
na njega. U sendviu izmeu dve
dame, paljivo je studirao karte stisnu
te u a ci. ..

47

P o n i Wcsi

- Borilake

veiine 9

- Zak.
Glas je bio lih i zapovedniki. Lesli
je veoma dobro znao ta to znai.
H aragci. . .
Nespretno se pomerio korak u stranu,
Oseanje jae od svakog ula, sada
je potpuno .obuzimalo Lcslija Eldriali je i to bilo dovoljno da Zak, suvie
d/.a, mada se to spolja niim nije mog samouveren, promai svoj cilj. Kada
lo naslutiti. Stavie, dok se na nesigur se ponovo okrenuo Lesliju, zinuo je od
iznenaenja pred uperenom rcvolvcrnim nogama klatio nasred raskone
skom cevi.
prostorije i zaklanjao oi od snane
- Dobro je - glas iza stola bio je m i
svetlosti lampe na ogrom nom pisa
ran. - Skloni to, Frenki. U redu je, Zak.
em stolu od mahagonija, predstav
Oklevajui, Lesli vrati revolver pod
ljao je prizor koji je, u najmanju ruku,
izazivao sr aljenje.
sako. Pokret ruke oveka za stolom
upalio je raskoni kristalni luster na
Odnosno, izazvao bi saaljenje, da
su ljudi koji su se sa njim nalazili u toj
tavanici i istovremeno iskljuio svetiljprostoriji poznavali takvo ili slino
ku koja je sve dotle bila uperena Les
oseanje. Ovako, svaki njegov pokret
liju u oi.
Ako je pomislio da e mu ovaj tek
prouavala su etiri hladna oka; jedan
par u senci iza lampe na pisaem sto tada jasno videti lice. prevario se.
Uvebani Leslijev pogled i pre toga je
lu, drugi nekoliko koraka iza Leslijevih lea.
ispitao svaku crtu te nepomine lede
- Kako se zove? - ledenim glasom
ne maske, tankih usana i sitnih oiju
upita ovek za pisaim stolom.
ispod gustih obrva sastavljenih u sre
- F renki. . . Franko Barezi.
dini. Retka plava kosa oigledno je sa
- uo si za njega, Zak?
mnogo panje bila rasporeena tako
- Nisam - odm ahnu glavom ovke
da prikrije izraene zaliske.
iza Leslija, onaj isti koji ga je i uveo u
- Nisi lo, Franko - osmehnu se o
ovu mranu prostoriju. - Momak kae
vek svojim tankim usnama. - Sedi.
da je doao sa Istoka. Uobiajeni razlo Zak, donesi m u pie.
zi.
- Konjak - dobaci Lesli jo jednom
- Aha . . . Franko, ta zna da radi?
briui znoj. Oprezno se spustio'u og
- Svata. . . ali sam sa revolverom
rom nu konu lptclju pored pisaeg
n a jb o lji. . . - Lesli jo jednom obrisa
stola, teko uzdahnuvi.
znoj sa ela ogromnom maramicom,
- Umoran?
nespretno je gurajui natrag u dep
- Prilino - klim nu Lesli glavom. sakoa.
Prokleta kuglica ...
Nijedan od ljudi nije obratio panju
- Izgubio si lovu?
na te pokrete; najbolji znak da je n je
- Sve - uzdahnu Lesli. - Sluajte,
gova kamuflaa uspela i da su obojica
efe . . . nije da neto prigovaram . ..
ubeeni da je on toliko pijan da ne
ali, da li je onaj rulet tamo ba . . . mis
predstavlja nikakvu opasnost.
lim . . .
Protivnika nikada ne treba pot- Zavisi za koga - zagonetno se os
cenjivati, gospodo, osm ehnu se Lesli
mehnu ovek za stolom. - Doreli, na
u sebi. Ali, vi niste proli kolu kakvu
krupije, nije znao da e raditi za nas.
sam proao ja ...
Prema tome ...

P o n i \\\'si

B orilake veiinc 9

- Tako. /nai. Proklet sivo . ..

- Zak mi ree da si ovde sa drut
vom. Intim ni prijatelji?
Les li odm ahnu glavom, oprezno srkuui izvrsni konjak. - Ortak koga
sam usput pokupio u jednom baru i tri
drolje . . . nisu vani. O v a j. . . da li sam
primljen na posao?
- Na probni rad - ledeno se osmehn.u ovek, dobujui prstima po stolu.
Zak e ti objasniti ostale detalje. Ako
nam se dopadne*, prei e na prave
poslove. D o tle ... - 011 slee ram eni
ma.
- H'mmm . . . postoji li kod vas neto
sto se /ove akontacija?
-'Dore Ii te, dakle, propisano oeru
pao, a? - nasmeja se Zak. - Daj m u koji
dolar, karli. Da si mu video facu dok si
sedeo /a stolom . ..
- U redu - nasmeja se i ovek /a
koga je Lesli odm ah zakljuio da moe
bili samo karli, jedan od ljudi bli/ili
D/onasu. Slo dolara?
Sele liv reeno ree Lesli. - Pro
kletstvo, na Isloku sam time istio ci
pele . . .
- Je li? E. ovde, u Kalilbrniji mi lo ne
radimo lako. Pet stotina i ni centa vie.
U/mi ili ostav i!
Uzeu - uzdahnu Lesli. poudno
dograbivi pel velikih novanica koje
ni ii je Karli gurnuo preko stola. - .lo
samo neto.. . smem li tla pitam /a
koga radim?
Za karlija Simonsa. lo ti je dovo
ljan podatak, /a sada ...
Oho? Postoji i neki drugi sel? - iz
nenadi se Lesli. listajui i/ fotelje kao
i karli.
To le se ne tie otro u/v rali k a r
li. Moe ii. Franko. Zak e li objas
nili sve ostalo.
D obio doao u klub. Frenki - osmelinu se Zak kada su izali i/ rasko

48
ne Karlijeve kancelarije. - Bie li do
bro, videe. Karli dobro plaa, a po
sla, da kucneni u drvo, nema neto na
roito. S em ...- lice mu se smrai.
- Sem? - radoznalo upita Lesli.
- Nije vano - odm ahnu Zak rukom.
- Ako bude potrebno, saznaoe na vremc. Sluaj, negde si se smostio?
- U hotelu. Nita naroito.
-Tu gore su apartmani za nae lju
de. Ako li lo vie odgovara, preseli se.
A i bolje je tla bude efu stalno na
oku. /na.
karfiju ili onom drugom?
- karliju - proguna Zak i Lesliju ne
promai' izraz straha koji prelele pre
ko njegovog lica. - Za drugog bolje i da
ne pita, njega se i sam karli p lai...
Oho? karli mi ne izgleda ba kao
kukavica.
- I nije. A li...
- Toliko je opasan, kako se zove?
- Do/nacc kad bude vreme. Vidi,
ovuda se ide na sprat, slobodan je dru
gi apartman sa leve sirane. Ja cu m om
ku 11a ulazu objasnili da si ti nov i o
vek.
Sluaj... Lesli se osvrte po praz
nom hodniku. One enske u kockar
nici i moj o rta k ... Smem li da ih dove
dem gore?
- Na alost, ne - isceri se Zak. - Karli
ne podnosi nepoznate u ovom clu
/.glade. 1 ne ali se da sluajno ilovces nekoga. Jasno?
Sav reno - uveravao ga je Lesli. Hvala li. Zak. Hoemo li da siemo
dole i popijemo neto.
Drugi pul, Frenki - osmelinu se
Zak. I pa/i. karli ne voli pijane m om
ke. .. obrati na lo panju.
l)o av ola.. . pa mora da je roen
u vreme prohibicije!
Nije, nije. ..m la d i je, ne brini.
Srecno. Frenki. ja odoli. Vidimo

49
se... I . .. jo sumt> nosio..
Los Ii zaslade.
-Sta, Zak?
- Nemoj da hi li sluajno... sluaj
no. k a/e m ... palo na pamet da kines
sa lih pol slolina dolara, ka ili ima d u
gaku ruku.
-Ja? Z a k ... sta li pada na pamet? u/ruja se Lesli.
- Tek koliko tla /.na - ledeno se osmehnu Zak i nestade iza jednih vrata
Lesli odm ahnu glavom i produi
hodnikom do vrata koja su vodila na
trag u kockarnicu. Covck na vratima
prijateljski mu je klim nuo glavom: ves
ti su se ovde oigledno veoma brzo
prenosile.
Loni je jo m ek scdco na onom is
tom mostu, iako su njegov i partneri za
stolom nekud nestali. Sve tri ene
uurbale su se oko njega, ali je 011
samo odm ahivao glavom i buljio u og
romnu gomilu raznobojnih etona
pred sobom. Prsti jedne ruke uporno
su pokuavali da popuste vor krava
te. ali su mu toliko drhtali da nikako
nije uspevao u lome.
- ta se dogodilo? - upita Lesli sa osmehom. Pusi m u se odm ah baci u za
grljaj, a i druge dve /eno su ga gledale
oduevljenih lica.
Loni polako podie pogled.
- L . . . F re nki. .. zamisli sta se dogo
dilo. ..
- Ve vidim. Digao si im lovu.
Loni klimnu glavom, pokuavajui
da kae jo nosio.
-A sada ne /na la ce s lim para
ma? - pomoe m u Lesli.
- T-t-tri... tri hiljado dolara, hej! promuca Loni. - Prokletstvo, tolika
lova. ..
Lesli se osmehnu.
-A ko ti nema ideja, kladim se da
nae tri prijateljice veoma dobro znaju

P tm i M'esi

B o rila k e v e liiie 9

sta da radi sa parama. Je li lako. moje

dame?

Lesli beumno sklizim sa postolje

na kojoj je Pusi blaeno spavala otkri
vajui njegovom pogledu skladno gra
eno vitko lolo koje mu je donelu to
liko zadovoljstva. Nekoliko puta je d u
boko udahnuo kako bi otklonio posledicc previe konjaka koje je le noi
morao da popije, ne raunajui sve
ono s'lo se polom dogodilo.
Preko lica mu prelete osmeh kada je
u /brci nagih udova na drugoj postelji
uspeo da razabere Lonija koji je teko
disat) sa licem 11a ogromnim grudim a
Eloiz. Mardi je leala malo dalje, na
sirani skupivi kolona i pokazujui
svoje koato kukove. Loniju nije bilo
lako s njima, iako su i samo bile troteno pijane posle sveg onog am panj
ca kojim su zalili iznenadni Lonijev
dobitak na kartama.
Uunjao se u kupatilo i sa zadovolj
stvom i/loio svojo miiavo telo mla
zovima hladne i tople vode naizmeni110. Nekoliko m inuta kasnije ve se
osooao mnogo bolje, spreman na sve
to bi mogao doneti novi dan. Pred og
ledalom je jo jednom paljivo proverio svoju masku i tiho skliznuo natrag
u zamraenu prostoriju u koju siva
svellost dana jo nije bila prodrla.
Hej!
Bila je to Eloiz. Oslonjena o lakat,
pustila je da Lonijova glava sklizne Sa
njenih grudi, otkrivajui tako svu nji
hovu rasko. Drugom rijkom se blago
drakala podnu stomaka.
Lesli zaslade.
- Ne spava?
- Zato?
- Ne z n a m ... moda mi neslo no-

Poni West - Borilake veline 9

dostaje...
Lesli podie obrve.
- M o j prijatelji nije ispunio tvoja
oekivanja?
- Tvoj prijatelj - osm ehnu se ona moda je majstor /.a poker, ali kada su
ene u pitan ju, o n d a ...
- H m m m ... /nai Ii to ono to mis
lim da znai?
Ona polvrdi glavom, gledajui ga
pravo u oi. Disala je teko, a napete
bradavice na grudim a pokazivale su
koliko je ve uzbudila sebe.
Lesli uzdahnu.
- Prijatelju u nevolji treba pomoi ree. - D o i...
Prevario se, m eutim , ako je pomis
lio da je orgi ji doao kraj; malo potom
probudila se i Mardi, za n jom Pusi, a
onda su sve tri u smehu svukle Lonija
sa postelje na pod. Potrajalo je to jo
itav sat, a onda je itavo drutvo jo
jednom vrsto pospalo u najra/.liitijirti poloajima. Gunajui, Lesli se po
novo na brzinu isiuirao, navukao
odeu i tiho izvukao na vrata.
Hitrim korakom je proao hodni
kom u drugom krilu zgrade, gde su se
nalazili apartm ani za goste. uvar na
ulazu u privatni Karlijev deo nije bio
onaj isti od noas, ali je znao da ima
posla sa novim ovekom. Lesli je tu
prepreku preao bez ikakv ih proble
ma, a onda se privatnim liftom spustio
u prizemlje.
itav sledei sat proveo je kupujui
skupe i neukusne kone kofere, drea
vu garderobu, rublje i kozmetiku koja
se slagala sa njegovim novim likom.
Posle toga ostao md je tei deo posla;
da u kuci koju su on i Loni iznajmili
sve te predmete, ili bar vei deo. udesi
tako da vie ne izgledaju kao novi.
Nekoliko trenutaka je zamiljeno
zagledao torbu sa maem, ali je onda

50
sa uzdahom ostavio u plakar. Dobro bi
mu dolo da to oruje uvek ima p ri
ruci, ali je opasnost da e njegov novi
apartman biti pretresen bila veoma
realna, karli oigledno nije bio ovek
koji bi neto prepustio sluaju.
ovek na ulazu u privatni karlijev
lilt zviznu kad ugleda Leslija i taksistu
povijenc pod ogromnom gomilom ko
fera.
- Hej, Frenki, je li to sve tvoje?
- Sve - dahtao je Lesli od napora. Sluaj, moe li ofer da mi pomogne
da prenesem ovo gore i smestim u
apartman. Ruke mi otpadoe!
- Nee moi - ovek odm ahnu gla
vom. - ao mi je. a li...
- Prokletstvo! - opsova lesli razoa
rano. - Ostavi to ovde, zapovedi taksis
ti - i idi po ostatak. Ja u nekako ovo
preneti jedno po jedno.
Sve to trajalo je dobrih petnaestak
minuta, ali su sve stvari konano bile
prenete u dosta udoban apartman na
spratu koji je sa uspehom preiveo sve
ono to su raniji stanovnici u njemu i
nili. a to je ostavilo jasne tragove na
foteljama, tapetama i tepihu.
Umorno uzdahnuvi, Lesli sede u
najbliu fotelju i sporim pokretima
poe da otvara prvi koler. Nainio se
da je tek tada primetio Zaka koji se ce
rio stojei na otvorenim vratima.
- Zdravo, Frenki. to nisi rekao da ti
poaljem sobaricu?
Lesli um orno odm ahnu rukom.
- Ponekad se zapitam zato mi-sve
ovo treba - proguna. - Ali, ta e ...
ovek ne moe ii unaokolo obuen
kao prosjak. A onda, kod ovog vaeg
sm oga... bela koulja ne ostaje ista
vie od deset minuta.
- Da, da - saaljivo klim nu glavom
Zak. - To li je cena elegancije. Samo,
bojim se da e ti stvari ostali neraspa-

51
kovane...
- Sta? - trae sc Lesli. - Nije valj
da. ..
Posao - klimnu Zak glavom. - Za
deset m inula da si kod Kadija.
- ekaj, ti meni sino ree da nema
naroito mnogo posla-gunao je Lesli. - A sa d ...
- Loa srea - isceri se Zak zatvara
jui vrata. - Deset m inuta, pa/.i!
Tano deset m inuta kasnije Lesli se
naao u Karlijevoj kancelariji, presvu
en i tako namirisan da su se dva oveka koja su stajala pored njega gun
ajui odm akla po jedan korak. Karli
ih je hladno gledao sa svog mesta, a
Zak je stajao pored njega, lagodno os
lonjen na zid.
- Fredc, Roki, ovo je novi ovek poslovnim glasom poe Karli, dobujui prstima po stolu. - Frenki... Franko
Barezi. Izgleda da je dobar sa revolve
rom. Moda se jo danas ukae prilika
da to proverimo.
Lesli se s lanom nelagodnou premestr s noge na nogu pred upitnim po
gledima dvojice tipova koji su ga bez
ustruavanja fiksirali. Karli ih nije ni
morao posebno predstavljati; njihova
lica i oi govorila su dovoljno o poslu
kojim se njih dvojica bavile: balinai
iji je cilj bio da strahom nateraju na
pokornost svakoga ko se suprostavi
njihovom, gazdi.
Roki, momak u crnoj konoj jakni i
sa dugom kosom koja nije ba odgova
rala njegovim zrelim godinama, osmehnu se uglom usana.
- Sete, za ovaj posao revolver nam
nee biti potreban. Moe ak i da nam
smeta, pogotovu ako je momak nervo
zan. Bolje e biti ako sve proe bez
pucnjave.
Karli je bez rei fiksirao Rokijevo
lice i ovaj zbunjeno uuta.

Poni Wesi - Borilake vclinc 9

Kao da se nita nije dogodilo, Karli

produi:
-Tvoj posao, Frenki, bie da titi
njih dvojicu ako se neko umesa. lzbegavaj nepotrebnu pucnjavu, ali ako
drukije ne ide. .. mislim da sam bio
jasan?
- Potpuno, efe - klim nu Lesli gla
vom. pravei se da uzbueno guta
pljuvaku. Nije mu prom akao Karlijev
prezrivi pogled koji je procenjivao da
je pet stotina dolara akontacije ipak
bilo previe za ovog elegantnog tipa
koji, po svemu sudei, ne vredi m no
go.
- Roki i Fred znaju ta treba da rade
i usput e ti sve objasniti. Kad posao
bude zavren, ti e se, Frenki, javiti na
ovaj telefon.
On preko stola gurnu ceduljicu na
kojoj je bio navrl jan jedan broj. - Za
pamti ga - dodade - i vrati mi tu hartiju. Poto obavi razgovor, zaboravie taj broj. Jasno?
Lesli klim nu glavom.
- U redu. Moete ii-otpusti ih Kar
li pokretom ruke.
Pred vratima Roki sa nepovercnjem
odmori Leslija.
-Sluaj, n o v i... da ne bi pogreno
protum aio ono to je ef rekao... ti
nas titi ako doe do guve, ali ovaj
posao vodim ja. Da li sam bio jasan?
Lesli se osm ehnu tom slabanom
podraavanju Karlijevog zapovednikog tona. I Roki je bio jedan od onih
koji su udeli za moi; ako je podnosio
Karlijeve komande, svestan da je ovaj
jai, opasniji i inteligentniji od njega,
nije bio spreman da se potinjava ne
kom novom m om ku koji se tek pri
kljuio bandi.
- Koliko se seam, ef nije pom injao
nikakvo voenje poslova, Roki. Prema
to m e ... sv ako radi svoj deo posla. Ako

Poni West - Borilake vetine 9

ti se tako ne dopada, vrati se i /ali Karli ju.
U glasu mu za/vua metalna nota i
Roki ga pogleda s novim potovanjem.
O dm ahnuo je glavom i neto progunao. urno kreui prema i/la/u.
- Kakav je posao u pitanju? - upita
Lesli kada su se sva trojica nala u lil
tu.
Fredi, drugi ov ek. uskog lica i retke
plave kose, dosta neuredno obuen,
baci pogled na rok i ja koji je mrko gle
dao pred sebe.
- Jedan momak se ubacio na nau
teritoriju - objasni uz ukoeni osmeh.
-Set hoe da ga malo podsetimo na to.
-Tako? Zna li se za koga radi?
- Naravno -slee Fredi ramenima. Za Mafiju, za koga bi drugog.
- 1 vi ete tek ta k o ...
Roki prezrivo pijunu Lesliju pred
noge.
- Malija je moda zakon u Americi,
ali kod nas u Los Anelesu nije tako.
Da li ti je jasno, utvo talijanska? Karli
je lud za moj raun: ti si sigurno njihov
pijun. D aje mene pitao, poveo bih te
na kupanje u o k e a n u ... sa sto funti be
tona na nogama!
Lesli outa, glumei zbunjenost i
strah. Rokijevo lice /.oblici ruan os
meh pun trijumfa. Misli da me je zaplaio, pomisli Lesli dok su preko
parkinga pVCla/ili do jednog starog
pranjavog lorda.
- N a zadnje sedite - pokaza mu
Roki glavom i Lesli se posluno uvue
u kola.
Roki i Fred su cutali sve vreine krat
ke vonje do lukog dela grada. Stari
lord s m ukom se probijao kroz gust
saobraaj, otean maglom koja je od
ranog jutra pritiskivala ulice, pa je
Roki, za volanom, neprestano psovao
kroz zube.

