Peni Stajls pogleda kroz prozor.

Sneg se otopio ali jo uvek

je bilo hladno. Ona se malo strese, pa pridje da doda drvo u
vatru i ostade pored nje.
- Hoe li i gospodja Hil biti na veeri kod Henlijevih? - upita
ona majku koja udje u sobu.
- Verovatno. Budi pristojna prema njoj ovog puta.
- Pokuau. Ali mama, ona toliko iritira svojim
komentarima da u joj jednom tako odbrusiti da nee vie
zabadati nos u stvari koje je se ne tiu - ree ona Ijutito.
Majka je pogleda.
- Duo, uskoro e prolee. Moi e da eta, nee se vie
dosadji- vati ovde u kui. Eh, da imamo para, mogla si sa
Evansovima zimus u London, bar na mesec dana - ree
gospodja Stajls enjivo. - Kau da su se divno proveli. Svako
vee su izlazili...
- Mama, ja ne alim za balskim sezonama u Londonu.
Samo mi je krivo zbog tebe, to si u tvojim godinama i posle
oeve smrti dospela u situaciju da jedva preivljavamo.
Majka je oprezno pogleda.
- Mogla si da bude gospodarica Goston Hila, najveeg
imanja u kraju, da si samo htela...
- Dogovorile smo se da tu temu neemo ponovo nainjati.
taje bilo, bilo je pre est godina. I za sve to vreme nisam se ni
jednom pokajala to nisam u tom braku. Dobro, moda je
nain na koji sam to prekinula bio malo ruan, ali uopte ne
alim to se nisam udala za Vilijama
Tiplinga - ree Peni malo otrije.
- Ipak, neudata ena u dananje vreme osudjena je na
siromatvo i milostinju. Ne elim da tako ivi kad mene vie
ne bude.
- Ne brini se, mama. Verovatno u otii kod onog mog
krtog rodjaka da mu vodim domainstvo. Ili u poeti da
radim. Pa, tolike sirote devojke rade kao drubenice ili
guvernante...
Gospodja Stajls se osmehnu.
- Draga moja, za takvu slubu treba imati ponizno dranje i
mnogo strpljenja. Ne bi ti izdrala ni tri dana. Ne ume ti da
outi.

- Pa, dobro. U pravu si, ali otkud znamo, moda bih se

promenila. Nemoj da se sekira. I sama zna da sam na tu
veridbu pristala samo zato to nas je ucenila njegova tetka,
gospodja Redford. Znam ja to. I meni je odrala predavanje da
sam se sva puila. Morala sam da pristanem, kad sam bila
tako saterana u oak. Ali sam bog zna koliko to nisam elela.
Njena majka uzdahnu. Ona je u "dui jo alila za
proputenom prilikom. Kad ovek dodje u njene godine, nita
nije vano osim sigurne budunosti. Ljubav se ini kao trice i
kuine. Ali to erki nije mogla da pomene ni tada, ni sada.
Mada je odavno' kasno za bilo kakva objanjenja. Peni sada
ima dvadeset etiri godine i ve su slabe anse da e se uopte
udati. Ovde u kraju nikad nije bilo mnogo kavaljeva, a i ono to
je bilo terala je od sebe. A tek posle onog incidenta pre est
godina kada je svojom nepromiljenou razbila i svoj ugled i
ansu da se ikad uda, moglo bi se rei da je i partnera za igru
na balu jedva mogla da nadje.
- Znam ta misli - ree Peni gledajui svoju majku. - Misli
da je ipak trebalo da pristanem. Ali nisam mogla. Nisam - ona
pade u vatru. - Ne bih mogla ni sada, pa da sutra umrem od
gladi. Ti dobro zna kakav je on bio smetenjak. Ni dobar dan
nije umeo estito da kae. Morala je njegova tetka da nas ueni
da dam svoj pristanak na tu veridbu. Rekla mi je da sam
glupa, nezahvalna devojka... I da e ocu oduzeti parohiju i dati
je nekom drugom ako ja ne pristanem da se udam za njenog
tupavog neaka.
- Dobro, dobro. Bilo pa prolo. On je ionako u inostranstvu
od tada. Nije dolazio sve ovo vreme. Pitam se...
- Pita se da li se ne vraa zbog mene? Ne brini za njega,
majko. On je posle tetkine smrti postao mladi naslednik,
putuje po svetu. Moda se u medjuvremenu i oenio. Ili se bar
lepo provodio. Od kako nema nikog iznad njega da mu
odredjuje kako e da ivi. Gospodja Redford je bila ljubazna da
mu ostavi svoje imanje, kojim ga je drala u aci. Zna li da mi
ga je ponekad bilo ao. Svuda ga je vukla sa sobom i oekivala
da je dvori i slui, samo zato to e mu ostaviti toliko
bogatstvo.
- Da je meni trebalo da ostavi bogatstvo, i ja bih rtvovala

nekoliko godina da je dvorim i sluim - ree majka nasmejavi

se.
- Uglavnom, sada vie nema potrebe da alimo za njim. Sto
puta mu je bolje nego nama. Do sada me je ve sigurno
zaboravio.
-Verovatno - ree njena majka prikrivajui aljenje.
Njoj Vilijam Tipling nije bio ba tako mrska pojava. Istina,
bio je malo utljiv, ali pored njene erke teko ko da je mogao
da dodje do rei. Izuzev Derija Brajtona. Jedino je on mogao
da joj parira. Ona duboko uzdahnu. Eh, Deri. Kako je sve to
naopako ispalo...
-Ti ne moe da preali njegovo bogatstvo, - opet upade
Peni - a ja ti kaem da ne bih bila srena sa njim. Ne znam
zato je bio toliko uporan, kad je znao da mi se ne svidja. Da ga
ak... prezirem.
- Peni!
- Ne boj se, nisam mu to nikada otvoreno rekla, ali on je bio
svestan kakvo je moje miljenje o njemu. Morao bi da bude
najgluplji na svetu pa da to ne shvati. Ipak, mislim da mu je
sve bilo jasno. Samo ne znam zato je i pored toga bio toliko
uporan. Kada bih ja primetila da nisam poeljna, pa odustala
bih sto puta!
- Oh, Peni, imala si samo osamnaest godina. Mislila sam
da e se promeniti, sazreti, moda promeniti miljenje o nekim
stvarima u ivotu. Pogledaj se sada. Cele zime se dosadjuje u
kui, nema vie nikakvu priliku da se uda.
- Ja se ne alim. Sasvim mi je dobro. Bolje nego da sam
ena nekome kog prezirem. Uh, sva se najeim kad samo
pomislim da sam mogla lako da upadnem u tu zamku.
Majka je zamiljeno pogleda, pa polako pridje.
- Naula sam od gospodje Simpson jesenas da je ena
Derija Brajtona jako bolesna - ree ona oprezno.
Po erkinom brzom pogledu shvati da i Peni to zna i da se
pita i sama koliko je bolesna. I ta e biti sa Derijem ako se
njoj neto desi.
- Ako pita da li alim za Derijem Brajtonom, onda u ti
rei da ne alim. I on nije razlog to se za ovih est godina
nisam udala. Naprosto nije naiao niko ko bi bio... dovoljno

dobar za mene - ree ona neubedlji- vo, okrenuvi se prema

prozoru. Nije elela da lae majku, ali nije htela ni da je
raalosti priznanjem da nije proao ni jedan jedini dan u
posled- njih est godina a da nije pomislila na njega. Suze su
odavno presuile, ali crna praznina u srcu je ostala.
-Ako sve mukarce uporedjuje sa njim, nee se nikad ni
udati - uzdahnu majka. - Kako vreme prolazi, on e ti u
seanju biti sve lepi, pametniji, bolji, naprosto idealan, da mu
niko nee biti ravan.
- I ne razmiljam vie o njemu - laga opet Peni. - Ti si me
sada podsetila. Uostalom, njega je ujak naterao da se oeni tom
bogatom naslednicom sa severa i on je sada zauvek izgubljen i
za bilo koju drugu, ne samo za mene.
- Ah, dete! Ba mi je ao zbog svega. Da samo nisi pokuala
da pobegne sa njim dok si bila verena za Tiplinga... Moda bi
sada sve bilo drugaije.
- Ali ta bi onda gospodja Hil imala kao temu za naklapanje
svih ovih godina? - upita Peni sa lanom veselou. - Ne bi
imala kome da dri moralne pridike i koga da istie kao
osramoenu devojku.
- Duo, mi verujemo da nita loe nije bilo medju vama,
ali injenica je da su te videli sa putnom torbom kako se vraa
i shvatili da si beala sa njim.
- Nije mi vie ni vano da li mi neko veruje da nije bilo nita
medju nama. Ja znam da nije, jer njega nije bilo na
dogovorenom mestu. Samo pisamce u kome mi se izvinjava i
objanjava da je morao hitno na sever sa ujakom. A i sama
zna ta se posle desilo. Ja sam se vratila kao posrnula
devojka, a njega su tamo oenili - ree ona obuzdavajui
gorinu.
Deri, Deri... Nikako da joj iz seanja izblede njegove
vesele tamne oi spremne na stotinu djavolija... Kako je samo
bila vesela tog leta pre est godina. Nikada se u ivotu posle
toga nije toliko smejala. Kada su shvatili da su se zaljubili
jedno u drugo, nalazili su hiljadu naina da se vide, da se
sretnu, da zametnu tragove za sobom... Naroito njenom
utogljenom vereniku Vilijamu. Ah, kako je samo Deri umeo
smeno da ga imitira.

- Dobro, neemo vie o onome to se tada deavalo - ree

majka videvi da je Peni odlutala u prolost. - Da vidimo ta
sad moemo da uradimo.
-Mama, ti se i dalje nada da u se udati? Ja sam se
odavno pomirila sa tim da su to bile jedine dve prilike kada
sam mogla da biram i da se udam. Odabrala sam onog kog
sam htela. Niko od nas nije kriv to se to zavrilo, neuspeno. I
to je sve davno zavreno. Ne elim da razmiljam vie o tome.
Tipling je u inostranstvu, oigledno uvredjen i ljut i jo uvek ne
moe da mi oprosti to sam ga tako osramotila, da kao njegova
verenica.pokuam da pobeg- nem sa drugim. A Deri je oenjen
drugom enom.
- Henlijevi su rekli da je mlada i lepa - ree gospodja Stajls
tiho. - Oni su mu rodjaci, bili su na venanju.
- Znam - ree Peni i stade pored prozora, zagledana u
mrak.
- Henlijevi su tako fini. Poslae koiju po nas veeras. Idi da
se sprema. Nema smisla da kasnimo. Moda e posle veere
biti i neka igranka.
- Mama! Pa ti ba ne gubi nadu! - nasmeja se Peni.
- Duo, ja samo elim da te vidim srenu - ree gospodja
Stajls i sakri oi.
*
*

Henlijevi nikada nisu zaboravljali da pozovu svoju susetku

gospodju Stajls i njenu erku na veeru ili bilo kakvu zabavu
ak i posle smrti gospodina Stajlsa, kada su postale siromane
da nisu mogle da uzvrate takvu ljubaznost. Gospodja Stajls im
je bila beskrajno zahvalna na tome. Peni je mislila da ih samo
mui gria savesti to su je svojevremeno upoznali sa svojim
rodjakom Derijem i na posredan nain izazvali tragediju u
njenom ivotu.
Peni i njena majka sedele su u dnu stola, tako da nisu
morale previe da sluaju o uzbudljivim doivljajima iz
Londona, o kojima su inae mogle samo da sanjaju. I Henlijevi

i Evansovi su se ove godine izloili izdatku da provedu u Londonu neko vreme. Evansovi su uspeli da udaju obe svoje erke,
a Henlijevi da se lepo provedu. Sada su okupili susede da se
pohvale svojim uspehom.
- Draga moja gospodjo Stajls, ne znam da li sam vam pisala
iz Londona, ali na rodjak Deri Brajton ostao je udovac pre tri
meseca - ree iznenada g-dja Henli. Za stolom odjednom nasta
tajac i sve oi uperie se prema njih dve.
- To niste pominjali - snadje se g-dja Stajls, da odvrati
panju od svoje erke, oseajui kako se ova zategla na stolici.
Peni oseti kako gubi dah, ali je uspela da zadri kontrolu
nad sobom i nepromenjen izraz na licu.
- Da. Na alost, njegova mlada supruga je umrla. Nita nije
moglo da se uradi. Deri je bio neutean. Zvali smo ga da nam
se pridrui u Londonu, ali nije hteo. Sada smo ga pozvali da
dodje ovamo, kod nas u goste. Trebae mu malo da promeni
sredinu. Mislim da se lepo proveo kada je pre nekoliko godina
dolazio kod nas - nastavi gospodja Henli, ali kad joj pogled
pade na prebledelu Peni ona zauta.
Peni je osetila da je svojom veu htela da je obraduje, ali to
nije ba izvela na spretan nain. Gospodja Hil, njen stalni
kritiar, odmah se pakosno osvrnu prema njoj.
- Da, svi se seamo njegovog boravka u ovom kraju.
Mogue da je ostavio za sebe neka slomljena srca i napravio
prilinu zbrku, a onda iznenada nestao - ree ona naglaeno.
Peni se pravila da je ne uje.
Obeala je majci da e biti strpljiva sa tom zlom otrokondjom.
- Oh... - zbuni se gospodja Henli. Nije elela da povredi Peni
nego da je obraduje. Svi su je oni voleli i poznavali je od kako je
bila mala devojica, a njen otac paroh u njihovoj parohiji. Deri
je sada bio bogati udovac, mogao je odmah da dojuri ovamo i
oeni se devojkom koju je voleo i od koje su ga na silu
razdvojili. Gospodja Henli se dobro seala koliko je bio zagrejan
za Peni. Zaista joj je bilo ao kada ga je ujak odveo i oenio
drugom devojkom. Naroito zato to je zbog njega i Peni
propustila dobru priliku za udaju i da postane gospodarica
najveeg imanja u kraju. Ali ta da se radi. Ko je mogao da zna
kako e se sve zavriti. Uostalom, kao to je rekla, Deri je sada

slobodan i verovatno e uskoro doi. Vrlo ljubazno su ga

pozvali u goste, i trebalo bi da prihvati njihovu ponudu. Nije
mu pomenula svoje planove u vezi Peni.
- Draga, jesi li pomenula koga smo videli u Londonu? upita gospodin Henli da joj pomogne da se izvue iz zabune
koju je izazvala.
- Nisam. To e tek biti iznena- djenje. Znate li ko se vratio u
zemlju? Vilijam Tipling! Sreli smo ga u Londonu - ree g-dja
Henli ushieno, zaboravljajui da je i on vezan za prethodnu
temu i Derija Brajtona. Odnosno, da mu je on preoteo
verenicu, koju je posle sramno ostavio i oenio se drugom.
- Ma, nemojte! - iznenadi se g-dja Hil, a njeno krupno telo
nagnu se napred, nepropustivi da baci otar, naroit pogled
na Peni, koja je utonula u misli i izgledalo je kao da nije ni ula
ovu poslednju vest. Ni od koga nije mogla da sakrije da je
obuzeta mislima o Deriju. Slobodan je... Doi e ovamo,
uskoro. Drugo je nita nije interesovalo.
- Pa... Tipling i dalje nije mnogo priljiv - nastavila je g-dja
Henli. - Ali je pocrneo, raskrupnjao se i... zaista izgleda
drugaije. Mnogo bolje nego dok je iveo ovde. Mislimo da mu
je boravak u inostranstvu zaista prijao. Pozvali smo ga ovamo.
Nije loe imati neoenjenog mladog oveka u kraju gde ima
puno mladih devojaka koje stiu za udaju - ree lukavo
gospodja Henli i nasmeja se.
Svi odobravajue zagrajae. eleli su da uju to vie
informacija o njemu, a najvanija je bila da li planira da dodje
ovamo na svoje imanje. Ako se to desi, ivot u kraju bie
mnogo zanimljiviji. Ve je stigla nova generacija devojaka za
udaju, a mlad, bogat i neoenjen ovek svuda je dobrodoao.
Ve je svako poeo da kuje planove o svojim tienicama, bilo
erkama ili ro- djakama i svakome se inilo da bi ba one
trebalo da postanu ugledna gospodja Tipling i gospodarica Goston Hila, najveeg imanja u kraju.
Dok su razgovarali o Tiplingu, Peni se povukla na stolici, da
bude to neprimetnija i da moe da se smiri posle neoekivane
informacije koja ju je toliko uzbudila. Deri! Doi e uskoro
ponovo kod svojih rodjaka, kao nekada kada su se upoznali. I
zavoleli. teta za njegovu enu, ali nije mogla da se pretvara

kako osea alost za osobom koja ju je rastavila od njega. U

njoj je sve treperilo od zbunjene radosti. Hoe li doi? Nije
sumnjala u to. Mora da zna da je ona jo uvek ovde i da ga
eka i da je i on sve ovo vreme mislio na nju kao to je ona na
njega.
- Naa draga Peni mora da je veoma srena. Ponovo e
njena dva oboavaoca biti na okupu - ree g-dja Hil otrovno.
Peni die glavu. Od kako je ula da Deri dolaziTnije vie
pratila razgovor. ula je da govore o Tiplingu, pa je
pretpostavljala da je otrovna opaska na njegov i njen raun.
- Vilijam Tipling se vratio u zemlju - nastavi krupna
gospodja, obraajui se njoj, da joj objasni. - Samo nismo
sigurni da li e pouriti ovamo na svoje imanje. Ako ima dobro
pamenje, verovatno se nee uriti. Ne verujem da ga za na
kraj vezuju prijatne uspomene.
- Sigurna sam da je on veliki dentlmen i da e zaboraviti
sve neprijatnosti iz prolosti - umea se gospodja Henli, koja
primeti da je Peni u nevolji, i da ne zna ta da odgovori. Delovao je lepo raspoloen kada smo ga videli. Kae da je
putovao na istok i dosta vremena proveo u Indiji. Blago njemu.
Ba bih volela da i ja nekad vidim neku daleku, egzotinu
zemlju - uzdahnu ona.
- Tamonja klima ne prija naim ljudima - progundja g-dja
Hil. - udo nije zaradio neku boletinu. On je uvek izgledao
beskrvno. Nikad nije bio fiziki mnogo otporan i jak. udi me
da se iv vratio iz tako nezdrave sredine - nastavi ona sa kritikama, svejedno na koga se odnosile. Ovog puta na
nekadanje fiziko stanje glavne budue atrakcije u kraju.
- Nije mogao da bude mnogo jak kad je retko izlazio na
vazduh. Po ceo dan je sedeo u onoj mranoj kuerini. Njegova
tetka, gospodja Redford, bila je veoma posesivna. Morao je da
bude uz nju i da se brine o njoj pa nije mogao mnogo da izlazi.
Bila je slabog zdravlja.
- Bila je ona odlinog zdravlja - ree gospodja Hil opet
gledajui na Peninu stranu. - Ali je onda imala veliki stres i
nerviranje, pa joj se stanje naglo pogoralo. Zato je tako i
umrla, iznenada - zavri ona prekorno.
- Koliko se ja seam, imala je osamdeset est godina - ree

g-dja Henli, umirujui strasti.

- Bez obzira, sirota ena je mogla da poivi jo - ree
gospodja Hil inatei se. Nije dozvoljavala da ne bude po
njenom.
- Mislim, gospodjo, da je otila ba na vreme - ree Peni
izazovno, ne mogavi da outi. Njena majka se uhvati za glavu.
- Toliko dugo je maltretirala svog neaka da je ve izgubio svoju
volju i linost. Moda je sada, putujui, uspeo da se malo trgne
i postane normalan ovek i pone da misli svojom glavom.
- Drska devojko, hoe da kae da nije bio normalan?
Jedino to nije bilo normalno kod njega je to to je bio uporan
tamo gde nije bio poeljan, kada je mogao da dobije koju god
devojku da je poeleo - gospodja Hil jedva doeka prepirku.
- Pa, eto, sada e verovatno moi da se oeni kojom god
hoe - odgovori Peni.
Gospodja Hil je bila zaista nemogua. Kao da je ona elela
da se Tipling tada zaljubi u nju, i da je proganja na svaki
mogu nain, i ako mu je jasno stavljala do znanja da nije
zainteresovana. A kada je konano popustila pod pritiscima,
pojavio se Deri, kao slamka spasenja. Ili kao izaziva itave
zbrke, kako tumai g-dja Hil. U svakom sluaju, za nju je to
poglavlje zavreno Derijevim odlaskom, zato je gospodja Hil
ve jednom ne ostavi na miru!
- Ba lepo to se Vilijam Tipling vratio u zemlju i to e
uskoro doi na svoje imanje - ubaci se veselo g-dja Henli, da
popravi raspoloenje svih i da joj ne propadne veera u
svadjama gostiju. - Sada emo opet imati u kraju dva mlada
neoenjena oveka. Sigurna sam da e g. Tipling odmah
prirediti bal kada stigne. Nagovoriemo ga na to. Ima u kraju
nekoliko finih mladih devojaka za udaju - dodala je da odvrati
panju od Peni, koja je ponovo postala meta gospodje Hil.
- Da, ima ih dovoljno - potvrdi mrgodno g-dja Hil. - Bolje bi
mu bilo da gleda neku novu mladu devojku. One koje su
propustile svoju priliku ne treba previe da se nadaju da e
dobiti novu.
- Gospodjo Hil, budite uvereni da vae neake u meni
nee imati konkurenciju to se tie gospodina Tiplinga. Ta
tema je toliko puta pretresana, da su svi dobro upoznati da mi

se on nikada nije ni svidjao. Tako da slobodno moe da se

svidja kome god hoe. ak i vama.
- Nemoj da si bezobrazna. Nema prava da se tako obraa
starijima. A to se tie onog drugog gospodina sa severa, zakilji stara gospodja pakosno - nemoj da bude previe
sigurna da e ti odmah dotrati. On je sada ovek na poloaju,
sa imanjem. I verovatno nije vie mangup sa usijanom ludom
glavom kao tada da mu prva koja naidje zavrti pamet. I on e
sada moi da bira. A ima u Engleskoj mnogo boljih prilika nego
to su osramoene stare devojke.
- On nikada nije bio mangup... - naljuti se Peni, ali g.
Henli se umea u raspravu i ree glasno, da objavi kako se
prekida svaka rasprava:
- U svakom sluaju, deavae se neto zanimljivo. Oba
mlada gospodina su dobrodola i svi emo se truditi da ne
dodje ni do kakvih konflikata. Probajte ovaj sir, gospodjo Hil.
Izvrstan je.
Peni odahnu kada je g-dja Hil konano odustala da je
gnjavi. Sada je mogla da se potpuno posveti svojim mislima.
Povratak Vilijama Tiplin- ga predstavljae joj malu neprijatnost. Otiao je odavde osramoen i ljut, bar joj je tako skresala
njegova tetka kada se vratila kui posle neuspenog bekstva sa
Derijem.
' Morae da se ponizi i zamoli ga za oprotaj. Jedino ako nije
posle ovoliko vremena sve ve zaboravio, hm... Nije joj nikad
delovao kao neko ko e zaboraviti uvredu. Vie kao sitniav i
teak ovek. A iznad svega dosadan. U stvari, on je uvek bio
tako utljiv da zapravo nikada nije znala kakav je zaista. Svoje
miljenje o njemu zasnivala je veinom na pretpostavkama
kakav bi trebalo da bude na osnovu svoje spetljane, utljive
pojave i svoje tvrdoglave upornosti, bar kad je ona u pitanju.
Ali Deri... On je neto sasvim drugo. Ponovo slobodan... Da ll
je i on mislio na nju, bar upola koliko ona na njega? Njegovo
pismo koje je zatekla na dan bekstva umesto njega bilo je
srceparajue. Molio ju je da mu oprosti, ali njegovi su siro
mani i on mora da poslua ujaka ako eli da nasledi njegovo
bogatstvo i spasi porodicu skapavanja od gladi. A ujak je
naumio da ga oeni po svojoj volji, nekom bezveznom

naslednicom koja ga uopte ne interesuje. Ah, da li je mogue

da im se daje druga prilika, da e on ponovo doi ovamo i da e
konano moi da budu zajedno? Nije mogla da veruje. Stiavala
je uzbudjenje do kraja veeri, sve dok ona i majka nisu sele u
neudobnu koiju Henlije- vih koja ih je vraala kui.
- Peni, duo, vidim da te je uznemirila vest - ree joj tiho
majka dok u se vozile kui. - Ali mora da bude svesna da je
dosta prolo od tada, i da se ne nada previe, ak i ako on
dodje ovamo. On je sasvim slobodan ovek, nema nikakve
obaveze prema tebi... ak i ako je prouzrokovao tvoju sramotu.
- To nije nikakva sramota, kad ovek ili ena ele da prate
svoje srce. Ne nadam se previe, nemoj da se plai. Neka gleda
koju god hoe - ree ona priguujui glas da je ne oda glasno
lupanje srca.
Time je razgovor bio zavren, ali majka nije bila uteena.
inilo joj se da je nova oluja na pomolu. Nikako joj se nije
dopadalo to obojica dolaze u isto vreme. Da je bar samo
Deri... Ili ak samo Tipling. Ona mu nikada nije nalazila toliko
mana kao njena erka. Moda bi mogao da oprosti Peni i da se
ponovo zaintere- suje za nju. Ali ona je tako tvrdogla
va. Moda bi ga ponovo osramotila ak i kada bi bio toliko lud
da pokua ponovo sa njom. Trebalo je da je nateraju da se
odmah uda za njega, im je pristala na veridbu. Moda bi
negde otputovali pa ne bi imala kada da se zaljubi u Derija. A
posle nekog vremena bi se pomirila sa sudbinom... Pa tolike
ene su u braku sa mukarcem, ne samo koji je dosadan, ako
je to neka ba toliko tragina mana, nego sa nekim nasilnicima
ili raspikuama ili ko zna kakvim loim ljudima. Ah, samo da
se sve dobro zavri...
Gospodja Stajls je krila ruke u koiji sve dok nisu stigle
kui. Ali uprkos zabrinutosti, obasjavao ju je traak nade.
Deri je bio mladi iz dobre porodice. Nije ostavio Peni zbog
loeg karaktera, bio je primoran. Moda je u pravu Peni to se
nada. Zaista, ne treba gubiti nadu. Peni ga jo voli. A i njemu
verovatno nee biti teko da se podseti onih dana kada je i on
nju voleo. Gospodja Stajls lee u krevet malo umirena, za
razliku od svoje erke, koja nije mogla dugo da zaspi,
priseajui se svih lepih trenutaka poznanstva sa Derijem.

