U Edenu na Istoku

Optimistika farsa
Neka Svevinji pomogne i onome
ko je gonjen i onome koji goni
(KURAN)
LICA:
STARI, prvi bolesnik
NOVI, drugi bolesnik
Deava se u nae vreme, u azilu za
umobolne, ali ne samo u njemu.
(Blaena atmosfera parka, s umilnim cvrkutom ptica, uborom ive vode i utanjem lia
na povetarcu. Nekoliko praznih klupa u dbunju, ispod drvea. Osvrui se, dolazi Stari i
zauzima najskrovitiju klupu. Vadi iz depa kredu, visak i konop. Pazei da ne bude
primeen, premerava zemlju ispod klupe. Posle izvrsnog vremena nailazi Novi. Tiho se
prikrada Starom. Kad ga spazi, ovaj prestraeno krikne.)
STARI: (Skoivi sa klupe.) Ko ste vi i koga boga mi se prikradate? ta traite iza mojih
lea?
NOVI: Klupu, gospodine, klupicu ....
STARI: A ta, drugih klupa nema?
NOVI: Ma ima, ne kaem, samo meni ba ova odgovara. Nekako je zaklonjena. Mogu na
miru posmatrati ... (Seda.)
STARI: Njukati!
NOVI: U mome poslu nepouzdana ula mirisa ne igraju nikakvu ulogu, gospodine. Samo
oko i uho, oko i uho ... Ove spravice, na primer, s kojima ste zemlju merili, ja nisam
namirisao. Ja sam ih video, a pomalo - i uo...
STARI: (Tek sada vidi da spravice jo dri u ruci. Uplaeno ih trpa u dep.) Ja sam
geodeta. To su moji instrumenti.
NOVI: Nita vas nisam pitao, a vi odgovarate. Zato?
STARI: Da se ne bi ne znam ta pomislilo... (Naglo zauti.)
NOVI: Sve do sada nita nisam mislio. Traio sam jednu usamljenu klupu. Sad, meutim,
poinjem da mislim.
STARI: (Sumnjiavo.) O emu?
NOVI: O tim vaim zemljomernim spravicama, o zemlji, o vaim tajnim
premeravanjima, i o neizvesnoj vezi koja mora postojati izmeu svih tih, na oko,
razbacanih pojmova.
STARI: (Nervozno.) Moete li o tome misliti i na nekoj drugoj klupi?
NOVI: Ne. Samo na licu mesta.
STARI: Onda na drugu klupu idem ja... (Krene.)

NOVI: Mora da ste do gue u govnima kad tako od ljudi prezate?

STARI: (Naglo se zaustavi. Vrati.) ta hoete, do vraga, time da kaete?
NOVI: Nita. Opisujem utisak to ga ostavljate na ljude koji nemaju ta da kriju, iako
nisu gedeti.
STARI: Ja nita ne krijem. Ne marim da saobraam s nepoznatim osobama. To je sve.
NOVI: (Kao da recituje lekciju.) Ne vuci se sa doljacima po mranim kapijama; ne
doputaj da te sused u kinematografu, pogotovu na matineu, pipka pu butinama, ak i ako
istrajno tvrdi da ti je meu nogama izgubio buelar sa porodinim fotografijama; ne
sklapaj primamljive poslove sa strancima na proputovanju, ni brak s osobama koje od
poseda imaju samo sekiricu i testericu, i hloroform, eventualno; nipoto ne primaj
eerleme od ljubaznih ika, naroito ako imaju btie, crne dipter naoare i slamni eir
iz 1930. godine; nakon filharmonijskog koncerta, ni za ivu glavu ...
STARI: Sluajte vi ...
NOVI: (Neometen.) ... ni za ivu glavu, rekoh, ne idi na po jednu prvoj violini, inae
samcu koji je izgubljen u provinciji, odan majci na farmi, a ovamo pui debele cigare i
nosi gumene naramenice; ne oekuj da ti automobilist, koji te je pregazio, prui
upotrebljiv savet u pogledu budunosti ...
STARI: (Otro.) Gospodine!
NOVI: (Neometen.) ... Ne poveravaj se nikome, a osobito novom ubretaru dok ti iz kue
ubre iznosi...
STARI: (Prasne.) ... Ama, ovee, to vi to meni priate? ta se sve to mene tie? Nemam
ja ta da krijem! Ja sam sitni trudbenik! Krampam, derem, mavam! Nita vie! ...
NOVI: ega se onda plaite?
STARI: (Histerino.) Sve je to prokleti nesporazum! Mene su opanjkali! Doteralo se dotle
da ni u nunik, na sranje, ne mogu, a da me ne prate!
NOVI: (Uzbueno.) Ne buncajte! Ko vas prati?
STARI: Vi na primer.
NOVI: Otkud znate?
STARI: Ne znam. I to je u svemu najgore. (Demonstrativno odlazi i seda na najudaljeniju
klupu.)
NOVI: (Dovikuje mu.) Nikad nikoga nisam pratio! Pod zakletvom! U kancelariji sam
radio! Noge mogu demonstrirati! Potpuno su atrofirale, samo to ne kripe! ...
(Normalno.) Sve sami spisi, akta, kartoni, dosijei, fascikle, a od pribora peat, lepak,
makayice i spajalice ... I razume se, patent olovka u bojama ... (Dovikuje.) Sve, osim
gume! Guma kod mene nije radila! ... (Stia se opet, kao za sebe.) Ali na terenu, in vivo,
izgleda, sve je to nekako drukije. Svakojako su tabelarni pregledi korisni, bez tabelarnih
pregleda se ne moe, bez analogija logika ne funkcionira ... pa ipak, sve je to tamo
nekako mrtvo, sablasno ... A svrh svega, iz druge ruke ... (Ustane, krene prema klupi sa
Starim, seda do njega, uzdahne.) Ej, kako je to lepo videti ono to se goni! ...
STARI: A kaete - ne pratite?
NOVI: (Rezignirano) Potekoa je u tome to i praeni vas vidi ...

