Sie sind auf Seite 1von 504

ИСТОРИЈА

ГРЧКЕ

ДО СМРТИ АЛЕКСАНДРА ВЕЛИКОГ

Први пут објављено на енглеском језику под називом Ј. В. Bury and

Russell Meiggs, A History of Greece, 4th edition, од стране издавача Palgrave Macmillan, одељења Macmillan Publishers Limited. Ово издање

и објављено Macmillan. Аутор је укључио своја права којим се он идентификује као аутор овог дела.

од стране Palgrave

je преведено

по лиценци добијеној

© Macmillan and Russell Meiggs, 1975

Редакшори срискт издања

Мирко ОБРАДОВИЋ, Светлана ЛОМА Жарко ПЕТКОВИЋ, Снежана ФЕРЈАНЧИЋ

Џон Багнел Бјури -

Расел Мигс

Историја Грчке

до смрти Александра Великог

(прва

књига)

Превод Љиљане ВУЛИЋЕВИЋ

По1овор српском издању Слободан ДУШ АНИЋ

Завод за уџбенике, Београд

Уредник мр Јасмина МИЛАНОВИЋ

О дговорни

уредник мр Јасмина МИЛАНОВИЋ

За издавача проф. др Радош ЉУШИЋ, директор и главни уредник

ISBN 978-86-17-14730-1

Садржај

 

IX

XII

1

1

5

1. Порекло Грка

 

5

2. Крит

13

3. Микенска цивилизација (1600-1100. године пре Христа)

29

4. Тројански поход

59

5. Немири у Грчкој и на Блиском истоку

61

6. Хомерови епови

71

7. Политичко и социјално уређење раних Грка

75

8. Х омерскодоба

78

9. Дорска најезда

80

10. Експанзија Грка у источни Егејски простор

85

11. Пад грчких монархија и уздизање република

94

12. Односи Феничана и Грка

97

II поглавље

 

105

1. Крај хомерског д о б а

105

2. Узроци и карактер грчке колонизације

106

3. Колоније на обалама Црног, Мраморног и на северним обалама

110

Егејскогмора 4. Колоније у западном Медитерану

113

5. Развој трговине и поморског предузетништва

127

6. Утицај Лидије на Грчку

132

7. Отварање Египта

136

К 9. Галија и Хиспанија

8. р

138

140

10. Народно незадовољство у Хелади

141

III потавље

Историја

Грчке

до

смрти

Александра

Великог

Развој Спарте. Пад племићких олигархија

145

1. Спарта и њено друштвено уређење

145

2. Спарта осваја Месенију

151

3. Унутрашњи развој Спарте и њене институције

155

4. Критски устави

162

5. Надмоћност и опадање Арга. Олимпијске игре

166

6. Демократски покрети: законодавци и тирани

169

7. Тираниде централне Хеладе

173

8. Панхеленске игре и Панхеленство

186

IV

 

189

1. Уједињење А тике

189

2. Владавина плем ства

191

3. Племство у VII веку пре Христа

194

4. Солоново законодавство и утемељење демократије у А тини

199

V поГлавље Развој Атине у VI веку пре Х риста

209

1. Освајање Саламине и Нисеје

209

2. Атина под Писистратом

210

3. Успон Спарте и Пелопонески савез

220

4. Пад Писистратида и интервенција Спарте

223

5. Краљ Клеомен и друга интервенција Спарте

227

6. Клистенове реформе

229

7. Прве победе демократије

234

VI

 

237

1. Успон Персије и пад Лидијског краљевства

237

2. Персијско освајање малоазијске Грчке

245

3. Персијско освајање Египта. Поликрат са С ам а

248

4. Јонија под Даријем

251

5. Даријев поход на Европу. Освајање Тракије

255

6. Јонски устанак против П ерсије

258

7. Други и грећи Даријев поход на Европу. Маратонска битка

264

8. Борба Атине са Егином

275

9. Развој атинске демократије

278

10. Атина будућа поморска сила

281

VII потављс Грчка у опасности. Напади Персијанаца и К артагињ ана

283

 

1. Ксерксове припреме и поход на Грчку

283

2. Припреме у Грчкој 287

Садржај

3. Термопилска битка и битка код Артемисија

290

4. Саламинска б и тка

297

5. Последиде саламинске б и тк е

303

6. Припреме за нови поход

306

7. Битка код Платеје

310

8. Бој код Микале и освајање Сеста

315

9. Гелон, тиранин Сиракузе

318

10. Напад Картагине на Сицилију, битка код Химере

322

11. Сиракуза и Акрагант под Хијероном и Тероном

325

12. Религијски покрети у VI веку пре Христа

330

13. Ширење орфичке религије

334

14. Рационалност Јоњана

337

341

1. Положај Спарте и Паусанијина каријера

341

с 3. Утврђивање Атине и Пиреја

2. а

347

349

4. Остракизам и Темистоклова смрт

353

5. Делски савез постаје атинска империја

356

6. Кимонова политика и његова остракофорија

364

369

1. Довршетак атинске демократије

369

2. Рат Атине против Пелопонежана

373

3. Закључење мира са Персијом

381

4. Неуспеси Атињана. Тридесетогодишњи м и р

383

5. Периклова империјалистичка политика и отпор према њој

386

6. Периклова политика

391

7. Обнова храмова

392

8. Пиреј. Раст атинске трговине

399

9. Предузетништво Атињана на Апенинском полуострву

402

10. Атинска политика у Тракији и на Црном м о р у

404

11. Побуна С ам а

406

12. Више образовање. С офисти

409

13. Еурипид

413

X потавње Рат Атине са Пелопонежанима (431-421. године пре Христа)

415

1. У водураг

415

2. Општи поглед на рат. Тукидид

425

3. Тебански напад на П латеју

429

4. К уга

431

5. Опсада и освајање Платеје

439

Историја

Грчке

до

смрти

Александра

Великог

6. Побуна М итилене

442

7. Ратовање на западу Хеладе. Трагична збивања на Коркири

448

8. Демостенове ратне операције на западу

453

9. Никија и Клеон. Политика у А ти н и

455

10. Атињани освајају Пилос

459

11. Атињани заузимају Н исеју

469

12. Атински неуспех у Беотији

470

13. Рат у Тракији. Атина губи Амфипољ

473

14. Преговори о закључењу мира

479

15. Битка код Амфипоља и Никијин мир

483

Предговор четвртом издању

Прво издање ове Историје Грчке објављено је 1900. године у предвечерје дра- матичних ископавања сер Артура Еванса (Sir Arthur Evans) у Кносу на Криту. У другом издању, објављеном 1913. године, Бјури (Buru) је прерадио Прво поглавље у светлости нових археолоших налаза. измена. У издању из 1951. године морале су се поново урадити радикалне промене у Првом поглављу. Све шира и бројнија ископавања на грчком копну знатно су уна- предила нашу интерпретацију Микењана, а биле су неопходне и измене у одељку о Криту. Многобројна нова археолошка сведочанства и измењена оцена ранијег археолошког материјала захтевали су и ревизију у многим питањима у друтим по- глављима. Ипак, карактер и опсег промена били су ограничени економичним ко- ришћењем типографских плоча. До 1970. године ове су плоче дотрајале и поновно слагање је пружило при- лику за свеобухватнију ревизију. Потреба за новим издањем постала је ургентна, јер су током двадесет година од трећег издања археолошка ископавања довела до драматичних открића, а велики број научних часописа потхрањивао је жустру кон- троверзију о старим и новим спорним питањима. Још једном је наше тумачење бронзаног доба имало највише користи од нових археолошких налаза, посебно од ископавања дворца у Месенији из кога је, по општем уверењу, Хомеров Нестор вла- дао својим пространим краљевством. Ово откриће је оживело интересовање за од- нос предања у Хомеровим еповима и историје. Археолошки налази из Пила такође су осветлили на интерсантан начин последњу фазу микенске историје, а најважније откриће ископавања био је велики број глинених таблица, испечених у пожару који је прогутао дворац. Одмах је примећено да ове таблице личе на таблице из Кноса и да су и једне и друте исписане истим типом писма, који је Еванс назвао линеаром В; овај се тип писма разликује од старијег линеара А. Управо су таблице из Пила омогућиле Мајклу Вентрису (Michael Ventris), енглеском архитекти, који је радио на дешифровању од својих гимназијских дана, да увери превладну већину класичних филолога да су таблице линеара В исписане раним обликом грчког језика. Ово откриће проузроковало је мењање мишљења о многим питањима. Грчки језик који је употребљавала администрација минојског Кноса неочекивано је изне- ло на видело да су Грци доминирали Кносом у времену пре разарања дворца. Ово је одмах поставило питање разарања других критских двораца, а контроверзија се још више разбуктала када је ископавање насеља у близини места Акротири на острву Санторини наоко потврђивало тезу коју је Маринатос провизорно скицирао 1939. године. Многи би се сада сагласили са њим да је жестока вулканска ерупција на острву Санторини проузроковала разарање двораца и насеља на широком про-

Осим у Првом поглављу, било је само мало

Историја

Грчке

до

смрти

Александра

Великог

стору на Криту. Ипак, археолошка сведочанства стварају тешкоће и ал гернагивно мишљење да су Грци били разоритељи још има снажну подршку.

Нови археолошки налаз на копну био је мање сензационалан. Међутим, иско- павања у Лерни у Арголиди и у месту Лефканди на Еубеји поткопала су раширено схватање да је постојала већа инвазија Грчке са севера крајем ранохеладског пери- ода. Скица промена сада изгледа много компликованија. Како су се открића нових ископавања нагомилавала, Микењани су постајали све значајнији. Природно је да Еванс, који је открио богатство минојске цивилизације, нужно пренаглашава зави- сност Микењана од Крита. Данас више примећујемо домородне корене и развитак микенске цивилизације. У ствари, постоји опасност да реакција оде предалеко и потцени моћ Крита пре XV века пре Христа.

Овакве неочекиване историјске развитке ревизија помоћу „закрпа“ није могла интерпретирати на одговарајући начин; стога је Прво поглавље написано поново, сасвим од почетка. Знатан број новонаписаних одељака налазио се и у историји архајског периода; наиме, рестрикције, које је наметало коришћење оригиналних типографских плоча из 1950. године, нису омогућавале да се укаже на нову светлост којом је био обасјан архајски период новоодређеним датумом увођења кованог нов- ца, грчког алфабета, као и ископавањем код Ал-Мине. У свим другим деловима главна структура суштински је и даље Бјуријева. Његов је текст мењан када би ново археолошко сведочанство то учинило неопходним или када би се упорна научна дебата пресудно окренула против његовог мишљења; ја сам се, међутим, трудио да не намећем своја гледишта у питањима која су још увек конгроверзна и користио сам напомене да укажем на алтернативе. Треба истаћи још један принцип. За седам- десет година откако је Бјури саставио своју историју, начин изражавања се знатно Неке речи и фразе које су биле у општој употреби 1900-те године сада

променио. имају укус застарелости у којој многи налазе предмет за забаву. У таквим случаје- вима текст је прилагођаван модерном језичком изразу.

Премда је недавно, током протеклих година, број студената који уче грчки језик био жалосно смањен, број заинтересованих за античку историју постојано се повећавао, па међу новим читаоцима има многих који желе да се приближе изво- рима и садашњој научној контроверзији. Поглавито ради таквих читалаца напоме- не су проширене и додате су библиографије. Увршћен је и речник појмова који су суштински грчке речи, само транслитерисане. Све географске карте су прегледане

и исправљене, а додате су и нове заједно са посебном картом грчког света на крају књиге која се може извући и развити. С добрим разлогом захвалан сам господи Лавелу и Џонсу на њиховом стрпљењу, ведрини и стручности. Знатан број нових фотографија је такође увршћен, додате су и напомене за слике чије значење можда није очигледно. Дужно признање је одато у списку фотографа, али морам да изра- зим своју посебну захвалност Алисон Франц. Имао сам свесрдну помоћ пријатеља којих има исувише много за набрајање, нарочито у мом рвању са бронзаним добом. На овом пољу многих проблема могућност дискусије са професором Каскијем и магистром Пофамом о њиховим ископавањима била је од непроцењиве вредности

и остајем веома захвалан на њиховом стрпљењу и охрабрењу. Такође сам много на-

учио о Микењанима из докторске тезе Оливера Дикинсона, као и из дискусије која је уследила са њим. Он је био један из оштроумне и истакнуте групе оксфордских

х

Предговор

дипломираних студената која се бавила бронзаним добом и пружала најидеалнију подршку. Имао сам велику срећу да уживам гостопримство и подстрек Британске школе у Атини у критичном периоду ревизије. Розамунд Бродли, једина особа за коју знам да, поред моје жене, може да прочита више од половине мог тешко чи- тљивог рукописа, изборила се кроз тежак руком писани текст са ефикасношћу и стрпљењем које једва да заслужујем, али свесрдно ценим. Кроз ову комплексну ревизију Рекс Ален из Мекмилена ми је био постојани водич и утешитељ. Његов савет и практична помоћ били су непроцењиви и веома сам уживао у нашем радном партнерству.

Rasel Meiggs Garsinton, новембра 1973. Године

Изводи из Предговора првом издању

При одређивању облика и карактера ове књиге усмеравала су ме два начела. Прво, пишући историју засновану на античким ауторима, из мог угла посматрања, премда је природно и свакако лакше допустити да се и грађа разграна у више то- мова, ако се она сабије у један том, често је резултат практичнија књига. У случају нове Историје Грчке учинило ми се вредно труда да кренем овим тежим путем. Друго начело на које сам се одважио је да су књиге, што се бар историје тиче, које су у стању да заинтересују одрасле читаоце, по мом уверењу, најбоље за инстру- ирање млађих студената. Стога, иако ми је циљ да сарађујем у образовању, ова књига има у виду шири круг читалаца од ученика у средњој школи или студената на универзитетима. Неизбежна последица ограниченог простора који сам себи наметнуо биће то да ће се само дотицати књижевност и уметност, филозофија и религија у слу- чајевима када непосредно илуструју или када су блиско повезане са политичком историјом. Приметиће се да сам понекад ово правило либерално тумачио; но, то је правило које се може лакше применити пошто има много изврсних радова који се баве уметношћу, литературом и филозофијом и сада су лако доступни. Умета- ње у сажету политичку историју неколико неповезаних поглавља која неадекватно обрађују, што је неминовно, уметност и литературу чини ми се да је без користи и неукусно. Вредни а свима доступни приручници државних старина омогућили су ми да у приказивању развоја Атинске државе или дотицању уређења других градова изоставим ситније детаље. Читалац мора на другом месту да тражи саге Хеладе, ге- ографске описе ове земље, топографију Атине. За топографију Атине и географију Грчке откриће да су му доступна изванредна дела. Два упозорења морам упутити читаоцу и биће најприличније да то учиним на овом метсу. Прво се тиче преисторијског доба, које је предмет Првог поглавља ово га дела. Материјална сведочанства сакупљена у археолошким истраживањима на обалама и острвима Егејског мора за последњих двадесет година, по претпоставци да припадају цивилизацији преисторијске Грчке, суочила су историчаре са низом нових проблема за које нису још нађена решења која би се могла сматрати сигур- ним. Становишта најспособнијих истраживача су у великом раскораку. Нови доказ може сваког тренутка оборити провизорне закључке и приморати нас да трагамо за новом интерпретацијом података. Ископавања која ће сада започети на Криту, напокон враћена у прави грчки свет, могу довести до неочекиваних резултата који могу променити цео проблем. Стога се преисторијска Грчка не може обрађивати на задовољавајући начин осим методом дискусије. Међутим, пошто је у књизи попут ове дискусија изван делокруга дела, аутор може само да опише главне карактери-

