Sie sind auf Seite 1von 67

КРАТКА ИСТОРИЈА

Онога дела српснога народа моји је живео

у Ј1азаревој држави

04 145~. ДО 1804. ГОД.

САСТЛЩIО

'Р. НIlКОЛПћ

--~ -~~--- ....

):l'А)'У ЈЕВАЈ ~

(Jll'a~III:!(llIj:1 lIетра Н. 'l':1I1:1СI\(}lIиl.:! .


1898.
_ _ о

1. ДОl1азан Турана у Јевропу.
1. Нагло продираље 'ЈУРСКО.
ДаЛСI'О пре владе нашега цара Душана
нрсла:ШЛII су ТУРЦII из АЗllјс на Балканско
I10јЈУОСТРПО, али никако као организовано др у-
111 ТlЮ , као народ, него у четама као сурови

Haja}IНIIЦII, који се бораху за сваког ко им


добро п:raliаше, а који у ратовима пљачкаху
11 ОТИ)lаху све што се понети могашс. Тек на
две године после смрти Душанове пре~у Тур­
ЩI 1357. год. под својим султаном Орканом
113 ~Iале ..:\:щје на Балканско ПОЛУОСТРНО, и
IIрВII град кој!! они у Јеврошr за себе отеше
јесте грчr<а тврlјава КаШПО.ъе. Од l{аJlипоља
11 родуже ТУРПI1 нагло продирање на север
cc~yhll, poiiellll 11 палеhп тако, да за собом
остав.ъаху само згаРИlIIта и пустош. Овако
бр:зо напредоваље Ј[ зверско поступање тур­
СI,О са аароб.ъешщима, зададе CTpll х 11 ужас
ПО СUlша граДОВlIма 11 сеЛШlа, ItрОз I\o)a пrQ~

:lail;axy IbllXOBe ДlIвље чете.


4

2. Први судар 1УРСНlI са Србима.


Продируtи грчким земљамз на сеВСРО:Ја­
пад наиђу 'Гурци и на најјужније предслс
српских земаља, на аемље Симеуна Неманиhа,
којима у то доба ВJIадаше Урошев одметник
Јо~ян УГЈьеша. Први турски напади одликова·
ли су се храброшьу и суровошьу, а трагови
њиховог проласка обележени су крв.ъу 11 не­
човечвошtу. Од ове најезде турске до конач­
не пропасти свију српских земаља, имала је
српска држава да издржu очајну 11 упорну
борбу са '[ урцима, који су у то доба свим
силаиа радили, да оснују ~ утврде своју др­
жаву на Балканскои Полуострву. lIредвпђају­
hи велику опасност од ових натурених и НС­
милих гостију Угљеша и брат му Вукаrппн
реше СС, да на свагда истсрају '['урке из Јев­
роие, lIa скупе доста велику војску (60.000
бораца) и отерају их до ЦРНОl1ена на реци Ма­
рици (близу Једрена). Али ту ноl1llЮl препа­
дои турскии, шака Турака (7000 људи) по­
туче до ноге И затре нашу војску тако, да ту
на бојном пољу оставише кост!! \f оба главна
преДВОДlIика њеяа ВукаП1ИR и Угље!на. До­
бивши битку на Марици 1371. год., до()пли су
Турци и све српске земље на југу lПаР-lIла­
нине и Косова Поља, као IIIТО су доцније 1385
год. биткои на реци Деволу, где опет погибе
5
главни заповедник српске BOjCKr. Баоша 1, ос­
војили од Срба сву српску Арбанију. Ове су
две битке епоха турског напредовиња а срп­
ског пропаоања, и после оваквог резултата бор·
бе на Марици и Деволу требало се је надати
српској к~тасrроФи на Косову, а пре а поС­
ле. Бuткои пак н3. Косову 1389., где је кнез
Лазар погинуо, добпли су Турци остатак срп­
ских зсиа.ъа, а то су земље којииа је владао
кнез Лр.зар. Пада у оqи, што су у све три
ове епохалне битке гииу.1lИ и српски владаоци
( Вукашин, Баоша 1, Лазар).

З. Пропаст Лааареве државе.


Косово је БUJlО у срџиви старе српске
дрл~аве, па за то Срби разбијени на љему од
Турака, склањали су се од љихове силе, и
uежеtll1 од навале њихне, повлаЧИЈИ су се у три
главна правца: на запад у херцеговачке и

црногорске врлеl'И, на северозапад у босанске


ШIaНlше 11 на север и североисток ка огранци­

ма Рудника 11 Хоиоља. Ми hеио овде YftpaTKO


IIЗЛОifШТII Jlсторију оних паhеlIика, који се
СКЛUlIIlIJlе у дуБОДОЛlIне РУДRИЧКИХ и хоиољских
"ланина, јер су то прапрадедови становника
даllашње Itра.ъеВИllе Србије, даltле најближи
"реЦII наШII.

За Лазареву државу иоже се казати, да


је после боја ItOCOBCKor ЖlIвотарила као оно
6

разбијена лаt)а на узбуркаllОМ мору још рав·


них 70 година, јер 20. јуна 1459. год. IIзла311
наређење турског султана Мехмеда 11 Осваја­
ца, да деСПОТ(Јвина (Лазарева држава) ТJ~ec~aje
важити као српска држава, и да се снс ср п­

ске земље поделе на турске спахилуке, а народ

постаје бесправна презрена раја, која IJраве


сопс'rвености своје није смела имати, Bell све
што је зара~ива.1а давала је илн спахиј\l илн
падиши (султан у). Од тог Itобног дана СрбllН
постаде слуга без динар~, али у исто време
настаје изме~у Срба и Турака истина нерав­
на, али упорна и очајна борба, борба каlша
се тешко може наћи и у ретп,има псторије
васцслог човечанства. Народ, који је имао сјај­
ну прошлост, И\Јајуhи
, на уму неЈшдаПlЊУ сла-
ву и ве.в:ичину своју, није MOl'~O oflaKo RЛОНУТИ
пред грубом турском силом, него се јуначки бра­
нио, и тврдо надао у Бога, да Бе ма кад поврати­
ти своју стару државу и слободу. И ако Је
дакле српски на род изгубио самос'] алност др­
жавну, он опет није изгубио моралну снагу
своју, није клонуо духом. Ова дуготрајна не­
прекидна борба очеличила је српски народ, и
спремила га, да може физички издржати II про­

дужити ту борбу. Величанствени споменици из

старог Неманиlског доба, као што 9У: пре·


красне цркне и манастир", госцоствени нека-
7

дашњп владалачкu u плеМIIЬСКII двор ови, разне


1'8рl)а8е 11 куле, ДррfОВП, МОСТОВИ, бојна поља,
многе побожне п поучне I~Њllге, свете иконе,
народне песме са историјским гуслаиа и ос'rале
знаиеllИТОСТII НИ су дале Србину ни за трену­
так да забораВII на IIСlшдашњу своју славу и
ве.ШТIllНУ, веn су га на против uотпомагале,
u као иаква жива неодољива сила гониле на

дурашност u истрајност. Главни српски јунаци,


као што су: КраљевпЬ Марко, кнез Лазар, Мио
лот Обилиli, Југ Богдан, БановиЬ Страхиња,
.иван КосаНЧIJЬ, blилан Топлица, ВасојеВИЋ
Стева, БаошиЬи, Црвојевиhll и многи други
YBelt су му лебдели пред очима, и давали прu­
)Iер, KaltO ваља чувати сриско име u право­

СЈЈаВВУ веру. СваlШ поглед на развалине IШКВОГ


светог храма, или каквог славног града извлачио

је иа СРJlСIШХ груди тетки уздисај, и, изази­


вао ПО1'ајну "rI\.удњу ва осветом. Све је то
БЈаготвоl'НО утицало на СРUСЮl народ, те се
CBaKO~J ЗГОДНО}I IIРIIЛIIКОМ лаhао оружја, да би
прссскав ЊИ'IC гвоздсне данце - У Itojera је
спутала TypClta СИЛfI. - uБНОВJlО' неlшдашњу
државу 1\ очувао српско име. На JtpaTKO:
Ср61111У Је Y1JC f ( 6110 I/П уму, JI лебдоо
lIјЈед О'IIfА1П lIад lIa С1Јој паснрс. Борба
ова са ТУРЦllыа ВОД\lла сс у раЗIIIlМЈБЛIIЦl1ма
IIЛII са туl)IIIIОИ, помаЖУ~}11 []онајВIIШС угар-
ску краљевину и млетачку републику, или по ­
себице у виду устанка, или хајДУЧКlIХ н ус­
кочких напада.

11. Српсно РОбовање под Турцима.


4. Унутраlllње уреfjf::ње у турсној
царевини.

Кад су Турци овладали деспотовином , Ј(


кад су ЈОЈ тако са свим УНИШТИЛЈ[ држаВНII

живот, онда се ~рпски народ подели уцва

дела. ВеЋИ' део Срба (понајвише себри) ПlJеда­


де се својој горкој судбини, преклови измуqену
главу, и остаде на земљишту својих предака,
трпељиво сносећи претеmко 'гурско господар­
ство; други пак део неМОГУЋИ трпети турскога
насиља, пp€~е Саву и Дунав, и настани се по
проре~еним земљама угарских краљева, по: Ба­
нату, Бачкој, Срему, Славонији и Хрватској
где пр.одужи борбу противу rГурака.
Унутрашње ype~eњe у турској царевини
било је овако:
По речииа пророка Мухамеда (корава)
Мус.лоиани имају три зајеДНИЧltе ствари: ватру,
воду и земљу. Земља је божја, па је он даје
коме хоЋе. Њоие располаже калиф (господар),
јер је он пророков наследник и заСТУПf!ИК
целог мусломанства на земљи. Према томе сва
эе}!.ьа, 1lI ТО се на саб.ыI доби је од Heue рн Иl\а~
ПРИIIада паДИ1ll1! (султаву). IIаДIiша је један
део те зе\!:ье претварао у држаВllа добра, а
ПРl!ходе отуда Уllотреб.ъавао на своје ЛIIЧНС 11
држанне трОШКОВС (xaCOBIIHa), IlЛИ IIX јс давао
својим .ъуt)II\IЦЮЩ нn. УЖl!ваље на Heoдpp~eHO
BpP~le (~Iухзде, маЛIlhанс.) Други дсо освојене
зсм.ъе деЛIIО јс султан на веЈ1С 11 мање делове
та"о зване awjaMeTe JI тюtaре, Шl их је давао
:~аСЛУIll НII м ној Н IIЧ IШ М старе 11111 нама на JlII чн о
УЖlIваље. Огуда 0811 деЛОВII и носе најеДIШЧ(Ю
IIне спаХllлука. СпаХПЛУl(1I су UIIJlII везани за
.1I1ЧНОСТ, те су по СППХllјиној СМрТII поново
11 l-'е.1<\3 11:111 у својllНУ султаllОВУ, да IIХ дощшје
опег дајс ДРУГЮI заС.1УЖIIIIМ ,ЪУДlIма.
Становништво је: или прановеРflО (Ы уха­
меДОRЦII), IIЛII неверничко (ХришЬанн).
{{од ~I ухамсдоваца се Нllјс гледало ЈЩ ра:з­
ЛIII:У по народности, веЬ на раЗПlI\У по верн.
Свн 01111, ~o.ilr су ПрlIЮIЛII IIслам, па }Iа Ј\оја
наРОДIIОСТИ (,IIЛII, имаЛII су IIcra upaua 11 дуж­
IIОСТ" "оја " враВII 'Гурци. Оlllf су но позиву
СIIЛII В )јIllЩII, IIУlШР" ИухrШСДОRе вере 11 УНУ­
TpalllJЬel' реда у држаВIf, а lЩО награду за то

дог,lIјаЛII су TllMapc 11 :шјаметс lIа уживањс,


11.111 су IШО војНIIЦИ, IIJlИ МОМЦИ I\ОД 1~I1РСIШХ
tlllll0BНlll\a ДОUllјаЛIf IJлату у новну.
ОСТIIЛII стаllОВНIЩII отоманскс ltapeBIIHC.
I\()јll IIIIСУ хтеЛII ПРЮIIIТII ~Iуха~едову Brpy, вс).
10

остадоше верни СВОЈој прадеДОВСRој вери и на­


родности, нп.су имали готово никаквих права,

јер су преТВОРСfiИ у бесправно роб.ъе. Они су


називани неверницима или f)aypIIM[I, а сви
укупно сачињаваху сталеж сиротиље раје. Они
су се од l\Iусломана морали разликовати 11 по
оделу; нису смели носити оружје, нити јахати
коње ни каМlIле, већ само магарце и мазге;
нису смели јавно ппти вино, нити јести СВИЊ­
еко месо; звук звона није се смео чути; свете
књиге гласно нису смели чнтатп, нити отво­

рено говориш о Исусу Х р"сту; крстити се


јавно нису смели, нити крстове отворено по­
казивати; мртваце нису сиели јавно сарањи­
вати, НИТII за њима јасно запевати (наРllцатп);
ннко није С.Јео НIIЧИМ нарушити коран ни'
пророка l\f УХМЈеда, IlсоваТII ислам, одвраЬ.ати
мусломаве ·ЈД ЊИХОRе вере, оженити се Иу­
слоианком u помагати непријатеље ислама БИJlО
је строго забрањено.

