Sie sind auf Seite 1von 124

-.

-
NAPISAO

- .... -

(ОУО ra8prayU је "Matica Srp8ka" nagradila .


8а 100 for. а. yr.).

CENA: 1 KRUNA.

\
.,
~, U SUBOTICI, 1894. .
:ZDAVALACKA STAMPAR1JA Dr-a DUВANA PETROVI(~A,
· ~· :.· · ,
I
" .

.'
. I
,,,"~( СР
~~." . .,d" tЛ.-'v1....
~.
IVANA ANTUNOVICA
NAJVECEG RODOLJUBA.

- .. е __
.._
,

! .

Уес odavna је "МаНса Srpska" slа\ЋО, srpsko


knjizevno drustvo и Novom Sadu, raspisala па­
gradu ргуо od 50, kasnje od 100 сев. dukata za
pove8nicko-narodopisnu (istorijsko-etnografsku) ra-
spravu о Bunjevcima. No do danasjedinoje вато
Ivan Ivanic "Matici Srpskoj" podl1eo taku raspra-
vu za raspisanu nagradu.
Posto оуа гавргауа nije potpuno odgovorila
zаhtе".тiша "Matice Srpske" poglavito А toga, sto
рјвас ist6 пјје iztra.zio вуе опр. izvore, za koje ве
пе bez naucnog razloga шisli, da јов ovde-onde,
osobito и carskoj i kralj. dvorskoj arhivi u Бесu
1l10гаји postujati, do kujih ве doduse sашо s уе­
likiш tгоskош 1I10.zU duci, - to Matica оуој ra-
spravi пјје шоglа raspisanu nagradu dоsпditi. Ipak
zato "Matica Srpska" је ovo delo Ьагеш и neko-
liko - 8а 100 for. а. vr. - nagradila, i to: prvo
za to, 8tO 1vanic и ovoj вуојој rnspravi ipak neke
lluve, dosad nepoznate povestnicke podatke pruza,
й (tosadanje stare 8 ovima uporedjuje, rasprav-
i trudi se, da do рга ve povesnicke istine do-
), sto ako ти sasvill1 i nije poslo za rukom, оп
ipak mnoge tamne tacke "iz proslosti Виnjеуаса
30kaca v е с m а razsvetlio, nego sto ви dosad
е гавуеНјепе, а sa nekih је pak sasvim skiШIО
'Qlinu koprenu; drugo Matica је dеliшiспо па-
"

r
~~~.

'~f
~tll
".
1; ! gradila ovu raspravu za to, sto ista, premda i ne-
~. potpuna, р r о k r с u ј е рпtа Ьпduсој potpunoj, kri-
ticnoj raspravi, u koliko се ovoj роslпziti .ротоС­
nim gгаdivош i рпtеvоdјоm, јег jasno iztice, i z -
r е с п о п а v о di, ~ t а iz upitne proslosti t r е Ь а
r а s v е t 1 i t ј, te tako uрпсuје, upravo reci iza-
ziva, pozvane, da dalje iztгаzпјп i rade па оvоше
роslп, а ujedno' орошiпје svakog раtгiоtп i ljubi-
telja istine, koji Ыlо slucajno kаkоviш izvornim,
Ыl0 kakovim verodostojnim prepisanim ili stam-
panim povestnickim роdаtkош, bilo da kakovim
uрпtstvош о tаkоvош сешu, ша вато i pribliznim,
ЬНо najposle da шаkаг 'вато i kakovim puckim
predanjem (tradicijom) о пеkош povesnickom do-
gadjaju moze posluziti --- da to s gotovoscu ЬПо
kojim ти drago nacinom i putern i uCini.
Тј ви razlozi dakle rukovodili slavnu "МаНси
Srpsku", da о vo del0 nagl'adi i u вуојеm "Leto-
pisu" stашра, а ti isti razlozi su rukovodili i pot-
pisanog izdavaoca, da isto delo od samogo рјвса
popunjeno i popravljeno ovako latinicom stampa
i izda.
Na kraju раЈс jos dodajemu: Na cast neka је
"Matici Srpskoj" njezino rodoljubivo nastojaцje,
da ва proslosti Bunjevaca i Sokaca ukloni sаsviш
koprenu nepoznavanja!
U Subotici, 1. rujna god. 1894.

IZDAVALAC.
SADRZAJ:

1.Povest. _. Poreklo. - Ime.


П. Zem]ji~te. - Statistjka. - Privreda. ј
IП. Crkva. - Skola. - Knjizevnost. .
.~

IV. Nal·odnost. - Ј ezik.


У. Pravopis. - Umotvorine.
VI. Drustveni zivot. - Zadruga. - Obicaji. - Odelo.

-. -
о BLTNJEVCIMA.
POVE8T. - POREKLO. - lME. - STATISTIKA.- ZEMLJISTE, - PRI-
VREDA. - CRKVA. - ~KOLA. - .JEZIK. - KARODNOST. - KNJIZEV-
NOST. - DRU~TVE)\I ZIVOT. ..:... ODELO. - OВICAJI.

-и-

L' historit1 t1st lе шirоir du реирlе.

"Matica 8I'pska" исјпi1а је veliku uBlugu nauci u


opste, а па80ј bl'aci Випјеусјша i сеlош Srpstvu па рове,
8to јР. pl'uzila pl'iliku аа эе vazno pitanje о poreklu i zivotu
Bunjevaca l'a~pl'avi. То pitanje ао danaB niti је poku8avano
аа ве l"aBpl'avi, niti је l'aspravljeno i опо врааа u otvol'ena
pitanja narodopisna, koja tek cekaju svoje l'csenje. Koliko
паш је poznato. ао sada пеша о Bunjevcima ni u sl'pskoj
ni u stranoj knjizevnoBti nikakve паl'о('Ше l"aspl"ave,l) пјЉоуи
prosloBt narodopisci i povesnical'i nisu пј u kojpj рl'Шсi nal'ocito
ispitivali, а i ЩIO i;to ве о пјјта рјваlо, to је tek Ыlо uzgred,
sitno i vl'lo таlо. Pl'vi паЈ,оаорјБсј ove moдarhije Cernig i
Hunfalvi јеауа ви јm posvetili desetak redaka u svojim
оgгошпim delima, te za SUVl'ешепi nal'odopis пјје nimalo
laskavo, 8tO ве о Вuпјеvсiша mnogo manje zna, по о kom
11 ~.l van gt'anica evropskih, Piko u вуојој "Istot'iji Srba
u .o,t'skoj" takodjel' ne govori о пјјmа nii;ta. МоМаје вуети
tl to uzrok, 8tO је oskudica u роаасјmа о пјјша vrlo уе-
l: I сети ват ве i ваш uverio рјвисј оуи raspravu.

) .Bunjevcima" рјэао је u пан pok. Laza Knezevic ј vredni tцjnik


Srpske" А. Hadzic, аН эато Q njihovom drustvenom zivotu i staцiu,
d -- ~n~njici.
" ..
• -:' : i

ProsloBt, i porekl0 Випјеуаса Iiepoznato .Је t.ako re~i


i za пјЉ ваше i za oBt,ali Bvet, jer вс пјјс nigtle осю'ао
nikakav pouzdan podatak, koji Ы и torn pogletlu (lao УСЈ'О­
dOBt,ojna l'azjasnjenja, 8уј рјвсј, koji ви о пјјrnа uzgJ'ed
gОVОl'Ш, B1azu ве ваrnо п t,orn, da опј П1В11 staroBctlioci па
sadasnjem вуоm zern1jјМ,и, уее аа sп вс dOBclili, оуаrnо ва
вtl'апе, sto јс i najvel'ovatnijc, Pitanjc, 0(1 k и da 8и ве tloselili
vise је l'as~iMeno оа pitanja, k а tl а вп ве dOBe1i1i, 'Го је и
oBtalorn i pojrn1jivo, Када ви родасј i povesnicki sрошепiсi
lL pogledu Вппјеvаса tako l'ctki, ka(la nal'odna predanja
пјви toliko о~нуапа, аа јrn ве bezHslovna veI'a pok10ni: ошlа
moze sашо ЫН Pl'Ct,postavaka, а1ј ропztlапЉ tVl'djenja пе.
Тај је вlп(iај i оуде.

I:.

POVEST, - POREKLO. - IМЕ,

Ргеоvlаdјпје rnis\jenje, да sп ве Випјеусј doseli1i u


Пgагskи iz Hel'cegovine ва Випе l'cke i okoline јој i iz
Dаlшасiје, 'Го је шislјспјс naj)'aBpl'oBtranjenije i izg1eda;
да је пајvш'оvаtпiје, Za tacnoBt t,oga mis1jenja govore шпоg~
znaci i poveBni(ikc Сјпјепјсе, kao i nal'odno predanje и Вппје­
vaca, опј вашi vel'llju, да ви РОl'еk10ш ва Випе l·eke.
Nal'od ре\Ћ:
"Didovi паlll iz daleka
Ondud gdi је Випа reka,
РЈеlllе паlll је starodavno
Kako davno, tako slа\ЋО.
Davol' ој 'Bunjevce!" '
Випјеvа(ilшinteligencija, svestenici i псitе1јi ва пагоdош
zajedno, odgovol'ice уат svagda, да ви poreklom ва r ~e
Випе i iz Dа1шасiје, а ОУО verovanje и ватош nar' [и
svakako пјје bez Bvoga zna~aja i vrednosti pri raspravlja u
о pOl'eklu пјЉоуот, 1 јато iше "Вппјеvас", kao да је
dobilo kOl'en вуој tчl l'Cke Вппе, te oznacuje pleme, cov( :а
оtпd ва Випе, 8аша rec "Випјеуас" пе oznacava niti ш ie
biti јше jednog naroda, опа vise oznacava ројаш јед] 'g
3

provincijalca, naime: coveka iz izvesne oko1ine, predela,


ргоујмсјје, kao 8to је ,,::;геmас" (od provincije Srema),
"Возапас" (od drzave Нозпе, koja је opet доЫ]а ime вуоје
од l'cke Возпе), U оуоm slпсајll је i predeo Bunc dobio
јте od reke Випе i tako dobise ljudi оdаппе provincijalno
imc "Вип јеуас", dok јт је пагоппоsпо јmе srpsko, posto
зи ogranak srpskog stabla, Veruj~mo, па зе пе moze oboriti
п~а tvrdnja, па Јmе Випјеуас nikako пе oznacava narodnost~
је1' kada ne Ы tako bilo, опда Ы nauka dорпstilа, да па·
ovomsvetu јmа i bosanske i паlmаtiпskе narodnosti, а to
mislimo, da ne Ы Ыlо daleko од smesnoga,
Kod вуљ imena, kojima ljudi паzivајп пави bracu
Випјеусе, koren је и provincijalizmu, Tako зе и statistici,
ра i и zvanitSnickom jeziku, Випје.усј nazivaju ј08 i "Dal-
matincima" ("Dalmatak" па zemljopisu i statistici Вас­
Bodroske zupanije i 11 mпоgiш knjigama magjarskim о
juznoj U garskoj), а jezik kojim gOV01'e: "dalmatinski"
("dalmat anyanyelv" п sudskim zapisnicima i u statistickim
рорјЗПЈСЈmа), U оуи pogresku ирадаји cesto i ватј Нипјеусј,
U ovogodisnjem teca:jll bunjcvackog lista "Neven "-а павао
заш РГЈ kщјu јеппе pl'evedene pripovetke: "podalmatinio"
(taj i taj), Baranjske Sokce pak nazivaju obicno (а i ОПЈ
зе зашј nazivaju) Bosnjacima. t, ј, \јидЈша, koji зи dosli
iz Возпе (одповпо Het'cegovine за Випе),
Sva оуа t1'i imenaizricno oznacujtJ ljude provincijalne,
lјиде ва Пuпе, Паlmасiје i Возпе, U tim imепiша ујве
јс oznacena postojbina nego narodnost, Posta]a ви pall
otuda, sto l'eka Buna и Hercegovini, kao Мо znamo, izvil'C
н Уеlез -planini, н pozadnost.i Nevesinja, posle 2 заш
Ilaljinc pOl'ed val'osi Вlagajа, te kоп зеlа Внпе Htice kao
i 'г.-еЫsаt, Bl'egava ј Кгнра п Neret'f\l, koja kod MetkoviCa
})1'L>l"zi н Dаlшасiјп i uti~.e u jadl'ansko шоге, Prolazi
d~ . Вппа kroz Hel'cegovinH, а i k1'OZ Лаlmасiјп, te је
ш .3, koji је pl'e<lje stanovao па оЬаlата Bune, Ьј]О i
п l'cegovini i п Ј)аlшасiјi, оtпdа Вппјеvсimа јов i јше
" Iшаtiпсi", Iше "Hel'cegovci" пе доЫве za to, stoje ројаш
,,1 '''п.сi'' "Bosnjaci" poznatiji i 8tO је н k .. ':tjevima, kпd зе
щ [р' (Baranja). Bosna poznatija od Hel'cegovine Щ stQ
4

ве Hercegovina smatra пе sашо kao sastavni уес i pot~illjeni


deo Вовпе, Otuda Sokci и Baranji dobise iше Bo:;njaci,
Ime ~okac dolazi, kako jcdni (BadiC) шislе, od brda Sok. .
koje ве· nalazi и пјillоуој pl'apostojbini па Balkanu (?), аН
је rasprostl'anjenije шi8lјепје, da ви јте dobil i od sake,
1'08tO ве опј, kao kato1ici, krste ва pct pl'stiju (dakle сi10ш
sakom),
О јшепи "Bunjevac" zastll1'aju bunjevacki рјвсј 1) шј-
81јепје (lа опо dolazi ј od glagola "buniti ве", kao 8tO јше
"Hrvati" od "brvati вс", а "Њ'Ы" od "ljutiti ве", (и stаl'ОШ
BanBkritskom jeziku "Ber~ll" zпабi: "ljutiti ве", dakle
srbin znaCi "ljutica," -- Sto вс 1'l'voga tice mogU(~no је,
·da Випјеуас dolazi 0(\ "buniti ве", 1'osto ви, Ви­
пјеусј и вуојој ргуој postojbini Ыli osvetni~ki, пешјшј,
elemcnat, koji је junacki ustajao 1'l'otiv вуојЉ ugnjet.aca
Тш'аkа i u Bvakoj pl'ilici ~авпо вс ыlјоo pl'otiv osmanskog
gospodstva, kome ве kaBnije i и поуој domovini s ol'uzjem
u ruci Bvetio za stare l'апе i nepravde, О korenu pak јшепа
Hl'vat i Srbin јта i dl'llgilI raznib misljenja, ро kojima
Hl'vat dolazi od slovenBkog "bl'b " , "llrbat" (сltгЬ) t, ј, vrh
(Httgel), U Btal'oj svojoj postojbini па Sudetil11a i Karpatima,
zvaJi ви Hrvate tadasnji saVI'cmenici "Gllrouati" i "Chrollati",
а Srbe "SeI'bli" (р.гуо op8te јте вуill Вlоуепа 2), koje (8Ј'Ьсп)
ро Dоыlоvskошш znaCi lIjedinjeni,

*
Kad ве нzше u obzir вуе 8to је poznato о pl'oslosti
Ba~ke i Baranje, izlazi, {1а ви ве Вппјсvсi zbilja (10sсlШ
ва Вино l'ekc i da и оviш kгајсviша l1јви 11 tolikoj 'ШС1'i
stal'oscl1coci kau пјЉоуа pravoslavlla !)l'aCa, па вс о SVСШll
tomc Ilvегiшо, шогашо IЛ'ссi II паjiпасiш роtсziша Рl'о~lозt
Ba~kc, te поуе postOjblllC bllnjcva~ke, Рl'С пјЉоуа 110laska,
]Ја da уЫјто (lа ]ј је ћј10 шоgш;поsti, (130 Оllј 11 (' , 11
klЋјсvimа Ьшlн IJl"e роl0ујllС 1 7, veka,
Ba~ka, koja јс и рl'СJlоtОIJskоlП, (tilllујјаlпот) (1 11
Ыlа kOl'ito vc1ikog шога, stu јој pokazllje pcskovito zemlji ~,
iшаlа јс za stапоvпikс 11 (101ж Pl'Vj)} l1авеl јепја вус mog е
1) )llaf1en Barbaric 11 raspravi .0 jezik11". (1891. g, nNevenn).
2) К. у. Coe1'nig: nEthnographie", П. 1855,
5

narode, koji вп tada krstari1i kroz Рапопјјп i Daciju.


Bronzani ргеdшеti, koji вп iBkopani па backom zemljistu
(о kojima Ivanji Istvan орвћЋО govori u вvоше аеlп
,,~zabadka tortenete") аајн оэпоуа zakljucku, аа вн u
Backoj stanovali i Нојј, keltskog pOl·ckla. Posto Љ је dacki
lпаlј ВШ'vistа (90-57 pt'e Нг.) pokorio, пјЉоуо mesto
zauzese Јаэј, sаl'шаtskоg kolena, kojima i јте "metanasta
jazyges" (naziv koga upotl'ebljava Ptolomej 150 god. роэlе
Hl·.) kazuje, da вн пошаdski пагоа. Нјmlјапј вн Љ dugo
o8tavili па шiгп nazivajuci пјНlOуе backe паэеоЫпе: "Desel·ta
Sarmatulll, Bal'lJaria ЈаzуgЋm". No аоспјје pl'odl'ese Нјm­
lјапј u оуе krajeve, kao 8tO эе уЫј iz mnogill rimskilI
iskopina i posmrtnilI рlоса, koje doc11ije potiskose Нипј i
Avari роа Вајапош,l) оstаvlјајпсi па шilЋ Оерјае, koji эе
уј8е Ьаvlјаlш zemljOJ·a([njom. U уојвсј Ва.јапоуој уес Ьеве
Slovena, koji эе ројасаве kasnijim l)l'odit-anjem Slovena па
jug i istok. Ро Safariku i ВidiпgеlЋ 810уепј, Botl'iti, 8ta110-
уаЬп tada u Backoj, оа kojill i posta grad Bodric (Bodl'Ogh)
ро kome оуа zupanija аоы вуоје у prvo јте, koje јој ве
вуе ао. sad zadrza (Шtсв-Воdгоgl1). Safarik postavlja cak i
tvrdjenje, аа је u sadanjoj Backoj postojala narocita эlа­
venska drzava' pod Salanom, kome prestonica Ьеве Titel-
Slankamen (kome prvo јше Ье8е Salankemen, kao 8tO эе
уЫј iz povelji. Zigmundove, kad по Slankamen 1424 g.
pokloni Gj. Brankovicu). Тјшоп i Hiljfel'ding dokaztijH, da
эе Botriti pretopise u srodne Srbe.
Паklе l\fagjari pl'i dolasku вуоше u Ugal"Sku паај08е
оуае п veliko Slovcne, а u аопјјт krajevima Srbe. Od VП.
veka sret.amo u povistnici Њ'Ье u Backoj. Magjari poprimase
оа Slovena pr08vetu, шпоgе гесi u jeziku ВУОIП, ustanove
(zпрапiје), ра u росеtkп i samu veru. (.Ј08 nije роЫјспа
·""~пја, аа је pl'vi kl'alj пgагski ву. Stevan Pl'VO ispovedao
.voslavnu, ра za tiш katolicku vel'U.)
Ugarska bl'ojase tI'i palatina Sl"})ske narotlnosH: Rado
/;')6), Urosa (1120) i Веlпsа (1156 g.).
1) Gyarfas шаЮ. РОVtj~tIlЊН шbli, (Ia Ваја dobi iшс ()d tog Вајапа. Т. ZV .
.i нап';суј" u Bal~koj IJiI:C Pl'C aval"Ska po]·ekla. ОУО рitапје п оstаlош јов
~"~prnvljeI\Q.

r
6

Za V1'eme turskih овуајапја Backa mnogo 0pllste,


narocito ве magjarske пааеоЫпе raBturise, da сјпе mesta
srpskim, koje аи i pre ЬНе jake, а koje ве narocito umnozise
za vгеше mnogih аеоЬа Srba ва Balkana u UgarBku,
Backa је u opste i и pocetku bila jako naseljena ~гЫша,
а neko vreme, za vl'eme turskog gospodstva, ђГЫ јој behu
iskljuCivi stanovnici,
Тоше је dokaz, да аи i дапаа, роаЈе tolikill stranih
пааеlјауапја 90 0/о јmепа mesta, l'eka, poljana, pustara,
jczel'a и Backoj srpskog i slovenskog korena.
Povistnica be]ezi оаат znatnijill i уесЉ аеоЬа Srba ва
Balkana и Ugarsku, ћ'уа аеоЬа vna cepeljsko oBtrvo u
srpski Коујп (род vladom kralja Zigmonda); druga роа
Gјигgjеш BrankoviCem (posle 1430 g,); treca (1439);
cetvl'ta za vlade Matije Когујпа 1459 god, ј peta i vrl0
znatna, kada knez Рауlс (Brankovic) ili Kinjizi РаЈ prevede
50.000 Srba iz okoline Krusevca; sesta 1509 god. ва
sl'pskim vladikom Maksimornj аедmа род Nikolom Jurisicem
(1538 g,) ј оаmа i najznatnJja је аеоЬа (krajem 17, veka)
род patrijarllOm Arsenijem Са.гпојеviСеш. 2 ) ОУде naravno
пјвн HracHnane srpske аеоЬе па dalmatinsko i licko zemljiste,
усс аашо па zemljiste uze Ugarske i Srerna, Dakle Qve
аеоЬе ojacavahu вуе уесmа starosedilacki, уесinош srpski,
zivalj u Backuj. Navedosmo Љ вуе redum za to, да пав
pregletl ћнде laksi pl'i postavljanju pitanja, да li је н tiin
РОЬЈ'ојапјш аеоЬаша bilo Випјеуаса?
Na ОУО pitanje шоzсЫtЈ аашо iednog odgovora: да nijc.
Ne Hzimajuci u obzil' daklc, sto н t.im аеоЬаша пеша пе
sашо пј рошепа, уес пј пајшапјеg znaka, iz koga Ы ае шо­
gao izvesti, та i аНот zakljucak, да вн н tiш glЋраmа
presli н ноу вуој zavicaj, protiv takog misljenja govori пај­
ујве to, sto Випјеусј ni ро tipu svощ пј ро пагесји вуот,
а пј ро ргеdапјiша вуојјтпјви mogli stati u red оуљ
~aseljenika, Doseljenici ovi Ьеlш iz uze Srbije, Ро<lппаvlја,
Zllpe i рссј, а н tim krajevima ае stara postojbina BU!lje-
Уаса не moze tl'aziti. Posle<lnja i пајуеса аеоЬа pak (Car-

") Szalay L. nS7.l\l·I) telepek· ј Coel"llig: "Etnogl·aphie." П.


ЬојеуЈсеуа) dogodila ве uz to јов i u vi'eniei1u, kada во уее
Вопјеусј bili u Backoj павеlјеl1ј. А овјm Bvcga toga iz
ргуЉ crkvenih mat.ica, уоајепЉ н Subotici о Вопјеусјmа,
vidi 8е, аа во pl'vi павеlјепјсј ЫН dеlош iz Вовпе (НСl'се­
govine), dеl0Ш iz Dаlшасiје, аН 80 Љ пјЉоуј вуесепјсј
svagda nazivali "Dalmatincima", No о tom (;е biti l1ize
opiЗit'nije govOI'a, .
Као 8tO vidiшо niti iz роујвuјсе Backe do 16, veka,
niti iz веоЬа Sl'P8kill iz ЊЫје пе vidimo пе 8аmо tl'aga,
уее пј mogoenosti, da во Вопјеусј u tim веоЬата ЫН
Ш da 8О Ма уј8е ]'апјје Btanova1i u Backoj, Dok 8е kakav
jak pI'otivan dokaz пе пааје, ostaje kao utvI'djeno, аа во
ве Вопјеусј ва Пuпе i iz Dalmacije doselili, i to је jedina
pretpoBtavka, za. koju govori пајујве uZl'oka, аа ве Bmatra
za najverovatniju i najmogueniju,
*
Prelazimo па daleko 7.:amasnije pitanje: kad а s е
dogodila веоЬа Вопјеуаса ва Вопе u Badanji
zavicaj 'г
Misljenja во podeljena, Iz вујјо pI'etpoBtavaka moze
ве ipak izvesti zakljucak, аа је ta веоЬа mOl'ala biti 11 17,
veku i аа је Випјеуаса mOl'alo biti u Вackoj пе ваmо
pl'i kшјu toga veka, kada j~ воајт рао u krscanske l'Uke
i kada ве iz Ugal'ske povlacji§e Тш'сi, уее i za vreme tш'вkоg
gospodstva, kao 8tO еешо nize viditi,
Narodopisi оуе monal'blje пјво smatrali za potrebno,
аа istl'aze i bal' pl'iblizno oznace vгеше, kad је ta веоЬа
mogla biti. ССl'Пig, Hunfalvj i Svikel' eote о tom kao zaliveni
i пј jednom гесј пе sроmiпјп doba te веоЬе. Izuzetak је
роуевпјсаг prot', 1уапјј, koji u вуојој, delimice pristraBnoj,
аН ipak, vrlo шагlјivо izradjenoj povisti val'oi§i Subotice,
, crkvenim matrikulama i izvOl'ima, koji во ти Btojale
l'aspolozenju u Bubotickoj varoskoj, budimskoj dVOl'skoj
,eckoj уојепој агЫуј, dodiruje ОУО pitanje па ујве mesta,
и вуојој knjizi drzi za sigurno, аа ви ве Випјеусј dOBelili
~uboticu о је8епј 1687, god.
U 8рјвјта fl'anjevackog mana8tira о Gjengjesu p08toji
1. pribeleska, da ви ве Вопјеусј iz В08пе i iz sosedno
Dalmacije dоsеШi u Subot.iru и to d.oba, а роd vod.stvom
18 t'ranjevackiIl kalugjel'a. Је<1ап deo ostao је u subotickom
gradu (Subotica је t,a<1a Ыlа, kao i Seget1in i ostala уеСа
mesta u juznoj Ugal'Skoj utvl'ujeni уојепј sanac, "fossatum"
ili "сошипа miJit,"), а ostali эе t1рпtisе u Scgedin.
Каlпgjегi, роМ,о uklonise вуоји pastvu па sigurnije
tle, vl'atise эе п Воэпп, вуош ostalom stadu, 08ta вашо
jedan ро јmепп Angjel (Angelus) Sal'cevic, ali i оп эе
vratio роэlе godinc «апа. Svestenicke duznost, vl'8i8e ka8nije,
аошасј "'-'l'anjevci iz Segedina ili kalugjel'i Випјеусј, kao 8to
је Ыо Jeremija Guganovic (Luda8i), Vartolomije (Bartholo-
шаеиэ) .Benjovic.l)
Svoju t,vrdnju potkrepljuje Ivanji Cl'kvenim maticama
subotickim, u kojima эе оа 1-og' decembra 1687, god, nalaze
bunjevecka prezimena: Pal'cet.iC: Вilogl'.iviC, Gl'ubisiC, Kuba-
tovic, VukoviC, Merkovic, Dumentic, ТепаагсујС, Vojnic,
Најј(;, Miljkovic, GjelmiC, SuiC, Ј ш'iC, КиНе, PastoroviC,
Рlеује, МаmпzЫ, lvkovic, Tovaric, Cizic, Stol'inkovic, Deli:iC,
Iv08evie, Vuk GOstovil'ovie, Goretie, Haj<1ukovie, Kiper8ic,
Sindetic, Ukrajinovie,
"Ргеша оуоше" - уеН Ivanji аоэlоусе - "u Subotici
ви tada stanova1i i Насј 8izmatici (pravoslavni) i Raci
kato1ici i1i Dalmatinci, lJpitaIii za вуој uolazak izjavljivahu
оЬоје, <1а ви u оујш kl'ajevima l'anije, уее i za Vl'cme
Тш'аkа stanovali" ,
Оуо је эавујm verovatno i za to шјэНто, da је tacno
оп о, 8tO lvanji, оапоэпо matica, tVl'di о dolasku Випјеуаса
1687, go<1, u Suboticu, аlј је ocigledno, аа је Bunievaca
јО8 ШOl'аl0 biti u Backoj pre 1687, god" јеl' sп ТШ'сi jos
рге te godine ocistili gornJe kl'ajeve Backe, dakle "vreme
роа 'Гшсimа" Ыlо је l'anije, Na tlrllgom mestu (эћ', 67,.
79, i clalje) I)l'iznaje to i ват lvапјi, belezeci otmice bun:'
vackilI tlevojaka 0(1 stloane Тш'аkа i bunjevacko stanovnist
па Рllstаl'аша КипЬајј, (29 kutia), Lшlа8П (29 kuCa), B~
mok (21 kпса, ј08 1ћ80, g, zvanicno iшс' "Novi Bajmok l
Таvапkutп (1 (ј kuca), Тоmрј, СOl'уј: llеlевоviеп i t, а, 1
·
је tako svedoce C1'k:vene matice. (:8 u пј е v ас pastir Nikola
Kopunovic rodio эе .108 1660. god. u llajmoku, kalugjer
Gпgапоviс jo~ l'anije u Lпdа8U, 70 godisnji starac ВШја
Katana iz Tavankuta, sve Вuпјеvсi).
оэјш toga stoji u kаlпgjегskim zapisima, da эе Ьипјс- ,
vacka пејас i wne skl'ivahu ро zеmппiсаша u okolini
Subotice 1679 g, Na dl'Ugom pak mcstu izjavise Bunjcycj
11 опо doba, da su эе п subotickoj okolini паэеlilј 1668,
godine.
Sve to pokazuje, (Ја је Bunjevaca· tu bilo .108 рге
1686/87 god., koji su ziveli оп zemljol'adnje i stocal'stva
i od Bubotickog Bega Ismajila i Dш'mis раэе drzali u
zakllp Bllbotj~ke pustare, Stopak Вадјс ("Ausztl'ia -
Magyarorszag " , П. Bacska) veli, da вп эе Випјеусј ovamo
})1'С доэеШјод pravoslavnih, to пе odgovara istini, јеl' је
Њ'Ьа ovamo Ьilо i род junackim car-Jovanom (1526 g.)
kome Sllbotica Ьеэе pl'estonica, ро kаmеlЋlпош рорјви 1 )
sta.uovaH ви pak S.rbi ј08 1572 god. па рustаl'аша Kelebiji,
Тоmрј, Luda8u, Borsodu, Ivanki, MateoviCu, Меlјkutп, 1543
"
g. Ьеве Љ u Sebe8iCu i VСIЋsiсu i t. d., а da је u оујm
krajevima bilo Srba јов u 7. veku, о tom эmо уес
gоvО1'Ш.
Da resumiramo: Ргсmа svemu ОУОIП moralo је ЬШ
Bunjevaca u Backoj vec oko 1650 god., ali је veI'ovatno,
da је эеоЬа pod kalugjel'ima iz Dalmacije bila dl'Uga
эеоЬа koja је, kao. sto vidimo, dopiI'ala i do Subotice -
Segedina.
Bunjevci sп эе dakle шогаН u vise grupa doseliti.
Ргуе grupe zadl'zase ве ро pustarama i selima (Rajmok,
Tavankut, Luda8) i пјвп ве priblizavale utvrdjenim polo-
zajima, varosima, а dlЋgа i пајуеса grupa, па cclu ва
r ,uciskancima dosla је 1687 god. u Segedin i SпЬоtiсu.
·7 svakako доЬа pl've od tih эеоЬа песе biti гапјјс od
rine 17. veka,
)osto эmо videli u koje угеmе pada dolazak Випјеуаса
\ге unovu ot.acbinu, mozemo РI'есј пјЉоуп sшlbiпu

Тudоmiшуtаr ХI. kot str, 171,


10
i zivot u поуоm zavj(Saju, аН pre toga da vidimo kako је
iz~ledao оп pl'e i za vreme пјЉоуа dolaska, kao i kl'OZ
koje је шепе оп prolazio pre по ~to је' u вуоја nedl'a
primio поуе вуоје stanovnike:' Вппјеусе,
Postanak Subotjce kao da је u 13, veku, posle tatat'-
skih pustosenja, а za vlade kralj'a Веlе IV.!) Prvo је pot-
padala род nekaclanju bodricku (Bodt'og) zupaniju, za доЬа
kralja Matije pod ~ongradsku, 1720 g. opet pod Ьо<ll'iсkп,
а docnije 1746 ~. posle 1'аВРI'а izmedj11 backe i bodl'O~kc
zupanije pod B?;;ku zupaniju, Ро zapiskama GjOl'gja Sremca
(::;егешi Gjel'(lj) spatlala је Subotica i za угеmе cara Ј оуапа,
u "desolata terl'a Васћ megye." Ма da је onda postojala
i zasebna bodl'oska zupanija, u koju се izvesno i Subotica
spadati, Godine 1391, sрошiпје ве Јmе пје:lO па s]c1ipstini
zupanjie bodroske clrzanc pOI'ed Bodl'iCa - Bodl'oga "pl'ope
Уi1lаm Bodl'Ugll") i to pod imеilOIП "Zabotka", - koja ве
уес 14?9 gOtl. belezi 11 jednom 1l0kum~пtп kao slobodna
. уаl'ОВ (libera vШа l'egia), Sek)'etat' kra\ja Zigmunda Semlenji
GаlЮI'-dеаk (djak) dade Sl1botici cak ј priviJegij11 ва vеlikiш
povlasticama, koie ostadose па papir11, јег . pI'iviJegija ta
bese falzifikat,
Do 1439 g, be~e Subotica kraljeva вуојјпа, za tim
је menjala вуоје vlasnike ovako:
od 1439 g'od, 1456 g, Нппјадј Janos,
" 1456 " " 1459" Siladji Mihalj,
,,1459 " "1462,, kralj Matija,
" 1462 " "1501,, Janos i МаНја Pongl'ac.
Posle toga bila је SпЬоtiса вуојЈпа Јоуапа KOl'vina, Imra.
. i Balinta Tereka i srpskog "cara Јоуапа", а za tim Turaka..
Seljacki pokret Dozin pl'Otiv шаgjагskоg plemstva.
1514 god. ostavio је krvave tragove п celoj Backoj, ра
izvesno i п kl'ajevima, gde ве kasnije Bunjevci паве"~
РоМо ie оуа )'eVOl11cija ugusena, dodje mnogo уеса i п L
opasnost: 'furci. Ровlе mulla~ke pogibije, u kojoj јllШ" 1
u~e8tvovahu i Srbi protiv Тпгаkа, p1'odjose Turci Ba~~
аН Suboticu пе mogose zauzeti, jer ie пагод осајпо Ъ1'Ј )
1) Opsirnije о оуоmе u sроmеnпtоm dеlп Ivanjija о Subotici.
11

(11 septembl'U 1526 g.) U to угеше (11. поуешЬга) spada


i kl"Unisanje Јоуапа ZapoJje za magjarskog kralja i ројауа
ВгЫпа cal'a Јоуапа u BatikQj i Subotici. Тај zagonetni
~ovek posta па шаl1 gospodar polozaja, proglasi ве саI'еш
i skupi сеtп od 10.000 вуе ро izbor junaka, koja ве naziva
"cl'norn vojskom" i bese strall plemЫima, koji nal'otiit,o
ровlе ugusene Dozine Ьtше ugnjetavahu nal'od i kako
8uvremenik Verantiic пуегауа, ва ПВЈјаПЈm gvoZt1jem z.i-
gоs~lш seljacima kl'st па celu, (јег ве seljaci u tom
pokret,l1 nazival1u "krstasima", pobol'nicima kl'scanskih
ргауа). Саг Јоуап posta dakle osvetnik шаве nal'odne. О
njegovoj pl'oslosti шаlо ве zna. Оп ваш ве izdavase za
rodjaka (ро zeni) Stevanl1 Brankovicu, а ргеziше шu Ьеве
Сагпојеујс (Ivanji уеН: N е п а d UarnojeviC), Веве izvesno
ВгЫп i ako ga УегапсјС (П. 26 str.) naziva Ruшuпоm, а
Smolka (Szazadok 1883 g.) Slоvаkош. Magjal'i ga prozvase
"СI'пiш соvеkош" јег је ва сеlа do pete iшао s prsta debelu
Crl111 prugu. ћ'еmа ЈоуаПll su роуеВПЈсагј magjarski (Istvanfi,
Verancic i dr.) vrlo nepravedni, nazivajuci ga "оЬвспrае,
sel'vilisque conditionis 110ШО" i konjusarem Zapoljinim. 1
sаш Piko 1) naziva ga pustolovom. Medju tim оп Ьеве l'edak
jllnak covek о сјјје ве prijateljstvo otimal1u·i саг Ferdinand
i шоспi kralj Zapolja. Саг Јоуап је ustanovio tako reci'
drzavu u drzavi, sl'psko carstvo u Backoj. Nas А. SandiC
Cu "Јауоги" 1874. g.) уеН о njemu, da је Ыо dugo пе­
zavisan i od Zapolje i ~-'erdinanda. N~ Zapoljino krunisanje
izaslao је narocite izaslanike kao nezavisan vladar. Imao
јс вуој dVOl' 11 Subotici ili ргаујlПЈје u TOI'lljOSU (koji пјје
Rada DОl'оzша, уес ta(1a selo а sada pustal'a Tornjos ујве
Ca.ntavira, koju letopisac-suvremenik Кашепјсјапјп Gjorgje
Њ'ешас naziva "ппа УiПа Tornos, constauat dесеш miliаГЈа
_.1 ZIIeged et tria шiliагiа distabat ad Zabattka") Imao је

snu strazu оа 600 ol'ijaskih шошаkа. Palatin шu Ьеве


"oda Subota (od koga је kanda i doblla Subotica вуоје
~ko iше, а kојп ote Јоуап od Balinta Tereka). Vojvoda
Ьеве Klimentije Bakic, glavni kapetan (1527) Radosav

, nSrbi u Ugarskoj", u prevodu Dr, St, Pavlovica (8. 66.).


12

Celnik. Neprijatelji ga sшаtгаћu za nepobedljivog. Zapoljinu


vojsku potukao је ујае puta, dok ga па prevaru пе иыае.
Bio је уегап betSkom сеааги, kao i вуј ЊЫ, koji sп veko-
vima роtоkош Шi lпv, braneci оуи шопаl'Ыјн од вуЉ шо­
gucill nepl'ijatelja. Од njegove vojske postadose kasnije
gjшski i komOl'anski, а kasnije titelski Sajkasi, Јоуап је
ostavio najlepse иаротепе u паl'оdп srpskom i 11 letopisima
апstl'iјskе уојепе роујаПЈсе, а ziyot mп opcvasc u tl'agedijama
pesnici паМ Mita Ророујс i Mita ZivkoviC.
Turci zavladase Backom i pode1ise је u sest паЫја
(Баја, Subotica,l) ~оmЬО1', Бас, Segedin, 1'itel), kojima uprav-
lјаве pasa celog segedinskog sandzaka (1550 g.). Pl'e Ти­
l'aka, uveravajH ma<ljal'ski РЈаСЈ, zvase ае SombOl' "CZObOl'~
од plemica istog Јшепа, tSiji је zamak Ыо., tu. Tek od
1543 god. доЬј од rГпгаkа (?!) ime Sombor. Sto ае imena
Subotice tice, о tom н Ivanjijevom delu nalazimo, да se
јше пјепо u stагiш dоkшпепtimа pise l'azlicito, kao:
Zabatka (1391 g.) Zabattka, SпЬоtiса, Zabatka (1566),
Szobotg~ (16~~ g.), ~zobathiz (1687), Sobotiz, Sпрроdiса i
~zabadicza (1787 g.), Szent-Mal'ja (1743 g.), kao а]оЬ.
kamar. уаl'ОВЈса, Mal'ia Тllегеајороliэ (177~ g.), kao alob.
kl·. val'os, Sllbot.ica (za VI'еше Уојуо<Нпе) i t. <1. Mesta ва
Јтепот Subotica јmа ј08 п Ugal'skoj i HI'vatskoj. (SиЬоtiса
и krasovskoj zlLpaniji, g<lc sи Њ'Ьј kato1ici krasovani, о
kojima сешо п statistickom dеlп gOV01'iti: Subotica u
zalavskoj zпрапiјi; Subotica и Iпizеуасkој zHpaniji i d,ra
Subotista п Sremll i u Njitt'i,) Рl'уј gl'b i pecat SиЬоtiсс
Јша natpis: Sigil, Соmнп, Milit, ЈП Sabatka, а grb: па
izdignntoj poluplotSi аа slovom S stoji lav u polozaiu
napadackom аа ргаујш mаСеm. Drugi Јта slitSan gl'b ва
jednim dodatkom (уј8е lауа шоlј ае Rogorodica pl'e<l
pl'opecam) а natpis: Sigi11um l{,egio Privilegiati оррј
Szcnt Maria 1743,
') Pod SllЬоtiсkп паhiјп роtраdаhп ро lvanjijtl 6\1 .str. 15!Ю g. оуа sel~ 1
рustЮ'е; Novi Bajmok, Vel. Вајва, Вапоуеј, Вudаkпt, Сапав, Cifanga, Нав'
Gјпгdјiп, Hedjes, Ivanka, КеlеЫја, Кl1llltаја, Чkаi!, Lшlаs, Мilјkпt, ОЬОГllјз
Moraviea, Pacir, Ro~latica, Коћ'Оl1, I:;пЬоtiса, l:;еЬпsiс, Sikic, Ђ\vапkut, Тор'
ili Mala Вајва, Vel"Usic, ТОl'1lјО8 i Sopatis!l' (ZolJalltiea), dakle вуе mest.a, k
ровlе Вuпјеvсi naselise.
