Naslov originala

Andrzej Sapkowski
SEZON BURZ

2013, by Andrzej SAPKOWSKI Published by arrangement with

Literary Agency Agence de l'Est

Copyright 2014 za srpsko izdanje arobna knjiga

Ilustracija i dizajn korica

Dragan Bibin

ISBN 978-86-7702-372-0

arobna knjiga
Beograd 2014.

Andej Sapkovski

SEZONA OLUJA
Uvodna knjiga Sage o vecu
S poljskog prevela
Zorana Lutovac

arobna
knjiga

Od aveti, od neastivih,
od stvorova dugoapih
I od bia to nou druzgaju
Izbavi nas, dobri Boe!
Molepstvije poznato kao Kornvalska litanija"
datirano na XIV-XV vek.

Kau da napredak razgoni mrak. Ali uvek,

uvek e postojati tama. I uvek e u tami biti Zlo,
uvek e u tami biti onjaci i kande, ubistvo i krv.
Uvek e postojati bia to nou druzgaju.
A mi, veci, postojimo da bismo ih razdruzgali.

Onaj ko se bori s udovitima, nek pazi da i sm ne postane

udovite. Kada dugo gleda u bezdan, i bezdan gleda u tebe.
Fridrih Nie, S one strane Dobra i Zla

Gledanje u bezdan smatram potpunim idiotizmom. Na svetu ima

toliko stvari koje mnogo vie zavreuju da se u njih gleda.
Neven, Pola veka poezije

Prvo poglavlje
iveo je samo za to da bi ubijao.
Leao je na suncem zagrejanom pesku.
Oseao je podrhtavanja koja su prenosile kapilarne antene i ekinje
pritisnute uz tlo. Premda su podrhtavanja jo bila udaljena, Idr ih je oseao
jasno i tano, na osnovu njih je mogao odrediti ne samo pravac i tempo
pomeranja rtve ve i njenu teinu. Za veinu grabljivaca koji love na
slian nain, teina plena imala je prvorazredan znaaj prikradanje, napad
i gonjenje znaili su gubitak snage koja je morala biti kompenzovana
energetskom vrednou hrane. Veina grabljivaca slinih Idru odustajala
je od napada kad je plen bio isuvie mali. Ali ne i Idr. Idr nije egzistirao da
bi jeo i odravao vrstu. Nije zbog toga stvoren. iveo je da bi ubijao.
Premetajui obazrivo ticala, ispuza iz jame, prepuza preko trulog
debla, u tri skoka savlada vetrolom, kao duh promae preko poljane,
zavue se u umsko iblje obraslo u paprat i utopi se u gusti. Kretao se
brzo i beumno, as trei, as skaui poput ogromnog zrikavca.
Zae u iprag, priljubi se uz tlo segmentiranim pancirom trbuha.
Podrhtavanje zemlje bilo je sve izrazitije. Impulsi iz Idrovih vibrisa i
ekinja uklapali su se u sliku. U plan. Idr je ve znao kojim putem da dospe
do rtve, na kojem mestu da joj presee put, kako da je primora na beg,
kako da dugim skokom padne na nju otpozadi, na kojoj visini da udari i

see mandibulama otrim poput britvi. Podrhtavanja i impulsi u njemu ve

su gradili radost koju e spoznati kada se rtva zabatrga pod njegovim
teretom, euforiju koju e mu prirediti ukus vrele krvi. Zadovoljstvo koje
e osetiti kada krik bola rascepa vazduh. Blago je podrhtavao, irei i
skupljajui kleta i pedipalpe.
Vibracije podloge bile su vrlo izrazite i postale su izdiferencirane. Idr je
ve znao da je bilo vie rtava, verovatno tri, moda etiri. Dve su tresle
zemlju na uobiajen nain, podrhtavanja tree ukazivala su na malu masu
i teinu. A etvrta ukoliko je stvarno bila neka etvrta uzrokovala je
neregularne, slabe i nesigurne vibracije. Idr se ukipi, uspravi i isturi antene
iznad trave, ispitivao je kretanje vazduha.
Podrhtavanja zemlje najzad su signalizovala ono to je Idr ekao. rtve
se razdvojie. Jedna, ona najmanja, ostade pozadi. A ona etvrta, ona
nejasna, nestade. Bio je to pogrean signal, laan eho. Idr ih je potcenio.
Mali plen se jo vie udalji od ostalih. Zemlja se jae zatrese. I blie. Idr
uspravi zadnja ticala, odbi se i skoi.

Devojica preneraeno vrisnu. Umesto da bei, obamrla je u mestu. I

neprestano vritala.

Vetac se baci ka njoj izvlaei ma u skoku. I smesta shvati da neto nije

kako treba. Da je nasamaren.
Mukarac koji je vukao kola sa suvarcima vrisnu i na Geraltove oi
odlete za seanj uvis, a krv iknu iz njega iroko, rasprskavi se na sve
strane. Pao je kako bi odmah ponovo odleteo, ovoga puta u dva komada
iz kojih je liptala krv. Vie nije vritao. Sada je prodorno vritala ena, isto
kao njena kerka, obamrla je paralisana strahom.
Mada nije verovao da e mu poi za rukom, vetac je uspeo da je spase.
Doskoi i gurnu svom snagom, odbacujui enu isprskanu krvlju sa
droke1 u umu, u paprat. I odmah shvati da je i ovoga puta to bila podvala.
1

Rus.: laka otkrivena kola sa tri sedita; niske najamne koije. (Prim. prev.)

Smicalica. Siv, pljosnat, mnogonog i neverovatno brz oblik ve se, naime,

odaljavao od kola i prve rtve. Kliznu u pravcu druge. Ka devojci koja je
neprestano pitala. Geralt se baci za njim.
Da je i dalje nepomino stajala u mestu, ne bi stigao na vreme.
Devojica ipak pokaza prisebnost i dade se u mahnit beg. Sivo udovite
bi je ipak sustiglo brzo i bez napora sustigao bi je, ubio i vratio se da
ubije i enu. I tako bi i bilo da tamo nije bio vetac.
Sustie udovite i skoi, prignjeivi potpeticom jedno od zadnjih
ticala. Da nije odmah odskoio izgubio bi nogu sivi stvor se okrenu
neverovatno spretno, a njegova srpasta kleta kljocnue, promaivi za
dlaku. Pre nego to je vetac povratio ravnoteu, udovite se odbi od
zemlju i napade. Geralt se odbrani refleksnim, irokim i dosta haotinim
udarcem maa i odbaci udovite. Nije mu naneo povrede, ali je povratio
inicijativu.
Naglo skoi, nasrnu, zamahnuvi od uha i razvalivi pancir na
pljosnatom cefalotoraksu. Pre no to je oamueni stvor doao sebi,
drugim udarcem mu odsee levu mandibulu. udovite se baci na njega
maui apama, upinjui se da ga preostalom mandibulom ubode kao tur2.
Vetac mu odree i tu drugu. Brzim povratnim rezom otfikari jednu
pedipalpu. I ponovo zviznu u cefalotoraks.

Konano je do Idra doprlo da je u opasnosti. Da mora beati. Morao je da

bei, da bei daleko, da se negde pritaji, zavue u sklonite. iveo je samo
za to da bi ubijao. Da bi ubijao, morao se regenerisati. Morao je beati...
Beati...

Vetac mu nije dao da pobegne. Sustie ga, nagazi zadnji segment toraksa,
zasee odozgo s razmahom. Ovoga puta pancir cefalotoraksa popusti, iz
pukotine briznu i pokulja gusta zelenkasta krv. udovite se koprcalo,
njegova ticala divljaki su mlatila o zemlju.
2

Izumrla vrsta iz roda divljeg goveda. Tur je istrebljen u Evropi u XVII veku. (Prim. prev.)

Geralt zasee maem, ovoga puta potpuno razdvojivi pljosnatu glavu

od ostatka.
Teko je disao.
Iz daljine zagrme. Naleti vetra i nebo koje je brzo tamnelo nagovetavali
su nadolazeu oluju.

Albert Smulka, novoimenovani upan optine, ve prilikom prvog susreta

podsetio je Geralta na krtolu broskve bio je okruglast, aljkav, neotesan
i, uopte uzev, nezanimljiv. Drugim reima, nije se previe razlikovao od
drugih inovnika na optinskom nivou s kojima je dolazio u kontakt.
Ispada da je istina ree upan. Da nema boljeg leka za nevolje od
veca.
Jonas, moj prethodnik nastavi uskoro, ne doekavi od Geralta
nikakvu reakciju nije mogao da te se nahvali. A kad pomislim da sam ga
smatrao laovom. To jest, nisam mu ba verovao na re. Znam kako stvari
mogu da prerastu u bajke. Pogotovo kod zatucanih ljudi, njima je stalno
neto ili udo, ili nekakav drugi vetac nadljudskih moi. A ovde se
ispostavlja da je iva istina. Onamo u umi, preko reice, poginue ljudi,
ne zna im se broj. A poto je tuda krai put do gradia, zato su i ili,
budale... U svoju propast. Ne marei za upozorenja. Danas je takvo vreme
da je bolje ne tumarati po pustoima, ne skitati po umama. Svuda su
udovita, svuda su ljudojedi. U Temeriji, na Tukajskom pogorju, samo
to se dogodila strana stvar, nekakva umska utvara ubila je petnaestoro
ljudi u ugljarskom naselju. To naselje se zvalo Rogovizna. Sigurno si uo.
Ne? Ali govorim istinu, dabogda crk. ak su, vele, i arobnjaci u toj
Rogovizni vodili istragu. Ali nema tu ta da se trabunja. Mi smo danas
ovde u Ansegisu sigurni. Zahvaljujui tebi.
Izvue iz komode katulju. Rairi na stolu tabak papira i umoi pero u
mastionicu.
Obeao si da e ubiti strailo ree, ne podiui glavu. Ispada da
nisi bacao prainu u oi. Od rei si, barem za skitnicu... A i tim ljudima si
ivot spasao. eni i curici. Zahvalie li se makar? Padoe li ti pred noge?
Nisu pale, stisnu vilicu vetac. Zato to jo nisu sasvim dole sebi. A ja
u otii odavde pre nego to dou sebi. Pre no to shvate da sam ih

iskoristio kao mamac, jer sam u arogantnoj samouverenosti bio ubeen da

u uspeti da odbranim sve troje. Otii u pre nego to do devojice dopre,
pre nego to uvidi da je mojom krivicom polusiroe.
Oseao se loe. Sigurno je to bila posledica eliksira koje je uzeo pre
borbe. Sigurno.
Taj je monstrum upan posu papir peskom, a zatim strese pesak na
pod prava gnusoba. Osmotrio sam leinu kad su je doneli... ta je to bilo?
Geralt u tom pogledu nije bio siguran, ali nije nameravao to da otkrije.
Arahnomorf.
Albert Smulka pomae usne, uzaludno pokuavajui da ponovi.
Pih, kako se zvao nek se zvao, avo ga odneo. Tim maem si ga
posekao? Tom otricom? Mogu li da pogledam?
Ne moe.
Ha, sigurno zato to je seivo zaarano. I mora da je skupo...
Primamljiv zalogaj... No, mi ovde blebeemo, a vreme leti. Ugovor je
ispunjen, vreme je za isplatu. Ali najpre formalnosti. Potpii se na fakturi.
Odnosno, stavi krsti ili drugi znak.
Vetac uze prueni raun i okrenu se ka svetlu.
Ma vidte ga zavrte glavom upan, mrtei se. ta, kao ume da
ita?
Geralt poloi papir na sto, uputi se ka inovniku.
Mala greka se kaza spokojno i tiho potkrala u dokumentu.
Dogovarali smo se za pedeset korona. Raun je izdat na osamdeset.
Albert Smulka sklopi dlanove, osloni bradu na njih.
To nije greka takoe snizi glas. To je pre znak priznanja. Ubio si
strano udovite, to zasigurno nije bila laka rabota... Prema tome, svota
nikoga nee zauditi...
Ne razumem.
Nije nego. Ne pravi se nevinace. Hoe da mi kae da ti Jonas, kada
je ovde upravljao, nije izdavao takve raune? Glavu dajem da...
Da ta? prekinu ga Geralt. Da je poviavao cenu? A razliku, za
koju je ispraznio kraljevsku riznicu, delio sa mnom po pola?
Po pola? upan iskrivi usta. Ne preteruj, vee, ne preteruj.
Pomislio bi neko da si mnogo vaan. Od razlike e dobiti jednu treinu.
Deset korona. Za tebe je i to ionako velika premija. A meni pripada vie,

makar po funkciji. Dravni inovnici su duni da budu imuni. to je

dravni inovnik imuniji, to je presti drave vii. Uostalom, ta ti zna o
tome. Ve me zamara ovaj razgovor. Hoe li potpisati raun ili nee?
Kia je gruvala o krov, napolju je lilo kao iz kabla. Ali vie nije grmelo,
oluja se udaljavala.

Interludijum
Dva dana kasnije
Izvolite, potovana gospodarski klimnu glavom Belohun, kralj Keraka.
Izvolite, molim vas. Sluge! Stolica!
Svod odaje ukraavala je tavanica, freska na kojoj je bio predstavljen
jedrenjak okruen talasima, tritonima, hipokampima i stvorenjima nalik
jastozima. Freska na jednom od zidova bila je pak mapa sveta. Kao to je
jo davno zakljuila Koral, apsolutno fantastina mapa koja je imala malo
toga zajednikog sa stvarnim poloajem kopna i mora. Ali lepo i s ukusom
uraena.
Dva paa dovukoe i postavie teku, izrezbarenu stolicu. arobnica
sede stavivi ruke na naslone, tako da joj se narukvice posute rubinima
dobro vide i da ne prou nezapaeno. Na isfriziranoj kosi imala je jo i
rubinsku dijademu, a na dubokom dekolteu rubinsku ogrlicu. Sve
specijalno za kraljevsku audijenciju. elela je da ostavi utisak. I ostavljala
je. Kralj Belohun je beio oi, ali ne zna se da li na rubine ili na dekolte.
Belohun, Osmikov sin, bio je, moe se rei, kralj u prvom pokolenju.
Njegov otac je zgrnuo znatno bogatstvo u pomorskoj trgovini, a ini se
malice i u pomorskom razbojnitvu. Poto je unitio konkurenciju i
monopolizovao kabotanu plovidbu regiona, Osmik se proglasio za kralja.
Akt samozvane koronacije u sutini je samo formalizovao status quo, prema
tome nije porodio vee zamerke, niti je izazvao proteste. Tokom ranijih
privatnih ratova i vojni, Osmik je sredio pogranine sukobe i sporove oko
nadlenosti sa susedima, Verdenom i Cidarisom. Postalo je poznato gde
poinje Kerak, gde se zavrava i ko tamo vlada. A budui da vlada, on je
onda kralj i ima pravo na takvu titulu. Prirodnim poretkom stvari titula
i vlast prelaze sa oca na sina, te nikoga nije zaudilo to je posle Osmikove
smrti na tron seo njegov sin, Belohun. Dodue, Osmik je imao nekoliko
sinova, verovatno jo etiri, ali su se svi odrekli prava na krunu, vele, jedan
ak dobrovoljno. Tako je Belohun vladao u Keraku ve vie od dvadeset
godina, profitirajui u skladu s porodinom tradicijom od brodogradiline
industrije, transporta, ribolova i piratstva.

A sada, na tronu, na podijumu, u samurovom kalpaku, sa ezlom u ruci,

kralj Belohun je primao u audijenciju. Majestetian poput balegara na
kravljem izmetu.
Potovana i draga nam gica Lita Nejd pozdravi je. Naa omiljena
arobnica Lita Nejd. Ponovo je izvolela posetiti Kerak. I verovatno opet
na due vreme?
Koristi mi morski vazduh. Koral provokativno prekrsti nogu preko
noge, demonstrirajui cipelice na modernim potpeticama od plute. S
blagonaklonim doputenjem vae kraljevske milosti.
Kralj pree pogledom po sinovima, koji su sedeli pored. Obojica visoki
kao motke, uopte nisu podseali na oca, koatog, ilavog, no ne previe
impozantnog rastom. Ni oni sami nisu izgledali kao braa. Stariji, Egmund,
crn kao vrana, Ksander, malo mlai, plav, gotovo albino. Obojica su
gledali Litu bez simpatija. Bilo je evidentno da ih je iritirala privilegija po
kojoj su arobnjaci sedeli u prisustvu kraljeva, a primani su u audijenciju
na stolicama. Privilegija je ipak bila iroko rasprostranjena i nije je mogao
potceniti niko ko je eleo da ga smatraju civilizovanim. Belohunovi sinovi
su veoma eleli da ih smatraju takvima.
Blagonaklono doputam polako progovori Belohun. Pod jednim
uslovom.
Koral podie ruku i hvalisavo baci pogled na nokte. To je trebalo da
signalizuje da je ba boli uvo za Belohunove uslove. Kralj nije shvatio
signal. A ako je shvatio, onda je to veto skrio.
Do naih je uiju doprlo gnevno zasopta da enama to ne ele
decu da imaju, potovana gica Nejd omoguava magine konkokcije. A
onima to su ve bremenite pomae da pobace plod. A mi ovde u Keraku
takvu proceduru smatramo nemoralnom.
Ono na ta ena ima prirodno pravo suvo odgovori Koral ne
moe biti nemoralno ipso facto.
ena kralj uspravi na tronu mravu figuru ima pravo da od mua
oekuje dva poklona: na leto trudnou, a na zimu opanke od tankog lika.
Kako prvi, tako i drugi poklon ima zadatak da usidri enu u kui. Naime,
kua je odgovarajue mesto za enu, samom prirodom pripisano. ena s
velikim stomakom i potomcima priljubljenim uz suknju nee se udaljiti od
kue i nee joj na pamet padati glupe ideje, a to garantuje duevni spokoj
mukarca. Duevno spokojan mukarac moe teko raditi radi

umnoavanja bogatstva i dobrobiti svojeg vladara. Mukarcu koji radi u

znoju lica svog i bez predaha i koji je spokojan po pitanju svog stada
takoe nee padati na pamet nikakve glupe ideje. A kada neko ubeuje
enu da moe da rodi kada eli, a kada ne eli, onda ne mora, kada joj
povrh toga neko nagovesti nain i sugerie sredstvo, onda, potovana,
onda drutveni poredak poinje da se ljulja.
Tako je dobaci knez Ksander, koji ve odavno merka priliku da se
ubaci. Upravo tako!
ena koja nije naklonjena materinstvu nastavi Belohun ena koju
za domainstvo nee prikovati stomak, kolevka i deurlija, vrlo brzo e
podlei poudi, ta to je oigledna i neizbena stvar. A onda e mukarac
izgubiti unutranji spokoj i ravnoteu duha, u njegovoj dotadanjoj
harmoniji neto e naglo zakripati i zasmrdeti, tavie, ispostavie se da
nema nikakve harmonije, niti sklada. Naroito tog sklada koji opravdava
svakodnevno dirinenje. Kao i to to efekte tog dirinenja zgrem ja. A od
takvih misli je samo korak do nespokojstva. Do pobune, bunta, revolta.
Jesi li shvatila, Nejd? Ko daje enama sredstva za spreavanje trudnoe ili
za njen prekid taj unitava drutveni poredak, podstrekava na nemire i
bunt.
Tako je dobaci Ksander. Istina!
Lita nije marila za Belohunove privide autoriteta i vladalatva, odlino
je znala da je kao arobnica nedodirljiva, a jedino to kralj moe jeste da
pria u prazno. Suzdrala se ipak da mu jasno da do znanja da u njegovom
kraljevstvu ve odavno kripi i smrdi, da u njemu nema sklada ni za upalj
zub, a jedina harmonija za koju itelji znaju jeste muziki instrument, vrsta
harmonike. I da uplitanje u to ena, materinstva i antipatija prema njima
vode ne samo enomrzatvu ve i kretenizmu.
U tvom dugom izlaganju kaza umesto toga uporno se vraao
motiv umnoavanja bogatstva i dobrobiti. Odlino te razumem, utoliko
to mi je moja vlastita dobrobit takoe izuzetno draga. I ni za ta na svetu
neu odustati ni od ega to mi osigurava dobrobit. Smatram da ena ima
pravo da rodi kada eli, a ne da rodi kada ne eli, ali u tom pogledu neu
poeti polemiku, na kraju krajeva, svako ima pravo na nekakve poglede.
Samo u skrenuti panju da za medicinsku pomo koja se udeljuje enama
ja ubiram taksu. To je dosta vaan izvor mojih prihoda. Jer su moji prihodi,

kao to dobro zna, ujedno i prihodi Kaptola i itavog konfraterniteta. A

konfraternitet izuzetno loe reaguje na pokuaje smanjenja prihoda.
Da li pokuava da mi preti, Nejd?
Ma kakvi. tavie, nudim dalekosenu pomo i saradnju. Znaj,
Belohune, ukoliko usled tvog izrabljivanja i otimaine u Keraku izbiju
nemiri, ukoliko ovde plane, patetino govorei, glavnja bunta, ukoliko
revoltirana rulja navali kako bi te naglavake izvukla odavde,
detronizovala, a odmah nakon toga obesila na suvoj grani... Onda moe
raunati na moj konfraternitet. Na arobnjake. Doi emo u pomo.
Neemo dopustiti revolt i anarhiju, jer ni nama to ne ide naruku. Stoga,
izrabljuj i poveavaj bogatstvo. Spokojno poveavaj. I ne smetaj drugima
da poveavaju. Lepo te molim i dobro ti savetujem.
Savetuje? raesti se Ksander, ustajui sa stolice. Ti savetuje?
Ocu? Otac je kralj! Kraljevi ne sluaju savete, kraljevi nareuju!
Sedi, sine iskrivi se Belohun i budi tih. A ti, arobnice, naulji ui.
Imam neto da ti kaem.
Da?
Uzimam novu enu... Sedamnaest godina... Vinjica, kaem ti.
Vinjica na torti.
estitam.
inim to iz dinastijskih razloga. Jer brinem o sukcesiji i poretku u
dravi.
Egmund, dotad tih kao zaliven, podie glavu.
Sukcesiji? zarea, a srdit blesak u njegovim oima ne proe
nezapaeno kod Lite. Kakvoj sukcesiji? Ima est sinova i osam kerki,
ukljuujui kopilad! Malo ti je?
Sama vidi Belohun mahnu koatom rukom. I sama vidi, Nejd.
Moram da se pobrinem za sukcesiju. Trebalo bi da ostavim kraljevstvo i
krunu nekome ko se na takav nain obraa roditelju? Na sreu, jo sam iv
i vladam. I nameravam dugo da vladam. Kao to rekoh, enim se...
Da, i?
Kada bi se... Kralj se poea iza uha, pogleda u Litu ispod naboranih
kapaka. Kada bi se ona... moja nova enica, ovaj... obratila tebi za ta
sredstva... Zabranjujem ti da joj da. Zato to sam protiv takvih sredstava!
Zato to su nemoralna!

 Moemo tako da se dogovorimo armantno se osmehnu Koral.

Tvojoj vinjici, ako mi se bude obratila, neu dati. Kunem se.
E, to razumem ozari se Belohun. Molim lepo, kako se sjajno
sporazumevamo. Najvanije je uzajamno razumevanje i obostrano
potovanje. ak se treba i lepo razlikovati.
Tako je ubaci se Ksander. Egmund se razgnevi, opsova sebi u
bradu.
U okviru potovanja i razumevanja Koral navi riu loknu na prst,
pogleda uvis, u plafon kao i brige za harmoniju i poredak u tvojoj
dravi... Imam jednu informaciju. Poverljivu informaciju. Gnuam se
potkazivanja, ali prevare i lopovluka jo vie. A radi se, kralju moj, o
bezonim finansijskim malverzacijama. Postoje oni koji pokuavaju da te
pljakaju.
Belohun se nagnu na tronu, a lice mu se iskrivi kao vuje.
Ko? Prezimena!

Kerak, grad u severnom kraljevstvu Cidaris, na uu reke Adalate.

Nekada je bio prestonica posebnog kraljevstva K, koje je zbog nesposobne
vlasti i gaenja vladajue linije propalo, izgubilo znaaj i susedi su ga
razdelili i pripojili. Ima luku, nekoliko fabrika, svetionik i, odokativno,
2.000 stanovnika.
Efenberg i Talbot,
Encyclopaedia Maxima Mundi, tom VIII

Drugo poglavlje
Zaliv se jeio od jarbola i bio pun belih i raznobojnih jedara. Vei brodovi
leali su na sidritu koje je bilo zaslonjeno rtom i valobranom. U samoj
luci, kraj drvenih mola, privezane su bile manje i sasvim malecne jedinice.
Na plai su gotovo svako slobodno mesto zauzimale lae. Ili ostaci laa.
Na kraju rta, iban udarima belih talasa, uznosio se svetionik od bele i
crvene cigle, obnovljeni relikt vilenjakih vremena.
Vetac mamuzom munu kobilu po boku. Ukljeva podie glavu, rairi
nozdrve, kao da se i ona radovala mirisu mora koji je vetar nosio. Poto je
vetac potera, ona krenu preko dina. Ka gradu koji je ve bio blizu.
Grad Kerak, glavna metropola identino nazvanog kraljevstva, smeten
na dvema obalama pri uu reke Adalate, bio je podeljen na tri izdvojene,
vidno razliite zone.
Na levoj obali Adalate bio je smeten luki kompleks, dokovi i
industrijsko-trgovinski centar koji je obuhvatao brodogradilite i
radionice, kao i preraivake fabrike, magacine i skladita, trnice, bazare.
Suprotnu obalu reke, teren zvani Palmira, ispunjavale su prvare i
kolibe sirotinje i radnog naroda, kue i duani sitnih trgovaca, klanice,
mesare kao i brojni lokali i domovi koji su oivljavali tek nakon sutona,
naime, Palmira je bila i kvart razonode i zabranjenih zadovoljstava. Ovde
se takoe, to je Geralt znao, vrlo lako mogao izgubiti lajbok ili zaraditi
no pod rebrima.

Dalje od mora, na levoj obali, iza visoke palisade od debelih balvana,

bio je situiran pravi Kerak, etvrt uskih ulica meu kuama bogatih
trgovaca i finansijera, faktorijama, bankama, zalagaonicama, obuarskim i
krojakim preduzeima, radnjama i radnjicama. Ovde su se nalazile i
krme i lokali za razonodu vie kategorije, ukljuujui domove koji su,
dodue, nudili isto to i oni u lukoj Palmiri, ali po znatno viim cenama.
Centar etvrti bio je etvorougaoni trg, sedite gradske venice, pozorita,
suda, carinske uprave i kua lokalne elite. Ispred gradske venice na
postolju je stajao spomenik osnivaa grada, kralja Osmika, koji su uasno
zasrali galebovi. To je bila otvorena prevarancija, primorski grad postojao
je mnogo pre nego to je Osmik tu dolutao, boga pitaj odakle.
Iznad, na brdu, stajao je zamak i kraljevska palata, dosta netipian po
formi i obliku, naime bio je to stari hram, rekonstruisan i proiren nakon
to su ga napustili svetenici, ogoreni na potpuno odsustvo
zainteresovanosti stanovnitva. Od hrama je ostala ak i kampanila,
zvonara s velikim zvonom, a aktuelni vladar u Keraku, kralj Belohun,
naredio je da se u njega udara svakog dana u podne i evidentno u inat
podanicima u pono.
Zvono se oglasilo im je vetac zakoraio meu prve kolibe u Palmiri.
Palmira je smrdela na ribu, rublje i narodnu kuhinju, guva na ulicama
bila je sablasna, veca je prolazak kotao mnogo vremena i strpljenja.
Odahnuo je kad se konano dokopao mosta i preao na levu obalu
Adalate. Voda je vonjala i nosila klobuke pene, rezultat rada koare
smetene uzvodno uz reku. Odatle je ve bio blizu put koji vodi ka gradu
opasanom palisadom.
Ostavio je konja u staji ispred grada, plativi unapred za dva dana i
ostavivi konjuaru baki kako bi osigurao Ukljevi odgovarajuu negu.
Uputio se ka straarskoj kuli. Do Keraka se moglo doi samo preko
straarske kule, nakon podrvgavanja kontroli i ne ba prijatnim
procedurama koje idu uz nju. Ta nunost je pomalo ljutila veca, ali je
razumeo njen cilj metane grada iza palisade nije previe radovala
pomisao na posete gostiju iz luke Palmire, pogotovo ne moreplovaca iz
stranih zemalja koji su tamo pristajali na kopno.

Ue u straarsku kulu, drvenu graevinu skeletne konstrukcije, u kojoj

je, kao to je ve znao, bila smetena kordegardija3. Mislio je da zna ta ga
eka. Varao se.
U ivotu je posetio mnoge kordegardije. Male, srednje i velike, u bliim
i sasvim dalekim zapecima sveta, u regionima koji suvie, manje ili nimalo
civilizovani. Sve kordegardije sveta vonjale su na ustajalost, znoj, kou i
urin, kao i na gvouriju i maziva za njenu konzervaciju. U kordegardiji u
Keraku bilo je slino. Tanije, bilo bi da klasine kordegardijske mirise nije
suzbijao teak, zaguujui smrad prdea koji je sezao do tavanice. U
jelovniku osoblja ovdanje kordegardije, u to nije bilo sumnje, dominirale
su krupnozrne mahunarke, kao to su graak, bob i areni pasulj.
A ekipa je bila u potpunosti enska. inilo ju je est ena koje su sedele
za stolom i tonule u podnevni obrok. Sve dame su iz zemljanih zdela
prodrljivo srkale neto to je plivalo u retkom sosu zainjenom paprikom.
Najvia od straarki, po svoj prilici komandantkinja, odgurnu od sebe
zdelu i ustade. Geralt, koji je uvek smatrao da ne postoje rune ene,
naprasno oseti da mora da revidira to svoje stanovite.
Oruje na klupu!
Kao i sve prisutne, straarka je bila oiana na nulu. Kosa je ve malo
uspela da poraste, stvorivi na elavoj glavi neurednu ekinju. Ispod
raskopanog prsluka i razdrljene koulje izvirivali su trbuni miii,
podseajui na veliku uniranu dimljenu unku. Straarkini bicepsi, da
ostanemo pri mesarskim asocijacijama, imali su razmere svinjskog buta.
Oruje stavi na klupu! ponovi. Jesi gluv?
Jedna od njenih podreenih, i dalje pognuta nad zdelom, malo se
pridie i prodorno i otegnuto prdnu. Njene drugarice se zacerekae. Geralt
provetri vazduh rukavicom. Straarka je posmatrala njegove maeve.
Hej, devojke! Ajte vamo!
,,Devojke ustadoe, dosta mrsko, proteui se. Sve su, kako primeti
Geralt, bile obuene u slobodnom i laganom stilu, koji je pre svega
omoguavao hvalisanje muskulaturom. Jedna je na sebi imala kratke kone
pantalone nogavica raivenih po avovima kako bi bedra mogla da joj

Od fr.: corps de garde straara s uvarima na ulazu u tvravu; esto osposobljena i za paljbu. (Prim.
prev.)
3

stanu. A kao odeda od struka nagore, uglavnom su joj sluili ukrteni

kaievi.
Vetac utvrdi. Dva maa. elini i srebrni.
Druga, kao i ostale visoka i iroka u ramenima, priblii se, nonalantnim
potezom razmae Geraltovu koulju, zgrabi srebrni lani i izvue
medaljon.
Znak ima potvrdi. Na znaku vuk iskeenih zuba. Iskreno reeno,
izgleda da jeste vetac. Da ga propustimo?
Pravilnik nam ne zabranjuje. Maeve je predao...
Tako je Geralt se smirenim glasom ukljui u konverzaciju. Predao
sam. Oba e, kako mi se ini, biti pod nadzorom? Vraeni uz priznanicu?
Koju u sada dobiti?
Straarke ga, cerei se, okruie. Jedna ga unu, kao sluajno. Druga
gromko prdnu.
Evo ti priznanice frknu.
Vetac! Najamni ubica udovita! A maeve predao! Odmah!
Pokoran kao utokljunac!
I kitu bi sigurno dao kad bismo naredile.
Pa onda da mu naredimo! ta kaete, cure? Neka ga izvadi iz lica!
Da se malo divimo kakve to kite imaju veci!
Dosta vie zarea komandantkinja. Zaigrale se, namigue.
Gonorek, ovamo! Gonorek!
Iz susedne prostorije pomoli se elav stariji gospodin u mrkom ogrtau
i s vunenom beretkom. Samo to je uao dobi napad kalja, skinu beretku
i stade se njome hladiti. Bez rei uze maeve uvezane remenima i dade
Geraltu znak da poe za njim. Vetac nije odugovlaio. U meavini gasova
koji su ispunjavali kordegardiju, crevni gasovi ve su apsolutno zavladali.
Prostoriju u koju su uli delila je solidna elina reetka. Gospodin u
ogrtau zazvecka velikim kljuem na katancu. Okai maeve na vealicu
kraj drugih maeva, sabalja, kordova i lovakih noeva. Otvori iskrzan
registar i zakraba po njemu polako i dugo, kaljui neprestano i s mukom
grabei vazduh. Na kraju urui Geraltu ispisanu potvrdu.
Koliko shvatam, moji maevi su ovde bezbedni? Pod kljuem i
straom?

Mrki gospodin, diui teko i sopui, zatvori reetku i pokaza mu klju.

Geralta to nije ubedilo. Bilo je mogue provaliti kroz bilo koju reetku, a
zvuni efekti flatulencije dama iz strae mogli su da zaglue pokuaj
provale. Ipak, nije imao kud. Morao je u Keraku da zavri ono zbog ega
je tu doao. I da napusti grad to pre.

Krma, ili kako je glasio natpis gostionica Natura Rerum, nalazila se

u nevelikoj, mada otmenoj zgradi od kedrovog drveta, pokrivenoj strmim
krovom s visoko treim dimnjakom. Front zgrade krasio je trem do
kojeg su vodile stepenice, okruene razgranatim alojama u drvenim
saksijama. Iz lokala su dopirali kuhinjski mirisi, uglavnom mesa peenog
na rotilju. Mirisi su bili tako primamljivi, da se vecu smesta uinilo da je
Natura Rerum u stvari Eden, vrt zadovoljstva, ostrvo sree, mleko i med
to teku kroz utoite blagoslovenih.
Ubrzo se ispostavilo da je ovaj eden kao i svaki eden bio pod
straom. Imao je svog kerbera, straara s ognjenim maem. Geralt je imao
priliku da ga vidi u akciji. Kerber, momak nizak ali snane grae, pred
njegovim oima je iz vrta zadovoljstva oterao mravog mlaana.
Mlaan se bunio povikivao je i gestikulirao, to je sasvim oito
nerviralo kerbera.
Zabranjen ti je ulaz, Muuse. I ti to dobro zna. Stoga, odstupi. Neu
ponavljati.
Ma nabijem vas i vau zabranu! dreknu mlaan sa sigurne
udaljenosti. Nemate milosti! Niste jedini, otii u kod konkurencije!
Puvanderi! Parveni! Natpis pozlaen, a i dalje balega na sarama! Bitni ste
mi koliko i ta balega! A govno e uvek biti govno!
Geralt se pomalo uznemiri. Proelavi mlaan, iako izgledom odvratan,
nosio se vrlo gospodski, moda ne previe raskono, ali u svakom sluaju
elegantnije od njega. A ako je ve elegancija bila presudan kriterijum...
A da pitam, kuda e ti? hladan kerberov glas prekinu mu tok misli.
I potvrdi strahove.
To je ekskluzivan lokal nastavi kerber, blokirajui telom stepenice.
Da li shvata znaenje te rei? To je kao da je nepristupaan. Nekim
osobama.

 Zbog ega meni?

Odelo ne ini oveka stojei dva stepenika vie kerber je mogao da
pogleda veca s visine. Ti si, strane, hodajua ilustracija te narodne
mudrosti. Tvoje odelo te nimalo ne ini. Moe biti da te ine neki drugi
skriveni predmeti, neu da zalazim u to. Ponavljam, ovo je ekskluzivan
lokal. Ovde ne toleriemo ljude koji su odeveni kao banditi. Niti
naoruane.
Nisam naoruan.
Ali izgleda kao da jesi. Budi ljubazan i poi negde drugde.
Polako, Tarpe.
Na vratima lokala pojavi se crnpurast mukarac u somotskom kaftanu.
Obrve su mu bile ekinjaste, pogled pronicljiv, a nos orlovski. I povelik.
Oigledno ne zna orlovski nos poui kerbera s kime ima posla.
Ne zna ko nam je stigao u posetu.
Dugotrajno kerberovo utanje potvrivalo je da ne zna.
Geralt iz Rivije. Vetac. Poznat po tome to titi ljude i spasava im
ivot. Kao pre nedelju dana, ovde, u naoj okolini, u Ansegisu, gde je
spasao majku s detetom. A nekoliko meseci ranije, u izmaru, o emu su
svi brujali, ubio je ljudodera leukrota, i sam pritom zadobivi rane. Kako
bih mogao da zabranim ulaz u svoj lokal nekome ko se bavi tako estitim
poslom? Naprotiv, drago mi je da imam takvog gosta. I ast mi je to je
poeleo da me poseti. Gosn Geralte, gostionica Natura Rerum eli vam
toplu dobrodolicu. Ja sam Febus Ravenga, vlasnik ovog skromnog doma.
Sto za koji ga je maitre4 posadio bio je prekriven stolnjakom. Svi stolovi
u Natura Rerumu veinom zauzeti bili su pokriveni stolnjacima.
Geralt se nije seao kada je poslednji put video stolnjake u krmi.
Premda radoznao, nije gledao unaokolo, ne elei da ispadne
provincijalac i prostak. Suzdrana opservacija ipak je pokazala skromnu,
mada otmenu i prefinjenu dekoraciju. Prefinjena mada ne uvek otmena
bila je i klijentela, veinom trgovci i zanatlije, kako je procenio. Bili su tu
i kapetani brodova, preplanuli i bradati. Nije nedostajalo ni areno odevene
plemike gospode. Mirisalo je takoe milo i prefinjeno: na peeno mesite,
enjak, kim i gomilu novca.

Fr.: matre d'htel ef sale; vlasnik hotela. (Prim. prev.)

Osetio je pogled na sebi. Kad ga neko posmatra, njegova veevska ula

su to odmah signalizovala. Pogledao je, krajikom oka i diskretno.
Ona koja je ga posmatrala takoe vrlo diskretno, neprimetno
obinom smrtniku bila je mlada ena lisiasto rie kose. Pravila se da je
zaokupljena jelom neim to je izgledalo ukusno i to je, ak i iz daljine,
primamljivo mirisalo. Stil i govor tela nisu ostavljali sumnju. Ne za veca.
Mogao se kladiti da je bila arobnica.
Maitre ga roptanjem otrgnu iz misli i iznenadne nostalgije.
Za danas izjavi sveano i ne bez ponosa predlaemo teleu
kolenicu dinstanu u povru s peurkama i pasuljem. Jagnjea lea peena
s patlidanom. Svinjski bekon u pivu serviran s glaziranim ljivama.
Peenu pleku divlje svinje serviranu s jabukama u pekmezu. Paja prsa iz
tave servirana s crvenim kupusom i brusnicama. Lignje punjene cikorijom
s belim sosom i groem. Grdobinu s rotilja u sosu od pavlake, serviranu
s dinstanim krukama. I, kao i obino, nae specijalitete: guji batak u
belom vinu, uz izbor voa peenog na plehu, i obli u karamelizovanom
mastilu sipe, serviran s mesom rakova.
Ukoliko uiva u ribi pokraj stola se pojavi Febus Ravenga, ko zna
kada i kako onda toplo preporuujem obli. Jutarnji ulov, razume se
samo po sebi. Ponos i dika naeg efa kuhinje.
Onda obli u mastilu vetac savlada u sebi iracionalnu elju da
odjednom narui nekoliko jela, svestan da bi to bilo neukusno. Hvala za
savet. Ve sam poeo da oseam muke izbora.
Koje bi vino upita maitre gospodin eleo?
Molim vas, izaberite neto adekvatno. Slabo se razumem u vina.
Malo ko se razume osmehnu se Febus Ravenga. A samo
malobrojni to i priznaju. Ne brinite, odabraemo vrstu i godite, gosn
vee. Neu da vam smetam, elim vam prijatan ruak.
elja nije mogla da se ispuni. Geralt nije ni imao priliku da se uveri koje
vino e mu izrabrati. I ukus oblia u mastilu sipe takoe je tog dana za
njega morao ostati tajna.
Riokosa ena iznenada se okanula diskrecije i pronala ga pogledom.
Osmehnula se. Nije mogao da se odupre utisku da je to bilo zlokobno.
Osetio je drhtavicu.
Vetac, zvani Geralt iz Rivije?

Pitanje je zadao jedan od tri u crno odevena tipa koji su kriom prili
stolu.
Ja sam.
U ime zakona, uhapen si.

Kad nita ne tvorim krivo,

kakve presude se imam da bojim?
Vilijam ekspir, Mletaki trgovac5

Tree poglavlje
Braniteljka dodeljena Geraltu po slubenoj dunosti izbegavala je da ga
gleda u oi. S upornou dostojnom bolje parnice prevrtala je fasciklu s
dokumentima. Nije bilo mnogo dokumenata. Tano dva. Ga advokat ih
je verovatno nauila napamet. Kako bi zablistala tokom rei odbrane,
nadao se Geralt. Ali bila je to, kao to je podozrevao, uzaludna nada.
U zatvoru si ga advokat konano podie pogled dopustio sebi
da se potue s dvojicom zatvorenika. Mogu li barem da znam razlog?
Primo, odbio sam njihove seksualne ponude, nisu hteli da shvate da
,,ne znai ,,ne. Secundo, volim da tuem ljude. Tertio, to je la. Sami su se
ispovreivali. O zidove. Kako bi mene ocrnili.
Govorio je polako i ravnoduno. Nakon sedmice provedene u zatvoru
potpuno je postao ravnoduan.
Braniteljka zatvori fasciklu. Kako bi ju je odmah ponovo otvorila.
Nakon ega popravi prefinjenu frizuru.
Pretueni uzdahnu kako mi se ini, nee podneti tubu.
Koncentriimo se na optubu javnog tuioca. Asesor tribunala optuie te
za ozbiljno krivino delo, za koje je zapreena stroga kazna.
A kako drugaije, pomisli on, kontemplirajui o lepoti ge advokata.
Pitao se koliko je imala godina kad je dospela u kolu arobnica. I s koliko
godina je napustila tu kolu.
Obe aktivne arobnjake visoke kole muka u Ban Ardu i enska u
Aretuzi na ostrvu Taned osim svrenih studenata i studentkinja,
proizvodile su i otpad. Uprkos gustom situ prijemnih ispita, koje
5

Prevod Velimira ivojinovia. (Prim. prev.)

omoguava da se proseju i odbace beznadeni sluajevi, u principu su tek

na prvim semestrima zaista pravila selekcija i ukazivalo se na one koji su
umeli da se kamufliraju. Na one za koje je razmiljanje predstavljalo
neprijatno i opasno iskustvo. Prikrivene glupake, lentine i mentalne
spavalice oba pola koji nisu imali ta da trae u koli magije. Nevolja je
poivala u tome to je obino posredi bila progenitura imunih osoba ili
osoba koje su iz drugih razloga smatrane vanima. Po izbacivanju iz kole
neto je trebalo uraditi s tom tekom omladinom. S momcima koji su
izbacivani iz kole u Ban Ardu nije bilo problema dospevali su u
diplomatiju, ekala je na njih vojska, flota i policija, najglupljima je ostajala
politika. Magijski otpad lepeg pola samo je prividno bilo tee kultivisati.
Premda su bile izbaene, mlade devojke su prekoraile prag arobnjake
visoke kole i okuale se u nekom stepenu magije. A previe je bio jak
uticaj arobnica na vladare i sve sfere politiko-ekonomskog ivota da bi
devojke ostavili na cedilu. Bilo im je osigurano utoite. Dospevale su u
sferu pravosua. Postajale su pravnice.
Braniteljka zatvori fasciklu. Zatim je otvori.
Preporuujem ti da prizna krivicu kaza. Onda bismo mogli da
raunamo na blau kaznu...
ta da priznam? prekinu je vetac.
Kada sud upita da li priznaje, odgovori potvrdno. Priznavanje krivice
bie uzeto kao olakavajua okolnost.
Kako onda namerava da me brani?
Ga advokat zatvori fasciklu.
Idemo. Sud eka.
Sud je ekao. Poto su upravo izvodili iz sale prethodnog delinkventa.
Ne ba radosnog, kako je konstatovao Geralt.
Na zidu je visio tit upljuvan muvama, na njemu se video grb Keraka,
plavi delfin nageant. Ispod grba je stajao sudijski sto. Za njim su sedele tri
osobe. Slabunjavi pisar. Bledi pomonik sudije. I ga sudija, po izgledu i
liku staloena ena.
Na klupi desno od sudija sedeo je asesor tribunala koji je vrio dunost
tuioca. Izgledao je ozbiljno. Toliko ozbiljno da bi ovek izbegavao da se
sretne s njim u mranoj ulici.
A na suprotnoj strani, levo od sudijskog sastava, nalazila se optuenika
klupa. Mesto predvieno za njega.

Dalje je sve brzo krenulo.

Geralt, zvani Geralt iz Rivije, po profesiji vetac, optuen je za
malverzaciju, oduzimanje i prisvajanje imovine koja pripada Koroni.
Radei u dogovoru s drugim osobama koje je podmitio, optueni je
uveavao visinu izdatih rauna za svoje usluge u nameri da prisvoji taj
viak. to je rezultiralo gubicima u dravnoj riznici. Dokaz je prijava, notitia
criminis, koja je optubu priloila aktima. Ta prijava...
Snuden izraz lica i odsutan pogled sudije jasno su pokazivali da je
staloena ena u mislima negde drugo. I da je mue neka sasvim druga
pitanja i problemi pranje, deca, boja zavesa, zameeno testo za
makovnjau i pukotine na zadnjici koje predskazuju branu krizu. Vetac
ponizno prihvati injenicu da je manje vaan. Da ne moe da se takmii s
neim takvim.
Krivino delo koje je izvrio optueni nastavi tuilac bez emocija
ne samo da unitava zemlju ve i podriva i rastae drutveni poredak.
Pravni poredak zahteva...
Prijavu ukljuenu u akta prekinu ga sudija sud mora da tretira kao
probatio de relato, dokaz na osnovu saoptenja treeg lica. Da li tuilac moe
da iznese druge dokaze?
Drugih dokaza nema... Trenutno... Optueni je, kao to je ve
ukazano, vetac. On je mutant izolovan od ljudskog drutva, koji
omalovaava ljudske zakone i stavlja se iznad njih. U svojoj kriminogenoj
i sociopatskoj profesiji dolazi u dodir s prestupnikim elementom, kao i s
neljudima, ukljuujui rase tradicionalno neprijateljske prema ljudima.
Vetac ima krenje zakona u svojoj nihilistikoj prirodi. U sluaju veca,
asni sude, nedostatak dokaza je najbolji dokaz... Dokazuje perfidiju kao
i...
Da li optueni sudiju uopte nije intrigiralo ta jo dokazuje
nedostatak dokaza. Da li optueni priznaje krivicu?
Ne priznajem. Geralt zanemari oajnike signale ge advokat.
Nisam kriv, nisam izvrio nikakvo krivino delo.
Bio je pomalo vian, esto je imao posla s pravosuem. Takoe,
letimice se upoznao s literaturom predmeta.
Optuen sam zbog predrasuda...
Prigovor! dreknu asesor. Optueni dri govor!
Odbacuje se.

-... zbog predrasuda o meni i mojoj profesiji, to jest zbog praeiudicium, a

praeiudicium unapred implicira la. Osim toga, optuen sam na osnovu
anonimne prijave, i to jedva jedne. Testimonium unius non valet. Testis unus,
testis nullus. Ergo, to nije optuba, ve pretpostavka, odnosno preasumptio. A
pretpostavka ostavlja sumnju.
In dubio pro reo! prenu se braniteljka. In dubio pro reo, asni sude!
Sud sudija udari ekiem, probudivi bledog pomonika donosi
odluku da se utvrdi imovinsko jemstvo u visini od pet stotina novigradskih
korona.
Geralt uzdahnu. Zanimalo ga je da li su oba njegova druga iz elije ve
doli sebi i jesu li izvukli neku pouku iz onoga to se desilo. Ili e ponovo
morati da ih iiba i izgazi.

A ta je narod nego grad?

Vilijam ekspir, Koriolan6

etvrto poglavlje
Na samom kraju prepunog bazara stajala je tezga grubo sklepana od
dasaka, za kojom je radila bakica-starica sa slamenim eirom, okruglasta i
rumena poput dobre vile iz bajke. Iznad bakice se video natpis: Srea i
radost samo kod mene. Krastavac gratis. Geralt se zaustavi, izvue iz
depa bakrenjake.
Sipaj, baba zatrai potmulo pola loneta sree.
Udahnu vazduh, ispi na eks i izdahnu. Obrisa suze koje mu je patoka
naterala na oi.
Bio je slobodan. I ljut.
Interesantna stvar, to da je slobodan saznao je od osobe koju je
poznavao. Iz vienja. Bio je to onaj isti oelaveli mlaan to su ga pred
njegovim oima oterali sa stepenica gostionice Natura Rerum. A koji je,
kako se ispostavilo, bio sudsko piskaralo.
Slobodan si saopti mu oelaveli mlaan, spliui i raspliui mrave
prste uflekane mastilom. Plaena je kaucija.
Ko je platio?
Pokazalo se daje to poverljiva informacija, oelavelo piskaralo odbilo je
da je saopti. Odbio je takoe i to drsko da vrati rekviriranu Geraltovu
torbu. U kojoj su se, izmeu ostalog, nalazili gotovina i bankovni ekovi.
Veevu pokretnu imovinu, saoptio mu je ne bez zajedljivosti, vlast je
ocenila kao cautio pro expensis, akontacija na ime sudskih trokova i
predvianih kazni.
Nije imalo svrhe ni smisla svaati se. Geralt je morao biti zadovoljan
to su mu pri izlasku barem dali stvari koje je prilikom zadravanja imao u
6

U prevodu Sime Pandurovia i ivojina Simia. (Prim. prev.)

depovima. Line sitnice i sitan novac. Toliko sitan da niko nije hteo da ga
ukrade.
Prebrajao je ostale bakrenjake. I osmehnuo se starici.
Molim vas, jo pola loneta radosti. Hvala vam za krastavac.
Nakon babine patoke svet se primetno prolepao. Geralt je znao da e
to ubrzo proi, te je ubrzao korak. Morao je da obavi neke stvari.
Ukljeva, njegova kobila, uspeno je promakla panji suda i nije ula u
akontaciju cautio pro expensis. Bila je tu gde ju je i ostavio, u stajskom boksu,
zbrinuta i nahranjena. Neto takvo vetac nije mogao ostaviti bez nagrade,
bez obzira na sopstveno materijalno stanje. Od ake srebrnih moneta, koje
su sauvane u tajnoj pregradi uivenoj na sedlu, nekoliko je odmah dobio
konjuar. Koga je ta tedrost ak ostavila bez daha.
Horizont na moru postajao je taman. Geraltu se inilo da opaa tamo
iskrice munja.
Pre ulaska u kordegardiju smotreno je udahnuo sve vazduh u plua.
Nije pomoglo. Gospoe straarke mora da su danas pojele vie pasulja
nego obino. Mnogo, mnogo vie pasulja. Ko zna, moda je bila nedelja.
Jedne su kao i obino jele. Druge su bile zauzete bacanjem kockica.
Videvi ga, ustale su od stola. I opkolile ga.
Gledajte, vetac ree komandantkinja, stavi vrlo blizu. Dovukao
se.
Naputam grad. Doao sam da uzmem svoju svojinu.
Ako dozvolimo druga straarka ga unu laktom, tobo nehotice
ta e nam dati zauzvrat? Treba se iskupiti, brale, iskupiti! A, devojke? ta
da mu naredimo da radi?
Nek svaku u golo dupe poljubi!
I jezikom nek polie!
Ama! Jo e neim da nas zarazi!
Ali mora da nam priredi sledea navali na njega poprsjem tvrdim
kao stena nekakvo zadovoljstvo, zar ne?
Pesmu nek nam zapeva druga prdnu gromko. A melodiju neka
podesi prema ovom mom tonu!
Ili prema mom! druga prdnu jo glasnije. Jer je moj zvuniji!
Ostale dame se pokidae od smeha.

Geralt prokri sebi put, trudei se da ne pretera s upotrebom sile. U

tom trenutku se otvorie vrata magacina depozita i na njima se pojavi
gospodin u mrkom ogrtau i bereci. Depozitar, Gonorek, valjda. Videvi
veca, irom otvori usta.
Vi? proguna. Kako to? Vai maevi...
Upravo. Moji maevi. Dajte mi ih.
Ali... Ali... Gonorek se zagrcnu, uhvati za grudi, teko je hvatao
vazduh. Ali ja te maeve nemam!
Molim?
Nemam... Gonorekovo lice pocrvene. I zgri se, kao u nastupu
bola. Pa odneli su ih...
Kako to? Geralt oseti kako ga obuzima hladan bes.
Odne... li...
Kako odneli? epa depozitara za revere. Ko ih je, majku mu,
odneo? ta to, doavola, treba da znai?
Priznanicu...
Ba tako! oseti na ramenu elian hvat. Komandantkinja strae ga
odgurnu od zagrcnutog Gonoreka.
Ba tako! Priznanicu pokai!
Vetac nije imao priznanicu. Priznanica iz spremita oruja ostala je u
njegovoj torbi. Torbi koju je rekvirirao sud. Kao akontaciju na ime
trokova i predvianih kazni.
Priznanicu!
Nemam. Ali...
Nema priznanice, nema depozita komandantkinja mu nije dala da
zavri. Maevi su odneseni, uje li? Verovatno si ih sam odneo. A sada
ovde pravi cirkus? Hoe neto da iskami? Nita od toga. Tornjaj se
odavde.
Neu izai pre nego...
Komandantkinja, ne poputajui hvat, odvue Geralta i okrenu ga.
Licem ka vratima.
Gubi se.
Geralt se suzdravao da udari enu. Meutim, nimalo se nije ustruavao
pred nekim ko ima plea kao rva, stomak kao dimljenu unku i listove

kao baca diska, a uz sve to prdi kao mula. Odgurnu komandantkinju i iz

sve snage je odalami po njuci. Svojim omiljenim desnim kroeom.
Ostale obamree, ali samo na sekundu. Jo pre nego to se
komandantkinja strovalila na sto, rasprivi naokolo pasulj i sos od
paprike, ve su mu bile za vratom. Jednoj bez razmiljanja rascopa nos,
drugu tako odalami da su joj ak zubi zapucketali. Dve je poastio Znakom
Ard, kao lutke su poletele na stalak s helebardama, obalivi sve s
neopisivim hukom i treskom.
Dobio je u uvo od komandantkinje s koje je kapljao sos. Druga
straarka, ona s tvrdim poprsjem, uhvati ga straga u medvei zagrljaj.
Udari je laktom tako da je zaurlala. Komandantkinju gurnu na sto, tresnu
je energinim kroeom. Onu s rascopanim nosom tresnu u pleksus solaris
i obali na zemlju, uo je kako povraa. Druga, udarena u slepoonicu,
mlatnu podianim potiljkom o stub, omlitavi, a oi joj se odmah
zamaglie.
Ali na nogama su se drale jo etiri. I doe kraj njegovoj nadmoi.
Dobio je u potiljak, odmah posle toga u uvo. A posle toga u krsta. Neka
mu podmetnu nogu, a kada je pao dve se svalie na njega, prignjeie ga,
lupajui pesnicama. Ostale nisu alile udarce nogama.
Udarcem elom u lice eliminisao je jednu od prignjetaica, ali smesta ga
je pritisnula druga. Komandantkinja, prepoznao ju je po sosu koji je kapao
s nje. Udarcem odozgo ljisnu ga po zubima. Pljunu joj krv pravo u oi.
No! razdrala se, bacajui glavu tamo-amo. No mi dajte! Jaja u
mu odsei!
ta e ti no! vrisnu druga. Ja u mu ih odgristi!
Stoj! Mirno! ta to treba da znai? Mirno, kaem!
Stentorski glas koji primorava na poslunost prodro je kroz borbeni
agor, obuzdao straarke. Pustile su Geralta iz zagrljaja. Ustao je s
naporom, pomalo alostan. Kad je sagledao bojno polje, raspoloenje mu
se malo popravilo. Ne bez likovanja osmotri svoja dostignua. Straarka
koja je leala kraj zida ve je otvorila oi, ali i dalje nije bila u stanju ni da
sedne. Druga, pognuta, ispljuvavala je krv i prstom opipavala zube. Trea,
ona s rascopanim nosom, pokuavala je da ustane, ali svaki as je padala,
klizajui se u kaljuzi sopstvene bljuvotine od pasulja. Od cele estorke,
samo polovina se drala na nogama. Prema tome, rezultat je mogao biti
zadovoljavajui. ak i u svetlu injenice da bi on sam, da nije bilo

intervencije, iskusio ozbiljne povrede i ko zna da li bi bio u stanju da ustane

svojim snagama.
A taj koji je intervenisao bio je bogato obuen mukarac plemenitih crta
koji je zraio autoritetom. Geralt nije znao ko je to. S druge strane, odlino
je poznavao njegovog druga. Kico u neobinom eiriu s udenutim
perom egreta, plave kose peglom isfrizirane koja je sezala do ramena.
Nosio je dublet boje crvenog vina i koulju s ipkanim aboom. S
nerazdvojnom lutnjom i nerazdvojnim drskim osmehom na usnama.
Zdravo, vee! Kako to izgleda? S tom razbijenom facom! Pui u
od smeha!
Zdravo, Nevene. I ja se radujem to tebe vidim.
ta se ovde deava? Mukarac plemenitih crta se podboi. Pa? ta
je s vama? Redovni izvetaj! Odmah!
On je! komandantkinja istrese iz uiju ostatke sosa i optuivaki
pokaza na Geralta. On je kriv, cenjeni gospodine tuioe! Pravio je scene
i besneo, a posle je preao na batine. A sve zbog nekih maeva iz depozita
za koje nije imao priznanicu. Gonorek e potvrditi... Hej, Gonorek, to
si se skupio tamo u oku? Usrao si se? Mrdaj dupe, ustani, kai cenjenom
tuiocu... Ej, bre! Gonorek? ta ti je?
Dovoljno je bilo paljivije pogledati kako bi odgonetnuli ta je
Gonoreku. Nije bilo potrebno proveravati puls, bilo je dovoljno baciti
pogled na lice belo kao kreda. Gonorek je bio mrtav. Prosto i jednostavno
nije bio iv.

Sproveemo istragu, gospodine iz Rivije kaza Ferant de Letenhov,

javni tuilac kraljevskog tribunala. Poto podnosite formalnu albu i
tubu, moramo je sprovesti, tako nalae zakon. Sasluaemo sve koji su
prilikom hapenja i u sudu imali pristup tvojim stvarima. Uhapsiemo
osumnjiene...
One iste, kao i obino?
Molim?
Nita, nita.

 U redu. Problem e sigurno biti reen, a krivci za krau maeva bie

pozvani na odgovornost. Ukoliko je zaista dolo do krae. Uveravam vas
da emo razjasniti zagonetku i da e istina izai na videlo. Pre ili kasnije.
Radije bih da to bude pre vecu se nije previe dopao glas javnog
tuioca. Moji maevi su moja egzistencija, bez njih ne mogu da obavljam
svoj posao. Znam da mnogi percipiraju moju profesiju kao lou, a ja lino
imam tete zbog te negativne slike. Zasnovane na predubeenjima,
predrasudama i ksenofobiji. Raunam na to da ta injenica nee imati
uticaja na istragu.
Nee imati odgovori suvo Ferant de Letenhov. Zato to ovde
postoji vladavina prava.
Kada su pomonici izneli telo mrtvog Gonoreka, po naredbi javnog
tuioca izvrena je revizija magacina oruja i itavog skladita. Kao to je
bilo lako pogoditi, tamo nije bilo ni traga veevim maevima. A
komandantkinja strae, jo besna na Geralta, pokazala im je postolje s
probadaem na koji je pokojnik stavljao realizovane depozitne priznanice.
Meu njima su ubrzo pronali veevu priznanicu. Komandantkinja
prelista registar i ubrzo im ga gurnu pod nos.
Pogledajte pokaza trijumfalno lepo pie, priznanica o prijemu.
Potpis: Gerland iz Riblije. Pa govorila sam vam da je vetac bio ovde i sam
uzeo svoje maeve. A sada muljari, verovatno da bi izvukao odtetu! Zbog
njega je Gonorek otegao papke! Od muke mu se u izlila i log ga strefio!
Ipak, niti se ona, niti se ijedna druga straarka odluila da posvedoi da
je zaista videla Geralta kad je uzimao maeve. Stalno se tu neko mota,
glasilo je objanjenje, a one su bile zauzete, jer su jele.
Iznad krova zgrade suda kruili su galebovi, dreei prodorno. Vetar je
oterao na jug olujni oblak iznad mora. Izalo je sunce.
Hteo bih da vas unapred upozorim ree Geralt da su moji maevi
obloeni arima. Samo veci mogu da ih dodiruju, drugima oduzimaju
vitalnu snagu. To se uglavnom ispoljava u gubljenju muke snage. To jest
polnoj nemoi. Potpunoj i permanentnoj.
Imaemo to u vidu klimnu glavom javni tuilac. Za sada bih vas
ipak zamolio da ne naputate grad. Voljan sam da zamurim na skandal u
kordegardiji. Uostalom, tamo redovno dolazi do skandala poto straarke
vrlo lako podleu emocijama. A budui da Julijan... to jest gosn Neven
jemi za vas, siguran sam da e se i va problem u sudu uspeno razreiti.

 Moj problem vetac zamiri nije nita drugo do muenje.

ikaniranje zasnovano na predubeenjima i netrpeljivosti...
Ispitaemo dokaze presee ga javni tuilac. I na osnovu njih emo
preduzeti dalje mere. Tako nalae vladavina prava. Ista ona zahvaljujui
kojoj ste na slobodi. Uz jemstvo, dakle uslovno. Duni ste, gospodine iz
Rivije, da se pridravate tih uslova.
Ko je platio to jemstvo?
Ferant de Letenhov je hladno odbio da otkrije inkognito veevog
dobroinitelja, pozdravio se i zajedno s pomonicima uputio ka ulazu u
sud. Neven je samo to ekao. Samo to su napustili trg i uli u uliicu,
otkrio je sve to je znao.
Pravi niz nesrenih okolnosti, drue Geralte. I baksuznih incidenata.
A to se tie kaucije, uplatila ju je za tebe nekakva Lita Nejd, meu svojima
poznata kao Koral, zbog boje rua za usne koji koristi. Ona je arobnica
koja se dodvorava Belohunu, ovdanjem kralju. Svi lupaju glavu zato je
to uinila. Zato to te je niko drugi ve upravo ona poslala iza reetaka.
ta?
Pa kaem ti. Koral te je potkazala. To ba nikoga nije zaudilo, opte
je poznato da su arobnjaci kivni na tebe. A onda odjednom senzacija:
arobnica iznebuha plaa jemstvo i izvlai te iz tamnice u koju si zbog nje
baen. itav grad...
Opte? itav grad? ta to trabunja, Nevene?
Koristim metafore i perifraze. Ne pravi se da ne zna, poznaje ti
mene. Jasno je da nije itav grad, ve iskljuivo malobrojna dobro
informisana lica koja su bliska vladajuim krugovima.
I ti si isto taj, toboe blizak?
Pogodio si. Ferant je moj roak, sin brata moga oca. Svratio sam ovde
kod njega u posetu, kao kod roaka. I saznao sam za tvoju aferu. Odmah
sam se zauzeo za tebe, valjda ne sumnja u to. Garantovao sam za tvoju
estitost. Ispriao sam o Jenefer...
Hvala ti od srca.
Okani se sarkazma. Morao sam da ispriam o njoj kako bih objasnio
roaku da te ovdanja magiarka klevee i ocrnjuje zbog ljubomore i
zavisti. Da je itava ta optuba lana, da se ti nikada ne poniava
finansijskim mukama. Usled mog zauzimanja, Ferant de Letenhov,

kraljevski javni tuilac, pravni izvritelj najvieg ranga, ve je uveren u

tvoju nevinost...
Nisam stekao takav utisak utvrdi Geralt. Upravo suprotno. Osetio
sam da mi ne veruje. Niti po pitanju tobonjih malverzacija, niti po pitanju
nestanka maeva. Jesi li uo ta je govorio o dokazima? Dokazi su za njega
feti. Prema tome, dokaz prevare bie potkazivanje, a dokaz mistifikacije
s kraom maeva potpis Gerlanda iz Riblije u registru. Uz to, onaj izraz
lica kada me je upozoravao da ne naputam grad...
Nepravedno sudi o njemu odgovori Neven. Poznajem ga bolje
od tebe. To to ja jemim za tebe njemu vie vredi nego tuce napumpanih
dokaza. A s pravom te je upozoravao. ta misli, zbog ega smo obojica,
on i ja, pourili u kordegardiju? Da bismo te spreili da napravi glupost!
Kae, neko te uvaljuje u to, fabrikuje lane dokaze? Onda nemoj da daje
nekome u ruke nepobitne dokaze. A takav dokaz bi bio beg.
Moda si i u pravu sloi se Geralt. Ali instinkt mi govori neto
drugo. Trebalo bi da kidnem pre nego to me ovde skroz priteraju uza zid.
Najpre hapenje, zatim kaucija, odmah posle toga maevi... ta e biti
sledee? Sto mu gromova, bez maa se oseam kao... Kao pu bez kuice.
Previe se uzrujava, po mom miljenju. Uostalom, malo li je ovde
prodavnica? Digni ruke od tih maeva i kupi sebi druge.
A da je tebi ukradena tvoja lutnja? Koju si, koliko se seam, dobio u
dosta dramatinim okolnostima? Ne bi se uzrujao? Digao bi ruke? I otiao
da kupi sebi drugu u prodavnici iza ugla?
Neven instinktivno stegnu akama lutnju i pree unaokolo uplaenim
pogledom. Meutim, niko od prolaznika nije izgledao kao potencijalni
pljaka lutnji niti i ispoljavao nezdravo interesovanje za njegovu unikatnu
lutnju.
U redu odahnu. Razumem. Tvoji su maevi, kao i moja lutnja,
jedinstveni i nezamenljivi. Povrh toga... kako si ono rekao? Zaarani?
Izazivaju maginu impotenciju... Prokletstvo, Geralte! Sada mi to govori?
Pa ja sam esto boravio u tvom drutvu, imao sam te maeve nadohvat
ruke! A ponekad i blie! Sada je sve jasno, sve razumem... U poslednje
vreme sam, doavola, imao potekoe...
Smiri se. To je izmiljotina, to s impotencijom. Izmislio sam to na licu
mesta, raunajui da e spletka da se rairi. Da e lopov da se uplai...

 im se uplai, bacie maeve na ubrite trezveno konstatova bard,

i dalje blago ubledeo. I nikada ih nee vratiti. Bolje se osloni na mog
roaka Feranta. On je ovde godinama javni tuilac, ima itavu armiju
erifa, agenata i pijuna. Pronai e lopova za tren, videe.
Ukoliko je jo uvek ovde vetac zakrguta zubima. Mogao je da
odmagli dok sam sedeo u bajboku. Kako ree da se zove ta arobnica,
zahvaljujui kojoj sam dospeo tamo?
Lita Nejd, nadimak Koral. Nasluujem ta namerava, prijatelju. Ali
ne znam da li je to najbolja ideja. Ona je arobnica. Volebnica i ena u
jednoj osobi, reju strana vrsta koja ne podlee racionalnoj spoznaji i
funkcionie po mehanizmima i principima nepojmljivim obinim
mukarcima. Uostalom, ta ima da ti govorim o tome, i sam to dobro zna.
Svakako ima na tom polju prebogatu eksperijenciju... Kakva je to galama?
Lutajui ulicama bez cilja, stigli su blizu trga kojim se neprestano
razlegalo treskanje ekia. Ovde je, kako se ispostavilo, radila velika
bavarska radionica. Uz samu ulicu, pod krovom, uznosili su se ravni
hvatovi isuenih dasaka. Odatle su daske nosili bosi deaci i prenosili ih na
stolove, gde su ih privrivali za specijalne kobilice i obraivali makijama.
Obraene daske ile su kod drugih zanatlija, oni su ih doraivali na dugim
blanjakim klupama, stojei nad njima opkorake do lanaka u iverju.
Gotove daske dospevale su u ruke bavara koji su ih slagali na gomilu.
Geralt je neko vreme posmatrao kako pod pritiskom originalnih mengela
i zatega stezanih zavrtnjima nastaje oblik bave, odmah uvrivan
pomou elinih obrua prikivanih na proizvod. Na ulici je ak kuljala para
iz velikih kotlova u kojima su ih parili. Iz unutranjosti radionice, iz
dvoria, doletao je miris drveta peenog na vatri tamo su bave ojaavane
pre dalje obrade.
Svaki put kada vidim bavu izjavi Neven pije mi se pivo. Hajmo
iza oka. Znam tamo jedan simpatian bife.
Idi sam. Ja u posetiti arobnicu. ini mi se da znam koja je, ve sam
je video. Gde u je nai? Ne pravi face, Nevene. Ona je, kako mi se ini,
praizvor i prauzrok mojih problema. Neu ekati razvoj dogaaja, poi u
i otvoreno pitati. Ne mogu da sedim ovde, u ovom gradiu. Barem ne zbog
toga to sam tanak s parama.
Za to emo ree ponosno trubadur pronai remedijum. Podrau
te finansijski... Geralte? ta se deava?

 Vrati se kod bavara i donesi mi dasku.

ta?
Donesi mi dasku. Brzo.
Uliicu zagradie tri snana dripca odvratnih, nedobrijanih i
neumivenih njuki. Jedan, toliko pleat da je bio gotovo kvadratan, drao
je u ruci okovanu batinu, debelu kao rukohvat kabestana. Drugi, u kaputu
od prevrnute koe, nosio je tesak, a za pojasom je imao palubnu sekiru.
Trei, opaljen suncem kao moreplovac, bio je naoruan dugim i odvratnim
noem.
Hej, ti tamo, rivijski smradu! zapoe onaj kvadratni. Kako se
osea bez maeva na leima? Kao gologuz na vetru, a?
Geralt se nije ukljuio u diskusiju. ekao je. uo je kako se Neven
prepire s bavarima oko daske.
Nema vie onjake, udae, pogani veevski gmazu nastavi
kvadratni, od cele trojke izrazito najviniji oratorskoj vetini. Niko se
nee uplaiti gada bez onjaka! Jer on je samo insekt ili kojekakva gmizava
paklara. Mi takvu gamad izmama gazimo i pravimo kau od nje. Tako da
se vie nikad ne osmeli da zalazi u nae gradove, meu potene ljude.
Nee, nitkovu, svojom sluzi nae ulice kaljati! Udrite ga, delije!
Geralte! Hvataj!
Uhvati u letu baenu mu dasku, izmae se od udarca batinom, odalami
kvadratnog bono u glavu, zavrte se, tresnu razbojnika u kouhu u lakat,
razbojnik vrisnu i ispusti tesak. Vetac ga udari u prevoj kolena i obali ga,
te se provue pored i raspali daskom u slepoonicu. Ne ekajui da
razbojnik padne, i ne prekidajui pokret, ponovo se izvi ispod batine
kvadratnog, odalami ga po prstima stegnutim na mougi. Kvadratni zaria
od bola i ispusti batinu, a Geralt ga udari redom u uho, u rebra i u drugo
uho. A zatim ga energino utnu u meicu.
Kvadratni pade i postade loptast, uvijajui se, grei se i dodirujui
zemlju elom.
Opaljen, najokretniji i najbri od trojke, zaplesa oko veca. Veto
prebacujui no iz ruke u ruku, napade na povijenim nogama, oinuvi
unakrst. Geralt je bez muke izbegavao udarce, odstupao je, ekao sve dok
ne produi korak. A kada se to dogodilo, snanim udarcem daske odbi
no, piruetom okrui napadaa i mlatnu ga u potiljak. Bandit pade na
kolena, a vetac ga lupi u desni bubreg. Ovaj zakria i uspravi se, a vetac

ga tada odrapi daskom ispod uva, u nerv. Poznat medicinarima kao

parotidni splet.
Uh! kaza, stavi iznad ovog to se izvijao, grcao i davio od krika.
To mora da je bolelo.
Razbojnik u kouhu izvue iz pojasa sekiru, ali nije ustajao s kolena,
nesiguran ta da ini. Geralt raspri njegove sumnje, tresnuvi ga daskom
u vrat.
Uliicom su dotravali pomonici iz gradske strae, odgurujui
zazjavala koja su se okupljala. Neven ih je umirivao, pozivajui se na
koneksije, grozniavo objanjavao ko je bio napada, a ko se borio u
samoodbrani. Vetac gestovima prizva barda.
Postaraj se da ree mu hulje odvedu u uzu. Utii na roaka
tuioca da ih vrsto pritisne. Ili su sami umeali prste u krau maeva, ili
ih je neko unajmio. Znali su da nisam naoruan, zbog toga su se odvaili
da napadnu. Dasku daj bavarima.
Morao sam da kupim tu dasku priznade Neven. I verovatno sam
dobro uradio. Kao to sam znao, ne vlada loe daskom. Trebalo bi stalno
da je nosi.
Idem kod arobnice. U posetu. Treba li da idem s daskom?
Za arobnicu bi iskrivi se bard dobro dolo neto tee. Na primer
leva. Jedan poznati filozof mi je govorio: kad ide kod ene, ne zaboravi
da ponese sa sobom...
Nevene.
Dobro, dobro, objasniu ti kako da stigne do volebnice. Ali najpre,
ako smem da dam savet...
Da?
Poseti kupatilo. I berberina.

uvajte se razoaranja, jer izgled vara. Onakvima, kakvima se ine

da jesu, stvari retko bivaju. A ene nikada.
Neven, Pola veka poezije

Peto poglavlje
Voda u bazenu fontane zakovitla se i zakipe, rasprskavajui zlataste
kapljice. Lita Nejd, zvana Koral, arobnica, isprui ruku, izgovori
stabilizujuu zaklinjalicu. Voda se izglaa kao polivena uljem, zatutnji i
zableta. Slika, isprva nejasna i maglovita, dobi otrinu i prestade drhtati i,
iako malo izobliena pokretima vode, bila je jasna i itka. Koral se pognu.
Videla je u vodi Zainsku pijacu, glavnu ulicu grada. I mukarca bele kose
kako prelazi ulicu. arobnica se zagledala. Posmatrala je. Traila je
smernice. Nekakve podrobnosti. Detalje koji bi joj omoguili
odgovarajuu evaluaciju. I omoguili da predvidi ta e se dogoditi.
O tome ta je pravi mukarac, Lita Nejd je imala izgraeno miljenje,
formirano tokom godina iskustva. Umela je da prepozna pravog mukarca
u oporu manje ili vie uspenih imitacija. U tu svrhu nipoto nije morala
da pribegava fizikom kontaktu, uostalom takav nain testiranja mukosti
smatrala je, kao i veina arobnica, ne samo trivijalnim nego i varljivim
nainom koji vodi na stranputicu. Neposredna degustacija, kako je utvrdila
nakon ogleda, moda i jeste neka tamo kontrola ukusa, ali suvie esto
ostavlja neprijatan ukus. Dispesiju. I goruicu. A ponekad i povraanje.
Lita je umela da prepozna pravog mukarca ak iz daljine, na osnovu
triavih i naizgled beznaajnih pretpostavki. Pravi mukarac, arobnica je
proverila u praksi, pasionirano se bavi ribolovom, ali iskljuivo na vetaku
muicu. Kolekcionar je vojnih figurica, erotske grafike i svojeruno
izraenih modela jedrenjaka, ukljuujui i one u flaama, a praznih flaa
od skupih pia nikada ne nedostaje u njegovom domainstvu. Ume
izvrsno da kuva, polazi mu za rukom da napravi prava remek-dela
kulinarske vetine. A i, uopte uzevi, sam prizor njega dovodi u iskuenje.

Vetac Geralt, o kome je arobnica dosta ula, o kome je dobila mnogo

informacija, a koga je upravo posmatrala u vodi bazena, ispunjavao je,
kako se inilo, samo jedan od gorenavedenih uslova.
Mozaik!
Tu sam, uiteljice.
Imaemo gosta. Neka mi sve bude spremno i na nivou. Ali, najpre
mi donesi haljinu.
Ruu mesearku? Ili morsku vodu?
Belu. On je obuen u crno, prirediemo mu jin i jang. I cipele, izaberi
neto uz boju haljine, samo neka budu sa tiklom od najmanje etiri cola.
Ne mogu da dozvolim da me gleda s preterane visine.
Uiteljice... Ta bela haljina...
Da?
Tako je...
Skromna? Bez ukrasa i drangulija? Eh, Mozaik, Mozaik. Zar nikada
nee nauiti?

Na vratima ga utljivo doeka krupan i trbuast klipan slomljenog nosa i

oiju male svinje. Odmeri Geralta od glave do pete i jo jedanput, obrnuto.
Potom se odmae, davi mu znak da moe da ue.
U predsoblju je ekala devojka glatko zaeljane, ak zalizane kose. Bez
rei, samo gestom, pozva ga unutra.
Uao je, pravo na cvetni patio s popljuskujuom fontanom na sredini.
U sreditu fontane stajala je mermerna statua nage, pleue devojke, ili
bolje rei devojice, s obzirom na slabo razvijene sekundarne polne
atribute. Osim to je bila izvajana dletom majstora, statua je privlaila
panju jo jednim detaljem za postolje ju je vezivala samo jedna taka:
palac stopala. Ni na koji nain, oceni vetac, takva konstrukcija ne bi mogla
da se uravnotei bez pomoi magije.
Geralt iz Rivije. Pozdrav. I dobro doao.
Kako bi mogla vaiti za klasino lepu enu, arobnica Lita Nejd imala
je veoma otre crte lica. Rumenilo u nijansi tople breskve, kojim su
delikatno bile dodirnute njene jagodine kosti, ublaavalo je tu otrinu, ali

je nije skrivalo. Usne istaknute koralnim ruom imale su pak tako idealan
kroj, da je bio preidealan. Ali to se nije raunalo.
Lita Nejd je bila ria. Klasino i prirodno ria. Istonirano, svetlorie
crvenilo njene kose budilo je asocijacije na letnje krzno lisice. Kada bi
Geralt je bio apsolutno uveren u to uhvatio riu lisicu i posadio je pored
Lite, pokazalo bi se da su obe obojene na isti nain i da se ne mogu
razlikovati. A kada je arobnica pomerala glavu, usred crvenila su se
rasplamsavali svetliji, ukasti akcenti, istovetno kao kod lisije dlake. Uz
taj tip rie boje po pravilu su ile pege, i po pravilu u izobilju. Meutim,
one se nisu mogle konstatovati kod Lite.
Geralt oseti nemir koji je bio zaboravljen i uspavan, ali koji se
odjednom probudio negde tamo u dubini. U prirodi mu je bila udna i
teko objanjiva sklonost ka riokosama, ve ga je nekoliko puta ba ta
pigmentacija naterala da napravi glupost. Stoga je valjalo biti na oprezu, i
vetac je to vrsto odluio. Uostalom, zadatak mu je bio olakan. Upravo
se navrilo godinu dana od kada je pravljenje takvih gluposti prestalo da
ga iskuava.
Erotski stimuliua ria kosa nije bila jedini privlaan atribut
arobniin. Snenobela haljina bila je skromna i bez ikakvih ukrasa, a to je
imalo svoj cilj, opravdan i, bez i najmanje sumnje, isplaniran cilj.
Jednostavnost nije rasejavala panju posmatraa, usredsreivao ju je na
atraktivnu figuru. I na dubok dekolte. Kratko govorei, u Dobroj knjizi
proroka Lobode, u ilustrovanom izdanju, Lita Nejd bi uspeno mogla da
pozira za gravuru koja prethodi poglavlju O neistoj udnji.
Jo krae govorei, Lita Nejd je bila ena s kojom bi samo kompletni
idiot mogao da bude u vezi duoj od dva dana. Zanimljivo je bilo to to
su upravo za takvim enama obino jurile horde mukaraca spremnih da
se veu na due vreme.
Mirisala je na freziju i kajsiju.
Geralt se pokloni, posle ega se pravio da ga vie zanima statua u
fontani od arobniine figure i dekoltea.
Dobro doao ponovi Lita, pokazujui na sto s malahitskom ploom
i dve vrbove fotelje. Saekala je da sedne, a ona sama se, sedajui, pohvali
skladnim listom i cipelicom od guterove koe. Vetac se pravio da itavu
njegovu panju apsorbuju boce i inija s voem.

 Vino? Ovo je Nuragus iz Tusena, po mom miljenju je zanimljiviji od

izvikanog est esta. Imamo i kot du blesur, ukoliko preferira crveno. Sipaj
nam, Mozaik.
Hvala. Uze od zalizane devojke pehar, osmehnu joj se. Mozaik.
Lepo ime.
Opazi u njenim oima strah.
Lita Nejd metnu pehar na stoi. S treskom koji je trebalo da privue
njegovu panju.
ta to pomae glavu i rie lokne dovodi slavnog Geralta iz Rivije
u moju skromnu kuu? Umirem od znatielje.
Uplatila si za mene kauciju kaza sasvim ravnoduno. To jest
jemstvo. Zahvaljujui tvojoj dareljivosti, izaao sam iz hapsa. U koji sam
dospeo takoe zahvaljujui tebi. Zar ne? Zbog tebe sam proveo nedelju
dana u eliji?
etiri dana.
etiri dana i noi. Hteo bih, ukoliko je to mogue, da saznam razloge
kojima si se rukovodila. Oba.
Oba? Podie obrve i pehar. Postoji samo jedan. I stalno jedan te
isti.
Aha. Pravio se da svu panju posveuje Mozaik, koja se motala na
suprotnoj strani patija. Dakle, iz tog istog razloga zbog kojeg si me
potkazala i strpala u uzu, posle si me izvukla iz uze?
Bravo.
Pitam onda: zbog ega?
Da bih ti dokazala da mogu.
On popi gutljaj vina. Uzgred, veoma dobrog.
Dokazala si klimnu glavom da moe. U sutini, mogla si to
jednostavno da mi saopti, makar i da si me srela na ulici. Poverovao bih.
Htela si na drugaiji i ubedljiviji nain. Pitam, dakle: ta dalje?
I sama se pitam pohlepno ga pogleda ispod trepavica. Ali pustimo
da stvari idu svojim tokom. Za sada, recimo da radim u ime i u korist
nekoliko mojih konfratera. arobnjaka koji imaju neke planove u vezi s
tobom. Ti arobnjaci, kojima nisu strani moji diplomatski talenti,
prepoznali su me kao pravu osobu koja e te informisati o njihovim
planovima. To je za sada sve to mogu da ti otkrijem.