-ta ti je? - dosadi na kraju Frcdu.

- uri negde?
- Zav e/i!
Fred slee ramenima i zagleda se
kro/ prozor na svojoj strani. Otri I ,eslijev pogled zapazi da Rokijeve uikc
na volanu drhte. Ti nisi tako opasan
tip kao sto misli da jesi, pomisli.
Ford se uz kripu zaustavi pred
ulazom graevine koju bi u svakom
delu sveta odm ah nazvali mornai
skom krmom , ak i da se nad ula
zom nije nalazio krupan natpis koji je
isto to govorio.
- To je ovde - dobaci Roki preko ra
mena ne okreui se Lesliju. - Ti ces
ui unutra, sesti i naruiti pie. Otvori
dobro oi: traimo m om ka visokog
oko pet stopa, duge plav e kose. plav ih
oiju, nikada ne skida eir. Pogledaee da li je sam. Mi emo ui /a petest m inuta. ..a k o je momak u drut
vu, mahnue nam i pozvali nas za sio.
Ako nije, mi prelazimo na stvar. ..
Roki je nezno gladio veliki metalni
bokser koji je sa ljubavlju navlaio na
ruku.
-Srcdiete ga, a?
posm ehnu se
Lesli. - Moi ete sami? Mislim, m o
mak od pet stopa. ip a k ...
- Zavei! - prosikta Roki okreui se
prema njemu.
Tvoj posao valjda
/na. .. ako se neko umesu. izbusi >a i
kidaj! Nila drugo!
-Cim e? Ovom olupinom ?
- A ne! Snalazi se kako /.nas. . . ak
doe do guve, svako na svoju siranu
Lepo si to smislio - osm ehnu m
Lesli izvlaei se iz kola. - Hajde, da \
d im o ...
M irnim korakom preao je preko
trotoara i odgurnuo vrata krme. Bilo
je mirnije nego to je oekivao: gotovo
svi stolovi bili su prazni, a ... koliko lju
di u mornarskoj occi stai.ilo je sa lak

1*0111 Wesl
tovima na dugom anku.
S m c s liv i se /.a sto b li/u vrata, L e sli
prede pogledom po k r m i. O d m a h je
zap azio m o m k a koga su R o ki i Fred
' r .t/ili: sa e iro m na la v i zav a lio se 11a
sto lici i sa u iv a n je m n ag in jao v e lik u
k rig lu p i\a .
Prava, id ili n a slik a m o rn a rsk e kri me u ko jo j jo n ije poela vee rn ja
g u / A a. . .
.
Samo sio u toj slici nesio nije bilo u
redu: moda slo su se momci kraj san
ka su \ ise ukoeno i napeto naslanjali,
kao da oekuju da on svakog asa po
pu i i 1 propadne u pod I barmen je
suvie ustro za ovo doba dana glan
cao jednu islu asu velikom krpom,
bacajui nervozne poglede prema vra
tima.
Kao da oekuju poselu, osm ehnu
se Lesli u sebi. I dobro znaju ko dola
zi. .. pa. Roki iri nila nije rekao za
takvu situaciju. Neka se s;ul snalazi
kako ume!
Konjak leerno dobaci Lesli barm enu koji je konano pogledao u nje
ga. Ovaj klim nu glavom i okrete se tla
dohvati jednu flau sa police.
Roki i Fred su uli u lom trenutku,
malo zasiav si na vraliilia. l ovek sa se
sirom odm ah im je pao u oci i oni su
urnim korakom krenuli prema nje
mu. Roki se samouvereno smeskao.
ve izvlaei iz d/epa jakne saku sa 11a
\uenim bokserom,
I Lesli se ponovo osm ehnu u sebi. I
da nije vec bio naslutio kako njih dvo
jicu oekuju, sada bi mogao da bude
siguran u to: barmen je zastao sa ru
kom na llasi, a nekoliko pari oiju is
kosa je posm airalo Rokijevoi Fredovo
napredovanje, ledino se covck u ei
ru pravio tla nita ne primecuje, obli
zujuci usne posle dobrog gutljaja piva.
Roki je zastao pred njim. rairenih

Boi luke veline 9

nogu.
-Ti si Kaukoncn?
prosiktao je. Ustani!
Videlo se da nije 111 ekao odgovor,
znajui tla je pred covvkom koga trai:
Jesam - prijateljski se osmehnu
ovaj. A zalo da ustanem?
Roki se cerio pokazujui saku sa
bokserom. Fred je odnekud izvukao
kratak pendrek i pljeskao s njim po
drugoj ruci.
Leslijev mozak je uurbano radio.
Roki i Fretl oigledno su uleleli u za
mku: 011 je ovamo 1 doao da bi ih iz
vukao iz svake situacije koju ne bi
umeli tla savladaju sami. Bilo je veoma
vano da sleknc Kal lijevo poverenjc.
ako uopie eli da tlode do Donasa.
Prema tome, imao je samo jedan izlaz:
111a kako mu Roki i Fred bili nesimpa
tini. morao im je pomoi.
U meuv remenu, kaukoncn se i da
lje bezbrino ljuljao na svojoj stolici.
Roki i Fred izmenise zauene pogle
de; njihove rtve obino se nisu ovako
hladnokrv 110 ponaale.
etvorica ljudi za sankom okrenula
su se kao p<> kom andi i u njihovim ru
kama se siv orise veliki mornarski no
evi. Dvojica. ku|i su setlcli sa druge
sirane v rala. preko pula Leslija. cereci
se zauzese meslo lako tla blokiraju iz
laz.
Roki je lek lati.1 shvatio da nosio
nije u redu. S pogledom zveri uhvae
ne u zamku otjskocio je korak unazad
i ukoio se kada je shvatio da nema
kuti tla pobegne. I redi je i dalje glupo
blenuo u nasmejauo kaukoneuovo
lice.
Ljudi od sanka pribliavali su se la
gano. preteci, bez ijedne rei.
Uzdalmuvsi. Lesli privue noge.
liilo je v ivine tla inlcrvenise, 111a kako
malo niii se 10 dopadalo.

Poni West - Borilake vetine 9

Svesno zanemarujui dvojicu ljudi
uz vrata, on ustade i isprei se pred
etvoricu ostalih. Oni zastadoe i zbu
njeno zatreptae oima, jer nijedan od
njih nije uhvatio pokret kojim se u
Leslijevoj ruci stvorio revolver.
- U redu - tiho i zlokobno progovori
Lesli. - Bacite tu gvouriju i natrag!
1 da ga njegova otra-ula nisu upo
zorila na opasnost, dvojicu napadaa
odali bi izrazi na licu ljudi ispred nje
ga, na kojima je iznenada bfesnuo tri
jumf.
Ipak su se prerano radovali. Kora
kom u stranu Lesli je izbegao udarac
stolicom jednog oveka. Drugi se sru
io na kolena, lica smrskanog drkom
revolvera. U trenutku kada se prvi po
vratio od svog zamaha, Lesli ga je po
slao na pod odm erenim udarcem
noge u trbuh.
Nijedan od -one etvorice nije dospeo da reaguje. Kaukonenova stolica
tresnula je o pod kada je on skoio na
noge zbunjenog lica, ali se i sam uko
io pred preteom cevi revolvera.
Roki i Fred, m eutim , nisu gubili
\reme. Lesli se ak morao malo pomeriti u stranu da ga Fred ne bi zakaio
u svom bezglavom bekstvu. Trenutak
kasnije sa ulice je doprlo brektanje
starog forda koje se brzo izgubilo u
daljini.
- U redu - hladno se osmehnu Lesli.
- Krvi nije bilo i bolje je da je i ne
bude. Do vienja, gospodo...
Skinuvi rukom svoj elegantni eir,
Lesli se lako nakloni i unatrake izae
kroz vrata.
Trenutak kasnije hladnokrvno je
odm icao ulicom, zviduui, sa ruka
ma u depovima. Nije se ni osvrnuo. A
i .zato bi: ula kojima je raspolagao
bila su pouzdanija od via.
Niko ga nije gonio. Bar za sada...

54

Loni O sm on je kratko zastenjao i

malo pomerio utrnulu ruku. Mardi
se otkotrljala dalje od njega, ali je na
stavila da hre. Loni spusti noge na
pod i obazrc se oko sebe stopljenim
oima, dok mu je u glavi udaralo sto
tinu maljeva. Pridravajui se rukama
za slepoonice, on s m ukom ustade i
oletura do kupatila, ne obraajui pa
nju na klupko nagih udova na drugoj
postelji gde su blaeno spavale Pusi i
Eloiz.
Polo je s mukom povratio i is
pljuskao lice hladnom vodom, Loni so
oseti malo bolje, iako m u je svaki novi
pokret zadavao tup bol u glavi. Vratio
se u polum ranu sobu i stenjuci poeo
da navlai svoje novo odelo. Neto m u
zauta u depu pantalona i on zavue
ruku unutra.
Pogled na gomilu zguvanih zelenih
novanica malo ga otrezni i on poe da
se prisoa svega to se prolo noi
odigralo.
Lesli? ta je sa Leslijem, do avola?
Postien to je potpuno zaboravio
na prijatelja, on stisnu zube i zavri ob
laenje mnogo hitrijim pokretima. Dr
ei cipele u ruci, odunjao se do vrata
i zastao da jo jednom pogleda zaspale
ene.
O dm ah nu o je glavom i vratio se da
na stoi ostavi tri zguvane stodinarke.
- Ipak sto ovo zasluile, devojice
moje - ree vie za sebe. Vrata je zatvo
rio tiho, da ih ne bi sluajno probudio,
a onda, stenjui, nekako navukao io
nako pretesne cipele,
Pritiskajui slepoonice rukama, on
se obazre po dugom hodniku. Gde im
so nalazi taj izlaz, do avola?

55
Oprezno koraajui kako bi ublaio
bol u glavi i sluajui tuno kranje
svojih creva, Loni O sm und odluno
zakorai u pravcu staklenih vrata koja
su zatvarala hodnik sa jedne strane.
Tek kada im se prim akao na nekoliko
koraka shvatio je da ta vratu nisu tako
obina kako izgledaju: kroz mutno
staklo nazirale su se guste i vrste re
etke na drugoj sirani, a iza njih senka
oveka koji je etkao, kao si ra/a r koji
savesno vri svoju dunosti. Slavie,
predmet koji je drao u rukam a Lonija
je neodol jivo podseao na automatsku
puku.
Da se sve polom dogodilo onako
kako je bilo predvieno, Loni Osmond
bi tiho otapkao natrag kroz hodnik i
malo dalje naao ne sumo lilt nego i
pom ono stepenite koje bi ga najkra
im putem izveli iz zgrade Bostona.
Ali se od tog trenutka pa dobrih pet
naest m inula posle togu sve dogualo
kao po nekom paklenom planu, dale
ko od Lonijevih elja i jo dalje od elja
ljudi koji su postavili staklena vrata su
reetkama i stra/ara da ih u v a ...
Najpre. taj straar. Od oca i majke
nazvan Riard, su potovanim prezi
menom Pemberton, jo od detinjstva
poslao je poznat pod nazivom Oks i
svako ko ga je upoznao morao se slo
ili da mu nadim ak pristaje odlino.
Kao i kod iv otinje ije je ime nosio,
kod vola, njegova inteligencija stajala
je u obrnutoj srazmeri sa snagom. Uk
ratko, Oks je bio jak i glup. Veoma jak
i veoma glup.
Drugo, Oks je jako voleo ene, to
krupnije to bolje i u poslednjih dvade
setak m inuta njegova otupela ula
prejako je uznemiravao raskalani
smeli koji je dopirao iz jednog od
apartm ana na njegovoj strani vrata.
Sad, da on tu ensku nije video kuda je

Poni UV.s/ - Borilake vetinc 9

uluzila. sve bi bilo u redu; ovako, pri
samom pogledu na tu skandinavsku
boginju visoku dobrih est stopu i pro
porcionalno graenu, pola m u je
voda na usta.
Kad samo pomisli la sad ona radi
tamo u sobi, su onim /.goljavim Allijem . . . Uh!
Tree i najvanije, Oksu se moglo
oprostiti to je zaboravio da zakljua
vrata kroz koja je Alfi uveo skandinav
sku boginju, ak i da ga opom ene na
Karlijevu zabranu da se ene uvode u
apartmane na ovoj strani vratu. Istina
on je zaustio da to kae Alliju, ali ga je
ovaj dobro poznavao; Oksovc debele
usne jo uvek su premetalc nezupuljenu debelu hav anu koju mu je Ali i u
pravom trenutku gurnuo u usta.
Do avolu i v ruta, pomislio je Oks,
jer je u njegovom tupavom mozgu sli
ku plavue na Allijevom krevetu po
stajala sve jasnija. U ovo doba ionako
niko ne prolazi ovuda. Najzad, vratu su
zakljuanu, uc uko neko ba i na
ie. ..
Oprezno naslonivi puku nu zid,
Oks se zu svoju teinu dosta tiho pri
vukao vratima Allijevog apartm ana i
neujno ih odkrinio. Moda bi sve os
talo na lome da je sa tog mesla imao
dobar pogled; ov ako, prizor dugih go
lih nogu ispruenih na kauu naveo ga
je da svoju ogrom nu glavu gura sve da
lje u otvor vrata, nastojei da pogle
dom uhvati one priv lanije delovc tela
najzgodnije ene koju je ikada video.
Pakleni plan odvijao se i dalje; tako
je i Loni Osmond, m am uran i oamucn, poslao do avolu svoju uobiaje
nu opreznost i odluio da ipak proe
kroz ta vrata iza kojih je nestalo senke
straara. Prvo to m u je palo u oi
kada ih je otvorio bila je puku prislo
njena uza zid i golema Oksova zadnji-

Poni Uest - Borilake vcftiuc 9

ea koja se nazirala na vratima sa njego
ve desile strane.
Neodluno je zakoraio na pred,
tihi) zatvarajui vrata za sobom, jo
uvck razmiljajui o tome kako bi bilo
pametnije da se ipak vrati.
Za to, meutim, s ise nije bilo vreme
na. Odiekniio ii najpre snaan Venski
vrisak od kojeg ie.Loni oetio otar bol
ti glavi. Delte sekunde kasnije Oks je
kao oparen odskoio od vrata, praen
grubom mukom psovkom. Neki tipo
vi, istina, vole voajere, ali Alfi oigled
no nije spadao u tu g ru p u ...
Si a je mogao Loni Osm ond da uini
u takvoj situaciji nesio a Uleti na na
jblia Vrata, ona sa njegove love strane,
pre nego sto je Oksov spori mozakuspeo i a registru je njegovo prisustvo u
hodniku.
Oslonjen leima o vrata nekoliko
trenutaka je napeto oslukivao. uo se
tresak vrata na drugo} st,ani hodnika,
nekoliko gnevnih psovki i jasan zvuk
okretanja kljua u bravi. Alfi je sada
bio mnogo predostruniji nego m alo
as.
OdahnuvSi, Loni pogleda po prosto
riji u kojoj se naaO.Zaudo, bila je po
tpuno prazna, bez ijednog jedinog ko
mada nametaja. Samo je pod bio pre
kriven tepihom jednostavnog desena
koji se pruao od zida do zida.
I zidovi su bili goli. U toj prostoriji
nije bilo ak ni prozora...
Gola sijalica na sredini tavanice je
dina je osvetljavala prostor od nekih
sto pedeset kvadratnih stopa, ali tako
slabo da su svi uglovi bili u lami. Zbog
toga su Loniju i promakli ureaji po
stavljeni u sva etiri ugla, pod samom
tavanicom. Uostalom, jedino to se i
moglo videti. bila su- prazna crna soiva, nalik soivima obine televizijske
kamere.

56
Loni odm ahnu glavom. In>a ljudi
sa svakakvim ukusom, pomisli. Ako
se nekome dopada da ivi u ovakvoj
sobi, da edi i spava na podu, neka mu
btidc. Ja kidam odav de, najkraim p u
tem.
Samo. taj najkrai put si.da je vodio
ponovo u hodnik, pored onogstraara
koji je sa pukom etkao unaokolo.
Loni se okrete vratima i prisloni uho
na njih.
Nije uo nikakav um, ali ga esto
ulo skitnice upozori da vie ivije sam
u prostoriji, ma kako to neverovatno
/vualo.
Loni se okrete kao da ga-je u jela vearka i oi nm se izbuljie, gotovo ispa
dajui iz duplji,Nikada vie neu piti, prolete mu
kroz glavii. N ikada.. .

