Sie sind auf Seite 1von 44

НЕДОГЛЕД

Коло Недоглед објављује стручна и популарна дела из историје, теорије и технике фотографије.

*

ФОТОГРАМ-издања је покренуо Горан Малић у лето 2001. године. Интернет-страница је www.fotogram.in.rs

1 Станоје Бојовић, Сеоски збор , Тумаре код Тузле, 1938.

ЛЕТОПИС српске фотографије 1839 – 2008

Догађаје изабрао, податке прикупио, обрадио и за штампу приредио

Горан Малић

165 илустрација

обрадио и за штампу приредио Горан Малић 165 илустрација ФОТОГРАМ

ФОТОГРАМ

Летопис српске фотографије 1839 – 2008 приредио Горан Малић

прво издање

Рецензенти

Др Миодраг Јовановић, ред. професор Филозофског факултета у Београду, групе за Историју уметности

Dipl. Ing. Светислав Драговић, фото-публицист

На основу мишљења рецензената и извештаја чланова Издавачког савета НЦФ, господе Косте Васиљковића и Мирка Ловрића, о сврсисходности овог издања, Национални центар за фотографију, Београд, на својој седници одржаној 16. децембра 2009. године, препоручио је рукопис за објављивање.

Саветници, на основу чијих гласова је састављен избор догађаја у поглављу 21. век (стр. 185-197) (наведени су према азбучном реду презимена):

Бранислав Бркић, мајстор фотографије ФСС, EFIAP, EsFIAP, Београд; Мирослав Јеремић, кандидат-мајстор фотографије ФСС, УЛУПУДС, Ваљево; Бранимир Карановић, академски сликар, професор Факултета примењених уметности, Београд; Александар Келић, мајстор фотографије ФСС, УЛУПУДС, Београд; Дубравка Лазић, академски сликар, доцент Академије уметности у Новом Саду; Драгослав Мирковић, мајстор фотографије ФСЈ-ФСС, AFIAP, УЛУПУДС, Београд; Гордан Поморишац, мајстор фотографије ФСЈ-ФСС, Београд; Мирослав Предојевић, мајстор фотографије ФСС, УЛУПУДС, Београд; Стеван Ристић, Hon. EFIAP, УЛУПУДС, Београд; Имре Сабо, уредник фотографије магазина Статус, УЛУПУДС, Београд; Миленко Савовић, кандидат-мајстор фотографије ФСС, Чачак; Ивана Томановић, дипломирани академски фотограф, главни уредник часописа Рефото, Београд; Данило Цветановић, мајстор фотографије ФСЈ-ФСС, AFIAP, УЛУПУДС, Београд.

Лектор: Милена Марковић

Издавач: ФОТОГРАМ, ауторски атеље, Београд, 2009.

Штампа: Академија, Београд

ISBN 978-86-993551-3-6

Садржај

Увод

7 11

Предисторија

12 13

19. век

15 33

20. век

35 183

21. век

185 197

Литература

Порекло ликовних прилога

Скраћенице 231

199 227

Попис имена

233 239

229 230

Ништа није брже од година (Nihil est annis beautum).

Овидије

*

„ примите ово дело добронамерно,

од мене не тражите оно што не знам и не могу,

и будите задовољни мојом лепом намером

и жељом коју сам имао и коју ћу увек имати да помогнем

Ђорђо Вазари, Животи славних уметника, 1550.

2 Георгиј – Жорж Скригин, Мајка Кнежпољка (Милица Тепић са ћерком

2 Георгиј – Жорж Скригин, Мајка Кнежпољка

(Милица Тепић са ћерком Драгицом и сином Бранком), 1944.

Увод

Како би се увидела оправданост постојања овог Летописа треба да се састави списак десет најважни- јих догађаја из историје српске фо- тографије. Ако се 170 година проте- клог времена чини предугим, треба се усмерити на последњих педесет година. Или на протеклу деценију. Убрзо ће се схватити да је такав из- бор готово немогуће учинити: изво- ри података нису при руци, а и не зна се где би се нашли – новине су расејане по књижницама (многе до- гађаје нису ни забележиле); излож- бени каталози, ионако скромних тиража, нису издања која се баш помно чувају; фотографске књиге су, прво, ретке, а друго: као за инат, ретки су и они који их поседују. А ако се говори о одржаним скупови- ма, симпозијумима, представљањи- ма разних издања или предавањима о фотографији, тек та збивања јед- ва да ико бележи. Другим речима:

грађа временом пропада, а многи догађаји оставили су траг само у се- ћањима учесника. А и сећања бле- де, нестају. Неко је већ рекао: писац обично пише оно што сам жели да прочита. Састављач избора и писац комен- тара у овој књизи, небројено пута је тражио неки податак из историје српске фотографије. Некад је пода- так пронађен, чешће није. То је био један од разлога да се лати посла прикупљања и разврставања чиње- ница. Тако је почело, временом се грађа намножила, а кад се родила

мисао да то, што је сакупљено, тре- ба да се уобличи и обелодани, неми- новно се морало одвојити важније од мање важног. Приређивач није смео да подлегне притиску тради- ције и великих имена, нарочито не оних тренутно естрадно присутних. Морао је да буде довољно искусан да пође од извесних критеријума и осетљив да у свеколикој грађи пронађе и издвоји не само оно што сматра најважнијим, него и да у ни- јансама неког зачетка препозна оно што ће једном нарасти до запаже- ног дела. Осим што је стваралац, са- стављач Летописа је већ годинама и хроничар, па и историчар фотогра- фије. То је у исто време олакшавају- ћа, али и отежавајућа околност, јер, како су дедови давно рекли: Што више знаш, све си уверенији да не знаш довољно. Уочиће се: књига је започета кратким поглављем „Предисторија српске фотографије“, у намери да се први пут у српској историогра- фији скрене пажња на претече от- крића фотографије (камеру опску- ру и силуету) које су повезане са српским културним или духовним простором. Али прави почетак исто- рије српске фотографије је 5. јану- ар 1839, када је у Магазину за худо- жество, књижество и моду српским читаоцима најављен француски проналазак дагеротипија. Следи избор догађаја из сто шездесетак година дуге историје српске фото- графије, све до 31. децембра 2000.

године. Након тога следи додатак:

21. век. Свеукупно, то чини 170 го- дина фотографије у Србији, а у част тог јубилеја се књига и објављује. Иако је приређивач прикупио грађу и за последњих осам година овог века, није му звучало разумно да се један догађај, који у овом тре- нутку има сву своју привлачност јер је пред очима, сврста у исту целину са, нпр, догађајима из 1897, 1926, или 1985. године, који су и те како одвагани пред судом времена. То је разлог што је након главног избора (1839 – 2000) унет поменути дода- так од осам година, али као посебно поглавље, рађено по другачијој ме- тодологији него главни избор. Садржај Летописа грађен је превасходно на основу избора из објављених података. Оно што није штампано и није свима доступ- но није ни могло бити разматрано да уђе у ову хронологију. Садржај Летописа ослоњен је на књиге, пе- риодичне публикације, каталоге и изложбену документацију (фото- графије, плакати, позивнице, штам- пани или печатирани подаци на по- леђинама фотографија и сл), а све то је доступно у јавним изворима:

библиотекама, архивима, музејима. Уз два изузетка: у скромној мери ко- ришћена је и необјављена архивска грађа, па и неки мемоарски рукопи- си, али је у сваком таквом случају наведено у чијем поседу је изворни документ. У поседу састављача овог дела је, ако не изворни документ, а оно његова пресликаница (фото- копија); а врло ретко, и то само за последњих неколико година, кори- шћени су и подаци са интернета. Сваки садржај преузет са интернета

најпре је одштампан, датум присту- па забележен, и потом сачуван, тако да је постао архивски материјал, па може бити проверен као извор. Иако састављач избора поседује обимну грађу из области српске фо- тографије, ипак није имао потпун увид у личне ауторске архиве, па је зато могуће да су многи подаци, можда не мање вредни од ових који су изабрани и уведени, испуштени, јер се за њих није знало. Имајући на уму ту могућност, у више наврата је обавештавао српски „фотографски свет“ о својој активности на прику- пљању података. Негде је то уродило плодом, па је добијао публикације,

податке или допуне, или већином није. „Фотографски свет“ је из неког тајног разлога „закопчан до грла“ и нерадо даје податке о себи и свом раду. Већ су пословичне изјаве које се могу чути од многих, или наводи у каталозима самосталних изложа- ба, који гласе: „Учествовао сам на преко 400 изложаба и освојио преко

а на питање где се

то, таксативно наведено, може про- читати, проверити и чиме доказати, одговор обично гласи: „Никад ни-

сам сакупљао податке о себи“

чувам новинске исечке“

„Не знам

„Не

180 награда

“,

где су ми каталози“ и слично. Истичем да сам, осим сопстве- не архиве, користио архиву Наци- оналног центра за фотографију, а била ми је од користи и хемеротека Културног центра Београда, на чему сам захвалан тој институцији. Уз то, од велике помоћи су биле допуне података које је учинио један од са- ветника у пројекту, г. Гордан Помо- ришац, ставивши ми на увид, а неке

и поклонивши, многобројне катало-

ге из његове архиве. То је у великој мери утицало на употпуњавање ли- сте догађаја од 2001. до 2008. Кад нисам имао одговарајући извор, многобројне наводе и путо- казе на које сам наилазио провера- вао сам у систему COBISS Народне библиотеке Србије (покаткад и у сличним системима околних држа- ва бивше СФРЈ), што ми је омогу- ћило увид у регистре великог броја библиотека. Али, ма колико да се неки до- гађај неком учинио значајан, ако није имао јавни одјек, ако каталог неке изложбе или књига нису унети у регистре библиотека или архива, разуме се да податак о том догађају није могао бити пронађен, па нисам ни могао да га разматрам ради увр- штавања у овај избор. Ово је поука ствараоцима да своја издања благо- времено достављају библиотекама, јер, судећи по оном што се тамо затиче, очевидно је да многи досад нису имали ту навику. Ко је и шта је обухваћено? На првом месту ту су фотографи, че- шће аматери него професионалци, јер су ови први увек били витални- ји, радозналији и способнији за от- кривање нових путева. Обухваћени су и страни аутори уколико су фо- тографски обрађивали српске теме. Гледано по категоријама, ту су: пио- нири српске фотографије, путујући дагеротиписти, стереофотографи, власници фотографских атељеа, издавачи разгледница, учесници изложаба, па фотографски писци, критичари и хроничари, затим из- ложбе, књиге, награде. Догађаји су разврстани пре свега према значају, а састављач књиге је дао предност

оним појавама које су настале прве или које су годишњице. Понегде су превагу неком догађају дали при- кази у штампи, нарочито ако, сво- јом занимљивошћу или дубином запажања, упућују на шире појаве, ствараоце или дела у српској фото- графији. Опредељеност за ове или оне податке подразумева известан вредносни суд и јасне критерију- ме. Настојао сам да издвојим, прво, врхунска дела, и, друго, појаве које су занимљиве за шири круг корис- ника. Понегде сам, заиста, напра- вио уступак: нпр. увео сам нека удружења, друштва или ауторе чије место није увек било у самом врху, али чији укупан допринос има по- средан значај за српску фотогра- фију. Неки фото клубови, нпр, нису постигли велики углед на јавној сцени, али су зато били расадници читавих генерација фотографа. То је био довољан разлог да пронађем начин и оправдање, да их, бар у овој прилици, уврстим. Приметиће се, такође, извесна несразмера у учесталости навођења имена. Заиста, неке личности биле су не само хиперактивне, него су, у појединим раздобљима, носиле српску фотографију на својим пле- ћима. Уз незаобилазне, издвојио сам и један број неуобичајених догађа- ја или појава, занимљивих за једну будућу друштвену историју српске фотографије. Такође, чинило ми се да ће бити корисно ако уврстим основне биографске податке за нај- истакнутије личности српске фото- графије. При том сам настојао да њихов број сажмем на двадесетак

Увод

11

до стр. 11.

3 Цртач за столом – камером опскуром. Приказ из књиге Георга

3 Цртач за столом – камером опскуром. Приказ из књиге Георга Фридриха Брандера,1769.

Георга Фридриха Брандера,1769. 4 Писар. Приказ из Фелбигеровог

4 Писар. Приказ из Фелбигеровог уџбеника Калиграфија, објављеног 1775.

Калиграфија , објављеног 1775. 5 Писар. Приказ из књиге

5 Писар. Приказ из књиге Словенска и валахијска кали- графија Захарије Орфелина, 1778.

кали- графија Захарије Орфелина, 1778. 6 Јозеф от Курцбек, силуета, 1792.

6 Јозеф от Курцбек, силуета,

1792.

Предисторија српске фотографије

1778.