 To je vrlo malo.
U pravu si. Ali trenutno, stid me je da priznam, ni sama ne znam vie,
nisam oekivala da e se pojaviti tako brzo, da e tako brzo otkriti ko je
platio jemstvo. to je trebalo, kako su me uveravali, da ostane tajna. Kada
budem znala vie, otkriu ti vie. Budi strpljiv.
A sluaj mojih maeva? To je deo te igre? Tih tajnih arobnjakih
planova? Ili jo jedan dokaz da moe?
Nita ne znam o sluaju tvojih maeva, ta god to trebalo da znai i
ega god da se tie.
Nije poverovao do kraja. Ali nije produbljivao temu.
Tvoji konfrateri arobnjaci ree u poslednje vreme se utrkuju u
ispoljavanju antipatije i neprijateljstva prema meni. Zapinju iz sve snage ne
bi li mi dojadili i zgadili mi ivot. U svakoj neprijatnoj avanturi koja me
zadesi imam pravo da traim otiske njihovih umeanih prstiju. Niz
nesrenih okolnosti. Bacaju me u zatvor, zatim putaju, zatim saoptavaju
da imaju planove u vezi sa mnom. ta e tvoji konfrateri izmisliti ovoga
puta? Bojim se ak i da pravim pretpostavke. A ti, priznajem vrlo
diplomatski, kae mi da budem strpljiv. Ali ja ionako nemam izlaz.
Moram svakako da ekam da stvar izazvana tvojim potkazivanjem dospe
na razmatranje.
A u meuvremenu osmehnu se arobnica moe u potpunosti
uivati slobodu i koristiti se njenim beneficijama. Na sudu e se braniti sa
slobode. Ako predmet uopte bude razmatran, to nimalo nije sigurno. A
ako bude, onda, veruj mi, nema razloga za brigu. Imaj poverenja u mene.
S poverenjem revanira se osmehom moe biti teko. Postupci
tvojih konfratera su u poslednje vreme mnogo naruili moje poverenje. Ali
potrudiu se. A sada ve idem. Da verujem i strpljivo ekam. Moj naklon.
Ne klanjaj se jo. Samo trenutak. Mozaik, vino.
Promenila je poziciju na fotelji. Vetac se i dalje tvrdoglavo pretvarao
da ne vidi ono to je bilo uoljivo u razrezu haljine kolena i butine.
Ajde ree ubrzo nema ta da okoliamo. Veci se nikada nisu
dobro kotirali u naoj sredini, ali bilo nam je dovoljno da vas ignoriemo.
Tako je bilo do pre izvesnog vremena.
Vremena bilo mu je dosta vrdanja kada sam stupio u vezu s
Jenefer.

 Ma ne, vara se upilji u njega oi boje jadeita. I to dvostruko.

Primo, nisi ti stupio u vezu s Jenefer, nego ona s tobom. Secundo, ta veza je
malo koga uzrujavala, nisu takve ekstravagancije kod nas bile retkost.
Prelomni momenat bio je va rastanak. Kada se to dogodilo? Pre godinu
dana? Ah, kako brzo prolazi to vreme...
Napravi efektnu pauzu, raunajui na njegovu reakciju.
Tano godinu dana nastavi, kada je postalo jasno da nee biti
reakcije. Deo sredine... ne previe velik, ali uticajan... tada je obratio
panju na tebe. Nije svima bilo jasno ta se zapravo zbilo meu vama.
Neki od nas su smatrali da je Jenefer, doavi sebi, raskinula s tobom i
najurila te kao psa. Drugi su imali smelosti da suponiraju da si ti, otvorivi
oi, njoj dao korpu i pobegao bogu iza tregera. Kako sam ve pomenula,
kao rezultat toga postao si predmet interesovanja. Kao i, kako si tano
pogodio, antipatije. tavie, bilo je onih koji su hteli nekako da te kazne.
Na tvoju sreu, veina je zakljuila da to nije vredno truda.
A ti? Kojem delu sredine si pripadala?
Onom Lita iskrivi koralne usne kojem je tvoja ljubavna afera,
zamisli, bila iskljuivo zabavna. Ponekad smena. Ponekad nam je zbilja
obezbeivala hazardne provode. Lino ti se zahvaljujem na znatnom
prilivu gotovine, vee. Kladili smo se koliko e dugo izdrati s Jenefer,
ulozi su bili visoki. Moja je opklada, kako se ispostavilo, bila najispravnija.
I ubola sam premiju.
U tom sluaju, bie bolje da krenem. Ne bi trebalo da te poseujem,
ne bi trebalo da nas vide zajedno. Pomislie da smo isplanirali opkladu.
Brine te ta e pomisliti?
Pomalo. A tvoj dobitak me raduje. Mislio sam da ti refundiram petsto
korona koje si uplatila kao jemstvo. Ali poto si ubola premiju kladei se
na mene, vie se ne oseam obaveznim. Neka to bude kompenzacija.
Pomen o povraaju jemstva u zelenim oima Lite Nejd pojavi se
ljutit blesak ne odaje, nadam se, nameru da se izmakne i zbrie? Nee
da eka sudsku raspravu? Ne, ne, nema ti takvu nameru, ne moe imati.
Ipak dobro zna da bi te takva namera poslala nazad u orku. Zna to, zar
ne?
Ne mora da mi dokazuje da moe.
Volela bih da ne moram, govorim ti to iskreno.

Poloila je ruke na dekolte, s oiglednom namerom da tamo privue

njegov pogled. Pravio se da nije primetio, opet je pogledao prema Mozaik.
Lita se nakalja.
A to se tie poravnanja, odnosno podele dobitka u opkladi kaza
faktiki si u pravu. Pripada ti. Neu se odvaiti da ti ponudim novac... Ali
ta kae na neogranien kredit u Naturi Rerum? Za vreme tvog boravka
ovde? Zbog mene se tvoja prethodna poseta u gostionici zavrila pre nego
to je poela, pa sada...
Ne, hvala. Cenim elju i nameru. Ali hvala, ne.
Siguran si? Dabome, nesumnjivo jesi. Bez potrebe sam spomenula...
slanje u orku. Isprovocirao si me. I zbunio. Tvoje oi, te udne mutirane
oi, naizgled tako iskrene, neprestano lutaju... I mame. Ti nisi iskren, o ne.
Znam, znam, iz usta arobnice to je kompliment. Upravo si to hteo da
kae, zar ne?
Bravo.
A da li bi mogao da bude iskren? Ukoliko bih to zatraila?
Kada bi to zatraila.
Ah. Neka tako i bude. Onda, molim lepo. Zato ba Jenefer? Zato
ba ona, a ne neko drugi? Da li bi mogao to da definie? Nazove?
Ako je ovo opet predmet opklade...
Nije predmet opklade. Zato ba Jenefer iz Vengerberga?
Mozaik se pojavi kao sena. S novom bocom. I kolaiima. Geralt ju
pogleda u oi. Ona smesta okrenu glavu.
Zato Jenefer? ponovi on, zagledan u Mozaik. Zato ba ona?
Odgovoriu iskreno: ni sam ne znam. Postoje takve ene... Dovoljan je
jedan pogled...
Mozaik otvori usta, delikatno odmahnu glavom. Odrino i
zaprepaeno. Znala je. I preklinjala da prestane. Ali on je ve daleko
dogurao u igri.
Postoje ene i dalje je lutao pogledom po devojinoj figuri koje
privlae. Kao magnet. S kojih je nemogue skinuti pogled...
Ostavi nas, Mozaik u Litinom glasu mogla se uti kripa ledene krvi
koja se tare o gvoe. A tebi, Geralte iz Rivije, hvala. Za posetu. Za
strpljenje. I za iskrenost.

Veevski ma (fig. 40) odlikuje se time to je, kao kompleksija

drugih maeva, peta esencija onoga to je kod drugoga oruja najbolje.
Prvoklasan elik i nain kovanja svojstven patuljakim elezarama i
kovanicama, daju otrici lakou, ali i gipkost izuzetnu. Otren je
veevski ma isto na patuljaki nain, takorei, tajni nain, a koji e
ostati tajni zanavek, jer gorski su kepeci vesma na tajne svoje ljubomorni.
Maem pak od patuljaka naotrenim mogue je napola presei maramicu
u vazduh baenu. Istu tu vetinu, znamo to iz pria oevidaca, svojim
maevima uspee veci dokazati.
Pandolfo Fortegera, Traktat o hladnom oruju

esto poglavlje
Kratka jutarnja oluja i kia osveili su nakratko vazduh, zatim je smrad
otpadaka, prigorele masti i pokvarenih riba, noen brizom od Palmire,
ponovo postao nesnosan.
Geralt je prenoio u Nevenovom konaku. Sobica koju je zauzeo bard
bila je udobna. U doslovnom smislu da bi se dolo do kreveta, moralo
se vrsto priljubiti uza zid. Na sreu, krevet je bio za dvoje i moglo se na
njemu spavati, iako je uasno pratalo, a slamarica je bila polutvrdo
nabijena od pridolih trgovaca, poznatih ljubitelja intenzivnog vanbranog
seksa.
Geraltu se, iz nepoznatih razloga, u san javila Lita Nejd.
Poli su da dorukuju na oblinjoj pijaci, u duan gde su, kao to je bard
uspeo da ispita, sluili fenomenalne sardine. Neven je astio. Geraltu to
nije smetalo. Na kraju krajeva, veoma esto je bivalo obrnuto Neven se,
kada je bio vorc, koristio njegovom tedrou.
Seli su, naime, za grubo orendisan sto i dohvatili se sardina isprenih
do hrskavosti, koje su im doneli na drvenom tanjiru, velikom poput toka
od kolica. Kako je vetac primetio, Neven se svaki as bojaljivo osvrtao.

I zamirao kad bi mu se uinilo da ih neki prolaznik previe nametljivo

promatra.
Mislim da bi konano promrmlja ipak trebalo da te snabdemo
nekakvim orujem. I da ga nosi na vidnom mestu. Valjalo bi izvui lekciju
iz jueranjeg izgreda, zar ne misli tako? O, pogledaj, vidi onamo
izloene titove i verinjae? To je oruarska radionica. Sasvim sigurno
imaju i maeve tamo.
U ovom gradu Geralt odgrize hrbat sardine i ispljunu peraje
oruje je zabranjeno, pridolicama se oruje oduzima. Izgleda da ovde
samo banditi mogu da etaju naoruani.
Mogu i etaju. Bard pokretom glave pokaza na bitangu s velikim
nadakom na ramenu to je prolazila pored njih. Ali u Keraku Ferant de
Letenhov, koji je, kao to zna, moj brat od strica, izdaje naredbe,
opominje ljude da ih potuju i kanjava ih za njihovo krenje. A budui da
je familijarnost sjajan zakon prirode, obojici moe da nam se fuka za
ovdanje naredbe. Ovim utvrujem da smo ovlaeni da posedujemo i
nosimo oruje. Hajde da zavrimo doruak i odemo da ti kupimo ma.
Gazdarice! Izvanredne su vam ove ribice! Molim vas, isprite jo deset!
Jedem ove sardine Geralt baci ogrienu kimu i konstatujem da
gubitak maeva nije nita, samo kazna za lakomost i snobizam. Za to to
mi se prohteo luksuz. Iskrsao mi je neki posao u blizini, te sam naumio da
svratim u Kerak i pogostim se u Naturi Rerum, krmi o kojoj se bruji u
celom svetu. A mogao sam gde bilo pojesti kembie, kupus sa grakom
ili riblju orbu...
Uzgred budi reeno Neven obliza prste Natura Rerum, mada
je kuhinja zaslueno slavna, samo je jedna od mnogih. Ima lokala gde ne
daju goru hranu, a deava se da bude i bolja. Barem afran i biber u Gors
Velenu, ili Hen Cerbin u Novigradu, sa sopstvenom pivarom. Ili
Sonatina" u Cidarisu, nedaleko odavde, najlepi plodovi mora na celoj
obali. ,,Rivoli u Mariboru i tamonji tetreb na brokilonski nain, solidno
nadeven slaninom, njam. rvanj u Aldersbergu i njihova slavna rebarca
od zeca sa smrcima a la kralj Videmont. ,,Hofmajer u Hirundumu, eh,
svratiti tamo u jesen, nakon Saovina, na peenu gusku u sosu od kruaka...
Ili Dva ikova, nekoliko milja od Ard Karajga, obina krma na
raskrsnici, a slue najbolje svinjske kolenice koje sam u ivotu jeo... Ha!

Pogledaj ko nam je doao u posetu! Mi o vuku! Zdravo, Ferante...

Odnosno, hmm... gosn javni tuioe...
Ferant de Letenhov se sam priblii, gestom pokazavi pomonicima da
ostanu na ulici.
Julijane. Gospodine iz Rivije. Dolazim s vestima.
Ne krijem odgovori Geralt da ve nisam poeo da gubim
strpljenje. ta su izjavili prestupnici? Oni to su me jue napali, iskoristivi
to to nisam naoruan? Govorili su o tome vrlo glasno i otvoreno. To je
dokaz da su umeali prste u krau mojih maeva.
Dokaza za to, naalost, nema tuilac slegnu ramenima. Trojica
uhapenih su obine hulje, uz to ne ba bistri. injenica je da su izvrili
napad, ohrabreni time to si bio bez oruja. Glasina o krai se neverovatno
brzo proula, zaslugom, kako se ini, gospode iz kordegardije. I odmah su
se nali voljni... to uostalom ne udi mnogo. Ne pripada osobama koje
su naroito cenjene... I ne nastoji da pridobije simpatije i popularnost. U
zatvoru si dopustio sebi da se pobije sa suzatvorenicima...
Naravno vetac klimnu glavom. Sve je to moja krivica. Ovi
jueranji su takoe bili povreeni. Nisu se alili? Nisu zatraili odtetu?
Neven se zasmeja, ali odmah uuta.
Svedoci jueranjeg incidenta su jetko ree Ferant de Letenhov
izjavili da su ona trojica tuena bavarskom daskom. I da su tueni
neobino okrutno. Toliko okrutno da se jedan od njih... uneredio.
Sigurno od uzbuenja.
Tueni su tuilac nije promenio izraz lica ak i onda kada su ve
bili klonuli i nisu predstavljali pretnju. A to predstavlja prekoraenje
granice samoodbrane.
A ja se ne bojim. Imam dobrog advokata.
Moe sardina? Neven prekinu teko utanje.
Obavetavam vas tuilac najzad progovori da je istraga u toku.
Lica koja su jue uhapena nisu umeana u krau maeva. Sasluano je
nekoliko osoba koje su mogle uestvovati u prestupu, ali dokazi nisu
pronaeni. Informatori nisu mogli da ukau ni na jedan trag. Poznato je,
ipak... i to je glavna stvar zbog koje dolazim... da je kod lokalnog polusveta
glasina o maevima izazvala uzbuenje. Pojavili su se, navodno, i doljaci
eljni da odmere snage s vecem, naroito nenaoruanim. Stoga,

preporuujem opreznost. Ne mogu da iskljuim dalje incidente. Takoe,

nisam siguran, Julijane, da li je u ovoj situaciji drutvo gospodina iz Rivije...
U drutvu Geralta trubadur ga ratoborno prekinu bivao sam na
dosta opasnijim mestima, u neprilikama kojima ovdanja manguparija nije
ni dorasla. Obezbedi nam, roae, ukoliko smatra to celishodnim,
oruanu pratnju. Nek deluje zastraujue. Jer kada Geralt i ja propisno
izlemamo sledei olo, onda e poeti kuknjava o prekoraenju granice
samoodbrane.
Ako je to stvarno olo ree Geralt. A ne plaeni razbojnici koje
je neko unajmio. Da li se istraga vodi i iz tog ugla?
Uzete su u obzir sve eventualnosti ree Ferant de Letenhov.
Istraga e biti nastavljena. Dodeliu vam eskortu.
Radujemo se.
Dovienja. Sreno.
Nad krovovima grada drali su se galebovi.

Kako se ispostavilo, mogli su da batale i posetu oruaru. Geraltu je bilo

dovoljno da samo baci pogled na ponuene maeve. A kada je saznao
njihovu cenu, slegnuo je ramenima i bez rei napustio prodavnicu.
Mislio sam Neven dodade na ulici da se razumemo. Trebalo je da
kupi bilo ta, samo da ne izgleda nenaoruano!
Neu da erdam novac na bilo ta. ak ni ako je to tvoj novac. Ono
je smee, Nevene. Primitivni maevi masovne proizvodnje. I paradni
dvorski mali maevi pogodni za bal pod maskama, ako bi poeleo da se
maskira u maevaoca. A procenjeni tako da samo izazivaju prazan smeh.
Hajde da pronaemo drugu prodavnicu! Ili radionicu!
Svuda e biti isto. Potranja je za bilo kakvim i jevtinim orujem koje
treba da poslui u jednoj potenoj tui. I ne treba da poslui onima koji
pobeuju, zate to oruje pokupljeno s bojnog polja nije vie za upotrebu.
Potranja je i za ljateim drangulijama s kojima paradiraju kicoi. A
kojima se ni kobasica ne moe isei. Moda jedino digernjaa.
Preteruje kao i obino.
Iz tvojih usta to je kompliment.

 Neplaniran! Reci, gde onda da uzmemo dobar ma? A da nije gori od

onih koji su ukradeni? Ili bolji?
Ima, dabome, majstora oruarskog faha. Moda bi se i nalo kod njih
neko valjano seivo u magacinu. Ali ja moram da imam ma prilagoen
mojoj ruci. Iskovan i izraen po narudbini. To traje nekoliko meseci, a
ponekad i godinu dana. Nemam toliko vremena.
Nekakav ma ipak treba da nabavi bard trezveno napomenu. I
to, po mom miljenju, to pre. ta nam onda preostaje? Moda...
Snizi glas, osvrnu se.
Moda... Moda Kaer Morhen? Tamo sigurno...
Sasvim sigurno prekinu ga Geralt, stiskajui vilice. Nego kako.
Tamo uvek ima dovoljno otrica, bogat izbor, ukljuujui i srebrne. Ali
daleko je, a gotovo da nema dana bez oluje i pljuska. Reke su nabujale,
putevi su razmekani. Put bi mi oduzeo mesec dana. Osim toga...
utnu ljutito iskidanu korpu koju je neko bacio na ulicu.
Dozvolio sam da me pokradu, Nevene, da me nasamare i pokradu
kao poslednju naivinu. Vesemir bi me nemilosrdno ismejao, drugovi bi,
da su se ba tada zadesili u Tvravi, takoe imali u emu da uivaju, terali
bi egu sa mnom godinama. Ne. To ne dolazi u obzir, dovraga. Moram da
pronaem drugi izlaz. I to sam.
Zauli su flautu i dobo. Izali su na trg na kojem se nalazila pijaca s
povrem, a grupa vaganata izvodila je predstavu. Imali su prepodnevni
repertoar, to znai primitivno glup i nimalo smean. Neven je kroio
meu tezge, tamo se s poznavanjem dostojnim divljenja i neoekivanim
od pesnika smesta pozabavio ocenjivanjem i degustacijom krastavaca,
cvekle i jabuka koji su se epurili na tezgama, svaki put zapodevi razgovor
i flertujui s trgovkinjama.
Kiseli kupus! kaza, zahvatajui pomenuti kupus iz kace pomou
drvenih tipaljki. Probaj, Geralte. Izvrstan je, zar ne? Ovakav kupus je
ukusna i blagotvorna stvar. Zimi, kada nedostaje vitamina, uva od
skorbuta. Osim toga, on je savreno antidepresivno sredstvo.
Kako to?
Pojede lonac kiselog kupusa, zalije loncem kiselog mleka... i
depresija ubrzo postaje tvoja najmanja briga. Zaboravlja na depresiju.
Ponekad na due vreme. Koga tako posmatra? Ko je ta devojka?

 Poznanica. Saekaj ovde. Razmeniu s njom koju re i vraam se.

Spaena devojka bila je Mozaik, koju je upoznao kod Lite Nejd.
Bojaljiva, glatko zalizana arobniina uenica. U skromnoj, ak
elegantnoj haljini boje palisandrovine. I koturnima s potpeticom od plute,
u kojima se kretala vrlo ljupko, imajui u vidu neravnu kaldrmu prekrivenu
klizavim otpacima od povra.
Priao joj je, iznenadivi je kraj paradajza koji je stavljala u korpu luno
okaenu preko lakta.
Zdravo.
Videvi ga, blago je pobledela, pored i tako blede puti. A da nije bilo
tezge, odstupila bi za korak ili dva. Nainila je pokret, kao da je htela da
skrije korpu iza lea. Ne, ne korpu. Ruku. Krila je podlakticu i aku, vrsto
obavijene svilenom maramom. .Nije propustio signal, a neobjanjiv impuls
naredio mu je da dejstvuje. Uhvati devojinu ruku.
Pusti apnu, trudei se da se iupa.
Pokai. Insistiram.
Ne ovde...
Dozvolila je da je otprati daleko od trnice, do mesta gde su mogli
makar malo da budu sami. Odmotao je maramu. I nije mogao da se
suzdri. Opsova. Otro i gadno.
Leva devojina ruka bila je preokrenuta. Izvrnuta u zglobu. Palac je
trao ulevo, vrh dlana bio je usmeren nadole. A unutranja strana uvis.
Linija ivota dugaka i regularna, proceni on mahinalno. Linija srca jasna,
ali istakana i isprekidana.
Ko ti je to uinio? Ona?
Ti.
ta?
Ti! istre ruku. Iskoristio si me da bi se njoj narugao. Ona tako
neto ne moe da progleda kroz prste.
Nisam mogao...
Da predvidi? pogleda ga u oi. Loe ju je procenio, nije bila ni
bojaljiva, ni zastraena. Mogao si i trebalo je. Ali hteo si radije da se
poigra vatrom. Da li je makar vredelo? Dobio si zadovoljtinu, popravio
si raspoloenje? Imao si ime da se hvali drugovima u krmi?

Nije odgovorio. Nije mogao da nae rei. A Mozaik se, na njegovo

iznenaenje, iznenada osmehnu.
Ne uzimam ti za zlo ree slobodno. Mene samu je razveselila
tvoja igra, da se nisam toliko bojala, smejala bih se. Vrati mi korpu, urim.
Moram da kupim jo namirnica. I imam zakazano kod alhemiara...
ekaj. Ne moemo ovo ovako da ostavimo.
Molim te glas Mozaik blago se izmeni. Ne meaj se. Samo e
pogorati...
A ja sam se dodade uskoro ionako izvukla. Ponela se blago prema
meni.
Blago?
Mogla je da mi izvrne obe ruke. Mogla je da mi izvrne stopalo, petom
napred. Mogla je da mi zameni stopala, levu desnom i vice versa, videla sam
kako je to nekome uradila.
Da li je...?
Bolelo? Kratko. Poto sam gotovo odmah izgubila svest. to tako
gleda? Tako je bilo. Nadam se istom kada mi bude vraala ruku. Za
nekoliko dana, kada se nauiva u osveti.
Idem kod nje. Odmah.
Loa ideja. Ne moe.
Prekinu je brzim gestom. uo je kako svetina umi, video je kako se
razmie. Vaganti prestae svirati. Spazio je Nevena koji mu je iz daljine
davao ustre i oajnike znake.
Ti! Veevska tetoino! Izazivam te na dvoboj! Boriemo se!
Neka me avo nosi. Odmakni se, Mozaik.
Iz mase istupi nizak i zdepast tip u konoj maski i panciru od cuir bouilli,
uvrene govee koe. Tip zatrese trozupcem koji je drao u desnoj ruci,
estokim potezom leve ruke rairi u vazduhu ribolovaku mreu, zamahnu
njome i zatrese je.
Ja sam Tonton Zroga, zvani Retijarij! Izazivam te na boj, ve...
Geralt podie ruku i udari ga Znakom Ard, ulaui u njega onoliko
energije koliko je samo mogao. Masa vrisnu. Tonton Zroga, zvani
Ratijarijus, odlete u vazduh i ritajui se nogama, upleten u vlastitu mreu,
poisti tezgu s evrecima, teko grunu o zemlju i s glasnim zveketom
mlatnu glavom u statuu ueeg gnoma od livenog gvoa, koja je iz

nepoznatih razloga bila postavljena ispred prodavnice s priborom za

ivenje. Vaganti nagradie let gromkim aplauzom. Ratijarijus je leao, iv,
premda je slabo davao znake ivota. Geralt, ne urei se, prie i energino
ga utnu u predelu jetre. Neko ga uhvati za rukav. Mozaik.
Ne. Molim te. Molim te, ne. Ne sme.
Geralt bi jo praio mreara, jer je dobro znao ta se sme, ta ne sme, a
ta treba. I u takvim stvarima nije imao naviku da slua ikoga. Pogotovo
ne ljude koji nikada nisu bili izgaeni.
Molim te ponovi Mozaik. Ne sveti se na njemu. Za mene. Za nju.
I za to to si se i sam izgubio.
Posluao ju je. Uhvati je za ramena. I pogleda u oi.
Idem kod tvoje uiteljice saopti oporo.
Ne valja zavrte glavom. Bie posledica.
Po tebe?
Ne. Ne po mene.

Wild nights! Wild nights!

Were I with thee,
Wild nights should be
Our luxury!
Emili Dikinson
So daily I renew my idle duty
I touch her here and there I know my place
I kiss her open mouth and I praise her beauty
And people call me traitor to my face.
Leonard Koen

Sedmo poglavlje
arobniino bedro krasila je prefinjena i bajkovito detaljno obojena
tetovaa, na kojoj je bila predstavljena prugasto obojena riba.
Nil admirari, pomisli vetac. Nil admirari.

Ne verujem svojim oima kaza Lita Nejd.

Za to to se dogodilo, za to to je ispalo tako kako je ispalo, krivicu je
snosio samo on, niko drugi. Na putu do arobniine vile prolazio je pored
vrta, nije odoleo iskuenju da ubere jednu od frezija to su rasle u rondeli.
Seao se mirisa koji je dominirao u njenim parfemima.
Ne verujem svojim oima ponovi Lita, stojei na vratima. Lino ga
je doekala, krupnog vratara nije bilo. Moda je imao slobodan dan.
Da pogaam, doao si da me izgrdi zbog Mozaiine ruke. I doneo si
mi cvet. Belu freziju. Ui pre nego to doe do senzacije, a gradom

odjeknu glasine. Mukarac s cvetom na mom pragu! Najstariji ljudi ne

pamte neto takvo.
Nosila je leernu crnu haljinu u kombinaciji svile i ifona, tananu,
talasala se pri svakom pokretu vazduha. Vetac je stajao, zagledan, i dalje
drei freziju u ispruenoj ruci, teei da se osmehne, ali ni za ta na svetu
nije mogao. Nil admirari, ponovi u mislima maksimu koju je pamtio s
Oksenfurta, univerziteta, s kartua iznad ulaza na katedru filozofije.
Maksimu je ponavljao u mislima tokom celog puta do Litine vile.
Ne vii na mene ona uze freziju iz njegove ruke. Popraviu
devojci ruku im se pojavi. Bezbolno. Moda u joj se ak izviniti. I tebi
se izvinjavam. Samo ne vii na mene.
On odmahnu glavom, ponovo pokua da se osmehne. Nije ilo.
Zanima me priblii freziju licu i upilji u njega svoje jadeitne oi
da li zna simboliku cvea? I njihov tajni govor? Zna li ta govori ova
frezija, i potpuno svesno mi prenosi njenu poruku? Ili je cvet ista
sluajnost, a poruka... podsvesna?
Nil admirari.
Ali to nije vano prie mu, vrlo blizu. Naime, ili mi jasno, svesno
i proraunato signalizira ta eli... Ili se krije sa eljom koju tvoja
podsvest odaje. U oba sluaja, duna sam da ti se zahvalim. Za cvet. I za
to to on govori. Hvala ti. Revanirau se. I ja u tebi neto pokloniti. O,
ovu traicu. Povuci je. Smelo.
ta ja radim, koji moj, pomisli, povlaei. Pletena traica glatko se
izvue iz opivenih oica. Do samog kraja. A onda je svileno-ifonska
haljina skliznula sa Lite poput vode, mekuno se namestivi oko lanaka.
Na trenutak je zatvorio oi, njena nagost ga je pogodila kao iznenadan
blesak svetlosti. ta ja radim, pomisli, obrglivi je oko vrata. ta ja radim,
pomisli, osetivi ukus koralnog rua na usnama. Ovo to ja radim nema
apsolutno nikakvog smisla, mislio je, delikatno je navodei ka komodi kraj
patija i postavljajui je na malahitsku plou.
Mirisala je na freziju i kajsiju. I na jo neto. Moda mandarinu. Moda
vetiver.
Trajalo je to neko vreme, a pred kraj se komoda dosta jako klatila.
Koral, iako ga je snano grlila, ni na trenutak nije ispustila freziju iz ruku.
Miris cveta nije suzbijao njen miris.

 Tvoj entuzijazam mi laska otrgnu usne od njegovih usana i tek tada

otvori oi. I jako komplementira. Ali imam krevet, zna?

Istina, imala je krevet. Ogroman. Prostran poput palube fregate. Vodila ga

je tamo, a on je iao za njom, ne mogavi da se nagleda. Nije se osvrtala.
Nije sumnjala da ide za njom. Da e bez dvoumljenja poi onamo kuda ga
vodi. Ne skidajui pogled.
Krevet je bio ogroman i imao je baldahin, posteljina je bila od svile, a
arav od satena.
Iskoristili su krevet, bez imalo preterivanja, u potpunosti, svaki col.
Svaki pedalj posteljine. I svaku faltu arava.

Lita...
Moe me zvati Koral. Ali za sada nita ne govori.
Nil admirari. Miris frezije i kajsije. Ria kosa rasuta po jastuku.

Lita...
Moe me zvati Koral. I moe mi to uraditi jo jednom.

Litino bedro krasila je prefinjena i bajkovito detaljno obojena tetovaa, na

kojoj je bila predstavljena prugasto obojena riba, a zahvaljujui ogromnim
perajima bila je trouglastog oblika. Takve ribe, zvane skalari, bogati
skorojevii snobovi drali su u akvarijumima i bazenima. Stoga su te ribe
uvek asocirale Geralta i ne samo njega na snobizam i pretenciozno
pozerstvo. Zato je zaudilo to je Koral izabrala ba tu, a ne neku drugu
tetovau. uenje je kratko trajalo, objanjenje je usledilo brzo. Lita Nejd

je po spoljanjem izgledu bila nesumnjivo vrlo mlada. Ali tetovaa je

poticala iz vremena njene istinske mladosti. Iz vremena kada su skalari,
donoeni iz prekomorskih zemalja, bili prava raritetna atrakcija, bogataa
je bilo nekolicina, nuvorii su tek zaraivali i malo ko je imao za akvarijum.
Otuda je njena tetovaa kao krtenica, pomisli Geralt, milujui skalara
jagodicama prstiju, udo da ga Lita i dalje nosi, umesto da ga magijski
ukloni. ta da se radi, pomisli on, prenosei maenje na rejone udaljene od
ribe, divna je stvar seati se mladalakih dana. Nije lako reiti se takvog
mementa. ak ni kada je ve zastareo i patetino banalan.
Pridie se na lakat i podrobno je osmotri, traei pogledom na njenom
telu druge, jednako nostalgine uspomene. Nije ih pronaao. Nije raunao
da e pronai, eleo je jednostavno da pogleda. Koral uzdahnu. Videlo se
da su joj dosadile apstraktne, a slabo konkretne peregrinacije njegove ruke,
zgrabila ju je i odluno usmerila na konkretno, i po njenom linom
miljenju jedino pravo mesto. I dobro je, pomisli Geralt, privlaei
arobnicu ka sebi i zagnjurujui glavu u njenu kosu. Prugasta riba, i to mi
je neto. Kao da nije bilo bitnijih stvari kojima vredi posvetiti panju. O
kojima bi valjalo misliti.

Moda i modeli jedrenjaka, Koral pomisli haotino, teko ovladavajui

isprekidanim disanjem. Moda i vojne figurice, moda lovljenje riba na
vetaku muicu. Ali ono to se rauna... ta se odista rauna... To je nain
na koji me grli.
Geralt je zagrli. Tako, kao da je za njega bila itav svet.

Prve noi nisu mnogo spavali. A ak i kada je Lita zaspala, vetac je imao
problema s padanjem u san. Obujmila ga je rukom oko struka tako snano,
da je teko disao, a nogu je zabacila preko njegovih butina.
Druge noi bila je manje posesivna. Nije ga drala, niti grlila tako jako
kao prethodne noi. Oigledno se vie nije bojala da e u zoru pobei.


Zamislio si se. Izraz lica ti je neumoljiv i turoban. Razlog?
Intrigira me... Hmm. Naturalizam nae veze.
ta kae?
Rekao sam. Naturalizam.
Upotrebio si, ini mi se, re veza? Doista, zauava me semantiki
opseg tog pojma. Osim toga, stigla te je, kako ujem, postkoitalna tuga.
Zbilja prirodno stanje, pogana sva via bia. I meni se, vee, upravo mota
u oku neka udna suza... Razvedri se, razvedri. alila sam se.
Namamila si me... Kao mujaka.
ta kae?
Ne ljuti se. Molim te, Koral.
Ne ljutim se. Naprotiv. Razmislivi, moram priznati da si u pravu.
Da, to je naturalizam u istom obliku. Toliko da je sasvim suprotno. Ti si
mene omamio i zaveo. Na prvi pogled. Naturalistiki i animalistiki si
otplesao preda mnom mujaki ples parenja. Poskakivao si, toptao,
podizao rep...
Nije istina.
-... podizao rep i lupao krilima kao tetreb. Kretao si i kokodakao...
Nisam kokodakao.
Kokodakao si.
Ne.
Da. Zagrli me.

Koral?
ta je?
Lita Nejd... Ni to nije tvoje pravo ime, zar ne?
Moje pravo bilo je teko za upotrebu.
Kako to?
Pa reci brzo: Astrid Litnejd Asgeirfinbjornsdotir.

 Shvatam.
Sumnjam.

Koral?
Aha?
A Mozaik? Otkuda njen nadimak?
Zna, vee, ta ne volim? Pitanja o drugim enama. A jo pogotovo
kada onaj to pita lei sa mnom u krevetu. I zapitkuje, umesto da se
usredsredi na ono na emu upravo dri ruku. Ne bi se usudio na tako neto
da si u krevetu s Jenefer.
A ja ne volim pominjanje odreenih imena. Naroito ne u trenutku
kada...
Da prestanem?
To nisam rekao.
Koral ga poljubi u rame.
Kada je dola u kolu zvala se Aik, ne seam se porodinog imena.
Nije dovoljno to je ime udnovato, nego je jo i patila od gubljenja
pigmenta koe. Obraz joj je bio isflekan svetlim pegicama, to je faktiki
izgledalo kao mozaik. Izleena je, naravno, ve nakon prvog semestra,
arobnica ne moe imati nikakav oiljak. Ali se ispoetka zloban nadimak
zadrao. I ubrzo je prestao da bude zloban. I ona sama ga je zavolela. Ali
dosta o njoj. Govori meni i o meni. Pa, hajde.
Hajde ta?
Govori o meni. Kakva sam. Lepa, zar ne? Pa, kai!
Lepa. Ria. I pegava.
Nisam pegava. Uklonila sam pege uz pomo magije.
Nisi sve. Na neke si zaboravila. A ja sam ih opazio.
Gde si... Ah. Pa da. Istina. Znai da sam pegava. I kakva sam jo?
Slatka.
Slatka?
Slatka. Kao vafla s medom.
Ne sprda se sa mnom?

 Pogledaj me. U oi. Vidi li u njima makar trunku neiskrenosti?

Ne. I to me veoma uznemirava.

Sedi na kraj kreveta.

Zbog ega?
Hou da se revaniram.
Molim?
Za pege koje si opazio tamo gde si ih opazio. Za uloeni napor i
preciznu... eksploraciju. elim da se revaniram i oduim. Mogu li?
I te kako.

arobniina vila, kao bezmalo sve u tom delu grada, imala je terasu s koje
se irio pogled na more. Lita je volela da sedi tamo i satima posmatra
brodove na sidritu, za ta joj je sluio dvogled na stativu velikih razmera.
Geralt nije delio njenu fascinaciju morem i onim to je po njemu plovilo,
ali voleo je da joj pravi drutvo na terasi. Sedao je blizu, tik do nje, licem
tik uz njene rie lokne, uivajui u mirisu frezije i kajsije.
Onaj galeon to baca sidro, pogledaj pokazivala je Koral. Na
zastavi je plavi krst, to je Ponos Cintre, sigurno je na putovanju do
Kovira. A ona tamo koga je ,,Alke iz Cidarisa, verovatno preuzima tovar
koa. A tamo, eno, Tetida, transportni hulk, lokalni, dvesta lasta7
nosivosti, kabotani, saobraa izmeu Keraka i Nastroga. Onamo,
pogledaj, u sidrite upravo uplovljava novigradski kuner Pandora Parvi,
divan, divan brod. Pogledaj u okular. Videe...
Vidim bez dvogleda. Ja sam mutant.
Ah, tako je. Zaboravila sam. Eno, tamo, to je galera ,,Fuksija, trideset
dva vesla, moe da natovari etiristo lastova. A onaj graciozni trojarbolni
galeon je Vertigo", doplovio je iz Lan Eksetera. A tamo, dalje, s
grimiznom zastavom, to je redanjski galeon ,,Albatros, tri jarbola, sto
7

Last stara merna jedinica, uglavnom za ito (3000-3840 litara). (Prim. prev.)

dvadeset stopa meu statvama... Oh, onde, pogledaj, pogledaj, jedro die
i izlazi na more potanski kliper ,,Eho, poznajem kapetana, hrani se u
Ravenzi" kada je ovde usidren. Opet tamo, pogledaj, pod punim jedrima,
galeon iz Povia...
Vetac razgrnu kosu s Litinih lea. Polako, jednu po jednu, razape
kope, smaknu haljinu s arobniinih ramena. Posle ega je dlanove i
panju u potpunosti posvetio paru galeona pod punim jedrima. Galeona,
kojima je zalud traiti sline po svim pomorskim putevima, sidritima,
lukama i admiralitetnim registrima.
Lita se nije protivila. I nije skidala pogled s okulara dvogleda.
Ponaa se ree u jednom momentu kao petnaestogodinjak. Kao
da ih vidi prvi put.
Za mene je uvek prvi put prizna on s otezanjem. A istinski nikada
nisam bio petnaestogodinjak.

Potiem iz Skeliga kaza mu kasnije, u krevetu ve. More mi je u krvi.

I volim ga.
Ponekad matam nastavi ona, dok je on utao da isplovim. Ja
sama. Da podignem jedro i izaem na more... Daleko, daleko, iza
horizonta. Unaokolo samo voda i nebo. Prska me slana pena talasa, vetar
upa kosu s pravom mukom nenou. A ja sam sama, potpuno sama,
beskrajno usamljena usred strane i neprijateljske mi stihije. Usamljenost
usred mora stranosti. Ne mata o njoj?
Ne, ne matam, pomisli on. Imam je svakog dana.

Doao je dan letnje dugodnevice, a posle nje i magina no, najkraa u

godini, u toku koje je po umama cvetao cvet paprati, a nage devojke
natrljane jednolistom plesale na poljanama mokrim od rose.
No kratka kao treptaj oka.
No bezumna i obasjana munjama.


Jutro posle solsticija probudio se sam. U kuhinji ga je ekao doruak. I ne
samo to.
Dobar dan, Mozaik. Lepo vreme, nije li? Gde je Lita?
Danas si slobodan odgovori, ne gledajui u njega. Moja
izvanredna uiteljica bie pretrpana poslom. Do kasno. Za vreme koje je
posvetila... prijatnostima, nagomilale su se pacijentkinje.
Pacijentkinje.
Lei neplodnost. I druge enske bolesti. Nisi znao? E pa, sad zna.
Prijatan dan elim.
Nemoj jo da ide. Hteo bih...
Ne znam ta bi ti hteo prekinu ga. Ali to je prilino loa ideja.
Bie bolje da mi se ne obraa. Da se pravi da me uopte nema.
Koral te vie nee povrediti, garantujem ti. Uostalom, nema je ovde,
ne vidi nas.
Ona vidi sve to eli da vidi, za to joj je dovoljno nekoliko zaklinjalica
i artefakt. I nemoj da se zavarava da ima nekakav uticaj na nju. Za to je
potrebno neto vie, nego... Pokretom glave pokaza na spavau sobu.
Molim te da ne spominje pred njom moje ime. ak ni uzgredno. Zato to
e me podsetiti na to. Makar i za godinu dana, ali podsetie me.
S obzirom da te tako tretira... zar ne moe jednostavno da ode?
Kuda? ozlojedi se. U tkaku manufakturu? Na egrtovanje kod
krojaa? Ili odmah u javnu kuu? Ja nemam nikoga. Ja sam niko. I biu
niko. Samo ona to moe da promeni. Podneu sve... Ali ako moe, ne
dolivaj ulje na vatru.
U gradu sam pogleda ga ubrzo srela tvog drugara. Onog pesnika,
Nevena. Pitao je za tebe. Bio je uznemiren.
Jesi li ga smirila? Objasnila si mu da sam bezbedan? Da mi nita ne
preti?
Zato bih lagala?
Molim?
Ovde nisi bezbedan. Ovde si, s njom, zbog tuge za onom. ak i kada
si prisan s njom, samo na onu misli. Ona zna za to. Ali igra tu igru jer je

to zabavlja, a ti se sjajno pretvara, avolski si ubedljiv. Jesi li ipak mislio

o tome ta e biti kada se oda?

I danas noi kod nje?

Da potvrdi Geralt.
To je ve nedelju dana, zna li?
etiri dana.
Neven prevue prstima po strunama lutnje s efektnim glisandom.
Osvrnu se po konaku. Nategnu iz krigle, obrisa nos od pene.
Znam da to nije moja stvar ree, jasno i kategoriki, to je bilo
neobino za njega. Znam da ne bi trebalo da se meam. Znam da ne
voli kada se neko mea. Ali neke stvari, prijatelju Geralte, ne bi trebalo
preutati. Ako eli da zna moje miljenje, Koral je od onih devojaka koje
moraju konstantno i na vidljivom mestu da nose etikete upozorenja. Koje
glase: Sme gledati, ali ne sme dirati. Neto tako se u zoolokom vrtu
stavlja u terarijum, gde se dre zvearke.
Znam.
Ona se igra i zabavlja s tobom.
Znam.
A ti najnormalnije odustaje od Jenefer, koju ne moe da zaboravi.
Znam.
Zato onda...
Ne znam.

Uvee su izlazili. Ponekad u park, ponekad na brdo koje se izdizalo iznad

luke, ponekad su jednostavno etali po Zainskoj pijaci.
Zajedno su posetili Naturu rerum. Nekoliko puta. Febus Ravenga
bio je van sebe od radosti, po njegovoj naredbi kelneri su ih obletali koliko
su god mogli. Geralt je konano okusio ukus oblia u mastilu sipe. A
potom guje batake u belom vinu i teleu kolenicu u povru. Samo mu je

na poetku i to nakratko smetalo napadno i nametljivo interesovanje

drugih gostiju iz sale. Zatim ga je, po ugledu na Litu, zanemario. Vino iz
lokalnog podruma mu je u tome veoma pomagalo.
Kasnije su se vraali u vilu. Koral je zbacivala haljinu ve u predsoblju,
sasvim naga je odlazila u spavau sobu.
Iao je za njom. Posmatrajui. Oboavao je da je posmatra.

Koral?
ta je?
Pria se da uvek moe da vidi ono to eli da vidi. Dovoljno ti je
nekoliko zaklinjalica i artefakt.
Onima to priaju pridie se na lakat, pogleda ga u oi izgleda
treba ponovo izvrnuti zglob. To bi trebalo da ih naui da skrate jezik.
Molim te...
alila sam se presee ga. U njenom glasu nije bilo ni traga veselosti.
A ta bi ti nastavi, jer je utao eleo da vidi? Ili ti treba
predskazanje? koliko dugo e iveti? Kada i kako e umreti? Koji konj
e pobediti na Velikoj tretogorskoj? Koga e kolegijum elektora izabrati
za hijerarha Novigrada? S kime je sada Jenefer?
Lita.
Mogu li da znam ta te zanima?
Ispriao joj je za krau maeva.

Blesnulo je. A ubrzo se s treskom razlegla grmljavina.

Fontana je tiho pljuskala, bazen je mirisao na mokro kamenje.
Mermerna devojica okamenila se u plesnoj pozi, mokra i sjajna.
Statua i fontana Koral pouri s objanjenjem ne slue da umire
moju ljubav prema pretencioznom kiu, niti su izraz potinjavanja
snobistikom pomodarstvu. Slue za konkretnije ciljeve. Statua predstavlja
mene. U minijaturi. Kada sam imala dvanaest godina.

 Ko bi tada pretpostavio da e se tako lepo razviti.

Taj magini artefakt je snano povezan sa mnom. Fontana pak, a
tanije voda, slui mi za divinaciju. Mislim da zna ta je i na emu se
zasniva divinacija?
U optim crtama.
Kraa tvog oruja odigrala se pre nekih deset dana. Za deifrovanje i
analizu minulih dogaaja, ak i onih veoma davnih, najbolja je i najsigurnija
oneiromancija, ali za to je neophodan dosta redak talenat snevanja kojim
ja ne raspolaem. Sortilegija, odnosno kleromancija, nee nam biti od neke
pomoi, isto kao ni priomancija ili aeromancija, koje su uspenije u
odgonetanju ljudskih sudbina, pod uslovom da ima neto to je tim
ljudima pripadalo... vlasi, nokte, delove odee i tome slino. Za predmete,
u naem sluaju maeve, ne moe se primeniti.
Prema tome Lita skloni s ela riu loknu ostaje nam divinacija.
Ona, kao to sigurno zna, omoguava da vidimo i predvidimo budue
dogaaje. Pripomoi e nam stihije, jer je sezona poela vrlo olujno.
Povezaemo divinaciju s keraunoskopijom. Priblii se. Uzmi moju ruku i
ne putaj je. Nagni se i gledaj u vodu, ali ni u kom sluaju je ne dodiruj.
Koncentrii se. Misli na svoje maeve! Intenzivno misli na njih!
uo je kako skandira zaklinjalicu. Voda u bazenu je reagovala, penei i
sve jae se talasajui posle svake izgovorene reenice. Sa dna poee da se
podiu veliki mehurii.
Voda se izglaa i zamuti. A potom se sasvim razbistri.
Iz dubine gledaju tamne, ljubiaste oi. Lokne crne kao gavran u
kaskadama padaju na ramena, blistaju, odbijaju svetlost kao paunova pera,
uvijajui se i talasajui pri svakom pokretu...
Na maeve podseti ga Koral, tiho i zajedljivo. Trebalo je na
maeve da misli.
Voda se zakovitla, crnokosa i ljubiastooka ena rasplinu se u viru.
Geralt tiho uzdahnu.
Na maeve siknu Lita. Ne na nju!
Iskandirala je zaklinjalicu pod bleskom naredne munje. Statua u fontani
se obasja mlenom svetlou, a voda se ponovo smiri i izbistri. I onda je
ugledao.
Svoj ma. Dlanove kako ga dodiruju. Prstenje na rukama.

... od meteorita. Izvanredna balansiranost, teina otrice precizno

jednaka teini rukohvata...
Drugi ma. Srebrni. Iste ruke.
... elino jezgro okovano srebrom... itavom duinom otrice runski
znaci...
Vidim ih glasno apnu, stiskajui Litin dlan. Vidim svoje maeve...
Zaista...
uti odgovori jo jaim stiskom. uti i koncentrii se.
Maevi iseznue. Umesto njih on ugleda crnu umu. Kamenit predeo.
Stene. Jedna stena, ogromna, dominantna, visoka i vitka... Iseena
vetrovima u udnovat oblik...
Voda se kratko peni.
Prosed mukarac plemenitih crta, u crnom somotskom kaftanu i
zlatnom brokatnom prsluku, oba dlana oslanja na mahagonijev pult.
Predmet broj deset, saoptava glasno. Apsolutna retkost, nevien
pronalazak, dva veevska maa...
Velika crna maka okree se u mestu, pokuava apom da dohvati
medaljon na laniu koji se njie iznad nje. Na zlatnom ovalnom
medaljonu emajlirani plavi delfin nageant.
Reka tee meu drveem, pod baldahinom grana i kronji obeenih nad
vodom. Na jednoj grani nepomino stoji ena u dugoj i pripijenoj haljini.
Voda se kratko zapeni i gotovo smesta izglaa.
Video je more trava, beskrajnu ravnicu koja je sezala do horizonta.
Video ju je iz visine, kao iz ptije perspektive... Ili s vrha brda. Brda po
ijim padinama je silazio red nejasnih prilika. Kada su okretali glave video
je nepomina lica, slepe, mrtve oi. Oni su mrtvi, iznenada je shvatio. To
je pohod leeva...
Litini prsti opet mu stegnue ruku. Snagom kleta.
Blesnu. Nagla silina vetra povue im kosu. Voda u bazenu se uzburka,
uskovitla, zapenua, uzdie u talas velik kao zid. I svali se pravo na njih.
Oboje odskoie od fontane, Koral se spotaknu, on je pridra. Zagrme.
arobnica kriknu zaklinjalicu, mahnu rukom. U itavoj kui zaplamtee
svetla.

Voda u bazenu, malopre uzavreli vir, sada je bila glatka, spokojna,

pokretao ju je samo mlaz fontane koji je lenjo curkao. A na njima, premda
ih je malopre polio plimni val, nije bilo ni kapljice.
Geralt teko uzdahnu. Ustade.
Ono na kraju promrmlja, pomaui arobnici da ustane. Ona
poslednja slika... Brdo i red... ljudi... Nisam raspoznao... Nemam pojma ta
je to moglo biti...
Ni ja odgovori ona potitenim glasom. Ali to nije bila tvoja vizija.
Ta slika je bila namenjena meni. I nemam pojma ta je mogla da znai. Ali
imam udan oseaj da nije nita dobro.
Gromovi su se stiavali. Oluja je odlazila. U dubinu kopna.

Cela ta njena divinacija je arlatanstvo ponovi Neven, timujui vijke

na lutnji. Prevarantska privienja za naivne. Mo sugestije, nita vie.
Mislio si na maeve, pa si i video maeve. ta si jo navodno video? Pohod
leeva? Straan talas? Stenu udnovatog oblika? Znai, kakvog?
Neto kao ogroman klju zamisli se vetac. Ili heraldiki krst...
Trubadur se zamisli. Zatim umoi prst u pivo. I nacrta neto na stolu.
Slino ovome?
Ha. Veoma ak.
A neka me! Neven okinu strune, privlaei panju cele krme.
Neka me avo nosi! Ha-ha, prijatelju Geralte! Koliko li si me puta izvlaio
iz problema? Koliko puta si mi pomogao? Uinio mi uslugu? Ne moe da
se izbroji! Pa, sada je red na mene. Moda e zbog mene povratiti tvoje
slavne maeve.
A?
Neven ustade.
Gica Lita Nejd, tvoja najnovija koketa, kojoj ovim odajem ast kao
izuzetnoj vraari i nenadmanoj vidovnjakinji, u svojoj je divinaciji, na
evidentan, jasan i nesumnjiv nain, pokazala mesto koje znam. Idemo kod
Feranta. Odmah. Mora da nam ugovori audijenciju preko svojih tajnih
koneksija. I da ti izda dozvolu da napusti grad, kroz slubenu kapiju, kako

bi izbegao konfrontaciju s onim rospijama iz kordegardije. Krenuemo na

mali izlet. Mali i, u sutini, nedaleko.
Kuda?
Prepoznao sam stenu iz tvoje vizije. To se struno zove kraki
breuljak. A tamonji metani zovu ga Grif. Karakteristina taka, ak
putokaz koji vodi do kue osobe koja zaista moe znati neto o tvojim
maevima. Mesto u koje idemo naziva se Revelin. Da li ti to neto govori?

Ne presuuje samo sma izrada, sma zanatska spretnost o

vrednosti maa veevskog. Isto kao i zagonetne vilenjake ili gnomske
otrice, ija tajna iezla je, veevski ma tajanstvenom snagom povezan
je s rukom i umom veca koji njime vlada. I upravo zahvaljujui tajnama
magije ove, vesma je delotvoran protiv Tamnih Sila.
Pandolfo Fortegera, Traktat o hladnom oruju
Odau vam jednu tajnu. o veevskim maevima. Izmiljotina je da
imaju nekakvu tajanstvenu mo. I da su toboe nekakvo izvanredno
oruje, da toboe boljeg nema. Sve je to fikcija, izmiljena forme radi.
Znam to iz apsolutno pouzdanog izvora.
Neven, Pola veka poezije

Osmo poglavlje
Stenu po imenu Grif prepoznali su odmah, videla se jo izdaleka.

Mesto ka kojem su se uputili bilo je manje-vie na polovini puta izmeu

Keraka i Cidarisa, malice po strani od druma, to je povezivao oba grada
i koji se uvijao kroz ume i stenovite pustare. Put im je oduzeo neko vreme,
koje su ubijali askanjem. Uglavnom u Nevenovom izvoenju.
Narod veli govorio je pesnik da maevi koje koriste veci imaju
magijske osobine. Izuzimajui izmiljotine o impotenciji, neeg tu mora
biti. Vai maevi nisu obini maevi. Hoe li to da prokomentarie?
Geralt zauzda kobilu. Ukljeva, smorena oduenim boravkom po
stajama, svaki as je htela da jurne u galop.
Dakako, prokomentarisau. Nai maevi nisu obini maevi.

 Tvrde da Neven se pravio da ne uje sprdnju magina mo vaeg

veevskog oruja, pogubnog za stvorove protiv kojih se borite, lei u
eliku od kojeg su maevi kovani. Iz same sirovine, to jest iz ruda to
potiu od meteorita palih s neba. Kako to? Meteoriti svakako nisu magini,
oni su prirodna i nauno objanjiva pojava. Otkud onda ta magija?
Geralt pogleda u nebo, koje se smrkavalo na severu. Izgledalo je da se
sprema za narednu oluju. I da e uskoro da pokisnu.
Ukoliko se dobro seam odgovori pitanjem studirao si svih sedam
slobodnih umetnosti?
A diplomu sam stekao summa cum laude.
Jesi li u okviru astronomije, koja ulazi u sklop kvadrivijuma, sluao
predavanja profesora Lindenbroga?
Starog Lindenbroga, zvanog Opuak? zasmeja se Neven. Pa
naravno! Stalno mi je pred oima kako se ee po turu i lupka pokazivaem
po mapama i globusima, monotono naklapajui. Sphera Mundi, eeee,
subdividitur na etiri elementarna plana: plan zemlje, plan vode, plan
vazduha i plan vatre. Zemlja zajedno s Vodom formira zemaljsku kuglu
koju sa svih strana okruuje Vazduh, to jest Aer. Nad Vazduhom se, eeee,
rasprostire Aether, vatreni Vazduh vel Vatra. A nad Vatrom su Suptilna
siderika nebesa, Firmamentum sferne prirode. Na njima su smetene
Erratica Sydera, zvezde lutalice, i Fixa Sydera, nepokretne zvezde...
Ne znam frknu Geralt emu vie da se divim, tvom talentu za
majmunisanje ili pamenju. A kada je re o zagonetki koja nas interesuje:
meteoriti koje je na potovani Opuak definisao kao zvezde padalice,
Sydera Cadens, ili tako nekako, otkidaju se od firmamenta i lete nadole kako
bi se zarile u nau staru dobru zemlju. Usput pak penetriraju sve ostale
planove, to jest povrine elemenata, kao i paraelemenata, poto i oni
navodno postoje. Elementi i paraelementi su, kao to se zna, zasieni
snanom energijom, izvorom svakojake magije i natprirodne moi, a
meteorit koji ih penetrira tu energiju apsorbuje i uva. elik koji se moe
istaliti iz meteorita, kao i seivo koje se moe iskovati iz takvog elika,
sadri u sebi mo elemenata. Magina je. Ceo ma je magian. Quod erat
demonstrandum. Jesi li shvatio?
Pa naravno.
Onda zaboravi. Poto je to glupost.
ta?

 Glupost. Izmiljotina. Meteorit se ne moe nai pod svakim bunom.

Vie od polovine maeva koje koriste veci bilo je izraeno od elika iz
magnetitskih ruda. I sm sam takve koristio. Podjednako su dobri kao i
oni od penetrirajuih elemenata siderita palih s neba. Nema apsolutno
nikakve razlike. Ali zadri to za sebe, Nevene, molim te. Ne govori nikome
za to.
Kako to? Moram da utim? Ne moe to traiti od mene! U emu je
smisao znati neto ako ne moe tim znanjem da se pohvali?
Molim te. Radije bih da me dre za natprirodno bie naoruano
natprirodnim orujem. Kao takvog me unajmljuju i kao takvom mi
plaaju. Obinost je pak jednaka nikakvosti, a nikakvost je jeftinoa. Zato
te molim, jezik za zube. Obeava?
Neka ti bude. Obeavam.

Stenu po imenu Grif prepoznali su odmah, videla se jo izdaleka.

Zaista, uz trunku mate mogla se povezati s glavom grifa posaenom
na dugaak vrat. Ipak kako je Neven primetio vie je podseala na grif
lutnje ili nekog drugog ianog instrumenta.
Kako se ispostavilo, Grif je bio breuljak koji je dominirao nad
gigantskim karsnim vrelom. Karsno vrelo Geralt se priseao pria
zvalo se Vilenjaka tvrava, zbog dosta regularnog oblika koji je sugerisao
ruine prastare graevine, sa zidovima, kulama, tornjevima i svim ostalim.
Meutim, nikakve tvrave, vilenjake ili neke druge, nikada tu nije bilo,
oblici karsnog vrela bili su delo Prirode, delo koje je, mora se priznati, bilo
fascinantno.
Tamo dole pokaza Neven, ustavi u stremenima. Vidi? Upravo
je to na cilj. Revelin.
Taj naziv je takoe bio taan, kraki breuljci iscrtavali su zadivljujue
pravilan oblik velikog trougla isturenog ispred Vilenjake tvrave poput
bastiona. Unutar ovog trougla uzdizala se graevina koja je podseala na
for. Bila je opasana neim to je podsealo na ograeni utvreni logor.
Geralt se priseti glasina to su kruile o Revelinu. I o osobi koja je
obitavala u Revelinu.

Skrenue s druma.
Iza prve ograde vodilo je nekoliko ulaza, sve su nadgledali straari
naoruani do zuba; sudei po arenoj i raznolikoj odei bilo je lako
prepoznati ih kao najamne vojnike. Zaustavila ih je ve prva straa. Iako
se Neven glasno pozivao na ugovorenu audijenciju i jasno isticao dobre
odnose s rukovodstvom, naredili su im da sjau s konja i ekaju. Dosta
dugo. Geralt je ve poeo malo da gubi strpljenje, kada se konano pojavio
vojnik, po spoljanjem izgledu galeot, i naredio im da pou za njim. Ubrzo
se ispostavilo da ih vojnik vodi krunim putem u zadnji deo kompleksa, iz
ijeg su centra dopirali vreva i zvuci muzike.
Preli su preko mosta. Odmah iza mosta leao je ovek, polusvesno
opipavajui rukama oko sebe. Lice mu je bilo okrvavljeno i tako nateeno
da su mu se oi gotovo gubile u oteklini. Teko je disao, a svaki dah je
nadimao krvave mehurie ispod razbijenog nosa. Vojnik koji ih je vodio
nije mu posvetio nimalo panje, stoga su se i Geralt i Neven pravili da
nita ne vide. Nalazili su se na teritoriji gde nisu smeli da ispoljavaju
preteranu radoznalost. Nije bilo preporuljivo zabadati nos u stvari
Revelina u Revelinu, kako se prialo, zabodeni nos se obino rastajao od
vlasnika i ostajao tamo gde je bio zaboden.
Vojnik ih je vodio kroz kuhinju u kojoj su kuvari leteli kao muve bez
glave. Klokotali su kotlovi u kojima su se, kako je zapazio Geralt, spremale
krabe, jastozi i langusti. Uvijale su se u kacama jegulje i murinje, dinstale
su se u loncima ostrige i dagnje. Cvralo je mesite na ogromnim tiganjima.
Sluge su grabile tacne i posluavnike natrpane gotovim jelima da bi ih
iznosili u hodnike.
Sledee prostorije je, za promenu, napajao miris damskih parfema i
kozmetike. Ispred reda ogledala, brbljajui neprestano, ulepavalo se
petnaestak ena u razliitim stadijumima negliea, ukljuujui i onaj
potpuni. Ovde su Geralt i Neven takoe sauvali kamena lica i nisu
dozvolili da im pogledi preterano araju.
U sledeoj prostoriji bili su podvrgnuti detaljnoj reviziji. Osobe koje su
to radile bile su ozbiljne po izgledu, profesionalne u ponaanju i odlune
u radu. Geraltov tilet podlegao je konfiskaciji. Nevenu, koji nikada nije
nosio nikakvo oruje, uzee ealj i vadiep. Ali su mu nakon razmiljanja
ostavili lutnju.

 Ispred svetosti stoje stolice obavestie ih na kraju. Na njih ete

sesti. Sedite i ne ustajte sve dok njegova svetost ne naredi. Ne prekidajte
njegovu svetost dok govori. Ne govorite dok njegova svetost ne da znak
da moete. A sada uite. Na ova vrata.
Svetost? proguna Geralt.
Nekada je bio svetenik odguna pesnik. Ali ne boj se, nije stekao
navike. Podreeni ipak moraju nekako da ga tituliu, a ne podnosi da ga
nazivaju efom. Mi ne moramo da ga tituliemo.
Kada su uli, odmah im je neto prepreilo put. Neto je bilo veliko
poput planine i intenzivno je smrdelo na mous.
a ima, Mikita Neven pozdravi planinu.
Div, nazvan Mikita, evidentno telohranitelj presvetlog efa, bio je
mestik, rezultat ukrtanja pastuva i patuljka. Efekat je bio elavi patuljak
visine preko sedam stopa, bez vrata, kudrave brade, sa zubima koji su
trali kao u vepra i rukama koje su sezale do kolena. Nisu se esto viali
slini ukrtenici; ove vrste, kako se smatralo, skroz su se genetski
razlikovale neto kao Mikita nije moglo nastati prirodnim putem. Nije se
to deavalo bez pomoi izuzetno snane magije. Uzgred budi reeno,
zabranjene magije. Kruile su glasine da mnogo arobnjaka ne mari za
zabranu. Geralt je upravo imao pred oima dokaz o istinitosti tih glasina.
Seli su, u skladu sa tu vaeim protokolom, na dve vrbove stolice.
Geralt pogleda oko sebe. U najdaljem uglu sobe, na velikom ezlongu, dve
razgoliene gospoice bavile su se jedna drugom. Posmatrao ih je, hranei
psa, mali, neugledan, pogrbljen i nikakav mukarac u leernom, kitnjasto
izvezenom ruhu i s fesom s kiankom. Nahranivi psa poslednjim
paretom jastoga, mukarac obrisa ruke i okrenu se.
Zdravo, Nevene progovori, sevi ispred njih na neto to je
neverovatno podsealo na tron, iako je bilo od vrbe. Moje potovanje,
gospodine iz Rivije.
Presvetli Piral Prat, smatran ne bez osnova efom organizovanog
kriminala itavog regiona, izgledao je kao penzionisani trgovac svilom. Na
pikniku penzionisanih trgovaca svilom ne bi upadao u oi i ne bi mogao
biti identifikovan kao neko van brane. Barem ne iz daljine. Opservacija s
manje distance omoguava da se kod Pirala Prata vidi ono to trgovci
svilom nisu imali. Star i izbledeo oiljak na jagodinoj kosti, trag uboda

noem. Neprijatna i zlokobna grimasa uzanih ustiju. Svetle, ukaste oi,

nepomine kao u pitona.
Niko nije dugo prekidao utanje. Odnekud iza zida dopirala je muzika,
ula se vreva.
Drago mi je to vas vidim i pozdravljam vas obojicu odazva se
konano Piral Prat. U njegovom glasu se jasno mogla osetiti stara i
nerajua ljubav prema jeftinom i slabo destilovanom alkoholu.
Naroito mi je drago tebe da pozdravim, muzikantu. Presvetli se
osmehnu Nevenu. Nismo se videli od svadbe moje unuke, koju si
uveliao svojim nastupom. A ja sam ba mislio na tebe, jer se mojoj drugoj
unuci neto uri da se uda. Gajim nadu da me radi starog prijateljstva ni
ovoga puta nee odbiti. Pa? Hoe li zapevati na svadbi? Ne moram da te
molim onako dugo kao proli put? Neu morati da te... ubeujem?
Zapevau, zapevau Neven pouri s uveravanjem, blago
pobledevi.
A danas si nastavi Prat kako mislim, svratio da pita za moje
zdravlje? Eto, sranje je ovo moje zdravlje.
Neven i Geralt nisu prokomentarisali. Ogropatuljak je smrdeo na
mous. Piral Prat teko uzdahnu.
Dobio sam obavesti ih ir na elucu i sitofobiju, tako da drai
stola nisu vie za mene. Dijagnosticirali su mi bolesnu jetru i zabranili da
pijem. Navukao sam diskopatiju, u jednakoj meri vratnih i slabinskih
prljenova, a to mi je iz liste razonoda eliminisalo lov i druge ekstremne
sportove. Lekovi i kure gutaju mnotvo novca koji sam ranije navikao da
dajem na hazardne igre. Naravno, recimo da mi frula jo uvek stoji, ali
koliko mi treba posla oko nje da bi stajala! To pre zamori, nego to
obraduje... I ta mi onda preostaje? A?
Politika?
Piral Prat se zasmeja, ak mu se zatrese kianka na fesu.
Bravo, Nevene. Kao i obino, pravo u sr. Politika, o da, to je sada
neto za mene. U poetku nisam bio naklonjen tome. Pre sam mislio da
se angaujem oko prostitucije i investiram u javne kue. Motao sam se
meu politiarima i brojne sam upoznao. I uverio sam se da je bolje da se
petljam s kurvama, jer kurve imaju barem neki ponos i nekakve principe.
Ipak, s druge strane, iz kupleraja ne moe vladati kao iz gradske venice.

A hteo bih da vladam, ako ne svetom, kako se kae, onda bar srezom.
Stara izreka glasi: ako ne moe da ih pobedi, pridrui im se...
Zastade, pogleda u ezlong, isteui vrat.
Ne zabuavajte, devojke! dreknu. Ne pravite se! Vie, vie
entuzijazma! Hmm... Gde sam ono stao?
Kod politike.
A, da. Ali politika je politika, a tebi su, vee, tvoji slavni maevi
ukradeni. Zar zbog toga imam ast da te pozdravim?
Ba zbog toga, dakako.
Ukrali su maeve Prat je klimao glavom. Drim da je to bolan
gubitak? Oito je bolan. I nenadoknadiv. Ha, uvek sam tvrdio da je u
Keraku sve lopov do lopova. Tamonji ljudi, samo im daj priliku, poznata
stvar, ukrae sve to nije vrsto zakucano ekserima. A za sluaj da dou
u kontakt sa zakucanim stvarima, uvek uz sebe imaju uskiju.
Istraga, gajim nadu, traje? nastavi nakon aska. Ferant de
Letenhov radi? Pogledajte ipak istini u oi, gospodo. Ne treba oekivati
uda od Feranta. Bez uvrede, Nevene, ali tvoj roak bi bio bolji
knjigovoa, nego to je islednik. Nema on nita, samo knjige, kodekse,
paragrafe, pravilnike, da, i te njegove dokaze, dokaze i iznova dokaze. Kao
u onoj anegdoti o kozi i kupusu. Ne znate je? Zatvorili jednom kozu u
oboru s glavicom kupusa. Ujutru ni traga od kupusa, a koza sere zeleno.
Ali nema dokaza i nema svedoka, stoga je postupak obustavljen, causa
finita. Ne bih eleo da budem lo prorok, vee Geralte, ali pitanje krae
tvojih maeva moe zadesiti slian kraj.
Geralt ni ovoga puta nije prokomentarisao.
Prvi ma je Piral Prat protrlja bradu rukom ukraenom prstenjem
elini. Sideritni elik, ruda koja potie iz meteorita. Kovan u Mahakamu,
u patuljakim livnicama. Ukupna duina etrdeset i po cola, sama otrica
duga dvadeset sedam i etvrt. Izvanredna balansiranost, teina otrice
precizno jednaka teini rukohvata, teina celog oruja sigurno ispod
etrdeset unci. Izrada rukohvata i nakrsnice jednostavna ali elegantna.
I drugi ma, sline duine i teine, srebrn. Delimino, naravno.
elina sr okovana srebrom, otrice su takoe eline, isto srebro je
previe meko da bi se naotrilo. Na nakrsnici i itavom duinom otrice
runski znaci i glifovi, za koje moji eksperti smatraju da je nemogue
deifrovati ih, ali da su nesumnjivo magini.

 Precizan opis. Geraltu je lice bilo kao od kamena. Kao da si video

maeve.
Zato to ih i jesam video. Doneli su mi ih i ponudili da kupim.
Posrednik, koji predstavlja interese sadanjeg vlasnika, osoba besprekorne
reputacije i koju lino poznajem, jemio mi je da su maevi nabavljeni
legalnim putem, da potiu s nalazita u Fen Karnu, drevne nekropole u
Sodenu. U Fen Karnu su iskopali bezbroj dragocenosti i artefakata, pa zato
u sutini nije bilo osnova da se dovodi u pitanje verodostojnost. Ja sam
ipak sumnjao. I nisam kupio maeve. Slua li me, vee?
Napeto. ekam zakljuak. I detalje.
Zakljuak je sledei: neto za neto. Detalji kotaju. Informacija ima
etiketu s cenom.
Pa zna brecnu se Neven. Ja kod tebe zbog starog prijateljstva, s
prijateljem na muci...
Posao je posao prekinu ga Piral Prat. Kazao sam, informacija koju
posedujem ima svoju cenu. Ako hoe da sazna neto o sudbini svojih
maeva, vee iz Rivije, mora platiti.
Koja je cena na etiketi?
Prat izvue ispod ruha veliku zlatnu monetu i urui je ogropatuljku.
Ovaj je pak bez vidnog napora, slomi meu prstima kao da je ajni koluti.
Geralt odmahnu glavom.
Banalnost na nivou vaarskog pozorita procedi. Da mi pola
monete, a neko e se, nekada, moda ak za nekoliko godina, pojaviti s
drugom polovinom. I zatraiti da ispunim njegovu elju. Koju u morati
bezuslovno da ispunim. Nita od toga. Ako je to trebalo da bude cena,
onda se neemo pogoditi. Causa finita. Idemo, Nevene.
Nije ti stalo da povrati maeve?
Ne toliko.
Pretpostavio sam. Ali nije bilo na odmet da pokuam. Dau ti drugu
ponudu. Ovoga puta nee odbiti.
Idemo, Nevene.
Izai e Prat pokaza pokretom glave ali na druga vrata. Ova.
Najpre e se skinuti. Ostae samo u dugim gaama.

Geraltu se inilo da kontrolie svoje lice. Sigurno se varao, jer

ogropatuljak naglo zaria i krenu prema njemu, podiui ape i smrdei za
dvojicu.
Ovo mora da je neka sprdnja Neven glasno izjavi, kao i obino,
junaan i jeziav dok stoji kraj veca. Tera egu s nama, Pirale. Zato
emo se sada oprostiti i izai. I to na ova ista vrata kuda smo i uli. Ne
zaboravi ko sam ja! Izlazim!
Ne bih rekao odmahnu glavom Piral Prat. To da nisi specijalno
mudar, ve smo davno ustanovili. Ali si za to da sada pokua da izae
premudar.
Kako bi istakao teinu efovih rei, ogropatuljak im pokaza stisnutu
pesnicu. Veliine lubenice. Geralt je utao. Ve due vreme je zagledao
dina, merkajui na njemu mesto osetljivo na udarac nogom. Poto je
izgledalo da ga bez udarca nogom nee zaobii.
No, dobro. Prat gestom ukroti telohranitelja. Popustiu malo,
pokazau dobru volju i elju za kompromisom. Danas se ovde okupila
itava lokalna industrijska i trgovaka elita, te finansijeri, politiari, plemii,
svetenstvo, ak i jedan knez, inkognito. Obeao sam im spektakl kakav
nisu videli, a veca u gaama sigurno nisu videli. Ali nek ide ivot,
napraviu mali ustupak: izai e go do pojasa. U zamenu za to, dobie
obeane informacije, i to odmah. Osim toga, kao bonus...
Piral Prat podie sa stola tabak papira.
Kao bonus, dvesta novigradskih korona. Za veevski penzijski fond.
Izvoli, to je ek na donosioca, u banci ankardijevih, za naplatu u svakoj
njihovoj filijali. I ta kae na to?
Zato pita? Geralt se namrti. Ve si mi, ini se, dao do znanja
da ne mogu da odbijem.
Dobro ti se ini. Kazao sam da ponuda ne moe da se odbije. Ali ona
je, po mom miljenju, obostrano korisna.
Nevene, uzmi ek. Geralt raskopa i skinu jaknu. Govori, Prate.
Ne radi to Neven jo vie poblede. Ili ti zna ta te tamo eka, iza
tih vrata?
Govori, Prate.
Kao to sam ve napomenuo presvetli se zavali na svom tronu
odbio sam da kupim maeve od posrednika. Ali poto je to bila, kao to

sam ve rekao, meni dobro poznata i poverljiva osoba, predloio sam

drugi, vrlo isplativ nain za njihovo unovavanje. Posavetovao sam ga da
ih sadanji vlasnik stavi na aukciju. U aukcijskoj kui brae Borsodi u
Novigradu. To je najvea i na najboljem glasu kolekcionarska aukcija, iz
celog sveta tamo dolaze ljubitelji rariteta, antikviteta, retkih umetnikih
dela, unikatnih proizvoda i svakojakih kurioziteta. Kako bi se dokopali
nekog fenomena za svoju kolekciju, ti udaci licitiraju kao sumanuti, razne
egzotine ekscentrinosti prolaze kod Borsodijevih za gotovo
astronomske sume. Nigde se ne moe skuplje prodati.
Govori, Prate. Vetac svue koulju. Sluam te.
Aukcije u kui Borsodijevih odvijaju se jednom u tri meseca. Najblia
e biti odrana u julu, petnaestog. Lopov e se zacelo pojaviti tamo s
tvojim maevima. Uz trunku sree, uspee da mu ih oduzme pre nego
to ih stavi na aukciju.
I to je sve?
To uopte nije malo.
Identitet kradljivca? Ili posrednika?
Ne znam identitet kradljivca prekinu ga Prat. A posrednika neu
otkriti. Posao je to, obavezuju nas zakoni, propisi i nita manje vane
uzanse. Izgubio bih obraz. Dosta sam ti otkrio, sasvim dovoljno za ono
to od tebe traim. Isprati ga u arenu, Mikita. A ti hodi sa mnom, Nevene,
i mi emo gledati. ta eka, vee?
Koliko sam shvatio, treba da izaem bez oruja? Nije dovoljno to
sam go do pojasa, ve moram da budem i goloruk?
Obeao sam gostima neto pojasni Prat, polako, kao detetu to
dosad nisu videli. Ve su viali veca s orujem.
Shvatam.
Naao se u areni, na pesku, u krugu obeleenom balvanima ukopanim
u zemlju, oblivenom svetlom brojnih lampiona obeenih na gvozdenim
ipkama. uo je krike, poklie, aplauze i zviduke. Video je nad arenom
lica, otvorena usta, uzbuene oi.
Pravo ispred njega, na suprotnom kraju arene, neto se pomae. I skoi.
Geralt je jedva stigao da sloi ruke u Znak Heliotropa. arolija odbi i
odbaci napadajuu betiju. Publika vrisnu u jedan glas.

Dvonogi dadevnjak podseao je na vivernu, ali bio je manji od nje,

veliine ovee doge. S druge strane, imao je znatno veu glavu nego
viverna. Mnogo zubatiju eljust. I dosta dui rep, pri vrhu tanak kao bi.
Dadevnjak je tim repom energino vitlao, istio njime pesak, sekao
balvane. Pognuvi glavu, ponovo skoi na veca.
Geralt je bio spreman, udari ga Znakom Arda i odbaci. Ali dadevnjak
je uspeo da ga oine vrhom repa. Publika ponovo zavriska. ene zapitae.
Vetac oseti kako mu na golom ramenu raste i otie valjak debeo kao
kobasica. Sada je znao zato mu je nareeno da se skine. Prepoznao je i
protivnika. To je bio vigilozaur, specijalno uzgajan, magijski mutiran
dadevnjak, koristili su ga za nadgledanje i zatitu. Stvar nije izgledala
najbolje. Vigilozaur se odnosio prema areni kao prema mestu koje mu je
povereno u zatitu. A Geralt je bio uljez kojeg je valjalo onesposobiti. A u
sluaju potrebe, eleminisati.
Vigilozaur napravi krug oko arene, otirui se o balvane, besno sikui.
I napade, brzo, ne ostavivi vremena za Znak. Vetac okretno odskoi iz
dometa zubate eljusti, ali nije uspeo da izbegne udarac repom. Osetio je
kako mu, pored prethodnog, poinje da otie drugi valjak.
Znak Heliotropa opet je blokirao napadajueg vigilozaura. Dadevnjak
je uz fijuk mlatarao repom. Geralt ulovi uhom promenu u fijuku, uo ju je
sekundu pre nego to ga je vrh repa ljusnuo preko lea. Bol ga ak oslepe,
a po leima mu potee krv. Publika je ludela.
Znaci su slabili. Vilgozaur je tako brzo kruio oko njega, da ga je vetac
jedva stizao. Polo mu je za rukom da izbegne dva udarca repom, trei nije
izbegao, opet je dobio u lopaticu i opet otrim vrhom. Krv je po leima
ve lila u potocima.
Publika je huala, gledaoci su se drali i poskakivali. Jedan se, kako bi
bolje video, jako nagnuo preko balustrade, oslanjajui se o elinu ipku s
lampionom. ipka se polomi i zajedno s lampionom ljusnu na arenu. ipka
se zabi u pesak, a lampion pade na vigilozaurovu glavu i buknu.
Dadevnjak ga zbaci, rasipajui naokolo kaskadu iskri, pa zaskia, trljajui
glavom o balvane arene. Geralt za tili as opazi priliku. Izvue ipku iz
peska, skoi iz kratkog zaleta i estoko nabi elezo u dadevnjakovu
lobanju. ipka je skroz prola. Vigilozaur se zakoprca, nepovezano vitlajui
prednjim apama pokuavao je da se rei gvoa to mu je builo mozak.
Konano je u nekoordinisanim skokovima grunuo o balvane i zario se u

drvo. Neko vreme se bacakao u grevima, noktima rio pesak i ibao

repom. Na kraju je prestao da se mie.
Zidovi su podrhtavali od poklia i aplauza.
Izaao je iz arene kada su spustili lestvice. Oduevljeni gledaoci opkolie
ga sa svih strana. Neko ga potapa po oteenom ramenu, jedva se suzdrao
da ga ne odvali po zubima. Mlada ena ga poljubi u obraz. Druga, jo
mlaa, obrisa mu krv s lea svilenom maramicom koju je odmah
odmotala, trijumfalno je pokazujui drugaricama. Druga, dosta starija,
skinu s izboranog vrata ogrlicu, pokuavala je da mu je urui. Zbog izraza
njegovog lica povue se u masu.
Zasmrdelo je na mous, a kroz svetinu se, poput broda kroz sargasume,
probijao ogropatuljak Mikita. Zaklonio je svojim telom veca i izveo ga.
Pozvani lekar je pregledao Geralta, stavio avove. Neven je bio vrlo
bled. Piral Prat spokojan. Kao da se nita nije dogodilo. Ali veevo lice
mora da je opet mnogo govorilo, poto je pourio s objanjenjem.
Uzgred budi reeno kaza on ona ipka, prethodno zaseena i
naotrena, pala je u arenu po mojoj naredbi.
Hvala to je pala tako brzo.
Gosti su bili na sedmom nebu. ak je i gradonaelnik Kopenrata bio
zadovoljan, prosto je blistao, a seronju je teko zadovoljiti, na sve mreka
nos, sumoran je kao bordel u ponedeljak ujutru. Ha, ve imam osigurano
mesto gradskog venika. A moda u sesti i na vie mesto, ukoliko... Da li
bi nastupio za nedelju dana, Geralte? U slinom spektaklu?
Samo ako vetac gnevno pomae bolno rame umesto vigilozaura
ti, Prate, bude u areni.
ali se, ha-ha. Jesi li uo, Nevene, kakav je aljivdija?
uo sam potvrdi pesnik, gledajui Geraltova lea i stiskajui zube.
Ali to nije bila ala, to je bilo sasvim ozbiljno. I ja ti, podjednako ozbiljno,
saoptavam da sveanost venanja tvoje unuke neu uveliati svojim
nastupom. Posle ovakvog tvog ophoenja prema Geraltu, moe da
zaboravi na to. Kao i na druge eventualne prilike, ukljuujui krtenja i
pogrebe. Samim tim i tvoj vlastiti.
Piral Prat ga pogleda, a u njegovim oima gmizavca neto zablesnu.
Ne iskazuje potovanje, pevau procedi. Ponovo ne iskazuje
potovanje. Trai lekciju u tom pogledu. Opomenu...

Geralt se priblii i stade pred njega. Mikita zasopta, podie pesnicu,

zasmrde na mous. Piral Prat mu gestom naredi da se smiri.
Gubi obraz, Prate ree vetac polako. Napravili smo dogovor,
klasino, prema pravilima i nita manje vanim uzansima. Tvoji gosti su
zadovoljeni spektaklom, a ti si stekao presti i perspektivu za funkciju u
gradskom veu. Ja sam dobio potrebnu informaciju. Neto za neto. Obe
strane su zadovoljene, pa sada treba da se rastanemo bez tuge i gneva.
Umesto toga, ti se hvata za pretnje. Gubi obraz. Idemo, Nevene.
Piral Plat blago poblede. Zatim im okrenu lea.
Imao sam elju dobaci preko ramena da vas ugostim na veeri.
Ali izgleda da se urite. Stoga vas pozdravljam. I budite sreni to vam
obojici dozvoljavam da nekanjeno napustite Revelin. Naime, navikao
sam da kanjavam nedostatak potovanja. Ali neu vas zadravati.
Vrlo ispravna odluka.
Prat se okrenu.
ta kae?
Geralt ga pogleda u oi.
Premda voli da misli drugaije, nisi specijalno mudar. Ali si za to
to si pokuao mene da zadri premudar.

Jedva da su proli karsno vrelo i doli do prvih kraj putnih topola, kad
Geralt zauzda konja i naulji uvo.
Idu za nama.
Sto mu gromova! Neven zakrguta zubima. Ko? Pratove
vucibatine?
Nije vano ko. Dalje, jai to bre moe do Keraka. Sakrij se kod
roaka. U samu zoru idi s ekom u banku. Potom emo se nai Kod
Krabe i Iglice.
A ti?
Ne brini se ti za mene.
Geralte...
Ne brbljaj, samo obodi konja. Pokret, leti!