*
*

Peni je sutradan otila rano u crkvu da odnese neke stvari

koje nije stigla prole nedelje. Malo se zadrala u razgovoru sa
novim mladim parohom, koji je doao posle smrti njenog oca.
On je sada iveo u parohijskoj kui pored puta, a ona i majka
morale su da se presele u kuicu koju im je zakupio rodjak
Robert. Majka se nadala da e se novi paroh zagledati u nju,
poto je bio mlad i neoenjen, i stalno ju je slala da odnese ili
donese poneto. Naravno, Peni je zapaala da se stalno sree sa
ostalim devojkama u kraju, koje su dolazile sa slinim ciljem.
Ona se pozdravi sa g. Riom i krenu napolje, jer su ve
prispele druge dve devojke iz susedstva. Napolju je duvalo pa
zastade da bolje privee kapu. Kako je sagla glavu nije odmah
primetila posetioca koji je urio da udje, pa se oni skoro
sudarie na vratima. Jedino to je videla je crni vuneni kaput
od dobrog tofa. Ona podie glavu i suoi se sa ukoenim
pogledom Vilijama Tiplinga.
Nije bila pripremljena za ovakvo iznenadjenje. Ona neto
promuca, u krajnjoj neprijatnosti, povlaei se unazad i pravei
mu mesta, a on se kruto nakloni i prodje bez rei pored nje
unutra, a ona mugnu napolje. Kad je za sobom zatvorio vrata,
ona se konano pribra i pouri kui.
Prijala joj je ova brza etnja. Zar se on ve vratio! Dobro,
ula je sino iz razgovora da dolazi na imanje, ali nije ni sanjala
da e to biti tako brzo, jo sledeeg jutra. Uh, kakva nezgoda.
Morae da se sa njim sree na drutvenim okupljanjima. Cele
zime se dosadjivala i jedva je ekala lepo vreme i njihove seoske
zabave. Nee joj valjda pokvariti to jedino zadovoljstvo u ivotu
zahtevom da nju ne pozivaju tamo gde je on pozvan! Ma ne bi
on traio tako neto, pomisli ona oseajui kako se sva
smanjuje. Ako i trai, ima pravo na to, pomislila je na kraju
jadno. On je najvei zemljoposednik u kraju, njega e zvati na
sve zabave: Ma, kakvi, otimae se za njegovo drutvo, bie
poasni gost u svakoj kui koja ima bilo kakvu devojku za
udaju, erku, rodjaku... A to je skoro svaka kua u okolini. Ako
to bude zahtevao, makar pogledom pokazao neslaganje sa

njenim prisustvom, ona e biti iskuljuena iz svih drutvenih

dogadjaja.
Mora da nadje neki nain da izgladi odnose sa njim, da mu
se izvini za onaj nekadanji incident... u stvari skandal kada ga
je ostavila i pobegla sa drugim. Nema veze to se vratila bre
nego to je otila, problem je u tome to se saznalo za taj njen
pokuaj bega. Pukla je bruka, Tipling je bio osramoen, a ona
jo vie. On je otiao, ona je ovde est godina podnosila
prebacivanja i pridike. A sad se vratio da je dokraji.
Uzdahnula je. Mora se nekako postarati da ne dodje do toga.
U glavi joj je, dok je brzo prelazila uhodanu stazu kroz
umarke i livade, preletalo hiljadu naina za to. I ni jedan joj
nije bio dovoljno ubedljiv da ga smeka. Videla je sebe kako
zvoni na njegova vrata sva u pokajnikim suzama. Ne. Moda
da padne pred njim na kole- na i moli ga srceparajuim
glasom, suvie melodramatino. Da mu pri- dje pred svima, to
otpada u startu. On e uvek biti okruen gomilom "zatitniki
orijentisanih gospodja koje dre do morala, kao to je gospodja
Hil. Ako se on ne protivi, one joj nee dozvoliti ni da mu pridje,
a kamo li izmoli od njega oprotaj. To mora da bude nasamo.
A, s obzirom da je sigurna da e je on izbegavati u velikom
luku, taj susret ne moe nikako da bude negde ovako u
umarku, sluajno. Jer kad bi je samo u daljini ugledao da se
pribliava, imao bi na raspolaganju milion staza i bogaza da
izbegne susret sa njom.
Dakle, poseta njegovoj kui, direktno, da ga iznenadi kada
ne oekuje. Uh, kao da planira neku vojnu taktiku za bitku. Pa
i nije daleko od toga. Taj susret e biti njena borba za
opstanak. Mora da pobedi u njoj. A on je nekad prema njoj bio
slab. Moda mu je u krajiku srca ostala neka siuna, jedva
vidljiva trunica oseanja Ijubavi koju je nekada gajio prema
njoj, a da je ona nije unitila i zgazila. Mora da se nada tome.
Njegov hladni pogled prilikom malopredjanjeg iznenadnog
susreta nije davao previe nade za to.
Sela je na jednu ogradu da razmisli. Moe da ode kod njega,
ali ta ako joj on ne otvori vrata, kada vidi ko je ispred? Ili da
zamoli njegovu domaicu, gospodju Peti da je pusti unutra
kriom. Ona joj je uvek dozvoljavala da se slui bogatom

bibliotekom njegove kue. Dobro, grizla ju je savest, odnosno

oseala je da bi trebalo da je grize to koristi biblioteku iz kue
gde je na najgrublji nain odbila pronju, ali korist je bila vea
od savesti, pa je ovih est godina stekla slobodu da ponekad i
sama udje u prizemlje i samo se javi da je stigla. Sada e
morati da nekako nadje nain da vrati one knjige to su
trenutno kod nje. Eto, moglo bi to da bude dobar povod za
posetu! Vraa mu knjige, izvinjava se duboko i moli ga da joj
oprosti i da je ne izbegava jer e je onda svi izbegavati...
Samo da ne prouzrokuje otputanje ljubazne gospodje Peti!
Nije valjda spreman za tako neto. Oseanje teskobe svu ju je
obuzelo. Nije imala predstavu ta da oekuje od njega. Ni tada
ga nije dobro poznavala, a sada tek nema predstavu kakav je
postao posle ovoliko godina odsustva iz zemlje.
Sedela je zamiljeno, pokuavajui da sroi to svoje izvinjenje, ali nikako nije ilo. Naprosto,
nije bila navikla da prema Tiplingu bude ljubazna. Uvek je
otvoreno pokazivala svoj prezir i nipoditava- nje, ak je beala
kroz prozor na zadnjem delu kue kada ga vidi da dolazi u
posetu kroz glavnu kapiju i sluala iz svog skrovita kako je
majka uzalud doziva. Ponekad bi se sva smrzla ekajui iz
prikrajka kada e mu dosaditi uzaludno sedenje i ekanje sa
njenim roditeljima i kada e konano otii, a da je ne vidi. Kako
sada da bude fina prema njemu? Ne, ona je lepo vaspitana
osoba, mora da nadje nain da izgladi situaciju i natera ga da
joj oprosti. Ali prvo mora da natera sebe da prema njemu bude
fina i ljubazna. I iznad svega strpljiva i spremna na gnjavau.
Nadala se da nee izgubiti strpljenje u tako vanom razgovoru
sa njim. Ali opet su joj pred oi izlazile njegove plave, prozirne
oi i pogled od koga se uvek jeila i ponovo je u njoj rasla
nervoza i nestrpljenje prema njemu. Pa ona nije uspela ni za
kratko vreme njihovog verenitva, kada se trudila da bude
najljubaznija, da od njega iupa ni dve-tri suvisle reenice!
Kako uvaavati nekog takvog, ko izgleda kao da je progutao
motku za glupost!
Polako, opomenula je sebe. Od sino uopte nije razmiljala
o njemu, pod utiskom vesti da je Deri slobodan i da e uskoro
doi. Dok on ne dodje, i ako dodje, kako majka pesimistiki

razmilja, ona mora nekako da reava tekue probleme. A taj

glupavi, dosadni ovek opet se ispreio na putu ispred nje. Pre
est godina svojim proganjanjem da se uda za njega, a sad
samim svojim dolaskom u svoju kuu u susedstvu.
Udahnula je duboko, svesna da uopte nije nita smislila, i
da svaki put pada u vatru na samo pokuaj bilo kakve ideje da
bude prijatna i ponizna prema njemu, kad primeti jahaa kako
ide stazicom kroz umarak, pravo prema njoj. U prvom
momentu srce joj zalupa, Deri! Ali otkuda bi on bio, umirivala
je sebe trudei se da ne podlegne razoaranju. Ali onda joj srce
zalupa jo jae i sva krv joj jurnu u glavu. Ovo je bio glavom
Vilijam Tipling, i iao je pravo prema njoj. Mora da ju je odavno
video kako sedi ovde na istini, i uprkos tome, nije skrenuo
nijednom drugom stazom da je izbegne. Ustala je, otresajui
haljinu. Nee morati da dugo eka suoenje ili da ide do njega i
smilja bilo ta slino. Oigledno je gospodin reio da njihov
susret prebrine to pre. Moda su i njega morile sline brige ili
smetnje. Jo bolje. Imala je sposobnost da probleme reava u
momentu, bez prethodne pripreme. Dodue, neki od njih nisu
bili reeni, nego jo vie iskomplikovani, ali... Ionako je on ve
stigao do nje i nije bilo vremena za previe razmiljanja. Valjda
je za ovih est godina nauio bar da pria o vremenu, kao svi
normalni Englezi ili e morati da mu kletima upa reenice,
kao nekada, u svom pokuaju da bude posluna erka i
prihvati prosidbu uglednog i bogatog mladia. Valjda nije
prevalio sav ovaj put za njom da joj saopti kako oekuje od nje
da mu se sklanja s puta i da ne zalazi na mesta gde on
namerava da izlazi? Ali nije vie bilo vremena za brigu i
premiljanja.
On sasvim pridje, ali nije siao sa konja. Odmeravao ju je
odozgo sa sedla, kao da premilja ta da joj kae. Nekoliko
turobnih trenutaka vladala je tiina, a onda on progovori:
- Dobar dan, gospodjice Stajls. Tamo kod crkve nisam
stigao dolino da vam se javim.
Ona podie pogled prema njemu, suoavajui se sa
njegovim.
-U stvari, bio sam malo zateen naim iznenadnim
susretom, pa sam shvatio da emo ovih dana biti pri- nudjeni

da se malo ee sreemo i da je najbolje da se zbog toga pozdravimo daleko od radoznalih oiju.

- Gospodine Tipling, meni je izuzetno ao to sam... to
sam vas onako osramotila. Nije mi bila na- mera da vas
povredim. Naprosto... - poe ona da muca, proklinjui u sebi
to ju je uhvatio nespremnu pre nego to je odabrala ta e mu
rei. I to nije imala vremena da se navikne na pomisao da e
morati da mu se izvinjava.
Posmatrao ju je nekoliko trenutaka kako se mui, a onda
progovorio:
- Prihvatiu vae izvinjenje pod jednim uslovom. Da i vi
prihvatite moje.
Ona zapanjeno podie pogled obuzdavajui se da ne zine od
uda. Imao je svoj uobiajen miran izgled, osim to je govorio. I
to neke veoma udne stvari! Zaista! U momentu je pomislila da
ga nije dobro ula, da joj se samo uinilo da je rekao jednu
tako neverovatnu stvar.
- Da, dobro ste uli. Imali smo dosta vremena za
razmiljanje i vi i ja. I za to vreme sam shvatio da je moralo da
dodje do onoga to se desilo i da vi nita niste bili krivi. Ja sam
vas doveo u bezizlaznu situaciju, i ono to je proisteklo iz nje
bilo je u neku ruku skoro i oekivano, naroito to se u tom
momentu u susedstvu nalazio pogodan kandidat koji vam se
dopao i pomogao vam da me se ratosiljate. Hou rei, pritiskao
sam vas i prisilio da pristanete ha moju prosidbu uz svesrdnu
pomo svoje tetke. Tako da nemam prava da se ljutim na vas
to ste od mene pobegli. Imali ste potpuno pravo to se toga
tie - zavri on isto tako mirno kao to je i poeo.
inilo joj se da sanja, ili da halucinira da on govori.
-Ja... u stvari... to nije bilo bekstvo od vas... nego... promuca ona i , dalje zbunjena, ali odustade od nedoreenih
objanjenja, jer ni sama nije znala ta bi mu rekla.
- Tako. Mislim da je problem reen. Osim toga, eleo sam
da bez budne publike koja e pratiti svaki moj korak, proverim
da li sam vas preboleo - ree on jo jednu stvar od koje joj se
zamuti u glavi.
Jeste da je ona volela da isteruje stvari na istac, ali ovaj
njegov govor zadirao je previe direktno. Mora da je to nauio

tamo na Istoku. Dok je bio istokrvni Englez, vie je zaobilazio

neprijatne teme. Ipak, morala je da prizna da ovo nije loa
promena. Bilo ju je teko iznenaditi u poslednje vreme, a to je
njemu uspelo ve pri prvom susretu.
- Nadam se da jeste - promrmlja ona. Zaista je imao petlju.
- Dobro se nadate. Prijatan dan vam elim - on prinese
ruku eiru, okrenu konja i odjaha.
Tek kad se udaljio, ona oseti kako je noge izdaju, pa se
srui na ogradu na kojoj je do malopre sedela i ogromno
olakanje ispuni joj srce. Ba lepo od njega. Ne samo to nije
zahtevao da mu.ljubi noge, nego je on njoj uzvratio izvinjenjem,
i ak nagovestio da je nee vie proganjati, da ju je preboleo, da
ju je potpuno zaboravio! ,
Ona isto enska sujeta, koja trai da se nekome dopadne,
malo se pobuni u njoj, ali nije joj dala da se previe razmae.
Bita je zadovoljna. Ne,, bila je zaista srena, presrena! Veliku
brigu je skinula s ledja. Odnosno, on je bio kavaljer da to uradi
sam, da joj se skine s ledja. Nee morati vie u mukama da
smilja naine na koje bi mogla da ga natera da joj dozvoli da
dolazi na iste skupove gde e i on izlaziti.
Osim olakanja, jo vee je bilo iznenadjenje koje je osetila.
Pa on, izgleda, uopte nije vie kao to ga ona pamti. Dolo joj
je da se nasme- je priseajui se svoje reakcije. Kad joj je rekao
ono malopre, poela je za trenutak da se pita da neko od njih
dvoje nije poludeo, on to ono izgovara, ili ona da li dobro uje.
U njoj poe da se budi ogromna radoznalost. ta li mu se
desilo? I da li se zaista promenio kao to izgleda? Poto je
problem oko buduih susreta reen, i poto su se lepo dogovorili kako e deliti teritoriju za izlaske, bilo bi zanimljivo
posmatrati i prouavati u kojoj meri se promenio. I pogadjati
koja od novopristiglih mladih devojaka e ga dobiti za mua.
Verovatno se sada u mnogim domovima u kraju kuju strategije
za osvajanje Goston Hila i njegovog gospodara. A ako se nauio
pameti, gledae da sebi izabere enu medju svojim
oboavateljkama, a ne medju onima koje nisu zainteresovane
za tako primamljivu titulu, gospodje Vilijama Tiplinga.
Pola je kui vesela, obuzeta mislima o potpunom
preokretu situacije.

*
*

Narednih mesec dana bila je u mogunosti da se i lino

uveri da nije poludela kada je pomislila da je on sada sasvim
drugi ovek. lako ju je na veerama na kojima su se sretali,
blago reeno ignorisao, odnosno razgovarao i igrao sa svima
osim sa njom, nije joj bilo krivo zbog toga. Kao to je i
pretpostavljala, postao je glavna meta devojaka iz kraja i njihovih upornih majki. Bilo je zabavno posmatrati kako se sada
mnogo umenije i okretnije snalazi u blizini devojaka. Mnogo
uspenije nego kada se njoj udvarao, pomisli ona u jednom
trenutku, ali brzo se prenu. Uh, zar e jo i aliti za njim? Pa to
je smeno! Bilo bi neopisivo glupo kada bi se zainteresovala za
oveka koga je nekada odgurnula uz prezir. Mogla je sebe da
tei da je tako neto apsolutno nemogue. Ona voli Derija, koji
e uskoro doi, a to to je nagoni da po celo vee prati kretanje
i izjave Vilijama Tiplinga je samo ista radoznalost. Nita vie
od toga.
Odgovaralo joj je to je ak i gospodja Hil prestala da
porhinje njihovo nekadanje verenitvo i potpuno se
usredsredila da ga natera da primeti njenu neaku. Tako je
imala potpunu slobodu da ga iz prikrajka neometeno
posmatra.
Veera kod Henlijevih bila je u punom jeku. Ona je, po
obiaju, sedela sa majkom u dnu stola. Tipling je bio u elu,
kako se i oekivalo od najpoeljnijeg gosta na svim veerama.
Ovog puta u gostima su imali pukovnika Kornela, nekog svog
uglednog rodjaka, koji se nedavno vratio iz Indije i celo vee je
uporno davio ostale goste svojim prepametnim zakljucima i
zapaanjima. Peni je po prvi put bila srena zbog svog
nezapaenog mesta za stolom, jer bi inae morala vie da trpi
njegove nametljive komentare i glasan smeh. On je bio
ogroman ovek crvenog lica, blii pedesetim nego etrdesetim,
koji je navikao da vie i da ga svi sluaju. Izgleda da je osim
odmora, doao ovamo i da nadje sebi enu, pa je bila dodatno
srena to sedi daleko od njega. On je od poetka veere, bez
iijeg protivljenja, preuzeo' da vodi glavnu re za stolom. Niko

nije eleo da mu protivrei, ak i ako se nisu slagali sa

njegovim izjavama, jer bi to bio neprijatan i iznad svega
uzaludan posao. Peni se ponekad stresla od groze i stida to je
prinudjena da slua takve gluposti od oveka koji je zvanini
predstavnik njene zemlje u nekim udaljenim krajevima.
- Verujte, ponekad je zaista teko mojim vojnicima,
kojima je dat tako odgovoran zadatak da prosvetle one
zaostalije i na niem nivou od nas. Vi ste, kako ujem, bili
tamo nekoliko godina, gospodine Tipling - ree pukovnik.
Tipling podie svoj mirni pogled i njime obuhvati celog
pukovnika. Peni se sva utia i stee ruke ispod stola. ta li e
mu odgovoriti?
- Gospodine, ne bih rekao da oni ele da im mi aljemo
vojsku koja e ih prosvetljavati. Mislim da je njima bilo sasvim
dobro u njihovom neznanju i bez nas.
- Kako, molim? - uzviknu pukovnik, koji je izgleda bio
malo nagluv, ali ne toliko da ne uje protivljenje svojim
neprikosnovenim teorijama. - Pa oni su svi jedna prljava banda
koju treba dovesti u red!
- Moda tamo za nae prilike zaista vlada prljavtina, beda i
glad, ali rekao bih da su oni, generalno gledano, mnogo sreniji
ljudi nego mi sa ove strane sveta.
- Pobogu, nikada od jednog Engleza nisam uo tako neto!
Otkud vam ta pomisao? - nasmeja se pukovnik grohotom, a
domaini kao da odahnue to se nije naljutio i to se
neprijatna situacija nije zavrila svadjom.
- Oni ve imaju neki svoj hi- Ijadugodinji red i poredak koji
mi sa ovih strana samo kvarimo i uopte ne razumemo odvrati opet Tipling, sasvim mimo, ne dozvoljavajui da bude
ubedjen u pukovnikove ideje.
- Vi ste, mladiu, tamo bili teko bolesni, kako sam uo zakilji lukavo pukovnik, kao da je to objanjenje za njegovo
bulanjenje.
- Jesam.
- Pa, to onda objanjava neke stvari - opet se pukovnik
glasno zasmeja.
Tipling je mirno jeo, kao da ga ne uje. Peni gaje kriom
posmatrala. Sedeo je ukoso od nje, sa druge strane stola. U

jednom momentu on podie glavu i ulovi njen pogled pun

odobravanja i... skoro divljenja. Gledali su se nekoliko
trenutaka, a onda ona spusti pogled, oseajui kako joj toplota
obuzima obraze. ta li je on tamo doiveo to ga je toliko
promenilo? Gorela je od radoznalosti da to sazna. To mora da je
bilo neto nesvakidanje, jer ta bi drugo moglo da promeni
oveka celog, i sav njegov ivot. Osim toga, naroito joj se
dopalo strpljenje kojim je Tipling morao da se do kraja veere
brani od pukovnikove nasrtljivosti i insistiranja da se prikloni
njegovom miljenju.
Peni je sve ee zadravala pogled na Tiplingovom
smirenom licu, na kome se nita nije moglo proitati. Nije to
vie bilo ono bezizraajno lice, koje iza utljivosti nema nita.
to ga je vie posmatrala, sve je vie bila uverena da on sada
iza svoje smirene maske krije pravo udo od iskustva i mnogo
odgovora na neka ivotna pitanja koja ni mnogi stariji od njega
jo nisu dokuili. Prava je teta to je izbega- va, dodue s
punim pravom, odmah se ispravila, pa nee imati prilike da se
lino uveri da je on zaista sada drugi ovek i sazna ta krije iza
svog diplomatskog manevrisanja pred pukovnikom. Jer, ma
koliko se pukovnik trudio da ga satera u tesnac, Tipling je
veto izbegavao kako direktan sukob, tako i priznanje da je
pukovnik u pravu. ak je na kraju veere izgledalo da je na
suptilan i indirektan nain Tipling uverio sve da ni jedna
pukovnikova izjava nije bila na mestu. Peni mu je u sebi
odavala priznanje na tome. Vrlo mudro, vrlo pametno i veto.
Gde li je samo nauio takvu vetinu konverzacije? Da je u
pitanju bio bilo ko drugi kog poznaje, odavno bi pao u vatru i
zapodenula bi se prepirka i rasprava koja bi pokvarila celu
veeru i sve uvukla u nju. Tipling je uspeo da na visokom
nivou odri i svoje dostojanstvo i raspoloenje gostiju. Peni se
pitala da li i ostali oseaju njegovu zaslugu za to.
Kada su prelazili u salon, ona se okrenu i pogleda ga u oi.
Htela je tim pogledom da mu kae kako ga razume i u
potpunosti podrava, i kako mu na svemu odaje priznanje i
kako joj je ao zbog svega to je nekada o njemu mislila. Ni
sama nije znala ta sve hoe da mu kae, ali on joj je ozbiljno
uzvratio. Okrenula se napred sva obuzeta tihom sreom i

olakanjem.
Kasnije je nekoliko puta uhvatila njegov pogled preko
salona. Ni sama nije znala zato je to toliko uznemirava i
uzbudjuje. Celo vee je lovila njegov glas i izjave i najvea
nagrada bila joj je to joj se inilo da je on vie ne izbegava
toliko oigledno kao pre. A narednih dana imala je novu temu
za razmiljanje.
*
*

