Carlos Castaneda : UCENJE DON HUANA znanje indijanaca yaqui The Teachings of Don Huan A Yaqui way of knowledge The Regents of University of California, 1968 {_PRVA_KNJIGA_sabranih djela_C .C._} [- knjige 1, 2, 3, 4, 5, 6 su viSe kao arhivska vrijednost, no prava objaSnjenja svijesti i svijeta su u knjigama 7, 819! |UVOD Leta 1960, dok sam studirao antropologiju_ na Kalifornijskom univerzitetu u Los Andelesu, puto- yao sam nekoliko puta na jugozapad da bih prikupio podatke o Iekovitom bili koje upotrebljavaju. Indi- Janci_u toj oblasti. Dogadaji koje ovde opisujem poéeli su na jednom od tih putovanja, U jednom pograniénom gradu &ekao sam autobus _,,Grej- haund" i razgovarao s prijateljem koji mi je bio vodit i pomoénik u tom postu. Iznenada se nagnuo nuo mi da jedan dovek, stari, sedi Indijanac koji je sedeo pred prozorom, zna veoma mnogo 0 bilju, narogito o pejotlu. Zamolio sam prijatelja da me upozna s tim ¢ovekom. Moj prijatelj ga je pozdravio, onda je prigao i rukovao se s njim. Po8to su porazgovarali neko vreme, prijatelj mi je dao znak da im se pridruzim, on me odmah zatim ostavio nasamo sa starcem, ne potrudiv’i se éak ni da nas upozna. Starcu to nije ni niimanje smetalo. Predstavio sam mu se, a on reée da se zove Huan i da mi stoji na usluzi. U govoru se sluzio uétivim oblikom Spanskog jezika. Rukovali smo se na moju inicijativu, a potom smo neko vreme utili. Nije to bilo napeto éutanje, nego neko spokojstvo, prirodno i opusteno kod obojice. Iako su njegovo tamno lice i vrat bili naborani, o njegove godine, primetio sam da mu je telo mii i gipko. Rekao sam mu zatim da bih Zeleo da dodem dopodataka o lekovitom bilju. Iako, u stvari, nisam gotovo nigta znao o pejotlu, drzao sam se kao da znam mnogo, pa sam mu éak nagovestio da bi za njega moglo biti korisno da sa mnom razgovara o tome. Dok sam ja tako brbljao, on je lagano klimao glavom i gledao'me, ali ni8ta nije rekao. Izbegavao sam da ga pogledam u oéi, i na kraju smo stajali, nas dvojica, u mrtvom muku. Najzad, posle duge pauze, kako se meni bar uéinilo, don Huan ustade i pogleda kroz prozor. Njegov autobus je stigao. Rekao mi je zbogom i oti8ao sa stanice. Bilo mi je neprijatno 8to sam mu govorio gluposti i Sto su me one njegove markantne oti protitale. Kad se moj prijatelj vratio, pokusao je da me utesi Sto nigta nisam doznao od don Huana. Objasnio mi je da je taj starac éesto éutljiv ili da ne Zeli ni8ta da kaze, ali ja se nisam mogao lako osloboditi uznemi- rujuéeg dejstva tog naSeg prvog susreta. Potrudio sam se da saznam gde Zivi don Huan i je sam ga nekoliko puta posetio. Svaki put sam pokuSavao da ga navedem na razgovor o pejotlu, ali uzalud. I pored toga smo se veoma sprijateljili i moje nauéno istrazivanje je zaboravljeno ili, bolje reéi, upuéeno kanalima beskrajno udaljenim od moje prvobitne namere. Prijatelj koji me je upoznao sa don Huanom objasnio mi je kasnije da taj starac nije rodom iz Arizone, gde smo se sreli, veé je bio Jaki Indijanac iz Sonore, Meksiko. Don Huan je za mene u poéetku bio samo jedan neobiéan Eovek Koji mnogo Zna o pejotlu i koji yeoma dobro govori spanski. Ali judi s kojima je Ziveo verovali su da on poseduje neko _,tajno znanje", da je brujo (bruho), Spanska reé brujo na engleskom Zznati lekar, vidar, vestac, éarobnjak. Upotrebliava se_uglavnom za jude’ koji imaju neobiénu, i najée8ée zlu, mos. Poznavao sam don Huana veé punu godinu kad je poteo da mi se poverava. Jednog dana rekao mije da poseduje izvesno znanje koje je nautio od svog uditelja, ,,dobrotvora” kako ga je on nazivao, koji ga je upucivao u neku vrstu Segrtovanja. Don Huan je, sa svoje strane, izabrao mene za svog Segrta, uéenil ali me upozorio da ¢u morati veoma ozbilino da se angazujem i da je obuka duga i naporna. Opisujuéi svog utitelja, don Huan je upotreblja- vao ret diablero. Docnije sam saznao da reé diablero upotrebljavaju samo Indijanci iz Sonore. Ta reé se odnosi na zlu osobu koja se ‘i crnom magijom i koja moze da se pretvori u Zivotinju — pticu, psa, kojota, ili bilo koju drugu. Prilikom jedne moje posete Sonori doziveo sam nesto narotito sto Vozio