Neven poslua, nagnu se u sedlu i primora konja na galop. Geralt se

okrenu, ekao je spokojno.
Iz mraka se pomolie jahai. est jahaa.
Vetac Geralt?
Taj sam.
Poi e s nama zahripta najblii. Samo bez gluposti, u redu?
Pusti voice, inae u te povrediti.
Bez gluposti! jaha povue ruku. I bez nasilja. Mi smo predstavnici
zakona i poretka. Nismo nikakve secikese. Dolazimo po nalogu kneza.
Kakvog kneza?
Saznae. Hajde s nama.
Poli su. Knez, priseao se Geralt, nekakav knez bio je gost u Revelinu,
inkognito, kako je Prat tvrdio. Stvari nisu izgledale ba najbolje. Kontakti
s kneevima retko su bili prijatni. I skoro nikad se nisu dobro zavravali.
Nisu otili daleko. Samo do krme na raskrsnici koja je mirisala na dim
i bletala od svetiljki s prozora. Uli su u kafansku prostoriju koja je bila
gotovo prazna, ako ne raunamo nekoliko trgovaca na kasnoj veeri. Ulaz
u alkovu uvala su naoruana dvojica u plavim platevima, identinim po
boji i kroju onima koje je nosila Geraltova eskorta. Uli su unutra.
Vaa kneevska visosti...
Izlazite. A ti sedi, vee.
Mukarac koji je sedeo za stolom nosio je plat nalik njegovoj vojsci, ali
je bio bogatije izvezen. Lice je zaklanjao kapuljaom. Nije morao. Uljanica
na stolu osvetljavala je samo Geralta, a zagonetni knez se krio u tami.
Video sam te u areni kod Prata kaza. Prizor je zaista bio
impozantan. Onaj skok i udarac odozgo, osnaen itavom teinom tela...
Iako je to bila samo nekakva ipka, elezo je prolo kroz lobanju adaje
kao kroz puter. Po mom miljenju, da je to bila, recimo, bojna rogatina ili
koplje, onda bi prola i kroz verinjau, moda ak i kroz lim... ta ti
misli?
Ve je kasna no. Kada me mui san, nikako ne mogu da mislim.
Mukarac iz tame frknu.
Onda da ne dangubimo. Preimo na stvar. Potreban si mi. Ti, vetac.
Za veevski posao. A tako se nekako udno sloilo da sam i ja tebi
potreban. Moda ak i vie...

 Ja sam kraljevi Ksander, knez Keraka. eznem, i to silno, da budem

Ksander Prvi, kralj Keraka. U ovom trenutku, na moju alost i na tetu
zemlje, kralj Keraka je moj otac, Belohun. Starac je jo u punoj snazi, moe
da kraljuje, pu-pu, pomeri se s mesta, jo dvadeset godina. Nemam niti
vremena, niti elje da ekam tako dugo. Ma! ak i ako bih ekao, nisam
uopte siguran u sukcesiju, matorac u svakom trenutku moe da odredi
drugog naslednika trona, ima obimnu kolekciju potomaka. I upravo sada
se sprema da zane novog, za praznik Lama isplanirao je kraljevsku
svadbu uz pompu i rasko koje ova zemlja ne moe sebi da priuti. On,
cicija koja zbog nude ide u park ne bi li utedeo emajl na nokiru, daje za
svadbenu gozbu brdo zlata. Ruinirajui riznicu. Ja u biti bolji kralj. Caka
je u tome to to odmah elim biti. to je pre mogue. I za to si mi ti
potreban.
U sklopu usluga koje pruam nema izvravanja dvorskih prevrata.
Niti kraljeubistava. A vi ste jamano to imali na umu.
elim da budem kralj. Kako bih mogao to da postanem, moj otac
mora prestati to da bude. A moja braa moraju biti eliminisana iz sukcesije.
Kraljeubistvo plus bratoubistvo. Ne, kneevska visosti. Moram da
vas odbijem. ao mi je.
Nije istina kraljevi zarea iz tame. Nije ti ao. Jo ne. Ali bie ti
ao, obeavam.
Vi biste morali primiti na znanje da niemu ne vodi to to me
zastraujete smru.
Ko ovde govori o smrti? Ja sam kraljevi i knez, a ne ubica. Govorim
o izboru. Moja ili milost, ili nemilost. Uradi li ono to od tebe traim,
uivae u mojoj milosti. A ba ona ti je, veruj mi, preko potrebna. Sada,
kada se eka proces i presuda za finansijsku prevaru. Ima izgleda da e
narednih nekoliko godina provesti za veslom na galiji. Ti si, ini mi se,
mislio da si se ve izvukao? Da je tvoj postupak obustavljen, da e vetica
Nejd, koja se iz hira kree s tobom, povui tubu i gotovo? Grei. Iskaz
je dao Albert Smulka, upan iz Ansegisa. Taj iskaz te uvaljuje u nevolju.
Taj iskaz je laan.
To e biti teko dokazati.
Treba dokazati krivicu. A ne nevinost.
Dobar vic. Zaista smean. Ali ne bih se smejao da sam u tvojoj koi.
Baci pogled na ovo. Ovo su kraljevi baci na sto svitak papira

dokumenti. Posvedoeni iskazi, prie svedoka. Naselje izmar, unajmljeni

vetac, ubijena laukrota. Na fakturi sedamdeset korona, u stvarnosti je
isplaeno pedeset pet, viak podeljen po pola s lokalnim mastiljarom.
Varo Sotonin, ogroman pauk. Ubijen, sudei po raunu, za devedeset, a
u stvari, prema iskazu seoskog kneza, za ezdeset pet. U Tibergjenu je
ubijena harpija, fakturisano sto korona, u stvarnosti isplaeno sedamdeset.
I tvoji preanji izgredi i prevare: vampir iz zamka Petreltajn, koji uopte
nije postojao, a kotao je burgrafa okruglo hiljadu orena. Vukodlak iz
Gvameza, za sto korona toboe odmaijan i volebno odvukodlaen, vrlo
sumnjiv sluaj, jer je to neto prejeftino za takvo skidanje ini. Ehinops,
bolje rei, neto to si doneo lokalnom knezu u Martindelkampo i nazvao
ehinopsom. Gule s groblja kod naselja Zgragen, koje su kotale optinu
osamdeset korona, premda niko nije video leeve, jer su ih, ha-ha, spalile
druge gule. ta kae na to, vee? To su dokazi.
Varate se Geralt se spokojno usprotivi. To nisu dokazi. To su
isfabrikovane klevete, pritom neuspeno isfabrikovane. Nikada me nisu
unajmili u Tibergjenu. Za varo Sotonin ak nisam ni uo. Dakle, svi rauni
odande su javni falsifikati, nee biti teko to dokazati. A gule iz Zgragena
jesam ja ubio i, dabome, spalile su ih, ha-ha, druge gule, jer su takvi, a ne
drugaiji, ha-ha, gulski obiaji. A pokojnici sahranjeni na tamonjem
groblju od onda nisu uznemiravani i u prah se pretvaraju, jer su se preivele
gule odselile odande. A ostale besmislice sadrane u tim papirima ne elim
ni da komentariem.
Na osnovu tih papira kraljevi poloi ruku na dokumente protiv
tebe e biti pokrenut proces. On e trajati dugo. Da li e se dokazi pokazati
istinitim? Ko to moe znati? Kakva e na kraju biti presuda? A koga briga
za to? To nije vano. Vaan je smrad koji e se rairiti. A koji e se vui za
tobom do kraja tvog ivota.
Neki ljudi su te se gnuali nastavi ali bili su primorani da te toleriu
kao manje zlo, kao ubicu stvorova koji ih ugroavaju. Neki nisu mogli da
te podnesu kao mutanta, oseali su gaanje i abominaciju kao prema
neljudskom stvoru. Drugi su te se panino bojali i mrzeli te zbog svog
sopstvenog straha. Sve e to otii u zaborav. Glas o spretnom ubici i
reputacija zlog arobnjaka odletee s vetrom kao perje, bie zaboravljeni
gaenje i strah. Zapamtie te iskljuivo kao gramzivu lopurdu i mamiparu.
Onaj ko se jue bojao tebe i tvojih zaklinjalica, ko je skretao pogled, ko je
videvi te pljuvao ili sezao za amuletima, sutra e se grohotom nasmejati,

unue pajdaa laktom. Gledaj, ide vetac Geralt, ona bedna bitanga i
protuva! Ukoliko se ne prihvati zadatka koji u ti poveriti, unitiu te,
vee. Unitiu ti reputaciju. Ako mi ne uini uslugu. Odlui. Da ili ne?
Ne.
Nemoj da se uzda u to da e ti u bilo emu pomoi koneksije, Ferant
de Letenhov ili ria ljubavnica arobnica. Javni tuilac nee ugroziti
sopstvenu karijeru, a vetici e Kaptol zabraniti da se angauje u krivinim
delima. Niko ti nee pomoi kada te sudska maina uvue u svoje
zupanike. Naredio sam ti da odlui. Da ili ne?
Ne. Definitivno ne, milostivi knee. Ovaj to se sakrio u alkovi moe
sad da izae.
Na Geraltovo uenje, kraljevi prasnu u smeh. I udari akom o sto.
kripnue vratanca, a iz susedne alkove promoli se figura. Uprkos mraku,
poznata.
Dobio si opkladu, Ferante ree knez. Javi se sutra mom sekretaru
za dobitak.
Hvala vam, vaa kneevska milosti odgovori s blagim naklonom
Ferant de Letenhov, kraljevski javni tuilac ali prema opkladi sam se
ophodio iskljuivo kao prema simbolikoj kategoriji. Kako bih naglasio do
koje mere sam uveren u svoje argumente. Uopte mi nije bilo do novca....
Novac koji si osvojio prekinu ga knez za mene je isto samo
simbol, isti kao utisnut na njemu znak novigradske kovnice i profil
aktuelnog hijerarha. I znaj, obojica znajte, da sam i ja isto pobedio.
Povratio sam neto to sam smatrao nepovratno izgubljenim. Naime, veru
u ljude. Geralte iz Rivije, Ferant je bio apsolutno siguran u tvoju reakciju.
A ja sam, priznajem, mislio da je naivan. Bio sam ubeden da e
pokleknuti.
Svi su neto osvojili Geralt kiselo konstatova. A ja?
I ti si knez se uozbilji. Kai mu, Ferante. Objasni mu o emu je
bila re.
Njegova visost, ovde prisutni knez Egmund pojasni tuilac hteo
je da se na neko vreme otelotvori u Ksandera, svog mlaeg brata. Kao i,
simbolino, u ostalu brau, pretendente na tron. Knez je sumnjao da e
Ksander, ili neko drugi od potomaka, da bi doao do trona, poeleti da se
poslui vecem dok mu je pri ruci. Stoga smo doneli odluku da tako
neto... insceniramo. I sada znamo da kada bi do toga zaista dolo... Ako

bi ti neko zaista dao neastan predlog, ti ne bi naseo na kneevsku milost.

I da se nee uplaiti pretnji, niti ucene.
Razumem vetac klimnu glavom. Odajem potovanje talentu.
Knez se savreno uiveo u ulogu. Nisam osetio glumaku igru u tome kako
je govorio o meni, u miljenju koje je imao o meni. Sasvim suprotno.
Osetio sam samo iskrenost.
Maskarada je imala svoj cilj Egmund prekinu neugodnu tiinu.
Postigao sam ga i ne pomiljam da se pred tobom pravdam. A korist e i
ti imati. Finansijsku. Ba zato stvarno nameravam da te unajmim. I da
bogato platim za tvoje usluge. Kai mu, Ferante.
Knez Egmund ree tuilac plai se atentata na svog oca, kralja
Belohuna, do kojeg moe doi tokom kraljevske svadbe planirane za
praznik Lama. Knez bi bio spokojniji kada bi o bezbednosti kralja tada
brinuo... ko drugi nego vetac. Da, da, ne prekidaj me, znamo da veci nisu
uvari, niti telohranitelji, da je smisao njihovog postojanja zatita ljudi od
opasnosti koje im prete od strane volebnih, natprirodnih i neprirodnih
udovita...
Tako je sudei po knjizi knez ga nestrpljivo prekinu. Bivalo je
raznih stvari u ivotu. Vece su unajmljivali za odbranu karavana koji su
putovali kroz pustoi i gutare uzavrle od nemani. Deavalo se, ipak, da su
umesto udovita trgovce napadali pljakai, a veci nisu bili spremni da
se uhvate u kotac s njima. Imam osnova da strepim da tokom kraljevske
svadbe mogu napasti... basilisci. Hoe li se prihvatiti odbrane od basiliska?
Zavisi.
Od ega?
Od toga da li inscenacija i dalje traje. I da nisam ba ja objekat naredne
provokacije. Nekog od ostale brae, na primer. Kladim se da talenat za
izvrsnu realizaciju uloge nije retkost u porodici.
Ferant se prenu. Egmund tresnu pesnicom o sto.
Ne prelazi granicu zarea. I ne zaboravljaj se. Pitao sam da li e
se prihvatiti. Odgovori!
Mogao bih Geralt klimnu glavom da se prihvatim zatite kralja
od hipotetikih basiliska. Naalost, u Keraku su mi pokrali maeve.
Kraljevske slube jo nisu uspele da nalete na trag kradljivca i verovatno
ne ine mnogo u tom pravcu. Bez maeva neu moi nikoga da odbranim.
Stoga vas moram odbiti iz objektivnih razloga.

 Ukoliko se radi samo o maevima, onda nee biti problema.

Povratiemo ih. Zar ne, gosn tuioe?
Apsolutno.
Vidi i sam. Kraljevski javni tuilac apsolutno potvruje. Pa kako e
biti?
Najpre da ja povratim maeve. Apsolutno.
Ba si tvrdoglav tip. Ali neka ti bude. Napominjem da e dobiti platu
za svoje usluge i uveravam te da me nee oceniti kao krticu. A to se tie
drugih pogodnosti, neke e odmah dobiti, u neku ruku kao avans, kao
dokaz moje dobre volje. Tvoj postupak u sudu moe ve smatrati
obustavljenim. Formalnosti moraju da se ispotuju, a birokratija nema
pojma ta je urba, ali ve moe sebe da smatra osobom slobodnom od
sumnji i koja ima slobodu kretanja.
Neizmerno sam zahvalan. A iskazi i fakture? Leukrota iz izmara,
vukodlak iz Gvameza? ta je s dokumentima? Onim dokumentima kojima
se knez posluio kao... pozorinim rekvizitima?
Dokumenti e Egmund ga pogleda u oi privremeno ostati kod
mene. Na bezbednom mestu. Apsolutno.

Kada se vratio, zvono kralja Belohuna je oglasilo pono.

Koral, treba joj odati priznanje, videvi njegova lea sauva uzdranost
i smirenost. Umela je da se kontrolie. ak joj se ni glas nije promenio.
Gotovo da se nije promenio.
Ko ti je to uinio?
Vigilozaur. Dadevnjak...
Dadevnjak ti je stavio te avove? Dozvolio si dadevnjaku da te ije?
avove je stavio lekar. A dadevnjak...
Doavola s dadevnjakom! Mozaik! Skalpel, makazice, pinceta! Igla i
ketgut! Eliksir Pulchellum! Uvarak od aloje! Unguentum ortolani! Tampon i
sterilisan zavoj! I pripremi oblogu od meda i slaice! Mrdaj, devojko!
Mozaik se razmaha u tempu dostojnom divljenja. Lita se spremila za
operaciju. Vetac je sedeo i trpeo u tiini.

 Lekarima koji se ne razumeju u magiju procedi arobnica, stavljajui

avove ipak treba zabraniti da obavljaju praksu. Da predaju na
univerzitetu svakako. Da zaivaju posmrtne ostatke nakon obdukcije
da. Ali ne treba ih putati na ive pacijente. Ali to sigurno neu doekati,
sve ide u suprotnom smeru.
Ne lei samo magija Geralt se odvai na miljenje. A neko mora
da lei. Ima aica specijalizovanih magova iscelitelja, a obini arobnjaci
ne ele da lee. Nemaju vremena ili smatraju da nije vredno.
S pravom tako smatraju. Posledice prenaseljenosti mogu biti fatalne.
ta je to? To ime se zanima?
Vigilozaur je time bio oznaen. Bilo mu je vrsto privreno za kou.
Strgao si to s njega kao zasluen pobedniki trofej?
Strgao sam kako bih ti pokazao.
Koral se zagleda u ovalnu mesinganu plaketu veliine dejeg dlana. I
znak otisnut na njoj.
Zanimljiv sticaj okolnosti ree ona, prilepljujui mu na lea oblogu
od slaice. Uzevi u obzir injenicu da ti ba namerava da poe tamo.
Nameravam? Ah, da, istina, zaboravio sam. Tvoji konfrateri i njihovi
planovi u vezi sa mnom. Da li bi se ti planovi konkretizovali?
Nikako drukije. Primila sam poruku. Pozvan si da doe u zamak
Risberg.
Pozvan sam, kako dirljivo. U zamak Risberg. Rezidencija slavnog
Ortolana. Pretpostavljam da poziv ne mogu da odbijem.
Ne bih ti savetovala. Zamolili su da doe hitno. Uzevi u obzir tvoje
ozlede, kada e moi da krene?
Uzevi u obzir ozlede, ti mi kai. Lekarko.
Kazau. kasnije... A sada... Nee te biti neko vreme, nedostajae mi...
Kako se sada osea? Da li e moi... To je sve, Mozaik. Idi u svoju sobu
i ne smetaj nam. ta je trebalo da znai taj osmeh, devojuro? Treba li da
ti ga zamrznem na ustima zauvek?

Interludijum
Neven, Pola veka poezije
(fragment koncepta, tekst koji nikada nije uao u zvanino izdanje)
Uistinu, vetac mi je mnogo dugovao. Svakim danom sve vie.
Poseta Piralu Pratu u Revelinu zavrila se, kao to znate, burno i krvavo,
ali je ipak donela i neku dobit. Geralt je naleteo na trag kradljivca svojih
maeva. U neku ruku mojom zaslugom, zato to sam ja, zahvaljujui svojoj
dovitljivosti, usmerio Geralta ka Revelinu. A sutradan sam ja, a ne neko
drugi, opremio Geralta novim orujem. Nisam mogao da gledam kako ide
bez oruja. Kazaete da vetac nikada ne ide bez oruja? Da je to mutant
uveban za svaku vrstu borbe, dva puta snaniji i deset puta bri od
normalnog oveka? Koji za tren oka bavarskom hrastovom daskom
obara na zemlju trojicu naoruanih dripaca? Da povrh toga vlada magijom,
svojim Znacima, koji uopte nisu loe oruje? Istina. Ali ma je ma. Stalno
mi je ponavljao jedno te isto, da se bez maeva osea kao da je nag. Zato
sam ga opremio maem.
Prat nam se, kao to ve znate, obojici finansijski oduio, ne ba
dareljivo, ali opet... Kao to mi je Geralt naloio, sutradan ujutru sam sa
ekom pohitao u filijalu ankardijevih. Dao sam ek za naplatu. Stojim,
osvrem se. I vidim da me neko paljivo posmatra. ena, ne odve stara,
ali ni previe mlada, u otmenoj i elegantnoj odei. Ne udi me ushien
enski pogled, dosta ena nalazi da im je moja muka i predatorska lepo ta
neodoljiva.
ena iznenada prilazi, predstavlja se kao Etna Asider i kae da me zna.
Jaka mi senzacija, mene svi znaju, slava me pretie kuda god da se uputim.
Stigla je do mene vest kae o ravoj zgodi koja je zadesila tvog
druga, gosn pesnie, veca Geralta iz Rivije. Znam da je izgubio oruje i
da mu je novo hitno potrebno. Takoe znam koliko je teko nai dobar
ma. Situacija je takva da ja raspolaem takvim maem. Od pokojnog
mua, bogovi da mu duu proste. Ba sam svratila u banku da mi unove
taj ma, jer ta e udovici ma? Banka je procenila ma i hoe da ga prime

u komision. Ali meni je hitno potreban gotov novac, poto moram

pokojnikove dugove poplaati, inae e me rastrgnuti poverioci. Stoga...
Nakon tih rei ena uzima navlaku od damasta i odmotava ma iz nje.
udo, kaem vam. Lagan kao pero. Korice fine i elegantne, rukohvat od
guterove koe, nakrsnica pozlaena, na seivu jaspis kao golubije jaje.
Vadim iz korica i ne verujem svojim oima. Na otrici, tik iznad nakrsnice,
ig u obliku sunca. A odmah tu inskripcija: Bez razloga ne vadi, bez asti
ne vraaj. to znai da je seivo kovano u Nilfgardu, u Viroledi, mestu
koje je irom sveta poznato po oruarskim kovanicama. Dodirujem
otricu jagodicom palca kao britva, kaem vam.
Nikako ne pokazujem da mi nije svraka mozak popila, ravnoduno
gledam kako se bankarski slubenici vrzmaju, a nekakva bakica polira
mesingane kvake.
Banka ankardijevih je ree udovica procenila ma na dvesta
korona. U komisionu. Ali, ako je za gotovinu na ruke, dau za sto pedeset.
Ho, ho ja ti na to. Sto pedeset je dak novca. Za toliko mogu
kuu da kupim. Ako je mala. I u predgrau.
Ah, gosn Nevene ena kri ruke, suze roni. Podsmevate mi se.
Vi ste okrutan ovek, tako se ophodite prema udovici. Ali poto sam u
kripcu, nek vam bude: za sto.
I tako sam ja, dragi moji, reio veev problem.
Pojurim Kod Krabe i Iglice, Geralt ve sedi tamo, nad kajganom s
bekonom, ha, sigurno je kod rie vetice za doruak opet bio sir i vlaac.
Prilazim i tres! ma na sto. Kako se zabezeknuo. Baci kaiku, vadi
oruje iz korica, gleda. Lice mu kao od kamena. Ali ja sam se navikao na
njegove mutacije, znam da njega nee emocije. Makar bio, ne znam,
ushien i srean, ne doputa da se primeti.
Koliko si dao za to?
Hteo sam da odgovorim da to nije njegova stvar, ali sam se na vreme
setio da sam to platio njegovim sopstvenim novcem. Stoga sam priznao.
On mi stisnuo ruku, re nije kazao, izraz lica nije promenio. Takav je.
Jednostavan, ali iskren.
I govori mi da odlazi. Sam.
eleo bih da predupredi moje prigovore ostane u Keraku. I da
ovde dri otvorene oi i ui.

Ispriao je ta se jue dogodilo, o svom nonom razgovoru s knezom

Egmundom. A sve vreme se igrao viroledskim maem, kao dete novom
igrakom.
Ne planiram da zakljui on sluim knezu. Niti da uestvujem u
avgustovskoj kraljevskoj svadbi u svojstvu telohranitelja. Egmund i tvoj
roak su uvereni da e uskoro uhvatiti kradljivca mojih maeva. Ne delim
njihov optimizam. I to mi, u sutini, ide na ruku. Egmund bi me imao u
aci da ima moje maeve. Radije bih da sam epam kradljivca, u
Novigradu, u julu, pre aukcije kod Borsodijevih. Povratiu maeve i vie
se neu pojaviti u Keraku. A ti, Nevene, dri jezik za zubima. Niko ne sme
da sazna ono to nam je rekao Prat. Niko. Ukljuujui tvog roaka javnog
tuioca.
Zakleo sam se da u utati kao zaliven. On me je pak udno gledao.
Kao da nije posve verovao.
A poto svata moe da se desi nastavi moram imati rezervni plan.
Zato bih eleo da to vie znam o Egmundu i njegovim potomcima, o
svim potencijalnim pretendentima na tron, o samom kralju, o celoj
kraljevskoj porodici. eleo bih da znam ta nameravaju i smiljaju. Ko dri
iju stranu, koje frakcije su tu aktivne i tako dalje. Shvata?
Pretpostavljam ja na to da u to nee da mea Litu Nejd. I
smatram da je to ispravno. Riokosa lepotica se sigurno odlino snalazi u
stvarima koje te interesuju, ali previe toga je vezuje s ovdanjom
monarhijom da bi se odluila na dvostruku lojalnost, to je pod jedan. Pod
dva, nemoj da joj govori da e ubrzo nestati i da se vie nee pojaviti.
Zato to reakcija moe biti estoka. arobnice, kao to si ve uspeo da
proveri u praksi, ne vole kada neko nestaje.
U pogledu ostalog dao sam re moe raunati na mene. Ui i oi
e mi biti u pripravnosti i uperene gde treba. Ve sam upoznao ovdanju
kraljevsku porodicu i dosta sam se, takoe, nasluao glasina. Milostivo
vladajui Belohun stekao je brojno potomstvo. Vrlo esto i lako je menjao
ene, im bi ugledao novu, stara bi prigodno naputala ovaj svet, udnom
voljom sudbine iznenada bi onemoala, a medicina bi bila bespomona u
njenom sluaju. Kralj na taj nain do dana dananjeg ima etiri zakonita
sina, svaki od druge majke. Mnotvo kerki ne raunam, budui da ne
mogu da pretenduju na tron. Takoe, ne raunam kopilad. Vredi, ipak,
napomenuti da sva znaajna mesta i funkcije u Keraku zauzimaju muevi

kerki, roak Ferant je izuzetak. A nevenani sinovi upravljaju trgovinom

i industrijom.
Vetac, posmatram, paljivo slua.
etiri zakonita sina su, po starosnom redosledu priam dalje
prvoroeni, ne znam ime, na dvoru nije doputeno da se pominje, nakon
svae s ocem otiao je i izgubio mu se svaki trag, niko ga vie nije video.
Drugi, Elmer, umno je bolestan pijanac koga dre zatvorenog, toboe je
to dravna tajna, ali u Keraku je svako zna. Realni pretendenti su Egmund
i Ksander. Mrze se, a Belohun to veto odigrava, obojicu dri u stalnoj
neizvesnosti, a kad je re o sukcesiji, esto ima obiaj da demonstrativno
favorizuje i mami obeanjima nekog od kopiladi. A sada se uka da je
krunu obeao sinu kojeg je dobio s novom enom, ba onom s kojom e
se zvanino venati na Lama.
Roak Ferant i ja govorim dalje ipak mislimo da su to prazna
obeanja, kojima stari lisac misli da nagovori mladu devojku na arolije
kreveta. Da su Egmund i Ksander jedini realni naslednici trona. A ukoliko
to bude iziskivalo coup detat, onda neka to uini neko od njih dvojice.
Upoznao sam obojicu preko roaka. Obojica su... stekao sam takav
utisak... klizava kao govno u majonezu. Ako zna ta time elim da kaem.
Geralt potvrdi da zna, da je i sam stekao takav utisak razgovarajui s
Egmundom, samo to nije to umeo podjednako lepo da pretoi u rei.
Potom se duboko zamisli.
Uskoro u se vratiti najzad progovara. A ti ovde delaj i motri na
stvari.
Pre nego to se oprostimo ja na to budi drug, ispriaj mi neto
malo o uenici tvoje volebnice. Onoj zalizanoj. Ona je pravi pupoljak
rue, malice poradi oko njega, a on se prekrasno rascveta. Zato sam
naumio da se ja posvetim...
A njemu se tu lice izmeni. I tako grunu pesnicom o sto da su krigle
poskoile.
Dri ape podalje od Mozaik, muzikantu tako on meni, bez trunke
respekta. Izbaci je sebi iz glave. Zar ne zna da je uenicama arobnica
strogo zabranjen ak i najneviniji flert? Koral e je za najmanji takav
prestup oceniti kao nedostojnu uenja i poslae je u kolu, a to je za
uenicu strana kompromitacija i gubitak obraza, uo sam i za samoubistva
na toj osnovi. A s Koral nema ale. Nema smisla za humor.

Hteo sam da ga posavetujem da pokua da je zagolica kokoijim perom

po urezu na zadnjici, takav zahvat e razveseliti i najveu namorku. Ali
sam preutao, jer ga poznajem. Ne podnosi da se nepromiljeno govori o
njegovim enama. ak i onim za jednu no. Stoga sam se zakleo u ast da
u estitost zalizane polaznice precrtati s dnevnog reda i da ak neu ni
oijukati.
Ako ti je ba toliko zapelo on na to, razveselivi se, na rastanku
znaj da sam u ovdanjem sudu upoznao jednu advokaticu. Izgledala mi je
kao da je raspoloena. Njoj se udvaraj.
Kako duhovito. ta, treba da evim sudstvo?
Ali s druge strane...

Interludijum
Mnogopotovana gospoa
Lita Nejd
Kerak, Gornji grad
Vila Ciklama
Zamak Risberg, 1. jul 1245. p. R.
Draga Koral,
Nadam se da e te moje pismo zatei u dobrom zdravlju i raspoloenju.
I da se sve odvija po tvojoj zamisli.
urim da te obavestim da se vetac zvani Geralt iz Rivije konano
pojavio u naem zamku. Odmah po dolasku, za manje od sat vremena,
pokazao se kao iritantno nesnosan i uspeo je da okrene protiv sebe
apsolutno sve, ukljuujui uvaenog Ortolana, osobu koja moe vaiti za
otelotvorenje dobronamernosti i svakome naklonjenu. Kako se
ispostavilo, miljenja koja krue o toj individui nisu ni u najmanjoj meri
preterana, a antipatija i neprijateljstvo s kojima se ovaj svuda sree imaju
svoje duboko opravdanje. Ali za ono za ta mu ipak treba odati ast, ja u
biti prvi koji e to i uiniti, sine ira et studio. Ta individua je profesionalac u
svakom pogledu i u svom fahu apsolutno pouzdana. Izvrava ono ega se
prihvati, ili pada pokuavajui da izvri, sumnje ne moe biti.
Prema tome, cilj naeg poduhvata treba smatrati ostvarenim, uglavnom
zahvaljujui tebi, draga Koral. Zahvaljujemo ti se za trud, uvek emo ti biti
duni za to. A posebno ima moju zahvalnost. Kao tvoj stari prijatelj, koji
pamti ono to nas je vezivalo, vie nego drugi razumem tvoje odricanje.
Shvatam kako si morala da trpi blizinu ove individue koja je ipak
konglomerat mana koje ti ne podnosi. Cinizam proistekao iz dubokih
kompleksa, naroguena i introvertna priroda, neiskren karakter, primitivan
um, prosena inteligencija, monstruozna arogancija. Zaobii u injenicu
da ima prljave ruke i neuredne nokte kako te ne bih iritirao, draga Koral,

znam koliko mrzi takve stvari. Ali, kako kau, doao je kraj tvojim
patnjama, mukama i brigama, nita te vie ne spreava da okona odnose
s ovom individuom i prekine svaki kontakt s njim. Time e definitivno
staviti taku i odupreti se lanim klevetama koje ire zli jezici to od tvoje
prividne i lane ljubaznosti prema vecu otvoreno pokuavaju da stvore
jeftinu romansu. Ali dosta vie o tome, ta stvar nije vredna razmatranja.
Bio bih najsreniji ovek na svetu, draga Koral, kada bi htela da me
poseti u Risbergu. Ne moram rei da je dovoljna jedna tvoja re, jedan
gest, jedan osmeh, da dotrim kod tebe koliko me noge nose.
S dubokim potovanjem tvoj,
Pineti
P. S. Zli jezici koje sam spomenuo suponiraju da tvoja naklonost prema
vecu proizlazi iz tvoje elje da nervira nau konfraterku Jenefer, navodno
jo uvek zainteresovanu za veca. Zaista je alosna naivnost i neznanje tih
spletkaroa. Ipak je opte poznato da je Jenefer u strasnoj vezi s izvesnim
mladim preduzetnikom iz juvelirske brane, a za veca i njegove prolazne
flertove briga ju je koliko i za lanjski sneg.

Interludijum
Mnogopotovani gospodin
Algernon Gvinkamp
Zamak Risberg
Ex urbe Kerak,
die 5 mens. Jul. anno 1245p. R.
Dragi Pineti,
Hvala ti za pismo, odavno mi nisi pisao, ta da se radi, oigledno nisi
imao o emu i nije imalo svrhe.
Dirnuta sam tvojom brigom za moje zdravlje i raspoloenje, kao i za to
da li se sve odvija po mojoj zamisli. Sa zadovoljstvom te obavetavam da
mi se sve odvija onako kako treba da se odvija, trudim se svim silama, pa
ipak je, kao to je poznato, svako sam kormilar svog broda. Znaj da ja svoj
brod vodim sigurnom rukom kroz olujne vetrove i grebene, visoko
uzdignute glave, koliko god oluja oko mene zahualo.
to se tie zdravlja, u sutini me slui. Fiziko kao i obino, psihiko
isto, odnedavno, otkad imam ono to mi je tako dugo nedostajalo. Koliko
mnogo mi je nedostajalo saznala sam tek kada je prestalo da mi nedostaje.
Drago mi je to va poduhvat, koji zahteva veevo uee, tei ka
uspehu, ponosom me ispunjava moj skromni udeo u poduhvatu.
Meutim, uzalud tuguje, dragi Pineti, mislei da je to bilo povezano s
odricanjima, patnjama, mukama i brigama. Nije bilo toliko loe. U sutini,
Geralt jeste pravi konglomerat mana. Otkrila sam kod njega ipak sine ira
et studio i vrline. Povelike vrline, uveravam te, mnogi bi se zbunili da
znaju. I mnogi bi mu pozavideli.
Svi smo se navikli na glasine, traeve, saaptavanja i intrige o kojima si
pisao, dragi Pineti, i znamo kako da izaemo na kraj s njima, a recept je
prost: zanemariti ih. Zacelo se sea glasina o tebi i Sabrini Glevisig u

vreme kada nas je neto toboe vezivalo? Zanemarila sam ih. Sada tebi
savetujem isto.
Bene vale,
Koral
P. S. Preokupirana sam poslom. Na eventualni susret izgleda mi nemogu
u doglednoj budunosti.

Po raznim zemljama tumaraju, a sklonosti i udi njihove nalau im

da odbace potinjenost svakojaku. Znai to da vlast nikakvu, ni ljudsku
ni boansku, ne priznaju, da nikakve zakone i pravila ne tuju, da
nikome i niemu poslunost ne duguju i sebe nekanjivima smatraju.
Budui po prirodi varalice, ive od vradbina kojima narod prost
obmanjuju, slue za pijune, kolportiraju lane amulete, prevarantske
medikamente, napitke i narkotike, bave se i kuplerajem, to jest cure
bestidne podvode radi neasnog uivanja onih to plaaju. Kad ih beda
zadesi, prosjaenja se ne stide, niti uputanja u krau uobiajenu, ali
drai su im varanje i podvala. Obmanjuju naivne, tobo ljude brane,
tobo radi njihove bezbednosti udovita ubijaju, ali i to je davno
dokazano, na radost sopstvenu to ine, jer ubistvo je za njih zabava
prvoklasna. Pripremajui se za akcije svoje, nekakve maije volebne
ine, ali to je samo varka za oi posmatraa. Svetenici poboni zaas tu
obmanu i opsenarstvo otkrie, zbunivi te sluge avolje to se vecima
zovu.
Anonim, Monstrum ili opisanije veca

Deveto poglavlje
Risberg nije izgledao ni zastraujue, ni impozantno. To vam je zamak
kakvih je mnogo, srednje veliine, spretno uglavljen u strme planinske
padine, prislonjen uz urvinu, svetlim bedemom kontrastiran s venim
zelenilom smrekove ume, nad vrhovima drvea izdignut krovovima dveju
etvorougaonih kula, jedne vie, druge nie. Bedem koji opasuje zamak,
kako se izbliza inilo, nije bio previe visok niti ovenan krenelacijom, a
kulice smetene na uglovima i iznad kapije imale su vie dekorativan nego
odbrambeni karakter.
Put koji se uvijao oko brda nosio je tragove intenzivnog korienja.
Zato to je i bio korien, i to vrlo intenzivno. Ubrzo je vetac morao da
pretie kola, koije, pojedinane jahae i peake. Mnogo putnika ilo je i iz

suprotnog smera, iz pravca zamka. Geralt je nasluivao svrhu putovanja.

Bio je u pravu, poto se ispostavilo da je jedva izaao iz ume.
Ravan vrh brda pod kurtinom bedema zauzimalo je mestace
konstruisano od drveta, trske i slame itav kompleks manjih i veih
graevina i nadstrenica, okruen plotom i ogradama za konje i inventar.
Otuda je dopirala vreva i vladalo dosta ivo kretanje, ba kao na bazaru ili
vaaru. To je i bio vaar, bazar, velika pijaca, samo to se tu nije trgovalo
ivinom, ribom i povrem. Roba ponuena kod zamka Risberg bila je
magija amuleti, talismani, eliksiri, opijati, filteri, dekokti, ekstrakti,
destilati, konkokcije, tamjan, eterina ulja, prakovi i masti, a uz to i razni
praktini, zaarani predmeti, orua, pokustvo, ukrasi, pa ak i igrake za
decu. Upravo taj asortiman je tu dovlaio gomilu muterija. Bilo je
potranje, a bilo je i ponude oito je bilo da biznis ide kao podmazan.
Put se ravao. Vetac poe putem to je vodio ka kapiji zamka, znatno
manje utabanim od drugog, to je usmeravao interesente na trnicu.
Preao je preko poploanog prilaza kapiji, sve vreme idui kroz palir
menhira specijalno tu postavljenih, veinom znatno viih nego to je on
na konju. Ubrzo ga je doekao kapidik karakteristian vie za palatu nego
za zamak, s ukraenim pilasterima i frontonom. Veev medaljon snano
zadrhta. Ukljeva zarza, lupnu potkovicom o kaldrmu i stade kao ukopana.
Podaci i svrha posete.
Podie glavu. kripav i odjekujui, ali nesumnjivo enski glas dopro je
iz, kako se inilo, iroko otvorenih usta harpijine glave predstavljene na
timpanonu. Medaljon je podrhtavao, kobila je frktala. Geralt oseti
udnovat pritisak na slepoonicama.
Podaci i svrha posete ponovo se razlee iz rupe u reljefu. Malo
glasnije nego prethodni put.
Geralt iz Rivije, vetac. Oekuju me.
Harpijina glava ispusti zvuk nalik trubljenju. Nestade magija koja je
blokirala portal, pritisak na slepoonicama momentalno popusti, a kobila
bez pourivanja krenu napred. Kopita su lupkala po kamenju.
Iz portala je izaao na klaustrima opasan cul-de-sac. Smesta su k njemu
pritrala dvojica sluga, momci u praktinoj mrkoj odei. Jedan se
pozabavio konjem, a drugi je posluio kao vodi.
Ovuda, gospodine.
Kod vas je uvek ovako? Ovakva uurbanost? Tamo ispred zamka?

 Ne, gospodine sluga baci na njega poplaen pogled. Samo sredom.

Sreda je pijani dan.
Na arkadnom vencu narednog portala video se kartu, a na njemu
sledei bareljef, sigurno isto tako magian. Na njemu je bila predstavljena
eljust amfisbene. Portal je zatvarala dekorativna i solidna reetka, koja se
ipak lako i glatko otvorila kad ju je sluga gurnuo.
Drugo dvorite bilo je znatno vee povrine. I tek odatle je bilo mogue
valjano proceniti zamak. Kako se ispostavilo, pogled iz daljine bio je vrlo
varljiv.
Risberg je bio znatno vei nego to bi se inilo na prvi pogled. Naime,
mono se utiskivao u planinsku strminu, urezivao se u nju kompleksom
zgrada, nedovrenih i prljavih zdanja kakva se obino nisu sretala u
arhitekturi zamkova. Zgrade su izgledale kao fabrike i verovatno su to i
bile. trali su iz njih, naime, dimnjaci i ventilacione cevi. Mogli su se
nanjuiti paljevina, sumpor, i amonijak, a moglo se osetiti i blago vibriranje
tla, dokaz rada nekakvih podzemnih maina.
Sluga frktanjem odvue Geraltovu panju s fabrikog kompleksa.
Naime, morali su ii na drugu stranu ka kuli zamka, onoj nioj,
uzdignutoj nad zgradama koje su bile klasinijeg, dvorskog karaktera.
I unutranjost se pokazala klasino dvorskom mirisalo je na prainu,
drvo, vosak i stare. Bilo je osvetljeno podno tavanice, trome poput riba
u akvarijumu, plivale su magine kugle okruene aureolama svetla,
standardno osvetljenje arobnjakih rezidencija.
Zdravo, vee.
Doekala su ga dva arobnjaka. Znao je obojicu, mada ne lino. Jenefer
mu je jednom pokazala Harlana Caru, zapamtio ga je poto je bio
verovatno jedini volebnik koji je brijao glavu. Algernona Gvinkampa,
zvanog Pineti, seao se iz Oksenfurta. S akademije.
Dobro doao u Risberg pozdravi ga Pineti. Radujemo se to si
hteo da doe.
Sprda se sa mnom? Nisam ovde svojom voljom. Ne bi li me
primorala da doem, Lita Nejd me je strpala u zatvor...
Ali te je kasnije iz njega izvukla prekinu ga Cara. I bogato
nagradila. Rekompenzovala je neprijatnosti s velikom, hmm, predanou.
Pria se da si s njom ve nekih nedelju dana u veoma dobrim... odnosima.

Geralt obuzda u sebi silnu elju da ga odalami po labrnji. Pineti je to

sigurno primetio.
Pax podie ruku. Pax, Harlane. Neemo da se svaamo. Okanimo
se pakosnih peckanja i zajedljivosti. Znamo da Geralt ima predrasude o
nama, uje se to u svakoj njegovoj rei. Znamo zato je to tako, znamo
kako ga je utukla afera s Jenefer. I reakcija sredine na tu aferu. Neemo to
spominjati. No, Geralt je profesionalac, umee da se izdigne iznad toga.
Umeu Geralt prizna oporo. Pitanje je da li u hteti. Preimo
najzad na stvar. Zato sam ovde?
Potreban si nam Cara ree suvo. Ba ti.
Ba ja. Treba li da se oseam poastvovano? Ili treba da ponem da
se bojim?
Slavan si, Geralte iz Rivije ree Pineti. Faktiki, opti konsenzus
je da su tvoja dela i podvizi spektakularni i dostojni divljenja. Na nae
divljenje, kao to i sam zakljuuje, ne moe specijalno da rauna, nismo
ba toliko orni da iskazujemo admiraciju, naroito ne nekome kao to si ti.
Ali umemo da prepoznamo profesionalizam i ukaemo potovanje
iskustvu. injenice govore za sebe. Rizikovao bih tvrdnjom, ti si
izvanredan... hmm...
Da?
Eliminator. Pineti pronae re bez muke, evidentno ju je ve ranije
imao pri ruci. Neko ko eliminie betije i udovita koja ugroavaju ljude.
Geralt nije komentarisao. ekao je.
A i na cilj, cilj arobnjaka, jeste dobrobit i bezbednost ljudi. Prema
tome, moemo govoriti o jedinstvu interesa. Povremeni nesporazumi ne
bi smeli to da zasene. Nedavno nam je to stavio do znanja vlasnik ovog
zamka. Koji je uo za tebe. I hteo bi lino da te upozna. Poeleo je to.
Ortolan.
Arhimajstor Ortolan. I njegovi najblii saradnici. Predstaviemo te.
Kasnije. Sluga e ti pokazati tvoje odaje. Osvei se nakon putovanja.
Odmori. Uskoro emo poslati po tebe.

Geralt je razmiljao. Priseao se svega to je ikada uo o arhimajstoru

Ortolanu. Koji je, po optem konsenzusu, bio iva legenda.

Ortolan je bio iva legenda, osoba neobino zasluna za volebniku

vetinu.
Njegova opsesija bila je popularizacija magije. Za razliku od veine
arobnjaka, smatrao je da su pogodnosti i koristi koje proizlaze iz
natprirodnih moi dune da budu na opte dobro i da slue jaanju
zajednike dobrobiti, komfora i sveopte sree. Svaki ovek, matao je
Ortolan, mora imati zagarantovan besplatan pristup maginim lekovima i
eliksirima. arobnjaki amuleti, talismani i svakojaki artefakti moraju biti
dostupni za sve, i to besplatno. Privilegija svakog stanovnika moraju biti
telepatija, telekineza, teleportacija i telekomunikacija. Kako bi to postigao,
Ortolan je stalno neto pronalazio. Odnosno radio je na pronalascima.
Neki su bili jednako legendarni kao i on.
Stvarnost je bolno verifikovala snove starog arobnjaka. Nijedan od
njegovih pronalazaka, iji je cilj bio irenje i demokratizacija magije, nije
otiao dalje od faze prototipa. Sve to je Ortolan izmislio, i to je u osnovi
trebalo da bude jednostavno, pokazivalo se kao strahovito komplikovano.
to je trebalo da bude masovno, pokazivalo se avolski skupo. Ortolan,
ipak, nije klonuo duhom, fijaska su ga ne obeshrabrivala ve podstrekivala
na dalje napore. Koji su vodili ka novom fijasku.
Sumnjalo se samom Ortolanu takva misao oigledno nikada nije
sinula da su pronalazaevi promaaji esto bili posledica obine sabotae.
Nije se tu radilo barem ne jedino o uobiajenoj zavisti arobnjakog
bratstva, o nevoljnosti da se popularizuje vetina koju su arobnjaci
preferirali da vide u rukama elite odnosno sopstvenim. Vie su se plaili
pronalazaka koji su imali ratni i ubilaki karakter. I s pravom su se plaili.
Kao i svaki pronalaza, Ortolan je imao periode fascinacije eksplozivnim
i zapaljivim materijalima, lumbardama, oklopnim kolima, samostrelima,
samoudarima i otrovnim gasovima. Uslov za dobrobit, argumentovao je
starac, jeste opti mir meu narodima, a mir se ostvaruje naoruanjem.
Najsigurnija metoda za spreavanje ratova jeste zastraivanje stranim
orujem; to je oruje stranije, to je mir sigurniji i dugotrajniji. Budui da

Ortolan nije navikao da slua argumente, unutar njegove pronalazake

ekipe pritajili su se saboteri koji su osujeivali opasne pronalaske. Gotovo
nijedan nije ugledao svetlost dana. Izuzev ozloglaenog mitraljeza, koji je
bio predmet brojnih anegdota. Bila je to vrsta telekinetikog arbalesta s
velikim koem za olovne kuglice. Mitraljez kako mu samo ime kae
trebalo je da mitraljira kuglicama u cilj, i to u itavim serijama. Prototip je,
zaudo, izaao van zidina Risberga, ak je i testiran u nekakvom okraju.
Meutim, sa alosnim rezultatom. Pitali su strelca koji se posluio
pronalaskom o efektivnosti oruja, a on je odgovorio da je mitraljez kao
njegova tata. Teak, ruan, potpuno beskoristan i dobar samo da se baci
u reku. Stari arobnjak se nije uzrujao kada su mu to ponovili. Mitraljez je
igraka, izjavio je navodno, on ve ima na stolu dosta naprednije projekte,
sposobne da masovno ranjavaju. On, Ortolan, oveanstvu e dati
dobroinstvo mira, makar najpre morao polovinu oveanstva da pobije.

Zidovi odaja u koju su ga odveli pokrivao je ogromni ilim, remek-delo

tkakog zanata, arkadijska verdura. ilim je ruio nemarno ispran trag
tenosti, koji je podseao na gigantsku lignju. Vetac zakljui da se neko
sasvim nedavno ispovraao na remek-delo tkakog zanata.
Za dugim stolom, koji je zauzimao sredinu odaje, sedelo je sedam
osoba.
Majstore Ortolane Pineti se blago pokloni dozvoli da ti
predstavim Geralta iz Rivije. Veca.
Ortolanov izgled nije zaudio Geralta. Smatralo se da je bio najstariji
ivi arobnjak. Moda je tako doista bilo, moda ne, ali ostala je injenica
da je Ortolan bio arobnjak koji je najstarije izgledao. Zato je i bilo toliko
udno to je upravo on, a ne neko drugi, bio pronalaza slavnog dekokta
od alraune, eliksira koji su arobnjaci koristili kako bi zaustavili proces
starenja. Sam Ortolan, kada je konano stvorio besprekorno delotvornu
formulu magine tenosti, nije imao od nje mnogo koristi, poto je ve
tada bio dosta starovek. Eliksir je spreavao starenje, ali nikako nije
podmlaivao. Zbog toga je Ortolan, premda je odavno koristio lek, i dalje
izgledao kao starkelja pogotovo u odnosu na konfratere: postarije
arobnjake koji su izgledali kao mukarci u najboljim godinama, i

arobnice smodene ivotom koje su izgledale kao devojurci. arobnice

odiue mladosti i lepote, kao i blago prosedi arobnjaci, iji su istinski
datumi roenja nestajali u tmini vekova, uvali su tajnu Ortolanovog
eliksira kao oi u glavi, a ponekad su ak negirali njegovo postojanje.
Ortolana su pak drali u uverenju da je eliksir svima dostupan, zahvaljujui
emu je oveanstvo praktino besmrtno i to ide uz to apsolutno
sreno.
Geralt iz Rivije ponovi Ortolan, guvajui u ruci pramen sede brade.
Dabome, dabome, uli smo. Vetac. Defensor, pria se, branitelj, ljudima
nosi spas od Zla. Smatra se prezervativom i antidotumom za svako jezivo
Zlo.
Geralt sloi skroman izraz lica i pokloni se.
Dabome, dabome... nastavi arobnjak, trzajui bradu. Znamo,
znamo. Kako bi ljude branio, sudei po tvrdnjama, snagu ne tedi,
mome, ne tedi. I odista je tvoje zanimanje estimacije dostojno, zanat
estimacije dostojan. Dobro doao u na zamak, drago nam je to te je
fatum ovamo doveo. Iako moda to ni sam ne zna, ali vratio si se kao
ptica u gnezdo... Dobro velim, kao ona ptica. Radujemo ti se i smatramo
da se i ti nama raduje. A?
Geralt je bio u problemu, nije znao kako da se obraa Ortolanu.
arobnjaci nisu priznavali forme utivosti i nisu ih oekivali od drugih.
Meutim, nije znao da li to prilii u prisustvu sedokosog i sedobradog
starca, uz to i ive legende. Umesto da progovori, ponovo se poklonio.
Pineti je zatim predstavio arobnjake to su sedeli za stolom. Geralt je
neke znao. Po uvenju.
Aksel Esparza, ire poznat kao Roavi Aksel, elo i obrazi su mu
faktiki bili prekriveni oiljcima od osipa, kako vele, nije ih uklanjao iz
istog inata. Blago prosed Majls Tretevi i neto vie prosed Stuko Zangenis
posmatrali su veca s umerenim interesovanjem. Interesovanje Birute
Ikarti, umereno lepe plavue, izgledalo je neto vee. Tarviks Sandoval,
pleat, po spoljanosti vitez pre nego arobnjak, gledao je u stranu, u ilim,
kao da se i on udio tragu i ispitivao otkud se on tu stvorio i ko je krivac.
Ortolanu najblie mesto zauzimao je, kako se inilo, najmlai meu
prisutnima. Sorel Degerlund, duge kose i, usled toga, poneto
feminiziranog tipa lepote.

 Mi isto tako progovori Birutai Ikarti elimo dobrodolicu

slavnom vecu, branitelju ljudi. Drago nam je to si tu, budui da se i mi
ovde, u ovom zamke, pod auspicijom arhimajstora Ortolana, trudimo da
svojim postupcima ivot ljudi inimo bezbednijim i lakim. Dobro ljudi je
i za nas isto glavni cilj. Godine arhimajstora ne dozvoljavaju nam da suvie
produavamo audijenciju. Stoga u, ako se slae, pitati: ima li nekakvih
elja, Geralte iz Rivije? Postoji li neto to bismo mogli da uinimo za
tebe?
Zahvaljujem Geralt se ponovo pokloni arhimajstoru Ortolanu. I
vama, potovani. Kada me ve izazivate pitanjem... Da, postoji neto to
biste mogli uiniti za mene. Mogli biste da mi pojasnite... ovo. Ovu stvar.
Strgao sam je s vilgozaura kojeg sam ubio.
Poloi na sto ovalnu ploicu veliine dejeg dlana. S urezanim znacima.
RISS PSREP Mk IV/002 025 proita glasno Roavi Aksel. I
prosledi ploicu Sandovalu.
Mutacija stvorena ovde, kod nas, u Risbergu Sandoval oporo
proceni. Na odeljenju pseudogmizavaca. Dadevnjak straar. etvrti
model, druga serija, dvadeset peti primerak. Zastareo, odavno
proizvodimo poboljane. ta tu ima jo da se pojasni?
Kae da je ubio vilgozaura iskrivi se Stuko Zangenis. Znai da se
ne radi o pojanjenju, ve o pretenziji. Reklamacije, vee, primamo i
razmatramo samo od legalnih muterija, iskljuivo na osnovu dokaza o
kupovini. Iskljuivo na osnovu dokaza o kupovini servisiramo i uklanjamo
kvarove...
Garancija na taj model odavno je istekla dobaci Majls Tretevej. A
nijedna ne obuhvata kvarove nastale usled nepravilnog korienja
proizvoda koje nije u skladu s uputstvima za rukovanje. Ukoliko je
proizvod nepravilno korien, Risberg ne snosi odgovornost. Nikakvu
odgovornost.
A za ovo Geralt izvue iz depa i baci na sto drugu ploicu snosite
odgovornost?
Druga ploica bila je slinog oblika i veliine kao i prethodna, ali
potamnela i patinirana. Prljavtina se uvukla i ogrezla u utisnua. Ali znaci
su jo bili itljivi.
IDR UL Ex IX 0012 BETA
Nastupila je duga tiina.

 Idaran iz Uliva ree konano Pineti, iznenaujue tiho i

iznenaujue nesigurno. Alzurov uenik. Nisam mislio...
Odakle ti to, vee? Roavi Aksel nagnu se preko stola. Kako si
doao do toga?
Pita kao da ne zna odgovori Geralt. Iakao sam iz oklopa
stvora kojeg sam ubio. A koji je pre toga u blizini ubio najmanje
dvadesetoro ljudi. Najmanje, poto mislim da je ubio mnogo vie. Mislim
da je godinama ubijao.
Idaran... promrmlja Tarviks Sandoval. A pre njega Malaspina i
Alzur...
Ali to nismo mi kaza Zangenis. Nismo mi. Nije Risberg.
Deveti eksperimentalni model dodade zamiljeno Biruta Ikarti.
Verzija beta. Dvanaesti...
Dvanaesti primerak nadoveza se Geralt, ne bez zajedljivosti. A
koliko je takvih ukupno bilo? Koliko ih je stvoreno? Odgovor na pitanje
o odgovornosti neu dobiti, to je jasno, jer to niste vi, nije Risberg, vi ste
isti i hoete da u to poverujem. Ali otkrijte makar, poto sigurno znate,
koliko jo takvih krui po umama i ubija ljude. Koliko takvih treba
pronai. I ukokati. Hteo sam rei: eliminisati.
ta je to, ta je to? Ortolan iznenada oive. ta to imate? Pokaite!
Ah...
Sorel Degerlund se nagnuo ka starevom uhu, dugo je aputao. Majls
Tretevej, pokazujui ploicu, aptao je s druge strane. Ortolan je upao
bradu.
Ubio? iznenada tanko kriknu. Vetac? Upropastio je genijalno
delo Idarana? Ubio? Nepromiljeno unitio?
Vetac nije izdrao. Frknuo je. Potovanje prema poodmaklim
godinama i sedoj kosi potpuno ga je napustilo. Ponovo je frknuo. A zatim
se zasmejao. Iskreno i nezadrivo.
Obamrla lica arobnjaka za stolom, umesto da ga obuzdaju, izazvae
kod njega jo veu veselost. Doavola, pomisli, ne seam se kad sam se
poslednji put ovako iskreno smejao. Moda u Kaer Morhenu, priseti se,
da, u Kaer Morhenu. Kada se ispod Vesemira slomila trula daska u klozetu.
Jo se smeje, balavac! dreknu Ortolan. Kliberi se kao magarac!
Glupi utokljune! A kad pomislim da sam te branio dok su te drugi

ogovarali! ta ima veze, govorio sam, to se on zaljubio u malu Jenefer? I

to mala Jenefer voli njega? Srcu se ne moe zapovedati, ostavite ih oboje
na miru!
Geralt presta da se smeje.
A ta si ti uradio, najgluplji krvnie? jako se razvika starac. ta si
uinio? Da li ti shvata kakvo si ti remek-delo, kakvo si ti genetiko udo
unitio? Ne, ne, ti, ignorant, tvojim malim razumom ne moe to shvatiti!
Ne moe ti da shvati ideje genijalnih ljudi! Takvih upravo kao Idaran, i
kao Alzur, njegov uitelj, koji su bili obdareni ekstraordinarnim genijem i
talentom! Koji su inventirali i stvarali velika dela za dobrobit oveanstva,
i koji nisu imali u vidu profit, ni podlo koristoljublje, ni plezire ni zabave,
ve napredak i sveopte dobro! Ali ta ti od tih stvari razumeva? Nita ne
razumeva, nita, nita, ni mrvicu!
A i ovo u ti rei zabrekta Ortolan ti si nesmotrenim ubistvom
bacio ljagu na delo sopstvenih oeva. Zato to su Kosimo Malaspina, a
posle njega njegov uenik Alzur, ba Alzur, stvorili vece. Oni su
inventirali mutaciju zahvaljujui kojoj su kreirani tebi slini. Zahvaljujui
kojoj postoji, zahvaljujui kojoj hoda po svetu, nezahvalnie. Treba da
uvaava Alzura, njegove naslednike i njihova dela, a ne da ih unitava!
Stari arobnjak naglo zauta, prevrnu oima i teko zastenja.
Moram na nokir saopti alostivo. Moram na nokir brzo! Sorel!
Dragi deae!
Degerlund i Tretevej skoie s mesta, pomogoe starcu da ustane i
izvedoe ga iz odaje.
Posle nekog vremena ustade Biruta Ikarti. Ona baci na veca pogled
koji je mnogo govorio i potom izae bez rei. Za njom, ne gledajui uopte
u Geralta, pohitae Sandoval i Zangenis. Roavi Aksel ustade, prekrsti ruke
na grudima. Dugo je gledao Geralta. Dugo i neprijatno.
Bila je greka to smo te pozvali kaza konano. Znao sam to.
Zavaravao sam se ipak da e makar naterati sebe da se lepo ponaa.
Greka je bila to sam prihvatio va poziv hladno odgovori Geralt.
I ja sam to znao. Ali zavaravao sam se da u dobiti odgovor na svoja
pitanja. Koliko je jo numerisanih remek-dela na slobodi? Koliko su jo
takvih majstorija stvorili Malaspina, Alzur i Idaran? Koliko ih je stvorio
uvaeni Ortolan? Koliko u jo stvorova to nose vae plakete morati da
ubijem? Ja, vetac, prezervativ i antidotum? Nisam dobio odgovore i

dobro aprehendiram zbog ega. A to se tie lepog ponaanja: jebi se,

Esparza.
Izlazei, Roavi tresnu vratima. Tako da se malter osuo sa tukature.
ini mi se proceni vetac da nisam ostavio dobar utisak. Ali nisam
ni oekivao da u ostaviti, tako da nema ni razoaranja. Ali to verovatno
nije sve, ne? Toliko napora da me dovuku ovde... I to bi trebalo da bude
sve? ta da se radi, ako je tako... Moe li se na vaem podgrau nai
nekakav lokal gde se toi pie? Mogu li ve da idem?
Ne odgovori Harlan Cara. Ne moe da ide.
Poto to nikako nije sve potvrdi Pineti.

Odaja u koju su ga odveli nije bila tipina prostorija u kakvoj su arobnjaci

navikli da primaju stranke. Obino su magovi Geralt je uspeo da se
upozna s tim obiajem drali audijenciju u salama dekorisanim dosta
formalno, esto strogo i deprimirajue. Nije mogao ni pomisliti da bi
arobnjak primio nekoga u privatnoj, linoj sobi, koja bi mogla da prui
informacije o karakteru, ukusima i sklonostima volebnika a naroito o
vrsti i specifinosti magije koju volebnik upranjava.
Ovoga puta bilo je sasvim drugaije. Zidove odaja krasile su brojne
grafike i akvareli, sve do jedne erotskog ili otvoreno pornografskog
karaktera. Na policama su se kooperili modeli jedrenjaka, napajajui oi
preciznou detalja. Malecni brodovi u flaama gordo su naduvavali
minijaturna jedra. Brojne vitrine i vitrinice bile su pune figurica vojnika,
konjice i peadije, u raznoraznim formacijama. Pravo od ulaza, visila je,
takoe zastakljena, preparirana potona pastrmka. Velikih razmera za
jednu pastrmku.
Sedi, vee. Odmah je bilo jasno da je Pineti ovde bio gazda.
Geralt sede, zagledajui prepariranu pastrmku. Riba je za ivota morala
teiti dobrih petnaest funti. Osim ako to nije bila imitacija izraena od
gipsa.
Od prislukivanja e nas Pineti provue rukom kroz vazduh
zatititi magija. Stoga, moemo razgovarati slobodno i napokon o pravim
razlozima zbog kojih smo te dovukli ovamo, Geralte iz Rivije. Pastrmka,

koja te toliko interesuje, upecana je na vetaku muicu u reci Vrpci, teila

je etrnaest funti i devet unci. Pustili su je ivu, u vitrini se nalazi njena
magijski sainjena kopija. A sada se koncentrii, molim te. Na ono to u
kazati.
Spreman sam. Na sve.
Zanima nas nas kakvog iskustva ima s demonima.
Geralt podie obrve. Na to nije bio spreman. A jo nedavno je mislio
da ga nita nee zauditi.
A ta je to demon? Po vaem miljenju?
Harlan Cara se namrti i ustro pomae. Pineti ga obuzda pogledom.
Na oksenfurtskom univerzitetu kaza postoji katedra natprirodnih
pojava. Majstori magije borave tamo kao gostujui profesori. Predaju,
izmeu ostalog, na temu demona i demonizma, iz mnogih aspekata te
pojave, ukljuujui fiziki, metafiziki, filozofski i moralni. Ali moda ti to
nepotrebno priam, ti si ipak sluao ta predavanja. Seam te se, mada si
kao slobodni slualac obino sedeo u poslednjem redu aule. Zato u
ponoviti pitanje o tvom iskustvu s demonima. A ti budi dobar i odgovori.
Bez mudrovanja, ako je mogue. I bez pritvornog uenja.
U mom uenju Geralt suvo odgovori nema ni trunke
pritvornosti, toliko je iskreno da ak boli. Kako moe da ne udi injenica
da za iskustvo o demonima pitate mene, prostog veca, prost prezervativ
i jo prostiji antidotum. A pitanja postavljaju majstori magije koji o
demonizmu i njegovim aspektima predaju na univerzitetu.
Odgovori na postavljeno pitanje.
Ja sam vetac, a ne arobnjak. A to znai da moje iskustvo s
demonima nije ni prineti vaem. Sluao sam tvoja predavanja u
Oksenfurtu, Gvinkampe. Ono to je uistinu doprlo do poslednjeg reda
aule. Demoni su bia iz svetova drugaijih nego to je na. Elementarnih
planova... dimenzija, sfera, vremena i prostora ili ega ve. Kako bi imao
bilo kakvo iskustvo s njim, demona treba izazvati, to jest silom izvui iz
njegovog plana. To se moe uiniti samo uz pomo magije...
Ne magije, ve goetije prekinu ga Pineti. Razlika je elementarna.
I ne objanjavaj nam ono to znamo. Odgovori na postavljeno pitanje.
Traim ti to ve trei put. Sam se udim svojoj strpljivosti.

 Odgovaram na pitanje: da, imao sam posla s demonima. Dva puta su

me unajmili da ih... eliminiem. Izaao sam na kraj s dvojicom demona. S
jednim koji je uao u vuka. I drugim koji je obuzeo oveka.
Izaao si na kraj.
Izaao. Nije bilo lako.
Ali je izvodljivo dobaci Cara. Uprkos onome to tvrde. A tvrde
da ne postoji nain da se demon uniti.
Nisam tvrdio da sam ikada unitio demona. Ubio sam jednog vuka i
jednog oveka. Zanimaju vas detalji?
Veoma.
U sluaju vuka, koji je pre toga usred bela dana zaklao i rastrgao
jedanaestoro ljudi, radio sam zajedno sa svetenikom, magija i ma su
trijumfovali skupa kao tim. Kada sam nakon teke borbe napokon ubio
vuka, demon koji je sedeo u njemu izaao je na slobodu u vidu velike
svetlee kugle. I unitio je velik komad ume, slaui drvee kao snoplje.
Na mene i svetenika uopte nije obratio panju, krio je praumu u
suprotnom smeru. A potom je iezao, zasigurno se vratio u svoju
veliinu. Svetenik je uporno ostajao pri tome da je to njegova zasluga, da
je egzorcizmom ekspedovao demona na onaj svet. Ja ipak mislim da je
demon otiao jer mu je prosto dodijalo.
A onaj drugi sluaj?
Opsednutog oveka sam ubio nastavi bez pourivanja. I nita.
Nikakvih sporednih spektakularnih efekata nije bilo. Nikakvih kugli,
svetlosti, munja, vazdunih vrtloga, nikakvog smrada ak. Nemam pojma
ta se dogodilo s demonom. Ubijenog oveka su prouavali svetenici i
volebnici, vai konfrateri. Nita nisu pronali ni utvrdili. Telo je spaljeno,
jer je proces raspadanja sasvim normalno nastupio, a vladala je ega...
Zastade. arobnjaci se pogledae. Lica su im bila kamena.
Koliko sam shvatio napokon ree Harlan Cara to bi bio jedini
pravi nain protiv demona. Ubiti, unititi energumena, to jest opsednutog
oveka. Naglaavam: oveka. Treba ga odmah ubiti, bez ekanja i bez
razmiljanja. Posei maem iz sve snage. To je veevska metoda?
Veevska tehnika?
Loe ti to ide, Cara. Ne ume. Da bi nekoga valjano ponizio, nisu
dovoljni ogromna elja, entuzijazam i ar. Neophodna je tehnika.

 Pax, pax Pineti nanovo sprei svau. Jednostavno nam je stalo da

utvrdimo injenice. Kazao si nam da si ubio oveka, to su tvoje vlastite
rei. Va veevski kodeks toboe zabranjuje ubijanje ljudi. Tvrdi da si
ubio energumena, oveka kojeg je opseo demon. Nakon te injenice, to
jest ubijanja oveka, ponovo u te citirati, nisi primetio nikakve
spektakularne efekte. Kako si onda siguran da to nije bio...
Dosta prekinu ga Geralt. Dosta s tim, Gvinkampe, te aluzije ne
vode nikuda. Hoe injenice? Molim lepo, evo ih. Ubio sam, jer je tako
trebalo. Ubio sam kako bih spasao ivote drugih ljudi. A dozvolu za to
sam ba tada dobio od zakona. Dodeljena mi je hitno, pritom dosta
pompeznim reima. Stanje vie nude, okolnost koja ukljuuje
nezakonitost zabranjenog ina, rtvovanje jednog dobra u cilju spasavanja
drugog dobra, stvarna i neposredna pretnja. Istina, bilo je stvarno i bilo je
neposredno. alite to niste videli tog opsednutog u akciji, ono to je
pravio, za ta je bio sposoban. Malo znam o filozofskim i metafizikim
aspektima demona, ali njihov fiziki aspekt vrlo je spektakularan. Moe da
zapanji, verujte mi na re.
Verujemo potvrdi Pinet, iznova razmenjujui poglede s Carom. I
te kako verujemo. Jer smo i mi poneto viali.
Ne sumnjam vetac iskrivi usne. I nisam sumnjao u Oksenfurtu
na tvojim predavanjima. Videlo se da se razume u stvar. Faktiki mi je
tada koristila teorijska osnova, s tim vukom i ovekom. Znao sam u emu
je stvar. Oba ta sluaja imala su identinu pozadinu. Kako si ti ono rekao,
Cara? Metoda? Tehnika? Onda je to bila arobnjaka metoda i isto
arobnjaka tehnika. Neki arobnjak je zaklinjalicama izazvao demona,
silom ga je izvukao iz njegovog plana, s oiglednom namerom da ga
iskoristi za svoje magine ciljeve. Na tome se zasniva demonska magija.
Goetija.
Na ovome se zasniva goetija: izazvati demona, iskoristiti ga, a potom
osloboditi. Teorija tako kae. Zato to se u praksi deava da arobnjak
demona, umesto da ga oslobodi poto ga iskoristi, magino zatvori u telo
nekakvog nosioca. U telo vuka, na primer. Ili oveka. Jer arobnjak, po
uzoru na Alzura i Idarana, voli da malo eksperimentie. Posmatra ta e
uiniti demon u tuoj koi, kada ga pusti na slobodu. Zato to je
arobnjak, kao i Alzur, bolesni perverznjak koji uiva i zabavlja se dok
gleda kako demon seje ubistva. Dogaalo se to, zar ne?

 Razne stvari su se dogaale ree otegnuto Harlan Cara. Glupo je

generalizovati, a nisko prebacivati. Da te podsetim na vece koji se nisu
gnuali pljake? Koji se nisu ustezali da rade kao plaene ubice? Treba li
da te podsetim na psihopate koje su nosile medaljone s maijom glavom,
a isto su ih tako zabavljala naokolo posejana ubistva?
Gospodo Pineti podie ruku, zadravajui veca koji se spremao za
repliku. Ovo nije sednica gradskog vea, stoga ne licitirajte anama i
patologijama. Valjda je razumnije priznati da niko nije savren, svako ima
mane, a patologija nije strana ak ni nebeskim biima. Navodno.
Usredsredimo se na problem koji imamo, a koji je potrebno reiti.
Goetija je poe Pineti posle dugog utanja zabranjena, jer je to
sumanuto opasna procedura. Samo izazivanje demona ne iziskuje,
naalost, ni najvee znanje, ni najvie magijske sposobnosti. Dovoljno je
posedovati neki od nekromantskih grimoara, a njih je mnogo na crnom
tritu. Meutim, teko je zavladati izazvanim demonom bez znanja i
umea. Samouki goeta moe da govori o srei ukoliko se izazvan demon
jednostavno izvue, oslobodi i pobegne. Jer mnogi od njih zavre
rastrgnuti u komade. Stoga je na izazivanje demona i bilo kakvih drugih
bia iz planova elemenata i paraelemenata stavljena zabrana i zapreene su
stroge kazne. Postoji ipak mesto koje nije obuhvaeno kontrolom.
Zamak Risberg. Naravno.
Naravno. Risberg se ne moe kontrolisati. Sistem kontrole goetije, o
kojem sam govorio, ipak je upravo ovde stvoren. Kao rezultat
eksperimenata izvoenih ovde. Zahvaljujui ovde sprovoenim testovima,
sistem se i dalje usavrava. Ovde se sprovode i druga ispitivanja, vre se
drugi eksperimenti. Vrlo razliitog karaktera. Ovde se ispituju razliite
stvari i pojave, vee. Razne stvari se ovde rade. Nisu uvek legalne i nisu
uvek moralne. Cilj opravdava sredstva. Takav natpis bismo mogli ovde
okaiti iznad kapije.
Ali ispod inskripcije bi dodade Cara trebalo dodati: ta nastane
u Risbergu, ostaje u Risbergu. Ovde se eksperimenti rade pod nadzorom.
Sve se kontrolie.
Oigledno ne sve kiselo utvrdi Geralt. Jer vam je neto promaklo.
Neto je promaklo. Pineti je imponovao spokojem. Trenutno u
zamku radi osamnaest majstora. Uz to, vie od pola stotine uenika i
polaznika. Veinu njih od majstorskog stepena dele samo formalnosti.

Plaimo se... Imamo osnova da verujemo da je neko iz te brojne grupe

poeleo da se igra goetijom.
Ne znate ko?
Ne znamo. Harlanu Cari ne zadrhta kapak. Ali vetac je znao da
lae.
U maju i poetkom juna su se arobnjak nije ekao dalja pitanja
desila tri velika zloina u blizini. U blizini, to znai ovde, na Pogorju,
najmanje dvanaest, a najvie nekih dvadeset milja od Risberga. Svaki put
su u pitanju bila umska naselja, kolonije drvosea i drugih umskih
radnika. U naseljima su pobijeni svi stanovnici, nije ostao niko iv.
Obdukcija leeva nas je uverila da je te zloine morao izvriti demon.
Tanije, energumen, nosilac demona. Demona koji je izazvan ovde u
zamku.
Imamo problem, Geralte iz Rivije. Moramo ga reiti. I raunamo da
e nam ti u tome pomoi.

Prenos materije je prefinjena, istanana i suptilna stvar, stoga se pre

pristupanja teleportaciji strogo preporuuje pranjenje i oslobaanje
beike.
Defri Monk,
Teorija i praksa korienja teleportacionih portala

Deseto poglavlje
Ukljeva je, kao i obino, frktala i mrtila se im je videla au, u njenom
frktanju odzvanjali su strah i protivljenje. Nije volela kada joj vetac
obavija glavu. Jo manje je volela ono to je sledilo nakon obavijanja.
Geralt se nimalo nije udio kobili. Zato to ni on to nije voleo. Nije mu
pristajalo, razume se, frktanje i rzanje, ali nije se suzdravao da izrazi
negodovanje na drugaiji nain.
Zaista me udi zaudi se po ko zna koji put Harlan Cara tvoja
averzija prema teleportaciji.
Vetac nije nastavio diskusiju. Cara to nije oekivao.
Prenosimo te nastavi ve vie od nedelju dana, a ti svaki put slae
facu kao da si osuenik kojeg vode na gubilite. Obini ljudi, njih mogu da
razumem, za njih je prenos materije i dalje strana i nezamisliva stvar.
Mislio sam ipak da si ti, vetac, viniji u pitanjima magije. Ovo vie nisu
vremena prvih portala Defrija Monka! Teleportacija je danas opta i
apsolutno bezbedna stvar. Teleporti su bezbedni. A teleporti koje ja
otvaram bezbedno su patentovani.
Vetac uzdahnu. Nekoliko puta mu se desilo da vidi efekte delovanja
bezbednih teleportova, uestvovao je i u segregaciji ostataka ljudi koji su
se koristili teleportima. Otuda je znao da se deklaracija o bezbednosti
teleportacionih portala mogla staviti u isti ko kao i tvrdnje: moj pas ne
ujeda, moj sin je dobar momak, ovaj bigos je sve, novac u vratiti
najkasnije prekosutra, no sam provela kod prijateljice, brinem iskljuivo

za dobro otadbine kao i odgovorie samo na nekoliko pitanja i odmah

emo te pustiti.
Meutim, nije bilo izlaza ni alternative. U skladu s planom donetim u
Risbergu, Geraltov zadatak bio je da svakodnevno patrolira po odabranim
rejonima Pogorja i tamo smetenim varoima, kolonijama, naseljima i
selima mestima za koja su Pineti i Cara strahovali da e ih energumen
sledee napasti. Ta naselja su bila rasejana po itavom Pogorju, katkad vrlo
daleko jedno od drugog. Geralt je morao priznati i prihvatiti injenicu da
bez pomoi teleportacione magije uspeno patroliranje ne bi bilo mogue.
Pineti i Cara su konstruisali portale za konspiraciju na kraju kompleksa
Risberga, u velikoj praznoj prostoriji to vapije za remontom, u kojoj je
smrdelo na plesan, pauina se lepila za lice, a isueni miiji brabonjci krckali
su pod izmama. Nakon aktiviranja ini, na zidu pokrivenom tragovima i
ostacima nekakvog maziva pojavljivao se crveni svetlei obris vrata
tanije reeno kapije iza kojih se klupala neprozirna, opalescentna
svetlost. Geralt je primorao umotanu kobilu da ue u tu svetlost i tada
je nastupala neprijatnost. Pred oima je bletalo, zatim ne bi moglo da se
vidi, uje ni oseti bilo ta osim hladnoe. Unutar crnog nitavila, usred
tiine, bezoblija i bezvremja hladnoa je bila jedino to se osealo, sva
ostala ula teleport je iskljuivao i gasio. Na sreu, samo na deli sekunde.
Deli je prolazio, realan svet bletao je pred oima, a konj je frkui od
uasa udarao potkovicama o tvrdu zemlju stvarnosti.
Razumljivo je to se konj plai Cara jo jedanput zakljui.
Meutim, tvoj je strah, vee, potpuno iracionalan.
Strah nikada nije iracionalan, suzdra se Geralt od ispravke. Izuzimajui
psihike poremeaje. To je jedna od prvih stvari kojima su uili male vece.
Dobro je oseati strah. Osea strah, znai da postoji neto ega se treba
bojati, prema tome, budi oprezan. Ne treba savlaivati strah. Dovoljno je
da mu ne podlegne. I valja uiti od njega.
Suve Stene.
Postaraj se da pre zalaska sunca stigne do Javorovine. Odatle emo
te mi pokupiti, ja ili Pineti. Spreman si?
Na sve.
Cara mahnu kroz vazduh rukom i tapiem, kao da je dirigovao
orkestrom. Geraltu se ak inilo da uje muziku. arobnjak pevljivo
izgovori zaklinjalicu, dugu, zvunu kao recitovana pesma. Na zidu

blesnue zrakaste linije, spajajui se u svetlei etvorougaoni obris. Vetac

opsova sebi u bradu, umiri pulsirajui medaljon, unu kobilu petama i
primora je da kroi u mleno nitavilo.

Crnilo, tiina, bezoblije, bezvremje. Hladnoa. I odjednom blesak i

potres, topot kopita o tvrdu zemlju.
Zloini za koje su arobnjaci sumnjiili energumena, nosioca demona,
izvreni su u okolini Risberga, na nenaseljenim terenima zvanim Tukajsko
pogorje, brdskom vencu obraslom prastarom praumom koje deli
Temeriju od Bruge. Neki su govorili da je venac dobio naziv zahvaljujui
legendarnom junaku po imenu Tukaj, ili neemu sasvim drugom, kako su
drugi tvrdili. Budui da u regionu nije bilo drugih brda, postao je obiaj
jednostavno govoriti Pogorje, i taj skraeni naziv se javljao na mnogim
mapama.
Pogorje se protezalo pojasom dugim nekih sto, a irokim dvadeset do
trideset milja. Pogotovo je u zapadnom delu bilo obuhvaeno intenzivnim
uivanjem ume i umarskom proizvodnjom. Vrena je iroko zamiljena
sea, razvijali su se industrija i zanati u vezi sa seom i umom. Na pustoi
su nastale varoi, kolonije, naseobine i logori ljudi koji su se bavili
umarskim zanatstvom, stalno ili provizorno, ureene kako tako ili bilo
kako, vee, srednje, manje ili sasvim malecne. Kako su arobnjaci
procenjivali, danas je po itavom Pogorju postojalo oko pola stotine takvih
naselja.
U tri naselja je poinjen masakr iz kojeg se niko nije iv izvukao.

Suve stene, kompleks niskih krenjakih breuljaka opasanih gustim

umama, bio je deo Pogorja isturen najdalje na zapad, zapadna rube
rejona patroliranja. Geralt je ve bio tu, prepoznao je teren. Na proplanku
kod ume bila je izgraena kreana, velika pe za spaljivanje krenjaka.
Krajnji proizvod takvog spaljivanja bio je negaeni kre. Kada su bili tu
zajedno, Pineti mu je objanjavao za ta slui taj kre, ali Geralt nije
paljivo sluao i uspeo je da zaboravi. Kre kakav god nalazio se daleko

van sfere njegovih interesovanja. Ali kraj pei je nastala ljudska kolonija za
koju je pomenuti kre bio osnova egzistencije. Poverena mu je zatita tih
ljudi. I samo je to bilo vano.
Pekai su ga prepoznali, jedan mu je mahnuo eirom. Uzvratio je
pozdrav. Radim svoje, pomisli. Radim ono to treba. Ono za ta e mi
platiti.
Usmeri Ukljevu ka umi. Pred njim je bilo nekih pola sata jahanja
umskim putem. Oko milje ga je delilo od sledeeg naselja. Zvanog
Popieva sea.

U toku dana je vetac prevaljivao razdaljinu od sedam do deset milja

u zavisnosti od okoline, to je znailo da je poseivao od nekoliko do ak
petnaestak naseobina i dospevao na ugovoreno mesto, s kojeg bi ga pre
zalaska sunca neko od arobnjaka teleportovao nazad u zamak. Sutradan
se ema ponavljala, mada je patrolirao u drugom rejonu Pogorja. Geralt je
rejone nasumice birao, izbegavajui rutinu i emu koja se lako mogla
deifrovati. Osim toga, zadatak se pokazao kao dosta monoton.
Monotonija ipak nije smetala vecu, navikao je na nju u svom poslu, u
veini sluajeva samo su strpljivost, istrajnost i konsekventnost garantovali
uspean lov na udovite. Uostalom, sve do sada nije to bilo beznaajno
niko nikada nije bio voljan da za njegovu strpljivost, istrajnost i
konsekvenciju plati jednako dareljivo kao arobnjaci iz Risberga. Stoga
nije mogao da se ali, trebalo je da radi svoje.
ak i ne verujui preterano u uspeh poduhvata.

im sam doao u Risberg skrenu panju arobnjacima predstavili ste

me Ortolanu i svim volebnicima vieg ranga. ak i da pretpostavimo da
nije bilo krivca za goetiju i masakr meu tim arobnjacima vieg ranga,
vest o vecu u zamku morala se rairiti. Va vinovnik, ukoliko postoji,
zaas e shvatiti u emu je stvar, te e se pritajiti, obustavie svaku radnju.
U potpunosti. Ili e saekati da ja odem, pa e je tada nastaviti.

 Insceniraemo tvoj odlazak odgovori Pineti. Tvoj dalji boravak u

zamku bie tajna. Bez brige, postoji magija koja garantuje tajnost onoga
to treba da ostane tajna. Veruj nam, uspeemo da se posluimo takvom
magijom.
Dakle, svakodnevno patroliranje, po vaem miljenju, ima smisla?
Dakle, ima. Radi svoje, vee. Za ostalo ne brini.
Geralt sveano obea sebi da nee brinuti. Meutim, sumnje je imao. I
nije do kraja verovao arobnjacima. Imao je svoja podozrevanja.
Ali nije nameravao da ih otkrije.

U Popievoj sei bodro su lupale sekire i kripale testere, mirisalo je na

svee drvo i smolu. Zanesenim krenjem ume ovde se bavio drvosea
Popi s brojnom porodicom. Stariji lanovi porodice sekli su i testerisali,
mlai su okresivali grane s obaljenih stabala, najmlai su nosili suvarke.
Popi ugleda Geralta, zabi sekiru u panj, obrisa elo.
Zdravo. Vetac prie blie. ta ima kod vas? Sve je u redu?
Popi ga je gledao dugo i turobno.
Loe je napokon ree.
Zbog?
Popi je dugo utao.
Ukrali su testeru konano zarea. Ukrali su testeru! Pa kako to, a?
Zato vi idete po proplancima, gospodine, a? A zato Torkvi! sa svojima
tri tamo-amo po umama, a? Tobo straarite, a? A testere kradu!
Pozabaviu se time Geralt glatko slaga. Pozabaviu se tim
pitanjem. Zbogom.
Popi pljunu.

U narednoj Sei, ovog puta Pupavevoj, sve je bilo u redu, niko nije
ugroavao Pupavca i verovatno nita nije ukradeno. Geralt ak nije ni
zaustavio Ukljevu. Uputio se ka sledeem naselju. Zvanom Varionica.