STARI: Ne pratite, a?
NOVI: (Skae sa klupe, lupa petama, kruto se nakloni.) Hajnrih Julius Cimerman,
dravni slubenik pod suspenzijom ... privremenom, ubeen sam ... (Seda.) Sme li se
znati za vae cenjeno ime, zanimanje, mesto roenja, godine, kole, osobene znake?...
Generalije, ukratko?
STARI: Smerate li me, moda, nainiti naslednikom?
NOVI: Ne nadajte se nezasluenom imanju. Ja to, onako, po navici.. Prazne rubriice da
ispunim... Ali ne insistiram. Razumem. Ne govori imena svoga strancu, dok posredstvom
tree a poznate i poverljive osobe ne bude predstavljen i preporuen.. Tome vas je, po
svoj prilici, takoe poduila gospoa mama.. Ta je zbilja na sve mislila! Premazane su te
stare dame svim mastima, te dame sa lornjonima, lepezama, miriljavim solima,
starinskim uzreicama i cipelama na nir...
STARI: (Pretravajui na staru klupu.) Avgust se zovem, ako ba hoete da znate, Avgust!
NOVI: (Trei za njim.) Ne ostavljajte me, za boga miloga, gospodine Avguste!
Najpokornije vas molim!.. I obeavam da neu postavljati nikakva pitanja!
STARI: Ne bunim se ja, moj gospodine, protiv pitanja, samo da mi se jednom postave,
nego me niko nita ne pita, samp me prate i smetaju...
NOVI: (Zainteresovano.) Ne znam za va sluaj, ali vam mogu garantirati i na pitanja
e doi red. Pitanja su, zacelo, ve sastavljena, samo jo nije vreme da se postave. A
onda: CAP, KLJOC, FIK!
STARI: (Intenzivno.) CAP, KLJOC, FIK!
NOVI: Jeste. CAP! (Napravi brz gest hvatanja.) KLJOC! (Brz gest zatvaranja.) FIK!
(Brz gest odsecanja glave.)
STARI: (Mrmlja utueno.) CAP!... KLJOC!... FIK!
NOVI: Ja bih se, meutim, ako dopustite, vratio na moj sluaj.
STARI: Ja bih, opet, radije o svom.
NOVI: (Razdraeno.) Bojim se, gospodine, da mu vi pridajete preteran, da ne kaem
megalomanski znaaj.
STARI: (Jarosno.) Na mojoj klupi stvarima ja odreujem znaaj, a vi se, ne odgovara li
vam moj poredak, moete tornajti na drugu, ili u pizdu materinu, ako vam taj smer vie
konvenira.
NOVI: (Uvreeno.) Dobro. Povlaim se. Ne zameram. Samo notiram. Siguran sam,
meutim, da ete prema mom sluaju pokazati vie dobrohatnosti kad dospem da vam
potanko i natenane ispripovedam pod kakvim sam ugavim prilikama iveo i stvarao.
(Novi se premeta na drugu klupu. Vadi iz depa mornarski durbin na izvlaenje i neto
pomno posmatra.)
STARI: (Dovikuje mu.) Puca mi za tvoje probleme, Cimerman! Imam ja dovoljno svojih
muka! (Stia se. Izvadi iz depa svoje spravice, ali kriom u Novog pogleda, i opet ih
uurbano vraa u dep.) A ta ako mi smesti? Podmetne neto? ta ga kota? Ako zna
tampana slova... I ako ne zna, iz novina e ih isei...

(Stari se naglo upuuje klupi s Novim. Kad uje njegove korake, Novi sputa durbin,
ustaje i, mimoiavi se sa Starim, skidajui eir, seda na klupu, koju je on upravo
napustio. Tek to je seo, Stari ponovo ustaje i odlazi kod Novog. Ovog puta on ga ne uje.
Okupiran je potpuno posmatranjem kroz durbin.) Gospodine Cimerman dozvoljavate li
da vam se izvinim i pridruim?
NOVI: (Uutkuje ga.) Pssss!
STARI: (Uliziki.) A ta je to na vidiku tako uzbudljivo?
NOVI: (Tiho, poverljivo.) Tamo, na klupi, ve dva sata, dve osobe ni dve rei nisu
izmenile... (Dodaje Starom dogled.)
STARI: (Gleda kroz dogled.) Bie da se ne poznaju. (Vraa Novom dogled.)
NOVI: (Gleda kroz dogled.) Ne poznaju se, a sede zajedno? (Dodaje dogled Starom.)
STARI: (Gleda kroz dogled.) Moda se i poznaju, ali su u zavadi. (Vraa Novom dogled.)
NOVI: (Gleda kroz dogled.) to se onda ne svaaju? to ute i snuju? (Dodaje dogled
Starom.)
STARI: (Gleda kroz dogled.) A da se iz trbuha ne sporazumevaju? (Vraa dogled
Novom.)
NOVI: :(Gleda kroz dogled, pa ga odlae na klupu. Iz depa vadi neuglednu, iskrzanu i
oevidno zapisima ispunjenu sveicu, a potom i vrlo malu, istroenu olovicu.)
Napraviemo pribeleku... (Lizne olovicu, belei.) Prvog maja, u 19.34, u jednom
identifikovanom parku, dva su se neindetifikovana trbuhozborca dogovarala... (Die
glavu.) O emu?... O emu Avguste?
STARI: (Nestrpljivo.) Otkud ja znam?
NOVI: Vi i ne morate znati.
STARI: (Oprezno.) A vi morate?
NOVI: Naravno.
STARI: Slubeno?
NOVI: Ja sam suspendovan. Stvar je sada vie na ivanoj osnovici.
STARI: Zato se kidate?
NOVI: Dabome. Izuenim trbuhozborcima je avolski teko bilo ta dokazati, mada,
strogo uzev, ako postoje osnovne sumnje, dokazi ba i nisu neophodni. U naelu,
meutim, to su vam kurvinska posla! Razgovor se vodi, a niko usta ne otvara! Kako znati
ko je ta lanuo?
STARI: Kad bih imao ta da kaem i ja bih se samo iz stomaka javljao.
NOVI: (Podsmeljivo.) A, kao, nemate?
STARI: Ni - a!
NOVI: Odistinski?
STARI: Na asnu re!
NOVI: Pa sad, a nije jedino slovo. Samo u naem jeziku ostaje vam 29 drugih... Ali vi
to, izgleda, radite slobodnom rukom. (Pokazuje tragove crtea to ih je Stari ostavio pod

klupom.) Crta, crta, crtica... Vlasi ifri da se ne dosete!