Lesli je-iz. taksija izaao jedan, blok

dalje od Bostona i ostatak puta pre
trao punom brzinom, ne obraajui
panju -na zauene poglede prolazni
ka. Zastao je ha uglu iza kojeg- sie koc
karnica nalazila i pokretom ruke zaus
tavio taksi.
- Sluaj - rekao je taksisti pruajui
mu krupnu novanicu. - elim malo
da uplaim neke prijatelje u Bosto
nu. .. izjgrie iza ovog ugla kao da te
svi avoli gone i naglo zakoiti pred
ulazom. Ja u ti baciti jo deset dolara
i izleteti i/ kola: Nemam nita protiv
ako za m nom bude vikao da saekam
kusur. Vai?
Voza sle/.e ramenima.
- Ortak, tvoja je Stvar kako voli da
ulazi u Boston. Moje je da vozim.
Naroito kad ovako dobro plaa...
Sa veselim -osmehom na usnama,
taksista pritisnu gas i stari udobni

57
evrolet u p u n o j b rz in i sk re le za
ugao, zastavi pred g la v n im ulazom
Bostona uz p ra v u film s k u k rip u
k o n ica. Z a d ih a n i oznojen, ra z b a ru e
ne kose, L e s li izlete iz kola, ne o b ra a
ju i pan ju na p o v ike taksiste za n jim .
C o v e k n a v ra tim a zap a n jen o ga je po
gledao, a li n ije stigao n ita da kae.
I ovek ispred lifta, jedan o d Kar li
jevih ljudi, zaueno ga pogleda.
- t a se dog odilo, F r e n k i? K u d toli
ko u ri ?
- Jesu li R o k i i Fre'd d o la z ili? - proeedi L e sli kroz zube, nasto jei d a m a lo
r.agladi ko su pred og led alo m u liftu.
- N is u .. . zato?
- M o ja stvar. ef je go re?
-J e s t e . S am o , ne m oe s a d ...
L e s li o d m a h n u ru k o m i isk o i i lif
ta im su vrata p oela d a se O tvaraju.
N e k o lik o b rzih ko ra ka d o velo ga je do
K a r lije v ih vrata. Podigao je ru k u i
snano zakucao.
- K o je to?
- Frenki - odgovorio je Lesli. - Va
no je, efe.. ,
-Ui.
Karti i Zak stajali su kr^j stola, na
gnuti nad nekim papirim a. Karliju je
odm ah upao u oi Les lijev izgled.
- ta se dOgoil? Gde su Roki i
Fred?
- Prokleta ubrad! - prosikta Lesli
kroz zube, pravei se da drhti od besa.
- K idnuli su, a mene ostavili na cedilu!
Ah, kada ih ep am ...
- Polako, polako . - osm ehnu se
Zak dohvatajui flau. - Popij malo vis
kija i ispriaj nani sve iz poet
ka. .. Sedi ovde.
O bilno zalivajui svaku re gutljaji
m a viskija koji je Zak neprestano dolivao u au, Lesli uzbuenim glasom
ispria ta se dogodilo u mornarskoj
krmi. Karli ga je napeto sluao, dobu-

Poni Wesi - Borilake iviine 9

ju i prstima po stolu.
- Tako znaci - ree tiho kada je Lesli
zavrio, - Nisi zvao onaj broj?
- N isa m - o d m a h n u L e sli glavo m . R e k li ste da se javim kad zav rim o po
sao. . . a polo na n ism o zav r ili, ja. . .
- A n isi im ao ni kad, a ? - p re z riv o se
isce ri Zak
L e s li p o ku n je n o k lim n u glavo m ,
p ravei se da ne p rim e ctije pogled ko ji
su n jih d v o jica izm e n ili.
- F r e n k i... - poe K a r li tih im , zlo s
lu tn im glasom . A,ta ako ovo to si
nam is p ri a o n ije istin a ?
- Kako to mislile, sele? - tre se Les
li. Do avola, ja ...
- Lepo. . . Roki i Fred dugo rade /a
mene, Frenki. Ne verujem da bi tek
tako otili neobav ljenog posla.
- Zato vam se onda nisu ja\ili? - os
mehnu se Lesli. - To je najbolji do
kaz. .. nee smeti ni da se pojav e ovde.
- Postoji jo jedna mogunost - dodade Zak. On se sve vreme neupadlji
vo ponierao tako da je sada bio Lesliju
tano za leima. - Da si im ti namestio
tu igru u krmi, Frenki. .. Jadni m om
ci su sada moda ve na dnu okeana.
A dole je hladno, jako hladno, Fren
ki. ..
Karli se ledeno osmehivao svojim
tankim usnama.
-A ko nisi znao, Frenki, Zak te dri
na nianu. Ne bih li preporuio da bilo
ta pokua. Raskopaj polako kaput i
baci tvoju pucaljku na pod. Ali, vrlo
p o la ko ... Zak te dri na oku, ne zabo
ravi.
- efe, ja ...
- Zavei!
Klim nuvi glavom, Lesli polako
poe da otkopava sako. Ova stvar ga
je sve vie zabavljala. Revolver sa tu
pim treskom pade na raskoni tepih.
- Tako, Frenki - osm ehnu se Karli. -

Poni West - Borilake vetine 9

Zak, vodi ga u njegov apartman i dri
na oku. Neka ostane tamo sve dok se
malo ne raspitam o tome ta se dogo
dilo na obali.
- Idem o - dobaci Zak.
vaj pokorno ustade. Pogled upe
ren ii Karlija bio je fnoleiv.
- efe, asna re, ja ...
-Zavei, Frenki. Uskoro u doznati
ta se tamo zaista dogodilo. Ako si me
slagao...
Karlijev pogled bio je veoma reit.
Oputenih ramena Lesli posluno za
korai prema v ratim a...
* * *
iroko otvorenih usta, Loni Os
m ond je buljio u prizor koji se iznena
da ukazao u trenutak ranije potpuno
praznoj prostoriji. Zid nasuprot njega
vie nije bio prazan; na njemu se sada
nalazio veliki prozor sa skupim zavesama iza kojih se naziralo oblano
nebo nad Los Anelesom. tavie, zavese su se lako njihale, kao da jedno
krilo prozora nije bilo potpuno zatovreno.
Ali nije to bilo ono zbog ega je Loni
Osm ond toliko zinuo; ispred prozora
stajao je ogromni pisai sto od m aha
gonija, sa nekim u dnim ureajim a na
gornjoj p lo i...
A po tim ureajim a nervozno je a
kao onaj isti debeljko kome je on lino
pomagao da onaj teki sanduk odnese
do vile van grada!
Njegovi debeli prsti uurbano su leteli sa tastera na taster, lice se grilo u
grimasi gneva; najstranije od svega,
itav taj prizor odvi jao se u grobnoj ti
ini koju je prekidalo samo Lonijevo
uzbueno disanje!
Na debeljkovim usnama zaigra za
dovoljan osmeh i on trijum falno po

58
mori jednu polugu koja je trcala na
vrhu ureaja. Podigao je pogled i upe
rio ga pravo u Lonija koji se instinktiv
no priljubio leima uz vrata.
Onog trijum falnog smeka je nesta
lo sa debeljkovog lica; smenio ga je iz
raz koji je govorio veoma jasno, ak i
za nekog manje iskusnog od Lonija.
Smrt!
Debeljko podie ruku i uperi je u
Lonija, a njegove usne se bezglasno
pokrenue kao da izadaje nekome ot
ru kom andu. Slika pred Lonijevim
oim a malo zatreperi.
Svoj dosta dugi ivot Loni Osmond
proveo je u relativnom m iru samo
zato to je umeo da se ukloni u pra
vom trenutku. Ni sada nije oklevao;
straar u hodniku, sa onom ogrom
nom pukom, bio je neto to se moglo
razumeti i shvatiti... ovo ovde, m eu
tim. ..
Stisnuvi zube da ne bi zaurlao od
straha, Loni napipa kvaku i izlete na
polje. zalupivi vrata za sobom. Preleteo je nekoliko jardi hodnikom pre
nego to je do sporog Oksovog mozga
doprla slika nepoznatog oveka.
- Hej! - prom uklo je uzviknuo hva
tajui puku. Loni je jurio, uvukavi
glavu u ramena, oekujui svakog tre
nutka rafal i olovni grad koji e mu
razneti le a ...
Lesli je u tom trenutku izbio iza ugla
hodnika, u stopu praen Zakom. Deli
sekunde bio m u je dovoljan da proceni situaciju, da ak prepozna Lonija.
Sa osm ehom na licu odskoio |e u
stranu i bacio se na pod, povukavsi v
rstom rukom Lonija /a sobom.
Rafal i Lomjev krik iznenaenja o d
jeknuli su gotovo u istom trenutku.
Lesli pritisnu aku prijatelju na usta.
Zak se njihao na nogama, sa revolve
rom u ruci. buljei prema drugom kra

59
ju hodnika, gde je Oks sa uasom gle
dao u puku u svojim rukama.
- Z a k ... - prom uca on. - J a ...
Ukoena Zakova kolona popustie i
on se s tupim troskom srui na pod.
Vrata jednog apartm ana su se otvorila
i na njim a se pojavi potpuno nag ovek sa revolverom u ruci.
- O k s ... ta se dogodilo? na koga si
pucao?
Ruka grmalja je drhtala kada je po
kazao prem a drugom kraju hodnika.
- T am o... jedan tip je izletoo oda
vde. .. sudario se s d ru g im ...
-Zak?
- Nije Zak - odm ahnu Oks glavom.
Uvek m u je bilo mnogo lake da odgo
vara na direktna pitanja nego da svo
jim recima opie neto to m u se dogo
dilo.
- K ako nije, do avola? Onaj tip
tamo to lei, sav izreetan, to je Zak,
Okse!
- Jeste - Oks proguta pljuvaku.
- I na njega si pucao?
- Nisam, Alfi, asna re!
Oksov zbrkani mozak jo uvek nije
uspeo da nae prave rei kojima bi
opisao da su Loni i Lesli nestali trenu
tak ranije iza ugla. Samo je glupavo
buljio u Alfija i odm ahivao svojom og
rom nom glavom.
- Daj mi pantalone, do avola! - do
baci besno Alfi preko ramena u sobu.
- Na koga si on da pucao, Okse?
- Rekoh t i. . . jedan m omak je izletoo
odavde...
-Zak?
- Nije Zak.
Alfi se borio s pantalonam a ne is
putajui revolver iz ruke.
- Polako, O kse... m om ak je izletoo i
ti si pucao, je li tako?
- Aha.
- I gde je on sad?

Poni West - Borilake veiine 9

Oks sloe ramenima.
- Pojma n e m a m ... a i d ru g i...
- Koji drugi? Zak?
- Nije Zak, asna re, Alfi. Drugi m o
mak. ..
Strpljivo uzdahnuvi, Alfi konano
zakopa pantalone. - Bila su, znai,
dva m om ka i Zak?
- Tano! - Oksovo lice se ozari. Tako je, A lfi... dva m om ka i Zak.
- 1 oni su izleteli odavde?
- A n e ... samo je d a n ...
- A drugi?
- Drugi? Koji drugi?
- Idi do avola! - procedi Alfi kroz
zube. - Lud sam to se uopto obja
njavam s tobom! Kad Karli doe ti e
mu ionako sve morati da objanjava
iz poetka!
- Tako je, Alfi - snudeno ree Oks.
- Karli e pitati ko je ubio Z a k a ...
- Bravo - naruga se Alfi, vraajui se
u sobu. - Predloiu te za Nobelovu
nagradu!
Vrata se zalupie za njim i u h odni
ku zavlada grobna tiina. Oks drhta
vom rukom pree preko ela niz koje
se slivao znoj. Prokletstvo, zato niko
ne dolazi da mi objasni ta se dogodi
lo?, pomisli.
Njegova el ja, m eutim , bila je ispu
njena gotovo u istom trenutku. Vrata
iza kojih je izleteo onaj mom ak m alo
as otvorila su se ponovo, u hodnik je
m irnim korakom izaao visok, vitak
ovek koji je podseao na Junoamerikanea. Preao je pogledom preko
Oksa kao da on ne postoji i krenuo u
pravcu Zakovog mrtvog tela.
Bilo je to zaista previe za skromne
intelektualne mogunosti Karlijevog
straara. Oi mu blosnue i on ponovo
prinose puku ramenu.
- Sad mi nee um ai - procedi kroz
stisnute zube povlaei okida.

Poni M't.s'/ - Borilake vetine 9

Rafal je bio jo dui i glasniji nego
nekoliko trenutaka ranije. Lako po
kreui cev puke levo-desno, Oks
/asu mecima lea nepoznatog.
Ovaj na to nije ni obraao panju.
Pregazivi preko Zakovog nepom i
nog tela, on nestade iza ugla.
- Pro-klet-stvo! - lagano proccdi
Oks. Puka mu ispade iz ruku. Zbunje
ni pogled buljio je u prainu koja se jo
uvek dizala do suprotnog zida hodn i
ka izreetanog mecima.
Ovoga puta Alli je bio mnogo oprezniji. Kroz vrata je proturio samo
glavu i ruku sa revolverom.
- ta je sad? - zaurlao je. - Opet si
pucao, Okse?
- Jesam. A lfi...
Alfi se oprezno izvue kroz vrata i
prelete pogledom po praznom hodni
ku. - Ovde nema nikoga...
- N em a...
- Pa na koga si onda pucao, do avo
la? - zaurla Alfi. - Govori!
- Jedan momak je i/.leteo odavde strpljivo poe Oks. - A ja ...
- Dosta! - vritao je Alfi, udarajui
nogama o pod. - Dosta! 1gde je ve jed
nom taj Karli?
- Zato galami. Alfi? - javi se jedan
miran glas sa drugog kraja hodnika.
Karli je prilazio laganim korakom,
oprezno zaobilazei Zakovo telo kako
ne bi isprljao cipele na lokvi krvi koja
se ve stvorila na podu. - Ko je ohladio
Zaka?
- OKs-zarca Alfi. - Ko bi drugi!
- A onaj drugi momak?
Alfi se zablenu u Karlija i proguta
pljuvaku. Oksovo lice se ozari.
-Tano. efe! Bio je i drugi mo
mak. .. na n jega sam pu cao...
- 1 pogodio Zaka - prezrivo proccdi
Karli. - Baci to iz ruke. do avola, dok
nisi ubio jo nekog. Okse!

60
Oks posluno ispusti puku i pono
vo obrisa znoj sa ela.
- Tako... a sada da ujemo kako se
to sve odigralo...
- efe... - Alfijev glas je bio tih. Mislim a ovde vie nisam potre
ban. ..
Povukao se u sobu sa ozbiljnim li
cem, uzdravajui se od smeha sve
dok se vrata nisu vrsto zatvorila za
njim.
Bila je to jedna od retkih prilika
kada nim alo nije zavideo K a rliju ...

- O tkuda ti ovde, do avola? - upita

Lesli kada su se za njim i Lonijem za
tvorila vrata jednog od praznili apart
mana na spratu nie.
-Zalutao sam - uzdahnu njegov
drugar. - Da sam znao ta me na ovoj
strani eka, nikada ne b ih ...
- Kako si proao pored straara?
- Lako - slee Loni ramenima. - Bu
ljio je u jednu od soba u hodniku. Ali,
ono to se posle toga do g o dilo ...
Lesli je m irno sasluao Lonijevu pri
u do kraja.
-G de? - osm ehnu se kada je Loni
zautao. - 1 ti si, znai, video jednog od
Donasovih duhova?
- Ja? Misli d a ...?
-Upravo to. Ima neko bolje obja
njenje?
- Prokletstvo, Les! Duhovi ne posto
je!
-Slaem se.
- Fino. O nda budi ljubazan pa mi
objasni ta si video u toj prostoriji.
Samo brzo, im am utisak da e gospo
din Karli uskoro pokrenuti itavu poteru za nama.
Loni je nekoliko trenutaka napeto
razmiljao, a onda rezignirano slee

61
ramenima.
- Ne z n a m ...
- Reci m i... na ta su te podsetili oni
tajanstveni ureaji koje si video pred
tvojim debeljkom na stolu?
- O tk u d /nam, do avola... gomila
elektronike... kao kom andna tabla
svemirskog broda na lilmu, recimo.
- H m m m ... moda si ipak video d u
hove, L o n i...
- Idi, do avola! - ljutnu se ovaj. Bolje je da smisli pametan nain da
se'izvuemo odavde.
- Mi?
-Sta, tebi se ne ide?
-A zato bih iao? Cilj mi je i bio da
se ubacim u njihovu jazbinu, zar ne?
- Moe b iti.. . ja ovde ne ostajem ni
sekundu due - odm ahnu Loni gla
vom. - Prema tome, ako hoe, pomozi mi, ako n e ...
L Im am odlinu ideju! - nasmeja se
Lesli. - Zato se ne bi pretvorio u
duha?
Loni duboko uzdahnu, s m ukom se
diui iz udobne fotelje u koju je klo
nuo. - Hvala, ortak, na pomo
i. .. idem sam, pa kako mi bude!
- Veruje li mi kad ti kaem da e
odavde izai na najnorm alniji nain,
kao slobodan ovek?
Loni ga je nepoverljivo posmatrao,
pa onda klim nu glavom.
- Dovoljno je ako m i garantuje da
u odavde izai iv i zdrav.
- U redu. Idem o onda.
- Kuda?
- Do Karlija. Ispriau m u sve, o
kockarnici, enskama i ostalom, objas
nio da si grekom zalutao u ovo krilo.
On nema nita protiv tebe, zato bi te
zadravao ovde?
- Ne dolazi u obzir! A onaj momak
gore u hodniku, onaj to je tebe pra
tio?

Poni West - Borilake vetine 9

- Nisi ga ti ubio, zar ne? ega se bo
ji?
- Misli da e ti Karli verovati?
- Morae - osm ehnu se Lesli. - Ako
ne bude hteo, nateraemo ga.
Hodnik u koji su ponovo izali sada
je bio pun ljudi koji su zbunjeno trkali unaokolo, sa bledim licima. Leslijevom otrom pogledu nisu promaklc
ruke u depovima nekolicine i plaljivi
pogledi koje su bacali unaokolo. Nji
hova pojava svakako nije bila razlog
tolikom uzbuenju, jer na njih dvojicu
niko jednostavno nije ni obratio pa
nju.
Zbunjena grupica ljudi stajala je i
oko Zakovog tela kada su se uspeli ste
penicama. Neto dalje, Karli je, oslo
njen o zid. um orno prinosio ustima
ruku sa ogrom nim zlatnim upaljaem.
Njegovo obino nepokretno lice odi
salo je oajanjem. Oks je stajao pred
njim, zbunjeno se ekajui po. glavi.
- Kakva je ovo guva, efe? sa osm ehom upita Lesli. Loni se m udro dr
ao iza njegovih irokih lea.
- To upravo pokuavam da ustano
vim - uzdahnu Karli. - A li... - on bes
pom ono odm ahnu rukom. - Duga
ka je to p ria ... ekaj, ti si bio sa Zakom? kako se to dogodilo?
- Prosto - slee Leli ramenima. Zak me je poveo u apartman kakerste
i re k li... im sam izaao iza ovog ugla
taj -momak tu sa bikovskom glavom
poeo je da izigrava Vajata Erpa. Sko
io sam u zaklon, ali jadni Zak nije bio
tako brz.
- A h a... - Karlijeve oi paljivo su
ga odmeravale. - Nikoga vie nije bilo
tu?
- Ja nikog drugog nisam video - sle
e Lesli ramenima.
- 1 gde- si bio sve ovo vreme?
- Na spratu nie. Naao sam se sa

Puni West - Borilake vetine 9

prijateljem ... - on glavom pokaza pre
ma Loniju.
- Prokletstvo! - Karli tek tada shvati
da pred sobom ima potpuno nepozna
tog oveka. - Otkuda ti ovde?
Loni se bespomono isceri gledaju
i u Leslija.
- Kae da je jednostavno uao - ob
jasni Lesli. - Niko ga nije zaustavio...
- Kakve straare im am - tiho i zlos
lutno govorio je Karli - kakve straare
imam, udno da se ovamo nije uetao
okruni tuilac glavom i poeo da hap
si! Gubite mi se sa oiju! Svi!
- efe... - zausti Oks. - Ovaj m o
mak. ..
- G ubi se! - vrisnu Karli.
Pravi stampedo kroz hodnik i niz
stepenice, kada su se uplaeni ljudi
razbegli pred Karlijevim besnim po
gledom. Karli ostade sam u praznom
hodniku i s gaenjem pogleda u ovlaenu cigaretu koja mu je ispala na pod.
Drhtavim prstima vadio je drugu iz tabakere kada su se otvorila vrata preko
puta njega.
- efe... - radoznalo se javi Alfi. ta se dogodilo?
Zatvorio je vrata u poslednjem tre
nutku. Teka zlatna tabakera tupo
lupi u drvo i pade na pod, praena
gadnom Karlijevom psovkom ...