Premetanje izmeu naselja olakavali su umski putevi razrovani kolskim
tokovima. Geralt je esto naletao na zaprege, kako na one natovarene
umarskim proizvodima, tako i na prazne, koje tek idu po tovar. Sretao je
i grupe putnika peaka, guva je bila iznenaujue velika. ak je i u dubini
praume retko bilo pusto. Iznad paprati, poput hrbata narvala iz morskih
talasa, ponekad se pomaljala zadnjica ene koja etvoronoke skuplja
jagode ili neki drugi umski pokrov. Povremeno se izmeu drvea krutim
korakom vrzmalo neto to je po stavu i liku podsealo na zombija, a u
stvarnosti je ipak bio dedica koji trai gljive.
Ponekad je neto lomilo suvarke usred luakog vriska bila su to deca,
podmladak drvosea i ugljara, naoruana lukovima napravljenim uz
pomo tapa i kanapa. Zadivljujue je bilo koliko tete su deca mogla
priiniti u prirodi pomou tako primitivne opreme. Zastraivala je
pomisao da e podmladak jednom porasti i segnuti za profesionalnom
opremom.

Varo Varionica, u kojoj je takoe vladao mir i nita nije ometalo rad ni
ugroavalo radnike, svoj naziv kako originalno dobila je po potai koja
je tu varena, sredstvu cenjenom u staklarskoj i sapunarskoj industriji. Kako
su arobnjaci objasnili Geraltu, potaa se dobijala iz pepela drvenog uglja
koji su spaljivali u blizini. Geralt je ve posetio i nameravao je tog dana
da poseti okolna naselja ugljara. Najblie je nosilo naziv Hrastovac, a put
ka njemu faktiki je vodio pokraj mone skupine ogromnih hrastova starih
nekoliko stotina godina. ak i u podne, ak i pri jarkom suncu i vedrom
nebu, pod hrastovima je uvek leala mrana tmina.
Upravo je kraj hrastova, pre nepunih nedelju dana, Geralt prvi put
naiao na konstabla Torkvila i njegov odred.

Kada su u galopu istrali iza hrastova i opkolili ga sa svih strana, u zelenim

maskirnim odelima, s dugakim lukovima na leima, Geralt ih je odmah
okarakterisao kao umare, lanove proslavljene lovake paraformacije,
koji su sami sebe nazivali Straarima praume, a bavili su se lovom na
neljude, naroito vilenjake i drijade, i ubijanjem pomenutih na prefinjen
nain. Deavalo se da su umari optuivali umske putnike da su u dosluhu
s neljudima ili da trguju s njima, i za jedno i za drugo su im pretili linom,
a dokazati nevinost bilo je teko.
Stoga je susret kraj hrastova imao izgleda da bude drastino ustar
Geralt je odahnuo s olakanjem kad se ispostavilo da su zeleni jahai u
stvari uvari zakona koji ispunjavaju svoje obaveze. Komandant, crnpurast
tip prodornog pogleda, predstavivi se kao konstabl u slubi bajlifa iz Gors
Velena, drsko i nabusito je zatraio Geraltu da mu otkrije ko je, a kada je
saznao, poeleo je da vidi veevski znak. Medaljon sa zubatim vukom ne
samo to je prihvaen kao zadovoljavajui dokaz ve je pobudio izrazito
divljenje uvara zakona. inilo se da je uvaavanje obuzelo i samog
Geralta. Konstabl je sjahao s konja, zamolio Geralta da uini isto i pozvao
ga da na trenutak porazgovaraju.
Ja sam Frans Torkvil. Konstabl zbaci sa sebe privid nadobudnog
slubenika i pokaza se kao spokojan i konkretan ovek. A ti si vetac
Geralt iz Rivije. Onaj isti Geralt iz Rivije koji je pre mesec dana u Ansegisu
spasao od smrti enu i dete, ubivi udovite ljudodera.
Geralt stisnu usne. Ve je uspeno zaboravio na Ansegis, na udovite
s ploicom i na oveka koji je poginuo njegovom krivicom. Dugo ga je to
jelo, napokon je uspeo da ubedi sebe da je uradio koliko je mogao, da je
dvoje spasao, a udovite vie nikoga nee ubiti. Sada se sve vratilo.
Frans Torkvil verovatno nije primetio kako se veevo lice smrailo
nakon njegovih rei. A ukoliko je i primetio, nije se potresao.
Vee, ispada da nastavi obojica iz istih razloga jaemo ovim
estarima. Loe stvari su od prolea poele da se deavaju na Tukajskom
pogorju, ovde je dolo do vrlo ravih zbivanja. Vreme je da se stavi taka
na to. Nakon masakra u Krivuljama savetovao sam arobnjacima iz
Risberga da unajme veca. Kako vidim, posluali su me, premda ne vole
da sluaju.

Konstabl skinu eir i otrese ga od iglica i semenja. Nosio je kapu

identinog kroja kao i Neven, samo to je filc bio slabijeg kvaliteta. I
umesto perom egreta, ukraena je bila repnim perom lovnog fazana.
Ve dosta vremena brinem o zakonu i redu na Pogorju nastavi,
gledajui Geralta u oi. Bez hvalisanja, ali mnogo zloinaca sam ulovio,
s mnogima od njih sam zakitio suve grane. Ali ovo to se danas ovde radi...
Za to je dodatno potreban neko takav kao ti. Neko ko se snalazi u inima
i ko se u udovita razume, ko se nee ni stvora, ni aveti, ni adaje uplaiti.
Dobro je, zajedno emo straariti i tititi ljude. Ja za moju bednu platu, ti
za novac arobnjaka. Zanima me, koliko ti plaaju za taj posao?
Petsto novigradskih korona, prenesenih avansom na bankovni raun,
Geralt nije imao nameru da otkriva. Za toliko su arobnjaci iz Risberga
kupili moje usluge i moje vreme. Petnaest dana mojeg vremena. A po
isteku petnaest dana, bez obzira na ono to se dogodi, uplauju mi jo
dvaput toliko. Dareljivo. Vie nego zadovoljavajue.
Dabome, sigurno ne plaaju malo. Frans Torkvil brzo shvati da
odgovor nee doekati. Mogu to da priute. A tebi e samo rei: nikakav
novac ovde nije prevelik. Jer to je uasna stvar, vee. Uasna, mrana i
neprirodna. Glavu dajem da je zlo koje je ovde ludovalo dolo iz Risberga.
Ako nita, arobnjaci su pobrkali neto u toj njihovoj magiji. Jer ta njihova
magija je kao vrea zmija: koliko god jako da zavee, na kraju uvek ispuza
neto otrovno.
Konstabl kriom pogleda u Geralta, bio mu je dovoljan taj pogled da
shvati da mu vetac nee odati nita, nikakve detalje dogovora s
arobnjacima.
Upoznali su te s detaljima? Ispriali su ti ta se zbilo u Tisama,
Krivuljama i Rogovizni?
Donekle.
Donekle ponovi Torkvil. Tri dana posle Beleteina, varo Tise,
ubijeno devet drvosea. Polovina maja, naseobina testeraa u Krivuljama,
ubijenih dvanaestoro. Poetak juna, Rogovizna, kolonija ugljara. Petnaest
rtava. Takvo je donekle stanje do dananjeg dana, vee. Jer to nije kraj.
Glavu dajem da nije kraj.
Tise, Krivulje, Rogovizna. Tri masovna zloina. Dakle, nije nesrea na
poslu, nije demon koji se otrgao i pobegao, kojeg goeta fuer nije uspeo

da savlada. To je premeditacija, planirana akcija. Neko je tri puta zatvorio

demona u nosiocu i tri puta ga poslao da ubija.
Ja sam ve mnogo toga video. Miii na konstablovim vilicama silno
zaigrae. Mnogo bojita, vrlo mnogo leeva. Napade, otimaine, najezde
bandita, krvave rodovske osvete i nasrtaje, ak i jednu svadbu s koje su
izneli est mrtvaka, ukljuujui i mladoenju. Ali da neko see tetive da bi
zatim obogaljene klao? Da skalpira? Zubima pregriza grla? ive raskida, iz
trbuha izvlai creva? A na kraju, od odseenih glava piramide slae? Pitam,
sa ime mi to imamo posla ovde? To ti arobnjaci nisu kazali? Nisu ti
pojasnili za ta e im vetac?
Za ta je vetac potreban arobnjacima iz Risberga? Toliko da su ga
ucenom morali naterati na saradnju? arobnjaci bi svakako spretno izali
na kraj sa svakim demonom, sa svakim nosiocem, i to bez specijalnog
truda. Fulmen sphaericus, Sagitta aurea, prve dve ini, to na pamet padaju, od
mnogih ijem se dejstvu moe izloiti energumen s razdaljine od sto
koraka i upitno je da li bi preiveo dejstvo. Ali ne, arobnjaci vie vole
veca. Zbog ega? Odgovor je jednostavan: arobnjak je postao
energumen, konfrater, kolega. Neko od kolega po profesiji izaziva
demone, dozvoljava im da uu u njega i nareuje im da ubijaju. Ve je tri
puta to uradio. Ali arobnjaci nikako ne mogu da spale kolegu loptastom
munjom niti da ga probue zlatnom strelom. Za kolegu je potreban vetac.
Nije mogao, niti je hteo to da kae Torkvilu. Nije mogao i nije hteo da
mu govori ono to je kazao arobnjacima u Risbergu. A na ta su oni
reagovali s omalovaavanjem. Sasvim primerenim banalnosti.

I dalje to radite. I dalje se bavite tom, kako je ono zovete, goetijom.

Izazivate ta bia, izvlaite ih iz njihovih sfera, iza zatvorenih vrata. Stalno
ista pesma: kontrolisaemo ih, savladati, primoraemo ih na poslunost,
upregnuemo ih u posao. Stalno isto opravdanje: saznaemo njihove tajne,
nateraemo ih da obelodane tajne i zagonetke zahvaljujui emu emo
umnogostruiti mo sopstvene magije, leiemo i isceljivati, eliminisaemo
bolesti i elementarne katastrofe, uiniemo svet boljim, a oveka srenijim.
I stalno se ispostavlja da je to la, da vas samo zanima sopstvena mo i
vlast.

Videlo se da je Cara pucao od elje da ripostira, ali Pineti ga je zaustavio.

A to se tie bia iza zatvorenih vrata nastavi Geralt to ih zbog
praktinosti zovemo demonima, sigurno znate isto to i mi, veci. Ono to
smo utvrdili jo odavno, to je zapisano u veevskim protokolima i
hronikama. Demoni vam nikada, ama ba nikada nee odati nikakve tajne
niti zagonetke. Nikad vam nee dati da ih upregnete u posao. Oni
doputaju da ih izazivate i dovodite u na svet samo s jednim ciljem: ele
da ubijaju. Jer to vole. I vi to znate. Ali im to omoguavate.
Da moda ree Pineti nakon dueg utanja preemo s teorije na
praksu. Mislim da je u veevskim protokolima i hronikama zapisano
poneto i o njoj. A barem od tebe, vee, ne oekujemo moralne traktate,
ve pre praktina reenja.

Drago mi je to smo se upoznali. Frans Torkvil prui ruku Geraltu.

A sada na posao, u obilazak. Da straarimo, ljude da titimo. Za to smo
stvoreni.
Za to.
Ve u sedlu, konstabl se nagnu.
Kladim se ree tiho da ovo to u ti sada rei i sam vrlo dobro
zna. Ali kazau to uprkos svemu. Pazi, vee. Budi oprezan. Nee da
pria, ali ja znam svoje. arobnjaci su te sasvim sigurno unajmili da
popravi ono to su oni pokvarili, da poisti prljavtinu koju su sami
naneli. Ali ako neto poe po zlu, oni e traiti rtvenog jarca. A ti si veoma
podoban za to.

Nebo nad umom poe se smrkavati, iznenadni vetar zaume u kronjama

drvea. Zatutnji daleki grom.

 Ako nije oluja, onda su poplave utvrdi Frans Torkvil pri njihovom
narednom susretu. Svaki drugi dan grmi i pada. A posledice su takve da
je sve tragove koje trai kia zatrla. Zgodno, zar ne? Ba kao po
porudbini. I to mi mirie na arobnjatvo, konkretno na Risberg. Vele da
arobnjaci umeju da umese vreme. Da izazovu magini vetar, a prirodni
da zaaraju kako bi duvao kada oni ele. Da pojuruju oblake, bude kiu ili
grad, a i oluju da podstaknu na njihov poziv. Kada im to ide naruku. Kako
bi, na primer, izbrisali tragove. ta kae ti na to, Geralte?
Istina je da arobnjaci mogu dosta toga odgovori. Vremenom su
upravljali oduvek, od Prvog iskrcavanja, koje se navodno nije okonalo
katastrofalno samo zahvaljujui inima Jana Bekera. Ali kriviti volebnike
za sve nesree i nepogode jeste preterivanje. Na kraju krajeva, govori o
prirodnim pojavama, Frans. Jednostavno je takva sezona. Sezona oluja.

Poterao je kobilu. Sunce se ve naginje ka zapadu, pre sumraka je

nameravao da obavi patrolu u jo nekoliko naselja. Najblia je bila kolonija
ugljara, smetena na poljani zvanoj Rogovizna. Kada je bio tamo prvi put,
drutvo mu je pravio Pineti.

Teren masakra, na Geraltovo iznenaenje, umesto da bude sumorno i u

irokom luku zaobilaeno utoite, pokazao se kao mesto puno ljudi gde
je cvetao posao. Ugljari sami su sebe zvali prainarima upravo su
naporno radili na izgradnji nove ugljare, konstrukcije koja slui za
spaljivanje drvenog uglja. Ova ugljara bila je kupolasto formirana gomila
drva, ne nekakva neuredna hrpa, ve briljivo i ravno sloena gomila. Kada
su Geralt i Pineti skrenuli na poljanu, zatekli su ugljare kako oblau ovu
gomilu mahovinom i revnosno je posipaju zemljom. Druga ugljara, ranije
izgraena, ve je radila, to jest uveliko se dimila. itava poljana bila je
obavijena dimom koji je nagrizao oi, otar miris smole napadao je
nozdrve.
Koliko je vremena prolo... vetac se nakalja. Koliko si rekao da
je vremena prolo otkad je dolo...

 Ravno mesec dana.

A ljudi ovde rade kao da nita nije bilo?
-.Postoji velika potreba za drvenim ugljem objasni Pineti. Samo
drveni ugalj omoguava da se pri spaljivanju dobije temperatura koja
omoguava topljenje metala. Topionike pei kod Dorijana i Gors Velena
ne bi mogle da rade bez uglja, a metalurgija je najvanija i najrazvijenija
grana industrije. Zahvaljujui potranji, ugljarstvo je unosno, a ekonomija
je, vee, kao priroda, ne podnosi vakuum. Ubijene ugljare su sahranili
tamo, eno, vidi li kurgan? Sve pesak se jo uti. A na njihovo mesto su
doli novi. Ugljara se dimi, ivot ide dalje.
Sjahali su s konja. Ugljari im nisu posvetili panju, bili su previe
zauzeti. Ako su nekoga i interesovali, onda su to bile ene i deca koja su
trkarala meu kolibama.
Dabome. Pineti pogodi pitanje, pre nego to ga vetac postavi.
Meu sahranjenima ispod kurgana bila su i deca. Troje. Tri ene. Devet
mukaraca i momaka. Hajde sa mnom.
Uli su izmeu hvatova drva koja su se suila.
Nekoliko mukaraca je govorio je arobnjak ubijeno na mestu,
smrskane su im glave. Ostali su bili paralisani i neutralisani, otrim
predmetom su im preseene tetive na nogama. Mnogima su, ukljuujui i
svu decu, bile polomljene ruke. Paralisane su poubijali. Rastrgnuta su im
grla, rasporeni trbusi, otvoreni grudni koevi. Odrana im je koa s lea,
skalpirani su. Jednoj eni...
Dovoljno je. Geralt je gledao u crne tragove krvi koji su se i dalje
videli na brezovim stablima. Dovoljno je, Pineti.
Valja da zna s kim... sa im imamo posla.
Ve znam.
Jo samo poslednji detalj. Nedostaju tela. Svim ubijenim ljudima
odseene su glave. I sloene su u piramidu, ovde, ba na ovom mestu.
Glava je bilo petnaest, tela trinaest. Dva tela su nestala.
Prema skoro identinoj emi su se nastavi arobnjak nakon kratke
pauze obraunali sa stanovnicima dveju drugih naseobina, Tisa i
Krivulja. U Tisama je ubijeno devetoro ljudi, a u Krivuljama dvanaestoro.
Sutra u te odvesti tamo. Danas emo jo skoknuti u Novu Smolarnicu,
nije daleko. Videe kako izgleda proizvodnja drvne smole i katrana. Kada
ti sledei put doe da neto mae katranom, znae otkuda potie.

 Imam pitanje.
Reci.
Stvarno ste morali da pribegnete uceni? Niste verovali da u svojom
voljom doi u Risberg?
Miljenja su bila podeljena.
ija je ideja bila da me u Keraku smestite u tamnicu, zatim oslobodite,
ali konstantno drite u aci sa sudom? Kome je to palo na pamet? Koral,
zar ne?
Pineti ga pogleda. Dugo ga je posmatrao.
Istina napokon prizna. To je bila njena ideja. I njen plan. Da te
smestimo, oslobodimo, drimo u aci. A na kraju da sredimo da postupak
bude obustavljen. Sredila je to odmah nakon tvog odlaska, kartoteka u
Keraku ti je ista kao suza. Ima li druga pitanja? Ne? Onda hajmo u Novu
Smolarnicu, baciemo pogled na katran. Potom u otvoriti teleport i
vratiemo se u Risberg. Hteo bih jo uvee da skoim s muicom do moje
reice. Vodeni cvetovi se roje, pastrmka e traiti hranu... Jesi li pecao
nekada, vee? Privlai li te pecanje?
Pecam kada imam merak na ribu. Uvek nosim konopac sa sobom.
Pineti je dugo utao.
Konopac konano prozbori udnim tonom. Ue optereeno
komadom olova. S mnogo udica. Na koje stavlja crve.
Da. A to?
Nita. Pitam onako.

Kretao se ka Borovini, sledeem ugljarskom naselju, kada je uma

iznenada zautala. Zanemee kreje, utihnue krici svraka kao noem
preseeni, naglo prestade kuckanje detlia. uma je zamrla u uasu. Geralt
potera kobilu u galop.

Smrt je na veiti saputnik. Uvek nam je s leve strane, nadohvat

ruke iza nas. Ona je jedini mudar savetodavac na kojeg ratnik moe
raunati. Ako mu se ini da sve ide na zlo i da e za tren biti uniten,
ratnik se moe obratiti smrti i upitati da li je zaista tako. Smrt e mu
tada rei da se vara, da se samo njen dodir rauna. A ja te jo nisam
dodirnula, kazae.
Karlos Kastaneda, Put u Ikstlan

Jedanaesto poglavlje
Ugljara u Borovini izgraena je u blizini krevine, ugljari su iskoriavali
drvni otpad preostao od see. Ovde je spaljivanje nedavno poelo, s vrha
kupole, kao iz vulkanskog kratera, udarao je stub ukastog i strano
smrdljivog dima. Taj vonj nije priguivao miris smrti koji se izdizao iznad
poljane.
Geralt je skoio s konja. I izvukao ma.
Prvi le, bez glave i oba stopala, ugledao je odmah pored ugljare, krv je
isprskala zemlju na humci. Neto dalje leala su druga tri tela,
izmasakrirana tako da se ne mogu identifikovati. Krv je prodrla u porozan
umski pesak, ostavivi crvene mrlje.
Blie sreditu poljane i ognjitu obloenom kamenjem leala su sledea
dva lea mukarca i ene. Mukarcu je bilo iskidano grlo, rastrgano tako
da su se videli vratni prljenovi. ena je gornjim delom tela leala u vatri,
u pepelu, ulepljena kaom iz prevrnutog kazana.
Neto dalje, kraj hvata drva, lealo je dete, deki, moda
petogodinjak. Bio je raskidan napola. Neko bolje rei neto uhvatilo
ga je za obe noge i raskidalo.
Opazio je sledei le, trbuh mu je bio rasporen i creva iupana. Celom
duinom, to jest neki seanj debelog creva plus preko tri tankog.
Creva su se ravnom, svetlucavom, modroruiastom linijom protezala
od lea do kolibe od etinarskih grana i nestajala u njoj.

Unutra, na primitivnom brlogu, leao je poleuke mrav mukarac.

Odmah je padalo u oi da nikako tu ne pripada. Njegova bogata odea bila
je sva u krvi, kompletno natopljena. Ali vetac nije primetio da je brizgalo,
iktalo ili curilo iz nekog od osnovnih krvnih sudova.
Prepoznao ga je, iako mu je lice bilo prekriveno osuenom krvlju. Bio
je to onaj dugokosi, mravi i pomalo feminiziran lepotan Sorel Degerlund,
predstavili su mu ga na audijenciji kod Ortolana. I tada je na sebi imao
slino opiven plat i izvezen dublet, kao i drugi arobnjaci, sedeo je s
drugima za stolom i isto kao i drugi posmatrao veca s loe skrivenom
antipatijom. A sada je leao, bez svesti, u ugljarskoj kolibi, sav u krvi, a
koren ake bio mu je obmotan ljudskim crevima. Izvuenim iz trbune
duplje lea koji je leao ni deset koraka dalje.
Vetac proguta pljuvaku. Da ga ubijem, pomisli, dok je bez svesti? To
oekuju Pineti i Cara? Da ubijem energumena? Da eliminiem goetu koji
se bavi izazivanjem demona?
Iz zamiljenosti ga probudi jauk. Izgledalo je da Sorel Degerlund dolazi
svesti. Podie glavu, zajauka, ponovo pade na brlog. Pridie se i baci
unaokolo izgubljen pogled. Ugleda veca, otvori usta. Pogleda u svoj trbuh
isprskan krvlju. Podie ruku. Vide ta u njoj dri. I stade kriati.
Geralt je posmatrao ma, Nevenov poklon s pozlaenom nakrsnicom.
Pogledao je tanak arobnjakov vrat. Nabreklu ilu na njemu.
Sorel Degerlund odlepi i stre crevo s ruke. Prestao je kriati, samo je
stenjao, tresao se. Ustade, najpre etvoronoke, potom na noge. Ispade iz
kolibe, osvrnu se, zavrita i dade se u beg. Vetac ga uhvati za okovratnik,
zaustavi u mestu i obali na kolena.
ta... ovde... promumla Degerlund, tresui se i dalje. ta se... ta
se ovde desi... desilo?
Mislim da zna ta.
arobnjak glasno proguta pljuvaku.
Kako sam... Kako sam se naao ovde? Niega... Niega se ne seam...
Niega se ne seam! Niega!
U to ba ne verujem.
Invokacija... Degerlund se uhvati za glavu. Invocirao sam... On
se pojavio. U pentagramu, u krednom krugu... I uao je. Uao je u mene.
Verovatno nije prvi put, ne?

Degerlund zarida. Pomalo teatralno. Geralt se nije mogao odupreti

takvom utisku. Kajao se to nije zaskoio energumena pre nego to ga je
demon napustio. Shvatio je da kajanje nije bilo ba racionalno, svestan je
bio koliko je mogla biti opasna konfrontacija s demonom, trebalo bi da
bude srean to ju je izbegao. Ali nije bio srean. Zato to bi tada barem
znao ta da ini.
Zar sam morao ja ovamo dospeti, pomisli. Kako nije naleteo Frans
Torkvil sa svojim odredom. Konstabl se ne bi ustruavao, niti bi imao
skrupula. Umrljan krvlju, zateen s iznutricama rtve u ruci, arobnjak bi
smesta dobio omu oko vrata i zanjihao se na prvoj grani na koju se naie.
Torkvila ne bi zaustavila kolebanja niti sumnje. Torkvil ne bi razmiljao da
li bi feminizirani i, bolje rei, goljavi arobnjak ikako bio u stanju da se
okrutno obrauna s tolikim ljudima, i to za tako kratko vreme da
okrvavljena odea nije uspela da se osui, niti da se ukruti. Da li bi stigao
da raspoluti deaka golim rukama. Ne, Torkvil ne bi bio u nedoumici.
A ja jesam.
Pineti i Cara su bili ubeeni da neu biti.
Nemoj da me ubije... zajea Degerlund. Nemoj da me ubije,
vee... Ja vie nikada... Nikada vie...
Zaepi.
Kunem se da nikada...
Zaepi. Dovoljno si svestan da koristi magiju? Da prizove ovde
arobnjake iz Risberga?
Imam sigil... Mogu... mogu da se teleportujem u Risberg.
Ne sam. Zajedno sa mnom. Bez trikova. Ne pokuavaj da ustane,
ostani na kolenima.
Moram ustati. A ti... Ako misli da teleportacija uspe, onda mora da
stane blizu mene. Vrlo blizu.
Ma ta kae? Pa, ta eka? Izvlai taj amulet.
To nije amulet. Kazao sam da je to sigil.
Degerlund raskopa okrvavljeni dublet i koulju. Na mravim grudima
imao je tetovau, dva meusobno ispresecana kruga. Krugovi su bili posuti
takama razliite veliine. Izgledalo je to pomalo kao ema orbita planeta
kojoj se Geralt divio u koli u Oksenfurtu.

arobnjak izgovori pevljivu zaklinjalicu. Krugovi zasvetlee plavom

bojom, take crvenom. I poee se okretati.
Sada. Stani blizu.
Blizu?
Jo blie. Prosto se pribij uz mene.
Molim?
Pribij se uza mene i zagrli me.
Degerlundov glas se izmeni. Njegove maloas suzave oi uasno
zaplamtee, a usne se gadno iskrivie.
Tako, tako je dobro. Snano i neno, vee. Kao da sam ona tvoja
Jenefer.
Geralt je shvatio ta se sprema. Ali nije stigao ni da odgurne
Degerlunda, niti da ga odalami balakom maa, nid da ga ljusne otricom
po vratu. Jednostavno nije stigao.
U oima mu zableta prelivajua svetlost. U deliu sekunde potonu u
crno nitavilo. U prodornu hladnou, u tiinu, bezoblije i bezvremje.

Tvrdo su se prizemljili, pod od kamenih ploa kao da im je skoio u susret.

Silina ih je razdvojila. Geralt nije uspeo ni da se osvrne kako valja. Osetio
je intenzivan smrad, vonj prljavtine pomean s mousom. Povelike i
mone ruerde zgrabie ga pod pazuh i za vrat, debeli prsti se bez muke
sklopie na bicepsima, palevi tvrdi kao elezo bolno se zarie u nerve, u
runi splet. Sav je obamro, ispusti ma iz paralisane ruke.
Pred sobom ugleda grbonju odvratne njuke obasute irevima, glave
pokrivene retkim pramenovima krute kose. Grbonja, iroko rairivi krive
noge, nianio je na njega iz velikog samostrela, a tanije iz arbalesta s dva
elina luka smetena jedan povrh drugog. Obe etvorograne otrice strela
uperene u Geralta bile su iroke dobra dva cola i naotrene kao britve.
Sorel Degerlund stade pred njega.
Kao to si ve verovatno shvatio kaza nisi dospeo u Risberg.
Dospeo si u moje sklonite i kuu. Mesta na kojima zajedno s mojim
uiteljem vrim eksperimente za koje u Risbergu ne znaju. Kao to sigurno

zna, ja sam Sorel Albert Amador Degerlund, magister magicus. Ono to jo

ne zna jeste da sam ja onaj koji e ti naneti bol i smrt.
Nestae prividan strah i odglumljena panika, kao da ih je vetar oduvao,
nestae svi prividi. Sve ono, tamo na ugljarskoj poljani, bilo je lano. Ispred
Geralta, obeenog u paraliuem zahvatu vornovatih apurina, stajao je
potpuno drugaiji Sorel Degerlund. Likujui Sorel Degerlund, sav gord i
uobraen. Sorel Degerlund koji se zlurado ceri. Osmehom to tera na
pomisao o skolopendrama dok se provlae kroz proreze ispod vrata. O
raskopanim grobovima. O belim crvima to se vrzmaju po crkotini. I
masnim konjskim muvama to mrdaju noicama u tanjiru supe.
arobnjak prie blie. U ruci je drao elini pric s dugakom iglom.
Namagario sam te kao dete, tamo na poljani procedi. Pokazao
si se naivnim poput deteta. Vetac Geralt iz Rivije! Iako ga instinkt nije
varao, nije me ubio, poto nije bio siguran. Zato to je on dobar vetac i
dobar ovek. Da ti kaem, dobri vee, ko su dobri ljudi. To su oni kojima
je sudbina uskratila ansu da iskoriste blagodeti zla. Ili oni koji su imali
takvu ansu, ali su bili previe glupi da bi je iskoristili. Nije vano u koju
grupu spada. Dozvolio si da ti se pribliim, upao si u zamku i garantujem
ti da iz nje nee izai iv.
Podie pric. Geralt oseti ubod, a odmah za njim i otar bol. Bol koji je
probadao i mraio pred oima, naprezao itavo telo, tako uasan bol da se
s najveim naporom suzdrao od vriska. Srce poe da mu udara kao
sumanuto, u odnosu na njegov uobiajen puls, etiri puta sporiji od pulsa
obinog oveka, bile su to izuzetno neprijatne tegobe. Pred oima mu
potamne, svet oko njega se zakovitla, razmaza i rasplinu.
Vukli su ga, blesak maginih kugli plesao je po otrim zidovima i
tavanicama. Jedan od zidova, skroz pokriven tragovima krvi, bio je okien
orujem, video je iroko zakrivljene handare, velike srpove, gizarme,
sekire, jutarnje zvezde. Sva su nosila tragove krvi. To su koristili u Tisama,
Krivuljama i Rogovizni, pomisli svesno. Time su masakrirani ugljari u
Borovini.
Potpuno je utrnuo, prestao je da osea bilo ta, nije osetio ni gnjeei
stisak ruerdi koje su ga drale.
Buaah-hhhaaa-aaaaahhh-buaaaah! Buaah-haah!
Nije odmah shvatio da je to to uje u stvari radosno kikotanje.
Geralt je bio blizu gubitka svesti.

Brutalno su ga posadili u fotelju s visokim naslonom. Napokon je

mogao da vidi one koji su ga tu dovukli, sve vreme mu ruerdama satirui
pazuhe.
Seao se divovskog ogropatuljka Mikite, telohranitelja Pirala Prata. Ova
dvojica su ga pomalo podseala na njega, mogli bi kako-tako da prou kao
bliski roaci. Bili su slinog rasta kao Mikita, slino su smrdeli, slino su
bili bez vratova, slino su im, kao u divljih svinja, trali zubi ispod donjih
usana. Mikita je ipak bio elav i bradat, ova dvojica nisu imali brade, a ube
jajastih glava ukraavalo je neto to je izgledalo kao zamrena kuina. Oi
su im bile sitne i zakrvavljene, ui velike, picaste i strano maljave.
Na njihovoj odei bilo je tragova krvi. A dah im je vonjao kao da su se
danima hranili iskljuivo belim lukom, govnom i crknutim ribama.
Buaaaah! Buaah-haah-haah!
Bue, Bang, dosta smejanja, na posao, obojica. Patore, izai. Ali budi
u blizini.
Oba gorostasa izaoe, kloparajui velikim stopalima. Grbonja po
imenu Pator pouri za njima.
U veevom vidnom polju pojavi se Sorel Degerlund. Preobuen,
opran, oeljan i feminiziran. Privue stolicu, sede preko puta, okrenuvi
se leima prema stolu natrpanom knjigama i grimoarima. Posmatrao je
veca, runo se osmehujui. Uz to se zabavljao klatei medaljon na
zlatnom laniu koji je obmotavao sebi oko prsta.
Poastio sam te ree ravnoduno ekstraktom otrova belih
korpija. Neprijatno, zar ne? Ni rukom, ni nogom, ni prstom ak ne moe
da makne? Niti da namigne, proguta pljuvaku? Ali to jo nije nita.
Uskoro e poeti nekontrolisani pokreti onih jabuica i oteenje vida.
Zatim e osetiti grenje miia, zaista snano grenje, sigurno e ti se
istegnuti meurebarne tetive. Nee uspeti da savlada krgutanje zubima,
nekoliko zuba e slomiti, to je sigurno. Nastupie salivacija, i najzad
potekoe u disanju. Ako ti ne dam protivotrov, uguie se. Ali ne brini
se, dau ti. Preivee, za sada. Mada mislim da e se ubrzo kajati to si
preiveo. Objasniu ti u emu je stvar. Imamo vremena. Ali pre toga bih
eleo jo da gledam kako postaje modar.
Posmatrao sam te nastavi ubrzo onda, poslednjeg dana juna, na
audijenciji. Razmetao si se pred nama arogancijom. Pred nama, ljudima
stoput boljim od tebe, ljudima kojima nisi ni do kolena. Video sam,

zabavljalo te je i uzbuivalo igranje vatrom. Jo tada sam odluio da ti

dokaem da se igranje vatrom mora zavriti opekotinama, a guranje nosa
u magijske i volebnike stvari ima podjednako bolne konsekvence.
Uskoro e se uveriti u to.
Geralt je hteo da se pomeri, ali nije mogao. Ekstremiteti i celo telo bili
su mu paralizovani i neosetljivi. U prstima na rukama i nogama oseao je
neprijatne marce, lice mu je kompletno utrnulo, usne kao zanirane. Sve
loije je video, oi mu je prekrivala i lepila nekakva mutna sluz.
Degerlund prebaci nogu preko noge, zanjiha medaljon. Na njemu je
bio znak, amblem, plavi emajl. Geralt nije mogao da raspozna. Sve loije
je video. arobnjak nije lagao, oteenje vida se pojaavalo.
Shvata, stvar je u tome Degerlund nastavi bezvoljno to planiram
da se visoko popnem u arobnjakoj hijerarhiji. U tim namerama i
planovima oslanjam se na Ortolana lino, koji ti je poznat iz posete u
Risbergu i nezaboravne audijencije.
Geralt je imao utisak da mu jezik otie i ispunjava celu usnu duplju.
Pribojavao se da to nije samo utisak. Otrov bele korpije bio je
smrtonosan. On sam nikada nije bio izloen njegovom dejstvu, nije znao
kakve posledice bi mogao imati za organizam veca. Ozbiljno se uzrujao,
borei se iz sve snage s razarajuim toksinom. Situacija nije izgledala
najbolje. Izgledalo je da spas ne moe oekivati niotkuda.
Pre nekoliko godina Sorel Degerlund se i dalje napajao tonom svog
glasa postao sam Ortolanov asistent, na to mesto me je designirao
Kaptol, a to je potvrdio istraivaki tim Risberga. Trebalo je da, kao i moji
prethodnici, pijuniram Ortolana i sabotiram njegove sve opasnije ideje.
Tu dunost nisam dugovao samo magijskom talentu, ve i lepoti i linom
armu. Kaptol je, naime, starcu dodeljivao asistente kakve je on voleo.
Moda to ne zna, ali u vreme Ortolanove mladosti meu
arobnjacima je bujala mizoginija i bila su moderna muka prijateljstva,
koja su vrlo esto prelazila u neto vie, a ak i mnogo vie. Deavalo se
pak da mladi uenik ili polaznik nije imao izbora, morao je da slua starije
i u tom pogledu. Nekima se to nije previe svialo, ali su trpeli to kao neku
vrstu pogodnosti. A neki su to zavoleli. U te je spadao, kao to ve sigurno
pretpostavlja, Ortolan. Deai, kojem je tada pristajao njegov ptiji
nadimak8, nakon iskustava sa svojim preceptorom, tokom itavog svog
8

Lat.: Emberiza hortulana vrsta ptice, kod nas poznata kao vrtna strnadica. (Prim. prev.)

dugog ivota ostao je, kako kau pesnici, entuzijasta i pristalica plemenitih
mukih prijateljstava i plemenitih mukih ljubavi. Kao to zna, prozom se
stvari definiu u kraim i dosadnijim crtama.
O arobnjakov list oea se, glasno predui, velika crna maka repa
nakostreenog poput etke. Degerlund se sagnu, pomazi je i zanjiha pred
njom medaljon. Okrenu se, davi znak da mu je igraka dosadna i baci se
na lizanje krzna na grudima.
Kao to si nesumnjivo primetio nastavi arobnjak natprosene
sam lepote, deava se da me ene zovu efeb. Dabome, volim ene, ali
protiv pederastije u sutini nita nisam imao i nemam. Pod jednim
uslovom: ako je ve prisutna, onda mora da mi pomogne u graenju
karijere.
Moja muka strast sa Ortolanom nije iziskivala preteranu
portvovanost, starac je ve odavno prekoraio kako granicu godina u
kojima se moe, tako i onih u kojima se hoe. Ali postarao sam se da misle
drugaije. Da misle da je do kraja izgubio glavu za mnom. Da nema stvari
koju bi odbio svom lepom ljubavniku. Da imam njegove ifre, da imam
pristup njegovim tajnim knjigama i skrivenim belekama. Da mi poklanja
artefakte i talismane koje pre toga nikome nije otkrio. I da me ui
zabranjenim zaklinjalicama. Ukljuujui i goetiju. I ako su me donedavno
mnogi iz Risberga potcenjivali, sada su odjednom poeli da me uvaavaju,
porastao sam u njihovim oima. Poverovali su da radim ono o emu i sami
mataju. I da imam uspeha u tome.
Zna li ta je transhumanizam? ta je specijacija? Radijaciona
specijacija? Introgresija? Ne? Nema zbog ega da se stidi. Ni ja ne znam
mnogo. Ali svi smatraju da znam dosta. Da pod nadzorom i okriljem
Ortolana radim istraivanja na usavravanju ljudskog roda. S uzvienim
ciljem da ih popravim i poboljam. Da poboljam kondiciju ljudi,
eliminiem bolesti i neravnopravnost, da eliminiem starenje, bla, bla, bla.
Evo ta je cilj i zadatak magije. Ii putem starih velikih majstora:
Malaspine, Alzura i Idarana. Majstora hibridizacije, mutiranja i genetske
modifikacije.
Oglasivi dolazak mjaukanjem, crna maka se opet pojavi. Skoi na
arobnjakova kolena, protegnu se, zaprede. Degerlund ju je ritmino
mazio. Maka zaprede jo glasnije, izbacivi kande uistinu tigrovskih
razmera.

 Sasvim sigurno zna ta je hibridizacija, jer to je drugi termin za

ukrtanje. Proces dobijanja ukrtenika, hibrida, kopiladi, zovi to kako
hoe. U Risbergu aktivno eksperimentiu s tim, ve su proizveli
bezbrojne udotvorine, straila i monstrume. Mali broj je bio za praktinu
iroku upotrebu, kao recimo parazojgl, koji isti gradska smetlita,
paradetli, koji unitava parazite u drveu, ili mutirana gambuzija, koja
prodire larve malarinih komaraca. Ili vilgozaur, dadevnjak straar, ijim
ubistvom si se hvalio tokom audijencije. Ali oni to smatraju sitnicama,
sporednim proizvodima. Ono to njih zaista interesuje jeste hibridizacija i
mutacija ljudi i humanoida. Neto takvo je zabranjeno, ali Risbergu se
fuka za naredbe. A Kaptol zatvara oi. Ili, to je jo verovatnije, ogrezao
je u blaenom i tupom neznanju.
Malaspina, Alzur i Idaran su poeli rad, to je dokumentovano, na
malim i obinim stvorenjima kako bi od njih stvorili gigante, kao to su
one njihove vije, pauci, koeji i avo e ga znati ta jo. Pa ta onda, pitali
su, stoji na putu da se uzme mali i obian bednik i preradi u titana, u nekog
snanog ko bi mogao da radi dvadeset sati dnevno, koga nee bolesti, ko
u punoj kondiciji doivljava stotu? Zna se da su hteli to da uine, navodno
su to i inili, navodno su bili uspeni. Ali su tajnu svojih hibrida odneli u
grob. ak je i Ortolan, koji je ivot posvetio prouavanju njihovog rada,
malo postigao. Bue i Bang, oni to su te ovamo dovukli, osmotrio si ih?
Oni su hibridi, magini ukrtenici ogrova i trolova. Nepogreivi
samostrelac Pator? Ne, on zapravo jeste, da tako kaem, po slici i prilici,
potpuno prirodan rezultat ukrtanja skaradne enturae s gadnim
seljakom. Ali Bue i Bang, ha, oni su izali pravo iz Ortolanovih epruveta.
Pitae: ta e, dovraga, nekome takve gnusobe, zato, kog avola, stvarati
neto takvo? Ha, doskora ni sam to nisam znao. Dok nisam video kako se
obraunavaju s drvoseama i ugljarima. Bue jednim trzajem moe da
otkine glavu od vrata, Bang rastrgne deaka kao da je peeno pile. A ako
im da neka otra orua, ha! Onda mogu da naprave pokolj da ti pamet
stane. Ortolan, kad ga pitaju, pria da je hibridizacija toboe put ka
eliminaciji naslednih bolesti, naklapa o poveanju otpornosti na zarazne
bolesti, to su ti starake trice i kuine. Ja znam ta priam. I ti zna.
Primerci kao to su Bue i Bang, kao i ono sa ega si strgao Idaranovu
ploicu, valjaju samo za jedno: za ubijanje. I dobro je, jer su meni ba bila
posebna orua za ubijanje. U tom pogledu nisam bio siguran u svoje
vlastite sposobnosti i mogunosti. Neosnovano, kako se posle ispostavilo.

 Ali arobnjaci iz Risberga ukrtaju, mutiraju i genetski modifikuju

decu, od sumraka do svitanja. I imaju brojna dostignua, naproizvodili su
takve hibride da ak zastaje dah. Sve su to, po njihovom miljenju, korisni
hibridi koji treba da olakaju i uine prijatnom ljudsku egzistenciju. Doista,
na korak su od stvaranja ene idealno ravnih lea, kako bi mogao da je
kree otpozadi i da istovremeno ima gde da stavi au ampanjca i slae
pasijans.
Ali vratimo se ad rem, to jest mojoj naunoj karijeri. Budui da ne
mogu da se pohvalim opipljivim uspesima, morao sam da stvorim privide
tih uspeha. Lako je krenulo.
Zna li da postoje svetovi drugaiji od naih, pristup kojima nam je
odsekla Konjukcija sfera? Univerzumi zvani planovi elemenata i
paraelemenata? Koje nastanjuju bia zvana demoni? Dostignua Alzura et
consortes tumaena su time da su oni dobili pristup tim planovima i biima.
Da su uspeli da izazovu ta bia i uine ih poslunima sebi, da su izvukli od
demona njihove tajne i znanje i ovladali njima. Mislim da su to gluposti i
izmiljotine, ali svi u to veruju. A ta uiniti kada je vera tako jaka? Kako
bi me smatrali nekim ko je blizu otkrivanja tajne starih majstora, morao
sam vrsto uveriti Risberg da umem da izazivam demone. Ortolan, koji se
nekada zaista uspeno bavio goetijom, nije hteo da me naui toj vetini.
Dozvolio je sebi da d uvredljivo nisku ocenu mojim magijskim vetinama
i preporuio mi je da zapamtim gde mi je mesto. ta u, za dobro
sopstvene karijere u zapamtiti. Do odreenog vremena.
Crna maka, zamorena maenjem, skoi s arobnjakovih kolena.
Odmeri veca studenim pogledom zlatnih, iroko otvorenih oiju. I ode,
zadigavi rep.
Geralt je sve tee disao, oseao je otru drhtavicu tela kojom ni na koji
nain nije mogao da ovlada. Situacija nije izgledala najbolje i samo dve
okolnosti bile su obeavajue, dve su ulivale nadu. Kao prvo, i dalje je bio
iv, a dok je iv ima i nade, kako je govorio njegov preceptor u Kaer
Morhenu.
Druga obeavajua okolnost bio je Degerlundov naduvani ego i
njegova samouverenost. Ispadalo je da se arobnjak zaljubio u sopstvene
rei u ranoj mladosti, i najverovatnije je to bila ljubav njegovog ivota.
Poto nisam mogao da postanem goeta priao je arobnjak, vrtei
medaljon i neprestano se naslaujui svojim glasom morao sam da se

pravim da sam goeta. Da simuliram. Poznato je da demon koga goeta

izazove esto izlee i seje destrukciju. Pa sam posejao. Nekoliko puta.
Poklao sam ljude u nekoliko naselja. A oni su poverovali da je to demon.
Zaudio bi se koliko su oni lakoverni. Jednom sam uhvaenom
seljaku odsekao glavu i biorazgradivim katgutom sam na to mesto priio
glavu velikog jarca, zamaskiravi av gipsom i farbom. Nakon ega sam ga
demonstrirao mojim uenim kolegama kao teriocefala, rezultat nevieno
tekog eksperimenta u oblasti stvaranja ljudi sa ivotinjskim glavama,
eksperimenta koji je, naalost, bio uspean samo delimino, jer pomenuti
rezultat nije preiveo. Zamisli, poverovali su. Jo vie sam porastao u
njihovim oima! I dalje ekaju da stvorim neto to e opstati. Uvrujem
ih u tom miljenju, priivajui svaki as nekakvu glavu za bezglavi le.
Ali to je bila digresija. ta sam ono priao? Aha, o poklanim naseljima.
Kao to sam oekivao, majstori iz Risberga su to shvatili kao dela demona
ili energumena koje su oni obuzeli. Ali napravio sam greku, preterao sam.
Niko se ne bi uzrujao zbog jednog naselja drvosea, ali mi smo poklali
nekoliko. Uglavnom su radili Bue i Bang, ali i ja sam doprineo prema
svojim mogunostima.
U onoj prvoj koloniji, u Tisama, ili kako ve, nisam se preterano
istakao. Kada sam video ta Bue i Bang rade, povratio sam, isprskao sam
ceo plat. Morao sam da ga bacim. Plat od najbolje vune, presvuen
krznom od srebrnog nerca, kotao je skoro sto korona. Ali posle mi je sve
bolje ilo. Kao prvo, oblaio sam se adekvatno, u radnikom stilu. Kao
drugo, zavoleo sam te akcije. Ispostavilo se da je veliko zadovoljstvo
odsei nekome noge i posmatrati kako krv brizga iz patrljka. Ili iskopati
nekome oko. Ili istrgnuti iz rasporenog stomaka punu aku jo toplih
creva... Biu kratak. Zajedno s dananjim rezultat je bezmalo pola stotine
osoba oba pola razliitih godita.
Risberg je shvatio da treba da me zaustave. Ali kako? Neprestano su
verovali u moju mo kao goete i bojali su se mojih demona. I bojali su se
da ne razbesne Ortolana zaljubljenog u mene. Dakle, trebalo je da ti bude
reenje. Vetac.
Geralt je disao kratko. Postajao je optimistiniji. Ve je mnogo bolje
video, drhtavica se povlaila. Bio je otporan na veinu poznatih toksina, a
otrov bele korpije, za obinog smrtnika smrtonosan, nije bio, kako se
ispostavilo, izuzetak. Bojazan, isprva zastraujua, s vremenom je slabila i

nestajala, veev organizam, kako se ispostavljalo, bio je u stanju da dosta

brzo neutralizuje otrov. Degerlund to nije znao, ili je to zanemario usled
uobraenosti.
Saznao sam da ele da te poalju na mene. Ne krijem, obuzeo me je
jedva primetan strah, uo sam poneto o vecima, a o tebi u detaljima.
Otrao sam kod Ortolana koliko me noge nose, spasavaj me, moj voljeni
majstoriu. Voljeni majstor me je najpre izgrdio i ispsovao, rekao mi da
je vrlo runo ubijati drvosee, da to nije lepo i da mi to bude poslednji put.
Ali posle mi je savetovao kako da te prevarim i namamim u klopku. Kako
da te ulovim, koristei teleportacioni sigil koji mi je sam pre nekoliko
godina istetovirao na mom mukom torzu. Meutim, zabranio mi je da te
ubijem. Nemoj da misli da je to zbog dobrote. Potrebne su mu tvoje oi.
Tanije: stalo mu je do tapetum lucidum, sloja tkiva kojim je postavljena
unutranjost tvojih onih jabuica, tkiva koje pojaava i odbija svetlost
usmerenu na fotoreceptore, zahvaljujui emu vidi poput make, po noi
i u tami. Najnovija Ortolanova ide fixe jeste opremanje itavog
oveanstva sposobnou maijeg vida. U okviru priprema za tako uzvien
cilj, namerava da implantira tvoj tapetum lucidum nekoj novoj mutaciji koju
stvara, a tapetum za presaivanje mora biti uzet sa ivog davaoca.
Geralt oprezno pomae prste i dlan.
Ortolan, moralan i milosrdan mag, nakon to ti ukloni one jabuice,
u svojoj neizmernoj dobroti namerava da ti daruje ivot. Smatra da je bolje
biti slepac nego pokojnik, a osim toga, trese se od pomisli na uveavanje
bola tvoje ljubavnice, Jenefer iz Vengerberga, prema kojoj gaji veliku, ali u
njegovom sluaju udnu simpatiju. Povrh toga, Ortolan je ve nadomak
izrade magine regenerativne formule. Za nekoliko godina moi e da mu
se javi, a on e ti vratiti oi. Raduje se? Ne? S pravom. ta? Hoe neto
da kae? Sluam, govori.
Geralt se pravio da teko pomera usne. Uostalom, uopte nije morao
da se pretvara da je teko. Degerlund se pridie sa stolice i sagnu se nad
njim.
Nita ne razumem iskrivi se. Na kraju krajeva, ba me briga ta
ima da kae. Ja, s druge strane, imam jo poneto da ti saoptim. I tako
znaj da je meu mojim brojnim talentima i vidovitost. Sasvim jasno vidim
da e, kada Ortolan tebi, oslepljenom, vrati slobodu, Bue i Bang ve ekati.
Tada e zavriti u mojoj laboratoriji, ovoga puta definitivno. Vivisecirau

te. Uglavnom radi zabave, mada me pomalo intriga ono to ima u sebi. A
kada zavrim, sproveu, da se posluim mesarskom terminologijom,
ereenje zaklane ivotinje. Tvoje ostatke u deo po deo slati u Risberg,
kao opomenu, neka vide ta eka moje neprijatelje.
Geralt prikupi svu snagu. Nije je mnogo imao.
A to se tie te Jenefer arobnjak se sagnu jo vie, vetac oseti
mentu u njegovom dahu mene pak, za razliku od Ortolana, neizmerno
raduje pomisao na uveanje njene patnje. Zato u odsei taj fragment koji
je kod tebe najvie cenila, i poslau joj ga u Vengerb...
Geralt sloi prste u Znak i dodirnu arobnjakovo lice. Sorel Degerlund
se zagrcnu i pade na stolicu. Zabrekta. Oi mu pobegoe negde u dubinu
lobanje, glava mu se obesi na ramenu. Lani medaljona iskliznu iz
nepokretnih prstiju.
Geralt skoi bolje rei, pokuao je da skoi, jedino to mu je uspelo
jeste da padne sa stolice na pod, glavom tik kraj Degerlundovih izama.
Ispred samog nosa mu je bio medaljon koji je arobnjak ispustio. Na
zlatnom ovalu plavi emajlirani delfin nageant. Grb Keraka. Nije imao
vremena da se divi i razmilja. Degerlund poe glasno krkljati, videlo se da
e se ubrzo probuditi. Znak Somne je delovao, ali slabo i kratkotrajno,
vetac je bio previe oslabljen dejstvom otrova.
Ustade, drei se za sto, ruei s njega knjige i svitke.
U prostoriju ulete Pator. Geralt nije ni pokuavao sa Znacima. Zgrabi
sa stola grimoar obloen koom i mesingom i njime odalami grbonju u
grlo. Pator energino sede na pod i ispusti arbalest. Vetac ga udari jo
jedanput. I ponovio bi, ali inkunabula mu iskliznu iz skoanjenih prstiju.
Dohvati flau koja je stajala na knjigama i razbi je Patoru o elo. Grbonja,
iako obliven krvlju i crvenim vinom, nije posustao. Baci se na Geralta, i ne
otresavi komadie kristala s kapaka.
Buaaa! prodra se, zgrabivi veca za kolena. Baaang! Dolazi!
Dola...
Geralt epa sa stola drugi grimoar, teak, s koricama inkrustiranim
fragmentima ljudske lobanje. Raspali njime grbonju da ak poletee
krhotine kostiju.
Degerlund zabrekta, trudei se da podigne ruku. Geralt je shvatio da
pokuava da baci zaklinjalicu. Sve blii topot tekih stopala svedoio je da

Bue i Bang dolaze. Pator se kobeljao po podu, opipavao oko sebe, traio
samostrel.
Geralt ugleda na stolu svoj ma, dohvati ga. Zatetura se, zamalo pade.
Zgrabi Degerlunda za okovratnik, prinese mu otricu uz grlo.
Tvoj sigil! dreknu mu na uvo. Teleportuj nas odavde!
Bue i Bang, naoruani handarima, sudarie se na vratima i zaglavie u
njima, kompletno se zakucae. Nijedan nije ni pomislio da popusti
drugom. Okvir vrata je pucketao.
Teleportuj nas! Geralt uhvati Degerlunda za kosu, povue mu glavu
unazad. Odmah! Inae u ti prerezati grlo!
Bue i Bang ispadoe iz vrata zajedno s okvirom. Pator pronae
samostrel i podie ga.
Degerlund drhtavom rukom raskopa koulju, dreknu zaklinjalicu, ali
pre nego to ih okrui tama, otre se vecu i odgurnu ga. Geralt ga epa
za ipkanu manetnu i pokua da ga privue, ali u tom momentu portal
poe delovati i sva ula, ukljuujui i dodir, nestae. Oseti kako ga neka
elementarna sila usisava, trza i okree ga kao u viru. Hladnoa ga je
paralisala. Na deli sekunde. Jedan od duih i odvratnijih delia u
njegovom ivotu.
Tresnuo je o zemlju da je zatutnjalo. Nauznak.
Otvori oi. Unaokolo je vladao crn mrak, gusta tama. Oslepeo sam,
pomisli. Izgubio sam vid?
Nije ga izgubio. Jednostavno je bila vrlo tamna no. Njegov kako ga
je ueno nazvao Degerlund tapetum lucidum je proradio, uhvatio je svu
svetlost koju je u tim uslovima mogao da uhvati. Uskoro je oko sebe
raspoznavao obrise nekih stabala, bunja i ikara.
A iznad glave, kada su se razili oblaci, ugleda zvezde.

Interludijum
Sutradan
Moralo im se odati priznanje: graevinari iz Findentana su se razumeli u
svoj posao i nisu bili lenji. Pored toga to ih je danas nekoliko puta video
u akciji, evlov je zainteresovano posmatrao postavljanje naredne makare.
Tri spojene grede inile su direk, na vrhu kojeg je okaen toak. Na toak
je nabacivan konopac, a na njega je privrivan masivan okovan trupac,
struno nazvan malj. Uzvikujui ritmino, graevinari su vukli konopac,
podizali malj pod sam vrh direka, nakon ega su ga brzo putali. Malj je
estoko padao na stup posaen u jami, zabijajui ga duboko u zemlju. Bila
su dovoljna tri, najvie etiri udarca maljem, kako bi stub stajao kao uzidan.
Graevinari su oas demontirali makaru i tovarili njene elemente na kola,
u tom momentu se jedan od njih penjao uz merdevine i zakucavao u stub
emajliranu plou sa grbom Redanje srebrni orao na crvenom polju.
Zahvaljujui evlovu i njegovoj nezavisnoj kompaniji kao i
zahvaljujui makaraima i njihovim uslugama provincija Prireje, koja
ulazi u sklop kraljevstva Redanje, danas je poveala svoj areal. Znatno
poveala.
Priao je majstor graevinara, briui elo kapom. Oznojio se, mada
nita nije radio, ako izuzmemo teranje u tri lepe. evlov je znao ta e
majstor da upita, jer je to svaki put pitao.
Gde je sledei? Gosn zapovednie?
Pokazau vam. evlov okrenu konja. Krenite za mnom.
Koijai oinue volove, vozila graevinara tromo krenue grebenom
brda, zemljom neto omekalom posle jueranje oluje. Ubrzo su se nali
kraj narednog stuba ukraenog crnom ploom ofarbanom u lila. Stub je
ve leao, otkotrljan u bunje, evlova kompanija ve je uspela da se
pobrine za to. Eto kako pobeuje napredak, pomisli evlov, eto kako
trijumfuje tehnika misao. Veto postavljen temerijski stub upa se i
obaljuje oas posla. Redanjski stub, zabijen makarom, nee tako lako
izvui iz zemlje.

Mahnu rukom, pokazujui graevinarima pravac. Nekoliko staja na jug.

Van sela.
Jahai iz evlove kompanije ve su na trgu okupili stanovnike sela
ukoliko nekoliko koliba i upa zasluuje taj naziv vrteli su se naokolo,
podiui prainu, kidisali konjima na okupljene. Eskajrak, uvek plahovit,
nije alio udarce korbaem. Drugi su kruili konjima oko domainstava.
Psi su lajali, ene kukale, deca vritala.
Trojica konjanika su kasom dojahala do evlova. Suv kao saraga, Jan
Malkin, zvani arilo. Prospero Basti, poznatiji kao Speri. I Ajleah MorDhu, zvana Friga, na sivoj kobili.
Okupljeni su, kao to si naredio ree Friga, zabacivi na potiljak
kalpak od risovine. Celo selo.
Neka ih utiaju.
Okupljeni utihnue, ne bez pomoi nagajki i motki. evlov prie blie.
Kako se zove ova rupa?
Volja.
Opet Volja? Seljaine nemaju ni trunke mate. Odvedi graevinare
dalje, Speri. Pokai im gde treba da zabiju stub, poto e opet pobrkati
mesta.
Speri zviznu, potera konja. evlov prie okupljenima. Friga i arilo
stadoe uz njega.
itelji Volje! evlov ustade u stremenima. Pazite ta u rei! Po
volji i naredbi njegovog velianstva milostivo vladajueg kralja Vizimira,
objavljujem vam da od sada ova zemlja, sve do graninih stubova, pripada
kraljevstvu Redanje, a njegova visost kralj Vizimir va je monarh i
gospodar! Dugujete mu ast, poslunost i danak. A s rentom i porezom
kasnite! Po naredbi kralja morate smesta namiriti dug. Ovde prisutnom
komorniku stavite u katulju.
Kako to? prodra se neko iz svetine. Kako doplatimo? Mi smo ve
platili!
Pa ve su od nas oteli danak!
Oteli su vam temerijski komornici. Ilegalno, jer ovde nijeTemerija,
ve Redanja. Pogledajte gde stoje stubovi.
Ali jo jue je zavika neko od varoana ovde bila Temerija! Kako
sad to? Platismo kako nam naredie...

 Nemate prava!
Ko? dreknu evlov. Ko je to rekao? Ja imam prava! Imam
kraljevsku naredbu! Mi smo kraljevska vojska! Kazao sam, ko eli da
ostane ovde na gazdinstvu, mora da isplati danak do poslednjeg groa! Ko
se bude opirao, bie prognan! Platili ste Temeriji? Vidi se da se oseate kao
Temerijci! Onda napolje, napolje, tamo preko granice! Ali samo s onim to
moe da vam stane u dve ruke, jer imanje i inventar pripadaju Redanji!
Otimaina! To je otimaina i tiranija! kriknu, istupivi, krupan
momak s bujnom grivom. A vi niste kraljeva vojska, ve razbojnici!
Nemate pra...
Eskajrak prie i mlatnu vikaa korbaem. Vika pade. Druge su smirili
drcima kopalja. evlova kompanija je umela da izae na kraj sa seljacima.
Ve nedelju dana su premetali granice i guili pobune u mnogim
naseljima.
Neko dolazi. Friga pokaza nagajkom. Da to nije Fi?
On je evlov zasloni oi. Naredi da skinu udakinju s kola i
dovedu je ovamo. Sama pak uzmi nekoliko momaka i obiite okolinu.
Naseljenici sede sami po poljanama i proplancima, treba i njih obavestiti
kome sada moraju plaati rentu. A ako se neko bude bunio, znate ta vam
je initi.
Friga se svirepo osmehnu, blesnue joj zubi. evlov je saoseao s
naseljenicima koje e posetiti. Iako ga nije preterano brinula njihova
sudbina.
Pogledao je u sunce. Trebalo bi da pourimo, pomisli. Do podneva bi
valjalo sruiti jo nekoliko temerijskih stubova. I zabiti nekoliko naih.
Ti, arilo, za mnom. Izaimo gostima u susret.
Bilo je dvoje gostiju. Jedan je imao slameni eir na glavi, jako isturenu
vilicu i izbaenu bradu, a itavo lice mu je bilo pocrnelo od viednevnog
nebrijanja. Drugi je bio snanije grae, pravi gorostas.
Fie.
Gosn narednie.
evlov se razgnevi. Javil Fi je s nekim razlogom aludirao na staro
poznanstvo, vremena zajednikog slubovanja u regularnoj vojsci. evlov
nije voleo uspomene na ta vremena. Nije eleo da se sea ni Fia, ni slube,
ni govnarske podoficirske plate.

 Vidim, nezavisna kompanija Fi mahnu u pravcu sela, odakle su i

dalje dopirali vriska i pla radi? Kaznena ekspedicija, je li? Palie?
Moja je stvar ta u.
Neu, pomisli. Sa alom, jer je voleo da pali sela, kompanija je takoe
volela. Ali nisu im naredili. Naredili su da poprave granicu i da uzmu danak
od naseljenika. Neposlune da proteraju, ali imovinu da ne diraju.
Posluie novim naseljenicima koje e tu dovui. Sa severa, gde je tesno
ak i na ugaru.
Uhvatio sam i drim udakinju izjavi. Po porudbini. Vezana je.
Nije bilo lako, da sam znao, obraunao bih vie. Ali dogovorili smo se za
petsto, onda neka bude petsto.
Fi mahnu, gorostas prie i urui evlovu dve vreice. Na podlaktici je
imao istetoviranu zmiju, uvijenu u S oko otrice tileta. evlov je znao tu
tetovau.
Pojavi se jaha iz kompanije, sa zarobljenikom. udakinja je imala na
glavi dak koji je sezao do kolena, omotan kanapom tako da joj je drao i
ruke. Ispod daka su trale gole noge, mrave kao tapii.
ta je to? pokaza Fi. Dragi gosn narednie? Petsto novigradskih
korona, malo preskupo za maku u daku.
Dak je gratis evlov odgovori hladno. Isto kao dobar savet. Ne
odvezuj i ne zaviruj unutra.
Zato?
Rizino je. Moe da ugrize. Ili ak da urekne.
Gorostas podie zarobljenika na sedlo. udakinja, do tog trenutka
spokojna, zakoprca se, ritnu, zacvile ispod daka. Nije joj to mnogo
pomoglo, dak ju je efikasno drao.
Kako da znam upita Fi da je to ono za ta u platiti? A ne nekakva
sluajna devojura? Moda je ak iz ovog seoceta?
Misli da laem?
Nikako, nikako. Fi se obuzda, u tome mu je pomogao prizor arila
koji je gladio drku sekire obeene o sedlo. Verujem ti, evlove. Znam,
tvoje rei nisu prazne. Ipak se znamo, zar ne? U stara dobra vremena...
urim, Fie. Obaveze zovu.
Zbogom, narednie.

 Ba me zanima odazva se arilo, gledajui kako odlaze. Ba me

zanima ta e im ona. Ona je udakinja. Nisi pitao.
Nisam pitao evlov hladno prizna. Takve stvari se ne pitaju. Malo
je saoseao sa udakinjom. Za njenu sudbinu nije bio mnogo zabrinut. Ali
pretpostavljao je da e biti bedna.

U svetu gde je smrt lovac, nema vremena za kajanje i sumnje. Ima

vremena samo za odluke. Nije vano kakve su odluke, nijedna nije vie
ili manje ozbiljna od drugih. U svetu gde je smrt lovac, nema malih ili
velikih odluka. Postoje samo odluke koje ratnik donosi pred neizbenom
smru.
Karlos Kastaneda, Toak vremena

Dvanaesto poglavlje
Na raskru puteva stajao je putokaz, stub s pribijenim daskama koje su
pokazivale etiri strane sveta.

Zora ga je zatekla tamo gde je pao, gde ga je portal izbacio, na travi mokroj
od rose, u ipraju kraj movare ili jezerceta zarojenog pticama, ije ga je
gakanje i kvakanje probudilo iz tekog i munog sna. Uvee je popio
veevski eliksir, promuurno ga je uvek imao uz sebe, u srebrnom flakonu
u tajnoj pregradi priivenoj za pojas. Eliksir, zvani Vuga, smatran je
efikasnom panacejom, osobito protiv svake vrste trovanja, zaraza i
posledica delovanja svakojakih otrova i toksina. Geralt se spasao Vugom
vie puta nego to se mogao setiti, ali ispijanje eliksira nikada nije
uzrokovalo takve posledice kao sada. Sat vremena nakon uzimanja borio
se s grevima i nevieno jakim vomitivnim refleksom, svestan da ne sme
da povrati. Iako je pobedio u bici, rezultat toga bio je dubok san u koji je
izmoren pao. Uostalom, san je mogao biti i posledica meavine korpijinog
otrova, eliksira i teleportacionog puta.
to se tie puta, nije bio siguran ta se zbilo, kako i zbog ega ga je
portal koji je Degerlund stvorio izbacio ba tu, na taj movarni pustinjak.
Upitno je da li je to bio precizan arobnjakov in, verovatnija je bila
obina teleportaciona havarija, neto ega se plaio ve nedelju dana. Ono

za ta je mnogo puta uo, a ega je bio svedok nekoliko puta kad portal,
umesto da ga poalje tamo gde treba, izbaci putnika negde drugo, na
sasvim nasumino mesto.
Kada je doao sebi, u desnoj ruci je drao ma, a u stisnutoj levoj imao
je komad tkanine koji je ujutru identifikovao kao manetnu koulje.
Tkanina je bila glatko odseena, kao noem. Meutim, nije bilo tragova
krvi na njoj, znai da teleport nije odsekao ruku, ve samo arobnjakovu
koulju. Geralt je alio to je to bila samo koulja.
Na poetku svoje veevske karijere, Geralt je bio svedok najgore
havarije portala, havarije koja ga je zauvek odvratila od portala. Meu
nuvoriima, bogatim gospodiiima i zlatnom mladei tada je vladalo
pomodarstvo odailjanja s mesta na mesto, a neki arobnjaci su za
basnoslovne sume pruali takvu zabavu. Jednog dana vetac je ba tada
bio prisutan odailjani ljubitelj teleportacije pojavio se u portalu precizno
prepolovljen du vertikalne ravni. Izgledao je kao otvorena futrola za
kontrabas. Zatim je sve iz njega ispalo i prolilo se. Nakon tog nesrenog
sluaja, fascinacija teleportima primetno je oslabila.
U poreenju s neim takvim, pomisli, prizemljenje u movaru je prosto
luksuz.
Jo uvek nije povratio punu snagu, stalno je oseao vrtoglavicu i
dosadu. Za odmor ipak nije imao vremena. Znao je da portali ostavljaju
tragove, arobnjaci su imali naine da uu u trag putu teleporta. Ako je to
ipak bio, kako je sumnjao, defekt portala, praenje tragova puta graniilo
se s nemogunou. Ali i tako je bilo nerazumno ostati previe dugo u
blizini mesta prizemljenja.
Krenuo je ivahnim marem kako bi se zagrejao i razmrdao. Poelo je
od maeva, pomisli, gacajui kroz kaljugu. Kako je ono Neven formulisao?
Niz nesrenih okolnosti i baksuznih incidenata? Najpre sam izgubio
maeve. Nije prolo ni tri nedelje, a izgubio sam konja. Ukljevu, koju sam
ostavio u Borovini, pojee vuci, sem ako je neko ne pronae i ne prisvoji.
Maevi, konj. ta je sledee? Strah me i da pomislim.
Posle sat vremena prelaenja preko movara domogao se suvljeg
terena, a posle drugog sata izaao je na ugaen drum. A nakon jo pola
sata mara, drumom je dospeo na raskrsnicu.


Na raskru puteva stajao je putokaz, stub s pribijenim daskama koje su
pokazivale etiri strane sveta. Sve su bile zasrane od ptica selica i gusto
osute rupama od strela. Izgledalo je da se svaki prolaznik oseao
obaveznim da strelja putokaz iz samostrela. Kako bi posle proitao
natpise, trebalo je da prie vrlo blizu.
Vetac je priao. I deifrovao pravce. Daska koja je pokazivala na istok
prema poloaju sunca nosila je natpis Hipira, a druga naspram nje
vodila je ka Tegmondu. Trea daska pokazivala je put ka Findetanu,
etvrta pak ko zna gde, jer je neko premazao natpis smolom. Uprkos tome,
Geralt je ve otprilike znao gde se nalazi.
Teleport ga je izbacio na meureje koje su inila dva rukavca reke
Pontar. Juni krak je ak, imajui u vidu razmere, doekao kod kartografa
sopstveni naziv na mnogim mapama se pojavljivao kao Embla. A zemlja
bolje rei zemljica koja se nalazila izmeu rukavaca zvala se Emblonija.
To jest, zvala se nekada, pre mnogo vremena. I pre mnogo vremena je
prestala tako da se zove. Kraljevstvo Emblonije prestalo je da postoji pre
nekih pola veka. A bilo je razloga za to.
U veini kraljevstava, kneevina i drugih oblika organizacije vlasti i
drutvenih kolektiva u zemljama poznatim Geraltu, stvari su u naelu se
tako moglo konstatovati relativno dobro stajale. Istina, sistem je nekada
posrtao, ali je funkcionisao. U dominantnijem delu drutvenih kolektiva
vladajua klasa je vladala, umesto da samo krade i naizmenino se bavi
hazardnim igrama i prostitucijom. Drutvena elita je samo u malom
procentu bila sastavljena od ljudi koji su smatrali da je higijena ime
prostitutke, a gonoreja ptica iz porodice eva. Radni narod i zemljoradnike
samo su malim delom inili kreteni koji ive iskljuivo za danas i dananju
votku, nesposobni da svojim zaostalim razumom shvate neto tako
neshvatljivo kao to je sutra i sutranja votka. Svetenici veinom nisu
izmamljivali novac od naroda i nisu kvarili maloletne, ve su boravili u
hramovima, u celosti se posveujui pokuajima da ree nereive
zagonetke vere. Psihopate, udaci, budale i idioti nisu se gurali u politiku i
na vana mesta u vladi i administraciji, ve su se bavili destrukcijom
sopstvenog porodinog ivota. Seoski glupaci su sedeli po selima, iza

ambara, ne trudei se da izigravaju narodne tribune. Tako je bilo u veini

drava.
Ali kraljevstvo Emblonije nije pripadalo veini. Bilo je manjina u
svakom od gorepomenutih pogleda. I u mnogim drugim.
Zato je i propalo. I na kraju iezlo. Za to su se postarali moni susedi,
Temerija i Redanja. Emblonija, iako politiki promaena tvorevina,
raspolagala je ipak odreenim bogatstvom. Naime, nalazila se u aluvijalnoj
dolini reke Pontar, koja je tu od davnina taloila mulj noen bujicama. Iz
njega su nastale naplavnice neobino plodno i visoko produktivno
zemljite. Pod vlau vladara Emblonije naplavnice su brzo poele da se
pretvaraju u neplodnu zemlju obraslu movarnim livadama, na kojoj se
malo toga moglo posaditi, a jo manje ubrati. Temerija i Redanja su u
meuvremenu beleile znaajan porast stanovnitva, i zemljoradnika
proizvodnja postajala je pitanje od ivotnog znaaja. Privlaile su ih
naplavnice Emblonije. Stoga su dva kraljevstva razdvojena rekom Pontar
bez suvinog prenemaganja podelili izmeu sebe Embloniju, a naziv
izbrisali s mapa. Deo koji je anektirala Temerija nazvan je Pontarija, a deo
koji je pripao Redanji postao je Prireje. Na muljevito zemljite dovedena
je masa naseljenika. Pod nadzorom efikasnih upravnika, kao rezultat
razumnih plodoreda i melioracije areala, iako malo, uskoro je postalo pravi
zemljoradniki rog izobilja.
Uskoro su poele i prepirke. to su pontarske naplavnice davale obilniji
plod, to su prepirke bile ee. Traktat kojim su obeleene granice izmeu
Temerije i Redanje sadrao je zapise koji su omoguavali najrazliitije
interpretacije, a mape ukljuene u traktat nisu bile ni za ta, jer su kartografi
zabrljali stvar. Sama reka je takoe uinila svoje nakon duih kinih
perioda uspela je da promeni i premesti svoje korito za dve ili ak i tri
milje. I tako se rog izobilja pretvorio u kost razdora. Nikakve rezultate nisu
dali planovi o diplomatskim brakovima i savezima, poele su diplomatske
note, carinski ratovi i trgovake retorzije. Granini konflikti dobijali su na
snazi, inilo se da je krvoprolie neizbeno. I na kraju je dolo do toga. A
potom je redovno dolazilo do toga.
Na svojim putovanjima u potrazi za poslom Geralt je obino izbegavao
terene na kojima je esto dolazilo do naoruanih sukoba, jer je na takvim
mestima bilo teko nai posao. Upoznavi se jednom ili dvaput s
regularnom vojskom, najamnicima ili maroderima, zemljoradnici su se
uveravali da su vuk koji hara u blizini, striga, trol ispod mosta ili drekavac

iz kurgana, u sutini mali problem i mala pretnja i da je teta troiti novac

na veca. Da postoje hitnije stvari, kao recimo obnova kolibe koju je vojska
spalila i kupovina novih kokoaka u zamenu za one to su ih vojnici pokrali
i pojeli. Iz tih razloga Geralt je slabo poznavao terene Emblonije ili,
sudei prema novijim mapama, Pontarije i Prireja. Nije uopte imao
pojma koje bi mesto od pokazanih na putokazu bilo najblie i kuda bi
trebalo da krene s raskrsnice kako bi se to pre oprostio od pustoi i
pozdravio s bilo kakvom civilizacijom.
Geralt se odluio za Findetan, to jest za sever. Naime, otprilike u tom
pravcu se nalazio Novigrad, tamo je morao da stigne i to, ukoliko je mislio
da vrati svoje maeve, obavezno pre petnaestog jula.
Nakon manje-vie sat vremena ustrog mara, naleteo je pravo na ono
to je toliko hteo da izbegne.

U neposrednoj blizini proseka bilo je seosko gazdinstvo, koliba pokrivena

slamom i nekoliko umeza. Prodoran lave psa i besan agor ivine
objavljivali su da se tamo neto deava. Vrisak deteta i pla ene. Psovke.
Prie, proklinjui u sebi i svoju profesiju i svoje skrupule.
U vazduhu je letelo perje, jedan od naoruanih vezivao je za sedlo
uhvaenu perad. Drugi naoruani je hajkakim biem ibao seljaka koji se
valjao po zemlji. Drugi se tukao sa enom u pocepanoj odei i detetom
prilepljenim uz enu.
Prie, bez prenemaganja i prie zgrabi podignutu ruku s biem, zavrnu
je. Naoruani zaurla. Geralt ga gurnu o zid kokoinjca. Uhvativi drugog
za kragnu, odvue ga od ene i gurnu na plot.
Gubi se kratko objavi. Odmah.
Brzo izvue ma davi znak da ga tretiraju na nain prikladan
ozbiljnosti situacije. I da ih jasno podseti na mogue konsekvencije
neprikladnog ponaanja.
Jedan od naoruanih se glasno zasmeja. Drugi mu se pridrui, uhvativi
rukohvat maa.
Kome ti to, vucibatino? Smrt trai?
Kazao sam da se gubite odavde.

Naoruani to je vezivao perad okrenu se od konja. Ispostavilo se da je

to ena. Lepa, uprkos runo namrtenim oima.
ivot ti nije drag? Kako se ispostavilo, ena je mogla da iskrivi usne
jo runije. A moda si zaostao u razvoju? Moda ne ume da broji?
Pomoi u ti. Ti si samo jedan, a nas je troje. Znai, nas je vie. Znai, sada
treba da se okrene i podskakujui hvata turu koliko te noge nose. Dok
jo ima noge.
Gubite se. Neu ponavljati.
Aha. Troje je znai za tebe sitnica. A dvanaestoro?
Naokolo zatopotae kopita. Vetac se osvrnu. Devetoro naoruanih i
na konjima. U njega uperena koplja i rogatine.
Ti! Seronjo! Ma na zemlju!
Nije posluao. Odskoi kod kokoinjca da bi kako-tako zatitio lea.
ta se dogaa, Friga?
Varoanin se prsio da nee da plati danak frknu ena po imenu
Friga jer je ve jednom platio, bla, bla, bla. Stoga smo reili da seljaka
nauimo pameti, a ovde se odjednom pojavi ovaj sivi kao da je iz zemlje
iznikao. Ispade da je vitez, nabasa ovde plemeniti branitelj ubogih i
potlaenih. On sam, a nama skae u oi.
Toliko moe da skoi? zacereka se neki od jahaa, nasrui na
Geralta konjem i pretei kopljem. Da vidimo kako e proboden da skae!
Baci ma naredi jaha s beretkom s perima koji je izgledao kao
komandant. Ma na zemlju!
Da ga izbodem, evlove?
Mani se, Peri.
evlov je posmatrao veca s visine sedla.
Nee da baci ma, a? proceni. Tolika si junaina? Toliko opasan
tip? Jede ostrige s ljuturom? I pije terpentin? Ni pred kim ne klei? I
nita vie, samo se brine za nevino okrivljene? Toliko si osetljiv na
nepravdu? Proveriemo. arilo, Lienca, Floket!
Naoruani su smesta razumeli vou, vidi se da su u tom pogledu imali
iskustva, ve su uvebavali takvu proceduru. Skoie sa sedala. Jedan
prisloni naseljeniku no na vrat, drugi trgnu enu za kosu, trei uhvati
detence. Dete stade vritati.

 Ma na zemlju! kaza evlov. Smesta. Inae... Lienca! Prerei

seljaku grlo.
Geralt baci ma. Odmah ga opkolie, pribie uz daske. Zapretie
otricama.
Aha! evlov sjaha s konja. Delovalo je!
Pao si u nevolju, branitelju seljaka dodade suvo. Omeo si
kraljevsku slubu i izvrio diverziju. A ja imam dozvolu da za takvu krivicu
hapsim i vodim pred sud.
Uhapsi? iskrivi se Lienca. to se mui? Omu oko vrata i na
granu! I gotovo!
Ili da ga raseemo na mestu!
A ja sam ga ree napokon jedan od jahaa video ve jednom. To
je vetac.
ta je on?
Vetac. Volebnik to se petlja s ubijanjem udovita za pare.
Volebnik? Fu, fu! Ubijmo ga pre nego to baci urok!
Zaepi, Eskajrak. Priaj, Trente. Gde si ga ti video i u kakvim
okolnostima?
Bilo je to u Mariboru. Kod tamonjeg katelana koji je ovog ovde
unajmio da ubije nekog stvora. Ne seam se kojeg. Ali njega sam zapamtio,
zbog te bele kose.
Ha! Pa ako je on na nas skoio, onda ga je neko morao unajmiti protiv
nas.
Veci su stvoreni za udovita. Ljude brane samo od udovita.
Aha! Friga zabaci na potiljak kalpak od risovine. Rekla sam vam!
Branitelj! Video je kako Lienca motkom lema seljaka, a Floket se
nameraio da siluje seljanku...
I precizno vas je okvalifikovao? frknu evlov. Kao udovita?
Onda ste imali sree. alio sam se. ini mi se da je stvar prosta. Kada sam
u vojsci sluio, ja sam o tim vecima uo neto sasvim drugaije.
Unajmljivali su ih za sve, za pijunau, za zatitu, za muka ubistva ak. Za
njih su govorili: Maori. Ovog ovde je Trent video u Mariboru, u Temeriji.
Znai da je on temerijski najamnik, unajmljen ba protiv nas, zbog onih
graninih stubova. Upozoravali su me u Findetanu na temerijske
najamnike, obeali su nagradu za svakog uhvaenog. Zato emo ga

vezanog odvesti u Findetan, predaemo ga komandantu i nagrada je naa.

Deder, veite ga. to tako stojite? Bojite se? On nee pruiti otpor. Zna
ta bismo u tom sluaju uradili seljacima.
A ko e, majku mu, njega da dotakne? Kad je on volebnik?
Pu, pomeri se s mesta.
Plaljive budale! vrisnu Friga, odvezujui remene od bisaga.
Kukavice! Ja u to uraditi, poto ovde niko nema muda!
Geralt dozvoli da ga svee. Odluio je da bude posluan. Za sada.
Sa umskog puta izaoe dve volovske zaprege, kola natovarena
ipovima i elementima nekih drvenih konstrukcija.
Nek neko ode kod tesara i komornika pokaza evlov. Naredite
im da se vrate. Zabili smo dosta stubova, dovoljno je za sada. A mi emo
napraviti predah. Pretresite gazdinstvo, moda tamo ima neto da se
nahrane konji. I neka klopa za nas.
Lienca podie i osmotri Geraltov ma, Nevenov poklon. evlov mu
ga uze iz ruku. Izmeri ga, mahnu i zavrte njime.
Imali ste sree ree to smo ba zajedno naili. Raskomadao bi
vas, divota jedna, tebe, Frigu i Floketa. Legende krue o ovim veevskim
maevima. Najbolji elik, vie puta savijan i zakivan, savijan i opet zakivan.
Uz to je obloen naroitim inima. Zbog toga ima neuvenu mo, gipkost
i otrinu. Veevske otrice, kaem vam, seku lim i verinjae kao lanene
haljine, a svako drugo seivo presecaju kao makarone.
Nemogue utvrdi Speri. Kao i veini ostalih, s brkova mu je curila
pavlaka koju su pronali u kolibi i posrkali do dna. Nemogue da je kao
makarone.
I meni se ini doda Friga.
Teko je dobaci arilo poverovati u tako neto.
Misli? evlov zauze maevalaku poziciju. Pa nek neko stane,
proveriemo. Deder, ima li voljnih? Pa? ta ste se uutali?
Dobro. Eskajrak istupi i izvue ma. Ja u stati. Nek ide doavola.
Videemo da li... Udri, evlove.
Udri. Jedan, dva... Tri!
Maevi se sudarie s treskom. Napukao metal alosno zajea. Friga je
ak sela kada joj je odlomljen fragment otrice fijuknuo pored glave.