STARI: (Brie nogom tragove.) Kakva ifra, to mi je zabava!
NOVI: A ja mislio da ste geodeta i da vam je to hleb.
STARI: Ja sam inkasant.
NOVI: I konopii, visuljii, kredice, skupa sokoala u depu, nuna su vam zbog
inkasacije, gospodine Avguste?
STARI: Viktor mi je ime.
NOVI: Imao sam dojam da ste rekli Avgust?
STARI: Rekao sam Viktor.
NOVI: Meni je u obe varijante pravo, samo i kao Avgust i kao Viktor, morate me
razumeti... Uvek sam bio sam samcit. Kao u klozetu. ak mi je i kancelarijski prozor bio
pokriven mlenim staklom. Kao po pisoarima. Nita da se ne vidi. Samo preko akata.
Pov. Br. taj i taj. Str. Pov. Br. taj i taj...
Ne poriem, dodue, da mi je usamljenost obezbeivala boansku nepristrasnost. Nita
nije moglo da me unedoumi, pokoleba, smuti, gane, uzbudi, ali uza sve te prednosti, meni
je ta hermetinost dojadila... Napravio sam podnesak. Moli se cenjeni Naslov... Zahtevao
sam da me poalju na teren, na ist vazduh, meu slike i zvukove... Dosta mi je bilo
itanja, hteo sam i ja malo da sluam...
STARI: (Zlobno.) Prislukujete.
NOVI: U svakom sluaju, nisu odobrili. Odbija se. Reava kao u dispozitivu. Nuan za
stolom. Doputa se, meutim, izlazak na protivpoarne stepenice. U svrhu higijenskog
disanja i parterne gimnastike.
STARI: (S razumevanjem.) Ja sam ih, beei, esto koristio.
NOVI: Onda i sami znate ako kua ne gori, koga da sretnete na protivpoarnim
stepenicama?
STARI: Mahom one to kroz alone zvire.
NOVI: Ja ih, naalost, nisam sretao. Moda to na naim prozorima behu reetke, kroz
koje ovek ne moe da zviri... Tako sam vam, gospodine Viktore, i tamo bio sam. Sam
kao...
STARI: (Nostalgino.) Igla u prastu sena?
NOVI: U tom smislu.
STARI: E, moj Cimermane, moja naivino! Vi samo mislite da ste bili sami, vi se samo
tome nadate! A samoe nema. Pronaao bih je ja, majci, igde da je ima!... Nego, ne
nazvaste li vi mene maloas Viktorom?
NOVI: Na va lini zahtev.
STARI: Najusrdnije vas molim da mi, pro futuro, ne nadevate proizvoljna imena! Zovem
se Kristifor, Kristu, pa moda i Kristijan!
NOVI: A ime se bavite?
STARI: ta se to vas tie!

NOVI: Uinilo mi se da ste - inkasant.

STARI: Gorosea sam. I dosta zapitkivanja! Sluajte malo!
NOVI: Sav sam - uvo!
STARI: Gde sam stao?
NOVI: (Hladno.) Na meni.
STARI: Malo - sutra! Na meni povodom vas. I vae navodne usamljenosti... ta sve ja
nisam preduzimao da se odlepim! Ja sam se, moj gospodine, u svrhu potpune
nezavisnosti, jednom i u vinsku bavu zakovao! I to svojeruno! Ni u pintera poverenje
nisam imao... I tako, u bure kao salamura sloen, u vodu otumbao. Raunao sam em
pod vodom, em u buretu, najzad u biti sam...
NOVI: I jeste li bili?
STARI: avolsku mater! Nabasao sam na ribe! itavo jato!
NOVI: (Sladostrasno.) Organizacija!
STARI: Vi se, Cimerman, niste s ribama esto suoavali?
NOVI: Na nadmorskoj visini, na kojoj sam ja slubovao, to i nije udo...
STARI: (Panino.) Riblje oi su vam najsumnjiavije kurvinske oi koje su ikada
ugledale svetlost dana. Od proklete radoznalosti, jabiice samo to im iz glave ne
ispadnu...
NOVI: Napraviu beleku. (Belei u sveicu, poto je liznuo olovku.) Ja se, eto, na vodu
nisam obazirao, i budui da je ona bila van kontrole, lako je mogue da je ON upravo
vodom otplivao...
STARI: Ko je to ON?
NOVI: Jedan moj sluaj, nije vano. Vano je samo da su vodenim putevima, moda i u
buriima, izmicali, i da sam ja ba zbog tog previda i suspendovan... to sam jebenu vodu
zanemario!...
STARI: ON je, naalost, nije zanemario.
NOVI: Koji je sad ON?
STARI: Jedan moj sluaj, i takoe nije vano. Ustanovio sam, meutim, da vodom, u
sitne, vampirske sate, patroliraju NJEGOVI motornjaci sa alarmnim sirenama i
reflektorima...
NOVI: Zaludni ljudi spasavaju davljenike.
STARI: Kojeta! Taj koji je mene iz vode izvukao svakako nije spasilac. Zar bi i jedan
dobronameran ovekovako prislukivao? (Stavlja uvo Novom na grudi u predelu srca.)
NOVI: Ne verujem. Kad postoje aparati.
STARI: (Uplaeno.) Kakvi aparati?
NOVI: Kao mladei. Zalepe se za kou.
STARI: (Razdrlji koulju, pregleda grudi, naie na mlade.) Ovako?
NOVI: Jeste.
STARI: (Naglo otkine mlade, bolno krikne.) Jaoj, majko moja!

NOVI: (Radoznalo.) Ima, znai, i pravih mladea?

