JUGOSLOVENSKA KONFERENCIJA ETAAte

NOVI

S A D . 1217. JUNA 1989

Dore Vojnev-t-C
Institut "Oozef Stefan"
Jamova 39
61111 Ljubljana

VEROVATNOSNA ANALIZA POUZDANOSTI SISTEMA ZA IRINUDNB HLAERH NUKLEARNE

ELEKTRANE - OCENA POUZDANOSTI ZA SLUAJ. HALE I Z U M E NEZGODE
NUCLEAR

POWER P U N T EMERGENCY CORE C08LING SYSTEM REllABILITY

ANALYSIS - RELIABILITY ESTI MAT101 FOR SHALL LOCA

SADR2A0: Pouzdanost delovanja sistema nije zavisna samo od njegove

razpolo2ivosti nego i od zahteva koji se pred njega postavljaju. U radu
je prikazan nain ocenjivanja pouzdanosti delovanja sistema za prisilno
hlaenje jezgra NE u sluaju male izlivne nezgode.
Uz pomo stabla
dogadaja su utvreni scenariji razvoja dogadaja i zahtevi za pojedinim
sistemima za ovladavanje nezgode. Na osnovu zahteva za delovanjem sistema
za prisilno hlaenje je ocenjena njegova pouzdanost.
ABSTRACT: System performance reliability depends not only on its own
availability but also on requirements which are placed on the system.
This paper shows a way of system performance reliability estimation for a
NPP Emergency Core Cooling System in case of Small LOCA. The event
scenario and requirements for systems are determined with event tree .
Finally, the ECCS reliability estimation are performed on the basis of
system requirements.
Uvod
Odziv vet aktiviranog sistema za prisilno hlaenje jezgra zavisi od
velictne pritiska
u primarnom rashladnom krugu.
Svaki definisani
podsistem sistema za prisilno hlaenje jezgra ima svoju ulogu u zavisnosti
od: pritiska u primarnom rashladnom krugu, od delovanja drugih sigurnosnih
sistema i od vremena koje je proteklo od nezgode.
Pouzdanost sistema je
dakle funkcija scenarija nezgode - sekvence.
Eroj i tok scenarija
(sekvenci) za
pojedini potetni dogaaj (nezgoda,
tranzient) se u
verovatnosnim analizama sigurnosti
prikazuje putem stabla dogadaja.
Stablima dogadaja se kreira model elektrane gde su osnovne jedinice
sistemi ili sigurnosne funkcije. Za svaki poetni dogaaj se konstruiSe
novo stablo dogadaja na osnovu procedura za nezgodna stanja elektrane.
-Stablo dogaaja je specifino za svaku elektranu. Analizirajmo za primer
jedno
manje razgranato
stablo dogadaja
za malu
izlivnu nezgodu
konstruisano za primer NEK.
Pouzdanost sistema za hlaenje jezgra u sluaju male izlivne nezgode
Izlivnom nezgodom smatramo putanje primarnog rashladnog kruga ili
bilo-kojeg cevovoda prikljuenog na taj sistem, koji se dogodi u bilo

IX. 152

kojem vremenskom periodu rada NE.

Mala izlivna nezgoda je putanje
primarnog sistema koje sistem za kontrolu hemijskog sastava i zapremnine
(CVCS) ne moe da nadoknadi, dok je gornja granica putanja ona koju
visokopritisni sistem za prinudno ubrizgavanje moe da nadoknadi. Stablo
dogadaja je tipa malo stablo dogaaja/veliko stablo otkaza. To je pristup
pri kojem se u stablu dogadaja pojavljuju samo sigurnosni sistemi. U tom
sluaju se stabla otkaza podpornih sistema ukljuuju u stabla otkaza
sigurnosnih sistema. Dakle meuzavisnosti izmeu sigurnosnih sistema i
njihovih podpornih sistema (vertikalne zavisnosti) se reSavaju na nivou
stabla otkaza a ostale na nivou stabla dogadaja.
Stablo dogadaja je konstruisano na osnovu:
-

poznavanja projekta elektrane,

tehnikih specifikacija,
procedura za upravljanje elektranom u nezgodnim situacijama,
razgovora sa operaterima,

