Biljana Gligori

Odrivi razvoj i
zatita ivotne
sredine

Odrivi razvoj
Odrivi razvoj je pojam koji je poslednjih godina uao u nau svakodnevicu, ali sa dozom nerazumjevanja koja ga prati. Kada ide u paru sa zatitom
ivotne sredine donekle postaje razumljiviji, ali to
dovodi i do zabune jer se esto oni poistovjeuju, to
je pogreno.

atita ivotne sredine je samo jedan od tri ravnopravna

segmenta odrivog razvoja. Odrivi razvoj nije samo
ouvanje ivotne sredine. On jeste i to ali nije samo to.

Postoje takozvana 3 stuba odrivog razvoja:

Drutveni, Ekonomski i Ekoloki. Danas se sve ee koristi i
skraenica PPP (People, Planet, Profit) da bi pojasnila koncept
odrivog razvoja.

Dakle, odrivi razvoj je skladan odnos zatite ivotne sredine,

ekonomije i drutvenog razvoja, kako bi se prirodno bogatstvo
nae planete sauvalo i za budue narataje. Moe se rei da
odrivi razvoj predstavlja generalno usmjerenje, tenju da se
stvori bolji svijet, balansirajui socijalne, ekonomske i faktore
zatite ivotne sredine.
Jednostavno reeno, to je razvoj koji je odriv, koji ne vodi ka
iscrpljivanju ili potpunom nestajanju prirodnih resursa, ili koji
dovodi do ugroavanja nekog od univerzalnih ljudskih prava
bilo koga od nas na planeti. i graanska prava jesu sva prava
koja ostvarujemo i titimo u okviru zajednice u kojoj ivimo.
U politikom smislu, osoba je slobodna dok god joj zajednica
(drava) ili lan te zajednice ne ograniavaju drutvene aktivnosti.
Socijalna i ekonomska prava predviaju mogunosti obrazovanja, rada, zapoljavanja i lijeenja za sve ljude.
Prava tree generacije iroki krug individualnih i kolektivnih
prava, koji ukljuuje pravo na ekonomski razvoj, zdravu
ivotnu sredinu, ouvanje kulturne batine itd.
Potovanje ljudskih i manjinskih prava jedan je od osnovnih
preduslova, definisanih Kopenhakim kriterijumima, za pristupanje zemlje Evropskoj uniji.

Prije 25 godina (1987.), Svjetska komisija za ivotnu sredinu i

razvoj (World Commision on Environment and Development),
poznata i kao "Bruntlendova komisija" (Brundtland Commision), objavila je izvetaj pod nazivom Naa zajednika
budunost (Our Common Future), kojim se ukazuje na opasnost, po ljude i nau planetu, od politike ekonomskog rasta,
bez uzimanja u obzir mogunosti regeneracije planete Zemlje.

Ova komisija je definisala odrivi razvoj kao razvoj kojim se

ispunjavaju potrebe sadanjosti, bez uskraivanja mogunosti
buduim generacijma da zadovolje svoje potrebe.
Podstaknuti ovom inicijativom, svjetski lideri su na Zemaljskom samitu u Rio de aneiru 1992. godine usvojili preporuke Bruntlendove komisije, a jedan od rezultata samita
bila je Agenda 21, kojom se daju preporuke za odrivo upravljanje zemljinim, vodenim i umskim resursima u 21. vijeku.
Sve zemlje svijeta, ukljuujui i nau, moraju da se vode ovim
naelima. Ove godine, u junu 2012, odrava se RIO+20, ponovo
u Riu. Ovaj samit e ponovo skupiti sve dravnike svijeta sa
ciljem da se vidi dokle smo stigli od 1992.godine.

Ono to bi svako od nas, gdje god da ivi na naoj lijepoj

planeti trebalo da razumije, jeste, da je odnos prema
njoj, njenoj prirodi i svim resursima, u stvari stil ivota
koji je utkan u sve nae postupke i koji se ogleda u svemu ta radimo.