13

Treci drugom вНспј grb i natpiB: Szabadka 8zabad


kiralyi var08 1845. God. 1850 pak јшаlа је Subotica pecat
эа Ьuпјаvц.Сkim natpisom: "Pecat SlobodnoA' Grada Subotice
1850". Ресиј pak, павеоЫпа baranjskih ~okaca 1li "Вов­
njaka", јшао је latillBko јше "qt1inque Ессlеэјае", а zna
эе za nj уес oko 1000 g. ро Н1·.. kad ве рошјпје i Каlаса
(Colotza). P.·vi naseJjenici ЬеЬt1 Nешсi jz Salcburga. Кав­
v

пјје do<liose Sokci (1540 g.) ::О;У. Stevan kraljllgal'ski


1Jstanovio је ovde biskupiju kato1ickt1.
Porcklo јтепа Ваје traze lleki u imeniku kt'alja
avarskog Вајапа. Dl·. Р. IvanoviC u 90 knjizi "Letopisa"
"Matice Srpske" шјвli, аа dolazi od srpske reci "Ьа ј" iIi
od srpske porodice В а ј i п ј. U pocetkt1 18. veka Ьеве
Баја <5iBtO srpska.
Za Vl'cme tU1'Bkog gOBpodstva i опо шаlо ma.gjarskog
zivlja odBeli ве iz Backe, - sto i magjarski pisci dos]ovce
priznaju, -. u kojoj oBtadose ваш, ВгЫ Ьогесј эе 8а Т11Г­
сјта jz аапа,. u аап citavih 145 godina tШ8kе vladavinc.
Srpski zivalj poraste пвlеа mnogill паэеоЫпа iz ВгЫје i
ојаеа эа dolaskom Bunjevaca, јов za turBko Vl'Cme а ро­
lоујпош 17 veka, kao sto эmо паРl'еа viUeli.
Кааа Виајт раае 11 cal'Ske (a11stJ:ijskc) l'Uke (1686 g.)
posta i Backa slobodna, pl'etl'piv јов јеапо pustoknje, koje
Тпгсi izvrsise, povlaceci ве kl'OZ пј11 ka Carigl·adt1.
U ОУО аоЬа рааа dгпgа ј veea веова В11пјеуаса, koji
sad dopl'cse i ао Subotice-Segedjna, о беmu сешо эаа go-
voriti.
"*
Iz Bvoje stЮ'е postojbine Випјеусј izvesno пјЭ11 011
dobra poteg·]i u tugj· svet. Uzroci sп bez sпmпје ЬПi j8tj,
koii ви izazvali i ostale srpske эеоЬе. DоЩјаlо је narodu
'ovati vi8e ·vekova Тuгсiпп, te эе krenl10 u krajeve, gde
nadao, аа сс biti postedjen od tUl'skih ugnjetaca, аН gde
i 8а ујВе izgleda то(;јаа эе oBveti ТШ'сimа za Kosovo
o~ale Ьеае, koje za пјјm naBtaSe.
Izjavili sшо јов l'allijc svојп sumnju uto, da јс эсоЬа
ujevaca 1686/7 g. Ыlа ва то jedina. Njoj је pl'ethodi1o
"'0'10 ујве тапјЉ эеоЬа, koje BU dopirale ао Hr"atske
l
14

ili do Ваl'апје i podunavske krajeve Backe. No jos је


verovatnije, da је prva 8еоЬа bila mnogobrojna, аН da ве
prema Backoj kretala polako i kora<Sajuci napred вшапјј­
уаlа 8е brojno, o8tavljajuci u krajevima kuda је prolazila
znatne delove naseljenika, kau 8to је to kod вујћ веоЬа
пагоаа Ыуаl0, Samo tako је moglo biti: da је jedan deo
Випјеуаса u вуот putu ва Bune и Васkп, stigao u Liku i
Krbavu (Licca et Corbavia), dok dl'Ugi pl'oduzise put do
Baranje, gdc takogje osta znatan deo, zatim predjo8e Dunav
te zauzese donji (\ео Backe oko А patina i gornji oko Ваје,
ра tek za tim павеlјве pustare Тоmрп, Tavankllt, Ludas,
Bajmok, otkuda ве priblizavahu Subotici, kada ih tu 811-
stizc i druga ve1ika grupa 1687 g. pod vоdјstvош fran-
ciskanskПl kaludjel'a, Те веоЬе tгајаlш svagda vrlo dl1go
i bile su skopeane ва opasnostima, ТШ'сi BU spreeavali
јвеlјаУ3опје i јвеЈјепјсј 811 оЫспо nocu ШОl'аli putovati, Naj-
оравпјје је ЬјЈО pl'eci granicu, jel' ви tl1 8tojale jake tur-
ske straze, Medjl1 tim па ceвarskoj obali cekala ih је уес
vlast, koja ih је о dl'zаvпош trosku dalje otpravljala ј ро
zuрапiјаша smeStalal).
IstOl'ija ће]еzi vrl0 mnoga naseljavanja ва turskog
zemljista па dalmatinsko i u Liku i Krbavu, Ти 5U веоЬе
Uskoka, Morlalla. t, zv, Vlal1a (Њ'Ьа) i t. d,2) Svi ti Srbi
iz Вовпе i Hercegovine nascljavahu pod zastitom carskih
privilegija opustelo zешlјistе monarblje i сјпјйе izvrsne
vojnicke usluge поуој оШСЬinј. Пskoei pl'edjose poootkom
16. veka, Morlaci 1580 god.; 1597 g, predje opet 1700
Uskoka i Vlaha, 1600 g. predjose iz Dalmacije oko ша­
nastira Hel'melja ili Siгшilа па Zrmanji, шпоgi Srbi pod
kпеzоviш& Vukоviееш i Веаsiпоviсеш (Cernig ga naziva
Рl3оВ3опјС). Dopr3otise Љ mitropoJit Gavrilo i 70 k3oludjera.
Nastanise se 11 varaZdinskom gencl'alatu oko Maroo. 1 . )
ы izbl'ojao вуе te вјtnјје i kl'Upnije всоЬе. Da l' је u пј •
i.u kojoj od пјЉ bilo Випјеуаса, о tош istol'ija cuti,:- 1
1) Strau8z А. "ВОЗЈЈniа е! Herczegovilla" 1. Blldapest 1883. Str. tO,
:1) Е. Piko эрошiцје joii јеdnо seobll dalmatillskll роа1е 1300 (ОО, _ а
predjosl' ј. Brebiri. pretci Zrinovira. АН to пете је 811vise rano, а da se - е
misliti, da ае tada dogodila bl1цjevaCka эеоЬа.
16
jedan zapis niti lstorijski spomenlk пе razjasnjuje, Za to
ве tacno i pouzdano пе що~е ustanoviti пј godina tih веоЬа,
S е о Ь а р о d f r а п с i s k а п s k i m k а 1u g ј е l' i т а,
Stigav u hl'v'atsku kl'ajiuu zauzese sela Vratnik, Ricicu,
ву, Rokus, Коэјп i dr, Cernig izricno уеН, da 8П ta sela
zauzeli ljudi· iz bunjevackog plemenaporeklom iz Hel'-
cegovine, ("ВппјеујвсЬе" - па drugom mestu i - "Ьп­
пеујсјвсће Familie, welche аив Hel'zegovina stammte"), 1
danas ве nalaze u tim веНта Вппјеусј, Ostatak pak рго­
du~i put i sti~e u Suboticu, п· сјјој okolini уес падјоэе
вуоје sunarodnike,' koii ranije dodjose, (Cernig па 163 str,
svojeg "Nагоdорiв"-а bele~i, да је 1538-.40 g, kada је
Dubica раlа i Turci росеэе upadati i u Slavoniju, Воэ­
пјасј (Sokci) i Hrvati izbegose preko Dl'ave- и Ugarsku,
Оуо се biti ргуа уеса sokaeka naBelja u Baranji i Backoj,
Вппјеусј додјоэе pod oru~jem kaosto ве Srbima i јипа­
сјта prilici, Sa Вппјеусјша додјоэе i ујэе prav081avnilI РОI'О­
дјса (Krnjajska i dr,), koje ЬеЬп poreklom iBpod Velebita,
Када stigose, Тпrсј уес ЬсЬп potisnuti ва Впдјmа,
аН posto вп ве u Banatu јоэ dl'za1i, ispadali ви СеМе i п
Backu, te ве јппасјша i вада naslo posla, Випјеусј ве пј
сава пе пstеzаhп, da bl'ane carstvo оdtш'skih јврада,
9, јпlа 1687 god, preporucuje beckom cat'skum уојепош
vесп izborni knez bavaI'ski Maksimilijan, glаvпоkотапdпјисi
апstгiјskе vojske, оујш recima; "Сhпгftiгst zu ВаУШ'11
l'eceommandirt впЬ dato јm Fe1dlaget' Ьеј Sizar (oko Mar-
tonosa) 9, Јпli 16~7 die katllOl, Raitzen, damit Љпеп 3
Palanken zп егЬапеп пшl zo bewahl'en ejngeraumt werden
muge", Dakle pl'eporucuje ве уесп, da јш ве dozvoli
stanovanje i obrana tri palanke (varosi), U isto vreme (3
јпlа) preporueio је isti knez i pravosl, Srbe, koje је, 4892
по broju, pl'eveo ва tш'skоg zemljista kapetan Novak Pett'oviC
zeljom, da ве nastane u Beekereku i Lipi, Ivanji тјвН,
ви Bunjevci Непо одпеН u Вееј tu вуоји тоlbи, Ratni
et odobt'iu јт је 1, septembra, t, g, molbu i u zapisniku
JfkriegBt'ath Al'hiv P1'otocoll 1687 foНо 400 sept, 1,
~ 11,) zabelezeno је о tоmй оуо:" Remittitur hie]'mit
'\ndererj давв dergleichen Ratz (t, ј, kao i Novak

г
16
Petrovic), welcbe 8јсЬ ЈП 1500 wehrllaften Маппегп bestehend
anerboten, frei zu уегЫеЉеп ипа а п d е l' е теlll' у01О
Feinde heri1ber zu bl'ingen, gegen аете (?) dass ilшеп zu
Segedin, Sobattiz und Воија (?!) Zll уеl'ЫеЉеп Н, аје drei
vorgeschlagene Palanken zu еl'Ьапеп el'laubt WCl'<le«,
Уеес јт odretli dakle Segedin ~uboticu i Baju za
8шпоуапје i опј оЬеса8С, аа се blti verni i da се јов ујве
вуојЉ 8unarodnika <.1ove8ti,
Posle toga podnese (izvesno Непо) istош vecu Пlоlbu
MarkoviC i Gjuro Vidakovic za naseljavanje u Јте 5000
Bunjevaca, koji stjgose, О tome је u gОl'Пјсш protokolu
(str, 573 sept, Nl', 43) zabelezeno оуо: "Markovic und
Јпrо VidakoviC bitten ulП einige devastirte Castellen und
'fCl'itOl'ia fitl' 5000 апs del" ТПl'kеi hеl'i1Ьечiеgапgепег
Ratzen, dашјt вје uпtеl'kоmшеп ипа sich еl'Паhгеп шоgеп,
УеГВР1'есћеп dagegen jedel'zeit untel' <lеш Uоmшапdо еЈпеэ
<leutschen Generals oder Officier8 wbler аеп El'bfeind dje
Waffen zu fiihren" ,
Ratno Уеес odobri i ovu molbu Bunjevaca i dade im
iskano zemljiste, а oni 8е obvezase аа vojuju protiv op8teg
neprijatelja - Тигејпа,
U to аоЬа osnova эе u backim kl'ajevima, koje Turci
oCistise, vojnicka krajina, Сјјј st.пьо\,ј ЬеЬи sашi Srbi i
Bunjevci, Straze ЬеЬи ustanovIjene 11 ~egedjnu, Bajj~ Subo-
tici, koja mesta kao i Martonos, 8enta ј Весеј ЬеЬи vojeni
вапсеуј (utvl'djena mesta "fossatum"), а Titel, КоуПј, Bac~
МОВOlојп takodje straze,
Ргуј kapet.an u Subotici Ьеве Luka ВиСЈС, koji ве
l'odio јов u staroj postojbini u Боsпј i сјт dogje 11 ВиЬо­
ticu posta kapetan i ujedno gradonacelnik, BeSe ЬгаЬаг
covek, Рошоспiсi шu Ьеlш Marcetic V ujevic ј Кајјс
(junastvo ovog poslednjeg ореуапо је и bunjevackom ka-
lendaru "Danici" od 1892 g,), u to doba p08tadose Sucic
КајЫј i Vidakovici plemici, (Gjuro Vidakovic, kao 8to pl
геkоslПО, Ыо је vodja doseljenill Випјеуаса), Opcinsk
uprava 8t.anovala је u tako zvanoj Kuli (starom gradu), Gr~
ПЈсагј роtраdаlш эато pod уојепи vlast, а pod zupanijsk
пе i пе placahu poreze,
17
1690. ~od. Ьеве . velika веоЬа ~l'ba род patl'ijar11Om
Агвепјјеm Carllojevicem, koja umnozi stanovni8tvo Backe i
{lмlе Ba~koj 'ј уојспој kl'ajini nove snage.
1 702. god. izvr~ena је porlela zemlje subotickim
gl'aDi~arjma, kada pod' :Subotjcu podpadose i okolne pustat'e.
Oficil'i dobise ујве zemljiMa, а vojnici ро 6 lапаса (konj~nici
ро 8,) Tada Ьеве Subotj~ana 408 konjanika i 114 pesaka,
gl'ani~ara, пагаупо Ъгојпо stanje u шilЋО VЈ'еше, Konjicom
upl'avljase (v~впош) kapetan jz pOl'odice Su~ica i K1'Djajskih
i pesadijom "hadnagj" (vojvoda,)l) Оsiш toga оЪа l'oda
vojske iшаdја,hu i Ьагјaktare,
Za вуе vreme dok Тш'сi вавујт ne ЬеЬи o~istili
Ugal'sku, Випјеусј kao clan9vi sl'pske milicije уојеуаЬп
junacki proti,' ТШ'аkа, ва kojima imаdјаhп starih racuna
јов iz prapostojbine svoje, OsoЪito ве оdИkоvаhu suboticki
konjanici. '
Turci su u svakoj ргШсi pakostili Випјеусјта kaoi
Њ·Ыша. 1672. god. napadali вп сеМе па Ьппјеvасkа веЈа.
Nal'od ве l'azbegao ро pnstarama, jankovackim sumama i
ritovima, а' Bklonio ве i u zidine segedinskog тапавЊ·а.
Kallldjeri zabeleziseove dogadjaje, Nejac ве Bakrjvala ро
zemunicama i ро ludaskom ritu (јеzщ·u). Каа ве Turci
pl'ib1izavahl1, пејас ве gпјшаlа i u вати vodu, te da moze
disati, drzala је tt'8kli u ustima, ТО је sve dotle ћ-ајаl0,
dok ве Тигсј ne Ы ukloJ\ili videv da пета nikog od
Bunjevaca, Тпгсi su ве ~cesto lасаИ i pl'eval'e, .da izmame
Bunjevke iz tilI sklonista, Tako Ьј ·vikali: "Kato! ВаI'О!
Маго! izidiite вl0Ъодпо, пета nepl·ijatelja". Na taj nacin
Тигсј вп zarobili pet BUl1jevaka, medju пјЈmа mlй.dн zenu
jednog Sucica, l'odjenu AIgasevic, koja ве ујвс nјје nЈ
vratila, i izvesno доврНа u turski hагеш.
Bunjevci В11 ве doseli1i u novi zаviг;ај u vr~menu
,,"есЉ l'atova ј stllpili ВIl о(lшаћ u Ьојпп Jiniju. Citayih
leset i sedam godina bili вп Bunjevci granical'i i za
~ to 'n'еше sluzise al1stl'ijsku шоnагћIјн vel'nO, junacki,
:) prayj Bokolovi hel'cegovackj.

1) Ivanji: nSzabadka ti51't." 113,


2
18
Potpadajuci pod segedinsku уојепи komoru kao i вуа
srpska шiliсјја, koja је sva.gda Ы]а и pI'vim Ьојпјш
l'edovima ЬOl'Ш аи ве kao lауоуј pl'otiv Turaka ·i Ra.kocijeve
геуоlисјје,
Випјеусе vidimo 1689 g, pod Beogra.dom, iste godine
6ak pod Nisom. 1691 g. па S]ankamenu, 1696 g. па
rГеmisvаги, 1697 g. па ~enti вуе l'rotiv 1'uraka i ta.ko to
. trajase ауе do kar]ovackog mira 1699 god. Banat овт
Turcima, Backa Ьеве Blobodna.. U bi~kama protiv Turaka
odJikovao ве Випјеуас Luka Sucic i Srbin Proda.n Stepin
(Stejin ?), te аоЫве оЬоје od cara zlatan lапас, Tako је
odJikovan kaBnije i Monasterlija i Tekelija.
Dok ве Bunjevci rame uz гаше аа вуојош pravoBlav-
пош Ьгасош Ьогјsе protiv nepI'ijatelja па Btl'ani, dotle ви
јш па аоши konablli decu i zeoe уојпјсј Rakocija i Imra
Tekelija, Kapetan Virag kasapio је и to пеше пеmШсе
аеси, zene i Btarce и Subotici i zrtve te Viragove obeBti
париојs~ citavo grobJje kod kapele ву, Roka и Subutici.1)
Rakocijev UBtanak (1703 g.) opustosi Backu. Njegovi
Kuruci ЬеЬи uzaBno nemiJoBtivi, te рораliSe ј. prega.zise.
sto јш god Ьеsе u putu. N arocito ве Bvetise Srbima i Ви­
пјеусјша, jer ovi ое stase па пјЉоуи Btranu, уес ЬеЬи
tada јеајпа obraoa careva. Srbi i Bunjevci јш ровlе уга­
tise zao za Bramotu, kada prodrese и пјЉоуе krajeve. Su-
boticki kapetani ЬеЬи tada Випјеуас Luka. SuciC i Srbin
Уиlе Ilic. То krvoprolice i pustosenje trajaSe вуе ао 1711
g. do BatmarBkog mira, Те godine ве tek vratiSe iz Ре­
trovaradina buojevacke porodice, koje tamo izbegose od
Rakocijeva ЬевпПа,
Росе ве tada razvijati i zupanijski ziyot, Випјеусј ви
igl'ali uglednu ulogu и doba dпgih raspra izщеdји Backe
i Bodroske zupanije, posto Ьеsе Випјеуаса i Soka.ca, ko
роараааји pod zupanijsku vlast, .
Ро postanku вуот Bodroska је starija zupanija (r
stoji od 1093 g,) i kada јој u рговlош veku data ааш·
talnost: reklamisala је mnoga mesta od Backe zupanij4
') "Danica", kalendar za 1892 g. Str. 25.
19

Komisija pod predsednistvom katoJi~kog biskupa Patacica


dodeli 1716 g. janual'a 16. Suboticu i Sombor bodroskoj
zupaniii. Bodroska zupallija је u ostalom сеМе melljala
вуој posed i polozaj.Jednom (1720. g.) potpadaJa је pod
пји Gornja Backa, а drugi put Donja Backa (1717. g.).
Raspre oko роаеда· ЬеЬи dugotrajne, рагпiса ае сеМе ро­
navJjala i komisije izlazile. Bajski, ba~ki i somborski srez
potpadao је 1699. g. pod backu zupaniju, koja је tamo
te godine i }zvrsila рорја stanovnistva. Iste godine za1i
ае general Slik па ba~ku zupaniju, sto је razoruzala "backu
miliciju" u SоmЬОlЋ i Subotici, u kojoj ЬеБе i Bunjevaca.
U уојепој val'osi Subotici је 1722. g. u aprilu instalovan
novi zupan bodroski Cobor.1)
Випјеусј imagjahu velika zvanja u оЬеmа zupanijama.
Kalocki biskupi Martin BorkoviC i KoloIlic ЬеЬи ujedno i
zupani backi, Grasalkovic ЬеБе zupan bodl'oski, а Gjorgje
Рејасеујс podzupan bodroski (1818, g.). Медји visim ~јпоу­
nicima tih zupanija nalazimo оуа bunjevacka јшепа: Skva-
l'ic, Јоэјm Orimac, Matija SuCic, Martin Sostorie, Ignjat
ВаЫс, Martin LipkoviC, Petar Gjurkovic, МЉаНо Adamo-
ујС i dr. DraskoviC (Leopold Tl'akoManski) ЬеБе takodje
zupan bodroski (1746. g.).
*
Pregjimo sad па godinu 1716, kada росе drugi l'at
аа Turcima. Випјеусе vidimo аада аа Srbima opet u Pl'-
vim l'edovima. Kod Petrovaradina 1716 g. i t. d. Роzз­
revacki mir prekide оуај rat. Бuпјеvсi 1>еlш docnije u ро­
sadama austl'ijskim u ВаЬси (1738. god.) i drugim шеа­
tima u Srbiji.
Pri cal'kama аа Turcima bese ih mnogo zarobljeno,.
od kojih ве ароmјпје Рауао Skendel·ovic. Neki вп od njih
"'''усеm otkupljeni od 'Гuгаkа, а drugi ае bogme i ne vra-
,е iz turskog ro bstva.
Bunjevci, kao i srpska mШсјја u Backoj nije ае slala
.по пау Turke, уес ЬеЬп одааlап~ i па zapad. 1734. g.
hu u Sleziji, а 1740-42 g. u Sleziji i Moravskoj pod
1) Оуј podaci о bodroskoj zupaniji u~eti 8\1 ј7Ј dela В. Ivanji .А7Ј uj Bod-
, varшеgyе." Budape8t 1887,
20

kapctanom Al'senom VојiСе.ш i Ј О\Ћпот Savicem. 1741.


g, о Slavoniji,
Za вуе to vl'eme па d/)ll1o Љ snalazase nesreca za
nCSl'eCOll1, Poplave нlэiјаЬо narod mаtеl'iјаlпо, а kuga ga
aesetkova~c, u ::5ubottci i Бајi (17Э9, g,) kau i вуој Вас­
koj vlada~c lпigа, Ваји razOl'i8e 1708. g. Кш'осi, 1751,
g, poplava.
Zakonom (3. §, XVIIl.) lIkiпе вс 1742. god. vojena
kloajina u Backoj, а 7, таја 1743. g: posta Subotica ро­
vlаМепа kаrnСIЋlпа val'oi:;iea рuа irnепоrn "Szспt Mal'ia,"
Pl'va 1 opMil1ska lIploaVa 11 SпЬоtiеi l'о"lе llkidallja gl'anice
sasta\'i вс ovako: kncz, Stеv:ш рl. Vо.1llј<,\, 8a\'~tl1ici: Шја
BLlkvir, .Јоуаll Vојпiс, UTgoa K.l'izallovi(:, Јовјр ЈаlЋшаzоv,'
M~tl'ko ::5kCIl.:lcl'ovil\, Josip Kopilo\'ic, Мilщjlо Pel·~jc, Аш1-
l'ija Paule;:;anov, Реtш' МlI kic, .Ј О\'(lIl Matkov, Miћailo Ва­
r.iп i Gl'g'a ViclakoviC.1)
Yal'O~ йоЬј zrшtпс po,"lasticc i tI l1јuј вс ZL1"cI\e
potpulla gra(\janska щт1,"а, Внпјс\'еi вс l'аZОПЈZа;с. Za:-stavc
ро{] kojima Вll јНШlсki \'ојС\Ћlј, {1()(ljo~e [(ао S\'ctil1ja 11
шапа:stil' f'I'al1ci~kal1~ki на salll'<.111U. 2)

Polic~c gloa<1jal1ski ВО\' zi\'ot kao ~to sallll vcle za ве:

"Hvo.i :1IHlzal' вн otklollili


КаЈ so ТlII'сј роklопili
;,~cljnj bj~e otpoCitka
NekzRlmlja ваЫјn bl'itka,
1);1'"01' ој Вllпјс\'со!

Slоlюllа i 11 (Io(-ok:lla
S\'~ "ОIJl l>"a~ta \':1<10 clala
1 }Jl1stal'!t а i sola
1)0 Вшliпш ?:о\'с 1('1:1,
Лауо]' ој Внпјсусе!

1) Pl'avo~:avJ1i lH~ ltte(los(' (10(1 ~l';нlsl<ll Н]1П1Vl1, уе(:. trazi~c н\'ј (\0 ј,,(II1' ~
йа Ogtal1l1 r.:;l'Пlli(:аl'i" То illl sc 11 toliko i'IН1l1i, ~to iш ј(' !\oZYOJjCllO, !Ја ве dBH 1
iseliti 11 vојпu krajil1l1, Iн('ННр. не :11" Р()I'О(Нсп 11 je~O:1 17 JG, g. \l (lotiskl1 kraji I
Hallat i sajka~ka Шl'stа: l\[usol"ill, Oal'llil1oHe, Kovilj i 1. !1, ~јјlJl)уе kп
z:lIlzes(' Иаdјш'i, U t\l1l>olici 081,,, oko 20 sl'pski!J IЈОl'IН\i('З, по dоепiје sп
JIIHOg" V1Ћlilс, lf potiskoj krajilli (\ј'('lIјје lIIi пkitlаllјu llјС1l0111 нс llteSI: ВЈ'т (Ј:
Оl'пzјс, te вс dizp i шаli I1stalJal" ,\Ii не l>l'ZO I1gl1si,

") lvanyi: nSzal>adka", str, 1:;9,


21

1 11 ПОУОrn zivottI pokazase ве Внпјеусј па svom


mest1l, Postadosc vredni zem ljoradnici i dobri posteni gl'adjani,
Те polako, ро tenane
Ot~oce8e поуе дане.
P1'vi dani lipi hШ
'fe ве впtkош omiliIi,
Davol' ој Bunjevtie!
l'ako уе]ј pcsnik Ьппјсуасki,

SОШЬОl'сi пс lJtcclose рой Zl1рапiјskи пргаvtI, УС(; poslasc


(lcpl1taciju IL ВС6, 11kojoj IJC~C Вппјеуас MIoata рl, Pal'uctic i
Њ'ЬјП Аtњпаsiја Stoj;;ic, Он] tашо pгobayj~c ti'i godinc l'atlc(;i
па tоше, аа SuшЬOl' postallc в10Ь, kloalj, ую'о~, nczavisna
0<1 zllpallijskc ПРIЋVС, kn.<l УСС пс шоgаl111 ostati gloaniual'i,
Za to \Тсшс izvcStavali ви оуј <lcpllti}'ci Sombol'ce о
l'сzultаtiша s\-'oga }'аиа, i tckst пјЉоуЉ izvcstaja pL'cuao
је А, ~ашliс п "Ja,'ol'll" (ы1, 46, 1884 g,) па јМЋоst,
Оуај zajcc1ni~ki l'a(l pokazlLjc S]Ogll i 1)l'at8tvo, kujc 8vagda'
ylaaa~c izше<1јu Њ'Ьа i Внпјсуаса, koji вс svagtla IjHbJja11ll
kao l'оајеllа bloa(;a, ,
Оуај l'ac1 SОШЬОL'8kЉ izaslanikaII bcse lПllпisап иврсllОm,
17 fcbl'lIaloa 17 4~ g, iz<1a Ма)'јја l'cl'czija с1iрlОlПи, kojom
80 111 bOL' posta slob, kl~alj, \Ћl'ОS,
Oni pak Њ'Ы i 80kci, koji вс nikako пе blcs~ okanuti
yojni~kog' zivota, iseli~c вс н vojlli~kll kloajinu, а neki i
11 НlIвјјн, g(lc и "Novoj Њ'Ыјј" i. "SlayjaI10-Њ'Ыјi"
(jckatcl'inos]ayska gUЬСl'Лiја) poniko;e Sl'pska шеstа ::;ombor
i SlIbotica, kojc naselii5c Sombol'ci i Sllboti~ani, nczadovoli-
llјсј 'ј јвеlјепјсј, 80kci ве pak llInog'i iselise II Banat u
oko1inu Вl'cstovca (1749 g'.)1)
~llbotica II ПО'-ОIl1 svоlП polozaju kao kameralna
, ,I'о;јса јll1аlа јс da вс lJOI'i ва IЋzпim nергilikаша, ~csto
1 .'1'10 tпgаlii,'с pl'il'OUC, kao ~to lJC~c SPOL' ва subotickilll
" .сшс8iпш" (рlсmј(;јlllа), kojiJJ \)csc tada 27 poro{1ica,2)
1) Dl', ~zelltkJimlY ЈеЈ1Ј; ,~7.i17. ~y l)(;i"шgУ:11'ог~zаg ujnlJlJ tiirt(\uetebOl",
') Za vojllicke УI'IiI1IJ i jl1l1<1stvo pust<ldostJ lPuoge ugledllc bl1l1javacke ро­
r :"е" I1cmeliitl1a" (щ'mаlistаmа),
22
NemeSi пе htedose аа апоае opstinske porezne terete i oko
toga. ае iZl'odi рагпјса, koja ае svrsi izvesnim pora.vna.njem
ugovorom izmedju va.roi§ke up\'ave i пешева (16. поу. 1748),
аН koji пе htedose svi "пете8ј" potpisati, te ае јаеliве
па pustaru MilitiC iIi Tele~ku, gde ponj~e cisto plemicko
selo danasnji Nешеs Miletic (Випјеусј ga. zovu "Lemesi"),
gde uzivahH zeljene s10bostine; tako posta i selo MateoviC,
gde su аа.mј рlеmјСј PijukoviCi.
Za, tim nastase' dl1gotrajni l'adovi oko UJllltl'&snje
va.roske orga.nizacije i opstinskog sustava i konsolidovanje
, pOl'eznill prilika. Тааа (1748 Ьеве и -Subotici 586 Ьипје­
vackih, 64 srpskilI, 56 Magjarskill i 51 nemackill poreznih
glava) koje S1:l placale dl'zavnu porezu.
Веве mnogo l'azmil'ica аа Iпаlјеv. kошогоm ka.o vlas-
nikom zemljista (1756-1759 g,), pogl'anicnih арогоуа sa
Г' sиsеtlпiш орi§tiпаша, а pitanje о agrarnim odnosajima. za-
dade najvise роаlа, Sve ае to Ыlо otegl0 u np,dogled i U
toj neizvesnosti prodje dosta godina. Вilо је skupstina о
tim pitanjima, izlazile su l'azne komisije i siljallc аи ыl­
njeva~ke deputacije vladaru u Be~ i l'aznim visiш vlastip1a.
No, najduze trajase rad oko potPUJlog oslobodjenja
оуе val'osi, t. ј. oko toga, da Subotica, koja dotle ЬеВе sашо
povl~Mena kameralna varosica, postane autonomna а10Ь.
kl·. varos, kakva је u tош Vl'ешепu уес Ыо Sombor i dr.
1 tu ви Випјеусј сеМе шогаli ici и Вес, Pozun i Or. i
podastil'ati prestolu вуоји пајуесп, zelju da јш Subotica
(о kojoj реуаји аа takom ljubavlju: "Sl1botica bela, tebe
Jligdi пеша!) postane роtрппо sашоuргаvпа kralj. varos.
оа вујћ tih izaslanika Ыо је najsrecniji starina Petar Јо­
sщ koga је Marija Terezija vrlo lepo primila i оЬееаlа
ти ispllniti zelju subotickill Випјеуаса,
22, januara 1779 g. posta Subotica prava а10Ь. kггЧ.
autOJlomna varos i dobi iше "Marija Tel'eziopolis", u аlа Ll
vla<lal'ke Marije Terezije, Varos Subotica u znak zahv, -
nosti роаlа kraljici 5000 dukata,
U t;ttbotici nasta velika l'adost i оуај ае dan вуеса о
Рl'оаlауј, Pl'vi gradonacelnik аl. kl'. varosi Subotice ро! !Ј.
Luka V ојпјС.
23
Subotica oBta sopBtvenik okolnih 12 pustara, potoka
Јаэеllоуса i jezera ра.lјСа. Veliki 11atal' Buboticki otkupi
эе za 266.666 for. 40 поу., 8tO ве pJatilo dl'zavnoj ЬЈа­
gajni. Subotica morade naseliti pustare Вајшоk, kojem
эоЈи ве udari temeli ј08 гапiје 1774 g., kada је Јrnаlо
усс 50 kuca i Cantavir, docnije ~UBedno в.еl0 Sandol·.
Backa zupanijska иргауа dosta ве nepl'ijateJjski ро­
naSala ргеmа ::;ubotici и поуош polozaju. It4krsnuse opet
razmirice i raspre najsitnijc prirode.
Josif П. posetio је Suboticu 9.. јоlа 1786 g. putujuci
iz Sombora и Sentu, gde Ьеве nasolio 200 zaporoskih ko-
zaka, koji docnije izumrese i trag im эе zatre (posto pri-
padahu sekti nezenja).
Za vreme ratova krajem 18 veka protiv TUl'aka, Som-
bor i Subotica, kao i вуј donji krajevi, ЭПОЭЈве mnoge te-
rete. оэјш toga эе Вопјеусј и оуош l'atu odlikovahu ј 11-
Ilзstvоm i mnogi postadose "петеВјта".
Na krunisanje LeopoJda П. oti8ao је kiCeni banderi-
јиш рlешјса Випјеуаса. Та stvar ореуапа је u knjizi
"Uspomena backih pJemeIlitasa"; cije је prvo izdanje stam-
рапо рге 100 godina и Каl0Сј. 1)
Роэlе svistovBkog шјга (1791 g.), koji исјпј kraj ratu
s Turcima, nastadose zapleti и Francuskoj, 8tO вуе пјје
ostalo bez ирНуа па prilike и Ugal'skoj, ра i и Backoj.
РЈешјсј sastavise cetu konjanicku, kojoj zapovednik Ы ka-
petan Vojllic, Випјеуас.
Posto је uspostavljena ustavnost i Subotici эе uzakoni
pravo эlоЬ. kralj. уагоВЈ. Subotica Ы zastupljena па ugar-
Bkom saboru эа prvim svojim poslanicima, to ЬеЬи Ви­
lljevci Antollije Parcetic i Јоуап SuCic. Na saboru 1802 g.
b"'1tu suboticki роэ]аПЈсј Апtопiје Мi10dапоviс i Јоуап Ро­
р тјс, opstinski senatori. U Subotici ее вуе do danas ы­
г; u ВопјеУСЈ za јюslаllikе. U to vreme predade эе saobl'acaju
i "'гапсоу kanal (prokop) и Backoj, koji эраја DUllav i
'1 4и i pokaza ~e koriBnim za privredu i еаоЬгаСај.

1) Iz оуе knjige vldimo, da је u Segedinu јО8 tada ЬПо dosta Воnjеуаса.


В ih vrlo шаl0 јша. Nelltalo ih је pretapanjem u Madjare.
24
Posto prodje NapoleOl10va уојпа, nasta u Ugarskoj
kuItШ'Di pokret, koji zahvati i Suboticu. Gimnazija ве ге­
fol'misa, l)}'oj ОВ110УПЉ skola роуеса вс, cl'kve ве zi(\aj11 i (l!-.
Коlега 1831 g. des.et.kovala је bunjeva~ki zivalj 11 Raji
i Segediou.
U ~etr<1eseti.ma godioama ујдјшо 11 Subotici ziv pokl'et
oko 11dшZivаl1ја. POl1ikose zanatliske i (;itaooi~ke zadl·11ge.
Dogadjaji 1848/9 g, poprska~e kl'vlj11 backo tlo. U kl'a-
јеујша gde st!tnovahu BUlljevci i Sokci bese takodje krvavih
bitaka.
Ne врада п kl'11~ оуе raspl'ave, .да gоvогiшо о doga-
дјајјша tЉ godina. Najbolje је, да ih precutimo.

Оуо Ы Ыlа u пајkгасiш potezilna istOl'ija llunjevaca


од go<1ille пјЉоуа dolaska u Ba~ku до поviјih дапа.1)

ZEMLJISTE. STATISTIIU. - PRIVREDA.


Jezgl'oBunjevaca i Sokaca nastanjello је u опој ро-
10\,јој Ьа~-ЬоdЈ'оskе zпрапiје, ko.~a је рге
1802 godine bila
i sаша zasebna zupanija i повНа Јmе Bodl'icka (bodl'oska)
од grada Bodl'ica (Bodl'oglll), Щје ве l'azvaline јов jedva
ујде 11 okolilli ~isto soka~kog sela Monostora 1802 godine
izvrseno је ровЈе raspre, koja trajase citavo stolece - za-
konito врајапје bat\ke i bodroske zupanije, i sad уес Ви­
пјеУСЈ s роповот уеlе, да вп "Bat\vani"; та да ви za
Vl'eme l'aspl'a izmedju Bodricke i Ba~ke zпрапiје u pl'o~lom
veku ЫIi fanati~ni "Bodricani",
1) Podatci о VЮ'оsi Subotici uzeti BU iz dela В. Ivanjija .• Szabadka уа 18
tortenete", 1886. Inace su Bvug(!e oznaceni izvori. Оsiш oznaceniJI izvora slu [о
ваш ве јОВ i оviш kпјigап'l:\: .Нistoil·e de l' Autriclte-Hongl'ie", раг LOl\is Le \г
i .La Hongrie С()пtешрогаillе", par ROl\l Сltelаг, Рагјв 1891.
') Iz l'аэргауе В. Ivanjija (Ivanji Istvап) • uj Боdгоgh vагшеgуе," vidiL (),
kako ве u ргоslош vekl\ tl\шагаlо oko togn, od kпd dobi оуа zпрапiја ВУ је
јше, te neki tvrdjaltu, da dolazi cak od веlа Боdгоgа kod Arada. Та zablt la
је za сеlо uzrok, sto ве nekadanja bodl'oska zupanija potezala neko. пет. i ј'
preko Тјве. .
Випјеусј ви lski.iuclvo stanovnici GOl'nJe Backe, Sokci
rnс(lјн tiш zаиzimајп 0110 zemJjiste Donje Backe, koje ве
J)l'uza ос} ~ОШЬОlЋ du~ alfeld-fijumanske zeleznicke pruge
па. D!шаVII, Iша Љ и Pecuju, а .l'asejani ви и вуој Ьагапј­
skoj zupaniji, gae вп и dotliI'U ва ргауов1аупјш ВгЫmа
осиуаН 8\'ој шаtСlЋјi, sl'pski jezik, U peManskoj .zupaniji
ima Љ н BaCi.1. koja је postala 1699 god.
Pl'cma оvоП1 zemljiste, koje zauzimaju Bunjevci, to
је GО1'пја Backa, а ;:-;okci (izuziшаmо ovde sremske i вlа­
vonske ~okce) Donja Backa i Вашпја.
Внпјеуаса јmа danas: u Suhotici, SоmЬогп, Nemes-
MilitiCu, Сопорlјј, SаП(]Оl'И, Вајmоkи, Касшаl'U, Almasu,
MateoviCu, Gal'j, Вikiси i nesto u Најј.
U Suboti('{ sас~пјаvа-јu Вuпјеvсi 1'olovinu celokupnog
stanoynistva, (" Nсvеп" Љ l'асппа па 35 до 36.000,) u
SОШЬОl'U iша nciHo visc od cetvl,tine stanovoistva (6000),
u N ешеs-Мilitiсп 1'010\,јоа (oko 11)00), п Сопорlјј zoatan
deo, н ЬапdОl'П р010ујоа (500), 11 BajmokH, Almasu, Кас­
шаl'U, Gal'j Сјое tl'ecinll, izmesani ва Magjal'ima i Nemcima,
а MateoviC је cisto Ьипјеvасkо веlо (800 ti~lsa)~ U Nemes-
Militicu sи stanovnici ва Magjal'ima, u Cooo1'lji ва Ма­
~jal'ima i Nemcima, 1I BikiCu ва Nemcima, а 1I Subotici i
.,апdОlЋ ва РI'аvоslаvпiш Sl·Ыша. Ва dl'ugim nat'odnostima
пе stanujl1 nigde zајсdпо, oiti јmаји najblizeg, neposrednog
dodil'a. .