Они су мораЈПI живети по селима на спа­


хилуцима или хасовини. Њихова је дужност
била обраЈ;,ивати земљу својих господара спа­
хија, а уз то сносити све остале државне

трошкове и терете сем војничине, од које су


се откупљивали нарочитим данком у новцу

(војНИЦО~I). Врло мали део Хришhана живео


је по вароmима бавеhи се ТРГОВИНО}f и запа·
11

Тllиа. Књигом lIaK бавио се, и то у највеЪој


тајности, саыо по где ~оји поп или калуђер.
Пошто се турска царевина јако рашири,
онда се ради ЛaI~ше управе подели на области,
које се зваху санЏаци. У њииа су управљали
цаРСЮI чиновници, бегови, који су' често но­
СИЛII називе паша и везира, те су отуда многи

санџаци добијали име пашалука.


Намети, које су Турци ударали на Хриш­
l:iаве у својој царевини, јесу:
а. Хорач је давала свака мушка глава од
10 до 80 година за гажење царске земље, јер
раја нити је Сllела нити могла имати своје
земље. Количина харача зависила је од сул­
тана, коме је по корану припадало право у­
дарати или неУJl.арати харач. Султан је харач
наuлаl:iивао према потреби.
б. ГЛОВIlИЦО (џисијеr) је порез на основу
корана, ударанв на турске поданике, који не
IIсповед&ју ислам. Овај је порез давала свака
пунолетна мушка глава за безбедност, коју
су lIиали у .fУСЈЈоианској држави. И овога је
порсза величина различита била~ према имов­
НО.I стању оних, који су га плаiiали.

в. ЧПСУК, порсз на ситну CTOI~Y. lIлаhа­


ло се обично по 4--5 пара ва ОВЦУ или козу.
г. If&cero[( (о/пер). Узимат је деостц
)l.СО од свију ва)Ја;ЬСкиХ производа,
12

д. f{УJlУИ (да пак У спави). Х)Јl1шllаlllf


су били дужни )ЈаДI1ТII по неколико дана у
свако доба године на царској земљи, која није
била спахијска. Исто тако морали су о свом
трошку радити на опраВЦJl старих и подизаљу но

ВИХ друмова и ТВР9зва; даље су морали чувати


друмове од xajДYKa~ и спроводити турске пут
нике друмовима. Овај је данак био врло те­
жак за Хришhане, јер су често биваЛII по
неколико месеци на кулуку о свом руху и

КРУХУ, а ме9УТИМ се за то време с њима


врло зверски поступала.

9. Данак У крви. Сваке пете године


султан је разапшљао по големој царевини чи­
новнике своје са јаким пратњама, који су у­
зимали од народа најздравију муrnку децу
хришћанску од 7 до 14 година, одводили их
у султанову преСТОНI1ЦУ~ где су их васпита­

вали у војничком духу, те је од њих турска


царевина добиј&.ла најбољу и најфантаСТИЧКlfју
војску. То су били надалеко чувени и за
Хришьане страшни Јаничари. Ово је био нај­
тежи и иајгрознији данак хришhаПСRИХ пn­
даника портиних, јер треба помислити само,
како је морало бllТИ тепJLtо родитељима~ који­
ма се рО9сна однегована деца отимаiу из ру­
ку, да их више НIII\ад не ВИlJ,е, 11 да та деца

Аоцније! ~~~QравиР.щц Щ~, G80j род] ЦQстају на,ј-


13

веЬн ЩЈОТIIВНIЩII ХРlllllЬана, па, разуме се, п


негдашњих својих родитеља.
е. СИТПП ТРОШЧОВИ у почетку по за­
кону нису били обаВИЗНJI, већ су били внше
доброво.ъни за издржавање царских чиновника,
али су у току времена претворени у прави данак.

IIоред ових редовних намета, често је


ДОЈЈаЗIIО као ваНl'едни данак: нздржавање 11
храњење царске војске, кад путује кроз какав
санџак, или кад се настани у њему.

Правосуljе је у почетку код Турака би­


ло доста добро уређено, а судило се је на
основу корана. Суђење}1 су се бавиле кадије,
којих је било разних врста, као: муФтије. уле­
мс, мусслими итд. "Кад се правда изриче,
треба да се изриче тако, да сиромаси не мо­
рају СРfњати у каДlfјину правичност, а на­
граду за овај посао наliИ ће судиiа li.О.Д Алаха".
Полиција је у почеТЕУ исто тако била
добро уређена, и старала се о сигурности ка-
1;0 Мухамедовща тако и Хришhана. ПОЛИЦltј~
ску службу поред обласних старешина врши­
ли су и мусеЛИМII.

Н у 11 al~O су ови почеци у уређењу ос­


IotaНЛllјске нареВlIне бllЛИ доста до()ри, ОIlИ су
се у току времена тако изменили и изопачи­

ли, да су за ХРШIIIЈаllС постали неправедни


па чак н несносни. ХришЬаНIIН нигде није мо.
14

гао наЬ.и иџавде, ни заlюнске ааштитс, па ма


шта радио и ма какве ДОI,азе подносио. Су­
дови су, као и остале влаСТII, постали подмит­

љиви и IJристраСНlf.

Што је овде казано за Хришьане у о­


пште, то је још у веЋ.ој мери важило за Ср­
бе посебице. На њих се је сва пакост тур­
ских власти IIзливала, што су се Срби дуго
и uчајнички браllИЛИ за државне своје само­
сталпuсти, па кад су силом покорtни били,
они су и даље остали крвни непријатељи сво­
јех мрских господара, и вазда готови да се
буне ~ да збаце турско господарство. С тога
су их се Турци и прибојаваЛII, те услед тога
гонили, мучили, угњетавали и уништавали им

све оно, што би 'IХ ПОДС l' ћало на стару срп·


ску слободну државу, и одузимали им све,
што би ии и најмање могло дати П1вода и
ослонца за устанак.

Поред тако несносног стања снашла је


српски народ и друга невоља. Велики део Ср­
ба у негдаШЊОЈ босанској краљевини и јад­
ранском приморју раније потресеll верозакон­
Ском борбои изме~у православне, римокатоличке
11 богуиилске вере, а намамљен лепим lIоложајем
у новој османлијској држави, прими веру
Мухамедову, и ступи у ред противника срп­
ских. И тако се у турској царевини нашн
_ преци поделише; на Србе Хришh.ане ц Србе
15

:\lyxa~leдoBЦt'. Као што су у деСПОТОВIIНII СlJбп


већllНОМ остали верни својој православној вери,
тако се у Босн!!, да би очувала своје старе
баштине, ~ШХОМ властела истурчuла. Ови по­
турчењаЦII заДIJжаВШ!l своју пређашњу силу
11 богатство живели су If даље међу Хрншьа­
нима, а наlliТlIllени ТУРСIШИ влаСТll)fа, били су
за .xplllllllaHe гори од правил Турака. Отуда
је у народу JlЗlJека, да је потурчењак ГОРIl од
Турчина. Услед тако небратског поступка по­
турчењачког развила се 1,ОД Срба ХРllшьана
таква loIржња према тим ПОТУРllцама, да их

ННСУ друкче сматраЛII него као азијске Турке,


п бор"ли су се ПРОТIIВ обојllХ са подједнаким
огорчењем.

/
5. Хајдуци 11 УСПОЦИ.
({ао што је [~aaaHO, откако је пр?пала
српска дlЈЖdвна самосталност, отреСНИЈИ део

српског народа немогаВIIШ прежаЛIlТИ своју IIЗ­


губ.ъену слободу, НI1ТИ трпети турск.о насил е,
поче се исе:ьаnати 113 своје постојбине и тра-
ЖIIТII спаса у туђој земљи, те да туђинском
ПО!оlоhу поведе борбу, 11 да поврати оно, што
llУ груба турска СШЈа отела беше. Но и међУ
онима СриlIма, којll не иогаху оставити свој
стар" заВllчај, који остадоше на земљишту
својих прадедова, било је врло много срчаних
~r)y ДII, којllма зверско турско поступаље не
16

даде, да на миру обрађују аем.ЪУ својих спu­


хпја, веЬ их нечовечним поступком отера у
горе и дубраве. ГГада је постала и она народ­
на песма, која врло лепо карактерише стање
нашег пар ода у том времену: " Орах, копах,
не дадоше Турци; чувах овце, поклаlllе их
вуци; узех пушку, одох у хајдуке." Ти су
.ЪУДII остављали своје ОГЊlIште, па се од"ета­
ЛII гори у хајдуке; у гори су купили чете, те
су отуда са оружјем у руци протествовали
против г()лемог турско!' насиља. Ова кита ди ч­
нпх српских соколова, ови осветнпци косов­

ских мученика, више пута хватаЛII су се у

КОlIIтац са много надмоl1нијом турск/)м силои.


Број српских хајдука, растао је упоредо са
, турским зулумом, али ихје највише бил() после
НрОllасти угарске краљевине на .мухачу (1526).
После пропасти угарске државе српски се
народ није могао надати пuиоЬи ни са које
стране, нити се је "а где имао сеЛИТII, за то
се повукао сам у се, и тад" му је сва нада
бнла: Вог II десница. Борбу, коју су некад
предводили деспоти, бани, херцези 11 војводе,
прихватише сад хајдуци и ускоци, да је сами
воде против силне "авале турске. У XVI ТЈ
ХУН веку хајдуковање је бl1ЛО у највеЬем
јеку свом. rl'aAa је било толико много хајдука
по свима српским кр~јевима Балканског lIолу­
острва, да за мрске Турке, а нарочито познате
\.

17
зулуиhаре, и хришhанске угњетаче, није било
праве безбедности нп у СВОlИМ домовима огра­
ђеНlШ јаКIIМ па1исаДlIма, а камо ли на отво­
реним )lеСТlша 11 царским друмовима. Српске
су горе тада I\llПтеле хајДУЦlIма, и свака по­
Betla планина чувала је у себи бар пп једну
Дружпну ових горских царева, која је арку­
СОВIВ1 ОКО)l пратила сваки турски покрет и

поступак. Ако су кроз такве планине водили


ДРУМОВIf, онда су њима смели пролазитм Тур­
ци саио у веЛIIКОМ друштву и са веJlИКОМ

пратњои Срба Хришhана, јер су знали, да их


хај ДУЦII неliе нападати због своје браhе Срба,
lшји су морали под кулук проводити турске
путнике.

Ово српско вечито упорство озлоједило


је Турке, те су и ОНИ СВОИ снагом и свои
бесноhом својом из корена У'lПштавали све
оно, ш го би српски народ могло подсеhати на
яекадашњу славу и велюiину; они су затва­
рали IIшоле, те тиме от~жаваЈIИ народну про­

свету. У след тога ми данас и неиамо много


СРПСКИХ писаних споменика о животу и по­

С Т УПЦIН1а ОВIIХ ДIIВЈунака, ових заштитни ка

c lll>OTllllie раје . АЛI! што наи нису оставили


писани СПО~lеflIЩИ, то наи је оставио пеСНИЧКII
дух српског lIарода, то наи даје народно пре­
Дl\н.е. С рбllН је раДIIО If причао, БОрlIО се и
1t !' А ТУоА IIСТО"ИЈА
18

певао. У песми је Србин изражавао своју ра­


дост и жалост; песма му је горки живот за­
слэ~авала. Од песама је Србин сплео вевац
вечног спомена свима оним, који су се бори­
ли и крв своју проливали за напаЋеви али
јуначки народ свој. У томе венцу вечнога сио·
мена било је, и БИЋе места за сваки јуначки
крвљу заливени цветак узабран на перивоју
српског бојиmта. У песми је Србин певао слав­
на дела својих предака, тиме И}I је подизао
вечни споменик, и предавао га сину и унуку,

да се као свети аманет чува, и преноси с ко·

лена на колено. Верни пратилац јуначке на·


родне песме биле су Србину СРПСf(е гусле.
ТУЖНII звуци струне са гусала тумаЧИJlИ су
народне осеЋаје, откривали унутрашњу душев
пу борбу, убрзавали крв у жилама, покретали
живце, драЖИJlИ на освету и подстицалн на

издржљивост у витешкој борби.