62

sebi viski u au nesigurnom rukom. Prinuen sam da radim sa gomilom

nesposobn jakovia, a D ... ef iz dana
u dan postavlja sve vee zahteve. Zak
je bio jedini koji je neto vredeo... a
video si kako je zavrio. Prokletstvo!
- Imate jo mene, efe -osm ehnu se
Lesli, leno se proteui. - K a rli... ono
sa Rokijem i Fredom. smo raisti
li. .. mislim da je krajnje vreme da otk
rijete karte...
Karli je zamiljeno klimao glavom
buljei u tam nu plou stola. Lesli je
morao da se nakanje da bi se ovaj
prenuo.
- A h a... hteo bi da zna ime se ba
vimo, je li tako?
- Otprilike t o ...
Karli ga je jo nekoliko trenutaka
fiksirao svojim sitnim hladnim oima,
a onda prui ruku prema telefonu.
Brojeve je okretao oprezno, zaklanja
jui ih akom, ne raunajui s tim da
Leslijev savreni sluh ve raspoznaje
pravu kombinaciju brojeva.
- Karli - ree u mikrofon glasom u
kome se osealo neto od nekadanje
arogancije. - Daj mi efa...
ekanje je potrajalo nekoliko dugih
trenutaka koje je Karli iskoristio da
pred zainteresovanim Leslijevim po
gledom ponovo napuni au viskijem
i iskapi je do dna, stresajui se i prinosei ruku elucu.
- Sele? K a rli... imam novog oveka.
Karli je utao i klimao glavom, slu
Zavaljen u fotelju, prekrtenih
ajui glas sa druge strane.
nogu, Lesli je meu dlanovima grejao
- Izgleda, a - ree na postavljeno
au sa odlinim konjakom i ispod
pitanje. - Da. .. in i mi se. ..za n im a
oka posmatrao bludo Karlijevo lice.
me samo dokle mogu da idem?
Veliki gangsterski ef kao da se sma
Glas sa druge strane sada postade
njio posle svega to se dogodilo tog
snaniji, tako da nekoliko nerazgovetburnog popodneva i njegovo bledo
nih rei dopre i do Leslija: - . . . pro
lic<- imalo je napregnut izraz.
- Video si sve, Franko - ree on sa kletstvo. .. efe... toliko zna i sa m ...
- Aha - um orno ree Karli. - Jasno,
tekim uzdahom, nalivajui ponovo

63
sele... savreno jasno. Hvala v a m ...
S bolnim grem na licu Karti je ma
sirao eludac polo je ostavio sluali
cu. Lesli se pritajeno osmehnu.
- Evo ovako, Franko - poe Karli s
gaen jem gledajui u dno prazne ae,
dok mu se druga ruka prikradala polupraznoj llai. - Sef mi je ostavio odreene ru k e ...
- Sto znai?
- Sto znai da u ti rei sve... ili go
tovo sve, do avola - uzdahnu Karli. Prvo i p i t o , o ruje...
- Juna Amerika? - podie Lesli ob
rve.
- Juna Amerika, Bliski Istok, Afri
ka, gde god hoe - nasmeja se Karli.
- Posla ima na sve strane, oruje je
roba koja uvek ima prodaju. 0 profitu
da i ne govorim ... ponekad je puka
vredna svoje teine u zlatu, to zna i
sa m ...
- I ko je ef?
Karli je buljio u au.
- Zove se Donas... - proccdi na
kraju. - Mnogo vie ne znam o njemu,
jedva da sam ga dva ili tri puta video.
Kada neto treba javi se telefonom, ili
poalje Oblitasa. Taj tip - Karli grubo
opsova- jedini je koji lino kontaktira
s njim.
- Tako - osmehnu se Lesli, srkuui
konjak. - Pa, mislim da mi je ovo za po
etak dovoljno, Karli. U stvari, samo
jo neto...
- Sta?
- Tj ree - Lesli je svesno postao familijarniji - ti ree da su profiti ogrom
ni. .. misli da je pet stotki dovoljno
m om ku od koga toliko oekuje?
-O pasan si, Franko - nasmeja se
Karli. - Ali si i u p ravu ... koliko?
- Pet h iljad a ... za poetak - urno
dodade Lesli kada se na Karlijevom
licu ne pomeri nijedna crta.

Poni Wesi - Borilake velinc 9

- U redu - klim nu on glavom. - Nad
am se da vredi to liko ...
Debeo paketi potpuno novih nov
anica kliznu po glatkoj povrini stola
i Lesli ga. cerei se. dohvati. Ustao je i
protegao se
- Pa, mislim da je za veeras bilo do
sta prie - ree. - Novi poslovi se ne
oekuju?
-Veeras ne - odm ahnu Karli gla
vom. - Slobodan si, Franko. I
pazi... nemoj da ti se opet nekakav
prijatelj ili prijateljica uvuku ovamo,
do avola!
- Nee, nee... sem ako nisu duhovi
- nasmeja se Lesli.
Ali je njegova strelica pogodila cilj.
Karlijevo lice se zgri i on besno zakrguta zubima.
- Napolje! - procedi. - Napolje!
Lesli tiho zatvori vrata za sobom, i
roko se osmehujui. I Karli je podle
gao psihozi straha koja je vladala
meu njegovim ljudim a od trenutka
kada se nepoznati Junoam erikanac
jednostavno proetao dobro uvanim
hodnikom. Duhovi su bili najprihvat
ljivije objanjenje... ali Karli oigled
no nije verovao u duhove.
Mister Donas, pomisli Lesli,
Karli vam oigledno nije najjaa kar
ta u rukavu i jo uvek je daleko do toga
da dozna sve vae tajne.
Naroito one tajne koje se tiu vaih
famoznih d u h o v a...

Straar na izlazu gotovo je dreknuo

kada m u je Lesli neujno priao sa
lea i dotakao ga po ramenu. Trgao se
i iznenaeno zagledao u njega.
- Frenki... idi do avola! Sta se un ja ovuda kao maor?
- Izvini - nasmeja se Lesli. Kosa mu

Poni HV.sV- Borilake veiiiic 9

jc bletala od briljantina, jo vie je
bletalo prstenje po rukama i ogrom
na igla na kravati koja je pomalo o d u
darala od nametljive elegancije linog
veernjeg odela. - Nije bilo namerno,
asna re.
- Oho? - zviznu .straar s divljenjem.
- To tvoje perje... prokletstvo, mora
da enske same leu kada te vide!
- ta e - osmehny se Lesli uklanjajuci sa revera nevidljivo zrnce
praine. - ao mi je to si na strai,
mogli smo zajedno da izaemo.
- Ne brini, doi e i ti na red - slee
straar ramenima. - Sreno, Frenki!
Zviducui, sa rukama u depovima,
Lesli izae pred zgradu Bostona i
osvrnu se levo i desno, kao da ne zna
na koju bi stranu. Odm ahnuvi gla
vom. uputi se ipak desno i nekoliko
trenutaka kasnije nestade iza ugla.
ovck koji ga je pratio pohita za
njim. Malo je usporio korak pre nego
to je skrenuo u drugu m irnu ulicu.
Franka Barczija nigde nije bilo, kao da
je u zemlju propao, u to se uverio im
je i sam izbio iza ugla. Trljajui oi, ovek jo jednom paljivim pogledom is
pita malobrojne prolaznike, a onda
neto proeei kroz zube i poe redom
da zaviruje u mrane autom obile par
kirane u dugom nizu.
S\ega nekoliko trenutaka u m ra
nom prolazu bili su dovoljni da Fran
ko Bare/i, zajedno sa svojim elegant
nim odelom. crnim brkovima i dugom
kosom, nestane u najblioj kanti za
smee. Iz istog log prolaza m alo po
tom izbio je visok ovck. vojnikog dr
anja. srebrne kose i kratkih bikova
polkresanih na engleski nain. Maui
u laktu tapom sa okruglom glavom,
on je laganim korakom, kao da sela.
proao pored oveka koji je i dalje st
rpljivo zav irivao u parkirana kola.

64
Karli ipak jo uvek nema poverenja u Franka Bare/.ija, osmehnu se
Lesli posmatrajui ispod oka uzalud
nu pretragu, mada je u jednom u pra
vu - za. njega zaista rade sami nesposobnjakovii...
Nekoliko blokova dalje visoki ovek, nalik na penzionisanog oficira,
naglo skrete sa trotoara u jednoj
mranoj ulici i nestade u kolima ija
su se vrata otvorila u pravom trenut
ku. Motor zabrekta i kola jurnuc uli
com da bi malo kasnije zastale pred
semaforom.
- Doneo si mi torbu? - osmehnu se
Lesli Loniju koji je ukoenim rukama
stezao volan, gutajui pljuvaku.
- Tu je, na zadnjem seditu - odgo
vori ovaj, ne skidajui pogleda sa vozi
la oko sebe. - Prokletstvo, kau da je
vonja kao plivanje . . . kad jednom na
ui, nikada ne moe da zaboravi.
M eutim . . .
Pred njegovim zauenim pogle
dom Lesli se kao zmija provue na za
dnje sedile. - Moda nije trebalo da
uzima ovako brza kola - dobaci.
- Ti si rekao da ti se u r i. . . Sluaj,
kuda u stvari idemo?
- Kod tvog prijatelja . ..
- Mog prijatelja?
- Pa da . . . onog debeljka koga si i
danas video na onako neobian nain.
Nisi zaboravio gde stanuje?
- Naravno da nisam - Ijutnu se Loni.
- e k a j. . . misli li da on ...?
- Mislim - klimnu Lesli glavom. Stav ie, ubeen sam da je njegovo ime
Donas.
Loni je im ao toliko prisustva duha
da skine nogu sa papuice gasa pre
nego to jc za urlao:
- Ti si lud!
Moe bili - nasrne ja se Lesli. - Ali
li ipak pazi kako vo/is.

65
Loni je napeto razmiljao nekoliko
sledeih m inuta dok se br/.i bjuik
dosta nespretno probijao kroz veer
nju guvu na bulevarima. O dahnuo je
tek kada su kola ju rn u la u/, rampu
koja je vodila na auto-put. U ovo doba
dana svi su urili u grad i njihova stra
na trake bila je gotovo prazna.
- Ta tvoja ideja je aava- proguna
konano Loni. Osmelio se ak toliko
da se osvrnuo kako bi pogledao prija
telja na zadnjem seditu.
- Pazi! - uzviknu Lesli.
Sva srea da su se sve etiri trake
pred njim a u tom trenutku bile potpu
no prazne, jer je bjuik iznenada zaevrdao levo-desno u trenutku kada je
Loni ispustio volan i glasno dreknuo
od straha. Lesli je morao da se baci
preko njega da bi dohvatio volan i isp
ravio kola koja su jurila pravo prema
elinoj pregradi izmeu dve polovine
auto-puta.
- Prokletstvo, kako si me opet pre
pao - oam ueno je apnuo Loni, po
novo prihvatajui volan drhtavim ru
kama. Pogled m u je kradom odlutao
do ogledala u kojem se, istina, malo ta
primeivalo.
Visoki ovek sa srebrnom kosom i
kratkim brkovim a takoe je nestao;
na zadnjem seditu bjuika sedela je
prilika obuena u crnu odeu pripije
nu uz miiavo telo, ali je ono to je to
liko zaplailo Lonija bila crna kapulja
a sa dva uska proreza za oi, slina
kukuljici kakvu su nosili srednjovekovni delati. I jo neto: ta prilika je u
rukam a drala dugi ma u raskono
ukraenim koricama.
- Loni - poe Lesli p otm ulim gla
som ispod tkanine koja m u je p o k m < la usta. - Nije bilo predvieno da mc
vidi u ovom kostimu, z n a . . . ali ni
sam im ao vremena da se presvlaim

Puni Wesl - Borilake veliiie 9

poto se negde rastanem od tebe . ..
veoma je vano da nikome, ba niko
me, ne pomene nijedne reci o ovo
me . ..
Loni je zbunjeno odm ahivao gla
vom, borei se sa drhtavim plam enom
upaljaa koji je nekoliko puta bezuspeno prinosio vrhu cigarete.
_ - Naravno, ortak - proguna na kra
ju. - Samo . . . kakav ti je to aavi kos
tim . . . i taj ma? Nee valjda s tim
gvo/.em stati pred gangstere naoru
ane automatskim pukama?
- Zato da ne? -osm ehnu se Lesli is
pod maske. - Vreme je da naui va
nu lekciju, L o n i. . . nema vie ili manje
opasnog oruja; postoje samo manje
ili vie opasni lju d i. . .
Loni je s nevericom vrteo glavom.
- Priznajem, taj kostim jeste stra
an . . . ali sum njam da je,neprobojan
za metke.
- 1 nije, ali se meci mogu izbei i na
drugi nain. Neto od toga, ve si i vi
deo, ini mi se. Loni, budi drug, i ne
moj me vie pitati o tome .. . v rio do
bro zna da ti nita vie ne mogu rei.
Loni klim nu glav om i pogled m u po
novo odluta prema ogledalu. Lesli je
na zadnjem seditu one kapke pre
mazivao nekom crnom smesom; kada
je na trenutak sklopio oi, Loni se stre
sao. Na zadnjem seditu sada se razaz
navala samo nejasna tam na senka ...
Narednih nekoliko milja puta pro
lo je u utanju. Motor bjuika smire
no je brundao pod sv e sigurnijom Lonijevom rukom, a Lesli je bio zauzet
inventarom sitnih metalnih predmeta
koji su bili skriveni pod opasaem i
drugim raznim dolovima njegovog
kostima od crne svile.
Znam! - iznenada trijum falno u/vi nu Loni. - Znam, do avola!
-in a zna? - tre se Lesli.

Poni West - Borilake vetine 9

-Zna ta si ti, Les! Ti si - NINA!

Zastanimo na ovom mostu, dragi i

taoe, da odam o puno priznan je intui
ciji skitnice Lonija Osmonda; ako ni
zbog ega drugog, a ono zbog toga to
je na osnovu nekoliko detalja uspeo
da u svom prijatelju prepozna jedno
od onih legendarnih bia za koje e
vam ak i najpriznatiji poznavaoci ja
panske kulture na Zapadu tvrditi da
vie ne postoje.
Nasuprot samurajima, za koje su svi
uli, nine su ostale skrivene tamom
japanskog srednjeg veka. Po sopstvenom izboru, naravno, jer od samog po
etka njihovo postojanje bilo je neraskidivo vezano sa tam om i skrivenim
elovanjem, na onom polju koje bis
mo savremenim renikom nazvali pi
junaa i kontrapijunaa. Nine su regrutovali japanski feudalci, traei po
uzdanije orue u stalnim m eusob
nim obraunim a oko vlasti ili zemlje,
traei l jude spremne na sve, i sposob
ne za sve, ljude iji je zadatak bio da
prodru u neprijateljsko uporite, otk
riju njegove planove ili likvidiraju
neku istaknutu figuru na drugoj sira
ni.
Jedno kratko vreme, relativno krat
ko, kole nina su cvetale u Japanu;
vesti i okretni mladi ljudi stavljani su
na najtea iskuenja, obuavani u
svim onim velinama koje bi im u nji
hovom pozivu mogle zatrebati. Nina
iz dobre kole, a jedino takvi su i uspevali da ive due od ostalih, ni je se pla
io ak ni desetorice naoruanih pro
tivnika, jer je poznavao sve tajne njiho
vog i svog oruja. I jo mnogo toga: o
vetine prikradanja i skrivanja koji ga
je inila praktino nevidljivim, do

66
mnogih naina ilVovanja tajnih pisa
ma. Ukratko, nine su bile univerzalni
pijuni, naviknuti da deluju samostal
no i u najteim uslovima, kada su im
na tragu bile druge nine, iz protivni
kog tabora.
Nikakvo udo, dakle, da su nine u
Japanu smatrali nadljudim a, pripisu
jui im arobne i neverovatne moi.
Istina je bila drukija: nine su samo
malo bolje od ostalih poznavali tajne
prirode i tajne sopstvenog tela, izvla
ei iz njega ono to obian ovek ne
bi mogao.
Sa prestankom dinastikih ratova u
Japanu i nine su postepeno nestajale,
pretvarajui se u legendu u koju je sve
manje ljudi verovalo. Sigurno devet
desetina Japanaca dvadesetog veka
bilo bi sprem no da se zakune da nine
vie ne postoje ...
Sreom, drevna umetnost nije po
tpuno nestala i za to su se pobrinule
kole nine koje su i dalje delovalc u
najstrooj tajnosti. Istina, broj njiho
vih pitomaca smanjivao se iz godine u
godinu, ali lo nije znailo da su stan
dardi njihove obuke postojali podnoIjiviji; naprotiv: nina koji je sada izla
zio iz kole postajao je strunjak i za
najsavremenije oruje, elektronske
ureaje, za herniju ili mikrobiologiju.
Ukratko, postajao je ovek koji je
znao vie i mogao vie od drugih lju
di . ..
Upravo takvom soju ljudi pripadao
je Lesli Eldrid. Istina, lo nije bilo nje
govo pravo ime; ali mladi koji je to
ime nosio zauvek je nestao jedne
mrane noi u Vijetnamu, dok je ra
njen u nogu razmiljao ko e slici pre:
spasioci sa helikopterima ili pripadni
ci Vijetkonga.
Sreno se spasav i, mladi je potra
io cilj svom ivotu i naao sia. srecnim

67
sluajem, u Japanu. Nauio je da upot
rebljava svoje telo na do tada nezamis
live naine, nauio je da svoja znanja
stavi u slubu obinog oveka, onoga
koga vie ni sudovi ni policija nisu uspevali da odbrane od organizovanog
zloina.
Lesli Eldrid postao je nina ...

, - Dakle?
- ta dakle? - osm ehnuo se Lesli
pod maskom na Lonijevo nestrpljivo
pitanje.
- Da li si nina ili nisi?
- ta ako ti kaem da nisam?
- E, to ti neu poverovati - odm ah
nu Loni glavom.
- Pa zato me onda uopte pita?
- Ne znam ni sam . . . - proguna
Loni. - Nisam ni oekivao da e mi
odgovoriti. U redu . . . nikome ni rei o
ovome, jasno m i je.
- Nadam se da e umeti da odri
re, prijatelju, mislio je Lesli. Istina,
postoji siguran nain da hipnozom izbriem tvoje uspomene od onog tre
nutka kada sam te prim io u kola u bli
zini ovog mesta. Samo to ja takav na
in ne volim kad su prijatelji u pita
nju ...
- Jesmo li blizu? - upita on, jer je
Loni usporio i mnogo paljivije poeo
da osmatra dugi niz raskonih vila koji
%e pruao pored auto-puta.
| -T u smo negde - uzdahnu Loni. Im a neki sporedni p u t . . . aha, bie da
je o v a j. . .
, - Saekaj - urno ree Lesli kada su
kola skrenula na usku asfaltiranu sta
zu. - Zaustavi tamo, u senci onog drve
a. Dalje u sam . . .
- Nije lepo ostaviti prijatelja u nevo
lji - prom rm lja Loni - ali, kada se se

Poni Wesi - Borilake vetine 9

lim Donasove face, tamo u onoj
s o b i. ..
Zbunjeno se osvrnuo oko sebe. Za
dnje sedite bilo je prazno, iako nije
uo da su se vrata bjuika otvorila.
Pogledom je pokuao da probije
mrak, ali je ubrzo odm ahnuo glavom.
Leslija u ovoj tami sada ni maor ne bi
mogao da nae.
Ugasivi motor i iskljuivi svetla,
Loni se udobnije zavali u seditu, pale
i novu cigaretu. Ruka mu sama od
sebe skliznu prema pregradi u koju je
predostronu gurnuo petinu viskija.
Svega nekoliko koraka dalje, u tami,
Lesli se osmehnu. Dobri, slari L o n i. ..
Bie svakako ve pijan kada se vratim;
ali je moda tako i bolje. Posle hipno
ze, kada se probudi, ako m u i ostanu
neki tragovi seanja na ove dogaaje,
bie ub'-en da je sve to sanjao pijan u
nekoj r u p i..
O krenuo se prema tam noj masi u
pozadini koja je trebalo da predstavlja
Donasovo sklonite i oi mu zloslut
no zablistae u tami. Neu jno, kao senka, skliznuo je u pravcu visoke ograde
koja je okruivala imanje.
Izbledela ploa na ogradi sa poluizbrisanim natpisom OPASNO: VI
SO K I NAPON njemu nije bila potreb
na: haragei je bolje od svakog natpisa
upozoravao na smrtonosni tok koji je
kruio po provodnicima provuenim
izmeu debelih gvozdenih iljaka. Po
gledom je odmeravao visinu: desetstopa. Neozbiljna prepreka . . .
je
Pod seivom kratkog irokog m
koji m u je bukvalno sam sklizni
aku, jedna mladica u blizini za rje zaliko m inuta pretvorila se u savitljivu
motku dugu est stopa. Lesli je palji
vo oprobao njenu elastinost i stopa
lom ispitao oslonac na zemlji ispod og
rade. Omakavi se nekoliko koraka.

