Velika filozofska biblioteka

Osniva
VUKO PAVIEVI
Redakcioni odbor
MIHAILO URI, DANILO N. BASTA, ZDRAVKO KUINAR,
VLADIMIR MILISAVLJEVIC, ASLAV KOPRIVICA,
TIODOR ROSI

PLATON

DRAVA
PETO IZDANJE

Preveli
Dr ALBIN VILHAR
Dr BRANKO PAVLOVI
Predgovor
Dr VEUKO KORA
Objanjenja i komentari
Dr BRANKO PAVLOVI

BEOGRADSKI IZDAVACKO-GRAFICKI ZAVOD

BEOGRAD, 2002.

PLATONOV IDEAL JEDINSTVA FILOZOFIJE I

POLITIKE

Naslov originala

( )

JOANNES BURNET, PLATONIS OPERA

Tomus IV, Respublica
Scriptorum Classicorum
Bibliotheca Oxoniensis, 1903.

Filozofski rakultat S.r.j.vo

1)

643 10

32.01

COBISS 9

On je prvi, a moda i poslednji, smatrao da dravom

ne treba da upravljaju najbogatiji, najastoljubiviji ili naj
lukaviji, ve najmudriji.
Shelley
Starohelenski svet nije m o g a o ostaviti lepe i monumentalnije svedoanstvo svoje m u d r o s t i nego to je Platonova
Drava i Platonova filozofija uopte. Moglo je biti dubljih nepo
srednih zahvata u dijalektiku zakonitost sveta ( H e r a k l i t ) , vie
sistema i irine u n a p o r i m a da se n e p o s r e d n i m analogijama do
kui t a j n a materijalne s t r u k t u r e sveta ( D e m o k r i t i a t o m i s t i ) ,
dubljeg postavljanja logikih p i t a n j a ljudskom miljenju
(elejci), vie smisla za k o n k r e t n o s t , za strogo i sistematsko
ispitivanje injenica, za kritinost i racionalne sinteze najirih
r a z m e r a (Aristotel), ali niko k a o P l a t o n nije d o a r a o o n u oso
bitu snagu i lepotu helenskog n a i n a miljenja, onu gotovo
neobjanjivu daro\dtost starih Helena da n e p o s r e d n o i sa na
d a h n u e m trae velike istine o-sVetu i oveku koja im je zauvek
osigurala prvo i najistaknutije m e s t o u istoriji filozofije i
nauka. I upravo to n a s osvaja u Platonovim delima, time n a s
on stalno vraa d o b u u k o m e je iveo i mislio, time nas uvodi
me<tu svoje sabesednike i prijatelje, na t v r d o ali plodno tlo
Atine, glavnog politikog, k u l t u r n o g i u m e t n i k o g sredita celog helenskog sveta. Time n a s on pribliava ivoj slici stvar
nosti, od koje nas deli velika vremenska udaljenost, ali koja
je ipak toliko p r i s u t n a u n a e m d a n a n j e m k u l t u r n o m razvitku
da joj se uvek m o r a m o vraati k a o n e n a d m a n o m klasinom
uzoru.
Istorijska pozadina ove slike dosee i dalje u prolost od
Platonovog doba, iako je, k a o to se vidi u sedmoj i o s m o j
knjizi Drave, Platon modelirao svoj ideal dravnog ureenja
p r e m a onim dravnim ureenjima koja je i m a o neposredno
pred oima, a p r e svega p r e m a dravnim u r e e n j i m a Atine,
S p a r t e i Sirakuze. Platon se u svojim delima ne osvre mnogo
na dogaaje u prolosti, ali je j a s n o da se njegova filozofija
V

rodila iz tih dogaaja i da se ne moe uopte shvatiti ako se

to zanemari. On i Aristotel doista se pojavljuju kao eteoci
duge istorijske setve na njivi helenskog narodnog rvota i kao
veliki sreivai narodne duhovne imovine, i u njihovoj sintezi,
kao u lepo rasporeenoj riznici, objektiviu se istorijske moi
helenskog duhovnog ivota i svaka od njih dobija u njoj svoje
pravo mesto. 1 Ako malo ue ograniimo ono to je imalo naj
vei znaaj za pojavu i razvitak Platonove filozofske misli, a
posebno za njegovu moralno-politiku filozofiju i njegovo delo
Dravu, to e biti otprilike dva stolea pre Platonovog roenja
ali ona i^va stolea u kojima je i stvoreno sve to je najzna
ajnije kod starih Helena.
Uspon starohelenskog drutva poeo je stvarno sa Solonom (oko 600 g. pre n. e.), koji je bio ne samo veliki dravnik
i reformator ve i jedan od slavne, ali vie legendarne nego
istorijske sedmorice helenskih mudraca. On se pojavio na
istorijskoj pozornici kad su velike ekonomske promene poele
iz temelja da potresaju starohelensko patrijarhalno drutvo
i nain ivota koji je u njemu vladao. Snana kolonizacija na
obalama Sredozemlja proirila je helenski svet na veliki pro
stor od Crnog mora do Heraklovih Stubova, od Kirene i Naukratije do Masalije i Olbije2 i na elom tom prostoru poeo
je ivi razvoj proizvodnje i trgovine, poelo je podizanje gra
dova i graanskog ivota. Ali to nije zaustavilo krizu koja je
uzimala sve vee razmere, niti je popravilo teak poloaj radnih
masa koje su bile izloene nemilosrdnoj eksploataciji. tavie,
to je kriza u drutvenim odnosima postajala dublja, time je
gori bio poloaj zemljoradnika i radnika koji su sve vie padali
u nepodnoljivu zavisnost od patrijarhalne zemljoposednike
vlastele. Na jednoj strani, raale su se nove klase trgovaca, za
natlija i raznih poslovnih posrednika i njihova mo je sve vie
rasla, a na drugoj, radne mase u gradu i selu dolazile su u sve
tei poloaj zavisnosti od patrijarhalne i novane aristokratije.
Trgovci i zanatlije vodili su borbu za novi sistem drutvenog
i politikog ivota, koji je odgovarao njihovim interesima, ali
nisu mogli raunati na uspeh bez podrke svih slobodnih gra
ana. Tako su se stvorili savezi koji su imali vanredno veliki
znaaj za politiki ivot starih Helena u VI i V veku pre n. e.
kad su se klasni odnosi do kraja zaotrili i kad su teke klasne
borbe dale vidno obeleje svim politikim zbivanjima. tom
' Dr Milo uri, Aristotelovo etiko uenje, Glas Srpske Kra
ljevske2 Akademije", 93, Beograd 1940, str. 113114.
Dr Milo uri, I storija helenske knjievnosti, Beograd 1951, str.
493_494.
*
VI

burnom procesu govore ne samo razne drutveno-politike teo

rije iz toga vremena ve i lirske pesme Hesioda i Hibrije, Solona
i Teognida, Arhiloha i Alkeja. Raalo se novo drutvo i ljudska
misao je budno pratila taj proces. Patrijarhalna drava zemljo
posednike vlastele, sa kraljem na elu, propadala je pod udar
cima novih drutvenih snaga koje su preuzimale vlast u svoje
ruke i izgraivale ivot prema svojim interesima. Razume se,
nije se to zbivalo jednako u svim politikim centrima. Sparta
i dorski centri ostali su neizmenjeni, ali je upravo Atina bila
zahvaena najburnijim dogaajima. U njoj su izmeu sredine
VI i sredine V veka pre n. e. snage iza kojih su stajali trgovci
i zanatlije postigle ogromne uspehe. Uz pomo narodnih masa,
te snage su politiki jaale i postepeno dobijale sve vie zna
aja. Obiajno pravo, po kome se ivelo u patrijarhalnom dru
tvu, ustupalo je mesto pisanom pravu i pisanim zakonima
uopte. U ivotu starih Helena sve je vei znaaj dobijala grad
ska drava, najoriginalnija i najznaajnija ustanova sistema
klasinog ropstva, u kojoj je jedino i moglo da se stvori ono
to se stvorilo za dva ili tri veka.
Atinska demokratija najvie duguje za svoj razvoj dvojici
velikih dravnika i reformatora: Solonu i Klistenu. Prvi je
ograniio apsolutnu mo aristokratije brisanjem dugova koji
su radne mase gradskog i seoskog stanovnitva bacali u zavis
nost, ak i u ropstvo, a drugi je dovrio ono to je Solon zapo
eo ukinuvi patrijarhalnu osnovu podele graana po krvnim
vezama da bi dravu organizovao po teritorijalnom principu
i omoguio svim slobodnim graanima slobodno kretanje i
uee u dravnim poslovima. Solonove i Klistenove reforme
uvrstile su u stvari trgovce, zanatlije i ostale slobodne gra
ane na raun zemljoposednike aristokratije, a to je omogu
ilo da se razvije bujni ivot, kako u oblasti privrede tako i u
politici, kulturi, umetnosti i svim drugim oblastima duhovnog
ivota. Oduzimanje ovlaenja koja je imao Areopag jo iz
doba aristokratske vladavine liilo je definitivno aristokrati iu
svih privilegija koje su se u izvesnoj meri zadrale i posle Solonovih reformi, a kad su uspeno okonani persijski ratovi
(449. pre n. e.) i kad je Atina zadobila vodei poloaj meu
helenskim dravama, nastali su najslavniji dani atinske demokratije. To je doba Perikla, doba kad se u Atini najvie stvaralo,
doba pune afirmacije atinskog demosa i nezadovoljstva aristo
kratije koja izvan Atine trai i nalazi saveze za borbu protiv
demokratskog dravnog ureenja.
Kad se ovako posmatraju istorijska zbivanja koja su do
vela do snanog uspona Atine sredinom V veka pre n. e., ne
VII

treba izgubiti iz vida ta je tada bila atinska gradska drava.

esto se govori atinskoj dravi i atinskoj demokratij i kao da
je re tekovinama modernog doba. A evo ta je bila Atina u
doba svog najveeg uspona. Povrina: grad sa lukom (Pirej)
i neposrednom okolinom. Stanovnitvo: 300.000400.000, a od
toga samo 40.000 odraslih mukih graana sa svim pravima i
80.000 robova. Ostali deo stanovnitva sainjavali su ene i
deca, zatim razni doseljenici sa porodicama. Proizvoako sta
novnitvo: zemljoradnici, robovi, sitne zanatlije.
U toj i takvoj dravi rodio se 428. ili 427. pre n. e. Platon.
Pravo ime mu je bilo Aristokle. Osnovne pojmove ivotu,
ljudima, odnosima meu ljudima i dravama, pravima i
dunostima graana, filozofiji, moralu i svemu drugom to
je ulo u bogatu riznicu njegovih saznanja stekao je na tlu
Atine u najburnije i najnesrenije doba njene istorije. Godinu
ili dve pre njegovog roenja umro je Perikle, a neto posle nje
govog roenja posetio je prvi put Atinu poznati sofist Gorgija.
Peloponeski rat bio je tada u punom jeku, a njegove katastro
falne posledice ve su se teko oseale u ivotu atinskih gra
ana. I sasvim prirodno, sve je to imalo veliki znaaj za Plato
nov misaoni razvitak. Po roenju, pripadao je drutvenim slo
jevima koji su bili najljui protivnici emokratije. Njegov otac
Ariston potomak je atikog kralja Kodra, a majka, Solonovog
prijatelja i roaka Dropida. Kritija i Harmid, najistaknutiji
atinski politiari u kasnijoj vladi Tridesetorice, bili su mu
ujaci, a Speusip, filozof, koji je rastao u njegovoj senci i \>od
njegovim uticajem, da ga posle njegove smrti zameni na elu
Akademije, bio mu je neak. Tako je Platon sa svih strana bio
okruen uglednim srodnicima i imao prilike, moda vie nego
ijedan atinski graanin toga doba, da dobije sve to mu je bilo
potrebno za uspean lini razvitak.
Ali po svemu izgleda da su burni dogaaji u godinama
Platonovog detinjstva i mladosti ipak vrili najvei i najneposredniji uticaj na formiranje njegovih ideja. Peloponeski rat,
u kome je na jednoj strani bila Atina sa svojom demokratijom,
a na drugoj Sparta sa svojom aristokratijom, razvijao se od
samog poetka nepovoljno za Atinu. Prvo je dola kuga, koja
je pokosila veliki broj Atinjana, pa i samog Perikla. Ratni neuspesi izazvali su brojne tekoe u ekonomskom i politikom
ivotu Atine i protivnici demokratije nisu propustili priliku da
to iskoriste za svoje politike ciljeve: s jedne strane, optuivali
su demokratski poredak za sva zla i neuspehe i postavljali
zahtev da se sklopi mir sa Spartom, a, s druge, odravali su
tajni savez sa Spartom podrivajui atinsku dravu iznutra.
VIII

Klasni i politiki sukobi sve vie su se zaotravali i postepeno

pretvarali u prikriveni ili otvoreni graanski rat. I sve se to
duboko usecalo u svest mladog Platona, koji je budno pratio
dogaaje. Celog ivota nosio je u sebi uverenje koje je tada
stekao i koje je kasnije izloio u Dravi napisavi da ako do
vlasti dou oni koji, u svojoj oskudici, ude za dobrima koja
bi bila samo njihova, ubeeni da je upravo vlast ono mesto
na kojem se moe najvie nagrabiti, . . . tada e doi do borbe
za vlast, pa e ova borba slino onome to se dogaa u ratu
upropastiti i njihova domainstva i elu dravu" (521a).
Kao mladi, Platon je doiveo redom sve udarce koje je
Atini zadala Sparta i one poslednje koji su definitivno unitili
njenu samostalnost i slavu. Bilans peloponeskog rata, koji je
trajao 27 godina, bio je katastrofalan za Atinu: demokratija je
poraena, a aristokrati su iskoristili pobedu Sparte i prigrabili
vlast u svoje ruke. U Atini je uspostavljena vlada Tridesetorice,
u kojoj su najvidniju ulogu igrali Platonovi ujaci Kritija i
Harmid. Platon je tada imao 24 godine, ali je ostao daleko
i od te vlade.JTaj svoj stav i dogaaje koji su posle toga usledili objasnio je u svom Sedmom pismu ovim recima:
,,U mladosti sam iskusio isto to i toliki drugi mladi
ljudi. Nameravao sam da se odam dravnim poslovima
im postanem svoj gospodar. Ali onda su se dogodile neke
stvari u dravi. Poredak protiv kojeg su bili mnogi sruen
je, a na vlast doe pedeset i jedan ovek: jedanaest u
gradu, deset u Pireju, kao nadzornici trga i svih admini
strativnih poslova, a tridesetorica postadoe neogranieni
gospodari ele drave. Neki od njih bili su moji srodnici
i prijatelji i odmah su me pozvali da saraujem s njima
u dravnim poslovima kao ovek kome ti poslovi i prilie.
Tada sam se gorko razoarao, to nije nimalo udno ako
se ima u vidu moja mladost. Nadao sam se, naime, da e
oni uiniti kraj bespravlju i nasilju i da e zavesti pra
vednu upravu. Briljivo sam pratio ta rade. I ta sam sve
morao videti? Ti ljudi su za veoma kratko vreme postigli
da je raniji poredak izgledao ljudima kao pravo zlato.
Izmeu ostalog, moga prijatelja Sokrata, ve postarijeg
oveka, koga ja bez ikakva ustezanja nazivam najpraved
nijim ovekom svoga vremena, hteli su da poalju da sa
jo nekolicinom drugih uhvati jednog graanina i povede
ga na gubilite, kako bi ga, bez obzira hoe li on to ili ne,
umeali u svoje politike poslove. AH Sokrat ih nije po
sluao, ve je vie voleo da se izloi opasnosti nego da
IX

postane sauesnik u njihovim zlodelima. Kad sam sve to

video i jo mnoge druge stvari koje nisu bile nita manje
krupne, razgnevio sam se i okrenuo od te bede.
Meutim, posle kratkog vremena sruena je vlada
Tridesetorice i s njome ceo poredak. Mene je opet, iako
sada slabije, ponela udnja da se odam javnim i dravnim
poslovima. Istina, i u tom rastrojenom nemirnom vre
menu dogodile su se mnoge stvari koje su mogle izazvati
ogorenje, i nije za uenje to su neki iskoristili revolu
ciju da se osvete svojim linim neprijateljima. Ipak su
oni koji su se vraali iz progonstva bili veoma umereni.
Ali, po nekom zlom. udesu, neki od vlastodraca opet po
zovu pred sud onog istog Sokrata, mog prisnog prijatelja,
na osnovu veoma zloinake optube koja bi se mogla od
nositi na sve druge pre nego na Sokrata. Kao bogohulnika
optuili su ga jedni, a drugi osudili i pogubili to nije
hteo, dok su jo sami iveli u bedi izgnanstva, da ue
stvuje u bezbonom zatvaranju jednoga od njihovih pro
gnanih prijatelja.
Posmatrajui te dogaaje i ljude koji su tada uprav
ljali politikim ivotom, a isto tako i zakone i obiaje,
inilo mi se, to sam dublje gledao u stvari i sve vie za
lazio u godine, da mi je sve tee da se uspeno bavim
dravnim poslovima. Video sam, naime, da to nije mo
gue bez prijatelja i pouzdanih saradnika, a takve nije
bilo lako nai meu onima koji su ve dotad bili u poli
tikom ivotu, jer se u naoj dravi vie nije upravljalo
po obiajima i pravilima naih predaka, a bilo je nemoguno da tek stiem nove prijatelje bez suvie velikih
tekoa. Osim toga, pisano pravo i moral pogorali su se
u neverovatnoj meri. Ako sam, dakle, isprva izgarao od
udnje da uem u politiki ivot, mene je, kad sam osmo
trio te prilike i video da se sve kovitla, uhvatila na kraju
vrtoglavica. Nisam, istina, prestao da razmiljam kako
bi se mogle poboljati i te prilike i celokupno dravno
ureenje, ali sam za delatnost oekivao pravi trenutak.
Na kraju, uverio sam se da sve postojee drave imaju
ravo ureenje, jer je u njima stanje zakona gotovo ne
popravljivo ukoliko ne doe do nekih energinih podu
hvata kad za to budu pogodne prilike. I tako sam bio
doveden do toga da tvrdim u slavu filozofije da se po
mou nje moe saznati sve to je pravino u ivotu drave
i pojedinca i da se, prema tome, ljudski rod nee oslobo
diti nevolja sve dok ne uzmu vlast u svoje ruke pravi

i valjani predstavnici filozofije, ili dok se upravljai dr

ava, nekim boanskim promislom, ne ponu baviti filo
zofijom." (324, 325, 326).
U ovom svedoanstvu iz kojeg se obino uzimaju najva
niji podaci Platonovom ivotu i radu 3 naroito je znaajno
ono to Platon govori Sokratu, jer se prilino jasno vidi kako
je njemu teko pala Sokratova smrt. Uz to, vidi se kako je
neosnovano i nepravedno optuivati Platona za odravanje veza
sa vladom Tridesetorice samo zbog toga to mu je Kritija bio
ujak. Po onome to Platon govori Sokratu jasno je da je
Sokratova smrt ak presudno delovala na sav njegov dalji
ivot i rad.
Sokrata je Platon upoznao kad mu je bilo 20 godina i
odmah se priklonio njegovoj filozofiji. Pre toga mu je uitelj
filozofije bio uveni sofist Kratil koji je Heraklitovu dijalek
tiku sveo na relativizam i sofistiku i time dosta doprineo da
Platon kasnije postane otar protivnik Heraklitove dijalektike.
Napustivi Kratila, priao je elejskoj koli, koja mu je bila
blia, ali ni tu nije naao sve to je traio. Tek kad je Sokrata
upoznao, naao je uporite za svoj filozofski razvoj. Naroito
je kod Sokrata cenio odlunost i doslednost u borbi protiv
sofista, pa je upravo zbog toga upotrebio antitezu Sokrat
sofisti za razvijanje sopstvenih ideja. A to je uinio iz vie
pobuda. Pre svega, inuo mu se da e najbolje afirmisati So
krata i svoje sopstvene filozofske ideje ako razvije kritiku so
fista; zatim, Sokrat mu je bio ne samo nedostini uzor savre
nog mudraca ve i uzor linog heroizma. Mogao je, dakle, bez
ikakve rezerve da stavlja u usta Sokratu svoje sopstvene misli,
iako je otiao dalje od svog uitelja. I u Dravi se lepo vidi
kako on predstavlja Sokrata u svojim dijalozima.
Istoriari filozofije, helenski i razni drugi istraivai veo
ma su briljivo ispitivali sve to ima nekog znaaja za Plato
nov vot i misaoni razvitak. Zna se da je napustio Atinu posle
Sokratove smrti, ne samo iz straha to je bio Sokratov ak ve
i iz velike tuge to je izgubio uitelja. Prvo je otputovao u
Megaru da upozna Euklida, zatim je bio u Kireni, u Africi, gde
je izuavao matematiku kod uvenog matematiara Teodora,
koji se javlja u nekoliko njegovih dijaloga. Veruje se da je
ovom prilikom posetio i Egipat. Po povratku u Atinu (smatra
se da je tada napisao Apologiju Odbrana Sokratova) sav se
3

Od 13 pisama koja su se sauvala kao Platonova, samo tri (6,

7, 8) uzimaju se kao potpuno autentina. Sedmo pismo se nikada nije
dovodilo u sumnju i sluilo je kao osnova Platonove biografije.
XI

posvetio predavanju svog filozofskog uenja. Meutim, posle

nekog vremena zaeli da poseti Junu Italiju: jedno da bi bolje
upoznao rad pitagorovaca, a, drugo, da bi ispitao mogunosti
ostvarenja svojih ideja u politici. Poznanstvo sa sirakukim
tiraninom Dionisijem izazvalo je kod Platona iluzije da bi
mogao uticati na dravne upravljae da uspostave dravno ure
enje po njegovim idejama. Ali ta se iluzija brzo sruila. Po
svemu sudei, Platonova kritika nepravinosti i tiranije toliko
je razjarila tiranina Dionisija, koji je na recima bio naklonjen
Platonovim filozofskim idejama, da je Platon, po tiraninovom
nagovoru, bio uhvaen i izveden na trg robova, da bude prodat
kao rob. Na sreu Platonovu, naao se poznanik koji ga je
otkupio i pustio na slobodu. Tako je samo srena okolnost
spasla Platona od tragine sudbine da ivot zavri u ropstvu
i da tako plati teki danak za svoje uverenje da kraljevi mogu
postati filozofi i da filozofija, sama po sebi, moe urazumiti
vladare da uspostave najbolje dravno ureenje.
Iskustvo sa tiraninom Dionisijem ipak nije obeshra
brilo Platona; tavie, njegovo uverenje da samo filozofi mogu
biti dobri upravljai drava kao da je ostalo nepokolebljivo
i on ne samo to se trudio da to uverenje izloi i obrazloi
u svojim delima, emu nam najbolje govori Drava, ve je
jo dva puta putovao na Siciliju, na nagovor Dionisijevog
brata Diona (368. i 361. pre n. e.). Ali oekivanja su opet os
tala neostvarena, samo to je ovog puta bio kanjen Dion
bio je prisiljen da ide u progonstvo.
Posle svih tih neuspeha u nastojanjima da pronae mo
gunost za ostvarenje svojih ideja idealnom ureenju dr
ave Platon je mogao da nae jedinu utehu u Akademiji. I on
je doista ograniio svu svoju delatnost na Akademiju. U njoj
je do smrti okupljao najtalentovanije filozofe, meu kojima
je bio i Aristotel, njegov uenik i potonji kritiar. Kad je
umro, godine 348. ili 347. pre n. e., sahranjen je u neposrednoj
blizini Akademije, koja je svoju delatnost nastavila kroz sve
oluje koje su potresale antiki svet, najpre grki, a zatim rim
ski, sve do 529. godine n. e., dakle preko devet stolea. Justinijanov dekret koji je zabranio rad Akademije bio je ujedno
dekret kojim je definitivno dokrajeno trajanje antike filozo
fije.
Iako je Platonov ivot bio prilino buran, a njegov misa
oni razvitak dosta neujednaen, ipak se moe rei da je on od
poetka do kraja ostao veran svom nastojanju da izgradi si
stem idealizma i da u praksi pokae mogunost ostvarenja
svojih ideja uzornoj dravi. Ono prvo mu je i polo za ruXII

kom, a u ovom drugom nije imao nikakvog uspeha. Stvorio

je prvi celovit sistem idealizma u istoriji filozofije i nije bez
razloga Lenjin nazvao idealizam Platonovom linijom u filo
zofiji". Spojivi na originalan nain uticaje Parmenida, Pitagore i Sokrata, on je u istoriji starohelenske filozofije zauzeo
mesto izmeu Sokrata i Aristotela, i kada danas sudimo nje
govim delima, ukljuujui i Dravu, moramo imati u vidu tu
injenicu kao to moramo poznavati istorijske uslove i okol
nosti koje su imale presudan znaaj za formiranje njegove
linosti i za sve ono to ima bilo kakvog znaaja za nastanak
njegovih dela.
Platon je svoje misli kazivao pesnikim stilom, a dijalog
je smatrao najlepim i najpodesnijim oblikom knjievnog iz
raza. Smatrao je da dijalog prua najvie mogunosti da se
pisana re priblii ivoj raspravi meu ljudima. I upravo za
hvaljujui uvoenju dijaloga obini svakodnevni ivot tek je
u Platonovim spisima dobio svoj izraz i tek iz njih neposred
no struji miris atikog ivota" 4 .
I Drava je napisana u obliku dijaloga. Iako moda nema
one umetnike vrednosti koju ima Gozba, ili Fedar, ipak sjajno
ilustruje kako su se u Platonu sjedinili pesnik i mislilac, i ko
liko Platon ulae truda da svojim delima udahne ivot i lepotu.
On je dosledno beao od mrtvog slova na hartiji, a u svom
Fedru gde raspravlja ,,o valjanom nainu govorenja i pisanja",
pokazuje kako se moe nai iva re u knjievnom stvaranju i
izraavanju:
Sokrat. Jer, evo, Fedre, pismo ima u sebi neto
udnovato i u tome ono zaista lii na slikarstvo: ta i pro
izvodi slikarske umetnosti stoje pred nama kao da su
ivi, ali ako ih neto upita, oni sasvim dostojanstveno
ute. Isti je sluaj i kod slova: ovek bi pomislio da go
vore kao da neto razumeju, a ako ih upita da shvati
neto od onoga to se govori, svagda kazuju jedno te
isto. A potom: kad su jedanput napisana, svaka re tu
mara ovamo i onamo isto tako k onima koji je ne razu
meju kao i onima kojima nije namenjena, pa se ne zna
s kim treba govoriti, a s kime ne. A zlostavljana i ne
pravino ruena uvek treba roditelje kao pomonika: jer
sama niti moe sebe odbraniti niti sebi pomoi.
Fedar. I to si sasvim pravo rekao.
* Dr Milo uri, Istorija helenske knjilevnosti, str. 567.
XIII

Sokrat. A ta? Drugu re da ogledamo, ovoj roenu

sestru, ne samo na koji nain postaje nego koliko je po
prirodi bolja i monija od ove?
Fedar. Koja je to i kako veli da postaje?
Sokrat. Ona koja se s poznavanjem stvari upisuje
u duu onoga koji ui, i ume sama sebe da brani i zna
govoriti i utati s kojima treba.
Fedar. Misli na ivu re onoga koji zna, a ija bi
se pisana re mogla s pravom obeleiti kao senka ive."5
Platonova pisana re je zaista kao senka ive". Osim
Apologije, prvog spisa Platonovog, svi ostali spisi su dijalozi.
Kao to Hegel kae, taj oblik nam oteava da steknemo pravu
predstavu njegovoj filozofiji i da izrazimo njen taan pri
kaz". Tekoa je i to to Platon u svojim dijalozima uvodi u
raspravljanje Sokrata i druge osobe, pa se ne moe uvek tano znati koja od njih govori u ime Platonovo, iako je izvesno
da glavne misli Platonove kazuje Sokrat. Ali dijaloki oblik
izraavanja privlai svojom lepotom, a od svega je najlepe
to tu, kako Hegel kae, istupa svetski ovek, koji ume da se
vlada". Nije to ni u kom sluaju samo forma ophoenja, ve
sadrajni duh samosvesnog, slobodnog, atikog graanina koji
umno razvija svoje misli. To je duh slobodnog graanina, ili,
kako bi Hegel rekao, duh urbaniteta" koji lei u osnovi utivosti. Hegel ga opisuje ovim recima:
Ali urbanitet ostaje pri tome da se drugome priznaje
potpuna lina sloboda njegove savesti, njegovih uverenja,
da se svakome s kim se vodi razgovor prizna pravo da se iz
razi: i da se ta karakterna crta pokazuje u svom odreenom
odrenom odgovoru, protivreenju, da se vlastiti govor u
poreenju s izjanjenjem drugoga smatra za subjektivan; jer
tu se radi razgovoru u kome nastupaju linosti kao linosti,
a ne objektivan razum ili um koji raspravlja sa samim sobom.
(Mnogo ega je tu to mi smatramo istom ironijom.) I pored
sve odlunosti izraavanja priznaje se i da je drugi razumna,
misaona linost. Ne sme se olako tvrditi, niti drugome upadati
u re. Taj urbanitet nije poteda, ve najvea otvorenost; on
sainjava ljupkost Platonovih dijaloga." 6
U Platonovim dijalozima se sabesednici doista meusob
no potuju kao linosti, iako se sudaraju oprena miljenja,
5
Fedar, LX, prevod dra Miloa uria, Kultura", Beograd 1955,
str. 183,
184.
6
Georg Vilhelm Fridrih Hegel, Istorija filozofije, II, Kultura",
Beograd 1964, str. 150, 151.

XIV

a Sokrat govori ono to sam Platon najvie eli da kae. Tako

je doista i u Dravi, gde Sokrat raspravlja s Glaukonom, Polemarhom, Trasimahom, Adeimantom i jo ponekim drugim
koji kae po koju re. Glaukon i Adeimant su braa Platonova,
Trasimah je poznati sofist, a Polemarh je sin Kefala, proizvo
aa oruja, koji je u Atinu doao iz Sirakuze. Meu njima se
vodi iv razgovor, koji nigde ne poputa u jaini i zanimljivo
sti. Iako ima raznih odstupanja, slika i asocijacija, osnovna
ideja se izvodi dosledno u svih deset knjiga. Zbog toga spo
redni elementi ne zasenjuju ono to je najhitnije u sadraju
izlaganja. To i daje Hegelu povoda da Platonovom izlaganju
kae:
Taj dijalog nije konverzacija; u konverzaciji ono to
se kae sluajno je povezano, i treba da je tako, stvar ne
treba da bude iscrpena. Ljudi ele da se zabavljaju, u tome
ima sluajnosti; pravilo je pri tome da svaki slobodno izra
ava ono to mu pada na pamet. Prema uvodu, Platonovi dija
lozi imaju katkad i takav nain razgovora, oblik sluajnog ra
zvoja; docnije, meutim, oni se pretvaraju u razvijanje stvari,
a subjektivnost konverzacije ^iezava, kod Platona ukupno
uzev postoji lep dosledan dijalektiki razvoj. Sokrat govori,
izvlai rezultate, izvodi zakljuke, u svom razmiljanju ide
sam za sebe i svemu tome daje samo spoljanji obrt da bi ga
izloio u obliku pitanja; veinom su pitanja usmerena na to
da drugi odgovori da ili ne. Izgleda da je dijalog najpodesniji
da se njime izloi neko rezonovanje, jer ide tamc-amo; rezonovanje se raspodeljuje na razne osobe." 7
U Dravi se takav dijalog doista vodi kao i u drugim Pla
tonovim delima. A njihov spisak je prilino zamaan. Otkako
je konstituisan corpus platonicum, vodile su se mnogobrojne
i ive rasprave (koje jo i danas nisu okonane) i autenti
nosti spisa i redosledu kojim su napisani. Polazilo se od ra
znih gledita i primenjivali su se razliiti kriterijumi njihove
klasifikacije. Prvo razvrstavanje izvrio je Aristofan Vizantinac, upravnik Aleksandrijske biblioteke. On je uzeo u obzir
14 dijaloga i pisama. Meutim, novopitagorovski filozof Trasil
proirio je spisak na 36 dela, od kojih je 34 dijaloga, zatim
odbrana Sokratova i pisma. Ova klasifikacija je najpriznatija
dosad, ali neki dovode u sumnju autentinost nekih spisa te
8
se njihov broj esto smanjuje. Ipak se uzima, po Trasilu, da
u celini ima 36 spisa i 56 knjiga. Meu njima je i Drava. Au
tentinost Drave nikada nije dolazila u pitanje.
7 Ibid., str. 151.
Videti: David Ross {Plato's Theory of Ideas, Oxford 1953, 3-^t).
XV

Prema dosadanjem izuavanju Platonovih spisa, obino

se smatra da su oni napisani u etiri razliite faze Platonovog
misaonog razvitka i stvaranja: u prvu grupu idu spisi mladog
Platona, dok je jo bio pod uticajem Sokratovog uenja; u dru
gu grupu spisi napisani u doba Platonovog osamostaljiva
nja i veoma estoke borbe protiv sofista; u treu grupu oni
koji su nastali u doba Platonove pune zrelosti, u doba njego
vog najvieg uspona (Drava, Gozba, Fedon i Fedar), kad je on
izgradio svoje uenje idejama i u skladu s tim uenjem sve
ostale delove svog filozofskog sistema; u etvrtu grupu
dela koja je Platon napisao u starosti.
Platon nije bio samo filozof velikog pesnikog nadahnu
a, na koga su se uvek ugledali idealistiki mislioci, ve i ve
liki istraivaki duh ispod ijih idealistikih spekulacija i uto
pija snano izbija duboki smisao za konkretna posmatranja i
ispitivanja. Ali upravo ovo Platonovo visoko svojstvo, koje je
vano za objektivno utvrivanje njegovog stvarnog znaaja u
istoriji filozofije i nauka, ostalo je vie ili manje u senci nje
gova idealizma, tako da se esto i ne primeuje od idealisti
kih spekulacija. Zbog toga u miljenjima Platonu ima raznih
jednostranosti, proizvoljnosti i predrasuda. Neki savremeni
filozofi i sociolozi misle da uzrok tome treba traiti pre svega
u predrasudama prema idealizmu. Tako Leon Roben smatra
da je malo izraza koji su optereeni predrasudama svake vrste
kao to je izraz idealizam i da se u odnosu prema idealizmu
toliko preteruje da se ak smatra da je nemogue da neka po
litika sa idealistikom inspiracijom moe imati bilo kakvog
naunog znaaja. I, odbacujui takav stav prema idealizmu,
Roben se trudi da upravo na primeru Platona pokae koliko se
u njegovim delima preplie posmatranje stvarnosti sa filo
zofskim razmatranjem" i koliko je Platon sociolog koji ni
kada nije prestao biti filozof"9. U istom smislu Karl Poper
tvrdi da je Platonova sociologija genijalna meavina spekula
cije i otroumnog posmatranja injenica" i da je Platon izlo
io veliki deo svoje sociologije u tako tesnoj vezi s etikim i po
litikim zahtevima da se elementi deskripcije uveliko gube iz
vida.10
9 Leon Robin, La pensee hellenique des origines Epicure, Pari
1942, str. 178179.
10
Karl Popper, The Opeen Society and Its Enemies, Princeton

Meutim, bez ikakve osnove je tvrdnja da je Platon ,,uspeno primenio svoj idealistiki metod u analizi ovekovog
drutvenog ivota" 11 . Kritika analiza Platonovih dela, koja
stvarno zapoinje ve sa Aristotelom, pokazuje upravo suprot
no od ovoga: ili je Platon primenio svoj idealistiki metod, pa
nije doao ni do kakvog drugog cilja nego do svog sistema ide
ja, ili je pokazao uroeni smisao za konkretno istraivanje,
pa je umovanjem na temelju iskustva doao do zakljuaka s
kojima stvarno poinje razvitak naunog saznanja drutvu
u antikoj Grkoj. Upravo Drava pokazuje kako se kod Pla
tona jedno mesa s drugim: matovita spekulacija sa izrazitim
smislom za uoptavanje iskustvenih podataka. A to pokazuju
i svi ostali Platonovi spisi. Platon*pada u bezizlazne tekoe
im hoe da spekulacijom obrazloi i objasni veze izmeu za
miljenog sveta ideja, koji je prikazao kao jedinu stvarnost, i
realnog sveta, koji pobuuje naa ula i kome je mogue is
kustvo, ali koji za Platona nije nita drugo nego prolazna senka i varka. Platonu je jedini cilj da savlada relativizam saz
nanja i da se iznad ogranienosti ula uzdigne do nepromenljivih ideja. Tako su obogotvoreni opti pojmovi i pretvoreni
u realna bia. A to je ve Aristotel najodlunije kritikovao,
odajui sva priznanja svom uitelju. Ma koliko bila velika zaslu
ga Platonova to je naao mogunosti da unese geometrijsko za
kljuivanje u svoj nain filozofiranja, njegovo strasno nasto
janje da pojam, ideju, uzdigne iznad svega ulnog odvelo ga
je u jednostranosti idealizma koje su nesavladive, iako savremena nauka pokazuje dosta razumevanja za Platonovu izuzet
nu ljubav prema geometrijskom zakljuivanju i traenju nepromenljivog u promenljivom.
Zamisao Drave, kao i ela Platonova moralno-politika
filozofija, esto nam se prikazuje kao poetsko matanje. Ar
gumenti za ovakva gledita trae se i nalaze kod samog Pla
tona, koji je napisao i to da se ljudski rod nee osloboditi ne
volja sve dok ne uzmu vlast u svoje ruke pravi i valjani pred
stavnici filozofije, ili dok se upravljai drava nekim boan
skim promislom ne ponu baviti filozofijom". Ta misao, koju
smo ve imali prilike da upoznamo u Platonovom tzv. Sedmom
pismu, bila je u stvari polazna taka Platonova kad je on po
eo da pie Dravu, da bi pokazao kako se zaista moe stvo
riti idealna drava s filozofima na elu. Hegel je izgleda prvi
shvatio da Platonova politika nije plod mate, ve sadrajno
umovanje, a Hegelovo gledite usvojili su i mnogi drugi. Tako
11 Karl Popper, ibid, str. 37.

1950, str. 119.

XVI

XVII

Ernest Barker pie u svojoj poznatoj studiji Platonu i nje

govim prethodnicima da Platonova Drava nije grad koji ne
postoji, ve grad koji se zasniva na postojeim dravnim ure
enjima."' 2
Ova gledita zasluuju punu panju, jer istiu konkret
nost Platonove politike filozofije i njenog istraivakog ka
raktera. ta je u stvari osnovno pitanje kojim se Platon bavi
u Dravi? Da li je tu re samo jednom postulatu njegove fi
lozofije, ili ima razloga da se veruje da je Platon ozbiljno pri
kupljao iskustva grkih i drugih dravnih ureenja da bi na
temelju njih izgradio projekt najboljeg mogueg dravnog ure
enja?
Pouzdane odgovore na ova i slina pitanja ne bismo mo
gli dobiti ukoliko ne vodimo rauna tome da je politika u
staroj Grkoj bila trilogija, kao to s razlogom istie Ernest
Barker:
uenje dravi, uenje zakonima i uenje mo
ralu. 13 Uostalom, to se vidi i po toku Platonovih izlaganja u
Dravi, koja poinje raspravljanjem pravinosti. Platonove
teze pravinosti zanimljive su za ocenu antikog poimanja
politike, ali nas Drava ne privlai samo onim to Platon kae
dravi branei svoje osnovne teze, ve i onim idejama protiv
kojih Platon istupa. Tako nam Drava u celini omoguuje da
shvatimo kakvo je bilo starohelensko poimanje politike, ali
jo i vie od toga kako i na temelju ega se branila teza
jedinstvu politike i filozofije, koja je toliko karakteristina
za Platonovu Dravu.
U Dravi Platon istupa istovremeno kao filozof i kao
umetnik, i tako modelira ideal Drave prema iskustvima ste
enim u najburnije vreme grkog politikog ivota, kad je
najoriginalnija i najznaajnija tekovina antikog drutva, po
lis, gradska drava, preivljavala svoju krizu, da bi na njenim
ruevinama izrastao, prvo, Aleksandrov kosmopolis, a zatim
jedan novi svet koji je naao svoj izraz u rimskoj dravi. Ve
na prvim stranicama Drave italac se suoava s diskusijom
pravinosti. Pitanja moralu razmatraju se s politikog gle
dita, a politika pitanja s moralnog gledita. Brani se shvatanjt da je pravinost glavna i najvanija od svih vrlina i da
je kao takva temelj cclokupnog ivota, kako pojedinano
tako i drutveno, tj. svih odnosa u dravi i celokupne politi
ke delatnosti. Tipino starohelensko shvatanje politike svodi
12

Ernest Barker, Greek Political Theory, London 1917, str. 239.

Ernest Barker, The Political Thoughl of Plato and Aristotle,
Dover Publications, Inc., New York 1959, str. 67.
13

XVIII

se u stvari na ovo: budui da ovek, kao pojedinac, iznad sve

ga tei najviem dobru, i dravna zajednica tei tom istom,
pa je prema tome najvie dobro najvii ideal ivota u dr
avi. To je smisao antike iluzije neraskidivom jedinstvu po
litike i morala, koja je u ovom ili onom obliku potrajala sve
do poetka moderne epohe, kad je doivela radikalnu kritiku
u delima Makijavelija. tavie, moe se jeci da se u staroj
Grkoj, u doba najveeg uspona gradske drave, moralni ivot
nije ni mogao zamisliti izvan drave. Otuda se dravi i prilazi
kao moralnoj ustanovi, a pravinost se prikazuje tako da kao
moralna dispozicija sjedinjuje u sebi sve druge vrline. To je uz
rok to se Platon uputa u iroka razmatranja, ne samo moralno-politikih ve i mnogih drugih filozofskih pitanja u vezi s
problemom pravinosti. Zato neki zakljuuju da je Drava
verovatno najizgraenija monografija pravinosti koja je
ikad napisana" 1 4 .
Da bi pokazao kolika je prednost drave koja se zasniva
na pravinosti u poreenju sa dravom koja nije takva, Platon
polazi izdaleka i izlae sofistika gledita pravinosti. Nasu
prot njihovom stavu da su ljudi pravini samo zato to ne
mogu initi nepravdu, to jest da su pravini protiv svoje volje
(359b), Platon iznosi argumente za svoje gledite da je pra
vinost bolja od nepravinosti, kako za ljude tako i za drave.
U daljem sudaru sa sofistikim gleditima on odbacuje sofistiku teoriju drutvenog ugovora i iznosi svoju teoriju po
stanku drave, koju zasniva na principu podele rada. S jedne
strane, on genijalno uoava zakon podele rada, a, s druge,
stvara teoriju postanku drave koja ima isto potroaki ka
rakter i koja se javlja kao negacija atinske demokratije. Za
istoriju nauke drutvu i ocenu Platonovog doprinosa u razvitku saznanja drutvu Platonovo shvatanje da je zakon po
dele rada temelj podele drutva na klase nita ne gubi zbog
ogranienosti zakljuka do kojeg je sam Platon doao trudei
se da postanak drave objasni iskljuivo mnogostranou ljud
skih potreba i ogranienou individualnih ljudskih moguno
sti. Istina, on svoje gledite podeli rada ne izlae onako kako
bi to moda uinio neki dananji sociolog, ali je to gledite
svakako plod veoma konkretnih zapaanja i analiza koje se
ne mogu osporiti.
Uzor idealnih drutvenih odnosa Platon izgrauje po
analogiji sa ljudskim organizmom, jer u dravi uvek gleda uve
anog oveka, i polazei od stava da ljudski organizam vri
14

2*

Karl Popper, op. cit., str. 93.

XIX

tri najvanije funkcije, zakljuuje da i drava ima tri najva

nije funkcije koje treba da vre tri stalea: upravljai (filozo
fi), uvari (vojnici), radni ljudi (seljaci, radnici, zanatlije).
Ovakva podela trebalo bi da obezbedi potpuni sklad u dravi
pod uslovom da se stalei meusobno ne meaju. Ali ova ilu
zija ipak nimalo ne smeta Platonu da uoi kakvo je stvarno
stanje u dravama i da kae genijalnu misao klasnim suprot
nostima i borbama koje ine sutinu svake drave. U etvrtoj
knjizi Drave ta je misao izloena ovim recima:
Jer nijedna od njih nije, u stvari, jedna drava, nego
svaka sadri u sebi mnogo drava, kao u onoj dejoj igri. U
svakoj od njih ima najmanje dve drave, koje su u ratu jedna
s drugom; jednu ine bogati, drugu siromani; nadalje, svaka
od ovih sadri jo mnotvo drugih. Ako sa njima bude postu
pao kao sa jednom dravom, nainie veliku greku . . ."
(422e).
Tu se vidi "i karakter klasnog sukoba, to jest shvatanje
da je njegov koren u ekonomskoj i politikoj nejednakosti
klasa. Platon, razume se, nije za ukidanje te nejednakosti. On
je za ustrojstvo drave po funkcijama: kakvu ko ima sposob
nost, takvu funkciju ima da vri, a drava ima apsolutnu vlast
da kod svakog pojedinca utvrdi tu sposobnost i da je razvije
onako kako njoj najbolje odgovara. Samo na taj nain moe
se stvoriti idealna drava.
Ali ta je u stvari za Platona idealna drava?
U naelu, on mudro kae da je najbolja i najslonija ona
drava u kojoj za vlau najmanje tee oni koji su izabrani da
vladaju, a ako drava ima drukije vladaoce, onda je u njoj
obrnuto" (520d), a kad strukturu drave podeava prema
svom gleditu da je podela rada temelj podele na klase, on
tako otro odvaja stalee jedan od drugog da se dobij a prava
slika kastinskog ureenja. On smatra da takva razmena i ta
kva mnogostruka delatnost moraju biti ubitane po dravu"
i da je meusobno zamenjivanje funkcija tri vrste ljudskih
bia najvea teta za dravu, pa bismo je, s najvie opravda
nja, mogli nazvati zloinstvom", te zakljuuje da je to po
prirodi stvari nepravinost", poto je nepravinost najvee
zloinstvo prema sopstvenoj dravi" (434bc).
Platon je bio iskreno ubeen da se samo takvim uree
njem moe obezbediti sloboda da svaki graanin vri one
funkoije za koje je sposoban. I tu je on protivrean kao i u
mnogim drugim stvarima. Rodio se i podigao kao atinski gra
anin i nauio od svog detinjstva da je slobodno uestvovanje

XX

u dravnim poslovima ne samo pravo ve i dunost svakog

slobodnog graanina. S druge strane, meutim, otri klasni
sukobi, preterani individualizam, demagogija i druge karakte
ristine slabosti atinske demokratije izazvale su* kod njega
miljenje da dravi treba dati daleko veu vlast nad pojedin
cima, a naroito da joj treba prepustiti selekciju graana. Tu
se on oigledno udaljio od atinske demokratije i pribliio stro
go utvrenoj hijerarhiji aristokratske Sparte i kastinskom si
stemu Egipta, gde su vrhovni reci imali vlast kakvu je Pla
ton, u drugom obliku, traio za svoje filozofe. Ali, iako je us
vojio neke principe kastinske podele, on ipak nije shvatio sta
lee kao zatvorene drutvene skupine, koje se meusobno od
vajaju nasleenim razlikama po srodstvu, ve je dopustio da
se u nekim sluajevima moe prelaziti iz stalea u stale, uko
liko prirodne sposobnosti pojedinaca to dozvoljavaju. Tu je
Platon oigledno idealizovao kastinske odnose koje je zasno
vao na podeli rada, i Marks je s punim pravom primetio da je
Platonova drava, ukoliko se u njoj podela rada razvija kao
princip dravnog ustrojstva, samo atinska idealizacija egipat
skog kastinstva. 15
Po sebi se razume da krajnji smisao Platonovog shvatanja podele i funkcija stalea u dravi treba uvek traiti u Pla
tonovom ubeenju da nijedna drava, nijedno ureenje i isto
tako nijedan ovek nee biti savren dok ti malobrojni nepo
kvareni filozofi koje sad nazivaju neupotrebljivim, eleli oni
to ili ne, ne budu nekako sudbinom prinueni da se pobrinu
dravi i da joj poslue, ili dok istinska ljubav prema pravoj
filozofiji kao kakav boanski dah ne obuzme sinove onih koji
sada vladaju i kraljuju, ili same vladare" (499). Idealna dr
avna uprava mogla bi se, po Platonovom miljenju, ostvariti
samo ako na vrhu staleke hijerarhije budu najmudriji, tj. fi
lozofi. Oni, filozofi, posvetili bi se potpuno dravnim poslovi
ma, kao i stale uvara (vojnika); a da meu njima koji up
ravljaju ne bude sukoba koje izaziva imovinska nejednakost
(dve drave" u jednoj), Platon propisuje:
15

Karl Marks, Kapital, Kultura", Beograd 1947, str. 294295.

Milo uri nije u pravu kad odbacuje ovu Marksovu uzgrednu primedbu kao netanu s obrazloenjem da Platonovi stalei nisu pravno
zatvorene dravne skupine kao kaste koje se jedne od drugih odvajaju
nasleenim krvnim razlikama, nego se jedan od drugog razlikuju svo
jim linim osobinama i stepenom svoje line vrednosti i sposobnosti za
vrenje dunosti". (Dr M. uri, Politika i socijalna etika Platonova,
,Ziya antika", VI sveska, 1956, str. 222223.) M. uri oigledno gubi
;
iz vida upravo ono to Marks eli da istakne izrazom atinska idealiza
cija" kastinskog sistema. To je u Marksovoj tezi najhitnije!
XXI

Pre svega, da nijedan od njih nema nikakvo ima

nje, ako to nije preko potrebno. Zatim, da nijedan nema
takvu kuu ili ostavu da u nju ne bi mogao ui svako
ko to eli. Sve ono to umereni i hrabri borci, iji je
zadatak da se biju u ratu, treba da imaju, odmerie i
primie od drugih graana kao nagradu to se staraju
njihovoj bezbednosti, tako da im za narednu godinu
nita nee preostati, ali nee trpeti ni oskudicu. Oni e
se hraniti za zajednikom trpezom i ivee zajedno kao
u taborima. to se zlata i srebra tie, treba im rei da
oni u svojim duama nose boje i od bogova poklonjeno,
da im ljudsko zlato nikako nije potrebno, i da gree ako
boje zlato dovedu u vezu sa zlatom smrtnih ljudi i tako
ga skrnave, jer se kovanim zlatom desilo ve mnogo bezbonih stvari, dok je njihovo zlato neokaljano. Jedino
njima je u dravi zabranjeno da imaju veze i dodira sa
zlatom i srebrom; oni ne smeju biti s njim pod istim
krovom, ne smeju ga nositi ni na svome odelu i ne
smeju piti iz njega. Tako e spasti i sebe i dravu. A im
budu stekli sopstvenu zemlju, i kue, i novac, postae
upravnici i zemljoradnici umesto da budu vladaoci,
bie neprijateljski vladari, a ne saveznici graana,
mrzee i bie omrznuti, ganjae i bie ganjani celog
veka, bojae se vie neprijatelja u dravi, nego onoga
spol ja i tako e se i oni sami i ela drava suno vratiti
u propast." (416de, 417ab).
To je takozvani Platonov komunizam. On se ne zau
stavlja samo na ukidanju privatne svojine i na uvoenju apso
lutne potroake jednakosti, ve ide i dalje, sve do zahteva
da drava kojom se savreno upravlja treba da ima zajed
nicu ena, zajednicu dece i celokupnog obrazovanja, a isto
tako i zajednike poslove u ratu i miru" (543a). Ali tu Platon
ne misli na dravu kao celinu, ve samo na upravljae drave,
a to se tie proizvoakog dela stanovnitva, ono nije oba
vezno da uspostavi potroaku jednakost i zajednicu ena, ali
je apsolutno obavezno da stvara sva dobra za upravljae i
elu dravu. Prema tome, Platon uopte ne zamilja da se
ceo sistem dravnog ureenja zasniva na imovinskoj (i osta
loj) jednakosti ljudi. Naprotiv. Njegova Drava zasniva se
upravo na principu kastiiiske nejednakosti ljudi, na principu
kastinske podele rada i funkcija. Potroaku jednakost za
miljao je Platon iskljuivo kao privilegiju upravljaa i u
vara drave, jer je mislio da samo na taj nain vladajui staXXII

lei mogu biti apsolutno osloboeni svih neposrednih briga

materijalnim uslovima ivota i posveeni iskljuivo drav
nim poslovima. Ostali graani (ne raunajui uopte robove)
lieni su te privilegije i njihova je jedina obaveza da budu
proizvoai dobra. Jednakost, dakle, nije privilegija svih
graana. Jedina privilegija koju svi graani imaju jeste to
talna pravinost" za sve, koja se u stvari sastoji u tome da
svaki pojedinac, bez obzira kome staleu pripada, apsolutno
podreuje svoje line interese, potrebe i elje dravi. Tako
se Platonova drava javlja kao totalna sila iznad drutva, koja
sve pojedince pretvara u delove ili elije organizma a stalee
u svoje organe.
Po sebi se razume da u takvom organicizmu nema ni mesta ni uslova za bilo kakav individualizam i da je takva za
misao drave direktno suprotna atinskoj demokratiji. Zbog
toga Karl Poper i kritikuje Platonovu zamisao drave kao
prvi celoviti model zatvorenog drutva". Poper smatra da se
u Platonovoj teoriji pravinosti ve nalaze bitni elementi
modernog totalitarizma i da je krajnji smisao sveukupnog
Platonovog institucionalizma da sprei svaku mogunost poli
tikih promena uspostavljanjem staleko-kastinske kontrole
totalnog upravljanja dravom.16
Iako se Platon esto predavao mati kad je doaravao
razne pojedinosti svog ideala drave, on je u osnovi uvek bio
realist kad je razmatrao kakve posledice mogu nastupiti ako
se jedna idealno zamiljena ustanova u dravi izrodi u svoju
suprotnost. Na primer, sve je lepo zamiljeno kod upravljaa
drave, oni su hrabri, nesebini i mudri, ali zar ipak ne preti
opasnost da i oni zaborave ta su i ko su, ta im je prava
dunost. Nita nije sramnije ni stidnije za pastira kae
Platon nego ako svoje pse, uvare stada, odgaji tako da
oni iz obesti, ili gladi, ili rave navike sami pokuavaju da na
padnu stado, da su, dakle, vie vuci nego psi." (416a) Kako
da se izbegne ova opasnost pita se tvorac idealne drave
koji je doiveo toliko razoaranja gledajui u gradskim dra
vama stare Grke koliko se politiari izroavaju im se doe
paju vlasti?
Platon je bio svestan da nejednakost stalea uvek ostav
lja iroko otvorene mogunosti da jedan stale bude srean
na raun drugog. Zato naroito naglaava da zakoni ne idu
za tim da jedan rod u dravi bude naroito srean, nego da
stvore blagostanje ele drave", pa radi toga ,,i dovedu gra16

Karl Popper, op. cit., str. 7, 21195.

XXIII

dane milom ili silom u harmoniju" (519e). Od svega je ipak,

po Platonovom miljenju, dobro vaspitanje najbolja predohrana protiv izrodavanja pojedinih stalea u vrenju njihovih
funkcija (416b) i zbog toga on poverava dravi ulogu apso
lutnog vaspitaa svih njenih graana, da s punim pravom
opredeljuje svakog pojedinca za one funkcije koje im ona
odredi. I tu poinje ona totalna vlast drave nad svim njenim
graanima koju Platon velia kao neto idealno. A to je, u
stvari, glavni koren onog karakteristinog totalitarizma u Pla
tonovom shvatanju apsolutne potinjenosti pojedinca dravi,
koji Platona u izvesnom smislu pribliava raznim oblicima
dananjeg totalitarizma, kao to ga razne druge misli i gle
dita pribliavaju najprogresivnijim idejama naeg doba. Pla
tonova Drava prepuna je raznih ideja i zapaanja, i ako e
limo da shvatimo njenu stvarnu istorijsku vrednost, moramo
poi od injenice da je to proizvod sasvim drukijeg vremena
i sasvim drukijeg duha i da nikakva poreenja sa naim vre
menom i po naim dananjim merilima nee omoguiti pravo
razumevanje onoga to je u njoj najznaajnije.
Ali teko je ukazati na sve znaajne elemente ovog Pla
tonovog dela. Ima tu obine, svakodnevne ivotne mudrosti;
ima nagovetaja koji uvek daju povoda za svakojaka pore
enja sa idejama raznih mislilaca, raznih epoha. Genijalne
analize meaju se kod Platona neprekidno sa naivnim zablu
dama i predrasudama. Ima reci kojima je danas teko nai
pravi smisao, jer su reene u drugo vreme i ljudima druki
jeg naina miljenja, a ima reci koje zvue kao da ih kazuje
na savremenik. Na mahove Platon govori kao progresivni
mislilac, ali odmah zatim istupa kao konzervativac i reakcio
nar koji idealizuje totalitarnu ulogu drave kao savremeni
faist. Fantazija se neprekidno mesa sa realnom analizom. Na
kraju devete knjige Drave (592b) Platon kae da uopte
nije vano da li ovakva drava negde stvarno postoji ili e
tek u budunosti postojati" i da ona, u stvari, postoji samo
u mislima", a kad dokazuje da ostvarenje sree u dravi za
visi od mudrosti upravljaa, govori kao da je imao prilike
da vidi dravu u kojoj je to postignuto. Na jednoj strani,
zalae se da dravom upravljaju najmudriji i najbolji, a, na
drugoj, zahteva da drava kojoj takvi ljudi stoje na elu
uspostavi apsolutnu kontrolu nad umetnicima (401). On se
zalae za ostvarenje principa jednakosti meu upravljaima,
a ne pomilja uopte na prirodnu jednakost ljudi kojoj
govore sofisti, koje on inae otro kritikuje kao ljude koji
se ne zalau za istinu i pravdu. S jedne strane, uzima nejedXXIV

nakost ljudi kao neku vrstu prirodnog zakona, a, s druge,

zahteva ravnopravnost ena kao da je na savremenik, i go
vori da nema, prema tome, nikakvog posla u upravi drave
koji bi pripadao eni zato to je ena, niti mukarcu zato to
je mukarac, nego su prirodne sposobnosti podjednako podeIjene meu oba stvorenja, i u svima poslovima moe po svojoj
prirodi uestvovati ena, i u svima poslovima mukarac, samo
je ena u svima slabija od mukarca" (455de). A malo dalje
nastavlja da je . . . i kod mukarca i kod ene prirodna spo
sobnost za uvanje drave ista, bez obzira na to to je kod
jednog slabija, a kod drugog jaa" (456b).
Takav je Platon u svemu: on podie zgradu idealne dr
ave na tlu konkretnih iskustava, ali u duhu svoje idealistike
filozofske orijentacije. Zbog toga se njegova zamisao idealne
drave esto prikazuje kao obina himera, ili kao neostvarljivi
ideal. Ali obinom miljenju se manje ili vie sve zamisli
idealnom drutvenom ureenju prikazuju kao puste himere,
iako upravo te zamisli deluju kao materijalna sila kad po
kreu mase ljudi. Pitanje je u kojoj meri takva zamisao ima
uslove da se ostvari ili, kako bi Marks rekao, u kojoj meri
sama stvarnost tei ideji. Upravo Platonov ideal jedinstva
filozofije i politike dao je povoda Hegelu da kritiki razmatra
ta je i ta moe biti takav ideal, pa je zakljuio ovo:
Pravi ideal nije neto to treba da je stvarno, ve je on
stvaran, i on je ono to je jedino stvarno; u to se veruje pre
svega. Ako je neka ideja suvie dobra da bi imala egzistenciju,
onda je to mana samog ideala. Zbog toga bi Platonova drava
bila neka himera, ali ne zato to u oveanstvu nema takve
izvrsnosti, ve zato to bi ona, ta izvrsnost, bila suvie rava
za oveanstvo. Stvarnost je isuvie dobra; to je stvarno
umno je. Ali ovek mora znati razlikovati ta je uistinu stvar
no; u obinom ivotu sve je stvarno, ali postoji razlika izme
u sveta pojava i stvarnosti. Ono to je stvarno ima takoe
spoljanje odreeno bie u kojem se pokazuju samovolja i
sluajnost, kao to se u prirodi sluajno udruuju neko drvo,
kua i biljka. Na toj povrini moralnog ivota, tj. u delanju
ljudi ima mnogo ravoga; tu bi mnogo ta moglo biti bolje.
Ako se upozna supstancija, onda mora da se gleda kroz povr
17
inu. Ljudi e uvek biti poroni, pokvareni; ali to nije ideja."
Savreno je jasno da Platon modelira dravu kao jedin
stvo filozofije i politike, kao dravu u kojoj se mudrost poli
tiki institucionalizuje. Njemu se inilo, u okvirima antikih
17

G. V. F. Hegel, op. cit., str. 224.

XXV

politikih iskustava i mogunosti, naroito u okvirima antike

podele rada, da je takva drava mogua samo kao svojevrsna
staleka drava s filozofima na elu. Zbog toga on ispituje i
razmatra najraznovrsnija filozofska pitanja povezujui u
jednu celinu svoje uenje idejama, dijalektiku, etiku, poli
tiku i umetnost. Sluei se u izlaganju sokratskim govorom"
on daje praktini model dijalektikog traenja istine postav
ljanjem pitanja, i trudi se da sistematizuje vetinu razmi
ljanja koja pretvara ulno mnenje u miljenje, koja zaplie
i razreava ograniene ljudske predstave. Istina, on u Dravi
ne izlaze naela svoje dijalektike onako obimno i produbljeno
kao, na primer, u Parmenidu, ali se i u Dravi jasno vidi koliko
je otiao dalje od Sokrata i pripremio tlo Aristotelu, utemeIjau logike. Sokratov metod je u stvari detinjski jedno
stavna i nedovoljna indukcija", kako primeuje s razlogom
V. Vindelband, jer se oslanja na jednostavna poreenja inje
nica, dok Platonova dijalektika sadri ceo tok misaonih ope
racija produbljenijeg znaaja.
To ipak ne znai da bi bilo umesno i opravdano ve kod
Platona traiti dijalektiku kakvu znamo i imamo kod Hegela
i kod Marksa. Hegel je to s pravom isticao, objanjavajui
zbog ega je formalno filozofiranje" nemono da shvati
bitnu razliku izmeu dijalektike i sofistike, i ta je Platon
postigao svojim upornim nastojanjem da dijalektiku uzdigne
iznad sofistike. Po recima Hegelovim, formalno filozofi
ranje" ne moe da shvati dijalektiku nikako drukije nego
kao vetinu koja se sastoji u tome da se unosi nered u nae
predstave, ili ak nae pojmove" i da se na taj nain pokae
njihova nitavnost. Platon je strasno teio da u svojim broj
nim dijalozima ilustruje upravo nain filozofiranja (sofista),
koji se najee ograniava samo na to da se unese nered
u miljenje". A takvom filozofiranju suprotstavljao se dijalek
tikom, to jest umovanjem koje otkriva da se, kako Hegel
kae, ono opte (to Platon trai kao istinu pojedinanih i
promenljivih zbivanja) sastoji upravo u jedinstvu takvih su
protnih pojmova". Pokretljivost pojmova se tu razvija vanredno oigledno, a pri tome se ipak ne unosi nered" u poj-
move.18
Hegel je s razlogom primetio da kod Platona jo ne na
lazimo potpunu svest toj i takvoj prirodi dijalektike, ali da
ipak moemo nai dijalektiku samu kao nain razvijanja mi
sli. Upravo zbog toga se i javljaju svakojake tekoe u prou18

XXVI

G. V. F. Hegel, op. cit., str. 181182.

avanju Platonovih dela, pogotovo ako prouavanje ostane na

povrini, to jest iskljuivo u sferi nepomirljivog kritikog
stava prema Platonovom idealizmu. S istorijskog gledita, me
utim, daleko je bitnije i zanimljivije znati kako je Platon
razvijao dijalektiku istih" pojmova, u nastojanju da dh uz
digne iznad relativizma ulnih utisaka, nego kako ih je
obogotvorio i pretvorio u sistem ideja.
Po recima samog Platona, dijalektika je najtei deo
filozofije" (498 a ) . Ona je, kako Platon kae, kao neka vrsta
zavrnog kamena nad ostalim naukama" i nijedna druga
nauka pravilno ne moe se staviti iznad nje, nego da ona pred
stavlja njihov krajnji cilj" (535a). Zbog toga je obrazovanje u
dravi tako zamiljeno da onima koji su jo mladi pripada
uenje raunanja i geometrije i svih propedevtikih disci
plina, u kojima treba da se obrazuju pre no to pristupe dija
lektici, ali oblik pouavanja ne sme biti nasilan" (536 d ) .
Tako Platon u stvari pretvara sve vetine i znanja (aritme
tiku, geometriju, astronomiju i nauku harmoniji) u po
monice i vodilje" dijalektikog metoda, koji se ne dri hipo
teza, nego ide pravo prema poetku da bi utvrdio kakav je
on, a oko due, zakopano u varvarsko blato, neno izvlai na
povrinu i uzdie ga" (533 bd). Njemu je dijalektika put
kojim se osloboenik penje iz podzemlja peine gore prema
suncu" (532 b) i mo koja vodi ono to je u dui najbolje
prema gore, do kontemplacije onog to je u stvarnosti naj
bolje" (532c), dakle, umovanje bez koga se misao ne moe
uzdii od promenljivog i prolaznog mnotva ulnih utisaka
(varvarskog blata") do nepromenljivog pojma ih ideje.
Filozofe Platon prikazuje kao one koji rado gledaju
istinu" (475e), a dijalektiki metod kao njihovo orue po
mou kojeg uzdiu ljudsku misao do istine. U stvari, Sokratovo radikalno postavljanje pitanja i nastojanje da doe do
definicija Platon je hteo da razvije u promiljeno i metodiko
traenje istine. vrsto je verovao da je traenje istine mogue
sprovesti bez oslonca na bilo koje ulo, oslanjajui se samo
na razloge" (532a). Onima koji ostaju u granicama ula istina
je nedostupna, i Platon u tom smislu zakljuuje da su filo
zofi oni ljudi koji mogu da shvate ono to je uvek jednako
i nepromenljivo, a oni, koji to ne mogu, i koji uvek lutaju
meu mnogim i raznolikim stvarima, nisu filozofi" (484b).
A krajnji zakljuak je da oni koji ne mogu doznati ta je
istina, tj. oni koji ne mogu biti filozofi, ne mogu biti ni
upravljai.
XXVII

Platon ni od ega nije vie strepeo nego da n e r a z u m n i

ljudi upravljaju dravom i odluuju najvanijim stvarima
(534d). Da bi se spreilo takvo upravljanje dravom, Platon
je zahtevao da se mladi ljudi b u d u i dravnici obaveu
zakonom da se ponajvie bave onim obrazovanjem koje e
ih osposobiti da u najveoj m e r i znalaki postavljaju pitanja
i da na njih odgovaraju" (loc. cit.). Tako dravnici postaju
filozofi, a filozofi dravnici, a gde toga nema, drave slabo
prolaze, ili, k a k o Platon doslovno kae, ako sadanji kra
ljevi i vlastodrci ne p o s t a n u pravi i dobri filozofi, i ako
oboje: politika m o i filozofija (ljubav p r e m a m u d r o s t i ) ne
p o s t a n u j e d n o , i a k o silom ne iskljue one m n o g o b r o j n e pri
rode koje tee samo za jednim, ili samo za d r u g i m . . . nee
prestati nesree ne samo za drave n e g o . . . ni za ljudski rod,
i dravno ureenje koje smo sada recima opisali nee p o s t a t i
mogue niti e ugledati svetlost s u n c a " (473de).
Po svemu izgleda da se Platon nikad nije mogao sasvim
izleiti od velikih iluzija svoje mladosti zbog kojih u m a l o nije
zavrio kao rob da samo filozofi mogu biti dobri uprav
ljai i da dobri upravljai m o r a j u biti filozofi. 19 Razoaravi
se u politiare, Platon je svu svoju delatnost ograniio na
Akademiju, i tu je svoj ideal jedinstva filozofije i politike
zasnivao teorijski, ostvarujui na taj n a i n u teoriji ono to
nije mogao da postigne u praksi.
Drava je u p r a v o m smislu teorijsko zasnivanje Plato
novog ideala jedinstva filozofije i politike. U ovom delu Pla
ton je izrazio ono to mu je bilo najvie priraslo za srce i u
njemu se najvie osea dah Platonovog filozofiranja. Zato se
ovde logika n e p r e k i d n o mesa s poezijom, dijalektika s m i t o m ,
m a t a s racionalnim umovanjem, spekulacija s empirijom.
Platon se pokazuje kao pesndk, politiar, socijalni i politiki
reformator, filozof ujedno. I p a k je, pre svega i iznad svega,
19

toj Platonovoj iluziji, koju su upravo filozofi najvie i naj

ee kritikovali, pisao je Kant:
Da kraljevi filozofiraju, ili da filozofi postanu kraljevi teko
se moe dogoditi; ali to nije ni poeljno, jer posedovanje moi neizbeno
kvari slobodno rasuivanje. Meutim, da kraljevi ili kraljevski narodi
(tj. oni narodi koji sami sobom upravljaju po zakonima jednakosti) ne
potiskuju i ne uutkuju filozofe, ve da ih puste da se otvoreno izja
njavaju to je neophodno jednima i drugima, da bi mogli bolje raz
jasniti svoje poslove ..." (Zum ewigen Frieden, Insel-Verlag Leipzig
1917, str. 40.)
Karl Poper se pridruuje Kantovom miljenju i sa svoje strane
pie: Kakva li spomenika ljudske sitniavosti u toj zamisli filozofa
kralja!" (Karl Popper, op.cit., str. 153.)
XXVIII

filozof. On je filozofiji postavio velike zahteve, ali je jo vee

zahteve postavio svima koji njome hoe da se bave. S m a t r a o
je da filozofijom ne t r e b a da se bave ni nedostojni ni nespo
sobni. Bojao se zloupotrebe filozofije, j e r je verovao da su
sofisti glavni krivci dekadencije atinske politike. Zato je tra
io da filozof b u d e odgovorni znalac, a ne s a m o d o b r o n a m e r n i
ljubitelj m u d r o s t i koji ne zna da trai istinu, koji je za takav
posao nesposoban, ili kojem do istine u o p t e nije ni stalo.
U p r i l i k a m a koje su pretile da obezvrede dijalektiku, o d n o s n o
tenju za m u d r o u koja se ispunjava u n e p r i s t r a s n o m tra
ganju za istinom, nije teko shvatiti sledee Platonovo upo
zorenje:
Svakako su sadanje pogrene predstave i prezrenje pogodili filozofiju zato to se, k a k o sam i ranije
spominjao, njome ne bave oni koji su toga dostojni. Njo
me se ne bi smeli baviti njeni nezakonti, nego nju t r e b a
da neguju njeni zakoniti sinovi" (535c).
A zakoniti sinovi filozofije" su oni koji, kako se to
dalje u tekstu Drave (535d) objanjava, ne h r a m l j u u du
h o v n o m naporu, ni na tekom p u t u traganja za istinom, niti
se kolebaju kad je u pitanju vrednost istine. Stoga ni posle
dvadeset i etiri stolea, koja n a s dele od Platona i njegovog
doba, ova upozorenja nisu izgubila nita od svog ivog i traj
nog smisla.
Dr Vel)ko KORA

DRAVA
ILI
PRAVINOSTI

A
LICA

DIJALOGA:

Glaukon
ol e mar h
r asimah
Adeimant
Kefal

St.
327a

KNJIGA PRVA
I. Pooh jue sa Aristonovim sinom Glaukonom'
u Pirej sa namerom da se pomolim boginji i da posmatram sveanu povorku koju su prvi put prireivali. Po
vorka domaih inila mi se velianstvena, ali ni povorka
koju su spremili Traani nije bila manje dostojanstvena 2 . Pomolili smo se, pogledali, i krenuli prema gradu.
Ali kada je Kefalov3 sin Polemarh izdaleka primetio da
mi idemo kui, naredio je svome robu da potri i da
nam kae da priekamo. Rob me je s lea uhvatio za
odelo i rekao: Moli vas Polemarh da priekate." Okre
nem se i upitam ga gde je. Evo ga, dolazi za vama, pri
ekajte!"
Dobro, da ga saekamo ree Glaukon.
Uskoro zatim stigoe Polemarh, Glaukonov brat
4
Adeimant, Nikijin sin Nikerat i jo neki drugi koji su,
kako se inilo, dolazili isto tako iz povorke.
Polemarh ree:
Izgleda, Sokrate, da se spremate u grad.
Pogodio si rekoh ja.
Vidi li ree on koliko nas je?
Kako da ne?
Onda, ili ete sve nas pobediti, ili ete ostati
ovde!
A zar se ne bi moglo rekoh ja uiniti jo
neto drugo: ubediti vas, na primer, da nas morate
pustiti?
A da li ete to moi odgovori on ako vas
niko ne bude sluao?
Nikako ree Glaukon.
3

 Onda primite stvar tako kao da mi neemo da

vas sluamo.
I Adeimant zapoe:
Zar vi ne znate da e se veeras u ast boginje
nositi buktinje na konjima?
Na konjima? upitah ja. To je neto sa
svim novo. Oni, dakle, prireuju utakmicu i predaju
buktinje jedan drugome jaui? Da li tako misli?
Ba tako ree Polemarh. A zatim e pri
rediti neku nonu sveanost, koju takoe vredi videti.
Veeraemo i opet poi da posmatramo nonu svetko
vinu; nai emo tamo mnogo mladia i razgovaraemo
sa njima. Ostanite, dakle, i nemojte initi drukije!
A Glaukon ree:
Izgleda da emo morati ostati.
Ako tako izgleda rekoh ja onda tako treba
uiniti: ostanimo, dakle!
II. I tako poosmo kui Polemarhovoj. Tamo zatekosmo Lisiju i Eutidema, Polemarhovu brau, Trasimaha iz Halkedona, Harmantida iz Pajanije i Aristonimovog sina Kleitofonta 5 . U sobi je bio i Polemarhov
otac Kefal. Uini mi se veoma star, jer ga odavna nisam
video. Sedeo je u naslonjai i imao venac na glavi, jer
je tek bio prineo rtvu u dvoritu. Bilo je tu nekoliko
stolica, pa posedasmo oko njega. im me Kefal ugleda,
pozdravi me i ree:
Ne dolazi esto u Pirej i k nama, Sokrate, a
trebalo bi. Kad bih imao jo dovoljno snage da bez te
goba dolazim u grad, ne bi ti morao da navraa ovamo,
ve bismo mi dolazili tebi. Ali ovako morae ee da
doe. Znaj da, ukoliko vie nestaju telesne slasti, uto
liko jaa postaje moja elja i udnja za razgovorom. Ne
moj, dakle, initi drukije, nego se nalazi sa ovim mla
diima i dolazi kod nas kao kod svojih prijatelja i tebi
odanih ljudi.
Pa i ja veoma rado razgovaram sa starcima,
Kefale odgovorili mu jer su oni ve proli putem
kojim emo i mi morati proi, pa mi se ini da od njih
moram saznati kakav je taj put, je li tegoban i muan,
ili lak i prijatan. Veoma bih voleo da saznam i tvoje
miljenje tome jer si i ti ve zaao u ono doba koje
pesnici nazivaju pragom starosti"6. Da li je to doba
ivotna tegoba, ili ti ima drugo ime za njega?

329

III. Rei u ti, Sokrate, Zevsa mi, kako se meni

ini. Mi starci, vrnjaci otprilike,
sastajemo se esto,
pridravajui se stare poslovice7. Mnogi od njih onda
na tome sastanku tuguju, jer ude za radostima mla
dosti, jer se seaju svojih ljubavi, pijanki, gozbi i svega
to ima s tim veze. ale za gubitkom neeg velikog i
tvrde da je ono bio ivot, a sada kao da nikako i ne ive.
b
Mnogo se ale na uvrede koje stari ljudi trpe od svojih
ukuana. Tako pevaju tubalicu starosti, koja je kriva
za sve nevolje. A meni se ini, Sokrate, da oni ne
optuuju ono pravo. Jer da je krivica do starosti, onda
bih i ja radi nje morao patiti tako isto, a i svi drugi
koji su zali u to doba ivota. Ja sam, meutim, nailazio
na ljude koji ne oseaju tako. A bio sam jednom i kod
c
pesnika Sofokla kad ga je neko pitao: O Sofokle, kako
se ti odnosi prema ljubavi? Jesi li jo sposoban da
opti sa enom?" On mu je odgovorio: uti, ovee,
radostan sam to sam umakao besnom i svirepom des
potu." I tada mi se inilo, a ni sada mi ne izgleda manje
lepo ono to je kazao. Jer u starosti nastupa potpuni
mir i osloboenje od takvih stvari. Kad strasti prestanu
da nas gone i mue, onda Sofoklova re postaje potpuno
d
istinita; znai: oslobodili smo se mnogih i besnih gospo
dara. Ali krivica za sve to i za uvrede od strane ukuana
i roaka nije do starosti, Sokrate, ve samo u naravi
ovekovoj. Ako su ljudi umereni i blagorodni, onda ni
starost nije veliki teret; ko te vrline nema, Sokrate,
njemu je i mladost teka.
IV. Obradovao sam se njegovim recima, i eleo
e
sam da ga jo sluam, pa sam ga podstakao i rekao:
Kefale, mislim da se mnogi nee sloiti sa
ovakvim tvojim recima i da e kazati kako starost pod
nosi lako ne zbog svoje naravi, ve radi velikog imanja
koje si stekao: kau da je bogatima lako nai utehu u
mnogim stvarima.
Istina je odgovori on da se mnogi ne
slau s tim, i oni govore neto to je i istina, a opet
nije istina toliko koliko oni misle da jeste. Ali je ona
330 Temistoklova
izreka dobra. Jednom ga je neki Serifljanin 8 grdio i govorio da je njegova slava potekla od nje
gove drave, a ne od njega. A Temistokle mu je odgo
vorio: Istina je, ako bih bio Serifljanin, ja ne bih bio
slavan; ali ti bi to bio jo manje, ako bi bio Atinjanin".
Slino bi se moglo odgovoriti onima koji zbog ~

331

tva teko podnose starost: istina je da siromatvo ini

starost teko podnoljivom ak i odliniku, ali samo bo
gatstvo, bez m u d r o s t i , nikada ne bi moglo starost ui
niti lakom.
A da li si ti, Kefale, vei deo svoga imanja ste
kao nasledstvom, ili svojim r a d o m ? u p i t a h ga ja.
K a k o s a m stekao, Sokrate? Kad je re mojoj
imovini, ona je negde na sredini izmeu onog to je
stekao moj deda i onoga to je uinio moj o t a c : moj
deda, ije ime i ja nosim, nasledio je imovinu priblino
j e d n a k u ovoj koju ja sada posedujem, ali on je nasleeno mnogo uveao. Moj otac, Lisanija, ostavio mi je
pak m a n j u imovinu od ove koju sada posedujem. Bio
bih zadovoljan ako mojoj deci ne bih ostavio m n o g o
manje, nego malo vie od onoga to sam ja nasledio.
Pitao sam te to rekoh mu jer mi se ini
da ne voli m n o g o bogatstvo. to je sluaj sa o n i m a
koji ga nisu sami stekli. Onaj, pak, koji ga je sam stekao,
voli ga dvaput vie nego ostali. K a o to pesnici vole
svoje pesme i oevi svoju decu, t a k o i oni koji su sami
zaradili svoj novac vole ga ne samo zato to je s od ko
risti, nego to je to njihovo delo. Oni su, pored toga,
teko p r i s t u p a n i i ne vole da hvale nita sem bogatstva.
I s t i n u govori ree on.
V. Naravno odgovorih. A sad mi reci jo
ovo: ta s m a t r a kao najvee d o b r o od onoga to si blagodarei svome bogatstvu uivao?
Kad bih to kazao ree on ne bih mogao
mnoge uveriti. Zna, Sokrate, kad n e k o m p o m i s a o na
s m r t p o s t a n e bliska, o n d a ga obuzme s t r a h i poinje da
razmilja o n o m e emu ranije nije mislio. J e r ako
se dotle i smejao p r i a m a podzemlju i t o m e da
ovek koji je na ovome svetu zgreio m o r a na o n o m e
da ispata, sada one uznemiravaju njegovu d u u da li,
moda, nisu istinite. S a m ovek, opet, bolje vidi onozemaljske stvari bilo zato to je od starosti oslabio ili
to se vie pribliio onome svetu. Javljaju se sumnja i
strah, i on poinje da razmilja i da se p i t a nije li k o m e
uinio nepravdu. Ako u svome ivotu p r o n a e m n o g a
zla, onda se esto trza iza sna, kao deca, i ivi u s t r a h u
i tekom oekivanju. Ako je, pak, svestan da n e m a ni
eg ravog, onda ga, kao to P i n d a r kae, ispunjava
slatka nada, draga prijateljica starosti. Prijatne su nje

gove reci, Sokrate, da onoga ko je pravedno i p o t e n o

proveo ivot
kao prijateljica prati slatka nada koja upravlja9
nestalnom ljudskom misli i ona mu blai srce.
b

Neobino lepo kae on to. Zato i s m a t r a m da je sticanje bogatstva vrlo dragoceno, ali ne za svakog oveka,
ve s a m o za estitog. I m a t i novaca znai vrlo m n o g o ;
ovek moe otii odavde, ne plaei se da je koga m a k a r
i nehotice prevario, ili slagao ili da je, opet, ostao duan
bilo bogu rtvu ili oveku novac. Novac se, pored toga,
moe u p o t r e b i t i i za mnoge druge stvari. Ali ako sve
mu d o b r o razmislim, rekao bih da je za m u d r o g oveka
ipak najvea vrednost bogatstva ba u ovome to s a m
rekao, S o k r a t e !
Sasvim si u pravu, Kefale r e k o h ja. Ali
ta je sa pravinou? Da li se ona jednostavno sastoji
u tome da se kae istina, i u tome da svakome v r a t i m o
ono to s m o od njega dobili. Ili bi to bilo p o n e k a d pra
vino, a p o n e k a d nepravino, ve p r e m a okolnostima?
Na primer, ako bi neko uzeo od svog prijatelja oruje,
a ovaj bi p o t o m poludeo i traio ga natrag, svako bi
kazao da mu se oruje ne bi smelo vratiti i da ne bi bio
pravian onaj ko bi to uinio. Svako bi se isto t a k o
sloio da se t o m oveku, s obzirom na stanje u kojem
se nalazi, ne sme rei ela istina,
Tako je odgovori cm.
P r e m a tome, pravinost ne s m e m o definisati
kao kazivanje istine i vraanje duga.
Tada me prekide P o l e m a r h :
Pa ipak S i m o n i d u t r e b a verovati, S o k r a t e !
I ja mislim ree Kefal ali sad ostavljam
razgovor vama. M o r a m da vidim ta je sa rtvom.
Znai da e P o l e m a r h biti tvoj naslednik
rekoh ja.
Dabogme odgovori on smeei se, i ode
rtveniku.
VI. Kai n a m ti k o m e je ostavljeno da vodi n a
razgovor r e k o h ta veli, je li Simonid dobro go
vorio pravinosti?
Pravino je vratiti svakome o n o to mu dugu
je, kae on. To su njegove reci, i ja mislim da su lepe.
Zaista je teko ne poverovati Simonidu od
govorih ja on je m u d a r i boji ovek. Ti ga m o d a

332

dobro razume, Polemarhu, ali ja ne. Jasno je da nije

rekao to, emu ba raspravljamo, da luaku, ako za
trai, treba vratiti ono to nam je poverio. A ipak mu,
u neku ruku, dugujemo ono to nam je poverio. Zar ne?
Svakako. A ipak ne smemo vraati, ako to za
trai neki luak?
Tako je odgovori on.
Izgleda onda da Simonid govori neto drugo
kad tvrdi da je pravinost vraanje duga?
Svakako drugo ree on. Po njegovom mi
ljenju, prijatelji su duni da prijateljima ine neto
dobro, a ne zlo.
Razumem odgovorih. Iz toga sledi da prijatelju
ne inimo onu uslugu koju mu dugujemo, ako mu na
njegovu tetu vraamo novac koji nam je poverio. Nije
li to smisao koji ti pridaje Simonidovoj misli?
Jeste.
A treba li neprijateljima vratiti ako si im ostao
duan?
Razume se odgovori on i to sve to si im
duan. Ali mislim da neprijatelj duguje neprijatelju
samo zlo, jer mu to i pripada.
VII. Pa onda se Simonid pesniki tajanstveno
izraavao kad je govorio tome ta je pravino rekoh
ja. Hteo je, ini se, da kae kako je pravino dati sva
kome ono to mu pripada, i to je nazvao dugom.
A kako ti to misli?
Ovako, pobogu! Kad bi ga neko pitao: 0 Simonide, ako se jedno umenje zove lekarskim umenjem,
ta ono treba da prua, ta je duno i ta se od njega
trai? I kome treba da daje ono to se od njega oekuje?"
ta misli, kako e na to odgovoriti?
Jasno je da e odgovoriti: treba da prui telima
lekove, odgovarajuu hranu i pie.
A kad je umenje kuvarsko? ta ima da prua,
ta je duno i kome?
Kuvanim jelima mora dati ukus.
Dobro. A koje bi se umenje moglo nazvati pra
vinou, ta ono daje i kome?
Ako iz gornjih reci treba izvesti zakljuak,
Sokrate, onda je to ono umenje koje prijateljima i ne
prijateljima donosi korist, odnosno tetu.

initi, dakle, prijateljima dobro, a neprijate

ljima zlo. To on naziva pravinou?
Tako mi izgleda.
A ko e najbolje umeti da bolesnim prijateljima
uini dobro, a neprijateljima zlo, u bolesti?
Lekar.
e
A ko mornarima u morskim opasnostima?
Krmano.
A onaj ko je pravian? Gde i na kom poslu je
on najvie u stanju da prijateljima koristi, a neprijate
ljima kodi?
Mislim, u ratu i borbi.
Dobro. Ali lekar ne moe da koristi onome ko
nije bolestan, dragi Polemarhu!
Razume se.
Ni krmano onome ko ne plovi po moru?
Tako je.
Znai, onome ko ne ide u rat nije potreban pra
vian ovek?
Mislim da ipak jeste.
Pa onda je pravinost potrebna i u miru?
333
Razume se.
A zemljoradnja. Je li ona potrebna ili nije?
Potrebna je.
Za dobijanje plodova?
Da.
A obuarski posao?
Potreban je.
Svakako radi pravljenja cipela?
Tako je.
Kako to sada? Zato veli da je pravinost po
trebna i u miru?
Radi ugovora, Sokrate.
Da li pod ugovorom" ti razume ono po emu
se izvesni poslovi zajedniki obavljaju, ili neto drugo?
Mislim na ono za ta su svi zainteresovani.
b
Ako je tako, da li je onda u igri kockom ko
risniji pravednik koji se razume u ono za ta su svi za
interesovani, ili iskusan kockar?
Iskusan kockar, naravno.
A u redanju cigala i kamenja, da li je bolje
saraivati s pravednikom ili sa onim ko se razume u
zidanje?
9

10

Razume se, sa ovim poslednjim.

Pa za koji je onda zajedniki posao pravednik
bolji od kitaraa, na slian nain na koji je kitara bolji
od pravednika u sviranju?
Mislim da je bolji u onim poslovima koji se
odnose na novac.
Izuzev moda, Polemarhu, kada su poslovi
s novcem vezani za kupovinu ili prodaju konja? Jer u
tom sluaju je, mislim, bolje saraivati s ovekom koji
se razume u konje.
Tako je.
A kad je re brodu, onda treba saraivati
s brodograditeljem i krmanoem.
ini se da bi tako bilo dobro.
U kojim je onda poslovima sa srebrnim ili zlat
nim novcem pravednik korisniji nego svi drugi?
Kad imamo potrebu, Sokrate, da novac nekom
poverimo i da ga sauvamo.
Misli onda kad ne treba njime da se sluimo,
ve da nam lei ostavljen?
Da.
Znai kad se ne koristimo novcem, onda je radi
njega potrebna pravinost?
Tako izgleda.
A kad treba uvati no, potrebna je pravinost,
bez obzira na to da li ga sklanjamo sami, ili ga preda
jemo drugome? A kad je potrebno da ga upotreblja
vamo, onda je potrebna vinogradarska vetina?
Izgleda tako.
Kae onda da je potrebna pravinost kad ho
e da skloni tit ili liru i da ih ne upotrebljava, a kad
ih upotrebljava, onda ratna vetina i muzika?
Tako je.
I tako je i sa drugim stvarima: pravinost je
nepotrebna kad se koriste izvesne stvari, a, nasuprot
tome, potrebna ako se ne upotrebljavaju?
Bie tako.
VIII. Pravinost onda nije neto savreno ako
je potrebno samo onda kad se neke stvari upotreblja
vaju. Da razmislimo jo ovome: zar onaj ko je vrlo
dobar napada, bilo u borbi rukama ili kakvoj drugoj
borbi, nije sposoban i da se brani?
Sposoban je.

A onaj ko je sposoban da se od neke bolesti

uva, zar nije u stanju da i drugome kriom pomogne?
Mislim da jeste.
334
Onaj je dobar vojskovoa i zatitnik vojske
koji planove i namere neprijatelja moe, tako rei, da
ukrade?
Tako je.
Znai, dakle, da ono to je neko sposoban da
sauva, to je sposoban i da ukrade?
Sasvim tako.
Ako je, dakle, pravian ovek sposoban da uva
novac, on je u stanju i da ga ukrade?
Tako bi se moglo zakljuiti odgovori on.
Prema tome je pravian ovek i lopov. ini mi
b
se da si to nauio od Homera, jer on hvali Odisejevog
deda po materinoj strani, Autolika, i kae da se meu
ostalim ljudima istie prevarom i krivokletstvom". I po
tvome shvatanju, i po Homerovom i Simonidovom, ini
se da je pravinost neka lopovska vetina koja prijate
ljima koristi, a neprijateljima kodi. Zar nisi tako
,kazao?
Ne, Zevsa mi, ali sad i ne znam vie ta sam
mislio. Jedino, ipak, jo uvek mislim da je pravinost:
koristiti prijateljima, a neprijateljima koditi.
c
Da li su, po tvome, prijatelji oni koji izgleda da
su nam naklonjeni, ili oni koji su nam zaista naklonjeni,
makar i ne izgledalo tako! I da li su neprijatelji oni koji
to zaista jesu, makar i ne pokazivali to?
Prirodno je voleti one za koje se misli da su
dobri, i mrzeti one koje smatraju ravima.
A zar ljudi ne gree u tome i zar ne dre za
dobre mnoge koji to nisu, i mnoge, opet, obratno?
Gree.
Onda se za njih pravinost sastoji u tome da
d
ine dobro ravima, a zlo onima koji su dobri.
ini se da je tako.
Ali dobri ljudi su pravini i nisu u stanju nikom
da uine nepravdu.
To je istina.
Po tvojim recima je onda pravino initi zlo
onima koji nikakvo zlo ne ine.
Nipoto, Sokrate, bio bi zloin govoriti tako.
Pa onda je pravino rekoh ja dobrima i
niti dobro, a zlima zlo.
11

335

12

Takav mi se govor ini mnogo razboritijim od

onog prethodnog.
Ali, Polemarhu, deava se da e za sve one koji
se varaju u svojim sudovima ljudima biti pravino
ono to kodi njihovim prijateljima, jer ih oni procenjuju kao rave, kao i ono to koristi njihovim nepri
jateljima, jer ove opet procenjuju kao dobre. Tako smo
dospeli do zakljuka koji je upravo suprotan onom to
smo ga pripisali Simonidu. 11
Zaista izlazi tako ree on. Izgleda da ni
smo pravilno shvatili pojmove: prijatelj i neprijatelj.
Pa kako smo ih shvatili kad nismo pravilno,
Polemarhu?
Tako to smo govorili da je prijatelj onaj ko
izgleda naklonjen.
A kako emo to sad promeniti? rekoh ja.
A on odgovori:
Onaj ko izgleda da je naklonjen i stvarno je na
klonjen. A onaj ko izgleda tako a nije, taj nije prijatelj.
Tako isto treba shvatiti i pojam neprijatelja.
Prema tome bi, ini se, prijatelj znaio u stvari
isto to i dobar, a neprijatelj isto to i rav ovek.
Da.
Ti kae da pojmu pravinosti moramo jo ne
to dodati, poto smo ranije rekli da je pravino initi
dobro prijatelju, a zlo neprijatelju. Onda definicija treba
da glasi: pravino je initi dobro prijatelju zato to je
dobar, a neprijatelju initi zlo jer je rav.
Potpuno se slaem ree on. ini mi se da
je tako dobro reeno.
IX. A da li e pravian ovek zaista koditi bilo
kome? nastavih ja.
I treba da kodi ravima i neprijateljima.
Ako se nanese teta konjima, hoe li oni biti
bolji ili gori?
Gori.
Hoe li postati gori zato to su izgubili svoje
konjske osobine ili moda odlike koje ima pas?
Konjske sposobnosti.
A ako nakodi psima, onda e oni postati gori
u pogledu svojih pseih sposobnosti, a ne moda kao
konji?
Razume se.

A ljudi, prijatelju? Zar oni ne gube isto tako

svoje ljudske vrline?
Razume se da dh gube.
A pravinost svakako spada meu ljudske
vrline?
Spada.
Pa onda je jasno da ljudi postaju nepravini
kad im se ini zlo?
Sasvim jasno.
Mogu li onda muziari pomou muzike nainiti
nekog nemuzikalnim?
Ne mogu.
Mogu li uitelji jahanja, sluei se vetinom ja
hanja, nainiti nekoga ravim jahaem?
Nipoto.
A pravian ovek, radei pravino, moe li ui
niti nekog nepravinim? Ili, uopte uzev, mogu li dobri
ljudi vrlinom nainiti nekoga ravim?
Pa to je nemogue.
Toplota, mislim, ne rashlauje; to ini hlad
noa?
Da.
I ne vlazi suvoa, nego vlaga?
Tako je.
Isto tako i dobar ovek ne ini zlo; to radi
rav.
Jasno.
A pravian ovek je dobar?
Razume se.
Pa onda, Polemarhu, initi zlo nije osobina
pravinog oveka, i on ne kodi ni prijatelju, niti bilo
kome drugom oveku. To je osobina nepravinoga.
Mislim da ima potpuno pravo, Sokrate
odgovori on.
Ako je neko rekao da je pravia onaj ko sva
kome vraa dug, i ako je time mislio ovo: pravian o
vek je duan da kodi neprijateljima, a da koristi pri
jateljima, taj nije bio mudar, jer nije govorio istinu. Mi
smo videli da pravian ovek uopte nikome ne kodi.
Slaem se ree Polemarh.
Hajde, onda, da zajedno poreknemo rekoh
ako neko tvrdi da je bilo Simonid, ili Pitak, ili Bijant,
ili koji drugi mudrac ili estit ovek to rekao.
13

336

Ja sam odgovori Polemarh spreman da to

zajedno s tobom poreknem.
A zna li, moda upitah ga kome pripisu
jem reci da je pravino koristiti prijateljima i koditi
neprijateljima?
Kome? zapita on.
Mislim da je to izreka Perijandrova,
ili Perdikova, ili Kserksova, ili Ismenije Tebanca,12 ili drugog ne
kog bogatog oveka, koji je mislio da mnogo moe.
Pravu istinu govori ree on.
Dobro odgovorih. Doli smo do zakljuka
da pravinost nije to. Da li bi neko mogao rei da je ona
neto drugo?
X. Za vreme naeg razgovora Trasimah je esto
pokuavao da uzme re. Njegovi susedi, meutim, spre
avali su ga, jer su hteli do kraja da uju na razgovor.
Kad smo mi zavrili i kad sam ovo rekao, nije mogao
vie da se uzdri, nego se povio kao divlja zver i skoio
prema nama kao da hoe da nas rastrgne. I ja i Pole
marh se u strahu razbegosmo, a on uzviknu stojei u
sredini izmeu nas dvoje:
Kakve se tu gluposti brbljaju, Sokrate? I to
se udvarate jedan drugome glupim razgovorima? Ako
hoe zaista da sazna ta je to pravinost, nemoj samo
da zapitkuje i da hvalisavo protivrei kad neko odgo
vara. Ti zna da je lake pitati nego odgovarati, zato i sam
odgovaraj i reci ta je, po tvom miljenju, pravinost.
Ali mi nemoj tvrditi da je pravinost dunost, ili korist,
ili ono to je od koristi, ili to donosi dobit, ili to pomae. to kae kai jasno i tano, jer ja neu primiti
ovakva brbljanja.
Iznenadili se kad uh ovo i u strahu pogledah u
njega. Da nisam ja prvi pogledao njega nego on
mene,
mislim da bih zanemeo od njegovog pogleda.13 Ali ja
pogledah u njega im je poela da ga obuzima ljutnja.
Tako sam mogao da mu odgovorim, i drhtei rekoh:
Nemoj se ljutiti na nas, Trasimae! Ako ja
i ovaj ovde pogreirno raspravljajui, znaj da greimo
protiv svoje volje. Kad bismo traili zlato, nemoj misliti
da bismo jedan drugome pravili komplimente, a pri tom
propustili priliku da ga i pronaemo. A kad traimo pra
vinost, stvar mnogo dragoceniju nego to je zlato, mi
sli li da emo biti tako nerazumni da iz utivosti pro
pustimo i najmanju stvar, a da je ne izvedemo na i-

337

stinu. Ti je moda i poznaje, prijatelju, ali mi je, ini

mi se, ne moemo pronai. Vi, pametni, pre nego to se
na nas naljutite, morate imati saaljenja prema nama.
XI. Tada se on podrugljivo nasmeja i ree:
Tako mi boga, ovo je ona uobiajena ironija 14
Sokratova. Znao sam ja to i ovima ovde unapred rekao
da ti nee hteti odgovoriti, da e se praviti nevet i da
e pre uiniti sve drugo nego to e odgovoriti ako te
neko zapita.
Mudar si, zaista, Trasimae rekoh ja. Ali
kad bi ti nekoga upitao koliko je dvanaest, pa mu odmah
unapred rekao: samo mi nemoj kazati, ovee, da je
dvanaest dvaput est, ili triput etiri, ili est puta dva,
ili etiri puta tri, jer takvo brbljanje neu primiti", ti
bi, mislim, dobro znao da ti niko nee ni odgovoriti na
tvoje pitanje. A kad bi ti on rekao: ta eli Trasi
mae? Da ne smem dati odgovor kako si ga ti kazao?
Pa zar ni onda ne, udnovati ovee, ako je on pravilan?
Zar treba da kaem neto drugo to nije istinito? Ili ta
hoe?" ta bi ti njemu na to odgovorio?
Dobro! Zar se ovo moe uporediti sa onim?
Zato da ne? rekoh ja. Iako to nije isto,
ipak se onome koga pita ini otprilike tako i misli li
ti da on nee rei svoje miljenje, ako ga ima, pa bilo
da mu to zabranimo ili ne?
A zar e i ti tako uiniti? ree Trasimah.
Hoe li odgovoriti uprkos mojoj zabrani?
Ne bih se udio rekoh mu kad bih to ui
nio poto razmislim.
A ta e biti ako ja znam neko drugo i bolje
tumaenje pravinosti nego to su sva ova? ta e
onda biti?
ta drugo nego ono to dolikuje onome ko ne
zna odgovorih ja a meni se pristoji da nauim od
onog ko zna. I ja u tako uiniti.
Veoma si ljubazan ree on. Ali za uenje
mora platiti!' 5
Da, samo kad steknem novaca.
Pa ima ga umea se Glaukon. to se
novca tie, Trasimae, samo kai! Mi emo svi platiti
za Sokrata.
Dabogme ree on da bi Sokrat radio kao
to je nauio; nee odgovarati, a odgovore e prihvatiti
od drugih i obarati.

^BAO

 Ali kako e poeh ja odgovarati onaj ko

pre svega nita ne zna riti tvrdi da neto zna, a, osim
toga, ne srne ni rei ta tome misli, jer mu je jedan
tako odlian ovek zabranio da pita ma ta od onoga
to misli? Zato mora govoriti ti, to vie odgovara. Ti
338 veli da zna i da bi mogao pomoi. Nemoj dakle, druk
ije, nego mi uini tu ljubav i odgovori, a nemoj biti
toliko sebian da ne poui Glaukona i ostale.
XII. Posle mojih rei zamolie ga i Glaukon i ostali
da to uini. Trasimah je prosto goreo od udnje da go
vori i da zaslui pohvalu, verujui da je spremio vrlo
lep odgovor. Ali se pravio kao da se jo prepire sa
mnom oko toga da ja moram odgovarati. Naposletku
popusti i ree:
b
U tome je, dakle, Sokratova mudrost: da on
sam ne eli druge da poui, nego da obilazi i ui, a da
za to i ne zahvaljuje.
Da ja od drugih uim, Trasimae, to je istina
-- odgovorih mu ja ali to tvrdi da nisam blagodaran, to lae. Ja zahvaljujem kako mogu, a mogu samo
hvaliti, jer novaca nemam. Da to rado inim, kad mi
izgleda da neko dobro govori, videe i sam odmah im
odgovori. Ubeen sam da e dobro govoriti.
c
Sluaj ree on. Ja tvrdim da pravino nije
nita drugo nego ono to koristi jaemu. Zato ne odo
brava? Nee?
Moram prvo razumeti ta misli odgovorih
ja. Sad jo ne razumem. Ti tvrdi da je pravino ono
to koristi jaemu. Kako to misli, Trasimae? Ako
4
je rva Pulidamant' jai od nas i ako njemu prija gove
dina, onda je ta hrana i za nas, koji smo slabiji od njega,
d
prikladna i pravina. Zar ne tvrdi to?
Straan si ti, Sokrate! Moju reenicu shvatio si
tako samo da bi je mogao napasti.
Nikako, dragi moj odgovorih ja ve reci
jasnije ta misli.
Zar ne zna da u mnogim dravama vlast dre
tirani, u drugima narod, a u treima opet plemstvo?
Znam.
Zar u svakoj dravi nije ba vladajui elemenat
onaj najjai?
Svakako.
e
Svaka vlast, opet, pravi zakone u svoju korist:
demokratija demokratske, tiranin izdaje monarhistike
zakone, a tako ine i ostale vlasti. Za ono to je njima

korisno vele da je pravo podanika, kome se ovi imaju

pokoravati, i ako ga ko prekorai, onda ga kanjavaju
kao oveka koji je prestupio zakone i poinio krivicu.
Tako ja mislim, najdrai moj, kad kaem da sve drave
podjednako sude pojmu pravinosti: da je pravinost
339 od koristi za dravnu vlast. Jer ta dravna vlast vlada u
dravi i tako e svako, ko dobro razmisli, uvideti da je
ba svuda pravino ono to ja velim: ono to koristi
jaemu.
Sad razumem ta misli rekoh ja. Potrudiu se da shvatim da li je to tano ili ne. I ti si, Trasi
mae, odgovorio da je pravino ono to je korisno. A
meni si zabranio da tako odgovorim. Ali ti si tome do
dao: to je korisno jaemu.
b
Moda je to neki sasvim beznaajan dodatak.
Nisam siguran da moda nije ba vrlo vaan.
Ali je jasno da moramo razmisliti govori li pravo. Jer
kako se i ja slaem sa tim da je pravino u isto vreme i
korisno, a ti dodaje i tvrdi da je korisno za jaega
to ja ne znam, onda treba to da ispitamo.
Ispitaj! ree on.
XIII. Hou odgovorih. Reci: zar ne tvrdi
da je pravino i pokoravati se vladarima?
Razume se da tvrdim.
c
Jesu li vladari u svakoj dravi nepogreivi, ili
mogu i greiti?
Mogu i greiti, naravno.
Ako pokuaju da donesu zakone, onda su neki
od ovih pravi a neki ne?
Tako mislim.
A da li doneti prave zakone znai doneti takve
koji e njima koristiti, a neprave takve koji im nee ko
ristiti? Da li tako misli?
Upravo tako.
A zakona koje oni donesu moraju se podanici
pridravati. Jesu li onda oni pravini?
Razume se.
d
Po tvojim recima, dakle, nije pravino samo
initi ono to koristi jaemu nego i ono to bi mu moglo
koditi.
Kako to? upita Trasimah.
Tako kako ti tvrdi, mislim. Hajde da vidimo
bolje. Sloili smo se u tome da vladari, stvarajui za
kone, uine ponekad neto i protiv svoga dobra, a da
17

podanici pravino ine ako izvravaju ono to su vladari

naredili. U tome smo se sloili, zar ne?
Tako je.
e
Onda veruj da smo se sloili i u tome da su
radnje koje kode vladaru i jaima pravine. Vladaoci,
naime, ponekad protiv svoje volje izdaju zakone koji
njima kode, a ti tvrdi da oni koji ine ono to su vla
dari naredili rade pravino. Pa zar onda nije nuno,
mudri Trasimae, da je pravinost neto ba suprotno
od onoga to ti tvrdi? Slabijima je nareeno da rade
na tetu jaih.
340
Zaista, Sokrate ree Polemarh tako mi
bogova, sasvim je jasno.
Jo ako i ti to potvrdi umea se Kleitofont.
A zato je potrebna potvrda? ree Polemarh.
Sam Trasimah se slae da vladaoci ponekad izdaju
zakone tetne po njih same i da je pravino ako se potinjeni upravljaju po njima.
Trasimah je rekao, Polemarhu, da je pravino
initi ono to vladari nareuju.
A rekao je da je pravino to je od koristi jab
emu, Kleitofonte? Poto je izrekao oba tvrenja, slo
io se sa tim da jai ponekad slabijima i podanicima iz
daju takva nareenja koja se protive njihovoj sopstvenoj koristi. Iz toga sledi da bi pravino bilo isto tako
ono to koristi, kao i ono to kodi jaemu.
Ali ree Kleitofont pod korisnim za jaeg
on podrazumeva ono to jai misli da bi mu moglo biti
od koristi. Slabiji ima po tome da se upravlja, i to on
smatra za pravino.
Ali tome nije bilo govora odvrati Polemarh.
c
Nita ne mari rekoh ja ako Trasimah sada
tako govori, primiemo i to.
XIV. Reci mi, Trasimae, jesi li hteo rei da je
pravino ono za ta jai misli da mu donosi korist, pa
bilo da mu to stvarno koristi ili ne? Moemo li rei da
ti to tvrdi?
Nipoto ree on. Zar misli da bih ja mo
gao nazvati jaim nekog onda kad pogrei?
Ja sam zaista tako mislio odvratili. Pa ti
si se sloio sa tim da vladari nisu nepogreivi, ve da i
17
oni katkad pogree.
d
Ali, Sokrate, ti si spletkaro 13 kad tako govori.
Zove li ti lekara koji u leenju pogrei ba zbog nje18

gove greke lekarom? Ili matematiara koji pogreno

rauna, ba kad pogrei i pravi te greke matematiarem? Naprotiv, mislim da kaemo: lekar je pogreio, i
matematiar je pogreio i prepisiva isto tako. A nije
dan od njih, u stvari, nikako ne grei, ukoliko zasluuje
e
to svoje zvanje. Tako, strogo uzevi a ti ba tako stro
go i uzima rei ne grei ni graditelj. Onaj koji je po
greio, uinio je greku zato to ga je ostavilo njegovo
znanje, i u tome trenutku on i nije graditelj, ve ovek
koji je pogreio. Graditelj, dakle, ili mudrac, ili vladalac
nikako ne grei onda kad je vladalac, premda bi svako
rekao da je pogreio lekar i da je pogreio vladalac. To
341 je otprilike moj odgovor. Strogo uzevi, vladalac, uko
liko je vladalac, ne grei, a kako ne grei, on izdaje za
kone u svoju najveu korist, i njih se podanik ima pri
dravati. Kao to rekoh u samom poetku: raditi pra
vino znai raditi u korist jaega.
XV. Dobro, Trasimae rekoh mu ja. Ti
misli da ja izvrem smisao rei?
Razume se.
Misli li da ti ja postavljam pitanja sa zadnjim
namerama i da ti se rugam?
b
Vrlo dobro znam da je tako odgovori on.
Ali ti to nita nee pomoi. Ne moe me prevariti kako
ne eli da mi se ruga i da me recima prisili. Ali mi
nita ne moe.
Neu, ovee dragi, ni pokuavati odgovorih
ja. Ali da nam se to ne bi jo jednom desilo, objasni
nam da li ti pojmove jai" i vladalac" uzima u optem ili posebnom smislu, kao to si uinio sada, tvrdei
da slabiji mora raditi u korist jaega, ako eli da je
pravian?
Ja mislim vladaoca u najstroem smislu reci,
odvrati on. A sada se rugaj ili izvri reci ako mo
e, spreman sam na sve. Ali ovaj put to ne moe.
c
Zar ti misli rekoh da sam tako lud da
bih pokuavao da oiam lava i da prevarim Trasimaha?
Pa ti si to pokuao ree mi Trasimah iako
nita nisi postigao.
Dosta toga rekoh. Reci mi: da li je jedan
lekar u pravom smislu reci onakav kakvog si malopre
pomenuo trgovac ili treba da neguje bolesnika? Mi
slim na pravog lekara, na onoga koji je zaista lekar?
On neguje bolesnike.
19

 A krmano? Je li pravi krmano upravlja

brodova ili je mornar?
Upravlja brodova.
d
Mislim da nije vano to se on nalazi na brodu,
jer se zato ne mora zvati mornarom. Ne zove se krmanoem zato to plovi morem, ve zbog svoje vetine i uprav
ljanja brodom.
Tako je.
Svi ti ljudi, dakle, postiu neku korist?
Razume se.
Pa onda je njihova vetina zato tu da ovu korist
trae i stvore?
Zato.
Da li je korist te posebne vetine u neem dru
gom, ili u njenom savrenstvu?
e
Kako to misli?
Ovako. Kad bi me zapitao da li je telo samo
sebi dovoljno, ili zahteva jo neto, odgovorio bih da su
mu sigurno potrebne izvesne stvari. Zato je i pronaena
lekarska vetina to je telo slabo i samo sebi ne moe
pomoi. Lekarska vetina je stvorena zato da prui ono
to mu je potrebno i korisno. Da li ti se ini da sam
dobro odgovorio kad ovo tvrdim ili ne?
Sasvim dobro.
342
Dalje. Da nije i sama lekarska vetina nedo
voljna, da joj nije, kao to je oima potreban vid i uima
sluh, potrebna naroita mo kojoj pripada neka nova
vetina koja stvara korist i koja pouava njoj? Da li
je i u samoj vetini neka nepotpunost i da li svaka ve
tina trai neku novu vetinu, koja e traiti ono to je
za nju korisno, a ova opet jednu novu i tako bez kraja?
Ili svaka vetina vidi za sebe ono to joj je korisno?
b
Ili, pak, ne treba ni sebe, ni koje druge vetine da bi
traila ono to joj je korisno zbog njene nepotpunosti,
zato to nijedna vetina nije nepotrebna, niti ima kakav
nedostatak, i to ne dolikuje vetini da ima drugi zada
tak nego da trai korist zbog ega je ona sama tu? A ona
sama bila bi bez potreba, bez prekora i greke, dokle god
bi bila to to jeste. Je li tako ili nije?
Tako je.
c
Pa onda lekarska vetina ne trai ono to kori
sti njoj, nego telima.
Da.
20

A vetina odgajivaa konja ne trai korist za

sebe, ve za konje; tako i svaka pojedina vetina ne
trai svoju sopstvenu korist, jer joj ona nije potrebna,
ve koristi onom predmetu radi kojeg ona postoji.
Tako izgleda odgovori on.
Ali vetine ipak vladaju i zapovedaju onome
radi ega postoje, Trasimae!
Priznao je i to, ali vrlo teko.
Prema tome, nijedna vetina nije radi toga da
koristi vladaocu i jaemu, ve da koristi slabijem i onom
d
ko od nje zavisi.
Pokuao je da se tome usprotivi, ali se naposletku
sloio. A poto se sloio, nastavio sam:
Prema tome, nijedan lekar, ukoliko je lekar,
ne misli na svoju sopstvenu korist, ve na korist boles
nikovu. Mi smo se sloili da je lekar u pravom smislu
reci vidar bolesnikov, a nije trgovac. Ili se nismo tako
sloili?
Potvrdio je da jesmo.
Pa nije li onda i krmano, koji je to u pravom
smislu reci, upravlja broda, a ne mornar?
e
U tome se slaemo.
Takav krmano i upravlja nee, prema tome,
imati na umu svoju korist i nee izdavati nareenja koja
su njemu korisna, nego e misliti samo na korist, i u
korist mornara i onih koje vodi.
Jedva je priznao da imam pravo.
A sada, Trasimae rekoh ja nema nijed
nog vladara, ukoliko je zaista vladalac, koji kad izda
neko nareenje ima na umu svoju linu korist nego
misli na korist svoga potinjenog, onoga za koga stvara.
On vodi rauna njemu, i sve to misli i ini odnosi se
samo na ono to ovome koristi i odgovara.
343
XVI. Kad smo doli do te take razgovora i kad je
svima bilo jasno da se rasprava pravinome preokre
nula upravo u suprotno, Trasimah, umesto da mi odgo
vori, zapita:
Reci mi, Sokrate, ima li ti dadilju?
Zato to? upitah. Ne bi li bilo bolje da odgovori, umesto to postavlja ovakvo pitanje?
Zato to te dadilja ostavlja na miru i ne brie
ti nos, iako bi trebalo, jer ne poznaje ni stado ni pastira."

21

 Kako sad to? rekoh.

Tako to misli da ovari i govedari imaju u
vidu dobro svoga stada ili dobro svojih volova; da ih oni
hrane i brinu njima, smerajui na neto drugo, a ne na
dobro svojih gospodara ili na sopstveno dobro; te da i
oni koji u dravama upravljaju, na nain kako se stvarno
upravlja, imaju nekakve drukije namere prema onima
nad kojima upravljaju, a ne one iste koje pastiri imaju
prema svom stadu, i da, prema tome, oni brinu i danju i
nou neem drugom, a ne tome kako da sebi samima
c
pribave korist. I tako si daleko od pravinog oveka i pra
vinosti, od nepravinog oveka i nepravinosti, da ne
zna da su pravda i pravednik u stvari tue dobro, da su
oni korist onome ko je jai i ko vlada, a teta onome ko
je potinjen i pokorava se. I ne zna da je nepravda ono
to je tome suprotno, i da, uistinu, gospodari nad onima
koji su naivni i pravini, i da ovi, potinj avaj ui se, slue
d
na korist onome ko je jai, te ovoga ine blaenim a ni
kako sami sebe. Eto, Sokrate, najnaivniji ovee, kako
treba na to gledati, ako hoe da uvidi da je pravian
ovek, naspram nepravinog, svuda na gubitku. Prvo ve
u meusobnim poslovnim odnosima: kad se dva ortaka,
jedan poten a drugi nepoten, poslovno razortae, nikad
nee nai da onaj poteni ima vie od nepotenog, nego
uvek ima manje. Zatim i u dravnim stvarima: gde god
je re nekim porezima, uvek e pravian ovek, makar
i podjednako imao, platiti vie, a onaj drugi manje; ako
e
je, meutm, re primanju, onda on nee uzeti nita,
dok e ovaj primiti mnogo. A ako i jedan i drugi imaju
neku dravnu slubu, onda e pravini imati tete, ako
ni zbog ega drugog a ono zato to svoje sopstvene po
slove zanemaruje, a od dravnih prihoda zato to je po
ten nee imati nita. Pored toga e ga omrznuti i ukuani
i poznanici ako ne bude hteo da im dodeli neto to se
kosi sa potenjem. Kod nepotenog e sve to biti upravo
suprotno. Mislim i mislio sam samo na oveka koji bi
344 bio u stanju da mnogo postigne. Ako eli poreenje, za
misli takvog oveka, i koliko je u ivotu bolje biti nepo
ten nego poten. A najlake e shvatiti, ako uzme kraj
nje nepotenje koje od najnepotenijeg oveka naini najsrenijeg, a najnesrenijima opet, one koji su od te ne
pravde trpeli i koji je nee initi. A takva je i tiranska
vlast. Ona ne grabi tuu svojinu, pa da je ona sveta ili
b
neposveena, privatna ili dravna, pomalo i kriom, nego
b

22

345

svu odjednom. Ako neko na nepoten nain i pojedinano

prisvoji tue pa ga uhvate, kazne ga i prati ga velika sra
mota. Za takva oveka kau da je opljakao hram,
da je trgovac robljem, nevaljalac, provalnik, lopov.
Onaj, pak, ko ukrade dravne pare i porobi sve gra
ane, dobije mesto ovih sramnih nadimaka naziv srenika, oveka potovanog ne samo od graana ve i od
drugih koji znaju da je u velikoj meri zloinac. Oni koji
grde nepotenje, ne ine to zato to se boje da ne rade
nepoteno, nego zato to se plae da zbog nepotenog
rada ne stradaju. Tako je dovoljno jasno, Sokrate, da
je nepravinost jaa, slobodnija i silnija nego pravinost,
i kao to rekoh na poetku: pravino je ono to koristi
jaemu, a nepravino to samom sebi donosi koristi i
dobitak.
XVII. Posle ovih reci htede Trasimah otii, poto
nam je elu svoju priu kao amamdija bez predaha izlio
preko uiju. Ali ga prisutni ne pustie, ve ga prisilie da
ostane i da odgovara na svoje reci. I ja sam ga sam mno
go molio i rekao mu:
strani Trasimae, kakav si samo govor odr
ao, a namerava da ode jo pre nego to si nas dovoljno
pouio, i pre nego to sam uvideo da li je tvoje tvrenje
tano ili ne. Zar misli da je to mala stvar raspraviti ovakvo jedno pitanje? Zar ne vidi da je to nain voenja
ivota i da bi svaki od nas koji bi se upravljao po tome,
iveo najsrenijim ivotom?
Zar ja drukije mislim? odgovori Trasimah.
ini mi se rekoh da uopte ne brine
nama i da ne mari da li emo, kad ne razumemo to to
ti govori, iveti gore ili bolje. Zato se potrudi i objasni
nam, dragi prijatelju! Mi ti neemo zaboraviti ako nama
svima uini tu dobrotu. Jer kaem ti, nisam ubeen i ne
mogu verovati da je nepravinost korisnija od pravi
nosti, ak i onda kad bismo nepravinosti ostavili punu
slobodu i dopustili joj da ini to hoe. Pa dobro, dragi
prijatelju, pretpostavimo da postoji nepravian ovek i
da mu je omogueno da ini nepravdu, potajno ili upo
trebom nasilja, to me ipak ne uverava da e takvom nepravinost biti korisnija od pravinosti. Tako se moda
ini i nekome drugome a ne samo meni. Ubedi nas, dragi
drue, u potpunosti da nemamo pravo kad vie cenimo
pravinost nego nepravinost!
23

 A kako u te ubediti? zapita Trasimah. Ako

te nisu ubedile reci koje sam rekao, ta jo da uradim?
Da uzmem te svoje reci, pa da ih usadim u tvoje srce?
Ne, nipoto odgovorih ja. Ali se, pre svega,
mora pridravati pojma kako si ga definisao, ili, ako ga
promeni, onda uini to javno i ne zavaravaj nas. Ti ve
vidi, Trasimae, da se vratimo na ono ranije, da si maloc
pre odredio pojam pravog lekara, a da se zatim nisi vie
tano pridravao pojma pravoga pastira. Ti misli da pa
stir, koji je to zaista, neguje, dodue, svoje ovce, ali ne
misli njihovu dobru kao pastir, ve kao trgovac na do
bru gozbu i kako e se ugostiti, ili, pak, kako e mu one
dati dobit. A posao pastirev nema nikakvog drugog cilja
nego da on misli dobru stada koje mu je povereno. Pa
stir, pak, kao pastir ne treba da vodi nikakvu drugu brigu
d
sve dok u potpunosti odgovara tome zadatku. Mislim da
emo se sloiti u tome da svaka vladavina, ukoliko je vla
davina i ukoliko odgovara tome pojmu, treba da misli
samo dobru podanika i potinjenih, pa bilo da je to
dravno ili privatno delovanje. Zar ti misli da upravitelji
e
drava, oni koji su zaista pravi upravitelji, rado vladaju?
Bogami, tako je, ja to ak i vrlo dobro znam.
XVIII. Ali zar ti zaboravlja, Trasimae od
govorih mu ja da niko svojevoljno ne prima na sebe
tue dunosti? Da ljudi trae platu poto oni, kao uprav
ljai, nee od toga imati nikakve koristi, nego e je imati
346 potinjeni? Reci mi samo ovo: zar mi ne razlikujemo po
jedine vetine prema tome kakva im je sadrina? Nemoj
odgovarati protiv svoga ubeenja, prijatelju, da bismo
doli do cilja!
Jeste, mi ih prema tome razlikujemo.
Da li, onda, svaka od njih donosi i posebnu ko
rist, a ne samo korist uopte, kao to lekarska vetina
donosi zdravlje, krmanoka vetina bezbednost plovidbe,
i druge vetine slino?
Da!
b
A vetina zaraivanja donosi zaradu? Jer to je
njen smisao. Ili, moda, smatra da su lekarska i krma
noka vetina jedno te isto? Ili, ako i sad eli da tano
istaknemo razliku, kao to si to ranije hteo: kad bi neki
krmano ozdravio zato to mu je prijalo putovanje po
moru, zar ne bi ti kazao da je krmanoka vetina ujedno
i lekarska?
24

347

Ne bih nikako odgovori Trasimah.

Da li isto tako ne bi rekao da je vetina zarai
vanja ujedno i lekarska vetina, kad bi se neko izleio
zaraujui novac?
Ne bih, zaelo.
A da li bi lekarsku vetinu nazivao vetinom za
raivanja, kada bi neko leenjem zaradio novac?
Ne.
Mi se, dakle, slaemo u tome da svaka vetina
donosi neku posebnu korist?
Slaemo se.
Pa kako svi graevinari imaju neku posebnu ko
rist za sebe, onda je jasno da im u tome pomae jedna
stvar, koju oni upotrebljavaju pored svoje vetine.
ini se da je tako.
Korist, pak, koju graevinari imaju, naime, to
to zarauju novac, dolazi otuda to oni pored svoje ve
tine primenjuju, da tako kaemo, jo i vetinu zara
ivanja.
Na ovo je Trasimah jedva pristao,
Korist, dakle, koju ovek ima od svoje vetine
ne dolazi direktno od nje, ve od vetine zaraivanja koja
ide uz onu prvu, i to je zaraivanje novca; ako tano raz
mislimo: lekarska vetina donosi zdravlje, vetina zarai
vanja zaradu, graevinska vetina kue, a pored nje ve
tina zaraivanja donosi zaradu. Tako i sve ostale vetine.
Svaka ini svoje i donosi korist koja lei u njenoj sutini.
Ako joj se ne pridrui vetina zaraivanja, kakve e onda
koristi graevinar imati od svoje vetine?
Izgleda da je nee uopte imati.
A zar on ne ini nita korisno, ako radi bez na
grade?
Mislim da ini.
Eto, Trasimae, sad je jasno da nijedno umenje ni
upravljaka delatnost ne koristi samoj sebi nego, to smo
ve odavno pokazali, onima na koje se odnosi, priprema i
brine se za njihovu dobrobit, gledajui u ovoj ono to ko
risti slabijem a ne jaem. Ba zato sam, dragi moj Trasi
mae, maloas govorio da niko nee zabadava sebi da na
tovari brigu popravljanju i ublaavanju tueg zla, nego
za to trai nadoknadu i to stoga to onaj koji hoe da
tu svoju dunost obavlja kako valja, i sa spremnou koja
toj dunosti odgovara, nikada ne ostvaruje ono to bi za
njega samog bilo ponajbolje, nego radi za dobrobit onih

25

nad kojima upravlja. Eto zbog ega, kako se ini, treba

onima koji preuzimaju javne slube obezbediti odreenu
nadoknadu u novcu ili u poastima, a onima koji ne prihvataju takve dunosti treba odrediti odgovarajuu
kaznu.
XIX. Kako to misli, Sokrate? zapita Glaukon.
Obe vrste nagrada su mi poznate, ali mi nije jasno ta
podrazumeva pod kaznom koju si pomenuo naporedo
sa nagradom,
b
A zar ne zna koja je nagrada najbolja, za ko
jom tee i najplemenitiji ljudi kad zaele da se prime
dunosti? Zar ne zna da se slavoljublje i gramzljivost
smatraju za sramotu i da su to sramne stvari?
Znam to.
Oni koji su dobri ne ele da vladaju radi novca
i poasti rekoh ja. Oni ne vole da ih nazivaju nadni
arima zato to otvoreno primaju nagradu za svoje vr
enje dunosti, a ne vole ni da ih zovu lopovima zato to
su se na vlasti kriom obogatili. Isto tako ne ine to radi
c
poasti, jer nisu slavoljubivi. Zato ih moramo naterati i
zapretiti im kaznom, da bi se primili upravljanja. Zbog
toga se i smatra da je sramota ako se neko primi vlasti
a ne saeka da bude prinuen da se primi. A od svih kazni
je najvea ona da bude pod vlau goreg, kad ve sam
nee da vlada. Toga se i boje plemeniti ljudi, mislim,
kad se primaju vlasti i tada prihvataju vlast ne kao da
su time dobili neto izvanredno ili zato to e na vlasti
d
dobro iveti, nego je primaju prinueni i zato to ne
znaju nikog boljega kome bi je mogli poveriti. Jasno je,
dakle, da kad bi postojala drava plemenitih ljudi, onda
bi se ljudi borili za to da nemaju nikakve vlasti, kao to
se sada bore za vlast. Tada bi bilo sasvim jasno da pravi
vladalac nije tu zato da se brine svojoj linoj koristi,
ve da se stara koristi potinjenih. Ja nikako ne priznae
jem Trasimahu da je pravino ono to je korisno jaem.
Ali na to emo se vratiti docnije. Mnogo vanije je, po
mome miljenju, ono to je Trasimah rekao na kraju: da
je, naime, ivot nepravina oveka bolji nego ivot pra
vina. ta misli tome, Glaukone zapitah ja za ta
se ti odluuje i kako misli da je pravilnije rei?
Ja mislim odgovori on da se ivot pravina
oveka mnogo vie isplati.
348
A jesi li uo zapitah ga koliko je dobrog
naredao malopre Trasimah ivotu nepotena oveka.
26

uo sam, ali ne verujem u to odgovori

Glaukon.
Hoe li da mu, ako nekako moemo da prona
emo njegovu greku, dokaemo da nije u pravu?
Kako da neu odvrati on.
Ako, nasuprot njegovim recima, odrimo drugi
govor rekoh ja i nabrojimo sva dobra koja poten
ovek ima, pa onda opet on kae preimustva nepotenog
ivota, pa opet mi, moraemo naposletku sabrati dobra
koja obojica nabrojimo i odmeriti ih, a onda e nam biti
potrebne sudije koje e doneti presudu; ako pak, poku
amo da se sloimo u raspravi onda emo sami biti
ujedno i sudije i stranka.
Tako je odgovori Glaukon.
Kako bi ti uinio? upitah ga ja.
Bio bih za ovaj poslednji nain odgovori
Glaukon.
XX. Hodi, Trasimac poeh ja i odgovori
nam od poetka! Ti tvrdi ovo: krajnja nepravinost je
unosnija nego krajnja pravinost?
Jeste, to tvrdim, a rekao sam i razloge.
Kako to onda misli? Jednu, sigurno, zove vrli
nom, a drugu porokom?
Da.
I to, svakako, pravinost vrlinom, a nepravinost
porokom?
Vrlo dobro, dragi! Zato ba i tvrdim da nepra
vinost donosi dobit, a pravinost ne.
Pa kako to?
Obratno.
Onda, znai, pravinost smatra porokom?
Ne, ve sasvim obinom glupou.
A nepravinost vidi ipak kao neto prezrenja
dostojno?
Ne, ve kao promiljenost odgovori Trasimah.
Nepoteni ti onda izgledaju i pametni i dobri,
zar ne?
Samo oni koji su u potpunosti nepravini i koji
su u stanju da ele drave i narode podvrgnu sebi. Ti
misli da ja govorim nevaljalcima? I nevaljalstvo ima
svojih prednosti, samo ako je skriveno i ako ga ne uhvate.
Ali tome ne vredi govoriti, ve onome to sam rekao.
27

349

d
28

Dobro znam odgovorih ja ta si time hteo

rei. Ali se udim kako si mogao da poredi nepravi
nost sa vrlinom i mudrou, a pravinost sa stvarima
suprotnim tome.
A ja ba tako radim.
To je ve jae, prijatelju odgovorih ja i
nije lako rei jo neto tome. Kad bi ti tvrdio da nepra
vinost donosi neku korist, a ipak, kao to to i neki drugi
rade, priznavao da je ona porok i gadna stvar, imali bi
smo ta da raspravljamo tim pretpostavkama. Ali ti
sasvim jasno tvrdi da je ona neto lepo, neto silno, i
pridaje joj sve ono to obino pripisujemo pravinosti.
Usudio si se ak da je predstavi kao vrlinu i kao mu
drost.
U potpunosti pogaa moje miljenje.
Ipak emo hrabro pristupiti raspravljanju, uko
liko smatram da stvarao govori ono to misli. Verujem, Trasimae, da nas bar sad ne vue za nos, nego da
govori ono to zaista misli da je istina?
Kakav je znaaj toga da li ja mislim tako ili ne?
Dri se samo onoga to tvrdim!
Nema nikakvog znaaja rekoh ja. A sada
pokuaj da mi odgovori na ovo: misli li ti da pravian
ovek eli da ima kakvu veu korist od drugog pravinog
oveka?
Nipoto, jer tada ne bi bio ni dobroduan, ni es
tit graanin.
A da li bi on hteo da ima kakvu veu korist od
neke pravine radnje?
Ne bi ni to.
A bi li smatrao za vredno da stekne neto vie
od nepravinog i da li bi smatrao ili ne za pravino?
Smatrao bi odgovori Trasimah i odobravao
bi, ali ne bi mogao uiniti.
Ne pitam te to, ve da li bi pravian hteo da nad
mai nepravinog, a ne pravinog.
Hteo bi odgovori on.
Dalje. Da li bi nepravian hteo da pretekne pra
vinog ili pravinu radnju?
Razume se, jer on sve hoe da nadmai.
Nepravian ovek e, dakle, nadmaiti i nepravinog i nepravinu radnju. On e teiti da uzme u svoje
ruke to najvie moe.

Tako je.
XXI. Recimo ovako rekoh pravian ovek
ne nadmaa sebi ravne, ve samo one druge, a nepravian
i jedne i druge.
Tako je. Vrlo dobro si rekao.
Nepravian je razuman i hrabar, a pravian ni
jedno ni drugo.
I to si dobro rekao.
Prema tome, nepravian ovek je slian razum
nom i dobrom, a pravian nije?
Po sebi se razume da lii na onoga ije osobine
ima.
Dobro! Svaki od njih je onakav kakav je onaj
kome je slian.
Razume se.
Pa dobro, Trasimae! Da li postoje muzikalni i
e
nemuzikalni ljudi?
Da.
Koji se od njih razume u muziku, a koji ne?
Muzikalan se ovek svakako razume, a nemuzi
kalan ne.
I ukoliko se razume, on je i sposoban? A ukoliko
je ne razume, onda je i nesposoban?
Tako je.
Tako e isto, valjda, biti i kod lekara?
Bie isto tako.
A hoe li, dragi prijatelju, onaj koji se razume
u muziku, bolje zategnuti i opustiti ice kad podeava
liru nego neko drugi, koji se takoe razume u muziku?
Mislim da nee.
Ali e ipak bolje uraditi nego onaj koji je nemu
zikalan?
Bezuslovno.
350
A lekar? Hoe li on hteti da se pokae bolji od
nekog drugog lekara ili dati neki bolji recept kad pro
pisuje kako treba jesti i piti?
Nee.
A hoe li od laika?
Hoe.
Razmisli sad da li ti se u celokupnom znanju ili
neznanju ini da koji strunjak eli da zna vie i radi
bolje nego neki drugi strunjak? Ili da u istim prilikama
uvek isto eli?
29

30

Mora biti tako odgovori Trasimah.

A kako nestrunjak? Nee li on hteti da nadmai
i strunjaka isto onako kao i nestrunjaka?
Hoe.
A strunjak je mudar?
Mislim.
Mudar je, opet, i dobar?
Mislim da jeste.
Dobar i mudar ovek nee, dakle, nadmaivati
sebi ravne, nego druge i drukije.
Tako izgleda.
Rav, meutim, i neznalica inie to i sa sli
nima i sa nejednakima?
Izgleda.
Pa dobro, Trasimae, nepravian je onaj koji
hoe da nadmai i sebi ravne i one koji to nisu? Jesi li
tako rekao?
Jesam.
A pravian nee nadmaivati sebi ravnog ve
samo nejednakog?
Da.
Pravian je onda slian mudrom i dobrom, ne
pravian ravom i neznalici?
Tako izgleda.
Sloili smo se u tome da je svako onakav kao
to je onaj kome je ravan?
Jeste, sloili smo se.
Pokazalo se, prema tome, da je pravian dobar
i mudar, a nepravian neznalica i rav.
XXII. Trasimah je na sve to pristao, ali ne ovako
lako kao to ja to pripovedam, nego s mukom, protivei
se i znojei se silno a bilo je leto. Tada sam prvi put
video Trasimaha da crveni. Kad smo se sloili da je pra
vinost isto to i vrlina i mudrost, a nepravinost isto
to i ravost i neznanje, nastavio sam:
Dobro. Ovo je sad u redu. Rekli smo jo da je
nepravinost i sila. Sea li se, Trasimae?
Seam se, ali meni se nimalo ne svia to to sada
govori i imao bih mnogo ta da kaem. Kad bih, meutim, progovorio, znam da bi ti rekao kako drim besedu.
Ili mi dozvoli da govorim koliko hou, ili pitaj ako eli
da pita. A ja u ti dovikivati: dobro", kao starim e
nama koje pripovedaju prie i davau glavom znak da li
odobravam ili ne.

AU ne protiv svoga pravog miljenja rekoh ja.

Sasvim po elji, kad mi ne doputa da govorim.
ta hoe jo?
Nita, bogami! Ali ako hoe tako, onda tako i
radi. Ja u pitati.
Pitaj!
Kao to sam malopre pitao, tako pitam i sada,
351 kako bismo bez smetnje mogli da razmotrimo kakav je
odnos izmeu pravinosti i nepravinosti. Tvrdi se da je
nepravinost i silnija i jaa od pravinosti. Pa ako je
pravinost mudrost i vrlina, onda e svakako biti jaa
nego to je nepravinost, ako je nepravinost ujedno i
neznanje. To je bar svakome jasno. Ali ja ipak neu da
primim to tako jednostavno, Trasimae, ve u pokub sati da ga na ovaj nain dokaem. Priznaj e li da ima
nepravinih drava koje tee za tim da nepravino potine sebi druge drave, ili koje su to ve uinile i dre ove
pod svojom vlau?
Priznajem, i to e uiniti ba ona drava koja je
najsavrenija i najnepravinija.
Razumem, tako si ti rekao. Ali ja tome mislim
ovako: moe li drava koja je pobedila da odri svoju
vlast bez pravinosti, ili je za to potrebna pravinost?
c
Ako je istina ono to si ti malopre rekao, da je
pravinost mudrost, onda je za to potrebna pravinost;
ali ako je onako kako sam ja tvrdio, onda se trai nepra
vinost.
Veoma se radujem, Trasimae, to u znak odo
bravanja ili neodobravanja ne klima samo glavom nego
tako lepo odgovara.
To je zato to hou da ti uinim po volji.
XXIII. Onda dobro. Ali uini mi i ovo po volji
i reci: veruje li da jedna drava, vojska, razbojnioi ili
lopovi, ili drugi ljudi koji idu zajedno da uine neto ne
pravino, mogu to uiniti ako ujedno i prema sebi sa
mima postupaju nepravino?
d
Ne odgovori Trasimah.
A ako ne rade tako? Da li e to postii pre?
Da.
Iz nepravinosti se, Trasimae, razvijaju svae
i mrnja i dolazi do meusobne borbe. Ako, pak, jedan
prema drugome pravino postupaju onda vladaju
sloga i prijateljstvo. Zar nije tako?
Moe biti, neu da ti protivreim.
31

352

32

Pravo ima, prijatelju. Reci mi jo ovo: ako u

samoj osnovi nepravinosti lei to da svuda, gde god se
pojavi, stvara mrnju, nee li ona uiniti da se meu
sobno omrznu svi nepravini ljudi, i robovi i slobodni?
Zar nee oni postati nesloni i zar im nee biti nemogue
da zajedno ive?
Bie tako.
A ako se nepravinost pojavi meu dvojicom zar
se oni nee razdvojiti, zar nee mrzeti jedan drugoga i po
stati neprijatelji jedan drugome i ostalim pravinim lju
dima?
Postae.
A ako je u pitanju jedan jedini ovek, neobini
moj prijatelju, da li e nepravinost onda zatajiti i iz
gubiti svoju mo?
I tu e biti onako kao i inae odgovori on.
Znai da je njena mo svuda gde se pojavi ista:
u dravi, porodici, vojsci ili ma gde, da ona, naime, one
moguava rad prvo zato to stvara svau i nesuglasice,
a onda i time to stvara neprijateljstvo meu pojedinim
lanovima protivnika i pravinih. Ili nije tako?
Tako je.
Mislim da e i kod pojedinca initi sve ono to
lei u njenoj sutini. Najpre e ga onesposobiti za rad,
jer e u njemu samom stvoriti nesuglasicu i neslaganje,
zatim e od njega uiniti neprijatelja i sebi i pravinima.
Zar ne?
Da.
Ali i bogovi su pravini, prijatelju, je li?
Neka budu odgovori Trasimah.
Onda e nepravian ovek biti i neprijatelj bo
gova, Trasimae, a pravian ovek njihov prijatelj.
Uivaj samo u svojoj pobedi! Neu ti se proti
viti da me ovdanji ljudi 20 ne omrznu.
Hajde, onda, odgovaraj kao i do sada i produi
mi radost pobede. Videli smo da su pravini bolji, mud
riji i sposobniji od nepravinih; da nepravini nisu u
stanju nita preduzeti ni sami, ni sa drugima; uza sve to
proizvoljno smo pretpostavili da nepravini ljudi uopte
mogu zajedniki neto odreeno i trajno uraditi, jer se
oni ne bi mogli uzdrati da jedni druge ne napadnu, ako
bi bili sasvim nepravini. Oigledno je da ak i oni mo
raju u sebi imati neto pravinosti, koja ih spreava da

ne ine zlo jedni drugima u vreme kada se udrueni brane

od spoljanjih napada. Pravinost je upravo ono to im
omoguuje da neto zajedniki preduzmu. S druge strane,
nepravinost je ono to ih nagoni da ine zla dela, ali ona
ih ine samo upola zlim, jer oni koji su u svemu zli i
nepravini, ujedno su i potpuno nemoni da bilo ta
d
uine. Tako ja stvar razumem, a ne onako kako si ti go
vorio u poetku. No, sada treba da ispitamo da li je sud
bina pravinih bolja i srenija od sudbine nepravinih.
To smo pitanje ostavili za kraj. Verujem da jeste, ako se
usvoji ono to smo do sada utvrdili. Ipak, tu stvar treba
dublje istraiti, jer tu nije re neem nevanom, nego
tome kako treba iveti.
Ispituj ree on.
I hou odgovorih ja. Reoi mi: ima li konj
neku odreenu namenu?
e
Ima.
Da li pod namenom konja ili kog drugog pred
meta podrazumeva ono to jedino ili najbolje pomou
njega moemo da izvrimo?
Ne razumem te.
Pa dobro. Da li bi mogao videti neim drugim,
osim oima?
Ne bih.
A bi li mogao uti neim drugim, osim uima?
Ne bih.
Onda s pravom moemo rei da su ti organi tome
namenjeni?
Razume se.
353
Dalje. Lozu bi mogao obrezati i maem, i noem,
i mnogim drugim oruem?
Kako da ne!
Ali mislim da niim ne bi to uinio tako lepo
kao naroitim noiem koji se ba za to pravi.
To je istina.
Zar neemo onda rei da je on tome namenjen?
Hoemo.
XXIV. Sada e, mislim, bolje shvatiti pitanje
koje sam ti malopre postavio. Da li pod namenom jednog
predmeta podrazumevamo to da se samo pomou njega
ili najbolje njime moe neto izvriti?
b
Razumem ree i mislim da svaki pojedini
predmet ima svoju namenu.
33

34

Dobro rekoh ja a da li misli da svaka

stvar, koja je neemu namenjena, ima i sebi svojstvenu
vrlinu? Vratimo se na iste primere! Imaju li oi neku
namenu?
Imaju.
Imaju li one, prema tome, i sebi svojstvenu
vrlinu?
I vrlinu.
A ui? Imaju li one neku namenu?
Da.
A imaju li i vrlinu?
I vrlinu.
A ta je sa ostalim stvarima? Nije li isto.
Isto.
Pazi sada. Mogu li oi lepo obavljati ono zata su
namenjene, ako nemaju tu sebi svojstvenu vrlinu, nego
umesto vrline manu?
Pa kako bi mogle? Misli valjda kada bi imale
slepou umesto vida?
Ne pitam kako se ta njihova vrlina zove, nego
kaem da neto obavlja svoj posao dobro ako poseduje
sopstvenu vrlinu, i loe ako je ne poseduje.
Istinu kae ree on.
Pa onda e i ui, liene svoje vrline, loe obav
ljati svoj posao?
Svakako.
Moemo li taj isti razlog upotrebiti i za sve ostale
stvari?
to se mene tie, mislim da moemo.
Razmisli sada, posle svega: ima li i dua neku
namenu koju nijedna druga stvar ne bi mogla ispuniti;
kao na primer ovu: brinuti se, upravljati, promiljati i
sve ostalo tome slino? Moemo li takvu namenu pripi
sivati iemu drugom to nije dua, ili emo pak rei da
je ona jedino dui svojstvena?
Ne moemo tako neto pripisati nijednoj drugoj
stvari.
A ivot, da li je i on posao due?
Naravno da jeste ree on.
Ima li onda i dua sebi svojstvenu vrlinu?
Ima.
Moe li ona, ako je liena te svoje vrline, dobro
obavljati svoj posao, ili je to nemogue?
To je nemogue.

Nuno je dakle, Trasimae, da rava dua

ravo vlada i upravlja i da dobra dua valjano ispunjava
svoju namenu u svemu to preduzdma.
Nuno je.
A jesmo li se sloili u tome da je pravinost vr
lina, a nepravinost porok due?
Jesmo, sloili smo se.
Prema tome, pravina dua i pravian ovek ivee dobro, a nepravian ravo.
Po tvojim recima svakako.
A onaj ko ivi dobro, blaen je i spokojan, na
suprot onome ko je u ivljenju zao.
Razume se.
Pravian je, dakle, srean, a nepravian ovek
nesrean.
Neka bude odvrati Trasimah.
Onda, predragi Trasimae, nikada nije nepravi
nost unosnija i korisnija od pravinosti.
Neka ovo bude tvoja sveana gozba na dananjoj
svetkovini Bendide, Sokrate.
Ti si je pripremio, Trasimae odgovorih mu
ja poto si postao blag i prestao da se na mene ljuti.
Pa ipak, gozba nije ispala dobro i to mojom, a ne tvojom
krivicom. Ja sam se ponaao kao sladokusci koji, pre no
to su estito pojeli ono to je prvo poslueno, nava
ljuju na sva jela pred njima i to bez dovoljno probirakog ukusa. Pre no to smo odgovorili na pitanje ta je
pravinost, koje smo kao prvo bili postavili, ja sam ga
napustio i preao na drugo: da li je pravinost porok ili
vrlina, neukost ili mudrost. Kad je, zatim, pala re da je
nepravinost korisnija od pravinosti, nisam se mogao
uzdrati da sa onog pitanja ne preem na ovo, i tako se
desilo da posle naeg razgovora nita ne znam. Jer ako
ne znam ta je pravinost, teko u znati i da li je ona
vrlina ili ne, i da li je srean ili nesrean onaj ko je po
seduje.

35

358

KNJIGA DRUGA
St.
357a

36

I. Posle ovih rei mislio sam da je nae ispitivanje

zavreno. Ali izgleda da je sve ovo bilo samo uvod.' Jer
Glaukon, koji se uvek i u svakoj prilici pokazivao naj
hrabriji, nije se zadovoljio Trasimahovim porazima, nego
je rekao:
0, Sokrate, hoe li da samo misli kako si nas
ubedio, ili eli da nas stvarno ubedi kako je u svakom
sluaju bolje biti pravian nego nepravian?
Kad bih samo mogao, ja bih to zaista i hteo
odgovorih mu ja.
Znai, onda, da ne radi ono to hoe. Reci mi:
postoji li neko dobro tako veliko da bismo za njim teili
bez obzira na njegove posledice i koje bismo voleli samo
i jedino radi njega samoga? Radost, na primer, i nevina
zadovoljstva, koja za budunost nemaju nieg drugog
osim to priinjavaju radost onome ko ih ima.
Izgleda da postoji odgovorih ja na to.
A onda, ima li dobara koja volimo i radi njih
samih i radi onoga to pruaju? Na primer: razum, vid,
zdravlje. Ova dobra volimo ba iz oba razloga.
Tako je odgovorih ja.
Zna li da postoji jo i trea vrsta dobara meu
koja spadaju, recimo, telesno vebanje, leenje bolesnika,
leenje uopte i ostali poslovi? Mi bismo rekli da su ta
dobra tegobna, ali da su nam od koristi. Njih mi, dodue,
ne volimo, ali ih ipak volimo radi koristi koju od njih
imamo i radi drugih stvari koje ona pruaju.
Dobro, to je trea vrsta. Pa ta dalje?
A u koju vrstu ubraja pravinost?

U najlepu, mislim odgovorih ja u onu

koju, ako elimo da budemo sreni, moramo voleti i radi
nje same, i radi onoga to nam ona prua.
Ali mnogi ne misle tako, nego pravinost koju,
dodue, moramo traiti radi onoga to nam daje i radi
dobroga glasa, ubrajaju u dobra tegobne vrste, a nju kao
takvu izbegavaju, jer je po sebi teka i nepoeljna.
II. Znam da ljudi tako misle odgovorih ja
pa je i sam Trasimah ba zbog toga kudi. Ali ja, iz
gleda, teko mogu neto nauiti.
Hajde, uj i mene, da vidim hoe li se sloiti.
ini mi se da je Trasimah pre no to je trebalo dopustio
da ga opini kao zmiju, a samo dokazivanje nije mi se
dopalo. Hteo bih, naime, da ujem ta su zapravo te dve
stvari, pravinost i nepravinost, i kakav uticaj i jedna i
druga imaju na ovekovu duu: nagradu koju one donose
i njihove posledice ostaviemo zasad na miru. Ako nema
nita protiv, ovaj put u dokazivati: prvo u opet poeti
sa Trasimahovim tvrenjem i odrediu najpre ta je pra
vinost i otkuda ona dolazi; zatim u dokazati da svi
ljudi koji tee za njom, ine to protiv svoje volje, kao da
tee za neim to je nuno a nije dobro; kao tree, dokazau da s pravom to ine, jer je ivot nepravinog oveka,
kako vele, mnogo bolji i prijatniji nego ivot pravinog.
A ja lino ne usvajam to miljenje, Sokrate! Ali u nepri
lici sam jer su mi ui pune Trasimahovih i mnogih drugih
govora. A nikada jo nisam uo onako kako bih ja eleo
da se govori u prilog tome da je pravinost bolja od ne
pravinosti. Hteo bih da neko hvali pravinost radi nje
same, i mislim da u to najbolje dokuiti od tebe. Zato
2
u ja sada veliati ivot nepravinog oveka i tako u
ti pokazati na koji nain elim da te ujem kako kudi
nepravinost a hvali pravinost. Da li se to tebi svia?
Potpuno mi se svia odgovorih mu ja jer
emu bi pametan i uviavan ovek vie voleo da govori
i slua?
To je vrlo lepo reeno odvrati Glaukon, pa
nastavi: sluaj sada ono to sam ti obeao da u najpre
govoriti prirodi i poreklu pravinosti. Kau da je po
prirodi dobro initi nepravdu, a zlo trpeti nepravdu; ali,
kau dalje, vee je zlo trpeti je nego to je dobro initi je.
Sve u svemu, poto se iskusilo i jedno i drugo, dolo se
na kraju do toga da oni ljudi koji nisu mogli nepravdu
37

359

od sebe odbiti niti je drugome nanositi, shvate da e za

sve biti ponajbolje ako se dogovore da ubudue nepravdu
ne ine i ne trpe. Iz toga su onda proizili zakoni i ugo
vori, pa je ono to su ti zakoni i ugovori propisivali na
zvano pravinim. Ovo je, dakle, poreklo i sutastvo pra
vinosti: ona dri sredinu izmeu najveeg dobra, koje se
sastoji u tome da se nepravda nekanjeno ini, i najveeg
zla da se na nepravdu ne moe odgovoriti osvetom. Bu
dui u tom srednjem poloaju, ljudi se priklanjaju prav
di onda kada nepravdu ne mogu ni initi niti je podnositi,
b
a ne zato to bi ona bila neko dobro po sebi. Jer onaj ko
nepravdu moe initi i ko je olienje mukosti, nikada
ne bi primao na sebe ugovornu obavezu da nepravdu
nee ni initi ni trpeti je; primanje takve obaveze bilo bi
za njega ludost. Eto, Sokrate, ta je pravda i kakvo je
njeno poreklo, prema onome to se govori.
III. Da su pravini ljudi pravini samo zato to ne
mogu initi nepravdu, dakle protiv svoje volje, videemo
najbolje iz sledeeg izlaganja: i jednom i drugom, i prac
vinom i nepravinom, daemo mogunost da ine to
hoe i pratiemo kuda e ih odvesti strast. Uhvatiemo
i jednog i drugog na istom putu tenje za vlau; svako
hice po prirodi tei za vlau, samo ga zakoni spreavaju
i silom primoravaju da zastane kod ravnopravnosti. Ovoj
slobodi i mogunosti kojoj govorim najbolje bi bilo kad
d
bismo imali onu mo koju je imao stari Lianin Gig. Taj
Gig je bio pastir u slubi tadanjeg lidijskog kralja. Jed
nom je padala jaka kia i bio je zemljotres. Tada je pukao
jedan deo zemlje i otvorila se peina ba na onom mestu
gde je on napasao stoku. On to primeti, zadivi se i sie
u pukotinu. Tamo je, kae pria, video udnovate stvari
i jednog upljeg bronzanog konja. Na tom konju bili su
otvori i kad se pastir sagnuo, video je unutra mrtvaca
veeg nego to su obini ljudi tako mu se bar inilo.
Le nije imao na sebi nita drugo sem zlatnog prstena na
e
ruci. On ga uze i izie. Tada su se pastiri po obiaju skup
ljali kako bi kralju javili ta se preko meseca desilo kod
stada, pa je doao i on i poneo prsten sobom. Dok je sedeo u drutvu sa drugima, sluajno okrenu kamen prste
na prema sebi i prema unutranjoj strani ruke, i smesta
postade nevidljiv za one koji su oko njega sedeli, tako da
360 su oni njemu razgovarali kao da je otiao. I sam Gig se
zadivi, uze prsten i ponovo ga okrenu tako da kamen
bude spolja: im ga je okrenuo, postao je vidljiv. Poto
38

je izvrio taj opit, pokuavao je da vidi ima li prsten za

ista i uvek takvu mo; kad god bi kamen okrenuo iznutra,
prema dlanu, postajao bi nevidljiv, a kad bi ga okrenuo
spolja bio bi vidljiv. Kad je to video, uspe brzo da po
stane poslanik kod kralja. Priblii se kraljici kao ljubavb
nik, sklopi sa njom zaveru protiv kralja, ubi ga i preuze
kraljevsku vlast. Kad bi, sad, postojala dva ovakva
prstena, pa jedan od njih imao pravian ovek, a drugi
nepravian, mislim da ne bi bilo tako vrstog i preka
ljenog oveka koji bi ostao pravian i hteo da ostavi tue
na miru da ga ne dira: ta njemu bi bilo mogue da bez
bojazni uzima na trgu to god hoe, da ide po kuama i
c
da zavodi svaku enu koja mu se svidi, da ubije i da oslo
bodi iz okova koga god hoe, ukratko, da radi meu lju
dima to god hoe kao neko boanstvo. A kad bi ovako
radio, zaista ne bi radio nita drukije nego to radi onaj
nepravini: put i jednog i drugog bio bi isti. Ovo bismo
zaista mogli uzeti kao jak dokaz da niko nije pravian po
svojoj volji, nego zato to je na to prinuen, jer poten
ovek kao takav i ne postoji. Kad god se neko oseti do
voljno jakim da ini nepravdu, inie je. Svaki ovek
d
misli da je nepravinost sama po sebi mnogo korisnija
od pravinosti, i to pravilno misli, kako bi rekao onaj
ko tim stvarima raspravlja. Kad bi se nekome pruila
mogunost da ini nepravdu, a on to ipak ne bi hteo da
radi, niti bi prisvojio sebi tuu svojinu, on bi za sve koji
neto razumeju bio najvei bednik i pravi glupak. Pred
svetom bi ga, razume se, hvalili, laui se meusobno i to
zato to bi se i sami bojali da ne pretrpe nepravdu. Toliko
to se toga tie.
e
IV. Sam sud tim dvema vrstama ivota koje menusmo moi emo doneti tek onda kad uporedimo obe
ove vrste ljudi meu sobom, najpravinijeg i najnepravinijeg, inae nikako. Kako emo, onda, to porediti? Ovako:
niti emo neto oduzeti nepravinome od nepravinosti,
niti pravinome od pravinosti, nego emo zamisliti da
je svaki od njih savren u svojim tenjama. Neka najpre
nepravian ovek radi onako kao to rade veoma sposobni
361 strunjaci: kao to pravi krmano ili lekar odmah oseti
ta je u njegovoj vetini nemogue a ta mogue, pa, pre
ma tome, drugo preduzima a prvo proputa, i kao to je
on sposoban da ispravi ako je neto pogreio tako i
nepravian ovek mora da ostane prikriven sa svojim ne
pravdama, i da svako delo preduzima mudro, ako eli da
39

u naim oima ostane nepravian. Ako ga, meutim,

uhvate, onda ga treba smatrati nesposobnim. Vrhunac
b
nepravinosti je u tome da izgleda pravian a da to nisi.
Mi savreno nepravinom oveku moramo, dakle, pridati
i savrenu nepravinost, kojoj ne smemo nita oduzeti,
a njemu moramo dopustiti da pomou najnepravinijih
postupaka stekne glas pravinog oveka, a, ukoliko je ne
to pogreio, mora biti u stanju da to popravi, poto, ako
neto od njegovih nepotenih poslova izie na videlo, mo
ra umeti da govori ubedljivo, mora umeti da silom i hrabrou uradi sve za to je potrebna sila, i mora umeti da
stekne prijatelje i bogatstvo. Takvome oveku, kakav je
ovaj koga smo opisali u naem razgovoru, postavimo na
suprot pravina oveka, koji, kako veli Eshil,3 ne eli da
c
samo izgleda dobar ve hoe da bude dobar. Treba mu,
dakle, oduzeti izgled pravinog oveka. Jer ako vai kao
takav, onda e mu i poasti i nagrade pripadati zato to
izgleda da je pravian, pa e biti nejasno da li je on pra
vian radi pravinosti same ili radi poasti i nagrada.
Treba mu, dakle, oduzeti sve, sem pravinosti, i posta
viti ga u poloaj sasvim suprotan onome koji je ranije
imao. Neka ne ini nikakve nepravde, ali neka ga bije
glas kao da je najvei nepravednik i neka onda dokae
da mu takve klevete i njihove posledice nita ne smetaju
d
da bi stvarno iveo pravino sve do svoje smrti. Neka,
dakle, ovaj ovek bude samo prividno nepravian, a stvar
no pravian. Tako emo imati dva potpuno suprotstavlje
na sluaja: jedan u prividnoj pravinosti i stvarnoj ne
pravinosti, a drugi u prividnoj nepravinosti i stvarnoj
pravinosti. Tada emo moi prosuditi koji je od ta dva
naina ivota sreniji.
V. Avaj, dragi Glaukone odgovorih ja kako
si sjajno istakao razlike izmeu jednog i drugog! Kao
vajar koji iznosi kipove na izlobu.
Kako sam mogao odgovori on. Ako su
e
takvi, onda, mislim, nee biti teko dokazati kakav ivot
oekuje svakog od njih. I to treba da se kae, a ako bude
izgledalo da je suvie grubo reeno, znaj, Sokrate, da
to ne govorim ja nego oni koji nepravinosti daju pred
nost nad pravinou. Oni e rei da e pravian ovek
biti bievan, muen, bacan u tamnicu, oslepljen na oba
362 oka, i posle svih tih muka, najzad jo i razapet na krst,
i da e shvatiti kako ne treba eleti da se zaista bude
pravian, nego je bolje samo se initi takvim. Eshilove
40

reci bi se, meutim, pre mogle primeniti na nepravinog.

Jer nepravian ovek, rei e on, ako je zaista a ne samo
prividno takav, nee hteti da samo izgleda takav, nego e
hteti da takav i bude:
dua njegova je brazda duboka i plodna,
iz nje niu odlune misli*
Kako e ga smatrati za pravinog, doi e najpre u dr
avi do vlasti, a zatim e uzeti enu iz porodice koju sam
bude izabrao, i svoju decu venavae kako bude hteo,
trgovae i druice se s kim god bude hteo, a pored toga
e imati koristi od svega, jer e se koristiti time to ne
preza da uini nepravdu. Pobedie svoje neprijatelje i
prevazii e ih u svakom takmienju, privatnom ili dravc
nom, pa, poto e prevazii sve, bie bogat i inie dobro
svojim prijateljima, a kodie neprijateljima, prinosie
obilne i sjajne darove i rtve bogovima i tako e, mnogo
bolje nego pravian ovek, sluiti bogovima i ljudima
kojima je naklonjen. Na taj e nain, to je sasvim pri
rodno, postati vei ljubimac bogova nego onaj pravian.
Svet kae, Sokrate, da su i bogovi i ljudi za nepravinoga
oveka spremili mnogo bolji ivot nego za pravinog.
d
VI. Posle ovih Glaukonovih reci nameravao sam da
mu neto odgovorim, ali me njegov brat Adeimant pre
duhitri:
Misli li, Sokrate, da je dovoljno jasno obrazlo
io svoj govor?
Ma ime? upitah ja. Nije rekao ba ono
to je najpre trebalo rei. Poslovica veli: neka jedan brat
pomae drugome. Tako i ti priskoi u pomo ako je on
to izostavio. Ali ve samo ono to je rekao dovoljno je
da me sasvim dotue i onemogui mi da pravinosti pri
skoim u pomo.
A on e na to:
e
Ne, ne, nego sasluaj jo i ovo. Da bi bilo jasnije
ta ovaj Glaukon eli, moraemo se pozabaviti i suprot
nim od onoga to je on rekao, dakle onim ta ljudi kau.
Oevi kazuju svojim sinovima, a to ine i svi oni koji se
nekome brinu, da treba biti pravian, i pri tom ne hvale
363 pravinost kao takvu, nego njen uticaj na dobar glas, a
onaj ko uiva glas pravinog oveka, dolazi do vlasti,
moe se otmeno oeniti i dobiti sve to je Glaukon malopre pomenuo kao posledicu dobroga glasa i pripisao ne
pravinom. Jo se dalje redaju ova preimustva: kae se
da ih bogovi cene, i nabrajaju mnoga dobra za koja vele
41

da ih bogovi dele pravednim ljudima. Tako kau i pleme

niti Hesiod i Homer. Prvi veli kako bogovi daju pravinima da im hrastovi
sasvim pri vrhu raaju ir a u stablu su pele.
Ali su vunate ovce oteane runima tekim?

i imenuje mnogo drugih slinih stvari. Tako i ovaj drugi:

kao slava vladara neporona, koji nad ljudima bogobojaIjivo vlada, nad ljudima jakim i mnogim, budno titei
pravdu, te zemlja nosi mu crna penice, rada mu jema,
c
a vonjaci puni su roda, stoka mu svagda se mnoi, a
more daje mu ribe.6
Musej i njegov sin 7 obeavaju jo lepa dobra nego bo
govi. Oni pravedne ljude recima dovode u Had, posauju
ih za sto, spremaju im gozbu i ostavljaju ih tu da ukra
eni vencima zauvek piju i misle kako je najlepa nagrada
d
za vrlinu veito pijanstvo. Drugi, opet, govore jo ve
im nagradama bogova: kau da potomstvo i rod pra
vednoga i estitoga oveka ostaju i ne izumiru. 8 Ovako
i slino uznose pravinost. Nepravedne i nepotene ljude,
meutim, zakopavaju u nekakvo blato dole u podzemlju
i primoravaju ih da nose vodu u situ, a, jo dok su ivi,
govore njima runo i izmiljaju9 sve rave stvari koje je
e
Glaukon pomenuo kad je bilo reci oveku pravinom
koga ljudi smatraju nepravinim. Drugo nemaju ta da
kau. Tako, dakle, stoji sa hvalom i kuenjem.
VII. Pored ovih shvatanja pravinosti i nepravi
nosti treba da ispita, Sokrate, i druga, ona koja ljudi
364 imaju svaki za sebe, a mogu se itati i kod pesnika. Svi
jednoglasno pevaju da su umerenost i pravinost, dodue,
vrlo lepe stvari, ali mune i pune tegoba, dok su neumerenost i nepravinost slatke i prijatne, samo ih javno mi
ljenje i zakon zabranjuju. Pa ipak vele da je nepravi
nost uglavnom korisnija od pravinosti, kau da su bo
gati lopovi i oni koji inae imaju mo sreni i spremni su
uvek da im ukazu poasti i u ime drave i privatno. Nab
suprot tome, slabe i siromane preziru i gledaju ih sa
visine, iako se slau u tome da su oni bolji nego oni prvi.
A najudnije su predstave koje ljudi imaju bogovima
i vrlini: tako, na primer, mnogim vrlim ljudima bogovi
alju tobo nevolje i teak ivot, a ravim, naprotiv, do
bar. Sa svoje strane, varalice i vrai 10 obijaju pragove
42

bogataa i uveravaju ih da su prinoenjem rtava i baja

njem dobili od bogova mo da im, pomou ritualnih iga
ra, pribave oprotaj za nepravde koje su poinili oni
sami, ili njihovi preci. Tome dodaju da e, uz malu na
gradu, uvaliti nekog njihovog neprijatelja u nesreu, bez
obzira da li je taj pravian dli nepravian, jer, vele, raspo
lau magijskom vetinom i vetinom bajanja pomou
kojih mogu uticati na bogove da uine ono to oni tim
nainom od njih zahtevaju. Za to to obeavaju, navode
pesnike kao svedoke. Da bi pokazali kako je zlo lako
pristupano, navode ove Hesiodove reci:
Zla mnoga je lako postii;
Put do njih je glatak, a kraj gde stanuju blizu.
Ali pred vrlinu bogovi znoj postavieu
i nekakav strm i dug put.' 2 Da bi opet pokazali kako
ljudi mogu bogove umilostiviti, za svedoka navode Home
rove rei:
i sami se bogovi
mogu ganut', u kojih su vee ast, vrlina i snaga.
I njih gledaju ljudi da mirisnim okrenu kadom,
molbama tihim, rtvom levanicom i dimom od rtvi
molec se kad ko prestupi to i sagrei togod?2

A spominju i mnotvo knjiga Museja i Orfeja, decu meseca

i devet Muza. Pozivajui se na te autoritete, oni uveravaju
ne samo pojedince nego i ele drave da ivi i mrtvi mogu
dobiti oprotaj i oienje za nepravedna dela pomou
rtvovanja i ritualnih igara.' 4 Oni jo govore da izabra
nici, tj. oni koji uestvuju u misterijama i posveeni su
365 u njih (tzv. (teletai), bivaju poteeni od zla na onom
svetu, dok one koji to ne ine oekuju tamo strane
kazne.
VIII. ta misli, Sokrate, kako utie na due
mladia kad sluaju takve i tolike prie vrlini i poroku
i kakvu poast odaju ovima bogovi i ljudi? Mislim, mladii
koji su daroviti i sposobni da na prvi pogled iz svih tih
pria izvedu zakljuak tome kakav mora da bude ovek
i kako mora da se upravlja u ivotu da bi postigao da
b
najlepe ivi? Verovatno bi takav mlad ovek samom
sebi govorio kao Pindar:
Da li pravo da se penjem dvoru uzvienom koji
nastanjuje Pravda, ili da krenem niza stranu sta
zama krivudavim, ne bih li tako proiveo do
kraja?15

43

Sve to se govori potvruje da mi nita ne koristi ako

sam pravian, ukoliko nisam na glasu kao takav, jer u
u tom sluaju doiveti samo muku i tetu. Naprotiv, ako
c
sam nepravian i ujedno vest da sebi rairim glasine
kao pravinom oveku, u izgledu mi stoji bogovski i
vot. Jer, poto je privid, kako to kau mudraci, 16 jai
od istine" i poto on sreom gospodari", na njega treba
sve usmeriti; pred svoja vrata i svuda oko sebe treba
postaviti sliku vrline, ali premudrog Arhiloha' 7 , varalicu
i liju lukavu, treba vui za sobom. Ali, rei e se, nevaljalcu nije lako da se veito skriva. Odgovoriemo: u
d
velikim poduhvatima nita nije lako, ali nema druge,
ako hoemo da idemo stazama na koje ukazuju oni go
vori. Da bismo izbegli da budemo otkriveni, osnovaemo
druine sebi slinih, imaemo i uitelje koji e nas nau
iti da mudro govorimo i varamo na skuptini i u sudu.' 8
Upotrebi javaemo onda as reitost as silu da bismo
sebe zatitili od osvetnikog dejstva zakona. Ali bogove
nije moguno varati i suprotstavljati im se silom. Ako
bogova uopte i nema, ili ako se oni uopte ne brinu za
e
ljudske stvari, nije ni potrebno da se muimo oko skri
vanja. Ako bogovi postoje i ako se za ljude staraju, sve
to njima znamo nauili smo iz raznih pripovedanja i
od pesnika koji su nainili njihove genealogije;19 a ba
ovi kau da se bogovi ne mogu zadobiti i privoleti rt
vama i prijatnim zavetima i darovima. Pesnicima mo366 ramo verovati ili jedno i drugo ili nita. A ako im mo
ramo verovati onda nepravdu treba initi, pa od koristi
koju ona donese treba prineti rtvu. Ako smo, naime, pra
vini, bogovi nas nee kanjavati, ali emo ostati bez ko
risti koju donosi nepravinost. Ako smo nepravini, onda
emo imati koristi, a svojim molitvama uticaemo na
bogove da nas ne kazne za nae zloine i nepravde. A da
li emo u Hadu, na onom svetu, biti kanjeni za sve to
smo ovde uradili mi sami ili nai potomci? Ne, teletai i
bogovi e nas oistiti od grehova i uzeti nas u zatitu,
b
kako tvrde najvee drave, deca bogova: pesnici, i pro
roci boji.
IX. Koji bismo, prema tome, jo razlog mogli na
vesti da pravinost treba pretpostaviti najstranijoj ne
pravinosti? Ako spoljanjost nepravinosti prevuemo
lanom bojom, onda e nam, kako tvrde mnogi i najvei
ljudi i bogovi dati dobro i u ivotu i u smrti. Kako je
c
onda mogue, Sokrate, da neko, posle svih ovih reci
44

jo hoe da ceni pravinost kad svako ko je bogat bilo

duhom ili imetkom, bilo svojim zdravim telom ili poro
dicom, mora da se smeje im uje da se velia pravi
nost? ak i kad bi neko mogao dokazati da je pogreno
ovo to smo rekli i kad bi sasvim jasno video da je pra
vinost ipak najbolja stvar, jamano bi mnogo opratao
i ne bi se ljutio na nepravine; on bi znao da samo poje
dinci oseaju odvratnost prema nepravinosti i da su to
oni kojima su taj dar dali bogovi, i da se samo mali broj
onih koji su naukom postali mudri uzdrava da ini ned
pravina dela. Od ostalih ljudi, meutim, nijedan nije
pravian po svojoj volji, nego kudi postupke nepravi
nog oveka iz kukaviluka, ili starosti, ili kakve druge
slabosti, poto sam nije u stanju da nepravino radi.
I sasvim je jasno da e prvi meu njima koji doe do
mogunosti poiniti nepravdu, ukoliko bude u stanju da
je poini. A razlog svemu tome lei jedino u onome iz
ega je potekao ceo ovaj razgovor i moj i moga brata
Glaukona, Sokrate. Niko, udnovati ovee, od svih
e
vas, koji se zovete hvalioci pravinosti, poev od starih
junaka ije su se izreke sauvale, pa sve do ovih ljudi
danas, nije jo kudio nepravinost kao takvu i nije hvalio
pravinost kao takvu nego samo slavu, poast i nagradu,
sve ono to se javlja kao njena posledica. A jo niko nije
ni u pesmama ni u obinom razgovoru u potpunosti opi
sao kako obe ove osobine same po sebi, skrivene pred
bogovima i ljudima, utiu jedna kao najvee zlo koje
dua skriva u sebi, a pravinost kao najvee dobro. Da
367 ste svi vi od samog poetka tako govorili i da ste nas kao
mladie uverili u to, ne bismo se morali uvati od ne
pravde drugih, nego bi svako bio uvar samoga sebe i
uvao se da ne bi, inei zlo, bio sauesnik najveeg zla.
To i jo vie, Sokrate, mogli bi pravinosti i nepra
vinosti govoriti i Trasimah i drugi, i tako na bezobrazan
nain kako se bar meni ini izokrenuli njihovo pra
vo znaenje. Ja govorim to opirnije mogu, jer elim da
b
od tebe ujem suprotno i ne nameravam da bilo ta kri
jem pred tobom. Nemoj nam, dakle, samo recima doka
zivati da je pravinost bolja nego nepravinost, ve pokai
kakav uticaj imaju i jedna -i druga na oveka koji te
osobine ima i zato je, prema tome, jedna od njih vrlina
a druga porok. Pri tom, kao to je Glaukon ve rekao,
ne vodi rauna ugledu pred svetom. Ako ni jednoj ni
drugoj ne bude mogao oduzeti glas koji odgovara istini

45

i ako ih predstavi kao da su lane, rei emo ti da ne

hvali pravinost kao takvu, nego zato to ona tako iz
gleda, i da ne kudi samu nepravinost nego to se tac
kvom prikazuje, i oinie ti se da preporuuje oveku da
potajno bude nepravian i slae se sa Trasimahom u
tome da pravinost koristi drugome, da je od koristi ja
emu, a da nepravinost samo sebi koristi i pomae, dok
slabijem donosi nesreu. A poto si se ti ve saglasio
s tim da je pravinost jedno od onih najviih dobara
koja zasluuju da budu istraena, ne samo zbog koristi
koju od njih imamo nego jo vie zbog svojstava koja
d
ona imaju po sebi, kao vid, sluh, pamet i zdravlje, pa i
sva druga dobra koja su to sama po sebi a ne po izgledu,
hvali onda pravinost upravo po tome to je ona sama
po sebi korisna za onoga koji je ima, a kudi nepravi
nost na isti nain, po tome to je ona sama po sebi tetna.
Drugima ostavi pohvale koje se zasnivaju na nagradama
i mnenjima. Jer, ja bih moda mogao podneti da neko
drugi hvali pravinost i kudi nepravinost po njihovim
spoljanjim efektima, ali tebi to ne bih oprostio, osim
ukoliko bi ti sam hteo tako neto. Jer, ti se celog svog
e
veka nisi bavio niim drugim nego upravo tim. Ne ogra
niavaj se, dakle, na to da nam pokae da je pravinost
bolja od nepravinosti; omogui nam da uvidimo posledice i jedne i druge, bez obzira da li su one bogovima ili
ljudima poznate ili nepoznate, kao i to ta one proizvode
same po sebi u duama onih u kojima borave, razjasni
nam zbog ega je jedna dobro a druga zlo.
X. Ja sam se uvek divio Glaukonovoj i Adeimantovoj obdarenosti, a sada, kada sam to uo, vrlo se obra368 dovah i rekoh: Nije loe vama, deco slavnoga mua,
20
oboavala Glaukonov spevao poetak elegije, pevajui
vaoj slavi u bici kod Megare:
deco Aristonova, slavnoga mua bolansko koleno

46

To je, mislim prijatelji moji vrlo dobro reeno. Jer

u vaoj obdarenosti doista mora biti neeg boanskog,
ako niste uvereni da je nepravinost bolja od pravinosti,
a ipak njoj moete tako govoriti. Vi zaista nemate toga
ubeenja. Ja to zakljuujem po vaem karakteru, jer bih
2
po vaim govorima mogao sumnjati u to. ' Ali ukoliko
to vie verujem, utoliko sam vie u neprilici ta da ra
dim. Ne vidim da bih nekako mogao pritei u pomo pra-

vinosti, jer mi se ini da to nisam u stanju. To se vidi po

tome to sam pokuavao da, nasuprot Trasimahu, dokaem kako je pravinost bolja od nepravinosti, a vi taj
dokaz niste primili. A, s druge strane, opet, ne preostaje mi
nita drugo nego da potpomognem pravinost: bojim se
da bi sve dok diem i dok mogu govoriti bilo bezbono ostac
viti je i ne pomoi joj kad se preda mnom grdi. Najbolje
je da se borim za nju koliko mogu.
Glaukon i ostali molili su me da pomognem koliko
mogu i da ne prekidam raspravu, nego da pronaem ta
je pravinost a ta nepravinost, i da koristi koju one
donose kaem istinu. Rekao sam ono to sam smatrao
za istinu:
Rasprava koju poinjemo trai, ini mi se, otar
d
a ne slab vid. Meni izgleda da mi nismo sposobni da izvr
imo ovo ispitivanje rekoh pa radimo kao kratkovidi ljudi, kojima izdaleka prui mala slova da ih itaju;
ponekome padne na pamet da su ista slova na nekom
drugom mestu vea i da su napisana na veoj tabli, pa je
dovoljno pametan, mislim, da najpre raspoznaje ta slova,
pa da zatim manja poredi sa njima i vidi jesu li ista.
Sasvim je tako odgovori Adeimant. Ali
e
kakve veze ima to sa naim ispitivanjem pravinosti?
Kazau ti odgovorih. Pravinost je osobina
pojedinaca, a postoji li ona i u celoj dravi?
Postoji odgovori mi on.
A da li je drava neto vie nego ovek?
Jeste.
Moda e onda i pravinost kod veeg biti vea
i lake e se ispitati. Ako dakle elite, ispitajmo prvo ta
369 je ona u dravama; zatim emo videti i kod pojedinaca,
i potraiemo slinost izmeu vee i manje pravinosti.
Mislim da dobro govori odgovori on.
Da li bismo mogli videti kako postaju pravinost
i nepravinost kad bismo u mislima pratili postanak
drave?
Dabogme da bismo mogli.
Moemo li se nadati da emo lake nai ono
to traimo kad budemo videli kako je postala drava?
b
Mnogo lake.
Treba li pokuati da taj zadatak izvrimo? Mi
slim da to nije mali posao. Razmislite dobro!
Razmislili smo ree Adeimant. Poni,
dakle!
47

XI. I poeo sam:

Mislim da drava nastaje zato to svako od nas
nije sam sebi dovoljan nego trai jo mnogo ta. Ili misli
da je poetak osnivanja drave drukiji?
Mislim da nije.
c
Ako, dakle jedan drugog uzima, jednog radi ove,
drugog radi one potrebe i ako ljudi na taj nain i zato
to imaju mnogo potreba dovedu na jedno mesto mnogo
drugova i pomonika, onda mi takvu zajedniku naseo
binu nazivamo dravom. Je li tako?
Tako je.
Ako jedan drugome neto da, onda mu to daje,
a drugo uzima u zamenu verujui da time koristi sebi.
Razume se.
Dobro, hajde da u mislima osnujemo jednu dr
avu! Kao to smo videli, nju podie naa potreba.
Bez sumnje.
d
Prva i najvea od svih potreba je nabavka hrane
radi opstanka i ivota.
Tako je.
Druga je stan, trea nabavka odela i slinog.
Tako je.
A kai mi rekoh ja kako e drava biti u
mogunosti da sve to spremi? Jedno e uiniti zemljo
radnik, drugo zidar, tree tka, zar ne? Ili da dodamo
odmah jo i obuara ili koga bilo od zanatlija koji rade
za telesne potrebe?
Tako je.
Onda bi najpotrebnija bila drava od etiri oveka ili pet ljudi?
e
Tako izgleda.
A ta sada? Treba li da jedan od ovih radi sam
za sve ostale, da na primer, jedan zemljoradnik nabavlja
hranu za etvoricu, da upotrebi etvorostruko vreme i
trud oko nabavke hrane i da je onda podeli drugima. Ili
ne treba da se brine ostalima, nego da sam za sebe spre370 mi etvrti deo tog ita, za etvrtinu vremena, a od ostala
tri dela vremena da jedan deo upotrebi na graenje kue,
drugi za spremanje odela, trei da spremi obuu? Treba
li da radi sam za sebe i da ne daje drugima?
Adeimant ree:
Pa ipak je, moda, ono prvo lake nego ovo dru
go, Sokrate.
48

I to je sasvim prirodno, Zevsa mi! Dok ti to go

vori, pada mi na pamet da niko nije po svojoj prirodi
sasvim slian nekom drugom, nego su njihove sposobnosti drukije, jedan je za ovaj rad, a drugi za onaj.
Zar ti ne misli tako?
Mislim.
I kad e jedan rad ispasti bolje? Da li ako jedan
i isti ovek radi vie poslova ili svaki pojedinac obavlja
samo jedan?
Ako svako vri samo jedan posao odgovori on.
A mislim da je i to jasno da posao propada ako
se ne radi u pravo vreme.
Jasno je.
Mislim da ono to ima da se izvri obino ne
eka da radnik ima vremena da ga izvri, nego radnik
mora da obavlja posao stalno i ne samo povrno.
Tako je.
Prema tome e, dakle, svega biti u veoj meri i
lepe i lake ako pojedinac radi posao koji odgovara nje
govoj sposobnosti, ako ga vri u pravo vreme i ako se
ne bavi drugim poslovima.
Sasvim tano.
A za sve potrebe koje smo pomenuli, Adeimante, potreban je vei broj graana, a ne samo etiri graa
nina. Mislim da zemljoradnik nee sam sebi napraviti
plug ako ovaj treba da bude dobar, niti aov, ni drugo
orue koje je potrebno za zemljoradnju. Tako isto je i
sa zidarom, a i njemu su potrebni mnogi predmeti; isto
je i sa tkaem i obuarom.
Istina je.
Ako, dakle, i graevinari, i kovai i druge mno
gobrojne zanatlije postanu lanovi nae male drave, hoe
li se ona time uveati ?
Da.
Ali ona jo uvek nee biti prevelika ako dodamo
jo pastire goveda i ovaca i druge ljude koji imaju posla
sa stokom da bi zemljoradnici imali volove za oranje, da
bi se graevinari zajedno sa zemljoradnicima mogli slu
iti marvom za prenos tereta i da bi tkai i obuari imali
koe i vune.
Ali drava nije ni mala ako sve to ima ree on.
A podii dravu na takvom mestu gde joj uvoz
ne bi bio potreban, gotovo je nemogue.
Nemogue je.
49

 Potrebni e, dakle, biti i drugi ljudi, koji e iz

drugih mesta donositi ono to je potrebno.
Bie potrebni.
A ako neko ko je taj posao preuzeo doe praznih
ruku i bez stvari koje su tim ljudima potrebne da bi od
njih opet odneo ono to je njima potrebno, otii e opet
praznih ruku, zar ne?
Otii e.
Oni, prema tome, moraju kod kue spremati ne
samo ono to je dovoljno za njih same, ve i ono to je
i koliko je ovima potrebno.
Moraju.
Znai da je u naoj dravi potrebno jo vie
zemljoradnika i drugih radnika?
Da.
Potrebni su i drugi ljudi koji e potrebne stvari
uvoziti i izvoziti. A to su trgovci. Zar ne?
Da.
Nama su, dakle, potrebni i trgovci?
Potrebni su, zaista.
A ako se trgovina vodi preko mora, bie potrebni
jo i mnogi drugi koji se razumeju u pomorske stvari.
Da.
XII. A ta e biti u samoj dravi! Kako e jedan
drugome davati svoje proizvode, zbog ega su, u stvari,
stvorili zajednicu i osnovali dravu? 22
Oigledno kupovinom i prodajom odgovori on.
Na taj nain dobij amo trite i novac kao odre
eni znak vrednosti stvari koje se razmenjuju.
Tako je.
Ako, sada, zemljoradnik ili koji drugi radnik
donese svoje proizvode na trg, a na trgu nema oveka
koji bi hteo da zameni robu za stvari koje su njemu
potrebne, hoe li on besposlen sedeti na trgu?
Nipoto ree Adeimant jer e se nai ljudi
koji e to videti, i koji e taj posao preuzeti na sebe; a
u dobro ureenim dravama, to e po pravilu biti oni
koji su telesno najslabiji, pa stoga nesposobni za neki
drugi rad. Njihov posao e biti da budu na trgu, da ku
puju od onih koji imaju ta da prodaju, te da tu robu
ponovo prodaju onima koji imaju potrebu da neo kupe.
To nam, rekoh ja, stvara potrebu da u naoj
dravi imamo i trgovce na malo, koji, kupujui i proda

jui na trgu, nisu trgovci u pravom smislu te reci. Pravi

su trgovci oni koji trguju na veliko, putujui iz jedne
drave u drugu.
Tako je.
e
A ima jo i drugih radnika, ini mi se, koji, s ob
zirom na svoje duevne sposobnosti, ne predstavljaju za
drutvo neku naroitu vrednost, ali koji su, blagodarei
svojoj telesnoj snazi, sposobni za svaki teak rad; oni
prodaju svoju snagu, a platu koju dobijaju za to nazivaju
nadnicom, dok se oni sami, kako mi se ini, nazivaju
nadniarima. Zar ne?
Tako je.
I nadniari su, kako izgleda, sastavni deo drave.
Da.
Da li je sada naa drava ve toliko narasla, Adeimante, da je potpuna?
Moda.
A gde je sada u njoj pravinost i nepravinost?
I sa kojom je od skupina koje smo posmatrali ula u
dravu?
372
Ja ne znam, Sokrate ree on osim ako
se nije pojavila kao potreba u njihovim meusobnim od
nosima.
Moda si pogodio rekoh. Zato moramo
ispitivati dalje i ne smemo popustiti. Prvo da vidimo
kako e iveti ljudi koji su se ovako organizovali. Oni
e sejati ito, praviti odelo i obuu, graditi kue i pri
tom e leti raditi bosi i goli, a zimi prilino obueni i
b
obuveni, zar ne? Hranie se spremajui sebi kau od
jema i brano od penice, i to e onda mesiti i pei, a
zatim e najlepe hlebove i kolae stavljati na rogozinu
i isto lie, pa e polegati po slaku i mirtama i gostie
se zajedno sa svojom decoiri, pie vino i, ukraeni vencima, pevae pesme bogovima u poast i prijatno e i
veti u zajednici, a dece nee imati vie nego to to doc
puta njihov imetak, jer e se bojati siromatva ili rata.
XIII. Tu me Glaukon prekide i ree:
Ti, dakle, ostavlja ljude da se goste bez zaina?
Pravo kae rekoh mu ja. Zaboravio sam
da e biti i toga: soli, razume se, i maslina i sira i luka
i drugog povra i sve ega u polju ima za kuvanje, kuvae.
Mi emo im izneti i slatkie; smokve, grah, bob, jagode
od mirte, i kestenje e pei u vatri, a uz to e umereno
51

piti; tako e provoditi ivot u miru i zdravlju a umree,

po svoj prilici, vrlo stari i ostavie svojim potomcima
isti takav ivot.
A on:
A kad bi osnovao dravu za svinje, Sokrate, da
li bi svinje mogao drukije hraniti?
Kako to, Glaukone? pitah ga ja.
Tako! odgovori on. Ako nee da ljudi ive
sasvim bedno, treba ih smestiti na jastuke, moraju jesti
e
za stolom i imati i prismoka i slatkia kao sada.
Dobro, razumem. Izgleda da nije dovoljno ako
ustanovimo samo kako postaje drava, nego i kako po
staje bogata i raskona drava. Moda to i nije sasvim
neopravdano, jer posmatrajui takvu dravu, moemo
videti kako se pravinost i nepravinost pojavljuju u dr
avama. Prava drava, koja je ujedno i zdrava, ini mi
se ovakva je kakvu smo je sad opisali. Ako biste, meu
tim, voleli da vidimo i jednu nezdravu dravu, nita nas
373 u tome ne spreava. Jer ni ono to smo dosad pomenuli,
ni nain ivota kako smo ga mi prikazali, pa ak ni sam
nain njihovog sopstvenog ivota nee nekima biti dovo
ljan nego e traiti jastuke, stolove i drugo pokustvo, i
zaine, i pomade, i mirise, i hetere, i kolae i sve to najrazliitijih vrsta. Isto se tako neemo moi ograniiti
samo na ono to je najpotrebnije, ono to smo ve na
brojali: kue, odela i obuu, nego e biti potrebno pokre
nuti i slikarsku vetinu, i zlato, i slonovau, i nabaviti
druge sline stvari. Zar nije tako?
b
Tako je odgovori on.
Pa onda, treba li dravu opet poveati? Ona
zdrava drava nije vie dovoljna, nego se sad mora ispu
niti gomilom naroda koja u dravi nije vie radi potrebe,
a tu spadaju, na primer, svi lovci i glumci, mnogi koji
imaju posla sa slikanjem i bojama, mnogi opet koji se
bave muzikom, pesnici i njihovi pomonici: rapsodi,
glumci, igrai, preduzimai i zanatlije koji prave sve mo
gue sprave, a, pre svega, stvari kojima se kite ene. Po
treban e nam biti i vei broj slugu. Zar misli da e nam
c
biti potrebni i domai uitelji, dadilje, sluavke i soba
rice, berberi i onda, opet, hlebari i kuvari? Potrebni e
nam biti i svinjari, jer toga u onoj dravi nismo imali;
ta nije bilo potrebe. U ovoj dravi, meutim, bie nam
potrebne i svinje i druga najraznovrsnija stoka, ako ho
emo da jedemo, zar ne?
52

Razume se.
Onda e nam, kod takvih naina ivota, lekari
biti potrebni svakako u veoj meri nego ranije?
Mnogo vie.
XIV. A i zemlja koja je dotle bila dovoljno velika
da ishrani sve, bie mala i nedovoljna. Kako ti misli?
Kao i ti.
Onda emo od svojih suseda odrezati zemlju,
ako elimo da je imamo dovoljno i za pau i za zemljo
radnju, a isto e tako oni uzeti od nae zemlje, ako i oni
preu granice najpotrebnijeg i ponu da tee za ima
njem bez granica?
e
Tano je.
Pa onda emo imati da ratujemo, Glaukone, zar
nee to tako biti?
Hoe, sigurno.
Nemojmo jo govoriti tome rekoh da li
rat donosi dobro ili zlo, ve ostanimo pri ovome: pro
nali smo u emu je zaetak rata, koji je i za drave i za
pojedince izvor i povod za zlo.
Svakako.
Pa onda naa drava mora postati jo vea,
prijatelju, i to ne samo malo nego za elu jednu vojsku
374 koja e ii u rat i koja e se boriti protiv neprijatelja za
celokupno imanje i za sve to smo upravo pomenuli.
A zar sami graani nisu u stanju da to uine?
upita on.
Ne odgovorili ako smo i ti i svi mi imali
pravo u onome to smo tvrdili kad smo najpre osnovali
svoju dravu. Sloili smo se, ako se sea, da jedan ovek ne moe dobro obavljati mnoge poslove.
Pravo kae ree on.
b
A zar ti se ne ini da je ratovanje vetina?
Nesumnjivo je vetina.
Treba li se vie brinuti obuarstvu nego ra
tovanju?
Nipoto.
A ipak smo, da bi obuarski posao bio lep, za
branili obuaru pokuaj da ujedno bude i zemljoradnik.
Tako smo i svima ostalima dodelili samo po jedan po
sao, onaj za koji je svaki od njih izgledao po svojoj pri
rodi najsposobniji i koji bi imao da obavlja lepo i celog
veka, ne vodei rauna drugim poslovima i ne propuc
tajui pravo vreme. 23 A zar nije naroito vano da se
d

53

poslovi oko ratovanja pravilno izvre? Ili je to, moda,

tako lako da i zemljoradnik i koji bilo obuar ili neki
drugi radnik mogu u isto vreme biti i ratnici, dok, meud
tim, u igri i kocki ne postaje niko savren ako se time
nije bavio odmalena nego samo povremeno. Da li bi meu
hoplitima ili u nekom drugom rodu oruja mogao biti
dobar ratnik onaj ko bi samo uzeo u ruke tit ili koju dru
gu ubojnu spravu, i da li bi mogao postati savren borac
onaj ko nema dovoljno znanja i izvebanosti u rukovanju
istim, kad jo niko nije postao savren zanatlija ako je
samo uzeo alat u ruke?
Ima pravo, jer bi u tom sluaju orue imalo
presudnu ulogu.
XV. Ukoliko je, dakle, posao uvara drave vae
niji, utoliko on vie zahteva da budu oni slobodni od sva
kog drugog posla i trai od njih utoliko veu vetinu i
briljivost rekoh ja.
Tako mislim i ja odgovori mi on.
A zar se za taj posao ne trai naroiti prirodni
dar?
Svakako.
Na posao bi se sad sastojao u tome da, po mogustvu, otkrijemo koji i kakve prirode ljudi su pogodni
da brane dravu.
Da, to je na posao.
Zevsa mi rekoh nismo izabrali ba lak po
sao. Pa ipak, ne smemo oajavati dok god imamo snage.
375
Ne smemo ree Glaukon.
Veruje li ti rekoh da se priroda jednog
plemenitog psa, kad je u pitanju sposobnost odbrane,
razlikuje od prirode mladog oveka plemenitog porekla?
Kako to misli?
Ovako. I jedan i drugi moraju biti otri u zapaaju, okretni da mogu slediti ono to su zapazili, i
jaki ako je potrebno da se bore sa onim koga su uhvatili.
Sve te sposobnosti moraju imati.
A treba li da budu hrabri, ako ve moraju dobro
da se bore?
Razume se.
Pa hoe li biti hrabro ono stvorenje koje nije
estoko, pa bilo to konj, ili pas, ili koje drugo ivo bie?
Zar nisi primetio kako je nesavladljiva i nesalomljiva
54

estina 24 koja duu u kojoj se nalazi ini neustraivom i

nepobedivom?
To sam primetio.
Je li ti jasno kakav mora biti borac po svome
telesnom sastavu?
Jeste.
A to se tie duevne strane? Mora li da bude
odvaan?
Mora i to.
Ali Glaukone, ako budu takvi po prirodi, nee
li biti divlji jedan prema drugome i prema ostalim gra
anima?
Zevsa mi, to nije tako jednostavno.
Ali oni moraju biti pitomi prema prijateljima,
a prema neprijateljima nemilostivi, inae nee ekati da
ih drugi satru, nego e to sami uraditi.
Ima pravo.
ta da radimo dakle? rekoh. Gde emo
nai i pitomost i ratobornost ujedinjene. Jer je pitoma
priroda suprotna ratobornoj.
Tako je.
A uvar ne moe biti dobar, ako nema sve ove
osobine. Ako je to nemogue, onda ne bi bilo mogue ni
da postoji dobar uvar.
Izgleda gotovo tako.
Nisam video nikakav izlaz iz toga, ali ipak razmislih
svemu to smo razgovarali i rekoh:
Sasvim je prirodno to se nalazimo u neprilici,
prijatelju. Mi smo se udaljili od slike koju smo pred
sebe postavili.
Kako to misli?
Nismo zapazili da zaista ima takvih priroda koje
u sebi spajaju obe suprotne osobine, ve smo to sma
trali nemogunim.
A gde?
Mogli bismo ih nai i meu drugim ivotinjama,
ali je najbolje ako ostanemo kod one koju smo uporedili
sa uvarom. Dobro zna kako plemeniti psi imaju tu oso
binu da su prema domaima i poznatima pitomi koliko
samo mogu biti, dok su prema nepoznatima sasvim
drukiji.
Znam.
Znai da je to mogue rekoh i da nije ne
prirodno ako od naih uvara traimo da budu isto takvi.
55

 Nije.
XVI. ta misli, da li budui uvar treba, pored
odvanosti, da ima i neeg mudroljubivog 25 u svojoj
prirodi?
376
Kako to? Ja ne uviam.
I to se moe videti kod psa rekoh to je kod
te ivotinje zaista udnovato.
ta to?
Ako vidi nekog nepoznatog pobesni, iako mu
on nita naao nije uinio. A vidi li poznatog oveka, onda
je prema njemu pitom, makar da mu ovaj nikad nije
uinio nikakvo dobro. Zar se jo nikad nisi tome divio?
Ja na to jo do sada nisam obratio panju, ali
je jasno da pas tako radi.
Pa to je, ipak, jedna fina crta i tako rei mudrob
ljubiva strana njegovog bia.
Kako to?
Tako to on razlikuje prijatelja samo po tome
to prvoga poznaje a drugoga ne. A ljubav prema znanju
sastoji se u tome da se razlikuje poznato od nepo
znatog, domae od tuinskog.
Na svaki nain.
A da li je biti eljan saznanja i biti prijatelj mu
drosti jedno te isto?
Razume se.
Moemo li, dakle, i za oveka mirno rei da, ako
c
hoe prema poznanicima i svojima da bude pitom, mora
po prirodi biti prijatelj mudrosti i eljan znanja.
Moemo.
Onda e dobar i sposoban 26 uvar drave morati
da bude i prijatelj mudrosti, i odvaan, i okretan, i jak
po prirodi, zar ne?
Sasvim tako ree on.
Znai, moraju imati te osobine. A kako treba
ove uvare odgajati, vaspitavati? Ako razmotrimo to zbog
ega i ispitujemo: na koji se nain javlja u dravi prad
vinost i nepravinost, onda e naem znanju i to biti
od koristi. Neemo izostaviti nita to je potrebno, a ne
emo biti ni preopirni.
Tada Glaukonov brat ree:
Oekujem da e takva rasprava zaista koristiti
naem pitanju.
56

Pa onda rekoh Adeimante, ne smemo

prei preko toga opisa, pa makar on bio i veoma obiman.
Nikako.
Vaspitaemo ove ljude u mislima kao da pri
amo prie i neemo voditi rauna vremenu.
e
Tako treba.
XVII. Kakvo e, dalje, biti njihovo vaspitanje?
Teko emo nai neto to je drukije od onoga to se
tokom vremena ustalilo, a to je: gimnastiko vaspitanje
tela i muziko 27 vaspitanje due.
Tako je.
Hoemo li vaspitavajui poeti sa muzikom pre
nego sa gimnastikom?
Razume se.
A uz muziko obrazovanje idu i govori, zar ne?
Dakako.
A postoje dve vrste govora: istiniti i lani?
Tako je.
377
U vaspitanju treba primeniti oba, ali prvo one
lane
Ne razumem kako to misli.
Zar ne zna da deci najpre kazujemo mitove?
Oni su, tako rei, sama la, ali sadre i istinu. A mi kod
dece poinjemo sa mitovima, pa onda prelazimo na gim
nastiku.
Tako je.
Tako sam mislio kad sam rekao da prvo treba
poeti sa muzikim vaspitanjem, pa onda sa gimnasti
kim.
Tako je pravilno.
Sad zna da je poetak svuda najvaniji, a nab
roito kod mladog i nenog bia. Tada se stvara i doteruje oblik, koji hoemo drugome da damo.
Na svaki nain.
Da li emo onda tako lako dopustiti da deca
uju makar kakve mitove od bilo kakvih pesnika i da
prime u svoje due mnenja suprotna onima za koja mi
slimo da bi morala imati kad porastu?
To nipoto.
ini se, dakle, da najpre moramo nadzirati mitoc
tvorce, i da treba odvojiti ono to su dobro sroili, a to
nisu, odbaciti. Odabrane mitove daemo dadiljama i
preporuiemo majkama da ih priaju deci i da time
57

378

58

vie neguju njihove due nego njihova tela rukama. A od

mitova koji se danas pripovedaju mora se najvei deo
izbaciti.
Koje to?
U veim nalazimo i manje rekoh. I vei
i manji mitovi moraju imati isti smisao i isto dejstvo. Zar
ne misli i ti tako?
Da. Ali ne vidim koje ti podrazumeva pod
veim?
One koje su nam priali Hesiod, i Homer, i drugi
pesnici. Oni su sastavljali i lane mitove, priali ih lju
dima, a priaju ih i sada.
Koje? upita on i ta kae i kudi u njima?
Ono to pre svega i najvie treba kuditi, a na
roito kad jo prie nisu ni lepo izmiljene.
ta to znai?
To je kad pesnik, govorei bogovima i herojima
kakvi su, napravi ravo poreenje, kao kad slikar slika
sliku koja nimalo nije slina onima koje je hteo naslikati.
I pravo je da se tako to kudi. Ali kako to go
vorimo i na ta se to odnosi?
Ve na prvu i najvaniju priu najvanijim
stvarima koju pripoveda nije lepo sastavio, a koja, na
ime, kazuje da je Uran uradio ono to Hesiod pripoveda
i kako mu se Kron za to osvetio; 23 sama Kronova dela i
strahote, koje je propatio od svoga sina, mislim da ne bi
trebalo tako olako pripovedati pred nerazumnom svetinom i nedoraslom decom. ak i kad bi Kronova dela i
nain na koji je njegov sin s njim postupao bili istiniti, 29
trebalo bi tome utati; a kad bi se svemu tome ipak
moralo govoriti, to bi trebalo initi u tajnosti, pred naj
manjim moguim brojem slualaca, od kojih e se pret
hodno zahtevati da na rtvu prinesu ne svinju, nego neku
skupocenu i retku zverku, ne bi li se tim nainom to
vie smanjio broj slualaca.
To su zaista opasne prie ree Adeimant.
Stoga e one, dragi Adeimante, biti zabranjene
u naoj dravi. Takve stvari se ne smeju govoriti mladom
oveku, jer bi u protivnom ovaj mogao pomisliti da ne
ini nita neobino kad zagazi u najvee zloine i ako
ga spopadne elja za osvetom za nepravde koje mu je
poinio njegov otac, jer bi se u tom sluaju ponaao
kao prvi i najvei bogovi.

Boga mi odgovori on ni meni se ne ini

da ove stvari treba da se iznose kao primerne.
Niti uopte da bogovi ratuju protiv bogova, da
c
gone jedan drugog i da se meusobno bore. Jer to nije
istina. Mi elimo da budui uvari drave smatraju meu
sobne sukobe za najveu sramotu i da se na njih ne odlu
uju lako. Nikako im ne smemo opisivati i slikati borbu
Giganata,30 ili druge razne borbe bogova i heroja sa njiho
vim najbliim roacima. Jer ako hoemo da ubedimo
decu kako se nijedan od graana nikad nije posvaao sa
d
drugim jer je to bezbono, onda starci i starice, i uopte
stariji ljudi, moraju to odmah istai, a pesnici e biti
primorani da svoje pesme pevaju u tom duhu. To to je
sin vezao Heru 31 i to je otac bacio sa neba Hefesta, kad
je ovaj hteo da odbrani majku koju je on tukao, 32 pa
onda borbe bogova kojima je Homer pevao,33 te se prie
ne smeju primiti u dravu pa bilo da su ispevane u ale
goriji ili bez nje. Mladi ovek, naime, ne moe prosuditi
ta je alegorija, a ta nije, ve ono to u to doba sta
rosti primi u sebe ostaje u njemu tako vrsto da se vie
e
ne moe izbrisati i ne moe promeniti. Zato treba nasto
jati da ono to najpre uje bude zaista najlepe od svega
to je ispevano i da neguje kod njih vrlinu.
XVIII. To ima smisla ree Adeimant. Ali
ako nas neko upita koje prie nazivamo dobrim?
A ja odgovorih:
Adeimante, mi sada nismo pesnici, ni ti ni ja,
379 nego osnivai drave. A osnivai sami ne moraju pevati
pesme, ali moraju poznavati osnovne principe kojih se
pridravaju pesnici kad pevaju i ne smeju dopustiti da
se radi mimo njih.
Dobro! Pa kakva bi bila naela za govor bo
govima? 34
Ovakva, otprilike rekoh ja. Bog se uvek
mora prikazati onakvim kakav je, pa bilo da se njemu
govori u epu ili u tragediji.
Da to mora.
b
A da li je bog zaista dobar i da li se njemu
tako mora govoriti?
Mora tako.
A dobro bie ne donosi zlo, je li?
Valjda ne.
Da li ono to nije tetno kodi?
Nikako.
59

380

A ini li zlo ono to ne kodi?