Preuzeti uslovi i predpostavke pri konstrukciji stabla dogaaja

Navedimo osnovne uslove 1 predpostavke
konstrukciji stabla dogadaja:

koje

su smo

preuzeli

pri

1. Veliina loma je predpostavljena izmeu 3/8" i 2" ekvivalentnog

prenika. To ima za posledicu da CVCS pumpe nemogu nadoknaditi
hladioc koji istie kroz lom.
2. Kapacitet jednog
rasteretnog ventila
(PORV) i jedne
pumpe za
visokopritisno ubrizgavanje je dovoljno za odvoenje toplote iz jezgra
po naCinu Feed & Bleed (napajanje i putanje).
3. Ako
PORV otkaze
u
otvorenom poloaju
nije mogue
koristiti
niskopritisni deo za dugotrajnu recirkulaciju (pritisak u primarnom
rashladnom krugu je jos dovoljno visok da onemoguava to).
4. Gubitak hladiva kroz lom se moe nadoknaditi iz rezervoara vode za
zanienu goriva tokom 24h.
5. Kapacitet PORV-a nije dovoljan da rastereti primarni sistem od pritiska
pri kojem bi mogli upotrebiti niskopritisni deo sistema za prisilno
hlaenje, a da pri tome ne doe do otkrivanja jezgra, kao i da se taj
deo sistema ne moe upotrebiti za Feed & Bleed hlaenje.
6. Otkaz generatora pare, kao ponora toplote, nije ukljuen u stablo
dogadaja zbog nezavisnosti moguih puteva otkaza. Neki od tih otkaza
se posebno analiziraju kao poetni dogaaji nezgoda (lom cevi u
generatoru pare).
7. Pri generaciji "S" signala (signal za pokretanje sigurnosnih zatitnih
mera) se generira i signal "T" (signal za aktiviranje sistema za
izolaciju zatitne zgrade - I faza) na koji se izvri izolacija
zatitne zgrade. Zato operater mora pred upotrebom PORV resetirati "S"
signal i obezbediti snabdevanje ureaja unutar zatitine zgrade sa
instrumentalnim komprimiranim vazduhom.

Opis sekvenci stabla dogadaja za malu izlivnu nezgodu

Na slici 1 je prikazano stablo dogadaja konstruisano za glavni dogaaj
male izlivne nezgode. Identifikovano je osam sekvenci od koje 3 vode u
sigurno zaustavljanje elektrane, dovode do oteenja jezgra i 1 (jedan)
zavrava sa prelaznom pojavom bez zaustavljanja reaktora. OpiSimo svaku
sekvencu pojedinano.

AWS

MEUSPEH
tEGENDA :
CD
ATWS

OTEENJE JEZGRA
PRELAZNA POJAVA BEZ ZAUSTAVLJANJA REAKTORA

SL.l Stablo dogadaja za malu izlivnu nezgodu

Sekvenca 1:
Po prvoj sekvenci
del uju svi sistami
relevantni za
obvladavanje nezgode i ublaavanja posledica tako da je ishod, stanje
toplog zaustavljanja elektrane:
Sekvenca 2: NeraspoloZivost pomone napajne vode znaci da sekundarni
sistem ne moze preuzeti (odr2ati) ulogu ponora toplote koja se jos uvek
oslobaa u jezgru reaktora Sto prouzrokuje kompletan otkaz funkcije
odvoenja toplote iz primarnog sistema.
U takvoj situaciji nam ostaje na
raspolaganju Feed i Bleed Sto znaci da u reaktorski sistem uz pomoC
visokopritisnog
dela
sistema
za
prisilno
hlaenje
(sigurnosno
ubrizgavanje) ubrizgavamo borirani rastvor iz rezervoara vode za izmenu
goriva dok hladioc istie na mestu loma i posto to nije dovoljno se
akcijom operatera otvaraju rasteretni ventili na sudu za odravanje
pritiska.
Otvaranjem potrebnog
broja
ventila i/ili
naizmenicnim
otvaranjem i zatvaranjem operator odrava pritisak u reaktorskom krugu
dovoljno visoko iznad temperature saturacije. Da bi rasteretne ventile
otvorili potrebno je resetirati S signal da bi ponovo uspostavili
napajanje reaktomke zgrade sa komprimiranim vazduhom za instrumentaciju,
a koji je neophodan za pogon rasteretnih ventila.

