1

Preskot Holter je zastao pred ulazom u svoju kuu da bi uzeo novine iz sandueta za pisma.
Zatim je laganim korakom uao u kuu. Otiao je odmah u kuhinju i popio au limunade. Bio je
zadovoljan svojim jutarnjim dogingom. Mada je imao ve trideset i est godina osjeao se
mnogo mlaim i snanijim nego to je bio kada je imao dvadeset godina.
Poslije brzog tuiranja u mlakoj vodi izaao je na terasu sa novinama i jo jednom aom
limunade da bi posmatrao kako se sunce raa na istoku, obasjavajui prirodu svojim arobnim
bojama.
Sjeo je u pletenu stolicu, naslonio se i zadovoljno pjevuio neku pjesmicu. Bili su to trenuci mira
i zadovoljstva koje je toliko volio. Bila je subota, dan odmora i nije morao da se uri nikuda.
Idilinu atmosferu jutarnjeg mira prekinuo je pljusak vode koji je dopirao do njega iz susjedovog
bazena. Pogledao je iznenaeno u tom pravcu. Znao je da je Helena Kraford, njegova susjetka,
otila u Evropu prije nekoliko nedjelja i da je priala prije svog odlaska da e vjerovatno doi
njena roaka da stanuje u njenoj kui.
Nagnuo se da bi vidio bolje osobu koja ga je uznemirila tog jutra. Bila je to djevojka, zakljuio je
i sjetio se odmah i njenog imena Dalas Delani. Da, Helena mu je priala o toj njenoj neobinoj
roakinji. Pretpostavio je da je zaista neobina s obzirom da se kupa rano ujutru, ali, to ne bi bila
loa ideja, zakljuio je odmah. Nije se kupao nikada tako rano, ali morae to jednom prilikom da
uini. Uzeo je au sa stola i popio nekoliko gutljaja limunade, posmatrajui i dalje neobian
prizor u susjedstvu. Djevojka je plivala izvanredno. Imala je skladne pokrete i kao da je klizila
po vodi voena nekom nevidljivom snagom pribliavajui se stepenicama za izlaz.
Nakon nekoliko trenutaka Preskotove oi otvorie se irom. Djevojka je izala iz bazena i bila je
potpuno naga. Kapljice vode presijavale su se na njenom lijepom tijelu dok je ila polako prema
terasi, prelazei rukom preko svoje kratke kose.
- Zaboga! - uzviknuo je Preskot okiran prizorom. - Ona se kupala naga. Potpuno naga!
Ustao je naglo, ali nije mogao da se pomjeri. Njegovi obrazi bili su crveni od uzbuenja i
zbunjenosti.
Kakva je to djevojka koja se kupa potpuno naga u bazenu, pitao se.
Djevojka je bila ve na stepenicama kada se okrenula sluajno prema njegovoj kui. Primijetila
ga je i ona, zbunivi se za trenutak, a onda mu je mahnula rukom i ula brzo u kuu.
On je stajao jo dugo na istom mjestu, posmatrajui prazan bazen u susjedovom dvoritu i
razmiljajui o prizoru koji je upravo vidio. Naravno, znao je da djevojka ima pravo da se kupa
naga u svom bazenu, ali, trebalo je da provjeri da li je potpuno sama i da li moe da se ponaa
tako slobodno u dvoritu koje nije potpuno odvojeno i ograeno od susjedovog imanja.
Zaboga, pomislila je Dalas i pokrila lice rukama, pokuavajui da ublai vatru koja je plamtila u
njenim obrazima. Kako je mogla da dozvoli sebi tu nesmotrenost. Ali, ko bi mogao da
pretpostavi da ljudi tako rano ustaju, pomislila je jo uvijek uasnuta saznanjem da je susjed
vidio potpuno nagu.
Meutim, taj nesretni incident zaboravila je brzo s obzirom da je imala mnogo teih i ozbiljnijih
problema koji su je muili u posljednjih nekoliko dana.
Nije mogla da zaboravi jo uvijek da je bila otputena sa posla. Otputena! Kakva uasna rije!
U stvari, doktor Dekson, direktor srednje kole gdje je radila nije rekao da je otputena nego
nije elio da obnovi s njom ugovor, jer je smatrao da su njene metode suvie napadne i jo uvijek
neprihvatljive u postojeem drutvu.
2

A jue je stigla iz Sent Luisa u Oklahomu Siti. Bio je to dug i naporan put od deset sati. Njena
mala, sportska kola koja je kupila od uteevine od trista dolara, jedva su izdrala put. Mislila je
da e se raspasti i odluila je da ako bude primljena na novi posao da utedi malo novca, pa da
popravi kola. Ali, ko zna kada e to biti, zakljuila je i uzdahnula duboko.
Otila je u kupatilo i istuirala se. Obukla je laku, pamunu haljinu i krenula u dnevnu sobu da
raspakuje svoj kofer. U tom trenutku ula je kako su kola zastala ispred susjednog ulaza i prila
je prozoru.
Dalas je posmatrala lijepu i elegantnu enu kako prilazi vratima i zvoni. Njen susjed, svjedok
malopreanje nesmotrenosti, otvorio je vrata, poljubili su se i djevojka je ula u njegovu kuu.
Dalas je odmahnula glavom, vratila se do svog kofera i poela da vadi svoje stvari i da ih slae u
ormar.

***
U ponedjeljak ujutru Dalas je krenula s malim zakanjenjem na sastanak i razgovor za njen
budui posao. Kasnila je jer nije mogla da ukljui kola odmah. Treba da ih popravi, zakljuila je
i uzdisala sve vrijeme dok je vozila ulicama, trudei se da se sjeti pravca i adrese koju je jue
provjeravala na mapi grada.
Kada je stigla na odreenu adresu, parkirala je kola ispred zgrade i iskljuila motor. Dopae joj
se to mjesto, pomislila je dok je ila prema zgradi i posmatrala veselu djeiju druinu kako igraju
fudbal na velikom travnatom terenu.
Iznenada, osjetila je neko udno uzbuenje kako se uvlai u nju. Ali, uspjela je da se nasmijei
jednoj mladoj i veoma simpatinoj eni koju je srela na ulazu u zgradu.
- Ja sam Dalas Delani - rekla joj je ljubazno. - eljela bih da razgovaram sa Radi Vinters.
ena joj je uzvratila osmijehom. - To sam ja - odgovorila je. - Izvolite, uite. Oekivala sam vas.
- ao mi je to kasnim - izvinjavala se Dalas dok su ile prema kancelariji. - Morala sam da
vozim paljivo zbog toga to ne poznajem grad, a ni kola mi nisu ba dobra.
Radi Vinters joj se nasmijeila. - Znam da ste novi u gradu - odgovorila je, uvela je u kancelariju
i ponudila je da sjedne. - Pa, kako vam se dopada mjesto?
- Divno je - rekla je Dalas iskreno. - Da li ivite ovdje?
- Da. Moj suprug i ja ivimo na treem spratu - odgovorila je Radi Vinters. - Tu ive i neki
nastavnici. Svi smo kao velika, slona porodica s obzirom da potiemo iz ranerskih porodica i
navikli smo na takav nain ivota.
Dalas je klimnula glavom.
- A ini mi se da su i djeca sretna - primijetila je uz blagi osmijeh.
Radi se nasmijala glasno i prela prstima po svojoj dugoj, rioj kosi.
- Trudimo se da im pomognemo koliko moemo - odgovorila je. - Ali, moram da priznam da su
najsretniji kada su na terenu. Znate, to nije moja specijalnost i bila sam veoma sretna kada sam
primila vau molbu. Rekreacija mnogo doprinosi boljem zdravlju i raspoloenju. Ali, recite mi,
kako ste saznali za na oglas?
- Moja tetka mi je pisala o tome.
Radi je uzela jedan koverat i otvorila ga. - Svakako ste kvalifikovani za taj posao. Da vidimo.
Imate diplomu o zavrenim studijama fizike kulture i tri godine staa, a imate tek dvadeset i
etiri godine. Kako ste to uspjeli?!
Dalas je slegla ramenima i nasmijeila se. - Uvijek sam bila dobar uenik i sportista.

- Ali primijetila sam da ste promijenili tri radna mjesta za tri godine. Da li je bilo nekih
problema? - raspitivala se Radi Vinters i pogledala je ispitivaki.
- Ne, nije bilo nekih veih problema - Dalas je pourila da odgovori. - Mnoge kole, gdje sam
radila, imale su odreen plan rada to sam smatrala zastarjelom metodom rada, a ja sam eljela
da imam slobodu u kreativnosti. Kada mi je tetka pisala o vaoj koli i o poslu, pomislila sam da
je to izvanredna prilika za mene i moje ideje to se tie rekreacije. Osim toga, oboavam djecu.
- Da li imate djecu? - raspitivala se Radi.
- Nisam udata - odgovorila je Dalas i u tom trenutku sjetila se svog kratkotrajnog braka sa
kolegom na fakultetu koji je bio potpuni promaaj. inilo joj se da je od tada postala mnogo
opreznija i da je o braku imala sasvim drugaije miljenje nego ranije.
- U svakom sluaju ste mladi za brak - nasmijeila joj se Radi. - A sada, recite mi neto o vaim
idejama i prijedlozima to se tie nae kole. Znate da je ona specifina. Tu su djeca koja nemaju
roditelje.
Dalas je klimnula glavom i poela da pria o svojim idejama i zamislima.
Radi Vinters je sluala paljivo i uzviknula s oduevljenjem kada je zavrila svoju priu.
- lzvanredno! Znala sam da ste prava osoba za nas! A to se mene tie, vi ste primljeni na posao.
Naravno, treba da razgovaramo sa naim direktorom, doktorom Holterom.
Iznenada, Dalas se sjetila tog prezimena. Bila je sigurna da je to prezime vidjela na potanskom
sanduetu pored njenog. Da li je mogue?
- Sa Preskotom Holterom ? - upitala je s nevjericom.
Radi Vinters je klimnula glavom. - Da li ga poznajete?
- Ne, ne poznajem ga, ali...
Radi se nagnula prema njoj. Bila je toliko simpatina i neposredna da je Dalas zaboravila da se
nalazi na razgovoru za svoj budui posao.
- Zato se to ba meni moralo dogoditi? - uzdahnula je razoarano.
- ta? ta se dogodilo?
Dalas je ispriala da stanuje u njegovom neposrednom susjedstvu i da je bio prisutan kada se ona
kupala naga u bazenu. Osjetila je da su joj se obrazi zacrvenili kada je zavrila svoju priu.
Radi se nasmijala glasno. - Znai, Preskot vas je vidio potpuno nagu? Ne brinite nita. Umijem
da izaem s njim na kraj.
U tom trenutku vrata su se otvorila i uao je jedan visok, plav ovjek s lijepim plavim oima.
- Miel, ubijeena sam da smo nali pravu osobu za naeg novog rekreacionog strunjaka - rekla
je Radi jo uvijek oduevljenim tonom, a zatim se okrenula prema Dalas.
- Ovo je moj suprug Miel Vinters, koji privremeno, pored svog posla, vodi poslove rekreacije.
Miel Vinters joj se nasmijeio ljubazno. - Znao sam da je to prava osoba im sam proitao njenu
molbu. Pretpostavljam da ste vi Dalas Delani, zar ne?
Dalas je kimnula glavom.
- Kada ete poeti da radite? Djeca me dovode do ludila. Sve vrijeme ele da igraju fudbal, a ja
mrzim taj sport iz dna due.
- Kada sredimo sve formalnosti sa Preskotom - odgovorila je Radi i okrenula se prema Dalas.
- Ne brinite, sve e biti u redu. Pozvau vas poslije podne da vas obavijestim o rezultatima
konkursa.
O rezultatu, pitala se Dalas sve vrijeme dok se vozila prema kui. Ko zna kakav e biti rezultat
konkursa ako taj Preskot Holter ima odluujuu rije.

***
Bilo je etiri sata poslije podne i Preskot Holter sjedio je u svojoj kancelariji oekujui Radi i
Miela.
Znao je da su odrali razgovor sa etiri kandidata tog prijepodneva i bio je nestrpljiv da uje
rezultate i da se ve neko posveti toj djeci koju je on toliko volio.
Znao je da im treba neko ko e usmjeriti njihovu snagu i energiju u pozitivnom smislu. I dok je
razmiljao o tome, milovao je velikog psa Kvinija, koji je sjedio pored njega na kauu.
Koliko je pas imao godina, pitao se i pogledao ga paljivo.
Deset? Dvanaest? Kada je bio jo sasvim mali doveo ga je na ran i djeca su ga zavoljela, prosto
su ga oboavala. Tako je pas lutalica postao miljenik djece bez roditelja. I ne samo djece nego i
svih zaposlenih u internatu, a posebno njega.
- Zdravo, Preskote - pozdravila ga je Radi prijateljski kad je ula u njegovu kancelariju. Poljubila
ga je u obraz i sjela pored njega. Sada je Kvini stavila svoju glavu u njeno krilo. - Da li si imao
naporan dan?
- Kao i uvijek - odgovorio je Preskot. - A da li ste vi obavili razgovor sa kandidatima?
- Naravno - rekla je Radi pomalo zbunjenim glasom i pogledala prema vratima, oekujui svog
supruga.
- Zdravo - rekao je Miel, koji je toga trenutka uao u kancelariju i sjeo u fotelju nasuprot njih.
- Pa, ta ste uradili sa kandidatima? - raspitivao se Preskot zainteresovano.
Radi je pogledala znaajno svog supruga i nakaljala se. Preskot ih je posmatrao iznenaeno.
Neto se tu dogaa - primijetio je.
- O emu se radi? Recite ve jednom!
- Pronali smo pravu osobu za nas - rekao je Miel.
- Prava lutkica - dodala je Radi.
- Ima najbolju kvalifikaciju, a i najbolje planove za nas - nastavio je Miel. - ak je i bila veoma
uspjean sportista.
- Kako se zove? - upitao je Preskot, posmatrajui ih jo uvijek iznenaeno, kao da je osjetio da
neto kriju od njega,
- Bila je juniorski prvak u utrci s preponama - dodala je Radi.
- Kako se zove? - Preskot je postao veoma nestrpljiv.
Radi je uzdahnula duboko. - Dalas Delani, tvoja nova susjetka.
Preskot je naglo ustao. - Da li ste vi poludjeli?!
- Smiri se - nasmijeio mu se Miel.
- Nemam namjeru da povjerim djecu toj nemoralnoj i slobodoumnoj djevojci - nastavio je
Preskot uzbuenim glasom.
- Ona nije nemoralna - rekla je Radi ozbiljnim tonom. - Moda su njena shvatanja samo malo
drugaija od naih.
Preskot je odmahnuo odluno glavom. - Ne elim da povjerim tu jadnu djecu takvoj osobi.
- Zato? - upitao je Miel. - Samo zato to voli da se kupa naga u bazenu?
Preskot ga je pogledao s nevjericom. - Zar ti je ona priala o tome?
- Rekla je Radi, a ona meni.
Preskot je uzdahnuo duboko. - Ne znam zato, ali, osjeam da ona nije prava osoba za nas.
- Ali Preskote...

On je odmahnuo rukom. - Rekao sam da neu da povjerim djecu takvoj osobi - bio je odluan i
ve je priao vratima. Prije nego to je izaao, okrenuo se ka njima i dodao. - ao mi je, ali, ne
elim da bude tu. Dali je jasno?
Radi je uzdahnula s tugom.
- Da, jasno mi je. Moram da je pozovem da bih je obavijestila o tome.
- Nema potrebe - nasmijeio joj se Preskot. - Saoptiu joj to ja. Osim toga, elim da joj kaem
jo neto
- Preskote, budi kulturan! - opomenula ga je Radi.
Preskot se nasmijao glasno i izaao iz kancelarije.
Nakon pola sata ve je bio ispred svoje garae i ekao da se vrata otvore automatski. Kada je
parkirao kola, izaao je iz garae i krenuo odmah do svoje susjetke da obavi i taj dio posla prije
nego to se vrati kui i nastavi svoj uobiajen ritam ivota.
Zazvonio je na ulaznim vratima i ekao nekoliko trenutaka da se vrata otvore. Doekala ga je
glasna rok-muzika.
Dalas je bila iznenaena kada ga je vidjela.
- Dobar dan - rekla je zbunjeno i pokuala da mu se nasmijei. Meutim, on se nije nasmijeio.
Njegov izraz lica bio je leden.
- Zovem se Preskot Holter, gospoice Delani. elio bih da razgovaram s vama. Da li mogu da
uem?
Ona je stajala oklijevajui nekoliko trenutaka na pragu, a tada otvorila irom vrata.
- Izvolite, uite. Upravo sam htjela da jedem.
Preskot je uao u sobu i umjesto da sjedne na jednu od fotelja, on je priao kasetofonu i iskljuio
ga. Tada se okrenuo prema stolu i primijetio tanjur salate i jabuka.
- Da li je to sve to jedete? Nije ni udo to ste tako tanki i mravi.
Dalas je slegla ramenima. - U ovom trenutku nemam ba mnogo novca, a tetka je otila prije
nekoliko nedjelja i nije ostavila nita u friideru. Izvolite, sjedite i recite mi o emu elite da
razgovarate sa mnom?
Znai, ona je ostala bez novaca, pomislio je Preskot i saalio se nesvjesno na nju. Bilo je
oigledno da joj je posao neophodan.
- U stvari, doao sam da bih vam postavio nekoliko pitanja - rekao je nakon male pauze i sjeo u
jednu fotelju.
Njene oi zasjae jae. Znai, postoji neka nada, pomislila je i sjela nasuprot njega.
- Izvolite, pitajte me.
Preskot se zbunio kao nikada ranije. U tom trenutku nije znao ta da je pita, jer je morao da
prizna da njenu molbu nije ni proitao. Razmiljao je nekoliko trenutaka i tada je uspio da joj se
nasmijei.
- Imam bolju ideju. Umirem od gladi i mogli bismo da odemo negdje na veeru - rekao je. - A
tada bismo mogli da razgovaramo i o poslu.
Dalas se nasmijeila ljubazno, ali, odmah zatim njeno lice se uozbiljilo.
- Ne mogu da dozvolim da mi vi platite veeru.
- Zato? - iznenadio se Preskot.
- Navikla sam da svoje raune plaam sama - priznala je Dalas i sagla glavu.
Preskot je ustao. - Ali ja elim da razgovaram sa vama, i to je moja ideja - odgovorio je i priao
vratima. - Da li vam je trideset minuta dovoljno da se presvuete?
- Pa... nadam se - nasmijala se Dalas. - Mada mislim da mi nije dovoljno trideset minuta da
pronaem svoje cipele.
6

- Potrudite se - dodao je Preskot i izaao iz kue.

Meutim, Dalas je pola za njim - Doktore Preskote... - obratila mu se. - Da li ste sigurni da vaa
djevojka nee imati nita protiv ako me izvedete na veeru?
- Djevojka?
- Ona lijepa i zgodna djevojka koja je bila kod vas prije neki dan - podsjetila ga je Dalas.
Preskot se nasmijeio. - Britani? Ona ne mora ni da zna za tu nau veeru. Osim toga, to je
poslovni sastanak, zar ne?
Dalas nije znala da li se ali, ili govori ozbiljno, ali u svakom sluaju to nije bio njen problem.
- Da, u pravu ste, doktore Holtere - odgovorila je.
- Moete da me zovete Preskot - nasmijeio joj se. - Oigledno je da emo se esto viati.
- Ali, ime vam je veoma dugako - primijetila je Dalas. - Zvau vas Skoti.
- Ali, to je ime za terijera, a ja nisam pas. No, ostavimo za kasnije. Vidjeemo se za pola sata.
Kada je Preskot izaao, Dalas je pourila u kupatilo. Istuirala se i oprala kosu i napravila male
lokne na elu, jer je eljela da izgleda drugaije veeras. A ako eli da promijeni svoj izgled tada
mora da obue suknju, pomislila je, nasmijeila se i prila svom ormaru. Odluila je da obue
zelenu suknju i bijelu, svilenu bluzu. Izvadila je iz ormara i bijele sandale sa velikim
potpeticama. Obukla se i stala pred ogledalo.
Izvanredno, nasmijeila se zadovoljno, mada je morala da uvjeba svoj hod, s obzirom da nije
imala te sandale na nogama ve godinama.
Treba jo samo da stavim biserne naunice i istu takvu narukvicu, pomislila je na kutiju s
nakitom. Roditelji su joj to poklonili kada je diplomirala, a to nije nosila ve nekoliko godina.
Veeras mora da izgleda zanosno, smjekala se i dalje zadovoljno, posmatrajui svoj izgled u
ogledalu.
U tom trenutku zvono je zazvonilo na ulaznim vratima. Dalas je pogledala jo jednom u u
gledalo, okrenula se naglo i prila vratima. Otvorila ih je irom.

2
- Ja sam spremna - rekla je Dalas ovjeku, koji je posmatrao iznenaeno.
Njegove oi prele su preko cijelog njenog tijela prije no to je uspio da joj odgovori neto.
- Mislim da se neko od nas dvoje nije obukao prikladno - primijetio je konano.
Dalas je pogledala svoju garderobu, a zatim njegove farmerke i demper.
- Da li sam to ja? - naalila se i nasmijala glasno.
Preskot je bio pomalo zbunjen. - Otii u kui da se presvuem - rekao je ozbiljnim tonom.
- Ne! Ja u se presvui - predloila je Dalas.
Preskot je odmahnuo glavom. - Ne, to ne mogu da dozvolim. Izgledate izvanredno. Vratiu se
odmah.
- ekajte, poi u i ja sa vama - rekla je Dalas, uzela svoju tanu i krenula za njim. - Mislim da je
nepotrebno da se presvlaite. Volim ljude koji nose farmerke.
Preskot nije odgovorio nita na tu njenu primjedbu.
Kada su proli pored garae Dalas je zastala iznenaeno. Vrata su bila otvorena i primijetila je
prvi put bijela, nova kola parkirana pored starog dipa koji je Preskot vozio esto, i ona je mislila
da ima samo taj stari auto.
- Da li su i ova kola vaa? - raspitivala se zainteresovano i morala je da prizna da nije mogla da
zamisli svog susjeda za volanom tih modernih sportskih kola.
On se okrenuo prema njoj.
- Da, zato me pitate?
- Pa... Ne mogu da vas zamislim da sjedite u tim brzim modernim kolima - priznala je Dalas
iskreno.
Preskot je zastao za trenutak i pogledao je pravo u oi.
- I ja volim da se zabavljam, gospoice Delani, mada moram da priznam da se nisam nikada
kupao nag u bazenu.
Dalas se zbunila malo, ali, ipak nije znala ta da mu odgovori. Nije ga poznavala i nije bila
sigurna da li se ali, ili to misli ozbiljno.
- No, ostavimo to. - Preskot je odmahnuo rukom i uveo je u kuu. - Izvolite, sjedite. Biu
spreman veoma brzo.
- Nije trebalo da... - Dalas je odmahivala glavom, ali nije mogla da zavri reenicu, jer je Preskot
ve izaao iz dnevne sobe. A da je znala da se Preskot obukao tako neformalno samo zbog nje i
zbog njenog naina oblaenja, koji je bio u istom stilu, bila bi veoma sretna i mogla bi ve da
nasluti da je ostavila dobar utisak na ovjeka koji je bio pomalo krut u svom ponaanju i
shvatanjima.
Preskot se vratio nakon desetak minuta. Na sebi je imao svijetlosivo odljelo, bijelu koulju i sivu
kravatu.
- Izgledate privlano - primijetila je Dalas, posmatrajui Preskota ispitivaki. Njegova crna kosa
bila je uredno oeljana, odijelo mu je pristajalo savreno, a bilo je neeg dostojanstvenog u
cijeloj njegovoj pojavi.
- Kao i vi - naalio se Preskot. - Recite mi, kuda biste eljeli da poemo?
Ona je slegla ramenima. - Ne znam. Ne poznajem grad.
- A ta biste voljeli da veeramo?
- Sve i svata - nasmijala se Dalas. - Moram da vam priznam da sam danas pojela samo jednu
jabuku i malo salate.

