Depna knjiga

Beogradskog izdavako-grafikog zavoda

DEPNA KNJIGA

SOCIOLOGIJA

ERIH FROM

UMEE
LJ U B A V I
Drugo izdanje

Prevela sa engleskog
MILANKA RADI

Jijjjfi
BEOGRADSKI IZDAVACKO-GRAFICKI ZAVOD

Naslov originala
Erich Fromm
The Art of Loving
Erich Fromm
H arper & Row Publishers, New York

PREDGOVOR
Ova knjiga e razoarati svakoga ko oekuje gotova uputstva o umeu ljubavi. Ba naprotiv, ona eli
da pokae da ljubav mje oseanje koje sebi moe
svako priutiti bez obzira na dostignuti stepen zrelosti. Ona eli da uven itaoca da e svi njegovi pokuaji u ljubavi propadati sve dotle dok najaktivnije ne
pokua da razvije svoju celokupnu linost, kako bi
postigao produktivnu orijentaciju; da se zadovoljstvo
u individualnoj ljubavi ne moe postii bez sposobnosti da se voli svoj blinji, bez istinske skromnosti,
hrabrosti, vere i discipline. U kulturi u kojoj su ovi
kvaliteti retki, sposobnost da se voli mora ostati retko
dostignue. Ili svako se moe upitati koliko poznaje osoba sa ovakvom sposobnou.
Ipak, tema zadatka ne sme da bude razlog da se
odustane od pokuaja da se saznaju kako tekoe,
tako 1 uslovi za njegovo ostvarenje. Da bih izbegao
nepotrebne komplikacije, pokuao sam da problem
obradim, koliko god je to bilo mogue, jezikom koji
nije struan. Iz lstog razloga, sveo sam na mmimum
pozivanja na literaturu o ljubavi.
Za jedan drugi problem msam naao potpuno zadovoljavajue reenje; msam, naime, mogao da izbegnem problem ponavljanja ldeja iz mojih prethodmh knjiga. italac kome su poznate knjige, naroito,
Bekstvo od slobode, ovek za sebe, Zdravo drutvo,
nai e u ovoj knjizi mnoge ldeje iz ovih dela. Meutim, Um ee ljubavi nije nikako samo ponavljanje.

Ona donosi mnoge ideje kojih u prethodnim delima

nema i sasvim je prirodno to i one stanje ponekad
dobijaju nove aspekte zbog usredsreenosti na jednu temu, tj. umee ljubavi.

Ko nita ne zna, nita ne voli. Ko nita ne ume, mta

ne razume. Ko nita ne razume, bezvredan je. Ali,
onaj ko razume, taj i voli, zapaa, vi d i . . . Vie se
voli ono o emu se vie z na . . . Ko god zamilja da
sve voe sazreva u isto vreme kad i jagode, ne zna
nita o grou.

Paracelsus

DA LI JE LJUBAV UMEE?
Da li je ljubav umee? Ako jeste, ona zahteva znanje i trud. 111 je ljubav prijatno oseanje koje je stvar
sluaja, neto to nam se dogodi" ako lmamo sree?
Ova mala knjiga se zasniva na prvoj pretpostavci,
mada, nesumnjivo, veina ljudi danas veruje u drugu.
Nije da ljudi ljubav smatraju nevanom. Oni su
gladni ljubavi; ipak, iako gledaju bezbroj filmova o
sremm 1 nesrenim ljubavnim priama, sluaju stotine bezvrednih ljubavnih pesama, jedva da e iko
pomisliti da bi o ljubavi trebalo neto da se naui.
Ovaj udesan stav se zasniva na nekoliko pretpostavki koje, ili svaka za sebe ili pojedinano, nastoje
da ga podre. Veina ljudi problem ljubavi shvata
kao problem kako biti voljen, a ne kao problem voljenja, tj. sposobnosti da se voli. Njihov je problem,
zato, kako biti voljen, kako biti vredan ljubavi. Da bi
ostvarili taj cilj oni se kreu raznim putevima. Jedan,
koji naroito koriste mukarci, je da se bude uspean, moan 1 bogat koliko im to doputa granica njihovog drutvenog poloaja. Drugi, karkteristian za
ene, je da seb e uine privlanom negovanjem tela,
izborom odee itd. Ostali naini postizanja privlanosti, koje podjednako koriste mukarci 1 ene, sastoje
se u usvajanju finih manira, razvijanju zanimljive konverzacije, skromnosti, dobronamemosti, spremnosti
da se pomogne. Mnogi od nama pomou kojih ovek sebe ini dostojnun ljubavi su isti kao oni koje
koristi u postizanju uspeha, zadobiti prijatelje i uti-

cajne ljude". U stvari, ono to veina ljudi nae kulture podrazumeva pod; biti dostojan ljubavi" u sutini je meavina onog biti popularan" i imati seksepila".
Druga pretpostavka na kojoj se zasniva stav da
nema nieg to bi trebalo nauiti o ljubavi je pretpostavka.da je problem ljubavi problem objekta, a ne
problem moi. Ljudi misle da je voleti lako, ali da je
teko nai pravi objekt ljubavi ili pravu osobu koja
bi nas volela. Za ovaj stav postoji nekoliko razloga
koji se temelje na razvoju modernog drutva. Jedan
od razloga je velika promena, koja se dogodila u 20.
veku, u pogledu izbora ljubavnog objekta". U viktorijanskoj eri, slino mnogim tradicionalmm kulturama, ljubav, uglavnom, nije bila spontano lino lskustvo koje je moglo da dovede do braka. Naprotiv,
brak su ugovarale, ili zainteresovane porodice, ili
provodadija, ili je ugovaran bez takvih posrednika;
on je sklapan na osnovu drutvenih obzira, a za ljubav se pretpostavljalo da e se razviti poto se brak
ve sklopi. U poslednjih nekoliko generacija ldeja
romantine ljubavi je postala skoro univerzalna na
Zapadu. U Sjedinjenim Dravama mada nisu lezli
obziri konvencionalne prirode, ljudi uglavnom trae
romantinu ljubav", lini doivljaj ljubavi koji zatim
treba da lh dovede do braka. Ta nova ldeja slobode
u ljubavi morala je znatno da doprinese znaaju
objekta nasuprot znaaju funkcije.
Sa ovim faktorom je u bliskoj vezi i druga crta,
karakteristina za savremenu kulturu. Naa celokupna kultura se zasniva na udnji za kupovanjem, na
ideji uzajamno korisne razmene. Srea modernog
oveka je u ushienju koje ga obuzima pred izlozima
1 u kupovanju svega to sebi moe da priuti, za gotovinu ili na kredit. On (ili ona) ljude posmatra na
slian nain. Privlana devojka za mukarca, pnvlaan mukarac za enu, dobitak su za kojim tragaju.
Privlaan" obino oznaava lepo upakovane osobine
koje su popularne i traene na tritu linosti. Ono

10

to osobu ini privlanom, kako fiziki, tako 1 psihiki, zavisi od mode vremena. Dvadesetih godma, bila
je privlana devojka koja pije 1 pui, lzazovna 1 neobuzdana: danas, moda zahteva povuenost i veu
privrenost domu. Pri kraju devetnaestog i poetkom
ovog veka mukarac je morao da bude agresivan i
ambiciozan: danas, da bi bio privlano upakovan"
mora da bude drutven i tolerantan. U svakom sluaju, ovek se zaljubljuje u takvog partnera ija je ponuda osobina unutar dometa sopstvenih mogunosti
za razmenu. Spreman sam za pogaanje; objekat
mora da bude poeljan sa stanovita svoje drutvene
vrednosti i lstovremeno, treba da me eli, uzimajui
u obzir moje vidljive i skrivene osobme i mogunosti. Tako se dve osobe zaljubljuju kada osete da su
na tritu pronale najbolji raspoloivi objekt uzimajui u obzir ogranienosti sopstvenih razmenskih
vrednosti. Kao i pri kupovmi nekretnma, skrivene
mogunosti koje mogu da se razviju lgraju esto znaajnu ulogu u ovom pogaanju. Ne treba zato da nas
iznenauje to u kulturi u kojoj preovlauje trina
orijentacija i u kojoj je matenjalni uspeh istaknuta
vrednost, 1 ljudski ljubavni odnosi slede isti obrazac
razmene koji vlada na tritu roba i rada.
Trea greka koja navodi na pretpostavku da nema nieg to bi trebalo da se naui o ljubavi, je posledica toga to se poetna zaljubljenost" brka sa
trajnim stanjem ljubavi ili, bolje reeno, lstrajavanjem u ljubavi. Ako dvoje ljudi, koji su bili stranci,
kao to smo i svi mi, iznenada dopuste da se zid
izmeu njih srui i osete bliskost, osete da su jedno,
taj trenutak sjedinjenja je jedan od najblaenijih, najuzbudljivijih doivljaja u ivotu. Ono je jo divnije i
udesmje za osobe koje su bile usamljene, izolovane, nevoljene. To udo lznenadne intimnosti je esto
olakano ako je podstaknuto ili udrueno sa seksualnom privlanou i zadovoljenjem. Meutim, ova
vrsta ljubavi, po svojoj prirodi, nije trajna. Dve se
osobe dobro upoznaju, njihova prisnost sve vie i vi-

11

e gubi svoj udesni karakter, dok njihove suprotnosti, njihova razoaranja, njihova uzajamna dosada ne
ubiju i ono to je preostalo od poetnog uzbuenja.
Ipak, u poetku, oni sve to ne znaju: u stvari, za njih
je intenzitet zanesenosti, ono ludovanje" jednog za
drugim, dokaz jaine njihove ljubavi; a zapravo, to
moda samo svedoi o stepenu njihove prethodne
usamljenosti.
Ovaj stav da nita nije lake nego voleti
uprkos silmm dokazima o suprotnom, ostaje preovlaujue shvatanje o ljubavi. Nema skoro nijedne delatnosti, nijednog poduhvata koji, kao ljubav, zapoinju sa tako ogromnim nadama i oekivanjima, a ipak
se po pravilu zavravaju neuspehom. Da je ovo sluaj sa bilo kojom drugom delatnou, ljudi bi bili
zamteresovani da saznaju razloge neuspeha 1 da naue kako bi to moglo bolje da se radi ili bi odustali
od takve delatnosti. Poto je u sluaju ljubavi ovo poslednje nemogue, izgleda da postoji samo jedan
pravi nain da se prevazie neuspeh u ljubavi da
se lspitaju razlozi ovog neuspeha i da se nastavi sa
prouavanjem smisla ljubavi.
Prvi korak koji treba da preduzmemo je da steknemo svest o tome da je ljubav umee, ba kao to
je to i ivot; ako elimo da nauimo kako da volimo,
moramo da postupamo lsto kao kada elima da nauimo neko drugo umee, recimo muziku, slikarstvo,
stolarstvo, ili umee medicine lli inenjerstvo.
Koji su nuni koraci u uenju bilo kog umea?
Proces uenja umea prikladno je podeliti na dva
dela: prvi, savlaivanje teorije; drugi, savlaivanje
prakse. Ako elim da nauim umee medicme, prvo
moram da saznam injenice o ljudskom telu i razliitim bolestima. Kada steknem sve to teonjsko znanje,
jo nipoto nisam merodavan u umeu medicine.
Majstor u tom umeu u postati samo posle dugotrajne prakse, kad se rezultati mog teorijskog saznanja
1 rezultati moje prakse stope u istom mojoj intuiciji, sutmi majstorstva bilo kog umea. Ali, pored sa-

12

vlaivanja teorije i prakse, postoji 1 trei faktor koji

je nuan da se postane majstor u bilo kom umeu
ovladavanje umeem mora biti na najvii cilj; nita
na svetu ne sme da nam bude vanije od toga. Ovo
vai za muziku, za medicinu, za stolarstvo ali i za
ljubav. I moda se ovde nalazi odgovor na pitanje
zato ljudi u naoj kulturi, uprkos oiglednim neuspesima, tako retko pokuavaju da naue ovo umee;
uprkos duboko ukorenjenoj udnji za ljubavlju, skoro
sve drugo se smatra vanijim od nje: uspeh, presti,
novac, vlast skoro svu svoju energiju koristimo da
nauimo kako da ostvarimo ove ciljeve, a skoro nikakvu da nauimo umee ljubavi.
Zar moe da se smatra vrednim truda samo ono
pomou ega se moe stei novac lli ugled, a da se
na ljubav, koja samo" unapreuje duu, ali je beskorisna u modernom smislu, gleda kao na luksuz na
koji nemamo prava da troimo mnogo energije? Kako bilo da bilo, u raspravi koja sledi, umee ljubavi
e biti obraeno u smislu gore navedene podele:
prvo u razmotriti teonju ljubavi 1 to e obuhvatiti
vei deo knjige; a zatim u da razmatram praksu ljubavi tek onoliko koliko se moe rei o praksi na
ovom, kao i na bilo kom drugom podruju.

II

TEORIJA LJUBAVI
1. Ljubav, odgovor na problem ljudske egzistencije
Svaka teorija ljubavi mora da poinje teonjom o
oveku, o ljudskoj egzistenciji. Mada ljubav, ili radije
ekvivalent ljubavi, nalazimo i kod ivotinja, njihove
veze su uglavnom deo njihovog instinktivnog ustrojstva; u oveku se mogu videti samo ostaci ovog instinktivnog ustrojstva. Za egzistenciju oveka je sutinska injenica da je on izronio iz ivotinjskog carstva, iz instinktivnog prilagoavanja, da je transcendirao prirodu mada je nikad nije napustio; on je
deo prirode, pa lpak, jednom otrgnut od nje, ne moe joj se vie vratiti; onog ko je jednom lzbaen iz
raja, stanja prvobitnog jedinstva sa prirodom, zadrao bi Kerubin sa plamenim maem, ako bi pokuao da se vrati. ovek moe da lde samo napred,
razvijajui svoj razum, pronalazei novu, ljudsku harmoniju umesto one preljudske koja je nepovratno izgubljena.
Kada se ovek rodi, kako pojedinac tako i ljudska
vrsta, izbaen je iz situacije koja je bila odreena,
na nain na koji su instinkti odreeni, u situaciju koja
je neodreena, nesigurna 1 otvorena. Sigurna je samo prolost, a budunost samo toliko, da emo sigurno umreti.
ovek je obdaren razumom; on je ivot svestan
sam og seb e; on lma svest o samom sebi, svom blinjem, svojoj prolosti 1 mogunostima svoje budunosti. Ta svest o sebi kao lzdvojenom biu, svest o kratkom veku vlastitog ivota; o injenici da je roen bez
svoje volje i da e protiv svoje volje umreti pre onih

15

koje voli ili oni pre njega, svest o vlastitoj usamljenosti i izdvojenosti, o bespomonosti pred silama prirode 1 drutva, sve to od njegove izdvojene, otuene
egzistencije ini .nepodnoljiv zatvor. On bi poludeo
kad ne bi mogao da se oslobodi tog zatvora i dosegne, zdruujui se na ovaj ili onaj nain sa ljudima,
spoljanji svet.
Doivljaj odvojenosti izaziva teskobu; on je u stvari, izvor svake teskobe. Biti odvojen znai biti odseen, bez ikakve sposobnosti da koristim svoje ljudske moi. Stoga, biti odvojen znai biti bespomoan,
nemoan da svet, stvari i ljude shvatim delatno; to
znai da me svet moe napasti a da nisam sposoban
da mu se oduprem. Tako je izdvojenost lzvor intenzivne teskobe. Osim toga, ona izaziva stid i oseaj
krivice. Ovaj doivljaj krivice i stida u odvojenosti
izraava biblijska pria o Adamu i Evi. Poto su
Adam i Eva pojeli plod sa drveta saznanja dobra i
zla", poto su prekrili naredbu (nema ni dobra ni
zla dok nema slobode da se zabrana prekri), poto
su postali ljudska bia izdvojivi se iz iskonskog ivotinjskog sklada sa prirodom, tj. poto su se rodili kao
ljudska bia videe ,,da su goli 1 bi ih stid". Zar da
pretpostavimo da mit, tako star i jednostavan kao
ovaj, lma licemernu poruku pogleda na svet 19. veka
i da je poenta prie u tome to su se oni nali u
neprilici kada su otkrili svoje polne organe? Teko
da je tako, a tumaei priu u viktorijanskom duhu,
previamo glavnu taku, iji je smisao, izgleda, u
ovom: poto su mukarac i ena postali svesni seb e
i jedno drugog, oni bivaju svesni svoje odvojenosti i
svojih razlika na osnovu pripadnosti razliitim polovima. Ali, uviajui svoju odvojenost, oni ostaju stranci,
jer jo nisu nauili da se vole (to je takoe sasvim
jasno iz injenice da Adam seb e brani optuujui
Evu, umesto da pokua da je zatiti). Svest o ljudskoj
odvojenosti b ez ponovnog sjedinjavanja u ljubavi izvor je stida. U isto vrem e ona je izvor krivice i teskobe.

16

Stoga je najdublja ovekova potreba da prevazie svoju odvojenost, da napusti zatvor svoje usamljenosti. Apsolutni neuspeh u postizanju ovog cilja vodi
ii ludilo, jer se strah od potpune izolacije moe prevazii jedino tako radikalnim povlaenjem iz spoljanjeg sveta, da oseaj odvojenosti lezne poto
je spoljanji svet od koga je ovek odvojen, iezao.
ovek, bilo kog doba 1 kulture, suoava se sa reenjem jednog te istog pitanja: to je pitanje kako da
prevlada odvojenost, kako da dostigne jedinstvo, kako da prevazie svoj sopstveni individualni ivot i
pronae sklad. Pitanje je isto za primitivnog peinskog oveka, za nomada koji uva svoja stada, za
egipatskog seljaka, za fenianskog trgovca, rimskog
vojnika, srednjovekovnog kaluera, japanskog samuraja, savremenog slubenika 1 fabrikog radnika. Pitanje je isto, jer potie iz istog izvora: ljudske situacije, uslova ljudske egzistencije. Odgovori su razni.
Odgovor na ovo pitanje moe da bude oboavanje
ivotinja, ljudska portvovanost ili vojno osvajanje,
ogrezlost u raskoi, asketsko odricanje, opsesivni
rad, umetmko stvaralatvo, ljubav prema bogu i ljubav prema oveku. Mada lma mnogo odgovora a
ljudska je istorija zapis o njima oni ipak nisu bezbrojni. Naprotiv, ukoliko zanemarimo manje razlike
koje su vie sporedne nego sutinske, otkrivamo da
postoji samo ogranien broj odgovora koje je davao
1 samo je i mogao davati ovek koji je iveo u razliitim kulturama. Istorija religije i filozofije je istorija
ovih odgovora, njihove raznovrsnosti, ali i njihove
brojane ogranienosti.
Odgovor do izvesne mere zavisi od stepena individualizacije koji je pojedmac dostigao. Kod odojeta
jastvo je tek slabo razvijeno; ono se jo uvek osea
istovetno sa majkom, nema oseaj odvojenosti sve
dok je majka prisutna. Njegov oseaj usamljenosti isceljuje fiziko prisustvo majke, njenih grudi, njene

2 Umee ljubavi

17

koe. Samo u stepenu u kome dete razvija svoj oseaj odvojenosti 1 individualnosti, fiziko pnsustvo
majke vie mje dovoljno i zaista se javlja potreba da
se odvojenost prevazie na druge naine.
Slino tome, ljudski rod u svom detinjstvu jo uvek
se osea istovetan sa pnrodom. Zemlja, ivotinje, bilje, jo uvek su ovekov svet. On se poistoveuje sa
ivotinjama, a to se izraava noenjem ivotmjskih
maski, oboavanjem totemske ivotinje ili bogova u
obliku ivotmja. Ali, to vie ljudski rod izranja iz ovih
lskonskih veza, to se vie odvaja od sveta prirode,
intenzivnija je potreba da pronae nove naine lzbegavanja odvojenosti.
Jedan od naina za postizanje ovog cilja su sve
vrste orgijastikih stanja. Ona mogu biti u formi transa koji smo sami lzazvali, katkad uz pomo droga.
Mnogi rituali primitivnih plemena pruaju ivu sliku
reenja ovog tipa. U prolaznom stanju izvansebnosti
(egzaltacije) spoljanji svet iezava, a sa njim 1 oseaj odvojenosti od njega. Poto se ovi rituali izvode
zajedniki, doivljaj stapanja sa grupom je dodatak
koji ovo reenje ini jo uspenijim. U bliskoj vezi sa
orgijastikim reenjem, 1 esto proeto njime, je seksualno lskustvo. Seksualni orgazam moe da dovede
do stanja slinog transu ili delovanju nekih droga.
Obredi zajednikih seksualnih orgija bili su deo
mnogih primftivnih rituala. Izgleda da posle orgijastikog doivljaja ovek neko vreme moe da ivi, a
da mnogo ne pati zbog svoje odvojenosti. Ali, napetost teskobe polako navire pa se ponovo smanjuje
ponovljemm lzvoenjem rituala.
Sve dok su ova orgijastika stanja stvar zajednike prakse plemena, ona ne izazivaju teskobu ili krivicu. Delovati na ovaj nain je ispravno, ak i vrlina,
jer je to nain koji svi upranjavaju, a svetemci ili
vraevi ga odobravaju i zahtevaju; otuda nema razloga za oseaj krivice ili stida. Sasvim je drugaije kada lsto reenje izabere pojedinac u kultun koja je

18

napustila tu zajedniku praksu. U neorgijastikoj kulturi forme koje pojedmac bira su alkoholizam i uivanje droga. Nasuprot onima koji uestvuju u drutveno
prihvaenim reenjima, takvi pojedinci pate od oseaja krivice 1 grie savesti. Mada pokuavaju da izbegnu izdvojenost traei utoite u alkoholu i drogama, poto se orgijastiki doivljaj zavri, oseaju
se jo izdvojemji i tako su pnmorani da mu pribegavaju sve ee 1 intenzivnije. Seksualno orgijastiko
reenje se od toga razlikuje vrlo malo. Do izvesne
mere, ono je pnrodan 1 normalan oblik prevazilaenja izdvojenosti 1 delimian odgovor na problem izolacije. Ali, mnogi pojedinci koji problem izdvojenosti
ne reavaju na druge naine, u jurnjavi za seksualmm orgazmom ne razlikuju se mnogo od alkoholiara 1 narkomana. On postaje oajni pokuaj da se izbegne teskoba izazvana odvojenou, a rezultat je
sve jai oseaj lzdvojenosti, jer seksualni in bez ljubavi nikad ne premouje provaliju izmeu dva ljudska bia, sem na trenutak.
Svi oblici orgijastikog sjedinjavanja imaju tri karakteristike: om su intenzivni, ak estoki; dogaaju
se u celokupnoj linosti, duhu i telu; prolazni su i
povremem. Upravo suprotno vai za onu formu sjedinjavanja koja je daleko najee reenje koje je ovek birao, kako u prolosti, tako 1 danas: sjedmjavanje koje se zasniva na konformizmu, na prilagoavanju grupi, njenim obiajima, postupcima 1 verovanjima. Ali 1 ovde uoavamo prilian razvitak.
U primitivnom drutvu grupa je mala; sastoji se
od omh sa kojima ovek deli krv 1 telo. Sa razvojem
kulture, grupa se poveava; nju ine graani polisa,
podanici velike drave, lanovi crkve. ak je i siromani Rimljanm s ponosom mogao da kae: civis romanus sum. Rim 1 carstvo su bili njegova porodica,
njegov dom, njegov svet. U savremenom zapadnom
drutvu, sjedmjavanje sa grupom je takoe preovlaujui nain prevaziiaenja odvojenosti. To je sjedi-

2*

19

njavanje u kome iezava sopstveno pojedinstvo 1 i u

kome vlada tenja da se pripada gomili. Ako sam
kao i svi ostali, ako nemam misli 1 oseanja koja me
ine razliitim, ako obiaje, odeu, ideje, prilagodim
modelu grupe, spasen sam; spasen od zastraujueg
doivljaja samoe. Diktatorski reimi navode ljude na
konformizam zastraivanjem 1 terorom, a demokratske zemlje sugestijom i propagandom. U demokratijama nonkonformizam je mogu i u stvari nikada nije
potpuno odsutan; u totalitamim sistemima, nepristajanje na poslunost moemo oekivati samo od malog
broja nesvakidanjih heroja i muenika. Ali, uprkos
ovoj razlici, demolaatska drutva pokazuju visok stepen konformizma. Ovo proizlazi iz injenice da treba
da postoji neki odgovor na tenju za sjedinjavanjem
i ako nema dm gog ili boljeg naina, onda jedinstvo
konformizma gomile postaje vladajue. Mo straha
od razlikovanja, strah da se ma 1 sasvim malo iskorai iz krda, moe se razumeti samo ako se shvati dubina ovekove potrebe da ne bude izdvojen. Ponekad se ovaj strah od nonkonformizma racionalizuje
kao strah od praktinih opasnosti koje prete nonkonformisti. Meutim, bar u zapadnim demokratijama,
ea je pojava da ljudi ele da budu konformisti,
nego to su na to pnsiljem.
Veina ljudi nije ak ni svesna svoje potrebe za
prilagoavanjem. Om ive u ubeenju da slede svoje sopstvene ldeje i sklonosti, da su mdividualisti, da
su njihovi stavovi rezultat sopstvenog miljenja, 1 da
se njihove ideje samo sluajno poklapaju sa ldejama
veme. Jednoglasnost svih slui kao dokaz lspravnosti njihovih ldeja". Potreba za nekom vrstom individualnosti, koja ipak ostaje, zadovoljava se putem
1 Engleski termin self prevela sam kao pojedinstvo (re preuzeta od Matije Bekovia), jer mi se ini da sreno spaja dva
elem enta ovog pojma: da je ovek jedinstveno bie, a istovremeno u jedmstvu s drugim Ijudima, na em u From msistira. (Pnm .
p re v .)

20

beznaajmh razlika; inicijali na tani ili demperu,

ploica sa imenom na bluzi bankarskog blagajnika,
pripadnost Demokratskoj nasuprot Republikanskoj
partiji, Elkovima umesto rinerovima, postaje izraz
individualnih razlika. Reklamm slogan ,,to je drugaije" ukazuje na dirljivu potrebu za razlikovanjem, dok
ga u stvarnosti jo jedva ima.
Ova rastua tendencija odbacivanja razlika u bliskoj je vezi sa pojmom i lskustvom takve jednakosti
kakva se razvija u najnaprednijim mdustrijskim drutvima. U religioznom kontekstu jednakost je znaila
da smo svi mi deca boija, da smo svi deo iste ljudsko-boanske supstancije, da smo svi jedno. To je,
takoe, znailo da razlike lzmeu pojedinaca moraju
da se potuju, da, bez obzira to smo svi jedno, svako od nas je takoe i jedinstveno bie, kosmos za
sebe. Takvo uverenje o jedmstvenosti pojedinca izraeno je npr. u Talmudu: ,,Ko god spasi jedan ivot,
spasio je itav svet; ko god uniti jedan ivot, unitio
je itav svet." U filozofiji zapadnog prosvetiteljstva
pojam jednakosti se tumai kao uslov za razvoj individualnosti, To znai (najjasnije je to formulisao Kant)
da nijedan ovek ne sme sluiti kao sredstvo za ciljeve drugog oveka, da su svi ljudi jednaki ukoliko su
ciljevi 1 samo ciljevi, a nikako jedan drugom sredstvo. Na tragu ldeja prosvetiteljstva socijalistiki mislioci razliitih kola definisali su jednakost kao ukidanje eksploatacije, koritenja oveka od strane oveka, bez obzira da li je to iskoritavanje surovo lli
humano".
U savremenom kapitalistikom drutvu lzmenjeno
je znaenje jednakosti. Pod jednakou se podrazumeva jednakost automata, ljudi koji su izgubili svoju
mdividualnost. Jednakost danas pre znai istovetnost", nego jedinstvenost". To je istovetnost apstrakcija, ljudi koji rade isti posao, na isti nam se zabavljaju, itaju iste novine, lmaju ista oseanja i lste ideje. U tom pogledu, ovek mora biti donekle rezervisan prema nekim dostignuima koja se obino uzi-

21

maju kao znak naeg progresa, npr. jednakosti ena.