Poni Wesl - Borilake vetiue 9

on lakim koracima pritra ogradi, os
loni se oboma rukam a na motku i vinu
so preko smrtonosne prepreke.
Motka koja je pala tamujgde je i nameravao, u tamu pored same ogrado,
napravila je mnogo vie buke od one
koju je stvorio njegov meki diskok u
gustu travu.
Produio je do' koraa u istom tre
nutku kada su n jegova stopala dotakla
tle. Dalje, u pravcu te mrane, visoke
graevine koja je pretila i samim svo
jim izgledom u ovom zaputenom par
ku sa visokom travom i drveem po
lomljenih, tunih grana koje su zlo
kobno strugalc jedna o drugu na sve
jaem vetru.
Zaklonjen drvetom, Lesli je otrim
pogledom ispitivao iroki glavni ulaz,
osvetljen nejasnom svetlou koja je
prodirala kroz staklena vrata iz hola.
Pred ulazom je leno etkao krupan ovek sa automatskom pukom u ruka
ma.
Ako je ovo straar, pomisli Lesli,
onda se mister Donas veeras ne
nada nikakvim iznenaenjima. Utoli
ko bolje, uloliko bolje ...
Duboko udahnuvi, Lesli u grudim a
oseti divlju radost oveka koji voli
borbu u trenutku kada polazi u odli
ni obraun. Straar pred ulazom samo
je jedna slabana p re p re k a pred onim
pravim protivnikom ko ji se k rije negde unutra.
Neujnim i h itrim ko rako m , kao
senka, Lesli izae iz svog zak lo n a i
''p u ti se pravo prema oveku preci
'itima. Cak i ono malo svctlosti koja
? (opirala iz hola, zaslepljivaia je stra
ara koji je morao gledati u tamu. Ne
koliko dugih trenutaka njegov pogled
bio je uperen u Leslija pre nego to je
ovek shvatio da se neko nalazi pred
njim.

68
Prekasno; preostala dva-tri koraka i
niske stepenice, Lesli je preao jednim
jedinim dugim i elegantnim skokom.
Negde u najvioj taki svoje putanje iz
vukao je katanu iz. ukraenih korica i
elik je zlokobno lijuknuo reui vla
ni noni vazduh.
Bio je to udarac 11a kojem bi mu
mogli pozavideti i najstariji majstori
samurajske vetine maevanja; odoz
go nanie i sleva udesno - jedan jedini
udarac koji je bukvalno odvojio glavu
straara od tela.
Tihi, mehaniki um privue Leslijevu panju jo pre nego to je krupno
straarevo telo dotaklo kameni pod.
Usne ispod crne tkanine iskrivie se u
prezriv osmeh.
U svom leitu, v isoko iznad vrata,
prema n jemu se lagano okretalo crno
oko male telev izijske kamere.
Donas se, dakle, nije oslanjao samo
na ive straare. To e m u svakako ote
ati posao, jer e sada biti upozo
ren . . . ali e samim tim i poslednji ob
raun postati mnogo interesantniji ...
Ma se podie prema kameri u tra
dicionalnom pozdravu i Lesli se lako
nakloni svojim nevidljivim gledaoci
ma.
O dlunim pokretom Lesli otvori
vrata i zakorai u veliki, gotovo prazni
hol, osvetljen samo slabom zidnom
lam pom u uglu. Poluzatvorene oi is
pitivale su prostor pred njim. Oduda
rajui od opte simetrije, jedan mra
an nizak prolaz vodio je na desnu
stranu, drugi na levu. Zaudo, nikakve
stepenice, kao to je bilo uobiajeno,
nisu se nalazile pred njim, to je znai
lo da se prolaz, na sprat nalazi negde
po strani.
Poto ne znam gde se moji protiv
nici nalaze, mislio je Les'i, svjedno je
na koju u stranu krenuli. Mnogo i1'

69
vanije da oni ne otkriju kuda srnerani.
Vitka, miiava ruka napravila je hi
tar kruni pokret, neuhvatljiv /a. oko;
lampa u uglu iznenada je prestala da
svetli kada se elini uriken, seivo
otrije od brijaa u obliku zvezda, a
rilo u zid tano na mestu kuda je pro
lazio elektrini kabl.
Jo jedan trenutak nina je ostao u
mestu, sklopljenih oiju, istraujui
svojim ostalim ulim a prostor oko
sebe,-spreman da reaguje na najmanji
um, na najm anju prom enu pritiska
vazduha koja bi znaila da se negde u
blizini neko kree . . .
M eutim, svuda oko njega vladala je
grobna tiina, m ir nesvojstven ljud
skom stanitu. Da je Lesli Eldrid bio
ovek koji se plaio te tajanstvene
lame, svakako bi se najeio od straha.
Ovako, hladnokrvno udahnuvi vazduh on je neujno skliznuo u pravcu
desnog hodnika. I pored tame pognuo
je glavu tamo gde se portal za njegovu
visinu prenisko sputao'nad sada goli
kameni pod.
Uz tihi um na zidu hodnika iznena
da je planuo dugi ni/, buktinja, trepe
ravo osvetljavajui dugi prolaz od gru
bog, sivog kamenja niz koje su se slivali tanki potoii mrke vode.
Lesli zastade.
Korak koji ga je iz hola raskone kaliiornijske vile preneo u ovaj hodnik,
kao da ga je istovremeno proveo i kroz
Vreme; tih nekoliko stopa inili su svu
razliku izmeu dvadesetog i . . . moda
esnaestog veka i izazivali neugodne
asocijacije na tamnice i muilita kak
va je inkvizicija u svoje vreme gradila
po itavoj Evropi.
Protivnik koji je ovde, na nekoliko
stotina jari od jednog od najprom etnijih auto-puteva Amerike, po-

Poni West - Borilake veiine 9

sedovao pravu srednjovekovnu tvra
vu svakako je bio dostojan potovanja.
Svojim otrim pogledom, kroz polusklopljene kapke, Lesli je ispitivao svaki
in prostora pred sobom . ..
Da, mrani kameni hodnik sa poluk
runim svodom izazivao je jezu i pri
samoj pomisli da njime treba krenuti
dalje.
No Lesli je ve koraknuo jednom,
drugi put, vrhovima prstiju u mekoj
obui oprezno ispitujui kamene plo
e. Njevog katana jo uvek je bio u ko
ricama, ali je stav nine bio takav da je
smrtonosno seivo moglo bljesnuti na
svotlosti buktinja u deliu sekunde.
Ako je nina hodnikom klizio kao
senka, onda je ovek koji se iznenada
stvorio pred njim, nasred hodnika, bio
samo senka te senke!'
Visok ovek, irokih ramena u ne
jasnoj tamnoj odei koja je podseala
na haljinu. Lice mu je bilo skriveno
maskom ko ja je sa dosta uspeha doa
ravala iskeenu mrtvaku lobanju.
Lesli sa nevericom zavrte glavom.
Ono to su njegove oi govorile bilo je
jednostavno nemogue: ovek sa avetinjskom maskom na licu nije se m o
gao tek tako, bez. ijenog uma, stvori
ti usred praznog, golog hodnika i ispreiti na njegovom putu . . .
No nije bilo vremena za razmiljanje
o moguem . i nemoguem; iskezivi
svoje mrtvake bele zube, nepoznati
protivnik ustremio se na ninu i sta
rinsko koplje u njegovim rukama je
bljesnulo u svetlosti buktinje . ..
Korak u stranu .. ..ne!
U poslenjem trenutku nina je za
stao na samoj ivici crnog otvora koji se
beum no otvorio pod njegovim noga
ma. Smrtonosno koplje dizalo se za
novi, precizniji udarac . . .

Poni West - Borilake vetine 9

70

Stisak oko njegovog vrata malo po

pusti i Loni zahvalno udahnu punim
Viski je bio odlian i Loni Ju nekoli pluima. Jedna ruka vesto m u je opi
ko puta uzaludno naginjao ve praznu
pavala depove, ali se cev revolvera ni
flau, nastojei da iz nje nekako iscedi
trenutka nije pomerila sa njegovih
jo koju kap. Slegnuvi na kraju rame lea.
nima, on otvori prozor da je izbaci na
- Polazi! - prosikta ovek iza njega
polje, ali se pcedomisli u poslednjem
apatom.
trenutku.
Oputenih ramena, spotiui se u
- A, ne - ree glasno, ve odebljalim mraku i na najm anjim neravninama,
jezikom. - Neemo razbacivati prazne
Loni rezignirano zakorai u pravcu
flae po predivnoj kalifornijskoj priro staze. Pritiska cevi na leim a vie nije
di. To moe loe da deluje na turi bilo, ali m u je zdrav razum govorio
zam ...
kako je ipak bolje da se ne okree.
Cerei se tom iznenadnom napadu
Alkoholne pare rekordnom brzi
graanske savesti kod sebe, Loni pa nom su se razile iz Lonijevog mozga i
ljivo gurnu praznu flau u pregradu,
on poe grozniavo da razmilja. Pro
zapali novu cigaretu i oprezno se izvu kletstvo, moj dugi jezik uvalio me je u
gomilu nevolja ... m oda e jednom,
e iz kola. Sve vazduh m u je prijao,
iako je jo uvek bilo previe hladno za
za prom enu uspeti i da me uzvue ...
njegov ukus. Novo odelo nije ni tako
Ukoeno gledajui pred sebe, Loni
loa stvar, pomisli.
obliznu suve usne. Osmelio se da pro
Meu drveem u blizini kvrcnu
govori tek nekoliko desetina jardi kas
neka granica i Loni se tre, nelagod nije.
no se osvrui oko sebe. Do avola,
- Ortak . .. kud me vodi?
ova Kalifornija ima i neugodnih bud- Zavei!
Loni slee ramenima. Pa, vredelo je
aka, naroito kada je ovako mrano.
Koji me je avo terao da izlazim iz top bar pokuati. U svakom sluaju, za taj
lih kola!
pokuaj nije bio kanjen, to je znailo
ula otupela od viskija prekasno su
a sme pokuati bar jo jednom . ..
ga upozorila na hitar pokret negde iza
- S lu a j. . . radi se o nesporazu
njegovih lea. Otvorio je usta da bar
mu . . . ja imam poruku za mister Dkrikne i dozove Leslija, ali m u ni to
o n asa . ..
nije uspelo: jedna vrsta ruka obavila
- Je li? - glas iza njega bio je nezainmu se oko vrat, povijajui ga unazad,
teresovan.
tako da je uspeo da ispusti jedino kr- asna re!
kljav zvuk.
- Ba fino ... onda nema ega da se
I da je neto imao da izjavi u tom tre
plai. . .
nutku. Loni Osmond bi se svakako uz
- Misli da ...? - Loni spusti ruke i
upola se okrete.
drao; jezik odebljao od viskija bio je
- Ne mrdaj!
jo efikasnije vezan na drugi nain - u
Cev se ponovo zari Loniju u rebra i
Lorijeva lea uprlo se neto okruglo i
tvrdo, neto to je za njegov ukus su on bre-bolje podie drhtave ruke. Ne bi valjda pucao nenaoruanom ovie podsecalo na cev revolvera veli
kog kalibra.
veku u lea? - progovori slabanim

71
glasom.
-O vo nije vestern, prijatelju - hlad
no odvrati nepoznati pratilac. - Uosta
lom, ako misli da ne bih, samo poku
aj ne to . ..
-N eka hvala - odm ahnu Loni gla
vom disciplinovano koraajui dalje. Verujem ti na re.
Gvozdena kapija do koje su u lom
prijatnom razgovoru stigli, beum no
se otvorila pred njim a i Loni se upla
eno tre. Po prvi put na um mu je pala
neugodna pomisao ...
Prokletstvo, ponovo ulazim u samo
Donasovo skrovite . . . to znai da
su tu moda i oni njegovi. . . DUHOVI!
Gutajui pljuvaku, Loni se ogledao
oko sebe, nastojei da to manje po
niera ve ukoeni vrat. Ona neuredna
ivica du staze sada je delovala jo je
zivije nego po danu. A tamo . . . iza
nje . . . to je . . . to je ...
Sve to je za Lonija Osmonda, koji ni
kad nije bio ovek od akcije, zaista bilo
previe. Dreknuo je iz sveg glasa i od
skoio itavu stopu uvis.
Iza ivice se razlee kretav smeh i
ovek u zaklonu povue novi dim iz ci
garete, ponovo osvetljavajui lice avetinjskom crvenom svetlou.
- Ovaj m om ak ti je mnogo nervozan,
Slejtere - progovori kroz smeh. - Pri
pazi na njega . . . da ti se ne u p i k i. ..
Zna da ef ima osetljiv nos.
Covek iza Lonija samo neto proguna. Ne usuujui se da spusti ruku
kako bi obrisao hladan znoj sa ela,
skitnica produi, oseajui da ga noge
svakog trenutka mogu potpuno izdati.
- Gore!
Oklevajui i razmiljajui da li da
ponovo pokua sa ubeivanjem, Loni
se nekako uspe uz onih nekoliko ste
penica koje su vodile do mranog ula
za sa irom otvorenim vratima. I onaj

Poni West - Borilaki; vclinc 9

veliki, njenu ve poznati hol, takoe je
bio u mraku. Slaba svetlost dopirala je
samo od zidne lampe na vrhu stepe
nita koje je, pravo prckoputa ulaza,
vodilo na sprat.
Gore, kad ti kaem! - reao je o
vek iza njega gurkajui ga revolverom
u lea. O dm ahnuvi glavom, Loni pro
dui, ne usuujui se da se osvrne oko
sebe.
Na odm orilu je zastao teko diui
i obema rukam a se oslonio na hladnu
kamenu ogradu.
- Ortak, imaj due - progovori pri
guenim glasom. - Daj da se malo izduvam . . .
Po prvi put je imao prilike da baci
pogled na oveka koji ga je pratio i
ono io je video nim alo mu se nije do
palo. Usko, bledo lice, sa upalim oi
ma, tanke usne koje kao da nikada
nisu znale za osmeh.
Ukratko, lice koje je potpuno odgo
varalo pozivu svog vlasnika. Profesio
nalni ubica . ..
Pokret njegove ruke sa revolverom
govorio je m nogo jasnije od itave tira
de: ostatak stepenica Loni je preleteo
kao na krilima, zaboravivi ak i da
die od straha.
- Desno!
Loni posluno klim nu glavom, spo
tiui se po mekom tepihu u koji su
noge duboko upadale. I ovaj hodnik
bio je slabo osvetljen, ali je i to malo
svetla bilo dovoljno da proceni kako
ono pored ega je proao vredi bar ne
koliko hiljada dolara.
- Stoj! Pomeri se malo u stranu!
Drei Lonija i dalje na oku, Siejter
bojaljivo zakuca,na iroka vrata od
nekog skupog crnog drveta pred koji
ma su njih dvojica zastali.
-D a? - odgovori neko otrim gla
som iznutra. - Ko je?

Poni West - Borilake vetine 9

-Slejter, efe. Naao sam jednog
tipa napolju na putu . ..
- Uvedi ga!
Slejter m ahnu glavom i Loni oprez
no pritite bogato ukraenu kvaku. Na
trenutak je zastao i zatreptao oima,
zaslepljen snanom belom svetlou.
- Gle, gle! Na stari poznanik! - pro
govori neko veselo i Loni se usudi da
irom otvori oi.
I nastavio je da ih iri sve dok se nije
uinilo da e m u ispasti iz d u p lji. ..
Jer, pred sobom je ugledao onaj isti
zid sa velikim prozorom i skupim zavesama, onaj isti ogromni sto sa ita
vom zbrkom elektronskih ureaja i . . .
I ono isto lice koje ga je ve jednom ,
u Bostonu, nasmrt preplailo . . .

Haragei je i ovoga puta spasao ivot

Lesliju Eldriddu. Samo je nina m o
gao imati reflekse spremne da reaguju
na upozorenje koje je stiglo u bukval
no poslednjem dcliu sekunde, u tre
nutku kada se u naizgled vrstom ka
menom podu pojavio otvor, upravo na
onom mestu gde je laki ninin skok
trebalo da ga odnese van domaaja
protivnika sa otrim kopljem u ruka
ma ...
Lesli se u vazduhu izvio kao maka
i njegovo u crno obueno telo na tre
nutak je zalebdelo nad onim pretoim
otvorom, ali su noge ve imale vrst
oslonac grudi iano na mesto gde e
za koji stoti deo sekunde nai i vrh d u
gog koplja . ..
No za obuenog ninu i stoti deo se
kunde je beskrajno dugo vremo; naiz
gled bez napora, Lesli se odbacio od
poda i otkotrljao do suprotnog zida, u
istom trenutku se ispravljajui.
Vazduh je zatreperio od karakteris

12
tinog um a izvlaenja otrog elika iz
korica, iako je Lesli bio ubeen da m u
oruje, bar za sada nee biti potrebno.
Silina koju je njegov nepoznati pro
tivnik uneo u zamah, po svim zakoni
ma fizike, m orala ga je baciti pravo u
onu jam u u koju je trebalo da satera
Leslija.
A ono to se nalazi na njenom dnu
svakako nee biti nim alo prijatno . . .
Leslijevo iznenaenje pokazao je
samo jedan pokret: kratko oklevanje
pre nego to je kalana vratio u korice.
Ma m u zaista nee biti potreban, ali
ne zato to je protivnik sa mrtvakom
nestao u jami, ve zato to . . .
Kao senka bez teine, Leslijev pro
tivnik je preao preko jame, i nina je
na trenutak sasvim jasno video da se
njegova noga u izm am a oslonila
na . . . na nita!
Postojale su samo dve mogunosti:
da je ta jam a samo vesto stvorena ilu
zija, a to ovoga puta nije bio sluaj.
Lesli je veoma jasno osetio zadah
memle iz njenih dubina; i nepogreivi
haragei upozorio je na opasnost koja
je u njoj pretila.
Prema tome, ostajala je samo druga
m o gu nost. ..
Rairivi usne u osmeh ispod svoje
maske, Lesli je skrtenih ruku oeki
vao novi napad. Njegov protivnik, me
utim , kao da je oklevao: koplje se
neodluno podiglo, ali je on i dalje sta
jao na istom mestu, nekoliko stopa od
Leslija, bezglasno pomerajui mrtva
ke usne.
- eli nelo da mi kae? - dobaci
Lesli. - Samo izvoli, spreman sam da
te sasluam . .. pod uslovom da to nisu
poruke sa onog sveta. Zna, ja ne verujem u duhove ...
Lice maske izobliilo se i koplje se
ponovo podiglo. Nikakav um se nije