Српски графичар и песник

Захарија Орфелин у делу Сла- венска и валахијска калиграфија приказао је писара за столом (сл. 5) по неким западним узо- рима. Нпр. у делу Георга Фри- дриха Брандера објављеном 1769. године (поновљена издања 1775 и 1792), приказан је цртач за столом – камером опскуром (сл. 3). Постоји још један узор:

Калиграфија Јохана Фелбигера из 1775, чији један део (писар за столом) садржи врло сличан цртеж (сл. 4). Разумно је претпо- ставити да је Орфелин био упо- знат са оба претходна уџбеника (потоњи је очевидно пресликао), па и са могућностима употребе камере опскуре, а можда се њоме и користио у својим цртачким и графичарским радовима. [1]

1792.

Направљен, боље рећи мака-

зама изрезан, портрет Јозефа от Курцбека у техници силуете (сл. 6). Указом аустријске царице Марије Терезије, Курцбек је име- нован као повлашћен штампар српских књига у Бечу. [2] Тај први пример слике у техници силуете посредно доводи у везу једног судеоника у развоју српске кул-

туре у 18. и 19. веку и предисто-

рију светске фотографије, која

истиче технику силует(е) као једну од претеча у историјском настанку фотографске слике.

1801.

Атанасије Стојковић, про- фесор универзитета у Харкову, Русија, у делу Фисика, објавље- ном 1801. године у Будиму, Угар- ска, на славеносрпском језику, расправља о многим природним феноменима, нпр. на који начин се помоћу стакленог сочива свет- лост може сакупити у жижу и изазвати ватра, а на другом месту помиње могућност да се кроз затамњено стакло може гледати у Сунце. Такође говори да се Сунце може посматрати и кроз отвор начињен у замраченој просто- рији [камера опскура], при чему се на тој планети могу уочити неједнако осветљена места што указује на њену неравну повр- шину. [3]

1830–40.

Постоји и каснији пример си- луете, чију годину настанка није могуће утврдити, али се може претпоставити да је настала у прве три до четири деценије 19. века: „У Музеју града Вршца чува се силуета Вука Караџића коју је непознати умјетник резао мака- зама“. [4]

7 Анастас Јовановић, Аутопортрет, 1841. Дагеротипија.

7 Анастас Јовановић, Аутопортрет, 1841. Дагеротипија.

19. ВЕК

1839.

(5. јануар) Магазин за художе-

ство, књижество и моду [излазио

у Будиму, Угарска, на српском

језику] је најавио откриће даге- ротипије. Француска академија наука је тек 19. августа званично усвојила изум Луја Дагера – даге- ротипију. Астроном Франсоа Араго је јавним прогласом у име владе своје земље објавио: „Фран- цуска је откупила ово откриће и дарежљиво га поклања целом

свету“. [1]

(28. август) Две дагеротипије,

изложене у Академији Св. Ане у Бечу, видео је Анастас Јовано- вић и заинтересовао се за нову технику „узимања слика по при- роди“. У „Аутобиографији“ он их је описао као „пределе са кући- цама“ величине 67 цм. [2]

Сербски народни лист [излазио

у српској заједници у Будиму,

Угарска] је објавио вест да је „неки др Доне“ изнашао начин којим се дагеротипија може употребити као штампарска матрица, што је, као идеја, претеча штампања фотографија. [3]

1840.

(25. јануар) Према наводима

у литератури пештански недељ-

ни лист Der Spiegel је обавестио

читаоце да је трговац по имену

Новаковић након повратка из Париза, где је примио подуке од

Луја Дагера, снимио неколико дагеротипија Загреба и околи- не. [4] (12. мај) Србске народне новине [излазиле у Пешти, Угарска, на старословенском писму] у броју 37. објавиле су вест која је послата из Београда (сл. 8):

„Прошасте године бавећи се Г. Димит. Новаковић, Србин, трговац, родом из Загреба, послом

својим у Паризу, и тамо је удив- љења достојну ову вештину, ликове различитих предмета сунчаним зрацима изображавати научио од самог отца вештине ове Г. Дагера. Он се ово дана овд бавио, и сни- мио је неку част Београда на посребрениј лист бакара. Снимак тај поднео је он Њ. Светлости

господару Сербије књазу на дар, а

многима је овде не само машину, него и саму вештину показивао, и то све са великом њему својстве- ном учтивостју и благодушјем. И Србљи дакле имају већ једног сина упознатог с овом вештином која је по правди удивљење Европе на себе привукла“. [5] То је прва вест

да је фотографија доспела у

Кнежевину Србију. Имајући у

виду време које је било потребно средином 19. века да вест стигне

од Београда до Пеште, може се претпоставити да је прво дагеро-

од Београда до Пеште, може се претпоставити да је прво дагеро- типисање Београда обављено у марту или априлу те године.

У Описанију живота Сава

Текелија пише: „Ове 1840. Дагер у Паризу пронашао како зраке сунца удржати. Он чрез тамну камару баци образ макар каквог предмета на таблу от метала добро палирату. Те зраке који су предмет на табли изобразили, то је таблу прелио с неким лаком, које више не могу отступити понеже да су покривени. И то тако акуратно представљено остане као што је дејствителни предмет, но досад није се могло изнаћи како боју, или шаре у свом цвету удержати, него остаје само црно изображеније“. [6]

1841.

Анастас Јовановић је наба-

вио први дагеротипски апарат, модел бр. 3, производ бечког оптичара Фојтлендера. [7] Анастас Јовановић је, у Бео- граду, дагеротиписао „кнеза Ми-

8 Прва вест на српском језику

о најави открића дагеротипије.

хаила Обреновића, кнегињу Љу- бицу и српску изређану војску“. За први снимак Јовановић је у „Аутобиографији“ написао: „ није баш особито добро испало“. [8] Снимци нису сачувани.

Анастас Јовановић је снимио

„Аутопортрет“, најстарију сачу- вану српску дагеротипију (сл. 7). Захваљујући бризи наслед- ника, доспела je у Србију почет-

ком 21. века. Налази се у Народ- ном музеју у Београду. [9]

У Београду, у непосредној бли-

зини, такорећи преко пута Са- борне цркве, подигнута је палата за хотел „Јелен“. [На приближно истом месту, у данашњој улици Краља Петра бр. 8, средином 20. века подигнута је стамбена зграда]. „Зданије код Јелена“ или „Старо здање“ у више наврата се помиње, у историји српске фото- графије, као место боравка раних путујућих дагеротиписта или као локација у чијој су непосредној близини, касније, имали радио- нице неки стални или гостујући фотографи. [10]

1844.

Путујући дагеротипист Јосиф

Капилери, први чије је деловање забележено у Србији у 19. веку, огласима у Србским новинама

(три пута, у августу и септембру) јавља „почитаеуму публикуму

обитава у кавани Дунаво-

вића, до Варош капије

има новоизобретену машину за дагеротипирање – малање – лица која врло добро и са најбољим

[и да]

да

изгледом излазе. Малање ово бива

за 20 до 40 секунада“ (

леријева дела нису сачувана.

). [11] Капи-

1845.

(14. август) Владика Петар

Други Петровић Његош је наба- вио дагеротипски апарат и замо- лио руског конзула у Дубровнику

Јеремију Гагића да препоручи „дагеротипца“ који би дошао на Цетиње и научио неког од Црно- гораца „снимати образе дагеро- типом“. [12]

(29. новембар) Конзул Јере-

мија Гагић одговара Његошу да се „Г. Антун Дробац, овдашњи

апотекар

вратио недавно из

Италије

[и могао би] дати

настављеније оному кога Ви с махином овамо пошљете“. [13]

(4. децембар) Владика Његош је одабрао младог цетињског учитеља Милорада Медаковића

и послао га у Дубровник даге-

ротиписти Антуну Дробцу да од њега научи поступак прављења дагеротипија. За само десет дана Медаковић је научио „добро снимати образе дагеротипом“

и вратио се на Цетиње. [14] Овај

догађај у историји фотографије у Црној Гори остаје епизода без

непосредног наставка и усамљен пример до краја седамдесетих година 19. века.

Судећи по садржајима, техници

и технологији израде неких дела Анастаса Јовановића, изнета је теза да је он те или наредне године могао да начини прве тал- ботипске снимке бечких тргова и улица. [15] Потврда те хипотезе би сврстала Јовановића међу

најраније светске талботиписте.

1847.

(24. октобар) Путујући сликар

и дагеротипист Јосип Калајн, приликом боравка у Београду, дао је оглас у Србским нови- нама у коме објављује да „прави портрета на стаклу и сребру“ и поучава заинтересоване у тада актуелној фотографској тех- ници дагеротипији. [16] То је први податак у историји српске фото- графије о неком облику јавног фотографског образовања.

Песник и сликар Ђура Јакшић

се упознао с поступком дагеро- типије [можда је и научио] у ате- љеу пештанског сликара Јакоба

Марастонија, код кога је учио сликарство. [Сликар Марастони

је био један од првих мађарских дагеротиписта]. [17]

1849.

(30. септембар) Путујући даге-

ротипист Адолф Дајч је огласио

у новинама да „сваки љубитељ художества може код подписа- тог, художество ово [тј. дагероти-

19. век

17

до стр. 33.

25 Милан Јовановић, Олга Илић као Сакунтала , 1900.

20. ВЕК

1901.

(јануар) Објављена је прва српска фотомонографија Србија у сликама, дело Ђорђа М. Стано- јевића, са предговором естети- чара Богдана Поповића и пого- вором историчара Љубомира Јовановића Патка. [1] (20. мај – 3 . јуни) У Грађанској касини у Београду, отворена је Прва аматерска изложба фото- графија (сл. 26). Учествовало је 35 стваралаца са 960 радова. Изложбу је отворио проф. Миха- ило Валтровић: „Озбиљан и здрав правац у примени фотографије; поимање важности вредности иза- браног предмета са његова облика и садржине, са допадљивости и лепоте, опажа се у знатној мери на сликама прве српске аматерске изложбе. То је пријатна појава која нас најпре уверава о заузумљиво- сти аматера у фотографисању, а затим даје наде да ће се успешно моћи постићи смер овој изложби а то је: оснивање аматерског удру- жења – клуба – у коме би се ство- рило средиште за узајамно обаве- штавање и за заједничко старање да се тако лепо зачетој љубави

26 Каталог Прве аматерске изложбе фотографија у Београду, 1901. Насловна страница.

према фотографији даде жива и стална опстанка, а с патриот- ском намером: да фотографија буде призната помоћница у народном духовном, просветном и матери- јалном напредовању. Висока је и племенита та задаћа коју би клуб аматера узео на себе“. [2]

(20. мај) Београђанин Исак

Леви је излагао стереофото- графије на Првој аматерској изложби фотографија. [3] То је први пут да су на једној српској изложби излагане стереофото- графије домаћег аутора. (20. мај) Прва жена фотограф аматер у Србији, Анђа Магда- ленић, учесник је Прве изложбе фотографа аматера у Београду (сл. 27). [4] Касније се то име, као фотографа аматера, не среће.

(31. мај) Уследио је одзив на

предлог Михаила Валтровића о оснивању клуба: у Старим малим

на предлог Михаила Валтровића о оснивању клуба: у Старим малим 19
27 Анђа Магдаленић, Tурски низами пред Преполачком кулом , пре 1901.

27 Анђа Магдаленић, Tурски низами пред Преполачком кулом, пре 1901.

новинама у Београду, објављен је позив за први збор фотографа аматера који ће, како је наведе- но, бити одржан у Грађанској касини: „Аматери из унутраш- њости приступили су овој акцији писмено се изјашњавајући о свом пристанку на чланство у клу- бу“. [5] То је најранији подстрек у српском народу да се оснује један фото клуб. (20. јун) Лист Вечерње новости известио да је на другом збору фотографа аматера у Грађанској касини у Београду усвојен нацрт „Статута Клуба фотографских аматера“ и изабран клупски од- бор, што се може сматрати даном оснивања фото-клуба, првог у српском културном простору. На првој седници новооснованог клуба, 25. јула, одбор је изабрао:

за председника др Марка Нико-

лића, за потпредседника др Јова- на Цвијића, за благајника Исака Левија, и за секретара Драгутина Дерока. Клуб ради на привреме- ној адреси: Београд, ул. Краља Милутина 45. [6]

У Београду је објављено дело

Фотометрија као метода за испитивање природе небеских тела астронома Јеленка Михаи- ловића, књига која сведочи о употреби фотографије у српској астрономији. [7]

Новосадски фотограф Јосип

Сингер је штампао на разглед-

ницама фотографије снимље- не приликом погреба краља Милана Обреновића у манастиру Крушедолу. [8]

1902.