STARI: (Stenjui.) To vi tako kaete!
NOVI: Pa neto mora biti i pravo, gospodine Kristijane.
STARI: (Jarosno. Skoi sa klupe.) Kakav Kristijan! Jeste li pomahnitali? Znate li gde
ivite? Vi podmeete! Nita ja ni o kakvom Kristijanu ne znam. Ne znam ja nita ni o
emu!
NOVI: (Trese sveicom.) Rekli ste da se zovete... na zapisnik izjavili...
STARI: (Urla.) Nita ja nisam izjavio! Pogotovu na zapisnik! Taman posla!... Drite li vi
mene, Cimerman, za budalu?
NOVI: Zata, do mog, da vas drim kad se stalno menjate?
STARI: (Smiruje se, seda.) Kamo sree, samo nisam opazio. A ni ONI.
NOVI: (ita iz sveice.) Jeste li jo uvek gorosea?
STARI: Zato jo uvek? NIkad i nisam bio. Ja sam parakuvar.
NOVI: Eto, a hvalili ste se.
STARI: (Nervira se.) Ne verujem vam! Nikome ja na ovom kurvinskom, dounikom
svetu ne verujem! Da mi sad kaete Melhiore, prijatelju, eno ga sunce!, ja ne bih
poverovao ni da me sunanica udari. Mislio bih da ste u bunje podmetnuli kvarc lampe!
NOVI: Lani trag, dakle, dezinformacija, Melhiore?
STARI: ta rekoste?
NOVI: Dezinformacija.
STARI: Rekli ste Melhiore?
NOVI: Od vas sam uo.
STARI: Niste mogli. Jer ja se zovem Johan. Jon, ako vam je komotnije za pamenje... I
kad smo ve kod predstavljanja...
NOVI: Lanog...
STARI: Vi o sebi nita, nita o tome vi ta ste i ime se bavite?
NOVI: Drao sam da je optepoznato da sam u tajnoj slubi.
STARI: To briite! Nita nije ono zata se predstavlja, i nema toga koji je takav kakav
nam se priinjava... Zato se izvolite legitimisati.. I odmah da smo naisto, ako ustvrdite
da ste bulka, i da prekrasno miriete, naroito u tajnosti iz veeri, ne raunajte da vam
verujem. Celog sam ivota nasedao tim olinjalim policijskim trikovima!
NOVI: (Indignirano.) Nisam bulka. Slubenik sam. Slubenik pod suspenzijom.
Slubenik pod privremenomsuspenzijom. Uvreeni slubenik pod privremenom
suspenzijom.
STARI: Peke ili na konju?
NOVI: (Razdraeno.) Na stolici! U kancelariji! Za stolom! Ispred rolo-ormana! Meu
dosijeima! S patent olovkom u bojama!... CAP, KLJOC, FIK!.. Ja sam planer! Siva
masa! isto miljenje! Nemam nikakve veze sa stvarnou!... I ta vi tu mene
propitujete? Ja sam onaj koji ispituje, istrauje, njuka...
STARI: Pas, dakle, u najgorem sluaju naunik.

NOVI: Naunik, naravno. Koji pas pie patent olovkom u bojama?

STARI: Niste pijunina?
NOVI: Kako se usuujete?
STARI: bir?
NOVI: Ne vreajte me, inae... (Dohvati sveicu.)
STARI: Daleko bilo. Samo se osiguravam... Ni uhoda, konfident, agent?
NOVI: ta je vama, ovee?
STARI: (U tempu.) Juda, dounik, cinker, cinkaro?
NOVI: Ite s milim bogom!
STARI: (U tempu.) Dostavlja, prokaziva, potkaziva... Otkucavate li?
NOVI: Slubenik sam dravni, gospodine, nisam zidni sat!
STARI: (U tempu.) Ni senka, pratilac, gorila, budno oko, odano uho, trei pod stolom?
NOVI: Za stolom radim, gospodine!
STARI: Ti su najopasniji. Ponekad i oni pored... A vi ne zamerite, nikad niste bili ovde
dole, ne znate kako je to jebeno...
NOVI: Samo po referadama. Personalno dole sam prvi put.
STARI: Pa kako vam se ini?
NOVI: Ne umem rei, ne snalazim se. Konce ne hvatam. Ovo mi je tek prvi mesec dole,
takoreku debitiram. I jo pod suspenzijom, razumete?... Delujem po linoj inicijativi.
Kao umetnik, ne inovnik... A onda, ni sve da postignem ne mogu, svuda da budem,
svuda nos da turim, sve da notiram...
I najposle, sve to se uje, nauje, douje, prouje, sve to se spazi i opazi, oseti i
predoseti, sve to valja nekako splesti, u loginu, ubedljivu priu povezati... Beskrajno je
to fin i sitan vez, moj gospodine, gospodine...
STARI: Ne trudite se oko imena, pogreiete svakako...
NOVI: Potom treba u bojama zakljuke izvui, protiv mere disponirati. U svakom
sluaju, u svakom dosijeu, na svakom kartonu!... Da poblesavi!
STARI: Vi ste, Cimerman, stvarno ovek za aljenje.
NOVI: (Podozrivo.) Koji se saueem ne da korumpirati, to iz glave izbijte!...
Suspendovan sam, ne sporim, posle decenija pasje slube, dobio sam nogu u dupe, i kao
da sam time izgubio neka zvanina prava, ali moja svojstva, gospodine, nisu poticala iz
profesionalnog opredeljenja jer da jesu moda bih sad iao etvoronoke ve
odavde... (Udari se u grudi.) iz due, i nikakvom mi se nepravdom ne mogu oduzeti.
NIkakvom, dragi moj Johane...
STARI: Emile, Emile!...
NOVI: To se pravo, dragi moj Emile, vri nuno i prirodno, kao to se die ili pia, i vri
se danonono, bez prestanka i zastanka, odaha i predaha, pogotovu uzdaha, sve do smrti,
a ja se iskreno nadam i posle nje... Eto, moete li vi prestati da beite?