Veeras se odravao mesni bal. Volela je takve neformalne i

vesele igranke, tu je bilo vie anse da odigra neku igru, makar
sa gospodinom Henlijem, ako ga nije muila reuma. Jo jedna
misao inila je da sa nestrpljenjem oekuje taj dogadjaj. Opet
e videti Tiplinga i imati prilike da se uveri da ovo to se
dogadja poslednjih mesec dana nije samo sanjala. Drugu jednu
misao, da bi bila srena ako bi i nju pozvao da igraju, brzo je
odagnala, prosto se uplaivi.
Zaista, nije izneverio njena oekivanja. Igrao je sa
zadivljujuom umenou, kao da je celog ivota uvebavao
korake, i kao da do pre nekoliko godina nije bio trapavko sa
dve leve noge, koji nije umeo ni korak da napravi a da svoju
part- nerku ne postidi i dovede u neprijatnu situaciju. Prosto
nije mogla da veruje i oka nije skidala sa njega, trudei se
poslednjim trunicama razuma'da se to ne primeti.
Dok je etala po holu, van bune sale, on iznenada iskrsnu
pred njom. Za tren je pomislila da je sva njena snalaljivost i
reitost prela na njega, jer se zbunila i nije znala kako da
reaguje. Za ovih mesec dana, posle onog susreta u umi, kada
ju je tako iznenadio, ni jednom nisu razgovarali.
- Gospodjice Peni, tu ste - ree on kao da ju je traio. Njoj
neoekivano bre zalupa srce. - Hoete li da odigrate sledeu
igru sa mnom? Video sam da niste veeras imali mnogo
kavaljera...
Ah, i to je ak uspeo da zapazi, pomisli ona kiselo. Zato ju
je potraio, da joj kae kako je se sada srea okrenula, kako je

sada u prilici da joj vrati milo za drago. Kako je sada on

najeljenija osoba u drutvu, dok je ona jedva primetna, u
zapeku. Kao da se ne sea dana kada nije mogao da joj pridje
od kavaljera koji su se otimali da sa njom odigraju sledei ples.
-Oh, nema problema, ne uzne- miravajte se zbog toga poe ona ubedljivo i malo uvredjeno.
- Dodjite, muzika samo to nije poela - nije se obazirao na
njeno negodovanje i ona sa udjenjem opazi da je on samo uze
za ruku i povede u salu.
Hodala je za njim vie zapanjena zbog svoje blede reakcije,
nego zbog njegove iznenada probudjene razigranosti. Samo jo
nedostaje da zableji kao ovca koju vode na klanje. ta je ovo sa
njom? Pa ona ga puta da je pred svima izvede na podijum i
odigra sa njom sledeu igru. ta li e rei gospodja Hil na ovo?
Morae da dohvati svoju izlizanu lepezu da bi se povratila u
ivot. Jo joj je kovitlac misli prolazio kroz glavu kada su stali i
zauzeli mesto medju ostalim parovima. Pa, dobro. Odigrae
igru sa njim. Nee je ni ujesti, ni saplesti da padne. Videla je
ve da ume da igra. ak da se odlino snalazi na podijumu.
Osim toga, odavno nije igrala sa nekim ispod tridesete, koji ne
stenje i kuka pri svakom brem koraku. Valja iskoristiti ovu
priliku, pa neka i ogovaraju i doaptavaju se. To ionako rade
nekoliko poslednjih godina. Podigla je glavu i pogledala ga kad
je muzika poela. Susrela je njegov miran pogled.
- Gospodine Tipling, gde ste nauili ovako da igrate? Niste
ranije... ovaj... - poe ona reena da mu ne dozvoli da je
zbunjuje, ali zastade u pola reenice, setivi se da nastavak
njenog komplimenta podsea na neto sasvim suprotno.
Ugrizla se za jezik, ali ve je bilo izreeno. Zar je morala ve u
prvoj reenici da ga podseti kakav je smetenjak nekada bio?
Valjda je nee odvesti na mesto i poniziti odbijajui da dalje
igra sa njom? Onda bi njegov trijumf bio potpun.
- Ne znam. Mislim da mi se samo desilo da sam poeo da
ujem muziku - ree on kao da nije primetio njeno
zapetljavanje i ona odahnu to se nije uvredio.
- Onda vam se sluh sasvim popravio - bubnu ona ponovo.
Uh, pa zar svaka njena primedba mora da bude na granici
neljubaznosti, pomislila je pokuavajui da se pribere.

On kao da i dalje nije primeivao njeno verbalno saplitanje.

Moda e joj pametnije biti da vie ne govori, ako ne ume da
kae neto normalno, ljutila se na sebe. Sada je imala prilike
da vidi kako to izgleda kada se ponaate i oseate kao smetenjak koji nita pametno ne moe da uradi. Ugrizla se za usnu.
- Izgleda da jeste - ree on istim mirnim tonom.
- Mora da ste u Indiji uzimali asove plesa a neete da
priznate - pokua ona da se naali, zahvalno ga pogledavi.
- Pa i neu da priznam. Ovako je interesantnije, naroito za
one koji me znaju od ranije.
Ona se na tren uozbilji. Zabrinulo ju je podseanje na ono
to je bilo ranije.
- Hvala vam to ste zaboravili ono to je bilo. I to ste preli
preko svega... i to ste ljubazni prema meni - spetlja se ona i
pocrvene, proklinjui svoju smetenost.
- Pa dogovorili smo se da smo oprostili jedno drugome.
Sada idemo dalje. Zakopali smo ratne sekire, nema potrebe da
se zabrinjavate oko neega to je prolo - ree on, a ona oseti
divljenje-prema njegovoj velikodunosti, a jo vie prema njegovoj smirenosti i umenosti da sa njom izadje na kraj na tako
dostojanstven i prosto uzvien nain.
U momentu je osetila kako je on zaista mislio to to joj je
rekao, da joj je oprostio i da je za ovo vreme uspeo da se
domogne velikih duhovnih i mentalnih visina, dok je ona ostala
da ami u svojoj ustajaloj movari od misli.
- Ne, vi ste zaista ljubazni. Mnogo vie nego neki koji su
bili samo puki posmatrai i potpuno nezainteresovane strane,
prilikom... onih neprijatnih dogadjaja - ree ona, opet ljuta na
sebe to se uporno vraa na temu koju treba da izbegava
najvie od svih.
- Mora da vam nije bilo lako ovih godina - ree on blago i
potpuno neoekivano.
Ona ga zapanjeno pogleda i sva se postide. I zbog svoje
dojueranje mrnje i prezira prema njemu, i zbog toga to je
sebe smatrala superiornijom u bilo emu od njega. S mukom je
zadrala suze koje krenue da naviru u oi i skrenu pogled.
- Gospodja Hil je osoba koja bi prestraila i osobe na mnogo
boljem poloaju nego to ste vi bili dodao je.

- Moda ste u pravu. To je najverovatnije bila kazna koju

sam morala da iskusim za svoju neosnovanu gordost i
samoljublje. Sada mi je jedino vano da se vi vie ne ljutite na
mene - rekla je tiho, udei se kako je u samo nekoliko
reenica uspeo da ukroti njenu neobuzdanost i drskost. Ili je to
prirodni rezultat sazrevanja koje nije ni primetila kod sebe?
- Pa... U poetku sam se ljutio. Mislio sam da nikada neu
moi da vam oprostim - ree on, a njoj zas- tade dah. Da li je
ipak jo uvek ljut na nju? Kako je ona utala, sputenog
pogleda, on nastavi: - Izgleda da je tana ona izreka da vreme
lei sve.
- Moda je pomoglo to to ste otili daleko... preko pola
sveta - ree ona tiho.
- Mogue.
- ula sam da imate povoljno miljenje o Indiji i njenim
iteljima.
- Mislite na onaj razgovor sa pukovnikom? Ma nije to...
Nemam ja pojma o Indiji. Samo sam hteo da se pravim vaan.
A i on je bio vrlo... iritantan. Hteo sam da ga malo iznerviram.
Nije mogla da veruje svojim oima i uima. Da li je mogue
da je to onaj isti Vilijam Tipling kome se podsmevala, koji je
izbegavao balove i drutvo jer nije umeo da razgovara, a sada
eli da nekog iznervira, i to ini vrlo uspeno, nepadajui u
zamku da se i sam zbog toga uzrujava. I jo se ali na svoj
raun, da eli da se pravi vaan. Ako je neko uvek bio
skroman, to je on.
- Iznenadjeni ste? Mislili ste da sam postao strunjak za
egzotine zemlje?
- Ne, u stvari... ne znam ni sama. Mnogo ste se
promenili. Prosto ne mogu da vas prepoznam.
- Jel da? I meni se ini da ovde sve izgleda mnogo
drugaije sada kada sam se vratio. Moda zbog toga to sve
posmatram sa sasvim drugaijeg stanovita nego tada.
- Pa kako vam je to uspelo? Mora da je ipak Indija uticala
na vas.
- Ako mislite da sam neto nauio o Indiji, varate se. Za
mene je to samo zemlja sunca i vruine, u kojoj je malo
nedostajalo da umrem. ao mi je ako sam vas razoarao.

Moda... - on zastade, kao da se koleba da li da joj kae to to

je eleo - moda sam samo nauio neto... o samom sebi.
Ona sva zadrhta. To je liilo na traak ispovesti. Da li je
mogue da e njoj rei neto to oigledno jo nije izgovorio
nikome do sada? Pogledala ga je. Izgledao je ozbiljan i
zamiljen. Ona poe iz petnih ila da se u sebi moli da zakljui
da je ona dostojna i da zasluuje da joj kae ono to ne bi
svakom rekao i to ne bi svako mogao da razume. Nije vie
razmiljala o tome kako bi on trebalo da u njoj vidi najveeg
neprijatelja. Sada je samo dozvolila da je ponese ono neobino
strujanje koje je osetila izmedju njih dvoje.
- Verujem... da bih mogla da vas razumem - ree ona,
stiavajui drhtvicu.
- Da. Vi ste uvek bili drugaiji - ree on zamiljeno. Verujem da biste zaista razumeli. Bez banalizo- vanja i bez
povrinih zakljuaka. teta to verovatno neemo imati prilike
da o tome razgovaramo detaljnije - ree on ozbiljno i ona shvati
da je razgovor na tu temu zavren.
Zabole je ta njegova izjava, iako se trudila da to ne pokae.
Zaista, nije imala razloga da bude pogodje- na. Pa zar to nije
bilo za oekivanje, da je on ne puta blizu sebe, posle svega to
mu je priredila? Zar bi trebalo da joj se poverava, kao najboljem prijatelju, a ko zna kako je patio i teko podneo ne samo
emotivno, nego i trpei neizrecivo ponienje. A ona je za sve to
vreme i dalje mislila o njemu sa prezirom i govorila sa
pogrdama. Nije smela da podigne pogled prema njemu. Kako se
samo stidela i svojih rei i dela. Kad bi mogla makar samo deli
prolosti da izbrie, da popravi, uinila bi bilo ta...
Podigla je pogled prema njemu, sva zadrhtavi kad je uoila
kako je on ozbiljno i usredsredjeno posma- tra. Da li je na
njenom licu mogao da proita koliko se kaje i koliko ali zbog
svega to je ikada rekla i uradila? Sada, posle svega, kada bi
imala prilike da se vrati unazad, moda bi ga ponovo ostavila
zbog Derija, ali ne bi ni sluajno bila toliko gruba i ohola. Da li
joj je on stvarno, istinski oprostio, ili to samo tako kae iz
utivosti? Poelela je svom snagom da je on nadoveanskim
naporom to zaista uspeo da uradi. Jer, onoliko koliko je imala
prilike da se sama uveri, ljudi zaista teko prataju. Ma koliko

tvrdili da je to ljudski, i ma koliko se trudili da to postignu i govorili kako su oprostili, to je bila stvar koja je bila veini
nedostina. To je znala i po sebi. lako je za neke stvari mislila
da je vie ne dotiu, oseala je u dubini due da zaista nije
tako. Zato bi se onda iznova i iznova vraala na onaj dan kada
je stigla na putnu postaju gde su se dogovorili i utvrdila da
Derija nema? Ili to to dozvoljava sebi da je gospodja Hil uvek
iznervira, kad ve zna da je to samo dangrizava stara ena,
kivna na sve zbog nezadovoljstva sop- stvenim promaenim
ivotom. Eto, ni sama nije bila sposobna da potpuno oisti srce
od jada, koji je vezan za povredjenost i pratanje, kako bi to
isto mogla da oekuje od Vilijama Tiplinga, koji je imao sto
puta veih razloga da ne oprosti i ne zaboravi ono to je od nje
istrpeo.
Do kraja igre drali su se samo obinih tema, kao to je
muzika i igranje. On je samo povremeno bacao ozbiljne i
zamijene poglede na nju, a ona se oseala kao da se sve vie
smanjuje, od svakog njegovog pogleda, kako je muzika
odmicala i igra se pribliavala kraju.
*
*

Sledeeg dana ona podje do Goston Hila neto ranije

prepodne. Ovih mesec dana trudila se da dolazi i vraa knjige u
vreme za koje je pretpostavljala da gospodar kue nije tu, ili je
prosto posmatrala sa brda kada e se on popeti na svog konja i
odjahati nekome u posetu ili prosto u etnju. Sada je reila da
ne eka da on izadje. Nije se krila i unjala oko kue kao
obino, nego udje pravo u biblioteku i poe da prevre knjige,
namerno pravei buku. Ni sama nije bila sigurna ta oekuje
da e se desiti. Sada je bez urbe odabrala nekoliko naslova i
taman je pomislila kako je sve ovo glupo i providno, kad se
vrata otvorie i u sobu udje glavom vlasnik.
- Gospodjice Stajls! I pomislio sam da ste to vi - ree on. Dobro je to ste odmah uli. Smrzli bi ste se da ste kao obino
ekali da ja odem.

- Oh! Vi... znate? - upita ona elei da ovog momenta

propadne u zemlju od stida.
- Mislili ste da neopaeno dolazite ovamo? Ne, primeivao
sam da stojite i ekate napolju, pa sam se uvek trudio da ne
ekate previe.
- Joj, ne znam ta da vam kaem. ao mi je... Oprostite...
- Nita, nita.
On pridje i prelista ono to je odvojila. Malo se izmakla da
mu napravi mesta. U stvari, ni sama nije znala zato nije smela
da stoji u njegovoj blizini. Sino, dok su igrali, nije joj smetalo
ni to to je dri za ruku, ni to razgovara sa njom dok ih ostali
radoznalo gledaju. Sada joj je neto smetalo. Dok je on listao
knjigu, kriom ga je osmotrila. Da, zaista deluje... drugaije,
pomislila je iznenadjeno. Sada je na dnevnom svetlu to vie
nego oigledno. Deluje muevnije, zrelije, kao neko ko ima svoje
ja i nema potrebe nikome da se pravda zbog svojih postupaka.
Za razliku od nje.
- Ovo su sve stara izdanja - zakljui on.
Ona spusti glavu. Nije ba mogla da bira. Njegova
biblioteka bila je u poslednje vreme najvie to je mogla sebi da
priuti.
- Mislim da bi bilo lepo da se popnemo gore do mog salona i
popijemo aj. Danas je hladnije nego inae. Ako elite, imam
neke sasvim nove knjige. Nedavno sam ih kupio u Londonu.
Znam da ste vi oduvek bili predani italac. Dodjite da pogledate.
- Oh, pa, ne znam - nije bila sigurna da li bi bilo pristojno
da oduevljeno prihvati. - Volela bih da ih vidim - ipak je na
kraju dodala.
- Hajdemo. Rei u domaici da nam spremi aj - ree on i
podje, a ona za njim.
Osetila je neoekivano zadovoljstvo kakvo se oseti u
drutvu ljudi koji znaju ta hoe i koji su sigurni u sebe toliko
da nemaju potrebe da budu neto to nisu, da budu grubi ili
ponizni prema drugima. Iz njega se irila spokojna smirenost i
pouzdanost kakvoj je teko odoleti a da vas ne osvoji napreac i
potpuno neprimetno.
Oni se popee na sprat irokim glavnim stepenitem. Kako

joj se sve od onda inilo daleko i strano. Ba se ovde odravao

bal kada je ona pobegla u vrt sa Derijem, gde ju je on poljubio
i pozvao da bee zajedno. I tamo je ona na sve to pristala, dok
je ovaj ovde nepoznati ovek, njen nekadanji smotani verenik,
bio u kui i verovatno je traio medju gostima. inilo joj se da
je to neki ruan san, skoro zaboravljen i nedosanjan, da ni ona
vie nije ona ista osoba od pre est godina, ne samo on. Prosto
nije mogla sebe da prepozna. Samo to sada nije bila sigurna
koja je od te dve osobe prava Peni Stajls, i koju treba posluati.
Onu koja je mislila da sve zna i da nema osobe na elom svetu
koja bi mogla da joj da koristan savet. Ili ova sada, koja nema
pojma ta da misli i osea.
- Renovirao sam samo jedan deo kue. Nemam snage da
celu sredju- jem, ne znam ni da li u se ovde due zadravati i
koliko. Ali ovde sam napravio neto kao mali udoban
apartman. Prednja soba je salon, pa onda moj radni kabitet, i
na kraju spavaa soba. Ba me interesuje da li e vam se
dopasti promene.
Ona iznenadjeno zastade kad je on uvede u salon.
Zadovoljno je odmerio njenu reakciju.
-Ba ste... ovaj... lepo ste sredili - promuca ona jo uvek u
nelagodi to se uopte usudila da ovamo dodje, i to jo sama
sedi sa njim. Posmatrala je novi nametaj, svetlije zidove i
razmaknute zavese. Ove prostorije bile su kao zrak sunca
zalutao u duboku, mranu peinu, kakav je bio ostatak kue,
onakav kakav je ona zapamtila. - Ne seam se ove sobe. Ba je
puno svetla - primorala je sebe da izusti smireno.
-To mi najvie nedostaje iz Indije. Sunce i svetio. Nesnosne
vruine i boletine ba i ne toliko, ali navikao sam se tamo na
vazduh i svetio. Svidja vam se?
- Divno je. Moram da priznam da imate ukusa. Ovo ste
otuda doneli? - ona pridje ormariu i osmotri neobine figurice
krijui od njega zaareno lice. To to je on pozvao na aj, to
razgovaraju kao dva stara poznanika... prijatelja, to je tako
lepo sredio nekoliko soba, koje odaju njegov ukus i karakter...
sve ju je to toliko zbunjivalo da nije mogla da prepozna onu
nekadanju samouverenu Peni koja ga je posmatrala sa visine i
nalazila hiljadu mana.