Објављена је књига Савремена

фотографија [9] Гвоздена M. Кла-

28 Марко Стојановић,

Краљ Петар испред Саборне цркве

после крунисања, 1904.

јића и Војислава Стевановића. То је прва фотографска књига домаћих писаца објављена на српском језику, намењена фото- графима аматерима.

Бранислав Нушић је објавио

и својим фотографијама илу- стровао путописну књигу Косо- во. [10] [И у том, као и у другим делима где је користио фотогра- фије, његов кадар је чист, топо- графски беспрекоран, саздан на „златном пресеку“ (сл. 23). Он је и марљиви естета и пажљиво

бира позицију за своју оптику].

1903.

Дворски фотограф Милан

Јовановић је саградио у Београду (у ул. Краља Милана) атеље, наменски пројектован за потребе своје фотографске делатности. Архитект је Милан Антоновић. [11]

У београдском књижевном

часопису Нова Искра, објављена је фоторепортажа „Долазак Петра

Карађорђевића у Београд“, једна од врло ретких у то време, коју су снимили Марко Стојановић (сл. 28) и Исак Леви, фотографи аматери. [12]

1904.

Објављена је књига Упутство

у фотографији, њезини најновији

20. век

њезини најновији 20. век проналасци Владислава И. Цвета-

проналасци Владислава И. Цвета- новића. Занимљиво је да је књига, одштампана ћирилицом, на срп- ском језику, издата у Бечу. [13]

(март) У Крагујевцу је основан

Клуб фотографа аматера. „Осни- вачи су били Жика Марковић и Миодраг Васић, мајори српске војске“. Почетак рада је означен

покретањем фото-курса, а пре-

давања су одржавана недељом у 10 сати. [14]

(18. новембар) У Сомбору је

основано Аматерско фотограф- ско удружење Бач-Бодрошке

жупаније. [15]

1905.

У Београду је објављено дело

Јеленка Михаиловића, метео- ролога и сеизмолога, Фотогра- фија у астрономији, као метода за испитивање физичке природе небеских тела. [16]

Флора Алфелди, фотограф

аматер, награђена је на Првој из-

ложби уметничке фотографије у Сомбору. [17]

21

до стр. 183.

162 Томислав Петернек, Демонстрације поводом убиства Патриса

162 Томислав Петернек, Демонстрације поводом убиства Патриса Лумумбе,

Београд, 1961.

21. ВЕК

2001.

(24. јануар) Александар Кују-

чев, “Forever“, фото-инсталације. Ликовна галерија Културног цен-

тра Београда. [1]

(1. април) Представљен je јав-

ности часопис Рефото, под бројем 4, [што значи да је реч о обнови часописа Фото (наводи се и као Фоторефот) који је излазио током

1996. Издавач је исти]. [2]

(10. мај – 1. јун) Томислав Пе-

тернек, „Живот“ [изложба од сто фотографија]. Галерија Југосло- венског културног центра, Париз. [Ликовни критичар париског ли- ста Le Figaro завршио је приказ изложбе реченицом „Петернек у својој скромности очигледно не зна да је он југословенски Картје- Бресон“]. [Иста изложба: Галерија „Прометеј“, Нови Сад, 21. 12. 2001; Галерија Ватрогасног дома, Банат- ски Брестовац, 30. 3 – 15. 4. 2008). Од истог материјала настала је и књига: Tomislav Peternek, Život/ Life]. [3]

(16. мај) Др Јерко Денегри,

историчар уметности, добио је Награду за животно дело Наци- оналног центра за фотографију (НЦФ) [плакета и повеља] за об- јављених преко стотину текстова о фотографији. Конак кнегиње Љубице, Београд. [4]

(6–19. јун) Ђорђе Одановић,

„Цвеће зла“ [циклус од двадесет

фотографија]. Галерија УЛУС, Београд. [5]

(6. јун) Представљена је Анто-

логија фотографије Војводине, књ.

2. Приређивач је Боривој Миро- сављевић. [До 2008. исти аутор је објавио још пет књига, наставака истог наслова – 2002, 2003, 2004, 2005 и 2007. године]. [6]

(2. јул) Бранислав Томић, „Ур-

бани ритам“, фотографије. Ли- ковна галерија Културног центра Београда. [7]

(јул) Бранимир Карановић,

„Мултипликације“ [фотоколажне инсталације – прво представљање].

Уметничка галерија „Надежда Пе- тровић“, Чачак. [8]

(јул – август) Владимир Марко-

вић, „Преживели“, фотографије, спомен-дом „Стјепан Митров Љубиша“, Будва. [Иста изложба:

Галерија „Артгет“, Београд, 26. 4 – 15. 5; Галерија „Прометеј“, Нови Сад, мај 2002; Модерна галерија,

Лазаревац, септембар 2002]. [9]

(24–26. август) Мирослав За-

клан, „Светлописани драгачевски трубач“, фотографије [прво пред- стављање]. Дом културе у Гучи. [10]

(27. септембар) У галерији

Музеја науке и технике у Београду

представљена је књига Горана

Малића Слике у сребру, Београд,

Фотограм, 2001. [Прва књига до- маћег аутора о техничкој истори- ји фотографије, на српском јези- ку]. [11]

(септембар) Марина Зековић

„Ратни сликари, фотографи ама- тери и дописници фотографи у српској војсци 1914–1918“. Београд, Војни музеј. [“Ауторка изложбе Марина Зековић је учини- ла целовит преглед ратне фото- графије тога раздобља. Изложбу прати богат каталог са корисним подацима”]. [12]

(септембар) Драган Пешић,

фотографије.

Ликовна

„Лутке“,

галерија Културног центра Бео- града. [13]

(4. октобар) БраниборДебељко-

вић, „Првих 65 година“, ретро- спективна изложба. Уметничка галерија „Надежда Петровић“, Чачак. [Иста изложба: Уметнички павиљон „Цвијета Зузорић“ у Бео- граду, у децембру исте године]. [14]

(7. новембар) У Коларчевој за-

дужбини у Београду представљена је фотомонографија Бранислава Стругара Црна Гора на разгледни- цама. [Награђена је на Сајму књи- га у Београду]. [15]

(14. децембар) „Српска новин-

ска фотографија“, симпозијум Националног центра за фотогра- фију. Конак кнегиње Љубице, Бе- оград. [16]

(27. децембар) У свечаној сали

Скупштине града Београда пред- стављено друго издање фотомоно-

графије Ива Етеровића Београд

данас. [Прво издање, на српском и енглеском, објављено је 1989]. [17]

2002.

(јануар) У Римској дворани

Библиотеке града Београда пред- стављена је књига Миланке Тодић Фотографија и слика. [18]

(јануар) Културни центар Бео-

града основао је специјализовану фотогалерију „Артгет“. Програм саставља уметнички директор [те године, 2002, директор је био Јо- ван Чекић, наредне др Миланка

Тодић, затим Горанка Матић, Бра- нимир Карановић и др). [19]

(23. јануар) Преминуо је Геза

Барта, једна од водећих личности

војвођанске фотографије друге половине 20. века. [20]

(7–27. март) Изложба Jасне Ти-

јардовић „Фотографије у српском

надреализму(1926–1936)“.Пред-

стављена су дела Марка Ристића, Растка Петровића, Николе Вуча и

Ванета Бора. Салон Музеја савре- мене уметности, Београд. [21]

(17. април) Преминуо је Стеван

Крагујевић, један од истакнутих српских фоторепортера друге по-

ловине 20. века. [22]

(29. април – 10. мај) Трећи

бијенале фотографије студената Академије уметности у Новом Саду. Галерија савремене умет- ности, Панчево. [Иста изложба

је одржана у Галерији „Артгет“ у Београду, 17. 5 – 5. 6. 2002; Гале- рији ФКВС Војводине у Новом Саду, 12. 6 – 28. 6; 2002; у Југосло-

венском културном центру у Ослу, Норвешка, 14 – 29. 5. 2002]. [23]

(16. мај – 10. јун) Александар

Рафајловић, „Улица радости“, фотографије. Салон Музеја савре- мене уметности, Београд. [24]

(1–10. јун) „Позориште у фото-

графској уметности“ [десети међународни тријенале]. Стери-

јино позорје, Нови Сад. [25]

(5. јун) Мирко Ловрић, умет-

ник фотографије, добио награду за животно дело Националног центра за фотографију [плакета и повеља]. Конак кнегиње Љубице, Београд. [26]

(20. јун – 20. јул) Бранко Игња-

товић, Позоришне фотографије. Галерија Студио 21, Панчево. [27]

(август) Тридесети „Жисел“,

Салон уметничке фотографије (и 32. фестивал аматерског филма и 22. смотра дијапозитива) на те- му: „Живот села“. Дом културе, Омољица. [У склопу фестивала отворене су самосталне изложбе фотографија: „Хеј салаши“ Душка Матића из Зрењанина и „Запис о запису“ Предрага Михајловића Цилета из Крагујевца]. [28]

(16–30. јули) Дејан Митровић,

„Детаљи врата“, фотографије. Мала галерија УЛУПУДС-а, Бео-

град. [29]

(19. јули) Добривоје Арсени-

јевић Арса, “Geteanum“, фото- графије. Галерија „Артгет“, Бео- град. [30]

(14. август) Лазар Пејовић,

фото-

„Идиограмски

пејзажи“,

21. век

графије. Галерија „Артгет“, Бео- град. [31]

(12–20. септембар) Светлана

Дингарац, „Између неба и земље“. Галерија Библиотеке града Бео- града. [32]

(10. октобар) У Галерији Мyзеја

науке и технике у Београду пред- стављена је књига Горана Малића О мотиву и светлости : разгово-

ри са Војиславом Маринковићем. [То је прва књига успомена једног српског фотографа]. [33]

(октобар?) Бранимир Карано-

вић, „Мултипликације“, фотогра- фије. Дом уметности [у оквиру

„Месеца фотографије“], Брати- слава, Словачка. [Иста изложба:

Културно-информативни центар

СЦГ, Париз, Француска]. [34]

(6. новембар 2002 – 18. фебруар

2003) Миланка Тодић, „Немо- гуће, уметност надреализма“ [изложба и публикација]. Музеј примењене уметности. [35]

(новембар) Иву Етеровићу

уручена награда за животно дело Савеза новинара Југославије. [36]

(новембар) Фото кино клуб

„Чачак“ је прославио 25 година

рада. [37]

(31. децембар) "New Balcan

Photography" [Нова балканска фотографија], „међународна из-

ложба студената, професора и дипломаца балканских земаља“. Учесници: Дубравка Лазић, Ла- зар Пејовић, Ђорђе Одановић, Доријан Кулунџија, Весна Павло- вић, Горанка Матић, Бранимир

25

до стр. 197.

163 Славољуб Станојевић, Испаша пегаза , 1968.

163 Славољуб Станојевић, Испаша пегаза, 1968.

Литература

ПРЕДИСТОРИЈА ФОТОГРАФИЈЕ КОД СРБА

1. Уп.: Helmut i Alison Gernsheim, Fotografija, sažeta istorija, Beograd, 1973, 15 (табла бр. 8) и: Павле Васић, Доба рококоа, Београд, 1991, 172, односно: Владимир Симић, Културни трансфер у доба просветитељства: Орфелин, Калиграфија и реформа српских основних школа, Зборник за ликовне уметности Ма- тице српске, бр. 37 (2009) 193–219. В. и: Го- ран Малић, Оптички израз ствари, Политика (27. 6. 1998), односно рад са истим насловом у: Refoto, br. 9 (2002) 46–47.

2. Дејан Медаковић, Срби у Бечу, Нови Сад :

Прометеј, 1998, табла на стр. 101.

3. Атанасије Стојковић, Физика, део 1, Будим : Писмени Кралевскаго Универзитета, 1801, 101, 107. [Године 1802. изишао је други део, а 1803. трећи, али они нису од значаја за тему. Захвалност за упозорење на овај извор дугу- јем гђи проф. др Јелени Милоградов – Турин, која проучава живот и дело А. Стојковића].

4. Golub Dobrašinović, Ko je sve pravio portrete Vuka Karadžića, Foto kino revija (Београд), br. 12 (1959) 8.

19. ВЕК

1. Магазин за художество, књижество и моду (Будим), бр. 28 (5. април 1839) 25; о томе је писано у: Branibor Debeljković, Stara srpska fotografija, Beograd : Muzej primenjene um- etnosti, 1977, 7; Миланка Тодић, Историја српске фотографије 1839–1940, Београд :

Просвета, 1993, 18. В. и: Горан Малић, Слике у сребру, Београд: Фотограм, 2001, 43.

2. Љубомир Никић, Аутобиографија Анастаса Јовановића, Годишњак [Музеја] града Београ- да, књ. 3 (1956) 385–416.

3. Сербски народни лист (Будим), ч.[исло] 39 (1839), 308. Уп. и: М. Тодић, нав. дело, 18.