Preskot joj je uzvratio osmijehom. - Znam jedno dobro mjesto gdje se moe jesti sve i svata rekao joj je, uhvatio je ispod ruke i poveo prema svojim kolima.

***
Sjedili su za stolom u restoranu i Dalas je primijetila da je Preskot posmatra ispitivaki i da joj
prati svaki pokret.
- Ovdje je veoma prijatno - primijetila je nakon izvjesnog vremena. - Da li esto dolazite u ovaj
restoran, gospodine Holtere?
On joj se nasmijeio. - Rekao sam da me moete zvati po imenu.
Ona mu se osmijehnula. - Pa, poto vam se ne dopada ime Skoti, moda vas mogu oslovljavati sa
imenom Skot. Da li se slaete?
- U potpunosti mi odgovara to ime. A sada mi recite ta elite da pojedete?
- Nisam pogledala jelovnik - odgovorila je Dalas. - I ne elim da se zamaram time. Izbor
preputam vama.
Preskot je klimnuo glavom, uzeo jelovnik sa stola i otvorio ga. - Da li biste eljeli da jedete ribu?
- Izvanredno! - uzviknula je Dalas oduevljenim tonom i primijetila tek koliko je gladna.
Skot je poruio dvije porcije pastrmke na iaru sa salatom i prenim krompirima. Poruio je i
flau crnog vina.
- Da li ste sigurni da vaa djevojka nee imati nita protiv te nae veere? - upitala ga je Dalas,
razmiljajui sve vrijeme o djevojci koju je vidjela kod Skota.
- Siguran sam - odgovorio je Skot kratko.
- Koliko dugo se poznajete?
- Dugo.
Dalas je odluila da primijeni drugu taktiku da bi saznala neto o ovjeku koji je izveo na veeru.
- Nadam se da se ona dobro slae sa vaom porodicom.
On je odmahnuo glavom.
Dalas ga je pogledala iznenaeno.
- Ne slau se? - upitala je s nevjericom.
- Zato to nemam porodicu.
Dalas je uzdahnula duboko. - ao mi je - rekla je tihim glasom i popila gutljaj vina.
- Da li elite da mi postavite jo neko pitanje? - upitao je Skot nakon male pauze. Njegove crne,
duboke oi poigravale su veselo.
Dalas je klimnula glavom. - eljela bih da vam postavim mnoga pitanja - priznala je iskreno.
- Ali, poslije svakog vaeg pitanja na mene je red - nasmijao se Skot. - Ne zaboravite da smo
izali na veeru da bismo razgovarali i o vama, zar ne? A vi ste mi postavili ve nekoliko pitanja,
prema tome na mene je red.
Dalas je prihvatila alu. - Pa, izvolite, pitajte me.
- Odakle vam te lijepe, zelene oi?
Dalas se zbunila za trenutak. Nije uopte oekivala takvo pitanje i nije znala ta da odgovori.
- Pa... moj tata ima takve oi - rekla je nakon nekoliko trenutaka. - A brat je naslijedio mamine
oi.
- Imate brata?
- On je stariji od mene. Radi u jednoj koli kao psiholog - objasnila je Dalas. - A vi? Da li imate
brata ill sestru.
On je odmahnuo glavom. - Rekao sam vam da nemam porodicu.
9

- Nikoga? - insistirala je Dalas i odmah zatim joj je bilo ao zbog toga. Primijetila je sjenku tuge
u njegovim dubokim crnim oima dok su razgovarali o porodici.
Tada im je konobar priao i posluio veeru. Izvjesno vrijeme jeli su u tiini.
- Da li ste spremni za moje slijedee pitanje? - upitao je Skot iznenada.
- Naravno - odgovorila je Dalas spremno, podigla glavu i pogledala ga pravo u oi.
- Da li biste bili spremni da radite na ranu sa djecom na odreeno vrijeme od tri mjeseca?
- Zato? Zar mislite da ne mogu da se snaem u svom poslu?
- Pa... nikada se ne zna... - odgovorio je Skot oklijevajui.
Iznenada, Dalas je postala veoma ljuta. - Odbijam takvu ponudu. Kvalifikovana sam za taj posao,
diplomirala sam sa najboljom ocjenom i imam iskustvo od tri godine. ta biste jo mogli da
poelite?
- Jednu odgovornu, zrelu osobu.
Dalas je osjetila da joj je dah zastao za trenutak. Osjeala se uvrijeenom i ponienom.
- A zato mislite da nisam odgovorna i zrela osoba?
- Vaa kola, vae oblaenje i vjerovatno navika da se kupate nagi u bazenu, ukazuju na to da ste
veoma neozbiljna osoba.
- Znai, vi mi neete oprostiti nikad to to sam se kupala naga u svom bazenu, zar ne? - upitala
ga je, a kada joj on nije odgovorio nita, ona je dodala. - Pa, mogli biste to da isprobate jednom
prilikom. Veoma je prijatno, vjerujte mi. Osim toga, mislim da ste veoma staromodni i dosadni.
Skot je posmatrao netremice. Bilo mu je jasno da su njena osjeanja povrijeena i da je zato
pokuala da mu vrati istom mjerom.
- Kako moete da tvrdite da sam staromodan i dosadan kada me uopte ne poznajete.
- Na isti nain kao to i vi tvrdite da sam neodgovorna i neozbiljna osoba.
Skot se malo zamislio. - Moda sam malo pretjerao - priznao je tihim glasom.
- I ja - sloila se Dalas uz blagi osmijeh. - Hajde da priamo o neem drugom. Da li ste gledali
neki dobar film u posljednje vrijeme?
Skot se zamislio malo. - Pa... jesam. ali, i to bi bilo dosadno kada bih vam priao o tome.
Oboje su se nasmijali glasno i zavrili svoju veeru. Popili su jo po jednu au vina prije nego
to su preli na razgovor zbog ega su i doli na veeru.
- Pa, recite mi, ta kau o meni u internatu? - raspitivala se Dalas zainteresovano.
- Radi i Miel kau da ste prava osoba za taj posao - priznao je Skot iskreno.
- A ta misli predsjednik komisije?
Skot se nasmijao glasno. - Pa, i on dijeli njihovo miljenje.
Dalas je osjetila da joj je srce zaigralo veselo. - Zaista? - upitala ga je s nevjericom.
On je klimnu glavom. - Moete da ponete sa radom ve sutra.
- Hvala - rekla je Dalas dok joj je lice sijalo od sree.
ta je uradila kada je Skot promijenio svoje miljenje o njoj, pitala se sve vrijeme dok su se
vozili kui, a kada je zastao pred njenim ulazom, Dalas je odluila da ga pozove na kafu i da
pokua eventualno da sazna razlog za njegovu naglu promjenu.
- Hvala, ali veeras ne bih mogao - rekao je Skot. - Moram da zavrim neki izvjetaj.
- A da li to znai da biste mogli da doete na kafu nekom drugom prilikom?
- Moda. Laku no, Dalas.
Dalas je znala da ne moe da ga ubijedi da doe kod nje na kafu i izala je iz kola. Meutim,
nagnula se i dodala.- Hvala vam, Skote, jo jednom. Neete zaaliti zbog toga. Laku no.
Kada je Dalas ula u svoju kuu, zalupila je vrata za sobom i uzviknula sretno. - Dobila sam
posao! Ja sam najsretnija djevojka na svijetu!
10

***
U subotu, rano ujutru, Dalas je pola kod Skota da ga pozove na kafu. Otkada je poela da radi,
prije devet dana, vidjela je Skota samo jednom. Pitala se kako je to mogue kada rade u istom
internatu i stanuju u neposrednoj blizini. Mora da se neto udno dogaa, pomislila je i zakucala
na njegova vrata.
ekala je nekoliko trenutaka i zakucala ponovo. Tek tada joj je Skot otvorio vrata.
- ta se to dogaa s vama? - obratila mu se Dalas bez pozdrava, posmatrajui ga u trenerci koja
je bila mokra od znoja.
- Dobro jutro, Dalas - rekao je Skot. - Uite! elio bih da vas upoznaro sa svojom prijateljicom.
Upravo smo zavrili teniski duel.
Dalas se osjeala veoma neprijatno i zbunjeno, ali morala je da ue u dnevnu sobu.
- Ovo je moja prijateljica Britani Karlson, a ovo je moja susjetka i koleginica na poslu Dalas
Delani.
Dvije djevojke rukovale su se, ali, bilo je oigledno da nisu oduevljene zbog susreta.
- Ponekad subotom ujutru igramo tenis da bismo bili u dobroj kondiciji - rekao je Skot nakon
male pauze.
- Ja ba ne volim tenis - odgovorila je Dalas, jer je znala da neto mora da kae. - Vie volim
drutvene igre, pa ak i fudbal.
- U to ne sumnjam - dodala je Britani zajedljivim glasom.
Dalas je pogledala ljutito. Odluila je da joj vrati istom mjerom. Pogledala je Skota i nasmijeila
mu se ljubazno.
- Dola sam da bih te pozvala na kafu - rekla je intimnim glasom. - Ali, poto vidim da ima
drutvo, kafu moemo popiti i kasnije.
Izala je iz njegove kue bez pozdrava. Meutim, primijetila je da je i Britani Karlson otila
veoma brzo poslije nje. ta li se dogodilo, pitala se i smjekala sve vrijeme dok je raspremala
kuu. Uostalom, Skot Holter ima pravo na svoj ivot, zakljuila je.

11

3
- Hoe li da sjedne ve jednom! - uzviknula je Radi nestrpljivim tonom. - Ve deseti put
ustaje i prilazi prozoru. ta je s tobom ?
- Mora da se izgubila u gradu - odgovorio je Skot uznemirenim glasom. - Ve je jedanaest sati, a
nje jo nema.
- Zaboga, Preskote, smiri se! Dalas je odrasla osoba i umije da vodi rauna o sebi - primijetio je
Miel i pogledao znaajno u svoju suprugu. - Uostalom, ve je dovoljno dugo u gradu i ne bi
mogla da se izgubi. Siguran sam da joj se dogodilo neto nepredvieno to ju je zadralo due.
- Ali, ta? ta je moglo da joj se dogodi? - Skotov glas bio je jo uvijek zabrinut.
Radi nije mogla da izdri a da se ne nasmije glasno. - Zaboga, Preskote! Nisam te vidjela nikada
tako uznemirenog i zabrinutog. Pretjeruje u tome. Vjerovatno zato to ti je stalo do Dalas.
Preskot ju je pogledao otro. - To je ludost! - uzviknuo je. - Nije mi stalo do nje i nisam zabrinut.
Hajde da se kartamo.
Miel mu se nasmijeio. - Bie mi drago da igram karte sa tobom. Ali prvo priznaj da ti je stalo
do Dalas.
Skot je ustao i priao ormaru da uzme karte. Kada je ponovo sjeo za sto pogledao je znaajno
svoje prijatelje i odgovorio. - Nije mi stalo do nje, zapamtite! Ako ne eli da se vrati kui do
kasno u no, nije moj problem, niti me interesuje.
U tom trenutku uli su da je Dalas parkirala svoja stara kola ispred garae. Preskot je ustao i
izaao bez rijei. Dalas jo nije ni otkljuala ulazna vrata kada se Skot naao pored nje.
- Zaboga! Gdje si bila? - upitao je glasno. - Da li zna da je skoro pono?!
Skot nije ni znao koliko je bio ljutit, ali to je Dalas veoma dobro osjetila, jer se namrtila od bola
kada je Skot uhvatio snano za ruku.
- Preskote, pusti je! - opomenula ga je Radi Vinters koja je pola za njim zajedno sa svojim
suprugom.
- Neu da je pustim sve dok mi ne kae gdje je bila- odgovorio je ljutito.
- Ja sam odrasla osoba - rekla je Dalas, pakuavajui uzaludno da se odmakne od Skota koji je
drao jo uviiek veoma vrsto za ruku. Tada se okrenula prema Radi i Mielu i pokuala da im
objasni - ao mi je to ste i vi bili zabrinuti za mene. Ali, ako uspijete da ubijedite ovog silediju
da me pusti, objasniu vam ta me je zadralo.
Miel je uspio da ubijedi svog prijatelja da se ponaa pristojno i on je konano pustio njenu ruku.
- A sada, govori gdje si bila? - naredio je Skot.
Dalas ga je pogledala ljutito i okrenula se prema Radi i Mielu.
- Vozila sam se sat vremena i tada sam dola do jednog parka...
- Parka? - iznenadio se Skot. - Kakvog parka? U blizini ne postoji ni jedan park.
- Kako da znam to kada sam se izgubila - priznala je Dalas konano.
- ta sam ja rekao! - uzviknuo je Skot. - Izgubila se!
- Prestani, Preskote - opomenula ga je Radi. Nastavi Dalas. ta se dalje dogodilo?
- Nestalo mi je benzina.
- Zaboga! Nestalo joj je benzina, a nalazila se ko zna u kakvoj okolini - nastavio je Skot i dalje
otrim tonom.
- Zaboga, Preskote! Prestani da se ponaa kao malo dijete - rekao je Miel. - Kia pada. Bilo bi
bolje da odemo u kuu.
Skot je uhvatio Dalas za ruku - Hajde, poimo kod mene.
Ona je odmahnula glavom. - Ne, hvala. Htjela bih da uem u svoju kuu.
12

- Ali, elio bih da ujem kraj tvoje prie insistirao jeSkot.

- To moemo da ujemo i sutra - predloila je Radi. - Laku no, Dalas. Vidjeemo se sutra
ujutru.
Poto je kia poela jako da pada Radi je povela Skota i svog supruga, a Dalas je ostala sama
ispred svoje kue. Sklonila se brzo ispod strehe da ne bi pokisnula. Odahnula je konano. Nije
mogla da zamisli zato se Preskot ponaao tako grubo i djetinjasto. Da li zbog toga to ga nije
pozvala na kafu, pitala se. Da, istina je da ga je izbjegavala nekoliko dana, ali, odluila je da vodi
svoj nain ivota i da se ne uplie u ivot svog susjeda.
Htjela je da otkljua ulazna vrata i shvatila je tek tada da joj kljuevi nisu vie u ruci. Zaboga,
pomislila je, izgubila je kljueve na travnjaku.
Izala je na kiu i pokuala da nae kljueve. Meutim, nije uspjela. Jedina nada bila joj je da je
ostavila nezakljuana vrata od kuhinje. Otila je na zadnji ulaz, ali nije imala sreu. Vrata su i
tamo bila zakljuana, a ona nije imala klju. ta da radi, razmiljala je oajna. Kia je padala,
bilo joj je hladno i osjeala se tako izgubljenom i nesretnom. Bio je to uasan dan koji se isto
tako zavrio, moda i gore.
Sjela je u drvenu stolicu na terasi i posmatrala kiu koja je pljutala. Bilo joj je hladno, a nije
imala ime da se ogrne
ula je da je telefon zvonio nekoliko puta, ali i da je htjela nije mogla da odgovori na poziv.
Razmiljala je i o Skotu. Zato se ponaao tako neprijatno i grubo prema njoj, pitala se. U
jednom trenutku uinilo joj se da mu je stalo do nje. Ali, odagnala je brzo takve misli, jer je znala
da je to nemogue. U tom trenutku poeljela je da ga nije nikada srela i da nije naputala svoju
kuu.
Jedna suza ovlaila je njen obraz. Obrisala je brzo.
- Zato plaem? - upitala je glasno. - Zar da plaem zbog ovjeka do koga mi nije stalo i koji me
mrzi.
Zagrmilo je i otre munje sijevnue nebom. Dalas je zadrhtala i pokrila lice rukama.
Iznenada, osjetila je neije ruke na svom ramenu.
- ta radi tu, na kii? - upitao je Skot i sjeo pored nje.
Dalas je podigla glavu. Neoekivana njenost uticala je na njena osjeanja i ona je zaplakala.
- Ti plae - pomilovao je Skot njeno po kosi. - Zato? Ne plai, Dalas. ao mi je... iskreno mi
je ao to sam bio tako grub prema tebi. Ne znam ni sam zato sam se tako ponaao.
Dalas je zarila lice u ruke. - Odlazi - proaputala je jedva ujnim glasom.
- Ne govori tako - rekao je Skot i zagrlio je njeno. - Imala si danas veoma teak dan a
pretpostavljam da nisi ni veerala, zar ne? Hajde, poimo u kuu.
Dalas je podigla glavu i obrisala brzo suze. - Ne mogu da uem - proaputala je.
Skot je pogledao iznenaeno. - Zato?
- Izgubila sam kljueve kada si me ti...
- Kada sam te stegnuo za ruku - Skot je dovrio reenicu umjesto nje - ao mi je, rekao sam ti.
Hajdemo kod mene. Kljueve ne moemo da pronaemo po kii. Obeavam da u ih nai sutra.
Ona je odmahnula odluno glavom. - Ne mogu da idem tamo da spavam ni da je jedino mjesto
za svijetu.
- Razumijem zato si takva, ali ja sam ti se izvinio - rekao je Skot. - Osim toga, ne moe da
ostane napolju cijelu no. Hladno je. Podgrijau ti hamburgere koji su ostali od veere. Znam da
si gladna.
- Ne - odgovorila je Dalas odlunim tonom.
- Molim te, poi sa mnom - molio je Skot i pokuao da je podigne.
13

Iscrpljena i fiziki i psihiki Dalas je odjednom popustila. A zato da ne ode kod njega, pomislila
je. Moda je Skot zaista bio zabrinut za nju.
- Pa, dobro - rekla je konano i ustala. - Poto ne mogu da uem u svoju kuu, moram da
prespavam kod tebe.
Skot ju je odveo do kue i ponudio joj veeru im su uli u dnevnu sobu.
Ona je odmahnula glavom. - Nisam gladna. eljela bih da se istuiram i da legnem da spavam.
Umorna sam.
- Dobro. Kupatilo je odmah tu, pored dnevne sobe - rekao je Skot, priao ormaru i izvadio jedan
veliki pekir. - A, spavat e na mansardi u mojoj spavaoj sobi. Idem da...
- Nema potrebe da se trudi - prekinula ga je Dalas. - Ne bih eljela da te toliko uznemiravam.
Mogu da spavam i na kauu u dnevnoj sobi.
Skot je odmahnuo rukom. - To ne dolazi u obzir. Idem da raspremim sobu.
Dalas je otila da se istuira i obukla je Skotovu pidamu, koju joj je on dao u meuvremenu.
Izgledala je smijena samoj sebi dok je ila prema sobi. Plaila se da ne sretne Skota, ali, poto
ga nije vidjela, pourila je u sobu i zatvorila vrata za sobom. Nadala se da e uskoro zaspati.
Meutim, nije prolo ni deset minuta, a neko je zakucao na vrata.
- Dalas, da li spava - upitao je Skot.
- Da... upravo sam htjela da spavam - odgovorila je. - Ne ulazi u sobu.
- Donio sam ti neto da jede - rekao je Skot. - Staviu tacnu pored vrata. Pojedi sve to je na
tanjiru.
Ona se nasmijala glasno. - Dobro, pojeu - odgovorila je i kada je bila sigurna da je Skot otiao,
izala je polako i uzela tacnu sa hranom.
Podgrijani hamburgeri su joj prijali. Tek tada je primijetila da je zaista bila gladna.
Nije prolo ni deset minuta, a Skot je zakucao ponovo na vrata.
- Dalas! Da li si pojela sve?
Meutim, nije saekao njen odgovor. Uao je u sobu i posmatrao je zainteresovano.
- ta eli? - upitala ga je Dalas i pokrila se ebetom.
On joj se nasmijeio. - elio sam da provjerim da li si pojela sve to je bilo na tanjiru i da ujem
kraj tvoje prie.
Dalas je slegla ramenima. Pa... kraj prie nije toliko zanimljiv. Poto sam primijetila da nema
benzina u kolima stopirala sam jedno vozilo. Momci su bili veoma ljubazni.
- Momci? - iznenadio se Skot i priao joj je blie. - Kako si se usudila da sjedne u kola s
nepoznatim ljudima.
- ta sam mogla da uradim? Kia je poela da pada, nisam imala benzina, a nisam ni znala gdje
se nalazim.
- Dalas, ta da radim s tobom? Kako si mogla da uradi tako neto?
Ona ga je pogledala ozbiljno. - eljela bih da raistimo neto, ti nee nita uraditi sa mnom.
Skot se nasmijao glasno. - Naravno da neu. Vidio sam da si sve pojela, uo tvoju priu do kraja
i sada mislim da bi trebalo da te ostavim samu da se odmori dobro. Ne bih elio da uradim neto
nepromiljeno.
Dalas ga je pogledala upitno. - A ta bi to moglo da bude?
- Recimo, da te poljubim za lakn no.
- ta ima loe u tome kada se dvoje odraslih ljudi poljube za laku no? - upitala je Dalas
izazovno i smjekala se. - Nema u tome nita loe, zar ne?
Skot je podigao upitno svoje obrve. Pa... ko zna?
- ta bi moglo da se dogodi? - nastavila je Dalas istim tonom.
14

- Moda bih mogao da zakljuim da jedan poljubac nije dovoljan.