~okci 1'ak stanuj!l 11 Sonti (4600 8t,), Monostoru
(5000 st.), Vajski (1400 8t,), Bogjanl1 (500 st.), Васи
(1500 st,), Santovl1 (1;"">00 st,), Breg!l (Beregl1 1500 st,),
PI'va ћ'ј mesta iskljllcivo ви sokacka, u Bogjanu zive Sokci
ва pl'avoslaynim Њ'Ыmа, а u ВаСll, Santovu i Bel'egu ва
....... -псјmа, U Baranji zive u Ресuјп, Dusnoku, ВаСЈпи, Ти-
ји i Budiml1 dardanskom sl'ezu, п Р()dгаv1јп i 1I podu-
-skim bal'anjskim веliша, izmesani ва pravoslavnim
1) lz raspravt1 Б, lуапјјја (lуа.llуј IHtvan) "Uj llodrogll vаl'шеgуе", vidimo,
~ ве \\ prOSlo" Vl1kl1 tumaralo oko toga, od kud dobi оуа zupanija вуоје
te lIeki tvrdjahl1, da dolazi cak od sela Bodroga kod Arada, Та zabIl1da
:а с.еlо \Izrok, sto R{'. nekadanja bOdl'oska zllpanija protezala neko vreme i
1'ise,
26
Srblma, Nemclma MagJ8.1'ima, ima Њ 11 okl'ugiom 1н'ојll
40,000 dusa,
I u Вапаtll iш8. Srba kato1ika, 'Го во Њ'Ы Kra~ovani,
koji stаппјu u Kl'a8o-Severinskoj (Kl'aSsu-~z(јгепу) zпра
рапiјi, а u fl'oklltu izmedjll V l'~ca, r.JlIgo~a i О 1'8а\'"(', u
tоше mOl'tl l'tllПuпskоm, Ima Љ 20,000 tltl~a, Neoblcllo 8\1
Jepog воја; jaki ljudi, Ьауе вс zешlјOl'аtlllјоm i (lob\'i 811
ba~tovani, аОУОI'е бi8tо 8l'pski, ll1c(lju tiш ВС паzi\Ћјl1
К l' а s о v а п i (ро вуој pl'ilici }ЈО l'cci Kal'a;3tt koja н
bl'du Musnjaku izvirc а kod КајtаSО\Ћ· i Palankc 11 ])н­
пау \1tШс), АIi kad Љ upitate, kako gOVOl'C, odgO\TOI'i(;c 'ЋШ
kao i Вабki Sokci i Вопјсусј, govol'e "J'acki", Оl1ј во O~tl ,"аН
-- - i ako okl'uzeni ваmјш Stl'апсiша, -- sl'pski jezik, sl'pske
obitaje i вуе овоЫпе, kojc kal'aktcl'is!l 8rpsko џlеше, а
uz to 8О ро УСI'ј }'iшоkаtоliсi, 1 ~to је najkal'akteTisticnijc,
пјirnа је bas to РО1Поglо, (lа обuуајu вус <10 danas э,"оје
sl'psko obelczje. Nji}lOva РI'ауовlаУllа bl'aca, nascljcJla па
dunavskoj оЬаli 0(1 spl'ske Кlisш'с <10 Hl'Sa\-с (Ol'l:;aye.)
prctopisc вс п H1lInllne, izmе(lјп ostalog i za to, st,o sп
bili је<1ПО\ТСlЋј ва паdmоспiш НОШllпјlllа, .JoS sашо IJl'ez-
јmепа till lЮl'оdiса i sl'pska јmепа mesta, b]'(la, ]'eka, ро-
10zaja (ПОlllоglе<1, 'ћсskаviса, Bistrica., ССl'па, IZ\'Ol', lzlaz,
DI'enkovo, МоЫауа i t, d,) kazllju putl1iku, da во ћ! ЫIi Њ'Ы.
Medju tiш Кгаsоvапе је bas l'azlika u уегј spasla od
pl'etapanja u Ниmипс i опј su i ва<1а Sl'bi ро svеШll, Zlo
је sашо, Мо пеmајо вуојЉ skola, аН ваа је i 11 tom poslo
па Ьоlје, је1' ве sad п пјЉ ројаујо роlпеt za ОЭПЈуапје
narodllill ~kola, Ропшlu iz Bugarske da вс "kao Bugari '"
јвеlе 11 вуоји "stal'U otatbinu", о(ЉПi во Кl'а80уап1. пај­
о(l1п~пiјс, jel' -- vcle - ОЈй пјво BlIgari, уее Њ'Ы, Vl'e<lno
, Ы bilo dublje ispitati оуај zаЬабепi, SkOl'O nepozoati kl'aj
Srpstva, То је pokl'enuo оуе godine beogl'adski "Dnev -
List" ,
8to ве pak пјillOvа pOl'ekla tice Јша dva шј~lјепја: '
во ве паsеШi iz HCl'cegovine (kao i Rппјеvсi) ili iz Cl'n
l'eckog okruga u :::kbiji, Ako stoji опо, da во ве паэеl.
u ОУС lпајеvе 1730 god, i1i pravilnije 1737 god" dak
u доЬа posledl1je веоЬе Бt'Ьа iz SI'blje п Ugal'Sku рl
27

pecskim patl'ijal'hom АЈ'вепјјеш' IV, Jovanovicem-Sakaben-


tom, onda ви опј poreklom iz Њ'Ыје. U to УЈ'еше povist
пе beJezi уесе веоЬе iz Hel'cegovine, а Bunjevci ви ве --
kao sto znamo - doselili u osamdesetim godinama XVH.
veka. Kato1i~ku veru lll'imise KJ'asovani u dl'пgој роl0ујпј
ХVIП. veka (1765 g.) za уlадаујпе Магјје Tel'ezije, а
ровlс веоЬе Њ'Ьа п Rusiju (1751-53 g.), dakle u доЬа naj-
veccg llпјјасепја, koje ih је izvesno i liвНо ploavoslavne vere.
*
Као ~to sпlO II pl'vom delu о роуевН naglasili јmа
Вunјеиаса i и Lici i Krbavi i и Primorju. Мј вmо tamo
вашо Јmепа nekih шеstа pobl'ojali, а sada се шо Љ redom
pobrojati, да .citaocu bude o~ig'ledno zemljiSte, па kome В11
Вlшјеvсi ziveli, а gde ве i sad nalaze,
NeHmr1i Јуап Antunovi6 u вуојој "Razpl'avi" (str.
44--47) ро рl'iсапјп pllkovnika Ivana Murgi6a, li~kog
BHnjevca, уеН йа sп Вппјеvсi, isclivsi ве iz stare вуоје
<lошоviпе Hercegovine naseliJi mesta п ~оdgOl'јп: Taka-
licc, УЫоуас, Konjsko, Kar]obeg, Dolac, Сеsагiсп, Prisnu,
Ba~vicu, Ј аЬЈаllас, Stiпiсп, Stari gl'ad, Kladu, Lukovo, Vo-
lаl'јсе, Sveti Јшај, Stolac, ~епјsku-·dгаgп, Kostrenu, ::;У.
Ј akov, РоуНе, Ledenicc, Zagon, Nа VеlеЫtп naselise:
OstRl'ije, Cl'ni, Padcz, Кгавпо, Vratnik, Kl'iviput i Krligote.
Daljc ве naseJise п aгa~acи, Stikadi, Rпdоmроlјu, Ricici,
Ву. Hoku, CCl'jU, Lovincll, Vгапikп, Smokrici i Vаgапп.
М urgic Љ рошјпје јов п Novill, Bl'tlSanill, Мusаlпku, Оsiеkп,
Внdаlш, Кпli, Vllksicu, Perusicu, Smiljапп, Тгпоvсп, ВН­
ziшн, PazRl'ist,ll, Zeljavi, Ваlјеvсп, SkocajH, Zaborsko, Plit-
ујсс, Vaganac i t. d.
Da li ви Вппјеvсi п svima tim mestima јов i дапав
H'i1~jevci i1i В11 ве, }ЈО srodnosti уеге, pretopili н Hrvate,
1 ostavJjamo povestni~aru, kojice pisati povest lickih Випје-
1 ,са. АН Rvakako је fakt, да ви ве u mnogim од роте­
] \tih rnesta васиуаli kao Вппјеvсi i da i danas ва ропо-
m vele da ви Випјеусј. Tako па pl'imer u 20 br. za-
pbackog "Sl'bol)l'ana" od 1893 g. јша otvoreno рјsшо
ia Bl'kic-a bivseg obCinBkog nacelnika iz Sv. Roka u
28

Lici, koje mesto gore nbrojasmo. Тн уеН g. BrkiC: "Za


roditelje i praroditeije тоје, rekli В11 тј da вп Bunjevci ЬШ.
Е ра kad В11 оој to Ыli опаа sаш i ја. А Srbi i Bunjevci
nе stoje daleko" . .. Ра ааlјс veli "Srbobl'ann": "А уј
kad zastupate Bnnjevce ро Ba~koj i Banatll, zastupite kad
i kad i svoju Ь'Га6и i licke Вllпјеусе". - Впојеусј u tim
шеstimа Ыуе п najvecem prijateljstvH ва Рl'аvоsЈаvп;ш
ВгЫша, zene ве i llаајо rnedjll воЬот.
U ostalom i Antlloovi<; 11 вуојој "Raspl'avi" izri~no
уеН, da В11 Вопјеусј 11 mnogim роЬгајапiш шсstimа ocu-
уаН вуојп bnnjevstin11 sto јm s}l1zi па ~ast.
Toliko па оуоm mcstn о Ьа~kјш ВопјеУСЈша, а Bad
da ве opct pOBluzimo Аоtllпоviсеvош kl'aBnorn kojigom,
koja nam i odnoBno zсшlјistа (tcI'ain) koje zапzilOајu
Bnnjevci i Sokci pruza <losta gloadiva, Iz izvcstaja о УЈ­
zitama bisknpskim u kalo~koj blSkHpiji u рl'оslош i оуош
veknl) ујаЈmо, <lа је u Араtiоп Ыlо 17ГЈ6 IIiI'a (Sokaca)
а ваа ih пеша, u ВаСI1 tako<ljcr, а sad Љ псша. П Al-
masn 1738 g .. ЬШ вуј Вппјеус ј , ваа 811 и шаојјоi. п Batyi
вп i ваа u уе(;ЈО] i slaveoiBiloajH Magjal'e. П Ratmonostol'1.l
ве Sokci gube. 0(\ lSiЮ godine. П Бајi sп Внпјеусј ЬШ
u pl'oslom VCkll u vet\ini, ва(l ве gп lЈС, П ВОl'SО(\П ве
izgllbili п Kalo~j taku(lje ("jezik В11 izg-ublli, аlЈ ве "Rogl.l
i sad rarki шоlе" kao sto уеН Апtнпоvi(Ч П BikitYH вн
ЫН 1791 g. ваШЈ Вппјеvсi. 8а(1 ви izmcsani. U Впkiпu
1792 g. В~ШЈ Вtшјеvсi, ваа vl'lo malo. U Вегеghп (Bl'egn)
1762 g. Sokci i ВгЫ, а ваа dosta Njemaca. U Bezdann
bilo је 1762 $. Sokaca, ваа Љ пета. l! Cantavil'U ораdајп
Bnnjevci. U СеЬп Ыlо Sokaca, sa(l пеша. u Папtоvп bilo
1767 g. Bnnjevaca а ваа ne. П Саvоlјп Вппјеус) ЫН н
vecini 1762 god. ваа п mапјЈш. U ConopJji 1762 g. dosta
Bnnjevaca, ваа mапје. U Пusпоkll 17H2 g'. Sokci i Magjal'i
Bad ваШЈ Sokci, U Monostol'seghu 17 [)Н g. Sokci н уесј
а i 8аа Љ јша. U КпmЬајј i 11 Novom Ваан (171)4 g. рошi. 1
ве) izgnbili 811 ве Вппјеvсi:.,
Isto tako 11 Киривјпј Sokci п КпН Випјеусј. U Кг
шагп 1734. g. п vecini, sad п manjini. U Gо\'Пјt'Ш Szt.-I Vj
1) 1. Antunovir: .Raspl'ava" str, lЗil-138,
29

1738. g. ујве Випјеуаса а i ваа Љ јта. U Nemes-МШtirн


осиуаве ве Випјеусј, u JosefdOl'fu ве izgubise. lJ Szt.-Iвt\т{шu
i K01utu nesto Випјеуаса. U Gari 1762. g. ватј Випјеусј,
эаа iша i Nemacah. U ВајВЈ, Senti i ТНе]н izgHbise ее
Випјеусј. U ~ubotici 1731. sашi Внпјеусј i 8rbl, i еаа ве
slavno vdrze. lsto tako bese i u 8ombol'U. U Vajski i ~o­
djanH 8okci. U VaskHtu (Baskut) 1783. g. dosta Bunje-
уаса i danas Љ јта. U Mateovicu su i эаа вуј Випјеусј.
П 8јуси,· МOl'аујсј, SUkosdu, Temerinu, P~]anki, Futogu,
Stапisiсп i Baracki nestalo је Bunjevaca i Sokaca, U PI'OS-
Још veku spominjH эе јо;:'; u Нт mestima. Sokaca u Ва(}­
koj iшз. јО8 (ро tiш biskupskim izvestajima) u 80nti, San-
tovu, Novom Se1u.
S о k а с а, kao 8to )'еkоsшо iша ОЭЈт Backe, јо;; i u
Вагапјј, peStanskoj i tolnanskoj zupaniji (ovde пјје l'е6 о
~оkсiша u 81ауопјјј i Hl·vatskoj). Ро l'0pisu оа 1715, g,
Ыlо је Sokaca i Впојсvаса izшеsапо u zupaoiji Pest~Pi-
1is-So1t-u: Рапаиг, Kakony, SUkosd, Nadпdvаl', DU8nok,
Batya, Ка]осэа, Pel'cglI, 'l'оkбl, Sziget, Szt.-Miklos, Stari
Вudiш, Cobanska, ((~оЬапас Рl'е Вю'оп), Ka]asz, Pomaz,
Sent-Aodl'eja, MooO~tOl', Вudiш kl', val'OS; pre(lgl'adja: Уј­
zival'os, Raczval'os, ТаЬап, Pl'Omontol' i Pesta. U оviш шеs- '
tima 811 эе Sokci i BlLl1jevci vс(iiuош izglLbili i ako Љ 11
nekim mсstiша јО8 јlllа ро шаlо.
Ро istош popisu od 1715 g, bilo је Sokaca u Вагапјј,
pomesaoo эа s.'Ыша i Маgјагiша": Sonbel'g, Bozok, У е­
шеu) Lak, Mecka, Elend, Beckas, Pl'ekoL1rave, Katol, Ке­
шr.t, Веlоип, Se(lerkinj, Montol'od, Vrsen, ~ajka, Liptov,
Nyal'aL1, Lапсsпk, М о ћ а е в, ВоН, Bonnyhad, Vil'agos,
Bolya, Marok; Tete8, Мајј8, Beczedek, Lipova, Sarok. Ва­
bogh, [zip, Dal'ac, KiSfalu, Вао, Baranya.var, Beoga, Мо­
Јю~tОl', Bodola, El'ceg-ыLј08,' Darda, Kacsfalu, Воlшаk,
] ,sad. Curjao, I .. otar, SemeJj, KMta, У сЈ. i mаН Виаmјг,
~ ~(lboyo, lvanj, Kekt6, Palkonya, Petl'a, Volkany, Sukets,
~апу, Salanta, NemetlI, Szoke, ~aya, УШап, Siklus, Ко-
1У, Utlval'tl, Keszo, 'ГоШв, НЈсЈа8 i Ресэ (Ресвиу).
Iste 1715, g'od. lJi]о iIl је u Тоl0ј: u Boojhadll, Bre-
,1, Csikodu, Bataszeku, i Agardu, i u zllpaniji Febll"
"....

30

skoj: II В u П ј е v с ј, Pel'kati, Penteli, Racz-Almasu, Racz-


Kereszturu, El'CBi, Sazhalom, rГаl'поk, Sагkutп i El'du, (Наш­
zsabeg), tJ Baranj i ве Sokci доы1оo odrzali, u Tolni se
izguЪili, а u .I!'ellerskoj zupaniji јmа Љ јов,
Antunovic u сеlој вуојој knjizi nigde пе iznosi сеlо­
kupan bl"Oj Bunjevltca . i Sokaca, Bl'Oj li~kiIl Bunjevaca
najteze је opl'edeliti, jer Љ zvanicna Statistika пе odeljuje
0(\ ostaliII rimokatolika - Hl'vata, - No Ъice Љ oko
20-30,000, U Fe}lerskoj zupaniji i u okolini Peste moZe
ih Ъiti до 10,000 llНјада,
Sto ве statistike u орiЧе tice, vl'lo је tesko tacno kon-
statovati broj Bunjevaca i Sukaca, IZVOl'i, koje јташо па
raspoJozenju, razilaze вс u opste bitno u tOlD, Рауlе Иuп­
falvi u вуојој etnogl'afiji l'acuna Љ u sedamdesetim godi-
пата па 70,000 dusa (izl'icno Љ naziva kato1i~kim Sl'bi-
ша, а tek н zagl'adi oznacava Љ kao Випјеусе i Sokce),
PI'of, Sviker u svojoj statistici l'acuna да Њ'Ы (оЪе vere)
sacinjavaju п Backoj 15 о/о, а н Baranji (ва Sokeima)
1.5-170/0' 0(1 celokupnog stanovnistva u tim zupanijama,
Inace SvikCl' nigde пе odeljuje Bunjevce оа Srba, аН im
пј па јеdпош mestH ne iZnUBi bl'Oj, sto svakako ne spada
u dobl'e stl'ane једпе cisto statisticke l'aspl'ave, BadiC u
epollalnom deltt "AttsztI'ia МаgУЮ'Оl'szаg sz6ban св kep-
Ьеп", iznosi јm celokttpan broj u 55,000 dttsa, ра dalje
(neta~no) be]ezi, koliko Љ iша tt Subotici i Somboru, Ро
zvanicnim stаtistiсkiш podacima od 1880, god, trebal0 Ы
да Љ јта svega u Backojl) 56,000 dusa, аН kad njillOv
bl'Oj ю'асttпаmu ро шеstimа u kojima stanujil, izJazi, да
вато u Backoj Јmа 70,000 Љшјеvаса i Sokaca, mеdјп
Нт Hunfalvi lЋuuпа п tп вншн i опЉ 40,000 u Raranji,
Najverovatnije је pak, da Љ јmа н Backoj 70,000 а 1.1
Bat'anji до 40,000, u Lici do 30,000, dakle svega prc 1-:0
130,000 dusa, .I!'enjcs п svojoj knjizi "Magyarorszag Е ,,_.
tisztikaja" l'асппа јЬ, kao 8tO ВШО g'ol'e videli, па 429,:> ;8
Backa zl1panija pl'i lJl'VОШ рорјВI1 11 Uga.lskoj 1785 god. јтаlа је 180. ОО
1)
st., НЧЮ
god. iшаlа је 6:10.000 st., 0(1 kojih 121.000 pravo~l. Srba. Ро пајп {ј­
јеш рорisп od 1890 g. Backa ~vega (аа varosima) ima 716·325 dпsа, а nekad: \ie
"Vojvodstvo Srbija i Ташi1iki Banat" ро рорiвп П 1850 g. 8vega 3,426.221 l' !а.
з1

du~a, a1i u tопi sп ,ј Sokcl u Trojedinicl i Sremu., Рори1а­


сјја SпЬоtiсс ве В1'10 bl'1.O IIInozi1a. РI уј р()рјв staJlOV-
lli8tva u Hgal'8koj i1.vl'8en је 1185. go<lille, tada је u Ви­
botici nag:jcno 23.000 stапоvпikа. 1870. g·o(l. јrnаlа јс ,'се
56.323 <1и8~, а 1880. g. 61.656 ј а ргј пајпоviјеm рорјви
1890. god. 72.863 (оа kojjћ ро Iуапјiјп 31,824 Bllnjevaca i
SI'Ьа), а 1580. g'od. imal1jasc tek 49 kпса, 1590. g. 63 IшСе.
Sombol' је 1699 g. јmао 301 t. 1.. pOl'csku gIаvп
(270 zemljo'lelaca i 31 1.апаtliјu.) 1870: g'. iшао је 24.309
а 1880. g. 24.700 st, 18~Ю. g', 26.888 st, (oko 600 za-
паШја), <1aklc ы1ојпоo вс пlо lаg-апо lЋzviја. - Pc~иj је
јlllао 1870. g'. 23.683 st., а 18НО g', 34.754 st.
VI'сdпо се biti (1а вс па ОУоrnс 'i1cstu zadrzimo јО8
па statistici Stlboticc, kao metl'opolc Bai:ike i аа opsirllijc
(lOtlil'llСШО шпоzспјс njella stanovnistva. '
1700 g. ротјпје Ва~lш zllpanija п jCtlnom izvе~tајп
иа јс u Subotici tada ЬНо 642 p()1'e1.u рlасајисЉ gradjalla
U HCl'degcn OVH izvcstajll bc(;kolll l'аtl10Ш усси belezi ве, '
da је п SпЬоtiсi Ыlо 1702 godinc 1969 stanovnika. а
ро vоiпош i1.\Tcstajubilo је п пјој 1720 g. 205 pOl·odica.
Ро ostaliJl1, IЋ1.пim izvеМајiша i рорisiша bilo је u Subotici
1748 gotl. 759 pOI'(\zkiћ glaya,
Gоdirю stal1ovl1ika
176-5 9556.
1766 9730.
1770 9840.
1771 10.252.
1778 21.4 71.
1780 18.730.
1783 17.905.
1788 20.147.
180ћ 21.(73 1)
1818 30.015.
1820 32.274.
1832 30.777.
1840 31 720.
Од kojih је 17,044 1!iJ-а t. ј. Srba i ИПl1јеуаса.
82
Godinr stan()vnlkl1
1847 41.707.
1850 48.958.
1864 60,729.
1870 66.323.
1880 61.656.
1890 72.863,
Рl'еша О\'ОIПС је SlIlюtiса (lаlla8 ро Ьгојн stапоvпii;t\Ћ
t, Ј' с с а \'111'08, н ccloj ПgНI'skuј. Vссе В1l оа пје sашо
Вшliшре.~tа i Seg,etlin,
Кш:а (10 111 о\'а) !,Но је н Sulюtiсi 1862 g. 5Б34, а
1890 g'о(liпе 5708, а па sаlа8сiша (p1Istal'ama) 1862 god,
32;)6 kuca, 1890 g'O(I. 63;);) lшса, (lakle nest.o mапје по
tl ваlllој уаl'08ј, П \ЋI'U8i јlllа 38.;)73. а па lНlstагаша
34,110 stanovnika 1) Ро ровlедпјеlll рорјвн 0(1 1890 g. Ье­
Iczi вс аа u Suuotici iша 31.824 Љшјсvаса i ~l'ba (2480
Pl'I\\'os}avniћ) а]ј to је lleta~no, jeL' је 7,уапј~па st.atistika
llI'аt;uпаlа IIInoge lluпјеусе u Magjal·e.
Sto вс pak ti~e staleza u ћ'ј усса шеstа;, gde 811 Вп­
lJje\'ci i Sokci nast,anjel1i, iшашо ovakav stаtistЊki preg'led:
1; PROUE~'l'IMA:

Т'
rg. 1 i
~an .. Iпtс!ig-rlН'iја ~llIg{' Ratari
stalez i

[' --~~.3~9 ... - -1-3~~0~'


Suuot.ica 6,37 78.54
Sошlюг 10.08 ! 3.25 13.32 73.35
Petiuj 18.25 1 7.36 12.16 62.23
i
Iz ovoga 8е ујај, ,la stапоvпИtvо i 11 varosima уе-
сiпош pripada zешlјOl-аdпi~kоm stalezu, а u 8еНmа вп па­
loavno, isklju~ivo zemljoradnici.
8I-аzшета izшеdјп Ш118kiпја i zenskinja pak ovakL е
ро 8tatistitikim роаасЈmа. Na 100 mui§kill doJazi u
SпЬоtiсi 102.8 2
S0ll11Юl'П . 102.6 z
Bal'anji 102.4 z
') IV!Ш)'i: Szabadka 11, 25 1-257,
Ba<Skoj 101'4 zenskih
Pecuju 97'0
"
Tel'jtOl'ija]no zаuziша bunjevacka pJ'Cstolnica ~ubotica
16в.077 katast.·alnih j\1tara, prostOl', kојiш malo koja уа­
]'O~ u оуој шооагЫјi l'aspolaze. Sombor јmа. 57.577 kat.
j\1t. ОЬа. mesta raspola.Zu ва znatnim pasojakom, koji znat-
по pomaze razvijanju Btocal'stva kod Бuпјеvаса, koje 8рооа
u najja.cu graou plivrede јm.
Као sto pomenusmo atar Subotice iznost 166.077 kat.
jutal'3, ili 16 7/10 О mЩа, od <Sega је 44,000 opstinske
zemlje (t. ј. svojine орсјое V31'osi SUbotice) u 8ubotickom
ataru, i 10.000 jutal'a u Бајmоku i t;antaivru, sto pred-
stavlja Tl'ednost '~aamo ро katasterskoj proceni) 41/2 шј­
lijuoa forinata. Opcinskog pasnjaka \1. S\1botici јша 26,000
jutara.

Na оуоше mestu valja паш ае zadrzati kod privred-


nog rada павЉ Бuпјеvаса i ~oka.ca, опј su prvenstveno
zemljoradnici, kao ~to 8ШО уес to i gore istakli. Бuпјеvсi
u Gornjoj Басkој obdelavaju zemlju vrlo uspeSno i racio-
nalno, ~ejusve vrste rane па dOBta peBkovitom аН plod-
nom zemljistu БаСkе. Subotica, је znatoa trgovacka varos
8а ranom, iBto tako i Sombor. Na _ okolnim pU8tarama
Sebesicu, VerusiCu, Ta.vankutu, Kelebiji, 'Гоmрi itd. gde
8U od mnogih ааlаза ponikla. citava sela, rodi mnoga hrana.
Tako је isto i па somborskim salasima i u bunjevackim
8еliша. Da ве kod Bunjevaca pOt1igne vocarstvo, otvorena
је kod lekovitog kupatila Palica opcin8ka vocarska skola
8а bogatom rasadnicom. Оајт toga Bunjevci gaje vrlo
dobre konje, belu marvu i вујпје, а suboticki vasari 8 ko-
] -lma (dogoni ае ро 6--7000 komada konja) бuvепi su
1 ino8transtvu. Баlkаоskе drzave, ра i Nemacka, Ita-.
", баk u ~panjja kupuju kooje za Ivoje уојепе potrebe
Бuпјеvаса. Bunjevac ае u opste dici аа svojim ko-
,ша, i to пе bez uZl·oka., јеl' је вој buojevackih i u ор­
baekih konja izvrstao. Sokci takogje gaje konje, ali
",:cijeg воја,шапјј BU, nalik па balkaoske konje.
I
з4

:8UПЈеvас iiie пегаdо оааје trgovini Ш zanat~ma, оН


najradije oBtaje kl'aj Bvoga pluga. Zemlja u Subotici ogl'om-
пјш је delom BvojiiI8. Випјеуаса, i oni ви VJ'lo bogati
ljudi, Godjne 1892 oBnovase tamo veliki, jak поусапј zavod,
роа nazivom "Pucka Gazdacka Banka" I kome ви уесј­
пош опј deoni~ari.
Stoje паш па razpolo~enju u potpunoj opsirnosti ро­
daci оаповпо privl'ede i zanimanja stanovnistva и· ~иbo-
tici, i zato се шо ве ва пјјша posluZiti.1) .
Dovoljno је pogledati па atar Sllbotice ра аа ве vidi
cim эе Ьауе Випјеусј u privrednom pogJedu, опј ви kao
8tO napred istakosmo, prvenBtveno zcmljoradnici. Дtаг виЬо­
tiбki, naime, ро katastarBkom premeravanju od 1880
god. јша:
Oranice 110,239 jutal'a
Vl·ta 624 "
rita . 3,748 "
vinograda . 4,014 "
pasnjaka . 30,762 "
више . . 9,603 "
U Subotici i u opste u krajevima gde Випјеус]
Btanuju эеји ве Bve vrBte uBeva. Prostrani равпјасј podizu
Btocarstvo, koje је jako razvijeno. Subotica оэјш velikog
broja konja, koje izvozi, ааје znatnu kolicinu izvoza u
rogatoj щагvi, svinjama i ovcama. П Subotici i ВошЬоrп
J3unjevci bogatasi ви па glasu.
Nekad ве u Su1юtiсi jako radio duvan, аН је usled
drzavnog шопороlа 1851 god. ta pl'oizvodnja sasvim prestala.
8to эе privrednog zivota lick~h Bunjevaca tice, о toше
pukovnik Murgi6 pl'ica: Primol'ci ili pOdgOl'ci Bunjevci
ро kraj Velebita vl'lo ви siroma8ni, jel' пешаји dosta ze-,-
ljiMa, vecim delom bave ве Bunjevci i to опј u РгiШОЈ U
. ribal'stvom. U ostalim kl'ajevima Like, gde је Ј3ипјеуа, "
mnogo, Sk,odi· poljoPl'ivl'edi l'edovna эиВа. U Lici је nek d
Ыl0 јшиспјЬ porodica. ВНо је kuca эа 400-600 koma а
оуаса, koza i goveda, Sad је licki Виnјеуас, kao i s' v

1) Ivanyi: Szabadka 11.


35·

narod tamo mnogo osiroma.sio. Narocito је u Primorju


oskudica i siromastvo ovladal0, jer narod пеша zemljista)
predeo је ааш kamenjar. Sume su iskrcene, ра ljudi
nemaju prometa аа drvetom.
Sokci u donjoj Backoj takodje su dobri zemljodelci,
аН su vise StoCaol; i ribari ао proizvode i kudelju. U Baranji
BU jйS i vinogradari. Od kako su im oduzete sume, gde је
Ыlо zira za svinje, od toga vremena ustuknulo је stocar-
stvo. Od toga doba beJezi ае naseljavanje Nemaca u
sokacka sela. Siromasniji Bunjevci. i Sokci аеlе ае u
Slavoniju, gde oko V rllpolja krce sume za oranicu, te kao
vredni ljudi i па stl'ani dobro uspevaju.
Bunjevci i Sokci vaze u opste kao vrlo vredni, posteni
i cuval'Di ljudi, joii! da опј prvi nisu malo vise izdaSni па
svoje odel0 i pri domacim svetkovinama, ЫН Ы ј08 imuc-
niji. Sokci вуе 8to јш treba za odelo, proizvode аашј, dok
Bunjevke podmiruju svoje potrebe (izuzimajuci platno i
keceJje) tvornickim proizvodima,
То isto уеli pukovnik Ivan Murgic i za licke Bunjevke.
Platno, veli, znaju jako lеро tkati i rublje sasiti, ali earape
neznaju plesti. ·Inace вуе 8tO im za odelo treba kupuju
11 trgovinama.
, lndrustrij( 1) пеша u пјЉ nikakve, izuzimajuci kucevnu •
tkaninu, koja је kao i kod svill Ј u~oslovena jako razvijena.
Bunjevka vazi za vrlo vrednu i cistu zenu, koja
mnogo polaze па spoljasnost svoju i svoga doma, otuda
је u пје ј toliko уоlје oko pipavog posla: veza, tkania i
u 0p8te izrade svill tkanina.
RllkotvOl'ina Bunjevaka i ~okica odlikuje ае svojom
lероtош,. stalnoMu i iZVIЋпim izborom i podelom Ьоја pri
izradi Сiliшоуа. Osobito su па glasu bunjevacke (suboticke)
pl'egace u bezbroj Ьоја, 8to је Ci8to bunjevacki proizvod.
Platno 8аше tkaju i опо је i trajasno i tanko (oorceIjja).
Vezovi 8а zlatom pokazuju takodjc veliku ve8tinu i izvrstan
1) Ra!umemo indrustriju u veeem. Zanatlija, naravno, ima i iz redova
Bunjevaca i Sokaca. Isto tako i trgovaca. Ali Bunjevac је radije zemljoradnik
по zanatl'ja i trgovac. Treba znati da је trgovina u Subotici 'ЬПа do 1825 god .
• ko:-- mmо u вrрВkiщ rukаща, Sad уео nVe tako,
36

UkU8. Sokice osobito mnogo tkaju i predu. U 8vakoj kuci


njihovoj јта рuпо razboja i preslica. То је i ројшlјivо,
jer опе аеЬе odevaju svојiш гukоtvогiпаmа.
Bunjevke suboticke stekle 8и gla8a У6(; i па strani
ва 8vojim pregacama. Pl'egace 8е· rade уес u veliko i jz-
voze, dakle пе Hpotrebljujlt 8е sашо 'za domaCu· potrebu,
vec 8U i l'oba za izvoz. Mooge siromasnije Ьuпјеvасkс
porodice ZiV6 izk1jllcivo 0(1 iZl'ac1e ргеgзеа, 6i1iшота,
tka.nja platoa.
БlIојеvасkе i soka~,kezenske l'UkotvOl'ine 8tekle 8П
mnogo divljeoja., pohvala, i postovalaca па. izlozbama u
~;.. БеСu. Novom Sadu, Budimpestu, p.'agu i Zagrebu, gde 8П
ЬПе izlozene u 8vima Vl'stama.
Da 8е vidi, kako 811 8tJ-апсi jo~ lJl'C 8to godina pisa.ti
о zen8koj l'adioo8ti 11 Вtшјеvаса, еуо oa\·oda. iz "Geogra.f.
Istor. - tl'govackog Lexikona" 1. Kal'abi08kog (Pozuo
1786.) "Zene 8tlboticke prave ВУС ваше, kao: platoo~ ke-
се1је, obojke i (11-. U tkапјl1 8Н уг10 veste, а tl izradi
v е s t а о k i п ј е, Opre<1enu унпн tako 1еро bojadi8u kao
Persijanci. "
Sadasnje осспе 8t}'aoaca moogo pl'evar.ri1aze ovu, аН оуа
је zoacajna 8 toga, 8to ве ооа tice bHnjcvackc tekstiJne
.indu8tJ'ije, kakva је ооа Ы1а jos pre 8to godioa.
U 81uzbtl ide Bllojevka i Sokica пе l'ado, kao i sestra
јој Srpkioja. 1'0 Ыуа 8ао1О н пајk}'ајпјој ппМј. 0"0 пе
zoaci, da. опе пс уо1е lЋ(liti, po~to l'af1a tl zаdгпzооm zi-
votll, gde је porodica шооgоыlојоа,' јmа э\'зgаа i s1tvisc.
rfo је vise izvestao stерсп ш'оdјепоg ропоsа tl омеш ]18-
rodu, koji drugome ое rado s1tlzi i l'aI1i.

:IП.

CRKVA, SKQLA 1 KNJIZEVNOST.


Вппјеусј i ~okci pl"ilJadaju od reda rimokatolicl ој
crkvi, sto ih jedino i }'azlikllje od sabt'ace јт prav08Jav е.
Vise је по izvesno; da ви u sаt1аsпје вуоје krajf ,е
dosli kao rimokato1ici. 'rako bar stoji u sadasnjim V' е-
37

nim zapiskamal) gde ih svпgdе nazivaju k а t о 1 i с k i т


S r Ь i т а. Da sп vec tada ЬПi kato1ici, t. ј. za vreme
sToga dolaska, dokazu.Je, i to ~to, ви u Suboticu dos1i pod
vodstvom redovnjaka (kaludiera) fl'anciskanaca (fl·anjevaca).
Mogucno је pak i to, da ви u putu вуот za Backu i Ба­
ranju, primili katolicku v~ru, jer је Ьав u to vreme Ыlо
ппiјаеепја u generalatu VагаZdiпskош род Pavlom Zor-
сјооm i u Sremu род vladikama Јаппујеm i Ljubibrati-
сет. NaroCito је Јаппу 2) иврео da шпоgi pravoslavni
Srbi u kl'ajevima, gde su вад Sokci павеlјепј, prime ka-
tolicku vel'U, Intel'esno је, da u tim krajevimapre t.oga
jedvai Ьеве kato1ika. Coel'nig u вуојој "Ethnographie"
(str, 307.) izricno ve1i, da ви Sokci, kad ви naBelili 8еl0
Васи (1699 god,) bili pl'avoBlavni, ра tek доспјје primiJi
katolicku veru. Tl:agovi predjasnje (pl'avosla\ ne) vere ва­ 1

спvаli ви ве јов u nekoliko kod Sokaca u Dolnjoj БаСkој.


ВШЩј Sokci, па pl'imer, znaju ј08 ро negde cl'kvene рев­
те pravoslavnog obreda i nazivaju Љ "в t а r о v i rs ki т
р i s m а т а" t, ј. ревmе iz st,al'e Vel·C. Isto takim јmепоm
nazivaju i junacke Пal'оdпе ревmе.
Medjutim za Бuпјеvсе пјје iBkljucena mogucnoBt, да
~П vec i u Hercegovini ЫН katolici, kao sto је Ьав u
pokrajini oko Bune Ыl0 svagda, ра i sada l'imokatolika
u doba bogumiJstva ј Боgumi1а,3) Na protiv svi znaci Ьав
za to govore. Pukovnik Murgi(\ koji пашје pobelezio tako
dl'agocenih podataka za istOl'iju lickih Bunjevaca, "eli, da
sп iseljenici iz Вовпе i Hercegovine (pl'edci Bl1njevaca)
Ыli krMani (dakle katolici). Uceni Franjevac Gјшо Ueva-
роујС, bunjevacke gOl'e list, nabraja redom u вуош "Uatalogu"
8ve опе fratre - plovane - (zupnike) koji su вуоје
verne preveli iz 1'I1l'ske 11 mОШl1'hiјl1 i усН да bl'Oj tih
~ljenika iznosi 24,300 dHSa. Sa princem ЕvgеllОШ Savoj-
јm dodjose 1690 g, takollje mnogi katolici iz Боsпе.

1) Hofkriegsratharchiv 1687. Prot. ехр. ~'olio 570. Sept. Nr. 22.


') Opi!irnij е о tome vidi \1: "В r Ь i \1 U g а l' s k о ј i с r k v е п а U п i ј а"
Dr. L. L\lkica, Itrikaz Iv&na Iv:шiСа. Beogratl 1891.
8) Racki - KostrenciC vele, (lа BU protest. sektari u FЩПС\lskој i Italiji
ogranak ј ucenici Bogumila \1 Возпј.
38

Ivan .Antllnovic и' вуојој "Razpravi" zаstпра glediste


да ви Випјеусј, i Sokci sta1'osedioci и Вабkој i Baranjj,
8to деНmјсе stoji, ,аН stoji i to, да ве пјЉоу broj ишпо~јо
веоЬаmа iz Hercegovine i Dаlщасiје. Da ви Slaveni staro-
ведјосј u opste и Ugal'skoj, а Srbi и donjoj Ugarskoj to
јс уес poznata stval', koju пј шаgjагski istOl'ici пе рогiбu,
а да ви Випјсусј u Backoj i Рl'е уесе Ьппјеvабkе зеоЬе
1686-87 god. Ыli katolici, to ве iz Antunoviceve "Razprave"
шо~е па vise mcsta videti. 'l'ako, и gjengjeskom' вашо­
stanu јта pl'ibelezeno оуо: God, 1657 salju ве njekoji'
DalmatirLci (t, ј. Bnnjevci) н Szechen па skole. U Sege-
dinH nal'edjuje ве 1668 g, za Magjare i Dalmatince,
syecenik. God, 1660 salju вс- u Szechen klerici па nauke,
уесјпош Dalmatinci. -- Iz ovoga ве vidi, da је Випјеуаса
i to katolika bilo u оviш lпајеviша i pl'e velike веоЬе
1687 g.
Оуо је u ostalom, 8tval", koja бiпi jcdno озоЬепо рј­
tanje u iBtoriji Випјеуаса i da ga l'asprave, шјвliшо, da
8и najnadlezniji i пајрговуесепјјј н tome псепi Bluzioci 01-
tаш Bozijeg, Випјеусј, kojih јmа lep broj i koji ви toliki
l'odoljubi, da ве toga late. U tошс роslп pOBluzice ih пај­
Ьоlје мЫуе гаzпЉ fI'anjcvackilI шапаstir'а, jer ви, kao 8to
Antunovic. veli: ,,];'гапјеус] l'еdоупiсi паш' hvalevredno 8а­
cuva1i опо, sto ве v i r s k о g а zi v о t а павЉ Btal'ih ti-
calo i t. а, Аutппоviс озјщ toga, јшепије аuзlоусе шапаs ..
tire, g(1c takye gratlje јmа i паг()сНо iztiCe zasluge oko
toga ЕнвеЫја Е'еппспdziпа, pi:e<lstujnika шапаstiган Вајј,
исепа l'c<lovnjaka, pol'eklom В ugc:bl'in а,
Као katolicki klil", пеmајuсi nikakve одеШе nal"odne
sаmОПР]ЋVС п Cl'kvenim розlоујmа, роdраtlајп Bunjevci i
Sokci pod оstt'оgопskоg kпеzа - pl'imasa, kao glаvп гј­
mokatolicke Cl'kve п Ugal"Skoj, No, ро teritotijalnoj родеН
crkvenoj, sраdајп backi В11пјеусј i Sokci pod kalacku
al'llibiskupiju, а bal"anjski ::-;okci pod IJecujskll biskupiju.
Za сгkvепu р о v е s t SпЬоtiсе, metropole Ьппјеvасkе,
iznosi 1v{шуi Istvз,n u 8уојој ,,18tOl'iji Subofice" lcpill ро­
dataka, Iz te l"azpl"ave vidiшо 1) da је Stluotica јо::; ргс
') n8zabadka" П. 258 (deo о crkvi i veri),
"

39
:inoha~ke bltke potpada1a pod kalacku arhibiskupiju, а pod
segedinBkog preposita. Svecenicke duznosti vrsi1i su tada
svetovnjacki svecenici. Na Bubotickim pustal'ama: Уеги­
вјси, ~ebesicu, Ludosu, Tavankutu, Tompi i t. d. koja ви
nekad bila samostalna веlа, Ыl0 је cl'kva (katolickih i1i
ргауоэlаупЉ, пјје гаэргаУlјепо). Ј 08 1744 g. vidi1i ви ве
ostaci cl'kva па Radanovcu, Тошрi i CeBtisaru, u виЬо­
tiсkош ataru.