Ni to.
A ako ne ini nikakvo zlo, onda i ne prouzro
kuje zlo?
A i kako bi?
Da li je onda korisno ono to je dobro?
Jeste.
Dakle, dobro je uzrok blagostanja?
Jeste.
Pa onda dobro nije svemu uzrok, nego je uzrok
samo onome to u sebi ima neeg dobrog, a ne i onome
to u sebi nosi zlo.
Sasvim tako ree on.
Stoga bog, poto je dobar, nije, kao to misli
svetina, uzronik svih ljudskih sudbina, nego samo malog
broja, a veeg broja nije, jer ima mnogo manje dobra no
zla. A kao uzronik dobra ne smemo smatrati nikog dru
gog do jedinog boga, a za zlo moramo traiti drugi uzrok,
a ne boga.
Potpuno si u pravu, izgleda odgovori on.
Onda takvu greku ne smemo primiti ni od
Homera rekoh ni od bilo kog drugog pesnika koji
grei kad govori da:
Lee bureta dva u Zevsovu dvoru, iz jednog
daje darove zle, a iz drugog darove dobre.
Kome iz bureta oba gromoviti pomea Zevs,
taj e ovde naii na zlo, a onde na dobro.
Koga obdari bedom, u ruglo uvali toga,
te ga emerna glad po ubavoj progoni zemlji.35
Ne treba verovati ni u ono to kae na drugom mestu 3 6
da je Zevs
uzronik dobra ali i zla.
XIX. Ako neko 3 7 kae da su Atena i Zevs krivi to
je Pandar prekrio zakletvu i ugovor, mi to neemo odo
briti. Isto tako ni svau boginja i pomirenje njihovo posredovanjem Temide i Zevsa;38 ne smemo dopustiti da
mladii uju ni ono to je rekao Eshil:
Sam bog krivicu stvara ljudima,
39
kad im hoe ognjite da ugasi.
Ako neko opeva Niobine patnje, na koje se navedene reci
odnose, ili stradanje Pelopida, ili trojanske borbe, ili

60

381

neto tome slino, ne smemo dopustiti da se kae kako

je to delo bogova, ili ako i jeste boje delo, onda moramo
u smislu ovoga to ispitujemo rei da bog radi pravedno
i dobro, i da stradalnici od te kazne imaju korist. Ne
smemo dopustiti da pesnik kae kako su oni koji su pretrpeli kaznu nesreni ili da je to bog uradio, a moemo
dopustiti da kau kako su ti stradalnici bili ravi i zbog
svoje zloe nesreni, a da im je bog uinio dobroinstvo
kad ih je pustio da pretrpe kaznu. Ali u potpunosti treba
zabraniti da neko kae kako je bog, koji je dobar, nekome
kriv za njegovu nesreu; ako naa drava treba da ima
dobre upravljae, onda i mladima i starijima treba za
braniti da to sluaju, pa bilo da je ono reeno u poeziji
ili u prozi, jer te prie nisu ni pristojne ni nama od ko
risti, niti se pak meusobno slau.
I ja se slaem s takvim zakonom i svia mi se.
Takav bi, dakle, bio zakon bogovima i jedan
od principa kako pripovedai treba da priaju i pesnici
da pevaju: da bog, naime, nije uzrok svega, ve samo
onog to je dobro.
Taj princip potpuno odgovara.
A koji je drugi princip? Veruje li ti da je bog
udotvorac i da se, iz ravih pobuda, moe pretvarati u
razne oblike, pa bilo da se zaista pretvara i na vie naina
menja svoj oblik, ili da nas vara pa to samo tako izgleda;
ili misli da je jednostavan i da nikad ne menja svoj
oblik?
Na to ne mogu da odgovorim odmah ree on.
Dobro. Ako neko bie menja svoj oblik, da li ga
menja samo po sebi i svojom moi, ili to uini neko drugo
bie?
Na svaki nain drugo.
A zar savrene stvari nisu najotpornije kada su
u pitanju drugi, spoljni uticaji? Kao to se, na primer,
telo pod uticajem jela, pia, rada, a svako bie pod sun
cem, vetrovima i uopte pod takvim uticajima ba onda
najmanje menja kad je najzdravije i najjae?
Tako je.
A da li e ti spoljni uticaji moi zbuniti i promeniti ba najhrabriju i najrazumniju duu?
Nee.
Tako isto nee ni spravama, ni kuama, ako su
dobro graene i u dobrom stanju, nimalo koditi vreme
i spoljni uticaji.
61

Tako je.
Sve to je savreno znai, bilo od prirode ili
vetaki, ili i po jednom i po drugom, ne poputa ni naj
manje uticaju drugih stvari.
Izgleda tako.
A bog i njegova priroda su u svakom pogledu
savreni.
Tako je.
Onda bi bog najmanje smeo da se menja.
Tako je.
XX. Ali, moda sam sebe menja i preobraava?
Ako se uopte menja, onda samo na taj nain.
Da li on mora da se pretvori u neto bolje i
lepe, ili u gore i runije?
Ako se ve menja, onda svakako u gore i runije,
jer mi ne moemo tvrditi da bogu nedostaju lepota i
vrlina.
Rekao je sasvim tano. Ali, da li e neko, pa bio
bog ili ovek, nainiti sebe svojevoljno gorim, Adeimante?
Nemogue.
Pa onda je nemogue i da bog eli da promeni
svoj oblik, nego izgleda da najlepi i najbolji bogovi, ako
je to mogue, uvek ostaju u istom obliku
Po mome miljenju, mora biti tako.
Pa onda, prijatelju, nijedan pesnik ne treba da
govori da:

382

Strancima putnicima i bogovi umeju sami

da se uine slini i u svakom znaju obliku
ii kroz gradove,40...
Niko ne treba da lae kako su Protej 41 i Tetida 42 menjali
svoj oblik, i niko ni u tragedijama ni u drugim pesmama
ne treba da uvodi Heru pretvorenu u svetenicu koja
skuplja darove to
43

mogu pokloniti ivot deci Inaha, reke u Argu.

e

62

I neka nam ne priaju mnoge i ovakve sline prie. Majke,

opet, ne bi smele da veruju u takve prie i ne bi smele
plaiti svoju decu priajui im kako neki bogovi nou
lutaju okolo pokazujui se u raznim i mnogobrojnim obli
cima, jer e time i same huliti na bogove i, u isto vreme,
nainiti decu kukavicama.

To ne bi smele.
Ako, dakle, bogovi odista ne mogu da se pretva
raju, a nama izgleda da ih vidimo u najrazliitijim obli
cima, onda nas oni varaju i ine arolije?
Moda.
ta? Zar misli da bi bog hteo da nas zavara
lanim prikazivanjem pa bilo to reju ili delom?
Ne znam.
Zar ne zna rekoh mu ja da svi bogovi i
ljudi mrze istinsku prevaru, ako bismo tako mogli rei?
Kako to misli?
Mislim da u onome to mu je najvanije i
onome to mu je najvanije niko namerno ne lae,44 ve
da se veoma boji da se tu krije la.
I sada jo ne razumem.
Ti misli da ja govorim neto naroito. Tvrdim
samo da nijedan ovek ne voli da vara sebe, niti da mu
kazuju la umesto istine, niti da bude u neizvesnosti kad
se istine tie, i da, u tom sluaju, u svojoj dui najdublje
mrzi la.
Najvie je mrzi tada, svakako.
A doista bi se to emu sam upravo govorio
moglo nazvati pravom laju; mislim na neznanje koje po
stoji u dui obmanutog oveka; jer la u recima samo je
imitacija stvarnog stanja u dui i nestvarna slika koja
nastaje kasnije, a ne prava la.45 Zar nije tako?
Tako je.
XXI. Pravu la, znai, mrze ne samo bogovi nego
i ljudi.
Mislim da je mrze.
Pa ipak, la u recima je katkad potrebna i kao
takva ne zasluuje mrnju. Zar takva la nije potrebna
protiv neprijatelja, ili ak u saobraanju sa onima koji se
nazivaju prijateljima, kada ovi iz ludosti ili nerazboritosti
hoe da poine kakvo zlo? Tada nam la u recima slui
kao nekakav lek, da bismo ih odvratili od njihove namere. I u mitologijama, kojima smo maloas govorili,
kada ne znamo pravu istinu davnoj prolosti, sastav
ljamo prie koje su to je mogue vie nalik na istinit,
te i na taj nain inimo la (u recima) potrebnom. 4 6
Zaista je tako odgovori Adeimant.
U kojem bi, onda, od ovih sluajeva, la bila
potrebna bogu? Da li bi on, zbog nepoznavanja onog to
63

383

se dogodilo u davnoj prolosti, bio prinuen da la pri

kazuje kao istinu?
To bi svakako bilo smeno.
Bog, dakle, nije laljivi pesnik.
Mislim da nije.
Ili, moda, treba da lae zato to se boji nepri
jatelja?
Daleko od toga.
Ili zbog bezumlja i ludosti prijatelja?
Bog ne voli nijednog bezumnika i luaka.
Ne postoji, dakle, razlog zbog koga bi bog mo
rao da lae.
Ne postoji.
Znai da je la potpuno strana demonskoj 4 7 i
boanskoj prirodi?
Razume se.
Jasno je, dakle, da je bog potpuno jednostavan
i istinit u delu i u reci i niti se sam preobraava, niti
druge lae, ni pojavama, ni recima, ni znacima koje alje,
ni u budnom stanju, ni u snu. 48
Tako se sad i meni ini ree on poto ti
tako veli.
Slae li se s tim da je ovo taj drugi nain na
koji treba pevati pesme i govoriti: da, naime, bogovi nisu
ni arobnjaci koji se preobraavaju, niti nas laima u
delu i u recima vode na krivi put?
Slaem se.
Iako, dakle, u Homera mnoge stvari hvalimo,
neemo hvaliti i to da Zevs alje Agamemnonu onakav
49
san, a u Eshila neemo hvaliti ono mesto gde Tetida
kae da je Apolon na njenoj svadbi pevao srei njenoj
i njenog poroda:
Bez bolesti iivee dugo.
Sudbu, ree, ima bogougodnu.
I pesmu slave pevao mi na radost.
Verovah da usta Febova ne lau, jer
proroki im je svojstven dar.
Ali taj peva, to je s nama na gozbi bio,
i tako pevao, ubica postade
sina mojega.50

64

Kad tako neko govori bogovima, ljutiemo se na njega

i neemo mu dati hor da svoje delo prikae, 51 a jo manje
emo trpeti da uitelji to delo koriste u vaspitavanju
omladine, jer uvari nae drave treba da budu vaspitani
da potuju bogove, a sami da budu boanski koliko je
to ljudima uopte mogue.
Potpuno se slaem sa svim naelima i ja bih
ih primio kao zakone.

Avaj, i u dvoru Hadovu nekakve due

ima, i senke ima, al' nikakva nema ivota,3
jedini on da je svestan, a drugi blude ko senke,4
387

St.
386a

vie bih voleo biti paor i sluga onom,

koji i sam svoga imanja nema
negoli vladati mrtvima to ne vide sunca}.
d
60

dua odleti pod zemlju tada,

podobna dimu cvre',6

KNJIGA TREA
I. 0 bogovima rekoh ja treba otprilike
takve prie nai mladii da sluaju i to od malih nogu,
kako bi bogove i roditelje mogli potovati, a meusob
nom prijateljstvu i saglasnosti meu graanima prida
vati najviu vrednost.
Mislim da je to dobar nain odgovori on.
Dalje. Ako treba da postanu hrabri, zar im ne
treba priati takve stvari koje e uiniti da se ni naj
manje ne boje smrti? Ili, moda, misli da je mogao
postati hrabar onaj ko je taj strah nosio u svome srcu?
Ne, Zevsa mi!
Misli li da se onaj ko veruje u prie pod
zemlju i strahotama onoga sveta moe osloboditi straha
od smrti i da e on biti u stanju da u bitkama smrt pret
postavi porazu i ropstvu?
Nipoto.
ini se, dakle, da moramo bdeti nad onima koji
takve mitove pripovedaju i zahtevati od njih da prilika
ma u Hadu ne govore runo, ve pohvalno, jer inae nee
govoriti ni istinito, ni kako je potrebno onima koji e
postati ratnici.
To moramo.
Onda emo sva takva mesta izbaciti, poev od
stiha:

da se pokae stan i smrtnog i besmrtnog roda

truo i straan, od koga i sami zaziru bozi.2

dua mu ostavi ude i brzo odleti Hadu

svoju oplakujuc sudbu i ostaviv snagu i
mladost,5

Kao to mievi slepi unutra u peini stranoj

cvrkom cvre i leu kad koji spadne sa stene,
gde se u povorci oni sve jedan za drugog dre:
tako su cvrale due .. ."7
b

Zamoliemo, dakle, Homera i druge pesnike da se ne

ljute to ta i slina mesta briemo, ne zato to nisu
pesnika, i to mnotvo ne uiva u tome da ih slua, nego
ba zato to ukoliko su vie pesnika, utoliko manje
treba da ih sluaju mladii i ljudi koji treba da budu
slobodni i da se vie plae ropstva nego smrti.
Sasvim tako.
II. Isto tako treba odbaciti sva strana i grozna
imena stvari u podzemlju: dakle Kokit i Stigu,8 i podzemne senke i sve te izraze koji kod svih slualaca iza
zivaju najveu grozu. Moda je to i dobro, ali se mi
bojimo za svoje uvare da zbog tako groznih stvari ne
postanu suvie mlitavi i slabi.
S pravom se toga bojimo.
Onda sve to treba odstraniti?
Da.
Te prie moraju se onda priati i pevati na druk
iji nain?
Razume se.
Onda neemo dopustiti ni to da slavni heroji
plau i uzdiu, zar ne?
Svakako, ako nismo ono prvo, neemo onda do
pustiti ni to.
Gledaj, dakle, rekoh ja imamo li ili ne
mamo pravo da to izbacimo. Kaemo da pravi mukarac
nee smatrati da je za pravog mukarca smrt neto
strano, ak i kada u boju, tu pored njega, gine njegov
drug.
67

 Slaem se.
On ne bi nad njegovom sudbinom naricao kao
da mu se dogodilo neto strano.
Nipoto.
Tvrdimo isto tako da je takav ovek u najveem
stepenu sam sebi dovoljan za ivot i, za razliku od ostae
lih, on ponajmanje ima potrebu za drugima.
To je istina.
Njemu izgleda mnogo manje strana mogunost
da bude lien sina, ili brata, ili imovine, ili ega drugog
to je tome slino.
Zaista, mnogo manje.
On e, dakle, mnogo manje oplakivati i najspo
kojnije e podnositi takav dogaaj, ukoliko ga doivi.
Svakako.
Imali bismo, dakle, pravo da izbacimo naricanja
znamenitih mueva, ostavljajui to enama, i to ne onim
hrabrijim, kao i onima koji su mukarci, ali loi. Oni za
388 koje kaemo da ih odgajamo za uvare zemlje, morali
bi se stideti da ine tako neto.
Sasvim je tako.
Opet emo zamoliti Homera i druge pesnike da
ne predstavljaju Ahileja, sina boginje, kako
as bi na stranu on, a as bi nauznak leg'o,
a as na lice, a onda od odra bi ust'o i kren'o,
pa bi alostan sav uz obalu morsku tumar'o,9
b

i da ne priaju kako je obema rukama obuhvatio crni

pepeo i sipao ga sebi na glavu,10 niti kako tuguje i ali,
kao to je Homer pevao; ili kako Prijam, srodnik
11
bogova,
sve ih moljae redom u praini dok se je valj'o,
2
svakog junaka on poimence pozivae tada?

Teko

nesrenoj

meni,

junaka

materi

jadnoj,

a ako ve govore tako bogovima, onda da bar najvieg

boga ne predstavljaju onako lano kao da govori:
68

ili:
d

Avaj, kad mi po sudbi od ruke Patrokla Sarpedon

od svih ljudi meni najmiliji, treba da padne!

III. Jer kad bi nai mladii, dragi Adeimante,

ozbiljno primili sve to, i ako se ne bi smejali takvom
nedostojnom govoru, teko da bi iko od njih pomislio
da tako neto njima, kao ljudima, ne prilii, i da bi
trebalo sami sebe da ukore, ako govore, ili ine sline
stvari. Naprotiv, oni bi, bez ikakvog stida i ustruavanja,
i pri najmanjim patnjama kukali i zapomagali.
e
Sasvim si u pravu.

Ali kako je nae ispitivanje malopre pokazalo,

a mi se njega moramo pridravati sve dok nas neko ne
uputi na bolje i lepe, to ne srne biti.
Zaista ne srne biti.
A ne treba ni da se bogovi mnogo i rado smeju.
Ako se neko jako smeje, onda to izaziva i veliku promenu.
Tako mi se ini.
Ne treba, znai, primiti da neko prikazuje pune
dostojanstva ljude kako su se predali smehu, a jo manje
389 treba tako prikazivati bogove.
Njih pogotovu ne.
Onda Homeru neemo odobriti ni ove reci bo
govima:
blaene bogove sve tada obuze grohotan smeh
u
gledajuc Hefajsta kako po dvoru hramljui brza.

Jo usrdnije emo ih zamoliti da bar bogove ne pred

stavljaju kako plau, i ne govore:
c

Avaj, oima svojim sad vidim dragoga borca

gonjena okolo zida, a moje za Hektora tui srce!u

osim ako treba u njih verovati.

Ja u to ne verujem ree Adeimant i zato
ne odobravam takve reci bogovima.
Utoliko bolje za tebe, jer istinu moramo poto
vati. Ako smo ranije ispravno govorili da bogovima la
nije potrebna, a da je ljudima potrebna samo kao lek,17
onda je jasno da la treba ostaviti lekarima i da se neu
pueni njome ne smeju sluiti.
To je jasno.
Ako, dakle, ikome dolikuje da lae, onda to pri
pada vladarima, pa i to jedino na korist drave, ukoliko
69

iz reda zanatlija
vraa, ili lekara, ili tesara,

Ne, to nije lepo.

Mislim da takve reci nisu nimalo pogodne za
podsticanje samokontrole u mlaih, a ne bi bilo nita
udno ako bi im one priinjavale neko drugo zadovolj
stvo. A kako se tebi ini?
Tako kako ree.
IV. Dalje. Misli li da je pouno kad Homer udeava da najmudriji Odisej kae kako je od svega najlepe trpeza puna

ovoj preti opasnost od spoljnih neprijatelja ili od sopstvenih dravljana. Svima ostalima la mora biti zabranjena,
pa ako graanin pred svojom vlau lae, rei emo da
je poinio veu krivicu nego bolesnik koji je obmanuo
svog lekara, ili uenik koji je pred uiteljem gimnastike
prikrio nedostatke svog tela, ili mornar kad krmanou
ne kae istinu stanju broda, ili sebi, ili posadi.
To je savrena istina ree on.
Ako, dakle, uhvatimo u lai bilo kog graanina

onda emo ga kazniti zato to u dravu kao u lau unosi

stvari koje je rue i potkopavaju.
Ako iza reci dolazi delo, onda se to samo po
sebi razume.
Dalje. Nee li naim mladiima biti potrebno da
umeju vladati sami sobom?
Bie.
A zar narodu, kao mnotvu, to vladanje samim
sobom nee biti potrebno u ovom smislu da se pokori
vladaocima i da se zna umeriti u slastima pia, ljubavi
i jela?
Tako mi izgleda.
Onda emo kazati da je lepo reeno ono to kod
Homera govori Diomed:

iz kraga i nosi i gostima u pehare lije?2

Ili, kada Euriloh, na drugom mestu, govori:

srdbom obuzeti pooe Ahejci,

20
utke pokazujuc strah od voda.

70

i njima slinim koje se dalje redaju; hoemo li rei da

je i to lepo? I, uopte, treba li ponavljati u stihu ili u
prozi sve one drske reci koje su podanici uputili svojim
vladarima?

Ili kad Hefajst okiva Areja i Afroditu zbog ljubomore. 25

Ne, tako mi Zevsa, nikako nije pouno tako ne
to prikazivati.
Ali rekoh ja ako se pripoveda i prikazuje
postojanost, koju u svemu i uvek pokazuju slavni muevi,
onda nai mladii to treba da gledaju i sluaju, kao:
grudi udara i srce prekori recima ovim:
26
Srce, pretrpi i to kad si strasnije podnelo stvari.

i sva druga slina mesta.

- Lepo.
A ta e biti sa ovakvim recima?
Teka pijanico, s oima pseim i jelenjim srcem,"
390

ali od gladi umret' od svega je najgori udes.22

Ili kad Zevs, jedini budan, dok ostali bogovi i ljudi spa
vaju, radi ljubavne elje lako zaboravi sve to je odluio,
ili kad se, ugledavi Heru, toliko uzbudi da ne stie
s njom u lonicu nego hoe odmah tu, gde se zatekao,
s njom da se spoji, i kad govori da njegova strast nije
bila tolika ni onda kad su se prvi put spojili
kriom od roditelja dragih.2*

mirno, prijatelju, sedi i moje reci sluajV9

i drugo u vezi s tim:

hleba i mesa, a uz to i vino vinolija grabi

mitljivi

Tako je.
Ali ne treba dopustiti ni da junaci budu pod
i lakomi.
Nipoto.
Ne sme se mladiima pevati:

estita kralja i boga zadobije poklonom uvek.27

71

Ne smemo hvaliti Ahilejeva vaspitaa Fenika i ne smemo

rei da je govorio pravo kad mu je savetovao da uzme
poklone i da brani Ahejce, a ako darove ne dobije, da ne
prestane sa svojim gnevom.28 Neemo uvaiti niti emo
se sloiti sa tim da je Ahilej bio tako lakom da je od Agamemnona primio poklone 29 i da je mrtvo telo hteo pre391 dati samo tako ako mu se isplati otkupnina, inae ne. 30
Ne, nije pravo odobravati takve stvari.
Samo se radi Homera usteem rekoh jer
je, zapravo, greh govoriti Ahileju takve stvari ili sluati
kako ih pripovedaju, ili tvrditi kako je kazao Apolonu:

to i na brdu Idi imaju

u istom vazduhu rtvenik pretka svog
imenom Zevsa i u ijim ilama
jo tee boja krv.37

prevario si me, Zatitnice, najzloudni]i od svih

bogova!
Ja bih ti to ve platio, kad bih imao moi.3]
b

Ili, kako se ne pokorava reci, koja je u stvari boanstvo,

nego je spreman da se protiv nje bori; 3 2 ili da je za svoju
kosu, posveenu drugoj reci, Sperheju, 33 rekao kad je
Patroklo bio mrtav:

392

rado bih dao Patroklu junaku da je ponese sobom,

72

i da je to uinio, sve to ne treba verovati. A za ono to

je Hektorov le vukao oko Patroklova groba i to je za
robljenike poklao na lomai 34 rei emo da to Homer
nije ispriao kao istinu i neemo dopustiti da nai gra
ani veruju kako je Ahilej, sin boginje i Peleja, vrlo
mudrog unuka Zevsovog i koji je bio odgojen od naj
35
mudrijeg Hirona, bio tako zbunjen i nesreen da je
patio od dve sasvim suprotne bolesti: od niske lakomosti
i od bolesti prema bogovima i ljudima.
Dobro si rekao odgovori mi on.
V. Tako neemo verovati i neemo dopustiti da
se govori kako su Posidonov sin Tezej i Piritoj, Zevsov
sin, preduzimali onakve strane pljakake pohode, niti
pak da se koji drugi boji sin i junak usudio da uini
strana i bezbona dela, kako se sad njima lano pria.
Treba prisiliti pesnike da takvim njihovim delima ili
ne govore, ili da njih ne prikazuju kao decu bogova, ili
im treba zabraniti da ovakve stvari priaju i tako poku
avaju da ubede nae mladie kako bogovi raaju ravu
decu i kako heroji nisu nimalo bolji od ostalih ljudi. Kao

to smo ve u ranijim razmatranjima rekli, to nije ni

bogougodno ni istinito: zar nismo pokazali da od bogova
ne moe doi nikakvo zlo?36
Tako je.
A za one koji to sluaju to su tetne stvari. Svaki
rav ovek oprostie sebi svoje grehove kad je ubeen
da to isto ine i da su inili i sami boji sinovi, bliski
Zevsu

Zato treba prekinuti sa takvim mitovima da ne bismo

kod naih mladia stvarali naklonost prema zloinstvu.
Potpuno tano.
Poto smo ve zapoeli da odreujemo ta se
srne a ta ne srne govoriti pred mladim ljudima, ta nam
jo preostaje da uradimo? Raspravili smo ve kako treba
govoriti bogovima, demonima, herojima i Hadovom
carstvu.
Jesmo.
Preostaje nam sada da odredimo kako treba go
voriti ljudima?
Tako je.
Ali, dragi prijatelju, nemogue je da u ovom tre
nutku u toj stvari utvrdimo pravila.
Zato?
Zato to mislim da bismo morali rei kako pesnici i sastavljai mitova najveim delom govore ravo
ljudima. Oni govore da ima mnogo nepravinih, ali srenih i da su mnogi pravini ljudi jadni, da je korisno ne
pravdu initi potajno; ili da je pravinost dobra samo za
druge a za sebe teta, a mi emo im naloiti da pevaju i
priaju upravo ono to je tome suprotno. Ili misli da
neemo?
Uveren sam da hoemo ree Adeimant.
Ako se slae s tim da govorimo dobro, da li
mogu rei da si se sa mnom sloio i u onome to odavno
traimo?
73

 Pravilno si zakljuio.
Onda emo se sloiti i u tome da ljudima treba
tako govoriti tek kad utvrdimo ta je pravinost i da
ona zaista koristi onome ko je poseduje, pa bilo da nam
on izgleda ili ne izgleda pravian.
Tako je.
VI. Sada emo zavriti naa razmatranja zasno
vanosti pria, a posle toga mislim da treba da razmotrimo
ono to se odnosi na njihov izraz (stil). Tek kad sve to
zavrimo, postae nam jasno ta i kako se moe govoriti.
Adeimant e na to:
Ne razumem kako to misli.
d
Ali zaista bi trebalo da me razume rekoh ja.
Moda e ti na ovaj nain biti jasnije: zar nije sve
to nam mitolozi ili pesnici govore samo prianje do
gaajima koji su bih, ili koji jesu, ili koji e biti?
Doista, kako bi moglo biti drukije ree on.
A zar nama oni to ne predaju ili jednostavnim
prianjem, ili podraavanjem, ili na oba ova naina?
To bih eleo bolje da razumem.
Izgleda da sam smean i nejasan uitelj ree
koh tada. Kao to ine ljudi koji ne umeju da se iz
raze, pokuau da ti objasnim ono to elim na jednom
primeru, kad ve ne mogu na svima primerima odjednom.
Reci mi: da li zna one prve rei u Ilijadi, kad pesnik
pria kako je Hris molio Agamemnona da mu oslobodi
ker, kako se ovaj ljuti i Hris, poto nije uspeo, tui
393 Ahejce bogu?
Znam ih.
Onda zna da sve do ovih reci:

i sve Ahejce moljae,

ponajvie dva Atrida, poglavare naroda,3*

74

pesnik sam pripoveda i ne pokuava da skrene nau pa

nju na drugu stranu kao da to govori neko drugi a ne
on sam. Ali reci koje dolaze posle toga govori kao da je
on sam Hris i pokuava da nas uveri kako to ne govori
Homer, ve stari svetenik. I gotovo sve ostalo pripovedanje dogaajima kod Troje, stradanjima na Itaci
i u celoj Odiseji izraeno je na taj nain.
Sasvim tako ree Adeimant.

394

A da li je pripovedanje i kad pesnik prenosi

rei koje su izgovorene, i kad opisuje ono to se desilo
izmeu tih govora?
Kako da nije?
A kad pesnik neto kae tako kao da to govori
neko drugi, zar onda neemo rei da on svoj govor doteruje prema onoj osobi koju u govoru zamenjuje?
Razume se.
A initi sebe slinim nekoj drugoj osobi, bilo
glasom ili dranjem, da li to znai podraavati je?
Dabogme.
Prema tome, i on i ostali pesnici, izgleda, pripovedaju podraavajui.
Tako je.
Ako se, meutim, pesnik nikad ne skriva, onda
su ela njegova pesma i pripovedanje bez podraavanja.
A da ne bi opet rekao da ne razume kako to biva, rei
u ti. Kad Homer pria kako je Hris doao i doneo novaca
da otkupi ker i kako on moli Ahejce, pre svega kraljeve,
pa zatim ne produava kao da to govori Hris, ve pria
to Homer, onda je to, to zna, jednostavno pripovedanje
i nije podraavanje. To bi, onda, izgledalo otprilike ovako
(to neu rei u stihovima jer nisam pesnik): 3 ' svetenik
je doao i molio se bogovima da dopuste Ahejcima da
zauzmu Troju i da se vrate svojim kuama, da prime
otkupninu i da mu, bojei se bogova, predadu ker. Kad
je to svrio, svi su bili skrueni i saglasni sa njim, samo
se Agamemnon razbesneo i naredio mu da se gubi i da
se vie ne vraa, jer ga njegov skiptar i njegov svete40
niki in (vrpca) nee tititi; za njegovu ker je rekao
da e pre ostareti u Argu, no to e biti otkupljena. Na
redio mu je da ide i da ne prkosi ako eli da se itav
vrati kui. Kad je stari to uo, uplaio se i poao utei,
a kad je odmakao iz tabora, pomolio se usrdno Apolonu,
zvao ga njegovim imenom i podseao ga na hramove koje
mu je podigao i rtve koje mu je prineo, pa ga je molio
da strelama kazni Ahejce zbog njegovih suza. Tako, dragi
moj, izgleda jednostavno pripovedanje bez podraavanja.
Razumem.
VII. Onda znaj i to rekoh da je pripove
danje sasvim drukije kad izmeu pojedinih govora od
strani pesnikove reci i ostavi samo meusobne dijaloge.
I to razumem odgovori on a tako neto
nalazimo u tragedijama.
75

 Vrlo dobro rekoh i mislim da sam ti sad

objasnio ono to malopre nisam mogao uiniti, da, nac
ime, postoje tri vrste pesama i mitologija: prva vrsta
je isto podraavanje i to su, kako ti veli, tragedija i ko
medija. Druga je vrsta jednostavno prianje pesnikovo,
i tu vrstu mogao bi najvie nai u ditirambima/" Trea
vrsta je meavina jednog i drugog, i ima je u epskim
pesmama, a esto i na drugim mestima, ako si me dobro
razumeo.
Sad razumem ta si hteo malopre rei.
A sad se prvo seti onog to smo ve rekli: naime,
da smo onome to treba priati ve govorili, i da treba
ispitati kako treba priati.
Dobro se seam toga.
d
Govorio sam tome kako je potrebno da se
sloimo hoemo li pesnicima dopustiti da pevaju pesme
sa podraavanjem ili da pevaju jedne tako, a druge bez
podraavanja; zatim, za koje sluajeve da primamo jedno
a za koje drugo, ili da uopte ne podraavaju.
Slutim da se ti sad pita, hoemo li u naoj dr
avi priznati tragediju i komediju ili neemo.
Moda hoemo, ali emo uiniti neto mnogo
vanije od toga. To jo ne znam. Mi moramo ii onuda
kuda nas ispitivanje kao kakav vetar nosi.
Ima pravo.
e
Upitaj sad, Adeimante, da li nai uvari treba
da se razumeju u podraavanju ili ne. Zar iz naih rani
jih zakljuaka 42 ne proizlazi da svaki ovek dobro obavlja
samo jedan posao a vie poslova ne, i da ni u jednom od
njih ne bi postao uven kad bi pokuao da obavi vie
njih?
Razume se.
Zar onda nee i za podraavanje vaiti isto na
elo: da ovek nije sposoban da dobro podraava mnoge
stvari kao to bi to mogao uraditi sa jednom?
Vaie.
395
Teko e, dakle, jedan isti ovek moi da isto
vremeno obavlja kakav vaan posao i da se bavi mnogim
podraavanj ima postiui u tome veliku vetinu, jer ni
u onim vrstama podraavanja koje su nalik jedna na
drugu, jedan te isti ovek ne moe postii veliki uspeh
u obema, kao na primer u sastavljanju komedija i tra
gedija. Nisi li ti maloas govorio komediji i tragediji
kao podraavanju?
76

396

Da, i u pravu si kad kae da isti ljudi ne mogu

savladati obe vetine.
Rapsodi ne mogu biti ujedno i glumci.
Tako je.
ak ni glumci nisu isti i za komedije i za tra
gedije, iako je to sve mimetika umetnost. Ili, moda
nije?
Jeste, to je mimetika umetnost.
Dodajmo tome, Adeimante, da mi se ini kako
je ljudska priroda razdeljena na jo manje delove, pa
je stoga nesposobna ne samo da podraava vie stvari
s jednakom uspenou nego nije u stanju ni da prak
tino dela u svim onim oblastima koje moe da pod
raava.
To je potpuna istina.
VIII. - Ako hoemo da ostanemo pri naoj prvoj
reci koja trai da uvari napuste sve druge zanate i da
se potpuno posvete zanimanju vezanom za odbranu slo
bode drave odriui se svega drugog, bie potrebno da
oni ne ine nita drugo, ni stvarno ni podraavanjem. Ili,
ako oni treba neto da podraavaju ve od detinjstva,
onda to moraju biti vrline koje odgovaraju njihovom za
nimanju: hrabrost, razboritost, pobonost, plemenitost
i druge takve vrline. Ropski duh ne smeju imati niti ga
podraavati, kao ni bilo ta drugo to je sramotno, da ne
bi podraavanjem i sami stekli takve osobine. Zar nisi
primetio da svako podraavanje, ako se neguje od de
tinjstva i nadalje, postaje navika i druga priroda, i to u
dranju tela, ili u nainu govora, ili u nainu miljenja?
Naravno da sam to primetio.
Neemo dopustiti da mladii, kojima se sta
ramo i koji treba da postanu vrli ljudi, kao mukarci po
draavaju ene, pa bilo da je u pitanju mlada ili stara,
bilo da se svaa sa svojim muem ili sa bogovima, ili je
ohola, jer misli da je srena ili da je ena koju je snala
nesrea, i bol i tuga. Jo manje e smeti podraavati enu
bolesnu ili zaljubljenu, ili enu koja se poraa.
To zaista neemo dopustiti.
Ni ropkinje i robove, koji vre ropske poslove.
Ni njih.
Ni rave ljude, mislim straljivce i one koji rade
suprotno od onoga to smo sad pomenuli, koji grde,
psuju i opadaju jedan drugoga, pijane ili trezne, niti
drugo to ovakvi ljudi bilo recima bilo delom ine sami
77

78

sebi i drugima. Mislim da se ne smeju nauiti ni da

podraavaju lude ni u recima"3 ni delom. Oni moraju
poznavati lude i rave ljude i ene, ali ne smeju initi
nita to oni ine i ne smeju predstavljati njihov rad
i ivot.
To je ela istina ree on.
A da li onda smeju predstavljati kovae ili druge
zanatlije, ili veslae na trijerama, ili njihove zapovednike,
ili tako neto?
A zato bi to inili, kad uopte ne smeju voditi
rauna tim stvarima?
Dalje. Smeju li podraavati konje kako ru, ili
bikove kako buu, ili reke kako ubore, ili more kako
buci, ili grmljavinu i druge sline stvari?
Ne smeju, jer smo im zabranili da besne i da se
ponaaju kao ludi.
Ako, dakle, razumem ta misli, onda postoje
dva naina izraavanja i pesnikog pripovedanja i jednim
od njih e se, kad treba neto da kae, posluiti zaista
dobar i savren ovek. Drugi nain, meutim, nije slian
ovome i njega e se uvek pridravati i njime govoriti o
vek koji je prvome i po roenju i po vaspitanju sasvim
suprotan.
Koji su to naini?
Po mome miljenju, estiti pesnik e, kad u svo
me pripovedanju doe do mesta na kojem treba da ista
kne reci ili dela nekog odlinog oveka, hteti da to izgo
vori kao da je on sam taj ovek i nee se stideti takvog
podraavanja, naroito ako prikazuje dobrog oveka iji
je rad taan i razuman; a u manjoj meri ili nikako nee
to initi ako je u pitanju ovek koji je propao bilo od
bolesti ili ljubavne strasti, od pijanstva ili zbog koje
druge mane. Ako se, pak, govori nekom nedostojnom
oveku, onda pesnik nikako nee hteti da sebe izravna sa
gorim, osim, moda, za kratko vreme, kad ovaj ini
neto dobro, nego e se stideti da ga podraava jer je,
s jedne strane, nevet tome, a, s druge strane, odvratno
mu je da postane njegova slika i da se uivi u ivot gorih
ljudi, jer, ako to nije u ali, njegov razum sve to prezire.
Da.
IX. On e se dakle, sluiti onim nainom pripove
danja koji smo malopre pomenuli kod Homerovih epova,
i njegovo e pripovedanje zadrati i jedno i drugo, i podra
avanje i jednostavno pripovedanje, ali e podraavanje

u eelom pripovedanju zauzimati vrlo neznatno mesto. Ili

moda nemam pravo?
397
Ima, jer pripovedanje takvog jednog pesnika
mora biti takvo.
Ako pesnik, dakle, nije takav, onda e, ukoliko
manje vredi utoliko vie podraavati. On nee smatrati
da je bilo ta njega nedostojno i pokuavae da pred
stavlja sve i pred mnogima, i to, kao to smo ve pome
nuli, i grmljavinu, i um vetrova, i grada, i kola i valjaka,
i glasove truba, i svirala i svih drugih instrumenata, i gla
sove pasa, i ovaca i ptica. Njegovo pripovedanje sastob
jace se ili od samog podraavanja tonova, ili e imati
samo jedan mali deo pripovedanja?
I to je sasvim tano.
Eto, to sam ja podrazumevao kad sam govorio
dvema vrstama pripovedanja.
Pripovedanje prve vrste razlikovae se sasvim
malo, i ako uz to dodamo i odgovarajuu melodiju i ri
tam, onda e melodije biti kod pravog pesnika sve u
jednom tonskom nainu (jer se tekst pripovedanja ne
razlikuje mnogo), a isto tako i u nekom odgovarajuem
c
ritmu. '
To je sigurno.
A ta je sa drugom vrstom? Zar pesme te vrste
ne trae sve tonske naine i sve ritmove, ako pesnik eli
da budu, s obzirom na njihove najraznovrsnije oblike,
lepo recitovane?
Sigurno je tako.
To znai da se svi pesnici i svi oni koji imaju
neto da ispriaju slue ili prvim, ili drugim nainom, ili
pak sjedinjuju jedan nain sa drugim?
Tako je.
d
Pa ta emo sad? rekoh. Hoemo li u svo
joj dravi priznavati sva ova tri naina, ili samo jedan
od prva dva, ili emo primiti onaj koji ova dva spaja?
Po mom miljenju, ukoliko se za njega izborim,
primiemo isto podraavanje kojim se oponaa estit
ovek.
Ali, Adeimante, prijatan je meoviti nain.
A deci, pedagozima i mnotvu najprijatniji je nain upra
vo suprotan onom to si ga ti odabrao.
Jeste, taj je najprijatniji.
79

 A ti moda misli rekoh ja da on ne odgovara naem dravnom ureenju, poto u nas nema dvostrunih a nema ni mnogostrunih ljudi, nego svako
obavlja samo jedan posao.
Takav nain, doista, ne pristaje uz nau dravu.
U naoj dravi je, dakle, obuar obuar, a krmano nije uz to jo i obuar; zemljoradnik je zemljoradnik,
a nije pored toga to je ratar jo i sudija; i ratnik je rat
nik, a nije pored toga i trgovac, a tako je i u ostalim
zvanjima.
Razume se.
398
A kad bi u nau dravu doao ovek tako okre
tan da bi mogao primati sve te oblike i da bi mogao
podraavati sve stvari, pa kad bi nam taj ovek hteo po
kazati sve svoje vetine i recitovati svoje pesme, onda
bismo mu mi ukazali boansku poast, kao da je sve
tac koji zasluuje divljenje, a ipak bismo mu rekli da
kod nas u dravi ne postoji takav ovek i da ne sme ni
postojati i poslali bismo ga u neku drugu dravu poto
bismo prethodno izlili mnogo mirisa na njegovu glavu
i ovenali ga vunenim vrpcama. I mi bismo se i dalje
koristili svojim ozbiljnim iako ne tako prijatnim pesnib
kom i pripovedaem, koji bi nam kazivao izreke valjanih
ljudi i koji bi govorio prema onim naelima koje smo
postavili u poetku, kad smo poeli vaspitavati ratnike.
Zaista, tako bismo uradili da to zavisi od nas.
A sada, prijatelju, rekoh ini mi se da
smo u potpunosti pretresli onaj deo muzikog vaspitanja
koji se odnosi na pesme i mitove. Rekli smo ta treba
priati i kako treba priati, a i sadrini i obliku njihovu.
Tako se i meni ini odgovori on.
c
X. Da li je rekoh posle ovoga preostalo jo
neto da se kae pevanju i muzici uopte?
Dabogme.
A zar nee sad ve svako moi sam da pronae
ono to treba tome da kaemo, i kakvo ono treba da
bude, ako hoemo da se slaemo sa onim to smo ve
rekli?
Tada se Glaukon nasmeja i ree:
Izgleda, Sokrate, da ja nisam meu njima, jer
ovog trenutka jo ne mogu jasno da shvatim ta treba
tome da kaemo iako nasluujem.
Mora, svakako, da ti bude jasno da je pesma
d
sastavljena iz tri dela: iz reci, melodije i ritma rekoh.

80

399

To mora.
to se reci tie, ne postoji nikakva razlika iz
meu pevanih i onih koje se recituju, jer za njih vae
one odredbe koje smo ve utvrdili.
Tako je.
Melodija i ritam treba da se upravljaju prema
recima.
Razume se.
Kazali smo da nam pesme tugovanke i naricaljke
nimalo nisu potrebne.
Nisu.
A kakve tonske vrste imaju naricaljke? Reci mi,
ti si muziar.
Miksolidijsku, sintonolidijsku i slino tome.
Njih onda treba izbaciti. One ne koriste ak ni
enama, koje takoe treba da su odvane, a kamoli
ljudima.
Tako je.
Ono to najmanje dolikuje uvarima, to je pi
janstvo, a isto i mutavost i lenjost.
Tako je.
Koje su tonske vrste mlitave i koje odgovaraju
pesmama koje se pevaju pri piu?
On odgovori:
Jonska i lidijska. Njih zovu mlitavim.
Imaju li one kakvu vrednost za ratnike, pri
jatelju?
Nemaju nikakvu odgovori on i izgleda da
nam ostaju samo dorska i frigijska vrsta.
Meni tonski naini nisu poznati rekoh. Za
dri onaj tonski nain. Jeoji odgovara glasu i izraavanju
hrabrog oveka kad mu je potrebna snaga u ratu ili
inae; ili ako zapadne u nevolju, bude ranjen, ili umre,
a hoe da u svim tim nesreama ostane hrabar i jak i da
se od njih brani. Zadri jo jedan tonski nain da po
kae oveka kad je u miru, kad nije nasilan nego blag,
kad nekoga ubeuje i moli, bogove molitvom, oveka,
opet, pouavanjem ili prigovaranjem, ili, obratno, kad
slua molbu, prima pouku, usvaja savet, kad sve to ini
razumno i nije ohol, ve ivi umereno i razumno i zado
voljan je onim to dolazi. Zadri mi ta dva tonska naina,
silni i blagi, koji e najlepe izraziti glasove nesrenih i
srenih, odvanih i hrabrih.
8!

 Ti i ne trai da ti ostavim druge, nego one koje

sam ti i sam pomenuo odgovori on.
Za nae pesme i melodije onda nee ni biti po
trebni instrumenti sa mnogim icama i koji imaju sve
tonske naine.
Mislim da nee.
Onda u dravi neemo ni imati ljude koji prave
d
instrumente kao to su: trigonon, pektida i ostali sa mno
gim icama i melodijama.
Neemo, razume se.
A hoemo primiti u dravu izraivae frula i
svirae u frulu? Zar ona frula nije instrument sa najvie
glasova i svi ostali vieglasni instrumenti podraavaju
samo frulu?
Dabogme.
Ostaje, onda, da se u dravi mogu upotrebljavati
samo lira i kitara. A u poljima bi mogla biti i koja siringa da sviraju pastiri.
Tako barem nae ispitivanje kazuje.
e
Ne uvodimo nita novo, prijatelju, kad odabirarao Apolona i Apolonove instrumente, a ne Marsiju
i njegove.
Bogami, ini se da zaista ne uvodimo nita novo.
Tako mi psa, mi opet proistismo neprimetno
nau dravu, iako smo nedavno bili utvrdili da obiluje
dobrim osobinama.
Postupili smo razborito ree on.
XI. Hajde sada da je proistimo sasvim! Posle
melodije dolazi ritam, i ne smemo traiti da budu ritmovi
areni i raznoliki, nego treba da odgovaraju sreenom
i mukom ivotu. Kad naemo takav ritam, onda se me
400 lodija i takt moraju upravljati prema recima, a nikako
se ne srne tekst upravljati prema melodiji i taktu. Tvoja
je dunost da nam, kao i kod tonskih naina, kae koji
i kakvi su to ritmovi.
Ovo zaista ne bih uraeo rei. Prouavao sam ih
i rekao bih rado da postoje tri vrste ritmova iz kojih se
razvijaju taktovi, kao i etiri tona iz kojih se razvijaju
44
svi tonski redovi. Ah ne bih mogao rei kome nainu
ivota bi oni odgovarah.
b
Onda emo tu stvar pretresti sa Damonom
rekoh ja da vidimo koji taktovi odgovaraju ropskom
raspoloenju, koji gordosti, ili besu ili drugim zlim oso
binama, i koje ritmove treba zadrati kao suprotne
82

ovima. ini mi se nekako da sam uo, kad je on pominjao

neki sloeni enoplij, i daktil i heroj, 4 3 koje je, ni sam ne
znam kako, sredio i prednji deo zamenio zadnjim, tako
da su postojali ili kratki ili dugi; mislim da je jedan takt
nazvao jambom, a neki drugi opet trohejem, i dodao im
duine i kratkoe. Mislim da je kod nekih taktova isto
toliko kudio sastav stope koliko same mere ili i jedno i
drugo zajedno; to ne mogu rei. Ali to sve neka ostane za
Damona! Mislim da bi trebalo dugo raspravljati da bi se
ovde napravio izbor. Zar ne misli i ti tako?
Mislim da je zaista tako.
A da li ti je jasno da ritmika savrenost odgo
vara savrenoj formi, a da nedostatak ritma odgovara
onome to je amorfno?
Kako ne?
I da ritmika umerenost zavisi od dobrog teksta,
i nedostatak ritma od ravog teksta, jer tekst i ritam
lie jedan na drugi; lepota melodije i nemelodinost za
vise isto tako od teksta, ako se, kao to smo malopre
rekli, ritam i melodija upravljaju prema njemu, a ne
tekst prema ritmu i melodiji.
Jeste, tako je u stvari.
A to se tie same pesme rekoh dakle tek
sta? Zar on nije proizvod duevnog raspoloenja?
Razume se da jeste.
A od teksta zavise i druge stvari?
Da.
Dakle, dobra pesma, dobra melodija, dobro po
naanje, i dobar ritam su posledica dobrog duevnog
raspoloenja, a da nam pri tom ta re ne znai isto to
i ogranienost, nego neto to je stvarno lepo i dobro.
Tako je odgovori on.
Pa da li se mladii moraju truditi da steknu sve
to, ako ele da vre svoju dunost?
Moraju.
To je isto tako u slikarstvu i u ostalim lepim ve
tinama, u vetini tkanja, vezenja, graevinarstva u svakoj
drugoj radinosti, osim toga jo i u prirodnim telima kao
i u biljkama. U svemu tome nalazimo runou, aritmiju,
nesklad, besmisao i sve ono to je srodno ravom delanju, ali i ono to je tome suprotno: smisaonu lepotu, ono
to odgovara razumnosti, dobrom delanju i svemu srod
nom to uz to ide.
83

 Sasvim je tako ree Glaukon.

b
XII. Nije, dakle, dovoljno da nadzor vodimo
samo nad pesnicima i da samo njih prisiljavamo da
svoje tvorevine usklauju s moralom, pa ako nee tako
da ine, da im u naoj dravi ne dopustimo da pevaju
kako im je volja. Potrebno je vriti nadzor i nad dru
gima koji neto stvaraju da bismo i njih spreili u zlo
udnom, raskalanom, prostakom i nepristojnom delanju koje bi mogli ispoljiti u oblikovanju ivih bia,
graevina, ili kakvih drugih tvorevina. A onom ko na
takvu kontrolu ne pristaje, neemo dozvoliti da se u
naoj dravi bavi svojim poslom. Jer, ne smemo dopuc
titi da se nai uvari nadahnjuju ravim likovima uzi
majui svakodnevno i neopaeno od svuda pomalo, kao
stoka na loem panjaku, taloei tako u svojoj dui ve
liko zlo. Moramo traiti takve stvaraoce koji e u svojim
srenim sklonostima biti sposobni da izraze lepotu i pri
rodu onog to ujedno ima i lep oblik i moralnu vrednost.
Na taj nain e nai uvari, kao da borave u zdravoj
sredini, moi da se nadahnjuju svim onim to od lepih
dela dopire do njihovih oiju ili uiju, kao vazduhom
d
koji iz pogodnog boravita donosi dobro zdravlje. Tako
e oni ve od najranijeg detinjstva biti neprimetno usmeravani ka slinosti, prijateljstvu i skladu sa onom reju
koja se zalae za lepo.
Da, to bi bio nenadmano najlepi put za njihovo
vaspitanje.
Nije li muzika, Glaukone, osnova vaspitanja zato
to ritam i harmonija najdublje prodiru u unutranjost
due i najvie je obuzimaju, unosei u nju plemenitost
i otmenost, ali samo kada je muziko obrazovanje dobro
voeno, jer u protivnom nee imati takve efekte? A ovo
opet zbog toga to e mladi ovek, koji je u muzici valjano
e
obrazovan, moi najlake da zapazi sve ono to je nepot
puno i nesavreno u delima prirode i radinosti. Takav e
ovek imati najivlji oseaj nepotpunosti tih dela i oprav
dano e biti njima nezadovoljan, dok e se, naprotiv,
pohvalno postavljati prema lepim delima, nalazie u
njima zadovoljstvo, ugraivae ih u svoju duu kao njenu
402 najbolju hranu, pa e tako postati ujedno lep i dobar.
S druge strane, on e opravdano prezirati stvari koje su
rune, mrzee ih jo kao dete i pre no to bude sposo
ban da to samom sebi razjasni, a kad i to postigne, ra84

dovae se svojoj slinosti s lepim delima koju je valjanim

muzikim vaspitanjem u najveoj meri postigao.
I meni se ini ree on da takvi ciljevi ine
vaspitanje u muzici opravdanim.
Tako je rekoh ja i sa uenjem itanja i pi
sanja: tek onda smo potpuno obueni kad mali broj slov
nih znakova umemo da prepoznamo u svim njihovim
kombinacijama, u svim malim i velikim reenicama i
kad ne doputamo da nam ijedan promakne, ma bio ve
liki ili mali, sa predubeenjem da na sve to ne moramo
obraati panju. Bez svega toga ne bismo mogli znati ni
da itamo ni da piemo.
Tako je.
Ni slike slova koje vidimo u vodi ili ogledalima
ne bismo mogli razlikovati pre nego to poznajemo sama
slova, nego se oboje veba i ui oboje.
Razume se.
Pa onda, tako mi bogova, zar ne bih mogao rei
da ni mi sami nikada neemo biti muzikalni, kao ni nai
uvari koje treba da vaspitamo, ako ne umemo da pre
poznamo razboritost, hrabrost, plemenitost, veliinu due
i sve to je ovima srodno, i ako isto tako ne umemo da
otkrijemo ono to je tome suprotno i to je posvuda ra
ireno, i ako ne umemo da vidimo gde takve stvari bo
rave i da ih meusobno razlikujemo, razlikujui istovre
meno njih same od njihovih slika, ne isputajui iz vida
nijednu, ni veliku ni malu, u ubeenju da su sve one
predmet istog umenja i brige?
To je nuna posledica ree on.
Kad bi se, onda, desilo da se u jednom oveku
spoje karakter i odgovarajua lepota njegove spoljanjosti
koja odgovara karakteru, onda bi za oveka, koji bi imao
sreu da to posmatra, bila to najlepa slika?
To bi zaista bilo najlepe.
Ono to je najlepe, to je najdostojnije ljubavi?
Razume se.
Znai da bi onaj ko je stekao pravo vaspitanje
voleo ovakve ljude, a ne bi voleo oveka neskladna?
Ne, naroito kada bi ovome nedostajao duevni
sklad.46 A kad bi imao samo telesne nedostatke, prelazio bi
preko toga i jo bi pokuavao da ga voli.
Vidim rekoh da ti ili ima, ili si imao
takve deake i odobravam to.
85

 Ali mi reci ovo: moe li se preterana strast ne

kako sloiti sa trezvenou?
Kako bi se mogla sloiti, kad ona oveka pravi
nerazumnim, ne manje nego to to ini bol!
A slae li se ona sa nekom drugom vrlinom?
403
Nikad.
A da li se slae sa gordou (oholou) i neumerenou?
Slae se bolje nego sa bilo im drugim.
A bi li mi mogao imenovati neku strast koja je
silnija i jaa od ljubavne?
Ne bih, ni jau, a ni benju.
A ima li prave ljubavi tamo gde se voli sve to
je sreeno i lepo i gde tim oseanjem vladaju trezvenost
i pravo vaspitanje?
Ima.
To znai da se za pravu ljubav ne smeju vezivati
nikakvo ludovanje ni preteranost?
Ne smeju.
b
Dakle i nikakva ulna strast, ni ljubavnik, ni
ljubljeni mladi ne smeju imati 47
nikakve veze sa tim, ako
treba da vole i da budu voljeni.
Ne smeju ni to, Sokrate, zaista.
Zato e, izgleda, u naoj dravi postaviti ovaj
zakon: onaj koji voli mladia iju je ljubav zadobio treba
da ga voli, i da ivi s njim i da opti sa njim kao sa
sinom samo radi njegove lepote. 48 Neto vie od toga

kad ne sme biti cilj njegove veze sa njim, inae emo ga

prekoriti zbog nevaspitanja i nerazumevanja lepote.
Tako je.
Zar ti se ne ini rekoh da je na govor
muzici pri kraju? Zavrili smo ga tamo gde treba, jer
govor muzici i treba da se zavri u ljubavi prema lepom.
I ja tako mislim ree Glaukon.
XIII. Posle muzikog, mladii treba da dobiju
gimnastiku vaspitanje.
Svakako.
I ono se mora temeljno s provoditi od detinjstva
d
za ceo ivot. Evo kako ja mislim toj stvari; gledaj da
li i ti misli tako. Meni se ini da telo, kakva god bila
njegova vrlina, ne ini duu dobrom; obrnuto, dobra
dua je ta koja svojom vrlinom daje telu svu savrenost
za koju je ono sposobno. 50 Da li se i tebi tako ini?
86

Isto tako ree on.

Onda e biti sasvim u redu da samoj dui, uko
liko je ona vaspitanjem dobila sve to joj je potrebno,
prepustimo brigu oko tela, a mi da ovde odredimo samo
e
glavne smerove i tako izbegnemo suvie duge govore.
Di li e takav postupak biti u redu?
Hoe.
Rekli smo da se mladii moraju uzdravati od
pijanstva. Svakome bi pre nego uvaru bilo doputeno
da se opije i da ne zna gde je.
Smeno bi bilo odgovori on kad bi uvar
morao imati uvara.
A kako je sa jelom? Zar ovi ljudi nisu u najveoj
bici? Ili nije tako?
Jeste.
404
Pa da li e im onda odgovarati ivot profesio
nalnog atlete?
Moda.
Ali on rekoh ja uspavljuje i nije prepo
ruljiv za zdravlje. Zar ti ne vidi da oni prespavaju i
vot i da ovi borci jako i estoko boluju im malo odstupe
od svoga utvrenog naina ivota?
Vidim.
Naim ratnicima rekoh ja potrebna je za
vebanje neka briljiva kola, jer oni moraju biti budni
kao psi, moraju vieti i uti to bolje i ne smeju tako
b
lako oboljevati u ratu uprkos mnogim promenama u jelu
i piu, vruini i hladnoi. 51
To je jasno.
Ima li neeg srodnog izmeu najboljeg gimnastiKog i nuzikog vaspitanja koje smo malopre opisali.
Kako to misli?
Gimnastiko vaspitanje je jednostavno i primerno, a naroito ako slui kao priprema za rat.
Kako to?
To se moe nauiti i kod Homera rekoh. Ti
zna da on svoje junake ne gosti, na njihovim gozbama
u ratu, ribama, iako su pored mora, na obali Helesponta,
c
niti kuvanim mesom, nego samo onim koje je peeno na
ranju, jer se ono za vojnike najlake moe spremiti.
Svuda je, moe se rei, lake sluiti se vatrom, nego no
siti sobom posue.
87

 Mnogo lake.
Mislim da Homer nikada nije pomenuo zaine.
I svi ostali profesionalni borci znaju da se telo mora uz
drati od svega toga ako hoe da se dobro osea.
I dobro je ako to znaju i ako se po tome uprav
ljaju.
Ako ti se ini da imaju pravo, onda ini se da ti,
d
prijatelju, nisi prijatelj sirakuke trpeze i sicilijanskog
bogatstva u jelima. 52
Naravno da nisam.
I ne odobrava da ljudi, koji ele da svoje telo
odre u punoj telesnoj snazi, imaju neku Korinanku za
ljubavnicu?
Nipoto.
Nisi ni ljubitelj uvenih jela iz atinskih poslastiarnica?
Nuno.
Mislim da bismo elu ovu ishranu i nain ivota
s pravom mogli uporediti s onim stilom u muzici i pee
vanju, koji mesa sve tonske naine i taktove.
Svakako.
Raznolikost je tamo stvorila neumernost, a ovde
bolest, dok je jednostavnost u muzici stvorila u duama
razboritost, a prostota u ishrani dala je zdravlje.
Sasvim tano.
405
Kad u dravi preovladaju neumerenost i bolest,
zar se onda ne otvaraju mnogi sudovi i bolnice? Prav
niku i lekarsko znanje se prouje, naroito ako se i slo
bodni ljudi u velikoj meri posvete ovim pozivima.
Razume se.
XIV. A da li bi mi kao dokaz da je stanje vaspitanja u dravi ravo mogao navesti neto jae od inje
nice da su potrebni lekari i stroge sudije? I to ne samo
zbog prostih ljudi i radnika, nego i zbog onih koji sma
traju da su odgojeni kao slobodni? Ili, zar nije runo i
b
zar ne slui kao jak dokaz nevaspitanja kad si ti sam
prinuen da ti drugi, vladari i sudije, na primer, dele
pravdu, kad ve ti sam nema oseanja pravinosti!
Nema nieg sramnijeg od toga.
A zar nije jo sramnije kad je neko najvei deo
svoga ivota proveo po sudovima bilo kao tueni ili kao
tuilac; kad nema nimalo smisla za lepotu, nego mu se
c
svia spretnost u izvravanju zloinstva, kad moe da sve
88

preokrene i prevrne, kad se na sve mogue naine dovija

da se izvue da bi izbegao kaznu, a sve to ini radi ni
tavnog i bezvrednog, jer ne zna koliko je lepe i bolje
iveti za sebe i bez posredovanja pospanog sudije?
Jeste, to je jo sramnije nego ono pre.
A zar nije sramota iskoriavati lekarsku vetinu
d
ne da bi se izleila neka rana ili neka bolest koje mogu
doi sa promenom godinjeg doba, nego posledice nereda
i naina ivota kakav smo pomenuli? Takav ovek postaje
pun ravih sokova i isparenja, pun kao jezero, pa se
nau mudri Asklepijevii53 pobueni da takvim bolestima
daju imena kao to su: nadimanje i katar.
Jeste, tako je. A to su neka nova i neobina
imena bolesti.
Mislim rekoh ja da takvih bolesti u vreme
Asklepija nije ni bilo. To dokazuju njegovi sinovi kod
e
Troje. Ranjenom Euripilu dala je sluavka da pije pramnejsko vino koje je posula branom i istruganim sirom,
406 to, ini se, prouzrokuje zapaljenje, a Asklepijevi sinovi
niti su je kudili, niti su zamerili Patroklu koji ga je
leio.54
Zaista neobino pie za takvog bolesnika.
Nije, ako pomisli na to da se Akslepijadi, pre
Herodika 55 tako se bar kae nisu sluili ovim na
inom, leenja koji danas, u stvari, dovodi do bolesti.
A kad se Herodik, koji je bio uitelj borenja, razboleo,
on je, spajajui gimnastiku vetinu sa Iekarskom, muio
najpre i najvie samoga sebe, a onda i mnoge druge ljude.
Kako to?
Tako to je odlagao svoju smrt. On je, dodue,
pratio svoju bolest, koja je, mislim, bila smrtonosna, ali
nije bio sposoban da se izlei. Tako je svoj vek provodio
leei se i ne radei nikakav drugi posao, patio je im bi
makar malo odstupio od svoje uobiajene dijete i doiveo
je starost zato to se njegovo znanje protivilo smrti.
Znai da mu je njegova vetina donela lepu na
gradu.
c
To je i prirodno rekoh jer on nije znao da
je Asklepije svojim potomcima predao tu vrstu lekarske
vetine ne iz neznanja ili neiskustva, nego zato to je znao
da je svakome graaninu u lepo ureenoj dravi odre
en po jedan posao koji on ima da obavi i da niko nema
vremena da celog veka boluje i da se leci. Smeno je to
mi to shvatamo kad su u pitanju radnici, a kad je re
89

 bogatima i onima koji se smatraju srenima, ne shva

timo.
Kako to ree on.
XV. Kad se razboli tesar rekoh ja onda on
trai od lekara lek koji e piti kako bi bolest izbljuvao,
ili se iistio, a ponekad hoe da se oslobodi bolesti gore
njem ili rezanjem. Ako mu lekar odredi dugu dijetu, ako
mu kae da stavi na glavu eir ili neto slino tome, onda
mu bolesnik odgovara kako nema vremena da boluje i
kako mu takav ivot, u kojem mora voditi rauna bo
lesti, a zanemariti predstojei posao, nije ni od kakve
koristi. Zatim kae takvom lekaru zbogom, vrati se svo
me uobiajenom nainu ivota, ozdravi i ivi radei svoj
posao. A ako telo nije sposobno da to podnese, onda te
sar umire i reava se svih briga.
Ali takav ovek, izgleda, i treba da se na taj
nain slui lekarskom vetinom?
Zato? Zar zato to je imao svoj posao i to mu
ne bi koristilo da ivi kad ne bi mogao da ga obavlja?
Razume se.
A za bogataa kaemo da nema nikakvog takvog
posla da ne bi mogao iveti kad ga ne bi obavljao?
Tako se bar misli.
Ne razume rekoh ja zato je Fokilid go
vorio da treba negovati vrlinu kad se ima od ega iveti.56
Mislim da je treba negovati jo i pre toga.
Hajde da se ne prepiremo oko istinitosti Fokilidove maksime, nego da sebe pouimo u tome da li boga
ta mora da neguje vrlinu i da li je ivot nemogu za onoga
koji vrlinu ne upranjava. Ili, postavimo nae pitanje
ovako: da li tesarima i drugim manuelnim radnicima
vaspitavanje sebe samih smeta u njihovom poslu i to
zbog panje koju takvo samovaspitanje zahteva od uma,
dok bogatae tako neto nikako ne spreava u sprovoenju
Fokilidove maksime?
Bogami ree on Fokilidovu zapovest naj
vie ometa preterana briga telu, briga koja ide dalje
od onoga to zahteva gimnastika. Takvo preterano staranje telu smeta i u privreivanju, i u ratu, i u miru,
kao i u dravnim poslovima.
A najvie smeta u sticanju znanja, udubljivanju
u. sebe i u razmiljanju. Ta preterana briga telu je
osnova glavobolje i vrtoglavice za koje optuuju filozo

fiju, iako je jasno da gde god takva zaokupljenost telom

postoji, negovanju i upranjavanju vrline stvaraju se
tekoe, jer ona uvek izaziva strah od bolesti, pa i stvar
nu telesnu patnju.
ini se da je tako ree on.
Zar ne moemo rei da je i Asklepije za to znao?
On je svoju lekarsku vetinu namenio onim sluajevima
d
gde je bolesnik po svojoj prirodi zdrav i mudro ivi, ali
ga zadesi neka bolest, pa je potrebno da je lekovima i
operacijama odstrani kako bi nastavio svoj uobiajeni
ivot, da ne bi naneo tetu dravi. Ali on nije imao nameru da leci sasvim bolesne ljude i da propisima dijete
ovde neto oduzme a onde neto doda, kako bi im na taj
nain produio ivot pun muka i omoguio im da raaju
decu, koja bi, kako se moe oekivati, bila ista takva,
nego je smatrao da ne treba negovati ljude koji nisu spoe
sobni za ivot, jer oni ne koriste ni sebi samima ni dr
avi. Zar nije tako?
Onda, ti tvrdi da je Asklepije bio dravnik
odgovori on.
Tako je rekoh. Zar ne vidi da su se i nje408 gova deca, zato to je on bio takav, ponela pred Trojom
kao hrabri junaci i da su obavljala svoj lekarski posao
onako kako ja kaem? Zar se ne sea kako je Menelaju
koga je ranio Pandar
krv isisao iz rane i stavio lekove blage?S7

Kao ni Euripilu, ni njemu nisu prepisali ta treba da pije

ili da jede, jer su bili uvereni da su ti lekovi dovoljni da
izlee ljude koji su pre ranjavanja bili zdravi i iveli urednim ivotom, i svakako im ne bi nita kodilo da su onu
meavinu 58 popili. Naprotiv, mislili su oni koji su po pri
rodi bolesni i neumereni da nemaju od svog ivota nita
ni sami, niti kome drugom koriste, pa lekarska vetina
ne srne biti radi njih i oni ne smeju biti leeni ak ni
onda kad su bogatiji od samoga Mide.
I opisuje Asklepijeve sinove kao da su to bili
neki izvanredni ljudi.
XVI. To i zasluuju. A pesnici tragedija i Pindar 59
se tome protive; govore da je Asklepije Apolonov sin i
priaju kako su ga novcem podmitili da izlei jednog samrtnika, i da ga je zato ubio grom. Nama, meutim, ra91

409

92

zum kae da dm ne verujemo obe ove stvari, nego emo

rei: ako je bio boji sin, onda nije bio srebroljubac, a
ako je bio srebroljubac, onda nije bio boji sin.
Ispravno je to to kae. Ali ta veli na ovo,
Sokrate? Treba li u naoj dravi da bude dobrih lekara?
Pretpostavljam da bi u najveoj meri bili takvi upravo
oni kroz ije su ruke prolazili i zdravi i bolesni, i to vi
najveem broju. A slino tome, dobre sudije bili bi oni
koji su dolazili u dodir s ljudima najrazliitijih priroda.
Bez sumnje, dobri su i jedni i drugi. Ali, zna
li na ta ja mislim kad to kaem?
Znau kad mi bude rekao.
To upravo i nameravam, ali ti si svojim pitanjem
pokrenuo dve razliite stvari.
Kako to?
Najbolji lekari bi postali oni koji bi od detinjstva poeli da ue svoju vetinu, koji bi upoznali najvei
broj tela u najgorem moguem stanju, i koji bi sami pro
patili sve te bolesti i po prirodi ne bi bili potpuno zdravog
tela. Jer, mislim da se telo ne brine za telo, inae, samo
ne bi bilo niti bi postalo loe. telu brine dua, koja se
ne moe ni emu brinuti
ako dopusti da postane, ili
ako jeste, i sama rava. 0
To je tano.
Sudija, prijatelju, dui zapoveda duom kojoj
nikako ne srne biti doputeno da se od detinjstva razvija
meu ravim duama i da sa ovima dolazi u dodir, niti
da sama poini nepravde i proe kroz sva boravita ne
pravde, da bi koristei se time mogla po sebi postaviti
dijagnozu nepravdi drugog, kao to se to radi u telesnim
bolestima. Sudijina dua ne srne od detinjstva sticati
iskustvo u ravom delanju, niti ovim sme biti zahvaena,
ako se hoe da ona bude lepa i dobra i da zdravo procenjuje ta je pravedno. Eto zato dobri mladi ljudi iz
gledaju kao da su naivni i zato ih nepravini ljudi mogu
prevariti, utoliko lake ukoliko oni u sebi samima ne
maju uzorak zlonamernosti.
Istina je, upravo tako se i deava.
Zato je nuno da dobar sudija bude starac, a ne
mladi, jer je on tek u kasnijim godinama saznao ta je
nepravinost. On nepravinost nije osetio zato to je ona
bila u njegovoj dui, nego se dugo vremena trudio da je
pronae kod drugih, dakle, u tuim duama i da uvidi

kakvo je to61 zlo. Pri tom se sluio znanjem, a ne linim

iskustvom.
Ima pravo ree takav ovek ima bar do
brih izgleda da bude sudija najbolje vrste.
Jo vie od toga rekoh ja to bi bio dobar
sudija kojeg si ti traio, jer dobar je onaj ija je dua
dobra. A onaj ko je straan i sumnjiav, onaj ko je sam
poinio mnoge nepravde, misli da je lukav i mudar kad
uzima izgled stranog i kad se ponaa tako da druge procenjuje kao da su njemu nalik. Ali kad takav pristupa
dobrim i mudrim ljudima, i kad i ove procenjuje po
d
sopstvenom uzoru, tada izgleda glup, jer i prema njima
pokazuje nepoverljivost i svoje nepoznavanje moralnog
zdravlja, imajui samog sebe kao uzor. Ali poto se ta
kav ovek ee susree sa ravim nego sa dobrim lju
dima, on samom sebi, a i drugima, pre izgleda mudar
nego neupuen.
To je ree on ela istina.
XVII. Dobrog i mudrog sudiju rekoh ne treba
traiti u takvom oveku, nego u onom koga smo prethodno
opisali. Jer, pokvarenost ne bi mogla upoznati samu sebe
ni vrlinu; vrlina je ta koja je sposobna da upozna samu
e
sebe kao i pokvarenost, prirodno, ako je vremenom do
bila valjano vaspitanje. Samo takav ovek postaje mudar,
a rav ovek nikada.
I meni se tako ini.
I lekarsko zanimanje, kojem smo govorili, odredie u naoj dravi kao i sudsko: zakonodavstvom.
A oba e se, prema tome, starati samo graanima koji
410 su telesno i duevno zdravi; one koji nisu telesno zdravi
pustie da umru, a one koji su duevno bolesni i nepo
pravljivi osudie na smrt.
Doista, smrt je najbolje to se moe postii i za
one koji su takvi i za dravu.
Oigledno je rekoh ja da mladii, obrazo
vani onom jednostavnom muzikom koja u njima neguje
razboritost, nee imati potrebu za takvim sudstvom.
Tako je.
b
A kad ovako odgojen ovek, istovremeno i na
isti nain prima i gimnastiko obrazovanje, onda e sva
kako moi da postigne da mu lekarska vetina ne bude
potrebna, osim u izuzetnom sluaju, zar ne?
I to mi tako izgleda.
c

93

411
94

Radei telesne vebe i izlaui se drugim napo

rima svakako e prvenstveno imati u vidu volju i vie e
se truditi da probude nju nego telesnu snagu, a i nee
raditi kao i ostali rvai, koji jedu radi snage i napreu se.
Sasvim tano.
Znai, dragi moj Glaukone rekoh ja da oni
koji nareuju da se \ aspitava i pomou muzike i pomou
gimnastike, ne misle time, kao to se to esto smatra, da
jedna ima da slui vaspitanju tela, a druga vaspitanju
due.
Nego kako upita on.
Meni se ini rekoh da se i jedno i drugo
zahteva najvie radi due?
Kako to?
Zar ne vidi kakvo je duevno stanje onih koji
se celog svog veka bave samo gimnastikom, a muziku
stranu vaspitanja sasvim zanemaruju, ili kakvi su oni
kod kojih je suprotan sluaj?
emu to govori?
surovosti i tvrdoi u onih prvih, i mekoi
i blagosti u drugih.
Zapazio sam ree Glaukon da oni koji se
bave samo gimnastikom postaju suroviji nego to je to
potrebno, a oni koji se bave samo muzikom postaju
meki nego to je to za njih same dobro.
Ipak rekoh ja u toj surovosti je ona pri
rodna estina koja se, ako dobije ispravno vaspitanje,
pokazuje kao hrabrost; ali, koja e, ako je prekomerna
i usmerena na ono to ne treba, po svoj prilici, postati
okrutna i zla.
To je i moje miljenje ree on.
A ta emo s blagou? Nije li ona po svojoj pri
rodi prijateljica mudrosti? No ako je vea nego to treba,
ona prelazi u mekutvo; ako je pak podvrgnemo valjanom
vaspitavanju, nainiemo od onog to je po prirodi dato
neto istovremeno blago i sreeno.
Tako je.
Pa onda moramo rei da nai uvari treba da
62
imaju obe prirode.
Moramo to rei.
Ali one se moraju uskladiti jedna s drugom?
Svakako.
Onaj kod koga su njih dve dovedene u sklad,
ima mudru i hrabru duu.

Tako je.
A dua onoga kod koga nisu u skladu, bojaljiva
je i gruba.
Jeste.
XVIII. Ako se, dakle, neko suvie predaje mu
zici, onda puta da ona kroz njegove ui, kao kroz levak,
uliva u duu glasove frule i puni je onim sladunjavim,
blagim i sentimentalnim melodijama i onda ceo ivot
provede pevajui i oduevljavajui se pesmom; on e,
dodue, ako je sklon odvanosti u prvi mah omekati
svoju volju kao to se omekava gvoe i nainie neto
korisno od onoga to je bilo neupotrebljivo i kruto. Ali,
ako produi da svoju volju neprestano ovako omekava,
onda e se ona rastopiti i razliti, on e je, najzad, sasvim
uguiti, svojoj dui, tako rei, odrezati miie, a od sebe
nainiti mlitavog borca". 6 3
Tako je ree on.
Ako se, opet, to desi oveku koji ni po prirodi
nema volje, onda e to ii jo bre. Ako se, opet, desi o
veku odvanom, onda slabi njegovu volju i ini je razdra
ljivom, tako da on zbog sitnica plane i opet se rashladi:
tada takvi ljudi, umesto da budu odvani, postaju prznice
i svaalice, i uvek su neraspoloeni.
Sasvim tano.
A ta e biti ako se neko mnogo bavi gimnasti
kom i dobro se hrani, a pri tom potpuno zanemaruje
muziku i filozofiju? Nee li se on u poetku oseati veoma
jak s obzirom na svoje telo, zar nee biti pun samopouz
danja i odvanosti i nee li biti hrabriji nego to je ra
nije bio?
Razume se da hoe.
A zatim? Ako ne bude radio nita drugo i ne
bude imao nikakve veze sa Muzama, nee li njegova
tenja za naukom, koju je moda i pomalo imao u dui,
onda oslabiti, onemeti i oslepiti zato to nije okusio ni
od istraivanja, ni od razmiljanja, i zato to ona nije pro
buena, nije hranjena, a oseaji koje prima preko ula
nisu preieni?
Tako je.
Mislim da takav ovek postaje neprijatelj logosa
64
(misologos) i neobrazovan (amousos). Budui neprijemiv za razloge, on se ponaa kao neka divlja zver,
svuda primenjuje silu i grubost, ivi u neznanju i glu
posti, iza kojih stoje aritmija i neoplemenjenost.
95

 Sasvim je tako ree Glaukon.

Ako je tako, onda je neki bog dao ljudima ta
dva umenja, muziku i gimnastiku, i to, ini se, brinui se
ne toliko za njihove due i tela, nego prvenstveno onoj
njihovoj dvostrukoj prirodi: vitalnoj i filozofskoj. Stoga
se te dve prirode moraju meusobno usklaivati suzbi
janjem jedne i pojaavanjem druge kako bi se postigla
prava mera.
Izgleda da je tako ree on.
Onoga, dakle, ko najlepe ume da objedini mu
ziko vaspitanje i gimnastiku, ko ih najravnomernije pri
vodi svojoj dui, mogli bismo s punim pravom nazvati
muziki i harmoniki savreno odgajenim ovekom, i on
bi na to imao mnogo vie prava nego onaj ko je vest da
ice instrumenta podesi jednu prema drugoj.
Tako bi bar trebalo da bude, Sokrate!
Ali, Glaukone, hoe li nam u dravi biti potreban
takav nadzornik kakvog smo upravo opisali, ako elimo
da sauvamo njeno ureenje?
Neophodno je potreban.
XIX. Ovo bi, dakle, bila naela obrazovanja i vaspitanja. Ko bi jo govorio igrama naih mladia, lovu
i lovljenju, gimnastikim utakmicama i konjskim trkama?
Jasno je da se sve to mora slagati sa ovim naim prin
cipima, a to nije teko uskladiti.
Zaista nije teko.
Dobro rekoh. A ta treba posle ovog da
utvrdimo? Zar ne to, ko e meu njima vladati, a ko e
se pokoravati?
Svakako.
Da stariji ljudi treba da nareuju, a mlai da
sluaju, to je jasno, zar ne ?
Jasno je.
I to najbolji meu njima?
I to je jasno.
A zar najbolji zemljoradnici nisu oni ljudi koji
su najpogodniji za zemljoradnju?
Jesu.
A kako ovo treba da budu najbolji uvari, onda
e to biti oni koji su najpogodniji da uvaju dravu?
Da.
Oni, dakle, u svome pozivu moraju pokazati
pamet i sposobnost, a osim toga se moraju starati i
dravi.

Tako je.
A ovek se najbolje stara onome to veli.
Razume se.
A volee, svakako, najvie ono to izgleda kao da
je dobro usklaeno s njegovim interesom, i ono ija je
dobrobit najvie vezana za njegovu dobrobit, ili obratno.
Tako je ree on.
Znai, dakle, da meu uvarima treba odabrati
one ljude, za koje nam se, pri tanijem posmatranju, naje
vie ini da u elom svom ivotu s puno odanosti rade ono
to misle da je korisno za dravu a to joj nije od koristi,
nee nipoto uiniti.
To su pravi ljudi.
Takve ljude moramo, kafc.^ mi se ini, traiti ne
vodei rauna njihovim godinama, nego da li se strogo
dre tog naela i da li ni pod sugestijom ni pred silom
ne odustaju od njega, i ne zaboravljaju s^cje naelo da
moraju raditi ono to je za dravu najMlie.
Kako to misli da ne odustaj >d njega"?
Rei u ti. Meni se ini da na jedno ubeenje
naputa, bilo s naim pristankom bilo bez naeg pristan
ka: s naim pristankom onda kad saznamo da je to ube
enje pogreno, a bez naeg pristanka u svakom onom
413 sluaju kada je ono istinito.
Razumem ree on naputanje jednog ubeenja s naim pristankom, ali tome kako se to deava
protivno naem pristanku, morae me jo pouiti.
Kako? Zar i ti ne smatra rekoh da se
ljudi liavaju onog to je dobro samo bez sopstvenog pri
stanka, dok rado gube ono to je ravo? Osim ako, po
tvome, -ne bi bilo ravo gireiti u onome to je istina, i u
tome da je' istina neto dobro? Ili moda misli da ube
enje onome to jeste da jeste nije istinito?
Pravo govori odgovori on i ja mislim da
se istinitog ubeenja liavamo samo protiv svoje volje.
b
I to samo kad smo rtve prevare ili opsene ili
nasilja?
Ovo opet ne razumem ree on.
ini mi se da govorim sveano kao tragiari
rekoh. Prevarenim nazivam one koji su dopustili da budu
razuvereni i one koji zaboravljaju, poto su i ne primeujui to lieni svog ubeenja, u prvom sluaju govorom,
a u drugom vremenom. Razume li sada?
97

414

98

Da.
Prisiljenim nazivam one koje su bol i patnja naterali da promene svoje ubeenje.
I to sam razumeo i odobravam to to si rekao,
I ti bi, kako mi se ini, rekao da su rtve opsene
oni koji su svoje ubeenje promenili, bilo zato to ih je
neko uivanje zaaralo, bilo zbog oseanja straha zato
to im je stavljena u izgled neka opasnost.
Doista ree on svaki prevareni izgleda nam
kao da je opsenut.
XX. Tako dakle, kao to sam ranije govorio, mo
ramo traiti one koji su najbolji uvari svog uverenja, i
to onog da treba stvarati i misliti samo ono to je naj
bolje za dravu. Treba ih, dakle, posmatrati jo od nji
hovog najranijeg detinjstva i proveravati ih, dajui im
zadatke u kojima se spomenuto uverenje najlake moe
zaboraviti i u kojima se isto tako lako moe biti prevaren;
treba odabrati onog koji nikad ne zaboravlja to uverenje
i koji se teko moe prevariti, a ostale odbaciti. Hoemo
li tako postupati?
Da.
Treba ih, s druge strane, izlagati naporima, i
patnjama i borbenim takmienjima, pa ih pri svemu
tome posmatrati.
U pravu si ree on.
Ali, preostao je rekoh onaj trei sluaj
koji se odnosi na opsenu. Trebalo bi i za proveravanje
toga ustanoviti neko ponaanje koje e biti pogodno za
posmatranje, kao to se plaljivost drebadi isprobava
bukom i vikom; trebalo bi, dakle, da mladie isprobamo
u njihovoj moguoj straljivosti i otpornosti prema
seni koja dolazi od uivanja, i to da uinimo mnogo bolje
nego to se zlato isprobava u vatri. Tako bismo otkrili
koji od njih u svim takvim situacijama ostaje otporan
prema opseni i dobro se dri, pokazujui u svemu da je
dobar uvar samog sebe i muzike u kojoj smo ga pou
avali, pokazujui, nadalje, u svim takvim okolnostima
da je ovladao dobrim ritmom i sopstvenom usklaenou kao osobinama koje e ga kvalifikovati da bude
najkorisniji i za sebe i za dravu. Najzad, onaj koji bi
redom, kao dete, kao mladi i kao zreo ovek, uspeno
proao kroz sva takva ispitivanja i koji bi iz svih isku
enja iziao besprekoran, bio bi dostojan da bude onaj
koji je prvi u dravi i meu uvarima. Takvom treba dati

sve poasti za njegova ivota, a posle smrti treba mu

podii nadgrobni spomenik i odavati druge najvie po
asti koje e uvati uspomenu na njega. A onog koji nije
od te sorte, ne treba prihvatiti za takav poloaj. Eto, Glaukone, kako bi, priblino odreeno, trebalo izvriti izbor i
ustolienje poglavara (arhonata) i uvara, ukoliko ima
u vidu da smo time to smo rekli, bez strogog izvoenja,
samo oznaili glavne smerove.65
I meni se tako ini ree on.
Zar onda nee biti najispravnije ako takve na
zovemo savrenim uvarima d od spoljanjih i od unutra
njih neprijatelja, uvarima koji spreavaju jedne u htenju
a druge u mogunosti da ine zlo? A one mladie koje
smo do sada nazivali uvarima, zvaemo pomonicima i
izvriocima odluka poglavara.
Tako i ja mislim.
XXI. Ali produih ja koju bismo od onih
doputenih lai, kojima smo ranije govorili,66 mogli
upotrebiti da bismo u plemenitoj nameri, iako putem
lai, uticali prevashodno na same poglavare ili, ako ne
na njih, onda na ostale graane?
Kakvu la? upita on.
Nikakvu novu rekoh ve feniansku,67 neto
to je u starim vremenima esto bivalo, kako tome go
vore i uveravaju nas pesnici, a to u naem vremenu ne
biva i ne znam kako bi moglo da biva, osim ako se po
trudimo da u tako neto budemo uvereni.
ini mi se da se teko odluuje da tome go
vori.
Videe i sam da sam s pravom oklevao kad ti
budem tome govorio.
Govori samo i ne boj se.
Pa dobro, govoriu mada jo ne znam kako u
nai smelosti i reci za to. Najpre u nastojati da uverim
same poglavare i njihove ratnike, a potom i ostale gra
ane. Rei u im da im se sve ovo, njihovo negovanje i
vaspitanje, desilo u snu, a u stvari oni su sami, i njihovo
oruje, i ostale sprave njihove bili pod zemljom i tamo su
odnegovani i uoblieni; a kad su bili sasvim dovreni,
onda ih je zemlja, njihova majka, poslala na svet i sada
se po zemlji na kojoj ive moraju starati kao svojoj
materi i hraniteljici i moraju je braniti ako je neko ugro
zi, a moraju tititi i ostale graane, jer su to njihova
braa i deca zemlje.
99

415

100

la.

Nisi se malopre bez razloga stideo da kae tu

U pravu si rekoh. Ali uj svretak mita.

Vi koji sainjavate dravu, svi ste braa! kazaemo
im kao da smo mitolozi. Ali bog, koji vas je oblikovao,
udesio je da oni koji treba da zapovedaju budu pomeani sa zlatom, pa zato zasluuju da budu najvie cenjeni;
srebra ima najvie u onima koji su nainjeni kao pomo
nici, a zemljoradnike68 i ostale zanatlije sainio je ponajvie
od gvoa i bronze. A kako ste vi svi istoga roda, raaete, najveim delom, i decu koja je nalik na vas. Ali e
se deavati i da zlatan rodi srebrno dete, a srebrni zlatno,
i to e se naizmenino ponavljati i u drugim sluajevima.
Zato bog pre svega i najvie nareuje onima koji zapo
vedaju da ni nad im ne budu tako dobri uvari i da
se ni emu drugom ne staraju tako briljivo kao po
tomstvu, i to zato da bi utvrdili koja je od prethodnih
smea u njihovim duama zastupljena. Ako njihov poto
mak ima u sebi bronze i gvoa, ne smeju prema njemu
imati nikakvo saaljenje, nego e mu odrediti mesto koje
odgovara njegovoj prirodi i svrstae ga meu zanatlije
ili zemljoradnike; ako bi meu ovima bio neko ko bi u
sebi imao zlata i srebra, ukazae mu poast i unapredie
ga, nekog kao uvara, nekog kao pomonika; jer, proroite kazuje da e drava potpuno propasti u onom vre
menu kada je budu uvali gvozdeni i bronzani uvar."
Postoji li kakvo sredstvo koje moe pomoi da se u taj
mit poveruje?
Ne postoji nikakvo, ukoliko se rauna na ove
kojima ti predlae takav mit. Ali ja bih takvo sredstvo
pribavio za njihove sinove, potomke i ljude koji e se
kasnije roditi. 69
To bi bilo dovoljno rekoh ja da ih podstakne na veu brigu dravi i sebi, ukoliko sam dobro
razumeo ono to si rekao.
XXII. Naa zamisao e vredeti toliko koliko se u
nju bude verovalo. A mi emo naoruati ove potomke
zemlje i uiniemo da poglavari uspostave prevlast. A kad
jednom budu gore, neka za svoj logor trae najbolje me
sto u dravi kako bi iz njega mogli upravljati i onima iznutra, ukoliko neko ne bi hteo da se pokorava zakonima,
i onima spolja i kako bi se mogli braniti, ako neki ne
prijatelj poe da kao vuk napadne stado. Kad budu po-

416

stavili tabor i prineli odreenu rtvu, neka pripreme mesta za spavanje. Je li tako?
Tako je.
I to takva mesta, je li, koja ih mogu uvati i od
zime i od vruine?
Da, jer mi se ini da govori kuama.
Svakako rekoh ali kuama koje dolikuju
vojnicima, a ne trgovcima.
A kakvu, opet, razliku misli da treba tu praviti?
upita on.
Pokuau da ti objasnim rekoh. Nita nije
sramnije ni stidnije za pastira nego ako svoje pse, uvare
stada, odgaji tako da oni iz obesti, ili gladi, ili rave na
vike sami pokuavaju da napadnu stado, da su, dakle,
vie vuci nego psi.
Razume se da je to strano.
Zar onda ne treba svim moguim nainima spre
avati da isto to uine i nai uvari sa graanima, kad
su oni jai od njih, t a k o da onda vie lie na svirepe ti
rane nego na dobronamerne prijatelje.
To moramo spreiti ree Glaukon.
I zar dobro vaspitanje nije najbolja predohrana
za to?
A oni e biti zaista dobro vaspitani.
Ali mi to jo uvek ne smemo tvrditi, dragi Glaukone rekoh nego moemo rei samo to da oni mo
raju imati pravo vaspitanje, ma u emu se ono sastojalo,
ako treba da imaju onu najvaniju osobinu: da budu
blagi meu sobom i prema potinjenima.
Pored takvog odgoja, rei e razuman ovek, i
njihovi stanovi i sve ostalo njihovo imanje mora biti tako
udeeno da ne odvraa uvare od elje da budu mnogo
bolji od svih ostalih, a jo manje da ih izaziva da uine
zlo ostalim graanima.
Zaista e t a k o rei svaki razuman ovek.
Pa ako treba da budu takvi, onda pogledaj nije
li potrebno da ive i stanuju otprilike ovako: pre svega,
da nijedan od njih nema nikakvo imanje, ako to nije
preko potrebno. Zatim, da nijedan nema takvu kuu ili
ostavu da u nju ne bi mogao ui svako ko to eli. Sve
ono to umereni i hrabri borci, iji je zadatak da se biju
u ratu, treba da imaju, odmerie i primie od drugih gra
ana kao nagradu to se staraju njihovoj bezbednosti,
101

417

tako da im za narednu godinu nita nee preostati, ali

nee trpeti ni oskudicu. Oni e se hraniti za zajednikom
trpezom 70 i ivee zajedno kao u taborima. to se zlata
i srebra tie, treba im rei da oni u svojim duama nose
boje i od bogova poklonjeno, da im ljudsko zlato nikako
nije potrebno, i da gree ako boje zlato dovedu u vezu
sa zlatom smrtnih ljudi i tako ga skrnave, jer se sa ko
vanim zlatom desilo ve mnogo bezbonih stvari, dok je
njihovo zlato neokaljano. Jedino njima je u dravi zabra
njeno da imaju veze i dodira sa zlatom i srebrom; oni ne
smeju biti s njim pod istim krovom, ne smeju ga nositi
ni na svome odelu i ne smeju piti iz njega.7' Tako e spasti
i sebe i dravu. A im budu stekli sopstvenu zemlju, i
kue, i novac, postae upravnici i zemljoradnici umesto
da budu vladaoci, bie neprijateljski vladari, a ne savez
nici graana, mrzee i bie omrznuti, ganjae i bie ga
njani celog veka, bojae se vie neprijatelja u dravi nego
onoga spolja i tako e se i oni sami i ela drava sunovratiti u propast. Zbog svega toga rei emo da njihove
stanove i sve ostalo treba urediti ovako i zakonom po
tvrditi. Zar ne?
Svakako odgovori Glaukon.

St.

KNJIGA ETVRTA

I. Tada prekide Adeimant i ree:

A kako e se odbraniti, Sokrate, ako. ti neko
kae da tvoji ljudi ne ive ba sasvim prijatno, iako, poto
je drava stvarno u njihovim rukama, sve od njih zavisi,
jer oni ipak ne uivaju nikakvo dobro od drave? Dok
ostali graani stiu imanje, grade lepe i velike kue i za
njih nabavljaju lepu opremu, dok prinose rtve bogovima
i goste svoje prijatelje iz sopstvenih sredstava, i kako si
malopre pomenuo, imaju i zlata, i srebra, i sve ostalo to
se smatra da moraju imati oni koji treba da budu sreni,
dotle, rekao bi neko, ratnici lie na obinu najamniku
vojsku, koja lei u dravi i koja nema nikakvog drugog
420 posla nego da straari.
Da rekoh a osim toga oni primaju samo
hranu i uz nju ne dobijaju ni novac kao ostali najamnici,
tako da ne mogu ni putovati po svojoj volji ako to zaele,
ne mogu praviti poklone heterama d ne mogu troiti kao
to to inae rade ljudi koji izgledaju sreni. To i jo
mnogo slinih stvari si izostavio u svojoj optubi.
Dobro, onda svojoj optubi dodajem jo i to.
b
Ti pita ta bismo mogli rei u odbranu?
Da.
Mislim rekoh da emo, ako nastavimo onim
putem, kojim smo dosad ili, nai ono to treba rei. Tako
emo, naime, kazati da ne bi bilo nimalo udnovato kad
bi oni i ovako bili veoma sreni. Ali mi nismo sagradili
svoju dravu zato da u njoj samo jedan stale (ethnos)
bude naroito srean, nego da ela drava bude to u naj
veoj meri. Mi smo mislili da emo u takvoj dravi najpre
419a

103

nai pravinost, a u dravi, opet, kojom se najgore

upravlja, nepravinost, pa, poto bismo videli i jednu i
drugu, mogli bismo prosuditi onome to ve odavno
traimo. Sada jo stvaramo srenu dravu, onako kako
je mi zamiljamo, i ne uzimamo samo neke ljude da ih
usreimo nego inimo to sa elom dravom. Posle emo
se pozabaviti suprotnim. Zamisli da mi slikamo, a doe
neko i prekori nas to nismo najlepe boje stavili na najlepe delove tela, to, na primer, oi kao neto najlepe,
nisu obojene purpurnom, ve crnom bojom. Evo odgod
vora koji bi nas najbolje opravdao: udnovati ovee,
nemoj misliti da oi moramo nainiti tako lepim da to
vie ne budu oi, ili da tako moramo slikati i druge de
love, nego gledaj zato paljivo da li smo svakome delu
dali ono to mu odgovara i da li smo celinu nainili lepom? Isto nas tako nemoj primoravati ni da uvarima
stvorimo takvo blagostanje koje e od njih nainiti sve
drugo samo ne uvare. Umeli bismo mi da usreimo i
e
zemljoradnike, da ih obuemo u dugake haljine, obavijemo zlatom i da im naredimo da obrauju zemlju po
svome nahoenju; mogli bismo pozvati lonare da za
uzmu mesta pored vatre, da jedu, piju i goste se, a pored
njih da postavimo lonarski toak, ako bi sluajno zaeleli
da rade svoj lonarski posao; mogli bismo i sve ostale
usreiti na taj nain, tako da ela drava bude blaena
i srena. Ali nam to nemoj preporuivati. Jer ako po421 sluamo tebe, onda zemljoradnik nee vie biti zemljo
radnik, ni lonar lonar, niti e iko drugi biti na svome
mestu, pa nee biti one strukture iz koje nastaje drava.1
2
Ali tim pozivima se ne mora toliko govoriti; ako krpai
vie ne vrede, ako se pokvare i prave se da su to, a, u
stvari, nisu, onda to za dravu nije tako strano; ali, ako
uvari 3 zakona i drave nisu to stvarno, nego samo tako
izgledaju, onda vidi kako elu dravu potpuno unita
vaju, a oni su jedini u stanju da njome lepo upravljaju
tako da ona bude srena. Ako mi, dakle, postavljamo u
vare da to zaista i budu i da dravi ni najmanje ne nab
kode, onda onaj ko zemljoradnicima i srenim domai
nima govori drugo kao da tu nije re dravi, ve ne
koj narodnoj svetkovini, misli neem drugom a ne
dravi. Treba, dakle, videti da li emo postavljajui u
vare, misliti na to kako da njima obezbedimo najveu
sreu, ili emo, imajui u vidu elu dravu, morati gledati
da njoj stvorimo tu sreu, a pomonike i uvare, kao i
104

sve ostale, prisiliti i nagovoriti da budu najbolji vrioci

svojih poslova; ako ela drava bude ovako napredovala
i ako se njome bude lepo upravljalo, onda moramo pustiti
da priroda svakog pojedinog sloja omogui svakom od
njih udeo u srei.
II. ini mi se da lepo govori ree on.
A ta misli hou li lepo rei i ono to je sa ovim
u vezi?
A ta je to?
d
Seti se ostalih zanatlija''; da li iste stvari ne
kvare i njih te postaju ravi?
A koje to stvari?
Bogatstvo i nematina rekoh.
Kako to?
Evo kako: ako se lonar obogati, hoe li hteti
da se jo uvek brine zanatu?
Nee.
Postae lenj i nee se vie brinuti kao to je to
ranije inio?
Nee.
Postae onda gori lonar?
Da, mnogo gori.
A, ako zbog siromatva ne moe kupiti alat ili
neto drugo to mu je potrebno za posao, onda e raditi
e
gore i nainie svoje sinove i ostale koje ui zanatu go
rim zanatlijama.
Razume se.
Zbog obe stvari, dakle, i zbog siromatva i zbog
bogatstva, postaju i zanatski proizvodi i zanatlije samo
gori.
Izgleda da je tako.
Tako smo, kako mi se ini, nali i druge zadatke
za uvare, pa e svakako morati paziti da to kriom ne
ue u dravu.
ta to?
422
Pa, bogatstvo i siromatvo rekoh jer bo
gatstvo donosi rasko i lenjost, i tenju za prevratom, a
siromatvo, opet, pored tenje za prevratom, ropski duh
i rave poslove.5
Sasvim tano. Ali razmisli, Sokrate, kako e naa
drava moi da ratuje ako ne stekne novaca, naroito ako
bude prinuena da se bori protiv velike i bogate drave?
Jasno je rekoh da je teko boriti se protiv
b
jedne, a protiv dve ovakve bie lake.
105

 ta si rekao? upita Adeimant.

Prvo rekoh ako bude potrebno da se bore,
zar nee nai izvebani borci imati da se bore sa bogatim
ljudima?
To je istina.
Pa onda, Adeimante, zar ti se ne ini da e se
jedan odlian rva lako boriti sa dva protivnika koji su
bogati i ugojeni a nisu rvai?
Ali svakako ne sa oba odjednom.
Pa makar i redom: pravice se kao da bei, udac
rie im se ko priblii, okrenue se i ponoviti to esto na
suncu i na zapari. 0 Zar ne bi ovakav ovek savladao vie
takvih?
Ne bi zaista bilo nikakvo udo.
A misli li ti da se bogatai bolje razumeju i
imaju bolje iskustvo u rvanju nego u ratovanju?
Naravno da ne mislim.
Onda e se verovatno nai borci lako boriti sa
dvostrukim i trostrukim brojem njih, a tako i treba.
Pristajem na to, jer izgleda da si ispravno go
vorio.
d
A kad bismo poslali emisare u drugu dravu i
kad bi oni preneli sledeu iskrenu poruku: Mi ne upo
trebljavamo ni zlato ni srebro, nama to nije doputeno,
a vama jeste; budite nai saveznici u ratu pa e sav plen
vama pripasti" misli li da bi oni koji bi uli takvu
poruku vie voleli da ratuju protiv mravih i jakih pasa,
nego da zajedno s njima krenu protiv masnog i neotpor
nog stada?
Mislim da ne bi. Ali, ako se bogatstvo drugih
e
drava na taj nain nagomilava u jednoj, zar to nee
ugroavati nau dravu koja nije bogata?
Srenie! odgovorih ja ti zamilja da bilo
koja drava (polis), osim ove koju mi spremamo, zaslu
uje da nosi to ime!
Kako emo onda te druge drave nazivati?
Njima emo rekoh dati neko ime sa irim
znaenjem; jer, nijedna od njih nije u stvari jedna dr
ava, nego svaka sadri u sebi mnogo drava, kao u onoj
dejoj igri.7 U svakoj od njih ima najmanje dve drave,
koje su u ratu jedna s drugom; jednu ine bogati, drugu
423 siromani; nadalje, svaka od ovih sadri jo mnotvo dru
gih. Ako sa njima bude postupao kao sa jednom dra
vom, nainie veliku greku; ako pak u njima otkrij e
106

ono mnotvo drava, pa jednima ostavi bogatstvo a dru

gima vlast, i ako tako postupa i sa grupama i sa poje
dincima, imae mnogo saveznika koji ete braniti i malo
neprijatelja koji ete napadati. 8 I dokle god tvojom dr
avom budu upravljali mudro, kao to smo odredili, ona
e biti najvea, ne samo po ugledu koji uiva nego uistinu
najvea, pa makar imala i samo hiljadu boraca. A tako
veliku i jedinstvenu dravu, kao to je naa, nee lako
nai ni u Helena ni u varvara, iako ima mnogo drava
koje izgledaju kao da su mnogo vee. Ili ti misli druga
ije?
Ne, tako mi Zevsa ree Adeimant.
III. A sada rekoh moramo pokazati naim
poglavarima koja je veliina drave i njene teritorije naj
bolja i dokle se ona moe iriti, naputajui svaku po
misao osvajanju.
Kakvo je to ogranienje? upita on.
Ovako, mislim rekoh trebalo bi je povea
vati sve donde, dok ona, i tako uveana, moe da bude
jedinstvena, a preko toga ne.
To je dobro tako.
Onda emo svojim uvarima narediti da se svim
moguim sredstvima trude da naa drava ne bude ni
mala, ni velika, ve onolika kolika treba, i da uz to bude
jedinstvena.
Ova naredba mi se ini beznaajna. 9
Jo je beznaajnija od nje rekoh ona koju
smo ranije u razgovoru pomenuli, 10 to jest da neupotreb
ljivo dete koje bi se rodilo uvarima treba poslati drugima, a da obdareno dete koje se meu njima rodi treba
predati uvarima. Ovo treba da pokae kako i ostale gra
ane moramo privesti onom zvanju koje im po prirodi
odgovara," kako bi se svaki pojedinac svojim stvarima
starao sam a ne uz pomo mnogih, i kako bi, na taj nain,
2
i drava bila jedna i jedinstvena,' a ne skup mnogih
drava.
Ovo je odredba, po svoj prilici, jo neznatnija
od one prve.
Mi i ne izdajemo mnoge i opirne naredbe, kako
bi to neko oekivao, dobri moj Adeimante rekoh
nego sasvim neznatne, ali ako ljudi cene onu jednu ve
liku, ili jo bolje, ne \'eliku ve odgovarajui! zapovest
kojoj smo ranije govorili, bie dovoljno.
107

424

A koja je to zapovest?
Ona vaspitanju i obrazovanju. Jer, ako oni
koji imaju dobro vaspitanje postanu estiti ljudi, lako
e uvideti i sve to i jo druge stvari, koje smo mi sad
izostavili a koje se odnose na izbor ene, na brak i ra
anje dece, i inae da prema onoj poslovici, sve to treba
da bude meu prijateljima to vie zajedniko. 13
To bi, zaista, bilo najpravilnije.
Ako dravno ureenje (politeia) jednom bude
dobro utemeljena, onda e sve ii i jaati kao u krugu:
vaspitanje i obrazovanje, valjano izvoeni, formirae do
bre prirode; a ove valjane prirode e, sa svoje strane,
biti u stanju da obrazovanjem formiraju generaciju jo
bolju od prethodne, u ostalom bolju i po roenju, kao
to se dogaa i kod drugih ivih bia.
U to se moe verovati ree on.
Ukratko reeno, upravljai drave moraju dobro
paziti da se neto ne iskvari a da oni to i ne primete,
naroito moraju bdeti nad tim da se u gimnastici i mu
zici ne provuku nikakve novotarije, mimo naih pravila,
nego da ova ponajvie uvaju, obuzeti strahom da bi
pesnikove reci:
ljudi slave pesmu samo onakvu
koja im svojom novinom, kad sluaju, najvie jei.u

108

mogle ponekad biti shvaene kao da ciljaju na neki novi

nain pevanja a ne na novu pesmu, i da bi se tako neto
moglo pohvaljivati. Takve novotarije, meutim, niti treba
hvaliti, niti to treba tako shvatiti. Dobro se treba uvati
svake promene u muzici, jer su to opasne stvari. Damon
tvrdi, a ja se slaem s njim da se naela muzike ne mogu
nigde dotai, a da se pri tom ne pokolebaju i najvii dr
avni zakoni. 15
Ubroj meu one koji to veruju i mene ree
Adeimant.
IV. ini mi se rekoh da uvari moraju
svoje postaje izgraditi na podruju muzike.
Da, jer se tu bezakonje lako i neprimetno ras
prostire.
U svakom sluaju dodadoh ja i to kao
neka igra u kojoj na prvi pogled nema nieg loeg.

Pa ono i ne ini nita drugo nego se polagano

naseljava i prodire u nae obiaje i navike; potom, poto
je naraslo, prelazi u ugovore koje ljudi sklapaju jedni
s drugima, iz ugovora ide dalje i s velikom drskou
e
zahvata zakone i dravni ustav, pa tako, Sokrate, na
kraju uspeva da dovede do poremeaja i zbrke u celokupnom privatnom i javnom ivotu.16
Dobro; je li to zaista tako?
To je moje miljenje ree.
Pa onda, to je ono to smo od poetka govorili,17
naoj deci treba bez oklevanja omoguiti da uestvuju u
takvim igrama koje imaju vrsta pravila, jer ako su nji
hove igre bez tih pravila i ako ih deca ne usvoje, nee,
biti moguno da od njih postanu vrli ljudi, pokorni
425 zakonu.
Razume se.
Ako su deca lepo zapoela igrom i ako se, po
mou muzikog vaspitanja, naue zakonitosti, onda e ih
ona (suprotno onim drugima) pratiti svuda, jaae ih i
ponovo e podizati u dravi ono to se sruilo.
To je istina.
Takvi e ljudi rekoh obnavljati i pravila
pristojnosti koja izgledaju nevana i koja su njihovi preci
potpuno zanemarili.
A koja su to pravila?
b
Ova: utanje mlaih u prisustvu starijih, red pri
sedanju za sto i pri ustajanju, potovanje roditelja, ia
nje kose, noenje odela i obue, i celokupno dranje tela
i jo drugo tome slino. Ili, ne misli tako?
Mislim.
ini mi se da je glupo izdavati tome zakone,
jer se to ne moe ni rei ni napisati kao zakon, a ne bi se
ni zadralo.
Kako bi se i moglo zadrati?
Izgleda, Adeimante rekoh da ovek i u
budunosti ide onim putem kojim je u svome vaspitanju
c
krenuo. Ili, zar slino ne povlai sobom uvek sline
stvari?
Razume se.
Najzad, mislim da moemo rei da vaspitanje
dospeva do konanog i jedinstvenog rezultata, dobrog
ili ravog.
109

 Drukije ne bi moglo biti ree on.

Eto zbog ega ja ne bih ona pravila utvrivao
zakonom.
ini se da si u pravu ree on.
A kako emo, u ime bogova, regulisati sve ono
d
to se dogaa na agori, na primer, ugovore kupovini i
prodaji, ugovore izvrenju raznih radova; ono to se
odnosi na uvrede i nasilja, ustanovljenje sudova, voenje
parnica, plaanje raznih dabina, ako se za to ukae po
treba na trgu ili pristanitu; hoemo li uopte ustanoviti
gradsku i putnu policiju, luke carine i hoemo li sve
takve i druge stvari regulisati zakonom?
Ali ne treba ree on lepim i dobrim ljudima
e
nareivati, jer mnogo toga to bi se propisivalo zakonom,
oni e lako sami otkriti.
Tako je, prijatelju rekoh ali samo ako im
neko boanstvo sauva zakone koje smo malopre pre
tresli.
A ako to ne bude ree on onda e oni svoj
vek provesti u davanju i ukidanju pojedinih zakona, mi
slei da e njima postii najvie dobro.
Ti misli da e oni iveti kao oni bolesnici koji
zbog svoje neumerenosti nisu hteli promeniti ravi nain
ivljenja?
Tako je.
426
Ali ti ljudi ive vrlo prijatno. Svoje leenje nikad
ne zavravaju, samo naine svoje bolesti jo raznolikijim
i veim, a uvek se nadaju da e se izleiti lekom, koji im
neko bude preporuio.
Jeste, takve su patnje tih bolesnika.
Dalje rekoh zar nije lepo od njih to sva
kog onoga ko im govori istinu, da dok ne prestanu s pijanenjem, s ljubavnim preterivanjem i s lenou, nita nee
b
koristiti ni lek, ni gorenje, ni rezanje, ni bajanje, ni amulet, smatraju za najveeg neprijatelja?
To ba nije lepo od njih ree on jer nije
lepo ljutiti se na oveka koji dobro govori.
Ti, ini mi se, hvali ovakve ljude?
Ne hvalim, bogami!
V. A hoe li odobravati ako ela drava uini
neto slino onome to smo malopre rekli? 13 Ili, zar ti se
ne ini da upravo to rade drave kojima se ravo uprav
lja, koje graanima zabranjuju da diraju u celokupno nji110

427

hovo ureenje, i prete smru onome ko bi to uradio? I zar

dravama, kojima se tako upravlja, nee biti dobar veoma
mudar i potovanja dostojan onaj ovek koji im najpri
jatnijim recima laska i ini usluge ulagujui se i unapred
saznaje njihove elje i ume da ih ispuni?
Izgleda mi da je ba tako i nikako ih ne hvalim,
A zar se ne divi hrabrosti i okretnosti onih koji
ele da slue takvim dravama?
Da, njima se divim. Ali ne i onim ljudima koje
oni varaju a koji, zato to ih mnotvo hvali, veruju da su
zaista dravnici.
Kako to misli? Zar nema obzira prema lju
dima? Ili pretpostavlja da e ovek, koji se ne razume
u merenje, kad mu kau da je visok etiri lakta, verovati
da je zaista toliko visok?
Svakako e u to poverovati.
Onda se nemoj ljutiti na njih! Pa to su najprijatniji od svih ljudi! Oni izdaju zakone stvarima koje
smo pomenuli" i stalno ih obnavljaju jer veruju da e
pronai lek nepotenju u trgovini i onome to sam jo
pomenuo, a ne vide da, u stvari, samo seku glave hidri 20 .
Oni zaista ne ine nita drugo.
Ja mislim nastavih da pravi zakonodavac
ne treba da se bavi tom vrstom zakona i ustava ni u dr
avi kojom se ravo, ni u onoj kojom se dobro upravlja;
u prvoj zato to su takve odredbe nepotrebne i ne znae
nita, a u drugoj zato to ih, s jedne strane, pojedinac sam
sebi odreuje, a, s druge strane, zato to one same po sebi
proizlaze iz opteg naina miljenja i delanja.
A ta nam jo preostaje za nae zakonodavstvo?
Tada ja rekoh:
Nama ne preostaje nita vie, ali Apolon u Delfima ima da izda i najvee, i najlepe, i osnovne zakone.
Koje?
Zakon graenju hramova, prinoenju rtava
i drugim sluenjima bogovima, demonima i herojima,
zatim sahranjivanju mrtvaca, i delima koja moramo
posvetiti pokojnicima da bismo zadrali njihovu naklo
nost. Ovakve stvari mi ne razumemo i, ako smo pametni,
neemo ih, gradei svoju dravu, nikome drugome poveravati, niti emo se sluiti bilo kojim drugim tumae
njem, nego samo onim koje su jo nai oevi oboavali.21
Toga boga priznaju za tumaa svih stvari svi ljudi, poev
111

od naih oeva, i on sedi u sredini zemlje, na njenom

pupku, i tumai ih.22
Dobro govori ree on i tako treba uiniti.
VI. I tako bi tvoja drava ve bila sagraena,
d
sine Aristonov rekoh. Donesi odnekud dosta svetlosti i pozovi brata, i Polemarha i ostale u pomo, pa da,
ako moemo, vidimo gde je pravinost a gde nepravinost,
u emu se one razlikuju, i koju od njih mora stei bilo
kriom, ili pred svim bogovima i ljudima, ovek koji eli
da bude srean.
Ne, ne ree Glaukon. Ti si obeao da e
e
to sam istraivati, jer je bezbono ne zaloiti se svim
silama za pravinost. 23
Ti se dobro sea i tako treba uiniti, ali mi mo
rate i vi pomoi.
Hoemo, pomoi emo.
Nadam se rekoh da u ovako nai ono to
traim. Mislim da je naa drava, ako je pravilno sagra
ena, savreno dobra.
Bezuslovno.
Prema tome, ona je mudra, hrabra, umerena i
pravina. 30a
Tako je.
Ali ta ako pronaemo samo jednu i to bilo koju
od njenih vrlina, hoemo li tada moi da pronaemo i
ostale?
428
Moi emo naravno.
To je kao kad bismo meu etiri druge, bilo koje
stvari, traili jednu od njih kao onu koja nam je potrebna.
Ako bi nam od prve uspelo da ovu prepoznamo, to bi
za nas bilo izvanredno. Ali ako bismo, umesto toga, najpre pronali ostale tri onda smo time otkrili i onu
etvrtu za kojom smo tragali. 24 Jasno je, naime, da ona
ne moe biti nijedna druga, osim ona koja je preostala.
Pravo veli ree on.
Pa onda, kad god ima neeg etiri na broju, mo
ramo na taj nain istraivati?
Tako je.
Jasno je, mislim, da smo u naem istraivanju
b
prvo prepoznali mudrost; ali u tome se pokazuje neto
to nije na svome mestu.
112

A ta to upita on.
U neemu je, mislim, drava koju smo opisali
mudra, jer ima dobar savet.25 Nije li tako?
Tako je.
A jo i ovo: dobar savet (euboulia) je, naravno,
znanje (episteme); jer nije nestrunost (amathia) ta koja
daje dobre savete, nego znanje.
Jasno.
A u dravi ima mnogo svakovrsnih znanja?
Kako ne bi bilo?
Ali, da li je zidarsko znanje ono koje dravu
ini mudrom i koje moe da joj daje dobre savete?
Nikako ree on jer to onda ne bi bila mudra
i dobro savetovana, nego zidarska drava!
Onda, drava nije mudra ni po onim znanjima
koja se primenjuju u pravljenju drvenog nametaja, ni
po savetima kako da se taj posao najbolje obavlja?
Sigurno ne.
A ta je sa onima koja se odnose na radove
s bronzom, ili na neka meu tim znanjima iste vrste?
Ne, nijedno od tih ree on.
Onda ni ono koje se odnosi na dobi janje plodova
iz zemlje, inae takva drava ne bi bila mudra nego zem
ljoradnika.
I ja tako mislim.
ta onda? rekoh. Ima li u dravi, koju smo
upravo zasnovali, graana sa odreenim znanjima takvim
da se na osnovu njih ne mogu davati dobri saveti ovoj
ili onoj struci koja postoji u dravi, nego takvim koja se
odnose na samu dravu kao celinu, na najbolji nain nje
ne unutranje organizacije, kao i na najbolji nain nje
nog odnoenja prema drugim dravama?
Sigurno ima takvih.
Koje je to znanje upitah ja i u kojih gra
ana emo ga nai?
To je odgovori on dravniko umenje"
(phvlakike) i nai emo ga u onih politikih voa"
20
(archousin) koje smo maloas nazvali savrenim u
varima" (teleous phylakas).
Kako e, s obzirom na takvo znanje, nazvati
dravu?
Nazvau je ree on dobro voenom"
(euboulon) i mudrom" (sophn).
113

429

114

ta misli rekoh da li e u naoj dravi

biti vie tih istinskih uvara ili onih koji se bave izradom
predmeta od metala?
Ovih drugih e ree biti vie.
A onda e tih uvara biti manje na broju nego
svih onih strunjaka koji, po znanju to ga imaju, nose
posebne nazive?
Mnogo manje.
Onda e po ovom najmanjem staleu27, koji
upravlja i vlada, po njegovim delima i njegovom znanju,
ela drava koju smo sagradili biti po prirodi mudra, a
ini se da je prirodom odreeno da najmanji bude onaj
stale kome je dato da ima udela u tome znanju, jedinom
koje, u poreenju sa ostalim naukama, moemo nazvati
mudrou.
Govori pravu istinu.
Ne znam na koji smo nain otkrili ovu jednu od
etiri vrline i kako smo joj odredili mesto u dravi.
Meni bar izgleda da smo je dovoljno otkrili.
VII. ta je onda hrabrost i gde je njeno mesto u
dravi i zato dravu treba nazvati hrabrom, to nije tako
teko videti.
Kako to?
emu bi vodio rauna kad bi govorio da je
drava hrabra ili straljiva, ako ne onome delu koji se
za nju bori i ratuje?
Ne bih ni emu drugom.
Ja mislim da drugi graani, pa bili oni straljivi
ili hrabri, ne odluuju da li e drava biti ovakva ili
onakva.
Ne odluuju.
Onda je i drava hrabra blagodarei jednom
svom delu, i to onom to u sebi ima sposobnost da u svemu zatiti mnenje 23 tome ta je zastraujue, sposobnost
koja je postojana i koja se ispoljava shodno onom to je
zakonodavac za vaspitanje odredio. Ili ti to ne naziva
hrabrou?
Nisam sasvim dobro razumeo to to si rekao,
ponovi mi to!
Rekao sam da je hrabrost neka vrsta zatite.
Kakva je to zatita?
Zatita mnenja tome ega se treba plaiti i
tome ta je u stvari to to zastrauje, mnenja koje je

zakon ustanovio radi vaspitanja. Rekavi da je to

postojana sposobnost zatite u svemu, mislio sam na to
da ona spaava, ini otpornim, u bolovima kao i u zado
voljstvima, u strasnim sklonostima ka neem kao i bed
anju od neeg te ne doputa da se ovek u svemu
tome izgubi. Ako eli, voljan sam da ti pokaem emu
je ona slina.
elim to, zaista.
Da li zna rekoh da bojadije, kad ele da
vunu obojadiu purpurnom bojom, prvo od svih vrsta
vune odaberu belu, zatim je, ne ba malim pripremanjem,
doteraju tako da moe to bolje da primi boju i tek je
e
onda bojadiu. Ono to je na taj nain obojeno, ostaje
obojeno veito, i njegovu boju nee oduzeti ni pranje u
ceu, ni bez njega. A od onoga to nije tako pre toga
pripremljeno, zna ta biva, pa bilo da se boji drugom
ili purpurnom bojom.
Znam da se boja ispere i da izgleda smeno.
Zamisli, ako moe, da smo mi radili neto
430 slino, kad smo izabrali vojnike i vaspitavali ih muzi
kom i gimnastikom. Nemoj misliti da smo to radili sa
nekom drugom namerom, nego da ih osposobimo da,
kao to vuna prima boju, i oni to potpunije prime u
sebe zakone, i da njihovo mnenje stranome i dru
gim stvarima zadri svoju boju, jer su oni po prirodi
sposobni, a i primili su pravilno vaspitanje; ce, koji
inae tako dobro pere, nee moi isprati ovu boju, mislim
na zadovoljstvo koje je jae od svake sode i peska, i na
b
bol, strah i udnju, sredstva jaa nego to su svi ostali
sapuni. Eto, dakle, to je ta sposobnost da se zatiti isprav
no mnenje29 i zakonom ustanovljeno mnenje stvarima
kojih se treba i kojih se ne treba plaiti. A upravo tu spo
sobnost ja nazivam hrabrou i mislim da sam je dobro
odredio, osim ako ti nisi sklon da tome neto drugo
kae.
Ne, nita drugo ree on. Jer, mislim da isprav
no mnenje tim stvarima koje je nastalo nezavisno od
vaspitanja, a koje nalazimo u ivotinja i u robova, ti ne
naziva hrabrou nego nekim drugim imenom.
c
Potpuno si u pravu rekoh.
Onda sam spreman da prihvatim da je ono hra
brost.
115

 Prihvati je onda rekoh i kao neto to je

odsudno za dravu, pa e biti pravilno upuen. Ali tome
emo govoriti drugi put 3 0 i jo lepe, ako eli. Za sada
neemo vie to istraivati, nego emo se svom panjom
usmeriti na pravinost. A to se tie hrabrosti, smatraemo da je tome reeno dovoljno.
Dobro si rekao.
VIII. Preostaju jo dve vrline rekoh koje
d
treba istraiti u dravi, a to su umerenost 30 " i ono zbog
ega sve ovo istraujemo: pravinost.
Tako je.
Da li bismo nekako mogli otkriti pravinost, a
da se ne bavimo istraivanjem umerenosti?
To ne znam odgovori on ali ne bih ni eleo da se ona pojavi pre no to ispitamo umerenost, pa
ako eli da mi uini uslugu, ispitaj prvo umerenost.
e
I hou rekoh ako time ne inim neto ne
pravino.
Samo ti ispituj!
Onda, hajde da ispitujemo! U prvom pristupu,
umerenost nam izgleda slinija saglasju (svmphonia) i
skladnosti (harmonia) nego prethodne dve vrline.
Kako to?
Umerenost je rekoh nekakva ureenost
(kosmos) i vladanje nad uivanjima i strasnim sklono
stima, jer govori se i pokazuje kako je umeren ovek
jai od samog sebe", a ima i drugih izreka te vrste,
mada ja tano ne znam ta bi sve to moglo da znai.
Nije li tako?
tome svi i ponajvie govore ree on.
Ali, rei jai od samog sebe" zvui aljivo? Jer
onaj ko je od samog sebe jai, mora istovremeno biti i
slabiji od samog sebe; a onaj ko je slabiji, bie opet i
jai; razume se, u svemu tome re je jednom te istom
431 oveku.
to da ne?
Meni se, ipak, ini da se pomenutom izrekom
hoe rei da u samom oveku, s obzirom na njegovu du
u, ima neeg to je bolje i neeg to je gore; i da, za
sluaj kad ono to je po prirodi bolje nadvlada ono to
je gore, vai izreka jai od samog sebe", pa zbog toga
to hvalimo. Obrnuto pak, kad zbog ravog vaspitanja ili
druenja, ono to je gore i mnogobrojnije savlada ono
116

to je bolje i malobrojnije, dolazi do toga to opisujemo

izraz slabiji od samog sebe", pa takvog oveka onda
prekorevamo i osuujemo kao razuzdanog.
Doista, ini se da je tako ree on.
Pa dobro nastavih ja osvrni se sada na
nau mladu dravu, pa e u njoj otkriti jedno od ovog
dvoga; rei e da je pravino oznaiti je kao jau od
same sebe, ako umerenim i jaim od samog sebe" treba
nazivati ono stanje u kojem bolje vlada nad gorim.
Osvrnuo sam se ree i vidim da govori
istinu.
Doista, nai emo u njoj mnogo svakovrsnih strasnih sklonosti, zadovoljstva i bolova, najvie u dece, u
ena, u robova, ali i u takozvanih slobodnih ljudi, koji
su veinom slabi.
A jednostavne i smerne sklonosti, praene umom,
ispravnim mnenjem i promiljenou, nai e samo u
nekolicini, koji su najbolji i po prirodi i po vaspitanju.
To je istina ree.
Onda mora i ovo biti istina: u naoj dravi e
strasne sklonosti i pamet malog broja najsposobnijih
morati da ovladaju strasnim sklonostima velikog broja
neobrazovanih ?
Mora biti tako.
IX. Ako, dakle, za neku dravu treba rei da je
jaa od zadovoljstava i strasnih sklonosti i da je jaa od
same sebe, onda to moramo rei za ovu.
Svakako.
Pa zar je zbog svega toga neemo onda nazvati i
umerenom?
Razume se da hoemo.
A ako u drugoj nekoj dravi tome ko treba
da vlada misle isto tako i vladaoci i potinjeni, da li e
i sa njom biti isti sluaj ili ne? Kako ti se ini?
Mislim da hoe.
Za koje e onda graane rei da su umereni,
ako su takvi, za vladaoce ili za podanike?
I za jedne i za druge, valjda.
Vidi li kako smo pravilno malopre 31 nagovestili
da je umerenost slina nekoj harmoniji?
Po emu to?
117

432

118

Po tome to za razliku od hrabrosti i mudrosti koje, boravei svaka u jednom odreenom delu dr
ave tako da ovu jedna ini hrabrom a druga mudrom
umerenost se rasprostire kroz elu dravu, dovodei
u meusobni sklad sve njene lanove najnemonije i naj
monije i one koji su izmeu ovih, svejedno kako e ih
razlikovati: da li po pameti, ili po telesnoj snazi, ili po
broju, ili po bogatstvu, ili po bilo kojim drugim slinim
osobenostima. Prema tome, shodno svemu onom to smo
rekli, bilo bi najispravnije da ovu saglasnost nazovemo
umerenou, znajui da je prirodna saglasnost boljega
i gorega u tome ko treba da vlada i u dravi i u svakom
pojedincu.
Potpuno se slaem s tobom.
Dobro rekoh. Ove tri vrline su, kako iz
gleda, ve u naoj dravi. A koja je to etvrta vrsta koja
joj jo nedostaje da bi broj bio potpun? Jasno je da je
to pravinost.
Jasno je.
Sada, moj Glaukone, moramo kao lovci opkoliti
grm i paziti da nam pravinost ne utekne i ne izgubi se
u nepovrat. Ona je, oigledno, negde ovde. Gledaj i
trudi se da je vidi, ne bi li je, moda, ugledao pre mene,
pa i meni rekao.
Kad bih samo mogao ree on ali je ipak
bolje da idem za tobom i biu potpuno zadovoljan ako sa
mnom postupa kao sa ovekom koji moe videti samo
ono na ta mu se ukae.
Onda, pomolimo se bogu,32 i poi za mnom!
rekoh.
Hou to, samo me vodi.
Istina, kraj mi izgleda nepristupaan i pun senki,
taman je i neprohodan. Ali ipak treba ii.
Treba ree on.
Pogledah ispred sebe i uzviknuh:
Glaukone, uj Glaukone, izgleda da smo nali
trag i mislim da ga neemo sasvim izgubiti.
To je dobar znak ree on.
Ali rekoh uinili smo glupost.
Kakvu glupost?
33
Ve odavno nam pravinost lei pred nogama,
prijatelju, a mi je nismo videli, ve smo se ponaali
smeno kao ljudi koji ponekad trae neto to ve imaju

u rukama; ni mi nismo gledali na pravo mesto, ve smo

svoje poglede upravljali u daljinu, pa nam je zato ona
postala sakrivena.
Kako to govori? ree on.
Tako rekoh to mi se ini da smo ve
odavno govorili i sluali tome, a sami nismo bili svesni
da smo ba tome raspravljali.
Dugaak je to predgovor za oveka koji eli da
to pre uje.
433
X. Sluaj, dakle rekoh da li dobro govorim.
Ono to smo jo u poetku, kad smo postavljali temelje
dravi, odredili da treba initi to je, mislim, samo pra
vinost, ili bar neka vrsta pravinosti. A odredili smo,
naime, i esto ponavljali,333 ako pamti, da svaki pojedi
nac u dravi treba da obavlja samo jedan posao, i to onaj
koji njegovoj prirodi najvie odgovara.
Doista, tako smo govorili.
A i to smo od mnogih drugih sluali, i sami smo
b
esto nagovetavali 34 da je pravino da svako obavlja
svoj posao i ne mesa se u mnoge druge poslove.
Doista, i to smo nagovetavali.
Obavljati svoj posao" u tome je, prijatelju,
po svoj prilici, nain postojanja pravinosti. Zna li kako
sam do toga doao?
Ne znam, nego govori!
ini mi se rekoh 3 5 da, osim umerenosti,
hrabrosti i mudrosti (phronesis) , koje smo ve promi
ljali, preostaje u naoj dravi ono to je ovima omogu
ilo da nastanu, a kad su nastale, da im prua zatitu
c
dok se nalaze u dravi. A rekli smo: ono to preostaje,
kad te tri stvari otkrijemo, moralo bi biti pravinost.
To doista nuno sledi ree on.
A kad bi trebalo odluiti ta e nam od svega
toga dravu uiniti najvie dobrom, bilo bi teko pro
suditi da U je to istomiljenitvo (homodoxia) vladara i
onih nad kojima se vlada, ili istomiljenitvo ratnika
zatiti onog, zakonom uspostavljenog, mnenja tome
d
ega se treba plaiti a ega ne, ili mudrost (phronesis)
vladara i opreznost uvara, ili dravu ini najvie dobrom
ono to je zajedniko za dete i enu, roba i slobodnog
zanatliju, za onog koji vlada i onog nad kojim se vlada
a to je, naime, to da svaki pojedinac obavlja samo
svoj posao i ne trpa se u mnotvo drugih poslova.
e

119

 Kako i ne bi bilo teko odluiti tome?

ini se, dakle, da postoji nekakvo takmienje
oko vrline drave, i to izmeu njene mudrosti, njene umerenosti, njene hrabrosti s jedne strane, i njene sposob
nosti da svakom pojedincu omogui da radi svoj posao
s druge.
Po svemu sudei, tako se ini.
Pa onda je pravinost ta koja se takmii sa onim
e
trima oko vrline drave?
Svakako.
Ako tome isto misli, gledaj sad ovo! Da li
e onima koji upravljaju dravom poveriti i delenje
pravde u parnicama?
A kome bi drugom?
A hoe li oni pri donoenju svojih odluka teiti
vie za neim drugim nego za tim da pojedinci ne poseduju ono to im ne pripada, i da ne budu lieni onog to
im pripada?
Nee, nego e voditi rauna ovome drugom.
Da li zato to je to pravino?
Svakako.
I tako smo se sloili da je pravinost u tome da
svako ima svoje i da svako ini ono to treba.
434
Tako je.
Gledaj da li e se i dalje sa mnom slagati! Ako
stolar pokua da obavlja obuarske radove, ili obuar
stolarske, ili ako meusobno zamene alat i ugled koji
svaki od njih uiva, ili ako bi jedan ovek hteo da se
prihvati oba zanata, i ako bi se i svi drugi takvi radovi
meusobno zamenili, da li bi se dravi, po tvom miljenju,
nainila velika teta?
Nainila bi se, ali ne najvea.
A kad bi se, mislim, neki zanatlija, ili kakav
b
drugi poslovni ovek od prirode, istakao bogatstvom ili
razgranatou poslova, telesnom snagom ili neim sli
nim, pa onda pokuao da se uvrsti u ratnike; ili ako bi
ko od ratnika pokuao da se uvrsti meu savetnike i u
vare, a nedostojan je toga, i kad bi oni meusobno zame
nili svoja orua i ugled koji uivaju; ili ako bi jedan te
isti pokuao da sve to praktikuje, onda e se, mislim, i
tebi initi da takva razmena i takva mnogostruka delatnost moraju biti ubitane po dravu.
120

Slaem se potpuno.
Dakle, takva mnogostruka delatnost i meuc
sobno zamenjivanje funkcija tri vrste ljudskih bia naj
vea je teta za dravu pa bismo je, s najvie opravdanja,
mogli nazvati zloinstvom.
Sasvim.
Najvee zloinstvo prema sopstvenoj dravi, nije
li to, po prirodi stvari, nepravinost?
Kako ne bi bila?
XI. To je dakle nepravinost. A opet emo rei:
ako poslovni ljudi, pomonici 353 i uvari, svako u svome
rodu, ini ono to im pripada u dravi onda je to, ve
po suprotnosti, pravinost i ono to dravu ini pra
vinom,
d
Mislim da nije drukije nego ba tako.
Neemo da tome donosimo konanu odluku
rekoh ja nego ako se to stanje pokae kao pravi
nost i kod svakog pojedinog oveka, tek onda emo ga sa
pouzdanou potvrditi. ta drugo i moemo rei? Ako ne
bude tako, onda emo istraivati iz poetka. A sada emo
zavriti svoje ispitivanje kojim smo mislili da emo lake
saznati ta je pravinost za pojedinca, ako najpre poku
amo da tu osobinu posmatramo na nekoj veoj stvari,
e
a taj vei predmet inilo nam se da je drava, pa smo je
sagradili to smo bolje mogli, znajui dobro da e se pra
vinost svakako nalaziti samo u dobroj dravi. Ono to
smo tamo videli, primeniemo sad na jednog oveka, pa
ako i tu pronaemo isto bie dobro. Ali, ako se kod poje
dinca pokae neto drugo, onda emo se ponovo vratiti
la dravu, i ispitivaemo na njoj, pa kad budemo posma435 trali oboje jedno pored drugog i budemo protrljali jedno
drugo, uiniemo da pravinost zasija iz njih kao va
tra iz kremena, a kad se ona bude pojavila, onda emo je
utvrditi kod nas samih.
To e zaista biti pravi put i tako treba uraditi.
Dobro rekoh kad uporeujemo vee sa ma
njim, da li ih uporeujemo po tome to je u njima nejed
nako, ili po tome to je u njima jednako?
Po tome to je u njima jednako ree.
b
Shodno tome, izmeu pravinog oveka i pravi
ne drave nee biti nikakve razlike s obzirom na samu
formu (eidos) pravinosti kao takve, nego e, naprotiv,
oni po tome biti jednaki.
121

 Jednaki ree.
Ali za dravu smo rekli da je pravina ako u
onim trima, prirodno datim vrstama ljudi, svaki pojedi
nac obavlja ono to mu pripada; umerena, meutim, i
hrabra, i mudra da postaje blagodarei drugim sposob
nostima i dranju svih tih ljudi.
To je istina ree.
Onda emo, prijatelju, valjano postupiti ako
c
onog pojedinca koji u svojoj dui ima istu strukturu i
dranje kao i drava, smatramo dostojnim onih obeleja
koja smo otkrili u dravi.
Sve to nuno sledi.
udni ovee, opet smo upali u bezvredno ispi
tivanje dui, da li ona ima ili nema onu trolanu struk
turu.
Nisam sasvim siguran, Sokrate, da je to ispiti
vanje bezvredno, jer moda je istinita ona poslovica koja
kae da je lepo ono to je teko.
Tako izgleda rekoh. I znaj dobro, Glaukone, da na ovo pitanje, kako mi se ini, neemo moi
d
odgovoriti sasvim tano ako se budemo sluili metodima
po kojima sada raspravljamo. Drugi, vei i dui put vodi
tome 36 i on, moda, vie odgovara onome to smo ve
rekli i razmatrah.
Ali zar je to poeljno? ree. Jer to se toga
tie, ja bar za sada ne traim vie.
Pa dobro rekoh neka onda i za mene to
bude dovoljno.
Ne odustaj, nego ispituj! ree on.
e
Neka bude rekoh. Da li je nuno da se saglasimo u tome da u svakome od nas doista postoji takva
struktura i takve karakterne osobine (ethe) kakve ima
drava? Jer, u dravu one nisu dole od nekog drugog.
Doista, bilo bi smeno zamisliti da estina (thvmoeides)
u dravama ne potie od pojedinaca koji je poseduju i
koji sainjavaju narode kao to su Traani i Skiti, i uopte sve narode sa severa. Ili, sklonost ka sticanju znanja
436 (philomathes), ponajvie se susree u naim krajevima;
Ili, sklonost ka sticanju novca (philochrematon) za koju
niko ne bi rekao da se najmanje nalazi u Feniana i Egip
ana.
122

I to je tano ree.
Eto,, to je rekoh ono to nije bilo teko
razumeti.
Doista, nije.
Ali, sada je na redu ono to je teko: da li u
svemu to inimo odluuje jedna od tih (karakternih
osobina); ili, budui da ih ima tri, svaka od njih gospo
dari u odgovarajuoj vrsti delanja; na primer, pomou
jedne uimo, pomou druge se estimo, a opet pomou
tree se odnosimo prema hrani, rasplodnim uivanjima i
svemu to je tome srodno. IH, moda naa dua kao celina sudeluje u svim tim posebnim tenjama? Eto, to
e biti teko razmrsiti i valjano prikazati.
I ja tako mislim ree.
Pokuajmo da na ovaj nain utvrdimo da li su
te karakterne osobine meusobno jednake ili razliite!
Kako?
Znamo da jedan isti predmet ne moe u isto
vre
me, i u istom odnosu i da trpi i da radi suprotno. 37 Ako
je isto tako i kod duevnih sposobnosti, onda emo znati
da nije uvek re jednoj te istoj od njih, nego vie
njih.
Dobro.
Pazi ta u sad da kaem!
Govori ree on.
Da li je mogue da jedan isti predmet i stoji i
kree se u isto vreme i u istom smislu?
Nikako.
Treba da se u tome jo bolje sloimo da se ne
bismo raspravljali posle kad poemo dalje. Kad bi za oveka koji stoji, a pokree ruke i glavu neko rekao da on
u isto vreme i miruje i kree se, mislim da mi to ne bismo dopustili, nego bismo kazali da jedan njegov deo
miruje, a drugi se pokree. Zar nije tako?
Tako je.
Ako bi se neko i dalje alio i dosetljivo tvrdio
da i igre, ako se, zabodene u jedno mesto, okreu u kru
gu, u isto vreme i stoje i kreu se, ih ako bi navodio neke
druge predmete koji se okreu u mestu, mi to neemo
primiti, zato to tu oni delovi koji miruju i oni koji se
pokreu, nisu isti, nego emo rei da u tom sluaju jedni
delovi stoje uspravno dok se drugi okreu, i da se, radi
onih koji stoje uspravno dre i ostali i nijedan se ne naginje, a radi onih koji se pokreu, drugi delovi ine krug.
123

Ali ako se delovi koji stoje uspravno nagnu na desno ili

na levo, ili napred ili natrag, u isto vreme dok se vri
okretanje, onda predmet nipoto ne miruje.
Tako je.
Ovakvi prigovori nas, dakle, nee zbuniti i nee
437 nas ubediti da jedan predmet u isto vreme i u istom polo
aju i odnosu i trpi i ini suprotno.
Mene nee.
Pa ipak da ne bismo bili prinueni da razmatra
mo sve ovakve prigovore i da kod svakog pojedinanog
utvrujemo kako nisu tani, to bi nas suvie zadralo,
primiemo ovo tako i poi emo dalje, slaui se u tome
da svi nai zakljuci ne vrede nita, ako se pokae da
moe biti i drukije.
Tako i treba uiniti ree on.
b
XIII. Treba li onda rekoh smatrati meu
sobno suprotnim: pristajanje i nepristajanje, prihvatanje
i odbacivanje neeg, privlaenje i odbijanje, kao i sve
takvo, svejedno da li je aktivno ili pasivno?
Naravno ree to su suprotnosti.
ta emo onda rekoh sa eu i glau, i
uopte sa svim nagonima, eljama i htenjima hoemo
c
li i njih svrstati kao suprotnosti slino onom to smo
uinili maloas? Hoe li, na primer, rei da dua or.og
ko za neim tei nastoji i da postigne to za im tei? Ili
da je privlai ono to ona moe eleti da joj se dogodi?
Ili, ukoliko neto eli da postigne, ona to ispoljava tako
da se vidi ta ona to hoe, kao da odgovara na pitanje
tome to eli da ostvari?
Tako u rei, bez sumnje.
Dalje, kad je dua u stanju neodlunosti, kad u
njoj nema htenja i kad ni za im ne udi nije li sve to
suprotno onome to smo upravo opisali, i zar takva sta
nja nisu kao neko odbijanje i teranje od sebe?
d
Kako bih mogao to poricati?
Ako je to tako, hoemo li rei da postoji jedna
vrsta nagona i da su u njoj najuoljiviji oni koje nazi
vamo e i glad?
Rei emo odgovori on.
Jedan od njih se odnosi na pie, a drugi na hra
nu. Nije li tako?
Tako je.
Ako je u pitanju e, da li onda u dui postoji
nagon za neim to je vie od onoga to smo oznaili da
124

438

vredi za e kao e? Da li je, na primer, to nagon za

toplim ili hladnim piem, za mnogo ili za malo pia,
reju, za nekakvim odreenim piem? Ili, ako bi se ei
dodala i vruina, da li bi onda onaj viak bio nagon za
hladnim; ili, ako se doda hladnoa, da li bi onda dodatak
bio nagon za toplim? Nadalje, ako je prisutno obilje
hoe li i e biti mnogo vea; i obrnuto, hoe li u osku
dici e biti manja? I da li se e sama po sebi moe
pretvoriti u nagon za neim drugim, to nije za nju pri
rodno vezano; drugim recima, hoe li se ona ograniiti
na pie kao takvo, i hoe li se glad ograniiti na potrebu
za hranom? 3 8
Tako je ree jer svaki je nagon prirodno
upravljen samo na jedno, a sve njegove varijacije su plod
dodatnih okolnosti.
Pazi rekoh da nas neko ne iznenadi vikom
da niko ne eli pie, nego pie koje se moe upotrebiti;
i da niko ne eli jelo, nego jelo koje se moe upotrebiti.
Kae se, svi ude za dobrim, pa ako je e neka udnja,
onda je to udnja za neim to se moe upotrebiti, bilo
da je to pie ili neto drugo to je predmet udnje; a tako
je i sa drugim udnjama.
ini se ree da takav govor nije bez osnova.
Meutim produih ja sve to se odnosi prema neemu, odnosi se kako mi se ini ili kao ne
kakvo prema nekakvom, 39 ili kao svako samo po sebi
prema svakom samom po sebi u njihovoj jedinanosti. 40
Nisam razumeo ree.
Nisi razumeo rekoh da ono to je vee, jest
vee u odnosu prema neemu?
Svakako, to sam razumeo.
Prema neem to je manje. Zar ne?
Dabome.
Da li je tako i sa onim mnogo vee" mnogo
manje"?
Jeste.
Zar nije tako i sa onim to je bilo vee u odnosu
prema onom to je bilo manje, kao i sa onim to e biti
vee u odnosu prema onom to e biti manje?
Kako bi moglo biti drukije? ree on.
Isto se tako odnosi mnogobrojnije prema malobrojnijem, dvostruko prema polovini i sve to je tome
125

slino, kao i tee prema lakem, bre prema sporijem,41

pa i toplo prema hladnom i sve ostalo to je tome slino.
Sasvim je tako.
A ta je sa znanjima? Vai li za njih isto? Znanje
po sebi odnosi se samo na sebe kao na ono to je saznato,
kakavgod da je predmet znanja. S druge strane, znanje
d
neeg posebnog i samo je posebno, tj. odreeno je odno
som prema svom predmetu. Mislim ovako: kad je na
stalo znanje graenja kua, zar se ono nije razlikovalo od
drugih znanja i zar ga zato nisu nazvali vetina graenja
kua" (oikodomike)?
Sigurno.
Nije li to zato to je takvo znanje posebno i to
nijedno drugo nije kao ono?
Jeste, zato je.
Pa onda, to se znanje odnosilo na neto posebno,
pa je i samo zbog toga postalo posebno? Da li je tako i
sa drugim umenjima i znanjima?
Tako je.
XIV. To je, dakle, ono to sam malopre hteo
rei, ako si me sada razumeo. Ono to se odnosi prema
neemu, odnosi se ili prema samom sebi kao jedno prema
jednom, ili prema neem drugom, posebnom i na poseban
e
nain. A time nikako ne kaem da je ono to se odnosi
prema neem drugom jednako s tim drugim; da je, na
primer, znanje zdravom i bolesnom i samo zdravo i
bolesno, da je znanje dobrom i ravom i samo dobro i
ravo. 42 Tvrdim samo to da, ako znanje nije nastalo kao
znanje samo po sebi, nego kao znanje u odnosu prema
neem drugom i posebnom, onda ono ne moe biti jedno
stavno nazvano znanjem, nego mora dobiti ime prema
predmetu na koji se odnosi, prema onom drugom i po
sebnom to ini da ono bude lekarsko.
Razumeo sam ree on pa se i meni ini
da je tako.
439
A hoe li rekoh i e uvrstiti meu ono
to jest u odnosu prema neemu? e je valjda e
prema . . .
Prema piu ree on.
Pa onda, kakvo je pie takva je i e, ali e
sama po sebi nije ni za mnogo ni za malo pia, ni za
dobrim ni za ravim piem, reju, nije za takvim i takvim
piem, nego za piem po sebi prirodno udi e po sebi.
126

Svakako.
Pa onda, dua ednog, ukoliko je stvarno edna,
ne eli nita drugo osim da pije; za tim tei i to trai.
To je bar jasno.
Pa onda, ako ednu duu ponekad neto odvue
u suprotnom smeru, zar to ne pokazuje da u njoj u
takvom sluaju mora postojati i neto drugo to se raz
likuje od same ei kao takve, koja je, kao ivotinju, na
goni samo da pije? Jer, rekli smo da jedno isto, jednim te
istim svojim delom, istovremeno i u istom odnosu, ne bi
moglo vriti dve meusobno suprotne radnje. 43
Doista, to ne bi moglo.
Isto tako, mislim, ne bi bilo lepo rei da streleve ruke u isto vreme i odguraju i privlae luk, nego ga
jedna ruka odbija od sebe, a druga ga privlai. 44
Potpuno je tako.
Moemo li rei da mnogi edni ljudi ponekad ne
ele da piju?
Sa mnogima je tako ree on i to esto.
ta bi se, onda, moglo rei njima? zapitah.
Zar ne moemo tvrditi da je u njihovim duama i neto
to ih nagoni da piju, i neto to ih odvraa od toga i to
je jae od onoga prvog?
ini mi se da je tako ree on.
Ako se, dakle, pojavi neto to ih od toga odvraa, zar to nije posledica promiljanja? A ono to nagoni
i ono to ga tome privlai, zar ne dolazi od strasti i ma
hnitosti?
ini se da je tako.
Onda rekoh nee biti neosnovano tvrditi
da je to dvoje i razliito jedno od drugog, pa emo ono
jedno ime dua promilja nazivati razumnou; a ono
drugo, ime dua osea ljubavnu slast, glad, e i ostale
nagone nazivaemo nerazumnim i onim to je nagonsko,
onim to je praeno uivanjima i zasienjima.
Po svemu sudei, tako treba postupiti ree on.
Tako smo, dakle, odredili te dve moi u dui. 45
46
Preostaje pitanje da li je volja, odnosno ono ime odlu
ujemo, neka trea sposobnost, ili je ona istorodna s jed
nom od prve dve?
ini mi se ree on da je ona istorodna sa
47
onom drugom, onom kojom se udi za neim.
127

440

128

Ali ja sam jednom uo ovo i verujem u to. Kad

je, naime, Aglajonov sin Leontije poao od Pireja du severnog zida spolja, primetio je da pored delata lee le
evi. Tada je poeleo da to pogleda, a u isto vreme se
gadio, okrenuo se postrance, borio se tako neko vreme i
pokrivao lice, a onda je, pobeen eljom, otvorio irom
oi, otrao do leeva i uzviknuo: Evo, jadne moje oi,
ispunite se divnim prizorom."
I ja sam sluao tome ree on.
Ta pria rekoh pokazuje da se volja pone
kad bori sa eljama kao jedna sila s drugom.
Ona to, doista, pokazuje.
XV. Zar inae ne primeujemo esto rekoh ja
kako neko, kad ga njegove elje nagone da uini neto
nerazumno, samog sebe grdi i buni se protiv tog nasilnika
u sebi; i kako, kao da je u pitanju neka borba izmeu
dve stranke, razum nalazi saveznika u volji? A da se
volja udrui s poudama, iako joj razum to zabranjuje,
i da ona radi protiv razuma, to, mislim, nisi nikada zapa
zio ni u samom sebi niti u ikoga drugog.
Nisam, tako mi Zevsa!
ta se dogaa ako neko veruje da je poinio ne
pravdu? Zar se on nee utoliko manje ljutiti na to to
mu je zbog toga nametnuto kao opravdano da trpi glad
i hladnou i druge takve muke, ukoliko je njegova pleme
nitost vea? I zar e, shodno reenom, takve posledice
pobuditi njegov gnev?
Uistinu, nee ree on.
A ta ako neko veruje da mu je uinjena ne
pravda? Zar on nee uskipeti, ljutiti se i boriti se u savezu
sa onim to procenjuje kao pravino? I zar on nee, uprkos gladi, hladnoi i svim takvim trpljenjima izdrati i
pobediti, ne odstupajui od plemenitog dok ne pobedi
ili ne umre, ili dok ga njegov razum ne pozove i ne smiri,
kao pastir svoga psa?
Sasvim je tako kako ti veli ree on. I mi
smo u svojoj dravi odredili pomonike vladaocima dr
ave da budu kao psi pastirima. 4 8
Lepo razume ono to hou da kaem rekoh.
A da li pri tom misli i na ovo?
Na ta?
Da nam ova volja izgleda sad neto sasvim drugo
nego to je bila malopre. Dosad smo mislili da je ona
neka vrsta poude, a sad velimo da ona to nipoto nije,

441

nego da se stavlja na stranu razuma ako se on ne slae

sa poudama.
Istina je.
Da li je ona, prema tome, neto drugo, ili je
samo svojstvo razumnosti, tako da u dui ne bi bilo tri
nego samo dva svojstva: razumnost i poudnost? Ili je
u njoj isto kao i u dravi, koja se sastoji od tri roda bia:
onog koji privreuje, onog pomonikog i onog koji od
luuje? Shodno tome, da li je i u dui ono tree volja,
koja je prirodni pomonik svojstvu razumnosti, ukoliko
nije ravim vaspitanjem sasvim iskvarena?
Nuno je ree to tree.
Da rekoh ako se pokae da se ona razli
kuje od razumnosti, kao to se pokazalo da je razliita od
poudnosti.
Ali nije teko da se to pokae na to e on.
Jer i u dece se moe videti da su, im se rode, puna neke
plahovite ivahnosti, a promiljenost neki ini mi se
nikad i ne postignu, dok je veina stekne kasno.
Tako mi Zevsa rekoh lepo si govorio. A i
ono to se opaa u ivotinja moglo bi potvrditi da i
one imaju to to si govorio. Dodajmo tome Homerovo
svedoanstvo, koje smo napred ve navodili:
grudi udara i srce prekori recima ovim.. . 49

i u kojem je Homer doista jasno prikazao kako

jedno prigovara drugom, naime, ono to je promislilo
boljem i gorem, prigovara nerazumnom htenju.
Potpuno ispravno govori ree Glaukon.
XVI. S tekom smo mukom, dakle, doplivali do
cilja i sloili se u tome da ista svojstva postoje i u dravi
i u dui svakog pojedinca, i da su ta svojstva i po broju
jednaka.
Tako je.
Nije li onda nuno da ono po emu je drava
mudra bude isto kao i ono po emu je i graanin mudar?
Nuno je.
A ono to graanina ini hrabrim, da 11 to isto
i na isti nain ini i dravu hrabrom, i da li i za onog
prvog i za ovu drugu vai to isto u odnosu prema svim
ostalim vrlinama?
129

 Nuno.
Onda emo, mislim, Glaukone, rei da je ovek
pravian na isti nain na koji je i drava pravina.
Sve to nuno sledi.
Ali sigurno nismo zaboravili 50 da njena pravi
nost proiziazi iz toga to svaki od ona tri roda bia oba
vlja svoj posao.
Mislim da nismo zaboravili ree on.
Moramo se, dakle, podsetiti 5 ' da je i svako od
e
nas utoliko pravian ukoliko obavlja samo svoje poslove,
i ukoliko svaka od onih sposobnosti koje su u nama
obavlja samo svoje poslove.
I toga se moramo seati, i to vrlo dobro
ree on.
Sledi, dakle, da razumnosti pripada vodstvo, i to
zato to je mudra i zato to se ona najvie brine celoj
dui. Volji pripada da se pokorava razumnosti i da joj
bude saveznik.
Svakako.
Zar nee onda, kao to smo rekli,52 meavina mu
zike i gimnastike uiniti da se izmeu ta dva svojstva po442 stigne saglasje, pojaavajui snagu prvog, hranei ga lepim govorima i saznanjima, 53 ublaavajui drugo savetujui ga, pripitomljujui ga harmonijom i ritmom.
Sasvim je tako ree on.
A ta dva svojstva due, tako vaspitana i kako
valja za svoj posao obuena i obrazovana, dovee u red
poudnost, koja doista najire zahvata duu svake jedinke
i koja je po prirodi najnezasitija u prohtevima. Nju e
oni nadzirati da bi je spreili u tome da se, kljukajui se
54
takozvanim telesnim zadovoljstvima , suvie osili i da
b
stoga prestane da ini ono to joj pripada, nastojei isto
vremeno da zarobi ona prva dva svojstva i ovlada njima,
grabei tako ono to joj po njenom rodu ne pripada i po
stavljajui time celokupan ivot sasvim naopako.
Sasvim je tako ree on.
Zar ta dva svojstva ne bi bila u svemu najbolji
uvari due i tela od spoljanjeg neprijatelja; jedno u
odluivanju, a drugo u svojoj borbenoj ulozi, ali potinjavajui se onoj koja zapoveda i usmeravajui svoju hra
brost na izvrenje njenih odluka?
130

443

Takva bi bila.
Stoga nekog pojedinca, mislim, po tome nazivamo hrabrim to njegova volja i u bolu i u zadovoljstvu
uspeva da izvri ono to joj razum nalae, pa bilo da je
to strano ili ne.
Ispravno ree rasuuje.
Mudrim pak nazivamo nekog po onom malom
delu55 koji u njemu vlada i zapoveda, i koji poseduje zna
nje tome ta je prikladno za svako od ona tri svojstva
due, kao i za celinu koja sjedinjuje ta tri svojstva.
Svakako.
ta dalje? Zar ne nazivamo umerenim ono prija
teljstvo i onu saglasnost koji postoje izmeu svih tih
svojstava, kada ono to zapoveda i ona druga dva to se
pokoravaju imaju jednako uverenje tome da je razumnost ta koja mora da zapoveda, i kada se ona dva svoj
stva koja se pokoravaju ne bune protiv toga?
Umerenost je ree on to i nita drugo, a
to vai i za dravu 56 i za svakog graanina.
Ali, ako je to tako, onda e i pravino biti onako
kako smo to vie puta govorili,57 i na isti nain.
Sudei po svemu, to je nuno.
Sta sad? Ne ini ti se rekoh da je na
prikaz pravinosti ponegde nejasan i da ova pravinost,
koju smo otkrili u nama, nije ista kao ona koja se poka
zuje u dravi?
Ne ree on bar kako ja mislim.
Ipak rekoh ja ako je u naoj dui ostalo
jo neto neuvereno, mogli bismo nae uverenje uvrstiti
dodavanjem jednostavnih primera.
Kojih to?
Na primer, ako bi trebalo da postignemo saglas
nost potenju one drave i oveka koji joj je nalik po
svojoj prirodi i po svom vaspitanju, saglasnost u tome
da li bi, po naem miljenju, takav ovek proneverio
zlato i srebro povereno mu na uvanje? ta misli, ko bi
mogao pomisliti da bi takav ovek bio u stanju da to
uini pre nego svi oni koji nisu takvi?
Tako neto doista niko ne bi pomislio ree
Glaukon.
A hoe li takvom oveku biti tui: pljakanje
hramova, obina kraa, izdajstvo usmereno prema
njegovim linim drugovima ili prema dravi?
131

e
132

Hoe.
Da li bi on mogao biti neveran prema poloenoj
zakletvi ili prema kakvim drugim sporazumima?
Kako bi to mogao?
Biti preljubnik, te ne brinuti se svojim rodi
teljima, odbijati ono to se duguje bogovima to bi
pristajalo svakom drugom pre nego takvom oveku.
Doista, svakom drugom.
Sto da ne, uzrok svemu tome bio bi taj to u
tom oveku svako njegovo svojstvo obavlja ono to mu
pripada, i to kako u odnosu prema zapovedanju, tako
i u odnosu prema pokoravanju?
To je taj uzrok, i nijedan drugi.
Najzad, trai li da pravinost bude i neto drugo
osim ove sile koja omoguuje takve ljude i drave?
Tako mi Zevsa, ne traim ree on.
XVII. Ono to smo nasluivali kao u snu sada
je potpuno ispunjeno. Rekli smo 5 8 da nas je u poetku
postavljanja temelja nae drave neki bog kao sluajno
doveo do toga da se uzdignemo do principa i lika pra
vinosti.
Svakako.
U stvari, Glaukone, to je bila samo senka pra
vinosti. A ona nam je omoguila da uvidimo kao isprav
no to da onaj ko je po prirodi obuar, treba da pravi
samo obuu i da se ne bavi niim drugim, zidar da zida,
i tako dalje.
Tako izgleda.
Istina je ini se da je pravinost neto na
lik na to, ali ne po spoljanjoj nego po unutranjoj
59
praksi . Ta unutranja praksa, uistinu, odnosi se na nas
same i na svojstva koja nam pripadaju. Re je tome
da se ne dopusti nijednom od ona tri svojstva due da
dela na nain drugog, nego samo po sebi samom, niti
njihovo mnogostruko delanje u odnosu na druge stvari.
Naprotiv, potrebno je kako valja svako postaviti gde mu
je mesto kao to ini onaj ko je gospodar svoje kue i
samog sebe. Tako se postie urednost i prijateljstvo sa
samim sobom, kao i usklaenost onih triju svojstava,
sasvim onako kako se to postie u muzikom saglaavanju trostrukog: onog najvieg, onog najnieg i onog
60
srednjeg, ne raunajui na ono drugo to se izmeu
ovih moe umetnuti. Tako e sve to, na taj nain pove
zano, omoguiti da u svemu iz mnotva nastaje jedno,

umereno, skladno. Znae onda kako treba delati u bilo

kojoj oblasti: u onoj u kojoj se stie novac, ili u onoj
koja obuhvata negovanje tela; u politikim poslovima
koji se tiu svih, ili u poslovima koji se odnose na pri
vatne ugovore. U svemu tome procenie i nazvae pra
vinim i lepim ono delanje koje takav nain ivljenja
uspostavlja i odrava. Ono znanje koje takvom delanju
prethodi zasjuie ime mudrost. Nepravinim pak oznaie ono delanje koje takav nain ivljenja unitava,
444 budui da je neznanje ono mnenje koje takvom delanju
prethodi.
U svemu, Sokrate, istinu govori ree on.
Idemo dalje rekoh. Ako bismo kazali da
smo pronali pravinog oveka i pravinu dravu, kao
i pravinost koja se nalazi i u jednom i u drugom ne
bismo, kako mi se ini, mogli verovati da smo se mnogo
prevarili.
Tako mi Zevsa, ne.
Hoemo li, dakle, da kaemo to?
Hoemo.
XVIII. Onda, neka bude rekoh. Posle ovoga,
mislim, treba jo samo da ispitamo nepravinost.
Jasno.
b
Mora li ona sa svoje strane, da bude neka ne
sloga izmeu ona tri svojstva? Mora li ona da bude vie
struko delanje i takvo delanje u kojem jedno od ona tri
svojstva vri poslove ona druga dva kao i obrnuto, i po
buna jednog dela protiv celine due sraunata na to da
u njoj prigrabi vlast koja mu ne pripada, nego mu po
prirodi pripada da robuje onom svojstvu koje je vla
darskog roda? Rei emo, mislim, da se iz takvog razdora
i zastranjivanja onih svojstava raa nepravinost, neumerenost, straljivost, neznanje, i zajedno sve to je ravo.
Stvarno, to je uvek isto ree Glaukon.
c
A sada rekoh kad je poznato ta je nepra
vinost i ta je pravinost, zar po samoj prirodi toga ne
sledi jasno i pouzdano ta su nepravini postupci, injenje
nepravde, s jedne, i pravde, s druge strane?
Kako to?
Tako rekoh to po samoj prirodi stvari
nema nikakve razlike izmeu njih i zdravih i bolesnih
radnji, po tome to su zdrave i bolesne radnje u telu, a
pravinost i nepravinost u dui.
133

 Zato?
Zato to zdrave radnje proizvode zdravlje, bo
lesne pak proizvode bolest.
Da.
Pa onda valjda i pravini postupci proizvode
d
pravinost, a nepravini nepravinost?
Nuno.
S druge strane, vriti zdrave radnje znai dovo
diti telesne elemente u takav prirodni meusobni odnos
da jedni vladaju, a drugi se pokoravaju; bolest se pak
stvara tako to se protivno prirodi od onog to vlada
uini da se pokorava, i obratno.
Zaista je tako.
Zato onda rekoh izvrenje pravde ne bi
bilo uspostavljanje takvog prirodnog reda u dui prema
kojem se zna ko vlada a ko se pokorava; i zato injenje
nepravde ne bi bilo uspostavljanje onog odnosa izmeu
nadreivanja i podreivanja koji je protivan prirodi?
Tano ree on.
Prema tome, stvarati pravinost znai: dovesti
delove due u njihov prirodan poloaj i uskladiti odnos
izmeu vladajuih i potinjenih delova; a stvarati nepra
vinost: uiniti da delovi due vladaju protiv prirode i
da doputaju da jedan nad drugima gospodari.
Tako je.
Dakle, vrlina je, kako se ini, za duu neto kao
e
zdravlje, lepota i snaga; porok (kakia) je pak za duu
neto kao bolest, runoa i slabost.
Tako je.
Zar onda lepa nastojanja ne vode stieamju vrline,
a runa poroku? Nuno.
XIX. Preostaje nam jo, kako se ini, da ispita445 mo da li je korisno pravedno raditi, teiti za lepim i biti
pravian, pa bilo da je skriveno ili ne da je neko takav;
ih je korisno initi nepravdu i biti nepravedan, ako se to
ne kanjava i ako kazna ne ini da neko postane bolji no
to je bio.
Ali, Sokrate, meni se ini ree on da ovo
ispitivanje ve postaje smeno. Jer, ako je zdravlje, koje
je priroda tela, potpuno upropaeno, tada se ini kao da
se nema od ega iveti, makar se imala sva jela i pia,
134 sva bogatstva i sva vlast; no, ako je dua, kao priroda

te

onog po emu ivimo, poremeena i potpuno upropas

ena, tada izgleda kao da se ima od ega iveti, pa makar
se inilo sve to se hoe, osim onog to otklanja od po
roka i nepravinosti, i onog to vodi sticanju pravinosti
i vrline. To mi se ini oiglednim prema onome to smo
i jednom i drugom izloili.
Doista je smeno rekoh ja ah poto smo
ve doli dotle da se jasno moe videti da je to tako, ne
treba odustajati
Tako mi Zevsa, nikako ne smemo odustati.
Ovamo sad rekoh da bi, kako mi se ini,
mogao videti koliko porok ima oblika, ne manje dostoj
nih da budu posmatrani.
Evo me ree samo govori!
Doista rekoh sa visine na koju nas je doveo
ovaj razgovor, mom pogledu se pokazuje samo jedan
oblik vrline, a bezbroj oblika poroka od kojih je nekih
etiri dostojno da budu spomenuti.
Kako to misli ?1
Koliko rekoh ima specifinih modusa
(tropoi) upravljanja dravom, od toga zavisi koliko e
biti modusa due.
Koliko, dakle?
Pet modusa upravljanja dravom, pet modusa
due rekoh.
Govori, koji su to ree on.
Kaem da onaj modus upravljanja dravom koji
smo mi izloili mora biti jedinstven, iako bi mogao imati
dva imena: jedno, i to e biti kraljevstvo (basileia), kada
se meu poglavarima naroito istakne jedan ovek koji
se razlikuje od drugih; drugo ime e biti aristokratija
(aristokratia), kada je takvih vie.
Istina je ree.
To je, kaem, jedan oblik (eidos), svejedno da li
dravom upravlja jedan ili vie njih, jer ako su dobili
vaspitanje i obrazovanje koje smo mi izloili, oni nee
dirati u znaajnije zakone i nain ivljenja kojem je
bilo reci.
Verovatno nee ree on.

135


St.
449a

d
136

KNJIGA PETA
I. Ovakvu dravu, ovakav ustav i ovakva oveka
zovem dobrim i pravinim; ako je ova i po dravnim
ureenjima i po ureenjima due prava, onda ostale sma
tram ravim i pogrenim, i one spadaju u one etiri vrste
nevaljaltine.
Koje su te vrste?
Hteo sam da preeni redom sve vrste drave1
onako kako mi se inilo da su se jedna iz druge razvijale,
ali Polemarh on je sedeo malo dalje od Adeimanta
isprui ruku, uhvati njegov ogrta gore kod ramena, sae
se malo, privue ga k sebi i ree mu neto od ega
smo mi uli samo ove reci: Hoemo li ostati, ili kako
da uinimo?"
Nipoto, ree Adeimant, sada ve glasno.
A ja rekoh:
Sta to nipoto neete da ostavite?
Tebe ree on.
Jo jednom rekoh:
Zato neete?
ini nam se ree da kradom ostavlja po
strani ceo jedan deo rasprave, i to ne tako nevaan deo,
samo da ga ne bi raspravljao, i misli da nismo primetili
da si ranije 2 uzgredno rekao ono enama i deci, te kako
je svakome jasno da e meu prijateljima to biti zajed
niko.
A zar to, Adeimante, nije ispravno? rekoh.
Jeste ree on. Ali to to je ispravno zahteva,
kao i sve drugo, da se raspravi. Koji je to vid zajednitva, jer ih moe biti mnogo? Reci nam, dakle, na koji si
vid zajednitva mislio. Mi ve dugo oekujemo da e

negde spomenuti neto raanju dece i neto tome

kako e se deca vaspitavati, kad se rode, i da vidimo ta
e rei elom tom zajednitvu ena i dece. Uvereni
smo da je veoma znaajno, da je, ak, presudno za dravu
da li e se sve to ispravno ili neispravno dogaati. A kako
se sada ve bavi nekim drugim oblikom drave, a ovo
jo nisi dovoljno protumaio, resili smo, kako si i sam
450 uo, da te ne pustiimo dok sve to ne objasni kao i sve
ostalo.
Smatrajte da i ja glasam za tu odluku ree
Glaukon.
Ne brini, Sokrate ree Trasimah nego sma
traj da smo svi mi tako zakljuili.
II. Sta smo uinili time to me se ovako drite
rekoh. Opet pokreete tako veliku raspravu oko te
drave kao u poetku! A ja sam se ve radovao da sam
sa tim zavrio i bio bih zadovoljan kad biste to ostavili i
primili ga onako kao to je onda bilo reeno. Vi i ne znate
b
koliku bujicu reci izazivate ovim svojim zahtevom. Ovu
bujicu sam ja uoio, ali sam je propustio da nam ne bi
zadala mnogo muke.
Kako to? ree Trasimah. Misli li ti da su
se ovi ovde sastali da tope zlato, a ne da sluaju rasprave?
Ne mislim, ali u granicama.
Ali, Sokrate ree Glaukon granica za slu
anje ovakvih rasprava jeste mudrim ljudima ceo ivot.
A to se nas tie, ne beri brigu! Odgovaraj samo hrabro
na naa pitanja i nemoj se zamoriti objanjavajui nam
kakva misli da e biti zajednica ena i dece naim uvac
rima, i kako e biti sa zajednikim odgojem male dece u
vremenu izmeu roenja i kolskog uzrasta, jer je to do
ba, ini se, najtegobnije. Pokuaj, dakle, da nam ispria
na koji nain treba to da se izvri.
Nije to lako objasniti, moj blaeni ovee re
koh. Ovo je jo tee poverovati nego ono to smo ve
pretresli. Smatrae se za teko verovatno i kad se tome,
kao moguem, bude samo govorilo; a kad bi se, ukoliko
bi to bilo mogue, i desilo, ne bi se ni onda verovalo da je
tako najbolje. Stoga ja i oklevam da dodirnem te stvari,
d
kako moj govor ne bi liio na pobonu elju, dragi moj
prijatelju.
Nemoj oklevati ree on jer tvoji sluaoci
nisu ni nerazumni ljudi, ni nepouzdani, ni neprijateljski
raspoloeni ljudi.
137

I ja rekoh:
0, najdrai prijatelju, da li to govori to eli
da me time ohrabri?
Da ree on.
Ali ti ini upravo suprotno rekoh ja. Kad
bih ja samo bio siguran da znam ta hou da kaem bila
bi tvoja uteha lepa. Nije opasno, i ak uliva hrabrost, znae
laki govoriti istinu najveim i lepim stvarima meu
razumnim i dragim ljudima, ali upustiti se u raspravljanje
sumnjajui i lutajui ovako kao to ja radim, to je i stra
no i nepouzdano, ne zato to bi se time, moda, mogao
451 izazvati podsmeh to je detinjarija nego zato to bih,
pogreivi u istini, poklecnuo ne samo ja ve bih sobom
povukao i neprijatelje, a to je predmet u kojem bi naj
manje smelo da se grei. Ali ja se klanjam Adrasteji,3
Glaukone, za ovo to elim da kaem. Mislim da je manje
zloinstvo nehotice ubiti oveka nego ga varati kad je
u pitanju lepota, dobro i pravinost zakona. Bolje je,
dakle, izloiti se ovoj opasnosti kad su u pitanju nepri
jatelji, nego pred prijateljima, i zato mi ti ne pruaj lepu
b
utehu.
Glaukon se nasrne ja i ree:
Ako nas tvoja rasprava, Sokrate, pogreno
uputi, oslobodiemo te od ubistva i rei emo da si ist
i da nisi varalica. Zato govori bez brige!
Dabogme, i po zakonu je onaj ko je osloboen
ist, pa ako je tako tamo, onda neka bude i ovde rekoh.
Onda samo govori ree on.
Moramo, dakle, ponovo govoriti onome to
c
bismo ranije morah raspraviti jedno za drugim. Ali moda
bi bilo dobro i ovako: kad smo u potpunosti zavrili
dramu mueva, da dovrimo i dramu ena/ naroito kad
me ti na to poziva.
III. Za ljude, naime, iji su priroda i odgoj ona
kvi kao to smo rekli, nema, po mome miljenju, nikakve
druge prave mogunosti da imaju ene i decu, nego da
5
idu onim putem koji smo u samom poetku odredili.
A mi smo predvideli da takve ljude postavimo kao uvare
stada.
Da.
d
Onda emo pri tome i ostati, pa emo sa tim
uskladiti i njihovo roenje i prvo vaspitanje i videti da li
je tako pravilno ili nije.
13S

Kako emo to videti? zapita on.

Ovako. Verujemo li mi da kuje u uvara moraju
kao i mujaci da straare, da zajedniki love i da sve
drugo rade zajedno sa njima, ili one treba da ostanu kod
kue, poto ih raanje i negovanje tenadi slabi, a da se
mujaci sami trude i staraju stadima?
e
Sve mora da bude zajedniko ree on samo
to enke upotrebljavamo kao slabije, a mujake kao
snanije.
A je li mogue da se neko bie upotrebljava isto
onako kao neko drugo bie, ako mu nisi dao istu hranu
i isto vaspitanje?
Nije mogue.
Ako, dakle, elimo da ene upotrebljavamo za
iste stvari za koje i mukarce, onda ih moramo istim
stvarima i pouavati, zar ne?
452
Tako je.
A mukarcima smo dali i muziko i gimnastiko
vaspitanje?
Da.
Onda i ene moraju primiti obe te vetine, a tre
ba im dati i vetinu ratovanja, i onda ih treba upotreb
ljavati za isto za ta i mukarce.
Posle toga to si rekao, to se po sebi razume
ree on.
Ali moda e, prema naim obiajima, mnogo ta
u naim reima, i kad bismo uradili ono to priamo, iz
gledati smeno.
I to u velikoj meri.
ta misli da je najsmenije u svemu tome?
zapitah. Zar nije to to ene treba da rade vebe za
jedno sa mukarcima, gole, u vebaonicama, i to ne samo
b
mlade ve i stare, kao sada starci, iako su ve naborani
i nisu vie prijatni za posmatranje, a ipak rado vebaju
u gimnazijama.6
Zevsa mi, u ovim prilikama bi to zaista izgledalo
smeno.
Kad smo ve prenaglili u svojim recima, onda
ne treba da se bojimo podsmeha duhovitih ljudi,7 ma ta
nam govorili protiv ovakve promene u gimnastici i muc
zikom vaspitanju, a naroito u noenju oruja i konjici.
Pravo ima ree on.
Nego kad smo ve jednom poeli da govorimo
tome, moramo ii dalje, sve do strogosti zakona, i mo139

ramo moliti aljivine da to ne rade, nego da budu ozbilj

ni, pa emo ih podsetiti da nije bilo ba tako davno kad
je Helenima, kao sada najveem delu barbara, izgledalo
i runo i smeno kad su se pojavljivali goli, i da je bilo
slobodno da tadanji ljudi dosetljivci teraju egu sa svim
tim, kad su najpre Kriani, a zatim Spartanci poeli da
d
izvode igre goli. Nije li tako?
Tako je.
A kad je iskustvo pokazalo da je u svakom slu
aju bolje svui se nego se obui, onda je to u oima
ljudi prestalo da bude smeno, jer se pojavilo ono to je
u recima najbolje i pokazalo se da je luak onaj koji za
smeno smatra neto drugo a ne ono to je ravo, koji
pokuava da, ismejavajui neto drugo a ne ono to je
besmisleno i ravo, izaziva smeh i koji, u tenji za lepim,
e
posmatra sve sa nekog drugog stanovita, a ne sa stano
vita dobrog. 8
ela istina.
IV. Mi se najpre moramo sporazumeti da li je
to mogue ili nije, i moramo raspraviti sporno pitanje
bez obzira da li to trai aljivina ili ozbiljan ovek, je li
453 enska priroda ovekova u stanju da sa njegovom mu
kom prirodom podeli sve poslove, ili ne moe ni jedan,
ilije za neke sposoban a za neke nije, i meu koje od tih
poslova spada ratovanje? Zar ne bismo na taj nain najlepe poeli i onda najpravilnije, kako i treba, zavrili?
Dabogme.
Hoe li, dakle, da mi sami sa sobom rasprav
ljamo kao da smo protivnici, da ne bismo navaljivali na
naputenu tvravu protivnika?
b
Nita nas ne spreava u tome ree on.
Recimo, dakle, umesto naih protivnika: ,,o Sokrate i Glaukone, nije ni potrebno da vam drugi prigova
raju, jer ste se, gradei svoju dravu, vi sami sloili u
tome da svako treba da obavlja samo svoj posao za koji
je po prirodi odreen".
U tome smo se, mislim, sloili. Zar ne?
Postoji li neto u emu se ena po prirodi sa
svim razlikuje od oveka?"
Kako da ne postoji!
Pa onda treba svakome od njih odrediti i drugi
c
posao, onaj koji njihovoj prirodi odgovara?"
140

- -

Razume se.
Kako da onda ne greite i sami sebi ne protivreite kad tvrdite da ljudi i ene moraju da obavljaju
iste poslove, a, meutim, imaju sasvim razliite prirode?"
Ima li neto ime e se odbraniti od ovoga?
Tako iznenada nije to sasvim lako. Ali u te mo
liti i molim te da iznese i nae protivrazloge koji se mogu
izneti.
To je ono, Glaukone, to sam ve odavno sa
d
strahom predviao i stoga nisam hteo dirati u zakone
braku, raanju dece i vaspitanju njihovu.
Zevsa mi, ovo izgleda da nije lako.
Nije rekoh. Ali ipak i onaj ko je pao u
maleni ribnjak i onaj ko je usred najveeg mora podjed
nako plivaju.
Razume se.
Tako moramo plivati i mi, i moramo se starati
da se spasemo ovoga pitanja, bilo da se nadamo nekom
delfinu koji e nas uzeti na lea,v ili da oekujemo neko
drugo udotvorno spasenje.
e
Tako se ini.
Hajde, dakle, da vidimo hoemo li nai izlaz
rekoh. Sloili smo se, dakle, u tome da razliite prirode
treba da obavljaju razliite poslove i da su prirode ene
i oveka razliite. A sada tvrdimo da razliite prirode treba
da imaju iste dunosti. Je li to optuba naih protivnika?
Jeste.
454
Kako je sjajna mo vetine protivreenja,' 0 Glau
kone rekoh ja.
A zato?
Zato to, ini mi se, mnogi i nehotice u nju upa
daju verujui da se ne prepiru, nego da se bave dijalekti
kom, a u stvari oni ne mogu da ono to je reeno razloe
po vrstama i da ispitaju, nego progone i hvataju sagovornika u protivrenosti samo po praznoj reci, te se sva
aju, umesto da jedan drugom govore to treba."
A da li se to u naem sluaju odnosi i na nas?
b
Svakako rekoh ini se da smo i mi protiv
svoje volje upali u protivrenost.
Kako to?
Mi se vrsto i ratoborno drimo toga da razliite
prirode ne smeju imati iste poslove, ali nikako nismo
ispitali za kakav smo pojam tada vezali razliitu i istu
141

prirodu i na koji smo nain onda izvrili podelu razliitih

poslova meu razliite prirode i istih poslova meu iste
prirode.
Zaista ree on to nismo ispitali.
c
Na taj nain bismo mogli postaviti pitanje i da
li je priroda elavih ljudi i priroda onih sa kosom ista a
ne suprotna, pa kad bismo se sloili u tome da je suprot
na, mogli bismo, ukoliko elavi obavljaju obuarske po
slove, da to ne dopustimo onima sa kosom, a ukoliko
obuarski posao obavljaju oni sa kosom, da to ne dopu
stimo elavima.
Pa to bi bilo smeno ree on.
Smeno rekoh ali ne iz nekog drugog raz
loga, nego zato to onda nismo mislili prosto na razlii
tost i istovetnost, nego samo na razliitost i istovetnost
d
sposobnosti u vrenju dunosti. Rekli smo, na primer,
da lekar i onaj ija je dua sklona leenju imaju istu pri
rodu. Zar nije bilo tako?
Jeste.
A jesmo li rekli da lekar i graevinar imaju raz
liitu prirodu?
Jesmo.
V. A ako bi se pokazalo rekoh da muki i
enski pol pokazuju razliite sposobnosti za neki zanat
ili neki drugi poziv, onda emo rei da svakome od njih
moramo odrediti onaj za koji je sposoban. Ali ako se oni
razlikuju samo u tome to enski rod raa, a muki oploe
ava, onda emo rei da time nije dokazano nita to bi
bilo protivno smislu naeg tvrenja razliitosti izmeu
mukarca i ene, pa emo i dalje verovati da nai uvari
i njihove ene treba da obavljaju iste poslove.
I to s pravom ree on.
A zatim emo onog ko tvrdi suprotno pozvati da
455 nas poui tome za koji posao ili za koji dravni poziv
prirodna sposobnost mukarca i ene nije ista nego druk
ija, zar ne?
To je pravilno.
A sada bi i neko drugi mogao rei ono to si
malopre ti rekao, to jest da nije lako odgovoriti na to
odmah, a da posle razmiljanja to uopte nije teko.
Mogao bi.
Da li onog ko e nam odgovoriti treba da zamo
limo da prati nau raspravu, kako bismo mu mogli do142

456

kazati da u dravi nema nikakvog posla koji bi pripadao

iskljuivo enskinju?
Razume se.
Hajde, dakle rei emo mu odgovori: da
li si moda tako mislio da je jedan po prirodi sposoban
a drugi nesposoban za neto zato to jedan neto lako
naui, a drugi teko? Ili zato to jedan ve posle kratkog
uenja postaje veoma pronicljiv u onome to je nauio,
dok drugi ne moe da zapamti ni ono to je nauio, ma
koliko truda i vebe u njega uloili? Ili zato to jednoga
pri duevnom radu telo potpomae u punoj meri, dok
drugoga spreava? Postoje li, osim ovih, jo neki znaci
po kojima bi mogao razlikovati sposobnog od nesposo
bnog?
Niko nee moi navesti nita drugo odgo
vori on.
Zna li uopte neku ljudsku radinost kod koje
mukarci u svima ovim osobinama ne bi imali prednost
pred enama! Treba li da dugo govorimo tkanju i spre
manju peciva i jela, tim vetinama u kojima enski rod
ipak neto valja, tako da bi bilo veoma smeno kad bi i
u tim stvarima podlegao mukarcima.
Istinu govori ree on da je gotovo u svima
sluajevima jedan rod uveliko nadmaen od drugoga.
Ima, dodue, mnogo ena koje su umnogome bolje od
ljudi, ali je uglavnom tako kako ti kae.
Nema, prema tome, nikakvog posla u upravi dr
ave koji bi pripadao eni zato to je ena, niti mukarcu
zato to je mukarac, nego su prirodne sposobnosti
podjednako podeljene meu oba stvorenja, i u svima po
slovima moe po svojoj prirodi uestvovati ena, i u svima poslovima mukarac, samo je ena u svima slabija
od mukarca.
Razume se.
Hoemo li, onda, sve dunosti natovariti na mu
karca, a na enu nijednu?
Kako to?
Mislim da moemo rei kako je jedna ena stvo
rena za lekara, a druga nije, i kako je jedna muzikalna,
a druga nije?
A kako drukije?
Jedna je, dakle, sposobna i za gimnastiku i za
rat, a druga je neratoborna i nije prijateljica telesnih
vebi?
143

d
144

Ja tako mislim.
Osim toga, jedna e voleti mudrost, a druga
nee,'2 jedna e biti strasna, a druga bez strasti?
I to se deava.
Moe li, prema tome, jedna ena biti pozvana da
obavlja posao uvara, a da druga to ne bude? Zar nismo
i meu mukarcima odabrali samo one koji su po svojoj
prirodi bili sposobni za taj poziv?
Razume se.
Tako je, dakle, i kod mukarca i kod ene pri
rodna sposobnost za uvanje drave ista, bez obzira na
to to je kod jednog slabija, a kod drugog jaa.
Izgleda tako.
VI. Za takve ljude, dakle, treba odabrati i takve
ene da ive zajedno sa njima i da zajedno uvaju dravu,
jer su one sposobne, i po svojim prirodnim osobinama su
im srodne.
Da.
A zar jednakim prirodama ne moraju biti dodeljcne i jednake dunosti?
Svakako.
Pa onda, idui po krugu, opet dolazimo do onog
ranijeg i tvrdimo da nije protiv prirode ako se muziko
i gimnastiko vaspitanje dodeli i enama uvara.
Svakako da nije.
Mi, dakle, nismo kao zakon odredili nita to bi
bilo nemogue i to bi liilo na prazne elje, jer smo za
kon odredili prema prirodi. A dananje obrnuto stanje je,
kako izgleda neprirodno.
Tako izgleda.
Je li nae ispitivanje bilo upueno na to da pred
loi ono to je mogue i to je najbolje?
Jeste.
Da je to mogue, u tome smo se sloili, je li?
Da.
A da je i najbolje, u tome treba tek da se slo
imo?
Tako je.
Da bismo jednu enu osposobili za dunost u
vara, za to nam nee posluiti nikakvo drugo vaspitanje
nego ono koje i ljude osposobljava za to, poto je i kod
jednog i kod drugog ista priroda, zar ne?

Nikakvo drugo.
A kako sada misli tome?
emu?
Da li ti sam smatra nekog uvara boljim a dru
gog gorim; ili misli da su svi jednaki?
To ne.
Da li misli da su u naoj dravi koju smo sa
gradili postali bolji ljudi uvari, ako su dobili pomenuto
vaspitanje, ili obuari koji su vaspitani u obuarskoj vetini?
Smeno pita ree on.
Razumem rekoh. Ali zato? Zar oni nisu naj
bolji meu svim ostalim graanima?
Daleko najbolji.
I kako? Zar ove ene nee biti najbolje meu
svim enama?
I to daleko najbolje ree on.
A moe li za dravu da bude neto bolje nego
kad su njeni mukarci i ene to je mogue bolji?
Ne moe.
A sredstvo da se to postigne je, prema naem
tumaenju, muziko i gimnastiko vaspitanje koje do
bij aju?
Razume se.
Mi smo, znai, zakonski odredili ne samo ono
to je u dravi mogue nego i ono to je najbolje.
Tako je.
ene uvara moraju se, dakle, svui, jer e mesto odela obui vrlinu, i moraju uestvovati i u ratu i u
svim dunostima uvara, a nikakav drugi posao ne smeju
obavljati. Ali, s obzirom na nenost njihovog pola, e
nama pri tom treba dodeliti lake poslove nego mukar
cima. Onaj, pak, ko se smeje golim enama kad se tako
vebaju radi onog to je najbolje, kida nezreo plod
mudrosti" 1 3 i ne zna, ini mi se, emu se smeje i ta radi.
Vrlo se lepo kae i kazivalo se da je korisno u isto vreme
i lepo, a kodljivo je runo.
Sasvim tano.
VII. Moemo, dakle, rei da smo u razgovoru
ovome zakonu enama, i poto smo utvrdili da uvari
i uvarke treba zajedniki da obavljaju iste poslove, pre
li preko ovoga talasa. Ispitivanje je, tavie, pokazalo
da je ova odredba i mogua i korisna.
145

 Od onih koji su u vrhunskoj ivotnoj snazi.

A ako se pri raanju ne bi pazilo na to, misli
li da bi se tvoja rasa ivine i pasa mnogo pogorala?
Zaelo ree on.
A ta misli konjima i drugim ivotinjama?
Je li tamo drukije?
To bi bilo besmisleno ree on.
Avaj, prijatelju dragi rekoh kako visoko
moraju stajati nai vladaoci ako je i kod ljudskog roda
ovako!
c
Ali tako je ree on. A zato to govori?
Zato to oni moraju rekoh uzimati mnoge
lekove. Za telesnu negu, za koju nisu potrebni lekovi nego
samo pridravanje naroite dijete, dovoljan je, mislim, i
manje iskusan lekar. Ali ako treba uzimati lekove, onda
znamo da je potreban odluniji lekar.
Istina je. Ali zato to govori?
Zbog ovoga rekoh. Izgleda da e nai vla
daoci, ako hoe da koriste svojim podanioima, morati da
d
se slue mnogim laima i prevarama. A mi smo rekli" da
su sve takve stvari, ako su lek, korisne.
I rekli smo s pravom to.
ini se da e to pravo biti od velike vanosti pri
sklapanju brakova i raanju dece.
Kako to?
Tako to smo mi slono utvrdili da bi najbolji
ljudi to ee morali da dolaze u dodir sa najboljim e
nama, a najgori ljudi sa najgorim enama to je mogue
rede da bi se, ako stado eli da ostane na visini, deca onih
e
prvih morala odgajati dok deca ovih drugih ne, a sve bi
to moralo ostati potpuno nepoznato svima izuzev vladao
cima, ako itavo stado uvara treba da ostane to je mo
gue vie poteeno od nesloge.
Sasvim tano.
Znai da e se zakonom odrediti svetkovine 20 na
koje emo zajedno dovoditi i mlade neveste i mladoenje,
460 a rtve i pesme naih pesnika moraju biti dostojne svadbi
koje se sklapaju. Broj svadbi ostaviemo vladaocima da
bi nam oni, imajui u vidu i rat, i bolesti i sve stvari,
sauvali po mogustvu isti broj mukaraca, tako da naa
drava, ako je to mogue, ne postane ni vea ni manja. 21
Dobro je ree on.
A zatim moramo uvesti dobro smiljeno rebanje, kako bi onaj ko je manje vredan kod svakog neus148

pelog svadbovanja pripisivao krivicu sluaju, a ne vladao

cima.
I to svakako ree on.
IX. Mladim ljudima koji su se odlikovali u ratu
ili ma gde treba jo pored ostalih nagrada i odlikovanja do
pustiti da ee opte sa enama, kako bismo i pod tim
opravdanim izgovorom dobili to vie dece od takvih.
Naravno.
Svaki put kad se dete rodi treba da ga prime za
to odreene vlasti, mukarci ili ene, ili i jedni i drugi,
jer su vlasti zajednike i za ene i za mukarce.
Da.
Onda e decu dobrih ljudi mislim uzeti i
odneti u zavod dadiljama koje stanuju odvojeno u jed
nom delu grada, a decu slabijih, ili ako se od dobrih ljudi
rodilo neko sakato, sakrie na nepristupanom i nepoz
natom mestu kako to i prilii.
Da, ako rasa uvara treba da ostane ista.
Vlasti e se, dakle, brinuti za hranu, odvodei
u zavod majke ija su prsa nabrekla od mleka, ali tako
da na sve mogue naine spree da bilo koja od njih pre
pozna svoje dete, a ako ovih nema dovoljno, dovodie i
druge ene koje imaju mleka, i brinue se tome da
majke doje odreeno vreme, a bdenje i druge tegobe dodelie hranitelj kama i odgojiteljicama.
Tako e enama uvara raanje dece biti veoma
lako ree on.
Tako i treba rekoh ja. Ali da preemo re
dom sve to smo sebi postavili kao cilj. Rekli smo da
potomstvo treba da dolazi od onih koji su u vrhunskoj
ivotnoj snazi.
Istina je.
A zar se i tebi ne ini da je pravo vreme za punu
snagu dvadeset godina kod ene i trideset kod mukarca?
Na koje godine jo misli?
ena treba da raa za dravu poev od dvadesete
pa do etrdesete godine, a ovek da pone ploditi kad
pree najnemirnije doba svoga ivota, pa do pedeset i
pete godine.
I kod jednog i kod drugog je ovo i za telo i za
razum najsnanije doba.
Ako neko stariji ili mlai od ovih stvara po
tomstvo, rei emo da je to zloin i protiv boanskih i
149

150

protiv ljudskih zakona, jer se tako dravi daje dete koje

je roeno potajno i koje nije zaeto uz rtve i molitve,
to ih svetenice, svetenici i celokupno graanstvo, pri
likom sklapanja brakova, upuuju boanstvu da bi se
od dobrih raali jo bolji i od korisnih jo korisniji, i
jer se tako zainje potomstvo u tami, iz strane razuzdanosti.
Te je ispravno ree on.
A isti e zakon nastavih ja vaiti i za ljude
koji su u punoj ivotnoj snazi, ukoliko bez doputenja
vladaoca opte sa enama koje su u godinama plodnosti,
jer emo dete koje takvi daju dravi nazvati vanbranim,
nezakonitim i obesveenim.
S punim pravom.
A kad ene i ljudi preu godine za raanje, daemo mukarcima slobodu da stupaju u branu vezu
s kim hoe, samo ne sa kerkom i majkom, sa kerkama
svojih kerki ili sa majkom svoje majke; a ene nee
smeti da stupaju u branu vezu sa sinom ili ocem, unu
kom ili dedom. I kad im sve to budemo odredili, onda
e ene morati da se staraju tome da ne rode ako su
ostale bremenite, a ako bi se dete, uprkos pokuaju da
se to nasilno sprei, rodilo, onda se takvo dete nee smeti
odgajati, jer za njega nee biti hrane.
I to je pravilna odredba ree on. Ali kako
e se oevi, keri i svi ti to si ih sad pomenuo moi meusobno prepoznavati? 22
Nikako rekoh ja nego e sva deca koja se
budu rodila izmeu sedmog i desetog meseca od onog
dana kad se neko oenio, ako su muka, biti njegovi si
novi, a ako su enska njegove keri, i ona e njega na
zivati ocem, a on e njihovu decu isto tako nazivati svo
jom unuadi i ona njega dedom a ene starom majkom; a
oni koji su se raali u vreme kad su njihovi oevi i majke
raali, nazivae se sestrama i braom, tako da se svi ti,
koje smo sada pomenuli, nee smeti da dotiu. Braa i
23
sestre , po zakonu e stupiti u brak, ako tako odredi
kocka i ako Pitija to potvrdi.
Tako je sasvim u redu.
X. Tako, otprilike, ili slino izgledae zajednica
ena i dece uvara u tvojoj dravi, Glaukone. A da li
je to u saglasnosti sa ostalim dravnim ureenjem i da li
je to zaista najbolje ureenje tih prilika, to moramo da
ljim ispitivanjem da utvrdimo. Ili kako da uradimo?

462

Tako, Zevsa mi ree on.

Zar ne bi trebalo da se na samom poetku upi
tamo ta u stvari mi smatramo najveim u izgradnji dr
ave, za im mora da tei zakonodavac kad odreuje za
kone i ta je najvee zlo, a zatim da posmatramo da li se
ovo emu smo dosad pretresali slae sa tim najboljim,
a ne, moda, sa onim zlim?
To e nas najpre dovesti do sporazuma.
Postoji li u dravi neko vee zlo nego to je ono
koje je rui i mesto jedne drave stvara mnoge? 24 I ima
li veeg dobra od onoga to dravu spaja i ini je jedin
stvenom?
Nema.
A zajednika radost i zajedniki bol ujedinjuju,
ako moemo da postignemo da svi graani bar priblino
oseaju istu radost i istu alost kad se te stvari javljaju
i kad nestaju?
Svakako ree on.
A ako su jedni veoma tuni, a drugi neobino radosni zbog stanja u dravi i onih koji u dravi ive, onda
ta podvojenost razdvaja?
Kako da ne?
Zar se ovo ne deava zato to se reci kao moje",
ili nije moje", a isto tako i tue" ne upotrebljavaju za
iste stvari?
Tano.
I najbolje e biti upravljano onom dravom u
kojoj najvei broj lanova za iste predmete i u istom zna
enju kae moje" i nije moje"?
Daleko bolje od svih.
Kakva e, prema tome, drava biti najblia poje
dincu? To je kao kad bi neko od nas bio povreen po pr
stu, pa bi to osetio sav organizam, preko tela sve do due
i do onog njenog dela koji vlada i koji je u njoj jedinstven, tako da ona ela osea bol zajedno sa itavim bo
lesnim telom, i mi onda tako i kaemo: da ovek ima
bolove u prstu. A zar to isto ne vredi i za svaki drugi deo
ovekovog tela, i za svaki bol, ako ga jedan deo trpi, kao
i za radost ako mu biva lake?
Tako je ree on i tvoje je pitanje pravilno:
najblia je oveku ona drava koja je najbolje ureena.
Ako se, dakle, neto dobro, ili neto ravo dogodi jednom graaninu, onda e ovakva drava, mislim,
151

prvo rei da je to njena sudbina i ona e se ela, pre sva

ke druge, zajedniki ili radovati, ili e zajedniki trpeti.
Dobro ureena drava e tako i initi.
XI. Vreme je rekoh da se opet vratimo
svojoj dravi i da ispitamo da li ba ona najbolje odgo
vara naim razmatranjima, ili je to, moda, u veoj meri
sluaj sa nekom drugom dravom.
To je zaista potrebno.
463
Dakle? Ima li i u drugim dravama vladalaca i
naroda kao i u njoj ?
Ima.
A svi oni nazivaju jedne i druge graanima?
Svakako.
A kojim imenom naziva narod vladaoce i pored
toga to ih zove gratanima?
U najveem broju drava zove ih despotima, a u
demokratskim dravama upotrebljava ovaj isti naziv:
vladaoci (arhonti).
A kako ih naziva narod u naoj dravi? Kakvo
ime daje on vladaocima pored toga to ih naziva: graa
nima?
b
Zove ih spasiocima i pomonicima.
A kako oni zovu narod?
Platiama i hraniteljima.
A kakav naziv za narod imaju vladaoci u osta
lim dravama?
Oni ih zovu robovima.
A kako se nazivaju ti vladaoci meu sobom?
Savladarima.
A kako nai?
Sauvarima.
Moe li mi rei za vladare drugih drava da li
poneki od njih naziva poneke od savladara roacima, dok
c
druge naziva strancima?
Znamo mnogo takvih.
Roake svakako smatra za svoje i tako ih i
zove, a strance ne smatra tako?
Tako je.
A tvoji uvari? Da li meu njima postoji neko
ko bi nekog od sauvara mogao smatrati strancem i tako
ga nazivati?
Nikako ree on. Jer e za svakog koga bude
sreo misliti da mu je brat, ili sestra, otac ili mati, sin ili
152 ki, ili da je neko od njihovih potomaka ili predaka.

464

Lepo govori rekoh samo mi reci jo i ovo:

hoe li njih samo nazivati roacima ili e oni u svima
ovim poslovima morati i da rade, vodei rauna tome
imenu: kad je u pitanju, na primer, sve ono to je zako
nom odreeno potovanju i uvanju otaca i dunoj
poslunosti prema roditeljima; inae im ne bi ilo dobro
ni kod bogova ni kod ljudi, jer se protivi i bojem i ljud
skom pravu onaj ko se ne upravlja po zakonu. I da li e
ovakve ili neke drukije glasove oevima, na koje bi
im neko ukazao, i ostalim roacima kazivati usta gra
ana u ui jo male dece?
Takve ree on jer bi bilo smeno ako bi se
imena roaka pominjala samo ustima bez dela.
Znai da e se, ako se jednom graaninu dogodi
srea ili nesrea, u ovoj dravi, pre nego u bilo kojoj dru
goj, sloiti u rei koju smo maloas pomenuli: ovo je
moja srea, ili: ovo je moja nesrea.
Sasvim je tako.
A zar nismo rekli da se u tome oseanju i u toj
reci odraava zajednica u radosti i u patnji?
Rekli srno, i to s pravom.
I poto nai graani imaju najveu zajednicu u
onome to nazivaju moje", imae najveu zajednicu i u
bolu i u radosti, zar ne?
Da, najveu.
A je li zajednica ena i dece uvara razlog to je
to tako i pored toga to i ostalo ureenje doprinosi tome?
Ta je zajednica najvaniji razlog.
XII. A mi smo se, poredei dobro ureenu dr
avu sa telom i njegovim stanjem kad jedan njegov deo
osea bol i radost, sloili u tome da je ta zajednica naj
vee dobro za dravu?
I s pravom smo se u tome sloili.
Znai da se to to pomonici 25 imaju zajednike
ene i decu pokazalo kao najvee dobro za dravu.
Dabogme.
Onda i mi ostajemo pri onome to je ranije re
26
eno. Kazali smo da uvari ne smeju imati ni svojih
kua, ni zemlje, ni imanja, nego da e hranu, kao nagradu
za uvanje, primati od drugih i da tu nagradu za uvanje
moraju svi zajedno troiti ako ele da zaista budu dobri
uvari.
153

 Tako je?
Da li to to sam kazao, i ono to je reeno ranije
i ovo to sad govorim ne ini ove ljude jo vie pravim
uvarima i ini da ne rue dravu time to nee za istu
stvar, nego svaki za neku drugu, rei moje", pri emu
e jedan sve to moe vui u svoju kuu kako bi sam
imao daleko vie od drugih, a drugi e, opet, vui svojoj
d
kui? I ene i decu bi imali svako za sebe i, poto bi to
bila njihova svojina, onda bi svako stvarao i svoje rado
sti i bolove. Ovo, naprotiv, ini da imaju jednu predstavu
svojini i da teei za njom imaju svi jednoduno, uko
liko je to mogue, i bolove i radosti?
Tano je.
Dalje: zar procesi i meusobne optube nee,
tako rei, nestati, poto oni nemaju nikakve svojine sem
svoga tela, dok je sve ostalo zajedniko? Stoga kod njih
ne postoji nikakav razlog za svau, dok se ljudi
e
inae svaaju oko novca, i dece i rodbine.
Oni su svakako slobodni od ovoga.
Kod njih nee biti ni procesa zbog nasilja ili
uvreda. Poto smo uveli prinudno negovanje tela, rei
emo da je sasvim pravilno i u redu da jedan vrnjak
pomae svome drugu.
I s pravom.
465
Ovaj se zakon pokazuje kao dobar i u ovome:
ako se neko naljuti na drugoga, taj e na njemu iskaliti
svoj gnev i nee ii dalje, u vee svae.
Razume se.
Stariji e imati za dunost da upravljaju svima
mlaima i da ih kanjavaju.
Tano.
A prirodno je da mlai nee pokuavati da zlo
stavlja, ili ak tue starije, ako to vladaoci ne narede.
I mislim da mu uopte nee odrei potovanje. Dva u
vara e biti dovoljno jaka da to spree: strah i stid; stid
e ga odvratiti od toga da stavi ruku na roditelje, a strah
b
da drugi ne pomognu ganjanom, jedni kao sinovi, drugi
kao braa, a neki opet, kao oevi.
Da, zaista e biti tako.
Svuda e, dakle, ljudi iveti meu sobom u miru
radi zakona?
154

Potpuno u miru.
A ako uvari ne dou meusobno u svau, onda
se ne treba bojati da se ostali graani nee sloiti sa nji
ma ili sami meu sobom.
Nikako.
Mislim se da li da uopte pomenern najneznatnija zla od kojih bi bili osloboeni, jer su ona nepristojc
na: laskanje siromanih ljudi bogatima; dalje, brige i te
gobe koje se javljaju u vezi sa odgojem dece i trokovima
koje prouzrokuju najpotrebniji robovi u kui. Pri tom
se oni ili zaduuju, ili poriu da su duni i novac koji su
na bilo koji nain nabavili stavljaju na raspolaganje e
nama i robovima, 27 a koliko i ta pri tome trpe, moj dragi,
jasno je da nije pristojno niti zasluuje da se tome
govori.
d
Jasno je ree on ak i za slepca.
XIII. Oni e, dakle, biti slobodni od svega toga
i ivee ivotom blaenijim nego to je ivot pobednika
u Olimpiji.
Kako to?
Jer se oni smatraju srenima samo radi jednog
delia onoga zbog ega su nai uvari sreni. Pobeda u
vara je vea i njihovo izdravanje od strane drave je
potpunije. Svojom pobedom postiu oni blagostanje ele
drave, a izdravanje i sve drugo to ivot zahteva dobijaju i oni i njihova deca, i drava im deli poasne poklone
e
dok su ivi, a dostojnu pratnju kad umru.
To su zaista lepi darovi.
Sea li se jo da nam je u ranijem razgovoru
neko prebacio 28 kako mi ne pravimo uvare srenima, jer
466 su u mogunosti da imaju sve, pa ipak nemaju nita? A
mi smo rekli da emo se time ponovo pozabaviti, ako slu
ajno u govoru doemo do toga, a da sada samo elimo
da napravimo uvare uvarima i dravu takvom da bude
to je mogue vie srena, a neemo da se obaziremo sa
mo na jedan stale u njoj i da njega nainimo srenim?
Seam se.
A sada? Ako nam ivot pomonika 29 izgleda mno
go lepi i bolji nego ivot pobedilaca u Olimpiji, onda se
b
on ne moe uporediti sa ivotom obuara, ili drugih ne
kih zanatlija ili zemljoradnika.
Mislim da ne moe.
Sada, dakle, moemo rei ono to sam jo onda
kazao: ako uvar trai sreu u tome to e prestati da
155

bude uvar, onda mu nee biti dovoljan ovako umeren

i strog ivot koji je, kako mi kaemo, najbolji, nego, kad
ga bude obuzela glupa i detinjasta predstava srei, ona
e ga goniti da silom prisvoji sebi sve bogatstvo u dravi
c
i tako e saznati da je Hesiod zaista bio mudar kad je
rekao da je polovina nekako vie nego elo". 30
Ako mene bude uzeo za savetnika ree Glaukon ostae pri onom ivotu.
Ti se, dakle, slae sa zajednicom ena sa mue
vima kakvu smo opisali, i sa onim to se odnosi na vaspitanje dece i zatitu ostalih graana, kao i s tim da ene
ostaju u gradu, da idu u ratove, da zajedno moraju u
vati i zajedno moraju loviti isto kao i psi, da, ukoliko je
to mogue, svuda i sve dele sa mukarcima, i da e, ako
d
tako rade, najbolje raditi i nee initi nita to bi u nji
hovim odnosima prema mukarcima bilo protiv enske
prirode, po kojoj su stvorene zajednice sa njima?
Slaem se.
XIV. Preostaje li nam jo rekoh da vidimo
je li mogue da takva zajednica postoji i kod ljudi, kao
i kod drugih ivotinja,31 i na koji je nain to mogue?
Pretekao si me u tome, jer sam upravo hteo da
ti upadnem u re.
e
to se tie ratovanja to je jasno kako e rato
vati rekoh.
Kako? zapita ovaj.
Poi e zajedno 32 u rat i povee sobom svu svoju
odraslu decu kako bi ona, kao i deca ostalih zanatlija 33 ,
467 posmatrala posao koji e kad odrastu imati da obavljaju,
a pored posmatranja imae da pomau i slue pri svemu
to se u ratu javlja i da se brinu oevima i majkama.
Zar nisi primetio kako kod drugih zanatlija, na primer,
deca lonara dugo pomau pre nego to se i sama late
lonarskog posla?
Svakako.
Da li je potrebno da oni briljivije odgoje svoju
decu u vebi i posmatranju nego uvari?
To bi bilo smeno ree.
A osim toga, svako ivo bie borie se naroito
b
hrabro ako su prisutni i njegovi potomci.
Tako je. Ali, Sokrate, postoji velika opasnost da
u sluaju poraza, to je lako mogue u ratu, propadnu
i oni i njihova deca i da se na taj nain onemogui da se
156 drava opet podigne.

cl

468

Istinu govori rekoh ali zar ne misli da

je najvea briga da se nikad ne izloe opasnosti?
Nikako.
I dalje? Ako ve treba da se izloe opasnostima,
zar ih onda ne treba izlagati onde gde e radi uspeha
biti bolji?
Razume se.
Da li ti misli da nema nikakve razlike u tome
da li e deca, koja treba da postanu ratnici, videti rat ili
ne, i da ne vredi izloiti se opasnosti?
Ne mislim, nego je od vanosti za ono to veli.
Treba, dakle, ostati pri tome da deci omoguimo
posmatranje rata, ali se treba pobrinuti i njihovoj bezbednosti, i onda e biti lepo. Zar ne?
Da.
Onda e, dakle, prvo njihovi oevi biti toliko is
kusni koliko ljudi uopte mogu biti, i znae koji su ratovi
opasni a koji nisu.
Razume se.
U neke od njih e, dakle, voditi decu, a u neke
nee.
Tako je.
A kao zapovednike nad njima nee postavljati
najgore ljude, nego ljude koji su po iskustvu i starosti
sposobni da budu zapovednici i voe.
Tako i treba.
Ali, rei emo: mnogim ljudima se, nasuprot oe
kivanju, mnogo ta dogodilo.
Na svaki nain.
Za takve sluajeve, prijatelju moj, moramo im
jo kao deici dati krila da bi u sluaju potrebe mogli
odleteti.
Kako to misli?
Treba ih to mlae stavljati na konje, a kad su
nauili da jau, treba ih voditi da posmatraju i to ne na
hrabrim i ratobornim, ve na najhitrijim i najpitomijim
konjima. Tako e najlepe posmatrati svoj posao i u slu
aju potrebe, spae se na najsigurniji nain, zajedno sa
voama za kojima idu.
ini mi se da ima pravo.
A kako e biti u ratu? zapitah. Kako treba
da se dre tvoji ratnici jedan prema drugom, a kako pre
ma neprijateljima? Da li sam dobro pogodio ili ne?
157

e
158

Reci, ta?
Zar neemo onoga ko napusti ubojni red, ili baci
oruje, ili iz straljivosti uini neto slino staviti meu
zanatlije i zemljoradnike?
Dabogme.
A onoga ko iv dospe neprijatelju u ruke, treba
pobednicima ostaviti kao poklon da rade sa zarobljeni
kom ta ele?
Razume se.
A da li misli da e onoga ko se odlikovao i ste
kao slavu svi deaci i mladii koji su poli u rat odmah
morati redom da ovenaju ili ne?
Mislim da hoe.
I da mu, osim toga, svako mora stegnuti de
snicu?
I to.
Ali ovo sad, mislim, da ti se nee vie dopasti
rekoh.
ta to?
Da on poljubi svakog i da od svakog primi po
ljubac!
To mi se ba najvie dopada ree on. I ja
uz taj zakon dodajem jo i ovo: sve dok su na tom rat
nom pohodu, ne srne se niko koga on eli da ljubi odupreti, tako da postane jo hrabriji i pobere ratnu nagradu
ako ima neke sklonosti prema mukarcu ili devojci.
Lepo rekoh. Mi smo ve rekli 34 da je za
vrlog mladia pripremljeno vie brakova nego za druge,
i da na njega izbor mora pasti ee nego na druge, kako
bi ovakav ovek imao to vie potomstva.
Da, to smo ve rekli.
XV. I po Homeru je pravino nagraivati dobre
mladie na ovaj nain. Jer i Homer veli: kad se Ajant
istakao u ratu, bio je nagraen velikim komadom me
35
sa", jer je to primerna ast za mladog i hrabrog junaka,
a ne donosi samo poast, ve ini i snanijim.
Tako je ree on.
U tome emo posluati Homera rekoh. I
mi emo za svoje hrabre junake, ukoliko su se oni takvi
pokazali, prinositi rtve i u svim takvim prilikama pro
slavljati i himnama i svim onim to smo sad pomenuli,
a pored toga jo poasnim mestom" i mesom i punim
aama", 36 kako bismo hrabre mukarce i ene u isto
vreme i proslavili i osnaili.