73
uo kada se svom silinom arilo u ninine grudi.
- Vreme je da smisli neto bolje ree Lesli sa dosadom u glasu. - Ovaj
trik ti se ve otrao ...
Njegovog protivnika nestalo je deli
sekunde kasnije, zajedno sa njegovim
kopljem. Teak kameni poklopac beum no se pomerio i zatvorio jam u u
podu. H odnik je ponovo bio pust, a
buktinje su m irno gorele, to je poka
zivalo da nema nikakvog strujanja vazduha.
Lesli zavrte glavom i oprezno pro
dui napred, opipavajui ploe ispred
sebe koricama maa. etnja po Donasovoj jazbini iz trenutka u trenutak
postajala je sve zanimljivija.
Samo, ovoga puta ta etnja nije
dugo trajala. Iako su m u oi govorile
da se hodnik pred njim prua jo stotinak jardi, Lesli koricama maa napi
pa tvrdu prepreku pred sobom. Slegnuvi ramenima, on sklopi oi i osetljivim vrhovima prstiju opipa zid koji
mu se ispreio.
Sasvim obian, fino obraen zid
glatke povrine. Zid kakav se mogao
nai u praktino svakoj amerikoj
k u i. ..
To je znailo da, sve dok ne izae iz
ove jazbine, mora i drugim ulim a
proveriti svaku informaciju koju mu
prenese ulo vida ...
Zanimljivo, sve zanimljivije . ..
Okrenuvi se u mestu, Lesli vrstim
korakom poe natrag, ne trudei se
ak ni da zaobie ono mesto gde se ne
koliko trenutaka ranije otvorila prete
a crna jama. Neto m u je govorilo da
je repertoar iznenaenja u ovom hod
niku iscrpljen, i da, bar neko vreme,
ovde ne preti nikakva nova opasnost.
Kada se vratio u hol, tamo je i dalje
bilo mrano. Visoki, tam ni zid preko

Poni Wesl - Borilake vetine 9

puta ulaznih vrata bio je osvetljen
samo avetinjskom svetlou koplja
koje su na njega projektovale nemirne
grane drvea.
Kao u film u strave i uasa, osmehnu se lesli u sebi. Samo, mister Do n a s . . . potrebno je mnogo vie od
toga da se zaplai protivnik kakav sam
ja.
Ne oklevajui ni trenutka, Lesli za
korai u hodnik koji je iz hola vodio
levo od ulaznih vrata. I u n jemu je bilo
mrano, ali su zato bar zidovi bili isti
i glatki. Na pravilnim rastojanjima,
kao u hotelu, bila su poredana obina,
jednostavna vrata.
Da vidimo, pomisli Lesli, na koji
e mi nain pokazati vrata kroz koja
elim da proem. Da li e biti odkri
nuta, ili e se uti neki glas ...?
Atmosferi filmova strave i uasa od
govarao je i jezivi enski vrisak koji se
u tom trenutku zaorio iza jednih vrata.
ak se i Lesli gotovo trgao; ena koja je
vrisnula zaista je bila u smrtnom stra
hu, u njenom glasu nije bilo ni traga
glume.
Vitee, sada na juri, pomisli Les
li. D/.onas je dobar psiholog, oigledno
rauna da e svaki mukarac bezglavo
jurnu ti u opasnost da bi pomogao eni
u nevolji. A naroito ako ta ena bude
mlada i zgodna ...
Vrata iza kojih je vrisak dopro nisu
bila ak ni zakljuana. Ne izvlaei
ma iz korica, Lesli ih odgurnu jed
nom rukom i zastade na pragu.
ena je zaista bila mlada i lepa i za
ista je bila u smrtnom strahu, to je
odavao njen ukoeni pogled. Vrisnula
je ponovo kada je na vratima ugledala
Leslija i povukla se nekoliko koraka
unazad, stezajui ruke na nage grudi.
Lesli sa uivanjem pree pogledom
preko njenih savrenih dugih nogu i

Poni West - Borilake vetine 9

oblih kukova. Zaista je veoma zgod
na. Donas je zaboravio samo jednu
stvar: ja je ve poznajem.
- Zd ravo, Rita - ree on tiho. - Mene
eka?
- K-k-ko si ti? - zajeca ena uplae
no. Povukla se do samog zida, nastoje
i da se odm akne to dalje od njega.
- Nije vano. Neto te je uplailo, zar
ne? ta je to bilo?
Ona odm ahnu glavom, a pogled joj
je uplaeno preao po maloj, ukusnoj
ureenoj prostoriji.
- Dakle?
- Uinilo mi se . . . da sam neto vid e la . ..
- Duhove, je li? - nasmeja se Lesli. To ti verujem, da zna.
Zona se postepeno pribirala i po
gled joj postade lukaviji. Svesno ili ne,
ona pusti da joj ruke padnu i otkriju
savrene, vrste grudi.
- Ko si ti?
- Nije vano, rekoh ti. Gde mogu da
naem Donasa?
- Rei u t i . . . ako obea da e me
odvesti odavde . . .
- Vrlo rado.
- Najpre me o d v e d i. ..
- im svrim sa Donasom biu
samo tvoj, dcvojice - nasmeja se Les
li. - Ali, pre toga, ne!
- Rita ga je paljivo gledala.
- Tvoj glas mi je poznat - ree zami
ljeno. - T i. . . li si traio Pitersona, zar
ne? Kakav li je to sad kostim?
- Ja jo uvek traim Pitersona, ali
sam ubeen da u najpre od Donasa
doznati gde se on nalazi.
- A ta ako to i ja mogu da ti kaem?
Rita je oigledno veoma brzo prevailazila malopreanji strah; pokreti
njenog tela, jedva primetni, bili su sra
unati da izazovu Leslija. Jezikom je
nekoliko puta ovlaila pune usne i uk

74
lonila rukam a kosu sa lica, izbacujui
grudi napred.
- ta e mi dati ako ti pokaem gde
je Piterson?
- ta eli?
- Najpre da izaem od a v d e . . . a
onda - tebe!
- H m m - nasmeja se Lesli pod mas
kom. - Ovo drugo nee biti pro
blem . . . ali ono prvo . . . Gde je Piter
son?
- Na spratu ...
Neko kao da je paljivo prislukivao
njihov razgovor. U trenutku kada je
Rita poela da opisu je kako moe doi
do Tabasko Pita, svetla u sobi su se po
gasila i u vazduhu se osetio nagli hlad
ni talas, kao kada se iznenada otvore
prozori. Rita ponovo vrisnu i polete
prema Lesliju, pribijajui se itavim
telom uz njega.
Vrata iza njegovih lea zalupie se s
treskom. Sa potm ulom grmljavinom
niz prozore skliznue eline roletne.
Donas nita ne preputa sluaju,
pomisli Lesli, neno gladei toplo Riti
no telo. Za svoje rtve priprem io je i
dinovsku miolovku ...
Njegovi hitri prsti ve su preli po
glatkoj povrini vrata, potv rujui na
jgore sumnje. I vrata su bila od veoma
lakog, ali vrstog elinog lima.
Ono potm ulo oseanje koje ga je ob
uzimalo gotovo od trenutka kada je
uao u Donasovu jazbinu, postajalo je
sve snanije. Haragei je opom injao na
novu, jo veu opasnost...

- Loni Osmond, ako se ne varam sa ledenim osmehom je govorio D/onas, zavaljen u udobnu fotelju viso
kog naslona. Njegov i kratki, debeli pi
sti dobovali su po glatkoir mahagoni

75
ju, ali se Loniju inilo da on uopte no
gloda u njega. Njegove sitne oico bile
su uprte u ureaje na stolu i tek povre
meno oinuo bi Lonija pogledom koji
nije obeavao nita dobro.
- U redu . . . - uzdahnu Donas po
vlaei nekoliko kratkih poluga na ko
m andnoj ploi. - Dakle, Osmondo ...
da ujem?
Loni se nelagodno premetao s
noge, bacajui ispod oka poglede na
nepom ino Slejterovo lice. Crna cev
revolvera jo uvek je bila uperena u
predeo njegov og stomaka.
- Dao bih sve na svetu kada bih vam
mogao rei neto to biste voleli da u
jete . . . - oprezno poe Loni. - A li. ..
- Ali za mene ima samo neugodne
stvari - krto se nasmeja Donas, prekr
tajui prste na debelom stomaku is
pod odela neupadljive elegancije. - Pa
dobro, Osmonde, nemoj me tedeti,
kad ve tako mora da bude. ta trai
ovde?
- Ja? Nita, asna re!
Donas uzdahnu.
- Osmonde, nem am mnogo vreme
na za ubeivanje. Bolje e biti da to
prc propeva, in a e . ..
Pogled upuen Slejteru govorio je
mnogo i Loni oseti kako m u se kosa
polako, vlas po vlas, die na glavi.
- Mislim da emo se nekako ipak
sporazumeti - poe sa usiljenim osmehom. - Jedan momak, ne znam ak ni
njegovo ime, priao mi je na ulici i pi
tao da li poznajem oveka vaeg opisa.
Obeao mi je sto dolara ako ga dove
dem ovamo . . . to je otprilike sv e. as
na re, uopte ne znam o em u se radi,
niti ta on ovde tr a i. .. eto ...
- Osmonde, Osmonde .. .-uzdahnu
Donas sa ledenim izrazom lica. Sram te bilo, Osmonde. A Plava lagu
na? A Esterhai? Teb~ su esto viali

Poni West - Borilake vest ine 9

u drutvu sa tim momkom, O sm on
d e . . . ko je on?
Lonijev mozak grozniavo je radio.
Na nesreu, Donas oigledno nije bio
ov ek koga bi mogao lako i na brzinu
slagati, kao nekog od n jegovih revolveraa. Prema tome . ..
-V idim da sve znate - ree skrue
no. - Pa, dobro . . . m omak je iz F B I. ..
-

0?

Donasov glas bio je nezainteresovan. Pogleda uprtog u jedan od ekrana

pred sobom, on se trijum falno smekao. - Opet me lae, Osmonde.
Loni uzdahnu.
- Izgleda da vi o n jemu znate vie
nego ja . . ,
- Lako mogue - klim nu Donas gla
vom i ne gledajui ga. - Lako mogue,
Osmonde. Mada je to, u stvari - on uz
dahnu, uspravljajui se u svojoj fotelji
- isto akademsko pitanje, kako kau.
Taj tvoj momak bie mrtav za nekoli
ko m in u ta . ..
Loni se tre.
- ta ...?
- Da, da! - klim nu Donas glav om. Tuno je to . . . mom ak oigledno m n o
go obeava. teta to se naao na po
grenoj strani. Ko je on, Osmonde?
Pitanje je bilo postavljano otrim
glasom, u potpunom kontrastu sa to
nom kojim je Donas trenutak ranije
govorio. Njegove hladne oi fiksirale
su Lonija i ovaj oseti kako mu se kosa
ponovo die na glavi. Oseanje je bilo
tako uverljivo da on rukom pree po
kosi kako bi je zaglio.
- Pa . . . kako rekoste, ni sam ne
znam mnogo o njemu .. . jedino da tra
i nekog svog prijatelja. Nekako je na
uo da je taj prijatelj kad vas i . .. pre
tpostavljam da ostalo ve znate.
-Jo uvek nisam uo ko je on? Za
koga radi? I kakav m u je ono aav i

Poni West - Borilake veiitte 9

kostim?
- Kostim? - Loni se opredeli za odu
govlaenje? - Ja nikakav kostim nisam
video ...
- Ni kostim, ni onaj samurajski ma,
a?
- Ma? Koji bi ovek pri zdravoj pa
meti vukao ma sa sobom? - zapanji
se Loni. - Jeste li sigurni u to?
- Potpuno - klim nu Donas glavom.
Lonijcvo ponaan je oigledno ga je za
bavljalo. - Video sam svojim oima,
Osmonde.
- Ne znam . .. u stvari, imao je neku
udnu torbu kada je izaao iz kola;
dugu i usku. kao da su u n joj tapovi za
goli. Jedino ako nije to ...
- To je to, Osmonde, to je to. Ali nije
vano: jo ekam odgovor na ostala pi
tanja: ko je, za koga radi?
- Meni je rekao da se zove Karter Loni se trudio da glasu da slo vie isk
renosti. - A da li mu je to pravo ime,
stvarno ne znam.
-Za koga radi?
- I lo ne znam . . . po svemu sudei
sam. odnosno sa lim svojim prijatcIjeri koji je nestao.
- Privatno njukalo?
Moe bili - sloe Loni ramenima. Veoma je tajanstven . . .
Donas je nekoliko trenutaka palji
vo gledao u ekran pred sobom, a onda
podie pogled, u kojem se ve ogledala
dosada.
- Dobro, dobro - ree tiho. - Slejtere. vodi ga lam o -pokazivao je glavom
negde na desnu stranu. - Ja u bili
dole . .. im ga zatvori, sii da mi pomogne.
- Jasno, ele -javi se Slejter po prvi
put otkako je uao u prostoriju. - Po
la/i! - okrete se Loni ju pretei revolve
rom.
-Laku no. mi'-'er Donas - utivo

76
klimnu glavom Loni.
- Neu ti rei laku no, Osmonde ledeno se osm ohnu ovaj. - Bilo bi to
suvie licemerno od mene. Jer, zna,
Osmonde, ova ti no nee biti naroito
laka ...
- To ve znam - uzdahnu Loni, okre
ui se prema vratima. - To ve
znam . ..

I da nije bilo haragoia, Lesli bi predosolio opasnost po Ritinom ponaa

nju. Telo ene iznenada se opustilo u
njegovom zagrljaju i ona je poela d u
boko i ravnomerno da die. Zadrava
jui dah ispod svilene maske, Lesli je
polako spusti na pod.
Donasov uspavljujui gas zaista je
delovao veoma brzo, to se moralo pri
znali. I pored toga to je nastojao da
die to reo. kako bi u plua uneo to
manje gasa, Lesli je osetio da mu se u
glavi vrti. Svilena maska na licu do
nekle ga je titila, ali to nee potrajati
d u g o . ..
Ostalo m u je malo vremena da po
kua da probije vrata i tako doe do
vazduha. Steui zube, Lesli poe u
sebi da izgovara starinsku formulu,
pom ono sredstvo dobro poznato jo
gama kada ele da utiu na svoj vege
tativni nervni sistem.
Lesli dopusti da mu telo lagano
sklizne niz zid. Srce mu je udaralo sve
rede i telo je zahtevalo sve manje kisoonika. Nina ulonu u trans koji bi
laik na prvi pogled nazvao ak smru;
nikakav pokret ni je odavao da n jegova
svest bdi nad telom koje je jednostav
no odabralo da smanji svoje uobiaje
ne p otrebe. . .
Koliko e ovo trajati? Verovatno no
dugo. nadao se. jer je i n jegov savreni

77
organizam imao svojih ogranienja.
Dvadeset m inula u ovom stanju znai
la su teak i dubok san i/ koga se mo
da nikada ne bi probudio.
Pet m inuta mogao je pre/iveti bez
ikakv ih poslediea: posle desei njegova
snaga bila bi ozbiljno naruena, ali to
jos uvek ne bi bilo lalalno ...
Sve vie od toga bilo je suvie opas
no; naroito u situaciji kada je sa sv ih
strana bio opkoljen neprijateljima ...
Njegov otri sluh, sreom, brzo je
osetio da se neko pribliava hodni
kom. Jedan jedini ovek, vrstog, po
malo tekog koraka, u kojem se oseala arogancija i prikrivena snaga ...
mogao bi to bili i sam Donas ...
Ako se odlui da ue sam, onda nije
toliko oprezan koliko je Lesli mislio da
jeste ...
Ne. ovek je zastao pred jo uvek v
rsto zatvorenim vratima i Lesli se, i
protiv svoje volje, morao div biti njego
vom miru. Stajao je potpuno mirno,
ekajui, bez onog nervoznog premetanja s noge na nogu koje je prirodnim
sponama povezano sa ekanjem u
dvadesetom veku.
ekanje nije trajalo dugo. jer su se
ubrzo pribliili drgi koraci, laki i brzi.
Leslijeve usne razvukoe se u neujan
smeak: i ta urba odavala je podree
nog koji hita jer zna da ga gospodar
ve eka.
uo se metalni zveket i vrata su se
tiho otvorila. Pod svojom maskom
Lesli oprezno udahnu punim pluima,
nastojei da na taj nain ukloni i poslednje tragove uspavljujueg gasa iz
svog krvotoka. Ako bi m u dali jo
samo dva ili tri m inuta . ..
- To je on, dakle - u se otar glas,
navikao da zapoveda. Donas, svaka
ko. - Skini m u tu masku sa lica, Slejtere . . . hou da ga vidi.n . ..

Poni Wes/ - Borilake vciinc 9

I sam poloaj tela ov eka koji se na
ginjao nad njega, pruajui ruku pre
ma Leslijevom licu, odavao je da mu
se u drugoj ruci nalazi revolver, neop
rezno oputen niz telo. Donas je sta
jao dva koraka dalje tako da ne bi za
klonio svet lost koja je dopirala iz hod
nika.
Slejter hitrim pokretom si re kapu
ljau sa Leslijev e glav e. Ovaj otvori oi.
Dobro jutro ree i ljubazno im se
osmehnu.
I pored svoje debljine, Donas je
reagovao munjevito; kao lopta odsko
io je natrag u hodnik i elina vrata
ponov o su se zalupila sa snanim Ireskom. Njegovi hitri koraci brzo su se iz
gubili u daljini.
Slejter je reagovao daleko sporije
od svog el'a; zakrvavljene oi i/buljile
su se od iznenaenja i straha, usne ot
vorile kao da eli neto da pila. Revol
ver je i dalje visio u ruci oputenoj niz.
telo.
- Vrati mi tu kapuljau - ree Lesli
mirno oslonjen o zid. - Bojim se da mi
glava ne nazebe .. .
Slejterovo iznenaenje smenio je
bos to je dopustio da bude iznena
en . .. zarezao je kao divlja zver i ruka
sa revolverom naglo se trgla.
U poloaju u kojem je sedeo, Lesli je
s lakoom zadao kratak i otar udarac
vrhom palca desne noge, pravo u Slejterov so la rni pleksus, kidajui sve na
svom putu. Vazduh je buno izaao iz
banditov ih plua i on se nemono sru
io na ruku sa revolverom. Zakrkljao
je jo jednom , a onda se potpuno um i
rio.
Lakim skokom Lesli se podie na
noge. Na trenutak su nagnuo nad nagu
enu pored sebe i um ireno uspravio:
Rita je rav nomerno disala i, sem ma
murluka, verovatno nee osetiti ni

Poni U'est - Borilake veline 9

kakvo posledice uspavljujueg gasa.
Ne raunajui, naravno, ok kada
otkrije da pored nje lei mrtav ovek ...
Donas kao da je shvatio s kakvim
protivnikom ima posla; hodnik kojim
je Lesli iao bio je osvetljen bljetavije
nego maloas. I to je, meutim, odav a
lo njegovu nameru; posle svih onih tri
kova sa duhov ima, verovatno je shva
tio da su klasna sredstva ipak na
jpouzdanija. Svakog trenutka na Leslijevu jasno osvetljenu figuru odnekud
se mogao sruiti olovni pljusak.
Svetla u holu bila su veoma inge
niozno podeena tako da osvetljavaju
izlaz iz hodnika. Osmehujui se pod
maskom, Lesli hitro provue glavu iza
ugla i istog asa je vrati u zaklon.
Nabranih obrva, pogledom je ispiti
vao tragove metaka koji su se arili u
zid preko puta njega. Neto tu nije bilo
u redu ...
Oblik sitnih elipsastih otvora, pra
vac u kojem se sa zida podigao osueni
malter i komadii cigle, sve to ukaziva
lo je da se oruje iz kojeg je pucano na
lazi negde na sredini onog tamnog,
praznog zida preko puta ulaznih vrata.
I to na visini koja je odgovarala visi
ni prvog sprata!
Usne su mu se polako razvlaile u
osmeh, jer je konano shvatio u emu
se sastoji Donasova igra. Uspravio se
i vre stegao korice maa. drugom
rukom je U pojasu potraio jedan si
tan, okrugao predmet.
Sada se drite, mister Donas! Dola
zim!
Kao crna munja Lesli je izleteo iz osvetljenog hodnika, podiui desnu
ruku jedna kuglica izletela je iz njego
ve ake, njena putan ja opisivala je pa
rabolu koja e negde u visini sprata
pogoditi tajanstveni, mrani zid.