4. Nada Grčević, Fotografija devetnaestog stoljeća u Hrvatskoj, knj. 28. Zagreb : Društvo povjesničara umjetnosti Hrvatske, 1981, 12–13.

5. Сербске народне новине, ч. 37, Пешта, 1840. Текст огласа пренет је у: Aleksandar – Saša Pavlović, Prvo snimanje Beograda dagerotip- om, Foto kino revija, br. 4 (1979) 27. То је први

од три рада готово истоветне садржине (раз- личитих само по обиму) које је А. Павловић објавио о том питању. Тај је и најкраћи. Уп. и нешто опширније: Прво снимање Београ- да дагеротипом и Димитрије Новаковић, Зборник Историјског музеја Србије, 19 (1982) 225–234, односно исти рад поновљен у: 14. мајска изложба УЛУПУДС-а (каталог), 10–27. јун, 1982.

6.

Сава Текелија, Описаније живота, Београд :

Просвета, 1966, 280.

7.

Љ.

Никић, нав. дело, 385–416; в. и: B. Debelj-

ković, нав. дело, 12.

8.

Љ.

Никић, нав. дело, 385–416.

9.

G.

Malić, Obdobje dagerotipije v srbski fotogra-

fiji od 1839 do 1855, u: Fotografija od Janeza Puharja do prve svetovne vojne : simpozij : 27. novembеr 2008 [зборник радова]. Kranj : Go- renjski muzej, 2008, 91–104.

10. B. Debeljković, нав. дело, 10, 23.

11. Исто, 7.

12. Петар Други Петровић Његош, Изабрана пи-

сма, Београд : Просвета, 1975, 268–269.

13. Исто, 268–269. В. и: G. Malić, Počeci foto-

grafije u Crnoj Gori, Refoto (Beograd), 5 (2001)

50–51.

14. П. Петровић Његош, нав. дело, 268–269.

15. Радмила Антић, Анастас Јовановић фото-

графије и талботипије, Београд : Музеј града

Београда, 1986, 108. Уп. и прво издање чији је наслов другачији: Анастас Јовановић први српски фотограф, Београд, 1977.

16. Србске новине (Београд), (24. октобар 1847). Оглас делимично наведен и коментарисан у:

B. Debeljković, нав. дело, 8.

17. Miodrag Jovanović, Fotografija u Mađarskoj sredinom XIX veka, Foto kino revija, br. 12 (1981) 21. О утицају сликара Марастонија на уметничко формирање Ђуре Јакшића, са освртом на могући утицај дагеротипије, расправља се и у: Németh Ferenc, A bànàti fényképészet története 1848-1918, Novi Sad :

Forum, 2002, 8. [За помоћ у превођењу неких пасуса из те књиге, као и за разјашњење по- јединих имена и појмова заслужни су Szabó Imre и Lennert Géza].

18. Србске новине (30. 9; 1. 10; 4. 11. 1849). Огла- си А. Дајча.

19. Србске новине (15. 4. 1850). Оглас М. Мар- ковића.

20. Србске новине (8. 5; 11. 5; 18. 5. 1850). Огла- си А. Дајча.

21. Павле Васић, Живот и дело Анастаса Јова-

новића првог српског литографа, Београд :

Народна књига, 1962, 94. Уп. Р. Антић, нав. дело, 29, и нап. 137, где је наведено да је мо-

дел био Хајдук Вељков млађи брат Милутин Петровић, али, како ће се видети, та тврдња се показала нетачном, в. нап. 63.

22. Вук Маринковић, Начела физике. 1, О мер-

љивим и немерљивим вештествама. У Бео- граду, При правителственој книгопечатњи Књаз. Србског, 1851, 421. Први податак о томе објављен у: Предраг – Циле Михајло- вић, Три странице историје : прилози за ис- торију српске фотографије, Фоторефот, бр. 2 (1996) 30.

23. Србске новине (12. 6; 17. 6. 1852). Огла-

си К. Сатмарија. Уп. и: B. Debeljković, нав. дело, 9–10. Сатмари је долазио у Београд и наредних година, али не као фотограф, в.:

Боривоје Дробњаковић, Народна ношња бе- оградске околине на акварелима Карола поп де Сатмарија, Годишњак града Београда, књ. 1 (1954) 231–236.

24. Gross Becskereker Wochenblatt (Велики Беч-

керек) (11. 3. 1854). Уп. и: Zoltan Kalapiš, Bečkerečki svetlopisac, Novi Sad : Foto-kino sa- vez Vojvodine, 1986, 16, 17. Неке податке о

тој теми исти писац је објавио и раније, в.:

„Недавно је новосадски дневни лист на ма- ђарском језику Magyar Szó донео подужи фељтонистички спис Золтана Калапиша о Иштвану Олдалу“, у: S. Stepanov, Atelje Old- al, Foto kino revija, br. 5 (1985) 8–9.

25. Z. Kalapiš, нав. дело.

26. Мира Џепина, Први новосадски фотограф Георгије Кнежевић, Вести Музеја града Но- вог Сада, бр. 7 (1974) 4.

27. Carl Josef Rospini, Brille und Fernrohr, Wien, 1855, 148. Уп. и коментаре у: B. Debeljković, нав. дело, 18–19.

28. Србске новине, бр. 155, 159, 165, 172, 180 и даље (1856). Огласи Карла фон Палфија.

29. Р. Антић, нав. дело, 98. У каталошком пре-

гледу, под бр. 259, дело „Композиција“ опи- сано је као „покушај колажа“.

30. Србске новине (23. 3. 1857) 138. Оглас А. Не-

кама.

31. Јован Андрејевић, Фотографија, Седмица (Нови Сад), бројеви 3, 4, 5, 6 (1858); в. и: Foto kino revija, br. 3 (1972) 6. Поводом претпо- ставке да је текст написан две године пре објављивања, уп.: М. Тодић, нав. дело, 22.

32. Ivan Kukuljević – Sakcinski, Slovnik umjetnikah jugoslavenskih, sv. II, Zagreb, 1858, 124–127.

33. Р. Антић, нав. дело, 12.

34. Исто, 13, и нап. 43.

35. Трговачке новине (8. 4. 1961); према: М. То- дић, нав. дело, 41.

36. B. Debeljković, нав. дело, 22.

37. Архив Србије, Деловодник МПС 1863, IV

535, бр. 1470; и Протокол МПС 3387, према:

B. Debeljković, нав. дело, 31, 32. У изворима се, поред имена Мојсило Живо(ј)иновић, јавља

и Мојсеј Живојновић. Неки извори у Архиву

Србије указују на могућност да је реч о истој особи.

38. B. Debeljković, нав. дело, 19.

39. Исто, 20–21; Р. Антић, нав. дело, 37–39. Сто- јановићево име наштампано на картонима неких фотографија са те прославе даје по- дацима из првог извора већу поузданост.

40. B. Debeljković, нав. дело, 20–21; Abdulah Seferović, Fotograf ili pustolov : gradja za istori- ju fotografije, Foto kino revija, br. 4 (1984) 8–9.

41. Радослав Перовић, Прилози за историју

првог српског устанка, Београд : Народна књига, 1954, 27; према: B. Debeljković, нав. дело, 33.

42. Београдске илустроване новине, бр. 22 (16. 11. 1866); према: B. Debeljković, нав. дело, 44.

43. Михаило Розен, Галерија знаменитих жена српских [1, Кнегиња Љубица Обреновићка] [Београд] : Издала књижара Вел. Валожића, 1866. Претпоставка да је реч о фотограф- ском предлошку изнета је у: Стеван Ристић, Значајнији датуми из историје фотографије код Срба, Фотографија код Срба 1839-1989, Београд : САНУ, 1991, 186. Aли тај податак треба примити с резервом, с обзиром на то да у литератури нису познати оригинални фотографски портрети кнегиње Љубице, него само фоторепродукције уљаних или литографисаних портрета са њеним ликом.

44. Aleksandar Tasić, Fotoistorika Ravangrada, Sombor : Udruženje foto-kino amatera, 1981, 11. Уп. и: A. Tasić, Somborski jubileji, Foto kino revija, br. 4 (1981) 30–31.

45. N. Grčević, нав. дело. 183–185. Потпунији и новији подаци налазе се у: Snežana Pejović, Prvi kotorski fotografi, Godišnjak XVL–XLII, Pomorski muzej Kotor, (1993–1994) 219–232.

46. Р. Антић, нав. дело, 36.

47. Милан, Ђ. Милићевић, Етнографска изложба и словенски састанак у Москви 1867, у Београ- ду : Краљевско-српска државна штампарија, 1884; према: B. Debeljković, нав. дело, 30.

48. М. Тодић, нав. дело, 43–44.

49. Здравко Ранковић, Фотографија у Ваљеву

и ваљевском крају до 1918. године, Гласник

међуопштинског историјског архива (Ваље- вo), бр. 19 (1983) 9–24.

50. Бранко Перуничић, Српско учено друштво 1865–1886 и Српска академија наука 1866– 1893, Београд, 1973, 334; према: М. Тодић, Фотографија у Србији у 19. веку (каталог). Београд : Музеј примењене уметности, 1989, 21, и нап. 57.

51. П. Михајловић, нав. дело, 30.

52. Никола Плавшић, Неготин са старих фото-

графија, Фото-кино клуб „Хајдук Вељко“, Не- готин, 1987, 11, 14, 15; (друго допуњено из- дање је из 1988); М. Тодић, Историја српске фотографије 1839–1940, 43.

53. Официрски кор је поклонио фото-албум

кнезу Милану Обреновићу 10. августа 1872, поводом његовог пунолетства и преузимања власти. Војни музеј Београд, инв. бр. 68/859.

54. N. Grčević, нав. дело, 183–185.

55. B. Debeljković, нав. дело, 33–34; Желимир Новаковић, Изгледи Србије И. В. Громана, Громанов албум фотографија 1876–1878 (електронско издање), Музеј града Београ- да, 2003. Идеју да је, можда, у питању сара- дња између издавача фотографског албума и фотографа сарадника непознатог имена заснивамо на аналогији са многобројним примерима издавања ратних или пејзажних фотографија, које су објављивали издавачи Леребурс, Метју Брејди, Томас Егњу, Едвард Ентони, браћа Алинари и др. за које су ради- ли што познати, што непознати и непотписа- ни фотографи.

56. M. Тодић, Историја српске фотографије 1839–1940, 59.

57. Јован Рехницер, Два дечака, 1878. или кас- није, 10,5 х 6,4 цм. Архив Горана Малића, Београд.

58. С. Ристић, Значајнији датуми из историје фотографије код Срба, 186–191. Поменути рад не наводи своје изворе, па податке пре- узете из њега користимо само као путоказ према наведеном догађају. То се односи и на сва наредна, малобројна, цитирања наведе- ног рада. О употреби фотографије у српском сликарству 19. века, в. Milanka Todić, Foto- grafijа i slika, Beograd : Cicero, 2001.

59. B. Debeljković, нав. дело, 36.

60. Васа Даниловић, Девојчица у српској но-

шњи, 1882. или касније, 10,7 х 6,6 цм. Архив

Г. Малића, Београд.

61. Сава Степанов, Уткана у културу, Фотогра- фија код Срба 1839-1989, Београд : САНУ, 1991, 45–56.

62. B. Debeljković, нав. дело, 36.

63. Константин Н. Ненадовић, Живот и дела

Литература

Карађорђева и његови Војвода и јунака, књ. 2, Беч, 1884, 748. О томе је расправљано у: П. Васић, Неготин, град, живот, људи, Развитак (Зајечар), бр. 6 (1989) 60–63, и у: Г. Малић, Вељко је Петар, Политика (30. 5. 1998)

64. B. Debeljković, нав. дело, 28.

65. Ернест Легуве, Фотографија у породици (превео са француског Милан М. Милиће- вић), Београд : Штампарија Напредне стран- ке, 1886. [Ernest Legouvé (1807–1903) је био драмски писац, члан Француске академије].

66. Сретен Цветковић, Први албуми Београда, Фотографија, бр. 12 (1950) 162–164. Потпи- сано иницијалима С. Ц.; B. Debeljković, нав. дело, 46.

67. Ђорђе М. Станојевић, Васионска енергија и Модерна физика, Београд : Краљевско-срп- ска државна штампарија, 1887.

68. Александар – Саша С. Павловић, Фотогра- фија у делу Ђорђа М. Станојевића, Разви- так, бр. 2 (1988) 93–97.

69. Исто.

70. B. Debeljković, нав. дело, 33; М. Тодић, Исто- рија српске фотографије 1839–1940, 54.

71. Војислава Протић Бенишек, Астрономска фотографија, Фотографија код Срба 1839– 1989, Београд : САНУ, 1991, 153–157.