Vrlo lepo govori.

Dobro. A zar za onoga ko je meu poginulima u
ratu slavno umro, neemo rei da on, pre svih drugih,
pripada zlatnom rodu?
Pre svih, svakako.
I hoemo li verovati Hesiodu kad kae da ako
neki iz toga roda umru onda
469

postanu dusi dobri i zemaljski, kojino brane od

zla, i uvari su ljudima smrtnim"?37
Verovaemo mu.
Znai da emo pitati boga kako treba sahranji
vati one ljude, koji su nalik na demone i bogove, i s ka
kvim odlikovanjima, i sahraniemo ih onako kako on
bude rekao. 38
To emo uiniti.
Hoemo li njihove grobove ubudue nego vati i
potovati kao grobove demonskih bia? I da li e isto
vaiti i za sluaj da neko od njih, koji su se u ivotu odli
kovali kao dobri, umre od starosti ili na neki drugi nain?
To bi bilo pravo.
Dalje. Kako e nai vojnici postupati sa nepri
jateljima?
Kako to misli?
Prvo to se tie zarobljavanja. Da li ti se ini
pravinim da Heleni porobljavaju helenske drave, ili
treba da se, po mogustvu, naue da potede helensko
pleme i da se sami uvaju da ne postanu robovi varvara?
U svakom sluaju i uopte je bolje da Heleni
tede jedni druge.
Dakle, da sami nemaju Helena za roba i da to
isto savetuju i drugim Helenima?
Tako je odgovori on jer bi se na taj nain
39
okretali prema varvarima, a njih same bi potedeli.
Dalje. Da li je lepo opljakati posle pobede pale
borce, sem to e im se oduzeti oruje. Zar to plaljivcima ne bi mogao biti izgovor da ne pou na protivnika,
jer bavei se oko mrtvog rade, tobo, neto potrebno i zar
nisu ve mnogobrojne vojske propale zbog ovakve
pljake?
Svakako.
I zar ti se ne ini da ne dolikuje slobodnom oveku i da je gramljivo opljakati mrtvaca, a da je znak
159

enskog i sitnog shvatanja smatrati le za neprijatelja,

kad je ovaj ve pobegao i kad je od svega ime se borio
ostavio samo to? Ili misli da oni koji ovako rade ine
e
drukije nego psi koji se ljute na kamenje kojim ih ga
aju, a ne napadaju na one koji su to kamenje bacili?
Ne ine.
Treba, dakle, da izostane pljakanje leeva i sva
ko spreavanje sahranjivanja. 40
Treba da prestane, tako mi Zevsa!
XVI. Ali ako nam je uopte stalo do toga da
prema ostalim Helenima budemo blagonakloni, onda ne
emo nositi oruje u hramove da ga tamo ostavimo kao
470 zavetni dar,41 naroito to neemo initi sa helenskim oru
jem. Pre emo se, ako neki bog ne kae drukije, bojati
da je skrnavljenje nositi takve stvari, otete od naih srod
nika, u hramove.
Potpuno pravilno.
A kad je u pitanju unitavanje helenske zemlje
i spaljivanje kua? Kako e tvoji vojnici postupiti prema
neprijateljima?
Rado bih uo tvoje miljenje i tome.
Meni se ini rekoh da ne treba initi ni
jedno od ovoga, nego samo uzeti godinji rod. A hoe
b
li da ti kaem zato?
Razume se da hou.
Meni izgleda da, kao to su rat i nesloga dva
imena, postoje i dva stanja koja tim imenima odgovara
ju. Od ta dva, jedno je sukob izmeu srodnika i saplemenika, a druga izmeu raznih plemena. Neprijateljstvo
meu srodnicima zove se nesloga, a neprijateljstvo sa
strancima zove se rat.42
To to kae nije nita neobino.
c
Pazi sad da li i ovo govorim dobro: ja, naime,
tvrdim da su helenska plemena meu sobom u srodstvu
i da su domaa, a da su varvarskim narodima strana i
tua.
Tako je.
Ako se, dakle, Heleni bore protiv varvara i varvari protiv Helena, rei emo da vode rat, da su po pri
rodi neprijatelji i da to neprijateljstvo i treba da se zove
rat. Ako se, meutim, Heleni bore protiv Helena, rei
emo da su oni po prirodi prijatelji, a da je Helada u
takvom stanju bolesna i pobunjena i takvo neprijateljd
stvo treba nazvati neslogom. 43
160

471

Saglaavam se ree da se to tako ustanovi.

Gledaj onda rekoh ono oko ega smo se
sada saglasili da je nesloga. Svuda gde se tako neto do
godi, drava e se raspasti na dva dela, pa e jedni dru
gima pustoiti polja i paliti kue, a takvu neslogu emo
onda ocenjivati kao zloinaku, te nijednu od zavaenih
stranaka neemo smatrati patriotskom. Uostalom, zar bi
se oni koji doista vole svoju dravu (filopolidi) ikada
usudili da tako pustoe svoju hraniteljicu i majku. Ali u
skladu je s pravom merom ako pobednici pobeenima
samo oduzmu letinu, i ako pomiljaju na to da e se jed
nom pomiriti i da nee uvek ratovati.
Taj postupak je doista mnogo manje divljaki
nego onaj.
A, onda zapitah zar nee drava koju gra
di biti helenska?
Treba da bude.
Zar nee onda njeni graani biti i dobri i blagi?
Oni moraju takvi da budu.
A zar nee biti i prijatelji Helena? 44 I zar Heladu
nee smatrati domaom i zar nee imati hramove zajed
nike sa ostalim Helenima?
Hoe, sigurno.
Onda e svau sa Helenima, sa svojim roacima,
dakle, smatrati za neslogu i nee je zvati ratom?
Nee.
I oni e se razdvajati da bi se opet pomirili?
Razume se.
Oni e ih blagonaklono pouavati i nee ih ka
njavati ropstvom ili smru, jer su njihovi uitelji, a ne
neprijatelji.
Tako je.
I tako Heleni nee pljakati Heladu, nee paliti
kue i nee smatrati da su u svakom gradu svi stanov
nici njihovi neprijatelji, i ljudi, i ene, i deca, nego e
uvek znati da su njihovi neprijatelji malobrojni, i da su
to samo oni koji su tu nesuglasicu prouzrokovali. Zbog
svega toga nee pustoiti njihova polja, poto su mnogi
meu njima njihovi prijatelji, niti e ruiti kue nego e
ii samo za tim da pronau krivce, kako bi oni bili ka
njeni od nevinih koji su stradali.
Slaem se s tim da nai graani tako treba da
postupaju prema svojim protivnicima, a prema varvari161

ma da se odnose onako kao sada Heleni jedni prema dru

gima.
Tako emo, dakle, uvarima dati i taj zakon, da
c
ne pustoe zemlju i da ne pale kue?
Dajmo ga ree on i onda emo moi rei
da smo i njime, kao i onim ranijim, pogodili ono to je
pravo.
XVII. Ali mi se ini, Sokrate, da se ti, ako te
ostavimo da i dalje ovako govori, nee setiti onoga to
si ostavio za kasnije da bi prvo pretresao ovo drugo, na
ime: da li je ova drava mogua, i na koji nain mogua?
Da bi joj, ukoliko bi postojala, ilo sve dobro, s tim se
slaem iako si ti mnogo ta izostavio, i isto tako verujem
da bismo se i sa neprijateljima vrlo dobro borili, jer jedni
d
druge ne bi nipoto ostavljali na cedilu, jer bi svako po
znavao onog drugog i nazivao ga imenom: brata, oca,
sina. A ako bi u rat pole i ene, pa bilo da su u istom redu
ili smetene pozadi da plae neprijatelja ili da budu od
pomoi, znam da bismo onda bili sasvim nepobedivi. Vi
dim i sva dobra njena u mirno doba, iako ih nismo pomenuli. Pa kako se ja slaem sa svim ovim i sa jo hiljadu
drugih dobara, koje bi ovakva drava, kad bi se stvorila,
e
imala, nemoj vie govoriti tome, nego pokuajmo da
se ubedimo u to da je ona mogua i kako moe da po
stoji, a ostavimo ostalo na miru.
472
Navalio si na moj govor iznenada, kao bujica, i
nema milosti prema mome oklevanju. Moda i ne zna
da sad, kad sam jedva utekao od prva dva talasa, nava
ljuje na mene najvei i najtei od njih, a to je trei. Ali
kad ga bude video i uo, smilovae se na mene i osetiti
da sam s pravom oklevao i bojao se da izgovorim takvu
neuvenu re i da pokuam da je poblie ispitam.
Ukoliko vie ovako govori ree on utoliko
emo te tee pustiti iz ruku, pre nego to nam bude reb
kao kako moe da postane ovakva drava. Hajde, govori
i nemoj se zadravati.
Kad je tako, onda, pre svega, treba pomisliti na
to da smo do toga doli traei ta je to pravinost, a ta
nepravinost.
Da. Ali emu to? zapita on.
Niemu; ali ako smo pronali ta je pravinost,
hoemo li onda zahtevati da se pravian ovek ni u emu
ne razlikuje od nje, nego da mora biti potpuno i sasvim
162

473

kao i ona? Ili emo se zadovoljiti time da se on pravinosti to vie priblii i da u njoj uestvuje vie nego
drugi?
Zadovoljiemo se ovim drugim ree on.
Uzor (paradeigma) je dakle bio cilj kojem smo
teili kad smo istraivali ta je pravinost sama po sebi,
i ispitivali kakav bi bio karakter savreno pravinog oveka kad bi takav mogao postojati, te s druge strane ta
je nepravinost i ta je ovek koji bi u najveoj meri bio
nepravian. Upravljajui na pogled na to, hteli smo da
vidimo kako nam se oni pokazuju u odnosu prema srei
i onome to je ovoj suprotno, te da bismo i mi sami bili
tako prisiljeni da se saglasimo oko toga da e i svako od
nas ko je njima slian imati i sudbu slinu njihovoj. U
svemu tome, nije nam bila svrha dokazivanje da je tako
to mogue ostvariti.
tome ree istinu govori.
A da li misli da bi dobar slikar koji bi naslikao
uzornog oveka, najlepeg oveka, i koji bi svojoj slici dao
sve to je potrebno, a posle ne bi mogao da dokae da
takav ovek moe i da postoji, da li misli da bi on zato
bio manje dobar slikar?
Ne mislim to, Zevsa mi.
Kako? Pa zar mi nismo, kako kaemo, recima
stvorili uzor dobre drave?
Jesmo.
Pa zar misli da smo govorili manje dobro zato
to, moda, neemo moi dokazati da se drava kakvu
smo opisali zaista moe osnovati?
Nikako.
Evo, to je istina tome rekoh. A ako je
potrebno da ti uinim i tu uslugu i da pokaem na koji
nain i gde bi ona najpre bila mogua, onda se opet mo
ra sa mnom sloiti u istoj stvari.
U kojoj?
Moe li se neto ostvariti upravo onako kako se
kae, ili je u prirodi da je delo dalje od istine nego to je
to re, pa makar nekom to i ne izgledalo tako? Da li se
slae da je tako ili ne?
Slaem se.
Nemoj me onda prisiljavati da dokazujem kako
se ono to smo recima preli mora i u istini u potpunosti
ostvariti, nego ako smo uspeli da ostvarimo dravu naj163

bliu onoj koju smo opisali, onda hajde da kaemo ono

to ti zahteva: da smo pronali mogunost njenog pob
stanka. Hoe li biti zadovoljan tim rezultatom? Meni bi
on bio dovoljan.
I meni.
XVIII. Posle ovoga moramo, kako izgleda, po
kuati da traimo i da pokaemo ta je to ravo u dra
vama, te ne ive tako, i ta je ono najmanje to treba promeniti da bi drava dola do takvog oblika dravnog ure
enja; najbolje e biti ako to bude jedna stvar, a ako ne,
onda dve, a ako ni tako ne ide, onda to manji i bezna
ajni j i broj.
c
Svakako.
Nama se ini da bi se ta promena izvrila kad
bismo izmenili samo jednu stvar; to, dodue, ne bi bilo
ni malo ni lako, ali bi bilo mogue.
ta to? zapita on.
Sada dolazim do onog to smo uporedili sa naj
veim talasom rekoh. Ali to se mora rei, pa makar
nastao talas smeha i poruge, i makar me on prekrio. Pazi
dakle ta u rei!
Reci!
Ako u dravama ne postanu filozofi kraljevi
d
rekoh ili, ako sadanji kraljevi i vlastodrci ne po
stanu pravi i dobri filozofi, i ako oboje: politika mo i
filozofija (ljubav prema mudrosti) ne postanu jedno, i
ako se silom ne iskljue one mnogobrojne prirode koje
tee samo za jednim, ili samo za drugim, onda, moj dragi
Glaukone, nee prestati nesree ne samo za drave nego,
e
kako mislim, ni za ljudski rod, i dravno ureenje koje
smo sada recima opisali nee postati mogue niti e ugle
dati svetlost sunca. I to je ono to mi ve odavno nare
uje da oklevam, jer znam kakve e se neuvene stvari
govoriti u vezi sa ovim. Jer je teko uvide ti da nema dru
gog puta ka srei ni za pojedinca ni za celinu.45
Tada Glaukon ree:
Sokrate, izbacio si takvu tvrdnju i takav go
vor da, poto si tako neto uinio, moe oekivati da
ete napasti veliko mnotvo uglednih ljudi, koji e odba474 citi odeu i, sasvim ogoleli, dograbie prvo oruje koje
im doe do ruku, te e svom snagom na tebe navaliti
spremni da izvre junako delo. Pa ako ne bude mogao
da se od njih odbrani recima i umakne im, pogodie te
njihov prezir i ruganje i to e ti biti kazna. 44
164

475

A zar nisi ti kriv za to? upitah ga.

Jesam ree on ali sam dobro uinio. I ja
te neu izdati, nego u ti pomoi kako znam. Moda svo
jom naklonou i hrabrenjem, a moda mogu i da ti od
govorim okretni je nego neko drugi. Pokuaj da sa takvim
pomonikom dokae onima koji ne veruju da je tako
kako ti kae.
Kad mi nudi tako veliku pomo u borbi re
koh onda moram pokuati. Ako hoemo da pobegnemo onima koje ti pominje, mislim da je potrebno utvr
diti na kakve filozofe mislimo kad se usuujemo da za
njih zahtevamo vlast. Kad sve to postane jasno, onda e
mo se moi braniti dokazom da nekima po prirodi odgovara da se bave filozofijom i da upravljaju dravom, a
drugima je, opet, bolje da se njom ne bave i da sluaju
vou.
Pravo je vreme da tu stvar odredi ree on.
Onda hajde, poi za mnom tim putem. Moda
emo zajedno uspeti da to razjasnimo.
Vodi me ree on.
XIX. Morau da te podsetim rekoh a moda
se i sam sea: kad neko neto voli, za njega neemo, ako
treba da je dobro reeno, rei da on voli samo jedan deo
toga a drugi ne, ve da voli elu stvar.
ini mi se da me na to mora podsetiti jer ne
shvatam sasvim.
Glaukone, nekom drugom bi vie dolikovalo
da govori tako kao to ti govori. Nije lepo da erotian
ovek ne zna kako svi deaci u cvetnim godinama nekako
uzbuuju i izazivaju prijatelje deaka i ljubavnika jer se
ini da zasluuju panju i ljubav. Zar sa lepim mladi
ima ne radite tako? Ovoga zato to ima prast nos na
zivate ljupkim i hvalite ga; kriv nos drugog zovete kraljevskim, a najlepi vam je onaj koji se nalazi izmeu ove
dvojice; crnomanjasti izgledaju muki, a plavi su boji
sinovi. Misli li da je ime: boje kao med" izmislio neko
drugi a ne ljubavnik koji rado gleda bledilo nekoga ko je
u cvetu mladosti? Jednom reju: vi primate svaki izgovor, i dobrodola vam je svaka re samo da ne biste od
bili nijednog deaka u cvetu mladosti.
Ako eli da, pozivajui se na moju prirodu, go
vori tako ljubavnicima uopte da tako rade, pristajem
radi nae rasprave.

165

c
166

Dalje rekoh zar ne vidi da ljubitelji vina

ine to isto i da oni vole svako vino i pod svakim izgo
vorom?
Vidim.
I kod slavoljubivih, mislim, vidi to isto: ako ne
mogu da budu vojskovoe, oni e biti zapovednici tritije,47 i ako kod viih i monijih ne uivaju poasti zadovoljavaju se time da ih potuju manji i neznatniji, jer
tee samo za poastima.
To je tano.
Reci je li ovo tano ili nije: ako za nekog ka
emo da je eljan neega, kaemo li da on tei za elom
stvari ili samo za jednim njenim delom a za drugim ne?
Za celim.
A zar onda ne moramo rei i da filozof tei za
mudrou, i to ne samo za jednom ili drugom, ve za
celokupnom?
Istina je.
Za onog, dakle, ko pokazuje odbojnost prema
naukama, naroito za onog ko je jo mlad i kad ne ume
da razlikuje korisno od nekorisnog, neemo rei da je
ljubitelj znanja (philomathes) niti da je ljubitelj mudro
sti (philosophos), kao to za onoga ko je probirljiv u jelu
ne kaemo da je gladan, ni da udi za jelom, niti da je
ljubitelj jela 48 , nego da je lo u jelu.
I to emo rei s pravom.
A za onog ko se ne ustee da se ogleda u svim
vrstama prouavanja (mathema), i ko se radosno pri
hvata uenja i u tome je nezasit, hoemo li takvog s pra
vom nazvati ljubiteljem mudrosti, ili filozofom?
Tada Glaukon ree:
Onda e nai mnotvo takvih udnovatih ljudi.
Jer takve osobine, mislim, pripadaju svim ljubiteljima
priredbi (philotheamones), jer i oni uivaju u tome da
neto naue. Pa i oni koji vole da sluaju dovoljno su
udnovati, te i njih moemo nazvati ljubiteljima mudro
sti, ili filozofima. Takve ljude ne bi mogao nagovoriti da
prate neku ozbiljnu raspravu ili neku priredbu te vrste,
ali oni e trati na svaku dionisijsku sveanost, ne pro
putajui ni one koje se izvode u gradu, ni one koje se
prireuju na poljima, 49 kao da su svoje ui iznajmili za
sve horove. Hoemo li sve ove, i druge takve radoznalce,
i one koji se bave tim neznatnim vetinama nazvati filo
zofima?

fima.

Nipoto, ali treba rei da su oni slini filozo

XX. A koje ti naziva pravim filozofima?

One koji rado gledaju istinu rekoh.
To je dobro .ree on ali kako to misli?
Za nekog drugog to nije lako rekoh ali
mislim da e se ti sloiti u tome.
U emu?
Poto je lepo suprotno runome, onda su to dve
stvari?
476
Razume se.
Pa poto su dve, onda je svaka jedna?
I to.
Isto vredi i za pravino i nepravino, i za dobro
i zlo, i za sve druge pojmove; svaka pojedina stvar je
jedna, ali u vezi sa radnjama, i telima, i meu sobom po
javljuju se svuda i svaka izgleda kao mnogo njih. 50
Ima pravo.
Zato ja i razlikujem rekoh s jedne strane,
one koje ti maloas pomenu kao radoznale, kao prija
telje umetnosti i kao praktine ljude, a s druge, opet,
b
odvajam one kojima je re i koje bismo jedino s pra
vom mogli nazvati filozofima.
Kako to misli?
Radoznalci, oni koji rado sluaju i posmatraju,
raduju se lepim tonovima, lepim bojama i oblicima i sve
mu to je od toga stvoreno, ali njihov duh nije sposoban
da vidi prirodu lepog po sebi i da to voli.
Tako je zaista.
Zar nee biti retki oni koji su sposobni da se pri
blie lepom po sebi i da ga kao takvog gledaju?
c
Veoma retki.
Da li ti onaj ko veruje u pojedine lepe stvari, a
ne i u lepo tu samu i koji ne moe ii za onim ko ga vodi
do saznanja, lii na oveka koji ivi u snu, ili na nekoga
ko je u budnom stanju? Razmisli samo: zar to nije san
kad ovek slino ne vidi kao slino, nego kao samu stvar,
pa bilo da je to u snu, ili u budnom stanju?
Ja bih rekao da takav ovek sanja.
Dalje. Da li sanja, ili je budan onaj ovek koji
d
smatra da je neto lepo samo po sebi, koji moe da vidi
i to samo za sebe, i stvari koje u njemu uestvuju, i koji
te druge stvari ne smatra za samu lepotu, niti lepotu
izjednauje sa tim stvarima?
167

 On je sasvim budan.
Hoemo li onda biti u pravu ako duhovno stanje
jednoga nazovemo saznajuim (gignoskontos) i sazna
njem (gnome), duhovno stanje onog drugog pomiljajuim (doxadzontos) i mnenjem (doxa)?
Razume se.
A kad bi se ovaj na nas ljutio zato to kaemo
da samo pomilja, a ne saznaje, i kad bi poricao da go
vorimo istinu, moemo li nai neki nain da ga umirimo
e
i da ga nekako ubedimo, ne govorei mu otvoreno da nje
gov duh nije zdrav?
To bismo morali pokuati ree on.
Razmisli, dakle, ta bismo mu rekli. ta misli,
kako bi bilo da ga na ovaj nain ispitamo: da mu kaemo
kako mu neemo zavideti ako neto zna, ali da bismo ra
do videli da li zaista zna. Neka nam kae ovo: da li onaj
ko saznaje, saznaje neto, ili ne saznaje nita? A sada,
odgovori ti mesto njega!
Odgovoriu ree Glaukon da on neto sa
znaje.
Neto to jeste ili neto to nije?
477
Neto to postoji. Jer kako bi se moglo saznati
ono to nije?
Nije potrebno da to sa vie strana ispitujemo,
jer smo dovoljno ubeeni da je potpuno bie (to pantelos on) potpuno saznatljivo (pantelos gnoston) i da nebie (me on) ni na koji nain nije saznatljivo?
Vie nego dovoljno.
Dobro. Ali ako ima neeg to istovremeno i jeste
i nije, hoe li to biti izmeu onog to apsolutno i bezuslovno jeste, i onog to ni na koji nain nije?
Izmeu.
Hoe li onda znanje (gnosis) pripadati onome to
jeste, dok e se neznanje (agnosia) nunosti odnositi
na ono to nije? A za ono to je izmeu moraemo potra
iti neto to je izmeu neznanja (agnoia) i znanja (epib
steme), ako tako neto uopte postoji?
Svakako.
A ima li neega to nazivamo mnenjem (doxa)?
Kako da ne bi bilo?
Da li je takva sposobnost (dynamis) drukija od
znanja (episteme), ili je ista?
168

478

Drukija.
Mnenje se dakle odnosi na jedno, a znanje na
drugo, svako prema svojoj sposobnosti.
Tako je.
Moemo li onda rei da se znanje prirodno od
nosi na ono to jest, da saznaje to to jest i kako jest?
Ali moda je bolje da pre no to tako postupimo, nuno
preduzmemo sledee distinkcije.
Koje?
XXI. Rei emo da moi, tj. sposobnosti, sainja
vaju rod (genos) bia pomou kojih mi inimo ono to
moemo, kao to i sve drugo prema svojim moima
ini ono to moe. Mislim, na primer, da su vid i sluh
sposobnosti, ako razume ta nameravam da kaem vr
sta bia".
Da, razumem.
Sluaj, dakle, kako ja mislim tome. Na tim
sposobnostima ne vidim ni bcju, ni oblik, ni bilo ta dru
go slino tome to mnogi predmeti imaju i na ta ja gle
dam kad hou da naem razliku izmeu nekih stvari, da
li je neto ovako ili onako. Zato kod sposobnosti gledam
samo na to za ta je ona i ta ona ini, i po tome sam
svaku od njih nazvao sposobnou. One koje su odreene
za isto i koje ine isto kaem da su iste, a one koje su
odreene za druge ciljeve i koje drugo ine, nazivam
razlinim? A ti? Kako ti radi?
Isto tako.
Vrati se opet, prijatelju, rekoh. Kae li
za znanje da je to neka sposobnost? Ili u koju vrstu ti
njega ubraja?
U tu ree on. I to kao najjau meu svima
sposobnostima.
A hoemo li i mnenje ubrajati meu sposobnosti,
ili u neku drugu vrstu?
Nikako u sposobnosti ree on jer mnenje
nije nita drugo nego ono ime moemo da pomiljamo.
A malopre si se sloio s time da znanje i mnenje
nisu isto.
Pa kako bi razuman ovek mogao smatrati da je
nepogreivo isto ono to i nije nepogreivo?
Dobro rekoh jasno je da smo se sloili u
tome da je mnenje jedno, a znanje drugo.
Svakako.
169

170

I poto su to razliite sposobnosti, onda one i

postoje za razliite stvari.
Razume se.
Znanje se, dakle, svakako odnosi na ono to je
ste, a cilj mu je da sazna kako bie jeste?
Da.
A mnenje je, velimo, radi pomiljanja?
Da.
Da li ono pomilja istu stvar koju znanje sa
znaje, i da li je ono to je sazmatljivo i ono to je po
miljivo isto, ili je to nemogue?
To je nemogue, prema onom to smo prihva
tili ree on. Jer ako se razliite sposobnosti prirod
no odnose na razliite stvari, i ako su oboje, tj. i mnenje
i znanje, sposobnosti, ali takve da se jedna razlikuje od
druge, kao to smo rekli tada ni ono to je saznatljivo
i ono to je pomiljivo ne moe biti isto.
Pa onda, ako je bie ono to je saznatljivo, ono
to je pomiljivo mora biti neto drugo a ne bie?
Neto drugo.
Da lj je to neto drugo" to se pomilja u stvari
nebie, ili je nebie neto to se ne moe ni pomiljati?
Razmisli. Zar onaj ko pomilja nije svoje mnenje upra
vio na neto? Ili pak, da ponovimo, pomiljati znai po
miljati nita?
Ne moe se pomiljati nita.
Onda onaj ko pomilja ima u vidu neto na ta
pomilja?
Da.
Ali nebie neemo nazvati neim", nego e biti
ispravnije ako kaemo da je ono nita?
Svakako.
Nebie smo dakle po nunosti oznaili kao ne
znanje (agnoia), a bie kao znanje (gnosis)?
Ispravno ree on.
Prema tome, mnenje ne pomilja ni bie ni ne
bie?
Doista, ne.
Tada mnenje ne bi bilo neznanje, a ne bi bilo ni
znanje?
ini se da ne bi.
Da li je ono izvan ovih i to tako da ih prevazilazi: znanje u jasnosti ili neznanje u nejasnosti?

479

Ni jedno ni drugo.
Pa zar ti onda mnenje ne izgleda kao neto to
je tamnije od znanja a svetlije od neznanja?
Sasvim tako ree.
Bie, dakle, da je mnenje negde u prostoru koji
se granii znanjem i neznanjem?
Da.
Dakle, negde izmeu ovih?
Sasvim tano.
Pa zar nismo napred ve rekli da, ako bi se ne
to pokazalo takvo da ujedno i jeste i nije, onda bi takvo
neto lealo izmeu istog bia i potpunog nebia, te mu
kao takvom ne bi odgovaralo ni znanje (episteme) ni ne
znanje (agnoia), nego ono to se nalazi izmeu neznanja
i znanja?
Ispravno.
A sada smo utvrdili da je to to se nalazi izmeu,
ono isto to smo nazvali mnenjem?
Utvrdili smo.
XXII. ini se da nam je, po svemu sudei, jo
preostalo da otkrijemo ono to uestvuje u oboma, i u
bivstvovanje (to eirtai) i u nebivstvovanju (to me einai),
ali koje, ispravno govorei, nije ni jedno ni drugo u i
stom vidu. Pa ako ga otkrijemo, s pravom emo ga ozna
iti kao ono to je odreeno da bude pomiljivo. Tako
emo svakom dati svoje: krajnostima ono to je krajnje,
a onome to izmeu njih posreduje ono to posreduje.
Hoemo li tako postupiti?
Ba tako.
Budui da je to tako pretpostavljeno, rei u neka mi govori i odgovori onaj potenjakovi 51 , koji misli
da nema lepog po sebi niti ideje lepote po sebi, koja bi
uvek ostajali ista i nepromenljiva; onaj radoznalac koji
dri do mnotva lepih stvari i koji ne moe da podnese i da
slua bilo kog ko mu govori da je lepota jedna, da je
pravda jedna, i druge takve stvari a ovo e biti moje
pitanje: Ima li, vrli ovee, meu tim mnogim lepim
stvarima i neka koja e se katkad pokazati runa? A me
u pravinim neka koja se ne bi pokazala nepravina?
A meu pobonim neka koja se ne bi pokazala nepobona?"
Ne, nego je nuno ree da se one pokazuju
i lepe i rune, a tako je i sa ostalima za koje pita.
171

172

A u onome to se odnosi na mnoge dvostruke

stvari? Hoe li se one rede pokazivati kao polovine nego
kao dvostruke? 52
Nee.
A stvari velike i male, lake i teke hoe li one
radije primiti te predikate, ili one koji su ovima su
protni?
Ne ree nego e uvek svaka od tih stvari
uestvovati i u jednom i drugom.
Da 11 onda svaka od tog mnotva stvari pre jeste
nego to nije ono to joj se pripisuje?
Ovo mi ree on lii na dvosmislenosti kojima se zabavljamo na gozbama, i na deju zagonetku
evnuhu i njegovom hicu na slepog mia, u kojoj se pi
tamo ime ga je i gde pogodio. 53 A i stvari kojima smo
govorili su slino tome dvosmislene, te nijednu od njih
ne moemo strogo shvatiti, ni da jeste ni da nije, da li je
jedno ili drugo od toga, ili nije ni jedno ni drugo.
Zna li onda rekoh ja kakvu upotrebu e
im odrediti? Moe li im nai bolje mesto gde e ih po
staviti nego to je ono izmeu bia (oiisia) i nebivstvovanja (me einai)? Jer nigde se nee pojaviti neko mesto
koje je tamnije od nebia da bi tim stvarima dao vie
nebivstvovanja, niti svetlije od bia da bi im dao vie
bivstvovanja.
To je cela istina ree Glaukon.
ini se da smo otkrili da mnoge uobiajene pred
stave, koje mnotvo prihvata, lepom i drugim takvim
stvarima padaju negde izmeu onoga to nije i onoga to
na jasan nain jeste.
Da, to smo otkrili.
A napred smo se ve sloili u tome da ako se
tako neto pokae, onda ga moramo nazvati onim to
se pomilja", a ne onim to se zna", a ono to luta u onom
meuprostoru mopa biti uhvaeno sposobnou koja se
i sama nalazi izmeu (neznanja i znanja prim. prev.).
U tome smo se sloili.
Prema tome, oni koji vide mnoge lepe stvari, a
ono to je lepo po sebi ne vide, i koji povrh toga nisu u
stanju ni da prate nekog drugog ko bi ih toj lepoti po sebi
vodio; oni koji vide mnoge pravine stvari, a ono to je
po sebi pravino ne vide, i tako u svemu za takve
emo rei da svemu tome imaju mnenja, ali da tome
emu imaju mnenja ne znaju nita.

Nuno je da tako kaemo ree Glaukon.

A za one druge koji u svakom takvom sluaju
vide ono to po sebi jeste i to uvek ostaje isto hoemo
li rei da oni ne pomiljaju, nego da znaju?
I to nuno sledi.
Pa ako je tako, onda emo za ove rei da cene i
480 vole ono to je predmet znanja, a za one da cene i vole
ono to je predmet mnenja? Ili se moda ne seamo da
smo ve govorili54 tome kako ovi poslednji vole lepe
tonove i boje i sline stvari, ali da ne mogu podneti lepotu po sebi kao ono to jest?
Seamo se toga.
Onda neemo pogreiti ako ih nazovemo filodoksima (prijateljima mnenja), pre nego filozofima55
(prijateljima mudrosti)? I zar e se oni mnogo na nas
ljutiti ako budemo tako govorili?
Nee, ako posluaju moj savet, jer liutiti se na
istinu nije legitimno.
A one koji rado prihvataju sve to istinski jest,
moramo li imenovati filozofima, a ne filodoksima?
Na svaki nain.

KNJIGA ESTA

St.
484a

174

I. Koji su ljudi filozofi, Glaukone rekoh

a koji nisu, to se pokazalo tek s mukom i posle dugog
raspravljanja.
Moda u kratkoj raspravi to ne bi bilo mogue.
Ne bi, kako izgleda rekoh. Ali mi se ini
da bi se to pokazalo jo bolje kad bismo imali da govo
rimo samo tome i kad ne bismo morali da pretresemo
toliko stvari da bismo pronali U emu se pravian ivot
razlikuje od nepravinog.
Pa ta imamo posle ovoga jo da pretresemo?
ta drugo nego to dolazi po redu? rekoh.
Poto su filozofi oni ljudi koji mogu da shvate
ono to je uvek jednako i nepromenljivo, a oni, koji to
ne mogu, i koji uvek lutaju meu mnogim i raznolikim
stvarima, nisu filozofi, onda koji od njih treba da budu
voe drave?
ta da kaemo da bismo pravilno odgovorili
na to?
Treba za uvare postaviti one koji izgledaju sposobni da uvaju1 zakone i obiaje drave rekoh.
Dobro.
A je li jasno i ovo? rekoh. Da li neto treba
poveriti na uvanje slepcu, ili onom ko dobro vidi?
Kako to ne bi bilo jasno?
A da li misli da se ma u emu razlikuju od slepca oni koji zaista nemaju nikakvo znanje biu svake stva
ri, i koji u duama nemaju jasan uzor, te nisu u stanju da
na to gledaju, kao to to ine slikari, kao na najistiju isti
nu kako bi sve svodili na nju i posmatrali je to tanije

mogu, i kako bi mogli ustanoviti i ovdanje zakone lepom, pravinom i dobrom, gde god je to potrebno, a da,
u isto vreme, sauvaju i zadre one koji ve postoje?
Zevsa mi ree on takvi ljudi se ne razlikuju
mnogo od slepaca.
Hoemo li, onda, vie voleti da za uvare posta
vimo njih ili one koji onome to jeste saznaju sve, a
pri tom u iskustvu, vebi i u bilo kom delu vrline ne izo
staju iza njih.
udno bi bilo uzeti one, ako ovi ni u emu ne
izostaju iza njih, jer je ona jedna sposobnost njihova
najvea prednost. 2
485
Da li je potrebno da objasnimo i to kako je mo
gue da oni u isto vreme imaju i jedne i druge osobine.
Svakako.
Onda, kako smo ve u samom poetku ove ra
sprave rekli,3 treba najpre da shvatimo njihovu prirodu.
Ako se u ovome budemo sloili, mislim da emo se slo
iti i u tome da su oni u stanju da u isto vreme imaju obe
ove osobine i da upravo oni i niko drugi moraju biti voe
drave.
Kako to?
II. Mi smo se, dakle, sloili u tome kako je pri
rodna osobina filozofa da uvek ude za saznanjem onoga
b
to je veito i da njih ne uznemirava nastajanje i pro
padanje.
Jesmo.
Sloili smo se i u tome rekoh da oni za tim
znanjem tee u potpunosti i da svojevoljno ne proputaju
nijedan manji ili vei, vredniji ili manje vredan njegov
deo,4 kao to smo rekli da to ine slavoljubivi i zaljub
ljeni ljudi.
Tako je.
Razmisli sada, posle svega ovoga, da li oni, ako
treba da budu onakvi kao to smo rekli, pored svega toga
c
moraju da imaju jo i ovu sposobnost.
Koju?
Da ne lau i da nikako ne trpe la, nego da je
mrze, a da vole istinu.
Verovatno ree on.
Nije to samo verovatno, dragi moj, ve je i ne
minovno da svako ako po prirodi neto voli, voli i sve
ono to je srodno sa predmetom njegove ljubavi i sa onim
to mu pripada.
175

 Ispravno.
A moe li da nae neto to bi sa mudrou
bilo povezano tenje nego istina?
To ne bih mogao ree on.
Moe li, meutim, ista priroda da voli i mudrost
d
i la?5
Nikako.
Prema tome, onaj ko je zaista eljan nauke, mo
ra jo od rane mladosti da tei najvie za istinom.
Svakako.
Ali mi znamo da ako su kod nekog veoma razvi
jeni prohtevi za jednim, onda su oni slabiji za drugim
stvarima, kao kad se reka odvede na drugu stranu.
Razume se.
Kod onoga, dakle, kome su elje potekle prema
nauci i za slinim stvarima, sve je, mislim, upueno
samo na duevne radosti, a telesne naslade njega ne prie
vlae ako je zaista pravi a ne samo nabeeni filozof.
Tako mora da bude.
Takav je ovek svakako umeren i ne udi za nov
cem, jer vie dolikuje nekom drugom nego njemu da tei
za onim to je u vezi sa izdacima i tenjom za novcem.
Tako je.
486
Ako eli da razlikuje filozofsku od nefilozofske
prirode onda mora paziti jo i na ovo.
Na ta?
Da ti ne ostane prikrivena poneka crta ropskog
duha. Briga za sitnicu je u najveoj suprotnosti sa duom
koja uvek tei za celinom i potpunou, i za bojim i za
ljudskim.
To je sasvim tano.
A zar misli da onaj veliki duh, onaj koji ivi u
posmatranju svih vremena i svega bia, moe verovati da
je ljudski ivot neto veliko?
Ne moe.
b
Takav ovek, dakle, nee ni smrt smatrati za ne
to strano?
Nee.
Izgleda, dakle, da plaljiva i ropska priroda ne
bi mogla imati udela u pravoj filozofiji?
Mislim da ne bi.
Hajdemo dalje! Da U bi sreen (kosmdos) ovek
koji nije ni gramljiv, ni ropskog duha, ni hvalisavac, ni
plaljivac mogao postati teak ili nepravian?
176

487

To bi bilo nemogue.
Ako, dakle, eli da ispita koja je dua filozof
ska a koja nije, morae jo od rane mladosti gledati da
li je ona pravina i blaga, ili nepodnoljiva i surova.
Svakako.
Mislim da nee ni ovo zanemariti.
ta to?
Da li ona ui lako ili teko. Ili, moda, misli da
e neko onako kako treba voleti svoj posao ako ga obav
lja s mukom i ako u njemu jedva neto malo postigne?
Ne, toga nee biti.
A ta e biti ako neko ne zapamti nita od onoga
to naui, jer je sasvim zaboravan! Zar takav ovek ne bi
bio potpuna neznalica?
Kako da ne bi bio?
Ako se, dakle, bude uvek uzalud trudio, zar ti se
ne ini da e na kraju morati doi do toga da mrzi sebe
i takav posao?
Svakako e doi do toga.
Prema tome, nikad neemo zaboravnu duu pri
znati za dovoljno filozofsku, nego emo traiti da ona ima
i dobro pamenje.
Svakako.
I doista ne bismo mogli rei da sklonost neobra
zovane (amousos) i nedostojne (ashemon) prirode vodi
neem drugom osim nesrazmeri (ametria).
Sigurno.
ta misli? Da li je istina srodna nesrazmeri ili
srazmeri (emmetria)?
Srazmeri.
Onda emo u dodatku ostalim naim zahtevima
traiti duh koji je po prirodi srazmeran (emmetros) i mio
(eiiharis), kojeg e uroena sklonost lako voditi prema
ideji svakog bia.
Sigurno.
No moda ti se ini da neka od nabrojanih oso
bina nije nuna za duu koja hoe da postigne potpuno
i savreno razumevanje bia, i da nabrojane osobine nisu
kako treba usklaene jedna s drugom?
Ne, sve su one u najveoj meri nune.
Da li je mogue nai nekog ko bi kudio takvo
poslovanje, koje ne bi mogao obavljati niko drugi osim
onog ko bi po prirodi bio obdaren dobrim pamenjem,
177

sposobnou za dobro razumevanje i uenje, plemenitim

karakterom, prijatnou, prijateljstvom i srodnou sa
istinom, pravinou, hrabrou i umerenou?
ak ni Momos 6 ne bi mogao tako neto poku
diti ree on.
Zar onda ne bi dravu poverio jedino takvim lju
dima kad oni posle vaspitanja i odgovarajueg doba sta
rosti postanu za to sasvim sposobni?
b
III. Tada Adeimant 7 ree:
Sokrate, na ovo ti niko ne bi mogao staviti pri
govor. Ali sluaooima se uvek tako deava kad govori
kao sada. Oni misle da ih ti, zato to nisu dovoljno uvebani da pitaju i odgovaraju, kod svakog pitanja pomalo
zavodi, a kad se te sitnice skupe, onda se na kraju ra
sprave pojavi neka velika greka i protivnost onome to
je pre toga reeno i, kao to dobri igrai pri kocki najzad
uhvate slabije igrae tako da ovi vie ne mogu ni da ma
knu svoje figure, tako i oni misle da su u toj igri kockama
c
zatvoreni tako da na kraju ne mogu vie nita da kau u
toj kocki koja se igra recima a ne kameniima. To nita
ne mari kad je u pitanju istina. Ali ja govorim u vezi sa
sadanjim sluajem. Neko bi ti zaista mogao rei kako
nije u stanju da recima odgovori na svako tvoje pitanje,
ali kako u stvari vidi da su mnogi od njih koji su poeli u
mladosti da se bave filozofijom, i koji se njome nisu bad
vili samo da bi postigli obrazovanje, postali sasvim neo
bini, da ne kaem pokvareni ljudi, a da su najsposobniji
od njih, bavei se poslom koji ti hvali, postali sasvim
nekorisni za dravu.3
Kad to uh, rekoh.
Misli li da lau oni koji tako govore?
Ne znam ree on ali bih rado uo tvoje
miljenje.
ue onda to da mi izgleda kako oni govore
istinu.
e
Pa kako onda moe tvrditi da se drave nee
osloboditi zala sve dok u njima ne zavladaju filozofi, kad
smo se sloili da su oni nekorisni za drave?
Postavlja pitanje rekoh koje zahteva da
mu se odgovori poreenjem.
Ali, mislim da nije tvoj obiaj da govori u poreenjima! 9
IV. Dobro rekoh poto si me primorao da
488 dam dokaz koji je tako teak, ti mi se jo i ruga. uj,
178

dakle, poreenje ne bi li jo bolje uvideo koliko sam slab

u tome. Odnos onih najsposobnijih prema dravi je tako
teak da inae ne postoji neto posebno to bi bilo tome
slino, nego ako elimo da branimo ove ljude, onda mo
ramo iz vie stvari sastaviti jednu, kao to slikari slikaju
jarca koji je ujedno i koza, i slina udovita. Zamisli da
se na veem broju laa, ili na jednoj, desi ovako neto:
b
vlasnik broda je vei i snaniji od svih drugih na lai, ali
je nagluv, i kratkovid, a njegovo znanje pomorskim
stvarima je isto tako oskudno. Mornari se svaaju oko
toga ko e upravljati brodom, mislei da svaki mora
upravljati. Niko od njih, meutim, nikad nije uio krmanoku vetinu, niti moe kazati ko mu je u tome bio ui
telj, ni vreme kada je uio, a osim toga tvrde da se ona
uopte ne moe nauiti i spremni su da rastrgnu onog ko
c
bi rekao da se to moe.10 Oni neprestano navaljuju na
brodovlasnika molbama i ine sve da bi im on prepustio
krmu. Ako se ponekad desi da neko u tome uspe, onda
ga drugi ubijaju ili izbacuju iz lae." A kad im poe za
rukom da estitog brodovlasnika savladaju bilo mandragorom, ili vinom, ili nekim drugim sredstvom, onda za
gospodare brodom, raspolau njime, piju i goste se, a
d
plove onako kako se od takvih ljudi moe i oekivati. Po
red toga, svakog onog ko je bio okretan te im, kad je tre
balo brodovlasnika ili nagovoriti ili primorati, pomogao
da se doepaju vlasti, hvale da je mornar i krmano i da
se razume u pomorske stvari, a sve druge kore kao nespo
sobne. Pri tome ne znaju ni toliko da pravi krmano, ako
zaista hoe da bude dobar upravlja broda, mora prou
avati i vreme i godinja doba, i nebo i zvezde, i vetrove
i sve ono to spada u njegovu vetinu. Oni uopte ne mie
sle da su za izuavanje vetine krmarenja i raspoznavanja
vremena, i pored svih vetina, potrebna i sredstva da se
do toga doe. Kad bi se tako neto desilo na brodovima,
zar ti se ne ini da e na takvim laama pravog krmanoa
489 mornari nazivati zvezdoacem i brbljivcem i da e govo
riti kako je on za njih neupotrebljiv?' 2
Svakako ree Adeimant.
Mislim da razume ta hou da kaem, i da nije
potrebno da ti ovo poreenje tumaim da bi mogao videti kako ono lii na odnos drava prema pravim filozo
fima.
Svakako, razumem.
179

 Ako se, dakle, neko udi to filozofi ne uivaju

poasti u dravi, onda mu najpre protumai smisao ove
slike i pokuaj da ga ubedi kako bi bilo jo mnogo udb
nije kad bi oni uivali poasti.
Dobpo, pouiu ga.
I reci mu da govori istinu kad kae da su najspo
sobniji meu filozofima mnogim ljudima sasvim nepo
trebni. Ali krivica za tu njihovu neupotrebljivost pripisae se onima koji ne umeju da ih upotrebe, dakle ne
sposobnim. Jer nije prirodno da krmano moli mornare
da ih vodi, niti da mudri idu na vrata bogataa", 13 a onaj
ko je to rekao bio je laljivac. A stvarno treba da bude
ovako: ko je bolestan, pa bilo da je siromaan ili bogat,
c
mora ii na vrata lekaru i svaki onaj kome je potrebno
vodstvo treba da ide na vrata onog ko moe da ga vodi,
a ne da vladalac, ako on zaista neto vredi, moli podanike
za dozvolu da njima vlada. Tako i ti nee pogreiti ako
sadanje politike voe poredi sa mornarima koje smo
maloas pomenuli, a one druge sa pravim krmanoima
koje su oni nazivali suvinim, brbljivim i zvezdoacima.
Sasvim tano.
Zbog svega ovoga i u ovakvim prilikama nije,
dakle, lako da taj najvii poziv hvale oni koji se bave ned
im suprotnim. Ali najvie i najjae kleveu filozofiju
ba oni koji tvrde da se njome bave; i na koje onaj ko
klevee filozofiju cilja kad tvrdi kako je najvei deo filo
zofa potpuno iskvaren i kako su ti najsposobniji ljudi
neupotrebljivi, ime si rekao istinu koju sam i ja potvr
dio. Zar nije tako?
Jeste.
V. Tako smo, dakle, ispitali zato sposobne ljude
smatramo neupotrebljivim?
Jesmo.
Hoe li, onda, da posle ovoga vidimo i zato se
najvei deo ovih ljudi vremenom iskvari i da, ako je to
e
mogue, dokaemo kako tome nikako nije kriva filozo
fija?
Hou, svakako.
Onda ujmo i govorimo dalje seajui se onoga
ime smo zapoeli kad smo utvrdili kakva treba da bude
14
priroda savrenog oveka. Njega je, ako se sea, najpre
490 vodila istina, za kojom on svuda i na svaki nain mora
da ide, ako nije buka i ako ima bilo kakve veze sa filo
180 zofijom.

Zaista smo tako rekli.

A zar ve samo to nije suta suprotnost mnenju
koje danas ljudi imaju njemu?
Jeste.
Zar onda, branei ga, neemo postupiti dobro
ako kaemo da je onaj ko je eljan znanja (philomathes),
prirodno sklon da se bori za ono to jest (to on), a ne
da ostaje pri onim mnogim pojedinim stvarima za koje
se samo pomilja da jesu? Rei emo da on ne ostaje
pri tome, nego ide napred, ne slabei svoj napor i ne od
bacujui svoju udnju (eros), sve dok prirodu onog, to
svaka stvar po sebi jest, svojom duom ne shvati i u
njoj kao takvoj sudeluje kao u onom to je njoj srodno.
Postiui tako bliskost i zdruenost sa stvarnim biem
(to on ontos), istovremeno postie da se rodi um (nous)
i istina, dospeva do saznanja, istinskog ivljenja i uzdiza
nja, pa e tek tada njegov bol prestati, nikako pre. 15
To bi doista bila odbrana koja najvie odgovara
samoj stvari ree on.
Ali kako? Da li on treba da voli la, ili naprotiv,
da je mrzi?
Da je mrzi.
Ako predvodi istina, mislim da neemo rei kako
nju prati skup poroka.
Kako bismo to mogli rei?
Naprotiv, prati je zdrava i pravina ud, kojoj
se pridruilo i samosavlaivanje ili umerenost.
Tako je odgovori on.
A zato da opet iz poetka postavljamo sve ostale
vrline flozofa! Ti se svakako sea da njima pripadaju
hrabrost, velikodunost, sposobnost uenja, pamenje. Tu
si me prekinuo' 6 i rekao da se sa ovim svako mora sloiti,
ali da e, ako se ne pridrava samo reci, nego posmatra
ljude kojima je govor, ipak morati rei kako meu
njima vidi i neke koji su neupotrebljivi, a vrlo mnogo
sasvim pokvarenih. Zatim smo, traei razlog toj kleveti,
doli do ovog pitanja zato su mnogi ljudi koji se bave
filozofijom ravi. Zato smo ponovo uzeli u pretres pri
rodu pravih filozofa i odredili je, jer je to bilo potrebno.
Tako je ree on.
VI. Sada moramo razmotriti zato u najveem
broju sluajeva ljudi sa takvim prirodnim sposobno
stima propadaju, i zato samo jedna manjina, koju onda
ne zovu pokvarenom nego samo suvinom, moe da tome
181

umakne. Posle toga moramo videti kako podraavaju oso491 bine filozofa drugi ljudi koji se, premda im to ne doli
kuje i premda tome nisu dorasli, guraju u njihov visoki
poziv. Oni esto gree i zbog njih je filozofija, kako si ti
pomenuo, svuda i kod svih ljudi na ravom glasu.
Kako to misli da oni propadaju?
Pokuau da ti to objasnim rekoh ako samo
budem mogao. Mislim da e se svi sloiti sa nama u tome
da je takva priroda koja ima sve uslove, koje smo sada
b
postavili, da bude potpuno filozofska, veoma retka kod
ljudi i da je nesvakodnevna. Zar ti ne misli tako?
Svakako.
A sad pogledaj kakve sve i kolike opasnosti prete
ovom malom broju ljudi.
Koje su te opasnosti?
Najudnije je to to i svaka od onih sposobno
sti koju smo kod takve jedne prirode hvalili, moe pokva
riti duu (koja tu sposobnost ima) i odvui je od filozo
fije. Tu mislim na hrabrost i samosavlaivanje ili umerenost i na ostale vrline koje smo pomenuli.
To je doista udno ree on.
c
tavie nastavih ja osim ovoga, kvare i od
vlae i sva takozvana dobra: lepota, bogatstvo, telesna
snaga, uticajna rodbina u dravi i sve to sa tim ima veze.
Ti otprilike ve zna na ta ja ciljam.
Znam ree on ali bih voleo da saznam jo
tanije to to ti kae.
Onda posmatraj stvari u celini i bie ti jasno, a
nee ti izgledati neobino ono to sam ranije tome go
vorio.
Kako to misli?
d
Mi znamo rekoh da svako seme ili zame
tak, bilo da je od biljaka ili od ivotinja, ukoliko je jae
utoliko vie zaostaje, ako nema odgovarajuu hranu, vreme i mesto. Zlo se vie suprotstavlja dobru nego onome
to vie nije dobro.
Svakako.
Mislim da je sasvim razumljivo kako najpleme
nitija priroda tee podnosi hranu koja joj ne odgovara,
nego to je to sluaj sa prostijom.
Tako je.
e
Onda emo, Adeimante, i za due rei da naj
plemenitije od njih postaju naroito rave ako prime
182 ravo vaspitanje. Ili ti moda misli da velika zloinstva

492

i krajnja pokvarenost dolaze od proste, a ne od bogate

ali vaspitanjem pokvarene prirode, jer slaba priroda ni
kada ne moe stvoriti neto veliko ni u dobru ni u zlu.
U pravu si.
Zato mislim da e se priroda koju smo pripisali
filozofu morati razviti i dostii svaku vrlinu, samo ako
dobije prikladno obrazovanje. Ako, pak, nije posejana
ili zasaena i ako se ne gaji na pravom tlu, razvie se u
pravu suprotnost, ako joj sluajno ne pomogne neko bo
anstvo. Ili se i ti slae sa mnogima, koji misle da su
neke mladie pokvarili sofisti, i da ih kvare nekoliko njih,
privatnih ljudi? I tome treba govoriti. A zar oni koji to
govore nisu najvei sofisti, koji znaju da sve, i mlade i
stare, i ljude i ene vaspitaju onako kako ele i da od njih
naprave ono to ele?17
A kada to ine?
Kad sede zajedno sakupljeni u velikim gomila
ma, u narodnim skuptinama, u sudnicama, u pozoritu
ili taboru ili na drugim zajednikim sastancima i uz ve
liku larmu sad kude ono to se kae ili uini, sad opet
preterano hvale jedno ili drugo, uz viku i pljeskanje tako
da jo stene i mesto na kojem sede odjekuju i dvostruko
pojaavaju i kuenje i hvaljenje. ta misli kako je tada
mladom oveku? Kakvo treba da bude vaspitanje svakog
pojedinog od njih da bi se moglo odupreti talasu kuenja
ili odobravanja da ga ne odnese i da ga ne otplavi reka
onamo kud tee, i tako da svaki od njih ne kae, kao i
ovi, za istu stvar da je lepa ili runa, da ne radi to isto
18
to i oni, i da ne bude isti kao to su oni?
Tako mora da bude, Sokrate?
VII. A ipak rekoh ono najjae mora" jo
nismo pomenuli.
Koje? upita on.
Ono koje ovakvi vaspitai i sofisti ine delom
ako re nije dovoljna. Ili ti moda ne zna da onoga ko
ih ne slua kanjavaju gubitkom graanskih prava, ili
novano, ili smru? 1 9
Jo kako dobro to znam!
Pa ta misli? Koji sofist, ili kakvi govori poje
dinaca bi se mogli boriti protiv ovih?
Nikakvi mislim.
Tma pravo rekoh a i sam pokuaj bi bio
velika glupost. Jer niti se danas deava niti se ikad de183

silo, a nee se ni desiti, prijatelju, da njih pobedi ovek

drugojaijeg karaktera, nego ko je vaspitan na nain supro
tan ovome koji. ovi ljudi trae, a boanstvo emo, kako
kae poslovica, izdvojiti iz naeg govora.20 Treba, naime,
dobro znati: ta je to to se u sadanjem stanju drava
493 jo odralo i jo postoji, kako to treba da bude, i onda
e s pravom rei da je sve to sauvao bog.
Tako i ja mislim.
A pored toga rekoh treba da veruje jo
i ovo.
ta?
Da niko od onih pojedinaca, koji pouavaju za
novac i koje oni 2 ' nazivaju sofistima i smatraju za svoje
takmace, ne ue nita drugo nego ono to misli svetina
koja to miljenje ispoljava na svojim skupovima, i da to
smatraju mudrou. 22 To je kao kad bi neko hteo da od
goji veliku i jaku zver,23 pa bi prouavao njene udi i
b
strasti, kako joj treba prii, kako je dodirnuti kad je
najvie divlja a kako kad je najpitomija i zato je takva,
pa bi nauio i njene glasove i glasove kojima je neko
drugi, ako ih zna, moe pripitomiti ili -azbesneti. I kad
sve to, u drutvu sa njom i tokom vremena, naui, onda
to nazove mudrou, stvori od toga neki sistem i postane
uitelj, ne znajui stvarno nita tome ta je u ovim
c
miljenjima ili strastima lepo ili runo, dobro ili zlo, pra
vino ili nepravino, pa svemu tome daje imena prema
mnenjima one velike ivotinje, nazivajui dobrim ono
to nju raduje, a zlim ono to nju ljuti. Nemajui nika
kvog drugog merila za to, on e ono to se namee kao
potrebno nazvati pravinim i lepim, budui da nikada
nije zapazio kako je velika razlika u prirodi izmeu onoga
to je potrebno i onoga to je dobro, te budui nesposo
ban da to i drugima pokae. Zar se tebi, tako ti Zevsa,
takav ovek ne ini udnim vaspitaem?
Naravno ree on.
A zar misli da se ovek koji smatra da je mud
drost paziti na udi i strasti velike i raznolike gomile, na
ono to se njoj dopada a ta ne, pa bilo da je u pitanju
slikarstvo, muzika ili politika, razlikuje od ovoga? Jer,
ako ovek koji se uputa sa takvim ljudima preda neku
svoju pesniku tvorevinu ili kakvo umetniko ili politiko
delo da ga oni prosuuju, i tako dopusti svetini da vie
nego to je to potrebno zagospodari njime, on zapada u
24
takozvano Diomedovo primoravanje. tj. mora da radi
184

ono to ta svetina hoe. A da li si ikada uo neko oprav

danje za to koje ne bi bilo smeno, a koje bi tvrdilo da
je to zaista dobro i lepo?
e
Mislim da ga nikad neu ni uti odgovori ovaj.
VIII. Razmisli svemu tome i seti se jo i ovoga:
da li e svetina moi primiti i shvatiti samu lepotu, a ne
494 mnoge lepe stvari, ili bilo koju stvar po sebi, a ne mnoge
pojedine stvari?
Nikako nee moi.
Znai da je nemogue da svetina bude ljubitelj
mudrosti?
Nemogue je.
I da oni koji se bave filozofijom moraju trpeti
njene prekore?
Moraju.
I isto tako prekore onih pojedinaca sofista koji
se drue sa svetinom i ele da joj se dopadnu?
Oigledno.
s Pa gde onda, u takvim uslovima, vidi mogu
nost da se filozofska priroda spase, da ostane verna svo
me pozivu i da postigne svoj cilj? Ali razmiljaj u vezi
b
sa prethodnim recima, jer smo se ve sloili u tome da
toj prirodi pripadaju i sposobnost uenja i pamenje,
hrabrost i velikodunost.
Da.
Je li onda istina da e ovakav ovek jo kao dete
biti prvi medu svima, naroito jo ako mu je i telo isto
roeno kao i dua?
Jeste.
Mislim da e, kad on odraste, i roaci i graani
hteti da ga upotrebe za svoje poslove.
Kako da ne?
c
Oni e ga, dakle, pokorno moliti i potovae ga,
jer e ve unapred raunati i laskati njegovoj buduoj
moi.
Tako se esto i deava.
Pa ta misli zapitah ga ja hoe li se takav
ovek meu takvim ljudima truditi da radi neto naro
ito, pogotovo ako je sluajno pripadnik neke velike dr
ave i u njoj bogat i plemenita roda, a uz to i lep i visok?
Nee li ga prazne elje potpuno obuzeti i nee li smatrati
da je dovoljno sposoban da upravlja i poslovima Helena
i poslovima varvara? I nee li ispunjen svojim stavom i
185

praznom oholou i uobraenjem bez uma samoga sebe

uzdii visoko?
Razume se da hoe.
Pretpostavimo sada da takvom oveku neko
mirno pristupi i kae mu istinu da u njemu nema uma,
iako mu je um veoma potreban, te da ga moe stei samo
ako mu bude sluio kao rob, misli li da e ovome
budui da je ve prisvojio toliko ravog biti lako da
to uje?
Mnogo bi toga bilo potrebno ree on.
No ako se ipak nae jedan koji bi se, zbog svoje
e
prirodne obdarenosti i sklonosti da poslua reci valjanog
saveta, dao nagovoriti da pristupi filozofiji, ta misli,
ta e uraditi oni koji e pomisliti da su time izgubili ko
risti koje su imali od druenja s njim? Nee li oni i re
cima i delom uiniti sve da on taj savet ne poslua? I zar
se nee istovremeno ustremiti na savetnika i nastojati da
ga onemogue svim sredstvima, privatnim intrigama i
javnim sudskim progonima?
495
Oni e to sigurno uraditi.
Je li onda mogue da takav ovek filozofira?
Uopte nije mogue.
IX. Sada, dakle, vidi da smo imali puno pravo
kad smo rekli da su i same osobine filozofove prirode na
neki nain krive ako on otpadne od svog pravog poziva
i ako dobije rav odgoj, a potom krivac su i takozvana
dobra: bogatstvo i sline potrebe.
Zaista smo imali puno pravo.
To su, dakle, dragi moj, opasnosti i uzroci prob
padanja koji pogaaju najbolju prirodu, onu koja je
stvorena za najvie zadatke. A takva priroda je i inae,
kako smo rekli, retka. Od ovakvih ljudi postaju oni zlo
inci koji ine najvea zla i dravama i pojedincima, a
ine i dobroinstva, ako ih neko povede takvim putem.
Siuna priroda, meutim, nikad ne stvara neto veliko,
ni velikog pojedinca, ni veliku dravu.
To je savrena istina.
Ako, dakle, od filozofije otpadnu ljudi kojima
ona najvie dolikuje, i ako je oni ostave usamljenu i bez
c
pristalica, onda e oni sami iveti ivotom nedostojnim
i lanim, a filozofiji e kao udovici i onome ko je bez ro
aka prii drugi, nedostojni nje, okaljae je, izneti na
rav glas, grditi i prekorevati i bie tako kao to ti ka186

496

em: da od ljCfdi koji se njome bave, jedni ne vrede nita,

a drugi samo donose mnoga zla.
Tako se i govori, zaista.
I s pravom se tako govori rekoh. Kad drugi
oveuljci vide da je ovo mesto prazno a puno lepih reci
i visokih poasti, onda oni, kao zatvorenici koji tre iz
zatvora u hramove, pojure radosno sa svojih poslova ka
filozofiji, i to ine naroito oni koji su u svojoj vetini
najbolji. Jer filozofija ipak, iako se sa njom sve to deava,
sadri vie dostojanstva nego sve ostale vetine, a za tim
dostojanstvom tee mnogi ljudi nesavrene prirode; nji
ma su njihove vetine i bavljenje grubim poslovima upropastili tela i slomili im duu, a niski poslovi su ih pot
puno istroili. Nije li to neminovno?
Svakako.
Zar ti misli nastavih ja da oni izgledaju
drukije nego elav i malog rasta kova, koji je zaradio
novac i koji je nedavno osloboen iz zatvora, pa se oku
pao u kupatilu, obukao novo odelo, spremio se kao mla
doenja i poao da se vena s keri svoga gospodara zato
to je ona siromana i usamljena?
Nema ba mnogo razlike meu njima odgo
vori on.
ta e onda ovi ljudi raati? Zar nee kopilad
i slabu decu?
Sigurno.
Hajdemo dalje. ta emo rei ako se filozofiji
priblie i venaju se sa njom ljudi nedostojni obrazo
vanja? Kakve e mfsli i mnenja oni roditi? Zar to nee
biti ono to zaista treba nazvati sofizmom, to nije isprav
no i nema nikakve veze s pravim razumevanjem?
Bie tako, zaista.
X. Preostao je, dakle, sasvim mali broj ljudi,
Adeimante, koji su dostojni da se drue s filozofijom; to
su ili one naravi koje su plemenita roda i dobro vaspitane, koje je pogodila neprilika progonstva, pa su po
svojoj prirodi ostali verni filozofiji, jer tamo nije bilo
onih koji bi ih mogli iskvariti; ili se moglo desiti da se
u nekoj maloj dravi rodi neka velika dua, koja s visine
i sa prezrenjem gleda na politike stvari; a retko bi kad
priao filozofiji kakav estit ovek iz drugog umenja, koje
bi opravdano prezreo. Nekoga bi pak mogla u tome spre25
iti uzda koja je spreila naeg drubenika Teaga ; jer,
u njega je sve bilo udeeno tako da ga odvrati od filozo187

fije, ali ga je njegovo boleljivo telo nagonilo da se mane

politike i da se vraa filozofiji. sebi samom, demon
skom znamenju koje sam primao, ne treba da govorim;
jer, mislim, da se tako neto dogaalo ili tek ponekom ili
nikome. 26 A oni koji su pripadali tom malom broju i oku
sili kako je prijatno i blaeno posedovati filozofiju, dospeli su do valjanog uvianja mahnitosti svetine, te shva
tili da niko nita ne radi zdravo u poslovima drave i da
d
nema saveznika s kojim bi iko mogao ii pravdi u pomo,
i time osigurati i sopstveni spas. Stavie, oni lie na
oveka koji je upao meu divlje zveri, pa budui da nee
zajedno s njima da ini nepravdu, a nije u stanju da se
tim divljim zverima sam odupre, propada i postaje su
vian i sebi i ostalima jo pre nego to je koristio bilo
dravi, bilo svojim prijateljima. A onaj ko je svemu
tome dobro razmislio, pa ivi u miru i radi svoj posao,
postupa kao ovek koji kad vetar uzvitla prainu i oblake
staje ispod nekog malog zida; on posmatra kako se drugi
nezakonito zasiuju, zadovoljan je ako ovaj ivot moe
da proivi nekako neokaljan nepravdom i bezbonim dee
lima, a kad doe vreme da ga napusti, on kree na put
s lepom nadom, radostan i raspoloen. 27
497
Ali on, u tom sluaju, odlazi postigavi stvar koja
nije najmanja.
A ni najvea rekoh i to samo zato to nije
naao uzornu dravu. U jednoj uzornoj dravi bi i on
sam vie napredovao i svojim bi blagostanjem doprineo
blagostanju zajednice.
XI. Ako nema nita vie da doda, mislim da
smo tome zato je filozofija stekla rav glas i da ga je
stekla nepravino dosta govorili.
Nemam ta da dodam tome ree on. Ali
koja od sadanjih drava, po tvome miljenju, odgovara
filozofiji?
b
Nijedna odgovorih. tavie, ja i zameram
to to nijedno od sadanjih ureenja nije dostojno filo
zofskoj prirodi. Stoga se ona i okree i menja, i, kao to
seme posejano u zemlju koja mu ne odgovara gubi svoju
snagu i tei da se prilagodi uslovima u toj zemlji, i tako
gubi svoju mo i menja svoj karakter. A ako pronae naj
bolju dravu kao to je i ona sama najbolja, onda e poc
kazati da je zaista boanska, a da su ostale kako po
prirodi tako i u poslovima ljudske. Jasno je da e posle
svega zapitati koje je to dravno ureenje.
188

Nisi pogodio ree on. Nisam hteo da pitam

to, nego da li je to ona drava koju smo mi, gradei je,
opisali, ili neka druga.
Nikakva druga rekoh nego upravo ova.
I rekli smo jo tada kako u dravi uvek mora postojati
neki uzor, onaj isti koji je provejavao i tobom kad si kao
d
zakonodavac izdavao zakone.
To smo rekli, naravno.
Ali iz straha od vaih prigovora nismo to do
voljno objasnili rekoh jer ste govorili kako je ovo
dokazivanje dugo i teko. A ono to nam jo predstoji,
nije ba tako lako prei.
Pa ta je to?
To je nain na koji se drava zanima sa filozo
fijom da ne bi propala. Sve to je veliko, nestalno je i
jo se kae: to je lepo, to je zaista i teko.
e
Ali dok to ne postane jasno, ne treba da zavr
imo svoje dokazivanje.
Ne zato to, moda, nemam volje, nego zato to
ne mogu. A da sam spreman to e odmah videti. Gledaj
kako spremno i hrabro elim da govorim: drava treba
da se bavi filozofijom na nain suprotan dosadanjem.
Kako to?
Sada su rekoh oni to se filozofijom bave
498 mladii, upravo izali iz deatva, koji u onom meuvre
menu, dok se jo nisu poeli baviti voenjem domain
stva i sticanjem novca, pristupaju njenom najteem delu
najteim delom zovem ono govorima 28 pa se ubrzo
i od toga udaljuju, mislei da su od sebe nainili najvee
filozofe. Kasnije, ako ih ko pozove da sluaju rasprave
drugih, oni ve to uzimaju za veliku stvar, jer se, pored
ostalog, i time bave. A kad ostare, njihovo se svetio s ma
lim izuzecima, gasi i to potpunije od Heraklitovog
29
b
sunca, koje se inae uvek ponovo pali.
A kako bi trebalo da bude? zapita on.
Sasvim suprotno tome: dok su mladii i deaci,
treba da stiu ono obrazovanje koje odgovara mladiima
i deacima, tj. da se kako treba brinu svom telu dok
ovo raste i postaje muevno, jer e tako stei osnovu za
filozofiju. Kad se ve odmakne u godinama, kad dua
pone da stie svoju zrelost, tada se treba vie posvetiti
c
njenim vebanjima. A kad ponu da gube snagu, te po
stanu neaktivni u politikim i vojnim dunostima, tada
se tek za njih otvara iroko polje znanja kojem se mogu
189

posvetiti ne radei nita dingo, osim uzgredno uko

liko, razume se, hoe da ive sreno i da, posle smrti,
ivot koji su proiveli nastave dostojnom sudbinom na
onom svetu.
XII. Ti zaista govori spremno, Sokrate ree
on ali ja mislim da e mnogi od slualaca, poev od
Trasimaha, istupiti protiv tebe jo spremnije jer ti ne
veruju.
Nemoj zavaati nas dvojicu, mene i Trasimaha,
d
jer smo se tek sprijateljili, a ni ranije nismo bili nepri
jatelji. Neemo propustiti nijedan pokuaj da i njega i
ostale ili ubedimo, ili im pruimo neto to e im biti od
koristi za onaj ivot kad se budu ponovo rodili 30 i ponovo
se namerili na takve razgovore.
Govori zaista nekom kratkom vremenu!
Nita to nije u poreenju sa celokupnim vreme
nom (venou). A to to se mnogi ne daju ubediti na
im recima, nije nikakvo udo. Oni jo nikada nisu videli
c
da se obistinilo ono emu sad govorimo, nego su samo
uli nekoliko fraza koje su na vetaki nain dovedene u
sklad, ali se, meutim, u stvarnosti nisu obistinile, tj. oni
nikad nisu videli ni jednog oveka ni vie njih koji bi i
499 delom i recima bio suto i savreno olienje vrline, a koji
bi vladao u nekoj drugoj takvoj dravi. Ili moda misli
da jesu?
Ne, nikako.
Pa nisu dovoljno sluali ni lepe i slobodne reci,
najbolji moj prijatelju, dakle one koje ozbiljno i sa svim
naporima trae istinu radi saznanja. Naprotiv, sluali su
samo uglaene i eristike rasprave koje i na sudu i na
privatnim skupovima tee samo za spoljnim utiskom i
prepirkom.
Nisu ree on.
Zbog toga, dakle, i zato to smo to predviali, mi
b
snio sa strahom, dodue, ali prisiljeni istinom rekli 3 ' da
nijedna drava, nijedno ureenje i isto tako nijedan ovek nee biti savren dok ti malobrojni nepokvareni filo
zofi koje sad nazivaju neupotrebljivim, eleli oni to ili ne,
ne budu nekako sudbinom prinueni da se pobrinu
dravi i da joj poslue, ili dok istinska ljubav prema
c
pravoj filozofiji kao kakav boanski dah ne obuzme si
nove onih koji sada vladaju i kraljuju, 32 ili same vladare.
A ja ne vidim zato jedan ili oba ova sluaja ne bi bila
190

mogua. Inae bi nam se s pravom podsmevali da se ba

vimo samo pobonim eljama. Zar nije tako?
Tako je.
Ako su, dakle, oni koji vrhune u filozofiji bili,
u beskrajno dalekoj prolosti, nekom nunou navedeni
na to da se dravi brinu, ili to i sada ine u nekom varvarskom kraju, daleko izvan naeg pogleda, ili se to mora
d
kasnije dogoditi onda smo spremni da se govorom
(to logo) borimo za to da dravno ureenje koje smo
opisali postoji, ili da je postojalo, ili da e postojati, kada
ta Muza33 dravom ovlada. Doista nije nemogue da se
tako neto dogodi, niti mi nemoguem govorimo, iako
smo saglasni u tome da je to teko.
I meni se tako ini ree on.
Hoe li time da kae kako mnogima ne izgleda
tako? zapitah ja.
Moda odgovori on.
O, blaeni ovee rekoh nemoj da tako optue
uje mnoge ljude. Ako se sa njima ne bude svaao, nego
ih bude savetovao, ako tenju za znanjem bude branio
od kleveta i ako bude ukazivao na one koje ti naziva
filozofima, ako bude odredio njihovu prirodu i njihov
posao da ne bi ljudi mislili kako ti govori onim filozo500 fima na koje oni misle, onda e oni stei drukije milje
nje. Ili, moda, misli da e oni i pored toga ostati pri
svome pogrenom shvatanju i da e ga i dalje iskazivati?
Zar misli da se neko svaa sa ovekom koji nije svaalica, ili da zavidi oveku koji sam nije zavidljiv i koji je
bez zlobe i blag? Ja u te pretei u odgovoru i rei u da
se tako teka priroda moda i moe nai u malobrojnih,
ali ne i u veine.
I ja tako mislim.
b
Pa onda isto tako misli i to da su tome to je
veliki broj ljudi tako neraspoloen prema filozofiji krivi
oni koji su nepozvani spolja jurnuli u nju i koji je sada
u svojoj mrnji kleveu i neprestano govore ljudima
ono to filozofima ni najmanje ne dolikuje.
Sasvim tako.
XIII. Onaj ko je svoj duh zaista upravio prema
onome to stvarno jest, nema vremena, Adeimante, da

sputa svoj pogled na ljudske stvari, da se bori sa njima i

da se ispunjava zaviu i mrnjom, nego gleda i posmatra
ureene stvari koje uvek ostaju iste, u kojima nema meu
sobnog priinjavanja niti podnoenja nepravde, nego u
191

kojima vladaju samo red i razlonost (logos). To on po

draava i sa tim se izjednauje to najvie moe. Ili moda
misli da se ovek moe oduevljeno baviti neim a da ga
ne podraava?
To je nemogue.
Filozof, dakle, koji se bavi onim to je boansko
d
i ureeno, postaje i sam ureen i boanski, ukoliko je to
oveku mogue. A kleveta ima svugde mnogo.
Svakako.
Pa misli li ti da e on graane ravo uiti umerenosti ili samosavlaivanju, i pravinosti, i vrlinama
uopte ako bude prinuen da ne slui samo svome li
nom usavravanju nego da se posveti i ostalim ljudima
i da im, i pojedincu i celini, predaje svoje saznanje?
Ne mislim.
A kad svetina vidi da govorimo istinu njemu,
e
da li e se onda ljutiti na filozofe i zar nam nee verovati
kad budemo govorili kako drava ni na koji drugi nain
ne bi mogla biti srena, osim kad bi je, ugledajui se na
boanstvo, nacrtali slikari?
Ako to bude osetila odgovori on onda se
501 nee ljutiti. Ali kako ti zamilja to slikanje drave?
Uzeli bi dravu i ljudske naravi kao daice za
pisanje, pa bi ove najpre oistili, to nimalo nije lako.
Po tome bi se oni, kao to ve zna, razlikovali od dru
gih reformatora. Jer, oni se ne bi hteli baviti ni pojedin
cem ni dravom, niti bi ijedan zakon napisali pre nego
to dravu prime kao istu, ili je sami takvom uine.
I bili bi u pravu ree.
Pa bi onda posle toga ucrtali shemu (to schema)
dravnog ureenja?
Dakako.
b
A radei to, oni e, mislim, neprestano gledati na
dve strane; na ono to je po prirodi pravino i lepo, raz
borito i tome slino, s jedne, i, s druge strane, na one oso
bine koje ljudi ve imaju, pa e to spajati i meati i
stvoriti neto slino oveku, i pridravae se onoga za ta
je Homer rekao da je u ljudima slino i jednako sa bogo
34
vima.
Tako je.
Pri tom bi neto izbrisali, a neto opet uneli u
sliku, dok ne bi, ukoliko je to mogue, nainili ljudsku
c
narav takvom da bude bogovima draga.
192

502

Pa tako bi nastala najlepa slika!

Da li emo one za koje si kazao da svim silama
idu protiv nas moi nekako ubediti da je taj slikar drav
nog ureenja 35 onaj filozof koga smo ranije pred njim
hvalili? Da je to onaj zbog koga su se ljutili na nas to
smo mu poverili dravu! I hoe li se oni ublaiti kad budu
to uli?
Ako su u stanju da sami sebe savladaju, onda e
suditi mnogo blae.
A kako bi se mogli tome suprotstaviti? Hoe li
onda poricati da su filozofi ljubitelji onoga to jeste i
istine?
To bi doista bilo udno ree on.
Ili e rei da njihova priroda, koju smo opisali,
nije srodna s najboljim?
I to ne.
Pa ta onda? Zar ako je to uopte nekome dato, nee ba ova priroda postati savreno dobra i filozof
ska kad bude dobila odgovarajue polje rada? Ili emo
to moda pre moi rei za one prirode koje smo isklju
ili?
Nikako.
Hoe li se oni ljutiti ako kaemo da ni za dravu
ni za graane nee prestati zlo dokle god vlast u dravi
ne uzmu u svoje ruke filozofi, i da pre toga nee ni sama
drava moi da postoji onako kako je mi zamiljamo?
Moda nee tako mnogo.
Hee li mesto toga: nee tako mnogo" da ka
emo da smo ih potpuno smirili i ubedili. Oni e se sloiti sa nama, ako ne iz nekog drugog razloga, a ono zato
to e ih biti stid.
To svakako ree on.
XIV. Neka, dakle, jedni budu ubeeni rekoh
a drugi nka se prepiru oko toga da li e potomci kra
ljeva i vladalaca po prirodi biti filozofi.
Niko se nee prepirati.
Moe li neko, rei, ako takvi uopte postanu, da
ti potomci moraju bezuslovno propasti? Mi i sami prizna
jemo da je njima teko da se sauvaju. Ali, moe li neko
da tvrdi kako se za sve vreme i od svih njih nee nijedan
sauvati?
193

 Ko bi to mogao tvrditi?
Kad bi taj jedan imao u rukama poslunu dr
avu, bio bi rekoh i on sam dovoljan da ispuni sve
ono to sad izgleda neverovatno.
Tako je, i sam bi bio dovoljan.
Jer kad bi on kao vladalac uveo zakone i uredio
ivot graana onako kako smo rekli, onda bi svakako i
sami graani hteli tako da rade rekoh.
Svakako.
A da li bi bilo udno i nemogue da i drugi ljudi
misle tako kao mi?
c
Mislim da ne bi.
A da bi to kad bi se obistinilo bilo najbolje, to
smo, mislim, ve dovoljno objasnili?
Zaista dovoljno.
Zakljuak, prema tome, glasi: za zakonodavstvo
je najbolje to to smo rekli, ako samo moe da se obisti
ni; ono se, dodue, teko ostvaruje, ali zato ipak nije ne
mogue.
Da, to je zakljuak.
XV. Poto smo najzad s mukom doli do toga,
moramo rei i ono ostalo: kako, pomou kojeg znanja i
kakvim zanimanjima e ljudi postati spasioci drave,36
d
i u koje doba starosti imaju da se bave ovim ili onim
predmetom?
To svakako moramo pretresti.
Nita mi rekoh nije pomoglo to sam ra
nije bio ostavio po strani teku raspravu posedovanju
ena i raanju dece i postavljanju vladalaca, jer sam
dobro znao kako je teko tome postii savrenu istinu;
e
no sada nita manje nismo prisiljeni da tome rasprav
ljamo. to se tie pitanja enama i deci, njega smo ve
503 dovrili; a vladaocima moramo raspravljati kao da smo
na poetku. Rekli smo ve, ako se sea, da se oni kad ih
i u uivanju i u patnjama stavljamo na probu, moraju
pokazati kao prijatelji drave, i da pri tom nikada, ni u
tegobama, ni u strahu ili bilo kakvom potresu ne smeju
izneveriti svoje principe. Onoga koji to ne bi mogao, tre
balo bi izdvojiti, a onoga koji bi iz svega toga iziao ist,
kao u vatri isprobano zlato, trebalo bi postaviti za vla
dara i dati mu poasti i nagrade i u ivotu i posle smrti.
Tako smo neto, otprilike, kazali kad je razgovor skrenuo
b
i izgubio se, bojei se da dodirne pitanje koje nam pred
stoji.
194

Istinu govori ree on. Seam se.

Onda sam se, prijatelju, plaio da kaem to
to se sada usuujem rei. A sada neka bude to hrabro
reeno da najtemeljnije filozofe treba postaviti za uvare.
Pa onda, recimo!
Ali misli i na to da e njih sigurno biti malo.
Osobine koje oni moraju imati obino se vrlo retko na
laze ujedinjene u jednom oveku, a najee se javljaju
pojedinano.
c
Kako to?
Zna da ljudi obino nisu istovremeno sposobni
da i brzo naue, i imaju dobro pamenje, i da su otro
umni i bistri i da poseduju sve to jo ovamo spada, i da
budu plemeniti i velikoduni kako bi umereno i u miru
i stalnosti mogli iveti, nego da takve obino strast goni
ovamo i onamo, i da ih svaka postojanost naputa.
Istinu govori.
vrsti i stalni karakteri, meutim, oni u koje
d
moemo imati poverenja, i koji u ratu nisu podloni ni
kakvom strahu, nisu ni za uenje. Oni su nepokretni
kao da su se ukoili, ne mogu se niemu nauiti, a ako
treba umom da rade, onda samo spavaju i zevaju.
Tako je.
A mi kaemo da obostrano moraju biti savreni
ili im inae neemo smeti dati ni najbriljivije vaspitanje,
ni poasti, ni vladu.
Tano.
Zar ne misli da e se to teko postii?
Kako da ne?
e
Treba ih, dakle, staviti na najtee iskuenje i u
naporima i u strahu i u nasladama kojima smo govo
rili, i u svemu onome to smo onda propustili da pomenemo, pa sad to inimo; moramo ih vebati u mnogim
naukama i motriti da li e njihova priroda biti sposobna
504 da primi najvia znanja ili e klonuti duhom, kao to
klonu borci na megdanu.
Treba paziti na to odgovori on. Ali koje
nauke ti naziva najviim?
XVI. Valjda se sea rekoh da smo razli
kovali tri forme due. I da smo iz toga zakljuili ta je
pravinost, umerenost ili samosavlaivanje, hrabrost i
mudrost.
Kad se toga ne bih seao, ne bih zasluivao da
sluam dalje raspravljanje.
195

 A sea li se i onoga to je pre toga reeno.

ega?
b
Rekli smo da postoji drugi put, i to zaobilazniji,
da bi se sve to sasvim dobro shvatilo, ali da bi se dokazi
mogli nadovezati na ranije raspravljanje. Vi ste tada
rekli da je to dovoljno, i tako je ovo, kako mi se ini,
ostalo nedovoljno jasno; ali ako je vama to bilo, onda
samo recite.
Meni se inilo da je to bilo besprekorno, a i osta
lima je tako izgledalo.
c
Ali, dragi moj nastavih ja ako kod ovakvih
stvari mera samo malo izostaje iza istine, onda to nikako
nije besprekorno, jer ono to je nepotpuno i nije nikakva
mera. Ponekim ljudima, meutim, i to neki put izgleda
dovoljno i ini mi se da nikakvo tanije ispitivanje nije
ni potrebno.
Mnogi misle tako, ali to je zato to su lakomi
sleni.
Ali uvar drave i zakona nikad ne srne doi u
takvo stanje rekoh ja.
Razume se da ne sme.
Ovakav ovek mora ii duim putem, prijatelju,
d
i ne sme se manje baviti naukama nego telesnim vebama.
Inae, kao to smo sad rekli, nikad nee ovladati najvi
om naukom, jedinom koja mu dolikuje.
Pa zar ovo nije najvia nauka? Zar postoji neto
to je vie od pravinosti i vrlina koje smo pomenuli?
Postoji rekoh ali mi to ne smemo samo
ovla ocrtati, niti smemo propustiti da tu sliku u potpu
nosti izradimo. Zar ne bi bilo smeno kad bismo kod
drugih, manje vrednih stvari uinili sve i trudili se da ih
e
uinimo to jasnijim i istijim, a za najvie stvari ne
bismo traili najveu tanost?
Ova stvar zasluuje da se njoj razmisli. Ili,
moda misli da e neko propustiti priliku da te zapita
ta ti podrazumeva pod najviom naukom i nata se
ona odnosi?
Nee odgovorili. Zato, pitaj i ti. Ti si to,
svakako, ve uo, i to ne jedanput, a sada ili ne misli
505 na to, ili hoe da mi svojim prigovorima priini te
kou. Mislim da e pre biti ovo poslednje, jer si esto
sluao da je najvia nauka ideja dobrom i da tek kroz
nju pravinost i sve to sa njom stoji u vezi dobijaju
vrednost i postaju korisni. I sada vrlo dobro zna da
196

hou upravo to da kaem, a pored toga jo i to da mi tu

ideju ne poznajemo dovoljno. Ako, meutim, ne pozna
jemo nju, zna da nam onda ne koristi nikakvo drugo
saznanje, kao i kad neto steknemo bez dobrog. Ili, moda,
misli da smo sebi neto koristili ako imamo sve mogue
stvari, samo ne ono to je dobro? Ili, ako razumemo sve,
samo ne ono to je dobro i lepo?
Zevsa mi, ne mislim tako!
XVII. A svakako zna i to da svetina smatra da
je zadovoljstvo (hedone) ono to je dobro, dok bolji
ljudi misle da je dobro u razboritosti (phronesis).
Kako ne bih znao?
I da oni koji tako misle, prijatelju, nisu u
stanju da razjasne ta je ta razboritost, nego na kraju
bivaju prisiljeni da kau: razboritost je ono to se odnosi
na dobro.
Pa to je veoma smeno ree on.
Kako i ne bi bilo nastavih ja jer s jedne
strane nam prigovaraju da se ne zna ta je dobro, a
s druge nam opet tako govore kao da se to zna. Kau da
je upravo razboritost to to se odnosi na dobro, te se
ponaaju kao da mi moemo to razabrati ve samim izgo
varanjem imenice dobro".
To je sasvim tano ree on.
A ta da ine oni koji dobro odreuju kao zado
voljstvo? Govore li oni manje konfuzno od onih drugih?
Konano, moraju li se oni saglasiti sa time da ima i loih
zadovoljstava?
Tano.
Posledica toga je, mislim, da oni kau kako su
dobro i zlo jedno i isto. Zar ne?
Tako je.
I, jasno je, zar ne, da se oko toga vode mnoge
i velike prepirke?
Kako da ne?
Ali je jasno i to, kako mnogi vie vole da imaju
posla sa prividnom nego sa istinskom pravinou i lepotom (ako i nije prava), dok kad je u pitanju dobro, ni
kome nije dovoljno da ga ima samo prividno, nego trai
istinsko dobro, a njegovu senku svako prezire, zar ne?
Sasvim.
Svaka dua, dakle, tei za dobrim i ini sve da
do njega doe, jer sluti da se u njemu krije neto, ali je
nesigurna i ne moe dobro da shvati ta je to, a ne veruje
197

506

198

u njega onako vrsto kao u druge stvari. Tako izgubi

i ono to bi za nju, moda, imalo nekakvu vrednost. Zar
emo rei da oni koji su u dravi najbolji i kojima emo
predati sve smeju u tome tako vanom i tekom pitanju
ostati u neznanju i mraku?
Nipoto.
Mislim da je onaj ko ne zna ta je u pravinim
i lepim stvarima dobro rav uvar tih stvari. Ali slutim
da ih niko ranije nee ni shvatiti.
Dobro sluti.
Znai da e naa drava biti savreno ureena
tek onda kad njome bude upravljao uvar koji to zna?
XVIII. Bezuslovno. A ti, Sokrate, ta ti sma
tra za dobro: znanje, zadovoljstvo, ili neto tree?
Kakvog li oveka! uzviknuh. Odavno mi je
bilo jasno da se ti nee zadovoljiti onim to drugi ljudi
tome misle.
Meni se ini, Sokrate, da ne bi bilo pravo go
voriti tua miljenja, a ne sopstvena kad se ovek ve
toliko vremena time bavi.
Kako? zapitah. A zar ti se ini da je isprav
no govoriti stvarima koje ne poznajemo kao neko
ko ih zna?
Ne mislim tako, nego da treba da se izjasnimo
miljenju koje imamo.
A zar nisi primetio da su sva mnenja koja se ne
temelje na znanju bez vrednosti? I najbolja od njih su
lepa. Zar misli da se onaj ko pravilno nagaa istinu,
ali to ini bez uma, razlikuje u neem od slepca koji
svojim putem ide dobro?
Ne mislim.
Da li e, onda, obraati panju na ono to je
runo, slepo, krivo, kad od drugih moe uti sjajnu i lepu
istinu?
Tako ti Zevsa, Sokrate, nemoj sad odustajati
kao da si stigao do kraja ree Glaukon. Mi emo
biti zadovoljni ako i dobrome bude raspravljao isto
onako kako si to inio sa pravinou, samosavlaivanjem i ostalim.
Pa i ja bih time bio veoma zadovoljan, drue.
Ali ako ne budem u stanju i ako, uprkos svojoj dobroj
volji, budem izmamio samo smeh? Ali, divni moji prijatelji, ostavimo sad ono to je dobro samo po sebi, jer se
moji pogledi tome ne mogu objasniti u okviru dananjeg

naeg raspravljanja. Ako vam se to svia, govoriu vam

potomku dobra koji izvire iz onoga to je samo po sebi
dobro i koji je njemu najsliniji, a ako ne, ostaviu i to.
Nikako, nego govori! Drugi put e objasniti
samo njegovo poreklo.
507
Ja bih eleo da vam vratim ceo dug a ne samo
kamate kao sad rekoh i hteo bih da ga vi primite.
Ali primite zasad te kamate i plodove dobra. uvajte se,
ipak, da vas i protiv svoje volje ne prevarim i da vam ne
poloim pogrean raun kamatama.
uvaemo se, ukoliko je to mogue, samo ti go
vori!
Hou rekoh ako se najpre sloim sa vama
i ako vas podsetim na ono emu je i ranije, a i inae
esto, bilo govora.
b
Na ta to?
Kaemo i odreujemo da ima mnogo lepih, mno
go dobrih i drugih stvari, i u govoru izmeu njih pra
vimo razliku.
Tako je.
S druge strane, opet, govorimo i lepom kao
takvom, i dobrom kao takvom i drugim stvarima koje
smo ranije shvatili kao mnotvo, dok sad, meutim, uzi
mamo za svaku stvar po jednu ideju 37 kao da ova sainjava
jedinstveno bie, i pomou nje odreujemo ta je svaka
pojedina stvar kao takva.
Tako je.
I za mnotvo kaemo da se ono moe videti ali
ne i saznati, a za ideje tvrdimo da se saznaju, ali se ne
vide.
Svakako.
c
A kojim ulom vidimo ono to je vidljivo?
ulom vida.
Da li onda isto tako pomou sluha saznajemo
ono to se uje, a ostalim ulima sve ono to se moe
osetiti?
Razume se.
A da li si primetio zapitah da je tvorac
ula uinio najdragocenijom meu njima ba sposobnost
gledanja i mogunost da se bude vien?
199

 Nisam sasvim ree.

Onda, pazi ovako. Treba li da postoji neto tred
e da bi sluh uo i da bi se glas uo, tako da kad toga
ne bi bilo, onda niti bi sluh uo, niti bi se glas uo?
Ne treba nita.
Mislim da ni ostalim ulima, da ih ne pominjem
sve, nije tako neto potrebno. Ili bi ti, moda, mogao da
mi navede neko kojem jeste?
Ne bih.
A zar ne vidi da je ulu vida i vidljivim stvarima
potrebno jo neto?
Kako to?
Ako oi gledaju, i ako pokuavam da se njima
sluim i ako je u njima prisutna boja, zna da one ipak
e
nita nee videti i da se ni boje nee videti ako ne doe
neto tree to je stvoreno radi toga.
ta podrazumeva pod tim?
Ono rekoh to ti naziva svetlou.
Istinu kae ree.
Znai da su ulo vida i mogunost da se bude
vien, a to ve samo po sebi nije malo, povezani nekom
508 vezom koja je dragocenija od ostalih, osim ako svetlost
nije bez vrednosti.
Daleko od toga da bi ona bila bez vrednosti.
XIX. A koga meu nebeskim bogovima moe da
oznai kao gospodara toga i kao tvorca svetlosti pomou
koje nae oi najbolje vide i blagodarei kojoj se vidi ono
to je vidljivo?
Istoga onoga koga i ti i svi ostali. Jasno je da
38
pita za Helija.
A da li je odnos izmeu naeg ula vida i ovog
boanstva takav?
Kakav?
Takav da sposobnost gledanja 39 nije ni samo sunb
ce ni onaj organ u kome se ona nalazi i koji nazivamo
okom.
Razume se da nije.
Ali je oko meu svima ulima najslinije suncu?
Svakako.
Pa zar se mo koju ono ima nije nekako prelila
iz toga boanstva?
200

509

Svakako da jeste.
I zar onda sunce, koje, dodue, nije samo ulo
vida, nije njegov uzrok i zar se ne vidi upravo blagodarei
tome uzroku?
Tako je.
A ja sam mislio ba na sunce kad sam govorio
potomku dobra kojeg je ovo stvorilo slinim (analogon) samom sebi. Ono to je dobro u regiji misli (en to
noeto topo), naspram uma i umstvenih stvari (ta nooumena), to je u regiji vidljivog sunce, naspram vida i vid
ljivih stvari (ta horomena).
Kako to? Objasni mi malo bolje!
Ti zna da oi, kad ih ne upravi na predmete
ije su boje obasjane dnevnom svetlou, nego na one
koje su u nonom mraku, postaju neosetljive i gotovo
slepe, kao da nemaju istu mo gledanja?
Tako je.
A ako ih upravi na predmete obasjane suncem,
vide jasno i pokae se da upravo ove oi poseduju mo
gledanja.
Razume se.
Tako razmiljaj i dui. Ako se ona usmeri pre
ma predmetima koje obasjava istina i bie, onda misli,
saznaje i ini se da ima um; a ako se usmeri prema
tamnim stvarima, naime, prema onim koje postaju i ne
staju, onda i ona samo nagaa, postaje neosetljiva, raz
bacuje svoje misli tamo-amo i ini se kao da nema uma. 40
Jeste, tako izgleda.
Ideju dobroga, dakle, treba da shvati kao ne
to to predmetima koji se mogu saznati daje istinu i to
dui koja saznaje daje sposobnost saznavanja. Shvati je
kao uzrok naeg znanja i kao uzrok istine koju saznajemo
umom. Iako su i znanje i istina lepi, ipak e dobro ui
niti ako poveruje da je ideja dobra neto drugo i neto
jo lepe, nego to su sama istina i znanje. Kao to smo
onda sasvim pravilno rekli da su svetlost i ulo vida, do
due, slini suncu, ali da ipak nisu samo sunce, tako i
ovdc imamo pravo da obe te stvari, istinu i znanje, sma
tramo kao sline dobru, a ne bi bilo pravilno kad bismo
jedno ili drugo smatrali za samo dobro, jer dobro treba
ceniti iznad ovog.
Kakva je to neopisiva lepota ree on kad
prua i znanje i istinu, a ona sama ih lepotom daleko
201

nadmaa. Ti, valjda, ovim ne misli na zadovoljstvo

(hedone).
uti41 rekoh. Sada jo paljivije pogledaj
sliku dobrog!
b
Kako?
Mislim da e rei kako sunce vidljivim stvarima
ne daje samo mo da budu viene, nego i mo da budu
roene, da rastu i da se hrane, dok ono samo ne pripada
roenim biima.
Ta kako bi i moglo biti?
Tako i u stvarima koje se tiu saznanja, prisu
stvo dobra ne daje jedino to da budu saznate, nego
upravo iz njega samog proishodi njihovo bivstvovanje
(to einai) i njihova sutina (ousia), a samo dobro nije
sutina, nego se po uzvienosti i moi uzdie iznad nje.42
c
XX. A ovde Glaukon veoma aljivo ree: 0 Apolone, kakva izvanredna visina!" 43
Tome si rekoh ti kriv, jer si me prisilio
da kaem ta tome mislim.
I nikako ree nemoj prestati, nego ako
ima jo neto tome da kae, onda vri i dalje to poreenje sa suncem.
Razume se da imam, nedostaje nam jo dosta.
Nemoj izostaviti nijednu sitnicu ree on.
Drim rekoh da u morati jo mnogo toga
da uradim, a za sada koliko mi bude mogue, namerno
neu nita izostaviti.
Nemoj ree on.
d
Zamisli, dakle rekoh da, kao to smo rekli,
ima dva posebna bivstvovanja. Jedno od tih kraljuje u
rodu i regiji umnog (noeton), a ono drugo u rodu i regiji
vidljivog (horaton); da ne kaem za ovo drugo da je na
nebu da ne bi izgledalo da hou da mudrujem imeni
ma. 44 Nego ima li upravo ta dva oblika: vidljivi i umni
(noetski)?
Imam.
Predstavi ih onda sebi, kao da bi to moglo biti,
45
jednom linijom podeljenom na dva nejednaka dela, pa
svaki od tih delova podeli opet na isti nain; rod vidlji
vog i rod umstvenog (noumenalnog). Tada e, s obzi
rom na meusobni odnos njihove jasnosti i nejasnosti, u
e
sferi vidljivog, tj. u onom drugom delti, prvo dobiti
510 kopije (eikones). A kopijama najpre nazivamo senke
202

(skias), zatim nestvarne likove (ta phantasmata) u vodi,

i u stvarima koje imaju gustu, glatku i sjajnu povrinu,
i sve to je takvo, ako razume.
Naravno da razumem.
Za drugi deo onog vidljivog uzmi ono to je
tome nalik: iva bia oko nas, sve biljke, i celinu svih
stvari nainjenih ljudskom rukom. 46
Uzimam i to ree.
Da li bi onda hteo da kae zapitah ja da
se s obzirom na istinu i neistinu, ono to se pomilja
prema onome to se zna, razdeljuje na isti nain kao ono
to je slino prema onome emu je slino? 47
Bih i te kako ree on.
_ Gledaj sada kako bi trebalo podeliti ono umno
(noeton). 4 8
Kako?
Ovako. U jednom podruju 49 umnog, dua tre
tirajui kao likove stvari koje su predstavili kao kopije 50
biva prisiljena da istrauje iz hipoteza 51 (ex hvpothese5n), ne prema poetku i onome to je prvo (arche),
nego prema onome to je na kraju i zavretku (teleute).
U drugom podruju umnog, dua napreduje iz svoje hipo
teze52 prema nehipotetikom poetku, 53 ne sluei se ko
pijama kao u prethodnom podruju, nego istrauje osla
njajui se na ideje po sebi i uzdie se do njih.
Nisam potpuno razumeo to to kae ree on.
Onda u pokuati ponovo, pa e me posle ovoga
bolje razumeti. Pretpostavljam da ti je poznato da oni
koji se bave geometrijom, raunicom i tome slinim pred
metima pretpostavljaju ono to je neparno i parno, te
figure, tri vrste uglova, i drugo to je tome srodno u
svakom posebnom istraivanju. Oni s takvim stvarima
operiu kao da su im znane, te uzimajui ih kao hipo
teze,54 vie nita njima ne govore ni sebi ni drugima,
procenjujui da su takve stvari svima jasne. Potom idu
dalje te, u saglasnosti sa sobom, zakljuuju istraivanje
55
tamo gde su ga mogli otpoeti.
Svakako ree to mi je poznato.
Pa onda ti mora biti poznato i to da oni osim
toga koriste jo i vidljive likove i da na tim likovima iz
vode dokaze, nemajui na umu ba te likove, nego one
po sebi kojima su ovi (vidljivi likovi) samo kopije. Na
taj nain, oni rasuuju etvorouglu po sebi i dijagonali po sebi, a ne etvorouglu i dijagonali koje su na203

crtali. Tako isto postupaju i sa drugim figurama. Figure

koje oni prave i crtaju i same proizvode svoje senke i
kopije u vodi, pa ih oni opet uzimaju samo kao kopije
nastojei da vide one oblike po sebi koji se ne mogu vi511 deti drukije osim duhom.
Istinu govori ree on.
XXI. To je onda taj oblik koji sam nazvao ono
to je umno" (noeton) 5 6 , i za koje sam rekao da je dua,
istraujui ga, prisiljena da upotrebljava hipoteze, dakle,
da ne ide prema poetku, ili onome to je prvo. Ovo stoga
to dua, u tom sluaju, nema snage da prevazie nivo
hipoteza, nego uzima kao kopije ove stvari koje su i same
kopirane od onog to je ispod njih. 57 Te stvari uporeene sa njihovim kopijama dobile su u naoj podeli
jasnost i vrednost.
b
Razumem ree da ti govori onome to
se odnosi na geometriju i na one vetine koje su joj
srodne.
Onda tako shvati i ono to sam govorio dru
gom podruju onoga to je umno, do kojeg moe dospeti
samo logos58, i to uz pomo dijalektike (to dialegesthai),
ne upotrebljavajui hipoteze kao poetke ili kao ono to
je prvo, nego samo kao hipoteze, kao polazne take za
napredovanje do onoga to je nehipotetiko, 59 do pravog
poetka svih stvari. A kad logos dospe do tog poetka,
tada e drei se onog to iz njega sledi silazei
krenuti natrag prema onome to je na drugom kraju ili
c
na zavretku. Pri tom se nee sluiti niim to je ulno,
nego samo idejama kao takvim, radi ideja kao takvih,
da bi na kraju opet doao do ideje.
Razumem ree on iako ne potpuno, jer mi
se ini da govori velikom poslu da je tvoja namera
da pokae koliko je ono podruje bia koje se posmatra umom i do kojeg se dopire naukom, koja se zove
dijalektika, jasnije od onog drugog do kojeg se dopire
takozvanim vetinama. Jer ove poslednje uzimaju hipod
teze kao poetke, ili ono to je prvo, pa iako se u njiho
vim okvirima posmatranje nuno izvodi umom, a ne u
lima, posmatrai ipak ne dopiru do pravih poetaka, i to
upravo zato to polaze od hipoteza. Stoga misli da oni
nisu u stanju da shvate stvari kakve su one same po sebi,
mada one jesu shvatljive, ukoliko se poe od onoga to
je prvo. ini mi se da ti osobinu matematiara i njima
slinih naziva razum" (dianoia), a ne um" (nous),
204

podrazumevajui
da je razum ono to je izmiu mnenja
i uma. 60
Shvatio si to na najpotpuniji nain rekoh ja.
A sada prihvati i ovo: svakom od ona etiri podruja
od
govara posebno stanje u dui. Umovanje (noesis) 61 odgo
vara onom najviem podruju; razumevanje (dianoia)
odgovara onom drugom; treem vera (pistis); a onom
poslednjem
slikovito predstavljanje ili nagaanje
(eikasia). 62 Potom ih sredi prema
proporciji (ana-logon), 63
04
govorei sebi: koliko je istine u onome u emu ona ue
stvuju, isto je toliko jasnosti u njima prisutno.
Razumem ree prihvatam to i sreujem ih
onako kako si rekao.

KNJIGA SEDMA
St.
514a

c
515

206

I. A sada rekoh uporedi nau prirodu sa

ovim stanjem da bismo videli da li smo zaista obrazovani
ili nismo. Zamisli da ljudi ive u nekoj podzemnoj pe
ini, i da se du ele peine provlai jedan irok otvor
koji vodi gore, prema svetlosti. U toj peini ive oni od
detinjstva i imaju okove oko bedara i vratova tako da se
ne mogu maci s mesta, a gledaju samo napred, jer zbog
okova ne mogu okretati glave. Svetlost im, meutim, do
lazi od vatre koja gori iznad njih i daleko iza njihovih
lea. Izmeu vatre i okovanih vodi gore put, a pored
njega zamisli da je podignut zid kao ograda kakvu po
diu maioniari da iznad nje pokazuju svoju vetinu.
Zamiljam ree on.
Zamisli uz to jo da pored tog zida ljudi pronose razne sprave, i to kipove ljudi i drugih ivotinja od
kamena i drveta, kao i sve mogue tvorevine ljudske
umetnosti, ali tako da one iznad zida tre, i da pri tom,
kao to to obino biva, pojedini od njih u prolazu razgo
varaju a drugi ni reci ne govore.
Tvoje je poreenje neobino ree on a neo
bini su i tvoji zatvorenici.
Slini su nama rekoh. Zar misli da oni
vide neto drugo osim svojih senki i senki drugih ljudi,
koje svetlost vatre baca na suprotan zid peine?
Kako bi mogli da vide kad su prinueni da celog
veka dre glave nepokretno?
A kad su u pitanju predmeti koje pored njih pro
nose? Zar nee i sa njima biti to isto?'
Razume se.
A kad bi mogli meusobno da govore, zar ne bi
ono to vide morali smatrati za realne stvari?
Bezuslovno.

A kad bi odjek dolazio sa suprotne strane za

tvora? Zar ne misli da e oni im neko od prolaznika pro
govori verovati da to ne govori niko drugi, nego senka
koja prolazi?
Zevsa mi, tako je.
c
Oni uopte nijednu stvar nee smatrati realnom,
osim ove senke predmeta koje su napravili ljudi.
Tako je ree Glaukon.
A sada zamisli nastavih ja kako bi oni po
stupili kad bi im stvarno uspelo da se oslobode okova i
izlee od neznanja. Moglo bi biti samo ovo: kad bi neko
od njih bio osloboen okova i bio prinuen da odjednom
ustane, da okrene vrat i da poe i pogleda prema svet
losti, dok pri svemu tome osea bolove, a od svetlosti ne
moe da vidi one stvari ije je senke nekad gledao, ta
d
misli ta bi odgovorio kad bi mu neko rekao da je sve
dotle gledao samo kojetarije, da je sada mnogo blie
realnosti i da vidi pravilnije, poto je okrenut veoj isti
ni? A kad bi mu tada neko pokazao pojedine predmete
koji prolaze i pitanjem ga primorao da odgovori ta oni
znae, zar ti se ne ini da e on biti u neprilici i da e
misliti kako je ono, to je ranije gledao, stvarnije od ono
ga to mu se sad pokazuje?
Tako je, naravno.
e
II. A kad bismo ga sad primorali da gleda u samu
svetlost, onda bi ga zabolele oi, i on bi pobegao i okre
nuo se prema onome to moe gledati 2 i verovao da je to
zaista jasnije od onoga to mu se sada pokazuje.
Zaista bi tako uinio ree Glaukon.
Kad bi ga sad odande neko silom odvukao uz
teak i nepristupaan izlaz ne putajui ga dok ga ne iz516 vue na sunevu svetlost, zar ne bi on tada trpeo muke
i ljutio se to ga ovaj vue, i zar mu se, kad bi zatim do
ao na svetlost, oi ne bi zasenile tako da ne bi mogao
videti nita od onoga to mi zovemo stvarnim 3 ?
Ili, bar, ne bi to mogao odmah.
Morao bi da se navikne na svetlost kad bi hteo
da vidi predmete gore.4 U poetku bi najlake raspozna
vao senke, onda slike ljudi i ostalih predmeta u vodi, a
same njih jo doonije. Zatim bi, gledajui svetlost zvezda
b
i meseca, lake video nebeska tela i samo nebo nou, nego
sunce i njegovu svetlost danju?
Svakako.
207

 Najzad e moi, mislim, da vidi i posmatra samo

sunce onakvo kakvo je ono po sebi i na svome mestu, a
ne njegove slike u vodi ili na nekom drugom mestu.
Zaelo.
I posle toga e ve moi da doe do zakljuka
kako je sunce ono koje odreuje vreme i godine,5 koje
c
vlada celim vidljivim svetom i od koga na neki nain
proizlazi sve to se moe videti.
Jasno je da e naposletku doi do toga.
Dalje. Kad se bude setio svog prvog stana, on
danje mudrosti i svojih drugova sa kojima je zajedno
bio okovan, zar ne misli da e se tada radovati ovoj promeni, i da e aliti one koji su jo tamo?
Svakako.
A ako tamo dole budu odredili poast, pohvalu
i nagradu za onoga ko je najbolje video predmete koji
su prolazili, najbolje zapamtio koji su od njih obino
d
prolazili prvi, koji poslednji, a koji istovremeno, tako da
bi najbolje mogao unapred rei koji e od njih sad naii,
misli li da e on posle ovoga jo udeti i zavideti onima
koji tamo kod njih uivaju mo i ugled? Ili e sa njim biti
kao sa onim Homerovim junakom, pa e arko eleti da
pre bude kod siromanog oveka sluga" 6 i da trpi sve
drugo pre, nego da veruje u te predstave i da ivi na onaj
nain?
e
Ja mislim da e vie voleti da sve to trpi, nego
da ivi onakvim ivotom.
Promisli jo i ovom rekoh. Kad bi takav
ovek ponovo siao i seo na isto ono mesto, zar mu se,
kad bi odjednom doao sa sunca, oi ne bi ispunile mra
kom?
Dabome da bi.
517
Pa kad bi, dok su mu oi jo zaslepljene i dok
jo lutaju ovamo-onamo a ponovo privikavanje ne bi
bilo kratko opet poeleo da se sa onim zatvorenicima
takmii u proceni onih senki, zar ne bi izazvao smeh i zar
mu ne bi kazali da je odlaskom gore pokvario oi i da ne
vredi ni pokuavati da se gore dospe? A kad bi neko po
7
kuao da ih oslobodi i povede gore, onda bi ga i ubili,
kad bi mogli da ga uhvate i da to uine.
Razume se.
III. Ovu sliku, dragi Glaukone, u celini moramo
b
primeniti na ono to smo ranije govorili, te uporediti svet
koji se pokazuje naem vienju sa boravkom u tamnici,
208

a svetio ognja u ovoj sa snagom sunca. Ako, nadalje, ono

uspinjanje i posmatranje onoga to je gore shvati kao
putovanje due u sferu umnog (noeton topon), onda si
na tragu onoga to ja slutim i to si od mene eleo da
uje. Ali, bog zna da li je to to ja nagaam istinito.
U svakom sluaju, prema onome kako se te stvari po
javljuju, meni izgleda jasno da u podruju saznatljivog
c
ideja dobra je ono poslednje i da je tek s mukom moemo
sagledati. Ali kad se ona jednom uvidi, tada iz samog
rasuivanja nuno sledi da je ona uzrok svemu to je
ispravno i lepo, da je u podruju vidljivog rodila svetlost
i gospodara svetlosti, a da je u podruju umnog ona sama
gospodarica koja daje istinu i um. Ovome bih jo dodao
da onaj ko eli da u svome linom i javnom ivotu dela
razumno, treba svoj pogled na nju da upravlja.
I ja ree on tako mislim naravno, na
nain koji odgovara mojoj sposobnosti.
Hajde, sloi se sa mnom jo i u ovome i ne udi
se to oni koji su dotle doli ne ele da se bave ljudskim
poslovima i to njihove due neprestano tee da budu
d
tamo gore. Ako to treba da odgovara naem ranijem poreenju, onda je tako i pravilno.
Jeste.
A onda? zapitah. Da li e te uditi ako neko
svrati pogled sa ovih boanskih stvari i, zapavi u ljudsku
bedu, ne bude u stanju da se snae, nego postane srnean? Jo zasenjenih oiju i nenaviknut na tamu i mrak
mora se ovde boriti pred sudom ili gde bilo oko senki ili
oko kipova od kojih senke dolaze, i mora se prepirati oko
e
toga na koji nain shvataju to ljudi koji nikada nisu videli samu pravinost. 8
To nije nimalo udnovato.
518
Uman ovek e se, meutim nastavah ja setiti da oi dvaput otkazuju poslunost i da to ine iz dva
razloga: jednom, kad iz svetlosti ulazimo u mrak, a drugi
put, kad iz mraka izlazimo na svetlost. I verujui da to
isto biva i sa duom, nee se nerazumno smejati kad je
bude video u zabuni i kako nije u stanju da neto sazna,
nego e pomisliti da ona moda dolazi iz nekog svetlijeg
ivota i da jo nije navikla na tamu, ili da je iz veeg
neznanja dola na svetlost, te da je zaslepljena veim
b
bleskom. Onu prvu e, zato to je u takvom stanju i iz
takvog ivota, hvaliti, a ovu drugu e saaljevati. A kad
209

bi hteo da joj se podsmeva, bio bi njegov smeh manje

smean nego kad bi ismevao onu koja dolazi iz svetlosti.
Istinu govori.
IV. Tako moramo njima misliti, ako je istina
to da obrazovanost i vaspitanje nisu ono to mnogi ui
telji9 u svojim priama tvrde da jesu. Oni tvrde da dui
c
mogu usaditi znanje iako ga ona nema, kao da slepdm
oima mogu usaditi vid.
Jeste, oni to tvrde.
Ali rekoh ja ova naa rasprava pokazuje
da se u dui
svakoga oveka nalaze i sposobnost i organ
za uenje.10 Kao to se, meutim, oi ne mogu okrenuti
iz mraka prema svetlosti drukije nego zajedno sa celim
telom, tako se i ovaj organ, kojim ovek saznaje, mora sa
celom duom odvratiti od sveta stvari koje postaju, dok
ne postane sposoban da izdri pogled na ono to jest i to
d
je najsjajnije od svega postojeeg. A to je kaemo, dobro.
Zar ne?
Da.
Onda e upravo u tom i takvom cilju rekoh
ja vaspitanje ili obrazovanje biti svojevrsna vetina
koja izvodi to preokretanje na nain koji bi bio najlaki
i najuspeniji, ali ne tako to bi se nekome usadio vid,
nego da preokree onoga koga ve ima neispravno usmerenog, te ne gleda tamo kuda bi trebalo da gleda.11
ini se zaista tako.
Izgleda, dakle da su takozvane vrline due bliske
telesnim vrlinama jer se one stvarno ne nalaze u njoj ve
e
od ranije, nego ulaze u nju docnije, navikom i vebom.
Ali je, izgleda, mo miljenja12 daleko boanstvenije pri
rode. Ona, dodue, nikad ne gubi svoju snagu, ali tim pre
okretom postaje korisna i upotrebljiva, ili, s druge strane,
519 neupotrebljiva i tetna. Zar nisi primetio kako otro posmatra niska dua onih koje nazivamo pokvarenim, ali i
mudrim, i kako blagodarei svojoj sposobnosti gledanja
prozire sve emu se obrati, a ipak mora da slui poroku,
te, ukoliko otrije vidi, utoliko vie zla stvara?
Tako je.
Kad bi se, meutim, ta osobina ovakve jedne
prirode jo u detinjstvu unitila i kad bi se ova oslobob
dila nagona koji je kao olovna ulad vuku nadole, srasli sa njom od roenja, i koji je vezuju za gozbe13i sline
naslade i uivanja, pa kad bi se, osloboena toga, pokre210

520

nula istini, onda bi isti taj ljudski organ otro uoavao

istinu, kao to uoava i ono emu je sada okrenut.
Razume se.
Pa zar onda nee biti verovatna i nuna posledica onoga to smo do sada govorili da dravom nee
dobro upravljati ni oni koji su bez obrazovanja i nepripremljeni za istinu, ni oni koji se do kraja svog ivota
posveuju samo obrazovanju? Prvi zato to e im u i
votu nedostajati jedinstveni cilj, prema kome e se uprav
ljati u svim svojim linim i dravnim poslovima; drugi
zato to e uobraavati da
se takvim ivljenjem ve na
laze na ostrvima blaenih 14 , pa se svojevoljno nee angaovati.
Istina je ree on.
Znai da emo mi, kao osnivai drave, biti du
ni da nateramo najsposobnije u naoj dravi da se bave
naukom koju smo malopre nazvali najviom, da ue kako
e gledati dobro i da pou onim putem gore do one visine. A kad se budu popeli i dovoljno videli, onda im ne
smemo dozvoliti ono to im je sad dozvoljeno.15
A ta to?
Da ostanu tamo rekoh i da vie ne ele da
se vrate onim zatvorenicima dole i da uestvuju u njiho
vim tegobama i poastima, bez obzira da li su one ne
znatne ili velike.
U tom sluaju bismo prema njima bili nepra
vini ree on i stvorili bismo im ivot gorim nego
to bi inae mogli da imaju.
V. Ti si opet zaboravio,16 prijatelju rekoh
kako nai zakoni ne idu za tim da jedan rod u dravi bude
naroito srean, nego da stvore blagostanje ele drave,
dovodei graane milom ili silom u harmoniju, dajui im
pre svega udeo u poslovima, koje svaki pojedinac moe,
prema svojim sposobnostima, uiniti za dravu. Zakoni
upravo stvaraju u dravi takve ljude, ne da bi dopustili
da svako radi ta hoe, nego da tako dravu uine jedin
stvenom.
To je istina; ja sam to zaboravio.
Razmisli sada, Glaukone, da li mi filozofima koje
stvaramo kod nas inimo nepravdu ili im govorimo istinu
kad ih primoravamo da se brinu drugima i da uvaju
dravu? Mi emo im, naime, rei da se u drugim dravama
ovakvi ljudi ne bave tegobama upravljanja, kao to to
oni treba da ine, jer tamo oni sami po sebi postaju filo211

zofi, a njihova drava se za to nimalo ne stara. Ono to

se razvija i raste samo po sebi, dakle, to nikome ne du
guje svoje obrazovanje, nee, razume se, nikome ni dati
naknadu za to. Vas smo, pak, mi izabrali za kraljeve kao
matice u konicama da vladate i samima sobom i dra
vom. Dobili ste bolje i savrenije obrazovanje, pa ste se
c
na taj nain osposobili da delate i tu i tamo. 17 Zato vi i
morate, kad na vas doe red, da siete u prebivalite onih
dole, da se naviknete da zajedno sa njima gledate mrane
stvari. Jer, ako se na to budete navikli, videete hiljadu
puta bolje nego oni tamo dole i neete znati samo ono
to pojedina senka znai nego ete, poto ste ve videli
sutinu i lepog, pravinog i dobrog, znati i ija je to
senka. I tako emo vi i mi budno upravljati dravom a
ne u snu, kao to to sada najee ine ljudi koji se meu
sobno bore zbog senke za vlast, kao da je ona neko veliko
d
dobro. U stvari,^ to je ovako: najbolja i najslonija dr
ava je ona u kojoj za vlau najmanje tee oni koji su
izabrani da vladaju, a ako drava ima drukije vladaoce,
onda je u njoj suprotno.
To je istina.
Misli li da nas vaspitanici, kad to budu uli,
nee posluati? Oekuje li da oni nee pristati da svaki
sa svoje strane preuzme svoj deo u dravnim poslovima,
nego da e jedni s drugima provoditi najvei deo svog
vremena u istom?
e
Nemogue ree on jer emo od pravinih
zahtevati samo ono to je pravino. Uostalom, svako e
od njih, i pre svega, prihvatiti vlast kao neizbenu oba
vezu, nasuprot onome kako se sada dolazi do vlasti u
svakoj dravi.
Tako je, prijatelju rekoh. Ako za one koji
su odreeni da vladaju pronae neki nain ivota koji
521 je bolji od vladanja, onda postoji mogunost da se stvori
drava kojom se dobro upravlja. Samo e u njoj vladati za
ista bogati ljudi, i to ne bogati zlatom, nego onim ime mo
ra biti bogat srean ovek: dobrim i razumnim ivotom.
No ako do vlasti dou oni koji u svojoj oskudici ude za
dobrima koja bi bila samo njihova, ubeeni da je upravo
vlast ono mesto na kojem se moe najvie nagrabiti
tada e ta mogunost ieznuti. Tada e doi do borbe
za vlast, pa e ova slino onome to se dogaa u ratu
- upropastiti i njihova domainstva i elu dravu.
212

Tako je, zaista.

Da li ti zna jo neki drugi ivot koji bi prezirao
politiku mo osim vota istinskog filozofa?
Ne znam, Zevsa mi!
Jer vladu ipak treba da prime oni koji u nju
nisu zaljubljeni. Inae e nastati borba meu zaljublje
nim takmacima, je li?
Svakako.
A koga e moi primorati da uva dravu ako
ne one koji najbolje poznaju naine pomou kojih se naj
bolje upravlja dravom, i koji, s druge strane, uivaju
poasti i ivot bolji od dravnikog.
Nikoga drugog.
VI. Hoe li sad da raspravimo kako postaju
takvi ljudi i kako bismo ih mogli izvoditi gore, na svetlost, kao to8 se za neke pria da su iz Hada dospeli gore
do bogova?'
Kako ne bih hteo?
Ali to, kako se ini, nee biti isto to i okrenuti
ploicu,19 nego je to obraanje due: ona treba da ustane
iz mranog dana u pravi dan bia. To je pravi uspon ka
onom to jest, i njega emo nazvati pravom filozofijom.
Tako je.
Treba li da razmislimo koja to nauka ima tu
mo?
Da, svakako.
Pa koja bi to nauka, Glaukone, mogla odvesti
duu iz sveta prolaznosti u svet onoga to zaista postoji?
Ali upravo sad, dok ovo govorim, pade mi na pamet: zar
20
nismo kazali da ovi ljudi u mladosti moraju biti ratnici?
Rekli smo.
Treba li, dakle, da ova nauka koju traimo, po
red onoga, ima jo i to?
Sta to?
Da ne srne biti za ratnike bez koristi.
Morala bi, ako je to mogue.
A njih smo jo ranije vaspitali u telesnim i u
muzikim vebama, zar ne?
Jesmo.
Gimnastika se, meutim, bavi onim to nastaje
i to propada. Ona upravlja rastenjem i propadanjem
tela.
Izgleda da je tako.
Prema tome, to ne bi bila nauka koju traimo.
213

522

214

Ne bi.
A da li je to moda muzika u smislu u kojem smo
njoj ranije raspravljali?
Pa muzika je, ako se sea ree on bila
samo dopuna gimnastike, 2 ' dopuna koja je imala da u
uvarima razvije disciplinu navika, te da im pomou
harmonije uini dobro usklaenim, a ne da ih snabde
znanjem. Muzika je uvarima bila zato data da, pomou
ritma, u njima razvije pravi takt (eurvthmia) i da u go
vorima postigne neto drugo ali tome srodno bilo da
su ovi (govori) nalik na mitove, bilo da su u veoj meri
istiniti. Ali u tome nije bilo niega to bi pripadalo nauci
kojoj ti sada ispituje.
Dobro me podsea rekoh. Zaista u muzici
nije bilo nieg takvog. Ali, boanski Glaukone, gde je
takva nauka? Uostalom, mi smo ubeeni da sva umenja
pripadaju poslovima nieg ranga.
Kako da ne. Ali kakva nam jo druga nauka preostaje, ako izuzmemo muziku, gimnastiku i umenja?
Pa dobro rekoh ako izvan ovih ne moemo
nai nita, uzmimo onda onu koja se u svima njima na
lazi!
A koju to?
Onu na primer kojom se zajedniki slue sva
umenja, sve razumske aktivnosti (dianoiai) i svako zna
nje (episteme) dakle onu koju su u samim poecima
svi primorani da naue.
A koju to? upita on.
Onu obinu rekoh ja onu to se odnosi na
razlikovanje jedan, dva i tri. Ukratko, mislim na brojanje
i raunanje. Zar stvari ne stoje upravo tako da se sva
umenja i svako znanje moraju time baviti?
Moraju.
Da li to vai i za ratne vetine?
Nesumnjivo.
Svakako rekoh jer, u tragedijama, Palamed je prikazan tako da Agamemnona ini veoma smenim vojskovoom. Zar nisi zapazio kako on (Palamed)
govori da je pronaao broj, pa je potom sredio vojsku u
logoru pred Trojom, prebrojio lae i sve ostalo, kao da
pre toga nisu znali da broje, niti je kako se ini
Agamemnon znao koliko je nogu imao? 22 ta misli
kakav je on onda vojskovoa mogao biti?

Zaista udan, ako je to bila istina odgovori on.

VII. Pa hoemo li onda rei da je za ratnika
neophodno da zna raunati i brojati? upitah ja.
Ako hoe da se razume u ureenje vojske, to mu
je potrebnije od svega, a ako eli da bude ovek, onda
jo i vie.
Onda ti u ovoj nauci vidi isto ono to i ja?
A ta to?
523
^ ini se da bi tu negde bilo ono za im tragamo,
ono to po prirodi vodi razumevanju (noesis), ali da se
niko time ispravno ne slui, iako upravo to po svemu vue
ka biu i sutini.
Na ta to cilja? upita on.
Pokuau da ti objasnim kako to mislim. Ja,
naime, razlikujem, polazei od samog sebe i prema onom
to smo govorili, ono to vodi biu od onoga to njemu
ne vodi. Ispitajmo to zajedniki, pa potkrepi ili odbaci
ono to tvrdim, kako bismo bili naisto da li je to tako
kako nasluujem da jeste.
Hajde de, pokauj to! ree.
Evo pokazujem, ako odozgo vidi, ta se dogaa
b
s opaanjem: u jednom sluaju, ono nata je opaanje
usmereno ne postie razum na ispitivanje, kao da se
ve samim opaanjem sve reava; u drugom sluaju,
predmet opaanja zahteva da se pristupi ispitivanju, kao
da u samom opaanju nema nieg zdravog.
Oigledno govori predmetima koji se izdaleka
ukazuju i samo u obrisima.
Nisi uopte pogodio na ta ciljam rekoh ja.
emu onda govori? upita on.
Predmeti opaanja rekoh koji ne podstiu
c
na ispitivanje, jesu oni iz kojih ne proishode istovremeno
dva meusobno suprotna opaanja. Oni pak iz kojih tako
neto proishodi, podstiu na ispitivanje, i to u sluaju
kad samo opaanje ne moe da odlui da li jedna od tih
suprotnosti vai vie nego druga. Pri tom nema znaaja
to da li je predmet opaanja blizu ili daleko. Jedan pri
mer e ti to jasnije pokazati. Kaemo da su ovo ovde tri
prsta: najmanji, ovaj do njega i srednji.
Dabome.
Podrazumevaj da ovde govorimo vienju iz
bliza, pa zajedno sa mnom obrati panju na ovo.
Na ta?
e

215

 Svaki od njih se jednako pokazuje kao prst, pa

nema nikakve razlike u tome da li ga vidimo u sredini
ili na kraju, da li je beo ili crn, debeo ili tanak, i sve to
je tome slino. Doista, u svemu tome, u mnotva ljudi,
nema nikakve nunosti za duu da razumu (noesis) po
stavlja pitanje da li je to prst, jer vienje nikada i nigde
ne ukazuje dui na to da bi prst mogao biti suprotnost
prstu.
Doista, ne ree on.
Pa onda, rekoh, iz toga sledi da sve to je takvo
e
ne podstie razum na delanje, niti ga moe probuditi.
Naravno.
ta dalje? Zar vienje gleda na veliinu i malinu
prstiju onako kako treba, ako za njega nema nikakve
razlike u tome da li je prst u sredini ili na kraju? 23 A isto
je tako sa debljinom i tankoom, ili u onome to se od
nosi na dodir sa mekoom i tvrdoom. Zar i druga
524 ula ne pokazuju nedostatke u izvetavanju takvim
stvarima? Ili zar ne radi svako ulo ovako: prvo, ulo
koje osea ono to je tvrdo nunim nainom osea i ono
to je meko, te izvetava duu da je i tvrdo i meko osetilo
kao jedno te isto?
Upravo tako.
Pa onda je rekoh nuno da u svim takvim
sluajevima dua bude zbunjena i da ne zna ta ulo
oznaava kao tvrdo, ako za isto kae da je i meko; a za
lako i teko, da ne zna ta je lako a ta teko, ako ono
oznaava teko kao lako i lako kao teko?
b
Takva obavetenja su svakako neobina za duu
ree on te zahtevaju ispitivanje.
Pa onda je razumljivo to dua u takvim sluaje
vima poziva u pomo brojanje (logismos) i rasuivanje
(noesis), te najpre ispituje da li je u svakom pojedinom
sluaju takvih obavetenja re jednoj ili dve stvari.
Kako da ne!
Pa ako se dogodi da se pojavljuju dve stvari,
ispitae se da li se svaka od te dve pojavljuje kao jedno?
Da.
Ako je dakle svaka od njih jedno i ako obe ine
c
dva, onda e ih dua svaku ponaosob promiljati. Jer,
ako nisu razdvojene, dua ih nee promiljati kao dvoje,
nego kao jedno.

216

Ispravno.
A za vienje kaemo da veliko i malo ne vidi
kao
razdvojene stvari, nego ih brka jednu s drugom. 24 Niie
li tako?
Tako je.
Stoga je razum (noesis), radi razjanjavanja
toga, prinuen na vienje (idem) velikog i malog ne kao
pobrkane jedno s drugim, nego kao razdvojene, dakle
suprotno onome to je gore reeno ulnom vienju.
To je istina.
Pa onda nam iz toga kao prvo proizlazi pitanje
ta je zapravo to veliko i malo?
U svakom sluaju.
A jedno je rekli smo shvatljivo (noeton),
a drugo vidljivo (horaton). 2 5
d
Sasvim tano ree on.
VIII. Eto to je upravo ono to sam maloas pred
loio za predmet razgovora, naime da jedne stvari podstiu razum, a druge ne: one koje u ulo dolaze zajedno
sa svojim suprotnostima odreene su kao stvari koje podstiu razum, a one koje ne dolaze tako kao stvari koje
ne mogu da probude miljenje.
Sad ree razumem, i ini mi se da je to
tako.
ta onda? Kako ti se ini, s koje bi strane mogli
da budu broj i jedinica?
Ne mogu to da odredim ree on.
Pa prosuuj to prema onome emu je ve nae
pred bilo govora. Jer ako je vienje, ili neko drugo ulo,
u svemu sposobno da vidi jedinicu po sebi, onda jedi
nica nee voditi duu prema razumevanju sutine, te e
26
biti isto kao i u sluaju prsta kojem smo govorili . Ali
ako se s njom zajedno uvek vidi i njena suprotnost i
to tako da se ne pokazuje nita po emu bi ona bila vie
jedinica nego ono to je tome suprotno onda e odluka
nekog sudije 27 biti nuna. Dua je tada zbunjena, pa je
prinuena da istrauje i da, pokrenuvi u sebi prosui
vanje (ennoia), postavi pitanje ta li bi mogla biti jedi
nica sama po sebi. Tako bi saznanje (mathesis) jedinici
525 moglo biti meu onim saznanjima koja vode i obraaju
duu prema posmatranju (thea) onog to jeste.2B
Ali sigurno je ree on da takvo posmatranje
nije svojstveno ulnom vienju, jer jednu te istu stvar
vidimo i kao jedinicu i kao beskrajno mnotvo.
217

 Pa onda rekoh ja ako tako stoje stvari

s jedinicom, da li to isto vai i za broj?
Kako da ne?
Praktino raunanje (logistike) 29 i aritmetika
(arithmetike) u celini se odnose na broj.
Sasvim.
A to to se odnosi na broj pokazuje se kao ono
to vodi prema istini.
Zaista izvanredno.
Logistika i aritmetika bi, kako se ini, pripadale
onoj nauci 30 koju traimo. Ratnik e morati da ih izui
radi sreivanja svojih trupa, a filozof zato da bi izronio
iz nastajanja (genesis) i vrsto se vezao za sutinu
(ousia) 3 ' inae on nikada ne bi postao vest u miljenju
(logistikos).
Tako je ree on.
A na bi uvar morao biti ujedno i ratnik i fi
lozof.32
Dakako.
Onda bi, Glaukone, trebalo da ovu nauku uve
demo zakonom, te da one koji e u dravi imati najvie
dunosti ubedimo da se bave logistikom, ali nikako na
neznalaki (idiotikos) 3 3 nain, nego tako da rasuiva
njem dospevaju do kontemplacije (thea) prirode broje
va; ne praktikujui je na nain kao to to ine prodavci
i trgovci na malo, da bi kupovali i prodavali, nego radi
rata i radi toga da dui olakaju obraanje od nastajanja
i usmeravanje ka istini i sutini.
Vrlo lepo govori ree on.
I zaista rekoh ja sada, kad smo ovo izrekli
nauci raunanja, i ja sam dolazim do saznanja koliko
je ta nauka produhovljena i mnogostruko korisna za ono
to hoemo, ako se upranjava radi saznanja, a ne radi
trgovanja.
Po emu to?
Po tome to smo maloas govorili da ta nauka
snano vodi duu prema gore, te je obavezuje na rasprav
ljanje brojevima takvim kakvi su sami po sebi, ne
doputajui joj da raspravlja brojevima koji su pro
istekli iz vidljivih i opipljivih tela ukoliko takvo
34
raspravljanje (dijalektiku) neko predloi. Pretpostav
ljam da ti je svakako poznato kako se oni koji su u to
upueni podsmevaju onome ko u govoru jedinicu kao je
dinicu razlomi na delove, te da mu u tome nikako ne daju

526

za pravo. Ako ti jedinicu razdeli, oni e je umnoiti, bri

nui se tome da se jedinica ne pokae kao ne jedinica,
nego kao mnotvo posebnih celina (polla moria). 3 5
Istinu govori ree on.
A ta ti misli, Glaukone, ta e oni odgovoriti
ako bi ih neko zapitao: 0 udnovati ljudi, kakvim bro
jevima vi raspravljate? Gde je ta jedinica koja je uvek
takva kakvom je zamiljate, uvek jednaka drugoj potpuno
istoj jedinici od koje se nimalo ne razlikuje i koja je bez
ikakvih delia?"
Mislim da e rei kako oni govore brojevima
koji se mogu samo zamisliti, i kojima se inae ne moe
ma kako operisati.
Vidi, dakle, prijatelju rekoh da nam je
zaista potrebna nauka, jer ona oigledno primorava duu
da se u traenju istine slui miljenjem.
Ona to zaista ini i to u velikoj meri ree on.
I dalje? Jesi li primetio kako su ljudi, koji su
od prirode obdareni za raunanje, sposobni i za sve ostale
nauke i kako ak i oni koji sporo shvataju, ako se ue i
vebaju u raunanju, imaju bar tu korist to njihov duh
u velikoj meri postaje otroumniji?
Tako je ree on.
A mislim da e teko nai neto to bi zadalo
vie truda oveku koji ui i bavi se time nego ba to?
Svakako.
Zbog svega toga, dakle, ne smemo zapostaviti
ovu nauku, nego u njoj moramo odgajati sve one koji
imaju najbolje osobine.
Slaem se ree on.
IX. Ovu nauku dakle, zadravamo rekoh.
A sad da vidimo hoe li nam u neemu koristiti ona druga
to je sa tim u vezi.
Koja? Da ne misli na geometriju? zapita on.
Upravo na nju rekoh.
Ukoliko se ona odnosi na ratovanje ree on
jasno je da se nas tie. Jer je i pri podizanju tabora,
pri osvajanju zemljita, pri povlaenju i razvijanju voj
ske, i svuda gde se imaju postaviti ete, pa i u samim bor
bama i marevima svakako vano da li ovek zna geome
triju ili ne.
Ali za te stvari rekoh dovoljno je i samo
malo geometrije i raunanja. Treba, meutim, ispitati
da li vei i dalekoseniji deo geometrije slui naem cilju,
219

odnosno kako ona moe da pomogne lakem sagledava

nju ideje dobrog. A tom cilju, kaemo, slui sve ono to
nagoni duu da se okree prema onom podruju u kojem
je bie najblaenije od svih bia, koje dua na svaki na
in treba da vidi.
Ispravno govori ree on.
Ako nas, dakle, nagoni na kontemplaciju sutine,
onda nas se tie; ako nas nagoni da posmatramo ono
to nastaje 36 onda ne.
Da, to je tako.
527
Da ova nauka ima u sebi neeg to je u potpu
noj suprotnosti sa nainom na koji njoj govore oni
koji se njome bave to nam nee osporavati niko od
onih koji geometriji imaju neto malo iskustva.
Kako? zapita on.
Oni govore veoma smeno i na nain robova; jer,
upotrebljavajui govor onih koji rade i ostvaruju neki
praktini cilj, govore pravljenju etvorougla, produib
vanju, spajanju, i svemu to je tome slino. A ta se nauka,
meutim, u celini neguje radi saznanja.37
Sasvim je tako ree on.
Zar onda ne treba da utvrdimo jo i ovo?
ta to?
Da je geometrija saznanje onoga to je veno, a
ne saznanje onoga to nastaje i to nestaje.
Pa ve je dokazano ree on da je geome
trija saznanje onome to je veno!
Znai da ona uzdie duu nagore, prijatelju, a da
filozofsko razmiljanje, koje mi nepotrebno upravljamo
nadole, priprema za uspon.
I to u najveoj meri ree on.
c
Treba to je vie mogue zahtevati nastavili
ja da ljudi u uzornoj dravi ne budu daleko od geome
trije. Jer i njena sporedna dela nisu mala.
Koja to? zapita on.
Ona koja si ti sam maloas spomenuo rekoh
i koja se odnose na rat, a i ona koja se odnose na
svako uenje, jer e sve to bolje shvatiti onaj ko se bavio
geometrijom nego onaj ko u geometriju nije upuen. 38
Potpuno sigurno, tako mi Zevsa ree on.
Hoemo li onda da naim mladiima odredimo
ovu nauku kao drugu?
Hoemo odgovori on.
220

X. I dalje? Da li da astronomija bude trea? Sla

e li se s tim?
Slaem se ree on jer paljivije posmatranje godinjih doba, meseca i godina isto tako koristi ze
mljoradnji i pomorstvu, kao i ratnikoj vetini.
Kako si pitom rekoh kao da se plai da
gomila ne pomisli da uvodi neke nekorisne nauke. A to
nije neto od sporednog znaaja, mada je veoma teko
e
poverovati da nauke slue za to da oiste i oive u nama
organ due koji su druga zanimanja pokvarila i uinila
slepim, organ ije je spaavanje stoput dragocenije nego
spaavanje hiljadu oiju telesnih: jer samo njime se moe
videti istina. Svi oni koji se u tome slau s tobom mislie
da govori neobino lepo, a svi oni koji to nikada nisu
osetili verovae, po svoj prilici, da samo brblja, jer u
528 tome nee videti nita emu bi bilo vredno govoriti.
Razmisli jo sada sa kojima e od njih razgovarati, da
li sa prvima ili sa drugima ili ni sa jednima ni sa drugi
ma, ve samo i najvie radi sebe samoga, ne zavidei ni
kome koji bi od toga mogao imati koristi.
Odluiu se ree on da najvie govorim za
sebe i da sam postavljam pitanja i da na njih odgovarani.
Onda se vrati natrag rekoh jer nismo pra
vilno odabrali nauku koja se nadovezuje na geometriju.
Kako to? zapita on.
Tako to smo odmah posle povrine uzeli u razb
matranje telo koje se kree, a da ga pre nismo posmatrali
samo po sebi. Pravilno je, meutim, da se posle druge
dimenzije uzima trea. 39 A ova se nalazi kod kocke i kod
svega onoga to, kao i ona, ima dubinu.
Zaista je tako ree on. Ali mi se ini,
Sokrate, da ova nauka jo nije otkrivena. 40
Dva su uzroka tome rekoh ja. Jedan je da
nijedna drava to ne ceni, pa se zato, budui da je to
teko, slabo i istrauje. Drugi je da je istraivaima po
treban vo, bez koga nita ne bi mogli otkriti. 4 ' Takav se
vod, pre svega, teko nalazi, pa ako se i nae onda se
oni koji su pozvani da istrauju, iz gordosti, ne upravc
ljaju prema njemu. Ali ako bi ela drava to nadgledala
i cenila, tada bi se i ovi pokorili, pa bi se istraivalo kako
treba i ta stvar bi se pojavila u punoj svetlosti. Jer i sada,
iako prezrena u oima svetine, iako ometena ak i govo
rom istraivaa koji ne znaju emu bi to moglo da slui,
ova istraivanja ipak rastu, 42 savlaujui sve prepreke
221

svojom privlanou. Stoga nije nikakvo udo ako se ta

nauka pojavljuje,
d
A to to je u njoj privlano ree on takoe
je neto neobino. Samo mi malo jasnije reci to to si
sad govorio. Ti si, naime, prouavanja povrine nazvao
geometrijom.
Da odgovorili.
Onda si, prvo, astronomiju stavio iza nje, a zatim
si to povukao.
Uinio sam to u brzini rekoh ali hotei da
stvar obradim brzo, samo je usporavam. Stvarno, bilo je
na redu ispitivanje geometrijskih tela, ali videi da je
to istraivanje u smenom stanju, preskoio sam ga i
odmah posle geometrije stavio sam astronomiju, tj. naue
ku telima 43 u kretanju.
Ispravno govori ree on.
Postavimo sada rekoh44 astronomiju za etvtru
nauku, budui da stereometrija, koja je sada zanemare
na, ostaje posebna nauka, ukoliko joj drava posveti od
govarajuu panju.
Razume se ree on. I kao to si ti mene malo529 pre grdio, Sokrate, to sam onako bezobzirno hvalio astro
nomiju,45 tako ja sada odobravam nain na koji joj ti
prilazi. Jer mislim da je svakome jasno kako ona primo
rava duu da usmeri svoj pogled nagore i odvodi je od
ovozemaljskih stvari tamo gore.
Moda je to jasno svima, izuzev meni rekoh
jer meni ne izgleda tako.
Nego kako? zapita on.
Kako je sada obrauju oni koji nastoje da nas
46
uzdignu do filozofije, ona vue pogled sasvim nadole.
Kako to misli? zapita on.
ini mi se rekoh da nisi neodvaan u svom
pristupu nauci stvarima koje su gore. Doista se hrabro
b
izlae opasnosti, jer ako bi se neko izokrenuo pa posrnatrao slike na tavanici i time neto nauio, ti bi i tada
verovao da on posmatra umom, a ne oima. Uostalom,
moda ti lepo prosuuje, a ja priprosto. 4 7 Ipak, ja ne
mogu prihvatiti da neka druga nauka podstie duu da
gleda gore, osim nauke biu i nevidljivom. Pa ako bi
neko pokuavao da neto naui ulnim stvarima, bu
ljei gore ili zurei dole, ja ne bih nikada rekao da e taj
c
neto nauiti jer takvim stvarima nema nikakve
48
49
nauke niti bih rekao da njegova dua gleda gore.
222

Naprotiv, rekao bih da njegova dua gleda dole, makar

on prouavao plivajui na leima ili leei na zemlji.
XI. Dobio sam to sam zasluio! ree on.
Imao si pravo da me tako prekori. Ali kako to misli da
bi astronomiju50 trebalo prouavati drukije nego to se
sada prouava, ako se hoe da to prouavanje koristi
onome emu smo govorili?
Ovako rekoh. Ove divne slike na nebu, bu
dui da su naslikane na vidljivoj povrini, treba smatrati
d
za najlepe i najtanije od svih takvih stvari, ali treba
znati da one mnogo zaostaju za istinom, naime za kre
tanjem ija su brzina i sporost stvarni i kao takvi se na
laze u istinskom broju, i u svim istinskim oblicima,51 koji
se meusobno pokreu pokreui i sami sebe. Ovo se do
ista shvata pomou razuma i rauna (logo), a ne vie
njem. Ili ti misli da se to shvata vienjem?
Nipoto ree on.
Da bismo se, dakle, pouili i u onim drugim stva
rima, moramo kao primer uzeti nebeske slike kao da
e
smo u njima nali uzore koje je Dedal, ili koji drugi maj
stor ili crta lepo nacrtao ili izradio. A kad bi njih video
neki ovek vest geometriji, mislio bi, dodue, kako su
veoma lepo izraene, ali i da je smeno baviti se njima
ozbiljno i sa namerom da se na njima shvati istina
530 jednakom i dvostrukom, ili nekom drugom odnosu. 52
Pa i bilo bi smeno ree on.
Misli li ti da pravi astronom nee osetiti to isto
kad bude posmatrao kretanje zvezda? zapitah ja dalje.
On e misliti da su ta dela izvedena na najbolji mo
gui nain, i da je nebeski tvorac (demiourgos) to sasta
53
vio kao i sve drugo to je na nebu. A to se tie odnosa
noi prema danu, ovih prema mesecu, meseca prema go
54
dini, i drugih zvezda prema toj razdeobi vremena, kao
i meusobnog odnosa zvezda u tom smislu taj pravi
astronom, mislim, nee smatrati udnim onoga ko dri
da se to dogaa na isti nain i da u tome nema nikada
b
nikakvog odstupanja, iako je tu re telesnim i vidlji
vim stvarima, 55 kao to nee smatrati udnim sve one na
pore da se tome shvati istina?
Kada te sluam ree on meni se ini da je
tako.
Mi emo, dakle, postavljajui sebi probleme, pro
uavati astronomiju kao i56 geometriju; ali emo ostaviti
ono to se zbiva na nebu, ako zaista elimo da uinimo
223

531

224

korisnim onaj deo due koji je po prirodi razborit, a koji

je ranije bio nekoristan.
To e zaista biti m n o g o tei posao nego to ga
sada imaju oko astronomije.
X I I . Mislim da emo i ostalo na isti nain nare
ivati ako od nas, kao od zakonodavaca, treba da bude
neke koristi. A da li bi ti, moda, i m a o n e k u n a u k u da pomene, koja bi spadala ovamo? zapitah.
Ovako, sada, ne b i h imao ree on.
Mislim nastavih ja da kretanje n e m a
samo jedan vid, nego vie njih. Sve te vrste kretanja moda bi u m e o da nabroji neki mudrac, 5 7 a mi z n a m o samo
za dve.
A koje su to?
Osim p o m e n u t o g kretanja, ono koje je p a n d a n
ovome/ 8 njeno nalije.
Koje je to?
Usuujemo se rei nastavih ja da, k a o to
su oi p o t r e b n e za astronomiju, t a k o su ui p o t r e b n e za
h a r m o n i n o kretanje. 5 9 A ta su znanja m e u s o b n o srodna,
kao to kau pitagorovci, s ime se i mi saglaavamo,
Glaukone. Ili kako inimo?
Tako ree o n .
Poto je ova stvar vana r e k o h ja to emo
mi od pitagorovaca saznati ta oni t o m e misle, a saznaemo pored toga jo i ostala njihova uenja, ako ih imaju,
zar ne? Mi emo, m e u t i m , pored svega toga zadrati
svoje naelo.
Koje to?
Da nai pitomci nikad ne pokuaju nauiti od
njih neto nesavreno i to ne dostie donde, dokle sve,
00
kao to s m o m a l o p r e rekli za astronomiju, m o r a da dostigne. Zar ne zna da je t a k o isto i sa h a r m o n i j o m ? J e r
oni a k o r d e i zvuke koje uju odmeravaju jedne p r e m a
drugima, i uzalud se t r u d e kao i a s t r o n o m i .
Tako mi bogova ree Glaukon. Kako je
smeno kad oni govore nekim zgunjavanjima i svoje
ui pribliavaju t a k o kao da bi hteli uhvatiti ton izbliza,
pa jedni kau k a k o uju jo neki meuzvuk i da je to naj
manji interval p o m o u koga t r e b a meriti, a drugi se t o m e
protive, kao da o b a t o n a sasvim p o d j e d n a k o zvue, a i
41
jedni i drugi vie cene ui nego um.
Ti govori r e k o h onim valjanim ljudima
koji daju posla icama i ispituju ih, zateui ih na instru-

532

m e n t u . Ali da poreenje ne bi bilo suvie dugo, te da ne

bih m o r a o govoriti u d a r c i m a sa trzalicom, grenju,
opiranju i hvalisanju s t r u n a 6 2 prestajem s a p o r e e n j e m i
kaem da ne mislim na ove ljude, ve na one za koje s m o
upravo sada rekli kako t r e b a da govore harmoniji. J e r
oni r a d e isto ono to i a s t r o n o m i : trae brojeve u akor
dima koje uju, a ne prelaze na p r o b l e m e da bi ispitali:
koji su brojevi h a r m o n i n i , a koji nisu, i radi ega jesu
h a r m o n i n i ili nisu. 6 3
Govori nekoj neobinoj, boanskoj stvari
ree on.
Ali stvari koja je korisna za istraivanje lepog
i dobrog rekoh a beskorisna ako se neguje na drugi
nain.
Svakako ree on.
Ja mislim nastavih da a k o s m o preli sve
n a u k e koje s m o pomenuli, ako smo stigli do njihove me
u s o b n e veze i srodnosti, i ako smo shvatili na koji na
in one jedna drugoj pripadaju, onda bavljenje njima
ipak neto znai i n i s m o se trudili uzalud; a ako nije
tako, onda se zaista uzalud t r u d i m o .
I meni se tako ini ree on. Ali ti govori
n e k o m vrlo velikom delu, S o k r a t e .
Misli li na preludij (pro-oimion) rekoh
ili na neto drugo? Ili ne z n a m o da je sve to s a m o pre
ludij upravo za o n u melodiju ( n o m o s ) 6 4 koju treba nau
iti? Jer, tebi se sigurno ne ini da su oni koji su tome
vesti, istovremeno i dijalektiari (dialektikoi). 6 5
Ne, t a k o mi Zevsa, osim m a l o b r o j n i h na koje
s a m nailazio.
Ali, jesi li pomislio u p i t a h ja da e ljudi,
koji ne mogu iskazivati i prihvatiti razlog 6 6 , ikada moi
znati neto od onoga to s m o rekli da treba da znaju?
Nisam ni to ree on.
Pa onda, Glaukone, misli li da je to upravo ona
melodija 6 7 koju dijalektika (dialegesthai) izvodi? Mada
je ta melodija neto t o p r i p a d a o n o m e t o je u m n o ,
njoj ipak i m a m o neku p r e d s t a v u u moi vienja, a za
ovu s m o ve pokazali k a k o nastoji da gleda iva bia
takva kakva su po sebi, zatim zvezde kakve su po sebi,
najzad i na sunce k a k o je po sebi. Na slian nain, kad
n a s t o j i m o da p o m o u dijalektike, i bez oslonca na bilo
koje ulo, oslanjajui se samo na razloge, da n a e m o p u t
do sutastva svake stvari, i ako u tome ne p o s u s t a n e m o

225

sve dotle dok ne shvatimo ono to je samo po sebi dobro,

dospeemo do onoga to je tek na kraju shvatljivo, kao
to se vienjem dospeva do onoga to je tek na kraju
vidljivo.68
Svakako se to zbiva na taj nain ree on.
ta onda? Zar ti taj put 6 9 ne naziva dijalekti
ka" (dialektike)?
Nego ta?
XIII. -Doista, onaj ko se oslobodio okova nastavih ja i preokrenuo od senki prema prikazama 70 i
svetlosti; onaj ko se penje iz podzemlja peine gore pre
ma suncu; onaj ko ne moe odmah da gleda ivotinje,
c
biljke i svetio sunca usmerava se na boanske privide
(phantasmata theia) 7 1 na povrini vode i na senke bia,
a ne na senke prikaza koje proizlaze iz kakvog drugog
svetla nalik na ono sunevo, jer to je svetio vetako kao
i one prikaze. Sve to bavljenje vetinama koje smo pomenuli ima takvu mo da vodi ono to je u dui najbolje
prema gore, do kontemplacije onog to je u stvarnosti
najbolje, kao to se ono to je najosetljivije na telu 72 uzd
die do onog to je najjasnije u telesnom i vidljivom po
druju.
Prihvatam da je to tako ree on. Ipak,
meni se ini da je tu po svemu sudei re onome to je
teko prihvatiti, kao to je opet, s druge strane, teko ne
prihvatiti. No kako tu nije re tome da se sada odlui
mo, nego se i kasnije na to treba vie puta vraati uz
mimo da je to tako kako sada govorimo, pa preimo na
samu melodiju i obraujmo i nju kao to smo obradili
preludij. Govori dakle kakva je mo dijalektike, kojim
e
razdeobama se ona bavi, i koji su njeni putevi? Jer, kako
se ini, to su oni putevi koji vode prema mestu gde se
moemo odmoriti od preenog puta, pa i zavriti nae pu
73
tovanje.
533
Dragi moj Glaukone rekoh ti nee moi da
me i dalje prati jer moje oduevljenje nikako nee
poputati a ti nee vie videti samo sliku onoga e
mu govorimo, ve sutu istinu, onakvu kakvom se ona
meni prikazuje; da li je ona, meutim, takva ili nije, ne
vredi vie dokazivati. A ipak treba potvrditi da se tako
neto moe videti. Zar ne?
Svakako.
Pa i ovo treba potvrditi: jedino dijalektika ima
tu mo da onome, ko je savladao ono to smo do sada
226

534

preli, moe to uiniti vidljivim, i da to nije moguno ni

na jedan drugi nain?
Vredno je i za to se boriti ree on.
Ima u tome neeg rekoh ja to nam niko
nee osporavati. A to je, naime, ovo to kaemo putu
istraivanja: nema nijednog drugog istraivakog puta
kojim bi se, u svim sluajevima, moglo ii do odgovora
na pitanje ta je svaka stvar po sebi. Sva ostala umenja
odnose se ili na mnenja i elje ljudi, ili na ono to je
roeno i nainjeno, ili na odravanje svega toga to je
roeno i nainjeno. Preostale vetine, za koje smo rekli da
unekoliko dospevaju do bia, geometrija i one to iza
nje slede, vidimo kako sanjaju biu, ali ga ne mogu
gledati u budnom stanju sve dotle dok se dre hipoteza
ne dirajui u njih, i nemajui moi da njima poloe
raun. Jer onaj ko poinje onim to ne zna, i koji je ono
to je na kraju i ono to je u sredini takoe sastavio iz
onog to ne zna ima li on kakvo sredstvo kojim bi
udesio da od takvog spleta nastane znanje?
Nema nikakvo ree on.
XIV. Dijalektiki metod je jedini rekoh ja
koji se ne dri hipoteza, nego ide pravo prema poetku
da bi utvrdio kakav je on, a oko due, zakopano u varvarsko blato, neno izvlai na povrinu i uzdie ga, pri
emu su mu, kao pomonice i vodilje, potrebne vetine 74
koje smo ispitali. Mi smo njih, dodue, po navici esto
nazivali naukama, ali bi one morale imati neko drugo ime,
neko koje bi znailo vie nego mnenje, a manje nego nauka
i mi smo ih ve ranije negde nazvali razumnim uvia
njem. Ali mi se ini da se ljudi kojima predstoji jedno
tako snano istraivanje, kao to je nae, nee prepirati
oko imena.
Svakako nee odgovori on.
Nego e biti dovoljno ako se jasno iskae ono
to nam je u dui?
Da.
Bie, dakle, dovoljno rekoh ako, kao i ra
nije75, nazovemo prvi deo naukom (episteme), drugi ra
zumskim saznanjem (dianoia), trei verom (pistis), a
etvrti slikovitim predstavljanjem (eikasia); zatim, ova
dva poslednja zajedno mnenjem (doxa), a ona prva
dva zajedno poimanjem ili razumevanjem (noesis);
i to: mnenje da se odnosi na nastajanje, a poimanje ili ra227

228

zumevanje da se odnosi na bie (ousia). I kao to se bie

odnosi prema nastajanju tako se poimanje odnosi
prema mnenju; a kao to se poimanje odnosi prema
mnenju tako se nauka odnosi prema veri i razumsko
saznanje prema slikovitom predstavljanju. A proporciju
koja postoji izmeu stvari na koje su ova imena primenjena, pa onda i dvostruku deobu svake od te dve grupe,
one koja obuhvata pomiljivo i one koja obuhvata shvat
ljivo ostaviemo, Glaukone, po strani, da nas to ne
optereti mnogo veim brojem rei nego to je onaj koji
smo ve upotrebili.
I ja sam vie za to ree on ukoliko samo
mogu da te pratim.
Da li ti naziva dijalektiarem i onoga ko shvata
razlog (logos) bia svake stvari? I di li e onome, ko to
ne moe, rei da, ukoliko nije u stanju da ni samome sebi
ni drugima prui tome objanjenje, to nije ni shvatio?
A kako bih mu drukije rekao, ako ne tako?
ree on.
Pa onda je isto tako kada je re dobru. Za
onoga ko nije u stanju da u svom govoru definie ideju
dobra, te da je izdvoji i razlikuje od svega drugog; za
onoga ko ne zna da se, kao u borbi, probije kroz sve na
pade i nae pravi put, i ko se u toj borbi oslanja na
mnenje a ne na stvarno stanje stvari, a u svemu tome u
rasuivanju ne ide svojim putem bez posrtanja za
takvog oveka nee rei da poznaje dobro kao takvo,
niti da poznaje ikakvo drugo dobro, nego e, ako je do
njega dospela bleda slika toga, rei da je do toga dospeo
ne znanjem, ve mnenjem, i da je svoj sadanji ivot
prospavao i prosanjao, da bi, pre no to se ovde probudi,
stigao u Had i tamo zauvek zaspao.
Zevsa mi, zaista u sve to rei.
Pa dobro, ako bi svoju decu, koju sada vaspitava i obrazuje u reci, i na delu stvarno vaspitavao, sigur
no ne bi dopustio, tako bar ja mislim, da se u njih kao
70
u linije usadi iracionalnost i da kao takvi upravljaju
dravom i odluuju najvanijim stvarima.
Sigurno ne bih ree on.
Obavezae ih, dakle, zakonom da se ponajvie
bave onim obrazovanjem koje e ih osposobiti da u najve
oj meri znalaki postavljaju pitanja i da na njih odgo
77
varaju.

Dau im takav zakon zajedno s tobom ree on.

Zar ti se ne ini rekoh ja da je dijalektika
kao neka vrsta zavrnog kamena nad ostalim naukama,
i da se nijedna druga nauka pravilno ne moe staviti iz535 nad nje, nego da ona predstavlja njihov krajnji cilj?
Tako je ree on.
XV. Onda ti jo samo preostaje da odlui koga
emo i na koji nain uputiti u te nauke rekoh ja.
Tako je.
Da li se sea onog ranijeg
izbora vladara i koji
su bili oni koje smo izabrali? 73
Kako se ne bih seao? ree on.
Veruj mi nastavih da treba birati upravo
takve prirode i da treba odabrati najpouzdanije i najhrab
rije, a po mogustvu i najlepe; 79 osim toga, ne treba trab
iti samo ljude plemenitih i uzvienih osobina, nego oni
moraju imati i darove koji odgovaraju ovakvom vaspitanju.
Kakve to darove zahteva?
Moraju imati, prijatelju dragi, otroumnost da
shvate nauke i ne smeju sporo uiti. Due se, naime,
mnogo vie zamaraju ozbiljno uei nego u vebaonicama,
jer je to mnogo vie njihov lini posao koji obavljaju
same i ne dele ga sa telom.
Tako je ree on.
c
Pa onda treba traiti dobro pamenje, neposustajanje, i vrednou u svakom pogledu. Kako inae misli
da bi neko mogao eleti i da podnese telesne napore i da,
u isto vreme, zavri toliki zadatak i u uenju i u vebanju?
Niko ree on osim ako nije izvanredno
obdaren.
Svakako su rekoh sadanje pogrene pred
stave i prezrenje pogodili filozofiju zato to se, kako sam
i ranije spominjao, 80 njome ne bave oni koji su toga do
stojni. Njome se ne bi smeli baviti njeni nezakoniti, nego
nju treba da neguju njeni zakoniti sinovi.81
Kako? upita on.
d
Prvo odgovorili oni koji se njome bave ne
smeju hramati u sklonosti prema naporu (philoponia),
te samo upola voleti napor (philoponon), a drugom po
lovinom ne mariti za njega (aponon). A to se deava u
ljubitelja gimnastike, ljubitelja lova, i uopte u svih lju
bitelja telesnih napora, i kad ovi nemaju sklonosti prema
uenju (philomathes), niti sklonosti prema sluanju
229

(philekoos), niti prema istraivanju, nego mrze svaki

takav napor. A hramlje i onaj ko je svoju sklonost prema
naporu usmerio u suprotnom pravcu.
Govori najistinitije ree on.
Isto emo tako u odnosu prema istini rekoh
e
smatrati da je osakaena ona dua koja iako mrzi
namernu la i sama je teko podnosi, a veoma se ljuti
kad drugi lau ipak nenamernu la82 mirno prima i ne
ljuti se ako je uhvate u neznanju, nego se zadovoljno,
kao svinja, valja u njemu.
536
Svakako ree on.
A u odnosu prema umerenosti rekoh pre
ma hrabrosti, plemenitosti i svim delovima vrline mora
mo naroito paziti na zakonit i nezakonit porod. 83 Jer ako
ni pojedinac ni drava ne znaju da takve razlikuju, onda
e nasumce uzimati za prijatelje i za vladare kako one
koji hramlju, tako i one koji su nezakonit porod.
Zaista je tako ree on.
Mi se, meutim rekoh ja moramo svega
b
toga dobro uvati. Jer ako onima, koji su telesno i du
hovno potpuni, propisujemo toliko uenje i vebanje onda
nam ni sama Dike (boginja pravde prim. prev.) nee
prigovarati, a sauvaemo dravu i dravno ureenje;
inae, ako tako odgajimo one koji su od ovih drukiji,3"
u svemu emo dobiti ono to je suprotno naoj nameri,
a na filozofiju emo sruiti bujicu podsmeha.
To bi zaista bila sramota ree on.
Svakako rekoh ja ali sada mi se ini da se
i meni neto smeno dogodilo.
Kako to? upita on.
c
Pa zaboravio sam da se alimo i poeo sam da
govorim previe oduevljeno. Govorei, mislio sam na
filozofiju, pa videi kako je nedostojno baena u blato,
ini mi se da sam se naljutio i da sam kao u gnevu govo
rio suvie ozbiljno onima koji su za to krivi.
Nisi, tako mi Zevsa ree on jer meni kao
sluaocu to zaista nije tako izgledalo.
Ali meni kao retoru jeste rekoh ja. No ne
mojmo zaboraviti i to da smo u ranijem 85 odabiranju birali
d
stare ljude, a u ovom to neemo initi. Jer ne treba verovati Solonu da je ovek koji stari sposoban da mnogo
naui, nego znajmo da moe manje uiti nego trati. Svi
su veliki i uestali napori za mlade ljude.
Neizbeno ree on.
230

XVI. Onima koji su jo mladi pripada uenje

raunanja i geometrije i svih propedevtikih disciplina, u
kojima treba da se obrazuju pre no to pristupe dijalek
tici. Ali oblik pouavanja ne sme biti nasilan.
Zato?
e
- Zato to slobodan ovek ne sme nijednu nauku
izuavati ropski rekoh. Jer telesni napori, ak i kad
se vre nasilno, ne ine telo nipoto gorim, dok se u dui
ne zadrava nikakvo nametnuto znanje.
To je istina ree on.
537
Da bi, dakle, to pre mogao da uoi za ta je
svaki pojedinac po prirodi sposoban, treba da decu vaspitava uz igru a nipoto silom, dragi moj.
To to govori, razumno 86 je ree on.
Sea li se nastavih ja kako smo rekli da
decu treba na konjima voditi i u rat kao posmatrae, a
ako se nae bezbedno mesto, da ih treba dovesti sasvim
blizu i dati im, kao mladim psima, da okuse krv.
Seam se ree on.
I da onoga ko se u svim ovim naporima, naukama i opasnostima bude pokazao naj okretnij i, treba pri
miti u naroiti broj odabranih.
b
U koje doba starosti? zapita on.
im zavre potrebne telesne vebe rekoh.Jer
je to vreme, makar trajalo i dve ili tri godine, nemogue za
kakvo drugo delo. Zamor i spavanje su neprijatelji nau
ka. A osim toga, kakav e ko biti u tim telesnim vebanjima, to je neka vrsta probe.
Kako da ne?
Posle toga vremena nastavih bie oni koji
su meu dvadesetogodinjacima odabrani u veoj slavi
nego ostali, a znanja koja se deci u toku vaspitanja pru
aju bez reda, moraju se za njih pregledno rasporediti,
c
prema srodnosti sa ostalim naukama i prema prirodi
same stvari.
Samo je ono znanje koje na takav nain ulazi u
oveka stalno ree on.
I ono, ujedno, najbolje dokazuje da li je neka
priroda dijalektika ili nije, jer je dijalektiar samo onaj
ko vidi stvari u njihovoj povezanosti, a ko tako ne gleda,
taj nije.
To isto mislim i ja ree on.
231

 Na ovo e morati paziti rekoh pa e one

meu njima, koji budu najizdrljiviji u uenju, u rato
vanju i u drugim dunostima, kad napune trideset godina,
ponovo odabrati iz onog broja ve odabranih, kako bi
im dodelio vee poasti i kako bi, ispitujui njihovu dija
lektiku sposobnost, uoio koji je od njih u stanju da
bez obzira na oi i na druga ula, ide zajedno sa istinom
ka samom biu. I zato je to posao koji zahteva veliku
i budnu panju, drue.
A zato? upita on.
Pa zar ti ne primeuje 87 zapitah ja kakvo
e
se sada zlo javlja sa dijalektikom?
Kakvo zlo?
Ljudi se napune nezakonitou rekoh.
Doista odvrati on.
udi li se ti to im se to deava rekoh i
smatra li da ih ne treba pomilovati? 88
Kako to? upita on.
Uzmimo za primer rekoh da je jedno pod538 metnuto dete bilo odnegovano u velikom bogatstvu, u
jednom velikom i uglednom plemenu i meu mnogobroj
nim laskavcima; zatim, ono postaje ovek i primeuje da
uopte nije sin roditelja koji to tvrde, a ne moe da nae
svoje prave roditelje; da li moe da mi predskae kako
e se on odnositi prema laskavcima i lanim roditeljima
u ono vreme kad podmetanju nita nije znao, a kako
opet u ono vreme kad je tome znao? Ili bi, moda, hteo
da uje kako ja to predviam?
Hteo bih odgovori on.
XVII. Onda predviam da e biti ovako: on e
b
vie ceniti oca, mater i druge prividne roake nego la
skavce, vie e se brinuti za njihove potrebe, a manje
nezakonito prema njima postupati ili sa njima razgova
rati, dok e u vanim stvarima biti prema njima manje
neposluan nego prema laskavcima, sve donde dok mu
istina ne bude sasvim poznata.
Verovatno ree on.
A kada bude uvideo stvar, onda e, mislim, po
pustiti u dunom potovanju prema njima i u zauzimanju
za njih, a vie e se truditi oko laskavaca, tj. sluae ih
drukije nego ranije, ivee po njihovom shvatanju i sac
stajae se sa njima ne krijui. Za onog oca, meutim, i za
druge izmiljene roake nee se uopte vie brinuti, osim
ako nije izuzetno plemenite prirode.
d

232

Sve bi se to moglo desiti tako kako ti govori

ree on. Ali kako se ovo poreenje moe dovesti u
vezu sa onima koja se bave dijalektikom?
Ovako. Mi smo ve od detinjstva odgajani u od
reenim uverenjima (dogmata) pravinom i lepom, i
navikavani smo da im se pokoravamo i potujemo ih kao
svoje roditelje.
Jesmo.
d
Ali imamo i druge obiaje, koji su suprotni onim
uverenjima, i koji su puni zadovoljstva, laskaju naoj
dui i privlae je sebi. Ali ovi ne mogu da primame one
koji su iole uravnoteeni; ovi potuju ona oinska uverenja i njima se pokoravaju.
Tako je.
ta onda? zapitah. Kad bi onoga ko ima
takva uverenja upitali ta je lepo", i kad bi ovaj odgo
vorio onako kako je to uo od zakonodavaca, a dijalek>
tiar mu taj odgovor podvrgne pobijanju, pa izvodei
vie puta i na vie naina svoja pobijanja, konano ga
navede na mnenje da to nije nita vie lepo nego runo,
i tako isto postupi ako je re pravinom i dobrom, i
e
uopte onome to najvie potuje, ta misli, kako e se
posle toga njegovo potovanje i pokoravanje odnositi
prema onim uverenjima?
Morae se desiti rekoh da ih vie ne po
tuje i da im se ne pokorava kao dotada.
A ako ih vie ne bude kao ranije cenio i poto
vao kao svoje roditelje, a prave ne bude mogao nai, ka539 kvom e se ivotu onda odati ako ne ivotu laskanja? 90
Nikakvom drugom.
I tako e mislim od oveka koji je bio
odan zakonima, oigledno postati ovek koji naginje
bezakonju.
Neizbeno.
Pa nije li onda rekoh na mestu da se oni
ma koji se na taj nain bave dijalektikom odredi pomilo
vanje, kao to sam maloas rekao.
Takvi su i saaljenja dostojni ree on.
A da ne bismo takvo
saaljenje morali upraviti
i na nae tridesetogodinjake 89 , trebalo bi da ih za dija
lektiku pripremimo uz sve mogue predostronosti.
I to treba ree on.
b
Zar to nije svojevrsna predostronost ako se
mladim ljudima ne doputa da se bave dijalektikom?
233

Mislim da ti nije promaklo da momii, kad prvi put

okuse dijalektiku, uzimaju ovu kao deju igru, pribegavajui joj s namerom da profcivree, i da, oponaajui
one koji pobijaju, i oni sami pobijaju druge, radujui se
kao tenad to prolaznike pomou dijalektike mogu
da napadaju i rastru.
Ona zaista to rade, i preteruju u tome ree on.
I kad tako ve pobede mnoge i od mnogih sami
c
budu pobeeni, onda brzo dou do toga da uopte vie
ne cene ono to su ranije cenili. I zato su ljudi poeli da
grde njih same i sve ono to je kod drugih u vezi sa filo
zofijom.
Suta istina odgovori on.
Meutim, stariji rekoh nee hteti da ue
stvuju u tim ludorijama i vie e se ugledati na onog ko
eli da razgovara ne bi li saznao istinu, nego na onoga ko
se radi zabave igra i protivrei; a sam e postati umereniji i taj e ga posao vie uzdii nego to e ga izloiti
d
ruglu.
Tano je ree on.
Zar onda nije iz opreznosti reeno ono to smo
ranije kazali da prirode, kojima emo dopustiti da ue
stvuju u dijalektici, moraju biti uredne i uravnoteene i
da se time ne sme, kao dosada, baviti svako, pa i onaj ko
za to nije dovoljno zreo?
Svakako ree on.
XVIII. Da li je za bavljenje dijalektikom, ako se
ona revnosno i neprekidno uvebava i ako se ne radi
nita drugo osim to se naizmenino izvode odgovarajue
gimnastike vebe, dovoljan dvostruki broj godina od
onog ranijeg? 91
e
Misli est ili etiri godine? zapita on.
Sastavi mirno pet rekoh. Posle toga roka mo
raju ih opet vratiti u onu peinu, i primorati ih da uprav
ljaju ratovanjem i poslovima koji odgovaraju omladini,
kako ni u tome iskustvu ne bi izostali iza drugih. Pa i tu
540 treba ispitati da li e istrajati u takvom rastrzavanju na
sve strane, ili e se malo kolebati.
A koliko vremena trai za to? zapita on.
Petnaest godina odgovorili. Kad napune pe
deset godina, onda sve one koji su se pokazali dobri i koji
su se odlikovali u svakom pogledu i u radovima i u naukama, treba najzad privesti cilju i treba ih primorati da
svetlost svoje due okrenu onom to svemu daje svetlost.
234

541

Posmatrajui d o b r o kao takvo, oni t r e b a da ga uzmu kao

uzor i da i dravu, i g r a a n e i same sebe, svakoga p r e m a
njegovom delu, obrazuju po ugledu na nj, a najvie vre
m e n a treba da posvete filozofiji. Kad doe red na njih,
o n d a treba da se p o m u e i sa dravnikim poslovima i
da b u d u vladari radi drave, ne zato da bi radili neto
lepo, nego k a k o bi inili ono to je nuno, i tako uvek
t r e b a da vaspitavaju i druge, pa kad ih ostave za sobom
kao uvare drave, onda da se odsele na ostrva blaenih,
gde e t r a j n o stanovati. A drava t r e b a da im podie
spomenike i da im javno prinosi rtve, ako Pitija to do
zvoli, kao bogovima, a ako ne, onda kao blaenim i boan
skim ljudima.
P r e k r a s n o si izvajao vladare, Sokrate, kao da si
vajar ree Glaukon.
Ali i vladarke, Glaukone rekoh. Nemoj mo
da misliti da sam govorio vie m u k a r c i m a nego e
n a m a , ukoliko bi se m e u njima nale takve koje su po
prirodi sposobne.
Ako treba da u jednakoj meri imaju sve zajedno
sa m u k a r c i m a , kao to s m o ve rekli, onda je tako
ree on.
Dalje nastavih ja. Slaete li se u tome da
dravi i dravnom ureenju svakako nismo kazivali po
bone elje, nego ono to je dodue teko, ali ipak n e k a k o
mogue, i to ne drukije nego o n a k o kako smo govorili.
im istinski filozofi, j e d a n ili vie njih, p o s t a n u vladari
u dravi: kad oni sadanje poasti prezru, prepoznavi ih
kao ropske i bezvredne, i kad ono to je ispravno, i poasti koje iz toga slede, ponu iznad svega potovati, a pra
vinost uzimati kao ono to je najvie i najpotrebnije;
u k r a t k o , u onaj as kad pravdi ponu sluiti i uveavati
je, hoe li oni toga d a n a ostvariti onaj p o r e d a k u dravi
kojem s m o govorili?
Kako e ga ostvariti?
Sve one za koje se u dravi n a e da imaju vie
od deset godina, 9 2 oni e, bez izuzetka, prognati izvan
gradskih zidina. Zadrae njihovu decu i poee da ih
odvikavaju od sadanjih obiaja, t j . od obiaja koje su
njihovi roditelji imali, pa e ih odgajati p r e m a svojim
obrascima i zakonima, koji su onakvi kakve smo ih opi
sali. Tako e se, ako dopustite, najbre i najlake ostva
riti drava i dravno ureenje kojem s m o govorili. A
kad se j e d n o m ustanovi, hoe li takva drava i takvo dr235

avno ureenje doneti najvee blagodeti rodu u kojem

se tako neto bude rodilo?
Svakako ree on. I meni se ini da si ti,
Sokrate, dobro izloio kako bi se takvo dravno ureenje
rodilo, ako bi se ikada rodilo.
Pa jesmo li onda upitah ja nae dokaze
(logoi) takvoj dravi i oveku koji bi joj bio slian
ve iscrpli? Jer, jasno je, mislim, da je taj ovek takav
kakav bi, prema onome to smo rekli, morao biti.
Jasno je ree on a u odgovoru na tvoje
pitanje, rei u da su dokazi, kako mi se ini, izvedeni
do kraja.

St.
543a

KNJIGA OSMA

I. Dobro, Glaukone, mi smo se sloili u tome da

drava kojom se savreno upravlja treba da ima zajed
nicu ena, zajednicu dece i celokupnog obrazovanja, a
isto tako zajednike poslove u ratu i miru, i da kraljev
stvo treba da bude u rukama onih koji su se pokazali
kao najbolji i u filozofiji i u ratnoj vetini.
U tome smo se sloili ree on.
b
A i u ovome smo bili saglasni: upravljai, kad
preuzmu svoje dunosti, naselie predvodei vojnike
ona prebivalita koja smo ranije opisali i u kojima,
budui sve zajedniko, niko nee imati privatnu svojinu.
Osim naina njihovog stanovanja, postigli smo negde saglasnost, ako se sea, i tome kakva e biti njihova po
kretna imovina.
Seam se, naravno, da po naem miljenju niko
od njih ne srne imati nita od onoga to ima danas, nego
c
treba da kao borci i uvari, kao nagradu za svoje uvanje,
primaju od ostalih sve to je potrebno za izdravanje za
godinu dana, a oni zato treba da se staraju svojoj bezbednosti i bezbednosti ostalih graana.'
Tako je rekoh. Ali, poto smo ovo zavrili,
hajde da se podsetimo na kome smo mestu skrenuli raz
govor2 sa rasprave, kako bismo opet mogli da nastavimo
put.
To nije teko ree on. Kada si raspravljao
dravi, rekao si, otprilike, isto ono to i sada 3 i izjavio
da savrenom smatra onu dravu koja je nalik na onu
d
koju si ti opisao, a istim takvim smatra i oveka koji je
tome slian. Izgleda, meutim, da si nam jo savrenije
544 mogao prikazati i dravu i oveka. Rekao si da, ako je

237

238

ova drava dobra, onda su ostale nesavrene. I, ukoliko

se seam, kazao si da meu ostalim dravama postoje
etiri vrste kojima vredi govoriti i ispitati njihove po
greke i, isto tako, etiri vrste ljudi koji su tim vrstama
drave slini; kad bismo svima njima razmislili i sloili
se u tome koja je od njih najbolja a koja najgora, onda
bismo mogli presuditi da li je najbolji ovek ujedno i
najsreniji, a najgori ujedno i najnesreniji, ili je moda
drukije. Pitao sam te na koje etiri drave ti misli, a
onda su Polemarh i Adeimant 4 uzeli re. Tada si opet ti
govorio i doao si dovde.
Vrlo se dobro sea rekoh ja.
A sada mi, kao borac, daj isti stav.5 Ja u ti po
staviti isto pitanje, a ti pokuaj da kae ono to si onda
hteo rei.
Ako mogu odgovorili.
Bogami ree on i ja elim da ujem na koja
etiri oblika drave ti misli.
Nee ti biti teko da to uje odgovorili ja.
Jer, dravna ureenja kojima govorim imaju poznata
imena: ono koje mnogi hvale, kritsko (Kretike) i spartansko (Lakonike), i tebi je drago 3 ; ono drugo, koje neto
manje hvale, naziva se oligarhija (oligarchia), a puno je
zala; od ove razliita 7 i na tree mesto dolazi demokratija (demokratia); najzad, plemenita tiranida (tvrannis),
koja se razlikuje od svih nabrojanih oblika vladavine, i
koja je etvrta i poslednja bolest drave.8 Ili ti moda
zna za kakav drugi oblik dravnog ureenja, koje bi na
jasan nain predstavljalo posebnu formu? Jer nasledne
kneevine (dvnasteiai) i kraljevstva koja se mogu kupiti
(oneta'i basileiai),' kao i neka ovima slina dravna ure
enja, spadaju nekako u meuprostore onih koje sam
spomenuo, i nai e ih u ne tako malom broju i u Helena
i u varvara.
Jeste, govori se mnogim i neobinim uree
njima ree on.
II. Zna li ti da isto onoliko koliko ima vrsta
drava mora imati i vrsta ljudskih karaktera. Valjda ne
misli da se dravna ureenja raaju iz hrasta ili iz
stene" 1 0 a ne iz karaktera ljudi koji dravu povlae kao
teg na terazijama?
Prirodno je da zavise od ljudskih karaktera i da
ne mogu nastati drukije.

Ako, dakle, postoji pet 11 oblika drave onda tre

ba da ima i kod pojedinaca pet razliitih vrsta dua.
Tako je.
Mi smo ve raspravljali oveku koji je slian
aristokratiji, i s pravom tvrdimo da je on dobar i pravi
an.
545
Da.
Onda sad treba da posmatramo gore ljude: lju
bitelja takmienja i slavoljubivog oveka, prema spartan
skom dravnom ureenju; zatim oligarhinog oveka, pa
demokratskog i tiranskog. Kad budemo utvrdili koji je
od njih najpravedniji, mi emo ga uporediti sa najpra
vednijim i zavriemo svoje ispitivanje tome kako stoji
sa sreom ili nesreom kod jednoga i drugoga. Zatim e
mo se ili pokoriti Trasimahu i teiti za nepravednou ili
emo se drati rezultata koji smo sada postigli i teiti za
b
pravednou.
Tako i treba postupiti, naravno.
Kao to smo, dakle, poeli razmatranjem drav
nih ureenja, poto je tako jasnije, a pre nego to smo
preli na pojedince, tako i sad treba najpre da razmotri
mo astoljubivo dravno ureenje nemam nikakav po
godniji izraz za to, a treba ga nazvati ili timokratijom,
ili timarhijom pa emo prema njemu razmotriti odgoc
varajueg oveka. Zatim dolazi oligarhija i oligarhini
ovek, a onda emo se, opet, osvrnuti na demokratiju i
razmotriti demokratskog oveka; i, najzad emo, na e
tvrtom mestu, doi do tiranske drave, razmotriti nju i
zagledati i u tiransku duu. Tako emo pokuati da dobro
prosudimo onome to smo sebi postavili za cilj.
Na taj nain bi se nae posmatranje i prosui
vanje vrilo razumno ree on.
III. Hajde sada rekoh da pokuamo objas
niti na koji nain aristokratija prelazi u timokratiju. Zar
se ne deava jednostavno tako da se svaka promena drd
avnog ureenja javlja kad meu onima koji su na vlasti
doe do razdora. A kad su sloni meu sobom, pa ma
koliko ih malo bilo, ne moe doi ni do kakve promene.
Tako je.
Pa kako e onda doi do poremeaja u naoj dr
avi, Glaukone? Oko ega e se to posvaati pomonici
i vladari meu sobom i sami sa sobom? Ili moda hoe
da se, kao to radi Homer, pomolimo Muzama da nam
e
kau kako je najpre postala svaa, pa da dozvolimo da
239

nam one uzvieno, kao u tragediji, u potpunoj ozbiljnosti

govore, a zapravo da se ale kao sa decom?
Kako to?
Evo ovako otprilike' 2 : Teko je da e se jedna
drava, ureena kao to je vaa, poremetiti; ali poto sve
ono to postaje mora i da propadne, to ni vae ureenje
nee trajati veito, nego e se raspasti. A to raspadanje
e biti ovakvo. Doba plodnosti i neplodnosti due i tela
postoji ne samo za biljke u zemlji nego i za iva stvo
renja na zemlji. Ove mene nastaju kad periodino obr
tanje zatvara krug 13 u kome se svako bie kree, i to
kratkotrajnu putanju za sva bia koja kratko ive, a du
gotrajnu putanju za sva bia koja ive dugo. Ma koliko
bili mudri oni koje ste vi odgajili da upravljaju dravom,
oni ipak nee moi da, uz pomo rauna i zapaanja, od
rede vreme plodnosti i neplodnosti vaeg roda; to vreme
e im promai i oni e raati decu u vreme kada to ne bi
smeli da ine. Za boanski porod postoji period koji je
odreen savrenim brojem, a za ljudski porod taj period
je drukiji. On je odreen jednim brojem koji, u prvom
uveavanju kvadriranjem i kubiranjem, daje tri linije i
etiri graninika,' 4 te se na taj nain dolazi do slinosti
i neslinosti, uveavanja i smanjivanja, pri emu se svi
meusobni odnosi ovih figura daju racionalno izraziti.15
Osnovni epitrit'*, kada se spoji sa pempadom i pomnoi
sa tri, daje dva proizvoda (harmonia). 17 Prvi proizvod (pr
va harmonija) sastavljen je iz jednakih inilaca, naime,
sto puta sto. Drugi proizvod (druga harmonija) ima ini
oce, od kojih je jedan jednak sa iniocima onog prvog
a drugi nije jednak. Ovaj se proizvod sastoji od stotine
kvadratnih brojeva, proizilih iz racionalno izraenih
vrednosti dijagonale kvadrata, ija je stranica pet; svaki
od tih je umanjen za jedan, ako je dijagonala izraena
celim brojem, a za dva, ako je dijagonala izraena razlom
kom. A ovome jo treba dodati stotinu kubova od tri.
Tako dobiveni geometrijski broj vlada nad dobrim i ravim raanjima, pa kad vai uvari za ta raanja ne budu
znali, i ako u nepravo vreme budu privodili neveste mla
doenjama, onda deca nee biti ni obdarena ni srena.
uvari e, naravno, od te dece postavljati za svoje naslednike najbolje. Ali i ovi nee biti dostojni, pa kad od svo
jih otaca budu preuzeli vlast, poee zanemarivati najpre
nas, Muze, i muziko obrazovanje nee ceniti onoliko ko
liko bi trebalo, a zatim e zanemariti i gimnastiku. Tako

c
547

e vaa deca postati nedovoljno obrazovana. Od njih e,

onda, doi na vlast vladari koji nisu toliko dobri uvari
da bi mogli procenjivati pokolenja koja se i kod Hesioda
i kod vas sastoje od: zlatnog, srebrnog, bronzanog i gvozdenog. A kad se gvoe pomea sa srebrom i bronza sa
zlatom, nastae od ove meavine nejednakost i neskladna
nejednolinost koja, gde god se pojavi, uvek stvara rat i
neprijateljstvo. Treba jo rei da je poreklo nesloge uvek
takvo, ma gde se ona pojavila."
Moemo rei da su Muze to dobro objasnile!
Dabome odgovorih ja zato to su Muze.18
A ta dalje kau Muze? upita on.
Kad je nastao razdor rekoh ja 19 onda oba
ova pokolenja, i gvozdeno i bronzano, poee da vuku
due novcu, sticanju zemlje i kua, zlata i srebra; a ona
druga dva, zlatno i srebrno, budui da nisu bila siro
mana nego po prirodi bogata, vodila su due vrlini i
starom poretku. Posle uzajamnog nasilja i suprotstavlja
nja, najzad nekako popustie i jedni i drugi, te se sporazumee da zemlju i kue podele i uinie ih vlasnitvom
pojedinaca, a one iji su uvari bili i koji su do tada
bili slobodni ljudi, njihovi prijatelji, hranioci i slubenici
uinie od tada perijecima 20 (bespravnim seljacima), a
za sebe ostavie ratovanje, uvarske dunosti i brigu oko
onih perijeka.
Meni se ini ree da prelaz odatle nastaje.
Pa onda bi takvo ureenje nastavih ja bilo
negde na sredini izmeu aristokratije i oligarhije, zar ne?
Svakako.
IV. Tako e se izvriti prelaz; a kakvo e biti ureenje posle log prelaza? Zar nije oigledno da e se ne
jednim delom ugledati na preanje ureenje, a donekle
i na oligarhiju, zato to je ono u sredini, a delimino e
imati i neto svoje?
Tako je odgovori on.
To to e potovati upravljae, to e se njegovi
ratnici kloniti zemljoradnje, zanata i drugih poslova oko
2
sticanja novca, io e organizovati zajednike trpeze, ' i
to e se brinuti gimnastici i ratnim borbama zar
se u svemu tome nee ugledati na ranije ureenje?
Dabogme da hoe.
Ali e se bojati da mudre dovodi na vlast, jer
vie nee imati jednostavne i vrste mueve, nego samo
meance; vie e biti naklonjeno ljudima koji su sposob241

548

242

niji za rat nego za mir, cenie prevare i okretnost u ratu,

i provodie vreme u neprestanom ratovanju. Zar nisu to
uglavnom crte koje e ono imati?
Da.
A takvi e ljudi nastavili ja kao i oni u oli
garhiji biti eljni novca. Oni e potajno ceniti zlato i sre
bro, jer e kod kue imati svoje prostorije i riznice gde
e ga sklanjati i skrivati, a oko svojih kua e imati po
dignute ograde, upravo, neku vrstu sopstvenih gnezda u
kojima e rasipati i troiti na ene i one koji e im biti
po volji.
To je iva istina odgovori on.
Poto e voleti novac i kako e ga potajno sticati,
oni e ga tedeti, a tue e rado troiti, jer e biti eljni
uivanja. Kriom e uivati svoja zadovoljstva, pokuavae da se sakriju od zakona kao deca od svoga oca. Jer
oni nisu odgojeni ubedivanjem nego silom, i pravu Muzu,
muzu dijalektike i filozofije e zanemariti, a vie e
asti ukazivati gimnastici nego muzici.
Ureenje kakvo ti opisuje, zaista sadri u sebi
i zlo i dobro.
Ono je u stvari meavina rekoh ja. Ali kako
u njemu preovlauje sranost, to se kod njega istiu i
sklonost prema takmienju i astoljubivost.
Tako je ree on.
To bi ureenje, dakle, nastalo i bilo otprilike
takvo, ako ga samo ovla ocrtamo i ne izradimo crte
tano. A da bismo videli kakav je najpravedniji, a kakav
najnepravedniji ovek, dovoljan nam je i ovaj nacrt. Kad
bismo hteli da preemo sva ureenja, i svaki karakter, a
da ne izostavimo nijednu pojedinost, to bi bio ogroman
i dugotrajan posao.
U pravu si odgovori on.
V. Kakav e sad izgledati ovek prema tom dr
avnom ureenju? Kako e on postati i kakav e biti nje
gov karakter?
Adeimant 22 odgovori:
Mislim da e umnogome biti slian ovom Glaukonu ovde, bar to se tie sklonosti za takmienjem.
U tome moda odgovorih ja ali mi se ini
da mu u ovome nee biti nalik.
U emu.
Timokratski ovek ima vie oholosti i vie su mu
strani darovi Muza. On, dodue, voli muziku i voli da slu-

549

a, ali za retoriku nema nikakve sposobnosti. Takav ovek

je prema robovima surov, umesto da prema njima gaji
prezrenje kao ovek koji je obrazovan kako treba; prema
slobodnima je blag, prema upravljaima veoma pokoran;
eljan je vlasti i poasti, ali tu svoju elju ne opravdava
recima niti neim slinim, nego svojim ratnim podvizima
i aktivnostima koje se odnose na rat. On je isto tako lju
bitelj sportskih aktivnosti i lova.
Takav karakter zaista i odgovara takvom drav
nom ureenju.
Takav bi ovek u mladosti mogao i da prezire
novac, ali e ga, ukoliko postaje stariji, sve vie voleti.
Jer on ve po prirodi nosi u sebi klicu lakomosti i nje
gova vrlina nije ista zato to njemu nedostaje najbolji
uvar.
Kakav uvar? upita Adeimant.
Sposobnost prosuivanja (logos), kombinovana
sa obrazovanou (mousike) rekoh ja. Jer jedino ta
sposobnost moe onome kome je data da osigura spas
njegove vrline, dok njegov ivot traje.
Lepo govori ree.
Eto, dakle, to je i takav je timokratski mladi do
svog zrelog doba, i takvoj dravi je slian rekoh ja.
Bie da je takav u svakom pogledu.
A on postaje, otprilike, ovako: ponekad je sin
dobra oca koji ivi u dravi ravo upravljanoj, te stoga
izbegava poasti, vlast, parnice i slina optereenja, a vie
voli da pretrpi gubitak nego da ima bilo kakve neprilike.
Pa kako onda on postaje?
Deak prvo uje kako se majka ljuti to joj se
mu ne ubraja meu dostojanstvenike, pa joj to umanjuje
ugled kod drugih ena; zatim ena vidi kako muu nije
naroito stalo da se zalae za sticanje novca, da se on ne
bori i ne grdi ni po sudovima ni u privatnom ivotu, nego
da sve to lako podnosi; majka primeuje jo i to da mu
misli samo na sebe, a nju niti naroito ceni, niti je zane
maruje; onda se ona zbog svega toga ljuti i poinje da
govori sinu kako mu otac nije nikakav mukarac, kako je
suvie popustljiv i mnoge druge stvari onako kako ve
ene takvim stvarima rado pevaju.
To je istina ree Adeimant a takve prie
i tube njima zaista odgovaraju.
243

550

244

Ti zna i td - nastavih ja da i sluge takvih

gospodara, i to upravo one za koje bi se reklo da su im
naklonjeni, govore ponekad sinovima takve stvari. Kad
one vide da otac ne preduzima nita protiv nekog dunika,
ili protiv nekoga koji je uinio neki drugi prestup, onda
podstiu sina da se, kad on postane ovek, osveti svima
onima i bude odluniji mu nego to je to njegov otac.
A izvan kue, sin slua i posmatra i druge sline stvari:
kako ljude koji se bave samo svojim poslom nazivaju
ludima, a cene i hvale sve one koji se bave svim i svaim.
Tada mladi sve to uje i vidi, a uje opet i oeve reci i
izbliza vidi njegova zanimanja, pa uporeuje to sa zani
manjima ostalih ljudi. Tako ga privlae dve strane: i njegov otac koji podupire i snai njegov razum, i ostali koji
mu raspaljuju elje i sranost. A kako on ne vodi poreklo
od oveka po prirodi ravog, ali se druio sa ravim, njega
vuku obe ove strane i on se zadrava na sredini, pa vladu
koja je u njegovoj dui predaje sili koja se nalazi na sre
dini,23 naime ambiciji i sranosti, i tako postaje ohol i
slavoljubiv ovek.
ini mi se da si sasvim lepo objasnio postanak
takvog oveka.
Imamo, dakle, i ono drugo ureenje i onog dru
gog oveka.
Imamo.
VI. A sada da, ugledajui se na Eshila, i mi ka
emo: Pogledajmo drugoga oveka, dodeljenog drugoj
dravi", 24 ili bolje, zadrimo isti red i pogledajmo najpre
dravu!
Tako je najbolje.
Mislim da bi posle takvog dravnog ureenja
dola na red oligarhija.
A koje ureenje naziva oligarhijom?
Ono ureenje rekoh ja koje se zasniva na
proceni imovine, u kojem vladaju bogatai, a siromah
nema udela u vladi.
Razumem odgovori on.
Treba, dakle, najpre da vidimo kako se prelazi
iz timarhije u oligarhiju?
Da.
I slepcu je jasno kako se vri taj prelaz.
Kako?

551

Blagajna koju svako puni novcem upropauje

takvo dravno ureenje rekoh ja. Ljudi najpre trae
priliku da potroe svoje bogatstvo, a da bi to mogli da
urade, oni prekrajaju zakone i ne pokoravaju im se ni
oni ni njihove ene.
Tako je.
Zatim, ugledajui se jedni na druge, i nadmeui
se ubrzo, mislim, naine i veinu sebi slinom.
Tako je.
Zato jo vie tee za bogatstvom, a ukoliko vie
cene njega utoliko manje cene vrlinu. Zar vrlina nije tako
daleko od bogatstva da bi, kad bismo ih istovremeno sta
vili na tasove terazija, uvek jedno preteglo na suprotnu
stranu?
Zaelo.
A kad se u dravi cene bogatstvo i bogatai, onda
se manje cene vrlina i dobri ljudi.
Jasno.
Napori se, dakle, upravljaju na ono to se ceni, a
zanemaruje se ono to se ne ceni.
Tano.
Ljudi koji vole nadmetanje i poasti na kraju
postaju ljubitelji novca i bogaenja, pa bogatog hvale,
dive mu se, i dovode ga na vlast, a siromanog preziru.
Svakako.
Potom donose zakon kojim se, putem utvrivanja odreene granice prihoda, ustanovljuje oligarhijska
skupina graana, koja je vea tamo gde je granica pri
hoda nia, a manja tamo gde je granica prihoda via.
Istovremeno propisuju da onaj ija imovina ne dosee
odreenu granicu prihoda ne moe uestvovati u vlasti.
Sprovoenje toga postiu ili snagom oruja, ili tako to
zastraivanjem i pretnjom upotrebe oruja uspostave
jedno takvo dravno ureenje. Ili moda to ne biva tako?
Upravo tako.
Kratko reeno, tako se to uspostavlja.
Da ree on ali kako f unkcionie to dravno
ureenje? i koji su to nedostaci za koje smo rekli da ih
ono ima?
245

552

246

VII. Prvi je nedostatak rekoh u onoj od

redbi granici prihoda. Jer, zamisli ta bi se desilo ako
bismo krmanoa na lai postavljali prema proceni veli
ine njegove imovine, a siromahu, ak i kad bi bio sprem
niji krmano, ne bismo dopustili da to bude.
Jasno je da bi plovidba bila rdava.
Ali zar se ne bi deavalo to isto i u bilo kojem
drugom zapovedanju?
I ja mislim da bi se deavalo isto.
-- Osim zapovedanja u dravi rekoh ili se to
odnosi i na dravu?
Doista se to na nju ponajvie odnosi ree
jer nema zapovedanja koje bi bilo tee i znaajnije.
To je, dakle, prva velika greka oligarhije.
Tako izgleda.
Dalje! je li ova greka moda manja?
Koja?
to takva drava nije jedna, nego mora da budu
dve: jedna sastavljena od siromaha, a druga od bogataa;
obe su na istom prostoru i ive uvek u neprijateljstvu
jedna s drugom.
Bogami, nita manja greka nije ni to.
Onda sigurno nije dobro ni to to gospodari ta
kve drave ne bi mogli nikakav rat voditi. Prvo, zato to
bi tada bili prinueni da koriste usluge naoruanog mno
tva, kojeg bi se vie plaili nego samog neprijatelja, a
opet, ako takve usluge ne bi koristili, morali bi se u sa
moj borbi pokazati kao pravi oligarsi 25 . Drugo, zato to
bi bili prinueni da za ratovanje troe svoja bogatstva,
a to kao ljubitelji novca ne bi inili.
Nije dobro.
Dalje! Da li smatra da je dobro ono nagomilavanje poslova koje smo ranije kudili, da se, naime, jedni
te isti bave i zemljoradnjom, i trgovinom i da su ujedno
i ratnici?
To ne, nikako!
A sad pazi! Zar nije od svih zala najvee ovo i
nee li njime oligarhija prva. biti pogoena?

Koje je to zlo?
To to je nekome doputeno da proda elo svoje
imanje, a drugi da ga kupovinom stekne. to posle, kad
ga je prodao, sme da ivi u dravi iako, u stvari, i nije
njen lan: on nije ni trgovac, ni zanatlija, ni konjanik ni
teko naoruani vojnik: on je, jednostavno, siromah i
beskunik.
Oligarhija je zaista prva drava u kojoj se tako
neto deava.
Sigurno je da ona to ne spreava, jer inae ne
bi jedni bili preterano bogati, a drugi potpuno siromani.
Tako je.
A sad, pazi ovo: kad je jedan takav ovek, u
vreme svoga bogatstva, radio na tome da ga potroi, je
li on tada bio vie koristan za dravu u onome emu
smo malopre govorili? Misli li da je on pripadao sloju
gospodara, dok uistinu nije dravi bio ni gospodar ni
sluga, nego traitelj svoje imovine?
Tako je ree mislim da nije bio nita dru
go do traitelj.
Hoe li da njemu kaemo ovo: kao to je ra
anje truta u sau bolest konice, tako je isto i raanje
truta u domainstvu bolest drave?
U svemu je tako, Sokrate ree on.
Ali, Adeimante, nije li bog sve krilate trutove
nainio bez aoke, dok je od ovih koji hodaju jedne na
inio bez aoke, a druge je snabdeo stranim aokama?
Oni koji su be aoke u starosti zavravaju kao prosjaci,
dok one sa aokama svi nazivaju nitkovima (kakourgoi).
Nije li tako?
iva istina ree on.
Oigledno je, dakle, da se, kad god u dravi vidi
prosjake, na tom istom mestu kriju i lopovi, i deparoi,
i oni koji skrnave hramove i majstori u svim ostalim lo
povlucima.
Tako je.
Dalje! Zar u oligarhinim dravama ne nailazi
na prosjake?
Osim upravljaa tamo su gotovo svi prosjaci.
Zar onda neemo pomisliti nastavih ja da
u njima ima i nitkova opremljenih aokom koje vlasti
paljivo i silom obuzdavaju?