-Da. To su suveniri ali, kada se pravim vaan, kaem da su

mi pomona sredstva u mojim prevodima.
-Nauili ste njihov jezik? - upita ona ne mogavi da sakrije
zadiv- Ijenost.
- Pa... Ne bih ba rekao, iako sam se svojski potrudio. Da
znate da sam vie puta pomislio kako mi nedostaje vaa otra
inteligencija da protumaim neke tee delove, jer su u pitanju
vrlo interesantni tekstovi. Ali uglavnom koristim ve gotove
prevode. Na svetu ima toliko toga to treba proitati, o emu
treba promisliti...
Ona sva porumene na ovaj neoekivan i neobian
kompliment. On misli da je ona inteligentna. Dodue, nije
znala gde da razvrsta onaj pridev "otra, ali delovalo je fino sve
zajedno. Odavno ni od koga nije dobila kompliment. A od njega
je najmanje oekivala.
- Vrlo ste ljubazni. Zbog komplimenta - odvrati ona.
- Ne, zaista. Vi ste osoba jake stvaralake energije. Prava je
teta to ste ostali ovde - promeni on temu. - Vidjao sam vas
ovih mesec dana, ali namerno nisam hteo da vam pridjem.
Moda moja velikodunost i nije tako velika kako vama izgleda.
- Ne mogu vam zameriti na tome. I ovo je vie nego to sam
oekivala i zasluila - osmehnula se, ali skrenu pogled kad vide
kako je on ozbiljno posmatra. Seala se te njegove ozbiljnosti,
mada je sada delo- vala sasvim drugaije. Pogledala ga je jo
jednom.
- Da. U svakom sluaju, reio sam da se oenim - ree on
iznana- da. Nije znala ta da mu odgovori. - Videemo ta e od
toga ispasti.
- Mislim da ete uspeti u tome. Mnogo ste... ivlji,
interesantniji. Nee vam biti teko da nadjete odgovarajuu
devojku - uspe ona nekako da izgovori. Jo uvek joj je izgledalo
neverovatno to razgovara sa njim, i to na ovako zanimljiv
nain.
- Mislite? Ne znam. Meni se ne ini da sam mnogo
drugaiji. Moda se samo vie i uspenije trudim da se
ponaam kako se od mene oekuje. I dalje nisam previe
drutven. Ma, nisam ja nikad bio previe drutven ovek. Vi to
najbolje znate, to ste mi uvek zamerali - on je pogleda. -

Oprostite, nisam hteo da vas oneraspoloim, samo sam hteo da

kaem kako... se mi nekako bolje razumemo. Ljudi su udni.
ini mi se da previe oekuju od mene. Imam utisak kao da
prate svaku moju re, svaki korak. I naprosto se ljute ako
odem kod nekog drugog u posetu pre nego njima.
Ona htede da kae kako nema nita udno u tome da se
mlad ovek za enidbu namamljuje u kue gde ima devojaka,
ali outa. Ona je svoju priliku prokockala. Teko da e joj se
pruiti druga. Ali, ona je zapravo i ne eli. Kakve su sad to
misli? Ona skloni kosu s lica kao da e oterati nepodesne misli.
- udno, - dodao je posle nekog vremena utanja - mislio
sam da e mi biti neprijatno vae drutvo. Zbog toga sam toliko
i odlagao povratak u Englesku... kui. I zbog toga sam vas
izbegavao i ignorisao ovih mesec dana.
Pogledala ga je.
- I ja sam mislila da e biti tako.
- Ali uopte nije. ak... se ba fino oseam pored vas. Kao
sa starim prijateljem.
Na to nije imala ta da kae. Kako li samo moe da je
nazove prijateljem? Zar je potpuno poludeo? Ova njegova
reitost i ljubaznost blago ju je zaludjivala i inila da pone da
gubi kontrolu nad svojim mislima i seanjima.
- Nekako mi je lako da vam kaem ta mislim. I da
razgovaram sa vama - nastavio je kao da ne primeuje njenu
zabunu i muku.
- I meni takodje. To je... zaista udno - promuca ona. to je
i bilo istina. Zaista je mogla da mu kae ono to misli. Kao da
medju njima nije bilo uobiajenih drutvenih barijera. Kao da
su dvoje stradalnika koji su oboje proli teke dane, pa su zato
blii jedno drugome nego to bi to bili ostalim ljudima, koji ne
znaju ta su besane noi i patnja.
- Pokuavao sam da vas izbe- gavam ovih mesec dana. Bilo
je to vrlo glupo s moje strane. Mada, sa druge strane, dalo mi
je vremena da shvatim ta mislim i oseam.
Ona porumene, skrivajui pogled, i pitajui se kuda vodi
ovaj udan razgovor.
- Kada smo se ono sreli ispred crkve... nije izgledalo kao da
ste mi oprostili - ree mu.

- I ja sam tako mislio. Da vam nisam oprostio. I da sam jo

ljut. Ali oigledno je da ste vi osoba na koju ovek ne moe
dugo da se ljuti. Nemojte me pogreno shvatiti! Nemam nameru
da vam dosadju- jem. elim samo da obnovimo prijateljske
odnose. To je sve.
- Da, u pravu ste - ree ona sasvim tiho. Kakvih li se on prijateljskih odnosa sea? Pa ona je prema njemu bila uasna! A
to se tie dosadjivanja... ne bi imala nita protiv da svakog
dana vodi sa njim ovakve ili sline razgovore. Nikada nije imala
najbolju prijateljicu, a majka je uvek na prvom mestu majka,
kako i treba da bude. Ovaj prijateljski razgovor za nju je bilo
neto potpuno novo i omamljujue dobro.
-Ja sam se vama oduvek divio. Vi ste za mene bili olienje
privlanosti i vedrine, snage i pozitivne energije.
Nije znala ta da kae na ovo. I ovo je izgledalo kao deo
bunila u koje je tonula. Ovako neto nije joj nikada rekao.
Kada joj se udvarao, pre est godina, samo je doao i saoptio
da eli da se oeni njome. I oekivao da ona odmah oduevljeno
pristane. Nikakvih komplimenata, ni udvaranja, ni razgovora
nije bilo.
- Samo to to tada nisam umeo da vam kaem. Svestan sam
koliko sam bio zatvoren i prosto smean u svojoj... drvenosti. I
da vas nisam zasluivao. Ali sam ipak bio uporan. Valjda vam
nee biti neprijatno moje drutvo kao to je bilo nekad?
Ona spusti glavu.
- Sada mi je neprijatno zbog sasvim drugih stvari. Bila sam
vrlo nepristojna prema vama.
- Ne, to nije bila nepristojnost. To... ste naprosto bili vi. Bilo
mi je krivo zbog toga, normalno, ali to nije umanjivalo va
arm.
-Ha! Moj arm! Kako moete to da kaete! Pa ja sam vas
kinjila, rugala vam se... - poe ona ali se presee u pola
reenice. Ne mora ba da ga podsea dokle je ila njena
netrpeljivost.
- Sam sam kriv za to. Nisam umeo da se nosim sa vaom
energijom. Trebalo je da vas prvo osvojim, pa onda da vas
prosim, a ne obrnuto. Ali znao sam da sam slab osvaja, pa
sam se ipak nadao... da ete se polakomiti na moje bogatstvo,

da e vas roditelji nagovoriti, prisiliti da pristanete, bilo ta... I

da ete kasnije vremenom uspeti da me zavolite.
Nije smela da pogleda u njega. Ovaj razgovor zalazio je u
neke teme mnogo dalje od obinog prijateljskog askanja. Stid
zbog svog bahatog ponaanja sve ju je vie obuzimao to je on
pokazivao vie tolerancije i pratanja. Ne moe ovek prezirati i
mrzeti dobrog oveka koji vae mane pretvara u vrline i
opravdava svaki va bezobrazluk!
- Moda je i trebalo tako da postupim. Vi ste... dobar ovek
- uspe ona da izmuca, sva crvena u licu. Sada bi tako
postupila. Ne bi mnogo razmiljala kakav odgovor da mu da...
da je samo onda bio ovakav, a i da je ona imala ovu pamet.
- Ne, bolje je to je ovako ispalo. Ne biste vi mene zavoleli ree on nekako sa aljenjem, a ona je utala. - Onda bismo
oboje bili nesreni. I ja onda ne bih nauio da igram i da se
ponaam u drutvu - nasmeja se on iznenada, menjajui
taktino temu.
Kako moe da predje preko svega, pa jo ovako fino
razgovara sa njom! Da je ona na njegovom mestu... Ona ne bi
oprostila. Moda i bi, posle toliko vremena, ali nikada ne bi
mogla da ovako prijateljski i sa ovoliko pratanja razgovara sa
osobom koja ju je povredila. A jo manje o periodu kada je i
kako dolo do toga. Boe, ta li si uinio sa ovim ovekom da se
ovoliko promeni! Nije joj bilo dosta razgovora sa njim. Da li je to
dobro ili loe za nju? Nije imala kad da razmilja o tome, sva u
napetom iekivanju daljih neoekivanih tema. Zar je mogue
da je ovaj ovek pun izne- nadjenja onaj isti od nekada?
Ustao je i priao prozoru. Ona iskoristi priliku da ga malo
bolje osmotri. Imao je ira ramena i zdraviju boju nego nekada.
Mora zato to sada vie boravi napolju. Seala se da ga pre est
godina nije vidjala da jae. Dolazio je peice do parohijskog
doma. Dodue, parohijski dom je vrlo blizu njegove kue.
-Vidim da ste poeli da jaete - ree ona da ispuni tiinu.
On se okrenu i pogleda je. U momentu je sva utrnula od
njegovog pogleda. Nekoliko trenutaka njegove oi kao da su
prodirale kroz nju, kao da ele da dokue ta joj je u glavi. Ona
spusti pogled. Izgledala je sama sebi glupo, kao da je htela da
mu se namee, da mu laska svojim opaskama, da ga ponovo

osvoji. I da e on to prozreti, na svoj novi inteligentan nain.

- Da, ranije nisam jahao. Nalazim da je jahanje vrlo zdravo.
Uopte, poeo sam da ivim i mislim drugaije nego pre.
Pitala se da li je ona razlog njegove promene. Neoekivano
je poelela da joj kae kako je ona zasluna za sve pozitivne
promene na njemu. I odmah se postidela zbog te svoje elje.
Nemogue da je tako neto istina. Ona je u njemu mogla da
izazove samo negativne emocije. To to je on sve preokrenuo na
dobro, iskljuivo je njegova lina zasluga.
Opet ju je pogledao i njoj se uini da se prozirna plava boja
njegovih oiju neoekivano pretvorila u intenzivno modru.
Promekoljila se na stolici. Nekada je oseala nelagodu od
njegovog prisustva, elju da, umesto pored njega, bude miljama
i miljama daleko, negde gde nikada nee moi da je nadje i
dosadjuje joj. Ova nelagoda nije bila takve prirode. Ponovo ga je
kriom pogledala. udno, zato je ranije bila ubedjena da je
ruan, da nema runijeg oveka od njega! Pa on... izgleda
sasvim pristojno. U stvari... prilino je zgodan.
- Ako elite, moete da uzmete na itanje neku od ovih
knjiga. Ma- nite se onih pranjavih starudija iz prizemlja - ree
on menjajui temu.
Pitala se o emu razmilja pijui aj i prijateljski askajui
sa bivom verenicom, koja ga je na najpodliji nain izdala i
pobegla sa drugim.
- Pa... ako ste vi proitali... - ree ona kao da su knjige
jedino o emu razmilja.
- Uzmite, slobodno, vratiete kad proitate - osmehnuo
se.
To je bila zadivljujua slika. Zato se ranije nikada nije
smejao? elela je da mu kae kako mu lepo stoji kad se smeje,
ali to bi bilo suvie lino... i moda drsko sa njene strane.
Odbila ga je, a kada se vratio bogat i privlaan, ona se
pridruuje gomili oboavateljki! E, nee moi tako. Ostae
postojana u svome odbijanju. Nee je obrlatiti da promeni
miljenje. Razgovor je zamirao, ali to nije bila nekadanja
prazna tiina. Ovo sada bilo je oslukivanje njegovog disanja,
praenje njegovog pogleda, pokuaji da se dokui ta on to
misli i osea i ta ga pokree.

- Moram sada da idem - ree ona i naglo ustade. Morala je

to pre da izadje odavde i sabere misli. Ovako neto joj se nije
skoro desilo. Nije je zadravao. Ispratio ju je do vrata salona, a
sluga je odvede dole.
im je zala u umarak, ona se nasloni na prvo deblo. Srce
joj je udaralo kao ludo. ta je ono malopre bilo? Da li on to
pokuava... da obnovi udvaranje? Ili joj se samo uinilo? Ili je
to neki njegov uvrnut nain da joj se osveti. Da sada bude
sasvim drugaiji, armantan, pametan, da joj pokae kako ga
sve devojke ele, da je navede da ga i ona poeli, da je zadivi... i
onda? ta da bude? Da odabere naku drugu? Uh, nije smela
da dolazi ovamo kada je on tu. Ovo je bila greka. Trebalo bi da
ga izbegava, ne da pada u njegovu zamku. Ona je u njemu
pogazila sva lepa oseanja koja je gajio prema njoj, to ne sme
da zaboravi. Nemogue da je ostalo jo neto od tih oseanja.
Nije elela da se zavarava praznim nadama. Ali neki crv uvukao
se u nju i nije joj davao mira.
Ila je prema kui potpuno zaneta u misli. Da se zavarava
praznim nadama? Pa zar je ona poela da gaji prazne nade
prema Vilijamu Tiplingu? Onom Vilijamu koga je kinjila i
maltretirala do granica nepristojnosti? Gde su oseanja prema
Deriju? Zar je tako nepostojana da e je zaseniti bilo ko,
makar i bivi dosadni verenik, ako sada izgleda kao da je
preiveo neka nesvakidanja iskustva koja su ga iz korena
promenila i pretvorila u vrlo zanimljivog i pomalo zagonetnog
oveka? Gle, gle! Zanimljiv i zagonetan ovek! Ala ga je
unapredila, za samo nekoliko susreta i kratkih razgovora!
Penelope Stajls, ti si zaista praznoglava urka, koja nema ni
trunku karaktera, grdila je sebe Ijuti- to. Pola je bre, ljuta na
sebe to je uopte dola na tu temu da razmatra stvari iz ove
perspektive.
Sa druge strane, ma koliko se ljutila na samu sebe, morala
je da prizna da se on zaista promenio i to toliko da bolje ne
moe biti! Moda i moe, ko zna! Cinizam koji je kod sebe
primetila pre nekog vremena inio je da o ljudima ima sve gore
miljenje. Toliko da vie nita nije moglo da je iznenadi, jer je
od svih oekivala najgore. Prethodne godine, u kojima se od
privlane mlade devojke pretvorila u osramoenu, ogovaranu,

bez budunosti posle oeve smrti, samo su je uvrstile u svom

uverenju da u ljudima nema istinske dobrote. Nije sebi
dozvoljavala da ali za prolim vremenima, a jo vie za proputenim prilikama. Stegla je srce i ila dalje trudei se da bude i
ostane jaka, da niko na njoj ne primeti ni najmanju naprslinu.
Oseala se kao zaboravljena lutka koju je neko izvadio iz
njenog bezbednog ugla, obrisao prainu i stavio je na poasno
mesto. Samo istinska velikodunost, dobrota, pratanje i
iskrenost bili su neto to je moglo da je pomeri iz mesta, da je
tresne u lice i zapanji toliko da ne moe da sabrano misli. Da li
je ovo sve mogue? Bilo joj je drago zbog njega i onoga ta je
postao. Ono ranije bila je bledunjava ljutura koja je u sebi
krila veliku prazninu. Ovo sada bio je zgodni mladi ovek koji
moda ne ume da izrazi sve ono to osea i to je doiveo i
nauio, ali ije su misli i srce puni, okrenuti ivotu i puni
optimizma, da je taj utisak bacao u zasenak sve ono to je
nekada o njemu mislila. Mora da je doiveo neto
nesvakidanje, bio na ivici ivota, pa je to prouzrokovalo
pramenu kod njega. Da li je to bio nedostatak straha od smrti
ili novootkrivena Ijubav prema ivotu, to nije tano znala, ali
inilo je da on postane ovo to je sada, a to je ovek iju
dubinu nije mogla da sagleda.
Srce joj je burno lupalo. Priseala se svakog njegovog
pogleda od ma- lopre. Da li je krio u sebi i neto vie od obine
susedske ljubaznosti? Da li bi ona uopte volela da sadri
neto vie? Nije znala da odgovori na to pitanje, ali burno
kucanje srca davalo je odgovore koje ona nije elela da prizna.
Njegove crte lica i dalje nisu bile savrene, ali sada joj se inilo
da ba takve i treba da budu, da bi klasina privlanost i lepota na njemu izgledale banalno. Kako to do sada nije
primeivala? Deri je imao savrene crte. Da li mu je svest o
sopstvenoj privlanosti dodavala na privlanosti? Lepi ljudi
imaju u sebi prirodnu samou- verenost koja je toliko potrebna
da bismo se drugima dopali. Niko ne voli trapave, smotane
nesposob- njakovie. Svi bismo da uz sebe imamo nekog ko je
stabilan i siguran u sebe, ko moe i bez nas, ali je odabrao da
ba nas zavoli. Eto, i Deri je bio od tih. Kako su se samo borili
recima, da je prtalo na sve strane od njihovih doskoica i

doset- ki. Tada je imala osamnaest godina, ceo ivot bio je pred
njom. Znala je da je mlada i lepa. Ne samo da je znala da je
privlana, nego je bila sigurna u to preko granica pristojnosti.
Jedino je Deri odolevao njenoj pameti i lepoti, jedino je on
mogao daje pobedi, pokori. Moda ju je zato i privukao? Zato
to je njegova sujeta bila jaa od njene? Ili je njegova uverenost
o sopstvenoj privlanosti prevagnula u toj borbi? Bili su kao
dva nevaljala deteta koja su i sami za sebe obeenjaci, ali kada
se udrue, nije im bilo kraja. Mislila je da, kada je sa njim, i
zvezde izgledaju dostupne i na dohvat ruke.
Ali njega sada nema. Njegova jaka volja morala je da se
povue pred ujakovom uenom. Morao je da je se odrekne.
Zastala je da se odmori. Nije ni primetila koliki deo puta je
prela i ne primeujui, zaneta u misli. Ako je i morao da
donese tako teku odluku, zato je nije upozorio? Zato taj
teret nije podelio sa njom? Zato ju je ostavio bez upozorenja, u
zabludama i nadama? To ju je vie bolelo nego samo
naputanje. To to joj nita nije rekao, ni o ujakovim pritiscima, ni o svom kolebanju i odluci. Da joj je rekao u kakvoj
je situaciji, moda bi zajedno doneli odluku o rastanku. To bi
onda manje bolelo. Ne bi ona stala na put opstanku njegove
porodice koju je morao da izdrava. Imala je ona jo tada u sebi
snage za velika odricanja. Zato joj nije rekao? Ta misao pekla
ju je ovih est godina vie od svega. Do ovog momenta nije ni
bila svesna razmera svoje povredjenosti. Uvek je vie alila za
Derijem nego to je osudjivala njegovo sramno naputanje.
Kako je samo ivot kom- plikovan. Dok ju je jedan eleo, ona je
udela za drugim. I niko nije dobio onog kog je voleo. Ona
uzdahnu. Uskoro e stii kui. Treba da se sabere.
Gle, zaboravila je da ponese knjige. Mora da je zaista bila
van sebe kad je moglo neto tako da joj se desi. Njen hladni
razum uvek je bio iznad svega. Pa ak joj se iz ove daljine ono
ludilo za Derijem inilo kao kratkotrajno pomraenje svesti.
Ah, kako joj nedostaje njegov duh, njegov vrcavi humor,
njegovo zadirkivanje. I njegove oi, pune nestane, lude Ijubavi.
Kako je uopte dola do toga da misli na Derija kada je
poela sa Vilijamom? Da li ona to njih poredi? Ha, kao da je
poredjenje mogue! Pa oni su kao nebo i zemlja, kao vatra i

voda! Ama ba nita zajedniko nemaju. Osim to su u jednom

kratkom, prolaznom periodu, pre mi- lion svetlosnih godina, u
isto vreme voleli nju.
Zastala je i naslonila se na jedno oboreno deblo. Odjednom
joj dodje teko, da ni reka suza ne bi mogla da joj olaka. Sela
je, jer oseti da je noge izdaju. Dobro se drala, sve ovo vreme.
Zato je sada odjednom
posustala? Pa dobro, ako e e plae, bar je ovde niko ne vidi.
To se uvek trudila, da bude jaka, da nikada ni pred kim ne
pokae slabost. N pred Derijem ne bi plakala, ak i da joj je
najavio da e je ostaviti. Sada vie nema potrebe da se
prikazuje jakom, kad nema publiku. Sada je sama sa sobom,
svojom ogoljenom duom i praznim srcem. Znala je ona da je u
mislima od Derija napravila svog junaka kakav u stvarnom
ivotu moda nikada nije bio. Da je nije ostavio, da su pobegli
onog maglovitog jutra, kao to su se dogovorili, moda bi do
sada izrodili opor musave dece, svadjali se zbog bede i
siromatva hiljadu puta i dojadili jedno drugome kako samo
mogu dva osudjenika zatvorena doivotno u istoj zatvorskoj
eliji.
Obrisala je oi. Ma, nikako ne bi. Deri i ona imali su neki
poseban odnos, prenula se, oseajui kako neubedljivo zvue
njene rei. Uzdahnula je.
Za sve je kriv Vilijam Tipling. Zato se vratio, posle toliko
vremena, da je tera da se prisea ta je sve bilo i da analizira i
vaga ono to je hiljadu puta premereno uzdu i popreko, a
onda duboko zakopano da se vie ne pojavi na svetlosti dana?
A eto, i Deri je sada slobodan. Zato se ne pojavljuje? Ta
pomisao muno joj je pritiskala svest od jutra do veeri, svakog
dana od kako je
promenu kod njega. Da li je to bio nedostatak straha od smrti
ili novootkrivena Ijubav prema ivotu, to nije tano znala, ali
inilo je da on postane ovo to je sada, a to je ovek iju
dubinu nije mogla da sagleda.
Srce joj je burno lupalo. Priseala se svakog njegovog
pogleda od malopre. Da li je krio u sebi i neto vie od obine
susedske ljubaznosti? Da li bi ona uopte volela da sadri
neto vie? Nije znala da odgovori na to pitanje, ali burno

kucanje srca davalo je odgovore koje ona nije elela da prizna.

Njegove crte lica i dalje nisu bile savrene, ali sada joj se inilo
da ba takve i treba da budu, da bi klasina privlanost i lepota na njemu izgledale banalno. Kako to do sada nije
primeivala? Deri je imao savrene crte. Da li mu je svest o
sopstvenoj privlanosti dodavala na privlanosti? Lepi ljudi
imaju u sebi prirodnu samou- verenost koja je toliko potrebna
da bismo se drugima dopali. Niko ne voli trapave, smotane
nesposob- njakovie. Svi bismo da uz sebe imamo nekog ko je
stabilan i siguran u sebe, ko moe i bez nas, ali je odabrao da
ba nas zavoli. Eto, i Deri je bio od tih. Kako su se samo borili
recima, da je prtalo na sve strane od njihovih doskoica i
doset- ki. Tada je imala osamnaest godina, ceo ivot bio je pred
njom. Znala je da je mlada i lepa. Ne samo da je znala da je
privlana, nego je bila sigurna u to preko granica pristojnosti.
Jedino je Deri odolevao njenoj pameti i lepoti, jedino je on
mogao daje pobedi, pokori. Moda ju je zato i privukao? Zato
to je njegova sujeta bila jaa od njene? Ili je njegova uverenost
o sopstvenoj privlanosti prevagnula u toj borbi? Bili su kao
dva nevaljala deteta koja su i sami za sebe obeenjaci, ali kada
se udrue, nije im bilo kraja. Mislila je da, kada je sa njim, i
zvezde izgledaju dostupne i na dohvat ruke.
Ali njega sada nema. Njegova jaka volja morala je da se
povue pred ujakovom uenom. Morao je da je se odrekne.
Zastala je da se odmori. Nije ni primetila koliki deo puta je
prela i ne primeujui, zaneta u misli. Ako je i morao da
donese tako teku odluku, zato je nije upozorio? Zato taj
teret nije podelio sa njom? Zato ju je ostavio bez upozorenja, u
zabludama i nadama? To ju je vie bolelo nego samo
naputanje. To to joj nita nije rekao, ni o ujakovim pritiscima, ni o svom kolebanju i odluci. Da joj je rekao u kakvoj
je situaciji, moda bi zajedno doneli odluku o rastanku. To bi
onda manje bolelo. Ne bi ona stala na put opstanku njegove
porodice koju je morao da izdrava. Imala je ona jo tada u sebi
snage za velika odricanja. Zato joj nije rekao? Ta misao pekla
ju je ovih est godina vie od svega. Do ovog momenta nije ni
bila svesna razmera svoje povredjenosti. Uvek je vie alila za
Derijem nego to je osudjivala njegovo sramno naputanje.