Suvino je rei da nisam protiv te jednakosti; ali, pozitivne strane ove tenje za jednakou ne smeju da
nas zavedu. Ona je deo stremljenja ka brisanju razlika. Jednakost je kupljena, zapravo, po ovoj ceni: ene su jednake, jer vie msu drugaije. Stav filozofije
prosvetiteljstva l a m e n'a pas d e sexe, dua je bespolna, postao je opta praksa. Suprotnost polova iezava, a sa njom 1 erotska ljubav koja se zasniva na
ovoj suprotnosti. Mukarac i ena su postali isti, a ne
ravnopravni kao suprotni polovi. Savremeno drutvo
propoveda ovaj ideal neindividualizovane jednakosti, jer su mu potrebni ljudski atomi od kojih je svaki
isti, kako bi mogli da funkcioniu u masovnoj skupini,
glatko, bez sukoba, pokoravajui se istim naredbama, a da ipak svako bude uveren da sledi svoje sopstvene elje. Ba kao to moderna masovna proizvodnja zahteva standardizaciju roba, tako i drutveni proces zahteva standardizaciju oveka, a ova standardizacija se naziva jednakost".
Sjedinjavanje putem konformizma nije jako 1 estoko; ono je mirno, diktirano rutinom, ali ba zato
esto nedovoljno da smiri teskobu odvojenosti. Rasprostranjenost alkoholizma, narkomanije, kompulzivne seksualnosti i samoubistva u savremenom zapadnom drutvu simptomi su ovog relativnog neuspeha
konformizma gomile. Dalje, ovo reenje se tie
uglavnom duha, a ne i tela i zato je inferiorno u odnosu na orgijastika reenja. Konformizam gomile ima
samo jednu prednost, sjedinjavanje je stalno a ne povremeno. Pojedinac se uvodi u model konformizma
u uzrastu od 3 ili 5 godma 1 od tada nikad ne gubi
vezu sa gomilom. ak. je i sopstveni pogreb koji oekuje kao svoj poslednji veliki drutveni dogaaj u
strogom skladu sa modelom.
Pored konformizma kao naina oslobaanja od teskobe koja izvire iz odvojenosti, mora se razmotriti 1
jedan drugi faktor savremenog ivota: uloga rutinskog rada i rutinskog zadovoljstva. ovek postaje

22

devetica do petice", on je deo radne snage ili birokratskog aparata inovnika i uprave. On lma malo
inicijative, njegovi zadaci su propisani organizacijom
rada; 1 jedva da postoji razlika lzmeu onih sa dna 1
onih sa vrha lestvice. Svi oni izvravaju zadatke koji
su propisani celom strukturom organizacije, propisanom brzinom, na propisani nain. ak su i oseanja
propisana: vedrina, tolerancija, pouzdanost, ambicioznost 1 sposobnost da se sa svakim druimo bez sukoba. Zabava je rutmska na slian, mada ne i tako
drastian nain. Knjige biraju italaki klubovi, filmove vlasnici bioskopa i reklame koje oni plaaju; ostalo je takoe umformisano: nedeljna vonja autom, sedenje pred televizorom, igranje karata, sedeljke. Od
roenja do smrti, od ponedeljka do ponedeljka, od
jutra do veeri, sve delatnosti su rutinizovane i stereotipne. Kako da ovek, uhvaen u ovu mreu rutine, ne zaboravi da je ovek, jedinstveno bie, kome
je data samo ova jedina prilika da ivi, sa nadama 1
razoaranjima, sa tugom i strahom, sa enjom za ljubavlju i uasom pred nitavilom 1 izdvojenou?
Trei nain za postizanje sjedmjavanja je stvaralaka delatnost, svejedno umetnika ili zanatlije. U
svakoj vrsti stvaralakog rada stvaralac se sjedmjuje
sa matenjalom koji predstavlja spoljanji svet. Bilo
da stolar pravi sto, ili zlatar komad nakita, bilo da
seljak gaji ito ili slikar slika sliku, u svim oblicima
stvaralakog rada radnik 1 njegov objekat postaju
jedno, ovek se u procesu stvaralatva sjedmjuje sa
svetom. Ovo, meutim, vai samo za stvaralaki rad,
za rad u kome ja plamram, proizvodim i vidim rezultate svoga rada. U modernom radnom procesu inovnika lli radmka na traci malo je ostalo od tog kvaliteta rada koji sjedinjuje. Radnik postaje dodatak
mami, ili birokratskoj organizaciji. On je prestao da
bude on stoga se ne dogaa nikakvo sjedmjavanje osim onog u konformizmu.
Sjedinjavanje koje se postie stvaralakim radom
nije interpersonalno; sjedinjavanje koje se postie

23

orgijastikim stapanjem je prolazno; sjedinjenje koje

se postie konformizmom je samo pseudosjedmjenje.
Stoga su ovo samo delimini odgovori na problem
egzistencije. Potpuni odgovor se postie meusobnim sjedinjavanjem, spajanjem sa drugom osobom u
ljubavi.
Ova elja za meusobnim spajanjem je najmonija
tenja u oveku. To je najizvornija strast, sila koja
povezuje ljudski rod, klan, porodicu, drutvo. Neuspeh da se ono postigne dovodi do ludila ili unitenja
sebe ili drugih. Bez ljubavi oveanstvo ne bi moglo
da opstane ni jedan jedini dan. Ipak, ako postizanje
meusobnog sjedmjavanja nazovemo ljubav" nalazimo se pred ozbiljnom tekoom. Spajanje se moe
postii na razliite naine, a te razlike su isto tako
vane kao i ono to je zajedmko u razliitim oblicima ljubavi. Da li da ih sve nazovemo ljubavlju? Ili da
re ljubav sauvamo samo za specifinu vrstu sjedinjavanja, onu koja se smatrala idealnom vrlinom u
svim velikim humanistikim religijama i filozofskim
sistemima poslednjih etin hiljade godina zapadne i
lstone istorije?
Kao to je sluaj sa svim semantikim tekoama,
odgovor moe da bude samo proizvoljan. Kad govorimo o ljubavi vano je da znamo na koju vrstu sjedinjenja mislimo. Da li mislimo na ljubav kao zreo odgovor na problem egzistencije lli govorimo o onim
nezrelim oblicima ljubavi koji mogu da se nazovu
sim biotiko sjedinjenje. Na sledeim stramcama ljubavlju u nazivati samo ono prvo. A raspravu o ,,ljubavi" u poeti od ovog drugog.
Simbiotiko sjedinjenje lma svoj bioloki model u
vezi izmeu trudnice i fetusa. Oni su dvoje, a ipak
jedno. Om ive zajedno" (sym-biosis), oni su potrebni jedno drugom. Fetus je deo majke, sve to mu je
potrebno prima od nje; majka je, takorei, njegov
svet, ona ga hrani, titi, ali i njen je sopstvem ivot
takoe njime obogaen. U psihikom simbiotikom

24

sjedinjenju dva tela su nezavisna, ali, psihiki, postoji

lsta vrsta povezanosti.
Pasivna forma simbiotikog sjedmjenja je potinjenost ili, da upotrebimo kliniki termin, mazohizam. Mazohista bei od nepodnoljivog oseanja izolacije i odvojenosti time to sebe ini sastavnim delom druge osobe koja njime upravlja, vodi ga i titi;
koja je njegov ivot i, takorei, njegov kiseonik. Mo
onog kome se neko potinjava je preuveliana, bilo
da je to ovek lli bog; on je sve, ja nisam nita, sem
kao njegov deo. Kao deo, uestvujem u veliini, snazi, sigurnosti. Mazohista ne mora da donosi odluke,
ne mora da rizikuje; on nikad nije sam ali nije ni
nezavisan; nema integritet; on se jo nije potpuno rodio. U religioznom kontekstu predmet oboavanja se
naziva idol; u svetovnom kontekstu mazohistikog ljubavnog odnosa sutinski mehanizam je isti mehamzam idolatrije. Mazohistiki odnos moe da bude
povezan sa fizikom, seksualnom eljom; u ovom sluaju ne radi se samo o potinjavanju u kome uestvuje duh, ve 1 celo telo. Moe postojati mazohistiko potinjavanje sudbini, bolesti, ntmu muzike, orgijastikom stanju izazvanom drogama ili hipnotikim
transom u svim ovim sluajevima osoba se odne
svog mtegriteta, ini sebe oruem nekoga lli neega
lzvan sebe; ona ne mora da reava problem ivljenja
kroz stvaralaku delatnost.
Aktivni oblik simbiotikog spajanja je dommacija,
lli da upotrebimo psiholoki termm koji odgovara
mazohizmu sadizam. Sadistika osoba eli da pobegne od svoje usamljenosti 1 oseaja utamnienosti
time to drugu osobu ini sastavnim delom sebe.
Ona sebe precenjuje i uzdie mkorporirajui drugu
osobu koja je oboava.
Sadistika osoba je isto tako zavisna od potinjene osobe koliko i ova od nje; nijedna ne moe da
ivi bez one druge. Razlika je samo u tome to sadista zapoveda, izrabljuje, vrea, poniava, a mazohista je dirigovan, izrabljivan, vrean, poniavan. U

25

stvarnom ivotu ovo je znaajna razlika; u dubljem,

emocionalnom smislu razlika nije toliko velika koliko
ono to im je zajedmko: spajanje bez mtegnteta.
Ako se ovo shvati, takoe nije iznenaujue to ista
osoba obino reaguje na oba naina, sadistiki i mazohistiki, po pravilu prema razliitim objektima. Hitler je prema ljudima reagovao prvenstveno na sadistiki nain, ali zato mazohistiki prema sudbini, istoriji, vioj sili" prirode. Njegov kraj samoubistvo
usred opte kataklizme je isto tako karaktenstian
kao 1 njegov san o uspehu potpuna dominacija .2
Suprotno simbiotikom sjedmjenju zrela ljubav je
sjedin jen je p o d uslovom ouvanja sopstvenog integziteta, sopstverie mdividualnosti. Ljubav je delatna
m o oveka, mo koja rui zidove koji ga razdvajaju
od blinjih, koja ga ujedinjuje sa drugima; ljubav mu
omoguava da prevazie oseaj izolacije 1 izdvojenosti, a lpak mu doputa da bude svoj, da zadri svoj
integritet. U ljubavi se dogaa paradoks da dva bia
postaju jedno, a ipak ostaju dva.
Ako kaemo da je ljubav delatnost, suoavamo se
sa tekoom koja lei u dvosmislenom znaenju ove
rei. Pod delatnou", u modernom smislu, obino
se podrazumeva radnja koja, uz utroak energije,
proizvodi promenu u postojeoj situaciji. Tako se ovek smatra delatmm ako se bavi nekim poslom, studira medicmu, radi na pokretnoj traci, pravi sto, ili
se bavi sportom. Svim ovim delatnostima je zajednika usmerenost na postizanje spoljanjeg cilja. Ono
to mje uzeto u obzir je m otivacija delatnosti. Uzmimo za pnmer oveka koga oseaj duboke nesigurnosti 1 usamljenosti gom da neprestano radi; lli drugog koga tera ambicija lli pohlepa za novcem. U
svim tim sluajevima osoba je rob strasti i njena je
delatnost u stvari pasivnost", jer je gonjena, ona je
trpitelj, a ne delatmk. S druge strane, ovek koji mirno sedi 1 razmilja bez lkakve druge svrhe ili cilja,
2 Erih From: Bekstvo o d slobode, Nolit, Beograd.

26

sem da lskusi seb e 1 svoje jedinstvo sa svetom, smatra se pasivnim", jer on nita ne radi". U stvari, ovo
stanje usredsreenog razmiljanja je najvia delatnost uopte, delatnost due, koja je mogua samo
pod uslovom unutranje slobode 1 nezavisnosti. jedan
pojam delatnosti, onaj moderm, odnosi se na upotrebu energije za postizanje spoljanjih ciljeva; drugi se
pojam delatnosti odnosi na upotrebu ovekovih uroenih moi bez obzira da li je proizvedena bilo kakva spoljanja promena. Ovaj drugi pojam delatnosti
je najjasnije formulisao Spinoza. On pravi razliku izmeu aktivnih i pasivnih afekata, radnji" 1 strasti".
Kod aktivnog afekta ovek je slobodan, on je gospodar svog afekta; kod pasivnog afekta ovek je gonjen, objekat je motivacija kojih sam nije svestan. Tako Spmoza dolazi do tvrdnje da su vrlma 1 mo jedno
te isto.3 Zavist, ljubomora, ambicija, sve vrste pouda
su strasti; ljubav je radnja, ispoljavanje ljudske moi
koja moe da se odvija samo u slobodi, a nikad pod
prinudom.
Ljubav je delatnost, a ne pasivni afekat, ona je
istrajavanje", a ne zaljubljivanje", Delatm karakter
ljubavi najuoptenije se moe opisati tvrdnjom da je
ljubav prvenstveno davanje, a ne primanje.
Sta je davanje? Ma kako lzgledao jednostavan,
odgovor na ovo pitanje je, u stvan, pun dvosmislenosti i zamrenosti. Najrasprostranjenije nerazumevanje
je ono koje pretpostavlja da je davanje odricanje
od neega, liavanje ili rtvovanje. Osoba iji se karakter nije razvio dalje od nivoa primalake, lzrabljivake lli sakupljake orijentacije, in davanja doivljava na ovaj nain. Trini karakter je voljan da daje,
ali samo ako za uzvrat prima; za njega je davanje
bez pnmanja prevara .4 Ljudi ija je orijentacija preteno neproduktivna oseaju davanje kao osiromaenje. Vema pojedmaca ovog tipa zato odbija da daje.
3 B. Spinoza: Etika, IV, def. 8.
4 Erih From: o ve k za sebe.

27

Neki davanje smatraju vrlinom u smislu rtve. Oni

smatraju da, ba zato to je to bolno, treba davati. Za
njih je vrlma davanja u samom inu prihvatanja rtve.
Norma da je bolje dati nego primiti znai da je bolje
trpeti liavanje, nego doiveti radost.
Za produktivni karakter, davanje ima potpuno
drugo znaenje. Davanje je najvii lzraz moi. U samom inu davanja doivljavam svoju jainu, svoje bogatstvo, svoju snagu. To iskustvo uveane ivotnosti i
moi ispunjava me radou. Sebe doivljavam kao
prebogatog, dareljivog, ivog i zat'o radosnog .5 Davanje je vei lzvor radosti od pnmanja, ne zato to
je liavanje, ve zato to u inu davanja dolazi do
lzraza moja ivotnost.
Nije teko uoiti valjanost ovog prmcipa ako ga
primenimo na razliite specifine fenomene. Najprostiji primer je iz oblasti seksa. Vrhunac seksualne
funkcije mukarca lei u mu davanja; mukarac daje
sebe, svoj seksualni organ, eni. U trenutku orgazma
on joj daje svoje seme. Ako je potentan, on ne moe
a da ne daje. Ako ne moe da daje, on je impotentan. Ni kod ene proces nije drugaiji, samo je neto
sloeniji. Ona se takoe daje; otvara dveri do svog
enskog sredita; u inu primanja, ona daje. Ako je
nesposobna za ovaj in davanja, ako moe samo da
prima, ona je frigidna. Kod nje se in davanja ponavlja, ali ne u funkciji ljubavmce, ve majke. Detetu
koje u njoj raste, ona daje neto od sebe, daje mleko
odojetu, daje svoju telesnu toplinu. Bilo bi bolno ne
davati.
U sferi matenjalnih dobara davati znai biti bogat.
Nije bogat onaj ko mnogo ima, ve onaj ko mnogo
daje. Tvrdica koji se stalno brine da neto ne lzgubi
je, psiholoki uzevi, jadnik, osiromaen ovek, bez
obzira koliko ima. Bogat je svako ko je sposoban da
daje. On sebe doivljava kao nekoga ko moe neto

5 Uporedi Spinozinu definiciju radosti.

28

od sebe preneti drugima. Samo onaj ko je lien svega to prevazilazi gole potrebe odranja bio bi nesposoban da uiva u inu davanja materijalnih stvari.
Ali, svakodnevno iskustvo pokazuje da ono to neko
smatra minimalnim potrebama zavisi isto toliko od
njegovog karaktera koliko i od njegove stvarne imovine. Dobro je poznato da siromasi radije daju nego
bogati. Meutim, siromatvo ispod odreene granice moe davanje da uini nemoguim, pa je zato poniavajue, ne samo zato to direktno prouzrokuju
patnju, ve i zato to siromane liava radosti davanja.
Meutim, najvanija sfera davanja nije sfera materijalnih dobara, ve je to specifino ljudsko carstvo.
ta jedna osoba daje drugoj? Ona daje od sebe,
onog najdragocenijeg to ima, daje od svog ivota.
Ovo ne znai nuno da ona rtvuje svoj ivot za druge, ve da joj daje od onoga to u njoj ivi; daje joj
od svoje radosti, svog mteresovanja, razumevanja,
znanja, od svog humora, svoje tuge sve izraze i
manifestacije onoga to u njoj ivi. Davanjem svog
ivota ona obogauje drugu osobu, pojaavajui svoju sopstvenu ivotnost pojaava oseaj ivotnosti drugog. Ona ne daje da bi primila; samo po sebi, davanje je izvanredna radost. Ali dajui, ona ne moe a
da neto ne oivi u drugoj osobi, a to to je oivljeno
povratno se u njoj odraava; u istinskom davanju ne
moe a da ne primi ono to joj se uzvraa. Davanje
podrazumeva da smo i drugu osobu uimli davaocem i da zajedno delimo radost to je, zahvaljujui
oboma, neto zaivelo. U mu davanja neto se rodilo
i obe osobe koje u tome uestvuju blagodarne su
zbog ivota koji je roen zahvaljujui njima. U odnosu na ljubav to znai: ljubav je mo koja proizvodi
ljubav; impotencija je nesposobnost da se izazove
ljubav. Ovu je misao divno izrazio Marks: Uzmimo",
kae on, oveka kao oveka 1 njegov odnos prema
svetu kao ljudski, tada moe da razmeni ljubav samo za ljubav, poverenje samo za poverenje itd. Ako

29

eli da uiva u umetnosti, mora da bude umetniki obrazovana osoba, ako eli da ima uticaja na
druge ljude, mora da bude osoba koja druge ljue
podstie i unapreuje. Svaki tvoj odnos prema oveku i prirodi mora da bude odreeni izraz tvog stvarnog, individualnog ivota koji odgovara predmetu
tvoje volje. Ako voli, a ne izaziva ljubav, tj. ako tvoja ljubav kao takva ne proizvodi ljubav, ako kao osoba
koja voli putem ispoljavanja ivota ne postane voljena osoba, onda je tvoja ljubav nemona, ona je nesrea ."6 Ali, davanje ne znai primanje samo u ljubavi. Nastavnika poduavaju njegovi studenti, glumca
podstie publika, psihoanalitiara lee njegovi pacijenti, pod uslovom da se meusobno ne tretiraju kao
objekti, ve da se odnose iskreno 1 produktivno.
Skoro da je nepotrebno naglasiti da ljubavna sposobnost kao in davanja zavisi od razvoja karaktera
odreene osobe. Ona pretpostavlja dostizanje preteno produktivne orijentacije; u takvoj orijentaciji
osoba je prevazila zavisnost, narcisoidnu svemo,
elju da druge izrabljuje ili da zgre, a stekla je veru
u svoje sopstvene ljudske moi, hrabrost da se na
njih osloni u postizanju svojih ciljeva. U onoj meri u
kojoj joj ovi kvaliteti nedostaju, ona se plai da se
daje, a time i da voli.
Osim u elementu davanja, delatni karakter ljubavi
se ogleda i u injenici da ona uvek sadri izvesne
osnovne elemente koji su zajedniki svim oblicima
ljubavi. To su briga, odgovornost, potovanje i znanje.
Da ljubav sadri brigu najoiglednije je u ljubavi
majke prema detetu. Nikakvo uveravanje u njenu ljubav ne bi nam zvualo iskreno kada bismo videli da
ona svoje odoje zanemaruje, da ga ne hrani redovno, da mu ne obezbeuje fiziku udobnost; ali, njena
ljubav ostavlja na nas utisak ako vidimo da se brine
za svoje dete. U tome nema razlike ak ni kod ljuba6
Karl Marks 1 Fndrih Engels: Rani radovi, Kultura, Beograd,
1953. str. 259.

30

vi prema ivotinjama ili cveu. Kad bi nam neka ena rekla da voli cvee, a mi videli da zaboravlja da
ga zalije, ne bismo verovali u njenu ljubav". Ljubav
je delatna zainteresovanost za ivot i rast onoga to
volimo. Tamo gde nema ove delatne zainteresovanosti, nema ni ljubavi. Ovaj element ljubavi je divno
opisan u knjizi o Joni. Bog je rekao Joni da o.de u
Ninivu i upozori stanovnike da e biti kanjeni ukoliko ne poprave svoje grene navike. Jona bei od
s /og zadatka, jer se plai da e se ljudi Ninive pokajati i da e im bog oprostiti. On je ovek sa snanim
smislom za rad 1 zakon, ali bez ljubavi. Meutim, u
pokuaju da se spase begom, nae se u utrobi kita
Lo simbolizuje stanje izolacije i zatvorenosti u koje
ga je uvukao nedostatak ljubavi 1 solidarnosti. Bog
ga spasava i Jona odlazi u Ninivu. Propoveda stanovricima ono to mu je bog rekao i dogaa se ba ono
ega se plaio. Ljudi Ninive se pokaju za svoje grehe, menjaju svoje navike, a bog lm oprata i odluuje
a ne razori grad. Jona je jako ljut i razoaran; on je
eleo da se lspuni pravda", a ne milost. Najzad nalazi utehu u senci drveta koje je, po bojoj volji, izraslo
za njega da bi ga zatitilo od sunca. Ali, kad bog
sasui drvo, Jona je oajan i ljutito se ali bogu. Bog
odgovara: Tebi je ao tikve oko koje se msi trudio
niti si je gajio, ve to u jednu no lzraste, to u drugu
propadne. A zar ne treba ja da alim Ninivu, veliki
grad u kome ima vie od sto dvadeset hiljada ljudi,
koji jo ne znaju koja lm je desna, a koja leva ruka,
1 mnogo stoke?" Boji odgovor Joni mora da se shvati
smboliki. Bog objanjava Joni da je sutina ljubavi
truditi se" oko neega i starati se da neto raste".
Briga i zainteresovanost sadre i jedan drugi vid
ljubavi: odgovornost. Danas se pod odgovomou
esto podrazumeva dunost, neto to je pojedmcu
nametnuto spolja. Ali, dunost u pravom znaenju je
potpuno dobrovoljan in; ona je moj odgovor na potrebe dm gog ljudskog bia, bilo da ih ono ispoljava
lli ne. Biti odgovoran znai biti sposoban i spreman

31

na odgovor". Jona se nije oseao odgovomim za stanovnike Ninive. On se, kao Kain, mogao zapitati: ,,Da
li sam ja uvar svoga brata?" Onaj ko voli osea se
odgovornim. ivot njegovog brata nije samo bratovljeva briga, ve i njegova sopstvena. Kao to se osea odgovornim za samog sebe, tako se osea odgovornim i za svoje blinje. U sluaju majke i odojeta,
ova odgovornost se, uglavnom, tie staranja o fizikim potrebama. Kod ljubavi izmeu odraslih osoba,
ona se preteno odnosi na psihike potrebe dm ge
osobe.
Odgovornost bi lako mogla da se izrodi u dominaciju i posesivnost da nema treeg sastavnog dela ljubavi, potovanja.(respekta). Potovanje mje ni strah
ni strahopotovanje; ono oznaava, u skladu sa korenom rei (resp icere gledati), sposobnost da osobu vidimo onakvu kakva jeste, da budemo svesm
njene jedinstvene individualnosti. Potovanje znai
nau zainteresovanost za dmgu osobu da bi rasla i
razvijala se onakva kakva jeste. Potovanje zato podrazumeva odsustvo izrabljivanja. elim da se voljena osoba razvija i raste zbog nje same, na svoj sopstveni nain, a ne da bi meni sluila. Ako volim dmgu osobu, oseam da sam jedno s njim ili s njom, ali
s njim takvim kakav jeste, a ne kakav bi mi bio potreban kao objekat koji e mi koristiti. Jasno je da je
potovanje mogue samo ako sam ja dostigao nezavisnost; ako sam mogu da stojim 1 hodam bez potapanja, bez potrebe da bilo koga lzrabljujem ili njime
vladam. Potovanje postoji samo na osnovu slobode:
lamour est lenfant de la liberte", kao to kae stara
francuska pesma; ljubav je dete slobode, nikad dete
dominacije.
Ne moemo da potujemo neku osobu ako je ne
poznajemo. Briga i odgovornost bi bili slepi, kad ih
ne bi vodilo saznanje. Saznanje bi bilo prazno kad
ga ne bi motivisala briga. Postoje mnogi slojevi saznanja; saznanje kao vid ljubavi ne ostaje na periferiji, ve prodire do sri. Ono je mogue samo ako us-

32

pem da prevaziem zaokupljenost sobom i drugu

osobu vidim na njen sopstveni nain. Mogu npr. znati
da je odreena osoba ljuta ak i ako to stvarno ne
pokazuje; ali, mogu da je poznajem i mnogo dublje;
tada znam da je uznemirena i zabnnuta, da se osea
usamljena, da osea krivicu. Tada znam da je njena
ljutnja samo lspoljavanje neeg dubljeg i vidim je
kao teskobnu i zbunjenu, tj. kao osobu koja pati, a
ne kao ljutitu osobu.
Znanje je u jo jednoj temeljnijoj vezi sa problemom ljubavi. Osnovna potreba da se spojimo sa drugom osobom, kako bi prevazili tamnicu svoje lzdvojenosti, u bliskoj je vezi sa drugom eljom, specifinom za oveka, eljom za saznanjem tajne oveka".
Kao to je ivot, po svojim isto biolokim stranama,
udo'i tajna, tako je i ovek u svojim ljudskim vidovima nedokuiva tajna samom sebi a i svom blinjem. Mi poznajemo sami sebe, a ipak, ak 1 uz sve
napore koje moemo da uinimo, sami sebe ne poznajemo. Mi znamo svog blinjeg, a ipak ga ne poznajemo, jer mi nismo stvar, niti je to na blinji. to
zalazimo dalje u dubinu svog lli nekog drugog bia,
sve vie nam lzmie cilj saznanja. Ipak, ne moemo
se otresti elje da prodremo u tajnu ljudske due, u
najunutranjije jezgro koje ini njega".
Ima jedan, oajniki put da se otkrije tajna: to je
put potpune moi nad drugom osobom: mo koja je
prisiljava da ini ono to mi hoemo, osea onako
kako mi elimo, misli ono to mi traimo, mo koja je
pretvara u stvar, nau stvar, na posed. Najvii stepen ovog pokuaja saznanja nalazimo u krajnostima
sadizma, sposobnosti da ljudskom biu nanosimo
bol; da ga muimo, da ga prinudimo da kroz patnju
oda svoju tajnu. U toj enji za prodiranjem u tajnu
oveka njegovu, pa zato i nau tajnu, lei sutinska
motivacija dubine i intenziteta surovosti i destruktivnosti. Ovu ideju je na vrlo jezgrovit nain izrazio Isak
Babelj. On navodi rei prijatelja, oficira u ruskom
graanskom ratu, koji je upravo na smrt izgazio svog
3 Umee ljubavi

33

dojueranjeg gospodara: Ubijanjem ovako u to

rei samo se otarasite momka.. . Ubijanjem nikad ne stiete do due, tamo gde se ona nalazi u
oveku, i kako se ispoljava. Ali ja se ne tedim i vie
sam nego jedanput gazio neprijatelja preko jednog
sata. Shvatate, elim da doem do saznanja ta je
stvarno ivot, kakav je ivot pod nogama .7
Ovaj put do saznanja esto se sasvim jasno vidi
kod dece. Dete neto rastavi ili razbije da bi o njemu
steklo znanje. Ili rasee ivotinju ili surovo upa krila
leptiru da bi ga upoznao, da bi provalio u njegovu
tajnu. Sama surovost je motivisana neim dubljim; eljom da se otkrije tajna stvari i ivota.
Drugi put saznavanja tajne" je ljubav. Ljubav je
delatno prodiranje u drugu osobu pri emu je moja
elja za saznanjem umirena sjedinjavanjem. U inu
spajanja upoznajem tebe, upoznajem sebe, upoznajem svakoga i ,,ne znam" nita. Ja saznajem na
jedini nain na koji ovek moe da sazna ono to je
ivo, pomou doivljaja jedinstva, a ne putem onoga
to moe da nam prui naa misao. Motiv sadiste je
saznanje tajne, a ipak, on ostaje neznalica kakva je i
pre bio. Raereio sam drugo bie, ud po ud, ipak,
sve to sam postigao je da ga unitim. Ljubav je jedini put saznanja koji u inu jedinstva prua odgovor
na moje traganje. U inu ljubavi, davanja sebe, mu
prodiranja u drugu osobu, ja pronalazim sebe, otkrivam sebe, otkrivam nas oboje, otkrivam oveka.
enja za upoznavanjem seb e i svog blinjeg izraena je u natpisu u Delfima Upoznaj samog sebe."
To je glavm podsticaj cele psihologije. Ali, ukoliko
elimo da saznamo sve o oveku, njegovu najunutranjiju tajnu, to se ne moe postii saznanjem obine
vrste, saznanjem samo putem miljenja. ak i kad
bismo znali hiljadu puta vie o sebi, nikad ne bismo
stigli do dna. I dalje bismo samima sebi ostali zago7
I. Babelj: Th e Collected Stories (Sabrane p ri e ) Critenon
Book, New York 1955.

34

netka, kao to bi nam i na blinji ostao zagonetka.

Jedini nain potpunog saznanja je in ljubavi: ovaj
in prevazilazi miljenje, ne moe da se izrazi reima. On je odvano uranjanje u iskustvo jedinstva.
Meutim, saznanje kroz miljenje, tj. psiholoko saznanje, nuan je uslov potpunog saznavanja u inu
ljubavi. Drugu osobu i seb e moram da posmatram
objektivno, da bih mogao da vidim kakva je u stvari,
ili bolje, da prevaziem iluzije, iracionalno iskrivljenu sliku koju imam o njoj. Samo ako ljudsko bie
poznajem objektivno, mogu u inu ljubavi da saznam
njegovu krajnju sutinu.8
Problem saznanja oveka je pandan religijskom
problemu saznanja boga. Tradicionalna teologija pokuava da boga sazna putem miljenja, da pravi iskaze o bogu. Pretpostavlja se da boga mogu da saznam
svojim miljenjem. U misticizmu koji je konsekventan
ishod monoteizma, (kao to u kasnije pokuati da
pokaem), naputa se pokuaj saznavanja boga putem miljenja i zamenjuje iskustvom jedinstva sa bogom u kome vie nema mesta a ni potrebe za
znanjem o bogu.
Doivljaj sjedinjavanja sa ovekom ili, religijski
uzevi, sa bogom, nije nipoto iracionalan. Naprotiv,
on je, kao to istie Albert Svajcer (Albert Schweitzer), posledica racionalizma, njegova najizazovnija i
najradikalnija posledica. On se ne zasniva na uvianju sporednih, ve temeljnih ogranienosti naeg saznanja. To je saznanje da iako mkada neemo ,,pojmiti tajnu oveka i kosmosa, ipak je moemo saznati
u inu ljubavi. Psihologija kao nauka lma svoja ogranienja i, kao to je logina posledica teologije misticizam, tako je i krajnja posledica psihologije ljubav.
8
Gomji iskaz sadri vanu implikaciju o ulozi psihologije u
savremenoj zapadnoj kultun. Mada velika populam ost psihologije
sigurno ukazuje na mteresovanje za znanje o oveku, ona danas
takoe otkriva temeljni nedostatak ljubavi u ljudskim odnosima.
Psiholoko saznanje tako postaje zam ena za potpuno saznanje u
mu ljubavi, umesto da je samo korak ka njemu.