IX. 154

Sekvenca 3: U slutaju otkaza rasteretnog ventil u otvorenom poloaju u

toku manevrisanja sa otvaranje i zatvaranjem istog ventila Ce doci do
vee potronje bori rane vode iz rezervoara z"a izmenu goriva. Posledica
toga je
potreba za
prelazak na
fazu rerirkulacije
hladioca iz
kontejaentskog
korita
pre nego
Sto
se
dosegne stanje
hladnog
zaustavljanja.
Sekvenca 4: U koliko je
prelazak na recirkulacioni rad neuspesan
obustavlja se odvodenje toplote iz jezgra i doci Ce do oteenja jezgra.
Sekvenca 5: Neuspesan pokusaj/pokusaji otvaranja rasteretnih ventila na
sudu za.odravanje pritiska takode prouzrokuju oteenje jezgra. Toplota
se odvodi samo puten hladioca koji istie kroz lom Sto je nedovoljno.
Sekvenca 6: Operator nije uspeo resetirati "S" signal i zbog toga nije na
raspolaganju komprininarni vazduh za pogon rasteretnih ventila na sudu za
odravanje pritiska. Posledica je ista kao pri petoj sekvenci.
Sekvenca 7: U koliko je uspeSnim zaustavljanjem reaktora ne deluje sistem
/ podsistem visokopritisnog ubrizgavanja i dolazi do oteenja jezgra, jer
ga po pritisku i kapacitetu ne moze zameniti ni jedan drugi sistem.
Sekvenca-8: Otkaz zatitnog sistema reaktora vodi u trarizient (prelaznu
pojavu)
bez zaustavljanja
reaktora.
Kompleksnost razvoja
stanja
/scenarija za taj s"lutaj zahteva posebno stablo dogadaja.
Uloga 1 doprinos si stems za prisilno hlaenje jezgra
sluaj male izlivne nezgode

oteenju jezgra za

Iz stabla dogaaja uoavamo zahtev samo za visokopritisnim delom

sistema i to u fazi recirkulacije. Treba podsetiti da rad visokopirtisnog
dela u recirkulacionoj fazi zahteva uspeSan rad i niskopritisnog dela u
istoj fazi Sto je vec uzeto u obzir u modelu visokopritisnog dela.
Kritine sekvence
Kritine sekvence su identificirani scenariji, putem stabla dogadaja,
koji imaju dominantan doprinos oteenja jezgra. Kritine sekvence se
mogu odrediti (uoiti) na dva naCina.Prvi je kvalitativan, po broju
sistema/sigurnostnih funkcija
sa neuspeSnim delovanjem
u odreenoj
sekvenci. I drugi po verovatnoCi ostvarenja sekvence. U naCelu Sto je
broj sistema sa neuspeSnim delovanjem koji su sadrani u odreenoj
sekvenci manji to je sekvenca kritinija.
I kvantitativno, Sto je
verovatnoa ostvarenja sekvence sa negativnim ishodom visa to je sekvenca
kritinija.
Kritine ili tkzv. dominantne sekvence opredeljuju nivo
ukupne verovatnoe oteenja jezgra bilo samo za jedan poetni dogaaj
bilo za sve postulirane poetne dogaaje. Po pravilu je-nivo verovatnoe
ostvarenja kritinih sekvenci za nekolika redova veliina visi od ostalih.
Iz tog razloga se analizi takvih sekvenci posveuje najvea panja.
Sa obzirom da je predmet naSe analize sistem za prisilno hlaenje jezgra
potraimo kritine sekvence i uloge/doprinos analiziranog sistema u njima.
Uoava se da je sekvenca
7 najkritinija jer vec neraspolozivost
visokopritisnog dela sistema za prisilno hlaenje u fazi ubrizgavanja
(sigurnosno ubrizgavanje) dovodi do oteenja jezgra.
ZapiSimo izraze za sraCunavanje verovatnoe ishoda sekvenci koje se
zavsavaju sa neuspehom:

Q 4 - P ( I ) f ( A ) P ( B | P(C) P(D) P(E) P(F) P(G)