Из народних песама сазнајемо живот срп­
ских јунака хајдука. Они нису имали куье
пи куьишта, веь су живели по планинским
кршевима и крили се по пеЋинама. Где су се
састала макар два хајДУRа, и уговорила да
заједно хајдукују, одмах је један од њих мо­
рао бити арамбаша (старешина), а онај други
ЊI}ГОВ потчињени и ПОМОЬНИК у сваком пре­
дузеЬу. Број хајдука у једној дружини рас­
тао је покаткад и преко хиљаде, али како је
19

бl\ЛО тешко, да се ТОЛlIка ДРУЖlIна шщржава,


u Kplfie од 'Гурака, то се је морала делити
на мања оде.ъења, обично од по 30 другова
под управо)! једног старешине. Ну и ако су
те ).Iање ДРУЖlIне живеле засебно, опет се оне
никад нису заборављале, већ су једна за дру­
гу знале, )Iеђусобно се помагале, 11 увек једна
другој у невољи налазиле.
у народним песмама очуваJlа су се име­
на знатнијих хајдучких арамбаmа, или нај­
ВII~ёнијllХ ЊIlХОВИХ другова, као што су: стари­
на Новак и љегов друг Радивоје, стари Ву­
јадин п љегови синови, Коетреш арамбаruа,
ЛU1IУВ араибаша, ИаJlИ Марјан, Мали Радојица,
Комнев Барјактар, Мандушиli Вук, Виде Да­
ничиh, Пивљанпв Баја, Новак Дебелиli, Мијат
'Гоииh, Дете Грујица, Дете Татомир, Браћа
Иартиновиlill и ).ШОГIl други. Имена оних хај­
дука, који uодигоше Карађорђев устанак у
београдскои пашалуку, покрај историјских за­
писа сачувана су и у народнии песмама. Ти
су хајдуци: Карађорђе, Станоје Главаш, Хај­
дук Ве.ъко, Враьа недиыI' Ђорђе Ћурчија и
остаЈШ.

Й1IС уско к нарочито је везано за онс


хајдукс, кој 11 се испред вадиоliнпје турске си­
ле СКJlонuше у кршно далмаЦllјско приморјс под
з аШТIIТУ ~Iлетаqке Републике l и отуда се у
~"
20

веhии или маљим четама враћаху, те IJlfнише


велике штете 'Гурцима по ХерцеГОВIIНИ и Бо­
санској Крајини. И њихна су именс:ь најбоље
сачувана у народним пеСм:tма. Ово су 8аж­
нији ускоци: Јанковиh Стојан, Смиљаниh Илија,
Сењанин Ива, Сењанин ТаДllја, Сенковиh Ђур­
I)е, Сенковиh Ива, Дмитар Од У доара, Тодор
Од Задра, I{арапанџа Марко, ШаНДИ\l Јован,
Шариh Цвијан, Браhа ДаНllqи\ш, Браllа Том­
Itовиhи, Мркоњиhи I{УJlиmИ~lИ и многи други.

111. Срби уз Угарсиу.


б. УгаРСf(И односи IlрејЈа Србима.
Откако су дошли у додир са наШJlМ на­
родом УГdРСКИ су владаоци свагда имали, па

и сад имају наспрам нас једну и исту поли­


тику, а та је: да сџрече ујед Цfьeљ е на­
П/Ш' парода, и да нам па СВШ1Ом IrОРШГУ

омету папредал паЈО ма у /1ОМ IIравцу.

Они су се мешали у српске државне послове


само онда, кад је било изгледа ' да се сами ма
у чему користити могу, IIЛИ КИД је ваљало
И3МСђУ српских веЛlIкаша 11 в:ЈаДilоца иоква­
риги слогу и ПРllјатељство, које је за собом
1rIОГЛО повуhи уједиљење српских оuлаСТII, 'или
напослетку, кад им је требало, да подбоду
~ладаоца на кињење својих ПОДitПИК8, или влас­
телу ЈЩ Jl~!10слrШRОСТ и буну, да би тцце
21

пuремеТUЛI\ ПРl\куп.ынье народа нашег ОКО при­

родног стожера, 01:0 свога краља. Пријатељство


које су угарСКII кра.ъеВII покаткад показивали
преш1. српсКlВl В.1адаоцима, никад није бшlО
право 11 истинито, већ се свагда иза њега
КРllла по каква корист угарска. У кратко:
угарсна је ПОЛIlТИlm према CpOИJ"Ia ои­
ла свагда препредена и дволиgна. 'l'oj
својој ПОЛIIТIЩlf остали су верни угарСКll вла­
даоци II у време пропадања српских земаља.

Кад јс оно Лазарева држава издисала под


ПРИТIIСКОИ обестu муслоиаНСltе, кад је, дакле,
о!шгледно lIропадала, угарски владаоци ради­

Лlf су 11 д ; Н И ноЬ, да на свој рачун приграбс


ШfО Вl\ше СРПСКIIХ земаља. Кад је lIоследњи
кра .ъ босански, /lссреhни Степан Томашевиh
од силног ИеХ\lеда II толико притешњен био,
да - [IПО оно реч - ни дисати није могаn,
онда је тек угарСКII краљ MaTllja Корвин при­
:~Hao крd..ъеВСI\О достојанство Степану, али му
је за то узео веЛIIКУ суму новац:!, и неколи­
J~() Т8рђав;! на северној граници босанској.
Носле оваког привидног измирења МаТllја обе­
'Ја Степану 11 помоh противу султана, па га
наГОНО /, 1I д~ о :ч)еl;не султану данак, те тии

УСКОРII 11 ПРОllасl' краљевине. Узалуд ја 'Го­


)l3оIllС81111 при нападу 'Ј'урака (1463. г.) тражио
обеliану ПО)IO~I од MaTlfje, кад је и он желео
да најпре пропадне Боснаl ца тек онда да је
22

он за свој рачун DOBJJaha од 'l'урака. ЧИМ је


GocHa поruала под Гурке, и чим јс њезин
\lослеДЊ1f краљ пао на губилишту, одмах се
појављује на граници с војском краљ Матија,
11 позива народ српски, да зајеДНИЧКII очисте
земљу од некрста. Несреtни преци наши HIt-
РОIJIIТО из Лазареве државе одушевљени леПIfМ
оuеtаЊlIма пристадоше листом уз њега, и по­
МОГОlllе му, да за кратко време, а са мало

свога труда и жртава IJоврати сву доњу (( е­


верну) Б.iСНУ са свима тврђавама њеним (1465).
Овај ДВОЈШЧНИ постуuак КОРВIIНОВ према на­
шем народу јасно показује намере његове,
али Срби нису имали куд. ...

7. Деспот Стеваll 7ЈурljепиА.

Угарски краљ Матпја, као што је речено,


lIарочито је удешавао, да све српске земље ~
ове стране Саве и Дунава потпадну под Ос­
манлије, на да их он после помоtу Срба и
своје војске очисти од Османлија, како би тим
својим: "ослобођењем:" постао врховни господар
свију српских земаља. У слел. тога он је - 11

ако 'Су Срби, бежеtи од навале турске, и са­


МIl масама прелазили у Угарску - преко знат­
ниiих људи радио, да што више народа пређе
у области његове државе. Срба је још {)Д до­
даска на Балканско Полуострво доста БИЛQ
23

у пределима угарске кра.ъевине, али ПОТIIСIШ­

вањеll осмаRЛllјСКIIИ с југа, 11 пропашЪу срп­


ске деСПОТОВlIне 11 краљеВlIне БРОЈ СlJба у у­
гарској јако се НЮIНОЖII. Да би ту масу народа
придоБИЈО за себе, да би је што боље оду ше­
ВIIО за борб у и веlll1 отпор lIPOTII в 'Гурака.,
поставн :\IaTllja Корвнн Србllма за деспота
Стевана Ј.ЈурђевпЛа, средњег сина Ђурђа
С~lCдеревца_ Стеванова IIрестоница била је Ку-
пиново У Срему блпзу Саве. Кад су Турци
овладали CBO~I Србијом, они ПОЧIlУ јаче напа·
дати "а суседне угарске земље, на: Срем,
Банат н Бачку. Деспот Стеван са Србима не
само да је одбијао Турке од Среиа, него је
uреШilВ Саву 11 Дунав ослободи() 11 један део
деспотовине. Али Стеван не остац:е дуго деспот
српски, јер после две године груну Турци са
}IНOгo веЪом силои, те он мораде оставити и
деспотство 11 деСПОТОВIIНУ, па побеЪи у Арба­
нију. Дошав у А рбаНJfју ,-,жени се Ангелином
Kllepjy арбанаПШОI' кнеза, Itoja му доцније
роди два сина Ћyp~a 11 Јована потоње деспоте
српске. Ву н(! ту не ыогадне дуго остати на
ШIРУ од Турака, веЬ побегне у Фурландију,
где је ЖlIвео до OI\ToGpa 147G. год.

8. I!t:CIlOT 1Ју'с ГРГУРОlJIIЛ.


Кад су 0110 14 (ј5. ГОДllllе султан Мехмед
11 ~laTllja I\OP"1f1l УI'ОlщраЛII мнр, по ItOM је
24

Матија добио од султана јајачку и сребрнич­


ку бановину (северну Босну), тада је са прат·
- њом султановом дошао на двор угарског краља

и Вук ГРГУРОВИћ, (унук 'Вyp~a Смедеревца).


С Вукои је дошло у Угарску доста анатнпх
Срба, али се нико од њих не хтеде BpahaTII
у - чсљусти турске, него c~ настанише у YI'aP-
ској. OTKaltO је Стеван 'Вур~евиh ОТltшао у
Арбанију Срби у Угарској нису имали свога
деспота, а Матија се није HII журио са по­
стављањеи другога, јер за тада није било по­
требе, пошто се Турци бављаху у Ааији око
освојења 'Граuезунта. Али већ 1 !6\). године
почеше Турци са јачии одељењима наваљива­
ти на угарску краљевину, те се Корвин сети
Срба и њиховог деспота. Да би Србе што бо-
ље придобио за нови рат са Мехмедом, и
да би му Срби уједно били оруђе и против
доиаћих непријатеља, постави краљ Матија
1471. год. !Зука Гргуровиliа за деспота, а
сремскога племића Николу Илочкога за краља
српскога народа. IIостављењем Вука за деспо­
та и Николе Илочкога за краљf1. српскога,
хтео је показати МаТИЈа Србима, како божем
{)збиљно мисли ослободити српски народ од
Турака и повратити иу некадашњу државу.
Ово иу је лукавство врлq добро упалило, јер
се Срби листом дигоше на оружје, 're се са свој им
нови и старешинои Вуком храбро бори ше Пр1-
25t
TIIВ силе османлијСl\е. У то доба било је врло
)IHOrO бојева с Турцшш, али су наiзн~тнriји
они, који су вођени у МаЧI:IИ, где је Вук отео
од ГГурака 3аслон (даllашњи Шабац), који су
Турци ПUДIIГЛИ (1470. г.) ради напада на Бео·
град 11 уuада у' Срем. У исто време водил'а
се и у Ерде,ъу крвава борба између Матијине
11 Ыехиедове војске. У Ыатијинqј ердељској
војсци биле су српске војводе из Баната Дми­
тар ЈакшиЋ. и Павле Бранко~иli. Срuскии ју­
наштвои Турци у Ердељу буду разбиiени и
страховито потучени. Доцније 1480. године
продре l{еспот Вук са БранковиЬеи и Јакши­
lleM до I{рушевца, заузме га u поруши, па у
повратку преведе око 50.000 Срба у Угарску.
Са особите хвтрине у оојевпма и вештине у
нредвођењу војске Вук добије надимак "вма)",
а за веЛlIке услуге учињене угарској круни
ПОЮlOни му кра,ъ Матија Сланкамен у Срему
11 д:). почасну ТIIТУЛУ рашкога деспота. Вук је
Jtеспотовао до своје сирти, а умр? је 1485.
године без порода.