РоМо ви ве franjevci, koji ви dopl'ati1i Випјеусе pri
ve1ikoj эеоЫ 1687. g. sшеstiV8i эуоје уеrnе u Subotici,
vratili u Воэпи, Bubotickim Вuпјеvсiша dоlаzаlш segedin-
ski "Salvatorianci" da vl'se duhovne duznosti. Medju tiш је
od 1. Decembl'a рошепutе g'odine Ыо 8talno u Subotice
Bertalan В е п ј о v i с s koji је уес i matrikule cl'kvene
vodio. 1693. dosao шu је II роmос kaludjel' Випјеуас Је­
геmјја Guganovic (Ludasi), koji је Ыо propovednik i sta-
поуао u gradiCu "Kuli" (gde је 8ад шапа8til' fl'anjevacki),
. gde је ЫЈа i kapela. Interesno је, да је njegova zvanicna
titula ЬПа "kaludjer pri l' а с k о ј kol0niji", dokaz, да su
zvanicni kl'Ugovi i tada smatrali Випјеусе za Race (Srbe).
Od 171 О g. stalno 8и Випјеусј imali za svecenike
fl'апјеусе redovnjake. Те godine росјпјl1 oni zidati эаmо­
stan od valjaka l1Z роmос ktitora, Вl1пјеуса - Gjl1ke
Loncarica Cl'Venka. Gјпkа је Ыо zidar а fl'atrovi эи шu
dodavali opeke.1)
Godine 1717 pl'oglasen је suboticki samostan za ге­
sidenciju а za presidenta p08tavljen је otac Jerko Ludasi-
Guganovic. Рошоспiсi шu ЬеЬи Alfons, Sokol i Sazel.
God. 1724 prelazi sашоstап konacno u ruke гедоу­
njaka, posto ве iz njega iselise gl'anicarski kapetani i саэ­
-;сј: SuciCi, Marceti6i, Vujavici i Кајјсј, koji зu dotle tu
it.novali, posto је to Ыlа predje 8uboticka tvrdjava (kula) .
..atni ргЉог i oruZje,. koje зе tada tu zateklo, Ы ргепе­
по u segedinsku tvrdjavu. - Tako od nekadasnje эи­
>ticke tvrdjave розtа crkva i franjevacki зашовtап. Grad
iшао dve kule, od kojih је jedna porusena, а опа druga

1) .Razprava" зtr. 99.


40
па juznoj strani zadr~ana је kao toranj, koji i danas stoji.
Crkva је posve~ena 1736 g. od kalockog Ыskupa Gjure
Patacica. П tl'idesetim godinama pl~oslog veka bilo је u
оуоm samostanu 5-'-10 otaca.
Posto је stanovnistvo suboticko od iskoni Ыlо Ьппје­
vacko i srpsko, to ве u subotН~kim cl'kvama do 1731 god.
pl'edikovalo эашо na~im jezikom, dok AntunoviC tvrdi, da
је ргуа magjal'Ska, pridika Ыlа tek 1754 g. Ivanyi pomi-
пје da ви to Vl'eme magjal'Ski svecenici naglo potiskivali
bunjevacki jezik u crkvi i da је usled toga ЫЈо nesloge
u subotickom kato1ickom kliI"U, Magjarski svecenici od-
vJ'acaH аи, паЈте, эуоје уегпе da пе prilazu u zajednicku
crkve.nu kasu, је1' је to - "г а с k а k а s а". Те stvari
dosle эи do znanja i svetoj sto1ici 11 Riшu, koja j~ dala
za pravo Випјеусјта, иЬгојПа Suboticu п slavensku рго­
vinciju i pl'edstojnika franjevackog J'eda uputiJa, da nabavi
u SпЬоtiсu sto vise slavenskih svecenika, koji се Bunjev-
сјта maternjim jezikom tumaciti sveto рјаmо.1) П to vreme
Ыlа ви okolina, ра i daljna' backa mesta podlozena виЬо­
tickoj paroћiji, i smatrala ае kao fШјаli iste,
Suboticki samostan odlikuje н'iш 1759 naslovom kon-
venta, kome prvj gval'dijan Ьеве otac Danilo Zavodski.
1773 god. роаlе dugih pl'egovora пsре kalo~ki ы­
skup Battllyany ЈоэН' da ае u ~ubotici zavedu i вуесепјсј,
te tako рlеЬаПЈја pl'edje iz l'uku franjevaca, u ruke svetov-
пЉ svecenika. Ргуј svecenik Ьеве St~van RaniC 8а tri ka-
реlапа, Рl'уј tutOl' (staratelj) be~e Luka УојпјС, kanto~i
ЬеЬи Jakosevic i Zombol'ceviC. S' јеаепј i8te godine po~e
ае g'l'aditi suboticka пајlерва crkva, crkva Svete Тегезјје,
koja је 1798 god, i dovrsena, Posle Ranica ЫН ви iivece-
пјсј Josif LukiC, Mal'tin Radicevic, Pavle Bednaric, Рауlе
Sucic (iz Bukina) i dr. Sada Sada је рlеЬаповош (рагоЬОЈ
pl'i оуој cl'kvi, Випјеуас preposit Matisa Mamuzic,
Оајш уесЉ bogomolja, јта u subotickim predgradjin
i ааlавјта јов отапјЉ bog'omolja i kapela, koja 8и ve(
пот tt'оskош pobozniIl Вппјеуаса sazidane, Кареlе А1

1) Ivanyi : Szabadka П. 271.


41

Аlltппоvi6гос1iепе tatinovJc, Franciske MukiC-Маlаguгskе,


gospoc1je 1;'.Par~etica. [та c10sta spomenika ровуесепЉ
svсtitеlјiша i kl·stova. Na t.· z. bajskom gl'oblju mоппmеп·
t.alna је gra<1jevina kapela, gde је pOl'odi~na gl'obnica рОо
l'odice у ој п ica-ВilеiSеvih.

*
Kalo~ka al·cibiskupija. оэпоуапа u 11stolecu, nosila је
ой 1094-17[)5"god. јmе "backe al'hiepiskopije", kada је
dobila јmе koje ј danas поэј.
Kalo~a је Ыlа svзgс1а od pl'osvetnog znaiSaja ро Вп­
njevce, U пјој sп эе Ьппјеvа~ki sinovi, koji В6 rado oda-
vallU sluzbi оJtаl'П Bozijem i vel'i Krista-Spasitelja, псШ i
роэlе vl'acali U nal'od kao Рl'оrюvеdпiсi slova bozijeg i
nauke Kristove.
Вппјеvасkо svecenstvo i псitеlјstvо oc1likuje эе вуојјт
.ргiшегпim vladanjem а u poslidnje Vl'eme i гоdоlјпblјеm.
ОПЈ вп пајуеСЈ prijatelji nal'oda, kome cuvaju i jezik i јте
nal'oc1no. ОПЈ вп пајјаса stl'aza па braniku bunjevackog
рlетепа. Каа Ы i ostala bunjevaiSka inteligencija bila taka,
kako Ы tek ошlа stajali Впnjеусј!
Knjizevni i svaki паl'оdп kOl'isni pokret u Bunjevaca
ponikao је iz svecenickih i uciteljskill krugova. Neumrli Ivan
AntunoviC јта mnogo svojill prethodnika poslenika. Uceni Се­
vapovic, pesnik Pestalic, l'odoljubivi fratri Demerac, ВаЫс,
JakoseviC, stolnobiogradski biskup Nikola Milassin, Leva-
kovic i Ыskпрski ' tlIeolug Stipan УШ0У (уеСЈпоm bajski
sinovi) bellU вуесепјсј i doista odliiSni раЭЉ'ј svoga naroda.
Ра tek kakvi behu njihovi pretho'c1nici Angjelija Sarcevic i
17 Mugova шu, koji dopratise Bunjevce iz staroga u
поуј zavicaj, ра Jerko Guganovic - Ludasi i ostali
f''''1njevci. (?!)
};'ranjevacki kaludjerski red ујсап је znatno u pros-
;ti Вппјеуаса i delio је sudbu svoga stada i u najza-
шiјim i пајораsпiјiш trenucima. Za угете Turaka пјвп
~ '1 nJkad napustali gonjeni nal'od, уес вп ЬdШ nad
зgоvimа i prati1i ga svugde. Tako, kad" ве bunjevacka
] 'ас i zene moradose, ukloniti u Petroval'adin od Rako-
42
сјјеуа рпвtоsепја ро Backoj, {тапјеУСI 811 lh 1 taD:1o ргаtПј
i ргоЬаvШ ва пјјша 11 tom izgnanBtvu scdam godina.1)
Ako pl'e1iBtamo Antunovicevu "Razpl'avu" i Ivanjijevu
"I8tOI'iju Subotice" пасЫешо bezbl'oj pl'imel'a franjevacke
odvaznoBti, cestitoBti, milosrdja i lјиЬМ'Ј ргеша narodu.
Neke od tih pl'imera izneHsmo и pl'vom dclu gde је l'ес
о istoriji Випјеуаса, а neke се mo па ovom mCBtu pomenut.i.
Fl'anjevci 8П hl'abrili Випјеусс kad эи роlаzПi u Ъој
pl'otiv Тш'сiпа ili protiv Rakocijcvjh ceta, опј эи za vгеше
kuge 1738/40 hl'аЬгШ i lеiШi b01esnike, tc ви tom prilikom
tl'i ~'гапјеуса od kuge umrla.
Za угеше Тш'аkа u podunavski ~'eldvar (Duna -
И'Old:vаг) gde је XVI. vekl1 Ьi10 jo~ dosta Sokaca dolaze
fl'atl'i iz Tukulja (Toki.Н) da ћгаЬтс izmuceni пагод, Fratri
BU эе ргеоЫасјЈј u tursko odel0, эаmо da Љ tШ8kе straze
Pl'opuBte u эе10, 'Гј fratri 8е zvа}ш otac Bernal'do, Spaic
i Evetovic.
Kada ве bunjevacka пејас skl'ivala ро Вајј, palicskim
ritovima, jankovackim 8umаша, (гапјеусј 8U svagda sa
пјјша bili, Kralj Josif I. даје 1705 g. јаупо pl'iznanje
~'l'апјеУСЈmа, da su u Уl'еше raznill buna u Ugal'Bkoj,
stek!i mnogo zasluga 11 obzil'U verskom kod Яаса, njemu
уеоша одапа пм·ода.!) Prateci gonjeni narod, опј 811 ve1ike
muke tl'pili od Turaka. ВасаН эи ih u dпЬоkе јате,
kашепјеm пЫја1i, pekli zeravicom, па сеlп duvan rezali,
batinali, gU8ili, эа zivih kоzп dera1i, па kolac n aЪij аН ,
morili glаdјп i zedju, U пагоdп эе оспуаlа ровlоујса:
"Кашо Тш'сi s djOl'dom, tamo ~"'ratri s torbom,"
Somborski magistrat вуедоб da sп fratri za вуе Vl'eme
t.l1l'Skog gospodstva i Rakocijeve Ьппе, obavlja1i вуоје
svecenicke duznosti u opasnosti svog sopstvenog zivnta.
Fratl'ovi РагсеујС, LevakoviC, КоlосаПЈП, Radnic, Р:
ујс i Jankovic, ЬеЬп l'adi вуојЉ zаslпgа i oUl'azovanos
па vladalackim dVol'ovima odlikovani i casceni.

1) Kad вп ве Rakocijeve cete povllkle iz Backe, BllI1je"ci BU ве vrat


118пЬоtiеll jz PetrovaradillR, аН iIt је i tall10 ostalo,v tako da i danas јша
Varadillll Ьпnjеvаi:kih porodica, koje ве, sad паzivајп "8okcima",
43

Оsiш Subotice, сјји sшо povest odnosno razvitka ka-


. tolicke crkve уес izneli, da рошепешо јоэ i sledeca шеstа.
Fl'atarskih sашоstапа .ЬеЭе уес 1686 godine (и доЬи
dolazka Випјеуаса) и Вајј, SошЬоги, Bacll, Каlосј i Би­
botici. 1) 1696 god. hajsku (Ваја) parolliju l'ukovodi otac
Ivan Vidi(~. Бајski шапаstiг' ви Rakocijeve tiet.e РОl'UiШе
1708 g'od., te ви ga 1719 go(l. оЬпоvШ oci Gavro Guga-
поујс i Lиka Каг~giC-Сiliс, Уl'асајисј ве iz zbega и Iloku.
SошЬогskој crkvi polozen је tешеlј 1752 god. Опа
је sagl'adjena tгоskош Випјеуаса iz SошЬога i Nешеs-Мi­
litica. Crkva је ВУl'эепа 1771 g. God. 1781 РЈ'евlа је sош­
bOl'ska РЮ'оЪiја u ruke svetovnih svecenika. Prvi paroh
(zupnik) Ьеве Stipan Jagodic, korne је duznost predao Ап­
tпп GaSlevic паdЫskпрski пашеsпik. Prva magjarska pri-
dika bila је tek 1763 god. Ranije pridike ЬПе ви sашо па
паsеш jezikи.
U Baji је neko vrerne stanovao i kalotiki паdЫskпр
ааУl'О Patacic i 1740 g. drzao blagodaI'enje, kad је kuga
lJl·estala. Zupanijski aгћiy backi Ыо је и Ьајskош sашо­
stanll оа 1741 do 1774 god.
C\'kve Ьппјеvасkе i sokacke potiele ви ве gl'aditi od
tVl'<10g materijala tek pocetkorn XVH!. veka. Pre toga sп
Ьоgошоlје blle gradjene od pletel·a. ::;ada Нllпјеусј i Sokci
усс iшајu lерЉ crkvenill gl'adjevina и Sllbotici, SошЬогu,
Бајi, Реtiпјu, ра i ро веНта. 3) ::;eoske pal'oћijc роtраdајп
pod srezke Pl'otopresvitel'ate (preposite), а оуј pod Ыв­
ktlpske stolice. Val'oske parokije јтаји вуоје zasebne ро­
glavice (preposite). Буесе-пјсј ви obl'azovani lјшli, pobozni
i lјпЬаzпi п орћодјепји.
Випјеусј sп па glasи ва вуоје poboznosti i пеоЫспо

1) Cevapoviell: Catal. Pl·OV. argen.


1) Acta Congl'. Нот, 1.693 g.

З) Na оvоше mestll da isргаviшо jednu netacllost. Badic u • AU8ztria-


~yaror8zag" П. delu, gde 8е орјВllје Backa, veli da во rllseviIlc, koje 8е vide
kolini llatl1lOn()stOloa, 11 Ь:,;)\{ош Podullav]jn, ostaci Ilekadalljeg franjevackog
lastira, koji је tek docnije postao s"ojina pra"osla"nih kalugjera. Оуо ne
ј, Dr. Ј>. Ivallo"ic (Вајас) iznosi 11 90 kцjizi .Letopisa" (1854), da је t.j ша­
t,ir 0(1. vajkada pl'avos!avan, (8". pl'eobl'azenski) da sп ga 1723 g, porusi!i та­
ski nstanici i igumal1a pogubili. U ugarskoj al'chivi stoji protokol, da је tцj
"ltir 8уојјпа nG. Н. N. U. Calugjeris" ј da је .anno :1.723 ровеВ8. Щшit."
44

postuju вуоје svecenike, koji to. i zasluzuju. Kad ве п.


pr. u ;:,ubotici dl'ze "kOl'izmene pro.po.vedi", crkve ви рипе,
ра јmа slusalaca i па 11Нсј. "Neven". ргјmесије, da Ы
prema veliko.m ро.llапдјапји Cl'kve ћ'ећаlо. tашо. ј0.8 4 crkve.
Subo.ticanima је ву. Ro.hus zavetni svetac, ko.ga uze8e za
svoga zastitnika О. \reliko.j kugi. Је(lпо. шеstо. bunjeyacko
u lll'yatsko.j Kl'ajini по.вј u po.cast o.Vo.g вуеса јmе sv.
Ro.husa.

*
Prelazimo. па skolstvo, Овпо.упе sko.le н Вппјеуаса i
So.kaca dele ве па дуе vl'Ste, па o.pcinske (komunalne)
vel'oispo.vedne. Vero.ispo.vednih је vise.
Ро. najno.vijim ро.дасјmа, ko.je је 1861 go.d. publiko-
уаlо. ug3,l'Sko. ministal'stVo. nastave, јmа 11 11Zo.j U gal'skoj
(bez Trojednice) svega 130 kato.licko.-sгрskiIl (и Backoj i
Вагапјј) i hrvatskih sko.la (п zupanija~a Mo.so.njskoj,
So.mo.djsko.j, So.pl'o.nsko.j, Tamisko.j, Za1i (Медјнmигје), Vas
i t. d.) i to. vCl'o.ispovednill 120, а o.pstinskih ваmо. 10.
Od till 8ko.la н 39 је nastavni jezik sl'psko.-hl'vatski,
(1869 g. ЬПо. је o.vakih sko.la 73), u 73 sl'p,-llL'V. magjarski,
u 3 nemacko. sl'pski i u 18 је ше80.vit nastavni jezik.
Као. 8to. ве vidi, o.vde В11 uracunate i cisto. hl'vatske sko.le па
Gогпјеш DHnayU (t. zvanill Wassel'-Cro.aten) i 11l'vatske duz
a11strijske gl'anice i Меdјumшја i lll'yatskill l'asejaniIl o.aza
u Banatu (Tamisu, Toro.ntalu) i ю'рskо.-kаtо.liСkе u Кгаво­
Severinu, СјјЉ (hrvatskiIl) ы1о.јj sko.lske o.uavezne dece
izno.si preko. 32.00.0, Оуо. uzgred sро.шiпјеmо., ша da пе
врада 11 o.kvir о.уе l'авргауе,
8to. ве pak sko.lske десе Вtшјеvаса i 80.kaca tice,
пјНlOУ је bl'o.j izno.sio. u sko.18ko.j go.dilli 1890ј!.Ј1. u Backoj
11.400, а u IЗагапјј ваmо. 3979.
Kad ве вгаупј о.уај Ul'Oj ва lн'о.јеш za sko.lu вро.во.Ьпе
i o.bavezne dece и 1870. g., vИi ве ipak napre<lak, јег
ве broj te аесе sad znatno. иуе<5ао. (ва nikilI. 6-7000).
U Subo.tici iша pl'eko. 70 овпо.упiћ sko.la (.tO u yal'0.81
i preko. 30 па salasillla,) u ko.jima ви u уесјпј Ьипје­
vacka deca. Овјlll to.ga јша u 8ubotici gradjanska zanatlijskc-
45

skola, ујва devoja~ka (ј ucitclji~ka)sko]a. Ро1itiбkа ор-


8tina suboticka iz(]aje godisnje па skolskc i pl'usvetne есlјј
150.000 for. iz svoga Ъшlzсtа, (koji iznosi go(lii:!njc ~OO.OOO
for. priho<1a). U SошЪогu јта takodje zanatska Akola i
ујве bunjevackih овпоупјЬ skola. U Sulюtiсi, SОШЬОl'1l i
Pecuju Јша јов i gimnazija, ali опе Вll пшgјаl'skс. U Sl\bo-
Нсј Јша varoska giшпаziја Ба mаgjаlЋkilll llаstа\Ћiш је­
zikom. Pohadjaju је u oskudici уојЉ sopstvenill sl'Cdlljih
zavoda, i .bunjevacka деса. Uciteljski podmladak uci' Бе
u ВајЈ. ПЫtеlјiсе pak исе вс u SпЬоtiеi.
Ivanji u вуојој knjizi govori ор~il'ПО oskolstvl1 11
Subotici. Тп ујдјmо да је lп'vi ucitelj' н Sllbotici Ыо .Ја­
kov Mialtro izmedju 1752-35 godine.
Odmah ровlе njega (1736 g.), dolazi kao пt\itеЈј Simc
Romic, ра Kadar, zatim Јоуап Кепdегski, Marko Vпkеliс
(1752), Pavle Skenderovic (177 7) i t. д. ћ'уа skola Ыlа је
smestena u kucu jednog Srbina, koji Бе odselio i kUCH
praznu ostavio, te је varos poklonila f'\'апјеvсiша, ћ'уа
nciteljica u Subotici Ыlа је Магјја Rozafa, (lcvojka iz Gjen-
gjesa (1748-1758.) -- 1777. god. па pl'cdlog рlеЪапова
Ranica otvorena је zasebna i:!kola ваmо za bunjcvacku
decu. Veronauktl su predavali пагосiti ut\itelji, од k(~jil\
роmiпјешо (u pl'oslom veku) Jakova Gјшgјеviса, Nikolu
Маlебkоviса i Magd~lenu blabopaSiCeVH.
Subotica је u proslom veku potpadala род skulskog
natlzornika u Ресuvп, а теБпј upravitc]j I)јо је ~\1рлik jJi
koji vMoski senator (1778 g. Petal' .ЈовЈС) (ј 1812 g. Ant,un
Milodanovic). U bunjevackoj sko1i u Рl'еdgl'а(lјп Ыl0 је
1790 g. '138 ucenika. Za tadasnje prilikc lep ыIој•.
1823 goLl, РОZlIl'пје ~tlpnik Sarcevi(; ot\'oJ-апје veccg'
Ь: Ija sko]a, sto i Ыуа, Za]osno је Бато sto ВНllјеусј пјВll
УI (Шi ыligпп rnnogo о ~ko]ama, јег (la 1'1.11 је у()(Шј нс bi
jz nastavnilI predmeta јО8 п 1830-18:/.0 go(lillallla. iz-
Qj ...10 псепје шаtеI'пјеg jezika, dok ве <ll'ugi jezici ]'С\ЋОSПО

ui 1ј. Јов Ба(lа рЊ:аССllјеmо да па bunjc\'ackilll sko]allla


\11 +еlјј пјБll bili ВПllјс\'сј а to пјјс zJlak velikc bl'ige za
'1lA г)аnu skolu.
46

u ~еtVl't.jПl goliinama ovog veka росјјпје ве otval'ati


veci broj srednjih i stl'11cnilI sko]a, 11 to vreme pada i
otvaranje skola ро паsеЈјепiјiш рustагаша. 1855 god, Ыl0
је u Subotici уес 17 placenill иСНеЈја.1)
1890 godine Ыlо је u 8ubotici 11 varosi 40 osnovnib
. skoIa (24 u~itelja i 16 11Citcljica). ОвпоупЉ skula iша. па
оviш рustагаша ј Ludas, Tavankut, Gјпгgјiп, Merges, Ке­
lеЫа, Тошра, Radanovac, VerusiC, Sebesic, Na skole је ио­
si1a opcina suboticka:
Godine forinata
1863 19.280
1871 37.773
1875 51,ООО
1884 74,000
1889 80,000
оуо sашо па. iskljutiivo skolske сеlјј.
U Subotici јша јов skola vezbaonica za uciteljicke
pripl'avnice i skola kalHdjerica, ујве privatnill skola, zaba-
vista, gl'adjanska zenska skola, zanat1ijska i trgovacka
skola.
Osnivanje sHboticke gimnazijc spada 11 zaslugu cestitib
otaca F'ranjevaca, овпоуапа је 1747 god. Р1'уј јој је uciteJj
Ыо Тоша Porubski, а prvi direktol' ZUl'пik :::;tipan Ranic.
Od Вuпјеvаса. ЬШ ви јој jos dircktOl'i В. Skепdш'оvi(;
(1792) ј F'. Уојпјс (1881),
Somborska gimnazija јша 11 prvom l'с<111 да zahvali
za вуој opstanak nov(ianim zrtvama Srba.
Jedna osetna pI'aznina i РОћ'еЬа skolstva u Випјеуаса,
to је bas oskudica srednjlt zavoda. Prema malom broju
Bunjevaca za llјЉ Ы dovoljna bila једпа srednja iik<"la,
koja Ы Ыlа od vanredne vredllosti i vaznosti. Bez narodJ Љ,
srednjiIl iikoJa ва matel'Djim nastavnim јеzikош аЬвоlи1 по
пјје mogucno, niti ве daje zашisliti ујве obl'azova' је
omladine u nal'odnom duhu, Тјте Ы ве пајЬоlје oРl'е) [l0
odnarodjivanje Ьuпјеvа~kе skolske omladine.
1) Srpska pravoslavna iikola postoji od 1742 g. (prvi ucitelj Иarkо' ic).
47

u Baranii је oskudiea tak


u osnovnim sko]ama.
0<1 t,og pate po(ljednako i Sokci pl'avoslavni Њ'Ы. ::'о-
ka~ki еlспюпаt na]azi ~e talllo \1 iZ11l11il'anju, паl'о(lпо iше
gubisc i nastajc p,'etapanje п <11'11/1,'е nar(\ctnosti, 'Го .10
п ostalo01 пешiпоvпа 1'0вlс(Нса oskudiec nal'odnill i:ikola i
potvrda f'akta, <1а 8е kulturno вlаЫјј nal"O(1i pl'etapaju u
kulturno јаСЈ еlешепаt. ~okacki zi\Ћlј и Ва,'апјЈ шоgао
Ы ве spa8ti јС<НI10 паl'оdпiш i:ikоlаша. U Bal'anji је ора8- .
nost lIlnogo veca по 11 Ba~ko,j.l)
А иа је ро tаkiш }Н'Шkаша ()ипаroијјуапје пеmјпоупо,
to песе
niko odl'ieati. Na zalost, bunjeva(;ka ве il1teligel1-
ејја ounal'oujHje п velikoj Шel'i,
'Гll izuzimamo svecenike i l1~iteljc, ~ye ~t,o је kapu,t-
Нја, ~inovnik lekari i advokati taj је pl'ezl'eo 8vOjl1 nal'od-
nost вlаупе pl'o~losti i zakitio ве tu{lјiш iшспош. Neka
јс velika cast геtkiш izuzесiша,
Antunovbl вс н svojoj "Razpl'avi" vi~e puta tuzi па
to оипагоијјуапје i to пе bez uZl'oka, "U Рl'081001 vеkп
- veli Antunovic - Ыlа је nunjev~t,ina znatno pl'eteznija
u plemenstvu; а иа вада pl'egledas vil'dna llda опЉ ијспЉ
obiteljih, jedva Ы i jednog па8ао bastinika, опiш lјрјт,
tl'Udош i Zl'tvош bUJljevackilt pradedovalt nabavljenih иоЬа­
l'ah koji bi govorio Ьипјеvасkiш јеzikош" - 1768 zaklinjao
ве и bunjevackoj cl'kvi i ako ПЈ}е Ыо Випјеуас, u Најј
izabrani knez (gradonacelnik) bunjcvacki јеl' "tada 8и -
уеlј AntunoviC zitelji u Бајi jos Slaveni bili, vесiш деlоm
pl'avi НипјеУСЈ, а sadal1ji пјЉоуј potomci, ako Љ ро vla-
дапји i оdilп sudis, njpo~to и njirua Bunjevca пе nalazii:i.
~ашо ako ih cujes шеdји sоЬош goVOl'iti, опиа slutis да
ви potoruci опјЬ stal'ill игеупill Бuпјеvаса koji javnoga

') Nu 'ВI111јеусј
IIi8U zadovoljl1i ва 8уојјт 08110"'l1јт skolama. Njihov li8t
"Nr--;щ" рјвао је vrlo ffil10ge i zalo811e tuzbe, da ве 11 bunJevacke I 80kacke ikole
080 to u Baranji роsцvljцјll l1cite\ji, koji пе Zl1цjl1 bunjevacki i predajll deci tu-
djir jezikom, te ве maternji jezik deciji zapostavlja, prezire. Pravo kazu, da је
prv '~Iat u skoli опај jezik, kojill1 deca govore. "Neven" ollltlCIIO trazi, da ве
\1 1 11jevackim 1ikolama predaje bUl1jevacki_ Kalendar bl111jevacki "Danica" od
189~ godine јта Clanak u kоше ае tllzi, da ве 11 jaki111 bUl1jevackil11 mestima
kao 80mЬоrп, Mateoy!cu, Вцјј Ј t. d.RalllO vеГОl1зпk predaje Ьпnjеvас!ki. ,,811-
bot - Novine" takodje dizu glas za materoji jezik 11 skolama, '
48

zivota пеЈmајПСЈ, kao lito 8vakim danom propadaju п narod-


n08ti, tako sve t1иЫје paa~jи u puko siroma8tvo."
Antl1novic 8е za1i Kto Ь\lпјеvа('kа ошlа(Нпа ra<lije
Ые \1 javne sluzbenike, а J'atlijc вс oи~je ге<lоп)ја~kОIll
(kаlllgjеl'skош) ~јпп, јеl' Ьuпје'Ћ~kе porot1ice redko sad
иајп иеси u fratrove, "vec ju naobrazuju za svitovne
tiiпоvпikе, odvjetnike, izmedju kojih, - veselilo Ы ше,
- da Ьатеm jednoga poznajem koji se ?lije и ja'!J"7tosti zastidio
svojega roda". Veliki Bunjcvac АntпnоviC пада ве "da се
se valjda u Ьшluсеm kolen\l пасј fl'atar, рор, ucit.elj ili
ot1vetnik, u kome се ее zаргеtаша иапав vatra ljubavi пz­
buditi, ра се Pl'OgovOl'iti i pisati, иа By~j rod od pogube
8acuva i otal'e опе mпоgе grehe, koji poeinise sinovi
na~ega koljena u poqledu narodnO!1ti" ...
'Гаkо Antunovic, а to је (los10v<1C i8tina. Њ'сеа је,
8to 8е јО8 8eljatiki stalez ~vrsto dl'zi вуоје narodn08ti i Ьи­
пјеvасkоg iшеnа.
Dao Ы Bog иа ы Випје\,сј п ЈщјklЋtt.еm roku роlа­
gali veeu brigu па вуоје овпоупе skole, а иа 8kогiш 08-
ппји i јеапи srednju skolu (gimnazijll), jel' to јш је nuzno
kao zalogaj hlеЬа. 'Га јmа dosta јmиI;пјћ Вппјеуаса, koji
Ы mogli toj сеlјј novcano pl'ipomoci i svoje јше oveko-
veciti u 8vomc narodu.
8to ве роhаdјапје skole 1) ticc, опо ПЈје 8al'azmerno
tako rdjavo, Ьаl' пе st,oji оп о, Мо Ваијс, орisuјпсi Ba~ku,
tvrdi, da ~okci i Srbi najgol'e pohadjaju skolu. U tom ро- I

gledu za пав је. уесј autoritet statistika.


v

Sviker је iZI'acunao ovako 1)I'occnte pohadjanja skole:


Nemci 14.50/0
Њ'Ы 12.50/0
Hrvati 11.10/0
Slovaci 10.90/0
Magjari 10'80/0
Rumuпi 70/0 i t. и.
Dakle роеlе Ne ш аса, uo]aze оишаll Srbi i Hl·vati.
1) 1870 g. bilo је u Backoj 489 skola sa 468 ucitelja. Sad ве ta.j toj
udvo8trucio. - U Subotici је Ыlо pohadjallje skola 1889/90 godine ovako: )d
11770 skoJske obavezne d8C8 јАlо је u skolu 5994.
49

Statistika pokazuje da.lje ovake procente pi~menosti


u zl1panijama i varosima, gde Bunjevci stanuju:
Nерisшепо је: muskih: zenskih :
u Baranji . 41.24 44.340/0
u Backoj . 58.01 64.660/0
U varosima pak ima nepismenih:
Ресиј 33.780/0
Sombor . 72.530/0
Subotica 79.450/0
Prema OVOIll medju stanovnicima ресuјskiш јша рје-
шеllЉ 66.220/0' somborskim 27.470/0' suЬоtiсkiш 21.550/0'

'*
'* '*
Маlепа i dovoljno nerazvijena knjizevnost u Bunje-
уаса najpotpunije pokazuje, koliko је potIebno Bunjevcima
jedno knjizevno srediste, knjizevllo dIuStvO, i koliko u oskudici
toga, пјЉоуа knjizevnost trpi.
Knjizevne pri1ike u Bunjevaca ostavljaju utisak, da
Ы citalaca bilo dosta еашо kad Ы Ыl0 knjiga, а knjiga
је па zalost vrl0 ma.lo.
Preko godinc izadje tek nekoHko, i da jos пешаји
. вуоје listove "Neven", "Suboticke Novine" i kalendar
"Danicu," шиспо da Ы јшаli sta citati. U tom poslu mogl0
Ы da daje uspesllog impulsa еаlDО jedno klljizevno drustvo,
bez koga ее knjizevne pri1ike u Випјеуаса apsolutno песе
mo6i krenuti па Ьоlје.
Pl'va bunjevaeka knjiga, koja је u Ugarskoj izasla,
kao da се biti опа lера i dugacka (vise narodna) реэша,
koju рге sto godina парјеа fra. Grga Peltali6 (rodom
Вајас) i u kojoj odusevljeno govori о опош bunjeva.ckom
и, ,slanstvu, koje 1760 g. podje da pozdravi krl1nisanj~
L, -polda П. Knjiga. је stampana 1790 god. u Baji.
Prosle godine prestampana је u Subotici i ka.ko iz
РЈ ,Jgovora vidimo, od пје .пета "starijega bunjevacko
Ьв 'vanskoga rukotvora, starije junacke pisme, koja о павеши
ш .odu о павЉ predaka i пјЉоуЉ junackih di1ah govori".
РI -~~itni i sadasnji naslov te knjige је "Dostojna pleme-
,
БО

nite Booke Starih uspomeiia, sada.8njih i drugih slavinske


krvi deliah ~lava". Klljigu је рјзас ("Domorodac u Бајi")
prikazao backim plemiCima, jer su ОПЈ i sastavljali ki6eni
band.rium, koji ode da ве cesaru pokloni.
Оуо delce је od knjizevne i istorijske vrednosti, jer
su u пјеши vesto nacrtane tadanje prilike u lерот stihu,
koga narod najradije cita i реуа. Оуа ревша spada u
najpopularniju u Bunjevaca. Ide od изт do usta, s kolena
па koleno, cita зе о dugim zimnjim уесепша, реуа ве па
dошасiш vеsсlјiша. Опа је prirasla uz dusu narodnu
То је citava ерореја, gde зе s vеlikiш odusevljenjem
priea о junastvima bunjevackim u proslom veku а u
ratovima за Turcinom. Svi зе ti јипасј skupili i polaze
v]adaru svош da ши cestitaju i da шu stave па l'aspolozenje
вуоји junaeku desnisu:
"в prvom cetom Kajto Vidakovic
Оп тј jezdi kano hitre рпсе
Od sivera varo8 Subotice.
Druga ceta ide od istoka
Segedi;na vladom poiiiroka.
1 od rike Тјве hitrovite
Uvik Turkom. vele, strahovite
Treca ceta ide s lipog zbora
Od роl dneva ravnog Sombora,
Ovu dice kano kraJjevici
()etir zmaja, cetir Markovici
А cetvrta ceta od zapada
Biele Ваје malog Carigrada. It

Delije bunjevacke, сјја Јшепа вуе· redom рОШШЈе рев­


nik, а koji ви poznati за svoga junastva (ВиСЫј. RudiCi,
Vojnici, MatoseviCi, Mibaljovici, Latinovici i dr.), вуј su
odusevljeni za Ьој protiv Turcina, а u bratskoj, Соvееа.п­
skoj сеН, da зе oslobode srpske zemlje, sto ви pod Turcinom.
Antunovic u "Razpravi" (str. 145) govori takodje о
tome kiCепош banderiumu, kоше је vodja Ыо Matisa П'l­
дјс, koji је u опо doba Ыо umош i zпапјеш prvi ше(1 u
рlешспitiш vrsnjacima svојiш. Njegova porodica dobi d, ~­
nije baronsku titulu. U tom зјајпош backom Ьапdеriш u
sudelovali зп: prvi kapetan Јозјр LatinoviC, drugi kar ~­
Ваlошоп Vojnic, barjaktar Jakov AntunoviC, zatim vitezo 1:
bal'on Antun Brnjakovic (docnije Berna.tfi), Бепсzо Piu 1· _-
51

ујс, Јоэјр VojniC, Ivan i opet Josip Vojnic, Lovro, Matisa


i Рауо VojniC, Ivan Rudic, Bodo SuciC, Ivan Pilaszanovic,
Antun i Ivan Latinovic. Ignjat i Franjo Gombos, Mijo
Hrvath, Matisa Kezmarski, Dimitrije Zako, рор 8imo, егр­
ski рор iz St Тошава i drugi.
Za tim эе u pesmi toj орјэпјп јов uspesi Laudonove
vojne, svugde isticuci simpatije ргеша Srpstvu. ,
Оуо је zbilja remek-pesma, koja i za nas Srbe nije bez
vrednosti, posto iz nje vidimo, kako вп јов pre sto godina
Srbi i Bunjevci bratski ziveli, zajedno раtШ, zajedno эе
radovali, вуоје bole podjednako оэеСаН.
Urednistvu "Nevena" hvala, sto је to delce ро novo
odstampal0. U пјешп се kako Srbill katolik, tako i рга­
voslava.n naci ргауе dusevne naslade.
О pesniku Grgi РeStaliбu nalazimo u "R&zpravi" оуе
podatke: Pesta.lic је Ыо dok.or ~losofije. Те nauke pl'eda-
уао је, izmedju ostalih;' i оси СеуароујСи. ]>estaliceva је
zasluga sto эе СеуароујС odao па nauku. Sto је Вајас
Pestalic Ыо СеуароуЫи, to је Budimac, ueeni Jakosi6 Ыо
осп KatanciCu.· О Katanl!i6u i Сеvароviбu, - уеН Antu-
novic. - Neznas sto Ы уеета stovao, da li пјЉоуи вуе­
tost, odanu u ponasallju ili ljubav prema narodnostima, па
vidik iznesenu u njihovih knjigah, silnim naporom i
trudom па svit rodjenih. Ti su muzevi vridni, da јш svaki
Вunјеуас ime llauci, kao i narodnosti neutrudive Ьогјосе
slavi i od koljena do koliena pozdravlja."
Grga Cevapovi6 је narocito zasluzal1 u iztrazivanju
istorijskih podataka о Bunjevcima. Оп је о tоше napisao
сјшуо delo за паtрiзоm: "МеmоrШ Gentis Лliricае" аЬ
origine пsquе r~centem actatem Tripl. periodo эех Libris
comprehensa" "Zaliboze, - уеН Antunovic, - sto njegovo
p1 1menito delo, эilпош ucenoscu izradjeno, kako эе vidi
п е ugledalo Нса (sveta): i sada ее istom toga иврошепа
u ,jednom komadu rukopisa zadrzala, koji ее nalazi u osiec-
k ~ sa.mostanu."
~ntunovic poziva Franjevce da oitale zabacene de·
11 ~ Cevapoviceve studije pronadju ро slavenskim эашо-
s "јша, i da је stampaju, cime Ы stekli neumrle zasluge
,.
52

ро istoriju u oblte, а istoriju Slavena па роае, jer је "delo


tolikom uoono8Cu izradjeno, да Ш11 ве diviti mora.S, Da је
delo bilo јоА t.ada spremno za §tашрu dokazuje dozvola
cenzure budimske, парјвапа па delu 12jlX 1829, Izvesno
је pr~rana smrt СеуароујСеуа (21 Marta 1830 g, и Ви­
dimu) spreeila stampanje tog деlа, Сеуароујс јс umro u
44 godini zivota svog, -:- Zai8ta Ы vredno bilo za nauku,
kompletirati celo delo СеуароујСеУо i 8tampati ga, Тада
Ы 8е mnoga пеја8па 8trana bunjevacke pl'oslosti rasvetlila.
Antunovic ае и opstc zali па oskudicu podataka о
proAlo8ti Випјеуаса, koju је oskudicu i pisac оуЉ redaka
osetio, Veliki Вопјеуас Antunovic иросојс onoga: "koji
ройао bude шојјш (пјеgоV'iш) tl'agom (а takav да се ае
roditi, kojega се Вl'се teziti k 8уоши rodu, о tom песи аа
dvojim) Ileka zna kamo da 8С okl'ece, gdi Ма (180 trazi,"
ра ирисије potonjeg рјвса i8torije Випјеуаса, da prethodllO
prouCi arhiv grada Petroyaradina,' kao аl'ШV zapo\'edni8tya
podunavskog, ра агЫу grada segcdillskog, koji је za VI'сше
Vojvodine u Tcmisval' pl'cncsen daljc аl'Ыуе potiskih оуе­
СЉ opstina, оп је pregledao агЫуе уојпе, financijalne i
dvorskc и Веси, ыliшskii arlliv, dalje al'blye, fl'anjevackill
samostana u Segcdinu, Subotici, Најј, Васо i Вuдiшu, уа­
roskc arblve u Subotiei, Вајј i Sombol'u i zupallijski aI'ћiу
backi, Ро podatcima, tu падјепјш, рјэао је он вуоји lepu
"Raspravu" ,
Od starijill bunjevackih knjiga рошiпјс АпшиоујС
knjigu "Jezgru" од оса Pavi6a, rra јс knjiga vCl'::;kog
8adrzaja i posl.!lzila је mnogo iЉ'епјн роlюzооsti шеdјu I

Випјеусјша i Sokcima,
Do sad poznati naj8tariji Bunjevacki katikizis Ысе
опај, 8to ga је парјаао ISШ:Ю\'ас, otac Petar Kanjiza,
Тај је katikizam t;tampan 1796 godinc 11 1\-nауј ('Геl'ш).vi)
880 natpisom: "Kratka azbucica i kratak kl's6anski nauk. Ч
Karaktel'isticno је, da је taj kаtikizаш Машрап 6irilsJ.. rn
slovima, 1 to је dukaz да ви вс ВОllјеусј nckad sluz i1
OVlm plsmom,
1) Jedan primerak te stare bnnjevacko knjige nalazi ве ko(\ g_} Ite
Лr.еniСа u lloku.