 K vragu ree evlov, gledajui s nevericom u otricu, polomljenu

nekoliko cola iznad pozlaene nakrsnice.
A na mom nema ni ogrebotine! Eskajrak podie ma. He, he, he!
Ni ogrebotine! Ni traga ak!
Friga se devojaki zasmeja. Lienca zableja kao ovan. Ostali su se
cerekali.
Veevski ma? frknu Speri. See kao makaronu? Majku mu, sam
si makarona.
To je... evlov stegnu usne. To je, majku mu, neko staro gvoe.
Neka starudija... A ti...
Odbaci ostatak maa, pogleda iskosa u Geralta i pokaza na njega
optuujuim gestom.
Ti si prevarant. Hohtapler i prevarant. Izdaje se za veca, a takva
prevarancija... Nosi takvu ropotariju, majku mu, umesto pravog seiva?
Zanima me koliko si ljudi prevario? Od koliko bednika si izvukao para,
lupeu? Oj, ispovedae ti grehe u Findetanu, tamo e te starosta ve
navesti na ispovest!
Zasopta, pljunu, lupnu.
Na konje! Idemo odavde!
Odjahae, smejui se, pevajui i zvidei. Naseljenik je s porodicom
mrko gledao za njima. Geralt je video da im se usne miu. Nije bilo teko
pogoditi kakvu sudbinu i kakve nesree ele evlovu i njegovoj kompaniji.
Ni u najsmelijim snovima naseljenik nije mogao da se nada da e se
njegove elje ispuniti u detalje. I da e se to dogoditi tako brzo.

Stigli su na raskrsnicu. Drum koji je vodio na zapad kroz jarugu bio je

izrovan kolima i kopitama, bilo je oigledno da su tuda krenula kola tesara.
Tuda se takoe uputila i kompanija. Geralt je iao za Friginim konjem, na
kanapu privezanom za obluk njenog sedla.
Konj evlova, koji je jahao na elu, zarza i prope se.
Iznenada neto blesnu na obronku jaruge, zapali se i postade mlena
opalescirana kugla. Kugla nestade, a na njenom mestu pojavi se udna
grupa. Nekoliko figura koje su se grlile, preplitale meu sobom.

 Koji avo? opsova arilo i prie evlovu, koji je smirivao konja.

ta je to?
Grupa se podeli. Na etiri prilike. Vitkog, dugokosog i malo
feminiziranog mukarca. Dva dugoruka dina na krivim nogama. I
grbavog kepeca s velikim arbalestom sa dva elina luka.
Buuah-hhhrrr-aaaahhh-buaaaah! Buaah-haah!
Na oruje! dreknu evlov. Na oruje, momci!
Najpre zatekta jedna, a odmah zatim druga tetiva velikog arbalesta.
evlov, pogoen u glavu, ostade na mestu mrtav. arilo, pre no to pade
sa sedla, na trenutak je posmatrao svoj stomak kroz koji je koplje skroz
prolo.
Udri! Kompanija slono izvue maeve. Udri!
Geralt nije imao nameru da pasivno eka rezultat susreta. Sloi prste u
Znak Igni i progori kanap kojim su mu bile vezane ruke. Zgrabi Frigu za
pojas i obali je na zemlju. A on skoi na sedlo.
Neto zaslepljujue blesnu, konji poee rzati, ritati se i mlatiti u
vazduhu kopitima prednjih nogu. Nekoliko jahaa pade, zakriae
izgaeni. Siva Frigina kobila se takoe uplaila, pre nego to je vetac
obuzda. Friga ustade, skoi, zgrabi uzda i voice. Odbaci je udarom
pesnice i pusti kobilu u galop.
Poto je bio pognut nad vratom konja, nije video kako Degerlund
uzastopnim maginim munjama plai konje i oslepljuje jahae. Kako Bue
i Bang, riei, skau na jahae, jedan sa sekirom, drugi sa irokim
handarom. Nije video prskotine krvi, nije uo vriske ubijanih.
Nije video kako strada Eskajrak, a odmah nakon njega i Speri,
raspolueni od Banga kao ribe. Nije video kako Bue obaljuje Floketa
zajedno s konjem i kako ga potom izvlai ispod tog konja. Ali je isprekidan
Floketov vrisak, glas preklanog petla, sluao jo dugo.
Do trenutka kada je skrenuo s druma i uleteo u umu.

Za pripremu mahakamske krompir-orbe potrebno je sledee:

ukoliko je leto, onda nakupi lisiarke, a ako je jesen, onda zelenkastu
vitezovku. Ako je iskrslo u zimu ili pretprolee, uzmi pregrt suenih
gljiva. U loniu prelij vodom, dri natopljene preko noi, ujutru posoli,
ubaci pola crnog luka, kuvaj. Procedi, ali odvar ne bacaj, sipaj ga u sud,
samo pazi da ne upadne prah koji se sigurno nataloio na dnu lonia.
Skuvaj krompir, iseci na kocke. Uzmi podosta masne slanine, iseckaj,
propri. Crni luk naseckaj na polukruie, ispri ga u masti otopljenoj
od slanine, sve dok gotovo ne pregori. Uzmi veliki kotao, ubaci sve u
njega, i nemoj da zaboravi iseckane gljive. Prelij odvarom od peuraka,
dodaj vode koliko treba, po ukusu dolij kiselog kvasa recept kako da
se napravi takav kvas nalazi se na drugom mestu. Skuvaj, po ukusu i
elji zaini solju, biberom i majoranom. Ukrasi topljenom slaninom.
Zabeli pavlakom, to je stvar ukusa, ali pazi: uprkos naoj patuljakoj
tradiciji, po uzoru na ljude se krompir-orba zabeljuje pavlakom.
Eleonora Rundurin Pigot, Mahakamska izvrsna kuvarica,
podrobno uenje o nainima kuvanja i pripremi jela od mesa, ribe i
povra, kao i pripremi raznoraznih sosova, peenja testa, kuvanja
slatkog, spremanja suhomesnatih proizvoda, preraevina, vina, votki, te
razne korisne tajne u kuhinji i pajzu neophodne svakoj dobroj i
marljivoj domaici.

Trinaesto poglavlje
Kao gotovo sve potanske stanice, i ova je bila smetena na raskru, na
raskrsnici puteva. Zgrada pokrivena indrom s arkadom poduprtom
stubovima, staja u sklopu zgrade, drvara, sve meu brezama belih stabala.
Pusto. Kako se inilo, nije bilo nikakvih gostiju ni putnika.
Izmorena siva kobila se spoticala, hodala je kruto i lelujavo, obesivi
glavu skoro do same zemlje. Geralt ju je otpratio, predao je voice slugi.
Sluga je imao odoka etrdeset godina i mnogo se zgrbio pod teretom
tih etrdeset. Pogladio je kobilin vrat, pogledao ruku. Pogledom je

odmerio Geralta od glave do pete, nakon ega mu je pljunuo pravo pred

noge. Geralt mahnu glavom, uzdahnu. Nije se udio. Znao je da je zgreio,
da je preterao s galopom, uz to na tekom terenu. Hteo je da to pre bude
to dalje od Sorela Degerlunda i njegovih slugeranja. Bio je svestan da to
nije nikakvo opravdanje, ni on sam nije imao najbolje miljenje o ljudima
koji konje dovode do takvog stanja.
Sluga je otiao, vukui kobilu i mrmljajui u bradu, nije bilo teko
odgonetnuti ta mrmlja i ta misli. Geralt uzdahnu, gurnu vrata i ue u
stanicu.
Unutra je mirisalo prijatno, vetac je shvatio da posti ve neto vie od
24 asa.
Nema konja. Upravnik pote predupredi njegovo pitanje, pomolivi
se iza anka. A sledea diliansa e tek za dva dana.
Pojeo bih neto. Geralt pogleda uvis, u sleme i grede visokog svoda.
Platiu.
Ali nema.
De, de, gosn upravnie razlee se glas iz ugla izbe. Zar se tako
ophodi prema putnicima?
Za stolom u oku sedeo je patuljak. Plavokos i plavobrad, odeven u
dezenirano izvezen bordo aket, ukraen mesinganim dugmiima na
frontu i na manetnama. Obrazi su mu bili rumeni, a nos povelik. Geralt
je na pijaci povremeno viao netipine krompire blago ruiaste boje
ioke. Nos patuljka bio je identine boje. I oblika.
Meni si ponudio krompir-orbu. Patuljak odmeri upravnika strogim
pogledom ispod jako ekinjastih obrva. Nee valjda da kae da ena
sprema samo jedan tanjir orbe? Kladiu se u bilo koju sumu da e biti
dovoljno i za gosn pridolicu. Sedi, putnie. Hoe li pivo?
Rado, hvala. Geralt sede, izvue monetu iz pregrade na pojasu.
Ali dozvolite mi da ja vas poastim, dobri ovee. Uprkos varljivom
izgledu, nisam skitnica ni pijanac. Ja sam vetac. Trenutno radim, otuda
pohabano odelo i aljkav izgled. Oprostite mi na tome. Dva piva, upravnie.
Pivo se munjavitom brzinom nalo na stolu.
ena e ubrzo doneti krompir-orbu proguna upravnik. A za
ono nemojte da se ljutite. Jelo uvek moram imati spremno. Ako bi se
pojavio neki gospodin na putovanju, kraljevski kuriri ili pota... Ako bi mi
ponestalo i ne bih imao ta da im posluim...

 Dobro, dobro... Geralt podie kriglu. Poznavao je mnogo patuljaka,

znao je kako se s njima pije i nazdravlja.
Za uspeh prave stvari!
A za propast kurvinih sinova! doree patuljak, kucnuvi kriglom o
njegovu kriglu. Lepo je popiti s nekim ko zna obiaj i protokol. Ja sam
Adario Bah. U stvari sam Adarion, ali svi govore Adario.
Geralt iz Rivije.
Vetac Geralt iz Rivije. Adario Bah obrisa brkove od pene. Tvoje
ime mi je dolo do uiju. Iskusan si ti ovek, nije ni udo to zna obiaje.
A vidi, ja sam iz Cidarisa ovamo doao potanskim kolima, ili diliansom,
kako ih zovu na Severu. I ekam presedanje, potanska kola koja idu iz
Dorijana u Redanju, do Tretogora. Pa, evo je najzad ova orba. Da vidimo
kakva je. Treba da zna da najbolju krompir-orbu spremaju nae ene u
Mahakamu, nigde takvu nee pojesti. S gustim kvasom od crnog hleba i
raenog brana, s gljivama, sa dobro proprenim crnim lukom...
Stanina krompir-orba bila je izvrsna, u njoj nije nedostajalo lisiarki i
dobro proprenog luka, a ako je u bilo emu zaostajala za tom
mahakamskom koju su kuvale patuljake ene, Geralt nije saznao u emu,
budui da je Adario Bah ivahno jeo, u tiini i bez komentara.
Ispred stanice dojahae dva konja, oba u jo gorem stanju nego trofejni
Geraltov konj. A jahaa je bilo tri. Tanije troje. Vetac se obazrivo osvrnu
po izbi.
kripnue vrata. U stanicu zakorai Friga. A za njom Lienca i Trent.
Konja... upravnik zauta kad ugleda ma u Friginim rukama.
Pogodio si dovri ona. Ba nam konji trebaju. Zato mrdaj, trkom
ih izvedi iz staje.
Konja nem...
Upravnik ni ovog puta ne dovri. Friga doskoi do njega i zaseni mu
oi otricom. Geralt ustade.
Ej bre!
Sve troje se okrenue ka njemu.
To si ti procedi Friga. Ti. Prokleti probisvetu.
Na obrazu je imala masnicu, na mestu gde ju je odalamio.

 Ti si za sve kriv zahripta. evlov, arilo, Speri... Svi su poklani,

itava druina. A ti si mene, drkadijo, zbacio sa sedla i ukrao mi konja, i
kukaviki kidnuo. Zbog ega u se sada obraunati s tobom.
Bila je niska i srazmerno sitne grae. Veca to nije prevarilo. Svestan je
bio, jer je imao iskustva, da je u ivotu kao u poti ak i vrlo odvratne
stvari bivaju dostavljane u veoma neuglednim pakovanjima.
Ovo je potanska stanica! prodra se upravnik iza anka. Pod
kraljevskom protekcijom!
Jeste li uli? Geralt upita spokojno. Potanska stanica. Nosite se
odavde.
Ti si, sivi mangupe, i dalje lo u raunanju siknu Friga. Treba
ponovo da ti pomognem da broji? Ti si jedan, nas je troje. Znai, nas je
vie.
Vas je troje pree preko njih pogledom a ja sam jedan. Ali uopte
vas nema vie. To je matematiki paradoks i izuzetak od pravila.
to znai ta?
Znai, tornjajte se odavde skaui. Dok ste jo u stanju da skaete.
Opazio je blesak njenog oka, odmah je znao da pripada onim
malobrojnim koji u borbi umeju da udare u potpuno suprotno mesto od
onog u koje gledaju. Ipak, Friga je verovatno tu vetinu trenirala odskora,
jer je Geralt bez imalo truda izbegao podmukao udarac. Izmanevrisao je
kratku poluvoltu, utom joj je podsekao levu nogu i odgurnuo je na ank.
Grunula je o daske tako da je zahualo.
Lienca i Trent mora da su ve ranije videli Frigu u akciji, jer ih je njen
fijasko jednostavno prenerazio, obamrli su otvorenih njuki. Dovoljno
dugo da vetac stigne da zgrabi metlu iz ugla, koju je ranije opazio. Trent
je najpre dobio brezovim pruem po njuki, a zatim drkom po glavi.
Geralt mu poturi metlu pod noge, utnu u pregib kolena i obali.
Lienca doe sebi, izvue oruje, skoi, zamahnuvi od uha. Geralt
izbee udarac poluokretom, zavrte se u punoj poluvolti i podmetnu lakat,
Lienca noen silinom nalete dunikom na lakat, zahripta i pade na kolena.
Pre nego to je pao, Geralt mu izvue ma iz ruku i baci ga vertikalno uvis.
Ma se zabi u krovnu gredu i tamo ostade.
Friga napade odozdo, Geralt je jedva imao dovoljno vremena za fintu.
Udari joj ruku maem, uhvati je za rame, okrenu, podsee noge drkom
metle i baci na ank. Huknulo je.

Trent skoi na njega, Geralt ga odalami metlom po licu, jednom, drugi

put, trei, veoma brzo. Zatim drkom, u jednu slepoonicu, u drugu
slepoonicu i iz sve snage u vrat. Metnu mu drku meu noge, ulete u
klin, epa ga za ruku, izvi je, izvue mu ma iz ruku i baci ga uvis. Ma
se zabi u krovnu gredu i tamo ostade. Trent ustuknu, spotaknu se o klupu
i prevrnu. Geralt zakljui da vie nema potrebe da ga povreuje.
Lienca stade na noge, ali stade nepomino, sputenih ruku, zablenu se
uvis, u maeve zabijene u gredu, visoko, van domaaja. Friga krenu u
napad.
Zavrte otricom, izvri fintu, kratko zamahnu iz sve snage. Stil je bio
dokazan u kafanskim tuama, u guvi i loem osvetljenju. Vecu nije
smetalo nikakvo osvetljenje, niti njegovo odsustvo, a stil je veoma dobro
poznavao. Frigina otrica presee vazduh, a finta ju tako okrenu da se
vetac nae iza njenih lea. Vrisnula je kada joj je pod ruku podmetnuo
drku metle i izvrnuo lakatni zglob. Izvue joj ma iz ruku, a nju odgurnu.
Mislio sam da osmotri seivo ovaj zadrim za sebe. Kao
rekompenzaciju za uloeni trud. Ali predomislio sam se. Neu da nosim
banditsko oruje.
Baci ma uvis. Otrica se zabi u gredu i zatrese. Friga, bleda kao kre,
blesnu zubima iza iskrivljenih usana. Pogrbi se i brzim pokretom izvue
no iz korica.
To je ba proceni, gledajui je pravo u oi glupa ideja.
Na drumu zatopotae kopita, zafrtkae konji, zazvea oruje. Ispred
stanice najednom zavrve od jahaa.
Na vaem mestu bih ree Geralt trojki seo na klupu u oku. I
pravio se da nisam tu.
Huknue udarena vrata, zazveae mamuze, u izbu kroie vojnici u
lisijim kapama i kratkim crnim kaputima sa srebrnim obrubom.
Predvodio ih je brka opasan skerletnom lentom.
Kraljevska sluba! obavesti, oslonivi pesnicu na buzdovan zadenut
za pojasom. Vahmajster Kova, drugi eskadron prve banderije, oruane
snage milostivo vladajueg kralja Foltesta, gospodara Temerije, Pontarije i
Mahakama. U potrazi smo za redanjskom bandom!
U oku na klupi Friga, Trent i Lienca usredsreeno su posmatrali
vrhove svojih izama.

 Granicu je prela samovoljna gomila redanjskih razbojnika, najamnih

ubica i pljakaa vahmajster Kova nastavi da obavetava. Te hulje
rue granine stubove, pale, otimaju, zlostavljaju i ubijaju kraljevske
podanike. U okraju s kraljevskom vojskom su sramno potueni, a danas
uzdiu glave, kriju se po umama, ekaju priliku da umaknu kordonu.
Mogli su da se pojave ovde negde. Upozoravamo da e svako pruanje
pomoi, informacija i bilo kakve podrke tom olou biti smatrano izdajom,
a za izdaju sledi oma!
Da li su ovde na stanici vieni neki stranci? Novopridoli? Odnosno
sumnjivi? A i ovo u jo kazati, sledi nagrada za upuivanje na razbojnika
ili pomo u njegovom hapenju. Sto orena. Upravnie?
Upravnik pote slegnu ramenima, pogrbi se, zamumla i lati se brisanja
anka, vrlo nisko se sagnuvi nad njim.
Vahmajster se osvrnu, zveckajui mamuzama prie Geraltu.
A ko si... Ha! Tebe sam ja, ini mi se, ve video. U Mariboru.
Zakljuio sam po toj beloj kosi. Ti si vetac, zar ne? Goni i ubija razna
udovita. Je li tako?
Upravo tako.
Onda nemam nita protiv tebe, a tvoja profesija je, da tako kaem,
asna kaza vahmajster, istovremeno pogledom procenjujui Adarija
Baha. Ni gospodin patuljak nije pod sumnjom, meu razbojnicima nisu
vieni nikakvi patuljci. Ali pitau radi reda: ta radi na stanici?
Stigao sam diliansom iz Cidarisa i ekam presedanje. Vreme sporo
prolazi, te sedim s gosn vecem, razgovaramo i pretvaramo pivo u urin.
Presedanje znai ponovi vahmajster. Shvatam. A vas dvojica? Ko
ste vi? Da, vi, vama govorim!
Trent otvori usta. Zamirka. I neto promumla.
ta? Molim? Ustani! Ko si, pitam?
Pustite ga, gosn oficire ree slobodno Adario Bah. On je moj
sluga, ja sam ga unajmio. On je glupak, kompletan idiot. Uroena bolest.
Na veliku sreu, njegova mlaa braa su ve normalna. Njihova majka je
napokon shvatila da u trudnoi ne sme da se pije iz bare ispred bolnice za
infektivne bolesti.

Trent jo ire otvori njuku, spusti glavu, zastenja i proguna. Lienca

takoe proguna i napravi pokret kao da je hteo da ustane. Patuljak mu
stavi ruku na rame.
Sedi, mome. I uti, uti. Znam teoriju evolucije, znam od kojeg bia
potie ovek, ne mora me stalno na to podseati. Oprostite i njemu, gosn
komandante. I on je moj sluga.
No, dobro... Vahmajster je i dalje sumnjiavo posmatrao. Sluge,
znai. Ako tako kaete... A ona? To devoje u mukoj odei? Hej! Ustani,
hou da te osmotrim! Ko si? Odgovaraj kada pitam!
Ha-ha, gosn komandante zasmeja se patuljak. Ona? Ona je
bludnica, znai, devojka lakog morala. Iznajmio sam je u Cidarisu radi
kresanja. Manje se tuguje s ribom na putovanju, svaki filozof e vam to
potvrditi.
Energino pljesnu Frigu po zadnjici. Friga poblede od besa, zakrguta
zubima.
No, dobro iskrivi se vahmajster. Nisam je odmah prepoznao. A
vidi se. Poluvilenjakinja.
Tvoj kurac je polu zarea Friga. Pola onoga to predstavlja
standard.
Tiho, tiho obuzda je Adario Bah. Ne srdite se, pukovnie. Ali
tako mi se potrefila drska kurva.
U izbu upade vojnik, podnese izvetaj. Vahmajster Kova se uspravi.
Banda je otkrivena! objavi. Kreemo u poteru, brzo! Izvinite za
neprijatnosti. Sluba!
Izaao je, a zajedno s njim i vojnici. Zaas je iz dvorita dopro topot
kopita.
Oprostite mi onaj spektakl ree Adario Bah Frigi, Trentu i Lienci
nakon nekog vremena tiine. Oprostite spontane rei i pravolinijske
gestove. Ne poznajem vas, iskreno reeno, malo marim za vas i, takorei,
ne volim vas, ali scene veanja jo vie ne volim, kada vidim obeenjake
kako se ritaju nogama to me jako deprimira. Otuda ta moja patuljaka
frivolnost.
Patuljakoj frivolnosti dugujete ivot dodade Geralt. Bio bi red
da se zahvalite patuljku. Ja sam vas video u akciji, onamo, u seoskom
gazdinstvu, znam kakve ste bitange. Prstom ne bih mrdnuo u vau

odbranu, onu predstavu niti bih eleo, niti bih umeo da odigram kao gosn
patuljak. I ve biste visili, itava vaa trojka. Stoga se gubite odavde.
Savetovao bih vam pravac suprotan onome koji su izabrali vahmajster i
njegova konjica.
Nema nita od toga odbrusi, videvi poglede usmerene ka
maevima zabijenim u gredu. Neete ih dobiti. Bez njih ete manje
otimati i iznuivati. Napolje.
Bilo je napeto uzdahnu Adario Bah, tek to se za trojkom zatvorie
vrata. Majku mu, ruke mi se i dalje malo tresu. Tebi ne?
Ne. Geralt se osmehnu prisetivi se. U tom smislu sam... malo
hendikepiran.
To je za neke dobro patuljak iskezi zube. Hendikepi im ak dobro
dou. Jo po pivo?
Ne, hvala Geralt odmahnu glavom. Vreme je da poem. Naao
sam se, da tako kaem, u situaciji koja nalae urbu. A i nerazumno je
predugo boraviti u jednom mestu.
Primetio sam. I neu nita pitati. Ali zna ta, vee? Nekako me je
prola elja da sedim na ovoj stanici i itava dva dana pasivno ekam
potanska kola. Kao prvo, dosada bi me dokrajila. Kao drugo, ona dama,
koju si metlom pobedio u duelu, oprostila se od mene udnim pogledom.
ta u, moda sam malko preterao sa zanosom. Ona verovatno nije jedna
od onih koje moe nekanjeno ljiskati po dupetu i zvati ih kurvama.
Sigurno e se vratiti, vie bih voleo da me tada nema ovde. Onda moda
zajedno da krenemo na put?
Sa zadovoljstvom. Geralt se ponovo osmehnu. Manje se tuguje s
dobrim kompanjonom na putovanju, svaki filozof e to potvrditi. Ukoliko
nam se pravac obojici poklapa. Ja moram u Novigrad. Moram da budem
tamo pre petnaestog jula. Obavezno pre petnaestog.
Morao je biti u Novigradu najkasnije petnaestog jula. Naglasio je to
kada su ga arobnjaci unajmljivali, kupivi dve sedmice njegovog vremena.
Nikakav problem, Pineti i Cara ga pogledae s visine. Nikakav problem,
vee. Bie u Novigradu dok si rekao keks. Teleportovaemo te pravo u
Glavnu ulicu.
Pre petnaestog, ha patuljak zamrsi bradu. Danas je deveti. Nije ti
ostalo previe vremena, jer ima dosta da se putuje. Ali postoji nain da
stigne tamo na vreme.

Ustade, skinu sa eksera i naenu na glavu picast eir sa irokim

obodom. Prebaci preko ramena vreu.
Objasniu ti usput o emu je re. Kreemo zajedno na put, Geralte
iz Rivije. Zato to mi pravac veoma odgovara.

ustro su marirali, moda ak previe ustro. Adario Bah se pokazao kao

tipian patuljak. Premda su u sluaju potrebe ili radi komfora mogli da se
poslue svakim vozilom i svakom ivotinjom za jahanje, vuu ili teglenje,
patuljci su odluno preferirali peadijski mar, bili su peadinci bez premca.
Patuljak je u toku dana mogao peke da pree razdaljinu od trideset milja,
isto koliko i ovek na konju, i to nosei prtljag koji prosean ovek ne bi
mogao ni da podigne. ovek nije bio u stanju da u maru sustigne patuljka
bez prtljaga. Ni vetac. Geralt je zaboravio na to, i posle nekog vremena
bio je primoran da ipak zamoli Adarija da malo uspori.
Marirali su umskim putevima, ponekad i bespuima. Adario je
poznavao put, odlino se snalazio na terenu. Objasnio je da u Cidarisu
stanuje njegova porodica, toliko brojna da su se svaki as tamo deavale
neke prigodne porodine zabave, as svadbe, as krtenja, as pogrebi i
dae. U skladu s patuljakim obiajem, izostanak s porodine zabave
mogao je opravdati iskljuivo overen izvod iz matine knjige umrlih, ivi
lanovi porodice nisu mogli da izbegnu zabave. Stoga je Adario trasu do
Cidarisa i nazad poznavao do perfekcije.
Na cilj je objasni, marirajui naselje Vetrovita, koje se nalazi kod
movare Pontara. U Vetrovitoj se nalazi pristanite, barke i lae su tamo
esto privezane. Uz trunku sree, uskoro e nam se pruiti neka prilika, na
neto emo se ukrcati. Ja moram do Tretogora, pa u se iskrcati na
dralovom ostrvu, ti e ploviti dalje i bie u Novigradu za nekih tri, etiri
dana. Veruj mi, to je najbri nain.
Verujem. Uspori, Adario, molim te. Jedva te stiem. Da li se bavi
nekim poslom koji je u vezi s hodanjem? Jesi li putujui trgovac?
Ja sam rudar. U rudniku bakra.
Pa naravno. Svaki patuljak je rudar. I radi u rudniku u Mahakamu.
Stoji s budakom na otkopu i otkopava.

 Podlee stereotipima. Ubrzo e kazati da se svaki patuljak gadno

izraava. A nakon nekoliko aica baca se na ljude sekirom.
Neu to kazati.
Moj rudnik nije u Mahakamu, ve u Smukulji, kod Tretogora. Ne
stojim tamo i ne otkopavam, ve sviram hornu u rudarskom duvakom
orkestru.
Interesantno.
Interesantno je zasmeja se patuljak neto sasvim drugo. Smena
koincidencija. Jedan od spektakularnih komada naeg okrestra zove se
Mar vetaca. Ide ovako: tara-rara, bum, bum, umta-umta, rim-cim-cim,
paparara-tara-rara, tara-rara, bum-bum-bum...
Gde ste, doavola, nali taj naziv? Jeste li videli ikada marirajue
vece? Gde? Kada?
Istinu govorei Adario Bah se malo pomete to je samo blago
prearanirana Parada atleta. Ali svi rudarski duvaki orkestri sviraju neke
Parade atleta, Ulazak atleta ili Mareve starih drugova". Hteli smo da
budemo originalni. Ta-ra-rara, bum, bum!
Uspori, inae u ispustiti duu!

U umama je bilo potpuno pusto. Drugaije nego na meuumskim

livadama i istinama na koje su esto nailazili. Tu je vrvelo od posla. Kosili
su seno, skupljali ga i slagali u plastove i stogove. Patuljak je pozdravljao
kosae veselim uzvicima, a oni su uzvraali. Ili nisu.
Ovo me podsea Adario pokaza na radnike na drugi mar naeg
orkestra. Nosi naziv ,,Senokosi. esto ga sviramo, naroito u leto.
Pevamo isto. Imamo pesnika u rudniku, on je veto sloio rime, pa moe
ak i a capella. O, ovako ide:
Momci travu kosie
ene seno nosie
U nebo pogledavae
Od kie se zastraie
Na brdo se sklonie
Od kie se zaklonie

Kitama zamahae
Oblake odagnae!
I da capo! Dobro se marira uz to, zar ne?
Uspori, Adario.
Ne mogu da usporim! To je pesma za mariranje! Ritmika i metrika
mara!

Na uzviici su se beleli ostaci zida, mogle su se videti i ruine zgrade i

karakteristine kule. Upravo posle te kule Geralt je prepoznao hram nije
se seao kojeg boanstva, ali uo je o njemu poneto. U davna vremena su
tu iveli svetenici. Prialo se da su, kada se vie nisu dali izdrati njihova
lakomost, dekadentan razvrat i razuzdanost, tamonji stanovnici oterali
svetenike i nagnali ih u umu, gde su se, sudei po glasinama, pozabavili
obraanjem umskih gnomova u svoju veru. Navodno sa slabim
rezultatima.
Stari Erem ree Adario. Drimo se marrute i imamo dobro
vreme. Uvee emo stati u umskoj brani.

Potok du kojeg su putovali uzvodno je umeo na kamenju i stenama, a

nizvodno se iroko razlivao, tvorei veliki zaliv. Tome je doprinosila
drveno-zemljana brana koja je pregraivala tok. Kraj zaliva su u toku bili
neki radovi, vrtela se tamo grupa ljudi.
Nalazimo se u umskoj brani ree Adario. Konstrukcija koju vidi
tamo, dole, to je upravo brana. Slui za splavljenje poseenih trupaca. Kao
to vidi, reica sama po sebi nije plovna, previe je plitka. Zato se voda
podie, drvo se gomila, a potom se brana otvara. Nastaje veliki talas koji
omoguava splavljenje. Tako se transportuju sirovine za proizvodnju
drvenog uglja. Drveni ugalj...
-... je neophodan za topljenje gvoa dovri Geralt. A metalurgija
je najvanija i najrazvojnija grana industrije. Znam. Nedavno mi je to
pojasnio jedan arobnjak. Upuen u ugalj i metalurgiju.

 Ne udi me to je upoznat frknu patuljak. Kaptol arobnjaka ima

veinu udela u kompanijama industrijskog centra kod Gors Velena, a
nekoliko elezara i topionica u celini njemu pripada. arobnjaci izvlae iz
metalurgije bogat profit. Iz drugih grana takoe. Moda i zaslueno, na
kraju krajeva, veinom su oni razradili tehnologiju. Ali ipak bi mogli da
prestanu s hipokrizijom, da priznaju da magija nije dobroinstvo,
filantropija koja slui drutvu, ve industrija predviena za profitiranje. Ali
to ja to govorim, i sam zna. Hajde, tamo je krma, odmoriemo se. A i
verovatno emo prenoiti, jer se smrkava.

Krma nimalo nije zasluivala svoj naziv, ali nisu se mogli ni uditi.
Zadovoljavala je potrebe drvosea i splavara sa brane, kojima je bilo
svejedno gde piju, samo da bilo ta piju. upa sa izbuenom strehom,
nadstrenica poduprta pritkama, nekoliko stolova i klupa od nemarno
izblanjanih dasaka, kameno ognjite lokalna zajednica nije iziskivala i nije
oekivala vei luksuz, cenile su se bave iza pregrade iz kojih je krmar
toio pivo, a ponekad i kobasice koje je krmarica, ako je bila voljna i
raspoloena, bila spremna da ispri na aru uz dodatnu naknadu.
Po pitanju potreba, Geralt i Adario se nisu uzdizali iznad drugih,
pogotovo to je pivo bilo svee, iz tek otepljene bave, a samo malo
komplimenata bilo je dovoljno da krmarica rei da im ispri i servira tiganj
krvavice s crnim lukom. Nakon itavog dana tumaranja po umama,
Geralt je tu krvavicu izjednaavao s teleom kolenicom u povru, plekom
divlje svinje, obliem u mastilu i drugim majstorijama efa kuhinje
gostionice Natura Rerum. Mada, istini za volju, malo je eznuo za
gostionicom.
Interesuje me Adario gestom pozva krmaricu, narui naredno pivo
da li zna sudbinu tog proroka?
Pre nego to su seli za sto, osmotrili su kamen obrastao mahovinom
koji je stajao kraj stoletnog hrasta. Slova uklesana na obrasloj povrini
monolita informisala su da je upravo na tom mestu, na dan praznika Birke
godine 1133, post Resurrectionem prorok Loboda odrao propoved svojim
uenicima, a obelisk u ast tog dogaaja ustanovio je i 1200. godine

postavio Spiridon Aps, pozamanterijski majstor iz Rinda, radnja na Malom

trgu, visok kvalitet, cene pristupane, doite.
Zna li Adario pogreba iz tiganja ostatke krvavice priu o ovom
Lobodi kojeg nazivaju prorokom? Govorim o istinitoj prii.
Ne znam nijednu. Vetac omaza tiganj hlebom. Ni istinitu, ni
izmiljenu. Nisam se interesovao.
Onda posluaj. Stvar se odigrala pre vie od sto godina, ini mi se, ne
mnogo posle datuma isklesanog na tom kamenu. Kao to ti je dobro
poznato, danas se gotovo ne viaju zmajevi, moda negde u divljim
planinama, u pustoi. U ta vremena su se ee pojavljivali i umeli su da
dosauju. Nauili su da su panjaci puni stoke veliki restorani gde su se
mogli siti naderati bez preteranog truda. Sreom po zemljoradnike, ak
se i veliki gmizavac ograniavao na jednu, dve gozbe u tromeseju, ali
toliko je derao da je mogao ugroziti uzgoj, naroito ako bi se okomio na
neki kraj. Jedan, ogroman, okomio se na neko selo u Kaedvenu. Doletao
bi, pojeo nekoliko ovaca, dve ili tri krave, a za desert je hvatao malo arana
iz ribnjaka. Na kraju bi bljuvao vatru, palio ambare ili stogove, i potom
odletao.
Patuljak gucnu pivo, podrignu.
Seljaci su se trudili da uplae zmaja, pokuavali su s raznim klopkama
i smicalicama, ali nita nije vredelo. Kakva sluajnost, u oblinji Ban Ard
je s uenicima doputovao ba taj Loboda, koji je jo u to vreme bio slavan,
titulisan kao prorok i imao masu sledbenika. Seljaci su ga zamolili za
pomo, a on, udo jedno, nije odbio. A kada je zmaj doleteo, Loboda poe
na panjak i stade egzorcirati. Zmaj ga najpre oprlji vatrom kao patku. A
zatim ga proguta. Jednostavno ga proguta. I odlete u planine.
To je kraj?
Ne. Sluaj dalje. Prorokovi uenici su plakali, oajavali, a onda su
unajmili tragae. Nae, znai patuljke, koji su imali iskustva sa zmajevima.
Oni su mesec dana tragali za zmajem. Standardno, idui tragom izmeta
koji je gmizavac gomilao. A uenici su kraj svake gomile padali na kolena
i kopali po njoj, gorko plaui, pronalazili su tu ostatke svog uitelja.
Napokon su kompletirali celinu, bolje rei, ono to su smatrali celinom, a
to je u stvari bila vrlo haotina kolekcija ne ba istih ljudskih, kravljih i
ovijih kostiju. Sve to danas lei u sarkofagu u hramu u Novigradu. Kao
udesna relikvija.

 Priznaj, Adario. Izmislio si tu priu. Ili si je valjano napumpao.

Otkuda ta sumnja?
Otuda to esto provodim vreme s jednim pesnikom. A on, kada
moe da bira izmeu istinite verzije ili atraktivne verzije dogaaja, uvek
bira ovu drugu, koju dodatno zaini. A na sve zamerke u tom pogledu
odgovara sofizmom: ako neto nije u skladu s istinom, uopte ne mora da
znai da je la.
Domiljam se ko je pesnik. Neven, naravno. A pria ima svoje
principe.
Pria je osmehnu se vetac uglavnom neistinita relacija uglavnom
neistinitih dogaaja, koju nam plasiraju istoriari, uglavnom budale.
I ovog puta se domiljam autora citata Adario Bah iskezi zube.
Vizigota iz Korva, filozof i etiar. Kao i istoriar. A to se tie proroka
Lobode... ta e, kako bi se reklo, pria je pria. Ali uo sam da svetenici
u Novigradu s vremena na vreme vade ostatke proroka iz sarkofaga i daju
vernicima da ih poljube. Kada bih se naao tamo, ipak bih se suzdrao od
ljubljenja.
Suzdrau se obea Geralt. to se pak Novigrada tie, ako smo
ve kod toga...
Bez nervoze predupredi ga patuljak. Stii e. Ustaemo u ranu
zoru i brzo stii u Vetrovitu. Zgrabiemo priliku i za tili as e biti u
Novigradu.
Kamo sree, pomisli vetac. Kamo sree.

Ljudi i ivotinje pripadaju razliitim vrstama, a lisice ive izmeu

ljudi i ivotinja. Umrli i ivi putuju razliitim putevima, a lisice idu
izmeu umrlih i ivih. Boanstva i stvorovi koraaju po razliitim
stazama, a lisice hodaju izmeu boanstava i stvorova. Staze svetlosti i
tame ne vezuju se i ne presecaju nikada; lisiiji duhovi bdiju negde izmeu
njih. Besmrtnici i demoni stupaju po sopstvenim drumovima lisiji
duhovi su negde izmeu.
i Jun, uenjak iz vremena dinastije ing

etrnaesto poglavlje
Uvee je prola oluja.
Naspavavi se u senu na tavanu ambara, krenuli su u ranu zoru, u
hladno, mada sunano jutro. Drei se obeleene staze, proli su kroz
grabove ume, preko movarnih ritova i plavnih livada. Nakon sat
vremena forsiranog mara stigli su do zgrada.
Vetrovita pokaza Adario Bah. Ovo je pristanite o kojem sam
govorio.
Doli su do reke, zapljusnuo ih je osveavajui vetar. Stali su na drveno
brvno. Reka je tu stvarala iroku uvalicu, veliku kao jezero, gotovo se nije
oseala struja koja je tekla dalje nekud. S obale su se u vodu sputale grane
vrba, iva i jova. Svuda su plivale vodene ptice, isputajui razliite zvukove:
plovke, kruge, lastarke, gnjurci i krulje. Ukomponovavi se u pejza i ne
plaei se itave te pernate tarapane, po vodi je graciozno plovio brodi.
Jednojarbolni, s jednim velikim jedrom pozadi i nekoliko trouglastih
napred.
Dobro je jednom neko kazao ree Adario Bah, zagledan u pojavu
da su tri najlepa prizora na svetu sledea: brod pod punim jedrima, konj
u galopu i, pa... gola ena u krevetu.
ena u plesu vetac se blago osmehnu. U plesu, Adario.

 Neka bude sloi se patuljak gola u plesu. A priznae, taj brod ne

izgleda loe u vodi.
To nije brod, ve samo laa.
To je slup ispravi ga, priavi im, debeljukasti gospodin u losovom
gunju. Slup, moja gospodo. to je lako prepoznati po jedrima. Veliko
sono velejedro, letno jedro i dva prednja letna jedra na fortagu9. Klasika.
Brodi slup priblii se brvnu taman toliko da su mogli da se dive
kipu na pramcu. Umesto standardne sisate ene, sirene, zmaja ili morske
zmije, rezbarija je predstavljala elavog starca s kukastim nosom.
Dovraga Adario Bah proguna u bradu. Jel se prorok okomio na
nas ili ta?
Duina ezdeset etiri stope opisivao je dalje niski gospodin glasom
punim ponosa. Ukupna povrina jarbola tri hiljade trista stopa. To je,
moja gospodo, Prorok Loboda, moderan slup kovirskog tipa, sagraen
u novigradskom brodogradilitu, sputen u vodu pre nepunih godinu
dana.
Kako vidim nakalja se Adario Bah poznat vam je ovaj slup. Dosta
znate o njemu.
Znam sve o njemu, budui da sam njegov vlasnik. Vidite li zastavu
na zastavnom koplju? Na njoj se vidi rukavica. To je znak moje firme.
Dozvolite mi, ja sam Kevenard van Vlit, preduzetnik koarske brane.
Drago nam je patuljak protrese pruenu desnu ruku, odmerivi
preduzetnika obazrivim pogledom. I estitamo vam na brodu, lep je i
hitar. udo je videti takvog ovde, u Vetrovitoj, na uvalici, podalje od
glavnog pontarskog plovnog puta. udo je i to je brod u vodi, a vi,
vlasnik, na kopnu, na pustinjaku. Ima li nekih problema?
Ma ne, ne, nema nikakvih problema zaree se preduzetnik koarske
brane, po Geraltovoj proceni prebrzo i preterano. Ovde popunjavamo
zalihe, nita vie. A na pustinjak nas je dovela teka potreba, a ne elja. Jer
kad uri u pomo, ne obraa panju gde je put. A naa spasilaka
ekspedicija...

Nem.: vorstag element nepomine opute na nekom plovnom objektu koja pridrava jarbol da ne padne.
(Prim. prev.)
9

 Gospodine Van Vlit prekinu ga, prilazei, jedan od tipova pod ijim
koracima naglo zadrhta brvno. Ne zalazite u detalje. Ne bih rekao da oni
zanimaju gospodu. Niti bi trebalo da ih zanimaju.
Bila su petorica tipova koji su doli na brvno iz pravca sela. Ovog koji
se odazvao, sa slamenim eirom, izdvajala je vrlo isturena vilica, crna od
viednevnog nebrijanja, i vrlo izbaena brada. Na bradi je bio razdeljak,
zbog ega je izgledala kao minijaturno dupe. Pratio ga je veliki klipan, pravi
gorostas, mada po liku i pogledu uopte nije liio na maloumnika. Trei,
zdepast i preplanuo, bio je moreplovac od glave do pete, ukljuujui i
vunenu kapu i alku u uvu. Ostala dvojica, evidentno matrosi, nosili su
sanduie s provijantom.
Ne bih rekao nastavi onaj s bradom da ta gospoda, ko god da su,
moraju da znaju bilo ta o nama, o tome ta radimo ovde, i o naim drugim
privatnim stvarima. Ta gospoda sigurno razumeju da se nae privatne
stvari ne tiu nikoga, a pogotovo ne osoba koje smo sluajno sreli i koje
su nam sasvim nepoznate.
Moda ne ba sasvim nepoznate dobaci gorostas. Gosn patuljka
zaista ne znam, ali vaa bela kosa odaje ko ste. Geralt iz Rivije,
pretpostavljam? Vetac? Ne greim?
Postajem popularan, pomisli Geralt, prekrstivi ruke na grudima.
Previe popularan. Moda da ofarbam kosu? Ili da se oiam na elavo,
kao Harlan Cara?
Vetac! Kevenard van Vlit primetno se uzbudi. Pravi vetac!
Kakva sluajnost! Gospodo! Pa on nam je stvarno s neba pao!
Slavni Geralt iz Rivije! ponovi gorostas. Imamo sree to smo ga
sreli, sada, u naoj situaciji. Pomoi e nam da se iskobeljamo...
Previe pria, Kobine prekinu ga onaj s bradom. Prebrzo i
previe.
Ma ajte, gosn Fi frknu koar. Zar ne vidite kakva nam se prilika
pruila? Pomo nekoga kao to je vetac...
Gospodine Van Vlit! Ostavite to meni. Imam vie iskustva od vas u
kontaktu s takvima kao to je ovaj ovde.
Zavlada tiina u kojoj je tip s bradom pogledom odmeravao veca.
Geralt iz Rivije kaza napokon. Ukrotitelj udovita i natprirodnih
bia. Rekao bih, legendaran ukrotitelj. Rekao bih tako, kada bih verovao u
legende. A gde su vai slavni veevski maevi? Neto ih ne vidim.

 Nije udo odgovori Geralt to ih ne vidi. Zato to su nevidljivi.

ta je, nisi uo legende o veevskim maevima? Strana lica ne mogu da ih
vide. Pojavljuju se kada izgovorim zaklinjalicu. Kada se javi potreba. Jer ja
i bez maeva mogu dobro da premlatim.
Verujem ti na re. Ja sam Javil Fi. Vodim u Novigradu firmu koja
prua razne usluge. Ovo je moj partner, Petru Kobin. A ovo je gospodin
klopocaner, kapetan Proroka Lobode. I poznat vam ve uvaeni
Kevenard van Vlit, vlasnik ovog broda.
Gledam, vee nastavi Javil Fi, pogledavi oko sebe stoji, eto,
na brvnu u jedinom naselju u radijusu od dvadeset i nekoliko milja. Da bi
odavde dospeo na civilizovane puteve, treba dugo lutati po umama.
Izgleda mi da bi radije otplovio iz ove pustoi, ukrcavi se na neto to se
na vodi uznosi. A ,,Prorok taman plovi u Novigrad. I moe da primi
putnike. Tebe i tvog druga patuljka. Jel ti odgovara?
Nastavite, gosn Fi. Sluam vas paljivo.
Na brodi, kao to vidi, nije bilo koja rena krntija, za plovidbu
njime treba platiti i to ne malo. Ne prekidaj me. Da li bi hteo da nas uzme
pod zatitu svojih nevidljivih maeva? Moemo tvoje dragocene veevske
usluge, to znai eskortu i zatitu tokom plovidbe odavde do samog
novigradskog sidrita, iskalkulisati s cenom za prevoz. Intrigira me, na
koliko e proceniti svoje veevske usluge?
Geralt pogleda u njega.
S pronalaenjem ili bez?
Molim?
U vaoj propoziciji Geralt ree spokojno postoje zakoljice i
zavrzlame. Ukoliko budem morao sam da ih pronalazim, onda u
obraunati skuplje. Bie jeftinije ako se odluite za iskrenost.
Tvoje nepoverenje Fi odgovori hladno budi izvesne sumnje. Jer
varalice u svemu vide prevaru. Kako se ono kae, ko se osea kriv, taj se
za kapu maa. Hoemo da te unajmimo kao eskortu. To je vrlo prost
zadatak lien nejasnoa. Kakve se to zakoljice u njemu mogu kriti?
Eskortovanje je bajka. Geralt ne spusti pogled. Izmiljena na brzu
ruku i neveto maskirana.
Tako mislite?

 Tako mislim. Jer, eto, gosn rukaviaru izlee neto o spasilakoj

ekspediciji, a vi ga, gosn Fi, drsko uutkujete. Za koji trenutak e tvoj
saradnik izbrbljati sve o situaciji iz koje treba da se iskobeljate. Pa ako treba
da saraujemo, onda neka nema vrdanja, molim lepo: kakva je to
ekspedicija i kome urite da pomognete? Zbog ega je tako tajna? Iz ega
se treba iskobeljati?
Objasniemo Van Vlit predupredi Fia. Objasniemo vam sve,
gosn vee...
Ali na palubi prekinu ga promuklo dotad utljiv kapetan
klopocaner. Nemamo ta vie da dangubimo na ovom keju. Vetar je
povoljan. Plovimo odavde, gospodo.

Uhvativi vetar u jarbolu, Prorok Loboda" ilo pojuri po iroko

razlivenim vodama zaliva, uzevi kurs prema glavnom vodenom putu,
lavirajui meu ostrvicima. Uad su tretala, bom je kripao, zastava s
rukavicom na zastavnom koplju bodro je leprala.
Kevenard van Vlit je odrao obeanje. im se slup odbio od brvna u
Vetrovitoj, pozvao je zainteresovane na pramac i pristupio objanjenjima.
Ekspedicija koju smo poduzeli poe, pogledajui svaki as u
tmurnog Fia ima za cilj da oslobodi oteto dete Ksimene de Sepulveda,
jedine kerke Brajane de Sepulveda. Sigurno ste uli za to prezime.
tavionice krzna, radionice s vlaenjem i tavljenjem, kao i obradom krzna.
Ogromna godinja proizvodnja, ogroman novac. Ako vidi damu u lepoj
i skupoj bundi, to krzno je sigurno iz ovog preduzea.
I njena ker je oteta. Radi otkupa?
Ma, ne. Neete poverovati, ali... Devojicu je otelo udovite. Lisica.
Mislim, preobraajka. Viksena.
U pravu ste ree hladno vetac. Neu poverovati. Lisice, to jest
viksene, a tanije aguare, otimaju iskljuivo decu vilenjaka.
Slaem se, slaem se, u tanine proguna Fi. Iako je to neviena
stvar, najveom krznarom u Novigradu upravlja neovek. Breain Diarbail
ap Muig, vilenjakinja iste krvi. Udovica Jakova de Sapulvede, posle koga
je preuzela svu imovinu. Porodica nije uspela niti da ospori testament, niti

da proglasi meovit brak nevaeim, iako je bio protiv obiaja i boijih

zakona...
Preite na stvar prekinu ga Geralt. Molim vas, preite na stvar.
Tvrdite, znai, da vam je ova krznarka, vilenjakinja iste krvi, poverila da
joj vratite otetu kerku?
Hoe da nas nasamari? iskrivi se Fi. Hoe da nas uhvati u
lai? Dobro zna da vilenjaci, ako im lisica otme dete, nikada ne
pokuavaju da ga oslobode. Oprataju se od njega i zaboravljaju na njega.
Smatraju da je bio suen lisici.
Brajana de Sepulveda se isto upade u re Kevenard van Vlit na
poetku pretvarala. Oajavala je, ali na vilenjaki nain, u tajnosti. Spolja
kameno lice, suve oi... Ponavljala je: vaesse deiredh aep eigean, va'esse eigh
faidhar, to se s njihovog jezika prevodi kao...
Neto se zavrava, neto zapoinje.
Tako je. Ali nije to nita, samo glupo vilenjako trabunjanje, nita se
ne zavrava, ta i zato treba da se zavri? Brajana od pamtiveka ivi meu
ljudima, po naim zakonima i obiajima, samo je po krvi neovek, a u srcu
je ve bezmalo ovek. Istina, vilenjaka verovanja i sujeverja su snana.
Brajana je moda pred drugim vilenjacima tako spokojna, ali tajno pati za
kerkom, to je oigledno. Dala bi sve da joj se vrati jedinica, kao lisica ili
ne... Uistinu, gosn vee, nita nije traila, nije zahtevala pomo. Uprkos
tome, reili smo da pomognemo, ne moemo da gledamo oajanje. itava
trgovaka gilda je solidarno dala prilog i finansirala ekspediciju. Ja sam
ponudio Proroka" i svoje uee, isto je uinio je uinio trgovac Parlagi,
kojeg ete uskoro upoznati. Ali poto smo mi poslovni ljudi, a ne neki
lovci na avanture, obratili smo se za pomo gospodinu Javilu Fiu, koji
nam je poznat kao bistar i snalaljiv ovek koji se ne boji rizika, vian
tekim poduhvatima, slavan po znanju i iskustvu...
A gospodin Fi slavan po iskustvu Geralt baci pogled na
pomenutog propustio je da vas informie da spasilaka ekspedicija nema
smisla i da je unapred osuena na neuspeh. Vidim dva objanjenja. Prvo:
gospodin Fi nema pojma u ta vas je uvalio. Drugo, vrlo verovatnije:
gospodin Fi je uzeo akontaciju, dovoljno veliku, da vas malo provoza po
stranputicama i vrati bez iega.

 Prebrzo se frljate optubama! Kevenard van Vlit gestom zaustavi

Fia, spremnog da gnevno replicira. I prebrzo prognozirate poraz. A mi,
trgovci, uvek mislimo pozitivno...
Takvo miljenje je za pohvalu. Ali u ovom sluaju nee pomoi.
Zato?
Dete koje je otela aguara Geralt spokojno pojasni vie se ne moe
vratiti. To je apsolutno nemogue. I nije stvar u tome to dete neemo
moi da pronaemo, jer lisice vode neobino skriven nain ivota. Nije
stvar ni u tome to aguara nee dozvoliti da joj oduzmemo dete, a ona nije
protivnik koji se moe potceniti u borbi, kako u lisijem, tako i u
ovekolikom obliku. Stvar je u tome to oteto dete prestaje da bude dete.
Dolazi do promena u devojicama koje su otele lisice. Preobraavaju se i
same postaju lisice. Aguare se ne razmnoavaju. Odravaju vrstu tako to
otimaju i preobrauju vilenjaku decu.
Njihova lisija vrsta Fi se napokon dokopa rei mora da iezne.
Moraju da ieznu svi ti vukodlaci. Istina je da lisice retko nanose tetu
ljudima. Otimaju samo vilenjaku tenad i kode samo njima, to je samo
po sebi dobro, jer to se vie nepravde deava neljudima, to je vea korist
za prave ljude. Ali lisice su monstrumi, a monstrume treba potamaniti,
postarati se da ieznu, da itav njihov rod iezne. Ti ionako od toga ivi,
vee, nee nam uzeti za zlo to doprinosimo istrebljenju monstruma.
Ipak, ini mi se da su uzaludne te divagacije. Hteo si objanjenje, dobio si
ga. Sad zna za ta hoemo da te unajmimo i od koga... Od ega treba da
nas titi...
Vaa objanjenja su Geralt mirno oceni mutna, bez uvrede, potput
mokrae iz inficirane beike. A plemenitost cilja vae ekspedicije sumnjiva
je kao nevinost devojke jutro posle seoskog vaara. Ali to je vaa stvar.
Moja stvar je da vas uputim da je jedini nain odbrane od aguare drati se
podalje od aguare. Gospodine van Vlit?
Da?
Vratite se kui. Ekspedicija je besmislena, vreme je da to shvatite i
batalite je. Toliko mogu da vas posavetujem kao vetac. Savet je gratis.
Ali neete se iskrcati, zar ne? promumla van Vlit, malo pobledeo.
Gosn vee? Ostaete s nama? A ako se neto... A ako se neto dogodi,
braniete nas? Pristanite... Bogova vam, pristanite...

 Pristae, pristae frknu Fi. Putovae s nama. Jer ko e ga drugi

odvesti iz ove zabiti? Ne paniite, gosn Van Vlit. Nemate ega da se bojite.
Ma ba nema! planu koar. Vidi ti njega! Uvalili ste nas u neprilike,
a sada izigravate junainu? Ja hou da doplovim u Novigrad zdrav i itav!
Mora neko da nas titi, sada kada smo u nevolji... Kada nam preti...
Nita nam ne preti. Nemojte da se plaite kao neka ena. Idite u
potpalublje, kao va kompanjon Parlagi. Napijte se tamo ruma udvoje,
zaas e vam se kura vratiti.
Kevenard van Vlit pocrvene, zatim poblede. Zatim pogledom pronae
Geralta.
Dosta svae kaza jasno, ali spokojno. Vreme je da kaemo istinu.
Gosn vee, mi ve imamo tu mladu lisicu. Nalazi se u afterpiku. Gosn
Parlagi je uva.
Geralt odmahnu glavom.
Da ne poveruje. Oteli ste kerku krznarke od aguare? Malu
Ksimenu?
Fi pljunu preko ograde. Van Vlit se poea po temenu.
Ispalo je drugaije promrmlja napokon. Grekom nam je zapala
druga... Isto lisica, ali druga... Nju je otela neka sasvim druga viksena.
Gosn Fi ju je otkupio... Od vojnika koji su na prevaru ukrali lisiinu
devojicu. Odmah smo pomislili da je to Ksimena, samo se preobrazila...
Ali Ksimena je imala sedam godina i bila je svetla, a ova ima dvanaest i
tamnokosa je...
Premda nije ta to nam treba Fi predupredi veca ipak smo je
odveli. Zato bi vilenjaka bljuvotina izrasla u jo goreg monstruma? A u
Novigradu emo moi tog stvora da prodamo zoolokom vrtu, na kraju
krajeva, ona je retkost, divljakinja, polulisica, lisica ju je u umi odgajala...
Menaerija e kao od ale istresti pare...
Vetac mu okrenu lea.
Gosn kapetane, kormilo ka obali!
Polako, polako obrecnu se Fi. Dri kurs, klopocaneru. Ti ovde
ne izdaje naredbe, vee.
Gosn van Vlit Geralt ga je ignorisao apelujem na va razum.
Devojku treba odmah osloboditi i iskrcati na obalu. U protivnom, gotovi

ste. Aguara nee napustiti dete. A sigurno ve juri u stopu za vama. Jedini
nain da je zaustavimo jeste da joj predamo devojicu.
Ne sluajte ga ree Fi. Ne dajte da vas zastrai. Plovimo rekom,
okrueni smo vodom. ta moe neka lisica da nam uradi?
I imamo veca za odbranu Petru Kobin dobaci podrugljivo.
Naoruanog nevidljivim maevima! Pa nee se slavni Geralt iz Rivije
uzentati od neke tamo lisice!
Nisam pametan, nisam pametan probrblja koar, prelazei
pogledom od Fia do Geralta i klopocanera. Gosn Geralte? U
Novigradu neu aliti novac za vau nagradu, platiu vam za trud s
kamatom. Samo ako nas zatitite...
Zatitiu, nego ta. Na jedini mogui nain. Kapetane, ka obali.
Da se nisi usudio! Fi poblede. Ni korak ka afterpiku, inae e
zaaliti! Kobine!
Petru Kobin je hteo da epa Geralta za kragnu, ali nije uspeo, jer se
akciji prikljuio dotad spokojan i utljiv Adario Bah. Patuljak snano utnu
Kobina u pregib kolena. Kobin pade na kolena. Adario Bah doskoi,
energino ga tresnu pesnicom u bubreg i ponovo u bok glave. Gorostas
se stropota na palubu.
I kakve veze ima to je velik? Patuljak pree pogledom po ostalima.
Samo pravi veu buku kada pada.
Fi je drao ruku na drci noa, ali ju je pomerio kada ga je Adario Bah
pogledao. Van Vlit je stajao otvorenih ustiju. Isto kao kapetan klopocaner
i ostatak posade.
Petru Kobin zastenja i odlepi elo s dasaka palube.
Lezi tu gde lei posavetova ga patuljak. Nee me zadiviti ni
samostrelom, ni tetovaom iz Sturfoa. Ja sam ve dobro lemao i vee od
tebe i redovne posetioce stroih zatvora. Stoga, ne pokuavaj da ustane.
Radi svoj posao, Geralte.
Ako ste imali neke sumnje obrati se ostalima znajte da vam vetac
i ja upravo spasavamo ivot. Gosn kapetane, ka obali. I amac u vodu.
Vetac sie niz brodske stepenice, otvori jedna, potom druga vratanca.
I ukipi se. Iza njegovih lea opsova Adario Bah. I Fi opsova. Van Vlit
zastenja.

Mrava devojica koja je nepomino leala na postelji imala je staklaste

oi. Bila je polunaga, od pojasa nadole potpuno obnaena, sa opsceno
rairenim nogama. Vrat joj je bio okrenut na neprirodan nain. A jo
opsceniji.
Gosn Parlagi... Van Vlit iscedi iz sebe. ta ste... ta ste uinili?
elava individua, koja je sedela nad devojkom, pogleda u njih.
Pomerio je glavu kao da ih nije video, kao da je pokuavao da pronae
mesto s kojeg je dopro koarev glas.
Gosn Parlagi!
Vritala je... zamumla individua, tresui duplim podvoljkom i
bazdei na alkohol. Poela je da vriti...
Gosn Parlagi...
Hteo sam da je utiam... Hteo sam samo da je utiam.
Ubili ste je Fi utvrdi injenicu. Jednostavno ste je ubili!
Van Vlit se oberuke uhvati za glavu.
I ta sada?
Sada smo patuljak mu konkretno objasni debelo najebali.

Kaem vam, nema nikakvih razloga za strah! Fi udari pesnicom o

reling. Na reci smo, na vodi. Obale su daleko. Ako ak, u ta sumnjam,
lisica i krene za nama, na vodi nas ne moe ugroziti.
Gosn vee? Van Vlit bojaljivo podie pogled. ta vi kaete na
to?
Aguara ide za nama Geralt strpljivo ponovi. U to nema nikakvih
sumnji. Ako je neto sumnjivo, onda je to znanje gosn Fia, kojeg bih u
vezi s pomenutim zamolio da uti. Gosn Van Vlit, stvari stoje ovako: da
smo oslobodili mladu lisicu i ostavili je na kopnu, postojala bi ansa da
nam aguara oprosti. Ipak, desilo se to to se. desilo. I sada je beg na jedini
spas. udi me da vas aguara nije uhvatila ranije, zaista ispada da glupi imaju
sree. Ali vie ne moemo kuati sudbinu. Svi jarboli uvis, kapetane.
Koliko god da ih imate.
Moemo klopocaner polako oceni postaviti jo i kono jedro.
Vetar je povoljan...

 A ako... prekinu ga Van Vlit. Gosn vee? Braniete nas?

Biu iskren, gosn van Vlit. Najradije bih vas ostavio. Zajedno s tim
Parlagijem, od ijeg samo pomena mi se prevre utroba. Koji se tamo dole
naliva k majka nad leom deteta koje je ubio.
I ja bih se s time saglasio dobaci Adario Bah, gledajui uvis. Poto,
parafrazirau rei gosn Fia o neljudima: to se vie nepravde deava
idiotima, to je vea korist za razumne.
Ostavio bih Parlagija i vas na milost i nemilost aguari. Ali kodeks mi
to brani. Veevski kodeks mi ne dozvoljava da postupam po sopstvenoj
volji. Ne smem da napustim one kojima preti smrt.
Veevska plemenitost! frknu Fi. Kao da nismo uli za vae
lopovluke! Ali podravam ideju o hitrom beanju. Stavljaj sve krpe,
klopocaneru, isplovi na vodeni put i beimo glavom bez obzira!
Kapetan je izdao naredbe, a matrosi su se pozabavili oko takelae. Sam
klopocaner se uputio na pramac, a posle trena razmiljanja, Geralt i
patuljak su mu se pridruili. Van Vlit, Fi i Kobin su se prepirali na
krmenoj palubi.
Gosn klopocaneru?
Aha?
Otkud naziv ovog broda? I ovaj dosta netipian kip na pramcu? Hteli
ste da privuete svetenike kao sponzore?
Slup je porinut kao ,,Meluzina kapetan slegnu ramenima. S
kipom koji je pasovao uz naziv i bio lep na oko. Potom su i jedno i drugo
promenjeni. Jedni su govorili da je stvar bila upravo u tom sponzorisanju.
Drugi pak da su novigradski svetenici stalno optuivali gosn Vlita za jeres
i huljenje, pa je hteo da im se uvue u... Hteo je da im se svidi.
Prorok Loboda" parao je talase pramcem.
Geralte?
Molim, Adario?
Ta lisica... Odnosno aguara... Po onome to sam uo, ona moe da
menja oblik. Moe da se pokae kao ena, ali moe i da uzme oblik lisice.
To jest, isto kao vukodlak?
Drugaije. Vukodlaci, medvedolaci, pacovolaci i njima slini su
terijantropi, ljudi sposobni da se preobraze u ivotinju. Aguara je anterion.
ivotinja, bolje rei bie koje moe da preuzme oblik oveka.

 A njene moi? uo sam neuvene prie... Aguara je isto u stanju da...

Nadam se da emo prekinu ga vetac dospeti u Novigrad, pre
nego to nam aguara pokae ta je u stanju.
A ako...
Bolje bi bilo da proe bez ako.
Podie se vetar. Zaleprae jarboli.
Nebo se smrauje pokaza Adario Bah. I verovatno sam zauo
grom u daljini.
Sluh nije varao patuljka. Prolo je tek nekoliko trenutaka, a ponovo je
zagrmelo. Ovoga puta su svi uli.
Nailazi oluja! dreknu klopocaner. Na otvorenoj povrini e nas
prevaliti s kobilicom uvis! Moramo da beimo, da se sakrijemo, zaklonimo
od vetra! Na jarbole, momci!
Odgurnu kormilara i sam preuze kormilo.
Drte se, drte se svi!
Nebo nad desnom obalom postade tamnoplavo. Odjednom udari
vihor, prolomi se umom na priobalnoj kosini, uskovitla je. Kronje veeg
drvea se zatresoe, manje se napola savie pod pritiskom. Polete praina
lia i itavih grana, ak velikih debala. Blesnu oslepljujue, u gotovo istom
momentu razlee se prodoran tresak groma. Za njim, skoro odmah, grunu
drugi grom. I trei.
U narednom momentu, signalizovana ranijim rastuim umom, ljusnu
kia. Iza zida vode vie nita nisu videli. Prorok Loboda njihao se i
plesao po talasima, svaki as overavajui otre nagibe. Uza sve to je tretao.
Kako se Geraltu inilo, tretala je svaka daska. I svaka daska je ivela svoj
ivot i pomerala se, kako se inilo, potpuno nezavisno od drugih. Pojavila
se bojazan da e se slup jednostavno razleteti. Vetac je ponavljao sebi da
je to nemogue, da je pri konstruisanju broda uzeta u obzir plovidba po
vrlo uzburkanim vodama, da su, na kraju krajeva, na reci, a ne na okeanu.
Ponavljao je to sebi, ispljuvavao vodu i grevito se drao uadi.
Teko je bilo proceniti koliko dugo je to trajalo. Njihanje je ipak najzad
prestalo, vetar je prestao da trga, a jak pljusak koji je uzburkavao vodu
oslabio je, preao u kiu, potom u kiicu. Tada su videli da je
klopocanerov manevar imao uspeha. Kapetan je uspeo da sakrije slup iza

visoko zaumljenog ostrva, gde ih oluja nije toliko bacala. Izgledalo je da

se olujni oblak ve udaljavao, oluja se stiavala.
S vode se podie magla.

Iz klopocanerove kape, kompletno pokvaene, curila je voda, slivala mu

se niz lice. Uprkos tome, kapetan nije skidao kapu. Verovatno je nikada
nije skidao.
Sto mu gromova! obrisa kapljice s nosa. Gde nas je odvukla? Da
li je ovo neki rukavac? Ili staro reno korito? Voda skoro stoji...
Struja nas ipak nosi. Fi je pljunuo u vodu i posmatrao pljuvaku.
Nije vie imao slameni eir, mora da ga je odnela oluja.
Struja je slaba, ali nosi ponovi. Nalazimo se na prevlaci izmeu
ostrva. Dri kurs, klopocaneru. Mora nas na kraju odneti na plovni put.
Plovni put je kapetan se nagnu nad busolom valjda u pravcu
severa. Onda moramo u desni rukavac. Ne u levi, ve u desni...
Gde ti vidi rukavce? upita Fi. Jedan je put. Kaem ti, dri kurs.
Malopre su bila dva rukavca inatio se klopocaner. Ali moda mi
je voda ula u oi. Ili ova magla. Dobro, nek nas struja nosi. Samo to...
ta je opet?
Busola. Pravac uopte nije taj... Ne, ne, dobro je. Nisam dobro video.
Nakapalo mi na staklo s kape. Plovimo.
Krenimo.
Magla se naizmenino zgunjavala i proreivala, vetar je potpuno
utihnuo. Postalo je veoma toplo.
Voda progovori klopocaner. Oseate li? Nekako drugaije
smrdi. Gde smo mi?
Magla se podigla, videli su tada gusto zarasle obale, obasute trulim
deblima. Mesto borova, jela i tisa koji rastu na ostrvima zauzele su visoke
bunaste breze, movarni empresi stoasti u podnoju. Stabla empresa
opletale su povijue tekome, njihovi dreavocrveni cvetovi bili su jedini
ivi akcenat usred smeezelenog movarnog rastinja. Voda je bila
pokrivena soivicom i prepuna vodenih biljaka, koje je Prorok" razgrtao
pramcem i vukao za sobom poput lepa. Dubina vode bila je mutna i

faktiki je isputala odvratan, truo toboe miris, s dna su se uznosili veliki

mehuri. klopocaner je neprestano sam drao kormilo.
Ovde moe biti pliaka naglo se uznemiri. Hej tamo! Jedan s
olovnom sondom na pramac!
Plovili su noeni slabom strujom, konstantno usred movarnog
krajolika. I trulog smrada. Matros na pramcu monotono je povikivao,
saoptavajui dubinu.
Gosn vee klopocaner se pognu nad busolom, pokucka u staklo
pogledajte ovo.
Koje?
Mislio sam da mi se staklo zamaglilo... Ali ako igla nije poludela, onda
plovimo na istok. To znai da se vraamo. Tamo odakle smo krenuli.
Pa to je nemogue. Nosi nas struja. Reka...
Zastade.
Nad vodom se obesi ogromno, delimino iskorenjeno drvo. Na jednoj
od golih grana stajala je ena u dugoj i tesnoj haljini. Stajala je nepomino,
posmatrajui ih.
Kormilo ree tiho vetac. Kormilo, kapetane. Ka onoj obali. Dalje
od ovog drveta.
ena nestade. A po grani promae velika lisica, promae i sakri se u
gustiu. Izgledalo je da je ivotinja crna, beo je bio samo vrh paperjastog
repa.
Pronala nas je. Adario Bah takoe primeti. Lisica nas je
pronala...
Sto mu gromova...
Tiho, obojica. Ne irite paniku.
Plovili su. Sa suvih grana na obalama posmatrali su ih pelikani.

Interludijum
Sto dvadeset sedam godina kasnije
Onamo, iza brda trgovac pokaza tapom to ti je ve Ivalo, devojko.
Pola staje, nema vie, za tren e stii. Ja na raskrsnici skreem na istok ka
Mariboru, te je dolo vreme da se pozdravimo. Ostaj mi zdravo, neka te
bogovi vode i uvaju na putu.
I vas nek uvaju, dobri gospodine. Nimue skoi s furgona, uze svoj
zaveljaj i ostali prtljag, te se trapavo pokloni. Velika vam hvala to ste
me povezli kolima. Onda, u umi... Hvala vam velika...
Proguta pljuvaku na pomen crne ume u dubinu koje ju je pre dva
dana odveo drum. Na pomen o velikom, stranom drveu poizvijanih
grana, spletenih u krov nad pustim putem. Putem na kojem se odjednom
nala sama, sama kao protac. Na pomen o uasu koji ju je tada obuzeo. I
o elji da se okrene i bei. Nazad kui. Odbacivi besmislenu ideju da
samotno poe u svet. Izbacivi tu besmislenu ideju iz glave.
Zaboga, ne zahvaljuj se, nema na emu zasmeja se trgovac.
Ljudski je pomoi na putu. Zbogom!
Zbogom. Srean put!
Stajala je malo na raskrsnici, posmatrajui kameni stub, kiom i
vihorom iiban do glatke kliskosti. Sigurno odavno tu stoji, pomisli. Ko
zna, moda vie od sto godina? Moda se ovaj stub sea Godine komete?
Armije kraljeva Severa dok mariraju ka Breni, u bitku s Nilfgardom?
Kao i svaki dan, ponovila je trasu nauenu napamet. Kao arobnjaku
formulu. Kao zaklinjalicu.
Grotlo, Guado, Sibel, Bruga, Kasterfurt, Mortara, Ivalo, Dorijan,
Anhor, Gors Velen.
Gradi Ivalo se ve izdaleka mogao naslutiti. Zbog galame i smrada.
uma se zavravala kraj raskrsnice, a dalje, ve ka prvim graevinama, bila
je samo gola i najeena panjevima iseenog drvea koji su se prostirali
daleko, daleko izvan horizonta. Svuda se irio dim, u redovima su tu stajale
i puile se gvozdene kace, retorte za spaljivanje drvenog uglja. Mirisala je

smola. to je bila blie gradiu, to je buka narastala, udan metalni zveket

od kojeg je zemlja osetno drhtala pod nogama.
Nimue je ula u gradi i uzdahnula od zauenosti. Izvor buke i
potresanja tla bila je najudnovatija maina koju je ikada mogla videti.
Veliki i trbuast bakarni kotao s gigantskim tokom iji su obrtaji pokretali
klip bletav od maziva. Maina je siktala, dimila, itala vrelom vodom i
kuljala parom, a u nekom momentu je ispustila zviduk, tako zastraujui
i uasan zviduk, da je Nimue ak prisela. Meutim, brzo je dola sebi, ak
je prila blie i radoznalo pogledala kaieve pomou kojih su prenosnici
paklene maine pokretali testere pilane koje su sekle debla neverovatnim
tempom. Posmatrala bi ona due, ali su je ui zabolele od huka i kripe
testera.
Prela je preko mostia, reica pod njim bila je mutna i gadno je
smrdela, nosila je iverje, koru i kape pene.
Gradi Ivalo pak, u koji je upravo kroila, vonjao je kao veliki poljski
klozet, u kojem se neko, da zlo bude vee, zainatio da pee na vatri bajato
meso. Nimui, koja je poslednju nedelju provela meu livadama i umama,
poelo je da ponestaje vazduha. Gradi Ivalo, gde se zavrava naredna
etapa na trasi, bio joj je u planu kao mesto odmora. Sada je znala da se tu
nee zadrati due nego to je neophodno. I da joj Ivalo nee ostati u
lepom seanju.
Na pijaci je kao i obino prodala korpu gljiva i lekovite zaine.
Krenulo je brzo, uspela je da stekne rutinu, znala je ta se trai i kod koga
da ide s robom. Prilikom transakcija se pravila da je priglupa, zahvaljujui
tome nije imala problema s prodajom, trgovkinje su se utrkivale da
nasamare eprtlju. Zaraivala je malo, ali brzo. A tempo se raunao.
Jedini izvor iste vode u blizini bio je bunar na tesnom trgu, i da bi
napunila uturu, Nimue je morala da odstoji svoje u podugakom redu.
Bolje je prola s nabavkom provijanta za dalji put. Omamljena mirisom,
kupila je na tezgi i nekoliko pateta s nadevom koje su joj ipak izgledale
sumnjivo kada ih je izbliza pogledala. Sela je pokraj mlekare kako bi pojela
patete, dok su jo bile koliko-toliko za upotrebu, a da ne utiu ozbiljno
nautrb zdravlja. Naime, nije izgledalo da e dugo ostati u takvom
stadijumu.
Prekoputa je bila krma Kod Zelene..., iupana donja daska firme
inila je naziv zagonetkom i intelektualnim izazovom, Nimue se ubrzo

izgubila u pokuajima da odgonetne ta jo, osim abe i salate, moe biti

zeleno. Iz zamiljenosti ju je prenula glasna diskusija koju su na
stepenicama krme vodili stalni posetioci.
-Prorok Loboda", kaem vam popovao je jedan. Onaj brik iz
legende. Brod avet, to je pre vie od sto godina nestao bez traga, s itavom
posadom. to se posle pojavljivao na reci kada je trebalo da se desi neka
nesrea. Pojavljivao se s utvarama na palubi, mnogo ljudi je videlo.
Lupetali su da e biti avet sve dok neko ne pronae olupinu. E pa, najzad
su je pronali.
Gde?
U Priuu, na starom renom koritu, u blatu, u samom srcu movare
koju su isuivali. Bio je sav obrastao u movarni korov. I mahovinu. Kada
su sastrugali te alge i mahovinu, pokazao se natpis. Prorok Loboda".
A blago? Jesu li pronali blago? Vele da je tamo moralo biti blago, u
skladitu. Jesu nali?
Ne zna se. Kau da su svetenici zauzeli olupinu. Navodno je to
relikvija.
Eto ti, budalatina tucnu drugi posetilac. Verujete u bajke kao
ova deca. Pronali neku staru barku, a oni odmah: brod avet, blago,
relikvije. Sve je to, kaem vam, sranje, piskaralake legende, glupe glasine,
babske prie. Hej, ti tamo! Devojko! A ko si ti? ija si?
Svoja. Nimue je ve uvebala kako da odgovara.
Skloni kosu, pokai uvo! Jer lii mi na vilenjako seme! A mi ovde
ne elimo vilenjake meance!
Pustite me, pa ne smetam vam. A ubrzo kreem na put.
Ha! A kuda to?
U Dorijan. Nimue je takoe nauila da kao cilj uvek daje samo
narednu etapu, da nikada, ama ba nikada ne otkriva krajnji cilj putovanja,
jer je to budilo samo sumanutu veselost.
Ho-ho! Dug je put pred tobom!
Zato i idem odmah. A jo u vam ovo rei, potovana gospodo,
nikakvo blago Prorok Loboda nije prevozio, legenda nita ne govori o
tome. Brod je potonuo i postao avet jer je bio proklet, a njegov kapetan
nije posluao dobar savet. Vetac, koji je bio tamo, savetovao mu je da

okrene brod, da se ne zavlae u rene rukavce, dok on ne skine kletvu.

itala sam o tome...
Jo ne zna ni nos da obrie odgovori prvi posetilac a tako si
pametna? Ti treba kolibu da isti, devojuro, da brine o loncima i pere
gae, eto ta. Nala se naitana, videste li?
Vetac! frknu trei. Bajke, nita vie, samo bajke!
Ako si tako pametna dobaci sledei onda zasigurno zna i za nau
Sojkinu umu. ta, ne zna? Pa kazaemo ti: u Sojkinoj umi spava neto
zlo. Ali svakih nekoliko godina se budi, a onda teko onome to kroz umu
putuje. A tvoj put, ako doista smera do Dorijana, vodi ba kroz Sojkinu
umu.
ta, ostala je tamo neka uma? Pa sve ste u okolini posekli, ostali su
samo panjevi.
Gledajte je, kakva mudrijaica, piskavo derite. Za to i slui uma, zar
ne, da se see? ta smo posekli, posekli smo, ta je ostalo, ostalo je. A i
drvosee se plae da idu u Sojkinu umu, takav ti je tamo uas. Sama e
videti kada dospe tamo. Od straha e se usrati u gae.
Bolje je da ja ve krenem.
Grotlo, Guado, Sibel, Bruga, Kasterfurt, Mortara, Ivalo, Dorijan,
Anhor, Gors Velen.
Ja sam Nimue verh Vledir ap Gvin.
Idem ka Gors Velenu. U Aretuzu, kolu arobnica na ostrvu Taned.

Nekada smo mogli mnogo toga. Mogli smo stvarati iluzije maginih
ostrva, pokazivati mnogobrojnim masama pleue zmajeve na nebu.
Mogli smo izazivati vizije mone armije koja se pribliava zidinama
grada, i svi itelji su videli tu armiju na isti nain, sve do najsitnijih
detalja opreme i znakova na barjacima. Ipak, to su mogle da uine samo
one to nemaju sebi ravnog, lisice iz prastarih vremena koje su svoju
arobnjaku mo platile ivotom. Od tih vremena sposobnosti nae vrste
podlegle su znatnoj degradaciji nesumnjivo zbog stalnog boravljenja
meu ljudima.
Viktor Peljevin, Svjaenaja knjiga oborotnja10

Petnaesto poglavlje
Lepo si nas udesio, klopocaneru! besneo je Javil Fi. Lepo si nas
uvukao! Sat vremena tumaramo po rukavcima! Ja sam uo za ove movare,
uo sam loe stvari o njima! Ovde nestaju ljudi i brodovi! Gde je reka? Gde
je plovni put? Zato...
Sto mu gromova, zaepi gubicu! iznervira se kapetan. Gde je
plovni put, gde je plovni put! U dupetu, eto gde je! Toliko ste pametni?
Izvolte, evo prilika da se pokaete! Ponovo ravanje! Kako da plovim,
gosn mudrijau? Ulevo, kako struja nosi? Ili ete moda narediti udesno?
Fi frknu i okrenu lea. klopocaner zgrabi kormilo i usmeri slup ka
levom rukavcu.
Matros sa olovnom sondom vrisnu. Ubrzo, znatno glasnije, vrisnu i
Kevenard van Vlit.
Od obale, klopocaneru! zaria Petru Kobin. Kormilo skroz
desno! Dalje od obale! Dalje od obale!
ta je?
Zmije! Zar ne vidi? Zmijeeee!
10

Viktor Peljevin, Sveta knjiga vukodlaka; prevod s ruskog: Mirjana Grbi. (Prim. prev.)

Adario Bah opsova.

Leva obala vrvela je od zmija. Gmizavci su se uvijali meu trskom i
priobalnim biljkama, puzali po napola potopljenim deblima, visile su,
sikui, s nadvodnih grana. Geralt je raspoznavao mokasine, zvearke,
ararake, bumslenge, daboje, kopljoglavke, siktavice, arijete, crne mambe
i druge, koje nije znao.
itava posada ,,Proroka u panici je pobegla od levog boka, derui se
razliitim glasovima. Kevenard van Vlit dotra na krmu, unu, tresui se
sav, iza veevih lea. klopocaner zavrte kormilarski toak, a slup stade
menjati kurs. Geralt mu stavi ruku na rame.
Ne kaza. Dri kao to je bilo. Ne pribliavaj se desnoj obali.
Ali zmije... klopocaner pokaza na granu kojoj su se pribliavali,
svu okienu sikuim gmizavcima. Pae na palubu...
Nema nikakvih zmija! Dri kurs. Dalje od desne obale.
Pripone na velejarbolu zapee o obeenu granu. Nekoliko zmija obavi
se oko uadi, nekoliko je palo na palubu, ukljuujui mambe. Pridiui se
i sikui, napadoe zbijene uz desni bok. Fi i Kobin utekoe na pramac,
matrosi se vritei bacie ka krmi. Jedan skoi u vodu i nestade u njoj pre
Aego to je stigao da krikne. Na povrini se uzburka krv.
Vodeni tanjiri! Vetac pokaza na talas i udaljavajui tamni oblik.
Istinit, za razliku od zmija.
Mrzim gmizavce... zaria Kevenard van Vlit, zgren kraj boka.
Mrzim zmije...
Nema nikakvih zmija. I nije ih ni bilo. Iluzija.
Matrosi su vikali, trljali oi. Zmije su iezle. Kako one s palube, tako i
one s obale. Nije bilo ni traga od zmija.
ta je to... protenja Petru Kobin. ta je to bilo?
Iluzija ponovi Geralt. Aguara nas je stigla.
Molim?
Lisica. Stvara iluzije da bi nas dezorijentisala. Pitam se od kada. Oluja
je svakako bila istinita. Ali bila su dva rukavca, kapetan je dobro video.
Aguara je sakrila jedan rukavac pod iluzijom. I lairala je vrednosti na
busoli. Stvorila je i iluziju lisica.
Veevska lupetanja! frknu Fi. Vilenjaka preterivanja! Sujeverje!
Ma nemoj, samo kad bi lisica imala takve sposobnosti! Da sakrije rukavac,

prevari busolu? Pokae zmije tamo gde ih nema? Kojeta! Ja vam kaem,
to su ove vode! Zatrovala su nas isparenja, otrovni movarni gasovi i
mijazme! Zbog toga su te halucinacije...
To su iluzije koje stvara aguara.
Misli da smo glupi? kriknu Kobin. Iluzije? Kakve iluzije? To su
bile najistinskije zmije! Svi ste videli, zar ne? uli ste siktanje? Ja sam ak
osetio njihov smrad!
To je bila iluzija. Zmije nisu bile prave.
Prorok" ponovo zakai priponama o obeene grane.
To je privienje? ree jedan od matrosa, pruajui ruku.
Halucinacija? Ova zmija nije prava?
Ne! Stani!
Ogromna arijeta, visei sa grane, ispusti siktaj koji je ledio krv u ilama
i munjevito udari, zarivi onjake u mornarev vrat, jednom, pa drugi put.
Matros dreknu prodorno, zatetura se, pade, zadrhta u grevima, ritmino
udarajui potiljkom o palubu. Pena mu izae na usta, a iz oiju stade curiti
krv. Bio je mrtav, pre nego to su dotrali do njega.
Vetac prekri telo platnom.
Doavola, ljudi ree. Sauvajte opreznost! Nije sve ovde
privienje!
Panja! dreknu mornar s pramca. Paaanjaaa! Vir je ispred nas!
Vir!
Staro korito se ponovo razravalo. Levi rukavac, onaj u koji ih je nosila
struja, klokotao je i uzburkavao se u neobuzdanom viru. Vrtloei krug
ispunjavao se penom kao supa u kotlu. U viru su se okretala, pojavljujui
se i nestajui, debla i grane, ak i jedno celo drvo s razgranatom kronjom.
Matros s olovnom sondom pobee sa pramca, ostali poee vritati.
klopocaner je mirno stajao. Okrenuo je kormilarski toak i usmerio slup
u desni, miran rukavac.
Uff obrisa elo. Na vreme! Loe bi nam se pisalo da nas je uvukao
taj vir. Oj, ala bi nas obrnuo...
Virovi! kriknu Kobin. Vodeni tanjirii! Aligatori! Pijavice! Nisu
potrebne nikakve iluzije, ove movare vrve od gadosti, od gmizavaca, od
svakojake otrovne gamadi. Ne valja, ne valja to smo ovamo zalutali. Ovde
je bezbroj...