9. ДеС110ТН 7.ЈурЈје JI Јопап Сте ваповићи.

На НСКОЛIII\О ГОДlJна ПрС сирти деспота


Нука IIрСИIIНУО је I~paљ Никола Илочки, те су
110 C~IPTII љеговој Срби остали и без краља
11 без I:ра,ъевстна, а сирliу деспота Вука, IIС-
26
стало је и српског деспота у Угарској. ћако
је краљ Матија увиђао од колике су иу по­
требе били Срби са својии народии поглава­
рииа на чеllУ, то ии постави за деспота 1486. г.
73урђа, старијег сина Стевана Ћурђевиtа,
који је у то доба дошао IIЗ Фурланске са мај­
ком Ангелинои и илађии братои Јованои.
Одбијајуhи непрекидне нападе турске, дес·
пот Ћурђе владао је 10.-.:12 година, па се
после тога покалуђери (изиеђу 1496.-1499. г.)
добивши У калуђерству иие Максии. После
оставке Ћурђf.ве на његово иесто бу де постав­
љен илађи иу брат Јован.
Деспот Јован као и брат иу 'Вурђе од­
ликовао се јунаштвои п вештинои у рату с
Турцииа, те је одбијајуhи навале непријатељ­
ске, упадајуh.и чеШЋе у султанову држа.ву, и
отуда преводеЋИ српски народ у Угарску,
чинио велике услуге краљу угарскои. И ОН
је владао до своје сирти до 1502. године.
I{aKo њега, тако и владику Максима п
мајку ии Ангелину УВРСТИJlа је света црква
нбог њихове оданости преиа праВОСЈавној цр­
кви и вери у ред својих светитеља, и одреди­
ла ии је за помен по један дан у години.
Њих троје сазидали су манастире Крушедол
11 Опово у Фруmкој Гори у Среиу.

10. Деспот Стеван IUтиљановиЋ.


Након сирти деспота Јована прими дес­
ПОТСКУ власт љегова жена Јелена, али како
27

су 'ГУРЦIf У тО доба све чешliе 11 све жешЬе


напададаЛIf на Сре)! II остале угарске земље,
а како она као женска страна није могла пред­
ВОДIIТИ војску, то позове из Херцеговине свога
pol]aKa Стевана Штиљановиliа, који је
6110 пз плеиена Паштровиliа, да јој 'i управи
ПО)lогне. Још првих дана борбе с Турцима он
се показа (као прави син кршне Херцеговине)
и као неустрашиии јунак, и као одличан Bol],
да га народ :заВОJlll из све душе своје, те
стаде 1t1OЛИТИ краља, да Иltl га постави за дес­

пота. После дужег размишљања и ПРИJlИЧНОГ


устезања краљ Владислав П. (Владислав Че х)
постави ШтиљаНОВИЋа Србина за деспота, аЈШ
бојеlill се велике ПОПУ.JIарности његове наспрам
народа, пратио иу је рад на свакои кораку.
Стеван се као прави Србин својски заузииао
за српски народ и православну веру, али баш
та његова велика заУЗИ)fЉИВОСТ доl]е иу главе,
јер 1515. год. буде иучки убијен, а српски
народ опет остане без свога ~еспота и по­
ГJlавара.

11. Деспот Стеван ВерислаВllћ.


Од сирш Стевана ШтиљановиЬа Срби у
Угарској БИЛII су без cBora деспота равних
11 ГОДlIна. Неиајуhи свога Bol]a, они су сс за
то врсис потуцаЛII од IIсиила до IIсдрага, али

при свем том 01111 су lУllаЧIШ одбијаЛIl ,дивље


28

хорде отоианске, које сваким даном иостаја­


ху свз Behe и све опасније. У то најЩ)ИТП1I­
није врсис по Угарску беснио је у њој гра­
ђ~нски рат (сељачкапобуна) толико, да не­
среliНИ краљ Лудвик П није иогао довољно
војске прикупити, те да задржи оиаке Туркс.
М~ђутии док је у V гарској овако грозно ста
ње TpajaJlo СУJlтан Су.жејиан II llеличансrвени
опседн~, и после нсзиатног отпора освоји Бео­
град, то важио стратегијско иесто (1521.).
Добиткои Београда Турцима.iе био отворен
пут за Угарску, па оо насигурно знало, да llе
I •
они ускоро продужити СВОЈе продираље кроз

Угарску.
Тек о&д у последњеи часу, да би Србе
што сигурније привукао на своју страну, јер
иу је врло по'гребна била ПОИОћ њихова, и да
би их што боље охрабрио против Турака, по­
стави Лудвик II за деспота Стевана ВеРII­
слаВИћа год. Али је сад за одбрану
1526.
Угарске било и сувише доцкан, јер султан Су­
лејиан са 300.000 бораца уђе од Београда у
Угарску, отие у Среиу јаку тврђ fl ВИ,НУ На­
ради'н, па робеЈIИ и палеhи допре до Мухача.
у нутраШЊIНf раздорима ослабљена Угарска из­
вела је врло малу BOjClty против султана (са­
ио 26000), те на иухаЧltОИ пољу буде њена
војска тако страшно потучена, да је погинуо
и илади краљ Лудвик (29. августа 1526. г.).
29

После MyxaQKe битке Сулејиан је проду­


ЖIIO ратовање, u покорно целу Угарску ДО
БУДllиа 11 Острогона, па се тек тада враТIIО
у престоницу, пошто је претходно оставио
јаке посаде по CBIIMa веЬии градовима и важ­
HlfjlНl сгратегијскии местииа јужне Угарске.
Тако је услед иухаQке битке велики део
српскога народа, КЈји се настаRПО у Угарској,
да се опрости варварске турске власти, опет

допао турскога ропства, од кога се узалуд

СКЛОIIО био. Отада настају најтежи дани


.'Ја СРПСf{'ll народ. До иухаQке бнтке север­
НII део Босне са Хрватском и Славонијои био
је иод влашћу угарСКIfХ краљена, али на две
године после Tora 1528. 1.. поново паде Сребр­
ница и Јајце у руке силнога Сулејмана Ве­
лнчаНСl'веног, а с љима и онај мали остатак
босанске кра~евине. Од тог времена пропала
је 11 свака урСђсна борба српског нарида са
ТУРЦlIма, јер њу одсад а продужују хајдуЦII
са својllМ ара}tGашаиа на челу.
,
'У. Срби уз Аустрију.
12. Најгоре стаље СРПСf{'ог парода.
ПОГllбllјО~f на Мухачу изгубила је Угар­
ска јУЖflИ део кра.ъеВIIIIС, а сирliУ Лудвико­
вои свога владаОI(3, те сс угаРСЮI плеииtlИ
дуго 60PIIIIIC око избора новога краља. НеКII
30

су желели (северни крај), да им будс краљ


аустријски веЛИЕШ војвода ФеРДlIнанд, а НСЕо.
пак (јужни крај) хтели су Јована 3апољу
војводу ердељског. У гарска је Фердинанду при­
падала ItaO МИрЭ3 уаа жену, а 3апољу је султан
помагао, како би прско љега лакше прегааllО
и северну Угарску. И Срби у Угарској, при­
стајуЪи уа властелу, у почетку CQ раадеЛllше
на двоје, али после кратког Bpe~leHa надајуhи
се да Ье у Фердинанду наЪи спгурнијег аа­
штитника и ПОМОБНИltа противу Османлија,
скоро сви пре1јоше њему.

l{ад је веЪи део угарске краљевине после


мухачке битке ПОТlIaО под осиаНЛllјску власт,
онда се и народ у њој lIодели на двоје. Један
део, не иогавши побеЪu, остаде на аем~ишту
освојеном од Турака, а другп) примивши Фер·
Дlfнанда аа краља, потпаде под аустријску власт.
Овим и српски народ с оне стране Саве и
Дунава беше подељен на два дела. Један део,
што остаде у јужној Угарској, мораде трпети
онака иста насиља, каква и они Срби, што
осташе на Балканском Полуострву, други пан:
много веЪи део повуче се дубље у северну
Угарску, у земље аУСТјЈијских владалаца, који
су у исто време били и немачки цареви.

Време од мухачке битке и пада Јајца


држи се (а у ствари и јесте) као најтеже ц
з1

најцрље у историји српског народа, јер тада


готово све српске земље биле су под осман­
.шјСКО)1 влашhу. У ово вреие била је ТУРСЈШ
цареВlIна на врхунцу своје снаге и неЛИQlfне,
а СРПСIШ народ не~laјуliII свога В09а (деспота),
а при тои расuарчетан на Србе у Турској,
Сџбе у УгаРСI,ој 11 Србе у Аустрији сматрате
се IШО са СВЮI изгубљен. И ДОIlста српски на­
род у ТО 110 љега претеШIШ доба ни са које
стране ПО)lOliII ПJlје J.lorao добити, п једини над
беше ~IY још: Вог, llеuреХОДllе горе 11
п СРЈ!СНII хајдуци.

13. Србп Пбра:зују fJОјНИЧlrу граПIIЦlj.

lIошто су ТУРСIШ султаНIf користеlш се


неслогои ХРllшkаНСltих народа онако олако
освојllЛII Цариград 11 Балканско Полуострво,
намсра им је бllла да освоје сву јужну и сред­
љу Јсвропу, С тога су љихове дивље чете у
то доба понајНИlllе надирале преко У гарске
ка Бечу, те су 15~9. год. и допрле до те це
сареве преСТОНlfце, али је затада вс могоше
осној 111'11. Н еиачко-а устрпјСКIf владаОIЩ 3наЛII
су за наиере TypCKIIX царева, па су свим си­

лама радили, 11а ИХ у том наглом продираљу

:щуставе. Uojlla и:!МеiЈу Сулејмана ВеЛllчан­


ственог 1( Ферд Иllаllда Аустријско r uродужа·
lIаllа је" 'Гlщјала са малим ПрСЮlДом СltOРо
32

двадесет година. У свима бојевима ове дуго­


трајне борбе участвова.IIИ су и Срби као по­
моhници фердинавдове војске, и свуда су се
одликовали јунаштвом и издржљивошhу, мада
НИСУ имали Србина за свога старешину у ра­
ту. Љих су у борбама предводили аустрпјСltи
генерали. Тек] 563. године буде закључен
уговор мира измећУ Сулејмана и Фсрдинада.
Ну и ако је мир са Турцима закључеR био,
опет су њихоне сурове чете врло често Уllа­

дале из Босне у покрајllне аустријских вла­


далаца, те их плениле и шьачкале. Становниш­
тво из ових крајева, напуштенн од државt'Ј и
остављено самом себи, повлачио се од навале
турске на север, те в('ли ки део Хрратске, Сла­
воније и Срема остаде пуст.
Позвајуlш дурашносr и јуuаштво српско,
Рудолф II н~уми да оснује од српског наrода
војничку границу под управом немачких
генерала, која би му у исто време била и
мртва стража према Османлијама, а хотећИ бо­
жем наl'раlЩТИ Србе за њихову храброст и
заслуге у ратовима позове их, да насељавају
то опустело земљиште. Том приликом, да би
их лаКПIе примамио, да им неколике повласти­

це, као: слободу веРОИСlIоведи, унутрашљу


самосталну управу, право на ношење народ­

ног одела, да не плаhају десетак римским


свештеницима, и да не кулуче. 3 t те повлас·
33

тице траЖIIЛО се од српског народа: да то за­

узето зеК.ъпште чува од ~ypaKa, п .1(а помаже


ц~py против ДО)tаlill:f непријатеља. Срби огор­
чеНII на Турке, а )lамљеНII овако Jlаскавии
повластицама, почеше се ГОМlfлама сеЛII'l'и у те

напуштсне зеМЈъе. И Tal~) се од српског на­


рода образује војничrrа rpaIlJlIJ'l, која је
служила аустријскиы владаОЦllма као јак бедеи
прОТIIВ нава!е турске.