247

 Pomisliemo ree.
I zar onda neemo rei da ljudi tamo postaju
takvi zbog neobrazovanosti, zbog loeg vaspitanja, brige
i dravnog ureenja?
Rei emo, naravno.
To bi, dakle, bila oligarhina drava i takvi bi
bili njeni nedostaci, a verovatno ih ima i vie.
Sasvim je mogue ree on.
553
Da zavrimo rekoh i sa ureenjem te dr
ave, koju nazivaju oligarhijom i koja svoje upravljae
odreuje prema proceni imovine. A onda da razmotrimo
oveka koji odgovara ovome ureenju: da vidimo kako
on postaje i kakav je kad je ve postao.
Svakako.
VIII. Zar se timokratski ovek nee preobraziti
u oligarhinog upravo na ovaj nain?
Na koji nain?
Kad timokratski ovek ima sina, ovaj se najpre
ugleda na svog oca i ide njegovim stopama; a zatim kad
b
vidi da se ovaj iznenada spotakao dravu kao greben,
izgubio svoje blago i upropastio samog sebe, i onda, kao
vojskovoa, ili sa nekog drugog velikog poloaja doao
pred sud, bio napadan od sikofanta i osuen na smrt,
ili na izgnanstvo, ili na gubitak graanskih prava i svoje
imovine...
A tako to se deava ree on.
Kad, dakle, sve to vidi, prijatelju, kad sve pretrpi i izgubi ono to je imao, on e odmah i astoljubivost
c
i sranost glavake zbaciti sa prestola svoje due; ponien
siromatvom, on e se baciti na sticanje bogatstva, upinjae se, radei i tedei. te e tako prikupiti novac. Zar
sumnja u to da e takav ovek onda poudu i strast za
sticanjem blaga staviti na presto i, ukraavajui ih kru
nom, ogrlicama i pripasujui im sablje nainiti ih velikim
kraljem 26 u svojoj dui?
Verujem da e biti tako.
d
A razumnost i sranost stavie mislim pred
noge ovome kralju, jednu s jedne, a drugu s druge strane
i, pretvarajui ih u robove, primorae jednu da ne smera
i ne razmilja ni emu drugom, nego kako e od manje
novaca stvoriti vie, a sranost, opet, da se ne divi i a
ne ceni nita osim bogatstva, i da se ne ponosi niim dru
gim nego sticanjem blaga i samo onim to dovodi do bo
gatstva.
248

Nema druge tako brze i tako snane promene

ree on koja bi astoljubiva mladia nainila pohlep
nim za novcem.
e
Da li je takav ovek oligarhian? upitah ja.
Takav se ovek svakako razvio od oveka slinog
onom ureenju iz koga se razvila oligarhija.
Pogledajmo sada ima li on slinosti sa oligar
hijom!
554
Pogledajmo.
IX. On lii pre svega na nju po tome to najvie
ceni novac, zar ne?
Da.
I po tome to je tedljiv i vredan; to e dopu
stiti samo zadovoljavanje potrebnih pouda; to drugih
trokova nee imati i to e ostale poude obuzdavati kao
suvine.
To je tano.
On je zaputen nastavih ja stvara novac od
svega, i samo misli na to kako da ga zgrne, onakav je
b
kakve svet hvali; zar takav ovek nije slian takvom
dravnom ureenju?
Meni se svakako ini da jeste ree on jer
je kod takvog oveka, kao i kod takve drave, novac na
najveoj ceni.
Po mome miljenju rekoh ja to dolazi otu
da to takav ovek nije mario za svoje obrazovanje.
Tako je, jer inae ne bi slepca 27 postavio za horovou i ukazao mu najvie poasti.
Dobro rekoh ja. Ali pogledaj ovo: zar ne
emo rei da se u njemu, zbog nedostatka obrazovanja,
javljaju trutovske poude, jedne prosjake a druge lu
c
peke, koje on, brinui se za ostale stvari, silom obuz
dava?
Tako je.
Zna li onda gde treba gledati ako hoe da vidi
njegove lupeke poude?
Gde? upita on.
Na upravljanje sirotinjskim novcem i, uopte,
tamo gde on ima mnogo mogunosti da ini nepravdu.
To je istina.
Zar onda ve po tome nije jasno da takav ovek
u poslovima u kojima je na glasu kao toboe pravedan
ovek, obuzdava ostale zle poude u sebi? On nije uveren
d
da je potenje bolje, i svoje sklonosti ne stiava lepim re249

555

250

cima, nego budui da se plai za svoju imovinu, ini to

silom i zastraivanjem.
Tako je.
I tako mi Zevsa, prijatelju, videe kako veina
tih ljudi, kad je u pitanju troenje tueg, ima sklonosti
koje odgovaraju trutovima.
I to u velikoj meri.
Takav ovek, naravno, nee u sebi biti nepodeljen ni jedinstven; on nije jedno bie, nego dva; ali u
njemu, uglavnom, plemenitije elje gospodare nad gorim.
Tako je.
Zato e takav ovek mislim biti pristojniji
od mnogih drugih. Ali e istinska vrlina, koja se sastoji
od doslednosti i skladnosti due, biti daleko od njega.
Tako mi se ini.
Takav e tedia zaelo biti rav takmiar za bilo
kakvu nagradu koja se daje pobedniku u jednoj dravi,
ili u nekom drugom nadmetanju, jer on nee hteti da troi
novac radi slave i radi takvih borbi, poto se boji da ne
probudi elju za troenjem, pa e svoje protivnike pozi
vati da sa njim sklope savez pri takmienju; on e se bo
riti oligarhiki, to jest samo jednim malim delom svojih
snaga, i tako e veinu savlaivati, a ipak e pri tom za
dravati svoje bogatstvo.
Tako je.
Treba li onda i dalje sumnjati da ovek tedia
i onaj koji stie bogatstvo pripada po slinosti oligarhijskoj dravi?
Nipoto.
X. Posle ovog treba, ini mi se, da se pozabavimo
demokratijom, i da vidimo na koji nain ona postaje, ka
kav karakter ima i kad je nastala, da bismo zatim opet
upoznali karakter oveka koji joj odgovara i da bismo ih
meusobno uporedili.
Tako emo ii putem koji smo sebi odredili.
Pa dobro rekoh zar se prelaz iz oligarhije
u demokratiju ne vri otprilike tako to se ona ne moe
zasititi onoga za ime tei, a to je: da bude to je mogue
bogatija?
Kako to misli?
Kad vladari osete da njihova vlast poiva na bo
gatstvu, onda mladiima, koji su postali razuzdani, nee
zakonski da ogranie da ne mogu troiti i upropaivati

svoju imovinu, jer postaju jo bogatiji i ugledniji, kupu

jui njihova imanja i dajui im zajmove na njih.
Tako je.
Zar onda nije ve jasno da graani u jednoj dr
avi ne mogu u isto vreme i ceniti bogatstvo i sticati pod
trebnu umerenost, nego moraju zanemariti ili jedno ili
drugo?
Sasvim je jasno.
U oligarhiji, vladari svojom ravnodunou do
putaju ljudima da postanu veoma razuzdani, to dovodi
do prosjakog tapa i ljude plemenita porekla.
Tako je.
Oni mislim sede u dravi opremljeni aokom i naoruani, jedni duni novaca, drugi bez graan
skog prava, a trei i jedno i drugo i, eljni prevrata, mrze
e
i rade glavi onima koji su stekli njihovu imovinu i osta
lim graanima.
Tako je.
Bogatai tada saginju glave kao da ove ljude
uopte i ne vide, a meu ostalima onoga ko im se ne odu
pire obasipaju novcem, i cede ga mnogostrukim kamata556 ma, decom glavnice, te tako u dravi stvaraju trutove i
prosjake.
I onda njihov broj naravno postaje veliki.
A kad su ve raspirili toliki poar, ne gase ga;
ne spreavaju da svako rasipa svoju imovinu kako hoe,
niti pak nastoje da se takva zla drugim kakvim zakonom
uklone.
Kojim zakonom?
Zakonom koji dolazi kao drugi po redu i koji
primorava graane na vrlinu. Jer kad bi zakon odreivao
b
da svaki zajmodavac sklapa ugovore na svoj rizik, onda
bi se oni manje bezobzirno bavili pozajmljivanjem novca
u dravi, pa bi onda u njoj bilo manje takvih zala kakva
maloas pomenusmo.
Mnogo manje, sigurno.
Tako vladari samim svojim postupcima dovode
svoje podanike do tako loeg stanja. A kad su u pitanju
oni sami i njihova deca, ta ine onda? Zar ne stvaraju
mladie naviknute na rasko, telesno i duevno neotporc
ne, suvie mlitave i lenje da bi se mogli odupreti bilo na
sladi, bilo alosti?
251

 Tako je.
Ovi kasnije ne misle ni na ta drugo do na sticanje novaca a vrlini se staraju onoliko koliko i siro
masi zar ne?
Naravno.
Pa kad se ovakvi vladari i ovakvi njihovi poda
nici nau zajedno, bilo na putovanjima ili na nekim dru
gim skupovima, u sveanim izaslanstvima, u ratnim poho
dima, na zajednikoj plovidbi, ili kao drugovi-vojnici, ili
ba i u samoj opasnosti, onda e bogatai dobro znati da
cene pomo siromanih. Kad se, meutim, siromah koji
je esto mrav i suncem opaljen nae u borbi svrstan po
red bogataa odraslog u hladu i ugojenog od tueg mesa,
d
kad vidi kako ovaj stenje i kako se teko pokree, misli
li ti da siromah nee pomisliti kako su se takvi ljudi obo
gatili samo svojim nevaljalstvom, i zar misli da, kada se
posle siromasi budu nasamo sastali, nee jedan drugom
e
rei: Ovi nai ljudi nisu nizato?"
Pouzdano znam da e tako uiniti ree on.
I kao to je boieljivom telu dovoljan i najmanji
podsticaj spolja pa da oboli, i kao to se u njemu i bez
nekog spoljnjeg uticaja stvori nesklad sam po sebi, tako
e i dravi, koja je u istom takvom stanju kao to telo, biti
dovoljan i najneznatniji povod pomo jedne druge oli
garhijske drave koju je pozvao jedan deo graana, ili ne
ke demokratske drave koju je pozvao drugi deo graana
i ona e se razboleti i boriti se sama sa sobom, dok e
ponekad, i bez nekog spoljnjeg uzroka, doi do pobune
i unutranjeg razdora.
557
Tako je.
Demokratska vlada, dakle, nastaje kad siromasi
pobede, pa jedan deo protivnika pobiju a drugi proteraju,
a sa ostalima ravnomerno podele vladu i graanska pra
va, i kad se najee vlasti u njoj biraju kockom.
Takav je postanak demokratije odgovori on
pa bilo da je ona uspostavljena orujem, ili tako to
su se bogatai iz straha povukli.
XI. A kako ti ljudi ive? nastavih ja. I kab
kvo je, opet, to dravno ureenje? Jasno je da e se takav
ovek pokazati kao stvoren za demokratiju.
Jasno je.
Zar nije jasno i to da e u poetku u dravi biti
sve dozvoljeno i da e svuda vladati sloboda i mogunosti
da svako radi u njoj ta hoe?
252

Tako se kae.
A tamo gde je sve dozvoljeno, prirodno je da
svako na svoj nain podeava svoj ivot onako kako mu
se najvie svia.
Tako je.
Mislim da e u takvoj dravi biti razliitih ljudi
vie no u ma kojoj drugoj.
Naravno.
Reklo bi se nastavih ja da je ovo dravno
ureenje najlepe od svih; kao kakvo areno odelo prot
kano svakojakim cveem, tako da bi se i ovo dravno ure
enje, proarano svakakvim karakterima, priinjavalo
najlepim, a moda bi ga mnogi ocenili kao najlepe, kao
to to rade deca i ene kad posmatraju arene predmete.
Tako je.
I, sreni moj ovee, tu moe traiti dravno
ureenje koje ti je po volji.
Kako to?
Tako to, zbog slobode koja u njoj vlada, ona
sadri sve vrste dravnih ureenja, i izgleda da, ako ho
emo da osnujemo dravu, a mi to upravo inimo, treba
samo da odemo u demokratsku dravu da, kao kad ovek
ode na pijacu gde se prodaju sva mogua dravna ure
enja, tamo potraimo onaj nain koji nam se svia, i
im ga izaberemo moemo pristupiti njenom osnivanju.
ovek tu zaista ne bi bio u neprilici sa primerima.
A to to te niko ne primorava rekoh ni da
vlada u toj dravi, ak i ako si za to sposoban, ni opet
da se pokorava ako to ne eli, ni da ratuje kad drugi
ratuju, ni da, ako ne eli mir, ivi u miru kad drugi to
ine, to, opet, ako ti neki zakon brani da vlada ili su
di, ti ipak moe i da vlada i da sudi ako ti tako padne
na pamet: zar to na prvi pogled nije boansko i divno?
Moda, privremeno.
Dalje. Zar nije divna ona blagost prema osue
nicima? Zar jo nisi video kako u takvom dravnom ure
enju ljudi osueni na smrt ili izgnanstvo ipak ostaju i
kreu se meu ostalima, kao da niko za to ne mari i kao
da to niko ne vidi? I zato takav ovek hoda okolo kao
kakav junak.
Video sam mnogo takvih.
Pa onda pratanja koja takva drava ini, i ta
irokogrudost i preziranje svega onoga to smo mi, kad

253

smo osnivali dravu, sveano govorili: da, naime, niko

ne moe postati dobar ovek ako nema izvanrednu pri
rodu, ako se jo odmah kao dete nije u igri upoznao sa
lepim stvarima i ako se, uopte, nije vebao u lepoti. Sa
kakvim nadmenim dranjem ona sve to gazi i kako uop
te ne pita za to sa kakvim zanimanjima dolaze ljudi da se
prihvate dravnih poslova, nego ih potuje samo ako kau
c
da su prijatelji naroda.
Da, to je plemenita drava!
Demokratija bi, dakle, imala to i sve to je tome
srodno. To je, kao to vidi, divno dravno ureenje, anar
hino, areno, koje svima bez razlike, i jednakima i nejed
nakima, deli nekakvu jednakost.
Ti, zaista, iznosi stvari koje su svima poznate.
XII. A sada nastavih ja razmotri kakav je
takav ovek sam za sebe! Ili, moda, najpre treba pogle
dati kako on postaje, onako kao to smo to uinili kod
drave?
Da.
Zar nee biti ovako: mislim da e sin onog ted
die i oligarhijskog oveka biti od svoga oca odgajen u
njegovim navikama, zar ne?
Naravno.
Kao i njegov otac, i on e silom obuzdavati po
ude koje u sebi osea i koje ga gone na troenje a ne na
sticanje: to su, takozvane, nepotrebne elje.
Tako je.
Hoe li upitah ga ja sad da, kako ne
bismo razgovarali tapkajui u mraku, najpre odredimo
ta su potrebne a ta izline elje?
Hou.
Potrebnim eljama nazivaemo s pravom one
e
bez kojih ne bismo mogli biti, kao i one koje nam, kad
ih ispunimo, donose koristi, zar ne? Jer nam je ove dve
vrste elja nametnula sama priroda. Nije li tako?
Tako je.
559
Onda emo za njih s pravom rei da su potrebne.
Tako je.
Dalje. Kad bismo rekli da su nepotrebne one
elje koje bi neko, ako bi se odmalena vebao, odbio, i
koje ljudima, dok ih imaju, ne donose nikakve koristi
u poslu, dok su neke ak i tetne zar ne bismo lepo
rekli?
254

Lepo, zaista.
Uzmimo sada po jedan primer za prve i za dru
ge da bismo videli kakve su one i da bismo oformili jedan
opti utisak.
To treba da uradimo.
elja za jelom, ukoliko je ona potrebna radi
zdravlja i dobrog telesnog stanja, ta elja za jelom i prismokom jeste svakako potrebna elja, je li?
Mislim da jeste.
elja za hlebom je oigledno potrebna iz dva
razloga: i zato to je njeno zadovoljenje korisno za nas,
i zato to je neophodno potrebna za ivot.
Tako je.
A elja za prismakanjem je neophodna zato to
u izvesnom smislu koristi: odravanju dobrog stanja tela.
Da.
Meutim, elju koja to prevazilazi, elju za jeli
ma probranijim nego to su ona koja smo pomenuli i
koja se kod mnogih jo izmalena moe primenjivanjem
kazne i vaspitanja ukloniti, kao i elju koja je tetna po
telo, a ne manje tetna za razboritost i umerenost due,
zar je neemo s pravom nazvati izlinom?
Mislim da hoemo, i to s punim pravom.
Zar onda neemo rei da su te elje rasipne, dok
su one druge tedljive zato to pomau rad?
Tako je.
Isto emo tako rei i za erotike i za sve Ostale
elje.
Da.
A jesmo li oveka koji je odan nasladama i ova
kvim eljama i kojim izline elje upravljaju nazvali trutom kome smo maloas razgovarali, a za onoga kojima
gospodare neophodne elje rekli da je tedia i oligarhian?
Tako je.
XIII. Hajde da sad kaemo kako se od oligarhinog oveka razvija demokratski! Meni se ini da to vei
nom ovako biva.
Kako?
Mladi je, kao to rekosmo, odrastao bez obrazo
vanja i, u elji za sticanjem, okusio med trutova i doao
u dodir sa sjajnim i opasnim insektima, koji mogu da mu
prue razliita uivanja svake vrste i naina, pa je tako,

560

d
256

kao to moe zamisliti, oligarhija u njemu poela da pre

lazi u demokratiju.
Tako to mora biti.
Preobraaj drave se izvrio tako to su savez
nici spolja doli u pomo svojoj strani. Zar nee i sa
mladiem biti tako kad jedna od dveju vrsta strasti, koje
se u njemu nalaze, primi spolja pomo jedne grupe elja
koje odgovaraju istoj vrsti elja kod njega?
Tako je.
A ako njegovom oligarhinom delu dou u po
mo neki saveznici, bilo preko oca, bilo preko nekih dru
gih roaka koji mu daju savete i grde ga, tada se u njemu
pobune dve suprotne strane i javi se borba u njemu sa
mom.
Tako je.
Ponekad demokratska strana uzmakne pred oli
garhijskom i neke od tih elja budu unitene, ili ih otera
ostatak stida koji je ostao u dui mladoga oveka, pa sve
opet dolazi u red.
I to se katkad deava.
Ali se deava i to mislim da posle isterivanja ovih elja, poto otac nije umeo da vaspita svoga
sina, potajno ojaaju druge elje iste vrste i tako one
postaju mnogobrojne i jake.
To se esto deava.
One, dakle, odvlae mladia starom drutvu i u
potajnom druenju sa tuim strastima stvaraju u njemu
mnotvo pouda.
Tako je.
One najzad mislim osvoje tvravu u mladi
evoj dui, jer su osetili da je ona bez nauke, bez lepih
zanimanja i istinskih govora,28 najboljih uvara i straara
u duama ljudi koji su bogu dragi.
To su zaista najbolji uvari.
Onda navale lani i brbljivi govori i mnenja i
zauzmu to mesto u dui mladievoj.
Tako je.
Tako on ponovo stie do Lotofaga 2 ' i ivi kod
njih pred oima celoga sveta, a ako tedljivom delu nje
gove due stigne kakva pomo od strane njegovih roaka,
onda oni lani govori zatvaraju vrata kraljevske tvrave
u njemu i ne putaju ni saveznike niti pak primaju izaslanstva koja dolaze u obliku pametnih rei starijih. One
vode rat i pobeuju; stid nazivaju ludou i sramotno ga

izbacuju i teraju u izgnanstvo; trezvenost nazivaju kuka

vilukom i proganjaju ga; umerenost i razumno troenje
nazivaju prostotom i tvrdilukom, i gone ih preko gra
nica, potpomognute mnogim i izlinim eljama.
Tako je.
A kad iz due tako osvojenog mladia sve to
e
bude oieno i izbrisano, onda nju na to sveaniji nain
uvode u velike misterije, 30 i sad u velikoj povorci, sjajno
obuene i sa vencem na glavi dolaze: drskost, bezakonje,
rasko i bestidnost; pevaju slavopojke i govore lepe i
laskave reci. Drskost nazivaju lepim vaspitanjem, beza561 konje slobodom, rasipnitvo velikodunou, be
stidnost hrabrou. Tako, otprilike, zar ne, prelazi je
dan mladi ovek iz vlasti neophodnih elja u kojima je
bio odgojen u slobodu i raspojasanost nepotrebnih i bes
korisnih elja?
Da, takav je preokret sasvim jasan.
Takav mladi ivi posle toga mislim tako
to podjednako troi i novac, i trud i vreme kako na ne
potrebne tako i na potrebne elje, a ako ima sree da ga
zanos ne odvede suvie daleko, onda u zrelijim godinama,
kad proe oluju strasti, primi natrag neke od prognanih
b
elja, ne predaje se sasvim strastima koje navaljuju, i
vodi ivot u kome su sva zadovoljstva podjednaka, upra
vu nad svojom duom predaje, kao na kocki sve dok se ne
zasiti, onoj nasladi koja naie prva, zatim se predaje dru
goj, ne prezire nijednu i postupa sa njima potpuno ravno
pravno. 31
Tako je.
32
On odbija svaki razlog i istinu nastavih ja
i ne dozvoljava im da uu u njegovu tvravu. Ako mu
neko kae da poneke elje dolaze od lepih i dobrih nac
gona, a druge od ravih; da prve treba negovati i ceniti,
a druge savlaivati i obuzdavati on sve to odbija i
tvrdi da su svi nagoni isti i da ih treba podjednako ceniti.
Ako je njegovo stanje takvo, onda on i ne moe
drukije da radi.
I tako mu svaki dan prolazi u tome da ugaa
strasti koja je toga trenutka naila: as se opija uz zvuke
frule, a as pije vodu i mravi; sad radi gimnastiku, a sad
d
je opet lenj i ne mari ni za ta; katkad izgleda kao da se
bavi filozofijom;33 esto vodi dravne poslove, skae na
govornicu, pa govori i radi ono to mu toga asa pada na
pamet; drugi put, opet, zavidi ratnicima i onda se ugleda
257

na njih; zatim mu se dopadnu poslovni ljudi i on se baca

na trgovinu. Nikakvog reda i nikakve potrebe nema u nje
govom ivotu: to on smatra slatkim, slobodnim i blae
nim ivotom, i za sve to vreme on uiva,
e
Dobro si opisao ivot oveka koji zastupa jed
nakost.
Mislim da sam pokazao i to da on u sebi sadri
sve mogue oblike i na j razliiti je karaktere; on je lep i
aren kao i to dravno ureenje. Mnogi ljudi i mnoge
ene bi mu zavidele na takvom ivotu, u kome ima toliko
primera i za dravna ureenja i za karaktere. 3 4
Tako je odgovori on.
562
Dalje. Takvog oveka treba staviti uz demokratiju, jer bi se njemu s pravom govorilo da je roen za
demokrati ju, zar ne?
Tako je.
XIV. A sad nam preostaje da opiemo najlepe
dravno ureenje i najlepeg 35 oveka tiranidu i tira
nina.
Tako je.
Hajde, dakle, kakav je karakter tiranide, dragi
moj prijatelju? Naime, prilino je jasno da ona proizlazi
iz demokratije.
Jasno je.
Pa onda, valjda, nekako na isti nain postaje de
fa mokratija od oligarhije, kao i tiranida iz demokratije?
Kako to?
U oligarhiji se kao najvie dobro cenilo ogrom
no bogatstvo, i ona je na njemu i zasnovana, zar ne?
Da.
A nezasitost u sticanju bogatstva i zanemariva
nje ostalih stvari upropastili su oligarhiju.
Tako je odgovori on.
Isto tako je i nezasitost u onom to smatra naj
veim dobrom upropastila demokratiju, je li?
A ta to ona smatra najveim dobrom?
Slobodu odgovorih. Mogao si uti kako je
c
to najlepe u demokratskoj dravi i da onome ko je po
prirodi slobodan jedino radi toga i vredi da ivi u njoj.
Mnogo se govori tome i esto se uje to tvr
enje.
Pa onda, to sam upravo hteo rei, neogranienost
u tome i u zanemarivanju ostalih stvari i u ovom drav
nom ureenju stvara potrebu za tiranidom.
258

Kako to?
Ja mislim da kad se demokratska drava edna
d
slobode nameri na prvake rave vinotoe pa izgubi
meru i preterano se opije slobodom, onda ih ona, ako
nisu sasvim popustljivi i ako joj ne prue potpunu slo
bodu, optuuje i kanjava prebacujui im da su opaki i
oligarhini.
Tako zaista i radi.
A one rekoh koji su vlastima odani pre
zire kao dragovoljne robove i nitavna bia. One uprav
ljae, meutim, koji se izjednauju s potinjenima, i potinjene koji se izjednauju s upravljaima, hvale i po
tuju i u privatnom i u javnom ivotu. Zar onda nije
e
neizbeno da se u takvoj dravi sloboda proiri na sve?
Kako da ne?
A nije li, dragi prijatelju, neizbeno da se to od
bijanje potinjavanja uvue neprimeeno u inokosna do
mainstva, pa i da uhvati korena i u domaih ivotinja.
Kako to misli?
Ovako: otac se navikne na to da bude jednak
sinu i plai se sinova, a sin se navikne na to da bude
jednak ocu, pa se ne stidi niti se plai roditelja, a sve to
zato da bi bio slobodan. Doseljenik (metoikon) se izjed
nauje sa domorocem (astos) i domorodac s doseljeni563 kom, pa ak i sa strancom (xenos) u pravom smislu te
reci.30
Tako se i deava.
Deava se to, a i druge ovakve sitnice: uitelj se
u takvoj dravi plai uenika i laska im, a uenici slabo
uvaavaju uitelje, isto kao i pedagoge.37 Uopte, mladii
se izjednauju sa starijima i bore se sa njima i recima i
delima; a starci, opet, da bi se dodvorili mladiima, po
putaju im, puni su predusretljivosti i ala i ugledaju se
b
na njih samo da ne bi izgledali neprijatni i despoti.
Tako je.
Opta sloboda, koja se u takvoj dravi stvara,
dostie svoj vrhunac, prijatelju, kad ve kupljeni robovi
i robinje nisu vie nita manje slobodni nego to su oni,
njihovi kupci. Ali sam gotovo zaboravio da kaem kolika
ravnopravnost i sloboda nastaju za ene u njihovom od
nosu prema mukarcima i u odnosu mukaraca prema
njima.
c
Znai da emo kao i Eshil rei upravo ono to
nam je na vrh jezika". 38
259

 Jeste; ja to i kaem. Jer onaj ko to nije video, ne

moe ni da veruje koliko su ljudima podlone ivotinje39
slobodnije ovde nego ma gde. Po onoj poslovici: Kakve
su gospodarice, takve su i kuke"; i konji i magarci idu
svuda okolo sasvim slobodno i dostojanstveno i udaraju
prolaznike ako im se oni ne uklone s puta. I tako svuda
d
i sve stiu punu slobodu!
To to mi pria i moj je san 40 : jer se i meni to
esto deava kad odem u selo.
A to je glavno nastavih ja kad se sve ovo
skupi, onda vidi kako dua graana postaje na to u toj
meri osetljiva da se razbesni i ne moe da podnese ako joj
neko nametne samo malo stege? Ti zna da oni najzad
prestanu da vode rauna i pisanim i nepisanim zako
nima, samo da im niko ni na koji nain ne bi bio gospoe
dar.
To znam vrlo dobro ree on.
XV. A to je, prijatelju moj, ako se ne varam, lepi
i zavodljivi poetak tiranide.
Zavodljiv jeste, zaista; ali ta biva posle toga?
Ista ona bolest koja je izbila u oligarhiji i koja
ju je upropastila, javlja se i u ovoj dravi, jo vea i jaa
jer je potpomognuta slobodom, i ona demokratiju odvodi
u ropstvo: jer, stvarno, prekomeinost uvek vodi velikom
preokretu, 41 tako je i kod vremena, i kod biljaka, i kod
564 tela, a nita manje i kod dravnih ureenja.
I to je prirodno.
Preterana sloboda, izgleda, ne prelazi ni u ta
drugo, nego u preterano ropstvo i za pojedinca i za dr
avu.
Tako je.
Onda je rekoh sasvim prirodno da tiranida
ne nastaje iz nekog drugog dravnog ureenja nego iz demokratije: mislim, posle krajnje slobode najvee i
najstranije ropstvo.
To je prirodno odgovori on.
Ali mislim da ti nisi to pitao, nego kakva je to
b
bolest koja se javlja prvo u oligarhiji, pa onda u demokratiji i koja je dovodi do ropstva.
Tako je.
Govorio sam onim lenjim i rasipnim ljudima
na ijem elu stoje najhrabriji koje slede velike kukavice.
Uporeivali smo ih sa trutovima koji imaju aoke, a one
42
druge sa trutovima bez aoka.
260

I to s pravom!
Ako se te dve vrste ljudi nastavih ja nau
ma u kojoj dravi, stvorie smutnju, kao to to u telu
ine sluz i u.43 Toga dvoga treba da se i dobar lekar i
c
dravni zakonodavac daleko klone, isto onako kao to
mudar pelar najvie nastoji da oni uopte ne postanu, a
ako se pojave, da ih to pre sa samim saem isee.
U pravu si, tako mi Zevsa!
A sada, da bismo jasnije videli ono to elimo,
uzmimo stvar ovako!
Kako?
U mislima podeliemo demokratsku dravu na
d
tri dela, od kojih je ona, zapravo, i sastavljena. Jedan od
tih obuhvata onu vrstu ljudi kojima smo govorili, i
takvih ljudi u demokratskoj dravi s obzirom na pra
vo da svako radi to hoe nema mnogo manje nego u
oligarhijskoj dravi.
Tako je.
Ali oni su u demokratiji mnogo ei nego u oli
garhiji.
Kako to?
Njih u oligarhiji ne cene i ne daju im vlast, pa
su zato neveti i slabi. U demokratiji pak oni, uz male
izuzetke, vode glavnu re; oni koji su najei, govore i
delaju, dok ostali sede blizu oko govornica, zuje i ne
trpe onoga ko drukije govori.44 I tako oni, sa malim izue
zecima, dre u svojim rukama celokupnu upravu u ta
kvom dravnom ureenju.
Sasvim je tako ree on.
Onda se iz mnotva izdvaja i jedan drugi soj
ljudi.
Koji to?
Premda se svi bave sticanjem, ipak veinom po
staju najbogatiji oni koji su po prirodi najuredniji.
Naravno.
Mislim da trutovima med tee najvie upravo od
ovih. I najlake.
Razume se, jer ko bi ga sisao od onih koji ga
imaju malo?
Mislim da se takvi bogatai nazivaju: hrana tru
tova.
Otprilike tako.
565
XVI. Narod (demos) bi sainjavao trei soj ljudi
u demokratskoj dravi, soj onih koji ive od rada svojih
261

262

ruku i onih besposlenih koji nisu stekli mnogo imovine.

Taj soj je u demokratiji najbrojniji, a kad se prikupi,
postaje i najmoniji.
Tako je ree on ali ne dogaa se tako esto
da se on prikupi, osim ako ne dobija jedan deo meda. 45
Pa i dobija ga rekoh ja u svakoj takvoj pri
lici u kojoj upravljai, uzimajui imovinu od onih koji
je poseduju,46 dele je narodu, zadravajui najvei deo za
sebe.
Doista, narod tako dobija svoj deo.
Zato su, mislim oni, kojima se imovina oduzima,
prinueni da se brane, da govore u narodnoj skuptini,
te da preduzimaju sve to je u njihovoj moi.
Kako da ne?
Iako imuni ljudi ne ele da prouzrokuju bunu
ili prevrat, oni drugi ih optuuju da narodu rade glavi
i da su za oligarhiju.
Kad imuni, najzad, vide kako narod, ne sam i
po svojoj volji nego iz neznanja i zaveden klevetnicima,
pokuava da im nanese zlo, onda, hteli oni to ili ne, i sami
po nevolji postaju oligarsi, a ta promena je jo jedno zlo
koje im trut svojim ubodom nanosi. 47
To je iva istina.
Otuda tuakanja, sudovi i parnice meu njima. 43
Tako je.
Zar narod obino ne daje prvenstvo jednome kao
svome zastupniku i zar ovoga ne hrani dobro i ne uzdi
e ga?
Naravno da to radi.
Onda je jasno rekoh da e, ako doe do
tiranide, tiranin ponii iz toga soja koji zastupa narod,
a ne iz nekog drugog, zar ne?
Sasvim je jasno.
A kako se taj zastupnik naroda preobraava u
tiranina? Zar to, oigledno, ne biva tako da on uini ono
to nam pripoveda pria hramu Zevsa Likejskog u Ar
49
kadi j i?
Kakva je to pria?
Takva da onaj ko okusi od ljudske utrobe pomeane sa utrobom ostalih rtava mora, toboe, postati vuk.
Zar nisi uo za tu priu?
Jesam, bogami.
Pa zar sa tim zastupnikom naroda ne biva isto
kad gleda svoje odane ljude, kad se ne ustee ni od krvi

svojih sugraana, nego ih nepravedno okrivljuje; kad ih,

kako je to ve obiaj, vodi na sudove i ubija ih; kad oveku oduzima ivot; kad jezikom i bezbonim ustima pije
krv svoga roaka; 5 0 kad graane tera u izgnanstvo i ubija
566 ih, a pri tom govori ukidanju dugova i podeli zemlje;
zar za takvog oveka ne postoji neka potreba ili nekakva
sudbina da posle toga ili pogine od ruku svojih neprijate
lja, ili postane tiranin i od oveka postane vuk?
To je zaista neminovno!
I to je taj koji ustaje protiv imunih ljudi.
Tako je.
A ako ga proteraju i ako se on, uprkos svojim
neprijateljima, ponovo vrati, zar se nee vratiti kao savr
eni tiranin?
Svakako hoe.
b
Ako, meutim, ne mogu da ga proteraju, niti da
ga ocrne pred narodom i da ga ubiju, onda ga kriom
vrebaju i pokuavaju da ga nasilnom smru uklone.
Obino se tako i deava.
Svi oni koji su u svojoj ambiciji dotle doterali,
imaju onaj poznati zahtev tiranina; trae, naime, od na
roda telesnu strau da bi zatitnik naroda ostao nepovreen. 51
Tako je.
I narod mu je daje, i zato mislim to se
boji za njega, i zato to se nada za sebe.
c
Da.
Kad to sad vidi ovek koji ima novaca i koji je
zbog novca osumnjien da mrzi narod, onda on, prijate
52
lju, kao u proroanstvu datom Krezu :
,,i pobee kraj peskovitog Herma
i ne saeka i ne zastidi se to ga smatraju kukavicom"

Dabome, jer po drugi put ne bi imao prilike da

se stidi.
A ako ga uhvate u bekstvu, onda ga mislim
ubijaju.
Naravno.
A onaj zatitnik naroda nee leati koliko je dug
i irok" 53 to je jasno nego e se, oborivi mnoge
druge, sam popeti na dravna kola,54 i tako e, na kraju,
od zastupnika postati savreni tiranin.
Kako da ne?
263

XVII. A sad, da razmotrimo sreu i oveka i dr

ave u kojoj se ovakav smrtnik pojavio.
Da razmotrimo, svakako!
Nee li on prvih dana i u prvo vreme pruati
osmeh svima i pozdravljati svakoga koga sretne? Govoe
rie da nije tiranin i obeavae mnogo i pojedincu i dr
avi, je li? Zar nije oslobodio i podelio zemlju narodu i
svojim privrenicima i zar ne izgleda blag i milostiv?
Tako je.
A kad svri sa svojim neprijateljima, s jednim
sklopi mir, a druge uniti, kad se, s te strane, oseti bezbedan, onda e uvek poinjati neke ratove kako bi narod
imao potrebu za voom.
Tako je.
567
On e zametati ratove i zato da bi graani, dajui
novac, osiromaili, da bi bili prinueni da se bave svako
dnevnim poslovima i da bi mu, tako, manje radili glavi,
zar ne?
Da, tako je.
A mislim da e poinjati ratove i zato da bi po
neke u koje sumnja da imaju slobodoumne namere i da
mu nee dozvoliti da vlada, pod izgovorom unitio tako
to e ih predati neprijatelju. Zbog svega toga tiranin
mora neprestano da se zaplie u rat, zar ne?
Tako je.
b
A zato to to radi, graani ga sve vie mrze?
Kako da ne!
Neki od onih koji su mu pomogli pri usponu i
koji su i sami moni, i to oni koji su najhrabriji, otvoreno
e govoriti i pred njim i pred ostalima i prekorevae ova
kve prilike, zar ne?
Naravno.
Ako eli da vlada tiranin e morati da uklanja
sve takve ljude, dok ne ostane nijedan koji neto vrei,
ni prijatelj ni neprijatelj.
Tako je.
On, dakle, mora otro da motri ko je od njih
c
hrabar, ko ponosan, ko je mudar a ko ugledan; i tako e
biti srean, jer e morati, eleo on to ili ne, da svima bude
neprijatelj i da im radi glavi sve dok ne oisti dravu.
Da divnog li ienja!
Da, suprotno onome to ine lekari sa telom
rekoh. Jer oni oduzimaju ono to je najgore, a ostav
ljaju ono to je najbolje, a ovaj radi suprotno tome.
264

Mora tako da radi ree on ako eli da

vlada!
d
XVIII. Kakvo je to blaenstvo rekoh koje
ga primorava da ivi ili sve sa samim nevaljalcima i omrz
nut od svih, ili da uopte ne ivi!
Da, u takvom blaenstvu!
Zar mu, ukoliko meu graanima bude vie
omrznut,zbog ovakvih postupaka, nee biti potrebna sve
mnogobrojni ja i vernija telesna straa?
Naravno.
A ko e biti ti verni? I odakle e ih dovesti?
Ako im bude platio za to, mnogi e i sami dole
te ti ree on.
Bogami rekoh opet mi se ini da govori
e
nekakvim stranim i svakojakim trutovima!
S pravom ti se tako ini odgovori on.
A domae on ne bi voleo. Je li tako?
Kako to?
On e od graana oduzeti robove, oslobodie ih
i uvrstiti u svoju telesnu strau.
Dabogme, jer e mu ovi biti najverniji!
Srean li je tiranin koji se slui takvim prijate568 ljima i takvim pouzdanicima, poto je nekadanje po
ubijao!
Ali.je tako, i on se takvim slui!
Ti drugovi mu se, dakle, dive i s njim se saivljuju novi graani, a estiti ljudi ga mrze i izbegavaju ga?
Tako je.
I onda nije bez razloga to pisce tragedija, a na
roito Euripida koji se meu njima istie, smatraju mu
drima.
Zato?
Zato to je on iz sebe iscedio saetu i snanu 55
b
misao da se mudri tirani s mudracima sabivstvuju", te
je jasno rekao da su mudraci oni od kojih je tiranin na
inio svoje drutvo.
50
I kao bogoliku ree slavi on tiranidu, i
kae jo mnogo ta drugog, isto kao i drugi pesnici.
Upravo zato to su mudri, oprataju pesnici-tragiari i nama i onima ije je dravno ureenje slino na
em, to ih, zbog toga to tiranidi pevaju slavopojke, ne
primamo u dravu.
Mislim da nam to prataju barem oni koji su
c
utivi.
265

569

266

Oni onda obilaze ostale drave, skupljaju narod,

iznajmljuju lepe glasove, snane i ubedljive, i mame dr
ave u demokratiju i tiranidu.
Tako je.
Osim toga, primaju i nagradu za to i cenjeni su,
najvie, naravno, od tirana, a onda i od demokratije. Ali,
ukoliko su blie viim dravnim ureenjima, utoliko je
i njihov ugled manji, 57 nestaje im dah, i oni nemaju vie
snage da se penju.
Tako je.
. Meutim rekoh ovde smo se malo
udaljili od stvari; hajde da ponovo govorimo onoj lepoj,
arenoj i stalno promenljivoj tiraninovoj vojsci. Ko e
je hraniti?
Jasno je odgovori on da e tiranin troiti
imanja hramova, ako ih u dravi ima, pa ako prihod od
toga bude dovoljan, on e narodu odrediti manje poreza.
A ta e biti kad toga nestane?
Onda je jasno da e i on sam, i njegovi drugovi
u piu, i prijatelji i prijateljice iveti od oevine.
Razumem rekoh i njega i njegove drugove
hranie narod koji je tiranina stvorio. 58
Nema drugog naina.
ta kae rekoh . A ako narod postane ne
zadovoljan i izjavi kako nije u redu da otac hrani odrasla
sina, nego treba da bude obratno, da sin hrani oca; i da
ga narod nije rodio i postavio zato da kad sin odraste,
sam narod-otac postane rob njegovih robova, i njega, za
jedno sa robovima i ostalim oloem, izdrava; ako mu
kae da ga je on rodio i doveo na upravu kako bi se oslo
bodio bogataa, i onih koji se u dravi nazivaju plemi
ima". Zamisli da narod sad, kao to otac otera iz kue
sina zajedno sa njegovim dosadnim drugovima u piu,
zatrai da i on i njegovi drugovi napuste dravu!
Onda e narod, tako mi Zevsa, shvatiti kakvog
je sina rodio i voleo i dao mu vlast, i uvidee da slabiji
hoe da istera jaeg.
Kako kae? upitah ja. A zar e se tiranin
usuditi da svome ocu odgovori silom i da ga, ako mu se
ne pokori, tue?
Hoe, ali e mu najpre oduzeti oruje.
Ti, znai, naziva tiranina oceubicom i ravim
hraniteljem starih roditelja. To je, kako se ini, opte
poznata priroda tiranide, pa bi narod kako poslovica

kae beei od dima robovanja slobodnima upao u

vatru robovanja robovima. I tako bi, umesto krajnje i
neumerene slobode, navukao ruho najteeg i najgoreg ro
bovanja robovima.
Da, tako se deava.
Pa, onda rekoh zar je neskromno izjaviti
da smo dovoljno pokazali kako iz demokratije postaje
tiranida, i kakva je ona kad to postane?
Jeste, sasvim je dovoljno.

e
(-)
St.
571a

d
268

KNJIGA DEVETA
I. Preostaje nam jo samo nastavih ja da
pogledamo tiranskog oveka, da vidimo kako je on na
stao od demokratskog i, kad je ve postao, kakav je i
kakva je njegova priroda, srena ili nesrena.
JesCjo nam to preostaje odgovori Adeimant.
Zna li upitah ta jo elim?
Sta?
ini mi se da nismo dovoljno raspravili po
udama 1 kakve su one i koliko ih ima. Jer ako to bude
nepotpuno, nae istraivanje e biti manje jasno.
Ali ree on zar je sada kasno da to ispu
nimo?
Nikako. Pazi ta u njima hou da vidim. Evo
ovo: meu zadovoljstvima i poudama koji nisu nuni,
ima i takvih za koje mi se ini da su nedoputeni. Svako
je u opasnosti da takve nae u sebi, te e se u jednih
ljudi uz pomo razuma, zakona i boljih pouda one
sasvim obuzdati, postati malobrojne i slabe, a u drugih
e postati mnogobrojnije i jae.
Koje su to poude upita on kojima go
vori?
_ one rekoh koje se bude u vreme sna, kada
zaspi ono drugo to je u dui razumno i pitomo i gospo
darsko, a ono to je u dui ivotinjsko i divlje, ojaano
jelom i piem, skae, odbija san, te se odaje zadovolja
vanju sopstvenih udi. Znano ti je da je ono u takvoj
prilici na sve spremno, jer je osloboeno i nesputano od
svakog stida i razumnosti. Ne ustruava se pred htenjem
da se spoji s majkom, ili sa bilo kojim drugim ovekom,
bogom ili ivotinjom; ne zazire od ubistva i nema tog

572

jela od kojeg bi se uzdralo. Jednom reju, nema nijedne

ludosti i bestidnosti koju ne bi poinilo. 2
Sutu istinu govori ree on.
Drugo je, mislim, kad je savest mirna i ivot
umeren, kada se snu predajemo poto smo ono to je u
nama razumno probudili i nahranili lepim govorima i
razmatranjima, te tako u sebi samima postigli spokojstvo. Drugo je kada poudnost ne ostavljamo ni u osku
dici ni u obilju, i to s namerom da je uspavamo i da joj
ne dopustimo da ono to je najbolje ometa radou ili
alou, nego da ovom dopusti da bude samo sa sobom, jedinstveno, u istoti svojih ispitivanja i svojih
tenji, opaanja onog to ne zna,3 ili onog to je bilo, to
jeste i to e biti. Isto je tako kad ublaimo volju, te ako
se na nekog ljutimo, ne zaspimo uzrujana srca, nego po
to smo smirili pomenuta dva dela,a trei u kome nastaju
misli, razbudimo i tako poivamo onda zna da se u
takvom stanju najvie nalazi istina, i da e udovina i
bezakona privienja najmanje dolaziti na san.
Mislim da je to potpuno tano.
Ali mi smo se u ovoj stvari suvie udaljili. Hteli
smo da saznamo samo to da u svakom oveku, pa ak i
u ponekom od nas to izgledamo tako umereni, postoji
neka strana, divlja i nedoputena vrsta strasti. I ona se
onda javlja u snu. Razmisli, da li je to pametno i da li
se slae sa mnom!
Slaem se, naravno.
II. A sada se seti onoga to smo rekli za demokratskog oveka! 4 Njega je od roenja odgajao otac tedia, koji je priznavao samo strast za skupljanjem novca,
a nepotrebne nagone, koji se odnose samo na zabavu i
doterivanje, prezirao. Je li tako?
Tako je.
A onda, kada je doao u dodir sa ljudima otmenijim i punim pomenutih pouda, on se iz odvratnosti
prema tedljivosti svoga oca odao svima vrstama obesti i
nainu ivota svojih prijatelja; kako on, meutim, ima
bolju prirodu nego njegovi zavodnici, to, razvlaen na sve
strane, zauzima sredinu izmeu oba naina ivota; i ui
vajui, po njegovom miljenju, umerenije nego jedni i
drugi, vodi ivot ni krtarski ni nedoputen, jer je od oli
garhijskog postao demokratski ovek.
To je i bilo i ostaje i nae miljenje tom o
veku.
269

573

d
270

Pretpostavi sad da se takvom oveku, kad ve

ostari, rodi sin i da ga on odgaji u takvim navikama.
Dobro, zamiljam to.
Pretpostavi sad da se i njemu dogaa isto ono
to i njegovom ocu: da ga vuku u svakojako bezakonje,
koje njegovi zavodnici nazivaju potpunom slobodom";
otac i ostali bliski roaci podravaju u njemu umerene
strasti, a zavodnici rade protiv toga; i kad ovi zlotvori i
tvorci tiranina osete da mladia nee moi drukije osvo
jiti, onda svojim arolijama, probude u njemu ljubav5,
koja postaje vo besposlenih i rasipnikih strasti koje
lie na nekog ogromnog krilatog truta; jer kod takvih
ljudi ljubav i nije nita drugo, zar ne?
Nije, naravno.
A kad mu u oblacima tamjana, mirisa, venaca,
vina i u svim raspusnim uivanjima koja odgovaraju ta
kvom drutvu ostale strasti 6 ponu zujati ljubavi, i kad
trutu, hranei ga do krajnjih mera, usade aoku enje,
onda tog zatitnika due uhvati mahnitost za telesnom
straom, i on poinje da luduje sa njom. I ako u svojoj
dui naie na jo neko mnenje ili poudu, koji se sma
traju dobrima i mogu da osete stid, on ih ubija i tera od
sebe, sve dok sasvim ne oisti duu od umerenosti i ne
napuni je stranom ludou.
Sasvim je tano to to govori postanku ti
ranina.
I zar se Eros nastavih ja ne naziva zato
ve odavno tiraninom? 7
Sasvim je mogue ree on.
Ali, prijatelju, i u pijana oveka ima neke tiran
ske razmetljivosti.
Doista je ima.
Pa i onom ko je mahnit i poremeena uma ini
se da je sposoban vladati ne samo nad ljudima nego i
nad bogovima.
Doista ree on.
A potpun tiranski ovek, boanski Adeimante,
postaje onda kada po prirodi ili po nainu ivota, ili i po
jednom i po drugom, postane opijen, erotian i sulud. 8
Svakako.
TTT. Tako dakle, po svemu sudei, postaje takav
ovek. A kako on ivi?
Odgovori u ti ree on onako kako se to
radi vi igri: Rei e mi ti."

Hou rekoh. Ja mislim da e, kad tiranin

Eros zavlada njegovom duom i kad pone njome suve
reno da upravlja, tamo biti svetkovina, veselih povorki,
gozbi, milosnica i tome slinih stvari.
Svakako.
Zar onda nee svakoga dana i noi nicati mnoge
i silne poude koje mnogo zahtevaju?
Hoe mnoge.
Ako, dakle, bude kakvih prihoda, oni e se brzo
troiti, je li?
Tako je.
e
A posle toga e doi pozajmica i otkidanje od
imanja?
Naravno.
A kad svega bude nestalo, zar nee poude koje
su se tu ugnezdile nadati dreku i traiti svoju hranu? Zar
nee ovek, proganjan aokama svih moguih pouda, a
naroito Erosom, koji ostale poude dri oko sebe kao telesnu strau, traiti onoga ko neto ima i od koga bi mo574 gao neto oteti bilo prevarom ili silom?
Ima pravo, tako je.
On e morati da grabi odasvud, inae e ga pri
tisnuti veliki bolovi i tegobe.
Tako je.
I kao to su nova uivanja zagospodarila u nje
mu nad ranijim i liila ova njihovih prava, tako e i on,
iako je mlai, hteti da zagospodari nad ocem i majkom i
da im, kad svoj deo potroi, otme njihovo da bi potroio
i oevinu.
Ne treba sumnjati da e tako biti.
b
Ako mu oni, meutim, ne budu dopustili, zar
nee pokuati najpre da krade i da vara svoje roditelje?
Pokuae, zaelo.
A kad to ne bude mogao, onda e poeti da otima
i pribei e sili?
Mislim da e to uraditi.
Ako se, pak, starac i starica budu odupirali i bo
rili, prijatelju, zar e se on ustezati da ne postupi kao
tiranin?
Nema ba mnogo nade za njegove roditelje!
Veruje li ti, Adeimante, tako ti Zevsa, da e on
c
zbog jedne nove dragane, koja mu nije neophodna, zlo
stavljati svoju staru, neophodno potrebnu majku, ili da
e to isto uiniti zbog nekog novog lepog deaka koji mu
271

je postao drag, ali koji mu nije isto tako neophodan, sa

svojim uvelim i neophodno potrebnim starim ocem, naj
starijim svojim prijateljem, pa da e ih, ak, ako ove
bude doveo u kuu, predati njima kao robove?
Zaista e to uiniti, Zevsa mi!
Onda je zaista velika srea roditi sina tiranina!
Sigurno.
d
A ta e biti kad takav ovek ostane bez oeve
i majine imovine, a u njemu je ve skupljen itav roj
naslada? Nee li on prvo pokuati da probije zid neke
kue, ili da ukrade ogrta nekog zakasnelog prolaznika,
a zatim da opljaka hram? I dok tako bude postupao,
dotle e strasti koje su se tek bile oslobodile i koje se
kao telesna straa nalaze oko Erosa, strasti dakle, koje
su se ranije, u vreme kada je on jo bio u granicama zakona
e
i pod okriljem oca, i dok je jo bio demokratski ovek
savladati stara shvatanja dobrom i sramotnom koja je
jo od detinjstva imao, i koja su smatrana pravednim.
I tada, kad Eros postane njegov tiranin, on e stalno i u
budnom stanju biti ono to je nekad bio samo u snu,9 i
nee se ustruavati ni od kakvog stranog ubistva, ni od
kakve hrane, i ni od kakvog nedela, nego e Eros, koji u
575 anarhiji i neredu 10 ivi u njemu kao tiranin, poto samo
on zapoveda, voditi nesrenika koji ga u sebi nosi kao to
tiranin vodi dravu, naterae ga na svaki podvig koji e
biti od koristi njemu i njegovoj pratnji, onoj pratnji strasti
koje su jednim delom dole od ravog drutva, a drugim
delom roene u njemu samome, i koje su se, zbog njego
vog naina ivota, same oslobodile okova i raspojasale.
Zar ivot takvog oveka nije takav?
Jeste, takav je.
Ako u dravi ima malo takvih ljudi i ako je veb
ina ostala razumna, onda oni odlaze iz drave da po
stanu telesna straa kakvom drugom tiraninu, ili ako gde
besni rat postaju najamnici, a ako su mirna i tiha vre
mena, onda ostaju u dravi i ine mnogobrojna mala zla.
Na kakva zla misli?
Eto: kradu, vre provale, bave se deparokim
poslovima, kradu odela prolaznicima, pljakaju hramove,
bave se prodajom robija. Ponekad tuakaju," a ako imaju
govornikih sposobnosti, onda krivo svedoe i primaju
mito.
c
To su sitna zloinstva, ako takvih ljudi ima malo
ree on.

272

Jesu sitna rekoh ali su sitna samo naspram

onih velikih. I sva ta zla kad se skupe zajedno nisu, kako
se to kae, ni nanesi onoj iskvarenosti i bedi koje tiranin
donosi dravi. Jer kad je u jednoj dravi broj takvih ljudi
postao veliki, kao i broj onih koji za ovima idu, i kad
svi oni osete to svoje mnotvo, tada uz pomo nerazbori
tog naroda stvaraju tiranina od onog meu njima koji
d
u sopstvenoj dui ima najveeg i najsnanijeg tiranina. 12
To je i prirodno, jer je on najsposobniji da bude
tiranin.
I tako e biti ako se drava svojevoljno preda;
a ako se odupre, onda e tiranin, samo ako bude mogao,
ravo postupati prema otadbini, kao to je ranije ravo
postupao prema majci i ocu; dovee mlade drugove, pa
e im ono to je ranije bilo, kako Kriani kau, mila maj
ina zemlja, ono to mi zovemo otadbinom, predati u
ropstvo. I to bi bio vrhunac strasti toga oveka!
e
To bi zaista bio vrhunac!
A ovi rekoh postaju takvi jo kao privatne
linosti i pre nego to dou na vlast. Najpre u odnosu
prema onima s kojima se drue, ili ovi moraju da im
laskaju i da budu u svemu spremni da im ine usluge,
ili ako oni sami imaju potrebu da od nekoga neto trae,
poniavaju se i ne usteu se da se na svaki nain izdaju
576 za prijatelje dok ne postignu ono do ega im je bilo stalo,
ali kad to postignu, pokazuju se kao neprijatelji.
U svakom sluaju.
Ceo ivot, dakle, provode tirani bez prijatelja i
uvek su ili despoti, ili slue drugima. Slobodu i pravo pri
jateljstvo, meutim, tiranska priroda nikad nije osetila.
Tako je.
Zar takve ljude ne treba s pravo nazvati nevernima?
Treba, i to s punim pravom!
A, ako smo se u ranijoj raspravi sloili u tome
b
ta je pravednost, onda i u najveoj meri nepravednima.
Mislim da smo se u tome sloili.
Hajde da sad jednom reju obuhvatimo toga
najgoreg oveka: to je onaj koji je u budnom stanju ona
13
kav kakvim smo ga mi opisali da je u snu.
Slaem se u potpunosti.
Takav postaje onaj ko je ve po prirodi najvei
tiranin, pa jo doe na vlast, i ukoliko on due ivi i tiranie utoliko vie postaje takav.

273

 Neizbeno ree Glaukon nasleujui svoga

brata u raspravi.
IV. Zar onaj ko se pokae kao najizopaeniji nije
c
u isto vreme i najnesreniji? I zar onaj koji kao tiranin
bude najdue i najgore vladao, nee, ako hoemo da go
vorimo istinu, biti i najdue i najvie nesrean? Jer
tome mnogi razliito misle.
To e svakako morati da bude tako.
Znai da e tiranin biti slian tiranskoj a demo
kratski ovek demokratskoj dravi, tako isto e biti i sa
ostalima, zar ne?
d
Tako je.
Onda e, kad su u pitanju vrlina i srea, odnos
jednog oveka prema drugome biti onakav kakav je i od
nos jednog oblika drave prema drugome, zar ne?
Tako je.
U kakvom je onda odnosu, kad je u pitanju vrli
na, tiranska drava prema onoj kraljevskoj, koju smo
prvo prikazali? 14
U sasvim suprotnom odgovori on jer je
jedna najbolja, a druga najgora.
Ne pitam te za koju od njih misli da je najbolja,
a za koju da je najgora; to je jasno. Nego, da li ti isto
tako, ili nekako drukije, sudi i srei i nesrei? Ne
smemo se zbuniti time to posmatramo jednog tiranina
ili nekolicinu ljudi koji ga okruuju, nego, poto treba
e
zaci u unutranjost drave i posmatrati je u celini, uini
mo sad i mi to i pogledajmo je svu, pa onda kaimo svoje
miljenje.
Taj je tvoj zahtev sasvim opravdan ree on
i svakome je jasno da nema nesrenije drave od one ko
jom upravljaju tirani, ni srenije od one koja je kraljev
ska.15
Onda e nastavih ja svakako biti opravda577 no ako za te ljude zahtevam isto to, to jest ako traim
da njima sudi onaj ko moe duhom da ue u ovekov
karakter i ko je u stanju da ga shvati; onaj ko ne gleda,
kao deca, samo na spoljanjost, i koga ne moe prevariti
sjaj tiraninovog ivota, onaj ko ima dublji pogled. Po
mome miljenju, mi bismo svi morali sluati sudiju koji
ume da prosuuje, koji zaista posmatra, koji stanuje na
istom mestu i prati njegov domai ivot, koji posmatra
njegovo ponaanje prema domaima u kui, dakle u onim
b
prilikama gde je on najmanje glumac, a zatim i njegovo
274

578

dranje kad je drava u opasnosti. Tada u ja takvom

posmatrau, poto je sve video, dati zadatak da nam
objasni kakva je srea, a kakva
nesrea tiranina u poreenju sa ostalim ljudima. 16
I takav tvoj zahtev e biti sasvim ispravan.
ta misli, da li da mi uzmemo na sebe ulogu
onih koji tome mogu prosuditi i koji su se namerili na
iste takve ljude? Tako emo bar imati nekoga ko e moi
da nam odgovara na pitanja.
Svakako.
V. A sada, hajde da razmislimo ovako: seti se
slinosti izmeu drave i oveka, posmatraj paljivo prvo
jedno pa onda drugo i reci mi koje su njihove karakte
ristine osobine.
Kakve osobine?
Prvo rekoh hoe li za jednu dravu kojom
vlada tiranin rei da je ona slobodna ili ropska?
Ropska, i to u najveoj meri.
A ipak vidi da u njoj ima i gospodara i slobod
nih ljudi.
Vidim, naravno, ali je to mali broj, dok se ve
ina, da tako kaem, i najestitiji deo u njoj sastoji od
bespravnih i nesrenih robova.
Ako je, dakle, ovek slian dravi,'7 onda se i u
njemu moraju deavati iste stvari, i njegova dua mora
biti puna ropstva i neslobode, i ba njeni najplemenitiji
delovi moraju biti zarobljeni, dok jedan mali, ali najopa
kiji i najmahnitiji njen deo gospodari?
Tako je.
Dalje! Da li e za takvu duu rei da je ropska
ili da je slobodna?
Bogami, da je ropska!
A ropska drava kojom vlada tiranin uopte ne
moe da radi ono to hoe.
Ne.
Tako ni tiranska dua nee initi ono to hoe,
da tako kaemo, dua u celini; nju e strast koja je pod
bada silom vui i ona e biti puna pometnje i kajanja.
Zaelo.
A je li tiranska drava bogata ili siromana?
Siromana je.
Tako e i tiranska dua uvek biti siromana i ne
zadovoljna.
275

 Tako je.
Dalje, zar nije neminovno da takva drava i ta
kav ovek budu ispunjeni strahom?
Jeste.
Misli li da e se u nekoj drugoj dravi nai vie
kuknjave, uzdisaja, tubalica i bola?
Nipoto.
Misli li da u nekom drugom oveku ima vie
takvih zala nego u tome tiraninu, mahnitom od strasti i
Erosa?
Kako bih to mogao misliti?
b
Pretpostavljam da si, donosei zakljuak kako je
ovo najjadnija od svih drava, razmislio ovome i sli
nim stvarima.
A zar to nije bilo pravilno?
Kako da ne, sasvim pravilno. A sad da se opet
vratimo na tiranskog oveka, i da vidimo ta ti za njega
kae, kad u njemu vidi ista zla?
Kaem da je mnogo nesreniji nego svi ostali
ljudi.
A to, vidi, nisi rekao tano rekoh ja.
Kako to? upita on.
Po mome miljenju, nikako nije on taj koji je
najnesreniji.
Nego ko?
Moda e ti ovaj izgledati jo jadniji od njega?
Koji to?
c
Onaj ko je sklon tiranidi, ali ne proivi ivot
obinog graanina, nego mu je nesrea dosudila da bude
tiranin.
Na osnovu ranijeg tvog govora, slutim da govo
ri istinu.
Da rekoh ja ali u takvim stvarima nije do
puteno slutiti, nego treba valjano ispitivati. U pitanju
je ono najvanije: dobro i ravo ivljenje.
Potpuno si u pravu ree Glaukon.
d
Gledaj onda da li ovo to govorim vredi. ini
mi se, naime, da nae ispitivanje treba da poe od ovih
taaka.
Od kojih?
Od onih pojedinanih, naime, od onih privatnih
276 linosti, koje su u dravama bogate, to im doputa da

imaju mnogo robova. Ovi su ljudi nalik na tirane bar

po tome to nad mnogima vladaju. Razlika je u tome to
tiranin vlada nad veim brojem.
Da, u tome je razlika.
Zna li da su oni bezbedni i da se ne plae svo
jih ukuana?
A zato bi se plaili?
Nizata rekoh ali shvata li tome uzrok?
Da, uzrok je u tome to ela drava pomae sva
kome od ovih privatnika pojedinano.
e
Tano. A kad bi neko boanstvo odnelo iz drave
jednog od tih to imaju po pedeset i vie robova, i to
njega, enu, i njegovu decu, sa svim njegovim imetkom i
robovima, i prebacilo ga u neku pustinju u kojoj ni od
kakvog slobodnog oveka ne bi mogao oekivati nikakvu
pomo; ta misli, kako bi on onda strahovao za sebe i
za svoju decu i enu da ih robovi ne pobiju?
Mislim da bi bio u velikom strahu.
579
On bi bio primoran da nekima od robova laska,
da im mnogo obeava, da ih oslobaa bez ikakve potrebe,
i da postane njihov udvara, zar ne?
Morao bi to da ini, ili bi poginuo.
A kad bi boanstvo naselilo oko njega i mnoge
druge susede reene da ne podnose gospodarenje jednoga
oveka nad drugim, i da najstranijom kaznom kazne
svakoga koga uhvate da to radi?
b
Onda bi mislim bio u jo opasnijem polo
aju, jer bi ga svuda vrebali neprijatelji.
Zar tiranin koji je po prirodi takav kako smo ga
opisali, pun svakojakog strahovanja i strasti, nije u ta
kvoj tamnici okovan? Njegova dua je ispunjena tolikim
strastima, a ipak je on jedini ovek u dravi koji ne sme
nigde da otputuje niti sme da vidi ita od onoga to ostali
slobodni ljudi ele, nego mora da se zavlai u kuu, da
c
najvei deo vremena provodi kao ena, i da zavidi ostalim
graanima koji putuju u strani svet i gledaju zanimljive
stvari?
Zaista je tako.
VI. Eto kakva zla anje tiranin koji ravo upravsja svojom duom, onaj ovek koga si ti maloas smatrao
najnesrenijim od svih ljudi, tiranin koga je sudbina pri
morala da to bude, umesto da provodi ivot kao obian
ovek. Iako nije u stanju da vlada ni samim sobom, on
277

pokuava da vlada drugima, pa lii na bolesnika koji,

umesto da sedi kod kue, mora svoj ivot da provodi u
borbi i takmienju sa atletama.
Tvoje je poreenje veoma tano, Sokrate, i
istinu govori.
Njegov je ivot, dragi moj Glaukone, u svakom
pogledu jadan. 1 tako tiranin ivi nesrenije nego onaj
koga si ti proglasio najnesrenijim. 18
To je istina ree Glaukon.
Iako to ne izgleda, pravi tiranin je, u stvari, pra
vi rob, najvie se ulaguje i potinjava, a laska najgorim
e
ljudima. Svoje strasti oigledno ne moe da zadovolji, a
u oima onoga ko ume da prozre elu njegovu duu, on
je oigledno veoma siromaan; celoga ivota je ispunjen
strahom i svoj vek provodi u bojazni, nemiru i muci. Ako
je istina da njegov ivot odgovara dravi kojom vlada,
onda, on i mora takav da bude. A on joj odgovara, zar ne?
Svakako.
580
Pripisaemo mu i ostale osobine kojima smo
ranije govorili, naime, da on zbog svoje tiranske vlade
mora da bude i da postaje sve vie zavidljiv, nepouzdan,
nepravedan, nemio, bezboan. On prima svaki porok i
pothranjuje ga, pa zbog toga mora najvie da bude nesrean on sam, a onda mora da ini nesrenim i svoju oko
linu.
Nijedan ti pametan ovek nee protivreiti.
Hajde sad, odlui, i kao vrhovni sudija reci kob
me e u pogledu sree odrediti prvo mesto, a kome dru
go, i rasporedi ostalu petoricu: kraljevskog oveka, timokratskog oveka, oligarhijskog oveka, demokratskog o
veka i tiranskog oveka.
Presuda je laka ree on. Ja u ih poredati
onim redom kojim si ih ti naveo, kao hor i prema od
nosu koji oni imaju prema vrlini ili poroku, prema srei i
obrnuto.
Hajde da sad najmimo glasnika ili da ja sam
javno objavim: Aristonov sin proglasio je za najsrenijeg
c
oveka onoga koji je najbolji i najpravedniji, a to je onaj
koji je najblii kraljevskom ureenju i koji vlada nad
samim sobom; najgori i najnepravedniji je u isto vreme
i najnesreniji, a to je onaj koji najvie odgovara tiran
skom ureenju drave i koji je najsavreniji tiranin nad
samim sobom i nad dravom.

278

Objavi to javno ree Glaukon.

Treba li da dodam jo i to kako ni najmanje nije
vano da li ih bogovi i ljudi poznaju kao takve ili ne? 19
Dodaj i to!
d
VII. Neka bude rekoh. A to neka nam bude
jedan dokaz, a kao drugi razmotri ovaj i prosudi da li
neto vredi.
Koji to?
Kao god to je drava razdeljena na tri klase,
tako je isto i dua svake jedinke trostruka, 2 0 pa se mora
kako mi se ini dopustiti i drugi dokaz.21
Koji to?
Ovaj. Za mene je oigledno da onome to je tro
struko pripada trovrsno, tako i zadovoljstva svakom po
jedinano po jedno, a tako isto i poude i vladarske
funkcije.
Kako to govori upita on.
Jedan je, rekli smo, onaj kojim ovek ui; drugi
je onaj kojim se uzbuuje; 22 trei, zbog njegove mnogoe
stranosti, nismo mogli oznaiti jednim samo njemu odgo
varajuim imenom, pa ga imenovasmo po onome to je
u njemu najvanije i najjae; nazvali smo ga, naime, poudnou (epithvmetikon), i to zbog estine elja koje se
odnose na hranu, pie, ljubavno uivanje, i na sve ono
to je pratilac tih elja; a nazvali smo ga i srebroljupcem
(philochrematon), jer se takve elje ponajvie zadovo581 ljavaju novcem.
To smo ispravno rekli.
Ako bismo rekli da i njegovo zadovoljstvo i nje
gove sklonosti idu za dobitkom, ne bi li to bio najbolji
nain da u govoru pogaamo njegovu glavnu taku, te
da, postupajui tako, sami sebi stvar uinimo jasnom,
pa kad budemo govorili tom delu due, nazivajui ga
srebroljubivim i dobitoljubivim (philokerdes) ili lako
mim, hoemo li ga ispravno imenovati?
Svakako, i ja tako mislim ree on.
ta onda? Hoemo li za volju23 rei da je ona u
celini i uvek usmerena prema vladavini, pobedi i slavi?
b
Doista hoemo.
Ako dakle volju nazovemo pobedoljubivom i
astoljubivom, hoemo li postupiti kako treba?
Na svaki nain.
279

280

A svakome je jasno da je ono ime uimo pre

svega uvek usmereno na saznanje istine, pa je njemu od
svega onoga ponajmanje stalo do novca i slave.
Ponajmanje, svakako.
Onda emo ga prikladno oznaiti, ako ga nazo
vemo ljubitelj znanja" (philomathes) i ljubitelj mudro
sti" (philosophon)?
Kako ne bi?
Pa onda rekoh u duama, sticajem okolnosti i sluaja, vlada u jednih ovo poslednje, u drugih
ono jedno ili drugo od onog dvoga to je spomenuto.
Tako je ree on.
Zato i kaemo da u osnovi postoje tri soja: ljubi
telj mudrosti, ljubitelj pobede i ljubitelj dobiti.
Sasvim tako.
I tri vrste zadovoljstava, od kojih je svaka u
osnovi po jednog soja.
Da.
Onda ti je jasno da kad bi sva ta tri oveka re
dom hteo da pita koji je od ona tri ivota najugodniji,
svaki bi ti od njih najvie hvalio svoj sopstveni. ovek
koji tei za bogatstvom, kazae da u poreenju sa do
bitkom, zadovoljstvo koje potie od slave ili uenja, ne
znai nita, osim ako i ono ne donosi novaca.
Tako je.
A ta je sa astoljubivim ovekom? Nee li on
zadovoljstvo zbog sticanja novca smatrati nekako pro
stakim? I nee li zadovoljstvo u sticanju znanja sma
trati za trice i kuine, ukoliko ta nauka ne donosi slavu?
Razume se da hoe ree on.
A ljubitelj mudrosti 2 4 nastavih ja kako e
on, koji provodi vreme u sticanju znanja, gledati na osta
la zadovoljstva ako ih uporedi sa onim koje dolazi od
saznanja istine i od stalne tenje prema njoj? Zar nee
misliti da je sve to veoma daleko od pravog zadovolj
stva, i da je nunost pravo ime za ona zadovoljstva, jer
su mu potrebna samo ako su neophodna? 2 5
Zar moe tome biti ikakve sumnje? ree on.
VIII. Ako dakle nastavih ja postoji razila
enje u tome koja su to zadovoljstva to pripadaju sva
koj od onih vrsta ljudi, pa i samom ivotu, ne samo u
pogledu toga da li je on lepi ili runiji, gori ili bolji,

582

nego naroito kad je re tome da li je on ugodniji i

bezbolniji, kako 26bismo mogli znati ko od tih ljudi najistinitije govori?
Nikako ne bih mogao na to pitanje odgovoriti.
Ali pazi ovako: na koji nain treba prosuivati
ako se hoe da neto bude procenjeno kako valja? Zar
to ne biva putem iskustva (empeiria), rasuivanja (phronesei) i zakljuivanja (logo)? Ili bi neko imao bolje merilo (kriterion) od toga?
A koje bi to bilo?
Razmotri dakle ovo: od ona tri oveka, koji je
najiskusniji u svim zadovoljstvima koja smo spomenuli?
Da li je, po tvom miljenju, ljubitelj dobiti, ako preduzme
saznanje onog to je po sebi istinito 27 , iskusniji u zado
voljstvu koje potie od znanja, nego ljubitelj mudrosti
u zadovoljstvu koje donosi dobit?
Velika je razlika ree on. Ljubitelj mudro
sti mora ve u detinjstvu okusiti i jedno i drugo, dok
ljubitelj dobiti, ako se obuava u saznanju prirode bia,
nije primoran da okusi slast toga zadovoljstva, niti da
tome stie iskustvo; tavie, ne bi mu bilo lako da to
postigne ak i ako vatreno eli.
Prema tome rekoh ljubitelj mudrosti se
iskustvom i u jednom i drugom od tih zadovoljstava
mnogo razlikuje od ljubitelja dobiti.
Doista mnogo.
A od astoljubivog oveka? Da li ljubitelj mu
drosti ima manje iskustva u zadovoljstvu od slave, nego
astoljubiv ovek u zadovoljstvu od razumevanja stvari?
Ne odgovori on jer ako izvre ono ega su
se latili, onda i jedan i drugi uivaju u poastima. Uosta
lom, mnogi ukazuju poasti i bogatom i hrabrom i mu
drom, pa zato svi ovi imaju iskustva u zadovoljstvu od
slave. Ali zadovoljstvo od kontemplacije bia ne moe
da oseti niko drugi osim filozofa.28
Dakle, po iskustvu, od one trojice ovaj e naj
bolje prosuivati.
Najbolje.
A njegovo iskustvo je jedino koje je steeno po
29
sle razmiljanja.
Zato ne?
A orue (brganon) prosuivanja 30 ne poseduje
ljubitelj dobiti, ni astoljubiv ovek, nego ljubitelj mu
drosti.
281

 Koje je to orue?
Pa zar nismo ve negde rekli da prosuivanje
ide putem dijaloga (dia logon) ili raz-govora?
Jesmo.
Dokazi (logoi) su ponajvie orue filozofa.31
Kako da ne?
Ako bi se, dakle, ono to se prosuuje najbolje
e
prosuivalo po bogatstvu i dobiti, 32 onda bi nuno bilo
najistinitije ono to bi ljubitelj dobiti hvalio ili kudio.
Svakako.
A kad bi se prosuivalo po slavi, pobedi i hra
brosti, onda bi najbolje bilo ono to kae astoljubiv
ovek i ljubitelj pobede?
Oigledno.
A kad se prosuuje po iskustvu, razumevanju
(phronesei) i dokazu (logo)?
Nuno je ree da najistinitije bude ono to
hvali prijatelj mudrosti (philosophos) i ljubitelj dokaza
(philologos).33
583
Prema tome, od tri vrste zadovoljstava, hoe li
najprijatnije biti ono koje pripada onom delu due kojim
saznajemo? I hoe li ivot onog meu nama kojim taj
deo due upravlja biti najprijatniji? 34
Kako i ne bi? odgovori on. Jer i kad hvali
svoj ivot, pametan ovek je u hvaljenju jak. 35
A koji e ivot i koje zadovoljstvo onaj sudija 36
staviti na drugo mesto? upitah ja.
Jasno je da e to na to mesto staviti zadovolj
stvo ratnika i astoljubivog oveka, jer mu je ono blie
nego zadovoljstvo ljubitelja dobiti.
Pa onda e, kako se ini, poslednje mesto pri
pasti ljubitelju dobiti.
Zato ne? ree on.
b
IX. Eto to bi, dakle, mogle biti dve uzastopne
odluke sudije, i pravednik bi po drugi put pobedio ne
pravednog. 37 A trei put neka to bude, na olimpijski na
in, posveeno Zevsu spasitelju i Olimpljaninu. Obrati
panju na to da, osim zadovoljstva pametnog oveka, za
dovoljstvo ostalih nije u svemu pravo niti je sasvim isto,
nego je prividno, kako sam to, ini mi se, uo od nekog
33
mudraca. A ako je tako, onda bi to za nepravednog bio
najvei i najpotpuniji poraz. 383
Mnogostruk. Ali kako ti to misli?
282

584

Dokazau ti to rekoh istraujui zajedno

s tobom, ako mi bude odgovarao.
Pitaj samo!
Reci mi: zar ne kaemo da je bol suprotan zado
voljstvu?
Kaemo.
Onda i ono stanje koje nije ni radost ni bol pred
stavlja neto?
Da.
A na sredini izmeu ova dva oseanja nalazi se
mir due. Zar ne misli i ti tako?
Slaem se, naravno.
Sea li se upitah ga ja reci koje govore
bolesnici kad su bolesni?
Kojih?
Da nita nije prijatnije od zdravlja, ali da oni,
pre no to su se razboleli, nisu znali da je to najprijatnije.
Seam se odgovori on.
Zar nisi uo i ljude savladane bolom kako go
vore da nita ne bi bilo prijatnije nego da bol prestane?
uo sam.
U tim i mnogim drugim slinim prilikama mo
e videti da ljudi, kad oseaju bol, kao najprijatnije
hvale odsustvo bolova i smirenje njihovo, a ne neku ra
dost.
Mir je svakako prijatna i poeljna stvar u takvim
trenucima.
A kad neko prestane da se raduje nastavih ja
onda e i smirivanje zadovoljstva biti bolno.
Moda.
I onda e za ono za ta smo rekli da se nalazi
izmeu jednog i drugog, tj. mir, biti i bol i zadovoljstvo.
Tako izgleda.
Da li je mogue da neto to nije ni jedno nt
drugo, odjednom bude oboje?
Mislim da nije.
Prijatnost koja nastaje u dui i bol su, i jedno
i drugo, neko kretanje, zar ne?
Da.
39
A zar se maloas nije pokazalo da ono to nije
ni bol ni ugodno sainjava pravo mirovanje i da ono dri
sredinu izmeu ta dva oseanja?
Jeste, pokazalo se.
283

284

Kako onda moe biti tano da je odsustvo bola

ugodno, a odsustvo radosti muno?
Nikako.
Pa onda to mirovanje nije stvarno, nego pri
vidno. Kad je u blizini bola ono je ugodno, a bolno je kad
je u blizini ugodnog. A s obzirom na istinsko zadovoljstvo,
nema nieg to bi u tim prividima moglo biti zdravo. Pre
bi u njima moglo biti neke arolije.40
U svakom sluaju, dokaz to pokazuje.
A sada produih ja posmatraj zadovoljstva
koja nisu posledica bolova, a ovo zato da ti se ne bi de
silo da kao maloas pomisli kako je u prirodi stvari tako
da je zadovoljstvo prestanak bola, a bol prestanak zado
voljstva.
kojim zadovoljstvima i bolovima govori?
Ima ih mnogo rekoh ja i od svake fele, ali
ako dobro pogaa, to su ponajvie zadovoljstva koja do
laze od mirisa. Tu se oseanje ugodnosti stie odjednom
i u jakoj meri, i to bez ikakvog prethodnog bola. A kad
prestane, ne ostavlja za sobom nikakav bol.
To je iva istina ree on.
Izbegavajmo onda da verujemo da se istota za
dovoljstva sastoji u otklanjanju bola, i da je otklanjanje
zadovoljstva ist bol.
To zaista treba izbei.
Ali sasvim je sigurno produih ja da su
takozvana zadovoljstva, koja preko tela dopiru do due,
najmnogobrojnija i najjaa, i da ona pripadaju upravo
onoj vrsti u kojoj se zadovoljstva formiraju otklanjanjem
bola.
Doista je tako.
A jesu li isti takvi i predoseaji buduih zado
voljstava i bolova, oni koji proishode iz oekivanja?
I oni su takvi.
X. Zna li rekoh kakva je njihova priroda
i emu su ponajvie slini?
emu?
Ima li rekoh u prirodi neto to bi mogao
imenovati izrazima gore", dole", ,,u sredini"?
Ima.
A kad bi neko leteo odozdo prema sredini, veruje li da bi mislio neto drugo a ne da leti nagore? I kad
bi stigao do sredine, pa pogledao onamo odakle je uzleteo,

zar bi mislio da je negde drugde a ne gore", budui da

jo nije video ono to je uistinu gore"?
Tako mi Zevsa, ne verujem da bi drukije mislio!
A kad bi opet poleteo natrag, mislio bi da leti
dole i ne bi se varao?
Tako je.
e
A sve bi to radio zato to mu nedostaje pravo
iskustvo tome ta je u istini gore", ta sredina" i ta
dole"?
Tako je.
Zato se onda udi to oni koji nemaju iskustva
u tome ta je istina ne misle tano ni mnogim drugim
stvarima izmeu ostalog ni tome ta je zadovoljstvo,
ta bol, a ta sredina izmeu jednog i drugog?
585 I zato oni, kada padaju u bolesno stanje, zaista misle i
stvarno oseaju bol; a kad iz bola prelaze u srednje sta
nje, vrsto su uvereni da dolaze do zadovoljstva i ugod
nosti. Kao to se ovek koji ne zna za belu boju vara kad
posmatra crno pored sivog, tako e se prevariti i oni ako,
ne znajui ta je zadovoljstvo, gledaju na bezbednost po
red bola.
Zevsa mi, ne udim se tome; vie bih se udio
da nije tako.
Razmisli sad ovome: zar glad, e i druge takve
b
pojave nisu nekakve praznine u telesnom stanju?
Jesu.
A neznanje i nerazumnost su isto tako prazni
ne, samo sad u stanju duevnom, je li tako?
Tako je.
Onaj, dakle, ko bi uzeo hranu i ko bi postao ra
zumniji, na neki bi nain izvrio nekakvo punjenje, je li?
Da.
41
- Hoe li to punjenje biti istinitije ako se vri
neim to u sebi ima manje bia, ili neim to ovoga u
sebi ima vie?
Jasno je da e biti istinitije ako se vri onim to
u sebi ima vie bia.
Za koje stvari misli da vie uestvuju u istom
biu? Za hleb, pie, ono to se s hlebom jede, i za hranu
uopte? Ili, za onu vrstu koja obuhvata istinito mnenje,
znanje, ono to je umno i, uopte, sve vrline? A prosuuj
c
i ovo: misli li da vie bia ima u sebi ono to se vezuje
za veno jednako, besmrtno, za istinu, te je i samo takvo
i takvim postaje; ili pak ono to se vezuje za ono to ni-

285

586

286

kada nije jednako, to je smrtno, te je i samo takvo i

takvim postaje?
Mnogo se ree ovo razlikuje od onoga to
je veno jednako.
A da li ono to nikada nije sa sobom jednako
vie uestvuje u biu 42 nego to u njemu uestvuje znanje?
Nikako.
A u istini?
Ni to ne ide.
Ako to manje uestvuje u istini, onda manje ue
stvuje i u biu?
Nuno.
Prema tome, u celini gledajui, rod onoga to
slui za negu tela, u odnosu prema rodu onoga to slui
za negu due, manje uestvuje i u istini u biu?
Mnogo manje.
Ne misli da isto vai za telo i duu? 4 3
Naravno da ne mislim.
Prema tome, ono to se ispunjava sadrajem koji
u sebi ima vie bia, i to je samo po sebi u veoj meri
bie, ispunjava se biem vie nego ono to se ispunjava
sadrajima u kojima ima manje bia, i to je samo po
sebi u manjoj meri bie. Nije li tako? 4 4
Kako ne bi bilo?
Stoga, ako je ugodno ispuniti se onim to je po
prirodi za to namenjeno, onda e ono to se vie ispu
njava biem i onim to u sebi ima vie bia i vie istine
dati radost istinskog zadovoljstva; a ono to sudeluje u stvarima koje imaju manje bia i manje istine i
to se ispunjava onim to je manje postojano i manje
verodostojno sudelovae i bivae ispunjeno zadovolj
stvom, koje je manje postojano, manje pouzdano i manje
stvarno. 45
To je u najveem stepenu nuno ree on.
Oni ljudi koji ne znaju za mudrost i vrlinu i koji
imaju smisla samo za gozbe i slina uivanja, silaze, ini
se, dole i odande se opet vraaju prema sredini, i ceo
svoj ivot provode u lutanju izmeu bola i bezbolnosti.
Oni nikad ne prekorauju taj prag; nikad ne uzdiu svoje
oi prema pravoj visini i ne penju se tamo, oni nikad nisu
bili ispunjeni pravom stvarnou i nikad nisu okusili pra
vo i isto zadovoljstvo, nego kao stoka gledaju nadole,
uvek nagnuti prema zemlji i okrenuti stolu, i tu, u de
ranju i parenju, trae svoju hranu i uivanje. Kako bi e-

leli da imaju vie nego njihov sused, oni udaraju i bodu

jedni druge gvozdenim rogovima i kopitama, i tako, zato
to ne uzimaju pravu hranu i ne ispunjavaju stvarnim
ono to u sebi imaju kao stvarno, ubijaju jedan drugoga
zbog nezasienosti.
Sokrate, ivotu svetine u svemu govori kao
proroite 46 ree Glaukon.
Zar onda nije nuno da se oni odaju zadovolj
stvima koja su pomeana s bolom, privienjima i senkama istinskih zadovoljstava, arenim slikama koje jedna
drugoj daju izgled ivotnosti i estine? I zar sve to nu
nim nainom ne raa u nerazumnim duama pomamnu
samozaljubljenost i zar ne postaje predmet sukoba, kao
to je privienje Helene u onih pod Trojom kako to
kae Stesihor 47 postalo predmet sukoba, zbog nepozna
vanja istine?
U stvarima te vrste, neizbeno je da tako bude
ree on.
XI. A nije li rekoh neizbeno da se tako
neto dogaa i u onome to se odnosi na strasne sklono
8
sti ? Ako je neko obuzet zaviu zbog astoljublja, ili
se odaje nasilju zbog elje za pobedom, ili se razjari zbog
tekoe na koju je naiao, pa nepromiljeno i bezumno
zahteva puno zadovoljenje svoje povreene sujete, svoje
elje za pobedom i svoje razjarenosti.
I u takvim stvarima je neizbeno da se takav
ovek ponaa kao to se ponaaju oni kojima smo pret
hodno govorili.49
ta onda? upitah ja hoemo li smeti i ovo
da kaemo: i u onome to se odnosi na ljubav prema
dobiti i na ljubav prema pobedi ima takvih elja koje
doputaju da budu voene znanjem i razlogom. Hoemo
li smeti da kaemo da te i tako voene elje dopiru do
zadovoljstava koja su u skladu s razumom, pa i do onih
zadovoljstava koja su istinska u najveem stepenu, jer
su voena istinom i zbog toga usmerena na ono to je
u tim okvirima moguno postii, i jer je svakoj stvari naj
bolje ono to joj kao takvoj najvie odgovara?
Pa to ree takvim eljama doista najvie
odgovara. 50
Prema tome, ako elom duom upravlja onaj
njen deo koji je ljubav prema mudrosti ili filozofski deo,
i ako se nijedan drugi deo ne bi protiv toga pobunio,
onda svaki od njih moe delati shodno svojoj nameni, te

287

587

288

tako biti pravedan i teiti za onim zadovoljstvima koja

mu odgovaraju, te su stoga najbolja, a ako je moguno,
i najistiniti]a. 51
Potpuno sam saglasan.
Ako pak neki od ona druga dva dela zavlada,
sigurno je da on nee uspeti da nae svoje odgovarajue
zadovoljstvo, pa e prisiljavati i one druge delove da tee
za zadovoljstvima koja nisu njihova i koja, prema tome,
nisu ni prava.
Tako je.
Hoe li onda biti ovako: ono to je najvie uda
ljeno od filozofije513 i od onog to se na razlozima zasniva,
postupa u najveoj meri na takav nain?
U najveoj meri, dakako.
Hoe li onda ono to je najvie udaljeno od ono
ga to se na razlozima zasniva istovremeno biti i najvie
udaljeno od zakona i reda?
Jasno je da e biti.
Nije li se pokazalo da su od toga najvie uda
ljene erotske i tiranske poude?
U svakom sluaju.
A najmanje one poude koje su kraljevske52 i
sreene?
Da.
Prema tome, mislim da e tiranin biti najvie
udaljen od istinskog i odgovarajueg zadovoljstva, a
kralj 5 3 najmanje.
Nuno.
Najneugodniji ivot e, dakle, imati tiranin, a
najprijatniji kralj.
Da.
A da li zna koliko neugodnije ivi tiranin u poreenju sa kraljem?
Znau ako mi kae.
Postoje, ini se, tri vrste zadovoljstva: jedno je
54
pravo, a dva su lana. Tiranin je i preao granice ovih
lanih zadovoljstava i pobegao daleko od zakona i razu
ma, pa zato ivi sa svojom pratnjom u ropskim zadovolj
stvima i nije ba lako utvrditi koliko je time izgubio, osim
moda ovako.
Kako? upita Glaukon.
Tiranin se nalazio na treem mestu, iza oligar
55
hijskog oveka. Izmeu njih je bio demokratski ovek.

588

Ako je, dakle, istina ono to smo malopre rekli,

onda bi njegova prividna zadovoljstva bila trostruko vie
udaljena od stvarnosti nego prividna zadovoljstva oligar
hijskog oveka.
Tako je.
A oligarhijski ovek bi u tom pogledu bio trostruko udaljen od kraljevskog,56 ako bismo aristokrat
skog oveka izjednaili sa kraljevskim.
Da, trostruko.
Izraeno brojem, tiranin je za trostrukost trostrukosti udaljen od pravog zadovoljstva.57
Reklo bi se.
Prema tome, privienje tiraninovog zadovoljstva
moglo bi se predstaviti kao povrina nainjena prema
broju duine.58
Svakako.
A jasno je kakva je to udaljenost koja se meri
potenciranjem sa tri. 59
Jasno je onome ko zna da rauna.
Ako obrnuto elimo da saznamo koliko je istinsko zadovoljstvo kralja udaljeno od onog koje pripada
tiraninu, nai emo poto naa umnoavanja dovedemo
do kraja da je ivot kralja sedam stotina dvadeset i
devet60 puta ugodniji, i da je tiranin isto toliko puta
bedniji.
Prekrasan si ree raun izveo proceni
razlike izmeu ta dva oveka, pravednog i nepravednog,
i to u odnosu prema zadovoljstvu i prema bolu.
Ali imaj u vidu rekoh da je taj broj taan
i da odgovara stvarnim ivotima, ako je istina da ovima
odgovaraju dani i noi, meseci i godine.
Sigurno odgovaraju ree on.
Ako je, s obzirom na zadovoljstvo, pobeda do
brog i pravinog oveka nad zlim i nepravinim ovekom
tolika, onda e njegova pobeda biti neizmerno vea i ne
dostina u dobrom dranju, ivotnoj sreenosti, lepoti i
vrlini. Nije li tako?
Tako mi Zevsa, ona je ree nedostina.
XII. Vrlo dobro rekoh. A sada poto smo
u dokazivanju doli do te take, nee biti na odmet da se
vratimo na ono to je prvo izreeno i to nas je dovde
dovelo. A bilo je, ako se ne varam, reeno da je savreno
nepravinom oveku, ukoliko je na glasu kao pravian,
korisno da ini nepravdu. 61 Ili nije bilo tako reeno?
289

 Upravo tako je reeno.

A sada rekoh porazgovarajmo s onim koji
je to rekao, poto smo se saglasili tome koja su svoj
stva nepravinog i pravinog delanja i tome kakvu mo
ima jedno i drugo.
Kako? upita on.
Napravimo kaem sliku due, da bi onaj
koji je to rekao shvatio ta je rekao.
c
Kakvu sliku? upita on.
Pa neku koja se odnosi na ona prastara bia
mitologije, kao Himera, Skila, Kerber, i druga 62 kojima
se govori da su bila mnogi prirodni oblici koji su srasli
u jedno.
Tako se govori.
Napravi dakle jedan jedinstveni lik ivotinje a
rene i mnogoglave, koja okolo ima glave pitomih i divljih
ivotinja, koja ima mo da se preobraava i da sve to iz
sebe same poraa. 0 3
d
Ali to je posao za iskusnog skulptora, no neka
bude tako napravljeno, poto su reci plastinije i lake
se obrauju od voska i drugih slinih materija.
Napravi sada jedan drugi lik i neka to bude lav,
a potom jedan lik oveka, i neka prvi bude daleko naj
vei, a drugi neka bude na drugom mestu po veliini.
To je lake. Napravljeno je!
Sastavi sada to troje 64 u jedno, ali tako da budu
nekako prirodno srasli jedno s drugima.
Sastavljeno je ree.
Naini oko toga spoljanji omota tako da nali
kuje na jedno, na oveka, i to na taj nain da onome ko
ne moe da pogleda unutra, pa mu je pred oima samo
e
spoljanja ljuska, sve to izgleda kao jedinstveno ivo bie,
kao ovek.
Nainjen je i taj spoljanji omota ree.
Recimo sada onome ko tvrdi da se tome oveku
isplati initi nepravdu a ne isplati se pravino delanje,
da on ne tvrdi nita drugo nego to da mu je korisno toviti
i jaati mnogostruku zver, lava i ono to lavu pripada, te
da mu je isto tako korisno da oveka izgladnjuje i uini
589 ga toliko slabakim da ga bilo koja od one druge dve
ivotinje moe vui i voditi kud hoe; a da mu nije ko
risno da meu njima uspostavlja slogu i prijateljstvo,
nego, naprotiv, da ih treba pustiti da se meusobno bore,
rastru i prodiru jedna drugu.
290

U svakom sluaju ree to bi govorio onaj

ko hvali nepravdu.
S druge strane, onaj ko govori da se pravina
dela vie isplate, u stvari tvrdi da se mora delati i govoriti ono to e oveku unutar onog oveka65 dati najveu
snagu i vladarsku mo nad onom mnogoglavom ivoti
njom. On postupa kao zemljoradnik, koji neguje i hrani
pitome biljke, a divljima ne doputa da rastu; prirodu
lava uzima za saveznika; brine se za interese koji su svima
zajedniki; deluje tako da se meu njima uspostave prija
teljske veze i da se one sve prema njemu prijateljski od
nose. Da li on tako odgaja?
Svakako. Tako doista govori onaj ko hvali pra
vinost.
Pohvalom pravinih dela 66 na svaki nain se govori istina, nepravinih pak nita drugo do la. Doista,
postavimo li pitanje zadovoljstvu, ili ugledu, ili ko
risti onaj ko hvali pravinost govorie istinu, a onaj
ko je kudi nee initi nita to bi bilo zdravo, niti e
s poznavanjem same stvari kuditi ono to kudi.
Mislim da takav doista nita ne zna toj stvari
ree on.
Uveravajmo ga onda blago jer ne grei svojom
krivicom 67 ispitujui ga ovako: 0 sretnice, za ono to
je obiajnim zakonima 68 ustanovljeno kao lepo i bestidno
hoemo li rei da je zbog sledeeg nastalo: lepo je tako
oznaeno zbog toga to se u njemu ono to je u naoj prirodi ivotinjsko podvrgava oveku, ili bolje rei, ono to
je u nama boansko; bestidno je pak tako oznaeno zbog
toga to se u njemu plemenita priroda potinjava
divljoj?" Hoe li ga to ubediti ili nee?
Hoe, ako mi poveruje.
Ima li onda, bar prema ovome to smo ovde
obrazlagali, nekoga ko bi smatrao da mu je korisno na
nepravedan nain prisvojiti zlato, ako iz takvog prisva
janja sledi da e, primajui zlato, najbolji deo sebe samog
potiniti najgorem? Ili, ako bi prodao za zlato sina ili
ker, inei ih na taj nain robovima, i to robovima surovih i zlih ljudi, da li bi mu to donelo koristi, ma kako
veliku koliinu novca primio? I ako ono to je u njemu
samom najboanskije prodaje u ropstvo onome u emu
je boanstvo najvie odsutno i to je u najveoj meri ne
dostojno, ne alei ni malo zbog toga, i ne bivajui zbog
toga nesrean zar u svemu tome, primajui zlosretno
291

590

292

zlato, on ne postupa mnogo strasnije nego to je uinila

Erifila primajui ogrlicu za ivot svoga mua? 69
Doista mnogo strasnije ree Glaukon do
davi: To bih ja odgovorio umesto naeg branioca ne
pravinosti". 70
XIII. Misli li, dakle, da se i razuzdanost odavno
kudi zato to u njoj prekomerno biva rasputeno ono zlo,
ona velika i mnogolika ivotinja? 71
Jasno.
A kad se kudi oholost i zlovolja, nije li to zato
to je u nama nesrazmerno poraslo i ojaalo ono to je
lavlje i zmijsko? 72
Potpuno se slaem.
Ne kudi li se mekoputnost i mekoa zato to oni
izazivaju slabljenje i otputanje onog to je lavlje, stva
rajui u njemu kukaviluk?
Sigurno.
A ne kudimo li laskanje i ropsko vladanje zato
to zbog njih ovaj deo, to jest volja, podlee mnogoglavoj
zveri? Zbog novca i nezasite lakomosti polako ga jo
odmalena navikavaju na to da mesto lava postane maj
mun. 73
Tako je.
A zato misli da prljav runi rad ima neto
sramno u sebi? Moemo li za to navesti neki drugi razlog,
a ne taj da je kod radnika najbolji deo 74 po prirodi tako
slab da ne moe vladati ivotinjama u sebi, nego im laska,
i moe nauiti samo to kako da im se ulaguje.
Izgleda da je tako.
Ako, dakle, elimo da i takav ovek, kao i naj
plemenitiji, bude pod vlau razuma, onda on svakako
mora da bude rob ovog najplemenitijeg oveka, u kome
upravlja boanska snaga. Ne mislimo onako kao to je
Trasimah mislio podanicima, da moraju biti potinjeni
kao robovi, nego smatramo da je za svakoga korisnije
ako je pod upravom boanskog, bilo onoga to ga sam
u sebi nosi, ili nekoga spolja, tako da, po mogunosti,
75
budemo svi slini i prijatelji, voeni istom silom.
Tako je.
Jasno je, a i zakon ima tu nameru 7 6 rekoh ja
jer je zakon saveznik svih ljudi u dravi. To pokazuje
i vaspitanje dece, naime, to im ne dajemo slobodu dok
i njihovu duu ne uredimo kao i dravu, i ne ostavljamo

591

ih dok im ne odredimo uvare i vladare 77 kakve i mi sami

imamo u sebi, pa ih tek onda putamo na slobodu.
Tako je.
Kako, onda, i sa kojim obrazloenjem moemo,
Glaukone, rei da je korisno initi nepravdu, iveti razuz
dano i vriti neasna dela, raditi dakle sve ono zbog ega
postajemo gori, ali zato stiemo vie novaca ili kakve
druge moi?
Nikako.
I kako prikrivanje zloinstva da bi se izbegla
kazna moe biti od koristi? Zar zloinac, ako ne bude
otkriven, ne postaje jo gori? A ako ga otkriju i bude za
to kanjen, zar se onda zverski deo ne smiruje i ne pri
pitomljava, dok se pitomi deo oslobaa? A ako se dua
u potpunosti preda najplemenitijem delu, i ako, zajedno
sa razboritou, stekne i umerenost i pravednost, zar
njeno stanje nee biti savrenije nego to je stanje tela
koje, zajedno sa zdravljem, dobija i snagu i lepotu; i to
e biti utoliko vie ukoliko je dua plemenitija od tela.
Jeste, tako je.
Pametan e ovek, prema tome, sve svoje sile
upraviti na to i iznad svega e ceniti one nauke 78 koje e
njegovoj dui dati to stanje savrenstva, a ostale e ce
niti manje.
Jasno ree.
Zatim e ceniti i telesne potrebe i hranu, ali ne
zato da se preda ivotinjskim i nerazumnim uivanjima
niti e za tim uivanjima teiti. On e nastojati da vodi
rauna zdravlju, ali nee pridavati vanost tome da bude
zdrav, lep i snaan, ako radi toga nee biti i umeren, on e
uskladiti svoje telo, da bi tu skladnost mogao dati i dui.
79
Ako zaista eli da bude istinski muzikalan, onda
e on to i initi odgovori Glaukon.
A zar nee iz istog razloga i kod sticanja blaga
primeniti red i harmoniju? On nee, zanesen divljenjem
gomile, beskrajno poveavati svoje blago i time samo go
milati beskrajna zla na sebe, zar ne?
Mislim da nee.
Njegov e pogled uvek biti uperen na ureenje
koje je u njemu i pazie da zbog mnogo ili malo imetka
ne poremeti tamo nita. On e se upravljati prema tome,
i poveavae ili troiti od imovine onoliko koliko bude
mogao.
293

592

Razume se.
i kod poasti e paziti na isto: neke, za koje
bude mislio da e ga uiniti boljim, primae i uivati do
brovoljno, a od onih za koje bude pomislio da bi mogla
poremetiti njegovo stanje due, klonie se i u privatnom
i u javnom ivotu.
Pa, ako se toliko bude brinuo tome, on onda
nee hteti ni da se bavi javnim poslovima.
Hoe, i te kako, u svojoj dravi rekoh ali
moda nee u onoj u kojoj se rodio, osim ako ga sluajno
kakvo boansko znamenje ne dovede do toga.
Razumem. Mislim da e to hteti u dravi koju
smo sada izgradili i koja postoji samo u mislima, jer mislim da je na zemlji nigde nema.
Ali rekoh moda za onoga koji hoe da je
vidi i koji, poto ju je video, hoe prema njoj da uredi
svoju duu, njen uzor postoji na nebu. Uopte nije vano
da li ovakva drava negde stvarno postoji ili e tek u
budunosti postojati. Jer e takav ovek iveti prema njoj
i ni prema kojoj drugoj.
Tako je.

I
St.
595a

596

KNJIGA DESETA
I. I tako rekoh mislim da smo nau dravu
i u mnogim drugim pogledima zaista izgradili savreno,
a kad ovo govorim, mislim, pre svega, na pesnitvo.'
Kako to? zapita on.
Tako to, ukoliko ono podraava, mi uopte ni
smo hteli da ga primimo. Sada, poto smo pojedinano
pretresli svaku vrstu due,2 jo je, kako mi se ini, jasnije
da takvo pesnitvo uopte ne treba primiti.
Kako to govori?
Kaem to samo vama poto me vi neete tuiti
pesnicima tragedija i ostalim mimetikim pesnicima; sve
se to meni ini opasno za razum svih onih slualaca koji
nemaju u sebi protivlek u stvarnom saznanju.
Na ta misli kad tako govori? upita on.
Moram to da kaem rekoh iako me ljubav
i potovanje koje od detinjstva gajim prema Homeru
spreavaju da govorim. Izgleda, naime, da je on prvi ui
telj i voa svih ovih lepih tragiara. Ali oveka ne smemo
ceniti vie nego istinu, 3 i zato treba da kaem ono to
mislim.
Razume se.
Sluaj, dakle, ili, jo bolje, odgovaraj!
Pitaj samo!
Da li mi uopte moe rei ta je to podraava
nje? Ni ja sam ne znam odreeno ta bi ono htelo da
bude.
Pa kako bih, onda, ja to mogao znati?
To ne bi bilo nimalo udno rekoh jer su
kratkovidi ljudi esto videli neto pre nego ljudi otra
vida.
295

296

To je tano ree on ali ja ne bih imao hra

brosti da u tvome prisustvu kaem ono to bi mi, moda,
palo na um. Zato se potrudi ti sam!
Hoe li, onda, da nae ispitivanje opet zapo
nemo onim metodom na koji smo navikli? Mi smo, naime,
navikli da odredimo jedan jedinstveni oblik (eidos) za sve
mnogobrojne pojedinane stvari kojima dajemo jedno te
isto ime.4 Shvata li?
Shvatam.
Uzmimo, dakle, i sada ono mnotvo stvari koje
hoe, na primer, ako hoe, ima mnogo kreveta i stolova.
Kako ne bi bilo?
Ali postoje samo dve ideje (ideai) za te stvari,
jedna za krevete, druga za stolove.5
Da.
Pa onda obino govorimo da svaki zanatlija
(demiourgos), koji izrauje i jednu i drugu od tih stvari,
ini to tako to, ugledajui se na njihov oblik (idea),
jedan za nae potrebe 6 pravi krevete, a drugi stolove, kao
i sve ono to je tome slino. Ideju pak ili oblik po sebi
zanatlija ne pravi, niti bi ijedan zanatlija tako neto mo
gao napraviti. Ili misli da bi nekako mogao?
Nikako.
Pa dobro, kako e onda nazvati tog zanatliju?
Koga?
Onog koji sve takve stvari izrauje, upravo ona
ko kao to to ini svaki od onih koji neto rukama prave. 7
Govori nekom monom i udnovatom oveku.
Samo polako! Ubrzo e ti biti potrebne jo jae
reci. Jer taj majstor ne pravi samo sve takve sprave, nego
i sve ono to raste iz zemlje, sve ivotinje su njegovo delo
ukljuujui tu i njega samog, a osim toga, on je tvorac
zemlje, neba, bogova, svega to je na nebu i u Hadu pod
zemljom; sve to on stvara.
Po tvojim recima, to je u svakom pogledu udo
tvoran sofist.8
Ne veruje? zapitah. Reci mi samo da li ti
se ini da je postojanje ovakvog umetnika uopte nemo
9
gue, ili misli da on na neki nain moe biti tvorac svega
toga, a na neki drugi nain ne moe? Zar ne osea da si
i ti sam u neku ruku u stanju da sve to nekako izvri?
Ali, koji bi to bio nain? upita on.
To nije teko rekoh a svuda i brzo se obav
lja; najbre, pak, ako hoe da uzme ogledalo i da ga svu-

da nosi: brzo e napraviti i sunce, i stvari na nebu, brzo

zemlju, brzo samoga sebe i druge ivotinje, sprave i bilj
ke, kao i sve to sam maloas pomenuo.
Svakako ree on ali samo prividno, a ne i u
stvarnosti.
Lepo rekoh svojim si odgovorom tano po
godio stvar. Jedan od takvih umetnika je slikar, mislim,
zar ne?
Kako da ne?
I ti e rei mislim da ono to on stvara
nije istinito. A na neki nain i slikar stvara krevet, zar ne?
Jeste ree on ali krevet koji samo tako iz
gleda, prividan krevet!
597
II. A onaj ko pravi krevet? Zar nisi malopre re
kao' 0 da on ne stvara oblik (eidos), za koji upravo ka
emo da je ono to krevet jeste, nego samo neki krevet?
Da, rekao sam.
Pa ako ne pravi ono to jeste, onda on ne pravi
bie (to on), nego neto to je tek nalik na bie, a samo
po sebi nije bie. A kad bi neko govorio da je delo stolara,
ili kakvog drugog zanatlije, bie u svom savrenstvu, bio
bi u opasnosti da ne govori istinu.
Svakako - ree on bar prema uverenju onih
koji se bave govorima takvim stvarima. 11
Ne bismo se, dakle, nikako zaudili ako bi upravo
tu bilo jo neto to je, s obzirom na istinu, nejasno.
b
Doista, ne.
Hoe li rekoh da nam upravo ove zanatlije
poslue kao osnov za istraivanje tome ta bi mogla
biti priroda podraavaoca?
Da, ako hoe.
Svakako tu nastaju nekakva tri kreveta: jedan
koji po prirodi jeste, za koji rekosmo, 12 kako mislim, da
je delo boga, ili nekog drugog.
Nikog drugog, mislim.
Jedan koji je napravio stolar.
Da.
I jedan koji je napravio slikar, zar ne?
Tako je.
13
Slikar, dakle, stolar i bog, to su tvorci triju
vrsta kreveta.
Da, ta trojica.
c
Ali je bog, bilo hotimice ili ne, a moda i zato
to je oseao neku potrebu da u prirodi ne stvori vie od
297

jednog kreveta, zaista stvorio samo jedan, stvorio naime

upravo ono to krevet j e s t e , ali dva ili vie kreveta
bog nije stvorio niti e ih biti.
Kako to? zapita on.
Tako to bi, i kad bi on stvorio dva rekoh
to bio svega jedan, od njega bi ta dva kreveta dobila svoj
oblik i to bi onda bilo ono to krevet jeste, ali ne bi bila
dva kreveta.' 4
Tano ree on.
d
Zato, dakle, to je to znao i to je hteo da bude
istinski tvorac istinskog kreveta, a ne samo tvorac bilo
kakvog kreveta, stvorio je taj prirodni 1 5 krevet.
Izgleda da je tako.
Hoe li da ga onda nazovemo prirodnim tvor
cem toga, ili nekako slino?
Tako bi bilo pravedno ree jer je bog stvo
rio i to i sve ostalo onako kako je po prirodi.
A stolara? Zar njega neemo zvati tvorcem kre
veta?
Hoemo.
A hoemo li i slikara nazvati tvorcem i izraiva
em kreveta?
Nipoto.
Pa kako e ga onda zvati s obzirom na krevet?
e
ini se ree on da je najbolje ako za njega
kaemo da je podraavalac onoga to su oni stvorili.
Dobro rekoh. Svakog onoga ko uradi neto
to prema pravoj prirodi te stvari stoji na treem mestu
nazvaemo, dakle, podraavaocem.
Svakako ree on.
Onda e i tragiar, jer je i on podraavalac, i svi
16
ostali podraavaoci biti prema kralju i istini na treem
mestu.
Verovatno.
598
t o se, dakle, podraavaoca tie, sloili bismo se.
Reci mi sad slikaru jo ovo: pokuava li on da podra
ava ono to zaista postoji, ili dela zanatlija?
Dela zanatlija ree on.
A da li onako kakva jesu ili kakva samo izgle
daju? I to mi tano odredi!
Kako to misli? zapita on.
Ovako. Ako ti jedan krevet vidi sa strane, ili
spreda, ili kako bilo, da li se on zbog toga razlikuje od
298

sebe samoga ili ne, ili samo izgleda da je drukiji? I kako

je to kod drugih stvari?
On samo izgleda drukiji, iako to u stvari nije
odvrati on.
b
Razmisli sad ovome: kako slikarska umetnost
postupa sa predmetima? Da li ih ona podraava onakve
kakvi oni zaista jesu i postoje, ili onakve kakvima se oni
pojavljuju i izgledaju? Da li je ona podraavanje izgleda
ili stvarnosti?
Ona podraava izgled odgovori on.
Onda je svaka umetnost koja podraava daleko
od istine i to je, kako se ini, sve to ona moe da izrazi,
jer od svake stvari obuhvata samo jedan mali deo i to
samo njen izgled (sliku). Tako, na primer, slikar crta
obuara ili stolara i ostale radnike, a da se pri tom nita
c
ne razume u njihovu vetinu. Ali ako je slikar dobar, on
e stolarevom slikom, koju izdaleka pokazuje, moi da
prevari decu i nerazumne ljude, pa e kod njih stvoriti
verovanje da je to zaista stolar.
Svakako.
Ali mi se ini, dragi moj, da kod svih tih stvari
moramo misliti na ovo: ako nam neko ispria kako je
naao oveka koji razume svaki posao i sve ono to poje
dinci znaju, i kako ne postoji nijedna stvar koju on ne bi
d
bolje razumeo nego svaki drugi, onda moramo pomisliti
da je on prost ovek i da je svakako naiao na nekog
udotvorca i podraavaoca koji ga je prevario, pa mu je,
zato to on sam nije mogao da razlikuje znanje od ne
znanja i podraavanja, ovaj izgledao prava sveznalica.
Sasvim tano.
III. Posle ovoga treba da pogledamo tragediju
e
i njenog vou Homera, kad ve od nekih ljudi sluamo
da ti pesnici znaju sva umenja, sve ljudske stvari koje
se odnose na vrlinu i porok, pa ak i boanske stvari.
Jer, tvrdi se, da je za dobrog pesnika doista nuno da zna
stvari kojima poema govori, ako tome hoe da pravi
dobru poeziju; u protivnom, da nije sposoban za pesnika.
Stoga je potrebno videti da li su oni koji tako govore
bili nasamareni, budui da su naili na te podraavaoce; za
tim treba videti da li oni, gledajui dela tih podraava599 laa, primeuju da su ta dela trostruko udaljena od bia
i da se lako mogu napraviti bez poznavanja istine bu
dui da su prividi, a ne ono to stvarno jeste, predmet
299

300

poezije. Ili, dobri pesnici i kau neto, i doista poznaju

ono emu se svetini ini da dobro govore.
To svakako treba ispitati ree on.
Misli li da e se onaj ko je u stanju da stvara
oboje, i ono to treba podraavati' 7 i njegovu sliku, ozbilj
no baviti stvaranjem slika i da e smatrati za cilj svoga
ivota, kao da je to najbolje to moe da uradi?
Ja to doista ne mislim.
Onda e se kako verujem on ponaati su
protno tome ako je istina da tome to podraava ima
stvarno znanje. On e takva znanja primenjivati na stvar
no delanje, te e ovome davati mnogostruku prednost
nad podraavanjem; trudie se da za sobom ostavi uspo
menu na mnoga i lepa dela koja je poinio; vie e se,
dakle, truditi oko toga da on bude taj koga drugi slave,
a ne onaj koji slavi druge.
To i ja mislim ree on jer slava i korist
ovde svakako nemaju istu vrednost.
to se ostaloga tie, odgovor neemo traiti od
Homera ili kakvog drugog pesnika, pitajui ga: da li se zaista razume u lekarsku vetinu ili samo podraava lekarske
reci; dalje: koga je, kao to je to Asklepije inio, uspeo
da izlei neki pesnik, stari ili novi i koga je on, kao to
je onaj ostavio svoje potomke, 18 pripremio za uenika le
karske kole? Ni drugim vetinama ga neemo pitati,
nego emo to ostaviti. Ali imamo prava da ga pitamo
najviim i najsjajnijim stvarima: ratovima i voenju
ratova, upravljanju dravama i odgajanju ljudi
kojima Homer govori pitaemo ga ovako: 0 dragi
Homere, ako, polazei od istinske vrline, nisi po svojoj
vrlini, kao tvorac slika, tek na treem mestu, i ako nisi
podraavalac, kakvog smo ve pomenuli, nego stoji na
drugom mestu i nauio si koje su to tenje koje ljudi u
javnom i privatnom ivotu ine boljima ili gorima, onda
nam reci koja je drava tvojom zaslugom dobila ureenje
bolje od onoga koje je Likurg dao Lakedemonu, i kakvo
su i mnoge druge drave, velike i male, dobile od svojih
zakonodavaca? Koja drava moe rei da si ti bio dobar
zakonodavac i da si im koristio? Italija i Sicilija hvale
Harondu, a mi Solona. A ko tebe hvali? Zar e biti ne
koga ko e te pomenuti?"
Mislim da nee odgovori Glaukon. Ni sami
Homeridi" ne pominju nikoga.

600

A da li se zna za neki rat koji bi za vreme Ho

mera i pod njegovim zapovednitvom ili po njegovom savetu bio sreno voen?
Ne zna se ni za jedan.
Ili se, moda, kao Taletu iz Mileta i Anaharsidu
iz Skitije, pripisuju mudra dela, naime, misli i pronalasci
koji su od znaaja za umenja ili za druge poslove?
Nita od svega toga.
No ako nije uticao na javni ivot, da li je onda
Homer, prema onome to se govori, svojim linim ivotom bio vo u vaspitanju onima koji su ga voleli i
s njim se druili? Da li su ovi potom preneli potomstvu
nekakav homerski nain ivota, upravo onako kao to je
Pitagora, koga su zbog toga neobino voleli, preneo na
svoje sledbenike jedan nain ivota koji se jo i danas
naziva pitagorejski" i po kojem ovi misle da se razlikuju
od ostalih ljudi?
Ni tome se nita ne govori. Jer Kreofil, Sokrate, drubenik Homerov, izgleda s obzirom na svoju
vaspitanost smeniji od svoga imena20, ako je istina
ono to se Homeru pripoveda. Pria se, naime, da je
taj Kreofil svoga prijatelja, dok je bio iv, potpuno zanemarivao i preputao ga samom sebi.
IV. Stvarno se tako pria rekoh. Ali, Glaukone, da je Homer zaista mogao da vaspita ljude i da ih
ini boljima, i da je u tome bio sposoban ne samo da po
draava nego i da saznaje, zar ne bi stvorio mnoge ue
nike i sledbenike i zar ga oni ne bi voleli i potovali?
Protagora iz Abdere, Prodik sa Keja i mnogi drugi su
mogli da u linom ophoenju uvere svoje savremenike
kako nisu u stanju da upravljaju ni svojom kuom ni
dravom ako oni ne upravljaju njihovim vaspitavanjem,
i njih su, zbog te mudrosti, toliko voleli, da su ih njihovi
drugovi gotovo nad glavama nosili. A da su Homer i Hesiod bili u stanju da privole ljude vrlini, onda ih njihovi
savremenici sigurno ne bi putali da kao rapsodi lutaju
po svetu, drali bi ih vre nego samo zlato i primoravali
bi ih da ostanu kod njih, a, ako oni to ne bi hteli, ili bi
za njima kuda god bi oni poli, sve dok ne bi u dovoljnoj
meri primili vaspitanje. Zar ne?
Svakako, Sokrate; ini mi se da govori sutu
istinu odgovori on.
Zar onda neemo tvrditi da su svi stvaraoci poev od Homera, samo podraavaoci slika istinske vrline
301

601

302

i svega onoga emu pesme pevaju, a da se istine i ne

dotiu, nego, kao to smo ve rekli: slikar pravi obuara,
upravo samo njegovu sliku, a da pri tom obuarima
nita ne zna i pravi je za one koji se u to i sami nita ne
razumeju, nego gledaju samo na boje i konture?
Svakako.
Tako emo, mislim, rei i za pesnika: svojim re
cima i izrazima daje on nekako razne boje od svake umetnosti, ali ne razume nita osim podraavanja, tako da
ostali, koji takoe gledaju samo na reci, misle kako je
sasvim lepo reeno ako neko metriki, ritmiki i harmoniki govori bilo obuarima, bilo ratovanju ili neemu drugom: tom nainu govora je ta velika udotvorna
mo uroena. Mislim da zna kako ogoljena izgledaju
pesnika dela bez muzikalnih boja i govorena sama za
sebe. Svakako si ih uo.
Jesam.
Zar ne lie nastavih ja na mlada, ali ne i
lepa lica kakva se pokazuju oku u doba kad je njihovo
cvetanje ve prolo?
Sasvim.
Hajde, pazi sad na ovo: mi tvrdimo da tvorac
slike, podraavalac, ne razume nita od onoga to zaista
jeste, nego razume samo njegovu pojavu (phainomenon).
Zar nismo tako rekli? 2 '
Jesmo.
Ne treba da to ostane samo napola reeno, nego
hajde da ga ispitamo sasvim tano.
Govori!
Kaemo da slikar slika uzde i em?
Da.
A njih pravi sara i ko\'a?
Razume se.
Da li, onda, slikar zna kakve treba da budu uzde
i em? Ili to, moda, ne znaju ni oni koji ih prave, sara
i kova, nego samo onaj ko ume njima da se slui, jaha,
dakle?
Bie tako.
Zar ne moemo rei da je tako svuda?
Kako to?
Pa da za svaku stvar postoje nekakve tri vetine:
vetina upotrebe, 22 vetina pravljenja i vetina podraa
vanja.

602

Da.
Da li onda valjanost (arete), lepota i ispravnost
svake vetaki napravljene stvari, svakog ivog bia i
svake radnje postoje zbog neeg drugog, a ne zbog toga
da se zadovolji svrha 23 u odnosu na koju je sve to nai
njeno ili od prirode roeno?
Tako je.
Onda e, u svakom sluaju, najiskusniji biti onaj
ko e se ovim predmetima sluiti i on e morati da objasni
tvorcu toga predmeta kako da uradi neto to e dobro
ili ravo posluiti cilju kome je predmet namenjen; tako
e svira u frulu objanjavati proizvoau frula na sa
mom instrumentu koje su od njih pogodne za sviranje
i odreivae rnu kako da ih pravi, a proizvoa e se po
koravati.
Pa da.
On e, dakle, biti znalac i on e davati svoj sud
upotrebljivim i neupotrebljivim frulama, a onaj ko mu
bude verovao pravice ih, zar ne?
Da.
Prema tome, s obzirom na ono to se proizvodi,
proizvoa e, udruen sa onim koji zna, biti primoran
da slua tog znalca i da ima puno poverenje u njegov
sud kad je re dobrim stranama i nedostacima proizvedenog predmeta. Znalac je pak onaj ko taj predmet
upotrebljava.
Dabogme.
A poctraavalac, da li e on iz upotrebe stei zna
nje onome to slika, tome da li je to ispravno i do
bro ili nije? Ili e pak tome stei ispravno mnenje,
i to po nunosti udruivanja sa onim koji to zna i koji e
mu dati uputstvo ta treba da slika?
Ni jedno ni drugo.
Prema tome, podraavalac nee nita znati niti
e ispravno misliti stvarima koje podraava, s obzirom
na njihove dobre strane ili nedostatke.
ini se da nee.
Lep li bi bio taj podraavalac u poeziji s obzirom
na znanje (sophia) onome to stavlja u svoje poeme.
Ne osobito.
Ipak, on zbog toga nee podraavati manje, iako
ni u jednoj stvari ne zna ta je kodljivo, a ta korisno.
Podraavae, kako se ini, ono to se svetini i onima koji
ne znaju nita priinjava kao lepo (dobro).
303

304

A i ta bi drugo?
Evo dakle onog u emu smo, kako se ini, po
stigli dovoljno saglasnosti: stvarima koje podraava
na mimetiar ne zna nita to bi bilo vredno pomena;
podraavanje je igra, a ne ozbiljan posao; u potpunom
smislu te reci, podraavaoci su oni koji se bave tragikim
pesnitvom, bilo da to ine u jambima ili u epovima.
Svakako, u tome smo postigli saglasnost.
V. Za ime Zevsa rekoh ja onda se ovaj
posao podraavanja odnosi na neto to je tek tree iza
istine.2" Da li je tako?
Jeste.
A ta je u osnovi ta mo koju podraavanje ima
i na koje je svojstvo oveka ta mo usmerena?
kojoj moi i svojstvu govori?
ovome: jedna i ista veliina nam ne izgleda
ista ako je posmatramo iz daljine ili izbliza.
Ne izgleda.
A isti predmeti izgledaju i krivi i pravi onima
koji ih gledaju kad su u vodi, i kad su izvan vode, izdub
ljeni jednako kao ispupeni, i to u ovom sluaju
zbog greke ula vida kojoj je uzrok boja. A sve nas to
jasno upuuje na konfuziju koja postoji u dui. Tom sla
bou nae prirode koristi se slikarstvo, koje ne odustaje
ni od jednog sredstva opsene, zatim i udotvorstvo i
mnoge druge takve majstorije.
To je istina.
25
Zar onda merenje, brojanje i vaganje nisu naj
bolja sredstva protiv toga, tako da se ne moramo uprav
ljati prema utisku veliini, broju i teini predmeta, nego
ih obraunavamo, merimo i odreujemo im teinu?
Tako je.
A taj posao obavlja razumni deo (logistikon) nae
due.
Da, to je njegov posao.
Ali, kad on pone da meri i pokazuje kako su
pojedine stvari vee ili manje nego druge, ili su, jednake,
zar mu se ne priinjava esto i ono to je tome suprotno? 2 6
Da.
Ali zar nismo rekli da je istim stvarima i u
isto vreme nemogue misliti suprotno? 2 7
S pravom smo to rekli.

603

Prema tome. onaj deo due koji pomilja pro

tivno merenjima, ne bi bio isti kao onaj koji pomilja
shodno merenjima.
Doista ne bi.
Onda bi najbolji deo due bio onaj koji veruje
merenju i raunu. 28
Nesumnjivo.
A ono to je tome suprotno, odgovaralo bi ne
emu to je u nama slabije.
Nuno.
Eto, eleo sam da tome postignemo saglasnost,
govorei da slikarska vetina i uopte svaka vetina podraavanja stavljaju u svoje proizvode ono to je daleko
od istine, a da se opet s druge strane takve vetine
zdruuju i sprijateljuju s onim to je u nama daleko od
razuma, inei to bez iega istinitog i zdravog.29
Svakako ree on.
Vetina podraavanja je, dakle, bezvredna (phaule), vezuje se za bezvredno i raa ono to je bezvredno. 30
Razume se.
A da li je to samo jedan njen deo? zapitah
onaj koji se odnosi na ulo vida, ili isto tako i onaj koji
se odnosi na ulo sluha i koji nazivamo pesnitvom?
Verovatno i ovaj.
Nemojmo, dakle, verovati samo onome verovatnom 31 to proizlazi iz slikarstva, nego priimo i onoj duevnoj sposobnosti kojoj se i pesniko podraavanje
obraa i pogledajmo da li je ona plemenita ili bezvredna!
To emo zaista morati da uinimo.
Ponimo ovako! Mi kaemo da vetina podraa
32
vanja podraava one ljude koji delaju, bez obzira na to
da li oni rade zato to su primorani, ili po svojoj volji, i
koji, ve prema rezultatima svog delanja, misle da su
sreni ili nesreni, a u svim tim sluajevima su ili tuni
ili radosni. Postoji li i neto drugo pored ovoga?
Ne.
A da li je ovek u svima ovim sluajevima u skladu sa samim sobom? Ili je on, kao to je i kod gledanja
bio u nesuglasici i imao u sebi u isto vreme i suprotne
predstave istim stvarima, i pri delanju u nesuglasici i
33
borbi sa samim sobom? Ali mi ovoga asa pade na pa
met kako uopte nije potrebno da se sad sloimo, jer smo
se u toku ranijih rasprava ve dovoljno sloili tome da
305

se u naoj dui javljaju mnoge ovakve suprotnosti i da ih

je ona puna.
Tano.
Tano je rekoh ja ali mi se ini da sada
e
moramo pretresti ono to smo onda propustili.
ta to? zapita on.
Mi smo negde rekli da e pravi ovek, kad mu se
desi sudbinom da izgubi sina ili drugo neto to mu je
priraslo za srce, podneti to lake nego ostali ljudi.34
Razume se.
A sad emo videti moe li se desiti da se on uopte ne uzbudi, ili ako je to nemogue, da bar bude umeren
u bolu.
Ovo poslednje je pre mogue.
604
A sada mi reci njemu ovo: smatra li da e se
on vie boriti i odupirati bolu onda kad ga ostali ljudi
gledaju, ili kad je usamljen i u toj samoi preputen sebi.
Odupirae se vie ako ga drugi ljudi gledaju.
A kad je sam, onda e rei mnogo ta ega bi se
stideo kad bi ga neko uo, i uinie mnogo ta to ne bi
hteo da ma ko vidi.
Tako je odgovori on.
VI. Logos i zakon 35 mu nareuju da gui svoj bol,
a ono to ga vue da tuguje, to je nevolja koja ga je snab
la, zar ne?
Da.
Ako se, meutim, istovremeno i u istoj stvari po
jave u oveku suprotne tenje, onda kaemo da u njemu
moraju postojati dve stvari.
Tako je.
Hoe li sad jedna od njih biti spremna da se
upravlja po zakonu 30 onako kako to zakon nalae?
Kako to?
Pa zakon kae da je u nesrei najbolje to je mo
gue vie sauvati mir i ne uzbuivati se, jer uopte ne
znamo ta je u takvim prilikama dobro a ta zlo, a uzbuc
enje ne donosi nikakvo olakanje. Zatim, sudbine ljud
ske ne zasluuju da im se pridaje veliki znaaj, a osim
toga je tugovanje prepreka svemu onome to nam je u
takvim trenucima potrebno.
A ta je u takvim trenucima potrebno?
upita on.
306

Potrebno je razmisliti tome to se dogodilo, te

da se, kao u bacanju kocki prema onome to je palo, ure
uju svoje stvari onako kako razum savetuje da bi bilo
najbolje. tome to nam se dogodilo ne treba, kao to
ine deca kad su udarena, da se drimo za udareno mesto
i da vritimo, nego da svoju duu na to privikavamo i da
d
je, to je mogue bre, upuujemo na leenje i poprav
ljanje onoga to je palo i obolelo, dakle ne kuknjavom
nego onako kako lekarska vetina nalae. 37
To bi zaista bilo najispravnije dranje u sluaju
nesree.
Stoga i kaemo da je ono, to se s takvim razlo
nim dranjem saglaava, najbolje to imamo.
Sasvim jasno.
A ono to nas vodi seanju na nesreu, na jadikovanje, i to se toga nikako ne moe zasititi zar za to ne
kaemo da je ono to je u nama nerazumno, tromo, i
straljivosti sklono?
Naravno da kaemo.
e
Prema tome, ono, to se u nama takvim nainima
razdrauje, podlono je raznolikom i arolikom podraa
vanju, a pametnu i smirenu narav, koja je uvek samoj
sebi jednaka, nije lako podraavati, a ukoliko bi se i mo
gla podraavati, ne bi je lako mogli shvatiti oni koji do
laze na sveanosti i oni ljudi koji se odasvud u pozoritima prikupljaju. Doista, bilo bi to podraavanje neega
to je takvima potpuno tue.
605
Svakako.
Jasno je, dakle, da mimetiki pesnik prirodno
nije sklon
tom boljem delu due, i njegov talenat
38
(sophia) ne usmerava se na to da se ovome dopadne, po
gotovo ako hoe da se kod mnotva proslavi. Naprotiv,
usmerava se na onu aroliku narav koja se lako uzbuuje,
jer se ba takva narav moe dobro podraavati.
Jasno.
Bilo je, dakle, pravino to smo do sada tog mimetikog pesnika kudili i to smo ga uporeivali sa slikarem. 39 On mu je doista nalik po stvaranju dela koja su,
s obzirom na istinu, bezvredna, kao i po tome to se ne
b
obraa onom delu due koji je najbolji, nego onom dru
gom najgorem. Stoga bi pravda bila zadovoljena time
to se takvom ne bi dopustilo da ue u dravu, ako se
eli da ovom upravljaju dobri zakoni. Jer, on budi, hrani
i ojaava onaj deo due koji razara razumnost. Slino
307

onome ko bi vladavinu nad dravom prepustio rama i

na taj nain im i dravu predao i omoguio da ovi naj
bolje ljude pobiju, postupa i mimetiki pesnik, koji dui
svakog pojedinca daje izopaen ustav. Jer, ovaj ugaa
neumnom delu due, onom to ne razaznaje ni ta je vee
c
ni ta je manje, nego za iste stvari dri as da su velike,
as da su male, te fantazirajui stvara fantome, koji su
od istine veoma daleko.
Sasvim tako.
VII. Ali jo nismo podigli onu najteu optubu
protiv te umetnosti. Jer najstranije je to to ona, sa vrlo
malim brojem izuzetaka, moe da pokvari i odline ljude.
Ako ona to zaista ini, onda je to, svakako, naj
stranije.
VII. Sluaj i gledaj! I oni najbolji meu nama
kad sluaju Homera, ili kakvog drugog tragikog pesnika,
d
kako podraava nekog od junaka koji je u alosti, te se
predaje dugoj govoranciji ispunjenoj jadikovkama, ili
koji se, pevajui40, busa u grudi zna da u tome nalaze
zadovoljstvo, pa preputajui se i sami tome oseanju,
hitaju da takvog pesnika pohvale kao dobrog pesnika
koji nas je najbolje umeo dovesti do takvog stanja.41
Znam! Kako ne bih znao?
A ako nekoga od nas zadesi sopstvena nevolja,
primeuje li kako onda, ba naprotiv, postanemo gordi
ako moemo da sauvamo spokoj stvo i ako moemo da
e
podnesemo, kao da je to muki, a ono drugo to smo
tamo hvalili, enski.
To sam zapazio.
Da li je onda sa tim hvaljenjem, sve u redu
zapitah kad gledajui oveka, sa kojim ne bismo eleli
da se izjednaimo jer bismo se toga stideli, ne oeamo
gnuanje, ve se radujemo i hvalimo ga? 42
Ne, tako mi evsa, to ne izgleda razlono.
606
Doista ne izgleda rekoh ja ako na to gleda
na jedan odreen nain.
Na koji to nain?
Ako ima na umu da smo jedan deo due, u na
im linim nevoljama, silom zadrali/ 3 te mu nismo do
pustili da svoju glad utoli, da se, naime, isplae i dovoljno
izjadikuje, a taj deo due po svojoj prirodi trai takvu
hranu, pa kad mu je pesnici daju, on je zadovoljan i ve
seo. A onaj deo nae due koji je po prirodi najbolji, uko
liko nije dovoljno preobraen smisaonim govorom 44 ili
308

607

obiajem, poputa u svom nadzoru nad onim plaljivim

delom. Njemu se tada ini (kad posmatra patnje drugih)
da za njega samog nema nieg nedostojnog, ako se kakav
drugi ovek, koji inae vai kao dobar, neprikladno pre
daje tuzi, da takvog oveka hvali i s njim sauestvuje.
Naprotiv, on nalazi da je na dobitku, jer tako stie zado
voljstvo, pa ne prihvata da, preziranjem celokupnog po
etskog ela, bude lien tog zadovoljstva. Jer, mislim, ma
lom broju njih uspeva da prosudi neizbenost delovanja
tuih emocija na nae; 4 5 kad u tuim emocijama odgajimo i ojaamo saaljenje, nee nam biti lako da ga u
sopstvenim stanjima suzbijemo.
To je iva istina.
A zar to isto ne vai i za smeno? Ako se, naime,
ti sam stidi da bude smean, a veoma se raduje kad
uje alu pri podraavanju na kominoj pozornici, ili
kad je kod kue slua, i ne odbija to kao lo primer,
zar ne ini onda isto kad je u pitanju i saaljenje? Jer
si sada pustio na slobodu onu sklonost prema kominome
koju si, da sam ne bi izgledao kao neozbiljan lakrdija,
svojim razumom spreavao kada je htela da naini alu,
a im si joj dao suvie veliku slobodu, nainio se neprimetno komediju i od sopstvenog ivota.46
U svakom sluaju ree on.
Isti takav uticaj ima pesnitvo i na ljubavni i
vot, i na naprasitost i na sve nae poude, na oseanja
radosti i bola, a sve to, kako mi kaemo, prati nae delanje. Ono gaji i zaliva ono to bi trebalo da se osui, ono
nam odreuje za gospodare ono to bi trebalo da nam
bude sluga, ako hoemo da budemo bolji i sreniji mesto
gori i nesreniji.
Nemam ta da kaem protiv toga ree on.
Ako, dakle, Glaukone, sretne ljude koji hvale
Homera i govore da je taj pesnik vaspitao Heladu, da je
za voenje i kultivisanje ljudskog ivota vredno ponovo
ga uzeti i izuavati, i sav svoj ivot prema tome pesniku
urediti i iveti, onda takve hvalitelje Homera treba blago
naklono primiti i pozdraviti ih kao ljude koji ine najbolje to mogu, i treba se saglasiti s njima da je Homer
najvei meu pesnicima i prvi meu tragiarima, a ipak
mora znati da u nau dravu smemo primiti samo one
pesme koje su himne bogovima i pohvalni govori namenjeni dobrima. Jer ako u lirskim i epskim pesmama pri
mi slatkoreivu Muzu, onda e ti zadovoljstvo i bol u
309

dravi kraljevati, umesto zakona i logosa,47 kojem se

uopte uvek misli da je najbolji.
To je suta istina.
b
VIII. Ako nas, dakle, treba braniti to smo se
opet vratili pesnitvu, onda neka se kae da smo ga, zato
to je takvo, s punim pravom isterali iz drave. Na to nas
je nagnao razum. A da nas pesnici ne bi optuivali kako
smo bez srca i neotesani, mi emo rei jo i to da izmeu
filozofije i pesnitva ve postoji neka stara nesuglasica."8
Jer rei kao to su kuka koja laje na svoga gospodara";
c
pa onda: veliki su u svome glupom i praznom prianju";
pa: silna gomila preterano mudrih
ljudi"; i mislioci
briljivo trae uzrok svojoj gladi", 49 sve to i hiljadu dru
gih stvari pokazuje koliko je stara njihova nesloga. Isto
tako treba rei da emo mi sa zadovoljstvom primiti za
bavno i mimetiko pesnitvo ako nam ono ma na koji
nain dokae da u jednoj dravi koja ima valjane zakone,
mora i ono imati svoje mesto, jer smo mi i sami svesni
kakav aroban uticaj ono ima. Ali bi bio greh kad bismo
hteli da rtvujemo svoje pravo miljenje. I ti, prijatelju
moj, podlee arima poezije, i to najvie kad je posmad
tras zajedno sa Homerom, zar ne?
Da, najvie tada.
Pa onda bi bilo pravino da joj dopustimo po
vratak u nau dravu, ukoliko svoju odbranu dadne u
lirskim stihovima, ili u kakvom drugom metru?
Sasvim pravino.
ak emo i njenim zatitnicima, koji nisu pesnici
nego su samo prijatelji poezije, dozvoliti da u prozi go
vore u njenu korist, i da kau kako ona nije samo slatka
nego i korisna za drave i za ljudski ivot, a mi emo ih
e
prijateljski sluati. Pa i nama samima bi bilo od koristi
da se ona pojavi ne samo kao slatka ve i kao korisna.
Kako da ne?
A inae je sa nama kao sa zaljubljenima i, kao
to se oni, iako s mukom, ipak uzdravaju od svoje neka
danje ljubavi koju vie ne smatrahu korisnom, tako se
i mi klonimo ljubavi prema poeziji koja nam je u naim
lepim dravama vaspitanjem data; mi bismo se, dodue,
608 radovali kad bi se ona pokazala kao najbolja i istinita;
ali sve dok ona ne bude u stanju da se brani, dotle je
smemo samo sluati, pa emo sami sebi pevati ove prigo
vore i ovu arobnu re 50 i uvaemo se da ponovo ne
310

padnemo u detinjsku ljubav koju mnogi ljudi prema njoj

gaje. Pevaemo, dakle, da takvu poeziju ne smemo sma
trati ozbiljnom, niti da ona dodiruje istinu i da je dosto
janstvena i ozbiljna, da treba verovati u ono to smo
njoj rekli i da se slualac, ako hoe da u svojoj dui
sauva onaj red i ono ureenje, 5 ' mora nje uvati.
Sa ovim se u potpunosti slaem ree on.
Jer je borba oko toga da li emo postati dobri
ili ravi velika, dragi moj Glaukone, jo vea nego to iz
gleda, tako da nas ni slava, ni novac, ni vlast ni poezija
ne srrteju odvojiti od dunosti, niti smeju uiniti da zane
marimo brigu oko pravinosti i ostalim vrlinama.
Posle ovoga to smo kazali ree on slaem
se s tobom i mislim da e se i svi drugi sloiti.
IX A ipak, jo nismo razmatrali najveu nagradu
za vrlinu i darove koji je oekuju nastavih ja.
Ako pored ve pomenutih nagrada postoje neke
jo vee, onda znai da ti pominje neto neobino veliko.
A ta bi se veliko moglo desiti u jednom krat
kom vremenu? zapitah. Vreme od detinjstva do du
boke starosti je tako neznatno prema venosti.
Zaista se nita veliko ne moe dogoditi u tako
kratkom vremenu.
Pa onda? Zar misli da besmrtna stvar 52 treba
da se bori za to kratko vreme, a ne za venost?
Ne mislim. Ali zato ti to govori?
Zar nisi osetio da je naa dua besmrtna i da
nikad ne nestaje? rekoh.
Tada me on pogleda i zaueno uzviknu:
Nisam, tako mi Zevsa, a moe li ti to da kae?
Ako se ne varam, mogu. Mislim, ak, da i ti to
moe jer nije nimalo teko.
Za mene jeste ree on. I zato bih rado uo
od tebe to to nije teko.
Onda sluaj -*r rekoh ja.
Samo govori!
Zove li rekoh neto dobrim, a neto pak
loim?
Dabogme.
A da li to to tako naziva shvata isto kao i ja?
Na ta smera?
Na to da je sve ono to razara i ono to kvari
loe, a da je dobro ono to izbavlja i to je korisno.
311

609

312

I ja tako mislim ree on.

Ali kako? Kae li da za svaku stvar ima neto
loe i neto dobro? Na primer, da je loe za oi krmeljivost, a za telo u celini bolest; za ito glavnica, a za drvo
trule, za bronzu i gvoe ra; i da je, tako rei, skoro
svim stvarima priroeno neko zlo i bolest?
I ja tako mislim ree on.
Pa onda kad neko od tih zala neemu pristupi,
zar ne ini pristupljeno ravim, da bi ga na kraju u ce
lini rastvorilo i razorilo?
Kako i ne bi?
Prema tome, svaku stvar razara priroeno joj
zlo i beda, ili ako je to ne razori, nema nieg drugog to
bi je moglo kvariti. Jer ono to je dobro nijednu stvar
nee razoriti, niti e to uiniti ono to niti je loe niti je
dobro.
A kako bi i moglo? ree on.
Dakle, ako meu biima pronaemo neko, za
koje dodue postoji zlo koje ga ini bolesnim, ali koje
ga ipak ne bi moglo rastvoriti razarajui ga zar iz toga
ne bismo saznali da nema propasti za bie ija je pri
roda takva?
Tako je ree po svoj prilici.
A ima li upitah ja neko zlo koje duu ini
ravom?
Naravno ree da ima. To je sve ono emu
je upravo govoreno: nepravinost, neumerenost, straljivost i neupuenost (amathia). 53
Da li neko od tih zala razgrauje duu i razara
je? No pripazi da se ne prevarimo te da poverujemo da
ovek nepravian i neuman, koga su uhvatili u vrenju
nepravinih dela, propada zbog one nepravinosti koja
je bolest due. Bolje e biti ako tome razmilja ovako:
kao to bolest, koja je telesno zlo, razgrauje telo, raz
jeda ga i dovodi do toga da vie nije telo, tako i sve ono
emu smo maloas govorili biva poniteno sopstvenom
54
zloom, koja mu se pridruuje i nastanjuje se u njemu
da bi ga postepeno kvarila. Je li tako?
Jeste.
Hajde sad, posmatraj i duu na taj isti nain.
55
Da li nepravinost i ostale zloe u dui, time to u njoj
borave ili joj se pridruuju, dovode do toga da dua pro
pada i da se gasi, da bi je konano usmrtile i odvojile od
tela?

To nikako ree on.

Ali bilo bi apsurdno (alogon) da tua pokvarenost neto razara, a sopstvena da ne razara.
Apsurdno.
e
Pa onda razmisli, Glaukone rekoh ja da
ni za pokvarena jela ma u emu bila njihova pokvarenost, u ustajalosti, trulei ili neem drugom ne verujemo da telo od njih mora biti razoreno. Ali ako pokvarenost samih jela prouzrokuje u telu ono loe stanje koje
je ovome priroeno, rei emo da je telo moralo da bude
610 razoreno boleu, koja je telesno zlo. Budui da je pokvarenost jela jedno, a telo neto drugo, nikada neemo verovati da telo propada zbog tueg zla, osim ako ovo nije
u njemu prouzrokovalo njegovo priroeno zlo.
Ispravno govori ree on.
X. Iz tog istog razloga produih ja ako telesna pokvarenost ne prouzrokuje u dui duevnu pokvarenost, nikada neemo verovati da dua biva razorena
dejstvom nekog njoj tueg zla bez njene sopstvene pokvarenosti, odnosno da neto biva razoreno onim zlom koje
neemu drugom pripada.
Doista ree ima u tom govoru neega.
Pa onda, ili dokazujemo da ne govorimo dobro,
b
ili, dok je to neopovrgnuto, ne kazujemo nikada da bi dua
mogla i najmanje biti razorena groznicom, ili kakvom
drugom boleu, ili usmrenjem tela makar ovo bilo iseckano na najsitnije komadie; ne kazujmo, dakle, nikada
tako neto pre no to bi neko dokazao da dua zbog
takvih patnji tela postaje nepravinija i bezbonija.
Pod istim uslovima, ne dopustimo ni nekom drugom da
govori da dua ili neto drugo bivaju razoreni time to
c
u njih prodire tue zlo, ne budei pri tom u svakome od
njih njegovo priroeno zlo.
Ali doista moe biti siguran u to ree on
da niko i nikada nee dokazati da due umiruih postaju
56
zbog smrti nepravinije.
No ako se neko ipak usudi da se usprotivi na
em dokazu i da govori kako samrtnik postaje gori i nepraviniji, samo da ne bi bio prinuen prihvatiti besmrt
nost due tada emo zakljuiti, ako istinito govori taj
to se takvim razlozima slui, da je nepravinost kao
kakva bolest smrtonosna za onoga ko je poseduje, i da
d
ona po samoj svojoj prirodi ubija, usmrujui one koji
je steknu, jedne koji je steknu vie bre, druge koji
313

je steknu manje sporije. Najzad, zakljuiemo da ne

pravini ljudi ne umiru, kao to se to sada deava, po
gubljenjem koje im se odreuje kao kazna. 57
Zevsa mi ree on nepravinost se ne poka
zuje tako stranom za onoga ko je poseduje, jer ako ga
usmruje, ona ga time spaava od zala.5S Ali pre e se,
mislim, pokazati da nepravinost, sasvim nasuprot tome,
e
usmruje druge 59 ako joj se za to ukae prilika, a one
koji njome raspolau ne samo da veinom ostavlja u i
votu nego te koji su jo ivi dri u stalnoj nesanici. 60 Tako
je ona po svemu sudei daleko od toga da bude
smrtonosna za onoga u kome boravi.
Lepo govori rekoh ja. Jer ako sopstvena
pokvarenost i sopstveno zlo uistinu nisu dovoljni da
usmrte i razore duu, s mukom e zlo kojim se druga
stvar unitava razoriti duu, ili neto drugo, osim ono
emu je priroeno. 41
Po svemu sudei, doista s mukom ree on.
Prema tome, budui da ne postoji nijedno zlo,
ni ono priroeno ni ono tue, kojim bi se dua mogla
611 razoriti nunim nainom i jasno sledi da je ona veno
bie; te ako je veno bie, da je besmrtna. 6 2
Nunim nainom ree on.
XI. Uzmimo, dakle, da je to tako rekoh ja.
No ako je doista tako, shvata li onda da uvek postoje
jedne te iste due. Jer ako uistinu nijedna ne biva razo
rena, njihov broj se ne bi mogao ni smanjivati, ni uvea
vati. Jer ako bi se broj besmrtnih bia uveavao, znano
ti je da bi to uveavanje ilo na raun smanjivanja broja
smrtnih bia, te bi tako na kraju sve postalo besmrtno. 6 3
Istinu govori.
Ali rekoh ja ne moemo sasvim u to poveb
rovati, jer dokaz (logos) za to ne postoji. S druge strane,
ne moemo poverovati ni u to da dua, po svojoj najistinitijoj prirodi, moe biti takva da je, ona sama u odnosu
na sebe kao takvu, obilno ispunjena arenilom, nejednakou i razliitou.
Kako to misli? zapita on.
Nije lako odgovorih ja da bude veito ono
to je sastavljeno iz mnotva delova, koji nisu na najbolji
nain sintetisani, a sada nam dua izgleda tako.
Po svemu sudei, izgleda tako.
A da je dua besmrtna, to kae i dokaz koji smo
64
malopre naveli, kao i drugi dokazi. Da bismo, meutim,
314

znali njeno pravo bie, ne smemo je gledati onakvu kakva

je sad: unakaenu zajednicom sa telom i drugim zlim
stvarima, nego je moramo u potpunosti i razumno posmatrati onakvu kakva je kad je oiena od svega toga, pa
emo onda videti da je ona, u stvari, mnogo lepa i moi
emo mnogo bolje da razlikujemo pravinost i nepravi
nost i sve ono emu smo dosad raspravljali. Jer, sad
smo kazali istinu njoj, ali se ta istina odnosi na nju
samo kad je dua onakva kakva se sada pojavljuje; a gled
dali smo kao ljudi koji gledaju morskog boga Glauka, a
ne mogu vie tako lako da ga vide onakvog kakav je bio,
jer su prvobitni njegovi delovi otrgnuti od tela delimino razbijeni i potpuno unakaeni talasima, a neto
drugo je naraslo po njemu: koljke, alge i kamenje, tako
da on mnogo vie lii na kakvu ivotinju nego na ono
bie koje je nekada bio; tako i mi posmatramo duu u
takvom stanju u koje je dospela iz hiljadu zala. Mi, meu
tim, moramo gledati na neto drugo, moj Glaukone!
Na ta? zapita on.
e
Na njenu ljubav prema mudrosti; i moramo je
gledati kao roaku onog boanstvenog, besmrtnog i veitog, da vidimo za ime ona tei, kakvo drutvo trai i ta
od nje moe postati ako se sasvim oda svome biu, ako se
podigne iz morskih dubina u kojima se sada nalazi i oslo612 bodi se kamenja i koljki koje sada svuda po njoj vise, a
isto tako i zemlje i kamenja koje radi tobonjega blaenog
uivanja obilato i divlje pritiska. Tako bismo je mogli vide
ti u njenoj pravoj prirodi i saznali bismo da li je mnogolika
i!i jednostavna, kuda spada i kakva je. A sada mislim da
smo njena stanja i patnje u ljudskom ivotu dosta pre
tresli.
Jeste, dosta smo tome govorili.
XII. Pa onda rekoh ja u izlaganju (en to
b
log6) smo sve ostalo zanemarili, pa ne spominjasmo ni
platu ni slavu koje se za pravinost dobijaju, kao to ka
ete da Homer i Hesiod spominju, nego dokazivasmo da
je pravinost sama po sebi najbolja za duu samu po sebi,
i da dua treba da ini pravina dela, bez obzira da li
ima ili nema Gigov prsten 65 , i pored tog prstena, jo i
Hadovu kacigu.66
Sasvim istinito govori ree on.
Zar nam se, Glaukone, od sada moe prigovoriti,
ako upravo spomenutim kvalitetima dodamo platu za
c
pravinost i ostale vrline, i to onu i onakvu platu kakvu
315

pravinost obezbeuje dui i od ljudi i od bogova, dok je

ovek iv i onda kad se njegov ivot okona?
Svakako, to nam se ne moe prigovoriti re
e on.
Hoete li mi onda vratiti ono to ste u toku izla
ganja od mene pozajmili? 67
ta zapravo?
Sloio sam se s vama da pravian ovek moe
izgledati i u mnenju vaiti kao nepravian, a nepravian
kao pravian. Jer, vae je miljenje bilo da se, iako to ne
moe ostati skriveno bogovima i ljudima, ipak treba s tim
saglasiti radi raspravljanja, kao i radi prosuivanja pra
vinosti same po sebi naspram nepravinosti same po
d
sebi. Ili se moda toga ne sea?
Doista bih bio nepravian, ako se toga ne bih seao ree on.
Poto smo ovo poslednje prosudili, traim da mi
zbog pravinosti vratite natrag onaj ugled koji ona ima u
bogova i u ljudi. Traim, dalje, da se vi saglasite u tome
da se ona slavi zbog toga to prikuplja pobednike na
grade, koje joj pripadaju upravo zbog ugleda to ga uiva,
i da te nagrade dodeljuje i onima koji je stvarno poseduju. A ve se pokazalo da pravinost daje trajna dobra
i da ne obmanjuje one koji su je stvarno stekli.
e
Pravine stvari trai ree on.
Pa onda rekoh ja najpre ete mi vratiti to
da ni pravian ni nepravian ovek nisu, po svojim oso
binama, skriveni pred pogledom bogova. Ili moda ne
ete?
Vratiemo ree.
Pa ako nisu skriveni, onda e, kao to smo se u
68
poetku saglasili, jedan od njih biti bogovima drag, a
drugi mrzak.
Tako je.
A hoemo li se saglasiti i u tome da ono to od
613 bogova dolazi miljeniku bogova, sve dolazi kao najbolje,
osim ako mu nije bilo sueno neko zlo zbog ranije poi
njenog greha?
Svakako.
pravinom oveku prihvatiemo ovo: ako za
padne u siromatvo, ili bolest, ili u neko drugo stanje za
koje se misli da je zlo, da e sve to njemu konano izii
na dobro jo za ivota, ili posle smrti. Jer bogovi doista
nikada ne zanemaruju onoga ko je sve svoje napore usme316

no na to da postane pravian i, upranj avaj ui vrlinu,

boanstvu toliko slian koliko je to za oveka mogue.
Prirodno je ree da boanstvo ne zanema
ruje onoga ko mu je slian.
Treba li onda nepravinom oveku misliti na
nain koji je tome suprotan?
U svakom sluaju.
Eto, dakle, koje i kakve bi bile pobednike na
grade pobedniku od bogova.
Svakako i po mome miljenju ree on.
A ta je rekoh sa onim nagradama koje
dolaze od ljudi? Zar to nije ovako, ako treba da se dr
imo onoga to jest? Da li ti se ini da nepravini ljudi
postupaju upravo onako kao to na trkama postupaju
oholi i neizvebani trkai, koji dobro grabe odozdo, ali
ne i kad se odozgo vraaju? Isprva, oni estoko jurnu, a
c
na kraju bivaju ismejani, te pognute glave odlaze bez
venca. Pravi trkai pak, poto trku valjano izvedu do kraja,
dobijaju nagrade i odlaze ovenani. Ne dogaa li se tako
neto najee i kada je re pravinim ljudima? Na
kraju svakog njihovog poduhvata i svakog odnoenja
s drugima, kao i na kraju njihovog ivota, oni od ljudi
dobivaju potovanje i nagrade.
Ba tako.
Hoe li onda trpeti ako ja pravinim ljudima
d
kaem upravo ono to si ti govorio nepravinim? 69 Rei
u, dakle, da pravini ljudi, kad dou u svoje zrele godine,
zauzimaju u svojoj dravi one poloaje koje hoe, ene
se odakle hoe, udaju svoje keri za onoga koga oni hoe;
ukratko, sve to si ti govorio nepravinim ljudima, ja
sada govorim pravinim. S druge strane, nepravinim
ljudima kaem a veina njih, ukoliko i uspevaju da pri
kriju svoju nepravinost dok su jo mladi, na kraju trke
dolijaju i bivaju ismejani, i da, kad ostare, trpe uvrede
i od stranaca i od svojih sugraana, da bivaju ibani,
e
mueni, zlostavljani, ukratko, da bivaju rtve onih suro
vosti kojima si ti istinito govorio. Za sve to zamisli da
trpe nepravini ljudi, kao da si to od mene uo. Ali jo
jednom: hoe trpeti da ti ja tako govorim?
70
Svakako ree jer pravine stvari govori.
XIII.To bi, dakle nastavih ja pored onih do614 bara koja daje pravinost sama po sebi, bilo ono to bogo
vi i ljudi daju kao nagrade, kao platu i darove pravinome
oveku za vreme njegova ivota.
b

317

 Zaista, lepa i stalna nagrada!

A ipak sve to ni po koliini ni po veliini nije
nita prema onome to obojicu oekuje tek posle smrti.
I to moramo takoe sasluati, kako bi svaki od njih dvo
jice uo ono to mu nae raspravljanje duguje.
b
Samo ti govori! Jer nema nieg to bi moglo
biti prijatnije da ujem.
Ali ti ja neu pripovedati neku Alkinojevu pri
u/ 1 72nego priu jednog hrabrog junaka, Era Armenijevog
sina , Pamfilca rodom. On je pao u ratu, i kad su posle
deset dana pokupili vojnike leeve koji su ve bili poeli
da trule, nali su ga jo itavog i preneli kui, s namerom
da ga posle dvanaestog dana sahrane. Kad je ve leao
na lomai, on se probudi, oive i poe pripovedati ta je
tamo video. Rekao je ovo: kad je njegova dua izila iz
c
njega, putovala je u drutvu mnogih, i svi su doli u neko
udno mesto gde su bila dva otvora u zemlji; ona su bila
jedan pored drugog, a njima nasuprot bila 73 su dva ne
beska otvora. Izmeu ovih su sedele sudije , i oni su,
poto su izrekli presudu, naredili pravinima da pou
na desnu stranu, i gore kroz nebesa, a na grudi su im
stavili znake svoje presude; nepravinima, pak, naredili
su da idu na levu stranu i nadole, a i ovi su na leima
imali znake svojih dela. Kad je on sam doao pred njih,
d
rekli su mu kako treba da odnese ljudima poruku ta
monjim stvarima, i naredili mu da slua i posmatra sve
u tome kraju. On je video kako due, kad im se presudi,
odlaze kroz otvore, jedan nebesni i jedan zemljin, i kako
se kroz druga dva otvora ponovo vraaju: iz zemlje, pune
e
blata i praine, a iz drugog otvora iste. I izgledalo je
kao da due koje se neprestano vraaju putuju izdaleka,
da radosne odlaze na livade, skupljaju se kao na svetko
vinu, pozdravljaju se meu sobom, ukoliko se poznaju,
i raspituju se kod dua koje dolaze iz zemlje stvarima
tamo, a kod onih koje dolaze sa neba, prilikama kod
615 njih. A one pripovedaju, jedne plaui i tuei, jer se
seaju koliko i ta su pretrpele i videle na svome podzem
nom putovanju a ovaj put traje hiljadu godina a
one opet sa neba priaju srei i prizorima neizrecivog
blaenstva. Mnogo vremena bi nam oduzelo, Glaukone,
pripovedanje svih pojedinosti. A glavno rekao je on
bese ovo: za svaku nepravdu koju su ikad poinili i za
sve one kojima su je uinili, imali su da, za svaki pojeb
dini sluaj, pretrpe desetostruku kaznu i to svakih sto
318

616

godina jer to odgovara ljudskom veku da bi tako

platili desetostruku kaznu za krivicu; ako su, na primer,
nekoliko njih bili krivi za smrt mnogih, zato to su izdali
drave ili vojske i bacili ih u ropstvo, ili inae izazvali
neku veliku bedu, onda su za svaki taj prestup morali
platiti desetostruku kaznu; ako su, naprotiv, ukazivali
dobroinstva i bili pravini i poboni, onda su i za to
primali prikladnu nagradu. Za one koji su odmah umrli
i malo vremena iveli, kazao je druge stvari koje ne vredi
ni pominjati. A za bezonost prema bogovima i rodite
ljima, i za pobonost i za samoubistvo kazna i nagrada
je, priae, jo vea i tea.
Zatim je rekao kako je bio prisutan kad je neko
zapitao nekoga gde se nalazi Ardijej Veliki. A ovaj Ardijej
bio je jo hiljadu godina ranije tiranin u nekom gradu
Pamfilije, ubio je svoga starog oca i starijeg brata i, kako
se prialo, bio poinio jo mnoga druga zla. Kae da je
upitani odgovorio: Nije ovde i nee ovamo ni doi."
XIV. Jer smo meu mnogim stranim prizorima videli i ovaj:
Kad smo ve bili blizu ulaza i nameravali da se popnemo, poto smo ve sve ostalo bili pretrpeli, primetili
smo iznenada njega i neke druge, gotovo veinu njih ti
rane; a bili su i neki koji nisu bili dravnici, a koji su
poinili velika zla i njih, kad su ve hteli da se popnu,
otvor nije hteo da primi, nego je im bi neko od ovih neizleivo pokvarenih, ili neko koji jo nije dovoljno trpeo
pokuao da se popne, odmah poinjao da buci. I odmah
bi se tako je on nastavio pojavili divlji ljudi, koji
su izgledali kao da su u plamenu, i koji su razumeli to
buanje, pa su neke od njih epali da ih odvedu; ali
Ardijeju i jo nekima povezae zajedno ruke, noge i glave,
bacie ih na zemlju, odrae ih i odvukoe sa puta da ih
razgrebu trnjem, a pri tom su prolaznicima stalno kazi
vali zato se to deava i da e ove voditi i baciti ih u Tartar. A od svih mnogobrojnih i razliitih strahovanja koji
ih obuzimaju najvee je ono, da se, dok se penju, ne zauje
buanje i svaki je bio najradosniji, kad je uspeo da se
popne, a ono se nije pojavilo. Ovakve bi, nekako, bile
kazne i osvete, a prema njima su i odgovarajue nagrade.
Kada je za due iz svake grupe proteklo sedam dana
provedenih na livadi, morale su se osmog dana odatle dii
i krenuti na put. etiri dana posle toga dospevaju do
mesta odakle se gore vidi svetlost kako se prostire preko
319

617

320

celog neba i zemlje ravna kao stub, ponajvie nalik na

dugu, samo sjajnija i istija. Do ovoga dospee posle jednog dana putovanja, pa ugledae krajeve nebeskih veza
kako su prema sredini svetlosti napete. Jer ova svetlost
vezuje i dri zajedno nebo i njegovo obrtanje, otprilike
kao armatura na trijerama. A izmeu tih krajnjih gra
ninika prua se vreteno 74 Nunosti (Anagke), ijim obr
tanjem se pokreu obrtanja svih sfera.7i Osovina i vrhovi
vretena nainjeni su od dijamanta, a omota (sphondylon)
od dijamanta pomeanog sa drugim vrstama materijala.
A priroda omotaa vretena je ovakva: njegov oblik je isti
kao i ovozemaljski, a prema onome to je Er ispriao,
treba da ga zamislimo tako kao da je u jedan veliki i
upalj omota vretena uklopljen jedan drugi omota,
manji, ali slian onom prvom, otprilike kao posude za
merenje koje se jedna u drugu mogu umetati; zatim, u
onaj drugi umee se trei jo manji omota, pa etvrti i,
najzad, preostala etiri. Postoji, naime, ukupno osam
takvih omotaa, uklopljenih jedni u druge. 76 Odozgo posmatrani, oni svoje obime pokazuju kao krugove,77 a spolja izgledaju tako kao da sainjavaju jedinstvenu celinu
omotaa vretena u odnosu na osu, koja se prostire upra
vo kroz sredinu osmog omotaa. 78
Prvi omota je, dakle, onaj spoljanji, a njegovi kru
govi imaju najvei obim. Drugi je obim estog omotaa,
trei je obim etvrtog omotaa, etvrti osmoga, peti sed
moga, esti petoga, sedmi treega, osmi drugoga.79
Obim najveeg omotaa je aren, 80 obim sedmog
omotaa ima najvie svetlosti, osmi dobija svoju boju
81
od sedmoga, koji mu daje i svoju svetlost. Obim i dru
gog i petog omotaa imaju boje koje su nalik jedna na
drugu, i koje su vie ute od prethodnih. Boja treega je
najbelja. etvrti je crvenkast, a na drugo mesto po belini dolazi esti obim omotaa. 82
Vreteno u celini se obre kruno i uniformnim kre
tanjem, ali sedam njegovih unutranjih krugova neome
tano se obru u smeru koji je suprotan onom kojim se
celina obre. 83 A od tih sedam krugova, najbre ide osmi.
Sa meusobno jednakim brzinama, na drugo mesto po
brzini obrtanja dolaze: sedmi, esti i peti. Tree mesto
po brzini obrtanja zauzima etvrti krug, za kojeg su dr
ali da ima retrogradno kretanje. Na etvrto mesto po
brzini dolazi trei krug, a na peto drugi. 84

618

I obre se to vreteno na kolenima Anankinim (Nu

nosti) . s s Gore, na svakom njegovom krugu, stoji po jedna
Sirena i obre se zajedno s krugom. Svaka od Sirena
peva svoj glas kao jedan jedinstveni ton. A iz svih osam
takvih tonova usaglaava se jedinstvena harmonija. Oko
Ananke, svaka na svom prestolu i na podjednakom rastojanju, sede tri Mojre, keri Anankine, u belo odevene i lo
vorovim granicama krunisane: Lahesa, Klota i Atropa.
One pevaju u skladu sa Sirenama, i to: Lahesa ono to
se dogodilo (prolost), Klota ono to jeste (sadanjost),
Atropa ono to e biti (budunost). A Klota svojom des
nicom dodiruje spoljni krug vretena, pomae njegovo
obrtanje, i razdvaja vreme na intervale. Atropa ini isto,
dodirujui unutranji krug levom rukom. Lahesa pak i
jednom i drugom rukom naizmenino pomae i jedno
i drugo obrtanje.
XV. Kad su, dakle, oni tamo dospeli, morali su od
mah stupiti pred Lahesu. Jedan tuma boje volje (prophetes) postavio ih je najpre u red, zatim je iz Naruja
Lahesina uzeo kocke i uzore ivota,80 popeo se na visoku
govornicu i rekao:
Ovo je re (logos) device (kore) Lahese, keri Anan
kine: Due jednodnevne (ephemeroi), 8 7 evo poinje drugi
period, smrtonosan za smrtni rod. Nee sudbina (daimon) 8 8 vas kockom birati, nego ete vi izabrati sudbinu.
Prvi na koga kocka 39 padne, neka prvi bira ivot s kojim
e po nunosti zajedno biti. Vrlina je bez gospodara, 90 ko
je ceni imae je vie, ko je ne ceni imae je manje, svako
prema svome. Krivica je u birau, bog nije kriv".91
Rekavi to, svima je bacio kocke i svako je, osim
njega (Era), jer njemu nije dozvolio,92 uzeo onu koja je
ispred njega pala. Uzimanjem kocke, svakom je postalo
jasno koji je po redu. Posle toga je onaj tuma boje volje
92
stavio pred njih na zemlju " uzorke ivota, i to mnogo
vie nego to je bilo prisutnih. A bese svakojakih uzoraka:
ivoti svih ivotinja, a i svekoliki ljudski. Meu ovima
bese i tiranida, jednih koje su trajne, a drugih koje su
prekinute u sredim i zavrene siromatvom, progonstvom
i prosjakim tapom. Bilo je jo i ivota slavnih ljudi,
jednih po obliku slave, drugih po lepoti, treih po snazi,
etvrtih po uspehu u borbi i takmienju, petih po roenju
i zaslugama predaka; a bilo je i neslavnih ivota, isto kao
i onih namcnjenih enama. Ali u tom velikom izboru
razliitih ivota, nije bilo nieg za due, jer zbog nu321

nosti da se izabere drugi ivot, postaje i dua drukija.' 3

Preostali ivoti bili su sastavljeni na taj nain to su jedno
s drugim pomeani: bogatstva i siromatva, bolesti,
zdravlja. A bilo je94 i takvih koji su neto srednje od toga
to je nabrojano.
Upravo je u tome, kako izgleda, dragi moj Glaukone,
c
sva opasnost za oveka, te zbog toga se svako od nas
ponajvie mora starati zanemarujui druga saznanja
kako e to saznanje potraiti i stei, samo ako ga bude
mogao negde nai i od nekoga nauiti, ili sam njime
ovladati. A re je, Glaukone, sposobnosti i znanju po
mou kojih se raspoznaje estit i izopaen ivot, i koji
omoguuju da se tamo, gde je mogue birati, uvek iza
bere ono to je bolje. Prosuujui sve ono to je maloas
izreeno, sastavljajui to jedno s drugim i analizirajui
to s obzirom na ivotnu vrlinu, dolazi se do znanja
tome koja to valjana meavina, nainjena sa siromatvom
d
ili bogatstvom, i uz koje stanje due, ine da ivot bude
rav ili dobar; zatim do znanja tome kakve su posledice meanja plemenitog i niskog roda, privatnog i jav
nog, snanog i slabog, uenosti i neukosti, kao i svih
takvih svojstava, onih koje dua po prirodi poseduje, kao
i onih koje stie. Tako se iz svega toga, imajui u vidu
prirodu due, moe zakljuivanjem izabrati izmeu onog
e
to je za ivot gore i onog to je bolje, nazivajui gorim
ono to duu kvari i ini da postane
nepravinija, boljim
pak ono to je ini pravinijom. 05 0 svemu ostalom ne
treba se brinuti. Uostalom, ve smo videli da je takav
619 izbor najbolji. Treba se, dakle, drati toga, kao dijamant
vrstog uverenja, kada se poe u Had, kako i tamo ne
bismo bili zaslepljeni bogatstvom i slinim zlom, te kako
ne bismo zapali u nasilja i druga takva dela, pa poinili
mnoga i neizleiva zla, a jo vea i sami pretrpeli. Treba,
dakle, znati izabrati ivot koji se, izmeu tih krajnosti,
uvek dri sredine, izbegavati ono to je preterano i na
jednoj i na drugoj strani. A sve to, po mogustvu, i u
ovom ivotu, kao i u svima ivotima koji e posle ovoga
nastupiti. Uistinu, to je nain na koji ovek postaje najb
sreniji.96
XVI. A taj vesnik sa onoga sveta (tj. Er) objavi da
je onaj tuma boje volje ovako rekao: ,,I onoga ko poslednji" pristupi, ako pametno odabere, skladnoga bia
eka ivot ugodan, ne zao. Ni prvi koji bira neka ne bude
nemaran, ni poslednji obeshrabren."
322

Poto je tuma boje volje te reci izgovorio pri

ae dalje Er pristupi onaj koga je kocka odredila da
bude prvi, pa izabra najveu tiranidu. Zbog nerazumnosti i pohlepe, on nije pri izboru svemu dovoljno pro
mislio, pa mu je promaklo da je u takvoj tiranidi zla
c
sudbina sadrana: da se sopstvena deca pojedu, 97 a i druga
zla. Ali kada je na miru svoj izbor osmotrio, poeo je da
narie i da samog sebe udara. Poto se nije drao onoga
na ta je tuma boje volje bio prethodno upozorio, on
nije optuivao samog sebe zbog tih zala, nego kob sluaja
(tyhe), demone, i sve drugo samo ne sebe. Taj pak bese
jedan od onih koji su doli s neba; on je svoj prethodni
ivot proiveo u jednoj ureenoj dravi, a vrlinu je stekao
d
po navici, bez filozofije.98 Er je jo rekao da meu onima
koji su doli s neba nije bilo malo onih koji su se tako
prevarili, jer u nevoljama nisu bili izvebani. A mnogi
od onih koji su doli ispod zemlje nisu svoj izbor inili
u takvoj urbi, jer su se i sami namuili i muke drugih
videli.
Eto zbog toga 99 za veinu dua nastaje smena zla i
dobra, a jo i zato to ta smena zavisi od sluaja koji se
u bacanju kocki nalazi. No ako bi se neko, pri svakom
povratku u ivot na ovom svetu, na zdrav nain bavio
e
filozofijom, i ako ga izbor pomou kocke ne bi bacio na
poslednje mesto, 100 onda se moda smemo usuditi da, po
onome to nam je sa onoga sveta porueno, tvrdimo da
takav ovek ne bi bio srean samo u ovozemaljskom i
votu, nego da bi mu i put iz ovozemaljskog ivota na onaj
svet, kao i povratak otuda ovamo, bio bez prepreka i ne
beski, a ne izrovan i podzemni.
A doista je govorae Er vredelo videti taj pri620 zor; to kako su pojedine due odabrale svoje ivote, jer
bio je to prizor udan, tuan i smean. U veini sluajeva,
izbor je bio izvren prema navikama steenim u prethod
nom ivotu. On je, kae, video duu, koja je nekada bila
Orfejeva, kako je odabrala ivot labuda, jer zbog mrnje
prema enskom plemenu, koje ga je usmrtilo, on ne htede
da ga ena zane i da ga ponovo rodi. 101 Video je duu
Tamirovu 102 kako je odabrala ivot slavuja; a labuda je
video kako izborom zamenjuje svoj ivot za ljudski, na
isti nain kao i druge ptice pevaice. Ona dua kojoj
je kockom bilo odreeno da bude dvadeseta po redu, izab
brala je ivot lava; bila je to dua Telamonovog sina
Ajanta, koji, seajui se presude oruju,'03 ne htede da
323

se ponovo rodi kao ovek. Iza ove birala je Agamemnonova dua, koja, zbog patnji to ih joj je ljudski rod pri
redio, 104 zameni ljudski ivot za ivot orla. Negde u sre
dini, prema redu odreenom kockom, birala je Atalantina
dua, koja, videvi velike poasti vezane za ivot atlete,
nije ih mogla mimoii, nego ih uze. Posle ove, video je Er
c
duu Panopejevog sina Epeja kako se odluuje za prirodu
ene, veste u svom poslu. Sasvim meu poslednjima, vi
deo je duu aljivine Tersita kako ona na sebe oblai
oblik majmuna. A kocka je sluajno tako odredila da Odisejeva dua poslednja pristupi izboru, pa seajui se preanjih muka, odree se astoljublja i dugo lutae okolo
u traganju za bezbrinim ivotom obinog, i za javne po
slove nezainteresovanog graanina; i jedva ga nae kako
d
lei u nekom uglu, poto su takav ivot svi drugi zanema
rivali i bacali u stranu. Ugledavi ga, Odisej eva dua ga
radosno izabra, pa ree da bi uinila isto ak i da je prva
birala.
Na slian nain, neke od dua drugih ivotinja105
ule su u ljudske ivote, ili u ivote drugih ivotinja; ne
pravedne su se menjale u divlje, a pravedne u pitome.
I tako se sve sa svaim mealo.
Poto su sve due izabrale svoj ivot, uputie se
Lahesi pristupajui joj u istom onom redu koji je kockom
bio uspostavljen. Lahesa dodeli svakoj dui za pratioca
po jednog demona, koji e biti uvar njenog ivota i izvre
ilac njenog izbora. Za svaku duu bio je to onaj demon
koga je dua svojim izborom odabrala. Demon je najpre
odveo duu pred Klotu, pod njenu ruku i kruno obrtanje
vretena, potvrujui tako sudbinu koja joj je kockom dodeljena i koju je sama izabrala. Posle susreta sa Klotom,
demon privede duu Atropinom predenju, da bi nit sud
bine koju je Klota isprela bila uinjena nepovratnom. 106
107
621 Odatle se, bez osvrtanja, uputie Anankinom prestolu,
prooe pored njega na drugu stranu, 108 pa kad i ostali
109
prooe na tu stranu, stupie svi na Letino polje, pro
lazei kroz stranu egu i sparinu, jer to polje bese bez
drvea i svega onoga to na zemlji raste. Najzad se ulogorie du reke Amelete, iju vodu nijedna posuda ne
110
moe zadrati. Svaka je dua morala da popije po jednu
odreenu meru te vode, a one koje nisu bile zatiene
razboritou, popile su vie od jedne mere, te bi posle
svakog ispijanja sve zaboravljale. Potom zaspae i kad
b
nastupi pono, nastade grmljavina i zemljotres i, najed324

nom, svaka dua bi izbaena gore,111 ka svome roenju,

onako kao to se kreu zvezde koje padaju.
Eru pak nisu dopustili da pije onu vodu; ali, on nije
znao da kae kako se i kojim putem vratio u svoje telo,
nego je veli iznenadno otvorio oi, video da je zora
i samog sebe kako lei na pogrebnoj lomai.
I tako je, Glaukone, pria (mythos) sauvana i nije
izgubljena. A ona e i nas sauvati, ako joj budemo verovali, i sigurni u sebe prebrodiemo Letu, reku zaborava,
i duu svoju neemo ukaljati. No ako meni budete verovali, draemo se ustanovljenog: 112 dua je besmrtna i
moe u sebe primiti sva zla, jednako kao i sva dobra;
ii emo uvek onim putem koji vodi prema gore, i uvek i
svuda emo uz pomo razboritosti upranjavati pravi
nost. Tako emo i sebi samima i bogovima biti prijatelji,
i u ovozemaljskom ivotu dobijati nagrade koje pravi
nost zasluuje, kao to pobednici u igrama idu okolo po
stadionu prikupljajui ih. Tako emo valjano delati i u
ovozemaljskom ivotu i na onom hiljadugodinjem putu,
kojem smo u prii govorili.

IMENSKI

REGISTAR

ABDERA je ime grada u Trakiji; prvo fenianska, zatim grka klazomenska naseobina.
AFRODITA, boginja lepote i ljupkosti, ena runog Hefesta.
AGAMEMNON, kralj Mikene, brat Menelajev, voa Grka u borbi protiv
Trojanaca. Posle desetogodinjih borbi p r e d Trojom vraa se u
svoj rodni kraj kao pobednik i tu nalazi s m r t od ene Klitemnestre kojoj je pomogao njen ljubavnik Egist. To je sadrina prvog
dela Eshilove trilogije (jedine u celini sauvane) Orestije. Njegovu
smrt je osvetio sin Orest (II i I I I deo trilogije).
AGLAION je otac Leontijev. V. Leontije.
AHAJCI su jedno grko pleme, ali Homer to ime upotrebljava za Grke
uopte.
AHIL (Achilleus) je grki junak, sin boginje Tetide i kralja Peleja, vla
dar Mirmidonaca. Uestvovao je u r a t u protiv Trojanaca. Tu se
istakao velikim junatvom i ubio Prijamovog sina Hektora, naj
poznatijeg trojanskog junaka.
AJANT (Aias), sin Telamonov, sa ostrva Salamine, s m a t r a n je posle
Ahila najveim junakom kod Troje. Posle Ahilove smrti, u borbi
za njegovo oruje, pobedio ga je lukavi Odisej. Zbog toga je Ajant
poludeo i u ludilu poklao stado ovaca mislei da su to Grci. Kad
se osvestio, ubio se svojim maem. Tragiar Sofokle (497406) je
to obradio u svojoj drami Aias. I u Homerovoj Odiseji i u X knjizi
Drave prikazuje se Ajant kako ne moe da zaboravi tu uvredu.
Homer, Ilijada, XI, 549 ss.
ALKINOJ (Alkinoos) je kralj starosedelaca ostrva Krfa Fejaka, otac
Nausikaje koja je nala Odiseja na morskoj obali i odvela ga
svome ocu. Na dvoru kralja Alkinoja Odisej je ispriao svoje
doivljaje posle trojanskog r a t a (Homer, Odiseja, X do XIII). Ovaj
deo Odiseje bio je kod starih poznat pod imenom Alkinojeve
prie".
ANAHARSID (Anacharsis) je bio m u d r i Skit kraljevskog roda. Ponekad
su ga ubrajali meu sedam mudraca. Pripisuju mu pronalazak
sidra i lonarskog toka.
ANANKA (Ananke) = Nuda, Neminovnost. Personifikacija neumitno
sti i kao takva majka Suaja (Moirai), v. pod Mojre.
ANTISTEN (Antisthenes) je osniva takozvane kinike kole koja je
dobila ime po gimnazionu Kinosargu gde je Antisten uio. Svrha
ivota je, po njemu, postizavanje vrline, a ova se sastoji u radu
i zadovoljenju malim. Bio je nepomirljivi protivnik Platonovog
uenja idejama. Platon mu je odgovorio u svome dijalogu Euti-

327

demu. Poznat je Antistenov uenik Diogen iz Sinope za koga je

vezano vie anegdota.
APOLON je uveno boanstvo koje je imalo svoje proroite, najuve
nije u antikom svetu, u Delfima, u Fokidi. Stari su pre svakog
vanijeg poduhvata pitali za savet Pitiju, proroicu u delfskom
hramu. Platon se dri grke tradicije i delfskom boanstvu ostav
lja onaj veliki ugled koji je ono uivalo. Apolon je smatran i bo
gom zatitnikom muzike i voom devet Muza (Musagetes"). Kao
bog svetlosti ima nadimak Feb (Phoibos).
ARDIEJ (Ardiaios) mitoloko bie, tiranin, simbol svih tirana koji tee
samo uivanju.
AREJ je bog rata.
ARG (Argos) je starogrko ime za Peloponez. Pored Mikene to je zna
ajan grad u Argolidi i prestonica kralja Menelaja, Agamemnonovog brata.
ARHILON (Archilochos) sa ostrva Para (Paros) iveo je oko 650. pre
n. e. i bio je veoma cenjen kao pesnik kako lirskih tako i ratnikih pesama.
ARION je iveo oko 600. pre n. e., rodom iz Metimne na Lezbosu. Mnogo
je putovao i boravio i kod svoga prijatelja Perijandra, tiranina
u Korintu. Poznata je pria tome kako ga je spasao delfin kad
se vraao iz Regija u Junoj Italiji. Mornari su hteli da ga bace
u more da bi se dokopali njegovog bogatstva. A kad je Arion
skoio u more, primio ga je delfin na svoja lea i odneo ga u
Grku. (Herodot, I, 23, 24.) Arion je pronalaza ditiramba, koji
je igrao veliku ulogu u postanku tragedije.
ARISTON je bio Platonov otac.
ARISTOFAN (Aristophanes) je najvei predstavnik takozvane stare ko
medije. iveo je od 446. do 388. pre n. e. Izgleda da se u Dravi
aludira na neke od njegovih komedija, od kojih je 11 sauvano.
ARISTONIM, otac Klitofontov. V. Platonov dijalog Klitofont.
ARKADIJA je jedina grka pokrajina koja se ne granii sa morem. Sta
novnici Arkadije obino su stupali kao najamnici u slubu obli
njih drava, pa ak i persijskih kraljeva (na primer Kira Mlaeg).
Kod starih pesnika Arkadi ja vai kao zemlja lepog i mirnog pa
stirskog ivota, punog idila; otuda i izreka arkadijska tiina".
ASKLEPIJADI su klan grkih lekara koji vode svoje poreklo od boga-lekara Asklepija (latinski Eskulapa).
ASKLEPIJE (Asklepios) je bog, zatitnik lekara i mitski osniva slavnog
klana lekara Asklepijada na ostrvu Kos, kojem je pripadao i ve
liki lekar Hipokrat, koji se esto pominje u Dravi. Najuveniji
h r a m toga boanstva nalazi se u Epidauru gde postoje i danas zna
menite i impozantne ruevine grada sanatorijumi i bolnice. Tu
su naeni mnogobrojni votivni natpisi koji su sada smeteni u
lokalnom muzeju. Asklepijevi sinovi su (kod Homera) lekari Mahaon i Podalirij.
ATALANTA je mitska figura, brza trkaica i veoma vesta lovu.
ATENA je Zevsova ki. Po mitolokom predanju rodila se iz Zevsove
glave. Zatitnica umetnosti, boginja mudrosti i eponim grada
Atine.
ATRIDI (Atreidai) su potomci Atreja; najuveniji: Agamemnon i njegov
brat Menelaj.
ATROPOS je jedna od keri Ananke (Neizbenosti), jedna od tri suaje.
Re znai neodvratljiva, neumoljiva.

328

BIJANT (Bias) je jedan od sedmorice grkih mudraca kome se pripi

suje izreka: Sve svoje nosim sobom. V. pod Sedam mudraca.
DAMON je ime uvenog uitelja muzike za vreme Perikla; njegov prija
telj i uitelj Platon esto ga navodi kao najvei autoritet u muzici.
DEDAL (Daidalos) je, po predanju, sazidao lavirint na ostrvu Kritu i
prvi nainio spravu za letenje za sebe i svoga sina Ikara. Teko
je poverovati da je Dedal istorijska linost, iako ima elemenata
za to. Poznata je pria Ovidijeva njemu i nesrenom sinu Ikaru.
(Met. VIII 183285).
DELFI (Delphoi) je grad u Fokidi, uven po Apolonovom proroitu
koje je igralo vanu ulogu u starom svetu. Politiki uticaj proroita bio je ogroman ne samo na Grke nego i na Persijance i
druge narode. U Delfima su igrane igre kao u Olimpiji, samo
nikad nisu stekle onu popularnost kao olimpijske. Pesnik Pindar
je proslavio pobednike u tzv. Pitijskim igrama.
DIOMED (Diomedes) je jedan od glavnih grkih junaka kod Troje. On
je primorao Odiseja da mu vrati Paladijum simbol zatite i
bezbednosti Troje.
DIONIS (Dionvsios) je grko boanstvo u iju su se slavu u Atini svake
godine odravale velike sveanosti. V. Dionisije.
DIONISIJE su se zvali grki praznici u ast boga Dionisija. Sveanosti
su trajale od kasne jeseni do prolea. Poinjale su sa tzv. malim
ili poljskim Dionisijama u mesecu decembru, i to u svim srezovima. U januaru dolaze Leneje, a u februaru tzv. antesterije. Za
dramsku umetnost najvanije su takozvane velike Dionisije ili
gradske u mesecu martu, kad su, u toku tri dana, svakoga dana
izvoene po jedna trilogija sa satirskom igrom; uz to jo i po
jedna komedija.
EGIPANI su visokokulturni narod staroga veka, sa kojima su Grci
vrlo rano doli u dodir.
EPEJ (Epeios) je po verovanju i predanju bio ovek koji je napravio
trojanskog konja pomou koga su Grci uli u grad i osvojili ga.
ER je ime jednog Pamfilijca za koga je vezana pria zagrobnom ivotu u desetoj knjizi Drave. tome detaljnije na odgovarajuem
mestu komentara.
ERIFILA (Eriphyle) je bila ena kralja i proroka Amfijaraja iz Arga.
Podmiena zlatnom ogrlicom, ona je izdala svoga mua koji nije
hteo da uestvuje u pohodu sedmorice protiv Tebe. Kad ga je
najzad na to naterala, on je krenuo na put i u bici poginuo.
EROS je bog ljubavi, ovde prikazan kao tiranin.
ESHIL (Aischylos) (525456. godine pre n. e.) je prvi od velikih grkih
tragiara, koji je tragediji dao otprilike onaj oblik koji je kod
Grka definitivno ostao. Od 79 tragedija (toliko n a m je naslova
Eshilovih tragedija poznato) kojima se takmiio, odneo je trinaest
pobeda. Sauvano je sedam tragedija: Hiketide, Persijanci, Sed
morica protiv Tebe, Okovani Prometej i trilogija Orestija (od delova: Agamemnon, Hoefore, Eumenide). Kod nas je Eshila preveo
M. uri, kod Hrvata Koloman Rac, kod Slovenaca Omerza.
EURIPID (Euripides) je trei veliki grki pisac tragedija (485406. go
dine pre n. e.). Nije bio toliko popularan kao Eshil i Sofokle, jer
je pokuao da uvede u dramu neto novo, nov nain obrade savremenih problema. I u samoj strukturi drame izvrio je neke izmene. Od 92 (ili 98) drame za koje se veruje da ih je napisao sa329

uvano je osamnaest, odnosno devetnaest, ako uzmemo u obzir i

(spornu) d r a m u Reza (Rhesos). Kod nas su prevedene delimino,
a Koloman Rac je preveo sve.
EURIPIL (EurypyIos) je junak u Homerovoj Ilijadi. Na tom mestu
Ilijade pobrkan je sa Mahaonom. Po Homeru je pomenuto pie
(koje pominje Platon ponovo u dijalogu Ion) dobio Mahaon od
Hekamede. tom piu proitati 405. st. Drave na kraju.
EUTIDEM (Euthydemos) uesnik u istoimenom Platonovom dijalogu.
FEB (Phoibos) je nadimak boga Apolona. V. pod Apolon.
FENIANI su semitski narod koji je iveo u Siriji. To su bili vrlo
vesti pomorci koji su svuda po obalama Sredozemnog mora osni
vali kolonije, meu kojima je najuvenija bila Kartagina. Na
grku kulturu su veoma snano uticali, jer su Grci od njih pri
mili pismo, a mnogo ta i iz muzike.
FENIKS (Phoinix) je bio Ahilov vaspita. Opirno njemu Homer,
Ilijada, IX, 432605.
FOKILID (Phokvlides) iz Mileta, oko 540. pre n. e. poznat po svojim
sentencijama, od kojih nam nije mnogo sauvano. Spis koji mu
se pripisuje datira iz godine 150. pre n. e., a zbirku je sastavio
neki ueni Jevrejin iz Aleksandrije.
GIG (Gvges). Herodot pripoveda ovu istoriju drukije (Istorija, I, 813).
GLAUK (Glaukos) je ime morskog boanstva i zatitnika ribara. Samo
ime dolazi od grke rei glaukos" to znai sjajan", blistav".
GLAUKON je jedan od govornika u dijalogu Drava, Platonov brat.
HAD (Hades) je ime podzemnog boanstva koje se zove i Pluton. Osini
toga, ime Had oznaava i podzemlje kuda su, po verovanju starih,
dolazile due posle smrti. Hadova kaciga je pravila oveka nevid
ljivim. Uporedi Homer, Ilijada, V, 844845: Atena uzme Aidov
ljem, da ne vidi silni je Arej." Isto Hesiod, scut. 227. Podsea nas,
dakle, na Sigfridovu i Alberihovu Tarnkappe" iz Nibelunkog
ciklusa. Tu kacigu su umetnici rado predstavljali u obliku frigijske kape.
HARONDA (Charondas) je grki dravnik iz June Italije i Sicilije (iz
sedmog ili estog veka pre nae ere). Mnogim gradovima u tim
krajevima je dao ustave. Platon ga inae, osim na ovom mestu,
nigde ne pominje, dok ga Aristotel esto pominje.
HEFEST (Hephaistos) je sin evsa i Here, bog vatre i zatitnik zanata
kovaa, mu najlepe boginje Afrodite. Opirno ljubavnoj
aferi sa bogom Arejem u Odiseji, VIII, 266 ss.
HEKTOR je voa Trojanaca i najodliniji njihov junak; sin Prijamov.
HELADA je ime za Grku.
HELENI je kolektivno ime za Grke.
HELENA je ime lepe Jelene, ene kralja Menelaja, zbog koje je nastao
trojanski rat. V. pod Stesihor.
HELESPONT je staro ime za Dardanele.
HERA je Zevsova ena i zatitnica braka.
HERAKLIT (Herakleitos) je jedan od prvih grkih filozofa, iveo oko
540480. g. pre n. e.
HERODTK (Herodikos) iz Selimbrije, oko 420. pre n. e. rodom iz Megare,
jedan od Hipokratovih uitelja, bio je po profesiji uitelj telesnih
vebi (gimnasta), pa je tako gimnastiku spojio sa lekarstvom.
Izmeu rada koje telo obavlja i hrane koju uzima mora da po-

330

stoji odreena srazmera: bolest nastaje samo od pogrenog na

ina uzimanja hrane i ivota, i sve se da izleiti dugim i zamor
nim etnjama, znojenjem, trljanjem i si.
HERODOT (Herodotos) je najstariji grki istoriar, nazvan ocem istorije". iveo je od 485425. godine pre n. e. Odlazio je u Atinu i
Olimpiju i tamo itao svoje delo te dobio 10 talanata nagrade za
to. Pria se da je mladi Tukidid plakao kad ga je sluao. Njegovo
delo se sastoji od devet knjiga, i svaka knjiga nosi ime jedne
Muze. Cilj pisanja bio je da obuhvati istoriju celoga sveta. Naj
vanije su one knjige u kojima se opisuje sukob Grka i Persijanaca. Knjiga je puna zanimljivih, esto neistinitih pria.
HESIOD (Hesiodos) grki pesnik, koji je iveo u VIII veku pre nae
ere. Njegova pesnika dela su: Erga kai hemerai (Dela i dani) i
Teogonija (Postanak bogova) knjiga koja je veoma vana za
poznavanje religije starih Grka; to je prvi katalog" grkih bo
anstava.
HIDRA je udovite, sa vie glava, kome bi za svaku odseenu glavu
izrasle dve nove glave.
HIMERA (Chimaira) je mitsko bie, spreda lav, umesto repa zmaj, a
u sredini koza (kako ga opisuje Homer u Ilijadi, VI, 179: Najprvo
lav, ostraga zmaj, a u sredini pak koza. Strano je rigala silu iz
sebe arkoga ognja").
HIPOKRAT (Hipokrates) otac grke medicine bio je najuveniji lekar staroga veka rodom iz plemena Asklepijada u kome se lekarska vetina prenosila s kolena na koleno. Roen oko 460. godine
pre n. e. na ostrvu Kosu. Nemamo mnogo podataka njegovom
ivotu; poznato je da je mnogo putovao, i da je u m r o posle go
dine 377. u Larisi u Tesaliji. Jo u Galenovo doba (129199 g. n. e.)
nalazio se blizu Larise spomenik podignut tom velikom lekaru.
Pod njegovim imenom poznate su nam 53 rasprave pisane jon
skim dijalektom. Koja su dela autentina a koja nisu ne zna se
pouzdano. Najzanimljiviji su svakako dnevnici bolestima u se
dam knjiga. Kasnije su Hipokratova dela prouavali Rimljani i
Arabljani. Platon esto pominje Hipokrata u svojim filozofskim
dijalozima, i daje mu ak nadimak Veliki". Mnogobrojne prie
vezane za njegovo ime svedoe n a m tome koliko je on bio
poznat. Tako, na primer, postoji predanje da je Hipokrat bio
pozvan kao konsultant kad je poetkom peloponeskog r a t a izbila
kuga; da je na molbu stanovnika grada Abdere gde je iveo veliki
fiziar i osniva uenja atomima, Demokrit, doao da ispita
duevno stanje Demokritovo; s druge strane su ga, opet, optui
vali da je zapalio Asklepijev h r a m na Kosu da bi unitio votivne
tablice sa opisima bolesti, koje su se nalazile u h r a m u da bi tako
stvorio verovanje da je sva udotvorna leenja izvrio on, a ne
(bog) Asklepije.
HIRON (Cheiron) je mudri Kentaur kome je bilo povereno vaspitanje
najveeg grkog junaka Ahila.
HOMER (Homeros) je najstariji i najslavniji pesnik starih Grka. Po
tradiciji je iveo oko 800. godine pre n. e. Sedam grkih gradova
prisvaja sebi slavu da se taj veliki pesnik i uitelj Grke, kako
kae Platon, rodio u jednom od njih. njemu i njegovu ivotu
ne zna se gotovo nita, ali mu se pored drugih pripisuju dva kapi
talna epa stare grke knjievnosti: Ilijada i Odiseja. Neki nau
nici veruju da je Homer kao pesnik postojao, i uprkos raznim
tekoama u interpretaciji dela pripisuju mu autorstvo oba epa.

331

Drugi opet to poriu i smatraju da su oba epa postala iz vie

pesama koji su kasnije za vreme Pizistrata dobili ovaj oblik.
IDA je ime nekoliko planina u staroj Grkoj. Na jednoj od njih je
pastir Parid presudio koja je boginja najlepa, a to je po pre
dan ju dovelo do trojanskog rata.
ISMENIJE (Ismenios) Tebanac, koga Platon pominje u dijalogu Menon,
davnik na zlu glasu.
ITAKA je postojbina grkog junaka Odiseja. Malo ostrvo u Jonskom
moru, naspram Korintskog zaliva.
KEFAL (Kephalos), otac Polemarhov, uesnik u dijalogu Drava.
KEOS je ostrvo, rodno mesto sofiste Prodika.
KERBER (Kerberos) je troglavi pas, uvar u podzemnom svetu.
KLOTO je jedna od suaja. V. pod. Moire.
KOKIT (Kokithos) je jedna od etiri reke u podzemlju (Stiks Aheron
i Piriflegeton). Ime treba tumaiti pomou glagola ,,kokyo" =
jadikujem, uzdiem; dakle reka uzdisaja.
KREOFIL (Kreophilos) je bio Homerov savremenik, njegov prijatelj,
ili ak i zet. Ueni Kalimah iz Aleksandrije pripisuje mu ep
Osvajanje
Ehalije.
KREZ (Kroisos) je bogati lidijski vladar za koga je vezana poznata
anegdota Solonu. V. Herodot, Istorija (I, 6, 7, 2656 ss.).
KRIT (Krete, latinski Creta) je ostrvo na kome je cvetala prastara kul
tura. Engleski arheolog Arthur Evans vrio je otkopavanja gra
dova na Kritu (Knosa). Jedan drugi engleski naunik i arheolog-amater, Michael Ventris, 1953. g. proitao je natpis (linear B) iz
grada Knosa. Tako je utvreno da su svi ti natpisi na glinastim
tablicama, koji potiu iz Knosa, Mikene i Pilosa starogrki
natpisi! Ovaj Ventrisov pokuaj (Ventris je u 34. godini poginuo
u saobraajnoj nesrei) potvrdila su ispitivanja nekih 300 tablica.
Tako je utvreno da su Homerovi preci ve 200 godina pre
Homera raspolagali pismom, dodue jednostavnim, od nekih 90
znakova za slogove i izvesnim brojem znakova za slike. Ustav
ostrva Krita bio je u staro doba, pored spartanskog, najpoznatiji.
U novije vreme su naunici malo skeptiniji u odnosu na Ventrisovo tumaenje.
KRONOS je ime prvog boga, oca Zevsa, Posejdona, Here i Hada. Kronosu odgovara rimsko boanstvo Saturnus. Zevs se zbog toga
naziva Kronides ili Kronion.
KSERKS (Xerxes) je sin Darija i Atose, persijski vladar (485465. go
dine pre n, e.), vodio ratove protiv Grka. V. Herodot, Istorija, I,
183; IV, 43; VI, 98; VII, VIII.
LAHESIS je jedna od suaja. V. Moire.
LAKEDEMON (Lakedaimon) je staro ime za Spartu. Spartanci se nazi
vaju jo Lakedemonjanima (Lakedaimonioi). Ustav toga grada
visoko su cenili stari Grci, njega je dao Likurg (Lvkurgos).
LETA (Lethe) je reka u podzemnom svetu. Re znai zaborav", jer ko
pije vodu iz nje, zaboravlja na svoj raniji ivot.
LIKURG (Lvkurgos, 9. v. pre n. e.), autor spartanskog ustava.
MAHAON (Machaon), tesalski lekar i poluboanstvo, sin Asklepija i
Epione. Sa svojim b r a t o m Podalirijem (Podaleirios) krenuo je
kao knez Trike u rat protiv Trojanaca (Homer, Ilijada, IV,
200207). Svoje lekarsko znanje stekao je kod oca (v. s. v. Asklepijadi), a njegovog oca uio je lekarskoj vetini Kentaur Hiron

332

(Homer, Ilijada, IV, 218). U Ilijadi esto leci rane (IV, 193 do
218) i biva i sam ranjen (Ilijada, XI, 501). Kasnije je zajedno sa
Asklepijem oboavan na mnogim mestima, kao i u Epidauru,
uvenom mestu gde su se stari leili u h r a m u i zgradama Asklepijeona.
MARSIJA (Marsyas) je bio odlian svira u frulu. Pozvao je samog
Apolona na takmienje. Apolon ga je pobedio i za kaznu to se
usudio da se s njim takmii odrao ga. To je omiljen motiv starih
slikara.
MEGARA je napredni grad u staroj Grkoj, nedaleko od Atine i Korinta
na Istmu. Grad je u peloponeskom r a t u igrao znaajnu ulogu.
Na mestu gde ga Platon pominje misli se verovatno na bitku iz
godine 409.
MENELAJ (Menelaos) je pored Agamemnona uestvovao u trojanskom
r a t u jer mu je enu, lepu Jelenu, oteo Prijamov sin Pari (Pari).
MIDA (Midas) je bio kralj Frigije (po mitologiji). Jednom prilikom
spasao je Silena, uitelja boga Baha (Dionisa) i za nagradu dobio
je mo da sve to dodirne pretvori u zlato. Tako su se i hrana i
pie pretvarali u zlato i Mida zamoli boga da mu oduzme tu mo.
Poto se okupao u reci Paktolu, izgubio je tu mo, ali je zato reka
postala zlatonosna. Jedna od lepih Ovidijevih metamorfoza. (XI
85145).
MOIRE (Moirai) su grke boginje sudbine. Kod Hesioda su keri Zcvsove. Lahesis objavljuje prolost, Kloto sadanjost, Atropos bu
dunost.
MOMOS je personifikacija prekora, sin Noi (kod Hesioda).
MUZE (Mousai). Po Herodotu su Muze, kojih ima devet, keri Zevsa
i Mnemosine. To su boginje pesme; pesnici ih dozivaju u pomo
(Homer u Ilijadi i Odiseji na mnogim mestima; Vergilije u Enejidi). One uestvuju na gozbama koje prireuju bogovi, a Apolon
je njihov predvodnik (zato epitet Muzaget voa Muza). Kasnije
su pojedinim Muzama odredili pojedine funkcije: Klio (Kleio) je
zatitnica epske poezije, Uranija astronomije i didaktike
(astronomske) poezije, Melpomena tragedije, Talija (Thaleia)
komedije, horske lirike Terpsihora (Terpsihore), ljubavne
pesme Erato, elegije Kaliopa (Kaliope), aulodike -^ Euterpe,
igre Folihirrmija (Polyhymnia). U nauci je zatitnica istoriara
Klio, astronomije Uranija.
MUZEJ (Musaios) je ime mitskog pevaa, pored Orfeja i Tamirida. Sin
Eumolpov. Kasnije su Muzeju, kao i Orfeju, pripisivali niz kultnih
pesama. Njemu, izmeu ostalog, pripisuju i osnivanje najpozna
tijih eleusinskih misterija.
NIOBA (Niobe) je bila ki Tantalova. Imala je sedam sinova i sedam
keri. Gorda zbog toga, ona je izazvala boginju Latonu (grki
Leto), koja je imala svega dvoje dece: Apolona i Artemidu. Apolon
je pobio sve Niobine sinove, a Artemida sve keri. Majka se od
tuge pretvorila u stenu, ispod koje izvire izvor. Tu metamorfozu
je obradio Ovidije (VI 146312). Kod Homera je opis malo druk
iji. Nioba ima est sinova i est keri. Deca ostaju nesahranjena
devet dana, a desetog dana bogovi su sahranili leeve i Nioba se
tek tada setila jela.
ODISEJ (Odysseus), kralj Itake, sin Laerta i Antikleje, mu Penelopin.
Jedan od najistaknutijih grkih junaka pred Trojom, koji se ista-

333

kao naroito svojom prepredenou. Po njegovom savetu (trojan

ski konj) Grci su zauzeli Troju. Posle toga Odisej luta deset go
dina i najzad se vraa kui. To je sadrina epa Odiseje, gde Odisej
sam (u pevanjima od IX do XII) pria svojim burnim doiv
ljajima. V. pod Alkinoj.
OLIMPIJA je ime prastarog svetog mesta sa grobom i rtvenikom
Pelopa (po kome je Peloponez dobio ime) pored reke Alfe ja.
Homer Olimpiju jo ne pominje. Sedite Olimpijskih igara od
776. godine pre n. e. i dalje, koje je po predanju uveo Herakle.
Odravane su svake etvrte godine (parne pre nae ere, neparne
posle toga). Prvobitno su trajale tri dana, kasnije pet. I u arheo
lokom pogledu je Olimpija veoma zanimljiva. U Zevsovom hra
mu nalazila se uvena Fidijina statua koja predstavlja boga Zevsa
u trenutku kad daje Tetidi saglasnost: ovi stihovi glase (Homer,
Ilijada, I, 528530):
Ree i obrvama Kronijon namigne mrkim,
A ambrosijska kosa koliko se gospodu prosu
S besmrtne glave, sav se potrese visoki Olimp.
U Olimpiji se nalazi i Praksitelov Hermes, originalno delo velikog
vajara.
OMFALOS (Omphalos), to znai pupak", u stvari je feti. Tako se zove
jedan kamen u Delfima (v. Delfi), koji su smatrali sreditem
zemlje. esto je u umetnosti prikazan Apolon kako sedi na njemu.
Na vazama i plastinim spomenicima omfalos se esto nalazi i
lii otprilike na (okruglu) polovinu jajeta, a pored njega su esto
prikazana i dva orla.
ORFEJ je slavni traki peva koji je svojom pesmom i svirkom mogao
da pokree stene i da pripitomljava divlje zveri. Sin Eagra i Muze
Kaliope. Uspeo je da umilostivi i samoga Hada, koji mu je do
zvolio da izvede svoju enu Euridiku na gornji svet, pod uslovom
da se ne okrene. Orfej nije mogao da izdri, okrenuo se i tako se
Euridika morala vratiti u donji svet. Scena je izvanredno lepo
prikazana na antikim reljefima, od kojih je najlepi onaj u
Napulju. Njemu se pripisuje zbirka orfikih pesama koje su
tako se ranije mislilo starije i od samoga Homera. Orfizam
je kasnije obuhvatio sav grki svet. Orfiari su, izmeu ostalih,
bili i pitagorejci u Junoj Italiji.
PALAMED (Palamedes) je ime grkog junaka koji je uestvovao u bor
bama pred Trojom, i vaio kao pronalaza praktinih stvari.
PAMFILIJA je obalska pokrajina izmeu Likije i Kilikije u Maloj Aziji.
Stanovnici su se, po predanju, doselili posle trojanskog rata.
Pamfilijac je bio i Er, Armenijev sin kome pripoveda Platon na
kraju desete knjige Drave. Tu Erovu priu koristili su i prepri
avali i kasniji filozofi, izmeu ostalih i Ciceron u delu De republica, VI, 3, 3. Razumljivo je to su je i hrianski filozofi rado
prepriavali.
PANDAR (Pandaros) je ime trojanskog ratnika koji je ranio Menelaja.
PANOPEJ (Panopeus) je ime oca Epejevog. V. pod Epej.
PATROKLO (Patroklos) je bio najodaniji i najmiliji Ahilov prijatelj.
Poginuo je od Hektorove ruke i zbog toga je Ahil ponovo krenuo
u borbi, i u jednoj od njih pobedio Hektora.
PETRITOJ, v. Peritoj.
PELEJ (Peleus) je ime Ahilovog oca, mua morskog boanstva Tetide.
PELOPIDI su potomci Pelopa, sina Tantalovog. Prokletstvo toga ple
mena. Tantal je svoga sina raskomadao i dao bogovima da jedu,

334

bogovi ostave jelo nedirnuto, samo je Demetra pojela komadi

ramena; Pelopa oive i deo koji mu je nedostajao zameni slono
vaom; sluilo je kao gradivo za mnogobrojne drame. Eponim
Peloponeza gde je vladao (u Elidi, gde je najuveniji grad bila
Olimpija).
PERDIKA je bio beskrupulozni makedonski kralj, koga Platon pominje
i u dijalogu Gorgiji.
PERIJANDAR (Periandros) je jedan od sedam grkih mudraca. V. pod
Sedam grkih mudraca. Platon ga, dodue, ne ubraja meu njih.
Bio je tiranin u Korintu (627585. godine pre n. e.), naslednik
Kipselov (u istoriji umetnosti poznat Kipselov sanduk) i pod
njim je Korint postigao najvee blagostanje. Osniva mnogih
kolonija.
PINDAR (Pindaros) je najuveniji grki pesnik oda, koje je posveivao
pobednioima u igrama u Olimpiji, Nemeji, na I s t m u i u Delfima.
Rodom je bio iz Tebe (518442. godine pre n. e.). Kau da je
njegovu kuu Aleksandar Veliki potedeo kad je osvojio Tebu.
PIREJ je poznato pristanite i luka nedaleko od Atine.
PIRITOJ (Peirithoos), kralj Japita u Tesaliji, bio je prijatelj junaka
Tezeja sa kojim je izvrio uvene podvige, meu kojima i otmicu
Persefone iz Hada. Sin Zevsov (ili Iksionov). Na Zevsovom h r a m u
u Olimpiji prikazana je borba sa Kentaurima; prikazan je na
metopama na Partenonu i na frizu u Figaliji.
PITAGORA (Pythagoras) (580500. godine pre n. e.) je bio grki filozof,
rodom sa ostrva Samosa. Bavio se matematikom i muzikom i te
nauke je meusobno povezivao, sluei se pri tom i mistikom
spekulacijom. U Krotonu je osnovao jednu organizaciju koja je
imala i politiki karakter. U brojevima su nalazili mistike oso
bine. Savreni broj je na primer 10, jer 10 = 1 + 2 + 3 + 4.
Pored zemlje, chthon, postoji i druga zemlja, antichthon, koja se
sa ostalih devet zvezda okree oko jedne centralne vatre (to nije
Sunce). Ta vatra se zove jo Zevsova kula, Zevsova osmatranica, evsov presto". Muzika sfera nastaje od nebeskih tela koja
se okreu u odreenoj proporciji. Zemlja je lopta. Sunce i Mesec
dobijaju svetlost od centralne vatre. Pitagorovci su prihvatili
uenje orfizma, seobi dua i pravilo: soma = sema (telo je grob
due).
PITAK (Pittakos) iz Mitilene na ostrvu Lezbosu je jedan od esto citi
ranih sedam grkih mudraca.
PITIJA (Pvthia), svetenica Apolonovog proroita u Piti (Delfima). Stari
su govorili da se u h r a m u u Delfima nalazila jedna pukotina iz
koje su izbijali gasovi. Iznad toga mesta nalazio se tronoac na
kome je sedela Pitija i ona bi, oamuena ovim gasovima, izgo
varala neke nerazumljive reci koje bi svetenici tumaili na svoj
nain, uvek dvosmisleno. Ovu pukotinu Francuzi nisu mogli
pronai prilikom obimnih iskopavanja. To jo ne dokazuje da je
pria tronocu bila prevara svetenika, jer su neki ljudi (kako
moemo zakljuiti iz Euripidove drame Ion, 513) taj tronoac
stvarno videli. Verovatno j tragove te pukotine unitio zemlja
tres. Pored svega toga, pitanje omamljujuih gasova nije, kako
nam izgleda, verodostojno. Ali je Pitija padala u zanos vaui
lie svetog lovorovog drveta, posveenog Apolonu, koje je raslo
u blizini Delfa, pored svetog izvora Kastalije, koji i danas postoji
POSEJDON, sin Kronov, b r a t Zevsov, pomorsko boanstvo.
PRIJAM (Priamos), sin Laomedontov, kralj trojanski.