Dok je Skot govorio, priao joj je i sjeo na ivicu kreveta. Dalas ga je posmatrala zainteresovano i
bilo joj je udno, ali u tom trenutku poeljela je da je Skot poljubi.
I to se i dogodilo. Skot je uhvatio njeno za ruku i privukao je sebi. Ona se nije opirala, ak su joj
i usne bile poluotvorene, spremne za njegov poljubac.
Dallas je zatvorila oi kada je osjetila njegove tople usne na svom obrazu, a ve nakon nekoliko
trenutaka njegov njean poljubac.
- Tvoja koa mirie na ljiljan - proaputao je njeno.
Ona se trgla. Sjetila se da je koristila sapun sa mirisom ljiljana i bilo joj je udno da jedan
mukarac koristi takvu vrstu sapuna. Otvorila je oi i pogledala ga upitno.
- Da li ti uvijek koristi taj sapun?
I on se trgao i odmakao od nje. - Naravno da ga ne koristim - odgovorio je pomalo uvrijeenim
glasom.
- Da li je sapun bio za Britni?
- Nije. Ali, moja domaica koja vodi rauna o kui, stavlja i taj sapun u nadi da u jednog dana
dovesti neku armantnu, mladu damu, kojoj e sapun biti potreban - odgovorio je Skot aljivim
glasom.
- A da li si je doveo?
- Do sada nisam.
- A ja?
Skot se malo zamislio. - Mlada si, armantna, ali to nije to...
- to si oekivao? ta? - prekinula ga je Dalas uvrijeenim glasom. - Znai, nisam dovoljno
privlana za tebe. Da li si to elio da kae?
- Ne to! - uzviknuo je Skot. - Htio sam da kaem da...
Ona je odmahnula rukom. Ne elim da razgovaram s tobom vie - rekla je odlunim glasom.
Odlazi. ao mi je to ne mogu da uem u svoju kuu i to kia pada, ina ne bih ostala kod tebe
vie ni jedan trenutak.
- Dalas, ja...
- Odlazi! - uzviknula je ona, legla u krevet i pokrila se ebetom.
Skot je izaao iz sobe i zatvorio vrata za sobom.
Dalas je osjetila da su joj suze ovlaile obraze. Bila je ljuta na sebe. Kako je mogla da dozvoli
sebi da prihvati njegov poljubac. U stvari, ona je bila ta koja je dala povoda za tako neto,
zakljuila je. Da li je mogue da za nju nema sree na ovom svijetu? Da li e uspjeti da pronae
ovjeka koji e je voljeti i koga e ona voljeti?
Neko je tiho zakucao na vrata.
- Dalas, da li si budna? - upitao je Skot.
- ta eli?
- Htio sam da kaem da nisam imao namjeru da povrijedim tvoja osjeanja - odgovorio je Skot
njenim glasom.
- Ne razmiljam vie o tome - rekla je Dalas, trudei se da Skot ne primijeti tugu u njenom glasu.
- Htio sam da kaem da elim neto mnogo vie od obine veze, a mi oboje znamo koliko se
razlikujemo i da vjerovatno ne bismo nikada bili sretni da ostanemo zajedno - pokuavao je Skot
da objasni, ne otvarajui vrata.
- Odlazi! elim da spavam.
Meutim, Dalas jo dugo nije mogla da zaspi. Tuga i bol ispunili su njeno srce i plakala je tiho i
gorko skoro do zore.
15

***
Telefon, koji je stajao na stolu u neposrednoj blizini njenog kreveta zazvonio je i Dalas je
ispruila ruku da podigne slualicu, a da jo nije otvorila oi.
- Da? - proaputala je pospanim glasom.
- Da li je doktor Holter kod kue? - upitao je jedan enski glas.
- Ko? - Dalas nije mogla da se snae odmah.
- Preskot Holter.
- Pogrijeili ste broj. On stanuje u drugoj kui - odgovorila je Dalas i htjela da spusti slualicu, ali
enski glas je zaustavio.
- Dalas, da li si to ti?
Dalas se trgla i odmah rasanila.
- Ko je to? Da li si to ti, Radi?
- Naravno - odgovorila je njena prijateljica i nasmijala se glasno. - Da li sam te probudila?
Dalas je pogledala oko sebe i tek tada shvatila da se ne nalazi u svojoj kui, nego u Skotovoj
spavaoj sobi i u njegovom krevetu.
- Radi... nije ono to ti misli... - promucala je, pokuavajui da joj objasni situaciju.
- Pa, moda nisam pogrijeila kada sam rekla Skotu da mu je stalo do tebe - primijetila je Radi
veselim glasom.
- Ti si mu to rekla?! - iznenadila se Dalas. - I ta je on odgovorio na to?
- Naravno da nije prihvatio, ali ja mu nisam vjerovala.
- I ne treba da vjeruje u to!
Radi se nasmijala ponovo. - A reci mi, ta ti radi kod njega?
Dalas joj nije odgovorila odmah. Htjela je da razmisli malo i da pokua da joj objasni da nije
imala nikada tako lo dan kao to je bio prethodni.
- Izgubila sam kljueve i nisam mogla da uem u svoju kuu - rekla je ozbiljnim tonom. - Skot
mi je dozvolio da koristim njegovu spavau sobu. I to je sve to se dogodilo. Uostalom, koliko je
sati?
- Deset.
- Deset! - uzviknula je Dalas i ustala naglo iz kreveta. - Zato mi odmah nisi rekla? Zato me
Skot nije probudio?
- Da li je on kod kue? eljela bih da razgovaram s njim.
- Ne znam. Ne vjerujem, jer mi je sino rekao da danas ima veoma naporan dan. Da li moe da
me zamijeni dok ne stignem?
- Djeca su danas otila na izlet - odgovorila je Radi. - Danas si slobodna.
- Toliko mi je drago! - uzviknula je Dalas i legla ponovo na krevet - Radi, reci mi da li je Skot
odrastao na ranu?
- Zato me to pita?
- Interesuje me.
- Da. On i Miel pripadaju prvoj generaciji internata. Doktor Konrad pretvorio je svoju kuu u
internat za djecu bez roditelja. Skot i Miel voljeli su ga kao oca. Vjerujem da je zbog njega Skot
odluio da studira medicinu.
- Koliko je Skot imao godina kada je stigao na ran?
- Dvije.
Dalas je osjetila da joj se srce steglo od bola. - ta se dogodilo s njegovim roditeljima?

16

- Mislim da su ga napustili. O takvim stvarima rijetko se razgovara kod nas, a Skot je veoma
osjetljiv to se te teme tie. - objasnila joj je Radi.
- Hvala to si me upozorila - rekla je Dalas i prela prstima po kosi. - Sada moram da ustanem,
ve je kasno. Da li si pitala Skota za asove plivanja u tetka Heleninom bazenu?
- Da, pitala sam ga sino za to - odgovorila je Radi i nasmijeila se znaajno. - U poetku je bio
nepovjerljiv i neodluan, ali, vjerujem da sam uspjela da ga ubijedim.
- Nepovjerljiv i neodluan?
- Kada je primijetio da nisi dola kui sino, poludio je i nisam vie mogla da razgovaram s njim.
Mislio je samo na tebe i brinuo se.
- On je lud!
- Pa... bio je sino lud - nasmijala se Radi ponovo. - Mislila sam zbog toga da izmeu vas dvoje...
Zna ta elim da kaem.
- Znam - odgovorila je Dalas brzo. - Ali, vjeruj mi, ne postoji nita, apsolutno nita izmeu nas
dvoje. Uostalom, ne elim da razgovaramo vie o tome.
- Budi strpljiva s njim - rekla je Radi, ne obraajui panju na njenu primjedbu. - On je veoma
zatvorena osoba, ali, njean je i paljiv.
Dalas je iznenada promijenila temu razgovora. - Znai, pristao je da drim asove plivanja, zar
ne?
- Da, ali ini mi se, da je rekao da bi bilo bolje da dri asove plivanja u njegovom bazenu rekla je Radi. - Ne znam zbog ega, ali mislim zato to je taj bazen mnogo vei i plii.
- To je rekao samo da ne bude onako kako sam ja traila - primijetila je Dalas neraspoloeno. Ali, dosta je bilo razgovora, treba da se obuem. Ve je kasno.
- U pravu si. Vidjeemo se - rekla je Radi i spustila slualicu.
Kada je Dalas namjestila krevet, otila je u dnevnu sobu. Primijetila je odmah sve svoje kljueve
na stolu. Vjerovatno je Skot ustao ranije i potraio njene kljueve prije nego to je otiao,
pomislila je a bila mu je veoma zahvalna u tom trenutku za takvu panju. Otila je brzo kui,
istuirala se i presvukla. Vie nije razmiljala o Skotu i o svojoj avanturi s njim. Bilo joj je ao
to nije mogla da pone sa asovima plivanja ve toga dana. Za nekoliko asova zabavne igre,
djeca su ve mogla da naue da se odravaju na vodi, pomislila je, a za nedjelju dana treninga
ve da budu pravi delfini. A zato da ne pone ve danas poslije podne, pitala se i lice joj se
ozarilo od sree. Djeca e se vratiti sa izleta do ruka, a poslije moe da radi s njima.

***
Nakon nekoliko asova, Skot je posmatrao as plivanja iz svoje dnevne sobe. Sakrio se iza
zavjese i gledao paljivo. Djeca su bila oduevljena dok im je Dalas pokazivala kako da najlake
odre svoje tijelo na povrini vode. A na njihovu radost, ona je zaronila u vodu i pojavljivala se
na drugom kraju bazena.
Dalas je umjela da zabavi djecu, a da ih i naui, zakljuio je Skot i izaao na terasu da bi bolje
vidio.
- Doktore Holtere - pozvao je jedan glas iz dnevne sobe. - Nisam ula kada ste stigli kui. Koliko
dugo ste u kui?
Skot se okrenuo i nasmijeio gospoi Luizi, svojoj dugogodinjoj domaici. - Deset minuta odgovorio je. - Vi ste vjerovatno raspremali kupatilo kada sam stigao i niste me uli.
Luiza je pogledala prema bazenu, a zatim mu se obratila.
- Gospoica Dalas mi je rekla da ste vi dozvolili da koristi va bazen.
17

- Da, ja sam to predloio - odgovorio je Skot i okrenuo se prema njoj. - ta mislite o naoj novoj
susjetki?
- Divna, mlada djevojka - rekla je Luiza odmah. - I tako lijepo umije da radi sa djecom.
- Da - sloio se Skot dok je posmatrao Dalas kako pliva prema djeci.
- Primijetila sam da je sapun sa mirisom ljiljana koriten - rekla je Luiza nakon nekoliko
trenutaka znaajnim tonom. - Pretpostavljam da ga vi niste koristili.
- Ne, nisam - odgovrio je Skot i okrenuo se prema njoj.
- Gospoica Birtani? - insistirala je Luiza.
- Mnogo pitate - nasmijeio joj se Skot i odluio je da je ostavi u neizvjesnosti. Znao je da
gospoa Luiza i neke druge kune pomonice vole da prepriavaju stvari i da im je to glavna
tema razgovora kada se sastanu.
Ona je slegnula ramenima. - Moda - sloila se Luiza. - Ali, ja sam samo zabrinuta za vas.
eljela bih da se oenite i da osnujete porodicu.
- Idem da se istuiram - rekao je Skot da bi izbjegao dalji razgovor o toj temi.
- Zaista mi se dopada Dalas - nastavila je Luiza. - Ona bi bila savrena supruga za vas. Malecka
je, ali vjerujem da bi vam rodila bezbroj zdrave i lijepe djece.
Skot je krenuo prema kupatilu i nije joj nita odgovorio. Nije elio jednostavno da o takvim
stvarima raspravlja s njom.
U stvari, o tome nije ni razmiljao. A da li je nekada poelio da osnuje porodicu?

18

4
- Bila si izvanredna sa djecom danas poslije podne, a posebno sa Keti - rekao je Skot kada je
doao na njenu terasu.
Dalas se trgla, jer ga nije ula sve dok joj se nije obratio.
- ta eli? - upitala ga je neprijatnim tonom.
- Ne elim nita - odgovorio je Skot mirnim tonom. - Vidio sam te na terasi i doao do tebe. To
je sve.
Dalas ga je pogledala, ali nije nita rekla.
- Da li si jo uvijek ljuta na mene? - raspitivao se Skot - Razmiljao sam o nama mnogo i ako
eli, moda bismo mogli... da pokuamo neto.
- ini mi se da si ti neto uobrazio - primijetila je Dalas podrugljivim glasom.
- Molim?
- Zato misli da ja elim avanturu s tobom?
- Jue mi se uinilo tako - odgovorio je Skot. - A zar ne bi eljela da pokuamo?
- Ne! - odgovorila je Dalas odlunim glasom. - Uostalom, i ja elim neto to je mnogo vie od
jedne obine i prolazne avanture.
- Ali, moramo oboje da priznamo da ipak osjeamo neto jedno prema drugom - nastavio je Skot,
posmatrajui je zainteresovano. - Da li treba da ignoriemo svoja osjeanja?
- Naravno - odgovorila je Dalas i ustala. - Idem da se istuiram.
- Znai, eli da ja odem.
- Da - rekla je i otila u kuu, a da ga nije ni pogledala. Meutim, kada je ula u sobu, uzdahnula
je duboko. Morala je da prizna da nije ravnoduna prema Skotu i da su njena osjeanja uvijek
uzbrukana kada ga vidi. Ali, nije smjela da dozvoli da on to osjeti i da se poigrava s njenim
osjeanjima.
- Vidjet emo se u ponedjeljak - rekla je Dalas svojoj prijateljici Radi kada je zavrila asove u
petak popodne. Nosila je u rukama lopte i vijae i nije primijetila posljednji stepenik na izlazu.
Sigurno bi pala da je neije vrste i snane ruke nisu zadrale.
- Izvinite, ja... - rekla je uz blagi osmijeh, ali njen osmijeh zaledio joj se na licu kada je
primijetila ko je bio njen spasilac.
Skot se sagnuo i dohvatio jednu vijau koju je ona ispustila. - Izvoli - rekao joj je i dodao vijau.
- elio bih da razgovaramo.
- Pa, izvoli - odgovorila je Dalas ljutito.
- elio bih da smo sami.
Ona je pogledala oko sebe. - Pa, zar nismo sami?
- Radije u kancelariji - odgovorio je Skot. - Hajde, poi samnom na vonju. elio bih neto da ti
pokaem.
Dalas je razmiljala nekoliko trenutaka. - Dobro sloila se. - Samo da ostavim stvari u kabinet.
Nakon pet minuta Dalas je sjedila u njegovim kolima i vozili su se u tiini nekoliko kilometara, a
onda je Skot skrenuo na uzan, sporedan put.
- Kuda me vodi? - upitala je Dalas konano.
- Rekao sam ti da elim da razgovaram s tobom - odgovorio je Skot.
- O emu eli da razgovaramo?
- O nama.
Dalas ga je pogledala ljutito. - Ponovo?
19

On je klimnuo glavom, parkirao kola i izaao. - Poi sa mnom - pozvao je.

Ona ga je slijedila bez rijei kroz gusto iblje i visoku travu. Ve je htjela da negoduje kada su
izali na malu istinu, pored kristalno istog potoka. Pored jednog starog drveta primijetila je
drvenu kuu i upozorenje da je prolaz zabranjen za sve nezaposlene i odrasle osobe.
Dalas je morala da se nasmijei. - Da li je to tvoja kua? - upitala ga je.
- Da.
Znala je da je to dio njegove tajne iz mladosti. - Da li dolazi ovamo esto? - raspitivala se
zainteresovano i posmatrala stare, drvene stepenice koje su vodile na drvo.
- Ponekad - priznao je. - Niko ne zna za to mjesto sem Miela. Nismo rekli ak ni Radi nakon
toliko godina.
Ona se okrenula naglo prema njemu i pogledala ga pravo u oi. - Zato si me doveo na ovo
mjesto, Skote? - upitala je i tada se zbunila malo.
Skot je slegnuo ramenima. - Nisam imao namjeru da te dovedem tu - priznao je. - Ali, odluio
sam uz put da obiem to mjesto.
- Kada sam bila tinejderka imala sam i ja jedno skrovito mjesto - rekla je Dalas zamiljenim
tonom. - Ustvari, to je bilo na tavanu, u hambaru sijena. Tamo sam sakrila neke svoje drage
uspomene. Moda su jo uvijek tamo. To je blago moje mladosti.
- Kada ve govorimo o blagu, da li si edna? - upitao ju je Skot i nasmijeio se tajanstveno.
Ona ga je pogledala iznenaeno.
- Pa, moram da ti priznam da sam edna. Ali...
On je odmahnuo rukom. - Ne brini - rekao je, priao potoku i uz pomo jednog dugog i jakog
kanapa izvukao korpu s etiri flae piva.
Dalas je bila toliko iznenaena da nije znala ta da kae, a Skot se smjekao sve vrijeme,
uivajui u njenoj zbunjenosti. Tada je otvorio dvije flae i ispruio joj jednu.
- Kada dolazim sam uvijek donosim etiri nove flae - objasnio je. - Tako da je korpa uvijek
puna. Meutim, jedina mana ovog divnog mjesta je to to je voda suvie hladna da bi se kupao, a
posebno ne bih mogao da se kupam nag.
Dalas ga je pogledala i nasmijeila se. Zatim je popila nekoliko gutljaja piva to joj je prijalo
izvanredno.
Sjeli su na travu. Pili su pivo i izvjesno vrijeme nisu razgovarali. Tada joj se Skot obratio
ozbiljnim tonom.
- elio bih da budemo prijatelji, Dalas. Ne ljubavnici, niti rivali, nego prijatelji.
Ona ga je pogledala. - Da li misli da smo spremni za takav izazov? Razlikujemo se kao istok i
zapad.
- Ali, istok i zapad nikada se ne susreu - dodao je Skot i nasmijeio se. - U ivotu uvijek sam
volio izazove i suoavao se sa njima. Dalas, elio bih da bude iskrena prema meni. ta misli,
da li moemo da budemo iskreni i dobri prijatelji?
- A zato ne bismo mogli biti prijatelji?
- Znai, slae se da potisnemo osjeanje to se tek javilo kod nas i da ih usmjerimo na
prijateljstvo?
- Svakako - sloila se Dalas. - Mislim da je to izvanredna ideja. Radujem se naem buduem
velikom prijateljstvu.
- Znai, to je sreeno - rekao je Skot i popio svoje pivo.- A sada, mogli bismo obii moju kuu.
Ona je pogledala prema drvenoj kui.
- Imamo stepenice. Ali, treba da bude paljiva, jer moda je neto istrunulo. Hajde, poimo.
- Da li e me zadrati ako padnem? - smjekala se Dalas dok se penjala paljivo uz stepenice.
20

Dalas je ula u drvenu kuu. Toga trenutka sjetila se svog brata, svog oca, majke i djeda. Njeno
djetinjstvo bilo je bogato, ali Skotovo djetinjstvo mora da je bilo veoma tuno, pomislila je dok
ie gledala oko sebe. On je morao da napravi sebi neko skrovito mjesto gdje bi mogao da
pobjegne u trenucima kada je osjetio da bi elio da bude sam.
- Dalas? Da li si unutra? - pozvao je Skot.
Ona je provirila kroz mali prozor i nasmijeila mu se. - Da, tu sam. Silazim odmah.
- Budi paljiva - upozorio je Skot ponovo.
Dalas je silazila polako niz stepenice, ali kada je ve mislila da je bila vjeta, okliznula se i ona
bi pala da je Skot nije uhvatio oko struka i zadrao je.
Nekoliko trenutaka stajali su sasvim blizu jedno pored drugog i gledali se nijemo.
Ni sami nisu znali kako se to dogodilo, ali njihove usne su se spojile u dug i njean poljubac.
Dalas je uspjela da uzdahne vazduh tek kada su se Skotove usne spustile na njen vrat i ostavile
svoj uareni trag na njenoj njenoj bijeloj koi.
- ta mi to radimo? - proaputao je Skot konano.
Dalas se nasmijeila. - Svako ima svoje slabe trenutke.
- Ali, mi to ne smijemo da uradimo - nastavio je Skot i odmakao se od nje. - Oboje znamo da ne
moemo da ostanemo zajedno zauvijek, a oboje traimo tako neto. Ne... moramo da ostanemo
prijatelji i to je sve.
Dalas je osjetila da joj je srce zakucalo jae. Neka udna nelagodnost uvukla se u nju, ali ipak
uspjela je da mu se nasmijei. - To smo ve rijeili - podsjetila ga je.
- Znam, ali ipak smo se poljubili. Hajde da se vratimo.
Sjeli su u kola i krenuli nazad. Nisu razgovarali izvjesno vrijeme, a tada je Dalas odluila da
prekri svoje obeanje dato Radi.
- Radi mi je priala da ste ti i Miel odrasli na ranu - rekla je i pogledala ga znaajno.
Skot je oklijevao prije nego to je odgovorio. Nije volio da razgovara o svom djetinjstvu.
- Da. Mi smo bili meu prvima - rekao je tihim glasom.
- Zar se ne sjea ni jednog detalja iz svoje porodice? - Dalas je pokuala da sazna neto vie o
njemu i njegovom porijeklu.
Skot je odmahnuo glavom. - Rekli su mi da se moji roditelji nisu nikada vjenali. Oigledno je
da su me ostavili kada su se rastali. Niko od njih nije elio da bude vezan za mene. Ja sam im
predstavljao teret.
Njeno srce steglo se od bola. U tom trenutku bilo joj je ao to je poela takav razgovor.
- ao mi je - proaputala je jedva ujnim glasom.
On je pogledao otro. - Ne saalijevaj me.
- Ne saalijevam te, Skote. Osjeam prijateljstvo, neku udnu privlanost, ali nikada saaljenje. I
zato bih te saalijevala. Ti si inteligentan, privlaan mlad ovjek. Uspjean si i zdrav. Ima
prijatelje koji te vole i koje ti voli. Reci mi, zato bih te saalijevala? ao mi je samo to nisi
imao brata ili sestru sa kojima bi mogao da vodi bitku kroz djetinjstvo.
Skot joj nije vjerovao. - Ne lai me, Dalas - rekao joj je. - Znam da ne misli tako.
- Ja uvijek kaem to to mislim - odgovorila je Dalas uvrijeenim tonom.
U tom trenutku stigli su na ran i Skot je parkirao svoja kola ispred glavne zgrade. Miel je
iziao i pogledao nervozno na sat.
- Ve je bilo vrijeme da se vratite - rekao im je. - Radi je bila zabrinuta zbog vas.
- Zbog ega? - upitali su oboje u istom trenutku.
Miel je slegnuo ramenima. - Ne znam. Rekla je da ste otili u nepoznatom pravcu.
- Pokazao sam Dalas okolinu - nasmijeio se Skot. - Bili smo u umi i...
21

Miel ih je pogledao znaajno. - Zar si je odveo u drvenu kuu?