Срби су свакад остајаЛII верни .својим


обавезама, и бшш су десна pYlta владаоцима из
ХаGзБУРlIIl\С породице, само су ХабзбУРГОВIIЬН
"аспра" њих БИЛII ДВОЛIIЧНJI 11 врло нечовечни.
За те заиста велике српске зас~уге на­
сuраи аУl}тријског двора 11 потоњи аустријски
ВJlадаОЦIJ потвр~ивали су и проширивали Сџ­
uииа ове повластице, те још доцније (1630.)
добију Срби и свој земаљски устав, који су
11)1 потврдили цареви Фердинанд III и Лео­
ноц 1. Али и ако је све ово чиљено Србима
по оБJlИКУ на хар'гпјll, ипак у ствари није та­
ко UIIЛО, јер HIIKaA те повластиц~ нису уве
дене у живот. 11 ЧIIИ UII се опасност од спо·
.ъаШЊIIХ IIЛИ унутраlllЊИХ неПрllјатеља откло,
IIИЈа, те ТIIМ српско оружјс постало непотребно,
одиах би се 11 српске повластице стешњаваJlе,
па често u одузииале, те JlХ сва та ЊJlхова

раније стечеllа права не ИОГОIIIС заШТlfТИТII од


раЗНIIХ гоњеља. Најпре јс то гоњењс Срба
KPATItA ИСТОРИЈА. 3
з4

о'Гпоqело због љихове православне вере, којој


су они врло одани и верни БИJlИ. Прво BepcKQ
гоњеље појавило се у Ердељу, где су Србе
хтели покалвинити, а за тии су их гонили У

Угарској, Славонији и Хрватској, где су их


хтели покатолпqити или бар поунијатити. Ну
и ако су je3Y~Te и други римокатолиqки све­
штеници пuтпоиагани од аус'Гријских власти,
сваКОЈака Јукавства употребљавали, да српски
народ привуrtу на своју страну, опет ии је
труд био узалудан, јер се Срби не преломише,
већ остадоше верни својој православној вери
и цркви.

14.•Устанак Светог Саве.


Половина XVI века јесте врхунац турске
силе и напретка, јер са Сулејианом Вели­
чанствении, који је вжадао од 1520. до 1566.
године, достигла је осиан~ијска држава кул·
иинациону тачку свога развиhа. После овога
заиста велиqаНt}твеног султана поqела се огром·

на турска царевина колебати у свом напре­


Довању, јер већ на qетири године после љегове
сирти 1571. год. одржаше здружени Хришhа­
ни над Турцима сјајну ПОИОРСКУ победу код
Лепанта, по 'гом године 1592. босански паша
Хасан буде под Сискои тако јако потуqен, да
су султаRИ с разлогом страховали од општег

устанка балкаНСКIIХ народа. Српски народ под


35

'ГУРЦIIна живљаше у ово доб&. јадно 11 чемер­


но, јер 'rУРЦll због честих ратова веома су
увеЬаЛII арач (данак) и у новцу и у крви, па
све, што су Срби зарађивали, они су односи­
,ви, да ис:хране големе војске своје, а све чес­
тито JI здраво, што су Српкиње рађале, они
су одводили, турчили, па IJопуњаваЈШ ре 1(0Be
IIЗГИНУЈIIIХ војНlIка. Због ових огромних даЦIf­
ција, и због превеликог турског кињења срп­
СIШ је народ СТР1)П!НО мрзео Турке, па се
свакои ЗГОДНОll пршшкои бунио, 11 дизао на
оружје, ЈЈ;а се ослободи од тог крвног непри­
јате.ъа. Па и сад ове неколике погибије турске
пренуше српски народ, и УJIише иу на.м; на

бо.ъу будуьност, те поче поиишљати на савез­


нике и тражити ох на све стране. И доиста
ову згодну uрилику И раСlJоложење српскога

народа наИИСJlе тадашњи рииски папа и аус­

тријски владалац Рудолф II да употребе на


своју корист, па по::юву српски народ да се
Дllгне на опште непријатеље Турке, обеl,ава­
јуЬи Ј.IУ при тои поиоl1, како у војсци тако и
у новцу и ратној спреии. Срби п опако юш­
ни на 'Гурке. а жељни златне слободе почеше
се четаиа дизати и гонити ирскс ии Турке.
Да бll устанак добио што веhи значај, и да
бll се што да.ъе проширио, тадашљи СРПСКII
наТРllјарх ~l<\ItClЩ као ГЈЩQIIU цокретач тог у-

~'
36

станка нареди, да се на устаНИЧКИ.l застава­

ма истаlше слика Светог Саве, те се за то


овај устанак и З0ве устанак Светог Саве.
Устанак је најпре букнуо у областииа око Пе
Ьи (где је ceдe~ патријарх) и Призрена, али
се врло 1рзо распростре на све CTpaB~ те се
дигне чак и Б:шат под управом свога владике
Тодора. Но ни овима ва Балканском Полу­
острву ни онима у Банату не дође обеhана
поиоh ОД римског пап~ и цара Рудолфа, те
ТУl'ци YCTaH,1.К брзо угуше. Овај устанак и
ако није био успешан, и ако никакве користи
нашеы народу није донео, опет је врло значајан
за познавање стања тог доба. Из TOKGt дога­
ђаја овог устанка види се, да су свештеници
предузели улогу ИЗГИRуле властеле српске, да

су они били народни предводници, Устанак


овај букнуо је с Пl'олеьа 1594. године.

По Уl'уmенои устанку разјарени Турци


отпочеше сечу и мучење над српским варо

дом. I{al~o су главни виновници и ПОltретачи


ове побуне били свештеници, то се вајгрозни­
Ја мржња и освета турска излије на њих и
њихове главне ноиоhнике знатније :ьуде у на­
роду. У првој јарости својОЈ Турци су тада
много свештеника посекли и ЦРlшва поруши­

ли. До овог доба беше свети Сава већ постао


духовни заштитник сrпског народа, а маВ~Q1'ИР
37

МUJlешево, где су ('мештене кости љегове бllО


ја зборио место, куда су Срби журио хитали
колико богомољс ради, ТОЛIIКО ради састанка
11 дого·вора. Да 611 се УНIIШТIIЛО то "погано·
гнездо, 1'0 .. HeBepНlI!JI\O" ' зБО\ЈIIIlIте, а у IIСТО
време, да би се IIITO горе осветио ыртвии кос·
Тlша ,,9а урскога." свеца, 11 неукротивом срп·
<;ко., иароду, СlIнаи паша (ПОТУРllца) иареДl1
бегу Ахмеду Оhузу, да оде у манастир Ми­
лешево, па да отуд узме кивот с костима Све­
тог Саве, 11 да их собоы донесе у Београд.
ОЬуз изврmи З!1повест свога старешине, доне
се тело Светога Саве на
BpaQap, п ту га по
заповести спали 27. априла 1595. године. И
ако су 'Гурци СШ\ЛIIЛII тело Светога Саве, они
опет нису ЫОГЛII ИШQупати ову љубав 11 по
штовање, које су Срби преыа њеиу вазда га­
јIlЛИ. Шта више Савин је углед од тог доба
још веЬмз порастао, јер дотада беше саио
српски светитељ, а отада постаде још и IIа­
родни .IYQeHIfK, те се је у српском народу све
да.ъе развијала иржња преыа Турцииа и жуд­
ља за скорои осветом. Услед тога су се Срби,
11 ако су овако гро:ню кажљени, паСltОРО два­

"ут Дlfзали на оружје (1596.- 11 1597. г.) да сс


ослободе Турака, аЛII оба та устанка као и
овај угу шена С у.

15. Деспот 7.Јур!Је ВраП!iопиА 1П.


Носле погибllје код Лепанта If Сиска IIИ­
:щле су се постецсцо али полако турске всдаt~е
38

ј една за другом све 11.0 пораза њиховог под


Бечем (1683.), и Telt од тог доба отпочело је
н~гло опадање турске царевине. Тако је сем

две споменуте, важнија турска погибија била
1595. год. ItaA оно ХРИlllhанска војска оте од
Турака Гран, а доцнпје 16640. год. код мана­
стира Светог Готхарта у Аустрији Турци
буду TaltO страшно IIотучени, да је преко 10.000
TypCKIIX лешева остало на бојном пољу. ВеЈИ­
ки део у овој хришhанској победи припада и
нашим прецима Србима., који се јуначки бо­
рише под командом немачког генерала Монте­
КУКУЛllја. Срба је у овој борби учествовало
око 10.000 бораца

Да би све раније поразе осветио, да би


опрао част "непобедимог" турског оружја ве­
лики везир Карамустафа спреми грдно велике
топове, и скупи до 300.000 бораца, па са том
силом П09е на Беч престоницу аустријску.
IIриближавајуhи се од Београда Бечу Кара­
мустафа остављао је за собом само uокољ и
згаРИIПта~ те тим својим варварским поступком
и огромном силом зададе страх целој Јевропи.
Срећа је за ХРИШћане била, што је то био
само страх и то последњи. Ова сила победо­
носно допре до Беча, опколи га, и кад је по·
следње ош,опе бечке освајала, ка.д је Кара­
мустафа насигурно држао , да је Беч у fu~rQ'
39

ВИМ рршиа, појаВII му се IIза леђа Јован Со­


бјејскп, П().ЪСКII "ра.ъ, којll са својИ~1 Поља
цюrа беше дошао Бечу у ПОlrJоћ. OltO Беча
отвори се сад страшне ceQa ":3 које IIзађошс
поuедиоцu ХришьаНII, те КарамустаФз, IIЗГУ­
бllВ силну војску, побегне НIIЗ Дунав са ~fало
војника, и једва сс заустави у садаlllњој H[I-
шој престошrци Београду. Ова битка јестс
oGpTHa тачка ХРllшhанскоl' напретка а турског
опадања; догодила се је 2. септембра 1683.
године. (Нод Вече)f је Бурак посрнуо, окре·
то 111 е 1\О.1lа низа страну. IЬегош.) У борбама
ОКО Беча участвовали су и наши преци Срби
под КО)ШНДОИ неиачког вијводе Карла ЛОТРIlН.
гијског.

Победивши 'Гурке под Бечеи немачкоа·


УСТРllјска војска није дала 'Гурцима да се
концетришу, него је одиах пошла у потеру за
lыша, и вадбила их још у неколико бојева,
али пошто НII саиа није била спреина за да·
.ъе нападаље, то HaCltOpO престане од даљег

гољеља. После ТрИ године (1686.) спреиивПlИ


сс бо.ъе та иста војска поиагана од Срба,
Хрвата и једног дела Mal)apa продужи напад
на Турк (', и ОЧIIСТИ од ЊIIХ скоро целу Угар­
ску са свима граДОВllиа " TBpf)aBaMa ЊСRИМ.
у КОЛИКО се Вllше ова xpllllIhaHClta војска
щmu л ююшаJIа СРПСКlIМ аеил.ама, у тОЛIШО је
код српског народа бивало веће одушевљење,
које је учинило, те је број (рпских бораца у
овој војсци С дана на дан бивао све веhи, као
гоц, што се умножавао број бегунаца у ау­
стријске земље, Хришhани са новим помоh­
ШlЦlfма Србима успеше, те IIређоше у данашњу
Србију. где освојише Београд, Смедерево 11
друга важнија места у северном крају (1688. г.).

Прешав на БаJlканско Полуострво, Лео­


поц 1 зажели, да бар западни крај његов
освоји од Турака, ца да б\l му тај посао лакше
за руком испао, да би га сигурније извршио,
у плану му је било, да 11 Срос као најсигур­
није оруђе употреби у овој својој намери. у­
виђајУћИ велики значај српског народа у
досадашњим борбама, енергично настаде, да га
ШТО I~орисније за свој циљ употреби, па за то
поче радити са многим знатнијим Србима, да
сав српски народ, који ЖНВЈЬаше на Балкан­
ском Полуострву, дигне на Турке. Међу знат­
ни.iим Србима тог Bper.leHa најзнатнији беше
1.ЈурЈје ЕЈранкоВIIА, к.оји се издаваше за по­
томка негдашње владалачке породице Бранко­
вића. ПреlЮ њега намисли Леополд свој ПJlан
извршити, за то му 1683. г. да титулу барона,
доцније га наименује гроФом, а у повељи, ко­
јом га утврђује у том звању, споменуо га је
на једном месту, као бу дуће r деспота свега
CPUCKOf народа (1688).
41
Пошто се договорио са Ћурђеи Бранко­
виhем, како Ье сав српски народ ПОДИћИ на
Турке, 11 пошто је утв'рдио план напада, Лео­
полд заповеДII, да његова војска прелази гра­
ницу, 11 напада на турско земљиште. Напад је
IlIIIaO у дпа правца. Једно одељење пређе
београдски пашаJlУК, u заузме Ниш са свима
ваЖНllјЮl тврl)аваиа северно од њега; друго
пак одељење удари на Бугарску, те освоји
l3I1Дlf н са другим важниј ии меСТИ~Ia. За онако
брзо напредоваље своје војске Леополд је имао
lIајвише да благодари 'ЈЈур!Ју ВраНКОВИhУ
11 неЬском патријарху Лревни}!! IП ЦРIIО-
}etJllhy, који су се СВИ~l силама ТРУДИЛII да
AIIГHY на Турке све Србе ХРИlllћане. Старо
знаменита име НраНКОВИћ, и војничка слава
lIово['а деспота Ђурђа брзо се пронесе по сви
ма српсюlМ Itp .јевииа, те се Срби са свију
страна четама скупљаху под његове заставе.