3*

35

Briga, odgovomost, potovanje i saznanje su uzajamno zavisni. Oni su sindrom stavova koje treba da
ima zrela osoba, tj. osoba koja svoje sopstvene rhoi
razvija produktivno, koja eli da lma samo ono to je
zasluila, koja je napustila narcisoidne snove o sveznanju 1 svemoi, koja je stekla skromnost zasnovanu
na unutranjoj snazi koju moe pruiti samo istinski
produktivna delatnost.
Do sada sam govorio o ljubavi kao prevazilaenju
ljudske izdvojenosti, kao ispunjenju enje za jedinstvom. Ali; iznad univerzalne, egzistencijalne potrebe za jedmstvom izranja mnogo odreenija, bioloka
potreba: elja za sjedinjavanjem mukog 1 enskog
pola. Ideju te polarizacije najoiglednije izraava mit
po kome su mukarac i ena prvobitno bili jedno, pa
su se razdvojili na polovine 1 otada nadalje svaki mujak trai lzgubljeni enski deo seb e kako bi se s
njim ponovo spojio. (Istu ideju prvobitnog jedinstva
polova sadri takoe i biblijska pria o Evi koja je
napravljena od Adamovog rebra iako se u ovoj pni
smatra, u skladu sa patrijarhalnim duhom, da je ena
podreena mukarcu.) Znaenje mita je dovoljno jasno. Seksualna polarizacija tera oveka da trai jedmstvo na specifian nain, kao sjedinjavanje sa drugim polom. Polarnost mukog 1 enskog principa postoji takoe unutar svakog mukarca i svake ene.
Ba kao to fizioloki i mukarac i ena imaju i hormone suprotnog pola, oni su biseksualni 1 u psiholokom smislu. Oni u sebi nose princip primanja i princip prodiranja, matenje 1 duha. Mukarac 1 ena
nalazi jedinstvo u sebi samo u sjedinjavanju svoje
muke 1 enske polarnosti. Ova polarnost je osnova
svakog stvaralatva.
Muko-enska polamost takoe je osnova meuljudskog stvaralatva. Ovo je oigledno na osnovu
bioloke injenice da je spajanje sperme i jajne elije osnova za roenje deteta. Isto je i u isto psihikom carstvu; u ljubavi lzmeu mukarca i ene, svako od njih se ponovo raa. (Homoseksualna devijacija

36

predstavlja neuspeh da se postigne polarizovano sjedinjenje, pa homoseksualac pati zbog nikad prevaziene odvojenosti, neuspeh, koji, dodue, deli sa prosenim heteroseksualcem koji ne moe da voli.)
Ista polarnost mukog i enskog principa postoji 1
u prirodi: ne samo kod ivotinja i biljaka, to je oigledno, ve i kao polarnost dve temeljne funkcije,
primanja i prodiranja. To je polarnost zemlje i kie,
reke i okeana, noi i dana, tame i svetla, materije i
duha. Ovu je ideju divno izrazio veliki muslimanski
pesnik i mistik, Rumi:
Uistinu, nikada ljubavnik ne trai, da ga ne eli
njegova draga.
Kada grom ljubavi pogodi ovo srce, znaj da je
ljubav 1 u onom srcu.
Kad ljubav prema bogu u tvom srcu naraste, nesumnjivo i tebe voli bog.
Ne uje se zvuk pljeska ako ne dolazi od obe ruke.
Boanska mudrost je sudbina 1 zakon koji zapoveda da ljubimo jedni druge.
Zbog toga prazakona svaki se deo sveta zdruuje
sa svojim parom.
S gledita mudraca nebo je mukarac, a zemlja
ena: zemlja gaji ono to s nebesa padne.
Kad je zemlja bez topline, nebesa je alju, kad
lzgubi sveinu i vlagu, nebesa je podmlade.
Nebo krui poput mua to uvek iznova snabdeva
kuu.
I zemlja se o kunim poslovima brine: porod nutka svojim plodovima.
Smatraj da su zemlja i nebo obdareni inteligencijom, jer rade isto to i inteligentna bia.
Zato hrle poput ljubavnika dok ukus zadovoljstva
jedno od drugog ne kuaju?
Bez zemlje, kako bi cvet i drvo cvali? Nebeska
toplina i voda ta bi tada proizvele?
Kao to bog podari elju mukarcu i eni na vjeki
vjekov da se sjedinjenjem njihovim ouva svet,
37

Tako i u svaki deo bia usadi elju za drugim delom,

Samo spolja neprijatelji su dan 1 no, jer oba slue
istoj svrsi,
Svaki u ljubavi sa drugim da usavre svoj uzajamni rad,
Da nema noi, priroda oveka ne bi platu primala, pa dan ne bi imao ta da troi."9
Problem muko-enske polarnosti vodi daljem
razmatranju predmeta ljubavi i pola. Ve sam govorio o Frojdovoj greci to je u ljubavi video lskljuivo
lzraz ili sublimaciju seksualnog mstinkta, umesto da seksualnu elju shvati kao jedno od lspoljavanja potrebe za ljubavlju i jedinstvom. Ali, Frojdova
greka zadire i dublje. U skladu sa fiziolokim matenjalizmom, seksualni mstinkt je, po njemu, rezultat
hemijski proizvedene telesne napetosti koja je bolna
1 trai rastereenje. Cilj seksualne elje je otklanjanje
ove bolne napetosti. Ovo gledite lma vrednost u
onoj meri u kojoj seksualna elja deluje na isti nain
kao glad ili e kada je organizam nenahranjen. Seksualna elja je, po ovom shvatanju, neka vrsta nelagodnosti koju seksualno zadovoljavanje otklanja. U
stvari bi, ukoliko se pnhvati takvo shvatanje seksualnosti, masturbacija bila idealno seksualno zadovoljenje. Ono to Frojd, prilino paradoksalno, zanemaruje je psiho-bioloki aspekt seksualnosti, muko-enska polarnost i elja da se putem sjedinjenja ova polarnost premosti. Ovu udnu greku Frojd je, verovatno, napravio zbog svoje krajnje patnjarhalnosti
koja ga je navela na pretpostavku da je seksualnost
po sebi muka 1 da zanemari specifinost enske
seksualnosti. Ovu ldeju on je izrazio u Tri priloga
teoriji seksa" tvrdnjom da je libido po pravilu muke
prirode", bez obzira da li se radi o libidu mukarca
ili ene. Ista ldeja, u racionalizovanom obliku, lzrae9
R.A. Nicholson: Rumi, G eorge Allen and Unwin, Ltd, London, 1950, str. 1223.

38

na je u Frojdovoj teonji po kojoj mali deak doivljava enu kao kastnranog mukarca, a ona sama traga
za razliitim kompenzacijama zbog gubitka mukog
polnog organa. Ali, ena nije kastnrani mukarac, a
njena seksualnost ima specifino ensku, a ne ,,muku pnrodu".
Seksualna privlanost lzmeu polova samo je delimino motivisana potrebom za oslobaanjem od
napetosti, a veim delom potrebom za sjedinjavanjem sa drugim polom. U stvari, erotska privlanost
se nikako ne izraava samo kroz seksualnu privlanost. Kao u seksualnoj funkciji, postoji mukost 1 enskost i u karakteru. Muki karakter se moe definisati preko kvaliteta prodornosti, vostva, delatnosti,
discipline i avanturizma; enski karakter lma osobine
produktivnog primanja, zatite, realizma, lzdrljivosti,
materinstva. (Uvek se mora lmati na umu da su u
svakom pojedincu lzmeane karakteristike oba pola,
ali preovlauju one koje se odnose na njegov" ili
njen" pol.) Mukarac ije su muke karakterne crte
slabo izraene, jer je emocionalno ostao dete, esto
e pokuati da ovaj nedostatak kompenzuje naglaavanjem svoje muke uloge u seksu. Rezultat je Don
uan koji ima potrebu da dokae svoju muku smelost u seksu, jer je nesiguran u svoju mukost u karakterolokom smislu. Ako je paraliza mukosti lzrazitija, glavna izopaena zamena za mukost postaje sadizam. Ako je enska seksualnost slabo lzraena ili izopaena, preobraava se u mazohizam ili
posesivnost.
Frojd je kritikovan zbog precenjivanja seksa. Ova
kritika je esto bila podstaknuta eljom da se iz Frojdovog sistema ukloni onaj element koji je izazivao
kritiku i neprijateljstvo konvencionalmh duhova.
Frojd je prozreo ove motive i ba zato se borio protiv
svakog pokuaja da se izmeni njegova teorija seksa.
Dodue, u njegovo vreme, Frojdova teorija je imala
lzazovan i revolucionaran karakter. Ali, ono to je bi-

39

lo prihvatljivo oko 1900. vie nije prihvatljivo pedeset

godina kasnije. Seksualni obiaji su se toliko lzmenili
da Frojdove teorije vie ne okiraju zapadne srednje
klase, a ortodoksni analitiari koji danas jo uvek misle da su hrabri 1 radikalm kada brane Frojdovu teoriju seksa, smeni su u svom radikalizmu. U stvari,
njihova grana psihoanalize je konformistika i ne pokuava da otvori psiholoka pitanja koja bi vodila kritici savremenog drutva.
Ja ne kritikujem Frojdovu teoriju zbog njegovog
prenaglaavanja seksa, ve zato to nije uspeo da
ga shvati dovoljno duboko. On je preduzeo prvi korak da otkrije znaaj meuljudskih strasti. On ih je,
na osnovu svojih filozofskih pretpostavki, objasnio fizioloki. U daljem razvoju psihoanalize neophodno je
da se Frojdovo shvatanje popravi i produbi, prevoenjem Frojdovih uvida iz fizioloke u bioloku i egzistencijalnu dimenziju .10

2. Ljubav izmeu roditelja i d ece

Dete bi u trenutku roenja osealo strah od smrti
da ga milostiva sudbina nije potedela bilo kakve
svesti o teskobi koju sadri odvajanje od majke i intrauterinog postojanja. ak i poto je roeno, dete
se jedva razlikuje od onoga to je bilo pre roenja;
ne moe da raspoznaje objekte, jo nije svesno sebe
i sveta kao neeg to je izvan njega. Ono samo osea
pozitivne podsticaje toplote i hrane, ali jo ne razlikuje toplotu i hranu od njenog izvora: majke. Majka
je toplina, majka je hrana, majka je euforino stanje
10
U svom kasnijem pojmu nagona ivota i smrti, Frojd je sam
uinio prvi korak u ovom pravcu. Njegov pojam prvog (eros) kao
principa sinteze i ujedinjenja je na nivou potpuno razliitom od
pojma libida. Ali, uprkos injenici da su ortodoksni analitian prihvatili teoriju o nagonima ivota i smrti, to nije odvelo do temeljne
revizije pojma libida, naroito to se tie klinikog rada.

40

zadovoljstva i sigurnosti. Da upotrebim Frojdov termin, to je stanje narcisizma. Spoljanja stvarnost, lica
i stvari, imaju znaaja samo u odnosu na to da li zadovoljavaju ili ne zadovoljavaju unutranje stanje tela.
Realno je samo ono unutra; ono spoljanje je realno
samo u odnosu na moje potrebe, a nikad s obzirom
na sopstvene kvalitete ili potrebe.
Kako se dete razvija i raste, postaje sposobno da
opaa stvari onakve kakve su; oseaj sitosti poinje
da razlikuje od bradavice, dojku od majke. Konano,
dete doivljava svoju e, mleko koje je zadovoljava,
dojku i rnajku kao razliite entitete. Ono naui da
opaa i mnoge druge stvari kao meusobno razliite,
kao stvari koje imaju sopstveno postojanje. U ovom
stadijumu ono ui da ih imenuje. U lsto vreme ui da
njima barata; ui da vatra pee i boli, da je majino
telo toplo i prijatno, da je drvo tvrdo i teko, da je
hartija laka i da se moe pocepati. Ui kako da se
ponaa prema ljudima; ako jedem, majka mi se smeka, uzee me u naruje ako plaem; pohvalie me
ako kakim. Sva ova iskustva se kristalizuju i saimaju
u doivljaju: voljen sam. Voljen sam, jer sam majino
dete. Voljen sam jer sam bespomoan. Voljen sam,
jer sam divan 1 vredan oboavanja. Voljen sam, jer
sam potreban majci. Da to lzrazimo u jo optijoj formuli: voljen sam zbog onog to jesam ili, moda, preciznije, voljen sam zato to jesam . Ovaj doivljaj majme ljubavi je pasivan. Nema nieg to bi trebalo
da radim da bih bio voljen majina ljubav je bezuslovna. Sve to treba je da postojim da budem
njeno dete. Majina ljubav je blaenstvo, mir, ne moramo da je steknemo niti zasluimo. Meutim, kvalitet bezuslovnosti majine ljubavi lma takoe i svoju
negativnu stranu. Ona ne mora da se zaslui ali
takoe ona ne moe ni da se stekne, proizvede, kontrolie. Ako postoji, ona je blagoslov, ako je nema,
kao da je sva lepota iezla iz ivota i nema nieg
to bih mogao da uinim da je stvorim.

41

Za veinu dece u uzrastu pre osam i po do deset 11

godina problem je skoro iskljuivo u tome da budu
voljena, voljena zbog onog to jesu. Do ovog uzrasta
dete jo ne voli; ono je zahvalno i veselo, jer je voljeno. U ovoj fazi razvoja deteta pojavljuje se novi inilac: novo oseanje da se ljubav moe izazvati sopstvenom delatnou. Prvi put dete pomilja da majci
(ili ocu) neto da, neto proizvede: pesmu, crte ili
to god drugo. Ideja ljubavi se u ivotu deteta prvi
put preobraava iz biti voljen" u voleti, stvarati ljubav. Treba da proe mnogo godma od ovog poetka do zrele ljubavi. Najzad je dete, koje sada ve
moe biti adolescent, prevazilo svoju egocentrinost; druga osoba vie mje prvenstveno sredstvo za
zadovoljenje sopstvenih potreba. Potrebe druge osobe su vane kao i sopstvene, u stvari, postaju i vanije. Dati, prua vee zadovoljstvo, veu radost nego
primati; voleti je ak vanije nego biti voljen. Volei,
on je napustio zatvorsku eliju usamljenosti i izolacije
koja je uspostavljena stanjem narcizma i egocentrinosti. On osea novo jedinstvo, smisao deljenja s
drugima, jedmstvenosti. I vie od toga, on osea mo
da ljubav izazove ljubavlju, umesto da zavisi od primanja, umesto da bude voljen i zato mali, bespomoan, lo ili dobar". Infantilna ljubav sledi prmcip:
Volim, je r sam voljen. Zrela ljubav sledi prmcip: Voljen sam, je r volim. Nezrela ljubav kae: Volim te,
je r si mi potreban. Zrela ljubav kae: Potreban si mi
je r te volim.
Razvoj sposobnosti za ljubav je u bliskoj vezi sa
razvojem objekta ljubavi. U prvim mesecima i godinama dete je najpnvrenije majci. Ova veza pomje
pre trenutka roenja, kada su, mada dvoje, majka i
dete jo uvek jedno. Sa roenjem, menjaju se neki
aspekti situacije, ali ne toliko koliko bi se moglo initi. Dete, mada sada ivi lzvan majine utrobe, jo
11
Th e Interpersonal Th e o ry of Psychiatry (Interpersonalna
teorija psihijatrije), Sullivan, London, Tavistock, 1955.

42

uvek potpuno zavisi od majke. Ali, iz dana u dan ono

postaje sve nezavisnije; ui da hoda, govori, samostalno istrauje svet; veza sa majkom gubi neto od
svog vitalnog znaaja, a sve vaniji postaje odnos
prema ocu.
Da bismo razumeli ovo pomeranje od majke ka
ocu, moramo razmotriti sutinske razlike u kvalitetu
majinske i oinske ljubavi. O majinskoj ljubavi smo
ve govonli. Ona je, po svojoj prirodi bezuslovna.
Majka voli novoroene ne zato to je dete ispunilo
bilo kakav specifini uslov ili udovoljilo nekom specifinom oekivanju, ve zato jer je njeno dete. (Naravno, kada ovde govorim o majinoj i oevoj ljubavi, govorim o idealnim tipovima" u Verberovom ili
arhetipovima u Jungovom smislu) to ne znai da
svaka majka 1 otac vole na taj nain. Bezuslovna ljubav odgovara jednoj od najdubljih enji, ne samo
deteta, ve 1 svakog ljudskog bia; s druge strane,
biti voljen zbog svoje vrednosti, zato to to neko zasluuje, uvek ostavlja sumnju; moda nisam ugodio
osobi iju ljubav elim, moda ovo, moda ono tu
je uvek strah da bi ljubav mogla da nestane. tavie,
zasluena" ljubav lako ostavlja gorak ukus da nisam
voljen zbog sebe, da sam voljen samo zato to ugaam, da u krajnjem sluaju, uopte nisam voljen, ve
lskoritavan. Nije udo to nas enja za majinskom
ljubavlju ne naputa ni dok smo deca, ni kad odrastemo. Veina dece ima sreu da dobije majinsku
ljubav (u kojoj meri, razmotriemo kasmje). Kad
odrastemo, ovu enju je mnogo tee zadovoljiti. U
najoptimalnijem razvoju ona ostaje sastavni deo normalne erotske ljubavi; ona se esto izraava u religiozmm, a jo ee u neurotinim oblicima.
Odnos prema ocu je sasvim drugaiji. Majka je
dom iz koga dolazimo, ona je priroda, zemlja, okean;
otac ne predstavlja takav prirodm dom. U prvim godinama njegovog ivota, on lma malo dodira sa detetom, i njegova vanost za dete, u ovom ranom periodu, ne moe se porediti sa majinom. Ali, mada otac

43

ne predstavlja prirodni svet, on predstavlja drugi pol

ljudske egzistencije; svet misli, vetakih predmeta,
zakona i reda, discipline, putovanja i pustolovina.
Otac pouava dete, pokazuje mu put u svet.
Ova funkcija je u bliskoj vezi sa onom koja se odnosi na socioekonomski razvoj. Kad je nastala privatna svojina, 1 kad je mogao da je nasledi jedan od
smova, otac je poeo da bira onog sina kome bi mogao ostaviti imovinu. Prirodno, to je bio sin koga je
otac smatrao najpogodnijim da postane njegov naslednik, sin koji je najvie liio na njega, i koga je
prema tome, najvie voleo. Oinska ljubav je uslovna
ljubav. Njen je princip volim te zato to lspunjava
moja oekivanja, vri svoju dunost, jer si mi slian".
I oinska uslovna, kao i majinska bezuslovna ljubav
lma pozitivnu i negativnu stranu. Negativna strana je
sama injenica da se oinska ljubav mora zasluiti,
da moe da se izgubi ako ne inimo ono to se od
nas oekuje. Oinska ljubav je takve prirode da poslunost smatra za najveu vrlinu, a neposlunost za
glavni greh koji se kanjava liavanjem oinske
ljubavi. Podjednako je vana i pozitivna strana. Poto
je njegova ljubav uslovna, mogu neto da uinim da
je zadobijem, mogu za nju da radim; ona nije, kao
majinska, izvan moje kontrole.
Stav oca i majke prema detetu odgovaraju njegovim sopstvemm potrebama. Odojetu je, kako fizioloki, tako i psiholoki, potrebna majina bezuslovna
ljubav i briga. Detetu posle este godine je potrebna
i oeva ljubav, njegov autoritet 1 vostvo. Uloga majke je da ga uini sigurnim u ivotu, oeva da ga pouava i vodi kako bi mogao da se uhvati u kotac sa
problemima sa kojima se dete suoava u drutvu u
kome se rodilo. U idealnom sluaju, majina ljubav
ne spreava dete da odraste, ne pokuava da iskoristi njegovu bespomonost. Majka treba da veruje u
ivot, stoga ne sme da bude previe uznemirena da
ne bi dete zarazila svojom teskobom. elja za nezavisnou deteta i konanog odvajanja od nje treba da

44

bude deo njenog ivota. Oevu ljubav bi trebalo da

vode pnncipi i oekivanja; da se zasniva na strpljenju 1 toleranciji umesto na zastraivanju 1 autoritarnosti. Ona bi dete koje raste sve vie osposobljavala 1
konano mu dopustila da, oslobodivi se oevog autoriteta, sam postane autoritet.
Najzad, zrela osoba je u razvoju dola do one take na kojoj predstavlja sopstvenu majku i oca. Ona
ima, takorei, majinsku 1 oinsku savest. Majmska
savest kae: Nema ni nedela m zloina koji bi te
mogao liiti moje ljubavi, moje elje da ivi 1 bude
srean." Omska savest kae: Uinio si zlo, ne moe da izbegne posledice tog zlodela, a pre svega,
mora promeniti svoje ponaanje ako hoe da te
volim." Zrela osoba se oslobodila spoljanjih likova
majke 1 oca 1 izgradila lh u sebi. Meutim, nasuprot
Frojdovom pojmu super-ega, ona ih nije u sebi izgradila utelovljenjem majke i oca, ve izgraivanjem
majinske savesti, na temelju svoje sposobnosti za
ljubav 1 oinske savesti, na osnovi svog uma i moi
suenja. tavie, zrela osoba voli i majmskom i
oinskom saveu uprkos injenici da one na izgled
protivree jedna drugoj: ako bi zadrala samo oinsku savest, postala bi gruba 1 nehumana. Ako bi zadrala samo majinsku savest, bila bi sklona da izgubi
mo rasuivanja i da seb e 1 druge sprei u razvoju.
U ovom razvoju od vezanosti za majku ka vezanosti za oca i njihovoj konanoj sintezi, lei osnova
mentalnog zdravlja 1 dostizanje zrelosti. Osnovm uzrok neuroze je neuspeh u ovom razvoju. Iako je potpunije razvijanje ove misli lzvan delokruga ove knjige, neke kratke napomene mogu posluiti razjanjenju ove tvrdnje.
Jedan od uzroka neurotinog razvoja moe da bude to to deak ima majku koja ga voli, ali je suvie
popustljiva ili sklona dominaciji i slabog i nezainteresovanog oca. U ovom sluaju moe se dogoditi fiksacija na ranom stupnju vezanosti za majku, a deak
se razvija u osobu koja je zavisna od majke, osea

45

se bespomona, ima tenje karakteristine za primalaku osobu, tj. da prima, da bude zatiena, zbrinuta, a nedostaju joj oinski kvaliteti disciplina, nezavisnost, sposobnost da bude gospodar svog ivota.
Ona moe pokuati da nae majku" u svakom, ponekad u enama, a ponekad i u mukarcima od autoriteta 1 vlasti. Ako je, s druge strane, majka hladna,
ravnoduna i sklona dominaciji, potrebu za majinskom zatitom deak moe, ili da prenese na oca 1
na kasnije oinske likove u kom sluaju je konaan rezultat slian prethodnom ili da se razvije u
jednostranu, omski onjentisanu osobu, potpuno odanu principima zakona, reda i autoriteta, a bez sposobnosti da oekuje ili primi bezuslovnu ljubav. Takav je razvoj jo pojaan ako je otac autoritaran, a u
lsto vreme jako privren sinu. Za svaki takav neurotian razvoj je karakteristino da jedan od principa,
oinski ili majinski, ne uspeva da se razvije lli a
to je sluaj s teom neurozom da se pobrkaju uloge majke i oca, kako u odnosu na spoljanja lica,
tako i u odnosu na njihove uloge unutar osobe. Dalja
ispitivanja mogu pokazati da se lzvesne vrste neuroza, kao opsesivna neuroza, razvijaju pre na osnovu
jednostrane vezanosti za oca, dok su druge kao histerija, alkoholizam, nemogunost da se potvrdimo i
realistiki pristupimo ivotu, kao 1 depresije, rezultati
vezanosti za majku.

3. Objekti ljubavi
Ljubav nije prvenstveno odnos prema odreenoj
osobi; ona je stav, orijentacija karaktera koja odreuje odnos oveka prema svetu kao celini, a ne prema
jednom objektu" ljubavi. Ako ovek voli samo jednu
osobu, a ravnoduan je prema ostatku svojih blinjih,
to nije ljubav, ve simbiotika vezanost ili uveani
egotizam. Ipak, vema ljudi veruje da se ljubav uspostavlja posredstvom objekta, a ne posredstvom

46

sposobnosti. U stvari, oni ak veruju da je dokaz jaine njihove ljubavi to to osim voljene" osobe ne vole
nikog drugog. To je ista ona greka koju smo ve
pomenuli. Ne uviajui da je ljubav delatnost, mo
due, ovek veruje da samo treba nai pravi objekat
1 sve lde samo od sebe. Taj se stav moe uporediti
sa stavom oveka koji eli da slika, ali koji, umesto
da ui da crta, tvrdi da upravo traga za pravim
objektom, a kad ga nae, divno e slikati. Ako istinski volim jednog oveka, onda volim i sve ljude, volim svet, volim ivot. Ako nekom mogu rei volim
te", moram biti sposoban da kaem ,,u tebi volim svakoga, kroz tebe volim svet, u tebi volim 1 sebe".
Iz tvrdnje da je ljubav orijentacija koja se odnosi
na sve, a ne na jednu osobu, ne sledi, meutim,
shvatanje da nema razlike izmeu razliitih tipova
ljubavi to zavisi od vrste objekta koji se voli.

a) Bratska ljubav
Najtemeljniji oblik ljubavi koji lei u osnovi svih
vrsta ljubavi je bratska ljubav. Pod tim podrazumevam oseaj odgovornosti, brige, potovanja, poznavanja svakog drugog ljudskog bia, elju da se unapredi njegov ivot. O ovoj vrsti ljubavi govori Biblija
kada kae: Ljubi blinjeg svoga kao samog sebe."
Bratska ljubav je ljubav prema svim ljudskim biima;
nju karakterie upravo odsustvo lskljuivosti. Ako
sam razvio sposobnost za ljubav, onda ne mogu a da
ne volim svoju brau. Bratska ljubav sadri doivljaj
jedmstva sa svim ljudima, ljudsku solidarnost, ljudsko
lzmirenje. Bratska ljubav se zasniva na doivljaju da
smo svi jedno. Razlike u talentima, inteligenciji, znanju, su zanemarljive u poreenju sa ljudskom sutinom koja je zajednika svim ljudima. Da bismo iskusili ovaj identitet, nuno je da od periferije prodremo
do sri. Ako na drugoj osobi vidim samo povrinu,
primeujem uglavnom razlike, ono to nas razdvaja.
Ako prodrem do sri, uoavam na identitet, nae

47

bratstvo. Ta povezanost iz sredita u sredite

umesto od penfenje ka periferiji je sredinja povezanost". ILi, kao to je Simon Vajl (Simone Weil) predivno lzrazila: Iste rei (npr. mu kae eni .volim
te') mogu biti otrcane ili neobine zavisno od naina
na koji su izgovorene. A ovaj nain zavisi od dubme
onog predela ljudskog bia iz koga one istiu, a da
volja pritom nema nikakvog uticaja. I posredstvom
udesne saglasnosti one dospevaju do istog predela
u onome ko ih uje. Tako slualac moe da raspozna,
ako uopte ima mo raspoznavanja, u emu je vrednost rei .12
Bratska ljubav je ljubav lzmeu jednakih, ali, zapravo, ak i kao jednaki, mi nismo uvek jednaki"; u
toliko u, koliko smo ljudi, svima nam je potrebna pomo, danas mem, sutra tebi. Ali, ova potreba za pomoi ne znai da je jedan bespomoan, a drugi moan. Bespomonost je prolazno stanje, a sposobnost
da se stoji na sopstvenim nogama je stalna 1 zajednika.
Pa ipak, ljubav prema bespomonom, ljubav prema siromamma 1 nepoznatima poetak je bratske ljubavi. Nema nikakve veliine u tome to se vole sopstvena krv i meso. ivotinje vole svoju mladunad i
brinu se o njima. Ko je bespomoan voli svog gospc dara, jer mu od njega zavisi ivot; dete voli svoje
roditelje, jer su mu potrebm. Samo volei one koa
ne slue nekoj svrsi poinjemo da razvijamo ljubav.
Znaajno je da je u Starom zavetu, sredinji objekat
ovekove ljubavi, siromah, nepoznati, udovica 1 sirce, a konano i narodni nepnjatelj, Egipanin i Edomit. Gajei saoseanje prema bespomonom, u oveku se zainje ljubav prema svom bratu; a u ljubavi
prema sebi, on takoe voli onoga kome je potrebna
pomo, voli krhko, nesigurno ljudsko bie. Saoseanje podrazumeva element saznanja i identifikacije.
12 Simone Weil: G ravity and G race (Sila tee
nams Sons, New York, 1952. str. 117.

48

1 milost),

P. Put-

Vama je poznato srce nepoznatog").kae Stan zavet,

,,jer vi ste bili stranci u egipatskoj zem lji. . . zato volite nepoznatog!"13

b) Majinska ljubav
Prirodom majinske ljubavi smo se ve bavili u
prethodnom poglavlju u kome je razmatrana razlika
lzmeu majmske i oinske ljubavi. Majinska ljubav
je, kao to sam rekao, bezuslovna afirmacija detetovog ivota i njegovih potreba. Ali, ovde se ipak mora
dodati neto vano. Afirmacija detetovog ivota ima
dva vida: jedan je briga i odgovornost koji su apsolutno potrebni za odranje njegovog ivota 1 rasta.
Drugi vid ide dalje od pukog odranja. To je stav
koji detetu uliva ljubav prema ivotu, koji u njemu
stvara oseanje: lepo je iveti, dobro je biti mali deak ili devojica, dobro je postojati na ovoj zemlji.
Ova dva vida majinske ljubavi vrlo jesgrovito opisuje biblijska pna o stvaranju. Bog stvori svet 1 oveka. Ovo odgovara brizi za puku egzistenciju i njeno
potvrivanje (afirmacija). Ali, Bog lde dalje od ovog
mmimuma potreba. Svakog dana, poto su priroda
i ovek stvoreni, Bog kae: ,,To je dobro". Majinska ljubav, kod ovog drugog koraka, ini da dete
osea: dobro je biti roen; ona detetu uliva ljubav
prem a ivotu, a ne samo elju da ostane ivo. Jedan
drugi biblijski simbol moe da se uzme kao izraz lste
ldeje. Obeana zemlja (zemlja je uvek simbol majmstva) opisuje se kao prepuna mleka 1 meda".
Mleko je simbol prvog vida ljubavi, brige 1 afirmacije. Med simbolizuje slast ivota, ljubav prema njemu
i radost to smo ivi. Veina majki je sposobna da
daje mleko", ali samo mali broj 1 med". Da bi bila
13 Istu ideju je izrazio Hermann Cohen u svojoj knjizi Religion
d e r Vernunft aus den Quellen des Judentums (Religija uma iz je vrejskih izvora), 2. izdanje, J. Kaufmann Verlag, Frankfurt am
Main, 1929, str. 168.