72. G. Malić, Stereofotografija kod Srba u 19. i

20. veku, Refoto, br. 4 (2001) 42–43.

73. Михаило Петровић, Писма, библиографија и

летопис (приредио, предговор и коментаре написао Драган Трифуновић), Сабрана дела, књ. 15. Београд, 1994, 43–44.

74. A. Павловић, Фотографија у делу Ђорђа М. Станојевића, 93-97.

75. Дневни лист, 29 (1892) 5; према: B. Debelj- ković, нав. дело, 42.

76. Београд у слици и речи, Budapest : Hornyzn- szky Viktor Könyvnyomda, 1892.

77. Миле Станић, Три Нушићева писма из При- штине, Гласник Баштина, свеска 3, Пришти- на : Институт за проучавање културе Срба (1992) 101–105.

78. Вечерње новости (1. 10. 1893); према: B. De- beljković, нав. дело, 44.

79. Г. Малић, Милан Јовановић фотограф, књ.

86. Београд : САНУ, 1997, 105.

80. Бранислав Нушић, Крај обала Охридскога

језера : белешке из 1892 године, Београд : Др- жавна штампарија Краљевине Србије, 1894.

81. Драган В. Трифуновић, Летопис живота и

рада Михаила Петровића, Београд : Издања САН, 1969, 122.

82. Риста Одавић са другом, око 1895, фероти- пија. Архив Србије, Албум Ристе Одавића,

29

до стр. 227.

165 Зорица Бајин Ђукановић, Просвећење , око 1990.

165 Зорица Бајин Ђукановић, Просвећење, око 1990.

Порекло ликовних прилога

1. Архив Горана Малића, Београд (надаље: АГМ). (Поклон Станоја Бојовића). | 2. Žorž Skrigin, Rat i pozornica, Beograd : Turistička štampa, 1968, 247. | 3. Helmut i Alison Gernsheim, Fotografija sažeta istorija, Beograd : Prosveta, 1973, 15. | 4. Владимир Симић, Културни трансфер у доба просветитељства: Орфелин, Калиграфија и реформа српских основних школа, Зборник за ликовне уметности Матице српске, бр. 37 (2009) 193–219. | 5. Павле Васић, Доба рококоа, Београд, 1991, 172. | 6. Дејан Медаковић Срби у Бечу, Нови Сад, 1998, 101. | 7. Народни музеј, Београд. | 8. Фотографија код Срба 1839–1989, Београд : САНУ, 1991, 190. | 9. Љубомир Шимунић, Београд. | 10. Радмила Антић, Анастас Јовановић, Фотографије и талботипије, Београд, Музеј града Београда, 1986. Кат. бр. Н 58. | 11. АГМ, Београд. | 12. АГМ, Београд. (Пресликаница на савременом фото-папиру, поклон др Миодрага Ђорђевића [1990]). | 13. Р. Антић, Анастас Јовановић, Фотографије и талботипије. Кат. бр. Н 256. | 14. Branibor Debeljković, Stara srpska fotografija, Beograd : Muzej primenjene umetnosti, 1977, tabla 41. | 15. АГМ, Београд. (Пресликаница на савременом фото-папиру, поклон др Миодрага Ђорђевића [1990]). | 16. B. Debeljković, Stara srpska fotografija, tabla 42. | 17. Преузето са веб-портала antikvarne-knjige.com | 18. B. Debeljković, Stara srpska fotografija, tabla 21. | 19. Громанов албум фотографија 1876–1878 (електронско издање), Музеј града Београда, 2003. | 20. Фотографија код Срба 1839–1989, табла 72. | 21. Фотографија код Срба 1839–1989, табла 74. | 22. B. Debeljković, Stara srpska fotografija, tabla 65. | 23. Бранислав Нушић, Крај обала охридског језера, Београд, 1894.| 24. Р. Антић, Анастас Јовановић, Фотографије и талботипије. Кат. бр. Н 55. | 25. Горан Малић, Милан Јовановић фотограф, Београд, 1997, табла 87. | 26. Народни музеј, Београд (Библиотека). | 27. Бранибор Дебељковић, Прва изложба аматерске фотографије у Београду 1901, Београд, 1989. | 28. АГМ, Београд. (Пресликаница из Нове Искре). | 29. Фотографија код Срба 18391989, табла 441. | 30. АГМ, Београд. (Пресликаница. Изворно дело је у Народном музеју, Београд). | 31. Autochromes du Mont Athos : Photographies en couleurs du Musée Albert-Kahn, 1913–1918, Athènes, 1997. | 32. Милојко Гордић, Збирка фото-негатива Ристе Марјановића, Завод за заштиту споменика културе Београда, 1973, табла 164. | 33. Svetozor (Praha), бр. 35, 1913. | 34. Isto, бр. 51, 1913. | 35. Милојко Гордић, Збирка фото- негатива Ристе Марјановића, табла 171. | 36. Драган Трифуновић, Из преписке Милутина Миланковића 1879–1958, Београд : БеоСинг, 2007, 280. | 37. Б. Дебељковић, Београд и Београђани крајем 19. века виђени оком Марка Стојановића. Београд, 2008, 150. | 38. Klara Siprel (katalog), Beograd : Muzej savremene umetnosti, 1993. | 39. АГМ, Београд (фото- пресликаница). | 40. Антологија фотографије Војводине (приредио Боривој Миросављевић), књ. 6, Нови Сад, 2005, 7. | 41. Ратни сликари, фотографи аматери и дописници фотографи у српској војсци 1914-1918 (аутор изложбе Марина Зековић), Београд, 2001, табла 114. | 42. Foto kino revija, br. 2 (februar 1960), 22. | 43. Бранибор Дебељковић, Ретроспектива, првих шездесет пет година (каталог). Чачак, 2001, 18. | 44. АГМ, Београд (фото-пресликаница). | 45. Фотографија код Срба 1839–1989, 287. | 46. Жорж Скригин, Рат и позорница, Београд, 1968, 159. | 47. Г. Малић, Милан Јовановић фотограф, 59. | 48. АГМ, Београд (фото-пресликаница). | 49. АГМ, Београд. | 50. Fotografija, br. 4 (april 1950). | 51. Godišnjak 1955, објављен као ванредни број Fotorevije, 1955. | 52. Fotografija, br. 7 (jul 1950). | 53. Антологија фотографије Војводине, књ. 6. 2005, задња корица. | 54. Naša fotografija (Osijek) бр. 1 (1948). | 55. Барта Геза, фотографије (приредио Боривој Миросављевић). Нови Сад : Фото кино и видео савез Војводине, 1999, 77. | 56. Фотографија, бр. 2 (март-април 1952), предња корица. | 57. Fotografija, br. 23 (mart 1950). | 58. АГМ, Београд. (Збирка Војислава Маринковића). | 59. Josip Bosnar, Tošo Dabac, Oto Hohnjec, Uroš Krstanović, Aleksandar Nagy, Ivo Piškulić, Dr Stevan Sekelj, Slavko Smolej, Georg Srkulj, Marjan Szabo, Ivan Zuppa [posmrtna fotomonografija], Beograd : Foto-savez Jugoslavije, 1971. | 60. Антологија фотографије Војводине, књ. 4, 2003, 170. | 61. АГМ, Београд. (Збирка Милоша Јовановића) | 62. Добијено љубазношћу Душка Кнежевића. |

63. Стеван Крагујевић, Простор вечности, Нови Сад, ФКВСВ, 2003, 29. | 64. Милош Павловић

[фотомонoграфија повoдом добијања годишње награде ФСЈ], Београд, 1986. | 65. АГМ, Београд. | 66. Добијено љубазношћу Мире Ристић Кнежевић. | 67. АГМ, Београд, Поклон Николе Бибића. | 68. АГМ, Београд (Збирка Секуле Меденице). | 69. Боривој Миросављевић, Фотографије на којима живот траје, Нови Сад, ФКВСВ, 1997, 29. | 70. Фото кино ревија, бр. 2

(1962) 11. | 71. Добијено љубазношћу Јелене Милоградов Турин, Београд. | 72. Милош Павловић, 1986. | 73. Фото кино ревија, бр. 9 (1962) 12. | 74. АГМ, Београд. | 75. Foto kino revija, br. 1 (1973) 11. | 76. Brаnibor Debeljković (predgovor Zoran Markuš), Beograd : FSJ, 1969, tabla

36. | 77. Милош Павловић, 1986. | 78. АГМ, Београд. | 79. Фото кино ревија, бр. 9 (1964) 12. | 80.

Фотографија код Срба 1839-1989, 188. | 81. Milan Pešić, Crnom Gorom (Across Montenegro),

Leksand, Švedska : Raskršća (Cross-roads), 2006. | 82. Peternek, fotografije, Beograd : SKC, 1984. |

83. Brаnibor Debeljković, 1969, tabla 49. | 84. Добијено љубазношћу Душанке Миљковић,

Београд. | 85. АГМ, Београд. | 86. АГМ, Београд. |87. Антологија фотографије Војводине, књ. 1,

2000, 107. | 88. Peternek, fotografije, 1984. | 89. АГМ, Београд. | 90. Foto kino revija, br. 1 (1973)

11. | 91. Foto kino revija, br. 5 (1985) 7. | 92. Боривој Миросављевић, Фотографије на којима

живот траје, Нови Сад : Фото-кино и видео савез Војводине, 1997, 77. | 93. Ратни албум Ристе Марјановића 1912–1915 (увод Драгоје Тодоровић), Горњи Милановац : Дечије новине, 1987. | 94. Dragoljub Tošić, fotografije, Beograd : RefotB, 2006, tabla 50. | 95. Добијено љубазношћу Данила Цветановића, Београд. | 96. Добијено љубазношћу Јелене Милоградов Турин, Београд.

| 97. Б. Дебељковић, Ретроспектива, првих шездесет пет година, 2001, 18. | 98. АГМ, Београд.

| 99. АГМ, Београд. | 100. АГМ, Београд. | 101. Добијено љубазношћу Мирка Ловрића, Београд

| 102. АГМ, Београд. | 103. Foto kino revija, br. 1 (1973) предња корица. | 104. Foto kino revija, br. 3 (1973) 1011. | 105. Foto kino revija, br. 9 (1973) 11. | 106. Добијено љубазношћу Мирка Ловрића, Београд. | 107. Foto kino revija, br. 2 (1973) задња корица. | 108. АГМ, Београд. | 109. АГМ, Београд. | 110. Добијено љубазношћу Драгана Мирковића, Београд. | 111. АГМ, Београд.

| 112. Ivo Eterović, Kornati (katalog), Beograd, Galerija Grafički kolektiv, mart 1975. | 113. Salon

fotografije "20.oktobar" (katalog), Foto klub "Beograd", 1975. | 114. АГМ, Београд. | 115. Foto kino

revija, br. 910 (1974) 15. | 116. АГМ, Београд. | 117. АГМ, Београд. | 118. АГМ, Београд. (Збирка Војислава Маринковића). | 119. Добијено љубазношћу Данила Цветановића, Београд.

| 120. АГМ, Београд. | 121. Foto kino revija, br. 3 (1980) 3. | 122. АГМ, Београд. | 123. АГМ,

Београд. | 124. Добијено љубазношћу Бранка Белића, Београд. | 125. АГМ, Београд. (Збирка Милоша Јовановића). | 126. Добијено љубазношћу Радоја Ђукића, Београд. | 127. Јован Вајдл [фотографије], (приредио Бoривој Мирoсaвљевић), Нови Сад : Фото-кино и видeо савез Војводине, 2008. | 128. Милош Павловић, 1986. | 129. Антологија фотографије Војводине, књ. 1, 2000, 97. | 130. АГМ, Београд. | 131. АГМ, Београд. | 132. Foto kino revija, br. 6 (1983) prednja korica. | 133. Foto kino revija, br. 9 (1983) 14. | 134. АГМ, Београд. | 135. Foto kino revija, br. 9 (1973) 8. | 136. Добијено љубазношћу породице Бранислава Ђорђевића. | 137. Слободан Крстић, „Златно доба“, фотографије, Бијељина, 2006, 85. | 138. Foto kino revija, br. 78 (1984) 6. | 139. АГМ, Београд. | 140. Foto kino revija, br. 11 (1984) 14. | 141. Foto kino revija, br. 7-8

(1981) prva potkorica. | 142. Foto kino revija, br. 12 (1984) zadnja korica. | 143. Аутор и власник фотографије је Горан Малић, Београд. | 144. Foto kino revija, br. 11-12 (1985) 7. | 145. АГМ, Београд (из каталога Око нашег времена, Загреб, 1985). | 146. Добијено љубазношћу Радоја Ђукића, Београд. | 147. АГМ, Београд. | 148. АГМ, Београд. | 149. Peternek Tomislav, "Život" [fotografije], Center culturel Yougoslave, Paris, France, 1. 6. 2001. | 150. АГМ, Београд. (Збирка Миодрага Ђорђевића). | 151. Добијено љубазношћу Павла Јовановића, Нови Сад. | 152. АГМ, Београд. | 153. Фотографија код Срба 1839-1989, табла 198. | 154. Иво Етеровић, Београд данас (2. изд.), Нови Сад : Прометеј, 2001, 121. | 155. Добијено љубазношћу Драгослава Илића, Неготин. | 156. АГМ, Београд. (Збирка Миодрага Ђорђевића). | 157. Добијено љубазношћу Мирослава Предојевића, Београд. | 158. Драган Савић, Лица 100 лица (фотомонографија), Нови Сад : Прометеј, 1996. | 159. Žorž Skrigin, Rat i pozornica, 113. | 160. Драган С. Танасијевић, Прибижавање Хиландару, Манастир Хиландар, 1998. | 161. Branislav Tomić, Urbs ex machina, Beograd : Kulturni centar, 2005. | 162. Peternek, fotografije, prednja korica. | 163. АГМ, Београд. | 164. АГМ, Београд. (Поклон Зорице Бајин Ђукановић). | 165. Иво Етеровић, Београд на длану, Партизанска књига, Београд, 1985, табла 72.