- Pa... - Skot se zbunio malo. - Znam da smo se dogovorili da to ostane naa mala tajna i nismo
poveli tamo ni Radi.
- Ustvari.. doveo sam je... - priznao je Miel.
Skot ga je pogledao znaajno. - Odveo si Radi u kuicu? Kada?
- Davno. Ona je imala tada osamanest godina, i ja dvadeset - priznao je Miel i pocrvenio blago.
- Zato mi nisi rekao? - upitao ga je Skot.
- Plaio sam se da e me pitati ta smo tamo radili - odgovorio je Miel i nasmijeio se.
- Ti i Radi bili ste tamo? - Skot je bio jo uvijek veoma iznenaen. - Ne mogu da vjerujem. Bio
sam tvoj najbolji prijatelj, a ipak mi nisi priznao nikad.
- Da, bio si moj dobar prijatelj, a u isto vrijeme bio si i Radin zatitnik. Kako sam mogao da ti
priznam da sam je vodio u kuu da bismo vodili ljubav.
Skot ga je posmatrao ozbiljno izvjesno vrijeme, a onda se sam nasmijeio.
- U pravu si - sloio se.
- Kada je Radi stigla u internat odmah sam je prihvatio kao sestru. Moda sam bio ponekad i
strog prema njoj, ali volio sam je. Nisam mogao da dozvolim da joj se dogodi neto neprijatno.
Da sam znao tada da si je vodio u kuu, mislim da bih te istukao.
- Zato? - upitala je Radi koja je izala iz zgrade tog trenutka.
- Nita - odgovorio je Miel brzo i nasmijeio se svojoi supruzi. - Skot i ja smo se alili.
Skot je klimnuo glavom u znak odobravanja. - Da, alili smo se - sloio se. - A sada bih morao
da poem kui. Moram da zavrim jo jedan izvjetaj.
Radi mu je prila i uhvatila ga ispod ruke. - Ne moe da ode dok ne ujem ta si radio danas
popodne - rekla je i nasmijeila se tajanstveno.
- Pa, nema ta da priam - odgovorio je Skot nestrpljivim tonom. - Dalas i ja smo se vozili po
okolini.
- Cijelo popodne?
- Priali smo.
Radi se nasmijala glasno. - To je veliki napredak od prole nedjelje - rekla je. - Mislila sam da
ste se prepirali.
- Ne troi svoju energiju na razmiljanje o nama Skot je uzvratio osmijehom. - Od sada stvari
su se izmijenile i bie sve sasvim drugaije.
- Ba mi je drago.
- Ali, mi se razlikujemo mnogo.
- U tome je ba i dra vaeg poznanstva - primijetila je Radi i pogledala ga znaajno. - ta se
zaista dogodilo u umi?
- Nita znaajno.
Ona ga je posmatrala ispitivaki.
- Nadam se da u uskoro to saznati.
Skot je slegnuo ramenima i sjeo u svoja kola. - Vidjet emo se sutra. Zdravo.
Radi mu je mahnula rukom i bila veoma zainteresovana ta je moglo da se dogodi u umi i zato
je Skot tako zagonetan.

22

5
ta se to dogaa s njom, pitala se Dalas dok je leala u krevetu i posmatrala nijemo bijelu
tavanicu svoje sobe. Zato ne moe da spava? Zato je tako uznemirena?
Odgovor je znala, ali rjeenje nikako. Pristala je da bude prijatelj s ovjekom koga je voljela. Da,
morala je da prizna da je Skot privlaio sve vie i da je postala uznemirena kada se nala u
njegovom prisustvu.
Skot eli da se oeni jednog dana, ali ne s njom. I ona da osnuje porodicu, ali je bila sigurna da to
ne bi mogla da uradi sa ovjekom kao to je Skot. Zaboga! A njena osjeanja govorila su sasvim
drugaije.
Tada je neko zazvonio na vrata. Dalas se namrtila. Pogledala je na sat. Bilo je tek sedam sati
ujutru. Ko bi to mogao da bude, pitala se dok je oblaila svoj ogrta i ila prema vratima.
Otvorila ih je i zastala iznenaeno. Skot je stajao na pragu i drao jutarnje novine u ruci.
- Dobro jutro - rekao joj je uz blag osmijeh.
- Dobro jutro - pozdravila ga je.
- Da li sam te probudio? - upitao je i pogledao je od glave do pete.
Ona je klimnula glavom i stajala i dalje nepomino.
- Da li mogu da uem?
- Da - odgovorila je i kada je Skot uao, zatvorila je za njim vrata.
- Igrom sluaja dobio sam dva primjerka novina - rekao joj je uz blagi osmijeh. - Pomislio sam
da bi voljela da ih prelista.
- Hvala - odgovorila je Dalas.
- Da li bi eljela da dorukuje sa mnom? Umirem od gladi.
- A ja bih voljela prije doruka da se istuiram - obavijestila ga je Dalas. -Ti bi mogao da slua
muziku u meuvremenu. Neu se zadrati dugo.
Skot se sloio s njenim prijedlogom i otiao u dnevnu sobi, a Dalas u kupatilo. Istuirala se brzo i
nakon deset minuta ve je bila obuena i spremna da pripremi doruak.
- ta bi elio da jede? - upitala ga je iz kuhinje.
On se okrenuo prema njoj. - ta obino dorukuje?
Dalas se nasmijala, jer je znala kako e Skot reagovati na njen uobiajeni jelovnik.
- Tri jaja, tri pareta slanine, tost i sok od pomorande - odgovorila je kroz smijeh.
- Tri jaja! - uzviknuo je Skot iznenaeno. - Zar ne razmilja o holesterolu? Tolika koliina
dovoljna je za cijelu nedjelju. Da li to jede svaki dan?
- Da, ali dogovorili smo se da neemo pokuavati da promijenimo jedno drugog, zar ne?
- Ja to i ne pokuavam - odgovorio joj je.
- Znai, ti eli da dorukuje to to i ja.
- Ne.
- Nego?
- Tost.
- I to je sve?
- Pa... moda malo putera - dodao je Skot i slegnuo ramenima. - Meni je to zaista dovoljno. Ne
volim ujutru da opteretim stomak.
- Tvoj doruak stie za nekoliko trenutaka - odgovorila je i poela da priprema doruak.
Meutim, u tom trenutku ula je da zvoni telefon u Skotovoj kui. Prozori su bili otvoreni i
zvuk je jasno dopirao do nje. Ula je odmah u dnevnu sobu i obavijestila Skota. On je otiao
kui, a Dalas je pola za njim.
23

- ta se dogodilo? - upitala ga je zabrinuto kada je Skot spustio slualicu.

- Dulija Pauers me je nazvala - odgovorio je Skot. - Njen sin je povrijedio nogu. Sumnja da je
slomio. Ali, nadam se da pretjeruje, kao i sve majke. Izvini morat u da dorukujem malo
kasnije, jer sada treba da odem u ordinaciju.
Ona ga je pogledala upitno. - Da li bih mogla da poem s tobom? Neu te ometati u radu.
Skot je pogledao zainteresovano.
- Pa... ako misli da ti nee biti dosadno...
Ona je odmahnula glavom.
- Ne. Zaista bih eljela da poem s tobom. Hoemo li ii mojim, ili tvojim kolima?
Skot se nasmijao glasno. - Ne znam da li bismo stigli do kraja ulice kada bismo poli sa tvojim
kolima.
Kada su stigli do internata, Dulija Pauers ih je ve oekivala. Bila je uznemirena i plakala je.
Skot je odmah uzeo njenog sina u naruje i odnio ga u ordinaciju, a Dalas je ostala sa
uznemirenom gospoom Pauers.
- Vjerovatno nije nita ozbiljno - pokuala je da utjei enu koja je jo uvijek plakala.
- I ja se nadam - odgovorila je kroz suze. - A ako je noga slomljena, to jedino doktor Holter moe
da uradi, a da nema posljedica od toga.
Dalas je pogledala zainteresovano.
- Izgleda da imate veliko povjerenje u doktora Holtera. Da li je on ve dugo va ljekar?
- Tri godine, od kada je ponovo otvorio ordinaciju - odgovorila je Dulija Pauers i obrisala suze.
- Ponovo otvorio ordinaciju? - iznenadila se Dalas.
Dulija je klimnula glavom. - Doktor Konrad Brajt je imao tu ordinaciju. Kada je umro
ordinacija je bila zatvorena sve dok doktor Holter nije zavrio svoju specijalizaciju i nije doao.
ula sam da je naslijedio ordinaciju od doktora Brajta, ali ne znam da li je to istina.
Tada se Dalas sjetila ta su joj Radi i Miel priali o Skotu i zakljuila je da bi to moglo da bude
istinito.
U tom trenutku, ule su glasan djeiji smijeh iz dna hodnika. Dulija i Dalas krenuli su odmah
prema ordinaciji. Vrata su bila otvorena, a mali Defri i Skot sjedili su na stolu za previjanje i
smijali se glasno.
Dulija im je prila odmah.
- ta je bilo? Zar nije...? - upitala je i pogledala djeakovu nogu. Imao je zavoj, ali veoma mali.
- Nije bilo nita ozbiljno - objasnio je Skot - Noga uopte nije povrijeena. Rana je mala, ak
sam mogao i da je ostavim nezavijenu.
Dulija je odahnula s olakanjera i poljubila svog sina.
- Da li mogu da doem i drugi put? - raspitivao se Defri, posmatrajui svog ljekara s divljenjem.
- elio bih da ujem i drugu priu. Obeali ste mi zar ne?
Skot je pomilovao njeno djeaka po glavi. - Naravno, Defri. Moe da doe kada eli.
Dulija Pauers se zahvalila Skotu na ljubaznosti i oni su izali iz ordinacije.
Dalas je posmatrala Skota nekoliko trenutaka, onda mu je prila, podigla se na prste, zagrlila ga i
poljubila.
Skot je stajao iznenaeno i zbunjeno.
- Zato si to uradila? - upitao je uz blagi osmijeh.
Ona mu je uzvratila osmijehom. - Zato to si takav.
- Da li time eli da kae da ti se dopadam?
Dalas je znala da su poeli da vode ozbiljan i zabranjen razgovor, ali, morala je da prizna istinu.
- Da, dopada mi se, Preskote Holtere. Ti si jedan divan ovjek, pun topline i ljubavi i...
24

- I dosadan - dodao je on uz smijeh.

Meutim, ona je odmahnula glavom. - Ne, nisi dosadan nego si drugaiji od ostalih ljudi.
- A da li to znai da sam gori od ostalih? - nastavio je Skot da se raspituje.
Dalas je uzdahnula duboko. - Ne znam - odgovorila je iskreno. - Vjeruj mi, da bih voljela to da
znam.
Njihovi pogledi su se sreli i oni su stajali nijemo i nepomino, sve dok se Skot nije odmakao od
nje i poeo da rasprema instrumente. Kada je zavrio, okrenuo se prema njoj i rekao.
- Moemo da idemo kui. Gladan sam.
Ona se sloila s tim prijedlogom i poli su prema njegovim kolima.
- Da li si ti naslijedio ordinaciju od doktora Brajta? - raspitivala se Dalas dok su se vozili prema
kui.
On je pogledao za trenutak. - Kako zna za njega?
- Radi mi je rekla.
Skot je klimnuo glavom. - Kada je doktor Brajt umro, ostavio je cio internat i ordinaciju nama,
Mielu, Radi, meni i jo jednom lanu naeg kolektiva, Dordu Rajtu. Poto sam specijalizirao
optu medicinu, ordinacija je u potpunosti pripala meni.
- A zato si studirao medicinu?
Skot je uzdahnuo duboko. - Doktor Brajt je bio idol za mene, a i volio sam taj posao. Sjeam se
dok sam bio mali, donosio sam kui uvijek ranjene ptice, pse i make, lijeio ih i uivao kada bi
ponovo postali veseli i zdravi. Tada bih bio najsretnije dijete na svljetu - odgovorio je i uzdahnuo
ponovo. - Ali, bilo je dosta razgovora o meni. Priaj mi neto o sebi. Zato si odabrala pedagoku
struku?
- Moja majka je pedagog. Ona je doktor flzike.
- A otac?
- I on se bavi pedagokim radom.
- Koliko godina su u braku? raspitivao se Skot zainteresovano.
- Vie od etrdeset godina odgovorila je Dalas i nasmijeila se blago.
Tada su stigli ispred kue i Skot je parkirao kola. Dalas ga je pogledala zainteresovano.
- Da li e doi kod mene? upitala je.
On je utio izvjesno vrijeme, a onda odmahnuo glavom. - Bilo bi bolje da odem kui.
- A tvoj doruak?
- Zaboravio sam ve na doruak - priznao je Skat - Mogao bih i da ga preskoim.
- Da li si izgubio apetit?
On je odmahnuo glavom. Ne, umirem od gladi ali, ne za hranom - priznao je i pogledao je
znaajno.
Dalas je zadrhtala cijelim tijelom. U njegovim oima primijetila je neki udan odsjaj. Da li je to
bila elja? Fizika privlanost, ili, moda neto vie od toga? Poeljela je da ostane s njim jo
malo.
- Ako ne eli da dorukuje, moda bismo mogli da napravimo rotilj danas popodne predloila je.
On je odmahnuo glavom. - Ne mogu danas. Britani je rekla da e doi - odgovorio je.
Dalas je mislila da e se onesvijestiti zbog zavisti. Nije joj mogao nita gore rei u tom trenutku.
Meutim, uspjela je da sakrije svoje razoarenje i odgovorila je.
- Pa, moda nekom drugom prilikom - rekla je i izala iz kola. - Vidjet emo se.
Ula je brzo u kuu, zalupila vrata za sobom i naslonila se na njih. Bila je oajna.

25

- Znai, on e se nai ponovo sa tom... tom uasnom vjeticom! - uzviknula je glasno. - Zaboga!
ta je naao u njoj?!
Mora da je voli, zakljuila je konano i uspjela nekako da se umiri. Da li je ljubomorna, pitala se.
Ne, ona nije ljubomorna! To je shvatila odmah. Njena osjeanja su povrijeena i to je sve.

***
Skot i Britani vozili su se van grada u restoran na zakazanu veeru. Skot nije bio oduevljen
njenim pozivom, ali nije mogao da je odbije s obzirom da je rekla da treba da razgovara s njim.
Morao je da prihvati njen poziv, jer su bili dobri prijatelji i nije mogao da je iznevjeri.
Ve su kasnili malo i Skot je poveao brzinu. Iznenada, primijetio je kola koja su bila parkirana
pored puta. Zakoio je naglo i zastao.
- ta se dogodilo? - upitala je Britani iznenaeno.
- To su Dalasina kola - rekao je Skot, izaao iz svojih kola da vidi gdje je Dalas. - Zaboga! uzviknuo je nakon nekoliko trenutaka. - Nema je.
Tada se vratio u svoja kola, okrenuo ih i krenuo nazad prema gradu.
- Kuda idemo? - upitala je Britani jo vie iznenaena.
- U blizini je benzinska pumpa - odgovorio je Skot. - Moda je tamo.
- Ali, izgubit emo rezervaciju za veeru - negodovala je Britani. - Osim toga, izaao si sa
mnom, a ne s njom. ta vidi u njoj?
Toplinu, bogatstvo duha i jo mnogo toga. Skot je elio da joj kae, ali ipak uzdrao se i samo
slegao ramenima. Nije elio da se prepire sa Britani.
Kada su stigli na benzinsku stanicu odmah je primijetio Dalas. Izaao je iz kola i priao joj je.
- Drago mi je to te vidim - rekao joj je. - Bio sam zabrinut kada sam primijetio tvoja kola pored
puta.
- Vidio si moja kola? - upitala ie Dalas iznenaeno.
On je klimnuo glavotn. - ta se dogodilo?
Ona je pokazala na plastinu kantu pored sebe.
Skot nije mogao da izdri, a da se ne nasmije glasno.
- Zar opet?
I ona se nasmijala. - Da - odgovovila je i platila benzin i htjela da podigne kantu. Meutim, Skot
je preduhitrio.
- Kuda idemo? - upitala je nakon nekoliko trenutaka dok je ila iza njega.
- Odvest u te do kola, a zatim u se vratiti kui.
- Ne! - uzviknula je Dalas, znajui da Skot nije sam. - Mogu da se vratim i sama.
On se okrenuo prema njoj i pogledao je znaajno Kako?
- Pa...
- eli da stopira ponovo, zar ne? Skotov glas bio je ljutit. - Ko zna ko e da stane, kuda e te
odvesti i kada e se vratiti kui. Ne! To ne dolazi u obzir.
Pred Skotovim kolima Dalas je zastala oklijevajui.
- Ali vi idete...
- Ulazi! - naredio je Skot.
Kada je ula u kola, Britani je pozdravila hladno i okrenula se prema Skotu.
- ta emo da uradimo sada? - upitala je ljutito.
- Moram da pomognem Dalas da ukljui kola. A ako ne uspijemo, odvest emo je do kue.
Uostalom, mislim da bi bilo bolje da je dopratimo do kue za svaki sluaj - odgovorio je i tada se
26

nasmijeio blago - Nemam povjerenja u ta njena kola. Ko zna, moda nee moi ni do grada da
stigne s tom starudijom.
- Ali, izgubit emo rezervaciju - negodovala je Britani posmatrajui ljutito Dalas koja je do toga
trenutka sjedila nijemo na zadnjem sjeditu kola.
- Nabavit emo drugu - odgovorio je Skot mirnim tonom.
- Sluajte - obratila im se Dalas - to je zaista smijeno! Nema potrebe da poete sa mnom. Mogu
da se snaem i sama. Nisam malo dijete.
- Ba zbog toga moram da vodim rauna o tebi - nasmijao se Skot i nastavio da vozi prema
njenoj kui.
Britani je izrazila elju da je ostavi ispred njene zgrade, jer je ve bilo kasno i znala je da nema
svrhe da se vaaju ponovo u restoran na veeru.
Izgubila je apetit, rekla je na rastanku, a to to je eljela da razgovara s njim, moe da saeka jo
nekoliko dana.
Dalas se osjeala pomalo neprijatno, ali odahnula je s olakanjem kada je Britani izala iz kola.
Tada je Skot pripadao samo njoj.

27

6
- Koliko su stara tvoja kola? - raspitivao se kada je uao u njenu kuu.
- Osam godina - odgovorila je.
- Nije mi jasno kako moe da ih vozi jo uvijek.
- Zato?
- Kako si uopte mogla da proe tehniki pregled - nastavio je Skot. - ini mi se da bi trebalo da
ih da na generalnu popravku. Gume su potpuno izlizane. I to bi morala da promijeni.
Uostalom, trebalo bi da promijeni cijela kola.
Dalas se nasmijeila.
- To e malo da prieka - rekla je. - Prvo treba da zaradim dosta novca da bih mogla da kupim
nova kola. Danas vie kola nisu tako jeftina.
Skot je tada pogledao od glave do pete. Tek tada je primijetio da Dalas ima na sebi haljinu, a ne
farmerke, kako se oblaila svaki dan.
- Gdje si kupila tu haljinu? - raspitivao se. - Nisam do sada primijetio da je ima.
Dalas je rekla u kojoj radnji je kupila tu haljinu.
- Ne izgleda loe - dodao je Skot nezainteresovano.
Meutim, Dalas je primijetila da mu se haljina dopala i nasmijeila se. - Bilo bi bolje da ode kod
Britani da joj se izvini to si joj pokvario vee - rekla je. - I ja joj dugujem izvinjenje.
Skot je odmahnuo rukom. - Britani ne bi pristala da sada poe na veeru - odgovorio je. - A na
razgovor moe da prieka, kao to je i ona rekla.
- Onda sam primorana da ti pripremim neto za jelo - nasmijeila se Dalas.
Skot joj je uzvratio osmijehom. - Mislio sam da se nee sjetiti toga nikada. Umirem od gladi.
- Da li bi elio da jede neto posebno?
On je odmahnuo glavom. - Nita posebno. Osim toga, primijetio sam da ba nisi vjeta u
pripremanju jela i da ne kuha esto.
Ona je slegnula ramenima. - Kuham kada osjetim da sam gladna - odgovorila je i krenula prema
kuhinji. - Ako eli moe da ukljui televizor dok ja pripremim neto za jelo.
Skot je sjeo u fotelju i ukljuio televizor, dok je ona pripremala sendvie sa unkom i sirom.
Vratila se u dnevnu sobu nakon deset minuta.
- Sendvii su izvanredni - primijetio je Skot nakon nekoliko zalogaja. - ini mi se da sam
povrijedio osjeanje domaice prije nekoliko trenutaka. Da li sam u pravu?
Dalas se nasmijala glasno. - Ne, uopte mi nisi povrijedio osjeanja - odgovorila je. - Znam da
sam veoma dobra kuharica kada to elim da budem.
- I to jo umije da radi dobro? - upitao je Skot kroz smijeh.
Ona ga je pogledala upitno i nasmijala se ponovo. - Pa... umijem da radim sa djecom.
On je klimnuo glavom. - To sam primijetio - priznao je. - Zaista si veoma vjeta u tome.
- Ali, ini mi se da ne napredujem sa Keti.
- Ona je veoma udno dijete - rekao je Skot.
- Razgovarat u o njoj sa bratom kada ga vidim sljedee subote - dodala je Dalas. - Vjerujem da
mi moe pomoi i savjetovati me ta da radim.
- Da li e tvoj brat doi da te posjeti? - raspitivao se Skot zainteresovano.
Ona je odmahnula glavom. - Ne. Ja u otii da ih posjetim. Uzet u jedan slobodan dan i neu se
vratiti do utorka.
- Namjerava da putuje avionom?

28

- Naravno - nasmijala se Dalas. - ta misli da imam ogromnu uteevinu? Da li zna koliko

kota avionska karta? Osim toga, sav novac to sam imala dala sam za ovu haljinu.
Skot ju je pogledao upitno. - Pa, kako namjerava da putuje?
- Kolima.
On je posmatrao zaprepateno nekoliko trenutaka. - Kolima? - ponovio je s nevjericom. - Kako
to misli?
Ona se nasmijala. - Lijepo. Kolima sam dola i kolima namjeravam da posjetim svoju porodicu odgovorila je i slegnula ramenima. - ta ima udno u tome?
- Koliko dugo treba da vozi da bi stigla kui? - nastavio je Skot da se raspituje zainteresovano.
Ona se zamislila malo. Pa... oko deset sati - odgovorila je. - Moda i manje.
- Da li vozi brzo?
- Ne. Vozim oko osamdeset kilometara na sat.
- Osamdeset kilometara na sat u toj kratiji? - iznenadio se Skot. - Zar si poludila? Dalas, trebalo
bi da popravi kola i da promijeni gume. Tako ne smije da krene na put.
- Ne mogu da promijenim gume - odgovorila je Dalas. - Uostalom, moja kola su dobra za mene.
Skot je odmahivao glavom. - Da li ste ti i tvoj brat bliski? - upitao je nakon nekoliko trenutaka.
- Da, veoma smo bliski
- Pretpostavljam da ima divnu porodicu - dodao je Skot zamiljemm tonom.
- Da - odgovorila je Dalas. - Moda bi trebalo da ih upozna jednog dana.
Skot nije stigao da odgovori, jer je telefon zazvonio u tom trenutku. Dalas je pourila da podigne
slualicu.
Radin uznemiren glas odjeknuo je kroz slualicu. - Uspjela sam konano da te pronaem, Dalas.
- Radi, ta se dogodilo? - upitala je Dalas iznenaeno.
- Dogodilo se neto strano - odgovorila je. - Radi se o Kvini. Ona je... kola su je pregazila. To je
strano! Miel je upravo pronaao na ulici. To je bila moja greka. Ostavila sam kapiju otvorenu.
Zaboga! Pokuala sam da nazovem Skota, ali on nije kod kue.
- Skot je kod mene - odgovorila je Dalas. - Da li je Kvini...?
U tom trenutku Skot je uzeo slualicu, iz njene ruke.
- Radi, reci mi, da li je Kvini uginula?
Skotovo tijelo zadrhtalo je snano kada je uo istinu. - Pa, ta da radimo - rekao je nakon
nekoliko trenutaka. - Moemo samo da kaemo da je Kvini imala dug i lijep ivot i da smo je svi
voljeli. Ne misli na to. Vidjet emo se sutra.
Skot je spustio slualicu. Vratio se do fotelje i sjeo. Sjedio je zamiljeno mada mu je lice bilo
bezizraajno.
- ao mi je - proaputala je Dalas, ali Skot je ostao nepomian i zamiljen i dalje. - Skote, da li ti
je dobro? - Upitala je Dalas nakon nekoliko trenutaka.
On je odmahnuo glavom. - Uostalom, bio je to glup pas - rekao je tupim glasom.
Dalas mu je prila nekoliko koraka. - Kako moe da govori tako, Preskote Holtere - opomenula
ga je.
Tada se on okrenuo naglo prema njoj. - Ostavi me samog. - rekao je ljutitim glasom.
Meutim, ona ga nije posluala. Prila mu je jo blie i dotakla mu ramena.
- Skote, moda bi trebalo da razgovara o tome sa mnom. Znam da si volio Kvini i da ti je sada
teko. Podijeli to osjeanje sa mnom.
On je podigao glavu. - Dalas, sluaj, sve je u redu sa mnom. Zaboravit u to brzo.
- Ali, ja ne mogu! - uzviknula je Dalas iznenada i suze zasjae u njenim oima.
Ni sama nije znala zato, ali, poeljela je da plae, i to je uradila ve sljedeeg trenutka.
29

Skot je ustao i zagrlio je njeno. Dotakao joj je obraze i obrisao suze.