И.ЈГледало је, да је већ дошло давно очекивано


Aor;a, да српскои народу сијну леПlllИ дани.
слободе, If ЈЈ,а 11е под сюштрои новога деспота
ОUНОВIIТИ стару српску државу. Али цар Лео·
полд 11 његов двор никад нису ни ПОИIlIПљали,

да се cpncl\lI народ ослободи, If да под упра­


во)! "а роднога поглавара оснује себи нов у
држаnу; 01111 су чак зазирали од српске држа­
ве, а IIITO су оиаltо често подизали СРПСЮf

нар()д, 0/111 су га саио хтели употреаити као


42
средство за свој напредак, па и овом су l1рИ­
ЈIИКОМ народ узбунИЈВЈ, да би се у што веliем
броју преселио на земљиште аустријске царе·
вине, те да тим створе што јачи бедем противу
Турака и немирних Маџара. С тога их јако
поплаmи ОВОJlика популарност Бранковиliева,
те одлуче, пошто им '.Вурђе сад није био потре­
бан, јер су узбунили народ, да га ма којим
нач.:IНОМ одвоје од народа. Из двора буде тајно
наређено главном заповеднику немачке војске
Лудвику Баденском, да '.Вурђа некако раста­
ви од војске. Добивши царско наређеље, Луд­
вик позове Брапковиliа тобоже на ратни савет
у КЈадово, па га ту ни крива ни дужна
разоружа и затвори, те тим на свагда одвоји
од народа. После 'fora несреh.ни деспот буде
отпраh.ен у Оршаву затим у Беч, и напослетку
у qеll1КИ град Хеб (1700), где у затвору не­
испитан и неосуђен умре 1711. године после
22 године незаслужвог тамноваља.
у затвору је ваписао несреhви Бранко­
виli хронику савремених догађаја, и описао
свој qемерни живот.
Узалуд су Срби сваком згодном приликом
молили аустријског цара, да невиног Бранко­
виh.а пусти из затвора, или напослетку да га
преда суду, те да суд донесе решење о ље­

говој кривици. Из двора се Србима свагда


одговараJIО, да државни разлози захтевају, да
43

'Вурђе остане у затвору, а да бll ПрllКрllла


своје лукаве на.lере, и да би заиазала очи
СРПСКО)! народу, аУСТрИЈска влада дозволи, да

Сџби изаберу себи другог војводу,

16. ВеЛlfка српска сеоба под па1'ријар­


УОМ ЛрсеНllјем III Цројевиliем 1690. 1'.

Пошто Ђурђе БраНКОВIIЂ буде онако не­


човечно затворен, српски народ остане без
cBora народног старешине, око кога би се ио­
гао ПРllкупљаТJI, а пошто је неситои аусrрпј­
скои двору још потребан био српски народ,
то он стаде тражити другог подеснијеl' човека,
преко кога би иогао употребити Србе за своје
лукаве Ha}fepe. У то вреие био је иеђу Срби­
}Ia најчувенија личност тадашњи патријарх
Арсеније III Црнојевиh, који се дотле беше
јако истакао колико својии првосвештеничкпи
достојанствои, толико п својии пuлптичкии рад,
љама са Бранковиhеи. Бечки ДВОl'СЈШ савет
пошто уклопи Ђурђа Бранковиhа као светов­
ног старешину српског' народа, баци око и на
поглавара српске цркве, вадајућll се, да ће он
као ~веlIlтено лице бити подеснијп и uослуш­
нијll за извршење ЉIlХОВИХ себичних планова,
а у случаЈУ непослушности, знао је, да ће га
лакше \Jolilf покорити него ItaKBor војНIIЧКUГ
старешину.
44

Услед тога с пролећа 1690. године ПОlllље


цар Леополд проглас свииа ХришЈlанима Бал
канског Полуострва (Србији, Р,Шlкој, ИЈЈИРИ­
ји, Бугарској, Силистрији, Мезији, Арбанији,
Македснији итд.), у коме их позива да се
дигну на Турке, обеhавајуыl им при том по­
иоь, колико У ратној спреми толико и својој
војсци. Истим прогласом обеhава тим ХРI1IЈ1-
hанским народима: слободу вероиспопеди, сло
бодно бирање народног поглавара, ослоБОђење
од свију намета, и право за узимања како по­
кретног тако и Jlепокретног турског имања, које
би Турци при повлачењу оставили. У исто време
обратu се Леополд нарочитим писмои и пећСi\ОМ
патријарху Арсенију Ш за посредовање lI:шеђу
њега и народа. 1.'ада је по свој ПРИЛИЦИ цар­
ски изасланик у име царево усмено понудио

услуге српском народу, ако би се преселио у


Аустрију, јер одмах после тога послат је је­
ноuољски владика Исаије 'ВаКОВИЂ, да с ца­
реи тачно обележи положај српског патријарха
и права српске православне цркве у аустри.i­
ској држави. Све је то' pal)eHO врло тајно, а
тако брзо, да је већ у августу пете 1690. го­
дине цар ПОСЈfaО патријарху ПИr:JаIlУ повељу
т. ј. потврду права српске православне цркве
и њеног поглавара у "новој отаџБIlНII". Овом
Ц9BeJЬO~ 9беlщна је српско,] цр'ши потпrнц
45

унутрашња не~ависност, како у С.lужби 11 об­


редuиа, тако 11 администрацији. Том ПРИJlIШОМ
Срби.ta ј(' поред многих обеtlања дозвољено
још 11 то: да се слободно могу вратити - ра­

зуме се који жели - у свој стари заВllчај,


С3)10 ако среЬа послужи царску BojClty, да
потисне са српских зе.fзља Турке.
Кад су права српске цркве и српског на­
рода у "новој отаџБИRИ" била тако јасно обе­
лежена 11 царском повељои потвр~ена, 11 кад
сс је аустријска војска нарочито почсла по­
uлаЧIIТИ, онда патријарху НИlе било тешко
покренути на сеобу ону усталасану и ПОПЈа­
тену масу српског народа, особито кад се
насигур"о знало, какве је .'уке чекај у' што је
IIОТIНшагала цареву војску. И тако ПР" крају
1690. год. подиже се око 40.000 породица, а
ПОJlа r.IIIЛlIона Ауша па се пресели у аустриј­
екс зе.'љс, г.и:е их UрlНfИ IJlЈрочита царска

КОМlIсија. Срби су тражили, ца IIИ СР- дб по­


веhи предео, где би се груписано насе.ии.lИ, али
11 ту се радило с раЧУНО\1, и ту "државни

разлог" није дозволио, те се СрБII раСТУРЈllне:


г.о Банаl'У, BaIIl\oj, Срему, Славонији, а на се·
вер IЩI\ до БУДlfма If Сентандрllје. Исељеници
су БШIII Н:З горљег Повардарја, горњег Помо
рав.ъа, '1'IОIОl\а, I{ocoBa If Подримља.
1I0IlIТО се Срби овако размеСТlfше по
аустроуга~СКlI)f ~е.f.ъаиаl If uатријарх Арсе-
46

није наСТМIИ у С.ентандријп, те ту оснује


српску патријаршију за српски народ с оне
стране Саве и Дунава. Он је за свога живота
и ПIlCмено и усмено врло често молио а устри ј.
ски двор, да пусти из затвора 'Вyp~a Бран­
ковиhа, али, ltaO што знамо, те му молбе нису
помогле. У }ЈРО је у Беqу 1707. год., одакле
му је тело пренесено у манастир Крушедол у
Фрушкој Гори.
Ова велика сеоба српског народа под
патријархом Црнојевиhем осгаће на свагда
веома значајан дoгa~aj у српској историји; њо­
ме је унапред обележена несреЋна судбина
српског народа; ЊОМ је српски народ ocy~eH,
да вековима сноси TY~ јарам, и да испашта
погрешке својих предака, јер оно земљиште,
које оставише Срби на Балканском Полуостр­
ву насеllllше странци (Арнаути и Черке::ш), а
у аустријским земљама распарqеташе се, JI
никаква права не добише, те и данас врло
тешко иде са уједињењем српства.

17. Војвода Јован МонаСТИРЛИЈа.


Себиqни дворски савет у Бечу успео j ~ ,
да преко наивног патријарха Арсенија преве­
де у Аустрију пола милиона Срба, па пошто
је потребно било, да се све из те масе - што
може оружје носити _. бори за користи а ус­
тријског ДBOP~, а пошто патријарх као светте-
47

но лице, HlIJe 0110 подесан, да предводи војску,


то двор постави (1 G9 1) српском народу за под­
војводу (ВlIцевојводу) Јована Монастирли
ју, Коморанца} који је био потомак једне
старе плеыиhске породице досељене из деспо-
.
товине у У гарску 1523. године,
у то вре~1O дође на царски престо у Ца­
риграду зау311.I.ыlии султан Мустафа II, КОЈИ
са CBOjU" веЛIIЮШ везирои l\Iустафом Ћупри­
Лllhеи покуша да поврати углед и достојанство
турске царевuне. Распаљена фанатизмом тур­
ска војска поврати од Хришliана Драгоман,
Видин, НIIЩ Смедерево II Београд, те се бо·
јоште премеСТII на аустроугарсltO земљиште.
Пзгледало је, да Ье од 'Гурака поново задрхтаТII
сва Јевропа, 11 да Ье Аустрија доhи у врло
веЛIIКУ опасност, ал!! у боју код Слан камена
(1692.) IIзневсри Туркс ратна cpel.a, те бој на
CJIaBa пређе lIа Хришhане. У страховитои бо­
ју после дуге очајRе борбе 11 с једне 11 с друге
стране ПОГllбе велшш везир ЋУПрllлиh а с њим
остадс на бојllО" по.ъу 25.000 мртвих rГурака
са 150 топова, те турск3. држава претрпе ве­
ЛIIКII губитак JI у :f,УДИ~lа 11 у ратној спреми.
у исто доб3. веЬ сс беше IIСТ3.IШО I~ao д3.ровит
1I0јсковоl)а :шамеllllТlI принц ЕВl'еllије Са-
1Јојсли, кој 11 IIаскоро прими главну команду
над СВОМ xpJllllllallCKOM војском. И ако је М у-
48

СТ1LФ3 II по примеру негЦ,аmњих ратоборних


султана ЈlИqно нзлазио на бојна поља, и ако
је развио прuрокову заставу, да би војску што
жеШће распалио противу Хришhана, опет се
застарела, а p~aBO ype~eHa турска војска Нllје
могла мерити са добро уре~енои хришhанском
војском, нити консервативне турске војсковође
са модерним хришhанским војводама. По­
сле С.lанкаменске битке држали су се ГГурци
још за кратко вреие, јер nocJle значајне борGе
код Сеите (1697. 1'.)~ где опет хришliани одр­
жаше сјајну победу, а 'Гурци изгубише
и другог великог везира, мораде турска војска
нагло одступати. lIобедопосна хришtiанска вој­
ска поче брзо продирати у Србију, Босну 11
ВЈЈашку, те сул'ган буде приморан ИОЛИ'fИ
цара Леополда за мир, који се заКЉУIJИ у Кар­
ловцима 1699. год. По том миру доњи Срем,
Банат и с.ве српске земље на Балканском По­
луострву остадоше и даље у турским рукама,

а горњи Орем, Бачку' 11 OCTaJIY Угарску за­


држа. ЛеОПUЈЈД.
у свииа бојевима ове дуготрајне војне
Срби су се еа својим војводом Монастирлијои
храбро борили уз aycTplfjcKY војску. Под Ва­
радинои је српска коњица особито јунаlllТВО
показ&.ла, а у борбама код Слан камена и Сенте
Срби су решили битку у корист ХрllПll1аll3.
И ако су Срби за nреме ратова овако
ве.шке услуге чинили аустријском двору, опет
су они после рата остављамо на МИЛОСТ U не­