Предговор

стике цивилизације које је ископавање изнело на видело; он може суздржано да изнесе главне опште закључке, по свом уверењу вероватне, о односу археолошких налаза и грчке литерарне предаје. Много шта аутор мора оставити као неизвесно и неодређено. Тешкоћа проблема се увећава због тога што су литерарна сведочанства, која се односе на активности и кретања раних грчких племена, претежно уткана у мит и теже их је из њега расплести него откопати зидове и гробове затрпане по- кровом земље. Значај предгрчких становника Грчке, мешани етнички карактер Грка историјске епохе, релативно рани датум „јонске" колонизације, континуитет егејске цивилизације, однос „микенске“ цивилизације према цивилизацији коју описује Хомер - то су главни проблеми које сам имао задовољство да истакнем. Друго упозорење се примењује на све историје Грчке које су написане још од Ефоровог времена. Рани део грчке историје, који одговара VII и VI веку пре Хри- ста, неизбежно је искривљен и постављен у лажну перспективу захваљујући нашим ограниченим знањима. Наиме, у то доба (као и у вековима који су им непосредно претходили а готово су сасвим нестали из нашег видокрута) градови западне оба- ле Мале Азије чинили су најзначајнији и најпросвећенији део хеленског света, а о тим градовима у данима њихове величине имамо тек неповезане, летимичне слике. Наша сазнања о њима почињу тек са надирањем Персије у простор Егејског мора и потонућа тих градова на другоразредни положај у Грчкој. Стога су странице на ко- јима би Грци из Азије морали заузимати узвишено место монополисане развитком старије Грчке; створен је лажни утисак да се историја Хеладе у VII и VI веку пре Христа састојала само, или главним делом, од историја Спарте и Атине и њихових непосредних суседа. Непрозирност обавија и настајање раних грчких заједница на Апенинском полуострву и на Сицилији током истог периода. Неправда се нажа- лост не може исправити признањем да је учињена. Атина, Спарта и њима слични градови остали су на своме тлу. Les absents ont toujours tort1. У напоменама и упућивањима на крају књиге указао сам на оно што дугујемо савременом истраживању посебних питања. Овде морам да признам свој општи дуг историји Грота (Grote), Фрименовој (Freeman) Историји Сицилије, историјама Бусолта (Busolt), Белоха (Beloch), Е. Мајеровој (Е. Меуег) Gescichte des Altertums2 и историји Дројзена (Drousen). Премда су друте историје високог угледа и на ен- глеском и на другим језицима биле консултоване, уз пуно уважавање, превасход- но остајем дужник овим ауторима. Али, можда још више дугујем списима једног човека који је, премда никада није написао стварну историју Грчке, дао небројене а непроцењиве доприносе њеном проучавању - професору Улриху фон Виламо- виц-Мелендорфу (U. von Wilamowitz-Mollendorff). Додуше, ја се са неким његовим закључцима не слажем, али овде хоћу да изразим искрено и велико слагање са ње- говим методама и дивљење према подстицајној вредности његових списа.

1Фр. Одсутни увек нису у праву. Прим. прев. 2 Нем. Историја староГ века

Ј. В. Bury

Увод

Грчка и Егејско море

Како се наше приповедање буде гранало, упознаваћемо грчке реке

да овде улази-

мо у неко подробније описивање. Међутим, корисно је да на самом почетку ухватимо неке опште карактеристике које су допринеле да се историја Грчке уобличи онако каква је била, а без којих не би могла настати. Особеност грчке историје тако је блиско повезана са особеношћу њихових пребивалиш та да је не можемо замислити без грчког копна и мора.

Од истоку готово би сасвим био налик на Ш панију на западу да се на- гло заврш ио нула у море. ног копна, који Ш панија скоро дотиче обале Африке. М еђутим, Грчка, јужни на- ставак Илирика, има потпуно друге природне карактеристике које базен

је чине различитом

и од Ш паније и од Италије, те је источни Медитерана видно другачији од западног.

Грчка одаје утисак групе ртова и острва, премда је, уистину, могла бити чврст непрекинут блок копна, у својој мањој сразмери, попут оног масивног рта од кога штрчи. Грчку је могуће описати као планински рт по средини пресечен на два дела огромном пуко- тином. П ланине које чине источну границу Тесалије: Олимп, Оса

и Пелион, планине дугог острва Еубеје, затим низ острва од Еубеје

на југ, морале су чинити непрекидан планински ланац - стеновиту источну обалу. С друге стране, гребени Пинда, размеђе Тесалије и Епира, имају свој наставак у висовима Тимфреста и Корака. Њ ихов се ланац, завојитом југоисточном линијом, скренувш и са свог при- родног правца, наставља Парнасом, Хеликоном, Китероном, атич- ким планинама и острвима. Слично томе пелопонеске планине на- стављају епирске горе.

блок непрекид-

на северу Тесалије, а да је Грчка, његов изданак, пото-

и долине, планине, заливе

и

острва

нема потребе

и

три масивна рта

од којих се састоји јужна Европа, онај на

Он

у том

би

готово дотиче на једном

случају био само огроман

углу обале Азије, као

што

Тако реконструиш емо

Грчке, као

рељеф се протежу од јута ка истоку, издижући

у мислима

низове

из

планинских ланаца који

Илирско

(или Балканско)

полуострво

Особеносш Грчке

Коринт ски залив

П ланински ланци

ИмаГинарна

реконст рукција

1

Историја

Грчке

до

смрти

Александра

Великог

мора копно далеко у Егејско море. Да је природа Грцима подари- ла такву земљу, њихова би историја била потпуно измењена. Док то замишљамо, постајемо свесни колики је био дуг Грка геофизич- ким одликама земље. У земљи ртова, дубоких залива и острва било је предодређено да водени путеви неумитно постану путеви грчке експанзије. Тај народ је, уистину, био гурнут у наручје мору.

Важне 1ео1рафске особености I. Велики морски рукаеац (Коринтски запив)

Најупадљивије обележје средишње Грчке је дубока пукотина

која је Грчку поделила на два дела. Требало је да јуж ни део буде -

острво међутим, он се држи за копно уским копненим мостом на источном крају велике пукотине. Ова геофизичка црта имала је виш еструки значај за грчку историју.

1. Двострука улога Коринтског залива одмах је јасна. Он про-

пушта море унутра до многих народа који би иначе били брђани на копну и знатно продуж ава грчко приморје. Залив је уз то учинио ју- жну Грчку самом, тако да се може сматрати одвојеном територијом острво

од северне острвским интересима.

о чему речито сведочи грчки назив „Пелопово острво"

-

Грчке. П рактично

узевш и, југ је

са сопственим

2. да је

М еђутим,

„П елопово

острво“ збиљ а било

острво, да

Истма није било, ту би од најранијег доба постојале директне и не- прекидне везе између обала које спирају таласи Егејског и Јонског мора. Источне и западне области Грчке би се приближ иле пошто би бродови трговаца или ратника, уместо да заморно плове око Пелопонеза, могли посред Грчке проједрити из једног у друго мо- ре. Без Истма би се путеви трговине унапредили и променили би се центри трговине; ратови у грчкој историји би се водили у дру- гим смеровима. Колико је Истам илустровало савременим примером. Уклоните мост који повезује јужни са северним континентом Америке, па посматрајте проме- и у условима поморског ратовања на великим океанима Земљине лопте. Даље, да је мост који је припајао Пелопонез копну био на западном крају залива, области с обе стране морског рукавца биле би још и раније лако доступне трговачкој размени у Егејском мору и на Истоку; развој цивилизације северозападне Грчке био би наглији и интензивни- ји; историја Беотије и Атике, откачена од Пелопонеза, ишла би у

не које резултирају у путевима трговине

II. Егејско море

био значајан можда би се најбоље

другом смеру.

Географска карактеристика Егејског басена била је други одре- ђујући чинилац грчке историје. Посут безбројним острвима, као да је био предодређен да развија општење народа са народом. Киклад- ска острва, која се, како смо већ видели, уклапају у оквир грчког

копна, неосетно прелазе у острва која истура азијска обала; ту је створена нека врста острвског моста који мами бродове да прелазе из Грчке у М алу Азију. Западна обала Мале Азије збиља природни- је припада Европи него сопственом континенту; рано је постала део грчкога света и Егејско море истинским центром Грчке. Западни део Грчке био је, такође, лепо опскрбљен добрим лука- ма; премда није био тако богат заливим а и острвима попут источне обале, био је погодно позорје за развој трговине и цивилизације. Путовање од Коркире до „пете“ на југу И талије није било дуго, па је предузетниш тву становника западне Грчке био раскриљен цео један свет. Али, у рано доба тај је свет био варварски и није имао да пону- ди много дарова цивилизације, док су становници источног грчког приморја упирали погледе ка Азији и дошли у додир са древним цивилизацијама Оријента. Заосталост западне Грчке у поређењу са источном у раном периоду није потекла од конфигурације двеју обала, већ од околности што је Запад леђима био окренут Азији; међутим, у каснијем периоду видимо Јонско море као прометну тр- говинску позорницу обрубљену напредним заједницама које потпу- но равноправно учествују у грчкој цивилизацији. Северна обала Африке, која се као изазов сучељава са трима великим медитеранским полуострвима, одиграла је значајну улогу у историји јужне Европе. Од најдавнијих времена Африка је била гео- лошки и историјски повезана са Европом. Западну Европу и север- ну Африку у дубокој прошлости спајали су мостови непрекинутог копна; тај антедилувијални континент, који бисмо могли назвати Евро-Либијом, можда је био настањен људима хомогене расе. Сици- лија је представљала остатак древног копненог моста између Европе и северне Африке и омогућивала је лак прелаз морепловцима. Код Шпаније (Гибралтар) два континента сасвим се приближавају.* Грчка је земља планина и малих долина; има мањих река и не- колико равница осредње величине. Стога је више него подесна да буде земља малих, независних држава од којих је свака заш тићена од суседа брдским баријерама. И сторија Грка, коју чине такве др- жаве, не би могла настати на другачијем тлу. Додуше, повест свих земаља је у извесној мери зависна од географских услова; међутим, та зависност је у Грчкој нарочито изражена и у спрези са осталим чиниоцима спречавала је национално уједињење. О стрва су, по ло гици ствари, чинила политичке целине; међутим, премда мора по

Увод

би

се према томе могло сматрати

Заиад

III. Положај

Грчке у

на Африку.

Копнени мостови

у М едит ерану у плиоцену на Гибралт ару (I), И т алија- С ицилија-Тунис

(2)

односу

IV. Грчка је

подесна за м але државе

*

пасусу изостављен је део текста ради једноставнијег начина изра- жавања, при чему је основна идеја сачувана. Прим. прев.

У овом

Историја Грчке до смрти Апександра Великог Клима и пподност
Историја
Грчке
до
смрти
Апександра
Великог
Клима
и
пподност
тла
пут планина могу да раздвајају, она, за разлику од планина, могу и
да спајају: у грчким условима лакш е је било створити велику помор-
ску империју него копнену. На сличан начин, брда су спречавала
развој брзог копненог саобаћаја (добри копнени путеви не постоје у
старој Грчкој), док су, како смо видели, разуђеност обале и мнош тво
острва олакшавали саобраћај на мору.
Нема препреке да скрши ветрове који хује од Азијског конти-
нента преко Црног мора ка грчким обалама и чине Тракију студе-
ном земљом. Отуда грчка клима има карактер извесне окрепљујуће
оштрине која је развила снагу и енергију народа. Надаље, Грчка ни-
је, ни у коме погледу, богата и плодна земља. О на има мало вели-
ких обилато наводњених долина; обрађиване долине нису давале
сразмерни допринос по сетвеној површини, како би се могло оче-
кивати. Тле, премда добро за јечам, није било довољно плодно за
екстензивно узгајање жита. Стога су ратари морали мукотрпно да
раде. Али, конфигурација терена је условила и развила поморско
предузетништво. С једне стране, богатије прекоморске земље при-
влачиле су пустолове,
да изазива несташ ицу ж ивотних средстава. С друге стране, најзад је
постало нужно да се домаћи приноси житарица допуњују пшени-
цом увезеном са стране. Али, ако је Деметра (богиња жита) ускра-
ћивала своју највећу милост, бар су грожђе и маслине свуда обилато
нарочито када је пораст становниш тва почео
рађали на грчкој земљи и њихово узгајање било је једно од главних
црта ж ивота у древној Грчкој.

I иотавље

Почеци Грчке и херојско доба

1. Порекло Грка

Све до седамдесетих година XIX века грчка митологија и књижев- ност, а нарочито величанствени Хомерови епови, били су једина сведочанства за историју Грка пре доласка Дораца. Када је Хајнрих и одушевљен Илијадом и Одисејом - кренуо да открива Хомеров свет, означен је почетак нове епохе. На брду Хисарлику (северозападна Мала Азија) Ш лиман је нашао тима у многим бунара (Schachtgraber) са баснословним благом у злату и сребру:

ритуалним бодежима, мачевима, накитом и керамиком високог ква- литета. Ш лиман је мислио да је код Хисарлика открио Пријамову у није дуго требало научницим а да схвате да су тројанско злато и микенски гробови старији више стотина година од традиционалног

датовања Тројанског рата. Гробови у облику бунара су довели архе- материјалу из Грчке ниш та што би наговеш гавало такво бо- су тражили посебна објашњења. Сер Артур Еванс, тада млади кустос би Садржаји облику бунара, особито некласични елементи њиховог инвентара, На продавали потичу са Крита. Постојало је грчко предање - записано у Херодо- о је господарио Егејским морем. Евансу је пошло за руком да дође до

започињ у 1900. годи-

гатство у

до тог времена није нађено

ологе у стварну недоумицу јер у археолошком

Троју, а

тела Агамемнона и његових племића. Међутим,

Шдиман -

немачки

банкар

који

је

као

самоук научио грчки

био

богато насеље са златним предме-

гробова у облику

низ

кућама, а, касније, у М икени

М икени

тако

раној

епоси. Очигледно је да

мислио је

да

старина.

су

Ш лиманови налази

се објашњење

гробова у

знакови

писма

и говорили

да

Кноса који

у Ашмоловом

могло наћи

музеју у Оксфорду,

критских

Крит

у истраж ивањ у

импресионирали су Еванса.

на печатима које су у Атини

тово и Тукидидово време -

локалитета Кноса и низом

и

делом

чак

је

да

су

сматрао

Грчке. Кад

га одвели

старинари

моћном

краљу М иноју из

која не отворио је потпуно ново поглавље у историјској и археолошкој са на врхунцу моћи ископавањ а

су даља

друте

науци. Еванс је веровао

своју културу

дао једним

ископавањ а

Грци

да је

копна дуговали Крићанима

Кносос вла-

открила

и

Историја

Грчке

до

смрти

Александра

Великог

критске дворце и расветлила њихов развој, Евансово гледиште било је широко прихваћено. Међутим, како су откривани одговарајући локалитети на грчком копну, постепено се показало да је конти- нентална цивилизација, која је по свом најважнијем центру добила прикладно име „микенска“, премда под снаж ним утицајем Крита, имала специфичан карактер и такође извозила своју робу како на Исток тако и на Запад.

 

За историју егејског простора током II миленијума пре Христа

имамо два пута сазнања - археолошке изворе и усмено предање са- чувано у митовима и легендама. Оба имају своја ограничења. Огра- ничења у коришћењу легенди довољно су јасна; приче се развијају

 

искривљују током предаје. Детаљи су често само резултат маште

приповедача; при рачунању времена по генерацијама лако се могу направити грешке, те је хронологија ретко поуздана (приповеда-

чи могу погрешно приписати људе који су припадали различитим генерацијама истом времену, и обрнуто). Међутим, легенда може

корисно послужити као провера других извора и може покренути корисна питања. Уверење да су збивањ а у Хомеровим еповима у основи веродостојна довело је Ш лимана у Микену. Значај Тебе из микенске епохе у каснијој митолошкој предаји пружио је археоло- зима добар разлог за одлуку да откопају тебански акропољ, што је дало плодне резултате. Археологија се непосредно бави материјал- ним остацима прошлости. Не само да их налази, већ их и тумачи,

 

предмет су непрекидног научног напретка, нарочито у поједи-

ностима. За историчара тих епоха велики напредак постићи ће се када буде дешифровано А линеарно писмо, на чему ради већи број стручњака*.