335

PRODIK (Prodikos) sa kikladskog ostrva Keosa je bio uveni sofist,

koji je imao velikog uticaja u Atini. Poznata je njegova pria
Heraklu na raskru. iveo je sredinom V veka pre n. e.
PROTAGORA iz Abdere, iveo je u V veku pre nae ere. Autor izreke
ovek je merilo svega", bavio se etikom i gramatikom. Napisao
je delo: bogovima, u kome iznosi miljenje da ovek ne zna
da li bogovi postoje ili ne. Optuen za bezbonitvo, pobegao je,
ali se na putu udavio. On i Gorgija bili su najpoznatiji sofisti.
PROTEJ (Proteus) je pomorsko boanstvo koje moe da menja svoj lik.
SARPEDON, sin Zevsov i Europin, brat Minosov i Radamantisov (sudija
u podzemnom svetu). Minos ga je proterao sa Krita i on dolazi u
Likiju. U Ilijadi, meutim, Sarpedon je sin Zevsa i Laodamije,
voa Likijaca kod Troje. Kad je ubijen, Tanat (Thanatos) (Smrt)
i Hipnos (San) prenose ga u Likiju i tamo sahranjuju.
SEDAM GRKIH MUDRACA. Razne gnome, kao na primer: Poznaj
samoga sebe; Sve svoje nosim sobom; Nita preko mere i si. po
znate su bile jo pre Solona. A poto je sa Solonom g m s k a
poezija uzela velikog maha, odreen je jedan kolegijum mudrih
savremenika, koji su bili nazvani Sedam mudraca (Tales, Bias,
Hilon, Mison, Pitak, Solon, Kleobul), ali se esto pominju i druga
imena.
SELENA je boginja Meseca, ki Hiperiona, ili ak Helija (Sunca). Drugo
ime joj je Mene; nosila je zlatan venac i vozila se kolima, uvena
je pria ljubavi Endimiona i Selene: Zevs je Endimionu ostavio
izbor izmeu smrti ili venog ivota, vene mladosti i venog sna.
ERIF (Seriphos) je malo ostrvo u Kikladima.
SICILIJA, grki Sikelia, ili, ranije, Sikam'a.
SIMONID (Simonides) je poznati grki pesnik (556468. godine pre n. e.)
iz doba persijskih ratova. Jedan od najveih grkih horskih liriara. Poznati su epigrami, odnosno elegije, napisani junacima
koji su pali kod Maratona i Termopila.
SIRENE su u sutini isto to i Kere (Keres) ili Erinije, Moire, Harpije,
Lamije. U umetnosti su esto vezane za dogaaje sa Odisejem.
Kao ptice sa devojakim telom vrlo esto na nadgrobnim spome
nicima i vazama.
SKILA je udovite koje laje kao pas, ima petnaest prednjih nogu i
est grla. ivi u morskim peinama. Pominje se i sa drugim mor
skim udovitem Haribdom. Kasnije, opasna morska stena u si
cilijanskom moreuzu, naspram opasnog vrtloga Haribde, u blizini
Mesine.
SKITI (Skythai). Glavni izvor za istoriju je Herodot. Stanovnici junih
ruskih stepa od Tanaisa (danas Don) do Tira (Tyras, danas Dnjestar) i Histra (danas Dunav). Sa persijskim kraljem Darijem I
doli su u sukob (negde u dananjoj Besarabiji). Propast skitske
drave oko 360. pre n. e. Grki pisci govore radoznalome Skitu
Anaharsidu.
SOFOKLE (Sophokles) (497406. pre n. e.), jedan od najveih grkih
tragiara. Sauvano je sedam tragedija i prilian odlomak jedne
satirske d r a m e (Ichneutai, Lovaki psi). Bio je visoko cenjen od
svojih savremenika, pa je postao ak d Hellenotamias, upravnik
zajednike grke riznice. Njegove sauvane d r a m e su: Antigona,
Car Edip, Ajant, Trahinjanke, Elektra, Filoktet i Edip na Kolonu.
Sauvan nam je prilian broj njegovih portreta, a najuvenija je
statua u Lateranskom muzeju u Rimu.

336

SOLON je takoe jedan od tzv. Sedam grkih mudraca. Aristokrat, ali

je pesmama stekao poverenje u Atini (jer je u svojim pesmama
esto podsticao svoje sugraane na borbu protiv neprijatelja i na
osvajanje Salamine). Godine 594. pre n. e. izabran je za arhonta
i sproveo svoju poznatu reformu kojom je hteo ublaiti stanje u
narodu, dao nov ustav i zakone, i otiao na put poto je od
Atinjana uzeo zakletvu da nijedan zakon nee menjati dok se on
ne vrati. Ali kad se vratio zatekao je ve pripremljen put za tira
niju. Meutim, tiranin Pisistrat (Peisistratos) bio je mudar i za
drao je veinu Solonovih zakona. Solon je dobrovoljno otiao u
izgnanstvo, iako ga je Pisistrat visoko cenio. Umro je u dubokoj
starosti na Kipru (oko 560. godine pre n. e.).
SPERHEJ (Spercheios), reka u Tesaliji, utie u Egejsko more kod
Jami je.
STESIHOR (Stesichoros) sa Sicilije, horski pesnik (oko 640555. pre
n. e.). Iz njegovog ivota poznata je pria kako je Himercima^savetovao da se uvaju tiranina Falarida: konj je dobrovoljno po
stao rob ljudi samo da bi se mogao osvetiti Jeleni. Dalje se pria
kako ga je oslepila lepa Jelena, jer je za nju rekao da je kriva za
sve nesree koje su zadesile Grke pred Trojom. Meutim, kad je
ispevao drugu pesmu (p a 1 i d i a), Jelena mu je vratila vid.
STIKS je reka groze u podzemlju. Po predanju, nad tom rekom bogovi
su se zaklinjali da e potovati zadatu re.
TALES (Thales) je jedan od sedam grkih mudraca. Jonski prirodni
filozof koji je smatrao da je princip iz koga se sve razvilo v l a g a
(voda). Pripadnik tzv. hilezoizma (hvle = materija, zoe = ivot).
primitivnog materijalistikog uenja. Poznat je i kao astronom
koji je za 585. godinu pre n . e . predvideo pomraenje Sunca. Sma
t r a se ocem" grke filozofije.
TAMIR (Thamyris) je traki peva koji se upustio u takmienje sa mu
zama koje su ga zbog toga oslepile (Homer, Ilijada, II, 594 ss).
U umetnosti je takoe bio predstavljen na Polignotovoj slici pod
zemlja.
TARTAR (Tartaros) je naziv za podzemni svet, carstvo smrti, na ijem
ulazu uva strau troglavi Kerber. Bilo je, po miljenju starih,
vie ulaza u taj svet gde je raslo samo drvee tuge. etiri reke
teku u podzemnom svetu: Stiks (kojom se zaklinju bogovi), Piriflegeton, Kokit i Aheron.
TELETAI su misterije i obredi posveenja u Eleusinskim misterijama.
TEMIS (Themis) je zatitnica pravde, to, uostalom, i sama re znai.
TERSIT (Thersites) je bio neobino ruan vojnik koji je uestvovao u
pohodu protiv Troje. Kad je bunio vojsku i pozivao je da se
vrati svojim kuama, Odisej se obraunao s njim. Homer, Ilijada,
II, 212 ss. Njegovo ime (on se pojavljuje i u komediji) je postalo
sinonim za runog oveka.
TETIDA (Thetis) je Ahilova majka, ena kralja Peleja, ki Nerejeva.
TEZEJ (Theseus) je atiki nacionalni heroj, pandan Heraklu. Kao
Herakle, tako je i ovaj vrio junake podvige (ubijanje Sinisa na
Istmu, koji je savijao borove i razapinjao putnike, Prokrusta itd.)
Najvei mu je podvig ubistvo Minotaura na Kritu, kome su Atinjani morali da alju decu. U vezi s tim mit Arijadni.

337

TRACANI su stanovnici Trakije, zemlje severno od Grke, od Makedo

nije do Skitije, Granice su bile Dunav, Pont i Bosfor, Propontida,
zapadno Strimon (Strumica) sve do Rodopa i Hema.
TROJA je grad na severozapadnoj obali Male Azije. Smatra se da se
trojanski rat odigrao u XI veku p r e n . e . Nemac liman (Schhemann) je vrio iskopavanja i naiao na sam grad Troju. Drugo
ime za Troju je Ilij (Ilion).
URAN (Uranoos) je otac bogova. Re uranos znai nebo".
ZEVS je vrhovno boanstvo sveta olimpijskih bogova sa prestolom na
Olimpu.

O B J A N J E N J A

K O M E N T A R I

T E K S T A

K N J I G A PRVA (A)
1

Ariston je Platonov otac, a Glaukon i Adeimant su Platonova

starija2 braa.
Sveanost u ast trake boginje Bendide prireivana juna me
seca u Pireju, gde je meu stanovnitvom bilo onih trakog porekla.
Bendida
je traki naziv za Artemidu.
3
Kefal je bogati proizvoa oruja u Pireju. Njegov sin Polemarh uestvuje u poetku dijaloga Drava, ali se kasnije ne pojavljuje.
Drugi Kefalov sin je retor Lisija; trei je Eutidem, ali ne onaj Eutidem
koji se pojavljuje u istoimenom Platonovom dijalogu i u Gozbi.
4
Nikija (oko 470413. g. pre n. e.), atinski vojskovoa i politiar
iz vremena peloponeskog rata, sklopio sa Spartom 421. g. pre n. e. tzv.
Nikijin mir sa vaenjem na 50 godina, ali rat je obnovljen ve posle
tri godine. Platon ga ukljuuje u dijalog Lahes (upor. 200 cd).
5
Trasimah (roen u prvoj polovini V veka pre n. e.), retor iz
Halkedona, grada na azijskoj obali Bosfora, naspram Bizanta. Jedan
od tri uvena retora V veka (upor. Fedar, 267cd).
Klejtofont, ili Klitofont, uticajan politiki ovek s kraja V veka.
Jedan kratki pseudoplatonski dijalog nosi njegovo ime.
6
Prag starosti", izraz koji se vie puta pominje u Ilijadi (v. npr.
XXII, 60) i u Odiseji (XV, 246): . . . starosti ne stie na prag, nego
pade u borbi...".
7
Poslovica glasi: Vrnjak s vrnjakom, ako si star sa starim se
drui".
8
Stanovnik erifa, malog ostrva u grupi Kiklada.
9
Fragment nama nepoznate Pindarove poeme.
10
Citirani stih Autoliku nalazi se u Odiseji (XIX, 395).
11 Upor. 332bc.
12
Upor. Perijandru tekst dijaloga Protagora (343b); Perdikovom sinu, tiraninu Arhelaju Gorgija (470d); Ismeniju Tebancu
Menon (90b).
13
Aluzija na narodno verovanje da ovek zanemi ako ga vuk prvi
pogleda. Gore (336b), Trasimahovo ponaanje uporeeno je s ponaa
njem divlje zveri.
14
U originalu stoji: eironeia. Trasimah je definie kao Sokratovo
izbegavanje direktnih odgovora na postavljeno pitanje, i kao sklonost
za postavljanjem pitanja drugima, odnosno kao sklonost da se dati
odgovori i mnenja podvrgnu pobijanju (upor. gore: 336c).

339

15

Nagovetaj da uitelji retorike i sofisti naplauju znanje, koje

drugima predaju, ili, prodaju.
'* Pulidamant, pankratist (pankratiastes), rva i bokser, koji se na
dvoru persijskog kralja Artakserksa III nenaoruan borio sa lavovima
i naoruanim vojnicima, i u toj borbi pobeivao. Na olimpijskim igrama
408. g. pre n. e. pobednik u disciplini koja je nosila naziv pankratija
(pagkration).
17
Upor. gore, 339c.
.
. . . . .
18
U originalu: sikofant (svkophantes), onaj ko vlastima prijavljuje
prekrioce zabrane izvoza smokava iz Atike; denuncijant, spletkaro.
" Nejasna aluzija, verovatno smera na nedostatak zrelosti i prak
tine mudrosti u Sokrata, slino onom to Kalikle u dijalogu Gorgija
(484d, passim) bez uvijanja govori.
20 Verovatna aluzija na tadanju versku zatucanost atmskih gra
ana, zatucanost ije su rtve bili Anaksagora i Protagora, koji su se
spasli bekstvom iz Atine, a sam Sokrat joj nije umakao. Trasimahov
skepticizam pokazuje se u njegovom odbijanju da Sokratu protivreci
u raspravi prirodi bogova.

KNJIGA DRUGA (B)

1
Po svemu sudei, ova reenica, kojom se uspostavlja veza sa
prvom knjigom, dodata je kasnije. Pretpostavlja se da su ostale knjige
dijaloga Drava napisane kasnije.
2
Slino velianje nepravinog oveka preduzima Kalikle u dija
logu Gorgija (481c i dalje).
3
U tragediji Sedmorica protiv Tebe, 592.
4
Stihovi koji slede u nastavku spomenutog mesta Eshilove tra
gedije.
5
Hesiod, Dela i dani, 232.
0
Homer, Odiseja, XIX, 109, prevod Milo N. uri.
7
Musejov sin Eumolp (Eumolpos) bio je, p r e m a legendi, osniva
eleusinskih misterija. Sveteni klan uvara i organizatora izvoenja tih
misterija izvodio je svoje poreklo od Eumolpa, a pripadnici klana na
zivali su se: Eumolpidi (Eumolpidai). ini se da je Eumolp poticao iz
Trakije, kao i kult Bendide kojem se govori na poetku dijaloga
Drava. Gornji kontekst doputa pretpostavku da Platon pod obea
njima Museja i njegovog sina" podrazumeva obeanja tadanjih pri
padnika orfike sekte.
8
Platon po seanju navodi Hesiodov stih, Dela i dani, 285.
9
Aluzija na orfika verovanja. Upor. Fedon (69c) i Gorgija
(493a-c).
10
Upereno je na priproste, sujeverne i pohlepne pripadnike or
fike sekte. Upor. Fedar (244d-e).
Hesiod, Dela i dani, 287290. Prema prevodu A. Bazale i N. Milievia, gornje mesto glasi: Nevaljaltinu moe na gomilu sabrati lako,
Lagani do nje su puti i ona stanuje blizu.
Ispod vrline znoj su stavili besmrtni bozi12
Reci strm i dug p u t " uzete su iz narednog stiha citiranog me
sta Hesiodove poeme.
1 4 Homer, Ilijada, IX, 497, 499501. Prevod Miloa N. uria.
To je jedno od mesta gde Platon nepovoljno govori delovanju
pripadnika orfikih sekti i dravama koje su prihvatile priprosta ve
rovanja i kultove orfiara. Meu te drave spada i Atina. Iz konteksta
se vidi da Platon s m a t r a da su besmislena verovanja u mogunost dobijanja oprotaja i oienja za nepravedna dela pomou rtvovanja
i ritualnih igara. Posveeni u misterije (teletai), p r e m a tome i p r e m a
364b, uzimaju na sebe ulogu varalica kad takve stvari lakovernim lju
dima obeavaju.
15
Pindar, fr. 213, Poetae lyrici Graeci. III Bergk.
16
Re je pesniku Simonidu. Upor. fr. 76 Berk. op. cit.

341

17
Simonid esto peva pohvale premudrom Arhilohu", kojem pri
pisuje 18dovitljivost i lukavstvo, i uporeuje ga sa lisicom.
Aluzije na soliste i njihove kole retorike. Upor. Eutidem (289c
i dalje),
Vedar (257c i dalje; 261b; 264b; 272e i dalje), kao i dijalog Gorgija.
19
Misli se, pre svega, na Hesiodovu Teogoniju, ali i na Home
ra, i dr.
20
Ne zna se ko bi to mogao biti. Pretpostavka da je tu elegiju
spevao Kritija, malo je verovatna. Dcca Aristonova" su Platon i nje
gova braa, a citirani stih se ne odnosi na Platona, osim to se podrazumeva da i on pripada boanskom kolenu" Posejdona i Apolona. V.
tome Diogen
Laertije, I I I , 1.
21
Sokrat verovatno misli na ono to su Glaukon i Adeimant pret
hodno govorili u nastojanju da, pojaavajui Trasimahovo stanovite,
podstaknu Sokratovu kontraargumentaciju. U desetoj knjizi Drave
(612b-e) Sokrat se vraa na ovu Glaukonovu i Adeimantovu ulogu, podseajui da im je ovde nainio odreene ustupke.
22 V. napred, 369c.

23 V. n a p r e d , 370bc.

24

U izvorniku stoji re thymos za koju ne postoji odgovarajui

izraz u naem jeziku, jer thymos je: ivotnost, estina, strast; ukratko,
ono to duu ini aktivnom, delatnom, sranom, odlunom. Isto se moe
rei i za pridev thymoeides za koji sam ovde, ne sasvim adekvatno,
upotrebio
nau re estok".
25
Na ovom mestu i dalje (376 passim), pridev i imenicu philosophos nisam ostavio u oblicima filozofski i filozof, kao to je to A.
Vilhar bio uinio, jer pas doista ne moe u sebi imati nieg filozofskog
u svojoj pseoj prirodi, ako re filozofsko" razumevamo kao oznaku
za fundamentalnu saznajnu i teorijsku disciplinu. Dodatni razlog za
ovu intervenciju u Vilharev prevod je i taj to u vreme kada Platon
pie ovaj dijalog, reci filozofski, filozof i filozofija tek samim Platono
vim nastojanjem poinju da dobijaju ono znaenje koje im u toj tra
diciji i danas pridajemo. U gornjem Platonovom tekstu, re je samo
izvesnoj prirodnoj sklonosti za prepoznavanjem i razlikovanjem prija
teljskog
od neprijateljskog.
26
U grkom izvorniku stoji da uvar drave m o r a da bude kalos
kagathds (doslovno: lep i dobar), to je ovde oigledno skupna oznaka
za nabrojane karakteristike: prijatelj mudrosti, ili, sklon pravom znanju
(philosophos); estok, odluan, h r a b a r i sran (thvmoeides); hitar, brz
i okretan
(tachys); telesno jak, vrst, razvijen i moan (ischvros).
27
Re muzika (mousike) i muziki (mousikos), ovde, i dalje, upo
trebljavaju se u znaenjima mnogo irim od dananjih. Re je, naime,
ne samo muzici u dananjem znaenju te reci nego svemu onome
to potie od Muza, pre svega, pesnitvu i knjievnosti uopte, a potom
slikarstvu i uopte stvaranju koje reju ili na neki drugi nain moe
da utie na obrazovanje i vaspitanje due.
28 P r e m a

Hesiodovoj

Teogoniji

(126153),

Zemlja

(Geja), s p o j e n a

sa sopstvenim neposrednim potomkom Nebom (Uranom), izrodila je

najpre Okeana dubokih virova", potom Titane Koja, Hiperiona i Japeta,
njihove sestre Teju, Reju, Temidu, Mnemosinu, Febu i Tetidu. Na kraju
titanskog poroda Zemlja je rodila najmlaeg sina Titana Krona. Jednooki dinovi Kiklopi (Bront, Sterop i Arg), kao i storuka i pedesetoglava
udovita (Kot, Brijarej i Gij), bili su takoe porod Zemlje i Neba. Ali
Uran (Nebo) je, prema Hesiodovoj Teogoniji (154187), zazirao od svoje
dece, mrzeo ih i svako je, odmah po roenju, vraao u Zemljinu u t r o b u
da ne bi gledali svetio dana. Zemlja (Geja) je stenjala pod teretom

342

sopstvenog potomstva i smiljala kako da se Uranu osveti za zlostav

ljanje dece. Od kremen kamena nainila je otar srp i njime naoruala
najmlaeg Titana Krona, koji je pristao da, po nagovoru majke Zemlje,
bude izvrilac kazne i osvete nad ocem Uranom. To je izvreno kad je
Uran, donosei no, u ljubavnoj enji obujmio Geju. ekajui u zasedi,
Kron mu je onim srpom odsekao genitalije i levom rukom ih bacio u
more. Iz kapi krvi, koje padoe na majku Zemlju, rodie se tri Erinije,
osvetnice zloina, kao i Melijske nimfe.
29
Svrgnuvi tom kastracijom svoga oca Urana sa prestola, Kron
se oeni svojom sestrom Rejom (Hesiodova Teogonija, 453506, 607
720), te s njom izrodi mnogobrojno potomstvo (Hestiju, Demetru, Heru,
Hada, Posejdona i Zevsa). No, mislei na Gejino proroanstvo da e ga
jedan od njegovi sinova zbaciti s prestola, Kron je prodirao sopstvenu
decu. Jedino najmlai sin Zevs, kojeg je majka Reja zajedno sa Gejom
uspela da sakrije u peini planine Dikte na Kritu i nije doiveo sudbinu
ostale svoje brae i sestara. Kron je umesto novoroenog Zevsa progu
tao kamen, koji mu je Reja podmetnula. Kasnije, kad je Zevs odrastao
krijui se od oevog gneva, nastupio je trenutak osvete. Reja je nago
vorila Krona da povrati kamen koji ga je titao, a izbacivanjem kamena
iz svoje utrobe, Kron je povratio i svu progutanu decu. Potom je Zevs
sa svojom braom ustao protiv oca, te oslobodio storuka udovita
Kota, Brijareja i Gija, koje je Kron bio okovao i bacio u ponor Zemlje.
Tako je poeo rat bogova oko prevlasti. Na jednoj strani bili su Kron
i Titani, na drugoj Kronov sin Zevs i osloboeni storuku dinovi. Rat
bogova trajao je deset godina s promenljivom sreom, da bi na kraju
pobeda pripala Zevsu, kojem su njegova braa i storuki dinovi sve
srdno pomagali, i iji su se gromovi i munje pokazali kao nadmono
oruje. Kron je svrgnut s prestola bogova, a njegovi pomonici Titani
baeni u Tartar i stavljeni pod stalni nadzor storukih. Jedino je Atlant
bio osuen da od tada zanavek dri nebo na svojim pleima.
30

Borba Giganata (gigantomachia), borba Titana sa storucima i

Kiklopima. V. beleke 28, 29.
31
Platon ovde verovatno misli na predanje koje prenosi Pindar:
Hefest, kojeg i Homer naziva Zevsovim i Herinim sinom, hteo je spreiti Heru u njenoj nameri da uini zlo Heraklu pa je oko njenog pre
stola iskovao nevidljivu mreu i tako je vezao.
32
U Ilijadi (586 i dalje), Hefest, obraajui se majci Heri kae:
Strpi se, majko moja, i ako te boli, preboli,
oima dragu tebe da ne vidim jednom bijenu,
ne bih ti mog'o pomoi, mada bi ao mi bilo;
jer je veoma muno protivit' se olimpiskom Divu.
On me je nekad, kad htedoh da odbranim tebe,
za nogu dohvatio i bacio s nebeskog praga.
Ceo sam padao dan; a kad se ve smirilo sunce,
Padoh na Lemno, a malo jo due bese u meni.
Onda me otud gde padoh odnesoe Sinani ljudi."
(Citirano prema prevodu Miloa N. uria).
33
Borba bogova, koji su se umeali u trojanski rat, opisana ie
u Ilijadi, (XX, 174 i dalje; XXI, 385513).
34
Ovde sam grku re teologija (theologia) preveo izrazom govor
bogovima".
35
Ilijada, XXIV, 527 i dalje. Prema prevodu Miloa N. uria.
36
Platon se ovde poziva na neku nama nepoznatu poemu.

343

37
Homer, Ilijada, IV, 1104, govori pristrasnosti bogova u od
nosu p r e m a Trojancima ili Ahejcima, tome kako Zevs alje Atenu da
se umea u borbe, i tome kako Atena nareuje trojanskom j u n a k u
Pandaru
da odapne strelu na Menelaja.
38
Verovatno aluzija na svau Here, Atene i Afrodite oko zlatne
jabuke, koju je Erida (Eris) boginja razdora, borbe i svae bacila
na venanju Peleja i Tetide. Mit kae da je na toj jabuci bilo napisano
da je namenjena najlepoj" i da je Zevs uputio Heru, Afroditu i Atenu
na planinu Idu u Maloj Aziji, gde je boravio izgubljeni Prijamov sin
Pari (ili Aleksandar), koji je spor presudio u korist Afrodite. Za uzvrat,
Afrodita je udesila da se lepa Jelena, ena kralja Menelaja, u njega
zaljubi, pobegne s njim i tim inom dadne neposredni povod za poe
tak trojanskog rata. Hera i Atena su zbog Parisove presude omrzle
Ilij (Troju) i trojanskog kralja Prijama, Parisovog oca (Ilijada, XXIV,
2530). Zevs i Temida su, prema legendi, izmirili zavaene boginje, ali
zbog neega nisu nita uinili da spree trojanski rat. Svaa boginja
i Parisova presuda opisani su u izgubljenom epu Kipria, a navodi ih
sholijast
uz Homerovu Ilijadu I, 5.
39
Fragment iz izgubljene Eshilove tragedije. Verovatno je da je
taj fragment
(160) bio sastavni deo tragedije Nioba.
40
Homer, Odiseja, XVII, 485 i dalje. Prevod M. N. uri.
41
Aluzija na Menelajeve doivljaje na ostrvu Faru kojima peva
Odiseja (IV, 332569). Nevarljivi pomorski starac, besmrtnik, Protej,
Egipanin, kome je svaka dubina poznata morska" preobraava se (ibid.
456^58) u lava, potom u zmaja i vepra, pa u tekuu vodu, i najzad u
lisnato42 drvo.
U Ilijadi, (XVIII, 429 i dalje), morsko boanstvo Tetida ali se
Hefestu na Zevsa, koji je naredio da se ona, Nereida Tetida, preobrazi
u obinu enu, da se u tom obliju uda za smrtnog oveka Peleja i
s njim4 3 izrodi trojanskog junaka Ahileja.
Fragment iz n a m a poznate Eshilove tragedije.
44
Ukazivanje na povezanost vrline i znanja. Upor. tekst Drave
na str.4 5 413a passim, kao i dijalog Protagora 358c passim.
Platon pretpostavlja da istini uvek odgovara neto i da je nita
ono to odgovara lai. Stoga, ako istini odgovara znanje, negacija znanja
(neznanje) odgovara lai. La u recima je neka vrsta meavine, te joj
kao takvoj ne odgovara isto nebie (nita), a jo manje joj odgovara
neto stvarno. Prema tome, ona je samo imitacija, nestvarna slika onoga
to je u dui stvarno, a istina i um su ono to je u dui stvarno. Upor.
takoe dijalog Hipija Manji.
46
La u recima", ili verbalna la, iako nema pokrie u onome
to stvarno jeste, mora biti potrebna u ljudskom ivotu, koji je nesa
vren i kao takav je samo imitacija boanskog, venog, savrenog i
stvarnog ivota. Budui da ljudski um ne postoji u ovozemaljskom
ivotu kao isti um, nego kao um pomean sa afektima i poudama
iji je izvor u telesnosti, verbalna la dobija u takvoj njegovoj egzi
stenciji izvesno opravdanje. Osim toga, verbalna la se pokazuje po
trebnom i u odnosima jednih dua p r e m a drugima, onih koje, znaju
prema onima koje ne znaju, prosvetljenih p r e m a neprosvetljenima,
ali samo pod uslovom da slui etikoj svrsi.
47
Demonska priroda (to daimonion) je, p r e m a Platonu (v. dija
log Gozba), ono to posreduje izmeu bogova i ljudi. Istovremeno, to
je i onaj boanski glas kojem je Sokrat govorio da ga ponekad, kao
savetodavni glas, uje u sebi. Na kraju desete knjige Drave^ govori se
narodnom verovanju, prema kojem je svakoj ljudskoj dui, pri nje-

344

nom ponovnom raanju i dolasku na ovaj svet, dodeljen po jedan

demon kao njen uvar i kao garant da e sudbina, koju je dua sama
odabrala, biti izvrena.
48
To se delom odnosi na opte rasprostranjeno verovanje da
bogovi alju ljudima naroite znake, a delom i na ono to je sam
Sokrat tome govorio (upor. Kriton 44a i dalje; Fedon 60e i dalje)
V. i prethodnu beleku (47).
4 9 - U U}iadi> (U, 1 i dalje) peva se Zevsovoj nameri da obmane
Ahejce i izvrenju te n a m e r e pomou personifikovanog boanstva
koje je sin Noi i brat Smrti, a ime mu je San (Hypnos). Hipnos se
preobraava u mudrog starog Nestora i u tom obliju se pojavljuje
u snu ahejskog zapovednika Agamemnona, prenosei ovom Zevsovu
poruku. A poruka je bila da je sada trenutak da se trojanski grad
osvoji, jer su bogovi prihvatili Herine molbe, a Trojanci e zapasti
u tvrde muke".
50
Fragment izgubljene Eshilove tragedije, u kojem Tetida
morska boginja, supruga smrtnog oveka Peleja i mati Ahilejeva
prikazuje Apolona (Feba) kao velikog licemera. P r e m a Ilijadi, (XXIV
121), Apolon je bio naklonjen trojanskom junaku Hektoru, ije je
mrtvo telo Ahilej, u alosti za poginulim drugom Patroklom, vezao za
borbena kola i tako vukao oko Patroklovog groba. Na istom mestu
Ilijade: (stihovi 3054), Apolon pred bogovima napada Ahilejevu svirepost.^ U gore citiranom fragmentu iz Eshilove tragedije, Apolon se
oznaava kao ubica Ahileja. Saglasno tome govori Ilijada (XXI, 278)
gde Ahilej ne veruje u materino proroanstvo da e poginuti od Apolonove ruke; kao i XXII pevanje, stih 359. i dalje, gde smrtno ranjeni
Hektor prorie Ahileju da e ga Apolon u liku Parisa pogubiti.
Postojao je obiaj da arhont eponim (vrhovni slubenik dra
ve; onaj po ijem je imenu oznaavana godina) daje svoju saglasnost
autoru tragedije da moe radi prikazivanja svoje tvorevine u teatru
trosku nekog bogatog graanina mecene izabrati ljude za hor!

KNJIGA TREA ()
Odiseja (XI, 489 i dalje). Ahilejeve rei upuene Odiseju kao
odgovor na Odiscjevo oplakivanje sopstvene sudbine, koja mu spre
ava povratak u rodnu Itaku. Te reci govori Ahilejeva dua, koja je u
Hadovom carstvu samo senka nekadanjeg ivog Ahileja.
Ovaj kao i svi drugi navodi iz Homera, osim malog broja izuze
taka zbog nepoklapanja smisla Platonovog teksta prevoda, dati su
prema urievom prevodu Ilijade i Odiseje.
2
Ilijada (XX, 64). Bogovi silaze s Olimpa na trojansko bojite,
a u ast tog silaska gromovi grme na nebu i zemlja se trese. Od toga
se uplaio i sam Had, gospodar podzemnog carstva mrtvih, jer mu
se ukazala opasnost da Posejdon zemljotresom raskoli zemlju i time
pokae stan, koji u oima i smrtnog i besmrtnog roda izgleda straan.
3
Ilijada (XXIII, 103). Patroklova dua, u svemu slina ivom
Patroklu, javlja se u Ahilejevom snu, pa kad ovaj hoe da zagrli starog
druga, dua iezne pod zemlju kao da je nije ni bilo. Ahilej na to
izgovara
gore citirane reci.
4
Odiseja (X, 495). Kirka savetuje Odiseju da ode u Had i da
tamo za svoje nevolje potrai savet od vraa Tebanca Tiresije, ijoj
je dui uasna Persefona jedino ostavila mudrost i netaknut um, tako
da jedino on ima svest i razum.
5
Ilijada (XVI, 856). Scena u kojoj trojanski junak Hektor
smrtno ranjava Ahilejevog druga Patrokla. Citirani stih opisuje Hektorov samrtni ropac.
6
Ilijada (XXIII, 100). Scena bekstva Patroklove due u tre
nutku kada je Ahilej, u svom snu, pojurio Patroklu u zagrljaj. V. beleku 3.
7
Odiseja (XXIV, 69). Fragment scene u kojoj Hermija, kilenski bog, svojom palicom nareuje duama pobijenih Penelopinih prosaca da za njim pou u carstvo mrtvih. Due polete crvei kao slepi
mievi.
8
Kokit (Kdkytos) i Stiga (Styx, Stygos) su, prema verovanjima
koja su podravali pesnici, dve reke u podzemnom Hadovom carstvu.
Stiga, ili Stiks, je jo i takva reka, ili jezero, nad ijom vodom se
bogovi zaklinju da nee prekriti zadatu re. Upor. sliku carstva mrt
vih koju Platon daje u desetoj knjizi Drave (614c i dalje do kraja),
kao i onu koja je data u dijalogu Fedon (111c114c).
9
Ilijada (XXIV, 1013). Scena u kojoj se prikazuje kako Ahilej
ali za poginulim drugom Patroklom.
10
Ilijada (XVIII, 2324). Ahilejevo posipanje i mazanje lica pe
pelom u znak alosti za Patroklom.
1

346

11
Prema genealogiji, koju u boju s Ahilejem izlae trojanski ju
nak Eneja, Prijamova kraljevska loza vodi preko Laomedonta, Troja i
Erihtonija do Dardana, koji je bio Zevsov sin, i koii je udario temelje
Dardaniji, pre no to je Ilij (Troja) bila sagraena" (upor. Ilijada, XX,
215 i dalje).
12
Ilijada (XXII, 414). Saznavi za pogibiju sina mu Hektora, tro
janski kralj Prijam je, izbezumljen od alosti, hteo izii iz tvrave i
uputiti se ahejskom logoru. Trojanci mu to nisu dopustili, a on ih je
sve redom i poimence molio da ga puste.
13
To je odlomak naricanja morskog boanstva Nereide Tetide
Ahilejeve majke, koja je u morskim dubinama ula kako Ahilej jadikuje
za poginulim drugom Patroklom.
14
Zevsove reci, prema tekstu Ilijade (XXII, 168). Zevs ali za
Hektorom koga Ahilej progoni oko grada Troje. Hektor je u smrtnoj
opasnosti, a Zevs se prisea bogatih rtava koje su mu Trojanci vazda
prinosili. No ostali bogovi, pre svega Atena, nisu naklonjeni Zevsovoj
nameri da promeni odluku sudbine i da Hektoru potedi ivot.
15
Prema Ilijadi (VI, 196 i dalje), Belerofont Sizifov unuk koji
se proslavio u Likiji ubivi udovite Himeru imao je ker Laodameju, koju je Zevs obleao, te se tako rodio Zevsov sin Sarpedon. Gore
citirani stihovi su Zevsove rei upuene Heri (Ilijada, XVI, 433).
16
Ilijada (I, 599 i dalje). Posle Herine prepirke sa Zevsom, Hefest
savetuje majku Heru da vie ugaa ocu Zevsu, jer je on ne srne braniti
ako je strani otac Zevs htedne opet istui. Hera poslua savet, a Hefest
epajui, jer je bio hrom, poe toiti nektar i prinositi pehare bogovima.
Otpoe bogovska gozba, a bogove, zbog sreno zavrene prepirke Zevsa
i Here, kao i zbog nespretnog izgleda Hefestovog, obuze grohotan smeh.
V. takoe beleku 11/32.
17
Upor. tekst na str. 382c.
18
Fragment iz Odiseje (XVII, 383).
19
Diomed, jedan od osvajaa Tebe, tim recima smiruje Stenela
koji je vrhovnom zapovedniku ahejske vojske, Agamemnonu, rekao da
lae kad umanjuje Diomedovo junatvo, i kad govori tome da je
Diomedov otac Tidej bio junak vei od sina mu. V. Ilijada (IV, 412 i
passim).
20
Platonova kombinacija dva Homerova stiha iz Ilijade: prvi je
uzet iz2 1 treeg pevanja (8), a drugi iz etvrtog (431).
To su reci koje Ahilej u svai upuuje vrhovnom zapovedniku
i kralju Agamemnonu (Ilijada, I, 225).
22
Fragment Odisejeve zdravice upuene Alkinoju, kralju Feaka,
stanovnika ostrva Krfa. Upor. Odiseja (IX, 810 passim).
23
U Odiseji (XII, 342), lakoumni pripadnik Odisejeve druine,
Euriloh, tim i drugim recima nagovara druinu dok Odisej spava
dubokim snom da pokolju Helij evo (Sunevo) stado i da se tako
snabdeju hranom.
24
Fragment opirno datog opisa Zevsove ljubavne udnje za
Herom (Ilijada, XIV, 292353) i njihovog ljubavnog ina, na vrhu pla
nine Ide, zaklonjenog zlatastim oblakom od otrog pogleda Helijevog
i drugih bogova, koji odozgo vide vrh Ide.
25
Aluzija na pesmu pevanu na Alkinojevom dvoru (Odiseja, VIII,
266 i dalje) tome kako je bog r a t a Arej obljubio Hefestovu suprugu
lepu Afroditu, kako je Helij to video i javio Hefestu, i kako je ovaj
odmah iskovao nevidljivu mreu kojom je ljubavnike uhvatio in flagranti i pokazao ostalim bogovima.

347

26

Tim recima Odisej smiruje svoje srce, koje je zalajalo kao

kuka", traei od njegovog vlasnika da pomori Penelopine prosce, koji
su provodili noi u krevetu s Penelopinim dvorkinjama. Odiseja (XX,
17, passim).
27
Poslovini stih pripisan Hesiodu.
28
Saeto preprian motiv iz Ilijade (IX, 513527).
29
Misli se na nekoliko mesta u Ilijadi (IX, 112 i dalje; XIX, 140
i dalje, 278 i dalje).
30
Ovde Platonova interpretacija ne odgovara onom to stoji u
Ilijadi (XXII, 337354; XXIV, 117119, 175 i dalje). Uopte oznaeno
mesto u dvadeset drugom pevanju, kao i veliki delovi dvadeset etvrtog
pevanja pokazuju da su se ak i bogovi morali umeati kako bi ubedili
Ahileja da pristane na otkup mrtvog Hektorovog tela. Ahilej ovako
govori umiruem Hektoru:
Kad bi me nekako srce i srdba mogli navesti
presno ti meso da reem i jedem to uini meni!
Stoga nikoga nema od glave da pse ti odagna
ni da mi deset puta il' dvadeset jo da mi puta
vee odmere otkup, i drugo da obreknu jote,
ni da celoga tebe potegnuti naredi zlatom
Prijam, Dardanov sin, ni tako te dostojna mati
koja te rodi, nee na odar metnut' ni ridat'
za tobom, nego e psine i ptice celog te trgat'."
(Ilijada (XXII, 346354).
3
' Ilijada (XXII, 15, 20). Prema onom to prethodi tim Ahilejevim
recima (v. Ilijada, XXI, 599 i dalje), Apolon je prevario Ahileja time
to je na sebe uzeo lik trojanskog junaka Agenora, pa beao ispred
brzonogog Ahileja, odvodei ga od gradskih zidina, da bi mu se na
kraju otkrio kao Apolon i ukorio ga zbog toga to on (Ahilej), smrtni
ovek, progoni boga. Atribut riajzloudniji", ili najpokvareniji" (olootatos), upuen Apolonu, verovatno potie iz legende, prema kojoj je
Apolon odrao ivog satira Marsiju, kada se ovaj usudio da se s njim
takmii u sviranju na fruli.
32
To je reka Skamandar ili Ksant (danas Mendere-Su) u nepo
srednoj blizini Troje. U toj reci je boravilo istoimeno reno boanstvo,
koje prema Ilijadi (XXI, 211 i dalje), ljutito opominje Ahileja da pre
stane u njoj ubijati Peonce, jer su joj valovi ljupki ubijenih boraca
puni", te ne moe vie da se uliva u more. Ahilej ne haje mnogo za tu
opomenu, pa Skamandar odluuje da ga svojim naglo nadolim vodama
utopi. Ahilej jedva uspeva da se beanjem spase od nabujale reke, ija
ga bujica progoni poljem.
33
Sperhej, reka u Tesaliji, kojoj je Ahilejev otac Pelej bio obe
ao rtvu sinovljeve kose. Ali, pri spaljivanju mrtvog Patroklovog tela,
svi njegovi ratni drugovi su odrezali svoju kosu i bacili je na lomau,
pa je isto uinio i Ahilej, koji je tada ve bio uveren da se vie nikada
nee vratiti u otadbinu. V. Ilijada (XXIII, 128153).
34
Ilijada (XXIV, 1416, 5052; XXIII, 175).
35
Prema legendi, Ahilejeva mati je Tetida Nereida morska bo
ginja; otac Pelej potie od Eaka, Zevsovog sina, jednog od sudija u
podzemnom carstvu mrtvih. Hiron je legendarni kentaur, ije je bora
vite bilo na planini Pelionu, koja sa istone strane odvaja Tesaliju od
Egejskog mora. Hiron je poznavao vetinu leenja travama, odlikovao

348

se osobitom mudrou, pa je takvom junaku kakav je postao Ahilej

najbolje odgovarao kao glavni vaspita, pored Fenika, koji ve kao
starac ide sa Ahilejem u trojanski rat.
36
V. 378b, 379c, 380c, 391ab.
37
Fragment iz Eshilove tragedije Nioba. Nioba tu govori svom
ocu Tantalu,
Zevsovom sinu.
33
Ilijada (I, 15 i dalje). Dva Atrida su braa: Agamemnon i Menelaj, Atrejevi
sinovi.
39
Upor. dijalog Fedon (60d i dalje).
40
Hris je, naime, bio Apolonov svetenik.
41
Ditiramb je u prvobitnim oblicima ispunjen mitovima Dionisu (Bahu).
42
V. 370a-c.
43
Kao Sofokle u Ajantu i Euripid u Heraklu.
44
Tri vrste ritmova odgovaraju trima vrstama brojnih odnosa:
(I) odnos jednakosti (2 : 2); (II) odnos celog i jedne polovine prema
elom (1 + 1 / 2 : 1 = 3 / 2 : 1 = 3 : 2); (III) odnos dvostrukog (2 : 1).
Obeleavajui odnose meu tonovima, Grci su intervale delili na konsonantne i disonantne. Meu konsonantne spadale su kvarta, kvinta i
oktava. Sve ostale su smatrali disonantima. Niz od etiri tona, kojem
se u gornjem Platonovom tekstu govori, naziva se tetrakord. Prvi i
poslednji ton toga niza stoje u intervalu kvarte. Tetrakord je osnov iz
kojeg su razvijene sve druge grke tonske lestvice. Dva spoljanja tona
tetrakorda su nepromenljivi, a dva unutranja su promenljivi.
45
Enoplij (enoplion) je ratniki ritam, neto kao mar. Daktil
(daktvlon) i heroj (heroon) su nazivi za sveani, odnosno borbeni ritam.
U epskom pesnitvu. naroito onom Homerovom, heksametar je dobijao atribut daktilski" (sveani), a govorilo se u tom okviru i
herojskim stihovima". U Grkoj, epske pesme su pevane, a ne samo
recitovane, kao to su i pojedini delovi tragike poezije pevani, slino
modernoj operi.
46
Upor. dijalog Gozba (209b, 210bc).
47
Upor. Fedar (249a) i Gozba (211b).
48
Upor. Gozba (219cd).
49
Upor. Drava (411e), Fedon (61a).
50
Upor. dijalog Harmid (156e i dalje).
51
Upor. u dijalogu Gozba (219e220d) opis Sokratovog vojnikog
dranja.
52
Platon je tome imao i lino iskustvo kada je prvi put (oko
387. g. pre n. e.) boravio na Siciliji i u Sirakuzi, na dvoru Dionisija
Starijeg.
53
Pripadnici lekarskog klana, nazvani tako p r e m a njihovom pra
roditelju Asklepiju (Eskulapu), osnivau grke lekarske vetine, koji je.
prema legendi, bio Apolonov sin. Ovaj klan je imao svoja uilita i
leilita u Epidara, Kireni, na Kosu, Knidu i Rodosu.
54
Gornji tekst ne odgovara onome to stoji u jedanaestom pe
vanju Ilijade. Jedino odgovara to da je Euripil, Euemonov sin, iz Tesalije, bio ranjen i da ga je Patrokle, iako nije lekar, izleio (804848).
Napitak od pramnejskog vina se doista slui, ali ne kao lek i ne uzima
ga ranjeni Euripil, nego taj napitak piju: kralj Pila, mudri Nestor, i
njegov saborac Eurimedont, i to da bi e ugasili (618641). Zabuna je
moda nastala zbog toga to je Platon mislio na neku drugu verziju
Ilijade, jer se i malo dalje u tekstu Drave (408a) kae da su Asklepijevi
sinovi (Mahaon i Podalirij) leili Euripila (prema naem tekstu Ilijade,
rane mu je izviao Patroklo). U dijalogu Ijon (538bc) pokazuje se slino

349

neslaganje. Tamo se, naime, kae da je Hekameda (Nestorova lepa robinja) dala ranjenom Asklepijevom sinu Mahaonu napitak od pramnejskog vina. U naem tekstu Ilijade (596617, XI) doista se govori
tome da je Mahaon bio ranjen, da ga je Nestor izneo sa bojnog polja,
ali se nita ne kae tome da je on kao lek uzimao onaj Hekamedin
napitak.
55
U dijalogu Protagora (316de), Protagora kae da je sofistika
stara vetina i meu uvene stare sofiste ubraja i Herodika, uitelja
gimnastike. U prologu Fedra (227d) pominje se Herodik kao neobian
ovek, koji preduzima duga i zamorna peaenja. Ovde, u Dravi, Hero
dik se prikazuje kao lekar koji misli da se bolesti najbolje spreavaju
i lece gimnastikom, tj. vetinom koja telo snai i ini ga otpornim.
56
Fokilid je svoje moralne savete izlagao u stihovima. Stih na
koji se Platon poziva glasi, u proznom prevodu ovako: Gledaj da sebi
obezbedi ivot, vrlinu pak tek onda kad je ivot obezbeen".
57
Misli se na operaciju koju je nad ranjenim Menelajem izvrio
ahejski vojni lekar Mahaon, koji je, prema Homeru, lekarsku vetinu
nauio od oca mu Asklepija, a ovaj od kentaura Hirona (Ilijada, IV, 213
i dalje).
58
Napitak od pramnejskog vina, pomean s branom i istruganim
sirom,59 kojem se govori napred (405e).
Pindar u Treoj pitijskoj (54 i dalje); Eshil u Agamemnonu
(1022 i60 dalje); Euripid na poetku Atkeste.
Prvi deo gornjeg stava zalae se za neposredno iskustvo u sticanju lekarske vetine, za ono to se danas naziva lekarskom praksom.
Tvrdnja da budui lekari treba da propate sve bolesti i da ne budu
potpuno zdravog tela verovatno se zasniva na zapaanju da u mnogim
preleanim bolestima telo stie imunitet i teko moe oboleti od tih
istih bolesti. Ako bi telo lekara bilo potpuno zdravo, on ne bi mogao
da neguje bolesnike bez opasnosti od infekcije, koja bi u takvim slua
jevima mogla biti smrtonosna po lekara. Najzad, takav zahtev mogao
bi znaiti to da budui lekar treba na sopstvenom telu da upozna
to vei broj bolesti, kako bi na taj nain mogao ponajbolje da ovlada
svojom vetinom i da ponajbolje razume prirode bolesti svojih buduih
pacijenata. Poslednja tvrdnja telo se ne brine za telo" sugerie ideju
da bolesti, u krajnjoj liniji, proishode iz toga to dua ne obavlja svoju
upravljaku funkciju nad telom onako kako treba, pa se telo, prepu
teno samo sebi, kvari, postaje loe, ili ne dostie ono stanje koje bi
pod odgovarajuom brigom due moglo postii. Na kraju pasusa je
Platonova teza potpunom zdravlju due buduih lekara. Ova teza ima
dvostruko znaenje: (I) odnosi se na niim neokrnjeno mentalno zdrav
lje lekara i, (II) na potpuno moralno zdravlje, pri emu se i jedno i
drugo uzima kao imperativ lckarskog poziva.
61
Zahtev suprotan onome za lekarski poziv, jer bi u protivnom
izalo da su bivi kriminalci najbolje sudije. Oigledno je da Platon
vcruje da je moralna i mentalna iskvarenost i poremeenost due
mnogo opasnija bolest od bilo kakve bolesti tela, kao to, analogno
tome, misli da je iskvarenost upravljakog sloja mnogo opasnija po
dravu od iskvarenosti onih kojima se upravlja.
62
uvari moraju istovremeno biti i estoki (hrabri) i blagi (ple
meniti). Prva priroda ima svoje poreklo u sranosti", tj. u voljnim
funkcijama due. Druga je pak poreklom iz umnih funkcija due. Dru
gim recima, Platon zahteva da uvari drave sjedinjuju u svome pona
anju strasnu i umnu prirodu.

350

63

Aluzija na Menelajevu, ne odve veliku, hrabrost u situaciji

borbenog suoavanja sa trojanskim junakom Hektorom oko mrtvog
Patroklovog tela. Bilo je potrebno da mu boginja Atena ulije hrabrost
i snagu,
koje ovaj inae nije imao. Upor. Ilijada (XVII, 543596).
64
Neprijatelj logosa" je izraz koji, u nedostatku boljeg, pokriva
re misologos, misolog, onaj ko mrzi logos i kojem nasuprot stoji
philo-logos (filolog, ljubitelj logosa) i philo-sophos (filozof). V. beleku
33/.
65
Ovde zavreno razmatranje nastavlja se u estoj knjizi, poev
od str.66 502e pa nadalje.
V. napred, strane 382cd i 389b.
67
Pod fenianskom lai" Platon verovatno aludira na mitove
Fenianinu Kadmu, sinu Agenerovom i bratu Europinom. Ta fenianska la" kae da je Kadmo, u traganju za svojom nestalom sestrom
Europom, koju je Zevs ugrabio i obljubio, preko Rodosa i Tere najzad
dospeo u kontinentalnu Grku. Delfijsko proroite mu je savetovalo
da ne traga dalje za sestrom Europom, nego da poe za kravom i osnuje
grad tamo gde krava bude pala od umora. Kadmo je postupio tako, i
tamo gde je krava, koju je terao, pala od umora, osnovao je grad Tebu.
elei da uginulu kravu prinese na rtvu bogovima, Kadmo je sa svo
jom druinom krenuo natrag u Delfe da bi sa Kastalskog svetog izvora
uzeo rtvenu vodu. Taj izvor je, meutim, uvao nekakav zmaj, koji
je poubijao veinu Kadmovih ljudi, da bi ga Kadmo najzad usmrtio i
posejao zmajeve zube u zemlju. No im je to uinio, iskoie iz baenog
zmajevog semena naoruani ljudi, koji se poee meusobno svaati
i ubijati, tako da ih je na kraju ostalo samo pet. Sa ovom petoricom
i preostalim svojim Fenianima, Kadmo je otpoeo ivot u novoosno
vanoj gradskoj dravi Tebi.
68
Poreenie razliitih ljudskih priroda sa razliitim, tada pozna
tim, metalima prvi je uveo Hesiod (Dela i dani, 109201). Platonu je to
dobro poznato, to se vidi iz direktnog upuivanja na Hesioda u osmoj
knjizi Drave (546e).
69
Platon misli na mogunost da esto ponavljana la, iz genera
cije u generaciju, konano postaje ono u ta ljudi poinju da veruju
kao da je istinito.
70
Sisitije (syssitia), zajedniki obedi na jednom, za te svrhe, od
reenom mestu. To je obiaj dorskog porekla, posebno negovan u spar
tanskoj dravi. Kasnije, i druge helenske drave upranjavale su taj
obiaj prilikom religioznih sveanosti.
71
Sline zabrane postojale su u spartanskoj dravi za Spartiate.

KNJIGA ETVRTA ( )
1

Upor. tekst na str. 369b i dalje.

Neurorraphoi = oni koji iju i krpe koncima, izraz verovatno
imenuje vie zanata: obuare, sarae, krojae.
3
Izraz phylakes = uvari, upotrebljava se najpre u drugoj knjizi
Drave (374e) u znaenju imena za pripadnike jednog posebnog zani
manja. Filakes su tu: ratnici, vojnici, ljudi iji je zanat i posao da ra
tuju i uvaju dravu, da straare na njenim granicama i, uopte, da se
obuavaju i osposobljavaju kao profesionalni vojnici. Kasnije, u nared
nim knjigama Drave, kao i ovde (421a), Platon proiruje znaenje toga
izraza, te mu uvari oznaavaju ne samo vojnike nego i sve one pri
padnike drave ija je posebna dunost da se staraju normalnom
funkcionisanju i odranju drave. Izraz uvari" postaje, dakle, oznaka
za ceo upravljaki sloj, skupni naziv za one koji se bave javnim poslo
vima. U tom znaenju, uvarski ili upravljaki sloj postavlja se naspram
sloja onih nad kojima se upravlja. Pripadnici ovog drugog sloja su
ljudi koji su duni da vode samo svoju linu brigu, samo svoje (pri
vatne) poslove. Pripadnici onog prvog sloja su, meutim, duni da se
staraju poslovima ele zajednice, dakle javnim poslovima. Prema
tome, Platonovi uvari drave i zakona" nisu samo profesionalni voj
nici nego i politiari, kao to ovi poslednji nisu samo profesionalni poli
tiari nego i ratnici.
4
Re demiourgos (demiurg) ovde oznaava oveka koji se uopte
bavi nekim poslom: profesionalac, strunjak u svom domenu. Naa re
zanatlija", p r e m a tome, ne pokriva sasvim to znaenje. Platon oigled
no tvrdi da su i uvari" zanatlije, tj. strunjaci u domenu svojih po
slova i dunosti, kao to su to i sve ostale zanatlije" u delokrugu
svojih poslova. V. prethodnu beleku (3).
5
Misli se na loe obavljene poslove zbog nedostatka alata i
drugih materijalnih sredstava (v. 421e), ali i na tenju za brzim i lakim
bogaenjem.
6
Dobro uvebani ratnik nije ugojen nego miiav, pa se, nasu
prot svojim gojaznim protivnicima, moe uspeno boriti na suncu i
zapari. Atletska takmienja u Olimpiji, Delfima i Nemeji odravana su
u sred leta, pri najveim vruinama. Jedino su na Istmu ta takmienja
odravana u prolee.
7
Nejasna aluzija na deju igru, ija su pravila bila dobro poznata
uesnicima u dijalogu. Ta je igra bila nalik na ah. Svaki je igra imao
svoju dravu", odnosno svoj logor, a igra se verovatno sastojala u
tome da se ugrozi i osvoji drava" drugog igraa, ili da se zarobi to
vie protivnikih piona".
2

352

To je Platonova generalizacija one spoljnopolitike prakse koja

je ve postojala meu grkim dravicama, samo produbljena i preobraena, shodno uvianju procesa socijalno-ekonomskog raslojavanja u
dravama i podeli na meusobno sukobljene grupacije, slojeve ili klase.
Interesantno je da Platon u planiranju spoljne politike svoje drave ne
uzima u obzir nikakve moralne imperative, nego spoljnu politiku zasniva
na naelu da cilj opravdava sredstva. A cilj je da se sopstvena drava
ouva podsticanjem razdora u onim dravama koje su joj potencijalni
neprijatelji.
9
Smisao Adeimantove primedbe nije sasvim jasan. Verovatno
je re tome da se tako neto samo po sebi razume i da zbog toga nije
potrebno tome dati karakter naredbe. Ili se moda misli da se za takve
sluajeve, kao i za one koje Sokrat neposredno posle toga pominje,
naredbe znalaca nisu mnogo efikasne, budui da bivaju ponitene dejstvom mnogo jaih strasti.
10
Na strani 415bc.
11
Upor. strane 370b i dalje, 374a-d, 394e i dalje, 395bc.
12
Upor. stranu 462b.
13
Naelo pitagorejske drube, koje je, prema ovome to Platon
ovde kae, ve postalo poslovino. Ovde se samo nagovetava predmet
kojem e se ponovo razmatrati u petoj knjizi (457c i dalje).
14
Odiseja (I, 351 i dalje).
15
Platon pretpostavlja da su naela muzike (u uem smislu reci,
kao i u irem u kojem je muzika zajedniko ime za sve oblike duhov
nog ispoljavanja) neodvojivo povezana sa nepisanim i pisanim zakoni
ma ponaanja individua i zajednica. Doista, u starim oblicima drutve
nog ivota, rituali i muzika igrali su daleko veu i neposredniju ulogu
u ispoljavanju zajednitva nego to je to sluaj u modernim drutvima.
Stoga Platon, zajedno sa uiteljem muzike Damonom, veruje da se
promenom muzikih naela menjaju i sami temelji na kojima poiva
organizovana zajednica (drava). V. napred, 398d i dalje.
16
Da promena muzikih naela i oblika moe imati takve daleko
sene i sveobuhvatne posledice, n a m a se danas ini sasvim neverovatno.
Platon je, meutim, smatrao shodno onome to je reeno napred u
beleci (15) da muzika poseduje neku vrstu magijske moi uticaja
na ljude i na strukturu njihovih zajednica. Razlog je verovatno taj to
su mnogi oblici religioznog ivota bili povezani s muzikom, a tako isto
i najznaajniji egzistencijalni dogaaji kao to su raanje, umiranje,
rat, sklapanje braka i dr. Osim toga, valja imati u vidu da je pesnitvo
u ivotu Helena duboko zadiralo u duhovno formiranje ljudi, da su
Homerovi epovi odigrali kljunu ulogu u formiranju panhelenske svesti,
i da su svi oblici pesnikog ivota bili direktno povezani s muzikim
formama. Re mousikos u starogrkom jeziku oznaava ono to se
odnosi na muziku muziki, ali ujedno i ono to se odnosi na ponaanje
i duhovnu formaciju uglaen, plemenit, obrazovan.
7
' Ovo upuivanje na poetak nema pokrie u tekstu, nego u
onom to je od poetka nameravano da se iskae.
18
Verovatno upuivanje na navike stalnog davanja i ukidanja po
jedinih zakona (425e).
" V. napred, 425d.
20
ei glave hidri" izraz je koji oznaava uzaludan posao, jer je
legendarni Herakle uspevao da jednim potezom maa odsee sedam
hidrinih
glava ali uzalud: ove su odmah ponovo izrastale.
21
U gornjem pasusu Platon razdvaja zakonodavno-pravnu funk
ciju drave, za koju smatra da treba da bude poverena najmudrijima.

353

odnosno onima koji su u poznavanju ovozemaljske ljudske prirode naj

dalje odmakli, od religiozne funkcije drave koju poverava apolonskom
kultu. Te dve funkcije su se, kao to se vidi iz prethodnog i ovog teksta,
dosta jasno i u detaljima razlikovale.
22
Tvrenje da Apolona priznaju svi ljudi, poev od naih oeva",
za tumaa svih stvari izgleda kao neosnovana generalizacija. Reli
giozni kultovi u Grkoj Platonova vremena i ranije, da se i ne govori
ostalim zemljama i narodima, bili su veoma raznoliki, a i sam apolonski kult trpeo je tokom dugog vremena znaajne izmene. Tvrdnja da je
Apolon tuma svih stvari" jedino bi se mogla vezati za veliki ugled i
uticaj delfijskog proroita, koje je bilo konsultovano u mnogim znaaj
nim i manje znaajnim prilikama, i to u stvarima koje su se odnosile
i na javni i privatni ivot. Prema Herodotovoj Istoriji, gotovo sve grke
dravice traile su, u raznovrsnim prilikama i sluajevima, tumaenje
od boga u Delfima", a tako su ponekad postupale i neke varvarske
drave. Sveti kamen u Delfima omfalos (omphalos) bio je,. prema
tadanjima i ranijim verovanjima, sredite ili pupak Zemlje.
23
V. str. 368bc.
24
Verovatno se misli na prostu proporciju, ili tzv. pravilo trojno,
prema kojem se lako moe utvrditi etvrti elemenat proporcije, ako su
preostala tri poznata. Prema modernoj notaciji, ako je data proporcija
b. c
a : b = c : x, onda je x =
a
25
Platonov termin euboulia preveo sam ovde doslovno naim iz
razom dobar savet". To nije najbolje reenje, ali bolje nisam naao.
Prevesti tu re izrazom sposobnost upravljanja samim sobom" ini se
da nije nita bolje reenje. Ta se ista re pojavljuje u dijalogu Protagora
(318e) i tamo je prevedena naom reju razboritost". Protagora, naime,
kae da je predmet njegove nastave razboritost u domaim poslovima,
kako e se to bolje upravljati svojom kuom, i u dravnim poslovima
kako e se to bolje raditi i govoriti" (prevod Mirjane Drakovi). Ovdc,
u Dravi, kae se da je euboulia" znanje (episteme); u Protagori se kae
da je mathema, to znai ono to je nauno", predmet uenja", ali
isto tako i znanje", nauka". Svakako je teko pouavati nekoga u raz
boritosti", ali znanje upravljanju zajednikim poslovima, porodinim
i dravnim, moe se u vidu dobrih saveta" prenositi drugom. Drava
je, prema tome, m u d r a ako ima ljude koji takvim znanjem raspolau i
ako su takvi voljni i sposobni da to znanje u vidu dobrih saveta" pre
nose drugima.
26
V. napred, str. 414b.
27
Grka re, koja se obino prevodi reju stale", je 'ethnos i
oznaava: etniku grupu, pleme, narod. Prema tome, to nije socijalna
klasa u modernom smislu te reci, nego grupacija koja se formira spa
janjem odreenih naslednih svojstava sa odreenom profesionalnom
ulogom u dravi.
28
U izvornom tekstu stoji do a, re koju sam, da bi se izbegle
zabune, prevodio naom reju mnenje", ali i takvo prevoenje ne po
mae da tekst sam po sebi bude jasan. Platon, naime, misli na skup
izvesnih, u ovom sluaju poeljnih uverenja i normi praktinog ivota.
Mnenja su, kao takva, duboko usaena u duhovnu konstituciju i for
maciju ljudi, ona su pred-rasude, t j . ono to prethodi svakom suenju
i prosuivanju vrednosti. Platon misli i na nepoeljna mnenja, pred
rasude koje tetno deluju u individualnom i politikom ivotu, pa stoga

354

dosta esto uz onu re mnenje" dodaje atribut ispravno", kada hoe

da naglasi da je re poeljnim mnenjima.
29
Ispravno mnenje", ono to je pravovaljano; poeljna uvere
nja i skup poeljnih normi delanja i prosuivanja vrednosti. Otuda
izraz ortodoksno", koji u naem vremenu ima drukije znaenje. ire
razmatranje ispravnih mnenja" Platon je preduzeo u dijalogu Menon.
V. takoe prethodnu beleku (28).
30
Obeanje bez pokria u n a m a poznatim Platonovim teksto
vima, osim ako se ono odnosi na dvanaestu knjigu dijaloga Zakoni i na
neka mesta u dijalogu Dravnik.
30a
Od etiri tzv. kardinalne vrline, koje se taksativno nabrajaju na
strani 427e, prva je mudrost (sophia), druga je hrabrost (andreia), trea
je umerenost (sophrosyne), a etvrta pravinost (dikaiosyne). Za treu
vrlinu sophrosyne nema u naem jeziku odgovarajue reci. Od
tri reci, koje se obino u prevodima i tekstovima Platonovoj filozo
fiji upotrebljavaju: trezvenost, skromnost, umerenost, odabrao sam
ovu poslednju kao onu koja bi mogla najvie odgovarati izvorniku.
Ovo pre svega zato to ta naa re pokazuje da onaj, ko takvu vrlinu
ima, uspeva da u svome delanju i ponaanju postigne meru, da bude
u meri, tj. da sledi jedan od osnovnih principa helenske etike i kulture
uopte: princip mere. Milo uri u svojoj Istoriji helenske etike upo
trebljava re trezvenost", a Radmila alabali u svom prevodu
Aristotelove Nikomahove etike pored izraza, razboritost, vladanje
sobom (1103a), upotrebljava na istom mestu i izraz umeren (sophron),
a na poetku IV knjige i re umerenost. Sophrosyne svakako obuhvata
vladanje sobom", odnosno samokontrolu, ali i unutranju ureenost
(kosminost), pa je uz to nalik na simfoniju i harmoniju, tj. na saglasnost i sklad razliitih moi i tenji u individualnom ivotu i u ivotu
dravne zajednice (v. dole, 430e).
31

430e.
Kao lovci koji tragaju za pravinou (v. gore, 432b), Sokrat i
Glaukon treba da se pomole ili Apolonu, koji daleko svoje strele baca",
ili boginji lova Artemidi.
33
Od uvianja uzroka koji dovode do nastanka drave (369be)
i od analize i tumaenja Simonidove izreke pravinosti u prvoj knji
zi (332c).
33a
V. strane 370b i dalje, 374a-d, 394e i dalje, 395bc, 420d i dalje.
34
V. dijalog Harmid (161b i dalje), gde je re umerenosti, ali u
znaenju u kojem se ovde govori pravinosti.
35
Ovde Platon upotrebljava drugo ime za mudrost, to inae radi
i u drugim sluajevima, te se, p r e m a tome, ne dri strogo fiksirane
terminologije.
352
Ovde se pomonicima", kako se ini, stavlja u dunost ono
to je najpre (414b) bilo oznaeno kao dunost uvara" naime
vojna i ratna sluba. Naziv uvari" sada oznaava uu grupaciju, iji
su lanovi neka vrsta dravnog uma. No u petoj knjizi (463b) ta razlika
se ponovo gubi: pomonici su isto to i vladaoci, a Platon ih jo na
ziva i spasiocima" ili zatitnicima", pri emu ovi ne spaavaju i ne
tite neku drugu grupaciju, nego samu dravu kao celinu.
32

36

Videti str. 504a-e u estoj knjizi.

To je prva i najstarija formulacija principa kontradikcije koju
Aristotel kasnije gotovo doslovno ponavlja.
37

355

38

Upor. Gozba (200c-e).

To je odnos po kvalitetu.
40
e je, na primer, neto jedinano to se kao takvo odnosi
p r e m a gladi koja je takoe sama po sebi neto jedinano, t j . odreeno
u jednom jedinstvenom egzemplaru.
41
Upor. dijalog Fedon (102cd).
42
Znanje se ne identifikuje sa svojim predmetom, osim ako je
taj predmet samo znanje. Ili, drugim recima, znanje koje se odnosi na
neto drugo to nije znanje relativno je; a znanje u kojem nema tog
odnoenja prema drugosti apsolutno je. Stoga se apsolut, kako ga
Aristotel shodno tome odreuje, imenuje kao noesis noeseos = znanje
znanja, misao koja sebe misli, svest svesti.
43
Trea formulacija principa protivrenosti po smislu identina
sa prvom na str. 436b i drugom na str. 437a.
44
Platon misli na jednostavnu sliku zatezanja luka, pri emu
jedna ruka gura luk napred, a druga privlai ue nazad.
45
Jedna je razumska, a druga nagonska. Pitanje je: da li dua poseduje i neku treu mo?
46
Ta trea mo je ovde samo nagovetena pitanjem i za nju u
naem jeziku ne postoji odgovarajua re. Platonov termin thymos
preveden je ovde reju volja", ali to ne odgovara u potpunosti. Jer
thymos je jedna mo due za koju je Platon mislio da joj je sredite
u srcu, kao to je mozak uzimao za sredite razumskih i umskih
funkcija, a stomak i genitalije za sredite nagona i pouda. Thymos je
u gornjem Platonovom tekstu neposredno vezan za glagol thymoo,
thymoomai = razljutiti se, rasrditi se, zapasti u gnev, ili, raestiti se
u plemenitom smislu. Thymos je istovremeno htenje i volja, mo odlu
ivanja, manifestacija ivotne snage i, uopte, strasne sklonosti. Stoga
Platon tu re upotrebljava kao sinonim za thymoeides. V. napred, str.
375ab, 410d, 411bc.
47
Ni Glaukon nije naisto s tim da bi thymos trebalo da bude
neka trea mo due, pored razumske i nagonske. Stoga Sokrat m o r a
posebno da dokazuje postojanje te tree moi, pa to i ini, poev od
prianja anegdote koja neposredno sledi.
48
Upor. str. 375a i dalje, 414b, posebno 416a-c.
49
V. 390d.
50
Ono to je reeno na str. 434a-c.
51
V. strane 433b, 435a-c.
52
Na str. 411a do strane 412a.
53
Upor dijalog Gozba (209bc, 210a-d).
54
V. u devetoj knjizi str. 584c. Posebno zadovoljstvu govori
dijalog Fileb.
55
Isto kao to je i sama drava m u d r a po onom malobrojnom
delu svojih lanova. V. napred, stranu 428de. Opti je princip: ono ega
ima manje vredi vie od onoga ega ima mnogo.
56
V. strane 431e do 432b.
57
Na s t r a n a m a 434bc, 435bc.
58
Ovo moe da upuuje na tekst koji se nalazi na stranama 368e
do 369b, ili moda na stranu 432de.
59
Zadrao sam ovde izvornu re praxis, koju treba razumeti u
izvornom znaenju, kao delanje u najirem opsegu: moralnom, politi
kom, porodinom i onom koje konsfcituie linost i njen integritet.
39

356

00

Razumsko i umsko svojstvo due odgovara, p r e m a Robenovom

tumaenju, najdubljem tonu u muzici, nagonsko svojstvo odgovara
onom najotrijem i najpiskavijem. Thimos (v. beleku 46 uz ovu knjigu)
bi, p r e m a tome, bio ono srednje, to vri usklaivanje najdubljeg i
najotrijeg tona. Meni se, naprotiv, ini da tom srednjem tonu odgovara
umsko i razumsko svojstvo due, koje je zapravo jedino sposobno da
vri usklaivanje onoga najeeg i najbunijeg sa onim to je najnie.
61
Sokrat ne odgovara na postavljeno pitanje, nego kae neto
drugo to se uopte na to pitanje ne odnosi. Nije poznato otkuda ova
praznina u tekstu. Ono to dalje sledi sve do 445e samo je nagovetaj
irih raspravljanja u VIII knjizi Drave, u I I I (698a i dalje) i IV (710d i
dalje) knjizi Zakona, kao i u jednom odeljku Dravnika (302c i dalje).

KNJIGA PETA ( )
To je uinjeno tek u osmoj knjizi.
2
Na strani 424a.
3
Aluzija na jedan stih (934) iz Eshilove tragedije Okovani Prometej u kojoj horovoa kae: Ko pametan je, klanja se Adrastiji"
(prevod Miloa uria). Adrasteia (ime znai: ona kojoj se ne
moe umai), prvobitno je u mitologiji potovana kao nimfa jasenovog
kulta, ili kao starica-jesen. Kasnije, to je drugo ime za boginju osvet
nicu Nemesidu. Platon misli na ovu Adrasteju-Nemesidu i u ali kae
da se Sokrat njoj klanja, verovatno da bi izbegao njenu osvetu i kaznu
ako u razmatranjima pogrei. Adrasteja se pominje i u dijalogu Fedar
(248c).
4
Aluzija na komine drame (mirne) koje je uspeno sastavljao
sirakuki pesnik Sofron (V vek pre n. e.). Te su se komedije odnosile na
zgode iz porodinog ivota, i u jednima su bile prikazivane nevolje
mueva,
a u drugima nevolje ena.
5
Za njih je odreeno da im ene i deca budu zajedniki (424a).
6
Gvmnasion (gimnazija) je posebno mesto predvieno za atlet
ska vebanja. Naziv je blizak pridevu gymnos = go, nag, oskudno odeven, jer su takva vebanja izvoena bez odee, ili u oskudnoj odei. Na
olimpijskim igrama su takmiari nosili neku vrstu produenog pojasa.
Pria se da je trka Orsip na 15. olimpijadi pri tranju izgubio taj
pojas i da je, ne obzirui se na to, nastavio da tri. Posle toga su svi
trkai u Olimpiji nastupali potpuno nagi. Od sredine petog veka pre
n. e. taj obiaj su prihvatili i takmiari u drugim olimpijskim discipli
nama. Platon u gornjem tekstu predlae da se taj obiaj uvede i za
ene, ali se pribojava da bi takvu reformu doekali s velikim podsmehom.
7
Ovo e pre biti aluzija na komediografe, ili na Aristofanovu
spremnost da se podsmeva svakoj novini, nego aluzija na Aristofanovu
komediju Skuptina ena, koju komentatori najee vezuju za ovaj
tekst
8
Upor. tekst dijaloga Fileb (48a i dalje) u kojem se podrobnije i
preciznije
govori svrsi komedije.
9
Aluzija na priu svirau i pevau Arionu sa ostrva Lezba,
kome je korintski tiranin i jedan od sedam m u d r a c a " Perijander
dopustio da otplovi na Siciliju, gde je bilo prireeno takmienje u
muzikoj vetini. Arion je, prema predanju, bio izumitelj ditiramba
(posebna vrsta poema u kojima se pevalo Dionisovim delima). Korint
ski mornari, na ijoj se lai Arion vraao sa Sicilije, hteli su da ga
opljakaju i bace u more. Arion je zatraio da otpeva svoju poslednju
pesmu i, poto mu je to bilo doputeno, skoio je u more. Ali njegova
1

358

pesma bila je tako prekrasna da je privukla delfine i jedan od njih

uze Ariona na lea i vrati ga u Korint jo pre no to su pohlepni
mornari, koji su ga opljakali, tamo dospeli. Ova pria se nalazi u
Herodotovoj Istoriji (I, 24), u sholijastu uz Pindarove Olimpijske ode
(XIII, 25), u Higina: Fabula 194 i drugde.
10
Vetina protivreenja, antilogika (antilogike) je ona kojom su
sofisti odlino vladali, a sastojala se u tome da se sagovornik u dija
logu navede na to da prizna ono to je prethodno poricao, ili da porie
ono to je prethodno tvrdio.
" Ovde Platon uvodi razlikovanje dijalektike i sofistike, naziva
jui ovu poslednju antilogikom" (v. prethodnu beleku). Kako se dija
lektiki postupak izvodi, podrobno je prikazano u dijalozima: Fedar
(265e i dalje), kao i Dravniku, Sofistu i Filebu.
12
U izvorniku stoje reci: philosophos i misosophos, tj. ljubitelj
mudrosti i mrzitelj mudrosti, to opet pokazuje da u vreme kada je
ova knjiga Drave pisana, re filozof" jo nije bila specifikovana i rezervisana za naziv jedne posebne profesije.
13
Po svoj prilici Pindarov stih; fr. 209 Bergk.
14
Taj stav e biti predmet Aristotelove kritike u prvim poglav
ljima 1druge
knjige njegove Politike.
5
Sokrat to kae zato to je hteo da umakne, pa time uporeuje
svoj postupak sa postupkom roba koji biva kanjavan kad pokua da
pobegne.
16
Re je odabiranju onih ena i mukaraca koji su, po svojoj
prirodi, sposobni za uvarsku slubu.
17
U izvorniku stoji oii geometrikais geometrijski nije" (tj.
nunost da oni koji ive zajedno meusobno polno opte nije, kako bi
smo to danas rekli, nunost logikog reda, nego dogaaj koji je neizbean iz drugih razloga). Na obian svet mnogo jae deluju strasti nego
ono to racionalno i logiki nuno sledi kao uputstvo za ponaanje.
18
Svete svadbe (hieros gamos, theogamia) su one koje se obav
ljaju u dane velikih praznika i koje, zbog toga, simboliki predstavljaju
spajanje vrhovnog boanskog para, Zevsa i Here. S m a t r a se da bi takve
svadbe bile najkorisnije, ili, najznaajnije, budui da im se pridaje
izrazito sveani karakter kao imitacijama boanskog braka.
19
Na strani 382cd i 389b.
20
Videti beleku 18.
21
Videti stranu 423a-c.
22
Aristofan je u komediji Skuptina ena, koju je Koloman Rac
preveo pod naslovom ene u narodnoj skuptini, podvrgao podsmehu
zamisao da sve ene treba svima da pripadaju. Tu zamisao u komediji
izlae ena po imenu Praksagora (ona koja radi na trgu), a njen oja
eni i zaputeni mu Blepir prepire se s njom oko toga i postavlja joj
pitanje slino ovom koje Glaukon postavlja Sokratu: ,, kako e,
budemo li iveli tako, ljudi decu svak' svoju prepoznati moi?". Prak
sagora opet daje odgovor slian ovom Sokratovom odgovoru: ,,A to
im to treba? Ta ocem e drati svojim sve starije ljude, koji su u godi
nama ve malo odmakli". V. drugi in ove komedije. Neizvesno je da
li je to Aristofanova reakcija na Sokratovu zamisao zajednici ena
kojoj se, ako je tako neto Sokrat govorio, moralo poneto ukati
po Atini.
23
Valja imati u vidu da su braa" i sestre" reci koje ovde
imenuju sve mladie i devojke jedne generacije, pa je stoga iskljueno
da brat i sestra, po uobiajenim merilima odreivanja srodstva, stvarno
stupe u brak izuzev u sluaju blizanaca od kojih je jedno muko,

359

a drugo ensko. Verovatno je zbog ove poslednje mogunosti Platon

predviao odobrenje apolonskog proroita za svaki sluaj uspostav
ljanja brakova. Ipak je teorija zajednici dece u ovom sluaju ostala
u nejasnim, donekle i konfuznim, nagovetajima. Zakoni braku i ra
anju dece trebalo bi, prema 423e, da budu izuzeti iz nadlenosti apo
lonskog kulta (v. dalje 424ab), a ovde se predvia odobrenje Pitije
(461e). S druge strane, ako je ve predvieno, na strani 460ab, da vr
hovni umovi drave potajno utiu na to kome e i kada pasti kocka
da se eni i da zainje decu, onda bi oni isto tako potajno mogli imati
uvid i u stepene srodstva, a emu je onda potrebno odobrenje Pitije?
Konfuzija se poveava jo i time to se iz X knjige Drave vidi da je
Platon, shodno tadanjim pa i mnogo kasnijim verovanjima koja su
dopirala do renesanse, pretpostavljao da je izbor putem kocke u stvari
izbor kojim diktira sama sudbina.
24
Videti strane 422e, 432ad, 433d.
25
Napred je govoreno tome da je zajednica ena i dece pred
viena za uvare". Ovde se sada ista takva zajednica predvia i za
pomonike". ini se da to nije Platonov previd, nego zamisao da takva
zajednica treba da bude uspostavljena u celokupnom upravljakom
sloju. Ostalo je, meutim, nerazjanjeno ta je sa ostalim pripadnicima
drave (zemljoradnicima, trgovcima, zanatlijama). Da li je ovima do
puteno da se slobodno ene i udaju, da raaju decu i, uopte, da
odravaju tradicionalne brane zajednice i porodice? Razlog tome zapo
stavljanju je po svoj prilici taj to je Platon bio duboko uveren da
sudbina drave zavisi od upravljakog sloja (v. dalje, 465b), a ne od
onog koji na dravne poslove i na zakonodavnu delatnost nema nika
kav uticai.
26
Na strani 416c-e, 417a.
27
Prenoenje vlasnitva (fiktivno) da bi se izbeglo plaanie
dugova.
28
To je Adeimantova primedba, uinjena na str. 419a, u poetku
IV kniige.
29
Ponovna zamena izraza uvari" iz prethodnog sa izrazom po
monici" u ovom pasusu, verovatno s namerom da se istakne kako ie
ivot i iednih i drugih neuporedivo lepi i bolji od ivota ostalih, kojima
je doputena privatna svojina.
30
Hesiod, Dela i dani, 40.
31
Misli se na to da li je postojanje takve zajednice uopte mo
guno, ili je re neemu to se ni na koji nain ne bi moglo ostva
riti.
32
Zajedno sa enama.
33
Izraz zanatlije" (demiourgoi) pokriva ovde sve ostale pripad
nike drave (i zemljoradnike i trgovce). Ovo je, istovremeno, jedno od
retkih mesta gde se govori deci ostalih", dakle onih koji nisu uvari
i pomonici.
34
Na strani 460b.
35
Stih iz Ilijade (VIII, 321).
36
Prema onome to se kae u Ilijadi (VII, 162; XII, 311).
37
Unekoliko izmenjeni Hesiodovi stihovi iz Dela i dani (122). Pla
ton ih citira i u dijalogu Kratil (397e).
38
Misli se na Apolona i njegovo proroite u Delfima. V. 427bc.
39
Nagovetaj panhelenskih ideja u Platona. Inae, Platonov savremenik Isokrat, koji je u Atini imao kolu retorike, bio je poznat kao
zagovornik panhelenskog jedinstva. Platon se ovde zalae jedino za
to da Heleni ne budu robovi jedni drugima.

360

40

Pljakanje leeva smatrano je svetogrem, ali je ipak injeno.

Sahranjivanje ili spaljivanje tela umrlih i poginulih tradicionalno je
u Heladi uzdizano kao jedna od najviih moralnih i religioznih obave
za, to se vidi iz homerskih spevova, iz Sofoklove Antigone i mnogih
drugih pisanih spomenika. Pa ipak, protivnici su gotovo po pravjju
nastojali da spree sahranjivanje. Koliko je obavezi potovanja mrtvih
tela, a naroito tela poginulih u ratu, pridavana vanosti, vidi se iz pre
sude atinskim admiralima. Ovi su, naime, kod Arginuskih ostrva jugo
istono od Lezba odneli veliku pobedu nad peloponeskom mornaricom
(406. g. pre n. e.), potopivi 80 neprijateljskih brodova, ali zbog oluje
nisu uspeli da pokupe svoje brodolomce i tela poginulih. Zbog toga je
atinski sud estoricu admirala osudio na smrt i pogubio.
41
Postojao je obiaj da se oruje ubijenih neprijatelja, bilo da su
ovi pripadali nekoj od helenskih dravica bilo nekoj od varvarskih sku
pina, posle bitke odnese u Delfe ili u neko drugo svetilite i da se tamo
obesi na zidove hrama. Platon ovde predlae da uvari" i pomonici"
njegove uzorne drave napuste taj obiaj.
42
Sukob meu saplemenicima je, na primer, onaj u kojem su
kobljene strane pripadaju istom plemenu, recimo, jonskom. Sukob
izmeu jonaca i doraca bio bi, prema Platonu, okarakterisan kao sukob
izmeu srodnika. I jedan i drugi od te dve vrste sukoba ne bi se, po
Platonovom predlogu, deklarisao kao rat, nego kao stasis, dakle, kao
nesloga, stranaka borba, kao ono to se u modernim vremenima na
ziva graanski rat". Re r a i Platon rezervie samo za sukob izmeu
meusobno razliitih etnikih grupacija, na primer, izmeu Helena i
varvara, Jonjana i Persijanaca, Spartanaca i Persijanaca, i tome si. To
je smisao koji postaje jasan iz nastavka teksta Drave (470c i dalje).
43
Videti Platonovu aluziju na bolesno stanje Helade u vreme
peloponeskog rata, knjiga VIII (556e).
44
Platon svoju viziju uzorne drave gradi za Helene, a ne za neko
varvarsko pleme. No on nikako ne pretpostavlja da bi ta uzorna drava
trebalo da bude panhelenska drava, koja bi ujedinila sve Helene. Na
protiv, on vidi uzornu dravu kao gradsku dravu (polis), koja se usta
novljuje i egzistira u okruenju drugih tradicionalno ureenih helenskih
gradskih drava.
45
To je uvena teza filozofima-dravnicima i dravnicima-filozofima. Sokrat je, uz veliko ustezanje, saoptava u samoj sredini dija
loga Drava. On kae: znamo kakve e se neuvene stvari govoriti u
vezi sa ovim", a ponajvie se kako se to vidi iz reci koje prethode
saoptavanju te teze pribojava podsmeha i poruge komediografa i
podsmeha mnotva, koje svoja mnenja formira olako i bez ikakvog
udubljivanja u samu stvar. U Platonovom II pismu stoji: Pazi da to
nikad ne doe do ruku neobrazovanih ljudi; jer, ini mi se da obinim
ljudima teko da je neto smenije od ovih reci" . . . ,,A najsigurnija
zatita od toga je da se ne pie". U citiranom tekstu Platon smatra da
su najsuptilniji filozofski problemi i reenja neto podobno tadanjim
misterijama, ali samo u tome to se nikako ne preporuuje da se
njima bave neposveeni, tj. oni koji stvar ne razumeju i ne trude se
da je razumeju.
40
Glaukonove reci kao da nagovetavaju da e najopasniji udar
na Sokrata doi upravo od uglednih ljudi", koji e se osetiti ugroeni
Sokratovim govorom filozofima-dravnicima, jer im je njihov ugled,
a ne mudrost, obczbeivao politiku mo. Iz Platonove Apologije vidi
se da je Sokrat svojim ispitivanjima utvrdio da su oni koji behu naj-

361

vie na glasu najpraznoglaviji, a oni drugi koji su manje zapaeni da

su po 4 2 razboritosti vrsniji" (Odbrana Sokratova, VII, 22a).
U izvorniku stoji glagol strategeo = biti vojskovoa, strateg.
U atinskoj dravi birano je deset takvih stratega, od kojih je svaki
komandovao jednom veom jedinicom teko naoruanih peaka, oklopnika (hoplita), regrutovanih iz deset atikih fila. Zapovednik tritije
(tritiarh) komandovao je hoplitima, regrutovanim samo iz jedne tre
ine file.
48
Ljubitelj jela naziva se philositon, a onaj ko je lo u jelu"
naziva se kakositon.
49
U vreme dionisijskih sveanosti, ili dionisija (ta Dionysia), pri
reivana su pozorina takmienja. Takvih Dionisija bilo je etiri: (I)
male Dionisije" padale su u zimski period i izvoene su izvan grad
skih zidina, na polju, tj. na selu; (II) Lenaia Dionisija padale su u mesec
gamelion (kraj j a n u a r a i poetak februara) i izvoene su u gradu, u
Lenaju pod Areopagom; (III) Anthesterijske Dionisije, nazvane tako po
mesecu Anthesterionu (druga polovina februara i prva polovina marta)
kada su izvoene; (IV) Velike Dionisije (Dionysia megala), koje su jo
nazvane gradskim", nasuprot onim prvima koje su jo nazvane polj
skim" ili seoskim". Velike (gradske) Dionisije izvoene su u m a r t u ili
aprilu mesecu.
50
Pravino i nepravino, dobro i zlo su kao pojmovi, svako za
sebe, jedinice, ili jedinstvene celine, te zbog toga ne trpe promenu i ne
mogu propasti razlaganjem na delove, jer kao jedinice pojmovi i ne
maju delova. Ali u praksi, tj. u empirijskom ljudskom delanju, i telima,
tj. u materijalnom empirijskom svetu, pravino i nepravino, dobro i
zlo su prisutni u mnotvu inova i u svim stvarima, pa se stoga stie
utisak da ne postoji jedno jedino dobro i jedno jedino zlo po sebi,
nego da ima mnotvo meusobno razliitih dobara i mnotvo razlii
tih zala, isto kao to se stie utisak da ima mnotvo meusobno razli
itih pravdi i mnotvo meusobno razliitih nepravdi. Uporediti ovo
me: Fedon (75cd; 99d i dalje); Gozba (209e i dalje), kao i dijalog
Parmenid.
51
Verovatno aluzija na kiniara Antistena, koji nije doputao da
ono to je opte ima posebnu egzistenciju, nego je branio gledite da
postoje samo pojedinane ulne stvari. Upor. dijalog Eutidem.
52
Pretpostavka je da su polovina i dvostrukost kao pojmovi
meusobno razliiti, tako da je polovina" jedno a dvostrukost" drugo,
ali da se mnotvo ulnih stvari pokazuju ili pojavljuju, t j . u odnosu
prema razliitim takama posmatranja izgledaju i kao polovine i
kao dvostrukosti. Na primer, duina nekog zida moe se istovremeno
pokazati i kao dvostrukost svoje polovine i kao polovina dvostruko
dueg zida.
53
Zagonetka evnuhu glasi: Jedan koji je ovek i nije ovek (tj.
evnuh je), gaao je i nije gaao (tj. nije pogodio), kamenom koji nije
kamen (tj. plavcem kamenom), pticu koja nije ptica (jer je slepi mi),
na drvetu koje nije drvo (nego je grana).
54
Na strani 476b.
55
tome ta je filozof govori se takoe u Vedru (278cd), na
prvim stranicama Fedona, u Sofistu (253c i dalje).

362

KNJIGA

ESTA

()

' uvati zakone i obiaje drave" za Platona nikako ne znai

ostavljati nepromenjenim bilo kakve zakone i obiaje, nego bdeti nad
onim zakonima i obiajima koji su osnov uzorne drave.
2
Re je sposobnosti koja se ogleda u jedinstvu i iskustva i
znanja.
3
Na strani 484b.
4
Sveukupno znanje obuhvata, kako e se pokazati u VII knjizi
(525a i dalje), aritmetiku, planimetriju, sterometnju, astronomiju, har
moniku
i dijalektiku kao krunu svih nauka.
5
U izvorniku stoji: philosophon i philopseude, a pitanje je da li
jedna te ista ljudska priroda moe da bude naklonjena mudrosti i lai.
6
Momos (Momos) je personifikovana pogrda, kuenje.
7
Prigovorom koji sledi Adeimant ukljuuje se u razgovor sa
Sokratom sve dok, ponovo na strani 506d, direktni sagovornik ne po
stane Glaukon.
3
Uporedi sa dijalogom Gorgija (485cd), gde Kalikle postavlja
sline prigovore. U Adeimantovom prigovoru, oni koji su u mladosti
poeli da se bave filozofijom", pa su se kasnije iskvarili, mogli bi biti
neki Sokratovi sledbenici kao Kritija, Alkibijad i drugi, koji su u po
tonjim politikim zbivanjima stekli reputaciju sposobnih, ali ne osobito
asnih ljudi. Druga grupa, onih najsposobnijih, koji su postali sasvim
nekorisni za dravu", mogla bi obuhvatiti i samog Sokrata, isto kao i
Platona.
9
Ironina Adeimantova tvrdnja, poto je upravo suprotno tano:
Sokrat esto govori u poreenjima. To pokazuje Sokratov neposredni
odgovor: ti mi se jo ruga".
Poreenje se odnosi na upravljanje dravom. Sokratova teza
je da se vetina upravljanja dravom moe nauiti, ali pristalice demo
kratske drave veruju da je svako sposoban da upravlja dravom i da
je za taj posao svako dovoljno uen, pa su zato spremni da rastrgnu
Sokrata, koji hoe da ih u tome razuveri.
" Metafora kae ovo: borba za vlast je surova, pa oni koji uspeju
da se u toj optoj udnji za vlau domognu vrhunskih poloaja u
dravi, bivaju posle izvesnog vremena ili osueni na smrt, ili prognani
ostrakizmom. Metafora se odnosi na tadanje politike prilike u Atini.
12
Zvezdoatac" nije sasvim odgovarajua re za meteoroskopon
= onaj ko gleda gore, na nebo. Sokrat se osetio pogoen Adeimantovim
prigovorom (vidi beleku 8) i svoj podui metaforini odgovor zaklju
uje aluzijom na obrazovanje pravih dravnika (pravih krmanoa"),
koji moraju poznavati ne samo zemaljske nego i nebeske pojave, a ako

363

bi se pokazalo da oni istrauju i ono to nije neposredno vezano za

politikantsku vetinu, tada bi ih nazvali brbljivcima" i zvezdoacima",
kao to je na slian nain postupio Aristofan (u komediji Oblakinje)
kada je13 karikirao Sokratovo ponaanje.
Aristotel (Retorika, II, 1391a 8) kae da je Simonid, odgovara
jui na pitanje supruge Hierona tiranina Sirakuze ,,ta je bolje
biti bogat ili mudar?", odgovorio sledeim recima: bolje je biti bogat,
jer vidim kako m u d r i provode svoje vreme pred vratima bogatih".
Platon oigledno misli suprotno, pa stoga u nastavku reenice Simonida
naziva 1 4 laljivcem".
Na izraz savreni ovek" pokriva ono to se u izvorniku obeleava odredbama kalan i agathbn (doslovno: lep i dobar), a to je onaj
ko je odreenim naporima uspeo da postigne savrenstvo tela i due,
te da bude telesno snaan i otporan, a duhovno obrazovan tako da
raspolae znanjem, i da mu istina i tenja za istinom budu voi ivota.
Potpuni ili totalni ovek je, p r e m a tome, za Platona, onaj ko je u sebi
sjedinio tri oblika ljudski mogueg savrenstva: fiziko, intelektualno
i moralno.
15
Uporediti Gozba (206e; 211d212a)
16
V.
407ab.
17
Aluzija na Aristofanove Oblakinje, komediju u kojoj je Sokrat
bio prikazan kao jedan od sofista, koji zaluuju mlade ljude. Ali ovde
se aludira i na one javne i ugledne linosti to su protiv Sokrata po
digle optubu za kvarenje omladine i za uvoenje novih bogova, koje
atinska1 8 drava ne priznaje. Upor. Odbrana Sokratova (24b i dalje).
Prilino otvorena zamerka, upuena pripadnicima demokratske,
skuptine u Atini, kao i drugim oblicima tadanjeg atinskog javnog
mnenja", formiranog u skuptinama, na zasedanjima narodnih sudova
koji su imali preko pet stotina lanova, i na masovnim teatarskim pri
redbama na kojima je komedija, reagujui na aktualna zbivanja, bila
istovremeno izraz i podstreka javnog miljenja.
19
Platonova je teza da sama drava, odnosno jedna data poli
tika praksa, deluje kao vaspita dvostruko: prvo time to mladi ljudi
oponaaju ono to rade stariji uei se ivotu" na iskustvu onih koji
su uspeli ili stradali, a drugo i time to je drava jaa od pojedinanih
graana i moe ih naterati da, pod pretnjom kazni, upranjavaju onaj
tip ponaanja
koji se u datoj situaciji smatra poeljnim.
20
Boanstvo se izuzima zato to je tu re ljudskim sukobima
i zato to je ono, p r e m a poslovici, iznad govora".
21
Oni" su tadanji voi naroda (demagozi), kao oni koji su
protiv Sokrata podneli tubu atinskom demokratskom sudu. Anit, na
primer, prema dijalogu Menon (91c), misli da je delatnost sofista velika
nesrea za omladinu.
22
Re sophistes (sofist) i sophos imaju slina znaenja, a mudrost
se oznaava reju sophia. Otuda je ve zbog samih naziva dolazilo do
toga da vodei politiki ljudi zaziru od sofista. Jer, prema onome to
se govori u Odbrani Sokratovoj, vodee politike ljude mnogi su sma
trali mudrima, a ponajvie su oni sami drali do svoje mudrosti. Sokrata
je, na njegovu nesreu, delfijsko proroite proglasilo najmudrijim,
mada on nije bio politiki ovek i vo naroda.
23
Ovo mesto je verovatno inspirisalo Tomasa Hobsa da svome
delu materiji, obliku i vlasti drave, crkvene i graanske" dadne
naslov Levijatan (biblijsko ime za Platonovu veliku zver").
24
Diomedovo primoravanje (Diomedia andgke) je izraz stvoren
prema sledeem predanju: Odisej i Diomed su kriom uli u Troju da

364

bi iz neprijateljskog grada izneli Atenin kip relikviju koju su nazivali

Patlddion, jer je Palada nadimak Atenin. Poto su ukrali kip, Odisej
naumi da ubije Diomeda i da za sebe prigrabi svu slavu. Ali, Diomed
prozre Odisej evu nameru, sveza mu ruke i maem ga natera da ide
ispred 25njega, te se tako vratie u ahejski logor.
Sokrat pominje Teaga, kao svog drubenika, i u Apologiji (33e).
Jedan dijalog je naslovljen Teagovim imenom, ali utvreno je da Platon
nije autor
tog dijaloga.
26
Sokrat, u stvari, kae da ga je demonsko znamenje" odvra
tilo od politike, a ne to da samo poneko ima svog demona. Upor. Odbra
na Sokratova
(31cd).
27
Upor. Fedon, odeljak u kojem se govori da se filozofi raduju
smrti. 28
Ono govorima" (to peri toiis logous), izraz se verovatno od
nosi na dijalektiku (upor. dalje, 511b, 531e). Izvorni izraz bi se takoe
mogao2 9 prevesti i kao ono pojmovima", ili, ono dokazima".
ala na raun Heraklitove izreke Sunce nije samo svaki dan
novo nego je uvek i neprestano novo" (D. fr. 6). Heraklit je, naime, pret
postavljao da se sunce rodi, ostari i u m r e (ugasi se) za jedan dan od
izlaska3 0 do zalaska, ali da se taj proces neprestano ponavlja.
Upozorenje u skladu sa Sokratovim verovanjem u ponovno ra
anje, kojem se govori na kraju X knjige Drave, kao i na kraju dija
loga 31
Gorgija.
Na strani 473c-e.
32
Gornje reci bi mogle biti znak da je ova knjiga Drave napisana
posle prvog Platonovog putovanja na Siciliju, t j . posle neuspeha njego
vih nastojanja
da Dionisija starijeg ubedi u potrebu reforme drave.
33
Platon hoe da kae: filozofija.
34
Uporedi: Ilijada (I, 131).
35
Slikar dravnog ureenja" je ovde Sokrat, a oni koji ga na
padaju opisani su na strani 474a.
36
V. 463ab.
37
Ideja" ovde oznaava jedinstvo mnotva, t j . ono to doputa
da mnotvo pojedinanih stvari bude obuhvaeno jednim imenom, jed
nim pojmom. Ideja" je uz to i forma tih stvari, njihov trajni, nepromenljivi i nepropadljivi oblik; ona je neto kao okvir ili posuda kroz
koju prolaze i mogu prolaziti mnogobrojni sadraji; vode teku, a reka
kao reka ostaje; ili, apstraktnije, lepe i dobre stvari nastaju i prolaze,
ali lepota i dobrota ostaju kao veite i nepromenljive forme.
38
Sunce.
39
Re je moi ili sposobnosti gledanja za koju Platon misli da
nastaje tako to se suneva vatra (toplota) spaja sa onom vatrom
(toplotom). I jedna i druga vatra shvaene su kao fluidi, mnogo finiji
od obinih fluida.
40
Istina i bie sijaju kao sunce, ali njihov sjaj moe da uvidi
samo um. Prema tome, izmeu vienja i uvianja postoji analogija. Iz
narednog pasusa, meutim, proizlazi da istina i bie sami po sebi nisu
vrhunsko dobro, nego da tek vrhunsko d o b r o samo po sebi ini da
istina i bie, za oveka, budu mogui i dostupni. Dakle, istina i bie
jesu radi dobra, a ne, obrnuto, da dobro jeste radi istine i bia. D o b r o
je poslednji uzrok onoga to jeste i onoga to je istinito. Shodno tome,
trebalo bi da z l o bude poslednji uzrok nebia, ili ak samo nebie,
kao i poslednji uzrok onoga to je istini suprotno zablude i lai. Ali
u Platona postoje samo nagovetaji za razvijanje osnovnog stanovita
u tom pravcu. Ti nagovetaji su dati ovde u Dravi, u Sofistu i drugde,

365

pa e se tek u okviru novoplatonizma razviti u pravcu kojem je pret

hodno4 1 bilo reci.
Sokrat nema drugog izbora nego da uutka sagovornika Glaukona, kada se ovaj uopte usuuje da vrhunsko dobro poredi sa zado
voljstvom, verovatno u ironinoj aluziji na stanovite kirenske sokratske kole u kojoj je tvreno da je zadovoljstvo vrhunsko dobro.
42
D o b r o kao ideja ne moe se svesti na optosti, tj. na rodove
i vrste ulnih i propadljivih stvari, mada su ove optosti i same nepropadljive, i mada sve propadljive stvari duguju svoje roenje i svoju
egzistenciju svojim rodovima i vrstama. Pretpostavka je jednostavna:
svako pojedinano ulno bie nastaje (biva roeno) od drugog takvog
bia, ovo iz treeg itd., dakle svako pojedinano ulno bie nastaje iz
roda istovrsnih bia. Rod je trajan, a njegovi lanovi su prolazni. Ovde
Platon istovremeno uvodi hijerarhiju ideja (oblika). Najvie mesto zau
zima ideja dobra, jer sve to jeste i svaka istina tome to jeste u
krajnjoj liniji zavise od d o b r a , pa i rodovi i vrste jesu zbog d o b r a
i radi d o b r a . Prema tome, rodovi i vrste su nii (zavisni) oblici ili
ideje. U toj taki Aristotel se u bitnome slae s Platonom.
43
ini se da Glaukonova primedba nije iskljuivo usmerena na
to da se alom otkloni previe svean ton razgovora na ovom mestu.
Njome se, izgleda, ujedno nagovetava da je Sokratova slika dobrog"
neto to nadmauje apolonski kult, i daje se do znanja da apolonska
svetlost nije dovoljna za uvianje tako uzvienog dobra.
44
Ako bi mudrovao imenima, t j . rasuivao po etimologiji kao
u dijalogu Kratil (396bc), Sokrat bi za ono to je vidljivo (h-or-aton)
rekao da je na nebu, ili da je nebesko (our-anos), budui da te dve
grke reci imaju sline korene.
45
Tekst je u izvorniku nejasan i sporan. Ne vidi se, naime, da
li je re podeli na dva nejednaka, ili na dva jednaka dela, pa zbog toga
neki itaju: dva nejednaka dela", a drugi dva jednaka dela". ini se
da je prva verzija verodostojnija, jer umstveno" i vidljivo", u Plato
novoj viziji, nikako ne mogu biti jednaki, a za Platona je evidentno da
je vrednije i bolje uvek ono to je manje. Osim toga, vidljivo" je samo
pojavna strana umstvenog" (noumenalnog), koje je zgusnuto u dobru
i univerzalijama, dok je vidljivo" rasuto u mnotvu propadljivih i
prolaznih egzemplara.
46
Sve stvari vidljivog i opipljivog sveta, ulnog sveta, Platon deli
na dve velike grupe. U jednu od tih svrstava iva bia, biljke i sve
vetake proizvode, dakle sve ono to mi nazivamo svetom prirodnih
bia" i svetom tehnike" pripada, u Platonovoj podeli, jednom delu
vidljivog sveta. Dragom delu tog istog vidljivog sveta pripadaju reflektovani likovi bia iz prethodnog dela, dakle oni likovi koji se pojavljuju
u prirodnim i vetakim ogledalima, a potom i senke" svih bia pri
rodnog i vetakog sveta, senke koje su proizvod suneve ili neke druge
svetlosti, koja omoguuje vienje. Na izraz stvari" nije naroito po
godan za imenovanje onoga to pripada platonskom svetu vidljivog",
jer senke" i reflektovani likovi" (fantasmata) svakako nisu. ni za nas
ni za Platona, stvari, nego jednostavno ono to oi mogu da vide.
Platonova podela vidljivog" vri se po kriterijumu jasnog vienja",
pa je stoga svejedno da li su jedni predmeti tog vienja, u nekom dru
gom smislu, realniji od drugih predmeta.
47
Platon ovde hoe da pokae kakva je razlika izmeu znanja"
i mnenja", pa postavlja neku vrstu proporcije: mnenje" se odnosi
prema znanju, kao kopija prema originalu, ili kao senka prema pred
metu ija je senka, ili, uopte, kao slino p r e m a onome emu je slino".

366

48

Podela je i ovde, kao i u prethodnom sluaju, izvrena prema

ljudskim saznajnim organima i moima. Kao to je hor at on sve
ono to se vidi, ili sve ono to je mogue videti, oima tako je
no et on sve ono to se uvia, shvata (s-hvata) umom.
49
U izvorniku se ne upotrebljava re podruje", nego se jedno
stavno kae noeton". U prevodu sam morao da upotrebim re pod
ruje" zbog izraajnih mogunosti ili nemogunosti naeg jezika, koje
su drukije od izraajnih mogunosti grkog jezika. Podruje umnog"
je u ovom tekstu oigledno jedno od glavnih saznajnih moi ljudske
due, i to one moi koja je, p r e m a Platonu, izrazito superiorna nad
moi vienja oima, jer, po filozofovoj pretpostavci, ono to se oima
vidi nije istinito i stvarno kao ono to se umom uvia; um je mnogo
blii stvarnosti i istini nego oi. Ova poslednja teza zasniva se na Pla
tonovoj teoriji vienja: oi mogu gledati, ali ne i shvatiti; um je taj
koji shvata vizuelnu percepciju.
50
To je postupak kojim se, p r e m a dijalogu Menon (86e), slue
matematiari (geometri"). Ovi, naime, kada hoe da dokau neku teo
remu, uzimaju tap i crtaju u pesku figuru kruga ili trougla, pretpo
stavljajui da je crte na pesku kopija pravog kruga ili trougla, iako
znaju da je to loa kopija. Tako geometri, polazei od vidljivog (tj. od
loe kopije), idu p r e m a u m n o m (tj. p r e m a liku, obliku, ideji), te u
takvom postupku pretpostavljaju da jeste ono to nije, da je vidljivi
crte, iako nije pravi lik, za u m n o posmatranje b a r unekoliko slian
pravom
liku.
51
Istraivati iz hipoteza" (ex hvpotheseon) ovde, shodno onome
to je reeno u prethodnoj beleci, znai istraivati od efekta p r e m a
uzroku, od kopije p r e m a originalu, od vidljivog prema umnom, od
empirijskog prema racionalnom. Prema onome to je reeno u nared
noj, VII knjizi Drave, sve nauke osim dijalektike istrauju na taj
nain, dakle sve polaze od vidljivog materijala (sadraja), da bi pomou
ovog i preko ovog dospele do nevidljive umne forme. Jedino dijalektika
ne polazi od vidljivog materijala, ne polazi iz hipoteza, tj. iz onoga to
je postavljeno dole, jer je njeno polazite logos., t j . smisaoni, shvatljivi
govor, poimanje, koje je nevidljivo i nije postavljeno dole, nego gore,
u samoj formi, u ideji koju treba shvatiti, a koja je sama po sebi izvor
svake mogue shvatljivosti i smisaonosti.
52
Dua u dijalektikom postupku napreduje iz svoje hipoteze",
jer je i sama dua smetena u telu, dakle u onom to je vidljivo i dole
postavljeno". Telo i ulnost uopte pokriveni su u gornjem tekstu
izrazom duina hipoteza".
53
Nehipotetiki poetak (arhen anhvpotheton) je ideja" ili for
ma", bie kao takvo, bie po sebi, koje u svome bivstvovanju ne zavisi
od sadraja, ne zavisi od onih svojih vidljivih, pojavnih egzemplara,
nego, naprotiv, oni od njega zavise. Umna saznajna mo, kako se to
vidi iz daljeg teksta, u onom svom najviem obliku ne saznaje indi
rektnim, nego direktnim putem, ali ne zato to bi indirektni saznajni
postupak bio lo, nego zato to se forma kao takva, ideja po sebi, ne
moe ni shvatiti pomou njenih kopija, ili pomou njenih pojavnih,
vidljivih egzemplara. U ovom sluaju, Platon je samo pojaao i naglasio
ono to je ve bila praksa grke geometrije, u ijoj je konstituciji i
sam uestvovao. Re je, naime, tome da se u geometriji slike i primeri
nikako ne primaju kao dokaz, nego samo kao pomona i oigledna"
sredstva
koja olakavaju shvatanje dokaza.
54
To znai: kao ono to je pretpostavljeno, kao ono to je ve
poznato i svima jasno.
367

55

Razumevanju gornje Platonove teze moe pomoi Hegelova

izreka: filozofija se bavi onim to se obino smatra poznatim". Pravo
istraivanje poinje tamo gde nauke svoja istraivanja zakljuuju. U
gornjem tekstu re je tome da bi to pravo istraivanje, tj. dijalek
tiko istraivanje, moglo da pone istraivanjem onoga to geometri''
uzimaju kao hipoteze" (v. prethodnu beleku). Ono bi, dakle, poelo
pitanjima: ta je broj? ta je parno i neparno? ta je figura? itd.
A cilj istraivanja, koja poinju takvim pitanjima, je definicija, i to
shvaena kao odredba ili poimanje, shvatanje, u m n o uvianje onoga
to po5 6 sebi jeste takvo kakvo jeste.
Platon ovde bez posebnih objanjenja prelazi na drugo znaenje
noeton-a. U prethodnom tekstu bilo je reci umnom" kao saznajnoj
moi due. Ovde je oigledno re umnom" kao inteligibilnom obliku,
ili onome to je prvo". U Aristotelovoj terminologiji, taj i takav inteligibilni oblik oznaen je kao prvi uzrok" ili kao prvi princip". U nemakom idealizmu uvedeni su atributi subjektivno" i objektivno",
bez sumnje u platonskoj tradiciji i sa namerom da se Platonov nain
izraavanja uini preciznijim i jasnijim. No Platon, u nastavku komentarisanog teksta, nagovetava da saznajni postupak, koji upotrebljava
hipoteze", moe da dosegne samo do pojma kao subjektivne forme, tj.
do pojma ili ideje" koji su u samoj dui i koji se tamo pokazuju kao
shvatanje ili razumevanje same stvari. Dalje se nagovetava da jedino
dijalektiki postupak uspeva da otkrije objektivnu formu, odnosno
ideju koja je za sebe i po sebi", koja je, dakle, onaj poslednji ili onaj
prvi izvor i same sebe i one moi shvatanja i poimanja, to je lokalizovana u dui.
57
Dua koja nema snage da prevazie nivo hipoteza" je, p r e m a
Platonovoj viziji, ona dua koja ostaje u domenu empirijskog i vidlji
vog, ne znajui za drugi vii domen. Takva dua u istraivakom saznajnom postupku ivi u uverenju da su forme ili oblici (figure, brojevi i
si.), koje je otkrila, samo kopije" (generalizacije) vidljivih primeraka
ulnog sveta, a ne zna da su upravo ti vidljivi primerci u stvari pojedi
nani pojavni oblici onih figura, brojeva, brojnih odnosa i
drugih
takvih rodova i vrsta. Prema tome, obino mnenje dri da je ono to
opisuje Platonova teorija ideja neto kao naopako okrenut svet. a
uzvrat, teorija ideja smatra da je upravo obino mnenje to koje posledicu uzima za uzrok: ono to je poslednje u redu stvari kao ono to
je prvo. Platon je nastojao da i taj nesporazum izmeu obinog mnenja
i teorije ideja ukljui kao posebni elemenat teorije ideja, pa je u sledeim razmatranjima, na poetku sedme knjige Drave, stavio meta
foru peini kao svoje objanjenje konflikta izmeu obinog mnenja
i teorije ideja.
58
Logos, kao govor, imao je kod Grka uzvienije mesto nego kod
modernih. Time se ne pomilja samo na magijsku mo govora, u koju
veruju svi primitivni narodi, nego pre svega na univerzalnost govora.
Grki filozofi, poev od Heraklita, veruju da priroda govori sopstvemm
jezikom i da taj govor prirode mudri ljudi mogu nauiti i razumeti.
Slino tome, veruje se da naroito obdareni ili nadahnuti ljudi, proroci
i pesnici, mogu da prenose poruke bogova i sudbine. U filozofiji se pak,
shodno tome, pretpostavljalo da bie kao bie takoe ima svoj logos
i da se taj logos moe protumaiti naroitom upotrebom ljudskog
uma. U gornjem tekstu, Platonova tvrdnja je bez tog kulturno-istonjskog konteksta nerazumljiva, ali ona postaje razumljiva ako pretposta
vimo da Platon time misli na ono to mi nazivamo logika". Ima naime,
jedna logika" bia i bivanja koja se nigde ne moe videti niti drugim

368

ulima osetiti, ali koju ljudski logos poprima od bia i sadri je u sebi.
No ta se logika", koja je ujedno i najdublji smisao bia, njegov raz-log
i svrha, ne otkriva bez istraivakog napora i bez onoga to Platon ime
nuje rcju dialigesthai (dijalektika). Ova je re vieznana ili, bolje,
ispunjena jednim naroitim znaenjem, koje nijedna re modernih je
zika ne bi mogla preneti, kao i kad je u pitanju re filosofija. Rimljani
su obe te reci jednostavno preuzeli, ne prevodei ih, kao to su postu
pili i moderni, preuzimajui ih od Rimljana. Re dialegesthai upuuje
pre svega na dia-lego razgovaram i na dia-logos = razgovor. I jedno
i drugo je vezano za ispitivanje, postavljanje pitanja sa-govorniku i za
njegovo od-govor-anje; zatim na: raz-laganje, iz-laganje, obraz-laganje,
raz-janjavanje (umno rasvetljavanje), ob-janjavanje. Polazei od sopstvene moi umnog uvianja, sagovornik daje svoj pristanak tezi onoga
koji ispituje, ili jednostavno odgovara potvrdno i odreno na postav
ljena pitanja. Ali, dajui svoj pristanak, ili odgovarajui odreno na
postavljena pitanja, sagovornik je prinuen ne fizikom silom ili
kakvom drugom pretnjom, nego logikom da prihvati ili odbaci i ono
to nunim logikim nainom sledi iz poetnih potvrdnih ili odrenih
odgovora. Tako se izvode sva dokazivanja i sva pobijanja, pomou
kojih se od mnenja" kao linog miljenja dolazi do znanja kao uni
verzalne
istine postojeem.
59
Prema prethodnom, moglo je izgledati da se u dijalektikom
postupku zabranjuje upotreba primera i poreenja uzetih iz podruja
vidljivog". Ovde se sada to ispravlja, pa se nagovetava da je i u tom
najznaajnijem saznajno-istraivakom postupku doputena upotreba
hipoteza", tj. primera koji se odnose na sve ono to je tu oko nas,
vidljivo. Doputena je ana-logia, ali u doslovnom znaenju te reci, kao
govorenje onome to je gornje, kao govor koji stremi onom gornjem,
a ne ostaje u podruju hipoteza", tj. u podruju onog to je ispod,
onog to
je tu dole, u n a m a i oko nas kao prolaznih telesnih jedinki.
60
Ovo je prvo i za evropsku filozofiju izvorno razlikovanje ra
zuma i uma. Ono e, sa svim posledicama koje su ve izraene ili nagovetene ovde, na kraju VI knjige Drave, mnogo kasnije, u okvirima
nemackog idealizma, postati predmet kontroverznih stanovita, pre
svega Kantovog i Hegelovog. Platon je prvi postavio nauke, ili kako se
ovde nazivaju vetine, u podruje razumskih saznajnih moi, a
dijalektiku u podruje umstvenih saznajnih moi. Kant i Hegel su to
kasnije, svaki na svoj nain, ponovili. Uz to, ono to Platon oznaava
kao podruje hipoteza", Kant je oznaio, preuzimajui terminologiju
engleskog
empirizma, kao podruje mogueg iskustva".
61
Umovanje (noesis) odgovara onome to je Aristotel precizirao
kao teorija (theoria) i nata je nadovezao ono to je nazvao teorijskim
znanjima", imajui za taj postupak i direktne uzore u Platonovim tek
stovima, jer Platon (Drava, 486a, 517d; Zakoni, 951c) prvi upotrebljava
re theoria u znaenju umstvene kontemplacije onoga to jest, a u dija
logu Dravnik (258e, 259c) upotrebljava izraz praktike kao oznaku za
praktina znanja nasuprot izrazima gnostike i theoretike kao oznakama
za teorijska znanja. Umovanje (noesis) i teorija (theoria) imaju i jedan
sinonim novolatinskog porekla: spekulacija (speculatio).
62
Umovanje odgovara najviim oblicima (idejama), pre svega
ideji ili formi dobra, zatim formi lepog i pravinog. Razumevanje, ili
razumsko poimanje, odgovara onim oblicima ili formama koji se otkri
vaju u svim disciplinama matematike, kao i u astronomiji i harmonici.
Vera odgovara onom to Platon na drugim mestima naziva mnenjima",
tj. linim i grupnim uverenjima, linim i optim pred-rasudama, dakle

369

onome to prethodi rasuivanju i to utie na prosuivanje vrednosti.

Najzad, eikasia, koju sam ovde preveo naim izrazima slikovito pred
stavljanje", nagaanje", odgovara mitu, pesnitvu i, uopte, predstavljakim, mimetikim umetnostima. Ejkasija je, prema Platonu, najnia
i najmanje vrcdna saznajna mo i rezultira u najmanje jasnim, konfuznim,
predstavama postojeeg. Slinu podelu, samo bez ovog etvrtog lana,
pravi Kant u Kritici istog uma (Transcendentalna dijalektika, Trei otsek
kanona istoga uma), govorei mnenju, z,nan\u i veri, i razdvajajui
saobrazno kulturno-istorijskim okolnostima mnenje i veru.
63
Ana-logos ovde oznaava srazmernost ili proporcionalnost: e
tiri saznajne moi meusobno se odnose po jasnosti svojih vizija posto
jeeg na isti nain kao to se pojedine regije umstvenog i vidljivog
meusobno odnose po stepenu bia kojeg u sebi nose. Umstvena
mo, kao umno posmatranje onoga to je prvo" i to je bez
hipoteza", vizira bie samo po sebi, tj. vrhunske torme bia po
sebi, i to na najjasniji mogui nain. Ejkasija pak vizira samo senke"
onih stvari i dogaaja koji su i sami senke" niih formi bia, pa i .to
ini na najnejasniji mogui nain, jer pesnici kako to Platon eli da
pokae u dijalogu Ijon govore kao u nekom bunilu, ne znajui pravi
smisao64 onog to govore.
Platon pokatkad upotrebljava reci istina" i bie" (realitet)
kao sinonime, to je i ovde sluaj.

KNJIGA SEDMA ( )
1
Zarobljenici u peini" ne vide ni sami sebe, ni jedan drugog,
nego samo svoje senke i senke drugih zarobljenika. Isto je tako i sa
predmetima koji se pronose iza njihovih lea; oni, naime ne vide te
predmete, nego samo njihove senke.
2
Moe gledati samo senke".
3
To je ono to se u obinim, svakodnevnim prilikama naziva
stvarnim". Re je predmetima ulnog opaanja, koji prema teoriji
ideja, skiciranoj u prethodnoj (estoj) knjizi, nisu stvarni u pravom
smislu te reci.
4
Ovi predmeti su gore" u odnosu na peinu u kojoj se, kao u
nekom podzemlju, nalaze Sokratovi zarobljenici".
5
Vreme i godine" nisu konstituenti bia po sebi, koje je veno,
nepromenljivo i, prema tome, izvan vremena. Vreme i godine su kon
stituenti vidljivog sveta, tj. onog sveta koji se oima vidi, iako se samo
vreme ne moe videti, nego se njemu zakljuuje, tj. do njega se
dolazi proraunavanjem trajanja pojedinih sunevih perioda. Vreme sa
suncem ulazi u svet.
6
Stih iz Odiseje (XI, 489), ve citiran napred na strani 386c u
treoj 7 knjizi.
Aluzija na Sokratovu sudbinu, tj. na injenicu da su Sokrata nje
govi sugraani
osudili na smrt i pogubili.
8
Aluzija na Sokratov odnos prema sugraanima i sudski proces
protiv 9Sokrata.
Platon ovde misli na sofiste.
10
Organ za uenje je um (nous), a sposobnost za uenje, ili
saznajna mo, je umovanje (noesis) i razumevanje (dianoia), kao to
je prikazano
na kraju este knjige.
11
Mo vaspitanja ili obrazovanja je ograniena, emu se ovde
govori metaforino: vaspita ne moe usaditi nekome organ za uenje"
(um), ni sposobnost za uenje, jer se i jedno i drugo roenjem donosi
na svet. Vaspita moe jedino da u vaspitaniku izvede preobraaj, tj.
da vaspitanika preokrene (metastraphesetai) i usmeri njegov vid"
prema d o b r u . Ovo preokretanje" ili preobraanje" vri se u odnosu
prema svetu prolaznih stvari, prema svetu nastajanja i propadanja, od
kojeg vaspitanik treba da se okrene na drugu stranu, na onu na kojoj
se nalazi ono to je neprolazno, nepropadljivo i veno. Stoga obrazo
vanje, nauka i filozofija, ako vaspitanik pone da ih usvaja i ivi u
istraivakom entuzijazmu, sami po sebi vre ono preobraanje", jer
su nauka i filozofija upravo usmerene prema neprolaznim i venim
formama postojeeg.

371

12
U izvorniku stoji: phrmesis, to se moe prevesti kao mo
miljenja", kao mo razumevanja" ili shvatanja. Za tu mo kae se da
je ponajvie boanska, a to znaci da je ta mo ono to je u ljudskom
biu jedino
besmrtno. Upor. Fedon (70b, 76c, 79d).
13
Platonova je pretpostavka da ulni nagoni i ulne strasti vuku
nadole, tj. prema svetu kao regiji prolaznih i propadljivih stvari, i da
ti nagoni i strasti kvare onaj besmrtni umni deo due, odvraajui ga od
njegove prirodne usmerenosti, koja vodi kontemplaciji venih formi.
Prema tome, vaspitanje ima da savlada snagu ulnih nagona i da umni
deo due uzdigne, oslobodi od te nagonske olovne^ uladi i usmeri
prema gore. U prvom sluaju, dok je vezana ulnou, dua postaje
troma, teka i lenja. U drugom sluaju, dua postaje laka, spremna za
uzdizanje i usavravanje. U tom smislu je i Heraklit govorio: Duama
je radost ili smrt da vlane budu. Radost im je pad u ivotu" (D. Fr.
77) i Suva
dua je najmudrija i najbolja" (D. Fr. 118)._
14
Ostrvo blaenih ili ostrvo srenih (makoren nesos) su prema
tadanjim verovanjima, posmrtna boravita onih koji su zasluni za
dravu. Ovde je taj izraz u ironinoj upotrebi, jer ne mogu biti zasluni
za dravu
oni koji se odriu bilo kakve politike aktivnosti.
' 5 Direktna aluzija na prilike u atinskoj dravi: oko vlasti se gloe
i dravom upravljaju oni koji po svojim sposobnostima i karakteru
nisu dorasli toj obavezi, dok oni najmudriji i najpoteniji stoje po
strani. Platonova je zamisao da upravljanje dravnim poslovima, t j .
onim poslovima koji se odnose na elu zajednicu, treba da bude oba
veza za najmudrije, i onda kada ovima do toga uopte nije stalo, a za
branjeni prostor za one kojima je do vlasti najvie stalo, i to zato da
bi svoju mudrost, ako je imaju, koristili za zadovoljavanje egoistikih
interesa
na tetu optih.
16
Ono to je reeno na strani 465de, 466a.
17
To jest i u politici i u filozofiji.
18
Pria se da su Asklepije, Herakle i Dionis posle smrti postali
neka vrsta boanstava; uspelo im je, dakle, da se oslobode venog bora
vita u podzemnom (Hadovom) carstvu i da vaskrsnu, uspinjui se
gore 1do
bogova".
9
Okretanje ploice" ili okretanje crepa" je metafora koja se
upotrebljava u dijalogu Vedar (XVIII, 241b) kao oznaka za preobraaj
nasrtljivaca u begunca, tj. za preobraaj onoga ko je, bivajui usmeren na jednu stranu, preokretanjem crepa" naglo postao usmeren na
drugu, suprotnu stranu. Ta metafora potie iz jedne deje igre u kojoj
su igrai podeljni na dva tabora. Igrom upravlja onaj ko u rukama
dri jednu ploicu, koja je na jednoj strani obojena crnom, a na dru
goj belom bojom. On baca ploicu uvis i uzvikuje niks hemera (no-dan).
Ako ploica padne tako da je njena bela strana okrenuta nagore, deaci
sa istone strane jure one na zapadnoj strani, i obrnuto.
20
Na strani 466e i dalje do 468a.
21
V. napred, strane 410a do 412a.
22
Palamed je u Ilijadi prikazan kao izumitelj, a tragiki pesnici
Sofokle,
Eshil i Euripid su Palamedu pisali u istom duhu.
23
Ovde Platon misli na to da se samim vienjem, bez uea
razuma, mogu opaati predmeti (u ovom sluaju prsti), ali se ne mogu
spoznati odnosi meu predmetima, jer u primeru koji je naveden, vi
anje daje meusobno suprotne informacije. Naime, najvei od tri
pokazana prsta je za vienje istovremeno i u sredini i na kraju.
U sredini je u odnosu na elu aku, a na kraju je u odnosu na tri
pokazana prsta. Za razumevanje odnosa (relacija) meu stvarima po-

372

treban je, dakle, razum. Isti je sluaj kada je re kvalitetima kao to.
su debljina i tankoa", mekoa i tvrdoa". Za vienje ili za ulo dodira,
jedan te isti predmet moe biti i debeo i tanak, i tvrd i mek. Jer, u
kojem je odnosu dati predmet debeo, a u kojem opet tanak; u kojem
je odnosu tvrd, a u kojem opet tanak t o moe razjasniti samo razum
koji uvia te odnose, a ulu vida i ulu pipanja to nije moguno. Prst
je, na primer, tvrd u odnosu na vunu, ali je mek u odnosu na mermer.
Upor. dijalog Fedon (96c do 97b, 102a do 103a).
24
U tekstu se pretpostavlja da veliko" i malo" nisu samo rela
tivni, nego i apsolutni pojmovi. Pretpostavlja se, naime, da postoji ne
to to je veliko po sebi", a ne samo veliko u odnosu na neto drugo
to je manje, kao i to da postoji neto to je malo po sebi". Naravno,
veliko po sebi" i malo po sebi" ne mogu postojati u podruju vid
ljivog", odnosno u podruju empirijskog (v. kraj este knjige). Stoga
vienje, ija se saznajna mo kree u podruju vidljivog, brka veliko
i malo", jer mu se jedni te isti predmeti mogu istovremeno pokazivati
i kao veliki i kao mali. V. prethodnu beleku i stranu 523e, gde se takoe pretpostavlja da kvantiteti, kvaliteti i relacije imaju apsolutnu
vrednost, koja nije locirana u podruju empirijskog, nego u podruju
razumskog, odnosno matematikog.
25
Ta se tvrdnja ne odnosi samo na razdeobu umstvenog i vidlji
vog kojoj je bilo reci pri kraju este knjige, nego po svoj prilici i na
prethodnu tvrdnju velikom i malom. Ako je naa pretpostavka osno
vana, onda bi veliko po sebi bilo u stvari celina postojeeg, celina koja
se samo umom moe shvatiti. Malo po sebi bilo bi oznaka za empirij
ski svet, za ono to Platon naziva vidljivim", oigledno proirujui tu
oznaku na celinu empirijskog sveta.
26
Na strani 523cd.
27
Sudija treba da odlui ta je to to se vidi: jedinica ili mno
tvo. To se pitanje moe postaviti u razliitim kontekstima. Na primer,
da li je data duina jedinica ili mnotvo manjih duina, kao to se pita
Zenon u aporiji dihotomija". Ili, da li je dua jedinica ili harmonija
telesnih delova, kao to se Platon pita u dijalogu Fedon. Ili, da li je
prava drava jedna ili je sklop meusobno sukobljenih delova, kao to
se tome govori ovde u dijalogu Drava. Slino tome, moe se pitati
da li je postojee jedinica ih je pak sastavljeno iz meusobno razliitih
regija, kao to se tvrdi u estoj knjizi. No nain postavljanja pitanja
jedinici i njenoj suprotnosti je u gornjem tekstu daleko jednostavniji.
Platonova je namera da i u ovoj oblasti utvrdi saznajnu nemo ula,
preciznije, ula vienja. To ulo vidi mnoge stvari istovremeno i kao
jedinstvene i kao mnotvene. Time ono daje jednoj te istoj stvari
suprotna obavetenja, pa tako podstie aktivnost razuma, koji kao ne
kakav sudija treba da razlui suprotnost i da svakoj odredi mesto koje
joj odgovara.
28
Re je tome koja su to znanja pomou kojih se moe izvriti
preobraaj", preobraanje" due i njeno izvlaenje iz vrtloga svako
dnevnih interesovanja i strasti, kako bi se dua buduih uvara" usmerila prema
d o b r u , u korist drave i u sopstvenu korist.
29
Praktino raunanje, logistika, obuhvata prebrojavanje koje se
vri u trgovini, poljoprivredi, stoarstvu i drugim poslovima. Logistika
takoe ukljuuje etiri raunske radnje: sabiranje, oduzimanje, mno
enje i delenje; a uz to i obina merenja duina, povrina, zapremina.
Aritmetika je, kako je Platon zajedno sa drugim naukama ponekad
naziva, vetina, umenost baratanja brojevima izvan praktinih potreba
i svrha. Logistika i aritmetika imaju dvojaku funkciju: praktinu (de-

373

latnu) i teorijsku (kontemplativnu). U daljem izlaganju Platon nastoji

da nae
najbolji nain povezivanja te dve funkcije.
30
*
Re nauka" (mathema) ovde je upotrebljena u znaenju onoga
to se 3ui,
to je predmet uenja.
1
Svha uenja nije za sve uenike ista: budui ratnik izuava lo
gistiku i aritmetiku radi najboljeg mogueg upranjavanja svoje pro
fesije, a filozof opet radi onoga to sainjava njegov ivotni poziv.
Filozof pak moe ono to moe ratnik, a ratnik ne moe ono to moe
filozof. Ova hijerarhija proizlazi iz razliitih stepena sposobnosti i sklo
nosti. Re ousia preveo sam ovde naom reju sutina", mada bi se
mogla staviti i re bie", u smislu onog to jeste na nepromenljiv
nain. Nadalje, logistikos je prevedeno naim izrazom vest u milje
nju", jer nije bilo moguno preneti Platonovu igru reci na tom mestu.
Logistikos je, naime, ne samo onaj ko je vest u miljenju", nego i onaj
ko je vest u raunanju", a te dve vetine uslovljavaju jedna drugu.
32
uvar" uzorne drave je znalac, odnosno m u d r a c u najviem
ljudski moguem stepenu, a to podrazumeva da on, u sluaju potrebe,
bude i ratnik. Hrabrost je jedna od etiri kardinalne vrline koje moraju
biti prisutne i u dravi i u linosti uvara".
33
Re idiotikos ovde oznaava onaj oblik neznalatva ili nisko
plasiranog znalatva koji logistiku upotrebljava u prizemnom krugu
privatno-sopstvenikog interesa. Svakako ne bi odgovaralo izvoru ako bi
smo rekli da je takva upotreba logistike idiotska, u dananjem znaenju
te rei.
34
Iz raspravljanja brojevima, proisteklim iz empirijskih gene
ralizacija, mogu nastati one dosetke koje su nazvane sofizmima". No
mogue je, isto tako, da se ovde aludira na Zenonovu dijalektiku, primenjenu u njegovim aporijama", u kojima se operie brojevima proiste
klim iz vidljivih i opipljivih tela".
35
Ako se jedinica ,,u govoru" razlomi, na primer, na dva dela,
tada e oni koji su u to upueni" pokazati, umnoavanjem, da se je
dinica kao jedinica time nije promenila, jer j e 1/2 ' 2 = 1 . Isto s e
dobija ako se jedinica ,,u govoru" podeli na bilo koji broj (n) delova.
(1 : ) = 1. Ovde je razume se, upotrebljena moderna notacija.
Platon i matematiari njegovog vremena uzimali su za jedinicu neku
du. Ako se du podeli na 2, 3, 4
ili delova, tada e se lako
pokazati da du, uzeta za jedinicu, ostaje nepromenjena tom deobom
na manje jedinice, jer zbir tih manjih jedinica daje onu polaznu jedi
nicu, isto kao to ovu daje i umnoak deobnih lanova ukoliko su
oni meusobno jednaki.
36
Misli se na stvari empirijskog sveta koje nastaju i nestaju, te
u tom 3 7svom prolaznom i nestalnom obliku ne mogu biti predmet nauke.
Re je tome da geometri" (matematiari) veinom upotreb
ljavaju jezik naivnog realizma, te matematikim stvarima govore na
isti nain kao to se govori ulima dostupnim predmetima vidlji
vog" sveta, na primer, pravoj govore kao nekakvom dobrom zategnu
tom konopcu, ravni kao nekakvom ravnom polju, kvadratu kao
nekakvom ramu, kocki i lopti kao predmetima koje majstori prave
od drveta ili kamena, i tome slino. A sve matematike stvari su, po de
finiciji, neempirijske, pa ih niko ne moe nacrtati i konstruisati kao
takve. Platon, meutim, postavlja zahtev, ali u formi indikativnog suda.
da se matematika u celini neguje samo radi istog saznanja, odnosno
radi preobraenja due i njenog usmeravanja ka vrhunskom d o b r u ,
a ne radi praktine primene u arhitekturi, ili u nekom drugom zanatu.
Ovaj se zahtev unekoliko kosi sa prethodnim zahtevom da ratnici uzorne

374

drave ue matematiku radi to boljeg praktikovanja ratnike vetine.

No Platon je, shodno klasnim predrasudama, s m a t r a o da je ratniki
poziv plemenitiji od radniko-zanatlijskog poziva i da je za slobodno?
oveka nedostojno da se bavi bilo kakvim fizikim radom. Platon nije
u tome gleditu bio usamljen. injenica je, uostalom, da je grka nauka
bila potpuno odvojena od zanatstva i od onoga to danas nazivamo
tehnologijom".
33
Verovatno je i ovo mesto posluilo kao osnov legende da je
na ulazu u Akademiju stajao natpis: Neka ne ulazi ko nije vest geo
metriji", jer onaj ko ne zna geometriju nee razumeti one vie nauke
koje se tu izuavaju.
39 p r v a dimenzija je prava linija, ili broj, predstavljen pravom
linijom. Druga dimenzija je ravan, koja ima duinu i irinu. Matema
tike stvari druge dimenzije" obuhvata geometrija u ravni (planime
trija"), a u aritmetici tome odgovaraju tzv. kvadratni brojevi. U kasnije
razvijenoj algebri, onome prvom odgovaraju tzv. linearne jednaine, a
drugom jednaine drugog stepena (kvadratne jednaine"). Trea di
menzija je ono to daje dubinu" i obuhvaena je onim to danas nazi
vamo stereometrijom", naukom prostornim vrstim figurama (popu
larno: telima).
40
Ova omaka nije sluajna. Platon, naime, govori stereome
triji, nata Glaukon primeuje da ta nauka u Sokratovo vreme jo
nije otkrivena. Iako je u pitagorejaca bilo izvesnih elemenata prostorne
geometrije, ova je nauka utemeljena i razvijena tek u Akademiji. Glavnu
ulogu u tome imao je pripadnik Platonove Akademije Teajtet, ije
ime nosi jedan od Platonovih dijaloga. Teajtetov rad na razvijanju
stereometrije nastavio je mladi pripadnik Akademije Eudoks sa Knida
ijem autorstvu se moraju pripisati osnovi onoga to sadre XI i XII
knjiga Euklidovih Elemenata. Nesumnjiv je Platonov uticaj na isto
teorijski smer geometrije u smislu objanjenja datog u beleci 37.
41
To je aluzija na organizovana istraivanja u Akademiji, iji je
,,vo" bio Platon.
42
Aluzija na istraivanja, preduzeta u Akademiji, u oblasti pro
storne geometrije. Kad to pie, Platon je oigledno zadovoljan tokom
tih istraivanja, jer vidi kako se stereometrija uprkos svim prepre
kama pojavljuje kao kompletna nauka.
43
Platon ovde ne upotrebljava re tela", nego kae da je astro
nomija nauka onome to se prostire u dubinu i to se kao takvo kree
ili, bolje rei, pomera".
44
Tekst je ovde nejasan, jer astronomija bi trebalo da bude peta
nauka, ako se i logistika" rauna kao posebna nauka. No ini se da
Platon logistiku pridruuje aritmetici, da pod geometrijom" razume
ono to je kasnije nazvano planimetrija", a da jo nema ime za pro
stornu geometriju (stereometriju). U prevodu sam ipak upotrebio re
stereometrija", mada je nema u izvorniku, jer bi doslovnim prevoe
njem onoga to Platon oznaava zgusnutim nainom i upuivanjem na
prethodna izlaganja, tekst postao bez naroite potrebe nerazumljiv.
45
Na strani 527de.
46
Verovatno aluzija na Empedokla i Anaksagoru.
47
Sokrat ovde ironino govori Glaukonovoj sklonosti da hrabro,
ali brzopleto, donosi zakljuke. Poslednja reenica bi u slobodnijem
prevodu mogla da glasi: moda ti prosuuje vispreno, a ja naivno i
glupo", pri emu bi ironija na Glaukonov raun bila jo vie naglaena,
jer smisao reenog je upravo obrnut.

375

48

stvarima koje se jednostavno gledaju nema nauke, i to delom

zato to iz prostog gledanja unaokolo, gore ili dole, ne sledi nikakva
nauka, a delom zato to su predmeti vienja nestalni i promenljivi, a
nauka se ne odnosi na aroliko mnotvo stvari ulnoga sveta, nego na
ono to je opte i nuno, i to kao takvo osmiljava ono aroliko mno
tvo, sistematizuje ga i pokazuje da u haotinom mnotvu utisaka i
zbivanja ima nekog reda.
49
Platon otro razlikuje gledanje due" od obinog gledanja
oima. Dua gleda" umom, a ne oima. Um je uviajue oko" due.
50
Ovo je od Platona pa nadalje, u potpunoj istoriji nauka, ostva
rivano kao matematika astronomija, te je u tom duhu reeno da nebo
astronoma nijedno oko ne moe videti".
51
U izvorniku stoji re shema (schema), a ne eidos ili idea, reci
koje pripadaju porodici glagola ideein = gledati, posmatrati. V. beleku
49. Za vienje (oima) je u tom tekstu upotrebljena re opsis.
52
To su istine idealnim oblicima, identitetu i udvajanju, koje
se mogu shvatiti samo rasuivanjem i izraunavanjem, a ne gledanjem
empirijskih modela. Izraz istina dvostrukom" verovatno se odnosi
na problem dvostrukog kvadrata ili dvostruke kocke. A problem je u
tome da se nae duina kvadrata ija je povrina dvostruko vea: ako
je duina datog kvadrata a, povrina dvostruko veeg kvadrata ija ie
ivica bie 2a 2 , iz ega, prema modernoj notaciji, sledi da je = a 2.
Na slian nain sledi da je ivica kocke, koja ima dvostruko veu zapreminu od date kocke, = &2. I duina traenog dvostrukog kva
drata, kao i duina traene dvostruke kocke pokazuju se kao iracio
nalni brojevi, te se, prema tome, kvadrati i kocke sa takvim ivicama
ne mogu adekvatno konstruisati ili napraviti od nekog materijala, \cr
ono to je tako nacrtano ili napravljeno nije jednako onome to je za
miljeno. Osim toga, dok je ivicu traenog dvostrukog kvadrata lako
konstruisati pomou lenjira i estara, jer je traena ivica jednaka dija
gonali datog kvadrata problem dvostruke kocke je takvim konstruk
tivnim5 3 postupkom nereiv.
Shodno pitagorejskim uenjima, Platon pretpostavlja, da je
nebeski demijurg vrhunski matematiar i da mu je kao takvom polo
za rukom ono to nijednom zemaljskom majstoru nije moguno: da
konstruie svemir shodno idealnim matematikim principima. Ovde se
preutno prihvata stara zamisao presokratika da su i zemlja i nebo
sagraeni od istog materijala. Ovu je zamisao Aristotel odbacio, uvo
dei pretpostavku da su nebeska tela apsolutno laka" i po tome ne
materijalna, nasuprot zemaljskim i sublunarnim telima koja su apso
lutno teka" i po tome materijalna.
54
Razdeobe vremena" u grkoj astronomiji vrene su p r e m a
opaljivim kretanjima sunca, meseca i celokupnog nebeskog svoda.
Tako su se dobivale godine razliitog trajanja: solarna, l u n a m a i go
dine pojedinih planeta.
55
Nebesko podruje je, p r e m a Platonovoj pretpostavci, jedino
podruje vidljivog" sveta u kojem nema nastajanja i propadanja, a promene u tom podruju vre se po matematikim principima: kretanjem
po idealnim putanjama, koje su nepromenljive. Osnova takvog rasui
vanja ipak je bila vienje oima (opsis), koje je Platon prethodno odba
cio kao saznajno nepouzdano. ini se da je Platon zvezde i planete
ubrajao u iva bia" i, shodno prastarim verovanjima, u bogove. Tako
bi se moglo razumeti zato je on propustio da podruje neba oznai
kao tree podruje vidljivog", pored spomenuta dva (onog koje obu-

376

hvata svet ivih bia i onog koje buhvata svet senki). V. napred, stranu
510a i dalje.
56
ini se da je Platonova prvobitna n a m e r a bila da se ne bavi
mnogo astronomijom, nego da se, u skladu sa osnovnim Sokratovim
opredeljenjem, okrene prema istraivanjima koja bi trebalo da vode
preobraanju", spasenju" due i drave kao prirodne ljudske za
jednice.
57
U Zakonima (X, 893b i dalje) nabrajaju se" sve vrste kretanja
i kae se (894d) da ima ukupno deset kretanja. Prvih osam kretanja
mada se iz Platonovog teksta u Zakonu ne vidi jasno ta bi moglo biti
svako od tih osam pripadaju onome to se m o d e r n o m terminologi
jom moe svrstati u tri sledee vrste kretanja: (I) rotaciono, (II) translatorno i (III) hemijsko. Rotaciono je kretanje nalik na obrtanje toka,
pa se iz Platonovog teksta moe razabrati da ta vrsta kretanja obu
hvata bar dve podvrste: periferno i centralno. Ovima bi se, kako se
ini, mogle dodati jo dve podvrste: kretanja po velikoj i kretanje po
maloj orbiti, ime se nagovetava ono to nam je preko Ptolomeja
poznato kao epicikl" (mali krug ije se sredite kree po velikom
krugu). Tako bi ono to mi nazivamo rotacionim" kretanjem u Plato
novom nabrajanju obuhvatalo etiri vrste planetarnih kretanja. ovi
ma je u Dravi (X, 616d do 617c) dat jo manje jasan opis. Upor. takoe
Zakoni (VII, 821b i dalje) i Timej (38c i dalje). Ostale etiri podvrste
pripadale bi translatornom i hemijskom kretanju, svakom po dve.
U translatornom, jedna bi bila jednostavno klizanje, a druga valjanje,
kao u kretanju nekog cilindra. U hemijskom, jedna podvrsta bi bila
sjedinjavanje i meanje, a druga razlaganje na sastavne delove. Sve
u svemu, ukupno osam vrsta kretanja.
Preostale dve, koje Platon imenuje kao deveto" i deseto" kre
tanje, obuhvataju: (I) ono to pokree neto drugo a i samo biva pokre
tano neim drugim; (II) ono to samo sebe pokree a sposobno je da
pokree i neto drugo. Ono prvo ili deveto" moglo bi biti kretanje
ivog tela, ali isto tako i kretanje planeta i sunca. Ovo poslednje (de
seto"), koje je za Platona ujedno i prvo u smislu izvornog, iskonskog,
ini sr svega to je ivo, odnosno glavnu karakteristiku onoga to
Platon naziva psyche (dua).
58
Ovde se sva kretanja dele u dve velike grupe: (I) u ona koja
se mogu videti, i (II) u ona koja se mogu uti.
59
To je verovatno aluzija na ono to su pitagorejci nazvali har
monija sfera", verujui da svaka nebeska sfera proizvodi jedan njoj
svojstven ton, a sve zajedno sklad tih tonova. Platon pominje pitagorejce samo na dva mesta. Ovo je jedno od tih, a drugo je u X knjizi
Drave (6Q0b) gde se pominje Pitagora i uticaj koje je on izvrio na
svoje sledbenike, uvodei pitagorejski nain ivota".
60
Kao to se astronomi ne mogu pouzdati u to da smisao ne
beskih kretanja vide oima, nego se moraju truditi da to shvate mate
matikom (v. 529d), tako se i u sluaju harmonike oni koji ue ne mogu
pouzdati samo u svoje ui, nego moraju upotrebiti pamet.
61
Gornje podsmevanje se verovatno odnosi na pripadnike pitagorejskih sekti, one koji nisu bili ni osobito ueni ni osobito pametni, ali
su fanatino sledili ono to su prihvatili kao Pitagorino uputstvo za
ivot.
62
Nejasni izrazi iz renika primitivnih pitagorejaca, koji su, su
dei po nabrojanim recima, postupali sa muzikim instrumentom kao
sa ivim stvorom.

377

63
Primitivni pitagorejci se u istraivanju smisla nebeskih kre
tanja previe i uzaludno oslanjaju na ono to oi vide, a u istraivanju
smisla muzike ponaaju se kao naivine koje hoe muziku da shvate
samo uima,
koje nisu organ za shvatanje.
64
Neprevodljiva igra reci: nomos oznaava i melodiju i zakon.
U kontekstu su inae upotrebljeni izrazi koji se odnose na muziku, ali
Platon hoe da kae kako je prethodni govor n a u k a m a bio samo
predigra za ono to je sr stvari kojoj se raspravlja: smisao zakona
u Dravi
i smisao dijalektike u konstituciji sistema znanja.
65
Sokrat u stvari pita da li su oni koji su upueni u nauke (arit
metiku, planimetriju, stereometriju, astronomiju i harmoniku) istovre
meno 6 6i dijalektiari?
U izvorniku stoji viesmislena re logos, koju sam ovde pre
veo naom reju razlog", u nastojanju da to je mogue vernije iz
razim smisao reenog. Oni koji ne umeju ili ne ele da se slue logi
kom, tj. navoenjem razloga, obrazlaganjem, razlaganjem, dokaziva
njem ne mogu ni u spomenutim naukama imati uspeha. Sokrat je,
dakle, sklon da tvrdi da oni koji su upueni u nauke istovremeno, i
upravo radi te upuenosti, moraju biti i dijalektiari.
67
Ponovljena igra reci upotrebom termina nomos. V. beleku 64.
Dijalektika, sluei se govorom (logos), nikako ne ostaje na injenici
da se govor i rasprava prenose uvenjem nego smera na logos kao na
razlog i dokaz, na ono to se samo u m o m moe uti". Isti je smisao
poreenja koje u tekstu dalje sledi, a koje se odnosi na vienje oima
i na umno vienje (uvianje).
69
Vienje oima samo je polazna taka, inicijalni podsticaj za
uvianje, koje dolazi tek na kraju, dakle, posle kraeg ili dueg lanca
posredovanja.
69
Put posredovanja koji vodi od ulnog podsticaj a do inteligibilnog.7 0
U alegoriji peini prikaze" su one vetake figure koje se
pronose iza lea zarobljenih u peini, koji na zidu peine, p r e m a kojem
su licem okrenuti, vide senke tih figura. ire, prikaze" su, za Platona,
predmeti vidljivog" zemaljskog sveta. Izvorna re je eidola (idoli).
71
Slike na vodi, glatkim povrinama i uopte prirodnim ogleda
lima Platon naziva boanskim prividima" zato to se te slike proizvode
prirodno, same od sebe, a ne pod dejstvom ljudskih elja, sklonosti i
zabluda. Ljudske slabosti iskau iz tog prirodnog lanca dogaanja u
kojem su one neka vrsta stranog tela". One su vetake (neprirodne)
kao i one prikaze" (idoli) koje pronose pred ulazom u peinu. Upor.
dijalog Sofist (266b i dalje).
72
Oi i ui.
73
Dijalektika je onaj put (v. beleku 69) koji vodi krajnjem cilju,
shvatanju sistema postojeeg i njegovih pojavnih oblika. Ona nikako
nije put bez kraja i konca, nije istraivanje koje ne rezultira ni u
emu definitivnom. Naprotiv, dijalektika je put koji vodi apsolutnom
znanju. Hegelova koncepcija dijalektike je u toj taki potpuno saglasna
s Platonovom. Reci hodos i meihodos (metod) ovde znae isto: put. Ipak,
u ovoj poslednjoj' (methodos) oodrazumeva se jo jedno znaenje: nain
istraivanja, nain prikazivanja. Dijalektika, prema tome, jeste onaj
put koji zna za sebe, koji sam sebe moe izloiti u filozofiji. Posledica
je Platonovog stanovita da je filozofija nezamisliva i nemogua bez
dijalektike. S druge strane, u dijalogu Fileb (16c) Sokrat kae: Dija
lektika je, kako se meni pokazuje, dar koji su bogovi oveku nainili

378

i koji je do nas, Prometejevim posredstvom, dospeo iz boanskog za

viaja kao izvanredno blistava vatra."
74
Misli se na aritmetiku, geometriju, astronomiju i harmoniku.
75
Na kraju VI knjige.
70
U izvorniku stoji re alogos (doslovno: ono to nema logos),
ono to je neizrecivo, alogiko, nesamerljivo. U prevodu sam stavio
iracionalnost" zato to se tvrdnja odnosi na tzv. iracionalne brojeve,
koji su izvorno bili definisani kao nesamerljivost linija" (dui), na primer, kao nesamerljivost strane i dijagonale kvadrata. Ako se strana
kvadrata uzme za jedinicu, onda se dijagonala tog istog kvadrata ni
kako ne moe izmeriti tom jedinicom, jer je, po Pitagorinoj teoremi,
u tom sluaju dijagonala d = / 2 . Ako se u vaspitanike usadi nesa
merljivost, onda oni nee moi da upravljaju dravom i da donose
ispravne odluke, koje se tiu svih, jer ni u emu nee imati mere.
77
Re je dijalektici kao nauci koja u najveoj meri preobraa"
duu i78usmerava je ka ideji dobra.
V. I I I knjigu, str. 412e i dalje.
79
Zahtev da budui upravljai budu po mogustvu i najlepi po
stasu, liku i dranju (eueidestatous), nije obrazloen. Taj zahtev, kao
to se vidi, nije postavljen imperativno. Poeljno je, dakle, da oni koji
drugima zapovedaju i po svojoj spoljanjosti budu najoitiji, verovatno
zbog toga da bi i samom svojom pojavom ulivali autoritet. Ili moda
zbog toga to se lepa dua" teko moe uskladiti sa runim i krljavim
telom.
80
Na strani 495c i dalje.
81
Ovim poreenjem se kazuje da filozofijom treba da se bave
oni koji su joj po svojoj prirodi privreni, oni ija je priroda nepatvo
reno mudroljubiva, istinoljubiva i sklona znanju, a ne oni koji se lano
predstavljaju kao filozofi, koji su, dakle, to samo po imenu i zvanju,
a ne po prirodi, obrazovanosti i stvarnoj istinoljubivosti. Iz daljeg
teksta se vidi ta se misli pod tim polutanstvom i tom bastardnou
lanih filozofa.
82
Nenamerna la" e, po svoj prilici, biti ona la koju upotreb
ljavaju pesnici i mitolozi.
83
U istom znaenju kao zakonit i nezakonit porod filozofije. V.
beleku
81.
84
A to su oni koji su telesno i duhovno defektni, zakrljali, ne
zreli (detinjasti).
85
U ranijem odabiranju (412c) bilo je reci tome ko treba da
zapoveda a ko da slua; sada je re tome koje je ivotno doba najpo
godnije za uenje.
86
Na strani 467b i dalje.
87
Sokrat ovde govori dijalektici kao neem to se iroko
praktikuje i zloupotrebljava. Ali iz onog to dalje sledi oigledno je da
dijalektika (dialegsthai) ovde oznaava vetinu kojom se slabiji govor"
pretvara u jai govor", dakle vetinu uveravanja i razuveravanja koja
se primenjuje u demokratskoj skuptini i pred demokratskim sudo
vima. Takvom vetinom, u kojoj su poduavali, sofisti, ljudi se na
pune riezakonitou", t j . poinju dokazivati i osporavati ono to im je
trenutno u interesu, ne hajui za istinu.
88
Oni koji dijalektikom" ine neto nezakonito, tj. neto to je
protivno njenim principima i postulatima, koji trae da dijalektiar
bude usmeren ka istini i d o b r u , krivi su, pa se postavlja pitanje
da li takvu krivicu treba oprostiti i krivce pomilovati.

379

89

Platon smatra da se dijalektikom ne smeju baviti ljudi mlai od

trideset godina. Puna ivotna zrelost zahteva se upravo zbog toga to
dijalektika u sklonostima nedozrelih ljudi moe postati orue za sticanje line slave i koristi, ili orue za zabavu, a ne organon za istra
ivanje istine i otkrivanje puta ka d o b r u . Platonovi tridesetogodinjaci" su bili obavezni da prethodnih deset godina posvete onim naukama koje istrauju iz hipoteza".
90
U dijalogu Gorgija (463b) retorika je identifikovana sa la
skanjem.
91
Na strani 537b bilo je predvieno da telesne vebe traju dve
ili tri godine.
92
Ovo tvrenje i ona koja potom slede sainjavaju neku vrstu
programskih uputstava za nasilno preuzimanje vlasti od strane filo
zofa. Pu poinje u odreeni as prvim i najznaajnijim prevratnikim
inom: isterivanjem iz drave svih stanovnika starijih od deset godina.

KNJIGA OSMA ( )
1
Gornji tekst je kratak rezime pete knjige i onoga to je reeno
u treoj
knjizi poev od str. 415d pa nadalje.
2
Na kraju etvrte knjige (str. 445c).
3
To jest na prethodnim stranicama sedme knjige.
4
U poetku pete knjige.
5
U poetku svake nove runde borci (rvai i bokseri) zauzimaju
odreeni stav. Dijalog je ovde uporeen sa sportskim dvobojem.
6
Kritsko i spartansko dravno ureenje ovde su podvedeni pod
zajedniko
ime: timokratija, ili timarhija.
7
Oigledno ironino izreen atribut za tiranidu, koju je Platon,
kako e se iz daljeg teksta videti, smatrao za najgori oblik dravnog
ureenja.
8
Time su sva etiri tipa empirijskih dravnih ureenja okarakterisana kao bolesti drave", dakle kao ono to postepeno razara, razjeda
dravu iznutra, iz same njene konstitucije.
9
Nasledne kneevine postojale su u Tesaliji, a u Kartagini je
bilo mogue kupiti kraljevski poloaj.
10
Poslovini izraz (Ilijada, XXII, 126; Odiseja, XIX, 163; Hesiodova 11
Teogonija, 35).
Raunajui i uzornu dravu kojoj se u dijalogu govori.
12
Prema toj najavi, ono to sledi ozbiljno je po tonu, ali je u
sutini neto nalik na ono to se kazuje deci. Platon ima odreene
rezerve prema mitovima, ali se ipak njima slui da bi poneto i sam
slikovito"
prikazivao.
13
Periodino obrtanje" je karakteristika kretanja nebeskih tela.
Mitovi to obrtanje povezuju sa ivotnim ciklusom svakog ivog bia.
Svaka vrsta ivih bia ima svoj odgovarajui manji ili vei ciklus.
14
Kvadriranjem broja dobija se povrina, odnosno ravan odre
ena trima takama koje nisu na istoj pravoj (trougao). KutHranjem
se dobija trea dimenzija", odnosno figura odreena sa etiri take
(graninice") koje nisu u istoj ravni (piramida).
15
Matematiki deo mita je najverovatnije pitagorejskog porekla.
Shodno prethodnom, ovaj nejasan tekst bi mogao biti protumaen na
sledei nain: ivotni ciklusi ljudskog roda odreeni su ravnostranim
ili pravouglim (Pitagorinim) trouglima, pravilnim tetraedrima i pirami
dama ije su osnove Pitagorini trougli, a to su oni trougli ije su strane
eli brojevi i odnose se kao 3 : 4 : 5 (na primer: 6 : 8 : 10; 9 : 12 : 15;
12 : 16 : 20 itd. svi takvi trougli jednostavno se dobijaju mnoenjem
strana onog osnovnog sa 2, 3, 4, 5,
n). Svi ravnostrani trougli su
meusobno slini, kao to su meusobno slini i svi Pitagorini trougli.

381

Isto se moe rei i za meusobne odnose pravilnih tetraedara i za me

usobne odnose piramida ije su osnove Pitagorini trougli. U svakoj od
tih klasa geometrijskih figura postoji proporcionalnost strana, zasno
vana na slinosti. U tekstu se pominju i neslinosti", ime se verovatno
ukazuje na odstupanja pojedinih ivotnih ciklusa od pravilnosti, usled
neumerenog ivljenja, bolesti, nasilne smrti i si. Poslednja reenica
znai jednostavno to da se u proporcionalnosti spomenutih figura ne
pojavljuju iracionalni brojevi, b a r kad je re odnosu njihovih strana.
16
Osnovni epitrit (epitritos) morao bi biti izraen odnosom 4 : 3,
odnosom kateta u osnovnom Pitagorinom trouglu i u svim trouglima
koji su iz tog osnovnog izvedeni umnoavanjem njihovih strana celim
brojevima. No taj se epitrit moe dobiti i u ravnostranom trouglu, i to
kao odnos 3 :4, kojim se izraava povrina kvadrata nad visinom toga
trougla. Epitrit je takoe oznaka koju su Grci upotrebljavali u metrici.
Predstavljanje ivotnih ciklusa istovremeno ravnim (kvadratnim
brojevima) i prostornim (kubnim brojevima) figurama verovatno potie
iz osnovne podele ivog bia na duu i telo. Dua je neprostorna, a
telo je definisano onom treom dimenzijom".
17
Ova tvrdnja jo doputa tumaenje, ukoliko se pretpostavi da
petorka"
ili pempada" (pempas, ados) ima ovde tehniko znaenje
2
5 ili 25 i ukoliko se dolaenje do prve harmonije" ili prvog proizvoda
izvede kvadriranjem. Izraz spoji" (sydzygeis) ovde znai isto to i
pomnoi". Tada e, prema modernoj notaciji, ta raunica izgledati
ovako: (4/3 25 3) 2 = (4 25)2 = 1002 = 100 " 100. Ovo tumaenje je
izvedeno prema sledeoj reenici u kojoj se tvrdi da je prva harmo
nija" sastavljena iz jednakih inilaca, naime, sto puta sto.
Ostatak teksta ne doputa nikakvo iole pouzdano tumaenje, jer
sadri previe dvosmislenosti uz premalo podataka. Nejasno je kako
se iz osnovnog epitrita dobija druga harmonija". Jedino je unekoliko
van sumnje da je prva harmonija" reprezentovana kvadratom, a druga
pravougaonikom. Od antikih vremena do naeg vremena komentatori
nisu doli ni do kakvog jednoznanog tumaenja, to je potpuno ra
zumljivo kad se ima u vidu namerna tajanstvenost teksta, mnotvo
dvosmislenosti i skokova u izvoenju. Uostalom, Platon je gore u tekstu
(545e) najavio da e ovo izloiti na pesniki tajanstveni nain, kao u
tragediji", u kojoj pesnici ,,u punoj ozbiljnosti govore", a u stvari se
ale kao da svoje reci upuuju deci.
18
Ovim se ukazuje na nejasnost prethodnog teksta: Muze nita
ne objanjavaju, inae bi pesnici govorili jasno kao filozofi.
19
Od tog mesta pa nadalje ponovo se prilazi na direktan govor,
mada Sokrat odgovara na pitanje ,,a ta dalje kau Muze?'. Taj bi prelaz mogao znaiti da Platon onome to sledi pridaje veu verodostojnost.
20
Perijeci (pen'oikoi = oni koji stanuju okolo), naziv za kastu
seljaka u Sparti. Ova kasta nije imala graanska prava, tj. ni na koji
nain nije uestvovala u upravljanju dravom.
2'
Sisitije.
22
Ovde Adeimant smenjuje Glaukona u odgovaranju na Sokratova pitanja.
23
V. napred podelu duevnih moi na strani 434d i dalje.
24
Eshil, Sedmorica protiv Tebe, dva stiha (451, 570) sa razliitih
mesta 2 5tragedije Platon je ovde spojio.
To znai kao manjina odabranih koja moe da upravlja dra
vom i bez pomoi veine.

382

26

Veliki kralj" je u V veku i kasnije bio uobiajeni izraz kojim

su Grci oznaavali kralja Persije.
27
Plutos je u istoimenoj Aristofanovoj komediji slepo boanstvo
bogatstva. Plutos ne razlikuje rave od dobrih.
28
Upor. dijalog Gozba (210ac; 212a).
29
Aluzija na ono to se pria u IX pevanju Odiseje (3, 67104).
Odisej je, naime, pod dejstvom strahovite bure, koja je odbacila nje
gove lae daleko od Kitere, dospeo u Libiju gde su stanovali Lotofagoi
(oni koji jedu lotos). Jedan deo Odisejeve druine posetio je Lotofage,
koji su ih posluili slatkim i medenim lotosom". Oni koji su okusili
taj lotos namah su se zaboravili i nije im vie bilo stalo do povratka
na brodove ni do traganja za domovinom. Odisej je morao, uz pomo
preostalih drugova koji nisu jeli lotos, da one drogirane silom vrati
na brod.
30
Platon poredi korumpiranje mlade due sa postupkom posve
ivanja u velike misterije" i sa sveanim povorkama koje posveeni
prireuju. Ovde se verovatno misli na eleusinske misterije, koje su u
atinskoj dravi bile legalizovane. Kandidati (mladi ljudi) za posvei
vanje u ove misterije morali su prethodno proi kroz obred oienja,
na koji se u Platonovom tekstu aludira. Kontekst poreenja je takav da
misterije" pokazuje u vrlo loem svetlu. Na drugi nain, ali slino, lou
sliku ponaanju orfiara daje odeljak 364b i dalje, u drugoj knjizi
Drave.
31
Opis onoga to se zbiva u dui ovde odgovara onome to Platon
vidi kao principe raspodele vlasti u atinskoj demokratiji. Asocijacije
savremenika na Platonov tekst morale su, prema tome, biti neuporedivo ivlje i odreenije nego to to moe biti sluaj sa dananjim
itanjem.
32
Re je demokratskom oveku", koji odbija da prihvati hije
rarhiju vrednosti. Njegovu tvravu" sainjavaju obmanjujui" i var
ljivi", lani govori" (aladzones logoi), koji su suprotnost istinitih go
vora" (atothon logon). I u jednom i u drugom sluaju, logos se u ljud
skoj dui uvruje (stvara tvravu") u obliku unutranjih vrstih
uverenja (mnenja), koja onda nastupaju kao vod ivotnog ponaanja.
33
Platon hoe da kae da takav ovek s vremena na vreme po
neto misli, mudruje, da bi ubrzo to napustio i utonuo u bujicu svako
dnevnog ivotnog toka, nestalan i razdiran raznim strastima.
34
Demokratski ovek, kao i demokratska drava (v. napred,
557cd), sadre u sebi, u haotinoj meavini, sve karaktere i sve tipove
dravnog ureenja.
35
Atribut najlepi", pripisan tiranidi i tiraninu, oigledno je u
najveoj meri ironian. Slvarno Platonovo uverenje je, kako se vidi iz
onoga to sledi, upravo suprotno tome, pa su tiranida" i tiranin" naj
runiji i najgori.
36
Platon prigovara demokratskoj dravi sklonost da doseljeni
cima (metecima) i strancima (pripadnicima drugih helenskih drava)
daje jednaka politika prava kao i svojim graanima.
37
Pedagog (paidagogos) je rob (domai sluga), koji vodi decu u
kolu i vraa ih kui. On se stara tome da deca obavljaju svoje kol
ske obaveze. Uitelj (profesor) naziva se diddskalos, a uitelj gimnastike
je pedotrib (paidotribes).
38
Upravo ono to n a m je na vrh jezika", fragment iz nama ne
poznate Eshilove tragedije.
39
U izvorniku doista stoji ther (zver, divlja ili pitoma ivotinja),
potinjena oveku (mukarcu), ali prethodno je bilo govora preteranoj

383

slobodi ena u demokratskoj dravi. Uz to, citirana poslovica kao da

se odnosi na ene: kakve su gospodarice, takve su i slukinje. Budui
da se Platon napred zauzimao za jednaku prirodu" mukaraca i ena,
ini se neverovatnim da se u ovom tekstu to osporava, makar i u alegorinoj formi. Inae tekst, doslovno tumaen, govori velikoj popu
stljivosti demokratske due p r e m a svemu to bi, po prirodi", trebalo
da ima ponaanje koje dolikuje potinjenima. Ta popustljivost je tako
iroka da se u oblasti delovanja demokratske due ak i domae ivo
tinje ponaaju
nekontrolisano.
40
Adeimantova tvrdnja je verovatno u duhu neke, n a m a nepoz
nate, poslovice, ali njome se na indirektan nain potvruje da sagovornici ive u takvoj dravi u kojoj je sve doputeno, pa ak i preterana
sloboda domaih ivotinja. tome plemi Adeimant saoptava lino
iskustvo sa svojih putovanja izvan gradskih zidina: ne potuju ga ak
ni konji ni volovi.
41
Teza podsea na Anaksimandrovu misao: Ono iz ega stvari
nastaju, u to i propadaju, po nunosti; jer one jedna drugoj plaaju
pravednu kaznu i odmazdu za svoju nepravinost (prekomemost), po
redu vremena" (D. 12 A 9). Prekomemost je u odreenom smislu ne
pravednost i za Heraklita, i za Anaksimandra, i za Platona. Kao takva,
ona izaziva veliki preokret: jedno propada, drugo nastaje po redu
vremena. U ovom sluaju prekomerna sloboda propada, nastaje ropstvo.
42
Upuivanje na stranu 552a i dalje.
43
Po pretpostavkama tadanje medicine, sluz ili flegma (phlegma)
je gnoj koji uzrokuje visoku temperaturu, pospanost i apatinost (ravno
dunost); dok u ili hole (chole), s druge strane, razdrauje, izaziva
bes i gnev. Trutovi bez aoka odgovaraju, u Platonovom poreenju, po
spanim i ravnodunim ljudima koji se ni za ta ne brinu (flegmatini
su). Trutovi sa aokom (strljeni) odgovaraju onim besnim, razdralji
vim, unim ljudima od akcije, koji se u sve meaju, svugde hoe da
odluuju i predvode. Za dravu je, misli Platon, zlo ako u njoj glavnu
re vode ovi holerini" i ako ove nema ko da kontrolie, jer njima
nasuprot nema nikog, osim onih fleigmatinih, lenjih i rasipmh, i jedni
i drugi bivajui paraziti u telu drave.
44
Re je podeli demokratske populacije na manjinsku ali
aktivnu grupu politikih lidera i veinsku grupu njihovih pasivnih sledbenika, ija je uloga da zuje" i da onemoguuju one koji govore
(i misle)
drukije" od onoga to lideri procenjuju kao valjano.
45
Siromani atinski graani dobijali su, u Periklovo vreme, dnev
nicu za prisustvovanje sednicama narodne skuptine, ili ako su kao
sudi je uestvovali u radu masovnog demokratskog suda.
46
Misli se na razne poreze i dabine, koje su bogatiji graani pla
ali dravi.
47
Ovo bi mogla biti aluzija na oligarhiju tridesetorice, koja je
bila uvedena u Sokratovo vreme (400. g. pre n. e. po zavretku peloponeskog rata) i u kojoj je sudelovao i Platonov srodnik, nekadanji Sokratov uenik, Kritija.
43
To se po svemu sudei odnosi na trutove" (parazitske politi
are), a ne na imune graane", koji su, ako je verovati Platonovom
prikazu, prinueni da brane svoju ast i imovinu od kleveta i pohlepe.
Imovina je mogla biti, sudskom odlukom, konfiskovana.
49
Likaon, sin Pelazgov, uveo je u Arkadiji Zevsov kult i podigao
h r a m Zevsu Likajskom (Likejskom). Ali jo neprosveen vladar Pelazga,
Likaon, prineo je u h r a m u ljudsku rtvu. Zevs se zbog toga silno nalju
tio pa je Likaona pretvorio u vuka, a kuu mu gromom spalio. Ovo

384

pretvaranje Likaona u vuka Platon uporeuje sa preobraajem narod

nog zastupnika u tiranina. Inae, p r e m a predanju, rtvovanje deaka
u h r a m u Zevsa Likajskog u Arkadiji nastavljeno je i kasnije uz ritualno
preobraavanje u vuka onog uesnika na koga kocka pada da pojede
deo utrobe rtvovanog deaka. V. Robert Grev, Grki mitovi (38 a, g).
50
Izraz pozajmljen iz Pindarove Druge pitijske (32).
51
Generalizacija Pizistratovog lukavstva. Pizistrat je, naime, prvi
zatraio od naroda da mu se, radi line bezbednosti, dodeli telesna
garda. Posle je uz pomo svoje telesne garde nasilno prigrabio vlast.
U tome pria Herodot (Istorija, I 59).
52
Prema Herodotu (I, 55), Lidijski kralj Krez poslao je svoje iza
slanike u Delfe da upitaju proroite da li e njegova vladavina biti duga
veka. Odgovor Pitije, pretvoren u stihove, glasio je ovako:
Kad mazga jednom sedne na meanskih kraljeva presto,
Tad ti na ljunkoviti Hermo ostaje smesta da bei,
Na Liane tankih nogu, i na sram ne misli tada!
53

Stih iz Ilijade (XVI, 776), takoe iz Odiseje (XXIV, 40).

Zatitnik naroda" se nee ponaati kao Kebrion, koji je prema
citiranom mestu Ilijade (XVI, 770 i dalje) uplaen od kie strela leao
na bojnom polju koliko je dug i irok", a nije mu palo na pamet da
se popne na borna kola i da nastavi borbu.
55
Ironina aoka upuena Euripidu, ali stih koji mu Platon pri
pisuje nije njegov, nego je pozajmljen iz jedne, n a m a nepoznate, Sofoklove tragedije. Platon je ovde oigledno izokrenuo smisao citiranog
stiha, u kojem se ne kae da su mudraci oni od kojih je tiranin nai
nio svoje drutvo".
56
Adeimantovo zapaanje odnosi se na Euripidovu tragediju Trojanke (1169).
57
Platon misli da tragiki pesnici mogu uivati ugled samo u
niim oblicima dravnih ureenja kakvi su, po njegovoj proceni, demokratija i tiranida. Trebalo bi da njihov ugled opada u oligarhiji i aristokratiji, i sasvim da iezne u uzornoj dravi, shodno koncepciji tragikog pesnitva izloenoj u II, I I I i X knjizi Drave.
58
Re narod (demos), u Platonovim razmatranjima, ne oznaava
celokupno stanovnitvo drave, nego samo ono mnotvo bezimenih i
uglavnom siromanih graana koji su, delom kao seljaci delom kao
pripadnici siromanog i veinskog sloja gradskog stanovnitva, po svo
me socijalnom poloaju postavljeni nasuprot manjinskim grupama bo_
gatih, kao i grupama sainjenim od onih koji su vaili kao kolenovii
(plemii). Kao takav, narod je otac tiranina" i tiranide, jer onima koji
istupaju kao njegovi zastupnici i zatitnici daje neogranienu vlast,
kako bi pomou ove suzbili ulica j manjinskih grupa (bogataa i plemia)
na dravne poslove.
Karakteristino je, meutim, da Platon ne definie demokratiju
kao vladavinu veine" kao to je definie Perikle niti kao vlada
vinu siromanih, iako ovo poslednje unekoliko sledi iz celine njegovih
razmatranja. On demokratiju vidi kao uspostavljanje opte jednakosti
ili, preciznije, opte ravnopravnosti. A uz to i kao uspostavljanje prekomernih sloboda, to nunim nainom vodi velikom preokretu", t j .
uspostavljanju tiranide, u kojoj, osim samog tiranina, niko drugi nije
slobodan.
54

385

> V. 571cd.
U izvorniku stoje reci hnarhia i anomia (bezakonje, nered).
" Oni koji tuakaju, denunciraju, spletkare u vidu zanata nazivaju
se sikofanti". Prvobitno, sykophantes je onaj ko denuncira izvoznike
smokava iz Atike, uprkos dravne zabrane takvog izvoza. Kasnije i
ovde, u Platonovom tekstu, sikofant" je naziv za denuncijanta (,,cinkaroa") uopte.
12
Shodno prethodno saoptenoj tezi da je Eros najvei i najsna
niji tiranin u dui. Tako tiranin u dravi biva i sam tiranisan od ovog
svog unutranjeg tiranina, koji razbuktava njegove strasti i razdire ga
iznutra.
13
Tiranin u budnom stanju ini one gnusobe koje se inae doga
aju samo u snu, kada niske strasti prodiru u vidu zadovoljavanja za
branjenih elja (v. stranu 571c-e).
14
Ovde se uzorna drava naziva kraljevskom" i uporeuje sa
tiranskom
dravom.
15
Re je dravi kojom upravljaju filozofi (tj. oni najmudriji)
i koja se ovde kao i gore (576d) naziva kraljevskom.
16
Napred izloeno je opis one uloge koju je sam Platon ostvari
vao dok
je boravio na dvoru Dionisija Starijeg, tiranina Sirakukog.
17
Platon je oveka shvatio kao dravu u malom, nasuprot presokratovcima koji su oveka odreivali kao svet u malom, kao mikrokosmos (ovek je mikros kosmos", Demokrit, D. fr. 34). Otuda za Pla
tona, ima toliko tipova ljudi koliko ima tipova drava. Tiranskoj dravi
odgovara tiranski ovek u ijoj dui je takoe uspostavljena tiranida,
ali u izopaenom vidu: strasti meu kojima je najjaa erotska strast
gospodare umom do te mere da je tiranska dua praktino bezumna,
pijana, luda. Uzornoj dravi pak odgovara filozofski ovek u ijoj dui
gospodari um, oslanjajui se na preobraeni eros, na eros koji nije
vie usmeren na telesna nego na intelektualna i uzviena zadovoljstva.
Ovu mogunost vezivanja erosa i mudrosti Aristotel je kasnije razvio
u obliku svoje teorije dijanoetikim vrlinama".
18
Glaukon je tiranskog oveka proglasio za najsrenijeg (578b);
Sokrat ne prihvata to nego dokazuje da je od ovoga jo nesreniji onaj
tiranski ovek kome je sudbina odredila da svoj ivot provodi kao
tiranin neke drave. Razumljivo, jjrincip je ovaj: svaki tiranin u dravi
mora biti po svome karakteru i temperamentu tiranski ovek, ali svaki
tiranski ovek ne mora zauzimati i poloaj tiranina u dravi.
19
Bogovima Platon ne pridaje sveznajuu i svevideu mo.
20
tome se govori na stranama 436a i dalje, 439c i dalje.
21
U izvorniku je upotrebljena re dokaz" ili dokazivanje"
(apodlixis)
i ovde i u prethodnom stavu pod (d).
22
Onaj deo due kojim ovek ui (manthanei) obuhvata um i ra
zum zajedno; onaj kojim se ovek uzbuuje (thvmoutai) obuhvata pri
blino ono to mi nazivamo voljnim funkcijama ili voljom", ali s tom
razlikom to Platon u voljne funkcije due ubraja i deo onoga to se
danas naziva afektivnim stanjem (srditost, gnev, oseanje hrabrosti i
straha).
23
Izraz volja" (to thvmoeides) treba razumeti u smislu tuma
enja datog
u prethodnoj beleci (22).
24
Moe se umesto ljubitelj mudrosti" slaviti filozof", ali tada
se u naem jeziku gubi terminoloka veza sa ljubiteljem poasti" i
ljubiteljem novca".
25
Novac i slava su toliko potrebni koliko su neophodni za op
stanak.
10

."

KNJIGA DEVETA ( 0 )
1

Na strani 558d i dalje u VIII knjizi zapoeto je raspravljanje

poudama ili eljama, i to u okviru istraivanja karakternih crta
demokratskog oveka.
2
To to je ovde reeno prirodi snova, moglo je posluiti kao
osnov za Frojdovo objanjenje snova, koji se i u Frojdovoj teoriji prikazuju kao zadovoljavanje zabranjenih i potisnutih elja. U Platonovom
tekstu se aludira i na vezu snova i mitova, jer ono to je u dui ivotinjsku i divlje" ne zazire u snu kada razum i moralni kontrolor
zaspu ni od kakvih opakih elja i njihovog zadovoljavanja: nema
tog jela od kojeg bi se uzdralo". Ovde se misli na ljudsko meso i na
gnusobe jedenja sopstvene dece (X, 619c) koje su nale svoje mesto u
mitovima. V. str. 606a, kao i beleku 43/.
3
Izvorni rukopisi na ovom mestu nisu dovoljno pouzdani. Iz kon
teksta je, meutim, jasno da je tu re odnosu u m a (onog to je u
dui najbolje) i ulnosti koja ometa um u istoti njegovih ispitivanja",
u naporu da razlikuje ono to pouzdano zna od onoga to ne zna, u
kontemplaciji bia i temporalne strukture bivanja. Upor. tekst iz dija
loga Fedon (65a i dalje).
4
U izvorniku stoji demotikbn, re koja istovremeno oznaava i
demokratskog i oveka iz naroda. Taj ovek iz naroda" dobija vaspitanjem odreenu vrlinu, ali ova, budui primitivna i nedovoljno ukorenjena, nije dovoljna zatita od korumpiranja do kojeg dolazi u dru
enju s gradskim majstorima raskalanog ivljenja. Adeimant treba da
se podseti na ono to je reeno na strani 558d i dalje, 561a i dalje.
5
Re je erosu (eros) kao ljubavnoj enji, i budui da je Eros
prikazivan kao krilati bog ili demon (lat. Amor) sa strelama, to je i
ovde uporeen sa krilatim strljenom koji opasno ubada. Eros je ovde
oznaen kao vo besposlenih i rasipnikih strasti", s pretpostavkom
da je ljubavna strast najjaa i da je u ovom sluaju okrenuta prema
ulnim zadovoljstvima, a ne prema saznanju istine i bia.
6
Ostale strasti" prikazane su ovde po analogiji sa narodom u
demokratskoj dravi (564a i dalje), a Eros je prikazan po analogiji kao
zastupnik naroda", koji za sebe zahteva telesnu gardu (566b) i koji
konano postaje tiranin u dui, kao to se u demokratskoj dravi raa
tiranin.
7
U prvoj knjizi (329c) navode se reci ostarelog Sofokla: srean
sam to sam umakao tom besnom i svirepom tiraninu" (Erosu).
8
Veza izmeu tiranskog i erotskog kojoj u naem vremenu
govore neki psihoanalitiari, na primer, V. Rajh.

386

387

26

Svako hvali svoj nain ivota kao najlepi, najbolji i najugod

niji. Svaki soj ljudi (ljubitelji mudrosti, ljubitelji pobeda i poasti,
ljubitelji dobiti) s m a t r a da je u pravu pitanje je kako se moe znati
ko je od njih stvarno u pravu.
27
Izraz ono to je po sebi istinito" ekvivalentan je sa izrazom
ono to je apsolutno istinito". Platon ovde podrazumeva razlikovanje
relativne i apsolutne istine. Relativna istina je u ovom sluaju unu
tranja uverenost svakoga od ona tri oveka" da je u pravu sa sopstvenog stanovita. Apsolutna istina je istina po s e b i , a ne po ovom ili
onom stanovitu.
28
To jest ljubitelja mudrosti.
29
Iskustvo filozofa steeno je posrednim putem, uporeivanjem
i prosuivanjem sva tri zadovoljstva, to nije sluaj sa ljubiteljem
dobiti i ljubiteljem poasti, jer ovi ne poznaju zadovoljstvo koje proishodi iz3 0 posmatranja bia ili prirode svake stvari, pa i zadovoljstva.
Orue ili organ prosuivanja je um, koji se ispoljava, pokazuje
u dia-logosu, odnosno u dokazivanju: razlaganju i obrazlaganju, t j . u
svojevrsnoj upotrebi logosa (govora).
si Pretpostavlja se da nuni logiki sled moraju prihvatiti sva bia
koja raz-um-eju,
koja se koriste u m o m i govorom (logosom).
32
Vrednosti se ne prosuuju niim drugim do upotrebom uma,
a do istine kao osnovne vrednosti ne moe se dospeti neposrednim oseanjem, nego jedino posredstvom govora (logosa), ukoliko se ovaj u
dijalogu pokazuje kao niz sudova koji dopadalo n a m se to ili ne
vode jednom odreenom zakljuku. Kad je re istini po sebi, logiki
sled je jai od unutranjeg otpora linog uverenja i oseanja i to, po
pretpostavci, zato to je bez-lian, nepristrasan (bez strasti). Sokratovi
sagovornici esto i protiv svoje volje, uz oigledno ustezanje i unu
tranji otpor svoje line pristrasnosti, priznaju da je ovaj u pravu, jer
ih je primorao do-kazivanjem da kau ono to inae ne bi rekli.
33
Filolog (philologos) je ovde doslovno onaj koji voli logos, a to
je onaj koji slua glas uma, onaj ko je osloboen dejstva strasti. Eros
kao najjaa strast moe potpuno da zatamni, potisne i onemogui um,
a da se tako neto ne bi desilo, potrebno je preobratiti tu snanu
strast u enju za mudrou i ljubav prema logosu, ljubav koja kao
takva moe da potisne ostale nie strasti, da ih savlada, zagospodari
nad njima. Suprotnost filologu" je misolog" (misologos), onaj ko
mrzi logos. Misologa pominje Platon ranije, u treoj knjizi (411d). V.
beleku 64/111.
34
Platon oigledno ne misli na subjektivni vid prijatnosti, na
oseanje prijatnosti, nego na ono to bi po merilu uma, rasuivanja i
dokazivanja, moralo biti najprijatnije. Po tom merilu, zadovoljstvo koje
ljubitelj dobiti osea kad zaradi novac, ili zadovoljstvo koje astoljubiv
ovek osea kao pobednik, ne bi bila prava i stvarna zadovoljstva, nego
lana. A lanost tih zadovoljstava dokazuje se njihovom kratkotrajnou i time to se ona pomeana" s bolom i bivaju zamenjena bolom.
35
Pametan ovek je u hvaljenju jak zato to se, hvalei ivotni
izbor 3(filozofiju),
dri dokaza i ne iznosi svoje line i trenutne impresije.
6
Sudija" koji u sportskim nadmetanjima odreuje rang-listu
onih koji su uestvovali u takmienjima. To je poreenje ve upotrebljeno ranije, na strani 580b.
37
Prva pobeda je proglaena na strani 580c.
33
To bi mogao biti Solon iz prie njegovoj izjavi Krezu ko je
najsreniji ovek (v. Herodot, Istorija, I, 30). Naravno, Sokrat nije mo
gao to direktno uti od Solona.

388

38a Ovu treu pobedu Platon proglaava najveom, olimpijskom",

kao nespornu odluku same mudrosti. Mudrost uvia istinu i saoptata je kao neopozivu. Ali filozof, koji nije m u d r a c nego tak ljubitelj mu
drosti, mora i tu istinu da dokazuje, da se za nju bori podupirui je,
razlozima i odbijajui prigovore. Trei poraz nepravednika proglaava
se za najvei i najpotpuniji zato to proishodi iz saoptenja mudrosti.
U nastavku teksta, Platon nastoji da to saoptenje mudrosti potkrepi
i dokazom.
3' Na strani 583e.
40
Zadovoljstvo koje je takvo samo kao posledica bola nije stvar
no, nego prividno zadovoljstvo. injenica da ovek to zadovoljstvo osea
ne dokazuje nita, jer se i u zaaranim stanjima i u snu moe oseati
i videti neto to ne postoji.
41
Osnov Platonovog rasuivanja ini naelo: ono to je istinito,
to je i stvarno. I shodno tome, lai i zablude su nestvarne, jer njima
ne odgovara neto i stvarno, nego nita i nestvarno. Upor. dijalog Sofist
(236e i dalje).
42
U izvorniku: ousia. Ono to se neprestano menja manje ue
stvuje u biu nego znanje, za koje se pretpostavlja da je nepromenljivo: ono to je jednom saznato, ostaje saznato za uvek. Pretpostavka
je da se znanje ne odnosi na empirijske sadraje, koji su promenljivi,
nego na forme (ideje) koje su nepromenljive. U modernim naukama
zadrana je ta Platonova pretpostavka: zakon slobodnog padanja, na
primer, nije opis onoga to se vidi, nije opis padanja ovog ili onog
predmeta, jer su takvi predmeti i naini njihovog padanja empirijski
vrlo raznoliki, nego je forma padanja koja podrazumeva potpuno neempirijsku situaciju, forma koja je izraena, ne sluajno, matematiki
i iji se izraz, opet ne sluajno i bez oslonca na platonsku tradiciju,
naziva formulom".
43

Reenica u izvorniku je dvosmislena, te se njen smisao mora

odrediti prema kontekstu, to sam u prevoenju i uinio.
44
Re je dui i telu. Due se ispunjava znanjem, hrani se zna
njem kao hranom koja je stvarnija od telesne hrane (jela, pia). A duevna
hrana je stvarnija po tome to znanje ne moe da istruli i propadne;
zato to se znanje ne vari kao uobiajena hrana, najzad i zato to se
znanje ne odnosi na ono to moe da propadne i istruli, nego eventu
alno na formu propadanja i trulenja, na formu koja sama po sebi ne
propada i ne truli.
45
Platon u gornjem pasusu nastoji da dokae da su telesna zado
voljstva manje istinska i manje stvarna zato to su prolazna, trenutna,
nestalna i da su, naprotiv, duhovna zadovoljstva istinska i stvarna, jer
su trajna i ncpromenljiva, i vezuju se za ono to je trajno i nepromenljivo.
46
Znai: neobino i zagonetno, ali istinito.
47
Stesihor, jedan od najstarijih tvoraca horske lirike, iveo u
Himeri, na severnoj obali Sicilije. Prema onome to Platon kae u dija
logu Fedar (XX, 243ab), Stesihor je, kao i Homer, bio po kazni boan
stva izgubio vid zato to nije pevao pravu istinu Heleni. On je
naime, u svojoj poemi Razaranje Troje peva Heleni i Klitemnestri,
Tindarovim kerima, kao nevernim suprugama sa dva do tri mua",
pa je zbog tih kleveta oslepeo. Kasnije, kad je saznao da je uzrok
Helenine sudbine bio Afroditina osveta, Stesihor je ispevao svoju palinodiju (palinodia = poricanje) iz koje Platon u Fedru navodi sledee
stihove upuene Heleni:

389

Nije istina to sam pevao

i nisi pola na brodovima lepih vesala,
niti si dola u Trojinu tvravu.
Posle ove pokajnike pesme Stesihor je, po Platonovom kazivanju, pro
gledao, a Homer, ne saznavi istinu, u m r o je lep. Ovde, u Dravi, Pla
ton prepriava ono rnesto iz palinodije u kojem Stesihor kae da je
stvarna Helena ostala u Egiptu kod kralja Proteja, i da je ono to su
ratnici4 8 pod Trojom videli bilo samo privienje Helene.
Re to thymoeides, koja oznaava onu sredinu funkciju due,
onu koja je izmeu umne i poudne funkcije, prevedena je ovde izra
zom strasna
sklonost".
49
I astoljubivi ljudi mogu biti bezumni, kao i oni koji vole dobit
i telesna uivanja. I u jednom i u drugom sluaju, strasti pomrauju
um, pa se u takvom stanju ljudi ponaaju kao da su zaarani, gube
kontrolu nad sobom, jer je kontrolor (um) potisnut ili zaslepljen sna
nim dejstvom
telesnih ili razjarujuih strasti.
50
Tvrdi se da svim eljama, pa i onima ije je poreklo u ulnom
i voljnom delu due, najvie odgovara da budu voene razumom, jer
jedino razum zna i ume da proceni ta je za svaku od tih elja naj
bolje. 5 1
Oigledno zakljuivanje po naelu: ljudska jedinka je drava
u malome. Slino tome rasuuje Marks: ovek, to je ovekov svet,
drava,5 , a drutvo" (Prilog kritici Hegelove filozofije prava, Uvod).
Ovde nije re filozofiji kao profesiji ili kao nauci, nego
ljubavi prema mudrosti kao voi ivotnog ponaanja: onaj ko ljubav
prema mudrosti i ljubav prema istini ne uzima za vou svog ivota,
stvara u sopstvenoj dui haos u kojem se oko gospodarske uloge bore
one sklonosti (ljubav prema dobiti i ljubav prema pobedi) kojima go
spodarska uloga po prirodi ne pripada. ovek kojim gospodare strane
sklonosti (astoljubivi deo due) ponaa se smueno, a onaj ko je u
samom sebi na gospodarski poloaj uzdigao telesne poude ponaa se
kao ivotinja koja svoj ivot provodi u zadovoljavanju najnunijih
nagona.
52
Kraljevska pouda" je ljubav p r e m a mudrosti. Jedino je ona
sreena" (kosmina), jer zna koje mesto, koja m e r a i koje vodstvo
odgovara
svakoj od pouda, pa i sebi samoj.
53
Ovde se misli na kralja-filozofa, odnosno, filozofa-kralja. On je
najblii istinskom zadovoljstvu zato to je ljubav p r e m a mudrosti"
(filozofija) vo njegovog ivotnog ponaanja. Tiranin je pak najdalji
od istinskog zadovoljstva zato to je vo njegovog ivota raspusni i
pomamni eros, koji je bezumna lepa sklonost, vezana neposredno za
ono to je kratkotrajno i prolazno.
54
Platon zapravo kae da je jedno zadovoljstvo zakonitog roda",
a da su druga dva bastardi, izrodi. Takvim nainom izraavanja nje
govo tvrenje dobija izgled zalaganja za patrijarhalni kodeks ivota.
55
Ovde poinje jedno izraunavanje koje se, s obzirom na inje
nicu da Platon ne raspolae jednostavnom simbolikom, pokazuje kao
teko i sloeno.
56
Zato to je izmeu njih tzv. timokratski ovek.
57
Ova reenica, zajedno sa onom dole (587e) u kojoj se saoptava
krajnji rezultat, moe kako mi se ini posluiti kao vrsta osnova
za rekonstrukciju Platonovog izraunavanja. U njoj stoji izraz triplasion
triplasiou (trostrukost
trostrukosti) u kojem triplasion (trostrukost)
mora oznaavati 3 3 ili 81, a triplasion triplasiou m o r a oznaavati 3 3 3 3 ,

390

inae se drugaijim tumaenjem nikako ne moe dobiti krajnji rezultat

729, rezultat saopten u jednoj od narednih reenica.
Mislim da Platonovo izraunavanje odgovara sledeoj propor
ciji: Zadovoljstvo kralja odnosi se p r e m a zadovoljstvu oligarha na isti
nain kao to se zadovoljstvo oligarha odnosi p r e m a zadovoljstvu tiranina, ili, Z k : Z = Z : Z odakle sledi da je Z t =
Zk =

33 33

Z Z
Zt

odnosno,

729.

Ali ova raunica, osim to je neprimerena samoj stvari jer se vrednost zadovoljstva ne moe izraziti numeriki, ima jo jednu slabost.
Ova se, naime, sastoji u sledeem: ako je zadovoljstvo tiranina samo
prividno, onda se umnoavanjem tog zadovoljstva ne moe dobiti nita
drugo do prividno zadovoljstvo.
ini se da je Platon, shodno polaznoj pretpostavci kvalitativnoj
razliitosti intelektualnih zadovoljstava od ostalih zadovoljstava, verovao da stepenovanje (potenciranje) nije obino umnoavanje nego i
usavravanje, pramena kvaliteta koja ima krajnju svrhu. V. narednu
beleku.
58
Geometrijsko predstavljanje i uporeivanje tiraninovog i kra
ljevog (intelektualnog) zadovoljstva manje je jasno. Tekoe oko razumevanja tog poreenja pre svega proizlaze iz tadanje geometrijske
terminologije, koja je, p r e m a naim merilima, neprecizna i nerazum
ljiva. Tiraninovo zadovoljstvo predstavljeno je kao povrina" ili ravan"
(epipedon). Za tu ravan (povrinu) kae se da je prema broju daljine
(duine)" kata ton tou mekous arithmbn iz ega se zakljuuje da je
broj daljine", shodno gornjem tekstu, 3-3 = 9 (udaljenost ili rastojanje
tiranina od kralja p r e m a napred datoj Platonovoj lestvici), a da je
ravan" proizila iz tog broja u stvari kvadrat ija je strana 9, a povr
ina 81. Ta bi ravan, meutim, mogla biti i trougao i pravougaonik i
si., jer tekst ne daje nikakve precizne odredbe obliku ravne figure,
moda zato to su Sokratovi sagovornici znali precizirano znaenje tog
izraza, a moda zato to je oblik ravne figure u ovom sluaju indife
rentan u svemu drugom osim u tome da ona bude figura u ravni. Ako
je ovo poslednje tano, onda bi privid tiraninovog zadovoljstva bio
predstavljen analogno senci koja je takoe figura u ravni. Izraajne
mogunosti naeg jezika doputaju jo i asocijaciju na to da je tira
ninovo zadovoljstvo povrno i povrinsko, da nema dubine.
59
Nemogue je adekvatno prevesti tu Platonovu reenicu i to
zato to nae reci potenciranje" i stepenovanje" u nas imaju samo
raunsko-tehniko znaenje. Tim recima u izvorniku odgovara re
dynamis, koja, osim raunsko-tehnikog znaenja (potenciranje, stepe
novanje), ukazuje jo i na jaanje, poveavanje snage i vrednosti. Time
se ujedno obre red i odnos poredbenih lanova, te se sada pokazuje
kolika je udaljenost kraljevog od tiraninovog zadovoljstva, koliko je
zapravo ono prvo vee od ovoga drugog. Prethodno je raunato koliko
je tiraninovo zadovoljstvo manje od kraljevog., no numeriki rezultat
je, razumljivo, u oba raunanja isti.
60
Kako je, po svoj prilici, Platon doao do broja 729 pokazano je
u beleci 57. Ovde ostaje da se pokae kako bi taj isti broj mogao odgo
varati i onome to je dato kao geometrijsko poreenje. Tiraninovo za
dovoljstvo moglo bi biti predstavljeno kvadratom ija je strana 9, a

391

povrina 81 (. beleku 58). Ako je to tako, onda bi kraljevo (kraljev

sko) zadovoljstvo
moglo biti predstavljeno u obliku kocke ija je ivica
9, a volumen 9 3 = 729. Ono bi dakle imalo tri dimenzije (duinu, irinu
i dubinu), a povrh svega ono bi bilo ,.istinsko", stvarno zadovoljstvo, a
ne prividno. Potenciranjem sa 3, ili kubiranjem, prividno postaje stvar
no. Ovo bi moglo imati nekog osnova u pitagorejskoj ili Platonovoj
pretpostavci da tek trea dimenzija daje izgled stvarnog. Ujedno, u
osnovi tog rasuivanja, verovatno se krije otkrie paradoksa elemenata
geometrije. Re je, naime, tome da su upravo u Platonovoj Akademiji
take definisane kao ono to nema dimenzije, ono to nema ni duinu,
ni irinu, ni dubinu; da su linije definisane kao ono to ima samo jednu
dimenziju duinu; povrine kao ono to ima dve dimenzije duinu
i irinu; a prostorne figure kao ono to ima sve tri dimenzije du
inu, irinu i dubinu (visinu). Neoekivani obrti (paradoksi) nastajali
su iz sledeeg: take bez dimenzija proizvode liniju, pri emu se ve
tu dogaa kvalitativni skok iz privida u stvarnost; nadalje, jednodimen
zionalne linije proizvode dvodimenzionalnu povrinu (drugi kvalitativni
skok); najzad, dvodimenzionalne povrine proizvode prostorne figure
(trei i vrhunski kvalitativni skok).
U tome verovatno treba traiti razlog Platonovoj pretpostavci da
je kraljevsko zadovoljstvo trea potencija prividnog tiraninovog zado
voljstva.
Komentatori ovog mesta Platonove Drave obino upuuju na je
dan raun koji se pripisuje Pitagorejcu Filolaju. Prema tom raunu,
vreme raunato kao jedna godina podeljeno je na svoje sastavne ele
mente, dane i noi, tako da se sabiranjem 364,5 dana i 364,5 noi dobija
broj 729. Osnov za to poreenje sa rezultatom Filolajevog rauna daje
sam Platon u tekstu koji sledi (588a): imaj u vidu da je taj broj taan
i da odgovara stvarnim ivotima, ako je istina da ovima odgovaraju
dani i 6noi,
meseci i godine."
1
U tom smislu je govorio Glaukon, na poetku druge knjige
(360c i dalje), nastojei da dodatnom argumentacijom ojaa Trasimahovu tezu
i tako podstakne Sokrata na pobijanje tog mnenja.
62
Na primer, Kentauri (Kentauroi), bia sa konjskim telom i
ljudskim poprsjem, glavom i rukama. Tako su nazivali i ljude koji su
stanovali u Tesaliji izmeu planina Ose i Peliona, kao i na tim plani
nama. Slika udovita verovatno dolazi otuda to su spomenuti stanov
nici Tesalije
bili vesti konjanici. Ostala objanjenja v. u registru imena.
63
Datom opisu odgovara ono to u mitologiji nosi naziv Gorgona
(Gorgon), mnogoglavo udovite kome se prialo da okameni (od
straha) svakoga ko ga pogleda. Skulptori i slikari stavljali su lik Gorgone na
Zevsov tit.
64
Gorgonu, lava i oveka.
65
Re ovek" upotrebljena u dva razliita smisla: (I) ovek kao
umno bie i (II) ovek kao ona spodoba sastavljena od Gorgone i lava
skrivenih unutar te spodobe koja spolja ima izgled ljudskog bia. Lav
ovde simbolino oznaava sranost, volju, odnosno one strasne sklo
nosti koje, ukoliko su liene vodstva i gospodarstva uma, ine da spo
doba u ljudskom liku-omotau postaje pomamna i smuena. Gorgona
je pak simbol za najnie strasti i telesne poude, koje takoe ive u
ljudskom biu predstavljenom slikom one spodobe, te u nepravinog
oveka (u oveka iji vod ivotnog ponaanja nije um) izbijaju na po
vrinu, ispoljavaju se u zverskom i ivotinjskom ponaanju. Slika je
data tako da ovek u onom oveku" predstavlja samo tanku, ponekad
i prozirnu, ljusku pod kojom bujaju divlje" i gorgonske strasti.

392

66
Pravina dela" (ta dikaia) oznaavaju ono ivotno ponaanje
u kojem svaki konstituent ovekovog bia (gorgonski, lavlji i ljudski)
ostaju u svom prirodnom domenu, obavljaju svoje odgovarajue funk
cije, te tako uspostavljaju harmoniju. Pravinost u ljudskoj jedinki
ima, za Platona, isto znaenje kao i pravinost u dravi kao celini sa
injenoj od tih jedinki.
67
Onaj ko grei iz neznanja ne grei svojom krivicom. Uzrok nje
govog greenja, kako e se jo videti iz mita E r u na kraju X knjige,
delom je sama sudbina (Ananka), delom sluaj, a delom sloboda izbora.
Pomou ovog poslednjeg, i pomou znanja, ovek moe da iskoi iz
lanca nunosti (sudbine, Ananke).
68
Obiajni zakoni" (ta nomima) su nepisane moralne norme.
Izraz lepo" u produetku teksta n e m a estetsko nego moralno znaenje.
69
Erifili, v. registar imena. U Odiseji (XI, 326) Odisej pria
kako je u Hadu, izmeu ostalih ena slavnih ljudi, video

i Erifilu mrsku,
tono svojega mua za mamljivo izdade zlato.
Inae, pria Erifilinoj izdaji ili prodaji mua za zlatnu ogrlicu esto
je uzimana za predmet pesnike asocijacije: Pindar (Deveta Nemejska,
16); Eshil (Sedmorica protiv Tebe, 568 i dalje).
70
Taj branilac nepravinosti je upravo bio sam Glaukon u po
etku druge knjige. V. beleku 61/.
72
Shodno slici" opisanoj na strani 58Sc i dalje,
i dalje.
72
Shodno slici" opisanoj na strani 588c i dalje.
73
ovek koji se odaje nezasitoj lakomosti ne moe da bude h r a b a r
kao lav, nego mora esto da se pretvara i da majmunie da bi za
radio novac i tako ostvario ono to dri za najvee dobro.
74
Platon ne kae radnici", nego oni koji obavljaju neki neugod
ni, prljav posao (banausia) ili zanat u kojem se kao najvanije trai
manuelni rad (cheirotechnia). U tih ljudi je njihov najbolji deo" (inte
ligencija) po prirodi dat kao slabaak, te se stoga, misli Platon, oni i
bave takvim poslovima.
75
Prijateljstvo je, po pretpostavci koja je tada bila iroko pri
hvaena, mogue samo izmeu slinih: suprotnosti se odbijaju, slinosti
se privlae.
76
Re je zakonu (ustavu) kojim se konstituie uzorna drava.
Taj zakon je saveznik svih", j e r svakom odreuje onu funkciju u
dravi koja mu po prirodi, t j . prema sposobnostima, pripada.
77
Misli se na razum i um kao na uvare i vladare" u dui. Deca
dobijaju slobodu delovanja tek kada steknu intelektualnu zrelost i spo
sobnost za moralnu (duhovnu) odgovornost.
73
Ta mathemata ovde oznaava nauke" u smislu onoga to se
moe nauiti, nasuprot onome to je prirodno dato i ne moe se nauiti.
79
Istinski muzikalan" oznaava ovde isto to istinski mudroIjubiv", jer je, kako se to kae u dijalogu Feon (61a) filozofija najvia
muzika". Ovde Glaukon, prihvatajui Sokratov nain rasuivanja, na
ziva istinski muzikalnim", ili razboritim i mudrim, onoga ko je posti
gao skladnost (harmoniju) telesnih i duevnih funkcija. Slinom muzi
kom terminologijom govori se mudroljubivoj, razboritoj i umerenoj
dravi na str. 432a i 443d.