. 4 Umee ljubavi

49

sposobna za davanje meda, majka ne sme biti samo

dobra majka", ve i srena osoba, a ovaj cilj mnogi
ne postiu. Nije potrebno ni govoriti koliko to utie
na dete. Ljubav majke prema ivotu lsto je tako prelazna kao i njena teskoba. Oba stava lmaju veliki uticaj na itavu linost deteta.
Nasuprot bratskoj i erotskoj ljubavi koje su ljubav
meu jednakima, odnos majke 1 deteta je, po samoj
svojoj prirodi, odnos nejednakosti u kome je jednom
potrebna svaka pomo, a drugi je daje. Ba zbog
ovog altruistikog, nesebinog karaktera, majinska
ljubav je smatrana najviim oblikom ljubavi i najsvetijom od svih emocionalnih veza. Meutim, izgleda
da majmska ljubav do punog izraza ne dolazi u ljubavi prema odojetu, ve u ljubavi prema detetu koje odrasta. U stvari, ogromna veina majki dete voli
dok je malo 1 potpuno o njima zavisno. Veina ena
eli decu, srene su zbog novoroeneta 1 priljene
u njegovom negovanju, uprkos mjenici da nita ne
dobijaju" za uzvrat od deteta, osim osmeha ili lzraza
zadovoljstva na njegovom licu. ini se da je takav
stav ljubavi delimino ukorenjen u instinktivnom ustrojstvu koje se moe nai kako kod ivotinja, tako i
kod ljudske enke. Ali, kakva god bila uloga ovog
mstmktivnog faktora, postoje i specifino ljudski psiholoki faktori koji odreuju ovu vrstu majinske ljubavi. Jedan od njih se moe nai u narcisoidnom elementu majinske ljubvi. Sve dok dete osea kao deo
sebe, njena ljubav i zanesenost mogu biti zadovoljenje njenog narcizma. Druga motivacija se moe nai
u elji majke za vlau lli posedovanjem. Za enu
posesivnu i sklonu dominaciji dete je prirodni objekat zadovoljenja, poto je bespomono 1 potpuno podreeno njenoj volji.
Mada este, ove motivacije su verovatno manje
vane 1 manje univerzalne od one koju bismo mogli
nazvati potreba za transcendencijom. Ova potreba
za transcendencijom je jedna od najosnovnijih ovekovih potreba koja je ukorenjena u njegovoj samo-

50

svesti, u injenici da on nije zadovoljan ulogom stvorenja, da sebe ne moe da pnhvati kao lgraku sudbine. On lma potrebu da se osea kao stvaralac koji
transcendira pasivnu ulogu stvorenog bia. Ima mnogo naina da se to zadovoljstvo stvaranja postigne;
najprirodmji, a takoe i najlaki nain je bnga i ljubav majke prema svom porodu. U detetu, ona sebe
transcendira, ljubav prema njemu njenom ivotu daje
znaenje 1 smisao. (Ba u nemogunosti mukarca da
ovu potrebu za transcendencijom zadovolji raanjem
dece, lei njegov nagon da seb e transcendira stvaranjem vetakih predmeta i ldeja.)
Ali, dete mora da raste. Ono mora da se odvoji
od majine utrobe, od majinih grudi; konano mora
da postane potpuno samostalno ljudsko bie. Prava
sutina majmske ljubavi je da se brine za razvoj deteta, a to podrazumeva i elju da se dete odvoji od
nje. U erotskoj ljubavi dva oveka koja su bila razdvojena, postaju jedno. U majinskoj ljubavi se dva
oveka koji su bili jedno, razdvajaju. Majka mora ne
samo da tolerie, ve i da eli 1 podri odvajanje
deteta. Tek u ovoj fazi majinska ljubav postaje tako
teak zadatak koji zahteva nesebinost, sposobnost
da se da sve, ne traei mta za uzvrat, sem sree
voljenog deteta. Upravo u ovoj fazi mnoge majke padaju na lspitu majinske ljubavi. Narcisoidna, posesivna, ena sklona dommaciji moe biti uspena u
majmskoj ljubavi" dok je dete malo. Samo ena koja ume da voli, ena koja je sremja kada daje, nego
kad pnma, koja vrsto stoji na sopstvenim nogama,
moe lstinski voleti dete kada se ono nalazi u procesu odvajanja.
Majinska ljubav prema detetu koje odrasta, ljubav koja ne trai nita za sebe, moda je najtee
ostvanv oblik ljubavi, a veoma lako zavara zbog lakoe s kojom majka moe da voli svoje malo dete.
Ali, ba zbog ove tekoe, ena kao majka moe istinski da voli samo ako uopte moe voleti: ako je
sposobna da voli svog mua, nepoznate, sva ljudska

4*

51

bia. ena koja nije sposobna da voli na ovaj nain

moe da bude odana majka dok je dete malo, ali ne
1 prava majka ako nije spremna da podnese odvajanje i da voli ak i nakon odvajanja.

c) Erotska ljubav
Bratska ljubav je ljubav meu jednakima, majinska ljubav je ljubav prema bespomonom. Iako se
meusobno razlikuju, zajedniko im je to to, .po samoj svojoj prirodi, nisu ograniene na je*dnu osobu.
Ako volim svog brata, volim svu svoju brau; volim
li svoje dete, volim svu svoju decu; i vie od toga,
volim svu decu, sve kojima je potrebna moja pomo.
Erotska ljubav je drugaija od ovih oblika ljubavi;
ona je udnja za potpunim stapanjem, za sjedinjavanjem sa drugom osobom. Po svojoj pnrodi ona je
lskljuiva, a ne univerzalna; od svih ljubavi koje postoje ona je moda najvarljiviji oblik.
Pre svega, ona se esto brka sa eksplozivnim doivljajem zaljubljivanja", lznenadnim ruenjem barijera koje su do tog trenutka postojale lzmeu dva
stranca. Ali, kao to je ranije istaknuto, ovo je iskustvo iznenadne prisnosti po svojoj prirodi kratkotrajno. Poto su stranci postali bliske osobe, nema vie
banjera koje treba sruiti, pa, prema tome, ni iznenadno postignute bliskosti. Voljena je osoba postala
isto tako poznata kao i sopstvena. Ili, moda bi bolje
bilo rei, isto tako malo poznata. Kada bismo dublje
poznavali drugu osobu, kada bismo mogli lskusiti beskonanost njene linosti druga nam osoba nikad
ne bi bila tako bliska i udo ruenje barijera bi
moglo da se deava svaki dan lznova. Ali, veina
ljudi brzo istrai 1 iscrpe, kako svoju sopstvenu, tako
i druge linosti. Za njih se prisnost uspostavlja prvenstveno kroz seksualni dodir. Poto odvojenost druge
osobe doivljavaju kao fiziku odvojenost, fiziko sjedmjenje znai prevazilaenje odvojenosti.
Osim toga, postoje i drugi faktori koji su mnogim

52

ljudima znak da je odvojenost prevaziena. Govoriti

o linom ivotu, o sopstvenim nadama i brigama, pokazati svoje bezazlene ili detinjaste osobine, uspostaviti zajedniki mteres u odnosu prema svetu, sve se
to smatra prevazilaenjem odvojenosti. Prisnou se
smatra ak i pokazivanje sopstvene ljutine, mrnje,
potpunog nedostatka uzdravanja, ime moe da se
objasni izopaena privlanost koju mnogi brani parovi oseaju jedno prema drugom, koji su, izgleda,
prisni samo kada su u krevetu ili kada jedno na drugom osobom, novim strancem. Ponovo stranca pretvaramo u blisku osobu'1, opet je doivljaj zaljubljivanje. Posledica toga je da ovek trai ljubav sa drugom osobom, novim strancem. Ponovo stranca pretvaramo u blisku osobu", opet je doivljaj zaljubljivanja oaravajui i snaan, i opet polako slabi, a zavrava se eljom za novim osvajanjem, novom ljubavlju uvek uz lluziju da e nova ljubav biti drugaija
od prethodnih. Te iluzije, u velikoj meri, podstie
varljivi karakter seksualne elje.
Seksualna elja tei ka stapanju ona nipoto nije samo fizika glad, osloboenje od bolne napetosti.
Ali, koliko i ljubav, seksualnu elju moe da podstakne teskoba samoe, elja da se osvaja ili da se bude
osvojen, tatina, elja da se povredi ili ak uniti. Izgleda da seksualna elja mora da se spoji ili da bude
podstaknuta bilo kojom jakom emocijom, a ljubav je
samo jedna od njih. Zbog toga to veina ljudi seksualnu elju povezuje sa idejom ljubavi, oni lako izvedu pogrean zakljuak da se uzajamno vole onda
kad se fiziki ele. Ljubav moe da izazove elju za
seksualnim sjedinjavanjem; u tom sluaju fizikom
odnosu nedostaje pouda, elja da se osvaja ili da se
bude osvojen, ve je on natopljen nenou. Ako elja za fizikim sjedinjavanjem nije podstaknuta ljubavlju, ako erotska ljubav nije lstovremeno i bratska
ljubav, ona ne vodi sjedinjavanju, sem u orgijastikom, prolaznom smislu. Seksualna privlanost stvara,
za trenutak, lluziju jedinstva, pa lpak, bez ljubavi to

53

sjedmjavanje" ostavlja strance isto toliko udaljenim

koliko su 1 pre bili ponekad se jedno drugog stide
ili se ak mrze, jer kad privid iezne, oni svoje otuenje osete jo napadmje nego pre. Nenost mpoto
nije, kao to je Frojd verovao, sublimacija seksualnog instmkta; ona je direktan rezultat bratske ljubavi
1 postoji kako u fizikim, tako 1 u nefizikim oblicima
ljubavi.
U erotskoj ljubavi postoji lskljuivost koja nedostaje bratskoj i majinskoj ljubavi. Ovaj lskljuivi karakter erotske ljubavi zahteva dalju raspravu. Iskljuivost erotske ljubavi se esto pogreno tumaukao
posesivna veza. esto moemo sresti dvoje ljudi koji
,,se vole", a ne oseaju ljubav m prema kom drugom.
Njihova je ljubav, u stvari, egotizam udvoje (a deux).
Oni se poistoveuju reavajui problem odvojenosti
tako to pojedmca udvostruuju. Oni imaju oseaj da
su prevazili samou, a lpak, poto su odvojeni od
ostatka oveanstva, oni ostaju odvojeni jedno od
drugog i otueni od sebe; njihov doivljaj jedinstva
je privid. Erotska ljubav je iskljuiva, ali ona u drugoj
osobi voli celo oveanstvo, sve to je ivo. Ona je
iskljuiva jedino u tom smislu to potpuno i snano
mogu da se sjedinim samo s jednom osobom. Erotska ljubav iskljuuje ljubav prema drugima samo u
smislu erotskog stapanja u smislu potpunog uestvovanja u svim vidovima ivota a ne u smislu
duboke bratske ljubavi.
Erotska ljubav, ukoliko je ljubav, pretpostavlja
jedno: da potie iz sutine mog bia i da i drugu
osobu doivljavam kroz sutinu njegovog lli njenog
bia. U sutim, sva ljudska bia su jednaka. Svi smo
mi deo Jednog; mi smo Jedno. Ako je to tako, ne bi
trebalo da bude vano koga volimo. Ljubav po svojoj
sutmi treba da bude in volje, odluke da svoj ivot
potpuno posvetim ivotu jedne druge osobe. I zaista,
ovo naelno utemeljuje ldeju o neraskidivosti braka
kao i mnoge forme tradicionalnog braka u kome se
partnen nikada uzajamno ne biraju, ve su jedno za

54

drugo izabrani a ipak se od njih oekuje da se

vole. U savremenoj zapadnoj kulturi ova ideja se
smatra potpuno pogrenom. Ljubav bi trebalo da bude rezultat spontane emocionalne reakcije, oseanja
koje nas zgrabi iznenada i kome ne moemo da se
odupremo. U tom svetlu se kod pojedinaca o kojima
je re vide samo posebnosti a ne injenica da su
svi mukarci deo Adama, a sve ene deo Eve. Previa se vaan faktor erotske ljubavi, volja. Voleti nekoga nije samo jako oseanje to je odluka, sud, obeanje. Kad bi ljubav bila samo oseanje, obeanje
da emo jedno drugo zauvek voleti, ne bi imalo smisla. Oseanje nastaje, a moe i da nestane. Kako mogu da procenim da e veno trajati, ako moj in ne
ukljuuje sud i odluku?
Imajui sve to u vidu, neko moe da zakljui da
je ljubav iskljuivo in volje i obaveze i da je stoga
u sutini beznaajno o kakvim se osobama radi. Bilo
da je brak ugovorio neko drugi, ili je ishod individualnog izbora, jednom kad je zakljuen, in volje
e osigurati odranje ljubavi. Izgleda da ovo gledite
previa paradoksalni karkater ljudske prirode i erotske ljubavi. Mi smo svi Jedno, a ipak, svako od nas
je jedinstveno, neponovljivo bie. U naim odnosima
ponavlja se isti paradoks. Ukoliko smo svi jedno, svakoga moemo voleti na isti nain, u smislu bratske
ljubavi. Ali, u toliko i u koliko smo razliiti, erotska
ljubav zahteva izvesne specifine, veoma mdividualne elemente koji postoje izmeu nekih, ali ne i svih
ljudi.
Zato su oba gledita, ono o erotskoj ljubavi kao
potpuno individualnoj privlanosti, neem jedinstvenom u odnosu dve specifine osobe, kao i drugo gledite po kome erotska ljubav nije nita drugo do in
volje, tana ili, prikladnije reeno, tano nije ni
jedno ni drugo. Stoga je ideja o vezi koja lako moe
da se raskine ako je neuspena, isto tako pogrena
kao i ideja da se veza ne sme prekinuti ni u kom
sluaju.

55

d) Ljubav prema s e b i 14
Mada nikakav prigovor ne izaziva to to se pojam
ljubavi primenjuje na razliite objekte, iroko je rasprostranjeno miljenje da je ljubav prema drugima
vrlina, a ljubav prema sebi greh. Pretpostavlja se da
u onoj meri u kojoj volim sebe, ne volim druge, da
je ljubav prema sebi isto to i sebinost. Ovo gledite nas vraa daleko u prolost zapadnog miljenja.
Kalvin o ljubavi prema sebi govori kao o pokvarenosti"15 Frojd o ljubavi prema sebi govori jezikom
psihijatrije, pa ipak, njegov vrednosni sud je isti kao
i Kalvinov. Za njega je ljubav prema sebi isto to i
narcisizam, okretanje libida ka samom sebi. Narcisizam je najraniji stepen ljudskog razvoja a osoba koja
se u kasnijem ivotu vratila na narcisoidni stepen nesposobna je za ljubav; u ekstremnom sluaju, ona je
luda. Frojd je pretpostavio da je ljubav ispoljavanje
libida 1 da je libido, okrenut prema drugima ljubav; ili prema sebi narcisizam. Tako se ljubav i
ljubav prema sebi uzajamno iskljuuju u smislu da
to je vie jedne, to je manje druge. Ako je ljubav
prema sebi rava, onda je nesebinost vrlina.
14 Paul Tilih (Paul Tillich) u prikazu Z d ia v o g drutva u asopisu Pastoralna psihologija", septem bar 1955, sugerisao je da bi
bilo bolje da se ispusti dvosmisleni termin ljubav prem a sebi" i
zameni terminom prirodno potvrivanje samog sebe" ili paradoksalno prihvatanje samog sebe". Koliko god da shvatam prednosti njegovog predloga, u ovoj taki s njim ne mogu da se sloim.
U termmu ljubav prem a sebi" mnogo je jasnije da on sadri paradoksalni elem ent ljubavi prem a sebi. Izraena je injenica da je
ljubav stav koji je isti prem a svim objektima, ukljuujui i mene.
Takoe se ne sm e zaboraviti da termin ljubav prem a sebi", u
smislu u kome se ovde upotrebljava, ima itavu istoriju. U zapovedi Ljubi blinjeg svog kao sam og sebe ", Biblija govori o ljubavi
prem a sebi, a Majster Ekhart (Meister Eckhart) govori o ljubavi
prem a sebi u potpuno istom smislu.
15 J. Kalvin (Calvin): Institutes of the Christian Religion (O sno ve hrianske religije), na engleski preveo J. Albau, Presbyterian
Board of Christian Education, Philadelphia, 1928. pogl. 7, par. 4,
str. 622.

56

Postavlja se pitanje: da li psiholoko posmatranje

podrava tezu o temeljnoj protivurenosti lzmeu ljubavi prema sebi i ljubavi prema drugima? Da li je
ljubav prema sebi isto to i sebinost ili su one suprotnosti? tavie, da li je sebinost modernog oveka zaista briga za se b e kao pojedmca sa svim njegovim intelektualnim, emocionalnim i ulnim mogunostima? Zar ,,on" mje postao privesak svoje drutveno-ekonomske uloge? Da li je njegova sebinost isto
to i ljubav prem a se b i ili je izaziva ba njeno odsustvo?
Pre nego to ponemo raspravu o psiholokom vidu sebinosti 1 ljubavi prema sebi, treba ukazati na
logiku greku u shvatanju da se ljubav prema drugima i ljubav prema sebi uzajamno iskljuuju. Ako je
voleti svog blinjeg, kao ljudsko bie, vrlina, mora
takoe biti vrlma, a ne porok, da volim sebe jer sam
1 sam ljudsko bie. Ne postoji pojam oveka u koji
nisam ukljuen 1 ja sam. Uenje koje zagovara takvo
lskljuivanje dokazuje da je u sebi protivureno. Ideja izraena u Bibliji Ljubi blinjeg svoga kao samog
sebe" podrazumeva da se potovanje sopstvenog mtegriteta i jedinstvenosti, ljubav prema sebi i razumevanje sopstvenog pojedinstva, ne moe odvojiti
od razumevanja drugog pojedinca, potovanja i ljubavi prema njemu. Ljubav prema sopstvenom pojedinstvu je neodvojivo povezana sa ljubavlju prema
svakom drugom biu.
Sada smo stigli do osnovnih psiholokih premisa
na kojima poivaju zakljuci naeg dokaza. Uopte
uzevi, to su sledee premise: objekt" naih oseanja i stavova nisu samo drugi, ve i mi sami; stavovi
prema drugima i prema sebi, daleko od toga da su
kontradiktorni, u osnovi su konjunktivni. U odnosu na
problem o kome je re, to znai: ljubav prema drugima i ljubav prema sebi nisu alternativne. Naprotiv,
stav ljubavi prema sebi nai e se kod svih koji su
sposobni da vole druge. S obzirom na vezu izm eu
objekta" i sopstvenog pojedinstva, ljubav je, u prin-

57

cipu, nedeljiva. Prava ljubav je lzraz produktivnosti 1

podrazumeva brigu, potovanje, odgovornost i znanje. Ona nije afekat" u smislu da smo od nekog aficirani, ve delatna tenja da voljena osoba raste i
bude srena, tenja koja je ukorenjena u sopstvenoj
sposobnosti za ljubav.
Voleti nekoga, to je aktualizacija 1 koncentracija
ljubavne moi. Temeljna afirmacija koju sadri ljubav
usmerena je na voljenu osobu kao otelovljenje sutmski ljudskih kvaliteta. Ljubav prema jednoj osobi
podrazumeva ljubav prema oveku kao takvom.
Vrsta podele rada", kako je to nazvao Vilijam Dems
(William James), prema kojoj neko voli svoju porodicu, a bezoseajan je prema strancu", znak je temeljne nesposobnosti da se voli. Ljubav prema oveku
nije, kako se esto pretpostavlja, apstrakcija koja dolazi nakon ljubavi prema odreenoj osobi, ve je
njena pretpostavka, mada se genetski stie kroz ljubav prema odreemm pojedincima.
Iz ovoga sledi da moje sopstveno pojedmstvo mora da bude objekat moje ljubavi isto toliko koliko i
druga osoba. Afirm acija sopstvenog ivota, sree,
rasta, slobode, ukorenjena je u sopstvenoj sposobnosti za ljubav, tj. u brizi, potovanju, odgovornosti 1
znanju. Ako je pojedinac sposoban da voli produktivno, on voli i sebe; ako moe da voli samo druge, ne
moe da voli uopte.
Ako prihvatimo da su ljubav prema sebi i prema
drugima u principu povezane, kako da objasnimo sebinost koja oigledno lskljuuje svaku istmsku brigu
za druge? Sebina osoba je zainteresovana samo za
sebe, eli sve za sebe, nikakvo zadovoljstvo ne osea u davanju, ve samo u primanju. Spoljanji svet
gleda samo iz ugla mogunosti da iz njega neto izvue; njoj nedostaje interes za potrebe drugih 1 potovanje njihovog dostojanstva i integriteta. Ona ne
moe da vidi nita sem sebe; svaku osobu 1 svaku
stvar procenjuje na osnovu toga koliko joj koriste;
ona je sutmski nesposobna da voli. Zar to ne doka58

zuje da su briga za druge i briga za sebe neizbena

alternativa? Bilo bi tako kada bi sebinost 1 ljubav
prema sebi bili lsto. Ali, upravo je takva pretpostavka greka koja, u bavljenju naim problemom, vodi
mnogim pogrenim zakljucima. Sebinost i ljubav
prem a sebi, daleko od toga da su identine, u stvan
su suprotnosti. Sebina osoba ne voli sebe previe,
ve premalo; u stvari, ona sebe mrzi. Ovaj nedostatak naklonosti i b nge za sebe koji je samo izraz njene neproduktivnosti, ostavlja je praznu i frustnranu.
Ona je nuno nesrena i teskobno zaokupljena time
kako da od ivota ugrabi zadovoljstva u ijem postizanju sama sebe spreava. im se da se ona previe
bnne o sebi, a u stvari, ona samo bezuspeno pokuava da prikrije i kompenzuje svoj neuspeh u voenju brige o svom stvarnom pojedmstvu. Frojd dri
da je sebina osoba narcisoidna, kao da je svoju ljubav povukla od drugih i usmerila je na sopstvenu
osobu. Istma je da su seb in e osobe nesposobne da
vole druge, ali one nisu sposobne da vole ni sebe.
Sebinost emo lake razumeti ako je uporedimo
sa strasnom brigom za druge koju npr. nalazimo kod
suvie brine majke. Mada svesno veruje da je izuzetno naklonjena svom detetu, ona, u stvari, gaji duboko potisnuto neprijateljstvo prema objektu svoje
brige. Ona je suvie brina ne zato to svoje dete
voli suvie, ve zato to mora da kompenzuje svoj
nedostatak sposobnosti da ga uopte voli.
Ova teorija o prirodi sebinosti roena je iz psihoanalitikog lskustva sa neurotinom nesebinou, simptomom neuroze koji je posmatran na ne malom broju ljudi koje obino ne mui ba taj simptom,
ve drugi koji je s njim u vezi, kao npr. depresija,
umor, nesposobnost za rad, neuspeh u ljubavmm vezama itd. Nije u pitanju samo to to se nesebinost
ne osea kao simptom"; ona je esto lskupljujua karaktema crta kojom se takvi ljudi ponose. Nesebina osoba ,,ne eli nita za sebe"; ona ivi samo za
druge", ponosi se time to sebe ne smatra vanom.

59

Zbunjena je to je, uprkos svojoj nesebinosti, nesrena i to su njeni odnosi sa najbliima nezadovoljavajui. Analitiki rad pokazuje da njena nesebinost nije neto odvojeno od drugih simptoma, ve je
jedan od njih, u stvari, najvaniji; da je paralizovana
u svojoj sposobnosti da voli ili da u bilo emu uiva,
da je proeta neprijateljstvom prema ivotu i da se
iza fasade nesebinosti skriva suptilna, ali nita manje snana, egocentrinost. Ova se osoba moe izleiti samo ako se njena nesebinost protumai kao
simptom meu ostalim simptomima, kako bi se mogao ispraviti njen nedostatak produktivnosti u kome
se korene kako njena nesebinost, tako i njene druge nevolje.
Priroda nesebinosti postaje naroito jasna preko
svog dejstva na druge, u naoj kulturi najee preko dejstva to ga nesebina" majka ima na svoju decu Ona veruje da e putem njene nesebinosti njena deca iskusiti ta znai biti voljen 1 za uzvrat nauiti
ta znai voleti. Rezultat njene nesebinosti, meutim, uopte ne odgovara njenim oekivanjima. Deca
ne pokazuju sreu osoba koje su uverene da su voljene; ona su zabrinuta, prenapregnuta, u strahu od
majinog neodobravanja i u brizi da ne ive prema
njenim oekivanjima. Ona su, obino, zaraena majinim skrivenim neprijateljstvom prema ivotu koje
vie oseaju, nego to ga jasno prepoznaju, a najzad
i sama bivaju njime preplavljena. Sve u svemu, uticaj
nesebine'* ne razlikuje se mnogo od uticaja" sebine majke; u stvari, esto je i gore, jer majina nesebinost spreava decu da je kritikuju. Njihova je
obaveza da je ne razoaraju: pod maskom vrline njih
ue da preziru ivot. Ako neko ima priliku da proui
uticaj majke koja sebe istinski voli, moe videti da,
u sticanju iskustva ta je ljubav, radost i srea za dete nije nita pounije od majke koja voli i sebe.
Te se ideje o ljubavi prema sebi najbolje mogu
saeti citatom Majstera Ekharta (Meister Eckhart):
Ako voli sebe, voli i druge kao sebe. Sve dok dru-

60

gu osobu voli manje nego sebe, nee uspeti da

stvarno voli sebe, ali ako voli sve jednako, ukljuujui i sebe, volee ih kao jednu osobu, a ta osoba
je i bog i ovek. Tako je veliki i pravedan onaj ko,
volei sebe, jednako voli i druge ."16

e) Ljubav prema bogu

Utvrdili smo da je osnova nae potrebe za ljubavlju doivljaj odvojenosti i potreba koja iz njega proizlazi da se prevazie teskoba odvojenosti putem doivljaja sjedmjenja. Religijski oblik ljubavi, ono to se
naziva ljubav prema bogu, psiholoki govorei, nije
drugaije. Ona proistie iz potrebe da se prevazie
odvojenost i postigne jedinstvo. U stvari, ljubav prema bogu ima isto toliko razliitih kvaliteta i vidova
koliko i ljubav prema oveku a u prilinoj meri
nailazimo i na iste razlike.
U svim teistikim religijama, bilo da su politeistike ili monoteistike, bog predstavlja vrhovnu vrednost, najvie dobro. Stoga specifino tumaenje boga
zavisi od toga ta je za nekoga najvie dobro. Da bi
razumeli pojam boga, moramo zato da krenemo od
analize karakteme strukture osobe koja vem je u boga.
Razvoj ljudske vrste, onoliko koliko ga uopte poznajemo, moe se opisati kao izranjanje oveka iz
prirode, oslobaanje od majke, od veza krvi i tela.
U poetku ljudske istorije ovek se, mada lzbaen iz
prvobitnog jedinstva sa prirodom, jo uvek dri pnmarnih veza. On nalazi sigurnost u vraanju, u zadravanju primarnih veza. On jo uvek ima oseaj da
je isto to i svet ivotinja i bilja, a jedinstvo pokuava
da pronae u stapanju sa prirodnim svetom. Mnoge
primitivne religije svedoe o tom stepenu razvoja.
ivotinja se preoblikuje u totem; ivotinjske maske
16

1955.

M eister Eckhart, preveo R.B. Blakeny, London, Watkins,

61

se nose u najsveanijim religijskim obredima ili u

ratu; ivotinja se oboava kao bog. U kasnijoj fazi razvoja, kada se ljudska vetina razvila do stepena zanatske i umetnike vetine, kada ovek nije vie zavisio iskljuivo od darova prirode voa koje nalazi
i ivotinja koje ubija proizvod svojih sopstvenih
ruku ovek preobraava u boga. Ovo je faza oboavanja idola izraenih od gline, srebra ili zlata. ovek
projektuje svoje sopstvene moi i vetine u stvari koje pravi i tako u otuenom obliku oboava svoju smelost, svoje tvorevine. U jo kasnijoj fazi ovek svojim
bogovima daje oblik ljudskih bia. Izgleda da se to
moglo desiti samo onda kada je stekao jo vie svesti
o sebi i kada je otkrio da je ovek najvia i najplemenitija stvar" na svetu. U ovoj fazi oboavanja antropomorfnog boga, razvoj ima dve dimenzije. Prva
se odnosi na ensku ili muku prirodu bogova, a druga na stepen zrelosti koji je ovek dostigao 1 koji
odreuje prirodu njegovih bogova i prirodu njegove
ljubavi prema njima.
Recimo prvo neto o razvoju: od religija u ijem
je sreditu majka do religija u ijem je sreditu otac.
Na osnovu velikih i presudnih otkria Bahofena (Bachofen) i Morgana (Morgan) sredinom 19. veka 1 uprkos tome to su njihova otkria naila na otpor u
akademskim krugovima, teko se moe sumnjati u to
da je, bar u mnogim kulturama, faza matrijarhata u
religiji prethodila fazi patrijarhata. U fazi matnjarhata
najvie bie je majka. Ona je bogmja, ona je takoe
autoritet u porodici i drutvu. Da bismo razumeli sutinu matrijarhalne religije, treba samo da se prisetimo ta smo rekli o sutmi majinske ljubavi. Majinska ljubav je bezuslovna, ona je svezatitnika, sveobuhvatna; poto je bezuslovna, ne moe se ni kontrolisati ni stei. Njeno prisustvo daje voljenoj osobi
oseaj blaenstva; njeno odsustvo stvara oseaj izgubljenosti 1 krajnjeg oaja. Poto majka svoju decu
voli zato to su to njena deca, a ne zato to su ,,dobra", posluna ili zato to ispunjavaju njene elje i

62

nareenja, ljubav majke se zasniva na jednakosti. Svi

ljudi su jednaki, jer su svi deca jedne majke, jer su
svi deca majke Zemlje.
Sledea faza evolucije oveanstva, jedina koju
potpuno poznajemo i kod koje nema potrebe da se
oslanjamo na izvoenja i rekonstrukcije, je patrijarhalna faza. U ovoj fazi majka je svrgnuta sa prestola,
s najvreg poloaja, a Vrhovno bie, kako u religiji,
tako i u drutvu, postaje otac. U pnrodi je oinske
ljubavi da postavlja zahteve, ustanovljuje principe 1
zakone i da njegova ljubav prema sinu zavisi od
spremnosti sina da ove zahteve ispuni. On najvie
voli sina koji mu je najsliniji, koji je najposluniji i
koji je najpodobniji da postane naslednik njegovog
lmanja. (Patrijarhalno dnitvo se razvija uporedo sa
razvojem pnvatne svojine.) Kao posledica toga, patrijarhalno drutvo je hijerarhijsko; jednakost brae
ustupa mesto nadmetanju i uzajamnom razdoru. Bilo
da se radi o indijskoj, egipatskoj ili grkoj kultun,
bilo o jevrejsko-hrianskoj ili islamskoj religiji, usred smo patrijarhalnog sveta sa njegovim mukim
boanstvima kojima vlada jedan glavni bog ili gde
su svi bogovi iskljueni osim jednog Boga. Meutim, poto se elja za majinom ljubavlju ne moe
iupati iz ljudskog srca, ne iznenauje to lik voljene majke nije nikad mogao biti potpuno proteran iz
panteona. U jevrejskoj religiji majinski aspekti boga
su ponovo uvedeni, naroito u razliitim strujama misticizma. U katolikoj religiji, simbol majke su crkva
1 devica. ak i u protestantizmu, mada je ostao skriven, lik majke nije potpuno iskorenjen. Luter je ustanovio, kao svoj glavni princip, da nita to iru oveku ne moe da pribavi boju ljubav. Boja ljubav je
milost, i religiozni stav podrazumeva oseaj da smo
mali i bespomoni i da imamo veru u ovu milost;
nikakvim dobrim delima ne moemo uticati na boga
niti ga privoleti da nas voli, kao to pretpostavlja
katoliko uenje. Ovde moemo uoiti da je katoliko uenje o dobrim delima deo patrijarhalne slike;

63

ja mogu da zasluim oevu ljubav poslunou i ispunjavanjem njegovih zahteva. Luteransko uenje, s
druge strane, uprkos svom nesumnjivom patrijarhalnom karakteru, nosi u sebi skriveni matrijarhalni element. Majina ljubav se ne moe stei; ima je ili je
nema; sve to mogu da uinim je da gajim veru (kao
to se u psalmima kae: ,,Ti si me umirio na sisi matere moje")17 i da se pretvorim u bespomono, nejako dete. Ali, specifinost Luterove vere je u tome
to je iz predstave uklonjen lik majke i zamenjen likom oca; umesto sigurnosti koju prua ljubav majke,
najvanija crta postaje snana sumnja, neostvarivo
uzdanje u bezuslovnu oevu ljubav.
Razlike izmeu matrijarhalnih i patrijarhalnih elemenata religije sam morao da razmotrim da bih pokazao da karakter ljubavi prema bogu zavisi od toga
da li preteu matnjarhalne, odnosno patrijarhalne
strane religije. Patrijarhalm vid ini da boga volim
kao oca; pretpostavljam da je on pravedan i strog,
da kanjava i nagrauje; i najzad, da e me, kao
svog najdraeg sina izabrati, kao to je bog izabrao
Avrama Izrael, kao to je Isak izabrao Jakova, kao
to bog bira svoj najdrai narod. U matrijarhalnom
vidu religije ja volim boga kao sveobuhvatnu majku.
Verujem u njenu ljubav, u to da e me ona voleti i
da mi nee pretpostaviti nijedno od svoje dece bez
obzira da li sam siromaan, nemoan ili grean; ma
ta da mi se desi, ona e me izbaviti, ona e rhe
spasiti, ona e mi oprostiti. Suvino je rei da moja
ljubav prema bogu i boja ljubav prema meni ne
mogu da se odvoje. Ako je bog otac, on me voli kao
sina i ja ga volim kao oca. Ako je bog majka, njena
i moja ljubav su odreene tom injenicom.
U odreivanju prirode ljubavi prema bogu, razlika lzmeu njenih majinskih i oinskih aspekata je,
meutim, samo jedan od faktora; drugi faktor je ste-

17 Psalam 22:9.

64

pen zrelosti koji je dostigao pojedinac, kako u svom

shvatanju boga, tako i u svojoj ljubavi prema bogu.
Poto se evolucija ljudske vrste pomerila od
strukture drutva u ijem je sreditu majka ka strukturi u ijem je sreditu otac, a tako isto i religija,
razvoj sazrevanja ljubavi moemo da sledimo uglavnom kroz razvoj patrijarhalne religije .18 Na poetku
ovog razvoja sreemo se sa despotskim, ljubomornim bogom koji oveka, koga je sam stvorio, tretira
kao linu svojinu s kojom ima pravo da ini to god
eli. Ovo je faza religije u kojoj bog oveka izgoni iz
raja da ne bi mogao da jede sa drveta saznanja i
tako 1 sam postane bog; ovo je faza u kojoj bog odluuje da potopom uniti ljudski rod, jer mu niko nije
po volji, sem najdraeg sina Noje; ovo je faza u kojoj
bog zahteva od Avrama da ubije svog jedinog, svog
volj'enog sina Isaka, da inom slepe poslunosti dokae svoju ljubav prema bogu. Ali, istovremeno, poinje nova faza; bog sklapa ugovor sa Nojem u kome
obeava da vie nikad nee umtiti ljudski rod, ugovor kojim je i sam vezan. On nije vezan samo svojim
obeanjem, ve i svojim prmcipom, principom pravde i na osnovu toga bog mora ispuniti Avramov zahtev da potedi Sodomu ako u njoj nae bar 10 pravednih ljudi. Ali, razvoj ide 1 dalje od preobraaja
boga iz lika despotskog poglavice u oca-punog ljubavi, u oca koji je i sam vezan principima koje je
postavio; on lde u pravcu preobraaja boga iz lika
oca u simbol njegovih prmcipa, principa pravde, istine i ljubavi. Bog je istina, bog je pravda. U ovom
razvoju, bog prestaje da bude osoba, ovek, otac;
on postaje simbol principa jedmstva koji se nalazi
iza mnogostrukosti fenomena, simbol vizije sveta koji
e se roditi iz duhovnog semena smetenog u ove18
Ovo vai naroito za monoteistike religije Zapada. U indijskim religijama se odrava znatan uticaj likova majke, npr. u liku
boginje Kali; u budizmu i taoizmu pojam boga ili boginje je
bio b ez bitnog znaaja, ako ne i potpuno eliminisan.