Неолитска насеља на територији Грчке могу се пратити уназад од VII миленијума пре Христа, а најранија неолитска насеља за која знамо, оно код Неа Никомедије у Македонији и Франхти (Franchthi) пећина у Арголиди, показују изванредно рани развитак. У на- сељу код Неа Никомедије најранија керамика датирана је између

*

Из текста је избачен цео један пасус у коме се излажу тешкоће археолошког метода одређивања датума у преисторијском периоду. Прим. прев.

Почеци

Грчке

и херојско

доба

6500. и 6000. године пре Христа1. Куће неправилног облика грађене су, изгледа, на конструкцији од дрвених греда са зидовима од блата и крововима начињеним вероватно од грања прекривеног илова- чом. Ц ентрална огњишта била су сазидана од блата у самим кућама, док су напољу биле ископане јаме за складиштење и отпатке. Ста- новници су гајили јечам и пшеницу, држали овце и козе допуњују- ћи у Арголиди, која је на улазу ш ирока 30 ш а дубока 150 m, људска станишта се могу пратити од плеистоцена кроз мезолитик до нео- литског периода2. С тановници м езолитика били су ловци и више од три четвртине костију које су за собом оставили потичу од цр- веног јелена. Преласком у неолитски период, који се радиоактивним угљеником С 14 датује у прву половину VI миленијума, преовлађују кости оваца и коза; волови и свиње гакође су били припитомљени средином овог периода; привреда се заснивала на узгајању ових до- маћих животиња и земљорадњи. После кратког периода без керами- ке почели су да праве своје посуђе; у почетку је оно било без укра- са, касније са линеарним орнаментима, сликаним или утискиваним, који су се све виш е усаврш авали. М еђутим, најимпресивнији налаз са ископавања био је опсидијан у најранијим неолитским слојевима; присуство опсидијана постаје распрострањеније током средњег и позног периода неолита. Кремен, а нарочито тврди кремен веома је редак у Грчкој, док је најбољи материјал за прављење ножева, мака- за, српова и другог ситног прибора, којима је потребан ош тар врх, био тврди, налик на стакло, опсидијан вулканског порекла. Према нашем садашњем сазнању у Грчкој нема опсидијана, а острво Мелос у јужном делу Кикладског архипелага имало је стварни монопол у производњи овог материјала3. Са прим итивним алатом на распо- лагању за градњу чунова или сплавова путовање до Мела у шестом миленију морало је представљати погибељну авантуру која је за- хтевала изванредну предузимљивост. Мање се зна о неолитском периоду на Криту и на острвима Егејског мора. М еђутим, оно што је откривено у великом насељу под дворцем у Кносу и на другим местима указује на то да је сличан на- чин ж ивота био ш ироко распрострањ ен на грчком копну, Киклад-

своје потребе за храном ловом

и риболовом. У пећини

Франхти

1 R. Ј. Rodden, Proceedings Prehist. Soc. 28 (1962) 267. 2 Hesp. 38 (1969) 343-81. Archaeology 21 (1962) 4-9. 3Обично ce мислило да je у друтом миленијуму до слома критске моћи, Ми- кена опсидијан углавном морала добављати са Липарских острва, али широка ана- лиза узорака није открила ни трага липарском опсидијану у Хелади микенског периода. Видети С. Renfrew и друге, BSA 60 (1965) 225-47.

Историја

Грчке

до

смрти

Александра

Великог

ским острвима и на Криту. Већину станиш та чинила су мала насеља која су живела од комбинације узгајања стоке, претеж но оваца и коза, примитивне земљорадње и лова. Постојао је зачуђујуће ши- рок обим трговине опсидијаном. Камен и кост били су стандардни материјали за остали прибор. М алобројно становниш тво имало је огромног слободног простора и ове земљорадничке заједнице су вероватно више стрепеле од звери него од људи.

Доласком бронзаног доба наши материјални налази постају бо- гатији, а социјалне и економске промене се брже одвијају. Главни

металургије,

подстицај иако нема наглог прелаза. На измаку неолитског периода употреба бакра била је ограничена и било је нађено нешто мало сребра. Од

у откриће да смеша калаја (или мање задовољавајуће решење са ко- ришћењем арсена) са бакром даје бронзу, много чврш ћи метал,

би- ло је оно што је променило како начин ратовања, тако и земљорад-

употреби, а

њу4.

Током целог бронзаног доба, које траје од око 2800. до око 1050. године пре Христа када је гвожђе почело да замењује бронзу, ника- кви догађаји у Грчкој, на Криту или у егејском простору не могу се чврсто датирати помоћу писаних извора из тог времена. За разли- ку од цивилизација Египта и Месопотамије, народи ових области нису у трајном облику записивали историјске догађаје. Све што је

писаној форми опстало, јесу ефемерна документа дворске адми-

нистрације на глиненим таблицама које су се случајно сачувале од разарања захваљујући пожарима у којима су биле испечене. Стога

смо принуђени да се за хронологију скоро у потпуности ослањамо на датовање на основу материјалних остатака. Од њих је керами- ка далеко најраспрострањ енија и најотпорнија. О на се користи у свим друштвеним слојевима за кување, јело, пиће, складиштење и различите је вредности. Чак и када су посуде разбијене, остају кр- хотине и ватра их не уништава. Као и данас, различите генерације негују различите укусе: има промена у стилу декорације и промена

помодним облицима. Ове се промене могу класирати и помоћу

стратификованих наслага које показују које посуде потичу из истог времена, грнчарија <^е може поређати по временском редоследу.

Да би створио параметре за претакање својих критских иско- пина у историју, Еванс је своју керамику бронзаног доба поделио

4

(1967) 11-20.

За

рани

развитак металургије на острвима видети С. Renfrew у АЈА

71

Почеци Грчке и херојско доба на три нојски период, узевш и
Почеци
Грчке
и херојско
доба
на три
нојски период, узевш и
Поменута три
главна раздобља које је назвао
ово
периода делила
рани, средњи
и
позни
ми-
име
од митског
краља
Крита
-
Миноја.
су
се даље, сваки
по
три
фазе, а
неке
од
ових
фаза
су
опет
даље
на
(по)дељене. Тако тумачимо
LM III

В’ као другу половину (В) треће фазе (III) позноминојске керамике

одређива- на на грчко копно и на острва Егејског мора. Бронзано доба на копну подељено је на рани, хеладски период, чија је последња фаза често била у држава у Грчкој. Бронзано доба острва подељено је на рани, средњи и позни кикладски лели су изузетно успешно непрестаним проверама; у време када су под доказа, ваља се присетити изузетног успеха његове фундаменталне класификације.

се

називана

средњи и

(LM), а разлика

ње редоследа важ них догађаја. Исти принцип

друге две области које нас посебно интересују -

између LM

III

А

LM III

и

В

је

кључна за

био је примењен

позни

микенском, пошто је

М икена

то

доба била доминантна

период. Параметри које је смислио Еванс одо-

закљ учци

уруш или

теж ином

нових

неки

Евансу најдраж и

Ове промена није конзистентан

поделе

нису могле саме

по

да прибаве датуме пошто неки стилови

себи

могу да се задр-

и же много дуже од других; међутим, неки се датуми могу одредити према предметима из Египта, који су сами прецизно датирани или се чешће могу приближно датирати према хронологији фараона. На пример, у неколико гробница на фрескама из раног периода осам- наесте династије у Египту критски посланици се налазе међу пред- ставницима народа који доносе дарове или данак фараону. Одећа коју посланици носе и посуде које прилажу указују да критски пе- риод LM I В” приближ но временски одговара владавини Тутмеса III. Слично, много микенске керамике било је откривено у Тел-ел- -Амарни. Ова новостворена престоница, коју је утемељио јеретик” * Ехнатон, била је настањена само кратко време од 1372. до 1354. го- дине пре Христа (или можда од 1358. до 1340) па се на тај начин мо- же приближно датовати у прву половину треће фазе познохеладског периода (LH III А). Нажалост, неки су се египатски датуми показали мање поузданим но што се чинило и има оправданих разлога да се снизе уобичајена датовања у периоду између XIV и XII века пре Христа. Управо то раздобље је од највећег значаја за наш предмет

ритам

’ Late Minoan III В на енглеском - позноминојски IIIB. Прим. прев. " LM I В - друга половина прве фазе позноминојског периода. Прим. прев. Фараон Ехнатон је за кратко време своје владавине насилно увео моноте- Сунцу коју је срочио

изам, признајући само култ бога Сунца. Сачувана је Химна Ехнатон. Прим. прев.

Историја

Грчке

до

смрти

Александра Великог

истраживањ а5. Поменута временска разлика износи само четрнаест на редослед догађаја. Не може се очекивати да се промене стилова у свим

ручјима одвијају тачно у исто време. М еђутим, критски параметри пружају прилично добре оквире и за копно. Исти датуми могу се

се зна када се детаљније испита керамика или се нађу нови докази. Пошто ће се наше излагање често бавити доказима изведеним из керамичког ма- теријала, било би умесно сада приложити упрош ћену табелу.

прихватити за обе поделе

да су сва датирања само приближна и да подлежу ревизији

година и не утиче битно

овим под-

(на Криту и на

копну), ако

грчком

Приближна датовања за бронзано доба на основу стилова керамике

Раноминојски

Ранохеладски

I

2800 -

2500.

I

II

2500 -

2200.

II

III

2200 -

2000.

III

I

2000 -

1900.

I

II

1900 -

1700.

II

III

1700 -

1550.

III

Позноминојски

IA

1550 -

1500.

IB

1500 -

1450.

II

1450 -

1400.

IIIA

1400 - 1300.

IIIB

1300 -

1200.

IIIC

1 2 0 0 -

1050.

Нема јаког доказа да је цошло до веће промене становниш тва почетком бронзаног доба. Не постоје знаци разарања ширих ра- змера нити увођења нових обичаја. Постоји стварно једва приметна промена у прелазу из неолита у прву фазу ранохеладског периода, иако се употреба метала поступно повећава. Супротно овоме друга

5 Аргументе за ревизију датирања изложио је D. В. Redford u History and Chro-

nology of the Eighteenth Dynasty of Egypt; cf. K. A. Kitchen u Chronique d’ £gypte *

(1969) 313-24.

43

i

Почеци

Грчке

и херојско

доба

фаза ранохеладског периода јесте раздобље импресивног развитка. Популација знатно расте, трговина између копна, Крита и острва постаје живља, више се тргује и унутар ових области. Развој мета- лургије и пораст трговине разгранавају врсте производње и дру- штво чине сложенијим. Управо у овом периоду први пут се јављају куће које доминирају у свом окружењу и утврђења, што указује на јачање власти и акумулацију богатства уз повећани ризик од на- пада суседа или пирата. Докази ових нових карактеристика стижу из приморских и острвских места. Има лепих примера утврђења и пространих зграда код места Халијандриа на острву Сиру и код Лерне у Арголиди. Такозвана Кућа са цреповима код Лерне нагове- штава, изгледа, само у знатно мањој сразмери, потоње дворце, док црепови по којима је стекла назив показују значајан напредак у кон- струкцији кровова6. Велике куће и утврђењ а откривена су, такође, у Тиринту, у Асини, оба места се налазе близу Лерне, док се испод дворца у Тиринту налазе остаци веома простране кружне зграде. До краја прве фазе ранохеладског периода одиграле су се круп- не цивилизацијске промене ш иром грчког копна. Оно за ш та се че- сто мислило да је прва значајна карактеристика нове цивилизације био је нови стил керамике. Овај стил Ш лиман је назвао минијском керамиком, пошто га је први пут открио у Орхомену, легендарном пребивалишту краља Миније. Ова се керамика разликује по обли- ку, боји и саставу од ранохеладске керамике претходног периода. Преовлађујући облици су пехар са високим стубом и купа са две дршке; на обе ове форме утицали су облици металних посуда. Нај- керамичке масе није без разлога описан као сапунски. Сасвим слична керамика била је откривена приближно у истом периоду и у Троји. Други нови тип керамике обично се назива мат сликана керамика по декоративним моти- вима, најчешће геометријским, који се сликају директно на глини. Друге карактеристике приписане овом периоду су грнчарско коло, које је прош ирило обим и повећало брзину производњ е керамике, припитомљени коњ и мегарон. Широко прихваћено мишљење је би- ло да су ове промене потекле услед велике инвазије једног народа са севера ог кога су се у исто време неки делови преселили и у Малу Азију. Ова је инвазија, мислило се, приви пут довела грчки народ и грчки језик у Грчку крајем друге фазе ранохеладског периода (око 2200. године пре Христа).

уобичајенија боја је сива, а састав

6 Ј. Caskey, Arch. 8 (1955) 116-20.

Нови дош љаци у Грчку

М инијско

иосуђе

Нови насељеници

Лерни

у

Историја

Грчке

до

смрти

Александра

Великог

Свака оваква реконструкција сада наоко нема важности, а до- каз који је највише допринео да се она поткопа стиже са ископавања која је Каски (Caskey) обавио у Лерни. Овде су, пре почетка послед ње фазе ранохеладског периода, она импресивна Кућа са цреповима

и насеље

мислило да су приближног датума, откривена су у Асини, Зигури- есу, Тиринту у Арголиди, у Кири с друге стране Коринтског залива

обали Атике; у следећој генерацији још нису откривена већа разарања.

са различитим обичајима и различитим кућама7. Када је насеље об- била спаљена до темеља, није било више градње. Шут је скупљен на го- све док следећа то

новљено, на месту где се налазила Кућа са цреповима

и у Агија

око

ње

били

насилно разорени; даља разарања, за која се

Косми на јужној

После разарањ а

Лерне то

место су запосели

нови народи

која је

милу и остао је прекривен меморијалном хумком

градитељска обнова у околини

није достигла врх хумке,

када је

после разарања; продукт је народа,

Еретрије на Еубеји отприлике у то време8. Насупрот керамици из

Лерне, минијска керамика из Троје била је на развијенијем ступњу.

Па ни мегарону се не може придати већи значај у том периоду јер су његове дефиниције биле одвећ флексибилне. Морамо такође без предрасуда размиш љати о датуму доласка Грка.

бројних то-

понима који су у Грчкој претрајали, а нису грчког порекла.

Најја- снији примери имају суфиксе -nth и -ss, као у топонимима Korinthos

и Tiryns / Ttrynth -os, у називима река Kephissos и Ilissos. О ви суфикси

откривени су на Криту у топонимима Knčssos и

падној Малој Азији, где је

и Halikarnassos9. У неком времену, пре доласка Грка, овај негрчки

у југоза- -nd као у именима места Alinda

Tylissos и

-nth дало

7 Ј. Caskey, Hesp. 29 (1960) 285-303. 8 Ископавање на Лефканди је отпочело 1964. године. Локалитет је изабран да 6и осветлио ту област у периоду пре Лелантског рата између Халкиде и Ере- трије. За нешто од најранијег керамичког материјала мислило се да има сличности са керамиком Анадолије. Видети прелиминарни извештај, Excavations at Lefkandi, Euboea, 1964-6. od M. R. Popham & L. H. Sackett (објављен од British School at Ath- ens, Thames and Hudson, 1968) као и опширнији извештај истих аутора у Arch. 25 (1972) 8-19. 9 Распрострањеност ових негрчких имена поново су прегледали и приказали С. W. Blegen & D. Haley у AJA 32 (1928) 146-54; аутори закључују да она одговара шеми насељавања у раном Хеладском периоду.