Nije vano ime se bavimo niti gdje ivimo, briga o naem

zajednikom stanitu, o biljnim i ivotinjskim vrstama koje
nestaju, umama koje unitavamo, vodama koje zagaujemo
itd, postaju nae svakodnevne teme i svako od nas mora da se
trudi da svojim djelovanjem to manje tete nanosi planeti, ma
koliko se inilo da je na pojedinani uticaj mali. Sve vie ljudi
shvata da ekonomski razvoj sam po sebi nije dovoljan ukoliko
je cijena toga unitenje ili zagaenje prirode.

Takoe, ne zaboravimo na drutvenu komponentu odrivog

razvoja koja u sebi nosi borbu za jednakost svih ljudi bez obzira
na razliitosti, ravnopravnost polova, smanjenje siromatva,
omoguavanje svima ljudima, bez razlike, da rade, budu zdravi
i obrazovani i sl.
U ovih 20 godina, koliko uimo o odrivom razvoju, ekonomija, kao motor naeg razvoja, takoe se transformie. Postala
je zelena. Sada se vodi rauna da proizvodi ili usluge budu
ekoloki, da se njihovim nastajenjem ne dovodi do zagaenja
planete ili da se previe energije troi. Shvatili smo da firme
moraju da budu i vie ukljuene u drutveni razvoj, da pomau

ljude kojima treba pomo, jer bez zdrave, jake i razvijene zajednice nema ni razvoja privrede, a samim tim ni njihovog profita.
Privreda sve vie koristi nove tehnologije, koje su zasnovane
na upotrebi istih, obnovljivih, izvora energije kao to su
sunce, vjetar, energija zemlje, vode i sl.
Ipak, nije sve ni tako dobro i nisu svi shvatili da nemamo izbora
i da moramo da paljivije planiramo svoj razvoj tako da ne
ugroavamo jedni druge, a posebno da ne ugroavamo planetu. I dalje su interesi nekih korporacija ili pojedinaca i elja za
bogaenjem po svaku cijenu suvie jake. Takoe, vlade mnogih
drava nastavljaju starim sistemom da se razvijaju, nekontrolisano koristei svoja prirodna bogatstva zanemarujui njihovu ogranienost.
Zato svi mi moramo da nastavimo da se borimo za svoju i
budunost ljudi nakon nas. Veoma su jaki aktivistiki pokreti
irom svijeta koji vre pritiske na svoje vlade i bogate grupacije, da naprave korake ka odrivom razvoju, da prekinu da
koriste prljave tehnologije, da nekontrolisano sijeku ume
i time oduzimaju stanita biljnim i ivotinjskim vrstama, da
ne zagauju rijeke i mora, da omogue svojim graanima da
ive u ureenim, pravednim dravama, koje zagovaraju mir i
demokratiju, prosperitet i slobodu.

Jo jedan od principa odrivog razvoja glasi: Misli globalno,

deluj lokalno. Vano je da svako od nas osjea pripadnost ovoj
lijepoj planeti Zemlji, jer drugu nemamo. Treba da budemo
zabrinuti i kada se ona unitava na nekom drugom kraju svijeta, ali i da u svom okruenju inimo sve da budemo odgovorni prema njoj.
Odrivi razvoj i zatita ivotne sredine ali, prije
svega, ljubav i briga prema naoj planeti, ujedinjuje
sve vie i vie ljudi i moda prvi put u istoriji, imamo
priliku da svi zajedno stanemo u njenu odbranu, to
donosi novu snagu i podsticaj svima nama, i daje nam
osjeaj prevazilaenje svih nepotrebnih podjela
koje su nas tako esto vodile u ratove. Zato je vano
da svako u sebi osjeti tu pripadnost stanovnitvu
planete Zemlje i da postanemo svi borci za njen opstanak, a samim tim sebi sauvamo jedno prelijepo,
idealno, mjesto za ivot.

Sve fotografije u brouri su vlasnitvo

Nevladine organizacije JUVENTAS.

Broura je dio projekta Evropske vrijednosti za mlade.

Projekat finansira EU posredstvom Delegacije Evropske unije u Crnoj Gori.
Ova broura je nastala uz pomo Evropske unije. Broura ne sadri formalno
saoptenje i ne predstavlja nuno slubeni stav Evropske unije.

Napo
ne pr

Discl
cont