- Nedostajat e mi Kvini - rekla je Dalas tiho.
- I meni - sloio se Skot. - Pitam se da li je Radi rekla djeci ta se dogodilo sa Kvini. To e biti
veliki udarac za njih, a posebno za Keti.
Dalas je uzdahnula duboko. - Morat u sada da obraam vie panje na Keti. Nadam se da neu
imati veih problema s njom.
- I ja se nadam - dodao je Skot i zatim pogledao na sat. - Ve je kasno. Morao bih da se vratim
kui.
Dalas je podigla glavu i pogledala ga. - Ako eli, moe da ostane kod mene.
Skot se nasmijeio znaajno. - Da li mogu da spavam u tvom krevetu?
Nakon nekoliko trenutaka Dalas je proaputala. - Ako eli, moe.
- A ta ti eli? - upitao je, uhvatio je njeno za obraze i podigao joj glavu.
- Ja... ne znam - promucala je nespretno.
Skot je uzdahnuo duboko, spustio glavu i dotakao njeno njene usne.
- Hvala ti na veeri, Dalas. Vratiu se kada bude znala ta eli.

***
Sljedeeg jutra Dalas je sjedila u kuhinji i pila kafu. Nije spavala cijelu no i osjeala se veoma
umornom i iscrpljenom. Bila je potpuno zbunjena zbog svojih osjeanja. Zaista nije znala ta
eli. Nije znala da li je Skot privlai, ili ne. Nije bila sigurna u svoja osjeanja, ali, znala je da se
neto udno dogaa s njom.
- Dalas! Otvori vrata brzo! - Skotov uznemireni glas prekinuo je njene misli. Ona je bila
zbunjena ta se dogaa, a zatim je ustala naglo i otvorila vrata. Tek po Skotovom iznenaenom
pogledu shvatila je da se nalazi u tankoj i prozirnoj spavaici, ali nije marila, jer je bila zabrinuta
ta je moglo da se dogodi.
- ta...? ta se dogodilo? - upitala je zbunjenim glasom.
- Nita - odgovorio je Skot. - Zato pita?
Ona ga je pogledala ljutito. - Ali, tvoj glas bio je uzbuen.
- Zaista? - nasmijeio joj se. - ao mi je ako sam te uznemirio. Nisam imao tu namjeru. Kako si
spavala?
Zbunjena zbog njegovog dobrog raspoloenja ona je proaputala.
- Dobro, dobro sam spavala.
to se dogodilo s njim, pitala se posmatrajui ga sve vrijeme. Bio je veseo, izgledao je
raspoloen. ta ga je natjeralo da doe kod nje?
- Zar me nee pozvati na kafu? - smjekao se Skot i dalje.
- Izvoli, ui - rekla je jo uvijek zbunjenim tonom. - Upravo sam namjeravala da se obuem.
Kada je Skot uao u sobu, Dalas je otila da se obue.
On je uzdahnuo duboko. Mislio je da nee moi da izdri, a da je ne uzme u zagrljaj i da je ljubi
dugo i strasno. Da, nije mogao da spava cijelu no, mislio je na nju sve vrijeme, elio je da bude
s njom i elio da vodi ljubav s njom.
Zaboga! ta se to dogodilo s njim?! On voli Dalas, pomislio je i zadrhtao cijelim tijelom. On je
eli, ona mu je potrebna iznad svega. Ne moe da zamisli niti jedan dan bez nje.
Ali ne smije da uini ni jedan pogrean korak, zakljuio je, jer bi je mogao izgubiti zauvijek.
Dalas se vratila u sobu. Bila je obuena. Na sebi je imala farmerke, kao i uvijek i iroku,
platnenu koulju.
30

On mora da se smiri, pomislio je posmatrajui je. Mora da bude sabran i staloen.

- ta mogu da uinim za tebe? - upitala je Dalas i nasmijeila mu se njeno.
Poljubi me, voli me, udaj se za mene, pomislio je Skot u tom trenutku, ali, odagnao je brzo te
misli.
- Doao sam na kafu - odgovorio je i uzvratio joj osmijehom. - Osim toga, elio sam da
razgovaramo o neemu veoma vanom.
Ona ga je pogledala znaajno. - O emu eli da razgovaramo dok kuham kafu i pripremim neto
za jelo.
Skot je poao posluno za njom.
- Proitao sam oglas u novinama da se prodaju mali kuii - obavijestio je. - Ve sam razgovarao
sa ljudima o tome. Pomislio sam da bi bilo dobro da kupimo nekoliko kuia i da ih odnesemo
na ran. Moda e djeca lake preboljeti Kvini kada imaju oko sebe neke druge ivotinje. One
mogu da utiu na djecu i njihovu odgovornost. Mogu da razviju u njima osjeaj topline i...
ljubavi.
- Ljubav? - ponovila je Dalas mehaniki.
- Da, ljubav - potvrdio je Skot i pogledao je znaajno. Ba kao to je i on namjeravao da je naui
ta je to ljubav, pomislio je.
- To je dobra ideja - sloila se Dalas. - Kada namjerava da ih kupi?
- Mislio sam da bismo zajedno mogli da odemo da ih vidimo.
- To je divno! - uzviknula je Dalas oduevljeno, a zatim zamislila se malo. - Skote... ao mi je
zbog prole noi.
- I meni je ao to sam bio pomalo neprijatan prema tebi - dodao je Skot.
Meutim, Dalas je odmahnula glavom. - Ne mislim na to - rekla je. - Nego mislim na neto
drugo.
Skot je pogledao upitno. - Na ta?
- Kada si me upitao ta elim - nastavila je Dalas, pomalo oklijevajuim tonom. - Iznenadio si
me tim pitanjem i nisam znala ta elim.
- A da li sada zna?
Dalas je uzdahnula duboko. - Ne.
On se nasmijeio. - Ne brini zbog toga. Vjerujem da e jednog dana znati ta eli. A dotle
ivjet emo kao to smo se dogovorili. Da li se sjea ta smo obeali jedno drugom?
- Da, naravno - odgovorila je brzo. - Ja samo nisam eljela da ti povrijedim osjeanja. eljela bih
da me razumije kako se osjeam.
- Da, razumijem te - odgovorio je Skot i nasmijeio se. Ali znao je veoma dobro da je ona
zaljubljena u njega i da ju je to osjeanje dovodilo do uasa i oajanja. Znao je da joj se to
dogodilo prvi put u ivotu i da nije znala kako da se snae i ta da radi. Znao je to veoma dobro,
zato to se i sam tako osjeao.
- Skote, te male ivotinje su divne! - uzviknula je Dalas oduevljenim galsom dok su se vozili
prema ranu. U korpi ispred sebe, drala je etiri mala uta kueta koji su spavali jedno preko
drugog.
- Ne postoji nita ljepe i draesnije od kueta - nasmijeio joj se Skot - Naravno, da ne
govorimo o bebama. Da li voli bebe?
Dalas ga je pogledala iznenaeno. Nije oekivala uopte tako pitanje. - Naravno da ih volim odgovorila je. - Ko ih ne voli?
- Da li eli da ih ima jednog dana?
31

- Jednog dana - odgovorila je Dalas i pogledala ga zainteresirano. ta eli da sazna, pitala se.
- Koliko?
Ona je slegnula ramenima - Ne znam. Moda dvoje, ill troje. To zavisi od mog supruga. A da li
bismo mogli da razgovaramo o neem drugom?
- Zato? ega se plai?
Ona ga je pogledala ljutito. - Ne plaim se, ali smatram da nema svrhe razgovarati o tome.
Skot ju je pogledao, ali nije odgovorio nita. U meuvremenu stigli su do rana i on je parkirao
kola ispred upravne zgrade.
- Ostavimo kuie u kolima dok ne vidim kakvo je raspoloenje u kui - predloio je.
- Slaem se.
Radi ih je doekala na ulazu u zgradu. Posmatrala je paljivo sve vrijeme Skota.
- Kako si? - obratila mu se nakon to ih je pozdravila.
Skot se nasmijeio - Nikada bolje - rekao je. - Hvala ti to si me sino pozvala. Da li sam ikada
rekao koliko te volim.
Tada im je priao Miel. - Pokopao sam Kvini u dnu bate - rekao je.
- Hvala - odgovorio je Skot.
- Kako se osjea Keti? - raspitivala se Dalas nakon nekoliko trenutaka.
- Zabrinuta sam zbog nje - priznala je Radi. - Pokuala sam da je utjeim i da joj kaem da nam
je svima ao zbog Kvini, ali, ona nije odgvorila nita. Ne plae, ali ne eli da se igra sa ostalom
djecom. Ne eli ni da razgovara sa nama. Ne znam ta da radim s njom.
Skot se nasmijeio. - Bit e sve u redu - rekao je i okrenuo se prema Dalas. - Idi i potrai Keti.
Povedi je do kola.
Radi ih je posmatrala iznenaeno. Dalas je samo klimnuo glavom i izala, a za njom je izaao i
Miel.
Radi je stajala na jednom mjestu, posmatrajui scenu ispred sebe. Nije umjela da se snae, niti je
znala ta da radi.
- ta... ta se dogaa? - upitala je nakon duge pauze i pogledala Skota.
- Ona je divna, zar ne? - rekao je Skot.
Radi se zbunila jo vie. - Ko? O emu govori? Skote, ne mogu da te prepoznam. Neto se
dogodilo s tobm.
On joj se nasmijeio. - Da - priznao je.
- ta?
- Zaboga, ja je volim! - uzviknuo je Skot iznenada kao da je to shvatio ba u tom trenutku.

32

7
- ta si rekao?! - upitala je Radi bez daha.
Skot joj se nasmijeio. - Ja volim Dalas i elim da se oenim s njom.
- Ti i Dalas?! - uzviknula je Radi jo uvijek iznenaeno. - Vas dvoje namjeravate da se
vjenate?!
- Pst... - aputao je Skot. - Ona to jo ne zna.
U tom trenutku Miel se vratio i kada je saznao za novost i on je bio iznenaen.
- I kada namjerava da joj to kae? - upitao je kada se sabrao malo.
- Rei u joj kada bude spremna da prihvati tu istinu - odgovorio je Skot. - Mislim da je jo
uvijek zbunjena i da ne zna ta eli.
- Mogu da zarnislim koliko je zbunjena - proaputala je. Radi je odmahivala glavom sve vrijeme.
- Jadna Dalas.
- Idem da vidim kako se Dalas snalazi u novoj ulozi - rekao je Skot.
- O kakvoj ulozi govori? - raspitivala se Radi.
Njen suprug joj je objasnio o emu se radi i da su Skot i Dalas donijeli etiri mala kueta na ran
da bi razveselili Keti i ostalu djecu.
- To je divno! - uzviknula je Radi oduevljeno. - Idem da vidim kako Keti reaguje na nove
ljubimce.
- Idem i ja s tobom - odgovorio je Skot i oni su izali.
Nije prolo ni deset minuta, a Dalas se vratila u sobu. Odahnula je s olakanjem kada je vidjela
Miela.
- Htjela bih da razgovaram s tobom - obratila mu se.
- O emu?
- O Skotu - priznala je Dalas. - Ti ga bolje poznaje od mene. Reci mi zato se tako udno
ponaa? Ne mogu da ga prepoznam uopte, a ne mogu ni da odredim da li je raspoloen ili ne.
Miel je odmahnuo rukom. - Ne obraaj panju na njega - rekao je i nasmijeio se tajanstveno.
- Kako to misli? Da li je rekao neto dok sam ja bila sa djecom napolju?
Miel je slegnuo ramenima. - Nije rekao nita znaajno - odgovorio je. - A da li si ti rekla da ga
voli?
Dalas ga je posmatrala iznenaeno. - Ne, ja to nisam rekla - uzviknula je. - Ako sam i rekla tako
neto, mislila sam figurativno.
- Da, naravno - nasmijeio joj se Miel i ona je pocrvenila blago. Znala je da joj ne vjeruje. Bila
je ubijeena da Miel misli da su njih dvoje zaljubljeni jedno u drugo.
- Zaista ne postoji nita izmeu nas dvoje - pokuala je da ga uvjeri - Ako je Skot rekao da
postoji neto drugo sem prijateljstva izmeu nas dvoje, tada nije rekao istinu. On je danas veoma
udan i pomalo neprijatan.
Miel je klimnuo glavom - Vjerujem ti - rekao je. - Ali znam i to da ga ene vole i da bi voljele
da imaju ba takvog supruga.
- Zaista?
- Naravno. Pomalo je udan zato to mnogo radi - pokuao je Miel da pravda postupke svog
najboljeg prijatelja. - Ali, on je veoma strpljiv sa djecom i sa svojim pacijentima. Mislim da ne
postoji bolji ljekar od njega u okolini.
Dalas je klimnula glavom - Slaem se s tobom - rekla je. - Hajde da vidimo kako se djeca igraju
sa kuiima.

33

Kada su izali iz zgrade sva djeca su bila ve na okupu. Igrala se i smijala, ciala od zadovoljstva
i sree, samo je Keti stajala po strani i posmatrala nezainteresovano ta se deava oko nje.
Dalas je prila djeci, uzela jedno kue i ponijela prema Keti. Meutim, ona ga nije htjela uzeti u
ruke. U tom trenutku primijetila je da ih Skot posmatra i da mu se lice zgrilo od bola kada je
vidio kako Keti reaguje.
Priao joj je. - Zar ti se ne dopada to kue? upitao ju je i unuo pored nje. Drao je njeno za
ruke i milovao ih.
Djevojica je odmahnula glavom.
- Kvini je bila ljepa - odgovorila je. - A ona je otila tamo gdje je moj tata. Vjerujem da je on
uva sada.
- Da, slaem se s tobom - rekao je Skot i suze mu ovlaie oi.
Bilo mu je neobino teko da posmatra djevojicu koja pati za svojim ocem, a i za svojim
vjernim prijateljem Kvinijem.

***
To popodne svi su otili na izlet pored rijeke. Naravno, sem to su ponijeli loptu, djeca su povela
i kuie.
Dalas je organizovala rekreaciju sa djecom, a momci su je poslije nagovorili da igra fudbal s
njima. U poetku se protivila, ali, na kraju je pristala, ali samo jedno poluvrijeme.
- Uh! Umorila sam se - priznala je nakon etrdeset i pet minuta igre kada je sjela pored Radi na
travu. - Ne znam da li postajem starija, ili je to zbog vruine.
Radi se nasmijala. -Zar ne zna za izreku da si onoliko stara koliko se osjea starom?
Dalas se nasmijala. - Pa, u tom sluaju, mislim da imam devedeset i devet godina - rekla je i
ispruila se po travi.
- Pogledaj! - upozorila je Radi nakon izvjesnog vremena. - Skot i Keti sjede pored rijeke i
pecaju.
Dalas se podigla na laktove i posmatrala je scenu pored rijeke. Skot je sjedio pored rijeke, a
pored njega Keti koja se trudila da dobro stavi mamac.
- Izgleda da vie nije uznemirena i neraspoloena - primijetila je Dalas.
- I meni se ini - dodala je Radi. - Skot zaista umije da zabavi djecu. Nadam se da e sada sve
biti u najboljem redu.
- I ja se nadam - odgovorila je Dalas i uzdahnula duboko. - Tako bih voljela da Keti bude vesela
kao i sva druga djeca.
- Hej, pogledajte! - uzviknuo je Skot u tom trenutku i ustao. - Pogledajte ta je Keti upecala!
Keti je stajala pored njega i s oduevljenjem posmatrala ribu koja se uhvatila na njen mamac.
Radi i Dalas ustale su brzo i prile im. Dalas je zagrlila djevojicu.
- O, draga - rekla joj je i pomilovala njeno po kosi. - Kako je velika riba. Da li si je sama
uhvatila?
- Da, potpuno sama - odgovorila je i pogledala Skota. - Zar ne, doktore Holtere?
On je klimnuo glavom i nasmijeio joj se.
- Da li e ponijeti ribu da bi je pripremila za veeru? - nastavila je Dalas da se raspituje.
- A kako ti peca? - upitao ju je Skot iznenada. - Da li si pecala nekada u svome ivotu?
- Naravno - nasmijeila mu se Dalas. - Odrasla sam pored rijeke. Brat i ja smo svake subote ili
na rijeku na pecanje.

34

Skot je podigao znaajno svoje obrve. - Ti me iznenauje - rekao je. - Vidio sam da umije da
igra fudbal, umije da peca. Moram da priznam da si puna iznenaenja.
Dalas se podigla polako i pogledala ga pravo u oi - Mogla bih isto to da kaem i za tebe.
- Hajdemo svi troje da pecamo - predloio je Skot. - Da vidimo ko e uhvatiti najveu ribu.
- Nadam se da u to biti ja - rekla je Dalas.
- Ne, ja - ispravila je Keti i svi su se nasmijali veselo.

***
Bilo je ve deset sati te veeri kada je Skot dovezao Dalas do njihove kue.
- Nema potrebe da me prati do vrata - rekla je Dalas kada je Skot iskljuio motor. - Znam da si
umoran, ba kao i ja. Otii u odmah da spavam.
Skot je pogledao iznenaeno, ali nije rekao nita na tu njenu primjedbu.
- A da li si elio da doe kod mene? - upitala ga je Dalas, kada je primijetila da je pomalo
razoaran zbog njene primjedbe.
- Pa, moda za trenutak - odgovorio je. - Naravno, ako nema nita protiv.
- Umorna sam - rekla je Dalas iznenada, jer se u tom trenutku uplaila da ostane sama sa Skotom
u svojoj kui Neko udno, neprijatno osjeanje uvuklo se u nju.
- Dobro - uzdahnuo je Skot. - Vidjet emo se sutra.
Ona je klimnula glavom i htjela da izae iz kola.
- Zar nema poljupca za laku no? - upitao je Skot i pogledao je zainteresirano.
Ona je oklijevala nekoliko trenutaka, a onda je Skot uhvatio za ruku i privukao je sebi. Njegove
usne pronale su odmah njene.
Dalas je mislila da e joj srce iskoiti iz grudnog koa, toliko je zakucalo snano u tom trenutku.
- To sam elio da uinim cijelo popodne - praaputao je Skot i njegov topao dah milovao je njenu
osjetijivu kou na vratu.
Dalas je zadrhtala cijelim tijelom. Morala je da prizna da je to i ona eljela, ali nije smjela da mu
kae.
- Skote, molim te, pusti me.
- Zato? - upitao je i njegove usne dotakle su ponovo njene. - Mislio sam da eli da se
upoznamo bolje.
- Sloili smo se da ostanemo prijatelji.
- Prijateljstvo ne moe da se narui zbog nekoliko nevinih poljubaca - primijetio je Skot i
dotakao usnama njene obraze.
Nisu to uopte naivni poljupci, pomislila je Dalas u tom trenutku. Ali, moda je Skot u pravu.
Moda bi trebalo da se upoznaju bolje.
Skot je primijetio da ona oklijeva i odluio je da iskoristi taj trenutak.
- Hajde, poimo kod tebe - rekao je apatom i iziao iz kola. Zagrlio je njeno, dok su prilazili
njenoj kui.
- Da li me se plai? - upitao je kada je primijetio da njeno tijelo podrhtava blago.
- Naravno da te se ne plaim - odgovorila je Dalas brzo. - A da li bi trebalo da te se plaim?
On je odmahnuo glavom. - Ne, nikako.
Kada su uli u njenu dnevnu sobu, Skot je zagrlio njeno i poljubio je ponovo. Meutim, ona je
ovoga puta prihvatila njegov poljubac.
- Hm... To je ve bolje - aputao je Skot i poeo da otkopava njenu bluzu.