393

KNJIGA DESETA (I)

' Mesto pesnitva u dravi odreuje se u II i I I I knjizi.
razliitim funkcijama due raspravljano je u IV knjizi, a
razliitim vrstama due u VIII knjizi.
3
U dijalogu Feon (XL, 91c, Sokrat, obraajui s Simiji i
Kebetu, kae: ,,A vi, ako mene hoete da sluate, malo se starajte za
Sokrata, ali zato mnogo vie za istinu". Ovde se to isto naelo odnosi
na Homera: svaka ast Homeru, ali njega ne smemo ceniti vie nego
istinu.
Aristotel u Nikomahovoj etici (1096a; knjiga I, poglavlje VI, 1)
ukazuje na to isto naelo sledeim recima: ovo je istraivanje oteano
okolnou to su tvorci uenja idejama moji prisni prijatelji, no sva
kako se moe smatrati za ispravnije, tavie za dunost da se, kada je
u pitanju ouvanje istine, i prijateljstvo odbaci ako je potrebno, a to
pogotovu vai za filozofe: jer iako n a m je i jedno i drugo dragoceno,
sveta je dunost dati istini prednost."
Najpre aristotelovci, a kasnije i pisci koji su pisali na latinskom,
pogreno su pripisali autorstvo tog naela Aristotelu i uinili su ga
poslovinim
u obliku: Amicus Plato, sed magis amica veritas.
4
Upor. str. 476c, takoe i Fedon (XLVIII, XLIX; 99d i dalje).
Ovde se podsea na metod koji vodi otkrivanju formi (ideja).
5
Upor. Aristotelovo pobijanje ovog argumenta (Mataph. I, 6,
988a; I, 9, 991b).
6
Upor. dijalog Kratil (389a), gde se govori formiranju imena.
7
Re je, kako e se videti iz onog to sledi, oveku koji moe
da stvara sve, ali imitirajui i odraavajui ono to je ve stvoreno. Taj
podrugljivi opis ljudskog tvorca" ponavlja, gotovo isto tim renma,
Teajtet u Platonovom dijalogu Sofist (233d do 234b).
8
Glaukonovo tvrenje je ironino, a re sofist (sophistSs), koju
on upotrebljava kao oznaku za tog udotvorca", dvosmislena je: ona
istvremeno oznaava oveka koji je vetak u svom poslu i oveka koji
je upuen u mudrost, te je znalac mudrih stvari" kako se ta re
tumai u dijalogu Protagora (312c).
9
U izvorniku opet stoji dvosmislena re poietes, koja istovre
meno znai: i tvorac i pesnik (poeta). Tom dvosmislenou se ironino
stavlja do znanja da su upravo pesnici takvi udotvorci koji, imitira
jui postojee, u slikama" stvaraju sve to hoe.
10
To je u stvari rekao sam Sokrat (596b), Glaukon je samo potvr
dio da je to tako.
11
Glaukonova aluzija je nedovoljno jasna. Mogue je da se njome
jednostavno izraava izvesna skeptika rezerva prema istinitosti teorije
formi, to unekoliko potvruje i naredna Sokratova tvrdnja. S druge
2

394

strane, mogue je da Glaukon ovde pomilja i na druge mislioce (pitagorejce?), te bi sledilo da Sokrat (odnosno, Platon) nije jedini koji za
stupa teoriju formi.
12
To je bilo reeno samo u nagovetaju na strani 596b.
13
Po stepenu realiteta njihovih proizvoda, bog je na prvom mestu (forma stola koju on stvara najrealnija je), stolar je na drugom
mestu (njegov sto je empirijski realan), a slikar je na poslednjem mestu
(jer je njegov sto samo vizuelna iluzija).
14
Forme postoje samo kao pojedinani i neponovljivi uzori. Ista
teza se saoptava u dijalogu Parmenid (132de), ali uz izvoenje tekoa
koje su s njom povezane. Te tekoe su dobile naziv argumenat trei
ovek" i svode se, ukratko reeno, na to da, zbog relacije slinosti iz
meu jedinanog uzora i njegovih mnotvenih kopija, mora postojati
jo jedna forma-uzor, via od one prve. U tom viem krevetu" (ili
oveku") bili bi sjedinjeni forma-uzor i njene kopije. Inae, naziv argu
menta trei ovek" (tritos anthropos) potie od sofista Poliksena. Ari
stotel je koristio i taj argumenat, pored ostalih, u svojoj kritici Plato
nove teorije formi.
15
Izraz prirodni" stavljen je ovde radi razlikovanja forme-uzora,
koja je prirodno data, od njenih vetakih kopija, koje nisu prirodno
date, nego ih ljudi svojim radom stvaraju, dopunjavajui tako svet
prirodno-datih stvari svetom vetaki stvorenih stvari, svetom tehnike.
16
ini se da upotrebom termina kralj (basileus) ovde hoe da se
nagovesti veza sa trijadom kralj-oligarh-tiranin kojoj se raspravljalo
u devetoj knjizi. Re je vrednosnoj rang-listi u kojoj najvie stoji
kralj" (tj. filozof), potom nie od ovoga radnik-proizvoa korisnih
stvari, a poslednji je na listi imitator ili podraavalac (mimtes) kojeg
ovde predstavljaju
slikar i pesnik.
17
Sokrat u stvari pita da li bi slikar, koji bi sluajno znao da
napravi ono to slika (recimo: krevet), i dalje slikao; ili, da li bi ovek,
ako bi bio u mogunosti da bira da li e biti kralj ili pesnik koji peva
kraljevskim delima, izabrao prvo ili drugo?
18
Re je grkim lekarima, koji su sebe smatrali potomcima
Asklepiievim. Lekarski esnaf imao je kod Grka status roda, klana
Asklepijada.
19
Naziv Homeridi (Homerides) prvobitno je rezervisan za one
koji su sebe smatrali potomcima Homerovim, a stanovali su na ostrvu
Hiju. Kasnije, taj naziv se upotrebljava za rapsode, recitatore i tumae
Homerovih epova. U ovom poslednjem znaenju govori ovde njima
Glaukon.
20
I m e Kreofil (Kreophvlos) znai: Ljubitelj mesa. Prema legendi,
Kreofil je bio drubenik slepog Homera, ali ne osobito paljiv drubenik, jer je slepog pesnika esto zanemarivao, ostavljao ga da sam tu
mara okolo.
21
Na strani 598b.
22
Izraz vetina upotrebe" podrazumeva ovde poznavanje svrhe.
23
U tekstu stoji chreia (potreba), ali je, s obzirom na kontekst,
bolje staviti svrha", inae bi ceo stav dobio previe antropomorfno i
pragmatiko znaenje.
24
Ponavljanje stava sa strane 597e.
25
To su u osnovi iste one operacije koje moderna nauka primenjuje kao
sredstva za dosezanje prave istine stvarima.
26
Merenje i raunanje ne ponitava vizuelnu iluziju: dve dui
koje izgledaju nejednake daju taj isti vizuelni utisak i posle merenja
kojim smo utvrdili da su one u stvari jednake. Slino tome, sunce u

395

naoj percepciji izgleda kao mali krug, iako raunanjem i rasuivanjem

znamo da je ono ogromno.
27
Princip protivrenosti, saopten na nekoliko mesta u IV knjizi
(436b; 2439b;
436c).
8
Najbolji je onaj deo due kojim se dosee istina postojeem,
a to je onaj deo due" koji deluje u nauci, ne onaj koji deluje u sva
kodnevnom praktinom ivotu i umetnosti.
29
Ovde se misli na duhovno (moralno) zdravlje.
30
Pridev phaulos je vieznaan i nije mogue prevesti ga nekom
naom reju koja bi, b a r priblino, obuhvatila sva njegova znaenja,
relevantna za predmet kojem je ovde re. Evo tih znaenja: nekoristan
(tj. bezvredan), luckast (tj. neodgovoran), priprost (tj. neobrazovan, neznalaki), tetan (s obzirom na duhovno i moralno zdravlje), lakouman
(tj. lakoveran, vezuje se radije za la i glupost nego za istinu i ono to
je pametno), bezbrian (tj. ne misli na posledice svojih inova, nego
samo smera na neposredno zadovoljstvo). Tek u kompletnom sklopu te
vieznanosti valja razumeti ta Platon misli vetini podraavanja",
ili onome to mi zovemo umetnost.
Shodno tome, postaje razumljivija Nieova netrpeljivost prema
Sokratu i Platonu, kao i njegova krilatica: Dajte n a m umetnost da ne
bismo propali od istine".
31
Prema onome to se kae na zavretku VI knjige, vera je via
saznajna mo od slikovitog predstavljanja. Slikarstvo, u kojem ova mo
slikovitog predstavljanja" (eikasia) dominira, nudi nam da verujemo
u istinitost i vrednost onoga to ono prikazuje. Ali to nuenje ne treba
prihvatati, jer ne treba slabiju saznajnu mo potinjavati jaoj. Slikar
skim proizvodima, dakle, ne treba poklanjati veru. To je smisao Sokratovog 3zahteva.
2
Ovde je, shodno prethodnom pasusu, re pesnikoj vetini
podraavanja.
33
Na strani 602c govori se vizuelnim iluzijama: isti predmeti
izgledaju i krivi i pravi onima koji ih gledaju kad su u vodi i kad su
izvan vode". Gledan spolja, predmet u vodi izgleda kriv ili prelomljen.
Izvaen iz vode, predmet izgleda prav i itav. ulo vida daje istoj
stvari suprotne utiske. Na tom svojstvu ula vida zasniva se mo
slikarstva.
Ovde se istrauje na kojem je svojstvu due zasnovana mo
pesnitva, pa zato Sokrat najpre pokuava da ispita ima li u ljudskoj
dui kakvih suprotnosti vezanih za delanje (praxis), suprotnosti na
kojima se zasniva mo pesnikog podraavanja. Naime, ako je ovek,
u svojim odnosima prema drugim ljudima i prema samom sebi, nesi
guran, ako zapada u dileme, ako je obuzet ambiguitetnim oseanjima
radosti-alosti, hrabrosti-kukaviluka, pravinog-nepravinog i slinim,
onda bi upravo takvi ambiguiteti bili ono svojstvo due na kojem se
zasniva mo poetskog uticaja na duu.
Ali Sokrat naputa taj pravac ispitivanja, zadovoljavajui se
tvrdnjom da su oni (uesnici u dijalogu) ve otkrili da je dua puna
takvih suprotnosti. Pri tom se verovatno misli na ono to je reeno u
IV knjizi (439c i dalje).
34
Upor. tekst na strani 387de i dalje.
35
U izvorniku stoji: logos i nomos, Ako se logos" prevede reju
razum", kao to prevodioci obino ine, onda se gubi veza sa pret
hodnim izlaganjem i Platonovo tvrenje postaje nejasno. Njime se u
stvari pokazuje kako u dui pravog bveka" (v. napred, 603e) nastaje

396

konflikt izmeu spoljanjih normi, koje vae u drutvu pravih ljudi"

(pravih mueva), i line nevolje koja nagoni jedinku na ispoljavanje
bola, na pla, kuknjavu, u k r a t k o na sve one znake duboke alosti koje
Homer opisuje i koji se pominju u I I I knjizi na strani 388a i dalje.
Logos i nomos, dakle,^ oznaavaju ovde pravila ponaanja u drutvu
hrabrih mueva, ono to ovima nalae da se ne ponaaju kao ene.
Pesnici to ne uvaavaju, jer je dopadljivost njihovih imitacija zasno
vana upravo na tim ambiguitetima, po kojima h r a b r i ljudi nisu samo
jaki, nego i slabi.
36
Nomos u znaenju obiajne norme. V. prethodnu beleku 35.
Ta je n o r m a u skladu s razumom, kako to Sokrat nastoji da pokae u
narednom pasusu.
37
Ovo uputstvo e kasnije usvojiti stoici kao jedno od osnovnih
pravila ponaanja mudraca. Naziv (kasnije usvojen) za takvo ponaanje
je metrio-patheia, regulisanje linih nevolja shodno onome to razum
zapoveda. Lek za oseanje nesree u dui nije razonoda, nego ono to
razum sevetuje kao najbolje".
38
Re sophia ne oznaava samo mudrost, nego i odreenu spo
sobnost,
vetinu u nekom poslu, ono to ovek u m e da radi.
39
Na strani 603b.
40
Prilikom prikazivanja tragike igre u teatru, glumac je poje
dine delove
teksta pevao.
41
Platonovu tezu da tragiko pesnitvo, takvim delovanjem na
gledaoce u teatru, kvari i najbolje ljude, Aristotel je kasnije, u svojoj
teoriji katarze, upravo preokrenuo u suprotno tvrenje: tragiko pes
nitvo popravlja i najgore ljude, jer ih proiuje i tako oplemenjuje.
42
Najzad su otkrivene suprotnosti na kojima pesniko podra
avanje zasniva svoju mo. Traganje za tim suprotnostima bilo je za
poeto na strani 603d. V. beleku 33.
43
Re je potiskivanju afekata i zabranjenih elja. tome je
ve govoreno na poetku devete knjige, gde je skicirana Platonova
teorija prirodi snova. V. tekst na strani 571b i dalje, kao i be
leku 2/.
44
Re je preobraaju koji se izvodi logos-om. Upor. 604ab. V.
beleku 35/.
45
U ovim nagovetajima verovatno lee koreni Aristotelove teorije 46katarzi.
Upor. dijalog Fileb (48a-d, 50b-d).
47
V. tekst na str. 604ab i 606a, beleke 35/ i 44/.
48
Ne moe se utvrditi kojoj je nesuglasici ovde re. Moda
Aristofanovom ismevanju Sokratove filozofije u Oblakinjama?
49
Citirani stihovi verovatno potiu iz dela kominih pesnika,
ali se ne moe utvrditi ni koji su to pesnici ni iz kojih su dela ovi
stihovi uzeti. Osim toga, rukopis Drave je na ovom mestu nepouzdan,
te stoga postoji vie verzija citiranih stihova.
50
Rukopis je na ovom mestu nejasan. Prevod je dat prema jed
noj od moguih korekcija. Po toj korekciji, smisao je sledei: filozo
fija moe da bude zamena i za poeziju, dok se ne dokae suprotno.
51
Re je uzornom dravnom ureenju i dui ija unutranja
ureenost odgovara tom dravnom ureenju. Upor. 590e.
52
Izraz besmrtna stvar" ovde oznaava duu, odnosno umni
deo due.
53
Ovde su nabrojane etiri antivrline, imenovane kao suprot
nosti kardinalnim vrlinama koje se navode na strani 427e. Parovi tih
suprotnosti izgledali bi ovako: mudrost-neupuenost; hrabrost-stralji-

397

vost (deilia); umerenost-neumerenost (akolasia); pravinost-nepravinost

(adikia).
54
Platon tvrdi da svaki pozitivitet ima svoj odgovarajui negativitet, t j . onu silu koja ga iznutra razara, jer sve to nastaje mora i da
propadne. Naravno, to vai samo za svet, odnosno, samo za podruje
vidljivog" (horaton).
55
Ostale zloe su: neumerenost, straljivost i neupuenost. Ove
zloe jesu bolesti due", kao to se tvrdi gore (609c), ali dua ne pro
pada i ne gasi se" zbog njih, to i Glaukon malo nie odluno potvruje.
Dua propada i gasi se i odvaja se od tela" zbog sopstvenog, njoj pri
roenog zla, zbog sopstvene pokvarenosti. Sve nabrojane antivrhne
(609c) odnose se, kao i njima suprotne vrline, na elu duu, onakvu
kakva se u telu i sa telom raa. Platon veruje da dua u takvom svom
trodelnom obliku nije besmrtna, te da se moe gasiti", propadati"
(raspadati se) i odvajati od tela". Jedino je onaj najbolji", u m n i deo
due, po Platonovom verovanju, besmrtan. Jedino on ne moe da pro
padne, tj. ne moe da se raspadne, jer je jedinstven, nema delova na
koje bi se smru mogao razloiti. Ali taj u m n i deo due moe biti
zaslepljen, zatamnjen neznanjem, zaboravom; potopljen u onoj telesnoj peini", on moe biti u poloaju da ne u m e da razlikuje bie od
nebia, dobro od zla, istinito od lanog, formu od njenog sadraja,
itd. Stoga se bavljenje dijalektikom i filozofijom, taj najbolji" i
besmrtni" deo due spaava od zaborava tj. ispunjava se znanjem,
istinom, svetlou, skida mu se ona skrama, te se pomou znanja
uzdie", vaskrsava, stupa u podruje nevidljivog".
50
Pretpostavlja se da je podruje nepravinosti podruje ivota,
a ne smrti, te da onaj ko umire ne moe samim inom umiranja po
stati nepraviniji nego to je u ivotu bio. Uz to, treba podsetiti da
Platon pravinost shvata kao poredak u dui i dravi, a nepravinost
kao naruavanje tog poretka. Smrt jedinke i drave pogaa taj pore
dak, ali ga ne ini gorim nego to je bio.
57
Naravno, Sokrat ne misli da nepravinost ubija duu. Jedino
se moe desiti da neko pogine, ili bude kanjen smru, zbog svoje ne
pravinosti. Ali tada ne gine i ne u m i r e njegova dua, nego njegovo telo.
58
U dijalogu Fedon (LVII, 107c) stoji: Kad bi smrt bila rasta
nak sa svime, bio bi to neoekivan dobitak za nevaljalce kad umru,
jer bi se s duom oslobodili u isti m a h i svoga tela i svoga nevaljalstva." Ovde Glaukon, dodue u kondicionalnoj i pomalo ironinoj formi,
u stvari kae to isto, jer i on govori smrti kao neoekivanom do
bitku za nepravednika".
59
Aluzija na pogubljenje Sokrata.
60
Nepravini
ljudi moraju stalno biti na oprezu.
61
Platon specifikuje zla: ne postoji jedno univerzalno zlo, koje
sve unitava i razara, nego svaki rod empirijskih stvari ima svoje speci
fino zlo koje razara samo taj rod. Time on u stvari prihvata relativi :
zaciju zla, ah samo za empirijski svet: ono to je za jedne rodove stvari
zlo, za druge je dobro. Lekar ini zlo pojedinim obolelim delovima
tela, jer ih see i spaljuje, ali istovremeno ini dobro telu u celini, jer
ga na taj nain spaava.
V. beleku 55/.
63
Uporediti ovo mesto sa onim u dijalogu Fedon (XVII, 72b-d),
gde se govori krunom toku raanja i umiranja i zakljuuje se da bi,
ukoliko bi umiranje bilo progresivno i pravolinijsko, na kraju sve
postalo mrtvo.

398

64

Ovo bi moglo biti upuivanje na dijalog Fedon, gde su takvi

dokazi razvijeni. Ako je tako, onda je to indikacija da je Drava, ili b a r
ova deseta
knjiga Drave, napisana posle Fedona.
65
Priu Gigovom prstenu izlae Platon u II knjizi (359c i dalje).
66
Hadovoj kacigi v. registar imena pod Had. Upor. takoe
tome 6dijaloge
Kratil (404b) i Fedon (XXIX, 80d passim).
7
Misli se na ustupke koje je Sokrat napravio Glaukonu i Adeim a n t u na poetku II knjige (361a-d; 362e i dalje), naroito 368ab. pri
rodi tih
ustupaka govori se u narednom pasusu.
68
Na to je bio pristao Trasimah (352b), ali bez osobitog odu
evljenja.
69
U II knjizi, na strani 362b. To je ono vraanje duga koje je
Sokrat traio gore (612c).
70
To znai: govori ono to treba da bude, ali ne i ono to bi u
empirijskom
pogledu bilo tano.
71
Naziv za sadraj IX, X, XI i XII pevanja Odiseje. Platon ovde po
sebno aludira na sadraj XI pevanja, gde Odisej pria ta je sve video
prilikom svog silaska u Hadovo carstvo, jer takvo prianje smatra ili
potpuno lanim, ili didaktiki pogubnim.
72
Izraz u rukopisu je dvosmislen, te se moe prevesti na dva
naina: Er Armenijev sin, ili, Er iz Armenije. No bilo bi udno da neko
istovremeno bude iz Armenije i Pamfilac (iz Pamfilije), pa je stoga
verodostojnije prvo reenje.
73
Slina vizija sudijama nalazi se na kraju dijaloga Fedon, u
dijalogu Fedar (248e i dalje), gde se takoe daje opis prilika u podzem
nom Hadovom carstvu. Isto u dijalogu Gorgija na kraju (523a i dalje).
74
To vreteno" je nalik na nekakvo ogromno vitlo sa nekoliko
omotaa" razliito udaljenih od ose vretena". Slika vretena" kojim
se prede sudbina uzeta je iz primitivnih verovanja, ali je ovde modifikovana i razvijena u kosmoloku viziju.
75
Drava se zavrava mitom Eru, mitom u koji je, na mestimino vrlo nejasan nain, uklopljena i Platonova kosmologija. Mitom
prilikama u podzemlju zavravaju se i dijalozi Fedon i Gorgija, ali
je u ovim dijalozima kosmoloko razmatranje prisutno. Razmatranja
strukturi kosmosa data su ovde neto ire i podrobnije, ali i ovog
puta u okvirima jednog mita. Te dve injenice imaju, svaka ponaosob,
svoje znaenje. Prva razjanjava zato dijalog Timaj, u kojem se na
neuporedivo opirniji nain izlae platonsko-pitagorejska kosmologija,
poinje kao nastavak dijaloga izvedenog u Dravi. Druga injenica,
naime da su Platonova kosmoloka razmatranja uklopljena u okvire
mita, preciznije, u okvire izvetaja sa onoga sveta" koji izlae jedan
obian i priprost vojnik, uz to i Pamfilac Er, ukazuje na rezerve
koje je Sokrat imao prema kosmolokim znanjima. Primitivna slika
koju ovde nalazimo moe se, dakle, pripisati nedovoljnoj obrazovano
sti vojnika Era, a na posredan nain i Sokratovom, odnosno Platono
vom uverenju da se takvim stvarima ne moe nita sasvim pouzdano
znati. Ovo se u izvesnom smislu ponavlja i u dijalogu Timaj, gde se
izlaganje kosmologije preputa jednom ne mnogo poznatom i ne mnogo
znaajnom pitagorejcu Timaju.
Platon inae na vie mesta i na jasan nain saoptava svoje re
zerve prema mitologiji, naroito prema onim mitovima koji nastaju
kao svojevrsna rekonstrukcija daleke istorijske prolosti. S druge stra
ne, on dosta esto pribegava mitovima kada je re egzistenciji dua
posle smrti i pre raanja, dakle kad je egzistencija u onostranosti
399

predmet razgovora. Slian ambivalentni stav zauzima atinski mislilac

i prema smisaonoj osnovanosti tadanjih religioznih verovanja.
76
Najvei omota (sfondilon) nosi u sebi takozvane zvezde staja
ice, a jedna njegova kompletna revolucija traje 24 asa. Valja imati u
vidu da tadanja astronomija ne zna za samostalno kretanje nebeskih
tela u prostoru, pa stoga svaku vidljivu promenu u poloaju nebeskih
tela objanjava kretanjem sfera, omotaa, ili orbite u kojima se ne
beska tela nalaze kao da su prikovana. Dakle, ne kreu se zvezde svaka
za sebe, jer se sa Zemlje vidi da one zadravaju jednak meusobni po
loaj, nego se kree kristalna (providna) sfera na kojoj su zvezde sta
jaice" kao prikovane.
Naziv stajaice" uveden je radi razlikovanja tih zvezda najvi
eg neba" od Sunca i planeta (lutalica), jer, gledano sa Zemlje, Sunce
i planete (lutalice) menjaju svoj meusobni poloaj. Ali, ni Sunce ni
planete ne kieu se kao samostalna nebeska tela, jer su te zvezde",
kako se tada pretpostavljalo, privrene svaka na svojoj orbiti.
Njihovo je kretanje shvatano kao kretanje njihovih orbita. A orbite su
predstavljene u obliku omotaa" ili velikih i nevidljivih nebeskih tokova, na kojima su ove zvezde" (pune vatre) jedine vidljive take.
Veliina i meusobni poloaj tih orbita su razliiti, pa stoga
Platon govori omotaima" koji se svi zajedno nalaze u onom naj
veem omotau", a osim toga i jedan u drugom, kako bi to moglo
izgledati posmatrau sa Zemlje. No budui da se Erova dua ne nalazi
na zemlji, nego na nebu, ta se jednostavna slika u daljem izlaganju
komplikuje, naroito u onome to se odnosi na meusobni poloaj i
meusobnu udaljenost i poredak planetarnih orbita.
Ovih orbita, kako se u tekstu kae, ima ukupno sedam, ukljuu
jui u taj broj i orbitu Sunca.
Prema kasnije nastalim latinskim nazivima, koji su inae di
rektni prevodi odgovarajuih grkih naziva, red tih orbita bio bi k i k o
sledi: (1) orbita (sfera, omota) zvezda stajaica; (2) orbita Saturnova;
(3) orbita Jupiterova (Zevsova); (4) orbita Marsova; (5) orbita Merkurova; (6) orbita Venerina; (7) orbita Suneva; (8) orbita Meseeva.
77
elo vreteno" ima dvostruko konusni oblik, pa odozgo posmatrano" konusni preseci su krugovi, a i nebeska tela izgledaju kao
krugovi".
78
Osmi omota" je najblii Zemlji. To je l u n a m a orbita, koja
u sebi sadri jedan svetao krug", t j . mesec. Moglo bi se pretpostaviti
da osa vretena", prolazei kroz sredinu osmog omotaa", istovremeno
prolazi i kroz sredite Zemlje, ali tome u samom Platonovom tekstu
nije nita reeno. Ako je to tumaenje verodostojno, sledilo bi da
Zemlja miruje u sreditu kosmosa, kao to je kasnije pretpostavljala
aristotelovska i ptolomejevska astronomija.
79
Ovde je, po svemu sudei, re veliini nebeskih tela. Budui
da je prvi omota" (nebo zvezda stajaica") najvei, sledi da su i
zvezde stajaice" najvea nebeska tela. Potom po redu veliine, ukoliko
je ovo tumaenje verodostojno, slede: Venera, Mars, Mesec, Sunce,
Merkur, Jupiter, Saturn.
U rekonstrukciji, odnosno u interpretaciji rang liste nebeskih
tela po veliini mogue su greke, j e r n a m Platonov tekst ne daje do
voljno jasnih uputstava. Ne zna se, naime, pouzdano ta ovi Platonovi
redni brojevi (stavljeni uz omotae") oznaavaju, tj. ne zna se na
koje se nebesko telo odnose. Osim toga, terminologija u izvornom

400

tekstu je neprecizna, a tvrenja vrlo saeta i oskudna u nagovetajima

sigurnih znaenja.
80
Gledano sa Zemlje, nebo zvezda stajaica" izgleda areno.
81
Orbita Sunca ima najvie svetlosti, a orbita Meseca i sam Me
sec dobijaju boju i svetlost od Sunca.
82
Protumaeno po kljuu za red nebeskih tela (beleka 76), gor
nji tekst ima sledee znaenje: Saturn i Merkur imaju slinu boju
najintenzivniju utu; boja Jubitera (Zevsa) je najbelja; Mars je crven
kast; Venera je po belini odmah posle Jupitera.
83
Ceo sistem se obre jednolikim kretanjem, ali orbite planeta
i Sunca obru se u smeru koji je suprotan smeru obrtanja neba zvezda
stajaica".
84
Verovatno se misli na relativne brzine orbitalne rotacije pla
neta" u koje se naravno ubraja i Sunce. Prema tome, za izvrenje kom
pletne orbitalne rotacije najmanje je vremena potrebno Mesecu. Zatim,
Sunce, Venera i Merkur izvre tu rotaciju u jednakom vremenu, ali
duem od vremena Meseeve rotacije. Marsu je potrebno jo vie vre
mena; gledano sa Zemlje, ova planeta se u svom orbitalnom kretanju
ponekad vraa unazad da bi potom nastavila kretanje u prvobitnom
smeru. Najzad, najvie vremena za svoju orbitalnu rotaciju troi Sa
turn, a neto manje od ovoga Jupiter.
85
Od toga tvrenja pa nadalje slika strukture kosmosa ponovo
postaje primitivna i mitoloka. Nunost je personifikovana u biu
monog enskog boanstva Ananke. Govori se muzici koju izvode
kosmike sirene, takoe personifikovane; skladu (harmoniji) orbital
nih kretanja, od kojih svako ima svoj odgovarajui ton. Shodno mito
lokim vizijama, ije je poreklo podosta pitagorejsko, Nunost ovde ne
oznaava autonomno obrtanje nebeskih svetova, nego antropomorfnu
ivu silu, koja zajedno sa sudbonosnim Mojrama potpomae to obr
tanje. U celokupnoj slici nebeskih zbivanja vidno mesto zauzimaju
nagovetaji astrolokog povezivanja obrtanja nebeskih svetova sa ljud
skim sudbinama na Zemlji.
Mojre pevaju u skladu sa Sirenama", pa taj deo vizije ini da
muzika dobija sudbonosno znaenje, nalik na ono kakvo joj Platon
pridaje u odnosu na konstituciju i odranje odreenih zakona i obiaja
u dravi.
Klota potpomae obrtanje zvezda stajaica" i, pevajui sada
njost, razdvaja vreme na intervale dana i noi. Ovo stoga to Platon,
u skladu s tadanjom astronomijom, pretpostavlja da nebo zvezda
stajaica" izvri kompletnu rotaciju za 24 asa.
Atropa peva ono to e biti, budunost novoroenih ljudskih
bia, te stoga dodiruje unutranje, planetarne, orbite iz ijih podruja
dolaze u zemaljski svet due novoroenih.
Lahesa peva ono to se dogodilo, ono to niko pa ni bogovi ne
mogu promeniti prolost. Ona potpomae kretanje i unutranjih i
spoljanjih orbita, jer su i sadanjost i budunost ve dati u prolosti,
te se neizmenljivi red stvari i tok dogaaja mora uvek ponavljati na
isti nain. Kruno kretanje nebeskih svetova proizvodi kruno zbivanje
u zemaljskoj prirodi i ljudskom individualnom biu.
86
Prema opterasprostranjenom verovanju starih Helena, pa i
helenskih filozofa, celokupna koliina ivota je stalna, te se ne moe
ni uveavati ni smanjivati. Posebno u Platona, ovo verovanje je razvi
jeno na sledei nain: ivot je uvek dat u formi individualnih, jedinanih dua, a ukupan broj individualnih dua je konstantan, te se ne

401

moe ni uveavati ni smanjivati. S druge strane, i ukupan broj naina

ivota, ivotnih uzora ili formi, takoe je konstantan. No svaka indi
vidualna dua ima slobodu da meu postojeim formama ivota oda
bere onu koju eli, ukoliko tu formu ivota nije ve uzela neka druga
dua, koja je po odluci kocke dobila pravo prednosti u biranju. Forme,
ili uzori ivota, predstavljeni su kao neka vrsta telesne odee.
87
Kora Lahesa, suaja i boanstvo podzemnog Hadovog car
stva umrlih, obraa se ljudskim duama, nazivajui ih efemernim"
(jednodnevnim), pri emu se upotrebljava uobiajena pesnika vizija
ivota kao dana, i smrti kao noi. Ceo individualni ivot, prema tome,
predstavljen je kao jedan dan, proveden na Zemlji, u carstvu svetlosti.
Celokupna posthumna egzistenicija predstavljena je kao jedna no,
koju dua provodi u Hadovom carstvu mraka.
Ova vizija ivota i smrti odstupa, u pojedinim detaljima, od Pla
tonove, ali je on ipak prenosi u okviru Erove prie.
88
Demon, kojeg e svaka dua za sebe izabrati, ovde oznaava
sudbinu" u smislu forme ivota, ili telesne odee u kojoj e se dua
roditi i proiveti svoj smrtni vek. Dalje, u Platonovom tekstu, na strani
620de re demon" oznaava uvara forme ivota koju je dua oda
brala, dakle onu silu koja e delovati u pravcu potpunog ostvarenja
izvrenog izbora.
89
Bacanje kocke ovde ima dvojako znaenje: s jedne strane, ono
oznaava nepristrasnost Lahese, koja kao suaja nijednu duu posebno
ne favorizuje; s druge strane, biranje pomou bacanja kocke oznaava
slepo i bezlino dejstvo nunosti, te se ono to ima izgled sluajnosti
u poslednjoj instanci svodi na skriveno dejstvo nunosti.
90
Vrlina se nikome ne moe dodeliti, svako mora da se za nju
sam izbori. Ako je vrlina znanje, a znanje isto to i seanje, onda e
svaka dua birati formu svog narednog ivota prema seanju, odnosno
znanju kojim u trenutku izbora raspolae. Posle izvrenog izbora, dua
e u zemaljskom ivotu, t j . u svojoj telesnoj egzistenciji, imati toliko
vrline koliko se bude trudila da stekne znanja. Po Platonovoj, ovde neizreenoj, pretpostavci telesnost je izvor zaborava (= neznanja), a
ono to se suprotstavlja omamnom dejstvu telesnosti i varljivom svedoenju ulnosti predstavljeno je umom i kao takvo sainjava izvor
seanja, odnosno znanja.
91
Zlo ima svoje poreklo u oveku, preciznije, u njegovom zabo
ravu i neznanju. To je osnovna pretpostavka Sdkratove i Platonove
teodiceje, koja je ve sadrana u odbacivanju pesnikog prikaza pri
rode i ponaanja bogova.
92
Ta odluka je logina posledica Erovog poloaja. Erova smrt
bila je samo prividna, kratkotrajna epizoda, koja se zavrava vraa
njem u ivot u istom obliju.
92a
Omaka u prianju, jer mesto na kojem due biraju nije
zemlja.
93
Dua ne moe birati neku drugu duu, nego samo drugo telo
i nain ivota, koji je drukiji od onog to ga je ve imala u prethod
nom ciklusu. Izbor je ipak sudbonosan, jer od toga koju e formu i
vota dua odabrati zavise njena mogunost da se pripremi za naredni
izbor i naredno ponovno raanje. Dua koja je izabrala ivot tiranina,
nema mnogo izgleda za preobraaj, koji se jedino moe postii dijalek
tikom i saznanjem. Jo manje izgleda ima dua koja je odabrala ivo
tinjsku formu egzistencije; njeni izgledi su zapravo nitavni.

402

Karakteristino je da Er, u svome nabrajanju formi ivota, nigde

ne pominje one koji su se proslavili mudrou, ili ivot koji se ivi
teorijski", u traganju za znanjem.
94
Ovde se privremeno prekida izlaganje Erove prie. Naredni
pasus je Platonov komentar te prie. Komentar poinje konstatacijom
vanosti saznanja koje vodi spasenju due. Nadalje, to se saznanje
nalazi u domenu morala, t j . u sposobnosti ili osposobljenosti da se raz
likuje dobro od zla.
95
Nastavljajui komentar Erove prie, Platon u neto veoj meri
zanemaruje sudbinske komponente te prie, te ostavlja ire mogunosti
za preobraaj due putem moralnog usavravanja zasnovanog na pro
miljanju i saznavanju. Osnovne poluge predestinacije kojima govori
mit kao i da ne postoje, i Platon spominje samo prirodu due".
96
Izbor se, u Platonovom komentaru, vri u empirijskom, ovostranom ivljenju, a ne u vantelesnoj preegzistenciji, kako to saoptava
pria Eru.
97
Verovatno aluzija na priu Atrejevom b r a t u Tijestu, koji se
prevarom bio dokopao mikenskog prestola i kojem je Atrej, u osveti,
kriom pogubio sva tri sina, skuvao delove njihovih tela, pozvao Tijesta
na gozbu i pogostio ga mesom njegove dece. Upor. R. Grevs, Grki
mitovi, 111.
98
Platon time nagovetava da je jedino trajna ona vrlina koja
se stie upornim istraivanjem i koja je isto to i znanje: jedino znanje
moe da preobrazi duu i da ovu sauva od pogrenog izbora ivotnog
puta. Vrlina steena navikom, kojoj se u tekstu govori, posledica je
ivota u dobro ureenoj dravi; ona je, dakle, plod dejstva okolnosti,
a ne rezultat individualnog moralno-sazr.ajnog usavravanja.
Reenica, u kojoj se spominje mogunost da se trajna vrlina
stekne filozofijom, oigledno nije sastavni deo Erove prie, nego pouka
koju je Platon dodao toj prii. V. beleku 93.
99
Opet sledi krai Platonov komentar Erove prie.
100
Dua koja bira poslednja ima manje mogunosti za izbor, jer
su najbolje forme ivota ve preuzele one due kojima je kockom data
prednost u biranju. Ipak, trebalo bi i u ovom sluaju da vai formula,
saoptena napred (619b): Ni prvi koji bira neka ne bude nemaran, ni
poslednji obeshrabren".
Zdrav nain bavljenja filozofijom", uz ogranienje koje proishodi iz sudbinskog bacanja kocke (v. beleku 89), obezbeuje sreu u
ovozemaljskom ivotu i pouzdan izbor kad doe vreme za ponovno
raanje. Sokrat se na zdrav nain bavio filozofijom", pa uveren u to
kae na samrti: Kritone, Asklepiju dugujemo petla! Prinesite tu rtvu,
nemojte zaboraviti!". V. dijalog Fedon, zavretak.
101
Prema legendama, Majnade (lude ene), svetenice Dionisovog
orgijastickog kulta, Panove ljubavnice i Dionisove drubenice, rastrgle
su Orfeja na komade, i to po nagovoru Dionisovom.
102
Tamir, ili Tamirij, prvi homoseksualac, hvalisao se da pesmom
moe prevazii Muze, koje su ga zbog toga oslepile, oduzele mu glas i
mo da svira na harfi. Upor. R. Grevs, Grki mitovi, 21m.
io3 TJ Odiseji (XI, 540 i dalje), Odisej pria kako je u Hadu video
duu (senku) Ajantovu, koja je jo bila ljuta na Odiseja. Ovaj se, naime,
nadmetao sa Ajantom oko toga kome e od njih dvojice pripasti Ahile-

403

jevo oruje. Trojanske keri i Atina Palada, vrei ulogu sudija u tom
nadmetanju, proglasile su Odiseja za pobednika.
104
Te patnje prikazao je Eshil u tragediji Agamemnon, koja ini
prvi deo trilogije Orestije. Drugi deo te trilogije nosi naslov Hoefore
(Pokajnice), a trei Eumenide.
105
Izraz druge ivotinje" podrazumeva da su sva iva bia,
ukljuujui i ljudska bia, ivotinje. Ovde u Dravi, kao i u Fedonu
(XXXI, 81e), Platon iskazuje verovanje da prelaz dua iz jedne ivo
tinjske vrste u neku drugu biva unekoliko diktiran karakternim sklo
nostima, ispoljenim u prethodnom ivotu. Tako, na primer, oni koji
su se bili predali prodrljivosti, raskalanosti i pijanstvu, i to bez
ikakvog stida, ti, po svoj prilici, uzimaju oblik magaraca i slinih i
votinja". ,,A oni koji su voleli nepravdu, i otimanje, te bili vlastoljubivi,
ulaze u rod vukova, i kobaca, i jastrebova". Nadalje, oni koji su bili
umereni i pravedni, ali ne po filozofiji i umu, nego po navici i pod
uticajem spoljanjih (sociajlnih) inilaca, ponovo se raaju u nekom
rodu koji je naklonjen poretku, na primer, u rodu pela, ili mrava,
ili zolja.
106
Due, koje e se ubrzo ponovo roditi, najpre pristupaju Kloti,
najstarijoj suaji. Ona za svaku duu ispreda nit ivota onog kojeg je
dua, zajedno sa odgovarajuim demonom (karakterom), ve odabrala.
Uloga Atrope (one koja se ne okree) izvedena je ovde iz njenog imena.
V. beleku 85.
107
Putovanje iz Hada u zemaljski ivot mora se izvesti bez osvr
tanja, kao u mitu izvoenju Euridike iz Hada, izvoenju koje je neuspeno preduzeo Orfej, koji se osvrnuo i tako za svagda izgubio Euridiku.
los Prolaenje pored Anankinog prestola na drugu stranu", ini
se da slikovito predstavlja stupanje u predvorje carstva zemaljskog,
gde je dejstvo nunosti oslabljeno i kombinovano sa mnotvom mogu
nosti koje se ne moraju ostvariti.
109
Letino polje (to tes Lethes perion) pominje se i kao reka Leta,
ili kao Letin napitak (to Lethes hydor). Inae, leta (lethe) je re koja
oznaava zaborav, pa se nepersonifikovano moe rei: polje zaborava,
ili napitak zaborava. Uobiajeno je, takoe, da se Leti govori kao
reci zaborava", koja tee u graninom podruju izmeu podzemnog
i zemaljskog sveta.
" Reka Ameleta (Ameleta potamos), iju vodu nijedna posuda
ne moe zadrati, etimoloki oznaava bezbriinost (ameleia), nemar
nost, zanemarivanje. Budui da u primitivnim verovanjima voda, po
sebne vrste, ima veliku mo, koja se najee prikazuje kao mo isceljenja ili kao mo oienja, to je i u ovom sluaju pretpostavljeno da
postoji voda ijim pijenjem dua sve zaboravlja.
Etimoloko znaenje upuuje na to da se otklananjem brige iz
due istovremeno otklanja i osnovni podsticaj seanja, odnosno znanja.
Tvrenje da Ameletinu vodu nijedna posuda ne moe zadrati, verovatno je proizilo, iz pretpostavke da je dua analogna posudi, ali
takvoj koja u sebi uspeva da zadri opaene forme i sadraje, te da se
na takvom zadravanju zasniva sposobnost prepoznavanja. Dejstvom
Ameletine vode trebalo bi, dakle, da sve ranije opaene forme i sadraji
ieznu iz due, da budu isprani vodom koju ni dua kao svojevrsna
posuda ne moe zadrati.

404

'" Platon se ovde slui uobiajenim predstavama narodnog verovanja. Due umrlih naputaju telo i sele se dole, u podzemni svet
u Hadovo carstvo umrlih. Shodno tome, due kojima je dolo vreme
da se ponovo rode, moraju biti izbaene na gore, tj. na povrinu
Zemlje. Ipak, poreenje sa zvezdama koje padaju, otkriva Platonovu
korekciju tih narodnih verovanja. Platon, naime, veruje da je ponovno
roenje, odnosno ponovno sjedinjavanje due sa telom, svojevrstan
pad, unekoliko uslovljen grehom ulnosti. Upor. Fedar (XXVIII 248c
i dalje).
1,2
Re je verovanju koje ima vanost nepisanog zakona.

dui (369a). Poreklo drave (369b). Predlog da se u mislima

drava (369c). Razliitost potreba i podela rada kao nain
dovoljavanja (369d). Postoje li granice irenju potreba?
potrebi za profesionalnom vojskom i prirodi vojnika
vaspitanju vojnika (376c376e), i uopte vaspitanju
na gimnastici i muzici (376e).
Poetak kritike pesnike mitologije (377a). Teodiceja
Kritika Homera i drugih pesnika sa stanovita teodiceje

osnuje jedna
njihovog za
(372c374a).
(374a376c).
zasnovanom
(379a379d).
(379d383c).

KNJIGA
I I I (), 386a417b
T E M A T S K I P R E G L E D P L A T O N O V E DRAVE*

KNJIGA
I (A), 327a354c
Sokrat pria svom odlasku u Pirej na sveanost u ast boginje
Artemide (Bendide). Polemarhov poziv Sokratu da doe u njegovu
kuu. Adeimant obavetava Sokrata da sveanosti jo nisu zavrene
(327a328b). Dolazak u Kefalovu kuu u Pireju, gde e se dijalog vo
diti. Razgovor s Kefalom starosti i erosu (328b329e). Razgovor
s Kefalom tome kako podnosi starost, bogatstvu i nasleu. Aneg
dota Temistoklu i erifljaninu (329e330c). Kefal govori strahu od
smrti, sumnji i nadanju, pravinom i nepravinom ivotnom p u t u
(330d331b).
ta je pravinost? Simonidova izreka pravinosti i njeno tuma
enje. Sokratova kritika mnenja pravinosti kao kazivanju istine i
vraanju duga". Simonid je hteo rei: pravino je dati svakome ono
to mu pripada". Druga mnenja pravinosti i zakljuak da ona nije
ono to se obino misli da jeste (331c336b).
Trasimahov govor Sokratovom brbljanju". Ukazivanje na Sokratovu uobiajenu ironiju" (337a). Aluzije na ponaanja sofista. Trasimahova teza; pravino je ono to koristi jaemu" (338c). Sokratovo
pobijanje Trasimahove teze (338c343b). Trasimahov govor u slavu ne
pravinosti (343b344d). Dijalog SokratTrasimah (344d354c).
KNJIGA
II ( B ) , 357a383c
Glaukon pojaava Trasimahovo stanovite (357a362d). Adeimant
priskae u pomo svome b r a t u i govori hipokriziji onih koji savetuju
da se bude pravian (362d367e), pri emu se poziva na pesnike, te
istie da pesnicima m o r a m o verovati" (365e). Sokrat predlae da se
najpre ispita ta je pravinost ,,u velikom" t j . u dravi, pa tek onda da
se razmotri ta bi moglo biti pravinost ,,u malom", t j . u individualnoj
* Rimski brojevi, zajedno sa alfabetskim oznakama u malim zagradama, oznaa
vaju redne brojeve svake od deset knjiga Drave. Arapski brojevi od 327 do 621, uz koje
stoje slova a, b, c, d, e, o/.naavaju uobiajenu internacionalnu paginaciju, koju je prvi
uveo H. Stefanus u svom izdanju celokupnih Platonovih dela (Lion, 1578), oznaavajui
odeljke na svakoj stranici tim slovima.

Kritika pesnitva sa stanovita pedagogije (386a392c), s pogle

dom na sadraj pesnikih tvorevina. Pedagoka kritika pesnitva, s po
gledom na formu pesnikog izraza (392c394e). Podraavanje (mimesis)
i vaspitanje (394e396c). Vrednost podraavanja s obzirom na pounost
predmeta podraavanja i na zahtev da u valjanoj dravi svako obavlja
samo jednu vrstu posla (396c398b).
Reci, melodija, ritam, harmonija i disharmonija u funkciji formi
ranja karaktera (398c403c).
Gimnastike vaspitanje (403c405a). Medicina i pravo kao sred
stva za ozdravljenje obolele drave. Fokilidova maksima (407a). Obra
zovanje dobrih lekara i valjanih sudi ja. Mera muzikog i gimnastikog
obrazovanja. Neprijatelj logosa (41 Ide).
Odabiranje uvara" i pomonika". Fenianska la" (414c). Mit
zlatnim, srebrnim i bronzanim ljudima (415a). Dunosti uvara dr
ave" naspram podanika (416a). Komunizam uvara drave" (416d).

KNJIGA
IV(A),419a445e
Problem nejednakosti u pravima i dunostima uvara i ostalih.
Srea drave, kao celine, ostvarena odgovarajuom raspodelom dunosti.
Bogatstvo nematina uopte (421d); s obzirom na rat (422a).
Spoljna politika uzorne drave (422d). Klasni sukobi (422e, 423a).
Veliina drave (423c). Prelaz iz jednog stalea u drugi (423d).
Meu prijateljima je sve zajedniko" (424a). Odranje i napredak
uzorne drave (424ab). Politiki smisao naela muzike (424c). Vaspitna
naela igre (424e). Pravila pristojnosti (425b). Domen dejstva pravnih
normi (425bc).
Domen religije (427b). etiri kardinalne vrline, u odnosu na dr
avu (427e). Mudrost drave (428b). Hrabrost drave (429ab). Umerenost
drave (430d). Pravinost drave (432b). Pravian ovek (434d).
ovek kao drava u malom (435d). Princip protivrenosti (436b).
Teorija motivacije (437b). Teorija relativnih pojmova (438b). Od
nos znanja i njegovog predmeta (438c). Odnos motiva i njegovog pred
meta (439a). Analiza motiva s obzirom na princip protivrenosti (439b).
Konflikt motiva (439c). Dve meusobno suprotne moi due i nagovetaj tree, koja izmeu ovih posreduje (439de). Poimanje volje kao
posrednika izmeu razumnosti i poudnosti (440a).
Zakljuak strukturi jedinke i strukturi drave (441c). Pravian
ovek i pravina drava (44ld). etiri kardinalne vrline, u odnosu na
jedinku (442cd ). Zakljuak principu i liku pravinosti (443bc).

407

406

_^^_^_^_

Nepravinost kao bolest due (444a), a vrlina kao zdravlje due

(444e). Jedan oblik vrline i bezbroj oblika poroka (445r). Koliko ima
naina upravljanja dravom, toliko ima naina telesnc egzistencije due
(445cd).

KNJIGA
V (E), 449a480a
Nagovetaj raspravljanja transformaciji drave (449a). Postavljanje pitanja zajednici ena i dece (449c). prirodi ena (451c), Digresija na govor vetini protivreenja (454a). ene kao uvari" (456d).
Zakon zajednici ena i dece (457d). Ustanova braka za uvare"
(458cd). Eugenika (459a). Plemenita la (45<>). Svadbene sveanosti
(460a). Svadbeni reb (460ab). Ustanova za prijem i negu novoroen
adi (460b). Odreivanje intervala najefikasnije plodnosti (460e). Ukla
njanje nepoeljne novoroenadi (461c). Utvrivanje srodstva (461d)-,
Najvee dobro i najvee zlo u dravi (462a). Pitanje svojini
(462c). Drava kao organizam (462cd).
Oslovljavanje u uzornoj dravi i drugim dravama (463a). Komu
nizam oseanja u uzornoj dravi (463e), i dobara (464c). Stariji i mlai
u uzornoj dravi (465a). Srea uvara" i srea drave (465c).
Uzorna drava u ratu (466e). Nagrade h r a b r i m ratnicima (466c).
Odnos prema Helenima i varvarima. Zabrana pljakanja leeva i spre
avanja sahranjivanja poginulih neprijatelja (469b).
Da li je uzorna drava mogua? (471cd). Kako je uzorna drava
mogua? Filozofi-kraljevi i kraljevi-filozofi (473d). Ko je filozof? (474b).
Znanje i mnenje (476b), skica teorije ideja. Filodoksi i filozofi (480a).

KNJIGA
VI ( ) , 484a51 le
filozofskoj prirodi njenom mestu u dravi (484a). Adeimantov
prigovor: filozofi mogu biti iskvareni i nekorisni za dravu (487b). Sokratova analiza socijalnih uslova koji kvare filozofsku prirodu (488a).
Sofisti (492c). Degeneracija filozofske prirode u neodgovarajuim soci
jalnim i politikim uslovima (494a). Koja drava odgovara filozofiji?
(497a). Zakljuak filozofima-vladarima (499b). Nije nemogue da Muza
filozofije ovlada dravom (499d).
Lani i pravi filozofi (499e). Izrada filozofske slike drave (500e).
Mogu li se ljudi ubediti u vrednost filozofske drave? (501cd).
Pomou kojeg znanja mudroljubivi ljudi mogu postati spasioci
drave"? (502d). Ideja dobra kao cilj najvie nauke (505a). ta je dobro?
(505b).
uvari drave moraju znati ta je dobro (506b). Nagovetaj ras
pravljanja dobru po sebi (506cd). Skica teorije ideja (507b). Teorija
vizuelne percepcije (507cd).
Umno vienje (uvianje) kao izdanak ideje dobra (508de). Noeton
i horaton (509d). Noumenon i fajnomenon (509de). Predmet mnenja i
predmet znanja (510a). Podela noetona. Istraivanje iz hipoteza, istra
ivanje iz principa (510b). Rad um a u matematici (510c).
Logos i dijalektika kao sredstva i putevi koji vode principima
svih stvari (511b).

408

Razlikovanje razuma i uma (51 ld).

etiri saznajne moi: umovanje, razumevanje, vera, slikovito pred
stavljanje (51 Ide).

KNJIGA
VII (Z), 514a541b
Alegorija peina (514a). Tumaenje alegorije peine" (517b).
Preobraaj due (518d). Vladarske dunosti obaveza onih koji
znaju (519c). Filozofi, koji ne ude za vlau, moraju je primiti kao
obavezu (520cd). Filozof je bogat dobrim i razumnim ivotom; jedino
filozof prezire politiku mo (521ab).
Preobraaj due putem sticanja znanja (521c). Koja nauka preo
braava duu i vodi je onome to jest (biu)? Gimnastika, muzika i
umenja nemaju tu mo (521e). Empirijska saznanja takoe ne vode
onome to jest (522c525b). Logistika (raunica) i aritmetika, uzete kao
teorijske i apriorne discipline duha, prve su nauke koje vode onome
to jeste, a pored toga mogu biti i praktino korisne (525b). Na isti
nain, geometrija je druga nauka koja vodi ideji dobra i biu (526e),
a i ona moe biti praktino korisna. Nauka tetu kao formi (stereome
trija) trea je nauka koja vodi kontemplaciji bia i ideje dobra (528b),
ali ta nauka jo nije otkrivena. etvrta je nauka astronomija, ili
znanje telima kao formama koje se kreu (527d, 528b, 528e). I to znanje
mora biti teorijsko (529a).
Oblici kretanja (530d).
Nedostaci pitagorejskog istraivanja harmonije (530e), i nagove
taj pete teorijske nauke harmonike (531a).
Sve nabrojane nauke su samo preludij" za glavnu melodiju"
(dijalektiku), (531de).
Dijalektika
(532a535a).
Izbor onih koji treba da budu upueni u nauke i dijalektiku (535a).
Primer sokratovske ironije (536c).
Obrazovanje dece i omladine (536d). Odabiranje prema sposobno
stima i sklonostima, starosne prekretnice i odabiranje najsposobnijih
(537b). Zloupotreba dijalektike (537e). Koliko je vremena potrebno za
ovladavanje dijalektikom? (539de).
Vreme prakse buduih filozof -vladar a (539e).
Uputstvo nainu preuzimanja vlasti i poetku realizacije filo
zofske drave (540e, 541a).
Zakljuak (541b).

KNJIGA
VIII ( H ) , 543a569c
Kratak rezime glavnih rezultata istraivanja konstituenata uzorne
drave, prema onome emu je postignuta saglasnost uesnika u dija
logu od II do VIII knjige i podseanje na taku (449ab) u kojoj je
nameravani tok izlaganja skrenuo u drugom pravcu.
etiri empirijska oblika dravnog ureenja (timokratija, oligar
hija, demokratija i tiranida) i etiri oblika egzistencije due (544c).
Kako uzorni oblik drave (aristokratija) moe da degenerie u
timokratiju? (545cd); Platonov (svadbeni) broj (546a). Timokratski ovek
(548d).

409

Oligarhija (550c). Oligarhijski ovek (553a).

Demokratija (555b). Demokratski ovek (558c).
izlinim i neophodnim eljama (558d). U demokratskog oveka
sva su zadovoljstva jednaka (561a); on sadri u sebi sve mogue oblike
i najrazliitije karaktere (561e).
Tiranida (562a). Sloboda kao najvee dobro (562bc). Kako se iz
demokratske drave raa tiranida? (562c). Preterana sloboda prelazi u
preterano ropstvo (564a). Tri sastavna dela demokratske drave (564cd).
Narod (565a). Zastupnik naroda (565c). Kako se zastupnik naroda
preobraava u tiranina? (565d).
Tiranin (566a). Kako se tiranin odrava na vlasti? (566d). Euripid
kao hvalitelj tirana (568ab). Optuba upuena tragikim pesnicima da
su miljenici tiranide i demokratije (568c). Narod kao roditelj tiranina
i nezahvalnost tiranina p r e m a svom roditelju (568d).
KNJIGA
I X ( ) , 571a592b
Nastavak raspravljanja preduzetog u VIII knjizi: tiranski ovek
(571a).
San i zabranjene elje (571ab), nastavak teorije motivacije (IV,
437b441c) i teorije elja (558d561a). Eros tiranin due (573a). Pot
pun tiranski ovek (573bc). Povezanost erotskog i tiranskog (574e). Zlo
i beda tiranide (575c). Tiranin uzor nevernog, nepravednog i najgoreg
oveka (576b). Tiranin je najnesreniji ovek (576c).
Analogije vrline i sree (576cd). Prvi dokaz (577c). Drugi dokaz
(580d). Tri soja ljudi: ljubitelji mudrosti, ljubitelji pobede i ljubitelji
dobiti (581c). Teorija zadovoljstava (581cd). Orue filozofa su dokazi
(582d). Trei dokaz za superiornost pravednog nad nepravednim u pod
ruju zadovoljstva i sree (583b). Relativna i apsolutna zadovoljstva
(583c). Mera uestvovanja u istini i biu (585b). Tiranin je najvie uda
ljen od pravog zadovoljstva, a filozof najmanje (587a). Udaljenost tiraninovog prividnog zadovoljstva od istinskog zadovoljstva, numeriki
izraena i logistiki izvedena (587d). Komentar izvedenog rauna s obzi
rom na posledice pravednog i nepravednog ivota (588a).
Slika ljudskog bia kao mitskog udovita (588bc). Smisao pohvala
pravinih i nepravinih dela (589ab). Poreklo morala i prava (589 cd).
Um kao vod ivota (591c). Ontiki status umne, uzorne drave (592b).

KNJIGA
X (I), 595a621d
Zakljuna kritika mimetike umetnosti (595a608c), nastavak kri
tike preduzete u II knjizi (377a383c) i III knjizi (386a398b). Skica
teorije ideja (596a), ideje kreveta i stolova. Umetnik udotvorac (596cd).
Tri kreveta (597b). Svaka je umetnost daleko od istine (598bc). Vetina
podraavanja i znanje, s pogledom na tragediju i njenog vou Ho
mera (598e). Da li mimetiki pesnik popravlja ili kvari ljude? (600c).
Podraavalac dopire samo do pojavne strane stvari, a samu stvar ne
razume (601c), ne poznaje ni njeno sutastvo ni njenu svrhu (602a).

410

Podraavanje je igra (602b). U emu je mo kojom podraavanje impre

sionira, i na koje svojstvo due je ta mo usmerena? (602c). Slikarstvo
se zasniva na grekama ula vida (602d). Jedino razumni deo due
(logistikon) moe, merenjem i raunanjem, da ispravi greke ula vida
(602de). Mimetika umetnost je bezvredna, vezuje se za bezvredno i
raa ono to je bezvredno (603b). Koje se naravi mogu lako podraa
vati, a koje ne? (603c). Najtea optuba: umetnost moe da pokvari i
odline ljude (342c). Neizbenost delovanja tuih emocija na nae (606a).
Uzorna drava prihvata samo one pesme koje su himne bogovima i
dobrim ljudima (607a). Stara nesuglasica izmeu filozofije i pesnitva
(607b). Pesnicima i ljubiteljima poezije treba dopustiti da se brane naj
boljim razlozima za koje znaju. (607d). Ako u tome ne uspeju, za njih
kao takve nee biti mesta u pravinoj dravi (608ac).
Nagrada za vrlinu (608c). Izvoenje dokaza za besmrtnost due
(608de).
Svaku stvar razara priroeno joj zlo i beda (609ab). etiri kardi
nalna poroka: nepravinost, neumerenost, straljivost i neupuenost
(609c). Poroci ne usmruju duu (609d). Zakljuak besmrtnosti due
(611a). Broj dua je konstantan, niti se smanjuje niti poveava (611a).
Izgled due dok je u zajednici s telom (611c). Prava priroda due (611e).
Nagrada za vrlinu u empirijskoj egzistenciji due (612b). Vrli ljudi
su toliko slini boanstvu koliko je to mogue (613ab).
Nagrade za vrlinu koje dolaze od ljudi (613b). Pravino je govoriti
da i takve nagrade postoje (613e).
Mit Eru (614b). Suenje duama umrlih (614c). Ispatanje tira
ninove due (615d). Putovanje dua umrlih (616b). Kosmologija (616c
617d). Re device Lahese, keri Anankine (617d). Sudbinski reb (618a).
Uzorci ivotnih formi (618ab). Sokratov pouni komentar (618c);
koje je saznanje najvanije? Princip sredine (619a).
Nastavak Erove prie (619b). Opis izbora novih ivota (619bc).
Drugi Sokratov pouni komentar (619de). Nastavak Erove prie: kako
su nekada slavne linosti, izabrale svoje nove ivote (620a). Povratak
dua i pripreme za ponovno raanje (620de). Letino polje, pijenje vode
iz reke Amelete (621a). Ponovno raanje, Erovo buenje (621b). Trei
Sokratov pouni komentar (62led).

POGOVOR NOVOM IZDANJU DRAVE

Albin Vilhar, prevodilac Platonove Drave, preminuo je
leta 1975. godine, kada je rad na reviziji njegovog prevoda bio
pri zavretku. Na alost, on nije mogao da vidi kolike su i koje
izmene izvrene u njegovom prevodu. Neka mu ovde bude izra
ena zahvalnost na njegovom dugogodinjem radu na prevo
enju Platonovih tekstova, posebno na lepom jeziku kojim je
nastojao da Platonovu misao prenese naim itaocima.
Odavno je, meutim, u svetu ustanovljena praksa da se
prevodi klasinih tekstova revidiraju i, to je mogue vie, po
boljavaju kako bi i ona skrivena znaenja izvornog teksta
dola do izraaja u jednom jo premalo filozofski izgraenom
jeziku kao to je na. Isto je tako potrebno ispravljati, to je
u prevodilakom poslu neizbeno, pogotovu u onom gde prevo
dioeva licentia poetica mora biti ograniena potrebom za to
adekvatnijim strunim prenoenjem izvornog teksta na jedan
drugi jezik.
Kao osnov za ovu reviziju Vilharevog prevoda uzeto je
Barnetovo postavljanje grkog teksta Platonove Drave (Ioannes Burnet, Platonis opera, Tomus IV, Respublica, pp.
327621,
Scriptorum
Classicorum
Bibliotheca
Oxoniensis,
1903). Konsultovani su sledei prevodi: na engleski jezik, Paul
Shorey Republic (Plato, The Collected Dialogues, Princeton
Universitv Press, 1973); B. Jowett, Plato's The Republic; na
francuski jezik, Leon Robin, La Republique (Oeuvres completes
de Platon, Gallimard, 1950); A. Bastien, L' tat ou la Republique, Pari 1922; na nemaki jezik, Otto Apelt, Platon, Der
Staat, siebente Auflage, 1941, Leipzig; na ruski jezik A. N. Egunova, Gosudarstvo (Platon, Soinenija, Tom 3 (1), Moskva
1971); na hrvatski jezik, Martin Kuzmi, Drava ili praved
nosti, Matica hrvatska, Zagreb 1942.
Manje izmene Vilharevog prevoda izvrene su u I, II, V,
VI i VII knjizi (iznova je prevedeno priblino 15%20%

413

teksta). Vee izmene izvrene su u III, IV, VII, IX i X knjizi

(iznova je prevedeno 45%60% teksta).
Na margine teksta naknadno su stavljene alfabetske oz
nake, koje potiu iz Stefanusovog izdanja, a predstavljaju neku
vrstu obaveze za svakog izdavaa Platonovih tekstova. U tekst
su, takoe naknadno, unete numerike oznake, koje upuuju
na odgovarajua objanjenja i komentare.
Napisani su novi komentari i objanjenja za svaku knjigu
Drave ponaosob. Napisan je i tematski pregled sadraja Drave
i dodate su uobiajene alfabetske oznake za svaku knjigu.
Imenski registar, koji je sastavio pok. A. Vilhar, zadran
je uz izvesne ispravke i skraenja. U preostalom delu teksta,
koji nije iznova prevoen, vrene su manje terminoloke is
pravke, uz unoenje reenica koje su na nekoliko mesta bile
isputene. Takoe su ispravljene i one tamparske greke koje
su u prethodnim izdanjima promakle.
Novembar, 1975.
Dr Branko Pavlovi

V*t

SADRAJ
Dr Veljko Kora: Platonov ideal jedinstva filozofije i
politike

DRAVA ILI PRAVINOSTI

Knjiga prva
Knjiga druga
Knjiga trea
Knjiga etvrta

3
36
66
103

Knjiga peta

136

Knjiga esta

174

Knjiga sedma

206

Knjiga osma

237

Knjiga deveta

268

Knjiga deseta

295

Imenski registar

327

Objanjenja i komentari teksta

339

Tematski pregled Platonove Drave

406

Dr Branko Pavlovi: Pogovor novom izdanju Drave

413

Izvornik

PLATONIS
BREVIQVE

OPERA

RECOGNOVIT
A D N O T A T I O N E CRITICA

IOANNES
TOMVS

OXFO RD

INSTRVXIT

BURNET

II E T T O M V S

CLASSICAL

TEXTS

Editor:
DEMETRA d.o.oZeleni
trg 2/XVII, 10000 Zagreb.
Tel. 522-296 i tel./fax. 535-998
Sva prava pridrana

Platon

i Sokrat. Crte iz jedne rukopisne knjige. 13. st. Oxford.

Sokrat; koji je ivio u jednoj republikanskoj dravi,

gdje svaki graanin s drugim graaninom slobodno
govorae; gdje pak fini urbanitet u ophoenju bijae
dionitvom i samog gotovo najniega puka, korio je
tako na najbezazleniji zamislivi nain u konverzaciji
ljudei i bez didaktikog tona, bez da se inilo, kao da
hoe poduavati, zapoinjao je on obinu konverzaciju
i vodio na najtankoutniji nain do jednog nauka,
koji se nadavao sam od sebe i ak se jednoj Diotimi
nije mogao initi nametljivim.
Hegel 1793/94.

PLATON

E R O S I FILIA

SIMPOZIJ I LISIS
PREVEO SA STAROGRKOG

ZDESLAV DUKAT

DEMETRA
Filosofska biblioteka
Dimitrija Savia
ZAGREB 1996

UfeMUTKA
FILOSOFSKA BIBLIOTEKA
DIMITRIJA SAVIA
Knjiga 15
ISBN 953-6093-10-3

Recenzenti
Barbari
Savi

Korektor
Marija-Maja Savi
Tehniki urednik
Zdenko imek
Likovna oprema korica
Miroslav Ozmec - EPROMA
Tisak
Varteks Tiskara d.o.o.

Orfej u podzemnom
svijetu.
Slika s jedne tarentinske vaze koja se uva u Munchenu.

Orfej u podzemnom

svijetu.

P o t o s e R o d o p s k i p j e v a za n j o m e n a p l a k o b i o
P r e m a n e b e s i m a , o n d a i s j e n k e p o k u a dirnut
T e s e u s u d i Stiksu k r o z vrata T e n a r s k a sii.
I z m e u l a k o g a m n o t v a o d utvara sahranjenika
D o P e r s e f o n e o n s e p r o v u e i d o vladara
Kraljevstva n e v e s e l o g p a z a p j e s m u ice u g o d i v
P r o z b o r i b e s j e d u njima: , , b o z i p o d z e m n o g sv'jeta,
t o u nj p a d a m o svi, k o l i k o nas smrtnih s e rodi,
A k o j e s l o b o d n o r'jema prevarljivim n e o k o l i i t
I p r a v u istinu rei: n e d o o h a m o , da Tartar
T a m n i v i d i m i s v e e m M e d i i s i n o j nakazi o n o j
Z m i j a m a dlakavi trostruki vrat; - t o o v a m o d o o h ,
U z r o k m o j a j e e n a , u k o j u j e izlila o t r o v
Ljutica p o g a e n a i m l a d e joj g o d i n e u z e .
H t j e d o h pregorjeti t o i p o k u a h (tajiti n e u ) ,
A m o r n e d a d e b o g u svijetu p o z n a t i g o r n j e m ,
J e li i o v d j e , s u m n j a m ; - al' slutim, bit e i o v d j e ;
P a a k o i z m i l j e n glas n e g d a n j o j o t m i c i nije,
I vas je zdruio A m o r . Strahovitog tako vam o v o g
M j e s t a i H a o s a g r d n o g i pustoi g o l e m o g carstva
Naprasno poginulu Euridiku opet oiv'te!
V a m a pripada sve, i nakon boravka kratkog
Ljudi s e u r e prije il' p o s l i j e u isti u d o m ;
O v a m o t e i m o svi, i o v d j e j e zadnji n a m s t a n a k .
V a e k r a l j e v s t v o d o v ' j e k n a d ljudskim n a d r o d o m traje.
P a p o t o o d r e e n e i o n a g o d i n e svri,
P o d vlast p o t p a s t e v a u . Z a v r ' j e m e j e darujte s a m o .
A k o l i m i l o s t i t e s u d b i n a m i n e da, o d l u i h ,
D a s e n e v r a t i m v i e ; v e s e l ' t e s e smrti o b o g a " .

15

20

25

30

35

D o k o n z b o r a e t a k o i uz r'jei dirae i c e ,
40
P l a k a h u b e s k r v n e d u e ; sad T a n t a l n e h v a t a v o d u ,
K o j a s e i z m i e , t o a k I k s i o n o v vrtjet se p r e s t a ,
P t i c e n e kljuju jetru, a B e l o v e u n u k e p u s t e
V r e v e , a ti si n a t v o m k a m e n u , Sisife, s j e o .
T a d a su prviput, k a u , Erinije g a n u t e b i l e ,
45
T e i m se s u z a m a lica o m o i e . Kraljica ni kralj
P o d z e m n i m o l i t e l j u n e m o g o e odbiti m o l b u ,
P a E u r i d i k u z o v n u . M e d skoranjim s j e n k a m a o n a
Bjee, i korakom sporim (zbog zadate zbog rane) doe.
R o d o p a c O r f e j i nju i n a p u t a k d o b i j e s a d a ,
50
D a s e o i m a natrag n e o b a z r e , d o k iz A v e r n s k o g
D o l a n e i z i e v a n , - il' j a l o v dar e m u ostat.
(Ovidije, Metamorfoze,

X. Preveo T. Mareti, 1907. g.)

KONSPEKT
(Napisao Dimitrije Savi)
Sim(2ozij

LLL

(D

[juijauL

Zdeslav Dukat: Platonov Simpozij

I. PRELUDIJ: Pria o/u prii (172 a - 178 a)

3-18
20-36

1. Susret izvjesnog Apolodora iz Falerona s nekim Glaukonom

(ne onim iz Platonovog spisa Politeia), molba Glaukonova da mu
Apolodor pria simpoziju u domu Agatonovom i Apolodorov
pristanak da to uini prema prii nekog Aristodema iz Kidatene,
koji je bio prisutan na toj gozbi (172 a - 173 e).
2. Pria Aristodemova okolnostima koje su prethodile simpoziju: Aristodemov susret sa Sokratom, poziv Sokratov Aristodemu
na gozbu k Agatonu, kanjenje Sokratovo na pirovanje, ljubezan
doek Aristodema u domu Agatonovom i Pausanijin prijedlog da
se naprosto ne opijaju, ve da svaki od sudionika izrekne pohvalu
Erosu, bogu ljubavi (174 a - 178 a).

II.

RIJE FEDRA: Eros je nastariji bog i izvor

najveih dobara (178 a - 180 b)

36-42

Najstarije porijeklo Erosa (178 bc); najvii moralni autoritet i

neusporediva ivotna snaga boga ljubavi (178 c- 179 b): ljubavnik
je boanstveniji od ljubljenika: ispunjenje naime bogom, a ljubljenik je uzvien svojom predanou ljubavniku (179 c - 180 b).

III.

Dva Erosa - nebeski i

zemaljski (180 c - 185 c)
RIJE PAUSANUE:

42-56

Poto nita samo po sebi nije ni lijepo ni runo, onda kriterijem

lijepoga Erosa slui njegovo porijeklo od Afrodite Nebeske, za
razliku od vulgarnoga Erosa, sina Afrodite Puke (180 d - 181 b).
Nebeska ljubav je ljubav prema mukarcu, koji je prirodno jai i
ima vie razuma od ene (18Tcd), tj. dostojnija i uzvienija je ljubav
prema djeaku (181 e - 182 a). Zaljubljeniku je sve dozvoljeno
(182 b - 183 c), ali samo u sferi due i uma, nekoristoljubivo, radi
mudrosti i savrenstva, a ne radi tijela (183 d - 185 c).

IV.

Harmonija dvostrukog
Erosa (185 e - 188 e)
RIJE ERIKSIMAHA:

Nakon epizode s Aristofanovim tucanjem (185 c - e), Eriksimah pria prisutnosti Erosa ne samo u ovjeku, nego i u svim
biima - prirodnim i boanskim (185 e - 186 d). Oba Erosa moraju

IX

56-64

biti u stalnoj uzajamnoj harmoniji, to se odnosi ne samo na lijenitvo (186 e), nego i na tjelovjebu, poljodjelstvo i glazbu (187
a - e). Blagotvornost dvaju Erosa mogua je samo pod uvjetom
njihove harmonije; njoj ovisi i ustroj godinjih doba i stanje
atmosfere (188 ab). Napokon, rtvovanje i gatanje takoer su ini
ljubavno-harmonikog jedinstva ljudi i bogova (188 c - e).

V.

Eros kao stremljenje k

iskonskoj punoi (189 c - 193 d)

RIJE ARISTOFANA:

66-78

Nakon aljive prepirke s Eriksimahom (189 ab) Aristofan izmilja mit prvobitnom ivotu ljudi istodobno u vidu mukarca i
ene, u obliku androgina (189 d-190 b). Poto su u tom stanju ljudi
bili silni snagom i silom, i naumili nasrnuti na bogove, Zeus rasjee
svakoga androgina popola, razbaca polovice po svijetu i prinudi ih
da vjeno iu jedna drugu radi uspostavljanja njihove preanje
punoe i moi (190 c-192 e). Zbog toga Eros jest tenja rasjeenih
ljudskih polovica jedne k drugoj radi vraanja u svoj negdanji
oblik, to je mogue pod uvjetom tovanja bogova, koji, u sluaju
neaa, mogu ljude rasjei na jo manje djelove (193 a - d).

VI.

Eros je najmlai i najljepi

bog (194 e - 197 e)
RIJE AGATONA:

80-88

Nakon malog interludija (193 e - 194 d) Agaton, za razliku od

prethodnih oratora, nabraja Erosova svojstva i darove: krasotu,
vjenu mladost, njenost, gipkost tijela (195 a -196 a), savrenstvo,
neprihvaanje nasilja, pravednost, umjerenost i hrabrost (196 b d), mudrost kako u umjetnikom stvaralatvu (196 de), tako i u
stvaranju ivih bia (197 a), u svim vjetinama i zanatima (197 ab)
te u ureivanju odnosa meu bogovima (197 b). Nabrajaju se i
druga svojstva Erosa i njegovi prekrasni darovi (197 c- e).

VII.

Eros je demonska udnja

za raanjem u ljepoti a radi besmrtnosti
(198 a - 212 c)

RIJE SOKRATA:

1. Prolog: Sokratova tenja k istini (198 a - 199 b). Budui da

je svaka udnja enja za neim to se ne posjeduje, a Eros je udnja
za ljepotom i dobrotom, onda Eros sam po sebi nije ni lijep ni dobar
(199 c - 201 e), takoer ni mudar ni neuk, ni smrtan ni besmrtan;
on je veliki demon - posrednik izmeu bogova i ljudi (202 a - 203
a).
2. Eros kao sin nebeskog Pora (Bogatstva) i zemaljske Penije
(Siromatva) je ljubav prema onome to je lijepo, a najljepe dobro
je mudrost; odatle proizlazi d a j e Eros filozof, tj. ljubitelj mudrosti (203 b-204
b).
3. Iz gornjeg slijedi svrha Erosa: ovladavanje dobrom, ali ne bilo
kakovim, posebnim dobrom, ve dobrom u cjelini, i njegovo vjeno
posjedovanje (204 d - 206 a). Ljubav je dakle tenja za trajnim
posjedovanjem dobra. Ostaj u dobru! (D.S.)
4. Poto pak ivim biima nije mogue vjeno biti, ljudi, kao
smrtna bia, uestvuju u vjenosti tako, to zainju i raaju umjesto

90-130

sebe drugo, - i to u ljepoti! Znai, Eros jest ljubav k vjenom

raanju u ljepoti a radi besmrtnosti, - k raanju kako tjelesnome,
tako i duhovnome (206 b - 208 b), to ukljuuje i ljubav prema
pjesnikom sainjanju i zakonodavnom ureenju polisa (208 c 209 e).
5. Uenje erotikoj hierarhiji: od jednog lijepoga tijela k svim
lijepim tijelima, odavde - k lijepim duama; od dua k znanostima,
a od posebnih znanosti k vrhuncu - k jednoj jedinoj znanosti, koja
se odnosi na ono lijepo samo ili isto boansko lijepo, koje vie
nije podvrgnuto nikakvim promjenama, ve biva vjeno i nepromijenjeno: samo sa sobom i po sebi uvijek jednoliko (210 a212 a).
6. Zakljuak.

VIII.

neophodnosti tovanja Erosa (212 bc).

RIJE ALKIBIJADA:

Panegirik Sokratu

(215 a - 2 2 2 b)

138-158

Incident s Alkibijadom koji je pijan banuo u dom Agatonov i

okruen bunom gomilom. Najava govora Sokratu (212 d - 215
a).
1. Sokratova rjeitost. Usporedba Sokrata sa silenima i satirom
Marsijem (215 b). Sokrat se slui, radi zavoenja sluatelja, ne
frulom, ve rijeima, primoravajui ljude da otponu nov ivot i da
se stide svojih ravih postupaka (215 c - 216 c).
2. Sokratova ironija. Karakteristika Sokratove ironije ne samo u
njegovim besjedama, nego i u njegovim linim odnosima s Alkibijadom (216 d - 219 e).
3. Sokratova muevnost. Neuvena fizika izdrljivost Sokratova
i njegovo herojsko dranje u boju (219 e - 221 c).
4. Zakljuak. neusporedivoj individualnosti Sokratovoj i ponovo njegovoj ironiji (221 c - 222 b).

IX.

ZAVRNA SCENA:

Odlazak Sokratov

(222 c - 2 2 3 d)

158-162

Ba kad je Sokrat htio izrei pohvalu Agatonu, iznenada na

vrata nahrupi mnotvo banitelja... te se sve ispunilo galamom i
trebalo je ispijati velike koliine vina, ali bez ikakva reda.
Zbog vinskog umora Aristodem je zaspao, pa zato ne znamo to
je dalje bilo. Probudivi se kad su ve pijetli pjevali, vidio je da
svi spavaju, a da Agaton, Aristofan i Sokrat piju iz velike ae i
neto razgovaraju. Prva dvojica ve su dremuckali a do uiju Aristodemovih dopirale su rijei Sokratove: da isti ovjek treba da
bude kadar sastavljati komedije i tragedije i da onaj koji je umijeem tragiki pjesnik treba da bude i komiki. Poto je i njih
uspavao, Sokrat ustade i ode u Likej; tamo se umio i bez poinka
proveo dan kao i svaki drugi, - vjerojatno razgovarajui s djeacima
poput Ktesipa, Meneksena, Hipotala i Lisisa.

XI

Zdeslav Dukat: Platonov Lisis

PRELUDIJ: Izvjetaj Sokratov

(203

a-

2 0 7 D)

169-176
. . . .178-190

Sokrat susree Hipotala i Ktesipa (203 a - 204 b). Ljubav

Hipotalova prema Lisisu (204 b - 206 c). Paradoks Sokratov: U
voljenome slavi zaljubljeni sebe samoga (205 d - 206 e). Susret s
Lisisom i Meneksenom. Prelazak na razgovor prijateljstvu (206 e
-207 d).

II.

Srea djece kao

svrha roditeljskog odgoja (207 d - 211 d)

RAZGOVOR SOKRAT - LISIS:

190-200

Treba braniti djeci baviti se s onim u emu su ona neuka (207 d

- 209 a), a doputati im ono u to su upuena (209 a - 210 a).
Razborito stjecanje prijateljstva i ljubavi (210 b - e). Lisis ie od
Sokrata da razgovara s Meneksenom (211 a - d).

III.

Pretresanje
uvjeta za niknue prijateljstva (211 d - 213 d) .. .200-206

RAZGOVOR SOKRAT - MENEKSEN:

Zelja Sokratova za stjecanjem prijateljstva (211 d - 212 a).

Mogue veze izmeu dva prijatelja (212 a - 213 c). Neuspjela
provjera (213 cd).

IV.

Teorije biti
prijateljstva (213 d - 222 b)
RAZGOVOR SOKRAT - LISIS:

206-228

1. Slino je prijatelj slinome. Pobijanje ove postavke (213 e 215 c).

2. Suprotno je prijatelj suprotnome. Pobijanje ove postavke
(215 c-216
b).
3. Onom dobrom prijateljsko je ono to nije niti dobro niti zlo
(216 c - 216 e). Preciziranje ovog niti-niti. Primjer filozofa (217
a - 218 c). Pitanje svrnom uzroku prijateljstva (218 c - 219 b).
Opasnost od regressus in infinitum i nunost da se dopre do to
proton filon. Odbacivanje svrnog uzroka (219 b - 220 b). Odbacivanje zla i preciziranje postavki (220 c - 221 d).
4. Pripadno/st (Blisko/st) kao mogui uzrok prijateljstva (221 e
-222 b).

ZAVRNA SCENA:

(222

b-

223

Priznanje neuspjeha

b)

228-230

Odbacivanje prethodne postavke, jer vraa pitanje prijateljstvu na ve prethodno odbaene postavke (222 b - e). Rastanak
prijatelja, uz konstataciju da jo nijesu kadri utvrditi to jest
prijatelj. (223 ab).

XII

SIMPOZIJ
ili ljubavi; etiki spis

' .

Slika na prethodnoj strani: Scena iz kolskog ivota s jedne kilike (plitka zdjelica s dva
uha i noicom). Gramatista poduava itanju i pisanju. Godina 480. prije Kr. Berlin. (D.S.)

Platonov Simpozij ili Gozba, po mnogima najbolje od

sauvanih proznih djela antike grke knjievnosti, u anrovskom
je smislu zaetnik dviju knjievnih vrsta, simpozijskog dijaloga i
erotske ili, tonije, erotoloke knjievnosti. I u jednoj i u drugoj
vrsti inferioran mu je surodoelnik otprilike u isto doba nastali
Simpozij Ksenofonta Atenjanina a od brojnih sljednika u simpozijskoj knjievnosti spomenut emo Plutarhovu Gozbu sedmorice mudraca (takoer Rasprave uz gozbu istog autora),
Lukijanovu Gozbu, Atenejeve Dejpnosofiste, pa djela Julijana i Makrobija sve do Gozbe svetog Metodija, biskupa drskog, koji je umro 312. poslije Krista, a uz njih poznato nam je
da su razna pitanja u istom knjievnom obliku obradili Aristotel,
Speusip, Epikur, Didim, Herodijan i drugi autori izgubljenih
djela. ljubavi ili Erosu pisali su u raznim knjievnim oblicima
brojni autori, ali nam, s izuzetkom Plutarhove Erotike, od toga
nije mnogo ouvano: znamo samo za radove Kritije, Lisije, Euklida Megaranina, Antistena, Klearha iz Sola i drugih.
Tako Platonovo djelo, jednako kao i spomenuto ali slabije
Ksenofontovo, povezuje dijaloki oblik razgovora uz pie s tematikom ljubavi odnosno erotologije. Pri tome se Platon, kao i
gotovo uvijek, slui metodom naracije: netko pria nekome
jednom ve prolom razgovoru Sokrata s prijateljima, uenicima
ili naprosto zainteresiranim sluaocima. To Platon udeava ili
tako da nam sadraj tog razgovora pripovijeda jedan od protagonista, obino Sokrat, ili da je pripovjeda netko iz drugog reda
sudionika (zbog ega takvi dijalozi nuno imaju prolog i epilog u
kojima se objanjava narativna situacija), pri emu kao takav fun-

Platonov Simpozij
gira bilo netko od prisutnih pri izvornom razgovoru ili pak netko
tko to nije bio nego za razgovor zna iz druge ruke. Sokrat nije
pripovjeda samo u Fedonu i Parmenidu, a situaciju da
pripovjeda nije bio nazoan razgovoru nalazimo samo u Teetetu, Parmenidu i Simpoziju. Razlog je u naem sluaju
oito u tome da ne bi ispalo da se Sokrat sam hvali, jer je pohvala
Sokratova glavna tema dijaloga. S druge strane, zato je potrebno
da aktuelni pripovjeda Aristodem pria ono to je uo od Apolodora, jednoga od sudionika na kritinoj gozbi, nije posve jasan
i ima vie ponuenih objanjenja. Neki misle da Platon zapravo
polemizira protiv nekog drugog autora jednog slinog, izgubljenog Simpozija (ali ne Ksenofontova, koji to ne bi niti zasluivao) pa da tom dvostrukom distancom hoe zabaciti
izvjetaj toga polemikog protivnika. Svakako mu taj narativni
okvir dvostrukog referiranja, koji tako ivo podsjea na kasnije
helenistike romane, pomae da iznese samo ono to je bilo
vrijedno pamenja i sjeanja, jer su i Apolodor i Aristodem dio
govora zaboravili. Drugi sugeriraju da se time izmie potrebi
popunjavanja protoka vremena te noi svim izgovorenim pohvalama Erosu a da se onome to je zapameno i ispripovijedano
dade vea vjerodostojnost. Svakako je Platonu stalo do istinitosti
onoga to iznosi. Njoj treba da doprinese plastinost i uvjerljivost
likova koji se javljaju a svi su povijesne osobe, neke poznate i iz
drugih autora, a neke slavne linosti Atene onoga vremena (Alkibijad, Agaton, Aristofan, dakako i Sokrat). Daljnji je dokaz
istinitosti to to je Aristodem rekao da je dio njegove prie
potvrdio sam Sokrat, valjda ono to se odnosilo na nj. Takoer,
kad Alkibijad pria ono to mu se dogodilo pri druenju sa
Sokratom, ovaj uti, dakle preutno priznaje. I ovdje kao i drugdje Platonu kao d a j e stalo da ima dva svjedoka. Tako pri dolaenju na gozbu Sokrat zaostane utonuvi u misli a slinu e zgodu
spomenuti i Alkibijad. I Sokratova se osobna hrabrost ilustrira
parom primjera, bojevima kod Potideje i kod Delija. Tu dvostrukost u neku ruku pokazuju ve likovi oba pripovjedaa, Apolodora i njegova izvjetaa Aristodema. Ujedno, njih dvojica treba
da ilustriraju tip ljudi koji su se okupljali oko Sokrata divei se
Uitelju, ali ga stvarno slabo razumijevajui pa im je pripadnost
krugu sokratovaca obiljeena uglavnom samo vanjtinom: bosim

Platonov Simpozij
nogama i oskudnom odjeom. Zamjetna je ipak odreena suprotnost izmeu njih kao tipova. Apolodor je pravi fanatik, oboavatelj Sokratov, koji se i sam zanima za filozofiju, a blizak mu je ve
tri godine. Aristodem je pak stari uenik, veoma intiman s uiteljem, prati ga kao pas i vjerno oponaa u svemu tako d a j e postao
posve nesposoban da govori neistinu.
Sokrat je, dakako, glavni lik i zapravo tema dijaloga. To se
vidi iz brojnih pojedinosti. On se prvi pojavljuje a zadnji naputa
pozornicu. Jedini je koga vino ne moe svladati: po Eriksimahovim i, kasnije, Alkibijadovim rijeima, on je sposoban i piti i
suzdravati se od pia. Jedino njega san nee svladati. Prikazan
je kao ovjek ljubazna karaktera, taktian, ali i pun pravog esprita
(aljiv ton razgovora s Aristodemom i Alkibijadom, aljivo citiranje Homera, igra rijeima s imenom Agatona i Gorgije). Viekratno se naglaava Sokratova potpuna kontrola duha i tijela a
njegova umna i moralna nadmo prava je tema dijaloga: Agaton
se hoe s njime ogledati u mudrosti, ali Sokrat vjeto izmie
kudei svoju a hvalei njegovu. Bog vina bit e im sudac i taj
doista na koncu i presuuje! Ali i cio dijalog pokazuje Sokratovu
nadmo nad Agatonom, ponovno je istie Alkibijad a na koncu,
dakako, ona je vidljiva i u zavrnome prizoru.
Iako su Apolodora pitali samo za govore, on je ispripovijedio
i cio okvir gozbe. Naprotiv, doznajemo da je Glaukonu tome
priao netko drugi, ali veoma nepouzdano; taj je opet bio
takoer indirektno obavijeten od Feniksa sina Filipova. Ba iz
toga se izvodi zakljuak da je valjda ve postojao opis tog banketa
sa Sokratom, Agatonom i Alkibijadom kao glavnim likovima pa
Platon i eli diskreditirati taj raniji izvor: taj je raniji, nepoznati
izvjestilac jo udaljeniji od stvarnog dogaaja nego Apolodor. A
Platon kao da hoe rei: Sokrat je bio pogreno prikazan i meni
je cilj da prikazivanjem pravih injenica operem ljagu s njegova
ugleda. ak je kao mogui kandidat za toga nepoznatog izvjestioca bio spomenut Polikrat, Sokratov tuitelj i klevetnik iz Ksenofontovih Uspomena Sokratu; ali sve su to samo nagaanja.
Dijalog se bavi Erosom i njegovom ulogom u ljudskom ivotu
i drutvu. Sokrat kae da mu je erotika specijalnost; kasnije e
dodati da erotici zna i s t i u . Tu se erotika odnosno erotolo-

Platonov Simpozij
gija ne shvaa kao beznaajno, rubno podruje znanja nego kao
isto to i teorija odgoja ili kao uvid u porijeklo, narav i sudbinu
ljudske due.
Dijalog zapoinje tako to Apolodor na pitanje nepoznatih
h e t a i r i (drugari, prijatelji) gozbi kod Agatona i govorima
Erosu koji su tada bili izgovoreni odgovara da je tome uo od
Aristodema, pa kako je h i 1 1 g s (sklon prianju), spremno se prihvaa da im tome ispripovijedi to zna. Isto je tako,
naime, pred par dana pripovijedao svom prijatelju Glaukonu.
Slijedi kratak uvod u gozbu s opisom kako ga je Sokrat uveo k
Agatonu. Poto je kratkim ali temeljnim potezima ocrtao pozornicu kao to to i inae ini u svojim dijalozima, Platon nie govore
uesnika, bar one kojih se Aristodem i Apolodor sjeaju. To je
pet uvodnih govora, zatim Sokratov i na koncu Alkibijadov. Te
su tri sadrajne cjeline protkane razgovorima, zadirkivanjem,
upadom Alkibijadova veselog drutva. Na kraju sve zavrava opim banenjem, gosti se razilaze, Aristodem, Aristofan i Agaton
zaspu a Sokrat, jedini koji je ostao pribran i trijezan do kraja,
ustaje i odlazi da provede dan kao i svaki drugi.
Prvi dio, dakle, ine govori petorice uesnika gozbe koji su
besjedili prije Sokrata. Prvi je Fedro, sin Pitokla, iz opine Mirinunta. Iz sauvanih govora Lisije znamo d a j e zapao u siromatvo,
ali bez svoje krivnje jer je bio estita karaktera. U dijalogu
Protagora Platon ga prikazuje uenikom sofista Hipije. U dijalogu nazvanu njegovim imenom Fedro se ivo zanima za erotike govore; jedan je gotovo nauio naizust. Zato je i u Simpoziju predlaga teme: pohvala Erosa. Kao to Fedro nije bio
fiziki osobito snaan, tako ni duhovno nije osobito ivahan, to
je moda namjerno povezivanje s Fedrom. Govor mu je jednostavan i sadrajno siromaan. Niime se ne uzdie nad razinu
prosjena atenskog graanina. Ima u njemu i nedosljednosti:
Ahilej kao mlai mora biti Patroklov ljubljenik, ali Alekstida je
takoer mlaa od Admeta, pa ipak je ljubavnica (aktivni partner). Ahilej evo samoportvovanje uzima se kao primjer za tvrdnju da su samo ljubavnici (po definiciji stariji lanovi ljubavne
veze) sposobni za takve rtve!? Fedro se slui obiljem mitolokih
aluzija i citata, ali bez neke osobite dubine i invencije, prostim
oslanjanjem na autoritete i tradiciju.

Platonov Simpozij
Drugi govornik je Pausanija iz Kerama, inae nepoznat osim
to se spominje u Ksenofontovu Simpoziju kao estok branitelj
pederastije. Ovdje je prikazan kao zaljubljenik u Agatona, dakle
njegov ljubavnik po terminologiji samog dijaloga. Platon je njegove crte ublaio u odnosu na sliku to je daje Ksenofont. On
pokazuje prilian govorniki talent. Polazi od mitoloki posvjedoenog polazita da postoje dva Erosa i to dosljedno dalje
razvija prikrivajui time vjetu obranu pederastije kao ljubavi
radi vrline. Ipak ispod njegove argumentacije probija prvenstveno senzualistiki usmjeren interes. Pokazuje crte spretna advokata pa mnogo barata zakonima i tada popularnim filozofskim i
spoznajno teoretskim pitanjima: antitezom n o m o s : p h y s i s
(da li su drava, moral, jezik itd. nastali konvencijom ili prirodom), pitanjem da li je znanje apsolutno ili relativno. Pausanija
naginje konvencionalizmu: svaka djelatnost sama po sebi niti je
lijepa niti runa, to zacijelo namjerno podsjea na sofistiki
relativizam. Na sofistiku podsjeaju i poneke nedosljednosti:
primjerice kad Pausanija osuuje n o m u s (zakone, obiaje)
drugih drava a zagovara t o n o m i m o n kao kriterij moralnosti, sam sebi proturjei. Ono to govori k a l e a p a t e (lijepoj
obmani) sasvim je suprotno prethodno reenom t o b e b a i (vjernosti i iskrenosti) u kontekstu rasprave nunim uvjetima ljubavi koja je lijepa i neporona. Koristi se trikovima i
ukrasima sofistike retorike, napose podsjea na Isokrata, npr. u
izokolonima.
Akumenov sin Eriksimah iz ceha Asklepijada, dakle lijenik,
pravi je pedant i u svemu zagovara umjerenost. Stalno odrava
svean ton pravog znanstvenika: kad govori pijanstvu, tucanju Erosa promatra kao kozmiki princip s gledita filozofije
prirode. Takvim ga nalazi u medicini, muzici, astronomiji, religiji,
sve uz odgovarajue definicije. Pri tumaenju Heraklitove izreke
pokazuje dogmatinost. Voli se razmetati uenou kao i prijatelj
mu Fedro. Od Pausanije preuzima i nespretno primjenjuje teoriju dva Erosa. Izmotava se sofisterijima, dvosmislenou i nedosljednou. Stil mu je suh i monoton, pun je ponavljanja.
Poznatog komediografa Aristofana, koji je etvrti govornik,
Platon crta jarkim bojama: on je majstor jezika, hitra uma, bogate
imaginacije, ovijalan i duhovit. U oiglednu kontrastu prema

Platonov Simpozij
Eriksimahu, Aristofan je ovjek koji zna mijeati jako pie. Ismijava naune aksiome. Umije izazvati smijeh ( g e l o t o p o i o s ) ,
ali nije vulgaran komedija. Pokazuje se kao pjesnik prvoga reda
a govor mu je groteskna fantazija dostojna Rabelaisa. Njegovi su
okrugli ljudi komini a takvo je i Zeusovo ozbiljno razmiljanje
njihovoj kazni. Ali seksualni problemi tih kuglolikih bia dovode do duboke ideje: Eros je udnja za potpunou i cjelovitou,
za cjelinom. Ta misao kao konani rezultat Aristofanova govora
pokazuje i ljepotu i dubinu: ljubav je neto dublje od strasti za
tjelesnim zadovoljenjem. Ali Aristofan joj ne daje dubljega obrazloenja a kod njega se, kao to je obino u pjesnika, ne da utvrditi
gdje prestaje ala i poinje ozbiljno razlaganje. Aristofanov govor
izruguje se Hipokratovu uenju O ljudskoj naravi gdje se tumai mijeanje mukog i enskog principa u potomstvu pa primjerice zdruivanje dvaju mukih principa daje mudre i hrabre
mukarce, spajanje mukog i enskog uz prevlast mukoga daje
enskaste mukarce, itd. Hipokrat je tako doao do etiri tipa
spolnog karaktera za svakoga od oba roditelja. Kod Aristofana
imamo neto slino, ali jednostavnije. Ima i aluzija na Empedoklov evolucionizam. Stil mu je divljenja vrijedan primjer jednostavne atike proze bez Fedrove i Eriksimahove monotonije, ali
i bez retorikih ukrasa Pausanije i Agatona.
Peti je govornik Agaton, slavni tragiki pjesnik, nama danas
praktino nepoznat jer su mu djela izgubljena. Rodio se vjerojatno 448. pr. Kr., pa je u vrijeme nae gozbe (416. pr. Kr.) imao
neto preko 30 godina. Pausanijin je ljubavnik, izuzetne ljepote,
ali i velike efeminiranosti. Simpozij ga prikazuje ne samo
bogatim, uglednim i popularnim, nego i profinjenim, obrazovanim i taktinim, olienjem onoga to su kasnije Rimljani oznaavali kao u r b a n i t a s , profinjena gradska otmjenost. Koliko
je Sokrat nesumnjivo u duhovnom pogledu dominanta cijelog
kruga, toliko je to u izvanjskom smislu svakako Agaton: gozba
proslavlja njegovu pobjedu u natjecanju tragikih pjesnika, uzvanici su njegovi prijatelji. On je sam utjelovljenje k a l l o s - a ,
ljepote, i tijelom (e i d s ) i govorom (1 g i). Uvijek je utiv
i ljubezan, ak i kad mu Sokrat kritizira govor ili Alkibijad daje
Sokratu njegov vijenac. Sokratu se iskreno divi, toplo ga prima i
raduje se iskreno kad ga ovaj hoe hvaliti. Najzad, on je zadnji

Platonov Simpozij
zaspao. Govor mu je udeen po Gorgijinim shemama. Zapoinje
zahtjevom da se pobolja metoda razluivanjem prirode i djelovanja Erosa. Gorgijanska je reminiscencija i rekapitulacija i rezime na kraju svakog odlomka. Sadrajno Agatonov je govor
isprazna pohvala Erosu. Jedino to Sokrat od njega preuzima jest
misao da Eros tei za lijepim. Agaton je pun mitolokih referencija i kritike prethodnih govornika. Mnogo je u njega citata a
po Gorgijinu obrascu ne lui strogo prozu od stiha pa povremeno
prelazi u vezani govor. itav njegov govor djeluje kao zvuno
glazbalo brojnim aliteracijama, asonancama i drugim zvukovnim
efektima po uzoru na Gorgiju.
Sokratov govor, napose njegov prepriani razgovor s Diotimom, sredinji je dio cijelog Simpozija. U njemu je dana
objektivna strana Sokratova uenja Erosu, dok e subjektivna
strana, naime Sokrat kao demonsko utjelovljenje Erosa, biti
izloena u treem, zavrnom dijelu Simpozija, naime u ponesenim, egzaltiranim rijeima Alkibijada. Da je Sokratov govor
zakljuna rije Erosu indirektno nas upuuje i to to Sokrat
govori posljednji od nazonih jer sjedi n a e s k h a t e k l i n e , na
zadnjem mjestu na poivaljci raunajui zdesna nalijevo. Sve to
se jo poslije njega moe rei toj temi dolazi izvana, naime s
Alkibijadom, a ne tie se same erotoloke problematike nego
linosti njezina najizvrsnijeg nosioca i poznavaoca, samog Sokrata kao utjelovljenog Erosa.
Sokratov uvod sastoji se od dijalektike rasprave s Agatonom
kojoj je svrha da oisti teren i temu od popularnih krivih ideja
prirodi Erosa. Eros je t o e p i t h y m u n (eljenje), dakle kvalitet a ne osoba. Objekt tog eljenja je lijepo, kako je rekao ve
Agaton. Sokrat nee da hvali Erosa a da prethodno ne proanalizira to znai to ime pa tako dobivamo paradigmatsku lekciju iz
metodologije (ali ne Agatonove gorgijanske), posve u skladu s
Platonovim naelom da dijalektika mora biti baza retorici (a ne
obrnuto) te da je dokaz na temelju neprovjerenih pretpostavki
bezvrijedan. Sam govor zapoinje mitolokim izvoenjem Erosova porijekla u kojem se oituje njegova demonska narav koja ga
smjeta izmeu bogova i ljudi. Eros je s jedne strane siromaan
jer elja nema svoj objekt, s druge je bogat ivom energijom
9

Platonov Simpozij
kojom elja ide za tim da ostvari posjedovanje svog objekta. U
svemu je Eros Sokrata i Diotime u naglaenu kontrastu prema
Erosu konvencionalne poezije i umjetnosti, prema boanskom
Erosu Agatona. Kao elja i demon Eros svoju mo pokazuje kao
tenju za trajnim posjedovanjem dobra i sree. Ali Eros implicira
i mnoenje (umnaanje) u sferi ljepote. On je impuls prema
besmrtnosti i kod ivotinja i kod ljudi, osnova roditeljske ljubavi
prema tjelesnom i duhovnom potomstvu (prevladavamo svoju
smrtnost tako to za sobom ostavljamo nekoga ili neto svoje to
nas nadivljava). No kakav je odnos izmeu ta dva odreenja
Erosa, kakva je veza izmeu Erosa kao elje za trajnim posjedovanjem dobra i Erosa kao elje za prokreacijom u lijepome? Prvo implicira elju za trajnom egzistencijom, dakle za
besmrtnou, jer egzistencija je uvjet za posjedovanje. Drugo
implicira slinu elju jer prokreacija je jedino sredstvo za odranje besmrtnosti vrste. Tako je objema definicijama Erosa zajednika njegova tenja za besmrtnou i za samoproduenjem.
Osim toga, lijepo ukljuuje dobro (ta a g a t h a k a l a ) pa je
elja za dobrim implicitno i elja za lijepim i obrnuto. Glavni je
rezultat rasprave izmeu Diotime i Sokrata: E r o s t e i z a
t r a j n i m p o s j e d o v a n j e m dolara a t i m e i za b e s m r t n o u ; ali b e s m r t n o s t se m o e p o s t i i samo p r o k r e a c i j o m ( t o k o s ) k o j a kao svoj u v j e t
z a h t i j e v a p r i s u t n o s t l j e p o t e . Ljepota se manifestira
u raznim oblicima: tjelesnim, moralnim, duevnim (tijelo, dua,
umijea, znanosti, a vrhunac je apsolutna znanost, ideja apsolutne ljepote). Prema tome, ljubavnik se mora uspinjati preko raznih
oblika ljepote do vrhunca, do Ideje. Na svakom stupnju njega
erotski impuls ne tjera samo da kontemplira lijepo nego i da ga
reproducira u drugome i to su dva momenta istog iskustva, zaee
( k y e s i s ) ili unutarnje kontempliranje i raanje ( t o k o s ) ili
vanjska reprodukcija. Kod intelektualne reprodukcije i raanja
Sokratova metoda ne pretpostavlja samotniku tiinu izolacije
nego trai prisutnost drugog uma, sugovornika, odgovaraa na
pitanja. Konvencionalna, dijalektika metoda ispitivanja pretpostavki i traenja istine kroz suradnju jednog uma s drugim, to je
ispravan put i prava metoda. To praktino radi Sokrat kad trai
lijepe mladie i, zagrijan njihovom ljepotom, takve rijei raa

10

Platonov Simpozij
koje e mladie uiniti boljima. Taj se oblik prokreacije ostvaruje u uvodnom razgovoru Sokrata i Agatona: u Agatonovoj dui
(u ljepoti) Sokrat odlae produkte svoga trudnog uma. Isto se
zbiva u dijalogu s Diotimom: to je platonski dijalog u malome s
time to ne pita Sokrat nego netko drugi koji je uz to jo i ena.
Zato? To je Sokratova taktinost: pokazao je Agatonovo neznanje, sad hoe i svoje do razgovora s Diotimom. Diotima je
izmiljeno lice - da te stvari govori neka povijesna osoba, izgledalo bi da nisu originalne. Platonova Diotima izvana nadomjeta
Platonovog Sokrata: ona ga poduava iako stvarno samo izgovara
njegove misli a te su misli prikazane kao dio boanske objave. To
pokazuje njezino ime koje se moe prevesti kao Ona koju Zeus
asti a takoer njezino porijeklo: ona je Mantinejka, gr. a t i n i k e , to asocira mantiku, m a n t i k e , mantiko umijee
koje fungira kao demonski posrednik izmeu bogova i ljudi, Eros.
Zeus se ovdje zamilja kao vodea sila i mudrost, kao vodi
pravim putom ( o r t h e h o d o s ) a z a Diotimu je jednom napisano d a j e studija prorokog temperamenta, onog mentaliteta
koji je Platonu bio tako blizak. Ona predstavlja mistino u platonizmu a govor joj je spoj alegorije, filozofije i mita: u cjelini je,
dakako, filozofski, alegorijski je u slikovitu izvoenju Erosa od
Pora i Penije (Snalaljivosti i Oskudice), mitski u zavrnom dijelu
gdje, kako kae jedan komentator, strastvenim slikovitim jezikom izlae transcendentalnu ideju due. Pa kao to alegorija
vue porijeklo iz tadanje vjerske tradicije, tako jezik mita daje
naslutiti entuzijastiki kult jorfika. Osim toga, alegorija treba da
pokae da se Sokrat moe mjeriti s Aristofanom u imaginaciji i
inventivnosti mate. Nadalje, kao i u drugim dijalozima, ona je
konkretan oblik onoga to se kasnije iskazuje jezikom apstrakcije. Najzad, ona treba da istakne konkretne crte Erosa-Sokrata u
odnosu prema Alkibijadu. Cio simpozij nalikuje na transpoziciju
nebeske gozbe u Zeusovu vrtu u povodu roenja boice ljepote
Afrodite a personificirana ljepota (koju e Plotin kasnije nazivati
duom ili, jo preciznije, duom Zeusa) podudara se s njezinim slugom i pomonikom. Sto se pak tie suprotnih Erosovih
karakteristika, one su mu usaene prirodom (p h y s e i ) i nisu
steene a odgovaraju isto takvima u Sokrata, historijskom utjelovljenju Erosa.

11

Platonov Simpozij
Erosa karakterizira odreeno fluktuiranje: njegova je egzistencija stalno u porastu ili opadanju, od punine do praznine, od
roenja do smrti. To je u naravi onoga koji je ljubitelj lijepoga
( p h i l o k a l o s ) i ljubitelj mudrosti (p h i 1 s h s ) da je
samo zakratko zadovoljan postignutim objektom elje i da ga
boansko nezadovoljstvo stalno tjera za novim zadovoljenjima.
Taj je zakon ljubavi paralelan zakonu smrtnikog postojanja koji
ne kontrolira samo tjelesni ivot nego i duhovni. Prema tome,
demon Eros nije niti smrtan niti besmrtan, niti mudar niti lud,
nego kombinacija tih suprotnosti i zbog tih je kombinacija njegov
najkarakteristiniji naziv ili atribut filozof, dakle ljubitelj mudrosti, to implicira i ljubitelja besmrtnosti. U zavrnim misterijima Diotimine pouke dolazimo tako do problema besmrtnosti: Eros je elja za prokreacijom u sferi lijepoga radi postizanja besmrtnosti. Dosada su naime rezultati erotikog odgoja
bili razmjerno nesavreni. Ali to bi se dogodilo ako bi nadahnuti
pedagog (vodi) vodio Erosa pravim putom? Tim se putom
dijalektikog intelektualnog treninga, uspinjanjem preko raznih
stupnjeva, dolazi do vizije i openja s Idealnom Ljepotom. To nije
samo zadnja faza napredovanja Erosa nego najsavrenije stanje
to ga ovjek moe postii na zemlji. Ali da li je to i osobna
besmrtnost? Iz drugih se Platonovih spisa vidi da je on usvojio
doktrinu osobnoj besmrtnosti. Unato prorokoj nejasnoi
Simpozij tome ne proturjei. Dakle: pravi filozof stjee viziju
vjene ljepote pomou uma ili due kao pravog organa kojim
treba promatrati (ili kontemplirati) lijepo. Posjedovanjem toga
besmrtnog objekta ovjek kao noetiko ili logiko bie postaje
besmrtan. Koliko je ovjek zoon (ivotinja), podloan je
smrtnosti, ali koliko je filozof (dakle isto racionalna dua koja
dohvaa vjene objekte), on je besmrtan. To je najvjerojatnija
interpretacija Platonova gledita besmrtnosti. No moe li samo
odabrana elita dosei besmrtnost due? Dua je kao takva besmrtna. Kad se napije vode Lete i zaboravi objekte besmrtnog
ivota, jer je odve uronila u senzualni svijet, ona praktino gubi
mogunost dosizanja besmrtnosti i, premda traje i dalje, ne moe
biti s v j e s n o b e s m r t n a budui d a j e odvojena od percepcije
vjenih samostojnih objekata. Tako postaje razumljivo d a j e Platon mogao odrei besmrtnost dui koja je u tolikoj mjeri postala

12

Platonov Simpozij
dio zemlje da se noetiki element u njoj potpuno zatomio. I
kod ljepote funkcija joj se mijenja s usponom na najvii stupanj.
Tu ona vie nije samo sredstvo raanja i time steene posredne
besmrtnosti nego je i sama konani cilj. Na najvioj stepenici Eros
djeluje kao Eros istog uma; tu je on entuzijastika i plodna
spoznaja (inteligencija), strast razuma. A to to ljepota ovdje
vie nije podreena stjecanju besmrtnosti objanjava se time to
je ta krajnja ljepota ( k a l l o s ) , koja je i sam ideal, u sebi besmrtna pa onaj tko je stekne stekao je besmrtnost.
To to je sam Sokrat u dijalogu prikazan kao obrazac filozofije i ivo utjelovljenje Erosa moe biti dovoljnim da pokae da
je najhitniji rezultat njegova govora Erosu njegova vlastita
krajnja identinost s filozofskim porivom. Eros je enja za
dobrim, dakle prvenstveno za mudrou (s h i a), a to je drugi
oblik filozofskog impulsa odnosno mudroljublja ( p h i l o s o p h i a ) . Ali taj ljubavni ili filozofski poriv nije mrtav i beivotan,
on je i nain ivljenja i sustav odgoja; on je naelo za uspinjanje
u ivotu od ljepote do ljepote. On se umnaa: filozof nije samo
uenjak, on je nuno i uitelj. Zato je prirodno Platon glava
Akademije: filozofija se mora njegovati u filozofskoj koli.
Diotima je nauila Sokrata da je ljubav samo drugi aspekt
filozofije. Tako se za proroki temperament strast spaja s
razumom, spoznaja s osjeajem. Postoji i erotski aspekt religije
ili religiozni aspekt Erosa: spajanje strasti i razuma prati religiozni osjeaj i strahopotovanje!. Diotima je sveenica, Eros je polubog; ve je psalmist pjevao ei za Bogom. Tu imamo novu
viziju Erosova cilja: to nije vie zemni objekt nego nebeska i
boanska ideja.
Alkibijad, zadnji govornik, bio je u to doba (416. pr. Kr.) star
oko 34 godine i na vrhuncu ugleda kao najbriljantniji stranaki
voa u Ateni, ovjek znatnih intelektualnih sposobnosti i osobite
ljepote, zbog koje je bio nemalo umiljen. Sokrat se gradio kao
da mu je e r a s t e s (ljubavnik), dok je Alkibijad, s druge strane,
pokuavao razbuktati pretpostavljenu Sokratovu strast i bio je
ljubomoran na druge rivalske ljepotane poput Agatona. Ovdje je
prikazan kao imuan, vaan i popularan, pun ambicija i prilino
pod utjecajem javnog miljenja ak i protiv svoga boljeg uvjere-

13

Platonov Simpozij
nja. Nije ba optereen moralnim skrupulama, ak je simpatino
i prostoduno amoralan: zna za ono to je sramotno (a i s k h y n e ) samo preko Sokrata, koga on doista voli i to kompenzira
mnoge njegove mane i slabosti. Zapravo je Alkibijad vie e r a s t e s nego Sokrat: zaluen je i opinjen njime. Njegov je govor
nalik na satirsku dramu: pod oitim utjecajem boga vina, on ipak
ispunja ozbiljnu svrhu a to je ienje uspomene na Sokrata od
kleveta te uspostavljanje njegova moralnog integriteta okaljana
napadima komediografa i najzad sudskom osudom. Stil je Alkibijadov pomalo kaotian, ali to je normalno kod Dionisova sluge.
Poput neke drame, dijalog se jasno dade ralaniti u tri dijela
ili ina od kojih je srednji, govor Sokratov, kljuni. Ocjena prvih
pet govora unitavajui je sud Sokratov iako se njegova kritika
prvenstveno odnosi na Agatonov govor. Svi su se oni bavili p r i v i d o m (d a), on izlae i n j e n i c e : kakav je stvarno Eros.
Kao d a , prvih pet govora nimalo ne doprinose da se uvea
pravo znanje, e i s t e m e . Protiv miljenja nekih autora da su
tih prvih pet govora poredani redoslijedom od beznaajnijega
prema vanijemu govori okolnost da Agatonov nije nikako najbolji od njih, prije je, bar po Sokratu, najgori. Kritika prethodnika
u svakome od njih samo je retoriki trik. Drugi su pak vidjeli u
tih pet govora zajedno sa estim, Sokratovim, parove po Erosovim sferama: etikoj, fizikoj, vioj duhovnoj. Ali je pogreno
stavljati Sokratov govor u isti ko s ostalima. Trei su mislili da
su govori poredani po estetskom a ne logikom kriteriju: drugi je
bogatiji od prvoga. Ali to je dvojbeno, iako bez sumnje ima
neega u umjetnikom naelu rasporeda radi knjievnog efekta.
No Sokratov govor mora stajati za sebe, a to se, uz ostalo, vidi i
iz interludija prije samog govora: ta ne mogu hvaliti na taj nain,
nego istinito ... elim rei po svome, a ne prema vaim govorima.
Podjela u parove, dakle, ne postoji. Zato je Agaton peti? To je
jasno: njegov je govor vrhunac prvog ina jer on bije boj sa
Sokratom oko mudrosti. Glaukon je spominjao samo trojicu
sudionika na gozbi, Agatona, Sokrata i Alkibijada, koji su svi
poznate povijesne osobe, ne izmiljena lica. Da li moda Pausanija stoji za Isokrata a Agaton za Gorgiju? Teko; za koga bi onda
stajao Aristofan? Oni su knjievno upotrijebljeni kao tipovi, ne
kao individue, ali samo kao skup nefilozofskih umova, retora i

14

Platonov Simpozij
sofista, zastupnika dokse. Sokratov govor nije antiteza samo
Agatonovu nego i ostalima. A Alkibijadov stoji prema Sokratovu
kao praksa prema teoriji: svrha mu je pokazati iv portret Sokrata
kao savrena primjera Erosa i tako nas prisiliti da priznamo da u
ivom Sokratu imamo potpunog filozofa: on je Eros koji itav
ivot provodi u bavljenju filozofijom kao demonski ovjek ba
kao to je i za Erosa reeno d a j e demon. Uz to, sporedna je svrha
oito obraniti uitelja od objede da se uputao u neiste odnose
s uenicima. Ali u Alkibijadovu govoru nalazimo odjeke i reminiscencije ne samo na Sokratov govor nego i na one ranije. To
dolazi odatle to je Sokrat i ljubljenik i onaj koji ljubi a implicitno
je ve u usporedbi sa satirima i silenima jer upuuje na nj kao
ljubavnika ( e r a s t e s ) unato njegovoj neuglednoj ( e d e e s )
pojavi. To se vidi iz ovih paralelnih mjesta:
Sokrat Erosu:

Akibijad Sokratu:

Eros je e d e e s (oskudijeva);

Sokrat je izvana e d e e s;

Eros uvijek postavlja zasjede

lijepima i dobrima pletui neke smicalice;

nego si izmanevrirao da
legne uz najljepega

po prirodi je zaljubljenik u
lijepo;

Sokrat se erotiki ponaa

prema lijepima;

bos je i beskunik.

hodao je bos.

Odjeci iz ranijih govora kod Alkibijada:

(p a s s i m ) Eros

kao e r o m e n o s (ljubljenik)

Sokrat

hrabar; umjeren (suzdran), potpune vrline, divljenja vrijedan,

nadahnjuje osjeajem asti.
Fedro: Eros ucjepljuje stid
kod onih koji su
a i s k h r i (sramotni,
nedostojni).

Alkibijad: a ja se jedino pred

njim stidim

Agaton: Eros je osobito pun

samosvladavanja.

slutite li koliko je
suzdranosti pun?

15

Platonov Simpozij
Agaton: U nevolji i bijegu
je pomonik i najbolji
spasilac.

nego je spasio i moje

oruje i mene sama

Eros ne mari za tjelesnu

ljepotu.

prezreo je (i) ismijao

(moju mladenaku
ljepotu)

Sokrat: prezrevi ljepotu jednoga.

Eriksimah: taj se bog protee
na sve.

(nai e da mu se
rijei) proteu na najbrojnija pitanja, zapravo na svako

Sve to pokazuje da pod prividnom kaotinou Alkibijadov

govor krije uza svu impulzivnu spontanost potaknutu vinom visoku artificijelnost te da je vrlo paljivo i umjeno sainjen. Ali
Alkibijadov se govor unekoliko tie i samog Alkibijada jer i on
ima obje uloge, i ljubavnika i ljubljenika:
Alkibijad: ljubavniku se sve
doputa, on se usuduje sve initi i govoriti

Ostali Erosu:
Pausanija: Izvravajui udesna djela raditi ono
to rade zaljubljenici
ljubljenima

...bijah u neprilici
zarobljen

Pausanija: samo za nj svojevoljno ropstvo nije

sramota

... to odapinjui
kao strijele...

Sokrat: silan lovac

kao zaljubljenik
snujui zasjede
ljubljenima

Sokrat: (Eros) zasjede plete

lijepima i dobrima

Alkibijadov govor sadri reference na osjeaje i rijei izraene od svakoga od prethodnih govornika. Opisujui sebe, Alki-

16

Platonov Simpozij
bijad navodi odjeke iz govora prve petorice, a u opisu Sokrata
odjeke Sokratova govora. Opi bi se dojam mogao ovako saeti:
kakav je odnos Alkibijada prema Sokratovu-Diotiminu govoru u
pogledu praktine vrline i savrenstva, takav je odnos prvih pet
govora prema Sokratovu-Diotiminu u pogledu teoretske istine i
savrenstva. I na koncu: Alkibijad iskuava Sokrata klimaktiki
(a d s). To je vjerojatno namjerno iscrpno prikazivanje metoda lane ljubavi kao kontrast i karikatura prave, istinske ljubavi.
Ako hoemo najzad rei neto dijalogu kao cjelini, namee
se pitanje osnovne namjene, svrhe, cilja Simpozija. Neki su ga
nalazili u osnovnoj ideji Erosa koji sve povezuje, dakle u doktrini
Erosa. Drugi su mislili da Platon ovdje jo jednom hoe pruiti
primjer prave metode kako treba obraivati filozofske probleme.
Ali u tom bi sluaju bio Agatonov govor suvian. Trei su smatrali
da ne postoji jedan jedinstven provodni motiv, nego da u III. inu
Platon uvodi jedan novi. Ali taj novi motiv Sokratu kao idealu
i filozofije i ljubavi, majstoru umjerenosti i magije, proima sva
tri ina i dominantan je faktor u svima. Teichmiiller i Wilamowitz
sugerirali su da je Simpozij napisan kao obrazac gozbe za
ugledanje, to je sasvim nevjerojatno. Gomperz je drao d a j e taj
dijalog nadahnut Platonovim osjeajima prema Dionu, sicilskom
politiaru i njegovu oduevljenom ueniku koji je ivotom platio
plemenit pokuaj organiziranja Sirakuze kao platonske filozofske idealne drave. To je vjerojatnije, ali je nedokazivo. Ostaje
kao najplauzibilnija stara ideja Schleiermachera: propositum est
Platoni in Convivio ut philosophum, qualem in vita se exhiberet,
viva imagine depingeret, dakle: namjera je Platonova u Gozbi
da ivom slikom prikae (idealnog) filozofa kakvim se on pokazuje u ivotu.
kronolokim pitanjima vezanima uz Simpozij dosta se
raspravljalo. Postavljaju se tri pitanja: vremenu kad je bila
gozba, kad je bio uvodni razgovor Apolodora i prijatelja i kad
je nastao sam dijalog.
a) Prema Ateneju, Agaton je 416. pr. Kr. pobijedio na tragikom
natjecanju (Lenejama? Dionizijama?) za arhonta Eufema,
a Alkibijad se tada nalazio na vrhuncu moi i ugleda u politici.

17

Platonov Simpozij
b) Ima nekoliko naznaka u tekstu koje upuuju na vrijeme uvodnog razgovora: 1) prolo je nekoliko godina od same gozbe, 2)
prolo je mnogo godina od Agatonova odlaska u Makedoniju
(smatra se da je to bilo 408. pr. Kr. ili blizu te godine), 3) tri
su godine otkako se Apolodor poeo druiti sa Sokratom, 4)
koji je jo iv. Kako je Sokrat pogubljen 399, uvodni se razgovor mogao odvijati izmeu 408. i 399, a veina ga smjeta u
400. pr. Kr.
c) Za datum a n t e q u a m uzimaju se Aristotelovi spisi Politika
II i de Anima //, gdje se upuuje na Simpozij, te vjerojatna
aluzija komediografa Aleksisa zabiljeena kod Ateneja, to sve
nije mnogo. Osim tih vanjskih indicija moda je unutarnja
spominjanje raseljavanja (d i i k i s m s ) u 193 A, to bi bilo
aluzija na raseljenje Mantineje 385. pr. Kr. Kao podaci za
utvrivanje datuma p o s t q u a m smatra se znaajnim to se
ne spominje obnova Mantineje 370. i bitke kod Leilktre 371.
(na to se mogla oekivati aluzija u 178 E, kako misle neki).
Stilometrijske analize (Lutoslavskoga) nisu se pokazale uvjerljivima. Moda je Simpozij vremenom nastanka blizak Fedru, ali od toga nema mnogo koristi, a jednako niti od usporedbe sa Ksenofontovim Simpozijem. Zato se samo kao
najvjerojatnije uzima da je Platonov spis mogao nastati oko
385-383. pr. Kr.

18

Eros iz Centocelle. IV. st. prije Kr. Kopija. Rim.

SIMPOZIJ
APOLODOR. PRIJATELJ

p'iT1

APOLODOR: ini mi se1 da nisam neupuen u ono to a

pitate. Sluajno sam naime nedavno od kue iz Falerona2 iao
u grad; tad me jedan poznanik ugledao odostrag pa izdaleka
zazvao i ujedno u ali rekao: O ti Faleranine, Apolodore3
nee li nas priekati? I ja zastadoh i priekah. A on e: uj, 5
Apolodore, doista ba sam te nedavno traio jer sam te htio
priupitati druenju Agatona, Sokrata, Alkibijada i ostalih b
koji se onomadne naoe nazoni na gozbi, naime kakvi bijahu
ti govori ljubavi.4 Jer pripovijedao mi je netko drugi koji je
uo od Feniksa Filipova a rekao mije da i tebe zna. No nita
mi pouzdano nije umio rei; zato mi ti ispripovijedaj; pa i 5
duan si u najveoj mjeri da izvijesti rijeima svoga prijatelja.5 Ali najprije mi, ree, reci jesi li osobno uestvovao u tom
druenju ili nisi. A ja rekoh: Sasvim je oito da ti nita
pouzdano nije ispripovijedio taj izvjestilac ako misli da je C
nedavno bilo to druenje za koje pita tako da bih i ja
1
Strogo uzevi, Simpozij je u samo vrlo ogranienoj mjeri dijalog jer osim
kratke izmjene replika u 173 D E jedini je govornik Apolodor koji odgovara na
pitanje neimenovana prijatelja ( h e t a i r o s ) razgovorima na Agatonovoj
gozbi. Prijatelja je vie (pitate, nas itd.), ali kako su ostali nijemi sluaoci
a samo jedan govori, jedan je od tradicionalnih naslova Simpozija bio HETAIROS.
2

Atena je imala vie luka od kojih je od Temistokla dalje Pirej najvaniji i

najvei. Faleron je najstarija atenska luka a primao je preteno trgovake brodove, naroito otkako je Pirej izgraen i utvren; Pirej je bio i ratna i trgovaka

20

2020

.
. els %
,) r f j , "92 ," ,
" 9, ^;" repi.
, "," , "
'
iv
,

, tlbtvai.
ovbev
.
crv ei
.
bi "
5
, " , apej/tvov / ] ; "
" ovbev bi&
6 bovVoi el
9 ^"
" ye
luka a postojale su jo i posebne male samo ratne luke Z e a i Munihija. Faleron
je bio od grada udaljen oko 4 km.
3
Nije jasno u emu bi ovdje bila ala iako nagaanja ima vrlo mnogo.
Svakako je obraanje Apolodoru poneto pjesniki uzvieno i sveano pa je u
prijevodu ono jednako intonirano. Ostala ponuena rjeenja nisu naila na ire
prihvaanje pa ih je i prevodilac zanemario.
4

U izvorniku ovdje postoji laki anakolut.

Sokrata i njegove rijei, to pokazuje da je on bio najvaniji.

21

St. III
. 172
a

Simpozij

172 c

5
173

bio mogao prisustvovati. Dakako. Pa kako, Glaukone?,

rekoh ja. Ne zna li da je ve mnogo godina otkako Agaton
nije ovdje?6 Otkako pak ja provodim vrijeme sa Sokratom i
svakodnevno vodim brigu tome da znam to govori ili radi,
jo nisu ni tri godine; a prije toga, trkarajui nasumce unaokolo i mislei da radim neto vano, bio sam jadniji ma od
koga, ne manje nego ti sada, jer sam drao da valja sve prije
raditi nego baviti se filozofijom. A on e: Ne rugaj se nego mi
reci kad se zbilo to druenje. Ja pak rekoh: Jo kad smo mi
bili djeca,1 kad je svojom prvom tragedijom8 pobijedio Agaton,9 dan poslije onoga u koji je prinio pobjednu rtvu zahvalnicu on sam i lanovi kora.10 Bogami doista davno, kako se
ini, ree. No tko ti je to ispripovijedao? Zar sam Sokrat?
Ne, Zeusa mi, rekoh, nego onaj koji i Feniksu. Bijae neki
Aristodem Kidatenjanin,n sitan, uvijek bosonog; a bio je nazoan u tom drutvu kao jedan od najveih ljubitelja12 Sokrata
onoga vremena, kako mi se ini. No ipak, i Sokrata sam
poneto priupitao onome to sam uo od njega i kazivao mi
je isto kao to je i onaj pripovijedao. Pa to mi dakle ne
ispria?, on e.

U svakom sluaju put u grad prikladan je onima to idu i

C za prianje i za sluanje. Tako dakle idui zajedno, govorasmo
istome te, kao to rekoh u poetku, nisam neupuen. Pa ako
treba da i vama ispripovijedim, valja to initi.13 Jer i sam i
inae, bilo da sam neto raspravljam filozofiji bilo druge
5 sluam kako raspravljaju, osim to smatram da je to korisno,
udo je jedno kako uivam; kad pak sluam neke druge, napose
te vae bogatae i novare, i sam se ljutim i vas prijatelje alim
d jer mislite da radite neto vano a ne radite nita. A moda opet
6

Kako je navedeno u predgovoru, to je jedno od uporita za datiranje ovog

7
uvodnog razgovora.
A p o l o d o r i Glaukon. I Platon, roen 427, bio je tada jo
8
djeak.
Misli se: tragikom tetralogijom, jer su se pjesnici natjecali s po tri
tragedije i j e d n o m satirskom igrom (ili dramom). U starije vrijeme tetralogije su
bile organske, tj. sadrajno povezane, ali ve od Sofokla to se naputa. Kako je
9
navedeno u predgovoru, bilo je to 416. pr. Kr.
Znamenit atenski tragiki

22

k
172 c

6?;," .
" , 5 , ; * otl
, > 3
5
tlbevat, otl ) ], ;
173 ^ )
, ,
"
Kat os, " )
"
, " 5
5 " otl " , / )
,
} LVLKLa
ol "
," , " aL,
^.
oL L; ; "
b " " 5 , " 5 o l v l k l . 5 L, KavaL, L, vL 5 } ,
La , .
voL
5 na 7] , oL
oL bLo"
" ," , "

oL; La
opovoL "
oLoa,
C , , .

LaaL, \ oLLV.
, Lva Looa
oLaL , oaL LaL
5 TLv,
aLLv,
oaL , otl oLv
d .

pjesnik koji je za svoga kratkog ivota postigao veliku slavu. Djela su mu
izgubljena pa nam je danas samo p o s r e d n o poznat po citatima i sudovima kod
drugih antikih pisaca. D o s t a se spominje u Aristotelovoj Poetici kao inovator
u sadrajnom pogledu. O k o 408. na poziv m a k e d o n s k o g a kralja otiao je u
njegovu prijestolnicu gdje mu se otada gubi svaki trag pa je zacijelo ubrzo umro.
10
Koreuti. Pobjednikom se smatrao ne samo autor tragedije (teksta, glazbe i
plesa) n e g o i didaskal (reiser), glumci i dramski kor.
" Iz atenske opine

23

Simpozij
vi mene smatrate mahnicem i mislim da pravo mislite; ja pak
vama to ne da mislim nego dobro znam.
PRIJATELJ: Uvijek si isti, Apolodore; ta uvijek grdi i
sebe i druge i ini mi se da ba sve smatra jadnima osim 5
Sokrata, poevi od sebe. I odakle si stekao taj nadimak da te
nazivaju zanesenjakom, ja ne znam; ali u svom si govoru uvijek
isti: bjesni i protiv sebe i protiv drugih osim Sokrata.
10
APOLODOR: Pa nije li, premili, doista jasno ko sunce da e
mahnitam i ludujem ako tako mislim i sebi i vama?
PRIJATELJ: Nije vrijedno, Apolodore, da se sada tome
svaamo, nego kao to smo te molili, svakako uini tako i 5
ispripovijedi nam kakvi su to bili govori.
APOLODOR: Pa bili su oni otprilike ovakvi; ali radije u
vam i ja pokuati ispripovijedati od poetka kako je pripovije- *74
dao i on.
Ree14 naime da ga15 je sluajno sreo Sokrat okupan i
obuven u otmjenu obuu, to je on malokad inio; a on da ga
je upitao kamo ide tako lijepo udeen.
5
Sokrat mu je odgovorio: Na ruak k Agatonu. Juer mu
naime umakoh na pobjednoj sveanosti jer sam se uplaio
vreve. Ali pristao sam da se danas pojavim. Zato se dakle
uresih da lijep poem k lijepu. Nego ti, ree, to misli tome
da odlui nepozvan doi na gozbu?
b
A ja, ree Aristodem, rekoh: Tako kako ti kae.
Pa slijedi me onda, ree Sokrat, da i poslovicu pokvarimo izvrnuvi je da i Agatonu na gozbe sami od sebe doi e
12
Kidatene, iz zapadnog dijela grada.
U izvorniku e r a s t e s , to m o e znaiti
i tovatelj pa tako mnogi ovdje prevode. Ja sam ipak stavio drugo mogue
znaenje te rijei zbog erotike problematike ovog Platonovog spisa kao i zbog
nesumnjive lake erotske obojenosti to ju je imao odnos Sokrata i njegovih
uenika u mnogim sluajevima (ovdje kod Alkibijada). Za to govori i sadraj

24


eivcu,
9 .
. , 9
?,
,
.

, *
,
.
.
,
;
. , 9,
9 , ,
.
. ^ 9


.

iyg

174

*
,
.
5
9
Kat 'Em ,
, 9 .
, .
, 9 ,
;
b
, , ^.
" , ,
, 9

13
samog Simpozija.
Prividno samo tautoloki; smisao: ako moram to uini14
ti, red je da zaponem s time.
Sve to slijedi do kraja dijaloga ispriano je
u indirektnom govoru (odnosno tzv. akuzativu s infinitivom) i sintaktiki je
ovisno tome ree. Dakako, bilo bi nespretno pokuati to reproducirati u
15
16
prijevodu.
Tj. Aristodema.
Teko mjesto. Veina rukopisa ima: da

25

Simpozij
5 dobri.16 Jer ini se da je Homer ne samo pokvario tu poslovicu
nego se i ogrijeio nju: premda jeAgamemnona prikazao kao
c osobito valjana mua u ratnim poslovima a Menelaja kao
'mlitava kopljanika kad jeAgamemnon prinosio rtvu i astio
gozbom, prikazao je Menelaja kako mu nepozvan doe na
gozbu,17 dakle on koji je bio loiji na gozbu boljega.
5

To uvi, ree Apolodor da je kazao Aristodem: Valjda e

se i za mene initi ne kako ti kae, Sokrate, nego po Homeru da
ja, premda neobrazovan, idem na gozbu k mudru ovjeku nepozvan. Stoga, kad me ve vodi, gledaj kako e se opravdati.
d Jer ja neu priznati da dolazim nepozvan nego pozvan od tebe.
'Skupa koraaju oba'18, ree Sokrat, promiljat emo
unaprijed to emo rei. No hajdmo!
Tako otprilike porazgovaravi, ree Aristodem19 da su li. Sokrat je koraao putem udubljujui se neto u misli i
zaostajui, a kad je Aristodem zastajkivao ekajui ga, govorio
e mu je neka samo ide naprijed. Kad je stigao do Agatonove
kue, zatekao je vrata otvorena te ree da mu se ondje dogodilo
neto smijeno.20 Doavi mu ususret, odmah ga je neki rob
poveo unutra gdje su leali21 ostali i zatekao ih je kako se ve
spremaju objedovati; i odmah im ga je ugledao, Agaton je
5 rekao: U dobar as dolazi, Aristodeme, da objeduje s nama;
ako si pak doao poradi neega drugog, odloi to za drugi put
jer ve sam te juer traio da te pozovem, ali te nisam mogao
nai. No kako to da nam ne dovodi Sokrata?
A ja, ree Aristodem, osvrtao sam se, ali nigdje ne vidjeh

dobrima na gozbe dolaze dobri. Danas se usvaja gornja Lachmannova emendacija koja sadri igru rijei s Agatonovim imenom jer bi se o n o moglo prevesti
priblino kao Dobrica. Z n a m o za neke verzije poslovice na koju aludira Sokrat,
ali zbog rijei pokvarimo izvrui je tekst je ipak problematian i izazvao je
17
mnotvo rasprava bez zadovoljavajueg rjeenja.
Ilijada 17, 587. Dakako,
ovo je sve reeno u ali ako i nije moda ismijavanje sofistike pedanterije u
homerskoj kritici kakvu, na primjer, citira Aristotel u Poetici 25. Menelaj u

26

5
.
"

'

C , "
,"
'

, ^
.
5
"
, , ' "
.

}9
d , ' .
" \" , " "

.
' .

.

5
,


7 .
r f j
e Trj , ,
.

,

*
9
5
5 ', 2, (^, ,
\ ' ,
, ,
.
;
Kat , ,

18
tom 17. pjevanju nikako nije prikazan kao mlitav kopljanik.
Ilijada 10,
19
224. Nastavak stiha Platon je izmijenio.
Ovdje i drugdje dodano je ime
govornika (u prethodnoj reenici Sokrata, prije toga Apolodora odnosno Aristodema) radi lakeg praenja teksta premda ime u izvorniku redovno nedostaje.
20
Smijeno je to to je on bio uveden kao uzvanik, a Sokrat, koji je trebao
21
opravdati njegov dolazak bez poziva, ostao je vani.
U antici se za stolom
lealo na poivaljkama a ne sjedilo na stolcima.

27

Simpozij

i74

Sokrata da me slijedi. Rekoh stoga da sam doao zajedno sa 10

Sokratom koji me je pozvao ovamo na ruak.
Ba si dobro uradio, ree Agaton. Ali gdje je on?
Ulazio je odmah za mnom2U pa se i sam udim gdje bi
mogao biti.
Nee li pogledati, mome, rekao je Agaton, i uvesti
Sokrata? A ti, Aristodeme, nastavi, legni uz Eriksimaha.
I ree Aristodem da ga je rob umio ondje gdje je sjedio; a
neki je drugi rob doao s vijeu da se taj Sokrat povukao u
predvorje jednog susjeda, da stoji i da na njegovo dozivanje
nee ui.
Ba udno kae, rekao je Agaton. No nee li ustrajati
i zvati ga i dalje?
Ali Aristodem je rekao: Nikako! Nego pustite ga na miru.
U njega je naime takva nekakva navika: ponekad se udalji bilo
kamo pa stoji. A doi e odmah, kako ja mislim. Zato ga ne
uznemirujte nego ostavite ga s mirom!
Ako ti to misli, tako i treba initi, rekao je Agaton. Ali
nas ostale gostite, momci! U svakom sluaju stavljajte pred nas
to god hoete jer vas nitko ne nadgleda; ja to nikada nisam
uinio; sada pak smatrajte da ste i mene vi pozvali na objed
kao i sve druge pa nas posluujte da bismo vas hvalili.
Poslije toga ree Aristodem da su oni objedovali a da
Sokrat nije ulazio; da je Agaton vie puta nareivao da se
poalje po Sokrata, ali da on to nije doputao. Ovaj je pak

21a

Kako vidimo iz onoga to slijedi, tu Aristodem grijei.

28

175

10
b


7 eh ,
* .
? \ *, ;
" eiarjei
.
7, , , ', ^
; \ ' , , '
.
6 \
rtm 7W "
iv ,
."
" \ > ' *
;
, 9 .
* evioT rj .

9
' , .
KiveiT, eare.
'' , el ,
9
.
' , , .
,
,
9 h
, , &.
Mera \ ,
kvai.
' , e iav.
cu

29

174 e

175

5c

Simpozij

5 doao proboravivi tako ne ba mnogo vremena kao to mu je

inae bio obiaj nego najkasnije kad su oni bili usred gozbe.
Ree da je potom Agaton, koji je sluajno sam leao na krajnjoj
poivaljci,22 rekao: Sokrate, legni uza me da se i te mudrosti
d nauijem23 koja ti je pristupila24 u predvorju. Ta oito je da si
je se domogao i da je vrsto dri; inae se i ne bi okanio.25
A Sokrat je sjeo i rekao: Dobro bi bilo, Agatone, kad bi
mudrost bila takva da se prelijeva iz punijega od nas u prazni5 jega kad se dotiemo jedan drugoga, onako kako se voda u
aama kroz vunu26prelijeva izpunije u prazniju. Ta ako tako
stoji stvar i s mudrou, tad visoko cijenim leanje uza te; jer
e mislim da u se od tebe napuniti mnogo izvrsne mudrosti. Moja
bi naime mogla biti nekakva neznatna i sumnjiva, nalik snu, a
tvoja blistava i u veliku usponu kad je od tebe jo mlada
5 prekjuer tako silno zabljesnula i jasno zasjala pred vie od
trideset tisua Helena27 kao svjedoka.
Podrugljivac si, Sokrate, odgovori Agaton. I tome kao
i mudrosti malo emo se kasnije pretija i ti a Dionis e nam
io biti sudac; a sad se najprije okrenimo objedu.28,
j6

Poslije toga, kad je Sokrat legao k stolu i kad su i ostali

poobjedovali, kad su izlili rtve Ijevanice i zapjevali bogu po
obiaju, dali su se na pie; tada je, ree Aristodem, Pausanija
5 zapoeo ovako nekako govoriti: Dobro, dakle, ljudi, na koji
bismo nain najlake pili? to se mene barem tie, kaem vam
da mije uistinu vrlo loe od jueranjeg pia i treba mi nekog
odmora, - a mislim i mnogima od vas; ta bili ste prisutni juer
b - gledajte stoga na koji bismo nain najlake pili.
22
Lealjke su imale svaka po dva mjesta a mogle su biti poredane u redu ili
u obliku okrenuta slova U. U svakom je sluaju prvo mjesto brojei slijeva udesno
smatrano poasnim a zadnje na desnom kraju najniim pa je na njemu iz utivosti
obino bio domain. Zato se prvo slijeva zove prvim mjestom (ovdje je na
23
niemu bio Fedro) a ovo potonje krajnjim.
Naime, pored asti da leim i
4
25
blagujem pored tebe.
Ili: pala u dio (kao plijen - slika iz lova).
Naime,

30

5 ,
.
'

\ , ,
,
d , .

' .
%,
, , 5 , ,
bia
.

e ,
.

,
, ,
5
c .
* , , , .


, }
.
176
, ,
, ,
,

5 .
, , ,
;

b .
26
27
daljnjeg razmiljanja stojei u predvorju.
Vunenu nit.
Za Velikih Dionizija mnotvo je saveznika i stranaca grnulo u Atenu. Ovo mjesto navodilo bi
na zakljuak da je Agaton pobijedio prazniku Velikih ili Gradskih Dionizija a
28
ne Leneja, kada su takoer bila organizirana pjesnika nadmetanja.
Ovdje
i drugdje radi se glavnom atikom dnevnom obroku koji se uivao oko suneva

31

Simpozij
Tada je Aristofan rekao: To svakako dobro kae, Pausanija, da na svaki nain naemo neki lak nain pijenja; ta i ja
sam jedan od onih koji su se juer nakvasili.
Sasluavi ih, tad je rekao Eriksimah Akumenov: Ba 5
dobro kaete. Jo jednoga od vas treba da ujem, kako je
raspoloen prema elji za piem Agaton.
Nikako, odgovorio je ovaj, ni sam nisam ga eljan.
To bi, kako se ini, ree Eriksimah, biopoklon s neba29 c
za nas, za mene, Aristodema, Fedra i ove, ako ste sada odustali
vi koji ste najjai u piu; mi smo naime uvijek slabi u tome. A
Sokrata izuzimam: kadar je naime oboje tako da e mu biti
pravo budemo li radili jedno ili drugo. Kako mi se, dakle, ini 5
da nitko od nazonih nije spreman piti mnogo vina, moda bih
ja bio manje neugodan30 ako bih govorio istinu tome kakva
je mana opijanje. Mislim barem da mi je to postalo jasno d
zahvaljujui lijenitvu da je pie pogubno za ljude; zato niti
bih sam ubudue dragovoljno poelio piti niti bih drugome
savjetovao, napose kako sam jo pijan od juer.
Ta zbilja, rekao je, prihvativi, Fedro Mirinuanin,31 ja 5
bar navikao sam sluati te i inae a osobito kad govori neto
u vezi s lijenitvom; a sad e i ostali ako dobro porazmisle.
uvi to, svi pristadoe da u tim prilikama ne provedu druenje e
u opijanju nego da piju onako kako se kome svia.
Poto je, dakle, rekao je Eriksimah, to odlueno da
svatko pije koliko hoe a da nita ne bude na silu, predlaem 5

zapada, pa objed ba i nije najprecizniji prijevod, ali se ne moe govoriti

veeri. Atiki raspored dnevnih obroka uglavnom se podudara s onim u zemljama u kojima je radno vrijeme od 9 do 17 sati pa je objed negdje oko 18 ili 19
29
30
sati.
Doslovno: nenadan sretan nalaz, iznenadna dobit.
Tj. n e g o inae.
31
Iz atike opine Mirinunta: vidi u predgovoru.

32

k
; 9 , ,
, 7

.
5

* ?, , .

, 9().
, , 9 .
" , 9 , ,
' ,
.
'
,
9
.


,
.

,
*
,
' i .
' , ,
9, ev , ,

, 5
.
, , t i .
bourat, ttlviv h,v , be &

33

Simpozij
potom da se okanimo frulaice koja je upravo ula pa neka
svira sama sebi ili, ako eli, enama unutra, mi da danas
vrijeme provedemo u besjedama jedan s drugim; u kakvim pak
io besjedama, ze//m vam razloiti ako hoete.
177

5
c

Aristodem ree da su svi kazali da hoe i pozvali ga neka

razloi. Eriksimah je na to rekao: Poetak mi je govora po
Euripidovoj 'Melanipi':32 govor to ga kanim kazivati nije moj
nego ovoga ovdje Fedra.33 On mi naime svagda govori Ijutei
se: 'Nije li nepodnoljivo, Eriksimae, to su nekim drugim
bogovima pjesnici spjevali himne i peane, a Erosu, tako drevnom i monom bogu, niti jedan od tolikih pjesnika to se rodie
nije spjevao nijedan enkomij.34 Ili opet, ako hoe, pogledaj te
valjane sofiste35 kako u prozi sastavljaju pohvale Heraklu i
drugima kao estiti Prodik;36 i to je moda manje vano i
neobino, ali menije ve dola u ruke knjiga koja je sadravala
udesnu pohvalu soli zbog njezine korisnosti a mogao bi vidjeti
i mnogo drugo takvo obasuto pohvalama. Pa zar da je dakle u
takve uloeno mnogo truda a da se do dananjega dana nitko
nije prihvatio da dostojno pjesmom proslavi Erosa nego je taj
silan bog ostao tako zanemaren ?' To mi se doista ini da Fedro
dobro kae. Ja dakle elim ovome31 dati gozbeniprilog i ugoditi
mu a ujedno mi se u ovim prilikama ini dolinim da mi
nazoni poastimo tog boga. Ako ste i vi istoga miljenja, neka
nam govori budu dovoljna zabava; drim naime da treba da
svaki od nas izrekne govor kao pohvalu Erosu najljepi to
moe, poinjui slijeva nadesno, a da kao prvi zapone Fedro
32
Euripid je napisao dvije tragedije Melanipi, Mudru Melanipu i
Melanipu uznicu. Ovdje se misli na prvu: Eolova ki Melanipa imala je s
Posejdonom dva sina koji su po odredbi oca bili othranjeni uz Eolova stada. Kad
su vieni kako ih krava doji, kao udovita, nakaze odvedeni su pred Eola koji
je naredio da ih spale. Tad je istupila majka Melanipa i vrlo sofisticiranim
govorom punim retorikih doskoica, koji je kasnije bio obilato persifliran
33
u komedijama, dokazivala da (djeaci) nisu nikakva udovita.
Fedro je

34

k
,
,
,
,

177

, ,
.
5 ,
, ,

, ,
,
b ;
,
,
, *
5 ,
' ,
C
,
'
.
.

, '
.
d ,

" ,
strastven ljubitelj govora, napose Erosu. njemu vidi u predgovoru. Po njemu
34
je nazvan jedan Platonov dijalog.
Pean je sveana pjesma bogovima (prven35
stveno Apolonu), a enkomij pohvalna pjesma.
Fedro je njihov tovatelj, zato
36
ovdje bez ironije.
Aludira se na Prodikov Heraklov izbor kome govori
Ksenofont u II knjizi U s p o m e n a na Sokrata. Radi se znamenitoj paraboli: Heraklo je na raskriju i mora odluiti hoe li poi putem kreposti
37
i napora ili lagodna i neslavna ivota. On, dakako, bira prvi.
Fedru.

35

Simpozij
jer i lei na prvome mjestu a istovremeno je zaetnik te zamisli. 5
Sokrat je uzvratio: Nitko ti, Eriksimae, nee glasovati
protiv toga. Ta ni ja to ne bih odbio koji tvrdim da ne znam
nita drugo do ljubavne stvari, zacijelo ni Agaton i Pausanija,
a valjda ni Aristofan koji se i bavi samo Dionisom i Afroditom,38 pa niti itko drugi od ovih tu to ih ja vidim. No ipak mi
to leimo medu zadnjima nismo u ravnopravnu poloaju. Ali
ako oni ispred nas primjereno i lijepo proslove, mi emo se time
zadovoljiti.39 Nego neka Fedro s dobrom sreom zapone i
neka hvali Erosa!

S time se doista sloie i svi ostali i rekoe isto to i Sokrat.

Dakako, svega to je svako izrekao niti se u cijelosti sjeao
Aristodem a niti se opet ja sjeam svega to je on govorio; ali
ono to mi se kod pojedinih govornika u najveoj mjeri uinilo
vrijednim pamenja, njihove u vam govore ispripovijediti.
5
Najprije dakle, kao to velim, Fedro zapoe besjediti otprilike od tvrdnje da je Eros velik bog i udesan kako ljudima tako
i bogovima i to kako u mnogome drugome, tako osobito svojim
roenjem. Ta asno je biti jedan od najstarijih bogova, rekao
je. Dokaz je pak tome ovo: roditelji Erosovi niti postoje niti ih b
spominje bilo koji prozni pisac ili pjesnik,40 nego Hesiod kae
da je najprije nastao beskrajni prazni prostor
a zatim
Zemlja irokijeh grudi, jek sigurno sjedite svima,
Eros jo41
38

Dionis je bog atenskoga kazalita u kojem je njegov sveenik imao poasno

sjedite a u orkestri (prostoru za kor) bio je postavljen Dionisov lik. U z to, on je
zatitnik glumaca koji su Dionisovi umjetnici. Cesto je prikazivan i kao sin
Afrodite, to nije neobino obzirom na jaku erotinu obojenost mnogih kome-

36

k
,
.
5
, , ,
.
,
,
, 5, e
9
,
.
5
, .
) 5
'.

.
!*]&
5
, 6


,

.
5
, ,
, 6 a
, } ],
.
5
, , b
5
, 5 ?

5
, ,
5
dija. Vino se u j e d n o m Aristofanovom fragmentu naziva Afroditinim mlijekom
39
a Ahilej Tatije kae da je vino hrana ljubavi.
Tj. nee biti potrebno da
40
dodamo bilo to. T o se, naravno, nee dogoditi, nego ba obrnuto.
T o nije
41
tono: spominju ih Alkej (Zefir i Iris) i Simonid (Ares i Afrodita).
Teogonija
116 i d. Moj prijevod.

37

Simpozij
a s Hesiodom se slae i Akusilaj da su poslije beskrajnog
praznog prostora nastali to dvoje, Zemlja i Eros. Parmenid pak
njegovu roenju veli:
Tada od sviju bogova on Erosa najprvog smisli.*2
c

5
*79

Tako se s mnogih strana slono priznaje da je Eros medu

najstarijima. A kako je najstarijion nam je izvor najveih
dobara. Ja bar ne umijem rei ima li koje vee dobro za mlada
ovjeka nego valjan ljubavnik odnosno za ljubavnika valjan
ljubljenik. Ono naime to treba da kroz itav ivot vodi ljude
koji namjeravaju estito proivjeti, to niti im je rodbina kadra
tako duboko usaditi, niti poasti, niti bogatstvo, niti ita drugo
koliko ljubav.43 emu to dakle govorim? stidu u runome,
revnu nastojanju u lijepome. Bez toga ni gradu ni ovjeku
osebniku44 nije mogue ostvarivati velika i lijepa djela. Ja stoga
tvrdim da ovjeka koji ljubi, ako izae na javu da radi neto
sramotno ili da se iz kukaviluka ne brani od nekoga koji mu
ini nasilje, nee to tako zaboljeti niti ako ga vidi otac niti
prijatelji niti bilo tko drugi kao ako ga vidi ljubljenik. A isto to
vidimo i kod Ijubljenika da se osobito stidi pred ljubavnicima45
kad je opaen u neemu sramotnome. Ako bi se stoga naao
nain da se stvori grad ili tabor ljubavnika i Ijubljenika, oni ne
bi u njemu mogli bolje ivjeti nego tako da se suzdravaju od
svega runoga i da se revno nadmeu jedni s drugima u asti.
A ako bi se zajedno borilitakvi bi ak i malobrojni pobjeivali
tako rei sve ljude. Ta ovjek koji ljubi tee bi primio da ga pri
naputanju bojnog reda ili odbacivanju oruja vidi ljubljenik
42
43
44

Fragment iz izgubljenog Parmenidovog djela. Moj prijevod.

Eros.
Pojedincu.

45

Taj plural treba shvatiti ili kao zbirni ili u smislu da se oko svakog lijepog
mladia vrzma vei broj udvaraa.

38

k
'
, ".

? ,

,
'

5 .
,

d . ) ;
,


.

5 ,
,
'
e .
,
,
) .

5 ,

J
79 , '
.

39

Simpozij

I7g

nego da ga vide svi ostali i esto bi radije umro nego da to 5

dozivu I zaista, napustiti Ijubljenika u opasnosti ili ne pritei
mu u pomo - nitko nije tako nevaljao koga sam Eros ne bi
nadahnuo vrlinom tako da bude po naravi jednak najhrabrijemu. I upravo kao to je rekao Homer da je bog nekim junacima b
udahnuo snagu,46 Eros je priskrbljuje onima koji ljube a ona
izvire iz njega.
Pa i umirati za drugoga jedino su voljni oni koji ljube i to
ne samo mukarci nego i ene. U prilog tome mom zakljuku
dovoljno svjedoanstvo prua medu Helenima Pelijina ki
Alkestida koja se jedina pokazala voljnom umrijeti za svog
mua premda u njega bijahu i otac i mati koje je ona toliko
nadvisila ljubavnom naklonou da su se oni pokazali strancima svome sinu i samo po imenu njegovim najbliima.47 Pa kad
je izvrila to djelo, ono se uinilo toliko lijepim ne samo
ljudima nego i bogovima da su, premda su samo malom broju
izmeu mnogih to uradie mnogo lijepoga udijelili kao poasni dar da im se dua vrati iz Hada, ipak njezinu poslali
natrag zadivljeni njezinim djelom;48 tako i bogovi najvie cijene
predanost i plemenitost u ljubavi. Orfeja Eagrova pak neusliana odaslae iz Hada pokazavi mu samo utvaru njegove
ene po koju je doao, ali nju mu samu ne dadoe jer im se
inio mekucem budui da je bio svira u kitaru i jer se inilo
da se ne moe odvaiti da umre iz ljubavi kao Alkestida nego
da se dovija kako da iv ude u Had.49 Tako ga dakle zbog toga
kaznie i uinie da je doivio smrt od ruku ena, ne kao to
Tetidina sina Ahileja poastie i otpremie na otoke blaenih

46

Ilijada 10, 482; 15, 262; Odiseja 9, 381.

47

Osim sauvane Euripidove Alkestide, priu njoj su u dramskom

obliku obradili jo Frinih i Antifan, prvi kao tragediju, drugi kao komediju.
Euripid je svoju Alkestidu prikazao 438. pr. Kr.
48
Kod Euripida Alkestidu Heraklo spasava pobijedivi u borbi Smrt.

40

, .
5
.
"
, *
, ",
b
, "
* .
,
, .
5
"

",
,
, ) C
,
,

, 5
, "
, d
.
'
",
, , , , 5
",
".
,

, ' - e

49
Tu je Fedro dosta modificirao poznatu priu Orfeju (npr. u Ovidijevim
Metamorfozama) gdje njegov lik ispada mnogo pozitivniji: on gubi enu
Euridiku zato to ba iz ljubavi ne izdri da se ne obazre ne bi li provjerio da li
ga ona slijedi, i time prestupa zapovijed koju mu je izrekao gospodar Hada kad
mu je vratio enu.

41

Simpozij

179 e

5
180

zato to se, kad je od majke doznao da e umrijeti ako ubije

Hektora a ako to ne uini, da e stii kui i umrijeti kao starac,
odvaio izabrati da pritekne u pomo ljubavniku Patroklu50 i
osveti ga pa tako ne samo umre za nj nego tavie umre poslije
njegove smrti.51 Stoga ga bogovi, veoma zadivljeni, izuzetno
poastie zato to je tako visoko cijenio svog ljubavnika. Eshil
pak brblja gluposti kad tvrdi da je Ahilej ljubio Patrokla a bio
je ljepi ne samo od njega nego ujedno i od svih junaka pa jo
k tome golobrad a i mnogo mladi, kako kae Homer. Ali kako
bogovi stvarno najvema tuju tu ljubavniku vrlinu,52 jo u
veoj mjeri ude se i dive te se i dobrostivima pokazuju kad
Ijubljenik ljubi ljubavnika nego kad ljubavnik ljubi svog Ijubljenika; ta ljubavnik je boanstveniji od Ijubljenika: ispunjen je
naime bogom. Zbog toga iAhileja vema poastie nego Alkestidu poslavi ga na otoke blaenih.
Tako ja, to se mene tie, tvrdim da je Eros najstariji od
bogova, najtovaniji i najvaniji ljudima za stjecanje vrline i
sree i za ivota i poslije smrti.

Aristodem ree da je Fedro izrekao otprilike takav govor a

poslije Fedra da su bili neki drugi53 kojih se nije ba dobro
sjeao; mimoiavi te, ispripovijedio je Pausanijin govor. Ovaj
V

je proslovio: Cini mi se, Fedre, da nismo ispravno odredili

5 nau govorniku temu, naime to to nam je zadano da samo
tako napreac hvalimo Erosa. Ta da je on samo jedan, bilo bi
u redu; ali kako nije jedan, ispravnije je unaprijed naznaiti
d kojega treba hvaliti. Ja u dakle pokuati da to ispravim:

50

T o je kasnija, nehomerska i snano erotski obojena verzija.

51

Tu se Fedro zapleo. Zacijelo mu je dok je jo bio u rijei palo na pamet

da Ahilej, za razliku od Alkestide, nije spasavao Patroklov ivot, pa je
onda dodao taj zavretak reenice koji nije ba u skladu s onim to prethodi.

42

179 e

5
8

,
",
,


* ?/ ,
.

5
, '
, ,

, ".


,
,
.

.
' , .


.

,

.
'
, ,

5 , .
3 , ,
' d .

52

Odanost ljubavnika ljubljenome.

53

D a li govori ili govornici? tome se komentatori spore.

43

Simpozij
najprije u kazati kojeg Erosa treba hvaliti a zatim u izrei
pohvalu kako taj bog zasluuje. Ta svi znamo da bez Erosa
nema Afrodite. Da je dakle ona jedna, bio bijedan i Eros; ali
kako su one dvije, nuno je da postoje i dva Erosa. A kako bi
moglo biti da ne budu dvije boice?54 Jedna je starija i bez
majke, Uranova ki, koju nazivamo nebeskom; a mlada je ki
Zeusa i Dione i nazivamo je pukom. Treba odsad i Erosa
pomagaa ove druge ispravno nazivati pukim a onoga nebeskim. Hvaliti dakako treba sve bogove, a to je jednom i
drugom palo u dio, to treba pokuati rei. Sa svakim je naime
djelanjem ovako: dok se vri samo za sebe, niti je lijepo niti
runo. Kao to ono to mi sada radimo, bilo pijenje ili pjevanje
ili razgovor, nita od toga nije samo po sebi lijepo nego u
djelanju, kako se ve vri, ispada takvo; jer ono to se vri lijepo
i ispravno, postaje lijepo, a ono to ne, runo. Upravo je tako
i s ljubavlju i nije svaki Eros lijep niti dostojan hvaljenja nego
samo onaj koji navodi na lijepu ljubav.

i8od

5
181

Eros puke Afrodite uistinu je puki i sve radi nasumce; i

to je onaj kojega ljube prosti ljudi. Takvi pak kao prvo ljube b
prvenstveno ene i djecu, zatim oni u njih ljube vema njihova
tijela nego due, i potom oni ljube to je mogue vie one
nerazborite a k tome gledaju samo da polue svoj cilj ne marei 5
da li pri tome postupaju lijepo ili ne; upravo zato im se dakako
i deava da rade naprosto sve na to se namjere, podjednako i
dobro i suprotno od toga. Jer taj Eros pripada boici koja je
mnogo mlada od one druge i koja svojim podrijetlom ima c

54

Tj. nuno moraju biti dvije boice.

44

i 8 o d

67, , .
" 5.

V

Vn

\ \

^\

* /

& ,
" .
' ;

,

,
.

) ,
. , 5
.
*
* ' ,
, ,
, ' ) ,
, '
, .

9
, .
' \
.
,
,
, ,
, ,
.

, }

45

Simpozij

I8IC

udjela i u enskom i u mukome. Onaj pak drugi pripada

nebeskoj Afroditi, koja kao prvo nema udjela u enskome nego
samo u mukom -a to i jest ljubav prema djeacima- pa zatim
5 koja je starija i prosta od razuzdanosti; iz tog se razloga oni koji
su nadahnuti tom ljubavi okreu prema mukome udei za
onim to je prirodno jae i to ima vie razuma. A i u samoj
d pederastiji moglo bi se razabrati tko su oni koje oevidno
pokree ta ljubavna udnja; oni ljube naime djeake tek poto
ovi stanu dolaziti k razumu a to biva otprilike s izbijanjem
brade. Jer oni ija ljubav zapoinje s tom dobi55 spremni su,
5 mislim, itav ivot proivjeti skupa i zajedno ga provesti,56 a ne
da obmanu ljubljenoga uhvativi ga u njegovoj mladenakoj
nepromiljenosti pa da ga onda ismiju i odbjegnu hitro k
e drugome. A trebalo bi i da postoji zakon da se ne smije ljubiti
male djeake kako se ne bi troilo - kao to se sada troi mnogo truda za neizvjestan uspjeh; neizvjesno je naime gdje e
biti konac razvoja djeaka u pogledu poroka ili vrline due
5 odnosno tijela. Zato estiti ljudi sami sebi svojevoljno postavljaju taj zakon a trebalo bi i te puke ljubavnike prisiljavati na
takvo neto kao to ih prisiljavamo koliko samo moemo da
182 ne vode ljubav niti sa slobodnim enama. Ta to su oni koji su
to57 uinili zazornim tako da se neki usuuju govoriti da je
sramota ugaati ljubavnicima; a kau to imajui u vidu takve
jer vide njihovu nepristojnost i nepravinost budui da nita to
5 se god radi udoredno i po dobrim obiajima s pravom ne moe
donijeti prijekor.
Takoer, zakon ljubavi u drugim je dravama lako razumjeti jer je jednostavno odreen; ovdje pak i u Lakedemonu
b on je zamren. U Elidi i kod Beoana kao i ondje gdje ljudi
nisu vjeti besjeenju jednostavno je zakonom utvreno da je

55

Misli se: s ljubljenima te dobi.

56

Tj. s ljubljenim.

57

Pederastiju.

46

I8IC

5
82

,
5
,
,
.
]
,
' ,
.

5
,
,

* .

,

.
ol
,
,
'
.
,
,
,
{)
.

Kat
, 5
b .
"
, ,

47

Simpozij
lijepo ugaati ljubavnicima i nitko ni mlad ni star ne bi rekao
da je sramotno kad ne bi, mislim, oni koji pokuavaju nagovarati mladie imali tekoa zato to su nesposobni besjediti
Sramotnim se smatra u mnogim dijelovima Jonije i drugdje,
tamo gdje su stanovnici pod vlau barbara. A barbarima je
zbog vlasti tirana sramotno i to, i filozofija, i ljubav prema
tjelovjebi; ta nije, dakako, na korist onima koji vladaju da se
usauju velike misli u onima koji su pod njihovom vlau a
niti osjeaji vrsta prijateljstva i zajednitva, a i to i sve drugo
ljubav u najveoj mjeri voli ucjepljivati. To iskustvom shvatie
i ovdanji tirani; jer ljubavno eznue Aristogitona i ljubavna
predanost Harmodija, postavi stalnom, sruila je njihovu
vlast.58 Tako je ondje gdje je ozakonjeno da je sramotno ugaati ljubavnicima to ozakonjeno zbog iskvarenosti onih koji su
za sebe uveli taj zakon, zbog lakomosti onih na vlasti i zbog
kukaviluka podanika; a gdje je to naprosto ozakonjeno kao
lijepo, uinjeno je tako zbog lijenosti duha podanika. Ovdje
pak59 to je sankcionirano na mnogo bolji nain i, kao to rekoh,
nije lako razumjeti kako. Ako uzmemo u obzir da se openito
smatra da je bolje ljubiti otvoreno nego tajno, i to ponajpae
najplemenitije i najkreposnije mladie ako su i vanjtinom
manje privlani od drugih, te da je zaudo kako svi hrabre
onoga koji ljubi a nitko u njegovu postupku ne vidi nita
zazorno, pa ako je uspio u osvajanju, to se smatra lijepim, a
ako nije, sramotnim, i da je zakon za pokuaj osvajanja Ijubljenika ljubavniku dopustio da uz pohvalu radi takve neobine stvari koje bi povukle za sobom najteu pokudu ako bi
se tko usudio da ih radi s ma kojim drugim ciljem i ako bi elio
postii bilo to drugo osim toga,60ponjeo bi najvee prijekore61, - ako bi naime u elji da od nekoga uzme novaca ili da se
domogne vlasti ili nekoga drugog uglednog poloaja htio raditi ono to rade ljubavnici za Ijubljenike pribjegavajui u

58
Harmodije i Aristogiton u biti su pederastiki ljubavnici koji su se urotili
protiv sinova atenskog tiranina Pizistrata. Uspjeli su ubiti Hiparha, ali je Hipija
ostao iv i uz strana je muenja pogubio preivjelog urotnika. Kasnije su
Harmodije i Aristogiton bili slavljeni kao muenici za slobodu svoga grada, ali
ini se da su njihovi motivi bili sasvim osobne naravi.

48

182 b

183


,
? ,
,

, .
'


, ,
.

* .

, ,
,
,
.
,
6t7, .

,
, ,
,
,
,
, '
, t

59

i82b

183

U Ateni.
Ostvarenja svoje ljubavne elje.
61
Ovdje je u tekstu philosophias, dakle gen. singulara, to bi se moda
moglo shvatiti kao (prijekore) protiv filozofije ili (prijekore) filozofije, ali
je najvjerojatnije da se radi iskvarenu tekstu.
60

49

Simpozij
svojim molbama poniavajuim preklinjanjima, zaklinjui se
prisegama, leei pred vratima i pristajui da rade ropske
poslove kakve ne bi radio ni najneznatniji rob, a prijeili bi mu
da tako postupa i prijatelji i neprijatelji, ovi potonji grdei ga
b zbog ulagivanja i ropskog naina miljenja a oni prvi predbacivanjima i stidom zbog njih, - dok onaj koji ljubi, ako to sve
radi, uiva tovanje a zakon mu doputa da to radi bez zazora
5 kao da ini neto besprijekorno; a najneobinije je da po
miljenju veine jedino zaljubljeniku bogovi oprataju krenje
zakletve - tvrde naime da ljubavna zakletva nije zakletva; tako
c su i bogovi i ljudi dali zaljubljenome slobodu da ini to god
hoe, kako kae ovdanji obiaj, pa62 bi se po tome moglo
zakljuiti da se u ovom gradu smatra da je i ljubavna udnja i
ljubavno predavanje ljubavnicima neto veoma lijepo. Ali bu5 dui da oevi stavljaju ljubljene mladie pod pasku robova
nadziratelja te im ne doputaju da razgovaraju sa svojim ljubavnicima a robovima nadzirateljima izdaju odgovarajue
upute u tom smislu, dok vrnjaci i prijatelji grde ako vide da se
d takvo neto deava a stariji opet ne prijee te koji tako grde niti
kude njihov postupak kao neprimjeren, uzevi dakle sve to u
obzir; pomislio bi opet ovjek da se ljubavne veze ovdje smatraju veoma sramotnima. Ali s tim je, po mome miljenju,
ovako: nije to tako jednostrano63 kao to sam rekao jo na
poetku, da niti lijepo niti runo nije takvo samo po sebi nego
je lijepo ono to se lijepo radi a runo ono to se radi runo.
Runo raditi znai ugaati nevaljalu i na nevaljao nain, dok
lijepo raditi znai ugaati estitu i na lijep nain. A nevaljao je

62
Cio tekst od ako u z m e m o u obzir (182d) pa do kraja ove reenice ini
jedan golem sintaktiki period koji trpi od blaga anakoluta.
63

Naime ugaanje ljubavnicima. Ali neki komentatori to mjesto razumijevaju drugaije.

50

5 ,
, ,
5 > ? ,
,
b ,
'
,
,
5 , cos ,

C
, 6

.
5
, / ,
,
d
,
.
'
,
5 ' , , .

,
. ' 6 -

51

a Simpozij
onaj vulgarni ljubavnik ija je udnja upravljena vie na tijelo e
nego na duu, a nije niti stalan jer ne udi za neim stalnim.
Ta kako iezava mladenaka svjeina tijela za kojom je teila
njegova ljubavna udnja, tako i on hitro otprhne64 oskvrnuvi
svoje brojne ljubavne izjave i obeanja; a onaj koji ljubi visoke
karakterne odlike, taj ostaje vjeran itav ivot jer se stopio65 s 5
neim stalnim. Takve ljubavnike na zakon eli izloiti temeljitoj provjeri pa da se jednima ugodi a od drugih bjei. Zbog 184
toga potie ljubavnike da nastoje uhvatiti svoje Ijubljenike a
ove da im izmiu jer pri tome, kao u nekom borilakom
nadmetanju, provjerava kojoj vrsti pripada zaljubljeni odnosno Ijubljenik. Upravo iz toga uzroka ponajprije ustalilo se 5
miljenje da je sramota biti brzo uhvaen a da ne protekne
dovoljno vremena koje se veinom ukazuje kao pouzdan kamen kunje, a osim toga sramota je dati se uhvatiti novcem i
politikim utjecajem bez obzira da li uhvaeni popusti iz straha b
od zlostavljanja ili to nije uzmogao odbiti usluge u novcu ili
ostvarenju politikih ciljeva; ta nita od toga ne ini se stalnim
ni trajnim a da se i ne spomene da to ne raa istinskom
ljubavnom vezom. I tako, po naem shvaanju, preostaje jo 5
samo jedan put za Ijubljenika ako eli na lijep nain ugaati
ljubavniku. Ima naime u nas zakon da kao to u sluaju
ljubavnika onome koji je bio voljan sluiti poput roba u sva- c
kom pogledu to nije smatrano zazornim ulagivanjem, upravo
tako i ovdje preostaje66 jo samo jedno drugo dobrovoljno
ropsko sluenje koje ne zasluuje prijekor: a to je sluenje
kojemu je svrha usavravanje u kreposti. Kod nas61 je naime 5
usaeno uvjerenje, ako tko eli drugome sluiti zato da mu ovaj

64

Ilijada

65

Ljubavnim plamenom.

66

I ovdje je dodano po smislu, u originalu ga nema.

67

U Ateni.

2,71.

52

I86a
,
, ,
, , " ," )
, .

,

, .

, ,

.
, ,
,
,
] ,

j
, * .
,
.

,
,
* .
, )

53

184

a Simpozij
bude vodom u nekoj mudrosti ili kojem drugom vidu vrline, to
dobrovoljno robovanje niti je sramotno niti poniavajue. Ako
dakle ta dva shvaanja, ono pederastiji i ovo filozofiji i
d vrlini uope, svedemo na jedno, tada e rezultat biti zakljuak
da je za Ijubljenika lijepo da ugodi ljubavniku. Pa kad se
sjedine ljubavnik i ljubljenik, jedan voden naelom da je pravo
da u svakom pogledu slui Ijubljeniku koji mu je ugodio a drugi
5 da je pravo sluiti u ljubavi onome koji ga ini mudrim i
valjanim a uz to je onaj prvi sposoban da privodi mladia
razboritosti i drugoj vrlini, ovaj pak drugi eli stjecati obrazovanje i drugu mudrost, kad se dakle ta dva shvaanja spoje,
e jedino se tada dogaa da Ijubljenikovo ugaanje ljubavniku
bude lijepo, a inae nikada. U tom sluaju68 nimalo nije sramotno niti dati se obmanuti; a u svima drugima bit e sramota
i onome koji se dao obmanuti i onome koji nije. Jer ako bi se
5 neki mladi podao bogatu ljubavniku radi bogatstva pa bio
obmanut i ne bi dobio novac poto se pokae da je njegov
185 ljubavnik siromaan, to mladiu ne bi bilo nita manje na
sramotu; oito bi pokazao da bi, to se njega tie, radi novaca
sluio bilo kome u bilo emu a to je neasno. Po tom pak istom
zakljuivanju, ako bi se mladi podao ljubavniku mislei da je
5 taj dobar i da e sam posredstvom te ljubavne veze postati bolji
pa onda ispao obmanut poto se pokae da je ljubavnik nevaljao te mladi nije stekao vrlinu, ipak je to obmana koja mu
b slui na ast. Jer oito je da je, koliko stoji do njega, dokazao
da bi radi vrline i postajanja boljim bio za svakoga na sve
spreman. Tako je na svaki nain lijepo ugaati radi vrline. To

68

N a i m e pri traenju vrline.

54

I86

,
.

, 7

,
.

, ,
,
(),
,

,

, .

.

, ,

, ,
.


,
,
5 , y
,

55

Simpozij
je eros69 nebeske boice, i sam nebeski i dostojan da ga visoko 5
tuje i drava i pojedinci jer prisiljava i ljubavnika i Ijubljenika
da poklanjaju veliku panju vrlini; svi pak drugi70 pripadaju c
onoj drugoj, pukoj Afroditi. To ti je, Fedre, ovako bez pripremanja sloen, moj prilog Erosu.
Poslije te litanije naega Pausanije71 - nai me uitelji
govornitva naime ue da govorim u takvim istoslovljima,72 Aristodem ree da je trebalo da besjedi Aristofan, ali kako ga
je ba uhvatila tucavica bilo zato to se previe najeo ili iz
kakva drugog razloga pa nije bio u stanju odrati govor, obratio
se Eriksimahu koji je leao po redu nie njega: Eriksimae,
red je ili da me oslobodi tucavice ili da besjedi umjesto mene
dok ja ne prestanem tucati. A Eriksimah odgovori: Ma
uinit u ja oboje: govorit u sada kad je red na tebe a ti kad
bude red na mene poto ti prestane tucanje. A dok ja budem
besjedio, prestat e ti tucavica ako bude dulje vrijeme zadravao disanje; ako ipak ne prestane, isperi grlo vodom. Ako
je pak vrlo jaka, uzmi neto ime e pokakljati nos pa kihni.
Kad to uradi jednom ili dvaput, prestat e ma koliko bila
estoka. Pa poni dakle to prije, rekao je Aristofan; a ja
u postupiti po tvojoj uputi.

Aristodem ree da je Eriksimah rekao:Budui da je Pausanija dobro krenuo svojim govorom, ali ga nije prikladno
zavrio, ini mi se da je potrebno da mu pokuam dati zao- 186
kruenost. Rekao bih naime da je dobro razluio postojanje
dvaju Erosa; ali da on nije prisutan samo u duama ljudi u

69

Ovdje n e kao antropomorfizirano boanstvo nego kao eros u dananjem

smislu: ljubavni nagon, ljubavna elja ili poriv.
70

Erosi u istom smislu kao u prethodnoj biljeci.

56

20

y .
5
,


' C
, .
, ,
, , "

' '
,
,
' "92
,

, "
"
, ' ),
. 5 , ]

,
.
' ,
, *
, ,

" ," ' "

."

,
,
, 8 6
.
"

71
U izvorniku igra rijeima: pausamenu Pausaniu, doslovno: kad je Pausanija prestao, zavrio. Neki onda prevode: kad je Pausanija nainio pauzu (Hug,
Jowett).
72

Gr. isologije, to obuhvaa podudarnosti u zvuku ili ritmu rijei i sintagmi.

57

Simpozij

SL

stremljenju njihovu prema lijepima nego i prema mnogom

5 drugom i u drugome, i u tijelima svih ivotinja i u onome to
raste u zemlji i tako rei u svemu to postoji, mislim da sam
b razabrao zahvaljujui naoj73 lijenikoj vjetini jer taj se velik
i udesan bog protee i na sve ljudsko i boansko. A zapoet
u svoj govor s lijenitvom da ujedno iskaemo zasluenu
potu mojem umijeu. Ta narav ivih tjelesa sadri toga dvo5 strukog Erosa: svi se naime slaemo da je zdravo i bolesno u
tijelu protivno i nejednako a ono to je nejednako tei i udi za
nejednakim. Jedne je dakle vrste udnja zdrava tijela a druge
bolesna. A jest74 doista - kao to upravo Pausanija ree da je
lijepo ugaati kreposnim ljudima a runo razuzdanima - tako
c i u samim tijelima lijepo ugaati onome to je zdravo i lijepo u
svakome i treba mu ugaati i to i jest ono to nazivamo
lijenitvom, dok onome to je loe i bolesno sramotno je
ugaati i treba mu uskraivati susretljivost ako ovjek misli
5 postati vrstan strunjak. Jest naime lijeniko umijee - da
samem bitno - razumijevanje ljubavnih sklonosti tijela prema
punjenju i pranjenju pa onaj koji umije dijagnosticirati u tome
d lijepo i runo nagnue, taj je najvjetiji dijagnostiar,15 a onaj
koji izaziva promjene tako da tijela umjesto jednog nagnua
primaju drugo te koji zna u tijela u kojih nema tog nagnua a
treba da ono bude usaditi ga odnosno postojee, ako je nepo5 trebno, ukloniti, taj bi bio dobar lijenik praktiar. Treba u
stvari biti kadar dovoditi u prijateljski odnos ono to je jedno
drugome u tijelu najneprijateljskije i razvijati njihovu uzajamnu ljubav. A jest najneprijateljskije ono to je u suprotnosti:
hladno toplome, gorko slatkome,76 suho vlanome te tome
e slino;11 shvativi kako da u te elemente usadi ljubav i slogu,
na praotac Asklepije, kako tvrde ovi18 pjesnici a ja im vjeru73

74
Misli na svoj ceh asklepijevaca.
Komentatori su opazili da Eriksimah voli reenicu zapoeti tim naglaenim oblikom glagolske kopule.
75
Termini dijagnostiar odnosno lijenik praktiar unijeti su po opem
smislu reenice (u grkome stoje iatrikotatos, najvjetiji lijeenju, odnosno
demiurgos, zanatlija, 'tehniar'). Radi se stvarno razlici izmeu onoga koji
se bavi medicinom kao episteme, dakle koji ima teoretsku podlogu, i onim kome
76
je ona samo tekhne, umijee, vjetina, dakle praktiaru.
Komentatori nisu

58

i86 a

5 ,
} yfj
,

b , 6
.

, .

5

, . ,
.
,
,
C 5 ,

, ,
,
5 61 .
,
,
,
d , ,
,
, , ' ,
,
5 .
6
.

, , , ,
e
6 5, 9
sloni u miljenju da li taj par opozicija ima ovdje mjesta: Ast, Stallbaum,
Hug i drugi misle da su opozicije u okusu ovdje deplasirane, dok H o m m e l , Bury
i drugi upozoravaju npr. na Lisis 215 gdje se spominju ista tri para, ili
na okolnost da je okus oito vaan u medicini (npr. Teetet 166 E, Hipokrat,
77
O dijeti II 56).
Hipokrat je svoje uenje osnivao na pretpostavci
postojanju dva para suprotnih, primarnih osobina: toplo-hladno, suho-vlano.
Fermutacijama i komoinacijama tih osobina nastojao je objasniti sve vrste
78
tjelesnog zdravlja odnosno bolesti.
Aristofan i Agaton.

59

Simpozij

186 e

jem, utemeljio je nae umijee. I kao to dakle sveukupnim

lijenitvom, kako sam rekao, upravlja taj bog, isto tako
upravlja i tjelovjebom i poljodjelstvom; a svakome koji ma- 187
kar samo malo svraa pozornost na to posve je jasno da je
isto tako i s glazbom, kao to moda i Heraklit misli iako se
nije ba dobro izrazio. Kae naime da se ono to je u protu- 5
slovlju slae samo sa sobom79 poput sklada luka i lire. A
jest doista velika besmislica tvrditi da je sklad u protuslovlju
ili, tavie, da se on sastoji iz onoga to sebi meusobno
protuslovi.80 Ali moda je time mislio da je, zahvaljujui b
muzikom umijeu, sklad nastao od visoka i niska tona koji
su najprije bili suprotstavljeni a potom su se uskladili. Ta
zacijelo od visokog i niskog tona, dok su jo bili suprotstavljeni, ne bi moglo biti suglasja; sklad je naime sazvuje a
sazvuje je svojevrsno slaganje - nemogue je da postoji 5
slaganje elemenata koji su u protuslovlju tako dugo dok su u
protuslovlju; ono opet to je u protuslovlju i nije slono
nemogue je dovesti u sklad - ba kao to je i ritam nastao iz
brzog i polaganog tempa koji su isprva bili u suprotnosti a c
potom su se uskladili. U sve to ovdje unosi slaganje glazba
kao to to tamo ini lijenitvo, usadivi uzajamnu ljubavnu
udnju i jednodunost; pa i jest glazba znanost ljubavnim
odnosima koji se tiu blagoglasja i ritma. I u samom ustroj- 5
stvu blagozvuja i ritma bez ikakvih tekoa dadu se razaznavati ljubavni odnosi pa tu jo nema one dvostruke
ljubavne udnje; ali kada se treba ritmom i blagozvujem
praktino posluiti za sluateljstvo bilo komponirajui, a to d
nazivaju skladanjem, bilo pravilno izvodei ve komponirane napjeve i razmjere, to je nazvano izobrazbom, tad je ve
teko i potreban je vrstan strunjak. Opet naime vrijedi ono isto
naelo81 da treba ugaati onim ljudima koji su udoredni82 5
a onima koji to jo nisu zato da bi postajali udoredniji, te da
79
Radi se 45. fragmentu sauvanom kod Hipolita Rimskog (Pobijanje
svih hereza IX. 9): ... ne shvaaju kako se o n o to je u protuslovlju samo sa
sobom slae: natrag obrnuta (Burnet: natrag odskaua?) harmonija kao kod
Kika i lire. Kako u grkome harmonia znai ustrojstvo i muziku oktavu,
toka usporedbe bila bi, kako sam Platon kae u Dravi 4, 439, da se ruke, u
asu kad strelica polijee s tetive, pomiu u suprotnim pravcima i prema ra-

60


, .
, ,
,

,
, .

" ,"
" "


. ,
, .


,

, ,

, , .
,
, ,

.


,
5 ]
, ,
,
,
5 . ,
,
,
zliitim dijelovima luka a slatki zvuk lire potjee od slinog napinjanja i otputanja: tajna svemira je jedna ista. T o znai, kako kae Bury, da je svijet, i
kao cjelina i u dijelovima, rezultat ravnotee izmeu suprotnih tenzija.
Radi se Heraklitovoj koncepciji dijalektikog jedinstva suprotnosti pa je i prijevod
tako koncipiran. Drugi autori govore razlikovanju, razdvajanju i si.
81
82
Pausanijino.
Koji su estiti ljubavnici. O n o to slijedi (oni koji to jo

61

i86e

187

a Simpozij
treba tititi njihovu ljubav a ta je onaj lijepi, onaj nebeski Eros,
e sin Muze Uranije; Polihimnijin83 je pak puki Eros, kome treba
pribjegavati uz oprez, ako je ve do toga da mu pribjegavamo,
da bi on donio uitak ali bez izazivanja razvrata, ba kao to
je u naem umijeu veoma vano ispravno usmjeravati gastro5 nomska nagnua tako da se ovjek nauije slasti a da se ne
razboli. Treba dakle i u glazbi, i u lijenitvu, i u svim ostalim
ljudskim i boanskim djelatnostima paljivo motriti na oba
Erosa koliko je to mogue; jer sve one sadre i jednoga i
188 drugoga. A kako i ustroj godinjih doba zavisi od obojice pa
kad udoredna ljubavna udnja ovlada suprotnostima koje
sam maloas spomenuo, toplim i hladnim i suhim i vlanim,
te kad stvori njihov skladan spoj, rezultat je obilan urod i
5 zdravlje ljudi, biljaka i ivotinja a nema niega tetnog; kad
pak u godinjim dobima nadvlada neumjereni Eros, rezultat su
mnoga unitavanja i tete. Odatle obino nastaju kuge i mnoge
druge raznovrsne bolesti i meu ivotinjama i biljkama; ta i
b mrazovi, tue i biljne bolesti84 javljaju se odpreobilja i uzajamne nesreenosti takvih ljubavnih stremljenja poznavanje kojih
u pogledu kretanja zvijezda i dobi godine naziva se zvjezdo5 znanstvom. tome i sve prinoenje rtava i ono to se odnosi
na umijee gatanja - to jest na uzajamno openje ljudi i bogova
c - samo je voenje brige Erosu i njegovu iscjeljivanju. Jer
svako bezbotvo obino proizlazi odatle to se ne ugaa udorednom Erosu, to ga se ne tuje i ne stavlja u svemu na prvo

nisu) odnosi se na ljubljenike.

83
Polihimnija ili Polimnija (kako je kod Platona) bila je muza himnike,
uzviene poezije, kako joj i ime kae. Ima vie pokuaja objanjenja zato je ona
ovdje majka pukog Erosa umjesto Afrodite.
84

U izvorniku zapravo medljika, crveno brano, zarazna bolest na itu.

62

88

20

, 6 , ,
, ], \
, },
]
,
.

,
' , *
^
,
] ,
, )
,
,
"
, .




,
.


'

" .

63

Simpozij

]88 c

mjesto njega nego onoga drugoga, bilo da se radi roditeljima,

ivima ili umrlima, bilo bogovima; a to i jest svrha gata- 5
lakom umijeu, naime da nadzire one koji ljube i da ih lijee,
pa i jest gatalatvo tvorac prijateljskih veza izmeu bogova i
ljudi zahvaljujui tome to zna koja su ljubavna stremljenja d
ljudi usmjerena prema boanskoj pravdi i bogobojaznosti.
Tako dakle uope svaki Eros ima raznovrsnu i veliku,
tovie apsolutno svu mo, onaj pak koji se oituje dobrotom, 5
mudrou i pravinou i kod nas i kod bogova85 taj ima
najveu mo i omoguuje nam potpunu sreu te se moemo
jedni s drugima druiti i prijateljevati i s onima od nas jaima,
s bogovima. Moda sam i ja86 u ovoj pohvali Erosu izostavio
mnogo toga, iako dakako nehotice. No ako sam neto propu- e
stio, na tebi je, Aristofane, da me nadopuni; ili ako moda
namjerava slaviti tog boga nekako drugaije, izvoli budui da
si se ve i svog tucanja oslobodio.81
Potom je, ree Aristodem, Aristofan prihvativi rekao: 189
Svakako, ali ne prije nego to sam protiv nje primijenio kihanje pa se udim to pristojno vladanje tijela trai takvepraskove
i kakljanja kao to je kihanje; ta prestalo je isti as im sam 5
protiv njega upotrijebio kihanje.
A Eriksimah ree: Dragi moj Aristofane, pazi to radi.
Lakrdija dok se sprema besjediti pa me prisiljava da strogo
bdijem nad tvojim govorom da ne izrekne neto smijeno b
premda bi mogao besjediti u miru.
Nasmijavi se, Aristofan je odgovorio: Pravo kae, Erik85
Neki smatraju ove rijei (i kod bogova) neautentinima jer se time dovodi
u pitanje etika savrenost bogova. N o vjerojatno se radi naprosto stalnoj
formuli ili klieju koji se ne moe strogo analizirati (Bury).
86

Kao i Pausanija.

87

Naime, osim to je i red na tebi.

64


] ,
, '

,
,
.
,
",
9
,

.
" ,
.
' , ,
,

, ,
.

i88c
5

' l8g
5
, ,

}, ,
, 5
.
,
, , ,

.
,

, b
, ] .
5
,

65

a Simpozij
simae, i ja povlaim to to sam rekao. No nemoj bdjeti nada
5 mnom jer se ne bojim da u u predstojeem govoru rei neto
smijeno - ta to bi mi bilo samo na korist i posve u duhu moje
Muze, - nego da u rei neto glupo.
Misli dakle, Aristofane, ree Eriksimah, da e se izvui
nekanjeno; bolje pazi i govori tako kao da e za to morati
c odgovarati. Moda u te ipak osloboditi ako tako odluim.
Pa doista,88 Eriksimae, ree Aristofan, uistinu mi je
namjera govoriti neto drugaije nego to ste govorili ti i Pausanija. Meni se naime ini da ljudi uope nisu shvatili mo
5 ljubavi jer da jesu, podigli bi joj najvea svetita i rtvenike i
prinosili bi joj najvee rtve, dok se sada ne zbiva nita od toga
premda bi trebalo da se zbiva u najveoj mjeri. Ta ona je meu
bogovima najvei prijatelj ljudima, pomae im i lijei nevolje
d izljeenje kojih ljudskom bi rodu donijelo najveu sreu. Ja u
vas dakle pokuati posvetiti u tajne njezine moi a vi ete biti
uitelji drugima. Ali najprije treba da razumijete ljudsku narav
5 i promjene kroz koje je prola. Jer naa negdanja priroda nije
bila ista kao sada nego sasvim drugaija. Ponajprije, ljudi
pripadahu trima spolovima, ne kao sada dvama, mukom i
enskom, nego je pored tih dvaju postojao i trei s osobinama
e oba ta spola, kome se sauvalo ime, dok je on sam iezao;
jedan je naime od tadanjih spolova bio mukoenski,89 i
izgledom i imenom sastavljen od mukoga i enskoga; ali sada
je od njega ostalo samo ime koje slui za pogrdu. Nadalje,
5 vanjtina je svakog ovjeka bila sva zaobljena, lea mu se ne

88

Kao to je Eriksimah i naslutio.

89

Hermafroditski, u izvorniku androgini.

66

i86 a

, .

5 ,
,

.
, , 9,

.
C " , ] , .

Kal , ,
5, ??
\ *

,

,
, ,
.
,

.

,
.

.

, ' .

, > ,
,
,


, 5
.

67

Simpozij

l8g e

razlikovahu od prsa,90 imao je etiri ruke i isto toliko nogu a

lica dva potpuno jednaka na okruglu vratu te jednu zajedniku
glavu za oba ta lica koja su gledala u suprotnim

190

smjerovima,

uha etiri, spolovila dva i drugo sve kako bi se po tome dalo

naslutiti. Kretao se uspravno kao mi sada na koju bi god stranu 5
poelio91 a ako bi pohitao trkom, kao akrobati koji pruaju
noge uvis i prekobacuju se u krug, brzo su jurili

unaokolo

odupirui se svojih osam udova. A tri su spola opisanih

oblika postojala zato to je muki bio izvorno izdanak sunca, b
enski zemlje a onaj s obiljejima oba prethodna

potomak

mjeseca jer i mjesec ima obiljeja i sunca i zemlje; krugoliki

pak bili su i oni sami i njihovo kretanje zbog slinosti sa svojim 5
praroditeljima. Bili su silni snagom i silom a udi preuzetne pa
su nasrnuli na bogove: ono to Homer pria Efijaltu i Otu,92
to se odnosi na njih, naime da su se nastojali popeti na nebo
da napadnu bogove. Stoga su Zeus i ostali bogovi vijeali to c
da urade s njima, ali nisu mogli nita smisliti: nisu ih naime
mogli pobiti i zatrti kao to su gromovima zatrli Gigante - na
taj bi nain zatrli i svoje poasti i rtve to im ih ljudi prinose,
-a nisu ih opet mogli pustiti ni da rade to im se god svidi. 5
Na jedvite jade najzad Zeus, domislivi se, ree: Mislim da
imam plan kako da ljude sauvamo a opet da uinimo kraj
njihovoj razularenosti tako to emo im umanjiti snagu. Sad d
u ih,' ree, 'rasjei svakoga popola pa e biti slabiji, ali i nama
korisniji zato to e ih biti vie; a koraat e uspravno, na dvije
90
Doslovno: lea i bokovi bili su im uokrug, pri emu su bokovi postrani
dio okruglih ljudi s dva lica a leima se oigledno naziva sve o n o to nije
obuhvaeno s bokovi. Prijevod u tekstu je slobodniji.
91
Tj. u odnosu na jedno ili drugo lice.
92
Ilijada 5, 385 i dalje, Odiseja 11, 305 i dalje. Efijalt i Ot, sinovi Alojevi,
htjeli su nagomilati planine jednu na drugu i tako se uspeti na n e b o i napasti
bogove. Pobili su ih A p o l o n ili Artemida strelicama.

68


6i ,
,
6 , ,
* ' ,
5 *
,
, ,
.

,
,


,

.
,
, ,
,

6
.
,
,
,
" ",
,

, .
oi
,

.

" ," , " ,

,
, , ,
,

69

jgg

igo

Simpozij

190 d

noge. Ako se pak ni poslije toga ne smire nego nastave plaho5 vati, opet u ih,' ree, 'rasjei napola tako da e se kretati
skakuui na jednoj nozi.' To rekavi, pone rasijecati ljude
popola kao to se oskorue rasijecaju radi suenja ili jaja
e vlasima; i kad bi kojega rasjekao, nareivao je Apolonu neka
mu obrne lice i polovinu vrata prema rasjekotini da bi ovjek,
gledajui je, bio ponizniji, a ostalo neka zaljeuje. Apolon je
dakle obrtao lice i odasvud navlaio kou na ono to sada
5 nazivamo trbuhom kao to se steu kesice na uzicu93 a jedan
je otvor vezivao u sredini trbuha, to se danas naziva pupkom.
Takoer je izravnavao mnoge druge nabore i oblikovao prsa uz
pomo nekog orua slinog onome kojim postolari ravnaju
nabore koe na kalupu, a nekoliko ih nam je ostavio na samom
191 trbuhu i oko pupka da budu podsjetnik na ono to nas je
zadesilo. Budui dakle da je na izvorni oblik bio rasjeen
popola, kako je svaka polovica eznula za svojom drugom
5 polovicom i nastojala se zdruiti s njom pa su jedna drugu
obujmljivale rukama i grlile se teei da srastu, umirale su od
gladi i openite neaktivnosti zato to jedna bez druge nisu htjele
b nita raditi. I kad bi god umrla jedna od njih, ona druga, koja
je ostala iva, traila je sebi neku drugu i obujmljivala je bilo
da se namjerila na polovicu nekadanje enske cjeline - ono
5 to sada nazivamo enom, - bilo muke; i tako su ginule. Ali
Zeus se saali pa im nae drugi izlaz: premjesti im spolovila

93

Ukur.

70

I86

a
5

191

.
*

' , , , ,
* ."

,
,

,



,

, .

,
,

, ,
.


,

,
,

, ,

,
]

.
, ,
,

* .

,

71

a Simpozij
sprijeda - jer do tada i ona su im bila izvana pa su oploivali
i raali u zemlju kao cvrci94 a ne jedno u drugo, - premjesti
im ih dakle sprijeda kako su sada i time omogui raanje
jednoga u drugome, naime u enskomeposredstvom mukoga,
radi toga da pri zagrljaju mukarca i ene raaju i produuje
se rod a pri zagrljaju dvojice mukaraca da barem doe do
spolnog zadovoljavanja i oputanja pa da se prihvaaju poslova i brinu za ostale ivotne potrebe. Iz tolike davnine usaena
je dakle ljudima uzajamna ljubavna udnja kao obnovitelj
drevnog prirodnog oblika koji pokuava od dvoga nainiti
jedno i izlijeiti ljudsku narav. Stoga je svatko od nas polovica
medaljona95 jer je raspolovljen kao riba iverak pa neprekidno
trai svoju drugu polovicu. Prema tome, mukarci koji su
nastali rasijecanjem onog dvospolnog stvorenja koje se tada
nazivalo mukoenskim96 ude za enama pa je od tog spola
potekla i veina preljubnika; ene pak koje ljube mukarce i
koje su preljubnice istoga su porijekla. One opet ene koje su
nastale rasijecanjem dvostrukih ena ne mare za mukarce
nego ih privlae ene pa od tog spola potjeu lezbijke. Oni pak
to nastadoe rasijecanjem dvostrukih mukaraca tre za mukarcima, pa tako dugo dok su jo djeake dobi, budui da su
renjevi dvostrukog mukarca, ude za zrelim muevima i uivaju u njihovu zagrljaju spavajui s njima; to su najkreposniji
djeaci i mladii zato to su prirodno najmuevniji. Neki ih
dodue nazivaju besramnima91 , ali su u zabludi; jer ovi to ne
94
Cvrci su bili simbol autohtonosti na koju su Atenjani bili jako ponosni
jer se toboe nikada nisu selili kao ostali Grci n e g o su odvijeka ivjeli u Atici.
Bio je obiaj da se cvrci od zlata i drugih metala nose kao ukras.
95

T o se latinski zvalo tessera hospitalis, gostinski zalog. Razlomilo se

napola i gost i gostoprimac dobili bi po jednu polovicu. Pri sluajnu susretu
prepoznavali su se gostinski prijatelji po tome to su obje polovice potpuno
prianjale jedna uz drugu. Gostinska je veza bila u Grkoj svetinja.

72

192

20

,
' ,


,
, , ) )
,
, ' ,

.

6

.

, ,
* .
,

,

,

, ,

, .
, ,
, ,

,
, ,


,
*
96

Hermafroditom, androginom.

97

Pausanija u 182 .

73

IQ2

Simpozij

rade iz besramnosti nego iz smionosti, muevnosti i mukoli5 kosti prianjajui uz ono to im je slino. Jak je dokaz tome to
se jedino takvi kao odrasli mukarci posveuju politikoj djelatnosti A kad dozriju do muevne dobi, ljube djeake a ne
b haju po naravi za brak i raanje djece nego ih na to sili obiaj,98
dok se oni sami zadovoljavaju time da ivot provode jedni s
drugima kao neenje. Sve u svemu, dakle, takav ovjek postaje
ljubitelj djeaka odnosno odan svome ljubavniku99 uvijek mi5 lujui ono to mu je srodno. Pa onda kad se ljubitelj djeaka
odnosno svaki drugi100 namjeri na svoju drugu polovicu, tada
ih na udesan nain obuzima osjeaj predanosti, bliskosti i
c ljubavi te se tako rei ni za trenutak ne ele odvajati jedan od
drugoga. I to su upravo oni koji jedan s drugim provode cio
ivot a da zapravo nisu u stanju rei to ele stei jedan od
5 drugoga. Ta nitko ne bi pomislio da je spolni uitak razlogom
da su tako sretni to su zajedno uz cijenu tako usrdna
d nastojanja, nego je jasno da dua svakoga od njih eli neto
drugo a to ne umije iskazati nego nasluuje i natuca tome.
Pa ako bi im, dok skupa lee, pristupio Hefest sa svojim
oruem u rukama i upitao ih: 9to je to, ljudi, to elite stei
5 jedan od drugoga?', pa ako bi ih zbunjene opet upitao: 'Nije li
to za ime eznete da to je mogue vie budete skupa tako da
se ne odvajate ni danju ni nou? Jer ako za tim eznete, voljan
e sam da vas stopim.i zavarim u jedno tako da vas dvoje postanete jedno i da, dok budete ivjeli, ivite oboje zajedno kao
jedna cjelina, a kad umrete, da ondje u Hadu budete jedno
umjesto dvoje zajedno umrlih; deder razmislite da li za time

98
Zapravo zakon ( m s ) , ali kako u Ateni nije bilo ba zakona koji
bi silio na sklapanje braka, bolje je prevesti s obiaj nego izbaciti taj dio
reenice kako ine neki.

74

I86

5
, .

.
,
, 5

5
.

,
.

- 6
,
, .

, 5

5
.

,

5
, , , .
f
, , "
5 , , '
;" "^ '
,
,
; ,

, '

, , ,
, f/

5

" P r v o se odnosi na ljubavnika, drugo na ljubljenika.

100
Naime onaj koji je nastao od hermafrodita-androgina odnosno od dvostruke ene.

75

Simpozij
udite i hoete li biti zadovoljni ako to postignete.' Kad bi to
uo, znamo da niti jedan ne bi porekao niti bi rekao da eli
neto drugo nego bi naprosto mislio da je u tim rijeima
sadrano ba ono za im je odavna eznuo, naime da se sjedini
i stopi s ljubljenim pa da njih dvojica postanu jedno. Razlog je
tome taj to je na prvotni oblik bio takav i to smo bili cjelovitu
Ljubav je dakle naziv za enju prema cjelovitosti i stremljenje
ka njoj. I prije toga, kao to kaem, bili smo jedno a sad nas je
zbog nae krivnje bog rastavio kao to su Lakedemonjani
raselili Arkaane;101 stoga se bojati da nas ne bi bogovi, ako
ne budemo prema njima pristojni, opet rascijepili pa emo ii
naokolo kao oni koji su skicirani u profilu, prepiljeni uzdu
nosa poput milogostinskih znakova.102 Poradi toga treba da
svatko opominje svakoga neka pobono tuje bogove da izbjegnemo tome a postignemo ono prvo,103 k emu nas vodi i
usmjerava Eros. I neka nitko ne radi protiv njega - tako naime
postupa samo onaj koji je mrzak bogovima, - jer ako se s tim
bogom sprijateljimo i pomirimo, nai emo i susresti ljubljenoga koji je naa prava polovica, a to sada uspijeva tek malobrojnima. I da mi ne spoitne Eriksimah, podrugujui se mojem
govoru, da ciljam na Pausaniju i Agatona - ta moda oni
pripadaju tima malobrojnima i moda su obojica prave mukarine104, - ja dakle govorim svim mukarcima i enama
da bi nam rod tako postao sretan ako bismo potpuno udovoljili
ljubavnoj udnji i svatko naao pripadajueg mu Ijubljenika pa
se tako vratio u svoj negdanji oblik. A ako je to najbolje, nuno
je da je i od onoga to nam sadanjost prua najbolje ono to
je tome najblie: a to je nai Ijubljenika koji nam prirodno
101

Radi se dogaaju iz 385. pr. Kr. kad su Spartanci raselili stanovnitvo

arkadskoga grada Mantineje.
102

Prepolovljene kocke, symbolon: vidi bilj. 95.

103

Cjelovitost, potpunost.

104

Naime, nastali rasijecanjem pramukarca, a implicira se i roeni pede-

rasti.

76

192 e
5

10
193


" otl
' ' ,
' ,
.
, &
)
$ .
, ,
, ,

,
,
,
] ,
, .


, , ,
.
'

,
.
) ,
, J

5
,
,
.

,
* '

11

192 e
5

193

Simpozij

pristaje. Ako bismo dakle slavili boga koji je tome zaetnik, s

d pravom bismo slavili Erosa koji nam je i u sadanjosti od
najvee koristi vodei nas onome to nam je srodno, a i za
budunost budi nam najljepe nade da e nam, ako se budemo
pokazivali bogobojaznima, vratiti negdanji oblik te izlijeiti
5 nas i uiniti blaenima i sretnima.
To ti je, Eriksimae, ree Aristofan, moj govor Erosu,
razliit od tvoga. Pa kao to sam te zamolio, ne izvrgavaj ga
ruglu, da ujemo i ostale to e svaki rei, zapravo to e rei
- svaki od dvojice preostalih, Agaton i Sokrat.
Pa dobro, posluat u te, rekao je Eriksimah. Ta uistinu
tvoj mi se govor veoma svidio, i da nisam svjestan da su i Sokrat
5 i Agaton veoma vjeti u ljubavnim pitanjima, veoma bih se
uplaio da im ne uzmanjka rijei zato to si tako mnogo
raznovrsnoga izrekao; no ovako sam posve miran.
4
Sokrat opet ree: Odlino si se iskazao u nadmetanju,
Eriksimae; ali da si sada na mome mjestu, a pogotovo ondje
gdje u po svoj prilici biti poslije Agatonova govora, jo kako
bi se uplaio i ne bi znao ni kud ni kamo kao ni ja sada.
5

eli me urei, Sokrate, rekao je Agaton, da se smetem

pri pomisli na publiku koja je prepuna oekivanja da u dobro
besjediti.

Uistinu bio bih zaboravljiv, Agatone, rekao je Sokrat,

t> kad bih pomislio da e se smesti zbog nas malobrojnih poto
sam vidio tvoju hrabrost i samopouzdanje dok si se s glumcima
uspinjao na pozornicu i kad si bacio pogled na toliku publiku
> neposredno prije prikazivanja tvojih djela a da se nisi nimalo
prepao.

78

I86

d ,
,
,
,

5 .
, , ,
6
*, 6 .
,
] ,
e ,
.
,

.
5 ,


.
194

; ?
,

,
\ , '
.
5
, , 5 ,

, & 5, b ,

,
,

5
,

,

5
.

79

Simpozij
Kako, Sokrate?, rekao je Agaton. Valjda ne misli da
me publika toliko ponijela da bih smetnuo s uma da je za
pametna ovjeka mali broj razboritih slualaca uzrok veem
strahu od mnotva nerazboritih?
Doista ne bih mudro postupao ako bih ja tebi105 imao
tako primitivno miljenje; nego dobro znam da bi ti, ako bi se
namjerio na ljude po tvom miljenju mudre, daleko vie mario
za njih nego za svjetinu. No moda mi nismo takvi - ta i mi
smo bili nazoni u kazalitu kao dio mnotva; a ako bi se
namjerio na neke druge mudre ljude, moda bi se ubrzo pred
njima osjeao postienim ako bi smatrao da je sramotno ono
to radi, zar ne?
Istinu govori, ree Agaton.
A pred svjetinom ne bi osjeao stid ako bi smatrao da radi
neto sramotno ?
Aristodem ree da se i Fedro umijeao u razgovor rijeima:
Dragi Agatone, ako bude odgovarao Sokratu, njemu e biti
sasvim svejedno kamo bilo to od ovoga vodi, samo ako on
bude imao sugovornika, pogotovo ako taj bude lijep. Ja rado
sluam Sokratove razgovore, ali moram se pobrinuti za pohvalu Erosu i pribaviti po besjedu od svakog od vas; stoga obojica
podajte bogu ono to ga ide pa tek onda razgovarajte.
Doista pravo kae, Fedre, rekao je Agaton, i nita me
ne spreava da besjedim; a bit e i drugi put mnogo prilika da
razgovaram sa Sokratom.