Скраћенице

AFIAP Артист FIAP, уметник међународног савеза фотографа аматера, в. FIAP. БФК Београдски фото клуб. VDAV Немачка фотографска организација. ГУФ Галерија уметничке фотографије, Загреб. DDR Deutsche Demokratische Republik (Немачка Демократска Република НДР). EFIAP Excellance FIAP, екселенцијa (одличник, истакнути уметник) mеђуна- родног савеза фотографа аматера, в. FIAP. ЈНА Југословенска народна армија. Јуниј Међународна уметничка група са седиштем у Љубљани. (Након расфор- мирања групе сва дела су предата Архитектонском музеју у Љубљани). КМТ Клубови младих техничара, аматерска организација, окупљала ђаке у оквиру организације Народна технике. Деловала кроз многобројне секције: авиомоделарску, фотоаматерску, мотонаутичарску КМФ ФСЈ Кандидат мајстор фотографије Фото-савеза Југославије, уметничко звање које је додељивано истакнутим излагачима. КПЈ Комунистичка партија Југославије (касније Савез комуниста СКЈ). КФАБ Клуб фотоаматера Београда. Магнум Агенција Magnum Photos, основана

у Паризу 1947. Окупља најбоље светске

фоторепортере. М. М. Бревинац Милорад Милошевић Бревинац. МСУ Музеј савремене уметности у Београду. МФ ФСЈ Мајстор фотографије Фото-савеза Југославије, уметничко звање које је додељивано најистакнутим излагачима.

Народни фронт (или НОФ) Друштвено- политичка организација створена у току Дугог св. рата. Деловала на територији целе земље кроз месне, општинске и среске одборе. Год. 1953. године, променила назив

у Социјалистички савез радног народа

Југославије ССРНЈ. НИН Недељне информативне новине, Београд. НЦФ Националн центар за фотографију, Београд. Wochenschau Недељни преглед, немачки филмски журнал углавном ратног садржаја, емитован пре приказивања играног филма.

WТF Варшавско фотографско друштво. ОRWО Original Wolfen, фотоиндустрија, Немачке Демократске Републике (након Другог св. рата главни снабдевач источноевропских држава фотографским материјалом). pin-up фотографије Фотографијe, штампане у часописима, на разгледницама, или у других публикација, са сексуално привлачним, обнаженим, углавном женским особама. ПМФ Природно математички факултет у Београду. Press; Yu press foto; Press foto yu Тради- ционална изложба новинских фотографа, одржавана у Београду. Reuter Британска новинска агенција. САНУ Српска академија наука и уметности. СКЦ Студентски културни центар. СПД Српско планинарско друштво. СР (и назив републике) Социјалистичка република (нпр. СР Србија). СССР Савез Совјетских Социјалистичких Република. СФКАЈ Савез фото и кино аматера Југославије. ТАНЈУГ Телеграфска агенција нове

Југославије. ТВ телевизија. УЛУПУ(Д)С Удружење ликовних уметника примењeних уметности (и дизајнера) Србије. УЛУС Удружење ликовних уметника Србије. UPI United Press International, новинска агенција. УПИДИВ Удружење примењених уметника и дизајнера Војводине. УСУФ Удружење стручњака и уметника фотографије, Београд. FAMU Академија за филм, телевизију и музичку уметност у Прагу, Чешка.

FIAP Fédération Internationale de l’Art Photographique, Међународна федерација (боље је рећи савез) фотографске уметности. Удружује фотографе аматере. ФКР Фото кино ревија. Ф(К)СЈ Фото (кино) савез Југославије. Hon. EFIAP Honorary Excellance FIAP, почасна екселенцијa (одличник) међуна- родне организације FIAP.

165 Иво Етеровић, Из књиге Београд на длану , 1985. (Изворно дело је у

165 Иво Етеровић, Из књиге Београд на длану, 1985. (Изворно дело је у боји).

Абрамовић Марина (р. 1946)

155

Абрамочкин Јуриј (Abramoch- kin Yuriy) 87 Ајдуковић Александрија 192 Албахари Давид 154 Алексић Милан 130, 192, 194 Алечковић Мира 76 Алперт Макс (Maks Vladimi- rovich Alpert, 1899 – 1980) 87, 135 Алфелди Флора 37

Амодај Самуило (1914 – 1973) 88, 109 Ангерер и Гошл (Angerer und Goschl) 27 Андрејевић Драган 158, 162 Андрејевић Јован Јолес (1833

– 1864) 20

Андрић Иво (1892 – 1975) 156

Андровић Никола (1824 – 1895)

26

Антић Александар 197 Антић Бошко (1899 – 1983) 55 Антић Косара 55 Антић Милка (1903 – 1985) 55

Антић Мирослав (1932 – 1986) песник 79, 180 Антић Радмила (1922 – 1999) 125, 160 Антић Слободан 147, 148 Антоновић Милан (1850

– 1929) архитект 37

Араго Франсоа (Arago François, 1786 – 1853) 15 Арсенијевић Добривоје 187 Арсенијевић Иван 190 Аслани Исак 155 Атаљанц Ашхен балерина 179 Афрић Вјекослав (1906 – 1980) режисер 56

Бабић Небојша 188, 192, 197 Бајин Ђукановић Зорица (р. 1952) 160, 179, 191, 228

Попис имена

Баљтерманц Димитриј (Дми- трий Николаевич Бальтер- манц, 1912 – 1980) 87 Барт Ролан (Barthes Roland, 1915 – 1980) 141 Барта Велимир 47

Барта Геза (Géza Barta, 1913

– 2002) 51, 59, 65, 73, 109, 112, 119, 141, 181, 186 Басоровић Здравко 150 Бачлија Владимир 178

Беговић Мирко (†1976) 78, 112 Белајчић Никола (1951 – 2005)

148

Белић Бранко (р. 1948) 139 Белић Зоран Вајс 155 Бибић Никола (1923 – 2001) 74, 76, 77, 90, 91

Биро Ева 91 Бихаљи-Мерин Ото (1904

– 1993) 62, 91, 108, 160

Блажина Зоран 192 Блум Жорж (Blum George) 126

Богдановић, занатски фотограф

160

Богдановић Стева (1932 – 1996) 83-84, 163, 164

Богојевић Александар 143 Божић Стеван 107 Бојовић Станоје (1909 – 1990) 51, 58, 67, 85, 96, 138, 143, 173, 174

Бојовић Филип 148 Бор Ване (1908 – 1993) 186 Борисављевић Милутин (1889

– 1970) 49

Боснар Јосип (1903 – 1960) 60- 63, 67, 69 Боснић Драган 189 Бошњаковић Михаило 151 Брандер Г. Ф. (Brander Georg Fridrih) 13 Брачић Ненад (р. 1947) 151 Брежан Јулије Ђула (Brezsán Gyula, 1909 – 1970) 64

Брезовац Ивана, в. Томановић Ивана. Бренђан Александар 171 Бркић Бранислав (р. 1960) 191, 194 Брковић Живко 170

Броз Јованка 121, 125

Броз Јосип Тито, 56, 58, 66, 70, 80, 83, 86, 114, 126, 130, 136, 167 Букилица Ђорђе (1934 – 2010) 85, 90, 94, 96, 109, 117, 118, 143, 161, 191, 195

Бури Рене (Burri René, р. 1933)

183

Бутирин Витали 126

Вајда Дезидер 47 Вајдл Јован (р. 1931) 90, 100, 142, 143, 169, 197

Вајнер Мирко 49 Валожић Велимир 32 Валтровић Михаило (1839

– 1915) 35

Варга Шомођи Тибор (Varga Somogyi Tibor, р. 1954) 139, 157, 158, 163

Васиљковић Коста 134 Васић Видоје 96, 149 Васић Миодраг 37, 38

Велимировић Раја (1949

– 2006) 155

Велицки Љ. 28 Велуда Фернандо (Veluda Fer- nando) 196

Вељковић Горан 197 Вељковић Петар 48, 49

Вергетен Венсиан (Vergeten Vencian) 197 Видановић Мирољуб 130 Винавер Јосип лекар 33 Винавер Станислав (1891

– 1955) 33

Витић Петар 49 Вићић Драгутин 72

Вицановић Радивоје Вицан (1948 – 2003) 168, 169 Вишковић Радивоје (1912

– 1974) 70

Војиновић Славиша 183

Војновић Бора 158, 164 Володин Борис 48 Воркапић Славко (1894 – 1976) 76, 77 Вранеш Петар 80 Вранић Србољуб – Срба (1931

– 2000) 121

Вукадиновић Слободан 111 Вуковић Момчило 197 Вукотић Петар 19, 28 Вучић Живорад (р. 1922) 90 Вучићевић Бранко 193 Вучо Никола (1902 – 1993) 174, 186

Гавриловић Љиљана 146 Гагић Јеремија 17 Гаговић Данило 57, 102, 103 Гантенбајн Флоријан 21, 22

Гвоздић Светозар (1848 – 1907)

33

Гвојић Желимир (Ел Гвојос)

196

Глишић Драгомир (1872

– 1957) 74, 144, 149

Глишић Љубиша 40 Голоб Звонимир (1927 – 1997) песник и фотограф 111 Гордић Милојко историчар уметности 117 Гото Катучи (Gotoh Katuchi)

146

Готран Жан Клод (Gautrand Jean-Claude) 190

Грбић Драгутин (1919 – 1990)

139

Грдијан Светозар 145, 175 Грегоровић Алберт 94 Гров У. Р. 25 Громан И. В. 26, 97, 98 Грубер Фриц (1908 – 2005) 125 Грујић Гаврило (1946 – 2006) 112, 114, 125, 164 Грчевић Младен (р. 1918) 99 Гуелмино Јосиф 30

Дабац Петар (р. 1942) 160 Дабац Тошо (1907 – 1970) 73, 99, 122

Даван Алфонс (Davanne Louis- Alphonse, 1824 – 1912) 29 Давичо Оскар песник 109

Дагер Луј (Daguerre Louis, 1787

– 1851) 15

Дајч Адолф 17-19 Дамњановић Радомир Дамњан 143, 155

Даниловић Васа 27, 28 Даниловић Миодраг 118 Дебељковић Бранибор (1916

– 2003) 52, 53, 56, 59, 60,

63-65, 68, 72, 74, 75, 80-82, 84-85, 87, 88, 92-93, 95, 96, 99, 104, 107, 108, 112, 114, 119, 120, 122, 126, 136, 152, 156, 169, 173, 178, 180, 186, 189, 197

Денегри Јерко (р. 1936) 132, 165, 185

Деретић Недељко (1950 – 2009)

166

Дероко Александар (1894

– 1988) 40

Дероко Драгутин (1877 – 1947)

36

Дероко Еуген (или Ежен) 38

Дивич Хуберт 23 Диздар Дејан (р. 1952) 139, 154, 155 Димитријевић Милан 38 Димитријевић Спира 38 Дингарац Светлана (р. 1971)

187

Додер Миленко (1927 – 1999)

75

Долгиј Александар (1931

– 2009) 149, 164, 168

Доне Алфред (Donne Alfred) 15

Дорман Ласло 124, 128, 154,

164

Драговић Светислав 95, 129 Дрезгић Оливера 175, 178 Дрндаревић Десанка 177 Дробац Антун 17 Дробњак Драган 133 Дуано Робер (Doisneau Robert, 1912 – 1994) 183