Почеци

Грчке

и херојско

доба

морао је бити ш ироко распрострањен на обе стране Егејског

на Криту.

Средњохеладски период, од око 2000. до 1550. године пре Хри- ста, показује у почетку неспектакуларан развитак. Супротно Кри- ту, па и неким Кикладским острвима, копнена Грчка се скоро може сматрати заосталом облашћу, али од око 1600. године пре Христа њен развој се у великој мери убрзао под утицајем Крита. Током от- прилике две стотине година Крит је снажно утицао на копно, стога се прво морамо окренути Криту.

2. Крит

изван територије острва. Али, рано у II миленијуму, у средњоминојском периоду, Крит је направио спектакуларан напредак. Имао је пред- ности и ресурсе за развој: планине су му густо обрасле кипарисом, кедром, бором и јелом који су могли пружати обиље грађе за бро- доградњу и, можда, за извоз у Египат који је хронично био без ква- литетне дрвене грађе. Комбинација планина и долина подстицала је развој сточарства, док су критске приобалне равнице - посеб- но М есара на јужној страни централног планинског венца - могле давати квалитетне усеве. Када је реч о металургији, време је било погодно за већи квалитативни помак. Бронза није више била скупо- цени метал и ушла је у опш ту употребу: од алата који се производио - метра. Оне су првобитно прављене за сечу великих дебала, али могле просецати и мекше камење.

Током III миленијума не може се говорити

о утицају Крита

на Криту биле су импресивне дуге тестере

дугачке више од једног

су

Природна

бош тства

То је било и време када је ушло у употребу грнчарско коло, које

прош ирило ма колико биле повољне околности у којима је настајала, керами-

први пут откривена у пећини Камарес на јужној страни планине Иде, близу врха - представља запањујуће откриће. Гледано с техничке стране, ћупови су врло добро испечени. Декорације су смеле, полу- апстрактне али препознатљиво блиске природи. Боје су наглашене - црна, бела, оранж и црвена и нема несклада између декорације и облика.

ка овог периода -

је убрзало

избор облика. Али,

производњ у грнчарије и

позната као Камарес керамика зато

што је

Најупечатљивији напредак у овом периоду на Криту јесте зи- дање двораца. Они ће уобличити градитељски план за Крит и за Грчку за скоро хиљаду наредних година. Дворци подразумевају кон- центрацију политичког и религијског ауторитета, као и пораст бо-

П рви дворци

Историја

Грчке

до

смрти

Александра

Великог

гатства, док чврстом управом припремају пут за даљу експанзију. Убрзо после, отприлике 2000. године пре Христа дворци у Кносу су изграђени на неких 8km од обале, по средини северне стране острва; у М алији на удаљености од око 48 km у правцу истока; у Фесту наспрам Кноса на јужној страни планина које доминирају до- лином Месаре; и, доцније, у Закру на обали источног краја острва. Ови први дворци чине оштар прекид са планом неолитског села и блиско се угледају на источне моделе какви се могу видети у Уга- риту (модерна Ras Shamra) на сиријској обали и у држави Мари на горњем току Еуфрата. Оштар политички и институционални кон- траст између Истока и Запада развио се тек када су Грци развили град-држ аву (полис). Вероватно је увођење дворске администрације дало кључни подстрек развоју писма и на том су се плану узори такође налази- ли на истоку, посебно у Египту. Прво критско писмо било је сли- ковно и, пошто су позајмљени египатски термини, научници су га назвали хијероглифским, иако није било ничега религиозног у вези са њим. Пре краја друге фазе средњоминојског периода развило се силабичко писмо* у Ф есту које је Еванс назвао линеаром А за ра- злику од каснијег писма коме је наденуо име линеар В. Ови први дворци су сви били разорени или тешко оштећени током друге фа- зе средњоминојског периода и, како нису били откривени стварни знакови пожара, владала је опш теприхваћена претпоставка да су један или серија земљотреса изазвали разарање. Крит је увек био подложан земљотресима и конструкција двораца није могла да одо- ли снажним потресима. До краја треће фазе средњоминојског периода дворци су били обновљени у величанственијим размерама, премда наоко без икакве корените промене плана; период других двораца, по грубом про- рачуну од око 1650. до 1450. године пре Христа, означава врхунац критског просперитета. Премда не постоје два дворца сасвим једна- ка по плану, сви они имају неке основне заједничке карактеристике. Најзначајнија њихова карактеристика и у плану најнаглашенија је- сте упечатљиво пространо централно двориште које је у Кносу, Фе- сту и М алији дугачко готово 52 m а широко 26 m (у Закру је мање). Двориште је сасвим сигурно било намењено јавним церемонијама

*

У овом

типу писма,

поред знакова за

пет вокала,

постојали су знаци

за

серије отворених слогова, које чине консонанти (нису разликовали звучне од бе- звучних консонаната, ликвиде) у комбинацији са пет вокала. Консонантске групе су раздвајане отвореним слоЈовима. Отуда је потекао назив слошвно писмо. Прим. прев.

Почеци

Грчке и херојско

доба

спектаклима. Око двориш та одвојени блокови обезбеђивали су простор за разне функције дворца. Ту су се налазиле велике држав-

од породице. Капацитет складишта морао је да задовољава потребе не само дворца већ и да складиш ти залихе уља, вуне и осталих артика-

не дворане, а подаље

ла потребних трговинској размени за робу која се у месту не може произвести. Ту се такође налазе просторије за рад

и становање ве-

штих занатлија се о удобном ж ивоту у дворцу. Од обновљених двораца онај у Кносу био је знатно већи, по- кривао је површ ину од 12 140 m 2/l,2 хектара својим главним згра- дама, односно 20234 m 2/2,02 хектара ако се урачунају одвојене и

припојене зграде. Д рж авне дворане

се налазе дворишта, док су оне значајније и велелепније на горњем кога се стиж е монументалним степеништем: међу одајама у призе- мљу налази се комплекс намењен култним обредима. Западно од

државних просторија су главна дворска складишта која запремају ништа мање но деветнаест соба у којима су доминантна карактери- стика низови питоса, керамичких посуда за складиштење различи- те висине, од оних мањих све до оних високих преко метар и по10. Већина питоса служила је за складиштење уља, које је увек било један од главних производа Крита: међутим, у некима се морало држати вино, други су се могли користити за вуну, такође важну у привреди, или за житарице. У поду ходника, који се протеже дуж ових остава, налазили су се низови укопаних ковчега, који су пр- вобитно били изнутра опточени оловом; користили су се за чување ситнијих и вреднијих предмета. Просторије за боравак краљевске

породице налазиле су се на супротној страни дворишта и за њих је добро искориш ћен терен који се терасасто спуш та до реке Кирета. Захваљујући томе, добијена су два спрата испод нивоа основе двор- ца. Просторије у приземљу овога крила укључују купатило и клозет;

главне дворане се и овде налазе на спрату и прилази им се другим монументалним степеништем. У поређењу са каснијим грчким гра- дитељским стандардима план је неправилан, али организација про- стора је практична.

Грађевинске технике коришћене у Кносу типичне су за критске

1рађевинска

дворце. Већина зидова има темеље и врш ни ред од камена, док је највећи део зида изграђен великим непеченим опекама, учвршће- ним вертикалним, хоризонталним и везним гредама, које чврсто

10 Примерак из Кноса (1,63 m), Evans Palace of Minos II, 632.

Дворац у Фесшу

Историја

Грчке

до

смрти

Александра

Великог

повезују два лица зида. Кров је раван, има дебели слој глине пре- лепљен преко прућа и ослоњен је на кровне греде. Знатна пажња се посвећивала расвети унутраш њ их одаја помоћу светларника, док су дрвени стубови, од којих су многи били украшени жлебовима, коришћени као потпорни подупирачи који носе горње спратове и архитектуру учине достојанственом и разноликом.

Многе главне дворане и ходници били су украшени фрескама које су приказивале свечане процесије, веселе групе муш караца и жена, призоре из градског живота, ређе из рата. Мода тога време- на се живо осликава на низу минијатурних фресака, које приказују доконе жене у двориш тима или на балконима, зналачки уређене косе, у костимима који као да су креирани по савременој моди - са рукавима на пуф, сукњама са карнерима, корсетима стегнутим у струку који обнажују груди. Једна од најупечатљивијих сачуваних слика јесте она са високим лепим пехарником, који јако личи на Крићане (Кефтиу), представљене на слици у египатској Теби, како доносе дарове фараону Тутмесу III у XV веку пре Христа. Последњи господари Кноса сазидали су близу северног улаза у дворац позори- ште које је могло да прими око 400 гледалаца. То није била новина; једно такво „позориште" из ранијег времена било је откривено у дворцу у Фесту. Простор орхестре у овим раним позориш тима ни- је био кружног облика, као у позориш тима каснијег времена, већ је био четвороугаони. Представе су по свој прилици биле религиозне игре.

Обнова дворца у Фесту припада вероватно XVI веку пре Хри- ста. Попут дворца у Кносу и овај дворац је био неутврђен, саграђен по врло сличном плану и у истом архитектонском стилу. Овде је та- кође постојало пространо двориште у средини, окружено дворана- ма за пријем са стубовима, оставама и мањим двориштем западно од зграде. Дворац у Фесту се издвајао својим импозантним улазом,

Премда је од свог супарника, дворца у Кносу, био просторно мањи и зидови му нису били украшени тако богатим и разноликим сликама, његова је спољашњост, изгледа, била импозантнија јер је био сазидан на врху брда и доминирао је равницом Месаре.

се откривена грађевина налик на дворац која је, по свему судећи, слу- жила као резиденција за разоноду владара из дворца у суседству.

начин ограничен само на дворце; на широком простору приметно је по- бољшање општег начина живота.

са низом од дванаест степеника ш ироких готово 14 ш.

3 km

зове Agia Triada била је

Око

даље

на

месту које

сада

на који

није био

У периоду других двораца напредак ни

i6

Почеци

Грчке

и херојско

доба

град Гурнија, изграђен на узбрдици која гледа на залив

М али М ирабело, близу, али не поред мора, био је мало и безначајно на- сеље, по свој прилици земљорадничко. М еђутим, његове су улице

принципима као многи делови дворца; њихови зидови од непечених цигала почивали су на основама од неколико редова неотесаног камена. Планови кућа су били вешто прилагођени нагибу терена, а „господска кућа“ на врху брда је минијатурни дворац са лепо изравнатим редовима тесани- ка. Залиха тесарског алата указује на развијено занатско умеће, док

биле поплочане, а куће грађене по истим

су међу фрагментима керамике откривеним у руш евинама били и неки фино обликовани комади. На североисточној обали у луци Палајкастро, која је вероватно била више усмерена на трговину, би- ло је пространијих и саврш енијих кућа и финије керамике. Да ова два насеља нису нешто изузетно у односу на остала, показало се још упечатљивијим остацима кућа у Тилису и Малији. По ниским

зидовима свих ових кућа мало шта се може јасно закључити осим тлоцрта приземља. Међутим, општа представа о овим кућама мо-

же се стећи на основу кућа приказаних на мозаичким плочицама од порцелана које су откривене у дворцу у Кносу. Ове куће имају неколико спратова, имају доста прозора са оквирима, док на гор-

њим спратовима има отвора без прозорских оквира који су можда служили као балкони.

 

u ЕГејско

Процват Крита током овог периода заснивао се делом на ра-

звоју његових сопствених ресурса, првенствено на производњи ву- не и уља, делом на експанзији трговине. Тукидид и Херодот чувају предање о таласократији краља М иноја из Кноса, а археолошки ма- теријал је поткрепио предање садржајем и колоритом11. Минојска керамика је откривена у ископинама у Египту и Си- рији, а критски писма12. На путу за Исток лежала је критска насеобина у Тријан- ди на острву Роду, близу положаја потоњег дорског Јалиса, а до- вољно минојске керамике откривено је на Саму и у Милету, што указује на постојање насеобине или, бар, на јаке трговинске везе13. Има много мање доказа о заинтересованости Крита за Запад. Ме-

11 Hdt. III 122; Thuc. I 4. 12 За општи преглед минојске и микенске трговине са истоком видети стр. 511 у Библиографији за периоде. 13 За Тријанду А. Furumark, “The Settlement at Ialysus and Aegean Prehistory“, Opusc. Arch. 6 (1950) 150-271. За Самос види V. Milojcil, Samos vol. I: Die Prahisto- rische Siedlung unter dem Heraion (1961); za Milet, C. Weickert, Istanbuler Mitteilungen 9-10 (1959-60) 1-96.

Историја

Грчке

до

смрти

Александра

Великог

ђутим, минојска керамика је откривена у ископинама на Сицилији, док Херодот чува предање о погибељном походу Крићана на Си- цилију с намером да освете М инојево убиство14. Ближе критски утицај снажно је зрачио је лако разлучити минојске колонизације. У V веку пре Христа М иној, краљ Кноса, чврсто је био укорењен у миту. За Херодота, који је писао у вре- моћ Егејским морем, Миној је био први владар који је господарио морем (thalassokrator); Тукидид, који ни у једној прилици није могао да се суздржи да не исправи свога претходника, ипак прихвата то исто предање. претечу Атине, с обзиром на то ко оживљавао проток трговине. Тукидид још основао и колоније на већини острва.

ме када

Егејског мора, премда ни-

ш иром

постојбини

минојски утицај од минојске доминације или од

Колонија на

Китери

се атинска

заснивала на бродовљу које је доминирало

у М иноју гледао

Остаје блага недоумица да ли је Тукидид

да је

чистио

море

од

пирата и

та-

додаје

како

је

Миној

Нема сумње да је Крит врш ио снажан утицај бар на Кикладска острва и да су она била једно од његових најважнијих тржишта. су цијалност Крита; релативно мало ваза било је откривено на копну или на Блиском истоку. М инојска керамика била је шире распро- страњена, а знатна количина критских ћупова била је откривена на острвима. Ипак, предмети увезени са Крита, чак и у великим количинама, не подразумевају нужно постојање колоније или под- толико смо се навикли на сиромаштво и немоћ већине Кикладских острва да смо склони да превидимо високу вредност њихове културе у преисто- ријском периоду. У раном бронзаном добу они су збиља предњачи- ли над копном у обради метала и лепоти своје грнчарије.

спе-

Острвљани

били главни купци

камених

ваза, које

су

биле

ређен положај у односу на Крит. У познијој историји

Само једна критска колонија на острву није озбиљно оспорена. У ранохеладском периоду на малом рту јужне обале острва Китере, које лежи пред јужном обалом Пелопонеза,'била је утемељена мала насеобина у месту Кастри. Ови колонисти су несумњиво потица- ли са Крита. Сва њихова керамика, било за кухињу, послуживање, било за украс, била је минојска обликом и стилом, премда је мали део тога био у ствари увоз са Крита. Колонисти су организовали на критски начин производњу пурпурне боје и вероватно су кори-

сно служили критским трговцима као станица преко које је критска роба могла да се преноси на Пелопонез, где има значајних налаза критске керамике у средњохеладском периоду. Такође је од значаја

Почеци

Грчке

и херојско

доба

напуш тена отприлике у исто

то да је колонија у Кастри се у Кносу сруш ила критска м оћ15.

време када

Било

је

исто

тако

тврђења да су постојале

критске колоније

на Мелу, Тери и Кеју, али сва су непоуздана. И скопавања у месту Филакопи на Мелу открила су напредну заједницу посебног карак-

тера која се развила,

острво је располагало довољним богатством од своје земљорадње да

чак и монопол, изгубио вредност и значај због све шире употребе бронзе, касније гвожђа.