.шлост веqовеqних Турака, лукавих језуота


11 бесних угарСКllХ немеша (племuliа).
Јован Монастирлоја умро је јула ,1707. г .
.
18. 'Ратовање аустријско с 1!Јрцима у
почеТJiУ XVIII века и српско учеш/iе.
Гра.Ј3ЉIIВИ Карло УI цар аустријски, же­
л01111 да своју прострапу државу iош више
раширп на пето к, Halje узрок да завојmти на
турску царевину. Његова војска под пред­
ВОДНIЈШТВО~I Евгенија Савојског упадне у тур­
ску државу и освоји 1716. године од Турака
Банат, а после године дана и Београд са це­
.пIlИ пашаЛУКО)I. При нападу Срби су свагда
бивали авангарда аустријске војске; они су
морали први нападати на непријатеља и за­
.ЈОЏИТII га, па тек lJосле, пошто би се непри­
јатељ заиорио бореhи се са Србима, ударала
бll реll.овна цссарова војска. ТадаШЊIJ турски
султан, lНЈаЈуlш домаhе неприлике, а изгубив-
11111 толике зсм.ъtJ, побоји се, да још горе не
страда, буде принуђен иолитп Карла УI за
мир. l<apAO ПРlIстане на то, те уговор мира
буде ПОТПlJсан у JIожаревцу (1718. г.), по ко­
ме AycTpllia добије од 'Гурака; Банат, Један
део llлашкс (западни крај), један део Босне
R.I'ATKA IIСТОI'ИЈА 4
АО

(северни крај) и lЗеоград са паmалуком. 11


тако наша дивна Шумадија и Шумадинци
потпадоmе под власт гордога и раскошнога Кар­
ла VJ.
Нашии прецииа БИJlО је много теже под
хришћанскои Аустријои него под некрштеним
Турцима, с тога се је по свима кутпћима наше
миле Шуиадије за кратке аустријске владе
шапутало: "ПреВРН{f Боже /" Срећом та же­
ља српског народа наскоро се и испуни, јер
ПОСJlе деветнаестогодишље владавине буде А­
устрија прогнана са Балканског Полуострва.

19. Турци Bpaliajq 6еоградски пашалук


н ОСУЈеliавају српску сео6у.
Још за живота Карла VI почела се ље­
гова држава крљити од јужне и западне стране.
Да би тај губитак надокнадпо на источној
страни, ступи Карло УЈ у савез са руском ца­
рицом Анои, да заједнички . војују против сул.
'Ј'ана. Спреиивши све потребе љегова војска
пређе 1737. године на турско земљиште, и ис­
'10четка врло добро напредоваше, јер јој са
овију стџана придолажаху у помоћ Срби, сем
ШУМ8динаца, који су се за деветнаест година
веЋ наситили аустријске "слободе". Док је
аустријска војска овако напредовала тадашњи
српски патријарх Арсеније IV Јовановић по
пример у свога претходника Арсенија ЈП сту-
DlЈ У преговоре са К~РJlОВОМ владом, да се

опет што Вllше српског народа преведа у ау·

СТРlIјш~е зе)Ј.ъе. Кад је све било готово за сеобу,


11 кад је народ пошао био у Аустрију, Кар­
лова војска буде потуqена на неколико иеста,
11 ПР1lну~епа да нагло одступа, те остави срп·
ски народ на ЮfЛОСТ II неиилост крвожедних

Турака. Разјарени Турци нападну сад нена­


оружан народ, те посеку све што не иогаше

Jfзбеhи испред голе турске сабље. Једва с теш­


K011 иукои из беже из страшног пок'оља патри,
јарх Арсеније са Атанасијёи Рашковиhе.1 и
1500 оружаНIIХ људи. Утекавruи патријар'х
је горко плакао, и целог живота кајао се: што
с његове непажље и лаКОИИС.Iености да страда

толики народ.

Пошто Карлова војска изгуби све што је


:.IадоБU.lа у почетку напада и београдски па­
ruaJlYK, буде прину~ен аустријски двор, да
)IОЛИ cYJlТaHa за иир. Уговор тог иира беше
ПОТПllсан у Београду 1737. г., и по ње1fУ Сава
lf Дунав постају граница изие~у Турске 11
Аустрије. Те је ие~е затекао и Kapa~opЪeB
устанак у Шуиадији.

20. Пропаст српске па тријаршије.

НеоБОРШlа је истина, да би по пропасти


српске државцс саИQстаЛцQСТП 11 српски народ

i'
52

'тонуо У велико османлнјско море, да му није


било манастира и свештенства обојсга реда са
владикама и патрнјарсима на челу. Они су га
у тешким данима тешили, у издржљивости

храбрили п свагда ~y уливали наду на Бога


и његову правду. Освајајући хриruhанске др­
таве, Турци су радили по утврђеном плану,
а тај је био: да чим покоре KaItBY државу,
одмах погубе ВЈадаоца и сву властелу, која се
не би хтела истурчити, те бll тиме прост народ
обезглавили, па лакше дрта:rи у потчињеностн.
По пропасти српске државе и српска је влас­
тела била или посечена, или IIстурчена (I\oja
је тада раднла у корист 'Гурака), или проте­
рана из земље, те је народ остао без поглавара
и знатнијих људи. Једини утешитеЉII у црним
данима робовања остадоше CPUCItOM народу
још само српски свештеНИЦII и калу~ери; они
су )fY били звезда водиља у овој дугој TaMIIO~
ноhи, а манастири зборна Mt'CTa, где су се
Срби састајали, те један другоме јаде нскаЗII­
вали. () веЛИIШМ пра:'Јницима народ се скуп­
љао око манастира, и ту Y:-I гусле слушао

песме о славним српским јунаци:.ta и ха'јдуцимај


слушао приче о некадашњо.i слави и величини
српске државе за времена НемаЊ А , М илути н 1'1 ,
Душана и Лазара; дивио се велпчанственим
ерпским манастирима; подизао исплакане очи

у "~б~Q~С цщщнс, ца се пз дубине своје просте


53

душе IoIOJIIO створитељу васелене, да га спасе

турскога вулума 11 да иу повраТII некадашњу

слободу. Овакве усрдне 110ЛIIТВС, 11 тврда нада


на СвеВlllllњега уз родптеЈЬско-нежне савете
тадашњсг свсштенства спасле су српски на­

род од коначне пропастп.

Турци су за свс вре'lе српскога робовања


тџпеЈII српску паТРllјаршпју, а иожда је не
UII RШШД Hli укинули, да пије било заВJlДЉИ­
BIIX фанаРlIота (Гр'1ки богаташи у Цариграду)
11 грчких патџијарха, којима је српска патри-.
јаРШllја од постанка свога била трн у оку.
ОНII су непрестано ТрЧlшрали око Порте и
раЦIIЛИ да султан укине српску паТРllјаршију.
Турска се влада Нllје иного освртаЈ&а на те
грчке сплетке,али ПОСlе сеобе српског народа
у Аустрију под патријархом АрсеНllјеи IП 11.
покушаја под Арсеllијем IV, испадне З3 ру­
ком грrШО'1 ц:tриградском паТрИЈ<1рХУ да лу­

кавство,\ 11 MIITOM изради у султана укинуliе


српске паТРllјаРlIJије. Тано добивши ДОо­
ВОЛУ од султаllа I'рЧlCи патријар>, и.'Јда
lIареЬеље /767. год. по ном се унида
СРПСIШ пеАс 'са па тријаРППfја, lгао "ве­
O.lla 1111'С7'lIа' 110 ИlIтересе ИСТОЧIfОПРП­

восла1Јпе I(рнве, и по 1(()А1 српсна црква

lIотпада //од I'РЧНУ. Неке српске владике,


као: београдски. струиеки, nеЈЈеШКII и други
НС хтсдошс се покоритц одлуци грчкога па·
54

'fI)lljapxa, те се У српској цркви појаВII велика


забуна, а на многим. ме'Стима дође п до сукоба
измеhу Срба 11 Грка.
Од тог доба почеше ЗILузимати јеПИСКОlJ­
clta и ваЖflија свеште8! . чка места на целом
Балканском Полуострву, па и У српским зем­
љама само Грци. Они почну пре свега истис­
кивати из српске цркве службу на словенском
lезику, а за»ењивати га грчкии неразумљивим

језикоъt, поред тога почну народ тако страшно


глобити, да су се имали у тоие на њих угле­
дати и саме турске изелице. Ну највеЬу штету
учинише нашеи народу ови грчки свештеници,

што спа.1lише по неким манастирима иноге

књиге, које су пређе српски калуliери писали


или IJIтаипали, те тако упропастише врло важ­

не историјске споменике. Глобљен од грчких


свештеника, а неразумевајуlш свете литур­
гије на грчком језику, почео је наш народ
постепено ладнети према светој цркви, и ве­
лика је среЪа за нас била, што се наскоро после
пропасти српске патријаршије јавља Кочина
крајина, која је весник Карађорђевог устанка
у Шумадији, од којег настаје ново уређење
у Србији. А да није тога било, врло је МОГУliе
да би се веhи део нашег народа, мрзеЬи на
грчке свештенике, истурчио, па с временом

и процао.
55
21. f{ОЧlIна крајина (1788).
Аустр"јскп цар ЈосиФ II И руска царица
иатарнна II, да бll од турске царевине ШТО
више зе}fЗ.ъа приграБИЛII, и да би је ако је
!rIогуЬе целу освојили, договоре се да зајед­
НIIЧКII 11 у једно исто вреие нападну на њу.
Овои Пр"ЛllltОМ да бн лакше постигла свој циљ
aycTp"jCf\a влада позове против Турака и HfI-
род СРUСIШ 113 данашње краљевине Србије. Срби
пристадоше уз aycTp"jcl\Y војску, и Храбро
се борите као добровољци (Фрај корци). Главни
заповедник над CBIНtxa добровољци ма био је
чувени Србин грани чар Михаљевиь, али од
CBlljy доброво.ъачких старешина из Србије бllО
је најзнаТНllјll f{оча .IlнfjелtrовиЬ, те се по
њеЈо'У овај аустријско-турски рат у народу
нашеи и па.'ТII под ииенои: f{очина крајина.
И ако је aycTplljcKa војска у почетку
доста добро напредовала, она ПОСJlе кратког
вреиена почне губити БИТI\У за биткои, те бу·
ле принуђена да одступа. При овом одступању
I{оча се са својО}1 дружинои утврди Вllше По­
реча на левој обали Дунава у једнои дунав­
еКО}1 кланцу, одаЮlе се је дуго бранио од мно­
{'о веье ТУРСI\е војске. После очајне борбе бу­
де l{оча са lIJе..1десет ДРУl'ова'ухваћен, па пре·
носен на деСIlУ обалу Дунава у 'JleKlljy. Да
би се освеТЈIIIЛИ I{OllН 11 његовим друговима за
56

претрпљене муке и изгубљену војску, и да бп


sастрашИЈIИ српски народ, да се више не усу­

ђује )(изати на Турке Турци Кочу и све ње·


гове . )(ругове живе на коље набоју.
у току ових ратова умре-аустријски цар
Јосиф П, а на његово место дође брат му Ле·
оиоџ II, који није био ратоборног духа, те
са султзном утврди у СВIIПIТОВУ Mllp (l791),
по коме остану између Аустрије и Турске ста­
ре границе. Једном тачком овог мира об:1ве­
за.lИ су се Турци Аустрији, да се lIetle све­
тит и оним Србима, који су поиагаЛII хр"ш­
ћанску војску.

22. Стање Срба у београдском ПaIuалу­


ку после свиштовског мира.