STARI: Jok.
NOVI: Zato?
STARI: U krv mi ulo.
NOVI: Tako ni ja ne mogu prestati da gonim.
STARI: Obojica smo, dakle, u govnima.
NOVI: Zato se i razumemo.
STARI: Rekao bih, ak i cenimo.
NOVI: Pa moda, to da ne, i volimo.
STARI: Kao da smo braa.
NOVI: Iz iste majke smo ispali.
STARI: A takve stvari uvek na dobro izau, ako se, razume se, kao i obino, na zlo ne
dadnu...
NOVI: A znate li zato? to se na zlo daju? Kao saputniku vam mogu poveriti... (Osvre
se, tiho, na uho.) Zato to je svet krcat neprijateljima. Kao oko. Opkoljeni smo, ugroeni,
okrueni, opsednuti, moj gospodine!
STARI: Opsednuti to je re! Nego ta! Opsednuti!...Znam iz iskustva... Na svaki se
uanj trzam, svaki korak oslukujem, svaku misao merim kao da je poslednja... I to traje
mesecima, Cimerman...
NOVI: Kod mene godinama.
STARI: (Pantomima.) Da bih kupio veknu hleba prevaljivao sam kilometre, menjajui
taksije, autobuse, tramvaje, a peke sam iao sve u cik-cak... Trao sem, puzao, bauljao...
I pazite, sve podrumima, krovovima, protivpoarnim stepenicama. ak i kanalizacijom!...
Manuo sam se te marrute tek kad sam otkrio da i meu govnima ima policajaca...
NOVI: I meni je bilo teko. Nikad nisam znao zato neko ide u pekaru.
STARI: A i da me niko ne prati, opet bih se krio. Za svaki sluaj.
NOVI: Ko moe znati ide li neko po hleb ili instrukcije?
STARI: Znate li vi, potovani kolega, da ja ni poj ovih ptiica ne mogu spokojno da
sluam? Pogotovu kosove i detlie... Kad se navrzu, pa sve tikataka, tikataka, tikataka...
NOVI: (Zaneseno.) Tikataka, tikataka, tikataka...
STARI: Zbog prokletog otkucavanja ni sat vie ne nosim. Sad, sa njim mi je lako bilo.
Izgazio sam ga i basta. Ali kako srce pod noge?
NOVI: (Sladostrasno.) Tik-tak, tik-tak, tik-tak...
STARI: E, kad tako zabrza, doe mi da ga iupam... A i lepim sam pokuao, doktorima
sam iao. A oni ne moe to, vele. Ko je, vele, video oveka bez srca? U redu, uena
gospodo, kaem, ali ko je video da srce radi protiv oveka? Da prokazuje oveka koji ga
krvlju hrani... Organi su, velim, ti da se ispomaemo, a ne satiremo... Tisi lud, vele, ima
maniju gonjenja. A ta biste vi, kaem, hteli, da posle toliko proganjanja patim od ludila
veliine?

NOVI: (Osuevljeno.) A srce? A srce?

STARI: Otkucava i dalje, pogan!
NOVI: Velianstveno!
STARI: ta je u tome velianstveno? To je skotski!
NOVI: (U ekstazi.) Kucanje i otkucavanje je najvelianstvenija prirodna pojava u
vaseljeni! Presudnija od gravitacije, savrenija od perpetum mobila, korisnije od
rasplodnog instinkta!... Jeste li ikada sluali arobno topovanje voza po inama?
Singericu kako kuckajui peva?... eki po nakovnju?... Neujno otkucavanje pulsa?...
Odano, pouzdano, postojano, ravnomerno!... Evo, sav trnem!... (Izvodi u ritmu itavu
simfoniju otkucavanja.) Tik-tak, tik-tak, tik-tak, tikataka, tikataka, tikataka, tip-tap, tiptap, tip-tap, tipatapa, tipatapa, tipatapa...
STARI: (Izbezumljeno.) Dosta!
NOVI: (U transu pridruuje glasovima i kuckanje savijenim prstima po klupi.) Kuc-kuc,
kuc-kuc, kuc-kuc...
STARI: (Napadne ga. Hrvu se.) Umukni, ili ubijam!
NOVI: (Otrgne se.) ta vam je Emile? ta vam je, ovee?
STARI: (Besno.) Zar ste moron? Kad ete ve jednom zapamtiti kako se zovem?
NOVI: ta, do besa, jo maloas ste se zvali Emil! Parakuvar Emil!
STARI: Mario sam, i bavim se rentijerstvom.
NOVI: Ma, sluajte vi...
STARI: ta vam je, do vraga, toliko stalo do upianih imena?
NOVI: (Razdraeno.) Upiani ste vi, nisu imena! Imena su osnovni preduslov za moj rad!
ta mislite ta bi se sa aktima, i svetom koji od njih zavisi, dogodilo kad bih sebi dopustio
da ih tumbam, premeem, obrem kako mi na pamet padne?
STARI: Ali, Cimerman, poto su prema vaem uenju svi ljudi ve sumnjivi, a veina od
njih i krivi, kakvog smisla ima razlikovati ih po imenima?
NOVI: To se ne praktikuje zbog smisla, ve zbog kartoteke. Zbog raspoznavanja, jer
spoznavanja i onako nema. Sve ostalo nema vanosti! Ni pol, ni uzrast, ni ast, ni mast,
ni klase, ni rase, ni vere, ni mere!... Apsolutna jednakost. Po Marksu. Rani radovi... Eto,
na primer, taj je Marks moj Bog, a i njega imam u tefteru...
STARI: Ali, ovek je mrtav!
NOVI: Pa, ta smeta? Smeta li to? Zar ne komuniciraju njegova pisanja? Kapital, Sveta
beda, Manifest, Graanski rat u Francuskoj? O pratio sam ja bradonju iz glave u glavu, iz
rei u re... I znate li ta sam otkrio?... Ta recite mi, najzad, kako se stvarno zovete?
STARI: Krten sam kao Rudolf.
NOVI: Ne Mario?
STARI: Rudolf i taka. Moe i Rudolfo.
NOVI: I znate li, dakle, moj Rudolfo, ta sam otkrio?... Neprijatelj! Prikriveni neprijatelj!
Jo od poetka. Uvukao se gad, ali sam ga raskrinkao! Moj mu Koordinatni sistem