58

Za istoriju lickih Bunjevaca пајzаslllZПЩ' јо dosad


pokojni graniearski pukovnik lvan Murgi6 licki Bunjevac.
Оп је парјеао lep niz podataka о niima, koje је lvaIl
AntunoviC upotrebio u svojoj " Навргауј" , а koje вшо јшј
dodirnuli i ovim recima. Isto pitanje razpravljano је osim toga
u оујш knjigama srpskih, hravtskih i straIlih рјеаса: DJ·.
У. Bogisic u 1866 god. tecaju zagrebackog lista "Kjizev-
nika" (popricanJll skolskog nadzornika Vukelica)! -
Fridrich :;. Krausz (1884 g.) u svom delu "8Ше und
Brauch der 8udslaven" (opisuje оЫсаје lickih Випјеуаса,
Вidermann (1888 g.) u "Oester. Ung, Revue"!
Radoslav Lopasic (1888 g.) u "Dva Hrvatska Junaka".
- МПап Resetar (1991 g.) о jeziku lickih Bunjevaca
PerQ KrajinoviC (1892 g.) "8rpska crkva Ila Lici."
Medju Ilaistarije sokacke kIljige, koja ее rado citala,
а koja Ы ве i sad l'ado Ci.tala, da је prestampana spada
u knjizevnosti dobro poznati ,,&tir" Matije Antuna Rel-
kovicha, 81avonca. Рјеас је Ыо plemiC (von Ehrendorf) ka-
petan bl'odske krajiske Rеgiшепtе i dоЬю' 810venin, ili
praviJnije 81avonac. Оп u svojoj, u stihоviша napisalle
knjizi, kazuje lepotu polozaja 81avonije, pustosenje 81а­
vonije u cestim ratovima, oporavljanje njeno, kad је Тш'­
cin iz Ilje izasao, - oskudicu ...'skola, Ысеш satire siba skod-
ljive i skupe оЫсаје kod seljaka i u opste ва retkim rodo-
ljubljem реуа о 81avoniji ј пјепош narodu. Interesno је,
da оп 81avoncima koji vele:
Naвi Stari nisu pisat znali
АI' BU Ьоlје, neg mi sad, stojali

odgovara ovako:
о Slavonce ti 8е vrlo varas
Koji god mi tako odgovara~
Vaiii Stari jesu kDjign znali
Serbski stili, а serbski pisa\i.

Оуо је jako srestvo za. utuk l'aznih' sovinistickih iz-


1а, аН to, 11 ovaj шаЬ, nc врааа u пав zadatak. Rel-
ујС, kao sto ве iz dela njegove knjige vidi Ьеэе dobat·
-.in katolik.
54

Ргуо izdanje "Satira" izasl0 је јО8 1761 g. u Drez-


denu, gde ве Relkovi6 bavio kao oficir u vremenu sedmo-
godisnjeg pruskog rata. Тгесе izdanje, koje imam u ruci
stampanyo је u Oseku 1822 g. "Satir" је Ыlа ошПјепа
knjiga Sokaca i Вопјеуаса, kao i Srbalia u Slavoniji.
Prelazimo па knjizevall rad najzasluznijeg Bunjevca
novijega vremena.
Ivan Antunovic, crkveni covek, врада и ргуе Bunjevce.
Оп stoji па сеlп ku1turnog pokreta и Випјеуаса. Napisao
је mnogo knjiga, od kojih је nal'o<Sito znatna : "Razprava",
и kojojoj ва retkim rodoljubljem uci вуој пагоd, da se
odusev]jav~ svојош dicnom pl'osloscu i da iz пје crpi snagu
u borbi za вуој opstanak (izaSla 1882 g. и Беси). Antu-
llovic spada u opste и najplodnije bunjevacke pisce i vredlle
rodoljube i Вl1пјеvсi ga s pravom па~Јуаји "вуојјш veli-
kim, пеzаЬогаvlјепim AntunoviCem." Covek viseg evrop-
skog obrazovonja, vredan, zauzimljiv i do kl'ajnosti velik
patriot. Svaki otkl1caj Sl'ca njegova kucase za njegove Вп­
пјеусе, аН ljl1bav вуоји delio Ы svagda i ва ВгЫта, s ko-
јјша је svagda simpatisao jel' "krv llјје voda." Na njegovu
listl1 Skllpio је za suradnike Њ'Ье i Srpkinje, od kojih
Sofija Кlага V ujicka pisai:\e lере ревmе и "Vi1i."
Рге по i:\to Ы prei:\1i па njegov novinarski l'ad da se
pozabavimo njcgovim пајzпасаiпiјiш delom "Razpravoml.l.,
koja је i дапав najvaznije Маmрапо delo и klljizevnosti
bunjevackoj. Уес iz sашЉ cit.ata iz "Razprave" koje Вll10
upotl'ebi1i п оуот паsеш рјвапјl1 vidi се citaoci gоlеШl1
iStOl'ijsku i паl1СПl1 vrednost tog dela kanol1ikovog.
Мј сешо u nekoliko izneti Рl'еdшеt "Razpl'ave", njenu
tendenciju i sadrZinu". Antunovic polazeci ва gledista da
ве "једап nal'od najlakse daje utamaniti, ako шп ве z--
ЬаSШ'i, sakl'ije pl'oslost, ра mu је onda kiпеzkiш zidovin Ј,
вргесеll Pl1t za bllducnost. i zato ве i latio ровlа da rr -
svetli bunjevacku proi51ost, 1 ako роtсепјпје vrednost ВУО 1 ..
dela ipak pl'iznaje da ши је del0 "ogledalo ~ko Ьав i пе опа. )
cisto, da izdaje сеН oblik Вопјеуса i Sokca, ipak pok -
zпје uvjek toliko potankosti, da се и пјеm svako проzш',
55
."mrna stavena" АпtппоvЫ је доЬаг Slavenin 1 slaven-
ski озесајј ргоуејауаји сеlи njegovu knjigu,
Ра tek kako govorio Antunovic о 8I'Ыша! Као pravi
brat о Ьгасј njegovoj, Evo зашо neko1iko citata iz l1уода
njegove "Raspl'ave":
"Matica Srpska, ta рlоdпа k08пiса, koja izdaje sladki
тед zllanosti raspisala је nagradu za орјз Bunjevacah",
Lipa hvala onomu uсепјаku, koji је u вуојој revnosti,
ргуј о ВппјеусЉ роуео гје u sjeditbi зlаупе "Matice
srpske , , ," Ја ovaj ein slavne .,,~rpske Matice" sгdаспоm
zahvalnoscu priznajem blagohotnim i smatram za уагпјси
iz jednog te istog pOl'ikla nekadanje ,bl'atske ljubavi iz-
kl'esanu, ~rdacna hvala "Srbskoj Matici", koja је izkresala
ОУП varnicu lјиЬауј, ра пат је .zeliti, да зе оуа пе ugasi
уес јој зе podmetne shodno gorivo, ра да зе raspali plamen
теdјпsоЬпе narodne lјиЬауј, koji plamen 8tO зе god vecma
podpiruje, to се i razviti уеси vrucinu iste ljubavi iz згса
јеаne te iste bra6e", Budite dakle srdaeno pozdravljeni
Ьта60 Srbi! Та ша svit 8tO govorio i pisao, njkada песе
llZdrmati шоје пајеугМе uverenje, да зшо једпјm otcem
od једпе te iste matere rodjeni, krv од krvi, kost од kosti,
(Kajkovski Hl'vati u okolici varazdinskoj, zovu svakoga
stokavca vlahom. Ыо оп ујеге pravoslavne ili kaatolicke 1).
. , , , ."Pruzivsi шоји ruku, да bratski pozdravim nase
Srbe, ЫјО заш оуашо okrenuti' па nase porieklo , , , ,
Та њы вп једпе krvi i je4,noga jezika, да, oni вп
rodjena Ьгаса за Bunjevcem ј Sоkсеш, jednaka ви iш
prezimena, jednaka povjeBt ' , , (str, 147),
Оуо .се dovoljno uveriti Bvakoga, koliko Antunovic
voli ВгЬе, kako о пјјша mјзН, i sta уеli о narodnosti
Випјеуаса i ~okaca i о d п о s п пјihоvоm ргеmа рга-
У-l1аупјш Srbima. .
Тепдепсјја је "RaspIoave" rodoljubiva, Опа проzпаје
Е пјеусе за prosloscu njihovom, иСј ih rodoIjublju, i овп­
d, [је odnal'odjivanje inteligencije bunjevacke, koja зе
в1 li svog matel'Djeg jezika, i ako је "jezik prava domovilla"
k ) 810 уеН veliki Humboldt, озјш toga Antunovic пај-
1) оуо је primetba AntuDoviceva па 9 Btr. "Rasprave",

odusevljenije preporucuje slogu эа ~rbima i svim Jugo-


slavenima, jer "iskreno priznaje, da kad је starine prevrtao,
da је mnogo radQsti uzivao jer эе uvel'io о tome, da u Eu'l'opi
naime ni starijega ni slavnijega plemena od slavenskoga".
. Antunovic preporucuje jos dogovor 8а Magjarima, а
od Nemaca 8е podjednako strasi za Slavene i za МаЮаге.
AntunoviC govori u '"Razpravi" о mueenistvu Slovena
za vreme val'varskih poplava, о пјЉоуој veri, hri8canstvu
u njill, korenu porekla podunavskih Bunjevaca i Sokaca,
osnivanju jugoslavenskill ..drzava, о udesu Slavena u opste,
о sl'odnosti Bunje'f'aca i ~o~aca эа Srbima i Hrvatima па
Jugu, о imenu Bunjevac i Sokac, dokazuje Ја su Bunjevci
i ~okci u Podunavlju i Poti8jU starosedioci, о uzrocima
pada Slavenah, о ~lovenima u vremenu dolazka Маюага
о osnivanju Ugal'ske kao drzave, о Mohackoj bitci i posljedi-
саша пјепјт ро podunavske i potiske Slavene, njihove
nove паэеlЫпе i zasluge ро Ugarsku, о o8nivanju уојепе
granice, о neumrlim zaslllgama granicara, о srodnosti sudbine
Bunjevaca i ~okaca эа 8udbinom ~rba u U garskoj, о ше­
djusobnoj ljubavi srodnih jugo8lovenskih naroda i ravno-
pravno8ti narodno8ti п Hgar8koj.
Та pitanja raspravlja Antunovic u вуојој knjizi, koja
ја bogata gradjom, koju najtoplije preporucujemo 8ујша.
koji zele da proucavaju ili pi8U sto о Bunjevcima. Knjizi
је potpun па810У: "Razprava о pudunavskih f potisanskih
Bunjevcih i I::;okcih, u pogledu naJodnom, vjer8kom, umnom,
gradjan8kom i g08podarskom." Stampana је u Becu 1882
g. kod Friedricha Ј aspera.. Knjiga је оуа па zalost, sada
vrlo retka: тј је bar пе nadjosmo eak пј u јеапој јау­
пој knjiznici. Bilo Ы vrlo nuzno prirediti поуо i jevtino
izdanje оуе knjige, koja Ы trebala da prodre u sto sil'e
krugove bunjevackog i sokackog puka.
Drugo Ш11 је veliko ј 8а vel'skog gledista vrlo vazJ
delo "Bog s Covikom". То је upravo crkvena istorija., 01
stal'og veka, Hristova zivota, zapovesti bo~jjЉ i t. d. Goler ,
knjiga, velikog forma.ta па 766 strana. Stampanaje 18.
godine u Vacu kod Seredy-e, 8а sledeeom dozvolom k
lockog biskupa Kudviga: "Оуо hvale vriedno, cestit
p~Bca (ј.је10 dozvotjava ве tiBkati". Knjizi је potpun natpis:
Bog s 6ovikom па zemlji, djelo pl'edstavljajuee trojedina
Boga u doticaju в covjekom u Bviju njegovill vjerBki i
Љ'ustvепi оdп08ајЉ. Na.pisao i izdao Ivan Antunovi6 k.a-
la~ko - backe BiBkupije Bvecenik". Iz pl'edgovora оуе
knjige, kojoj је sVl'ha sirellje poboznoBti i verBkih овесаја
и nal'odu vidi ве koliko је pokojni 1van Antul10vic уоНо
вуој l1arod, Antunovie veli tu:
"Dragi rode!
Оуош izjavom ТеЫ sad u vlastite ruke predajem,
velikom mukmn BaBtavljeno djelo в опош sl'dat'inom zeljom:
"Dao miloBtivi Bog, ра ti ОУО barem onoliko dusevnog
nasladjenja doplinelo, koliko је шепе truda В13lо" !
'Го је goruca zelja, Iпili, dragi, nikad nezaboravljeni
Rode, u 8уојој l1usi i Sl'СП tebe vazda nOBeeeg, od tebe
nikad пј u da.nu ni п посј lleodieljena уее u tebe vazda,
kano u llајшШје zrcalo gledajueeg, za tobom vazda tuzeceg
i в tobom эе jedino Rаdпјпееg Pisatelja,"
U predgovoru јша nekoliko zanimljivih belezaka о
starom pl'avopisu, koje се ШО upotrebiti и odeljku о jeziku
i pl·avopi8u. .
18to tako vazna i u tendenciji poboznosti парјэапа је
i Antunovieeva knjiga: "Роиспе 18krice, koriBnoj puckoj
zabavi, putem ро ItаЩi 1869. god. sabra~ - lvan Antuno-
т6, kalot'iki kanonik i Bunjevacko - Sokackih Nоviпаll
ш·сdllik". Ти opiBuje рјвас вуој put do i ро Italiji, а
Jlarocito Нјш. Knjiga је stаmрапа 1872 god. п Тешisvагu
kod Braee Magjara. Оуај lep putopis Ыее prvo samoBtalno
деlо AtunoviCevo.
Antunovic је Ыо i novinal' i to od рпЉ и Випјеуаса.
С Kaloci је izdavao i uredjivao uz Buradnju KalOl'a
:м 10danoviCa, "Bunjeva~ke i Soka~ke Novine" , koje ви
II !Iole шеЭССПЈ beletri~ticni dodatak "Bunjeva~ka i Soka~ka
11 la" (эа Blikama). ТО је Ыlо и Bedamdesetim godinama.
N оујш listovima l'adili ви inteligentni ВипјеУСЈ i Srbi,
S· ~уап Рауеliе рјвао је Clanke о lickim Випјеусјша. ОЬа
Њ ' n ЬеЬи dobro uredjella i steta 8tO su prestala.
58
Antunovic i kao vi~i crkveni dostolanstvenik, t kao
knjiZcvnik ј rodoljub bunjeva~ki zasluzuje da зе о пјешu ,
opsimije progovori i zato је zaista krajna пешагпоst da '
lе ni ledan uceniji Вопјеуас пјје nasao da па.рiSе opiiirnu I

i јзсгрпо biographiu njegovu. Nadati 8е је, da се uskoru


biti, а to Ы na.jzgodnije Ыlо uz поуо izdaJlje njegove
"Ra.zpra.ve" .
Zavdujuci оуе retke о Antunovicu klieemo iz zahvalnog
bra.tl5kog, srpekog srca: Slava i vееап зрошеп пеошгlоше
Вопјеусо Ivanu Antunovicu!
U 8tariju generaciju bunjeva~kih рјааса spada Boza
(AmЬrozije) Sar/!eviC - , Subotiea.nin. Оп је Ыо, а i sada
је vrl0 produktivan јЬуа.]а Bogu ziv i zdl·av. оа stare
garde Antunovieeve i ~ШоdаDоviCеvе zivi во паш јО8 Srbin
Bosko Vujic i Boza Вагсеујс, оЬа vredna tl'Udbenika па
kпјizivЬ\шјеvаеkој. Bog ih pozivio jos mnogo i dugo !
Sareevic naziva вуој narod "lјublјепiш, вlаупјш! рlе­
menitim narodom Bunjevackim" i за 8уоје strane trudi ве
da ga, pr08veti i unapredi. Uveren о oskudici reci i tel·mina
kod Вопјеуаса, а rad аа Вопјеусј prime knjizevni jezik
srp8ki, парјзао је i stampao "Tolтa/! izvornih, knjizevnih
i zemljopisnih jugo~lavenskih rit:i" knjigu во izdale 1870
g. "Bunjeva~ke i Soka~ke поујпе", i donele је kao prilog
8уојјш ~itaocima. Кпјща је пашеујепа "па kOl'ist Bunje-
vacko _о Sokacke knjizevnosti". 8шшрапа је kod Bittel·-
mапа u Subotici. То је neka vrsta konversacionog leksikona
ili pravilnije tumaceJlje srpskih i hrvatskill reci, nepoznatih
sirem krugu Вопјеуаса.
1870 g. izdau је Magjarsko - Jugoslavenski politicni
i pravosudni Riet!nik", оа toga l·et\nika, ko1iko шј је pozna.to,
izasao је prvi deo (Magjarsko - jugoslavenski) u kome
8е magjarske reci tumace. Recnik је stampan u 8ub!."tici
kod Bjtte~mana i ~ist шu је d<!.hodak namenjen BjГf [)ји
prosvete mediu Bunjevcima i 80kcima. Knjigu је р.вас
posvetio "vrlome rodoljubu i 8irotinskom осо 81. kr. v~1~osi
Subotice Petru Vojnicu RogiCu u znak i8krenog bratR..l:og
sicanja i Stovanja." Inace је recnik, kao sto pisac u p'ed-
govoru уеН пашепјеп аdmiпistrаtivпiш i sud8kim сј, оу-
59

DlСlша, koji 8lute u bunjeva~kim, ioka~kim i 8rp8kim


kщјеvimа а пе poznaj'!, jezik. Тоше 81i&m, вашо mnogo.
manji rei!nik, царiвао је Sareevic i izdao 1893 god. (~t.ampano
kod Sekelja S. п Subotici) za tU!itelje koji predaju u bu-
njevackim i sokackim skolama, а ner:naju dobro пм jezik,
jer t~ BU, па taJ08t, ~eBti 8Iu~jevi.
Sareevic је, osim toga, izdao (u sеdаmdезеtim godinama)
"Zblrku тudrih i роиtniЛ м6", "Bl.I/njevatki i Soka'*i
Kalendar" 1871 god, i ргеуео је па magjarski raspravu
МН0ва Ророујеа 71Narodnosno pitanje и Ugarskoj sa srpskog
glediSta" i time је magjarsku publiku upoznao 8а teZnjama
srpskim. SarceviC је u opste velik prijatelj Srba i пе deli
svoju narodnost od srpske.
Dragutin (Kalor) Milodan0vi6 spada u prve Bunjevce
novijega vremena. Оп је jedan od ртћ bunjevaekih novi-
nara i urednik prvog bunjevackog Нзta u Subotici. Оп
је prokrcio put novinarstvu bunjeva~kom i danas vidimo
u Subotici dva cestita bunjeva~ka lista "Neven" i ,,~ubo­
ticke Novine". U "Subotickim Novinama" od 1893 god.
(brojevi 29--35) izaSao је iz· pera Dra. DuSana Petroviea
niz pod1istaka, u kojima је lepo izradjen zivotopis sad vec
pokojnog Milodanoviea. Еуо ~Ш сјшшо u njemu о Kaloru :
"Ј edan skromni, по prema bunjeva~kim prilikama
ipak уеоmа znaeajni radenik па prosvitnom polju Ыаее
Kalor розН nazvani Dragutill Milodanovic suboticanin.
Za сПо: da tivot i rad naseg rano umrlog Kalora
MilodanoviCa, prvog pokreta~ bunjevaekih novina u Subotici
jesu od velikog zna.~ja., sto се samo tek buduci zahvalni
narastaj bunjevacko-sokackog puka zna.ti dovoljno ociniti i
uvazavati.
Buduci рјзас bunjevacke kпјizеvпозti; а osobito novi-
па ~tva шогасе зе poduZe zabaviti за rodoljubivim по mu~­
ni: ; l·adom КаЈога Milodanovica.
Posto заd imamo паејћ ,,~ubotickih Novina" koje зu
ro .Jtjubivi Bunjevci Нро prigrlili, te је sad evo Нра zgoda
i Ј -ilika da зе зitimо osniva~ bunjevackih novina u Subo-
tic ~Пој.
') ditinjstvu Kalora МПоdапоviеа. шаlо ето mog1i
(
60

doznati, Оп Ыа8е iz zemljotlilske obitelji, l'oditelji шu blаlш


уеоmа skl'omnog imovnog stanja, Gimnazijalnc nauke је
svrsio u vise mista 11 Ugal'skoj. SV1'~io је оэаm skula
latiBskill, ра dalje zbog siromasnog stanja svoga nije
mogao, Neko угјте Ыо је u Kala~i i tll је uzi\'ao jedno
угјmе pl'ipomoc slavnog kanonika, J>otonjeg' naslovnog
biskllpa, jedinog velikog l'odoljl1ba Iv.ana AntUllovica, koji
је 11 sedamdesetim gO(}illama izdavao u KalaUi ."BunjevaCke
i Sokacke Novine" nediljni list, а \lZ to kao vmisecoi prilog
za zabavno stivo эа slikama ."Bunjevaeko-Sokack1t Vil'u,",
па kojim 1istovima је роkојпi Kalo1' l'а<1јо, i u јmе toga
od rodoljubivog Antl1novica Рl'јшао izdrzavaBje i nagl-adll.
Godille 1872, dodje и Suboticu i pokreoe јеаап lllali
listic pod пазl0уоm: "Misel5na kronika", 'Гај mali list
izdavase шisеспо jedanput эа politickim, оzЫlјпiш i ваlјјујm
sadrzajem, Тај је list izlazio I;k~l'O ауј A'orlinc .
."миесna kronika" bijasc daklc p1'vi list bunJevacki 'll
Sиbotici, То је bila za Suboticu veJika llovost, za tada јов
уеоша шаlепј krug rodo1juba radosna, а pl'otivnicima
bunjevackim уеоmа ml"Ska i nemi1a ројауа i dogadjaj,
protiv cega зи уес tada vika1i.
Mnoge је gorcine јшао аа зповј POkOjlli Kalol' sto
је јmао и эеЫ toliko rodoljublja i smilosti, da taj пеујпј
listic (поујпе) pokrelle hoteci time da pl'okl'Cj puta nal'odlloj
prosvitiu Subotici и velikom gniezdu bunjevackom,
Istina mOl'а зе priznati аа је taj list јтао skoro
izkljucivo misnog znacaja i vl'idnosti, i да эе u tome
уесјпош saljivog sadl'zaja list11 уодјlа pal·tijska ЬогЬа od-
позпо pocetak pal'tijske bOl'be, koja је роэli yj~e gоdisпје
borbe Ul'odiJa роvо\јпim uspjehom, вајше da је аапаВllја
opcinska stranka, 11 kojoj ви 11 velikoj уесјllј IЗипјеУСЈ и
gradskom pridstavni8tvu S\lbotice, аоЫlа уесјпи i опа је
dапаs па vladi и Subotici.
РозН skoro dvogodisnjeg islаzепја Misecne Kronik ,
ukiпе щј list Milodanovic i pokl'cne godioe 1873 (шјвњ 1
јнlа mјзеса) "Subotitki Glasnik", kao Рl'\'ј netiiljui list 1
~ubotici па bUlljevackom jeziku,
Тај list је Ыо pl'vi odlucni bOl'OO za lЩl'оdпа РГМ' 1,
61

lzlazio је ропе tl'i godine daHa, а za to vгiше Ul'ednik шu


је odvazno i rodoljubivo zaBtup!,o zakoHite zelie i teznje
za l'avnopl'avnoBt Вопјеуаса i Sokaca, OBObitO pak teznju
Вunјеуаса u Subotici, да оnј u орсјпј i skuli zadobiju
svоше шаtеГllјеш jeziku опо ргауо, koje шu ро zеmаlјвkiш
zаkопiша pripada, по koje во тl1 ргауо oduzeli i uskratili,
Dalje zаuziшао эе za prosvtiu narodnu, dokazujuci u listп
koliko је pleme bllnjevacko zaostalo u prosviti od jedno-
krvne braee јт Srba i Нгуаш,
U "Subotickom Glasniku" rasrpavljano је pitanje о
zakollitom ргауи llaseg jezika u орсјпј i cl'kvl i u listu za-
Ыјуапо, da эе to ргауо, koje zakoll priznaje, i izvrsivati
тога.

Nije ovdi шistо da izрituјешо koji вп olli uZl'oci,


zbog kojih је од вујЬ nal'oda u Ugarskoj tada ваш о Ьопје­
vacko pleme spavalo Вllот ml'tvim, Ima tоше mnogo uZl'oka,
Biti се Vl'iшепа kad се ве i to l'azsvtliiti i to pitanje raz-
cistiti, Nije fa1iJa 11 Bunjevcima ljubav pl'ema maternjem
jeziku i prirodni nagun za вашооdгzаllје, јег puk nikad
ве ne otudjuje od Bvoga rodjenoga, по neBriea ЫаБе velika
ta, 8tO Bunjevci оэјm nekoJiko вуојЉ cestitill Bvecenika i
исепЉ ljudi, niSH iшаli l'odoljubive- inteligencije koja Ы ае
zauzela za ргауи nal'odnu Рl'овvitп, А to ае i Bad оэЫа,
Jel' i ako ае stanje za ОУО poslidnje vl'ime 11 mnogom
pogledu okrenulo па bolje, ipak jos mnogo, уеоmа шпоgо
ma~ka,' .
Teznja za uпаргidјеnјеш Bunjevaca i Sokaca gorila
је kano sveta vatra вашо u вгсiша nekoliko uzoritih го­
doljuba, сјјј bl'Oj Ыаве malel1, по koji ви ва вуојјш l'adom
i plemenitim ргеgппсеm веЫ svitla imena Btekli, i doci
се i шога doci vгiше kad се l1јНlOуе zаslпgе jedan Ьudпсi
p-')sviceni i zallvalni nal'astaj priznati,
Ј edan od вkгошпih по vеоша znacajnih radenika
1 rudbenika narodne prosvite Ыа8е Kalor МilоdапоviC-­
с: ~ јше пе sшi otici u zaborav,
Bio Ы to veHki grih,
АН i nemoze to da bude. Јег u dапaSпје doba i ako
84 ~aboravlja Јја niko угјше, аН dodju ljudi, koji iznesu
62

prid svit prave zasluge, i tako ih otrgnu od zaborava.


Pokretanje ,,::;uboti~kog Glasnika" izazvalo је u ono
vrime veliku viku i dreku u krugovilЏa protivnika. U red-
nik mu је јшао da izddi dozta napada.ja. Ali ае оп znао
nadvisiti i biti jzdr~ljiv. No "Glasnik" је РI'оkriЯо аеЫ ·puta,
stekao је зеЫ dosta Нр broj pritplatnika, kako и mistu
tako i па Btrani.
No radi istinitoBti mora ае priznati, da ви пајуесј
Ьгој pretplatnika ЬПi Srbi, koji зи ЫШ da pomognu ured-
nika u njegovoj plemenitoj сПјј.
No stekao је Milodanovic jednoga svoga dobrotvora
u овоЫ g08p. Bo~idara V ијЫа na8eg cestitog, uzoritog
rodoljuba i svagdanjeg pravog prijatelja 8vega onog, 8to
је lipo plemenito i пагодпо.
Мога ве priznati ргауа iBtina, da ви Ьгаса Srbi ЫН
prvi, koji 8n pokojnog Каlога шогаlпо i materijalno podu-
рјгаli u njegovom plemenitom podhvatu, и plemenitoj pobudi
kako Ы ве и proBviti i njegovanjn svog milog maternjeg
jezika zaostalom bunjeva~kom plemellll pomoglo.
Tako је "SubotiNci Glasnik" ва nајуесот potporom
Brpskih pretplatnika, а poglavitim zauzimanjem rodoljuba
и nавеш narodu poznatog Bozidal'a Vujica odr~ao ае priko
tri godine dana. t. ј. od godine 1873. (шјаНш jula miseca)
Bve do god. 1876. jnl&, kada је urednik Kalor, (ровН naz-
vani Dragutin,) otisao и Srbiju, otkuda ве vise пјје пј
vratio.
Otisao је pak и опо ЬиГllО доџа, kada је mala kne-
zevina Srbija objavila rat i stupila и krvavu i veliku bOI'bu
ва вilпош сагеујпош Тшskоm, da oslobodi вуојп bracu,
koja ви stenjala pod varvarskim igom nekrSCana."
"Sub. Novine" сепе i uvazavaju odusevljenje Kalora,
8tO је potekao srpskoj Ьгасј и рошос, аН ipak оsudјц'
njegov odlazak, јег је и ::;ubotici Ыо nnzniji по и Srbi~
Ровlе njegova odlaBka osetiJa.se velika praznina и Suboti
јег nе Ьеве centra za јаупе, op8te nar6dne poslove В
nјеуаса.
Milodanovic је ucestvovao и оЬа srpsko-turska rB
1tao dobrovoljac. 1876 god. па Drini pod јипаспјш srbsk'

63
komandantom Gjokom Vlajkovicem, i u drugom ratu 1877/78
g. па dolnjoj Ъојпој НПЈјј prema tuznom Kosovu-polju. U
оЬа rata Ыо је l·anjen.
"U drugom ratu - павшУlјајп "Suboti~ke Novine"
- Ыо је п опош di1u srpske vojske koji је posli овуојепја
veJikog grada Nisa, prodirao dalje i koji је dopreo skoro
do Ковоуа polja, Ovo је prieao ааш pokojnik piscu оуЉ
clanaka, S odu8evljenjem је pl'icao kako ае је pored вуљ
teskoca zimskog ratovanja, radovao sto је Ыо dodeljen
ргујш batalijonivma koji вп ЫН doprli· dobl'im naprid izprid
glavne vojske, 8to ie ta pridvojska u kojoj је Ыо i Мilо­
danoviC odjurila tako nagl0 naprid malo је (аlilо, 8to ПЈВП
l1раli u veliku opasnost jer вп пјЉ аато nekoliko stotina
vojnika аа nekoliko oficira, tako duboko пэН u Tursku, da
8П sko)'o izguЪiJi svaku svezu аа glavnom vojskom, te јт
је pritila opasn08t, da се вуј biti zarobJjeni od Тш'аkа
cija је velika vojska bila u njihovoj blizini, No па skoro
dodje аа је mir izmedju Turske, RU8ije i SrЪije zakljucen,
а njegova ceta (Ьатlјоп) aoЪije zapovi8t аа stane i пе
ide dalje, "
"Milodanovic Ыаве tada уес oficir u cinu porucika, i
гесе, kako шп Ыаве Ьо 8to пјје docekao tu AricU аа dodje
do tubJog Ковоуа роlја, пп da 8е uvik rado i s роповош
ајеа 1'ata za o81obodjenje svoga srpskog naroda."
Njegovim odlaskom u Srbiju prestao је izlaziti i
"Suboticki Glasnik", te оа godine 1876, (тЈаеса jula) вуе
do pocetka оуе 1893, godine, dakle рппЉ 16 godina nije
ЬПо u Subotici nediljnog lista bunjevackog,
Posle prestanka "Glasnika" ујве пе Ьеэе u opste пј­
kakvog пј najmanjeg listiCa bunjevackog, v..Ludaji6 SrЪin
је izdao poziv па pretplatu па nediljni bunjevacki Hst,
01ј od tog li8t& пјје izaAao ПЈ jedan broj, Neznamo zaAto,
Pre 10 godina pokrenut је 11 Бајi mesecni zabavno-
)ucni Hst "Nеуеll", koji је роаЈе izlazio u ~omboru i sad
Subotici i koji ае srazmerno ргеша svощ prostoru, vrlo dobro
,,;а Бuпјеvсе zgodno uredjпје, Urednik је g, Mijo Маnш6,
,rodni ucitelj pre u КасmаlЋ, а ааа u Subotici, Od Janjske
dine pak OdgovOlЋi је urednik "Nevena" Pere 8kenderoviC.
"Хеуеп" је п р"ош redu РОПСDI i мЬа\'1Јј 1il!lt, а
tek пzgrоо dodirnje i politiku, i to пе вашо beleZeёi do-
gadjaje nego Ce8to i8te i pretreвa.
Н пјетп Ьuпјеvаеki citalae паlаzi lерЉ i шаЬош
rodoljubivih реваша. U јеdпој резmј. сestitајшii ВПl1је\"сјша
11О"П godinu, 8oko1i ih оујш гесјmа:
"1 najieiCa Ьша ~e p~oC'
1 n~.tat· роЈко,
Ра се i ваш proalat јеdп~
Opet авпее Jarko!"

Dalje јш Zeli, da ih prodju 8уе ЬПgе i da procvati Ьпнје­


vaeka knjiga.
U 8vakom Ьгојп вуош "Neven" preporucuje вуојјт
Вuпјеvсimа, da спуајп 8уој maternji jezik kao zenicu
oka 8VOg. U Clапсimа о jeziku, о pravu, da 8е bUlljevac-
koj deci u ЬUJlјеvаеkiщ skolama predaje bunjevaeki. Kad'
god Ы ko па пјЉ nasrnuo, оп ih 8Гeanо Ьгапј, а svakom
prilikom nagl~uje, da је narodni jezik potreban i ucitelju
i sveeeniku i opStinarima i fiSkalima i lekarima i 8vakom,
koji ва Bunjevcima i SoIscima јша po~la, а 080bitO i prvo
је ппМап Bunjevcima i Sokcima, koji treba da ga po~tuju
i neguju ујАе 8уе,,;а. Pozivajuci 8уе Вппјеусе, da rade za
boljitak 8voga naroda. оп im ovako govori: "1 blago
onom, 8tO puta blago, koji moze гесј, da 8е пјје пј jedared
8mrklo i zanocilo, а da za 8уој narod пјје 8tO dobro uCinio
ili папшјо nije. Toga се narod kao amanet sveti do vika
u u8pomeni 8уојој cuvati i postovati. Valja stalno i 8vojski
8уоје znапје i nastoia vапје posvetiti prosviti narodnoj".
Na drugom mestu, а pred рорјв 8ta110vпistvа poziva Вп_о
пјеусе, da 8е izjave ka.o Вunјеусј i da ве пе stide 8уоје
вlаvnе na.rodnosti. Kada је пеkо ргогаеппо, da. се kroz 8to
godina. nestati Вuпјеvа.са. u Subotici,Ol1 ва рппо pouzda.r~'I
odgO"ara:
"Та пе Ьој !!е, bunjevaCka llапе.
Nikad песе nestat' tl'oje grane!"

Svaki napad па Bunjevstinu naidje u "Neyen"-u L


otpor, koji "svoj narod budi, zabavlja, svituje i ропСа ,
па в\те 8to је Нро i plemenito, Bogu i ljudma шВо i ugodn j
nNeven" donoBi јов pl'evedenill i izvornih pripovedaka
vecinom iz narodnog zivota, donosi ekonomske clanke,
verske, crkvene sadrzine, u kojima Mri poboznoBt medju
pukom, belezi svaki pokret mediu Випјеусјша i t. d.
Uredjuje ве u opste vrlo lepo, sadrZina ши је jedra.
Sadasnji bunjevacki pesnici iskupili su ае iskljucivo
oko nNеvеп"-а i kalendara nDanice", koju nNeven"' izdaje.
Od pripovedaca зрошјпјешо So]anoviCa" Seljanina, Rlaza
(Modrusica), Mladena BarbariCa (Вајас), Ciru Kozaka. опј
pisu i putopisne crte kroz srpske i hrvatske krajeve. Clanke
pise Мјјо Mandic urednik, Barbaric, Seljanin, Gromovic!
i Janko Kostalic. No оуо ви vecinom knjiZevna imena.
Реэпјсј ви Mladen Barbaric, profesor bogo81ovlja, fra.
Franjo Evetovic (Mil'oljub), Mirko Репаујп, Рауао Podgorski
i dr. - M1aden BarbariC Ьай sad sprema za stampu zbirku
svojih реэаша u zasebnoj knjizi.
Kalendal' nDan~ca~' jzlazi 10 godina i pokrenuta је
u isto vreme kad i "Neven". Rastura ве u 4000 primeraka.
011а је jedini bunjeva~ki kalendar, jer опе kalendarske
nakarade, koje izdaje Bucanski u Pesti za Bunjevce, nisu
nista drugo do vasarski розао.
"Danica" takodje donosi rodoljubive рсвше, lepe price,
роваНсе, nar. реsше, Clanke iz pl'0810sti bunjevacke, clanke
iz pl'ivrede, higijene i dr. Rade па njemu svi suradnici
"Neven"-a. "Danica" za 1892. i 1893. god. nal'ocito
је bogata sadl'zinom i ima ујйе lepih о r i g i п а 1 п i h
sJika, - U nDanici" od 1891 g. ima i jedan clanak
od ~ntonija Hadzica, koji ае сеМе веса Bunjevaca, koji
ga. osobito postuju i zale, 8tO i Оllј пешаји svog HadziCa.
G _ Hadzic, radosno i~ticemo, spada u опо malo kolo Srba,
koje odrzavaveze 8а Випјеусјша i radi па sto уесеш
z ..... 1·~enju Srba i Випјеуаса. Јов за уеоош radoMu isticemo
01 - bratBku zajednicu i suglasje, koje izmedju Srba i
В 'пјеуаса, kao najrodjenijebrace, vekovima pOBtoji i koje
8€ ауе уесша razvija.
Випјеусј ni u jednoj prilici пе propustaju dati oduske
8-' .1Jim пајуесјш simpatijama prema prav08lavnoj braci.
О ~"":rimo вашо "Neven" »Danicu" i nSuboticke Novine"
i
.
ра Сето ве па svakoJ strani о tOll1C uveriti. Srbl вп паЈтШЈј
gosti па bunjevackom "velikom ргеlп" u Subotici. S"p8ko
nar. pozOl'iste nalazi вуоје уегпе posetioce i postovaoce u
Вппјеусјmа. Јоs 1874 g. citamo u "Javol"U" (Ь,·. 16) ovu
Ьеlеskп: "Srpsko nal·. pozOl'iste п SпЬоtiсi proslo је bez
deficita, sto јmаmо najvise zahvaliti l1авој jednokrvnoj
Ьгасј Вппје!сјmа. koji паг. pozoriste pl'igrlise kao svoje,
zajednicko. Zivila Ьпdпа svest lЈаsе Вгасе Вппјеvаса!"
Кааа 1876 god. nasta borba па Balkanu za Sl'psko oslobo-
ајепје, pobltase neki Вппјеvсi u РО1l10С svojoj ЬгаСј.
1 mnogo је ј08 ekJatalltnih dokaza te bratske ljubavi!
DovoJ,lno је аа procitamo Relkovica, Апtппоviса, МПо­
аапоујса, Вагсеујса i dгпgе ра аа ве пvегimо о bezgr:::.-
пјспој lјпЬауј prema Њ·Ыmа.
Bunjevacke skolske knjige stampaju ве 11 РеМј (1rzavllo
izdanje) i u Subotici (kod Ј. Вitterm~na) kao: "Katikizis",
"ВјЫјја" i аl". оа crkvenih knjiga pGminjerno јО8 dullOVПU
mаП11 ("bunjevacki molitvenik" 7 izdanja) а јmа јов dosta,
јег је cl'kvena knjizevnost dosta razvijena, sto је dokaz ve]jke
poboznosti u Вппјеvаса. Вуе ove knjige izlaze nakladom
"Neven"-a koji u Вппјеуаса zаmепјпје knjizevno drustvo
i knjizal·u. U tom pogledu јmа velikih· zasluga i vredna
stamparija Dr. Du~ana PetroviCa (ВгЫпа) u Subotici.
оа crkveniJl klljiga i псЬепikа рошјпјеmо: Srednji
katihizis za Ьппјеvасkе skole оа гоdоlјпЫvоg svecenika
pok. lvana Pali6a i dve knjige (оЬе izasle 1892 g. kod
Вittermana п Subotici) Stipana Tumbasa svecenika kalacko-
backe паdЫskпрiје: "Кп;' lsukrsta i Sabora1i, kao neprijatelji
istog Kl'iza"! i "Majka Crkva, Isпsоvа zarucnica i kukavni
ваЬог "nazarenaca". U отјш knjigama пstaје cestiti svecellik
pl'otiv neSl'etne jcresi nazal'enske, koja ве ројауПа п llаsеm
паl'оdп,
Jaka magjarska knjiga пе врааа п Ьппјеvасkп k. ј­
zevnol:!t, ipak па оуоше теstп lllOl'amo pomenuti jed .п
magjarsku kпјigп, koja је tesno skopcana ва kulturr m
pokretom Вппјеуаса i koja је пргаvо prevod Ьппјеуас ih
c)allaka, koji вп п nekadanjem "SпЬоtiсkоm Glasnik "
izlaziJi. Vec od dпzеg пешепа уоае Вппјеусј тј· lU
67

borbu za uvadjanje bunjeva<Skog jezika u skole u kojima


јmа. bunjeva<Ske dece. Тај pravedan i zakonom dozvoljen
za.htev· Вппјеуаса zastupao је pre 20 godina "Suboti<Ski
Glasnik" isto tako vatreno, kao danas "Suboti<Ske Novine"
u pitanju о suboti<Skoj "skulskoj stolici." 1 tada kao i
зада izlozeni зи pobornici toga zahteva najvecim парадјша
. odstrane pl'otlvnika toga zahteva.