5 Umee ljubavi

65

ku. Bog ne moe imati ime. Ime uvek oznaava stvar

ili' osobu, neto konano. Kako bi bog mogao imati
ime ako nije osoba ili stvar?
Najupeatljiviji dogaaj ove promene nalazi se u
biblijskoj prii o otkrovenju boga Mojsiju. Kada mu
Mojsije kae da mu Jevreji nee verovati da ga je
Bog poslao, dok im ne kae boje ime (kako bi ldolopoklonici mogli shvatiti bezimenog boga kad je sama sutina idola da ima ime?), Bog ini ustupak. On
kae Mojsiju da je njegovo ime J a postajem ono to
postajem". Ja-postajem je moje ime". J a postajem" znai da bog nije konaan, nije osoba, nije ,,bie". Najpnmereniji prevod ove reenice bi bio: reci
lm ,,da je moje ime bezimeno". Zabrana svakog slikanja boga, da se njegovo lme ne izusti uzalud, konano, da se njegovo ime uopte ne izgovara, ima isti
cilj, da oveka oslobodi ideje o bogu kao ocu, kao
osobi. U kasnijem teolokom razvoju ova je ideja razvijena do principa da se bogu ne smeju pripisivati
ak m pozitivni atributi. Rei za boga da je mudar,
jak, dobar, opet podrazumeva da je on osoba; najvie to mogu da uinim je da kaem ta bog nije, da
utvrdim negativne atribute, da uzmem da n ije ogranien, nije neljubazan, nije nepravedan. Sto vie
znam ta bog nije, vee je moje znanje o bogu .19
Ako pratimo sve zreliju ideju monoteizma, njeno
dalje izvoenje moe da vodi samo jednom zakljuku: uopte ne pominjati boje ime, ne govorito o bogu. Tada bog postaje ono to je potencijalno u monoteistikoj teologiji, bezimeno Jedno, neizrecivo mucanje koje se odnosi na jedinstvo u osnovi pojavnog
univerzuma, temelj celokupnog postojanja; bog postaje istina, ljubav, pravda. Bog sam ja, ukoliko sam
ovek.
Sasvim je oigledno da zbog ove evolucije od antropomorfnog do isto monoteistikog prmcipa i pri19

Majmonidesovo shvatanje negativnih atributa u knjizi Vodi

za zbunjene.

66

roda ljubavi prema bogu postaje drugaija. Avramovog boga moemo voleti kao oca ili ga se plaiti, pri
emu je dominantno as njegovo opratanje, as njegova srdba. Ukoliko je bog otac, ja sam dete. Nisam
se potpuno oslobodio autistike elje za sveznanjem
i svemoi. Jo msam stekao objektivnost da shvatim
ogranienost sebe kao ljudskog bia, svoje neznanje, svoju bespomonost. Jo uvek oekujem, kao
dete, da postoji otac koji me spasava, koji me nadgleda, koji me kanjava, otac koji me voli kad sam
posluan, koji je ponosan zbog mog uspeha i ljut
zbog moje neposlunosti. Potpuno je jasno da veina
ljudi u svom linom razvoju nije prevazila ovu infantilnu fazu, 1 zato je vera veine ljudi, kao verovanje
u oca pomagaa detinja iluzija. Uprkos injenici
da su neki od velikih uitelja oveanstva, kao i manji broj ostalih ljudi, prevazili ovakvo shvatanje religije, ono je jo uvek preovlaujui oblik religioznosti.
Ako je to tako, Frojdova kritika ideje boga je potpuno ispravna. Greka je, meutim, bila u tome to
je on zanemario drugi vid monoteistike religije i
njenu istinsku sr ija logika vodi upravo negaciji ovakvog shvatanja boga. Istinski religiozna osoba, ako
sledi sutinu monoteistike ldeje, nizata ne moli, nita ne oekuje od boga; ona ne voli boga na nain
na koji dete voli svog oca ili majku; ona je stekla
skromnost shvatajui svoja ogranienja do te mere
da zna da o bogu nita ne zna. Za nju je bog postao
simbol kroz koga je ovek, u ranijoj fazi svoje evolucije, lzrazio totalitet onoga za im tei, carstvo duhovnog sveta, ljubavi, lstine 1 pravde. Ona veruje u pnncipe koje predstavlja ,,bog": ona je lstmoljubiva, ivi
u ljubavi 1 pravdi, ceo svoj ivot smatra vrednim samo u toliko u koliko joj prua priliku da sve potpunije
razvija svoje ljudske moi, kao jedmu stvarnost koja
je vana, kao jedini predmet krajnje svrhe"; i najzad,
ona ne govon o bogu ak mu m lme ne pominje.
Voleti boga, ako bi upotrebila ovu re, znailo bi,

5*

67

dakle, eznuti da postanem potpuno sposoban za ljubav, da u sebi ostvarim ono to predstavlja bog.
S ove take gledita, logika posledica monoteistikog uenja je negacija svake teo-logije", svakog
znanja o bogu". Ipak, ostaje razlika izmeu takvog
radikalnog ne-teolokog gledita i ne-teistikog sistema kakav npr. nalazimo u taoizmu.
U svim teistikim sistemima, ak i u ne-teolokom,
mistikom, postoji predstava o realnosti duhovnog
carstva kao neega to transcendira oveka, to daje
znaenje 1 vrednost njegovim duhovnim moima i
njegovoj tenji za spasenjem 1 unutranjim preporodom. U ne-teistikom sistemu duhovno carstvo ne
postoji kao neto lzvan oveka ili neto to ga transcendira. Carstvo ljubavi, razuma 1 pravde postoji
kao stvarnost samo zato i samo utoliko ukoliko je ovek bio sposoban da ove moi razvije u sebi kroz
proces evolucije. Iz ovog ugla, ivot nema nikakvog
smisla sem onoga koji mu sam ovek daje; samo utoliko ukoliko pomae drugom, ovek nije beznadeno
sam.
elim da bude jasno da se ja sam, govorei o bogu, ne kreem u okviru teistikog miljenja i da je
za mene pojam boga samo istorijski uslovljen pojam
u kome je ovek lzrazio svoj doivljaj sopstvenih viih moi, svoju enju za istinom 1 jedmstvom u datom istonjskom periodu. Ali, takoe verujem da su
posledice strogog monoteizma i ne-teistiko izvorno
bavljenje duhovnom stvarnou, dva gledita koja,
mada razliita, ne moraju da se sukobljavaju.
Ovde se, meutim, pojavljuje jedna druga dimenzija ljubavi prema bogu koju moramo da razmotrimo
kako bismo shvatili sloenost tog problema. Mislim
na temeljnu razliku izmeu religijskih stanovita Istoka (Indija i Kina) i Zapada; ova razlika moe da se
lzrazi u logikim kategorijama. Od Aristotela zapadni
svet je sledio logike principe aristotelovske filozofije. Ova se logika zasniva na zakonu identiteta koji
tvrdi: A je A, zakonu protivurenosti (A nije ne-A) i

68

zakonu iskljuenja treeg (A ne moe biti A i ne-A,

ni A ni ne-A). Aristotel je svoju poziciju objasnio jasno u sledeoj reenici: Nemogue je da jedno isto
u isto vreme pripada i ne pripada istoj stvari u istom
smislu; i kakve god druge distinkcije mogli dodati
da bi predupredili dijalektike prigovore, dopustimo
ih. Tada je ovo najsigurniji od svih principa.. ."20
Ovaj aksiom aristotelovske logike tako duboko
proima nae navike miljenja da ga oseamo kao
prirodan" i samooigledan, dok nam, s druge strane,
iskaz X je A i ne-A izgleda besmislen. (Naravno, iskaz se odnosi na subjekt X u dato vreme, ne na X
sada i X kasnije, ili na jedan vid X-a nasuprot drugom.)
Aristotelovskoj logici je suprotna logika koju bismo mogli nazvati paradoksalna logika koja pretpostavlja da se A i ne-A lskljuuju kao predikati X-a.
Paradoksalna logika je bila vladajua u kineskom i
indijskom miljenju, u Heraklitovoj filozofiji, a zatim
ponovo, pod lmenom dijalektike logike, ona je postala filozofija Hegela 1 Marksa. Opti prmcip paradoksalne logike je jasno izrazio Lao Ce. R ei koje
su u strogom smislu istinite izgledaju paradoksalne ."21 Takoe i uang Cu: Ono to je jedno je jedno.
Ono to je ne-jedno takoe je jedno." Ove formulacije paradoksalne logike su afirmativne: to jeste i nije.
Druga formulacija je negativna: to nije ni ovo ni ono.
Prvi nain izraavanja nalazimo u taoizmu, kod Heraklita i ponovo u Hegelovoj dijalektici; druga formulacija je esta u mdijskoj filozofiji.
Mada detaljno odreenje razlike izmeu aristotelovske i paradoksalne logike prevazilazi cilj ove knjige, da bih princip uinio razumljivijim, pomenuu
20 Aristotel: Metafizika, 1005 b, knjiga III, str. 75, Kultura" Beograd, 1960.
21 Lao Ce: T a o -Te K in g iz The Sacred Books of the East
(Svete knjige tstoka), uredio Max Mueller, tom XXXIX, Oxford,
University Press, London 1927. str. 120.

69

nekoliko ilustracija. U zapadnom miljenju paradoksalna logika nalazi svoj najraniji izraz u Heraklitovoj
filozofiji. Njegova je pretpostavka da je borba suprotnosti osnova svega postojeeg. Oni ne razumeju",
kae on, ,,da je sve-jedno, suprotstavljeno u sebi, jednako sa samim sobom: harmonija suprotstavljenog,
kao kod luka i lire ."22 Ili jo jasnije: ,,U istu reku ulazimo i ne ulazimo; jesm o i nismo."23 Ili Jed n o i isto se
ogleda u stvarima kao ivo i mrtvo, budno i usnulo,
mlado i staro."24
U Lao Ceovoj filozofiji ista ideja se izraava vie u
poetskoj. formi. Karakteristian primer taoistikog
paradoksalnog miljenja je sledei iskaz: Teina je
koren lakoe; mirnoa je gospodar kretanja ."25 Ili
Tao u svom pravilnom toku ne ini nita pa tako
nema nieg to on ne ini".26 Ili: Moje rei je vrlo
lako slediti; ali, nema mkog na svetu ko moe da ih
shvati i ko moe da ih sledi ."27 U taoistikom miljenju, ba kao i u indijskom i sokratskom, najvia stepenica do koje miljenje moe da odvede je da saznamo da nita ne znamo. Znati, a ipak (misliti) da
ne znamo je najvie (dostignue); ne znati (a lpak
misliti) da znamo je bolest."28 To to vrhovni bog ne
moe da se lmenuje samo je posledica ove filozofije.
Vrhovna stvarnost, vrhovno Jedno ne moe da se
obuhvati reima ili mislima. Kao to Lao Ce kae:
Tao koji se moe smrviti nije trajni i nepromenljivi
Tao. Ime koje se moe imenovati nije trajno i nepromenljivo ime ."29 Ili, jedna druga formulacija: ,,Mi gledamo i ne vidimo i nazivamo to .Nerazluivo. Slua22 W. Capelle: D ie Vorsokratiker (Predsokratovci), Alfred
Kroener Verlag, Stuttgart 1953, str. 134.
23 Ibid., str. 132.
24 Ibid., str. 133.
2b Mueller, op. cit. str. 69.
26 Ibid., str. 79.
27 Ibid., str. 112.
28 Ibid., str. 113.
29 Ibid., str. 47.

70

mo i ne ujemo i nazivamo to .Neujno. Pokuavamo

da shvatimo i ne uspevamo i nazivamo to .Tajanstveno'. Iz ova tri kvaliteta ne moe se nainiti predmet
opisa; zato ih spojimo i dobijemo jedno ."301 jo jedna
formulacija iste ideje: Onaj ko je saznao Tao, ne
(mari) da govori (o njemu); onaj ko (ma koliko bio
spreman) govori o njemu, nije ga saznao."31
Bramanska filozofija se bavila odnosom mnogostrukosti (fenomena) i jedinstva (Braman). Ali, paradoksalna filozofija se ni u Indiji ni u Kini ne sme
brkati sa dualistikim stanovitem. Harmonija (jedinstvo) se sastoji iz suprotstavljenih elemenata iz kojih
je sainjena. Bramansko miljenje je od poetka usredsreeno na paradoks antagonizama, koji su ipak
istovremeno identitet ispoljenih snaga i oblika pojavnog sv e ta .. ,32 Najvia mo kako u univerzumu, tako
i u oveku transcendira i pojmovnu i ulnu sferu. Zato je ona ,,ni ovo ni ono". Ali, kao to Cimer (Zimmer)
primeuje, ,,u tom strogo ne-dualistikom prikazivanju nema antagomzma izmeu realnog i nerealnog .33
U traganju za jedinstvom iza mnotva, bramanski mislioci su doli do zakljuka da uoeni par suprotnosti
ne odraava prirodu stvari, ve prirodu naeg duha.
Da bi dosegla istinsku stvarnost, misao mora sebe
da transcendira. Suprotnost je kategorija ljudskog
duha, a ne element stvarnosti po sebi. U Rigvedi taj
princip je izraen u ovom obliku: ,,Ja sam dvoje, ivotna sila 1 ivotni materijal, dvoje odjednom." Krajnja posledica ove ideje, da misao moe da shvata
samo u suprotnostima, nala je ak 1 drastiniji nastavak u miljenju Veda koje postulira da je misao
sa svim svojim finim razlikovanjima samo tajan-

30 Ibid., str. 57.

31 Ibid., str. 100.
32 Philosophies of India, H.R. Zimmer. London, Routledge,
1955.
33 Ibid.

71

stveni horizont neznanja, u stvan, najtajanstvemji od

svih opsenarskih lukavstava maje ".34
Paradoksalna logika je u znaajnoj vezi sa shvatanjem boga. Ukoliko bog predstavlja najviu stvarnost
1 ukoliko ljudski duh stvarnost shvata kroz protivurenosti, o bogu se ne moe izrei nikakav afirmativni iskaz. U Vedama*se ideja sveznajueg 1 svemogueg boga smatra najviim oblikom neznanja.35 Ovde vidimo vezu izmeu bezimenog Taoa, bezimenog
lmena boga koji se otkriva Mojsiju, apsolutnog nita"
Majstera Ekharta. ovek moe da sazna samo ta vrhovna stvarnost nije, a nikad ta ona jeste. Meutim,
ovek ne moe saznati ta je bog ak i kad bi bio
potpuno svestan onoga to bog nije . . . Tako zadovoljan niim, duh tei najviem od svih dobara ."36 Za
Majstera Ekharta je boansko Jedno negacija negacija, poricanje poricanja. . . svako stvorenje sadri
negaciju: ono porie da je neto drugo ".37 Iz ovoga
dalje samo sledi da bog za Majstera Ekharta postaje
apsolutno nita", ba kao to je vrhovna stvarnost za
Kabalu En Sof', beskrajno Jedno.
Razliku izmeu aristotelovske 1 paradoksalne logike sam razmotrio da bih pripremio teren za vano
razlikovanje u shvatanju ljubavi prema bogu. Uitelji
paradoksalne logike kau da ovek moe da shvati
stvarnost samo kroz protivurenosti i da vrhovnu
stvarnost jedinstvo, Jedno po sebi mkad ne moe
shvatiti miljenjem. To je imalo za posledicu da ovek sebi ne postavlja kao najvii cilj, da nae odgovor u miljenju. Miljenjem moemo doi samo do
saznanja da nam ono ne moe dati konaan odgovor.
Svet misli ostaje uhvaen u paradoksu. Jedini nain
na koji moemo da konano shvatimo svet nalazi se,
34 Ibid., str. 424
35 Zimmer, lbid., str. 424.
36 M eister Ekhart, prevod R. B. Blakney, H arper and Brothers,
New York, 1941. str. 114.
37 Ibid., str. 247. Vidi takoe negativnu teologiju Majmonidesa.

72

ne u miljenju, ve u inu, doivljaju jedinstva. Tako

paradoksalna logika vodi zakljuku da ljubav prema
bogu nije, niti saznanje boga putem miljenja, mti misao o neijoj ljubavi prema bogu, ve lskustveni in
jedinstva sa bogom.
Time ispravan nain ivota dobija na znaaju. Ceo
ivot, svaki mali i svaki vaan in posveem su saznanju boga, ali ne saznanju kroz ispravno miljenje,
ve kroz lspravno delovanje. To se jasno moe videti
u onjentalnim religijama. Kako u bramamzmu, tako 1
u budizmu 1 taoizmu, krajnji cilj religije mje ispravno
verovanje, ve ispravno delovanje. Isto nalazimo 1 u
jevrejskoj religiji. U jevrejskoj tradiciji gotovo da i
nije bilo rascepa u verovanju Gedim veliki izuzetak,
razlika izmeu Fariseja i Sadukeja je u sutim bila
razlika dve suprotstavljene drutvene klase).
Jevrejska religija je isticala (naroito od poetka
nove ere nadalje) lspravan nain ivota Halaa (Halacha) (pri emu ova re, u stvan, ima lsto znaenje
kao Tao).
U modernoj istonji, lsti je princip lzraen u misli
Spinoze, Marksa i Frojda. U Spinozinoj filozofiji naglasak je pomeren sa lspravnog verovanja na lspravno voenje ivota. Marks je iskazao lsti prmcip kada
je rekao: Filozofi su na razliite naine tumaili svet
radi se o tome da se on izmeni." Frojdova paradoksalna logika dovela ga je do psihoanalitike terapije, procesa postizanja sve dubljeg lskustva o samom sebi.
Sa stanovita paradoksalne logike naglasak nije
na miljenju, ve na delovanju. To stanovite povlai
nekoliko drugih posledica. Pre svega, ono vodi toleranciji koju nalazimo u razvoju mdijske 1 kineske religije. Ako lspravno miljenje mje konana lstina, 1
nije put spasenja, nema razloga da se bonmo protiv
drugih koji su miljenjem doli do drugaijih formulacija. Ova tolerancija je divno lzraena u prii o nekolicmi ljudi od kojih je zatraeno da opiu slona u
mraku. Jedan, dodirnuvi surlu, ree: ,,ova ivotinja

73

je slina vodovodnoj cevi"; drugi, dotaknuvi njegovo

uvo, ree: ,,ova je ivotinja slina lepezi", a trei, dodirujui njegove noge, opisa ivotinju kao stub.
Drugo, paradoksalno stanovite je stavilo naglasak vie na preobraaj oveka, nego na razvoj dogm e s jedne i nauke s druge strane. S indijskih, kineskih i mistikih stanovita, religiozni zadatak oveka
nije da ispravno misli, ve da ispravno radi i/ili da
se sjedini sa Jednim u inu koncentrisane meditacije.
Suprotno vai za.glavnu struju zapadnog miljenja.
Poto je ovek oekivao da konanu istinu nae ispravnim miljenjem, teite je bilo na miljenju, mada se i ispravno delovanje takoe smatralo vanim.
U razvoju religije to je dovelo do stvaranja dogmi,
do beskonanih sporova oko njihovog formulisanja, i
netolerancije prema neverniku" ili jeretiku. tavie,
to je vodilo do lsticanja vere u boga" kao glavne
svrhe religioznosti. Naravno, ovo nije iskljuivalo
shvatanje da treba iveti lspravno. Ali, ipak, osoba
koja je verovala u boga ak 1 ako nije ivela u
bogu, oseala se nadmonom u odnosu na onu koja
je u njemu ivela, ali nije verovala" u njega.
Naglaavanje miljenja ima i drugu i istorijski veoma vanu posledicu. Ideja da se istina moe nai u
miljenju nije vodila samo dogmi, ve takoe i nauci.
U naunom miljenju, ispravno miljenje je jedino to
je vano, kako iz ugla mtelektualnog potenja, tako 1
iz ugla primene naunog miljenja u praksi, tj. tehnici.
Ukratko, paradoksalno miljenje je dovelo do tolerancije 1 napora oveka da samog seb e preobrazi.
Aristotelovsko gledite je dovelo do dogme 1 nauke,
katolike crkve i otkria atomske energije.
Posledice ove razlike izmeu dva stanovita za
problem ljubavi prema bogu su ve dovoljno lmplicitno objanjene i treba jo samo dati njihov kratak
pregled.
U vladajuem zapadnom religijskom sistemu ljubav prema bogu je u sutini isto to 1 verovanje u

74

boga, u postojanje boga, boju pravdu, boju ljubav.

Ljubav prema bogu je sutinski misaono iskustvo. U
istonim religijama 1 u misticizmu ljubav prema bogu
je snano oseanje doivljaja jedinstva koje je u neraskidivoj vezi sa izraavanjem ove ljubavi kroz svaki
ivotni in. Najradikalmju formulaciju ovog cilja dao
je Majster Ekhart: Ako sam, stoga, ja preobraen u
boga i on me sjedinjuje sa sobom, tada, kroz ivog
boga, nema vie razlike lzmeu n a s . . . Neki ljudi
zamiljaju da e videti boga, kao da on stoji tamo, a
oni ovde, ali, nee biti da je tako. Bog i ja: mi smo
jedno. Saznavajui boga unosim ga u sebe. Volei
boga, prodirem u njega ."38
Sada moemo da se vratimo na vanu paralelu izmeu ljubavi prema roditeljima i ljubavi prema bogu. Dete je najpre vezano za svoju majku kao temelj
svega to postoji". Ono se osea bespomono i potrebna mu je sveobuhvatna ljubav majke. Zatim se
okree ocu kao novom sreditu svojih naklonosti, ocu
kao vodeem prmcipu miljenja i delovanja; na
ovom stepenu ono je motivisano potrebom da zaslui
oevu pohvalu i da. lzbegne njegovo nezadovoljstvo.
U fazi pune zrelosti oslobodilo se likova majke i oca
kao sila koje tite i zapovedaju; ono je uspostavilo
majinski i oinski princip u sebi. Postalo je svoj sopstvem otac i majka; ono jeste otac 1 majka. U lstoriji
ljudskog roda vidimo i moemo predvideti isti
razvoj: od poetaka ljubavi prema bogu kao bespomone vezanosti za majku bogmju, preko pokorne
vezanosti za oinskog boga, do stepena zrelosti gde
bog prestaje da bude spoljanja sila, gde je ovek
utelovio prmcipe ljubavi i pravde u sebi, gde je postao jedno s bogom i konano, do take na kojoj govori o bogu samo u poetskom, simbolikom smislu.
Iz ovih razmatranja sledi da se ljubav prema bogu ne moe odvojiti od ljubavi prema sopstvemm roditeljima. Ako se osoba ne oslobodi incestuozne ve38 M eister Eckhart, op. cit., str. 1812.

75

zanosti za majku, klan, naciju, ako zadri detmju zavisnost od oca koji kanjava i nagrauje ili bilo kog
drugog autoriteta, ona ne moe da razvije zreliju ljubav prema bogu; tada je njena religioznost vezana
za raniju fazu religije na kojoj se bog doivljava kao
svemogua zatitnica majka ili otac koji kanjava i
nagrauje.
U savremenoj religiji su jo uvek prisutne sve faze
razvoja, od najranijih i najprimitivnijih do najviih.
Re ,,bog" oznaava kako plemenskog poglavicu, tako i apsolutno Nita". Isto tako, svaki pojedinac, kao
to je Frojd pokazao, zadrava u sebi, u svom nesvesnom, sve stepene, od bespomonog deteta pa nadalje. Pitanje je samo do kog je stepena odrastao.
Jedno je sigurno: priroda njegove ljubavi prema bogu odgovara prirodi njegove ljubavi prema oveku,
tavie, stvarni kvalitet njegove ljubavi prema bogu
1 oveku esto je nesvestan, prekriven i racionalizovan zrelijom rmsli o kvalitetu njegove ljubavi. Ljubav
prema oveku, tavie, mada direktno ugraena u
odnos prema porodici, u krajnjoj analizi je odreena
strukturom drutva u kome ivi. Ako je drutvena
struktura zasnovana na pokoravanju autoritetu, otvorenom autoritetu ili anonimnom autoritetu trita 1
javnog mnenja, ovekovo shvatanje boga mora da
bude infantilno i daleko od zrelog shvatanja, a njegovo seme treba traiti u lstoriji monoteistike religije.