Стање српског народа у турској Ц ' lреВII­


ни после свиштомког мира, као да се окре­

НУХО набоље, Јер саиа Порта (турска влада)


имајућИ В".Iике неПРИЈIИке са многим одметнп­
цима, трудила се је, да, ако је МОГУће, заДОВОЈЫI
своје поданике. Повративши београдски паша­
лук од Аустрије, постави онз . за београltског
везира Већир-пашу, и нареди му да буде
према Србима добар и праведан. f)еliир се 03-
би.ЈЬНО трудио да изврши заповест своје владе,
те је са Србима поступао врло благо и човечно.
Али он не остаде дуго везир у Београду, него
буде нремештен у Босну, а на његово место
би постаВ.ъев добри Ыуетаi-паша (Хаџи-Му­
стаФ~-паIПа). Оп је био према СрБИllа још бољи
0'- Већира, јер се са СРПСКИИ кнезовuма. и
К\lетовииа .!.оговарао о свика наРОДНИIl ПОСЈО­

виwа и потре:')ама, вије до:шољавао турским


изе.ШЦМta (неРlцницима) да иду по селима п
Г.10бе варо)!, него је чувао Србе и ПОСТУПАО
је с ЊlIма "ао п С 1'УРЦИllа. Са своје БЈаго­
Сто и правиqвостп српс.ш народ прозо~е Му­
стај-пашу сиротињском мајком. 'Гурскии
ЗУЈумliарииа није би.lО право, што Мустај
паша поступа овако б.1аго Ga Србима, а.1И му
за та,Ј;а ништа не 1l0гоше.

НесреЬнои lIашеи народу не беше суђе­


но да дуго поживи овако ва миру. По сви­
П1ТОВСi:ОМ уговору било је забрањено ј~ничари­
}Iа и другим беСКУЬНИЦИllа да живе у бео­
градском пашаJlУ&У, а.Ш су они сва иогуliа
средства !потребљаваlИ &од IIopTe н мохили
је, ,Щ их поврати у богату Шуиадију. Напо­
С.lетку Порта. некогавши никако покорити Па1Ј·
ванџију видuнског одмеТНИК8.Ј да би од њега
ОТРГ.lа што више војске, п тиме га ОСЈЈаБИJl8.,
.!.ОЗВО.lII јанnqарима. да се настане по граДОВИllа
и паЈаНltаиа б~оградског П8.rnаJlука, те да раде
З3.lIате. Старе IIЗС.llще јаниqари докопаnши се
београдског пашаЈЈука, отпоqеше свој стари
занат тј. ОТlfмаље 11 Hacll ..... e у наро,!l.У.
58

23. Дахијска насиља.

При свршеТКЈ ПРОШJlОГ и Ј почечку овог


века киптела је турска ДРЖ8ва у растројству
и нереду. У то ~оба БИЈО је по СВ!Јиа краје­
вима ГОJlеие турске царевине BPJIO иного паша

одиетника, који не слуша:ху ви цара вн ве­


зира, вего саиово.ьво управљах!, својии паша·
луцииа. Такви су одиетници били и јаничарске
старешине у београдскои пашалуку: Мехмед
ага ФОЧИЋ, .IlганлијаЈ Rучук .Ilлија и
Мула ЈУ9Уф, који су живели у Београду и
који су се н..tзваЈИ дахијама. Сеи тога бесна
СОJlдатија јаничари бех у се и сами толико
ОСИЛИЈII, да за вреие мира, неиајУЋИ занимаља
ништа не рађаху, саио што банчаху и отииаху
од народа све што се )lQгаше однети. Покрај
љих се ОСИ.!lише и крџаЈЈије - чете иајамнич­
ких војника - који ступ аху r СЈЈужбу поје­
диних одиетвика, да их аа добар бакшиш
бране од сваког без разлике вере и народности.
Овако грозно стаље у зеиљи изазове опет не­
задовољство у ХРИШЋанских народа по целој.
царевини, те се паииожише и ОСИJIише ха ј­
дучке чете. Тако је ровито стање БНЈО пред
Кар..tђорђев устанак на целом Ба.иltансltОИ По­
.Iуострву, па и у београ.д;ском пашаЈуltу.

Мустај-паша по паређењу Порте тражио


је средства ~a сатре царске о~иети~ltе ,l;ахије,
59

lIJШ да пх бар принуди на послушност су.па­


ну. Услџ тога он је дозво.ШО Србииа. да носе
оружје, п договор оо се са српскои Iшезовииз,
да у С.lучају потребе заједнички са СрБЮfa
нападну царске одиетнике. У то доба Па~ван,
џпјне чете пре.хiзо.хе су ВР.1l0 често преl\О Чес­
тобродпце о ради пљач~е yuaAa.le у београд­
СfШ пашаЈУЕ. М устај паша пх је донеКJlе
одбllјао ЦI\РСl\ОИ војском, а.lИ пошто ОRИ до­
.Iажаху у све веьи)( четаи8., то он позове у
поиоь СРПСl\1I народ. Ту српско-турску војску
предводио је Дервпш-бег син Мустај-пашин,
аЈИ докле се је он борио са Пвзванџијно)( вој­
еко .. , стари ЗУЈуиЬари дахије улуче прилику
- кад Мустај-П8.ша пије и)(ао код себе до­
вољно Bojcl.e - увуку се у београдску TBpђaBY~
ухвате 1rfустајПIiШУ , и удаве.
Убивши Мустај-пзшу јаве дахије Порти~
Аа ст га погубили за то, што је Он више волео
Србе но Турке, па заишту новог еољег веsира.
С.lаба турс&а вяада, неиогавти ИИ нит са,
одобри IIЫ ко бајаги посттпак, и пошље другог
пашу Хасан-агу. Дахије .. епо uрине новог
п~шу, а.lИ сву власт задрже за себе, па раз­
деле изиеl)у себе БQоградски uашалук на четири
деЈа, 11 сву.!:а по народу поставе своје људе
..ао неа:е ЧIIЦОIШllltе (Кабадахије. биибаше, бу­
.;ъубаше, субаше). Осигуравши се тако почну
60

дахије неиилице ГJIобити и угњетавати не само


српски иарод, него и Турке који нису хтеЈИ
одоБРIIТИ тај њихов поступак. И Срби и Турци
почtmе се тужити ПОРТИ и СУ.lтану на сви репе
дахије. Из)(еђу оста.ЈИХ побројаних ја,;а писаху
наши преЦII СУЈтав'! у Цариграя И ово: "Afto те
иг.хе има у ЖIIВОТУ, о падиша, брани нас од ОВИХ
3УJlу)(l1ара!· На ове тужбе Порта припрети
дахијама с в()јско)(, У којој неће бити 'Гурака
ЈЈ6ГО љу,;и са стране који неl1е жаЈИТИ дахије.
Сад дахије стапу расуђивати, који Ье то стран­
ци бити, па .I.0ђу ,/(0 закључка, да Ье то бити
Срби. Да би се с те стране ОСИl'ура.llИ, наиисле
дахије све важннје људе поубијати, и тииt
народ оuеспособити за устанак, а.ии притисну­
то јаче све вавише скаче, јер баш из тог теро­
ра (притиска) изникла је 1Јанашња краљевина
Србија.

24. 3аВРЕиетак.
Један од вајJl.аровитијих наших песника
казао је за СРПСКII народ на једном месту у
своји..: ,цеЈи)(а: "Нико теби не :хте;;е по)(оl1и,
роде МИЈII, у претешкој но.ь.и!" Под речју
.. пре ТВlfIка НОћ« y~eo је наш омиљени пес­
ник ове најцрње дане у нашој историји, ово
претешrю вреие робовања. И доиста, сврша·
вају.ь.и овај део ваше историје, уверили смо
61

се потпуно, .. а СРIIСКОК народу за све вреие

ове ужасне И предуге ноlш од 350 ГО,ll;ина


никад нико помагао НlIјс, него је сваки Г.ЩЈ(ао
да што више о ... њега откиве, и .1.& га упо­

треби као Cpe,ll;CTBO којим би се КОРИСТIIО.


ЧИМ су ТУРЦIl ПОСJlе каРИЧЕС битке (1371)
освојllЈП јужне српске земље, одмах су пес
реЬви Срби иs ТИ~ земаља кораЈИ покагати
Турцима у свима бојевииа, и даваТ8 ик ве­
Jlике дације. У СIед тога Be~ је за време боЈа
ћосовскога (1389) БИЈО Срба из ' јУЖRИХ срп­
СКИ.I зема..ьа противу Лаsареве војске. Н8СЈед­
ници кнеаа Лааара Сгевав и . Ћурђе мора.пи су
тако иото Турцима као К.lетвеНИЦ8 ЊUХОВИ
д~вати све .. о ГОЈе Ауше саоје, И помагати их
у свииа ратовима. ПОСJlе пропаст. свију срп­
ских зеыаља, ТУРЦИ су сваке пете године
IfШJlИ по ваРОАУ, па ОАабираЈИ и уsиыаЈIl као
данак најsдрааију кутку Аецу 0,11;'/ .1.0 н:
година, преобраhаJlИ их у ИСЈа .. и учили вој­
ним веШТИН8ма, те су ови Аоu;вије, sаборавив­
ШИ на свој род, постаја.llll највећll протuвнuци
свог ојаl)еиог яаР0,ll;а. И та ЕО су Турцм Хриш­
haHe хрищћаНСltиw ПОРО.l.ок SaTUpaJIl. Оне пак
Србе кој. uребегоше у угарску ro:раљеВilНУ
уиеЈИ су угаРСЈ:И ВЈа)I;aОЦИ увек веШТ(I упо­

т ребwти за своје користи и Jlукаве намере.


Доцније пошто је пропаЈа и yrapcr\a краље-
62

вина, и пошто је веЋИ део Срба пребегао у А­


устрију, аустријски су цареви Србе у борбама
на најопаснија места истица.ли, и Срби су сваг­
да бll.lО војска која је О,ll;ређена БИJfа. да И3-
гпне, па ~a преко љених lешева наступа ца­

prBa војска. И3 овога треба Јеп!' поуку И3ВУЋИ:


да У туljйну }је треба
. .тражити прија-
Tl:ЛIa, да СВОЈ спас - УЈедињење - тра-

жимо У самима себи, у озбиљ.ном раду


и узајамном поштовању.
И ако су наши преци овако јуначни би!и,
и ако су овако без рачуна гинули, они се
опет никад не би ос!ободи!и туђим заузи­
маљеи, да цод Ка.рађорђем и Милошем, мет­
нувmи све на коцку, не прегнуше из све снаге

своје 'и створише давашњу нашу отаџбиу Срби


ју. Ако би се и ми хтели у фигури да изразимо,
онда би смо могли казати: да је Ночина
крајина била блиски свршетан патња­
ма, и весник бољих дана, КараljорЈјев
устанак бели дан, а Милошев устанак
у Такову јарко сунце слободе српско­
га народа у данашњој Краљ.евини
Србији.
1.
САДРЖАЈ

-
Долазак Турана у Јевропу.
СТI'АНЛ

1. НЗI'.lО IIродпрање ТУРСЈ:О • ;~


2. IIрв. C~ дар турски са Србина. . .' . 4
3. Пропаст Лааареве државе . . . ., [)
11. Срско робовање под Турцима.
4. Уllутрашње ype~eљe у I'УРСЋој царсвини 8
5. ХајДЈ'ЦП и УСI(ОЦН. •• • • ., 16
111. Србl уз Угарску.
6. у I'арс!;п ОАНОСИ према Србиw:\ . 20
7. ДОСIIО'r Стеван Ћур~евић. . 22
8 ;~C ~"OT Вук ГРl'уровиh 23
9. ДОСIIО?lI Ћyp~c И Јован СтеваНОJlиhи. 26
10. ДеСIIОТ Стеван Ш·DlI.ьановић . . 26
11. ДеСIIОТ Степан БСР.СJIавиh 27
IY. Ср бк уз Аустрију.
1') Hajl'ope стаљс сриск()г народа. 2!Ј
13. Србlf оБРАзују воiничку граи.цу. 31
14. У стапак Светог Саве. . о'
34
1Б. ДССllOТ ЋЈ'Р]јС ПР:ШЈ(ОDIII, IIЈ.. . 37
16. ВС.1ика С]ЩСЮl сеоба ПО)l. I/атријархом
Арсснпјсы Ш. . . . 43
17. Војвода Јован МОllаеТIfР.lија . 4{)
18. Ратовање аустр.јск() с Турцима r почетку
ХVIП в. JI СрПСI<О r'lеПIће. 49
19. Турц. враћАју београ~ски паШLlЈ'Х и осу-
iеЬаll~Ј' Ср.СКЈ' ееоБЈ'. • • 50
20. Про.аст српске lIатријаРШIјс. 01
21. Кочина Kpaj.N& . • • . . аб
22. Стање Срба у беогрцско)( паША.IЈ'I<Ј' после
ев.итов('ког иир. 56
23. Дахијска l'Iaew.l.s 58
24. 3аврmетак 60


,