 Brodova nestalo Adario Bah dovri, pokazujui. A to je verovatno

istina.
Trula i smrskana, utonula do ograde, obrasla vodenim korovom,
upletena penjaicama i mahovinom, stajala je na desnoj obali, zaglibljena
u blatu, olupina. Posmatrali su je dok se Prorok" noen slabom strujom
pomicao pored.
klopocaner unu Geralta laktom.
Gosn vee ree tiho. Busola i dalje luduje. Sudei po igli,
promenili smo kurs sa istonog na juni. Ako to nije lisije lairanje, onda
nije dobro. Ove movare niko nije ispitao, ali se zna da se prostiru juno
od plovnog puta. Prema tome, nosi nas u samo srce movarita.
Pa plutamo primeti Adario Bah. Vetra nema, nosi nas struja. A
struja oznaava povezanost sa rekom, s vodenim putem Pontara...
Ne mora da znai Geralt odmahnu glavom. uo sam za ta stara
korita. Imaju promenljiv pravac oticanja vode. Zavisi da li je doticanje, ili
isticanje. I nemojte da zaboravite na aguaru. I to moe biti iluzija.
Obale su i dalje bile gusto prekrivene empresima, pojavile su se i
nabrekle, pri dnu lukasto razgranate nise. Bilo je dosta osuenog, mrtvog
drvea. S njihovih beivotnih stabala i grana visili su festoni tilandsije, koja
je srebrnasto svetlucala na suncu. Na granama su vrebale aplje,
promatrajui prolazeeg Proroka" nepokretnim oima.
Mornar s pramca kriknu.
Ovog puta su je svi videli. Ponovo je stajala na grani obeenoj iznad
vode, ispruena i nepokretna. klopocaner bez urbe navali na kormilo i
usmeri slup ka levoj obali. A lisica odjednom zatekta, gromko i prodorno.
Ponovo zatekta kada je ,,Prorok prolazio pored.
Velika lisica promae preko grane i sakri se u gustiu.

To je bilo upozorenje kaza vetac kada na palubi utihnu vreva.

Upozorenje i apel. Bolje rei, elja.
Da oslobodimo devojicu Adario Bah prisebno dovri.
Oigledno. Ali mi ne moemo da je oslobodimo, jer je mrtva.

Kevenard van Vlit zastenja, uhvativi se za glavu. Mokar, prljav i

preneraen, vie nije podseao na trgovca koji moe sebi da priuti brod.
Podseao je na balavca uhvaenog u krai ljiva.
ta da radimo? zajea. ta da radimo?
Ja znam iznenada izjavi Javil Fi. Zaveimo mrtvu devojuru za
bure i preko ograde. Lisica e se zadrati da oplae tene. Dobiemo na
vremenu.
Sramota, gosn Fi glas koara naglo otvrdnu. Ne valja tako
postupati s posmrtnim ostacima. Nije ljudski.
A to je bio ovek? Vilenjakinjica, jo uz to poluivotinja. Kaem vam,
to sa buretom je dobra ideja...
Takva ideja bi ree Adario Bah, oteui rei mogla pasti na pamet
samo kompletnom idiotu. I svima bi nam donela propast. Ako viksena
shvati da smo ubili devojicu, gotovi smo.
Nismo mi ubili tene ubaci se Petru Kobin, pre nego to je Fi,
crven od besa, uspeo da odreaguje. Nismo mi! Parlagi je to uinio. On
je kriv. Mi smo isti.
U pravu si potvrdi Fi, obraajui se ne Van Vlitu i vecu, ve
klopocaneru i matrosima. Parlagi je kriv. Neka se lisica na njemu sveti.
Posadimo ga u amac zajedno s leom i nek pluta. A mi emo u
meuvremenu...
Kobin i nekoliko matrosa prihvati ideju ornim usklikom, ali ih
klopocaner odmah smiri.
Neu to dozvoliti ree.
Ni ja. Kevenard van Vlit poblede. Gosn Parlagi je moda i kriv,
moda je i istina da njegov in zahteva kaznu. Ali napustiti ga, gurnuti u
smrt? Ni za ivu glavu.
Njegova smrt ili naa! dreknu Fi. ta nam je drugo initi? Vee!
Odbranie nas kada se lisica popne na palubu?
Hou.
Zavlada tiina.
Prorok Loboda" je plutao kroz smrdljivu vodu ispunjenu mehuriima,
vukui za sobom rep vodenog rastinja. Sa grana su ih posmatrali aplje i
pelikani.


Mornar s pramca upozori ih krikom. A za tren su svi kriali. Gledajui
trulu olupinu obraslu penjaicama i korovom. Istu onu koju su videli pre
sat vremena.
Plovimo ukrug patuljak konstatova injenicu. Ovo je petlja. Lisica
nas je uhvatila u zamku.
Imamo samo jedan izlaz. Geralt pokaza levi rukavac i vrtloei vir
u njemu. Da preplovimo preko toga.
Preko tog gejzira? riknu Fi. Jesi li potpuno poblesavio?
Rastrgnue nas!
Rastrgnue nas potvrdi klopocaner. Ili e nas prevrnuti. Ili e
nas gurnuti u blato, zavriemo kao ova olupina. Pogledajte kako baca
drvee u tom vrtlogu. Vidi se da taj vir ima stranu snagu.
Tako je. Vidi se. Jer je to verovatno iluzija. Mislim da je to naredna
aguarina iluzija.
Verovatno? Vetac si, a ne ume da raspozna?
Prepoznao bih slabiju iluziju. Ove su izuzetno mone. Ali ini mi se...
ini ti se. A ako se vara?
Nemamo izlaza planu klopocaner. Ili preko vira, ili emo se
vrteti ukrug...
Do smrti dovri Adario Bah. Beskonano.

Drvo koje se obrtalo u viru svaki as je pomaljalo grane iz vode, poput

rairenih ruku davljenika. Vir se uzburkavao, kovitlao, ispunjavao se i
prskao penom. Prorok" se zatrese i naglo pojuri, usisan u vrtlog. Drvo
koje je vir bacao s hukom udari o ogradu, briznu pena. Slup se poe njihati
i obrtati, sve bre i bre.
Svi su vritali razliitim glasovima.
I odjednom sve utihnu. Voda se smiri, izglaa se povrina. Prorok
Loboda" je polagano plutao meu obalama obraslim niama.
Bio si u pravu, Geralte otkalja Adario Bah. To je ipak bila iluzija.

klopocaner je dugo posmatrao veca. utao je. Napokon je skinuo

kapu. Kako se ispostavilo, vrh glave mu je bio elav kao jaje.
Preao sam na renu plovidbu konano ishripta jer me je ena
molila. Govorila je da je na reci sigurnije. Sigurnije nego na moru. Nee se
brinuti, govorila je, koliko god puta da isplovim.
Vrati nazad kapu, klimnu glavom, snanije uhvati kormilo.
Da li smo sad? zajea ispod kokpita Kevenard van Vlit. Da li smo
sad sigurni?
Niko nije odgovorio na njegovo pitanje.

Voda je bila gusta od algi i soivice. Meu obalnim drvostajem odluno su

poeli preovladavati movarni empresi, iz blatita i priobalnih pliaka
gusto su trale pneumatofore, vazduno korenje, neke visoke gotovo
seanj. Na ostrvcima od travuljina grejale su se kornjae. abe su kreketale.
Ovog puta su je uli ranije, pre nego to su je videli. Glasno, otro
tektanje, kao skandirana pretnja ili upozorenje. Pojavila se na obali u
lisijem obliku, na obaljenom trulom deblu. tektala je, visoko zadiui
glavu. Geralt je u njenom glasu ulovio udne note, shvatio je da je, osim
pretnji, u njemu bila naredba. Ali nije nareivala njima.
Voda pod deblom se naglo zapeni, pomoli se iz nje udovite,
ogromno, skroz pokriveno zeleno-bronzanim dezenom kapljiastih
ljusaka. Zaklokotalo je, zapljuskalo, posluno da izvri naredbu lisice,
zapliva pravo ka Proroku", uzburkujui vodu.
I to je... proguta pljuvaku Adario Bah. I to je iluzija?
Ne ba odree Geralt. To je Vodanoj! viknu klopocaneru i
matrosima. Zaarala je i napujdala na nas vodanoja! Kuke! Hvatajte se
za kuke!
Vodanoj izroni tik pored broda, ugledae ravnu glavu obraslu algama,
buljave riblje oi, kupaste zube u velikim eljustima. udovite estoko
udari o bok, jednom, drugi put, sve dok se itav Prorok" nije zatresao.
Kada dotrae s kukama, on pobee, zagnjuri, da bi za tren s pljuskom
izronio iza krme, odmah pored lista kormila. Koji zgrabi zubima i cimnu
tako da je zakripalo.

 Otkinue kormilo! drao se klopocaner, pokuavajui da rezne

udovite kukom. Otkinue kormilo! Hvatajte podiga, podignite list
kormila! Oterajte prokletnika od kormila!
Vodanoj je grizao i kidao kormilo, ignoriui krike i ubode kukama. List
kormila pue, u zubima stvora ostade komad daske. Ili je shvatio da e to
biti dovoljno, ili su lisije ini izgubile mo, samo je zagnjurio i iezao.
uli su kako s obale dopire aguarino tektanje.
ta jo? dreknu klopocaner, maui rukama. ta e nam jo ona
uraditi? Gosn vee!
Bogovi... zajeca Kevenard van Vlit. Oprostite to nisam verovao
u vas... Oprostite to smo ubili devojicu! Bogovi, spasite nas!
Odjednom su na licima osetili lahor vetra. Sonjak, koji je dotad setno
visio, zalepra, bom zakripa.
Postaje prostranije! Fi kriknu s pramca. Tamo, tamo! irok tisak,
sigurno je reka! Tamo plovi, kapetane! Tamo!
Korito je zaista poelo da se iri, iza zelenog zida trske ukazalo se neto
nalik tiku.
Uspelo je! povika Kobin. Ha! Pobedili smo! Iupali smo se iz
movara!
Prva oznaka! dreknu matros s olovnom sondom. Prva oznakaaaa!
Kormilo sasvim desno! zarie klopocaner, odgurnuvi kormilara i
izvrivi sopstvenu naredbu. Pliaaaaak!
Prorok Loboda okrenu se pramcem ka rukavcu najeenom od
pneumatofora.
Kuda! drao se Fi. ta radi? Plovi na tiak! Tamo! Tamo!
Ne moe! Tamo je pliak! Zaglaviemo se! Doi emo do tika
rukavcem, ovde je dublje!
Ponovo su zauli aguarino tektanje. Ali nisu je videli.
Adario Bah cimnu Geralta za rukav.
Sa stepenica afterpika pomoli se Petru Kobin, vukui za okovratnik
Parlagija, koji se jedva drao na nogama. Mornar iza njega nosio je
devojicu uvijenu u plat. Ostala etvorica stala su kraj njih, kao zid, licem
ka vecu. Drali su sekire, ostane, eline kuke.
Ovako e biti, gospodo prohripta najvii. Mi hoemo da ivimo.
Vreme je da napokon uinimo neto.

 Ostavite dete procedi Geralt. Pusti trgovca, Kobine.

Ne, gospodine mornar odmahnu glavom. Le e zajedno s
trgovcem odleteti preko ograde, to e zadrati udovite. Onda emo
uspeti da pobegnemo.
A vi se prohripta drugi ne meajte. Nemamo nita protiv vas, ali
ne pokuavajte da nam stajete na put. Zato to ete nadrljati.
Kevenard van Vlit se zgrio kraj ograde i zajecao, okrenuvi glavu.
klopocaner takoe odvrati rezigniran pogled j stisnu usta, bilo je oito da
nee reagovati na bunt sopstvene posade.
Tako je, u pravu ste. Petru Kobin gurnu Parlagija. Trgovac i mrtva
lisica preko ograde, to je jedini spas za nas. Pomeri se, vee! Nastavite,
momci! U amac s njima!
U koji amac? staloeno upita Adario Bah. Moda u onaj?
Ve dosta daleko od Proroka", pognut na klupi amca, veslao je Javil
Fi, usmerivi se ka tiku. Veslao je otro, pera vesala rasprskavala su vodu,
razbacivala vodene biljke.
Fi! viknu Kobin. Ti olou! Ti jebeni kukin sine!
Fi se osvrnu, savi lakat i pokaza im kitu. Posle ega se ponovo uhvati
za vesla.
Ali nije daleko odveslao.
Pred oima posade Proroka" amac naglo poskoi u gejziru vode,
ugledae batrgajui rep i zubima najeenu eljust ogromnog krokodila. Fi
izlete preko ograde i vritei zapliva ka obali, ka pliaku nakostreenom od
korenja empresa. Krokodil ga je gonio, ali palisada pneumatofora je
usporila gonjenje. Fi dopliva do obale i baci se grudima na kamen koji je
tamo leao. Ali to nije bio kamen.
Ogromna hrapava kornjaa razjapi eljusti i ugrize Fia za ruku iznad
lakta. Fi zarika, stade se koprcati i ritati, razbrizgujui blato. Krokodil
izroni i zgrabi ga za nogu. Fi zaurla.
Neko vreme se nije znalo koji e od gmizavaca zavladati Fiom,
kornjaa ili krokodil. Ali na kraju su oba dobila neto. U eljustima
kornjae ostala je ruka s mougastom koskom koja je trala iz krvave
mase. Ostatak Fia uzeo je krokodil. Na zamuenoj povrini ostade velika
crvena mrlja.

Geralt iskoristi skamenjenost posade. Istre iz matrosovih ruku mrtvu

devojicu i povue se na pramac. Adario Bah stajao mu je uz bok,
naoruan kukom.
Ali ni Kobin, niti iko od mornara nije pokuao da im oponira. Sasvim
suprotno, svi se uurbano povukoe na krmu. Uurbano. Da ne kaemo
u panici. Mrtvako bledilo iznenada prekri njihova lica. Kevenard van Vlit,
zgren kraj ograde, zajeca, sakri glavu meu kolenima i pokri je rukama.
Geralt pogleda oko sebe.
Da li se klopocaner zablenuo, ili je zapelo kormilo oteeno od
vodanoja, ali slup je uplovio pravo pod obeene grane i zaglavio se na
obaljenim deblima. Iskoristila je to. Skoila je na pramac, okretno, lako i
beumno. U lisijem obliku. Pre toga ju je video na fonu neba, tada mu je
izgledala crna, kao katran crna. Nije bila takva. Krzno joj je bilo tamno, a
kitnjast rep sa sneno belim cvetom na vrhu, ali je u nijansama njenog
krzna, pogotovo na glavi, preovladavala siva boja, vie svojstvena
korzacima nego srebrnim lisicama.
Promenila se, porasla, preobrazila u visoku enu. S lisijom glavom. Sa
picastim uima i izduenom njukom. U kojoj su, kada ju je otvorila,
zasijali redovi onjaka.
Geralt kleknu, polako poloi devojicino telo na palubu i povue se.
Aguara prodorno zavi, kljocnu zubatim vilicama i krenu ka njemu. Parlagi
zakria, panino zamaha rukama, istrgnu se od Kobina i iskoi preko
ograde. Odmah je otiao na dno.
Van Vlit je plakao. Kobin i matrosi, i dalje bledi, zbie se oko
klopocanera. klopocaner skinu kapu.
Medaljon na veevom vratu snano je podrhtavao, vibrirao,
nadraivao. Aguara je kleala nad devojicom, isputajui udne zvuke, nit
mumlanje, nit siktanje. Naglo podie glavu i isceri onjake. Gluvo zarea,
u njenim oima rasplamsa se vatra. Geralt se nije pomerio.
Zgreili smo kaza on. Desilo se neto vrlo loe. Ali neka ne bude
jo gore. Ne mogu ti dozvoliti da povredi ove ljude. Neu to dozvoliti.
Lisica ustade, podiui devojicu. Pree pogledom preko svih. Na kraju
pogleda u Geralta.
Stao si mi na put ree kevtavo, ali jasno, polako izgovarajui svaku
re. U njihovu odbranu.
Nije odgovorio.

 Ki mi je na rukama dovri. To je vanije od vaih ivota. Ali ti si

stao u njihovu odbranu, belokosi. Stoga u po tebe doi. Jednog dana.
Kada ve zaboravi. I ne bude oekivao.
Okretno skoi na ogradu, a odande na obaljeno deblo. I nestade u
gustiu.
U tiini koja zavlada, ulo se samo Van Vlitovo jecanje.
Vetar je prestao, postalo je sparno. Prorok Loboda", poguran strujom,
oslobodi se grana i zapluta sredinom rukavca. klopocaner kapom obrisa
oi i elo.
Mornar s pramca viknu. Viknu Kobin. Vikali su ostali.
Iza ipraja trske i divlje rie iznenada su ugledali strehe koliba. Videli
su mree koje su se suile na pritkama. ukast pesak plae. Brvno. A
dalje, iza drvea na rtu, iroki tok reke pod plavim nebom.
Reka! Reka! Napokon!
Svi su kriali. Matrosi, Petru Kobin, Van Vlit. Samo se Geralt i Adario
Bah nisu prikljuili horu.
utao je i klopocaner, pritiskajui kormilo.
ta radi? dreknu Kobin. Kuda? Uputi se na reku! Tamo! Na reku!
Ne vredi u kapetanovom glasu zazvuali su oaj i rezignacija.
Tiina, brod jedva slua kormilo, a struja je sve snanija. Plovimo, odguruje
nas, ponovo nas nosi u rukavce. Nazad u movare.
Ne!
Kobin opsova. I iskoi preko ograde. I zapliva ka plai.
U stopu za njim mornari skoie u vodu, svi, Geralt nije stigao nijednog
da zaustavi. Adario Bah monim stiskom posadi u mestu Van Vlita, koji
se spremao za skok.
Plavo nebo kaza. Zlatan pesak plae. Reka. Previe lepo da bi bilo
istinito. Znai, nije istinito.
I odjednom slika zatreperi. Odjednom tamo, gde samo to su bile
ribolovake kolibe, zlatna plaa i tok reke iza rta, vetac na sekundu ugleda
pauinu tilandsije koja se do same vode sputala s grana beivotnog
drvea. Movarne obale, najeene pneumatoforama movarnih empresa.
Crnu barutinu ispunjenu mehuriima. More vodenih trava. Beskrajan
lavirint rukavaca.
Na sekundu je video ono to je skrivala oprotajna aguarina iluzija.

Plivai su iznenada poeli da viu i komeaju se u vodi. I da redom

nestaju u njoj.
Petru Kobin izroni, guei se i urlajui, sav pokriven vijugajuim,
prugastim pijavicama debelim kao jegulje. Potom se sakrio pod vodom i
vie nije izronio.
Geralte!
Adario Bah privue kukom amac koji je preiveo susret s krokodilom.
A sada doplovio do boka. Patuljak uskoi i prihvati od Geralta i dalje
otupelog Van Vlita.
Kapetane!
klopocaner im mahnu kapom.
Ne, gosn vee! Ja neu napustiti brod, doveu ga do luke, makar
ne znam ni ja ta! A ako ne, zajedno s brodom u potonuti na dno!
Zbogom!
Prorok Loboda plovio je spokojno i majestetino, uplovio je u
rukavac i nestao u njemu.
Adario Bah pljunu u dlanove, pogrbi se i povue vesla. amac pojuri
po vodi.
Kuda?
Onaj tiak, iza pliaka. Tamo je reka. Siguran sam. Isploviemo na
plovni put, naleteemo na neki brod. A ako ne, onda emo ovom laom
sve do samog Novigrada.
klopocaner...
Uspee. Ako mu je tako sueno.
Kevenard van Vlit je poplakivao. Adario je veslao.
Nebo je potamnelo. uli su dalek, otegnut grom.
Ide oluja kaza patuljak. Pokisnuemo, majku mu.
Geralt frknu. A zatim poe da se smeje. Srdano i iskreno. I zarazno.
Poto su se ubrzo obojica smejala.
Adario je veslao snanim, jednakim potezima. Laa je jurila po vodi
kao strela.
Vesla oceni Geralt, briui suze koje mu je smeh naterao na oi
kao da u ivotu nita drugo nisi radio. Mislio sam da patuljci ne znaju ni
da plove, ni da plivaju...

 Podlee stereotipima.

Interludijum
etiri dana kasnije
Aukcijska kua brae Borsodi nalazila se na malom trgu kod Glavne ulice,
faktiki glavne arterije Novigrada, koja povezuje pijacu s hramom Venog
ognja. Braa su na poetku svoje karijere trgovala konjima i ovcama, i tada
su mogla da priute samo upu u podgrau. Nakon etrdeset dve godine
od osnivanja, aukcijska kua je zauzimala impozantnu trospratnu zgradu u
najreprezentativnijem delu grada. Stalno je ostajala u rukama porodice, ali
je predmet aukcija iskljuivo bilo drago kamenje, uglavnom dijamanti, kao
i umetnika dela, antikviteti i kolekcionarski predmeti. Aukcije su se
odravale jednom u tri meseca, obavezno petkom.
Danas je aukcijska sala bila ispunjena skoro do poslednjeg mesta.
Prisutno je bilo, kako je procenila Antea Deris, dobrih sto osoba.
um i amor su utihnuli. Mesto za pultom zauzeo je aukcionista. Abner
de Navaret.
Abner de Navaret je, kao i obino, izgledao sjajno u crnom somotskom
kaftanu i zlatnoj brokatnoj koulji. Na plemenitim crtama i fizionomiji
mogli su mu pozavideti kneevi, a aristokrate na figuri i manirima. Bila je
javna tajna da je Abner de Navaret zaista bio aristokrata, iskljuen iz roda
i razbatinjen zbog pijanstva, rasipnitva i razvrata. Da nije porodice
Borsodi, Abner de Navaret bi se odao prosjaenju. Ali Borsodijevima je
bio potreban aukcionista koji je po spoljanosti aristokrata. A nijedan od
kandidata nije se mogao meriti s Abnerom de Navaretom u pogledu
spoljanjosti.
Dobro vee dame, dobro vee gospodo progovori glasom jednako
somotskim kao i njegov kaftan. Dobro doli u Kuu Borsodijevih na
tromesenu aukciju umetnikih dela i antikviteta. Kolekcija koja je
predmet aukcije, s kojom ste se upoznali u naoj galeriji, a koja predstavlja
unikatnu zbirku, u celosti potie od privatnih vlasnika.
Kako konstatujem, velika veina vas su nai stalni gosti i klijenti,
kojima nisu strana pravila nae Kue i pravilnik obavezujui tokom

aukcije. Broura s pravilnikom uruena je svima ovde prisutnima prilikom

ulaska. Stoga vas sve smatram informisanim u vezi s naim propisima i
svesnim konsekvencija za njihovo naruavanje. Ponimo, dakle, bez
odlaganja.
Predmet broj jedan: nefritska figurica, grupna, predstavlja nimfu...
hmm... sa trojicom fauna. Sudei po naim ekspertima, izradili su je
gnomovi, stara je oko stotinu godina. Poetna cena dvesta korona. Vidim
dvesta pedeset. To je sve? Nudi li neko vie? Ne? Prodato gospodinu s
brojem trideset est.
Dvojica pisara, koji su radili za susednim pultom, marljivo su zapisivali
rezultate prodaje.
Predmet broj dva: Aen Nog Mab Taedh'morc, zbirka vilenjakih bajki i
romana u stihovima. Bogato ilustrovana. Idealno ouvana. Poetna cena
petsto korona. Petsto pedeset, gosn trgovac Hofmajer. Gosn gradski
venik Drofus, eststo. Gosn Hofmajer, eststo pedeset. To je sve?
Prodato za eststo pedeset korona gosn Hofmajeru iz Hirunduma.
Predmet broj tri: sprava od slonove kosti, oblik... hmm... obao i
izduen, slui za... hmm... verovatno za masau. Prekomorsko poreklo,
godina proizvodnje nepoznata. Poetna cena sto korona. Vidim sto
pedeset. Dvesta, dama s maskom, sa brojem etrdeset tri. Dvesta pedeset,
dama s velom, s brojem osam. Niko ne daje vie? Trista, apotekarova
supruga Forterkranc. Trista pedeset! Nijedna ne daje vie? Prodato za
trista pedeset korona dami s brojem etrdeset tri.
Predmet broj etiri: Antidotarius magnus, unikatan medicinski traktat,
izdao ga univerzitet u Katel Graupijanu s poetkom postojanja kole.
Poetna cena osamsto korona. Vidim osamsto pedeset. Devetsto, doktor
Onzorg. Hiljadu, potovana Marti Sodergren. To je sve? Prodato za hiljadu
korona potovanoj Sodergren.
Predmet broj pet: Liber de naturis bestiarum, retkost, uvezana bukovim
daicama, bogato ilustrovana...
Predmet broj est: Devojica s makom, portret en trois quarts, ulje na
platnu, cintrijska kola. Poetna cena...
Predmet broj sedam: zvono s drkom, mesingano, patuljaki rad,
teko je proceniti starost otkria, ali je stvar sasvim sigurno antika. Na
rubu je natpis patuljakim runama koji glasi: Pa zato zvoni, kretenu".
Poetna cena...

 Predmet broj osam: ulje i tempera na platnu, nepoznat umetnik.

Remek-delo. Molim da obratite panju na neobinu hromatiku, igru boja
i dinamiku svetlosti. Polumrana atmosfera i izvanredan kolorit
majestetino odane umske prirode. A u centralnom delu, u tajanstvenom
kjaroskuru, pogledajte, glavni lik dela: jelen na rikalitu. Poetna cena...
Predmet broj devet: Ymago mundi, poznata i pod naslovom Mundus
novus. Neobino retka knjiga, oksenfurtski univerzitet poseduje samo jedan
primerak, brojni primerci su u privatnim rukama. Uvezana u koziju kou,
kordovansku. Idealno ouvana. Poetna cena hiljadu petsto korona.
Uvaeni Vime Vivaldi, hiljadu eststo. Cenjeni svetenik Prohaska, hiljadu
eststo pedeset. Hiljadu sedamsto, dama s kraja sale. Hiljadu osamsto,
gosn Vivaldi. Hiljadu osamsto pedeset, cenjeni Prohaska. Hiljadu devetsto
pedeset, gosn Vivaldi. Dve hiljade korona, bravo, cenjeni Prohaska. Dve
hiljade sto, gosn Vivaldi. Da li neko daje vie?
Ta knjiga je bezbonika, ima jeretiki sadraj! Mora biti spaljena!
Hou da je otkupim kako bih je spalio! Dve hiljade dvesta korona!
Dve hiljade petsto! frknu Vime Vivaldi, gladei belu odnegovanu
bradu. Hoe li dati vie, poboni loau?
Skandal! Ovde bogatstvo trijumfuje nad potenjem! Paganski patuljci
su tretirani bolje nego ljudi. aliu se vlastima!
Knjiga prodata za dve hiljade petsto korona gosn Vivaldiju Abner
de Navaret spokojno objavi. A cenjenog Prohasku podseam na pravila
i propise obavezujue u Kui Borsodijevih.
Odlazim!
Zbogom. Izvinite, gospodo. Unikatnost i bogatstvo ponude Kue
Borsodijevih deluje, utie na emocije. Nastavljamo. Predmet broj deset:
apsolutni kuriozitet, nevien pronalazak, dva veevska maa. Kua je
odluila da ih ne nudi odvojeno, ve kao komplet, u ast veca kome su
pre mnogo godina sluili. Prvi ma, od elika koji potie od meteorita.
Otrica iskovana i otrena u Mahakamu, autentinost patuljakog iga
potvrdili su nai eksperti.
Drugi ma, srebrni. Na nakrsnici i itavom duinom otrice runski
znaci i glifovi koji potvruju originalnost. Poetna cena hiljadu korona za
komplet. Hiljadu pedeset, gospodin s brojem sedamnaest. To je sve? Niko
ne daje vie? Za ovakve raritete?

 To je sia, a ne novac proguna Nikifor Muus iz poslednjeg reda,

magistratski inovnik, naizmence stiskajui u pesnici prste uflekane
mastilom ili proeljavajui njima retku kosu. Znao sam da nije bilo
vredno...
Antea Deris utia ga siktanjem.
Hiljadu sto, gosn grof Horvat. Hiljadu dvesta, gospodin s brojem
sedamnaest. Hiljadu petsto, potovani Nino anfaneli. Hiljadu eststo,
gospodin s maskom. Hiljadu sedamsto, gospodin s brojem sedamnaest.
Hiljadu osamsto, grof Horvat. Dve hiljade, gospodin s maskom. Dve
hiljade sto, potovani anfaneli. Dve hiljade dvesta, gospodin s maskom.
To je sve? Dve hiljade petsto, potovani anfaneli... Gospodin s brojem
sedamnaest...
Gospodina s brojem sedamnaest iznenada uhvatie ispod ruku dva
krepka pandura koji neopaeno uoe u salu.
Herosa Fuerte, zvani Probada procedi trei pandur, tutkajui
uhvaenog palicom u grudi. Najamni ubica, za njim je raspisana
poternica. Uhapen si. Vodite ga.
Tri hiljade! dreknu Herosa Fuerte, zvani Probada, uzmahujui
tablicom s brojem sedamnaest koju je i dalje drao u ruci. Tri... hiljade...
ao mi je ree hladno Abner de Navaret. Propisi. Hapenje
licitatora anulira njegovu ponudu. Vaea ponuda je dve hiljade petsto,
potovani anfaneli. Ko daje vie? Dve hiljade eststo, grof Horvat. To je
sve? Dve hiljade sedamsto, gospodin s maskom. Tri hiljade, potovani
anfaneli. Ne vidim dalje ponude...
etiri hiljade.
Ah. Potovani Molnar ankardi. Bravo, bravo. etiri hiljade korona.
Da li neko daje vie?
Hteo sam ih za sina planu Nino anfaneli. A ti ima samo kerke,
Molnare. ta e tebi ti maevi? Ali dobro, neka ti bude. Preputam.
Maevi su prodati objavi de Navaret potovanom gospodinu
Molnaru ankardiju za etiri hiljade korona. Nastavljamo, uvaene dame,
uvaena gospodo. Predmet broj jedanaest: plat od majmunskog krzna...
Nikifor Muus, radostan i iskeen kao dabar, klepi Anteu Deris po
lopatici. Snano. Antea se poslednjim atomom volje suzdra da ga ne
tresne po njuci.

 Odlazimo siknu.
A novac?
Po zavretku aukcije i obavljanja formalnosti. To e potrajati.
Zanemarivi Muusovo gunanje, Antea krenu ka vratima. Izazvao ju je
neiji pogled, pogledala je kriom. ena. Crnokosa. Odevena u crno i belo.
S opsidijanskom zvezdom na dekolteu.
Osetila je drhtavicu.

Antea je bila u pravu. Formalnosti su potrajale. Tek nakon dva dana mogli
su da odu u banku. Filijalu neke od patuljakih banaka koja, kao i sve,
mirie na novac, vosak i mahagonijevu boazeriju.
Iznos za isplatu je tri hiljade trista trideset est korona izjavi
inovnik. Posle naplate provizije banke u iznosu od jednog procenta.
Borsodi petnaest, banka jedan obrecnu se Nikifor Muus. Za sve
bi uzeli procenat! Sve lopov do lopova! Daj pare!
Samo trenutak zaustavi ga Antea. Najpre resimo nae stvari, tvoje
i moje. Provizija i meni pripada. etiristo korona.
ekaj, ekaj! prodra se Muus, privukavi poglede drugih inovnika
i klijenata banke. Kakvih etiristo? Od Borsodijevih sam dobio jedva
preko hiljadu...
U skladu s ugovorom, sledi mi deset procenata od rezultata aukcije.
Trokovi su tvoj problem. I samo tebe terete.
ta mi ti tu...
Antea Deris ga pogleda. Bilo je dovoljno. Izmeu Antee i njenog oca
nije bilo mnogo simpatija. Ali je Antea umela da pogleda identino kao
otac. Kao Piral Prat. Muus se zgrio pod pogledom.
Od sume od isplate obavesti inovnika molim da mi date
bankarski ek na etiristo korona. Znam da e banka uzeti proviziju,
prihvatam to.
A moju kintu u gotovini! magistratski inovnik pokaza na veliki
koni ranac koji je dovukao. Odneu kui i dobro sakriti! Nikakve
lopovske banke nee s mene derati nikakve provizije!
To je znatna suma. inovnik ustade. Molim, saekajte.

Izlazei iz kancelarije, inovnik samo nakratko odkrinu vrata zadnje

prostorije, ali Antea se mogla zakleti da je na momenat videla crnokosu
enu odevenu u crno i belo.
Osetila je drhtavicu.

Hvala ti, Molnare kaza Jenefer. Neu ti zaboraviti ovu uslugu.

Na emu se zahvaljuje? osmehnu se Molnar ankardi. ta sam
to uinio, kakvu uslugu? to sam na aukciji kupio navedeni predmet?
Plativi za njega novcem s tvog privatnog rauna? A moda to sam se
okrenuo kad si maloas bacala zaklinjalicu? Okrenuo sam se jer sam s
prozora posmatrao onu posrednicu dok se odaljavala, privlano njiui
kojeime. Ne krijem, frajla jeste moj tip, iako nisam lud za ljudskim
enama. Da li e tvoja zaklinjalica i njoj... napraviti neprilike?
Ne prekinu ga arobnica. Njoj nee nita biti. Uzela je ek, a ne
zlato.
Shvatam. Pretpostavljam da e veeve maeve odmah uzeti? Ipak
su oni za njega...
Sve dovri Jenefer. Sudbinski je povezan s njima. Znam, znam,
nego kako. Priao mi je. A ja sam ak poinjala da verujem. Ne, Molnare,
neu danas uzeti te maeve. Neka ostanu u depozitu. Uskoro u po njih
poslati nekoga s punomojem. Jo danas naputam Novigrad.
I ja. Idem u Tretogor, prokontrolisau i tamonju filijalu. Zatim se
vraam u Gors Velen.
Pa, jo jednom hvala. Zbogom, patulje.
Zbogom, arobnice.

Interludijum
Tano sto godina
od momenta preuzimanja zlata
u banci ankardijevih u Novigradu
Zabranjen ti je ulaz ree izbaciva Tarp. Dobro zna za to. Odstupi
od stepenica.
A ovo jesi li video, seljaku? Nikifor Muus zamaha i zazvecka punom
kesom. Jesi li ikada u ivotu video toliko zlata odjednom? Makni se s
puta, jer ide gospodin! Bogati gospodin! Mrdaj, seljoberu!
Pusti ga, Tarp! iz unutranjosti gostionice pomoli se Febus Ravenga.
Ne elim ovde galamu, gosti su uznemireni. A ti pazi. Jednom si me
prevario, drugog puta nee biti. Bolje bi ti bilo da ovog puta ima ime da
plati, Muuse.
Gospodin Muus! inovnik odgurnu Tarpa. Gospodin! Pazi kome
se obraa, krmaru!
Vino! povika, zavalivi se za sto. Najskuplje koje imate!
Najskuplje odvai se maitre kota ezdeset korona...
Mogu da priutim! Daj ceo vr, brzo!
Tie opomenu ga Ravenga. Tie, Muuse.
Ne utiavaj me, mamiparo! Varalico! Parvenu! Ko si ti da mene
utiava? Pozlaena firma, ali i dalje balega na izmama! A govno e uvek
biti govno! Baci pogled ovamo! Jesi li u ivotu video toliko zlata
odjednom? Video si?
Nikifor Muus posegnu ka kesi, izvue aku zlatnih moneta i kooperno
ih baci na sto.
Monete se rasprskae u smeu gustu masu. Naokolo se rairi odvratan
smrad ekskremenata.

Gosti restorana Natura Rerum skoie s mesta i otrae ka izlazu,

guei se i pokrvajui noseve salvetama. Maitre se pognu u vomitivnom
refleksu. Neko kriknu, neko opsova. Febus Ravenga nije ni trepnuo. Stajao
je poput kipa, prekrstivi ruke na grudima.
Muus, zgranut, zavrte glavom, razgorai i obrisa oi, blenui u smrdljivu
gomilu na stolnjaku. Napokon se trgnu i posegnu ka kesi. I izvue ruku
punu guste mase.
U pravu si, Muuse progovori ledenim glasom Fabus Ravenga.
Govno e uvek biti govno. Izbacite ga napolje.
Magistratski inovnik nije ak ni pruao otpor dok su ga vukli, bio je
previe oamuen onim to se zbilo. Tarp ga dovue do zahoda. Na
Ravengin znak, sluge skinue drveni poklopac kloake. Videvi to, Muus
oive, stade vritati, opirati se i ritati. Nije mu to mnogo pomoglo. Tarp ga
dovue do septike jame i baci ga dole. Mlaan pljusnu u retku izmetinu.
Ali nije tonuo. Rairio je ruke i noge i nije tonuo, na povrini kae drali
su ga tamo baeni svenjevi slame, krpice, prutii i zguvane strane
iscepane iz raznih mudrih i pobonih knjiga.
Febus Ravenga skinu sa zida ostave drvene vile za seno, napravljene od
jedne ravaste grane.
Govno je bilo, jeste i ostae govno kaza. I uvek e na kraju zavriti
u govnima.
Pritisnu vilama i potopi Muusa. Sa sve glavom. Muus se s pljuskom
iupa na povrinu, riui, kaljui i pljujui. Ravenga mu dozvoli da se
malo nakalje i doe do daha, a zatim ga ponovo potopi. Ovoga puta zaista
duboko.
Ponovivi operaciju jo nekoliko puta, baci vile.
Ostavite ga tamo naredi. Neka se sam iskobelja.
To nee biti lako oceni Tarp. I malo e potrajati.
I nek potraje. Ne urimo nigde.

A mon retour, h! je m'en dsespere,

Tu ma's reu dun baiser tout glac.
Pjer de Ronsar

esnaesto poglavlje
Upravo je na sidrite pod punim jedrima uplovio novigradski kuner
Pandora Parvi, u sutini lep brodi. Lep i brz, pomisli Geralt, silazei niz
stepenice na prometno priobalje. Video je kuner u Novigradu, raspitivao
se, znao je da je isplovio iz Novigrada itava dva dana kasnije nego galera
,,Stinta, na koju se i sam ukrcao. Uprkos tome, stigao je u Kerak praktino
u isto vreme. Moda je trebalo da saekam i ukrcam se na kuner, pomisli.
Dva dana due u Novigradu, ko zna, moda bih ipak dobio neke
informacije?
Uzaludne divagacije, oceni. Moda, ko zna, ta ako. ta se dogodilo,
dogodilo se, nita to vie nee promeniti. I nema ta da se raspreda o tome.
Pozdravi pogledom kuner, svetionik, more i horizont koji se smrkavao
od olujnih oblaka. Nakon ega ustrim korakom krenu prema gradu.

Nosai su ispred vile upravo iznosili lektiku, filigransku konstrukciju sa

zavesicama lila boje. Mora da je bio utorak, sreda ili etvrtak. Tim danima
je Lita Nejd primala pacijentkinje, a takve lektike su koristile upravo
pacijentkinje, obino imune dame iz viih slojeva.
Vratar ga pusti bez rei. I dobro je. Geralt nije bio u najboljem
raspoloenju i sigurno bi se reju revanirao. A moda ak i dvema ili
trima.
Patio je bio prazan, voda u fontani tiho je uborila. Na malahitskom
stoliu stajala je boca i peharii. Geralt je bez cifranja nalio sebi.

Kada je podigao glavu, ugledao je Mozaik. U belom mantilu i kecelji.

Bledu. Sa zalizanom kosom.
To si ti kaza ona. Vratio si se.
To sam sasvim sigurno ja potvrdi suvo. Sasvim sigurno sam se
vratio. A ovo vino je sasvim sigurno malo prokislo.
I ja se radujem to te vidim.
Koral? Tu je? A ako jeste, gde je?
Maloas sam je videla slegnu ramenima meu nogama
pacijentkinje. Sasvim sigurno je i dalje tamo.
Faktiki nema izlaza, Mozaik odgovori spokojno, gledajui ju u
oi. Mora postati arobnica. Stvarno, ima ogromne predispozicije i
izglede. Tvoj otar humor ne bi umeli da cene u tkakoj manufakturi. A
kamoli u bordelu.
Uim i razvijam se. Nije spustila pogled. Vie ne plaem u oku.
Otplakala sam svoje. Ta etapa je ve iza mene.
Ne, nije, lae samu sebe. Jo je mnogo toga pred tobom. I sarkazam
te nee spasiti od toga. Pogotovo zato to je vetaki i loe iskopiran. Ali
dosta o tome, nije na meni da ti delim ivotne lekcije. Pitao sam, gde je
Koral?
Ovde. Zdravo.
arobnica se kao duh pomoli iza zavese. Kao i Mozaik, bila je u belom
lekarskom mantilu, a njenu pripetu riu kosu krila je pletena kapica, koja
bi mu u normalnim uslovima bila smena. Ali uslovi nisu bili normalni i
smeh nije bio na mestu, bila mu je potrebna sekunda da to shvati.
Prila je i bez rei ga poljubila u obraz. Usne su joj bile hladne. A oi s
kolutovima.
Mirisala je na lekove. I na to neto ime je dezinfikovala. Bio je to
gadan, odbojan, bolestan miris. Miris u kojem je bilo straha.
Videemo se sutra predupredi ga. Sutra e mi sve ispriati.
Sutra.
Pogledala ga je, a bio je to pogled izdaleka, preko provalije vremena i
dogaaja koja ih je delila. Bila mu je potrebna sekunda da shvati koliko je
duboka provalija i koliko udaljeni dogaaji ih dele.

 Moda je bolje prekosutra. Idi u grad. Sastani se s pesnikom, bio je

veoma zabrinut za tebe. Ali sada idi, molim te. Moram da se pozabavim
pacijentkinjom.
Kada je otila, pogledao je u Mozaik. Sigurno dovoljno reito, jer nije
odugovlaila s objanjenjem.
Jutros smo imali poroaj ree, a glas joj se blago izmeni. Teak.
Odluila se za kleta. I sve to je moglo da poe po zlu, polo je po zlu.
Shvatam.
Sumnjam.
Dovienja, Mozaik.
Dugo te nije bilo. Podie glavu. Mnogo due, nego to je
oekivala. U Risbergu nita nisu znali, ili su se pravili da ne znaju. Neto
se dogodilo, zar ne?
Neto se dogodilo.
Shvatam.
Sumnjam.

Neven ga je zadivio dovitljivou. Potvrdivi injenicu na iju se

oiglednost Geralt jo uvek nije privikao. I nije je sasvim prihvatio.
Kraj, ne? Prohujalo s vihorom? Pa oigledno, bio si potreban njoj i
arobnjacima, uradio si svoje, moe da ide. I zna ta? Drago mi je to
je gotovo. Jednom je svakako morala da se okona ta udnovata romansa,
a to je due trajala, to je opasnije konsekvencije implicirala. I ti bi, ako
hoe da zna moje miljenje, trebalo da se raduje to si to skinuo s glave
i to je tako glatko prolo. Zato bi trebalo da namesti radostan osmeh na
lice, a ne mranu i sumornu grimasu, koja ti, veruj mi, uopte ne stoji na
licu, s njom jednostavno izgleda kao teko mamuran ovek, koji se, povrh
toga, otrovao mezeom i ne sea se ime i kada je polomio zub, niti odakle
mu ti tragovi semenja na pantalonama.
A moda nastavi bard, nimalo obeshrabren odsustvom reakcije s
veeve strane tvoja utuenost proizlazi iz neeg drugog? Moda iz
injenice da su te ostavili napolju dok si ti planirao finale u sopstvenom
stilu? Ono s begom u zoru i cveem na stoiu? Ha-ha, u ljubavi je kao u

ratu, prijatelju, a tvoja draga je postupila kao iskusan strateg. Dejstvovala

je unapred, preventivnim napadom. Mora da je itala Istoriju ratova marala
Peligrama. Peligram navodi mnogo primera pobeda postignutih uz pomo
slinog lukavstva.
Geralt i dalje nije reagovao. Izgledalo je da Neven nije oekivao
reakciju. Ispio je pivo i mahnuo krmarici da donese naredno.
Uzevi gorenavedeno u obzir nastavi, okreui vijke lutnje ja
generalno jesam za seks na prvom sastanku. Preporuujem ti za ubudue,
u svakom sluaju. To eliminie potrebu za daljim sastancima s tom istom
osobom, to moe biti zamorno i gubljenje vremena. Kada smo ve kod
toga, ga advokat, koju si ti obasuo pohvalama, faktiki se pokazala
vrednom truda. Nee verovati...
Verovau vetac nije izdrao, prekinu ga dosta drsko. Verovau
bez prianja, pa ga se moe okanuti.
Pa da konstatova bard. Utuen, ojaen i muen brigama, zbog
ega je zajedljiv i naprasit. To nije samo ena, ini mi se. Tu ima jo neto.
Znam, majku mu. I vidim. U Novigradu nije bilo uspeno? Nisi povratio
maeve?
Geralt uzdahnu, premda je obeao sebi da nee uzdisati.
Nisam ih vratio. Zakasnio sam. Bilo je komplikacija, dogodilo se ba
svata. Uhvatila nas je oluja, potom je u nau lau poela da nadire voda...
A zatim se jedan koar teko razboleo... Ah, neu te gnjaviti detaljima.
Ukratko govorei, nisam stigao na vreme. Kada sam dospeo u Novigrad,
aukcija je ve bila prola. U kui Borsodijevih su me se brzo kurtalisali.
Aukcije su obavijene tajnom prodaje, koja ujedno titi i prodavce i kupce.
Stranim licima firma ne daju se nikakve informacije, bla, bla, bla, dovienja
gospodine. Nisam nita saznao. Ne znam da li su maevi prodati, da li je
lopov uopte stavio maeve na aukciju. Svakako je mogao zanemariti
Pratov savet, mogla je da mu naleti druga prilika. Nita ne znam.
Maler. Neven je klimao glavom. Niz nesrenih okolnosti. Istraga
roaka Feranta je, kako mi se ini, takoe stala na mrtvoj taki. Kada smo
ve kod njega, roak Ferant me stalno ispituje o tebi. Gde si, imam li neke
vesti od tebe, kada e se vratiti, da li e bar stii na kraljevsku svadbu i
da nisi zaboravio na obeanje koje si dao knezu Egmundu. Naravno, ni
re mu nisam rekao, ni o tvojim poduhvatima, ni o aukciji. Ali, podseam
te, praznik Lama je sve blie, ostalo je deset dana...

 Znam. Ali moda se neto desi za to vreme? Neto povoljno, recimo?

Nakon niza nesrenih okolnosti dobro bi dola neka promena.
Ne poriem. A ako...
Razmisliu i doneti odluku. Geralt nije dao bardu da dovri. Nita
me u sutini ne obavezuje da se na kraljevskoj svadbi pojavim kao telesna
straa. Egmund i javni tuilac nisu vratili moje maeve, a to je bio uslov.
Ali uopte ne iskljuujem da u ispuniti kneevu elju. U prilog tome
govore, na primer, materijalni razlozi. Knez se hvalisao da nee tedeti
novac. A sve ukazuje na to da e mi biti potrebni potpuno novi maevi,
izraeni po specijalnoj narudbini. A to e mnogo kotati. Ah, ta tu ima
da se pria. Hajdemo negde neto da pojedemo. I popijemo.
Kod Ravenge, u ,,Naturu?
Ne danas. Danas elim proste stvari, prirodne, nekomplikovane i
iskrene. Ako zna na ta mislim.
Naravno da znam. Neven ustade. Hajmo na more, u Palmiru.
Znam jedno mesto. Tamo posluuju haringu, votku i orbu od ribe koja
se zove krkotajka. Ne smej se. Zaista se tako zove!
Neka se zove kako hoe. Idemo.

Most na Adalati bio je blokiran, preko njega se upravo kotrljala kolumna

natovarenih kola i grupa konjanika koja je vukla neosedlane konje. Geralt
i Neven su morali da saekaju, da se pomere s puta.
Kavalkadu je zatvarao osamljen jaha na doratastoj kobili. Kobila
zabaci glavu i pozdravi Geralta otegnutim rzanjem.
Ukljeva!
Zdravo, vee. Jaha skinu kapuljau, otkri lice. Ja ba krenuo kod
tebe. Mada se nisam nadao da emo tako brzo naleteti jedan na drugog.
Zdravo, Pineti.
Pineti skoi iz sedla. Geralt primeti da je naoruan. Bilo je to dosta
udno, volebnici su vrlo retko nosili oruje. arobnjakov pojas okovan
mesingom oteavao je ma u bogato ukraenim koricama. Bio je tamo i
tilet, solidan i irok.

Preuze od arobnjaka Ukljevine voice, pogladi kobilu po nozdrvama

i grivi. Pineti svue rukavice i zadenu ih za pojas.
Oprosti mi, maestro Nevene kaza ali hteo bih da ostanem nasamo
s Geraltom. Ono to imam da mu kaem namenjeno je iskljuivo njegovim
uima.
Geralt nakostrei se Neven nema tajni preda mnom.
Znam. Mnoge detalje iz njegovog privatnog ivota saznao sam iz
tvojih balada.
Ali...
Nevene prekinu ga vetac. Idi proetaj.
Hvala ti kaza mu kada su ostali sami. Hvala to si doveo ovamo
mojeg konja, Pineti.
Primetio sam odgovori arobnjak da si bio vezan za njega. Pa kad
smo ga ve pronali u Borovini...
Bili ste u Borovini?
Bili smo. Pozvao nas je konstabl Torkvil.
Jeste li videli...
Videli smo Pineti ga otro prekinu. Sve smo videli. Ne mogu da
shvatim, vee. Ne mogu da shvatim. Zato ga onda nisi posekao? Tamo,
na mestu? Dozvoliu sebi da to kaem, nisi ba najmudrije postupio.
Znam, Geralt se suzdra od priznanja. Znam, nego ta. Ispao sam
isuvie glup da iskoristim ansu koju mi je sudbina dala. ta bi mi to pa
kodilo, jedan le vie na spisku. Kakvog to znaaja ima za plaenog ubicu.
A to to mi je bilo odvratno da budem vae orue? Pa ja sam uvek neije
orue. Trebalo je da stisnem zube i uradim ta je trebalo.
Sigurno e te ovo iznenaditi Pineti ga pogleda u oi ali smesta
smo pohitali da te spasemo, ja i Harlan. Pretpostavili smo da si oekivao
pomo. Sutradan smo ulovili Degerlunda, dok se raspravljao s nekom
sluajnom bandom.
Ulovili ste ga, vetac se suzdrao da ne ponovi. I bez oklevanja ste mu
zavrnuli iju? A budui da ste mudriji od mene, niste ponovili moju greku?
Nije nego. Da je tako bilo ne bi imao takvu facu, Gvinkampe.
Mi nismo ubice. arobnjak pocrvene, zamucnu. Odveli smo ga u
Risberg. I nastala je frka... Svi su bili protiv nas. Ortolan je, za divno udo,
bio suzdran, a ba smo od njega oekivali najgore. Ali Biruta Ikarti,

Roavi, Sandoval, ak i Zangenis, koji nam je ranije bio naklonjen...

Sasluali smo predugaku predikaciju o solidarnosti zajednice, o bratstvu,
o lojalnosti. Saznali smo da samo poslednje bitange hukaju najamnog
ubicu na konfratera, da treba pasti veoma nisko da bi se unajmio vetac
protiv sabrata. Iz niskih pobuda. Iz ljubomore na talenat i presti sabrata,
iz zavisti prema naunim dostignuima i uspesima.
Pozivanje na incidente iz Pogorja, na etrdeset etiri lea, nije dalo nita,
vetac se suzdra od konstatacije. Ako ne raunamo sleganje ramenima. I
verovatno predugako predavanje o nauci koja iziskuje rtve. O cilju koji
opravdava sredstva.
Degerlund je nastavi Pineti stao pred komisiju i sasluao strog
ukor. Za bavljenje goetijom, za ljude koje je pobio demon. Bio je nadmen,
oito je raunao na Ortolanovu intervenciju. Ali Ortolan kao da je
zaboravio na njega, potpuno se predavi svojoj najnovijoj strasti:
izraivanju formule vrlo efikasnog i univerzalnog ubriva koje bi trebalo
da revolucionie zemljoradnju. Preputen sam sebi, Degerlund udari u
drugi ton. Plaljiv i alostan. Napravio je od sebe ponienog. rtvu, kako
sopstvenih ambicija tako i magijskog talenta, zahvaljujui kojem je demona
izazvao tako snano da je bilo nemogue savladati ga. Zakleo se da e
odustati od goetije, da je se nikada vie nee dotai. Da e se u potpunosti
posvetiti istraivanjima na usavravanju ljudske vrste, na transhumanizmu,
specijaciji, introgresiji i genetskoj modifikaciji.
I poverovali su mu, vetac se suzdra od konstatacije.
Poverovali su mu. Na to je uticao Ortolan, koji se iznenada, odiui
ubrivom, pojavio pred komisijom. Nazvao je Degerlunda voljenim
mladiem koji je, dodue, dopustio sebi greke, ali ko je jo bez greaka.
Nije sumnjao da e se mladi popraviti i on je za to garantovao. Molio je
komisiju da ublai svoj gnev, pokae kompasiju i ne osuuje mladia. Na
kraju je proglasio Degerlunda svojim naslednikom i sukcesorom, u
potpunosti mu je ustupio Citadelu, svoju privatnu laboratoriju. On sam je
izjavio da mu laboratorija ne treba, budui da je reio da radi i egzercira
pod otvorenim nebom, na poljima i lejama. Biruti, Roavom i ostalima se
svidela ideja. Citadela, imajui u vidu njenu nepristupanost, mogla je
uspeno posluiti kao kaznena ustanova. Degerlund je upao u sopstvenu
zamku. Naao se u kunom pritvoru.
A afera je gurnuta pod tepih, vetac se suzdra.

 Pretpostavljam da je Pineti ga brzo pogleda uticaj na to imao i

odnos prema tebi, prema tvojoj linosti i reputaciji.
Geralt podie obrve.
Va veevski kodeks nastavi arobnjak navodno zabranjuje
ubijanje ljudi. Ali za tebe kau da se prema tom kodeksu ophodi bez
preteranog potovanja. Da se svata deavalo, da se najmanje nekoliko
osoba rastalo sa ivotom zbog tebe. Birutu i ostale je obuzeo strah. Da e
se vratiti u Risberg i zavriti posao, a da e usput i oni dobiti svoje. A
Citadela je sto posto bezbedno sklonite, stara gnomska planinska tvrava
preinaena u laboratoriju, danas magijski zatiena. Niko ne moe da
dopre do Citadele, ne postoji nain za to. Prema tome, Degerlund ne samo
to je izolovan, ve je i bezbedan.
Risberg je takoe bezbedan, vetac se suzdra. Zatien od skandala i
kompromitacije. Degerlund u izolaciji, afere nema. Niko nee saznati da
je prevejanac i karijerista prevario i nasankao arobnjake iz Risberga, koji
sebe smatraju elitom magijskog bratstva i izdaju se za nju. Da je, koristei
se naivnou i glupou te elite, degenerik i psihopata mogao bez prepreka
da ubije etrdeset i neto ljudi.
U Citadeli e arobnjak i dalje nije sputao pogled s njega
Degerlund biti pod kontrolom i opservacijom. Vie nee izazvati nijednog
demona.
Nikada nije bilo nijednog demona. I ti, Pineti, to dobro zna.
Citadela je arobnjak skrene pogled, pogleda u brodove u sidritu
smetena u steni kompleksa planine Kremora, u podnoju koje lei
Risberg. Pokuaj da se probije do tamo bio bi jednak samoubistvu. Ne
samo zbog magijske zatite. Sea li se o emu si nam onda priao? O
opsednutom oveku to si ga neko ubio? U uslovima krajnje nude,
spasavajui jedno dobro na raun drugog, samim tim iskljuivi
nezakonitost zabranjenog dela? No, valjda shvata da su sada okolnosti
potpuno drugaije. Izolovani Degerlund ne predstavlja stvarnu i direktnu
pretnju. Ako ga makar prstom dotakne, poinie zabranjeno i
nezakonito delo. Ako pokua da ga ubije, ii e pred sud za pokuaj
ubistva. Neki od naih se, znam to, nadaju da e pokuati. I da e zavriti
na gubilitu. Zato ti savetujem: ostavi se toga. Zaboravi na Degerlunda.
Pusti stvari da idu svojim tokom.
uti Pineti potvrdi injenicu. Suzdrava se od komentara.

 Zato to i nemam ta da komentariem. Samo me jedno interesuje.

Ti i Cara. Ostaete u Risbergu?
Pineti se zasmeja. Suvo i neiskreno.
Obojici su nam, i meni i Harlanu, zatraili ostavke, na sopstveni
zahtev, zbog zdravstvenog stanja. Napustili smo Risberg, nikada se vie
tamo neemo vratiti. Harlan namerava da ide u Povis, u slubu kod kralja
Rida. Ja se ipak odluujem za jo dalji put, U Carstvo Nilfgarda, uo sam
da tretiraju volebnike utilitarno i bez preteranog potovanja. Ali da im
dobro plaaju. A kada je ve o Nilfgardu re... Zaboravio bih. Imam za
tebe oprotajni poklon, vee.
Otkopa remen, obavi njime korice i urui Geraltu ma.
To je za tebe predupredi ga, pre no to je vetac stigao da progovori.
Dobio sam ga za esnaesti roendan. Od oca koji nije mogao da preboli
to sam se odluio za kolu magije. Raunao je da e poklon uticati na
mene, da u se, ako posedujem takav ma, osetiti obaveznim da odrim
porodinu tradiciju i izaberem vojnu karijeru. ta e, izneverio sam oca.
U svemu. Nisam voleo da lovim, vie sam voleo da pecam. Nisam se
oenio jedinom kerkom njegovog srdanog prijatelja. Nisam postao
ratnik, ma je skupljao prainu na polici. Ne treba mi. Tebi e bolje
posluiti.
Ali... Pineti...
Uzmi, ne prenemai se. Znam da su tvoji maevi nestali i da si u
nevolji.
Geralt uze guterski rukohvat i dopola izvue seivo iz korica. Col iznad
nakrsnice video se ig u obliku sunca sa esnaest zraka, naizmenino
pravih i talasastih, u heraldici simbolizujuih za sunev blesak i sunanu
egu. Dva cola iza sunca poinjala je inskripcija izraena lepo stilizovanim
fontom, slavan zatitni znak.
Seivo iz Virolede konstatova injenicu. Ovoga puta original.
Molim?
Nita, nita. Divim se. I jo ne znam smem li da prihvatim...
Sme da prihvati. U sutini si ve prihvatio, ipak ti je u ruci.
Doavola, ne prenemai se, rekao sam ti. Dajem ti ma kao znak simpatije.
Kako bi shvatio da ti nije svaki arobnjak neprijatelj. A meni e vie
koristiti udice. Reke u Nilfgardu su lepe i iste, u njima je mnotvo
pastrmki i lososa.

 Hvala. Pineti?
Da?
Daje mi taj ma samo kao znak simpatije.
Kao znak simpatije, nego ta arobnjak snizi glas. Ali moda ne
samo toga. Uostalom, ta se mene tie ta e se ovde dogoditi, za kakve
ciljeve e ti ovaj ma posluiti? Opratam se od ovih krajeva, nikada se
ovamo neu vratiti. Vidi li onaj divni galeon u sidritu? To je ,,Eurijala,
matina luka Bakala. Isplovljavam prekosutra.
Stigao si malo ranije.
Da... volebnik blago zamucnu. Hteo bih prvo da se ovde...
oprostim od nekog.
Sa sreom. Hvala za ma. I za konja, jo jednom. Zbogom, Pineti.
Zbogom. arobnjak bez razmiljanja stisnu pruenu mu ruku.
Zbogom, vee.

Pronaao je Nevena, a kako drugaije nego u lukom bifeu, kako iz zdele

sre riblju orbu.
Odlazim kratko izjavi. Odmah.
Odmah? Neven se ukipi s kaikom na pola puta. Sada? Mislio
sam...
Nije vano ta si mislio. Idem smesta. Umiri roaka tuioca. Vratiu
se na kraljevsku svadbu.
A ta je to?
A na ta ti lii?
Ma, naravno. Odakle ti? Od arobnjaka, zar ne? A onaj to si dobio
od mene? Gde je?
Izgubio se. Vrati se u gornji grad, Nevene.
A Koral?
ta Koral?
ta treba da kaem ako pita...
Nee pitati. Nee nai vremena za to. Opratae se od nekoga.

Interludijum
POVERLJIVO
Illustrissimus et Reverendissimus
Magnus Magister Narzes de la Ro
Predsednik Kaptola dara i vetine
Novigrad
Datura ex Costello Rissberg,
die 15 mens. Jul. anno 1245 post Resurrectionem
Re:
Majstora vetina mons. mg
Sorela Alberta Amadora Degerlunda
Honoratissime Arhimajstore,
U Kaptol su nesumnjivo dospele glasine o incidentima koji su se
odigrali u leto anno currente na zapadnim granicama Temerije, usled kojih
je, kao to se nasluuje, ivot izgubilo oko etrdeset ne moe se tano
utvrditi osoba, uglavnom nekvalifikovanih umarskih radnika. Ti
incidenti se, na nae aljenje, dovode u vezu s Majstorom Sorelom
Albertom Amadorom Degerlundom lino, lanom istraivakog tima
Kompleksa Risberg.
Istraivaki tim Kompleksa Risberg duboko saosea s porodicama
rtava incidenata, iako rtve, koje se nalaze veoma nisko u drutvenoj
hijerarhiji, preterano piju alkohol i vode nemoralan ivot, sigurno nisu bile
ni u kakvim porodinim vezama.
elimo da podsetimo Kaptol da je majstor Degerlund, uenik i tienik
Arhimajstora Ortolana, izvrstan naunik, specijalista u oblasti genetike,
koji belei ogromna, gotovo neprocenjiva dostignua u podruju
transhumanizma, introgresije i specijacije. Istraivanja koja majstor

Degerlund sprovodi mogu biti kljuna za razvoj i evoluciju ljudske rase.

Kao to je poznato, ljudska rasa zaostaje za neljudskim rasama u pogledu
mnogih fizikih, psihikih i psihomagijskih karakteristika. Eksperimenti
majstora Degerlunda koji se zasnivaju na hibridizaciji i vezivanju genskog
fonda imaju za cilj najpre da izjednae ljudsku rasu s neljudskim rasama, a
u dugoronom planu putem specijacije dominaciju nad njima i njihovo
potpuno potinjavanje. Sigurno ne moramo da objanjavamo koliko
kapitalan znaaj ima ta stvar. Bilo bi neuputno da nekakvi sitni incidenti
uspore ili zaustave napredak gorenavedenih naunih radova.
to se tie samog majstora Degerlunda, istraivaki tim Kompleksa
Risberg preuzima punu odgovornost za medicinsku brigu o njemu. Kod
majstora Degerlunda su ve ranije dijagnozirane narcisoidne sklonosti,
nedostatak empatije i blagi emocionalni poremeaji. U vremenu koje je
prethodilo delima za koja mu se zamera to stanje se intenziviralo sve do
pojave simptoma afektivnog bipolarnog poremeaja. Moe se konstatovati
da u trenutku izvrenja pripisanih mu dela, majstor Degerlund nije
kontrolisao svoje emocionalne reakcije i da mu je bila naruena
sposobnost razlikovanja dobra od zla. Moe se prihvatiti da je majstor
Degerlund bio non compos mentis, eo ipso privremeno izgubio zdrav razum,
stoga ne moe snositi krivinu odgovornost za pripisana mu dela, budui
da impune est admittendum quod per furorem alicuius accidit.
Majstor Degerlund smeten je ad interim na mestu sa skrivenom
lokalizacijom, gde se lei i nastavlja svoja istraivanja.
Smatrajui pitanje zatvorenim, elimo da skrenemo panju Kaptolu na
konstabla Torkvila, koji vodi istragu u vezi s incidentima u Temeriji.
Konstabl Torkvil, podreeni bajlifa iz Gors Velena, povrh toga poznat kao
savestan funkcioner i zagrieni zatitnik zakona, u pitanjima incidenata u
gorenavedenim naseljima pokazuje preteranu revnost i sledi, s nae take
gledita, nesumnjivo pogrean trag. Trebalo bi uticati na njegove
pretpostavljene kako bi malo smirili njegove strasti. A ukoliko to ne bi
imalo dejstva, valjalo bi prekontrolisati kartoteke konstabla, njegove ene,
roditelja, baba i deda, dece i daljih lanova familije polazei od linog
ivota, prolosti, krivinih dosijea, imovinskih pitanja i seksualnih
preferencija. Predlaemo kontakt s advokatskom kancelarijom Kodringer i
Fen, ije usluge ste, ukoliko smemo da podsetimo Kaptol, koristili pre tri
godine radi diskreditovanja i kompromitovanja svedoka u sluaju
poznatom kao itna afera".

Item, elimo da skrenemo panju Kaptolu da je u predmetni sluaj,

naalost, bio upleten vetac, zvani Geralt iz Rivije. On je imao neposredan
uvid u incidente u naseljima. Takoe, imamo osnova da verujemo da on
ove dogaaje dovodi u vezu s majstorom Degerlundom lino. Tog veca
bi takoe trebalo utiati ako bi poeo previe duboko da kopa po ovom
sluaju. Skreemo panju da asocijalan stav, nihilizam, emocionalno
rastrojstvo i haotina linost spomenutog veca mogu dovesti do toga da
se samo upozorenje moe pokazati non sufficit i da e neophodna biti
ekstremna sredstva. Vetac je pod naim stalnim nadzorom i spremni smo
da takva sredstva primenimo ako, naravno, Kaptol to odobri i naredi.
U nadi da e gorenavedeno pojanjenje biti dovoljno za Kaptol da
zatvori sluaj, bene valere optamus i ostajemo
S dubokim potovanjem,
u ime istraivakog tima Kompleksa Risberg
semper fidelis vestrarum bona amica
Biruta Ana Market Ikarti manu propria

Udarcem za udarac uzvrati, prezirom za prezir, smru za smrt, ali

sve to uzvrati s debelom kamatom! Oko za oko, zub za zub, ma
etvorostruko, stostruko!
Anton Sandor Levej, Satanistika biblija

Sedamnaesto poglavlje
U pravi as ree potmulo Frans Torkvil. Ba si stigao na predstavu,
vee. Ubrzo e poeti.
Leao je u krevetu, poleuke, bled kao okreen zid, s kosom mokrom
od znoja i prilepljenom za elo. Imao je na sebi samo grubu lanenu koulju,
koja je Geralta odmah asocirala na samrtniku. Leva butina, od prepona
sve do kolena, bila je obavijena zavojem natopljenim krvlju.
Nasred izbe postavljen je bio sto i pokriven aravom. Nizak tip u
crnom kaftanu bez rukava postavljao je na sto orue, redom, jedno za
drugim. Noeve. Kleta. Dleta. Testere.
Samo jedno alim Torkvil zakrguta zubima. to nisam uspeo da
ih se domognem, kurvini sinovi. Boija volja, nije mi bilo sueno... I nee
vie biti.
ta se desilo?
Isto, majku mu, to i u Tisama, Rogovizni, Borovini. Samo to nije
bilo tipino, na samom kraju praume. I ne na poljani, ve na drumu.
Zaskoili su putnike. Troje su ubili, dvoje dece oteli. Puka sluajnost to
sam s odredom bio u blizini, odmah smo krenuli u poteru, ubrzo smo ih
jurili po izgledu. Dvojicu mangupa velikih kao bikovi i jednog nezgrapnog
grbonju. I taj grbonja je opalio u mene iz samostrela.
Konstabl stisnu zube, kratkim gestom pokaza na zavijeno uvo.
Naredio sam mojima da me ostave i jure njih. Nisu posluali, kreteni.
I ishod je takav da su pobegli. A ja? ta imam od toga to su me spasli?
Kada e mi danas odsei nogu? Vie bih voleo, dovraga, da sam skapao
tamo, ali da jo vidim ove kako koprcaju nogama na vealima, pre nego

to mi se oi sklope. Nisu posluali naredbu, mangupi. Sada sede tamo,

stide se.
Konstablovi podreeni, faktiki svi kao jedan s indiferentnim izrazima
lica, zaposeli su klupu kod zida. Drutvo im je pravila naborana starica koja
nikako nije ila uz drutvo, s vencem na glavi koji apsolutno nije iao uz
sivilo.
Moemo poeti kaza tip u crnom kaftanu. Stavite pacijenta na
sto, sveite ga snano kaievima. Neka ostali napuste izbu.
Neka ostanu zarea Torkvil. Hou da znam da gledaju. Bie me
sramota da vritim.
ek, ek. Geralt se ispravi. Ko je doneo odluku da je operacija
neophodna?
Ja sam tako odluio. I crni tip se ispravi, ali da bi pogledao Geralta
u lice svejedno je morao jako zabaciti glavu. Ja sam mesje Lupi, lekar
bajlifa iz Gors Velena, specijalno su me poslali ovde. Analizom sam
utvrdio da je rana zaraena. Moram da odseem nogu, drugog spasa nema.
Koliko uzima za intervenciju?
Dvadeset korona.
Ima ovde trideset. Geralt izvue iz vreice tri monete od deset
korona. Skupi instrumente, pakuj se, vraaj se kod bajlifa. Ako pita,
pacijentu e biti bolje.
Ali... Moram da izrazim protest...
Pakuj se i vraaj. Koju od ovih rei nisi razumeo? A ti, baba, dolazi
ovamo. Odmotaj zavoj.
On mi je starica pokaza na lekara zabranio da diram ranjenika.
Zato to sam navodno nadrilekarka i vetica. Pretio je da e me potkazati.
Ignorii ga. On ionako upravo odlazi.
Baba, u kojoj je Geralt odmah prepoznao travarku, poslua. Oprezno
je odmotavala zavoj, iako je Torkvil vrteo glavom, posiktavao i stenjao.
Geralte... zastenja. ta si to smislio? Lekar je kazao da spasa
nema... Bolje je da izgubim nogu, nego ivot.
To je sranje. Uopte nije bolje. A sada zaepi.
Rana je odvratno izgledala. Ali Geralt je viao i gore.
Izvue iz vree kutiju s eliksirima. Mesje Lupi je, ve spakovan,
zagledao, mahao glavom.

 Tu ne vrede dekokti ree. Ne vredi kvazimagija i nadrilekarski

trikovi. arlatanstvo i taka. Kao lekar, moram da iskaem protest...
Geralt se okrenu i pogleda ga. Lekar izae. Uurbano. Spotakao se o
prag.
etvorica kod mene. Vetac otepi boicu. Pridrite ga. Stisni
zube, Franse.
Eliksir preliven preko rane jako zapeni. Konstabl prodorno zastenja.
Geralt saeka neko vreme, pa preli drugi eliksir. I taj drugi se zapenio, a uz
to je itao i dimio se. Torkvil zakria, zatrza glavom, isprui se, prevrnu
oima i onesvesti se.
Starica izvue iz zaveljaja posudu, odatle zahvati pregrt zelene smese,
debeli sloj stavi na komad sloenog platna i prekri ranu.
Gavez pogodi Geralt. Obloga od gaveza, arnike i nevena.
Odlino, bakice, vrlo dobro. Dobro bi doao i kantarion, hrastova kora...
Vidte ga prekinu ga baba, ne podiui glavu s konstablove noge.
On e mene uiti travarstvu. Ja sam, sinko, leila travama jo dok si ti
prskao dadilju kaicom s mlekcem. A vi, klipani, maknite se, zaklanjate mi
svetlo. I nesnosno smrdite. Menjati treba obojke, menjati. Svako malo.
Odlazite iz izbe, kome ja govorim?
Nogu treba imobilisati. Staviti u dugake podloke...
Ne ui me, rekla sam ti. I ti se nosi napolje. Zato jo stoji tu? ta
eka? Zahvalnost to si velikoduno rtvovao svoje magine veevske
lekove? Obeanje da ti on to nee zaboraviti do kraja ivota?
elim neto da ga pitam.
Zakuni se, Geralte potpuno neoekivano se odazva Frans Torkvil
da e ih uhvatiti. Da im nee dozvoliti...
Dau mu neto za san i protiv groznice, poto bunca. A ti, vee,
izai. Saekaj ispred kolibe.
Nije dugo ekao. Baba izae, povue haljinu i popravi nakrivljeni venac.
Sede pored njega na nasip. Protrlja stopalo o stopalo. Bila su joj neobino
mala.
Spava obavesti ga. I verovatno e preiveti, ako se nita loe ne
desi, pu, pu. Kost e zarasti. Spasao si mu nourdu veevskim inima.
Doveka e opati i, ini mi se, na konja vie nikada nee sesti, ali dve noge
su dve noge, he, he.

Mai se nedara, pod vezeni jelek, zbog ega jo vie zamirisa na bilje.
Izvue drvenu kutijicu i otvori je. Nakon malo dvoumljenja, prui je
Geraltu.
Hoe da umrkne?
Ne, hvala. Ne koristim fisteh.
A ja... Travarka uvue narkotik u nos, najpre u jednu, potom u
drugu nozdrvu. A ja i te kako, s vremena na vreme. Prokleto je dobar.
Za razbistravanje uma. Za dugovenost. I lepotu. Samo pogledaj mene.
Pogledao je.
Hvala ti za veevski lek za Fransa baba protrlja suzavo oko,
umrknu neu zaboraviti. Znam da ljubomorno uvate one vae
dekokte. A ti si mu ih posudio, bez razmiljanja. Iako mogu tebi samom
da zafale u nevolji. Ne plai se?
Plaim se.
Okrenu glavu u profil. U sutini, sigurno je nekada bila lepa ena. Ali
prokleto davno.
A sada okrenu se priaj. ta si hteo da pita Fransa?
Nije vano. Spava, a meni je vreme da poem.
Priaj.
Planina Kremora.
Mogao si odmah rei. ta hoe da zna o toj planini?

Koliba se nalazila daleko iza sela, kod samog zida ume koja je poinjala
odmah iza ograde vrta punog mladog drvea tekog od jabuka. Ostalo nije
odstupalo od seoske klasike ambar, upa, kokoinjac, nekoliko konica,
povrtnjak, gomila ubriva. Iz dimnjaka se probijala traka svetlog dima
prijatnog mirisa.
Prve su ga spazile misirke, koje su se vrzmale kraj tarabe, alarmirale su
okolinu paklenom drekom. Deurlija koja su se vrzmala po dvoritu njih
troje pojurila je prema kolibi. Na vratima se pojavila ena. Visoka,
plavokosa, s pregaom na lanenoj haljini. Priao je blie, sjahao s konja.
Zdravo ivo pozdravi je. Da li je domain kod kue?

Deca, devojice sve do jedne, prilepie se za maminu haljinu i pregau.

ena je posmatrala veca, a u pogledu bi uzaludno bilo traiti simpatiju.
Nita udno. Dobro je videla rukohvat maa iznad veevog ramena.
Medaljon na vratu. Srebrne bodlje na rukavicama koje vetac uopte nije
krio. tavie, demonstrirao ih je.
Domain ponovi. To jest Oto Dusart. Imam neka posla s njim.
Kakva?
Lina. Tu li je?
Zurila je utke u njega, blago nakrivivi glavu. Kako je procenio, njena
lepota bila je rustikalnog tipa, to jest mogla je imati izmeu dvadeset pet i
etrdeset pet godina. Preciznija evaluacija, kao u sluaju veine iteljki sela,
nije bila mogua.
Tu li je?
Nije.
Onda u saekati prebaci kobiline voice preko pritke da se vrati.
To moe da potraje.
Izdrau nekako. Mada bih, dodue, radije ekao u izbi, nego kod
plota.
ena ga je na trenutak odmeravala pogledom. Njega i njegov medaljon.
Gost u kui izgovori napokon uvek je dobrodoao.
Prihvatam poziv odgovori uobiajenim ljubaznim reima. Neu
naruiti pravila gostoprimstva.
Nee naruiti ponovi otegnuto. Ali nosi ma.
Takva mi je profesija.
Maevi nanose povrede. I ubijaju.
Kao i ivot. ta e na kraju biti s tim pozivom?
Izvolite u izbu.
Ulazilo se, kao i obino u slinim naseljima, kroz trem, mraan i
prenatrpan. Sama koliba pokazala se kao vrlo prostrana, svetla i ista, samo
su zidovi u blizini kuhinje i dimnjaka nosili tragove ai, na svakom
drugom mestu ushiivali su belinom i arenim ilimima, svuda je visio i
razni pribor za domainstvo, strukovi bilja, vitice belog luka, venci paprike.
Istkan zastor pregraivao je izbu od komore. Mirisalo je na kuhinju.
Tanije, na kupus.

 Izvolite sesti.
Domaica je jo uvek stajala, guvajui pregau. Deca su se uurila
oko poreta, na niskoj klupici.
Medaljon na Geraltovom vratu je podrhtavao. Snano i neprestano.
Koprcao se ispod koulje kao uhvaena ptica.
Taj ma je trebalo progovori ena, prilazei kuhinji da ostavite na
tremu. Nepristojno je s orujem sesti za sto. Samo razbojnici to rade. Ti si
razbojnik?
Dobro zna ko sam prekinu je. A ma e ostati tu gde jeste. Da
me podsea.
Na ta?
Na to da nesmotrene radnje imaju opasne posledice.
Ovde nigde nema nikakvog oruja, stoga...
Dobro, dobro drsko je prekinu. Ne zavaravajmo se, gazdarice.
Seljaka koliba i gazdinstvo su arsenal, mnogi su ve pali od motike, a da
ne pominjem cepove i vile. uo sam za jednog to je ubijen tapom od
bukalice za maslac. Ako hoe, moe svaim naneti povredu. Ili ako
mora. Kada smo ve kod toga, ostavi na miru taj lonac s vrelom vodom.
I makni se od kuhinje.
Nisam imala nikakvu nameru brzo izgovori ena, slagavi sasvim
oigledno. A ovde nije vrela voda, nego bor. Htela sam da te ugostim...
Hvala. Ali nisam gladan. Stoga, ne diraj lonac i pomeri se od poreta.
Sedi onamo, kraj dece. I lepo emo saekati gazdu.
Sedeli su u tiini koju je prekidalo samo zujanje muva. Medaljon je
podrhtavao.
U poretu se dokuvava kotli s kupusom ena prekinu teku tiinu.
Treba ga skloniti, promeati, inae e zagoreti.
Neka to ona uini Geralt pokaza na najmanju devojicu.
Devojica polako ustade, piljei u njega ispod plave grive. Uze viljuku
na dugoj drci i sagnu se ka vratancima poreta. I naglo skoi na Geralta
kao maka. Nameravala je da mu viljukom prikuca vrat za zid, ali on se
pognuo, trgnuo drku i obalio je na glineni pod. Poela je da se
preobraava, jo pre nego to je pala.
ena i druge dve devojice ve su stigle da se preobraze. Na veca su u
skoku letela tri vuka, siva vuica i dva mladuneta, zakrvavljenih oiju i

iskeenih onjaka. U skoku su se razdvojile, doista na vuji nain,

napadajui sa svih strana. Odskoio je, na vuicu gurnuo klupu, mladunad
odbacio udarcima pesnica u rukavicama okovanim srebrom. Zacvilee,
padoe na zemlju, iskezivi onjake. Vuica zverski zaurla, ponovo skoi.
Ne! Edvina! Ne!
Svalila se na njega, pribivi ga uza zid. Ali ve u ljudskom obliku.
Preobraene devojice smesta otperjae, uurie se kod poreta. ena
ostade, kleei ispred njegovih kolena, posmatrajui postienim
pogledom. Nije znao da li se stidi napada ili toga to nije uspeo.
Edvina! Kako tako? zagrme bradati mukarac krne grae,
podboivi se. ta radi?
To je vetac! frknu ena, jo na kolenima. Razbojnik s maem!
Doao je po tebe! Ubica! Mirie na krv!
uti, eno. Ja ga poznajem. Oprostite, gosn Geralte. Jeste li dobro?
Oprostite. Nije znala... Mislila je, ako ste vetac...
Zastade, pogleda uznemireno. ena i devojice se okupie oko poreta.
Geralt bi se zakleo da uje tiho reanje.
Nita se nije desilo kaza. Ne uzimam za zlo. Ali pojavio si se u
pravi as. Nisi zakasnio ni sekundu.
Znam bradonja se primetno strese. Znam, gosn Geralte. Sedite,
sedite za sto... Edvina! Daj pivo!
Ne. Izaimo, Dusarte. Da prozborimo.
Nasred dvorita sedela je ria maka koja, videvi Geralta, za tren oka
mugnu i sakri se u koprive.
Neu da ti nerviram enu i plaim decu izjavi Geralt. Osim toga,
radije bih o tome u etiri oka. Vidi, radi se o jednoj usluzi.
ta god poelite ispravi se bradonja. Samo recite. Ispuniu svaku
vau elju, samo ukoliko je u mojoj moi. Imam dug prema vama, veliki
dug. Zahvaljujui vama po svetu hodam iv. Zato to ste me onda
potedeli. Vama dugujem...
Ne meni. Sebi. to si ak i u vujem obliku ostao ovek i nikada
nikoga nisi povredio.
Nisam, istina je. I ta mi je to donelo? Postavi sumnjiavi, susedi su
mi navukli veca za vrat. Mada su bednici skupljali paru po paru kako bi
vas unajmili protiv mene.