III

LJUBAV I NJENA DEZINTEGRACIJA

U SAVREMENOM ZAPADNOM
DRUTVU
Ako je ljubav sposobnost zrelog, produktivnog karaktera, onda sposobnost da se voli u individualnom
ivotu, u bilo kojoj datoj kulturi, zavisi od uticaja koji
ova kultura vri na karakter prosenog oveka. Ako
govorimo o ljubavi u savremenoj zapadnoj kulturi,
mislimo na to da li drutvena struktura zapadne civilizacije i duh koji iz nje proizlazi doprinose razvoju
ljubavi. Samo postavljanje takvog pitanja namee negativan odgovor. Nijedan objektivan posmatra naeg zapadnog ivota ne moe da sumnja u to da je
ljubav bratska ljubav, majinska ljubav, erotska
ljubav relativno retka pojava i da su njeno mesto
zauzeli brojni oblici pseudoljubavi koji su, u stvari,
oblici dezintegracije ljubavi.
Kapitalistiko drutvo se zasniva, s jedne strane,
na pnncipu politike slobode, a s druge strane na
tritu kao regulatoru celokupne ekonomije, pa zato
i drutvenih odnosa. Trite roba odreuje uslove
pod kojima se robe razmenjuju, trite rada regulie
najam 1 prodaju rada. I predmeti za upotrebu i korisna ljudska energija i vetma transformiu se u robe
koje se razmenjuju bez upotrebe sile ili prevare, u
trinim uslovima. Cipele, koje su mae korisne i potrebne, nemaju ekonomsku vrednost (razmensku
vrednost) ako za njima ne postoji potranja na tritu;
ljudska energija 1 vetina su bez razmenske vrednosti ako u postojeim trinim uslovima za njima nema
potranje. Vlasnik kapitala moe da kupi radnu snagu i da od nje zahteva da radi kako bi njegov kapital

77

doneo profit. Vlasnik radne snage, ako ne eli da

gladuje, mora sebe da prodaje pod postojeim trinim uslovima. Ova ekonomska struktura se odraava na hijerarhiji vrednosti. Kapital upravlja radom;
nagomilani predmeti, mrtvi predmeti, vie vrede od
rada, ljudskih moi, od onoga to je ivo.
To je bila temeljna struktura kapitalizma od njegovog poetka. Ali, mada je ona jo uvek karaktenstina za moderni kapitalizam, izmenili su se izvesni
faktori koji savremenom kapitalizmu daju njegove
specifine kvalitete i koji imaju dubok uticaj na karakternu strukturu modernog oveka. Svedoci smo
procesa sve vee centralizacije i koncentracije kapitala kao rezultata razvoja kapitalizma. Velika preduzea se stalno poveavaju, a mala bivaju potisnuta.
Svojina nad kapitalom koji se ulae u ova preduzea
sve vie se odvaja od funkcije upravljanja. Stotine
hiljada akcionara poseduje" preduzee; dobro plaena menaderska birokratija upravlja preduzeem,
ali ga ne poseduje. Ta je birokratija vie zamteresovana za proirenje preduzea i svoje sopstvene moi, nego za maksimalan profit. Sve vea koncentracija kapitala 1 pojava mone menaderske birokratije
idu uporedo sa razvojem radnikog pokreta. Sa nastankom sindikata radnik pojedinac ne mora sam da
se pogaa na tritu rada; on pripada velikim radnikim sindikatima koje takoe vodi mona birokratija
koja ga predstavlja pred mdustrijskim gigantima. Kako na polju kapitala, tako i na polju rada, inicijativa
je preneta, bez obzira da li je to dobro lli loe, sa
pojedinca na brrokratiju. Sve vei broj ljudi gubi nezavisnost 1 postaje zavistan od menadera velikih
ekonomskih lmperija.
Druga presudna crta koja proizlazi iz ove koncentracije kapitala, a karakteristika je modernog kapitalizma, je specifini nain orgamzacije rada. Preduzea, u velikoj meri centralizovana, sa radikalnom podelom rada, vode takvoj orgamzaciji rada u kojoj pojedmac gubi svoju individualnost, u kojoj postaje raf

78

u mami. Ljudski problem modernog kapitalizma

moe da se formulie na ovaj nain:
Moderni kapitalizam trai ljude koji sarauju glatko i u velikom broju; koji ele da troe sve vie i
vie 1 iji su ukusi standardizovani, podloni uticaju 1
lako se mogu predvideti. On trai ljude koji se oseaju slobodni i nezavisni, koji nisu podreem nikakvom autoritetu, principu ili savesti a ipak su voljni da se njima upravlja, da rade ono to se od njih
oekuje, da se bez otpora uklope u drutvenu mainu; one koji mogu biti usmereni bez upotrebe sile,
voeni bez voa, podstaknuti na delovanje bez cilja
osim jednog, da se bude uspean, stalno u pokretu, da se funkcionie, da se napreduje.
Kakav je ishod? Moderni ovek je otuen od sebe, od svog blinjeg i od prirode .39 On je preobraen u robu, svoje ivotne snage doivljava kao investiciju koja mora da mu donese maksimalno mogui
profit u postojeim trinim uslovima. Ljudski odnosi
su u sutmi odnosi otuenih automata koji svoju sigurnost zasnivaju na tome to svako od njih ostaje
blizak krdu i to se ne razlikuje po mislima, oseanjima lli delovanjima. Mada pokuava da bude to blii
ostalima, svako ostaje beznadeno sam, proet dubokim oseajem nesigurnosti, teskobe 1 krivice koji su
uvek rezultat nemogunosti da se prevazie ljudska
odvojenost. Naa civilizacija prua mnoge palijative
koji ljudima pomau da ne dou do svesti o svojoj
samoi: to je, pre svega, stroga rutina birokratizovanog, mehamkog rada koja ljudima pomae da ne
dou do svesti o svojim najtemeljnijim ljudskim eljama, svojoj enji za transcendencijom i jedinstvom.
Ukoliko ova rutina sama nije dovoljna, svoje nesvesno oajanje ovek prevazilazi rutinskom zabavom,
pasivnim gutanjem zvukova i slika koje nudi mdustri39
Vidi detaljniju raspravu o problem u otuenja 1 uticaja modernog drutva na ovekov karakter u Fromovoj knjizi Zdravo
drutvo.

79

ja zabave; uz to zadovoljstvom to ga prua kupovma

uvek novih stvari koje se ubrzo zamenjuju drugima.
Moderni ovek je, u stvari, blizak slici koju Haksli
opisuje u Vrlom novom svetu: dobro uhranjen, dobro
obuen, seksualno zadovoljen, a lpak bez svoga pojedinstva, bez ikakvog dodira sa blinjim, osim najpovrnijeg, voen parolama koje je Haksli tako jezgrovito formulisao: Kada pojedmac osea, zajednica
posre;" ili, Nikad ne ostavljaj za sutra zabavu koju
moe lmati danas." Ili, kao vrhunac svega: Danas
je svako srean." ovekova srea je danas u zabavljanju". Zabavljati se znai biti zadovoljan zbog troenja 1 uzimanja" roba, pejzaa, hrane, pia, cigareta,
ljudi, predavanja, knjiga, filmova, sve se to troi i guta. Svet je samo ogroman predmet naeg apetita, velika jabuka, velika boca, velika dojka; mi smo odojad koja veno neto iekuju, veno se nadaju 1
veno se razoaravaju. Na karakter je podeen da
razmenjuje i prima, da trguje i troi; sve, kako materijalna, tako 1 duhovna dobra, postaje predmet razmene 1 potronje.
to se tie ljubavi, situacija odgovara, to je i nuno, drutvenom karakteru modernog oveka. Automati ne mogu da vole; oni mogu da razumeju svoje
pakete linosti" i da se uzdaju u fer trgovinu. Jedan
od najznaajnijih lzraza ljubavi, a naroito braka, je
za ovakvu otuenu strukturu ideja tima". U bilo kom
lanku o srenom braku ldeal bfaka je ldeal uigranog tima. Nema velike razlike lzmeu ovog opisa i
ldeje o slubemku koji glatko funkcionie; on treba
da bude umereno nezavisan", spreman na saradnju,
tolerantan, a lstovremeno ambiciozan i agresivan.
Tako nam brani savetnik kae da mu treba da ,,razume" svoju enu 1 da joj bude od pomoi. On treba
da se povoljno lzrazi o njenoj novoj haljini i ukusnom
jelu. Za uzvrat, ona treba da ga razume kada doe
kui umoran 1 neraspoloen, da ga paljivo slua dok
govori o svojim poslovmm problemima, da ne bude
ljuta, ve pokae razumevanje kad zaboravi na njen

80

roendan. Najvie to moe da se postigne ovakvom

vrstom odnosa je dobro podmazana veza izmeu
dve osobe koje celog ivota ostaju stranci, koje nikad ne stignu do sredinjeg odnosa", ali koje se jedna prema drugoj odnose utivo i koje pokuavaju da
jedna drugoj ugode.
Ovakvo shvatanje ljubav i brak tretira kao pribeite od inae nepodnoljivog oseaja samoe. Ljubav je najzad pronaeno utoite od usamljenosti.
Dve osobe stvaraju savez protiv sveta, a ovaj egoizam udvoje (a deux) se pogreno shvata kao ljubav
i prisnost.
Naglaavanje timskog duha, uzajamne tolerancije
itd. relativno je skorijeg datuma. Njemu je, u godinama posle prvog svetskog rata, prethodilo shvatanje
ljubavi po kome je osnova zadovoljavajuih ljubavnih
odnosa, a naroito srenog braka, uzajamno seksualno zadovoljstvo. Verovalo se da razloge uestalosti
nesrenih brakova treba traiti u tome to se brani
partneri nisu ispravno seksualno prilagodili". Uzrok
ove greke se traio u nepoznavanju ispravnog seksualnog ponaanja, pa otuda i u pogrenoj seksualnoj
t hnici jednog ili oba partnera. Da bi ispravili ovu
g :eku i pomogli nesrenim parovima koji nisu mogli
da se vole, mnoge knjige su davale savete i uputstva
za ispravno seksualno ponaanje, skriveno ili otvoreno obeavajui ljubav i sreu. Podrazumevalo se da
je ljubav plod seksualnog zadovoljstva i da e se dve
osobe voleti ako naue kako da jedna drugu seksualno zadovolje. To je bilo u skladu sa optom iluzijom tog vremena da upotreba ispravnih tehnika ne
reava samo tehnike probleme industrijske proizvodnje, ve i sve ljudske probleme. Zanemarena je
injenica da je istina upravo suprotna pretpostavci
koja iza toga stoji.
Ljubav nije rezultat odgovarajueg seksualnog zadovoljenja, ve je seksualno slaganje ak i poznavanje takozvane seksualne tehnike rezultat ljubavi. Dokaz za ovu tezu, kad bi je 1 pored svakodnev6 Umee ljubavi

81

nog iskustva trebalo dokazivati, moe da prui bogati

materijal psihoanalitikih injenica. Prouavanje najeih seksualnih problema frigidnosti kod ene
i manje ili vie tekih oblika psihike impotencije
kod mukaraca, pokazuje da uzrok ne lei u nepoznavanju ispravne tehnike, ve u inhibicijama koje
oveka ine nesposobnim da voli. Strah od drugog
pola ili mrnja prema njemu su u osnovi onih tekoa
koje spreavaju osobu da se potpuno preda, da deluje spontano, da u neposrednosti i otvorenosti fizike bliskosti veruje seksualnom partneru. Ako seksualno inhibirana osoba uspe da se oslobodi straha i
mrnje i tako postane sposobna za ljubav, njegovi ili
njeni seksualni problemi su reem. Ako ne uspe, nee joj pomoi nikakva koliina znanja o seksualnoj
tehnici.
Ali, mada injenice psihoanalitike terapije ukazuju na pogrenost shvatanja po kome poznavanje ispravne seksualne tehnike vodi seksualnom slaganju
1 ljubavi, pretpostavka na kojoj se zasniva shvatanje
da je ljubav propratna okolnost uzajamnog seksualnog zadovoljenja, nastala je, uglavnom, pod uticajem
Frojdovih teorija. Po Frojdu, ljubav je u osnovi seksualni fenomen. Poto je ovek na osnovu iskustva
ustanovio da mu seksualna (genitalna) ljubav prua
najvee zadovoljstvo, postavi tako, u stvari, prototip
svake sree, to ga je nagnalo da za sreom dalje
traga u pravcu seksualnih odnosa, da genitalnu erotiku uim sreditem svog ivota."40 Doivljaj bratske
ljubavi je, po Frojdu, rezultat seksualne elje, ali kod
koje je seksualni mstinkt preobraen u nagon sa ,,uskraenim ciljem". Ljubav sa uskraenim ciljem je u
stvari prvobitno bila puna ulne ljubavi, a u ovekovom nesvesnom jo uvek je takva ."41 to se tie oseanja stapanja, jedinstva (okeanskog oseanja") koje
40 S. Freud: Civilization and Its Discontents (Nelagodnost u
kulturi), The Hogarth Press, Ltd. London, 1953, str. 69.
41 Ibid., str. 69.

82

je sutma mistikog iskustva i koren najsnanijeg

oseanja sjedmjavanja sa drugom osobom ili sa svojim blinjim, Frojd ga je tumaio kao patoloku pojavu, kao regresiju na stanje ranog neogranienog
narcisizma".42
Odavde je samo jedan korak do Frojdove tvrdnje
da je ljubav po sebi iracionalan fenomen. Razlika izmeu iracionalne ljubavi i ljubavi kao izraza zrele
linosti za njega ne postoji. U radu o transferu ljubavi,43 on je istakao da se transfer ljubavi u sutini ne
razlikuje od normalnog" fenomena ljubavi. Zaljubljenost se uvek granii sa abnormalnim, uvek je praena slepilom za realnost, prinudom i preneta je sa
objekata ljubavi iz detinjstva. Ljubav kao racionalan
fenomen, kao vrhovno dostignue zrelosti, nije bila
predmet Frojdovog istraivanja, jer je nije smatrao
realno postojeom. Meutim, bilo bi pogreno precenjivati uticaj Frojdovih ldeja na shvatanje po kome
je ljubav rezultat seksualne pnvlanosti ili, bolje, po
kome je ona isto to i seksualno zadovoljenje koje se
odraava u svesti. U sutim, uzrona veza je ba obrnuta. Frojdove ldeje su delimino uslovljene duhom
devetnaestog veka, a delimino su postale popularne zahvaljujui duhu koji je zavladao u godmama posle prvog svetskog rata. Jedan od faktora koji su uticali kako na popularna, tako i na frojdovska shvatanja, bila je reakcija na stroge obiaje viktonjanske
ere. Drugi faktor koji odreuje Frojdove teorije nalazi se u vladajuem shvatanju oveka koje se zasniva
na struktun kapitalizma. Da bi se dokazalo da kapitalizam odgovara pnrodmm potrebama oveka, trebalo je pokazati da je ovek po prirodi sklon takmienju i lspunjen neprijateljstvom prema drugima. Dok
su ekonomisti ovo "dokazivali" nezasitom eljom za
bogaenjem, a darvinisti biolokim zakonom odra42 Ibid., str. 21.
43 Freud: Gesamte W e ik e (Sabrana dela), London, 194050,
tom X.
6*

83

nja najprilagoenijih, Frojd je doao do istog rezultata pretpostavivi da mukarca goni neobuzdana elja
za seksualnim osvajanjem svih ena i da ga samo
pritisak drutva spreava da svoje elje i ostvari. Iz
toga sledi da su mukarci nuno ljubomorni jedni na
druge i da bi se ova uzajamna ljubomora i takmienje nastavili ak i onda kad bi svi drutveni i ekonomski razlozi za to iezli.44
Konano, na Frojdovu misao je veoma uticao tip
materijalizma koji je bio vladajui u devetnaestom
veku. Verovalo se da se supstrat svih mentalnih fenomena moe nai u fiziolokim fenomenima; zato je
Frojd ljubav, mrnju, ambiciju, ljubomoru objasmo
kao brojne izraze razliitih oblika seksualnog instinkta. On mje uoio da se temeljna stvarnost nalazi u
totalitetu ljudske egzistencije, pre svega u ljudskoj
situaciji koja je zajedmka svim ljudima, a drugo, u
ivotnoj praksi koja je odreena posebnom strukturom drutva. Presudan iskorak iz ovog tipa matenjalizma napravio je Marks u svom istorijskom materijalizmu" u kome ni telo, ni instinkt kao to su potreba
za hranom ili posedovanjem, ne slue kao klju za
razumevanje oveka, ve njegov celokupni ivotm
proces, njegova ivotna praksa". Po Frojdu, potpuno
i neuskraeno zadovoljenje svih instinktivnih elja
stvorili bi mentalno zdravlje 1 sreu. Ali, oigledne
klinike injenice dokazuju da mukarci 1 ene
koji su svoj ivot posvetili neogranienom seksualnom zadovoljenju, ne postiu sreu i veoma esto pate od tekih neurotinih sukoba ili simptoma. Potpuno zadovoljenje svih mstinktivmh potreba ne samo
da nije temelj sree, ve ne garantuje ak ni zdravlje. Ipak, Frojdova je ideja mogla da postane tako
popularna u periodu posle prvog svetskog rata samo
zbog promena koje su se desile u duhu kapitalizma;
teite se sa tednje pomerilo na troenje, od sa44
Izette d e Forest: The Leaven of Lo ve (Kvasac Ijubavi), London, Gollancz, 1954.

84

mouzdravanja kao sredstva ekonomskog uspeha na

potronju kao osnovu sve ireg trita i kao glavno
zadovoljstvo teskobnog, automatizovanog pojedinca.
Ne odgoditi zadovoljenje mjedne elje postalo je
glavna tenja, kako u sferi seksa, tako i sferi celokupne materijalne potronje.
Zanimljivo je uporediti Frojdova shvatanja koja su
odgovarala duhu kapitalizma, kakav je postojao, jo
nenaet, poetkom ovog veka, sa teorijskim shvatanjima jednog od najsjajnijih savremenih psihoanalitiara, pokojnog H.S. Salivena (Sullivan). U Salivenovom psihoanalitikom sistemu nalazimo, nasuprot
Frojdu, strogu podelu na seksualnost i ljubav.
Kakvo je Salivenovo shvatanje ljubavi i prisnosti?
Prisnost je ona vrsta situacije u kojoj se nalazi dvoje
ljudi, koja doputa procenjivanje svih komponenti
line vrednosti. Procenjivanje line vrednosti zahteva jednu vrstu odnosa koju nazivam saradnja, a pod
kojom podrazumevam jasno formulisana prilagoavanja neijeg ponaanja na izraene potrebe druge
osobe, u potrazi za sve istovetnijim, tj. sve bliim uzajamnim zadovoljenjem, kao i uhodavanjem sve sloenijih radnji koje su izvor sigurnosti.45
Na osnovu Salivenovog iskaza, ako ga oslobodimo
donekle zamrenog jezika, sutina ljubavi je u situaciji saradnje u kojoj dvoje ljudi oseaju: Drimo se
pravila igre da bismo odrali svoj presti i oseanje
nadmonosti i vrednosti."46
45 H.C. Sullivan: The Interpersonal Th e o ry o f P sychiatry (Interpersonalna teorija psihijatrije), W.W. Norton Co. New York, str.
246. Mora se napomenuti da, m ada Saliven daje ovu definiciju u
vezi sa tenjama preadolescencije, on o njima govori kao o integrativnim tendencijam a koje se pojavljuju u doba preadolescencije i koje, kad se potpuno razviju, nazivamo ljubav", 1 kae da ova
ljubav u preadolescenciji predstavlja poetak neeg a vrlo slinog
rascvetavanju, to psihijatrija definie kao ljubav.
46 Ibid., str. 246. Druga Salivenova definicija ljubavi, po kojoj
ona poinje onda kada osoba osea da su p otrebe druge osobe
isto toliko vane kao i sopstvene, manje je obojena trinim aspektom nego gornja formulacija.

85

Kao to je Frojdovo shvatanje ljubavi izraz lskustva patrijarhalnog mukarca u duhu kapitalizma 19.
veka, Salivenov opis se odnosi na doivljaj otuene
trine linosti 20 veka. To je opis egotizma a deux
(udvoje)", opis dvoje ljudi koji ujedinjuju snage radi
zajednikih interesa i zajedno se suprotstavljaju neprijateljskom i otuenom svetu. U stvari, ova defimcija prisnosti se u principu moe pnmemti na bilo koji
tim saradnika u kome svako prilagoava svoje ponaanje izraenim potrebama druge osobe u potrazi
za zajedmkim ciljevima". (Vredno je pomena da Saliven ovde govori o izraenim potrebama, dok je najmanje to bi se moglo rei o ljubavi to da ona podrazumeva reakciju na neizraene potrebe dvoje ljudi.)
Ljubav kao uzajamno seksualno zadovoljenje, ljubav kao timski rad i sklonite od samoe, dva su
normalna" oblika dezintegracije ljubavi u modernom
zapadnom drutvu, patologija ljubavi za koju obrazac
daje drutvo. Postoje mnogi individualizovani oblici
patologije ljubavi iji je ishod svesna patnja 1 koje
psihijatri, a slino njima i sve vei broj laika, smatraju neurotinim. Neki od najeih oblika su ukratko
opisam u sledeim primerima.
Osnovni uslov neurotine ljubavi lei u injenici
da jedan ili oba ljubavnika" ostaju vezani za lik roditelja i kad odrastu, prenose strahove, oekivanja i
oseanja, koje su jednom imali prema ocu ili majci,
na voljenu osobu; osobe o kojima je re, mkad se
nisu oslobodile infantilne vezanosti i kad odrastu, u
svojim afektivnim zahtevima trae ovaj obrazac. U
ovim sluajevima osoba je emocionalno ostala dete
od dve, pet ili dvanaest godina, dok je intelektualno
i socijalno na nivou svoje hronoloke starosti. U
ozbiljnijim sluajevima ova emocionalna nezrelost
vodi poremeajima u drutvenom ponaanju; u lakim, sukob je ogranien na sferu mtimnih linih odnosa.
U odnosu na nae prethodno razmatranje linosti
usmerene na majku ili linosti usmerene na oca, sle-

86

dei primer je ona vrsta neurotinog ljubavnog odnosa koji se danas esto moe nai, a tie se mukaraca koji su u svom emocionalnom razvoju zastali na
infantilnoj vezanosti za majku. To su mukarci koji
mkada nisu, tako rei, odbijeni od majimh grudi. Ovi
mukarci jo uvek oseaju kao deca; oni trae majinu zatitu, ljubav, toplinu, brigu 1 oboavanje; oni trae majinu bezuslovnu ljubav, ljubav koja se ne daje
ni iz kakvog drugog razloga sem zato to lm je potrebna, to su deca svoje majke, to su bespomoni.
Takvi mukarci su esto veoma odani i dragi dok se
eni udvaraju, pa ak i poto su u tome uspeli. Ali,
njihov odnos prema eni (kao 1 prema svim drugim
ljudima) ostaje povran i neodgovoran. Njihov cilj mje da vole, ve da budu voljem. Kod ovog tipa mukarca ima obino dosta tatine i vie ili manje skrivene grandomanije. Ako nau pravu enu, oseaju
se sigurni, kao da je itav svet njihov i mogu da lspolje znatnu nenost i arm zbog ega nas ovakvi mukarci esto zavaraju. Ali kada, posle lzvesnog vremena, ena ne uspe da ispuni njihova fantastina
oekivanja, poinju da se razvijaju sukobi 1 zlovolja.
Ako mu se ena uvek ne divi, ako zahteva sopstveni
ivot, ako trai da 1 sama bude voljena i zatiena, a
u ekstremnim sluajevima, ako mje spremna da mu
oprosti ljubavne veze sa drugim enama (ili ak ako
lm se i sama ne divi), mukarac se osea duboko
povreen i razoaran i obino ovo oseanje racionalizuje idejom da ga ena ,,ne voli, da je sebina ili
sklona dominaciji". Svako odstpanje od dranja brine majke prema ljupkom detetu uzima se kao dokaz
nedostatka ljubavi. Ovi mukarci obino brkaju svoje
neno ponaanje, svoju elju da ugode, sa pravom
ljubavlju 1 tako dolaze do zakljuka da se prema njima postupa nepravedno; oni uobraavaju da su veliki ljubavnici i gorko se ale na nezahvalnost svojih
ljubavnih partnera.
Takva osoba, usmerena na majku, u retkim sluajevima moe da ivi bez teih poremeaja. U stvari,

87

ako ga je majka volela" na suvie zatitniki nain

(moda je bila sklona dominaciji, ali ne i destruktivna), i ako nae enu istog majmskog tipa, ako mu
njegovi naroiti darovi i talenti dopuste da iskoristi
svoj arm i da lzazove divljenje (to je ponekad sluaj sa uspenim politianma), on je u socijalnom smislu dobro prilagoen", a da nikad nije dostigao vii
nivo zrelosti. Ali, pod manje povoljnim uslovima, a
pnrodno, oni su ei, njegov ljubavni, ako ne i drutveni ivot bie niz razoaranja; kada takva linost
ostane sama, zapada u sukobe, a esto se javljaju 1
snana teskoba i depresija.
U jo teim oblicima patologije, fiksacija za majku
je dublja i iracionalnija. Na ovom nivou nema elje,
da se izrazimo simboliki, za vraanjem u majmo
zatitniko naruje ili na njene hraniteljske grudi,
ve u njenu utrobu koja sve prima i sve razara.
Ako je priroda zdravlja u tome da se iz utrobe otisnemo u svet, za teke mentalne bolesti je karakteristino da nas privlai utroba, da budemo potopljeni
u nju a to znai da se iskljuimo iz ivota. Ova
vrsta fiksacije se obino dogaa u odnosu na majke
koje se prema svojoj deci odnose na ovaj gutajue-razarajui" nam. Ponekad u lme ljubavi, ponekad
dunosti, one ele da dete, adolescenta, mukarca,
zadre u sebi; on ne treba da die sam kroz njih; ne
treba da bude sposoban da voli, sem povrno, na
nivou seksa, potcenjujui sve druge ene; on ne treba da bude slobodan i nezavisan, ve veni bogalj
lli kriminalac.
Taj vid majinstva, destruktivnost, prodrljivost,
negativna je strana majinskog lika. Majka moe ivot da da, ali i da ga uzme. Ona je ta koja vraa u
ivot, ali i koja razara; ona iz ljubavi moe initi uda
i niko ne moe da povredi vie od nje. U religioznim predstavama (kao kod hinduistike boginje Kali) i u simbolizmu snova mogu se nai oba suprotna
vida majke.

Drugaiji oblik neurotine patologije nalazimo u

sluajevima kad je osoba najjae vezana za oca.
Sluaj o kome je re, je mukarac ija je majka
hladna i daleka, dok otac (delimino i kao rezultat
enine hladnoe), svu svoju nenost i mteres usredsreuje na sina. On je dobar otac", ali istovremeno
i autoritaran. Kad god je zadovoljan ponaanjem
svog sina, on ga pohvali, daruje ga, nean je prema
njemu; kad mu sin ne ugodi, sve mu to oduzima ili
ga grdi. Sin, za koga je oeva nenost jedina koju
ima, postaje ropski privren ocu. Njegov glavni cilj
u ivotu je kako da ugodi ocu i kada u tome uspe,
osea se srean, siguran i zadovoljan. Ali, ako pogrei, zataji ili ne uspe da ugodi ocu, osea se ispranjen, nevoljen, izopten. U kasnijem ivotu, takav
mukarac e pokuati da nae lik oca za koga e se
vezati na slian nain. Ceo njegov ivot postaje sled
uzleta i padova koji zavise od uspeha u zadobijanju
oeve pohvale. Takvi mukarci su esto vrlo uspeni
u svojim drutvenim karijerama. Oni su savesni, pouzdani, revnosni, pod uslovom da osoba sa likom oca
koju su izabrali zna s njima da postupa. Ali, u svojim
odnosima prema enama ostaju uzdrani 1 hladni. ena za njih nema sredinji znaaj; obino je pomalo
preziru to prikazuju kao oinsku brigu za malu devojicu. U poetku, oni na enu mogu da ostave utisak svojom muevnou, ali ena, kojom su se oenili, sve se vie razoarava kada otkrije da joj je odreena drugorazredna uloga u odnosu na primarnu vezanost za lik oca koja je nadmona u bilo kom trenutku muevljeva ivota; osim ukoliko se ne desi da je
i ena ostala vezana za svog oca pa je tako srena
sa muem koji se prema njoj odnosi kao prema udljivom detetu.
Mnogo je sloenija vrsta neurotinog poremeaja
u ljubavi koji se zasniva na drugaijoj roditeljskoj situaciji, naime, kad se roditelji ne vole, ali su suvie
suzdram da bi se svaali ili pokazivali spolja znake
nezadovoljstva. U isto vreme, udaljenost ih ini ne-

89

spontamm u odnosu prema sopstvenoj deci. Ono to

mala devojica doivljava je atmosfera lspravnosti",
ali ona nikad ne omoguava blizak dodir sa ocem ili
majkom zbog ega devojica ostaje zbunjena i uplaena. Ona mkad nije sigurna u to ta roditelji oseaju
ili misle; u atmosferi uvek lebdi neto nepoznato, tajanstveno. Rezultat toga je da se devojica povlai u
sopstveni ivot, u dnevne snove, postaje uzdrana, a
u svojim kasmjim ljubavnim vezama zadrava lsti
stav.
tavie, povuenost lzaziva razvitak mtenzivne teskobe, oseanja neutemeljenosti u svetu, to esto
dovodi do mazohistikih tenji kao jedinog naina da
se doivi snano uzbuenje. Takve bi ene esto vie volele da mu vie 1 pravi scene umesto da se
ponaa normalmje 1 razummje, jer bi to bar uklomlo
teret napetosti 1 straha; neretko one nesvesno lzazivaju takvo ponaanje ne bi li okonale munu neizvesnost emocionalne neutralnosti.
U sledeim pasusima se opisuju ostali esti oblici
lracionalne ljubavi, bez ulaenja u analizu specifinih
faktora razvoja u detmjstvu na kojima se oni korene.
Oblik pseudoljubavi, koji nije redak, i esto se
doivljava (a jo ee prikazuje u filmovima i romanima) kao velika ljubav", je idolopoklom ka ljubav.
Ako osoba nije dostigla nivo na kome lma oseaj
ldentiteta, Ja-stva, koji se koreni u produktivnom razvijanju svojih sopstvenih moi, ona nastoji da obogotvori voljenu osobu. Ona je otuena od svojih sopstvenih moi, pa ih projektuje u voljenu osobu koju
oboava kao summum bonum (vrhovno dobro), kao
nosioca ljubavi, svetlosti, blaenstva. Kroz ovaj proces ona sebe Liava svakog oseaja snage, u voljenoj
osobi se gubi, umesto da sebe nae. Poto obino
nijedna osoba, na kraju krajeva, ne moe da lspum
oekivanja nje (ili njega), idolopoklomkog oboavaoca, mora doi do razoaranja, a kao lek, trai se
novi ldol, ponekad u beskonanom krugu. Za ovaj
oblik ldolopoklomke ljubavi karakteristino je da je

90

ljubavni doivljaj na poetku snaan i iznenadan. Idolopoklonika ljubav se esto opisuje kao istinska, velika ljubav; ali, iako se misli da ona pokazuje jainu
i dubinu ljubavi, ona samo pokazuje oaj i glad oboavaoca. Suvino je rei da se dve osobe neretko
nau u uzajamnom ldolopoklonstvu koje ponekad, u
ekstremnim sluajevima, predstavlja sliku ludosti
udvoje (folie a deux).
Druga forma pseudoljubavi je ono to moemo da
nazovemo sentimentalna ljubav. Njena sutina je u
tome da se ljubav doivljava samo u fantaziji, a ne u
,,ovde-i-sada odnosu prema osobi koja je stvarna.
Najrasprostranjeniji oblik ove vrste ljubavi je surogat
ljubavnog zadovoljstva koji doivljava potroa filmova, ljubia, ljubavnih pesama. Sve neispunjene elje
za ljubavlju, jedinstvom i bliskou nalaze svoje zadovoljenje u troenju ovih proizvoda. Mukarac i ena koji ii odnosu prema svojim suprunicima nisu nikad uspeli da probiju zid odvojenosti, dirnuti su do
suza sauestvujui u srenoj ili nesrenoj ljubavnoj
prii para na filmskom platnu. Za mnoge ljubavne
parove gledanje takvih filmskih pria je jedina prilika da doive ljubav ne meusobno, ve zajedno,
kao posmatrai ljubavi" drugih ljudi. Sve dok je ljubav san na javi, oni sauestvuju, im se ona spusti
do stvarnih odnosa lzmeu stvarnih ljudi oni se
ukoe.
Drugi vid sentimentalne ljubavi je ljubav koja u
toku vremena postaje apstrakcija. Par moe da bude
duboko dirnut seanjem na svoju prolu ljubav, lako
dok je ova prolost bila sadanjost, nije bilo nikakve
ljubavi ili matanjem o svojoj buduoj ljubavi. Koliko verenika ili upravo venanih parova sanja o blaenstvu ljubavi koje e se ostvariti u budunosti, dok
u samom trenutku u kome ive jedno drugom ve
poinju da bivaju dosadni? Ova tendencija se poklapa sa optim stavom karakteristinim za modernog
oveka. On ivi u prolosti ili u budunosti, ali ne i u
sadanjosti. On se sentimentalno sea svog detinjstva