Q4P(I) P(C) P ( F ) P(G)
Q5=P(I) P(A) P(B) P(C) P(D) P(E)
Q 5 - P ( I ) P(C) P(E)
Q 6 - P ( I ) P(A) P(B) P(C) P(D)
Q 6 - P ( I ) P(C) P(D)
Q 7 - P ( I ) P(A) P(D)
Q 7 - P ( I ) P(B)
NAPOMENA .'Oznaavanje dogadaja u gornjim izrazima je izvreno prema SL. 1
Za uestalost poetnog dogadaja Ce se u prvom priblizanju preuzeti jedan
od srednjih ocenjenih vrednosti za sledeCe 4 elektrane.
Zion
P
Biblis
P
Surry
P
Sizwell.,..P

-3.5E-2
-2.7E-3
1.0E-3
=9.4E-4

(USA)
(BRO)
(USA)
(UK)

usvaja se aritmetika srednja vrednost, Sto iznosi

P-P(I)2.7E-3

nmiM u
- fA? WHS

( }
Up-J

mnntxut

SE

asTwrni na
KiMtki
wwSfwiwog ta*

SL.2 Stablo otkaza - zavisnost podsistema/faa rada

Napomena; Nepouzdanost delovanja podsistema sistema za prisilno hlaenje
NEK je ocenjena putem stabla otkaza (Ref. / V )
i nije predmet ovog

IX. 156

lanka.
U modelu visokopritisnog dela u fazi recirkulacije je obuhvaen i rad
niskopritisnog dela. Meutim rad niskopritisnog dela u fazi recirkulacije
je uslovljen uspeSnim startovanje i radom u fazi ubrizgavanja.
VerovatnoCa otkaza visokopritisnog dela u fazi kratke recirkulacije, P(G),
e se sraunati preko stabla dogadaja na gornjoj slici tj.:
P(G)-(P(H) * P(G)) + P(N) - (P(N) * P(G) * P(N))
P(G)=((l-2.26E-5) * 1.S9E-3) + 2.26E-5 -((1 - 2.25E-5) * 1.69E-3 * 2.26E-5)
P(G)=1.713E-3
pa je konano verovatnoCa ostvarenja pojave sekvenca 7:
Q7-1.Z3E-6

SL.3 Stablo otkaza za sluaj rasteretnih ventila

gde

su:

P(B)-4.60E-4
P(fi)-1.69E-3

nepouzdanost
visokopritisnog
dela sistema
za
prisilno hlaenje u fazi ubrizgavanja.
nepouzdanost visokopritisnog dela u fazi kratke
recirkulacije.

P(N)=2.26E-5

nepouzdanost
ubrizgavanja

niskopriti snog

dela sistema

fazi

SraCunajmo joS sekvencu 4 uz dopunu podataka iz drugih izvora.

()=.5E-5

- nepouzdanost sistema pomone napojne vode

Verovatnoa da se rasteretni ventil ne zatvara u procesu ostvarivanja Feed

i Bleed P(F), je ocenjena u prvom priblizenju na sledeci nain:
predpostavka: - u toku Feed & Bleed procesa se otvaranje i zatvaranje
ventila vrsi 10 puta.
Podaci za osnovne dogadaje F1,F2,F3,F4 (oznake prema slici 3):
P(Fi)*5.0t-3 - Gen. podatak
P(F3)=5.0E-6 l/h * 24 = 1.2E-4 - Gen. podatak
P(F4)=2.0E-3 -Gen. podatak (proseCna verovatnoa)
Verovatnoa otkaza PORV-a pri zatvaranju , P(F2), da se ventil
zatvoriti u procesu od 10 otvaranja/zatvaranja se sraCunava kao
verovatnoa otkaza pri svakom od pokuaja zatvaranja.
Verovatnoa da se ventil neCe zatvoriti pri n-tom pokuaju je:
n-1
P(D1 D2 ... -1 Dn)-P(0)(l-P(D))

neCe
zbir

gde je: P(D)=3.2E-3

Pa je : P(D)10>3.109E-3
P(D)9 -3.119E-3
P(D)2 3.1898E-3
P(D)1 3.2E-3
P(F2)=P(D)10 + P(D)9 + ...