О skolskom РЈшпјп рјзао је u опо vreme u "SпЬ.
Gl аsп ikп" ујве ~lanaka g, Laza Mamuzic, једап od пај­
odlicnijilI Випјеуаса i sadasnji gra~olla~elnik Suboticki,
Ti clanci во izazvali legijo парада о magjarskom listu
" Bacskai Нјгад6". Po~to во tadaBunjevcima povodom tog
svog skl'oтnog zahteva, bez osnova impotiralle veleizdajnicke
namere, зео је vl'edni g. Lazo MamuziC i u jednoj majstorski
парјзапој Ьгоsш'i па magjarskom jezikn iz озпоуа одЫо
take параде па Bunjevce ј retkom vеstiпош i tеmеlјitоscп
dokazao, da је zahtev Bunjevaca, да зе u ОЗПОУПЈm skolama
ргеааје па пјЉоуош matel'Djem, bunjevackom jeziku,-
potpuno ОРl'аvdап i s gledista patriotizma i за gle(lista
nauke. Ва оуош knjigom (kojoj је POtPUll пазlоу: "А
"Bacskai Hirad6" es а bunjevacz elemi taniigy", (Subotica,
1874 go<1. kod Bittel'malla,) g. МашuziC је stekao veIikill
zasluga za svoj narod, jer је pred stranim, пајпаdlеzпiјiш
јаУl1јm mпјепјеm dokazao opravdanost ovilI bunjeva~kill
zahteva. РЈвси klllturne istorije Bunjevaca ova се knjiga
vrlo dobl'O doci. Мј ovu kпјigu najtopHje pl'epol"U~ujemo,
svakome, koga оуо pitanje intel'esuje.
Kalendar "Danica" вуе зе Ьоlје uredjuje. U svakom
tecaju donosi odlomke iz bunjevaeke proslosti. U svom Х.
t.eeaju za 1893 god. donosi ујве rodoljubivill резаmа,
clanaka о ~иуапјll maternjeg jezika, dve preradjene i једни
;'7.vornu pripovetku iz bunjevackog zivota (od Веlјапјпа),
,јз Dubrovnika i lер nekl'olog i sliku Ivana Palica,
, "ttitog bunjevackog svecenika, о kome i mi шогашо koju
~ progovoriti
р а 1 i с зе ]'о<1јо 1842 god. u Conoplji, а иејо зе
Најј. Ре~иlш i nadbiskupskom зешепјМо u КаlоСј.
()исауао је skolske prilike u Nemackoj i pri povratku

68

ы postavljen za pomocnika skolskog Iladzornika. Вјо је


kapelan u Baskutu (Vaskutu), ВошЬоги i svecenik u Novom
~adu. Ти зе druzio' ва Srbima i Ыо је veliki pobornik Bloge
за Srbima. Za llas zajedni~ki jezik rekao Ы сеМе: "То
је jcdall te isti jezik, obiljezen ва dva јшепа, razlike sto
ima, to је шаlо." U Novom Sadu i аоспјје u DOlljem
Monostoru predikovao је svagda павјш jezikom п Cl'kvi i
mnogo и~јпјо u Monostoru, kao u zanemarenoj 8okat;koj
opcini. Ти је i preminuo 1885 god. U skоlskiш pitanjima
vazio је kao kapaeitet, Ыо је skolski revizor. predsednik
. uCiteljskog udruzenja za srez somborski i оdЬОlЋik Backe
zupanije. Napisao је katikizis za bunjevacke skole i radio
је па listu "Bunjevcu".
Za osudu је, 8tO зе u Srba. tako шаlо рјве о Ви­
njevcima, to је greh prema паша зц.шјша. .Od SJ."ba l'ј­
заН ви stvari iz bunjevackog zivota pok. Laza Knezevi6,
А. HadziC, Bogoboj Atanackovi6,1) Ve1ja J.lfiljkovi6 i ј08
llekolicilla.
Pok. Laza Knezem6 рјвао је u "LetopiBu Matice
SrpBke" (1881 g.) о zivotu i оЫ~ајiша Bunjevaca. Оуи је
l"aspl'avu V. Кlai6 i Buvi8e exploatisao (1883), Gjoka Popovi6,
Suboticanin, парјзао је (1893 g.) u "Palas" - оуош
magjarskom Konvel"Sacionom Leksikonu tumacenje гесј
"Bunjevac" Ја svoj sud о tome Bastavu, - i ako ваш ga
proCitao, - песи da kazem, ргimесuјеш sашо da su
bunjevat;ke "Stlb. Noville" Ыlе nezadoyoljne за njime.
Мisliш, da је g. РОРОУЫ drzao 1 јаупо ргеаауапуе о
Bunjevcima.
Inace је о Випјеусјша u opste пl0 шаlо рјзаllО, kao
8to зшо to vec llapl'ed rekJi. Ethnogl'apћi i statistical"i
dodiruju ih зашо за nekoliko l'eci i uыlајајпп Љ tl Њ·Ье.
Mnogi Љ cak i пе зроmјпји, dokazujl1ci tiше ocito sv. 3
nezna.nje. N а оvоше се mestu biti лајzgоdпiјс da роЬгојјl )
gde је Ма рјзапо о Bunjcvcima, <Ја ta шаlа ЫbliоglЋрi 1.
posluzi potonjem kulturnom istoriktl Вппјеуаса za glЋd ј
1) Bogoboja је аразао od smrti па guЫШitu 1~!8 g. Avgust РЏп1< с
(Buцje,.ac).
69

ајеna Вам6 napisao је u magjarskom listu "Яegе18"


(1842 g.) temeljitu raspravu о backim Випјеусјmа, narocito
о пјЉоујm оЫсајјmа i dгustvепоm zivotu.
Takodje magja1'ski саВОРlВ "Тudomanytar" (1839 g.)
doneo је raspravu ај. Brki6a о Bunjevcima u pestanskoj
i feh~rskoj zupaniji (Сереlји). Та гаЗР1'ауа izaslaje dopunjena
(1858,g.) u "Hazank" od Јозе Antunovica. i Ја1l0ва Tereka;
Salamon Wiener рјзао је u magjal'skom "Holgy Fut67'''-u
istoriju Subotice,
Stevan Вотау рјзао је о llјјmа u саворјви "Bacs-Bodrogh"
(1878 g.) i 11 ~ Vasarnapi Ujstig".
Tormasi u "Szabadkai foplebania tOrtellete".
lvanyi Istvan u "Szabadka tOrtenete" , dve knjige
(1886 ј у1892 g.); .
u Саворјви "lgazmond6" (1868 рјзао је Jovan Varga
о "Matel'icama i осеујmа" о tome је рјзао i Szigety u
"Hazank es Killf6ld" (1868/78 g.)
"F6ldrajzi Kozlemenyek" (1882 g.) рјзао је Simonyi
Јеnо о kalockim Bunjevcima, i isti саворјз (1890 .g.) о
cepelskim Вппјеусјша (od Dr. 1. рарај.)
Badi6 је рјзао (за dosta pogresaka) о Випјеусјmа u
"Osztrak - Magyar monarcltia irasban es МрЬеn" (odeljak
о Backoj); ..
Biderтann pominje njillovu зеоЬи u "Ost. Ung. Revne"
(1888 g.)
H~llvald u " Welt der Slaven" (1890 g.) govori takodje
о Bunjevcima;
lvanyi u magjarkom casopisu "Etnograpltia" (1891)
reproducira predjasnj~ рјзсе о Випјеусјmа;
Talentirani magjarski feui1etollista Herczeg Ferencz
рјзао је u "Budapesti Hir]ap"-u (1892), kome је stalni
s ·ч,dпik, о bunjevackim devojkama. Njegoya prica а
" Jurkovics leanyok" llасјllПа је senz~ciju.
Najzad pisao је Rus Ivan Pod (1892 g.) 1Ћвргауи
о .... unjevcima, koja је izasla u jednom ruskom сазорјви,
1 оја malenkost оуи raspl'aTu u 175 i 176 knjizici
~ ~opиa" Matice Srpske (Р1'евtзmраН beogradski "Dnevni
1 .. " i "Sub. Novine".)
70

Posto ашо govorili о bunjevackoj knji~evn()sti i поуј­


narstvu u koliko паш је опо poznato, moramo ае па kl'aju
ovoga odeljka setiti, i пајпоујје radosne поviпе u Subotici,
novog 1ista bunjevackog "SuЬotit!kih Novina", pokrenutih
poCetkoт 1893 godine.
Оvош listu је potpun naslov: "SиЬotit!ke Novine" "Ьипје­
vacko-sokacki nediljni list za mistne орее stvari. prosvitu,
zabavu i gazdinstvo", роkгепulо 'ga је kolo odusevljenih mla-
дЉ Bunjevaca u drustvu за l1ekoiiko tamosnjih ~гba, . Ured-
nik је listu odusevljeni ш]аdi rodoljub bunjeva~ki Gj. Кага­
novic, а suradnici ви syi "Nevenovi" i "Danicini" вигаа­
nici iz Subotice, dalje Bosko (Уијјс) poznati veliki rodoljub
srpski i bunjevacki, koji vrlo velikill zasluga јша oko
Ьидјепја svest.i kod Випјеуаса i pokretanja "Subutickog
Glasnika", kоше је glavni suradnik Ыо za вуе ћ'ј godine
izlazenja istoga, "роыlаtiш'',, dalje neki од suradnika
"Nevenovill" i "Danicinih" за strane kao: Miroljub, Mladen
Barbaric, Bogjanac, Mirko Реllаујп, Оуај list pokrenut је,
da роdшiгi gorucu potrebu prosvetnu, da Suboticki Bunjevci
iшајu јеаап nedeljni 1ist, te да зе сеМе obavestavaju о
javnim mestnim stvarima i dоgаdјајiша, ј да зе 8to севсе
i јаСе ustaje u obranu jezika ВПl1јеvаса u crkvi, skoli i
јаvпiш теstiша, posto "Neven" вашо jedared теаеспо
izlazeei tоше zadatku sаш пјје тogao odgovoriti, -
"Suboticke Nоујпе" ви п potpunom spol'azum 11 за "Nevenom ",
опј јеаап dl'Пgоg щогаlпо potpomazu i dok "Suboticke
Noville" nisu politicki list, вуе dot1e "Neven" ћ'еЬа da
izlazi u dosadanjem svојеш pravcu i obliku, jel' зато tako
се зе шосј svestrano raditi i boriti za opstanak i napredak
bUlljevackog i sokackog puka u uzoj Ugarskoj, роМо "Ne-
уеп" kao misecnik moze i bez kaucije, koja зе za politicki
lledeljlli ili vise I)uti izlazeci list, zahte~&, i за politi';1r g
n

gledista moze ореој stval'i Випјеуаса i Sokaca розшаћ' ј,


Оуај Jist izlazi u stашрагiјi Dl'a, Dusalla Рећ'оу :3
odvitnika Subotickog, vkoja је za taj list i za izdava: ie
knjiga za Випјеусе i Sokce dakle iz rodoljubive РОЬ1 [е
озпоуапа, te koja је ognjiste bunjevacke i sokat:ke prosv е,
71
rY".
NARODNOST 1 JEZlK
Govol'eci l'anije о imепu "Внпјеуас", ујаеНвшо da
опо oznacava ргоујпсјјаlса а пikаkо coveka izvesne narod-
nOBti. Ва јшеllОШ BUl1jevca oZllacava ве vise zemljak (kao
па рТ. Васуапјп, Вгешас, Licanin, Kl'aiisnik i t. d.)
Вппјеусј вн ро narodnosti Srbi, Stal'a пјЉО\Ћ postoj-
Ыпа, otkuda зе оуашо doselise, пјје zemlja, ујве пагоаа u
пјој је вашо јеаап narod i to sl'pski, koji јвроуеаа tri
уеге, а pl'ipada вашо јеdпој, Sфskој narodn08ti. Hercegovina
kao pokrajina bila је sastavni део velikog srpskog carstva
koji zauzimase celo balkanskotropolje i koje zapljuskavahu
ceHr mora. Za угеше Тшаkа Ьеве u пјој -ваmо једап
narod, srpski, а i дапав spada она u najcistije srpske
kl'ajeve, u kojoj је srpska narodnost kompaktna, пероше­
sana пi з' једпош drugom narodnoscu.
Када зе па Hercegovinu gleda snaucllog, etnograf-
Bkog i etnoloskog gledista, koji iskljucuje Бvе politicke pl'et-
postavke koje ОЫСllО izviru u 80vinizmu, опда зе nе moze
doci до drugog zаklјпсkа, по да је elemenat, . koji зада
talI10stanuje ikoji је рге tamo stanovao, Brpski. Nauka
i naucenjak 'nije ј08 ni и јеЈnој prilici павао i ујдео u
Hercegovini drugu nat'odnost по srpsku. Роzivашо зе па
sve паиспе autoritete, koji о Hel'cegovini pisahu. Pozivamo
ве i па оп е, koji kroz l1ји putovahu, te Bvoje utiske i
iskпstvа iznese па javnost.
Iskljucujemo srpske pisce, kao zainteresovane, a1i зе
pozivamo па ruske, nemacke, magjarske, ft'ancuske i
engleske kao skroz nepl'istI'asne, 1 шедјп svima njima,
пета ni jednoga, koji Ы та u kojoj". prilici зрошепио u
Г :rcegovini drugi nat'od по srpski. Cak i опј pisci, koji
s u ulozi drzavnika nalazili tamo "hel'cegovacku" i "Ьов­
]Ј ..cku" narodl1ost) kao istorici racul1aju tamosnji narod u
в )ski. 1 заша moguC110st kakvog plebiscita potvl'dila Ы
s } оуо, 8tO зад rekosmo. ,
U ostalom, to drukcije пе moze ni да Ьпде. Za vгеше
"V ke зеоЬе 'Hl'vata i Srba (620-640 posle Hr.) ва Ви-
deta i Karpata (Веlе E:rvatske i Srblje, Bojke) Itrvati
zauzese dalmatinsko ргјтогје, zajedno за Liburnijom (fra-
nackom H1'vatskom). оЈ Oetille Јо Istre. deo Ваујје (kasnjje
Вlауопјја, ВсlаУОllја) i1i savske donje Рапопјје (prostor iz-
шедјu Вауе i Dl'ave),. а Њ'Ы (Serbli) zemljiste pl'eko
juzno od Velebita, Возпи (за Hercegovinom), Miziju (Srbiju)
i ostali deo Dalmacije.
Dakle Hercegovinu i donji Јео Dal mасјје naselise
Srbl i еуо уес 1200 god, stanuju tamo bez prekida, осиуау
вуоји narodnost, 8а tih, odvajkada S1'pskih kl'ajeva, dosli
su Bunjevci,
Оејш toga jezik, kojim govQre Випјеусј, sl'pski је
jezik, Ро MiklosiCu 01lј ви Srbl-ikavci, koji govore jezi-
kom, koji је u вујmа sitnicama i ОВОЫllаша potpuno jed-
nak srpskom, i razlikuje зе оЈ ostalill ik,avaca Нтуат u tom,
sto imaju izgOVOl' slican sгрskош, а nemaju, kao опј hrvatski
ikavci розеЬпе вуоје izraze, No о jeziku пјјпош opsil'nije,
Ve1iki Humboldt уеН, da је "ргауош domovinom па­
rocito jezik," Nije li zar Випјеусјша Srpstvo prava do-
шоујпа, posto опј govore srpski?
Pesel ve1i: " Narodi, koje zajednica jezika эраја, lZ-
уезпо su jednog i istog pOl'ekla, "
Nije li taj slucaj i kod ВгЬа i Bunjevaca?
Safarik озјш SliCllosti gramatickill oblika u јеzikп
trazi jos i za.jcdnicku istoriju i jednak tеlеsпi sklop, Pl'VO
i drugo zajednicko је kod Вппјеvаса i ВгЬа, а tl'ece Ы se
аашо dalo пstaпоviti antropoloskim ргеmегаvапјеm, Uzgred
ргјшесијешо, da ро indexu sirine lubanje (bl'eit - Index)
Агm, Velkera ВгЫ spadaju u red Subracllikephalos-a (79),
а Hr\'ati п red 'Brachikephalos-a (82), Razlika је tl'i ste-
репа, Nad Вппјеvсimа llarocito пјје izvrseno to ргеmш'а-
уапје, Bar пјје poznato, ,
ОЫсајј ргј domacim i obredllim svetkovinama, dru
уеllј zivot, ра i tragovi krsnog imena (slave, svecarst1 ~,
о сети се nize blti opsirnije govora, вуе to govori za 1,
da su oni вапоуј sl'pskog naroda,
Kada su dosli u Suboticu, plijavljujuci ве, da bra е
monarhiju od turskih napadaja, опј зе sami izjavljuju а.
18
kato1i~ke SrЪe, te Њ u 'tadasnjim zvani~nim spisima i beleZe
эашо kao "katolische Raitzen", а. nikad drugoije.
1 аааа kazu Bunjevci Севсе, da ви "Raci" (Srbi).
Tako 11 "Neven"-u 1891. godine u јеапош putopi8U veli,
рјв&с Bunjevac: "Б.еkоh, da эаш rodjen Bunjevac, Rac
ра аа za sve i nepoznate Race rado Cujem."
Najzad za паа је u' ovom pitanju najmerodavniji ашl
sашih Bunjevaca, u овоЫ najveceg Вuпјеуса lvana Аntunо­
теа. Еуо sta оп veli о tome u svojoi "Razpravi".
"Budite sl·dacno pozdravljeJli braeo Srbi! T~ ша svit
sto govorio i рјаао nikada песе uzdrmati шоје najcvrsce
uverenje, da ашо јеапјш otcem оа jedne te iste matere
rodjeni, krv оа krvi, kost оа kosti. О tom аујаосј slog i
trup tila, mast, lik i, oblik, narav, оЫоој i adet и radosti i
zalosti и jelu i pieи, и odilu i obitelfskom zivotu, 'U natinu,
gazdovanja mi!lenja i оаееаnја и miru i "аtu, је(l11а te ista
јтепа i prezimena" ... i t. а. (str. 9.)
"Nimci i Magjari govoreci о јuZпiш Slovenima, zovu
ih - "racima" (str 40.)
"А аа шј пјэшо drugo, по sto је опај narod, koji ае
danas nazivlje Srbinom, Hrvatom DalmaHncem i t. d. to
mora priznati svako, koji паш oblik, st&ru пмоапи повпјп
паејп ~ivljellia, rada, zaiosti i veselja razmatra. Ра da i
isti jezik govorimo, mislim, da, пјје potrebno dokazati."
(str. 4 1 . ) . .
"Та 8rbi ви јеdnе krvi i jednoga jezika, da, опј ви
rodjena braca s Bunjevcem i Sokceвi da Ы шеdјu пјiша
jedva павао prezimena, оsiш Ророујса (od оса popavuzeta),
koje llebi podjednako поsШ i Srbl i Випјеус! i Sokci".
(str. 147.)
AntunoviC уеli (па str. 119 i 120) da Ьав za to, sto
Jlя.~ Magjari i Nemci "racima" nazivajn. zato је i оп celog
~ Jg veka јше "Rac" izgovarao pred пјјша, i da ве оп
i епа "Rac" пј u privatnom пј u јаупош. Zivotu nikad
] е zastidio. Dalje уеН, da. i Bunjevci оЫспо vele: "ајуапПi
~ "racki" (srpski).1)
1) Kako .Antunovi6 mi.li о Srbima о tome ашо opsirnije govorili u odeljku
nJiievnOllti. "
Оајш Antunovi6a veIik је antocltet и t6m pitanju 81а­
venski pesnik Reljkovic, koji и svош "Satiru" уеН za
Slavonce (Sokce)""srpski stiti i srpski pisati".
Вппјеусе i 80kce nazivaju Srbima вуј pisci, koji вн
о njima рјваН ша аашо nekoliko redaka. Ima etnografa,
koji о пјјша nista drugo nisu zаЬеlеzШ, уес "аа u Bat1koj
i Baranji stanujukato1icki Њ·Ы, koji аеЬе zovu Bunjevci,
Dalmatinci i sokci." Јов ih пј јеаап stran etnograf nije
nazvao drugim imenom по tako.
Ni u koliko пе menja stvar i пе uplivise па пји, sto
аи oni ili dosli kao katolici iliае u plltu pokatolicise (о
сешп је bilo goyora и odeljku о crkvi). Katolickih Srba
јша kao sto znamo, vrlo mnogo и вујш krajevima gde
Њ·Ьа. ima.
Austrijski cu!eni etnograf Cernig1) govoreci о Bunjev-
сјша и Backoj i Sokcima u Backoj i Baranji raCUl1a ih
u Srbe. U Ugarskoj zna za Hrvate аато и Medjumurjll
i па gornjem Dunavu oko Pozuna (t. z. Wasser Croatell),
koje tamo llааеНве niagjarski plemici seredi, I1eshazi,
Bacani i dr. posle 1550 g. (dakle ranije i od prve Ьипје­
vacke эеоЬе.)
. Prof. Ivanji, koji је izradio monografiju Subotice,
svugd"a ih naziva "katolickim Srbima" i nikad drukcije.
Svikel·2) magjarski istorik i statistik u 8уојој raspravi
о Srbima и Ugarskoj, уеН za Вппјеусе, da ви katolicki
Srbi.
Veliki etnograf шаgjагski Hunf~lvi и вуојој "Etno-
grafiji Ugarske" (str. 474) racuna Sokce и virovitit1koj,
pozeskoj i sremskoj" zupaniji takodje za katolicke БгЬе i
veli doslovce оуо: Sokci Ш ВипјеУСЈ t. ј. katolicki Srbi,
ро Fenjesu 3) u zupanijama vU·ovitickoj. i pozeskoj t1ine
уеСЈпи, и Sremu polovinu, u Backoj petinu StапОvпiStvэ..
Iша ih jos u Ташisu, Torontalu, Baranji, Feherskoj i pestal1 -
skoj zupaniji. v

"Posto ае Raci (pravoslavni) i Sokci (katolicki БгЬ)


2) К. У. Czoernig: nEthnographie" 1.
З) nLiterar. Berichte апs Ungarn" III. 1879.
') nMagyarorszag Statistikaja" 1842. .
75

samo и veri raz1ikuju, to ih i га~unаји ujedno. Tako Љ


ujedno гасипа i austrijski katalog,l) koji celokupni Ьгој
SrJ>a belezi па 1,438.201, сеши је dosta blizu i Ьгој Srba
i Sokaca ро Fenjesu (828.365 .+
429.268 = 1,257.633).
Мј сешо ovde navesti u kl'atko вуе паша poznate
рјзсе i izvore, koji Випјеусе i Sokce nazivaju "kаtоliсkiш
~гЫша" Ш krace Њ'Ыша, ра i Racima. То cinimo sашо
zato, da. зе vidi, da ta.ko о пјјша шislе вуј koji su о njima
u javnosti progovorili.
Svecenik Gjorgje Berkic pisao је u VI. knjizi "Tudo-
manytar"-a. (1839) vrlo lep clanak о поэпјј i оЫсајјта
Випјеуаса па Cepelskom ostrvu, Erdu (Hamzabeg), Perkati,
Torok Balintu Tukulju (Tokol) selima kod Budima i
zove ih ."katolickim гасјша", koji зе rado nazivaju i
Випјеусјша, јег ви - ро predanju dosli od varosi (?)
"Випје" .
Gore pomenuti Fenyes u уес pomenutpj вуојој staystici
(1842/3) deli jugoslovene Srbe ",па 81aveno Srbe ("Sokci
Ш Raci") i па (Sla.veno Hrvate). Sokci ви пјеши: "katoliCki
Насј" јег (doslovce)~ "Srbi (Szerbuszok) sledbenici katolicke
vere nazivaju зе јоэ Sokcima ili Випјеусјша." Isti Fenyes
u "Magyarorszag Leirasa" (1846) Hrvate deli od Srba,
аН Вunјеусе i Sokce иЬгаја u Srbe.
Dr. V. Bogeli6 u "Knjizevniku" (Zagreb, 1866), pisuci
о lickim ВШlјеvсimа, govori о ba.ckim Випјеусјша kao о
"Srbima ka tolicima. "
Ешi1 Picot 11 вуојој "Istorjji Srba u Ugarskoj" (srpski
prevod Dr. So Pavlovica u N. Sadu 1884) naziva backe i
canadske Випјеусе - Srbima. Копvегзасi~пi leksikoni
Majera i Вrockhausa l'acunaju i Випјеусе i Sokce u Srbe.
&hvicker u зvојој "Statistici Ugarske" (1877) уеН:
t [а зи sokci i Bunjevci katolicki Srbl. То iзtо уеН К. Galg6czy
1 L МопоргарЫјј zupanije pestans"ke (iste godine) za Випјеусе
I ро пјеши "Dalmatince") dok Sokce tera u - Bugare (!! !),
Dr. А. Konek u 8VOjOj зtаtistiсi (1878)" veli; "Slavonci
]ripadaju srpskoj ili i1irskoj пагоdпозti, а Sokci i Випјеусј
] 'ви drugo по katolicki Srbi".
1) Osterr. Katalog. Wien. 1861.
76

ЈеkeljаluЩј u "Helyseg nevtar" (1891) beleZeCi


uspehe najnovijeg popisa га6опа Bunjevce u Srbe. .
Tako isto govore о Вuпјеvсiша i Sоkсiша i ostali
magjarski i пеша6ki etnographi i statisticari.
Pored оујЬ etnografa i роуеапјсага u sашој monarhiji
шјаlе tako о пјiша i ауј etnografi u inostranBtvu, koj i јЬ.
u 8vојiш 8рisiша dodirujo.
То isto potpisuju i 8lavi8ti, filolozi, kao Miklosic, Vuk
Karadzic, Dani6ic, МјЈап R~setar i dr. I1ј dгuе;iш гесiша,
tako шјвН о пјiша nauka. Pitanje о пјЉоуој narodnoBti
raBpravljeno је u паосј pre по i:ito је raBpravljeno pitanje
о vгешепu njihovog dolaska u ove krajeve, izveBnO za to,
sto ве ovo prvo kao ро 8еЫ lakse шоglо raspl'aviti.
Ра ipak mпоgiша izgleda da је pitanje о narodnosti
Bunjevaca i Sokaca јов otvoreno pitanje u паосј, јег ih
Hrvati l1azivaju Нгvаtiша. Мј вшо dodose сеМе citali da
zagreba6ki politi6ki 1i8tovi rado traze "Hrvate о Ba6koj"
a1i јО8 пе zараzi8ШО пј jednll nall6no l'aspravu od struc-
njaka-pisca аа hrvatske Btrane, koji Ы u to ozbi1jno verovao,
te i dгugоше dokazivao. Izgleda da to сјпј јеајпо uсепi
VatroBlav Кlaiб ("орја zешаlја" 1883), озta1i hrvatski pisci
80 obazriviji, te ве пе lасајо posla, о kome је nauka vec
pre toJiko godina izrekla вуој Bud. Radoslav LopaJit5 па
рг. уеН za licke Вопјеусе da 80 "Vlasi", ali s ogradom,
da пј ostali (pravoBlavIli) VlaBi niBu Srbi". Ivan Murgic
veli о Antunovicevoj "Razpravi" (Btr. 49.) da licki Runjevac
nikad песе гесј "ја ваш katolik " , ili "ја sаш Hrvat",
vec navek: "Ја ваш рат Bunjevac". А zagl'ebacki "Obzor"
ra8pravlja.juc 1880 g. о "УlазјЬ" veli: "Kajkavski Hrvati
u okolici varaZdinBkoj ZOVIl svakoga stokavca Vlahom Ыо
оп vjere pravoslavne ili katolitke" . "Obzor" dakle шis 1:
kao i g, LopasiC, а nika.ko пе kao g. KlaiC.
Мј оуо dоdiГПU8ШО зашо з toga, sto ве оуо пе шо~
оЫсј, kad 8е рјве газргауа о Вuпјеvсiша.
Govoreci оуо о пагоdпозti в Ilnjevaca, тј пisшо nikal
iшаli па ото propagandisti6ke пашеге, јег оуа газрга'
пјје politicko-propagandi8ticki pamflet, уес паоспа raspl'a,
77
, .
koju izdaie паиспо drustvo. Za to Ы пат krivo bilo, аа
је ko drukcije tuшаСi.
Ovdc 8е 8ашо kOn8tatuje ргауо 8tanje 8tvari, don08e
пеоЬогјуј zakljueci о pl'avoj narodo08ti Випјеуаса. Ne шј-
8Нто тј пikош nametati ~гp8ћTa, 080bito onima, kojima j~
опо u' 8rcu i dusi urezano. Ne trazimo тј od паве јппаспе
i ce8tite Ьгасе Випјеуаса, da 8е oni nazivaju Srbima. Neka
oni ostanu kraj 8vOg lepog јтепа bunjevackog, koje је
8kopeano 8а toliko lepih изротепа па kolevku njihovu,
utkano svetim mоmепtiша iz junacke, posteIJe i muske
proslosti пјЉоуе. Neka ga cuvaju i neka 8е ponose njime,
јег se пјјте уаlја i mogu ponositi. Neka senasa cestita
Ьгаеа drze i od 8еlе onog 8tanovista, da Srbe i, Hl'vate
jednako volu i smatraju za 8vOjU 8tariju Ьгаси, "koja јт
- kako u 8УОШ organu, valjanom "Neven"-u уеlе­
svojim znanjem i umenjem prednjacc i pravacpokazuju".
Та podjednaka liubav паша је najdraza i neka Ы опа
8vakad ostala nepromenljiva.
*
Na оуоте mC8tu тогато se јов jednom vrati'ti imenu
"Bunjevac" i "Sokac", о сеmп это uzgred govorili i п
ргуош delu, gde је уес о пјЉоуој povesti bila гес, i u
08talim delovima оуе knjige.
Rec "Вuпјеvас Џ dala је dosad povoda najraznoliki~
јјш tumacenjiina. Dosad је nadjeno nekoJiko korena istoj
гесј, по тј ostajemo ргј, nasem skromnom misljenju, da
је јше "Випјеуас" doslo od reke Випе 11 Hercegovini, od
kuda su seBlInjevci doselili. Za to govOl'e svi dokazi i svi
znaci. Nikako пешоzеmо usvojit.i misljenje оса Martina
Nedica~ da Випјеуас пјје topographicno јmе, уес da је vel·sko.
No svakako је vredno pobeleziti sva ta l'aZnOVIosna
mаСепја.
1уап Antunom6 llјје se прustaо
u nal'ocito izpitivanje
lспа "Випјеуас." Оп је ујве
citiriao misljenja cl.rugiII. Otac
..rtin NediCl) mјаli, da је јmе Вппјеуас dosl0 od rimskih
I . ошса рараЬ Bonifaciusa 1. П. i III., Щјi BU sledbenici,
, Н, ЫН Випјеусј оа iskoni, kao katolici. Ро Nеdiёu Ы
1) "Gla8nik" djakovacki 1881.
1
78

Btanovali u zemunicama ра 8tO ве i опј пе zovu E\ad


Випјеусј ?!
Fratar dalmatinBki AUtOllio Zorica уеН, da dalmatinski
Випјесј podrugljivo· zovu Srbc " Hrkacima" , а оуј im opet
odgovaraju: "ti ви Вопјеуас," "sto Ы ро priliki уеli toliko
znaci10: kao da Ы ве tim oznacivalo poganBtvo".1) Mis1imo
da је ovde эавујш izlisno dokazivati, da эе g. ZOl·ica vara.
U op8te је iz оэпоуа pogre81l0 tvrdjenje nekih pisaca,
шеюи koje Bpada i Ivan KukиТjeтC2) , daje јше Bunjevac
porugljivo. Одшаll ро 8уоше doseljenjll u Backu, Випјеусј
эи эе sluzili tim јшепош i llјэи ga эе stidili nikad, niti
ga эе sada stide. Tako 8и ih nazivali drzavne vlasti,
nazivaj осј ih јов i "dalmatincima", "katolickim Srbima"
·1· РГ08 t о " Sr ь·lша "..
1]
Od Випјеуаса рошјпјсшо јоа i Мlаdепа Barbarica
("Neven" 1891), koji уеli da ime Випјеуас dolazi od
glagola "buniti". О оуоше эшо rekli вуој sud јоа u odeljku
о istoriji Виllјеуаса.
Kod toliko pomenutill verzijЏo о' јmеllи Випјеуас да
рошепеm i ја једпи bez 8оmпје, пс toliko jaku, koliko
эавујш поуи.
Izmedju Decansko-Djakovskih plal1ina i Prokletije u
эеуегпој АЉапјјј spusta u desnu оЬаlи Dl·imovu potok
Ljume-Cura i па пјеши tri sata ВСУ61·ПО од Dl·ima lezi
selo Bunjani. Вlizu istog neznatnog sela lezi па l'eci
УаЉопј једпа 8tara ruzrusena varos.
Napomiojem эашо kao zanimi,,'o, da эе u oko1ini sela
Випјаllа nalaze sela slicnih јшепа эеlimа и Backoj u
kojima эада Випјеусј zive. Tako Matikuce (МаtlIеоујс ili
шоМа Mathella,za u Bodroskoj zupaniji 1783 g.) Dusi
(Dusnok3).
1) .Razprava" 54.
') Ivan Knkl1Jjevic: Рапопјја rimska. .Rad Jl1g. Akad:" XXllI. veli la
8П јтепа • V1ah, 8okac, Majdak, Вппјеуас i Radul" porl1gljiva.
З) U ostalom 11 Staroj Srbiji i Albaniji јта i drllgih јтепа зеЈа, kojima Ы
vredno ЫЈо p08vetiti пагосНо ispitivanje, јег 811 slicna јтепјта mesta u Ugar8~ ој
(МагtОПО8, Кпzтјп, 8пгсјп, КrпвеуЈје, Bistrica, Zlokucani i t. d.) koja Ы , ILI'
navela ispitaca emigracije Srba iz Turske u Ugarsku, па pravi trag пјЉI 'а
pola8ka. U StaroJ Srbiji iza Mitrovice јта i 8еlо Вunас .
........._-
79
Zar Је iskijucena mogu6nost аа ве ВиојеУСЈ, овјш ва
Випе reke и Hel'cegovini, dоsеlШ i jz оуљ krajeva 11
Albaoiji, iz okoline sadaSnjeg веlа Вu,nјаnа' 1 kada Ы
to Ьilо mogucno zal' ве опаа пе Ы mogla izneti pl'etpos-
!avka da је Јше Випјеуас doslo оа sela (tada шоМа па­
ziva cele pokrajine) Випјапа? .
Stjepan Paveli6 (и "Випјеу. i Sukackim Novioama"
1870 g. str. 35.) уеlј da ве Випјеуаса moze i вада пав
и Bosni, Hercegovini i AlЬaniji (роа јmепош "mazari").
МЈ 0\'0, Ьаг оапоэпо Аlbапјје, пе tvrdimo эа Рауеliсеm,
аН to пе izklucuje, аа пјјЬ tamo ПЈје bllo рге, i to Ьав
рге веоЬе и U garsku . Danas и Випјапјша пета Випје­
уаса уес Al'nanta (pleme· Krasnic). Moze blti аа ви опј
grana оа bunjevackog Btabla, вашо poarbanasena, паСј·
пош, kojim ви i mnogi pravoslavni Srbi ровшli Arnauti.
Prelazimo па ime Воlшcа. 1 tu ви misljenja podeljena.
Najpopllla!nija је verzija аа је јше Sokac doslo оа !ake
p08tO ве Sokci, kao i ostali katolici, krBte celom rukom
{dlanom) da..,kle ва sakom od cega је ровlе izaslo "Sakac",
ра zatim "Sokac". Antunovic, ("Razprava" 464 47.) Ье­
]",ezi, аа neki misle. da је to јше postalo otuda, BtO .ви
Sokci scleci ве iz Вовпе prelazili reku, te Magjar lа­
djar, prevozeci ih uzviknuo "sok lesz mar" (ili valjda
"80k az" sokacz?)
G. Rumi 3) misli, da јше Sokac· dolazi оа glagola
"sko6ti". t. ј. ljudi koji ви nekad ЈВ Turske usko(Jili k
паша, dakle ЫН uskoci. Dakle od" Skokac", (k9je ве
tada pisalo ро talijanski "Schokac'') pOBtalo је ~okac.
Rumi шјвн аа је to Јше postalo i otuda "sto ви oni (Sokci)
83 grckog (pI'avoslavnog) па rimski (katolicki) zakon оа­
skomli.
Вгliс 1) smatl'a вавујm ишевпо postanak reCi "Sokac"
01 "uskociti" i "uskoka", za netacan. Јег Uskoka ПЈје
Ь Но вашо kato1ika, уес (pretezno) i pravoslavnih i onda
Ь ве i pravoslavni Uskoci morali, ро tome zakljucku nazi-
v !l.ti Sokcima,sto llikako пјје slucaj.
1) Vldi BunjevaCke i SokaCke Novine d. 1870 ви. 143.
80
BrHe рошјпје jos оса Petra J{atan6.ca, koji postanak
reCi "~okac" trazi и dalekoj starini. KatanciC veli da је
ta rec dosla od рlапјпе "Succus" koja је Ilire od Tl'aka
)·astavlfala. S jedne stl'ane ::;иссива stanovali 8и Traci а
8 (lruge Iliri, Ашmјјап i Sokl'at уеН, zvali 8П 86 U to
vreme Iliri' duz planine Succus "впссеј" t. ј. "Sukci", od
cega је docllije postalo - Sokci. Ova Ы verzija imala
dosta verovatnos6, da је ime Sokac ta.ko staro, kako
Каtзпсјс шјвн. Овјm toga, prema KatanciCevo tvrdjenju,
treba1i Ы da јше "sukci", "sokci" пове вуј potomci tada-
п јЉ Ilјта, koji duz рlапјllе Succus stanovahu, а kao sto
vidimo to пјје вlпсај jer ве tim јmепош sluze вашо kato-
liбki роtошсi tih IЉ'а, i to 1)е вуј.
Ovde m~ramo ргimеtШ, da Belic пета pl'avo kad
уеli da јше Sokac iша "posprdni" znacaj i da te kat.o-
Jike tako вашо njihovi peavoslavni sunar01nici (Srbi) па­
zivaju. Апtuпоviс (Razprava, 55. str.) priznaje da ih tim
јшепош nazivaju пе ваmо pravoslavni, vec i ostali kato-
lici. а narocito njihovi najЫizi rodjaci Випјеусј. Ра пај­
zad tako веЬе nazivaju i вашј Sokci. Upitajte пе. вашо
donjobackog ј baranjskog katolika slavenske krvi, vec i
sremskog i slavonskog katolika, sta је, оп се уаш od-
шаЬ' odgovoriti: v
- Ја sаш Sokac.
- А ·kako divanis·?
- Racki.
То је istina koja ве neda роЬШ. Ј edini iz1izetak u
tome. Cini iIite1igentniji katolik, u Sl'ешu i Slavoniji, koji је
prosao hrvatske skole, i koji се уаш па gornje pitanje
odgovoriti, da је Hrvat iJi "Slavona.c." Оујш zadnjim јше­
пош nazivaju веЬе i sada i рlешеriiti grofovi Pejaeevici, а
tako је веЬе i вуоје zemljake nazivao i pesnik Reljkoviс,
pok. dr. Ignjat Br1ie i to1iki inte1igentniji ljudi iz Slav -
пјје. U ostalom i sada mnogi и Slavoniji, da пе kazeIJ [)
уеејпа, пеее da сије za јmе Hrvat, уее ве dici nazivo :1
svoga kraja и kome zivi - Slavonac. О tome јшаю [)
tolike dokaze и sadasnjosti. v

Isto tako јов пј od jednog Sokca, seljaka nisam Cl 1,


81
Ја је па pitanje "kako govori?" odgovorio "ра sokaCSki", vec
svagda "racki" (t. ј. srpski), iIi u r~djem slucaju "ро naski."
Dakle, Brlic, rnјзН, da ime Sokac пе dolazi ni od brda
;:;псспз (t. ј. od sukci), ni od rnadjarskog "sok az" (znaci:
"mnogo је to") пј od talijanskog "всјоссо" (јта jedno ar-
nautsko рlеше, koje зе zove "Scios"), пј od reci uskok,
уес da шо зе koren јта traziti u veri odnosno u nacinu
bogostovja. Ти ти trazi vrelo i заш Antunovic. ВгНс vidi
dakle postanak јтепа ::;okac u nacinu kako ви ве опј
kгвtШ, t. ј. celom &akom, kao i svi katolici, а пе ва tri
prBta. Otuda је doslo розlе sakci, i uajzad sokci, t. ј. ljudi,
koji зе sakom (сНауот rukom) krste. .