I94b

1
d

Ali ja elim najprije rei kako treba govor da izreknem a

potom u ga izrei. Ta ini mi se da su svi prethodni govornici 5
manje hvalili boga a vie slavili dobra to ih taj bog udjeljuje
ljudima. Kakav je pak taj koji nas je njima obdario, nitko nije
kazao. A jedan je ispravan nain da se bilo to pohvali: izloiti 195
kakav je onaj kome je rije te emu je on zaetnik. Prilii

105

U z namjetenu skromnost: ja tako beznaajan tebi tako slavnu.

80


, ; ,
\

;
, , ',
b o ^ h v 9
,
.
-

b
, ,

;
9
,
.
/9
;
;

,
\ , bo
} vb ,
\
baa,
.
b b
baovo,
b
" obaa 9

obo
ba.

ig4 b

, , 9,
e
obv

baa.
' b ,
,
boo 5
/?
baovv
' '
bpao, ob .
195
,

81

195 a

5
d

Simpozij
stoga da i mi najprije pohvalimo Erosova svojstva a potom
darove. Ja dakle tvrdim da od svih blaenih bogova Eros, ako
je doputeno i nije zazorno rei, posjeduje blaenost u najveoj
mjeri zato to je najljepi i najbolji. A evo zato je najljepi. Kao
prvo, Fedre, najmlai je od bogova. Za tu tvrdnju sam prua
jak dokaz jer glavom bez obzira bjei od starosti koja je oevidno hitra; ta primie nam se zacijelo bre nego to bi trebalo.
Nju Eros po svojoj naravi mrzi i ne dolazi joj blizu. A kao to
se stalno drui s mladima, tako je i sam mlad; jer dobro kae
drevna izreka da se slino uvijek dri slinoga. Ja pak, premda
se slaem s mnogim to je Fedro kazao, ne slaem se da je Eros
stariji od Krona i Japeta, ve tvrdim da je najmlai od bogova
i vjeito mlad a da su se oni davni dogaaji meu bogovima
to ih pripovijedaju Hesiod i Parmenid dogodili djelovanjem
Nunosti a ne Erosa, ako oni govore istinu; ne bi se naime
dogaala uzajamna kopljenja, okivanja i mnoga druga nasilja
da je u njima bio Eros, nego prijateljstvo i mir kao sada otkako
Eros vlada bogovima. Mlad je, kako kaem, i uz to njean; a
treba mu pjesnik kakav je bio Homer da prikae njegovu
njenost. Ta Homer za Atu106 kae da je boginja i k tome njena
- ili barem da su joj stopala njena - ovim rijeima:107
Doista u nje su stopala njena; ne hodi ona
dolaze po tlu, nego po glavama mueva kroi.

ini mi se da se posluio lijepim dokazom njezine njenosti

kazujui da ne stupa po tvrdu nego po meku. Istim emo se

106
Boica duevnog sljepila koja ljude uvaljuje u nesreu time to im
pomuuje zdravo rasuivanje.
107

Ilijada

19,92-93.

82

I86

.

,

.

3
, ,

, ,

.
, ,

,
,
.
5
.

, .
,
" ,
,
, ?
,

\ ,

, ,
, , ,

5
,
" .
" "

, 5 .

, 5 .

83

Simpozij
dokazom posluiti i mi da pokaemo da je Eros njean. Ta ne
koraa po zemlji niti po lubanjama, koje i nisu posve mekane,
nego i kree se i obitava u onome to je najmeke od svega
postojeega. U znaajevima i duama bogova i ljudi izgradio je
sebi nastambu i to ne u svima po redu, nego kad se namjeri na
znaaj koji je krut, udaljuje se, a kad se namjeri na mek,
nastanjuje se u njemu. A kako uvijek rukama i nogama prianja
uz najmeke od najmekih, nuno je i sam najnjeniji. Najmlai je dakle i najnjeniji a k tome gipka oblika. Da je naime
krut, ne bi bio kadar svuda se priljubljivati niti neopazice ulaziti
u svaku duu i izlaziti iz nje. A jak je dokaz prilagodljivosti i
gipkosti njegova lika gracioznost koju Eros po opem priznanju
osobito posjeduje; jer nezgrapnost i Eros neprestano ratuju
meu sobom. Ljepota njegove koe jasno ukazuje da taj bog
ivot provodi meu cvijeem; a u ocvalu i uvelu tijelu, dui i
svemu drugome Eros se ne nastanjuje, nego gdje se nae mjesto
rascvjetano i mirisno, ondje se nastanjuje za stalno.

195 e
e

196
5

ljepoti tog boga dovoljno je i to, premda ni izdaleka nije

sve; no sada treba neto rei njegovoj vrlini, pri emu je 5
najvanije to niti Eros ini krivo kojem bogu ili ovjeku, niti
to njemu ini koji bog ili ovjek. Jer ako to trpi, ne trpi to zbog
sile - sila se naime ne hvata Erosa, - ta Erosu se uvijek slui c
drage volje u svemu, a to se radi uz obostran pristanak, to
zakoni, kraljevi gradaios kau da je pravo. Uz pravednost u
najveoj ima mjeri udjela u umjerenosti. Priznato je da je
umjerenost obuzdavanje strasti i nagona a da nema strasti jae 5

108

Kako se ini, citat iz djela retora Gorgijine kole Alkidamanta. Aristotel

je za nj napisao da mu nedostaje ukusa u upotrebi epiteta. Sauvana su pod
Alkidamantovim imenom dva djela od kojih se za jedno ini da je zaista autentino i moglo bi se rei da opravdava Aristotelov sud.

84


" ,
' ,
, '
.
, , '
rj \, , ?/ '
, .
]
,

.
b , b
.
]
, .
b
,
b bia '

"
.
b
' '

*, 5 ,
b .

, ,
"
, 5 .

,
"

"
, ' ], "
" , ) ,

, " b

85

195 e
e

196

xg6c

Simpozij

od Erosa; ako su pak slabije, Eros ih nadvladava, nadvladavajui ih, on se pokazuje naroito umjerenim. ^4// i u hrabrosti
d s Erosom niAres se ne nadmee.109 Ta ne vlada Ares Erosom
nego Aresom Eros, tj. ljubav prema Afroditi, kako ide pria;
jai je onaj koji vlada od onoga kojim on vlada; onaj pak koji
nadvladava najhrabrijega od ostalih trebao bi biti najhrabriji
5 od sviju. Govorio sam dakle pravednosti, umjerenosti i hrabrosti toga boga a preostaje jo da kaem neto mudrosti;
stoga treba se potruditi da se ne obrukam, koliko je to mogue.
I kao prvo, da i ja iskaem poast naem umijeu kao Eriksie mah svojemu, taj je bog tako vjet pjesnik da moe i drugoga
uiniti takvim. Ta svatko koga se Eros dotakne postaje pjesnik
ako je i bio ranije Muzama stran.110 A to nam je primjeren
dokaz da je Eros vrstan stvaralac uope u svakom umjet5 nikom stvaralatvu; jer ono to nemamo ili ne znamo niti
moemo drugome prenijeti, niti u tome drugoga poduiti. A
197 uistinu tko e pobijati da stvaranje ivih bia nije mudro djelo
Erosovo kojim se sve ivo rada i raste? A ne znamo li da i
prakticiranje vjetina postaje glasovito i sjajno ondje gdje je taj
5 bog uiteljem a neslavno ondje gdje ga se Eros ne dotakne?
Apolonu je doista ljubav pokazala put kad je izumio streljatvo,
lijenitvo i gatalatvo pa bi i njega trebalo smatrati Erosovim
b uenikom, takoer Muzama u muzici, Hefestu u kovanju,
Ateni u tkalatvu a Zeusu u upravljanju bogovima i ljudima.
To je i razlog to je u odnosima meu bogovima nastao red tek
kad se meu njima pojavio Eros i to dakako Eros ljepote, - ta
5 u runoi nema Erosa, - dok prije toga, kao to rekoh na
poetku, meu bogovima su se deavale mnoge strane stvari,

109
Citat iz izgubljenog Sofoklovog Tijesta (frg. 235 Nauck), tragedije koja
je u antici bila veoma cijenjena.
110
Citat iz izgubljene Europidove Steneboje (frg. 663 Nauck), esto
upotrebljavan i kod drugih antikih autora: Aristofana (Ose 1074), Menandra,
Plutarha, Longina i dr.

86

5
197

20

* , ",
, " .
"
" ' "
" ",

' " ',

'
. ,
, .
,
,
, "

,"
" .

, " ev


, ' ' .

" , fj
;

,
,
5

, " , ;
'
,
" ,
" '

.

" ,

, , ,

87

a Simpozij
kako se pripovijeda, zbog vladavine Nunosti; a kad se rodio
taj bog, iz ljubavi prema lijepom nastala su sva dobra i bogovima i ljudima.
Zato mislim, Fedre, da je Eros prvi sam najljepi i najbolji c
a potom da ostalima udjeljuje te iste kvalitete. Namee mi se
da i u stihovima reknem da je on taj koji unosi
izmeu ljudi mir a na puini morskoj tiinu
bezvjetrinu, vjetrova smiraj i sanak u tuzi.111
On nas ispranjava od otuenosti a ispunja zblienou
upriliujui kao na voa na svetkovinama, plesovima i prinoenju rtava da se sastajemo na svakovrsnim sastancima
poput ovoga; priskrbljuje blagost a istjeruje grubost; podaan
je dobrotom, spreavatelj zlovolje; milostiv i dobar; zasluuje
potovanje mudraca, divljenje bogova; predmet zavisti lienih,
predmet elje obdarenih; otac raskoi, razmaenosti, mekunosti, umiljatosti, eznua i udnje; brian za dobre, nebrian za
zle; u muci i strahu, u enji i besjedi112 najbolji kormilar i
suborac; pomaga i spasilac, ures bogova i ljudi, najljepi i
najbolji predvodnik113 kojega treba da slijedi svaki ovjek pjevajui pri tome krasno i uestvujui u njegovoj pjesmi kojom
opinja razum bogova i ljudi.
Ovaj govor, Fedre, ree Agaton, neka bude moj zavjetni
dar bogu a u njemu sam, koliko mogu, izmijeao alu i suzdranu ozbiljnost.

111

Varijacija na - na primjer - Odiseju 5, 391 i 12, 168.

112

Ovo je teko mjesto i postoje razni prijevodi. Tako Bury to nabrajanje

tumai kao contests of war and peace, nadmetanja u ratu i miru. Meni se
primjerenijim ini prijevod u gornjem tekstu.
113

N a i m e kora, dakle korovoa.

88

ig7b

, '
'
,
.
, , ? c

.
,
6
,
, .

, , d
,
, ,

5
,

, ' , 5
, ,
, , , ,
, , , ,
, , e
, ,
, ,
.
5
5
, , , ,
, , , 5
, .

89

Simpozij
F

198 a

198

Kad je Agaton zavrio, Aristodem ree da su svi nazoni

buno povladili mladiu poklicima da je govorio dostojno i
sebe i boga. A Sokrat je rekao pogledavi Eriksimaha: Ne ini
5 li ti se, Akumenov sine, da maloprije nisam neopravdano
strahom strahovao114 nego da sam proroanski ono rekao da
e Agaton udesno besjediti a ja biti u neprilici?

Ono prvo ini mi se, rekao je Eriksimah, da si doista

proroanski rekao da e Agaton dobro besjediti; ali ne mislim
10 da e ti biti u neprilici.
b

Ma kako, mili moj, usklikne Sokrat, da ne budem u

neprilici i ja i bilo tko drugi kad mi je govoriti poslije tako
krasna i pitoreskna govora?115 Pa ako raniji dijelovi i nisu
podjednako udesni, ali to se konca tie, tko ne bi bio potresen
5 ljepotom rijei i fraza dok ih slua? Jer ja bar; prosuujui da
sam neu nikada biti kadar izrei neto ni blizu tako lijepo, od
stida maltene utekoh da sam samo mogao. Taj me naime govor
c podsjeao na Gorgiju tako da mi je bilo upravo kao ono u
Homera: bojao sam se da mi na kraju u svom govoru Agaton
ne odapne protiv mojega govora glavu Gorgije, mona govor5 nika, pa me uini nijemim kamenom.116 I tada sam doista
shvatio da sam bio smijean kad sam pristao po redu s vama
d hvaliti Erosa i tvrdio da sam iskusan u ljubavnim pitanjima
premda ba pojma nemam kako treba hvaliti bilo to. Ta ja
sam u svojoj naivnosti mislio da treba istinu govoriti svemu
to hvalimo i to da bude osnova, a onda, izabirui od onoga
5 to je istinito ono to je najljepe, rasporeivati onako kako e
biti najprikladnije; i veoma sam sebi umiljao da u dobro
besjediti, uvjeren da znam pravi nain hvaljenja bilo ega.
114

Parodira Agatonove etimoloke figure.

115

1 tu se osjea jasna ironija.

Odiseja 11, 632. Aluzija je na priu Perzeju koji ie ubio Gorgonu
Meduzu iji je pogled (ak i u mrtve) pretvarao u kamen sve koji su se s njime
susreli. Naravno, igra je rijei Gorgija-Gorgona.
116

90

I86

ig8

5
d

be * pbo
,
.

9
,
, ,
, b bo bbva, 5
vvvb , , 5
;
, ,
bo , * b ,
.
, , ,
,
avobabv ;
b
;
ovby
ovbv , *

obp , ) .

],

bvo
.

, '
" bv
, obv ' , b
.
* bv
,
,

b
, ' . b ,

91

Simpozij
Meutim u stvarnosti, kako se ini,
to117 pravi nain kako
hvaliti bilo to, nego /e prav/ nain priivatipredmetu hvaljenja
fo odlinije i to ljepe atribute bilo da ih on stvarno posjeduje
ili ne; pa ako i nije istina,
vano. Bilo je, kako se ini,
uglavljeno da se svaki od nas pravi kao da hvali Erosa a ne da
ga doista hvali. Zbog toga drim da, iskapajui svaku moguu
priu, pripisujete je Erosu te tvrdite da je takav i takav i izvornik
toliko toga da bi se pokazao najljepim i najboljim, dakako
onima koji ga ne poznaju - ta valjda ne onima koji ga znaju?
- pa pohvala zvui ba dostojno i uzvieno. No ja dabome
nisam znao taj nain hvaljenja i u neznanju pristao sam zajedno s vama po redu izrei pohvalu. Jezik je dakle obeao, a srce
ne.118 Stoga zbogom tome!119 Ta neu ve hvaliti na taj nain,
- ne bih ni mogao, - no ipak istinu, ako hoete, spreman sam
rei na svoj nain, ne nadmeui se s vaim govorima da se ne
izloim podsmijehu. Vidi dakle, Fedre, ima li potrebe za takvim
govorom, da ujete kako se kazuje istina Erosu izreena
takvim rijeima i rasporedom reenica kakav mi sluajno na
um padne.
Aristodem ree da su ga Fedro i ostali poticali neka govori
onako kako sam misli da treba.
No dozvoli mi, Fedre, rekao je Sokrat, da jo neto malo
priupitam Agatona pa da raistim neke stvari s njime i tek
onda govorim.
Dozvoljavam, dakako, odgovori Fedro, pitaj samo.
Poslije toga Aristodem ree da je Sokrat zapoeo otprilike
ovako.
Mislim da si zaista, dragi Agatone, lijepo otpoeo svoj
govor rijeima da najprije treba pokazati kakav je Eros a potom
kakva su mu djela. Taj mi se poetak veoma svia. Kad si ve
117

Naime govoriti istinu.

118

Poznati stih 612 iz Euripidovog Hipolita, postao je poslovian pa ga

citiraju mnogi drugi antiki autori (Aristofan, Ciceron i dr.).
119

Takvu nainu hvaljenja.

92

ig8

5
199

10

20

, ,
? , i j e
, ^ 5 .
, ? , *
boei, .
b
*, g
</>are , ? ;
, /; igg
9
bov
.
^
, * &
.

, be 5
b.

bv ,
,
' , b
, .
, ,

66 rt br|,

, bav
] .
5
;
,
0\ bew , ).

, , , 7 '

,
' b
.

, , ' .
c
b vvb .
Kat , ,
boa
, \ bo
', .

93

199 c

Simpozij

i ostalo krasno i sjajno izloio Erosu, hajde reci mi njemu

d jo ovo: da lije Eros kao takav ljubav prema nekome ili prema
nikome? Ne pitam da li je on ljubav prema, recimo, majci ili
ocu,120 - ta bilo bi smijeno pitanje da lije Eros ljubav prema
majci ili ocu,121 - nego kao da to isto pitamo ocu, da lije on
5 neiji otac ili nije.122 Da hoe ispravno odgovoriti, zacijelo bi
mi odmah rekao da je otac otac sinu ili keri, zar ne?
Svakako, rekao je Agaton.
Zar ne isto tako i majka?123 Agaton se sloio i s time.
e

Jo mi, ree Sokrat, odgovori malo vie da jo bolje

razabere kamo ciljam. Ako bih naime upitao: yA to ? Brat kao
takav,124 da lije neiji brat ili nije?' Ree da jest.
5
Dakle brata ili sestre? Agaton se sloio.
Pokuaj sad, rekao je Sokrat, i ljubavi rei. Je li Eros
ljubav prema nikome ili prema nekome?
Svakako da je prema nekome.

200

To dakle zadri vrsto u pamenju prema kome;125 reci mi

pak jo samo da li Eros udi za onim to je predmet njegove
ljubavi ili ne?
Svakako, rekao je Agaton.

Da li on ezne i udi za predmetom svoje ljubavi onda kad

ga posjeduje ili kad ga ne posjeduje ?
Vjerojatno onda kad ga ne posjeduje, ree Agaton.126

A vidi sad, rekao je Sokrat. Nije li ne vjerojatno nego

nuno da ono to ezne ezne za onim u emu oskudijeva
b odnosno da ne ezne ako u tome ne oskudijeva; meni se ini,
Agatone, da je pravo udo u kojoj je mjeri to nuno; a tebi?
I meni se ini, rekao je ovaj.
120
Ovo mi se ini najplauzibilnijim prijevodom inae veoma spornog mjesta;
drugi mogui - i koriteni - prijevodi jesu: ljubav majke odnosno oca i ima li
121
ljubav (Eros) majku odnosno oca.
Smijeno zato to je Eros spolna
122
123
ljubav, ljubavna udnja, nagon.
Naime: nije niiji.
Naime: zar nije

94

I86

200

.
",
,
"
, ; '
"
*
, ;
, ,
;
, 5.
; * .

, , ,
.
, "
; , * ,
; " .
;
*.
, , .
"
;
.
, ,
,
, ;
, .
,
, ;
, , .
, ,
, ,
, ; ,
, ;
, , .
124
isto tako i ona majka sinu ili keri?
Brat u pojmovnom smislu.
125
Naime, prema k o m e je Eros ljubav, tj. prema ljepoti (Agaton u 197 B). Ovo
126
je takoer sporno mjesto i postoje i drugaiji prijevodi.
Agaton ve sluti
kamo to vodi pa zato kae oprezno vjerojatno.

95

Simpozij

Dobro kae. Jer zar bi onaj koji je velik elio biti velik ili
jak onaj koji je jak?
Prema onome u emu smo se sloili to je nemogue.
Ta onaj koji to ve jest ne moe u tome oskudijevati.
Istinu kae.
Kad bi naime i jaki elio biti jak, rekao je Sokrat, i brzi
brz, i zdravi zdrav, - moda bi tkogod pomislio da za tim i
slinim eznu i oni koji ve jesu takvi odnosno koji ve imaju
to to imaju, pa to razmatram zato da se ne prevarimo, - ako
je dakle za te ljude, Agatone, ako dobro promisli, nuno da
ve u ovaj as imaju svako od tih svojstava, htjeli to oni ili ne,
ta uistinu zar bi tko jo poelio toga? Nego kad tko kae: 7a,
premda zdrav, jo povrh toga elim biti zdrav i, premda bogat,
i jo povrh toga elim biti bogat i eznem za onim to ve imam,9
rekli bismo mu: 'Ti, ovjee, koji posjeduje bogatstvo, zdravlje
i snagu, eli da to bude tvoje i unaprijedak jer u sadanjosti to
ve ima, htio ne htio; stoga gledaj, kad kae to da ezne za
onim to je ve tu, ne govori li tek da ono to je sada tvoje
ostane tvoje i u budunosti.'Ne bi li on to priznao? Aristodem
ree da se Agaton sloio.
Potom je Sokrat nastavio: Ne znai li udjeti za onim to
ti jo nije na dohvatu i to jo nema isto to i eljeti sauvati
za budunost ono to ve posjeduje?127
Svakako, ree Agaton.
Pa dakle i taj i svaki drugi koji ezne za onim to mu nije
na dohvatu ezne i za onim to nije tu, za onim to nema, za

127
Ovo je vrlo nejasno i vjerojatno tekstualno iskvareno mjesto koje se
razliito interpretira i prevodi.

96


,
5
, ;
'
.
.
5

.
I ,
, ,


, ,

, ,
,
h ,

, ;
5
-
,
,
, , ,

,
, , ,
\, ,
,
.
;
5
.
, 5
, ,
;
, .
Kat
,

97

200 b
5

aoo e

Simpozij

onim to on sam nije i u emu oskudijeva i otprilike takvi su

5 predmeti prema kojima su usmjerene enja i udnja ?
Svakako, ree Agaton.
Hajde dakle, kazao je Sokrat, rezimirajmo ono to smo
rekli. Nije li Eros kao prvo ljubav prema neemu a potom
prema onome u emu oskudijeva?
201
Da, rekao je Agaton.
Prisjeti se osim toga prema emu si kazao u svom govoru
da je Eros ljubav; ako ti je po volji, ja u te podsjetiti. Mislim
da si rekao ovako nekako da su bogovi uspostavili poredak
5 posredstvom ljubavi prema lijepom jer da u runome ljubavi
nema. Nisi li rekao tako nekako?
Jesam, odgovorio je Agaton.
I pravo si kazao, drukane, rekao je Sokrat. Pa ako je
to tako, moe li Eros biti to drugo nego ljubav prema ljepoti,
a prema runoi ne? Agaton je priznao.
b
A nismo li se sloili da ovjek udi za onim ime oskudijeva i ega nema?
Da.
Dakle Eros oskudijeva ljepotom i nema je.
5
Nuno tako ispada.
Pa kako? Zar ti naziva lijepim ono to oskudijeva ljepotom i to je nikako ne posjeduje?
Nikako.
Da li dakle jo uvijek ostaje pri tvrdnji da je Eros lijep,
io ako je tome tako?
V

A Agaton je kazao: Cini mi se, Sokrate, da tada uope

nisam znao to sam rekao.
c
A doista si prekrasno rekao, Agatone. Nego kai mi jo
jednu sitnicu: ne misli li da je dobro ujedno i lijepo?
Da.

98

200 e

,
5 ;

201

arra

,
.
" , , .
" ,
] ;
, .

* , .

,
.

;
, 5.
, ,
6 , "
, ; .
, ,
;
, .
5
5 6 .
3
, .
;
;
.
* " ,
;
' , ,
.
, , .

99

a Simpozij

20IC

Ako dakle Eros oskudijeva ljepotom a dobrota je lijepa,

znai da oskudijeva dobrotom.
5
128
Ja, Sokrate, odvrati Agaton, tebi nisam kadar protusloviti, ali neka bude kako ti kae.
Ne, nego istini, ljubljeni Agatone, nisi kadar protusloviti
jer Sokratu protusloviti nije ba nimalo teko.
No tebe u sada ostaviti na miru. A vama u govor Erosu d
to sam ga jednom uo od ene Mantinejke Diotime129, koja je
bila mudra i u tome130 i u mnogome drugome, - jednom je i
Atenjanima, kad su prinijeli rtve protiv kuge, ishodila desetogodinju odgodu te bolesti a i mene je pouila u ljubavnim 5
pitanjima, - govor dakle to ga je ona besjedila pokuat u vam
izloiti svojim rijeima koliko budem mogao, polazei od onoga u emu sam se sloio sAgatonom. Treba, Agatone, kao to
si ti razloio, najprije razjasniti tko je Eros i kakav je a zatim e
njegova djela.131 Cini mi se najlakim tako pripovijediti kako
mi je neko strankinja razloila ispitujui me. Ta i ja sam joj
govorio otprilike isto ono to i Agaton sada meni, da je Eros
velik bog i da je udnja za lijepim, a pobijala me upravo tim 5
argumentima kojima i ja njega, da po mojim vlastitim rijeima
nije ni lijep ni dobar.
A ja rekoh: }Kako to govori, Diotimo? Znai da je Eros
ruan i zao?'
Ona e: 'Ne huli! Ili moda misli da ono to nije lijepo io
nuno mora biti runo?'
'Dakako.'

202

7 zar ono to nije mudro, zar mora biti neuko? Ili nisi
opazio da ima neto izmeu mudrosti i neukosti?'
'to to?'
128
Naglaeno je: ja ... tebi ..., dakle ne tvojim argumentima nego tvojoj
sofistikoj vjetini. Iskreniji je Alkibijad u 216 B.
129

I ime i atribut zacijelo su namjerno tako odabrani: Mantinejka (iz

arkadskoga grada Mantineje, a Arkadija je bila poznata po gatalatvu) je aluzija

100

20IC

I ,
, .
, , , , ' .
, ,
,
, .
]
*, ,

,
, ,
5 ,
.
, , ,

, ,
.
,
/.

, " ,
,
.
Kal , ? , , ;
" ;
Kal , ; * ,
rj, ;

na mantike, gatalaka vjetina, a Diotima bi se mogla prevesti kao ona koju

tuje Zeus.
130

202

^ , ;
;
;

131

U ljubavnim pitanjima.
Naime, kakva su.

101

Simpozij

202 a

'Ne zna li da ispravno misliti bez mogunosti obrazlaganja

nije znanje - ta kako bi znanje bilo neto neobrazloeno? - niti
neznanje - jer kako bi pogaanje istine bilo neznanje? -, nego
zacijelo postoji neko ispravno mnijenje koje je izmeu razboritosti i neukosti.'
io
'Istinu kae,9 rekoh ja.
b
'Nemoj stoga na silu initi runim ono to nije lijepo niti
opakim ono to nije dobro. Tako i kod Erosa, kad sam priznaje da nije niti dobar niti lijep, nemoj stoga to vie misliti da je
5 nuno da bude ruan i zao nego neto izmeu toga dvoga.9
9

Pa ipak,9 rekoh, 9svi se ba slau da je velik bog.'

Govori li svima koji ne znaju ili onima koji znaju?9

svima uope.9

A ona se nasmije pa ree: Ta kako bi ga, Sokrate, velikim

c bogom priznavali oni koji tvrde da on i nije bog?'

'Koji su ti?9, upitah.

'Jedan si ti,9 ree, ya druga ja.9
A ja rekoh: 9Kako moe tako govoriti?9
9

Lako,9 ree ona. 9Ta reci mi ne tvrdi li da su svi bogovi

blaeni i lijepi? Ili bi se usudio ustvrditi da neki od bogova nije
ni lijep ni blaen?9
9

Bogami, nikako,9 rekoh.

io

A ne naziva li blaenima one koji posjeduju dobrotu i

ljepotu?9
9
Svakako.9
9

Ali za Erosa si priznao da zbog oskudijevanja ljepotom i

102

I86

\ ,

;

;

, .

', ' , .
b

)
,

, .

,
,
, , .
, ' ,
.
, , , ;
.

, , ,
,
;

9
I ; .

? 9/
/
/ 5 } /
, , , .
, ? , ,
;
, '?, .
,
;
;
\
.

;
.
*

rp

103

Simpozij

202 d

dobrotom ezne za onim ime oskudijeva.'

\Priznao sam.'
'Kako bi dakle mogao biti bog onaj koji je bez ljepote i 5
dobrote?'
'Nikako, bar kako se ini.'
'Vidi li dakle da ni ti nepriznaje Erosa bogom?'
'Pa to bi onda bio Eros?', upitah. 'Zar smrtnik?'
'Ni u kom sluaju.'
9
A to dakle?'
IO
'Kao to prije rekoh, izmeu smrtnog i besmrtnog.'
'Sto dakle, Diotimo?'
'Velik demon, Sokrate; jer sve je demonsko izmeu boga i
smrtnika.'
e
'A kakav mu je djelokrug?', upitah ja.
'Biti tumaem i posrednikom izmeu bogova i ljudi prenosei od ovih molbe i rtve a naloge i uzdarja za rtve od onih te
ispunjati prostor izmeu jednih i drugih tako da je ukupnost 5
svega iznutra povezana. Zahvaljujui njemu mogua je i sva
mantika132 i sveenika vjetina prinoenja rtava, obreda,
zaklinjanja te svega gatanja i aranja. Bog se ne drui s ovje- 203
kom nego se komuniciranje i razgovor bogova s ljudima i u snu
i na javi obavlja iskljuivo posredstvom demona; i ovjek koji
posjeduje mudrost u takvim stvarima boanski je, a onaj koji
je mudar u drugome, ili u vjetinama ili u nekim rukotvorstvi- 5
ma, obian je zanatlija. Ti su demoni brojni i raznih vrsta a
V

132

Gatalaka i proricateljska vjetina.

104



.
*
.

202

&]

ye ; 5
, * .
, , 0eov ;
, , "; ;
.
;

" , , .
, ;
, *
.
e
, * , ;
* 0 9
^, ?
, ? , 5
,
.

? ?
. 0 2 0 3
^,
? , ^

, 5
V ^
.

105

Simpozij

a
jedan je od njih i Eros.9
9

A tko su mu otac i mati?9, rekoh ja.

'To je predugako da se ispripovijeda,9 ree Diotima. 9No

ipak u ti rei. Kad se naime rodila Afrodita, na gozbi kojom
su se astili bogovi meu ostalima bio je i Metidin sin Por.133
Poto poruae, kako je bilo obilje jela, dola je da prosi
5 Penija134 i stajala je uz vrata. Por pak, napivi se nektara - vino
naime jo nije postojalo, - uao je u Zeusov vrt i pijan zaspao.
Potom Penija, smiljajui da u svome siromatvu rodi Porovo
c dijete, legne uza nj i zane Erosa. Zato i jest Eros postao
pratilac i posluitelj Afrodite jer je zaet njezinoj roendanskoj svetkovini a ujedno jer je po naravi zaljubljenik u ono to
je lijepo budui da je i sama Afrodita lijepa. Kako je dakle sin
5 Pora i Penije, Erosa je zapala ovakva sudbina. Ponajprije
uvijek je siromah i nimalo njean i lijep, suprotno nego to misli
svjetina, nego krut, suh,135 bosonog i beskunik, vazda lei na
d goloj zemlji bez pokrivaa, poiva uz vrata i na putovima pod
vedrim nebom, a uvijek ga prati oskudica zato to on ima
majinu narav. Po ocu opet stalno sprema zamke lijepima i
5 dobrima, hrabar je, poduzetan i krepak, vrstan borac, neprestano plete neke zamke, prijatelj je mudrosti i domiljat, filozofira tijekom itava svog ivota, vrstan vra, bajalac i
e mudrija; a rodio se nije ni kao besmrtan ni kao smrtan nego
tijekom jednoga istog dana sad ivi i cvjeta kad mu je dobro,
b

133

Snalaljivko.

134

Oskudica, Siromatvo.

135 p r otivno od Agatonova gibak, vlaan.

106

20

7 ,
?.
, ' , ;
, , * .
* , ol
.

,
7 ,
.

.


, / .

5
',
,
5
,
" -
.
,
, ,
,
, , , .

, ,

, ,
,
,


,
, \, -

107

Simpozij

203 e

sad opet umire, pa onda ponovno oivljava zahvaljujui oevoj

naravi; ono pak to stjee to mu neprestano otjee tako da niti
je ikada u oskudici niti u obilju i opet je u sredini izmeu 5
mudrosti i neznanja. S time je naime ovako. Nijedan bog niti 204
se bavi filozofijom niti ezne da postane mudar; - to ve naime
jest, - a jednako tako niti tko drugi, ako je mudar, ne bavi se
filozofijom. A ni neznalice opet niti se bave filozofijom, niti
eznu da postanu mudri; ta upravo to i jest tekoa s neznanjem
to takav ovjek niti je plemenita karaktera niti razborit, a opet 5
misli da je oboje u dovoljnoj mjeri. Zato onaj koji ne misli da
u neemu oskudijeva i ne ezne za onim za to misli da mu ne
treba.'
'Pa tko su onda, Diotimo,' rekoh ja, 'oni koji se bave
filozofijom ako to nisu niti mudri niti neznalice?'
'Sad je to jasno ve i djetetu,' ree, 'da su to oni izmeu b
obje krajnosti a jedan od njih bio bi i Eros. Mudrost je naime
jedno od najljepih dobara, Eros je pak ljubav prema onome
to je lijepo; stoga nuno proizlazi da je Eros filozof136 a filozof
je na sredini izmeu mudra i neuka. A i to on duguje svom 5
porijeklu jer potjee od oca mudra i snalaljiva a majke nemudre i bespomone. Takva je dakle narav tog demona, dragi
Sokrate; a to si ti pomislio da je Eros drugaiji, nita u tome
nema udna. Pomislio si, kako mi se ini sudei po onome to c
govori, da je Eros predmet ljubavi a ne njezino ishodite; zato
drim da ti se i ukazivao prekrasnim. Pa i jest ono to je
ljubljeno uistinu lijepo, njeno, besprijekorno i savreno; ono
to ljubi pak drugaije je spoljanosti, po prilici onakve kako 5
sam razloila.'
A ja rekoh: 'Dobro dakle, tuinko, lijepo govori; ali ako
je Eros takav, to imaju ljudi od njega?'
'To je sljedee, Sokrate, emu u te pokuati poduiti, d
Takav je, znai, Eros i takvo mu je porijeklo, a on je, kao to

136

U etimolokom znaenju kao ljubitelj mudrosti.

108


, bia ,
, "
, .
. ovb5

ovb9 , .
$*
ovb'

yap roSro ,
bo^iv
.


.
, , , ,

;
b, , ,
, ".
b
, " ' ,
"
,

.

,
.

4
baovo, , "
, > .
,
, " ,

".



, .

203 e

5
204

, ; b, , *
" ;
b , , , d
bba.
b

109

204d

Simpozij

ti kae, ljubav prema lijepome. Ako bi nas sada tko upitao:

9
to to znai da je Eros ljubav prema lijepome, Sokrate i
5 Diotimo?9 Odnosno jasnije reeno: Onaj koji ljubi udi za
lijepim; kako on to udi?"
A ja rekoh: 9udi da mu ono pripadne.9
Ali tvoj odgovor,} na to e ona, 9ite jo ovakvo pitanje: to
e imati onaj kome pripadne lijepo ?9
io
Rekoh: yNisam jo posve u stanju da na to pitanje spremno
odgovorim.y
y
e
No dobro,y ree Diotima, yako bi tko zamijenio lijepo
dobrom pa pitao: yHajde, Sokrate, onaj koji ljubi udi za
dobrom; a zato udi?yy
y
Da mu ono pripadne,y rekoh.
9
5
I to e imati ako mu dobro pripadne?y
y
Na to mije lake odgovoriti,y rekoh. yBit e sretan.y
y
205
Tako je,9 ree. 9Sretni su sretni zato to su stekli dobro i
dalje vie nisu potrebna nikakva dopunska pitanja poput: u
koju svrhu eli biti sretan onaj koji to eli, nego izgleda da je
tim odgovorom u potpunosti dosegnut cilj postavljanja pitanja. 9U1
'Istinu kae,9 rekoh.
5
smatra li da su to htijenje i udnja zajedniki svim
ljudima i da svi neprestano ele da im dobro pripada, ili moda
misli drugaije?9
9
Ba tako,9 rekoh, 9da je to svima zajedniko.9
9
Pa zato onda, Sokrate,9 ree, 9ne kaemo da su svi obuzeti
b ljubavnom udnjom ako svi neprekidno ude za istim, nego za
neke to tvrdimo a za druge ne?9
9
I sam se udim tome.9
9
Ma ne udi se,9 ree Diotima. 9Ta mi izdvajamo ono to se

137
Zato s t o j e dobro u sebi etiki telos (cilj, granica) ili summum
(najvie dobro).

110

bonum

I86 a

, , .
ti

",
;

6
;
eyo> .
' , ,
' ;
7;

.
5
' , ,
, ,
;
, ' , .

;
5
* , , ,
otl
.

205

, , ,
/
;
.
5
, .
5


,

, ;
, 5 .
, , , ,
b ,
, ' ;
, ' , .
\ '

111

Simpozij

205 b

naziva jednom vrstom ljubavi pa joj nadijevamo naziv cjeline 5

a za druge njezine raznovidnosti netono upotrebljavamo druga imena.'
'Na primjer?'
'Na primjer: zna da je stvaralatvo irok pojam; svemu to
prelazi iz nepostojanja u postojanje samo je stvaralatvo uzrok
pa su stoga i proizvodi svih umijea stvaralatva i svi su njihovi c
.1

tvorci
stvaraoci.
'Istinu govori.'
'No ti ipak zna,' ree ona, 'da se ti tvorci ne nazivaju
pjesnicima odnosno stvaraocima139 nego drugim imenima, a 5
od svega stvaralatva izdvojen je jedan dio, onaj koji obuhvaa
glazbu i metrika pravila, pa mu se nadijeva ime cjeline. Poezijom odnosno stvaralatvom naime naziva se samo to a pjesnicima odnosno stvaraocima samo oni koji se bave tom
njegovom podvrstom.'
'Istinu govori,' rekoh.
10
'Ba je tako i s ljubavlju. Osnovna je kod nje svaka tenja d
za dobrom i sreom, naime najvea iza svakog ovjeka varljiva
ljubav.140 Oni pak koji joj se obraaju na svakojaki drugi nain,
ili radi stjecanja novca, ili iz ljubavi prema tjelovjebi, ili radi
filozofije odnosno ljubavi prema mudrosti, za njih se ne kae 5
da su obuzeti ljubavnom udnjom niti ih se naziva ljubavnicima, nego oni koji se usmjeravaju na tek jednu podvrstu ljubavi
i koji su revno uznastojali oko nje prisvajaju naziv cjeline, tj.
ljubavi, ljubavne enje i ljubavnika.'
'ini se da govori istinu,' rekoh.
pripovijeda se i neka pria da ljube oni koji trae svoju 10
drugu polovicu;141 moja pak pria kae da ljubav nije niti e
enja za polovicom niti za cjelinom, moj drukane, ako to nije
neto dobro, jer ljudi su voljni odsijecati sebi i noge i ruke ako
138

U smislu rukotvorci.

139

Gr. poietai, to istovremeno znai pjesnik i stvaralac kao takav.

Pjesnik je dakle stvaralac par excellence.

112

20

, , 5

" ; ' .
" .
5 yP
6/c /xr/ >? ets oV toWi
, C
.
'
.
' , r] ' ?/, 0 5

?)?

.
5
, .
,



' /
5 ,

,

, ,
.
, , .
Kal , , , cl
, '
, ] ,
, ,

, /
140
Ovo je veoma teko mjesto i vjerojatno je i tekst iskvaren. Najtei je
problem poetak reenice. Drugi osnovni mogui prijevod bio bi: U smislu
opeg pojma svaka tenja za dobrom i sreom najvea je i za svakog ovjeka
varljiva ljubav. Tekoa ima i kasnije u tekstu.
141

Aluzija na Aristofanov govor, osobito 192 i dalje.

113

10

a Simpozij

205 e

5 im se ini da su im nevaljale. Mislim time da nitko ne miluje

ono to je njegovo vlastito osim ako dakako neemo sve to
pripada nama nazivati dobrim a sve tue loim. Jer nema
2 0 6 niega za ime ljudi ude osim za dobrom. Moda ti misli
drukije?'
'Zeusa mi, ne,y rekoh.
'Moe li se dakle tako naprosto rei da ljudi ude za
dobrom?'
y
5
Da,y rekoh.
y
Ne treba li nadalje dodati i da ude za time da posjeduju
dobro?y
Treba.y
y
Zar ne,y ree, 7 da ga ne samo posjeduju nego i da ga trajno
posjeduju?y
10
7 to treba pridodati.y
y
Nije li dakle sve u svemu ljubav tenja za trajnim posjedovanjem dobra?y
y
Govori istu istinu,y rekoh ja.
y
b
Kad je to142 dakle ljubav,y ree ona, yto i kako rade oni
koji tee za njom143 da bismo njihovu revnost i gorljivost mogli
nazvati ljubavnom udnjom? Kakvo je u stvarnosti to njihovo
djelanje? Moe li rei?y
y
5
Da mogu, Diotimo, ne bih se divio tvojoj mudrosti niti bih
pohaao tvoja predavanja da nauim sve to.y
y
Dobro, rei u ti. To je duevno i tjelesno raanje u lijepu.y
y
Gatalakog umijea treba za ono to govori, a ja to ne
10 mogu dokuiti.y
y
c
Dobro, ja u ti pojasniti,y ree ona. ySvi su ljudi, Sokrate,
trudni i tijelom i duom i, kad dosegnu odreenu dob, naa

142

Tenja za dobrom.

143

Ljubavlju.

114

i86

5 .

,
,
206 . ;
, ' .
*5 , 5 ,
;
5
, .
; , ,
;
.
9
, , , ;

Kat .
" , ,
*
/
.
', , .
b

<

if

* /

? 5v>r/

/-

Ur , ,

; ;

, , , -
.
, , .
.
, 5 , ,
.
C
' , ' , . , ,
,

115

Simpozij

206 c

narav ima elju za raanjem. Ali raati ne moe u runu nego

u lijepu. Spolno openje mukarca i ene naime je raanje.144 5
A to, naime trudnoa i raanje, boanski je in i ono besmrtno
u smrtnome biu. Ali do toga ne moe doi u neskladnome:
runoa je u neskladu sa svim boanskim, dok je ljepota u d
skladu.145 Stoga jeKalona (Ljepota) Mojra (Suaja) iEjlethija
(Rodilja)146 svakom raanju. Zbog toga kad se ono to je
trudno primie lijepome, postaje vedro i obuzima ga radost te
raa i iznosi na svijet;141 a kad se primie runome, snudeno 5
se i rastueno skuplja u se, odvraa, suspree i ne raa, nego je
i dalje bremenito plodom zadranim u utrobi. Iz tog razloga
ono to je ve nabreklo od trudnoe obuzima strastveno uzbuenje u blizini lijepoga14* jer ono oslobaa bolnih trudova e
onoga koji ga posjeduje.149 Jer ljubav, Sokrate, nije udnja za
ljepotom, kako ti misli.y
'Nego za ime?'
'Za raanjem i iznoenjem

na svijet u lijepu.'

'Neka je tako,' rekoh ja.

'Na svaki nain,' ree Diotima. zato ba za raanjem?
Jer raanje je ono vjeno i besmrtno koje je dostupno smrtnome. A prema onome emu smo se sloili nuno je biti eljan 207
besmrtnosti zajedno s dobrom ako je ljubav stalna udnja za
posjedovanjem dobra. Iz tog razmiljanja nuno proizlazi da je
ona i udnja za besmrtnou.'
To me je dakle sve pouavala

144

Tj. vodi raanju.

145

Tj. s boanskime.

146

kad se god vodio razgovor 5

Mojra ili Suaja odreuje as poroda a Ejlethija olakava i ubrzava

porod.

116


, ,
.

, .

.
,
,
.
.
* ,
.

.
)
,

,

, ,

,
, , , ,
.

206 c

;
.
5
, ' .
, .
;

.
- 2*]
, .

.
, - 5

147

Tj. plod.

148

Tako neki komentatori, npr. Hug. Drugi: za lijepim.

149

Naime, lijepo oslobaa bolnih trudova onoga koji ga, tj. ljepotu, posjeduje. Drugi manje plauzibilno: onoga koji ima bolne trudove.

117

207 a

Simpozij

ljubavnim pitanjima. A jednom me upitala:'to je, Sokrate, po

tvome miljenju uzrok toj ljubavnoj udnji i elji? Ne opaa li
u kakvu su neobinu stanju sve ivotinje kad ih obuzme elja
za raanjem, i to i etveronone i krilate, pomahnitale
od
b ljubavne strasti, ponajprije da se pare jedne s drugima a potom
da hrane potomstvo pa su i najslabije spremne da se za 150
bore s najjaima i da umiru za njih, i spremne su patiti od gladi
5 samo da hrane podmladak i uope pripravne su za njih sve
initi; za ljude bi se moglo misliti da to rade na temelju razumska suda; ali koji to uzrok dovodi ivotinje u takvo ljubavno
c stanje? Moe li rei?'
Ja opet rekoh da ne bih znao; a ona e: 'Zamilja li da e
ikada postati iskusan u ljubavi ako to ne bude razumijevao?'
5

Ta poradi toga, Diotimo, tono netom rekoh, dolazim k

tebi jer sam shvatio da mije potreban uitelj. No reci mi i razlog
tome i ostalome to se tie ljubavnih pitanja.y
y

Ako dakle,' ree, yvjeruje da je po naravi ljubav usmjerena

prema onome emu smo se u vie navrata sloili,151 nemoj se
d uditi. Ondje152 naime iz istog razloga kao i ovdje153 smrtna se
priroda trudi koliko joj je to mogue154 da zauvijek postoji i da
bude besmrtna. A mogue joj je to samo na taj nain, naime
raanjem, da uvijek ostavlja drugo mlado umjesto stara, jer i
u vremenu u kojem se za svako pojedinano ivo bie kae da
ivi i da je isto155 - kao to se istim naziva ovjek od djeaka
sve dok ne postane starac: taj dodue nikada u sebi nema sve
isto a ipak se naziva istim, nego se uvijek u jednome obnavlja
a gubi drugo kao to je kosa, meso, kosti, krv i tijelo uope. I
e
ne samo obzirom na tijelo nego i obzirom na duu ni u koga
ne ostaju iste navike, karakterne crte, misli, elje, uici, brige,

150
151
152
153

Za mlade.
Naime, prema besmrtnosti.
U ivotinjskom carstvu.
Kod ljudi.

118

207

, , ,
;
/ ), ,
, , ,
,
,
.
, ,
; ;
' ,
,
;
' , , ,
, .

> .
, , ,
, .


.
] ,
, ,
ev
'
, ,
,
.
,
, , , -

154

Jer dostupna joj je samo djelomina besmrtnost.

155

Nakon umetka kao to se istim naziva... ta reenica nema nastavka.

Takvi anakoluti nisu rijetki u Simpoziju.

119

Simpozij

206 c

strahovi, nego jedno nastaje a drugo se gubi. A jo je

156

neobinije da i kod naih spoznaja

mnogo

ne samo da jedne stje-

emo a druge gubimo i po njima nikada nismo isti, nego se to 5

isto dogaa i sa svakom pojedinanom
se naziva uvjebavanjem

spoznajom. Jer ono to 208

vri se zato to spoznaja odlazi; zabo-

rav je naime izlazak spoznaje a uvjebavanje opet

novog pamenja

usaivanjem

umjesto iezloga spasava spoznaju tako da 5

se ona ini istom. Tim se naime nainom spasava sve smrtno,

ne tako to je uvijek u potpunosti

isto kao boansko, nego tako

to ono to odlazi i stari ostavlja za sobom drugo mlado onakvo

kakvo je i samo bilo. Tim postupkom,
udjela u besmrtnome,
151

drukije.

Sokrate, smrtno

ima

i to i tijelo i sve ostalo; a s besmrtnim

15S

Stoga se ne udi to po naravi sve

visoko

je

cijeni

vlastit izdanak; ta poradi besmrtnosti revnost i ljubavna udnja

prate

svakoga.'

A ja, uvi taj govor, zaudih se i rekoh: 9Zbilja,

Diotimo, zar je tome uistinu tako?'
A ona ree pravim profesorskim

tonom: 'Budi vrsto uvje- c

ren u to, Sokrate! Jer ako hoe promotriti ljudsko

udio bi se besmislenosti

premudra

slavoljublje,

onoga to sam rekla ako ne bi raz-

miljao uzevi u obzir kako arko ude da postanu159

160

i slavu za vremena vjena besmrtnu sebi ouvat' ,

su pripravni za to svi izlagati se opasnostima

156

te kako 5

jo vie nego za

djecu, i novce troiti, i napore trpjeti svakakve,

polagati. Jer zar ti misli da biAlkestida

glasoviti

i ivot za to d

umrla za Admeta

ili

Drugi: opaaja.

157

Neki ovdje ispravljaju grki tekst, najee: a drugije je nemogue.

158

Sve ivo.

120

, , , ,
, , .
, otl
, , ,
.

,
,
,
.

,
,
.
] ) , , , ,
-rj.
*
.

, ' , ,
;
Kat , , , ,

,
,

,


, .
otet ,
/

159

Subjekt su ljudi, izveden iz ljudskog slavoljublja.

160

Ovaj heksametar je moda citat nekog izgubljenog pjesnika, a moda i

same D i o t i m e koja time parodira Agatonov gorgijanski stil.

121

5
208

Simp

208 d

zij

Ahilej slijedio Patrokla u smrt ili va Kodro poloio

5 kraljevstvo

ivot za

svoje djece da nisu mislili da e ostati

besmrtan

spomen na njihovu vrlinu to ga mi i sada gajimo? Ni

sluajno,

nego drim da radi besmrtne vrline i takve dine slave svi sve
ine i to koliko su kreposniji, toliko vie; ta ude za

besmrtnim.

e Oni dakle koji su tijelima trudni vie se usmjeravaju

prema

enama i na taj su nain predani ljubavi raanjem djece,

misle, pribavljajui

sebi besmrtnost,

sjeanje
161

5 budue vrijeme. A oni koji su to duom

2

Diotima,

kako

i sreu za sve

- ima ih naime,' ree

'koji su jo vie trudni u duama nego u tijelima

onim

ime vema prilii dui da zatrudni i to da rodi. to joj dakle

prilii? Etika mudrost i vrlina openito - a njima su
5 svi pjesnici-stvaraoci
su pronalazai;
dovoenje

a od rukotvoraca

roditelji162

oni za koje kaemo

najvee pak i najljepe u etikoj mudrosti

jest

u red drave i doma a tome je ime umjerenost

b pravinost,

da

- pa tko je od mladosti trudan time u dui te kao

mlad momak

uz pristanak

svoje dobi ve tei da raa i iznosi

na svijet, trai doista, mislim, i on, obilazei unaokolo,

lijepo

u kome bi rodio; ta u runome nikada nee raati. Stoga vema

5 miluje lijepa tijela nego runa zato to je trudan i ako se namjeri
na lijepu, plemenitu

i stasitu duu, onda veoma miluje

oboje163

i takva ovjeka odmah obasipa savjetima vrlini i tome to

C valjan ovjek treba da ini i oko ega da se trudi te se laa da

161

Trudni.

162

U smislu: raatelji.

163

1 tijelo i duu.

122

220 d

5
209

' , y ,
,
, ;

, , '
,
:, .

, ,
] ,
, ,

, , .
,
;


, ,
,
*
,
, 7] ,

.

,
, ,

,

123

Simpozij
ga odgaja. Dotiui se, re/c/ bih, lijepoga ovjeka i druei se
s njime, sjeajui ga se i kad je prisutan i kad nije, rafa / iznosi
na svijet ono ime je odavno bio trudan i roeno othranjuje
zajedniki s njime tako da takvi ljudi stjeu mnogo prisnije
uzajamno zajednitvo svoje djece i vre prijateljske veze jer
zajedniki posjeduju ljepe i dugovjenije potomstvo. I svatko
bi radije prihvatio da su mu se rodila takva nego ljudska djeca
te, kad se obazre na Homera, Hesioda i ostale vrsne pjesnike,
zavidi im kakve potomke ostavljaju za sobom jer im oni priskrbljuju besmrtnu slavu i spomen time to su i sami takvi.164
Ili pak uzmi kakvu je djecu Likurg ostavio u Lakedemonu kao
spasitelje tog Lakedemona i tako rei itave Helade. Takoer;
u vas se tuje Solon kao roditelj vaih zakona i drugdje na
mnogo mjesta drugi muevi i meu Helenima i meu barbarima, koji su izveli mnoga lijepa djela i iznjedrili raznovrsne
vrline; njima su zbog te i takve djece ve podignuta
mnoga
svetita, dok zbog ljudske jo nikome.
U takve bi dakle ljubavne misterije i ti, Sokrate, moda
mogao biti posveen; ali u one zavrne i najvie, poradi kojih
sve to165 i postoji, ako se tko ispravno penje prema tom cilju,
ne znam da li bi bio podoban.166 Ja u meutim govoriti tome
i nita neu u revnosti popustiti. A ti me kuaj slijediti ako
bude kadar. Ta onaj koji na pravi nain ide prema tome cilju
treba da kao mladi zapone ii prema lijepim tijelima i najprije, ako ga njegov voa ispravno vodi, da ljubi jedno lijepo
tijelo i onda raa lijepe rijei a da zatim shvati da je ljepota
jednog tijela sestra ljepoti ma kojega drugog tijela, pa ako treba
ii za lijepim oblijem, da je velika nerazboritost misliti da na

164

Besmrtni.

165

Postupak posveenja.

166

Za posveenje.

124

206 c

5
210


.

, ,
, ,

,
.


, "
,
, - , ,
, *
,
, " ,
,
7)
, .
, ,
,
, rj, '
, ,
, . , ,

, 9
,
, ;
,
5 ,

125

206 c

5
2

Simpozij

2iob

svim tijelima nije ljepota jedna

ista; to shvativi,

treba da

postane ljubitelj svih lijepih tijela te da se okani toga jednoga

5 tijela poto ga prezre i potpuno

omalovai; poslije toga treba

da ljepotu u dui procijeni skupocjenijom

od one u tijelu, tako

da i ako je u nekoga valjana dua a tijelo slaba cvata, da mu

c to bude dovoljno, da ga ljubi, da se za nj brine, da rada takve
rijei i da trai one koji e mladie initi boljima zato da bude
prisiljen ugledati lijepo u moralu i u zakonima

i razabrati da je

5 sve to srodno samo sebi kako bi ljepotu tijela shvatio

kao

beznaajnu; poslije moralnih zasada voda treba da ga povede

k znanostima

da opet razabere ljepotu znanosti

i da sada,

d gledajui u to obilje lijepoga, ne slui ropski kao sluga

zadovoljavajui

jednome

se ljepotom kakva djearca ili ovjeka

djelo-

vanja pa da bude nitavan i sitne due, nego da, okrenut

prema

167

irokome horizontu

lijepoga i promatrajui

5 pe misli i veliajne zamisli raa u neiscrpnom

168

to,

brojne lije-

mudroljublju169

sve dok ondje, ojaavi i porastavi, ne ugleda jednu

170

nu znanost

jedinstve-

koja se odnosi na ljepotu i to na takvu. A sada

e nastoj,' ree Diotima,

\pratiti ono to govorim to

paljivije.

Tko bude sve dovde uveden u ljubavna pitanja, sustavno i po

redu promatrajui

lijepo, kad bude dolazio ve samome

5 ljubavnih tajni, iznenada e ugledati neto po naravi

koncu
neoeki-

vano lijepo, naime ba ono, Sokrate, emu su sluili svi pret2 i i hodni napori, ono koje kao prvo uvijek jest i niti nastaje niti
propada, niti raste niti vene, zatim niti je dijelom lijepo dijelom
runo, niti sada jest, sada opet nije, niti je lijepo u odnosu na

167

Doslovno: irokoj puini.

168

Tu puinu o d n o s n o horizont.
Filozofiji.
T a j e znanost kod Platona dijalektika.

169
170

126

207

'
5 , be be
,

C ],
,
,
'
5 ,
bvaa
, ibrj ,
d ' , ,
bv , , '
5 bavo ,
] ,
e . , ,
.
..
, ,
?/?7 5 , , , b
,
211 , , , ' ,
, b , ,

127

Simpozij

2ii a

neto, a runo u odnosu na drugo, niti je tu lijepo, tamo runo,

kao da je za neke lijepo, za druge runo; niti e mu se opet111

to lijepo ukazati kao neko lice ili ruka ili neki drugi dio tijela,
niti kao koja rije ili spoznaja, niti negdje na nekom

drugome

kao na ivu biu ili u zemlji ili na nebu nego kao samo sa b
sobom i po sebi uvijek jednoliko,

dok sve drugo lijepo dio-

nitvuje u njemu ovako nekako da, dok sve ostalo nastaje i

propada, ono niti postaje vee ni manje niti se s njime bilo to
zbiva. Kad se dakle netko pomou

ispravne ljubavi prema

djeacima uzdigne nad sve te podvrste pa pone zreti to lijepo,

tad je blizu pravog cilja. Ba to naime znai na pravi nain ii
prema ljubavi ili dati se voditi od drugoga, poinjui

od tih c

lijepih predmeta radi onoga lijepog neprestano se uspinjati

po stepenicama

od jednoga k dvama i od dvaju k svim lijepim

tijelima, pa od lijepih tijela k lijepim djelatnostima,

djelatnosti

kao

lijepim naucima

pa od 5

a od nauka najzad doprijeti

do

onog nauka koji nije nauk ni emu drugome ve samom

onom lijepom, i da na koncu spozna to jest lijepo. Tu, dragi d
Sokrate/

ree tuinka

iz Mantineje,

ovjek ivi ivot kontemplirajui

'iznad svega treba da

lijepo samo. A ako to jednom

ugleda, nee ti se uiniti onakvim kakvo je zlato, odjea i lijepi

djeaci i mladii

koji te sada obezumljuju

kad ih gleda i

pripravan si i ti i veina drugih, dok gledate svoje Ijubljenike i 5

dok ste stalno s njima ako je to samo ikako mogue, liavati se
i jela i pila samo da biste ih promatrali
172

to doista mislimo,

i bili zajedno s njima.

ako bi se nekome

desilo da samo to

lijepo ugleda kao sunce jasno, isto, nepomijeano,

171

Naime promatrau.

172

Podrazumijeva se: da bi zadesilo takvoga, ili si.

128

a ne ispu-


, ovb5 , ,
, '

, ,
,
, * 5 '
,
,

.
,
. ?/
* ,
,
, I
,
, , '
,
,
.
, , , 7 , ,
.
/,

,
, ,
, ,
.
, , ,
, , ,,

129

2 a

Simpozij

2ii e

njeno ljudskom puti, bojama i brojnim drugim smrtnim balastom nego ako bi mogao to isto boansko lijepo smotriti u
njegovoj jednovrsnosti? Zar dri da bi bio nitetan ivot o212 vjeka koji bi onamo upravljao pogled i promatrao to primjerenim organom173 i bio s njime zajedno? Ili ne pomilja li da e
mu se jedino ondje desiti dok gleda lijepo onim ime ga treba
gledati da ne raa privide vrline, jer se ne maa privida, nego
5 istinu, jer se maa istine; a nije li onome koji je rodio i othranio
istinsku vrlinu mogue da postane bogu mio i da jedini meu
svim ljudima postane i besmrtan?
b

To mi je, Fedre i vi ostali, kazivala Diotima a ja se dao

uvjeriti; a kako sam se sam dao uvjeriti, trudim se i druge
uvjeravati da u tenji ljudske naravi za takvim blagom ovjek
ne bi mogao nai boljeg pomagaa od Erosa. Stoga ja i tvrdim
5 da treba da svatko tuje Erosa pa ga i sam tujem i osobito
odan sam mu vjernik te na to potiem i druge; uz to, kako sada
tako i vazda, veliam mo i postojanost174 Erosa koliko sam to
c samo kadar. Taj dakle govor, Fedre, uzmi, ako eli, da je
izreen kao pohvala Erosu; ako pak ne eli, nazivaj ga onim
i onako to i kako ti se dopada.

Kad je Sokrat to izgovorio, ostali su ga hvalili,175 a Aristo5 fan je pokuavao neto rei jer je Sokrat na jednome
mjestu
116
spomenuo neto iz njegova govora;
no iznenada je odzvekira
s kunih vrata odjeknula silna buka kao od nekih banitelja i
uo se zvuk frule. Stoga Agaton ree: Deki, neete li pogled dati? Pa ako je neki prijatelj, pozovite ga unutra, a ako nije,
recite da smo zavrili s piem i da smo ve prilegli na poinak.

173

Razumom; doslovno onime ime treba.

174

U smislu izdrljivosti, sranosti, koju trai takav odgoj.

175

Ali oigledno tako oduevljeno kao Agatona (vidi 198 A ) .

176

Vidi 205 D.

130

2ii e

212

, 5
; 5 , ,

; , ,
, ,
, ,

,
,
;
, , ,
5
.

,
,
,
^ ' . , , ,

, , ] ,
*

,
5 5 ,

,
. 3 , ,
d ; fj,
, 5 .

131

Simpozij
Malo potom

zauo se u predvorju

206 c
glas Alkibijada

koji je

bio treten pijan i glasno vikao pitajui gdje je Agaton i zahtijevao da ga vode k Agatonu.
poduprijevi

Vodile su ga k njima frulaica,

ga, i jo neki od pratilaca i on je zastao na vratima

ovjean gustim vijencem od brljana i ljubiica i velikim bro- e

jem vrpca na glavi te je rekao: Zdravo,

ljudi! Mrtva

177

ovjeka hoete li uzeti za druga u piu

Agatona,

ili da

pijana

ovjenamo

radi ega smo i doli, pa odemo? Ja naime juer

nisam uzmogao

doi, nego sada dolazim s vrpcama na glavi

da njima ovjenam ovu najmudriju

i najljepu glavu,178 ako u

ba tako rei.119 Zar ete me ismijati zato to sam pijan? Pa

ako se vi i smijete, ja ipak dobro znam da istinu zborim.

Nego

kaite mi smjesta pod tim uvjetima da li da uem ili ne? Hoete

213

Upiti sa mnom ili ne?

Svi odmah buno povladie
i Agaton ga pozva.
skidajui

i rekoe mu neka ue i legne a

On je uao voen od onih ljudi i ujedno

vrpce da ovjena Agatona;

kako ih je drao pred 5

oima, nije vidio Sokrata, nego je sjeo uz Agatona,

u sredinu

izmeu njega i Sokrata; Sokrat se naime malo odmakao

ga je vidio. A Alkibijad
Agaton je meutim

kad

sjedne uz Agatona pa ga zagrli i ovjena.

kazao: Djeaci, izuvajte Alkibijada

da

ovdje lei na treem mjestu.

Svakako,

ree Alkibijad,

ali tko nam je taj trei drug u

piu ?I jo dok se okretao, ugledao je Sokrata i, im ga je vidio,

177

Ispreturan redoslijed rijei kao u pijana ovjeka.

178

Agaton ovu.

179

Ovdje je tekst posve iskvaren i prijevod je priblian.

132


Kat
,
5 Kat ',

,

, ,
",
, 9,
5 ; , ,
,
, .
; ,
, ' .

, ; ;

, ' .

,
,
, 5
.

' .
5 , , ,
.
, *
;

133

206 c

213

2ii

Simpozij

skoio i rekao: Heraklo, to je to?m Nije li to Sokrat? Ovdje

c si leao opet mi postavljajui zasjedu kao to si se obiavao
iznenada pojavljivati gdje sam najmanje oekivao da e biti.
A zato si sada doao? I zato si ba ovdje legao? Jer nisi uz
Aristofana niti uz koga drugoga koji je aljivina i eli to biti,181
5 nego si izmanevrirao182 da legne uz najljepega od nazonih.
A Sokrat je rekao: Agatone, gledaj kako e me braniti; ta
za mene je ljubav prema ovom ovjeku postala prava mora. Jer
od asa otkako sam se zaljubio u njega vie mi nije doputeno
d ni pogledati nikoga tko je lijep niti s takvim porazgovarati a da
se ovaj tu iz ljubomore i zavisti ne ponaa sasvim neobino,
grdi me i jedva se suzdrava da me ne istue. Pazi stoga da i
sada ne uradi neto takvo, nego nas pomiri ili, ako bude
5 pokuavao neto silom, pomagaj jer ja sam premro od straha
pred njegovom ljubavnom strau i zaljubljenou.
A ne, rekao je Alkibijad, izmeu tebe i mene nema
pomirenja. No za ovo u ti se osvetiti drugom prilikom; sad mi
e pak, Agatone, daj neto svojih vrpca da ovjenam i ovome tu
udesnu glavu pa da mi ne zamjera to sam tebe ovjenao a
njega, koji je u govoru pobjeivao sve ljude ne samo prekjuer
5 kao ti, nego uvijek, ipak nisam ovjenao. I dok je to govorio,
uzeo je vrpce i ovjenao Sokrata pa sjeo.
Poto je sjeo, ree: Ajmo, ljudi; ta vi mi se inite trijeznima. To je nedopustivo, treba piti; pa takav je dogovor. Za
io stoloravnatelja, sve dok ne popijete dovoljno, izabirem sebe.

180
N e uzvik nego formula uenja i pitanja samome sebi, esta u Aristofana
(Ose 183, 1509, abe 39).
181

H o e rei: tebi ne prilii da lee uz traginog pjesnika kao to je Agaton.

182

Izvornik ima izraz jako erotski obojen.

134

220

, 92 ,
; ; ,
.
;
;

,
].
, , ,

.
* , '
,
5
,

.
, , ., ,
.
' , , .

,
, , tVa
,
,
, , ' ,
.
/5
.

,
,
.
,

5
.

79, eW ; / , .
,

135

Simpozij

Nego, Agatone, neka donesu kakvu veliku au. Ili, bolje, nita
ne treba, nego, deko, donesi onaj hladnik1S3, ree vidjevi da
taj hvata vie od dvije litre. Davi ga napuniti, najprije ga sam
ispi, zatim naredi da natoe Sokratu poprativi to rijeima: Za
Sokrata, ljudi, ovo moje lukavstvo nita ne vrijedi; ta koliko
mu god tko rekne, toliko popije, a ipak se nikada nimalo ne
opije.
Kad je dakle rob natoio, Sokrat je pio; Eriksimah pak
ree: Kako emo, Alkibijade? Ovako uz pehar niti to besjedimo niti to pjevamo, nego zar emo naprosti popiti kao oni
to gase e?
Alkibijad odvrati: O Eriksimae,
sine,184 zdrav mi bio!185
I ti, na to e Eriksimah,

vrli vrla oca i premudra

ali kako da

Kako ti kae. Ta treba te sluati:

Jerbo je vidar mnogih vrijedan inijeh

postupamo?
ljudi.186

Propisuj187 stoga to te volja.

Pouj dakle, ree Eriksimah. Prije tvog ulaska mi smo
odluili da redom slijeva nadesno svatko treba da izgovori
besjedu Erosu to moe ljepu i da ga pohvali. Svi smo mi
ostali meutim to ve uradili; a kako ti jo nisi besjedio a ispio
si svoju mjeru, red je da izrekne svoju besjedu, pa tek kad
zavri, propii Sokratu to te volja, on onome njemu zdesna i
tako redom.
To ti, Eriksimae, ree Alkibijad, dodue dobro govori,
ali nikako nije poteno da se pijan ovjek usporeuje s govorima trijeznih. Osim toga, dragoviu, zar ti vjeruje bilo emu od
onoga to je Sokrat upravo rekao? Ne zna li da je sve suprotno
od onoga to je on govorio? Jer ako ja u njegovoj nazonosti

183 Velik

vr u

kome se hladilo vino.

184

Jampski stih. Superlativi imaju ironian prizvuk.

185

Alkibijad se pravi kao da je tek sada opazio Eriksimaha.

136

213 e

, rt .
ovbev
bet,
, , , , IbovTa

.

,

, vbp,
ovbev } ,
cvbv .

'
? , , ^ , ;
^ , '
;
^
92 ,

,
.
Kat ,
;
"Ori ].
b

Ilijada 11, 514, prijevod T o m e Maretia.

187

Kao recept.

137

.
" /, .

^ b
" bvvaiTO , .
ci '
, bao , b
, b
.
, , , ^,
, b 0vbpa .
, ,
;
; ,

186

214

2ii

Simpozij

pohvalim nekoga drugoga a ne njega, bio to bog ili ovjek, nee

se ovaj susprei da na mene ne digne ruke.
5

Nee li utjeti?, ree Sokrat.

Posejdona mi, nastavi Alkibijad, nita ne govori tome
jer ja u tvojoj nazonosti ne bih mogao pohvaliti nikoga drugoga.

io
e

Pa onda ini tako, rekao je Eriksimah,

Sokrata.

izvoli,

pohvali

Kako veli?, zaudi se Alkibijad. Misli li da to prilii?

da napadnem ovoga ovjeka i da mu se osvetim pred vama?

Hej, ti!, upao je Sokrat, to to smjera? da me pohvali

5 ismijavajui me? ili to e uraditi?
Istinu rei. A ti vidi doputa li..
Pa dobro, doputam

i zahtijevam

da govori

istinu.

Sad u ja, rekao je Alkibijad. A ti pak uini ba ovako:

io ako reknem neto to nije istina, prekini me usred rijei, samo
izvoli, i reci da u tome laem; ta hotimice neu nita slagati.
215 Ako ipak budem po sjeanju govorio pogrenim
redoslijedom,
nemoj se zauditi; u ovakvu mi stanju nije nimalo lako detaljno
izloiti tvoju osebujnost bez tekoa i sustavno.
Sokrata u ja ovako, ljudi, pokuati

hvaliti: u

usporedba-

5 ma. On e naravno moda pomisliti na ismijavanje,

ali uspo-

redba e biti radi istine, ne radi smijeha. Tvrdim naime da je

b on najsliniji tim silenima koji sjede u kiparskim

radionicama

a zanatlije ih izrauju kako dre svirale ilifrulice; kad ih se pak

rasklopi nadvoje, pojavljuju se u njima smjeteni likovi bogova.
A onda opet tvrdim da je on nalik na satira Mars iju. Da si

138

215

,
.
; .
, 5,
, ovb'
.
5
' , ,
.
$ ; 9 * ,
;

;
, , ;
; ;
. ' .
' , ,
.
, .

.
, ,
],
.
]
, ]
5 .

' , , ,
5 . I ,
5 , .

b ,
,
.

.

139

b Simpozij
doista njima bar vanjtinom slian, Sokrate, nisam valjda ne
bi porekao; a kao drugo uj da im i po ostalome
nalikuje.
Obijesnik si; ili moda nisi? Ta ako ne priznaje, navest u
svjedoke. A nisi li frula?188 Jo i mnogo udesniji od Marsije!
Ovaj je naime pomou glazbala opinjao ljude moi svojih usta
te jo i sada onaj koji svira njegove skladbe - ono naime to je
Olimp svirao drim da je Marsijino jer je on bio Olimpov
uitelj, - njegove su dakle skladbe, bilo da ih svira vrstan frula
ili pak slaba frulaica, jedinstvene u tome to imaju snagu da
svojom boanstvenou ovladavaju sluaocem i prokazuju one
kojima su potrebni bogovi i mistina posveenja. A ti se od
njega razlikuje samo utoliko to bez glazbala,
nevezanim
govorom postie to isto. Od nas barem, kadgod sluamo koga
drugoga kako besjedi, pa bilo to i vrsna govornika kako govori
druge govore, tako rei ba nimalo nitko ne mari; ali kad tebe
tko slua ili drugoga koji besjedi tvoje govore, ma bio to i posve
lo govornik, bilo da to slua ena ili odrastao mukarac ili
djeak, zaneseni smo i opinjeni. Ja bar, ljudi, da se ne bojim
da u se uiniti mrtvo pijanim, pod prisegom bih vam rekao to
sam sve sam doivio sluajui njegove govore i to doivljavam
jo i sada. Ta kad ga sluam, jo jae nego u onih koji su u
mistinom ushitu, od njegovih mi rijei srce snano udara i
suze ronim a vidim da se i premnogima drugima isto deava;
kad sam sluao Perikla i druge izvrsne govornike, smatrao sam
da dobro govore, ali nita mi se takvo nije dogaalo, niti mi se
uzbunjivala dua, niti me srdba obuzimala to sam u takvu
ropskom raspoloenju. No ovaj me ovdje Marsija esto dovodio u takvo stanje da sam zakljuio da mi nije vie ivjeti tako
kako ivim. I to, Sokrate, nee rei da nije istina. Pa jo i sada
sam svjestan da, ako bih imao volje da ga sluam, ne bih se
mogao svladati nego bi mi se dogaalo isto. Prisiljava me da

188

Antiki sholijast (komentator) ovdje dodaje: po karakteru.

140

216


, , ' 5

b , .
' ; , . ' ; .
6 bi C
bv,
" , , ^
,
bo 5
bovov bia , '
,
.
d
, ovbv
ovbvm b ]
, fj ,
, - 5
.
, ,
bo^iv , ?;

.
, - e
Kapbia ba b0Kpva
, b

, ' obv , 5
' ovb' vbpaob bi, '
b 26
. , , .
' ,
.

141

Simpozij

2ii e

5 priznajem da premda mi jo mnogo toga nedostaje, zanemarujem sebe sama a ipak se bavim atenskim dravnim
poslovima.
Stoga protiv volje, zaepivi ui kao pred Sirenama,
bjeim
glavom bez obzira da ne ostarim sjedei tu uz njega. A jedino
b kod njega od svih ljudi doivio sam neto to ne biste vjerovali
da je kod mene mogue, naime da se pred nekim stidim; a ja
se jedino pred njim stidim. Ta svjestan sam da ne mogu poricati
da treba initi ono to on nalae, ali kad odem od njega, dajem
5 se svladati iskazima poasti od svjetine. Stoga brusim pete i
bjeim, a kad ga ugledam, stidim se onoga to sam priznao,189
c I esto bih bio sretan da ga vie ne vidim meu ivima; a opet,
ako bi se to dogodilo, dobro znam da bih jo mnogo vie patio
tako da ne znam to da inim s tim ovjekom.
I poradi zvukova njegove frule od ovoga smo satira i ja i
5 mnogi drugi doivjeli tako neto; no ujte od mene da je slian
onima s kojima ga ja usporedih te da je u njega udesna mo.
Budite naime uvjereni da njega nitko od vas ne poznaje; ali ja
d u vam ga pokazati kad sam to ve zapoeo. Ta vidite da je
Sokrat zaljubljen u ljepotane, da je stalno s njima i obuzet
strau te da je neznalica u svemu i da nita ne zna. Nije li ta
5 njegova poza silenska? Dakako. Pa on ju je samo kao masku
navukao na se kao isklesani silen; a kad se njegova nutrina
rasklopi, slutite li, drugovi u piu, kolike je suzdranosti pun?
Znate da mu nije nimalo vano niti da li je tko lijep nego da
e to190 prezire toliko da to ne biste povjerovali, a nije mu niti
vano je li tko bogat ili posjeduje li neku drugu ast to je
mnotvo smatra sreom; sva ta dobra smatra bezvrijednima a
nas nitavnima - kaem vam - i itav se svoj ivot podsmijeva
5 i alu zbija s ljudima. Ali kad se uozbilji pa ga rastvori, ne

189

O svojim nedostacima.

190

Ljepotu.

142

220 d

5
, ' ' .

,
.

b ,
,

.
, ,
5 .

, , .
C
5 , ,
.
Kat
5 9

.

d * , .

,
.
;
5 .
,

, , ;
,

"

1 /

> 9 V\ \

e ovo , ,

5 ,

143

Simpozij
znam da lije tko vidio njegove unutranje dragocjenosti; no ja
sam ih jednom ve vidio i uinie mi se tako boanstvenima i
zlatnima, prekrasnima i udesnima da, ukratko, treba initi
ono to Sokrat zapovijeda. A jer sam drao da se ozbiljno
zagrijao za moju mladenaku ljepotu, pomislih da je to nenadana dobit i moja udesna srea to u, ako ugodim Sokratu,
biti u prilici uti sve to i sam zna; silno sam naime sebi
umiljao zbog svoje mladenake ljepote. Doavi do takva
zakljuka, dok prije toga nisam obiavao biti s njime nasamu
bez pratioca, tada otpustih svog slugu te se sam sastadoh s
njime, - ta treba da vam kaem svu istinu; ali pomno me
sluajte i, ako laem, Sokrate, pobijl - sastadoh se dakle sam
sa samim te miljah da e mi odmah poeti govoriti ono to
ljubavnik obiava nasamu govoriti Ijubljeniku pa sam se radovao. No od toga nije bilo apsolutno nita nego, provevi dan u
razgovoru sa mnom kao to mu je bio obiaj, ode. Poslije toga
pozivao sam ga da zajedniki vjebamo i vjebao sam s njime
mislei da u tu neto postii. Vjebao je dakle sa mnom i esto
smo se hrvali a da nitko drugi nije bio nazoan; i to treba
govoriti? Nita mi to nije koristilo. Kako me ni to nije nikamo
vodilo, odluio sam da treba svom estinom navaliti na tog
ovjeka i da se ne smije poputati kad sam se ve u to upustio,
nego da treba najzad saznati cijelu stvar do dna.191 Pozovem
ga napokon na zajedniki ruak upravo kao ljubavnik koji
sprema zamku Ijubljeniku. I u tome me nije brzo usliio, ali se
s vremenom ipak dade nagovoriti. Poto je prvi put doao,
poruavi htio je otii. I tada ga pustih jer sam se stidio; kad
sam ga ponovno uvrebao, poto smo poruali, stalno sam
razvlaio razgovor sve do duboko u no i, kad je htio otii, pod

191

Tj. doznati pravu narav Sokratovih osjeaja.

144

206 c

217

ai6e

*
' , ^
, 2IJ
,
,
* 5
. ,
^ ,
b
, ,
,
, ,
,
, . 5
,
^ . ,
c
.
^
;
.
) ,
, 5
, ,
,
.

, ' .
d
, .

' ,
,

145

b Simpozij
5 izgovorom da je kasno prisilio sam ga da ostane. Poivao je
dakle na lealjci do moje, na kojoj je blagovao, i u toj sobi nije
e spavao nitko osim nas. Sve do ovog trena pria bi bila u redu
i da se ma kome pripovijeda; ali ono to dalje slijedi ne biste
od mene uli da, kao prvo, tono se kae, vino ne govori istinu
bile sluge nazone ili ne,192 a kao drugo, kad sam ve doao do
5 pohvale, ini mi se nepravinim preutjeti uzvien postupak
Sokratov. A i mene jo uvijek pee bol od zmijskog ugriza. Kau
naime da netko koga je to zadesilo nee govoriti tome nikome
osim onima koji su i sami bili ugrizeni jer smatra da e jedino
218 oni imati razumijevanja i moi oprostiti ako se on zbog boli
usuivao poduzimati sve mogue djelom i rijeju.193 Mene je
dakle ugrizlo neto to zadaje jo veu bol nego zmija a u
najosjetljivije mjesto u koje moe biti ugrizen - naime u srce
ili duu odnosno kako to ve treba nazvati onaj koga su ranili
5 i ugrizli filozofski govori koji se hvataju za te ee od zmije
ljutice kad epaju mladu i vrlo nadarenu duu pa ine da radi
i govori to mu drago, - i dok pred sobom gledam ljude poput
b vas, Fedre, Agatone, Eriksimahe, Pausanije, Aristodeme
iAristofane, - to i da spominjem Sokrate i ostale koliko vas je? ta
svi ste postali dionicima filozofskog ludila i zanosa, - zato ete
5 svi uti: jer ete mi oprostiti i ono to sam tada uinio i ono to
sada govorim. A kuna eljad i ako ima jo tko neposveen i
neuk, neka tekim dverima zatvori ui!
Jer kad se dakle, ljudi, svjetiljka ugasila i posluga izala,
C zakljuih da ne treba nita okoliati nego otvoreno rei to mi
je na umu; i dodirnuvi ga, upitah: Spava, Sokrate?
Ne, odvrati on.

192

Niti nazonost slugu nee mu smetati da kae svu istinu.

193

N a to se sve konkretno misli nije jasno i komentatori sugeriraju razne

iracionalne postupke poput bajanja, aranja, zaklinjanja i slino.

146

220

5 , ,
.
5 ],
,
e .

* '
, , ,
, 5
.

.

,
2 l 8
.



5 , ,
,
, ',
b ,
, 5 ' , ;


5 .
,
,
.
, ,
C ,
, 5
, , ;
, .

147

Simpozij
Zna li to sam zakljuio?

206 c
5

to to?, ree.
ini mi se, rekoh, da si ti jedini dostojan da mi bude
ljubavnik a rekao bih da se ustruava da mi spomene svoju
ljubav. Sto se mene tie, stvar stoji ovako: smatram veoma
nerazboritim ne ugaati tebi u tome jednako kao ako bi traio
to drugo od moje imovine ili od imovine mojih prijatelja. Ta
meni nije nita dragocjenije nego da postanem moralno to
bolji a u tome mislim da mi nema sposobnijeg pomagaa od
tebe. Ja bih se doista mnogo vie stidio pred razumnim ljudima
da ne ugaam takvu ovjeku nego to bih se stidio pred nerazumnim mnotvom to mu ugaam.
A on, sasluavi me, ree vrlo ironino i za nj karakteristino i uobiajeno: Dragi Alkibijade, ini mi se da stvarno
nisi glup ako je moda istinito ono to kae meni i ako u
meni ima neka mo kojom bi ti mogao postati bolji; da je tome
tako,194 doista bi u meni vidio neodoljivu ljepotu i potpuno
razliitu od tvoje lijepe vanjtine. Ako se, uviajui to, pokuava zdruiti sa mnom i mijenjati195 ljepotu za ljepotu, onda
ti je na umu da me zakine i to ne malo, nego pokuava
pribavljati istinski lijepo u razmjenu za prividno lijepo i zapravo snuje mijenjati 'zlato za mjed\196 No ti bolje pazi, naivino,
da ti ne promakne da sam ja bezvrijedan. Vid uma doista
poinje otro gledati kad vid oiju pone poputati u otrini; ali
ti si jo daleko od toga.

10
d

5
219

A ja, uvi to, rekoh: Sa mnom je svakako tako kako sam 5

ti rekao i nita ne mislim drugaije nego to sam rekao; ti pak
sam odlui ono to misli da je najbolje i za tebe i za mene.
Pa to ba dobro kae, ree;ubudue emo odluivati i
raditi ono to se bude obojici inilo najboljim i u tome kao i u b
drugome.
194
D a je tome tako dopunjeno je p o kontekstu da bi bio jasniji smisao
reenice koja slijedi. U grkom se izvorniku to podrazumijeva.
195

Trampiti.

148


;
, .
, ' ,
, .



.

,
.

, .

92 5,
,
,

.


, , '

u

" .
\
, , .


; .
, ' , , ,
'
.
'5, , y '

.
196

U Ilijadi 6, 235-236, Glauko i D i o m e d u aru bitke u znak prijateljstva

razmjenjuju oruje i H o m e r podsmjeljivo primjeuje d a j e Glauko uinio ludost
davi svoje zlatno oruje za D i o m e d o v o mjedeno. T o se mjesto esto citira u
antikoj knjievnosti.

149

8 c
5

5
219

Simpozij

Ja pak, poto sam to uo i rekao odapevi197poput

strelica,
mislio sam da sam ga ranio u srce; pa ustadoh i ne dopustih
5 mu da ita rekne te ga zaogrnuh svojim ogrtaem - bila je
naime zima, - zavukoh se pod njegov haljetak, obavih obje
c ruke oko ovoga doista demonskog i nedokuivog ovjeka te
tako proleah svu tu no. Pa ni za to opet, Sokrate, nee rei
da govorim neistinu. I kad sam napokon to uinio, on se
pokazao toliko nadmonim nad mojom mladenakom
ljepo198
ti tom, prezreo je, ismijao i oskvrnuo
- ta za nju sam mislio da
bar neto vrijedi, suci; jer suci ste Sokratovoj oholosti, - ta
budite uvjereni, bogova mi i boica,199 ustao sam poto nisam
d sa Sokratom prospavao no nimalo drugaije nego da sam
spavao s ocem ili sa starijim bratom.
Poslije toga to mislite kako mi je bilo pri srcu budui da
sam sebe smatrao ponienim, a opet sam se divio njegovoj
5 naravi a napose njegovoj suzdrljivosti i karakternosti kad sam
se ve namjerio na takva ovjeka na kakva nisam mogao ni
pomiljati da u naii u pogledu razboritosti i samosvladavanja; zato mi je s jedne strane bilo nemogue da se ljutim a s
druge nisam nalazio naina kako da ga primamim u svoj
e zagrljaj. Dobro sam naime znao da je novcem neranjiv sa svih
strana jo daleko vie nego Ajant eljezom, a izmakao mije u
onome u emu sam vjerovao da ga jedino mogu uhvatiti. Bio
sam dakle u neprilici i tumarao naokolo pavi u ropstvo tome
5 ovjeku kao nitko nikome drugome. To mi se naime sve dogodilo jo ranije a poslije toga zajedno smo sudjelovali na vojni
protiv Potideje200 i ondje dijelili vojniku trpezu. Kao prvo
bogami u ratnim je naporima nadmaivao ne samo mene nego
i sve ostale - kad smo god bili prisiljeni da gladujemo negdje
odsjeeni, kao to se to esto i deava na vojnama, - drugi nisu

197

Svoje rijei.

198

Jaka erotska konotacija: Alkibijadova je ljepota obeaena Sokratovom

ravnodunou.
199

Neuobiajen oblik zaklinjanja.

150

,
, , '
,

,
,
.
, , .


,

, ,
,
.
, ,
,

; ' , )
.

,
, .
,
. ,

.

,
, ,

200
Grad Potideja na poluotoku Halkidici bio je lan atenskog pomorskog
saveza, ali se 435. odmetnuo pa ga je Atena poslije petogodinjeg ratovanja
ponovno prisilila da se vrati u njegovo lanstvo. Na Sokratovo uestvovanje u tom
ratu aludira Platon u jo nekoliko dijaloga a jednom i Plutarh.

151

Simpozij
bili nita u izdrljivosti,201 - a opet pri obilju hrane ne samo da
je jedini bio kadar uivati u ostalome nego i piti protiv volje,
kad bi god bio natjeran, umio je bolje od sviju, a to je od svega
najvema divljenja vrijedno, Sokrata jo nikada nitko iv nije
vidio pijana. A to e se uostalom, mislim, odmah i dokazom
potvrditi.202 Sto se cpef /e podnoenja zime, - tamo su naime
zime estoke, - ne samo to je i inae uda inio, nego
jednom,
mraz fo/o osobito jak i svi ostali ili nisu uope
izlazili van ili, ako bi tko izaao, oblaili su mnotvo odjee i
obue a noge zamatali u pustinu i ovje runo, on/e
n/zma
izlazio u haljetku kakav je i ranije obiavao nositi i bos je
laganije kroio po ledu nego ostali obuveni pa su ga vojnici
sumnjiavo gledali ne pokazuje li on to prezir prema njima. /
toliko tome:

206 c
220

5
c

to li to uradi sve i podnese junak u boju203

tamo na vojni, vrijedno je uti. Utonuvi naime ondje neto u
misli u zoru, stajao je razmiljajui i, kako mu nije ilo od
ruke,204
poputao nego je stajao istraujui. / ve 7'e bilo 5
podne pa su ga ljudi gledali i u udu jedan drugome govorili
da Sokrat od rana jutra stoji razmiljajui neemu. Afa koncu
neki Jonjani, kad je ve bila veer; poveerae - tad je naime d
ba bilo ljeto, - pa iznijee male poivaljke u jednu ruku da
spavaju na svjeem zraku a u drugu da motre na nj hoe li i tu
noprostajati. A on je stajao sve do osvitka zore i izlaska sunca;
zatim je otiao poto se pomolio suncu.205 Pa onda, ako hoete 0
u bitkama, - jer pravo je da mu i u tome dademo to ga ide, -

201

Podrazumijeva se: prema njemu.

202

Misli: na ovoj gozbi.

203

H e l e n a Odiseju u Odiseji 4, 242.

204

D a rijei problem kojem je razmiljao.

152


,

, , t ,
,
.
.

'

, ,
, ,

, '

,
,

206 c
220

' '
, .

,
, .
- 5
, ,
.
, , * d
, '
.


.
5

205
Implicira se valjda d a j e bog sunca Feb donio prosvjetljenje pa mu Sokrat
molitvom zahvaljuje. Iz drugih dijaloga doznajemo d a j e Sokrat Apolona smatrao
svojim zatitnikom a da mu je sunce bilo simbol idealnog dobra. tome kako je
i to Sokrat molio doznajemo neto u Fedru 279 B-C te u Ksenofontovim
Uspomenama na Sokrata I, 3.

153

Simpozij

207 a

kad je bila ona bitka206 za koju meni stratezi207 dodijelie i

e odlikovanje, mi&o me drag/
spasio nego on jer me ranjena
nije htio ostaviti nego je spasio i moje oruje i mene sama. I ja
sam, Sokrate, i tada traio da stratezi tebi dadu odlikovanje i
ni u tome mi nee predbacivati niti rei da ne govorim istinu;
5 ali dok su stratezi gledali na moj drutveni ugled i eljeli meni
dati odlikovanje, ti si se sam pokazao jo odlunijim nego oni
u nastojanju da ja primim odlikovanje a ne ti. I nadalje,
vrijedilo je vidjeti Sokrata kad se naa vojska u bijegu povlaila
221
od Delija: ja sam se naime ondje naao kao konjanik a on
kao pjeak. Poto su se dakle nai ljudi ve rasprili, on je
uzmicao zajedno s Lahetom209; i ja naletim na njih te ih, kad
ih ugledah, odmah potaknem neka budu bez brige jer ih neu
5 ostaviti. Tada sam dobio jo plastiniju sliku Sokratu nego
kod Potideje - sam sam naime manje bio u strahu budui da
sam bio na konju, - ponajprije koliko je svojom prisebnou
b nadilazio Laheta; a potom meni se barem inilo, tono si ti
kazao, Aristofane, da i ondje kao i ovdje koraa epirei se i
svraajui oi na sve strane210, mirno iskosa pogledajui i na
5 prijatelje i na neprijatelje pa je bilo svakome jasno i iz velike
udaljenosti da e se taj ovjek veoma estoko braniti ako ga
netko dirne. Zato se sigurno povlaio i on i njegov drug; jer one
koji se tako dre u ratu gotovo i ne diraju nego gone one koji
c bjee glavom bez obzira.
Jo bi se meutim

mnogo drugoga udesnoga moglo poh-

valiti kod Sokrata; dakako, u drugim postupcima

moda bi se

tako moglo rei i kome drugome, ali to da nije slian

5 od ljudi nitipreanjih

niti dananjih, to je dostojno

nikome
svakog

206

G o d i n e 432.

207

Zapovjednici atenske kopnene vojske.

208

God. 424. bili su Atenjani kod Delija do nogu potueni od Beoana.

154

220 d
e

221

, ovbels
, ,
^ . , , bibovai , ] *

bibovaL ,
.
,
, ,

, .
^
b ' , ' ,
.

'
* ' , 5, ?/ , baopa
^,

, ,
bo
, .
bio

bavv ob , pobv bovv.

bvv
, b bv
, ,

209

Po njemu je nazvan Platonov istoimeni dijalog.

210

A k o je to prema Aristofanovim Oblacima 362, onda se radi anakronizmu jer je ta komedija bila praizvedena tek godinu dana poslije delijske bitke,
423.

155

Simpozij

206 c

divljenja. Ta kakav je bio Ahilej, moglo bi ga se usporediti i s

Brasidom211 i s drugima, kakav opet Periklo, takvi su bili i
Nestor i Antenor,212 - a ima ih jo, - a na taj nain moglo bi
se usporeivati i druge; ali kakav je po svojoj originalnosti ovaj d
ovjek i to i on sam i ono to govori, takva se ni meu
dananjim ni meu preanjim ljudima ne bi ni priblino nalo
ako bi ga se trailo, osim doista ako ga se ne bi usporeivalo s
onima koje spominjem, naime ne s ljudima nego sa silenima i 5
satirima i to i njega samog i njegove rijei.
Uzgred reeno, i to sam u poetku propustio spomenuti da
su mu i rijei presline rasklopljenim silenima. Ta ako bi tko
htio sluati Sokratove govore, isprva bi mu se uinili sasvim
smijenima; takvim se rijeima i izrazima izvana zaogru kao
koom nekakva obijesna satira. Jer govori tovarnim magarcima i nekakvim kovaima, postolarima i koarima, i ini se
da neprestano istim rijeima govori istome tako da bi svaki
neiskusan i nerazborit ovjek njegove govore ismijao. Ali ako
zagleda u njih rasklopljene i prodire u njihovu nutrinu, otkrit
e kao prvo da oni jedini od svih govora sadre smisao, zatim
da su preboanstveni, da u sebi kriju premnoge
dragocjenosti
vrline i da se proteu na najbrojnija pitanja, zapravo na svako
kojim prilii da se bavi onaj koji namjerava biti estit i poten.

5
222

To je ono, ljudi, ime ja iskazujem pohvalu Sokratu; a

uplevi opet ono ime ga kudim, rekoh vam ime se ogrijeio
mene. Doista nije to samo meni uradio nego i Harmidu Glau- b
konovu,213 i Eutidemu Dioklovu,214 i veoma mnogima drugima
koje on obmanjuje postajui predmetom ljubavne udnje umjesto da bude onaj koji udi. A to je ono to i tebi govorim,

211

Spartanski vojskovoa.

212

Periklo je slavan atenski politiar i vojskovoa a ostala su dvojica junaci

iz Ilijade, mudri starci savjetnici.

156


.
, ,
, J

, ,
ovb5 ,
, ,
, ,
.
Kat ,
.
,

, .
,
,
.


,
,
.
, ,
.
,

,
.

213

Harmid, po kome je nazvan istoimeni dijalog, bio je Platonov ujak.

214

Spominje se u Ksenofontovim Uspomenama Sokratu, a nije identian

sa sofistom po k o m e je nazvan jedan Platonov dijalog.

157

206 c

5
222

Simpozij

207 a

5 Agatone: ne daj da te ovaj obmanjuje, nego se priuvaj

navi ono to je nas zadesilo i nemoj da te, kako poslovica
kao budalicu gorko poui iskustvo.

upozkae,

Kad je Alkibijad to215 izrekao, njegova je prostodunost

pobudila opi smijeh jer se inilo da je jo uvijek zaljubljen u
Sokrata. Potom je Sokrat rekao: ini mi se da si trijezan,
Alkibijade. Ta ne bi inae tako spretno okoliei
pokuavao
5 prikriti razlog zato si sve to izrekao i govorei kao uzgred to
stavio na kraj kao da nisi sve to izgovorio radi zametanja spora
d izmeu mene i Agatona jer dri da ja treba da ljubim tebe i
nikoga drugog a Agatona ti i nitko drugi. Ali to nije ostalo
neprimijeeno nego je ta tvoja satirska i silenska drama izala
5 na vidjelo. Nego, dragi Agatone, neka mu to nita ne pomogne,
ve se ti pripremaj da mene i tebe nitko ne zavadi.

Nato je rekao Agaton: Doista se ini, Sokrate, da zbori

e istinu. Posvjedouje mi to i to je legao u sredinu izmeu mene
i tebe da nas rastavi. Nita mu to dakle nee koristiti nego u
ja doi i lei uz tebe.
5

Dabome, rekao je Sokrat, legni ovdje nie mene.

O Zeuse, na to e Alkibijad, to eto opet doivljavam od
toga ovjeka! Misli da mu je zadaa da svagdje mora nadvladavati. No ako ve ne doputa neto drugo, ti nedokuivi
ovjee, pusti Agatona da lei izmeu nas.

io

Nemogue, odgovorio je Sokrat. Ta ti si pohvalio mene

pa sad opet treba da ja hvalim onoga meni zdesna. Ako dakle
Agaton legne nie tebe, nee valjda opet mene hvaliti prije nego

215

Sve to, taj govor.

158

220

5 , , , 5
,
.
C

,
.
, , ,
5.
5

,
, ,
d * ,
, 5 * '
.
5 ,

.
5,

5 *, , .
' , , , .

, ).
, 5 .
, ,
5 .
, *,
.
.
5
5
, ,
.

' , .

, * .

,
-

159

Simpozij

206 c

ja radije ne pohvalim njega? Nego pusti to, udae, i nemoj

pozavidjeti na mojoj pohvali; ta doista veoma elim da mu 223
izreknem pohvalni govor.
Hura!, na to e Agaton.

Alkibijade,

nemogue je da

ostanem ovdje nego svakako valja da se premjestim

da bi mi

Sokrat izrekao pohvalu.

To je ono uobiajeno, rekao je Alkibijad;kad

je Sokrat

nazoan, nemogue je da drugi dobije udjela u lijepome. I sada

je ak bez tekoe pronaao plauzibilan

razlog da ovaj ovdje

lei uza nj.

Agaton je dakle ba ustajao da legne uz Sokrata; ali izne-

nada na vrata nahrupi mnotvo banitelja pa kako ih naoe

otvorena jer je netko upravo kroz njih izlazio, krenu k onima
za stolom i polijegaju te se sve ispunilo galamom

i trebalo je 5

ispijati velike koliine vina, ali sad bez ikakva reda.

ree da su Eriksimah,

Aristodem

Fedro i neki drugi brzo otili a njega je

obuzeo san i odspavao je ba dobrano budui da su noi bile c

dugake i probudio se prema jutru kad su ve pijetli pjevali, pa
kad se probudio,
Agaton, Aristofan

vidio je da ostali spavaju ili su otili a da su

i Sokrat jo jedini budni i da piju iz velike 5

ae redom udesno. Sokrat je s njima razgovarao. I

Aristodem

ree da se ne sjea drugoga emu se govorilo - jer niti je bio d

od poetka prisutan a malo je i drijemao, - no bit je, ree, bila
da ih je Sokrat prisiljavao da priznaju da isti ovjek treba da
bude kadar sastavljati komedije
umijeem

tragiki pjesnik

i tragedije i da onaj koji je

treba da bude i komiki.

tjerani na to i ne ba paljivo ga pratei, dremuckali

160

Oni su, 5
i prvi je


, ; ' ,
, rjy
.
5
lov, ', , ! 0 5 ?
/ , ^ ?
,
.

, ,
*
.
, *
.
'
,
, etvai,
.

' ' ,
,
, ,
, , 5 5
.

'
,
,

, ] ()
.

,

161

222

223

5
d

207 a

Simpozij

zaspao Aristofan a ve za dana Agaton. Sokrat pak, poto ih

je uspavao, ustao je i otiao a Aristodem ga je po obiaju
io slijedio, i kad je doao u Likej, Sokrat se umio i onda provodio
dan kao i svaki drugi, a kad ga je tako proveo, uveer je kod
kue legao na poinak.

162

220 d
5

, be '.

, , ,
{) , ,
, bapvf
biaTpiif/avTa .

163

Harmodije

i AHstogiton. Odmah nakon 480. g. prije Kr. Mramorna kopija bronanog

originala. Braunschweig.

Takozvani Idolino. Sredina V. st. prije Kr. Bronca. Firenca.

Glava djeaka ukraena vrpcom. Kraj V. st. prije Kr. Bronca. Miinchen.

LISIS
ili prijateljstvu; majeutiki spis

* .

Slika na prethodnoj strani: Scena iz kolskog ivota s jedne kilike. Kitansta poduava
glazbu (u glazbenu obuku spada: pjevanje, lira, kitara, frula, itanje lirskih pjesnika, upute
u ritmiku i metriku). Godina 480. prije Kr. Berlin. (D.S.)

JliiiiL

iPtatonou

Na svom putu iz Akademije u Likej, iz jednog vjebalita u

drugo, Sokrat ide ispod samoga gradskog zida s njegove vanjske
strane, oito elei izbjei gradsku guvu ali i seoski kraj u kojem
mu drvee nema to rei, kako kae u Fedru (230d). Kod
Panopova izvora i malih vrata zadri ga skupina mladia i djeaka
meu kojima su ugledni mladi Atenjani Ktesip i Hipotal te njihovi ljubimci Meneksen i Lisis. Tema dijaloga bit e prijateljstvo i ta dva para pederastikih ljubavnika ilustriraju dvojak
odnos izmeu mladih: dok Hipotal sasvim nezrelo postupa prema
Lisisu i prirodno nimalo ne unapreuje niti njihov odnos niti
svoje izglede kod djeaka, Ktesipov je stav prema Meneksenu
mnogo konstruktivniji i pozitivniji. Zato i nije neoekivano da se
Ktesip i Meneksen poimence spominju u Fedonu (59b) kao
nazoni pri Sokratovoj smrti, dok za drugu dvojicu vie nigdje kod
Platona neemo uti. Ali pravi, autentini odnos prijateljstva,
koji treba da vodi odgoju i moralnom i intelektualnom usavravanju, pokazat e tek Sokrat svojim ponaanjem prema mladima.
Postupak razmatranja to je prjateljstvo tipian je za Platona.
Tek e u razgovoru Sokrat nastojati razjasniti pravu bit prijateljstva. Tom razlaganju prethodi pak iskustvena slika prijateljstva
i nju ilustriraju mladii: oni nisu sigurni to je ljepota ili mudrost,
ali jesu da su prijatelji. Budui da je za prijateljstvo potrebno
dvoje, zato ovdje imamo dva para prijatelja. Sam e dijalog prikazati prijateljstvo u raznim stupnjevima i aspektima: od prirodnog oblika izmeu oba djeaka preko dva odnosa izmeu Ktesipa i Hipotala prema Meneksenu i Lisisu sve do vrhunske ljubavi

169

Platonov Lisis
koju Sokrat osjea i prema dvojici djeaka, ali i prema obojici
mladia, a koja ima iskljuivo odgojnu svrhu.
Cio je prizor, dakako, obojen atmosferom grke pederastike
ljubavi premda je Wilamowitz tvrdio da su Grci otro luili prijateljstvo (philia) i ljubav (eros) kao dva razliita tipa emocija i
odnosa meu ljudima. Ve i to vodi Lisisa u blizinu Simpozija. Treba moda neto rei i tom pitanju homoseksualnosti u
Platona.
Poznato je da ne znamo ni za koju enu u Platonovu ivotu.
Znamo takoer da je Platon osuivao spolne odnose meu
mukarcima i izrijekom ih je zabranio i u Dravi (403b) i u
Zakonima (839a), ali je istina i to da je on bio protivnik i
heteroseksualnih odnosa osim u svrhu prokreacije. ini se, ukratko, da je Platon bio protivnik seksa uope.
Zato je pederastija tako izrazito potiskivala heteroseksualnu
ljubav u Grkoj, bar u 5. stoljeu (jer u 4. dolazi do pravog
procvata divljenja eni i oboavanja njezine ljepote i spolnosti),
teko je pitanje i tome se ne moe ovdje raspravljati. Vano je
samo da nastojimo zatomiti eventualnu nelagodu koja se moe
pojaviti pri svim tim ljubavnicima i ljubljenicima, ljubavnim
ugaanjima i udnjama koje su za mnoge danas moda neprirodne. Treba, kako kae jedan autor, samo zamisliti na mjestu svih
tih mladia i djeaka neku lijepu djevojku pa e nam sve postati
posve prihvatljivo, razumljivo i blisko. Napose to vrijedi za Sokratov odnos prema mladima koji je umjesto na tjelesno zadovoljenje usmjeren na duboko erotiziranu, ali produhovljenu vezu s
ciljem moralnog usavravanja, kako je to lijepo kasnije Platon
prikazao u Simpoziju. Ovdje smo tek u ranoj fazi njegove
filozofske erotike i erotologije.
Sokratov se razgovor s djeacima dade ralaniti u tri odjeljka
ili faze. U prvoj on razgovara s Lisisom i Meneksenom. Razgovor
s Lisisom posve je skrojen prema jo djeakoj, naivnoj intelektualnoj razini, primjerenoj sugovorniku a tako je odabrana i tema
prijateljstvu. Raditi to god eli uzima se kao najvea srea
mlada ovjeka te dobi i prirodna elja ovjeka pa je Sokrat kod
njega i predpostavlja. I rezoniranje je tako oblikovano. Lisis mora

170

Platonov Lisis
priznati da oni koji ga najvie vole (prijatelji su mu) i najvie
brinu za njegovu sreu nameu mu i najtea ogranienja u ivotu.
Ta su ogranienja posljedica njegova nedovoljnog znanja, a im
to neznanje nestane, i ona e biti uklonjena. Opet jednom znanje
je vrhunsko dobro. Kako su ograniavanja u ponaanju izraz
roditeljske ljubavi, ljubav se ukazuje nuno povezanom s odgajanjem. Tko istinski ljubi, taj odgaja - posve suprotno od onoga
kako postupa Lisisov ljubavnik Hipotal. Povezanost ljubavi i
znanja te ljubavi i odgoja ini osnovu cijelog dijaloga.
Razgovor s Meneksenom posve je drukiji: on je izrazito
eristiki oblikovan. Meneksen je na viem stupnju duhovne
svijesti i intelektualne zrelosti a i Sokrat i Lisis karakteriziraju ga
kao estokog borca rijeima (e r i s t i k s). Ta se eristika u velikoj mjeri temelji na dvoznanosti grke rijei h i 1 s koja ima
i aktivno znaenje (prijatelj/ski) i pasivno (drag, sklon).
Ishodino je pitanje da li je prijateljstvo jednostrano ili obostrano. Ako se s Meneksenom sloimo da je ovo drugo, onda zapad a m o u a n t i n o m i j u : 1. ako samo j e d a n voli, o b o j i c a su
prijatelji/dragi; 2. ako ljubav nije obostrana, onda nijedan nije
prijatelj/drag. Obje se teze stvarno nadopunjavaju, ali formalno gledajui one naizgled kontradiktorno pobijaju Meneksenovo
uvjerenje iz kojega su izvedene. Ako pak prihvatimo Sokratovo
miljenje jednostranosti prijateljstva, onda i aktivno i pasivno
znaenje rijei h i 1 s vodi do nemogueg zakljuka da je mogue biti neprijatelj/mrzak prijatelju/dragome i prijatelj/drag neprijatelju/mrskome. Tako Sokrat izvodi kao konzekvencu da niti
oni koji vole/prijatelji niti oni koji su voljeni/dragi a niti oni koji
i vole i voljeni su nisu prijatelji/dragi. Kako se izvui iz te zbrke?
Da je prijateljstvo dvostrano, za Meneksena je razumljivo
samo po sebi. Ali to je tip naivnog, nesofisticiranog prijateljstva
kakvo ilustrira odnos izmeu Lisisa i Meneksena. Sokrat nasuprot tome ukazuje na drugi tip iskustva u kojem je naklonost
jednostrana. Tu je ljubav prema stvarima manje vana od ljubavi
roditelja koja je usmjerena prema neodrasloj i odgojem jo neoblikovanoj djeci, a kao najvaniju u ali spominje ljubav prema
mudrosti koju mudrost ne uzvraa.

171

Platonov Lisis
Sokrat dalje kae da od djetinjstva ni za ime nije tako strastveno udio kao za stjecanjem prijatelja pa je zadivljen kako su
brzo i lako oba djeaka uspjela u tome. Osjetna je crta ironije
kojom Sokrat stavlja u opreku ili suodnos taj prirodni predoblik
prijateljstva izmeu djeaka i mladia i onaj savreni oblik te veze
koji sam ima u vidu. Tek se u ovome potonjem ostvaruje i ispunja
onaj uenja vrijedni ideal koji nadilazi sve nesavrene odnose
prijateljstva kakve nalazimo u ivotu. Time se ujedno uspinjemo
od jednostavnih oblika uzajamne naklonosti do vrhunske sokratovske ljubavi, one u kojoj prava filozofija uistinu uzvraa onome
koji udi za mudrou.
Tako je prvi dio razgovora pokazao suodnos prijateljstva i
odgoja (Lisis) i stupnjevanje u podruju prijateljstva (Meneksen).
U drugom odjeljku polazi se od proturjenih iskaza pjesnika
tome da li se slino privlai ili odbija. Tako Homer kae da bog
slino udruuje sa slinim a s time se slae i empedoklovska p h i l i a . Hesiod pak tvrdi da se i lonar ljuti na lonara a to je opet
u skladu s heraklitovskim p o l e m o s o m , ratom. To nas vodi
uvoenju novog pojma, koristi, a ovaj vodi k elji koja obuzima
onoga kome neto nedostaje. Pri ovoj hesiodovskoj tezi osobito
je vano i da onaj koji ne zna ljubi onoga koji zna (215d). No i ta
teza odmah je pobijena eristinom argumentacijom: po njoj bi
prijateljsko moralo biti naklonjeno njemu neprijateljskome i
obrnuto. Tako izlazi da niti je slino prijatelj/drago slinome niti
suprotno suprotnome. Prividno se ukidaju obje teze, ali samo
prividno, jer je jasno da u stvarnosti to su sve koordinate koje su
tu za to da razjasne njezine kompleksne krivulje.
Sokrat i Lisis s jedne su strane slini: obojica su iste, ljudske
naravi, obojica ude za dobrom a prijateljima ih ini bog (214a).
Pri tome treba imati na umu da savreno dobro prelazi ovjeje
mogunosti: kad bi ga ljudi posjedovali, ne bi bilo one potrebe
koja Lisisa tjera k Sokratu, ali - na tajanstven i zagonetan nain
- i Sokrata k Lisisu. S druge pak strane, bez obzira na jednaku
narav, Sokrat i Lisis su posve nejednaki: jedan posjeduje znanje,
drugi ne. Ali i tu nema apsoluta, jer kad bi jedan imao potpuno

172

Platonov Lisis
znanje a drugi bio u potpunu neznanju, tada prijateljstvo meu
njima ne bi bilo mogue.
Stvarnost ipak oevidno nije tako kruta kao obje spomenute
teze izmeu kojih se ona kree, pa ni obaranje tih teza nije tako
radikalno kako se to ini. Cilj ljubavi je u svakom sluaju dobro
ili - prema poslovici to je lijepo, to je i drago - lijepo. Ali onaj
koji voli (aktivni h i 1 s ) je u sredini izmeu dobra i zla, on je
niti dobar niti zao (220d6), isto onako kako je to kod filozofije
u Diotiminu govoru u Simpoziju (204ab).
Jo je jedna nadopuna nuna. Onaj ni dobri ni zli ljubi
dobro zbog nazonosti zla, tj. kad je zlo prisutno u onome koji
niti je dobar niti zao a da nije posve ovladalo njime. Tu je opet
na paradoksalan nain iskazano neto vano: onaj[ni dobri ni zli
ljubi mudrost, filo-zofira, i to zbog nazonosti neznanja. Lisis,
koga nije u vlast dobila nemudrost pa on lebdi izmeu mudrosti
i ludosti, u stvarnom smislu tei za mudrou koju ne posjeduje,
a u osobnome ljubi Sokrata. Ali taj se isti temeljni odnos ponavlja
na vioj razini: i sam Sokrat nije mudrac nego tek ljubitelj mudrosti, jer mu manjka savrena, potpuna mudrost koja je, kako
doznajemo u Simpoziju (203e) i Fedru (246d), vlasnitvo
bogova.
Cik-cak argumentacija prekida se uzvicima nezadovoljstva
kad umovanje zapadne u slijepu ulicu ili u greku. Tako i sada,
na poetku treeg dijela, Sokrat zlovoljno primjeuje: ini se da
smo se samo u snu obogatili. U tom se dijelu najprije konstatira
da je prijateljsko i ljubav relativan pojam i promatra se u sklopu
svojih relacija: oni po sebi nisu nita nego im pripada i uzrok i
svrha. Prijateljstvo se odnosi na neto poradi i zbog neega kao
to je poradi zdravlja a zbog bolesti lijenik prijatelj bolesnome.
Zdravlje je dobro i zato je ono prijateljsko/drago. Ljubav je
neto intencionalno: usmjerena je na dobrotu i ljubav.
Time je razgovor dosegao najviu razinu. im je, naime,
poveden razgovor svrsi, niz stupnjevanih svrha vodi nas najvioj, iskonskoj ljubavi koja nije draga/prijateljska zbog neega
drugog i iji su odrazi sve druge stvari koje su drage odnosno
prema kojoj su one prazna rije prema punini stvarnosti. U toj
vrhunskoj ljubavi zavravaju i doivljavaju ispunjenje sve ostale

173

Platonov Lisis
naklonosti (p h i li a i ) . Na taj nain postaje vidljiv najvii cilj
svega ljubljenja.
Do paradoksa zaotreno odreenje po kojem onaj srednji,
ni dobri ni zli, zbog nazonosti zla postaje prijateljem dobru zbog
dobra i ljubavi (219ab) ispunilo je svoju funkciju time to je u
na vidokrug dovelo najviu ljubav koja je istovremeno dobro. Ali iva dijalektika ne trpi krutih iskaza pa ba polazei od
najvie spoznaje, koju je ona uinila vidljivom, ona biva ograniena do granice ukidanja. Istinsku ljubav ne ljubimo poradi
neke ljubavi nego poradi nje same. Kod svake udnje udimo za
nekim uenome nadreenim ciljem. Tek kod vrhunske, savrene
udnje odnosno ljubavi ne postoji vie razlika izmeu dobra za
kojim udimo i dobra zbog kojega udimo. Tako se spoznajom
prve ljubavi/prijateljstva ukida c a u s a f i n a l i s (220b): ona
se zdruuje i stapa s predmetom te prve ljubavi.
Ukidanje onog krutog odreenja ide meutim i dalje. Ukida
se i teza da mora postojati neko zlo kao realni uzrok udnje za
dobrim. Ta teza ima svoje uporite u podruju iskustva. Ali kad
ono vrhunsko (e i d s ) motrimo makar i iz daljine i ljubimo ga
zbog njega sama, tad oito ne moe dobro zavisiti zlu. Jer ako
bi zlo bilo prevladano, tada bi oito i dobro moralo nestati. Tako
apsolutnost dobra unitava kauzalni karakter zla.
Ako se dakle sada brbljarijom ukazuje ta definicija prijateljstva ( t o h i 1 ) koja je vodila nasluivanju najvie ljubavi,
jer je u njoj ukinuti finalni i djelatni uzrok, smisao je toga da se
uini vidljivim apsolutnost ljubavi i dobra. To prividno ukidanje zapravo vodi pojanjenju. Suprotnost izmeu podruja naeg
iskustvenog opstojanja s njegovim mijeanim stanjima, za koje ta
definicija vrijedi, i podruja apsolutnoga, za koje ona vie ne
vrijedi, ne moe se izvesti temeljitije i uvjerljivije no to to ini
Sokratova dijalektika.
Ta neumorna, neukrotiva dijalektika ide i dalje: djelatni
uzrok i finalni uzrok odreuju se iznova, prvi kao udnja (e i t h y m i a ) a drugi kao srodna pripadnost (o i k e i ) , jer udnji
lei u korijenu jedna potreba (e d e e s ) i jer izmeu onoga to
osjea potrebu i onoga to je predmet potrebe postoji odnos
uzajamnog pripadanja i mogueg dopunjenja. Treba sad obratiti

174

Platonov Lisis
p a n j u n a t o k a k o j e taj p o j a m p r i p a d n o s t i s j e d n e s t r a n e u s m j e ren na o s o b n o , s druge na stvarno uz o n o proimanje i ispreplitanje

osobnoga

platonskog

i stvarnoga koje se ukazuje

temeljnim

za

bit

e r o s a .

to se o s o b n o g a tie, ljubav poiva n a srodnosti dua. Z b o g

te srodnosti d u a pravi, autentini ljubavnik m o r a se n u n o n a m jeriti n a uzvrat ljubavi. Z n a a j n o je k a k o pri t i m

zakljucima

uesnici u razgovoru razliito reagiraju. K a d se p o j a m

srodnosti

(pripadnosti) primjenjuje na o d n o s e m e d u ljudima, M e n e k s e n se

slae, d o k Lisis uti. T o u k a z u j e n a razlike u n j i h o v i m iskustvima.
A k a d se govori uzvraanju ljubavi i a u t e n t i n o m ljubavniku,
djeake se t e k o m m u k o m m o e natjerati da se suglase sa Sokrat o m , d o k H i p o t a l o d radosti mijenja boje. Ali italac, koji p o z n a j e
H i p o t a l a, z n a t

ocijeniti

tko je pravi

a tko je tek

prividni

ljubavnik. O n a j prvi j e p r i s u t a n , ali t o n i j e H i p o t a l .

to se pak tie stvarnoga, ranije n a m se dobro i lijepo ukazalo
ciljem ljubavi. S a d a n a m j e s t o t o g a stupa o n o to n u n o m o r a m o
ljubiti, o n o t o j e p r i r o d n o s r o d n o ili p r i p a d n o . T a k o s e n a m e e
p i t a n j e n i j e li d o b r o

ujedno

srodno,

pripadno

i blago

nasluuje podudarnost due i dobra: dui je potrebno

se

dobro

koje joj i s t o v r e m e n o i pripada i s n j o m je srodno.

Dijalektiko razgraivanje, karakteristino za Lisisa, prov o d i se d o kraja. S a d se njima ukida i teza da je ljubav u s m j e r e n a
na pripadno. Najprije se naime srodno identificira s jednak i m ili s l i n i m ( h m i ) . O n d a d o l a z i m o d o p r v e o b o r e n e
t e z e treeg odjeljka dijaloga: isto je prijatelj istome. P o t o m

se

relativizira srodno. D o b r u je d o b r o s r o d n o a zlu zlo. T a d a prelaz i m o n a j e d n a k o o b o r e n u t e z u d a i zli m o e biti prijatelj z l o m e .

T a k o preostaje kao tree s a m o da izjednaimo srodno s dobrim. Iz e g a slijedi da s a m o dobri m o e biti prijatelj d o b r o m e .
I t o s e p o b i j a : z a p r a v o , i t o s m o s m a t r a l i d a s m o s a m i

sebe

pobili.
Sve su te teze dakle pobijene a ipak ne s m i j e m o previdjeti da
j e o s t a l o n e t o t o v r i j e d i . P r v a , d o d u e , n i j e j e d n o z n a n a i, a k o
je p r e v e d e m o u drugu, vidljivom postaje njezina dvoznanost. Ali
ako o d druge p r i j e e m o treoj, o p e t se j e d n o m ukazuje srodnost
i u z a j a m n a u p u e n o s t Sokrata i Lisisa, due i dobra.

175

Platonov Lisis
P r e m d a je kronologija Platonovih spisa trnovit problem, ipak
s e v e i n a a u t o r a s l a e d a n j e g o v e d i j a l o g e m o e m o s v r s t a t i u tri
s k u p i n e : rane, s r e d n j e i k a s n e . D o k bi S i m p o z i j p r i p a d a o srednjima, Lisis zacijelo treba svrstati m e u rane. P r e m d a se o n ni
u

umjetnikom

a ni u

filozofskom

smislu

ne

moe

mjeriti

Simpozijom, oigledno je tematska veza izmeu oba. U

stavu

p r e m a Lisisu iskristalizirala su se u g l a v n o m dva stava: jedni su

u

njemu

vidjeli prethodnika,

dopunu

ili n e d o s t o j n i

nastavak

S i m p o z i j a , d o k su g a drugi radije pridruivali tzv. a p o r e t i k i m

dijalozima, n a p o s e Harmidu. K a o argument za prvo obino se
uz ostalo n a v o d i i da se u o b a javlja poznati, n e s a m o platonovski
p a r a d o k s da se f i l o z o f i j o m b a v e i za m u d r o u e z n u oni koji niti
j e s u m u d r i niti koji to u o p e nisu: prvi je n a i m e v e

posjeduju,

d r u g i n e v i d e k o r i s t o d n j e ili, j o g o r e , p o g r e n o m i s l e d a j e v e
posjeduju. Z a drugo je argument struktura vanjske radnje i scenarije dijaloga kao i negativni zakljuak na koncu. U pravu
ipak biti oni koji, p o p u t Friedlandera, p o v e z u j u u Lisisu

e
oba

aspekta i vide u n j e m u rani stupanj Platonove filozofske erotike.

176

Molitva djeaka. Kraj IV. st. prije Kr. Bronca. Berlin.

LISIS
St. II
SOKRAT

P< 2 0 3

Iao sam iz Akademije prema Likeju ispod samoga grad- a

skogzida s njegove vanjske strane. Kad sam se naao kod malih
vrata gdje je Panopov izvor; ondje sretoh Hipotala
Hijeronimova, Ktesipa Pajanjanina i druge mladie koji su se natisnuli oko 5
njih. IHipotal, ugledavi me kako se primiem, ree: - Sokrate,
kamo ide i odakle?
b
- Iz Akademije,

rekoh ja, idem prema

Likeju.

- Ovamo, ree on, do nas. Nee li svratiti? Isplati se doista.

- Kamo to misli, rekoh ja, i koji su to ovi ovdje?

- Ovamo, ree pokazavi mi nekakav ograen prostor s

otvorenim vratima nasuprot zidu. Ondje boravimo, ree, ne
samo mi sami nego i veoma mnogo drugih ljepotana.
- A to je to i ime se bavite?

204

- Vjebalite, ree, netom izgraeno, a vrijeme provodimo

veinom u razgovorima kojima bismo ti rado pripovijedali.
- To e biti lijepo od vas, rekoh ja; a tko ondje
- Tvoj prijatelj i tovatelj, ree on, Miko.

178

poduava?
5

22

St. II
. 203

* a
'
, CI
'
.
5
9

, 2 , , ]
;
b
, ' ,
, ' , .
;

.
, , , ;
5
, , .
, '
09, .

, ;
204
, ,
, .
? , ' , ;
, ' , , .

179

Lisis

- Zeusa mi, rekoh ja, ba nimalo lo mu ve valjan sofist.

- Hoe li dakle poi s nama, ree, da i ti vidi one koji su
tu?
b

- Najprije bih volio uti pod kojim u uvjetom ui i tko je

onaj koji je za vas lijep.
- Za jednoga od nas to je ovaj, Sokrate, za drugoga onaj.
-A

tko je to za tebe, Hipotale? To mi reci!

Na to pitanje on pocrveni. Ja pak rekoh: - Hipotale, sine

Hijeronimov, nemoj mi rei da li voli nekoga ili ne; ta znam
da ne samo voli, nego i da si ve daleko odmakao u ljubavi.
A ja sam u drugome bezvrijedan i beskoristan, ali to mi je
c nekako dano od boga da sam u stanju brzo prepoznati i onoga
koji voli i onoga koji je voljen.
uvi to, on jo mnogo jae pocrveni. A Ktesip ree: - To
5 je ba fino, Hipotale, to crveni i krati se rei Sokratu ime; ta
ako on s tobom provede i kratko vrijeme, do besvijesti e ga se
nasluati kako ga esto spominje. Nas barem, Sokrate, zad gluio je i probio nam ui Lisisom; a ako jo i malo popije, tada
je sasvim uobiajeno da i kad se budimo oda sna, ini nam se
da ujemo Lisisovo ime. I to u nevezanu razgovoru pripovijeda, premda jest strano, nije do kraja strano; ali kad nas stane
5 obasipati pjesmama i krasnoslovima! A to je jo stranije od
toga, to je to pjeva svom Ijubljeniku1 udesnim glasom, a mi
to moramo sluati i trpjeti. Ali sad kad ga pita, samo crveni.
e

- Taj je Lisis, rekoh ja, jedan od mlaih, kako se ini; a

zakljuujem to po tome to mi njegovo ime, kad sam ga uo,
nije bilo poznato.

1
Premda su, suprotno nekim autorima (vidi predgovor), u Grka i posebno
u Platona osjeaji ljubavi i prijateljstva uzajamno povezani i proimaju se, u ovom
su prijevodu rijei izvedene od korijena e r a -/e r - prevedene hrvatskim ljuba o n e od korijena h i 1 - hrvatskim prijatelj- ili vol-.

180

24 a

, * , , '
.
, , ^
[];
6
.

9, , , .
, ;
.
Kat .
9 2
* , ],
,
.
'
, ,
.
.

5
, , ' , , ,
'

,
.
, ,
],

.
, ,
, ' "11 .

, ,
.

.
" , 5 , ,
, .

181

Lisis

215 a

- Ne spominju mu naime, ree, ime esto, nego ga jo

nazivaju po ocu zato to mu je otac veoma poznat. Jer inae
dobro znam da ti djeak likom nikako nije nepoznat; ta i samo 5
po tome lako ga je prepoznavati.
-Reci,

rekoh ja, iji je.

- Najstariji je sin, ree, Demokrata

Ajksonjanina.

- Pa lijepo, Hipotale, rekoh ja, kako si plemenitu i u

svakom pogledu krepku tu ljubav sebi iznaao! Pa hajde, izloi 10
mi ono to i ovima kazuje, da vidim da li zna to ljubavnik 205
treba da govori Ijubljeniku njemu samome ili drugima.
- Pa zar ti, Sokrate,
govori?

ree, dri neto do toga to ovaj

- Porie li i to, rekoh ja, da ljubi onoga koga

spominje?

ovaj

- To ne, ree, ali svakako poriem da sastavljam pjesme i 5

krasnoslove svom Ijubljeniku.
- S njime nije sve u redu, ree Ktesip, nego bulazni i govori
ludorije.
Na to ja rekoh: - Hipotale, ne elim uti neku od tvojih b
pjesama ako si takvu spjevao tome mladiu, nego samo njezin
smisao da znam na koji se nain ophodi s Ijubljenikom.
- Ovaj e ti to zacijelo rei, ree; ta tono zna i sjea se ako
me se doista, kako kae, dosita nasluao.
5
- Bogova mi, ree Ktesip, na svaki nain. Pa i smijeno je,
Sokrate. Biti ljubavnik i vie od sviju ostalih misliti na svog
djeaka, a ne moi nita posebno rei to ne bi isto tako i svako
dijete moglo rei, kako da to ne bude smijeno? A to itav grad c
pria Demokratu, djeakovu djedu Lisisu i svim njegovim
precima, bogatstvu, uzgoju konja i pobjedama u Delfima, na

182


, , , '
. '
.
, ' , .
, , .
,, 5 , *1,

,
epl
.
, , , , ;
, ' , ;
, ,
.

204

205

, ,
.
9 2 *1,
, b
, ]
.

, ,
, , , ' . 5
) , , .

, .


, C
;

,

183

Lisis

215 a

5 Istmu i u Nemeji etveroprezima i trkaim konjima, svemu

tome on pjeva pripovijeda a k tome i jo drevnijemu od toga.
Ta nedavno nam je u nekoj pjesmi ispripovijedio
Heraklovo
d ugoivanje, kako je Herakla zbog srodstva primio njihov predak koji je sam potekao od Zeusa i keri rodoelnika te opine,
emu pjevaju stare bakice, i mnogo drugoga te vrste, Sokrate.
To je ono to i nas prisiljava da sluamo kako pripovijeda u
krasnoslovima i pjesmama.
5
A ja, uvi to, rekoh: - Smijeni Hipotale, zar sastavlja i
pjeva pohvalnu pjesmu sebi jo prije nego to si pobijedio?
-Ali

sebi, Sokrate, niti sastavljam niti pjevam.

- Bar to ne misli, rekoh ja.

io

- Kako to moe biti?, ree.

-U svakom sluaju te se pjesme u najveoj mjeri odnose

na tebe, rekoh. Jer ako osvoji tako izvrsna Ijubljenika, na ast
e ti biti ono to siproslovio ili spjevao i bit e ti prava pohvalna
pjesma kao onome koji je pobijedio zato to si stekao tako
5 vrsna Ijubljenika; ali ako ti umakne, koliko bude vee pohvale
izrekao Ijubljeniku, toliko e smjeniji ispasti koliko si vee
2 0 6 ljepote i dobrote bio lien. Tko je dakle majstor u ljubavnom
umijeu, prijatelju, taj ne hvali Ijubljenika prije nego to ga
osvoji bojei se kako e ispasti budunost. A osim toga oni se
lijepi ispunjaju umiljenou i razmetljivou kad ih tko hvali
i uznosi. Ili ti ne misli tako?
5

- Da, ree.
-A
-

nisu li to tee uhvatljivi to su vie

razmetljivi?

Vjerojatno.

- Kakvim bi ti se dakle inio lovac koji bi u lovu plaio

io divlja i tako je inio tee uhvatljivom?

184

205 C

5
26

Nejutea ,
, . ya/>
^'? ,
6
*,
, ,
, 9
.
Kat 9 2 ,
;
* , , ,
.

, ' .
; .
, , *
] ,

, ,
,

. * , , ,
, \
.
,
],
;

, .

;

' .
? ,
;

185

Lisis

20b b

- Oigledno loim.

- Tako i krasnoslovima i pjesmama ne opinjati

divljim initi znak je velikog manjka kulture; zar ne?

nego

- Cini mi se.
- Pazi sadHipotale,
da se zbog pjesnitva ne izloi napa- 5
dima u svemu tome. Ta mislim ipak da ovjeku koji pjesnitvom sam sebi teti ti ne bi htio priznati da je dobar pjesnik
budui da sam sebi nanosi tetu.
- Ne bih, tako mi Zeusa, ree; ta to bi bila velika nerazboritost. Ali ba zbog toga ti se, Sokrate, povjeravam i, ako ima c
to drugo, savjetuj emu treba govoriti ili to treba initi da
bih omilio Ijubljeniku.
- Nije lako rei, rekoh ja; no ako bi se pokazao voljnim da
ga navede na razgovor sa mnom, moda bih ti mogao pokazati
5
emu treba s njime razgovarati umjesto onome emu ovi
kau da ti krasnoslovi i pjeva.
- Pa to nije nita teko, ree. Ta ako unie s Ktesipom
ovamo pa sjedne i porazgovara, on e ti, mislim, i sam prii
- osobito naime, Sokrate, rado slua a osim toga, kako se slave 10
Hermeje, izmijeani su ondje mladii i djeaci, - prii e ti d
dakle. Ako pak ne prie, dobar je znanac Ktesipu preko Ktesipova bratia Meneksena; Meneksenu je naime ba najbolji
prijatelj od sviju. Stoga neka ga on pozove ako ti stvarno sam 5
ne pristupi.
- Tako valja initi, rekoh ja. I ujedno uhvativi
pooh u vjebalite a ostali su ili za nama.

Ktesipa,

Uavi, zatekosmo ondje djeake kako se, poslije

nja rtava i obavljanja gotovo svih svetih radnja, svi

prinoeureeni

186

2 0 b

b
Kat '
;
.
, *\, 5


, .
, .
, , , c
,

.
, ' , '
,
\
.
' , , .
^
-,
, ,
, , / ,
.
,

.
, ]
.

, ' , .
Kat

5
fj.

,

187

Lisis

2o6 e

5 kockaju. Veina se dakle igrahu vani na dvoritu, dok su neki

u uglu kupaline svlaionice igralipar-nepar brojnim kockicama koje su vadili iz nekih koarica; a oko tih stajahu drugi
promatrajui ih. Jedan od njih bio je i Lisis koji je stajao medu
207 djeacima i mladiima ovjenan i istiui se vanjtinom, dostojan da ga se nazove ne samo lijepim nego i lijepim i plemenitim. A mi, udaljivi se, sjedosmo na suprotnu stranu, - ondje
je naime bilo mirno, - i neto razgovarasmo meu sobom. Lisis
5 se meutim esto osvrtao i pogledao na nas i bilo je oito da je
jako elio da nam se pridrui. Neko vrijeme dakle nije znao to
bi i ustruavao se da nam pristupi; zatim je Meneksen u tijeku
b igre doao iz dvorita i, kad je ugledao mene i Ktesipa, doao
je sjesti do nas; vidjevi to, Lisis ga je slijedio i sjeo kraj
Meneksena. Na to prioe i ostali pa i Hipotal, kad je vidio
5 veinu gdje stoje unaokolo, zakloni se za njih i primakne se
onamo gdje je mislio da ga Lisis nee opaziti bojei se da to
ovome ne bi smetalo. I tako je izbliza sluao.
A ja bacih pogled na Meneksena pa rekoh: - Sine
c fontov, koji je od vas dvojice stariji?

Demo-

- Jo se prepiremo tome, ree.

-A ne biste li se mogli prepirati i tome koji je
rekoh ja.
5

plemenitiji?,

Dakako.

-A zacijelo i tome koji je ljepi isto tako?

Tu se obojica

nasmijae.

-Ali svakako, rekoh, neu pitati koji je od vas bogatiji. Ta

prijatelji ste, zar ne?

188

205

5 .
, ,

.
6 ,
207
, , *
.

5 .
, .

,
b ,
,
.
, *1,
5 ,
,
.
, ** C , ' , ;
5
,
.
, ' , ' .
, .
5
, .
.
, , ,
' .
;

189

Lisis
- Svakako,

215 a

rekoe.

- Ta kae se da je prijateljima sve zajedniko tako da u 10

tome nee medu vama biti nikakva neslaganja ako govorite
istinu svome prijateljstvu.
Njih dvojica

potvrdie.

Poslije toga namjeravao sam ih pitati koji je od njih pravedniji i mudriji. Ali u to netko, doavi, podie
Meneksena
govorei da ga zove tjelovjebatelj; ini mi se naime da je ba
njegova dunost bila prinoenje rtve. On dakle ode; a ja
nastavih pitati Lisisa: - Zacijelo te, Lisise, rekoh, otac i mati
jako vole? - Dakako, ree on. - Dakle bi eljeli da bude to
sretniji? - Kako i ne bi? - A ini li ti se sretnim ovjek koji je
sluga i kojem nije mogue raditi nita od onoga to eli? Zeusa mi, meni ba ne, ree. - Ako te dakle voli otac i majka
i ele da postane sretan, jasno je to da na svaki nain nastoje
da bude sretan. - Ta kako i ne bi?, ree. - Putaju ti dakle da
radi to eli i nita te ne prekoravaju niti ti brane initi ono
to eli? - Da, zaista, Zeusa mi, brane mi, Sokrate, i to mnogo
toga. - Kako veli?, rekoh ja. Hoe da si sretan, a brane ti raditi
ono to eli? Nego reci mi ovako. Ako bi poelio uhvatiti uzde
pa se voziti na jednima od oevih kola kad se odravaju utrke,
zar ti ne bi doputali nego bi ti branili? - Zeusa mi, zacijelo
mi ne bi doputali, ree. - A nego kome bi? - Ima tu jedan
koija koji od oca prima plau. - Kako veli? Najmljenu
radniku dozvoljavaju radije nego tebi da radi s konjima to god
hoe i jo mu za to plaaju? -A nego to?, ree. - No spregom
mazgi, pretpostavljam, dozvoljavaju ti da upravlja, pa i ako bi
htio uzeti bi te ih udarati, doputali bi. - Ta kako bi doputa-

190

5
e

208

^^^
207

\ .
,
, .
.

. ,

.

9
, 7, ' , ,
; , ' .

;
? ;


;
AC , .
,
.
; . ,
;
, ,
. ; * . ;
.

, ,
;
, , .
;"
.9 ;
,
;
; .
,
, .

191

208

2o8 b

5
e

Lisis
li?, ree on. - A to?, rekoh ja. Zar nikome nije slobodno
udarati ih? - Dabogme da jest, ree, goninu mazgi. - A on je
rob ili slobodan? - Rob, ree. -1 roba, kako se ini, vie cijene
nego tebe, svog sina, njemu povjeravaju svoju imovinu radije
nego tebi i dozvoljavaju mu raditi to eli a tebi brane? A reci
mi jo i ovo. Doputaju li ti da sam sobom upravlja ili ti niti
to ne dozvoljavaju? - Ta kako da mi to doputaju? - A ravna
li tko tobom? - Ovaj ovdje, nadziratelj djeaka, ree. - Ta
valjda ne takoer rob?-A nego to? Ali bar na, ree. - Doista
je strano, rekoh ja, da slobodnjakom rob ravna. A na koji
nain taj nadzornik ravna tobom? - Svakako tako to me, ree,
vodi u kolu. - Pa valjda ne ravnaju i oni tobom, naime
uitelji? - Dakako. - Doista ti je otac naumice postavio premnoge gospodare i ravnatelje. Ali zacijelo kad doe kui k
majci, ona ti doputa raditi to god eli da joj bude sretan, ili
oko vune ili s tkalakim stanom kada tka ? Ta valjda ti ne brani
da dira brdo ili unak ili bilo koju drugu spravu od predenja
vune. A on e nasmijavi se: - Zeusa mi, Sokrate, ne samo da
mi brani, nego bih i batine dobio da diram. - Heraklo!, rekoh
ja, pa valjda nisi neto naao uinio ocu ili majci? - Zeusa mi,
nisam, ree.

- Ali zbog ega ti onda tako brane da bude sretan i ini

5 to god te volja pa te itav dan dre pod neijom vlau ijednom
rijeju da ne moe raditi gotovo nita od onoga to eli?
Stoga, kako se ini, tebi nije ni od kakve koristi ni tolik novac,
2 0 9 nego svi njime upravljaju vie nego ti, ni tako plemenito tijelo,
nego i njime drugi ravna i njeguje ga. A ti, Lisise, ne upravlja
niim niti ini ita od onoga to eli. - Nisam jo, ree,

192

2o8 b
T~f '/I

209

}^

rp / ^ /

V V/

1 Jo/er, ) , ecoev;lt oe; ey(o ovoevi

/s ;Kat
, /,
.
i? ;,
.Kat
, ,
,
,
; .
^, ; , 9
;5
;',
,
.> ;
; ye, .
9
, ' , ^ .
^;" ,
, .; ,
;
.
.
5
- ,
], ,
, ];

.Kat
, , ,
, ye , el
.*,
5 ,
; , .
5 ova ],

^ ; , ^,
,

& , , 0
, , -

193

Lisis

215 a

e od njegova sina razumijemo

u zgotavljanje jela od mesa?

Oevidno bi povjerio nama. - A njemu zacijelo ne bi dopustio

da ubaci ni mrvice; dok bi nama doputao da ubacimo ak i
ako bismo htjeli zagrabiti soli. - Ta kako ne bi? -A to ako bi
5 mu sin bolovao na oima, zar bi mu doputao da dira svoje oi
premda ga ne smatra lijenikom

ili bi mu to branio? - Branio

bi mu. - A ako bi nas smatrao vjetima lijenitvu, ak i ako

2io bismo mu htjeli otvarati oi pa u njih usuti pepela, drim da
nas ne bi sprijeio smatrajui da se mi u to dobro

razumijemo.

5 - Istinu kae. - Zar ne bi dakle radije nama povjeravao

nego

sebi i sinu i sve ostalo u to bi mu se inilo da se bolje

razumijemo

od njih dvojice? - Svakako, Sokrate, ree.

- To je dakle tako, dragi Lisise, rekoh ja; ono u to postab nemo ispravno upueni svi e nam povjeravati, Heleni i barbari, mukarci i ene, i u tome emo raditi to god budemo
i nitko nam dragovoljno

htjeli

nee stati na put, nego emo i sami

5 biti slobodni u tome i drugima emo ravnati i to e biti nae uivat emo naime u tome - a u to ne steknemo

uvid, niti e

nam tko povjeriti da u vezi s time radimo ono to nam se svia

c nego e nam stajati na putu svi koliko god budu mogli, ne samo
tuinci nego i otac i mati i svatko jo blii od njih, a i sami
emo u tim stvarima biti podloni

drugima i one e nam biti

tue; nimalo neemo u njima uivati. Priznaje li da je tako?

5 - Priznajem. - Zar emo dakle biti nekome dragi i zar e nas
netko voljeti u onome u emu smo beskorisni? - Nikako,

196

ree.

205

, , rap5
OTL
' ;,;
OTL, .
! & *
,
,
.
; '
,
, ,
;
.*

,

, , .
' .9
,
;5,
,
.
, ' , ,
, , ? ,

,
, 5
,

5
' ,
, 5 05 , ,

, ,
5 .
5
;.^

, ;

197

Lisis

2IO C

- Sada dakle niti tebe tvoj otac voli niti drugi koga drugoga
ukoliko je taj beskoristan. - ini se da ne, ree. - Ako dakle,
djeae, postane razborit, svi e ti biti prijatelji i svi e ti biti d
privreni - ta bit e koristan i valjan, - ako pak ne, tebi nee
biti prijatelj ni itko drugi, ni otac, ni mati, ni roaci. Pa da lije
onda mogue, Lisise, biti umiljen zbog onoga emu jo nita
ne znamo? - A kako bi to bilo mogue?, ree. - Ako je tebi 5
dakle potreban uitelj, znai da jo nisi kadar zrelo rasuivati.
- Istina. - Dakle nisi niti umiljen ako si jo nerazborit. - Zeusa
mi, Sokrate, ree, ne mislim da jesam.
I ja, kad sam to uo od njega, obazrijeh se na Hipotala i
umalo se ne zarekoh; dolo mi je da kaem: Tako treba,
Hipotale, razgovarati s Ijubljenikom suspreui ga a ne kao ti
inei ga oholim i razmazujui ga. No ugledavi ga kako je
ustraen i smeten onim to se govorilo, prisjetih se da nije elio
da Lisis primijeti da se on primakao. Stoga se suzdrah i
suspregnuh od govora. I uto se vrati Meneksen i sjedne kraj
Lisisa gdje je i sjedio prije nego to se podigao. A Lisis mi se
obrati djetinje i umiljato te mi kriom od Meneksena tiho ree:
- Sokrate, reci i Meneksenu ono to i meni govori.

211

I ja rekoh: - To e mu ti rei, Lisise; jer veoma si paljivo

sluao.
- To sigurno, ree.
- Stoga nastoj, rekoh ja, upamtiti to to bolje da mu sve
tono rekne; a ako to od toga zaboravi, opet me upitaj kad b
me prvi put sretne.
- Pa uinit u to, Sokrate, ree, veoma revno, budi siguran.
No govori mu sada neto drugo da i ja ujem dok ne bude
vrijeme da se ide kui!
5

198

2 C

, . ovbe
; ovbiva , * .
,
.'; , , d


]ti , ^
. ,
, , ;
5
; . * , .'. Ovb' ,
.
, , , .
,
e


, , baa,
)
, bLap.
5
,

.
, 211
, .

, ,
* ,
, .
5
, ,
.
, >
, ' ,

, b b
],

, , , , bpa,
.
, ,

5

199

205 C
- Treba dabogme to initi, rekoh ja, kad ve ite. Ali pazi
da mi pritekne u pomo ako me Meneksen bude nastojao
pobijati Ili moda ne zna da je sklon prepirci?
- Da, Zeusa mi, ree, ba jako; zbog toga upravo i elim
c da s njim razgovara.
- Da ispadnem smijean?, rekoh ja.
- Zeusa mi, ne, ree, nego da njega

obuzda.

- Pa kako?, rekoh ja. Nije to lako; ta silan je on ovjek,

5 Ktesipov uenik. A tu je i sam Ktesip, ne vidi li ga?
- Nemoj ti brinuti ni zbog koga, Sokrate, ree; nego hajde,
razgovaraj s njime.
- Treba razgovarati, rekoh ja.
10

Dok smo meutim mi to govorili jedan drugome, ree

Ktesip: - to se to vas dvojica sami gostite, a nama ne dajete
d nikakva udjela u razgovoru?
- Pa doista, rekoh ja, treba im dati udjela. Ovaj naime ne
razumije neto od onoga to govorim, ali tvrdi da Meneksen to
zna i trai da ga pitam.
5

- to ga onda ne pita?, ree on.

- Evo, sad u pitati, rekoh ja. I reci mi, Meneksene, to te

budem pitao. Od djetinjstva naime osjeam elju za nekom
steevinom kao to svatko za neim. Jer netko konje eli imati,
e netko pse, netko zlato, netko asti; ja sam pak u odnosu na to
ravnoduan, ali u odnosu na stjecanje prijatelja veoma poudan i vie bih volio stei dobra prijatelja nego najbolju
5 prepelicu ili pijetla na svijetu, da, Zeusa mi, vie nego konja i
psa, - a mislim, tako mi psa, volio bih stei prijatelja radije
nego sve Darijevo zlato, radije nego samog Darija, - tako sam

200

211 b

' , * , ye
.
,
;
, , ' .
"I, ' , ;
, , * ).
; ' .
6 ,
.
TOL ;
.
, , , , '
.
, 5 .
, ,
, ,
;
' , ' , .

, ,
.
fT* /

S* 5 f/

%
/

11 , , ;
, .
, ,
.
, ,

e , , , ,
,

5 , val
, ,
, ()

201

Lisis
ti ja drueljubiv.
divljenja

Vas pak gledajui,

i smatram

vas sretnima

2ii e

tebe i Lisisa, prepun

to ste, premda

sam

tako mladi,

kadri stjecati tu steevinu brzo i lako i ti si tog prijatelja

212

stekao

brzo i usrdno a on opet tebe; ja sam pak tako daleko od te stvari

da ne znam ni na koji nain jedan postaje prijatelj drugome,

nego ba to elim upitati tebe koji si znalac.

Pa mi reci: kad netko nekoga voli, tko postaje kome
telj, onaj koji voli voljenome
nema

nikakve

nikakve

razlike?

ili voljeni onome

prija-

koji voli? Ili

- Meni se bar ini, ree, da

razlike. - Kako veli?, rekoh ja; zar obojica

prijatelji jedan drugome

nema
postaju

ako samo jedan voli drugoga? - Bar

mi se, ree, tako ini. - A to? Zar nije mogue da onome koji
voli ne bude uzvraeno

od onoga koga voli? - Mogue je. - Pa

to? Zar nije mogue da voljeni mrzi onoga koji ga voli? - kao
to se gdjekad ini da ljubavnici doivljavaju
dok ljube najvie
uzvraaju

to je mogue

jedni

od Ijubljenika;

jer

misle da im ovi ne

ljubav a drugi da ih ak mrze. Ili ti se ne ini da je

to istinito? - Veoma istinito, ree. - Pa nije li u takvu

sluaju

tako, rekoh ja, da jedan voli a drugi je voljen? - Da. - Koji je

dakle od njih dvojice kojemu prijatelj? onaj koji voli voljenome
i to bilo da mu se uzvraa ljubav bilo mrnja, ili voljeni
koji ga voli? ili nasuprot

tome nijedan

onome

u takvu sluaju

nikome prijatelj ako ljubav nije obostrana?

nije

- ini se da je ovo

potonje sluaj. - Dakle nam se sad ini drukije

nego to nam

se uinilo ranije. Tada naime da su obojica prijatelji ako jedan

od dvojice voli; sada pak da nijedan nije prijatelj ako ne vole
obojica. - Izgleda, ree. - Znai da onome koji voli nije prijatelj
nita to ne uzvraa ljubav? - ini se da nije. - Dakle

202

niti oni 5



ris .

, ,


,
,
, '

.
,
,


;,
,

.?
; ' '
,

; ,
, Tt ;

;.
;
;

.

;
, , .
, '
, , ;.
; ,

,

;

, ;

.

.
, ,
, ,
., .
.
.'

203

2 e

212

205

kojima konji ne uzvraaju ljubav nisu prijatelji konjima, niti

su prijatelji prepelicama oni kojima je ne uzvraaju prepelice,
niti opet psima oni kojima psi, niti vinu oni kojima vino, niti
tjelovjebi oni kojima tjelovjeba, niti mudrosti oni kojima
ljubav ne uzvraa mudrost Ili moda voli svoj predmet svatko
od tih, ali mu nije prijatelj, te se vara pjesnik koji je rekao:

213

Sretnik kom draga su djeca i jednokopitni

konji,
Lovaki psi i gost stranac sa tuinskog tla?2
- Meni se ne ini, ree. - Nego ti se ini da govori istinu? - Da.
- Voljeno je dakle prijateljsko onome koji voli, kako se ini,
Meneksene, bilo da ono njega voli ili mrzi, kao to i tek roena
djeca, dijelom ona koja jo ne vole a dijelom i ona koja ve
mrze, kad ih kanjavaju mati ili otac, ipak su ak i u tom asu
svojim roditeljima od svega najdraa. - Meni se bar ini da je
tako, ree. - Po tom razlaganju dakle nije prijatelj onaj koji
voli nego voljeni. - ini se. - I nije onaj koji mrzi neprijatelj,
nego onaj koga taj mrzi. - Tako ispada. - Ako je, dakle,
prijatelj ono voljeno a ne ono koje voli, onda mnoge neprijatelji
vole a prijatelji mrze te su neprijateljima prijatelji a prijateljima
neprijatelji. Ali ipak, dragi prijatelju, to je jako
nelogino,
tovie, mislim, ak nemogue, prijatelju biti neprijatelj a neprijatelju prijatelj. - ini se da govori istinu, Sokrate, ree. Pa onda dakle, ako je to nemogue, ono koje voli bilo bi
prijatelj voljenome. - Izgleda. - A ono koje mrzi opet neprijatelj
mrenome. - Nuno. - Dakle e zakljuak biti da moramo
priznati isto to i u prethodnome,
naime da je esto netko
prijatelj onome tko mu nije prijatelj a da je to esto i neprijatelju kad ili netko voli nekoga koji njega ne voli ili ga ak mrzi;
a da je esto neprijatelj nekome koji mu nije neprijatelj nego
mu je ak prijatelj kad ili mrzi nekoga tko njega ne mrzi ili mrzi
ak onoga koji njega voli. - Izgleda da je tako, ree. - Pa to
emo onda, rekoh ja, ako prijatelji nee biti niti oni koji vole,

Solon 21, 2.

204

205 c

,
, &

,
.

e , , 5 ,
?)

,
;
5 , 5 .5 ;
Nat.
,
, ,
, ,
213 ,
,
.
, ,
. ,
5 5 .".Kat

, 5 ..!

, ,
, , .

, , ,
.5,
,
5
, .
9

..

.5.

,
, ,
,
5
, {)
.
5
, . , ,

217

niti voljeni, niti oni koji istovremeno

hoemo

vole i voljeni su? Nego

li tvrditi da pored tih postoje jo neki drugi koji su

meu sobom prijatelji? - Zeusa mi, Sokrate, ree, ne znam to

da kaem

na to. - Ta valjda nismo,

sasvim neispravno proveli

Meneksene,

rekoh ja, d

nae istraivanje? - Ne ini mi se,

Sokrate , ree Lisis i im je to izrekao, pocrvenje; inilo mi se

da mu te rijei izletjee protiv
panjom
napeto

volje zato to je s

velikom

sluao razgovor a i dok je sluao, bilo je oito da ga 5

prati.

Ja dakle,

hotei

ujedno Lisisovoj

odmoriti

Meneksena

elji za znanjem,

a obradovavi

promijenih

tijek

se

razgovora

pa se obratih Lisisu i rekoh: - Lisise, ini mi se da govori istinu

da mi, da smo ispravno
zastranjivali.

istraivali,

nikada

ne bismo

tako

Nego tuda vie ne idimo, - ta oito je to istra-

ivanje lo put, - nego ini mi se da ondje gdje smo

skrenuli,

da onuda treba ii istraujui po onome kako kau pjesnici; ta 5

oni su nam poput oeva i voa u mudrosti. A govore uistinu
tako da se ne izraavaju loe prijateljima

tko su oni; kau pak

to, kako ja mislim, ovako nekako:

uvijek doista bog ka jednakom
i ini ga prepoznatljivim;
stihove? -Jesam,

214
5

jednakog

ili se moda

vodi4

nisi namjerio

ree. - Nisi li naiao i na spise veoma

na te. b
mudrih

ljudi koji govore to isto da je nuno da slino bude u prijateljstvu sa slinim? A to su otprilike oni koji govore i piu 5
prirodi i univerzumu.

- Istinu kae, ree. - Ne govore li dakle

Ne, ini mi se, Sokrate (Wilamowitz).

Odiseja

17, 218.

206

213 c

oi
;


;.
, , , .
9 , ' , , d
;
, , , ,



, ' .
5
'Eyo>
,


9
, 2 ,
,
.


, , []
*
.
,
, * .
, ,

5
214

;
b
'', .
,
; 7

. 5
', , .^
, ' ,
;

207

Lisis
pravo?, rekoh ja. - Moda, ree. - Moda, rekoh ja, pola od
toga, a moda i sve, ali mi to ne razumijemo. Jer nama se ini,
koliko se zli blie primie zlome i koliko se vie drui s njime,
da mu toliko neprijatelj skiji postaje; ini mu naime krivo a
nemogue je da budu prijatelji oni koji ine krivo i oni kojima
se ini krivo. Nije li tako? - Da, ree on. - Na taj nain pola
od onoga to govore ne bi bilo istina ako su zli zaista slini jedni
drugima. - Istinu kae. - Ali ini mi se da govore da su dobri
slini i prijatelj i jedni drugima, a da zli, kako se uostalom i kae
za njih, nikada nisu slini ak ni sami sebi nego da su nepostojani i nestalni; ono pak to moe biti samo sebi neslino i
neprijateljsko teko moe postati slino ili prijateljsko drugome. Ili ne misli li i ti tako? - Da, ree. - Na to prema tome
niane, kako mi se ini, prijatelju, oni koji govore da je slino
prijatelj slinome kao to je jedino dobri prijatelj jedino onome
koji je dobar, a da zli niti s dobrim niti sa zlim nikada ne moe
sklapati istinsko prijateljstvo. Misli li i ti tako? On kimne. Sad dakle znamo koji su ljudi prijatelji; na nam razgovor
naime jasno ukazuje da su to oni koji su dobri. - Cini se da je
sasvim tako, ree.

- I meni, rekoh ja. Pa ipak, mui me neto u tome: deder

dakle, Zeusa ti, pogledajmo to mi je tu sumnjivo. Slini je
prijatelj slinome u onoj mjeri u kojoj mu je slian pa da li je
5 jedan takav koristan jednom takvome? Ili bolje ovako: kakvu
bi korist moglo donositi ili kakvu tetu prouzroiti bilo to to
je slino bilo emu emu je slino a da je ne donosi odnosno
prouzrokuje i sebi samome? Ili to bi mu se moglo dogoditi a
da mu se to isto ne dogodi i od sebe sama ? Kako bi takve stvari
5 mogle jedna drugoj postati privrene ako jedna drugoj ne pruaju nikakvu pomo? Moe li to kako biti? - Ne moe. - A kako
moe neto biti prijateljsko bez privrenosti? - Nikako. - No
uzmimo da slian slinome nije prijatelj; dobar bi dobrome

208

215

", .$, 5 , ,
, ' .

, -
,
.

,
;,
' .]
,
.
.

, ,
, 5 , '

,
y
A ?
\
V rs rf
Vn
5 .
rp ^
.
;&,
. 1
, , ,
, 6
,
.

;.
"
. , , .
, ' .
, , .

5
,
;


, ; , y
; 5 ,
;
;
.*0 ,
;.

209

Lisis

215 a

ipak mogao biti prijatelj u mjeri u kojoj je dobar, ne u kojoj je

slian? - Moda. - A to? Ne bi li onaj koji je dobar u onoj
mjeri u kojoj je dobar bio dovoljan sam sebi? - Da. - A onaj
koji je sebi dovoljan ne treba niega u pogledu te dovoljnosti.
- Ta kako i bi? - Onaj pak koji niega ne treba ne bi niti bio
niemu privren. - Naravno da ne bi. - A onaj koji nije niemu
privren ne bi niti nikoga volio. - Zaista ne bi. - Onaj pak koji
ne voli nije niti prijatelj. - Oito nije. - Pa kako e nam onda
uope oni koji su dobri biti prijatelji dobrima kad niti u odsutnosti ne eznu jedni za drugima, - jer su dovoljni sami sebi i
kad su odvojeniniti kad su zajedno imaju neku korist jedni
od drugih? Kako je mogue da takvi jedni druge visoko cijene?
- Nikako, ree. - Ali prijatelji doista oni ne mogu biti ako ne
cijene mnogo jedan drugoga. - Istina je.
- Pazi sad, Lisise, kako skreemo s pravog puta. Da li se
mi to u svemu varamo? - Pa kako?, ree. - Ve sam jednom
uo od nekoga koji je govorio - i sad se prisjeam - da je najvei
neprijatelj slino slinome i dobri dobrima; a i Hesioda je
navodio kao svjedoka govorei da
i na lonara lonar se jedi, i na pjevaa
i na prosjaka prosjak,5

pjeva,

i drugo sve ba tako ree da bude po nunosti da se ono to je

najslinije ispunja zaviu i ljubomorom jednog protiv drugoga, a ono najneslinije prijateljstvom; da je naime siromani
prisiljen da bude prijatelj bogatome i slabi jakome radi pomoi
kao i bolesni lijeniku, i da uope onaj koji ne zna mora biti
privren onome koji zna i da ga voli. I takoer je nastavio u jo
uzvienijem stilu da slino ni izdaleka nije prijatelj slinome,
nego da je to ba ono suprotno: ono najsuprotnije
meusobno
je najvema prijatelj. Jer da svako od toga udi za time a ne za

Poslovi i dani 25 premda se Platonov i na tekst Hesioda razlikuju.

210


5 , 5 , ;9.
be; , ' ,
;.
* e ^ beo .9 ; b
0 ovbe . .*0 be
, ovb' . ba. be e
.
.?

, e Tro0eivol

6vee ve xpeiav ; b
epi ^ ;0,
.
e eiev epl oovevo ..
5
.
*A0pei b, , apapovea.
e

eaaea; ; . b
, ,
oeao e*ev
; eo ,
epaev epae *
,

2J5a
5

ewai
() Te
, '
vaea ewai ev 5
eveKa, ,
b elboTa elboTa .
^e^rjei eaopeeepov,
bo ewai, '

eivai .
evev

211

215 e

Lisis

5 slinim: suho za vlanim, hladno za toplim, gorko za slatkim,

ofrro tupim, prazno za ispunjenou i drugo takvo na isti
nain. Suprotno da je naime hrana suprotnome: ta slino od
slinoga ne moe nikakva uitka osjetiti.
doista, prijatelju,
2 1 6 / r a o ra/ s e veoma duhovitim dok je to govorio; jer govorio je
dobro.
vama, rekoh ja, kako se ini da je govorio? - Ba
dobro, ree Meneksen, koliko se dade ovako uti. - Da li dakle
da kaemo da je suprotno suprotnome najvie prijatelj? - Bez
5 sumnje. - Pa dobro, rekoh ja; nije li to paradoksalno,
Meneksene? Nee li odmah s veseljem skoiti na nas oni premudri
ljudi, ona zanovijetala, i upitati nas nije li neprijateljstvo najb protivnije prijateljstvu? A to emo im odgovoriti? Ili nije li
nuno priznati da govore istinu? - Nuno je. - Zar je dakle,
rei e, neprijateljstvo prijateljsko prijateljstvu ili prijateljstvo
neprijateljstvu? - Nijedno ni drugo, ree. - A pravedno nepra5 vednome ili suzdrano razuzdanome ili dobro zlome? - Ne ini
mi se da je tako. - Pa ipak, rekoh ja, ako je po suprotnosti neto
prijateljsko prijateljstvu, nuno je i to dvoje meusobno prijateljsko. - Nuno. - Dakle niti je slino prijateljsko
slinome,
niti suprotno suprotnome. - Izgleda da nije.
c

- A ogledajmo jo i ovo nije li nam promaklo da prijateljstvo nije uistinu nita od toga, nego da ono to nije niti dobro
niti zlo postaje tako nekako prijateljsko dobru. - Kako veli?,
ree on. - Ma Zeusa mi, ne znam, rekoh ja, nego i samome mi
5 se vrti od zapletenosti te stvari i moe na kraju ispasti po staroj
poslovici da je ono to je lijepo prijateljsko. U svakom je sluaju
nalik neemu, njenom, glatkom i skliskom; zato nam valjda i
d lako isklizuje i izmie jer je takvo. Mislim naime da je ono to
je dobro lijepo; ne misli li i ti? - Da. - Mislim dakle po

212

215 e

5 , '
, , ,
, ,
. .

216 .
, , /cal

.
, '
, ;
, ,
.
5 ; ., ' , ;

, ,
b ;
;

5

; ./>'
, ,
;,
.
,
5 , ;
.
, ' ,
[] ,
.'.

.
.
C
* , ,
.
?, ' , ;-
, ' ,
, ,
.

d ,
.
' *

213

LISIS

a i 6 d

nagaanju da je lijepome i dobrome prijateljsko ono to niti je

dobro niti zlo; a posluhni na temelju ega govorim po nagaanju! ini mi se kao da postoje nekakve tri vrste, ono dobro, ono
zlo i ono ni dobro ni zlo; a tebi? - I meni, ree. - I da niti je
dobro prijateljsko dobru, niti zlo zlu, niti dobro zlu, kao to ne
doputa prethodni razgovor; preostaje dakle, ako je neto prijateljsko neemu, da ono m dobro ni zlo prijateljsko ili dobru
ili onome to je takvo kao i ono samo; jer nita ne bi moglo
postati prijateljskim zlu. - Istina. - Ali niti slino slinome,
rekosmo maloas; zar ne? - Da. - Dakle onome ni dobru ni
zlu nee biti prijateljsko ono to je isto takvo. - Jasno da nee.
- Dakle ispada da jedino dobru postaje prijateljskim jedino
ono to je ni dobro ni zlo. - To je nuno, kako izgleda.
- Ali, djeco, rekoh ja, da li nas doista i ono sada
dobro vodi? Ako bismo, na primjer, eljeli promotriti
je samo sebi tako da nitko zdrav nije

217

reeno
zdravo

tijelo, vidimo da mu ne bi bilo potrebno lijenitvo niti pomo;

ta dovoljno

prijatelj

lijeniku poradi zdravlja. Zar ne? - Nitko. - Ali bolesni,

mi-

slim, zbog bolesti jest? - Kako da ne bude? - Bolest je, znai,

zlo a lijenitvo korisno i dobro. - Da. - Tijelo pak, koliko je

tijelo, niti je dobro niti zlo. - Tako je. - A tijelo je zbog bolesti
prisiljeno prianjati uz lijenika i voljeti ga. - ini mi se. - Dakle
ono to je ni dobro ni zlo postaje prijateljskim

zbog prianjanja

uza zlo. - Izgleda. - Ali oito prije nego to samo postane

zlo

uslijed zla s kojim je u dodiru. Postavi naime zlime, ne bi vie

udilo za dobrim niti bi mu bilo prijateljskim.
je nemogue

da zlo bude prijateljsko

214

Ta rekli smo da

dobru. - Dakako

da je


;".
,


, .

, , , '
;! , .!

, 5 ia* ;, ,

.

.
'.
;.

. .


.5,
.
s
Ap' , 9 , ,
;

, ' ,

;
5
.'
.?

; , .

.?.5


.
.

..

.

[]
.;
.

215

2i6d

217

[8

Lisis
nemogue. - Razmotrite sad to kaem. Kaem naime da je
neto i samo takvo kao ono to prianja uza nj, a neto nije. Kao
ako bi netko htio neto namazati nekom bojom, tad bi ono to
je nanijeto mazanjem prianjalo uz ono na to je namazano.
Svakako. - Nije li tada ono na to je boja nanijeta iste boje
kao ono to je namazano? - Ne razumijem, ree on. - A evo
ovako, rekoh ja. Ako bi netko tvoje vlasi koje su plave namazao
olovnim bjelilom, da li bi tada bile bijele ili bi samo tako
izgledale? - Izgledale bi, ree on. -1 doista uz njih bi prianjala
bjelina. - Da. - Ali ipak ne bi bile nita vie bijele unato bjelini
koja prianja uz njih. - Istina. - Ali kad im, prijatelju, starost
donese tu istu boju, tad postanu kao ono to uz njih prianja,
naime bijele zbogprianjajue bjeline. - Ta kako i ne bi? - Ba
dakle to sada pitam, ako neto prianja uz neto, da li e ono
uza to neto prianja biti takvo kao ono to prianja? Ili hoe
li, ako na neki nain prianja, biti takvo, a ako ne prianja, nee?
- Prije ovo potonje, ree. -1 ono to niti je zlo niti dobro dakle
ponekad unato prianjajuoj zloi jo nije zlo, a ponekad je ve
i postalo takvo. - Svakako. - Dakle kad ono jo nije zlo bez
obzira na prianjajuu zlou, upravo to prianjanje izaziva u
njemu udnju za dobrim; ali prianjanje koje ga ini zlim liava
ga te udnje a ujedno i prijateljstva prema dobru. Jer to vie nije
ni zlo ni dobro nego zlo; a zlo nije nikada bilo prijatelj dobru.

- Naravno da ne. - Zbog toga bismo rekli i da oni koji su ve

mudri vie nisu prijatelji mudrosti, bili ti bogovi ili ljudi; a niti
5 da su joj prijatelji oni koji su u takvu neznanju da su zli; jer
nitko zao i neuk nije prijatelj mudrosti. Preostaju dakle oni koji
dodue posjeduju tu zlou, naime neznanje, ali jo nisu uslijed

216

217 c

.
, r}
, , .

5 [rt] , 7

.
.^

, ;
d , ' .'* , ' .

,

5
;
, .
9
! ..'5

5 ,
.'.'
, , , ,

.$
; ,
,
, , ,
;
, .!
5 , 9
.
.
,

.

2 8 ,
. .
,

9

5
.
,
, 9

217

Lisis

218 b

nje postali nerazumni niti neuki, nego jo misle da ne znaju b

ono to stvarno ne znaju. Stoga se i bave filozofijom samo oni
koji nisu ni dobri ni zli, dok se zli njome ne bave a niti dobrota nama se u prethodnim razgovorima pokazalo da niti je
suprotno prijateljsko suprotnome, niti slino slinome. Ili se ne 5
sjeate? - Dakako, rekoe njih dvojica. - Sada dakle, Lisise i
Meneksene, rekoh ja, sasvim smo pouzdano utvrdili to jest
prijateljsko a to nije. Tvrdimo naime kako u pogledu due tako
i tijela kao i posvuda da je ono to niti je zlo niti dobro zbog c
prianjanja zla prijateljsko prema dobru. - Njih dvojica to u
potpunosti potvrdie i priznadoe da je tako.
A i ja sam se sam veoma radovao kao neki lovac koji ima
jedva dovoljno onoga to je lovio. Ali potom doe mi ne znam 5
odakle veoma udna sumnja da sve emu smo se sloili nije
istinito i odmah zlovoljno rekoh: - Gle, Lisise i Meneksene,
ini se da smo se samo u snu obogatili.
- Pa kako to?, ree Meneksen.
- Bojim se, rekoh ja, da se kao na tate ljude
namjerili na isto takve nekakve rijei prijateljstvu.
- Ta kako?, ree.

d
nismo
5

- Razmotrimo to ovako, rekoh ja: onaj koji bi bio prijatelj,

je li on nekome prijatelj ili ne? - Nuno jest, ree. - Da lije to
bez ikakve svrhe i bez ikakva uzroka ili radi neega i zbog
neega? - Radi neega i zbog neega. - Da li zato to je
prijateljska ona stvar poradi koje je prijatelj prijatelju prijatelj, 0
ili zato to niti je prijateljska niti neprijateljska? - Ne slijedim
te posve, ree. - Nije ni udo, rekoh ja; ali ovako e me valjda e
pratiti a i ja u, drim, bolje znati to mislim. Bolesnik, rekli
smo maloas, prijatelj je lijeniku; nije li tako? - Da. - A nije
li prijatelj lijeniku zbog bolesti a poradi zdravlja? - Da. - A

218

2Ig b

, ' h .
bio b
,
,


.
; 5
, .
, ' ,
,
.
,
, bia C
.

.
! b , ,
.
*

, ,
, ^ .
; .
, * ,
[\^>]
.
b; .

2, ' , ,
;,
.
bi , ;"
. ,
, ;
, , .
, ' 1
b , b
.
, vvvb ,
;.
bia

219

Lisis

2i8 e

5 bolest je zlo? - Kako ne bi bila? - A zdravlje?, rekoh ja; je li

dobro ili zlo ili nijedno od toga? - Dobro, ree. - Rekli smo
219 dakle, kako se ini, da je tijelo, koje niti je dobro niti zlo, zbog
bolesti, a to znai zbog zla, prijatelj lijenitvu; a lijenitvo je
dobro; lijenitvo pak poradi zdravlja prihvaa to prijateljstvo
5 a zdravlje je dobro; zar ne? - Da. - No zdravlje je prijatelj6 ili
ne? - Prijatelj. - A bolest je neprijatelj. - Svakako. - Ono ni
b zlo ni dobro dakle zbog zla i neprijateljstva prijatelj je dobru
radi dobra i prijateljstva. - Oito. - Dakle poradi prijateljstva
a zbog neprijateljstva prijeteljsko je prijateljsko. - ini se.
5
-Pa dobro, rekoh ja. Kad smo ve doli dotle, djeco,
razmotrimo paljivo da se ne prevarimo. Da je prijateljsko
postalo prijateljskim prijateljskome, ostavljam po strani, kao i
da slino postaje prijateljskim slinome, premda smo rekli da
je to nemogue; ali ipak razmotrimo to bar da nas ne zavara
ono to sada pretpostavljamo. Lijenitvo je, tvrdimo, prijateljc sko poradi zdravlja. - Da. - Nije li i zdravlje prijateljsko? Svakako. - Ako je dakle prijateljsko, onda je to poradi neega.
- Da. -1 to poradi neega prijateljskoga, ako e slijediti ono u
emu smo se ranije sloili. - Svakako. - Nee li dakle i ono
5 opet biti prijateljsko poradi prijateljstva? - Da. - Nije li dakle
nuno da se okanimo takva obilaenja i da dopremo do nekog
poetka koji se nee svoditi na neko drugo prijateljstvo, nego
d e ii na ono samo koje je prvo prijateljstvo a radi ega kaemo
i da je sve drugo prijateljsko? - Nuno je. - A to je upravo ono
na to mislim, da nas ne bi sve ono drugo, za to smo rekli da
nam je prijateljsko poradi onoga, zavaravalo kao njegova obi-

Pridjev p h i l o s i izvedena imenica t o p h i l o n imaju u grkome i

aktivno i pasivno znaenje, to je u hrvatskom prijevodu v e o m a teko adekvatno
izraziti (S. U. Blagojevi u svom srpskom prijevodu iz 1982. prevodi zato prijateljsko/drago).

220

205

5 ;.
' ;
* ;
9
; *
;5,
219 ^7? 5 , , , {), , ,
,
, .
5
&;.; ;
;^.
.
.
b
.."

7 { )
.
V

OLKV.

^, ' .
, ,
7 .

, ,
, * 9
, C .
, ,
..
;^
. ,
^ ..
' , /) )
7 .
.
5 ;.*9

,
* , ' 9
d ,
;9.
,
,

221

Lisis

222

na sjena, a da stvarno jedino ono prvo bude istinski

prijatelj-

sko. Promislimo

naime ovako: kad netko neto visoko cijeni, 5

kao to gdjekad

otac voli sina iznad svega drugoga, zar ne bi

takav

ovjek

ba poradi

toga to visoko

cijeni sina

visoko

cijenio i jo neto drugo? Na primjer; ako bi doznao da je ovaj

kupio kukutu,

zar ne bi visoko cijenio vino ako bi mislio da e

mu ono spasiti sina? - Zato ne?} ree. - Ne bi li i posudu

kojoj bi bilo vino? - Svakako.
podjednako

oboje, zemljani

sina? Ili je to ovako

usmjerena

- Ali cijeni li on zato tada r

vr i svog sina ili tri ae vina i

nekako:

sva takva briga zapravo

na ono to je pripravljeno

na ono poradi

nije

zbog neega drugog nego

ega je sve takvo pripravljeno.

Nije da ne

220

govorimo esto da visoko cijenimo zlato i srebro; ali to nije zato

nita vie istinito, nego je ono to najvie cijenimo ba to to se
pokazuje

kao ono radi ega sebi pribavljamo

to pribavljamo.

Neemo

zlato i sve drugo

li tako rei? - Svakako.

- Ne vrijedi 5

li isto i za prijatelja? ler kad neke stvari nazivamo

prijateljski-

ma poradi neega drugoga to nam je prijateljsko,

tada

samo rabimo lijep izraz za to; ali stvarno prijateljsko

moe biti samo ono samo u emu zavravaju
prijateljstva.

sva ta

oito

ini se da b
takozvana

- Izgleda da je tako, ree. - Onome dakle,

emu

smo istinski prijatelji, nismo to radi neega drugog emu

bismo

takoer bili prijatelji? - Uistinu.

- To je dakle rijeeno da onome kome smo prijatelji nismo

to radi neega drugog kome smo takoer prijatelji; ali da li je
zaista dobro prijateljsko? - Meni se tako ini. - Da li je dakle
dobro voljeno zbog zla i da li je to ovako: ako od triju upravo c
spomenutih vrsta, dobra, zla i ni dobra ni zla, dvoje bude

218


, , ' ,
.
5
,
,
e
; ,
,
; ; .
,
9
9
; . =,
, ,
; '
,
, 5 *
.
220


5
,
, ,
. 5
5 ; .
;
, b
,
.
, , .
'
;5.
5
,
5 ;*
" .?5 ,
' , C
, ,

223

ostavljeno a zlo uklonjeno i ne moe vie doticati nita, ni tijelo,

5 ni duu, ra drugo za to smo rekli da po sebi nije niti zlo niti
dobro, tad nam dobro valjda ne bi vie bilo nimalo
nego bi postalo

korisno,

beskorisno? Ako nam naime vie nita ne bi

d tetilo, ne bi nam trebala nikakva pomo i tako bi tada

postalo

jasno da smo samo zbog zla privreni dobru i volimo ga budui

da je dobro lijek protiv zla a zlo da je bolest; a ako nema

bolesti,

5 nimalo ne treba niti lijeka. - ini se, ree on, da je tako. - Dakle
ono za nas prijateljsko
da je to prijateljsko
nimalo

nije slino

u kojem zavrava sve drugo - rekli smo

poradi

neega drugoga prijateljskog

tome drugome.

e naziva poradi prijateljstva,

se da je posve suprotno

Ta ovo se

prijatelji poradi neega neprijateljskoga,

5 sko bilo uklonjeno,
prijateljsko.

prijateljskim

dok ono istinsko prijateljstvo

tome; pokazalo

ini

se naime da smo mu
a ako bi to neprijatelj-

ne bi nam, kako se ini, ono vie bilo

- ini mi se da ne bi, ree, bar po onome to se

sada kae. - Da li, Zeusa ti, rekoh ja, ako zlo propadne,
22i vie biti niti gladovanja,

nee

niti eanja, niti bilo ega drugog te

vrste? Ili e biti gladi sve dok bude i ljudi i drugih ivih bia,
ali ipak ne tetne? I ei, i druge udnje e biti, ali ne tetne,
jer je zlo ve bilo uniteno? Ilije pitanje smijeno to e jednom
5 tada biti ili nee biti? Ta tko zna? Ali bar to znamo da i sada
gladovanje ponekad

teti, a ponekad

i koristi. Zar ne? - Sva-

b kako. - Pa zar nije tako da onaj koji je edan ili udi za neim
drugim od svega toga ponekad udi na korist, ponekad
a ponekad
propada

ni na jedno

od toga? - Dakako.

- Ako

zlo, da li bi i ono to nije zlo propadalo

224

na tetu,
dakle

zajedno s

220 C

221

^
5 ,
, 5
; ,
,
,
,
.
5
5 ,
, 5
;', 5 , .
,
[
. ,
,
, , , 5 .;
, , ., 5 ,
, ,
; ,
fj,
; , 5 ,
;
, 5
; ; 5 y5
, ,
.
; .

, ,
; . ,
, -

225

Lisis
njime? - Nikako. - Dakle e postojati udnje ni dobre ni zle i
ako propadnu one zle. - To je jasno. - A je li mogue da se
neto udi i ljubi a da se ne bude prijatelj tome to se udi i
ljubi? - Meni se ini da ne. - Znai da e postojati, kako se
ini, neto prijateljsko i onda kada propadne zlo? - Da. - Ako
je zlo uzrok tome da je neto prijateljsko, tada poslije unitenja
zla ne bi jedna stvar mogla biti prijateljska drugoj. Jer kad
nestane uzrok, bilo bi zacijelo nemogue da jo postoji ono
emu je on bio uzrokom. - Pravo kae. - A nismo li se sloili,
ako je netko neemu prijatelj, da on to i voli i to zbog neega?
I nismo li zakljuili tada barem da ono ni dobro ni zlo voli
dobro zbog zla? - Istina. - A sada se, kako se ini, pojavljuje
neki drugi uzrok toga da volimo i da smo voljeni. - Tako se
ini. - Nije li dakle uistinu, kako smo upravo rekli, udnja
uzrok prijateljstvu te ono to udi prijatelj onome za im udi
i to tada kada za njim udi, dok je ono to smo prije rekli
prijateljevanju bilo trabunjanje poput neke dugake sklepane
krparije? - Mogue je, ree. - No opet ono to udi, rekoh ja,
udi za onim ime oskudijeva. Zar ne? - ini mi se. - A svatko
oskudijeva u onome to mu se oduzima. - Ta kako bi moglo
biti drukije? - Ljubav pak, prijateljstvo i udnja usmjereni su,
kako se ini, na ono pripadno1, Meneksene i Lisise? - Suglasie
se obojica. - Dakle vi obojica, ako ste jedan drugome prijatelji,
mora da nekako po naravi pripadate jedan drugome. - Zacijelo, rekoe. - A i inae, djeco, rekoh ja, ako jedan drugoga eli
ili ljubi, ne bi ga nikada elio niti ljubio niti bi mu bio prijatelj,
kad ne bi nekako pripadao ljubljenome ili po dui, ili po nekoj
karakteristici, znaaju ili svojstvu due. - Svakako, rekao je
Meneksen; ali Lisis je zautio. - Pa dobro, rekoh ja. Ono to

Gr. t o i k e i , vlastito, srodno (Blagojevi varira prijevod: vlastito,

blisko). Ja sam preveo prema Schleiermacherovu das AngehoHge.

218

226 b

222

221 b

;.
al 5

..
;
."
, , 5 ..
C
, ,

.

,
.5 .
5


;.
, , d
.'.9*
,
, ,
,
, , 5
;,
.
5
, , , ,
.
;.
5 e
; .5
.
5 ; , ,
, ,
..*
5
, 5
.,
.! , ' ,
, , ,
222
\

.
,
.,

227

205

5 je po naravi pripadno pokazalo se da nuno moramo ljubiti. Nuno dakle mora i pravi ljubavnik, koji se ne pretvara samo,
b biti voljen od Ijubljenika. To Lisis i Meneksen jedva nekako
kimanjem potvrdie, dok je Hipotal od radosti mijenjao sve
mogue boje.

5
d

Tad ja rekoh hotei jo produbiti razgovor: - Ako se u

neemu pripadno razlikuje od slinoga, Lisise i Meneksene,
time bi, kako mi se ini, bilo neto reeno tome to je
prijateljstvo; ali ako je slino i pripadno isto, tada nije lako
odbaciti nau prijanju postavku, naime da je slino slinome,
ukoliko se tie slinosti, beskorisno; a priznavati se prijateljem
beskorisnoga, pogreno je. Hoete li dakle, rekoh ja, budui da
smo kao opijeni govorom, da popustimo i reknemo da je
pripadno neto razliito od slinoga? - Svakako. - Hoemo li
nadalje rei i da je dobro pripadno svemu a zlo strano? Ili da
je zlo pripadno zlu a dobro dobru? A onome ni dobru ni zlu
ono ni dobro ni zlo? Rekoe da im se ini tako, da je svako
pripadno svakome. - Opet smo dakle, djeco, rekoh ja, zapali
u one misli prijateljstvu koje smo prvotno odbacili; jer nepravedni nepravednom i zli zlome nee biti nita manje prijatelj
nego dobri dobrome. - Izgleda, ree. - Ali kako? Ako budemo
tvrdili da je dobro i pripadno isto, ne znai li to da je samo
dobri prijatelj dobrome? - Svakako. - Ali i to smo smatrali da
smo sami sebe pobili; ili se ne sjeate? - Sjeamo se.
- Kako bismo se jo dakle mogli posluiti tom postavkom ?
Ilije jasno da ne bismo nikako? Molim vas dakle da kao mudri
govornici u sudnicama sve reeno jo jednom u sebi promislimo. Ako naime niti oni koji su voljeni niti oni koji vole, niti

228

22a a

5 ' .
.",
.

.
b ,
.
, , i
, ,
5 , , ,
,
,

C .
* , ' ,
,
;
.
,
5 ; ,
,
;
d .
, ' , ,

,

.
5 ", . ;
, ;
.


;.

; ;
, ,
.

229

Lisis

230 b

slini niti neslini, niti dobri, niti pripadni, niti ostalo to smo
sve u razgovoru pretresli - jer ja se bar ne sjeam vie zbog 5
njihova mnotva, - nego ako nita od toga nije prijateljsko, ja
vie nemam to rei.
Rekavi to, ve sam namjeravao potai na razgovor nekoga
od starijih; i tada, kao neki zli dusi pristupie
djeaka, Meneksenov
ih pozivahu

223

nadzornici

i Lisisov, drei za ruke njihovu brau te

i nareivahu

im da idu kui; ve je naime

bilo

kasno. Isprva smo ih i mi i oni oko nas tjerali; ali kad nisu 5
marili za nas nego su se ljutili na loem grkom i zvali

uporno

i dalje a inilo nam se da su se ponapili Hermejama pa se s b

njima ne moe izai na kraj, priznasmo poraz pa

raspustimo

drutvo. Ali ipak, kad su ve odlazili, ja sam rekao: - Sad smo

doista, Lisise i Meneksene,

ispali smijeni i ja, star ovjek, i vi.

Ovi e naime na odlasku rei da mi sebi umiljamo

da smo 5

jedan drugome prijatelji, - naime i sebe ubrajam meu vas, premda jo ne postasmo

kadri utvrditi to jest prijatelj.

218

'
y .
5 , ,
, ,
, 5
.



, 5
, 5 rois

. ,
.
5
, , 5 , , , , .

231

222 e

223

Apolon. Sredina V. st. prije Kr. Mramorna kopija. Rim.

ll

od
DCelemimjCL (*

Gozba se u Homera otpoinje s pranjem ruku. Slukinje, ili tko drugi nalije gostima na ruke vode iz vra, drei
odozdo rukomiju. Za tim protegnu stolove pred goste, veinom pred svakoga jedan. Kljuarica sama, ili sa slukinjama natrpa u koare kruha, mesosjea naree mesa na
ranju peena i nakrca na daske, a sluge i glasnici izmijeaju
vina s vodom. Izlije se rtva ljevanica. Stolovi su puni; gosti
seu za jelima pred sobom, a vinotoa im natae ae. Piju
uz jelo. Gozbu zasladjuje pjeva formingom (kitarom) i
pjesmom, slavei bogove i junake. Na veer na rastanku
prikazuje se rtva ljevanica bogu Hermesu.
Ni u poznije vrijeme nema gozbe () bez zabave. Mnogo se tog dato promijenilo. Gosti se kite vijencima; ne sjede vie, kao u Homera, nego lee podboeni
lijevim laktom, i to po vie ih za svakim stolom. Pila se
prihvaaju poslije jela. Mjesto pjevaa susretamo frulaice,
kitaraice i plesaice, a osim njih jo mukarce i enske,
koje umiju razne majstorije i vratolomije, kao n. pr. stajati
na rukama i natrake prebacivati se preko stolova i maeva,
nogom natakati ae, nogom napinjati luk i strijeljati, po
uetu hodati, izvoditi razne arobije.
Gozba se obavlja ovako. Domain podje na trg, gdje
kuhai s kuhakim spravama ekaju, dok ih tko ne najmi;
tu uzme kuhaa, i to najradje sicilskoga, pa uz put sam
pozove goste, gdje se na koga namjeri. Gosti se kupe pod
veer u sveanom ruhu. Obino se prije okupaju i namau.
* ivot starih Grka, str. 292-294, Zagreb 1902.

233

Gozba

u Grka

Svaki smije p o j e d n o g a znanca - takav se gost zove sjena

() - sa sobom povesti. Tu se n a d j u i ankolizi ( ). Oni se p o trgu i kupeljima povlae, ne bi li nauli
za kakvu gozbu. Kad bi saznali, da tko gosti, prilijepili bi
se uza nj i ne bi ga se okanili, dok ih ne bi p o z v a o ; a i
nezvani bi doli. Zabavljali bi goste, laskali im i podnosili
svaki rug i s r a m o t u , samo da se n a j e d u i napiju.
G o z b a se poinje tono, kad je u r e e n a ; ne eka se.
D v o r a n a je iskiena. Gosti odlau potplate. Svaki ih p r e d a
svomu r o b u , koji ga je dopratio; kad i kad ga on - obino
to ine domainovi robovi - t a k o d j e r dvori kod stola. Robovi gostima o p e r u noge, a domain ih razmjesti p o poivaljkama, r e d o v n o p o dva, r j e d j e p o tri na svakoj. Z a tim
se p e r u r u k e i runikom otiru. Robovi donesu stolne ploe
i postave ih na stalke, noge. Po vie se raznih jela donese
na j e d a n p u t . Juna jela - j u h e , kao to je naa, ne p o z n a j e
G r k - j e d u gosti licom, ili izdubu k r u h , pa k o r o m j e d u ;
za jaja i otrige imadu iljate liice. D r u g a se jela stavljaju
na stol n a r e z a n a , te ih gosti prstima j e d u ; noeva i vilica,
pa t a k o ni stolnjaka ni ubrusa n e m a kod stola. G d j e k o j i
oblai rukavice, da se ne opee. Prste iste k r u h o m , ili
tijestom, koje je upravo za to nainjeno. T a j k r u h , tijesto,
pa kosti, koljke i drugo baca se na p o d . Pije se malo.
K a d gosti poblaguju, p e r u ruke miriljivim s a p u n o m .
D o m a i n u z m e au sama vina, izlije neto na p o d , pa
govorei d o b r o m u d u h u " ili ,,u zdravlje" gucne i p o d a
gostu na d e s n o ; on isto ini i p r e d a j e na desno dalje. Stolovi
se m a k n u , p o d se poisti. S tim se svruje prvi dio gozbe,
koji se zove (ruak).
U n i d j e j e d n a , ili vie frulaica, izlije se opet rtva, a
gosti uz frulu zapjevaju pejan na ast bogovima i herojima.
Poinje se drugi dio, s kojim je spojena s i m p o z i j a ( ) - glavno kod gozbe. Sluge n a m j e s t e stolie, m a n j e
od predjanjih, a p u n e sira, suhih smokava, maslina, datula,
o r a h a , dinja, poslastica, solju posutih kolaa, soli s mirodij a m a izmijeane i t. d. Gosti se pomau mau i vijencima
ovjenavaju. U velikom se vru mjeaoniku izmijea vino
s v o d o m . Vr se r e d o v n o tri puta puni; svaki put se prva
aa uz p e j a n prikae k a o rtva, i to prvi put Olimpijskomu
Z e u s u i bogovima, drugi put herojima, a trei put Zeusu

234

Gozba

u Grka

Spasitelju. D o m a i n nazdravlja gostima, a oni j e d a n drugomu na desno. Piju po volji, ili biraju ravnatelja stola
(, , ) ; kad to im se tko sam
n a m e t n e . O n o d r e d j u j e , k a k o e se vino mijeati, iz kakvih
e se aa piti; zapovijeda robovima, koji toe, i kanjava
goste. Svaka se aa ispija na duak. P o r e d zdravica veselo
tee razgovor; grade se dosjetke, zbija ala, zadavaju zagon e t k e ; ori se pjesma i igraju igre. Prije peloponeskoga rata,
pa jo u vrijeme samoga rata n a j r a d j e su se pjevale skolije.
J e d a n bi gost primio liru, ili mirtovu granicu i otpjevao
pjesmicu, ponajvie od j e d n e kitice; za tim bi liru ili granicu p r e d a o k o j e m u drugom gostu, te bi on m o r a o pjevati.
T a k o bi ilo dalje.
Igraju se grada - igra je nalik na ah - kocke, astragala
i k o t a b a . Isprva su se igrali s tri kocke, poslije s dvije; na
svakoj ima 1 - 6 tokica. Istresaju se iz p o s e b n e posude.
Svaki hitac ima svoje ime; najsretniji jest A f r o d i t a " , kad
se sve kocke iskrenu na 6, a najgori pas" ili vino", kad
je svuda gore samo p o jedna toka. D r u g a vrsta k o c k a n j a
jest a s t r a g a o . Uzimaju se kotane ipice. Isprva su to
bile skone kosti janjee ( ) . Dvije su strane
ravne, trea zaobljena, a etvrta u d u b e n a ; u d u b e n a znai
1 i zove se pas", a ostale broje 6, 4, 3; brojevi 2 i 5
o t p a d a j u . Najmilija je igra k o t a b . U z m e se stalak i na rt
njegov stavi ploica. Igra gleda, da o n o vina, to mu u
ai ostane, iz daleka saspe na ploicu i nju zbaci. Ima i
druga vrsta k o t a b a . Napuni se posuda v o d o m , pa na vodu
p o m e u prazne zdjelice, to ih igra m o r a pljuskom vina
potopiti.
G o s t e vie puta zabavljaju frulaice, kitaraice, plesaice i kojekakvi vjetaci i vjetakinje.
N a svretku izliju H e r m e s u rtvu oni gosti, to su jo
b u d n i ; zaspale su znali politi vinom. A k o nije kasno, znadu
uz svirku frula i svjetlo bakalja obilaziti ulicama, pjevati
kojoj djevojci, svratiti se u kuu kojega znanca, za koga
slute, da bdi i ima goste.
Osim gozba, gdje j e d a n sam gosti i p o d m i r u j e sav troak, bilo je i takvih, gdje je svaki neto na ureeno mjesto
donio.

235

Urednik
dr. Jure Zovko
Recenzenti
dr.Darko Novakovi
dr. Josip Talanga
Lektorica i korektorica
Milka Tica

CIP-katalogizacija u publikaciji
Nacionalna i sveuilina biblioteka, Zagreb
UDK 141.131
Platon"
Fedon / Platon: preveo Koloman Rac:
uvod i biljeke Jure Zovko.
- Zagreb : Naklada Juri, 1996. - 157 str.; 20 cm.
Bibliografija: str. 142-144.
ISBN 953-6016-10-9
960215008

ISBN 953-6016-10-9

PLATON

FEDON
Prijevod
KOLOMAN RAC
Uvod i biljeke
dr. JURE ZOVKO

NAKLADA JURI
ZAGREB, 1996.

SADRAJ

Predgovor

Uvod

FEDON

33

Bibliografija

141

Biljeke

144

-5-

Predgovor

Osamdeset godina nakon prvoga izdanja itatelji

imaju ponovno pred sobom Platonova Fedona u nadahnutom prijevodu Kolomana Raca. Tekst je, uz neznatne jezine preinake, nanovo sloen, a priloena mu je
Stephanusova paginacija po kojoj se danas uobiajeno
citira Platonove spise. Zadrana je i Schleiermacherova
podjela na poglavlja. U Uvodu smo pokuali iznijeti
najosnovnije misli ovoga vrhunskoga dijaloga, osvrnuti
se na njihovu povijesnu vanost i razmotriti dananju
aktualnost, dok smo u Biljekama pokuali pojasniti
v

najosnovnije nejasnoe. itatelji koji se ele temeljitije

posvetiti izuavanju ovoga dijaloga mogu posegnuti za
mjerodavnom sekundarnom literaturom koju smo
ovdje naveli.
Zagreb, sijeanj 1996.

dr. Jure Zovko

-7-

Uvod

Platonov dijalog Fedon ubrajamo u najznamenitija ostvarenja ljudskoga duha. Spis je stoljeima bio
jedno od najitanijih umjetnikih djela, a s pravom se
moe rei da je dao poseban peat cjelokupnoj zapadnoeuropskoj kulturnoj tradiciji. Uobiajena dualistika
podjela svijeta na idealni i realni, konani i beskonani,
savreni i nesavreni, vjeni i vremeniti, te dihotomija
ljudskoga bia na duu i tijelo, intelekt i osjeaje, neizostavne su teme tradicionalne metafizike koje svoje
polazite nalaze upravo u ovome dijalogu. Temeljno
pitanje o smislu ljudskoga ivota koje proima svakoga
pojedinca u Fedonu je razmatrano sa stajalita odnosa
ivota i smrti. Sokratova impresivna izlaganja o naravi
ljudske due - poznatija kao etiri dokaza o besmrtnosti
due - te njegov fascinantni in umiranja, uvelike zasjenjuju sva ostala relevantna razmatranja u tekstu, kao
primjerice nauk o idejama, temeljna pitanja spoznajne
teorije, etike, te filozofsko izlaganje orfijskoga nauka.
Uzme li se u obzir injenica da je Fedon nastao
dobrih petnaestak godina iza Sokratove smrti i da u
tzv. ranim aporetskim dijalozima nije tematiziran od-9-

nos ljudskoga ivota i smrti, nego je naglasak stavljen

iskljuivo na temeljna etika pitanja, Platon je vjerojatno doao na pomisao dramatskog prikaza Sokratove
smrti tek nakon to se upoznao s pitagorejskim naukom o besmrtnosti due tijekom svoga prvog boravka
na Siciliji (388-387). Kao to dosta uvjerljivo tvrdi G.
Vlastos povijesni Sokrat je bio prije svega ironiar i
filozof morala, dok se o pitanjima o naravi ljudske due, ivotu poslije smrti, nije izjanjavao ili je bio sklon
agnosticizmu.1 elei se na poseban nain oduiti svome uitelju, Platon kao sjajan stilist, prikazuje posljednje uznike ase Sokrata u razgovoru s nadarenim pitagorejcima Simijom i Kebetom, uenicima znamenitoga Filolaja. Tema se naravno namee sama po sebi,
pred Sokratom je posljednji dan ivota, a nazonost
pitagorejaca Platon koristi da zapone razgovor na visokoj znanstvenoj razini.
Ako je glavno obiljeje tzv. aporetsko-elenhistikih ranili dijaloga da u njima Sokratovi sugovornici
obino nisu dorasli njegovim otroumnim majeutikim
pitanjima, iako na prvi pogled slove kao eksperti za
tematizirana podruja, (primjerice generali Nikija i Lah
za hrabrost, sveenik Eutifron za pobonost e.c.), ovdje
u Fedonu Platon za posljednji Sokratov razgovor bira i
dostojanstvene sugovornike, pitagorejce Simiju i Kebeta. Oni neprestano daju ivost dijalogu, a preciznim
1

Vlastos, G., Sokrates, Ironist and Moral Philosopher, New York 1991, str. 55.

-10-

i otroumnim pitanjima uvelike pridonose Sokratovim

lucidnim odgovorima. Tako H. Gundert tvrdi da je u
Fedonu poluena "najvea konkretizacija filozofije u
dijalogu".2 Ni u jednome drugom dijalogu Platon se
nije takg> obilato osvrnuo na filozofska miljenja i uenja svojih prethodnika, tako da Fedon u stanovitom
smislu predstavlja Platonov kritiki razgovor s postojeom misaonom tradicijom. Od ostalih sudionika u
razgovoru zamjeujemo da Sokratov istinski prijatelj
Kriton oito nema istananoga smisla za filozofiju, a
njegove intervencije u razgovor Platon sjajno koristi da
bi ocrtao Sokratovu hladnokrvnost naspram smrti.
Apolodor razgovor provodi uglavnom u tugovanju i
plau nad usudom najdraega uitelja, dok je Fedon
izabran da ispria pitagorejcu Ehekratu tijek razgovora
sa Sokratom. Napomenom da je Platon vjerojatno bio
bolestan (59 b) eli se postii to dojmljiviji literarni
efekt. Razgovoru nije prisustvovao ni kasniji utemeljitelj hedonistike kole, Sokratov i Protagorin uenik
Aristip, a za odsutnoga Kleombrota pie u Kalimahovu
epigramu da se bacio u more proitavi Platonova Fedona? al za proputenim razgovorom i prva pogrena
interpretacija nakane dijaloga?!
Pravi filozofski razgovor poinje Sokratovim objanjenjem zato se istinski filozof ne treba bojati smrti
2

Gundert, H., Dialog und Dialektik. Zur Struktur des platonischen Dialogs,
Amsterdam 1971, str. 51.
3
Usp. takoer Ciceronove Tuskulanske rasprave, I, 84

-11-

jer ona u biti i nije nita drugo nego odvajanje due od

tijela, tj. njezino oslobaanje od vlastitih okova. Shodno tome filozofija bi zapravo trebala biti briga za vlastitu smrt (melete thanatou), odnosno, trajni proces
uvjebavanja u kojem se dua postupno oslobaa od
vezanosti uz vlastitu tjelesnost i osjetnost teei za istinskom, inteligibilnom spoznajom. Na Sokratovu tvrdnju da filozof tek nakon smrti ostvaruje svoj potpuni
cilj oslobaanja due, to ga inae za ivota postie samo aproksimativno, Simija i Kebet iznose prigovore,
da e im Sokratovo izlaganje biti uvjerljivo i prihvatljivo, samo uz uvjet ako se dokae da dua nije propadljiva kao i tijelo, i da nastavlja ivjeti i poslije smrti. Da
bi u to uvjerio svoje sugovornike i sluatelje, Sokrat
iznosi argumente u prilog besmrtnosti due.
Prvi "dokaz" Platon zapoinje podrobnom analizom trajne procesualnosti u prirodi. Sve to nastaje, nastaje iz suprotnosti: toplo iz hladnoga, lijepo iz runoga, veliko iz maloga, pravedno iz nepravednoga, i obrnuto. Na primjeru suprotnosti budnosti i spavanja i
njihova meusobnoga prijelaza u buenju i usnivanju
Platon pokuava analogno pojasniti umiranje kao prijelaz izmeu ivota i smrti. Kako se naime svaka promjena odvija na nekome supstratu koji se sam ne mijenja
- primjerice konkretni ovjek je onaj koji zaspe i probudi se, koji je u svojim postupcima bio nepravedan i
promijenio se u pravednoga Platon smatra da je dua
zapravo ona nepromjenjiva supstancija na kojoj se odvi-12-

jaju promjene njezina stanja, naime ivot i smrt injenicu da je stanovita osoba u stanju da zaspi i da se ponovno probudi, a da pri tome ni najmanje na nateti
svojoj opstojnosti, Platon analogno prenosi na duu
koja nadivljuje procese raanja i umiranja. Umiranje je
za duu zapravo njezino odvajanje od tijela, a raanje
njezino ponovno utjelovljenje. Due moraju dakle postojati i poslije smrti da bi se uope moglo dogoditi
raanje, tj. reinkarnacija due, odnosno da bi se mogao
nastaviti ivot u cjelini kao trajni proces raanja i umiranja. U protivnom bismo imali paradoksalnu situaciju
u kojoj bi ivot bio jednostrano usmjeren samo u pravcu svoga unitenja.
Obino se smatra da je Platon u ovom prvom
izlaganju o dui upotpunio Heraklitov nauk o povezanosti suprotnosti povezavi ga s pitagorejskom teorijom o selidbi dua. Rije je naime o uvenom fragmentu br. 88: "Isto je naime ivue i mrtvo, budno i spavajue, mlado i staro, jer ovo se mijenja u ono, a ono u
ovo". Prvom izlaganju u prilog besmrtnosti due najee! se prigovara da je u prikazu permanentnoga procesa
nastanka i nestanka stvari u prirodi dua shvaena kao
openiti nositelj promjena i pokretalaki princip, a da
je zapravo individualnost egzistencije posve zapostavljena.4 Takoer je umjesna primjedba o neadekvatnoj
4

Friedlander, P., Platon, Berlin 1975 (3), sv. IH, str. 39, Guardini, R., Der
Tod des Sokrates, Hamburg 1956, str. 122.

- 13 -

analognoj usporedbi budnosti i spavanja sa ivotom i

smru, jer zaspaloga moemo probuditi, dok za nekoga
tko je u komi nismo sigurni hoe li se probuditi.5 Posebnu potekou predstavlja tzv. petitio principiiu shvaanju iznesenom u postavci da reinkarnacije dua uvjetuju tijek ivota u cjelini.6 Koliko god prigovori protiv
Platonove argumentacije, izneseni sa stanovita suvremene logike, bili toni, u njima se obino zaboravlja
izvorna intencija Platonova dijaloga da se u "ivom" razgovoru to vie pribliimo istinskom promiljanju odredene zahtjevne misaone problematike.7
Opstojnost due u prirodnim promjenama nastanka i nestanka stvari Simija povezuje s[naukom o prisjeanju (anamnesis) cime ustvari zapoinje drugi "dokaz".8
Zamjeujemo da Platon ovdje ve pretpostavlja poznavanje Sokratova izlaganja iz Menona (80 d - 86 c), a pita5

Patzig, G., Platon u: Klassiker desphilosophischen Denkens,Bd.\, Miinchen 1982, str. 38

Gundert, H., nav. dj. str. 53.