doakao... Jeste li uli za moj sistem?... Pazite apcisa i ordinata obrazuju mreu...
STARI: (Strese se.) Mrzim mree...
NOVI: Okance do okanca...
STARI: Okanca, rupe ve su bolja stvar...
NOVI: Svaki izvetaj upiem, svaku dostavu ucrtam. Dobijam raznobojne take u
raznobojnim presecima. Izvuem dominantu, najpre iza momka tragom, a onda
isprednjaim. Dominanta postaje determinanta. Znam, bratac, gde e se i kada nai,
busiju ti postavim... i CAP!
STARI: (Fasciniran.) KLJOC!
NOVI: FIK!... Tako i sa Karlom. Beleka do beleke, taka do take... Linija raste, na zid
bi da preskoi... Nee, bratac, da si mi iz oka ispao nee. Nainim podnesak,
referiem, takva i takva stvar, nezgodno jeste, ali se nema kud, u pitanju je princip,
neprijatelj je neprijatelj ma i prijatelj bio, zar nije?...
I taman da se to govnovaljanje sredi, neto se smuti. Nisam pametan gde je moglo da
zariba. Do tada nisam imao sluaja koji mi je osporen. im ja CAP, oni FIK! Koga
Hajnrih Julius Cimerman u svoj Koordinatni sistem uvatio, nije se, majci, vadio!...
Ovde, meutim, ja njima referat, a oni meni Mani se orava posla, Cimerman! Karl je
na ovek!
Kamen temeljac! U fundamentum cementiran! Nije, bunim se, znam svoj posao, moda
je i bio, ali sada nije. Sve je na papiru, grafikoni govore, nema greke!... Ne luduj,
ovee! Ti ima fiks ideju. Svuda vidi samo neprijatelje... Svuda i jesu neprijatelji,
kaem, ja nisam slep... Nisi slep, vele, ali si lud!... A ja onda njima Koordinatni. Karlov
zloin vidi se kao mikrob pod karbol-fuksinom. Dokaz nepobitan. Proizvoljnost
iskljuena.
Ni govora o zabuni. Nikakva lina pizma. Naprotiv. Potovanje gajim. Jubileji,
obljetnice, venci, komemoracije, znate ta sranja. Ali sluba je sluba, druba druba...
Pitaju oni mene u redu, Cimerman, moda si u pravu, ljudi se menjaju, intelektualci
pogotovu, nijednoj boljoj ideji odoleti ne mogu, Marks, uostalom, vie i mora biti
marksist...Meutim, jel mogue malko kroz prste progledati? U ovom sluaju. Iznimno.
Specijalne zasluge. Meunarodni ugled. Najzad ovek je sasvim mrtav... Zao mi je,
kaem, nije mogue. Lino bih, ali mi princip ne da. Rupe nisu doputene. Od rupice do
provalije ni korak nema... Ne moe, dakle? Ne moe. Nikako? Nikako! E kad je, vele,
kod tebe tako, mi emo, vele, ovako! I mene CAP!
STARI: KLJOC!
NOVI: Jeste.
STARI: Ostaje jo samo FIK!
NOVI: Nee valjda?
STARI: Zato biste vi bili izuzetak?
NOVI: Zato to je to logino. Izuzetaka mora biti. Izuzeci su uslov za svako pravilo.

STARI: Zato izuzetak ne bih bio ja?

NOVI: Zato to bi to onda bilo pravilo... ta mislite ta se sa mnom dogodilo?
STARI: Neko vam smestio.
NOVI: Mislite?
STARI: Ko bog!
NOVI: A kurve kau premorio se! Ja da se premorim! Ja se nikad ne umaram! Nikad!
STARI: Blago vama. A ja crko. Ceo pasji ivot beim, i premda je gospodin Evans
napisao da je Bekstvo najlepi sport na svetu...
NOVI: Ja navijam za dobri, stari lov.
STARI: Meni je tog sporta dosta. Sit sam ga i presit. Sve se neto krijem, du zidova
vuem, u rupe zavlaim, tanjim da me ne primete. Omutaveo sam naisto, a od toga da
mislim davno sam ruke digao. Mislim jedino kako u oi da ne upadnem... A ovde mi kau
uobraava!
NOVI: Tokau i meni samo se ja ne dam!
STARI: Glupost! Mater mi je priala da je otac jo iz utrobe hteo da me spere.
NOVI: Sigurno je za nekog radio. Kako se zvao?
STARI: Frederik.
NOVI: Znam ga.
STARI: A sve to ne moe biti sluajno, Cimerman. Mora da sam nekome na zubu.
Nekom krupnom. Na krupnom zubu. Zar bi me, inae, premlaivali?
NOVI: (Radoznalo.) tragama umoenim u slanu vodu?
STARI: Satima sam morao da stojim uza zid...
NOVI: (Sa nesktivenim zadovoljstvom.) Ne dodirujui ga, s rukama na temenu?
STARI: Dobijao sam da jedem samo bajat...
NOVI: (Ustane, uzbuen je.) Preslan hleb.
STARI: (Ustane i on.) Kako znate?
NOVI: (U zanosu.) Bez kaplje vode, razume se.
STARI: Razume se. Ali sam dobijaoharinge koliko sam hteo. Posle sam zatvaran u
sanduk, u kome nisam mogao ni leati, ni stajati, ni sedeti...
NOVI: (Oduevljeno.) To je uavac!
STARI: Znate li prijatelju, da su mene ve u kolevci trovali? Makom su me kljukali...
NOVI: To mi zvui kao malo prekoraenje...
STARI: Morao sam utei i od tada stalno beim...
NOVI: Ali nabolje, nadam se nije krenulo?
STARI: Kakvi! Tek su onda poeli da me kokaju...
NOVI: (Strasno.) CAP?
STARI: Jeste CAP.
NOVI: CAP! CAP!
STARI: (Brzo.) CAP! CAP!CAP!