91

1 svoje majke ili pravi planove za srenu budunost. Bilo da se doivljava surogat ljubavi ueem u
fiktivnom iskustvu drugih, bilo da je iz sadanjosti pomerena u prolost ili budunost; ovaj otueni i ispranjeni oblik ljubavi slui kao opijum koji ublaava
bol stvarnosti, usamljenost i izdvojenost pojedinca.
Jedan drugi oblik neurotine ljubavi je upotreba
mehanizma p ro jek cije s ciljem da se izbegnu sopstveni problemi bavei se manama i slabostima voljene osobe. U tom pogledu pojedinci se ponaaju
vrlo slino kao i grupe, nacije ili religije. Oni savreno opaaju ak i neznatne nedostatke druge osobe,
a mirno i dalje prelaze preko sopstvenih uvek
zaokupljeni pokuajem da optue ili poprave drugu
osobu. Ako to ine oba partnera, to je est sluaj,
ljubavni odnos se pretvara u uzajamnu projekciju.
Ako sam sam sklon dominaciji ili sam nesiguran ili
gramziv, optuujem za to svog partnera i, zavisno od
svog karaktera, elim da ga ili popravim ili kaznim.
Druga osoba ini isto i tako obe uspevaju da ignoriu svoje sopstvene probleme i zato nita ne preduzimaju to bi im pomoglo u sopstvenom razvoju.
Drugi oblik projekcije je projekcija sopstvenih
problema na decu. Pre svega, takva se projekcija
neretko dogaa kao elja za decom. U takvim sluajevima elja za decom je odreena projekcijom sopstvenih egzistencijalnih problema na decu. Ako osoba osea da nije bila sposobna da osmisli svoj ivot,
pokuava ga osmisliti pomou dece. Ali, takva osoba
je osuena na neuspeh i kad je u pitanju ona sama
2 njena deca. Prvo zbog toga to problem egzistencije moe da rei samo svako sam za sebe, a ne preko
zastupnika; drugo zbog toga to joj nedostaju ba oni
kvaliteti koje ovek treba da ima da bi pomogao deci u njihovom sopstvenom traganju za odgovorom.
Deca slue u projektivne svrhe 1 kada se postavi pitanje razvoda neuspelog braka. Uobiajeni argument
roditelja u takvoj situaciji je da ne mogu da se razvedu da ne bi liili decu blagoslova slonog doma. Sva-

92

ka detaljna studija bi, meutim, pokazala da je atmosfera napetosti i nesree u slonoj porodici" tetnija za decu od otvorenog raskida koji ih barem ui
da je ovek sposoban da hrabrom odlukom okona
nepodnoljivu situaciju.
Ovde se mora pomenuti i jedna druga esta greka. To je, naime, zabluda da ljubav nuno podrazumeva odsustvo sukoba. Ba kao to ljudi obino veruju da bol i tugu treba izbegavati u svim prilikama,
tako isto veruju da ljubav podrazumeva potpuno odsustvo sukoba. A potvrdu ovakvog shvatanja nalaze
u injenici da borbe oko njih izgledaju samo kao razorne izmene udaraca koje ne donose nikakvog dobra ni jednoj ni drugoj strani. Ali, ovo proizlazi iz
toga to su sukobi" veine ljudi u stvari pokuaji da
se izbegnu stvam i sukobi. To su neslaganja oko beznaajnih ili povrnih stvari, ija je priroda takva da
se ne mogu razjasniti ili reiti. Stvarni sukobi izmeu
dvoje ljudi, oni koji ne slue prikrivanju ili projekciji,
ve se doivljavaju na dubljem nivou unutranjosti
kojoj pripadaju, nisu razorni. Oni vode razjanjenju,
oni proizvode katarzu iz koje oboje izranjaju obogaeni znanjem i snagom. To nas navodi da istaknemo
opet neto to je ve reeno.
Ljubav je mogua samo ako dve osobe meusobno komuniciraju iz sredita svoje egzistencije, pa zato i ako svako od njih doivljava seb e iz sredita svoje egzistencije. Samo u ovom sredinjem doivljaju"
je ljudska stvarnost, samo je ovde ivotnost, samo je
ovde temelj ljubavi. Doivljena ovako, ljubav je stalni
izazov: ona nije mesto odmora, ve kretanje, rast, zajedniki rad; u odnosu na temeljnu injenicu da se
dvoje ljudi doivljavaju iz sutine svoje egzistencije,
da su meusobno jedno time to su jedno sa sobom,
umesto da od sebe bee, sporedno je da li meu
njima vlada harmonija ili sukob, radost ili tuga. Ima
samo jedan dokaz prisustva ljubavi: dubma odnosa i
ivotnost i snaga svake od osoba koje se vole; to je
plod po kome se prepoznaje ljubav.

93

Ba kao to automati ne mogu da se vole, oni ne

mogu voleti ni boga. D ezintegiacija ljubavi prem a
bogu dostigla je iste razmere kao i dezintegracija
ljubavi prema oveku. Ova je injenica u napadnoj
protivurenosti sa verovanjem da smo svedoci renesanse religije u naoj epohi. Nita nije dalje od istine.
Svedoci smo, mada ima izuzetaka, regresije na idolopokloniki pojam boga i preobraaja ljubavi prema
bogu u odnos koji odgovara otuenoj karaklernoj
strukturi. Ovaj povratak na ldolopokloniki pojam
boga je lako uoiti. Ljudi su teskobni, bez principa
ili vere, nemaju nikakvog cilja, sem jednog, da idu
napred; zato i dalje ostaju deca, i dalje se nadaju da
e im otac ili majka pnskoiti u pomo kada lm ona
bude potrebna.
Istina, u religioznim kulturama kao to je kultura
srednjeg veka, prosean ovek je u bogu takoe
gledao majku ili oca koji pomau. Ali istovremeno,
on je boga uzimao ozbiljno, u smislu da mu je vrhovni cilj bio ivot u skladu sa bojim principima, a postizanje spasenja" najvii interes kome su podreene sve druge delatnosti. Danas nema nieg od takvog nastojanja. Svakodnevni ivot je strogo odvojen
od svih religijskih vrednosti. On je posveen sticanju
materijalne udobnosti i uspehu na tritu linosti.
Principi na kojima poivaju nai svetovni napori su
principi ravnodunosti i egotizma (ovaj poslednji se
esto oznaava kao individualizam" lli individualna
micijativa"). ovek istinski religioznih kultura moe
da se uporedi sa decom od osam godina kojima je
potreban otac kao pomaga i koja u svom ivotu poinju da primenjuju njegova uenja i principe. Savremeni ovek pre lii na dete od tri godine koje plae
za ocem kad mu je potreban, a inae je potpuno
samo sebi dovoljno ako moe da se igra.
U tom pogledu, po infantilnoj zavisnosti od antropomorfne slike boga, po neusklaenosti ivota sa bojim pnncipima, blii smo ldolopoklonikom plemenu, nego religioznoj kulturi srednjeg velca. U jednom
94

drugom pogledu naa religijska situacija pokazuje

nove crte, karakteristine jedino za savremeno zapadno drutvo. Ovde mogu da se pozovem na ono
to sam rekao u prethodnom delu ove knjige. Modem i ovek se pretvorio u robu; svoju ivotnu energiju on doivljava kao ulaganje kojim, u skladu sa
svojim poloajem i situacijom na tritu, treba da postigne najveu dobit. On je otuen od sebe, od svojih blinjih i od pnrode. Njegov glavm cilj je povoljna
razmena sopstvenih vetina, znanja i samog sebe,
svog paketa linosti", sa drugima koji su lsto tako
spremni na korektnu i korisnu razmenu. ivot nema
dm gog cilja osim da se odvija, nikakvog principa
osim principa korektne razmene, nikakvog zadovoljstva osim jednog, potronje.
ta u ovim okolnostima moe da znai pojam boga? Njegovo prvobitno religijsko znaenje je pretvoreno u ono koje odgovara otuenoj kulturi uspeha. U
religijskom preporodu najnovijeg vremena, verovanje u boga je pretvoreno u psiholoko sredstvo pomou koga se ovek bolje pnprema za konkurentsku borbu.
Religija se povezuje sa autosugestijom 1 psihoterapijom da bi pomogla oveku u njegovim poslovima.
U dvadesetim godmama ovek se jo nije morao
obraati bogu da bi unapredio linost". Bestseler iz
1938, knjiga Dejla Karnegija (Dale Karnegy) Kako
stei prijatelje i uticati na lju de ostala je na strogo
svetovnom nivou. Funkcija Karnegijeve knjige, u to
vreme, bila je ista kao i funkcija najveeg bestselera
naih dana, Snaga pozitivnog m iljenja od veleasnog H.B. Pila (Peale). U religijskoj knjizi se ak m
ne postavlja pitanje da li je naa vladajua zaokupljenost uspehom sama po sebi u skladu sa duhom monoteistike religije. Naprotiv, u ovaj vrhovni cilj se
nikad ne sumnja, ali se verovanje u boga 1 molitva
preporuuju kao sredstva pomou kojih ovek razvija sposobnosti za postizanje uspeha. Ba kao to moderni psihijatri nametemcima preporuuju sreu

95

kako bi bolje privlaili kupce, tako neki svetenici

preporuuju ljubav prema bogu da bi se imalo vie
uspeha. Uini boga svojim partnerom, znai uiniti
boga poslovnim partnerom, a ne postati s njim jedno
u ljubavi, lstini i pravdi. Ba kao to je bratska ljubav
zamenjena bezlinom korektnou, tako se i bog
pretvorio u udaljenog generalnog direktora preduzea Univerzum Inc.; zna da je tu, on reira predstavu (mada bi se ona verovatno odvijala i bez njega), nikad ga nisi video, ali priznaje njegovo vostvo dok obavlja svoj deo posla".

IV

LJUBAVNA PRAKSA
Poto smo obradili teorijski aspekt umea ljubavi,
sada se suoavamo sa mnogo teim problemom
praksom umea ljubavi. Moe li se o praksi umea
uiti drugaije do upranjavajui ga?
Problem je danas jo tei zbog injenice da veina ljudi pa i mnogi itaoci ove knjige, oekuju uputstva tipa uradi sam", a u ovom sluaju to znai da
budu poueni kako da vole. Bojim se da e se svako,
ko ovom poslednjem poglavlju pristupi na taj nain,
jako razoarati. Ljubav je lino iskustvo koje svako
mora da doivi i proivi: u stvari jedva da ima neko
ko ovaj doivljaj nije imao bar u zaetku, kao dete,
mladi, odrastao ovek. Ono to se moe postii raspravom o praksi ljubavi je da se razmotre pretpostavke umea ljubavi, pristupi umeu, da tako kaemo, i ostvarenje tih pretpostavki 1 pristupa. Korake
ka cilju moe svako preduzeti jedino sam, a rasprava
se zavrava pre nego to je preduzet odluujui korak. Ipak, verujem da rasprava o pristupima moe
pomoi u savlaivanju umea bar onima koji su
se oslobodili oekivanja uputstava".
Savlaivanju bilo kog umea postavljaju se izvesni
opti zahtevi, bez obzira da li se radi o stolarstvu,
medicini ili umeu ljubavi. Pre svega, savlaivanje
umea zahteva disciplinu. Ni u emu neu nikad biti
dobar ako to ne inim na disciplinovan nain; sve
to inim samo ako sam ,,za to raspoloen" moe da
bude lep ili zabavan hobi, ali nikad neu postati maj-

7 Umee ljubavi

97

stor u tom umeu. Ali, nije u pitanju samo problem

discipline u savlaivanju odreenog umea (recimo
svaki dan vebam odreeni broj asova), ve problem discipline u itavom ovekovom ivotu. Neko
bi mogao pomisliti da za modernog oveka nema
nieg lakeg za uenje od discipline. Zar on ne provodi osam sati dnevno, na najdisciplinovaniji nain,
na poslu koji je strogo rutinizovan? mjemca je, meutim, da moderni ovek izvan sfere rada ima jako
malo samodiscipline. Kada ne radi, on eli da bude
lenj, da se oklembesi, ili da upotrebimo lepu re,
da se opusti. Sama ova elja za lenjou uglavnom je
reakcija na rutinizovanje ivota. Ba zato to je ovek
prinuen da osam sati dnevno svoju energiju troi
na svrhe koje nisu njegove, na nain koji nije njegov,
ve mu je propisan ritmom rada, on se buni i njegova pobuna poprima oblik mfantilnog ugaanja samom sebi. Uz to, u borbi protiv autoritarnosti, on je
postao nepoverljiv prema svakoj disciplmi, kako onaj
koju namee iracionalni autoritet, tako i prema racionalnoj disciplini koji odreuje sam. Bez takve disciplme, meutim, ivot postaje razdrobljen, haotian 1
nedostaje mu koncentracija.
Da je koncentracija nuan uslov savlaivanja umea, gotovo da i ne treba dokazivati. To zna svako ko
je lkada pokuao da naui neko umee. Ipak, u naoj
kulturi, koncentracija je rea ak i od samodiscipline. Naprotiv, naa kultura vodi rastresenom i razlivenom nainu ivota koji jedva da igde ima premca. Ti
radi mnogo stvari odjednom: ita, slua radio, razgovara, pui, jede. Ti si potroa sa otvorenim ustima, eljan i spreman da proguta sve slike, tenost, znanje. Ovaj nedostatak koncentracije se jasno
pokazuje u tekoi da budemo sami sa sobom. Mirno
sedeti, bez razgovora, puenja, itanja, pijenja, za
veinu ljudi je nemogue. Om postaju nervozni, uzvrpolje se, pa moraju neto da uine sa svojim ustima
lli rukama. (Puenje je jedan od simptoma ovog ne-

98

dostatka koncentracije; ono zapoljava ruku, usta,

oko i nos.)
Trei faktor je strpljenje. Opet, svako ko je ikad
pokuao da savlada neko umee zna da je strpljenje
nuno ako eli bilo ta da postigne. Ko eli brze
rezultate, nikad nee nauiti neko umee. Ipak, modemom oveku je isto tako teko da bude strpljiv
koliko 1 da se naui disciplmi i koncentraciji. Citav
mdustnjski sistem neguje ba suprotno: brzinu. Konstrukcija svih naih maina je u funkciji brzine: auto i
avion voze nas brzo ka naem odrediitu to bre,
to bolje. Maina koja moe da proizvede istu koliinu
za pola potrebnog vremena dvaput je bolja od starije
i sporije. Naravno, za ovo postoje vani ekonomski
razlozi. Ali, kao i u mnogim drugim sluajevima, ljudske vrednosti su odreene ekonomskim vrednostima. Ono to je dobro za maine, mora biti dobro i
za oveka to je logika. Modemi ovek misli da
neto gubi vreme kada ne radi brzo; ipak on
ne zna ta da uradi sa uteenim vremenom sem
da ga ubija.
Konano, uslov uenja bilo kog umea je da nam
njegovo savlaivanje bude najvii interes. Ako umee nije neto od najvee vanosti, poetnik ga nikad
nee nauiti. On e, u najboljem sluaju, postati dobar diletant, ali nikad nee postati majstor. Za umee
ljubavi ovaj je uslov isto tako nuan kao i za bilo koje
dmgo. Ipak se ini da u umeu ljubavi srazmera pretee u korist diletanata znatno vie nego u ostalim
umeima.
Moram jo neto da napomenem u vezi sa optim
uslovima uenja umea. ovek ne poinje da ui
umee direktno, ve, da tako kaem, indirektno. Pre
nego to pone sa samim umeem, ovek mora da
naui veliki broj dmgih i esto na izgled nepovezanih stvari. Stolar poetnik prvo ui da rendie drvo;
poetnik u uenju klavira sa vebanjem skala; poetnik u zen-umeu streljanja lukom poinje sa izvoe-

7*

99

njem vebi disanja .47 Ako ovek eli da postane majstor u bilo kom umeu, mora da mu posveti ceo ivot
ili bar da se srodi s njim. Sopstvena osoba postaje
sredstvo za savlaivanje umea i mora da se prilagodi specifinim zadacima koje ono zahteva. to se tie
umea ljubavi, to znai da svako ko eli da postane
majstor u ovom umeu, mora zapoeti sa vebanjem
discipline, koncentracije i strpljenja tokom svakog
perioda svog ivota.
Kako se uvebava disciplina? Nai bi preci bili
mnogo podobmji da odgovore na ovo pitanje. Njihova je preporuka bila da ustanemo rano, da se ne
preputamo nepotrebnom rasipnitvu, da mnogo radimo. Ova vrsta disciplme je imala oigledne nedostatke. Bila je kruta i autoritarna, usredsreena na
vrlme tednje i odricanja i u mnogim pogledima neprijateljska prema ivotu. Ali, kao reakcija na ovu
vrstu discipline, pojaavala se tendencija da se bude
sumnjiav prema svakoj disciplini, a da se nedisciplinovana, lenja oputenost u slobodno vreme umi
dopunom i protivteom rutinizovanom nainu ivota
koji nam je nametnut u toku osmoasovnog rada. Neka oigledna i elementarna pravila su: ustati u odreeno vreme, jedan deo dana posvetiti delatnostima
kao to su razmiljanje, itanje, sluanje muzike, etnja; ne preputati se, bar ne preko lzvesnog minimuma, delatnostima bega kao to su krimi prie i filmovi, ne preterivati u jelu i piu. Bitno je, meutim, da
disciplina ne sme da se uvebava kao nametnuto
pravilo, ve kao neto to je postalo izraz nae volje;
da je oseamo kao prijatnu i da se polako navikavamo na vrstu ponaanja koje bi nam verovatno nedostajalo kada bi prestali da ga upranjavamo. Jedna
od nesremh strana naeg zapadnjakog shvatanja
discipline (kao 1 svake vrline) je pretpostavka da je

47 E. Herrigel: Zen in the A it o f A ic h e r y (Zen u umeu streljatva), Lonon, Routledge, 1954.

100

uvebavanje discipline skopano sa bolom i samo

ako je bolno, moe da bude dobro". Istok je odavno
shvatio da ono to je dobro za oveka za njegovo
telo i duu, mora takoe da bude i prijatno, iako u
poetku mora da se prevazie izvestan otpor.
Vebanje koncentracije je daleko tee u naoj
kulturi u kojoj se ini da sve deluje protiv sposobnosti da se koncentriemo. Najvaniji korak u uenju
koncentracije je nauiti da se bude sam sa sobom,
a da ne itamo, sluamo radio, puimo ili pijemo. I
zaista, sposobnost koncentracije je sposobnost da se
bude sam sa sobom a ova sposobnost je upravo
uslov sposobnosti da se voli. Ako se za drugu osobu
vezujem, jer ne mogu da se oslonim na sopstvene
noge, ona ili on moe da bude moj spasilac, ali ta
veza nije veza ljubavi. Paradoksalno, sposobnost da
se bude sam je uslov sposobnosti da se voli. Svako
ko pokua da bude sam sa sobom otkrie kako je to
teko. Poee da osea nespokojstvo, uznemirenost,
ak i izvesnu teskobu. Bie sklon racionalizaciji svoje
nespremnosti da nastavi sa vebanjem, razmiljajui
o tome kao neem to nema vrednosti, da je ba
glupo, da uzima suvie vremena itd. itd. Takoe e
primetiti da ga opsedaju razne misli. Sebe e uloviti
kako misli o dnevnim planovima za kasnije ili o nekoj
tekoi u poslu koji ima da obavi, ili kuda da ide
uvee ili o mnotvu stvari koje e mu ispuniti duh
umesto da mu dopusti da se isprazni. U tome bi bilo
od pomoi nekoliko vrlo prostih vebi, kao npr.: da
sednemo oputeno (ni kruto ni mlitavo) i pokuamo
da ispred oiju vidimo belo platno, da uklonimo sve
slike koje smetaju, a zatim da pokuamo da pratimo
svoje disanje; ne da mislimo na njega, ni da ga forsiramo, ve da ga pratimo i time oseamo; tavie
da pokuamo osetiti svoje Ja"; Ja = ja sam kao sredite svojih moi, kao tvorac svog sveta. Takve vebe
koncentracije bi trebalo izvoditi svakog jutra 20 mi-

101

nuta (a ako je mogue i due) i svake veeri pre

odlaska na spavanje .48
Osim takvih vebi, ovek mora nauiti da bude
koncentrisan u svemu to radi, u sluanju muzike, itanju knjige, razgovoru, posmatranju pejzaa. U tom
trenutku ta delatnost mora da bude jedino to je vano, emu se potpuno predajemo. Ako je ovek koncentrisan, malo je vano ta radi; i vane i nevane
stvari dobijaju novu dimenziju stvarnosti, jer smo lm
poklonili punu panju. Uenje koncentracije zahteva
izbegavanje, koliko je to mogue, trivijalnog razgovora, tj. razgovora koji nije pravi. Ako dva oveka
razgovaraju o rastu drveta koje im je poznato lli o
ukusu hleba koga su upravo pojeli ili o zajednikom
iskustvu s posla, takav razgovor moe da bude relevantan pod uslovom da su iskusili ono o emu razgovaraju i ne bave se time povrno. S druge strane,
razgovor moe da se bavi pitanjima politike ili religije, a da lpak bude trivijalan; ovo se dogaa kada
dva oveka razgovaraju u klieima, kada u onome
to govore nema srca. Dodao bih ovde da, ba kao
to je vano lzbegavati trivijalan razgovor, isto je tako
vano izbegavati i loe drutvo. Pod loim drutvom
ne podrazumevam samo ljude koji su zli i destruktivni; njihovo drutvo treba izbegavati, jer je njihova orbita otrovna i depresivna. Isto vai i za drutvo zombija, ljudi ija je dua mrtva, mada lm je telo ivo;
koji askaju umesto da razgovaraju i koji lznose otrcana miljenja umesto da misle. Meutim, drutvo
takvih ljudi nije uvek mogue izbei, a nije m nuno.
Ako ovek ne reaguje na oekivani nain tj. frazama i trivijalnostima ve direktno i humano, esto
48 Mada u istonim, naroito mdijskim kultuiama o ovoj temi
ima znaajan broj teorija 1 praktika, slinih nastojanja poslednjih
godina ima i na Zapadu. Po mom miljenju, najznaajnija je Gindlerova (Gindler) kola iji je cilj oseanje sopstvenog tela. Za
razumevanje Gindlerove m etode vidi takoe rad arlot Selver
(Charlotte Selver) o kome je govorila na svojim predavanjim a 1
teajevima u Novoj koli u Njujorku.

102

e ustanoviti da takvi ljudi promene svoje ponaanje

emu pomae i iznenaenje prouzrokovano neoekivanim odgovorom.
U odnosu prema drugima, biti koncentrisan znai
prvenstveno umeti sluati. Veina ljudi druge uje,
ak i savete deli, a da stvarno ne slua. Govor druge
osobe oni ne uzimaju ozbiljno, ali ni svoje sopstvene
odgovore. Rezultat je da ih govor umara. Njima se
ini da bi bili jo umorniji kada bi sluali koncentrisano. A upravo je obrnuto istina. Svaka delatnost, ako
se obavlja s koncentracijom, ini nas budnijim (mada
posle toga nastupa prirodni i blagotvorni umor) dok
nas svaka dekoncentrisana delatnost im pospamm
a istovremeno oteava spavanje na kraju dana.
Biti koncentrisan znai iveti potpuno u sadanjosti, ovde i sada, ne misliti, dok neto upravo radim,
na sledeu stvar koju treba da uradim. Suvino je
rei da koncentraciju moraju da savladaju pre svega
ljudi koji se vole. Oni moraju nauiti da jedno drugom budu bliski, a da lpak ne daju oduka svojim
oseanjima na sve one mnoge uobiajene naine.
Poetak uenja koncentracije e biti teak; izgledae kao da se cilj nikada ne moe dostii. Gotovo i
ne treba rei da je za to nuno strpljenje. Ako ovek
ne zna da sve lma svoje vreme, pa eli da stvar ubrza, on nee nikada uspeti u koncentraciji niti u
umeu ljubavi. Da bi se stekla predstava o tome ta
je strpljenje, treba samo posmatrati dete koje ui da
hoda. Ono pada, i pada i ponovo pada, a ipak i dalje
pokuava, popravlja se, sve dok jednog dana ne
pone da hoda bez padanja. ta bi sve odrastao ovek mogao da postigne kad bi, u poslovima koji su
mu vam, lmao detinje strpljenje 1 njegovu koncentraciju!
ovek ne moe nauiti da se koncentrie, a da
ne postane osetljiv prem a samom sebi. ta to znai?
Treba li ovek da sve vreme misli o sebi, seb e ,,analizira" ili ta inae? Kad bismo rekli da imamo oseaj
za mainu, ne bi bilo teko objasniti ta to znai. Npr.

103

svako ko vozi automobil ima za njega oseaj. On primeti ak i malu, neuobiajenu buku ili promenu u
radu motora. Isto tako, voza ima oseaj za neravnine na drumu, za kretanje automobila ispred i iza njega. Ipak, on ne m isli o svim tim faktorima; njegov
duh je u stanju pripravnosti, otvoren za sve relevantne promene u situaciji na koju se koncentrie, a to
je bezbedno upravljanje automobilom.
Najoigledniji primer osetljivosti prema drugom
ljudskom biu nalazimo u prijemivosti i osetljivosti
majke prema njenoj bebi. Izvesne telesne promene,
zahteve, uznemirenosti, ona primeti pre nego to se
otvoreno ispolje. Ona se probudi kad beba zaplae,
dok je drugi, mnogo jai zvuk ne bi probudio. Sve
to znai da ona ima oseaj za ivotne manifestacije
deteta; ona nije uznemirena ili zabrinuta, ve u stanju
oprezne ravnotee, prijemiva za svaku znaajnu komunikaciju koja dolazi od deteta. Na isti nain ovek
moe da bude osetljiv prema sebi. ovek je npr.
svestan oseaja umora ili depresije i umesto da mu
se prepusti i potpomogne ga depresivnim mislima
koje su uvek pri ruci, on se zapita ,,ta se dogaa"?
Zato sam depresivan? Isto treba umiti kada smo
razdraeni lli ljuti ili skloni dnevnom sanjarenju ili
drugim delatnostima bega. U svakom od ovih sludjeva vano je da smo ih svesni, a ne da ih racionalizujemo na hiljadu i jedan nain kako se to ve iri;
vano je da oslunemo svoj unutranji glas koji e
nam rei esto prilino neposredno zato smo
teskobni, depresivni, razdraeni.
Prosena osoba je osetljiva na svoje telesne procese; ona primeuje promene ili ak sasvim neznatan bol. Ovu vrstu telesne osetljivosti je relativno lako iskusiti, jer veina osoba ima predstavu o tome
kako se oseaju kad im je dobro. Istu osetljivost za
mentalne procese je mnogo tee imati, jer mnogi ljudi nisu nikad upoznali osobu koja optimalno funkcionie. Oni uzimaju kao normu psihiko funkcionisanje
svojih roditelja 1 roaka ili drutvene grupe u kojoj

104

su se rodili, i sve dok se od njih ne razlikuju, oseaju

se normalni i nezainteresovani su za bilo kakva posmatranja. Ima mnogo ljudi npr. koji nikad nisu videli
osobu koja ume da voli ili osobu od integriteta ili
koncentracije. Da bi ovek bio osetljiv prema sebi,
sasvim je oigledno da mora imati predstavu o potpunom, zdravom, ljudskom funkcionisanju a kako
da ostvari takvo iskustvo ako ga nije imao u sopstvenom detinjstvu ili kasnije u ivotu. Sigurno da odgovor na to pitanje nije jednostavan, ali ono ukazuje na
jednu vrlo kritinu taku naeg obrazovnog sistema.
U obrazovnom procesu gubimo iz vida ono to je
najvanije za ljudski razvoj: pouavanje koje je mogue samo kroz puko prisustvo zrele osobe, sposobne da voli. U prethodnim epohama nae sopstvene
kulture ili u Kini i Indiji, najcenjeniji je bio ovek sa
izrazitim duhovnim kvalitetima. ak ni uitelj nije bio
samo, ili ne prvenstveno, izvor informacija, ve je
lmao ulogu da na uenike prenese odreene stavove. U savremenom kapitalistikom drutvu a isto
vai i za ruski komunizam ljudi koji se smatraju
dostojnim divljenja i oponaanja su sve samo ne nosioci znaajnih duhovnih kvaliteta. Oi javnosti su uprte u one koji prosenom oveku daju oseaj pasivnog zadovoljstva. Filmske zvezde, radio-voditelji, komentatori, vane poslovne ili politike figure modeli su za oponaanje. Njihova glavna kvalifikacija za
ovu ulogu je esto u tome to su uspeli da postanu
novinska vest. Pa lpak, situacija ne izgleda potpuno
beznadena. Ako se uzme injenica da je ovek kao
Albert vajcer (Albert Schweitzer) mogao postati
slavan u Sjedinjenim Dravama, predoimo li sebi
mnoge mogunosti da svoju omladinu dobro upoznamo sa ivim i istorijskim linostima koje pokazuju ta
ljudska bia mogu da postignu kao ljudska bia, a
ne kao zabavljai (u irem znaenju rei), i ako pomislimo na velika dela literature i umetnosti svih vremena, ini se da je mogue stvaranje vizije dobrog
ljudskog funkcionisanja, a onda 1 stvaranja oseaja

105

za loe funkcionisanje. Kad ne bismo uspeli da odrimo viziju zrelog ivota, suoili bismo se sa mogunou propasti nae cele kulturne tradicije. Ova tradicija se ne zasniva prvenstveno na prenoenju
odreenih vrsta znanja, ve odreenih vrsta ljudskih
osobina. Ne budu li budue generacije vie uoavale ove osobine, pet hiljada godina stara kultura e
propasti, makar se njeno znanje prenosilo i dalje razvijalo.
Do sada sam raspravljao o uslovima savlaivanja
bilo kog umea. Sada u da razmotrim one kvalitete
koji su od naroitog znaaja za sposobnost ljubavi. U
skladu sa onim to sam rekao o prirodi ljubavi, glavni
uslov dosezanja ljubavi je prevazilaenje sopstvenog
naicisizma. U narcisoidnoj orijentaciji ovek doivljava kao realno samo ono to je unutar njega, dok fenomeni spoljanjeg sveta nemaju realnost po sebi,
ve samo s obzirom na to da li su mu korisni ili su
opasni po njega. Suprotnost narcisizmu je objektivnost; to je mo da ljude i stvari vidimo onakve kakvi
jesu, objektivno, 1 da imamo sposobnosti da ovu
objektivnu sliku odvojimo od slike koju oblikuju nae
elje i strahovi. Sve forme psihoza pokazuju krajnju
nesposobnost da se bude objektivan. Za ludu osobu
jedina realnost koja postoji je ona unutar nje, stvarnost njenih elja i strahova. Spoljanji svet ona vidi
kao simbole svog unutranjeg sveta, kao svoju kreaciju. U snu svi inimo to isto. U snu stvaramo dogaaje, postavljamo drame koje su izraz naih elja i strahova (mada ponekad i naih uvida i sudova) i dok
spavamo, uvereni smo da su proizvodi naih snova
lsto toliko realni kao i stvarnost koju opaamo u budnom stanju.
Ludak ili spava nikako ne uspevaju da stvore
objektivnu sliku spoljanjeg sveta; ali, svi smo mi manje-vie ludi, manje vie u snu. Svi mi imamo neobjektivnu sliku o svetu, sliku koja je iskrivljena naom narcisoidnom orijentacijom. Treba li da dajem i
primere? Svako ih lako moe pronai posmatrajui