Kako je samo ivot kom- plikovan. Dok ju je jedan eleo, ona je

udela za drugim. I niko nije dobio onog kog je voleo. Ona
uzdahnu. Uskoro e stii kui. Treba da se sabere.
Gle, zaboravila je da ponese knjige. Mora da je zaista bila
van sebe kad je moglo neto tako da joj se desi. Njen hladni
razum uvek je bio iznad svega. Pa ak joj se iz ove daljine ono
ludilo za Derijem inilo kao kratkotrajno pomraenje svesti.
Ah, kako joj nedostaje njegov duh, njegov vrcavi humor,
njegovo zadirkivanje. I njegove oi, pune nestane, lude tjubavi.
Kako je uopte dola do toga da misli na Derija kada je
poela sa Vilijamom? Da li ona to njih poredi? Ha, kao da je
poredjenje mogue! Pa oni su kao nebo i zemlja, kao vatra i
voda! Ama ba nita zajedniko nemaju. Osim to su u jednom
kratkom, prolaznom periodu, pre mi- lion svetlosnih godina, u
isto vreme voleli nju.
Zastala je i naslonila se na jedno oboreno deblo. Odjednom
joj dodje teko, da ni reka suza ne bi mogla da joj olaka. Sela
je, jer oseti da je noge izdaju. Dobro se drala, sve ovo vreme.
Zato je sada odjednom posustala? Pa dobro, ako e da plae,
bar je ovde niko ne vidi. To se uvek trudila, da bude jaka, da
nikada ni pred kim ne pokae slabost. Ni pred Derijem ne bi
plakala, ak i da joj je najavio da e je ostaviti. Sada vie nema
potrebe da se prikazuje jakom, kad nema publiku. Sada je
sama sa sobom, svojom ogoljenom duom i praznim srcem.
Znala je ona da je u mislima od Derija napravila svog junaka
kakav u stvarnom ivotu moda nikada nije bio. Da je nije
ostavio, da su pobegli onog maglovitog jutra, kao to su se
dogovorili, moda bi do sada izrodili opor musave dece,
svadjali se zbog bede i siromatva hiljadu puta i dojadili jedno
drugome kako samo mogu dva osudjenika zatvorena doivotno
u istoj zatvorskoj eliji.
Obrisala je oi. Ma, nikako ne bi. Deri i ona imali su neki
poseban odnos, prenula se, oseajui kako neubedljivo zvue
njene rei. Uzdahnula je.
Za sve je kriv Vilijam Tipling. Zato se vratio, posle toliko
vremena, da je tera da se prisea ta je sve bilo i da analizira i
vaga ono to je hiljadu puta premereno uzdu i popreko, a
onda duboko zakopano da se vie ne pojavi na svetlosti dana?

A eto, i Deri je sada slobodan. Zato se ne pojavljuje? Ta

pomisao muno joj je pritiskala svest od jutra do veeri, svakog
dana od kako je ula da je udovac. Zar do sada nije mogao bar
pisamce da joj poalje? Bar dve rei pozdrava? Dok je bio u
braku, zamiljala je kako pati za njom i prisiljava se na brani
ivot sa nametnutom enom. Ovo utanje otvaralo je nova
pitanja. Moda taj brak i nije ispao toliko mrzak kako je na
poetku izgledao? Moda seanje na njihovu Ijubav i nije bilo
tako jako u njegovom seanju kao u njenom? A ako ju je
potpuno zaboravio? ta onda biva sa njenih est proteklih
godina ivota i mladosti? Da li ih je prinosila na rtvu nepostojeem idolu? Odricala se sebe i ivota zbog neega to postoji
samo u njenoj mati?
Ah, nee o tome. To je vodi na mrane stranputice i
bespua bez nade. Mora da se nada. U stvari, zna, sigurna je
da je on ve na putu ovamo, da e svakog asa zakucati na
vrata, osmehnuti se kako samo on ume i rei Zdravo, malena,
onako kako samo on ume. Odnosno, umeo je. Ako je zaboravio
kako da joj to kae, podsetie ga. Imae jo dosta zajednikog
vremena pred sobom da ga na to podseti.
Ustala je i otresla suknju. Tako je. Voli ona i eka Derija.
On e sigurno doi. A onda vie nee morati da lupa glavu oko
Vilijama Tiplinga i svojih zbunjujuih misli o njemu i njegovoj
privlanoj promenjenoj linosti i pojavi.
*
*

Peni ovo vee nije izala. Sedela je u uglu malog salona i

pravila se da ita, da bi mogla na miru da sabere misli. Ali ma
koliko se trudila, neposlune misli su beale i lutale, a Vilijam
Tipling je bio njihova glavna tema. Gde li je on sada? Mora da
je kod nekoga na veeri. Da li sada igra ili razgovara? Tako je
arko elela da ga vidi ovako okretnog, u novom izdanju, da
uje njegove mudre, lagane reenice... To nije bilo nita vie od
obine radoznalosti, naravno, ali umirala je od elje da bude
ponovo u njegovoj blizini. Da ne propusti nita interesantno i

novo to bi mogla da uje od njega. To su bile samo elje

intelektualne prirode, ubedjivala je sebe. Ovde nema sa kim da
tako razgovara. Jo od kada je Deri bio tu. A od tada je prolo
mnogo vremena.
Kada ga je ugledala kako ulazi u trpezariju Henlijevih,
sutradan uvee, ostvarila se njena najvea elja poslednja dva
dana. Imala je prilike da celo vee oslukuje njegov glas sa ela
stola. Nije mnogo govorio, ali ono to je rekao imalo je posebnu
boju i znaenje. Navaljivali su na njega pitanjima o Indiji, na
ta se on duhovito i sa lakoom branio i nije im uspevalo da od
njega izvuku nita osim onoga to je sam eleo da kae. udila
se vie svom uzbudjenju, a sve manje njegovoj spretnosti u
drutvu. Ona joj je ve postala poznata i bliska. Zar je mogue
da je ovo onaj isti ovek za kog je mislila da je progutao motku
gluposti? Pa on sada sa lakoom plovi drutvenim vodama.
Nabacuje ovlane komplimente, od kojih devojke rumene, ali
ona vidi da ne sadre vie od obine ljubaznosti. U vezi Indije
pominje samo muve i prainu, ali ona zna da on ima jo mnogo
ta da kae na tu temu. O planovima za enidbu... pa, ni to ne
odbija, ali veto izbegava da oda ta mu je na umu. Isto tako i o
tome da li namera- va da za stalno ostane na imanju. ula je
svaku njegovu izjavu. Nita joj nije promaklo.
Preli su u salon posle veere a domaica je na molbu
nekoliko mladih devojaka organziovala improvizovanu igranku.
Peni je ve spadala u kategoriju devojaka drugog reda, onih
koje su propustile svoju ansu i vreme, koje su stajale sa
strane, dok je nova generacija osvajala mladie. U centru
panje ove veeri bila je Sara Ostin, lepukasta mlada dama,
koja je ve navikla na komplimente i udvarae, i smatrala sebe
najprivlanijom i prema tome sposobnom da upravlja zabavom.
Peni pomisli daje nekada i ona bila takva. Sada je mogla sa
strane da posmatra i vidi kako je ona drugima izgledala.
Vesela, bezbrina, puna mladalakog entuzijazma i sa ciljem da
bude kako se njoj svidja, Sara je bila olienje njene pojave pre
nekoliko godina. Nekoliko prisutnih mladih mladia i devojaka
sa aljenjem je zakljuilo da nema dovoljno mesta za igru, pa
su stali okolo i veselo eretali. Naravno, prednjaila je Sara
Ostin. Peni je iz svog ugla oslukivala njen zvonki glas, sve

ee upuen Vilijamu.
- Gospodine Tipling, vi ste svetski ovek - ulagivala se Sara
bez ustruavanja - kaite nam, molim vas, vae miljenje: da li
je vanije da neko voli ili da bude voljen?
Peni pretrnu na ovo pitanje. Sa strepnjom je uperila pogled
ka njemu, iekujui odgovor kao presudu. On se strpljivo
osmehnu mladoj devojci.
- Gospodjice Ostin, vano je i jedno i drugo. Najbolje je da
bude istovremeno.
- Jeste, znam ja to. Ali Meri ne eli da se uda za nekog ko e
manje nju da voli nego ona njega. A ja smatram da je vanije
da ja volim. Takve sam prirode. Ne bih mogla da po- djem za
nekog ko mi nita ne znai, bez obzira da li on uzvraa istom
merom. ta vi mislite o tome? Da li biste vie voleli da volite ili
da budete voljeni? Ako biste morali da birate, jer je zaista teko
nai i jedno i drugo.
- to se toga tie, mislim da ste u pravu. Teko se nalazi
jedno i drugo -ree on blago. Devojke su traile
da se izjasni. - Pa, recimo ovako, morao bih da procenim. Ako
ja vie volim, uzeo bih samo onu devojku za koju procenim da
bi mogla da me zavoli kada me bolje upozna. I obrnuto. Ako je
ona zaljubljena u mene, moda bih se reio ako bih u njoj
prepoznao kvalitete zbog kojih bih bio u stanju da je zavolim.
-Uuu! Pa vi to mnogo razumno! Mi priamo o Ijubavi, a ne o
procenjivanju! - zagrajae devojke.
- Ja mislim da i u Ijubavi ima razuma. Ne moemo da
biramo ko e da nam se dopadne i kog emo da zavolimo. Ali
ako zaponemo ivot sa nekim, onda je bezuslovna Ijubav stvar
nae volje. Ako elimo da ostanemo u zajednici, eka nas veliki
trud i rad, a ne samo nerazumna oseanja bez prave osnove.
To je malo neozbiljno, posmatrati Ijubav kao neto ime ne
upravljamo sami, nego ona gospodari nama.
- Ja se potpuno slaem sa vama - ree sveano Sara
Ostin, a on se ponovo osmehnu.
Peni se stee srce na taj prizor. Eh, zaista je dobila
zaslueno mesto, ovde u uglu, sa starim gospodjama i
usedelicama. A neke druge, mladje i svee devojke, vode glavnu
re u drutvu i probi raju mladie, nadmudruju se sa njima i

daju naznake kako bi one umele bolje da cene njihovu Ijubav.

Ipak, u jednom trenutku, kratkom kao bljesak munje, ona
opazi njegove oi koje preletee preko nje. Raspoloenje joj se
vinu od krajnjeg oajanja do nesluenih visina. Da li je ono bila
neka poruka njoj name- njena? Da li bi bilo mogue nadati se
da je on jo voli? Da li je hteo da joj porui da bi on to imao
strpljenja i volje da je eka dok promeni miljenje o njemu, dok
ga zavoli? Ali ona je ve promenila miljenje! Ona... ona je na
pola puta da ga zaista zavoli. Samo ako on to eli. Ali kako da
to sazna?
Pogledao je u njenom pravcu jo jednom. Gospodja Hil je
podozrivo pogleda kada se uspravila i osmehnula. Zaista, ivot
izgleda mnogo lepe kada imamo nekog na koga emo da
mislimo, i za koga verujemo da misli na nas. To je bilo dovoljno
za poetak.
lako joj nije prilazio ostatak veeri, iako je izgledalo kao da
ne obraa panju na nju, ona se oseala mnogo bolje nego na
poetku veeri. Moda joj se samo inilo, moda je to samo bila
neka njena luda i nepojmljiva elja, ali ona je umislila da osea
kako on eli da nastavi onaj jueranji razgovor sa njom, da
eli da joj neto kae. I da se samo njoj obraa kada o neemu
govori. Da njoj daje na znanje kako je savladao potrebne
drutvene manire, koje ranije nije imao, kada se udvara nekoj
devojci. Nije bila potpuno sigurna ta da misli i osea. Samo je
neopisivo elela da bude ponovo sama sa njim. Oseala je da bi
njemu mogla da kae sve to pomisli, da bi potpuno razumeo
svaku njenu makar i onu neraz- govetnu i nedoreenu misao.
Odjednom je osetila svu svoju usamljenost ovih godina. Ne
zbog toga to su joj nedostajali kavaljeri za igru ili udvarai.
Nedostajao joj je razgovor, razumevanje, bliska osoba sa kojom
moe i da se uti u prijatnoj tiini. Razgovor sa nekim
inteligentnim, ko ume da pronikne u sutinu stvari, ko vidi ono
nevidljivo, ko razaznaje tanane niti nedoreenog, ko u razgovoru ima lakou deteta i mudrost starca.
Mislila je da je pre est godina nala takvu osobu u Deriju.
On je bio inteligentan, duhovit, vrcavog duha, zabavan,
mladalaki lud. Energija je kiptela iz njega. Njihov odnos bio je
borba volje i duha, sve dok oboje nisu priznali poraz. Dok nisu

priznali da su nali sebi ravnog u svemu. Ali njega nije bilo est
godina. Pitanje je da li e se i pojaviti ili ju je zaboravio. Moda
joj se to sve tada samo uinilo, moda i nije bilo ba onako
kako izgleda posle ove distance. Ako se onda prevarila u
Tiplingu, moda se prevarila i u Deriju? Moda on i nije bio
tako divan kako ga je ona videla u sve bledjem seanju, i sve
bujnijoj mati? Moda je majka u pravu, pa ona u njemu vidi i
ono ega je bilo i ono ega nije, i zamilja ga boljim i
pametnijim nego to je zaista.
Pogleda je preko sobe. Vilijam je bio okruen devojkama
koje su ga opet molile da im neto pria, sme- jale se njegovim
alama, koje ona nije mogla da uje. Bio je zvezda veeri na
svoj skroman, nenametljiv nain. To je bilo neosporno. Da li je
to bila predstava njoj namenjena? Zato uopte misli da je to
predstava za nju, da on eli da se pred njom pokae i dokae?
Pa sam joj je rekao da eli da se oeni, ali ne njome. Ne ba
tako otvoreno, ali dao joj je na znanje. Da li je to tipina enska
sujeta, koja eli da vlada mukim srcem, ak i kada nije zainteresovana za ishod, ili neto vie? Oduvek je dobro sebe
poznavala i analizirala. Zato sada ne moe da odgovori na tako
lako pitanje kao to je ta ona osea prema Vilijamu? Zar se
zaplela u oseanja prema nekome koga je nekada gnusno
odbacila? I da jeste tako, bio bi prava budala da joj ponovo
podlegne. Naroito to ni ona sama nije nasigurno sa sobom.
Jo uvek se nada Deriju i misli na njega skoro istom estinom
kao i pre. Pa zato je sada mori ovakva uznemirenost u vezi
Vilijama? Konfuzija u njenoj glavi nije joj pomagala da raisti
sa tim ta osea prema Vilijamu. I Deriju.
Ve je bilo kasno i spremala se sa majkom da krene kui,
kada joj se gospodja Henli iznenada obrati.
- Draga moja Peni! Zaboravila sam da ti kaem najvaniju
novost! Deri je na putu za London i moda e nam se uskoro
pridruiti, kad tamo zavri poslove.
Peni nehotice pogleda preko njenog ramena. Nekoliko
trenutaka Vilijamov pogled zadrao se na njoj. Ona sva buknu i
promrmlja neto.
-Da, da. Javio nam se, konano. Morae da provede u
Londonu neko vreme, a onda smo ga pozvali kod nas malo u

goste - naglasi gospodja Henli naroitim glasom.

Peni se smeteno nasmei i pogleda opet preko njenog
ramena. Vili- jam skrenu pogled sa nje. Dok se pela u koiju
Henlijevih, koja je trebalo da nju i majku odveze kui, ruke su
joj drhtale. Stezala je krajeve ogrtaa oko sebe. Da li je ova
drhtavica reakcija na vest da e moda uskoro videti Derija?
Ili na onaj Vilijamov pogled? Da li ona njemu jo uvek neto
znai? Ili bolje reeno, ponovo? Zato ju je tako pogledao?
Kao... kao da je hteo da vidi da li joj vest o Deriju Brajtonu
neto znai. Ljutila se na sebe to je verovatno pocrvenela, ali i
na gospodju Henli koja je o Deriju i svojim planovima da ih
konano spoji, govorila pred svima i otvoreno, i tako je izlagala
novim neprijatnostima ako do toga ne dodje. Vilijam je sigurno
primetio njenu zabunu. On nije glup ovek. ta e misliti o
njoj? I zato se ona uopte zbunila? Zbog Derija... ili zato to
je znala da e i Vilijam uti primedbu o njemu? I zato se ona
sada oko svega nervira? Naravno da e se udati za Derija ako
dodje ovamo i zaprosi je. Nee ni da razmilja o tome. Nema
potrebe ni da se pred bilo kime zbunjuje i ustruava zbog toga.
Ali neki nemir kljuckao je u dnu njenog srca.
Nee vie vidjati Vilijama. Tako e jednim potezom reiti
nekoliko problema i dilema. Saekae Derija. Sa njim nikada
nije bilo velike misterije. A onda e se sve razreiti.
*
*

Ve posle dva dana potpuno je zaboravila na svoju odluku i

ponovo se stvorila u Goston Hilu, navodno da uzme
zaboravljene knjige. Ovog puta njega nije bilo. Nije elela sebi
da prizna koliko je razoarana. Javila se domaici i oprezno
popela na sprat. Planirala je samo da svrati na kratko i osmotri
na miru knjige koje bi pozajmila. Bar je tako mislila. Polako je
listala knjige koje su stajale kao da su odvojene za nju na
stoiu u njegovom salonu na spratu, tamo gde su proli put
sedeli i pili aj kao najbolji prijatelji, kao da medju njima
nikada nije bilo ni nesporazuma ni nerazumevanja. Nije elela

da prizna da eli da ga saeka i vidi se sa njim. Osetila je neku

neobjanjivu elju da se opravda, da popravi njegovo miljenje
o sebi.
Kada je ula u njegov salon nije mogla da obuzda
radoznalost. Poto ga nije bilo, prila je i detaljno pregledala
sve figurice, vaze, sve ukrase koje je doneo s puta i paljivo ih
rasporedio po sobi. Oslunulaje. Nikog nije bilo da joj smeta.
To je ohrabri na detaljnije istraivanje. Kako je sve bilo
neobino. Blago njemu. On je putovao, video sva ta udaljena
mesta gde je ovo kupovao. Kako su lepe figurice. ta li sve ovo
znai? Mora da svaka ima svoje znaenje, svoje ime. Vrata
njegovog kabineta bila su otvorena. Ona opet oslunu. Kua je
bila vrlo tiha.
Polako je gurnula vrata i osmotrila iz salona. I kabinet je
bio svetao, okrenut prema jugu. Na radnom stolu bilo je puno
naslaganih papira, rukopisa, beleki i knjiga. Ona pridje, ali
nije nita razumela. Osvrnula se i po ovoj sobi. I tu je po
policama bilo puno suvenira. Primetila je medju papirima i
neobine crtee. Da li se to g.Tipling oprobao i u crtanju?
Osetila je kao da tog oveka nikada nije dobro poznavala. Ili se
ba toliko promenio? Nita joj nije bilo jasno. Pola je redom i
razgledala figurice po policama. Podigla je jednu. Predstavljala
je enu sa mnogo ruku. Negde je proitala da je to neka njihova
boginja. Pola je dalje. Gle, kako je ova neobina. Sagla se, ali
nije mogla da razume. Izgledala je kao neko dvoglavo udovite
sa isprepletanim udovima. Ona podie figuricu da je bolje vidi,
ali se tre kao oparena kad vide da su to u stvari mukarac i
ena isprepletani u ljubavnom zagrljaju, bez odee i u inu
sparivanja. Od iznenadjenja figurica joj ispade iz ruku, a to je
jo gore, ona u sa stepenita korake kako se pribliavaju. Brzo
je izala u salon i prila prozoru, da smiri zbu- njenost i
uzbudjjenje. U salon odmah zatim udje Tipling.
- Gospodjice Stajls, ree mi domaica da ste doli i da me
ekate. A vi ste proli put zaboravili knjige - ree on spazivi
gomilicu koja je stajala na stoiu. - Jeste li odabrali koju ete
da uzmete?
- Ja... jesam. Mo... moram sada da idem - promuca ona
krijui pogled, bojei se da je sva crvena i pometena. O njemu

je uvek razmiljala samo u intelektualnom smislu. Nikada nije

pomiljala da bi on mogao da bude mukarac od krvi i mesa,
koji udi, koji moe da ljubi i miluje...
- Sedite jo malo. Naruio sam aj - ree on ljubazno,a ona
neto promrmlja, krijui pogled.
Vrata se otvorie i sobarica unese posluavnik.
- Oh... pa dobro - jo je stajala pored prozora.
Okrenula se i gledala ga kako joj sipa aj. Svaki njegov
pokret odavao je smirenost i spokojstvo. Zar ga ni malo ne
uznemirava to je sam sa njom, to nema nikog da ih vidi i
uje? Odjednom je shvatila svu estinu njegove nekadanje
udnje za njom. Kako je bila lepa i glupa. Ispod naizgled mirne
ljuture i spokojstva esto se kriju estoke strasti. Mogla je da
sagleda dubinu njegove. Kakvu je to on Ijubav morao da osea
prema njoj pa da zaboravi i oprosti sve? To mora da je bilo
neto posebno, neto za ta nije svako sposoban. I ona poinje
da sva drhti i strepi od njegove blizine, od nekog iekujueg
uzbudjenja koje je svu zahvata. Mora da je divno biti voljen
takvom ljubavlju, od oveka koji je uz to veoma pametan i
razuman. Kako je mogla tako neto da upropasti i izgubi?
- Hoete li jo eera? - upita je on kao da je to jedina
tema o kojoj bi mogli da razgovaraju.
Pogledala ga je. Mora da je ona njemu izgledala ovako
hladno i daleko dok se on muio i goreo iznutra, kao to je
sada bio sluaj sa njom.
-Ne, hvala, dovoljno je - prozbori ona, trudii se da zvui
isto tako uljudno i nita vie od toga.
Oi im se susretoe na nekoliko trenutaka. Crne enice
razmenie pitanja i odgovore. Oboje su znali da vie nee biti
govora o njegovim knjigama, niti o aju. Sela je na fotelju do
njega i uzela tacnu i olju. One kucnue jedna o drugu. Vratila
ih je na stoi. Ruke su joj se tresle i bi joj neprijatno to je
toliko uznemirena da se to ne da sakriti. Ponovo je pogledala u
njega.
- Moram da primetim da je ovo drugi put da zajedno pijemo
aj - ree ona.
- Da, ali to je moja greka, ne vaa - odvrati on.
Njoj prodje kroz glavu svo njeno nekadanje izbegavanje,

beanje od njega, sakrivanje i iskakanje kroz prozor kad vidi da

se on pribliava. Mogla je i tada da popije aj sa njim, umesto
to ga je pio sa njenim roditeljima, iekujui je da se vrati i da
je makar samo na kratko vidi.
- Vrlo ste ljubazni prema meni. Ja... ne znam kako sam
zasluila vau ljubaznost - opet promuca ona, oseajui kako
joj suze naviru u oi, pa srknu vru aj da ih sakrije i opee se.
- Ne brinite previe oko toga. Neke stvari treba ostaviti da
poivaju u miru. Jeste li dobro?
Ona klimnu glavom i ponovo zgrabi olju pa malo prosu po
haljini. Bilo joj'je neprijatno i zbog toga i zbog njegovih rei. On
kae da eli da zaboravi prolost. Da li to obznanjuje... neki
novi poetak? Neizvesnost joj izjeda duu, jedino je toga
svesna.
- Sve ovo vreme tako elim da vas pitam... a oseam da ba
i nemam prava na to... - poe ona pa zastade. Nije imala pravo
nita da ga pita.
- Recite.
- Pa... interesuje me... kako ste uspeli da se toliko
promenite? Vi ne samo da ste drugi ovek, nego i fiziki ini mi
se izgledate drugaije.
On se osmehnu. Laknulo joj je od toga. Nekada bi je samo
belo pogledao, sa nerazumevanjem, kao da je potpuno otudjen
u svojoj ozbiljnoj ljuturi, kao da je bie sa druge planete, koga
se plaila i kog nije razumela.
- Kaite mi iskreno - poe on na to, sputajui svoju oljicu
na sto. - Koliko sam ja bio dave pre est godina?
- Nemojte o tome, molim vas. I sami ste rekli da neke stvari
treba ostaviti tamo gde jesu - odgovori ona moleivo, uplaivi
se njegovog podseanja.
- Ne, zaista me zanima. Nisam ba bio udvara za primer.
Mora da sam vas mnogo gnjavio.
- U stvari, niste. Vie sam vam zamerala to nemamo o
emu da razgovaramo. Uvek ste utali. I inilo se da ne
razumete ni moje ale, ni bilo ta to bih rekla. To ljudi koji
ele da budu duhoviti teko prataju - opravdavala je sebe.
- Da. Mora da je tako izgledalo. Nisam ba bio mnogo
zanimljiv tip.