NOVI: (Jo bre.) CAP! CAP!CAP! (Obojica istovremeno sedaju na klupu. Umorili su
se. Pauza.) Mislim da ste u pravu.
STARI: To bi za mene bila novost. A u emu?
NOVI: Smeteno mi je.
STARI: Ali to nije nikakva novost.
NOVI: Samo ja znam ko mi je smestio.
STARI: E, to, boga mi, jeste novost.
NOVI: Jedan od mojih sluajeva, priao sam vam o njemu...
STARI: (Uplaeno.) Ne uvlaite mene. Ja se nieg ne seam.
NOVI: (Poverljivo.) Meni se, moj... moj...
STARI: Fransoa...
NOVI: ...Fransoa, desio najtei maler koji se u naem poslu moe zamisliti. Dripac je
jednostavno iezao. Razumete? Nesta, ispario. Struno reeno kontroli izmakao...
Predoite si grafikon... Izvetaj br. 1 Taka... Dostava br. 19 Takica... I redom
Taka, Taka, Takica... Prijava, dostava, prijava, dostava...
Taka, Taka, Takica Gotova je glavica... Meutim, jadac! Dripca nema! Morao sam
izvestiti da je subjekt izvan kontrole. Kako? ta? Otkuda? Jednom uvedeni subjekt ne
moe tek tako... To je nemogue! Nesrea! Katastrofa! Zloin!.. I onda...
STARI: (Podrugljivo.) Noga?
NOVI: Ne odmah. Tek kad sam pokuao da se rehabilitujem na Marksu. Ali Marks je bio
izgovor.
STARI: Kao i uvek.
NOVI: (Posle znaajne pauze.) U poverenju u vam rei, neprijatelji se ne mnoe kao
normalni ljudi. Oni se mnoe kao spore partenogenezom... Treba biti nemilosrdan.
Trebiti, trebiti, trebiti! Ali, ponajpre, na videlo ih treba izvui... Znate li kako se isteruje
lisica iz jazbine?... Uznemiriti je treba, zastraiti, unezveriti!... (Stari se sa svakom reju
sve vie uznemiruje.) Vatru joj pred brlogom zapaliti! Glavu da izgubi, na istinu
izbezumljena da istri!...
(Stari ustaje, krajnje je unezveren.) Tek onda hajka moe da se oglasi... A znate li kako
hajke izgledaju? (Sve vie pada u vatru.) Sa sviju strana je spopadnemo! Oko nje se urla,
u rogove duva, o drvee grabljama udara! Die se buka doboa i talambasa! Gde god
zadi, na zasedu naleti! Gde god se obrne, psi je zaskoe!... (Stari je na granici nervnog
sloma, uivljavajui se u ovaj lov, oigledno, u ulozi lisice.) ALUUU ALUUUUU!
(Novi imitira trubu voe hajke na lisice.) I ona ludi, poinje da mahnita, sve dok ti,
obnevidela od beanja, izbezumljena od straha, edna smrti, sama, ne trbuhu, do nogu ne
dopuzi... (Cereka se suludo.) LUDA I SAMA! LUDA I SAMA!
STARI: (Vriti.) NEU NA TRBUH! NEU DA PUZIM! NEU DA PUZIM!

(Scena se naglo zamrai. Mrtva tiina. Zatim se opet uju blaeni zvuci parka raja.
Cvrkut ptica, ubor vode, utanje lia. Scena se postepeno rasvetljava. Novi sedi na
klupi i posmatra neto durbinom. Dolazi Stari u ludakoj koulji, ali sa srenim, gotovo
uznesenim licem.)
STARI: Dobar dan, Cimerman!...
NOVI: A, Fransoa!
STARI: (Seda.) Frantiek.
NOVI: Milo mi je to ste se tako brzo oporavili.
STARI: Od ega oporavio?
NOVI: Od jednog lova.
STARI: Izgleda da se vi u terenskim komplikacijama ne snalazite ba najbolje?
NOVI: Ne sporim. Nisam terenac. Sa stvarnou sam korespondirao pneumatinom
potom.
STARI: E, a da ste tokom vaeg uzoritog slubovanja imali prilike s ljudima da u dodir
doete, znali biste da postoji mesto do kojeg ne dopire nikakav lov, niija mo, nijedan,
pa ni najbolji plan...
NOVI: (arko.) Gde je to, ako smem pitati?
STARI: Tamo gde sam maloas bio.
NOVI: A gde ste bili?
STARI: E to ne znam.
NOVI: Kako ne znate?
STARI: Lepo. Ne znam. U tome i jeste izuzetnost skrovita. ovek ne zna gde je, pa
mesto, i da hoe, ne moeprokazati... Znam jedino da nisam bio ovde, a i to blagodarei
vama, ali gde sam za to vreme boravio, pojma nemam...
NOVI: (Zajedljivo.) Boravili ste u kadi. Pod ledenim tuevima...
STARI: Nikad se ugodnije nisam oseao...
NOVI: Urlikali ste kao ivotinja!...
STARI: Bie da sam pevao, samo vi nemate sluha.
NOVI: Boli su vas injekcijama!
STARI: To su bili poljupci, milovanja...
NOVI: Milovali su vas pendrecima i vlanim pekirima!
STARI: (S nostalgijom.) Bilo je to jedino mesto na kome sam se oseao kao slobodan
ovek...
NOVI: Ne interesuje me kako ste se oseali, nego kako ste tamo dospeli!
STARI: E, to vam neznam
NOVI: (Ustaje, uzbueno eta ispred klupe.) Mora postojati put, kanal, veza, javka. Neki
bunker mora postojati...
STARI: To, zapravo, i nije mesto. To je vie kao neko stanje koje se rasprostire kao
mesto.

NOVI: Svako mesto nekako izgleda, nema mesta koje se ne moe opisati i do kojeg se
potera ne moe dovesti!
STARI: O, prekrasno izgleda, Cimerman, kao Eden, na Istoku, ali kakvo bi to bilo
pribeite, kakav raj, kada bih mogao da ga odam?
NOVI: (Oajno.) Isto mi je ovako bilo kad se onaj moj sluaj na due u kuu uvukao.
Dolo mi je od neizvesnosti da podilejiem!
STARI: I ja sam se po godinu dana u kuu zatvarao.
NOVI: Stalno sam mislio ta on tamo, izmeu etiri zida, radi?
STARI: Ja sam vei deo vremena provodio u traenju mikrofona.
NOVI: Ja u brizi kako da ih postavim.
STARI: Dva bedna, usamljena stvora!
NOVI: Zato on? On je bio slobodan da misli o emu hoe, a ja sam samo o njemu,
gadu, morao misliti!
STARI: Moda je i on o vama mislio?
NOVI: Da jeste, ne bi me tako kinjio... A znate li da sam ja njega pomalo i simpatisao. Mi
smo, najzad, pripadali istom poslu, bili lice i nalije iste igre.
STARI: S dunim stidom izjavljujem da svog progonitelja nisam gledao u tako blistavom
svetlu...
NOVI: Ni ja, naravno, kad mi je bekstvom u kuu onako spustio...
STARI: Pa, jel ikada izaao?
NOVI: Nije, sve dok ga gazda kue nije izbacio.
STARI: Znam priu nije eleo zakupca pod paskom.
NOVI: U meuvremenu, ja sam, sreom, zavrbovao njegovu enu.
STARI: Ja sam svoju Eufrosiniju ispujdao im sam je uhvatio da protivu mene pie
dostave. Drolja je tvrdila da sam lud, i da su to kuvarski recepti, ali valjda ja znam ta su
dostave za hapenje, a ta recepti za torte... Sami prosudite, ekspert ste...
Pei na tihoj vatri, je li to kuvarska ili policijska formulacija? Dosoliti, Zapapriti,
Kiseliti, Svaki sat proveriti, je li to kuvarski ili birski renik? I ima li kuvara koji e
rei da nekome treba zapriti orbu?... A jelte Cimerman, ta je taj va sluaj bio po
zanimanju?
NOVI: Svata. Stalno je menjao profesije. I imena i profesije.
STARI: Menjao sam ja i miljenje, pa nita!
NOVI: Jeste li pokuavali s polom?
STARI: Tri puta.
NOVI: Kod doktora Kestnera?
STARI: Jeste.
NOVI: Dobar ovek. Na ovek.
STARI: Promenio sam i lice.
NOVI: Kod Bauma, jamano?
STARI: Poznajete ga?