и Санторини) недалеко од Мела. Овде су 1967. године започета нај- плодоноснија ископавањ а на источној страни острва у Акротири. Насеља бронзаног доба на Тери била су униш тена вулканском еруп- цијом катастрофалне жестине и сада су прекривена планином пе- пела на неким местима дебљине до три и по метра. М еђутим, иско- павање у Акротири, премда скупо и крајње напорно, могло је да се изведе, а већ добијени резултати изванредно потврђују и величају интуицију и веш тину вође ископавања Сп. М аринатоса и његовог тима. Откопани простор је још ници су понели са собом када су одлучили да се евакуишу, док не буде прекасно. И пак, остало је довољно налаза да подстакну спеку- лације о карактеру насеља. Зграде су наравно веома сличне крит-

мали, а већину свога блага станов-

би остало напредно

није потонула, под утицајем К рита16. Ово

кад је опсидијан, у коме је држало

прави

али

на Тери (садашњи

Не

мањој

у

мери

опажа се утицај

Крита

Мелос

Tepa

и тематиком подсећају на Крит. М инојска керамика је, такође, откривена у кућама, али има и ћупова изванредног квалитета са острвља, док ластавице које су ћупу под-

ској архитектури и фреске својим стилом

тако очаравајуће представљене на две фреске и на једном на Кнос.17

Агиа И рини је име малог насеља на Кеју (сада Кеа), које запре-

крају за-

лива Agios Nikolaos. Насеље је утемељено у раном бронзаном добу,

вели-

ким делом било разорено земљотресом крајем друге фазе средњо- хеладског периода и никада се није потпуно опоравило. Смештено

достигло је свој врхунац

ма рт у пристаниш ту

сећају пре на Мелос него

(Bourkari)

и XV

Вуркари

у XVI

на

унутраш њ ем

веку пре Христа,

али је

Keoc

15 Kythera, издали Ј. N. Coldstream & G. L. Huxley, London, 1972.

16Истражена су четири насеља (по слојевима) у Филакопи, прво неограђено зидом, друго и треће „премикенска утврђења“ и четврто из микенског периода; Excavations at Phylakopi in Melos, British School at Athens, 1904.

17 S. Marinatos, Excavations at Thera I (1968), II (1969), III (1970), IV (1971).

Погледати такође његово предавање “Life and Art in Prehistoric Thera”, Proceedings ofthe British Academy 57 (1971) 351-67.

Историја

Грчке

до

смрти

Александра

Великог

близу Атике и Еубеје, са одличном луком, имало је повољан положај за трговину са централном Грчком и острвима и постало је успешна трговачка постаја. У ранохеладском периоду нема трагова критског и остр- вима. Из прве две фазе средњохеладског периода откривено је ма- ло фрагмената Камарес посуђа са Крита, али увоз са Крита остаје безначајан до XVI века пре Христа. Вероватно није случајност то што се најуспешнији период Агиа Ирини подудара са сјајним добом других двораца на Криту. Критски утицај се тада може запазити по порасту увоза минојске керамике и у отварању радионице за про- изводњу камених посуда по критском моделу. Међутим, увоз кера- мике са Крита у равнотежи је са непрекидним увозима са копна и острва. Каскијева (Caskey) плодотворна ископавања нису открила ниш та што се не може објаснити независним развитком проницљи- ве, трудољубиве домородачке заједнице која у потпуности користи предности свога положаја необично подесног за трговање. Додуше, краљ краљ на острву. Али, без неког речитијег археолошког материјала, било би опасно закључивати било шта више од блиских веза Крита и

Кеја.18

Миној обљубио кћерку краља Кеја и како је њихов син постао

постојало је предање за које знају Бакхилид

утицаја док керамика наговештава блиске везе са копном

А

ш

ина

и Пиндар

како је

Атина је, такође, повезана са Критом у чувеној легенди о Тезеју и Минотауру. Према овој легенди, Атина је у то доба била потчи- њена Криту и од ње је захтевано да плаћа годишњи данак од седам младића и седам девојака да се они приносе на ж ртву човеку-би- ку у лавиринту припојеном дворцу у Кносу. Атински херој Тезеј у дослуху са краљевом кћерком Аријадном убио је М инотаура и, послуживши се концем да би обележио свој пут кроз лавиринт, по- бегао је са Аријадном са Крита. П рилично некаваљ ерски Тезеј је на острво повест о ослобођењу Атине од критског јарма је сјајан мит, али врло сумњива историја. Према опш теприхваћеном предању Тезеј је био Хераклов савременик, живео је две генерације пре Тројанског рата, а до тог је времена моћ критског Кноса била сломљена већ скоро стотину година. Аријадна је име критске богиње, док се свирепост оличена у краљу М иноју тешко усклађује са ликом мудрог законо- давца из предања. М инотаур је приказан на критским печатима и на прстењу, али сачувано је врло мало прим ерака. Он је изгледа

Наксос. О ва при-

напустио Аријадну пошто су приспели

18 Кратак извештај руководиоца ископавања Каскија (). Caskey) у Memo

del 1° Congresso Internazionale di Micenologia (1967) Roma, 1968. I. 68-72; Arch. 16 (1963) 284. и даље.

Почеци

Грчке и херојско

доба

само један од многих демона са животињ ским главама увезених из Египта. М инотаур и његове ж ртве су вероватно одјеци егзибиција младића и девојака у скоковима на бикове који заузимају тако ис- такнуту улогу на фрескама и међу статуетама. Изгледа да су они пре представљали спортисте специјално обучене за ову погибељну игру, него данак у крви потчињ ене државе. Легенда о лавиринту може потицати од каријске речи за двосеклу секиру labrus, јер се дворац, у коме је двосекла секира била доминантан симбол на зи- довима, могао прикладно звати кућом двосекле секире, док је његов компликован план могао сугерисати безизлаз. Врло је неизвесно да ли је Атина икада плаћала годиш њи данак Кносу19.

Постоји могућ- ност да деш ифровање језика старијих серија таблица, чија је већина откривена у критским дворцима, као и проширивање ископавања, евентуално баци јаснију светлост на средства којима је Кносос одр- жавао свој утицај. При садашњем стању археолошког материјала здрав разум налаже и^бегавање речи попут империјалиста и импе- рија и гледање са скепсом на бујање колонија. Свеједно каква била врста веза Крита са другим заједницама, острва су доживела на- предак за време процвата критских двораца и критска култура је одиграла важ ну улогу у цивилизовањ у Грка.

Критска цивилизација на врхунцу свога процвата необично је привлачна. Ретко је кад била достигнута критска керамика најбољег квалитета, која је започела полуапстрактним стилом Камарес грн- чарије, па је пролазила кроз натуралистичку фазу у којој је већина цртежа преузета из ж ивота у мору или из природе. Омиљени сижеи били су делфин и октопод, а у дивним варијацијама коришћени су:

палме, кринови, ириси и цветови мака, који су интелигентно при- лагођавани облику вазе. Чак и најпрефињенији комади одају ути- сак неусиљености. Исти сензибилитет присутан је и на њиховим фрескама.

криасш култура

Иако би било брзоплето закључиги на основу лепоге критске керамике, слика и накита да су Крићани бронзаног доба били хуман и мирољубив народ, разборито је ипак тврдити на основу чињенице

19 G. Е. Mylonas u HSCP Suppl. 1. (1940) 11-36. (“Athens and Crete“) без тешкоће

показује да Крит није могао контролисати грчко копно у XIII веку пре Христа, али

његови докази за ранији датум нису чврсти. Тек када је Крит био на врхунцу своје моћи, могао је имати извесну контролу над Атиком. Не знамо довољно о Атини у XVI веку ripe Христа да бисмо искључили непријатељства између Крита и Атине у

то време. Предаја такође спомиње (Paus. I 19, 4 и I 44, 3. и Apoll. Rhod. III,

пред обалом, када су Крићани покоравали градове у Мегариди, премда је прича могла бити измишљена да објасни име острва.

да је критска флота била стационирана код острва Миное

15-18)

Релишја

Историја

Грчке

до

смрти

Александра

Великог

да оружје и оклопи у њиховим гробовима и у дворској декорацији немају великог значаја, да К рићани на ратовањ е нису гледали као на главно занимање племића. Ако су критске флоте господариле морима, можда није била потребна смишљена заш тита од нападача споља, док незаш тићеност двораца подразумева да нису очекивали опасне нападе супарничких владара на острву. Њ ихове фреске, ке- рамика и геме указују на очараност светом природе и у њиховој је религији, изгледа, било више радости него страха.

Још нема доказа о јавним храмовима на Криту у то време: све- и У њих је народ доносио жртвене дарове и ту је постојао неки облик неки играма у циљу да подстакну епи- фанију (epiphaneia - појављивање) богиње или бога. У дворцима и неким приватним кућама било је домаћих светишта, међутим, из- гледа да је дворац

облик

јавног култа.

тилиш та су

на врховима неких планина.

се налазила у пећинама

Било је

такође

сеоских

светиш та

где, се

неговао

култа дрвета са ритуалним

био и фокус народне религије.

Религија је била усредсређена на силе природе. Демони приро- де у животињ ском обличју појављују се на фрескама и гемама. Нај- популарније божанство чини се да је била богиња природе, господа- рица звери, коју понекад чувају лавови, а некад је повезана са голу- бицама. Веома лепе фигурине обавијене змијом откривене у дворцу

у Кносу представљају вероватно богињу која чува дворац или њене свештенице. Чини се да су минојском религијом доминирале бо- гиње. М алобројне представе богова сугеришу да су имали веома подређену улогу, премда су Грци касније доделили критско порекло Зевсу, Рејином сину, који је био отхрањен у пећини на Иди.

Два су симбола била нарочито повезана са критским култови ма: рогови посвећења наглашавали су религијску природу места, док је двосекла секира била истовремено религијски симбол и култ- ни предмет. Она је представљена на фрескама на зидовима дворца у Кносу, а грнчари су је обилно користили као декоративни елемент на цртежима. Двосекле секире су омиљен облик вотивног дара и

у ту сврху израђивани су били минијатурни модели, неки чак од злата. Има врло мало доказа о мрачнијој страни религије и кара- ктеристично је да су Крићани, изгледа, придавали мало важности погребима. Није им било потребно да их богати инвентар имовине прати на други свет.20

20 За минојску религију видети М. Р. Nilsson, The Minoan - Мусепаеап Religion

and its Survival in Greek Religion,2. London, 1950.

Почеци

Грчке

и херојско

доба

Разарање двораца

Сјајно раздобље критских двораца трајало је приближно до

моћи, шута и пепела. острва и Гурнији и Палајка- Ш узрок овако драматичне катастрофе? Пре двадесет година посто- у Кноса збило истовремено са разарањем разумно претпоставити та у мрак

јао је стандардан одговор

стру. Само је Кносос од откопаних двораца претрајао.

трагови

Разарање се проширило такође на виле у унутрашњости

дворци у Фесту, Малији и

средине XV века

пре Христа када

су

се, на врхунцу

у хрпе

критске

Закру претворили

разарањ а

могу

се уочити

у градићима

та

је

био

-

то

да су М икењани, који

се време веровало

да

се

осталих двораца и

разарање

било је

су од потонућа Кри-

инвазију на

изгледа извукли

највиш е користи, изврш или

острво и разорили главне центре моћи. Овако једноставан одговор више није могућ. И нтензивније проучавање керамичког материја- ван

ла показало је, ње

и шок представљало је откриће да су дворац у Кносу у време његовог набројане каракте- на сахрањивању, усвајање микенске гробнице са одајом' и нешто што је указивало као на утицај копна на керамику. М еђутим, одлучујући

доказ било је писмо.

У рушевинама дворца Еванс је открио преко три хиљаде глине- них таблица, испечених у пожару који је пропратио разарање. Писмо на овим таблицама разликовало се од писма са таблица откривених у другим дворцима. Еванс је сматрао да је то писмо каснији развитак првобитног писма. Чинило се да су линеар А и линеар Б прикладни називи. Писмо је увек било једно од доминантних Евансових инте- ресовања, али му је дешифровање таблица ипак измицало.

М еђутим, 1939. године Блеген је открио нови дворац на грч-

ком копну код Ано Енглиана (Ano Englianos) у М есенији и једно од његових првих открића била је велика количина глинених таблица, очигледно из архива, на којима су били употребљени исти знакови

из Кноса. Овај нови мате-

В ријал омогућио је британском архитекти М ајклу Вентрису (Michael Ventris), који је од гимназијских дана радио на дешифровању, да докаже да су таблице линеара В проговориле прехомерским обли-

сваке 1400. године пре Христа. М ного озбиљнији

тек

преж ивео

Грци. М ожда

су

већ

нови нагласак

оружју при

сумње, да је Кносос

спаљива-

да је

разорен

разарања држали у власти

ристике навеле на такав закључак -

и ознаке** као на таблицама линеара

*Chamber tomb - надземна гробница са одајом. Прим. прев. ••

тексту figures може овде да означава

оригиналном

реч

у упрошћене цртеже људи, животиња или предмета, као и знакове у децималном метричком или нумеричком систему који су у оба типа линеарног писма истовет- ни. Прим. прев.

и идеограме,

конш ролиш у Кносос

Грци

Дешифровање т аблица писаних линеаром В

Вулканска ерупција

Тери

на

ком грчког језика21. Нажалост, све се таблице баве детаљима адми- нистрације. Оне бацају интересантну, премда прилично скучену и контроверзну, светлост на економске и социјалне услове, али нам не говоре када и како су Грци освојили Кносос и у каквим су односима били са домаћим живљем.

Питање судбине Кноса не може се одвојити од осталих дво- раца. На питање због чега су били разорени, понуђени су били ра- зличити одговори, а најузбудљивији уводи као узрок велику вулкан- ску ерупцију на Тери (Санторини). Одувек се за ово острво знало да има свој садашњи облик захваљујући активности вулкана. Сада имамо доказ који указује да се тамо догодила ерупција страховите снаге у неком тренутку око 1500. године пре Христа. Ж естина еруп- ције је неоспорна. Сва насеља на овом острву нашла су се затрпана под планинама лаве и пепела. Када је кратер експлодирао, море је покуљало у њега, па раскидавши копнени прстен који је окруживао вулкан, створило од Тере три одвојена острва. Последице ерупције могле су погодити насеља на веома широ- ком подручју као што се показало 1882. године приликом ерупције вулкана Кракатау у каналу између Јаве и Суматре. Маса избаченог материјала на Санторинију била је знатно већа, жестина експлози- је морала је разнети енорман облак лаве и пепела километрима и километрима кроз ваздух. Гоњен ветром тај облак је стигао веома далеко. Бушотине на дну мора указују на дубоке наслаге пепела на обема странама источог краја Крита: скоро је сигурно да је дебе- ли слој пепела попадао по источном Криту, што је могло да учини земљу јаловом и извесно време неподесном за обрађивање. Про- вала мора у вакуум који је остао за ерупцијом морала је изазвати

Историја

Грчке

до

смрти

Александра

Великог

огроман талас, висок преко и стотинама километара и да има веома разорно дејство. Велика

30 m, који је могао да путује стотинама

21 Прву објављену изјаву у вези

са дешифровањем Линеара В, као прими

тивног облика грчког језика, дао је М. Ventris у сарадњи са филологом из Кембри- џа Џ. Чедвиком у JHS 73 (1953) 84-103. Процес дешифровања описао је Чедвик у The Decipherment of Linear B2 (1967), a Вентрис и Чедвик заједно су приредили

том текстова са преводом, који је обухватио најинформативније таблице из Кно-

са, Пила и Микене са општим коментаром, Documents in Мусепаеап Greek (1956),

а са новим материјалом издао је Чедвик друго издање 1973. За кратак чланак из

пера самог Вентриса који се заснива на таблици, која је била одлучујућа за проверу

његове хипотезе, видети Arch. 7 (1954) 15-21. Било је извесног отпора гврђењу да је језик грчки, али огромна већина научника то сада прихвата. Дешифровање је, ипак, тешко, јер су готово сви текстови спискови имена или инвентара. Тешкоће

је објаснио С. Левин, The Linear В Decipherment, the controvesy reexamined (1964). За историјску вредност таблица погледати нарочито S. Dow 8с Ј. Chadwick, САН.2 сћ,

XIII (1971).