35

Dalas nije mogla da se suprotstavi, niti je to eljela. Znala je samo to da eli isto to i Skot i da je
to eljela cijelo poslijepodne, ustvari, jo mnogo prije.
Podigla je ruke i zagrlila ga oko vrata. Taj pokret dao je Skotu vie snage i hrabrosti i njegove
usne klizile su niz njen vrat do njenih malih i vrstih grudi.
Dalas je milovala njegovu kosu, njegov vrat i ljubila njegova iroka, snana ramena. Vatra strasti
poela je da se razbuktava u njima.
Skot je pokuao da otkopa njene pantalone i u tom trenutku, Dalas je bila svjesna opasnosti koja
se krila iza toga.
- ta...? ta to radi? - aputala je nesigurnim glasom.
- Pokuavam da te zavedem - odgovorio je Skot i odmakao se od nje. Njegovo tijelo zadrhtalo je
snano.
- Zato? - upitala je Dalas i osjetila da i njeno tijelo podrhtava kao prut na vjetru.
- Dalas... moramo da razgovaramo ozbiljno - predloio je Skot iznenada.
- O emu?
- O ljubavi, braku, djeci - odgovorio je i pogledao je ispitivaki. - Ba tim redom.
- Mora da se ali - konstatovala je Dalas i pogledala ga s nevjericom.
- Ne, ne alim se. Govorim veoma ozbiljno. Zar bih mogao da se alim s tim stvarima.
Razmiljao sam cijelu no, a i ranije. Mi smo kao stvoreni jedno za drugo. Dalas, elio bih da se
oenim s tobom.
Dalas je bila iznenaena. Proetala se kroz sobu kao da je eljela da razmisli dobro o svemu, i
onda se okrenula prema njemu. - Ne mogu da vjerujem da tako neto moe da mi kae - rekla
je mirnim tonom. - Jo prije nekoliko dana nismo bili sigurni da li bismo mogli biti prijatelji, a da
se ne posvaamo ve sljedeeg trenutka. ta se dogodilo s tobom?
On je sjeo u fotelju i naslonio se. Ispruio je noge ispred sebe i nasmijeio joj se.
- Shvatio sam da sam zaljubljen u tebe - priznao je. - Eto, to se dogodilo.
- Zaboga! - uzviknula je iznenaenim glasom. - Pa, to je uasno!
- Zato? - upitao je, ustao naglo i priao joj. - Zar ti nisi zajubljena u mene?
- Ne, nisam.
On je uhvatio njeno za obraze i podigao joj glavu. - Dalas sada nisi iskrena prema meni, a ni
prema sebi.
Ona nije smjela da ga pogleda. Okrenula je glavu na drugu stranu i utila je.
- Dalas, priznaj da me voli. - aputao je Skot i njegov topao dah milovao je njene obraze.
- Neu te pustiti dok mi ne odgovori.
- Ne volim te - uspjela je da proape nekako.
Skot je odmahivao glavom. - To nije istina. To ne moe da bude istina. Dalas, priznaj da me
voli, jer znam da me voli.
Dalas se okrenula prema njemu. Nije imala izbora. Morala je da prizna istinu:
- Da, volim te, Skote - rekla je konano i odahnula s olakanjem kao da se oslobodila nekog
uasnog tereta.
Skot joj se nasmijeio. - A sada mi reci da e se udati za mene.
Meutim, Dalas je ovoga puta bila mnogo odlunija. Odmahnula je glavom i odgovorila.
- Ne, ja se neu udati za tebe.
On se iznenadio. - Zato?
Dalas ga je pogledala pravo u oi.
- Zna veoma dobro zato. Ti si ovjek kome treba stabilnost u ivotu. Ja sam osoba koja to ne
mogu da ti pruim. Kod mene je sve u nekakvom neredu. Cio moj ivot odvija se tako. Radim to
36

to elim i kada elim. Kada sam gladna, ja jedem, kada mi se spava, tada spavam. Da li shvata
ta elim da kaem? Ne postoji nikakav ivotni uzorak u mom ivotu.
- To me ne uznemirava uopte. Mnogo sam tolerantniji nego to ti misli.
Dalas je odmahivala glavom sve vrijeme dok su se njegove ruke stezale sve jae oko njenog
tijela.
- Reci da e se udati za mene - insistirao je Skot - Nisam siguran da bih mogao da ivim bez
tebe.
- A ta e se dogoditi ako shvati da ne moe da ivi sa mnom? Moramo da se suoimo sa
injenicama, Skote. Preivjela sam jedan razvod, a ne znam kako bih mogla da preivim drugi.
On se odmakao naglo od nje. Bio je okiran neoekivanim saznanjem da je Dalas bila ve u
braku. - Ti si razvedena?!
Ona je klimnula glavom. - Udala sam se dok sam jo studirala. Nije prolo ni deset mjeseci kada
mi je Brus rekao da ne eli da ivi vie sa mnom. I ja sam se sloila s njim. Shvatila sam to
odmah nakon mjesec dana naeg braka, ali nisam imala hrabrosti da prekinem prva na brak.
- Vi se niste vjenali iz ljubavi - rekao je Skot nakon nekoliko trenutaka razmiljanja. - Siguran
sam u to. Ali, mi se volimo, a to je sasvim neto drugo, zar ne?
Ona se nasmijeila gorko. - Mogu da navedem najmanje deset stvari koje ti mrzi kod mene.
- Koje su to stvari? - raspitivao se Skot zainteresirano.
- Recimo, moja kosa - smjekala se Dalas.
- To nije istina. Meni se dopada tvoja kosa. Lijepa je... i kratka.
Dalas je morala da se nasmije glasno. - To je jedan od naina kako moe da me opie. A ta
kae na moj stil oblaenja?
On je slegnuo ramenima i pogledao je od glave do pete. - Nema nita loe i neobino u tome.
- Zatim gledam filmove koje ti ne bi pogledao nikada, itam knjige koje se tebi ne dopadaju nastavila je Dalas da nabraja.
- Moe da gleda koji god film hoe - nasmijao se Skot.
- A to to volim da se kupam naga? - upitala je Dalas i pogledala ga upitno.
- To si uradila samo jednom, zar ne?
Ona se nasmijala, ali, nije odgovorila nita na tu njegovu primjedbu. - A moja kola?
Skot se namrtio. - Jedan nesporazum od moguih deset ne pretstavlja kraj svijeta, zar ne?
- Skote - obratila mu se Dalas ozbiljnim tonom - bez obzira na sve, mi predstavljamo dva
razliita svijeta. Moramo da se suoimo sa istinom. Moda se i volimo, ali nismo stvoreni jedno
za drugo.
- Nesporazumi su sastavni dio braka - rekao je Skot. - Ljudi se prepiru, ali ipak ive u braku.
- Kada bismo se vjenali mislim da bismo se prepirali svaki dan dva puta - smjekala se Dalas.
- Zaboga! - uzviknuo je Skot.
Dalas se nasmijala. - Eto vidi ta se dogaa kada smo zajedno due od deset minuta.
Skot je odmahnuo rukom. - Sluaj, Dalas - obratio joj se ozbiljnim tonom. - Sada smo umorni
oboje. Sutra emo razgovarati o tome.
- Ne, neemo - odgovorila je Dalas brzo. - To treba da raistimo odmah, jer noas elim da se
odmorim dobro. Mislim da bi bilo najbolje da budemo samo kolege. Ne treba nama ni
prijateljstvo. Jer vidi ta se razvilo iz prijateljstva. Oekujem da me razumije i da se ponaa
samo kao kolega prema meni.
- Mora da se ali sa mnom - primijetio je Skot i priao joj blie. - Zar ne shvata da te volim,
draga?
- I ja tebe volim.
37

- Onda se udaj za mene.

Ona je odmahnula glavom. - Ne mogu...
Skot joj je priao sasvim blizu i pomilovao je njeno po obrazima. Zatim se nagnuo prema njoj i
poljubio je.
Dalas je stajala nijemo i nije bila u stanju da se odmakne od njega niti da negoduje. Uivala je u
svakom njegovom dodiru, to je morala da prizna.
- Dalas, molim te... - aputao je Skot tiho i njeno. - Molim te uini mi neto.
Ona ga je pogledala upitno. - ta?
- Obeaj mi da e razmisliti o mom prijedlogu.
- Ali...
On joj je stavio njeno ruku na usta. - Ne govori nita, draga - rekao joj je. - Molim te, obeaj mi.
Dalas nije imala izbora, morala je da mu obea da e razmisliti o svemu.
- Reci mi sutra ta si odluila - rekao je Skot i krenuo prema vratima. - Laku no, draga.
- Laku no, Skote - Odgovorila je apatom i jo dugo gledala za njim zbunjeno i neodluno.

***
Zato je dozvolila da se stvari razvijaju u tom pravcu, razmiljala je Dalas nakon nekoliko sati
dok je leala u svom krevetu i uzaludno pokuavala da zaspi. Nije smjela da dozvoli da se dogodi
tako neto. Nije smjela da dozvoli da se nae u tako neprijatnoj i bezizlaznoj situaciji. Zaboga!
ta e se jo dogoditi? Ne, ona ne smije da se uda za Skota. Bio bi to jo jedan brodolom u
njenom ivotu. Da, ona e ga odbiti i on e se s tim pomiriti. Upoznat e neku drugu enu,
zaljubit e se u nju i oeniti se njom. A nju e zaboraviti. Nee se ni sjetiti njenog imena.
Zato, moda bi bilo najbolje da nae neki drugi posao, ili da se preseli u neku drugu kuu.
I prije nego to je zaspala odluila je da objavi oglas u novinama ve sljedeeg jutra.

38

8
Kada je Skot stigao u svoju ordinaciju sljedeeg jutra primijetio je odmah poruku na stolu. Uzeo
je hartiju u ruke i proitao je da treba da se javi odmah kui, Luizi koja je zvala prije nego to je
on stigao.
Bila mu je veoma neobina poruka jer ga Luiza nije nikada zvala na poslu. Uostalom, zato da ga
zove kada se o svemu dogovaraju prije nego to on krene na posao. Istina je da je jutros malo
ranije krenuo na posao da obie neke svoje pacijente i nije sreo Luizu. Ali, ta bi moglo da se
dogodi to ne bi moglo da prieka dok se on vrati s posla?
Sjeo je za svoj sto i pozvao svoju kuu.
- Kua doktora Holtera - javila se Luiza ljubaznim glasom.
- Luiza, ovdje Preskot - rekao je. - ta se dogodilo?
- Da li znate da gospoica Dalas namjerava da ide kui slijedee nedjelje? - upitala je Luiza
zabrinutim tonom.
- Da, znam - odgovorio je Skot mirnim tonom. Da li je mogue da je pozvala samo zbog toga,
pitao se i bio pomalo ljutit na Luizu.
- A da li znate gdje ona ivi? U Misuriju, u Sent Luisu. To je oko pet stotina kilometara od nas.
- Znam gdje je Sent Luis - odgovorio je Skot ljutitim tonom.
- Ona namjerava da putuje svojim kolima - nastavlja je Luiza, ne obraajui panju na njegov
ton. - A veoma dobro znate u kakvom je stanju ta njena krntija.
Skot je morao da se nasmijei i pri samoj pomisli na Dalasina kola.
- Da, znam - odgovorio je. - Da li je Dalas tamo?
- Da. Upravo dri as plivanja. Rekla mi je da namjerava da krene na put u subotu i nee se
vratiti do ponedjeljka uvee. Bie sredna ako ostane iva. Doktore Holtere, vi je morate sprijeiti
u tome. To je samoubistvo. Ne mogu da podnesem i samu pomisao da bi moglo da se dogodi
neto tom jednom, divnom stvorenju.
- Ona je odrasla osoba i umije da vodi rauna o sebi - rekao je Skot. - Kako mogu da je sprijeim
u tome? Ja sam samo njen susjed.
- Moda ni to neete biti - obavjestila ga je Luiza odmah.
Skot se namrtio. - Kako to mislite?
- Danas me je pitala koje su najitanije novine u gradu - odgovorila je brzo. - ini mi se da eli
da izda kuu svoje tetke i da se preseli u neki apartman.
- ta?! - uzviknuo je Skot uzbuenim tonom.
- Da, to to ste uli - rekla je Luiza. - eli da se preseli u apartman. Ne znam zbog ega, ali,
pretpostavljam da je neraspoloena zbog neega. Kao da nije spavala cijelu no.
- Da li vam je rekla da eli da se preseli? - raspitivao se Skot zabrinuto.
- Da - odgovorila je Luiza. - ta namjeravate da preduzmete da ona ne krene na taj put?
- Pokuau neto da smislim - obeao je, spustio slualicu i naslonio se na fotelju.
Znai, ona eli da pobjegne od njega, razmiljao je Skot. To mora da sprijei. Meutim, prvo
mora da razmilja o tome kako da je sprijei da ne krene na taj put. Luiza je u pravu. To bi
znailo pravo samoubistvo. Saobraaj je gust na tom dijelu puta, a njena kola ne mogu da izdre
ni dvadeset kilometara bez popravke.
Da li bi ona pristala da vozi njegova kola, razmiljao je Skot i dalje. A moda bi mogla da putuje
avionom. O tome mora da razgovara s njom jo danas, zakljuio je i krenuo da obie svoje male
bolesnike.

39

Bilo je jedanaest sati kada je Dalas stigla na ran. Skot je primijetio sa prozora svoje ordinacije i
pourio da je sretne prije nego to ode na rekreaciju. Zaustavio je na stepenicama kada je ona
upravo htjela da izae iz zgrade.
- elim da razgovaram s tobom - rekao je Skot i uhvatio je za ruku.
- Sluaj, Skote - obratila mu se ona ozbiljnim tonom. - Znam da ti se uinilo da u se moda
predomisliti, a moda sam i ja doprinijela tome svojom neodlinou. Meutim, hou da zna i
da bude siguran da se ja neu nikada udati za tebe. ao mi je ako si oekivao drugi odgovor.
- Sada ne elim o tome da razgovaram s tobom - rekao joj je Skot.
Ona ga je pogledala iznenaeno.
- Nego o emu?
- elim da razgovaramo o tvojim kolima...
- Zar i ti? - prekinula ga je Dalas nestrpljivo. - Ne elim da ujem ni jednu rije o mojim kolima.
Luiza me je davila cijelo prije podne, a sada i ti nastavlja.
- Ali, s razlogom - dodao je Skot. - Ne moe da krene na tako dalek put u tim kolima.
- To je ve sreeno. Zdravo, Skote - rekla je i krenula.
Meutim, Skot je zadrao.
- Sluaj me...
- Ne.
- Dalas, ja...
- Pusti me! - uzviknula je Dalas ljutitim tonom i uspjela da se odmakne od njega. - Ja sam
odrasla osoba i radiu to to smatram da treba da uradim. Rekla sam ti da me ostavi na miru.
Dalas je otila, a on je stajao neodluno na stepenicama. Nadao se ipak da e do subote uspjeti da
ubijedi Dalas da se predomisli.
Dalas je sjedila za stolom i veerala. Meutim, nije osjeala uopte ukus hrane, a to je bilo jo
gore, nije ni imala apetit mada cio dan nije jela nita.
Iznenada, telefon je zazvonio. Moda je Skot, pomislila je. Da li da podigne slualicu, ili, ne,
razmiljala je nekoliko trenutaka i zatim ipak prila telefonu. Znala je da bi Skot doao do nje
kada se ne bi javila na njegov poziv.
- Da? - rekla je nezainteresovanim glasom kada je podigla slualicu.
- Zdravo, draga - pozdravio je Skot ljubazno. - Da li si slobodna?
Njegov glas uznemirio je i pokrenuo njena osjeanja, ali, odgovorila je odmah. Ne! Nemam
vremena!
- Ali...
Ona nije mogla da izdri vie i spustila je slualicu. Meutim, nije mogla tako lako da se
oslobodi Skota. Nakon nekoliko trenutaka on je zazvonio na njenim vratima.
- To sam ja - rekao je. - Pusti me da uem. elim da razgovaram s tobom.
Kako je taj ovjek tvrdoglav i dosadan, pomislila je Dalas, i pola prema vratima.
- Mi nemamo o emu da razgovaramo - rekla je. - Skote, idi kui!
Tada je Skot zakucao na vrata odluno i snano. - Otvori vrata, Dalas! Moramo da razgovaramo.
- Ne.
- Da li zaista misli da moe da se krije godinama od mene?
- Ja ne elim da se krijem od tebe, ali ne elim ni da razgovaramo s obzirom da mislim da
nemamo o emu da razgovaramo - odgovonla mu je trudei se da joj glas bude odluan i otar.
- Kasno je za takve zakljuke. I te kako imamo o svemu da razgovaramo - insistirao je Skot Neu te ostaviti na miru sve dok ne raistimo neke stvari.
40

- Nema ta da raistimo! - Dalas je ostala pri svojoj odluci. Izmeu nas je sve zavreno i ne
elim da te vidim vie, Skote.
- Kako si ti tvrdoglava! - uzviknuo je Skot ljutitim tonom i nakon nekoliko trenutaka
razmiljanja okrenuo se i vratio u svoju kuu.
Dalas se naslonila na vrata. Iznenada, osjetila je uasnu samou koja se uvukla u nju i koja je
dovodila do oajanja.
Zaboga! Kako da ivi bez Skota, pitala se. Kako da ivi bez ljubavi. Suze oajanja i kajanja
ispunie njene lijepe, zelene oi.

***
U srijedu prije podne Dalas je primila nekoliko poziva i ponuda to se tie izdavanja kue.
Konano, sloila se da primi na razgovor jedan stariji brani par bez djece. Dogovorila se s njima
da dou u petak na razgovor i da vide kuu.
- Kua nam savreno odgovara - rekla je ena dok je razgledala dnevnu sobu u petak poslije
podne. - Edvarde, kako ti se dopada soba? Oduvljek smo eljeli da imamo veliki dnevni boravak,
zar ne? A ta ste rekli, da je vaa tetka u Evropi?.
- Da, u Parizu - odgovorila je Dalas. - Nalazi se kod svojih roaka. - Pisala mi je da se divno
provodi i da vrijedno skuplja antikvitete.
- I ja volim antikvitete, a Pariz je divan u ovo doba godine, zar ne, Edvarde?
- Da li elite da vidite batu i bazen? - upitala je Dalas i krenula prema terasi. - Ulica je mirna, a
susjedi tihi i veoma fini ljudi. Ova kua pripada doktoru Preskotu Holteru, pedijatru, a na drugoj
strani ivi jedan brani par. On je bio pilot, sada je u penziji.
- Zaista? I moj otac je bio pilot - dodala je gospoa Stivenson zainteresovano.
U tom trenutku Skot je izaao na svoju terasu i mahnuo rukom veselo. Dalas je samo klimnula
glavom i povela svoje goste prema bazenu. Meutim, to to se kasnije dogodilo nije joj se dopalo
uopte.
Skot je stajao na svojoj terasi i poeo da skida svoju koulju. Radio je to polako i s posebnim
pokretima. Gospoa Stivenson bila je zbunjena, nije htjela da gleda u tom pravcu, ali njen pogled
bi odlutao i nesvjesno prema Skotu.
Dalas je bila zaprepatena.
Zaboga! Zato to ini? A to je bilo jo gore, Skot je poeo da skida svoje pantalone. Dalas nije
mogla da odoli, a da ne posmatra to savreno izvajano muko tijelo i kada je shvatila da je
pretjerala u tome, okrenula se brzo prema svojim gostima.
- Da li sam vam pokazala kuhinju? - upitala je zbunjeno.
- Da - odgovorila je gospoa Stivenson, gledajui u nju s nekim iznenadnim nepovjerenjem.
- A spavau sobu?
- I to ste nam pokazali.
- A garau?
- Ne, niste ali...
- Poite za mnom da vam pokaem garau - insistirala je Dalas da bi to prije otila sa terase da
ne posmatra scenu kojs ju je dovodila do oajanja i bijesa.
Meutim, oni jo nisu otili sa terase kada se Skot skinuo potpuno nag i skoio u svoj bazen.
Dalas je od zaprepaenja zatvorila oi. Nekoliko trenutaka nije znala ta da radi i gdje se nalazi,
a zatim je uhvatila gospou Stivenson ispod ruke i povela je prema garai.
Kakav uasan dan i jo uasniji ovjek, pomislila je Dalas s ogorenjem.
41

Skot se smijao jo uvijek kada je izaao iz bazena i prebacio preko svog nagog tijela veliki uti
pekir. To je bio velianstven podvig, pomislio je zadovoljno. Sjeo je u svoju fotelju i pogledao
je na sat. Ako poznaje Dalas dobro, ona e biti tu, na njegovoj terasi im se otarasi svojih
posjetilaca.
est minuta kasnije Dalas je dojurila do njega.
- Da li si ti poludio?! - uzviknula je otrim tonom i prila mu sasvim blizu. - Nisam mogla da
vjerujem da e uiniti tako neto nikada!
- Zaista? - nasmijeio se Skot, ustao i uhvatio je za ruku. Ona je pokuala da se oslobodi njega.
- Pazi, Dalas - opomenuo je kroz smijeh - mogao bih da izgubim pekir.
Dalas se sledila od straha. - Pusti me... - proaputala je jedva ujnim glasom.
- Prvo elim da razgovaram s tobom.
Da razgovara, pomislila je Dalas oajno. Kako misli da razgovara s njom kada ima na sebi samo
jedan pekir koji mu je omotan oko struka? Ni sama nije znala ta da radi, da li da se nasmije ili
da plae.
- Pusti me...
- Ako me poljubi, pustiu te - smjekao se Skot zadovoljno.
Dalas je znala da mora da ga poljubi, a morala je da prizna da je to eljela svim srcem.
Podigla je glavu i njegove tople i vlane usne spustie se na njene. Bio je to dug i njean
poljubac i ona je znala da ga mora prekinuti prije nego to bude kasno.
- Da li eli da se kupa naga sa mnom? - upitao je Skot.
Dalas je osjetila da je pocrvenjela jako. Odmahnula je brzo glavom.
- Ne. Moram da pakujem svoje stvari. Ako eli da zna, nemam vremena.
- Znai, ipak ide u Sent Luis.
- Da, idem i ti ne moe da me... sprijei u tome.
- Ko su bili tvoji malopreanji posjetioci? - upitao je zainteresovano.
- Potencijalni stanari - odgovorila je i podigla prkosno glavu.
- Veoma pristojni ljudi - dodao je Skot i nasmijeio se.
Ona je klimnula glavom. - Nadam se da e ubudue biti mnogo pristojniji u njihovom prisustvu.
Oni e biti tvoji susjedi.
- A ti?
Ona se namrtila. - Namjeravam da se preselim.
- Da, u moju kuu.
- Zar nema namjeru da odustane konano? - upitala ga je i pogledala znaajno.
On je uhvatio za ruku i pogledao je pravo u oi. - Ja nemam namjeru da odustanem od svoje
zamisli, ali ti e to uiniti veoma brzo.
- Da. Preseliu se u jedan apartman i otii u Sent Luis - rekla je odlunim tonom. - To je moja
namjera. Osim toga, ne elim da se udam za tebe. Time smo zavrili na razgovor.
- A da li bi pristala da vozi moja kola do Sent Luisa? - predloio je Skot.
- Ne elim da vozim tua kola. A sada, liiepo se provedi preko vikenda.
- Kako mogu! - uzviknuo je Skot. - Misliu sve vrijeme na tebe i brinuu se svakoga trenutka.
Ona mu nije odgovorila nita, okrenula se naglo i potrala prema svojoj kui.
ta da radi, razmiljao je Skot sve vrijeme. Kako moe da dozvoli da Dalas krene na put u tim
uasnim kolima? Ne, to ne moe da dozvoli. Smislie ve neto, bio je siguran u to.
Bila je pono kada se Skot sjetio jedne dobre ideje. Iziao je polako iz kue i priao njenim
kolima. Otvorio ih je lako, jer nisu bila zakljuana s obzirom da se nisu ni mogla zakljuati i
izvadio jednu svjeicu iz motora. Radio je tiho i polako mada nikoga nije bilo u okolini. Svi su
42

spavali i svjetla su bila iskljuena u cijeloj ulici. Naravno, on e joj kupiti nove svjeice slijedee
nedjelje. Samo da ne ode u Sent Luis u tim starim i loim kolima.
S koferom u ruci Dalas je prila svojim kolima slijedeeg jutra. Bilo je oko sedam sati i jo
nikoga nije bilo na ulici. Krenula je ranije s obzirom na dug i naporan put i nadala se da e stii
prije uobiajene guve subotom popodne.
- Zaboga! ta se dogodilo?! - uzviknula je glasno kada nije mogla da ukljui svoja kola.
Otvorila je haubu. Kada je pogledala motor odmah je shvatila da nema jedne svjeice. Ko je to
mogao da uradi, pitala se i pogledala oko sebe. Moda Skot, pomislila je, ali, odmah zatim
odmahnula je glavom kao da nije mogla da vjeruje da bi bio spreman da uradi tako neto.
Stajala je nepomino posmatrajui motor. ta da radi? Ona je obeala svojim roditeljima i bratu
da e stii danas, razamiljala je. Ako ne stigne ko zna ta sve mogu da pomisle.
- Zdravo - pozdravio je Skot i priao joj. - Ustala si veoma rano.
Ona se trgla. Nije ga oekivala uopte. Ako je to njegovo djelo, razmiljala je, kako moe da joj
se obraa tako ljubazno i smjelo.
- Pa, vidim da si se i ti rano probudio - primjetila je i pogledala ga znaajno. - Subotom obino
ustaje mnogo kasnije.
- Da li treba da ti pomognem? - upitao je, ne obraajui panju na njenu zajedljivu primjedbu.
- Potrebne su mi nove svjeice - odgovorila je.
- Svjeice ti ne rade? - Skot je pogledao naivno.
- Ne, nego ih nema.
- Mora da se ali - primjetio je Skot ozbiljnim tonom i priao je motoru blie. - Ko bi to mogao
da uradi i zato?
Ona je slegla ramenima i okrenula se prema njemu. Stavila je ruke na bokove i pogledala ga
otro. - Preskote Holtere, Zato si to uradio?
- ta? - Skot se pravio nevjet.
- Zato si izvadio svjeicu?
On je morao da joj se nasmijei. - Moram da priznam da sam to ja uradio - rekao je konano. Ne mogu da laem.
- Zaboga! Ali, zato?! Gdje si je stavio?
- Bacio sam je.
Dalas je stisla pesnice i udarila ga nekoliko puta u grudni ko. - Kako si to mogao da uradi?
Kako?
Skot se nije branio. - Uradio sam to zato to te volim - odgovorio je.
- Zato to me voli?! Glupost! Da me voli dozvolio bi da odem i da vidim svoje roditelje i brata
- rekla je ljutitim i razoaranim tonom.
- Uzmi moja kola - odgovorio je Skot mirnim tonom.
- Rekla sam ti da ne volim da vozim tua kola. Ali... moda bi ipak neto mogao da uini za
mene - rekla je i nasmijeila se pri samoj pomisli na to. Da, to je odlina ideja, zakljuila je. To
je najbolja ideja koju je imala u posljednjih nekoliko godina.
- ta? - upitao je Skot radoznalo.
- Povezi me ti.
Skot se zamislio malo i zatim odmahnuo glavom. - Ne mogu, jer imam svoje planove za vikend.
- Otkai ih.
Skot je odmahnuo glavom. - Ne mogu. Obeao sam Mielu da u mu pomoi na ranu.
- Ja u se pobrinuti za Miela, a ti idi i spakuj svoje stvari - naredila je Dalas.
43

- Pa... moda,bih mogao da mu pomognem drugi put.