78
Lesli je produio istim pravcem i is
tom brzinom; prebrzo za nevidljivog
strelca iji je kratki rafal zavrio do
brih nekoliko stopa iza figure u cr
nom.
Za sledei rafal vie nije bilo vreme
na; kuglica je nestala u zidu, a trenutak
docnije odjeknula je potmula eksplo
zija i itav zid se zatresao.
Bacivi se u njegovo podnoje, Lesli
je oprezno iekivao neki um odozgo,
napreui sluh. Ali jedino to se ulo
bilo je tiho kapanje krvi iz neke velike
rane na telu oveka iza mitraljeza.
Jednim skokom Lesli se ispravi i vr
hom maa u koricama paljivo opipa
zid pred sobom. I vrh maa je nestao
u njemu u duini od nekih sedamosam ina. Osmehnuvi se, Lesli ru
kom paljivo opipa ono to se nalazilo
pred njim.
Zadovoljan onom e to je otkrio, on
duboko udahnu i zakorai kao da se
penje uz stepenice. G ipkim korakom
uspinjao se sve dalje i dalje, proveravajui ipak nogom svaki naredni stepenik.
Zatvorenih oiju . . . jer su u ovoj si
tuaciji oi samo zbunjivale, navodei
gada poveruje u iluziju koja nije imala
nikakve veze sa veoma stvarnim i vrs
tim stepenicama pod njegovim noga
ma ...

Loni Osmond tiho zviznu kroz zube,

ogledajui se oko sebe. Apartman u
koji ga je Siojter zatvorio sluio bi na
ast i svakom hotelu de luks kategori
je. Noge su lonule u luksuzni tepih, a
duboka fotelja kraj niskog stoia pro
sto je mam ila Lonijeve um orne noge,
da i ne pom injem o udobni kau koji je
stajao u uglu, kraj velikog orm ana iza

79
ijeg stakla sa se smekale flae sa raznovarsnim privalanim etiketama.
Tamo levo bila su vrata od kupatila,
iza njih zavesa koja je skrivala ljupko
ureenu ajnu kuhinju. Loni na brzi
nu zaviri i u Iri/.ider i podie obrve: bio
je ispunjen hranom o kojoj je do sada
najee samo sluao od drugih ...
Creva su mu krala, ali.on odm ahnu
glavom. Najpre je trebalo proveriti
ima li kakvog izlaza odavde, iako je za
to bilo veoma malo nade; Donas i n je
gov uvar Sljcter nisu bili tako naivni
da ga zatvore u odaju iz koje se jednos
tavno moglo iskoiti kroz prozor ...
Loni tek tada shvati ta nije u redu
sa tom prostorijom; prozora uopte
nije ni bilo. Slegavi filozofski ram eni
ma, on reda radi prodrm a i bogato uk
raenu kvaku na vratima.
Kao da je /cico da prodrm a Stenovite planine. Nekoliko trenutaka Loni je
smrknuto razmiljao, a onda odm ah
nu rukom.
Do avola, ako ve mora da crkne,
bar e pre toga iskoristiti priliku da se
najede i napije!
Zviduui pesmicu ijeg naslova
nikako nije uspevao da se seti, Loni iz
prepunog friidera paljivo odabra
ino to je smatrao za svoj poslednji
obrok, a onda, trljajui ruke, prie orm anu sa dugim nizom flaa.
| - Da vidim o . . . - tiho je mrmljao. Viski,
kotski,
ir s k i. . . ko
njak . . . hm m m . . . tekila . . . votka . . . din . . . Prokletstvo, ta a uz
mem? Ili da m oda probam pomalo
od svakog, a? Moda to i nije loa ideja,
s obzirom na ono to me eka ...
Rairio je rukam a oba krila orm ana
zamiljeno pomatrao pravu izlobu
Pia u njemu. Oklevajui, on prui
ruku prema vrhu police.
Nekoliko flaa kao da same u tom

Poni Wcsi - Borilake vutine

trenutku poletee prema njegovom
licu . . . Dreknuvi iz sveg glasa, Loni
odskoi unazad, a flae tresnue o
pod. Meki tepih nije mnogo pomagao;
prijatan miris dobrog alkohola za tili
as je ispunio malu prostoriju.
Samo to Loni nije imao vremena
da uiva u njemu; zadnja daska orm a
na pola je za flaama, uz troak slom
ljenog stakla i razbijenog drveta. Loni
odskoi jo korak unazad, traei po
gledom neto ime bi mogao da se
odbrani od te nevidljive opasnosti.
Otvor koji se ukazao u dubini orm a
na bio je mraan, ali se u njemu neto
pomori. Na svetlost izbi jodna velika
glava sa dugom plavom kosom, zaras
la u bradu od nekoliko dana. Oi su
zbunjeno treptalo, zaslepljene svetlou.
- Hej! - uzviknu Loni.- Do avola,
zar nisi mogao da ue na vrata kao
ovek! Pogledaj ta si uradio!
Iz. uskog otvora s m ukom se izvue
krupan m ladi u izlizanim farmerka
ma i tankoj majici ispod koje su se napinjali snani miii. Preao je pogle
dom preko Lonija, kao da ga ne vadi i
pritrao vratima. Zatresao je kvaku
nekoliko puta, psujui kroz zube, a
onda se grozniavo osvrnuo oko sebe.
kao zver uhvaena u zamku.
Loni se oprezno odm ae prema ula
zu u kuhinju.
- Mogo sam ti rei da ne moe da se
izae - ree miroljubivo. - Zna, i ja
sam ovde zatvorenik.
M ladi je oigledno ve uspeo da za
gospodari sobom. O sm ehnuo se i
malo zagladio razbaruenu kosu. - Iz
vini - ree pri jatnim, dubokim glasom.
- Mora da sam te uplaio kad sam ova
ko izleteo iz. rupe?
- I no samo to - uzdahnu Loni, poka
zujui na kr pred njegovim nogama.

Poni Wesl - Borilake veline 9

Vidi koliko si dobrog pia upropastio.
- ao mi je - uzdahnu nepoznati. - I
m eni bi prijao koji gutljaj, posle ovog
razoaranja. . . Nego, jesi li siguran da
su sve flae razbijene?
Obojici oi zasvetlee u istom tre
nutku, ali je Loni ipak bio bri. U ruka
ma m u se nae flaa neobinog oblika
sa etiketom ivih boja.
- Tekila - frknu njegov sapatnik. Pa, kad ve nema nieg boljeg. . .
- Leda? - ljubazno upita Loni, pru
ajui ruku prema aama na stoiu.
- Nije potrebno . . . iveli!
Nazdravili su jedan drugom i obo
jica se stresli u istom trenutku. Plavo
kosi mladi jo jednom zaokrui po
gledom po odaji, a onda se sa uzda
hom spusti u fotelju.
- Dakle, i ti si na Donasovom cr
nom spisku - ree sa osmehom. Zbog ega, ako smem da pitam?
- Dugaka je to pria - uzdahnu
Loni, s naporom gutajui pljuvaku
kako bi bar donekle ugasio plamen
koji mu je buknuo u elucu. - Poma
gao sam jednom m om ku koji je kod
Donasa traio svog nestalog prijate
lja . . .
- Oho? - m ladi se tre i napeto za
gleda u Lonija. - Da nije taj momak
sluajno ovek sa inicijalima L.E.?
- L.E.? Pa da, to je on . . . Lesli Eldrid!
Plavokosi mom ak sveanim pokre
tima ponovo napuni obe ae i prui
jednu Loniju.
- Lesli je u blizini?
-Trebalo bi da je ve u ovoj zgradi
- slee Loni ramenima. - To mi je i je
dina nada da u se odavde izvui, iv,
inae . . . Nego . . . da nisi ti tag koga
tratimo?
- Upravo taj! - nasrne ja se mladi. Tabasko Pit, na usluzi Lesliju i svim

80
njegovim prijateljima.
- Drago mi je - otm eno se nakloni
Loni iz sedeeg poloaja. - Loni Osm o n d ...
- Pa, poto je na prijatelj Lesli u bli
zini, m oem o m irno da se napijem o osm ehnu se Pit, ponovo nalivajui
ae. - Donasu su obrojani poslednji minuti.
- Potpuno si siguran u to? - zabrinu
to upita Loni. - Jer, ako Les sluajno
ne uspe, i nas dvojica smo peeni,
zna!
- Nita ne brini - um irivao ga je Pit.
- Uostalom, i sami em o se osloboditi
odavde . . . ako bude potrebno.
- Je li? A kako?
- Ovako kako sam i stigao ovamo nem arno
odvrati
Pit.
Kroz
zid . . . m ada u stvari nije bilo tako
lako . . . kopao sam itavu prokletu
no iza mog orm ana i otpatke bacao u
klozet. Ha-ha-ha!
-ta tu ima smeno? - zaudi se
Loni.
- Nita . . . slraaru koji je etao hod
nikom uinilo se udno to se stalno
uje voda iz kupatila, pa je uao da
v id i. ..
I?
- Ubedio sam ga da im am proliva . . . od straha, zna! Od smeha je jed
va ostao na nogama!
- I tako si stigao ovamo?
- Tako. Ko bi pretpostavio, do avo
la, da se orm ar nalazi i na ovoj strani!
Loni je oseao da vatreno meksikansko pie ve dclujc na n jegov m o
zak i ini da zaboravi na svoju uobia
jenu opreznost.
- Pa da - lee ramenima. - Nije lo
nita naroito. uj, hajde da probijemo vrata.
Udobno zavaljen u fotelji, Pit baci
nezainteresovan pogled prema izlazu

81

Poni West ~ Borilake vetine 9

iz njihove luksuzne tamnice. - Cemu?

Lesli e nas ubrzo osloboditi!
- Z a svaki sluaj. Sta kae, a?
- Pa dobro - slee Pit ramenima.
Leno se izvukao iz fotelje i priao vra
tima. Svojim snanim prstima ih je na
nekoliko mesta dodirnuo, prom r
mljao neto kroz zube i odm ahnuo gla
vom.
- Sta je? Nc moe?
- Moe . . . ali ne znam da li je vredno truda. Lesli samo to nije sti
gao . . . uje li?
Loni je ve bio na nogama. Od po
tmule eksplozije zatresao se i pod is
pod njegovih nogu.
- Sta je to?
. - Poznat zvuk - isceri se Pit. - Jedna
od Leslijevih uvenih eksplozivnih
kuglica . .. najbolje je da ostanemo
ovde, na sigurnom mestu. Lesli voli da
ima odreene ruke kada radi.
Vratio se i ponovo utonuo u fotelju
i ruka m u se prikrala flai.
- Jo jednu, ortak?
- Jo jednu - uzdahnu Loni. - Pa ta
bude!
* * *
Iluzije je nestalo kada je Lesli bio ot
prilike na polovini stepenita. Sada su
je i ulo vida potvrivalo da se nalazi
na najobinijem m erm ernom stepe
nitu sa bogato ukraeno kamenom
ogradom.
Levo i desno, na vrhu stepenica,
pruao se po jedan raskono ureeni
hodnik.
Potpuno prazan . . .
Na vrhovima prstiju, spreman na
svako iznenaenje, Lesli je zastao da
malo razmisli. Od ovog trenutka Donas e biti prinuen da vue samo iz
nuene poteze, jer je njegova prva lini

ja odbrane bila potpuno unitena.

A iznueni potezi, potezi u oajanju,
esto su potezi koji se najtee mogu
predvideti. ..
Ili je Donas moda imao jo kakvo
tajno oruje u svom rukavu?
Njegov otri pogled prelete preko
prizora oko njega, paljivo ispitujui
svaki detalj.
O na tanka linija u m erm ernim plo
ama, tamo, na poetku desnog hodni
ka . . . ovek od ukusa, a Donas je to
svakako bio, ne bi dozvolio takvu
neskladnosti ovog prostora ...
Kada za to ne bi bilo nekog krupni
jeg razloga!
Lesli pogledom potrai istu takvu li
niju na drugoj strani, ispred hodnika
levo; ruke su mu ve iz pojasa izvlaile
tanku, jedva vidljivu svilenu nit, vr
u o eline ice iste debljine. U tre
nutku kada se m ermer pod njegovim
nogama uzdrm ao od jedva ujnih ek
splozija, svilena oma ve se vrsto
obavijala oko izboenog ukrasa na ta
vanici.
Kao dinovsko klatno, Leslijeva u
crno obuena prilika zanjihala se nad
mestom na kojem je deli sekunde ra
nije bilo stepenite, sada pretvorenu u
gomilu betona i mermera veto po
stavljenim eksplozivom aktiviranim iz
daljine. Ogrom ni oblak praine ga je
zaslepio, ali e ista ta praina sprciti
i njegove protivnike da vide na koji se
nain izvukao iz te paklene zamke . . .
Iz prekinutog betona desno od nje
ga jo su trcali tanki provodnici koji
ma je eksplozija bila izazvana.
Donas se, dakle, nalazio na toj stra
n i ...
Ne ekajui da se praina slegne,
Lesli se nekoliko puta zaklati i onda
pusti ue. Meko se doekao u neote
enom delu hodnika na noge i pogle

Poni West - Borilake vetine 9

dom pretraio prostor ispred sebe.
Jedna vrata naglo su se otvorila i iza
njih su se pojavila etiri ovbka sa au
tomatskim pukama u rukama. Lica
su im bila zverski iscerena, enice nep
rirodno rairene. Lesli je nabranog
ela posmatrao njihove neobine, iski
dane pokrete.
Kao lutke koje gospodar, sa bezbednog mesta, vodi vetim pokretom svo
jih prstiju na u zic am a . ..
Ljudi su oigledno bili drogirani, to
je znailo da nee reagovati na uobia
jeni- nain. Njih etvorica jednostavno
nee znati za strah, za bol. Ii e napred i pritiskivati obarae svog oruja
sve dok budu imali ruke i noge da to
in e . ..
Ali e i njihove reakcije biti mnogo
sporije, a signali od ula stizae do
mozga iskrivljeni i izoblieni. O ni e
mnogo loije procenjivati prostor i
vreme od njega, a to je bilo mnogo va
nije od vatrene moi oruja u njihovim
rukama.
Duboko udahnuvi vazduh, Lesli
odluno zakorai prema njima. etiri
cevi se sporim, isprekidanim pokreti
ma podigoe prema njegovim grudi
ma. Malo se pognuvi, Lesli dugim
skokom odskoi u vazduh, gotovo is
pod samog svoda hodnika. Seivo fijuknu izleui iz korica.
Prva dvojica zbunjeno zatreptae
kada im puke izletee iz ruku od jed
nog jedinog kratkog udarca Leslijevog
katana. Ninda je ve bio kraj njih, ali
nije bilo vremena da ih dovri. Druga
dvojica pucali su, ali su njihove cevi
gledale jo uvek prema mestu gde se
Lesli nalazio trenutak ranije.
Seivo katane ponovo blesnu u ob
laku plavkastog barutnog dima: levo,
pa desno, gore pa dole . .. dva oveka
padoe jedan preko drugog i njihova

82
krv se pomea na podu . ..
Luaki se kezei, jedan od preosta
le dvojice uhvati golim rukam a za se
ivo maa, ne obraajui panju na
krv koja je briznula. Drugi je drhtavim
prstima otvarao veliki brija koji mu
se stvorio u ruci; njegovo maslinasto,
junoam eriko lice iskrivilo se u mas
ku vampira eljnog svee krvi.
HARAGEI!
Uroeni instinkt je ovoga puta spa
sio Leslija. Pognuo se, ispustivi kata
na iz ruke i bacio u stranu. Ma je tupo
tresnuo o pod, ispavi iz ruke oveka
koji je grudim a prim io rafal namenjen
Lesliju.
Peti ovek stajao je na otvorenim
vratima, hladnokrvno se smeei. Cev
je munjevitom brzinom pratila Leslija
koji se kotrljao po podu i vrelo olovom u oprlji obraz.
aken, elina strelica premazana
otrovom munjevitog dejstva, zarila se
strelcu tanoi izmeu oiju. U samr
tnog gru on se povio u pasu, s m u
kom uvlaei vazduh u paralizovana
plua. Meci su ostavili zapletenu, dimljivu aru u luksuznom podnom prekrivau.
Junoam erikanac sa britvom u ruci
sve to je posmatrao kao da se dogaa
na film u .,.. korak po korak priblia
vao se Lesliju, a njegovo oruje blista
lo je na snanoj svetlosti.
Lesli ga je ekao uspravljen, na vr
hovima prstiju. ovek je oigledno bio
majstor u borbi noem; brija je drao
tako da bude zaklonjen od Leslijevog
pogleda, pokreui drugu ruku varlji
vim pokretima levo I desno.
Glasno viknuvi, ori skoi prema
Lesliju, ali je korak u stranu bio dovo
ljan da se izmakne otrici. Ni Leslijev
udarac nogom nije pogodio cilj; kao
zmija zvearka posle ujeda, ruka sa

83
britvom povukla se unatrag.
Povijen u kolcnima, Les Ii je polaga
no kruio oko njega, spreman da epa ruku sa noem kada se ponovo
podigne prema njemu.
Ruka polete navie i Lesli stisnu
zube, irei svoje prste. Kao eline
mengele oni se sklopie oko zglavka
drugog oveka.
No brija vie nije bio u toj ruci, ve
u drugoj. Samo refleksi nine izmakli
su Leslijevo grlo ispred smrtonosne
otrice.
Bio je to, m eutim , i poslednji poku
aj oveka sa brijaem. Jedan jedini
dobro uvebani pokret Leslijevog m i:
iavog tela odbacio ga je daleko,
tamo prema mestu gde je u hodniku
zjapio neravni otvor oteen eksplozi
jom. ovekov uasni,krik izgubio se u
dubini.
Lesli se i ne osvrte za njim. Sigur
nom rukom podigao je ma s poda,
obrisao ga o odeu jednog od svojih
protivnika i vratio u korice. Duboko je
uzdhanuo i priao jo uvek otvorenim
vratima.
Kada je progovorio, glas ispod ka
puljae bio je potm uo i zloslutan, uprkos ljubaznom tonu.
- Dobro vee, mister Donas ...

Debeljko je sedeo za svojim ogrom

nim stolom, ruku prekrtenih na sto
maku. Pogled m u je bio m iran i jedino
je malo znoja na njegovoj eli odavalo
da je nervozan.
- To si ti, dakle - govorio je tiho, go
tovo sa divljenjem.
- Da. Donase, to sam ja.
- Sam si?
- Pretpostavljam da mi je jedan pri
jatelj negde ovde?

Poni Wc.si - Borilake veline 9

-Jeste - potvrdi Donas glavom. Mada . . . on nije mnogo vaan. Reci
m i . . . kako ti je ovo uspelo?
- emu?
- Pa. recimo iz obine radoznalosti.
Radoznalost je m ana ponajmanje
potrebna oveku koji e uskoro umreti.
Debeljko se nelagodno promekolji
u fotelji. Ruke m u padoe na sto, pra
ene opreznim Leslijevim pogledom.
- Doao si da me u bije?
-Da.
- Zbog ega?
Lesli se prom uklo nasmeja.
- Ako ti ne zna zbog ega si zasluio
smrt, Donase onda ...
- Pravda? - prezrivo ree Donas.
Debeli prsti zaobovae po stolu. - Je
li to?
- Da, moglo bi se i tako nazvati.
- Vae li za tebe zakoni te takozvane
pravde?
Lesli je malo oklevao sa odgovorom.
-Ne.
- Zato ih onda namee meni? Ti i
ja smo slini, zar ne? Na vreme smo
shvatili da obini ljudski zakoni za nas
ne mogu vaiti. Zar je potrebno da
unitim o jedan drugog?
- Postoje i drugi zakoni.
- Koji? Boji? - Donasovo lice se
iskrivi u grimasu prezira. - Nemoj mi
rei da . ..
- Ne - odm ahnu Lesli glavom. - U
boga ne verujem vie od tebe. Ali ja verujem u oveka, a ti oveka mrzi . ..
- Zar ti mene ne mrzi?
- Ne mrzim, te, Donase. Kao to ne
bih mogao mrzeti-zmiju koja me je ujela. To je u njenoj prirodi, ali u je zato
unititi bez traga grie savesti. Jer, ti
nisi ovek, Donase. Ti si zmija otrov
na zmija!
- I zbog toga hoe da me uniti?