- Ja prosto ne mogu da verujem da ste se toliko promenili.

Sa vama nekadanjim ne bih ovako sedela i pila aj - usudi se
ona da kae. - A sada mi izgledate... ovaj... kao veoma
interesantan sagovornik. Samo to se ustruavam da vas
previe zapitkujem.
- Pitajte me. Verovatno vas najvie interesuje otkud to da
postanem ovakav, posle onoga to sam bio nekada.
- Da. To je prosto fascinantno. Ne mogu na poverujem da je
neto tako mogue. U stvari... ini mi se da sam se ogreila o
vas, i da nisam imala strpljenja da vas tada bolje upoznam.
Moda ste ve imali neku klicu od ovoga jo tada.
- Ne. Bili ste u pravu u svojoj proceni. ak sam i ja sam bio
sves- tan koliko sam zamoran u drutvu.
- ta vam se desilo? To mora da je bilo neto krupno i
vano.
On je pogleda, kao da je nekoliko trenutaka premiljao pre
nego to e joj odgovoriti.
- Desilo se to da sam se mnogo razboleo. To ste ve uli. Bio
sam na ivici smrti. Svi su se udili kako sam uopte ostao iv.
U stvari, gledano sa ove distance, mislim da sam se vratio iz
mrtvih - ree on i uuta.
Neko vreme je utao kao da se sea tih dana, da razmilja o
tome. Nije se usudila da ga ita vie o tome pita.
- Znala sam da je to u pitanju - ree ona tiho, posle nekog
vremena.
-Svi misle da sam se prosvetlio u dalekom svetu, da sam
nauio neto u egzotinoj zemlji kao to je Indija. Da me je
Indija promenila, nauila da uivam u ivotu. I svi bi da mi
zavide na tome, misle da sam se tamo odlino proveo. A istina
je da nisam makao dalje od sebe samog. Jer, gde god da odete,
uvek sa sobom nosite sebe i pun kofer svojih problema. Mogao
sam i ovde da leim na umoru, pa da dodjem do istih saznanja
kao i tamo. Nisam morao da se zbog malo ivotnog iskustva i
filozofije lomatam preko pola sveta. Tu mudrost sam mogao da
steknem i ovde.
- Moda. Ali tamo je verovatno sve dalo drugaiju dra osmehnula se oprezno.
- Eh, dra. Nema nikakve drai u umiranju. Prvo sam se

molio da me bog to pre uzme, da se ne muim i ne patim

vie... - on zastade. lako je nije pogledao, znala je da se taj deo
odnosi na nju. Srce joj se stee na te njegove rei. Ali on nije
dozvolio da joj predugo bude neprijatno. Nastavio je svoju
ispovest istim mirnim tonom. - Ali onda, kao da me je neto
prenulo... Niko ne eli da umre, kada do toga zaista dodje.
eleo sam da se vratim u ivot. eleo sam da dobijem drugu
priliku. Poeo sam da se molim za to onim deliem svesti koji
nije potonuo u mrak. Za drugi ivot, koji bih ispunio sasvim
drugaijim mislima i postupcima. Od toga kakve su nam misli,
takav nam je i ivot, vi ste uvek bili mudri da znate takve
stvari. A moje misli nikad nisu bile ba najistije i najasnije.
Mrzeo sam tetku, koja me je drala u aci svojim obeanim
bogatstvom. Mrzeo sam i vas to ste me prezreli. Uplaio sam
se smrti. Kad dodje do kraja, nita vie nije vano osim toga
kakav ste ovek bili i kakav ste ivot vodili. Ja nisam bio dobar
ovek.
- Prestrogi ste prema sebi - ree ona tiho.
- Nemojte. Vi bar to odlino znate. Da sam bio dobar, vi
biste se zaljubili u mene; Jer vi ste ista, iskrena dua koja
prati kuda je srce vodi i ne podaje se laima.
- Mislim da ste me opisali mnogo boljom nego to sam
zaista bila - ree ona polako. -1 ja bih morala da se zapitam
kakva sam osoba. Da li sam ba tako ista kako volim o sebi
da mislim.
- Svako od nas se rodi sa nekim ciljem, zadatkom koji treba
da obavi ovde, u toku svog zemaljskog ivota. Tako bar ja
mislim. I svako duboko u sebi tano zna ta treba da radi da bi
ispunio svoj ivotni zadatak. Problem je to to zaboravimo dok
odrastamo. Ili se sami odreknemo toga. Ako nas u detinjstvu
suvie sputavaju, suvie oekuju od nas ili nas primoravaju da
ivimo po tudjim merili- ma i pravilima, taj zaborav moe
postati trajan i nepovratan. Ili se previe ulenjimo, ili smatramo
da smo suvie pametni, bogati ili bilo ta od onih stvari koje
nam stvaraju lanu sliku nae vrednosti. Jeste da sam imao
bogatu tetku koja je trebalo da mi ostavi veliko imanje, ali nije
trebalo da izgubim sebe zbog toga. A upravo to mi se desilo.
Mogao sam da ostanem svoj. Onda bi me i ona vie volela.

Znam, udite se. Ni ona u meni nije videla vie od obinog,

bednog crva koji joj je jedini rod i kome mora da ostavi kuu i
imanje. To je moda zbog mog krutog vaspitanja, tako volim da
se teim to nisam nita preduzimao da to promenim. Niko me
nije voleo, znam. Ali to je moglo da me lomi u detinjstvu.
Trebalo je da to kao odrastao ovek prevazidjem, da pre- bolim,
da smognem snage da budem bolji i tako zasluim i potovanje
i Ijubav drugih. U jednom momentu shvatio sam da sam samo
posmatra sopstvenog ivota. Trebalo mi je neto jako i teko
da me prodrma i probudi iz dremea. Pa da onda shvatim da
moram da ponem da ivim svoj ivot, jer vreme neumitno
prolazi i troi se. Prilika da se isprave greke ne ukazuje se
esto dva puta. Ja sam morao svoju maksimalno da iskoristim.
- Ipak, mislim da je vano to ste bili tamo. Imali ste
mogunost da se osetite rastereeno i slobodno i da bez starog
prtljaga u dui krenete dalje. Ne verujem da biste ovde doli
ba do istih zakljuaka. Ovde... uguila bi vas atmosfera,
okolina bi oekivala da se ponaate kake dolikuje vaem
poloaju naslednika velikog imanja...
- Verovatno ste u pravu, kao i uvek. Engleska nije mesto za
drastine promene, vie za generacijama uhodane puteve. Oni
tamo na istoku su iznutra mnogo slobodniji nego mi. I mnogo
sreniji, iako nemaju materijalnog blaga, ni deli kao mi. Tek
sam tamo shvatio koliko sam bio skuenog uma, koliko sam se
plaio, koliko sam bio stegnut dok sam bio ovde. Da, to to
nisam zaista iveo, bio je moj izbor. Plaio sam se, ne bojim se
sada da priznam. Plaio sam se tetke, ivota, mogunosti
izbora. Plaio sam se da ne pristanete da se ipak udate za
mene bez Ijubavi. A najvie od svega plaio sam se da ne
smognete hrabrosti da pobegnete od mene, iako sam vas
opkolio sa svih strana. A vi ste smogli snage. Zavideo sam vam
na toj snazi. I divim vam se zbog nje. A jo vie to ste posle
svog nesupeha ostali ovde, medju zavidljivcima i pakosnicima i
uzdignute glave nosili svoj teret, bez bilo ije pomoi. Ne,
nemojte da odbijate. Pa meni je bilo mnogo lake. Otiao sam
preko pola sveta, tamo gde me niko ne poznaje. Gde niko ne
zna moje slabosti, moje promaaje, gde niko ne zna koliko sam
slab i jadan. Tamo sam bez trunke kajanja mogao da dopustim

sebi da umrem od jada i samosaaljenja.

- Ne, zaista... - pokua ona, ali on kao da je nije uo.
Izgledalo je kao da se reio da kae sve to mu je na srcu,
odjednom i bez prekidanja. Podigla je glavu i posmatrala
njegovo lice. Oi su mu blistale i govorio je sa arom kakav kod
njega nikada nije uoila.
- Mrzeo sam vas. Mrzeo sam i sebe to sam nesposoban da
se nosim sa vaom energijom i snagom. I bilo mi je lake to
sam tamo daleko bio okruen neznancima i ljudima koji ne
razumeju moj jezik. Bolest sam doekao kao spas. eleo sam
da se predam. Ali neizmerno sam zahvalan ljudima koji su me
u tom momentu okruivali. Oni mi nisu dozvolili da odem bez
borbe, spasili su me. Ne znam tano... da li je to bio neki znak
spo- Ija ili iznutra, tek, u jednom momentu sam poeleo ponovo
da ivim. Kao da sam izaao iz svoje koe, iz svog tela i mogao
sve objektivno da sagledam. Video sam dole sebe, bednog crva
koji se plai sebe i drugih, koji kuka i jadikuje nad svojim
ivotom, a prua mu se mogunost da bude srean, da ivi u
blagostanju i spokoju ako se samo malo potrudi. Kakva je tamo
beda, vi ne moete ni da zamislite. Ali niko ne kuka. Svi
filozofski posmatraju ivot. Prosto vas postide svojom
mudrou i verom. A ja sam se svoje vere odrekao. Dopustio
sam da ostanem bez nje. Tako sam se postideo svoje slabosti,
da sam poeleo da sve ispravim i ponem iz poetka. Onda sam
ponovo poeo da verujem. Bog mora da je budno pratio moje
stanje, pazio na mene, jer mi je odmah bilo bolje, im sam
shvatio da elim da ivim i sve ispravim to sam propustio.
- To... je zaista... zadivljujue - promuca ona tiho, bojei se
da ga ne prekine. Gledala je u njega fascinirana ne samo onim
to je izgovarao, nego energijom koja je prosto isijavala iz njega.
- Tek prezdraveo, morao sam malo da se oporavljam. Ali
nisam urio sa povratkom. eleo sam da budem dovoljno jak i
siguran u sebe da bih se suoio sa ovim ovde. Tamo sam bio
savreno srean i oputen i tano znao ta elim od ivota i ta
sam spreman da mu dam. Nije isto eleti neto i svakodnevno
istrajati u banalnim sitnicama da to i ostvarite. Ovde oseam
kako ponovo padam u zamku okruenja, onoga to drugi
oekuju da ja budem ili radim, kako da se ponaam i izgledam.

Moda vam ova moja ispovest izgleda previe... kako da

kaem... lina. Ovde ljudi mnogo polau na manire, na dranje
distance i na dostojanstvo i ponos.
- Verujte mi, nita lepe ni dirljivije nisam u ivotu ula ree ona ganuto i uzbudjeno. - Ja... nisam
toliko sazrela kao vi... ne mogu da uzvratim poveravanje. Ali
verujte, cenim vas vie nego ikada, vie nego bilo koga kog
poznajem.
- Pa... hvala. Uvek sam drao do vaeg mijenja. Samo
nisam umeo to da pokaem. Uvek sam se bojao da, naroito
pred vama, ne lupim neku glupost. Verovato sam zbog tog
straha izgledao jo gluplji.
- Ne. Niste vi nikada izgledali glupi - ree ona zamiljeno. Samo... kao ovek koji nema ta da kae. A oni koji nemaju
nita zanimljivo da kau, ne izgledaju drugima interesantni.
Zato ste krili takvo unutranje bogatstvo?
- Tada zaista i nisam imao ta da kaem. Dobro ste me
procenili kada ste od mene pobegli. Dugo sam se lomio ta o
vama da mislim. eleo sam da budenr povredjen i ljut, ali
nisam mogao da vas osudjujem. Naprosto sam mogao da
udjem u vau kou i da vas potpuno razumem.
- Hvala vam puno. Jer ja i sada lupam glavu ne
razumevajui neke sopstvene postupke.
- Zato? Pa vi ste samo postupili kako vam je srce nalagalo.
A to je jedino to je ispravno. Zar ne?
- Kako ste vi velikoduan i dobar ovek.
- Ne, ja sam samo malo ukrao tudje mudrosti i shvatio neke
stvari koje nas ui vera, a koje mi ne shvatamo dok nas lino
ne pogode.
- Kako... kako ste mene videli? Ja... nisam ba bila najbolja
prema vama... - mucala je gledajui ga u oi, gubei se u
njihovim tamnim dubinama.
Zato nikada do sada nije primetila kako je on privlaan,
najlepi i najbolji ovek na svetu? Delovao je tako umirujue da
je odjednom poelela da se sklupa u njegovom naruju i tamo
provede ostatak ivota, bezbedna i na sigurnom. On je delovao
zatitniki i pouzdano, kao ovek koji se niega ne plai. Ni
smrti. Jednom ju je uspeno pobedio i sada je znao ta je vano

u ivotu, a ta nije. Ljudi kao on retki su i dragoceni, pomislila

je.
- Ne. Vi ste uvek bili ista, slobodna dua, bez zlobe i
zadnjih namera. Pa da niste takvi bili, vi biste se udali za mene
iako me niste voleli. Odlino znamo kakavim sam se
sredstvima posluio da bih vas primorao da pristanene na taj
brak. Nije mi bilo vano ni to me ne volite, samo sam eleo da
vas imam. Nisam bio u pravu. Ne osudjujem vas zbog vaeg
opredeljenja. eleo sam to da vam kaem.
Divan, dobar ovek. Ah, kako je bila glupa i lepa... Srce joj
je jako udaralo. Ovoga puta oseala je da moe da ga voli kao
to nikada nikog nije. Da on zasluuje najbolje to moe da se
dobije. Moda ona i nije najbolje to on moe da dobije, ali on je
za nju sigurno.
- Kako ste vi dobri. Uvek nalazite opravdanje za sve moje
greke.
- Ne. Ja sam naprosto progledao.
-I propriao - nasmejala se, a i on za njom.
-Pa... moram da priznam da sam to taktiki izveo. Kada
sam vam ono priao u nedelju posle crkve, eleo sam da vam
dam na znanje da se vie ne ljutim na vas, da vam opratam.
eleo sam da se pokaem velikodunim i dobrim. Nisam eleo
da me izbegavate kao nekada.
- Ja... nisam kao to sam bila nekada.
- Vidim. I vi ste sazreli. eleo sam da medju nama ne bude
nesporazuma i neprijatnosti. To sam tada tako video. Ostalo je
dolo kasnije.
- Ostalo? - upita ona slabim glasom. Seo je ponovo u fotelju
do njene. Nije mogla da odvoji oi od njega.
- Ima jo neto to moram da vam priznam - ree on
ozbiljno i uspravi se.
Sve u njoj zatreperi na te njegove ozbiljne rei.
- ta to? Jo neka unutranja promena? - pokua ona da se
naali, ali glas je izdade.
- U stvari, ba obrnuto. Jedna stvar u kojoj sam ostao
potpuno isti. To morate da znate pre nego to se bilo ta desi.
-Desi? - ponovi ona. Nije bila u stanju razumno da misli.
-Ja znam da sam se promenio - poe on malo nestrpljivo. -

I svesno sam i radio na tome. Jedino to nisam odmah uvideo

da ima neto u emu nisam mogao da se promenim. Neto to
nisam u poetku priznavao, to sam eleo da promenim vie od
svega, a nisam uspevao. U stvari, bio sam sve vreme ubedjen
da sam i u tome napredovao i uspeo da vas zaboravim.
Pogledala ga je. Naslonio se u svojoj fotelji i priao o tome
kao da se radi o nekom drugom a ne o njemu lino. Jedino je
glas odavao njegovo uzbudjenje.
- Da. Kada sam se vratio u Englesku, bio sam pun sebe
zbog svoje... unutranje promene. Sazre- vanja, kako ste vi
primetili. Bio sam spreman da se suoim sa vama. Znate,
ubedjivao sam sebe kako u biti velikoduan i oprostiti vam
sve. Ne samo oprostiti, nego i zaboraviti sve to je bilo pre. To
sam vam i rekao onog dana kada smo se sreli u crkvi. Da sam
spreman da podjem dalje. Tako sam i radio. Krenuo sam da
izlazim. Da traim sebi srodnu duu. eleo sam da se oenim.
Ignorisao sam vas sve vreme.
- Znam.
-Moda vama nije teko padalo, ali ja sam odjednom
shvatio da arko elim da me vidite na delu. Nije mi bilo
dovoljno to sam bio u centru panje svih ostalih, ako vi ne
zapazite kako sam se promenio, kako sam sada privlaan, kako
me devojke ele... Nisam znao u poetku zato to elim. Mislio
sam da je u pitanju leenje povredjene sujete. Bio sam ubedjen
da je to u pitanju. I nije mi bilo ao to bi to bio nain da vam
vratim za ono to sam pretrpeo. Poeleo sam da me vidite i da
vam bude ao to ste me ostavili. Sve to sam radio i govorio
bilo je upueno vama. I ja sam svu svoju snagu i vreme troio
da vam pokaem kakav sam postao. Znao sam da je to ostatak
nekadanje slabosti, ali nisam mario. ovek ne moe da se
promeni preko noi. Potrebno je vreme i trud. Zato sam vas i
pozvao da igramo ono vee na balu. Hteo sam da proverim da li
ste zapazili promenu kod mene. A kada sam primetio da vas to
udi i intere- suje, jo vei podstrek sam dobio da vam se
dopadnem. A nisam ni slutio u ta se upetljavam. Vidite, za
ovih est godina, vi ste bili jedino moje merilo u ivotu. Ako
sam eleo neto da promenim, uvek sam imao vas na umu. ta
biste vi na to rekli? Da li biste vi to odobrili? Da li bi vam se to

dopalo? Ili ne biste marili za to? U sebi sam vodio beskrajne

razgovore sa vama. O svemu to mi se deavalo, to sam
proitao, uo, saznao. Rekao sam vam da sam se oduvek divio
vaem duhu, vaoj otroj inteligenciji. Vama nita nije moglo
da promakne neopaeno i neocenjeno. Davali ste uvak svoj sud
o svemu, bez ustruavanja. Tako da mi nije bilo teko da
zamislim vae miljenje o temama koje su mene zaokupljale da
sa vama vodim zamiljene razgovore. O tome kako izgleda
blizina smrti. O tome kako je jedino vano kakav je ko ovek.
Da je vano da se trudimo da svoje greke ispravimo, da se
trudimo da budemo bolji ljudi. Nema veze ta nas na to tera.
Bitno je da napredujemo, da oslukujemo svoje srce i trudimo
se da savladamo lekcije zbog kojih smo ovde, koje su nam
zadate. ivot je najlepi i najdragoceniji dar koji ovek dobije.
Ne sme lako da ga prokocka. To sam tamo shvatio kada mi je
visio o koncu, a ja sam to ravnoduno pos- matrao. I ta sam
nauio? Da nije sve izgubljeno. Da vi niste mene odbili jer ste
zli. Vi ste samo s pravom oekivali da budem ovek kakvog
zasluujete. I to mi je dalo snagu da se pridignem, da ponem
da razmiljam. Da dam sve od sebe i budem najbolji to mogu.
Nisam znao da li ste se u medjuvremenu udali. To vie nije ni
bilo vano. eleo sam da se vratim i pokaem vam da sam
shvatio ta ste hteli da mi poruite. Da neete nita to ne
zasluujete.
Dok je govorio, inilo se da e joj srce iskoiti iz grudi.
Nikada nikoga nije ula da ovako i ovoliko govori. Nije znala ta
bi mu rekla, ali njene oi pune suza govorile su sve. Zastao je i
uzeo je za ruke.
- Peni. Samo o vama mislim poslednjih est-sedam godina.
Ma, od kako sam vas upoznao, ja ne znam za drugu. Da li je to
glupo sa moje strane?
Ona odmahnu glavom, jer nije imala snage da govori.
Uspravio se na fotelji, drei je za ruke. Jedva je disala, ali
nije mogla da skrene pogled od njegovog uzbudjenog lica.
- Ono to nikad nisam mogao sebi da oprostim je to vas
nikad nisam poljubio. Da znate samo koliko sam to eleo. Ali vi
biste uvek pobegli. Bili ste spretni kao maka da se izvuete iz
mog drutva. Moda bi, da jesam, to sve promenilo.