u drugtvu dvojice prijatelja, Indijanaca, kad sam primetio psa koji je, kako mi se Ginilo, prelazio s jedne strane druma na drugu. Jedan od mojih prijatelja reée da to nije pas, nego da je veliki kojot. Usporio sam i stao na drumu, sa strane, da bih bolje video tu Zivotinju. Ostala je jos nekoliko sekundi u prostoru osvetljenom farovima, a onda je pobegla u chaparral’. Nema sumnje da je to bio kojot, ali bio je dvaput vedi Uzbudeni, moji prijatelji su razgovarali je to veoma neobigna Zivotinja i jedan od da bi to mogao biti diablero. Odluéio sam da pricu 0 tom dofivijaju iskoristim da bih pitao Indijance iz tog kraja Sta misle 0 postojanju diablerosa. Razgovarao sam s mnogima, ispritao im pritu, pa im onda postavijao pitanja. 3 slede¢a razgovora pokazuju Sta oni o tome misle. je to bio kojot, Coj?" upi »Misli8 li 0 sam jednog mladiéa posto je saslu8ao moju pritu. »Ko zna? Pas, bez sumnje. Suvise veliki za kojota.” ‘ Chaparral = tmovito, bodljikavo Zbunje. — Prim. prev.»Misli8 lida je to mogao biti diablero?" jeSta. Tako neSto ne postoji.” aZe’, C svasta zami Da ste ubhvatili tu Zivotinju, Kladim se da biste videli da je to pas. Jednom sam imao nekog posla u drugom gradu pa sam pre zore ustao i osedlao konja, Kad sam posao, ila na ogromnu Zivotinju. Moj konj se propeo i zbacio me sa sedla, I ja sam se poprilitno uplasio, ali ispostavi- lo se da je ta senka u stvari neka Zena koja je i8la u grad”, Hoée8 da kaze’, Coj, da ne veruje’ da postoje diablerosi?” »,Diablerosi! Sta je diablero? Kazi mi ta je diablero?” Ne znam, Coj. Manuel, koji je bio sa mnom u automobilu te noéi, rekao je da je taj kojot mogao biti diablero. Mozda bi mi ti mogao reci sta je diablero?" Kazu da je diablero brujo (ve8tac) koji moze da se pretvori u 8ta god zazeli. Ali svi znaju da je to Gista izmisljotina, Stari ludi u ovom kraju puni su prita o diablerosima. Mi mladi u to ne verujemo." Sta _mislite, kakva je to Zivotinja bila, dona Lus?" upitao sam jednu sredovetnu Zenu. Samo Bog to pouzdano zna, ali ja mislim da nije bio kojot. Ima biéa koja se pojavijuju kao kojoti, ali to nisu. Da li je kojot jeo ili je tréao?” »Stajao je, uglavnom, ali kad sam ga prvi put spazio, misiim da je nesto jeo.” wJeste li sigurni da nista nije nosio u njuski?" ;Moida i jeste. Ali, kazite mi, zar bi to menjalo stvar?" Da, bi. Ako je ne8to nosio u njuski, onda to nije bio’ kojot.” A Sta je to onda bilo?" “Bio je to neki Govek ili Zena.”«Kako zovete takve osobe, dona Lus?" Nie odgovorila. Zapitkivao sam je jo8 neko vreme, ali bez uspeha. Na kraju je rekla da ne zna. Upitad sam je da li se takve osobe nazivaju diablerosima, @ ona je odgovorila da je ,diablero” jedno od imena koja im se daju. »Poznajete li nekog diablerosa?" »Poznavala_sam jednu Zenu", odgovori_ ona. pUbili su je. To se desilo kad sam jo8 bila mala. Ta Zena se, kazu, pretvarala u kutku. I jedne noéi kutka je otigla u kuéu nekog belca da krade sir. Belac je puskom ubio kutku, i istog éasa kad je kuéka uginula, umrla je i ta Zena u svojoj koli Njena rodbina se iskupila pa su svi zajedno otisli belcu i zahtevali da im plati. Belac je dao podosta novea zato sto ju je ubio." Kako su mogli da traze da im plati kad je on ubio_ samo jednog psa? .Rekli sur da je belac znao da to nije pas, zato sto je tu pored njega bilo i drugih Ijudi i sto su’svi videli da pas stoji na zadnjim nogama kao éovek i da je posegao za sirom koji je stajao na plitici obeSenoj 0 krov. Ti ljudi su éekali lopova, zato sto je neko svake no¢i krao sir tog belca. Tako je on ubio lopova znajuéi da to nije pas.” wlma li i danas diablerosa, dona Lus? »Takve stvari su velika tajna. Kazu da vise nema diablerosa, ali ja u to sumnjam, jer samo élan porodice diablerosa mora da nauci sve ono sto diablero zna. Diablerosi imaju svoje zakone, a po jednom od njih svaki diablero mora da obuéi nekoga od svog roda u tajne vestine diablerosa." »Sta misli, koja je to Zivotinja bila, Henaro?" upitao sam jednog veoma starog Coveka. «Bio je to pas sa nekog ranéa u tom kraju. Sta bi drugo bilo?" »Mogao je biti diablero!” ;Diablero? Ti si lud! Nema diablerosal”