Poni West - Borilake ve.itine 9

- Da, Donase. Sudbina ti je poklo
nila mnoge najbolje osobine; hrab
rost, odlunost, snagu volje, inteligen
ciju . . . a ti si ih zloupotrebio. Ovo to
sam video pre nego to sam stigao do
tebe . . . Shvata li koliko si svojim iz
um im a mogao pomoi ljudima, Don
ase, samo da si hteo.
Maske prezira nije nestajalo sa Donasovog lica.
- Kome da pomognem? - O nim gm i
zavcima koji od jutra do veeri rade.
sanjajui o luksuznom stanu, televizo
ru u boji, viskiju, eni svog suscda? Ne
zasluuju da prstom m rdnem za njih!
- Da, Donase. I zbog loga ti nisi ovek, ve zmija otrovnica. Oni ti nita
nisu u in ili. . . a ti si hteo mo nad nji
ma. ak si je i imao previe dugo, D
onase.
Debeljko je zurio u sto pred sobom.
Kada je podigao pogled, on je bio pro
raunat i hladan.
Pre nego to me ubi jo . . . razmisli
jo jednom . .. kako bi to izgledalo
kada bismo se nas dvojica udruili?
Prezriv smeli bio je jedini Leslijev
odgovor.
- Ne smej se! - prom uklo ree Donas. - Meni se ne sme smejati!
Lesli se nasmeja jo glasnij.
- To je lo, /hai, Donase? Smch te
vrea? Zato to debeo, ruan i elav?
to te ene ne vole kao druge mukar
ce? Vlo/da ak i ne moe da ih zado
volji u krevetu, Donase? Hajde, reci!
Sa prom uklim krikom, debeli D/onasovi prsti preletee preko niza taste
ra na stolu i negde u pozadini mono
/a/uja veliki transformator.
Sa nekoliko strana prema Lesliju se
ustremie tanki zraci lasera; tamo gde
su pogodili zidove ili pod podie se
gi-st oblak dima. Donas se trijum fal
no smejao iz sveg glasa.

84
Sklopljenih oiju, ninda se kao zm i
ja provlaio izmeu lih vatrenih igala
koje su prile sve pred sobom. Komplikovano kretanje lasera gore i dole,
levo i desno, kao da m u nije smetalo
da najpreciznije izrauna kad mora da
zastane, kada da krene, kada da se pogne ili ukloni svoje telo u stranu.
Korak po korak, izmeu reetaka
od vatre, ninda se pribliavao Donasu kome smeh zastade u grlu.
Pred samim stolom, Lesli otvori oi
i lagano svuc kapuljau sa glave. Na
licu m u je lebdeo osmeh.
- Ima li jo ta da kae, Donase?
Kao iz katapulta odbaen, debeljko
zaobie sto i polete prema vratima ur
lajui iz sveg glasa. Tri vatrene igle go
tovo istog trenutka zarie m u se u telo
i on pade tano na put ostalim zraci
ma.
Krici bola nisu trajali dugo . . . glo
mazno Donasovo telo lagano je nesta
jalo u vihoru plamena koji se postepe
no irio po o d a ji. . .
Slegavi ramenima. Lesli se oprezno
provue do vrata i oslunu. Odnekud
su do njega dopirali prom ukli glasovi.
O sm ehnuo se i krenuo hodnikom koji
je ispunjavao sve gui dim.
Jedan jedini dobro odmeren udarac
bio je dovoljan da razvali vrata iza ko
jih su se uli glasovi. Lesli zaslade na
pragu i iroko se osmehnu.
Zagrljeni, Tabasko Pit i Loni seeli
su na kauu, gledali jedan drugom u
oi i izvijali neku poznatu mornarsku
pesmu. Sa malo uspeha; njihovi udeb
ljali jezici nikako nisu mogli da izau
na kraj sa ne naroito tekom m elodi
jom.
Zagledali su se u njega zakrvavlje
nim oima.
- Les! - vrsnuli su obojica uglas i zaleturali se prema njemu. Morao se iz

85

Poni Wesi - Borilake vclim; 9

maci u stranu da ga no bi o b o rili. ..

- Uh! - Pit zatrese glavom, gledajui

u svetla koja su br/.o promicala auto
putom. - Ova tokila je bas gadno
p i e . . .
- Samo ti vrsto dri volan - posavetova ga Lesli koji se urno presvlaio
na zadnjem sedistu. Ako ve m ora
mo da sletimo sa puta. saekaj da se
bar obuem do kraja.
-A i kia je opet poela da pada proguna Pit. - Jedva ekam da se do

epam ban H anciska ...

- Misli da e tamo vrei.ie bili lepe?
- Ne mislim . .. ali u San Francisku
ak i kia lepe pada nego ovtle ..
- Pitam se kako li e se na prijatelj
Loni snai u onom jarku?-zam iljeno
ree Lesli zakopavajui jaknu.
- Hipnotisao si ga, a? - isceri se Pit,
bacajui pogled u ogledalo. - Pa, posle
onolike tekile . . . verovatno e biti
ubeen da je sve ono bio samo san.
- I ja se nadam - uzdahnu Lesli. Pritisni malo taj gas, Pite . . . i meni se
/uri u San Francisku, do avola!

KRAJ

PRIA

PROMENAODLUKE
ovek u crnom prebacio se tiho pre
ko kamenog zida koji je okruivao mir
ni vrt i beumno skoio na zemlju. S ta
jao je nepomino uz senoviti zid i e
kao da mu se oi priviknu na mrak.
Gledao je u nebo i zahvaljivao bogovi
ma to su poslali tamne oblake da za
klone mesec.
Poto mu oi nisu bile od velike ko
risti, nauljio je ui i pokuao njuhom
da oseti prisustvo ljudi. Zadovoljan to
ga samuraji nisu ni uli ni videli, polako
je klizio pored zida. Postavljene sanda
le priguivale su um koraka. Uhvatio
je jednom rukom kratki ma na leima
kako ne bi udario u neki kamen u zidu.
Oi su mu se polako privikavale na
mrak. Ve je video obris drvene, crepom pokrivene palate vojnog zapovednika Nakamure. Uao je u batu.
Bio je jo vrlo daleko od Nakamurine
spavae sobe.
Dospeti do kue nee biti lako. iako
je sve bilo u mrklom mraku, znao je da
tu postoji prostrano jezero. Ostrvca je
s kopnom povezivao most. Preko nje
ga je morao da pree, a sigurno je bio
uvan, lako je du puta bilo drvea,
najvei deo tog rastojanja predstavljao
je brisani prostor. Mogao bi biti primeen ako mesec izae iza oblaka.
Sluao je zrikavce i duboko udisao
miris hrizantema u cvatu dok je iz po
jasa izvlaio dugu tanku icu. Ubie
noas. Ubie vie njih na ovom mestu
stvorenom za sanjarenje.
Uvio je krajeve ice oko rukavice i
poeo da puzi prema palati.

Zapovednik Nakamure je povukao

pokretnu plou na zidu svoje spavae
sobe i pogledao u mrani vrt. I on je
sluao zrikavce i udisao onaj isti miris
hrizantema, ali je bio isuvie pritisnut
mislima da bi uivao.
Nosio je jednostavni beli kimono,
koji je visio na suvonjavoj figuri. Njego
va kosa, tamna kao no, nije bila veza
na i dopirala je do ispod ramena. Oi su
mu bile hladne, usne tanke i surove.
Na njegovom licu ogledale su se mno
ge godine vojevanja. Nije na njemu
bilo nikakvog znaka blagosti ni oseajnosti.
- On je tamo napolju, zar ne? - rekao
je glasno razmiljajui. - Moda me
ak posmatra u ovom trenutku.
Njegov najverniji samuraj priao mu
je blie. Drao se zida kako ga niko ne
bi video iz vrta.
- Dogovoreno je za ovo vreme - pro
aputao je. - Dobro je plaen. Siguran
sam da je ovde.
Nakamura se vratio u sobu i navu
kao plou na zidu.
- Nema li mogunosti da straari
znaju da dolazi? Ne sme ga niko spreiti pre nego to doe do ove sobe.
- Sam o vi i ja znamo - uveravao ga
je samuraj. - Straarima ispred vae
sobe reeno je da ste imali predskazanje smrti i da moraju da budu dvostru
ko budniji. Pozvau ih u vau sobu i na
rediti im da ostanu sa mnom uz vas
preko noi. Narediu, takoe, da jedan
od njih legne umesto vas u krevet. Ne
emo nita prepustiti sluaju. to se

tie straara u bati, njima nije nita

reeno.
Nakamura je klimnuo glavom i seo
na stoliicu za oblaenje pored kreve
ta.
- Dobro si to sm islio - rekao je ne di
ui pogled. - Sad mi reci ko je nina
koga si najmio da me ubije.
-N je g o v o ime je Tahii - rekao je
sa m u ra j.-O n je iz Ige i nainio je mno
ge podvige. To je onaj koji se uvukao u
carsku palatu i doneo glas o planovima
regenta Nobunage, a da ga niko nije
primetio.
- Ubijao je mnogo i sluio brojnim
zapovednicima. Angaovao ga je i sam
veliki Nobunaga.
- Onda si izabrao pravog oveka rekao je Nakamura. - Bie dobro da ga
Nobunaga prepozna kada izloimo
njegovo telo i tela samuraja koje pobi
je. Nobunaga nikad nee posumnjati
da je tako vrstan nina uestvovao u
zaveri koju sam sam zamislio. To e
ubediti regenta da imam prava da se

svetim Nagamasi. Verovae da je N agam asa poslao Tahiija da me ubije i

nee mi stajati na putu kada budem
traio osvetu. Uskoro u preuzeti vlast
nad Nagamasinom zemljom i bogat
stvom i biu po moi odmah uz Nobunagu. Jednog dana moja e mo ak
prevazii i regentovu.
- Jedino mi je ao - dodao je Naka
mura sarkastino - to neu moi da
nagradim tog vrsnog ninu za veliku
uslugu.
Tahii je oborio prvog straara pre
no to je ovaj mogao i glas da ispusti.
Oma od tanke ice kliznula mu je pre
ko glave i zategla se oko grla. Lako je
zasekla meso i skoro odvojila glavu od
tela. Izraz iznenaenja zamrzao mu se
na licu dok ga je nina lagano i beumno sputao na zemlju. Tiina predivnog
vrta jedva da je bila naruena.
Tahii je skinuo icu i stavio je oko
struka pod obi. Nije obraao panju na
mladog, mrtvog samuraja ija je krv

natapala zemlju. Ova je smrt ve pri

padala prolosti. Morao je da se usredsredi sam o na ono to mu je jo stajalo
na putu.
Drugi je straar bio oprezniji. Stajao
je kod mosta glavu polagano okretao s
jedne na drugu stranu motrei na vrt.
Jedna ruka mi je bila na balaku krat
kog maa. Bio je to krupan ovek, jakih
irokih ramena. Bilo bi nemogue,
mislio je, poraziti ga u otvorenoj borbi.
Koristei empresovo drvee kao
zaklon, Tahii je mogao da dospe de
setak metara do straara. Jezero ga je
onemoguavalo da ga zaobie. Spreda
mu se nije moglo prii neopaeno. Mo
rao je da mu nekako odvrati panju i da
onda pree tih desetak metara pre
nego to se samuraj povrati.
. Nina se brzo i beumno svukao.
Izabrao je dva urikena i kao ilet o
tar no. Njega je stavio meu zube. O s
lonio se o drvo, paljivo nanianio i ba
cio prvi uriken. Udario je o most, tik
uz samurajevu glavu. Trgnuvi se,
straar se okrenuo u pravcu zvuka, le
ima prema Tahiiju.
Drugi uriken izleteo je iz ninine
ake koji tren ka sn ije ... i naao se u
mekom delu vrata ispod samurajeve
lobanje.
Dok je otra zvezda jo bila u letu,
Tahii je trao s noem u ruci. Nina je
jnao da ga uriken nee ubiti. Prvobitrii ok e brzo proi i samuraj e se do
voljno oporaviti da pozove pomo. Mo'ao ga je u tome spreiti brzo i neujno.
Tahii je kao munja preao preko
istine i bacio se na samurajeva lea.
Jednom mu je rukom prekrio usta, a
drugom prevukao otrim seivom pre
ko grla. Telo samuraja snano se trzalo
dok mu je ivot isticao kroz ranu. Divlje
je mlatarao rukama pokuavajui da
zbaci nevidljivu napast s lea. Tahii
se odupirao svom snagom i drao za
tvorena usta samuraju ija je snaga trnula. Jedini zvuk koji je ispustio bio je

dubok samrtni hropac.

Tahii je klonuo iscrpljen snagom
druge rtve. U grudima i ramenima
oseti otar bol i shvati da je i on ranjen.
uriken zariven u vrat samuraja nai
nio mu je za vreme borbe duboke braz
gotine po telu.
Oprao je rane u hladnoj vodi jezera i,
pre no to se obukao, privio lekovite
trave koje je imao uza se.
Preko mosta i po brisanom prostoru
do palate je preao brzo i bez smetnji.
Nakamurinu sobu je lako naao. S a
muraj koji mu je platio tano mu je re
kao gde je.
Dopuzao je do tankog zida. Dugo je
leao niice i oslukivao izvebanim
uhom zvuke iz sobe. Kao dete, proveo
je mnoge mesece sam u umi i razvio
tako tanan sluh da je lako mogao da
uje pad lista ili kretanje insekta po
vlati trave.
Neije ubrzano disanje dopiralo je s
leve strane ulaza u spavau sobu. Bilo
je suvie brzo da bi bilo disanje spava
a. Zdesna je uo neko pomeranje.
Bilo je jo gotovo neujnih zvukova i iz
drugih delova spavae sobe. Bilo ih je
trojica, etvorica, ne, petorica u sobi.
Svi budni. Svi na oprezu. Svi su ekali
njega. Bila je to klopka.
Broj protivnika nikad nije zabrinja
vao Tahiija. On se u prolosti suoa
vao i sa brojnijim, ali je tada bio pripre
mljen. Ova nova situacija u potpunosti
ga je iznenadila. Nije oekivao prevaru.
Mozak mu je ubrzano traio nain kako
da uspeno izvri zadatak - i ostane
iv.
Sigurno su bosi, rekao je u sebi,
da bi bili neujni pri hodu. A ako u kre
vetu ima koga, to siaurno nije Naka
mura. Ne bi on toliko reskirao ak ni uz
etvoricu telohranitelja. Nakamura je,
naravno, tu da bi bio svedok moje sm
rti, ali je u najudaljenijem uglu u sobi.
Sigurno je sa najvernijim samurajem
da bi ga ovaj branio u sluaju da neto

ne bude u redu.

Znai, trebalo bi da se pozabavi sa

trojicom: s jednim u krevetu i po jed
nim sa obe strane ulaza. Onaj u kreve
tu bi tu i ostao da privue njegovu pa
nju kad ude u sobu. Napad bi doao od
dvojice na vratima. Morao bi prvo da
se s njima obrauna, zatim s orom u
krevetu pre nego to ustane. Sledei bi
bio straar uz Nakamuru. Na kraju bi
doao na red i sam veliki gospodar.
Posegnuvi u veliku platnenu torbu
koja mu je visila o ramenu, Tahii je iz
vukao deset tetsu-biija, metalnih
kugli s mnogo otrih vrhova umoenih
u smrtonosan otrov. Postavio ih je isp
red ulaza.
Paljivo i tiho ispeo se pod strehu
niskog krova iznad vrata. Zastao je, iz
vukao kratku tanku tranu duvaljku i
stavio u nju otrovnu strelicu. Uvukao je
duvaljku u usta i stegao je zubima, za
tim je iz korica na leima izvukao kratki
ma. Pre nego to krene, morao je da
pripremi jo neto. Gurnuo je no u
desni rukav tako da je mogao da mu
sklizne u aku samo jednim pokretom
lanka.
Bio je spreman.
Obavio je noge oko kedrove grede
na strehi i spustio telo glavom prema
zemlji dok nije dospeo na tridesetak
centimetara od ulaznih vrata. Kroz
stisnute zube ispustio je krik od kog se
ledila krv u ilama i gurnuo vrata.
Brzo se povukao gore. Dva samuraja
koja su uvala ulaz izletela su u vrt da
presretnu uljeza. Sve na ta su naili
bili su te tsu -b ii. Usekli su im se u ne
zatiena stopala. Dok su vritali od
bola, Tahii se, poput majmuna, spus

tio glavom prema otvorenim vratima,

brzim pogledom pronaao krevet i iz
nenaenog samuraja. Ovaj se pridigao
i osionio na laktove. Tahii je pridrao
duvaijku u zubima, hitro nanianio i
poslao otrovnu strelicu u samurajevo
jrom otvoreno oko.
Kreturivi se preko glave, uleteo je u
sobu s maem u levoj ruci. Kotrljajui
se po podu, pokrenuo je runi zglob
tako da je sa tri prsta desne ruke uhva
tio vrh seiva.
Otrim pogledom brzo je otkrio Na
kamuru u udaljenom uglu sobe kako
se skriva iza preostalog samuraja. T a hiijeva desna ruka presekla je vazduh.
No je sevnuo i do drke se zario u
straareve iroke grudi.
Sve je bilo gotovo za nekoliko se
kundi. etiri oveka mrtva ili na umoru,
Nakamura bespomoan, ostavljen na
milost i nemilost.
Tahii je pretrao preko sobe s uz
dignutim maem. Nakamura se leima
pribio uz ugao traei zatitu koje nije
bilo. Oi su mu bile iskolaene od stra
ha.
- Ne moe me ubiti - cvileo je. - Ti
si u mojoj slubi. Ja sam te platio. Na
reujem ti da spusti ma!
Tahii se nasmeio pokazujui gla
vom prema mrtvom samuraju pred
Nakamurinim nogama.
- Tvoj me je sluga dobro platio i sla
em se da sam u tvojoj slubi. Prihvatam tvoju promenu odluke i neu te
ubiti, kao to si naredio. Mogu mirna
srca zadrati nagradu za svoje usluge.
- A l i - nastavio je Tahii, sputajui
ma na nezatienu Nakamurinu gla
vu - dobro me je platio i gospodar Nagamasa i njegovo nareenje glasi da ti
mora umreti.

(Kraj)

U martu Nina 10

JEDAN OVEK ZA
MANILU
. . . Blesak pomean sa dim om za trenutak je ukopao
plavokose Gilmenove uvare. R u k a m a su posegli prema
oima. I dok se jedan od njih u magnovenju setio da bi
morao posegnuti za revolver, Lesli se nae iza njih.
Z a prvi udarac nije morao posebno da se priprem a.
Uputio je tsuki-vaza, udarac rukom u karate stilu. Pla
vokosi se samo malo trnu, zaklati, a onda pade licem
prem a staklu koje se u meuvremenu zatvaralo. Istog
asa dobio je u potiljak udarac stopalom.