 Razmiljao sam o tome prizna Geralt da im vratim novac. Ali to

bi moglo da probudi sumnje. Garantovao sam im veevskom reju da
sam sa tebe skinuo vukodlaki urok i da sam te u potpunosti izleio od
likantropije, da si sada najnormalniji na svetu. Takav podvig mora da kota.
Ako za neto plaaju, ljudi onda u to veruju: ono to je plaeno postaje
istinito i legalno. to je skuplje, to bolje.
Podilaze me marci kad se setim tog dana. Dusart poblede uprkos
preplanulosti. Samo to nisam onda umro od straha kada sam vas
ugledao sa srebrnim seivom. Pomislio sam, moj poslednji as je otkucao.
Malo li je to su kruile prie? O vecima ubicama to uivaju u krvi i
muenju? A vi ste, pokazalo se, poten ovek. I dobar.
Ne preterujmo. Ali posluao si moj savet, napustio si Gvamez.
Morao sam potmulo ree Dusart. U Gvamezu su toboe
poverovali da su s mene skinute ini, ali bili ste u pravu, bivem vukodlaku
nije lako meu ljudima. Bilo je onako kako ste kazali: ono to si bio kod
ljudi ima vei znaaj nego ono to jesi. Morao sam da odem odande, da
putujem u tuinske krajeve, gde me niko nije poznavao. Tumarao sam,
tumarao... Sve dok na kraju nisam ovamo dospeo. I ovde sam upoznao
Edvinu...
Retko se deava Geralt odmahnu glavom da se dvoje terijantropa
spoji. Jo ree je da takvi parovi imaju potomstvo. Ti si srenik, Dusarte.
E, da znate vukodlak iskezi zube. Deurlija su kao sa slike, rastu
u lepe gospoice. A Edvina i ja smo se nali kao dve kapi vode. S njom u
biti do kraja ivota.
Odmah je u meni prepoznala veca. I odmah je bila spremna za
odbranu. Nee verovati, htela je da me sredi uzavrelim borem. Sigurno
se i ona nasluala vukodlakih bajki o krvolonim vecima koji uivaju u
muenju.
Oprostite joj, gosn Geralte. A taj bor emo uskoro probati. Edvina
kuva izvanredan bor.
Moda je bolje vetac odmahnu glavom da se ne nameem. Ne
elim da plaim decu, a kamoli da nerviram tvoju suprugu. Za nju sam i
dalje razbojnik s maem, ne mogu da oekujem da odmah stekne
poverenje u mene. Kazala je da miriem na krv. U prenesenom znaenju,
koliko sam shvatio.
Ne ba. Bez uvrede, gosn vee, ali grozno zaudarate na krv.

 Nisam imao kontakt s krvlju ve...

Ve nekih dve nedelje, rekao bih dovri vukodlak. To je zgruana
krv, mrtva krv, dodirivali ste nekog okrvavljenog. Ima i ranije krvi, od pre
mesec dana. Hladna krv. Krv pria. I sami ste krvavili. Iz rane, ivom
krvlju.
Zadivljen sam.
Mi, vukodlaci Dusart se gordo ispravi imamo njuh malice
osetljiviji od ljudskog.
Znam osmehnu se Geralt. Znam da je vukodlako ulo mirisa
pravo udo prirode. Zbog toga sam i doao kod tebe da te zamolim za
uslugu.

Rovice onjui Dusart. Rovice, to jest rovke. I poljske voluharice.

Mnogo voluharica. Izmet. Mnogo izmeta. Uglavnom kune. I lasice. Nita
vie.
Vetac uzdahnu, potom pljunu. Nije krio razoaranje. Bila je to ve
etvrta peina u kojoj Dusart nije nanjuio nita osim glodara i predatora
koji love glodare. I obilja izmeta i jednih i drugih.
Preli su u naredni otvor koji je zjapio u stenovitom zidu. Kamenje se
izmicalo ispod nogu, padalo na sipar. Bilo je strmo, teko su hodali. Geralt
je ve poinjao da osea umor. Dusart se u zavisnosti od terena menjao u
vuka ili ostajao u ljudskom obliku.
Medvedica. Zaviri u narednu pilju, onjui. S mladuncima. Bila je,
ali je otila, nema je vie ovde. Ima mrmota. Rovica. deronja. Mnogo
izmeta.
Sledea pilja.
Tvorica. U teranju je. Tu je i deronja... Ne, dva. Par deronja.
Podzemni izvor, voda malo sumporna. Gremlini, itava grupa, moda
deset komada. Neki gmizavci, moda salamanderi... Slepi mievi...
S negde visoko smetenog ispusta u steni stutio se ogroman orao,
kruio je nad njima, kretei. Vukodlak podie glavu, pogleda u planinske
vrhove. I tamne oblake koji su plovili iza njih.

 Ide oluja. To ti je leto, gotovo da nema dana bez oluje... ta dalje,

gosn Geralte? Naredna rupa?
Naredna rupa.
Kako bi dospeli do te naredne, morali su da se probiju kroz vodopad
koji se svaljivao niz liticu i koji je bio ne prevelik, ali dovoljan da ih solidno
pokvasi. Stene obrasle mahovinom bile su tu klizave kao sapun. Dusart se,
da bi kako-tako iao, promeni u vuka. Geralt, okliznuvi se opasno
nekoliko puta, primora sebe, opsova i etvoronoke savlada teku deonicu.
Dobro je da Neven nije ovde, pomisli, opisao bi to u baladi. Napred
likantrop u vujem obliku, iza njega vetac na sve etiri. Uivali bi ljudi.
Idemo dalje. Do sledee.
Trolovi... Isti trolovi kao i malopre. Peine su povezane.
Medved. Mee. Bio je ovde, ali je otiao. Nedavno.
Mrmoti. Slepi mievi. Ljiljci.
Vukodlak odskoi od naredne peine kao oparen.
Gorgon proapta. U dubini jame sedi veliki gorgon. Spava. Tamo
nema niega osim njega.
Ne udi me proguna vetac. Hajdemo. Tiho. Samo to se nije
probudio...
Otili su, osvrui se nespokojno. Sledeoj pilji, koja se sreom nalazila
daleko od gorgonove loge, pribliavali su se vrlo polako, svesni da
opreznost nije naodmet. Nije naodmet, ali se ispostavilo da je nepotrebna.
Sledeih nekoliko peina nije u svojim eljustima krilo nita osim imia,
mrmota, mieva, voluharica i rovica. I itavih slojeva izmeta.
Geralt je bio umoran i rezigniran. Sasvim oigledno i Dusart. Ali se,
valja mu to priznati, drao samouvereno, nije ispoljio bezvoljnost ni reju,
ni gestom. Meutim, vetac se nije zanosio. Vukodlak je sumnjao u uspeh
operacije. U skladu s onim to je Geralt jednom uo, a to je potvrdila
baba travarka, planina Kremora bila je uplja kao sir sa istone, strme
strane, izbuena nebrojenim peinama. Naravno, pronali su bezbroj
peina. Ali Dusart uopte nije verovao da e uspeti da nanjui i pronae
onu pravu, koja je podzemni prolaz ka unutranjosti stenovitog kompleksa
Citadele.
Da bude vee zlo, sevnu. Zagrme. I poe kia. Geralt je imao iskrenu
nameru da pljune, opsuje i proglasi kraj poduhvata. Savladao se.

 Kreemo, Dusarte. Sledea rupa.

Kako elite, gosn Geralte.
I odjednom, kod narednog otvora koji je zjapio u steni, nastupi ba
kao u loem romanu preokret u radnji.
Slepi mievi obavesti vukodlak, njuei. Slepi mievi i... I maka.
Ris? Divlja maka?
Maka ispravi se Dusart. Obina domaa maka.

Oto Dusart je radoznalo zagledao buteljkice eliksira, posmatrao je kako ih

vetac ispija. Gledao je promene koje se odvijaju u Geraltovom izgledu, a
oi su mu se irile od uenja i straha.
Nemojte mi traiti kaza da uem s vama u tu peinu. Bez uvrede,
ali neu poi. Od straha ta tamo moe biti sve mi se krzno jei...
Nije mi ni palo na pamet da ti to traim. Vrati se kui, Dusarte, eni
i deci. Uinio si mi uslugu, uradio si ono to sam te zamolio, vie ne mogu
da ti traim.
Saekau usprotivi se vukodlak. Saekau da izaete.
Ne znam Geralt popravi ma na leima kada u odande izai. I
da li u uopte izai.
Ne govorite tako. Saekau... Saekau do sumraka.

Dno peine pokrivao je debeo sloj guana slepih mieva. Sami slepi mievi
trbuasti imii u itavim grozdovima su visili pod stropom, vrpoljei
se i popiskujui. Strop je u poetku bio visoko iznad Geraltove glave, po
ravnom dnu mogao je ii relativno brzo i komforno. Meutim, komoditet
se okonao brzo najpre je morao poeti da se saginje, da se saginje sve
nie i nie, dok napokon nije preostalo nita drugo nego da se kree
etvoronoke. A na kraju da puzi.
Nastupio je trenutak kada se zaustavio, odluan da se vrati, tesan
prostor ozbiljno je pretio zaglavljivanjem. Ali zauo je um vode, a na licu

kao da je osetio daak hladnog vazduha. Svestan da rizikuje, progurao se

kroz pukotinu i odahnuo s olakanjem kada je poela da se iri. Hodnik je
iznenada postao kosina niz koju je siao dole, pravo u korito podzemnog
potoka koji je izvirao ispod jedne stene, a nestajao ispod naspramne.
Negde odozgo probijalo se slabo svetlo i odatle su s velike visine
dopirali daci hladnoe.
Ponor u kojem je nestajao potok izgledao je kao potpuno preliven
vodom, a vetac, iako je nagaao da je tamo sifon, nije goreo od elje da
zaroni. Izabrao je put uzvodno uz potok, uz brzu struju, po kosini koja je
vodila uvis. Pre nego to se s kosine dokopao velike sale bio je mokar do
gole koe i zamazan muljem krenjakog taloga.
Sala je bila ogromna, sva u majestetinim muzgama, glazurama,
stalagmitima, stalaktitima i stalagnatima. Potok je tekao po dnu, duboko
izdubljenim meandrom. I odozgo se takoe probijala svetlost i oseala
slaba promaja. Osealo se jo neto. Veevo ulo mirisa nije moglo da se
takmii s vukodlakovim njuhom, ali sada je i vetac osetio isto to i
vukodlak pre toga slab vonj maije mokrae.
Stajao je malo, pogledao oko sebe. Vazduna struja ukazala mu je na
izlaz, otvor, neto kao dvorski portal s bonim stubovima monih
stalagmita. Odmah pored ugledao je korito ispunjeno sitnim peskom.
Upravo je od tog korita zaudaralo na maku. Na pesku su se videli brojni
otisci maijih apa.
Okaio je preko lea ma, koji je morao da skine zbog tesnih pukotina.
I zakoraio meu stalagmite.
Hodnik koji je lagano vodio navie bio je visoko zasvoen i suv. Dno
je prekrivalo kamenje, ali moglo se ii. Iao je. Do trenutka kada su mu put
prepreila vrata. Solidna i zakatanena.
Do tog trenutka uopte nije bio siguran da li je iao za pravim tragom,
nimalo nije bio uveren da li je bar uao u pravu peinu. inilo se da vrata
potvruju da jeste.
U vratima, kraj samog praga, bio je mali, sasvim nedavno iseen otvor.
Prolaz za maku.
Gurnuo je vrata nisu ni zadrhtala. Meutim, zadrhtao je neznatno
veev amulet. Vrata su bila magina, osigurana inima. Slabo
podrhtavanje medaljona ipak je signalizovalo da to nisu bile jake ini.
Pribliio je lice vratima.

 Prijatelj.
Vrata su se beumno otvorila na podmazanim arkama. Kao to je
precizno pogodio, standardno su ih opremili slabom magijskom zatitom
i fabrikom ifrom; kod serijske produkcije niko na njegovu sreu nije
hteo u njih da instalira neto rafiniranije. Trebalo je da razdvoje od
kompleksa peina i od bia nesposobnih da se poslue ak i tako prostom
magijom.
Iza vrata koje je radi sigurnosti obezbedio kamenom zavravale su
se prirodne peine. Poinjao je hodnik trnokopima uklesan u steni.
Uprkos svim okolnostima, i dalje nije bio siguran. Sve do trenutka kada
je pred sobom ugledao svetlo. Trepue svetlo baklje ili uljanice. A ubrzo
je zauo dobro mu poznat smeh. Kikotanje.
Buaah-hhhrrr-aaaahhh-buaaaah!
Kako se ispostavilo, svetlo i kikotanje dopirali su iz velike prostorije
osvetljene luem zadenutim u gvozdeni stalak. Uza zidove su se uznosile
krinje, kutije i burad. Kraj jedne od krinja, imajui burad kao stolice,
sedeli su Bue i Bang. Kockali su se. Kikotao se Bang, oigledno bacivi
vie okaca.
Na krinji pored stajao je balon votke. A pored njega zakuska.
Ispeena ljudska noga.
Vetac izvue ma iz korica.
Dobar dan, momci.
Bue i Bang su neko vreme zurili u njega otvorenih ustiju. Potom
zarikae, poskakae, obalivi burad, i uhvatie se za oruje. Bue za kosu,
Bang za iroki handar. I bacie se na veca.
Iznenadie ga, premda je raunao da to nee biti ala. Ali nije oekivao
da e nezgrapne grdosije biti tako hitre.
Bue nisko mahnu kosom, da nije skoio uvis izgubio bi nogu. Jedva je
izbegao Bangov udarac, handar iskresa varnicu iz kamene stene.
Vetac je umeo da izae na kraj s hitrim tipovima. S velikim takoe.
Hitri ili spori, veliki ili mali, svi su imali mesta osetljiva na bol.
I nisu imali pojma koliko je brz vetac nakon to popije eliksire.
Bue zaurla, uboden u lakat, a Bang, uboden u koleno, zaurla jo glasnije.
Vetac ga zavara brzom voltom, preskoi iznad otrice kose i samim
vrhom seiva posee Bua po uvu. Bue zaria, tresui glavom, zavrte kosom

i napade. Geralt namesti prste u Znak Ard. Pogoen inima, Bue klepi
zadnjicom o pod, a zubi mu ujno zazvonie.
Bang se iroko razmaha handarom. Geralt okretno zagnjuri pod
otricu, usput ljisnu dina u drugo koleno, zavrte se, doskoi do Bua koji
je pokuavao da ustane i udari ga preko oiju. Bue ipak stie da izmakne
glavu, udarac promai, pogodi u lukove obrva, a krv momentalno obli lice
ogrotrola. Bue zaria, skoi, baci se na Geralta naslepo, Geralt odskoi,
Bue pade na Banga i sudari se s njim. Bang ga odgurnu i, besno riei,
jurnu na veca, sleva udarivi handarom. Geralt izbegnu otricu brzom
fintom i poluokretom, posee ogrotrola dva puta, u oba lakta. Bang zaurla,
ali handar nije ispustio, ponovo se razmaha i udari iroko i haotino.
Geralt se izvi iz dometa otrice. Finta ga odnese iza Bangovih lea, nije
mogao da ne iskoristi takvu ansu. Okrenu ma i fiknu odozdo, vertikalno,
ravno izmeu guzova. Bang se uhvati za stranjicu, zaurla, zaskvia,
zatapka nogama, savi kolena i upia se.
Oslepljeni Bue razmaha se kosom. Pogodi. Ali ne veca, koji se izvinuo
u pirueti. Pogodi svog druga koji se i dalje drao za stranjicu. I poisti mu
glavu sa ramena. Iz poseenog dunika s glasnim siktanjem izie vazduh,
krv iz arterije briznu poput lave iz kratera vulkana, visoko, sve do tavanice.
Bang je stajao, trckajui krvlju, poput bezglave statue u fontani,
stabilizovane vertikalno na ogromnim ravnim stopalima. Ali napokon se
presavi i pade poput klade.
Bue protrlja oi oblivene krvlju. Zarika kao bivo kada je najzad do njega
doprlo ta se zbilo. Zatopta nogama, zavrte kosom. Okrenu se u mestu,
traei veca. Nije ga pronaao. Zato to je vetac bio iza njegovih lea.
Poseen ispod pazuha, ispusti kosu iz ruku, baci se na Geralta golim
rukama, krv mu opet obli oi, te se sudari sa zidom. Geralt doskoi i
zasee.
Bue najverovatnije nije znao da mu je preseena arterija. I da je ve
odavno trebalo da umre. Rikao je, vrteo se u mestu, mahao rukama. Sve
dok se pod njim ne slomie kolena, i ne kleknu u kaljugu krvi. I dalje je
kleei rikao i mahao, ali sve tie i tromije. Kako bi zavrio, Geralt prie i
probode ga ispod grudne kosti. To je bila greka.
Ogrotrol zastenja i epa seivo, nakrsnicu i veevu ruku. Oi su mu
se ve zamagljivale, ali stisak nije poputao. Geralt mu prisloni izmu na
grudi, odupre se, trgnu. Iako mu je krv ikljala iz ruke, Bue nije pustio.

 Ti glupi kurvin sine Pator procedi, ulazei u kavernu i odmerivi

veca svojim dvolunim arbalestom. Dopuzao si ovde po smrt. Gotov
si, vraije kopile. Dri ga, Bue!
Geralt se napregnu. Bue je stenjao, ali nije pustio. Grbonja isceri zube
i pritisnu obara. Geralt se zgri radi eskivae, teka strela okrznu
zakrilcima njegov bok i grunu u zid. Bue pusti ma, leei na stomaku,
zgrabi veca za noge i zaustavi ga. Pator trijumfalno zakreta i podie
samostrel.
Ali nije uspeo da opali.
U kavernu upade, poput sive granate, ogroman vuk. Udari Patora na
vuji nain, u noge, otpozadi, pokidavi potkolenine tetive i arterije.
Grbonja vrisnu, pade. Zakevta tetiva isputenog arbalesta, Bue zabrekta.
Strela ga pogodi pravo u uvo i ue sve do zakrilaca. A vrh izae kroz drugo
uvo.
Pator zaurla. Vuk razjapi zastraujuu vilicu i zgrabi ga za glavu.
Urlanje se promeni u krkljanje.
Geralt odgurnu od nogu konano mrtvog ogrotrola.
Dusart, ve u ljudskom obliku, podie se iznad Patorovih ostataka,
obrisa usne i bradu.
etrdeset dve godine sam vukodlak i kaza, srevi veev pogled
napokon mi je iskrslo da nekoga prosto zakoljem.

Morao sam doi opravda se Dusart. Znao sam, gosn Geralte, da

moram da vas upozorim.
Na njih? Geralt obrisa seivo i pokaza na nepokretna tela.
Ne samo na njih.
Vetac ue u prostoriju koju je vukodlak pokazivao. I refleksno se
povue.
Kameni pod bio je crn od skorele krvi. Nasred prostorije zjapila je crna
ozidana rupa. Pored se uzdizala hrpa leeva. Nagih i osakaenih, iseenih,
raereenih, poneki oderane koe. Bilo je teko proceniti koliko.
Iz rupe, iz dubine, jasno se ulo, dopirali su zvuci krckanja, tresak
drobljenja kostiju.

 Ranije to nisam mogao da osetim promrmlja Dusart glasom punim

gaenja. Tek to su neka vrata otvorili, tamo dole, nanjuio sam...
Beimo odavde, gospodine. Dalje od ove mrtvanice.
Imam ovde jo neto da obavim. Ali ti idi. Hvala ti mnogo to si
doao u pomo.
Ne zahvaljujte. Imao sam dug prema vama. Srean sam to sam
mogao da ga namirim.

Navie su vodile krune stepenice, uvijajui se kroz cilindrino okno

probijeno u steni. Bilo je teko precizno oceniti, ali Geralt je otprilike
izraunao da, kada bi to bile stepenice standardne kule, uspeo bi se na prvi,
moda drugi sprat. Izbrojao je ezdeset dva stepenika, kad su ga najzad
zaustavila vrata.
Slino kao ona dole, i ova su imala iseen prolaz za maku. Slino kao
i ona dole, bila su zakatanena, ali ipak nisu bila magina, lako su popustila
kada je pritisnuo kvaku.
Prostorija u koju je uao nije imala prozore i osvetljenje je bilo slabo.
Pod tavanicom je visilo nekoliko maginih kugli, ali samo je jedna bila
aktivna. Grozno je smrdelo, na hemiju i svakojake mogue odvratnosti.
Na prvi pogled je bilo oito ta se tu nalazi. Tegle, boce i flaice na
policama, retorte, staklene kupice i cevice, elini instrumenti i orue,
jednom reju laboratorija, greka je iskljuena.
Na regalu tik kraj ulaza stajale su poredane velike tegle. Najblia je bila
puna ljudskih oiju koje su plivale u utoj tenosti poput trnovaa u
kompotu. U drugoj tegli bio je homunkul, malecni, ne vei od dve spojene
pesnice. U treoj...
U treoj tegli u tenosti podizala se ljudska glava. Moda ne bi
prepoznao crte lica, izobliene ozledama, otocima i dekoloracijom, koje su
se slabo videle kroz mutnu tekuinu i debelo staklo. Ali glava je bila
potpuno elava. Samo je jedan arobnjak brijao glavu.
Harlan Cara, kako se ispostavilo, nikada nije stigao u Povis.
U daljim teglama je takoe neto plivalo, razne modre i blede gadosti.
Ali u njima vie nije bilo glava.

Centar prostorije zauzimao je sto. elini profilisan sto s odvodnim

drenom.
Na stolu je leao nag le. Lei. Telo deteta. Plavokose devojice.
Telo je bilo rasporeno rezom u obliku slova Y. Izvaeni unutranji
organi bili su postavljeni s obe strane tela, ravno, uredno i pregledno.
Izgledalo je to ba kao ilustracija u anatomskom atlasu. Samo su
nedostajale oznake. Fig. 1, fig. 2 i tako dalje.
Krajikom oka spazio je pokret. Velika crna maka promae kraj zida,
pogleda ga, zasikta i pobee kroz odkrinuta vrata. Geralt krenu za njom.
Gospodine...
Zaustavi se. I okrenu.
U uglu je stajao nizak kavez, podseao je na kavez za kokoke. Ugledao
je tanke prste stisnute na gvozdenim ipkama. A zatim oi.
Gospodine... Spaavajte...
Momi, najvie desetogodinjak. Zgren i uzdrhtao.
Spaavajte...
Budi tih. Nita ti vie ne preti, ali izdri jo. Odmah u se vratiti po
tebe.
Gospodine! Nemojte da idete!
Tiho, kazao sam.
Najpre je naiao na biblioteku, gde mu je praina draila nos. Zatim
toboe salon. A zatim spavau sobu. Velik leaj s crnim baldahinom na
ebanovim nosaima.
Zauo je um. Okrenuo se.
Na vratima je stajao Sorel Degerlund. Isfriziran, u ogrtau s izvezenim
zlatnim zvezdama. Pokraj Degerlunda stajalo je neto ne previe veliko,
sasvim sivo i naoruano zerikanskom sabljom.
Imam pripremljenu teglu s formalinom kaza arobnjak. Za tvoju
glavu, udaku. Ubij ga, Beta!
Degerlund je jo dovravao reenicu, uivajui u sopstvenom glasu,
kada je sivi stvor, strahovito brza siva utvara, okretan i beuman sivi pacov,
ve napao uz fijuk i blesak sablje. Geralt izbee dva udarca koje je zadao
klasino, unakrst. Posle prvog puta oko uha je osetio kretanje vazduha
nastalo pod pritiskom seiva, posle drugog lak dodir po rukavu. Trei
udarac odbio je maem, neko vreme su bili u klinu. Video je lice sivog

stvora, velike ute oi s uspravnom zenicom, uske proreze umesto nosa,

picaste ui. Stvor uopte nije imao usta.
Razdvojile se. Stvor se veto okrenu, smesta krenu u napad, lepravim,
plesnim korakom, ponovo unakrsno. Ponovo predvidljivo. Bio je
neljudski pokretan, strahovito okretan, pakleno hitar. Ali glup.
Nije imao pojma koliko je vetac brz kada popije eliksire.
Geralt mu je dozvolio samo jedan udarac koji je izmanevrisao. Potom
je on sam napao. Uvebanim i stoput u praksi proverenim pokretom.
Okrui sivog stvora brzim poluokretom, naini varljivu fintu i udari ga u
kljunu kost. Krv nije ni stigla da ikne, a on okrenu ma i posee ga ispod
pazuha. I odskoi, spreman na vie. Ali nije trebalo vie.
Ispostavilo se da je stvor imao usta. Razjapie se na sivom licu poput
raspukle rane, iroko, od uva do uva, ali ne vie od pola cola. Ali stvor ne
ispusti ni glasa ni zvuka. Pade na kolena, potom na bok. Neko vreme je
drhtao, pomerao ruke i noge kao pas koji neto sanja. Potom je umro. U
tiini.
Degerlund naini greku. Umesto da bei, podie obe ruke i stade
skandirati zaklinjalicu, besnim, tektavim glasom prepunim zlobe i mrnje.
Oko njegovih ruku uskomea se plamen, formirajui ognjenu kuglu. To je
pomalo izgledalo kao proizvodnja eerne vune. ak je i slino smrdelo.
Degerlund nije uspeo da napravi punu kuglu. Nije imao pojma koliko
je brz vetac kada popije eliksire.
Geralt doskoi, zasee maem po kugli i arobnjakovim rukama.
Huknu kao da se razbuktavala pe, poletee varnice. Degerlund, urliui,
ispusti ognjenu sferu iz okrvavljenih ruku. Kugla zgasnu, ispunivi
prostoriju mirisom spaljene karamele.
Geralt odbaci ma. Udari Degerlunda u lice, iz irokog zamaha,
otvorenim dlanom. arobnjak kriknu, savi se, okrenu se leima. Vetac ga
podie, uhvati u klin, obujmi mu vrat podlakticom. Degerlund dreknu i
poe se ritati.
Ne moe! zaurla. Ne moe da me ubije! Ne sme... Ja sam... Ja
sam ovek!
Geralt pritisnu podlakticu na njegovom vratu. Za poetak ne prejako.
Nisam ja! zavijao je arobnjak. Ortolan je! Ortolan mi je naredio!
Naterao me je! A Biruta Ikarti je sve znala! Ona! Biruta! To je bila njena
ideja, taj medaljon! Ona mi je naredila da ga napravim!

Vetac pojaa stisak.

Spaavajteeee! Ljudiiiii! Spaavajteeee!
Geralt pojaa stisak.
Ljud... Pomo... Neeeeee...
Degerlund je krkljao, iz usta su mu obilato curile bale. Geralt okrenu
glavu. Pojaa stisak.
Degerlund izgubi svest, oklembesi se. Jae. Raspuknu se jezina kost.
Jae. Slomi se grkljan. Jae. Jo jae.
Pukoe i pomerie se vratni prljenovi.
Geralt je jo malo pridravao Degerlunda. Zatim mu snano cimnu
glavu u stranu, potpune sigurnosti radi. Potom pusti. arobnjak se prosu
po podu, meko, kao svilena tkanina.
Vetac obrisa obalavljen rukav o zavesu.
Velika crna maka pojavi se niotkuda. Oea se o Degerlundovo telo.
Poliza nepokretnu ruku. Zamjauka i alosno zaplaka. Lee pored lea,
uuri se uz njegov bok. Posmatrala je veca irom otvorenim zlatnim
oima.
Morao sam kaza vetac. Tako je moralo. Ne znam za druge, ali ti
bi trebalo da razume.
Maka zamiri. Kao znak da razume.

Za ime Boga, sedimo, priajmo

alosne prie o smrti kraljeva,
jedni svrgnuti, drugi u ratu poginuli,
Ti duhovima svrgnutih mueni,
Oni otrovani od ena, a neki
Ubijeni u snu; svi mrtvi.
Vilijam ekspir, Riard II11

Osamnaesto poglavlje
Na dan kraljevskog venanja vreme je bilo lepo jo od ranog jutra,
plavetnilo nad Kerakom nije kaljao nijedan oblak. Jo od jutra je bilo vrlo
toplo, egu je ublaavao povetarac koji je pirkao s mora.
Od ranog jutra u Gornjem gradu vladalo je uzbuenje. Marljivo su
istili ulice i skverove, frontove kua ukraavali su trakama i girlandama,
na jarbole su podizali zastave. Put koji vodi ka kraljevskoj palati jo od
jutra su okupirali redovi dostavljaa, natovarena kola i kolica mimoilazila
su se s praznim koja su se vraala, navie su trali nosai, zanatlije, trgovci,
izaslanici i kuriri. Neto kasnije put se zarojio od lektika kojima su svatovi
putovali ka palati. Moja svadba nije maiji kaalj, navodno je izjavio
Belohun, moja svadba mora da se uree ljudima u seanje i mora se prouti
irom sveta. Prema tome, po kraljevoj naredbi, sveanosti su morale poeti
ujutro i trajati sve do kasnih nonih asova. Sve to vreme goste su morale
ekati apsolutno neviene atrakcije.
Kerak je bio malo kraljevstvo i u sutini ne previe bitno, zato je Geralt
sumnjao da se svet naroito potresa oko Belohunove svadbe, makar on
odluio da se veseli i itavih nedelju dana i avo e ga znati kakve atrakcije
smislio, nikakve vesti o dogaaju nisu imale ansi da dospeju do ljudi iz
krajeva udaljenih vie od sto milja. Ali za Belohuna, to je bilo opte
11

U prevodu Sime Pandurovia i ivojina Simia. (Prim. prev.)

poznato, Kerak je predstavljao centar sveta, a svet je bio oblast prenika

ne veeg od Keraka.
Obojica su se obukla najelegantnije to su umeli i mogli. Geralt je za tu
priliku ak nabavio novu jaknu od telee koe, plativi je, ini se, strano
skupo. to se tie Nevena, on je isprva izjavio da ga je ba briga za
kraljevsku svadbu i da nee uestvovati u njoj. Naao se, naime, na spisku
gostiju, ali kao roak kraljevskog javnog tuioca, a ne kao pesnik i bard
svetske slave. I nije mu ponueno da nastupi. Neven je to shvatio kao
despekt i uvredio se. Uvreda, kao i obino, kod njega nije dugo trajala,
svega nepunih pola dana.
Du itavog puta, koji se uvijao padinom brda ka palati, postavljeni su
jarboli, a na njima su, lenjo pomerane povetarcem, visile ute zastavice s
grbom Keraka, plavim nageant delfinom s crvenim perajima i repom.
Ispred ulaza na dvorske terene ekao ih je Nevenov roak, Ferant de
Letenhov, u pratnji nekoliko kraljevskih gardista u bojama delfina s grba,
to jest u plavoj i crvenoj boji. Tuilac se pozdravi s Nevenom i pozva paa
koji je trebalo da Nevena prati i odvede ga na mesto zabave.
A vi, gospodine Geralte, izvolite za mnom.
Preli su bonom alejom u parku, proavi deo koji je evidentno bio
ekonomski, naime odatle su dopirali zveket lonaca i kuhinjskog pribora,
kao i ogavne uvrede kojima su efovi kuhinje obasipali pomonike. A uz
to je prijatno i ukusno mirisalo na hranu. Geralt je poznavao jelovnik, znao
je ime e se astiti svatovi tokom zabave. Pre nekoliko dana je zajedno s
Nevenom posetio gostionicu Natura Rerum. Febus Ravenga se, ne
krijui ponos, pohvalio da skupa s nekoliko drugih restoratera organizuje
gozbu i sastavlja spisak jela, na pripremi kojih e raditi elita lokalnih efova
kuhinje. Ispriao je da e za doruak posluiti ostrige, morske jeeve,
kozice i sotirane krabe. Za drugi doruak pihtije od mesa i raznorazne
patete, dimljenog i mariniranog lososa, patku u aspiku, ovije i kozije
sireve. Za ruak e biti ad libitum supa s mesom ili ribom, uz to mesne ili
riblje ufte, kembii s ufticama od digerice, grdobine s rotilja glazirane
medom kao i morski grge sa afranom i karanfiliem.
Zatim e, recitovao je Ravenga modulirajui dah kao kolovani orator,
biti poslueni komad mesa s belim sosom s kaprom, jajima i senfom,
labudovo koleno s medom, kopuni rolovani slaninom, jarebice sa slatkom
od dunja, peeni golubovi kao i torta od ovije digerice i jemene kae.

Najrazliitije salate i variva. Potom karamele, nugati, filovani kolai,

preno kestenje, slatka i marmelade. Vina iz Tusena, razume se, bie
servirana bez pauze i sve vreme.
Ravenga je slikovito opisivao, da mu je ak bala curila. Geralt je ipak
sumnjao da e moi da okusi bilo ta s tog opirnog menija. On uopte
nije bio gost na toj svadbi. Bio je u goroj situaciji nego uurbani paevi,
kojima je uvek polazilo za rukom da apnu neto s noenih tanjira, ili
barem da umoe prst u krem, sos ili patetu.
Glavni teren sveanosti bio je dvorski park, nekada vrt hrama koji su
kraljevi Keraka prepravili i proirili, uglavnom kolonadama, altanima i
letnjikovcima. Danas su meu drvee i graevine dodatno postavili brojne
arene paviljone, a zatitu od arkog sunca i ege osiguravala su platna
razapeta na motkama. Ve se tu okupila gomila gostiju. Nije trebalo da ih
bude previe, sve u svemu nekih dve stotine. Sudei po glasinama, spisak
je sastavio sam kralj, pozivnice je trebalo da dobije iskljuivo grupa
odabranih, sama elita. Kako se ispostavilo, Belohun je u elitu ubrajao
uglavnom roake i svojtu. Osim njih, pozvano je i lokalno plemstvo i krem
drutva, kljuni administrativni inovnici, najbogatiji lokalni i strani
poslovni ljudi kao i diplomate, to jest oni to se prave da su trgovaki ataei
pijuni iz susednih zemalja. Spisak je dopunjavala vrlo brojna grupa
laskavaca, udvorica i prvaka u uvlaenju u monarhovu zadnjicu bez
sapuna.
Ispred jednog od bonih ulaza u palatu ekao je knez Egmund, odeven
u crni kaftan s bogatim srebrno-zlatnim vezom. Drutvo mu je pravilo
nekoliko mladih mukaraca. Svi su imali dugu i ukovrdanu kosu, svi su
nosili najmodernije vatirane dublete i tesne pantalone s preterano
naboranim kesicama na genitalijama. Nisu se dopali Geraltu. Ne samo
zbog podrugljivih pogleda kojima su obasuli njegovu odeu. Previe su ga
podseali na Sorela Degerlunda.
Videvi tuioca i veca, knez smesta otpusti svitu. Ostao je samo jedan
tip. On je imao kratku kosu i nosio je normalne pantalone. Uprkos tome,
nije se dopadao Geraltu. Imao je udne oi. Koje su neprijatno posmatrale.
Geralt se nakloni knezu. Razume se, knez nije uzvratio naklonom.
Predaj mi ma kaza Geraltu odmah nakon pozdravljanja. Ne
moe ovde paradirati s orujem. Ne brini se, iako ma nee videti, stalno

e ga imati nadohvat ruke. Izdao sam naredbe. Ukoliko se neto dogodi,

odmah e ti dati ma. Time e se pozabaviti ovde prisutni kapetan Rop.
A koja je verovatnoa da e se neto dogoditi?
Da je nikakva ili neznatna, da li bih ti skretao panju? Oho! Egmund
se zagleda u korice i seivo. Ma iz Virolede! Ne ma, nego umetniko
delo. Znam, jer sam i sm nekada imao slian. Ukrao mi ga je moj polubrat,
Viraksas. Kada ga je otac isterao, pred odlazak je prisvojio mnotvo udnih
stvari. Sigurno za uspomenu.
Ferant de Letenhov se nakalja. Geralt se setio Nevenovih rei. Na
dvoru nije bilo dozvoljeno izgovarati ime prognanog prvoroenog sina.
Ali Egmund je oigledno zanemarivao zabrane.
Umetniko delo ponovi knez, i dalje posmatrajui ma. Neu
ispitivati na koji nain si ga nabavio, estitam na nabavci. Jer ne elim da
verujem da su oni ukradeni bili bolji od ovog ovde.
Pitanje guta, ukusa i preferencije. Ja bih vie voleo da vratim one
ukradene. Knez i gospodin tuilac su mi dali re da e otkriti vinovnika.
Dozvoliu sebi da vas podsetim, bio je to uslov pod kojim sam se prihvatio
zadatka da titim kralja. Uslov oigledno nije ispunjen.
Oigledno nije Egmund prizna hladno, prosleujui ma kapetanu
Ropu, tipu neprijatnog pogleda. Zbog toga oseam obavezu da ti to
nadoknadim. Umesto trista korona kojima sam nameravao da platim tvoje
usluge, dobie petsto. Dodau i to da istraga u sluaju tvojih maeva nije
obustavljena i da jo uvek moe da ih povrati. Ferant navodno ima
osumnjienog. Zar ne, Ferante?
Istraga je izjavi suvo Ferant de Letenhov nedvosmisleno ukazala
na Nikifora Muusa, magistratskog i sudskog inovnika. Pobegao je, ali
samo je pitanje vremena kada e biti uhvaen.
Kratkog, pretpostavljam frknu knez. Nije neka umetnost uhvatiti
inovniia umazanog mastilom. Koji je pritom sigurno navukao
hemoroide za radnim stolom, a oni oteavaju beanje, kako peice, tako i
na konju. Kako je on uopte uspeo da umakne?
Imamo posla nakalja se tuilac s teko predvidivim ovekom. I
verovatno umno zaostalim. Pre nego to je nestao, izazvao je neki
odvratan skandal u Ravenginom lokalu, radilo se, oprostite, o ljudskom
izmetu... Morali su na neko vreme da zatvore lokal, jer... Potedeu vas
drastinih detalja. Tokom revizije izvrene u Muusovom stanu, nisu

otkriveni ukradeni maevi, meutim pronaen je... Oprostite... Koni

ranac, dupke pun...
Ne govori, ne govori, pretpostavljam ime iskrivi se Egmund. Da,
to zaista mnogo govori o psihikom stanju te individue. U tom sluaju,
vee, tvoji maevi su po svoj prilici izgubljeni. ak i ako ga Ferant uhvati,
nita nee saznati od tog luaka. Takve ne vredi ni bacati na muke, kada
ih mue oni samo buncaju bez ikakvog smisla. A sada me izvinite, obaveze
zovu.
Ferant de Letenhov otprati Geralta ka glavnom ulazu na dvorske
terene. Ubrzo su se nali na dvoritu obloenom kamenim ploama na
kojem su seneali doekivali prispele goste, a gardisti i paevi ih eskortovali
dalje, u dubinu parka.
ta mogu da oekujem?
Molim?
ta mogu danas ovde da oekujem? Koju od ovih rei nisi razumeo?
Knez Ksander se tuilac snizi glas hvalio pred svedocima da e
ve sutra biti kralj. Ali nije to kazao prvi put i nikad nije bio trezan.
Sposoban li je da izvri atentat?
Ne ba. Ali ima kamarilu, dounike i miljenike. Oni su sposobniji.
Koliko ima istine u tome da e Belohun ve danas naslednikom trona
proglasiti sina kojeg je zaeo s novom suprugom?
Mnogo.
A Egmund, koji gubi ansu za tron, gledajte i divite se, unajmljuje
veca da titi i brani oca. Sinovska ljubav dostojna divljenja.
Ne trabunjaj. Prihvatio si se zadatka. Izvri ga.
Prihvatio sam se i izvriu ga. Premda mi je ba nejasno. Ne znam ko
e u sluaju neega biti protiv mene. Valjda bi ipak trebalo da znam ko e
me podrati u sluaju neega.
Ako bude bilo potrebno, ma e ti, kao to je obeao knez, dati
kapetan Rop. I on e te podrati. Ja u pomoi koliko mogu. Zato to ti
elim dobro.
Od kada?
Molim?
Nikada dosad nismo razgovarali u etiri oka. Uvek je s nama bio
Neven, a pred njim nisam hteo da pokreem tu temu. Detaljne informacije

pismeno, o mojim tobonjim malverzacijama. Otkud one Egmundu? Ko

ih je lairao? Sigurno nije on sam. Ti si ih lairao, Ferante.
Nisam imao nita s tim. Uveravam te...
Loe lae za jednog uvara zakona. Nemam predstavu kako si se
doepao te funkcije.
Ferant de Letenhov stisnu usta.
Morao sam kaza. Izvravao sam naredbe.
Vetac ga je dugo posmatrao.
Ne bi poverovao napokon ree koliko puta sam ve uo tako
neto. Uteno je to je to najee bilo iz ustiju ljudi koje upravo treba
obesiti.

Lita Nejd je bila meu gostima. Lako ju je naao. Zato to je privlaila

pogled.
Veoma dekoltiranu haljinu od sono zelenog krepdeina napred je
ukraavao vez u obliku stilizovanog leptira koji se iskrio od malecnih
ljokica. Haljina je pri dnu imala karnerie. Karnerii na odei ena
starijih od deset godina u vecu su po pravilu izazivali ironino saaljenje,
meutim na Litinoj haljini bili su u harmoniji s ostalim, i to na vie nego
atraktivan nain.
arobniin vrat obavijala je ogrlica od bruenih smaragda. Nijedan nije
bio manji od badema. Jedan je bio znatno vei.
Ria kosa joj je bila kao umski poar.
Pokraj Lite stajala je Mozaik. U crnoj i iznenaujue smeloj haljini od
svile i ifona potpuno providnog na ramenima i rukavima. Vrat i dekolte
devojke krilo je neto u vidu fantastino drapirane ifonske flane, to je
zajedno s dugim crnim rukavicama dodavalo figuri auru ekstravagancije i
tajanstvenosti.
Obe su nosile izme sa tiklama od etiri cola. Lita od koe legvana,
Mozaik crne lakovane.
Geralt se na trenutak dvoumio da li da prie. Ali samo na trenutak.
Zdravo pozdravi ga uzdrano. Kakav susret, drago mi je to te
vidim. Mozaik, pobedila si, bele papuice su tvoje.

 Opklada domisli se on. ta je bio predmet?

Ti. Mislila sam da te vie neemo videti, kladila sam se da se vie nee
pojaviti. Mozaik je prihvatila opkladu, jer je smatrala drugaije.
Pogledala ga je dubokim jadeitskim pogledom, evidentno ekajui
komentar. Re. Bilo koju. Geralt je utao.
Pozdrav, prelepe dame! Neven poraste kao iz zemlje, odista deus ex
machina. Nisko se klanjam, odajem poast lepoti. Go Nejd, gice
Mozaik. Oprostite to nemam cvee.
Opratamo. ta ima novo u umetnosti?
Kao i obino u umetnosti, sve i nita. Neven uze s tacne prolazeeg
paa peharie s vinom i podade damama. Zabava je malice kruta, zar
ne mislite? Ali vino je dobro. Est Est, etrdeset za pintu. Ni crveno nije
loe, probao sam. Samo nemojte da pijete hipokras, ne umeju da ga zaine.
A gosti stalno pristiu, jeste li primetili? Kao i obino u viim slojevima,
to su takve obrnute trke, jurnjava a rebours, pobeuje i ubira lovorike onaj
ko se pojavi kao poslednji. I ko spektakularno ue. Verovatno upravo
posmatramo fini. Liniju cilja prolazi vlasnik lanca pilana sa suprugom,
samim tim izgubivi od upravnika luke sa suprugom, koji je odmah iza
njega... A ovaj opet gubi od nepoznatog mi kicoa...
To je ef kovirskog trgovakog predstavnitva objasni Koral. Sa
suprugom. Ba me zanima ijom.
Pogledajte, zbijenim prvim redovima pridruuje se Piral Prat, stari
bandit. Sa zgodnom partnerkom... Majku mu!
ta ti bi?
Ta ena pored Prata... zagrcnu se Neven. To je... To je Etna
Asider... Udovica koja mi je prodala ma...
Tako ti se predstavila? frknu Lita. Etna Asider? Banalni anagram.
Ta osoba je Antea Deris. Najstarija Pratova kerka. Nije ona nikakva
udovica, jer se nikada nije ni udala. Krue prie da ne voli mukarce.
Pratova kerka? Nemogue! Bio sam kod njega...
I nisi je sreo tamo arobnica mu nije dala da dovri. Nita udno.
Antea nije u najboljim odnosima s porodicom, ak ni prezime ne koristi,
slui se alijasom sloenim iz dva imena. Sa ocem kontaktira samo oko
posla, koji uzgred vode vrlo intenzivno. Ipak, i sama se udim to ih ovde
vidim zajedno.

 Sigurno imaju interes u tome vetac bistro primeti.

Strah me i da pomislim kakav. Antea se zvanino bavi trgovakim
posrednitvom, ali njen omiljeni sport su hohtapleraj, prevara i
malverzacija. Pesnie, imam molbu za tebe. Ti si iskusan, a Mozaik nije.
Provedi je meu gostima, predstavi je onima koje vredi poznavati. Ukai
joj na one koje ne vredi.
Uverivi Koral da je njena elja za njega zapovest, Neven prui ruku
Mozaik. Ostae sami.
Doi Lita prekinu odueno utanje. Proetajmo se. Tamo, na
brdo.
Iza brda, iza letnjikovca, s visine, pruao se pogled na grad, na Palmiru,
luku i more. Lita zakloni oi rukom.
ta ono uplovljava u sidrite? I baca sidro? Trojarbolna fregata
zanimljive konstrukcije. Pod crnim jedrima, ha, to je vrlo nesvakidanje...
Ostavimo se fregata. Poslala si Nevena i Mozaik, sami smo i na padini.
A ti se pita ona se okrenu zbog ega. eka da ti neto saoptim.
eka pitanja koja u ti postaviti. A ja moda samo hou da ti ispriam
najsveije glasine? Iz arobnjakog kruga? Ah, ne, ne plai se, ne tiu se
Jenefer. Tiu se Risberga, mesta koje svakako odnekud zna. U poslednje
vreme je tamo dolo do mnogih promena... Nekako ne vidim u tvojim
oima blesak radoznalosti. Da nastavim?
Ma, samo izvoli.
Poelo je kada je umro Ortolan.
Ortolan je mrtav?
Umro je pre nepunih nedelju dana. Prema oficijalnoj verziji, smrtno
se otrovao ubrivom na kojem je radio. Ali pria se da je to bio modani
udar koji je izazvala vest o iznenadnoj smrti jednog od njegovih tienika,
koji je poginuo usled nekog neuspenog i vrlo sumnjivog eksperimenta.
Radi se o nekakvom Degerlundu. Asocira li te? Sreo si ga kad si bio u
zamku?
Ne iskljuujem. Sreo sam mnoge. Nisu svi bili vredni pamenja.
Ortolan je navodno za smrt tienika okrivio itavu upravu Risberga,
pobesneo i doiveo udar. Bio je zaista star, godinama je patio od arterijske
hipertenzije, nije bila tajna ni njegova zavisnost od fisteha, a fisteh i
hipertenzija su eksplozivna meavina. Ali mora da je tamo bilo neto, jer

je u Risbergu dolo do sutinskih personalnih promena. Jo pre

Ortolanove smrti tamo je bilo konflikata, primoran je bio da ode, izmeu
ostalih, Algernon Gvinkamp, poznatiji kao Pineti. Njega se sigurno sea.
Jer ako je neko tamo bio vredan pamenja, onda je to upravo on.
injenica.
Ortolanova smrt Koral ga odmeri budnim pogledom izazvala je
brzu reakciju Kaptola, do ijih uiju su jo ranije doprle neke uznemirujue
vesti, koje su se ticale ispada pokojnika i njegovog tienika. Ono to je
interesantno, a u nae vreme sve vie karakteristino, lavinu je izazvao mali
kamen. Apsolutno beznaajan ovek iz naroda, neki preterano revnostan
erif ili konstabl. Naterao je svog pretpostavljenog, bajlifa iz Gors Velena,
da reaguje. Bajlif je predao tubu vie, i tako, stepen po stepen, stvar je
dospela do kraljevskog saveta, a odatle u Kaptol. Da ne duim: pronaeni
su krivci za nedostatak kontrole. Iz uprave je morala da ode Biruta Ikrati,
vratila se u kolu, u Aretuzu. Otili su Aksel Roavi i Sandoval. Zangenis
je zadrao poloaj, dobio je od Kaptola pomilovanje, jer je potkazao ove i
svalio na njih svu krivicu. I ta ti kae na to? Ima li moda neto da mi
kae?
A ta bih ja imao da kaem? To su vae stvari. I vae afere.
Afere koje su izbile u Risbergu ubrzo nakon tvoje tamonje posete.
Precenjuje me, Koral. I moju pokretaku mo.
Nikad nita ne precenjujem. I retko potcenjujem.
Mozaik i Neven e se uskoro vratiti pogleda je u oi, izbliza. A
sigurno im nisi bez razloga naredila da se odalje. Kai konano o emu se
radi.
Izdrala je pogled.
Dobro zna o emu se radi uzvrati. Stoga, nemoj da vrea moju
inteligenciju time to naizgled umanjuje svoju. Nisi bio kod mene vie od
mesec dana. Ne, nemoj da misli da eznem za sladunjavom
melodramatinou ili patetino-sentimentalnim gestovima. Od veze koja
se zavrava ne oekujem nita osim prijatne uspomene.
Upotrebila si, ini mi se, re ,,veza? Zaista me zadivljuje njen
semantiki kapacitet.
Nita pustila je mimo uiju, a pogled nije spustila osim prijatne
uspomene. Ne znam kako je to u tvom sluaju, ali ako se radi o meni, pa,
biu iskrena, ne stojim ba dobro s tim. Mislim da bi valjalo uloiti neto

truda u tom pravcu. Smatram da ne treba mnogo. Eto, neto sitno, ali fino,
fin zavrni akord, neto to e ostaviti lepu uspomenu. Hoe li se odvaiti
na neto slino? Poelee da me poseti?
Nije stigao da odgovori. Zvono na kampanili poe zagluujue udarati,
udarilo je deset puta. Zatim su zagrmele trube, gromkom, mesinganom i
malo kakofoninom fanfarom. Masu gostiju razdelie plavo-crveni gardisti
stvorivi palir. Kod portika na ulazu u palatu pojavi se maral dvora, sa
zlatnim laniem oko vrata i palicom u ruci velikom kao leva. Za
maralom su koraali heroldi, za heroldima seneali. A za senealima, sa
samurovim kalpakom na glavi i ezlom u ruci, iao je koati i ilavi
Belohun lino, kralj Keraka. Pokraj njega je ila vrlo mrava plavua s
velom, koja je mogla biti samo kraljevska izabranica, u vrlo bliskoj
budunosti supruga i kraljica. Plavua je na sebi imala snenobelu haljinu
i bila je naikana brilijantima, bolje reeno preterano, bolje reeno
parvenijski i, bolje reeno, bez ukusa. Isto kao i kralj, teglila je na leima
hermelinski plat, koji su otpozadi pridravali paevi.
Za kraljevskim parom, mada znaajnih desetak koraka iza paeva koji
su pridravali hermeline, kretala se kraljevska porodica. Bio je tamo,
naravno, Egmund u pratnji nekog svetlog poput albina, mogao je to biti
samo njegov brat Ksander. Iza brae je ila ostala rodbina, nekoliko
mukaraca, nekoliko ena, uz to nekoliko deaka i devojica, evidentno
legalna i vanbrana progenitura.
Izmeu naklonjenih gostiju i duboko pokleklih dama, kraljevska svita
dospela je do cilja, do podijuma koji je konstrukcijom malo podseao na
gubilite. Na podijumu, odozgo pokrivenim baldahinom, sa strana
zaslonjenim goblenima, postavljena su bila dva trona. Na njih su zaseli
kralj i mlada dama. Ostatku porodice nareeno je da stoji.
Trube su po drugi put zagluile ui mesinganom rikom. Maral, maui
rukama kao dirigent ispred orkestra, podstaknu goste na usklike, poklie i
zdravice. Sa svih strana su se razlegle i pokorno poletele estitke i elje za
veno zdravlje, sreu, uspeh, sve najbolje, mnogo godina, vie, to vie i
jo vie, gosti i dvorani su se meusobno utrkivali. Kralj Belohun nije
promenio nadmen i naduren izraz lica, zadovoljstvo eljama,
komplimentima i hvalospevima u njegovu ast i ast njegove izabranice,
demonstrirao je blagim mahanjem ezla.

Maral je utiao goste i progovorio, govorio je dugo, glatko prelazei

od grandilokventnosti do bombastinosti i obrnuto. Geralt je svu panju
posvetio posmatranju mase, tako da je od govora do njega doprla svaka
deseta. Kralj Belohun, maral je davao svima i svakome na znanje, iskreno
se raduje to ste doli u tolikom broju i to moe da vas pozdravi, na tako
svean dan eli gostima isto ono to i oni njemu, ceremonija venanja
odrae se popodne, a do tada gosti neka jedu, piju i zabavljaju se uz brojne
atrakcije isplanirane za ovu priliku.
Rika truba oglasila je kraj zvaninog dela. Kraljevska svita krenula je da
naputa vrtove. Geralt je ve stigao da meu gostima spazi nekoliko grupa
koje su se dosta sumnjivo ponaale. Naroito mu se jedna nije svidela, jer
se nije klanjala sviti tako nisko kao druge, i pokuavala je da se progura ka
kapiji palate. Lagano se premestio prema paliru plavo-crvenih vojnika.
Lita je ila pored.
Belohun je koraao pogleda prikovanog ispred sebe. Mlada se osvrtala,
povremeno klimala glavom gostima koji su je pozdravljali. Lahor vetra na
tren joj je podigao veo. Geralt je ugledao krupne plave oi. Video je kako
te oi iznenada u masi pronalaze Litu Nejd. I kako se u tim oima
razbuktava mrnja. ista, klarifikovana, gotovo destilovana mrnja.
Sekundu je to potrajalo, potom su se razgrmele trube, svita je prola,
gardisti odmarirali. Kako se ispostavilo, cilj sumnjive grupe bio je samo
sto sa vinom i zakuskom, koji je spopala i opustoila, preduhitrivi druge.
Na ovde-onde improvizovanim estradama otpoeli su nastupi kapele su
zasvirale gusle, lire, svirale i frule, horovi su zapevali. ongleri su menjali
maioniare, atlete su ustupile mesta akrobatama, igrae na ici menjale su
razgoliene plesaice s dairama. Postajalo je sve veselije. Obrazi dama
poinjali su da crvene, ela gospode da sjaje od znoja, a govor i jednih i
drugih bio je ve vrlo glasan. I pomalo nerazgovetan.
Lita ga odvue iza paviljona. Uplaili su par koji se tamo sakrio radi
nedvosmisleno seksualnih ciljeva. arobnica se nije uzrujala, gotovo da
nije obratila panju.
Ne znam ta se ovde sprema kaza ona. Ne znam, mada slutim,
zato i zbog ega si ti ovde. Ali dri otvorene oi i sve to ini ini
promiljeno. Kraljevska verenica nije niko drugi do Ildiko Brekl.
Neu pitati da li je poznaje. Video sam onaj pogled.

 Ildiko Brekl ponovi Koral. Tako se zove. Izbacili su je iz Aretuze

na treoj godini. Zbog sitne krae. Kako vidim, uspela je u ivotu. Nije
postala arobnica, ali e za nekoliko sati postati kraljica. Vinjica na lagu,
majku li mu. Sedamnaest godina? Stara budala. Ildiko ima dobrih dvadeset
pet.
I nimalo te ne voli.
Ni ja nju. Ona je vrsna spletkaica, uvek za sobom vue probleme.
Ali to nije sve. Ona fregata koja je uplovila u luku pod crnim jedrima.
Znam ve koji je to brod, ula sam za njega. To je ,,Aherontija. Ima vrlo
lou reputaciju. Tamo gde se pojavi obino se neto dogodi.
ta, na primer?
To je posada plaenika koje je navodno mogue unajmiti za sve. A za
ta se, po tvom miljenju, unajmljuju najamnici? Za zidarske poslove?
Moram da idem. Oprosti, Koral.
ta god treba da se dogodi kaza polako, gledajui ga u oi. ta god
da se desi, ja u to ne mogu da budem umeana.
Bez brige. Nemam nameru da te zovem u pomo.
Nisi me dobro razumeo.
Sasvim sigurno. Oprosti, Koral.

Odmah iza kolonade obrasle brljanom naleteo je na Mozaik dok se

vraala. Zauujue spokojnu i hladnu usred ege, vreve i guve.
Gde je Neven? Ostavio te je?
Ostavio uzdahnu. Ali ljubazno se izvinio, i vama je preneo
izvinjenje. Zamolili su ga za privatan nastup. U dvorskim odajama, za
kraljicu i njene dvorske dame. Nije mogao odbiti.
Ko ga je zamolio?
Mukarac, po izgledu vojnik. I udnog pogleda.
Moram da idem. Izvini, Mozaik.
Iza paviljona okienog arenim trakama okupila se gomila, servirana je
hrana, patete, losos i patka u aspiku. Geralt je krio sebi put, traei
kapetana Ropa ili Feranta de Letenhova. Umesto toga, nabasao je pravo

na Febusa Ravengu. Restaurater je izgledao kao aristokrata. Bio je odeven

u brokatski dublet, a glavu je ulepao eirom ukraenim kitom prekrasnih
nojevih pera. Pratila gaje kerka Pirala Prata, otmena i elegantna u crnom
mukom odelu.
O, Geralte obradova se Ravenga. Dozvoli, Antea, da ti
predstavim: Geralt iz Rivije, slavni vetac. Geralte, ovo je gica Antea
Deris, posrednica. Popij vino s nama...
Oprostite izvini se ali urim. A gicu Anteu sam ve upoznao,
premda ne lino. Da sam na tvom mestu, Febuse, ne bih od nje nita
kupovao.
Portik iznad ulaza u palatu neki ueni lingvista ukrasio je transparentom
koji glasi: CRESCITE ET MULTIPLICAMINI. A Geralta su zaustavile
ukrtene dralje helebardi.
Zabranjen ulaz.
Moram hitno da se vidim s kraljevskim javnim tuiocem.
Zabranjen ulaz iza helebardista se pomoli komandant strae. U
levoj ruci je drao sponton. Prljavim prstom desne ruke naciljao je Geraltu
pravo u nos. Zabranjen, razumete li?
Ako ne skloni prst ispred mog lica, polomiu ti ga na nekoliko mesta.
O, tako je, odmah je bolje. A sada me vodi kod tuioca!
Koliko god puta da naleti na strau, odmah sukob odazva se iza
veevih lea Ferant de Letenhov, morao je ii za njim. To je ozbiljna
mana karaktera. Moe imati neprijatne posledice.
Ne volim kada mi neko brani da uem.
Pa straa i uvari slue za to. Ne bi bili potrebni kada bi ulaz svuda
bio slobodan. Pustite ga.
Imamo naredbe od samog kralja nabora elo komandant strae.
Ne smemo nikoga da putamo bez pretresa!
Pa pretresite ga.
Pretres je bio detaljan, straari nisu bili lenji, detaljno su pretraili, nisu
se ograniili na povrno opipavanje. Nita nisu pronali, Geralt na svadbu
nije poneo tilet koji je obino nosio u izmi.
Zadovoljni? Tuilac pogleda komandanta s visine. Onda se
sklonite i pustite nas.

 Oprostite, vaa milosti procedi komandant. Kraljeva naredba bila

je jasna. Tie se svih.
ta kae? Nemoj da se zaboravlja, mome! Zna li ti pred kim stoji?
Niko bez pretresa. Komandant mahnu straarima. Naredba je
bila jasna. Nemojte praviti neprilike. Nama... i sebi.
ta se ovde danas deava?
Za tu stvar obratite se rukovodstvu. Meni su naredili da pretresamo.
Tuilac opsova sebi u bradu i prepusti se pretresu. Kod sebe nije imao
ak ni perorez.
Hteo bih da znam ta ovo sve treba da znai govorio je kada su
najzad krenuli hodnikom. Ozbiljno sam zabrinut. Ozbiljno zabrinut,
vee.
Video si Nevena? Navodno su ga pozvali u palatu na pevaki nastup.
Ne znam nita o tome.
A da li ti je poznato da je u luku uplovila Aherontija"? Govori li ti
neto taj naziv?
I to mnogo. A moja zabrinutost raste. Iz minuta u minut. Pourimo!
Po vestibulu nekadanjem hramskom vrtu motali su se gardisti
naoruani partizanama, plavo-crvene uniforme svetlucale su i na klaustaru.
Bat izama i povieni glasovi dopirali su iz hodnika.
Hej! Tuilac mahnu vojniku koji je prolazio. Vodnie! ta se ovde
dogaa?
Oprostite, vaa milosti... urim po naredbi...
Stoj, kaem! ta se ovde dogaa? Zahtevam objanjenje! Da li se neto
desilo? Gde je knez Egmund?
Gospodin Ferant de Letenhov.
Na vratima, pod barjacima s plavim delfinom, u pratnji etvorice
krupnih tipova u konim aketima, stajao je kralj Belohun lino. Otarasio
se kraljevskih atributa, te nije liio na kralja. Izgledao je kao seljak kojem
se upravo otelila krava. Donevi na svet prekrasno tele.
Gospodin Ferant de Letenhov u kraljevom glasu je takoe
odzvanjala radost zbog prinove. Kraljevski javni tuilac. Odnosno, moj
tuilac. A moda nije moj? Moda mojeg sina? Pojavio si se, iako te nisam
pozvao. U sutini, prisustvo ovde u datom trenutku bila je tvoja slubena
dunost, ali nisam te pozvao. Neka se, pomislio sam, Ferant zabavlja, neka

pojede, popije, privede neku i opali je u alkovi. Ja Feranta neu pozvati, ne

elim ga ovde. Da li zna zato te nisam eleo? Zato to nisam bio siguran
kome slui. Kome slui, Ferante?
Sluim tuilac se duboko nakloni vaoj kraljevskoj visosti. I
potpuno sam odan vaoj visosti.
Jeste li svi uli? Kralj teatralno pogleda oko sebe. Ferant mi je
odan! Dobro, Ferante, dobro. Oekivao sam takav odgovor, kraljevski
tuioe. Moe ostati, koristie. Odmah u te natovariti zadacima koji su
savreni za tuioca... Hej! A ovaj ovde? Ko je to? ekaj, ekaj! Da to nije
onaj vetac to se bavio malverzacijama? Na kojeg nam je arobnica
ukazala?
Ispostavilo se da je nevin, arobnica je dovedena u zabludu. Potkazali
su ga...
Nevine ne potkazuju.
Takva je bila odluka suda. Sluaj je odbaen usled nedostatka dokaza.
Ali bio je sluaj, znai bilo je smrada. Odluke sudova i presude nastaju
iz fantazije i bubica sudskih inovnika, a smrad izbija iz same sutine
sluaja. Dosta s tim, neu da traim vreme na predavanja o jurisprudenciji.
Na dan sopstvene enidbe mogu pokazati velikodunost, neu narediti da
ga zatvore, ali neka mi se taj vetac smesta makne s oiju. I neka mi se
nikada vie ne pojavi pred oima!
Vaa kraljevska visosti... Zabrinut sam... U luku je navodno uplovila
Aherontija". U takvoj situaciji bezbednosni razlozi nalau da se obezbedi
zatita... Vetac bi mogao...
ta bi mogao? Da me zakloni svojim grudima? Da potue atentatore
veevskim inima? Ionako mu je ba takav zadatak natovario Egmund,
moj voljeni sin? Da brani oca i osigura mu bezbednost? Poi za mnom,
Ferante. Ma, doavola, poi i ti, vee. Neto u vam pokazati. Videete
kako se brine o vlastitoj bezbednosti i kako se osigurava zatita.
Osmotriete. Posluaete. Moda neto i nauite. I saznate neto. O sebi.
Hajde, za mnom.
Poli su, poto ih je kralj pojurio, a vojnici u konim aketima opkolili.
Uli su u veliku salu, ispod tavanice oslikane morskim talasima i
nemanima, na podijumu, stajao je tron, Belohun je zaseo na njega. Preko
puta, ispod freske na kojoj je bila predstavljena stilizovana mapa sveta, na

klupi, pod straom drugih vojnika, sedeli su kraljevski sinovi. Kneevi

Keraka. Crn kao gavran Egmund i svetao kao albino Ksander.
Belohun se zavali na tronu. Gledao je sinove s visine, pogledom
trijumfatora pred kojim klee neprijatelji poraeni u borbi molei za
milost. Na slikama koje je Geralt viao, na licu trijumfatora ipak su obino
bili odvanost, dostojanstvo, plemenitost i potovanje prema poraenima.
Na Belohunovom licu uzaludno je to traiti. Na njemu se oslikavalo
iskljuivo zajedljivo podrugivanje.
Moja dvorska luda progovori kralj jue se razbolela. Dobio je
sraku. Pomislio sam, maler, nee biti ale, nee biti razonode, nee biti
smeno. Varao sam se. Smeno je. Toliko smeno da me boli stomak. Zato
to ste vi, vi obojica, sinovi moji, smeni. alosni, ali smeni. Godinama
u se, garantujem vam, sa svojom enom u krevetu, posle vragolija i
ljubavnih ludovanja, kad god se setim vas dvojice i ovog dana, smejati do
suza. Zato to svakako nema nita smenije od budale.
Ksander se, nije bilo teko primetiti, bojao. Tumarao je pogledom po
sali i intenzivno se znojio. Egmund, sasvim suprotno, nije ispoljavao strah.
Gledao je oca pravo u oi i uzvraao mu zajedljivost.
Narodna mudrost glasi: nadaj se najboljem, budi spreman na najgore.
Stoga sam bio spreman na najgore. Jer moe li neto biti gore od izdaje
roenih sinova? Meu vae najvernije komilitone ubacio sam svoje agente.
Vai saradnici su vas izdali odmah, im sam ih pritisnuo. Vai faktotumi i
miljenici upravo bee iz grada.
Da, sinovi moji. Mislili ste da sam slep i glup? Da sam star, oronuo i
nemoan? Mislili ste da ne vidim da obojica eznete za tronom i krunom?
Da udite za njima kao svinja za triflama? Svinja koja nanjui triflu
oglupavi. Od udnje, poude, prohteva i divljeg apetita. Svinja ludi, skvii,
rije, ni na ta ne obraa panju, samo da se dokopa trifle. Da bi je oterao,
mora je snano udariti tapom. I vi ste se, sinovi, pokazali ba kao te
svinje. Nanjuili ste gljivu, poludeli ste od udnje i apetita. Ali dobiete
ipak, a ne triflu. A tap ete svakako okusiti. Ustali ste protiv mene, sinovi,
drznuli ste se na moju vlast i mene lino. Zdravi ljudi koji ustanu protiv
mene obino podleu naglom pogoranju. Tu injenicu je potvrdila
medicina.
Sidro je u luci bacila fregata Aherontija". Po mojoj naredbi je
doplovila ovamo, ja sam unajmio kapetana. Sud e se sastati sutra ujutru,

presuda e biti donesena pre podne. A u podne ete obojica biti na brodu.
Dozvolie vam da siete sa palube tek onda kad fregata proe svetionik u
Pei de Maru. to praktino znai da e vae novo prebivalite biti Nazair.
Ebing. Maeht. Ili Nilfgard. Ili sam kraj sveta i predvorje pakla, ukoliko
svojom voljom otputujete tamo. Jer se ovde, u ove krajeve, neete nikada
vratiti. Nikada. Ako su vam drage glave na ramenima.
Hoe da nas protera? zaurla Ksander. Onako kao to si proterao
Viraksasa? Zabranie da se i naa imena izgovaraju na dvoru?
Viraksasa sam prognao u besu i bez presude. to ne znai da neu
narediti da ga pogube, ukoliko se odvai da se vrati. Vas dvojicu e tribunal
osuditi na progonstvo. Legalno i pravosnano.
Toliko si uveren u to? Videemo! Videemo ta e rei sud na ovo
bezakonje!
Sud zna kakvu presudu oekujem, i takvu e i doneti. Jednoduno i
jednoglasno.
Kako da ne, jednoglasno! Sudovi su nezavisni u ovoj zemlji!
Sudovi da. Ali sudije nisu. Glup si, Ksandere. Tvoja majka je bila
glupa kao uskija, dao si se na nju. Sigurno ni ovaj atentat nisi sam skovao,
sve je isplanirao neko od tvojih miljenika. Ali u sutini se radujem to si
spremio zaveru, rado u te se otarasiti. Egmund je neto drugo, da,
Egmund je bistar. Brian sin unajmio veca da titi oca, kako si to veto
skrivao u tajnosti, tako da su svi saznali. A onda kontaktni otrov. Veto je
smiljen taj otrov, hranu i pie mi probavaju, ali ko bi pomislio na drku
araa za kamin u kraljevskoj spavaoj sobi? araa koji samo ja koristim
i ne dozvoljavam nikome da ga dira? Lukavo, lukavo, sine. Samo to te je
tvoj trova izdao, tako ti je to, izdajice izdaju izdajice. Zato uti,
Egmunde? Nema nita da mi kae?
Egmundove oi bile su hladne, i dalje u njima nije bilo ni trunke straha.
Uopte ga ne uasava perspektiva izgnanstva, pomisli Geralt, ne razmilja
o progonstvu, niti o egzistenciji u tuini, ne razmilja o Aherontiji, ne
razmilja o Pei de Maru. Pa o emu onda razmilja?
Nema ponovi kralj nita da kae, sine?
Samo jedno procedi Egmund. Jednu od narodnih mudrosti koje
toliko voli. Nema veeg glupaka od starog glupaka. Seti se mojih rei, oe.
Kada doe pravi as.

 Odvedite ih, zatvorite i drite na oku naredi Belohun. To je i tvoj

zadatak, Ferante, to je uloga tuioca. A sada mi pozovite ovde krojaa,
marala i notara, svi ostali napolje. A ti, vee... Nauio si neto danas, zar
ne? Saznao si neto o sebi? Da si, naime, prava naivina? Ukoliko si to
shvatio, onda e biti neke koristi od tvoje dananje posete. Posete koja se
upravo zavrila. Hej, vi dvojica, ovamo! Otpratite ovog ovde veca do
kapije i izbacite ga preko iste. Pobrinite se da pre toga ne mazne neto od
zlatnog posua!

U hodniku iza vestibula put im je prepreio kapetan Rop. U pratnji dvojice

tipova slinih oiju, pokreta i figura. Geralt se mogao kladiti da su sva
trojica nekada sluila u istoj jedinici. Odjednom je razumeo. Odjednom je
shvatio da zna ta e se dogoditi, kako e se stvari odvijati. Stoga ga nije
zaudilo kada je Rop saoptio da preuzima nadzor nad eskortovanim i
naredio gardistima da odmariraju. Znao je da e mu kapetan narediti da
ide za njim. Da, kao to je i oekivao, dvojica koja su ostala ila su pozadi,
njemu iza lea.
Predoseao je koga e zatei u odajama u koje su uli.
Neven je bio bled kao mrtvak i oito prestravljen. Ali, po svemu sudei,
nije bio povreen. Sedeo je na stolici s visokim naslonom. Iza stolice je
stajao mrav tip zaeljane kose svezane u rep. Tip je u ruci drao
mizerikord s dugom, tankom, etvorogranom otricom. Otrica je bila
naciljana u pesnikov vrat, ispod donje vilice, koso uvis.
Samo bez gluposti upozori ga Rop. Bez gluposti, vee. Jedan
nepromiljen potez, makar i jedan drhtaj, i gosn Samsa e zaklati
muzikanta kao vepra. Nee oklevati.
Geralt je znao da gospodin Samsa nee oklevati. Zato to su oi gosn
Samse bile jo odvratnije nego Ropove. Oi te imale su vrlo osobit izraz.
Ljudi s takvim oima mogli su se ponekad sresti u mrtvanicama i
prosekturama. Nikako se nisu zapoljavali tamo da bi zaraivali za ivot,
ve da bi imali priliku da realizuju skrivene sklonosti.
Geralt je ve shvatio zbog ega je knez Egmund bio smiren. Zbog ega
je bez straha gledao u budunost. I ocu u oi.

 Bitno je da bude posluan kaza Rop. Ako bude posluan,

obojica ete ostati u ivotu.
Ukoliko uradi ono to ti naredimo kapetan je i dalje lagao
pustiemo tebe i stihoklepca na slobodu. Ako bude pruao otpor,
ubiemo vas obojicu.
Napravio si greku, Rope.
Gosn Samsa e Ropa nije uzbudilo upozorenje ostati ovde s
muzikantom. Mi, to znai ti i ja, idemo u kraljevske odaje. Tamo e biti
straa. Imam, kao to vidi, tvoj ma. Dau ti ga, a ti e se pozabaviti
straom. I pomonicima koje e straa stii da pozove pre no to ih sve
pobije. Kad uje galamu, dvorski sobar e izvesti kralja na tajni izlaz, a
onamo e ih ekati gospoda Rihter i Tverdoruk. Koji e malo izmeniti
ovdanju sukcesiju trona i istoriju ovdanje monarhije.
Napravio si greku, Rope.
Sada kaza kapetan, prilazei vrlo blizu. Sada e potvrditi da si
razumeo sve zadatke i da e ih izvriti. Ako to ne uini, pre nego to u
sebi izbrojim do tri, gosn Samsa e muzikantu probiti bubnu opnu na
desnom uhu, a ja u dalje brojati. Ako ne bude oekivanog efekta, gosn
Samsa e probosti drugo uvo. A zatim e pesniku iskopati oko. I tako dalje,
sve do krajnjeg ishoda to e biti ubod u mozak. Poinjem da brojim,
vee.
Ne sluaj ga, Geralte! Neven nekim udom ispusti glas iz stisnutog
grla. Nee se odvaiti da me taknu! Ja sam slavan!
On nas Rop hladno proceni izgleda ne shvata ozbiljno. Gosn
Samsa, desno uvo.
Stoj! Ne!
Tako je bolje Rop klimnu glavom. Tako je bolje, vee. Potvrdi
da si razumeo zadatak i da e ga izvriti.
Prvo neka udalji tilet od pesnikovog uha.
Ha frknu Samsa, podigavi mizerikord visoko iznad glave. Je li
ovako dobro?
Tako je dobro.
Geralt levom rukom zgrabi Ropa za koren ake, a desnom za rukohvat
svog maa. Privue kapetana snanim trzajem i iz sve snage ga udari elom
u lice. Krenu. Vetac istrgnu ma iz korica, iz kratkog obrta odsee gosn

Samsi podignutu ruku s mizerikordom. Samsa vrisnu i tresnu na kolena.

Rihter i Tverdoruk skoie na veca s potegnutim tiletima, a on ulete
meu njih poluvoltom. Usput rasee Rihterov vrat, krv briznu sve do
lustera koji je visio s tavanice. Tverdoruk napade, manevriui fintama
noa, ali spotae se o Ropa i na trenutak izgubi ravnoteu. Geralt mu nije
dao da je povrati. Kratkim ispadom posee ga odozdo preko prepona, i
drugi put, odozgo preko vratne arterije. Tverdoruk pade i sklupa se.
Gospodin Samsa ga iznenadi. Iako bez desne ruke, iako mu je ikljala
krv iz patrljka, levom je na podu pronaao mizerikord. I zamahnu njime
na Nevena. Pesnik vrisnu, ali pokaza prisebnost. Svali se sa stolice i zagradi
se njome od napadaa. A Geralt vie od toga nije dozvolio gosn Samsi.
Krv ponovo isprska tavanicu, luster i ugarke svea u lusteru.
Neven se pridie na kolena, nasloni elo na zid, a potom povrati vrlo
obilno, isprskavi sve oko sebe.
U odaje ulete Ferant de Letenhov, a sa njim nekoliko gardista.
ta se dogaa? ta se ovde zbilo? Julijane! Jesi li itav? Julijane!
Neven podie ruku, davi znak da e uskoro odgovoriti, jer sada nema
vremena. Posle ega ponovo povrati.
Tuilac naredi gardistima da izau i zatvori za njima vrata. Osmotri
leeve, obazrivo, kako ne bi ugazio u razlivenu krv i pazei da mu krv koja
je kapala s lustera ne isfleka dublet.
Samsa, Tverdoruk, Rihter prepozna ih. I gosn kapetan Rop.
Poverenici kneza Egmunda.
Izvravali su naredbe vetac slegnu ramenima, gledajui ma. Isto
kao i ti, pokorno su izvravali naredbe. A ti o tome nita nisi znao. Potvrdi,
Ferante.
Nita o tome nisam znao tuilac ga brzo uveri i ustuknu, nasloni se
leima na zid. Kunem se! Valjda ne sumnja... Ne misli...
Da mislim, ti vie ne bi bio iv. Verujem ti. Pa ne bi ugrozio Nevenov
ivot.
Treba obavestiti kralja o tome. Bojim se da to za kneza Egmunda
moe predstavljati popravke i priloge optubi. ini mi se da je Rop iv.
Dae iskaz...
Sumnjam da e moi.

Tuilac osmotri kapetana koji je leao, ispruen, u kaljuzi mokrae,

obilno balio i sve vreme drhtao.
ta mu je?
Komadii nosne kosti u mozgu. I verovatno nekoliko krhotina u
onim jabuicama.
Udario si ga prejako.
Tako sam i hteo. Geralt obrisa seivo maa salvetom sa stola.
Nevene, kako si? Jesi li dobro? Moe da ustane?
Dobro sam, dobro sam promumla Neven. Ve mi je bolje. Mnogo
bolje...
Ne izgleda kao neko kome je bolje.
Doavola, pa jedva sam izbegao smrt! Pesnik ustade, pridravajui
se za komodu. Majku mu, u ivotu se nisam ovoliko bojao... Imao sam
utisak da e mi se dno guzice otkinuti. I da e iz mene sve ubrzo izleteti
dole, ukljuujui zube. Ali kada sam te ugledao, znao sam da e me spasti.
Odnosno, nisam znao, ali sam na to mnogo raunao... Majku mu, koliko
je ovde krvi... Kako smrdi ovde! Moda u opet povratiti...
Idemo kod kralja kaza Ferant de Letenhov. Daj mi tvoj ma,
vee... I oisti se malo. Ti, Julijane, ostani...
Kako da ne. Ni sekundu neu ostati sam ovde. Radije u se drati
Geralta.

Ulaz u kraljevski antianbr uvali su gardisti, koji su ipak prepoznali i

propustili tuioca. Nije ilo tako lako s ulaskom u prave odaje. Nesavladivu
barijeru predstavljali su herold, dva seneala i njihova svita sastavljena od
etiri pandura.
Kralj saopti herold isprobava venano odelo. Zabranio je da ga
uznemiravaju.
Imamo vanu i neodlonu stvar!
Kralj je kategorino zabranio da ga uznemiravaju. A gospodin vetac
je trebalo da napusti palatu. ta onda jo uvek radi ovde?
Objasniu to kralju. Molim vas, pustite nas!

Ferant odgurnu herolda i unu seneala. Geralt krenu za njim. Ali su

ionako uspeli da se probiju samo do praga odaja, iza lea nekoliko tu
okupljenih dvorana. Dalji put onemoguili su im vojnici u konim
aketima, priteravi ih uza zid po heroldovoj naredbi. Nisu ba bili
delikatni, ali je Geralt sledio primer tuioca i odustao od otpora.
Kralj je stajao na niskom tabureu. Kroja s iodama u ustima
popravljao mu je pumphozne. Pored je stajao dvorski maral i neko
odeven u crno, moda notar.
Odmah nakon ceremonije venanja priao je Belohun objaviu
da e naslednik trona biti sin kojeg e mi roditi moja nova ena. Taj korak
treba da mi osigura njenu naklonost i blagost, he, he. Dae mi to takoe
malo vremena i spokoja. Proi e oko dvadeset godina dok usranko
dostigne uzrast u kojem poinju da se kuju zavere.
Ali kralj se iskrivi i namignu maralu ako poelim, sve u to
opozvati i imenovau naslednikom nekog sasvim drugog. Bilo kako bilo,
to je morganatski brak, deca iz takvih brakova ne nasleuju titule, zar ne?
I ko je u stanju da predvidi koliko u s njom izdrati? Kao da nema drugih
devojaka na svetu, lepih i mlaih? Prema tome, bie potrebno sastaviti
odgovarajue dokumente, neki predbrani ugovor ili neto u tom stilu.
Nadaj se najboljem, budi spreman na najgore, he, he, he.
Sobar prui kralju tacnu na kojoj se uzdizao nakit.
Bei s tim namrti se Belohun. Neu da se kitim inuvama kao
neki kico ili skorojevi. Samo u ovo staviti. Ovo je poklon od moje
izabranice. Mali, ali ukusan. Medaljon s grbom moje zemlje, pristoji da
nosim taj grb. Ovo su njene rei: grb zemlje na vratu, dobro zemlje na
srcu.
Malo je potrajalo dok Geralt, pribijen uza zid, nije povezao.
Maka koja udara apom medaljon. Zlatni medaljon na laniu. Plavi
emajl, delfin. Dor, dauphin nageant dazur, lorr, peautr, oreille, barb et crt de
gueules.
Bilo je prekasno da bi mogao da reaguje. Nije stigao ni da krikne,
upozori. Video je kako se zlatni lani naglo stee, skuplja na vratu kralja
kao garota. Belohun pocrvene, otvori usta, nije mogao ni vazduh da
udahne, ni da vrisne. Oberuke se uhvati za vrat, pokuavajui da strgne
medaljon ili makar utisne prste ispod lania. Nije mu polo za rukom,
lani se duboko zario u telo. Kralj pade s taburea, zaplesa, obali krojaa.

Kroja se zatetura, zagrcnu, verovatno je progutao svoje iode. Pade na

notara, padoe obojica. Belohun u meuvremenu pomodre, iskolai oi,
stropota se na zemlju, ritnu se nogama nekoliko puta, isprui se. I ukoi
se.
Upomo! Kralj je klonuo!
Lekara! povika maral. Zovite lekara!
Bogovi! ta se desilo? ta se desilo kralju?
Lekara! Bre!
Ferant de Letenhov prisloni dlanove na slepoonice. Imao je udan
izraz lica. Izraz lica nekoga ko polako poinje da shvata.
Kralja su stavili na kanape. Pozvani lekar ga je dugo pregledao. Geralta
nisu pustili blizu, nije mu dozvoljeno da pogleda. Uprkos tome, znao je da
je lani uspeo da se opusti pre no to je doktor dotrao.
Apopleksija ree lekar, ispravivi se. Izazvana guenjem. Rava
vazduna isparenja prodrla su u telo i zatrovala raspoloenje. Krive su ove
neprestane oluje koje pojaavaju vrelinu krvi. Nauka je nemona, ne mogu
nita da uinim. Na dobar i milostiv kralj je mrtav. Rastao se od ovog
sveta.
Maral kriknu, zakloni lice dlanovima. Herold se oberuke uhvati za
beretku. Neko od dvorana zajeca. Nekoliko ih kleknu.
Hodnikom i vestibulom odjednom se prolomi eho tekih koraka. Na
vratima se pojavi div, momak visok sedam stopa, ni manje ni vie. U
uniformi gardiste, ali s oznakama vieg ina. Diva su pratili ljudi s
maramama na glavama i sa alkama u uima.
Gospodo div progovori usred tiine izvolite poi u prestonu
dvoranu. Smesta.
U kakvu sad prestonu dvoranu? podie se maral. I zato? Da li
vi shvatate, gospodine De Santis, ta se ovde upravo dogodilo? Kakva
nesrea se zadesila? Ne razumete...
U prestonu dvoranu. To je naredba kralja.
Kralj je mrtav!
iveo kralj. Izvolite, u prestonu dvoranu. Svi. Smesta.
U prestonoj dvorani, ispod morskog plafona s tritonima, sirenama i
hipokampima, okupilo se desetak mukaraca. Neki su na glavama imali

arene marame, neki mornarske eire s trakama. Svi su bili preplanuli, svi
su u uima nosili alke.
Najamnici. Nije bilo teko pogoditi. Posada fregate Alherontija.
Na tronu na podijumu sedeo je tamnokos i tamnook mukarac
isturenog nosa. I on je bio preplanuo. Ali nije nosio alku u uhu.
Pokraj njega, na privuenoj stolici, sedela je Ildiko Brekl, jo uvek u
snenobeloj haljini i jo uvek okiena brilijantima. Doskoranja kraljevska
verenica i nevesta gledala je u tamnokosog mukarca pogledom punim
oboavanja. Geralt je ve due vreme pogaao kako razvoj dogaaja, tako
i njihove uzroke, povezivao injenice i sabirao dva sa dva. Sada ipak, u
ovom trenutku, ak i neko vrlo ograniene otroumnosti morao je videti i
shvatiti da se Ildiko Brekl i tamnokosi mukarac poznaju, i to dobro. I, po
svemu sudei, odavno.
Kraljevi Viraksas, knez Keraka, do maloas naslednik trona i krune
tutnjavim baritonom oglasi div, De Santis. Od ovog trenutka kralj
Keraka, zakoniti vladar zemlje.
Prvi se poklonio, a zatim kleknuo na jedno koleno dvorski maral. Za
njim je potovanje izrazio herold. Poslednji koji se poklonio bio je Ferant
de Letenhov.
Vae kraljevsko velianstvo.
Za sada je dovoljno vae visoanstvo ispravi ga Viraksas. Imau
pravo na punu titulu posle krunisanja. S kojim, na kraju krajeva, neemo
odugovlaiti. to bre, to bolje. Zar ne, gosn marale?
Bilo je vrlo tiho. ulo se kako nekome od dvorana kri u stomaku.
Moj neprealjeni otac je mrtav progovori Viraksas. Otiao je kod
svojih slavnih predaka. Moja oba mlaa brata su, to me ne udi, optueni
za veleizdaju. Proces e se odviti u skladu s voljom pokojnog kralja, oba
brata e biti proglaena krivim i po presudi e napustiti Kerak zauvek. Na
palubi fregate Aherontija", koju sam iznajmio ja... i moji moni prijatelji
i protektori. Pokojni kralj, znam to, nije ostavio vaei testament, niti
zvanine naredbe po pitanju sukcesije. Potovao bih volju kralja, da su bile
takve naredbe. Ali njih nema. Dakle, po zakonu o nasledstvu kruna
pripada meni. Da li meu prisutnima ima neko ko bi hteo tome da se
usprotivi?
Niko takav nije bio meu prisutnima. Svi prisutni su u dovoljnoj meri
bili obdareni razumom i instinktom samoodranja.