Gledala je u njega kao hipnotisana, zaboravljajui na sve

oko sebe. Imao je lepe usne, nije mogla da odvoji pogled od
njih.
- To i sada elim, nita manje nego tada - priao je i dalje,
sedei u svojoj fotelji, a ona je umirala od elje da mu kae da
to konano i uini.
U emu je problem? Zar je cela ova pria bila samo da bi joj
rekao da je shvatio da je samo gubio vreme sa njom? Ako nije,
zato ne preduzme neto? Zar ne vidi da se i ona promenila,
moda i vie i bre nego on. Ona bi sada sa zahvalnou i
neizmernom sreom prihvatila njegovu Ijubav.
- Ima u svemu jedan problem, znate - ree on i dalje sedei
na svojoj fotelji, nagnuvi se malo prema njoj.
- Kakav problem? - zurila je u njegove usne i nije mogla
razumno da misli. Jedino to je sa alou shvatila je da on
nema nameru da je poljubi.
- elim da vas zaprosim kad budem siguran da u dobiti
odgovarajui odgovor. Ne pre toga.
-Ja... elim da znate da... biste sada dobili ba onaj koji
treba - poe ona zamuckujui.
- Ne, ne. Meni sada treba mnogo, mnogo vie. Vama se
moda ini da me volite, ali to nije dovolno. Vi ste opinjeni
pramenom kod mene, mojim novim izgledom i ponaanjem. I
mojim priznanjem da vas volim sve ovo vreme. Ali to nije
Ijubav. Ja sam jo uvek isti onaj dosadni Tipling od koga ste
nekada beali. Vizija moje budunosti nije da se pentram po
neosvojenim vrhovima sveta, niti da putujem izlaui se
neudobnosti, pa ma kakva bila svrha. Ja imam sasvim
prizemne ciljeve. Zamiljam sebe kao sedog starca kako sedi u
papuama i toplom ogrtau pored vatre, okruen onima koji su
mi znaajni u ivotu. Nikako sebe ne vidim u centru politikih
zbivanja, niti kako armiram dame na nekom balu. Ako vam se
to ne ini dovoljno uzbudljivim... ne vredi razgovarati o
budunosti.
- Ja... ovaj... ne bi mi bilo teko da sedim sa vama pored
vatre... Mislim da u nama oboma ima dovoljno tema za jo
mnogo godina razumevanja.
- Moda. Ali postoji problem koji se zove Deri Brajton.

Ona se naglo odmae od njega na te rei. U sekundi se

pokajala to je tako oigledno pokazala koliko je ta tema dotie,
ali nije bilo povratka.
- Vidim da ste i vi razmiljali o njemu - ree on mirno.
utala je. Nije mogla da se vrati i promeni svoju reakciju na
Derijevo ime. On je ve sve video. Da li e joj sada rei da
odustaje od nje?
- Odlino sam informisan o svim detaljima vezanim za
njega. to od gospodje Hil, to iz nekih drugih izvora, za koje
sam se sam pobrinuo.
Prokleta gospodja Hil i njena zloba, pomislila je, ali nije bila
toliko ljuta na nju koliko na sebe.
- Ja... nisam ga videla est godina. A on se ne javlja.
Pretpostavljam... pretpostavljam da me je u medjuvremenu
zaboravio - izusti ona kroz stisnuto grlo.
On ju je zamiljeno gledao. Dobro je to nije urio. To mu je
postalo jasno malopre kada je skoila kao oparena na pomen
oveka zbog koga ga je nekada ostavila.
- Ali vi njega oigledno niste. To je ono to se ispreilo
izmedju nas... ako je uopte i bilo anse da bude nas.
- Vilijame... Verujte da vas sada ne bih namerno izdala. I
mislim... da ste u meni izazvali oseanja koja do sada nisam
gajila ni prema kome. ak ni tada... prema njemu.
- Neemo sada o tome. Biu strpljiv i saekau jo malo.
Deri e se pojaviti. A onda je na vama da odluite.
- Otkuda ste toliko sigurni? Ja... moda ne elim da se
udajem za njega.
- Moda. A moda i elite. To emo morati da vidimo.
- Kako moete tako hladno da govorite o tome kad ste do
malopre tvrdili da me volite?
- Mislite da treba da se borim za vau Ijubav? U Ijubavi
nema borbe i nadmetanja. Ako volite njega, mogu da dubim na
glavi, nee vas to previe ganuti ni preokrenuti da se odluite
za mene. Moraete sami da odluite. Uglavnom, zaprosiu vas
tek kada budete potpuno sigurni da njega neete. Ne elim da
pobeg- nete jo jednom od mene, da na primer, na sam dan
venanja zakljuite da vam ja nisam dobar i da uletite u
njegovu koiju u kojoj vas eka na ivici ume.

- Nee doi do toga. Ja sam sada zrelija, isto kao i vi.

Moda se na meni ne vide tako oigledne promene, ali ni ja
nisam ista ona devojica...
- Rekao sam vam. Pitauvas da se udate za mene tek ako
njega odbijete, licem u lice. Kad vidite da ga vie ne volite.
Moram da budem siguran. Samo totalni idiot moe dva puta da
ponovi istu greku. Mnogi bi rekli da sam budala to vas jo
uvek volim, uprkos svemu. Ma, i to sam preao preko svega i
oprostio vam.
Ona samo to nije zaplakala. Kako da bude siguran, kada
ona sama nije sigurna? ta e biti sa njom? Da li e se Deri
uopte pojaviti? I ako se pojavi, da li e je zaprositi? Kako e se
ona opredeliti? Koga od njih dvojice voli? Derija, za kojim udi
i ezne ovih est godina?
Ili Vilijama, koji je ostao postojan u svojoj Ijubavi prema njoj
sve to vreme? Neko e ostati povredjen. Ne mogu svo troje biti
zadovoljni tim izborom. Mora da mu nije bilo lako da joj sve ovo
kae, od poetka do kraja. Ali ni njoj nije lako da odlui. U
pravu je to je ne pouruje sa odlukom. Sedela je sva ojadjena,
razmiljajui kao da e uskoro smak sveta.
- Hajde, ne budite na kraj srca. Sve e se dobro zavriti. Pa
bolje je i da neko bude povredjen, na primer ja, nego da se
nastavlja dalje ova agonija neizvesnosti.
- Kako moete tako neto da kaete? - prosto ga je optuila.
- Vama se ini da predstoji prava drama. Ali ja znam da
e sve biti dobro.
- Otkud znate?
- Otud to niko nee umreti zbog vae odluke.
- Ali... Ne elim da donesem pogrenu odluku. Uostalom,
otkud ste vi tako sigurni da e se on pojaviti i traiti od mene
da se izjasnim. Zato igrate ovu igru ako me jo volite? Zar ne
vidite da je vrlo surova?
- Nemojte da mislite da hou da vam se svetim - ree on
blago. - Ovo je samo za vae i moje dobro. Svako mora da bude
siguran u ono to e uraditi. Ja sam dobro promislio pre nego
to sam vam sve ovo rekao. Nemojte da mislite da je sve ovo
bilo spontano: eleo sam da znate ta oseam prema vama...
pre nego to se on pojavi kao vitez oslobodilac.

Stisla je usne, sva ojadjena i gledala ispred sebe. Bar da je

hteo da je zagrli, utei, poljubi! A on ovako hladno razlae
injenice! Moda se i nije toliko promenio kako se njoj uinilo.
On kao da joj je itao misli, uze je lagano za ruku i povue
ustajui. Podigla je pogled, podiui se za njim. Poveo ju je do
prozora i tamo se naslonio na prozorsku dasku, privlaei je
prema sebi. Posluno ga je pratila, kao da joj je neko isisao svu
volju i sada radi samo ono to on hoe. Stajala je pred njih, dok
ju je drao za obe ruke i gledao svojim svetlim oima.
- Ovo razlaganje i analiza problema je od onog starog
Vilijama, koga ste mrzeli. Pitate se da li sam se zaista
promenio, ili to samo tako izgleda?
Spustila je pogled na svoje ruke u njegovim. Kako ima
nean dodir. On podie jednu ruku i obavi je oko nje, privijajui
je uz sebe. Stajala je malaksalo, ni sama vie nije bila sigurna
da li eli da je on poljubi. Ona njegova hladnoa od malopre
kao da je razbila burne utiske pre toga i spustila je na zemlju.
Ali kada je podigla oi prema njemu, dah joj zastade od
nenosti koja je izbijala iz njegovih oiju. One su prodirale kroz
nju, kao da mogu da dokue i najskriveniju njenu misao.
Podigao je ruku i sklonio joj pramen kose sa lica. Ali ruku nije
spustio. Osetila je njegove tople prste na potiljku i vratu.
Drugom rukom prislonio je njen dlan sebi na grudi. Ona stee
njegov kaput. Nije znala da li od elje da pobegne ili da nestane
u njegovom naruju. Podigao je njenu ruku i naslonio tople
usne na nju. Ona sva zdrhta od tog dodira. Oekivala je da e
je zgrabiti, rastrgnuti od toliko duge enje. Ona bi tako.
Umesto toga, on sasvim lagano i strpljivo kri put do njenog
srca. Pametan je on, pomislila je poslednjom trunkom razuma.
Zna da bi pobegla kada bi pokazao i najmanji trag nestrpljenja
ili pos- esivnosti. Umesto toga, naterao ju je da udi za
njegovim poljupcem, de se zategne kao struna u iekivanju
dodira njegovih usana. Kada je usne spustio na njene,
iznenadila je samu sebe estinom svog odgovora.
Podigla je ruke i obavila ih oko njegovog vrata. On je
privue jo blie. Stajala je sasvim priljubljena uz njega. Mogla
je da oseti kako mu jako lupa srce, kako mu se od njenog
zagrljaja zatee celo telo. Kao da je toplotni udar prodrmao

njeno telo. udno mu je uzvraala, upijajui ga u sebe. Nije joj

bilo dosta, kao da je ona udela za njim sve to vreme, a ne
obrnuto.
Stegao ju je jae uz sebe, ljubei je sada sa vie ara nego
nenosti. Takva su mu bila i oseanja. Oajanje je potapalo
Ijubav koju je opet neoprezno razbuktao prema njoj. Sam joj je
priao, onog dana kad ju je ugledao kako uri iz crkve, izbegavajui njegov pogled i susret sa njim. Ona ga nije ni zvala ni
traila. Ako opet ostane bez nje, ne moe nikog drugog da krivi
za to. Znao je ta radi od prvog dana. I znao da e put koji je
odabrao biti opasan i neizvestan. Zato ju je ljubio bojei se da
je ovo moda prvi i ujedno i poslednji put, da vie nee imati
prilike da oseti njene meke usne, o kojima sanja ve godinama,
od kako je iz vragolaste devojice odrasla u dovitljivu, nestanu
devojku punu ivota. Jednom mu je iskliznula iz ruku, ta ako
to dozvoli i drugi put? A dozvolie joj, doneo je takvu odluku.
Ako ga ne eli, nee je prisiljavati da bude sa njim.
Jae ju je stegao, nije eleo da je pusti iz zagrljaja. Nikada.
Zato je insistirao da vaga svoju Ijubav prema njemu, da se
opredeljuje? Zar nije mogao samo da je zadri, da je nagovori
da bude njegova odmah, da ne postavlja pred nju tako teku
odluku? Zato je prisiljava da se opredeljuje, kad je ve jednom
iskusio snagu svog protivnika? Uspeo je sada da je osvoji,
uspeo bi i da je zadri, jednom kad postanu potpuno bliski.
Ona ga eli, sama mu je rekla. Zato bi ekao? Mogao bi da je
zavede, da je osviji potpuno. Po njenim oajnikim poljupcima
slutio je da ga moli da je ne tera od sebe, da eli da bude
njegova, da on sada donese odluku uraesto nje, da je potedi
izbora i patnje koju on nosi. Sve mu je to prolazilo kroz glavu
dok ju je ljubio na granici oaja, pretaui ga u udnju i
prenosei na nju oseanja koja su ga morila sve ovo vreme koje
je njoj posvetio.
Na kraju se on odmae od nje, gledajui je svetlucavim
oima.
-Mislim da je bolje da sada ode. elim da kada konano
shvati da me voli i eli, to uini bistre glave i srca. Ne elim
da na ovaj nain utiem na tvoju odluku. Ti nisi bala- vica na
koju e ostaviti utisak jedan poljubac i uiniti da joj od njega

zavisi budunost i itav ivot. Znam da e doneti pravu

odluku. Ne bojim se toga - rekao je tiho, milujui joj lice.
Ona nasloni obraz na njegov dlan, ali nita nije rekla.
Stajali su zagrljeni i u tiini jo dugo, oslukujui disanje onog
drugog. Jedna suza skliznu joj niz obraz. Zato je tera od sebe?
Zar ne zna da je ona slaba, da se odavno koleba izmedju njega i
Derija? Ili je toliko siguran u njenu Ijubav prema sebi. Moda
je u pravu. Moda ga zaista toliko voli da e odbiti Derija kada
se pojavi.
Dozvolila mu je malo kasnije da je otprati. I ponovo je
zaboravila knjige po koje je dola.
*
*

Stigla je kui sva uzburkanih oseanja i odmah se popela u

svoju sobu. Morala je da razmisli. Vilijam je otiao, putovao,
sazrevao. A Deri se oenio drugom. Moda je zavoleo tu svoju
enu. Prialo se da je vrlo lepa i mlada. Ne veruje da ju je
mrzeo. Obrisala je mokar obraz i oi. Zato Deri ve ne dolazi?
U pravu je Vilijam. Bolje je osetiti bol gubitka, nego se kidati u
neizvesnosti. Deri e doi. Videe njegove tamne, nas- mejane
oi i onda znati koga od njih dvojice voli.
Prevrtala se po krevetu, traei izlaz iz svoje situacije. inilo
joj se da je zavolela Vilijama. Ali, sa druge strane, izgleda da
nije zaboravila Derija. Ono ludilo, uzburkanost, oseaj da e
poleteti bez krila kad samo pomisli na njega... Tako neto nije
osetila prema Vilijamu. Moda u onom trenutku kada ju je
poljubio. Samo tiho spokojstvo i neizmernu sreu kada je pored
njega. Da li to onda moe da bude Ijubav? Ili ono nije bila
Ijubav prema Deriju, nego samo povrna zaljubljenost? Ali ako
nije bila Ijubav, zato jo uvek misli na njega, a svaka pomisao
probada joj srce i ne da mu da zaraste ve tolike godine? Da li
je to samo povredjenost, to je tera da i dalje misli na njega?
Nadala se da je uz Vilijamam zaboravila Derija. A sada ispada
da i dalje drhti na samu pomen Derijevog imena. A ona nikako
nije htela da opet povredi Vilijama. Sada je imao poasno

mesto u njenom srcu. Potovanje koje je osetila prema njemu,

elja da bude u njegovoj blizini, divljenje prema njegovom
iskustvu i steenoj mudrosti... sve je to bilo veliko, sve je to bilo
neto to ju je privuklo njemu. Ali da li je to dovoljno? Oh, ta
je to sa njom? Zar ni sama ne zna kog od njih dvojice voli?
Celog dana trzala se na svaki zvuk iz dvorita, plaei se da
e banuti Vilijam i naterati je da se izjasni da li voli njega ili
Derija. Ali on nije dolazio. A ni Deri.
Posle dva dana svratila je gospodja Henli. Peni je sva
ustreperila kada ju je videla, mada nije bila sigurna da li od
strepnje ili sree.
- Jedva ekam da se prolepa vreme. Svu me je vetar
izduvao na ezama dok sam stigla do vas - prala je goa, a
domaica i njena erka doekae je u malom salonu.
Peni je nestrpljivo ekala da pomene bilo kakvu novost o
Deriju, ali se iznenadi kad goa ree:
- Sino su se devojke silno razoarale kod Mensonovih jer
se Vilijam Tipling nije pojavio. Kau da je otiao u London.
Zamislite, a nikom se nije javio da ide. ta mislite, da li je to
neto na kratko, ili e se tamo zadrati? Ako ostane do kraja
balske sezone, bojim se da e mnoge devojke ovde biti alosne ree ona i sama razoarana.
Peni se stee srce. Nije znala da e da ide. Da nije neto
zbog nje? Da li se ipak predomislio i presekao viegodinje
muenje, donosei odluku umesto nje?
Nije bila mnogo priljiva, mada se trudila da bude ljubazna
domaica. Majka je nekoliko puta pogleda opominjujui, i ona
se ukljuivala u razgovor, iako je bila sve zabrinutija.
To muenje trajalo je jo tri dana, kada su od mesareve
ene u selu saznali da se gospodin Tipling vratio iz Londona,
ponovo nikog ne obavetavajui. Odahnula je. Ali kad narednog
dana zau zaustavljanje koije ispred kue, srce joj zastade.
Kroz prozor je mogla da uoi elegantnog gospodina kako izlazi
iz nje i upuuje se prema ulazu. Deri!
Samo to se nije onesvestila, tako je njegova pojava
delovala na nju. Uini joj se da je prolost vaskrsnula i da e joj
srce iskoiti. Ona pritisnu ruku na grudi da se umiri ali noge
su je jedva drale. Brzo pridje ogledalu i drhtavim rukama

popravi kosu i haljinu. Polako je silazila niz stepenice, dajui

sebi vremena da se pribere. Iz malog salona uli su se glasovi.
Gospodja Stajls ve se pobrinula da se najpoeljniji gost u ovoj
kui oseti dobrodolim.
- Ah, evo Peni! - ree ona i ustade kad njena erka udje.
Ali Peni nije ni videla majku. Gledala je samo u oveka koji
joj nekoliko koraka podje u susret.
- Peni, - ree on polako - odavno se nismo videli.
- Nismo - ponovi ona.
- Nisi se nita promenila za ovo vreme.
- To samo tako izgleda na prvi pogled - ree ona tiho,
sedajui na stolicu, pa se i on spusti na sofu preko puta nje.
-Isto si tako lepa kao nekada - ree on blago.
Ona skupi hrabrost i podie pogled prema njemu. I sada je
njegova lepota oduzimala dah, iako je imao nekoliko boria
vie, kose neto malo manje i nije vie bio onako nasmejan i
pun vrcave energije i humora.
- I ti si - ree ona iskreno, kao to je imala obiaj.
Gospodja Stajls se nakalja.
- Sedite vi tu, ja imam neka posla - promrmljala je i tiho
izala.
Peni i Deri nisu ni primetili njen odlazak. Gledali su se,
prouavajui u kojoj meri je seanje na ono drugo odgovaralo
stvarnoj slici.
- Jesi li za aj? - upita ona oseajui kako se vraa u
normalu. Preko puta nje sedeo je stvran ovek, ne vie lik iz
mate.
-Ne, hvala. Pio sam kod Henlije- vih. Idem od njih.
Sedeli su nekoliko trenutaka u tiini. Ona primeti da mu je
kosa pomalo proarana sedim vlasima. U njenom seanju jo
uvek je bio onaj nestani mladi, vatren i hrabar, i spreman na
svake ludorije. Ovo je bio ozbiljan i zreo ovek. Pa dobro, tako i
treba da bude, ljutila se na sebe zbog te konstatacije. I on je
stariji za est godina, isto kao i ona. Pitala se kako mu zaista
izgleda, zanemarujui komplimente koji su bili deo utivog
pozdrava. Imao je kaput od dobrog tofa, i izgledao krupniji i
ozbiljniji nego to ga je pamtila.
- Moje sauee... - promrmlja ona setivi se da je sada

udovac. Nije joj promakla senka tuge koja mu zamagli oi.

- Hvala. Bila je... dobra osoba - progovori on s mukom. Tako mlada i nena... Nije mogla da se izbori sa boleu.
- Razumem - ree ona.
U njoj se sukobie suprotstavljena oseanja. Nije znala ta
da misli o injenici da je on svoju enu toliko voleo i da sada ne
moe da sakrije . tugu i aljenje ni pred njom.
- Ti si me uvek odlino razumela - ree on sa olakanjem, a
ona pomisli da to ba i ne odgovara istini, jako ga je volela, ali
to nije bilo bazirano na dobrom razumevanju. Vie je izgledalo
kao oduevljenje i zaslepljeno ludilo zaljubljenosti. - Henlijevi
su me odavno zvali u goste - nastavi on, poto ona nita ne
ree. - Nisam mogao odmah da dodjem medju ljude... Zna,
bilo mi je potrebno malo vremena... da se priviknem... na
pomisao da nje nema... i da se malo saberem... i vidim ta u
sa sobom... - govorio je sa mukom.
Pitala se da li je ona prva osoba kojoj govori o svom bolu. I
alila je zbog toga. Drugaije je zamiljala njihov ponovni
susret. Vie... sa ostacima strasti i nekadanjih oseanja. Ovo
je vie liilo na susret dvoje promaenih ljudi, koji su imali
priliku i sreli se u ivotu, ali onda su im se putevi mimoili.
Ona je odavno prebolela tu razarajuu prazninu kad ostane
bez nekog kog ludo voli. On je ba sada bio u toj fazi. Da li se
od nje oekuje da mu pomogne da preboli enu koju je voleo? Iz
razgovora, na koji se oigledno sa mukom prisiljavao, videlo se
da to nee biti ni lako ni brzo. Ne bi trebalo da joj smeta to to
toliko ali za svojom enom. To znai da ju je jako voleo. A to
opet da je sposoban za Ijubav i odanost. Nekada se plaila da
su njegov lepravi arm i to to ga je teko osvojila, znak da
nije sposoban da istinski voli. Bojala se da e ona njega vie
voleti nego on nju. Ovo je trebalo da bude utean znak, da ipak
ume da voli. Osim to ta istrajna oseanja nisu bila namenjena njoj. Ponovo ga je pogledala. Nije ni primetio kada je
utonuo u misli i seanja i zautao. Oigledno mu je razgovor o
obinim banalnim temama jo uvek teak u njegovom bolu i
iziskuje napor od njega.
-Kada se to desilo? - upitala je, prilagodjavajui se situaciji.
Ako ne moe da sa njom vodi razgovor o bilo emu drugom,

onda e razgovarati o onome to njega titi.

- Pre etiri meseca. Krajem prole godine. Bio sam uz nju
sve vreme... ali nije pomoglo. Da sam znao da negde postoji
lek... otiao bih i na kraj sveta.
- To je lepo - ree ona, a glas joj zazvua prazno. - Bio si
u Londonu? - upita reena da ipak promeni temu. Knedla joj je
stajala u grlu i nije bila sigurna koliko e moi da izdri a da ne
zaplae.
- Da. Nisam mogao vie da odlaem neke poslove. Henlijevi
su bili ba uporni da svratim.
- Oni su vrlo paljivi
- Jesu. Jako su fini. Mada neu moi mnogo da se
zadrim. Moram ponovo na sever.
Peni podie glavu na te rei i susrete njegov pogled. U tom
trenutku kao da neka trunica razumevanja prostruja izmedju
njih.
- A pre toga sam morao da svratim. Do njih... i do tebe.
Ima neto o emu bih eleo da razgovaramo.
-Da?
- Zna, video sam tvog biveg verenika Tiplinga u Londonu ree on kao da se neega setio. Nju iznanadi ta promena teme.
- Zaista?
-Zna... On mi izgleda kao vrlo prijatan i dobar ovek. Ne
seam se zato smo mu se nekad onoliko podsmevali.
- On je sada potpuno drugaiji ovek nego nekada.
- Vidja li ga? Mora da je ovde ve neko vreme. Kae da se
vratio iz inostranstva.
- Videli smo se nekoliko puta - ree ona, pitajui se kada li
su njih dvojica imali toliko prilike da razgovaraju.
Vie od Derijevih primedbi udilo ju je to je Vilijam sa
njim razgovarao i ak mu ispriao da je bio u inostranstvu. Zar
ne bi trebalo da ga izbegava i bude ljut i oprezan prema njemu?
- On je veoma fin ovek. ini mi se... da mu je jo uvek
stalo do tebe - ree on iznenada i pogleda je.
Nije mogla da sakrije zapanjenost i uzbudjenje pri pomenu
Vilijamovog imena i svu je obli rumenilo. A vie od svega, nije
joj bila jasna svrha ovog razgovora.
- Otkud ti to? Jeste li razgovarali o meni?