Ђелић Божидар 197 Ђорђевић Бранислав Бане (1934 – 1995) 96, 97, 100, 105, 150, 173, 178 Ђорђевић Војин М. (1898

– 1985) 50

Ђорђевић Драгиша 130

Ђорђевић Живојин Жика (1929

– 1981) 109, 110, 112, 117,

119

Ђорђевић Зоран 197

Ђорђевић Милан Бане (1933

– 1993) 177

Ђорђевић Миодраг (1919

– 1994) 65, 68, 74, 80, 87,

95, 96, 104, 105, 108, 109, 111, 112, 117, 124, 125, 128, 129, 136, 156, 174, 175, 177, 178, 182 Ђуза Петар 175 Ђукић Радоје (р. 1949) 140, 141, 150, 159, 161, 162

Ђурашевић Милош Мики 167 Ђурић-Замоло Дивна 97, 98,

103, 122

Ерцеговић Андрија 49 Етеровић Иво (р. 1935) 80, 83,

86, 90, 94, 96, 101, 102, 113, 117, 120-123, 125, 126, 131, 140, 156, 160, 164, 173, 174, 178, 183, 186, 187, 190, 232

Живковић Милан (р. 1960) 193

Живковић Новак (1919 – 1994)

81

Живоиновић Мојсило 22

Живојиновић Душан М. (1874

– 1942) 43

Жугић Драган 148

Жугић Саша 197 Жујовић Гордана 182

Заклан Мирослав в. Предојевић Мирослав. Заленски Владимир (око 1890

– око 1960) 63

Замуровић Драгољуб 134, 188, 191, 195, 197 Здравковић Љубица 176 Зега Никола (1863 – 1940) 146

Зековић Марина 186

Игњатовић Бранко 168, 187 Илић Драгослав 176 Илић Коста глумац 33 Илић Олга глумица 33

Јакшић Ђура (1832 — 1878) 17, 18 Јаневски Живко (1940 – 2000) 96, 98, 100

Јанечић Снежана 91 Јанић Чедомир 151 Јанковић Еуфросинија Еја 168, 179 Јанковић Марија (р. 1978) 192 Јановић Звонимир 53 Јаснић Черењски Миле 142 Јеласка Антонио 24, 47 Јелисијевић Миле 171, 172 Јерај Змаго (р. 1937) 115 Јеремић Живојин 62, 76, 79, 106, 123 Јеремић Мирослав (р. 1953) 178-179, 193, 195 Јечинац Ђорђе 50 Јовановић Анастас (1817

– 1899) 15-24, 28, 32, 33,

68, 73, 97, 98, 125, 126, 130, 160, 183

Јовановић Вера 193

Јовановић Војислав 159, 161,

174

Јовановић Катарина 68 Јовановић Љубомир Патак 35 Јовановић Милан (1863 – 1944) 30-33, 37, 38, 57, 97, 98, 180

Јовановић Милош (1917

– 2002) 71, 74, 78, 80, 96,

140, 193 Јовановић Миодраг (р. 1932) 105, 108, 110, 118, 129, 157, 173, 178, 190

Јовановић Обрен (1897 – 1988)

69

Јовановић Павле (р. 1948) 169, 170, 193, 195, 197

Јовановић Паја (1859 – 1957) сликар 27 Јовановић Петар Ђ. 25

Јојић Милорад Брка (1924 – ?)

62

Јорговић М. литограф 28 Јосимовић Димитрије 49 Јотић Александар Ст. (1869 – ?) 40, 42, 47

Кажић Драгољуб (1922 – 1999) 91, 101, 115, 134, 172, 173, 182, 194, 197 Калајић Драгош (1943 – 2005) сликар 165, 171 Калајн Јосип 17 Калезић Милан 104 Кан Алберт (Kahn Albert, 1860 – 1940) банкар 40, 153 Капилери Јосип 16, 17 Капичић Анђе 189

Карађорђевић Петар Први краљ Србије 39 Карановић Бранимир (р. 1950) 117, 122, 123, 126, 134, 144, 185-188, 190-192, 195, 196, Карастојанов Анастас, в. Стоја- новић Анастас Н. Караџић Вук (1787 – 1864) 13 Каришић Рајко (р. 1952) 197 Карол, румунски краљ 28 Картје-Бресон Анри (Cartier-

Bresson Henry, 1908 – 2004)

87, 88, 114, 183, 185 Карш Јусуф (Karsh Yousuf, 1908 – 2002) 70, 83, 130 Келић Александар (р. 1964) 177, 192, 193, 195 Кениг Леополд 33, 38 Керблер Стојан (р. 1938) 103,

109

Кес Ерих (Kess Erich) 128 Кински Настасја (Nastassja

Kinski) 151 Клајић Гвозден М. 36, 39 Клемпфнер Мориц 25 Клерић Љубомир 29

Кнежевић Душан (1924 – 2010) 65, 72 Кнежевић Ђорђе 19, 20 Ковачевић Миломир (р. 1961)

192

Кожул Љубинко 160, 192

Козловски Николај 87 Којић Бранислав 50

Коларовић Стеван 160

Коруновић Станиша (1886

– 1971) 45

Кос Јошко 50

Костић Александар Ђ. (1893

– 1983) 45, 47, 114, 129

Костић Петар, 52 Костић Станко (р. 1964) 196 Коуделка Јозеф (Koudelka Josef, р. 1938) 183

Коцјанчич Петер (1895 – 1986) 73, 99 Крагујевић Стеван (1922

– 2002) 65, 73, 136, 178, 186

Краљевић Вања новинар 100 Крејчи Јарослав (Krejčí Jaro- slav) 147 Крстић Ђорђе 27

Крстић Никола 38

Крстић Слободан (р. 1947) 126, 127, 150, 165, 166, 194 Крстовић Димитрије 27 Крушедолац Никола 47 Кувил Фернанд (Cuville Fern- and) 40 Кујовић Драгиња 180 Кујучев Александар (р. 1965) 185, 192, 195 Кукуљевић Сакцински Иван 20 Кулунџија Доријан 187 Курцбек Јозеф от 13 Кутлик Кирило (1847 – 1900)

39

Кушевић Чедомиљ 100

Лазаревић Владимир 196 Лазаревић Милан 53

Лазић Дарко 75, 90 Лазић Дубравка (р. 1974) 187 Лазић Јадран 153 Лазић Милутин (1927 – 1997)

69

Лазукић Ана 121, 144, 145 Лазукић Стеван (1931 – 2006) 90, 100, 115, 128, 129, 160, 174, 194, 196 Лападат Срећко 128, 142 Латинкић Василије 99 Леви Исак 35, 36, 37 Легуве Ернест (Ernest Legouvé 1807–1903) 28

Ленерт Геза (р. 1952) 122, 125, 128, 130, 138, 169, 191 Лецтер Лазар 29, 30, Лешјанин Милојко 31 Липман Габријел (Lippmann Gabriel, 1845 – 1921) 30, 31 Ловрић Мирко (р. 1935) 111, 116-118, 126, 130, 137, 142, 153, 155, 165, 171, 179, 187, 188, 190, 191 Лолобриђида Ђина (р. 1927)

113

Лубарда Драган сликар 109 Лукић Никола мајор 33

Магдаленић Анђа 35, 36 Мађар Емил (†1979) 67 Мајзенбах Георг (Georg Meisen- bach, 1841 – 1912) 31 Максимовић Војислав 134 Максимовић Десанка (1898

– 1993) песникиња 109

Малек Ерика 122 Малић Горан 185, 187, 190, 191, 193, 195 Малишев Василиј 87 Малобабић М. 162

Манаки Милтон (1880 – 1964) 134, 136 Марастони Јакоб 17 Марија Терезија, аустријска царица, 13 Маринковић Војислав (1911

– 2004) 52, 53, 67, 68, 72, 73, 80, 122, 128, 129, 132, 134, 142, 160, 166, 178, 181, 187, 191, 193 Маринковић Вук 18 Маринковић Јован 98 Маринов А. 108 Марић Јово С. 97, 99 Маричић Живорад 65 Марјановић Ненад 196 Марјановић Риста (1885

– 1969) 40-43, 78, 103, 105,

117, 168, 195 Марковић Владимир (р. 1955) 185, 197 Марковић Жика 37 Марковић Јасна 195 Марковић Милан (р. 1960) 165, 191

Марковић Милија (1812

– 1877) 18

Марушић Никола (1924 – 1994) 104, 123, 163, 188 Матејић Славомир 197 Матијашевић Горан 148 Матић Горанка 153, 164, 179, 186, 187, 189, 190, 196 Матић Душко 187 Мацарол Виктор 142

Медаковић Дејан (1922 – 2008) 68, 128 Медаковић Милорад (1823

– 1897) 17, 32

Меденица Драгиша (р. 1932) 159, 195

Меденица Љубо (1910 – 1992)

180

Меденица Секула (1912 – 1986) 68, 72, 74, 77, 78, 80, 124, 175

Менаше Лев 171

Мери Рау певачица 38 Мерћеп Драшко 44

Мецлер Емил (Metzler Emil)

116

Микача Вукица 179, 189 Микић Драгољуб 145

Миклошевић Паула (р. 1977)

192

Миладиновић Миодраг (р. 1957) 150, 153

Милекић Ђоко (1932 – ?) 111,

112

Миленковић Бошко 52 Милетин Милан 147, 150 Милисављевић Раде (р. 1920) 145, 146, 170, 171 Милићевић Милан Ђ. 24

Миловановић Душан 131, 134,

143

Миловановић Ђорђе 27

Миловановић Зоран (р. 1954) 152, 177, 192

Милојевић Никола колекцио- нар 175 Милојевић Радојца Раша (р. 1961) 188 Милојковић Мирко 60 Милосављевић Милош 91 Милосављевић Пеђа (1908

– 1987) сликар 74, 92, 110

Милосављевић Предраг Прежа

189

Милошевић Верољуб 90 Милошевић Зоран 151, 156, 161, 176 Милошевић Милорад Бревинац (1907 – 1983) 76 Милутиновић Жика 93

Миљковић Јован (р. 1924) 142,

197

Мина Нестор 46 Минић Миломир 161, 173, 180 Мирић Воја глумац 98

Мирковић Драгослав (р. 1946) 120, 121, 135, 192, 195, 197 Миросављевић Боривој (р. 1937) 78, 81, 96, 103, 104, 113, 183, 185 Митрић Небојша (1931 – 1989)

101

Митровић Војин 183

Митровић Дејан (1952 – 2005) 187, 189 Михаиловић Јеленко (1869

– 1956) 32, 36, 37

Михајловић Предраг Циле (р. 1955) 161, 173, 180, 187, 189, 190, 195, 196 Младеновић Ненад (р. 1944) 133, 161 Мојсиловић Видоје (1928

– 1996) 71, 68, 76-78, 80, 83,

88, 91, 95, 99, 105, 106, 137,

168, 179 Момчиловић Душко 136, 137 Мркаљ Љубица 177, 179 Мусил Рихард 23 Мутавџић Јосип 47

Надашкић Јасминка (р. 1958)

129

Нађ Александар (1924 – 1957) 71, 74, 75 Најком Ханс 48

Најхолд Бранко 158, 175 Недељковић Милан, 30, 50

Ненадовић Константин Н. 28 Никић Љубомир (1925 – 1990) 32, 73, 182 Николић Бранислав (1943

– 2001) 134, 197

Николић Драган 91 Николић Марко (1869 – 1911)

36

Николић Светозар Шоша (1877

– 1967) 161

Никољачић Мирослав 101, 102, 105, 109, 114, 129, 142, 181 Никшић Снежана глумица 101

Новак Лео 61 Новаковић Димитрије 15, 130 Новаковић Радош (1915

– 1979) 57

Нушић Бранислав (1864

– 1938) 31, 37, 38

Обрадовић Доситеј 23 Обрадовић Сретен Ил. 39 Обреновић Јулија кнегиња 23 Обреновић Љубица кнегиња, 16, 23 Обреновић Милан кнез-краљ Србије 33, 36 Обреновић Михаило кнез Србије 15, 16, 21, 24, 26 Одавић Мирјана 190 Oдавић Риста (1870 – 1932) 31, 32 Одановић Ђорђе 185, 187, 189 Олдал Иштван (1829 – 1916) 19, 160 Оровић Саво (1888 – 1974) 59, 129 Орфелин Захарије 13 Отић Љубица 190 Оторанов Петар (1927 – 1997) 80, 161

Павек Карл 103, 117, 125, 132 Павковић Јоана 194 Павловић Александар Саша (1934 – 1998) 76, 130, 169 Павловић Бојаџић Чедомиљ (1885 – 1962) 161 Павловић Весна 187, 188, 192 Павловић Драган 196 Павловић Драгољуб (1875