106

sebe, svoje susede, itajui novme. Oni variraju zavisno od stepena narcisoidnog iskrivljavanja stvarnosti.
Jedna ena npr., telefonrra lekaru i kae da tog istog
popodneva eli da doe u njegovu ordmaciju. Lekar
odgovara da tog popodneva nije slobodan, ali da je
moe pnmiti sledeeg dana. Njen odgovor glasi: Ali
doktore, ja stanujem samo pet minuta od vae ordinacije." Ona ne moe da razume njegovo objanjenje
da to to je za nju razdaljma tako mala, njem u ne
tedi vreme. Ona situaciju doivljava narcisoidno:
poto ona tedi vreme, i on tedi vreme; jedina
stvarnost za nju je ona sama.
Manje su ekstremna ili moda samo manje oigledna lskrivljavanja koja su opte mesto u meuljudskim odnosima. Koliko roditelja, umesto da shvate ili se bar zamteresuju za ono to dete osea po
sebi 1 za sebe, reakcije deteta doivljava u smislu da
lm je posluno, da lm prua zadovoljstvo, da lm slui
na ast itd. Koliko mueva ima sliku o svojoj eni kao
sklonoj dominaciji zato to zbog svoje sopstvene vezanosti za majku svaki zahtev tumae kao ogranienje svoje slobode? Koliko ena smatra da su im muevi nesposobm i glupi, jer ne odgovaraju slici o
prmcu na belom konju koju su moda lzgradile kao
devojice?
Optepoznat je nedostatak objektivnosti kad su u
pitanju druge nacije. Iz dana u dan se druga nacija
prikazuje kao zla 1 izopaena, dok sopstvena nacija
predstavlja sve to je dobro i plememto. Svaki in
neprijatelja se meri jedmm arinom, a delovanje
sopstvene nacije drugim. ak 1 dobra dela neprijatelja se uzimaju kao znak naroite pokvarenosti iji je
cilj da zavedu nas 1 svet, dok su naa rava dela
nuna 1 opravdana plememtim ciljevima kojima slue. Zaista, ako se ispitaju, kako odnosi meu nacijama, tako i odnosi izmeu pojedmaca, dolazi se do
zakljuka da je objektivnost lzuzetak, a vei lli manji
stepen narcisoidnog lskrivljavanja pravilo.
Mo objektivnog miljenja je um; emocionalm

107

stav koji je primeren umu je skromnost. Biti objektivan, upotrebljavati svoj um, mogue je samo onda
ako je ovek formirao stav skromnosti, ako je izronio
iz snova o svemoi i sveznanju koje je imao kao dete.
U odnosu na raspravu o savlaivanju umea ljubavi, ovo znai: poto ljubav zavisi od relativne odsutnosti narcisizma, ona zahteva skromnost, objektivnost
i um. Ceo ivot oveka mora biti posveen ovom cilju. Skromnost i objektivnost su nedeljive, ba kao i
ljubav. Ja ne mogu biti istinski objektivan prema svojoj porodici, ako ne mogu biti objektivan prema
strancu i obrnuto. Ako elim da nauim umee ljubavi, moram da teim za objektivnou u svakoj situaciji
i da postanem osetljiv na situacije u kojima sam neobjektivan. Moram pokuati da uoim razliku izmeu
moje, narcisoidne lskrivljene slike o nekoj osobi i
njenom ponaanju i stvarne osobe, onakve kakva postoji nezavisno od mojih interesa, potreba i strahova.
Stei sposobnost za objektivnost i um pola je puta
do sticanja umea ljubavi, ali se ona mora zadobiti u
odnosu na svakog sa kime ovek dolazi u dodir. Ako
bi neko eleo da svoju objektivnost sauva za voljenu
osobu, a da je se oslobodi u odnosu prema ostalom
svetu, uskoro e otkriti da je zatajio 1 tamo i ovde.
Sposobnost ljubavi zavisi od sposobnosti da izronimo iz narcisizma i incestuozne fiksacije za majku i
klan; ona zavisi od nae sposobnosti da odrastemo,
da u svom odnosu prema svetu i sebi, razvijemo produktivnu orijentaciju. Ovaj proces izranjanja, roenja,
buenja, zahteva kao nuan uslov, jedan kvalitet
veru. Praktikovanje umea ljubavi zahteva praktikovanje vere.
Sta je vera? Da li je ona nuno stvar verovanja u
boga ili u religijska uenja? Da li je vera nuno suprotna ili odvojena od uma ili racionalnog miljenja?
ak i da samo pristupi problemu vere, ovek mora
da pravi razliku izmeu racionalne i iracionalne vere. Pod iracionalnom verom podrazumevam verovanje (u osobu ili ldeju) koja se zasniva na pokoravanju

108

lracionalnom autoritetu. Nasuprot tome, racionalna

vera je ubeenje ukorenjeno u sopstvenom lskustvu
miljenja ili oseanja. Racionalna vera nije prvenstveno verovanje u neto, ve kvalitet izvesnosti i
vrstine koji imaju naa ubeenja. Vera je pre karakterna crta koja proima celu linost, nego neko
specifino verovanje.
Racionalna vera je ukorenjena u produktivnoj intelektualnoj i emocionalnoj delatnosti. U racionalnom
miljenju u kome se smatra da veri nema mesta, racionalna vera je vana komponenta. Kako naumk,
npr. dolazi do novog otkria? Poinje li on tako to
lzvodi ekspenment za ekspenmentom, skupljajui
injenicu po injenicu, a da nema zamisao onoga to
oekuje da e nai? Do istinski vanog otkria na
bilo kom polju, retko se dolo na ovaj nain. Ali, do
vanih zakljuaka ljudi nisu stigli ni tako to su prosto
dali krila mati. Proces stvaralakog miljenja na bilo
kom polju ljudskog pregnua esto zapoinje onim
to se moe nazvati racionalna vizija", koja je sama
rezultat znaajnog prethodnog prouavanja, refleksivnog miljenja i posmatranja. Kada naunik uspe
da sakupi dovoljno injenica ili da svoju prvobitnu
zamisao matematiki formulie da bi je uinio prihvatljivijom, moe se rei da je stigao do probne hipoteze. Paljiva analiza hipoteze, kako bi se izvele
njene lmplikacije 1 prikupljanje mjenica koje je
podravaju, vode adekvatnoj hipotezi 1 najzad moda, njenom ukljuivanju u sveobuhvatnu teoriju.
Istorija nauke je puna primera vere u razum i vizija lstine. Kopemik, Kepler, Galilej 1 Njutn su bili
proeti nepokolebljivom verom u razum. Zbog nje je
Bmno spaljen na lomai, a Spinoza pretrpeo ekskomunikaciju. Vera je neophodna na svakom koraku,
od postavke racionalne vizije, do formulacije teorije:
vera u viziju kao racionalno valjan cilj kome treba
teiti, vera u hipotezu kao verovatan i plauzibilan
stav 1 vera u konanu teoriju, bar dok se ne postigne
opta saglasnost o njenoj valjanosti. Ova vera je uko-

109

renjena u sopstvenom iskustvu, u poverenju u sopstvenu mo miljenja, posmatranja i suenja. Dok je

lracionalna vera prihvatanje neega kao istinitog samo zato to neki autoritet lli veina tako kae, racionalna vera je ukorenjena u nezavisnom ubeenju zasnovanom na sopstvenom produktivnom posmatranju
1 miljenju, uprkos miljenju veine.
Miljenje i suenje msu jedino podruje iskustva
na kome se ispoljava racionalna vera. U sferi ljudskih
odnosa vera je nezamenljiv kvalitet svakog znaajnog prijateljstva ili ljubavi. Verovati" u drugu osobu
znai biti siguran u pouzdanost i nepromenljivost njenih temeljnih stavova, sri njene linosti, njene ljubavi. Time ne elim da kaem da osoba ne sme da
menja svoja shvatanja, ve da njene osnovne motivacije ostaju iste; da su npr. potovanje ivota i ljudskog dostojanstva deo nje same, da nisu podloni
promeni.
U istom smislu verujemo u sebe. Svesni smo postojanja svoga Ja, sri svoje linosti koja je nepromenljiva i koja se odrava kroz ivot, uprkos promenljivim okolnostima i nezavisno od izvesnih promena u miljenjima i oseanjima. Ova sr je realnost
na koju se odnosi re ,Ja i na kojoj je zasnovana
naa uverenost u sopstveni identitet. Ukoliko ne verujemo u odranje svoga Ja, ugroeno je nae oseanje identiteta 1 mi postajemo zavisni od drugih ljudi
ije odobravanje onda postaje osnova naeg oseanja ldentiteta. Sama osoba koja veruje u seb e sposobna je da bude verna drugima, jer samo ona moe
da bude sigurna da e i u budunosti biti ista kao
to je danas i da e zato oseati i delovati kao to
sada oekuje. Vera u sebe je uslov nae sposobnosti
da dajemo obeanja i poto ovek, kao to ree Nie, moe da se definie svojom sposobnou da daje
obeanja, vera je jedan od uslova ljudske egzistencije. Za ljubav je vana vera u sopstvenu ljubav; u njenu sposobnost da proizvodi ljubav u drugima, u njenu pouzdanost.
110

Verovati u neku osobu znai jo i imati veru u

mogunosti drugih. Najrudimentarniji oblik te vere
je vera majke u novoroene: da e iveti, rasti, hodati i govoriti. Meutim, dete se u tom pogledu razvija sa takvom pravilnou da se ini kako oekivanje tog razvoja ne zahteva veru. Drugaije je sa onim
mogunostima iji razvitak moe da izostane: to su
mogunosti deteta da voli, da bude sreno, da koristi
svoj razum, a i specifinije mogunosti kao to su
nadarenosti za umetnost. One su semena koja rastu
1 ispoljavaju se ako su dati povoljni uslovi za razvoj,
ali mogu i da se ugue ako ovih uslova nema.
Jedan od najvanijih uslova je da osoba vana u
ivotu deteta veruje u ove mogunosti. Prisustvo ove
vere ini razliku izmeu vaspitanja i manipulacije.
Vaspitanje pomae detetu da ostvari svoje mogunosti.49 Suprotnost vaspitanju je manipulacija koja se zasmva na odsustvu vere u razvijanje mogunosti i na
uverenju da e dete biti u redu samo ako mu odrasli
utuve ta je poeljno, a ugue ono to izgleda kao
nepoeljno. Nema potrebe da se veruje u robota,
poto u njemu i nema ivota.
Vrhunac vere u druge je vera u oveanstvo. U
zapadnom svetu ova je vera izraenija religijskim jezikom u jevrejsko-hrianskoj religiji, a u svetovnom
jeziku, najsnaniji izraz je nala u humanistikim, politikim i socijalnim ldejama poslednjih sto pedeset
godina. Slino ven u dete, ona se zasniva na ideji da
su ovekove mogunosti takve, da uz povoljne uslove moe da izgradi drutveni poredak kojim vladaju
pnncipi jednakosti, pravde i ljubavi. Takav poredak
ovek jo nije uspeo da izgradi i zato ubeenje da
je za to sposoban zahteva veru. Ali, kao i svaka racionalna vera, ono nije proizvoljno miljenje, ve je
zasnovano na svedoanstvu prolih dostignua ljudskog roda i na unutranjem iskustvu svakog pojedin49 Koren rei vaspitanje (education) je e-ducere, bukvalno izvesti ili izneti neto to je potencijalno prisutno.

111

ca, na njegovom sopstvenom iskustvu racionalnosti 1

ljubavi.
Dok je iracionalna vera ukorenjena u podvrgavanju sili koju doivljavamo kao nadmonu, sveznajuu
1 svemoguu 1 u odricanju sopstvene moi 1 snage,
racionalna vera se zasniva na suprotnom iskustvu.
Tako verujemo u misao, jer je ona rezultat naeg
sopstvenog posmatranja 1 miljenja. Verujemo u mogunost drugih, u sopstvene mogunosti i mogunosti oveanstva zato to smo, i u meri u kojoj smo,
lskusili razvijanje sopstvenih mogunosti, realnost sazrevanja u sebi, snagu sopstvene moi razuma i ljubavi. Osnova racionalne vere je produktivnost; iveti
u sopstvenoj ven znai iveti produktivno. Iz toga
sledi da je verovanje u silu (u smislu dominacije) i
upotreba sile suprotnost veri. Verovanje u silu koja
postoji je isto to i neverovanje u razvitak mogunosti
koje jo nisu ostvarene. To je predvianje budunosti zasnovano samo na onome to se ispoljilo u sadanjosti; ali ono se pokazuje kao alosno pogrean
proraun, duboko iracionalan u svom predvianju
ljudskih mogunosti i ljudskog razvitka. Ne postoji
racionalna vera u silu. Postoji pokoravanje sili ili, kod
onih koji je lmaju, elja da je zadre.
Mada se mnogima ini da je sila neto najrealnije,
lstorija oveanstva je dokazala da je ona najnesigurnije od svih ljudskih dostignua. Poto se vera 1 sila
uzajamno lskljuuju, sve religije i politiki sistemi koji se prvobitno izgrauju na racionalnoj veri, iskvare
se i konano gube snagu koju su imali, ako se oslone
na silu ili se sa njom poveu.
Verovanje zahteva hrabrost, sposobnost da se
preuzme rizik, spremnost da se prihvati ak i bol i
razoaranje. Ko god msistira na bezbednosti i sigurnosti kao primarnim uslovima ivota, ne moe posedovati veru; ko god se zatvara u sistem odbrane sluei se uzdranou i posedovanjem kao sredstvima
za postizanje sigurnosti, stvara od seb e zatvorenika.
Biti voljen 1 voleti zahteva hrabrost da se odreene
112

vrednosti procenjuju kao najvia vrednost i da se

uini skok i sve stavi na kocku zbog ovih vrednosti.
Ta se hrabrost veoma razlikuje od hrabrosti o kojoj je govorio poznati razmetljivac Musolini kada je
koristio slogan iveti pogibeljno". Njegova vrsta hrabrosti je hrabrost nihilizma. Ona je ukorenjena u destruktivnom stavu prema ivotu, u spremnosti da se
ivot odbaci, jer smo nesposobni da ga volimo. Hrabrost oajanja je suprotna hrabrosti ljubavi, ba kao
to je vera u silu suprotna veri u ivot.
Moe li se vebati u veri i hrabrosti? Zaista, u veri
moemo da se vebamo svakog trenutka. Potrebna
je vera da se podigne dete; ona nam treba da bismo
zaspali; vera je potrebna da se zapone bilo kakav
posao. Ali, posedovanje te vrste vere je neto to se
samo po sebi razume. Ko god je nema, pati od preterane zabrinutosti za svoje dete ili od nesanice ili
od nesposobnosti da zapone bilo kakav produktivan posao; ili je podozriv, uzdrava se od bliskosti
prema bilo kome ili je hipohondrian ili nesposoban
da pravi dugorone planove. Istrajati u svom sudu o
nekome, ak i kad se ini da ga javno mnenje ili
neke neoekivane injenice obezvreuju, lstrajati u
svojim ubeenjima iako su nepopularna, sve to zahteva veru i hrabrost. Uzimati tekoe, udarce i nesree u ivotu kao izazove ije nas prevazilaenje
ini jaim, a ne kao nepravednu kaznu koja se nije
morala nama dogoditi, zahteva veru i hrabrost.
Vebanje u veri i hrabrosti poinje sitnim detaljima svakodnevnog ivota. Prvi je korak da uoimo
gde i kada gubimo veru, da prozremo racionalizacije
koje se upotrebljavaju da bi se prikrio nedostatak
vere, da prepoznamo gde postupamo kukaviki i kako to onda racionalizujemo. Treba uvideti kako nas
svako gubljenje vere ini slabijim 1 da rastua slabost vodi daljem gubljenju vere i tako dalje u zaaranom krugu. Tada emo takoe uvideti da, iako se
svesno plaim o da neem o biti voljeni, stvarni, mada
obino nesvestan strah je strah od toga da sami voli8 Umee ljubavi

113

mo. Voleti znai obavezati se bez garancije, potpuno

se predati u nadi da e moja ljubav proizvesti ljubav
u voljenoj osobi. Ljubav je in vere, i ko god ima
slabu veru, slaba mu je i ljubav. Moe li se jo neto
rei o vebanju u veri? Neko drugi, moda; da sam
pesnik ili propovednik, mogao bih da pokuam. Ali,
poto nisam ni jedno ni drugo, ne mogu ak ni pokuati da kaem neto vie o vebanju u veri, ali sam
siguran da svako, ko je stvarno zainteresovan, moe
nauiti da veruje kao to dete naui da hoda.
Delatnost, stav koji je neizbean u savlaivanju
umea ljubavi, a koji je dosad spomenut samo implicitno, treba da se razmotri i eksplicitno, jer je temeljan za praksu ljubavi. Ve sam rekao da se pod delatnou ne podrazumeva ,,da se neto radi, ve
unutranja delatnost, produktivna upotreba ljudskih
moi. Ljubav je delatnost; ako volim, ja sam u trajnom stanju delatne zainteresovanosti za voljenu osobu, ali ne samo za nju ili njega. Jer, ja u da postanem nesposoban da se delatno odnosim prema voljenoj osobi ako sam lenj, ako nisam stalno budan,
oprezan, delatan. Spavanje je jedina prava situacija
za neaktivnost; u stanju budnosti lenjosti ne bi trebalo da bude mesta. Danas se ogroman broj ljudi nalazi
u paradoksalnoj situaciji da dremaju kad su budni, a
napola su budni dok spavaju ili kad ele da spavaju.
Biti potpuno budan je uslov da se ne dosaujemo lli
da ne dosaujemo drugima i zaista, ne dosaivati
se ili dosaivati je jedan od glavnih uslova ljubavi.
Biti delatan u miljenju, oseanju, celog dana imati
otvorene oi i ui da bi se izbegla unutranja lenjost,
bilo da ona poprima oblik pasivnosti, zgrtanja ili naprosto traenja vremena, neizbean je uslov savlaivanja umea ljubavi. Iluzija je verovati da ivot moe
tako da se podeli da je ovek produktivan u sfen
ljubavi, a neproduktivan u svim drugim sferama. Produktivnost ne doputa takvu podelu rada. Sposobnost za ljubav zahteva stanje intenziteta, budnosti,

114

poveane vitalnosti, to moe da bude rezultat samo

produktivne i delatne orijentacije u mnogim drugim
sferama ivota. Ako ovek nije produktivan u drugim
sferama, nije produktivan ni u ljubavi.
Rasprava o umeu ljubavi ne moe da se ogranii
na podruje linog sticanja 1 razvijanja onih karakteristika i stavova koji su bili opisani u ovom poglavlju.
Ona je u neraskidivoj vezi sa drutvenim miljeom.
Ako voleti znai imati stav ljubavi prema svakom,
ako je ljubav karakterna crta, ona nuno mora da
postoji u odnosu oveka ne samo prema sopstvenoj
porodici i prijateljima, ve 1 prema onima sa kojima
ovek dolazi u dodir kroz rad, posao, profesiju. Nema podele rada izmeu ljubavi prema svojima i
ljubavi prema strancima. Naprotiv, ova druga je uslov
postojanja prve. Uzeti ovaj uvid ozbiljno znai zaista
prilino drastinu promenu u drutvenim odnosima
pojedinaca u odnosu na uobiajene. Mada se na reima mnogo divimo religijskom ldealu ljubavi prema
blinjem, nai odnosi su odreeni, u najboljem sluaju, principom korektnosti. Korektnost znai da se u
razmeni roba i usluga, kao i u razmeni oseanja, ne
upotrebe prevara i lopovluk. Dajem ti onoliko koliko
i ti rneni", u materijalmm dobrima kao i u ljubavi,
vladajua je etika maksima kapitalistikog drutva.
Razlozi za ovu injenicu lee u samoj prirodi kapitalistikog drutva. U pretkapitalistikim drutvima
razmena dobara je bila odreena bilo golom silom,
bilo tradicijom, bilo limm vezama ljubavi ili prijateljstva. U kapitalizmu, sveodreujui faktor je razmena
na tritu. Bilo da se radi o tritu roba, tritu rada
ili tritu usluga, svaka osoba razmenjuje ono to ima
da proda za ono to eli da dobije pod trinim uslovima, bez upotrebe sile ili prevare.
Etika korektnosti lako se pobrka sa etikom Zlatnog pravila. Maksima im drugima ono to bi eleo
da om ume tebi" moe da se protumai kao budi
korektan u svojoj razmeni sa drugima." Ali, u stvari,

8*

115

ona je prvobitno formulisana kao popularnija verzija

biblijske maksime Voli svog blinjeg kao samog sebe. Zaista, jevrejsko-hrianska norma bratske ljubavi je potpuno razliita od etike korektnosti. Ona
znai voleti svog blinjeg, tj. oseati se odgovornim
za njega i biti jedno s njim, dok etika korektnosti
znai ne oseati se odgovomim za njega, ne biti jedno s njim, ve biti uzdran i izdvojen; ona znai potovanje prava svog blinjeg, ali ne i ljubav prema
njemu. Nije sluajno to je Zlatno pravilo danas postalo najpopularnija verska maksima; poto se moe
interpretirati u smislu etike korektnosti, ono je verska maksima koju svako razume i voljan je da je sledi. Ali, praksa ljubavi mora da pone uvianjem razlike izmeu korektnosti 1 ljubavi.
Ovde, meutim, iskrsava jedno vano pitanje. Ako
je ceo na drutveni i ekonomski sistem zasnovan na
tome to svako tei za sopstvenom koriu, ako njime
vlada princip egotizma koji je samo ublaen etikim
principom korektnosti, kako da ovek obavlja svoj
posao, kako da deluje unutar okvira postojeeg dmtva, a da u isto vreme praktikuje ljubav? Zar ovo
poslednje ne podrazumeva da se napuste svi svetovni interesi i deli ivot najbednijih? Ovo pitanje su postavili i na njega dali radikalan odgovor hnanski
lsposnici i ljudi kao to su Tolstoj, Albert vajcer i
Simon Vajl. Ima drugih 50 koji dele miljenje o temeljnoj nespojivosti ljubavi sa normalnim svetovnim ivotom unutar naeg drutva. Oni su doli do zakljuka
da govoriti o ljubavi danas znai samo uestvovati u
optoj prevari; oni tvrde da u dananjem svetu samo
muenik ili ludak mogu voleti, pa zato cela rasprava
o ljubavi nije nita dmgo do propoved. Lako je pokazati da je to veoma uvaeno gledite racionalizacija
cimzma. U stvari, njega lmplicitno zastupa prosena
osoba koja osea: Voleo bih da budem dobar hri50 Vidi lanak H erberta Markuzea Drutvene posledice psihoanalitikog revizionizma", Dissent, Njujork, leto 1955.

116

anin ali bih morao da gladujem, kad bih to uzeo

ozbiljno." Posledica ovog radikalizma" je moralni nihilizam. I radikalni mislioci" i prosena osoba su automati bez ljubavi, a jedina razlika meu njima je to
prosena osoba toga nije svesna, a oni prvi to znaju
1 uviaju istorijsku nunost" ove injenice.
Moje je ubeenje da je gledite o apsolutnoj nespojivosti ljubavi i normalnog ivota ispravno samo u
apsolutnom smislu. Pnncip na kome se zasniva kapitalistiko drutvo i princip ljubavi su nespojivi. Ali,
moderno drutvo, konkretno uzevi, je sloena pojava. Prodavac nepotrebnih roba npr., ne moe da se
ponaa ekonomski a da ne lae; kvalifikovani radnik,
hemiar ili fiziar mogu. Slino tome, farmer, radmk,
uitelj. i mnoge vrste poslovnih ljudi mogu pokuati
da praktikuju ljubav, a da ne prestanu da deluju uspeno. ak i ako se prizna da je princip kapitalizma
nespojiv sa principom ljubavi, mora se priznati da je
kapitalizam po sebi sloena struktura koja se stalno
menja i koja u pnlinoj meri jo uvek doputa nonkonformizam i linu slobodoumnost.
Time, meutim, ne elim da kaem da moemo
da oekujemo da e sadanji drutveni sistem neogranieno trajati 1 da se u lsto vreme nadamo ostvarenju ideala bratske ljubavi. Neizbeno je da su ljudi
sposobni da vole, u sadanjem sistemu, lzuzeci; u dananjem zapadnom drutvu ljubav je nuno marginalan fenomen. To nije toliko zbog toga to mnoga zanimanja ne bi doputala stav ljubavi, ve zato to je
duh drutva, koje je usredsreeno na proizvodnju 1
pohlepu za robama takav, da samo nonkonformist
moe uspeno da se odbrani od njega. Oni koji se
ozbiljno bave ljubavlju kao jedinim racionalnim odgovorom na problem ljudske egzistencije, moraju
doi do zakljuka da, ako ljubav treba da postane
drutveni, a ne lzrazito individualistiki, margmalni
fenomen, onda su u naoj drutvenoj stvarnosti nune
vane 1 radikalne promene. U okvinma ove knjige

117

pravac takvih promena moe se samo nagovestiti.51

Naim drutvom upravlja menaderska birokratija,
profesionalni politiari; ljude motivie sugestija masovnih medija, njihov cilj su vea proizvodnja i vea
potronja kao svrhe po sebi. Sve delatnosti su podreene ekonomskim ciljevima, sredstva postaju ciljevi;
ovek je automat dobro hranjen, dobro obuen,
ali bez ikakvog vieg interesa za ono to je njegov
specifino ljudski kvalitet i uloga. Da bi ovek bio
sposoban da voli, mora se postaviti na mesto koje
mu pripada. Ekonomska maina mora da mu slui,
umesto on njoj. On mora da se osposobi da podeli
doivljaje, da podeli rad, umesto da, u najboljem sluaju, deli profit. Drutvo mora da se organizuje tako
da priroda oveka kao drutvenog, ljubavnog bia
ne bude odvojena od njegove drutvene egzistencije, v e da postanu jedno. Ako je tano, kao to sam
pokuao da pokaem, da je ljubav jedmi zdrav i zadovoljavajui odgovor na problem ljudske egzistencije, tada svako drutvo, do one mere u kojoj lskljuuje razvoj ljubavi, mora na kraju krajeva da lezne
zbog sopstvene protivurenosti sa temeljnim potrebama ljudske pnrode.
Zaista, govor o ljubavi nije propoved iz prostog
razloga to je on govor o najvioj 1 realnoj potrebi
svakog ljudskog bia. To to je ova potreba skrivena,
ne znai da ne postoji. Analiza prirode ljubavi znai
otkrivanje njenog potpunog odsustva u dananjici i
kritika onih drutvenih uslova koji su za to odgovorni.
Verovati u mogunost ljubavi kao drutveni, a ne samo izuzetno mdividualni fenomen, racionalna je vera
zasnovana na uvidu u samu ljudsku prirodu.

51 U knjizi Zdravo drutvo pokuao sam da se detaljno pozabavim tim problemom.

SADRAJ

PREDGOVOR
I DA LI JE LJUBAV UMEE
II TEORIJA LJUBAVI

5
9
15

1. Ljubav, odgovor na problem ljudske

egzistencije

2. Ljubav izmeu roditelja i dece

3. Objekti ljubavi
a)
b)
c)
d)
e)

Bratska ljubav
M ajinska ljubav
Erotska ljubav
Ljubav prem a s e b i
Ljubav prem a bogu

III LJUBAV I NJENA DEZINTEGRACIJA U

SAVREMENOM ZAPADNOM DRUTVU
IV LJUBAVNA PRAKSA

15
40
46
47
49
52
56
61
77
97

Erih From
UMEE LJUBAVI
Drugo izdanje
Depna knjiga Beogradskog izdavako-grafikog zavoda
Glavni i odgovoini uredm k

Dimitrije Tasi
Ureuju

Radoslav Brati, Ljubia Jeremi, Ljiljana Lapevi,

Miroslav Maksimovi, Rajko Petrov-Nogo, Jovan Radulovi,
Tiodor Rosi, Dimitrije Tasi
Recenzent

Dimitrije Tasi
Lektor

Mara Vujoevi
Likovno-grafika oprema

Silvano Jovi
Korektura BIG Z-a
Izdava

Beogradski lzdavako-grafiki zavod

Beograd, Bulevar vojvode Miia 17
Za izdavaa

Ilija Rapai
tampa

Beogradski lzdavako-grafiki zavod

Bulevar vojvode Miia 17
Telefon plasmana: 011/650-933
Tekui raun za sve uplate: 60802-603-23264
Tira: 3.000 prim eraka
Beograd, 1993.
ISBN 86-13-00646-9

CIP KaTajiorH3auHja y ny6jiHKaunjH

HapoflHa 6n6jiHOTeKa Cp6nje, Beorpa^
177.61
<POM, Epnx
Umee Ijubavi / Erih From ; prevela sa engleskog Milanka
Radi. 2. izd. Beograd : BIGZ, 1993 (Beograd : BIGZ).
117 str. ; 18 cm. (Depna knjiga Beogradskog izdavako-grafikog zavoda. Sociologija)
Prevod dela: The Art of Loving / Erich Fromm. Tira
3000.
ISBN 86-13-00646-9
a) Jby6aB

13877004

Ova knjiga e razoarati svakoga ko

oekuje gotova uputstva o umeu
ljubavi. Ba naprotiv, ona eli da pokae
da ljubav nije oseanje koje sebi moe
svako priutiti bez obzira na dostignuti
stepen zrelosti. Ona eli da uveri itaoca
da e svi njegovi pokuaji u ljubavi
propadati sve dotle dok najaktivnije ne
pokua da razvije svoju celokupnu
linost, kako bi postigao produktivnu
orijentaciju; da se zadovoljstvo u
individualnoj ljubavi ne moe postii bez
sposobnosti da se voli svoj blinji, bez
istinske skromnosti, hrabrosti, vere i
discipline. U kulturi u kojoj su ovi
kvaliteti retki, sposobnost da se voli
mora ostati retko dostignue. Ui
svako se moe upitati koliko poznaje
osoba sa ovakvom sposobnou.
Ipak, teina zadatka ne sme da bude
razlog da se odustane od pokuaja da se
saznaju kako tekoe, tako i uslovi za
njegovo ostvarenje.

Erih From

Beogradski izdavako-grafiki zavod