Ро nekima (Razprava, 43 str.) ЫН Ы Sokci potomci
sta.rih 8ucci Ш ::;agastak,l) te Ы ве kakav poduzetan Јз­
pitivac јrnепа ::;okac mogao latiti. ј toga, da прогпо tvrdi,
kako је to Јше dosl0 od predaka Succi.
Ја зат, medjutim, mојiш n~jnovijim ispitivanjima, ро­
lazeci за toga gledista, da ime Sokac nije niplemensko.
lli ше8ПО! ра ni versko, vec ујэе nadimak, vkoje 8usedne
narodnoBti ili р]ешепа jedno drugoiD daju (Sopp, Tozlak
i t. d.), паН~ао па sa8vim nove resultate, koje usvajam kao
svoje miiljenje. Kad зе uzme, da 8П pl'vi sU8edi паэјЬ ::;0-
kaca па Balkanu, bili izkljucivo potomci IЉ'а, дапаэпјј
Arnauti, onda zar nije i opravdano i u njihovom jeziku
potraziti koren ovom imenu. U arnautskom jeziku ima
dve l'eci, od kojih jedna nal'ocito zadrzava paznju јзрј­
tivaca. "Sokka" arnautski znaci pojas, а ,,8okk" druzina. 2)
Katolicki rnisionari, koji вп narocito vl'edni u srednjoj
i severnoj Albaniji, пзреН вп da оуп, а narocito odnoBno
пјепјЬ stanovnika АЉапаса, prevedu u krug rimokatolicke
crkve. Al'llauti muhamedanci i Sl'bi pravoslavni u Albaniji
i '3taroj Srbiji. te pokatoJicene Arnaute, nazivaju jednim
о ,stim irnепош "Fanda",3) по i од Fanda u opste~ zna-
1) Ili mozda i Bagudatah, koji oko vп. veka stanovahu kr~ Soluna. Ро
8 faricku оуо јше пјјс nii!ta dr<lgo по Subdelitia.
') Rec sokk u arnautskom jeziku пв znaci drnzinu u nzеш smislu (восМм;
g. selschaft; tars&8ag уес druzinu u вјгеш smialu (pristalice jedne vere, izvesne navike)
8) Ime Fande doJazi od reke Fallde, lеуе priteke Drimove u АlЬапјјј, koja pro-
ti вуоје јше па citav predeo, а predeo џа stanovnike. .
6
l

82
сепји te гесј, шisiопагi ви иэреН, da u рlешепu Miridita I

u sJ"ednjoj АЉnпјјЈstvol'e пај'уеГПЈје i najcistije katolikc, ,


Zапiшlјivо је ро шојu pretpostavkll, аа вуј ostali Al'nauti
te Miridjte nazivaju "sokk", а ј08 zаlliшlјiviје, аа Sl'bi u
АЉапјјј dottaju ovgj l"есј svoj srpski nastavak (ас) i Мјгј­
аНе nazivaju - Sokac,
Ко(l ovako jasnoga izvodjenja, тis1iш, аа ы тј ЬП0
izlisno иllовНј kao vel'ziju i tш'sku гес t:iakk, koja znaci I

odcepljellje, koja moze аа ·јmа isto tolike v~rovatnoce, kao


i Rumi-jeva veI'zija, izvedena оtпdа 8tO sп Sokci эа gl'ckog
па rimski zakon "odskocili" ili ро' gогпјеш "одсерШ" эе
оа grcko-iztocne уеl'е,

JEZIК ..- PRAVOPIS. - UМ:OTVORINE,

Jezik, kojim govore ВипјеУСЈ, najcistiji је sl'peki је­


zik, То је п оstаl0Ш i Рl'јгоапо, јег ви pOI'eklom iz опе
srpske zemlje, Hercegovine, u kojoj эе, kao sto Zllamo,
najlep8e srpski govOl;. No tim пе kazemo i to, аа Вппјеусј
јтаји isto пагесје, kao i Hercegovci, jel' Випјеусј ро Mik-
losicul) эраааји 11 zapa<1nu zonn srpske jezikoslovne oblasti,
ОПј ви dakle ikavci, аН to пе znaCi, аа эп опј Hrvati, јег оэјш
Hl'vata-cakavaca, Јта i takih ikavaca, koji govore cisto sl'pski,
эато 8tO stal'oslovensko "је" izgoval'aju kao Ј, а п te эра­
ааји Випјеусј. ОПЈ kazu bilo (belo), lipo (lepo), vira (vera)
i t, а. Razlika је dakle эато u tome, јпасе вуе геСј izgo-
val'aju kao i njihuva pravoslavna bl'aca, Ovaki ikavci -
уеН Miklosic imaju ,а l:jrbima sasvim jednake obii!aje, dok
ostali ikavci (Hrvati cakavci) iшајu i iZgOVOI' razliCit od
sl'pskog i zaseblle эато пјЉоуе izraze. Svega toga пе Ја­
lаziшо- u jeziku, kojim Випјеусј govore. Uz Vuka Ка 'а­ v

dziea, koji Випјеусе i Bosnjake (baI'anjske Sokce) эmа.1га


za ciste Srbe, stoji - pOl'ed вујЬ l'azloga, koje Ilауеаоэ 110
tamo, gde је Ыlа гес о istoriji, Јтепи i knjizevnosti ] :п-
') F. Miklosich: "Vergleichende Grammatik der sIатisсhtш 8prache."
: J'.f;:':'1;i·,::~"~~;I.~~.
:: ~·I~.

", ~'
83

lljevaca _. i паиспј autoritet jednog MiklosiCa, koji 11 gore


spomenutom деlи priznaje, da и Backoj пета 11fvatskih
llавеоЫпа, vec ваrnо и zapadnirn zupanijama Ugarske, ili
dl"Ugim гесiша, da Bunjevci и Backoj пјви Hrvati. U torne
ве slazu i Bvi filolozi NeBrbi.
Magjar Ivanji и svojoj povesnici Subotice veli, da
ве jezik Випјеуаса vrlo malo razlikuje (nagyon kevesben
ter еl) od srpskoga. Jedjna је razlika ti malo drugojacem
akcentuil'anju l'eci i poglavito u tome, sto Bunjevci и пе­
kim гесјша gde је и Srba "е", шеси "ј" па рг. vredan
(vridan), lеро (Нро), rnleko (шlikо) ј t. d. Slova ва dva
aksaIla (о, п) пешnји kao ni Srbi.
МНап Resetar govoreci о jeziku lickill Bunjevaca
tVl'di takodje, da jezik bunjevacki пјје nista drugo do је-
zik srpski. 2) ,
Antunovic и r.Razpl·avi" (stl·. 8.) potpil:luje гес veli-
koga Humboldta "da је рt'аvо1П dоmоviпош nat'ocito jezik",
osudjujuci опе Випјеусе, koji ви izgubi1i svoj rnaternji
jezik. Autunovic роrniпјпсi kako Nemci (puk) i danas za
svakog jllznog Slovena kaze, da govori "racki" (razisch) а
da to isto vele i Madjari, ра nastavlja (Btr. 41) ovako:
"А da шi пisшо dl'UgO, по sto је онај nM'od koji ве da-
nas nazivlje Srbinom, Hl'vatorn, Dalrnatincem, Bosnjakom
i t. d., to шога priznati svako, koji паrn ob1ik, staru па­
rodllll повпји, пасјп zivljena, rada, zalosti i veselja raz-
шаtl·а. Ра оо i isti jezik govorimo~ mislim, da nije potrebno
dokazati." - AntunoviC па Btr. 147 "Razprave" uzvikuje
ааlје, ovako: "Та Srbi ви jedne kl'vi i јеdrюgа jezika, da,
опј ви rodjena braca Bunjevaca i ~okaca, jednaka ви Im
.
ргеZlшепа, 'd па k а poves.t" . ..
Је

Ра sаша Ьгаса Hrvati, и ozbiljnim philoloskim гав­


р l'avama niti Вll рогјсаН, niti rnogu poricati, da је jezik
k Јјјт goyore Bunjevci - srpski. U rasp,'avi о "Уlавјша"
u "Obzor'lt" od 1880. (opazka 5.) stoji ovo: "Kajkav&ki
1 (rvati, II okolini varaZdinskoj, zovu svakoga stokavca vla-
h)m (&itaj Srblnom) Ьio оп ~ere pravoslavne ili katoliCke."
') Licki BUlljevci kazl1 za веЬе da вп Bunijevci, dakle prema tome, оп! Ы
ta 10 ЬШ Jjekavci.
84

- Sta znaci ОУО до to, da sаш narod (puk) hrvatski na-


ziva svakoga, ра i kato1ika п УlаЈIOШ" (St'blnom) ako је
stokavac. А вуј znamo, da аи ВипјеУСЈ Stokavci i da пј­
kad ni jedan Випјеуас i Sokac гe~ ,,8tO" пјје zamenio
nikad 8а "kaj."
Tako hrvatekinarod misli о Bunjevcima, i njihov1l
jeziku, а kako шislе о tome sашi Bunjevci i ~okci, do-
voljno је, да zapitate svakog Вllпјеуса (narocito one u
pestanskoj i feherskoj Zирз.пiјi) i Sokca (и Backoj, Ва­
ranji, Вгешп i SJavoniji.) ра се уаш odgovoriti, da је Ви­
пјеуас odnosno Sokac, аН па pitanje kako govori, odgo-
vOl'ice уат: nracki" (8rp~ki). Slavonski pesnik М. А. Rel-
kovi6( dakle slavonski Sokac) ide dalje i iZl'icno kaze u
реаШЈ "Satira:"
"Nasi stal1.' jesu knjigu znali
S е r Ь s k i stili, а s е r Ь s k i pisaZi-"
Dгziшо, da је izJisno dokazivati svaku јавнп stvar,
koja је уес dn sada toliko pllta raspravljana. i to и pl'avcu,
koji тЈ zastupamo. СјјЈ је jezik опај, kojilll govore Ви­
пјеусј i Sokci, raspravili su mllogo гапјје autoritcti u pћi­
lologi kao V uk Karadzic, Danicic, Miklosi(;, Resetal·. Мј
smatl'amo za nepotrebno, da i jednu гес ујве о tome pro-
govorimo.
Toliko u glavnome о jeziku Bunjevaca i 8okaca.
8to ае pojedinosti tice, da рошепешо оуе zallirnljivosti.
U Batyi, gde 811 Випјеусј u уеСЈПЈ, i gdi 8е 11 sko1i
иЫ 8ато magjarski, а и crkvi vise predikuje magjarski
по racki (AntulloviC, Razprava, 133), ipak аи ае Magjari
skoro izgubili и sl30venski zi\T3olj, ргiшiv пав jezik. No to
је Ыlо ро cenu, da ае nas jezik tamo isk\'ario i da danas
nasi ovako govore: nDaj шi taj kalap (scsir)"; -- "N-
јшашо dosta tаkагшапја (pice) па PUnkosd (Duhoye)" i t. l.
О jeziku litkih Bunjevaca паlаziшо оуа mesta 1
"Razpravi" (8tr. 57.): "Bunjevci, - оsiш опЉ па kva-
nel'skim otocima, koji cakavski govOl'e i slavenski, - s
оатН govol'e pl'avo ikavskim jczikom. Iz ikavskog jezil 10
Ы morao, polag шоје slabe prisude postojati jezik, s koji 1
85

ве Bluzi srbski narod. Та i шј ikavci govorimo ,,8to", а


mjsto "vjera" velimo "vira".
О izgOVOl"U lit;kih Bunjevaca паlаziшо оуа jntereBna
mевш и beleskama pukovnika Ivana Murgica:
Na nekim meBtima ве recenica Bkoro u7ek BVl'8ava
па "ја". Na primer:
- Covit;e, gdi Bi bija?
~to Bi 'l'adija?
Vridni ыltсc Jandrija (AndrUa) sto Вl zablistija?
ти tek ши је kllca.
U drugiin mestima Like, gde 8и рlеmепа izmesana
kao и Perusicu, Вtшiсu i t. d. ~OVOl'e ovako: otiM, doso,
vito, koto, Ыо, radio, poso. - Буе јш ве вугвауа па -
о. АН i tamo kazu: 1ipo dite, вјпо, bilo, kаЬб, kоtб.
Pravoslavlli Њ'Ы medjutim kazu: Liepo diete, vrijeme,
iAa, роВа. Medjll пјјша i Bunjevcima i пета tolikoJazlike,
kolika је izmedju пјЉ u Kl'anjaca (tamosnjih Sokaca).
Ovi' kazu:
- Са, kadi ВЈ ЫI?
- Са ВЈ radil?
- Kude gres (ides)?
- Јеви dobro Bpali?
А Випјеуас kaze:
- ::;ta 9ј radio?
- ЈеВЈ dobro враvб ili spavao?
Kranjci овјш toga јшаји mnogo ret;i, koje Bunjevci nemaju,
osobito и ·naglaBku velika је l'azlika izmedju Kl'anjaGa i
Bunjevaca.
TurBkih l'et;i 11 upotribi Јша vrlo malo (arman -
guvno, catrnja - studenac, hat - konj), mnogo mапје
по u ::;гЬа u Backoj i Banatll. Za cupl'iju kazu шовt, za
Ь, lut - pl'ah, za jorgan - pokrivac, za sашiјu -
о. 'avnik.
Na оvоше mestu da zаЬеlеziшо јеdпп karaktel'esticnu
Р' а.уи. Тјсе ве mаtещјеg jezika, kojim u Backoj i Bal'anji
g. VOl'e Srbi оЬе vere. Srpi!ki jezik u ВаЈ'апјј i u Backoj
рl ljednako је "langue parIC", jezik и upotrebi, koji
рс "'''''duje izmedju r~znih narodnoBti tih poHglotnih zupanija.
86

u Вагапјј се te ве uveriti, da srpski govore do 80.000


ljudi, ша da ВгЬа iша ne8to preko 50.000 (pravoslavnih
15.000, ostalo katolika). U ЕгсiШl kod Pe8te, gde Јша
Srba, ~okaca, Magjal'a i dr. govori ве SашО Sl·pski. Magjari
govore srpski kao Srbi. 8to ве tice uloge, koju srpski jezik igra '
u Backoj, о tom citamo u BadiCu od гесј do reci ovo:
nLjudi ве u Backoj isрошаzu srpskim jezikom, U Backoj
је karakteristicno, da Nemci i Madjal'i, ka.d dolaze u do·
dir, govore srpski, јег taj jezik оЬоје znaju". 1 to је, kao
8tO znamo, istina а istina је i to, da је ОУО kulturna te-
kovina i пајЬоlја svedodzba za mаtеl'пјi пат jezik,
*
О pravopisu, i о upotrebi рјвшепа da kazemo 8to је
najnuznije.
Випјеусј рјви 1atillicom, а sadasnji ргауорјв јш је
jednak hl'vаtskош u td1iko, 8to па pr. вlоуо с рј8и kao i
Hrvati ва с (а пе kao Madjari ва св), с ва с, z ва z, 8
ва в, i t. d. ћ'е ве sluzi8e Btarim latinskim, te с рјвме
ва ty i сЬ (otuda је ostalo, da Шllоgi Вllпјеусј poslednje
в10уо svoga prezimena рјви i sad ва "сћ" kao Latinovicb,
VојпјсЬ i t. d.); i samoglasno l' prosil'ili u eI' i t: d. Ak-
ваоа па а, е, ј, о, пешајu, ,ali u ројеајпјш гесiша upot-
rebljavaju ро nekad aksan gl'a\' i cil'kumHeks, аН to је
vrlo retko (u "Neven-u nasao sаш "а" ва aksanom u
jednoj реsшi, а u l'eci "Baka"). U stаl'ОШ pak pravopisll
ЈшаН ви па "и" ро dve tacke (,,11").
Rf.lmi уеli, da Dаlшаtiпсi i Sokci сНаји talijansko
"сЬ" kao "k".
Iz predgovOl'a Ivana Antunovica njegovom delu ,,;Воg
s соvikош", vidimo, da ви nekad ВПl1јеусј llpotrebljavali
madiarska i пешасkа вlоуа ("с" рјваН "св", ,,8" ва "sch (',
"с" ва "cz") te РЈваli свавсЬа (сава); scllecsel' (весе!') ;
cziglya (cigJja) ,
Upravo Antuno\'ic је i prokrcio puta tome поуоше
jedllostavnijem pl'avopisu, ра је cak i II nal'ecju Мео d ,
zavede bitne Рl'оmепе. Оп је пајте predlagao llel'cegovaCl l
ijekavsko пагесје, te da пе govOl'e уј8е "bilo" уес "bijelo I I

----~
81
,,(Ље" уее "diiete" i t. <1. То је паl"аУП0 teze Ј810 ј ОЈјс
Н8реl0. Buojevci 811 ostali Рl'Ј svош Pl'vobitnom iZgOYOfll.
Nekada ви зе ј ВипјеУСЈ 81uzili Cirilico1n. То doka-
zuju шпоgе stval'i. РошеоиНзmо уее katckizam Оса 18и-
80\'са Petl'a Kanjize "Kl'atka Azbu~ica i kl'atak kl'Manski
nauk", stашрап 179G god, u Ternavi, Тај katekizam
iZl'adjen је паl'аупо sаlПО za uроtl'еtю kato1ika, а ро паозоЬ
ВlIпјеуаса i Sokaca а ~tашрап је - 6irilicom. Dokaz da
8и pri kl'aju proslog veka jo~ 1llnogi ВипјеУСЈ i Sokci
zllali зашо cirilicu.
Antunovie 1) pl'edlaze Вuпјеvсu i ~okcu, koji Ы hteo
i8pitivati pro81ost svoga пагоdа, da паи~ј роtрuпо cirilicu
jer зи veli: "mnogi stal'i врјвј eirilicom рјваПЈ bili. Ipak тј ве
сјПЈ, аа ви паВЈ Btal'i уј8С по пii poznavali еiгШсu, te ви
i оуи za вуоји svojini smatrali, Багет зе te mora паslп­
civati, kada vidimo, da ви zарisпiсј (varoski) i u Вајј (gde
је syakda Ыlо vise Bunjevaca по Srba) pisani ЫН eirili-
сот, U Somborll (gde ви u jednakom ћгоји bili еа Srbima)
sа8tаv]јапi 8и vecillom svi stari ЗРЈЗЈ eirilicom",
. Dl'. Р. lvanovi6 (Ljetopis kпјigа 90) veli, da је srpl::lki
jezik ostao zvanical1 u magistratu i kada је Баја postala
зlоьоапа kraljevBka умов i kada ви зе l'edovi Њ'Ьа prol'edili,
зеоЬош шпоgih (pod kapetanom ВајјпоуЫеш u уојепи
krajinu).
Prepiska vazne deputacije Somboraca (Вllпјеуас Mrata
pl. Pal'cetiC i ВгЫн Аtапаsiје Stojsie), koja је Ј81а da 'iz-
шоН od Cara Blobode za varOB Sombor vodjena је takodje
сЉ'iliсот.
lvanji ве tuzi, da ви ј08 1809 god, 8Нјапе mпоgе
tiskanice cirilicom subotickoj varoskoj upl'avi, dokaz, da је
i 11 Subotici Ыlа Cirilica u zvanicnoj l1potrebi.
Antunovic (Razprava 160,) kori najzad katolicko
JvestenBtvo 8tO ве Btrasi eirilice i 8tO Bunievcima пе daje
)1'ilike, da вс ва пјоше kao ва slavenskim рј8шоm upoznaju.
Iуа]аmи jskrena па toj iskrenosti i па tOIIl zai8ta slavenskom
'odoljubljl1 !

1) Razpra.a str, 6.
*

1 Bunjevci. јmајп svoje narodne umotv~rine;


Narodno pesniltvo razvijeno је u Вппјеуаса kao i kod
Srba. U пјЉ је рппо narodnih реэаmа iz njihove proslosti,
а nat'od vrlo vesto, t;esto i gjavolasto peva о sadasnjo8ti.
U "Neven"u 1891. godine t:;tашраllе 8U dve nal'odne ревше
"Вап guslara" i "Muz i zena", u "Danici" vise sitnih nar.
реэаmа ј "KI'aljevic Mal'ko", i "Svilajin Ьаl1." Inace Ви­
пјеУСЈ stalno pevaju о Мilовн i Mal'ku, sto је i prirodno,
jer su to паВЈ zajednicki junaci :
"Ј ег i sada павј starci рој е
Kad god dodju тею' тlашсе вуоје,
Рорјуаји МаrШI Kraljevica
Боsапliјu KotI'omanovica
Neuml'log рјуај u ditica
Skenderbega Н' Kastriotica,
Ljupko роје Srbi svoga сата
Od naroda slavnoga Lazara
Od .despote, а Relj е maloga
Od Novaka i Grujice hvalnog,
S оујт stari mladice slobode
Da ви glasni kud goda dohode. "1)
Tako эе Вппјеусј oduse\'ljavaju svojim ј nasim јп­
пасјmа i najradije pevaju i citaju srpske nшr. pesme lati-
nicom иаmраnе.
Narodne реэше latinicom (izdanja novosadska i zagre-
backa) jako вн raspI'ostranjena шеdјu Bunjevcima i ~ok­
СЈmа, jer. је seljaku to пајmШје stivo. Реэm~ naseg opsteg
pesnika Katita-Miolita сНајп Bunjevci i Sokci podjed-
nako rako. 1van М urgic prica, da је kod litkih BunJevaca
u "svakoj kшН реsшat'iса neumrloga Andrije КасЫа па
stolu lezala i osobito u ziШl1 u sva.kom prelu i posHu СЈ­
tana је iJi pjevana."
Medjutim Runjevci јmајп i svojih пагосitЉ narodnih
реэаmа, koje вн nal'odom postale u nal·odu.
Jedan putopisac (Ј. М. Kal'abanski) putujuci pre 11 )
godina kroz bunjevacke kl'ajeve zapazio је tu zicu u пагш !,
te u svom "leksikonu"2) veH za Bunjevce, da вн Vl )
1) U реsшi pre sto godina "Uspomena back.ih plemenitasa" (G. Pe1itali ).
2") Geogr.. Нistor. u Product. Lexikon (РОјUn 1789 g.)
89
oiitroumni, паЈгаЈјје opevaju Junake i hitke iz Btarijeg doba
"ј zene Btvaraju" - veli - "take ревше па pamet. Ојш
јт ве sto prica, опе to odmah Bpevaju u Btihove".
Меdјп bunje\'ackim i sokackim веlјасiша iша vHJe
narodilih (puckih) peBnika, Tako I$e и Subotici istakao
siше lт6. Оп Bvaki vazniji dogadjaj Ш рНапје opeva.
i narod mп реsше rado 6ita, та да опе пешајо knjizevne
vrednoBti. Те Bvoje рiвше 1vM i Stашра .. Poznate 8U паш
оуе: "veBele рјаше i dogadjaji" (Subotica 1891. kod S. Se-
kelja); "Narodne PiBme" (opet kod Sekelja); "Neprimajmo
gradjanBki brak" (kod Dr. D. Petrovica, Subotica 1893.), i
bezbroj cestitaka i poziva па prelo, паРЈзаl1Љ u stihovima.
U najnovije vl'ime kao takovi pe8nik pozqatje i Stanko Neorcic.
1893. god. izasle 8U u Subotici "Pisme pre1jske" (izdanje
"Pucke КаЗЈПС", stampano kod Bittermanna). То је 8birka
реэаша anonimllog (iIi апопiшпЉ) pesnikah, koje BU ре­
уапе па velikim prelima suboticke Кавјпе za ovih 15
godina. Те во ре8ше vl'lo lepe. Naro(lne во ре8ше i опе,
koje ве pevaju о "k;raljicama" .1)
Karaktel'110 је јоэ da ве kl'OZ пагодпе unotvorine
Bunievaca provlaci pravo81avni Sveti Dimitrije, kao Bveti-
telj, koji kaznjava рге8tпрпikе i vl'si pl'avdu па zemlji.
Poznati 8U napadi Вlоуепа па Solun од 676-680 god.
kada ih је od SO]llna pl'ognao Bveti Dimitrije nekim
"cudesima" i "спdевпim prilikama", а odmah zatim (690. g.)
kada 8U 8е Sloveni ~olunski росеН pokrstavati,: ~v. Di-
mitrije ostao је шеdјu пјјша kao 8vetac od velikog роэ­
tovanja, 6ijeg ви ве gnjeva рlаSШ. Kad ве в ovim do- .
vcdc u vezu, da sп izmedju o8ta]ih tada napadali i Sagu-
dati, а rekli вшо, da pOBtoji verzija о јшепп Sokaca iz
јшепа ::;аgшlаta (SagaBta ?), bnda i рошiпјапје Sv. Dirnit-
гј u паг. UШlltVOl'iпаrnа јrnа svoga znacenja ili bar daje
m ':Ш;ПО8ti, da вс СЈпе pl'etpoBtavke.
Еуо jedne od tih nal'odnih реваша, gde ве Sv. Di-
m гјје pojavljuje u пl~zi, koju рошепuвшо:
1) Pocetkom 1894. g. росеlо је urednistvo. "Nevena" izdavati "Nще knjige"
јеЈ "iitivo za narod. U prvoj 8vcsci "PrelJ8ki dar" iша 27. uшеtnih рсsаша
Ьа . ",,.c'!kih.
90
Нгапј majka devet тјlЉ sina ...
Kada јј је izzenila majka
8tali эјпсј govoriti тајсј:
"NaSR majko, паве poruganje!
Kad Ы Мilа nasa stara majka
Da otide u zelenu goru,
Da ju ргоМге kakogod zvel·inje."
То docula пјеуа stal'a majka
Опа ide u zelenu gOl"U
Da је prozdre kakogod zveriujp.
Susrio је dva unuka mlada:
"Vrat эе natrag пава stara majko !"
Ne ћtide se natrag роугаШј.
Susrili ј е sveti Dimit1ije:
"Vrat эе natrag, stal'ino nejaka!"
K:td 86" опа natrag povratila
АI kod kuce devet milih эјпа
Devet эјпа, devet kamcllova,
Devet 8паја, devet hladnih stina,
Dva unuka, dva zlatna goluba
опј lete od stine do stine. 1)

Cisto narodnill ревата ima u Вппјеуаса Уl'lо mnogo,


вато ве dosad пјје na810 vredna skllpljaCa.. То Ы ве dalo
оЬјаsпШ, тоМа time, 8to kjizevnost н takvomll pocetku,
kao u Вllпјеуаса, llOce da zadovolji пајргесе potrebe, te
ве ј08. пеша ko da l'e8i nablagodaran posao sakupljanja
narodnih реваша i ровl0ујса. No тј ipak drzimo, аа ы
trebal0 da bllde rodoljubi\Ta duznost ыlјеvасkљљ i 8okac-
kih svecenika i ucitelja. ОЬгасаЈПО па ovu okolnost cestite
listove "Suboticke Novine" i "Neven" i тоliто Љ, да
daju podstreka оуоте pokretu.
Jsto ве tako u narodll ргјсајll уеоmа lерс ргјсс, koje
па zalost пс vidimo dOBad nigde zabe]ezene, skupljeJle i
~tampane. Nal'oi:\ito јmа dosta ;:;aljivill pl'ica, koje iznose
уевео kal'akter i zdrav duh Впвјеуаса. .
Svirka, koja ве u narodu оdошасi1а, to је svirka tз 1-
Ьше. Uz пјЉ пе sашо narociti svirai:\i, уе(; i ostali l·l. [о
udal·aju.· StI'asni BU svil'ai:\i i uz sitall zvuk tаmЬШ'iса t :k
izvode вуоје уеэеlе реэте.
1) nDanica" 189;1.
91

Juoacke ревте sашо ое pevaju uz tambure, koje Ы


im kvari1e zЫlјп i ове(~апје, kojirn pl'ate juoacku ревmи.
Gusle ви ве kod backih Bunjevaca izgпЫlе, аН ве kod liс­
kih jos oa]aze. U Hpotrebi ви i gajde.
Melodije narodnih реваmа pretezno Вl1 уевеЈе i kl'atki
tопоvа, аН irna i tuznih ва opetovanjem. Коlо јrn је odme-
l'ena takta. ћ'ј igl'anju iшајu i podskocica, koje ви sliclle
sгрskiша.
Poslovica Јшајн takodje dosta. Evo Љ:
;,Ко рјуа, zlo ое mјвН."
"Od kl'adjenih drva izgoriee ti kuCa."
"Nema mudrije .g-lave od sita. stomaka.
" Kradjeni ооуас је pel'ina, па kojoj ве пе dadc
па mil'upoCivati."
_. О kradjeni kruh pokl'haces zube.
Imа i sitnih oarodoih реваша ва izvesnom tendCllci-
још, kao:
Mudri Ijudi Нро sude,
Ptice, vele, zoru bude.
Мј тоНто Rv r :1. k е nase
Da пат z о r u ne poplase.
Pod "Svl'akama" шislе ве izdajice bunjevackog roda,
udrodjeni sinovi, а pod zorom, 11al'avoo, oal'odno uskrsnllce.
lIј ovaka реsшiса:

.Podigla se ceta pustajija


Tri Turcina i dva Ciganina.
U Turaka puske bez kundaka,
U Cigana эаЫје bez balcaka
Pak BU silno zarobili robIje.
Porobili begove kokote,
Hromu kvocku i coravo pile.
Sakupljac llal'odnih uшоtvогimа п ВПllјеуаса mnogo
Ы '7,adllZio svoj rod.
"Suboticke Novine" donele ви nekoliko narodnih, vise
uz ~cJca па poslovice.
Naravno da ви вуе ovde паvеdепе uzrecice ponikle
tl ~,al'ije doba, а danas ве istom kao neki znameniti РГЈ­
Пl4 ~ ili sravllenja l·abe. Evo nekoliko:
92

,,1mа т!е posla nego Rudi6 sa КиmЬајоm." Zaplete-


nOBt i neuputan гад ве zigose ва otim гјСmа. Potekla је
otud, .8tO је pokojlli Ьагип RudiC, једјпј bunjevacki barun
i враЫја, јшао mnogo brige i glavobolje ва вуојјш BpaЫ~
lukom К иm Ьајоm.
"Jide ko Dиli6 sir." Sir је од vajkada fino jilo bilo
kod паВЉ. Pagdi ве пјјс jako gledal0, celjad ви skoro
sakacki јili. Toliko su уасаli, ko1iko је тедји раlас i kazi-
prst Btalo. А о Dulieevima ве pripovidalo, да ви zalogaj
spustili u ztlilu од Бјга, ра sta ве uvalttilo za klЋsас, to
је bilo sJobodno izneti iz zdile.
,,1 to su nika gospoda,. Gjanina." Subotica kao poljo-
dilska varos, ва strane је dobivala obrtnike. Оуј ви obiGnO
mnogo zna1i "divaniti" i udval'ati ве, gospodski ве ропа­
sati, А to је паsiш bog-atim posjednicima вmisпо bilo, gdi
ве I:!Поm gospode пјЉоуј prOBjaci: Gjani!lo dl'l\stvo, Оtпd
"gjanina gospoda sto и ре6 du!u" t, ј, вашј gl'iju рес, ili
Ьаврагоm ве вvојош zagL'ijavaju.
"Vidi te ko svoja legja" t, ј, mrzi te, пјје te rad ш
viditi.
"Oto se ko BiЬi6a lisac," Кад ви SпЬоtiсапi bili u
dolnjoj Backoj па fогроstп, vise пјЉ konjanika jednom
ве sпвгеtп ва Tllrci i kad ви ве оуј namistali, ВЉјС ве pl'i-
доmЈВН i utekne, А ровН ве izpricavao, да ши ве "Hsac"
(konj) oteo i ПЈје ga mogao zaust,aviti, te tako оп додје kuci,
"Domilovali kp Purcarevi pule," Did-Kuzmana РПl'­
carevog вјпоуј, gazde, mnogo ви mag31'adi imali, 8tO ВП
nakupovali, аН u ploc1jenju пјје bilo Вl'јее. s otog ви рш­
уот zeJjom zelili, да Ы l'адо уее одЬгаl1Ш i вашј jedno
pule, 1 dogodi ве аа јеапа magal'ica zdravo риЈе доневе
па Bvit, Al to је tolika dl'agost bila, да ви ga ШП0' ,11,
dok ga пјви идауШ, te tako i to domilovali.
"OtiSla и sud .ko misakova ovca, " Misak Кнјш. ii(;
mllogo је оуаса јmао, s пјiпш је stekao, s оусоm 1
вид plaeo.
"Otiso и s'lIit ko misakovo prase."
"DrZimo $е sloznQ ko Panci6evi konji," 1 tako '.. је,
, --

Mnogo jo~ ima ovakilt i dl'Ugill 11z1'et;ica u павет па­


J'odu sto u prvi mаЬ izgledaju, da BU proBti pl,azni 'pri-
mel'i i primedbe,- Nll kad Ы ве vi~e ovakog ooga pobiralo
i Bakupilo, naAlo Ы ве medju njima i Шllоgо dragoceno
ZI,nce narodnoga umnoga blaga, sto Ы dakle mnogo do-
prj~elo za verno kal'aktel'iBanje nal'odnoga zivota.1)

DRUSTVENI ZIVOT, - ZADRUGA, - ОВIСАЛ, - ODELO,


Bunjevac, ogl'omnim деlоm zemljoradnik" пајvесша
voli biti па iZVOl'U Bvoga rada i zarade, па Bala8u, Тато
је оп па svom tlu, pravi gospodaI' Bvojine mu, i Blobodan
i Bl'etan, АН ipak ti вulЗ8i niBu neke pUBtinje, а Ijudi
niBU udaljeni је(lпо оа <ll'UgO~ шilјаша, Obrazova8e ве па
роlји citava Bela ва 3-4000 Btanovnjka, U веl0 i val'08
dolazi Вtшјеvас о вvе~!Ioпiш plilikama 'l cl'kvu, па паl',
zabave, па ЫгаШitе2) i kad јта ровlа. U leto је эеlО' skoro
prazno, sve је SkOl'O ро роlји па l'айu, па salasima, а
tek ве и zimu vraca BUl1jevac u selo аН mnugi i zimuju
па роlјll, Внпје,,·сј iшајll оЫбоо kuCe па веlи i па
sala~ima, '
Кисе ви јm, kod Bil'ornasnijilI, niBke, ва nabijenim
zidovima, ili ви podignute od \'aljaka i opeka (cigalja),
Iшuспiјih ви kuce ~itavi gradovi ва mпоgiш, lDoderno
namestenilll воЬаmа, Кш~е pokl'ivajll Bil'omasniji tl'Skош,
bogatiji sindrom ili С!'еРОlIl. Kuca ве ,рIЋzа оЫсоо u
РГОВћ'апо dvoriste (avliju), а lice (fгопt) је оkl'епиtо па
ИНС11. - Prozora је. па пНеЈ оЫспо (l\"а, i to оЫспо
ва zatvol'enim kарсiшя, Ресј ви Јm od valjaka i cigalja
loze ве slamorn, Stallovi ви јm vrlo 6iBti i zdravi.
1) Toga radi »8ubotiiike Novine" ovakim i sliспiш stvяrimа, kao: па­
811
'пјт реilтата, рпёата, gatalicam.1, zagonetkama, орјзјуапјп narodnih igara,
~3Ja i t. d. vrlo rado uvek ustЩЈiJjmesta.
!I) Uzgred ротјпјеmо da 11 bunjevackim i polubunjevaiikim i 8oka~klm
iпаtпа uprava је u njihоviш rukаша. U эпьонсј u varoiikoj орсјпј уеса ро­
па predstavn'ka (opcinara) је ЬппјеуаiЖа. 1 za пат. poslanike biraju i ЫтаН
-ч-!по Buцjevce. 1 8м'је subotil!ki poslanik Dr, Јоејр. Antunovic, Впцјеуас.
94

Као sto рошепившо, Bunjevci rado Btanuju па ваIа­


'Вјша. i pUBta.rama Bvojim. Tako и SLlbotici јша и varosi
5708 kuca а па pUBtarama 5355 kllCa .34.110 dпва, od
kojih је уееа. polovina Bunjevaca. - опј ви naBeljeni
vecinom па pustarama: Vel'usiCu, Zobnatici, Gјщgjiпu,
Kelebiji (ва S"bima), ВеЬеэјси, Vanteleku, а i па ostalim
pustarama и drustvu ва Magjarima. Da ве vidi kakve эи
to pUBtare, pominjemo, da на pustal'i VerusiCu јmа 4324,
Luda8ll 4283, КеlеЫјј (јта zelezn. stanicu) 4108, Tavan-
kutu i Cikeriji 3388, Zobnatici 1361, Radanovcu 964 dusa.
То ви dakje citave varosi i эеlа, эашо bez пliса, эа l'az-
strkanim kucama.
Za pOl'odicni је zivot karakteristicno, da i и backih
i u lickih Bunjevaca postoji stari srpski zadruzni zi-
vot. - lJ proslom veku је р о r о d i с п i z i v о t Ыо
izkljucivo о в D О V а п п а Zadruzi, по vec 1771. god.
opaza ве teznja od strane drzave, da rasturi Zadruge,
toboze sprecavaju mnozenje (?!) populacije, razvice zemljo-
radnj.e.(!) i umanjavaju drzavne prihode, porez. Оуај ро­
sledllji razlog mogao Ы јО8 jedino vaziti. 1) Od toga vre-
mепа zadrnge эи и bl'ojnom opadauju, аН јов ih i sada
јша jakih. No i tamo gde zadt'uge и veeem оЫти пета,
i tamo је porodica zadrzala BVOj zadruzni tip. Odllosaj јm
је и pOl'odici potpuno patrijal'llalan. Domacin је glava i
zapo\-cdnik сеlе porodice. U вуасети је zadrzan tip sl'pske
. zadruge. Kod јmиспјјih Bunjevaca sinovi l'аде па sa1a-
вјmа, dok starac ostaje и varosi ili 8е1и, kotl kuce, upravlja
domazlukom i posrednik је izmedju pOl'odice i vlasti i
ostalih svojih sugradjana.
Porodica seljacka је mnogobl·ojna. Iz пје izlaze пе
эашо ratal'i, vec i koi:\ijasi i pastiri, naravno и svojoj kuci.
Domacin izkljucL1je iz za.druge lenja) neva.ljala sina. D(
mасiпа (obii:\no ga zovu "таа" ili "C~ta") svako, ра i ипи
эшаћ'а za оса, poglavicu porodice, ilok svi unuci оса svof '
nazivaju "ЬаСош". Svaki је эа SVOjiIll polozajem i delokr
gom и porodici zadovoljan. Zenski ClallOyi takodje эи ро,
1) ТеЙl1ја za rasturaцjem starih zadruga ogleda ве l1ајЬоЈје u zakol11J
ukidaцju zadruga, koji је pokosio srpskQ zadruge u biv. vojelloj Krajini.
~injene zeni аоша6јПОУОј. Snahe па pustal'i, salasima iu
varosi rade на izmence domaee роаlоуе. Redusa ае stara
za kuvanje i cistocu lЋblја u доши, dok se,.,stanarica" Ьа-уј
domacom ekonomijom (sprema mleko, sir, bl'asno i dr.)
Код Bunjevaca u pestanskoj i feherskoj zupaniji ocu-
vane su ј08 donekle zadruge i patrijarhalan zivot. Pravilo
је, a~ udovica bez десе, istupa iz zadruge posto dobije
Ilaknadu za zivljenje u поуси. паоујсе sa десош ostaju u
zadl'Uzi.
P01'odicu i zadrugu bunjevacku u pocetku ovog veka
opisuje Antunovic (Razprava, 142) ovako:
,.,N~si stari zivili su u zajednici obiteljskoj kadkad i
i до trecega kolena. Temelj kllcnega vaspitanja stajao је
па viri, koja одаЈуаве u ponasanju, govoru i cinll, а stVl;'lofDO
па goapodarstvll, komu ie dUSll аасјпјауаlа stoka. ~tare­
sina је umeo kucu вуоји tako шеditi, да su dica posta-
јаlа mirna, krotka i poslusna, та i да nisu skolH polazila.
Matere su dicu vazda naboznim duhom паdаlшјivаli, а
neokrl1jeni ugled staresine svako је udo (~lап) zadl'Uge u
granicah lipa, dobra i sveta pridrzavao. Zenskinje su ае
brinl11e za odielo, te ви oprele, otkale, i sаi'Ше вуе, sto је
njima, а i шuzu trebalo. 6iati ЫјаЬи вуј kao labudovi. i
I
Divoj ke su kao burundzuk бпе kosulje поаПе, 'ра ае u ,Ј
·~,1
tom nadtjecale, koja се tanje presti, ljepse tkati, postav .?:
zacanciti, navesti i ubieliti ,znati. А muskarci su u роlјо­
delstvu nastojali, da ucine diku вуојој kuci: kocijas да
шu budu uzorni konji, - volar, nal1ranjeni volovi, -
govedar,' да su mu junice u јПl1сi dobro razvijeni, --
konjusar da па argelllsah zasjaje dlaka, а ovcar da mu
ве stado uml1o.zi, i da bude mnogo cel1ti vune,' а mleka
kao vode. Ти пјје bilo gladi, аН ni proZdrljivosti, buduc
" Ei. је kucom l'avnala umirenost, ра ви ti па cistom zraku
: "gledali вуј kao ишјуеПЈ; Аlај sаш' ве u ~llbotici, gdi
~m nekoliko godinah ditinstva proveo, nagledao lipih
I cyojakab, гпшепјЬ, momaka krasnih, шlаdЉ i zdl'avih Шll­
~ya. Bila је radost, subotom veceri stati pred vl'atasca,
gledati kako аад ovuda, аад опида ulaze u grad шlадјсј,
Ъајuсi па uzornih, Нро osedlanih ',konjih, dolazeci' sa
96
Be1ista, da ве nede1jom u l'odbioBkom krugu Воgп pokio1i~
objid pojidu, рге podne па 1'а\'ПЈСЈ poigl'aju, а pl'ed veeer
ве. opet tako па konjib, pevajuci i lItl'kjvajucj ве, па Belistu
у]'аСаји. Ooda tj odl'pana ВипјС"са oi za Jik ПЈ вј mogao
vjditi. U nedilju ti је izgledao i svaki nadoicar kao ,Мгаl,
а zenBkinje kao pnunica, - rfada ве пјје znalo 8ta је
rdjav put (dгuш). Копјi ви u trku isli iz Subotice u Baju,
Volovi во izgledali kao Zdl'alovi, veliki, rogati ЫН i u
takvoj travi paBli, da kada је mal'va lezala, jedva ви јој
ве rogovi iz kovi1ja vidili".