– 1956) 51

Павловић Милош (1910 – 1985) 57, 61, 68, 73, 74, 76, 80, 84- 85, 87, 96, 117, 144, 157, 160 Павловић Павле 30

Пајевић А. издавач 26 Пакић Тијана 192

Пантић Драган 96

Паци Енрико (Pazzi Enrico,

1819 – 1899) 27

Пејовић Лазар 187 Пејовић Снежана 176

Перић М. 152 Петернек Томислав (р. 1933) 90, 93-95, 96, 100, 101, 103, 113, 117, 123, 130, 139, 140,

154, 155, 160, 163, 167, 182,

184, 185, 190, 193, 195, 197

Петровић Брана песник 84 Петровић Вељко, в. Хајдук Вељко Петровић Данило кнез Црне Горе 47 Петровић Драган 192 Петровић Иван 192 Петровић Милена кнегиња- краљица Црне Горе 28 Петровић Никола кнез-краљ Црне Горе 24, 28, 32 Петровић Михаило (Мика Алас, 1868 – 1943) 30, 31 Петровић Ненад 197 Петровић Петар Његош 17 Петровић Рајко 84 Петровић Растко 186 Петровић Сретен 170, 173 Пећинар Предраг 112 Пешић Драган (1947 – 2006) 146, 154, 157, 158, 160, 165,

186

Пешић Милан (р. 1924) 85, 92, 93 Пештерац Војислав 91 Плавшић Никола 167

Подвинец Срећко (1899 – 1985) 90, 122 Позар Помпео (Posar Pompeo,

1921 – 2004) 137

Ползовић Јован (1915 – 1997) 58, 62 Поповић Андра 45, 46

Поповић Богдан (1863 – 1944)

35, 39 Поповић Доброслав Синга 167 Поповић Јован 48

Поповић Љуба (р. 1934) сликар

161

Поповић Милкица 191 Поповић Мића (1923 – 1996) сликар 174

Предић Урош (1857 – 1953) сликар 27 Предојевић Мирослав (до 2008. презиме је Заклан) (р. 1955) 165, 180, 185, 194 Прерадовић Саша 191 Прикелмајер Клаудио (1837

– 1914) 25

Продановић Милета (р. 1959)

197

Протић Милорад астроном 49, 50 Протић Миодраг Б. (р. 1922), сликар 88, 89 Пургер Зоран (1954) 197

Путник Радомир војвода 42

Радичевић Бранко В. (1925

– 2001) песник 109

Радовановић Милан М. 25

Радовановић Миодраг 105, 109 Радовић Иван 50 Радовић Јован 142 Радовић Милорад 46, 48 Радојичић Мирко 141 Радојчић Костић Гордана 182 Радојчић Светозар 128 Радош Александар (р. 1960) 189, 192 Радош Стојан 90 Радуловић Драгиша (р. 1936) 100, 188 Радуловић Миодраг (1926

– 1996) 100

Ранковић Здравко 150 Рафајловић Александар 187 Рацић Милена 171 Рашић Бранислав Брајан 188

Реј Ман (Man Ray, 1890 – 1976)

155

Рентген Конрад 32, 33

Рехницер Јован 27 Ристић Кнежевић Мира (†2006) 74, 76 Ристић Марко 186

Ристић Снежана 179

Ристић Стеван (р. 1931) 71, 81, 84, 88, 105, 116, 121, 125, 140, 163 Ритопечки Јован (†1981) 90 Рихлик чешки лекар 41 Роглић Милан (†1984) 53, 56 Розен Михаило 23 Романов Михил руски кнез 43 Росандић Мара (1883 – 1954) 69, 70 Росандић Тома (1878 – 1958)

69

Рубен Рака (1903 – 1950) 58, 59 Рубињони Зоран 139, 173

Сабо Имре (р. 1956) 192

Савић Драгутин (р. 1949) 180 Савић Милан (1883 – 1954). 44, 47 Савовић Миленко 153 Самбуњак Елза 49 Сандић Драгољуб 135, 136 Сатмари Карољ Поп де 19 Светина Марин 56 Секулић Александар 50 Селаковић Никола 19 Сеферовић Нада 161 Сибиновић Љубинко 61 Сикула Петр 126 Симин Зоран 148 Симић Александар (1898

Спремо Борис 95, 97, 146

Стајхен Едвард (Steichen Ed- ward, 1879 – 1973) 73 Станивук Љубица 155 Станимировић Душан 75, 100, 101, 145, 147 Станисављевић Миша 81, 96 Станковић Александар Баубин (1879 – 1957) 47 Станковић Зоран П. (1953

– 2003) 160, 167, 192

Станојевић Ђорђе М. (1858

– 1921) 28-30, 32, 33, 35, 38-40, 44

Станојевић Јеремија (1881

– 1950) 115, 122

Станојевић Славољуб (р. 1935) 96, 100, 102, 109, 112, 131,

198

Стевановић Војислав (1871

– после 1931?) 37, 46

Степанов Сава 133, 138, 144,

169

Стефановић Душан 158 Стефановић Живко 24

Стефановић Малиша (1891

– 1968) 177

Стефановић Милинко 128, 134, 197

Стефановић Миодраг 158

Стефановић Ратомир (1912

– 2003) 49, 56

Стојадиновић Драгиша М. (1886 – 1968) 43

1971) 56, 97, 107, 108,

Стојановић Анастас Н. (1822

147, 189

1880) 22-25

Симон Клод 159

Стојановић Драги 50

Симоновић Радивоје (1858

Стојановић Марко (1844

– 1950) 50, 51, 63, 64

Симоновић Маја 134 Симоновић Срђан 134, 135 Сингер Јосип 30, 36, 44, 45 Сипрел Клара (1885 – 1975) 46, 176 Скригин Георгиј – Жорж (1910

– 1997) 55, 56, 63, 64, 66, 96, 103, 123, 147, 161, 166, 181 Слако Ђуро 85 Слијепчевић Анђелко 140 Солдатовић Милош 188 Сондермајер Роман (Sonderma- jer Roman, 1861 – ?) 33

– 1923) 37, 45, 197

Стојић Владета 177 Стојковић Атанасије 13 Столипин Аркадије († око 1985) 53 Стругар Бранислав (р. 1949) 177, 179, 182, 186, 189, 192,

193, 196, 197

Суботић Ирина 128

Табаковић Иван (1898 – 1977) сликар 70, 80 Танасијевић Драган С. (р. 1959) 166, 173, 177, 181-183, 189, 194, 197

Тасић Александар 139 Тасић Душан 88 Татаревић Владимир 194 Текелија Сава, 16 Телебаковић Драгош (1907 – 1961) 61, 65, 70 Тепић (Милица, Драгица, Бранко) 57 Терал Жан Клод 197

Тијардовић Јасна 186

Тимотијевић Славко 136, 143,

154, 155

Тишма Андреј (р. 1952) 169 Тодић Миланка (р. 1952) 160,

172, 176, 186, 187, 190, 194 Тодоровић Александар 61 Тодоровић Драгоје 168

Тодоровић Сибин 52

Тодоровић Стева (1832 – 1926)

24, 27 Тодосић Зорка (1864 – 1936) глумица 33 Томић Бранислав (р. 1951) 183, 185, 193

Томановић Ивана (до 2009

Брезовац) (р. 1971) 189 Томовић Велисав 149 Топаловић Огњен 196 Тот Тас 98

Тошић Драгољуб (1936 – 2004)

96, 102, 104-106, 109, 112, 135, 165, 166, 190, 194, 195 Трбовић Алекса М. 191

Трифуновић Лазар 91, 103 Трнинић Милош 192, 195, 196 Турин Бранко (1928 – 2004) 82,

105, 107, 191

Ћертић Љиљана 174 Ћетковић Јозо 103, 104, 109 Ћировски Милован 143, 162 Урошевић Добривоје 124 Урошевић Роман 47 Усаковски Јуриј (1889 – ?) 44

Фелбигер Јохан 13 Фелдић Драган (р. 1937) 131 Фелдман Ана, 23

Ференц Немет (Németh Ferenc)

188

Физи Милан 60 Филеки Стјепан 91

Филиг Артур Виђи (Fellig Ar- thur “Weegee”, 1899 – 1968)

152

Филиповић Стјепан 54, 55 Финдрик Ранко 72 Фоитлендер, 16 Франц Јозеф I, аустријски цар 26

Хајдук Вељко 18, 28 Хајн Луис (Lewis Hine, 1874 – 1940) 43 Хајтман Франк (Heidtmann Frank) 172 Хакман Коста 50 Хечко М. 48 Хусник и Хојслер (Husnik und Heusler) 42

Цветановић Владислав И. 37, 38

Цветановић Данило (р. 1942) 96, 100, 104, 107, 112, 128, 129, 132, 133, 191, 193 Цветковић Милош 150, 189 Цветковић Никола 169 Цвијић Јован (1865 – 1927) 36 Цвијовић Оливер 196 Цибић Данило 49, 158 Цикота Богољуб (1909 – 1975) 66, 67, 71, 76, 91 Црниловић Христифор (1886 – 1963) 161 Црнобори Петар (? – † око 1980) 82, 88-90 Црнобрња Станко 142

Чекић Јован (р. 1953) 186, 192 Челебоновић Алекса 140 Червенка Владимир 100, 138,

190

Чернов Самсон 40, 43 Черњајев, генерал 26

Чолаковић Родољуб 176 Чукић Вера, глумица 98

Шапоња Миланка 123 Шарп Станислав 188 Шарчевић Гроздана 182

Шафрански Александар 48, 49, 51, 52 Шилд А. 21 Шимунић Љубомир (р. 1942)

193

Шистек Лудвиг 48

Шкаламера Жељко 148 Шотра Бранко 72 Штајмер Елеонора, амбасадор НДР 84 Штокман Никола 19, 26 Шувак Гордана 152, 153, 179

Шуваковић Мишко (р. 1954)

155

Шуица Нада 150

CIP Каталогизација у публикацији

Народна библиотека Србије, Београд

77(497.11)"1839/2008"

МАЛИЋ, Горан, 1947Летопис српске фотографије : 1839 2008 / догађаје изабрао, податке прикупио, обрадио и за штампу приредио Горан Малић [и сарадници]. 1. изд. Београд : Фотограм, 2009 (Београд : Академија). 240 стр. : фотогр. ; 21 cm. (Недоглед)

Тираж 500. Библиографија: стр. 202-229. Порекло визуелних прилога: 231-232. Регистар. ISBN 978-86-993551-3-6

а) Фотографија - Србија - 1839-2008 COBISS.SR-ID 172254732

ПРЕТХОДНА ИЗДАЊА ИСТОГ ИЗДАВАЧА

а) Библиотека „Недоглед“:

Горан Малић, СЛИКЕ У СРЕБРУ : предисторија и техничко технолошка
Горан Малић, СЛИКЕ У СРЕБРУ : предисторија и
техничко технолошка еволуција фотографије у 19.
веку и првој половини 20. века. Београд : Фотограм,
2001. (192 стр. 78 илустр. 205 х 140 цм, ћирили-
ца).
Од 1839. до данас, прва књига о техничкој
историји фотографије на српском језику.
Горан Малић, ФОТОГРА-
ФИЈА 19. ВЕКА : сажета
историја : појаве, аутори и
дела. Београд : Фотограм,
2004. (264 стр. 164 илустр.
205 х 140 цм, ћирилица).
Од 1839. до данас, прва
историја фотографије 19. века домаћег писца
на српском језику.
б) Библиотека „Парадигме српске фотографије“:
Горан Малић, О МОТИВУ И СВЕТЛОСТИ : раз- говори са Војиславом
Горан Малић, О МОТИВУ И СВЕТЛОСТИ : раз-
говори са Војиславом Маринковићем. Београд :
Фотограм, 2002. (264 стр. 78 илустр. 205 х 140 цм,
ћирилица).
Од 1839. до данас, први мемоари једног српског
фотографа.
Набавка ФОТОГРАМ издања у књижарама:
► У Београду: „Стубови културе“, Трг Репу-
блике 5 (011 3281 851) - „Папирус“, Теразије 12
(011 688 368) - „Иницијал“, Кнез Михаилова 35
(011 639 232).
► У Новом Саду: „Мост“, Змај Јовина 22
► на интернету: www.fotogram.in.rs, или

www. knjizara.com

или код издавача:

ФОТОГРАМ, ауторски атеље, Радничка 36/49, 11030 Београд, тeл. 011 354 8655, е-пошта: fotogram.izdanja@gmail.com

Прва књига у историји

српске културе у којој су, на 240 страница, сабрани најважнији догађаји, из

170 година дуге, историје

српске фотографије.

165 фотографских

илустрација; папир кунстдрук;

повез концем.

Обавештења на:

fotogram.izdanja@gmail.com

Набавка књиге на:

www.fotogram.in.rs