 Onda molim da ponu pripreme za krunisanje, neka se time pozabave

oni u ijoj nadlenosti to lei. Krunisanje e biti spojeno s venanjem.
Naime, reio sam da vaskrsnem drevni obiaj kraljeva Keraka, zakon
ustanovljen pre mnogo vekova. Koji glasi da se zarunicom, ako
mladoenja umre pre venanja, mora oeniti najblii neoenjen roak.
Ildiko Brekl, poznavalo se to po njenom blistavom licu, bila je spremna
da se iz istih stopa preda tom drevnom obiaju. Ostali okupljeni su utali,
sigurno pokuavajui da se prisete ko je, kada i povodom ega ustanovio
taj obiaj. I na koji nain je taj obiaj mogao biti ustanovljen pre mnogo
vekova, budui da kraljevstvo Kerak nije postojalo ni sto godina. Cela
dvorana, namrtena od misaonog napora, ipak se brzo izgladila. Svi su kao
jedan doli do pravog zakljuka. Iako jo nije bilo krunisanje i iako je on
samo njegovo visoanstvo, Viraksas je praktino ve kralj, a kralj je uvek
u pravu.
Nestani odavde, vee apnu Ferant de Letenhov, tutkajui Geraltu
u ruku njegov ma. Vodi Julijana odavde. Nestanite obojica. Nita niste
videli, nita niste uli. Da vas niko ne dovodi u vezu s ovim.
Shvatam i Viraksas odmeri pogledom okupljene dvorane mogu
da razumem da je situacija nekima ovde prisutnim iznenaujua. Da za
neke previe neoekivano i naglo dolazi do promena, a da se dogaaji
deavaju prebrzo. Ne mogu da iskljuim ni da se za neke od ovde prisutnih
stvari ne odvijaju po njihovoj zamisli i da im stanje stvari nije po volji.
Pukovnik De Santis je odmah stao na pravu stranu i zakleo mi se na
vernost. Isto oekujem od ostalih ovde prisutnih.
Poeemo mahnu od vernog sluge mog neprealjenog oca. Kao
i izvrioca nareenja mojeg brata, koji se drznuo na ivot oca. Poeemo
od kraljevskog javnog tuioca, gospodina Feranta de Letenhova.
Tuilac se nakloni.
Istraga te nee zaobii obavesti ga Viraksas. Ona e obelodaniti
kakvu si ulogu odigrao u zaveri kneeva. Zavera je bila fijasko, a to
kvalifikuje zaverenike kao nesposobne. Greku bih mogao oprostiti,
nesposobnost ne. Ne kod tuioca, uvara zakona. Ali o tome kasnije,
poeemo pak od osnovnih stvari. Priblii se, Ferante. Hoemo da
pokae i dokae kome slui. Hoemo da nam izrazi duno potovanje.
Da klekne ispred trona. I poljubi nau kraljevsku ruku.
Tuilac posluno krenu u pravcu podijuma.

 Nestani odavde uspeo je jo da apne. Nestani to pre, vee.

Zabava u vrtovima uveliko je trajala.

Lita Nejd je odmah primetila krv na manetni Geraltove koulje.
Mozaik je takoe spazila, ali je, za razliku od Lite, pobledela.
Neven zgrabi dve ae s posluavnika paa koji je prolazio, ispi ih
naiskap jednu za drugom. Zgrabi jo dve i ponudi damama. One odbie.
Neven popi jednu, a drugu, odugovlaei, urui Geraltu. Koral je, mrtei
oi, posmatrala veca, vidno napeta.
ta se desilo?
Ubrzo e saznati.
Zvono na kampanili poe udarati. Udaralo je tako zloslutno, tako
mrtvo i tako alosno, da pirujui gosti utihnue.
Na podijum koji je podseao na gubilite izali su dvorski maral i
herold.
Obuzet tugom i patnjom maral progovori usred tiine moram
vam, gospodo, saoptiti tunu vest. Kralj Belohun Prvi, na oboavani,
dobri i milostivi vladar, poraen surovom rukom sudbine iznenada je
umro, otiao je s ovoga sveta. Ali kraljevi Keraka ne umiru! Kralj je umro,
iveo kralj! ivelo njegovo kraljevsko velianstvo, kralj Viraksas!
Prvoroeni sin pokojnog kralja, zakoniti naslednik trona i krune! Kralj
Viraksas Prvi! Triput: iveo! iveo! iveo!
Hor udvorica, ulizica i dupeuvlakua nadoveza se na pokli. Maral ih
primiri gestom.
Kralj Viraksas je obrvan alou, kao i itav dvor. Gozba je otkazana,
gosti se mole da napuste teren palate. Kralj planira hitno sopstveno
venanje, tada e gozba biti ponovljena. Kako hrana ne bi propala, kralj je
naredio da se odnese u grad i iznese na pijacu. Hrana e biti darovana i
narodu Palmire. Za Kerak dolazi vreme sree i blagostanja!
ta e izjavi Koral, popravljajui kosu. Ima mnogo istine u tvrdnji
da smrt mladoenje moe ozbiljno poremetiti svadbene sveanosti.
Belohun nije bio bez mana, ali nije bio ni najgori, neka poiva u miru i
neka mu je laka zemlja. Hajdemo odavde. Ionako je poelo biti dosadno.

A poto je lep dan, hajdemo da etamo po terasama, gledaemo more.

Pesnie, budi ljubazan i prui ruku mojoj uenici. Ja u poi s Geraltom.
Jer mislim da ima neto da mi kae.
Bilo je kasno popodne. Tek. Nije se dalo poverovati da se toliko toga
dogodilo za tako kratko vreme.

Ratnik ne umire lako. Smrt se mora boriti da bi ga uzela. Ratnik

se smrti ne predaje tek tako.
Karlos Kastaneda, Toak vremena

Devetnaesto poglavlje
Hej! Gledajte! Neven iznenada povika. Pacov!
Geralt nije reagovao. Poznavao je pesnika, znao je da obiavao da se
plai bilo ega, oduevljava bilo ime i trai senzaciju tamo gde apsolutno
nita nije zasluivalo taj naziv.
Pacov! Neven nije odustajao. O, drugi! Trei! etvrti! Prokletstvo!
Geralte, pogledaj!
Uzdahnu, pogleda.
Podnoje urvine ispod terase vrvelo je od pacova. Teren izmeu
Palmire i brda bio je iv, kretao se, talasao i cijukao. Stotine, moda hiljade
glodara bealo je iz rejona luke u ue reke, hitalo je uzbrdo, du palisade,
u brda, u ume. I drugi prolaznici su primetili pojavu, odasvud su se
razlegali povici uenja i straha.
Pacovi bee iz Palmire i luke ree Neven zato to su poplaeni!
Znam ta se dogodilo! Sigurno je na obalu pristigao brod pacolovaca!
Niko nije imao elju da komentarie. Geralt obrisa znoj s kapaka, ega
je bila uasna, vreo vazduh oteavao je disanje. Pogleda u nebo, prozirno,
bez ijednog oblaka.
Ide oluja Lita ree naglas ono to je i sam pomislio. Jaka oluja.
Pacovi to oseaju. I ja to oseam. Oseam to u vazduhu.
I ja, pomisli vetac.
Oluja ponovi Koral. Oluja e doi s mora.
Kakva opet oluja? Neven se ohladi eiriem. Otkud? Vreme je
kao naslikano, nebo je isto, nema ni najmanjeg vetria. teta, na ovakvu
egu bi dobro doao vetri. Morska briza...

Pre no to je zavrio reenicu zaduvalo je. Laka briza nosila je miris

mora, pruala prijatno olakanje, osveavala. I brzo dobijala na snazi.
Zastavice na jarbolima koje su doskora leerno i melanholino visile
pomakle su se, zaleprale.
Nebo na horizontu je potamnelo. Vetar se pojaavao. Blag uanj
menjao se u um, a um je prelazio u fijuk.
Zastavice na jarbolima naglo zautae i zaleprae. Zakripae
vetrokazi na krovovima i kulama, zakrgutae i zazvonie limeni poklopci
na dimnjacima. Zalupae prozorska okna. Uzletee oblaci praine.
Neven oberuke uhvati eiri, u poslednjem trenutku, inae bi odleteo
s vetrom.
Mozaik uhvati haljinu, nagli lahor zadie ifon visoko, gotovo do
bedara. Pre nego to je savladala tkaninu trzanu vetrom, Geralt sa
zadovoljstvom osmotri njene noge. Zapazila je njegov pogled. Nije
skrenula pogled.
Oluja... Koral, kako bi mogla da govori, morala je da se okrene,
vetar je ve toliko duvao da je priguivao rei. Oluja! Ide oluja!
Za ime bogova! kriknu Neven, koji nije verovao ni u kakve bogove.
Za ime bogova! ta se zbiva? Da li je ovo kraj sveta?
Nebo se brzo smrkavalo. A horizont je iz tamnoplave prelazio u crnu
boju.
Vetar je narastao, sablasno fijuui.
Na sidritu iza rta more je bujalo zapenuanim valovima, talasi su
udarali u valobran, rasprskavala se bela pena. um mora se pojaavao.
Postalo je mrano kao da je no.
Meu brodovima poredanim u sidritu moglo se videti komeanje.
Posada nekoliko brodova, ukljuujui potanski kliper ,,Eho i novigradski
kuner Pandora Parvi, uurbano je dizala jedra, spremna da pobegne na
otvoreno more. Ostali brodovi sputali su jedra, ostavi na sidrima. Geralt
se seao nekih, posmatrao ih je s terase Koraline vile. ,,Alke, koga iz
Cidarisa. ,,Fuksija, nije se seao odakle. I galeoni: Ponos Cintre pod
zastavom s plavim krstom. Trojarbolni Vertigo iz Lan Eksetera.
Redanjski Albatros", koji ima dvadeset stopa izmeu statvi. Nekoliko
drugih. Meu njima i fregata Aherontija pod crnim jarbolima.
Vetar nije vie fijukao. Zavijao je. Geralt je video kako iz kompleksa
Palmire u nebo polee prvi krov, kako se raspada u vazduhu. Nije morao

dugo ekati drugi. Trei. I etvrti. A vetar je konstantno jaao. Lepranje

zastavica prelo je u neprestani tresak, prozori su tutnjali, krovovi i oluci
padali kao kia, dimnjaci su se svaljivali, saksije su se razbijale o kaldrmu.
Zvono na kampanili pokrenuto vetrom poelo je udarati, isprekidanim,
prestraenim, zloslutnim zvukom.
A vetar je duvao, duvao je sve jae. I terao ka obali sve vee talase. um
mora je rastao, postajao sve glasniji. Uskoro to vie nije bio um. Bio je to
monoton i gluv huk, kao tutnjanje neke avolske maine. Talasi su rasli,
valovi ovenani belom penom kotrljali su se ka obali. Zemlja je drhtala
pod nogama. Vetar je zavijao.
,,Eho i Pandora Parvi nisu uspeli da pobegnu. Vratili su se u sidrite
i bacili sidra.
Krici ljudi okupljenih na terasama odjekivali su glasnije, puni uenja i
preneraeni. Ispruene ruke pokazivale su ka moru.
Morem je iao veliki talas. Kolosalni vodeni zid. Izgledalo je kao da se
uznosi podjednako visoko kao jarboli galeona.
Koral zgrabi veca za ruku. Govorila je neto, bolje rei pokuavala da
govori, vihor joj je uspeno zapuavao usta.
... imo! Geralte! Moramo da beimo odavde!
Talas se svali na luku. Ljudi su vritali. Pod pritiskom mase vode molo
se razlete u paramparad, poletee grede i daske. Dok se strovali, slomie
se i padoe kranovi i piloni dizalica. Lae i barkase postavljene uz obalu
odletee uvis kao deje igrake, kao amii od kore koje putaju uliari u
slivnicima. Kolibe i upe koje su stajale blie plai jednostavno su
poiene, od njih nije ostao ni trag. Talas se probio do ua reke,
momentalno ga promenivi u pakleni vrtlog. Iz potopljene Palmire beale
su gomile ljudi, veina je uzmicala ka Gornjem gradu, ka straarskoj kuli.
Oni su preiveli. Deo je izabrao obalu reke kao put za beg. Geralt je video
kako ih voda guta.
Drugi talas! Neven je kriao. Drugi talas!
Istina, bio je drugi. A potom trei. etvrti. Peti. I esti. Vodeni zidovi
kotrljali su se ka sidritu i luci.
Talasi su ogromnom snagom udarili u usidrene brodove, a oni su se
divljaki trzali na lancima. Geralt je video kako s paluba padaju ljudi.

Brodovi okrenuti pramcima nasuprot vetru hrabro su se borili. Neko

vreme. Gubili su jarbole, jedan za drugim. Zatim su talasi poeli da ih
prekrivaju. Nestajali su u peni i izronjavali, nestajali i izranjavali.
Prvi je prestao da izranjava potanski kliper Eho. Jednostavno je
iezao. Ubrzo je ista sudbina zadesila ,,Fuksiju, galera se prosto raspala.
Nategnut sidreni lanac rastrgao je trup ,,Alke, koja je za tren oka nestala
u bezdanu. Kljun i pramani katel Albatrosa" odvalili su se pod
pritiskom, a razlupani brod krenuo je na dno kao kamen. Sidro Vertiga"
otkinulo se, galeon je zaplesao na hrbatu talasa, okrenuo se i razlupao o
valobran.
Aherontija, Ponos Cintre, Pandora Parvi i dva Geraltu
nepoznata galeona bacili su sidra, talasi su ih poneli ka obali. Intervencija
je samo naizgled bila oajniki samoubilaka. Kapetani su mogli da biraju
izmeu sigurne pogibije na sidritu ili rizinog manevra ulaska u ue reke.
Nepoznati galeoni nisu imali ansi. Nijedan nije uspeo ni da se postavi
kako treba. Oba su se razlupala o gat.
Ponos Cintre i ,,Aherontija takoe nisu odrali upravljivost.
Naletele su jedna na drugu, sudarile se, talasi su ih gurnuli na obalu i razneli
u komade. Delove je ponela voda.
Pandora Parvi plesala je i skakala po talasima kao delfin. Ali je drala
kurs, noena pravo u ue Adalate u kojem je vrilo kao u kotlu. Geralt je
uo krike ljudi, kako bodre kapetana.
Koral vrisnu, pokazujui.
Iao je sedmi talas.
Prethodne, ravne jarbolima brodova, Geralt je procenio na nekih pet,
est senjeva, trideset do etrdeset stopa. Ono to je sada ilo s mora,
pokrivajui nebo, bilo je dvostruko vie.
Ljudi koji su beali iz Palmire, okupljeni oko straarske kule, poeli su
da vrite. Vihor ih je obaljivao, bacao na zemlju, gnjeio uz palisadu.
Talas se survao na Palmiru. I prosto ju je satro, zbrisao s lica zemlje.
Voda je za tren oka dosegla do palisade, progutavi tamo zbijene ljude.
Gomila trupaca noena talasom svalila se na palisadu, izlomivi pritke.
Strovalila se i zaplutala straarska kula.
Neobuzdani vodeni taran udario je u urvinu. Brdo se tako zatreslo da
su Neven i Mozaik pali, a Geralt je s najveim naporom odrao ravnoteu.

 Moramo da beimo! kriknu Koral, zalepivi se za balustradu.

Geralte! Beimo odavde! Idu novi talasi!
Talas se survao na njih, potopio ih. Ljudi s terase, oni koji nisu ranije
otperjali, sada su perjali. Beali su usred vriske, vie, to vie, na brdo,
prema kraljevskoj palati. Malobrojni su ostali. Geralt je meu njima
prepoznao Ravengu i Anteu Deris.
Ljudi su kriali, pokazivali. Talasi su podlokali urvinu desno od njih,
kod naselja vila. Prva vila sloila se kao kua od karata i skliznula niz nagib,
pravo u vrtlog. Za prvom je krenula druga, trea, etvrta.
Grad se raspada! zaurla Neven. Razlee se!
Lita Nejd podie ruku. Izgovori zaklinjalicu. I nestade.
Mozaik se prilepi uz Geraltovu ruku. Neven urliknu.
Voda je ve bila ispod njih, ispod terase. A u vodi su bili ljudi. Odozgo
su im pruali motke, kuke, bacali su im uad, izvlaili ih. Nedaleko od njih
snano graen mukarac skoi u uskomeanu masu, plivajui se baci u
pomo eni koja je tonula.
Mozaik kriknu.
Video je fragment krova kolibe kako plee na talasu. I decu koja su se
drala za krov. Troje dece. Skinuo je ma s lea.
Dri, Nevene!
Zbacio je jaknu. I skoio u vodu.
To nije bilo obino plivanje i obine plivake vetine tu nisu bile od
pomoi. Talasi su ga bacali gore, dole i na stranu, uskovitlane grede, daske
i nametaj udarali su u njega, nadirua masa trupaca pretila je da od njega
napravi kau. Kada je najzad doplivao i uhvatio se za krov, ve je bio jako
izubijan. Krov je skakao i okretao se na talasu kao igra. Deca su se drala
razliitim glasovima.
Troje, pomisli. Nikako neu moi da ponesem sve troje.
Osetio je ruku kraj ruke.
Dvoje! Antea Deris ispljunu vodu i zgrabi jedno dete. Dvoje uzmi!
Nije to bilo tako jednostavno. Deaka je povukao, metnuo pod pazuh.
Uspaniena devojica se tako jako zakaila za gredu da on dugo nije mogao
da odvoji njenu ruku. Pomogao mu je talas, potopivi ih i nakrivivi.
Potopljena devojica pusti gredu, a Geralt ju gurnu pod drugi pazuh. A

zatim sve troje poee da tonu. Deca su grgotala i koprcala se. Geralt se
borio.
Nije znao na koji nain, ali izronio je. Talas ga je gurnuo o zid terase,
izbivi mu vazduh. Nije ispustio decu. Ljudi odozgo su vikali, pokuavali
da pomognu, da im prue neto za ta bi se mogli uhvatiti. Nisu uspeli. Vir
ih je povukao i poneo. Sudario se s nekim, bila je to Antea Deris sa
devojicom u rukama. Borila se, ali video je da je i ona pri kraju snage.
Teko je iznad vode drala detetovu i svoju glavu.
Pored pljuskanje, teko disanje. Mozaik. Istrgla mu je jedno dete i
zaplivala. Video je kako ju je udarila greda noena talasom. Kriknula je, ali
dete nije pustila.
Talas ih je opet bacio na zid terase. Ovoga puta su ljudi odozgo bili
pripremljeni, doneli su ak i merdevine, visili su na njima ispruenih ruku.
Uzeli su decu od njih. Video je kako Neven hvata i povlai Mozaik na
terasu.
Antea Deris ga je pogledala. Imala je lepe oi. Osmehnula se.
Talas je udario u njih masom trupaca. Velikim pritkama odvaljenim s
palisade.
Jedna pritka udarila je Anteu Deris i pribila je uz terasu. Antea je
ispljunula krv. Mnogo krvi. Zatim je obesila glavu na grudi i nestala pod
vodom.
Geralta su udarile dve pritke, jedna u lea, druga u bedro. Udari su ga
paralizovali, momentalno i potpuno umrtvili. Zagrcnuo se vodom i krenuo
ka dnu.
Neko ga je uhvatio, gvozdenim, bolnim hvatom, i povukao nagore, ka
blistavoj povrini. Posegnuo je i napipao snaan biceps tvrd kao stena.
Atleta je radio nogama, sekao vodu kao triton, slobodnom rukom
odgurivao je plutajue trupce i utopljenike koji su se obrtali u kovitlacu.
Izronili su odmah pored terase. Odozgo usklici, poklii. Ispruene ruke.
Uskoro je leao u bari vode, kaljui, pljujui i rigajui na kamene ploe
terase. Pokraj njega je kleao Neven, bled kao krpa. S druge strane Mozaik.
Takoe bez rumenila. Ali drhtavih ruku. Geralt je jedva seo.
Antea?
Neven odmahnu glavom, okrenu lice. Mozaik spusti glavu na kolena.
Video je kako se trese od plaa.

Pored je sedeo izbavitelj. Atleta. Tanije, atletkinja. Neuredna ekinja

na glavi oianoj na nulu. Trbuh kao zanirana dimljena unka. Ramena
kao u rvaa. Listovi kao u bacaa diska.
Dugujem ti ivot.
Ma ajde... Komandantkinja iz kordegardije nehajno mahnu rukom.
Nema tu ta da se pria. A ti si svejedno upak i besne smo na tebe, ja i
devojke, zbog one tue. Zato nam bolje ne izlazi na oi, inae emo te
ugaziti. Jasno?
Jasno.
Ali moram ti priznati komandantkinja ivahno pljunu, istrese vodu
iz uva odvaan si ti upak. Odvaan si ti upak, Geralte iz Rivije.
A ti? Kako se zove?
Violeta kaza komandantkinja i odjednom se natmuri. A ona? Ta...
Antea Deris.
Antea Deris ponovi, iskrivivi usne. teta.
teta.
Na terasu su pristigli ljudi, nastala je guva. Nije vie bilo opasno,
razvedrilo se, vihor je prestao, zastavice se obesile. Talasi su slabili, voda
se povlaila. Ostavljajui bojite i ruine. I leeve po kojima su ve milele
krabe.
Geralt je s naporom ustao. Svaki pokret i svaki dublji udah odazivali su
se tupim bolom u slabinama. Koleno ga je uasno bolelo. Oba rukava
koulje bila su mu pokidana, nije mogao da povee kada ih je tano
izgubio. Koa na levom laktu, desnom ramenu i verovatno na lopatici bila
mu je odrana do ivog mesa. Krvario je iz mnogih plitkih posekotina. U
sutini, nita ozbiljno, nita zbog ega bi trebalo brinuti.
Sunce se probilo kroz oblake, zasijali su odblesci na stiavajuem moru.
Blesnuo je krov svetionika s kraja rta, svetionika od bele i crvene cigle,
relikta iz vilenjakih vremena. Relikta koji je ve preiveo mnogo takvih
oluja. I inilo se da e ih jo mnogo preiveti.
Savladavi ve spokojno ue reke, mada jako zatrpano plutajuim
smeem, sa sidrita je isplovljavao kuner Pandora Parvi, pod punim
jedrima, kao na paradi. Masa je klicala.
Geralt je pomogao Mozaik da ustane. Ni na devojci nije ostalo mnogo
odee. Neven joj je dao plat da se pokrije. I nakaljao se znaajno.

Pred njima je stajala Lita Nejd. S lekarskom torbom na ramenu.

Vratila sam se ree, gledajui veca.
Ne ospori. Otila si.
Pogledala je u njega. Hladnim, stranim oima. A odmah potom je
koncentrisala pogled na neto vrlo daleko, smeteno vrlo daleko iza
desnog veevog ramena.
Znai tako to eli da privede kraju utvrdi hladno. Takvu
uspomenu da ostavi. ta e, tvoja volja, tvoj izbor. Mada si mogao da
izabere malo manje patetian stil. Zbogom onda. Idem da pomognem
ranjenima i potrebitima. Tebi oigledno ne treba moja pomo. Ni ja sama.
Mozaik!
Mozaik odmahnu glavom. Uze Geralta pod ruku. Koral frknu.
Znai tako? Tako hoe? Na taj nain? Ma, tvoja volja. Tvoj izbor.
Zbogom.
Okrenula se i otila.

U masi, koja je poela da se okuplja na terasi, pojavio se Febus Ravenga.

Mora da je uestvovao u spasilakoj akciji, poto je mokra odea visila s
njega u komadima. Jedan usluni faktotum prie i dade mu eir. Tanije
reeno, ono to je od njega ostalo.
ta sada? upita neko iz mase. ta sada, gosn venie?
ta sada? ta da radimo?
Ravenga ih pogleda. Dugo je gledao. Zatim se uspravi, iscedi eir i stavi
ga na glavu.
Sahraniemo umrle kaza. Pobrinuemo se za ive. I baciemo se
na obnovu.

Udari zvono na kampanili. Kao da je htelo da istakne da je preivelo. Da

su odreene stvari, premda se mnogo toga izmenilo, nepromenjene.

 Hajdemo odavde. Geralt izvue iz okovratnika mokru travuljinu.

Nevene? Gde je moj ma?
Neven se zagrcnu, pokazujui prazno mesto kod zida.
Maloas... Maloas su bili ovde! Tvoj ma i tvoja jakna! Ukrali su ih!
Majku li im njihovu! Ukrali su! Hej, ljudi! Ovde je bio ma! Vratite ga!
Ljudi! Ah, vi kurvini sinovi! Dabogda pocrkali!
Vecu se odjednom sloilo. Mozaik ga pridra. Slab sam, pomisli.
Mnogo sam slab ako moraju da me pridravaju devojke.
Dosta mi je ovog grada ree. Dosta mi je svega to je ovaj grad. I
svega to on predstavlja. Hajdemo odavde. to pre. I to dalje.

Interludijum
Dvanaest dana kasnije
Fontana je tiho popljuskivala, oplata je mirisala na mokar kamen. Mirisalo
je cvee, mirisao je brljan, patio koji se penjao po zidovima. Mirisale su
jabuke u iniji na mermernoj ploi stola. Dva pehara znojila su se od
ohlaenog vina.
Za stolom su sedele dve ene. Dve arobnice. Da se pukim sluajem u
blizini naao neko ko je umetniki nastrojen, ko je pun slikarske mate i
darovit za lirske alegorije, ne bi imao nikakvih problema da ih obe
predstavi. Vatrenoria Lita Nejd u cinober-zelenoj haljini bila je kao
zalazak sunca u septembru. Jenefer iz Vengerberga, crnokosa, odevena u
crno-belu kombinaciju, podseala je na decembarsko jutro.
Veina susednih vila Jenefer prekinu tiinu lei u ruevinama u
podnoju urvine. A tvoja je netaknuta. Nije pao ak nijedan crep. Prava si
srenica, Koral. Savetujem ti da razmotri kupovinu loto tiketa.
Svetenici osmehnu se Lita Nejd ne bi to nazvali sreom. Kazali
bi da je to protekcija boanstava i nebeskih sila. Boanstva pruaju
protekciju pravednima i uvaju estite. Nagrauju dobrodunost i
potenje.
Naravno. Nagrauju. Ako poele i ako su ba u blizini. Nazdravlje,
prijateljice.
Nazdravlje, prijateljice. Mozaik! Sipaj gici Jenefer. Prazan joj je
pehar.
A to se tie vile Lita pogledom otprati Mozaik moe da se kupi.
Prodajem, jer... Jer moram da se odselim. Aura Keraka mi vie ne slui.
Jenefer podie obrve. Lita joj nije dopustila da eka.
Kralj Viraksas je ree s jedva ujnom ironijom zapoeo vladavinu
s potpuno kraljevskim ediktima. Primo, dan njegovog krunisanja obeleava
se u kraljevstvu Kerak kao dravni praznik i neradan dan. Secundo,
proglasio je amnestiju... za kriminalce, politiki zatvorenici i dalje sede, i to
bez prava na posete i korespondenciju. Tertio, carina i luke takse

poveavaju se za sto procenata. Quarto, u periodu od dve nedelje Kerak

moraju napustiti svi neljudi i meanci koji tete dravnoj ekonomiji i
oduzimaju poslove ljudima iste krvi. Quinto, u Keraku se zabranjuje
bavljenje bilo kakvom magijom bez saglasnosti kralja i ne dozvoljava se
volebnicima da poseduju zemlju i nepokretnosti. arobnjaci koji stanuju
u Keraku moraju da se ree nepokretnosti i dobiju licencu. Ili da napuste
kraljevstvo.
Sjajan znak zahvalnosti frknu Jenefer. A pria se da su ba
arobnjaci postavili Viraksasa na presto. Da su organizovali i finansirali
njegov povratak. I potpomogli mu u preuzimanju vlasti.
Dobro se pria. Viraksas e za to bogato platiti Kaptolu, upravo zbog
toga i podie carine i rauna na konfiskaciju imovine neljudi. Edikt se tie
mene lino, nijedan drugi arobnjak nema u Keraku kuu. To je osveta
Ildiko Brekl. Kao i revan za medicinsku pomo koju sam ukazivala
ovdanjim enama, a koju su savetnici Viraksasa proglasili nemoralnom.
Kaptol bi mogao u mom sluaju izvriti pritisak, ali nee to uiniti. Kaptolu
nisu dovoljne trgovake privilegije, uea u brodogradilitu i pomorskim
kompanijama koje je dobio od Viraksasa. Pregovara dalje i ne misli da
oslabi svoju poziciju. Poto su me proglasili za personu non grata, moram da
emigriram u potrazi za novim pasitima.
to e, kako ja ipak smatram, uiniti bez velikog tugovanja. Smatram
da, pod trenutnom vlau, Kerak nema velike anse u konkursu za
najsimpatinije mesto pod suncem. Tu vilu e prodati, kupie drugu.
Makar i u Liriji, u planinama. Sada su u modi lirijske planine. Mnotvo
arobnjaka se preselilo tamo, jer je tamo i lepo i porezi su razumni.
Ne volim planine. Vie volim more. Ne brini se, pronai u neko
utoite bez velikog truda, uz moju specijalnost. ene su svuda i svima
sam potrebna. Pij, Jenefer. Nazdravlje.
Podstie me da pijem, a sama jedva kvasi usta. Da nisi bolesna? Ne
izgleda najbolje.
Lita teatralno uzdahnu.
Poslednji dani su bili teki. Dvorski prevrat, ona strana oluja, ah...
Uz to ove jutarnje munine... Znam, proi e nakon prvog tromeseja. Ali
to su jo itava dva meseca...
U tiini koja je zavladala moglo se uti zujanje ose koja je kruila nad
jabukom.

 Ha-ha Koral prekinu tiinu. alila sam se. teta to ne moe da

vidi svoju facu. Nasela si! Ha-ha.
Jenefer pogleda uvis, u vrh zida obrastao brljanom. I dugo ga je
posmatrala.
Nasela si nastavi Lita. I kladim se da ti je odmah proradila mata.
Priznaj, odmah si povezala moje blagosloveno stanje sa... Ne pravi face,
ne pravi face. Vesti su sigurno dospele do tebe, glasine su se sigurno rairile
kao krugovi u vodi. Ali budi spokojna, nema u glasinama ni trunke istine.
anse da ostanem trudna su mi manje nego tebi, nita se u tom pogledu
nije promenilo. A s tvojim vecem me je vezivao samo posao.
Profesionalne stvari. Nita vie.
Ah.
Prost narod kao prost narod, voli traeve. Vide enu s mukarcem i
odmah od toga prave ljubavnu aferu. Priznajem, vetac je veoma esto
boravio kod mene. I dakako, viali su nas zajedno u gradu. Ali, ponavljam,
radilo se samo o poslu.
Jenefer odloi pehar, nasloni laktove na sto, spoji vrhove prstiju,
sloivi dlanove u krovi. I pogleda riokosoj arobnici u oi.
Primo Lita se blago nakalja, ali ne spusti pogled nikada ne bih
nita slino uradila prijateljici. Secundo, tvoj vetac uopte nije bio
zainteresovan za mene.
Nije? Jenefer podie obrve. Zaista? Kako to objasniti?
Moda su Koral se blago osmehnu prestale da ga zanimaju ene
u poodmaklim godinama. Bez obzira na njihov aktuelan izgled. Moda
vie voli istinski mlade? Mozaik! Doi ovamo kod nas. Samo pogledaj,
Jenefer. Mladost u cvatu. I donedavno nevinost.
Ona? Jenefer se brecnu. On sa njom? S tvojom uenicom?
De, Mozaik. Izvoli. Ispriaj nam o tvojoj ljubavnoj avanturi.
Radoznale smo da ujemo. Oboavamo romanse. Prie o nesrenim
ljubavima. to nesrenije, to bolje.
Gice Lita... Devojka, umesto da pocrveni, poblede kao le.
Molim vas... Pa ve ste me kaznili za to... Koliko puta ete me kazniti za
istu krivicu? Nemojte mi narediti...
Priaj!

 Ostavi je, Koral Jenefer mahnu rukom. Ne mui je. Uostalom,

uopte nisam radoznala.
U to ba i ne verujem. Lita Nejd se zlurado osmehnu. Ali dobro,
oprostiu devojci, faktiki sam joj ve odredila kaznu, krivicu sam joj
oprostila i dozvolila sam joj da nastavi kolovanje. I ve su prestala da me
zabavljaju njena izmumlana priznanja. Skratiu: zatreskala se u veca i
pobegla s njim. A on ju je, kada mu je dosadilo, jednostavno ostavio.
Jednog jutra probudila se sama. Od ljubavnika ostala hladna postelja i
izgubio mu se trag. Otiao je jer je morao. Rasprio se kao dim. Prohujalo
s vihorom.
Mozaik, iako je to izgledalo nemogue, poblede jo vie. Ruke su joj se
tresle.
Ostavio je cvee tiho ree Jenefer. Buketi cvea. Zar ne?
Mozaik podie glavu. Ali nije odgovorila.
Cvee i pismo ponovi Jenefer.
Mozaik je utala. Ali rumenilo joj se polako vraalo na lice.
Pismo ree Lita Nejd, posmatrajui devojku ispitivaki. Nisi mi
kazala za pismo. Nisi to spomenula.
Mozaik stisnu usne.
A znai zato dovri Lita naizgled spokojno. Zato si se vratila, iako
si mogla oekivati strogu kaznu, mnogo strou od ove koju si na kraju
dobila. On ti je rekao da se vrati. Da nije, ne bi se vratila.
Mozaik nije odgovorila. Jenefer je takoe utala, namotavajui crnu
loknu na prst. Naglo podie glavu, pogleda devojci u oi. I osmehnu se.
Kazao ti je da se vrati kod mene ree Lita Nejd. Kazao ti je da
se vrati, iako je mogao da pretpostavi ta moe da oekuje od mene.
Priznajem, to nisam oekivala od njega.
Fontana je popljuskivala, mirisala je na mokar kamen. Mirisalo je cvee,
mirisao je brljan.
Ovim me je iznenadio ponovi Lita. Nisam to od njega oekivala.
Zato to ga nisi poznavala, Koral mirno odgovori Jenefer. Uopte
ga nisi poznavala.

What you are I cannot say;

Only this I know full well
When I touched your face today
Drifts of blossom flushed and fell.
Zigfrid Sasun

Dvadeseto poglavlje
Konjuar je ve uvee dobio pola korone, konji su ekali osedlani. Neven
je zevao i eao se po vratu.
Za ime bogova, Geralte... Zar zaista moramo tako rano? Pa jo je
mrano...
Nije mrano. Ba je kako treba. Sunce e izai najkasnije za sat.
Tek za sat Neven se uspentra na sedlo paripa. A taj sat bih radije
odspavao...
Geralt skoi na sedlo, razmislivi, urui konjuaru drugu monetu od
pola korone.
Avgust je kaza. Od izlaska do zalaska ima nekih etrnaest asova.
Hteo bih za to vreme otii to dalje.
Neven zevnu. I kao da je tek sada video neosedlanu eravastu kobilu
koja je stajala u boksu iza pregrade. Kobila mahnu glavom, kao da je htela
da opomene na sebe.
Evo, sad u urazumi se pesnik. A ona? Mozaik?
Ona ne ide dalje s nama. Rastajemo se.
Kako to? Ne razumem... Moe li ljubazno da mi objasni...
Ne mogu. Ne sada. Kreni, Nevene.
Da li ti sigurno zna ta radi? Potpuno si svestan?
Ne. Nisam potpuno. Ni rei vie, ne elim sada da razgovaram o
tome. Idemo.

Neven uzdahnu. Potera paripa. Osvrnu se. I uzdahnu jo jednom. Bio

je pesnik, te je imao pravo da uzdie koliko je hteo.
Kafana Tajna i apat vrlo lepo se prezentovala na fonu rumenila na
nebu, u maglovitoj svetlosti praskozorja. Pomislio bi da je to dvor
volebnice koji tone u slez, obavijen poponcem i brljanom, umski hram
tajanstvene ljubavi. Pesnik se zamisli.
Uzdahnu, zevnu, nakalja se, pljunu, ogrnu se platom i ponagli konja.
Tokom tih nekoliko trenutaka zamiljenost je ostavio iza sebe. Geralta je
ve jedva video u magli.
Vetac je brzo jahao. I nije se osvrtao.

Izvolite, evo vina krmar postavi na sto vr od fajansa. Jabukovo

vino iz Rivije, po vaoj elji. A ena me je zamolila da vas priupitam kako
vam se ini svinjetina?
Iskopavamo je u kai odgovori Neven. Svako malo. Ne tako esto
kako bismo hteli.
Krma u koju su stigli pred kraj dana bila je, to je saoptavala slikovita
firma, krma Kod divlje svinje i jelena. Ali to je bila jedina divlja koju
je kafana nudila, u jelovniku je ne bi naao. Ovdanji specijalitet bila je kaa
s komadiima masne svinjetine i gustim sosom od crnog luka. Neven je,
verovatno iz principa, malo prio nos na, po njegovom miljenju, previe
plebejsko jelo. Geralt se nije alio. Nije se moglo nai mnogo zamerki
svinjetini, sos je bio podnoljiv, a kaa dokuvana a pogotovo ovo
poslednje nije u tolikoj meri uspevalo kuvaricama svake drumske krme.
Mogli su i gore da prou, naroito to je izbor bio ogranien. Geralt se
zainatio da za dana prevali to veu distancu, i nije hteo da se zaustavlja
kod kafana pored kojih su ranije prolazili.
Kako se ispostavilo, krma Kod divlje svinje i jelena nije se samo za
njih pokazala kao poslednja etapa dnevnog putovanja. Jednu od klupa kod
zida zauzimali su prolazni trgovci. Savremeni trgovci, za razliku od
tradicionalnih, nisu omalovaavali sluge i nisu smatrali da je sramota ako
zajedno s njima sednu za sto. Savremenost i tolerancija su, svakako, imale
svoje granice trgovci su zauzimali jedan kraj stola, sluge drugi, bilo je
lako primetiti demarkacionu liniju. Po danu takoe. Sluge su jele svinjetinu

u kai, specijalitet lokalne kuhinje, a jelo zalivale razvodnjenim pivom.

Gospoda trgovci su dobili po pile i nekoliko boca vina.
Za suprotnim stolom, ispod preparirane glave divlje svinje, veerao je
par: svetlokosa devojka i stariji mukarac. Devojka je bila bogato odevena,
veoma ozbiljno, nimalo na devojaki nain. Mukarac je izgledao kao
inovnik, i to ne ba najvieg stepena. Par je zajedno veerao, vodili su
dosta iv razgovor, ali to je bilo skoranje poznanstvo i po svoj prilici
sluajno, moglo se to zakljuiti upravo po ponaanju inovnika, koji se
uporno dodvoravao devojci s evidentnom nadom za neto vie, to je
devojka uzimala s utivom, ali izrazito ironinom rezervom.
Jednu od kraih klupa zauzimale su etiri svetenice. Putujue
isceliteljke, to se lako moglo poznati po sivoj odedi i tesnim kapicama
koje su im skrivale kosu. Obrok koji su jele bio je, kako je Geralt primetio,
vie nego skroman, neto poput jemene kae bez masti. Svetenice nikada
nisu traile naknadu za leenje, leile su sve i besplatno, obiaj je nalagao
da im se u zamenu za to prue gostoprimstvo i prenoite, ako bi zatraile.
Krmar iz Divlje svinje i jelena" znao je obiaj, ali je oigledno imao
nameru da se izvue to jeftinije moe.
Na susednoj klupi, ispod jelenskih paroaka, bila su zavaljena trojica
lokalaca, preokupirani flaom raane votke, evidentno ne prvom. Naime,
namirivi ve kako-tako veernje potrebe, traili su zabavu. Razume se,
brzo su je nali. Svetenice su bile malerozne. Mada su sigurno ve bile
navikle na takve stvari.
Sto u uglu izbe zauzimao je samo jedan gost. Isto kao i sto skriven u
tami. Kako je Geralt primetio, gost nije ni jeo, ni pio. Sedeo je nepomino,
naslonjen leima na zid.
Trojica lokalaca nisu odustajala, njihova zadirkivanja i ale upuene na
adresu svetenica postajala su sve vulgarnija i nepristojnija. Svetenice su
se drale stoiki mirno, uopte nisu obraale panju. Lokalce je to oito
poelo da iritira, tim vie to je manje votke bilo u flai. Geralt je poeo
bre da radi kaikom. Reio je da pijandurama razbije njuke, a nije hteo
da mu se zbog toga ohladi kaa.
Vetac Geralt iz Rivije.
U uglu, u tami, iznenada blesnu oganj.
Osamljeni mukarac za stolom podie ruku iznad ploe. Iz njegovih
prstiju prasnue talasajui jezici plamena. Mukarac priblii ruku

svenjaku koji je stajao na stolu i redom zapali sve tri svee. Dopustio je
da ga dobro osvetle.
Kosa mu je bila siva kao pepeo, na slepoonicama protkana
snenobelim pramenovima. Mrtvaki bledo lice. Kukast nos. I svetloute
oi s vertikalnom zenicom.
Na vratu mu je, izvuen ispod koulje, pod svetlom svea bletao
srebrni medaljon.
Glava make kako kezi zube.
Vetac Geralt iz Rivije ponovi mukarac u tiini koja je zavladala u
izbi. Na putu ka Vizimi, zar ne? Po nagradu koju ti je obeao kralj
Foltest? Po dve hiljade orena? Dobro sam pogodio?
Geralt nije odgovorio. Nije ni trepnuo.
Neu da pitam da li zna ko sam. Zato to sigurno zna.
Malo vas je ostalo Geralt spokojno ree. Zato je lake izbrojati.
Ti si Brehen. Zvani Maor iz Jeloa.
Vidi, vidi frknu mukarac s maijim medaljonom. Slavni Beli Vuk
zna moje ime. Kakva ast. A to to namerava da mi ukrade nagradu, i to
bi trebalo da smatram au? Moda treba da ti prepustim prvenstvo, da
odstupim i izvinim se? Kao u vujem oporu, da odstupim od plena i
ekam, maui repom, sve dok se voa opora ne zasiti? Sve dok mi
ljubazno ne ostavi ostatke?
Geralt je utao.
Neu ti ustupiti prvenstvo nastavi Brehen, zvani Maor iz Jeloa.
I neu da podelim s tobom. Nee otii u Vizimu, Beli vue. Nee mi
ukrasti nagradu. Pria se da je Vesemir doneo presudu protiv mene. Ima
priliku da je izvri. Izai ispred krme. Na trg.
Neu se boriti s tobom.
Mukarac s maijim medaljonom ustade od stola pokretom tako brzim
da se razmazao pred oima. Blesnu ma podignut sa stola. Mukarac
uhvati jednu od svetenica za okovratnik, svue je s klupe, baci na kolena
i prisloni joj otricu uz vrat.
Borie se sa mnom ree hladno, gledajui u Geralta. Izai e na
trg, pre no to izbrojim do tri. U suprotnom, krv svetenice e isprskati
zidove, plafon i nametaj. A onda u zaklati ostale. Redom. Da se niko nije
mrdnuo! Da niko nije ni trepnuo!

Nastao je tajac, gluva i potpuna tiina. Svi su se skamenili. I buljili

otvorenih usta.
Neu se boriti s tobom Geralt smireno ponovi. Ali ako povredi
tu enu, umree.
Jedan od nas e umreti, to je sigurno. Tamo, na trgu. Ali to po svoj
prilici neu biti ja. Pria se da su ti ukradeni tvoji slavni maevi. A kako
vidim, nisi se pretrgao da se opremi novim. Uistinu, treba biti vrlo gord
da bi iao nekome da ukrade nagradu ne naoruavi se prvo. A moda je
Beli Vuk toliko dobar da mu ne treba elik?
Zakripa pomerena stolica. Svetlokosa devojka ustade. Podie ispod
stola podugaak zaveljaj. Stavi ga ispred Geralta i povue se na mesto,
sevi pored inovnika.
Znao je ta je to. Jo pre nego to je odvezao remen i odmotao sukno.
Ma od sideritnog elika, ukupna duina etrdeset i po colova, otrica
duga dvadeset sedam i etvrt. Teina trideset sedam unci. Rukohvat i
nakrsnica jednostavni, ali elegantni.
Drugi ma, sline duine i teine, srebrni. Delimino, naravno, isto
srebro je previe meko da bi se dobro naotrilo. Na nakrsnici magijski
glifovi, itavom duinom seiva ugravirani runski znaci.
Eksperti Pirala Prata nisu umeli da ih deifruju, samim tim izvrgavi
ruglu svoju strunost. Prastare rune tvorile su natpis. Dubhenn haern am
glndeal, morch am fhean aiesin. Moj blesak probie tamu, moja svetlost
razagnae mrak.
Geralt ustade. Izvue elini ma iz korica. Laganim i monotonim
potezom. Nije gledao u Brehena. Gledao je u seivo.
Pusti enu kaza spokojno. Smesta. U suprotnom e umreti.
Brehenova ruka uzdrhta, niz vratu svetenice potee tanak mlaz krvi.
Svetenica nije ni jauknula.
Potreban mi je novac zaskia Maak iz Jeloa. Ta nagrada mora
biti moja.
Pusti enu, rekao sam. U suprotnom u te ubiti. Ne na trgu, ve ovde,
na licu mesta.
Brehen se zgrbio. Teko je disao. Oi su mu zlokobno bletale, usne su
mu se grozno krivile. Beleli su mu zglobovi prstiju pritisnutih na
rukohvatu. Odjednom pusti svetenicu, odgurnu je. Ljudi u krmi

zadrhtae kao da su se probudili iz komara. Razlegoe se uzdasi i duboko

disanje.
Doi e zima Brehen jedva ree. A ja za razliku od nekih nemam
gde da zimujem. Prijatan i topao Kaer Morhen nije za mene!
Nije ree Geralt. Nije za tebe. I dobro zna ta je razlog za to.
Kaer Morhen je samo za vas, dobre, potene i pravedne, zar ne?
Usrani hipokriti. Vi ste iste ubice kao i mi, ni po emu se ne razlikujete od
nas!
Izai kaza Geralt. Napusti ovo mesto i idi svojim putem.
Brehen skloni ma. Ispravi se. Dok je iao kroz izbu oi su mu se
menjale. Zenice su ispunjavale cele duice.
La je kaza Geralt kada je Brehen prolazio pokraj njega da je
Vesemir toboe doneo presudu protiv tebe. Veci se ne bore s vecima,
ne ukrtaju s njima maeve. Ali ako se ikada ponovi ono to se desilo u
Jelou, ako do mene doe vest o neemu slinom... Onda u napraviti
izuzetak. Pronai u te i ubiti. Ozbiljno shvati upozorenje.
Gluva tiina vladala je u krmi jo dobrih nekoliko trenutaka nakon to
su se za Brehenom zatvorila vrata. Nevenov uzdah pun olakanja uinio
se vrlo glasnim u toj tiini. Ubrzo nakon toga poelo je komeanje. Lokalni
alkosi kradom su zbrisali, i ne ispivi votku do kraja. Trgovci su ostali,
mada su utihnuli i pobledeli, ali su naredili slugama da odu od stola,
evidentno im davi zadatak da budno nadgledaju kola i konje koji su bili u
opasnosti kada je takvo podozrivo drutvo u blizini. Svetenice su
pregledale povreen vrat drugarici, zahvalile se Geraltu utljivim
naklonima i krenule na poinak, verovatno u ambar, teko da bi im krmar
dao pristup krevetu u spavaonici.
Geralt naklonom i gestom pozva za sto svetlokosu, zahvaljujui kojoj
je dobio nazad maeve. Prihvatila je poziv vrlo rado, bez ikakvog kajanja
je napustila dotadanjeg pratioca, onog inovnika, ostavivi ga
namrgoenog lica.
Ja sam Ticijana Frevi predstavi se, pruivi Geraltu ruku i muki je
stisnuvi. Drago mi je.
Veliko mi je zadovoljstvo.
Bilo je malo napeto, ne? Veeri u drumskim kafanama su dosadne, a
danas je bilo interesantno. U jednom momentu sam ak poela malice da
se bojim. Ali, kako mi se ini, bilo je to samo muko nadmetanje? Dvoboj

testosteronom? Ili meusobno poreenje iji je dui? Nije bilo realne

opasnosti?
Nije bilo slagao je. Uglavnom zahvaljujui maevima koje sam
povratio zahvaljujui tebi. Hvala ti za njih. Ali ne mogu nikako da shvatim
kako su se nali kod tebe.
To je trebalo da ostane tajna pojasni slobodno. Poverili su mi da
ti kriom i neopaeno poturim maeve, a zatim nestanem. Ali uslovi su
naglo podlegli promeni. Morala sam, jer je to iziskivala situacija, da ti javno
dam oruje, sa skinutom maskom, da se tako izrazim. Bilo bi neljubazno
da sada odbijem da ti pojasnim. Zato neu odbiti i prihvatam odgovornost
za odavanje tajne. Maeve sam dobila od Jenefer iz Vengerberga. To se
odigralo u Novigradu, pre dve nedelje. Ja sam dvimveandra. Sluajno sam
srela Jenefer, kod uiteljice, kod koje sam ba zavrila praksu. Kada je
saznala da idem na jug, i kada je moja uiteljica zajemila za mene, gica
Jenefer mi je poverila tu misiju. I dala mi je pismenu preporuku za poznatu
volebnicu iz Maribora, kod koje sad nameravam uiti zanat.
Kako... Geralt proguta pljuvaku. Kako je ona? Jenefer? Je li sve
u redu kod nje?
Mislim da je sve u najboljem redu. Ticijana Frevi ga pogleda ispod
trepavica. Sjajno je, izgleda tako da joj se moe pozavideti. I da budem
iskrena, zavidim joj.
Geralt ustade. Prie krmaru, koji se od straha umalo nije onesvestio.
Ma nije trebalo... skromno ree Ticijana, kada je krmar uskoro
pred njih stavio bocu Est Esta, najskupljeg belog iz Tusena. I nekoliko
dodatnih svea, umetnutih u grkljane starih buteljki.
Previe se mui, zaista dodade, kada su ubrzo na sto stigli tanjiri,
jedan s krikama sirove prosuene unke, drugi sa suenom pastrmkom,
trei s asortimanom sireva. Osim toga, istroie se, vee.
Zgodna je prilika. I sjajno je drutvo.
Zahvalila se klimanjem glave. I osmehom. Krasnim osmehom.
Svaka arobnica koja je zavravala kolu magije bila je pred izborom.
Mogla je da ostane u koli kao asistentkinja uiteljica-preceptorica. Mogla
je da zamoli neku od nezavisnih uiteljica da je primi pod krov u svojstvu
stalnog praktikanta. Ili je mogla da izabere put dvimveandre.
Sistem je bio pozamljen od esnafa. U mnogim od njih, uenik koji je
proizveden u kalfu imao je obavezu da krene na putovanje tokom kojeg

se prihvatao privremenog posla, u raznim radionicama, kod raznih

majstora, as ovde, as onde, najzad se posle nekoliko godina vraao kako
bi aplicirao za polaganje ispita i majstorsku promociju. Razlike su ipak
postojale. Kalfe koje su bile prinuene na putovanje, a nisu mogle da
pronau posao, vrlo esto su gledale gladi u oi, a putovanje je esto
postajalo potucanje. One su po sopstvenoj volji postajale dvimveandre, a
Kaptol arobnjaka je za putujue volebnice obrazovao specijalan
stipendijski fond, i po onome to je Geralt uo, on uopte nije bio mali.
Onaj zastraujui tip je pesnik se ukljui u razgovor nosio
medaljon slian tvom. Ono je bio jedan od Maora, zar ne?
Da. Ne elim da razgovaram o tome, Nevene.
Ozloglaeni Maori pesnik se obrati arobnici. Veci, ali neuspeli.
Neuspele mutacije. Luaci, psihopate i sadisti. Sami su se prozvali
Maorima, jer su faktiki kao make, agresivni, okrutni, nepredvidivi i
neuraunljivi. A Geralt, kao i obino, bagatelie kako bi nas umirio. Jer
opasnosti je bilo, i to velike. udo da se zavrilo bez pokolja, krvi i leeva.
Bio bi masakr, kao pre etiri godine u Jelou. U svakom trenutku sam
oekivao...
Geralt je zamolio da ne govorimo o tome prekinu ga Ticijana Frevi,
ljubazno, ali odluno. Potujmo to.
Pogledao ju je sa simpatijom. inila mu se dragom. I lepom. ak vrlo
lepom.
Kao to je znao, arobnicama su popravljali lepotu, presti profesije
iziskivao je da volebnica budi divljenje. Ali ulepavanje nikada nije bilo
perfektno, uvek je neto ostajalo. Ticijana Frevi nije bila izuzetak. Na
njenom elu, odmah ispod linije kose, trag je ostavilo nekoliko jedva
primetnih tragova ospi, koje je verovatno dobila u detinjstvu, dok jo nije
imala imunitet. Mali talasast oiljak iznad gornje usne malice je kvario kroj
lepih usta. Geralt po ko zna koji put oseti bes, bes prema svom pogledu,
oima koje ga teraju da primeuje tako beznaajne pojedinosti, detaljie
koji ionako nisu bili nita u odnosu na injenicu da je Ticijana sedela s njim
za jednim stolom, pila Est Est, jela dimljenu pastrmku i osmehivala mu se.
Vetac je video i poznavao zaista malo ena je iju lepotu bilo mogue
smatrati besprekornom, a anse da mu se neka od njih osmehne osnovano
je mogao drati ravnim nuli.

 Govorio je o nekoj nagradi... Nevena je bilo teko primorati na

odustajanje kada bi se uhvatio neke teme. Neko od vas zna o emu se
radilo? Geralte?
Nemam pojma.
A ja znam pohvali se Ticijana Frevi. I udim se da niste uli, jer
svi bruje o tome. Dakle, Foltest, kralj Temerije, odredio je nagradu. Za
skidanje uroka s kerke, koja je zaarana. Ubodena je vretenom i spava
venim snom, jadnica, kako se pria, lei u kovegu u katelu obraslom
glogom. Prema drugoj prii, koveg je od stakla i smeten je na vrhu
staklene planine. Prema drugoj, princeza je pretvorena u labuda. Prema
drugoj, u strano udovite, u strigu. Zbog kletve, jer je princeza plod
rodoskrvne veze. Te glasine toboe izmilja i raznosi Vizimir, kralj
Redanje, koji sa Foltestom ima teritorijalni konflikt, jako se posvaao s
njim i svesrdno se trudi da mu se popne na glavu.
To stvarno izgleda kao izmiljotina oceni Geralt. Zasnovana na
bajci ili legendi. Zaarana i pretvorena princeza, kletva kao kazna za
rodoskvrnue, nagrada za skidanje ini. Klasika i banalnost. Taj koji je to
smislio nije se previe potrudio.
Sluaj ima dobaci dvimveandra evidentan politiki kontekst, zbog
toga je Kaptol zabranio arobnjacima da se angauju oko njega.
Bajka ili ne, ali taj va Maor je verovao u to ree Neven.
Evidentno je urio u Vizimu ba kod te zaarane princeze, kako bi skinuo
uroke i uzeo nagradu koju je obeao kralj Foltest. Posumnjao je da i Geralt
ide tamo i da hoe da ga pretekne.
Bio je u zabludi Geralt suvo odgovori. Ne idem u Vizimu.
Nemam nameru da guram prste u taj politiki kotao. Taj posao je ba za
nekog kao to je Brehen, poto mu je, kao to je i sm rekao, novac preko
potreban. Meni novac ne treba. Maeve sam dobio nazad, ne moram da
se troim na nove. Sredstva za ivot imam. Zahvaljujui arobnjacima iz
Risberga...
Vetac Geralt iz Rivije?
Dabome. Geralt odmeri pogledom inovnika namrgoena lica koji
je stajao pored. A ko pita?
To nije vano. inovnik zabaci glavu i napui usta, pokuavajui da
ispadne vaan. Vaan je sudski poziv. Koji vam sada uruujem. Pred
svedocima. U skladu sa zakonom.

inovnik urui vecu svitak papira. Posle ega izae, ne propustivi da

Ticijani Frevi uputi pogled pun prezira.
Geralt otkinu peat, odmota svitak.
Datum ex Costello Rissberg, die 20 mens. Jul, anno 1245 post Resurrectionem
proita. Gradskom sudu u Gors Velenu. Tuilac: graansko drutvo
Kompleks Risberg. Tueni: Geralt iz Rivije, vetac. Tuba zbog: povraaj
sume od 1.000, slovima hiljadu, novigradskih korona. Zahtevamo, primo:
da se tuenom Geraltu iz Rivije naloi povraaj sume od hiljadu
novigradskih korona zajedno s pripadajuim kamatama. Secundo: da se
tuenom dosudi da plati sudske trokove u korist tuioca u skladu s
propisanim pravilima. Tertio: da se donese odluka o hitnom sprovoenju
presude. Obrazloenje: tueni je iznudio od graanskog drutva Kompleks
Risberg sumu od hiljadu novigradskih korona. Dokaz: kopije bankovnih
uplatnica. Suma je predstavljala isplatu na ime akontacije za uslugu koju
tueni nikada nije izvrio i zlom voljom nije imao nameru izvriti...
Svedoci: Biruta Ana Market Ikarti, Aksel Migel Esparza, Igo Tarviks
Sandoval... Kurvini sinovi.
Vratila sam ti maeve Ticijana spusti pogled. A ujedno sam sebi
navukla probleme za vrat. Taj sudski pozivar me je preao. Jutros je
prislunuo kako se raspitujem o tebi na stanici trajekta. I odmah zatim se
prilepio kao iak. Sada znam zbog ega. Ja sam kriva za taj poziv.
Bie ti potreban advokat Neven potmulo konstatova. Ali ne
preporuujem ti gu advokata iz Keraka. Ona se bolje pokazuje van
sudnice.
Mogu da zaboravim na advokata. Jesi li obratio panju na datum
poziva? Kladim se da je rasprava ve gotova i da je doneta presuda u
odsustvu. I da su mi ve preuzeli raun.
Stvarno se izvinjavam ree Ticijana. To je moja krivica. Oprosti
Nemam ta da ti oprostim, nisi ni za ta kriva. A oni nek se podave,
Risberg zajedno sa sudovima. Gazda! Bocu Est Esta, ako moe!

Uskoro su bili jedini gosti u izbi, uskoro im je krmar demonstrativnim

zevanjem davao do znanja da je vreme da zavravaju. Prva je krenula u
sobu Ticijana, a ubrzo za njom pouri Neven.

Geralt nije krenuo u sobicu u kojoj je bio smeten zajedno s pesnikom.

Umesto toga, tiho je zakucao na vrata Ticijane Frevi. Odmah je otvorila.
ekala sam promrmlja, povukavi ga unutra. Znala sam da e
doi. A da nisi doao, pola bih da te traim.

Morala ga je uspavati magijom, inae bi se sigurno probudio kada je

izlazila. A morala je da izae pre zore, dok je jo bilo mrano. Za njom je
ostao miris. Delikatan miris irisa i bergamota. I jo neega. Rue?
Na stoiu, na njegovim maevima, stajao je cvet. Rua. Jedna od belih
rua iz saksije postavljene ispred krme.

Niko se nije seao ta je bilo to mesto, ko ga je sagradio i za ta je sluilo.

Iza krme, u kotlini, sauvale su se ruine prastare graevine, nekada
velikog i sigurno bogatog kompleksa. Od zgrada praktino nita nije
ostalo, ostaci temelja, zagrmljene jame, tu i tamo kameni blok. Ostalo je
razneseno i razgrabljeno. Graa je bila dragocena, nita nije smelo
propasti.
Stupili su pod komade polupanog portala koji je nekada bio
impozantan luk, a danas izgleda kao veala: utisak je pojaavao brljan
obeen kao odseena oma. Ili su alejom okruenom drveem.
Usahnulim, sakatim i nakaznim drveem, kao da je savijeno zbog tereta
kletve koja pritiska ovo mesto. Aleja je vodila ka vrtu. Tanije reeno, ka
onome to je nekada bio vrt. Rondele imirika, utilica i rua penjaica,
nekada sigurno ukrasno potkresane, danas su bile divlja i neuredna zbrka
grana, bodljikavih puzavica i suvih stabljika. Iz zbrke su izvirivali ostaci
kipova i rezbarija, veinom, inilo se, u punoj veliini. Ostaci su bili toliko
siuni, da nije bilo mogue ni priblino odrediti koga su ili ta
predstavljali kipovi. Uostalom, nije to bilo od velikog znaaja. Kipovi su
bili prolost. Nisu opstali, znai da su prestali da se raunaju. Ostala je
ruina i ona e, inilo se, trajati dugo, ruine su vene.
Ruina. Spomenik zdruzganom svetu.

 Nevene.
Da?
U poslednje vreme, sve to je moglo da poe po zlu, polo je po zlu.
I ini mi se da sam ja to sve zakuvao. ega god sam se dotakao u poslednje
vreme nije dobro ispalo.
Tako ti se ini?
Tako mi se ini.
Pa, onda je sigurno tako. Ne oekuj komentare. Dosadilo mi je da
komentariem. A sada, ako nije problem, saaljevaj sebe u tiini. Upravo
stvaram, tvoje jadikovanje me dekoncentrie.
Neven sede na sruenu kolumnu, zabaci eir na potiljak, prekrsti nogu
preko noge, uvrnu vijke lutnje.
Treperi svea, oganj zgasnu
Vetar hladni dunu osetno...
Stvarno dunu vetar, naglo i silovito. A Neven presta da svira. I duboko
uzdahnu.
Vetac se okrenu.
Stajala je na ulazu u aleju, izmeu napuklog podnoja neraspoznatljivog
kipa i upletenog gustia usahlog drena. Visoka, u tesnoj haljini. S glavom
sivkaste nijanse, vie karakteristinom za korzake nego za srebrne lisice.
Sa picastim uima i izduenom njukom.
Najavila sam da u doi. U njuci lisice zasijae redovi onjaka.
Jednog dana. Danas je taj dan.
Geralt se nije pomerio. Na leima je oseao poznat teret oba svoja
maa, teret koji mu je nedostajao mesec dana. Koji mu je obino davao
spokoj i sigurnost. Danas, u tom trenutku, teret je bio samo teret.
Dola sam... Aguara blesnu zubima. Ni sama ne znam zato sam
dola. Moda da se oprostim. Moda da njoj dozvolim da se oprosti s
tobom.
Iza lisice se pomoli vitka devojica u tesnoj haljinici. Njeno bledo i
neprirodno nepomino lice jo je bilo napola ljudsko. Ali moda ipak ve
vie lisije nego ljudsko. Promene su se brzo odvijale.
Vetac odmahnu glavom.
Izleila si... Oivela si je? Ne, to je nemogue. Ona je, dakle, bila iva
tamo, na brodu. iva. Pravila se da je mrtva.

Aguara glasno zakevta. Bilo mu je potrebno neko vreme da shvati da je

to bio smeh. Da se lisica smeje.
Nekada smo mogle mnogo toga! Iluzije maginih ostrva, pleui
zmajevi na nebu, vizije mone armije koja se pribliava zidinama grada...
Nekada, davno. Sada se svet promenio, nae sposobnosti su se smanjile...
a mi smo zakrljale. Vie smo lisice, nego aguare. Ali jo uvek je i najmanja,
ak i najmlaa lisica sposobna da iluzijom prevari vae primitivne ljudske
umove.
Prvi put u ivotu mi je ree ubrzo drago to sam prevaren.
Nije istina da si sve loe uradio. A kao nagradu moe da dotakne
moje lice.
Nakalja se, gledajui u otre zube.
Hmm...
Iluzije su ono o emu razmilja. ega se plai. I o emu mata.
Molim?
Lisica tiho zakevta. I preobrazi se.
Tamne, ljubiaste oi, usplamtele na bledom, trouglastom licu. Kao
gavran crne lokne, zatalasane kao oluja, u kaskadama padaju na ramena,
sijaju, odbijaju svetlost kao paunovo perje, uvijajui se i talasajui pri
svakom pokretu. Usta, udesno uska i bleda ispod rua. Na vratu crna
somotska traka, na traci opsidijanska zvezda koja se iskri i alje naokolo
hiljade refleksa...
Jenefer se osmehnu. A vetac joj dodirnu obraz.
A onda procveta suvi dren.
A potom dunu vetar, trgnu bunje. Svet ieznu iza zastora vrtloeih
belih latica.
Iluzija zau aguarin glas. Sve je iluzija.

Neven zavri s pevanjem. Ali nije odlagao lutnju. Sedeo je na komadu

obaljene kolumne. Gledao je u nebo.
Geralt je sedeo pored. Razmatrao je razne stvari. Razne stvari je
sreivao u sebi. Bolje rei, pokuavao da sredi. Kovao je planove. Veinom

potpuno nerealne. Obeavao je sebi razne stvari. Jako sumnjajui da e

bilo koje od obeanja moi da odri.
Kako to Neven se iznenada odazva da mi ti nikada nisi estitao
na baladama. Toliko sam ih uz tebe sastavio i otpevao. A ti mi nikada nisi
kazao: To je bilo lepo. eleo bih da to opet odsvira. Nikada to nisi
rekao.
Slaem se. Nisam rekao da bih eleo. Hoe li da zna zbog ega?
Zbog ega?
Zato to nisam eleo.
To je tolika rtva? bard nije odustajao. Toliki napor? Da kae:
Odsviraj to jo jedanput, Nevene. Odsviraj Kako vreme prolazi".
Odsviraj to jo jedanput, Nevene. Odsviraj Kako vreme prolazi".
Nisi to rekao nimalo ubedljivo.
I ta s tim? Pa ionako e odsvirati.
Da zna.
Treperi svea, oganj zgasnu
Vetar hladni dunu osetno
I teku dani
I prolazi vreme
U tiini i neprimetno
Jo si pokraj mene i jo nas
Neto vee, iako nije idealno
Jer teku dani
Jer prolazi vreme
U tiini i neprimetno
Seanje na preene pute i staze
Ostae u nama nepovratno
Iako teku dani
Iako prolazi vreme
U tiini i neprimetno
Zato, draga, jo jednom,
ponovimo refren trijumfalno

Tako teku dani

Tako prolazi vreme
U tiini i neprimetno
Geralt ustade.
Vreme je da krenemo, Nevene.
Je li? A kuda?
Zar nije svejedno?
U sutini jeste. Hajdemo.

Epilog
Na breuljku su se beleli ostaci graevine pretvorene u ruinu toliko davno
da je potpuno zarasla. Brljan je obavio zidine, mlado drvee probijalo se
kroz raspukle podove. Nekada je to Nimue to nije mogla znati bio
hram, sedite svetenika nekog zaboravljenog boanstva. Za Nimue je to
bila samo ruina. Gomila kamenja. I putokaz. Znak da ide pravim putem.
Odmah iza breuljka i ruina drum se, naime, ravao. Jedan put vodio je
na zapad, preko vresita. Drugi, koji je iao na sever, nestajao je u gustoj i
mranoj umi. Uronjavao je u crn gusti, tonuo u sumornom mraku,
rasplinjavao se u njemu.
I to je bio njen put. Na sever. Kroz ozloglaenu Sojkinu umu.
Prie kojima su pokuali da je zastrae u Ivalu nisu je naroito uzrujale,
tokom putovanja je nekoliko puta imala posla s neim slinim, svaki kraj
je imao svoj straan folklor, lokalne uase i horore koji su sluili da se
prolaznicima utera strah. Nimue je ve bila straena rusalkama u jezerima,
bereginjama u rekama, vihtovima na raskrsnicama i vampirima na
grobljima. Svaki drugi most trebalo je da bude skrovite trolova, svaka
druga grupa krivih vrba strigina straara. Nimue se na kraju privikla,
banalizovani strahovi prestali su da budu strani. Ali nikako nije mogla da
savlada udan nemir koji ju je obuzimao pre nego to bi kroila u mranu
umu, na puti izmeu kurgana u magli ili stazu usred movara prekrivenih
parom.
Sada je takoe, ispred mranog zida ume, oseala taj nemir koji joj je
izazivao marce po vratu i suio joj usta.
Put je utaban, ponavljala je u sebi, sav je u brazdama od kola, ugaen
kopitima konja i volova. ta s tim to ta uma izgleda strano, nije to
nikakav divlji estar, to je prometan put do Dorijana to vodi kroz
poslednji deo praume koji je preiveo sekire i testere. Mnogi putuju tuda,
mnogi hodaju tuda. I ja u proi. Ne bojim se.
Ja sam Nimue verh Vledir ap Gvin.
Grotlo, Guado, Sibel, Bruga, Kasterfurt, Mortara, Ivalo, Dorijan,
Anhor, Gors Velen.

Pogledala je oko sebe da neko sluajno ne nailazi. Bilo bi, pomisli,

sigurnije u drutvu. Ali drum, kao za inat, ba danas, ba sada, nije hteo da
bude prometan. Bio je, tavie, opusteo.
Nije bilo izlaza. Nimue otkalja, popravi zaveljaj na ramenu i snano
stisnu tap. I zakorai u umu.
U drvostaju su dominirali hrastovi, brestovi kao i stari, posrastani
grabovi, bilo je i borova i aria. Dole je prevladavala gusta ikara,
isprepleteni glogovi, leske, sremze i orlovi nokti. Takva ikara obino je
vrvela od umskih ptica, u ovoj umi je ipak vladala zlokobna tiina. Nimue
je koraala pogleda zarivenog u zemlju. Odahnula je s olakanjem kada je
u jednom trenutku negde u dubini ume zakuckao detli. Ovde ipak neto
ivi, pomisli, nisam potpuno sama.
Zaustavila se i naglo okrenula. Nije spazila nikoga niti ita, a na trenutak
je bila uverena da neko ide za njom. Osetila je da je neko posmatra. Tajno
prati. Strah joj je stegnuo grlo, kao drhtavica joj se spustio niz lea.
Ubrzala je korak. Kako joj se uinilo, uma je poela da se proreuje,
postalo je svetlije i zelenije, poto je u drvostaju poela preovlaivati breza.
Jo jedna okuka, jo dve, grozniavo pomisli, jo malo i uma e se zavriti.
Ostaviu ovu umu iza sebe, zajedno s tim to se prikrada iza mene. A ja
u poi dalje.
Grotlo, Guado, Sibel, Bruga...
Nije ula ni um, kretanje je ulovila krajikom oka. Iz gustia paprati
izlete siv, pljosnat, mnogonog i neverovatno brz oblik. Nimue vrisnu,
videvi kljocajua kleta, velika kao kose. Sape najeene iljcima i
ekinjama. Brojne oi koje opasuju glavu poput krune.
Osetila je snaan trzaj koji ju je podigao i silovito odbacio. Strovalila se
leima na elastine izdanke leske, uhvativi se za njih, gotova da skoi i
pobegne. Zamrla je, posmatrajui divlji ples koji se odvijao na putu.
Mnogonogi stvor je skakao i okretao se, okretao se neverovatno brzo,
uzmahujui apama i kloparajui uasnim mandibulama. A oko njega, jo
bre, tako brzo da se razmazivao pred oima, plesao je ovek. Naoruan s
dva maa.
Pred oima Nimue, skamenjene od straha, u vazduh je najpre poletela
jedna, potom druga, a potom trea odseena apa. Udarci maeva pali su
na pljosnati trup, iz kojeg su iknuli mlazevi zelene mase. Stvor se teturao
i bacao, najzad se divljim skokom bacio u umu, u beg. Nije daleko

pobegao. ovek s maevima ga je stigao, nagazio, energino prikucao za

zemlju iljcima oba seiva odjednom. Stvor je dugo mlatio po zemlji
ticalima, dok se najzad nije ukoio.
Nimue je pritisnula ruke uz grudi, pokuavi da na taj nain umiri
lupanje srca. Videla je kako se njen izbavitelj sputa na kolena kod ubijenog
udovita, kako uz pomo noa otkida neto s njegovog pancira. Kako
brie seiva maeva i stavlja ih u korice na leima.
Sve u redu?
Malo je potrajalo dok je do Nimue doprlo da nju to pita. Ali ionako nije
mogla da ispusti glas, niti da ustane iz leske. Njen izbavitelj nije urio da je
izvue iz grmlja, na kraju je morala sama da se iskobelja. Noge su joj se
toliko tresle da je jedva stajala. Suvoa u ustima nikako nije htela da
popusti.
Loa je ideja da sama putuje kroz umu kaza izbavitelj, prilazei
blie.
Skinuo je kapuljau, snenobela kosa gotovo je zabletala usred
umskog polumraka. Nimue umalo nije kriknula, mahinalnim pokretom
prislonila je pesnice na usta. To je nemogue, pomisli, to je apsolutno
nemogue. Verovatno sanjam.
Ali od sada nastavi belokosi, gledajui pocrnelu i patiniranu metalnu
ploicu koju je drao u ruci. Od sada e ovuda moi bezbedno da se
hoda. Jer ta ovde imamo? IDR UL Ex IX 0008 BETA. Ha! Nedostajala
si mi u raunici, osmice. Ali sada su rauni poravnati. Kako si, devojko?
Ah, oprosti. Praznina u ustima, a? Oduzeo ti se jezik? Znam to, znam.
Izvoli, gucni.
Uze pruenu uturu u drhtave ruke.
Kuda to putuje?
U D... U D...
U?
U... Dorijan. ta je to bilo? Ono... tamo?
Remek-delo... Majstorsko delo broj osam. Uostalom, nije vano ta
je to bilo. Vano je da je prestalo da bude. A ko si ti? Kuda ide?
Klimnu glavom, proguta pljuvaku. I odvai se. I sama iznenaena
svojom hrabrou.

 Ja sam... Ja sam Nimue verh Vledir ap Gvin. Iz Dorijana idem u

Anhor, odande u Gors Velen. U Aretuzu, kolu arobnica na ostrvu
Taned.
Oho. A odakle putuje?
Iz sela Grotlo. Preko Guada, Sibela, Bruge, Kasterfurta...
Znam tu trasu prekinu je. Uistinu si proputovala pola sveta.
Nimue, keri Vledira. U Aretuzi bi trebalo da ti to priznaju kao bodove na
prijemnom ispitu. Ali po svoj prilici nee. Zacrtala si sebi ambiciozan cilj,
devojko iz sela Grotlo. Vrlo ambiciozan. Hajde sa mnom.
Dobri... Nimue je i dalje kruto drala noge. Dobri gospodine...
Da?
Hvala to ste me spasli.
Ja tebi treba da se zahvalim. Ve dobrih nekoliko dana traim ovde
nekog kao to si ti. Ko god je ovuda iao, iao je u brojnim grupama, glasno
i naoruano, a nae remek-delo nije se usuivalo da napadne takve, nije
pomaljalo nos iz skrovita. Ti si ga iz njega izmamila. ak je i s velike
razdaljine mogao da prepozna lak plen. Nekog ko putuje sam. I ko je
nevelik. Bez uvrede.
Kako se ispostavilo, rub ume je bio odmah tu. Napred, pokraj zasebne
grupe drvea, ekao je konj belokosog. Doratasta kobila.
Odavde do Dorijana ree belokosi ima nekih etrdeset milja. Za
tebe tri dana puta. Tri i po, raunajui ostatak dananjeg. Svesna si toga?
Nimue oseti iznenadnu euforiju koja je nivelirala otupelost i druge
posledice straha. Ovo je san, pomisli. Verovatno sanjam. Jer ovo ne moe
biti java.
ta ti je? Dobro se osea?
Nimue se odvai.
Ta kobila... od uzbuenja je jedva uspela da artikulie. Ta kobila
se zove Ukljeva. Jer se svaki tvoj konj tako zove. Jer ti si Geralt iz Rivije.
Vetac Geralt iz Rivije.
Dugo ju je posmatrao. utao je. Nimue je takoe utala, pogleda
zarivenog u zemlju.
Koja je godina?
Hiljadu trista... podie zamiljene oi. Hiljadu trista sedamdeset
trea posle Preporoda.

 Ako je tako belokosi obrisa lice dlanom u rukavici onda Geralt iz

Rivije odavno nije iv. Umro je pre sto pet godina. Ali mislim da bi mu
bilo drago da... Bilo bi mu drago to ga se posle tih sto pet godina ljudi
seaju. to se seaju ko je on bio. Ma seaju se ak i imena njegovog konja.
Da, mislim da bi mu bilo drago... Kada bi mogao to da zna. Hodi.
Otpratiu te.
Dugo su ili u tiini. Nimue je grizla usne. Postiena, odluila je da vie
ne progovara.
Ispred nas su belokosi prekinu napetu tiinu raskra i drum. Put
do Dorijana. Stii e bezbedno...
Vetac Geralt nije umro! odbrusi Nimue. Samo je otiao, otiao
je u Zemlju jabuka. Ali vratie se... Vratie se, jer tako kae legenda.
Legende. Mitovi. Bajke. Predanja i prie. Mogao sam da naslutim,
Nimue iz sela Grotlo, koja ide u kolu arobnica na ostrvu Taned. Ne bi
se odvaila na tako sumanut pohod da nije legendi i bajki na kojima si
odrasla. Ali to su samo bajke, Nimue. Samo bajke. Ve si previe daleko
otila od kue da to ne shvati.
Vetac e se vratiti s onog sveta! nije odustajala. Vratie se da
brani ljude kada se Zlo ponovo razulari. Dokle bude postojala tama, dotle
e biti potrebni veci. A tama stalno postoji!
Dugo je utao, gledajui u stranu. Napokon je okrenuo lice ka njoj. I
osmehnuo se.
Tama stalno postoji potvrdi on. Uprkos postignutom napretku
koji, kako nam nalau da verujemo, treba da rasvetljava mrak, eliminie
pretnje i tera strahove. Sve dosad, napredak nije imao velikog uspeha u toj
stvari. Sve dosad, napredak nam samo sugerie da je tama iskljuivo
sujeverje koje zasenjuje svetlost, da nema ega da se bojimo. Ali to nije
istina. Imamo ega da se bojimo. Zato to e uvek, uvek postojati tama. I
uvek e u tami biti razulareno Zlo, uvek e u tami biti onjaci i kande,
ubistvo i krv. I uvek e biti potrebni veci. I kamo sree da se uvek
pojavljuju tamo gde su preko potrebni. Tamo odakle dopire poziv u
pomo. Tamo odakle ih prizivaju. Kamo sree da se, kada su pozvani,
pojavlju s maem u ruci. Maem iji blesak probija tamu, ija svetlost
razgoni mrak. Lepa bajka, zar ne? I dobro se zavrava, kao to bi svaka
bajka i trebalo.

 Ali... zamuca. Ali to je ipak sto godina... Kako je mogue da...

Kako je to mogue?
Takva pitanja prekinu je, i dalje s osmehom ne bi smela da
postavlja budua polaznica Aretuze. kole u kojoj ue da nema nemoguih
stvari. Jer sve to je danas nemogue sutra e postati mogue. Takav slogan
bi trebalo da se vidi iznad ulaza u univerzitet koji e uskoro biti tvoja kola.
Srean put, Nimue. Zbogom. Ovde se rastajemo.
Ali... osetila je iznenadno olakanje, a rei su potekle kao reka. Ali
htela sam da znam... Da znam vie. O Jenefer. O Ciri. O tome kako se
zaista zavrila ona pria. Ja sam itala... znam legendu. Znam sve. O
vecima. O Kaer Morhenu. Znam ak i nazive svih veevskih Znakova!
Molim te, ispriaj mi...
Ovde se rastajemo ljubazno je prekinu on. Pred tobom je put ka
tvojoj sudbini. Preda mnom je sasvim drugi put. Pria traje, ona se nikada
ne zavrava. to se pak Znakova tie... Ima jedan koji ne zna. Nosi naziv
Somne. Pogledaj moju ruku.
Ona pogleda.
Iluzija zaula je odnekud, izdaleka. Sve je iluzija.
Hej, devojko! Ne spavaj, inae e te pokrasti!
Ona podie glavu. Protrlja oi. I skoi sa zemlje.
Zaspala sam? Sanjala sam?
I te kako! zasmeja se na seditu krupna ena koja je upravljala
kolima. Kao klada! Kao zaklana! Dva puta sam te vikala, a ti nita. Ve
sam htela da siem s kola... Sama si? to se tako osvre? Trai nekoga?
oveka... s belom kosom... Bio je tu... A moda... Ni sama vie ne
znam...
Nisam nikoga ovde videla ree ena. Iza njenih lea, iza cerade,
izvirie glave dvoje dece.
Vidim, putuje. ena pogledom pokaza na Nimuin zaveljaj i tap.
Ja idem ka Dorijanu. Ako hoe, poveu te. Ako i ti ide na tu stranu.
Hvala Nimue se uspentra na sedite. Hvala vam do neba!
Ma! ena opali dizginima. Tamo idem! Udobnije je na koiji, nego
giljati peice, ne? Oj, mora da si se avolski umorila kad te je san tako
savladao da si legla pored samog puta. Spavala si, kaem ti...

 Kao klada uzdahnu Nimue. Znam. Umorila sam se i zaspala. A

uz to sam imala...
Pa? ta si imala?
Pogledala je oko sebe. Iza nje je bila crna uma. Ispred nje put kroz
palir vrba. Put ka sudbini.
Pria traje, pomisli. Pria se nikada ne zavrava.
Imala sam veoma udan san.