NOVI: Ne osobno, ali se dopisujemo... A kako je bilo sa staleom, klasom, graanskim

redom? Jer onaj moj je i klasu pokuao da promeni.
STARI: Za tako neto nisam imao dovoljno love... Da sam bio milioner, mogao sam bar
osiromaiti. Ovako ...
NOVI: Puka sirotinja, crkveni mi!
STARI: Da i crkvene mieve ne poznajete?
NOVI: (Skae sa klupe. Ulazi u delirijum.) Crkvene mieve?... Crkvene mieve? Kako
crkvene mieve da ne znam?... Pa, oni rade za mene! Svaki crkveni mi iz svake crkve,
bez obzira na konfesiju!... Svi za mene rade! I neprijatelji rade! Neprijatelji bolje i vie od
svih! Sve je zavrbovano! Sve pokriveno! Sve pod kontrolom!...
Sve se zapisuje, opisuje, popisuje, upisuje! Odasvud stiu dostave, prijave, podnesci,
izvetaji, obavetenja, saoptenja, informacije, referati, pro memorije... Ceduljice,
cediljice, ceduljice! ... (U nastupu bei. Krici se udaljuju.)
STARI: Pazi ti crkvenih mieva. Ko bi rekao?... A to i ja jednom ne bih neto na papir
bacio? (Trza se u ludakoj koulji.) Samo kako?... Kako?
(Scena se naglo zamrai. Mrtva tiina. Zatim se opet uju blaeni zvuci parka raja.
Cvrkut ptica, ubor vode, utanje lia. Scena se postepeno razvedrava. Stari, jo uvek u
ludakoj koulji, klei pored klupe na zemlji. Iz usta mu viri konope kao visak, s kojim
se mui da neto odmeri. Dolazi Novi, takoe u ludakoj koulji.)
NOVI: (Besno.) Kurvin sin! Kopile! Hulja! Nitarija! Majku mu plaeniku!
STARI: (Isputa iz usta konope, uspravlja se.) ta je, Cimerman? Ta sedi, smiri se,
ovee!
NOVI: Zamisli ON nije ni tamo! Ni tamo ga nema! Tamo nema nieg!
STARI: (S nostalgijom.) Tako je tio tamo, prijatelju, nema nieg i ovek je bezbedan...
NOVI: Nemogue je napraviti ni najmanju pribeleku, nikakav se izvetaj ne moe
podneti, nema se ta dostaviti...
STARI: To je ono pravo, stari moj, to je raj!
NOVI: Kojeta! Takvo je mesto besmisleno! emu slue prostori koji se ne mogu
kartirati, dogaaji o kojima se ne moe raportirati, ljudi o kojima se nema ta referisati,
rei koje se nikome ne mogu dojaviti?
STARI: Ne znam, ali je meni tamo bilo kao u raju.
NOVI: Ja sam se oseao kao u paklu!
STARI: Ali ako pi te pitali kako je stvarno bilo?
NOVI: Ne bih znao rei.
STARI: Eto zato je to raj.
NOVI: Muka je to, muka, jer to je bilo poslednje mesto na kome sam GA mogao traiti...
STARI: Ba ti je toliko stalo da ga nae?
NOVI: On mi je sad sve to imam.

STARI: ta se pa ja udim? I ja vie od svega elim da upoznam oveka koji mi je

nizata ivot upropastio.
NOVI: I posle svega to da mi priredi. Ceo sam mu ivot posvetio! Moj sam zbog gada
zabatalio. Nema stvorenja kome je obraana tolika panja!
STARI: A tek ta ja da kaem? Da mene nije, njegov bi ivot bio besmislen!
NOVI: Meni i mom krampanju blagodarei, stekao je vanost. Bez mene bio bi nula!
STARI: Ja sam mu pruio i hleb, i rang, i obrazovanje, i razonodu!
NOVI: Samopotovanje sam mu ulio, oseanje nadmoi!
STARI: Samo preko mene mogao je na sebe biti ponosan!
NOVI: I mada to nije najpresudnije, pomogao sam mu da ne stagnira, da u abokreinu
ugodnog ivota ne potone, da se ne zaparloi!...
STARI: Da se od nemila do nedraga nisam potucao, zar bi taj sveta video, zar bi saznao
da postoje i druga mesta na ovoj planeti, osim njegove valjive kancelarije?
NOVI: Gonei ga, razvijao sam mu instinkt odranja. Kladim se da je taj danas lukaviji
od svake divlje zveri!
STARI: Otrio sam mu inteligenciju, koja bi da ga svojim bekstvima svakog dana nisam
stavljao pred nove probleme, ostala na nivou paprati!
NOVI: iveo je od mene kao parazit!
STARI: Od mene kao krpelj!
NOVI: Pa gde je tu pravda, prijatelju?
STARI: On je mene uvek pronalazio, ma gde sam se zavukao, a kad je meni jedini put u
ivotu potreban njega nema!
NOVI: Moe ti njih sasvim upetljati, smrtno zaplaiti, ivot im presesti, moe ih do
sluzi smekati, slomiti im kimu, nadu, otpornost, na sve ih navesti, i mater da prodadu,
ruku na sebe da dignu, da polude... jeste, da polude moe s lakoom postii, ali ta sve to
vredi ako ti samo jedan od njih izmakne...
STARI: I ta meni vredi to patim, ako ne znam od koga?
NOVI: Zato neka Svevinji pomogne i onome koga progone...
STARI: ...I onome koji goni!
(Obojica se sputaju na kolena, obaraju glave na grudi. Scena se naglo zamrai.)
BEOGRAD, 1970.