Ziveci u velikim zadl'ugЦoma (do 40 сlапоуа): te јта­
јllсј dOBta radllih Bnaga, а uz to пеоЫспо vl'edni, опј
шаtеl'iјаlпо napreduju, Ima dOBta seljaka ва 1000 lапаса
zemlje, а Btotina lапаса ви оЫспа Btvar.
Zena је u Bunjevaca iako postovana ј втаћ'а эе za
kucno sleme. DevoJkom mапје а vise gaji svoju lepotu,
аli kada ве uda, а to vrlo гапо Ыуа ј kod Bunjevaka i
Sokica, опа radi вуе domace pOBlove, prede i tka,
Devojka ве neguje kao Bkupoceno blago, Radi ваш о
zenBki rucni ровао: veze i tka, Za bunjevku ве zaista
шоzе гесј, da ,је u пје devovanj~ ргауо саге\Ћпје, Ne
kazu badava Вопјеусј, da "сиге zive, kao u lito ptice",
Udajom u]azi zепа u эавујm drugu ulo~u, ГГаkо l'есј
вуа kuca' pada па пјепа Blaba6ka pleca, Uloga пјепа u
porodici ista је kao i dl'Ugih Srp~ioja, '
Muska deca idu ујМ u skolu по zenska. ОЫ6по sVl'se
эато оэпоупо skolu i stuрајп u l'ad, Iша Љ koji ВУ1'8ј i
gimпаziјп, ра ве угаеаји ekonomiji. ~inovi iz bogatill
pOl'odica svrse i univel'zitet.
Као karaktel'istiku Випјеуаса, пауеSCето, da su п10
dolJl'og Sl'ca, postcni, pobozoi, UPl'aVO Vl'avi evangelijski nm'(ld,
kako ih naziva Mag:jar Ronay l), koji' је medju njima ziYf
Crkvu rado роЬадјајо, oal'06ito о уесјm вуесјта.
Veliki Petak, Markov-(Iao i Bl'asan6evo sve је mesto Ј
izjutt'a па nogama i crkva је prepuna, Ров! ta600 dl'
Pozdl'avljaju ве krManski:
1) Casopis "Васв Bodrogh" 1878. 1.
91

ttуаlјеп Isus!
Ашеп, nvik!
Zbogom!
KrBna јmепа ап јm уесјпош bibIijska, Sve6enike
postuju, kao J'etko koji narod,
Веzgгапiбпо ап uctivi i stidljivi prema вуоНm starijima
i prema gospodio Та crta је stvorila cesto оП zivotn cudne
ројауе: muz l'etko kad ide эа zenom van kuce, mladenci
u poeetkn braka пе govore jednoo s drugim pl'id roditeljima
ili strancima, i kada zena govori о mnzn pred drugima,
neee шо pomennti јше, ili reci "mnz", vec syagda "оп",
Вппјеуас је gord па svojl1narodnost, Nemce, Slovake
(Totove) pl'ezire, ра i Magjare, kad је ljut, naziva doslja-
сiша ("jott-ment"). Ziveci аашо od plodova zemlje "lan-
сеш шегј боvеkа" i ljude осепјоје ро tome koliko јша
lanaca zemlje, аН za to пе pl'ezire пј sirotnije od эеЬе.1)
Kriminalnih slucajeva јша vrJo retko, Za licke Ви-
njevce уеН !уап Murgic, da ви ljudi mOl'alni, da је tako
malo, ili skoro nikako bilo sluбајеvа аа ви уојпјсј Bunjevci
stojali ргеа vојепiш slldom ili zatvarani ЫН u tada8njoj
уојепој kl'ajini, Ml1rgiC је kao oficir u bunjevackim cetama
sluzio i video, da jz bunjevackih, а пагобitо iz Smiljana,
Trnovca, Buzima ј. оЬа Pazarista, nikada пјје bilo u zat-
уото coveka radi kradje ili ubistva,
О liсkiш ВипјеУСЈша veH ј08 Stipan Paveli6 da эп
bistroumni, razboriti, postojani, gOBtoljubivi, odvazni, dobri
tezaci а }08 bolji cobaiJ.i, osetljivi, blagi, vredni, vode ра­
metan i nctiv govor, pobozni i retko рвојо, Stari эе Ви­
njevci pred svојiш kucama svakog }utra i vecera molili
Bogu, strogo postili, Kad эе па sto rese, опј i izvrse, Ne-
11straSivi i stalni во, Bunievke ви u tim овоЫпаmа iBte kao
] muzevi, radine во, dobre domacice i majke, U .1escanskoj
) шрапјјј naroCito Ьеве narod najodlicniji, ugledan i cist,
юЫtо ви zenske vredne i ciste па domu i odelu,
Ро svojoj spoljasnosti bunjevacko је pleme П Lici
1) Porodieni zivot, оЫсаје i odel0 орјеао је dosta орвјто Ivanyi nSza-
I lka tiirtenete" По ВlnzПi вшо ве i njime, opisujuci оЫсаје svatovske 8'UbQtic-
А 1Juцjeyaca.

7
~ I

I
"
98

viseg зtзза 1), сгпошапјaste, sшеdје k08e, Сl'пiil оСј.Јо,


poduguljasta obraza. Zenske ви tamo vrlo lepe, пагоNtо
u Lоviпсu, Sшi1јапu i Pazari8tu, te Ы . 8likal"U za шодеl
шоglе sluziti. Сгпооkе ви, lepa fllшепа lica i divпе k08C.
1 zепskе i ШU8ki ви u opste vrlo lepog 80ја i kгsпi,
гаzviјепi. р Ugar8koj 8радаји Вuпјеусi u пајlер~с ljude.
Znaju to dobro i oni sami, ра za to i pevajll:
Nije majka rodila 8inaka
К'о ~to ј' 8inak divnih Bunjevaka,
Nit' се majka roditi junaka
К'о Виnјеуса taka ve8eljaka,
Коlо vodi, svaki ти 8е divi
Nek 8е znade da Виnјеуас zivi!
Zепskе ви lepe ciste i шпоgо paze па 8vOju 8poljas-
n08t. Ne peva зе badava:
Ni divojke nе Ы~e u папе
К'о ~to ј' cerka bunjevacke grane,
Svilu n08i а zlatom 8е krasi.
Сгпе осј, сгnе 8и јој vlasi, '
Коlо igra, 8vaki јој 8е divi!
Nek .е znade da Виnј cvac zivi!
Bunjevac је i u Backoj viзоk, pravog drzanja, plecat
i k08cat, zdrave Ьоје. ОЬгуе ви Шll guste, bl'adu пе П08ј,
vec зашо- brke, koji 8и gusti i debeli. Stariji pU8te da јт
obrve пагаstи 8to duze.
Bunjevke 8и vita 8ta8a, visoke, malih glava, malih
usta i lepa Iiса, паl'осitо kad 8и шlаdје. Vесiпош 8и crno-
шапјаstе, sшеdје эи гедје, а plav.e vrlo retke.

Drnstveni zivot Bunjevaca и


Subotici. и8}'едэгедјсп
је u bunjevackoj "Pu(!koj Kasini", gde kako "N еvеп"
veli: "роэtзји 8vi, ро па8 rod kOI'isni, lepi pokreti." Оуа
kаsiпа 08novana је јов pre 15 gоdiпа i odgovara potr по
опој zadaci i опiш падата, koje Bunjevci роlаgаlш u iu,
kad је оsпоvа8е. Ка8iпа оуа pril'edjuje уес 15 gоdiпа 'е-
1iko prelo", koje је u 8tvari bunjevacka Ьеэеда эа јп~ ,п-
1) Neki Иаtеiiа Vrklj_n, - рпеа Иurgi<\, - Ыо је 6 stopa i 6 L I.са
viaok i ша da пе znadjalie pieati, ipak ga је franeuski ИаrsаI Duka И n - Dnt
proizveo za oficira.
kom. Taka prela' priredjuju ве ј u okoluim bUIlieva~kim
sеliша на koje dolazi cvet bunjeva~kog gгаdјапstvа.
" Veliko prelo" priredjuje ве svagda 2. februara па·
"Магјп daH", i ша da su poklade, igra эе i уеэеli па пје­
шu. Опо је пајровесепјја zabava u Subotici, (ва ро 1000·
posetilaca, уесјт de]om 8unjevaca). Dolazi sav bunjeva~ki
zenski i muski "јеопевве dorree" ("МПОВј i Milenke Ьо­
njevacke" , kako Љ "Neven" naziva), аН i lep Ьгој Њ'Ьа
i Маюага, роМо i Вопјеусј роэеСојl1. Brpske be8ede i ig-
ranke. "Neven" isticuci, da је narocito ove (1891.) god.
ЬПо па pre]u mnogo "Ьгасе Srba", veli, аа је "lipo vi-
diti, kad эе srodna plemena pohvataju u јеапо kolo, te 8е
zajedno vesele." "Neven" svakom prilikom ргерогосоје 8tO
vecu zajednicu эа Srbima. U cestitci novogodisnjoj (1891.
g.) јша оуај still ровуесеп Runjevci:
МНиј k'olo, lјиЫ drustvo
Slavno bunjevacko,
Tиdje tebi voe Ьид' uz to
Srpsko ој Sokacko - - - i t. d.
Na "velikom prelu" sviraju suboticki tamburasi,· koji
stekose g]asa u вуој Еугорј.
Za svako prelo роэерсе spremi эе svake godine поуа
rodoljubiva реsша, koja эе komponuje (kоmроппје К. Мп­
kic) ј peva па "velikom prelu" i prenosi п nal'od, da эе :-.;:
роэlе реуа ро вујш ргеliша i selima. Реэше te јшајо cisto
rodoljubivu tendenciju. Мј sшо neke stihove iz пјЉ vec
citiraJi, а sad evo poslednjcg stiha iz реэше па ргуош
ргеlо (рге 15 god.) i па pl'elu 1891. god. (Davor ој Runjevce!")
огј pisme, tambur tamburice,
Nek se сији daleko ti zice,
N ek ве gori а i doli znade,
па Bunjl'/Vac duSu ne izilade!
Prelo kupi, oek ве svaki divi,
Nek .е znade, да Випјеуас zivi!
Na ooge Ьај poigrajte!
Na ooge Ьај popivajte!
Jedrw drugom ruku мјее,
Nikom ве ne podajte.
Davor ој Виојеусе!
100

Реsша pevana па vе1ikош pl'elll 1892.g. glasi u celosti :


Cuj Bunjevce уе80 glas:
П8tај пе okliva.j,
Ajd' u kolo ajd па Ргеlо
Ve80 8е odzivaj!
Na noge, svojski, Ьгасо,
Ка8јпа zove!
Ој Bunjevke уе8еlе
Na noge ustajte,
Sestre milе Ьгасе Нре
S Ьгасоm poigrajte!
Na noge, 8voj8ki, sestre,
Кавјпа zove!
Ој шlаdеzi vesela
Nigdi tebi рага,
Gdi se рјуа, gdi эе igra,
Gdi эе kolo stvara!
Na noge, svoiski, dico
Kl\sina zo\"e!
Ој venjeri svitlite
Бvеg velikog Ргеlа,
Igrat сеае, pivat се 8е
Do ј utra do Ьеlа.
Na noge. svojski, slozno:
Zivilo Prelo!
Primecujemo да је па svakom prelu пе вато реl;!ша
поуа уес i теIодјја.
Ро 8to ве te реsше otpevaju, ро odmol'll nastaje igranka,
па kojoj ве Bunjevci, Rппјеvkе pokazu kao pIoavi vestaci
п igranju. Вппјеvас је па glаsп igl'ac i ВћЋВПО igra. Naj-
radije i najvise igraju "ko)o." Osim togajo8 i оуе igre:
"Најд па Iеуо", "Del'e", "Okretusa" i isto bunjevacke
specialitete "Jastuk-tanac" i "Jevrime."
Pl'e10 Ы jos vise OdgOVOl'ilo вуојој сеIјј, kada Ы "Pucka
Кавјпа" u Ьидисе stavljala u pl'ogram velikog Prela !-s
i koju <1еklашасiјп, а narocito govor.
Оsiш Prela ровесији Runjevci vrlo mпоgоЬгојш i
Sl'pgku Веведи Subotickog St'pskog Pevackog Drustv;
magjaI'ske zabave.
U Kasini ве skпрlјајu, citaju razne novine i knj в
i dogovaraju ве о narodnim i opstinskim pOBlovima.
*
101

Obicaji~ аliспј вп, tako гесј istovetni ва srpskima. Ne-


deljom "pr.,elo" , "poselo", "divan", вуе to nalazimo п Вп­
пјеуаса i Sokaca. О pokladama је u Bvakoj bnnjevackoj
knci prelo, gde ве Bkuplja mladez па razgovor i уеаеђе,
"Divan" је viSe п оЫсајп kod .starijih. Drze i ЬаЫnје i
poduSje, skopcano аа istim formalnostima kao i п Srba.
Oceve i materice isto tako.
Sиboticki obicaji ап аавујт slicni srpskima. lsti оЫ­
сајј pre vencanja i ро vencanju. Svatovi ап vecinom п
јеаеп kao п 8гЬа.
U predjasnja Vl'emena roditelji ап birali devojkn шlа­
dozenji, sada ае to izgnbilo, te momci sami izabel'" эеЫ
bracnog druga ili poznanstvom iz I'апјје, od detinjstva ili
prilikomkola, prela i drugih sastanaka. U Hstn "Bacska"
(1888. g.) сјтэшо вШ vise, da ае п Somboru drzi narociti
s&stanak, па koji ае knpi эНпа momcadija i devojke i
gde эе угвј prositba. То је tamo takozvani "devojacki vaSar."
Рге эп 8е momci zenili п 16-17 godilli, 8tO је sada
nemognce nsled уојспе obve.ze. Devoike ае i sad udajn
гапо u 15-17. godini.
Kada. ie уес momak izabrao эеЫ спгп, ide maika ва
jednom ргјјош па ,idjenje. U вуНепј lЋЬас zavija ае Ьоса
zarnedje1le rakije i jedna jabuka, u kojn ве mete z1atan iJi
srebrn llovac. Kod сш'iпЉ roditelja kazu сеlј svoga dolaska
i оэшуе l'akijn i jabnku па stоlп, ра ае vrate doma. Curini
rodHelji ргешјвlјајп о predlogll i ako пе vrate rakijn i ја­
buku,to znaci, da п П,асеlо pristaju dati devojkn. U tom
эlllсаји idnce nedelje ро podne roditelji i rodjaci momka
posedaju па vise kola, te uz svirkntamburasa i gajdasa
odu devojcin~j kuci. То је proBitba, tada ве zakaze dan
pl'stena, za tim ве уевеН dQ ропосј i tada эе pl'atc do kuce.
О prBtenu (kazu i "rukovanje") naBtaje opet veselje.
С prstena do уепсапја svake subote ваlје momkova majka
Р' jedan kolac verenici. Kod momka pak dolaze nedeljom
1 'redom njegovi roijaci i prijatelji па mala уеэеlја. De-
У! ka pak pod 'prstenom пе ide u crkvu эа pl'ijateljicama,
У! ва Bestrama Bvoga verenika.
U svatove pozivajn тотсј па konjima t. zv. "М а в-
102

t u 1 u п d z i ј е ("fiferi" kod ::;I·ba). То su ohicno najprisniji


prijatelji mladozettjini.
Dan pred vencanje, momkovi roditelji 8alju u curin
dom tri starija prijatelja, koji, ро starom obicaju, trebaju
da cuvaju mladu, dok пе stigne mladozenja.
U crkvuna уепсапје ide ае kolima. Mastulul1dzije za
vreme polaska u crkvu i iz crkve obrazuju па konjima
kao пеkuросаsпu strazu nevesti. Stari оуај obH~aj postao
је za Vl'eme Turaka, koji otimahu lepe Bunjevke, te је
pri svatovima uvek hila ·ceta odvaznih momaka "mastu-
lundzija", da је bl·ane. Posle уепуапја prolaze sva.tovi kroz
celu уагов па kolima. (Ро 8to 'su Sokci siromasniji, 8vatovi
јт nisu tako raskosni i mnogobrojni, kao u Bunjevaca,
аН su svatovski obicaji inace аliСпј.)
Kada ае stigne kuci mladozenjinoj, dever је uvede
unutra i to ро prostrtom cilimu, koji ае pruza od kola do
u воЬи. Mladu vrlo lepo primaju. PosteJja јој је u svekrvinoj
воЫ. Мlада је prvi dan јов gost, аН drugi дап skida уес
venac i prima poklone од gostiju, i "kravalje" od rodbine.
::;tarije ~oste mlada poljubi па pragu i оуј је darivaju
novcem. Zene јој donose kolaca, odel0· ili novac. Da Ы
тlада dobila 8to vjse poklona, neki veseljak raspori jastuk
i pl'ospe perje па goste. ~ad mlada dobije nove poklone
od gostiju za сiМепје од perja.- Sa tim поусет mlada
kupi оусе, kojc sacinjava izklјпсivо njenu svojinu.
IПООЈ'еапо је ј08, da тlадј, kad seda u kola, теси
u kri10 musko dete па nekoliko tгепutаkа. Тјте ае izjavljuje
ze1ja, da Рl'уепас bude musko detc.
Kod Вuпјеvаса ima i devera i kumova i svih ostalih
casnika srpskih svatova. Svatovi traju ро nekoliko dana, а
neki put i ро оааm dana.l)
1) Interesantno је, da 8П i crkvene i svetovne vlasti vise рпtа htele,
зртесе dngotrajne svatove i pijanke, nbitacl1e ро zdravljc i ГО novcane inte·
Вппјеvаеа. Usled velikih troskova oko svatova (biva ро 200 gоstiјп) mnoge
porodiee osirolDa~ile. Јоа 1738. god. Ыskпр Patacic оkrпzпiеОlD зуојот 08Ш'
to i zаы'щјujеe da зе ујве od 8 for. пе вте dati u јаЬпеј. - 1754., 17б8.
zabranila је i вата varoska vlast da svatovi пе sпш vise dal1a trajati. Narod
hteo da оdпstапе od 8vOg оЫсаја пј tada. 1780-1780. god. vlast је odre
kazne п поуеп i telesne kazne za опе сјја svatba dпzе traje od jednog с·
i koji РОZОVП ујве od 15 gostiju. Sve to пјје pomoglo i mi dana8 vidimo.
BuDjevacki svatovi tщјu, dok је gostima volja. (Iv{шуi: Szabadka. П. 600
103
Posie svatova dolazi mlаdiпа. mati 11' posetu svoJoJ
kceri. Tada donese poklone svoj deci u kuci. Mlada tek
pORle оsаш dana роэесије svојп majku.
Lepo је орјэао рор Gjorgjc Bl'ki6 (и "Тudошапуtаг"-u
1839. g. VI. knjiga) ()Ысз:јс Оl1Љ Bunjevaca u El'du
(НашzsаЬеgu), Pel'kati, Тt5I"ok Ba1intu, Сереlји i TokOl-u
oko Вudiша. Brkic ih naziva "Raсiша", а i опј tako
эеЬе zovu, аН эе nazivaju i Вuпјеvсiша, 8to п stvari· i
је~ш. Ро njihovotn predanj1l ovo ви јше dobl1i od varosi (?)
Вunје, od kuda эп d081i.
OcnvaJi эп svoje оЫсаје i narodnost. Zene, - уеН
BrkiC - "samo l'ackigOVOl'e". Da Ы ocuvali вуојп nal'od-
nost, zene эе i ndajn эашо medju воЬош.
Devojke za пdајll поэе sрпstепе kurjuke. Provodadzika
эа јаЬпkош u шагашј,· polazi da prosi devojkll. Devoja6inilll
l'оditеЈјiша govori ovako:
- Vise dana эп паш эе шогilе осј, trazeci devojku
ро паэој volji i zadovoljni эшо, 8to эшо vitle1i vasn dеvојkп.
;:o;eJi эшо dakle (iшеппје шошkа i l'oditelje) i jedno <1rugo
obrabrismo i гесiша i реЬагош па daljni, veHki рпt, koji
эаш dovde Sl'etno svr8i1a. Ne спditе эе, sto эаш эеlа, jel'
је п тепе јаЬпkа, opterecena ЭППЈШ Ыаgош (поусеш) i
spokojno Ьоеи da vidim опи, kojoj sаш јаЬпkп donela.
Vidim da vam је сша stjdljiva i da эе l"Uшепi kao iabuka,
te је песи dalje шпсiti шојјш гесiща, vee сп metuti јаЬukп
па st01 ра neka је uzme, ako ЬоСе.
U јаыlјi је novac, а siromasniji роэрп jabukn эа
zlatnim ргаЬош.
Ako devojka primi jabukn, pristaje da эе uda, i tada
provodadzika seda za рип stol i nast.ajn dogovori.
Docnije эе prstenja izmenjaju nz veliku вуесапи
.сеdпrп. Svatovski ви оЫсајј kao п Srba. Тп је kпш,
-сг, stari svat, ,: buklijas~', СапSi. Mladin је "tuval'''prvi
] mak u dl"UstVU. "BuklijaS" poziva п svatove эа cuturom,
Х'3 О svatovjma sluzi goste эа рипош buklijom.
Nevesta поэј pozlaceni гпzшаriп-vепас oko glave, kosa
ј је spn8tena пј7. ledja, neopletena. Na vencanje ide эа
) ~'\sапош ЬеЈош keceljom, u crvenim cizmama.
104
Za vreme rucka prikazujuse "kravaJi1" 1 ћ'o~e razoa
, jela: "Kaurma", Pita, Guzvaca u tepsiji ј "Kumovioa.",
koje је kuma sргешilа i koja ,ве gostima pl'oc1aje, рагсе
ро parce. Novac доЫуеl1 јде шlадј.
Ро rucku је igral1ka llZ gajc1e. Kad је odmol', i stal'O
i mlado slusa pevaoje о К l' а 1ј е v i с 11 М а l' k u i О
dгugiш јuоасiша sl'PSk,ilO. Pevaju ОЫС110 stю·ј је zeo e ва
toliko оэесапја, da moogi svati placu. Pevaciei ]~и , Zi-
vela", kada t.vrsi реэши.
::;vatovi ви i kod tilt Bunjevaca moogobl'ojni i tI'aju
ро 3-5 daoa. Posle svatova mlada, koju o(lma}\ ро le
уепсаоја zovu "snasa", реге ooge svekl'u, kll mll i starom
svatu.
._"':-
Ioteresno је, da је u ргviш godioama braka tашо pot'od
redak, јеl' u prvim godinama эе Sk61'O i ое zivi zajedno.
М а t е l' i с е i О с е v е drze Виојеусј takodje kao
i Srbi, эа jstim оЫСајјша. Код ојЉ је јов ргаујlо, да toga
dana zet (posle svatbe u јеэеп) prvi put ро есије voga
tasta i риојСll, tada dobija od рипјсе tOI'bu od cilima.
О Bozicu ви obieaji istovetni, kao i kod Њ'Ьа. l аша
u воЫ, vostaoica оа stolu, kolac ("bozicnjak" ), koji е
эеоо па Novu Godinu. Od ko)aca dobija svaki (;1311 POI'O-
dice ро jedoo рагСе.
О BoziCu dolazi u dom Buojevccv ро jedan gOBt, koj i
је Btalao preko вујЬ pl·azoika. То је polazeoik. Оо в е tl'i
dana ое sше шасј iz dошасiооvе kuce i ШО \'а је ti , piti
najvise u kuci, veseliti ве i zabavljati goste. Рпi он ишосј
оа Badoje-vece севаlј belog Iuka u med, da z]e duho с
otera od kuce ....)
Za vгеше Bozica vraca эе i kod Bllojevaca. Devojka
mete pod gIavu parce od svakog јеlа эа Bac1nje-veuere.
ое Ы 1i 8aojala, za koga се ве udati. - Domacin oko 0-
noci ројј вуоје konje i шесе u vodu lepu jabllkll, da IU
konji dobiju lepu dlaku.
1) Bozi6ni obIcaji о Sokaca istovetni 80 ва 8rp8kima, 1 о l1ј il1 se ше i" а"
ocu, а npletenica" пdаvасi, Kad daju nskrsnje јаје, oni ga prvo pol.!u;be ра l
g08tu, Kod Sokaca је izraz ndobi6ete јаЬukп" (poklon) upotrebljiv, kao: '" ~
kad 8е nekom оЬе6а nagrada za trud.
165
Вппјеусј drze в а Ь 1пј ё i Р о d u ~ ј е (zаduSПiсе.)
Nad mrtvacem иреуајп.
Bunjevci oko Budima idu gologIavi ро ulici, dokle
ае god mrtvac iz njegove porodic~ пе saltrani. То је al~caj
i kod Srb& u Ugarskoj. Mu~ke saranjuju аа kapom па glavi.
() kolu~ pl·elu. i divanu ро kucama, izlisno је nal'ocito
да govoFimo, јег је to i јпасе dobro poznato.1) Код Bunievaca
oko Впдјта postoji јоэ lерј оЫеај pobratimstva.
Krmog imena (аIауе, avecarstva) пешајп, аН ~a to
јша u пјЉ јоэ tragova toga бistо srpskog оЫсаја, t. ј.
8vaka porodica. zna za svog вуеса, patrona porodice, sашо
ga пе slavi tako kao pravoslani Srbi.
Bunjevci iшајu вуоје zavetine i zavetne slave. Kapelice,
Уодјса kod Ваје zајеdпiбkа је s,,"etinja Srba i Вппјеуаса,
koji 8е tamoskupljaju па Маlп Gospojinu i ву. Iше
Marijino шпоgоЬгојпо (ро 10-15000). Na Markov дап
(Markovo) izlaze suboticki Вппјеусј' а Jitiјош па паеуе,
da od boga isprose dobru zetvu. Iшајu оајш toga zavetne
slave па ву. Roza1iju i sv. -Roka. Nad uglednijim pokoj-
nicima drze "prascanje" (oprostajni govor, cesto i u stihоviша).
ОЫеајј "kraijicв" о Duhovima isti вп kao u Srba.
Tada ае ро . вујш пНсаша bunjevackih веlа ori реаша
"kl'aljica'" ва геfгепош: "Hajte cure да ае posetamo, da
8е posetamo, lјеlјо!" Реуајп svakome za nagradu. Za svakog
јшајп zascbnu реашп, k~ja odgovara njegovom polozaju
u dгuяtvu i prilikama. "Kraljica", koja ide napred, ОЫС110
је najlepsa d.evojka. Kad ве vгас~udоша, реуајп Ilјепој шајсi:

"Kraljieina majko, kraljicina majko, ljeljo,


Ресј пат kajgane. ресј пат kajgane, ljeljo,
1 јоа 8Ubi zmara, suhi zmara, ljeljo!"
Од реааша, koje Kraljice реуајп, еуо Ilckoliko:
1.
Иi уат dodjosmo,
Иi уат dodjosmo Ljeljo!
U najlipse dvore
1) fnteresno је, da 8И i Иаgjаri u Bubptjcu рriщili щпоgе оЫсаје od
Ј '\са kao: oceve, щаtеriсе I polaienika. (1vanyi: 'Szabadka П. 603.)
i06
U najbogatij в,
ZI1\tощ ogradjene,
Сујсет паИсепе ...

П.
Kralju, svitli kralju,
Kralju 8vitli kralju, Ljeljo!
Kraljice, banice
Ustaj, te posetaj
Od dvora do dvora,
По careva stola,
Gdi car vino рјје,
Сагјса mu sluzi
-Iz zlatna kondira ...
II!.
Ој visnjo, ујвпјјсе,
Digni gore grane,
.Iz pod tebe уНе
Divno kolo vode,
Pred njima Padise
В јсет rosu trese,
Do dve уНе vodi,
А trecoj besedi:
Podj' za тепе ујl0,
Kod шоје ces majke,.
U ladu sediti,
Tanku . svilu presti,
Na zlatno vreteno.
IV.
Izgоrilя majko! Izgorila majko, Ljeljo!
Didina koliba! Didina koliba, Ljeljo!
§'ilna јш ве majko, Ljeljo!
Steta dogodila, "
!Ј kolibi majko, "
Santa kvocka Ыlа "
1 coravo pi1e, "
Кrnja zdila, majko, "
1 didina majko, "
Nova japundzija. "
Kad је gledis, majko "
Ni zakrpa пета, ,.
Kad је miris majko, "
Копсј је pritezu "
r
I

10 7

Реsше su ove, na.ravno, narodne.


Cetu kraljica оЫспо sacinjavaju ро seda.m . 1 ерЉ де­
vojaka (llllадјЉ), koje поэе па glа.vаша Ш krunu Ш vj oke
уепее od суеСа., па kojima па -8l'edini stoji i1i kakva ikon a
i1i ogledal0.
G о s t о l,јп Ь 1ј е је u Bunjeva.ea razvijello kao i u
вуЉ S10vепа. Вппјеvас се da procasti i pl'oveseH i on oga,
koga пе zna, а kako tek docekuje poznanika,' dobl'a pli-
jatelja. Suboticko veselje, Ьuпјеvасkо gost01jllblje п а glas tl
је. Вппјеvас је veliki veseljak od starina:
i
Nit' patio, nit' radio,
Da se пјје veselio,
Davor ој Bunjevce !

Уеэеlје јеopste blago,


Уеэеlје јеsV8kom dl'ago
Kakotvojimdidovima
Tako tvojim sinO\Tirna,
Davor ој Bunjevce!
А prilika da ве pokaze gostoljublje i da ве cini ve-
selje, dosta је i u ВгЬа i u Вuпјеvаса. Тп slt' prela, va-
tovi, divani, ЬаЫпје i dгпgi оЫсајј, koji bez goMenja пе
prolaze. v

Obicaji u Bunjevaca i Sokaea kao да вп ЫЕ vise


predmet izpitivanja i орјвјуапја, по sаша njihova роуе·
пјса i porekl0. О tome зmо во пуегШ iz опо malo knjiga,
koje u srpskoj i stralloj klljizevnosti govore о Вп п јеуе јт а
i Sоkсiша. 1 za to вп пјЉоуј оЫсајј cHalackom svetu v i эе
poznatiji по пјЉоуа proslost. То је апоmаНја. N аз је gO l'-
пја okolnost uputila, da о оЫсајјmа kazemo sаш о 8tO је
najnuznije, а da эе ујВе zаЬаviшо пјihоvош prosloscu i
ostalim granarna пјillOуа zivota. Koga interesuju оЫсајј
шјС'"аса, neka procita jo~ i оуе srpske, bunj evacke i
'апе рјвсе: Laza Knezevi6, ("Letopis" 1891. g .) ; GjOl"
~ Brki6 ("Tlldomanytal'" VI. 1839.); Gjena &пс (, ј{е-
10" 1842. g.) ј Josif Anturwvi6 ("Hazank" 18 59. g.) ј
inyi Istvan ("Szabadka" П.) ј Badi6 (Ossterreich- -ngat'n
·.cska) i d~uge.
108

Odelo backill Bunjevaea pravo је


"bacvan8ko", аН
ipak u nekim nijansama l·аzШНtо. od magjarske no~nje.
OZP'lljeni i 8tariji ljudi nose, skoro bez izuzetka, odelo od
zagaE\ito рlауе Ьоје, i to: kaput do раэа, bez ikakvog gaj-
tana эа oblcnim kо~tапiш pueetima, pl'slUk од јзtе соје
cak.sit'e takodje, эашо МО 8U one эа gajtanom. 6ak~ire эо
па kolellll debelo i8punjene. Na njih оЫасе visoke cizme,
U leto nose erne okrugle веВЈl'е mala оЬода, ziшi воЬаго
od јаgnјеоо koze, 11 (ziшu n08ili 8и pI'edje јов i japundze
(ogl'tac) од zaga8ito plave (Јоје, ali to 8е уее izgubil0, Nosi
ga tek ро koji 8tarae. Sada 8е vi~e Jlosi bunda Ш dugi
gunj (suba) од jagnjece koze 8а dugiш dlаkаша. U leto
nose sil'oma~niju belu kabanieu.
Mladji lju«i i шоmеi оЬЈасе 8е kao i 8tal'iji, 8ашо sto
iш ј'е prsluk 0« эуilе Ш sошоtа,еvесеш iskiCen, slicni
pl'slueirna, koje sl'pski шоmеi nose. р.'е· 40 godina, јвн
Stl шошеi jo~ u gасаша, аН sada ~ oni nose caksil'e.
U ziШll nose, 08Јт i:Jizama, jos i раросе па деЬеНш
i:Jal'apama, dok siromasniji Л08е obojke i opanke,
v No~nja Bunjevaea nize Вl1diша \'ее је nesto drugojaca.
Соја је пgаsitа i stajaee odelo ЭНСll0 шаgjагskоm. Svaki-
dasnja је nosnja u leto kosulja i gaee до Сizаша. Мошеi
nose 8vеееш kl'ace kosulje 8а siгоkiш rukavima iSal'anim
vezom од vuniee, kratke аН siroke, ustirkane па bore,
сizше ва шашuzаша. Soшоtski prsluk u 8vim bojama)zyezen.
Oko vl'ata "рова" эа zlаtпiш l'еsiеаша (гојtаша), Sesiri su
iш эа sil'оkiш оЬодот, u ziшu ВоЬаге. Stariji поэе poduzu
kosu, koja iш ујэј niz pleca.
Licki Вuпјеvсi поэе ovako: jedan "kratelj", gornja
haljina, (crna Ш шоdга) uske caksire, орапеi па ernim
(Јю'араша, па glavi svagda егvепа kapiea kao Dаlшаtiпеi.
U ziШll kraJak kozni gunj. Nosnjaje SkOl'O ista kao liCkal).
Bai:Jki Sokci nClse u leto platneno odelo vrlo шпо
эа ееgз је opsta pOTika па njihovll raskosnost, koja
Шllоgо porodice шаtегiјаlпо satrla. Iz ОРЈ8а odela nj;
ујдеее эе taj raskos,

1) Рауеliс уеџ: .8rbi Ви 8а \ickim Випјеусеш u позпјј obojega spola_


8J'odni7 u tome8е 04 Sokaca (ovde zovucih "kranjaca"~ bJtno ra~liku,iu (RaZpt'&V31 :
Raskosno је odeIo, narocito u devojaka а najraskos-
:- пјје u neveste. Na gIavi, kojupokrivaju kurjuci, pletanice,
. metuto је. skupoceno vestacko суеСе. Bluza (prsluk) је od
najskupocenije . деЬеIе вуПе, pOButa zlatnim cvetovima (Bvila
kao sto је svecenici praznicima пове па веЫ ргј' ву. sluzbi).
~ay pokriva 3-4 prBta siro~a zIatna cipka. Rukavi· zlatom
vezeni. Na to dolazi kratki kaput od Bkupe зvilе, iIi u јевеп
(kada во оЫспо Bvatovi) kratak curak uz ili па struk,od
glatkog ili суесеш POBUtOg somota, ili zagasito plave соје.
Pre је Ыlа mnogo повепа Bkupocena curdija, koju је
оЫспо 8vekar kupovao, i .koja је ро nekoliko .stotina
forinata BtajaIa. Sada curdija izIazi iz оЫ(:аја. 8ukanja 8јго­
kih obuku ро 8-10 komada вус оц вуilе. GornjajeSl1kllja od
iste skupocene svile, kao i prsluk ш od BviIenog brokata ..
Кесеlја, kојп П08е i па уепсапје, takodje ·је od svПе (сrnе) ,
8iroka је i s krajeva optoeena zlatnom раssешепtriе.
- Kod вiгошаsпiјih пеvезtа to је вуе jeftinje, ali ipak
za пјЉоуе prilike, skupo i vrednosno, jer miraz Bunjevke
(seljanke) оЫспо је зашо lepo odelo, belo rublje, neko-
liko ovaca, krava i nesto ћоуаса; zemlja oBtaje вашо
braci, аН od 1853. god. па.Qvашо dobijaju i devojke вуој
deo nepokretnog iшапја.
. Zene idu povezane gIave, а devojke 8vagda gologIave.
Zenu .је lako poznati ро uga8itijem odelu. Sil'otnije zene
позе u zimu mU8ku curdiju, а odelo јш је. od jeftinijeg
Bukna. Devojke пове u leto 8аш pr61uk ујве kosulje, kite
ве kupovnim суесеш i kad idu ulicom (оЫспо, 4-5 zajedno
drzeci jedna drugu za l'uke), П08е 11 ruci dzepnu шагаmu 1).
1 radnim danom i praznikom пове па u1ici mnoge Buknje.
Кесеlје 8tO пове, i1i вн вуilепе, Ш ih ваше tkaju. То Bll
poznate Buboticke pregace. Rado пове сјреlе i раросе, а
nikad cizme kao Magjarice.
Bunjevke вн razkosne u odelu ваш о za угеше Bvoga
dE :апја. Kad во udate, уес во skl'ошпiје. Vredno је
р< ,nuti, da шuski пј шаlо пе zale utl'ОSШ veIik поуас
Ш: del0 вуоје kceri ili zene. Prodace 8tO шо је пајшiliје,
ва песе odbiti zelju kcel'i ВУОЈе.
Зz_Ьа4ka. Ц. ~84,
110
Bunjevke nize Budima mnogo во Skl'omnije 11 о
по njihove sestre о Backoj. Odelo јш је od platna,
tona i redje od svHe (о гаzпiш Ьој~ша), kecelja рlа
(kod devojaka Ьеlа), баЈ'аре iSal'ane суесеш, сјреlе
cizme о Ьојаmа, oblcno crvene, Prslok izvezen zlatom,
roki rokavi od kosolje vire. Zene пове ozane, аН
(bele) шаI'аше, iako pripite oz glavo. Nose mindjose,
tenje, granate oko vrata (deyojke srebrne i zlatne поусе)
sliko BogorodiCioo о vrato.
О odelo i nosnji lickih Bunjevaka уеН Morgic оуо
_ "U proSastom' vгеmеШl, sve до god. 1848. 1l0вПе
odate zen8ke k080 о pletenicah па obadvije stI'ane;
vojke, pletenice nazad niz le(lja о takozvanoj "kiki" (
AJjina, OBObito о pI'imorkinja i podgorkinja Ыјаве ј
zubon, tkanica (pas) i pregaca (zaBlon). Kod udate ЫЈа
povezaca Ш сгуепа marama (robac) а kod .dievojke .,...",,"' ••
kapica, kao о Dalmaciji. U novije vrieme to ве odi
prllminilo, OBObito в 07е stI'ane УеlеЫШ. Sada пове ве
ујве ро Ilekakvoj шоdi. Bonjevke 8е пове skore "е с
kranjice, вуе је llаliбпо па st~jel'sko jJi kl'anjsko odiel
Kod odiela mllskih пе· vj,di ве razlika izmedju
prav081avnog i Kranjca." Одеl0 za moske natinjeno
kod koce (domace l"UkоtvоПпе).
/:jokice, megjo kojima ве nalazi vеоша lерЉ,
ујје во 11 по8пјi. Опе odevajo веЬе SVQјiш rokotvOl'in
Njillova је повпја prava narodna повпја, Depome~ana
бim togjinBkim. Odelo iш је skromno od ogasita platn
preko soknje d\'c prcgaca. l.J zimo пове postavljen
Na А"lауј јmајп obl'adac kao i 8I·bijanke. Ково
сvеесlП Ш perjem, i беslјајu је kao zenske iz
kog okroga.
Glava је ccsto pokrivena tankom "сегсеJi"-mага
koja вс вроМа niz legja (оуо kotl (levojaka). Svecan'
Јјјпа је о devojaka Ьеlе Ьоје, о zella l'aznobojna. R
80 ~iroko otkani i okiceni рогuрNсiша i zlatnim у, о
Nosc prslocic od вујЈе ва gгапаша i с\'ссеш, а па
ајmа, pokrivenim Cipkom. Mnogc llizove glЋllаtа raZDe
*
*
iii
. Ovde valja zavrsiti O!U malu raspravu о nasoj ЬгаСЈ
Bunjevcima i SabI'aci ЈШ 80kсiша, ро sto эшо njome· Јэри­
пШ jednu od павЉ celji, da citalacki svet upoznamo эа .
istorijom i zivotom ove nase drage bl'ace,

.}

\
. I