Почеци

Грчке и херојско

доба

опасности

сметња за

критских двораца стиж е од датовања по керамичком материјалу22. како је било евакуисано пре

повезивањ е било

које

од

ових

са разарањем

насеље А кротири на источној

Видели смо

био је

страни Тере

повод

но што је било прекасно; непосредан земљотрес. О ткривени

нема доказа

и

обнови

и

три

пет

и

су трагови о стварној непробојном покрову лаве и пепела обично

за то

обима, али

новог насеља мањег насеља23. У дубоком има по веће од једног метра

по метара

слоја: на дну

је претежно лава између отприлике четири и дебела; поврх ње налази

слој дебљине

тањ и

се

22 Ерупцију на Санторинију први је повезао са историјом Крита Сп. Марина- тос, када је био директор Антиквитета на Криту, и његова најважнија изјава из тог периода у Antiquity 13 (1939) још је значајна. Импресиониран својим ископавањима дуж северне обале острва, а посебно необичном природном силом израженом у разарању велике зграде у Амнису, важном лучком граду на северној обали, изнео је мишљење да је низ разарања дуж обале било последица страховитог плимног таласа (у наше се време јапанским именом назива tsunami) који је морао бити не- посредна последица ерупције. Судећи по познатим паралелним примерима мање силине, овај талас је могао бити висок до 35 m и могао је опустошити бродове и насеља дуж обале. Чак и издавачи часописа Antiquity као да су осетили малу нела- годност због такве смелости, али су очекивали да ће георија бити потврђена циљ- ним ископавањима. Проблем је поново постао актуелан када су два научника, на- кон проучавања великог броја узорака из дубина са морског дна, објавили чланак о природи, запремини и правцу пепела избаченог из вулкана, и његових могућих последица на Криту (D. Ninkovich & В. С. Heeze, Santorini Tephra, Colston Papers 17, 1965). Две године касније Маринатос, сада директор Грчког археолошког одељења, започео је своје веома успешно ископавање локалитета Акротири (в. нап. 17. го- ре). Ископавања на Санторинију су одједном постала интересантна јавности, што је будило машту публике, нарочито када је била повезана са Платоновом причом о Атлантиди, острвском цивилизацијом из бајке коју је прогутало море. Претеча ове хипотезе био је К. Т. Frost у JHS 33 (1913) 189-206. Две добре књиге, сјајно илу- строване, развиле су ову тему и обе детаљно описују природу ерупције: А. G. Gala- nopoulos & Е. Bacon, Atlantis. 1959 (књига боља у вулканологији); Ј. V. Luce, The end of Atlantis, 1939 (књига јача у минојском залеђу и идентификацији са Платоновом Атлантидом). Историчаре и археологе више је интересовала повезаност ерупције са великом серијом разарања на Криту која су већ дуго била позната као највеће искушење у минојској историји. На иницијативу Маринатоса, Међународни кон- грес експерата за проучавање минојске цивилизације и за вулканологију састао се да расправља о проблемима на лицу места (извештај о закључцима са скупа дао је S. Hood у Kadmos 9 (1970) 98-106) Чини се да је сада општеусвојено мишљење да се евакуација насеља Акротири (око 1500 пре Христа) мора одвојити од главне серије разарања на Криту, знатним временским размаком не мањим од двадесет година; сам Маринатос је уверен у тачност свог трећег извештаја (1970) да ie ерупција уследила врло брзо након земљотреса који је изазвао евакуацију. Мани (Ј. Мопеу) у Antiquity 46 (1972) 50-3, тврди да је открио слој хумуса одмах под лавом, који би означавао такав интервал. Пре но што се то прихвати, за потврдује потребно више детаљних доказа од стране археолога који врше ископавања. 23 S. Marinatos, Excavation at Thera III (1970) 7 и даље.

Историја

Грчке

до

смрти

Александра

Великог

са уским тракама роза и белог пепела и сиво-беле лаве; на врху је ш ирока наслага белог пепела. После првог слоја постоји индиција за временски интервал у траговима ерозије у лави, али то што се земља није акумулирала, упућује на закључак да је тај интервал био краткотрајан. Керамика коју су употребљавали у Акротири у време евакуације јасно припада првој половини прве фазе позноминој- ског периода, указујући на датум око 1500. године пре Христа. А керамика из слојева разарања у дворцима припада исто тако јасно другој половини прве фазе позноминојског периода, отприлике пе- десет година касније. Постоји природан изазов за настојање да се премости овај ра- скорак. Денис Л. Пејџ (Page) понудио је на први поглед допадљиво објашњење24. Њ егова хипотеза гласи да је земљотрес, који је довео до евакуације насеља у Акротири, био претходно упозорење на предстојећу катастрофу; да је, међутим, стварна ерупција уследила неких двадесет или више година касније и да је била пропраћена снажним земљотресом, који је изазвао разарања, док дебели покров пепела разјашњава зашто разорене зграде, уз мале изузетке, нису поново настањене. То је генијални tour de force', међутим, он има ја- ких како техничких тако и логичких препрека. Експертско мишље- ње, са доказима изведеним из познатих паралела, упозорава на то да је цео ток ерупције морао бити збијен у врло кратком времену и да откривена ерозија у слоју лаве у Акротири није опречна овој прет- поставци. Пејџово тумачење не објашњава добро трагове пожара

24 Пејџова теза је изнета у The Santorini Volcano and. the Desolation of Minoan

Crete, London, 1969. Чини ce да je она неодржива уколико стручњаци за керамички материјал не утврде да је керамика са локалитета Акротири била из истог перио- да као керамички материјал из периода разарања, или вулканолози не допусте да је постојао знатан интервал између земљотреса који је претходио и велике еруп- ције. У том интервалу знатан број неопходних реконструкција у дворцу у Кносу (1500. пре Христа) морао је бити последица земљотреса који је довео до напуштања Акротирије; ближе испитивање може открити друга места, укључиво са Амнисом која су била озбиљно оштећена око 1500. пре Христа Видети S. Hood у Kadmos 9 (1970) 105 и даље. Можда би било могуће даљим ископавањем и помирити суче- љена тврђења о степену и трајању депопулације у источној половини острва и открити како је западна половина острва, у знатно мањем обиму истраживана од

источне, прошла у тим критичним годинама. Нову светлост на разарање, која би била одлучујућа, могла би, такође, бацити садашња Кадоганова (G. Cadogan) ис- копавања у Мирту (Myrtos) на југоисточној обали. Пространа сеоска кућа у том месту претрпела је силовито разарање око 1450. пре Христа након кога је уследио пожар. Анализа узорака угљенисаног дрвета и пепела још није пружила одлучујући доказ о природи разарања (Antiquity 46 /1972/ 310). Видети такође приказ Емили Вермеле (Е. Vermeule) у Arch. 24 (1971) 130-5. *Tour de force - франц. овде: егзибиција виспрености. Прим. прев.

Почеци

Грчке

и херојско

доба

скоро у свим разореним местима. Наиме, иако ватра није неспојива са земљотресом, морали бисмо очекивати да буде пре изузетак него да дворац

правило. Не бисмо смели очекивати

као ш то се догодило када су разорене куће у Тилису удаљене тек не-

што виш е од

јесте дуж ина интервала између претходног упозорењ а у Акротири

велике ерупције. Археолози који су први врш или ископавања у су ковало разарање; вероватно су били у праву.

за ерупције биле тешке на Криту. Енорман талас настао провалом мо- ра у кратер могао је нанети знатну ш тету насељима на северној оба- ли, као и бродовима у критским лукама, док је киш а пепела, бар за извесно време, могла паралисати пољопривреду у источном делу острва. Земљотрес је отприлике у то време знатно оштетио дворац у Кносу. Худ (Hood) се залагао за могућност да је велики депозит из две вотивне јаме на брду изнад Закра из прве половине прве фазе позноминојског периода можда био намењен умилостивљењу бого- ва после катаклизме25.

уверења

Фесту и

и

проузро-

у Кносу преживи,

11 km. М еђутим, најозбиљнија замерка овом тумачењу

М алији

дошли

до

да је

насиље људи

Али, има оправданог

разлога

веровање да су последице

Ако је насиље људи проузроковало разарања, рушитељи су

 

двораца?

или жемо одбацити мишљење да су разарањ а двораца последица соци- јалне револуције, наиме, да су се они без привилегија дигли против својих господара. То, наиме, не би могло објаснити разарање Гур-

неки други странци. Мо-

Крићани, или Грци или

није, градића претеж но

скромних кућа,

је у критском друш тву постојала концентрација богатства у веома уском кругу људи. Велики број печата који је откривен у већини ме-

 

ста показује да је добар део средње класе поседовао имовину коју је желео да означи чене подвојености између великих и малих кућа. У периоду између

око докази да су неповезане банде људи различитог порекла харале мо- свом на веку. М еђутим, ш ирење трговине са истоком у XIV веку пре Христа са периоду. М ожда је највероватније решење то по

Могло је

око

као своју или да је прода, док у градовима нема уо-

1230. и

1170. године пре Христа из Египта и Угарита стижу

остављајући

оваквих

траг

пљ ачкаш ких

разарањ а

на

напада

путу ка Египту.

Крит у петнаестом

ш ироко организованим пиратским

копна,

из Арголиде, загосподари-

а

свој прилици

рем

копном

и

бити

једва да се

флогама у тако раном

да су

Грци

са

може усагласити

25 S. Hood, Ihe Minoans, 55 интерпрегира извештај вође ископавања у BSA 7

(1900-1) 123-9.

Историја

Грчке

до

смрти

Александра

Великог

ли Кносом без озбиљнијих борби и да су систематски уништавали своје политичке супарнике.

Ово, ипак, оставља још једно врло незгодно питање. Око педе- сет, или више, година после разарањ а осталих двораца сам Кносос је претрпео ш ирока разарања. Еванс је мислио да је разлог томе био земљотрес, али да се то збило, дворац би поново био изграђен, Можда су М икењани са копна веровали да Кносос смета њиховим интересима. М орао би се прихватити сасвим различит историјски след ако бисмо кренули путем Палмерових (Palmer) тумачења нала- за из Кноса. Он обично датира највеће разарање Кноса у време око

1200. године пре Христа, у време када су и велики микенски центри

Разарање Кноса

на копну били разорени; у ранијем тренутку, мисли он, дворац је претрпео само мању штету. Грци микенског доба, по овом гледишту, могли су доминирати Кносом за више од 200 година и таблице из Кноса могле су бити истовремене са таблицама из Пила. Тиме би се,

по његовом мишљењу, могла разјаснити чињеница да постоје само ситне језичке разлике у временском распону од два века. Да би своју претпоставку доказао, Палмер је анализирао Евансове бележнице. Упоредио их је са подацима који су касније публиковани и показао да има грешака и недоследности26. Међутим, ма колико историјске импликације оваквог датирања биле наоко привлачне, пресудни до- каз ипак стиже из керамичког материјала. Ту је историчар немоћан, а последња подробна анализа коју је урадио Пофам (Popham) мора уверити колебљивце у то да је у својој интерпретацији налаза Еванс био у основи у праву27. До највећег разарањ а у Кносу дошло је пре

1350. године, премда нешто касније од Евансовог датовања око 1400.

године пре Христа, и потом до само делимичног осиромашеног на- стањивања. Али, током неких седамдесетак година по разарању источних двораца Кносос је претрајавао као моћан и успешан центар под управом Грка, чија се власт вероватно протезала бар на области ко- је су раније биле под влашћу Феста, Малије и Закра. Западна стра- на острва релативно је неистражена и ваља обавити велики посао пре но што добијемо свеобухватну слику о догађањима на Криту у

26 Контроверзија између Палмера и његових критичара била је непрекидна и жива до 1960. год. Археолози су били склони да прихвате Евансове главне за- кључке. Многе од оних који нису могли самостално донети суд о археолошком све- дочанству, завела је Палмерова историјска реконструкција. За најновија излагања његових аргумената погледати L. R. Palmer, The Penultimate Palace of Knossos, Rome 1969. као и A new guide to the Palace ofKnossos, London 1969. 27M. V. Popham, The Destruction ofthe Palace at Knossos, Studies in Mediterranean Archaeology, vol. 12, Goteborg, 1970.

Почеци

Грчке

и херојско

доба

периоду. Посебно ће бити занимљ иво

открити да ли је и Кидонију задесила судбина источних двораца. Систематско истраживање није било могуће зато што минојски град лежи под Канијом, савременом престоницом острва. Кидонија је била важан лучки град у архајском и класичном периоду и случајни налази по- казују да њен значај сеже уназад до у минојски период.

у Кносу био процвату. Још увек су у њему настањени мајстори израђивали фине спремиш те капа-

предмете. Израчунато је да се у дворцу налазило

цитета за више од 113 650 / уља, које је претежно било ускладиштено

у

дворац могао да увози, трговинском разменом, метале и драго ка- мење који су занатлијама били потребни за рад и за пријатан ж ивот

дворцу. Све ово остало је неизмењено доласком Грка. Вероватно је уз помоћ Крићана писмо линеара В на таблицама било прилагођено грчком језику, а и облик рутинске писмене администрације можда од њих. Управо је до грађења великих двораца на копну и развој економија заснова- у

разорен пре

ве-

у

том критичном

У време када је дворац

разорен, још је увек био

у

великим

питосима у западном

крилу.

М ожда

је

баш

овим уљем

је такође потекао

грчко искуство у Кносу довело

Кносу

био је

процват

и

да уклоне

по што роватно су Грци са копна били рушитељи супарника.

них на дворцима

но

критском

су М икена

моделу. Али, дворац

и Теба достигле

који

свој

су хтели

3. Микенска цивилизација

(1600 - 1100. године пре Христа)

Високоразвијена критска цивилизација почела је да врши доминан- тан утицај на грчко копно од отприлике 1600. године пре Христа и прво јасно сведочанство о томе стиже из schachtgraber-a, гробова у облику бунара, из Микене. М икена је имала подесан положај да у немирном периоду постане центар моћи. Лежала је на копну у се- вероисточном углу Аргивске равнице, удаљена од мора отприлике 19 km. М икена је имала плодно ж итородно тло да је храни, јак од- брамбени и стратешки положај и била је добро снабдевена водом.

m надморске висине, гледала је доле на аргивску равницу и лако контролисала путеве да по- сведоче о настањености овог места. М еђутим, популација се знатно повећала до средњохеладског периода. Ипак, нема разлога за веро- напреднија од неко- лико других насеља око аргивске равнице. Свакако није откривено

вање да је М икена у то време била моћнија или

Саграђена је била на брду на отприлике 275

који воде на Истам. Из неолита

постоје само бледи трагови

Schachtgraber, K pyi A

Историја

Грчке

до

смрти

Александра

Великог

ништа што би припремило археологе на заслепљујуће богатство из гробова у облику бунара: Ш лимана је у М икену довео Хомер, а не неко археолошко откриће.

су особеног типа, пре до били

тога непознатог

Гробови

и

по

које

и

је

метра биле

открио

морао

су ископане

Ш лиман

били

који је

бити кратког века.

мекој

у

Јаме дубоке

су

им

гри

стени. Затим

додати потпорни у виду уденутих испупчених ивица или припоје- грубој процени један метар изнад дна јаме. Покојниково тело брижљиво а и вредна имовина, да га прате. греде су прекриване прућем које је потом запечаћено дебелим и

јевима глине. Н абацивана је на

се чешће са линеарним цртежом или грубо израђеним фигуралним су коришћени за Н ађено имала послужио за чак пет сахрана. Особит је су водили

по једну сахрану, док је један

је шест гробова са укупно деветнаест сахрана, два

накнадна сахрањивања и тада је цео поступак понављан.