+P(Q)2 + P(D)1 = 3.15E-2

Na osnovu stabla otkaza na slici 3 se sraCunava P(F):

P(F)3.86E-2
I konano sraCunajmo verovatnoCu ostvarenja sekvence 4:
Q4-P(I)*P(C)*P(F)*P(G)
Q4- 2.7E-3 6.57E-5 3.86E-2 1.713E-3
Q4- 1.16E-11
NAPOMENA: Predpostavlja se da su modeli meusobno nezavisni kao i da
poetni dogaaj, ne utie na raspoloivost sistema u zaglavlju stabla
dogaaja, Sto znaci da je rezultat za Q4 iz tog razloga optimistian.

IX.158

Iz dosadanje analize se o pouzdanosti delovanja sistema za prisilno

hlaenje jezgra-u sluaju male i2livne nezgode mo2e zakljuiti sledece:
- nivo pouzdanosti c e l o g sistema opredel j u j e del ovan j e v i s o k o p r i t i s n o g
del a n fazi ubrizgavanja,
- doprinos nepouzdanosti delovanja sistema k nesigurnosti elektrane
(verovatnofif topljenja jezgra isputanje radioaktivnosti u okolinu,
riziku..) se mole oceniti samo putem ocene verovatttoce ostvarivanja
sekvenci u kojima se pojavljuje
- kritinost sekvence naelno zavisi od uestalosti pojave poetnog
dogadaja i od broja sistema u sekvenci koji dovodi do neuspeha.
Zakljuak
Nepouzdanost sistema za hlaenje jezgra se ne moze oceniti samo na
osnovu.razpolo2ivih podataka/informacija/znanja o nepouzdanosti podsistema
pd kojih se sastoji i faza u kojima po projektu delije. Pri sintezi ocene
napouzdanost-i ovog sistema se moraju uzeti u obzir teinski faktori koji
opredeljuju rangove uticaja pojedinih delova sistema ili pojedinih faza ka
neuspeSnom
ovladavanju
nezgode
(oteenju
jezgra
i
naruavanju
sigurnosti). Sto praktino znaci da se ocena pouzdanosti sistema moze
dati jedino nakon modeliranja i analize elektrane, a ne na nivou sistema.
To je oevidno na preliminarno izvedenom primeru za malu izlivnu nezgodu,
gde je visokopritisni deo sistema u fazi ubrizgavanja takorei nosioc
pouzdanog delovanja celog sistema.
Za neki drugi poetni dogaaj je
situacija moe biti sasvim drugaija zbog- drugaijeg odziva i uloge
sistema, a Sto se odraava putem senaria razvoja nezgode (sekvenci).
Uestalost poetnog dogadaja takode utiCe na doprinos nepouzdanosti
pojedinog sistema na ukupnu konanu verovatnou topljenja jezgra.
Na
kraju se moe zakljuiti da se doprinos sistema i dela sistema ka
verovatnoCi oteenja jezgra ocenjuje kroz doprinose sekvenci u kojima se
sistem pojavljuje, a koje rezultuju u stanje sa oteenjem jezgra. Na taj
nain je pri oceni pouzdanosti sistema obuhvaena uslovijenost (zavisnost)
stanja sisteaa koji uestvuju u scenariju dogadaja.
Pouzdanost sistema odreena na nivou si stem-analize mo2e biti razliita.
To je zavisno od zahteva-koji se postave pred njega, a to je opet zavisno
od niza faktora kao sto je stanje elektrane, delovanje drugih sigurnostnih
sistema itd. Iz toga se moZe zakljuiti da je pouzdanost kategorija koja
je vezana za funkciju koju sistem izvrava i tada govorimo o pouzdanosti
funkcije.
Bok to nije sluaj sa kategorijama raspolo2ivosti koja je
nerazdvojno vezana za "hardware".
Reference
/1/ Vojnovic
ore,
"Verovatnosna
analiza
sigurnosti
i
pouzdanosti rada nuklearne elektrane - Sistem za prinudno
hladenjr jezgra NE KRSKO", Magistarski rad, maj 1988
/2/ M. Ko2uh, 0. Vojnovic, "Drevo dogodkov zamalo
nezgodo", IJS-DP-4989, December 1987, Ljubljana

izlivno