- Naravno.
- Ali, ta da radim u Sent Luisu? - upitao je Skot neraspoloenim tonom. - Bio sam u muzeju i u
zoolokom vrtu nekoliko puta. Nemam namjeru da provedem vrijeme u nekom treerazrednom
hotelu.
- Moji roditelji ne bi to ni dozvolili - odgovorila je Dalas. - U kui ima dovoljno prostorija.
Vjerujem da e ti predloiti i da koristi jednu sobu.
- Ne znam da li je to pametno - rekao je Skot i zamislio se malo.
- Zato da ne?! Osim toga, dunost ti je da mi sada pomogne, jer zbog tebe ne mogu da krenem
na put - podsjetila ga je Dalas i pogledala prekorno. - Meutim, moram da priznam da to nerado
inim, jer ne znam kako da podnesem put u tvom prisustvu, posebno sada kada znam ta si sve
sposoban da mi uradi samo da mi napakosti.
- Znam da to nije bilo poteno - priznao je Skot - ali, mora da shvati da je to bila ideja jednog
oajnika koji nije znao kako da te sprijei u samoubistvu. A sada, idi pozovi Miela, a ja u se
spakovati za desetak minuta.
Nakon petnaest minuta oni su ve sjedili u Skotovim kolima i krenuli izvan grada.
- Mora da mi obea da e se pristojno ponaati - rekla je Dalas kada se namjestila udobno u
velikim luksuznim kolima.
- Obeavam da u biti savren dentlmen - nasmijeio se Skot.
- Reci mi - obratila mu se Dalas nakon izvjesnog vremena - kada si to uradio.
- U pono.
- Izaao si iz kue u pono da bi mi ukrao svjeicu? - Dalas se iznenadila.
- Da.
- To je bilo potpuno nepromiljeno djelo s tvoje strane.
- Zaljubljeni ine ponekad nepromiljena djela - nasmijeio joj se Skot i pogledao je njeno.
- Mora da si lud od ljubavi - primjetila je Dalas i napravila grimasu.
- Zaljubljen sam iskreno, oajno i zauvijek - dodao je Skot teatralnim tonom.
- Moda ipak nije trebalo da krenemo zajedno na put - rekla je Dalas zamiljenim tonom.
- Sada je ve kasno za to - odgovorio je Skot. - Nemam namjeru da se vratim.

44

9
Nakon sedam sati vonje Dalas je sjedila u jednom motelu i pila sok dok je Skot traio kvar na
motoru svojih kola. Bio je iznenaen, jer mu se to nije dogodilo u posljednjih nekoliko godina da
mu se kola pokvare na putu. Da li je to mo sudbine, razmiljao je i jo uvijek nije mogao da se
sabere
- Pa, izgleda da neemo moi da nastavimo put - rekao je kada je uao u restoran i sjeo pored
Dalas. Ona ga je pogledala iznenaeno.
- Pa, ta da radimo? - uzdahnula je duboko. - Da li je neki vei kvar u pitanju?
- Radi se o sasvim malom kvaru - pokuao je da joj objasni. - Alternator treba da zamijenim. Na
benzinskoj stanici nemaju taj dio, a radnje su ve zatvorene. Moramo da saekamo ponedjeljak.
- Znai zarobljeni smo u Podunk Holou - rekla je Dalas i uzdahnula duboko.
- ao mi je - proaputao je Skot kada je vidio njen oajan pogled. - Nikada mi se nije dogodilo
tako neto.
Sjedili su nijemo i zamiljeno izvjesno vrijeme, a onda je Dalas podigla glavu i nasmijeila se.
- Sjetila sam se neega - rekla je. - Kako se toga ranije nisam sjetila? Mogla bih da pozovem
kuu i da zamolim brata da doe po nas.
I njegovo lice se ozarilo. - Odlina ideja - odgovorio je.
- Da li ima tu u blizini telefon? - upitala je i pogledala oko sebe.
- Telefon je u holu - rekao je Skot, ustao i uhvatio je za ruku. - Hajdemo da telefoniramo.
Dalas je pozvala svoju kuu. Njena majka je podigla slualicu. Nakon dugog objanjenja javio se
njen brat.
- Zdravo, Dejvide - pozdravila ga je radosno.
- Zdravo, sejo - odgovorio je i nasmijao se. - ujem da si zarobljena u jednom motelu i da ti je
potreban prevoz.
- Da.
- Nisam iznenaen uopte. udim se kako si mogla tako daleko da stigne u toj tvojoj krntiji.
- Nisam krenula svojim kolima - pokuala je da mu objasni. - Moja kola su jo uvijek u voznom
stanju, ali, neko je noas izvadio svjeice. Moj susjed je bio toliko ljubazan da mi ponudi pomo
i on me je dovezao. Meutim, i njegova kola su sada u kvaru.
Nastala je mala pauza.
- Ne znam o emu razmilja, ali, uvjeravam te da nije to to ti misli - rekla je Dalas,
pretpostavljajui ta njen brat misli o toj situaciji.
- Razumijem, sve razumijem - odgovorio je njen brat znaajnim tonom.
- Nita ti ne razumije. On je tetka Helenin stari prijatelj.
- Koliko taj prijatelj ima godina? - raspitivao se njen brat
- Pa... negdje oko trideset i neto - odgovorila je Dalas neodreeno i pogledala kriom Skota koji
je stajao u njenoj blizini. Odluila je da promjeni brzo temu razgovora. - A kako si ti putovao?
- ta kae, ima oko trideset godina - ponovio je Dejvid, ne obraajui panju na njeno pitanje. Da li je on sada s tobom?
- Da - odgovorila je Dalas. - Kako ti idu poslovi?
- Dobro, dobro... Reci mi neto vie o tom momku koji je bio spreman da te doveze do Sent
Luisa - insistirao je Dejvid. - Za poetak, reci mi kako se zove.
Dalas se naslonila na zid i pogledala Skota. On se smjekao, jer je shvatio da govori o njemu.
- Pa... zove se Preskot Holter. On je pedijatar. Mi smo kolege, jer radimo zajedno u internatu. A
sada, da li bi mogao da mi obea da e doi po nas?
45

- Naravno - odgovorio je Dejvid - Ali, odgovori mi na jo jedno pitanje.

- Koje?
- Da li ti spava sa tim tvojim pedijatrom?
- Dejvide! - uzviknula je Dalas ljutitim tonom. - Pazi ta govori! Naravno da ne spavam s njim.
Mi smo samo susjedi i kolege.
- elio bih da razgovaram s njim - rekao je Dejvid. - elio bih da mu zahvalim to ti se naao na
usluzi.
Dalas je odmahnula glavom, ali, ipak ispruila slualicu prema Skotu.
- Dejvid eli da razgovara s tobom - rekla mu je.
Skot je uzeo slualicu. - Halo?
Dalas ga je posmatraia nervozno dok je on sluao ta Dejvid govori. Zaboga, zar mora uvijek da
se ponaa zatitniki prema njoj, razmiljala je Dalas o svom bratu i sjetila se svog djetinjstva.
- Ne treba da mi zahvaljuje - nasmijao se Skot. - To je bilo najmanje to sam mogao da uinim
za nju nakon to si ukrao svjeicu iz njenih kola.
Dalas je odmahnula rukom, negodujui i mogla je da zamisli svog brata kako se smije i uiva u
cijeloj toj situaciji.
- Ni meni se ne dopadaju njena kola - odgovorio je Skot. - Prvo to u da uradim nakon to se
vjenamo, bie da bacim ta kola u staro gvoe.
Dalas se skamenila od iznenaenja. Nije oekivala uopte da e Skot razgovarati sa Dejvidom o
njihovom vjenanju. Zaboga! Da je znala da e govoriti o tome ne bi pristala da krene s njom.
- Ne, nismo jo odredili taan datum - nastavio je Skot istim tonom. - U stvari, ona misli da to
nije dobra ideja, ali, ja sam tvrdoglav i neu odustati od te svoje namjere tako lako. Ti reci tvojoj
majci da se ne brine, uvau je kao oi u glavi dok ti ne stigne.
Dalas nije mogla da izdri vie, prila je i uzela slualicu iz njegove ruke.
- Dopada mi se tvoj vjerenik - rekao joj je brat uz zadovoljan smijeh.
- On nije moj vjerenik - odgovorila je ljutitim tonom.
- Dobro, dobro... - umirivao je Dejvid. - A sada mi reci gdje ste?
Dalas je objasnila Dejvidu gdje se nalaze i tada spusti slualicu.
- Poto treba da ekamo, mogli bismo otii u restoran da pojedemo neto - predloio je Skot.
- To je jedina pametna reenica to si rekao danas - primjetila je Dalas i pola za njim u restoran.

***
Oko dva sata poslijepodne stigao je Dejvid u svom malon kamionetu. Upoznao se sa Skotom i
dogovorili su se da ostave njegova kola na parkingu s obzirom da e se vratiti u ponedjeljak i
donijeti sa sobom odgovarajui dio. Skot se sloio s tim prijedlogom i oni su sjeli u kola.
- Morae da sjedne malo blie svom vjereniku - primjetio je Dejvid i pogledao znaajno svoju
sestru inae neu moi da vozim kola.
Ona se okrenula naglo prema njemu. Hajde da raistimo neto odmah na poetku - rekla je
ljutitim tonom. - Skot nije moj vjerenik. On se s tobom samo alio dok ste razgovarali. Ne bih
eljela da o tome govori pred mamom i tatom da se ne bi uzalud nadali. Da li sam bila jasna?
- Da, bila si jasna, ali sada je ve kasno za to - odgovorio je njen brat. - Ve sam im rekao da se
spremaju za tvoje vjenanje. Vjerujem da mama sada trai svoju vjenanu haljinu.
Dalas je mislila da e eksplodirati od gnjeva. - Zaboga, Dejvide! Kako si mogao da uradi tako
neto? Kako?!

46

On je slegao ramenima. - Opusti se, Dalas. Ako eli moe da im objasni sve kada stignemo.
Nadam se da e prihvatiti tvoje objanjenje.
- Da li se ona uvijek tako ponaa? - raspitivao se Skot i smijeio se blago.
Dejvid se nasmijao glasno. - Da, uvijek. Vjerujem da je to zbog irske krvi koja tee u njenim
venama. Veoma je eksplozivna.
arlota Delani je bila srena kada je vidjela svoju kerku i pozdravila se ljubazno i sa Skotom
koji je ostavio sjajan utisak na nju. Dalas je to shvatila odmah i bilo joj je veoma ao to je
pristala da krene na put u njegovom drutvu. To nije smjela da uradi nikako.
- Da li da vas smjestim u jednu sobu - proaputala je njena majka kada su uli u kuu.
- Ne, nikako - odgovorila je Dalas uasnuta i pri samoj takvoj pomisli.
arlota se okrenula prema njoj i pogledala je otro. Drago moje dijete, ne elim da igram ulogu
provodadije, ali, zar misli da sam slijepa. Ne bih se udila kada bi to poeljela s obzirom da je
taj mladi veoma zgodan i vjerujem veoma poten ovjek.
- Bez obzira na sve to ja ne elim da dijelim sobu s njim - odgovorila je Dalas pomalo
uvrijeenim tonom.
Njena majka je uzdahnula duboko. - Znai, morau da priekam jo malo da bih imala unuke rekla je tunim glasom.
- Ne malo nego mnogo - ispravila je njena kerka.
arlota je odmahnula rukom. - Dobro, dobro znam da si tvrdoglava, pravi predstavnik porodice
Delani. A sada idi i pozdravi se sa svojim ocem. Mislio je da nee stii nikada.
Dalas je otila na terasu da pozdravi svog oca, ali, vratila se ponovo u kuhinju da vidi da li treba
da pomogne majci oko pripreme veere.
- Mogla bih da napravim salatu - predloila je Dalas, posmatrajui svoju majku kako uurbano
priprema veeru.
- Nema potrebe - odgovorila je arlota. - Salata je ve pripremljena i nalazi se u friideru.
- ao mi je to te nisam obavijestila da e i Skot doi - rekla je Dalas. - Sve se to dogodilo tako
iznenada i neoekivano.
- Ne treba da se izvinjava zbog toga - nasmijeila se arlota. - Kada se priprema veera, za
jednu osobu vie uvijek ima dosta hrane, a prostorija imamo dovoljno na spratu. Drago mi je to
si bila toliko slobodna da nam dovede gosta. Idi i pridrui im se. Mislim da su u dvoritu i
razgledaju konje.
Dalas je izila iz kuhinje i krenula prema zadnjem dijelu dvorita gdje je njen otac drao rasne
konje. To mu je bio hobi od kada ga je znala. Moda malo skup hobi, ali plemenit i lijep.
Meutim, dok je prolazila pored pomone zgrade sjetila se svog djetinjstva. Odluila je da ode
na tavan i da potrai svoje blago.
Nasmijeila se kada je nala veliku kutiju u uglu koja je bila puna praine i pauine. Znai niko
je nije otvarao godinama, pomislila je i podigla polako poklopac.
Stare slike, papirne lutke, privjesci i jo mnogo drugih stvari pojavile su se pred njenim oima.
Bio je tamo jedan sveanj pisama spojen sa crvenom trakom. Dalas se nasmijeila blago. To su
njena prva ljubavna pisma. A tu je bio i njen dnevnik.
Uspomene su poele da se smjenjuju pred njenim oima. Bile su to i lijepe, drage uspomene, ali,
bilo je i tunih momenata.
- Znai, tu se krije - njene misli prekinuo je jedan dobro poznati glas.
Dalas se trgla i okrenula naglo.
Skot je stajao ispred nje i smjekao joj se njeno.
- ta trai tu? - upitala ga je prekorno kao da joj je bilo ao to je otkrio njene uspomene.
47

- Tvoja majka me je poslala - odgovorio je Skot. - Veera je gotova.

Dalas je klimnula glavom i podigla se polako.
Pazi na stepenice - opomenula ga je. - Strme su. Ne bih eljela da ti se neto dogodi.
On se okrenuo prema njoj i pogledao je znaajno. - Zato?
Ona je slegla ramenima. - Ne bih eljela da se povrijedi.
- Ali, zato?
Ona je oklijevala nekoliko trenutaka, a onda ga pogledala pravo u oi.
- Zato to... zato to mi je stalo do tebe.
- Da li moe to da ponovi?
- Volim te - rekla je Daglas jedva ujnim glasom, a da ni sama nije bila svjesna da je izgovorila
te rijei.
Skot joj je priao sasvim blizu i uhvatio je njeno za obraze.
- Dalas, elio bih da te pitam neto, ali, da mi odgovori iskreno. ta misli koja bi bila dobra
strana naeg braka kada bismo se vjenali?
Ona je razmiljala nekoliko trenutaka i tada odgovorila. - Bili bismo sretni, ivjeli bismo slono i
imali mnogo djece.
- Tako je - sloio se Skot. - A loa strana naeg braka?
- Prepirali bismo se sve vrijeme - odgovorila je Dalas i nasmijeila se blago.
- I to je tano, draga. A ta sada radimo?
- I sada se prepiremo.
- Eto, vidi! Znai, ne moemo da izgubimo nita ako se vjenamo - rekao je Skot pobjedonosno.
Kako da se suprotstavi tako loginom zakljuku, pomislila je Dalas.
- Ne elim da te molim, jer sam ponosan ovjek - nastavio je Skot. - Ali, molim te samo da
razmisli o svemu veoma dobro. Zna da elim da se oenim s tobom. Razmisli jo jednom o
tom mom prijedlogu. Eto to je sve to te molim. Obeaj, Dalas.
- Dobro, razmisliu - odgovorila je.
Skot je tada poljubio i oni su se vratili u kuu.
Poslije veere, koja je bila izvanredna, svi su se povukli u dnevnu sobu samo je Dalas ostala u
kuhinji da raspremi sudove. Odbila je Skotov prijedlog da joj pomogne, jer je eljela da ostane
to joj je on priao.
Sudove je raspremila brzo i tada izala na terasu.
No je bila divna. Hiljadu sjajnih zvijezda obasjavale su tamno nebo, a vazduh je bio pun mirisa
svjeine i poljskog cvijea. Mjeseina je obasjavala dvorite dok je ljubavni zov zrikavaca
ispunjavao i remetio noni mir.
Ona je podigla glavu i uzdahnula nekoliko puta. ta da radi, pitala se. Da se uda za njega? Da
preuzme na sebe taj rizik?
Kako da rijei taj problem?
- No je divna - rekao je Skot i priao joj polako. Stao je pored nje i posmatrao zvijezde zajedno
s njom.
- Da - proaputala je ona i nije znala da li joj je drago to je Skot iziao za njom na terasu, ili joj
je ao to nije i dalje ostala sama.
- O emu razmilja? - raspitivao se Skot i dotakao je njeno njene ruke.
- Razmiljam - odgovorila je neodreeno.
- Ali, o emu? - insistirao je Skot.
Ona je uzdahnula duboko. - Da sam ostala u Sent Luisu i ti bi se oenio sa Britani, imao mnogo
djece s njom i bio bi srean.
48

Skot se nasmijao glasno. - Ne - odgovorio je i odmahnuo glavom. - Da si ostala u Sent Luisu ja

bih i dalje bio sam. Ostao bih neoenjen do kraja ivota. Doao sam da ti poklonim neto to e ti
pomoi da donese pravu odluku.
Tada je sagnuo glavu i poljubio je. Taj poljubac je bio njean i kao nikada do tada pun nade i
bola.
Slijedeeg jutra Dalas je ustala veoma rano. Odluila je da i priprema doruak koji je najvie
voljela, svjea jaja, unku i sir.
Sve je bilo gotovo kada je Skot siao na doruak. Bilo je oko sedam sati.
- Odakle ti ta koulja? - upitala ga je odmah kada je primjetila svjetloplavu koulju u havajskom
stilu. Nije ga nikada vidjela tako obuenog.
Skot se nasmijao. - Koulju sam dobio na poklon od jednog mog pacijenta - odgovorio je. Nisam je obukao ni jednom. Da li ti se dopada?
Ona ga je pogledala kritiki. - Pa... moglo bi se rei da mi se dopada - odgovorila je i nasmijeila
mu se. - Kako si spavala?
- Nisam uopte spavala - priznala je.
On joj je priao i zagrlio je njeno. - To je dobar znak - rekao je i poljubio je.
U tom trenutku ula je arlota u kuhinju i oi joj zasjae kada je vidjela svoju kerku u zagrljaju
ovjeka koji joj se neobino dopadao.
- Dobro jutro - pozdravila ih je veselim tonom. Tada se okrenula prema svojoj kerki - Vidim da
si bila veoma vrijedna. Da li si skuhala kafu?
- To je bilo prvo to sam uradila kada sam ula u kuhinju - odgovorila je Dalas i nasmijeila se.
- Idem da odnesem tvom ocu jednu olju kafe - rekla je arlota i nasula kafu u jednu veliku olju.
- Ve je na terasi sa novinama u ruci i umire za kafom.
- Ba kao i ja - dodala je Dalas - ali s tom razlikom to ujutru ne volim da itam novine.
arlota je izala iz kuhinje i oni su ostali ponovo sami.
- A kako si ti spavao? - raspitivala se Dalas, posmatrajui ga ispitivaki. Uinilo joj se da Skot
izgleda sasvim drugaije tog jutra. ta se dogodilo s njim? Da li je mogue da je to samo zbog te
svijetloplave koulje?
- Bio sam sam - odgovorio je Skot mrzovoljno. - Moram da ti priznam da u posljednje vrijeme ne
volim da spavam sam.
- A s kim bi elio da spavati? - upitala ga je Dalas izazovno.
On je zagrlio jo jednom i poljubio je strasno. - Zna se s kim. Dalas... da li si...?
Ona mu je stavila ruku na usne. - Razgovaraemo o tome kasnije - rekla je. - Umirem od gladi.
Skot se nasmijao i sjeo za sto. - Dobra ideja. Samo...
Ona ga je pogledala iznenaeno.
- Samo?
- ini mi se da postaje sve bolja kuharica primjetio je, posmatrajui doruak koji je bio
serviran na stolu. - To je veliki napredak u odnosu na jednu jabuku.
Dalas se tada sjetila da je Skot doao kod nje i zatekao je kako jede samo jabuku, jer nije imala
nita drugo. Oboje su se nasmijali glasno i poeli da dorukuju s velikim apetitom.
Dejvid im se pridruio neto kasnije i pozvao ih da pou svi zajedno na rijeku.
- elim da vam pokaem jedno izvanredno mjesto koje je kao stvoreno za pecaroe - rekao je.
- To mjesto poznajem veoma dobro - nasmijala se Dalas. - Prema tome nema potrebe da i ja
idem s vama. Trebalo bi da pomognem mami oko pripreme ruka.
Skot i Dejvid su se dogovorili da pou sami na obalu rijeke i uskoro je Dalas ostala sama u
kuhinji.
49