сценама из борбе или лова. Неки гробови поново

невелика хумка

насипана је

вино

сло-

одевено

њега су стављани храна,

них зидова да подупиру кровне греде, које су се налазиле по

полагано је

на

дно јаме,

поред

Гроб је тада стављан

испуни јаму

да

под кров,

земља

постављ ала стела*, понекад без украса,

коју

су гроба

који

њему

углед ових

покојника био је означен

круж ним

њихове гробове; тај круг је био сачуван

и

о

зидом

опа-

сивао рачуна више од 200 година.

'

 

је садржај драгоценог материја-

ла, посебно злата, као

п краљева, њихових краљица и најуже породице. По грубој проце-

(III,

IV, V).

ни, припадају временском распону од око сто година (отприлике 1600-1500. пре Христа); преостала три гроба можда су припадала

од били сахрањени тројица муш караца

даљим рођацим а.

се

су

IV

у

њ има

Н ајбогатији

свих

и

био

две

гроб

је

жене:

са

коме

су

налазиле две велелепне златне круне, осам златних дијадема, пет од

златних пехара; један

техници”

шке

мера, као

њих са представом

птицама које су слетеле

делфина у repousse на Н есторов ту још

др-

Хо-

посуда од сребра,

-

а овај последњи благо и

други

са

његове две

пехар

код

подсећа на

два златна прстена. Било је

28 Детаљан и са пуно фотографија каталог, G. Karo, Die Schachtgraber von Муке

nai, 1930-3. *Stele грч. стела, камена, усправно постављена надгробна плоча. Прим. прев. " Од франц. repousser - гурати натраг, одбијати. Техника обраде метала иску- цавањем на полеђини, при чему се ствара рељефна површина. Прим. прев.

Почеци

Грчке

и херојско

доба

алабастера, фајанса и електрона’ као и оних обичнијих од бронзе Н

и бакра.

од број бодежа, ош трих ножева и копаља,

као и

Има неколико мачева који су првенствено декоративне при- роде, пре да се окаче у дворани него да се носе у борбу; на неким сечивима бодежа било је лепо приказаних сцена у инкрустацијама"

и израђен са највише амбиција, живописно приказује лов на лавове. у ступа за њим али окреће главу у страну, трећи одважно насрће на ловце. Ловац на челу је пао на земљу, други чврсто стоји држећи и пети

његов штит да заклони друга, трећи

копљима усмереним за ударац, док се између њих налази стрелац са ш титом

пошто ће се држати на безбедном на гуске у мочварама. М еђутим, већи део оружја био је намењен убија- са фигурама од сре- са по боју29. С ребрни само фрагменти који задају муку има сложенију сцену: жене стоје иза грудобрана, стрелци у нападу и, можда, брод је Ритон жда илуструје типичан напад на град негде на Истоку.

са посадом

мо-

њу. Војевање је такође тема на великој амфори

одстојању. На другом сечиву се као контраст налази

луком; он није заклоњен

од злата

од тамног нијела.*** Један од њих,

бовима IV

и сахрана, уз то неш то мањи

иш та

мање им пресивна

даје

није

у 50 мачева за укупно

гомила оружја

ни

гро-

пет

V, која збирно

за

виш е

врхова

стрелице од бронзе,

опсидијана и кости.

сребра на позадини

су

три

На десној страни

лава: први

здесна је

пуном скоку, други

крећу у напад

са дугим

сцена лова

бра на позадини

копљима се боре

кога су преостали

од нијела. Ове групе, свака

за

тело

човека

палог

у

четири ратника,

ритон

од

наоруж аних муш караца.

опсаде и

Н азван

Гроб III, у коме су сахрањене три жене и једно дете (или можда

два), само импресивна изложба злата, накита и прибора за украшавање одеће који се них октопода, лептира и других створења. Три сиромаш нија гроба и

декорације

различиту слику. Овде није било оружја, него

пруж а

сасвим

-

посебно

танких

златних дискова

са

м отивим а

крећу од различито

мање злата

обликованих спирала до већ уобичаје-

сребра, али утолико

виш е керамичког

имају много

материјала.

29 Мус. Congress (видети нап. 18.), I 262-5.

* Elektron, грч. има двојако значење: ћилибар или легура сребра и злата боје

ћилибара, по којој је и добила назив. Било је природног електрона, али већ овако

прев. **Инкрустација од лат. incrustare - прекрити основу танким умецима од ме- тала, слоноваче и другог материјала у жељеном облику да би се створио орнамент. Прим. прев. Niello, итал. од лат. nigellum, „црнкасто". Свака загасита црна легура доби- јена мешавином сумпора са сребром, или бакром, или оловом. Прим. прев.

рано прављен је у Микени у сразмери 3-4 дела злата и 1 део сребра. Прим.

Круг Б

Историја

Грчке

до

смрти

Александра

Великог

Неки од предмета откривених у гробовима били су локалне из- раде, али већина драгоценијих иредмета рад су критских занатлија, укључујући можда и занатлије који су стварали на копну. Вазе од фајанса и алабастера су критска специјалност, repousse техника на сребру, као и сцене инкрустиране на бодежима, по духу су крићан- и из гробова нема јасног доказа о директној вези са Блиским истоком или Египтом. Већи део злата можда је стигао из Египта, слоновача из Сирије, лапис-лазули из Авганистана. Међутим, вазе израђене од њих вероватно су биле израђене на Криту и доспеле су на копно преко Крита. Перле од ћилибара, међутим, нису дошле преко Крита; стигле су из балтичких крајева са севера. Контраст између блага из лошког материјала из ранијег времена из М икене био је тако фра- пантан да је завладало опште уверење да је у питању династија до- шљака, који су завладали својим надмоћним наоружањем, које је убрајало и борна кола, и својом силном ратоборношћу. Еванс је ве- ровао да су они били освајачи са Крита, други су сугерисали да су то најамници који су се обогатили помажући Египћанима да истерају Хиксе из Египта (датуми би могли одговарати). Међутим, гробови у облику бунара се радикално разликују од начина сахрањивања на Криту, а њихово варварско разметање златом и акценат на ра- товању били су неспојиви са цивилизованим манирима Крићана. Најамници које је Египат наградио требало би да имају знатно више сувенира из Египта од онога што је откривено. Са даљим напретком и центрима, све више се наметао закључак да су у питању М икењани који су успоставили своју превласт над Аргивском равницом и, мо- жда, одлазили у пљачку даље изван своје територије. када био откривен други круг гробова у облику бунара. Овај низ гробо- ва познат као Круг Б за разлику од Ш лиманових гробова, односно круга А, био је нешто старији, али се временски и преклапао са Кругом А (од око 1650. до око 1550. године пре Христа). Ту је било четрнаест них плитких гробова (cist graves) од којих је велики ји. Конструкција ових гробова у облику бунара и општи карактер њиховог садржаја показује сличности са гробовим а Круга А, али оно што је откривено од племенитих метала и оружја било је ма- ње спектакуларно. Ово су вероватно били пре гробови истакнутих племића, краљеве свите, него самих краљева. Индикативно је да је Круг А био поштован и рестауриран као државни споменик, када је

број био стари-

ске

надилазе

савремено умеће занатлија на копну. У материјалу

гробова у облику бунара и архео-

ископавања, које је откривало

све више

виш е

богатства у другим

Овакво

објашњење било је

прихватљивије

је

М икени

у

и известан број скром-

гробова у облику бунара у кругу

Почеци

Грчке

и херојско

доба

у XIII веку пре Христа био обухваћен продуженим бедемом утврђе- ња, док је у исто великом гомилом земље из неког каснијег гроба.

Од око доминантан на копну. У керамици су грнчари

са копна преузима- ли критски репертоар декоративних мотива и облика. У почетку су декорагивни мотиви претеж но потицали из биљног света или живота у мору - ирис, крин, палма, октопод, делфин - а били су обрађивани натуралистички; један мотив покривао је целу посу- ду. Касније су декоративни мотиви више стилизовани, а површ и- на посуде била је дељена на површи. И на обради метала прате се гроб ван граница Арголиде, ниш та не дугује Криту. О н се вероватно развио из уобичајеног гроба-цисте, плитког гроба прекривеног каменом плочом и понекад изнутра об- ложеног каменом. М ожда је баш богатство њихове погребне опреме подстакло ове генерације микенских владара да прибегну изради облика гроба који ће обесхрабрити евентуалне пљачкаше. Ниједан

гроб у облику бунара није до сада откривен у М икени, као познији од гробова из Круга А; до тада се већ усталио нови тип гробница за краљеве. Била је то толос-гробница*, која је први пут откривена

Грчкој.

критски стилови и декоративни мотиви. М еђутим,

време Крут Б био занемарен

и делимично затрпан

1600. до

1400. године пре Христа критски утицај је био

у облику

бунара, који до сада није откривен

у Месенији, а затим

бунара и потоње гробнице са одајом (cham ber tom b), толос (tholos) -

ница је имала округлу основу са кровом у облику кошнице; кров је формиран узастопним прстеновима од камена који се постепено сужавају и на врху су покривени и притиснути огромним кровним каменом. Гробници се прилазило дугим прилазом - dromos, а цела је била прекривана земљаном хумком. Неки верују да је прототип ове гробнице кружни ограђени простор за вишеструко сахрањивање у равници М есари

га је усвојио придодао

има значајних разлика и, ако је

се За разлику од плитког гроба

ш ири

по Пелопонезу и централној (cist grave), гроба у облику

гроб-

на југу Крита; али модел и био критски, становник копна који му је свој значајан допринос30.

Док је минојска цивилизација била на свом врхунцу, Микена и други центри на копну нису се могли поредити са Кносом, Фестом и другим критским дворцима-градовима. Но, када су Грци освојили Кносос и када је барем већина других критских двораца била ра-

Кришски уш ицај на

копно

Thdlos - гробнице

30 Критско порекло брани S. Hood, Antiquity 34 (1960) 166-76. Али видети

Е. Vermeule (нап. 34), 338 бр. 7. ' Термином tholos Грци су означавали сваку грађевину кружне основе. Прим.

прев

Историја

Грчке

до

смрти

Александра

Великог

оспособљени да се неза- висно развијају, премда су вероватно могли да се ш ире без озбиљне конкуренције тек пошто је грчки Кносос био срушен. Њ ихов све и на Микену. Пелопонезом и централном Грчком шири се заједнич- ка цивилизација потекла из истог основног друштвеног уређења. У стилу грнчарије има мањих локалних варијација, а исти облици и декоративни мотиви производе се у свим главним центрима. Оно

већи успон

зрушена, Грци на копну су били довољно

Грађевински м ат еријал планови

и

огледа се у грађевинама

он

није био ограничен

само

што ће у Грчкој класичног периода бити градови-државе, у времену о коме је реч били су дворци-државе; ови су наставили да одржавају систем бирократске управе развијен на минојском Криту; преузели су га прво грчки освајачи у Кносу па се затим одатле проширио и

За разлику од критских двораца, грађени су били на лако одбранљи- вим брдима и акрополе су им биле утврђене чврстим бедемима. Утврђена акропола је резервисана за дворац и ограничен број пле- мића. Краљу су они посебан ослонац - у миру да би са њима већао, а производе за дворац обично бораве ван бедема.

на копно. Дворци

се у XIV

на

копну развијају

веку пре Христа.

у рату да би

са њима ратовао. Земљорадници

и занатлије који

не

У зидарским техникама М икењани следе критску градитељску

праксу уз само незнатне варијације. Зидови су већином зидани са доњим редовима од камена, преостали део зидан је сировом опе- ком и били су учврш ћивани оквиром вертикалних и хоризонталних греда. Кров је раван и преко слоја грања запечаћен је танким слојем глине. Има, међутим, значајних разлика у грађевинском плану. У минојским дворцима доминантна карактеристика било је простра- но двориште, вероватно намењено јавним спектаклима. Микенско двориште је знатно мање, јер служи првенствено као двориште пред мегароном или великом двораном. Мегарон је средиште дворца и наглашен је тремом и предворјем. У њему се налазе отворено ог- њиште и престо. Ту краљ прима истакнуте посетиоце, размењује мишљења са својим саветодавцима, ту се обично одржавају кра- љевске гозбе и у име државе приносе се жртве. Распоред и функција државних дворана у критским дворцима су мање јасни и има јаког разлога за веровање да су у Кносу и Фесту најважније државне дво- ране биле изнад приземља. Различит је такође њихов однос према расвети. Светларници намењени да пруже што је могуће виш е све- тлости најважнијим дворанама на Криту нису откривени у микен- ским дворцима који су морали бити знатно мрачнији. М еђутим, и код једних и код других економски аспект дворца сасвим је јасан по огромном капацитету складиш та које је предвиђено у приземљу. То, исто као на Криту, подразумева да се трговањем обезбеђују основ-

Почеци

Грчке

и херојско

доба

за пажњу на ову страну дворске организације. М икенски дворац је, као и критски, био дужан да обезбеди услове за рад вештим за- натлијама који су се, вероватно, старали не само да удовољавају

код куће. Велики ћупови

потребама самог дворца већ трговину.

Таблице линеара В које су откривене у Кносу и Пилу бацају нешто одређенију светлост на систем дворске управе, али дешифро-

вање је још увек тако непотпуно да се на већину најинтересантнијих питања не може одговорити с одређеном сигурношћу31. Неопходна

о природи микенске религије морају бити нарочито опрезни. Таблице из два центра раздваја више од сто година, пошто је дворац у Кносу био разорен пре 1350. а дворац у Пилу после 1250. године пре Христа. Међутим, те су таблице по садржају и стилу веома сличне неколи-

чврсту основу, те закључци о систему закупа земље или

цини таблица које су придодате из М икене и Тебе и не представљају у основи никакву новину. Таблице, као документарни материјал, са- држе спискове личних имена, инвентаре, доделу материјала, списко- ве жртава које ваља принети разним божанствима, као и спискове земљишних закупа са количинама семена које се потражује. Изгледа да двор држи под контролом верски календар, иако сваки култ има свога свеш теника или свештеницу. Двор је такође дужан да орга- низује производњу оружја и држи залихе оружја у резерви. У време од 120 борних кола са точковима, 41 борна кола без точкова и 237 несастављених борних кола; у Пилу је постојала залиха за снабдевање бронзаним врховима стрела. Основни термини који регулишу систем закупа земље још су спорни, а изгледа да земља може припадати demos-y, што би могло значити локалној заједници, или је то можда подра- зумевало нешто попут система земље без међа. Супротно томе, по- стоји друга земља уз коју су везане одређене службе. Краљ, wđnax, има сопствени temenos, свој сопствени одељени посед. Међутим, и у Кносу, и у Пилу краљ се стара о пољопривредним производима и стадима веома великих области32.

када је дворац био разорен, у Ј С н о с у је било више

31Свакако би било непромишљено градити амбициозне закључке из превода у Вентрисовом и Чедвиковом Documents бр. 257: “Thus the mayors and their wives and vice-mayors and kez-bearers and supervisors offig and hoeing will contribute bronze for ships and the points for arrows and spears.” 32Documents (н. 21) стр. 194-205.

Историја

Грчке

до

смрти

Александра

Великог

 

Таблице бацају и извесну светлост на социјалну структуру ми-

кенске државе. Н ајваж нији званичник ниж и од краља је lawagetas, вођа народа, који такође има свој сопствени temenos, по свему су- дећи трећину величине краљевог поседа. Опште је мишљење да је он заповедник војске под краљем (али види стр. 76). Краљ такође

.

.