- Pa... Pomenuli smo i tebe. Ali ne uzrujavaj se. Nisam

doao da ti govorim o njemu. Doao sam da obavim neto...
neto to sam propustio pre est godina, i to na vrlo ruan
nain. Ne bih te osudio da odbije moju ponudu. Mora da ti
nije bilo lako kada sam otiao bez pozdrava. A ni sve ovo vreme
posle toga, izvrgnuta osudjivanju okoline i bez podrke i
prijatelja.
Pogledala ga je, pokuavajui da otkloni onu knedlu koja joj
je opet stajala u grlu.
- elim da se uda za mene. Ja sam sada... slobodan ovek
- ree on opet s mukom, ali brzo nastavi, kao da eli da to pre
predje na neku laku temu. - Slobodan za tebe... ako me jo
uvek eli. Pruiu ti dom i zatitu kakvu si odavno zasluila.
Ti si bila prva devojka koja me je toliko oarala da je malo
nedostajalo da izgubim razum i ostavim porodicu na cedilu.
Ona pomisli kako je ona tada prela preko granice
gubljenja razuma, nije malo nedostajalo kao njemu, inae ne bi
beala i izvrgavala sebe propasti.
- Zar nee... malo da saeka, da gostuje kod Henlijevih
neki dan, i da pusti da se bolje upoznamo? Ipak je prolo
mnogo vremena. Ja nisam ista... a i ti nisi. Mi smo sada...
dvoje stranaca koji su se nekada poznavali. Ali u
medjuvremenu smo iveli odvojene ivote - ree ona polako.
udila se svojoj smirenosti. Mislila je da e pasti u nesvest od
sree ako je Deri ikada zaprosi.
- Nema potrebe. ak i da si se promenila, nisi zasluila
sudbinu kakvu ti je odredio na susret i ono to je posle bilo.
Oeniu se tobom... Odnosno, moemo sada da se veri- mo, da
zapuimo usta zlobnicima i da ti bude sigurna u mene... A
moemo da se venamo u decembru... kada prodje godina od...
njene smrti.
utala je i gledala ga. On poe da pretrauje depove i iz
jednog izvadi kutijicu.
- Dodji. Doneo sam ti prsten.
Ona posluno prui ruku i dozvoli mu da joj stavi prsten na
prst. Bio je mali i vrlo elegantan. Pitala se... da li je slian
kupovao svojoj eni kada su se verili? Uh, nee o tome
razmiljati! Takve misli kvare joj radost trenutka.

Privukao ju je dok joj je stavljao prsten i sada je sedela na

sofi pored njega. Mogla je iz bliza da ga pogleda. Da, to su te oi
od pre toliko vremena... A opet, to su neke sasvim druge,
nepoznate oi, pune seanja na njoj nepoznate dogadjaje i
ljude, ispunjene vremenom koje je njoj bilo praznina, a njemu
oigledno puno doivljaja koje ne moe da izbrie iz seanja.
Uzeo ju je za ruke i oigledno se trudio da izgleda sreno.
Prineo je jednu njenu ruku i spustio poljubac na nju. Ona se
ovla osmehnu.
- Dobro. To je onda sredjeno. Ostau i sutra. Verovatno e
Henlijevi hteti da nam prirede neku sveanu veeru i objave
veridbu. Morao sam da im kaem da dolazim do tebe i zato.
Ve se unapred raduju zbog nas - rekao je, a njoj pobee jedna
neposluna misao: zar svi oni misle da e ona jedva doekati
da je on konano uzme? Da je sve vreme bila obeena o klin, i
samo ekala njegov povratak?
-Lepo - promrmljala je.
On ustade.
- Trebalo bi da idem. Svratiu ponovo sutra. Vidimo se
veeras.
Ustade i ona da ga isprati. Mahnuo joj je pre nego to se
popeo u koiju. Gospodja Stajls stajala je u dnu hodnika kada
ona zatvori vrata za njim.
-I? - upita nestrpjivo.
- Zaprosio me je - ree Peni.
-Znala sam! Jedva ekam da se pohvalim gospodji Henli.
Idem odmah do nje!
- Nemoj toliko da uri. Biemo vereni do decembra.
- Nema,veze. Ipak te je zaprosio i sve e sada biti u redu.
Samo da uzmem al. Odoh!
Kad se vrata za majkom zalupie, Peni se tromo pope u
svoju sobu. Imala je oseaj kao da su joj noge od olova. Svalila
se u krevet i zamurila. Ovo je ipak bilo mnogo vie nego to su
njeni ivci mogli da izdre. Ona zaplaka kako odavno nije. Sva
potisnuta oseanja, i ona kojih je bila svesna, i ona kojih nije,
izlie se kroz te suze. Grevi su je tresli, ali ona je pustila da
sve istee iz nje, nadajui se da e joj posle biti jasnije i bolje.

*
*

.Kada se posle dosta vremena konano umirila, leala je

gledajui u zid. On je doao i zaprosio je. I ona je pristala. O
tome je sanjala posled- njih est godina. Pa zato se onda osea
ovako prazno? Trebalo bi da je ispunjena, da se raduje, da ne
zna ta e od sree. Moda je samo umorna od ekanja? Ona je
svesna da su sveina i nevino optimistiko iekivanje Ijubavi i
onoga to ona donosi iz njene mladosti odavno nestali. Moda
je samo to u pitanju? Pa ta i ako je ovo bila mlaka prosidba.
On ne moe da se predaje strastvenim oseanjima kada je
nedavno izgubio dragu osobu. Uostalom, i on sam je svestan da
su se oboje promenili u medjuvremenu, pa ipak je rad da se
izloi riziku i zaprosi je na osnovu nekadanjih oseanja i
uspomena. Zato je sada takva, sitniava i maloduna? Zar se
ne raduje njegovoj ponudi? Pa to je ono o emu je oduvek
sanjala. Da se uda za oveka koga toliko dugo voli i eli.
I drugo, zaista je nemogue bilo da je zaprosi na bilo koji
drugi nain. Pa on je jo u alosti. udo to je uopte doao da
trai njenu ruku. Mogao je i za to da ega itavu godinu. Da,
zaista udo... Iz njegovog nepovezanog govora nije mogla da
zakljui da je ovamo dojurio zbog neobuzdanih oseanja prema
njoj. Zamislila se i naglo uspravila na krevetu.
Poela je da se prisea svega to je bilo izgovoreno dole u
salonu. Izgledalo joj je... kao da je on doao da je zaprosi samo
zato to je oseao odgovornost za njen poloaj. Odakle mu taj
iznenadni oseaj odgovornosti prema njoj? I ta je znailo ono
pominjanje Tiplinga? Gde su se oni to sreli u Londonu? Trebalo
je da ga pita, da ga natera da joj kae sve ono to je ostalo
nedoreeno medju njima. Ali bila je kao paralisana, kao da sa
strane posmatra scenu u pozoritu, u kojoj neki drugi glumci
imaju glavne uloge, a neka strana devojka igra njenu ulogu i
izgovara oekivani tekst. Da ode do Henlijevih i ispita ga? Ne,
nema snage da se po drugi put danas sretne sa njim. Ali zato?
Nekada je jedva ekala da ga vidi, prosto oseala bol kada nije
u njegovom drutvu. Da li je ova estogodinja enja za njim u
stvari bila zamaskirana bol to ju je ostavio, povredjena sujeta i

elja da on ipak jednog dana zaali zbog toga i vrati joj se?
Zaula je buku u prizemlju i prenula se. Gle, zar je toliko
prolo? Majka se vratila od Henlijevih.
Zau se tiho kucanje i ona proveri da li su joj oi suve.
- Peni, divno! Henlijevi e veeras prirediti sveanu veeru
zbog vae veridbe. Ovde kod nas je tesno i skueno, i oni znaju
da nemamo mogunosti za to... Boe, koliko se radujem!
Svratila je gospodja Hil, i sa zadovoljstvom sam joj saoptila
novost! Da zna samo kako je zinula, preneraena. Nije
verovala da e Deri zaista doi i zaprositi te. Do veeras e svi
u kraju znati da si isproena. Hajde, duo, poni da se
sprema. Mora da bude najlepa, da blista veeras... Uzmi
ovu haljinu. Ona ti je najnovija. Oh, ne mogu da se dovoljno
naradujem! Konano e se sve srediti. On je ipak ispao astan
ovek. Videla sam ga tamo kod njih. Kako samo lepo i
gospodstveno izgleda. I mnogo je zreliji i ozbiljniji nego onda.
Pravo, da ti kaem, ja sam tada vie prieljkivala Tiplinga kao
zeta. Ne samo to je imac bogatstvo u izgledu, nego... Nekako
mi je delovao pouzdanije... Jeste da se tebi nije svidjao, i da si
se zaljubila u Derija, ali uvek sam se plaila da te Deri ne
izigra i ostavi... Ali vidi, ispravio je sve to je bilo loe. Na
kraju se dobro poneo prema tebi. Sada e biti gospodja Derija
Braj- tona, a ja neu vie morati da strahujem za tvoju
budunost...
Majka se jo neko vreme vrtela po sobi, razgledajui njene
haljine, pa izadje da se pobrine i za svoju toaletu. Peni je jo
sedela zadubljena u misli. Da li je Vilijam ve uo da se verila
sa Derijem? Ako nije, do veeras e ve znati. Na tu pomisao
neto je stee u grudima. ta je to sa njom? Zato je ponovo
obuzima alost, elja da zaplae, kad se ispunila njena najvea
elja iz mladosti. Da ona ne voli Vilijama? Zastala je na pola
koraka. Mora brzo da razmisli. Vilijam joj je zaista postao
veoma drag. Ali Deri je njena Ijubav iz mladosti. Deri je lep,
jo lepi nego kad je bio mlad. Vilijam nije mogao da promeni
svoje crte lica koje su joj nekada bile mrske. Nekada jesu, ali
sada...
Sela je na krevet i zamurila. Ovu metodu koristila je kada
je bila u dilemi, kad nije mogla da se odlui. Zamislila je

budunost... da vie nikada u ivotu ne vidi Derija... Onda je

zamislila drugu mogunost: da vie nikada ne vidi Vilijama. Da
on ode preko sveta i nikada se vie ne vrati u Englesku. Naglo
je otvorila oi. To se ne srne desiti! Bol njene razdvojenosti od
Derija je odavno zacelila. Ali ova druga je bila nova i sekla je
kao no.
Odjednom joj je bilo jasno. Oh, samo da ne zakasni. ta
ako je uo da se ona udaje za svoju nekadanju Ijubav, pa se
reio da otputuje, alei za njom? Moda se ve spakovao,
samo eka da mu spreme koiju! Ova pomisao je presee.
Zgrabila je ogrta i sjurila niz stepenice.
- Peni, kuda e? Ne zadravaj se u etnji, uskoro e po nas
doi koija Henlijevih. Treba do tada da bude spremna. uje
li me? Hoe li se brzo vratiti?
Ali ona je ve trala puteljkom prema Goston Hilu. Srea
to se pribliavalo prolee i dan je bio neto dui, ali kada je
zadihana stigla pred kuu, mrak je ve spustio svoje krilo na
ceo kraj. Ona opazi da su prozori na njegovom salonu
osvetljeni. Brzo zalupa na vrata, ali nije imala vremena da
saeka da je sluga najavi, nego potra uz stepenice i banu u
njegov salon.
Toliko je bila uzrujana i umorna od tranja da kad upade u
salon i vide ga kako zavaljen sedi u fotelji i ita, zavrte joj se u
glavi i smre pred oima. Poslednje to je videla bilo je kako
skae prema njoj.
- Gospodjice Stajls! Peni! - a onda je zavladao mrak.
Otar miris vrati je u stvarnost i ona vide njegovo zabrinuto
lice iznad sebe.
- Tu ste - rekla je sa olakanjem.
- A ta ste vi mislili? Jeste li dobro?
- Bojala sam se da niste otputovali... kada ste uli novost pridigla se na sofi i pogledala ga je.
Po izrazu njegovog lica, bilo joj je jasno da zna o emu mu
govori. Bilo bi zaista udo da nije uo da je Deri Brajton u
gostima kod Henlijevih, i da je danas iao u posetu gospodjici
Stajls, svojoj nekadanjoj Ijubavi.
- Jeste li sada bolje? Ba ste me malopre uplaili - ree
on menjajui temu.

-Nita mi nije. Samo sam trala kroz umli. Malo mi se

zavrtelo u glavi...
- Zato ste trali? Zar nije trebalo da se sada... spremate
za sveanu veeru kod Henlijevih? - upita on oprezno.
-Vi ste ili kod njega u London. Nagovorili ga da dodje da
me zaprosi. Zato ste to uradili? - upita ga ona iznenada,
gledajui ga u oi.
Vi ste razlog to je on iznenada promenio svoje planove i
doao ovamo.
- Rekao vam je? - nije delovao iznanadjeno, ali ona ipak
ostade zateena to se njena sumnja pokazala kao opravdana.
- elim da znam zato ste to uradili? - upita ona ponovo.
- Nisam oekivao da e vam to priznati. Nije trebalo da vam
kae.
- Rekao mi je da ste vrlo dobar ovek. Ali ne mislim da je to
razlog da idete kod njega i nagovarate ga da me prosi.
- Priznajem. Nisam mogao da ekam vie. On je mogao da
se pojavi tek za nekoliko meseci. A ja vie nisam mogao da
podnesem neizvesnost. Nisam smeo da dozvolim da vi ne znate
koga od nas dvojice elite. Ne bih mogao da prolazim kroz sve
ono kao pre est godina Morao sam da znam. Odmah. Pa i po
cenu rizika da vas izgubim. Bolje odmah... nego da se jo
muim.
- Traili ste'od njega da dodje ovamo. Rekli ste mu da je to
njegova dunost i da zbog njegovog odlaska mnogo trpim njena izjava zvuala je kao optuba.
- Pa to nije daleko od istine. Zaista ste stoiki podneli ovih
est godina. Nita nisam izmislio - branio se on.
- I on je posluno doao i uradio kako ste traili od njega rekla mu je kao da prebacuje, mada nije bila ljuta na njega.
- Mislim da nema nita loe u tome. To je ipak bila njegova
dunost prema vama. A trebalo bi da bude i elja. Zato se
ljutite? Pa sada oigledno i sami znate ta hoete. Moja poseta
je bila korisna.
Sada je sela uspravno na sofi i ozbiljno se zagledala u
njega. On je bio na fotelji pored nje.
- Moram jo neto da vam kaem... - ree ona. - Ne ljutim
se na vas. Bili ste u pravu to ste ga naterali da dodje. Zaista

mi je sve mnogo jasnije.

On se odmae od nje sa prome- njenim izrazom lica.
- Nije to... to vi mislite - ree ona pocrvenevi. - Ja...
naprosto nisam znala danas ta da kaem, a on je prosto
mislio da ja to ve oekujem i da se uopte ne postavlja pitanje
mog pristanka... Da mora tako da bude, da je to njegova
dunost... Henlijevi su ga takodje ohrabrivali... i tako...
-1 tako ste vi sada vereni sa njim.
- Jeste, verena sam. Ali... to je bilo... kao da nisam bila ja ree ona vatreno. Ve joj je bilo sasvim dobro. - Znate... to je
bilo kao da sam tada itala neku knjigu... i nisam je zavrila...
A onda sam, posle mnogo vremena, dobila mogunost da je
ponovo itam, do kraja. I samo to sam proitala prvu
reenicu, shvatila sam da je to knjiga za decu... i da sam je
odavno prevazila, i da znam i kako e tei i kako e se zavriti.
- Ali? - upita on napeto, pogledavi je opet onim pogledom
koji joj je odledio srce ovih dana.
- Shvatila sam da... ima jedna druga knjiga... koja me
mnogo vie interesuje... Koja je za odrasle, puna psiholokih
zagonetki... i za koju ne znam ta je u njoj i kako se zavrava,
ali ono malo to sam zavirila, mnogo me interesuje - zavri ona
malo nespretno.
- Uvek ste voleli izazove - ree on i sede na sofu do nje. Sada
je bio sasvim biizu.
-Drago mi je to ste me naterali da se suoim sa njim. Sada
znam ta u uraditi.
-ta?
- Zar vam nije merak da preot- mete verenicu oveku koji je
to jednom uradio vama? - upita ga sjajnih oiju, a on se
zasmeja, zabacivi glavu. Morae da ga natera da se narednih
godina smeje to ee.
- Pa... nije ba da mi nije padala ta ideja na pamet. Ali kada
vi tako kaete, zvui zaista primamljivo. Dodue, mislim da
nema smisla da to radimo oveku koji je u alosti...
- On to ne bi ni osetio onako kako ste vi nekada, jer i ne
misli na mene. Njegova ena jo mu je u srcu, a ona prosidba
od jutros samo je odraz njegovog oseanja obaveze. Za nju
moram vama da zahvalim, jer se on sam nije toga dosetio.

Shvatila sam sve. Samo mi nije jasno kako ste imali hrabrosti i
snage da to izvedete. To je stvarno bilo... vratolomno. Ja se ne
bih usudila da sam na vaem mestu.
- Mora da sam poludeo. Malopre sam ba razmiljao o tome
kako sam sam sebi namakao omu oko vrata, ali nisam smeo
da se alim, poto sam sam kriv. Niko me nije terao da ga
dovlaim ovamo i istresam pred vaa vrata.
- Vilijame, - ree ona tiho, zagledajui mu se u oi - jel'
zaista istina da ste me voleli sve ovo vreme? Zvui mi prosto
neverovatno.
- Znam, i meni. Voleo sam vas i protiv svoje volje, toliko da
sam u pojedinim momentima mrzeo sebe zbog toga to ne
mogu da prestanem da mislim na vas.
-To je bio pravi podvig, neto za divljenje. I neto to treba
nagraditi - ree ona i podie ruku prema njegovom licu.
On je prihvati i prinese svom obrazu. Mogla je da oseti
njegovu kou pod svojim prstima. To je bio neobian i uzbudljiv
oseaj.
- Znao sam da ti na mene ne misli. Ali to me nije
obeshrabrilo. Hteo sam da se vratim i borim za tebe ako nije
kasno.
- Hvala ti za to. Oseam kao da se budim iz nekog sna u
kom sam provela protekle godine.
On uze njen dlan i poljubi ga. Zatvorila je oi.
- Mislim da e posle ovoga gospodja Hil dobiti dokaz kako
sam ja zaista bezobrazna i nezahvalna devojka, jer prvo
ostavljam jednog zbog drugog, a posle obrnuto - promrmljala
je.
- Ne bunim se zbog toga. Ja volim jednu nezahvalnu i bezobraznu. Sve dok se stvari odvijaju u moju korist - ree on u
njen dlan. - Mora da te ekaju na veeri.
- Neka ekaju. Imam ovde vanije stvari da obavim privila se uz njega.
On neosetno obavi ruke oko nje i privue je sasvim uz sebe.
Usne su mu bile meke i ba onakvog ukusa kakav je oekivala.
Obgrlila ga je obema rukama i stisla se uz njega. On se
osmehnu i pogleda je jo jednom.
-Ja sam presrean ovek.

- uti i ljubi me. Rekla sam ti da sam sada budna i

nestrpljiva - naredi mu ona u ali i njegove ruke je jae stegoe.
Njegove usne radile su joj neto to do sada nije doivela.
Sva omamljena odgovarala je najbolje kako je znala i umela. A
ono to nije, obilato je nadoknadjivala arom. Zavukla je ruke u
njegovu kosu.
- Peni... mislim da je bolje da te sada vratim kui... a da ovo
ostavimo za posle venanja.
- Ne budi dosadan. Ima dovoljno i za sada i za posle
venanja. A kada misli da se venamo? - odvojila se za
trenutak od njega.
- Pa... moda u nedelju? ta kae da iskoristimo posebnu
dozvolu i odmah se venamo?
- Odlino. Uplaila sam se da e jo mnogo da eka...
narednih nekoliko godina.
-Ah, ti... Ne ekam vie ni dan.
- To sam htela da ujem ree ona i poljubi ga.
Kod Henlijevih e nekog drugog dana. Ovu veeru e
propustiti. A sigurna je da e i Deri razumeti njenu odluku.
Zato joj je i pomenuo Vilijama i njegova istrajna oseanja
prema njoj, kao da je hteo da joj nagovesti ko bi bio bolji izbor
za nju.
*
*

U nedelju, kada su se gosti razili, popee se u njegov

salon. Opet su bili na istom mestu.
- Henlijevi su me pitali zato nismo otili negde na
svadbeno putovanje. Mora da misle da sam krtica pa neu da
platim takve trokove - poali se on.
Ona se nasmeja, vadei ukrase iz kose i bacajui veo na
sofu.
- Ne znam zato si toliko zapeo za putovanje. Putovaemo
na leto. A sada moemo da se posvetimo jedno drugome.
-Videe koliko emo se posvetiti jedno drugome kada nam
u sedam ujutru zazvoni gospodja Hil da mladencima donese

svee kolae i poeli nam ponovo sve najbolje u ivotu i braku alio se on i dalje, a ona zastade.
- Uh, u pravu si. Neemo moi da se zatvorimo i pravimo
se da nismo tu. Svi e oekivati da ih pozivamo i idemo u goste.
Ipak si bio u pravu. Moda je najbolje da pobegnemo negde na
nekoliko dana.
- Na mesec dana - dodao je znaajno, gledajui kako puta
kosu iz komplikovane frizure.
Zastala je i pogledala u njega.
- Ili moda dva meseca - osmehnula se znaajno, a on joj
pridje i poljubi u elo.
- Sutra emo o tome. Neemo odmah da se posvadjamo
koliko e nam trajati medeni mesec.
Okrenula mu je ledja i on poe da otkopava njenu haljinu.
- Sada mi je jasno zato ovo obino rade sobarice - poali se
on posle nekog vremena.
- Ako bi ti lake bilo da je pocepas, nemam nita protiv ree ona.
- Gle, nisam znao da se i tebi takve bezobrazne misli
vrzmaju po glavi - nasmejao se, razdvajajui poslednje dugme.
Haljina se rastvori i smae sa ramena. Okrenula se polako
prema njemu. Njegove sjajne oi iskrile su u polumraku.
- Hoe li da predjemo u sobu? - apnu on. Ona
odmahnu glavom.
-Ovde sam se zaljubila u tebe i ovde je sve poelo. Hou
ovde da pone i na brak.
On je poljubi. Haljina pade na pod, kao i njegov kaput i
koulja.
-Hmmm, gospodine Tipling, kao da ste malo radili vebe u
poslednje vreme - ree ona gledajui njegova vrsta ramena.
- Ni priblino koliko nameravam da radim od sada osmehnu se on i ponovo je poljubi, privlaei je uz sebe na
sofu.
- Odlino. A medeni mesec... mislim da e trajati jo dugo,
dugo godina - promrmljala je pre nego to mu je burno
uzvratila poljubac.
(Kraj)