Raspremila je kuhinju, a zatim otila u svoju sobu. Optereenje, koje je pratilo u posljednjih
nekoliko dana, postalo je jo jae i osjetila je da je doao trenutak da donese konanu odluku.
Osim toga, morala je Skotu da da odgovor. Nije smjela da odugovlai vie. Ali, ta da radi?
Da li dvoje koji su toliko razliiti, kao to su ona i Skot, mogu da ive u jednom slonom i
harmoninom braku, pitala se dok je leala na svom krevetu i gledala kroz prozor.
Ptice su cvrkutale veselo na grani, a ona je bila tako tuna.
Da li je spremna da se suoi sa jo jednim velikim problemom u svom ivotu, nastavila je da
razmilja dalje. Da li smije da preuzme na sebe odgovornost za Skotov ivot? ta e se dogoditi
ako ga upropasti?
Bilo je mnogo pitanja na koja nije umjela da odgovori. A da li ovjek moe da odgovori na sva
pitanja koja mu ivot postavlja? Da li mo sudbine ima nekog udjela u ovjekovom ivotu?
Neko je tiho zakucao na njena vrata i prekinuo tok njenih misli. Dalas se uplaila da je Skot
doao po nju. Nije eljela da ga vidi ba u tom trenutku, jer je znala da nije spremna da mu da
odgovor koji je on tako eljno oekivao.
- Ko je? - upitala je sa strahom u glasu.
- Ja sam - odgovorila je arlota.
- Ui, vrata su otkljuana - odgovorila je Dalas i odahnula s olakanjem.
arlota je ula u sobu i prila njenom krevetu. Posmatrala je zabrinuto svoju kerku nekoliko
trenutaka i upitala. - O emu razmilja sve vrijeme, draga? Da li o Skotu i braku koji treba da
traje zauvijek?
Dalas je pogledala svoju majku.
- Da, ba o tome - priznala je iskreno. - Reci mi, kako ste ti i tata uspjeli da ostanete u braku tako
dugo. Vi se razlikujete mnogo, zar ne?
arlota je klimnula glavom. - Upravo zbog toga. Mi se razlikujemo kao ti i Skot, ali, ba zbog
toga se i upotpunjujemo. Razgovarala sam malo sa Skotom. ini mi se da imate iste ideale u
ivotu, a to mnogo znai za zajedniki stav u odnosu na brak.
Dalas je sjela na krevet i pogledala znaajno svoju majku.
- Da li te je Skot poslao da utie na moju odluku? - upitala je zainteresovano.
arlota je odmahnula glavom. - To ne bih uinila nikada, a posebno ne svojoj kerki - odgovorila
je njena majka ozbiljnim tonom. - Dola sam samo da ti pomognem, jer ne mogu da te gledam
kako pati.
- Ja? Zar misli da patim?
Njena majka klimnula je glavom.
- Poznajem te veoma dobro, Dalas. Ne moe da sakrije nita od mene.
- Ali, mama! - obratila joj se Dalas - zar ne shvata da Skot eli suprugu koja umije da kuha, da
pegla, da gaji djecu i da odrava kuu u savrenom redu? Ja to nita ne umijem da radim niti
elim.
arlota je odmahnula rukom. - Gluposti! Sve se to naui i zavoli tokom ivota. To je najmanja
prepreka u braku samo ako se brani drugovi vole.
- To je trebalo da kae mom bivem suprugu - primjetila je Dalas s gorinom.
- Jedan pogrean korak u ivotu ne znai da ne moe da bude sretna nikada vie - istakla je
arlota znaajnim tonom, jer je shvatila da je neuspjeli brak njene kerke velika prepreka za
njenu srenu budunost. - Dalas, eka te jedan divan ovjek, koji te voli i koga i ti voli, ali, to ne
eli da prizna.
- A ta e se dogoditi ako na brak ne uspije? Da li smijem da preuzmem na sebe odgovornost da
upropastim Skotov ivot. Ionako mu je ivot bio pun tuge i bola.
50

- Ne poznajem Skota i njegov prethodni ivot, ali, ini mi se da je veoma odluan i jak ovjek rekla je arlota. - Dovoljno sam iskusna da to mogu da vidim i da osjetim svu njegovu ljubav
koju tako eli da ti pokloni.
Dalas se zamislila malo. - Moda si u pravu - priznala je nakon nekoliko trenutaka.
- Zna dobro da sam u pravu - nasmijeila joj se majka. - Osim toga, mora da prizna da si
sanjalica. Ne smije da bude takva u zrelim godinama. Treba da se suoi sa istinom, sa
ivotom. Zaboravi svoju prolost, ili, to je moda jo bolje naui da cijeni sve to je dobro u
ivotu na osnovu prolih propusta i neuspjeha. Zapamti jo jednom, tvoj brak nije uspio samo
zato to nisi mnogo razmiljala kada si se udala, ali, pazi, ne pravi drugu greku u ivotu.
Dalas je pogledala zainteresovano svoju majku.
- Koju?
arlota se nasmijala. - Ovoga puta mnogo razmilja - odgovorila joj je. - Ni to nije dobro. Treba
pronai pravu mjeru, neku sredinu u svemu.
Dalas se zamislila malo. Sada je bila sigurna da je njena majka u pravu i da je dala pravu ocjenu
o njenim postupcima. Suvie razmilja, moda se i plai da ne doivi jo jedan brodolom u svom
ivotu. A takve brodolome ovjek ne moe da predvidi nikada unaprijed.
- Da li... da li vrijedi da rizikujem? - upitala je konano tihim i nesigurnim glasom.
arlota je zagrlila njeno svoju kerku. - Vrijedi da rizikuje - rekla joj je. - Pokuaj, vjeruj mi da
nee pogrijeiti ovoga puta.
Dalas je poljubila svoju majku i ustala naglo iz kreveta.
- Gdje je Skot? elim da razgovaram s njim.
Njena majka se nasmijeila. - Ali, ne moe da razgovara kada si tako neuredna i uznemirena rekla joj je. - Idi u kupatilo, osvjei se malo i saberi.
- I sada si u pravu - sloila se njena kerka i otila brzo u kupatilo.
arlota je pravo srce, razmiljala je Dalas o svojoj majci dok se umivala i eljala u kupatilu.
Nije ni udo to je uspjela da ostvari jedan skoro savren brak kroz tako dug niz godina. Da, u
pravu je, ivot se gradi na prolim neuspijesima, zakljuila je i poeljela u tom trenutku da
pripremi najbolji ruak za Skota, da mu dokae da je sposobna i za te stvari. Ali, prvo trebada
razgovara s njim, zakljuila je i pourila niz stepenice do bate.

51

10
Meutim, Skota i Dejvida nije mogla da pronae ni pored rijeke na mjestu gdje su ona i njen brat
provodili srene asove u djetinjstvu.
- Dejvide... Skote... - dozivala ih je dok je ila pored rijeke posmatrajui paljivo okolinu
nadajui se da e ih vidjeti.
Ve je postala nervozna i zabrinuta kada je ula neke glasove u umi pored rijeke. Prila je blie
i oslukivala. Da li su to njihovi glasovi, pitala se. I gdje su mogli da odu? ta rade u umi?
- Dejvide... - pozvala je jo jednom svog brata i tada iznenada primjetila Skotovu svjetloplavu
koulju. Odahnula je s olakanjem.
- Gdje ste bili? - upitala ih je slijedeeg trenutka.
Dejvid se nasmijao glasno. - A gdje bismo mogli da budemo? - upitao je i pogledao iznenaeno
svoju sestru. - Zato?
- Da li se neto dogodilo? - raspitivao se Skot i on je pogledao ispitivaki kao da je primjetio da
se neto znaajno i vano dogodilo.
Ona je odmahnula glavom. - Nije se dogodilo, ali, u stvari, i jeste - odgovorila je zagonetnim
tonom i pogledala njeno Skota.
- ta je? O emu se radi? - insistirao je Skot i priao joj je blie.
- Ja... razmiljala sam mnogo i...
- To znam da si mnogo razmiljala - nasmijeio se Skot. - I?
- Shvatila sam da ne mogu da ivim bez tebe - odgovorila je Dalas, posmatrajui ga netremice
sve vrijeme. Nije marila to je i njen brat bio prisutan, jer nije mogla da doeka da oni ostanu
sami. Uostalom i on treba da sazna koliko joj je stalo do Skota, razmiljala je.
Skot je gledao netremice kao da nije mogao da shvati znaenje rijei koje je upravo izgovorila.
- Da li... da li bi mogla da to ponovi? - proaputao je, pogledao Dejvida, a zatim ponovo Dalas
koja mu se smjekala zadovoljno.
- elim da se udam za tebe - rekla je Dalas, naglaavajui posebno svaku rije.
Skot je stajao nijemo i ukoeno nekoliko trenutaka, zatim je uzviknuo radosno.
- Da li si je uo? - upitao je Dejvid. - Aa sada izvini to te ostavljamo samog, ali, nas dvoje
imamo jedan vaan razgovor.
Dejvid im se smjekao dok su njih dvoje s rukom u ruci nestali u umi.
Kada su odmakli dovoljno daleko Skot je zastao, zagrlio je njeno i poljubio. Bio je to dug i
strastan poljubac od koga zastaje dah.
- ta se dogodilo? - upitao je Skot kada se odmakao malo od nje. - Prije sat vremena mislio sam
da neu uspjeti nikada da te ubijedim da se uda za mene. ak sam i mislio da u se vratiti sam.
- Prije sat vremena ni ja nisam znala ta da radim - priznala je Dalas iskreno. - A tada sam
razgovarala sa majkom koja mi je pomogla da shvatim sve to to nisam mogla da shvatim sama.
Ona je veoma pametna i racionalna ena.
- ta ti je rekla? - raspitivao se Skot zainteresovano.
- Priale smo... Rekla mi je da u ivotu postoje stvari za koje ovjek mora da se bori. Neke stvari
vrijedne su te borbe ak i ako postoji rizik da nee uspjeti.
Skot je zagrlio njeno. - To sam elio da ti dokaem sve vrijeme, draga - rekao joj je. - Mi ne
moemo da izgubimo nita, a moemo da dobijemo mnogo.
Ona je podigla glavu i pogledala ga znaajno. - A ta?
On je spustio glavu i njegove tople usne pronale su odmah njene. Ljubio je prvo polako i
njeno, a zatim strasno i sve jae tako da im je dah zastao na trenutk.
52

- Ljubav - odgovorio je Skot nakon dugog vremena. - Zar za tako neto ne vrijedi da se ovjek
bori?
Ona je klimnula glavom. - Borila bih se do kraja ivota - odgovorila je i tek tada uspjela da doe
do daha. - Zbog tebe bih uinila sve, to sam sada tek shvatila.
- Imaemo divan ivot - uvjeravao je Skot. Vidjet e. - Nee ti biti ao to si se udala za mene
ni jednog trenutka.
- Znam - odgovorila je i nasmijeila mu se. Oi su joj bile pune njenosti i ljubavi prema njemu.
- Ali... postoji jedna sitnica - primjetio je Skot dok su izlazili iz ume i ili pored rijeke.
Ona je zastala za trenutak i pogledala ga iznenaeno.
- ta? O emu se radi?
- O tvojim kolima?
Dalas ga je posmatrala nekoliko trenutaka, a da nije razumjela ta eli da joj kae. A kada je
shvatila nasmijala se glasno.
- ta e uiniti sa mojim kolima? - upitala ga je kroz smijeh.
- ta? Pa zar ti nije jasno? Izgubio sam deset godina ivota zbog tih prokletih kola! Naravno,
baciu ih u staro gvoe. Tamo i pripadaju.
Dalas je dotakla njeno njegove obraze. - Ako je zbog toga, dozvoljavam da to uradi. Jer meni
tvoje godine trebaju - smjekala se zadovoljno.
- Koja kola eli da ti kupim?
- Pa... neka sportska kola - odgovorila je Dalas.
Skot se nasmijeio. - Trebalo je da znam. Sutra emo ii da pogledamo.
- Ti namjerava da mi kupi kola? - upitala ga je Dalas iznenaeno.
- Da, a u meuvremenu elim da vozi moja kola odgovorio je Skot.
- Naravno, kada ih popravi.
Oboje su se nasmijali glasno.
- A da li zna koji e ti ustupak da prui? - upitala ga je Dalas i pogledala zagonetno.
- Ne, koji?
- Kada se vratimo kui, morau da pozovem dekoratera da uredi tvoju ordinaciju - odgovorila je.
Skot je pogledao iznenaeno. - Zato? ta nedostaje mojoj ordinaciji?
- Malo svjeine... Vesele boje... - odgovorila je Dalas. - Zar ne misli da je zgrada internata
suvie jednolina i sumorna?
Skot se zamislio malo. - O tome nisam razmiljao nikada!- priznao je iskreno. - Moda... moda
si u prvu.
- I jo neto - dodala je Dalas i nasmijeila se zagonetno.
- ta, draga? - Skot je zagrlio njeno dok su ili pored rijeke, a sunevi topli zraci poigravali se s
kapljicama vode.
- Morar e da se navikne da se kupa nag.
Skot je pogledao. - Par zar nisam pokazao dobra volju?
Oboje su se nasmijali glasno, prisjeajui se trenutka kada je Skot skoio nag u bazen na opte
zaprepaenje gospoe Stivenson.
Dalas je klimnula glavom. - U pravu si - sloila se. - Ali, to moramo da ponovimo.
- im stignemo kui - dodao je Skot. - I to u mom bazenu.
Ona ga je pogledala iznenaeno.
- Ne, nego u mom.
- A zar si zaboravila da e izdati kuu i da e se preseliti kod mene? - podsjetio je Skot.
Dalas se zamislila malo. - A moda bismo mogli da zadrimo i moj dio, za svaki sluaj.
53

- Neemo ivjeti odvojeno nikada - smjekao se Skot. - A kada ve govorimo o kui, mogu da
zamislim kako e se Miel i Radi iznenaditi kada im saoptimo novost.
- Bie van sebe od radosti - dodala je Dalas.
- Ba kao to se i ja sada osjeam - primjetio je Skot, zagrlio je njeno i poljubio.

***
Pet godina kasnije.
- Mama... mama... - uzviknula je mala, crnokosa Emi i potrala veselo prema Dalas koja je
sjedila pored bazena. - Stigao je ujak Dejvid sa jednom lijepom tetom.
Dalas je ustala brzo, podigla svoju djevojicu u naruje i pourila da pozdravi svog brata.
Meutim, nije znala ko bi mogla da bude ta lijepa teta, kako je Emi rekla. Nadala se svim srcem
da je konano pronaao djevojku svog ivota.
- Dalas, draga, tako mi je drago to te vidim - rekao je njen brat i zagrlio je zajedno sa malom
Emi. Tada je uzeo djevojicu iz njene ruke i podigao je visoko. - A ti si postala prava ljepotica.
Jedva sam te prepoznao.
- Mama mi je kupila novu haljinu - hvalila se Emi. - Doi da je vidi.
- Kasnije, Emi - upozorila je Dalas svoju kerku i pogledala upitno lijepu djevojku koja je izila
iz kola toga trenutka.
- Dalas - obratio joj se brat - elio bih da te upoznam sa... savojom vjerenicom Dalijom Vers.
Dali, ovo je moja sestra o kojoj sam ti toliko priao.
Dvije ene rukovale su se srdano.
- Ne mogu da vjerujem da je priao o meni - nasmijala se Dalas. - Ako je i priao, to su bile
samo moje loe strane i nedostaci, zar ne?
Dalija Vers odmahnula je glavom dok se njena kovrava, plava kosa rasula po ramenima.
- Naprotiv, sve najljepe je priao o tebi.
- Tome se nisam nadala - dodala je Dalas. - Hajde, poimo u kuu. Vjerovatno ste umorni.
Nisam vas oekivala danas.
Dejvid je pogledao iznenaeno. - A da li si nas uopte oekivala?
Dalas je klimnula glavom. - Da - nasmijeila se tajanstveno. - Zna da mama ne moe da izdri, a
da ne razglasi prije vremena neku novost.
- Zar te je mama pozvala i rekla da namjeravamo da doemo?
Ona je ponovo klimnula glavom.
- arlota Delani umije da vodi na ivot, a da pri tom ostane u sjenci - primjetio je Dejvid i sjeo u
fotelju na terasi.
- Ona je izvanredna ena - dodala je Dalas i nasmijeila se blago. - ime elite da vas posluim?
Moda hladnu limunadu.
- Limunada e mi prijati - rekla je Dalija i sjela pored svog vjerenika.
Dalas je otila u kuhinju i uzela bokal limunade iz friidera i ae i vratila se na terasu.
- Gdje je Skot? - upitao je Dejvid zainteresovano svoju sestru.
- U svojoj ordinaciji - odgovorila je Dalas i pogledala na sat. - Vratie se uskoro.
- A Doni?
- On je u spavaoj sobi. Spava - nasmijeila se Dalas njeno i pri samoj pomisli na svog
jednogdinjeg sina.
Emi je sjela pored Dejvida. - A da li zna ika Dejvide da u imati brata ili sestru? - rekla je
djevojica radosno i pogledala svog ujaka.
54

Dejvid je pogledao iznenaeno svoju sestru. - Zar opet? - uzviknuo je, jer nije mogao da sakrije
svoje iznenaenje. Nije mogao da shvati da se njegova sestra toliko promijenila. ak mu se
inilo da je u pojedinim trenucima ne prepoznaje vie.
Dalas se nasmijala glasno. - Da, ponovo - odgovorila mu je kroz smijeh. - Skot je izrazio elju da
imamo troje, ili, etvoro djece. To emo jo da vidimo. A poto toliko volimo djecu, treba da ih
imamo to prije, zar ne?
Dalija je klimnula glavom u znak odobravanja dok je Dejvid pogledao prekorno.
- Pa... ovjek uvijek ima vremena - rekao je pomalo nespretno, shvatajui da se nalazi izmeu
dvije ene koje imaju sasvim suprotno miljenje od njega.
- Pa... nisam toliko sigurna da ti ima vremena na pretek - naalila se Dalas i pogledala znaajno
Daliju. - Nadam se da e uspjeti da ga ubijedi u suprotno.
Dejvid je zagrlio svoju vjerenicu. - To i pokuava, ali, koliko e uspjeti, to emo tek da vidimo.
- Uspjet e, uspjet e - pruaputala je Dalas tiho dok je klimala glavom sve vrijeme.
Nakon deset minuta Skot je stigao i neobino se radovao to su Dejvid i Dalija stigli.
- Poto smo popili i kafu, Dalas i ja idemo da vam pripremimo nae omiljeno jelo - predloio je
Skot i ustao sa stolice.
- Vi moete da pogledate nau batu koja je meu najljepim batama u ulici. I to sve
zahvaljujui Dalas.
- I meni - dodala je mala Emi s ponosom. - Ja uvijek pomaem mami.
- Naravno, zlato i tebi - dodao je Skot i uzeo svoju djevojicu u naruje. - Idi i pogledaj ta tvoj
brat radi. Zabavi ga ako se probudio.
Dalas i Skot pripremili su svoje omiljeno jelo, ribu u sosu i posluili veeru na terasi.
Vee je bilo izuzetno prijatno. Mjeseina se ogledala u istoj vodi u bazenu dok su priguena
svjetla osvjetljavali batu i i borove pored bazena.
Miris noi uvlaio se u njih dok su sjedili na terasi i pili crno vino. Djeca su spavala, a njih
etvoro uivalo u prijatnoj noi poslije dobre veere.
- Ne mogu da shvatim da si se toliko promijenila, Dalas. - obratio joj se brat nakon duge pauze.
- Da li je to dobro, ili loe? - upitala je Dalas kroz alu.
- Naravno da je dobro - dodao je Dejvid odmah. - Kada se sjetim svih nesporazuma i svega to
smo zajedno doivjeli u djetinjstvu, jedva mogu da vjerujem da je tvoj ivotni put krenuo tim
tokom.
- Morao je, Dejvide - rekao je Skot. - Zato to je srela mene.
Dalas se nasmijala veselo. - Ne znam ta bih radila bez njega - odgovorila je. - Ponekad mi se
ini da moj ivot ne bi imao nikakvog smisla da nisam srela Skota.
- To mi je drago to ujem - primjetio je Dejvid i zagrlio Daliju. - Nadam se da u i ja to moi da
kaem kroz nekoliko godina.
- udno je, ali, ja to ve sada kaem - nasmijeila se Dalija i pogledala Dejvida njeno.
Dalas ih je posmatrala kriom. Bilo joj je drago to je njen brat sreo tako simpatinu i njenu
djevojku i poeljela im je iz sveg srca da budu sredni ba kao to su sreni ona i Skot.
- Hajde da se proetamo, malo po bati - predloio je Dejvid svojoj vjerenici i uhvatio je za ruku.
Ona je prihvatila spremno njegov poziv i s rukom u ruci otili u batu.
Miris kasne ljetnje noi uvlaio se u njih i Skot je zagrlio njeno svoju suprugu.
- Dalas, da li je to istina? - upitao je tiho kada su ostali sami.
Ona se okrenula prema njemu i pogledala ga upitno.
- ta?
- To to si rekla maloprije.
55

- A ta sam rekla? - Dalas je podigla upitno svoje tanke obrve.

- Da ne bi mogla da zamisli ivot bez mene - odgovorio je Skot i poljubio je u obraz. - Da li je
to istina?
Dalas je uzdahnula duboko. Mir i zadovoljstvo koji su je ispunjavali u tom trenutku uinie je
najsrenijom enom na svijetu.
- Da, Skote - rekla je. - Mislim da ne bih mogla da ivim bez tebe i bez tvoje ljubavi. Pitam se
samo ta bi se dogodilo da te nisam srela.
- Ja bih te traio cijelog ivota i siguran sam da bih te naao - odgovorio je Skot.
Ona se okrenula prema svom suprugu.
- Da li ti vjeruje u mo sudbine? - upitala ga je iznenada.
- Pa... ako si ti moja sudbina, vjerujem u tu mo - odgovorio je Skot, zagrlio je jo jae i poljubio
njeno.
Rijei vie nisu bile potrebne, jer kroz taj njeni poljubac sve je bilo reeno.

KRAJ

56