7

/

 

има hepetai, који

hetalroi' у познијој

Грчкој и comltes

Римском царству, људе најближе краљу у миру и у рату. Таблице

такође наводе pasireu, претечу каснијег грчког basileus, краљ, али

 

микенском добу краљ је w anax, док је basileus вероватно провин-

цијски управник са локалним дужностима. Ова употреба појма је претрајала у Х есиодовим „basilels који ж деру дарове“, а то су били локални управници који деле правду - како им ко плати.

 

Међу радницима постоји изненађујући број струка које укључују градитеље кола, затим људе који праве точкове, дрводеље. Међу њима има неколико грнчара, оних који боје, чисте и пресују оде- ћу и мајстора за оклопе који су наведени као wa-ner-ka-te-ro, што вероватно значи „који припадају краљу", јер производе искључиво за двор.

Број двораца и thćlos-гробница сведочи о просперитету ши-

ром Грчке током познохеладског периода. Између отприлике 1400.

отприлике 1250. године пре Христа Пелопонез и централна Грчка

били су по свој прилици напреднији но што ће поново бити за ви- ше од пет стотина година и овај се период оправдано назива ми-

је златом“ и археологија је потврдила умесност овог епитета. Ниједан

кенским добом. У грчкој усменој предаји

„богата

са њом по броју њених великих thćlos-гробница, од којих је откривено девет, а можда ће се открити још и више. Краљеви из гробова у облику бунара живели су веро- ватно на акрополи. Међутим, идентификовање њихове резиденције

у оскудним остацима који су претрајали под рестаурацијама у XIV

XIII веку пре Христа је немогуће. Тек у XIV веку пре Христа био и вероватно су у исто то који ли контуре брда. Ови бедеми, у просеку дебели неких шест метара, били учвршћени мањим камењем и глином” .

и

је у М икени сазидан први прави дворац

су прати-

време били подигнути око акрополе чврсти

бедеми

су сазидани од огромних неправилних блокова кречњака и

Отприлике средином наредног века извршене су важне проме- не у линији бедема. Продужени крај бедема на западној страни био

*hepetai, грч. пратиоци, тј. војно племство у пратњи краља. " У Грчкој класичног периода овако зидане бедеме звали су „киклопски зи дови“. Прим. прев.

ГТочеци Грчке и херојско

доба

од бло- и поређани прош ирио заш тићени простор, обухвативш и круг краљевских гробница у облику бунара. На том је месту ниво земљишта уздигнут, стеле су пажљ иво поново биле усправљ ене, а простор је ограђен кругом усправног камењ а да би се означио култни карактер места. Нај- упадљивија карактеристика новог бедема била је западна капија на да би затим скренуо у поље равно ка западу и тако затворио и држао под контролом приступ капији. Н адвратник капије чини огроман четвртасти монолитни камен, а тежина зида који на њему почива, растерећује се остављ еним празним троугластим просто- ром. Овај је отвор испуњен дубоким рељефом у тврдом кречњаку с стране стуба на чије се постоље ослањају предњим шапама. Оне а познаиа као Лавља капија. К омпозиција се на задивљујући начин уклапа у простор и строго економично повезује реалистичку об- раду са снаж ним градитељским смислом. Непознати уметник, ра-

је срушен и замењен зидом другачијег правца сазиданим

кова конгломерата који су били поравнати чекићем

у редове правилног везивањ а. Нови правац

бедема је

смештена у углу бедема, који

том

месту скреће ка југоистоку,

са представам а

две

лавице

које стоје једна наспрам

по

друге,

обе

су, у ствари, чуварке које бдију над дворцем,

њ има је

капија

оруђем, створио )е ремек-дело. Да 6и на западу са циљем да приликом напада угрожава бок непријатеља незаклоњен штитом.

Од западне капије до краљевског дворца на врху акрополе, која је била бриж љ иво реконструисана и прош ирена, води монументал- на рампа. Смелим подзиђивањ ем терасе и нивелацијом земљишта архитекта је прилагодио тежак терен својој амбициозној замисли, тако да је већину најважнијих стамбених просторија могао поста- вити у најподеснији и доминантан положај. Детаљан гшан дворца не може се реконструисати, али могуће је трасирати главни низ просторија - престоне дворане, велико двориште и мегарон, пред којим је портик са стубовима и предворјем. Ове јавне просторије биле су украшене ведрим мотивима. Фрагменти фресака приказују жене, брижљиво одевене, у процесији; други су зидови украшени спиралама, лотосовим цветовима и розетама. Подови предворја и мегарона били су прекривени обојеним штуком (stucco), украше- ни обојеним линеарним мотивима декорације оивиченим гипсаним плочама. Северно од мегарона налазиле су се просторије за послугу; евидентирано је складиште и светилиште, а недавно ископавање по- казало је да су простране грађевине, које су одвојено биле назване

дећи незтраш ш м

се заш титила капија, сазидана је била чврста тврђава

бронзанм м

Деорац

Историја

Грчке

до

смрти

Александра

Великог

Кућа са сшубовима и Кућа занаш лиЏ, у ствари, биле источно дворца првобитно кориш ћено као складиш те33.

Најславнији споменик Микене је велика thćlos-гробница која још увек носи име којим се послужио у II веку Паусанија - Атреје- ва ризница, а треба је датирати између градње првобитних бедема и њихове реконструкције. Одлике по којима се издваја од претходних истоврсних гробница, не рачунајући њену импозантну величину, јесу изврсна зидарска вештина, монументални карактер улаза, ве- личанствене пропорције и декорација одаје. Прилаз гробници или dromos, који просеца падину брда, прекривен цементним подом, ш ирок је 6 m и дугачак 36 m. Зидови прилаза, на унутрашњ ој стра- ни високи преко 10 m, сазидани су правилним редовима блокова конгломерата који се на западном крају без правог реда повезују

и широк и сужава се према врху. Уоквирују га два висока полуузидана пиластра од зеленог лаконског камена украшена плитким рељефом са декоративним мотивом спирала у цикцак распореду, перластим орнаментом и жлебовима, а овенчана су капителима са сличним декоративним мотивима. У растеретном троуглу изнад врата, који подсећа на Лављу капију, био је углављен велики блок црвеног ка- мена, такође из Лаконије, изабран због свог декоративног ефекта и вероватно повезан, по нацрту који се не може тачно реконстру- исати, са два мања пиластра који настављају смер нижег пара који уоквирује врата. Пролаз у вратима дубок је 5,4 m и унутраш њ и над- вратник чини монолитни блок конгломерата, који, како је израчу- нато, тежи око стотину тона. Овај огроман блок (пре ће бити да је постављен на своје место помоћу дрвених облица низбрдо него да је подизан одоздо) на свакој страни знатно прелази довратнике, а намена му је јасна - да на оба краја носи тежину горњег свода - је- дан од многих показатеља високог умећа градитеља. Thćlos са преч- ником од 14,50 m и висок 13,20 m сазидан је од великих блокова конгломерата лепо отесаних чекићем који су поређани у правилне редове који се постепено сужавају према врху где целу одају овенча- ва велики кровни камен. Камење у зиду има груб троугласти облик, обрађена му је само спољашња површ ина која се види. М еђупросто- ри у унутрашњости зида попуњени су ситним камењем и глином, а да би грађевина била непромочива, горњи део куполе, која се изди- зала изнад нивоа брда, био је прекривен глином. Зидови засвођене одаје били су украшени мотивом бронзаних розета; врата, слична

са предњом фасадом гробнице. Улаз у толос је 5,4 m

2,7 m

Аш рејева ризница

висок

крило

33 G. Е. Mylonas, Mycenaes Last Century o f Greatness, Sidney, 1968.

Почеци

Грчке и херојско

доба

онима на главном порталу, воде у бочну собу издубљену у стени; зидови ове собе декорисани су плочама од алабастера. Од зграда изван бедема осим самих гробница, најинтересант- група

су садржајима: Кућа трГовца уљем, Кућа шт итова и Кућа сфиша; че- тврта, имала неку карактеристичну особеност, има најбезбојније име - За- који су водили ископа- вања открили су око тридесет ћупова узеншјаша* од којих је већина имала запушаче у грлићима још са првобитним печатима на њима; некада су били ликих питоса за складиштење уља, постављених на мала постоља у ниш ама дуж два главна зида, са покретном справом за грејање испод једног од њих, која је можда служила да се уље не смрзне. Од куће, али су видљиви трагови степеништа делимично усеченог у стени, које је водило до главног улаза. Кућа сф им еје названа по фино изрезбареној плочи од слоно- ваче на којој су приказане две сфинге хералдички окренуте лицем једна према другој, попут лавова у Лављој капији, са шапама поло- плоча од слоноваче, инкрустација и много модела минијатурних стубова. Предмети од слоноваче су такође једна од најкарактеристичнијих црта треће куће која је названа по великом броју штитова од сло-

веку. Три

које

нија је

од четири сазидане у XIII

нађено

велике куће испод акрополе на југозападу,

су добиле

назив

по својим

биле

највише керамичког материјала и која није

у којој је

падна кућа. У Кући трговца уљем археолози

пуни уља. У другој просторији било је једанаест ве-

грађевине је сачуван само подрум

женим на капител

стуба са жлебовима.

Она је једна од више

Куће изван бедема

новаче у облику осмица. ових кућа по и Пилу. Попут двораца, и ове куће су биле насилно разрушене а пожар који је доврш ио уништење испекао је документе на табли- цама. Текстови на таблицама, колико се њих дало дешифровати, не откривају много тога. Ту се налази списак имена, и има обавештења о уљу и разним травама и зачинима које су користили да дају наро- чито својство неком уљу, а исто тако и вуни. Текстови на таблицама не представљају једноставно инвентар једног домаћинства на шта указује количина уља, док је намена ових кућа предмет спорења. Милонас (Mylonas), који је водио највећи део најновијих ископава- ња у М икени, сматра да је то био помоћни огранак дворске админи- Да ли би неки такав огранак дворске администрације у XIII веку пре Христа

страције. М еђутим, постоје јаки приговори овом гледишту.

таблице сличне

Значај

порастао је када

су

у

њима

нађене глинене

облику и типу онима које

су откривене у Кносу

*

Узеншјаши су били ћупови са две дршке које се спајају на лажном грлићу, Прим. прев.

док се прави грлић налази нешто ниже.

Доминирање

Аргивском

равницом

Тиринш

Историја

Грчке

до

смрти

Александра

Великог

био изграђен изван окриља бедема и акрополе и да ли би овако лепе зграде биле сазидане за складишта, расподелу и рачуне? Нажалост, ништа није остало од горњих спратова, али фрагменти фресака ко- ји

П руководио ископавањем ове куће, када у овим кућама види домове основе за веровање да це- локупна трговина није била контролисана из дворца и да линеар није био ни тајно писмо, ни монопол дворца34. Слични проблеми са другом страни брдског хрбата Лављег гроба. Зграда такође потиче из XIII века пре Христа а њено главно обележје био је велики број ћупова узетијаш а и питоса у рушевинама. Кућа трговца вином, како су је назвали, прикладније је име него Краљевски вински подрум.

Могуће је јасно трасирати непосредну сферу микенског ути-

се јављају у вези

богатих трговаца. Ако је то тачно, имамо

су пали рисане просторије.

у подрум, када ре

се зграда урушила, указују на лепо

ће

бити

да

је

у

праву

Вејс

деко- (Wace), који је

В

зградом, ближом бедемима, на северној

и градски бедеми потичу и остаци мреже изграђених путева који су се зра- касто ширили из Микене. Путеве наговештавају мостови, који су их водили преко река, одводним каналима и ниским насипима на

брдским падинама. Три пута су водила на север до истамске тврђа- ве, на западу су се сустицала два пута код Клеоне, на исток је во- дио

водили до тврђаве

пута који и друга насеља на ободу Аргивске равнице несумњиво су била по- везана сличним путевима. Наиме', посебан домен М икене била је Аргивска равница, брањена на кључним тачкама утврђењима под управом подложних владара. Лариса повише Арга чувала је улаз са запада; Тиринт је стражарио на отвореној морској обали зали- ва. У југозападном углу равнице Науплија била је корисна лука, на источној страни равнице било је насеље Просимна, место каснијег Хераја*, док су вазални владари владали у Дендри, која је стражари- ла на путу до другог насеља у Асини. Одрази микенског богатства

откривени су у већини ових места и гробнице у Дендри пружиле су нарочито драгоцено благо. Међутим, од свих ових локалитета Тиринт има најдужу историју и споменике који највише откривају.

Тиринт лежи на издуженој ниској стени, од мора је удаљен ма-

био

ло више од 2 km

цаја. Из истог периода

када су подигнути

нови дворац

пут поред

Тенеје; с друге

стране

Коринтског залива путеви су

Беотији. У правцу југа, откривени

у иде до места потоњег Хериног светилиш та (Херајона), а

су трагови

и вероватно је

освојен пре Микене.

34 Е. Vermeule, Greece in the Bronze Age, 181 и даље. Mylonas (Мусепае and the

Мусепаеап Age) (1966) стр. 80-83. повезује градњу ca дворцем.

“Херино светилиште - Haereum лат., Heralon грч. Прим. прев

Почеци

Грчке

и херојско

доба

Рушевине великог дворца још увек нам омогућавају да пратимо виш и крај брда опасивао је чврст бедем утврђења, а унутар бедема био је сазидан велики дво- рац. Главном улазу, на источној страни, прилазило се дугим прила- зом између унутрашњег зида тврђаве и зида дворца. Портик води у велико двориште из кога унутрашња капија води у уну грашње двориште са жртвеником. Из овог унутрашњег дворишта вестибил и предворје воде у главни мегарон са централним огњиштем око ко- га се уздижу четири дрвена стуба да придржавају раван кров. Поред пространог мегарона, а са посебним улазом, налази се мањи мега- рон. Гледиште да он представља женски мегарон можемо одбацити зато што у микенској уметности нема доказа о подвојености полова које је карактеристично за класичну Грчку. М ожда би требало пре да верујемо да је велики мегарон био држ авна просторија за при- јем, а мали приватна резиденција краљевске породице. Док је ме- гарон главна карактеристика која прави оштру разлику од двораца на Криту, овде има много соба, укључујући и купатило, саграђених поред мегарона, које виш е подсећају на распоред дворца у Кносу; и, као у Кносу, има трагова степеница који указују да су неки делови дворца имали један или више спратова. Још више подсећају на Крит фреске на зидовима и декоративни мотиви подова, инспирисани Критом, уколико нису и рад критских мајстора. Владар је себи за дворац узео брдо, а народ је живео доле у равници.

његов тлоцрт у завршној фази, Јужни и

Развој западног и северног Пелопонеза мање је познат. Месе- нија, је почетком ископавањ а привлачила мало пажње, а сада се по- казало да је једна од најнапреднијих области раног и средњег хелад- ског периода. Изгледа да је баш tholos-гробница, којег год порекла пут кривено у овој области. Када су откривене неопљачкане гробнице, њихов је садржај био упечатљив, са златним и сребрним посудама, перла- ма од балтичког ћилибара. У М есенији је идентификовано више од сто насеља бронзаног доба, а ш ирока распрострањ еност tholos- -гробница указује да је област била издељена на ситна краљевства. Међутим, једноме од њих, на брду Ано Енглиано, било је суђено да постане административни центар пространог краљевства. Овај локалитет се налази у унутраш њ ости неких 14 km удаљен од мора и доминира околином, са изврсним погледом на обалу. До краја XIV века пре Христа то је место постало значајно насеље. Врх брда био је утврђен заш титним бедемом, а прираштај становниш тва је изазвао ширење насеља под брдом. Две ć/to/os-гробнице у блиском суседству

премда не у обиљу микенских гробова у облику бунара, и

овде уведена и виш е од двадесет њих је већ от-

да је била, први

Месенија

Дворац у Пилу

Историја

Грчке

до

насеља, али

смрти

Александра

Великог

и импресив