W. Wieland opravdano prigovara anglo-amerikim istraivaima Platona
da su, unato vanim zaslugama na polju logiko-semantikoga izuavanja
platonikih spisa, premalo panje posvetili dijalogu kao mediju filozofskoga
promiljanja: "na kraju dijaloga biva tek posve jasno kako se zapravo trebalo
pitati. Tek se tijekom dijaloga pokazuje koje su sve potekoe vezane uz
bavljenje odredenom temom", isti, Platon und die Formen des Wissens, Gottingen 1982, str. 323. Pokuaji primjenjivanja metode moderne logike na
Platonovo dijalektiko argumentiranje obino postaju sami sebi svrha, a
izvornu intenciju Platonova dijaloga najee potiskuju u drugi plan.
8
Neki interpreti Platonove filozofije promatraju izlaganje o prisjeanju
sastavnim dijelom provoga argumenta, pa govore samo o tri dokaza o
besmrtnosti due (primjerice, M. Wohlrab, Platons ausgewahlte Schriften,
Phaedon, Leipzig 1908, str. 5 si; O Apelt, Platon Phaidon, ubersetzt und erlautert von Otto Apelt, Leipzig 1923, str. 18-22;). Meutim uobiajeno se
govori o etiri dokaza o besmrtnosti due.
7

-14-

gorejac Simija naglaava (72 e) da je rije o dobro poznatom Sokratovom izlaganju (logosu). Time se zapravo argumentiranje o besmrtnosti due usmjerava s prirodoznanstvenoga motrita na umstveni. Na Simijin poticaj
Sokrat iscrpnije pojanjava vanost prisjeanja (anamnesis) za konstituiranje nae spoznaje, a i za samu strukturu
ljudske due. Platon ovdje suptilno objanjava kako ljudski um raspolae spoznajnim sposobnostima koje naa
smrtna egzistencija nije mogla izvesti iz empirijskoga
iskustva. Znakovito je da upravo Platon naglaava kako
naa spoznaja zapoinje s osjetnim zamjedbama i opaanjima. Ali, da bismo mogli tono razaznati to osjetima
opaamo, Platon smatra da zamijeeno moramo prenijeti (imaferein) na ideje. Na primjeru usporedbe slinih
predmeta (opeka i dasaka) biva pojanjeno da je slinost
spomenutih predmeta mogue ustvrditi samo pomou
ideje slinoga, odnosno pomou same slinostiJuKod
obinih stvari koje usporeujemo - primjerice tri jabuke usporedbom zamjeujemo njihovu slinost, ali opstojnost same slinosti ne moemo ustvrditi pukim iskustvom kao to je sluaj sa spomenutim predmetima. Ideju
slinoga po sebi {auto to isori) moemo spoznati jedino
pomou vlastitoga intelekta. A bez poznavanja ideje
slinoga mi zapravo uope ne bismo mogli usporeivati
predmete, odnosno konstatirati njihovu slinost i razliitost. Ovu fascinantu sposobnost prenoenja (anaferein)
osjetilnih zamjedbi na same ideje, odnosno svoenje
kristalno jasnih ideja na nejasne osjetne opaaje, Platon
-15-

slikovito naziva prisjeanjem (anamnesi) due na ono to

je gledala u vjenoj sferi inteligibilnoga dok nije raanjem ponovno utjelovljena. Prihvaanje postojanja
perfektne slinosti Platon koristi kao primjer da bi mogao svratiti pozornost i na ostale ideje, lijepo, dobro,
pravedno i pobono (75cd), koje imaju prije svega normativno-etiko znaenje za ostvarenje filozofskog naina
ivljenja. Tematiziranjem prisjeanja Platon zapravo
prvi put u povijesti filozofije iznosi na vidjelo apriorno
obiljeje nae spoznaje.
Saimajui svoje izlaganje o prisjeanju Platon
zapravo objanjava spoznajni proces naega duha, a istodobno nastoji istaknuti preegzistentnost nae due:
"Zar stvari ne stoje ovako, Simija? Ako naime postoji
ono o emu mi stalno govorimo, lijepo i dobro i svako
takovo bivstvo, i ako na njih prenosimo sve to smo
iskusili osjetima, kao na neto to nam je otprije na
raspolaganju i to iznalazimo kao svoje, i ako sve osjetno usporedimo s onim bivstvom, onda mora, kao to
je ono, i naa dua postojati ve prije naega roenja.
Ako pak ona bivstva ne postoje, onda je i ovo nae argumentiranje bilo uzaludno". (76d/e). Platon ovim eli
naglasiti kako dua prije nego to stupi u proces osjetnoga zamjeivanja iskustvenih stvari ve raspolae
znanjem o idejama pomou kojih de facto spoznaje ono
to nama na prvi pogled izgleda kao realna zbilja, a
zapravo bi bez prenoenja na ideje izgledalo kao bezlina masa. Tek prenoenjem naih osjetilnih zamjedaba
-16-

na ideje mi zapravo spoznajemo stvari odreivanjem njihova znaenja i utvrivanjem njihova identiteta. Nadalje,
Platon je miljenja da je spoznaja osjetilnoga svijeta zbog
njegove nesavrenosti uvijek nepotpuna to moemo
najbolje pojasniti na matematikim primjerima. Cisto
empirijski gledano, kao to je ve tvrdio sofist Protagora, tangenta bi bila nemogua jer u stvarnosti nijedna
crta ne dodiruje krunicu u samo jednoj toki. Stoga je
razumljivo dafdua tei za spoznajom istinski savrenih
danosti, naime samih ideja koje su u svojoj biti iste i jasne (heihkrines), postojane i nepromjenive (aei hosautos
kath auton ehon). Tematiziranjem prisjeanja (anamnesis) Platon je dao odgovor na pitanje o apriornom podrijetlu znanja o idejma koje nije izvedeno iz iskustva, a i
istodobno je ipso facto ukazao na "injenicu" da je dua
zbog svoje povezanosti s vjenim idejama postojala
prije naega roenja.
Paljivi sluatelji Simija i Kebet opravdano primjeuju da je dosadanjim izlaganjem zapravo samo dokazana preegzistencija ljudske due, a njezina sudbina
nakon smrti, tj. nakon razdvajanja od tijela, i dalje
ostaje neizvjesna. Hoe li se moda dua nakon to
napusti svoje tjelesno prebivalite jednostavno raspriti
i nestati?! Sokrat odgovara da se raspasti u svoje sastavne dijelove moe zapravo samo ono to je iz njih sastavljeno, kao primjerice ono to je materijalno i tjelesno.
A dua koja je u svojoj biti jednostavna, nepromjenjiva
i bestjelesna ne moe doivjeti takovo neto. U tom
-17-

kontekstu Platon naglaava da postoje dvije vrste bivstava (eide ton onton), vidljiva (horaton) i nevidljiva
(aides). Ljudsko je tijelo po svojoj strukturi "slinije i
srodnije1' (homoioteron kai syggenesterori) vidljivom bivstvu koje je promjenjivo i propadljivo, dok je dua po
svojoj naravi bliskija nepromjenjivim i vjenim idejama. U ophoenju s osjetilnom danou dua je zbunjena i nesigurna, meutim, im usmjeri svoj pogled na
istinska bivstva, ideje, ona odmah osjea svoju blisku
povezanost i srodnost (syggeneia) s njima. Ovozemaljski ivot proveden u skladu s etikim vrijednostima
(aretai) predstavlja za Platona trajni proces aproksimativnoga postajanja slinim s onim to je nevidljivo
(aides), boansko (>theion), besmrtno (athanatori) i razborito (phronimon) pri emu dua ve u ovome svijetu
ostvaruje svoju eudaimoniju, (81 a), a svoju istinsku puninu postie tek nakon oslobaanja od okova tijela.
Stoga i ne treba uditi da dua filozofa ve u ovome
zemaljskom svijetu ezne za povratkom svijetu ideja
kojemu zapravo i pripada i koji ve dobro poznaje iz
vremena svoje preegzistencije. Sokrat u obrazlaganju
besmrtnosti due eli biti to uvjerljiviji potiui svoje
sugovornike na razmiljanje: ako je dakle mogue sauvati propadljivo tijelo tako da moe potrajati i poslije
smrti, to je najbolje vidljivo na primjeru egipatskih
mumija (80c), koliko je izvjesnije da e dua, koja je u
svojoj biti veoma bliska vjenim idejama, nadivjeti prolaznost i vremenitost ovozemaljskoga ivota.
-18-

Zamjeujemo kako je Platon ovdje u treemu argumentu spretno ugradio poznate stavove svojih prethodnika, na jednoj strani Parmenidovu tvrdnju o istovjetnosti miljenja i bitka, te na drugoj Empedoklovo
naelo da se slino spoznaje pomou slinoga.
U prigovorima se obino tvrdi da u treem
"dokazu" nedostaje logiko-stringentna evidentnost, ali
da istodobno posjeduje impresivnu poetsko-emotivnu
uvjerljivost koja Sokratovim inom umiranja jo vie
dobiva na snazi. Patzig primjerice tvrdi da izmeu Platonova filozofskog svjetonazora i njegove argumentacije postoji nepremostiv jaz slian onome izmeu savrenih ideja i njihovih empirijskih ostvarenja; afinitet
due prema "svijetu ideja" ne odreuje njezinu sudbinu
poslije smrti kao to matematiar nikada nee biti slian brojevima, niti e sposobnost plivanja odreenoga
zoologa ovisiti o njegovu dugogodinjem strastvenom
prouavanju riba.10 Ovi i slini dosjetljivi prigovori
uvelike zaostaju za otroumnim primjedbama to su ih
u dijalogu iznijeli Sokratovi sugovornici Simija i Kebet.
Pitagorejac Simija koji je po prirodi sklon skepticizmu, zamjeuje kako su} svojstva koja Sokrat pripisuje
dui - da je naime nevidljiva, jednostavna, bestjelesna i
boanska - u pitagorejskoj filozofskoj tradiciji takoer
bila pripisivana harmoniji. tovie, Simijin uitelj Filo9

Parmenid, fr. br. 3: "isto je spoznaja (miljenje) i bitak (...to gar auto noein
estin te kai einai); Empedoklo fr. 109.
10
Patzig, G., nav. dj. str. 45; 42.

-19-

laj izrijekom tvrdi da je dua harmonija koja zbog grijeha boravi u tijelu kao u grobu.11 Ako dua u tijelu
uspostavlja pravi ivotni sklad, i predstavlja sve ono
to ovjeka ini plemenitim, kao to harmonija daje
uzvienu ljepotu zvuku odreenoga glazbala, onda se s
pravom namee pitanje hoe li se isto dogoditi s duom
kad ostane bez vlastitoga tijela, kao s harmonijom kad
se srui glazbalo. Naime, Simija naglaava da je harmonija u stvari prva koja nestaje na potrganoj liri, dok
e njezine strune i drvena grada postupno truniti. Nee
li se slino dogoditi i s ljudskom duom koja u naemu
tijelu predstavlja stanovito objedinjenje suprotnosti
toploga i hladnoga, suhoga i vlanoga (86 b).
Na Simijinu interesantnu primjedbu nadovezuje
se Kebet usporedbom o tkalcu i odijelima. Mogue je
da je odnos due i tijela nalik odnosu tkalca i njegovih
odijela. Tkalac moe tijekom ivota otkati i promijeniti
brojna odijela i kao njihov tvorac nadivjeti njihovu
trajnost. Meutim mogue je da upravo posljednje odijelo potraje due od njega samoga. Nije iskljueno da
neto slinoga ne zadesi i duu pa da se poslije brojnih
promjena tjelesa jednostavno iscrpi i sama prestane
dalje ivjeti.
Nakon iznesenih prigovora dvojice pitagorejaca
meu sluateljima je nastao tajac. Svi argumenti u pri11
Diels/Kranz, Fragmente der Vorsokratiker, sv. /, str. 414, fr. 14: "Svejdoe
takoer i stari teolozi i vidovnjaci da je dua po odredenoj kazni svezana s
tijelom i u njemu pokopana kao u grobu".

-20-

log besmrtnosti due kao da su odjednom pali u vodu.

Ehekrat, koji je cijelo vrijeme utke paljivo sluao Fedonovo izvijee o tijeku razgovora, prekida Fedona i
priznaje da mu se ini kako Sokratovi argumenti nisu
vie uvjerljivi, te da je i on sam sklon prihvatiti miljenje da je dua neka vrst harmonije.
Nakon kratkoga upozorenja sluateljima da ne
budu maloduni prema argumentativnoj snazi logosa,
to ih moe odvesti u mizologiju, nepovjerenje u uspjeh
dijalektikoga promiljanja, kao to razoaranje s pojedinim osobama ponekad moe voditi u mizantropiju,
Sokrat prelazi na odluno opovrgavanje Simijinih i Kebetovih prigovora uz napomenu da se ne trebaju ravnati prema vjetini njegova argumentiranja, nego prema
samoj istini (91 c/d). Ako bi dua bila neka vrst proporcionalne sinteze tjelesnih suprotnosti, ona bi u svome djelovanju bila nuno ovisna o postojanju tijela. To
je meutim u oitoj protimbi sa Simijinim ranijim pozivanjem na teoriju prisjeanja prema kojoj dua postoji
prije tijela. Nadalje, sama usporedba due s harmonijom
iz vie je razloga neprihvatljiva. Kao prvo, dua je samostalno i zasebno bivstvo, dok je harmonija jedno od
njegovih svojstava. Ovdje zamjeujemo ve poznato
razlikovanje izmeu ousiae i pathosa, koje je prvi put
razmotreno u Eutifronu (10b). A Gundert je primijetio
da je jedan od najveih nedostataka treeg "dokaza"
upravo to se njime pokuava na osnovi jednoga kvalitativnoga svojstva due, naime njezine slinosti s ideja-21-

ma, izvesti zakljuke o njezinoj biti, tj. dati odgovor

na pitanje o smrtnosti i besmrtnosti due.12 U tom
smislu je iznesena i Simijina primjedba o dui kao harmoniji, pa Sokrat uvida potrebu povlaenja! temeljne
razlike izmeu njezine biti i svojstava. Stupanj savrenosti harmonije ovisi takoer o kakvoi glazbala, dok
je dua u svojoj samostalnosti i neovisnosti, a u skladu
sa svojim habitusom, sposobna usprotiviti se prohtjevima tijela, to se ne moe rei za harmoniju kad je u pitanju njezin odnos prema glazbalu.
Za opovrgavanje Kebetova prigovora Sokrat smatra da je potrebno podrobnije pojasniti pitanje uzroka
nastanka i nestanka stvari i u tom kontekstu sagledati
problem odnosa due i tijela. S tom svrhom Sokrat ocrtava svoj osobni misaoni razvoj. U mladosti je potraio
odgovor na pitanje o uzrocima stvari kod filozofa prirode (physis), ali je ubrzo uvidio kako su| osjetilna opaanja nedovoljna za suvislo pojanjenje uzroka nastanka
i nestanka stvari, jer je umjesto jasnih i izvjesnih rezulatata najee dospijevao u bezizlazna protuslovlja. Spas
je na koncu potraio u Anaksagorinu uenju da je nous
uzrok svih stvari, i ponadao se da e umjesto dosadanjih razmatranja materijalnih i mehanikih uzroka pitanje promjena stvari moi sagledati i objasniti pod aspektom njihova zajednikoga teleolokoga principa.
Ovom promjenom paradigme od mehanikoga uzroka
12

Gundert nav. dj. str. 57.

-22-

stvari prema njihovu teleolokom ustroju Sokrat je

prema miljenju D. Gallopa dao temeljno obiljeje razvoju europske filozofije u naredna dva tisuljea.13 Meutim, Sokrat ubrzo zamjeuje kako se Anaksagora u
praksi nije dosljedno pridravao svoga misaonoga naela, nego je uz postojei opeevaei princip traio
dodatne razloge bez kojih uzrok ne moe biti uzrokom, ime je zapravo inteligibilni princip sveo na istu
razinu s osjetilnim uzrocima (99 b/c).
Na primjeru vlastitoga boravka u tamnici Sokrat
sugovornicima spretno obrazlae kako izvanjski prikaz
stvari i precizno navoenje mehanikih uzroka ne
zahvaaju bit problema same stvari, niti odreuju pravi
uzrok dogaaja. Tako primjerice, eli li netko Sokratov
boravak u zatvoru obrazloiti poloajem miia i kostiju, odnosno zglobova ruku i nogu njegova tijela, on
e rei neto na prvi pogled tono, to je meutim daleko od istinskog pojanjenja i obrazloenja pravog
stanja stvari, jer kod psa bi, kako duhovito ree Sokrat,
ove kosti i miii ve davno bili u Megari ili Boeciji.
Pravi razlog ostanka u zatvoru, kao to je ve ranije
izloeno u Kritonu> jest zapravo Sokratovo uvjerenje
da jednome filozofu vie dolikuje pokoravati se zakonima polisa i pridravati se u djelovanju ideala vlasti13

Usp. Plato. Paedo. Translated with notes by D. Gallop, Oxford 1975, str.
175: "The present passage marks the transition from a mechanistic to a
teleological conception of the natural order that was to dominate European
science for the next two thousand years".

-23-

toga razuma {no pratton), nego li eventualnim bjeanjem dovesti u pitanje vjerodostojnost vlastitoga nauka
i ethosa.
Razoaran Anaksagorinom nedosljednou u aplikaciji nauka o nousu, Sokrat se odluuje za radikalan
zaokret u istraivanju uzroka cjelokupne stvarnosti pa
umjesto dosadanjega izravnoga istraivanja uzroka osjeti Ine stvarnosti, on odsada svoja razmatranja usmjeruje prema duhovno-inteligibilnoj sferi, koju naziva
logoi. Svoj "bijeg" u sferu inteligibilnoga Sokrat ironino nazivlje "drugotnom plovidbom" {deuteros plous)
u traenju uzroka jer mu nije polo za rukom na izravan nain spoznati teleoloko ustrojstvo kosmosa, nego
to sada ini posredstvom medija koji naziva logoi.
"Drugotna plovidba" kod grkih pomoraca oznaava
takovu plovidbu u kojoj se zbog nepovoljnoga vjetra i
vremenskih uvjeta moraju upotrijebiti vesla, a poslovino je oznaavala drugu najbolju opciju nakon to je
prva ostala neostvariva. Sokratova ironina suzdranost
glede mogunosti ostvarenja ovoga misaonoga nauma u
stvaranosti zapravo predstavlja temeljnu promjenu filozofskoga svjetonazora. Umjesto prirodoznanstvenoga
izuavanja i objanjenja stvarnosti i pojavnosti u svijetu
mi pred sobom imamo zahtjev za njegovim razumijevanjem. "Bijegom u miljenje", kako tvrdi Hans Georg
Gadamer, poinje se stvarati "naa europska kultura".14
14
Usp. Gadamerov kratki predgovor knjizi Knuta Eminga, Die Flucht ins
Denken. DieAnfange der Platonischen Ideenphilosophie, Hamburg 1993, str. V.

-24-

Pod pojmom "logoi" Platon nedvojbeno podrazumijeva duhovno-noetsku danost kojom se ustvari
omoguuje na komunikativni odnos prema izvanjskoj stvarnosti, a koji zapravo nazivamo razumijevanjem. Uzme li se u obzir osnovna hermeneutika injeninost da se sve nae razumijevanje odvija u jeziku
(logos), onda e i temeljno dijalektiko pitanje Platonove filozofije glasiti: kako razumjeti stvarnost u svjetlu obrazlagajuega logosa?! Svoj "bijeg" u dijalektiko
promiljanje (logoi) Sokrat opisuje na iznimno koncizan nain kao izmjenu postavaka u kojima se postupno konstituira istinit logos: "Poto sam svaki put kao
postavku uzeo tvrdnju (logos) za koju sam smatrao da
je najjaa, prihvaao sam kao istinito ono to je bilo u
skladu s njom, naime, glede uzroka i s obzirom na sve
drugo, a to nije bilo u skladu s njom, prihvaao sam
kao neistinito" (100 a). Sugovornicima koji ne mogu
slijediti njegovo izlaganje Sokrat objanjava kako on
ovim u stvari ne nauava nita novoga, nego samo ono
o emu je ve ranije esto govorio (tapolythryleta), a
to je temeljna pretpostavka da "postoji lijepo samo po
sebi, te dobro, veliko i sve drugo", naime ideje kao
danost koju ne susreemo u sferi osjetilonga. Primjenjujui svoje izlaganje na postavljeno pitanje o uzrocima Sokrat pita sugovornike slau li se i oni s njime
u tvrdnji da su sve lijepe stvari i pojavnosti naega
svakodnevnoga iskustva lijepe samo zato to imaju
udjela u lijepome po sebi, to se analogno moe primi-25 -

jeniti na sve ostale stvari i njihove ideje. Kao najpouzdaniji i najizvjesniji logos Sokrat navodi tvrdnju "da
je sve to je lijepo, lijepo pomou lijepoga po sebi"
(100 d). Rezultat Sokratove "drugotne plovidbe" oituje se zapravo u jednostavnom prihvaanju ideja kao
neizostavnog fundamenta naega razumijevanja stvarnosti. Naime, sve nae razumijevanje Platon shvaa
kao spoznajni proces identificiranja svega to zamjeujemo osjetima, a koji se odvija tako to sve zamijeeno
prenosimo na odgovarajue ideje. Tek tako moemo
zapravo ustvrditi i konstituirati identitet odredene
stvari, te istodobno je razlikovati od svega drugoga to
ona nije.15
Nakon svega ostaje prijeporno je li Sokrat "drugotnom plovidbom" uspio dati adekvatno objanjenje
postavljenoga pitanja o uzrocima. Pouzdani i neoborivi
logos u kasnijoj e Platonovoj filozofiji biti tematiziran
kaoj krucijalni problem nauka o idejama. Njime Platon
ne pojanjava na koji nain ideje uvjetuju postojanost
osjetilnoga, ali je neosporno da je bez ideja nemogue
razumijevanje osjetilne danosti. Sam kauzalni odnos
ideja naspram osjetilnoga u Fedonu, bilo da je izreen
imanentnou ideja (parousia) u stvarima ili udionitvom
(metechein) stvari u idejama, Platon koristi da bi uzrono-posljedino tematizirao odnos due i tijela. Udionitvo stvari u razliitim idejama osnovni je razlog
15
O "drugotnoj plovidbi" usp. J. Zovko, Platon i filozofijska bermeneutika,
Zagreb 1992. str. 14-19.

-26-

njihovih razliitih svojstava. Ista stvar moe kao supstrat participirati na razliitim, ak i suprotnim idejama. Meutim same ideje ne mogu se povezivati sa svojim suprotnostima. Tako je primjerice vatra, kao neto
toplo po sebi, nespojiva s vodom kao supstancijom u
kojoj je najoitija ideja vlanosti. Slino je s parnim i
neparnim brojevima, s idejama maloga i velikoga.| Preneseno na ljudsku duu, Platon e rei da ona, koja je
nerazdvojivo povezana sa samim ivotom, ostaje za
smrt, kao njezinu suprotnost, neto s ime je posve nespojiva. Dua je dakle besmrtna (a-thanato). Platonova je
intencija pokazati da je ona po svojoj biti istodobno i
neunitiva (imolethros), jer bi zapravo smrt bila jedini
nain njezina unitenja/U ovome se nedvojbeno sastoji
crux Sokratova argumentiranja, da se naime iz samoga
pojma due zakljuuje njezina opstojnost. O. Apelt govori o "klasinom primjeru logikoga misticizma" u
etvrtom dokazu,16 dok H. Leisegang vidi u njemu najobiniju pogreku u zakljuivanju quaternio terminorum:
kao to kota koji se okree participira na kretanju dok
se okree, tako e i dua participirati u ideji ivota dokle
stvarno ivi. Nespojivost due sa smru, athanatos, jo ne
implicira njezinu neunitivost.17 Nasuprot brojnim osporavanjima Dorothea Frede tvrdi za etvrti "dokaz" da je
logiki posve korektno izveden.18 Barbara Zehnpfennig
16

Apelt, O., nav. dj. str. 149

Leisegang, H., Platon,u: Paulys Realencyclopadie, sv. 40, str. 2440
Frede, D. "The final proof of immortality of the soul in Plato's Phaedo",
Phronesis, 23 (1978) str. 32.
17

18

-27-

takoer ne vidi nikakvih problema sa Sokratovim razmiljanjima u prilog besmrtnosti due. Dua, naime, ima
udjela u ideji boanskoga i ivota svojim ivotom, uvjetovanim spoznajom dobroga, pravednoga i plemenitoga.
Stoga je zadaa filozofiranja sadrana u pravoj i istinskoj
brizi za duu istraivanjem prvih zbiljskih uzroka nae
spoznaje. U svom filozofiranju Platon ne razumijeva
ivot s motrita smrti, kao to je sluaj s Heideggerovom
egzistencijalnom filozofijom, nego smrt razumijeva pomou ivota. Osnovna intencija Platonovih promiljanja
u Fedonu jest pokuati uvjeriti itatelja da je ljudska
dua, odnosno ljudski razum, zapravo "vjenost u vreI 19

menu .
Interpreti Platonove filozofije koji poev od Aristotela obino prenaglaavaju izdvojenost ideja iz svijeta
osjetilnoga, zaboravljaju sam kontekst razgovora u Fedonu,. Sokratov bliz trenutak smrti osnovni je povod i
razlog da se filozofija shvati kao briga za vlastitu smrt,
a smrt pak kao razdvajanje due od tijela. Srodnost due
s idejama nekako povlai sa sobom izdvojenost ideja od
svega osjetilnoga. Ni u jednom drugom dijalogu nije u
ovoj mjeri naglaena izdvojenost ideja iz sfere osjetilnoga. Uzme li se pak izdvojenost ideja kao puka injenica, nastaju nesagledivi problemi za filozofiju u cjelini
o emu je Platon iscrpno govorio u prvom dijelu Parmenida.
19

Zehnpfennig, B., nav. dj. str. XXXIX.

-28-

Nakon to je uvjerio sugovornike u besmrtnost i

neunitivost due, Sokrat prelazi na mitski prikaz o
putu due u Had. Opisivanjem mjesta kroz koje prolazi svaka od dua umrlih Platon nam pokuava dati
tadanju zaokruenu sliku svijeta. Na zemljanu plou
na kojoj ivimo u ovome svijetu nadovezuju se voda,
magla i isti eter, a iznad njih je opet gornja zemlja,
svijet savrenosti u kojem e stanovati due koje su se u
ovome ivotu posvetile istinskoj filozofiji. One koje su
se odavale lagodnom ivotu oekuje putovanje u donju
zemlju do koje vode ponori - od kojih je Tartar najpoznatiji - i rijeke, Ocean, Aheron, Piriflegetont i Stiks.
Najokorjeliji grenici zavravaju u Tartaru, od kojih se
jedan dio nakon okajavanja svojih prijestupa nastanjuje
na Aherukom jezeru, gdje inae izravno dospijevaju
oni koji su manje grijeili u ovome svijetu pa nisu
morali ii u Tartar. Nakon opisanoga prikaza to sve
oekuje duu poslije smrti slijedi upozorenje da se u
ovome ivotu posvetimo kreposnom i razboritom ivotu kako bismo se spokojno mogli uputiti u Had kamo
dua moe sa sobom ponijeti jedino obrazovanje i
nakit vlastitih kreposti i vrlina.
Za pet posljednjih poglavlja Fedona u kojima je
dirljivo opisan Sokratov oprotaj i umiranje Bruno Snell
tvrdi da predstavljaju neto "najljepe to je ovjek ikada
napisao".20 Svojim inom umiranja Sokrat je, kao to
20
Platon, Sokrates im Gesprach. Vier Dialoge. Nachwort und Anmerkungen
von Bruno Snell, Frankfurt a. M. 1986, str. 196.

-29-

tvrde Nietzsche i Gadamer, nedvojbeno ostavio daleko

impresivniju uvjerljivost na kasnija pokoljenja nego njegova sva etiri dijalektika izlaganja u prilog besmrtnosti.21 Po sebi je razumljivo, kao to je ustvrdio pitagorejac Simija, da u pitanjima u kojima ljudska ogranienost ne moe po svojoj naravi postii argumentiranu izvjesnost, ne moemo govoriti o apodiktinoj
nunosti dokaza o besmrtnosti due. Rije je zapravo o
razmiljanjima, o razgovorima koji se odnose na tajanstveno, ali ipak evidentno proimanje vjenosti i vremenitosti. Koliko god bila fascinantna Sokratova ironija, i koliko god se prigovaralo pristaama idealistike
filozofije da nisu uspjeli razumjeti posljednju Sokratovu
ironiju o besmrtnosti due (Nietzsche), daleko fascinantniji ostaje ipak sokratovski logos u svom nastojanju
da promisli i izrekne neizrecivo. Unato svim slabostima kojih je Platon i te kako bio svjestan.
21

Usp. Gadamer, H.-G., "Die Unsterblichkeitsbeweise in Platons Pbaidon",

Gesammelte Werke, VI, Tiibingen 1984, str. 187 si.: "Dokazi o besmrtnosti
due koji se redaju u ovom razgovoru imaju sveukupno neto duboko
nezadovoljavajue." Koliko god argumenti bili nezadovoljavajui, "ljudska
pojavnost Sokrata isto tako uvjerava". Svojim umiranjem Sokrat ne ostavlja
ni najmanje prostora strahu pred smru: "poetska snaga uvjerljivosti u Fedonu jaa je od logike snage dokazivanja njegovih argumenata". Nietzsche
u svom spisu Geburt der Tragodie (1871) objanjava kako je umirui Sokrat
umjesto Ahila postao novim idealom grkoj mladei: "otiao je u smrt s
onom mirnoom kojom je, prema Platonovu opisu, kao posljedni pijanac
napustio simpozij u rano praskozorje da bi mogao zapoeti novi dan. A iza
njega na klupama i na zemlji ostali zaspali sudrunici da sanjaju o Sokratu,
istinskom erotiaru. Umirui Sokrat postade novi, jo nevieni ideal, grkoj
plemikoj mladei", Nietzsche, Werke, ed. K. Schlechta,, Miinchen-Wien,
1980, sv. I, str. 78.

-30-

Platonov Sokrat izrekao je u Teetetu (155 d) zadivljujuu tvrdnju da sve nae filozofiranje poinje s uenjem (thaumasein). Ako su se filozofi prije Sokrata divili
ljepoti izvanjskoga svijeta (physi)> Sokratova je zasluga da
promjenom paradigme pokuao uvjeriti itatelja kako je
ljudska dua ono to najvie zavrijeuje nae divljenje
(mirandum). A u Fedonu je na poetski nain reeno da
dua nije nita drugo nego ovremenjena vjenost u nama.

-31-

Fedon

i.

Jesi li sam glavom, Fedone1, bio kod Sokrata onoga dana, kad je otrov ispio u tamnici, ili si od koga drugoga uo?
Sam glavom, Ehekrate!2
Pa to je rekao taj ovjek prije smrti? Kako li
je izdisao? Ta ja bih rad uti. Jer niti ba putuje sad
ijedan graanin flijuntski u Atenu, niti je odande ve
dugo i dugo stigao ikakav gost, koji bi nam umio to
potanko o tom javiti doli to, da je ispio otrov i umr'o;
a inae ne zna nita kazati.
Ni za osudu dakle nijeste doznali, kako je
pukla?
-33-

57

58

 Jesmo. Da, to nam netko javi, i ba smo se udili, to davno pue, a on oevidno mnogo kasnije
izdahnu. Pa to je to bilo, Fedone?
Neki sluaj mu se, Ehekrate, dogodio. Sluajno je dan prvo osude bila ovjenana krma onoj ladi, to
je na Del alju Atenjani.
Pa kakva je to lada ?
To je neka lada tako kau Atenjani, na
kojoj je nekad Tesej3 otiao na Kretu s ono dva puta po
sedmero i njih spasao, a spasao se i sam. Apolonu se
dakle, kako se kae, zavjerie onda: ako se spasu, svake
e godine sveanu rtvu voziti na Del. Nju evo uvijek i
sada jo odonda od godine do godine alju bogu. Pa kad
se pone slava, obiaj je u njih, da bude grad u to doba
ist i da u ime drave nitko ne gubi glave, dogod na Del
ne stigne lada i natrag amo. A tomu kadto treba
mnogo vremena, kad ih sluajno zateku vjetrovi. A
poetak je slavi, kad sveenik Apolonov ovjena krmu
toj ladi. To se, kako rekoh, zbilo dan prvo osude. Zato
je i dobrano vremena isteklo Sokratu u tamnici od
osude do smrti.

2.
V

A to je, Fedone, bilo uoi same smrti? Sto

ree i uradi? Tko sve od drugova bjee kod toga ovje-34-

ka? Ili nije oblast putala k njemu, nego je sam bez prijatelja izdisao?
Nipoto, ve su bili neki, i ba mnogi.
Budi tako dobar pa nam to potanje ispriaj,
ako ba nema kakva posla !
Ma dokon sam i kuat u vam ispripovijedati.
Pa i jest, za me bar, uvijek od svega najugodnije sjeati
se Sokrata, govorio ja sam ili sluao drugoga.
Ali zaista, Fedone, ima tu i drugih takvih,
koji e te sluati. Nego gledaj da prode sve, to podrobnije moe!
Doista je meni, kad sam tamo bio, udno bilo
u dui. I nije me podilazilo smilovanje, kao da pribivam
samrtnomu asu ovjeka prijatelja. Jer taj mi se ovjek,
Ehekrate, inio blaen i po vladanju i po rijeima svojim. Tako je bez straha i junaki umirao, te mi je dolazilo na um, da ni u Had ne ide bez volje boje, nego e
mu, kad onamo stigne, i ondje biti dobro, ako iole kad
inae komu. Zato me eno nije ba nikakva samilost
snalazila, kako bi, ini se, dolikovalo ovjeku, kad
pribiva alosti; niti me je opet osvajala radost, to smo
kao obino bili zabavljeni filozofijom. Pa i govori su
bili nekakvi takvi. Ama naprosto nekakvo me je udno
uvstvo okupilo, nekakva neobina mjeavina veselja i
tuge zajedno, kad sam uzimao na pamet, da mu je za
as mrijeti. I svi su nazoni gotovo tako osjeali, sad
se smijali, sad opet plakali, a jedan od nas, Apolodor4,
pogotovo. Ta valjda zna toga ovjeka i ud njegovu.

 Ta kako ne!
On se dakle sasvim onako vladao. A potreslo
je i mene samoga i ostale.
A tko je sve, Fedone, bio tamo?
Od domaih bio je eto taj Apolodor pa Kritobul i otac5 njegov i jo Hermogen i Epigen i Eshin i
Antisten. A bio je i Ktesip Peanjanin i Meneksen i
drugi zemljaci. Platon je, mislim, bio bolestan.
A je li bilo kakvih stranaca?
Jes! Tebanci Simija, Kebet i Fedonid, a iz Megare Euklid6 i Terpsion.
A to? Aristipa i Kleombrota nije bilo?
Nije. Bili su tako se pogovaralo na Egini.
A je li jo tko bio?
- Mislim, ti su od prilike bili.
Pa to onda? Sto se, veli, govorilo?

3?.

Ja u pokuati da ti sve od poetka ispripovijedam. Uvijek smo, pa i onih dana prije toga, obiavali
dolaziti, i ja i ostali, k Sokratu, a skupljali smo se u
zoru kod sudnice, u kojoj je i osuda pukla. Bila je blizu
tamnice. Pa ekali bi svaki put, dok bi se tamnica otvorila i zabavljali se medu se. Ta nije se rano otvarala.
A kad bi se otvorila, unili bi k Sokratu i veinom dan s
-36-

njim provodili. Pa i onda smo se ranije skupili, jer dan

prvo, kad smo ono uveer iz tamnice izali, doznasmo,
da je lada s Dela stigla. Obrekosmo dakle jedan drugomu, da emo to ranije doi na obino mjesto. I doosmo. A izie nam vratar koji nas je obino putao, i
ree, da ekamo i da prije ne unidemo, dok on sam ne
kae; jer jedanaestorica, kae, skidaju Sokratu okove i
javljaju mu, da e danas umrijeti. A nije se doista dugo
zadrao. I doe i stane nas zvati, da uemo. Uniemo
dakle i zateemo Sokrata onas odrijeena i Ksantipu
ta zna je, gdje dri sinia njegova i do njega sjedi.
Pa, kako nas ugleda Ksantipa, zajaukne i ovako to ree
kako ve znadu enske: "Sokrate, posljednji put evo progovorit e ti sada prijatelji, a ti njima!" I Sokrat pogleda
Kritona i ree: "Kritone, odvedi je tko kui!" I nju odvedu neke sluge Kritonove, a vikala je i busala se u prsa.
A Sokrat se ispravi na poivaljci, podvije nogu i protare
je rukom; pa kako je tr'o, ree:
Kako li je to, ljudi, na oko neto udno, to
ovjek zove ugodno! Kako je udnovato prema onomu,
to se ini protivno bolno! U jedan se mah dodue to
dvoje ne e da javlja u ovjeka, ali ide li tko za jednim i
uhvati to, gotovo je prisiljen prihvaati i drugo, kao da
je dvoje, a na jednom kraju sastavljeno. I ini mi se, da
je to opazio Esop, napisao bi priu, kako je bog to
dvoje zavaeno htio izmiriti, ali kad nije mogao, u
jedno im sastavio kraj; i zato, kad koga jedno snae,
slijedi zatim i drugo. Pa ovako se ini i meni samomu:
-37-

poslije boli od okova u nozi uzastopce je evo, vidi se,

dolo ugodno.

4.
Pa Kebet prihvati i ree:
Tako mi Zeusa, Sokrate, dobro si uradio, to si
me sjetio. Ta za pjesme, to si ih ispjevao pretoio si
u pjesmu basne Esopove i ispjevao himu Apolonu,
propitali se u mene ve i neki drugi, a onomadne i
Euen7, to si imao na umu, te ih ispjevao, kad si doao
ovamo, a doonda nijesi jo nikad nita ispjevao. Ako ti
je dakle nekud stalo, da ja mogu Euenu odgovoriti, kad
me opet stane pitati ma dobro znaj, pitat e me, a
ono reci, to mi je kazati.
Kazuj mu dakle, Kebete, ree on, istinu, da ih
nijesam ispjevao, eda bi se s njim ili s pjesmama njegovim takmio ta znao sam, da nije lako, nego sam
kuao neke sne, to znae, i vrio svetu dunost, kad su
mi ve toliko puta nalagali, da se bavim tom umjeom
Muza. A bili su evo ovakvi nekakvi! Cesto puta bi mi u
prolom ivotu dolazio isti san, ali svaki put bi se
ukazao u drugoj prilici, a govorio mi jedno isto, te
rekao: "Sokrate, muzikom se bavi i nastoj oko nje!"8 I
ja sam u predanje vrijeme drao, da me ba na ono, to
sam i radio, nuka i potie i da poput onih, to trkae

-38-

61

sokole, i mene tako san potie na ono, tono sam radio,

naime na to, da se bavim muzikom, jer je filozofija
tako sam drao najvea muzika, a ja sam se njom
bavio. A sada, kad je sud pukao i svetkovina mi boja
nije dala mrijeti, pomislih: kad mi ve san toliko puta
kae, da se tom obinom muzikom bavim, a ono se ne
smijem njemu ogluiti, nego treba to izvriti. Ma sigurnije je ne prestaviti se s ovoga svijeta, dok se ne pokorim snu i ne ispjevam pjesama i ovako ovrim svetu
dunost. Tako eto najprije ispjevah pjesmu bogu, ija je
ovo bila slava. A poslije boga vidio sam, da pjesnik,
hoe li iole da bude pjesnik, mora pjevati prie, a ne
zbiljske dogadaje, i kako sam nijesam bio vrstan izmisliti priu, zato evo ispjevah ono, to sam imao pri ruci i
znao basne Esopove, na koje se najprije namjerih.

5.
To dakle, Kebete, kazuj Euenu, i neka ostane
zbogom! I ako je pametan, neka krene to prije za
mnom. A ja tako se ini odlazim danas. Ta nalau
Atenjani.
I Simija e^
Sto to Sokrate, preporua Euenu? Ma ve sam
vie puta bio s tim ovjekom, ali po onom od prilike,
to sam ja opazio, nipoto te ne e rado posluati.
-39-

 Pa to? ree on. Nije li Euen filozof?

Meni se bar ini, odvrati Simija.
Rado e dakle uiniti i Euen i svatko, koji se,
kako treba, bavi tim poslom. Ali moda opet ne e sam
sebi uiniti silu, jer, kau nije pravo.
I dok je on to govorio, spusti noge na tle pa je sad
ovako sjedio i dalje se razgovarao. A zapita ga Kebet:
Kako to govori, Sokrate, ovamo da nije pravo
sebi initi sile, a onamo da e filozof rado za tobom,
gdje umire?
Sto, Kebete? Zar nijeste, ti i Simija, tako to
uli, a bili ste s Filolajem?
Ba nita sigurno, Sokrate.
Pa i ja onako po uvenju govorim o tom. A
to sam po sluaju uo, ne kratim se kazivati. Ta
moebit mi i najvema dolikuje jer mi je seliti onamo, da razmatram i priam o toj seobi, kako je
pomiljamo. Pa to bi tko i drugo radio u to vrijeme do
zalaza sunanoga?

6.

Pa zato, Sokrate, kau da nije pravo sebe

samoga ubijati? Jer to si eto ti sada pitao, to sam ja uo
i Filolaja, kad je ono kod nas boravio, pa i druge ve
neke, da se to ne smije initi9. Ali o tom nijesam ni od
koga jo nigda nita sigurno uo.
-40-

 Ama trsiti se, kae, treba. Ta moebit e i

uti. Moglo bi se ipak initi udnovato, da je to jedino
od ostaloga svega jednostavno, ali nikada ne dolazi
ovjek do toga onako, kako do ostaloga. Gdjekad je po
gdjekoga bolje biti mrtvu nego ivu; a komu je bolje
biti mrtvu moda ti se ini udno, to takvu ovjeku
nije slobodno, da sam sebi ini dobro, ve treba da eka
drugoga dobrotvora.
I Kebet se istiha nasmijei i ree svojim narjejem:
Bog bi zna !
Pa moglo bi se, kae Sokrat, bar tako uiniti,
daje ono neopravdano, ali moda opet ima neki razlog.
Ona zaista pripovijest, to se kao tajna o tom pripovijeda10, kako smo mi ljudi u nekom zatvoru i kako ne
treba sebe iz njega izbavljati ni bjeati, ini mi se
nekakva osobita, i nije lako proniknuti u nju. No zato
se, Kebete, tako mi se ini ba to zgodno kazuje,
da su bogovi oni, koji se za nas brinu, a mi smo ljudi
bogovima jedno blago njihovo. Ili se tebi ne ini tako?
Meni se bar ini, kae Kebet.
Kad bi koje blago tvoje, kae, samo sebe ubijalo, da i ne pokae, da ti je s voljom smrt njegova, ne
bi li se ljutio na nj i kaznio ga, ako bi znao kakvu
kazan?
Svakako, odvrati on.
Moda na taj nain doista nije neopravdano,
da se ne smije ubijati prije, dok bog ne poalje kakvu
potrebu, kao to je i ovu sada nama.
-41-

62

14.

Ma to se, kae Kebet, ini vjerojatno. Ali to si

ono maloas govorio, da bi filozof laka srca htio mrijeti, to mi se, Sokrate, ini udnovato, ako je ono, to
smo ba sada govorili, iole opravdano, naime da je bog
onaj, to se za nas brine, a mi smo blago njegovo. Ta
neopravdano je, to se ponajumniji ne ljuti, kad odlazi
ispod te njege, gdje njime ravnaju bogovi, koji su najbolji glavari, to ih god ima. Ta valjda ne misli, kad postane slobodan, da e se sam za se brinuti bolje. No bezuman e ovjek moebit pomisliti, da mu je bjeati od
gospodara, i ne e uzimati na um, da ne smije bjeati od
dobra, ve to dulje ostajati; zato e ludo bjeati. A u
koga ima pameti, negdje e eljeti, da uvijek bude u
boljega, nego je sam. Zato je, Sokrate, doista vjerojatno
protivno onomu, to se maloas govorilo, naime: pametnu pristaje na samrti zlovolja, a ludu radost.
A kad to Sokrat uje, poveseli se tako se
uinilo domiljanju Kebetovu pa nas pogleda i ree:
Uvijek zaista Kebet trai nekakve razloge11 i
ne e ba odmah da vjeruje, to bi tko rekao.
A Simija e:
Ama sad se bar i meni samomu ini, da Kebetova neto vrijedi. Ta emu bi pametna glava bjeala od
gospodara zapravo boljih, nego je sam, i laka se srca
rastajao s njima? I Kebet, ini mi se, iba rijeima na te,
-42-

63

jer ti je tako lako pri srcu, gdje ostavlja nas i dobre

tako sam priznaje glavare bogove.
Pravo, kae, velite. A drite, mislim, da mi se
od toga oprati, kao na sudu.
Pa dakako! ree Simija.

8.

Nude, kae, da pokuam, hou li se pred vama

bolje opravdati negoli pred sucima. Kad ja, kae, Simija
i Kebete, ne bih mislio, kako u prije svega doista doi
k drugim bogovima, mudrim i dobrim, pa onda k pokojnicima, boljima od ovih ljudi ovdje, krivo bih radio,
da se ne ljutim na smrt. Ali ovako se, znajte dobro,
nadam doi k dobrim ljudma to dodue ne mogu ba
zasigurno ustvrditi, ali da u k bogovima, ba dobrim gospodarima dospjeti, to bih, dobro znajte, ustvrdio, ako iole inae tako to. Stoga nesamo da se ne ljutim, nego gajim dobru nadu, da mrtve neto eka, i to,
kao to se i pria od davnina, neto kud i kamo bolje
eka ovjeka dobra nego zla.
Pa to, Sokrate? ree Simija. Zar ima na umu
sam s tom milju otii ili e je i nama saopiti? Ma to
je tako se meni ini dobro, koje i nas ide; a ujedno
e ti to biti obrana, ako nas uvjeri o onom, to govori.
-43-

 Ama pokuat u, kae. Prije svega da vidimo,

to to Kriton tako mi se vidi davno eli da kae.
Sto drugo, Sokrate, ree Kriton, nego to, da mi
onaj, koji ima otrov da ti poda, davno govori, da treba
tebi kazati, neka bi se to manje razgovarao. Jer tko se,
kae, razgovara, odvie se ugrije, a tako to ne treba
otrovu dodavati; inae, radi li tko ovako, mora kadto
dva, da i tri puta da pije.
A Sokrat e:
Pusti ga s mirom! Neka samo pripravlja svoje,
kao da e do dva puta dati, a ustreba li, i do tri puta!
To sam gotovo znao, ree Kriton, ali mi on
odavna ne da mira.
Pusti ga! kae. No pred vama sucima volja me
sada razloiti, po emu mi se vidi, da se ovjek, koji je
uistinu u filozofiji proboravio vijek svoj, s pravom ne
boji, kad mu je mrijeti, i da je pun nade, da e se ondje,
kad umre, dokopati najvee sree. A kako to moe biti,
Simija i Kebete, to u ja pokuati da kaem.

9.
Ma ostali, ini se, ne vide, tko valjano prigrli
filozofiju, da taj ni o emu drugom ne radi, nego eli
mrijeti i mrtvu biti12. Ako je to dakle istina, udno bi
valjda bilo, kad ovjek ne bi za svega ivota nastojao ni
-44-

64

0 emu drugom nego o tom, a srdio bi se, kad bi ono

dolo, oko ega je on davno nastojao i trudio se.
I Simija se nasmija i ree:
Tako mi Zeusa, Sokrate, ti me nasmija, ako mi
1 nije sada ba do smijeha. Drim naime, ako upravo to
uje svijet, mislit e, da se to za ovjeka koji se bavi
filozofijom, ba dobro kae, i prihvatit e pogotovo
ljudi oni tamo kod nas od srca rado, da zaista eli
smrt, tko se filozofijom bavi; i rei e, da vide dobro,
da on zasluuje, da ga to stigne.
I istinu bi, Simija, govorili, samo to kau, da
vide. Ta ne vide, zato pravi filozof eli smrt i zato
zasluuje smrt. Recimo sami sebi, a njih pustimo s mirom: drimo li, da je smrt neto?
Svakako! prihvati i ree Simija.
Ta valjda nije to drugo no rastanak due s tijelom? Pa znai li biti mrtvu, kad se ovamo tijelo
rastane s duom i bude samo za se, a onamo se opet
dua rastane s tijelom, te je sama za se? Ta valjda nije
smrt neto drugo nego to?
Nije, nego to, kae.
Pogledajde, dobri moj, jesi li i ti iste misli, kao
ja! Ovako, mislim, razumjet emo bolje ono, to motrimo. ini li ti se, da je posao filozofov truditi se oko
ovih tako zvanih slasti, kao to je na pr. hrana i pilo?
Nimalo, Sokrate! ree Simija.
Pa to? Oko putene ljubavi?
Nipoto.
-45-

 Pa to? Misli li, da ovakav mari za ostalu njegu tjelesnu? Misli li, da na pr. cijeni vanrednu obuu i
ostalu gizdu na tijelu ili da zazire od toga, koliko nije
prijeka potreba, da to ima?
Bar pravi, kae, filozof, mislim, zazire od toga.
Zar uope, kae, misli, da se briga takva ovjeka tie tijela, a ne odvraa se, kolikogod moe, od
njega, te naginje k dui?
Ja bar mislim.
Zar je dakle po tome prije svega jasno, da,
ako itko drugi, a ono filozof oslobaa to vema duu
zadruge tjelesne?
ini se.
I valjda se, Simija, ini veini ljudi ovo: koga
nita takvo ne veseli niti ima u njega tako to, tomu
nije vrijedno ivjeti, nego je gotov mrtvac, kad nita ne
mari za slasti, to dolaze od tijela.
Sasvim istinu govori.

65

10.

A to je sa stjecanjem spoznaje? Je li tijelo na

putu ili nije, ako ga tko u istraivanju uzme za druga?
Mislim od prilike ovako. Ima li za ovjeka togod istine
u vidu i sluhu, ili je tako, kako nam i pjesnici uvijek
trube, da nita ne ujemo dobro niti vidimo? A opet,
-46-

ako ova sjetila tjelesna nijesu dobra ni sigurna, teko e

biti ostala, jer su sva negdje od njih slabija. Ili se tebi ne
ini?
Dakako, ree.
Pa kada se, kae, dua hvata istine? Ta, kad
uzme s tijelom neto motriti, onda tijelo zacijelo nju
vara.
Istinu govori.
Pa zar joj se u miljenju, ako igdje drugdje, ne
oituje neto, to zaista jest?
Da.
A negdje ba ponajbolje misli onda, kad je
nita od toga ne smeta ni sluh ni vid ni bol ni slast
kakva, nego se to vie osami i s tijelom raskrsti pa,
kolikogod moe, bez drutva i dodira njegova tei na
ono, to jest.
Tako je.
Ne zazire li i tu dua filozofova silno od tijela i
bjei od njega, a trai, da bude sama za se?
V .

Cini se.
A to je, Simija, evo s ovim? Kaemo li, da ima
neto o sebi pravedno ili nita?13
Doista, tako mi Zeusa, kaemo.
Pa i neto lijepo i dobro?
Kako ne?
Jesi li ve dakle ikad tako to vidio oima?
Nipoto, ree on.

 Nego si to drugim nekim sjetilom tjelesnim

dokuio? A mislim veliinu, zdravlje, snagu, jednom
rijeju sve ostalo, to je ve svako po svom biu. Motri
li se tijelom iva ivcata istina toga? Ili je ovako. Tko se
od nas najbolje i najsavjesnije spremi da prosudi ono
svako o sebi, to motri, on e doi najblie spoznanju
svega onoga.
Svakako.
Hoe li dakle to ponajbolje uiniti onaj, koji
e se to vie samim duhom latiti svega, te ne e vida
uzimati u pomo u razmiljanju niti e pritegnuti ijedno drugo koje sjetilo pored miljenja, nego e istim14
duhom, samim o sebi, kuati da hvata svaki onaj bitak
ist o sebi, a otet e se to vie oima, uima, itavomu,
da reem, tijelu, jer ono smeta i ne da dui, kad je s
njom, da dode do istine i spoznaje, ne e li se, Simija,
taj, ako itko drugi, dokopati bitka?
I te kako, Sokrate, ree Simija, govori istinu!

66

11.

Po svemu tome, kae, treba dakle da se u

ozbiljnih filozofa budi ovakva nekakva misao, te e oni
i medu se od prilike ovako to govoriti: "Ima, ini se,
neki regbi puteljak, koji nas dovodi k svrsi; jer dok
nam je u razmatranju tijelo zajedno s umom i dok je
-48-

dua naa izmijeana s takvom nevoljom, ne dovinusmo

se pak nikad dosta onomu, to elimo, a to je, velimo,
istina. Ama nebrojene jade zadaje nam tijelo radi
potrebne hrane, pa ako jo navale bolesti kakve, ne daju
nam goniti za onim, to zaista jest. A napunjuje nas
ljubavlju, poudom, strahom i svakojakim podobama i
tolikim tricama i kuinama, te se zapravo uistinu od
njega, tono rije, ne moemo nigda ni razabrati. Pa i
ratove, bune i bitke ne gradi nita drugo doli tijelo i
poude njegove. Ta radi zgrtanja novaca raaju se
ratovi, a novce smo prisiljeni zgrtati tijelu za volju, jer
robujemo njezi njegovoj. Pa tako nam zbog svega toga
ne dotjee vremena za filozofiju. A krajnje je od svega,
to nam, ako od njega i odahnemo koji asak te se
damo na istraivanje, ono svuda upada, rada smetnju i
zabunu i uznemiruje, te od njega ne moemo motriti
istine, ve nam je zaista jasno, hoemo li ikad neto
dokraja da spoznamo, a ono nam se s njime rastati i
samom duom gledati sve o sebi. Pa, sva je prilika, imat
emo, to nam srce udi a velimo, da je spoznaja
zlato nae onda, kad, kako razlaganje pokazuje, preminemo, a ne za ivota. Jer ako se zbog tijela ne moe
nita dokraja spoznati, bit e jedno od dvoga: ili se nigdje ne da stei znanje ili poslije smrti. Ta onda e dua
biti sama za se, bez tijela, a prije ne. I dok ivimo, bit
emo, sva je prilika, znanju najvie ovako na domaku,
ako budemo to manje, koliko je ve prijeka potreba,
opili i druili se s tijelom i ako se ne budemo napunjali
-49-

prirodom njegovom, nego ako budemo od njega isti,

dok nas bog ne oslobodi. I ovako isti i rijeeni bezumlja tjelesnoga bit emo po svoj prilici sa slinim i
spoznat emo sami po sebi svu golu istinu. A to ne
moe biti la. Ta neisto se valjda ne smije hvatati istoga". Tako mislim moraju medu sobom govoriti i
suditi svi zaista znanja eljni. Ili ti se ne ini tako?
I te kako, Sokrate!

12.

Dakle, ree Sokrat, ako je to istina, prijatelju,

ima mnogo nade, kad stignemo onamo, kamo ja polazim, da emo tamo, ako iole gdje drugdje, dovoljno
stei ono, oko ega smo se u proastom ivotu tolikom
mukom namuili. Stoga idem na taj put, na koji su me
sada otpravili, u dobroj nadi, pa e tako i drugi ovjek,
ako dri, da mu je duh spreman, u neku ruku ist.
Svakako, kae Simija.
A nije li to, to davno pominjemo u govoru,
ienje, kao od tijela to vie odijeli duu i priui je,
da se svuda za se iz tijela skuplja i sabira i da po mogunosti i ovas i unapredak boravi sama za se, rijeena
tijela kao okova?
Dakako, kae.
Ne zove li se to smrt, odrjeenje i odjeljenje
due od tijela?
-50-

 Svakako, ree on.

A rjeavati je tako velimo nastoji uvijek
najveima i jedino pravi filozof, te je upravo to posao
filozofov rijeiti i odijeliti duu od tijela.15 Ili nije?
ini se.
Ne bi li to sam rekao na poetku bilo
smijeno, ako bi se ovjek za ivota pripravljao, da
bude to blie smrti, i ako bi ovako ivio, a ljutio se
onda, kad bi mu ona dola? Ne bi li to smijeno bilo?
Kako ne!
Dakle, Simija, pravi filozof zaista nastoji mrijeti i najmanje se od ljudi strai smrti. Vidi odavde! Ako
je on naime svuda u zavadnji s tijelom i eli, da je u
njega dua sama za se, pa kad bi mu se to dogodilo, a on
bio u strahu i ljutio se, ne bi li to bila velika nedosljednost, kad ne bi s veseljem iao onamo, gdje ima, kad
stigne, nade, da e nai ono, to je za ivota volio - a
volio je spoznaju, i da e se oteti drutvu onoga, s
im se bio zavadio? Ili zar su eno pinogi, kad im je umr'o zemaljski miljenik pa ena i sin, drage volje bili
spravni poi u Had, jer ih je vodila nada, da e ondje
ugledati one, za kojima su ginuli, i da e biti s njima, a
voli li tko uistinu spoznaju i silno prigrli istu nadu, da
se ne e nigdje drugdje nego u Hadu na nju, kako treba,
namjeriti, hoe li se taj na umoru ljutiti i ne e rado
ii onamo? Bar treba drati, da hoe, ako je, prijatelju,
uistinu filozof. Ta nipoto ne e misliti, da e drugdje
gdje nai istu spoznaju nego ondje. A ako je to tako,

kako maloas rekoh, ne bi li bila velika nedosljednost,

kad bi se takav ovjek bojao smrti?
Doista, Zeusa mi! ree on.

13.
Kad bi ti, kae, vidio ovjeka, gdje se ljuti , jer
mu je mrijeti, ne bi li to tebi bio dovoljan dokaz, da
ono nije prijatelj filozofiji nego nekud tijelu?16 A taj isti
negdje voli i blago i asti, zacijelo jedno od toga ili
obadvoje.
Jest, kae, tako je, kako veli.
Pa ne pripada li, Simija, kae, tako zvana hrabrost najvie onima, koji se prema tomu vladaju.
Valjda svakako, ree.
Pa i razboritost, to je i svijet zove razboritou, t.j. kad ne podrhtava od strasti, nego ih prezire
i uredan si, ne pripada li i ona samo onima, koji najvie preziru tijelo i u filozofiji provode vijek?
Zacijelo, kae .
Pa ako te volja, kae, ogledati hrabrost i
razboritost drugih, uinit e ti se udna.
A kako, Sokrate?
Zna li, ree on, da svi ostali dre smrt za
veliko zlo?
I te kako! kae.
Kad junaci njihovi doekuju smrt, zar je ne
doekuju, jer se boje veega zla?
-52-

 Tako je.
Od straha i trepeta dakle su svi osim filozofa
hrabri. Ali opet je ludo, kad je netko od straha i kukavtine hrabar.
Svakako.
A to je s urednima? Ne dogodi li im se isto
tako? Zar su s raskalanosti neke razboriti? Ali opet
velimo, da to ne moe biti; no ipak im se slino tomu
dogada s te glupe razboritosti. Ma u strahu, da e druge
naslade zatrajati, i od elje za njima uzdravaju se od
jednih, dok ih druge svladavaju. A raskalanou zaista
zovu, kad kim vladaju naslade; ali opet im se dogada, te
svladani nasladama vladaju drugim nasladama. A to je
nalik na ono, to sam ba sada govorio, naime da su na
neki nain s neke raskalanosti razboriti.
Ma ini se,
Blaeni moj Simija, ne e biti prava zamjena za
krepost mijenjati slast za slast, bol za bol, strah za strah
i vee za manje, kao novce, nego e samo onaj novac
biti pravi, za koji treba sve to mijenjati, naime
spoznaja. I sve, to se za nj i s njime, sa spoznajom, kupuje i prodaje, bit e uistinu i hrabrost i razboritost i
pravednost, ukratko prava krepost, pa bilo tu ili ne bilo
slasti, straha i svega ostaloga nalik na to. Ako se to odvoji od spoznaje te zamijeni jedno za drugo, nekakva
e, strah me, sjenka biti takva krepost i zaista ropska, te
ne e u nje biti nita zdravo ni istinito; a istina e doista

biti neko ienje od svega takoga, pa e i razboritost i

pravednost i hrabrost i sama spoznaja biti neko
oienje. I ini se, da i oni, koji su uveli redenje u svete
tajne17, nijesu ljudi rdavi, ve zaista davno nagovjeuju:
tko neoien i neposveen prispije u Had, leat e u
glibu, a tko onamo dospije oien i posveen, prebivat
e s bogovima.
Ta ima ih tako kau oni, to se razumiju u
svete tajne sila, koji nose palicu nartekovu, ali nadahnutih malo18; a to su po mom mnijenju samo oni, koji
su se filozofijom valjano bavili. I ja evo po mogunosti
nijesam propustio nita u ivotu, nego sam na svaki
nain nastojao da postanem ovakav. A jesam li se valjano upeo i neto postigao, to emo, kad onamo dodemo,
stalno znati, ako je boja volja, i to za kratak as, kako
se meni ini. Tako se ja dakle, Simija i Kebete, branim,
jer mi s pravom, gdje ostavljam vas i ovdjenje gospodare, nije teko srcu niti se srdim, ve drim, da u
ondje ba tako, kao ovdje, nai dobre gospodare i
drugove. Ali veina sumnja. Ako sam vas dakle neto
bolje uvjerio obranom svojom negoli suce atenske, bilo
bi dobro.

-54-

14.

Sokrat doree, a Kebet prihvati i ree:

Sokrate, ostalo, meni se bar ini, lijepo zbori,
ali ono o dui mnogo sumnje budi u ljudi, da je vie
nema, kad se s tijelom rastane, nego propada i gine
onoga dana, kad ovjek izdie, te im se od tijela stane
dijeliti i izlaziti, raspra se poput daha ili dima, i
nema je vie. Ta kad bi ona negdje bila sama za se na
okupu i prosta od toga zla, to si ga ovas razloio,
mnogo bi bilo, Sokrate, lijepe nade, da je istina, to ti
govori. Ali tomu, da dua, kad ovjek izdahne, traje te
ima neku snagu i svijest, moe biti da treba nemalo dokazivanja i potvrde.
Istinu, kae Sokrat, govori, Kebete. Ali to
emo? Hoe li da se porazgovorimo o tom, je li prilika, da je tako ili ne?
Ja bar, kae Kebet, rad bih uti, kako sudi o
tome.
Zaista mislim, ree Sokrat, kad bi me tko sada
uo, bio on i pisac komedija,19 ne bi kazao, da brbljam i
govorim, to ne dolikuje. Ako vam se dakle mili, a ono
treba da razgledamo.

-55-

70

14.

Pa ogledajmo to ovako nekako, jesu li due pokojnih u Hadu ili nijesu! Ma ima neka stara rije20
sjeamo je se, da su one, kad odavde stignu, ondje i
opet se ovamo vraaju i raaju se od mrtvih. I ako je to
tako, te od mrtvih postaju opet ivi, ne e li nam dua
biti ondje? Ta valjda se ne bi nanovo raala, da je nije! I
to bi bio dovoljan dokaz, da je tako, kad bi uistinu bilo
sigurno, da ni otkuda druguda ne postaju ivi nego od
mrtvih. Ako pak nije ovako, trebat e nekakav drugi
dokaz.
Svakako, kae Kebet.
Pa ako e, kae on, to lake da razumije, ne
gledaj samo na ljudima nego i na svim ivotinjama i na
bilju, i ukratko u sve, togod se rada21, proniknimo, raa
li se ovako sve: ne odruguda nego iz protivnoga protivno, ako se dogodi onako to, kao to je na pr. lijepo
valjda runomu protivno i pravedno nepravednomu. A
toga zaista ima nebrojeno mnogo. To dakle ogledajmo,
ne smije li se ono, emu je neto protivno, ni otkuda
druguda raati nego iz onoga, to mu je protivno. Kad
neto na pr. biva vee, mora li negdje ono biti prije
manje, a onda bivati vee?
-Jest!
Ne e li takoer, ako biva manje, biti prije
vee, a poslije manje?
-56-

71

 Tako je, kae.

Pa i od jaega slabije i od sporijega bre?
Dato.
Pa to? Ako to biva gore, ne e li od boljega, i
ako pravednije, od nepravedijega?
Ta kako ne!
Pa je li nam, kae, ovo potvrde dosta, da sve
ovako biva: iz protivnoga protivno?
Dato.
Pa to onda? Ima li u tome ovako to , te su
svuda po srijedi dvoga protivnoga, jer je dvoje, dva prijelaza: od jednoga na drugo i opet od drugoga natrag na
prvo? Ima li medu veom i manjom stvari po srijedi
rastenje i padanje, te prema tomu velimo: ovo raste,
ono pada?
Jest! kae.
Zar nije ovako i s rastavljanjem i sastavljanjem,
s hlaenjem i grijanjem i sa svime? Pa ako i gdjekad
nemamo za to rijei, zar ne mora svuda bar u jezgri biti
tako, te se jedno raa iz drugoga i jedno prelazi u
drugo?
Svakako, ree on.

-57-

14.

Pa to? Zar ima neto ivotu protivno, kao to

je san javi ?
Svakako, kae.
to to?
Smrt, kae.
Zar se to, ako je iole protivno, ne rada jedno iz
drugoga? Pa kad je dvoje, nijesu li po srijedi dva prijelaza?
Ta kako^ne!
Jedan^dakle, kae Sokrat, ovakav par, kako
sam ba sada pominjao, kazat u ti ja, i to njega samoga
i prijelaze njegove, a ti e mi drugi. I velim: jedno je
san, a drugo java; od sna postaje java, a iz jave san. Dva
su prijelaza: jedno zaspivanje, drugo probudivanje. Je li
ti, kae, dosta ili nije?
-Jest!
Nude, kae, kazuj mi i ti ovako o ivotu i
smrti! Ama zar ne misli, da je ivotu protivna smrt?
Mislim.
Pa da jedno biva iz drugoga?
-Da!
Sto dakle biva od iva?
Mrtvo, kae.
A to, kae od mrtva?
Moram, kae, priznati: ivo.
-58-

 Od mrtva dakle, Kebete, biva ivo i ivi?

Vidi se, kae.
Nae su dakle, kae, due u Hadu.
Sva je prilika.
Nije li kod toga jedan od prijelaza upravo
oevidan. Ta umiranje je valjda oevidno. Ili nije?
Svakako, kae.
Pa kako emo? ree on. Ne emo li dopustiti
onaj protivni prijelaz, nego e priroda biti ovako kljasta?
Ili treba podati umiranju neki protivan prijelaz?
Valjda svakako, kae.
Koji to?
Oivljavanje.
Ako iole, kae, ima oivljavanje, ne e li od
mrtvih k ivima biti prijelaz to oivljavanje?
Dato.
Priznajemo dakle i ovako, da su ivi postali od
mrtvih ba kao to su mrtvi od ivih. A kad je to tako,
onda je to tako smo drali negdje dovoljan dokaz,
da dua mrtvih mora biti negdje, odakle opet postaje.22
Cini se, kae, Sokrate, da po onom, to smo
priznali, mora biti tako.

72

17.
A gledaj, kae, Kebete, ovako, da i nijesmo,
kako se meni ini, krivo priznali! Jer kad ne bi svagda
jedno drugo, raajui se, nadopunjalo i kao u krugu
kruilo, nego bi raanje bilo neko ravno, od jednoga
-59-

samo k onomu nasuprot, i ne bi natrag k prvomu skretalo ni inilo zakreta, zna li, da bi najposlije sve poprimilo isto lice: zapalo bi u isto stanje i prestalo se
raati?
Kako misli? kae.
Nije, ree on, teko razumjeti, to velim. Ta
kad bi na pr. bilo zaspivanja, a ne bi mu odgovaralo
probudivanje, koje postaje iz onoga, to spava, najposlije bi se, zna, prema svemu Endimion23 pokazao trica,
i ne bi mu bilo spomena, jer bi se i svemu ostalomu
dogodilo isto, kao njemu, spavalo bi. Pa kad bi se sve
sastavljalo, a ne bi se rastavljalo, brzo bi se ispunila ona
Anaksagorina: "Sve skupa."24 Pa tako isto, dragi moj
Kebete, ako bi sve umiralo, to se ivota dokopa, pa
ako bi poslije, kad bi umrlo, u tom obliku mrtvo ostajalo i ne bi natrag oivjelo, zar ne bi bila prijeka
potreba, da bude sve mrtvo i nita ne ivi? Jer kad bi se
od onoga, to ostane, raalo ivo, a ivo umiralo, bi li
ikako moglo biti, da se sve ne istroi za smrt?
Nikako, kae Kebet, ne mislim, Sokrate, nego
drim, da sasvim istinu govori.
Ma jest, kae, Kebete, prije svega, kao to ja
mislim, tako, i mi se ba u tom ne varamo, kad to
priznajemo. Ama ima uistinu i oivljavanje i raanje
iva od mrtva, i dua mrtvih postoji. Dobroj je dato
bolje, zloj gore.

-60-

14.

Nato prihvati Kebet i ree:

Pa i po onim rijeima, Sokrate, ako su istinite
ti esto puta zna pominjati, da nam uenje nije
upravo nita drugo doli sjeanje,25 i po tim rijeima
morali smo negdje u neko doba prije nauiti ono, ega
se sada sjeamo. A to ne moe biti, ako nam nije negdje
dua bila prije, nego se u ovom liku ovjejem stvorila.
Stoga se i ovako ini, da je dua neto besmrtno.
Ali, Kebete, prihvati Simija i ree, kakvih ima
za to dokaza? Sjeti me! Ta ovas se dobro ne sjeam.
Jednim u te, kae Kebet, ponajljepim sjetiti:
ako tko ljude valjano pita, tada na pitanje oni sami sve
kau, kako je; a ipak ne bi vrsni bili to initi, da nije u
njih upravo znanja i pravoga suda. Pa onda, ako ih tko
vodi do geometrijskih crtea26 ili inae do tako to, tu
se bjelodano pokazuje, da je to tako.
Ako pak, Simija, kae Sokrat, ovako ne vjeruje, a ti pogledaj, hoe li s nama biti jedne misli, ako
promotri ovako nekako. Zar ne vjeruje dakle, da moe ono, to se zove uenje, biti sjeanje?
- Ja dodue vjerujem, ree Simija, ali upravo bih
rado, da se sa mnom to zbude, o emu je govor, t.j. da
se sjetim. I gotovo se po onome, to je Kebet stao govoriti, ve sjeam i vjerujem, ali opet bih jednako htio
sada uti, kako si namislio razlagati.
-61-

73

 Ja bar ovako, ree on. Ta valjda priznajemo:

ako se tko ega sjeti, treba da on to zna otprije.27
Jest! ree.
Pa zar i ovo priznajemo, da je znanje, kad
doe na ovakav nain, sjeanje? A mislim ovako
nekako: vidi li tko to ili uje ili nekako drukije osjeti
pa ne spozna samo ono, nego razabere i drugo, to ne
pripada istomu pojmu nego drugomu, zar ne kaemo onda s pravom, da se on sjetio onoga, o emu je
uhvatio misao?
Kako misli ?
Ovako od prilike: drugo je negdje pojam o
ovjeku, drugo o liri.
Ta kako ne!
Ne zna li, da se zaljubljenu, kad vidi liru ili
haljinu ili drugo, to obino nosi milovanje njegovo,
onda dogodi ovako: on prepozna liru, a u misli uhvati
sliku djeaka, ija je lira? A to je sjeanje. Tako se
gdjetko vie puta, kad vidi Simiju, sjeti i Kebeta; a bit e
negdje i nebrojeno drugih takvih sluajeva.
Da, Zeusa mi, nebrojeno mnogo, kae Simija.
Nije li, kae, tako to nekakvo sjeanje? Pogotovo, kad se komu to dogodi u onom, to je s vremenom i od nevienja ve zaboravio.
Dakako, kae.
Pa to? ree on. Moe li se, kad vidi
naslikana konja i naslikanu liru, sjetiti ovjeka? I kad
vidi naslikana Simiju, sjetiti se Kebeta?
-62-

 Dato.
I sjetiti se samoga Simije, kad vidi Simiju naslikana?
Doista mogu, kae .

74

19.
Zar dakle iz svega toga ne slijedi, da sjeanje
potjee ovamo od slinoga, a onamo od neslinoga?
Jest, slijedi.
No kad se tko po slinome neega sjea, zar
mu se ne mora prije dogoditi, te pomisli, zaostaje li to
po slinosti svojoj neto za onim, ega se sjetio, ili ne?
Dakako, kae.
Gledajde, kae, je li tako. Valjda velimo, da
ima neto jednako28, ne mislim: drvo drvu ni kamen
kamenu niti ita drugo nalik na to nego mimo sve to
neto drugo, samo sobom jednako. Velimo li, da ima
neto ili nita?
Jest, Zeusa mi, kae Simija, velimo, i te kako.
Pa znamo li, to je to?
Dato, ree on.
Odakle nam to znanje? Je li od onoga, to smo
ba sada pominjali? Zar nijesmo, kad smo drvlje ili
kamenje ili inae to jednako vidjeli, pomislili na ono
to je drugo nego ovo? Ili zar ti se ne ini drugo? A gle-63-

daj i ovako! Ne ini li se, da je jednako kamenje i

drvlje, makar bilo isto, kadto u jednu ruku jednako, a
u drugu opet ne?
Svakako.
A to? Je li ti se ono o sebi jednako uinilo
gdjekad nejednakim ili jednakost nejednakou?
Jo nikad, Sokrate!
Nijesu dakle, kae, isto te jednake stvari i ono
o sebi jednako.
Nipoto mi se, Sokrate, ne vidi.
Ali opet, kae, po onim jednakim stvarima,
ako i jesu drugo no ono o sebi jednako, dokuio si i
dobio znanje o tom.
Pravu pravcatu, kae, govori istinu.
Zar ne, jer je njima ono ili slino ili neslino ?
Dato.
A svejedno je, kae, jer dok jedino vidi i s pogleda toga drugo pomisli, bilo ono slino ili neslino,
to mora kae biti sjeanje.
Svakako.
A to? kae. Dogodi li nam se tako to kod
drva i kod onih jednakih stvari, to smo ih maloas navodili? Zar se nama ini, da su one onako jednake, kao
to je jednako ono, to zaista jest, ili im treba neto, da
budu onakve, kao to je ono o sebi jednako? Ili ne treba
nita?
I mnogo, kae, treba.
Zar ne priznajemo, kad netko neto vidi i
razabere: ovo, to ja sada gledam, hoe da bude, kao
- 64 -

neto drugo, to zaista jest, ali zaostaje i ne moe biti

onako, kao to je ono, nego je loije, tko to razbira,
zar ne mora taj negdje otprije znati ono, na to je, kae,
ovo dodue nalik, ali je slabije?
Dakako.
Pa to? Je li se ili nije tako to i nama dogodilo
kod onih jednakih stvari i onoga o sebi jednakoga?
Ma svakako.
Treba dakle da otprije znamo ono jednako, jo
prvo onoga asa, kad smo prvi put ugledali nejednake
stvari i razabrali, da sve to tei da bude, kao ono jednako, ali zaostaje.
Tako je.
Ali opet i ovo priznajemo, da to nijesmo drukije razabrali a i ne da se razabrati nego ili pogledom ili dodirom ili kojim drugim sjetilom; a sve je to,
velim, isto.
Ta isto je, Sokrate, bar za ono, to hoe razlaganje da pokae.
Pa eto ba preko sjetila treba razabrati, da sve,
to je po sjetilima jednako, tei na ono uistinu jednako,
ali za njim zaostaje. Ili kako emo?
Tako.
Prije nego smo dakle poeli gledati, sluati i
drukije osjeati treba da smo negdje primili znanje o
tom, to je ono o sebi jednako, ako smo ovo, to je po
sjetilima jednako, htjeli svoditi na29 ono i pomisliti, da
sve ovo eli biti, kao ono, ali je loije od onoga.
- 65 -

75

druge.

Po onom, to je sprijed reeno, nema, Sokrate,

Nijesmo li odmah, im smo se rodili, vidjeli i

uli i ostala sjetila imali?
Ma dato.
A je li, mislimo, ba od potrebe, da smo znanje
o jednakom dobili prije nego to.
-Da.
Prije dakle, nego smo se rodili, morali smo ga,
ini se, dobiti.
Cini se.

V .

20.

Ako smo ga dobili prije poroda i s njim se

rodili, nijesmo li prije, nego smo se rodili, i odmah, im
smo se rodili, znali nesamo ono jednako pa vee i
manje nego i sve nalik na to? Ta ne govorimo mi o jednakom sada nekud vie nego o onom, to je o sebi lijepo i o sebi dobro i pravedno i sveto pa, tono kaem,
o svemu, to krstimo rijeima: "ono, to zaista jest", i u
pitanjima pitajui i u odgovorima odgovarajui.30 Po tom
smo pojmove o svemu tome morali dobiti prije poroda.
Tako je.
Pa ako smo ih dobili i nijesmo svaki put zaboravili, ono treba da se svagda sa znanjem raamo i za
ivota znamo. A znati znai, koliko primiti znanje o
neemu, drati ga i ne gubiti. A ne zovemo li, Simija,
zaboravom gubitak znanja?
- 66 -

d.

 Valjda, kae, Sokrate, svakako.

A ako smo ga, mislim, primili prije poroda, a
u porodu izgubili, te poslije s pomou sjetila nanovo
primamo one pojmove, to smo ih jedanput prije imali,
ne bi li to, to zovemo uenjem, znailo roeno znanje
svoje nanovo primati? A ako to zovemo sjeanjem, zvat
emo valjda pravo?
Dato.
Ta evo bar to se pokazalo mogue: ako tko
razabere to ili vidjevi ili uvi ili drukije kako osjetivi, to on po tome pomisli jo neto drugo, to je
zaboravio, a emu je ovo nablizu, jer je neslino ili
slino. Stoga je, tono velim, jedno od dvoga: ili smo se
s tim znanjem zaista svi rodili i znamo za ivota, ili
onaj, za koga kaemo da se ui, ne radi poslije nita
drugo, nego se opominje, te bi uenje bilo sjeanje.
Da, ba tako je, Sokrate.

76

21.
to bira, Simija? Da smo se sa znanjem rodili
ili da se poslije opominjemo onoga, o emu smo prije
bili znanje primili?
Ne mogu, Sokrate, ovas da odaberem.
Pa to? Moe li ovako odabrati? Kako ti se to
ini? Hoe li ovjek, ako zna, o onom, to zna, moi
podati raun ili ne e?31
- 67 -

 Zacijelo, kae, Sokrate.

Pa ini li ti se, da svi umiju dati raun o onom,
o emu smo evo sada govorili?
elio bih zaista ree Simija, ali se kud i
kamo vema bojim, da sjutra u ovo doba ne e biti nijednoga ovjeka, koji bi to, kako treba, mogao uiniti.
Dakle ti se, Simija, ne ini da svi to znadu?
Nipoto.
Dakle se samo sjeaju, to su nekad znali.
Dakako.
A kada je dua naa dobila to znanje? Ta valjda
ne poslije kako smo se rodili?
Nikako.
Prije dakle.
-Jest!
Dakle je, Simija, dua bila jo prije, nego se stvorila
u liku ovjejem, i bila je bez tijela i imala spoznaju.
Samo ako, Sokrate, te pojmove ne primamo u
porodu. Jo ostaje samo to vrijeme.
Neka, prijatelju! Ali u koje ih drugo doba gubimo? Ta ne raamo se s njima onako, kako smo to
maloas priznali. A zar ih gubimo onda, kad i primamo? Ili zna li koje drugo doba rei?
Nipoto, Sokrate! Ta nijesm opazio, da nijesam nita rekao.
22.

Pa zar nam je, Simija, kae, to tako? Ako doista ima a to nam je uvijek na jeziku32 i lijepo i
- 68 -

dobro i svako takvo bie, pa na nj svodimo oute

sjetilne i nalazimo, da je ono bie otprije nae; pa ako te
oute uzmemo isporedivati s biem mora, onako, kao
to postoji ono, postojati i dua jo prije poroda naega.
Ako pak onoga nema, ne bi li uzalud bile te rijei? Je li
tako, te je jednaka potreba, da jo prije poroda naega
postoji i ono i dua, pa ako nije onoga, nije ni ovoga?
I te kako mi se, Sokrate, kae Simija ini,
da je ista potreba. I ba je zgodno govor svrnuo na to,
da prije poroda naega jednako postoji dua i bie, to
ga ti sada pominje. Jer ja bar ne znam nita, to bi mi
tako bjelodano bilo, kao to, da, ako ita, a ono postoji
sve ovo: i lijepo i dobro i sve ostalo, to si maloas
pominjao. I meni se ini, da je to dosta dokazano.
Ali kako Kebetu? ree Sokrat. Ta treba i Kebeta uvjeriti.
Dosta, ree Simija, kako ja mislim, premda on,
kao malo tko, ne e te ne e rijeima da vjeruje. Ali
mislim, da je on dobrano uvjeren o tom, da je dua naa
bila, dok se jo nijesmo rodili.
23.
A hoe li je biti jo i onda, kad umremo, to se,
Sokrate, ni meni samomu kae ne ini da je dokazano, nego jo smeta, to je maloas Kebet istakao,
bojazan veine, da.se ne bi dua ovjeku na samrti
rasprala, te bi joj to bio svretak opstanku. Jer zato se
ne bi ona mogla raati i stvarati otkuda druguda pa biti
-69-

77

jo prije, nego dospije u tijelo ovjeje, ali kad dospije

pa se poslije stane s njim rastajati, onda i ona dokona i
pogiba?
Ta ti, Simija, vrijedi, ree Kebet. Ta nekud je,
ini se, samo polovica onoga, to treba, dokazana t.j. da
je dua naa bila prije, nego smo se rodili. Ali ako treba
da dokaz ima zavretak, valja jo dokazati, da e ona i
onda, kad preminemo, jednako trajati, kao i prije poroda naega.33
Dokazano je, Simija i Kebete, kae doista
i ovako, ako samo hoete u jedno da skupite dokaz i
ovaj pa onaj, to smo ga prije ovoga prihvatili, naime da
se sve ivo rada iz mrtva. Jer ako je dua ve prije, a ne
moe se, kad polazi u ivot i rada se, ni otkuda raati
nego iz smrti i mrtva stanja, kako ne mora ona i onda,
kad umre, trajati, kad ve treba da se opet rada? Dokazano je dakle kako rekoh, zaista i tako.

24.
No ipak, ti i Simija, ini mi se, radi biste to
razjanjenje jo pretresti, te vas hvata strah djeji, da e
je uistinu vjetar na polasku iz tijela raznijeti i rasprati,
pogotovo kad tko po sluaju ne izdie za tiine nego za
nekakve jake bure.
I Kebet se nasmije pa ree:
Sokrate, kuaj nas uvjeriti, kao da se bojimo,
ili radije, ne kao da se mi bojimo, nego moda je jo i u
- 70 -

nama nekakvo dijete, koje se toga plai!34 Njega dakle

kuajmo nagovarati, neka se ne boji smrti kao straila!
Ali nad njim, kae Sokrat, treba svaki dan bajati, dok ga ne obajete.
Odakle emo, kae, uzeti, Sokrate, takva vrsna
bajaa, kod nas ti, kae, ostavlja?
Velika je, kae, Kebete, Helada. U njoj ima
valjda vrsnih ljudi. A mnogobrojna su i plemena barbarska. Sva ta treba pretraivati, traei takva bajaa, pa
ne aliti novaca ni truda, jer nema, m to bi potrebnije
vi troili novce. A treba i sami medu sobom da traite,
jer moda i ne ete lako nai koga, koji bi to mogao
bolje od vas.
Ma to e, kae Kebet, biti. Ali odakle smo
skrenuli, onamo se vratimo, ako ti je s voljom!
Ama ba s voljom. Ta kako ne e?
Ta ti, kae, vrijedi.

25.
Zar, ree Sokrat, ne treba da ovako to zapitamo sebe: to se mora da raspra i nad im treba da
zebemo, da mu se to ne dogodi? A nad im ne? Pa onda
ne treba li opet dalje da promotrimo, to je od toga
dvoga dua, pa da se prema tomu uzdamo ili bojimo za
duu svoju?
- 71 -

78

 Istinu, kae, govori.

Pa zar se onomu, to se sastavilo, te je sastavljeno, po prirodi mora zgadati to, da se rastavi onako,
kao to se sastavilo? Pa ako neto upravo nesastavljeno,
zar se jedino tomu, ako iole emu drugome, ne treba
tako da dogodi?
Tako je, ini mi se, ree Kebet.
Nije li sasvim prirodno, da je ono, to je uvijek
jedno isto, nesastavljeno, a sastavljeno ono, to je sad
ovako, sad onako, a nikad isto?
Meni se bar ini tako.
Nude, vratimo se, kae, na ono, to smo prije
govorili! Je li samo bie, o kom i pitajui i odgovarajui
kaemo, da zaista jest, uvijek jedno isto ili svaki put
drukije?35 Jednako o sebi, lijepo o sebi, svako o sebi, to
zaista jest, bitak, valjda nikad ne doputa ma kakvu
mu drago mijenu? A jer je svako od onoga, to zaista
jest, samo o sebi jednostavno, je li zato uvijek jedno isto
te ne doputa nikad nigdje nikako nikakva mijenjanja?
Jedno isto, kae Kebet, treba da je, Sokrate!
A to je s onim mnotvom na pr. s ljudima ili
konjima ili haljinama ili drugim kojeim takvim, bilo
to jednako ili lijepo ili kako se ve krsti istim imenom,
kako ono? Zar ostaje jedno isto ili skroz nasuprot
onome niti je o sebi niti medu sobom igda, da tako
reem, ikako isto?
Tako je, ree Kebet. Nikad nije isto.

 Pa zar se ne moe toga taknuti pa vidjeti i

drugim sjetilima osjetiti? A ono, to je jedno isto, ne e
niim drugim dokuiti nego umovanjem uma svoga.
Tako to je nevidljivo i ne moe se vidjeti.
Sasvim, kae, istinu govori.

26.
Pa da, volja te, uzmemo dvije vrste bitka:
jedan vidljiv, drugi nevidljiv?
Uzmimo! kae.
Pa nevidljivi je uvijek jedan isti, vidljivi nikad
isti?
I to, kae, uzmimo!
Pa deder, ree on, ima li drugo to u nas doli
tijelo, doli dua?36
Nita drugo, kae.
Pa kojoj je vrsti, rei emo, slinije i srodnije
tijelo?
Svakomu je, kae, to jasno, da vidljivomu.
A to dua? Je li vidljiva ili nevidljiva?
Bar ne za ljude, Sokrate!
Ali opet mi bar krstimo vidljivo i nevidljivo
po prirodi ljudskoj. Ili misli, po kojoj drugoj?
Po ljudskoj.
Pa to kaemo o dui? Vidi li se ili ne vidi?

 Ne vidi se.
Dakle je nevidljiva.
-Jest!
Slinija je dakle dua nego tijelo nevidljivomu,
a ono vidljivome.
Zacijelo, Sokrate !

27.
Zar ne velimo odavna i ovo: kad dua preko tijela neto motri, bilo vidom ili sluhom ili drugim kojim sjetilom ta sjetilima neto motriti znai, koliko
tijelom, onda nju tijelo vue k onomu, to nikada
nije isto, i ona tumara, zbuni se, i popada je kao pjanu
vrtoglavica, jer se hvata takvih stvari?
Dato.
A kad sama za se motri, zanese se onamo k istomu, vjenomu, besmrtnomu i nepromjenljivomu, pa
jer je srodna tomu, uvijek boravi s tim, kadgod se stvori
sama za se i kadgod to moe; i nestane u nje tumaranja,
i uvijek je prema onomu jedna ista, jer se takoga ega
maa. Pa to se njezino stanje zove spoznaja.
Sasvim, kae, dobro i po istini zbori, Sokrate!
Pa kojoj ti se opet vrsti i po onom, to smo
prije, i po ovom, to smo sada rekli ini da je dua
slinija i srodnija?
- 74 -

 Svatko e, Sokrate, pa i najneukiji na taj nain

dopustiti, da je po svemu i svaemu dua prije slinija
onomu, to je vazda jedno isto, nego onomu, to nije.
A kako tijelo?
Onome drugomu.

28.
Gledajde i ovako! Kad su dua i tijelo zajedno,
ovomu nalae priroda sluiti i sluati, a onoj vladati i
gospodovati. A to je, misli, opet po tome slino boanskomu, to li smrtnomu? Ili ne misli, da je boansko
stvoreno, da vlada i zapovijeda, a smrtno, da slua i
slui?
Ja bar mislim.
Pa na to je dua nalik?
Ma dua je, Sokrate, oevidno nalik na boansko, a tijelo na smrtno.
Pa gledaj, Kebete, da li nam iz svega reenoga
slijedi, da je dua najslinija boanskomu, besmrtnomu,
umnomu, jednostavnomu, neraspadljivomu i onomu,
to je uvijek o sebi jedno isto, a tijelo opet najslinije
ljudskomu, smrtnomu, mnogostrukomu, bezumnomu,
raspadljivomu i onome, to nikad nije o sebi isto.
Znamo li, dragi Kebete, mimo to drugo to kazati, da
nije tako?
Ne znamo.
- 75 -

80

29.

Pa to? Kad je tako, ne mora li se tijelo brzo

raspadati, a dua opet biti sasvim neraspadljiva ili neto
tome nablizu?
Ta kako ne !
Pa vidi li, kae, kad umre ovjek, onomu, to
se u njega vidi, t.j. tijelu, to naoigled lei a zovemo
mrtvacem i mora se rastvarati i craspadati, nita se
tako ne dogodi odmah, nego traje prilino dugo vremena, pogotovo ako tko premine krasan tijelom i u
takvim godinama? A posui li se tijelo i balzamira, kao
oni u Egiptu balzamirani, ostaje itavo bogzna kako
dugo. Neki dijelovi tijela kosti, ile i sve nalik na to,
ako i istrunu, opet su regbi besmrtni. Ili ne?
Da.
A dua dakle, ono nevidljivo, to otide u onakav drugi, plemeniti, isti i nevidljivi svijet, u pravi
Had37, k dobromu i umnomu bogu a onamo je, ako je
volja boja, za as i mojoj dui poi, zar nam se ona,
ovakva i ovako stvorena, na rastanku s tijelom odmah
raspline i ugine, kako kae svijet? Ni izdaleka, dragi
Kebete i Simija, nego kud i kamo prije je ovako: ako se
ista rastane s tijelom, od tijela ta u ivotu nije s njim
ni u kakvoj zajednici bila drage volje nita ne vue sa
sobom, ve bjei od njega i sabere se sama za se, jer je
uvijek oko toga nastojala; a to ne znai drugo nita,
-76-

nego da se valjano bavila filozofijom i uistinu neumorno nastojala oko smrti. Ili ne e li to biti nastojanje
oko smrti?38
Svakako.
Kad je takva, ne odlazi li k onomu, to je nalik
na nju, k nevidljivomu pa boanskomu, besmrtnomu i
umnomu, gdje moe, kad stigne, biti sretna, rijeena
tumaranja i bezumlja i straha i divljih strasti i ostaloga
zla ljudskoga, i uistinu moe, kako to kau u svete tajne redeni, ostalo vrijeme provoditi s bogovima? Tako
da, Kebete, kaemo ili drukije?

30.
Tako, Zeusa mi! ree Kebet.
Ako pak se od tijela, mislim, odijeli okaljana i
neista, a ono, jer je uvijek s tijelom bila zajedno i milovala ga i voljela i od njega, od strasti i lasti obnevidjela, te joj se inilo, da nije nita drugo istinito doli
ono, to je tjelesno i ega se moe tko taknuti, vidjeti,
popiti, pojesti i obljubiti, a to je oima tamno i nevidljivo, a moe se miljenjem i filozofijom dokuiti, na to
je vikla mrziti i plaiti se toga i bjeati, misli li, da e
se takva dua sama o sebi, ista rastati?
Nipoto, kae.
- 77 -

 Nego mislim, ba proeta onim, to je tjelesno.

To joj je duboko ucijepilo openje i druenje s tijelom,
jer je uvijek bila s njim i silno marila za nj.
Dato.
A to, dragi moj, pritite tako treba drati
i teko je i zemaljsko i vidljivo. Zato i takvu duu, u
koje ima toga, titi i vue natrag na vidljivi svijet, te se,
u^trahu od nevidljivoga i od Hada, valja, kako se pripovijeda, oko spomenika i grobova, oko kojih su se i
vidjele prikaze dua kao sjene. U toj se slici prikazuju
onakve due, koje se ne rastanu iste, ve imadu u sebi
neto vidljivo pa se stoga i vide.39
Sva je prilika, Sokrate !
Doista, sva je prilika, Kebete! I to ba nijesu
due dobrih nego zlih. One su prisiljene onuda lutati,
jer trpe kazan za predanji ivot, kpji im nije valjao. I
lutaju dotle, dogod se od elje za tjelesnim, to ih
vjerno prati, opet ne sputaju u tijelo.40

31.
A sapinju se, sva je prilika, u stvorenja onakvih
navika, kakvim su se ba i same u ivotu odale.
U kakva to misli, Sokrate?
Tko se na pr. predao prodrljivosti, raskalanosti i pijanstvu, a nije se stidio, ulazi, prilika je, u
rod magaraca i slinih ivotinja. Ili ne misli?
-78-

82

 Ba vjerojatno govori.
A tko je volio nepravdu, nasilje i otimainu, u
rod vuji, jastreblji i sokolji. Ta kud e, mislimo, drugamo takvi?
Sigurno u takav, ree Kebet.
Pa nije li, kae, jasno i inae, kamo e to ii
po svom slinom zanimanju?
Ma jasno je, kae. Kako ne!
Nijesu li, kae, i medu ovima najsretniji i ne
idu li i medu njima na najbolje mjesto oni, koji su se
trsili oko obine graanske kreposti, to je zovu
razboritost i pravednost, a potekla je od navike i vjebe, bez filozofije i uma?
Pa zato su ti najsretniji?
Zato, to dospijevaju, ini se, u slian graanski i pitomi rod, negdje u pelinji, osinji, mravinji ili u
isti opet rod ljudski, te se od njih raaju estiti ljudi.
Crni se.

V .

32.
Ali u kolo boje ne smije nitko, ako se nije
bavio filozofijom i ne ode sasvim ist; samo znanja eljnu slobodno je onamo. Pa toga radi, prijatelju Simija i
Kebete, uspree se onaj, tko se valjano bavi filozofijom,
od svih tjelesnih pouda i stalan je i ne predaje im se, a
-79-

nipoto zato, to se plai rasutka kue i bijede, kao ono

svjetina i lakomi na novac; niti ga opet strai sramota ni
zao glas s nevaljantine, kao ono vlasti i asti eljna, pa
se onda uspree od toga.
Ta ne bi, Sokrate, dolikovalo, ree Kebet.
Da, Zeusa mi, ne bi! ree on. Stoga, Kebete,
komu je neto do due svoje stalo, te ne ivi za tijelo,
mazei ga, taj se sa svima onima raskrsti i ne ide istim
putem, kao oni ta oni ne znadu, kamo polaze,
nego sam dri, da ne treba raditi, to se protivi filozofiji, spasu i oienju due, te slijedom slijedi filozofiju, kud ona vodi.

33.
Kako, Sokrate ?
Ja u, kae, rei. Ta znanja eljan razbira, da
mu filozofija prima duu, dakako u tijelo sputanu i uza
nj prilijepljenu i prisiljenu, da kroza nj, kao iz zatvora,
motri bitak, a ne sama sobom, duu, to se valja u
svakom neznanju; razbira,. da filozofija vidi, da je
pouda strahota zatvora, te sapeti najvie sam pomae
kod sapinjanja; da, kako rekoh, znanja eljan razbira,
da mu filozofija prima duu takvu, a onda je ona mirno
nagovara i gleda da je oslobodi, pa dokazuje, kako je
- 80 -

83

razabiranje okom puno opsjene, a puno opsjene i razabiranje uhom i ostalim sjetilima; svjetuje je, da ih se
okani, koliko nije potreba sluiti se njima; i potie je,
neka se sama za se sabira i skuplja, neka ne vjeruje
niemu drugomu no sebi, ako spozna koji bitak sama
sobom i sam o sebi; a bude li to motrila drukije, to je
ovamo ovako, a onamo onako, to neka ne dri za istinu; tako to je osjetno i vidljivo, a to sama gleda,
duevno i nevidljivo. Takvu dakle spasu misli dua
pravoga filozofa ne treba se protiviti, te se zato
uzdrava od slasti i strasti i boli i straha kolikogod
moe, jer uzima na um, kad se netko silno poveseli,
prestrai, raalosti ili poeli to, tim mu se ne dogada
samo onoliko zlo, kako bi tko pomislio on se na pr.
razboli ili neto potroi poudi za volju, nego, to je
od svega najvee i krajnje zlo, to mu se zgada, a on ne
vidi.
Sto to, Sokrate? ree Kebet .
To, da je dua svakoga ovjeka prisiljena u
jedan mah razveseliti se ili raalostiti se silno s neega i
ujedno drati, da je ono, po emu joj se to najvema
dogada, ponajsigurnije i ponajistinitije, a kad tamo,
nije, nego je, ako ita, vidljivo. Ili nije?
Dato.
Ne sapinje li se dua u takvu stanju najjae tijelom?
Pa kako?
-81-

cl

 Jer svako veselje i bol nju kao avlom pribija

na tijelo i pribada i ini je nalik na tijelo, a ona misli, da
je istinito ono, to joj tijelo kae. Ta potom, to je s
tijelom iste misli i istomu se veseli, primorana je,
sudim, postajati jednake udi i ivota, postajati onakva,
kakva ne moe nikad ista stii u Had, nego vazda odlazi proeta tijelom pa brzo opet pada u drugo tijelo te
se u njemu vrijei kao posijana i ovako ne dijeli zajednice s boanskim, istim i jednostavnim.

34.
Zato je dakle, Kebete, uredan i hrabar onaj
ovjek, koji je uistinu znanja eljan, a ne zbog onoga,
radi ega je veina. Ili misli li drukije?
Ja nipoto .
Pa tako e prosuditi dua ovjeka filozofa, a ne
e pomisliti, da je filozofija mora oslobaati, a dok je
ona oslobaa, da se smije odavati veselju i boli pa sebe
opet nanovo sapinjati i raditi beskrajni posao, bavei se
oko nekakva tkanja Penelopina41, ali samo obrnuto; nego
dok sprema takvu tiinu, dok slijedi razbor i uvijek je u
njemu, dok gleda ono istinito, boansko i nedoseno i
dok joj je ovo hrana, dri, da mora ovako ivjeti, dogod ivi, a kad umre, doi e k srodnomu i slinomu i
rijeiti se nevolje ljudske. S takva ivota, Simija i Ke- 82 -

84

bete, ne e se, nema straha, ona pobojati, da e je poslije

ovakva truda na rastanku s tijelom smjesta vjetrovi
raznijeti, te e se rasplinuti, i ne e je vie biti.

35.
To ree Sokrat, i stade utnja dugo vremena. Sam
se Sokrat, kako se na pogled inilo, u izreeni govor
zadubao, a i veina nas. A Kebet i Simija razgovarahu
se neto malo medu sobom. Pa kako ih Sokrat vidi,
zapita:
Sto? kae. Da vam se ne ini, da one rijei nedostaju? Ta zaista ima jo mnogo sumnje i nedostatka,
ako tko ba dobro hoe da pretrese. A promatrate li to
drugo, ne velim nita. Ali ako ste zbog toga u sumnji,
ne asite, ve sami recite i razjasnite, ako vam se kako
ini, da bi se bolje dalo kazati; a opet uzmite i mene u
pomo, ako mislite, da ete se sa mnom nekud prije
iskopati.
I Simija e:
Ama, Sokrate, kazat u ti istinu. Davno smo
nas obojica u neprilici pa jedan drugoga turamo i nukamo, da pita; ta elimo uti, ali se acamo dodijavati,
da ti ne bi radi ove sad nesree bilo neugodno.
I on uvi nasmije se mirno i ree:
Ala, Simija! Negdje bi doista teko uvjerio ostale ljude, da za nesreu ne drim ovaj sud sluaj, kad ni
- 83 -

vas ne mogu uvjeriti, nego se bojite, da sam neto zlovoljniji sada nego ono prije u ivotu. I vi po svoj prilici
drite, da sam prorok loiji od labudova. Oni, kad osjete, da im je poginuti, ako i jesu sve do onoga dana
pjevali, onda ba ponajvie i ponajljepe pjevaju od
veselja, to im je otii k bogu, ije su sluge.42 A ljudi radi
straha svoga od smrti lau i o labudovima, kau, da
ale smrt svoju i od tuge pjevaju, pa ne uzimaju na
pamet, da nijedna ptica ne pjeva, kad je gladna ili je
zebe ili kakvu drugu bol boluje, ni sam slavuj ni lastavica ni pupavac; a ba za njih kau da od tuge tuei
pjevaju. Ali niti pjevaju, ini se, od tuge oni, a ni labudovi, nego jer su, mislim, Apolonovi i umiju proricati i
znadu unaprijed sreu u Hadu, zato pjevaju i onoga se
dana kud i kamo vie vesele nego u preanje vrijeme.
A ja sam, mislim, negdje i sam labudovima drug u
slubi i istomu bogu posveen te nijesam od gospodina
svoga slabije prorotvom nadaren nego oni niti se tee
rastajem sa ivotom. Pa zato treba da govorite i pitate,
to vas je volja, dok to doputaju jedanaestorica atenska.
Ta ti valja! kae Simija. Kazat u ti ovamo ja, o
emu sumnjam, a onam opet ovaj, zato ne prihvaa
rijei tvoje. Jer meni se, Sokrate, ini jednako, kao i
tebi, da je nemogue ili teko i preteko tako to ve
sada u ivotu znati stalno, ali je opet znak mlitava
ovjeka, kad tko ne ispita na sve naine ono, to se o
tom govori, ve odustaje, prije nego je, ogledajui sva-84-

85

kojako sustao. Ta tu treba jedno opraviti: ili treba

doznati, kako je, ili sam nai, ili ako se to ne moe, bar
najbolji i najjai dokaz ljudski prihvatiti pa, vozei se
na njemu kao na amcu, u opasnosti prebroditi ivotom, ako ne moe sigurnije i bezopasnije prevaliti na
vrem brodu, na boanskoj rijei kakvoj43. Pa i sad se
ne u ja bar stidjeti da zapitam, kad i ti ovako govori,
niti u se poslije na se tuiti, to nijesam sada rekao
ono, to ja mislim. Jer meni se, Sokrate, kad i sam
sobom i s ovim evo ogledam, to smo govorili, ba ne
ini, da je dovoljno razloeno.

36.
A Sokrat e :
Ta moda ti se, prijatelju, pravo ini. Ali kazuj, kako nije dovoljno!
Za me bar, kae, ovako. Ma tako bi mogao
netko i o skladu44 i liri i icama izrei te iste rijei, da je
sklad neto nevidljivo i netvarno i neto prekrasno i
boansko na udeenoj liri, a sama lira i ice jesu tijelo i
tvarno i sastavljeno i zemaljsko i smrtnomu srodno. Ali
eno netko razbije liru ili je rasijee i ice potrga pa
onda tvrdi istim rijeima, kao ti, da onoga sklada jo
mora biti i da ga nije nestalo; ta nikako ne moe biti, te
bi trajala lira, poto su ice potrgane, i trajale ice, to
su na smrtno nalik, a sklada bi, to je slian i srodan
- 85 -

86

boanskomu i besmrtnomu, nestalo prije smrtnoga. Ta

jo negdje, rei e on, mora biti sklad sam o sebi, i prije
e drvo i ice istrunuti negoli on postradati. Zaista,
Sokrate, i sam, ja bar mislim, ima to na umu, da duu
drimo ponajpae za ovako to: kako je tijelo nae
napeto i dri se na okupu toplim i hladnim, suhim i
vlanim i neim slinim, tako je dua naa smjesa i
sklad upravo od toga, kad se ono lijepo i zgodno smijea jedno s drugim. Ako je dakle dua sklad neki, a ono
zacijelo, kad se tijelo nae preko mjere odapne ili napne
od bolesti i druge nevolje, mora due, bila kako mu
drago boanska, odmah nestati, kao ono i ostaloga
sklada u grlu i u svakom djelu ruke obrtnike, a ostaci
svakoga tijela ostaju dugo vremena, dok se ili ne spale
ili ne strunu. Gledaj dakle, to emo na te rijei, ako
tko ustvrdi, da je dua smjesa onoga, to je u tijelu, pa
da u tako zvanoj smrti prva pogiba?

37 .
Sokrat razvali oi, kako je bio veinom navikao,
nasmijei se i ree:
Doista, kae, pravo veli Simija. Pa ako vas tko
bolje zna od mene, zato ne odvrati? Ma nije on, ini
se, dokaza rdavo popao. Ali opet mislim, da prije
odgovora treba jo prvo uti Kebeta, to opet on zabav- 86 -

lja dokazu, eda bi se imali kad posavjetovati, to emo

rei, pa da onda, kad ujemo, uz njih pristanemo, ako
se uini, da neto skladno kau; ali ne, branimo ve jednom onaj dokaz! Pa nude, Kebete, kazuj, to opet tebe
uznemiruje i budi sumnju!
Pa kazat u! progovori Kebet. Ta meni se ini,
da dokaz jo na istom stoji, i prigovara mu se isto, to
smo ono prije rekli. Ne poriem, da je ba krasno i, ako
nije pretjerano kazati, sasvim dosta dokazano, da je
dua naa bila jo prije, nego je u ovaj lik zala, ali da e
i poslije smrti nae biti negdje, to mi se ne ini ovako.
Da dua nije vra i dugovjenija od tijela, u tom se
dakako ne slaem s prigovorom Simijinim; jer mislim,
da ga ona svim tim ba veoma natkriljuje. "Pa zato",
rei e dokaz, "jo ne vjeruje, kad vidi, da poslije
smrti ovjeje jo traje pae ono, to je slabije? Ne ini
li ti se, da se ono, to je dugovjenije, jo u to vrijeme
mora odrati?" Pa k tomu promotri ovako, vrijedi li
to moja! Ta, sva je prilika, treba i meni, kao ono i
Simiji, slika. Jer ja mislim, s istim bi pravom mogao
tko o ovjeku, staru tkalcu45, kad premine, govoriti
ovako: nije ovjek izginuo, nego negdje ivi. A za dokaz bi mogao pokazati, da je haljina, to ju je sam satkao i na sebi imao, itava, a nije propala. I kad mu tko
ne bi vjerovao, pitao bi, da li je po vrsti dugovjeniji
ovjek ili haljina, koja se upotrebljava i nosi; pa kad bi
netko odgovorio, da mnogo dulje traje ovjek, drao
bi, da je dokazano, da je doista, ako ita, a ono taj
- 87 -

87

ovjek iv, kad nije propalo ono, to je kratkotrajnije.

A to, mislim, Simija, nije tako. Ta gledaj i ti, to velim!
Svatko e pomisliti, tko to zbori, ludo zbori; jer taj je
tkalac poizderao i posatkao mnogo takvih haljina i umr'o je poslije njih a bilo ih je mnogo , ali, drim,
prije posljednje. N o zato opet nije ovjek loiji ni slabiji
od haljine. A u istoj e se, mislim, slici pokazati dua
prema tijelu. Kad bi tko upravo tako o njima govorio,
inilo bi mu se, da zgodno kae, da je dua
dugovjenija, a tijelo slabije i kraega vijeka. Ali mogao
bi rei, da svaka dua istroi mnogo tjelesa, pogotovo
ako poivi puno godina; ta kad bi se tijelo rastvaralo i
propadalo jo za ivota ovjejega, a dua bi uvijek
nadotkala, to bi se istroilo, doista bi dua, kad bi
ginula, morala ginuti s posljednjim tkanjem i jedino
prije njega; a kad bi dua izginula, onda bi ve tijelo
pokazivalo priroenu slabost svoju i brzo bi istrulo i
raspalo se. Stoga jo nije vrijedno tomu dokazu s
pouzdanjem povjerovati, da e naa dua, kad izdahnemo, biti negdje. Ta kad bi tko ovjeku, koji veli ono,
to ti veli, jo i vie popustio pa mu nesamo dopustio,
da dua naa postoji jo u vrijeme prije poroda naega,
nego i to, da ona od nas nekolicine traje zacijelo jo i
onda, kad umremo, i da e trajati i po vie puta raati
se i opet ginuti ta dua je po prirodi jaka te odolijeva,
ma raala se esto puta; kad bi netko to dopustio,
dalje zacijelo ne bi htio poputati, da ona s mnogih poroda ne strada i da napokon u jednom smrtnom asu ne
- 88 -

88

pogiba dokraja. A za tu smrt i za taj rasap tijela, koji

dui donosi propast, kazao bi on da nitko ne zna; jer
nitko to od nas ne moe razabrati. Ako je to tako,
nitko se ne smije uzdati u smrt, da se ludo ne uzda, ako
ne umije dokazati, da je dua sasvim besmrtna i neprolazna; inae treba da se onaj, komu je mrijeti, boji za
duu, ne e li onas na rastanku s tijelom sasvim
izginuti.

38.
Kad usmo, kako rekoe, bjee nam svima tako
smo poslije jedan drugomu kazivali neugodno u dui,
jer smo drali, da su nas oni, poslije kako nas je
predanje razlaganje dobrano uvjerilo, opet smeli i doveli u sumnju nesamo o tome, to se prije raspravljalo,
nego i o onom, to e se istom rei, kao da smo suci ba
nevrijedni, ili je stvar nedosena.
Tako mi bogova, Fedone, ne zamjeram vam,
ree Ehekrat46. Ta i mene samoga sada, kad sam te uo,
snalazi, da ovako to sam sebi kaem: a kojemu emo
jo dokazu vjerovati? Ta dokaz, to ga je Sokrat iznio,
bio je veoma vjerojatan, a sad je pao u sumnju. A vanredno me osvaja i sada i svagda ta tvrdnja, da je dua
naa neki sklad; i kako je bila izreena, regbi sjetila me,
da sam onako i sam prije mislio. I ba trebam opet, kao
- 89 -

ono na poetku, jedan drugi dokaz, koji e me uvjeriti,

da dua onoga, koji umre, ne umire zajedno. Kazuj dakle, tako ti Zeusa, kako je Sokrat nastavio govor svoj!
Je li se i na njemu, kao to veli na vama, vidjela
neka zlovolja ili nije, nego je drage volje pritekao razlaganju u pomo! Je li mu pomo bila izdana ili slaba?
Sve nam pripovijedaj, to podrobnije umije!
Doista, Ehekrate, esto sam se zaudio Sokratu, ali se jo nikad nijesam vie zadivio nego onda tamo.
Da zna, to e govoriti, to moda nije nita udno, ali ja
sam se ponajvie to udio njemu, to je prije svega rado
pa milo i drago prihvatio besjedu mladia i kako je zatim otro na nama opazio dojam onih rijei pa kako nas
je onda valjano izlijeio i kao bjegunce i razbijenu etu
pozvao i sokolio, da idemo s njim i skupa ogledamo
dokaz.
Pa kako ?
Ja u kazati. Sluajno sam njemu zdesna sjedio
do kreveta na nekom podnoku, a on mnogo vie od
mene. Pa me pogladi po glavi i skupi kosu na zatiljku
ta obino, kad bi se dogodilo, igrao bi se kosom mojom pa e onda:
Eno sjutra e moda, Fedone, odrezati lijepu
kosu svoju.47
- Sva je prilika, Sokrate! rekoh ja.
Ali ne e, ako mene poslua!
- A da to u? rekoh ja.
- 90 -

 Danas u, kae, i ja svoju i ti ovu, ako nam

dokaz izdahne, i mi ga ne uzmognemo oiviti. I kad
bih bio na tvom mjestu i dokaz bi mi se izmakao, ja bih
se zakletvom zakleo, kao ono Argivljani48, da ne e pustiti prije kose, dok iznova boj bijui ne pobijem govora
Simijina i Kebetova.
Ali dvojici, rekoh ja, nije, kae se, ni Heraklo
dorastao.
Pa zovi, kae, i mene Jolaja, dok je jo dan.
Zovem te dakle, rekoh, ne kao Heraklo, ve
kao Jolaj49 Herakla.
Bit e, kae, svejedno.

39.
Ali ponajprije uvajmo se jedne nezgode, da
nas ne zadesi!
Kakve to, rekoh ja.
Da nam ne omrznu govori50, kao to ovjeku
omrznu ljudi; jer se, kae, nikomu ne moe dogoditi
vee zlo, nego ako zamrzi na govore. A mrnja na govore i mrnja na ljude rada se na isti nain. Mrnja na
ljude uvue se, ako bez iskustva nekomu svom duom
povjerujemo i pomislimo, da je ovjek sasvim iskren,
estit i vjeran, a kad tamo, malo poslije naemo ga
nepotena i nevjerna, a za njim opet drugoga. Pa kad se
- 91 -

komu po vie puta tako dogodi, pogotovo od onakvih,

to ih je drao za najbolje prijatelje i drugove, te najposlije, jer se cesto nasamario, mrzi na sve i dri, da uope
ni u koga nema truna potenja. Ili nijesi li ti opazio, da
tako biva?
Dakako, odvratih ja.
Nije li, kae, to runo? Nije li jasno, da se
ovakav, sve bez iskustva o ljudskom ivotu, hoe s ljudima da drui? Jer da se negdje iskusan druio, onako
bi, kao to jest, drao, da jako vrijednih i jako ne valjalih, jednih i drugih, ima malo, a onako srednjih sva sila.
Kako to misli? rekoh ja.
Onako, kae, kao o jako malom i velikom.
Dri li, da se moe togod rede nai nego jako velik ili
jako malen ovjek ili pas ili drugo to mu drago? Ili
opet brz ili spor, ruan ili lijep, bijel ili crn? A nijesi li
vidio, da je u svemu tome krajnja krajnost rijetka i malobrojna, a srednjega ima izobila i napretek?
Dato, rekoh.
Ne misli li, kad bi se priredilo natjecanje u
zloi, da bi ih se jako malo i tu pokazalo prvima?
Sva je prilika, rekoh ja .
Da, po svoj prilici, kae. Ali nijesu govori
ovako slini ljudima ma ti si sada vodio, a ja sam
poao za tobom nego onako, kao kad bi tko, sve bez
vjetine u govorima, povjerovao jednomu govoru, da je
istinit, a malo kasnije bi mu se uinilo, da je laan a
katkad jest, katkad nije pa tako onda drugi i opet
-92-

90

drugi; pogotovo za one, koji su se oprenim govorima

bavili, zna kako najposlije misle, da su najmudriji postali i jedini razabrali, da ni u kojem predmetu i govoru
nema nita zdravo ni stalno, nego se sve valja sasvim,
kao u Euripu 51 , amo tamo i nijedan asak ne ostaje na
miru.
I te kako govori istinu! rekoh ja .
Ne bi li, Fedone, bilo, kae, alosno stanje,
kad bi bilo nekakva govora, koji bi bio i istinit i stalan i
vrstan neto prosuditi, a naao bi se netko te ne bi krivio sebe ni svoga neiskustva zbog toga, to je pribivao
govorima onakvim, koji se sad ine istiniti, sad opet ne,
nego bi napokon u gnjevu rado na govore sa sebe odvalio krivnju pa onda sav ostali vijek provodio u mrnji i
grdnji, a izgubio bi istinu i znanje o onom, to zaista
jest.
Tako mi Zeusa, bilo bi doista alosno, rekoh
ja.

40.
Ponajprije dakle budimo, kae, na oprezu i ne
dajmo tome u duu, da se toboe u govorima nita ne
ini zdravo, nego kud i kamo radije prihvatimo, da mi
jo nijesmo zdravi, ve treba da se pokaemo ljudima i
da nastojimo biti zdravi ti pa ostali radi cijeloga
- 93 -

budueg ivota svoga, a ja radi same smrti. Jer meni se

bar ini, da se ovaj mah ba u tom ne vladam kao filozof, nego da se pravdam, kao sasvim neobrazovani. Ta
kad se oni o neem prepiru, nije ih briga, kako je s
onim, o emu je govor, nego nastoje, kako e se nazonima svidjeti ono, to su oni ustvrdili. A ja u se,
mislim, u ovom trenutku samo ovoliko od njih razlikovati. Ne u naime, ve ako mimogred, nastojati, da se
nazonima uini istinom ono, to ja govorim, nego da
se to vema uini meni samome, da je tako. Gle, dragi
prijatelju, kako sebino raunam: ako je upravo istina,
to sam govorio, a ono je doista lijepo biti uvjerenu o
tom; a nema li nita, kad umre, manje u zaista nazonima u ovo vrijeme pred samu smrt biti neugodan,
ako stanem jadikovati. N o ta mi nesigurnost ne e potrajati bilo bi zlo, nego e je domala nestati. Evo
ovako spreman, Simija i Kebete, pristupam dokazu. A
vi ete, ako mene posluate, malo mariti za Sokrata
nego mnogo vie za istinu52. Pa ako vam se uini, da
neto po istini kaem, pristanite uza me, ako li ne, opirite se svakim razlogom, da ja u revnosti ne prevarim
zajedno sebe i vas pa da onda kao pela ne ostavim
alac te odem!

- 94 -

91

29.
N o treba, kae, krenuti. Ponajprije onoga me,
to ste govorili, sjetite, ako se pokae, da se ne sjeam.
Simija naime, kako ja mislim, ne vjeruje i boji se, dua
e, ako i jest boanstvenija i ljepa od tijela, ipak prije
izginuti, jer je vrsta sklada; a Kebet, uini mi se, doputa dodue meni, da je dua dugovjenija od tijela, ali
je svakomu, kae, nejasno ovo: kad dua istroi mnogo
tjelesa a u mnogo puta, ne gine li onas sama, kad ostavi
posljednje tijelo? Pa nije li upravo to smrt, propast due, kad tijelo bez prekida jednako gine? Zar je, Simija i
Kebete, ono, to nam je promatrati, neto drugo, a ne
to?
Obojica priznae, da je to.

Zabacujete li, kae, sve predanje dokaze ili

jedne da, druge ne?
Jedne, kau, zabacujemo, druge ne.
Pa to, kae, velite o onom dokazu, gdje smo
rekli, da je uenje sjeanje,53 pa ako je to tako, treba da je
dua naa bila drugdje prvo, nego se u tijelo sputala?
Mene je doista, kae Kebet, on i onda divota! uvjerio, pa i sada ga se drim kao nijednoga dokaza.
Pa i sa mnom je, kae Simija, tako, i veoma
bih se udio, ako bih o tom ikad drukuje pomislio.
A Sokrat e:
-95-

92

 Ali mora, goste Tebane, drukije da pomisli, ako ostaje ovo mnijenje, da je sklad neto sastavljeno, a dua je neki sklad sloen od napetih estica u tijelu. Pa makar rekao ti sam, ne e valjda ipak prihvatiti, da je sklad a sloen je bio prije nego ono, od
ega bi trebalo da je sam sastavljen. Hoe li prihvatiti?
Nipoto, Sokrate! ree.
Vidi li dakle, kako po tome protuslovi sebi,
kad veli, da postoji dua prije, nego i dospije u ovjeji
lik i u tijelo, a sastavljena je od onoga, ega jo nije? Ta
sklad ti nije onako to, im ga isporeduje, nego prvo
postaju i lira i ice i glasovi jo neudeeni, a od svega
najzad sastavlja se sklad i najprije ga nestaje. Pa kako e
ti se te rijei s onima sloiti?
Nikako, kae Simija.
Pa ipak, kae, dolikuje, ako ijednomu drugomu govoru, a ono ovome o skladu, da je skladan.
Ma dolikuje, kae Simija.
Ali taj ti, kae, nije skladan. Nego pazi! Koji
od govora bira, da li onaj, da je uenje sjeanje, ili ovaj,
da je dua sklad?
Kud i kamo, kae, radije onaj, Sokrate. Jer
ovaj mi se rodio bez dokaza, a s nekom vjerojatnou i
prividnou; po tom se i veini ljudi svia. A ja znam,
da su govori, koji grade dokaze po vjerojatnosti, hvalie; pa ne uva li ih se tko, varaju ga ba poteno i u geometriji i inae u svemu. Ali govor o sjeanju i uenju
izreen je na osnovu vrijednu, da se prihvati. A reklo se
- 96 -

negdje, da dua naa postoji, dok jo i ne stigne u tijelo,

onako, kao to postoji samo bie, to ima ime od
onoga, to jest.54 A ja sam ono tako sam u dui
uvjeren zgodno i pravo prihvatio. Pa zato mi, sva je
prilika, ne valja govorio ja ili drugi prihvatiti, da
je dua sklad.

42.
A kako, Simija, ovo? ree on. Misli li, da
smije sklad ili drugi kakav sastav biti nekako drukiji,
nego je ono, od ega je sastavljen ?
Nipoto.
Pa ni raditi, kako ja mislim, ni trpjeti to
drugo nego ono, to bi ovo ili radilo ili trpjelo?
On odobri.
Dakle ne moe sklad voditi ono, od ega je sastavljen, nego mora slijediti.
inilo se i njemu.
Mnogo dakle treba skladu, da bi mogao u
protivno udariti ili protivno zajeati ili se inae kako
svojim dijelovima protiviti.
Doista mnogo, kae.
A to? Nije li svaki sklad po svojoj prirodi
onako sklad, kako se uskladi?
Ne razumijem, kae.
- 97 -

93

 Ne e li, kae, ako se uskladi vie i vema ako

se to iole moe dogadati biti vie sklad i vei, ako
pak manje i slabije, manje i slabiji?
Dato.
Je li dakle tako s duom, te je jedna dua od
druge samo zera vema i vie ili slabije i manje upravo
to dua?
Ama nipoto! ree.
Pa nude, Zeusa ti, kae li se, da u jedne ima
razbora i kreposti i da je dobra, a u druge da ima
nerazbora i zloe i da je zla? Kae li se i to pravo ?
Zaista, pravo!
A to e tkogod od onih, koji su ustvrdili, da je
dua sklad, rei za ovo, to je u dui, naime za krepost i
zlou? Eda li je neki opet drugi sklad i nesklad? Jedan
dobar, ureen, te ima u sebi drugi sklad, a drugi je sam
neureen i nema u sebi drugoga sklada .
Ja bar ne znam kazati, ree Simija. Tko je to
uzeo za osnov, zacijelo e tako neto zboriti.
Ali prvo smo, kae, priznali, da jedna dua nije
nimalo ni vie ni manje dua nego druga. A to e rei,
koliko priznati, da jedan sklad nije sklad nimalo ni vie
ni vema, ni manje ni slabije nego drugi. Zar?
Dakako.
Ako pak nije nimalo vie ni manje sklad, a ono
nije ni vie ni manje usklaeno. Je li tako?
Jest.
- 98 -

 Pa ako nije ni vie ni manje usklaen, zar ima

vie ili manje dijela u skladu ili jednako?
Jednako.
Pa kad dua nije nimalo vie ni manje jedna od
druge upravo to, naime dua, nije li ona ni vie ni manje usklaena?
Tako je.
Pa kad joj se nita tako ne dogodi, hoe li
imati vie dijela, bilo u neskladu ili skladu?
Doista ne e.
A kad je opet tako s njom, bi li jedna imala
nekud vie zloe ili kreposti nego druga, ako je zloa
iole nesklad, a krepost sklad ?
Nita vie.
Pae, Simija, po pravu negdje ne e ni u jedne
biti zloe, ako je dua sklad. Ta valjda u skladu, ako je
on uope to, naime sklad, ne e nikad biti nesklada.
Zaista ne e.
Niti e valjda u dui biti zloe, ako je dua
uope dua.
Ama kako e po onom, to je sprijed reeno?
Po tim dakle rijeima bit e nam sve due svih
stvorova jednako dobre, ako su one po svojoj prirodi
iole jednako to, naime dua.
Meni se bar ini, Sokrate!
Zar se, kae, ini, da ovako i pravo govorimo?
Zar bi se dokazu tako dogodilo, da je valjana osnovna
tvrdnja: dua je sklad?
Nipoto! ree.
- 99 -

94

m.
A to onda? kae. Veli li, da od svega, to je u
ovjeka, neto drugo vlada, a ne dua, pogotovo razborita?55
Ja bar ne.
Da li vlada, kad poputa uvstvima u tijelu ili
kad im se protivi? A mislim ovako. Kad je u njemu
vruina ili ea, vue ga ona na protivnu stranu, da ne
pije; a kad je gladan, da ne jede. I u nebrojeno mnogo
drugih sluajeva vidimo, gdje se dua protivi uvstvima
u tijelu. Ili ne?
Svakako.
Nijesmo li opet onamo sprijed priznali, da
dua kao sklad ne e nikad jeknuti protivno, ve onako,
kako se napne, odapne, udari i drugo to uini s onim,
od ega je upravo ona, i da e ona to slijediti, a nikad ne
e voditi?
Priznali smo, kae. Ta kako ne!
Pa to onda? Ne radi li nam ona sada oevidno
sasvim protivno. Zar ne vodi sve ono, od ega je mislio bi tko ona? I zar se ne protivi gotovo svemu kroz
sav vijek svoj i zapovijeda na sve naine, dok ovamo
preko gimnastike i ljekarstva kazni tee i s bolima, a
onamo blae, sad grozei se, sad opet opominjui, a s
poudom, gnjevom i strahom razgovara se kao tud s tuim? Tako negdje i Homer pjeva u Odiseji, gdje veli za
Odiseja:
- 100 -

Pa se u prsi lupi i rijeju prekori sree:

"Strpi se, srce, ve si pretrpjelo i drugo grde.m56
Zar misli, da je on to ispjevao imajui na umu,
kao da je dua sklad i onakva, koja se da voditi uvstvom u tijelu, a ne, kao da ga je vrsna voditi i njime
zapovijedati? I kao da nije neto boanstvenije, nego bi
bila kao sklad?
Tako mi Zeusa, Sokrate, meni se bar ini.
Nije nam dakle, dragi moj, nikako pravo
kazati, da je dua neki sklad; ta niti bi se tako se ini
slagali s boanskim pjesnikom Homerom ni sami
sobom.
Tako je, kae.

95

44.
v

Pa dobro, ree Sokrat. Sto je do Harmonije

Tebanke, nekako nam je, ini se, bila prilino milostiva. A to je ono s Kadmom 57 , Kebete? Kako emo i kojim dokazom njega umilostiviti?
Ti e ga, ini se, nai, ree Kebet. Taj bar dokaz protiv sklada izveo si mi divota! preko oekivanja. Jer kad je ono Simija kazivao, to sumnja, udom sam se udio, hoe li tko to s njegovim rijeima
moi opraviti. A ba mi se udno uini, kad odmah
prve navale govora tvoga ne doeka. Pa ne bi mi bilo
zaudo, kad bi se i govoru Kadmovu dogodilo isto.
-101-

 Dragi moj, ree Sokrat, ne kuj u zvijezde, da

nam kakvi uroci ne naude dokazu, to ga hou da kaem. Ali to e biti bogu briga, a mi, na homersku stupajui blie*1, kuajmo, vrijedi li tvoja. A jezgra onoga, to
ite, jest: ite, neka se dokae, da je naa dua neprolazna i besmrtna; inae e se ovjek filozof na samrti
uzdati uzdanjem bezumnim i ludim, ako se uzda i dri,
da e mu poslije smrti biti ondje kud i kamo ljepe,
nego kad bi poivio drugim ivotom i umr'o. A kazivati, da je dua neto jako i boansko i da je bila prije,
dok se jo mi ljudi nijesmo rodili, to, kae, nimalo
ne pokazuje besmrtnost njezinu nego samo to, da je
dugovjena i da je negdje bila prije bogzna koliko vremena i da je mnogo tota znala i radila. Ali pored
svega toga nije besmrtna, ve joj je upravo to, to je unila u tijelo ovjeje, bilo, kao bolest, poetak propasti; i
s mukom ivi ovakvim ivotom i najposlije pogiba s
tako zvanom smru. A prema strahu svakoga nas svejedno je, kae, dolazi li ona u tijelo jedanput ili vie puta; jer tko ne zna niti umije opravdati, da je besmrtna,
taj mora biti u strahu, ako nije bezuman. Tako to, mislim, Kebete, tvrdi. I navla ponavljam vie puta, da
nam se to ne otme i da, ako te je volja, togod doda ili
oduzme.
I Kebet e :
Ali zasada ja bar ne trebam nita ni oduzeti ni
dodati. Ono je, to tvrdim.

- 102 -

29.
A Sokrat, poto je dugo vremena stao i neto u
sebi razmislio, ree:
Nije, Kebete, rdavo, to trai. Ta uope treba
ispitati uzrok postanju i propadanju. Pa onda, ako ti se
to od toga, to u govoriti, uini vrijedno, upotrijebit
e, da se uvjeri o onom, to kae.
Ma hou, Sokrate !
Sluaj dakle! Kazat u. Ja sam se, Kebete, jo
59
mlad od svega srca uelio te mudrosti, to je zovu prirodnom znanou. inilo mi se, da je uzviena, kad
zna uzroke svemu, zato se sve rada, zato propada i
zato jest. I esto puta sam amo tamo ovakve misli
prevraao, dok sam motrio svako pojedino: kad se
toploga i mrzloga uhvati neka trulost, zar se onda, kao
to su to neki tvrdili, stvaraju ivi stvorovi?60 Pa je li krv
ono, po emu mislimo, ili zrak ili vatra ili nita od
toga, nego je mozak ono, to gradi osjete sluha, vida i
vonja, a od njih se rada pamet i misao, a od pameti i
misli, kad se to smiri, rada se na isti nain znanje? A
motrei opet propadanje i pojave na nebu i na zemlji,
najposlije se meni samomu uinilo, da sam za ovakvo
promatranje tako nepodoban, kao nita na svijetu. A
kazat u ti dovoljan dokaz. Ja sam naime i u onom, to
sam tako se inilo meni samome i ostalima dobro
znao, tako silno zaslijepio od toga promatranja, te sam
odvrgao i ono, to sam prije mislio da znam, a medu
-103-

96

mnogim dragim i to, zato ovjek raste. Ta mislio sam

prije, da je svakomu jasno to, da raste zato, to jede i
pije; jer kad od hrane poraste meso na meso, kosti na
kosti, pa kad tako na isti nain poraste srodno na sve
drugo, onda odista obujam malen s vremenom postane
omaan, te ovako malen ovjek biva velik. Tako sam
onda mislio. Nijesam li prikladno mislio?
Meni se ini, ree Kebet.
Ogledajde jo i ovo! Ta drao sam, da dobro
sudim ovako: kad neki ovjek stane do maloga i ini se
velik, onda je on od njega upravo za glavu vei, pa tako
i konj od konja; a jo jasnije od toga, deset je, inilo
mi se, vie od osam, jer ima u sebi jo dva, i dva lakta
dugako je vee od onoga, to je lakat dugo, jer ga za
polovicu nadmauje .
A to ti se o tom sada ini? ree Kebet.
Nije mi, kae, Zeusa mi, ni na pameti, da mislim, da znam uzrok emu takome, jer ne vjerujem sebi
ni to, da li, kad na jedan nadoda jedan, ono jedan, kojemu si dodao, postane dva, ili je ono, to si dodao, i
ono, emu si dodao, dodavanjem jednoga drugoga
postalo dva. Ta zaudo mi je, to je naime svako od
njih, kad je bilo samo za se i bez drugoga, bilo jedan, a
nije onda bilo dva, a poto se jedno drugomu primaklo,
postalo im je to, naime sastajanje stavio si jedno do
drugoga, uzrokom, da nastane dva. Ni ako tko pocijepa jedan, ne mogu vie vjerovati, da je opet to, naime
cijepanje, postalo uzrokom, te je nastalo dva; ma taj se
- 104 -

uzrok postanju onoga dva protivi onomu prije. Ta

onda se stavljalo jedno do drugoga i dodavalo jedno
drugomu, a sada se otkida i dijeli jedno od drugoga. Ni,
zato nastaje jedan, nijesam vie bio uvjeren da znam.
Jednom rijeju s takvim postupanjem ne doznadoh ni o
emu drugom, zato nastaje ili gine ili jest. Stoga sam
na slijepu sreu smijeam jedan drugi nain, ali mi ne
omili.

46.
Ali jedanput ujem jednoga, gdje iz spisa tako
je rekao Anaksagorina ita i tvrdi, da um sve redi i
svemu je uzrok.61 Poveselim se tomu uzroku, i uini mi
se u neku ruku lijepo, da je um svemu uzrok. I pomislim, ako je to tako, a ono um redei sve redi i svako za
se namjeta onako, kako e biti najbolje. Ako bi dakle
tko htio iznai uzrok pojedince svemu, kako postaje ili
propada ili jest, treba da nade, kako je za ono najbolje,
da li, da jest ili da drugo to mu drago trpi ili radi. A po
tim rijeima eto ne mora ovjek ni na to drugo paziti
ni kod sebe ni kod drugih stvari doli na to, to je najzgodnije, to li najbolje. A taj isti pomislim mora
da zna, to je i gore; ta isto je znanje o tom. Pa uzimajui to na um, s veseljem miljah, da sam sebi prema
umu svome naao uitelja uzroka svemu na svijetu
- 105 -

Anaksagoru, i da e mi on prije svega rei, je li zemlja

ravna ili okrugla,62 a kad to kae, protumait e jo tomu
uzrok i potrebu, i da e kazujui, to je bolje, rei: za
nju je boljeg bilo, da je takva. Pa ree li, da je ona na srijedi protumait e, da je za nju bolje bilo, da je na srijedi. A razjasni li meni to, bio sam spravan ne traiti vie druge vrste uzroka. Pa i za sunce, mjesec i ostale zvijezde pa za brzinu jednoga prema drugomu i za okretanje i ostale mijene bio sam ba tako isto rad saznati,
po emu je bolje, da svako za se radi i trpi ono, to radi
i trpi. Ta nikad nijesam mislio, da e on, kad veli, da je
um to uredio, iznijeti za to drugi jedan uzrok, a ne to,
da je onome najbolje biti onako, kako je. Kad on dakle
svaemu napose i svemu zajedno navodi uzrok, mislio
sam, da e jo protumaiti, to je za svako napose najbolje, to li dobro za sve zajedno. I ne bih bio ni za
skupe novce dao nada svojih. Pa ba ivo prionem za
knjigu i udri itati, to sam bre mogao, eda bi to skorije znao, to je najbolje, to li gore.

47.
Ali divna mi nada, prijatelju moj, ode netragom,
kad u itanju odmiui vidim ovjeka, koji se nimalo
umom ne koristi niti mu kakvih uzroka pripisuje u
redenju stvari, nego navodi zrak, eter, vodu i inae sila
udnoga. I uini mi se, da mi se dogodilo ba onako,
- 106 -

kao kad bi tko kazivao, da Sokrat sve, to radi, umom

radi, a zatim bi, kad bi stao spominjati uzroke svemu, to
radim, prije svega pominjao, da sada zato sjedim ovdje,
jer mi je tijelo sastavljeno od kosti i tetiva; kosti su
tvrde i^mgdu jedna do druge zglobove, a tetive, to
obuhvataju kosti s mesom i koom, koja ih skupa dri,
daju se napinjati i odapinjati; pa kako se kosti gibaju u
zglavcima svojim, tako tetive, rasteui se i steui, ine
negdje, te ja sada mogu pregibati ude pa s toga uzroka
sjedim ovdje zguren. I za ovo, to se s vama razgovaram, mogao bi on opet pominjati druge takve uzroke i
navoditi glas, zrak, sluh i drugo nebrojeno nalik na to,
a ne bi mario pominjati prave uzroke, da se zato, to se
Atenjanima svidjelo, da je bolje odsuditi me, svidjelo
evo opet i meni, da je bolje tu sjedjeti i pravednije tu
ostajati i trpjeti kazan, koju oni odrede. Ta borami davno bi, kako ja mislim, ove tetive i kosti bile ili u Megari
ili u Beotiji63 a nosio bi ih kriv sud o onom, to je najbolje, da nijesam drao, da je pravednije i ljepe
trpjeti kazan, to je grad naredi, negoli bjeati i uskoiti. Ali tako to nazivati uzrokom veoma je udnovato. A ako bi tko govorio, da bez toga bez kosti i
tetiva i, to inae imam, ne bih mogao raditi, to mi se
svidi, istinu bi govorio, ali da zbog njih radim, to
radim, i da na taj nain umom radim, a ne, dok biram
najbolje, to ustvrditi bila bi velika i silna lakoumnost. Pa da jo ne umije razlikovati, da je neto drugo
pravi uzrok, a drugo ono, bez ega ne moe uzrok nikad biti uzrok! A to, ini mi se, veina, kao da napi- 107 -

99

pava u tmini, krsti tuim imenom, kao da je sam uzrok. Zato i obavija jedan zemlju virom nebeskim i prikazuje zemlju, kao da miruje, a drugi pod nju, kao pod
iroke nave, meu zrak za stalak; a silu, po kojoj to
sada onako lei, kako se najbolje dalo namjestiti, niti
trae niti misle, da je u nje neka boanska snaga, nego
dre, da su ipak jednom nali Atlanta jaega i besmrtnijega, koji vema dri sve na okupu nego onaj, a ne
misle, da ono, to je uistinu dobro i potrebno, sve vee
i dri na okupu. Ja bih dakle od srca rado u koga mu
drago uio taj uzrok, kakav je. Ostavih ga se, pa kako
ne mogah ni sam kakav nai ni nauiti od drugoga,
zaplovih64 po drugi put u potragu za uzrokom. eli li,
Kebete, da to ispriam?
I te tako elim! ree.

m.
Zatim, kad sam, kae, ogledajui stvari sustao,
zaista mi se uini, da treba biti na oprezu, da mi se ne
dogodi, kao onima, koji motre i gledaju pomranje
sunca; jer nekima se iskvare oi, ako u vodi ili u emu
takome ne gledaju lika njegova. Tako to i meni doe
na pamet, i uplaih se, da sasvim duom ne oslijepim,
dok gledam stvari oima i kuam ih se hvatati svakim
sjetilom. Pa pomislih, da mi se valja zatei pojmovima65 i
- 108 -

u njima gledati istinu bitka. Ali moda to na neki nain

ba nije nalik na ono, s im poredim66. Ta nikako ne
doputam, da ovjek, koji u pojmovima ogleda stvari,
gleda slike vema negoli onaj, koji stvari gleda u pravom liku njihovu. Pa ovako se otisnuh i svaki put uzeh
za osnov67 pojam, o kojem sam sudio da je najjai. Pa to
mi se uini da se s njim podudara, o tom pomislim da je
istina, i o uzroku i o svem ostalom; a to ne, to ne
drim za istinu. A hou da ti jasnije kaem, to mislim,
jer drim, da me sada ne razumije.
Zeusa mi, ne bas! ree Kebet.

49.
A ovako, kae, mislim, nita novo, nego to
vazda, i drugda i ono prije u govoru, bez prekida pominjem. Ma evo idem da ti pokaem onu vrstu uzroka,
to sam zamislio; vraam se na ono, o emu toliko naklapamo,68 i poinjem s tim, da ima neto o sebi lijepo i
dobro i veliko i sve drugo. Ako mi doputa i priznaje,
da ima toga, odavde u ti, nadam se, pokazati uzrok i
nai, da je dua besmrtna.
Ama doputam ti, ree Kebet. Samo privedi
bre kraju!
- Gledajde, ini li ti se ono, to redom iza toga
slijedi, onako, kao meni. Jer mi se vidi, ako je pored
- 109 -

onoga o sebi lijepoga neto drugo lijepo, nije ni za to

drugo lijepo nego zato, to u njega ima onoga lijepoga. I
velim, sve je tako. Pristaje li uz takav uzrok?
Pristajem, kae.
Doista, kae, ne razumijem vie ostalih uzroka, onih mudrih, niti ih mogu shvaati, nego ako mi
tko kae, da je to lijepo, jer ima krasnu boju ili oblik
ili drugo tako to, a ono ja ostalo ta sve me drugo
zbuni pustim s mirom pa jednostavno i prosto i
moda ludo drim, da nita drugo ne ini to lijepim nego nazonost ili zajednica onoga lijepoga, pojavilo se to
ovako ili onako; ali to jo ne tvrdim, ve samo, da sve
lijepo biva lijepim lijepo.69 Jer tako je, ini mi se, i za me
samoga i za drugoga najsigurnije odgovoriti; i dok se
toga drim, ne u, mislim, nikada posrnuti, nego u i ja
tko mu drago drugi sigurno odgovoriti, da je lijepo po
lijepom lijepo. A ne ini li se i tebi?
ini se.
I veliinom je dakle veliko velikim i vee veim, a malinom manje manjim?
-Jest!
Ni ti dakle ne bi pristajao, kad bi tko rekao, da
je jedan od drugoga za glavu vei, a manji tako isto
manji, nego bi se zaklinjao, da ti nita drugo ne kae
doli to, da sve, to je vee, nije jedno od drugog niim
drugim vee nego veliinom, i da je zbog toga vee,
naime zbog veliine; a manje nije niim drugim manje
negoli malinom i zbog toga je manje, naime zbog ma- 110 -

ioi

line. Ta mislim, ti bi se bojao, ako ree, da je za glavu

netko vei i manji, sukobit e se s tobom kakav protivan govor i rei: prvo i prvo po istome je vee veim, a
manje manjim; zatim za glavu je a malena je vei
veim, a ba to je udo, to je netko neim malim velik.
Ne bi li se toga bojao?
I Kebet se nasmije i ree:
Ja bar bih.
Ne bi li se, kae, ti bojao tvrditi, da je deset od
osam za dva vie i da s toga uzroka nadvisuje ono, a ne
mnoinom i radi mnoine? I da je dva lakta dugako
polovicom vee od onoga, to je lakat dugo, a ne veliinom? Ta isti je negdje strah.
Dato, kae.
Pa to? Dometne li jedan na jedan, ne bi li se
ti acao kazati, da je dometanje uzrok, te je nastalo dva?
Ili pocijepa li, cijepanje? Ne bi li ti u sav glas stao
vikati, da svako za se, koliko zna, nikako drukije ne
nastaje nego tim, da se ono u svemu, ega se dostane,
dostane svoga bia. Ne bi li rekao, da tu ne zna nikakoga drugog uzroka postanju broja dva nego uee u
dvojini? Nje treba da se dostane ono, to hoe dva da
bude, a jednine ono, to hoe da bude jedan. Ne bi li se
ti okanio onoga cijepanja i dodavanja i drugih takvih
mudrolija i prepustio mudrijima od sebe, neka odgovore? A kad bi se ti drao onoga sigurnog osnova, a svejedno se neiskustva svoga, tono rije, plaio kao sjene
svoje, bi li tako odvratio? Pa ako bi tko udario na sam
- 111 -

osnov, bi li ti pustio s mirom i ne bi odgovorio, dogod

ne bi ogledao, da li se ono, to se iz njega izvelo, jedno s
drugim slae ili ne slae? Pa kad bi trebalo da sam osnov opravda, bi li, dok bi opravdavao, tako isto uzeo
za osnov opet drugi osnov, koji bi se izmeu viih inio
najbolji, dok ne bi doao do neega to zadovoljava?70 I
ako bi iole htio neto nai, to zaista jest, bi li poput
ljudi, koji su vjeti oprenim govorima,71 ujedno govorio
i o izvoru i onom, to se iz njega izvodi, i gradio zbrku?
Ta u njih moe biti da nema ni ma kakoga obzira ni
brige za to; jer ako i mijeaju u svojoj mudrosti sve
skupa, a ono su opet kadri sami sebi sviati se. A ti
kae, ako si filozof, radit e, mislim, onako, kako ja
velim.
Pravu pravcatu istinu govori, rekoe u jedan
mah Simija i Kebet.
Tako mi Zeusa, Fedone, ba pravo! ree Ehekrat. Ta Sokrat je to, ini mi se, zaudo jasno rekao i za
onoga, koji samo malo pameti ima.
Pa i svima- se, Ehekrate, nazonima ba uini.
A i nama, to nijesmo tamo bili, a sada ujemo. Ali to se zatim raspravljalo?

- 112 -

29.

Kad su mu, koliko ja pamtim, priznali i sloili

se, da je svaka ideja neto, a ostalo sudjeluje u njima i
po tom ba od njih prima i ime, stade on nato pitati:
Ako to, kae, tako misli, zar onda, kad veli,
da je Simija od Sokrata vei, a od Fedona manji, ne
kae, da je u Simije obadvoga: i veliine i maline?
-Jest!
Ali dato, kae, priznaje, da to, to Simija
nadvisuje Sokrata, nije onako doslovce istina. Ta valjda
po prirodi ne nadvisuje Simija tim, to je Simija, nego
veliinom, koju sluajno ima? Ni Sokrata opet ne nadvisuje tim, to je Sokrat Sokrat, nego to Sokrat ima
malinu prema veliini njegovoj?
Istina je.
Niti ga opet Fedon nadvisuje tim, to je Fedon
Fedon, nego to je u Fedona veliina prema malini
Simijinoj?
Tako je.
Zato dakle Simiju krste malim i velikim, jer je
po srijedi obadvojice: malinu jednoga ima pod sobom,
jer ga nadvisuje veliinom, a drugomu podaje veliinu,
koja nadvisuje njegovu malinu.
I ujedno se nasmijei pa e dalje:
Govorit u najposlije, sva je prilika, kao cjepidlaka, ali je opet negdje ba onako, kako kaem.
-113-

On potvrdi,
A kaem zato, to hou, da ti se uini, kao meni. Jer meni se vidi, da nesamo sama veliina nikad ne
e ujedno da bude velika i mala, nego ni veliina, ona u
nas, nikada ne e da prigrli malo, niti se da nadvisiti,
ve se dogodi jedno od dvoga: ona ili bjei i uzmie,
kad mu se primakne protivno, naime malo, ili ugine,
kad ono dode; i ne e da ostaje i doeka malinu pa da
bude drugo, nego je bila. Tako sam ja doekao malinu i
odrao se, te sam malen, ako i jesam onaj isti, tko sam;
a ono nije pregorjelo, da bude maleno, kad je veliko.Tako
isto ni maleno, ono u nas, nikad ne mari postati ni biti
veliko; niti ita drugo od protivnoga, dok je jo ono,
to je bilo, ne mari postati ni biti u jedan mah protivno,
nego zaista odlazi ili gine s tom promjenom.
Sasvim mi se tako vidi, ree Kebet.

51.
I jedan od nazonih ne sjeam se pravo, tko je
bio, kad uje, progovori:
Tako mi bogova, nijesmo li mi ono prije u govoru priznali upravo protivno ovomu, to sada govorimo, naime, da od manjega biva vee i od veega
manje i da uistinu protivno postaje od protivnoga? A
sad, ini mi se, kaete, da se to nikad ne moe zbiti.
- 114 -

I Sokrat skrene glavom onamo i, kad uje, ree:

Valjano si upamtio, ali opet ne vidi razlike
izmeu ovoga, to se sada govori, i onoga onda.Onda se
tvrdilo, da od protivne stvari biva protivna stvar, a sada. da o sebi protivno ne moe nikad postati sebi
protivno, ni ovo u nas ni ono u bivstvu svojem. Onda
smo, dragi moj, govorili o onom, to ima na sebi opreka, i nazivali to imenom opreka, dok sada govorimo o
samim oprekama; a od njih, ako se na emu nalaze, ima
svoje ime svaka stvar. A opreke same, velimo, ne e
nikada htjeti da prigrle postanje jedne iz druge.
I ujedno pogleda u Kebeta i ree:
Ta valjda nije, kae, i tebe, Kebete, smelo, to
je taj eto rekao?
A on e:
Ovaj put nije sa mnom tako, ali opet ne velim,
da me ne smuuje mnoga.
Priznali smo dakle, ree on, ukratko to, da protivno ne e nikad biti samo sebi protivno.
Svakako, ree.

52.
Pa deder, kae, jo mi i ovo ogledaj, hoe li
pristati! Zove li togod toplo i hladno?
Zovem.
- 115 -

 Zar ono, to zove snijegom i vatrom?

Zeusa mi, ja bar ne!
Ve toplo je neto drugo nego vatra, i hladno
neto drugo nego snijeg?
Jest!
Ali mislim, ovako ti se ini: snijeg kao snijeg,
kad primi ono toplo, nikad vie tako smo sprijed
rekli ne e biti, to je bio, naime snijeg i toplo, nego
e, kad prie toplo, ili uzmaknuti ili izginuti.
- Dato.
I opet vatra, ako joj prie hladno, ona e se ili
maknuti ili izginuti, a ne e pak nikad smjeti primiti
hladnou i da bude jo ono, to je bila, naime vatra i
hladno.
Istinu, kae, govori .
Biva dakle, kae, u gdjekojim takvim sluajevima, te ne ite samo sama ideja zauvijek isto ime
nego i neto drugo, to dodue nije ona, ali dogod traje,
ima uvijek oblik njezin. A moda e ovako biti jo jasnije, to govorim. Lihomu treba negdje uvijek da pripada ovo ime, to ga sada pominjemo. Ili ne?
Dato.
Pripada li ono samo tomu izmeu bia ta to
te pitam ili jo neemu drugomu, to nije isto, kao
liho, ali ga opet pored imena njegova treba i tim
imenom zvati, jer je tako stvoreno, te onoga lihoga nikad ne gubi? A velim, da je s tim, kao i s trojinom i s
kojeim drugim. Gledaj trojinu! Zar ti se ne ini, da nju
- 116 -

uvijek treba zvati imenom njezinim i imenom lihoga,

premda liho nije, to trojina? Ali je opet nekako takva i
trojina i petorina i polovica svih brojeva, te ako i nijesu, to liho, opet je svaki od njih lih. Pa opet dva,
etiri i sav opet drugi niz brojeva, ako i nijesu isto, to
tako, ipak je svaki od njih uvijek tak. Doputa li ili
ne?
Ta kako ne! ree.
Pazi dakle, to elim pokazati! A ovo je.
Oevidno nesamo protivno ne doekuje jedno drugo,
nego ni ono, to nije jedno drugomu protivno, ali ima
u sebi protivno, nije prema tome, da doeka onu ideju,
koja je bila protivna onoj u njemu, ve doista gine ili
uzmie, im ona prie. Ili zar ne emo rei, da e tri
prije izginuti ili drukije kako nastradati negoli odoljeti, da postane tako, a jo ostane tri?
Svakako, ree Kebet.
A opet, kae, dvojina i nije ba protivna trojini.
Ma nije.
Dakle nesamo protivne ideje ne odolijevaju,
kad jedna na drugu navali, nego ni drugo neto ne odolijeva protivnomu, kad ono navali.
Pravu pravcatu istinu, kae, govori.

- 117 -

29.

Pa je li te volja, da odredimo, to je to, ako

umijemo?
Dakako!
Pa ne e li, kae, Kebete, ovo biti ono, to,
kadgod neto zaokupi, ne sili samo, da ono zadri ideju
svoju, nego mu narine i ideju neega, to je neemu
protivno?
Kako misli?
Onako, kako smo ba sad govorili. Ta v aljda
zna: togod zaokupi ideja tri, to mora biti nesamo tri
nego i liho.
Dato.
Do tako to, mislimo, ne e zaista nikada doi
ideja protivna onomu liku, koji to stvara.
Ma ne e!
A stvara je lik lihi?
-Jest!
Njemu je protivan lik taki.
-Jest!
Do tri dakle ne e ideja takoga nikad dospjeti.
Nipoto!
Tri je dakle bez dijela u takom.
Jest, bez dijela.
Netaka je dakle trojina.
-Jest!
-118-

 A kako sam ono rekao, odredimo, to to, ako i

nije neemu protivno, a ono opet ne prima protivnoga,
kao to evo sada trojina nije protivna takomu, ali ga
svejedno ne prima, jer ona uvijek donosi, to je takomu
protivno. Pa tako radi dvojina s lihim i vatra s hladnim
i mnogo i mnogo drugo. Nego gledajde, odreduje li tako, te nesamo protivno ne prima protivnoga, nego ni
ono to donosi neto protivno onomu, na to ide, nikad
ne e kao nosilac poprimiti protivno onomu, to se donosi. A sjeti se opet, jer nije ba zgorega po vie puta uti!
Pet ne e primiti ideje takoga ni deset, dvostruko, ideje
lihoga. Pa to i nije o sebi protivno onomu drugomu, ali
opet ne e primiti ideje lihoga; ni podrugo ni ostalo nalik
na to ne e kao polovina primiti ideje cijeloga, a ni opet
treina niti ita slino, ako iole pristaje i misli, kao ja.
I te kako mislim i pristajem! ree on .
54.
Nude, kazuj mi opet od poetka! I ne odgovaraj mi, to zapitam, nego se povodi za mnom! A to
velim, jer osim onoga sigurnog odgovora, to ga ono
najprije rekoh,72 vidim u onom, to se sad govorilo, drugu sigurnost. Kad bi me zapitao, to treba da dode u
tijelo, da bude toplo, ne bih ti odgovorio onim sigurnim, a neuenim odgovorom: toplina, nego bih prema
ovome sada odgovorio biranije: vatra. Ni, ako bi zapitao, to treba da dode u tijelo, da boluje, ne u kazati:
- 119 -

bolest, nego: vruica; ni na pitanje, to treba da prie

broju, da bude lih, ne u odgovoriti: lihost, nego: jednina, i inae tako. Ali vidi, zna li ve dovoljno, to
hou!
Ma sasvim dovoljno, ree.
Pa odgovaraj! kae. Sto treba tijelu, da bude
ivo?
Dua, kae .
Nije li uvijek to tako?
Ta kako ne! ree on.
togod dakle dua zaokupi, donese li ona uvijek tomu ivot, kad do.de?
Jest, zaista! kae.
Ima li to ivotu protivno ili nita?
Ima, kae.
to?
Smrt.
Nikada dakle ne e dua prema onomu, to
smo prije priznali, primiti protivno tomu, to ona sama
svaki put donosi?
Nipoto! ree Kebet.
55.
Pa to onda? Kako smo maloas zvali ono, to
ne prima ideje takoga?
Netako, kae.
A ono, to ne prima pravednoga i to ne prima
zanosnoga?
- 120 -

 Nezanosno, kae, a ono nepravedno.

Neka! A to ne prima smrti, kako to zovemo?
Besmrtno, kae.
Pa zar dua prima smrt?
Ne!
Besmrtna je dakle dua.
Jest, besmrtna.
Neka! kae. Pa da reemo, da je dokazano? Ili
kako se ini?
Ma sasvim dosta, Sokrate!
Pa to Kebete? ree on. Da netako mora biti
neprolazno, zar ne bi bilo i tri nprelazno?
Ta kako ne!
Da netoplo mora biti neprolazno, ne bi li, kad
bi tko na snijeg doveo toplinu, odmicao snijeg pa ostao
itav i nerastopljen? Ta ne bi izginuo niti bi opet ostajao i primio topline.
Istinu, kae, zbori.
Tako isto mislim: da je i nehladno neprolazno,
ne bi vatra trnula ni propadala, kad bi na nju neto
hladno dolazilo, nego bi se odmah itava makla.
Svakako, kae.
Ne mora li se, kae, ovako rei i o besmrtnome? Ako je besmrtno ujedno neprolazno, ne moe dua
pogibati, kad na nju dode smrt; jer po onom, to smo
prije rekli, ne e primiti smrti ni biti mrtva, kao to ne
e, rekosmo, tri, a ni liho biti tako pa ni vatra ni toplina u vatri biti hladna.73 Ali zato, rei e tko, ne bi mo- 121 -

glo biti, da liho dodue, kao to smo priznali, ne postaje

tako, kad prie tako, ali kad ono izgine, onda mjesto
njega osvane tako? Tko bi tako govorio, njega ne bi
mogli pobijati, da ono ne propada. Ta netako nije neprolazno. Jer da smo to priznali, lako bi izvojtili, da
se, kad doe tako, onda liho i tri mahom maknu. A
tako bi izvojtili za vatru, za toplo i ostalo. Ili ne bi?
Dato.
Ne bi li onda i za besmrtno? Ako priznajemo,
da je ono takoer neprolazno, dua bi osim toga, to je
besmrtna, bila i neprolazna. Inae bi trebalo drugoga
dokaza.
Ali za to, kae, ba ne treba, jer teko e drugo
to odolijevati propasti, ako propasti ne odoli besmrtno
ta to je vjeno.

56.
A mislim, ree Sokrat, bog bar i sama ideja
ivota,74 pa ako je ita inae besmrtno, nikad to e svi
priznati ne pogiba.
Svi e, kae, ljudi, Zeusa mi, zaista to priznati,
a jo vie, kako ja mislim, bogovi.
Pa kad je besmrtno ujedno neprolazno, ne e li
dua, ako je upravo besmrtna, biti i neprolazna?
Prijeka je potreba.
- 122 -

 Kad dakle dode smrt na ovjeka, smrtno u njega, sva je prilika, umire, a besmrtno umakne pred smru, te zdravo i itavo mahom otide.
V

Cim se.
Dakle, ako ita, Kebete, a ono je dua besmrtna i neprolazna i naa e dua uistinu biti u Hadu.
Ja bar, Sokrate, ne umijem, kae, mimo to
kazati drugo to niti mogu ikako ne vjerovati rijeima
tvojim. Ali ako ba Simija ili inae tko umije togod
kazati, bilo bi dobro, da ne preute; jer ne znam, na koju bi drugu priliku, nego je ova sada, mogao tko odgoditi, ako eli o tome ili koju rei ili uti.
Zaista, kae Simija, ni sam ne znam, kako da
po onom bar, to se govorilo, ne vjerujem. Ali opet
onamo poradi zamanosti onoga, o emu je govor, a
ovamo s prezira prema slabosti ljudskoj prisiljen sam
jo gajiti u sebi sumnju o reenome.
Ali nemoj, Simija, ree Sokrat, samo ovako,
nego koliko ima pravo, kad to kae, toliko treba i
prve osnovne misli bolje ogledati, makar bile vama
vjerojatne. I ako ih dovoljno razloite, povest ete se
tako ja mislim za dokazom, koliko se god ovjek
moe povesti; pa bude li to sigurno, ne ete traiti nita
dalje.
Istinu, kae, govori.

- 123 -

29.
Ali je, ljudi, pravo uzeti na um ovo: ako je
dua besmrtna, treba brige ne samo za ovo vrijeme, to
zovemo ivotom, nego i za sve vijekove, te opasnost e
se pogotovo sada uiniti strana, ako tko duu odnemari. Jer da je smrt rastanak sa svime, srea bi bila za
zle, kad umru, jer bi se s duom rijeili ujedno tijela i
zloe. Ali ovako, kad je oevidno besmrtna, nema joj
nikakoga drugog lijeka ni spasa od zla, nego da postane
to boljom i razumnijom. Ta na svom putu u Had ne
nosi dua nita drugo sa sobom nego svoju odgoju i
njegu, a to, kae se,-i koristi ili kodi najvie preminulom odmah na poetku puta onamo75. A kae se ovako.
Tko premine, njega svakoga demon76 njegov, kojemu je
on za ivota svoga bio pripao, uzme da vodi na neko
mjesto, gdje treba da se skupe; tu im se sudi, a onda putuju u Had s onim vodiem, kojemu je nareeno, da ih
odavle povede onamo. A tamo ih dopadne, to ve
treba da dopadne; pa kad ostanu onoliko vremena,
koliko treba, drugi ih vodi opet ovamo vodi u mnogom, dugom toku godina. Nije dakle put onakav, kako
kazuje Telef Eshilov77. On naime veli, da jednostavna
staza vodi u Had, a ini mi se, da nije ni jednostavna ni
jedina. Ta i ne bi trebalo vodia, jer valjda nitko ne bi
nikud zalutao, da je jedan put. Ali ovako, sva je prilika,
ima sila raskra i stramputica. Velim to, sudei po
svetim ovdje obiajima. Uredna i razumna dua ide za
-124-

108

njim i dobro znade svoj udes. A ona, to se, kako prije

rekoh, poudno dri tijela, dugo se vremena a sva se
trese krije oko njega i oko onoga vidljivog mjesta, pa
poto se mnogo opirala i mnogo napatila, krene, a pod
silu je i tekom mukom vodi odredeni demon njezin. A
kad stigne, kamo ostale, od nje, onako neiste uradila
je ovako to: ili se maila nepravedna krvoprolia ili
poinila drugo, to je s tim srodno i to je djelo ba
srodnih dua od takve svatko bjei i kloni je se te joj
ne e da bude ni drug na putu ni vodi, nego sama a u
sto neprilika luta, dok proe neko vrijeme; a kad ono
mine, sve na silu seli u stan, kakav joj slii. A provede li
vijek svoj isto i umjereno, bogovi joj se stvore drugovima i vodiima na putu. I svaka se nastani na mjestu,
to je ide. A mnogo ima divnih mjesta na zemlji. A
zemlja sama tako je mene netko uvjerio nije takva
ni tolika, kako je pomiljaju oni, to obiavaju o njoj
. . 70
govoriti.

58.
I Simija e :
Kako veli, Sokrate? O zemlji sam zaista i sam
ba mnogo uo, ali opet ne ono, to ti vjeruje. Rad bih
dakle uti!

- 125 -

 Ali opet mi se, Simija, ne ini, da trebam

Glaukove vjetine, da ispripovijedam, to je. A je li istina, to mi se, i prema vjetini Glaukovoj79 vidi preteko,
te u jednu ruku moda ja i ne bih bio podoban dokazati, a u drugu, da i znam, ivota mi moga, Simija, ini
se, ne dotjee za duljinu razlaganja.
Ali i to je kae Simija dosta.
Ja sam doista, kae, uvjeren, da zemlji prije
svega, ako se nalazi usred neba, a okrugla je, ne treba ni
zraka, da ne padne, niti ijedne takve sile, nego je svestrana jednakost neba i ravnotea same zemlje dovoljna, da je dri; jer kad se stvar, to dri ravnoteu, stavi
u sredinu neega, to je svud naokolo jednako, ne e se
moi nikamo ni vie ni manje nagnuti, nego e, jer je jednaka, vrsto stajati. Prije svega, kae, to sam doista
uvjeren.
Pa i s pravom, kae Simija.
Jo sam, kae, uvjeren, da je ona neto golemo
i da mi, to nas god prebiva od Fasida80 do Heraklovih
stupova81, obitavamo oko mora na jednom malom dijelu kao mravi ili abe oko bare, i da mnogi drugi obitavaju drugdje na mnogo takvih mjesta. Jer svuda ima
oko zemlje mnogo i po obliku i po veliini kojekakvih
udubina, kamo se slila voda, magla i zrak. A sama zemlja lei ista u istu nebu, na kojem su zvijezde, a zovu
ga eterom82 mnogi od onih, koji o tom obino govore; a
ono mu je, kau, talog, to se uvijek slijeva u dubine
- 126 -

zemaljske. Mi dakle, kako ivimo po udubinama njezinim, ne opaamo to i mislimo, da prebivamo gore na
zemlji. Tako bi tko, kad bi nasred mora prebivao na
dnu, mogao misliti, da prebiva na moru; i gledajui
kroz vodu sunce i ostale zvijezde, drao bi, da je more
nebo, jer od tromosti i slabosti svoje jo nikad nije dospio na povrinu niti vidio ta nije izronio ni dopr'o
iz mora ovamo na kraj niti od drugoga, koji je vidio,
ifo, koliko je ovo upravo ie i ljepe od onoga kod
njih. Isto tako se i nama dogodilo. Jer kako prebivamo
u nekoj udubini zemaljskoj, mislimo, da gore na njoj
prebivamo, i zrak zovemo nebom, kao da je on nebo,
kojim se kreu zvijezde. A to je zato, to mi od slabosti
i tromosti nijesmo podobni doprijeti do navrh zraka.
Ta kad bi mu tko na kraj doao ili kad bi okrilatio i
poletio, vidio bi, promolivi glavu, kao to u nas vide
ribe ovo ovdje, kad se iz mora pomilaju, da, tako bi
tko vidio i ono ondje. Pa kad bi on po prirodi svojoj
mogao gledajui ustrajati, upoznao bi, da je ono pravo
nebo i pravo svijetlo i prava zemlja. Ta ova zemlja i
kamenje i savkolik prostor ovdje - to je pokvareno i
istroeno, kao ono u moru od slane vode; pa niti raste
to spomena vrijedno u moru, niti je, rekao bih, ita
savreno, nego ima rasjelina, pijeska, silnoga mulja i
gliba ondje, gdje ima i zemlje, pa ima i stvari, to ih
nipoto nije vrijedno suditi prema ljepotama kod nas.
A ono opet gore pokazalo bi se, da je kud i kamo kra- 127 -

snije od ovoga u nas. Pa ako treba i priu priati, vrijedno je uti, Simija, kako je ono, sto je na zemlji ispod
neba.
Ama, Sokrate, mi bi, kae Simija, bar rado uli
tu priu.

59.
Veli se dakle, prijatelju moj, da je prije svega
zemlja sama, kad bi je tko odozgo gledao, na pogled
kao lopta od dvanaest komada koe, arena, raznih
boja, za koje nam kao za ogled mogu biti boje nae, to
ih slikari upotrebljavaju; a tamo je sva zemlja u takvima
i jo mnogo sjajnijim i iim, nego su nae. Jedan je
naime dio skerletan i divne ljepote, drugi zlatast, a opet
drugi, koliko je bijel, bjelji od krede ili od snijega; a
tako je isto sastavljena od ostalih boja, i to jo od vie
boja i ljepih, nego smo ih mi vidjeli. Pa upravo te
udubine njezine, to su pune vode i zraka, podaju, sjajui u arenilu razlinih boja, neku sliku boja, te se
njezina slika ukazuje kao jedna bez prekida arena. A
na njoj, gdje je takva, raste prema tomu rae: drvee,
cvijee i plodovi. I ba tako imadu jednako opet brda i
kamenje prema tomu glainu i prozirnost i ljepe boje,
a estica su od njih ti omiljeli nai dragulji: karneol,
jaspis, smaragd i sve nalik. Ali ondje nema nijednoga
- 128 -

kamena, koji ne bi bio takav i jo ljepi od naih dragulja. A to je zato, to je ono kamenje isto, a ne istroeno ni iskvareno, kao to je ovo nae i to od toga, to
se ovamo slilo i to donosi i kamenju i zemlji i inae
ivotinjama i bilju rugobu i bolest. A prava je zemlja
iskiena svim tim pa jo zlatom i srebrom i drugim
opet takvim stvarima. Ta ono se istie, jer ga ima sila
boja i velikoga i svuda na zemlji. Nju vidjeti to je
pogled blaenih gledalaca! A stvorova ima na njoj
mnogo drugih pa i ljudi: jedni nastavaju daleko unutra,
drugi oko zraka, kao to mi oko mora, a opet drugi po
otocima, to ih ima do kopna, a optjee ih zrak; i jednom rijeju, to je nama za nau potrebu voda i more,
to je tamo zrak, a to je nama zrak, njima je eter. A
godinja doba imadu tako blagu toplinu, te oni ne znadu za bolesti i ive kud i kamo dulje od nas ovdje. I vidom i sluhom i spoznajom i svime slinim odmakli su
od nas u istom razmaku, kao to je zrak od vode i eter
od zraka odmakao istoom svojom. Pa ima u njih gajeva bojih i svetinja, gdje su uistinu bogovi stanari; i
uju glasove i prorotva bogova, vide ih i jednako
dolaze s njima u dodir. I sunce, mjesec, i zvijezde vide
onako, kako upravo jest, i ostalo je blaenstvo prema
tomu.

- 129 -

29.
I cijela je doista zemlja i ono, to je oko zemlje,
tako stvoreno. A ima na njoj po udubinama unaokolo
oko itave sila krajeva svijeta; jedni su dublji i iri nego
ovaj, gdje mi nastavamo, a drugi su dublji, ali imadu
manje drijelo nego na kraj; a ima ih, koji su od ovoga
ovdje dubinom plii, ali iri. Svi ti krajevi jedan su s
drugim pod zemljom na mnogo mjesta spojeni rovovima i uim i irim, te ovako imadu prolaze, kuda silna
voda tee iz jednih u druge, kao u kotlove. I nepresunih rijeka, neizmjerno velikih ima pod zemljom i
silne tople i hladne vode pa sila ognja i velikih rijeka
ognjenih, a mnogo onakvih od tekuega mulja to
iega, to opet blatnijeg, kao to su potoci mulja na
Siciliji, to teku prije lave, i sama lava. Pa njima se i
napune svi krajevi, kako ve svaki put do kojega dode
optjecanje. A sve to pokree amo tamo neka regbi ljuljaka, to je u zemlji. A ta je ljuljaka od prirode
nekakva ovakva. Jedno je drijelo zemlje pogotovo golemo i naskroz probueno kroz itavu zemlju ono,
to ga Homer pominje, kad ono veli:83
Jako daleko, gdje je pod zemljom najdublji ponor.
I na drugim ga mjestima i on i mnogi drugi
pjesnici zovu Tartarom. U to se drijelo slijevaju sve
rijeke i opet iz njega izlijevaju. A svaka biva onakva,
-130-

112

kakvom ve zemljom tee. Uzrok pak tomu, to sve

vode istjeu odande i utjeu, jest, to ta vodurina nema
tvrda dna. Stoga se ona ljulja i valja gore dolje, a zrak i
vjetar oko nje isto ini, jer on je prati, i kad udari na
onu stranu zemlje i kad na ovu; pa kao to u onoga,
koji die, dah strujei jednako ide i vraa se, tako i
ondje zrana struja, kako se zajedno s vodurinom ljulja,
stvara, ulazei i izlazei, silne i grozne vjetrove. Pa kad
voda zamakne u prostor, to ga dato krste donjim, tee
kroz zemlju na onu stranu u rijeke i puni ih, kao kad
tko grabi i nalijeva. A kad je opet odande nestane, a navali ovamo, iznova puni rijeke nae; a pune teku koritom svojim na zemlji i sve dolaze u krajeve, kud koja
sebi prokri put, pa onda ine mora, jezera, rijeke i
vrela. A odavde poniru natrag pod zemlju. Jedne obadu
dulje prostore i vie ih, a druge manje i krae pa se onda
nanovo izlijevaju u Tartar: jedne mnogo nie, nego je
mjesto, gdje su zagrabile vodu, a druge malo nie, ali sve
poniru nie, negoli izviru. I neke provale napolje ba
nasuprot onomu mjestu, gdje poniru, a neke na istoj
strani. A ima ih, koje sve naokolo obadu pa se ili
jedanput ili vie puta kao zmija oviju oko zemlje, a
onda se, to dublje mogu, spuste i opet izlijevaju u Tartar. A sputati se mogu na obje strane do sredine, dalje
ne, jer se odavde obojim rijekama uzbrdice die ova i
ona strana.

- 131 -

(A.
Ima doista mnogo drugih velikih i svakojakih rijeka; a medu njima tolikim upravo se dogode neke
etiri, od kojih se ona, to je najvea i tee najdalje
unaokolo, zove Ocean, Njemu nasuprot tee drugim i
protivnim smjerom Aheront. On tee drugim pustim
krajevima, tee i pod zemlju te dospijeva u jezero
Aherontsko, kamo dospijevaju due veine preminulih
i ondje ostanu neko odredeno vrijeme jedne dulje,
druge krae pa se onda opet otpremaju u rodove
ivih stvorova. A trea rijeka izvire po srijedi izmeu
njih i pada blizu izvora svoga u velik prostor, to silnom vatrom gori, i stvara jezero vee od mora naega, a
ono kipi vodom i muljem. Odavde ide naokolo mutna i
blatna i vijui se dospijeva kojekuda, a i do nakraj jezera Aherontskoga, ali se ne mijea s vodom njegovom.
Kad se po vie puta pod zemljom ovila, utjee nie
dolje u Tartaru. To je ona, to je zovu Piriflegetont.84
Dijelove od njega izbacuje lava, gdje je na zemlji ima.
Njemu nasuprot provaljuje etvrta rijeka najprije u
straan i divlji, kako se kae, kraj, a sva je one boje, kao
lazur; zovu je Stikom, a jezero, to ga rijeka ulijevajui
se pravi, Stigom. Zatim, kad se ovamo uvali i silnu
prikupi snagu u vodi, zae pod zemlju i vijui se ide
smjerom Piriflegetontu protivnim i sastaje se s njim u
jezeru Aherontskom ondje prijeko. Ali ni od ove se
rijeke voda ne mijea ni s jednom, nego obae unaoko- 132 -

lo pa se izlijeva u Tartar smjerom Piriflegetontu pro

tivnim. Njoj je ime, kako pjesnici kau, Kakit.

62.
A to je tako stvoreno. A kad mrtvi stignu na mjesto, kamo koga vodi demon, prije svega presudi im se,
tko je valjano i pobono ivio, tko li nije. Za koga se
uini da na srednju ivio, taj zaputi na Aheront, ukrca
se u jedan amac, kakvi su ve za njih, i na njemu stigne
u jezero. Ondje prebiva, isti se, trpi kazan za nepravde
i ovako se rjeava grijeha, to ga je poinio; a za dobra
djela dobiva svatko plau po zasluzi svojoj. A za koga
se uini da je neizljeiv radi velikih grijeha grozno je
vie puta oplijenio hramove ili poinio mnogo nepravedno i nedoputeno ubojstvo ili drugo to nalik na to,
njega sudbina kakva ga ide, baci u Tartar, odakle nikad ne izlazi. A za koga se uini da je duu ogrijeio
tekim grijehom, ali mu ima lijeka ponio se u gnjevu
silovito prema ocu ili materi ili se na drugi koji takav
nain stvorio ubojicom, ali je u pokajanju proivio ostali ivot svoj, taj mora pasti u Tartar. Ali kad padne
i godinu dana tamo proboravi, izbace ga valovi: ubojicu
u Kokit, a zlostavljaa oca i matere u Piriflegetont. I
iiose ga, dok ne stigne k jezeru Aherontskom. Tu vie i
zove: jedan onoga, koga je ubio, a drugi koga je zlosta-

- 133 -

114

vio. Pa im ga dozove, moli ga i zaklinje, neka mu

dopusti, da zade u jezero, i neka ga primi. I ako ga
skloni, izlazi, i muke prestaju; ako ne, nosi ga struja
natrag u Tartar, a odande opet u rijeke, i te muke ne
prestaju, dok se ne umoli onomu, komu je krivicu uinio; jer tu mu kazan odredie suci. Tko se ako se
tako uini svetim ivotom osobito odlikovao, taj se
rijei tih mjesta u zemlji i odlazi kao iz tamnice i dolazi gore u isto naselje i nastani se povrh zemlje. A tko
se izmeu takvih ljudi valjano oistio filozofijom, taj
ivi sasvim bez tijela i dolazi u stan jo ljepi, opisati
ga nije ni lako, niti dotjee ovas vremena. No tomu za
volju, to smo razloili, treba, Simija, raditi sve, da se u
ivotu dostanemo kreposti i spoznaje, jer je nagrada lijepa, a nada velika.

63.
Ustvrditi zaista, da je to tako, kako sam ja razloio, ne dolikuje dodue ovjeku, u koga ima razuma, ali
da je tako ili nekako slino s duama i naseljima ta
dua je bar oevidno besmrtna, to mi, ini se, kad
mislim, da je tako, dolikuje, i vrijedno je srnuti u opasnost. Ta lijepa je opasnost, i uvijek treba sebi tako to
regbi bajati. Pa zato ja i davno duljim priom. Toga
radi se evo ne treba za duu bojati ovjek, koji se u ivotu odrekao ostalih naslada tjelesnih i nakita, jer je to
- 134 -

tue. Ta imao je na umu, da se tim gradi zlo od zla gore, te se trudio oko nauka, iskitio duu ne tuim, ve
svojim nakitom razboritou, pravednou, hrabrou, slobodom85 i istinom, te ovako eka polazak u Had,
da zaputi, kad ga usud zovne.

64.
Vi dakle, Simija, Kebete i ostali, poi ete, kae,
drugi put, svaki u svoje vrijeme, a mene vee sada rei e ovjek tragian zove usud, i gotovo mi je doba,
da se dam na kupanje; ta bolje je, ini se, opranu ispiti
otrov i ne zadavati enama posla, da peru mrtvaca.
To je rekao, a Kriton e :
Neka, Sokrate! Ali to nareuje ovima ili meni, bilo za djecu svoju ili za to drugo, te bi ti najvie
ugodili, kad bi uinili?
To, to uvijek, kae, govorim, nita novo. Jer
budete li se sami za se brinuli, uinit ete, togod uinite, po volji i meni i mojima i sami sebi, ako sada ono
i ne obreknete; zapustite li sebe i ne ushtijete po onom,
to sam sada i u predanje vrijeme govorio, kao po tragu stupati u ivotu, ne e vam biti od koristi, pa obrekli vi u ovaj mah mnogo i od srca.
Ama, kae, nastojat emo, da tako inimo! Ali
kako da te sahranjujemo?
- 135 -

 Kako vas je, kae, volja, ako me samo uhvatite, a ne izmaknem vam se.
Ujedno se blago nasmije, pogleda nas i ree:
Ne mogu, ljudi, Kritona da uvjerim, da sam ja
taj Sokrat, koji se sada s vama razgovara i koji razlae
sve ovo, o emu je govor, nego misli, da sam onaj, koga
e domala vidjeti mrtva,86 pa jo pita, kako da me sahrani. A to sam ono prije nadugako govorio, da, kad
ispijem otrov, vie ne u kod vas ostati, nego u smjesta
otii u nekakvu slavu blaenih, to mu, ini se, zaludu
govorim, kao da ovamo vas, a onamo sebe tjeim.
Ujamite se dakle, kae, za me Kritonu protivnim jamstvom, nego je on htio jamiti pred sucima. On se
ujamio, da u doista ostati, a vi se ujamite, da doista
ne u ostati, kad umrem, nego u smjesta otii, eda bi
Kritonu lake bilo u dui i da se ne bi, kad bi gledao,
gdje mi se tijelo ili pali ili kopa, ljutio zaradi mene, jer
toboe grozno trpim, i da ne bi kod pogreba govorio:
Sokrat se mee na odar ili nosi na ukop ili kopa. Jer
dobro znaj, predobri moj Kritone, krivo govoriti nije
samo po sebi ve grjehota, nego baca i neko zlo u duu
nau. Nego treba da bude miran i kae, da sahranjuje
tijelo moje, a sahranjuje ga onako, kako ti je drago i
kako misli, da bi prema obiaju bilo najbolje.

- 136 -

116

29.

To ree pa ustane i pode u neku sobu da se opere.

I Kriton |e iao za njim, a nama je govorio, neka
ekamo. ekali smo dakle pa se razgovarali medu
sobom o onom, to se bilo govorilo, i razmatrali to, a
onda opet pretresali o nesrei, kolika nas je snala.
Drali smo dato, da emo kao siroad bez oca provoditi ivot odsada. A kad se oprao i dopremili mu
djecu - imao je dva mala sinia i jednoga velikog i
dole ene od roda, porazgovori se s njima pred Kritonom: pa kad je naredio, to je htio, ree enama i
djeci, neka idu, a sam doe k nama, I ve je bilo blizu
zalaza sunanoga. Ta dugo se vremena zadrao unutra.
A kad doe, sjedne opran i, istom to se neto malo
poslije toga razgovarao, doe sluga jedanaestorice, stupi
k njemu i ree:
Sokrate, od tebe ne u doivjeti ono, to znam
od drugih, da se srde na me i proklinju me, kad im
reem, da na zapovijed oblasti piju otrov. No tebe sam
ja i inae upoznao za ovo vremena kao ovjeka najplemenitijega i najmilokrvnijega i najboljega od onih, to
su ikad amo dopali, pa evo i sada dobro znam, da se ne
srdi na me ta zna krivce nego na njih. Pa sada
ta zna, to sam doao da javim zbogom i gledaj da
to lake trpi, to mora!
I ujedno zaplae, okrene se i otide. A Sokrat ga
pogleda i ree:
I tebi zbogom, a mi emo to uiniti!
-137-

I u isti mah progovori nama:

Kako li je uljudan taj ovjek! I itavo mi je vrijeme dolazio i razgovarao se kadto i bio jako dobar
ovjek, pa i sada kako li me usrdno ali! Nego deder,
Kritone, da ga sluamo, i donesi tko otrov, ako je izmijean; ako nije, neka ga ovjek namijea!
Nego ja bar, ree Kriton, mislim, Sokrate, da
je sunce jo nad gorama i jo nije zapalo. Pa ja ujedno
znam, da i drugi vrlo kasno piju, poslije kako im se
javi; naruaju se i napiju ba ljudski, a gdjekoji se sastanu s onim, za kim se ba pomame. Ma ne uri se! Jo
ima kad!
A Sokrat e:
Dakako, Kritone, oni to ih pominje, tako
rade, jer misle, da e tim neto dobiti, ako tako rade.
Ali ja to dato ne u uraditi; ta mislim,, da ne u nita
dobiti, ako malo kasnije ispijem, nego u biti sam sebi
ruglo, kad gramzim za ivotom i tedim ga, kad ve u
njemu nita nema. Nego hajde, kae, posluaj i ne otimaj se!

66.

I Kriton, kad to uje, namigne robu, koji je blizu

stajao. I rob izie i, poto se dugo vremena zadrao,
dode s onim, koji mu je imao dati otrov, a nosio ga u
ai izmijeana. Pa kad Sokrat opazi ovjeka, ree:
- 138 -

- Dobro, dragi moj! Ti si tome vjet, to mi je

raditi?
Nita, kae, drugo, nego, kad ispije, hodaj, dok
ti u nogama ne bude teko, a onda lezi! Tako e uiniti!
Stim prui au Sokratu. A on je uzme i ba
mirno, Ehekrate, ni da bi zadrhtao ili izmijenio boje ili
lica, ve po obiaju svom izbulji oi u ovjeka i ree:
Sto veli, kad bi od ovoga napitka neto
nekomu izlio za rtvu? Smijem li ili ne?
Toliko, kae, Sokrate, mijeamo, koliko mislimo
da je dosta.
Razumijem, kae, ali bar moliti se bogovima
negdje je slobodno, a i treba da seoba odavde onamo
bude sretna. Pa to se ja i molim, i bilo tako!
I im to doree, namakne pa sasvim lako i veselo
ispije. I veina nas se sve dotle znala prilino usprezati,
da ne plaemo, ali kako smo vidjeli, gdje pije i gdje je
ispio, nikako vie, nego silom mi potokom poteku
suze i zaogrnem se, stanem sebe aliti ma ne njega
nego svoj udes, to gubim takva druga. A Kriton se jo
prije mene, jer nije mogao suza ustavljati, digne.
Apolodor je jo i prije bez prestanka suze ronio, a onda
ba zarida; a kako je plakao i jedio se, nije ondje bilo
nijednoga, koga nije ganuo, osim samoga Sokrata. A on
ree.
V

udni ljudi, to to radite? Ja sam doista ponajvie zato otpravio enske, da ne grijee tako, jer sam
uo, da u miru treba umirati. Ta mirujte i budite jaki!
- 139 -

I mi, kad to ujemo, postidimo se i ustavimo pla.

A on se prohoda, pa kad kae, da mu noge oteavaju,
legne naledake, jer ga je tako svjetovao ovjek. Uto ga
stane onaj, to mu je dao otrov, pipati i za as ogledati
stopala i noge, a onda mu vrsto stisne stopalo i zapita,
osjea li. A on otpovrne, da ne osjea. I zatim opet
stisne golijeni; pa odmiui tako rukom sve dalje pokazivae nama, kako biva hladan i ukoen. I on ga je
opipavao i rekao, kad mu dode do srca, da e se onda
prestaviti. Pa ve je gotovo sve do trbuha bilo hladno, i
on se otkrije ta bio se zaogrnuo i ree, a to mu je
bila zadnja:
Kritone, Asklepiju dugujemo pijetla;!87 Nego
podajte ga i ne zaboravite!
- Pa bit e, kae Kriton, ali gledaj, nema li drago to da kae!
To zapita, ali on nita ne odvrati, nego se za kratko vrijeme prui, a onaj ga ovjek otkrije, oi mu se
ukoile. A Kriton, kad to vidi, stisne mu usta i oi.

67.
To nam je, Ehekrate, bio svretak prijatelja, ovjeka, kako bismo mi kazali, najboljega od suvremenika, s kojima smo se upoznali, i inae najumnijega i
najpravednijega.
- 140 -

Bibliografija
Tekst
1. Platonis opera. Recogn. brevique adnotatione critica
instruxit I. Burnet. Oxonii 1900, vol. I.
2. Platonis opera, eds. W. S. M. Nicoll, et al., Oxford
1995, vol i.
Prijevodi s komentar om
1. Bluck, R. S., Plato's Phaedo, translation with commentary, London 1955.
2. Fedone, Trad., introd. e comm. di G. Reale, Brescia
1970
3. Gallop, D., Plato Phaedo, translation with commentary, Oxford 1975.
4. Hackforth, R., Plato's Phaedo, translation with commentary, Cambridge 1955.
5. Vieaire, P., Platon. Phedon. Trad. avec une introd.
et des notes, Pari 1969.
6. Platon, Phaidon, iibersetzt und erlautert von Otto
Apelt, Leipzig 1923.
7. Platon, Phaidon. Ubersetzt und herausgegeben von
Barbara Zehnpfennig, Hamburg 1991.
Literateratura o Fedonu:
1. Bormann, K., Platon, Freiburg 1973.
2. Bostock, D., Plato's Phaedo, Oxford 1986.
- 141 -

3. Burger, R., The Phedo. A Platonic labyrinth, New

Haven 1984.
4. Erbse, H., Philologische Anmerkungen zu Platons
Phaidon 102a -107a, u. Phronesis 14 (1969).
5. Frede, D., The Final Proof of Immortality of the
Soul in Plato's Phaedo 102a - 107a, Phronesis, 23
(1978).
6. Friedlander, P., Platon, vol. III, Berlin 1975 (3).
7. Gadamer, H.-G., Unsterblichkeitsbeweise in Platons
Phaidon, Gesammelte Werke, vol VI, 187 sq.,
Tiibingen 1984.
8. Gosling, J., Similarity in Phaedo 73b seq, Phronesis,
10 (1965) 151-61.
9. Guardini, R., Tod des Sokrates, Hamburg 1956.
10. Gundert, H., Dialog und Dialektik. Zur Struktur des
platonischen Dialogs, Amsterdam 1971.
11. Hartmann, E., Predication and Immortality in
Plato's Phaedo, Archiv fiir Geschichte der Philosophie,
54(1972).
12. Heitsch, E., Finden, Wiederfinden, Erfinden. Uberlegungen zu Platons Phaidon 76e 4-5, Wiesbaden
1979.
13. O'Brien, D., The Last Argument of Plato's Phaedo,
Classical Quarterly, \7 (1967), 198-231; 18 (1968), 95106.
14. Patzig, G., Platon, Klassiker des philosophischen Denkens, vol. 1, Miinchen, 1982.

- 142 -

15. Pieper, A., Vier Wege des Wissens. Interpretation

der sokratischen Ursachenforschung nach Platons
Dialog Phaidon, Philosophisches Jahrbuch, 77 (1970).
16. Shipton, K. M.W., A Good Second-Best. Phaedo 99
b ff., Phronesis, 24 (1979), 33-53.
17. Szlezak, Th. A., Platon und die Schriftlichkeit der
Philosophie. Interpretation zu den friihen und mittleren Dialogen, Berlin 1985.
18. Vlastos, G., Platonic Studies, Princeton, 1981.
19. Wieland, W., Platon und die Formen des Wissens,
Gottingen, 1982.
20. Wagner, H., Die Eigenart der Ideenlehre in Platons
Phaedo, Kant Studien, 57 (1966).
21. Wagner, H., Platons Phaedo und der Beggin der
Metaphysik als Wissenshaft (Phaedo 99b-107b), in:
Kritik und Metaphysik. Studien. H. Heimsoeth zum
80. Geb., Berlin 1966.
22. Zovko, J., Platon i filozofijska hermeneutika, Zagreb, Hrvatsko filozofsko drutvo 1992.

- 143 -

Biljeke

Fedon, Sokratov uenik, utemeljitelj elike

kole. Po uzoru na Sokrata bavio se iskljuivo etikim
pitanjima. Spisi mu nisu sauvani. Sa Sokratom je bio
u bliskoj povezanosti jer je njegovim zalaganjem osloboen iz ropstva u koje je dospio kao ratni zarobljenik.
2

Ehekrat iz Fleja na sjeveroistoku Peloponeza,

uenik pitagorejca Arhita. U Fleju se odvija razgovor
izmelju Ehekrata i Fedona o Sokratovoj smrti.
3

Ubivi udovite Minotaura, Tezej je prema

grkoj predaji oslobodio Atenjane plaanja danka, sedam mladica i sedam djevojaka, koje su morali uruiti
svake godine kretskom kralju Minosu. U spomen na
taj dogaaja Atenjani su u znak zahvalnosti svake
godine slali brod sa sveanim izaslanstvom (theoria) na
otok Del na ast bogu Apolonu. U vrijeme ove sveanosti nije se u Ateni smjela izvriti nijedna smrtna
kazna sve dok brod s izaslanstvom ne stigne nazad.
Tako je bilo i sa Sokratom.
Ovo izvorno znaenje rijei theoria bitno je za
razumijevanje same strukture grkoga miljenja, o
emu posebice govori H.-G. Gadamer u Istini i metodi:
"Theoros, kao to je poznato, oznaava sudionika u
sveanom izaslanstvu. Sudionici sveanoga izaslanstva
nemaju nikakvu drugu kvalifikaciju ni funkciju osim
da budu prisutni. Theoros je promatra u izvornom
- 144 -

smislu rijei. Na slian nain shvaa grka metafizika

bit theoriae i nousa, kao istu prisutnost kod istinskog
bivstva", Wahrheit und Methode, Tubingen 1975 (4),
str. 118.
4
Apolodor, Sokratov odani uenik, bio je posebice pogoen Sokratovom smrtnom presudom.
Spominje se takoer u Obrani Sokratovoj (34a) i u
Gozbi (172a - 174a).
5

Kritobulov otac, Kriton, istinski Sokratov prijatelj, pokuavao je cijelo vrijeme nagovoriti Sokrata
da pobjegne iz zatvora. Kritonova zalaganja Platon je
nedvojbeno smatrao znaajnim, pa je toj problematici
posvetio po njemu nazvani dijalog Kriton. U Fedonu je
predstavljen kao jedan od najljepe opisanih likova.
Spominje se i u Obrani (33d).
6

Euklid iz Megare, Sokratov uenik, utemeljitelj je tzv. megarske kole koja je nijekala realnost osj etilne danosti.
7

Pjesnik, sofist i govornik Euen spominje se u

Obrani (20b) i u Fedru. Ve po disciplinama kojima se
bavio moemo zakljuiti da ga Platon nije uzimao ozbiljno i da ga Sokrat ovdje ironino spominje.
8

Mousike je oznaavala istodobno glazbu i pjesnitvo. Svoj san Sokrat tumai u smislu shvaanja filozofije kao uzviene i istinske poezije (61a).
9

Filolaj, Sokratov i Demokritov suvremenik,

jedan od najznamenitijih pitagorejaca, zastupao je miljenje da dua za kaznu zbog grijeha boravi u ljudskom
tijelu. Znakovito je da u Fedonu Filolaj ovi uenici Si- 145 -

mija i Kebet pokazuju veu odbojnost prema tjelesnome i osjetilnome nego to to ini Sokrat. Filolaj je bio
odluni protivnik samoubojstva.
10

Aporreta, tajni nauk, najvjerojatnije potjee

od orfejaca (600 pr. Kr.) koji su uvelike utjecali na pitagorejce, posebice glede shvaanja o selidbi dua i suenju umrlima.
11

Logous anereunan, poi za tragom pravih

razloga; izraz potjee iz lovakoga govora, to zapravo
kod Platona esto susreemo (usp. Fedon, 66b; 76e; 89c;).
12

O. Apelt smatra da filozofsko umiranje ne

oznaava zbiljsku smrt, nego je smrt shvaena kao sredstvo, odnosno put, oslobaanja od tjelesne ovisnosti
kako bi se postalo to sliniji Boanskom i Bogu (usp.
Teetet 176b; homoiosis to theo); Apelt, nav. dj., 136.
13

Prvo spominjanje ideja u ovome dijalogu

dogaa se po sebi razumljivo, jer o njima se tako esto
govorilo, da ih Sokrat jednostavno naziva polythryleta,
ono to nam je stalno na ustima (100b; 76d). Tek kasnije (Fed.74a si.) Platon objanjava u emu se sastoji
prioritet ideja nad osjetilnom danou (ta aistheta).
Dobro, lijepo i pravedno sainjavaju tzv. trias ideja.
14

Heilikrines, jasno poput sunca, isto, svojstvo

koje je ovdje pripisano razumu (dianoia), a kasnije se
pripisuje idejama ( 67b; 81c;). Termin je skoro istovjetan s pojmom istinitoga (alethes).
15

Meletema, zapravo briga, uvjebavanje, tenja.

Istinska zadaa filozofa u ovom svijetu jest osloboditi i

- 146 -

odijeliti duu od tijela. Slinu odredbu filozofije

nalazimo u 81a: melete thanatou, briga za smrt. Rije je
o trajnom procesu -proiavanja (katharsis), pri emu
fizika smrt ne znai da je njome proces okonan.
Meutim svatko tko je ivio u skladu s etikim
naelima i vrlinama, nee imati ni najmanjih problema
sa smru.
16

philosomatos, ljubitelj tjelesnoga, za Platona

predstavlja suprotnost od onoga koji ljubi mudrost i
znanje (philosophos).
17

ienje (katharsis) i "svete tajne" potjeu od

orfejaca. Platon daje mistino-religioznom nauku orfejaca isto filozofsku dimenziju pri emu se ienje odnosi prvenstveno na oslobaanje due od vezanosti uz
tjelesnost i njezino povezivanje uz inteligibilno.
18

Apelt navodi u cijelosti orfijski stih: polloi

men narthekophoroi, pauroi de te bakhoi ("mnogi su koji
slave misterije, malo ih je koji postiu blagoslov"),
Apelt, nav. dj. 138.
19

Aluzija se vjerojatno odnosi na Aristofana i

njegovu komediju Oblaci.
20

Rije je o orfijsko-pitagorejskom nauku o selidbi dua koji kasnije susreemo i kod Empedokla.
21

Genesis, gignetai, nastanak, postanak, raanje; miljenje da promjene medu stvarima, odnosno
njihov nastanak bivaju iz suprotnosti Platon je preuzeo od Heraklita u emu e ga kasnije slijediti Aristotel (Met.1087 a 36).

- 147 -

22

Antapodosis, antapodidonai, ponovno uspostavljanje krunoga tijeka ivota koji se odvija permanentno, osnovni je argument prvoga razlaganja u prilog besmrtnosti due.
23

Endimion, mitski lik u kojeg se zbog njegove

nevjerojatne ljepote zaljubila sama boica Mjeseca, Selena, te je odluila vjeno ga uspavati kako bi mogala
trajno biti s njime.
24

Anaksagora iz Klazomenija (500-428) boravio

je neko vrijeme u Ateni i ostavio snaan utjecaj na
samoga Sokrata (usp. 97c). Svoj spis O prirodi poeo je
rijeima "Sve stvari bijahu zajedno". Nous je taj kojemu trebamo zahvaliti nastala razlikovanja i uspostavljeni red, kosmos. O razlozima koji su Sokrata prisilili da se distancira od Anaksagorina nauka o nousu
govori se u tzv. Sokratovoj filozofskoj autobiografiji
(97c si.).
25

Zapravo bi ispravnije bilo prevesti "prisjeanje" anamnesis. Slino kao to ne osjea potrebu
poblie objasniti prvo spominjanje ideja, tako isto postupa i s naukom o prisjeanju o kojem je bilo rijei u
ranije napisanome Menonu.
26

Rije je o poznatom Sokratovu objanjenju da

je svo nae znanje prisjeanje. Na primjeru nepismenoga roba, koji pomou nacrtanoga kvadrata i udvostruenja njegovih stranica spoznaje tzv. Pitagorin pouak, Sokrat pokazuje da je poduavanje znanja mogue - za razliku od sofista koji su to osporavali - i da
spoznaja ima primarno apriorni karakter.
- 148 -

27

Platon uzima nau sposobnost svakodnevne

asocijacije kao polazite za istinsko prisjeanje, anamnesis, koje omoguuje nae razumijevanje.
28

Mjesto "jednako" treba stajati "slino", ison,

jer je rije o ideji slinog koja naoj dui slui kao nepromjenjiva paradigma za spoznavanje svega slinoga.
29

Da bismo ono to osjetima zamjeujemo (ta ek

ton aistheseon) doista mogli kao neto identificirati,
trebamo ga prenijeti (anoisein) na ideje. Zbog toga Platon uoava vanost osjetilnoga jer slui kao polazite
pri konstituiranju spoznaje jer, naime, naa dua najprije
biva aficirana osj etilnim. Usp. takoer Fedon 76d si.
30

jedno od najdragocjenijih mjesta u opusu platonicumu jer pojanjava da ideje zapravo otkrivamo u
naem razgovoru (dialegesthai), u pitanjima i odgovorima. Ideje kao logoi imaju zapravo tu zadivljujuu
ulogu da omoguuju nae razumijevanje u meusobnoj
razmjeni miljenja, u samostalnom promiljanju i u
naemu sveukupnome odnosu prema stvarnosti. Sposobnost voditi s nekim razgovor o stanovitoj tematici
pokazuje obiljeja pravoga dijalekt iara. Usp. takoer
78d.
31

Didonai logori, dati pravo obrazloenje o istinitosti spoznatog jest prvo to treba znati i moi svaki
dijalektiar.
32

Ideje kao ono o emu stalno zborimo, ha thryloumen aei, usp. biljeku br.13.

- 149 -

33

Kebetov prigovor da preegzistencijom due

nije dokazano njezino postojanje poslije smrti opravdan je samo na prvi pogled. Ako duu shvatimo kao
neto nematerijalno, duhovno i po sebi jednostavno,
ne moe joj se dogoditi ono to se obino dogada materijalnome to je sastavljeno (to syntethon) iz razliitih
sastavnih dijelova ( usp. B. Zehnpfennig, nav. dj. str.
187). Sokrat u treem argumentu u prilog besmrtnosti
due opovrgava Simijine i Kebetove prigovore.
34

Eni tis kai en hemin pais, dijete koje se plai u

nama; Platon se ne eli uputati u fenomenoloku deskripciju straha u nama pred smru, nego se o pitanju
smrti iskljuivo ravna prema argumentativnoj snazi
obrazlagajuega logosa.
35

Usp. biljeku br. 30.

36

Platonovo dualistiko shvaanje ovjeka da je

sastavljen od due i tijela dominirat e europskom kulturnom tradicijom do dananjeg dana, a renesansu e
doivjeti u Descartesovu shvaanju ovjeka kao bia
koje je istodobno res cogitans i res extensa.
37

Spretnom igrom rijei kojom povezuje

Haides, Had i aides, nevidljivo, Sokrat eli rei da je
pravo mjesto stanovanja due poslije smrti, "nevidljivo
mjesto", s kojim je ona po svojoj naravi i svojstvima
bliska i srodna, jer je i sama nevidljiva.
38

Briga za smrt, melete thanatou, kao prava i istinska zadaa filozofa u ovome svijetu; usp. bilj. br. 15.

- 150 -

39

Predodbe o dui kao sjeni potjeu od Homera, a rije je o slikama na grkim mrtvakim vazama
(ilekythoi), usp. Apelt, nav. dj. 141.
40

Nauk o selidbi dua i njihovoj reinkarnaciji u

ivotinje potjee od pitagorejaca, iako ga kasnije
sureemo i kod Empedokla (usp. fr. 117). Platon ga
ovdje referira s visokom dozom ironije.
41

Penelopa je obeala svojim proscima da e se

ponovno udati tek kad otka mrtvaku haljinu za
Odisejeva oca Lerta. Da bi to due odgadala taj in,
nou bi rastkala ono to bi danju otkala (Odiseja, XIX,
149 si.). Platon koristi sliku da bi prikazao neodlunost pseudofilozofa koji se ne ele odrei tjelesnih
blagodati, pa pokuavaju ponovno povezati se s tjelesnim nakon to su se donekle od njega oslobodili.
42

Labudovi su bili posveeni bogu Apolonu.

Prema grkoj tradiciji, koja se sauvala do dananjeg
dana, najljepe pjevaju neposredno pred samu smrt.
Primjer labueg pjeva Sokrat koristi da bi zorno prikazao kako se mi, bia obadarena razumom, trebamo
radovati dolasku smrti, a ne tugovati, kad to ve ine
ivotinje koje su obdarene samo instinktom.
43

Ponekad se ovjek mora zadovoljiti s najboljom postojeom opcijom imajui u vidu krajnji, uzvieni cilj, kao to se Odisej na splavu spasio do otoka
Serije. Slinu metaforu Sokrat rabi u tzv. "drugotnoj
plovidbi", v. Uvod, str. 22 si.
44

Simija povlai analognu usporedbu izmeu

lire i njezine harmonije, te tijela i njegove due, na- 151 -

ravno u skladu s pitagorejskim shvaanjem da je dua

harmonija koja objedinjuje tjelesne suprotnosti. Kao
to na liri prva nestaje harmonija, pita se Simija, nee li
biti isto i s duom u odnosu na tijelo?!
45

Prema Kebetovoj usporedbi dua se s obzirom na uzroke odnosi prema vlastitome tijelu kao to
se tkalac odnosi prema svojim vlastitim haljinama koje
je sam otkao. Meutim iskustvo nam pokazuje da nije
iskljueno da ono to je prouzroeno potraje due od
samoga uzroka. Kebes ponavlja Simijinu skepsu glede
besmrtnosti ljudske due.
46

Ukljuivanjem Ehekrata u razgovor Platon:

priprema itatelja za nova obrazlaganja i izlaganja koja
e uskoro iznijeti Sokrat.
47

Rezanje kose za Grke je predstavljalo znak

duboke alosti.
48

Herodot pie da su Agrivljani, koji su bili

poznati po tome to su nosili duge kose, nakon poraza
od Spartanaca uveli obiaj ianja kose na kratko za sve
mukarce sve dok ponovno ne oslobode Tireju.
49

U svojoj skromnosti Sokrat se usporeuje s

Heraklovim neakom Jolajom kojega je Heraklo pozvao u pomo kad ga je za vrijeme borbe s lernekom
vieglavom zmijom s lea napao veliki rak. Usp. takoer Eutidem 297c.
50

Misologia oznaava nepovjerenje u uspjeh racionalnih argumenata koje neminovno vodi u skeptini defetizam. Sokrat ga pokuava otkloniti ukazi-

- 152 -

vanjem na evidentnost istine koja treba uvijek ostati

na konani cilj. Ovaj odlomak o misologiji bio je
posebice itan u patristikoj literaturi to najbolje potvruje Minucije Felix u svome spisu Octavius.
51

Eurip je morski tjesnac izmeu Boecije i

Eubeje poznat po jakim strujanjima vode. Platon koristi sliku da bi aludirao na Heraklitovo shvaanje o
fluidnosti cjelokupne stvarnosti.
52

Slino veli Platon i u Dravi, 595c: "ast

Homeru, ali ne moe biti stavljen iznad istine". uveni dictum koji se pripisuje Aristotelu, Amicus Plato,
magis amica veritas, a koji je formuliran u skladu s
Aristotelovom kritikom Platonovih ideja u Nikomahovoj etici (I, 4, 1096a) vjerojatno ima svoje ishodite
upravo ovdje u Fedonu.
V

53

Sokrat ponovno podsjea pitagorejce na temeljno filozofsko naelo na koje su se sami pozvali na
poetku dijaloga, naime, da je nae uenje (mathesis)
prisjeanje (anamnesis) kako bi opovrgao Simijin stav
da je dua harmonija, dakle, ono to se kao posljednje
uspostavlja na naemu organizmu, a prvo nestaje s
njega.
54

Usp. takoer 75d. Izrazom "auto ho estin

prema miljenju K. Eminga, Platon oznaava samu bit
ideja, "das (jeweilige) Selbst, was (immer) ist", nav. dj.
str. 69. Osporavajui Aristotelovu neutemeljenu
kritiku Platonovih ideja I. Diiring, jedan od najveih
aristoteliara svih vremena, pregnanto se izraava o
ovome platonikom izrazu: "Der Satz 'die Idee ist, was

- 153 -

das Ding hat', ist die unerschutterliche Grundlage der

Ideenlehre (auto ho estin)", isti, Aristoteles - Darstellung

und Interpretation seines Denkens, Heidelberg 1966, str.
285 si.
55

B. Zehnpfennig s pravom zamjeuje da vladavina due nad tijelom nije puka injenica (ein IstZustand), nego neto to tek treba biti ostvareno (ein
Soll-Zustand), nav. dj. 195.
56

Odiseja, XX, 17-18.

57

Harmonija je bila ena tebanskog kralja Kadma. Sokrat ironino aludira na legendu o Kadmu koji
je ubivi zmaja posijao njegove zube u vrtu. Iz njih su
ubrzo iznikli naoruani ratnici koji su se meusobno
poubijali. Ovom se aluzijom vjerojatno eli ukazati na
paradoksalnost shvaanja due kao harmonije tjelesnih
suprotnosti.
58

Ilijada, IV, 194 si.

59

Sokratov autobiografski prikaz razvoja vlastitog misaonoga puta u zadnjih nekoliko godina postao
je predmetom intenzivnoga izuavanja. Veina eksperata smatra danas kako filozofski stavovi koje zastupa
Sokrat u Fedonu ne predstavljaju filozofski nauk povijesnoga Sokrata, nego Platonov osobni. G. Vlastos je
pokuao u drugom poglavlju svoje knjige Socrates.
Ironist and Moral Philosopher, naslovljenom "Socrates
contra Socrates", u deset teza iznijeti najosnovnije
razlike izmeu filozofskog nauka povijesnoga Sokrata,
koji je referiran u Platonovi ranim dijalozima, te Aristotelovim i Ksenofonovim spisima, i na drugoj strani
- 154 -

Platonovog Sokrata koji nastupa u tzv. dijalozima o

idejama (nav. dj. 45 si.). Ako se uzme u obzir Aristotelova tvrdnja, da se Sokrat nije bavio izuavanjem prirode u cjelini (tes holes physeos), nego se prvenstveno
posvetio etikim pitanjima (Met. 987 bl-2) , onda se Sokrat ova filozofska autobiografija moe smatrati autentinom. Posebice u pitanjima misaonoga obrata od prirodoznanstvenoga izuavanja svijeta do nastojanja da
ga se razumije pomou ideja. Etiko pitanje proima
cjelokupno Sokratovo autobiografsko izvjee.
60

Sokrat navodi miljenja svojih predhodnika

od kojih se postupno distancirao. Tako je primjerice
Anaksagorin uenik Arhelaj tvrdio da su toplota i
hladnoa uzroci svih promjena u prirodi. Slino je
mnijenje zastupao i Empedoklo. Nadalje, Empedoklo
je smatrao da je krv ono to u naem organizmu omoguuje miljenje (fr. 105). Anaksimen je tvrdio da je
zrak princip nastanka svih stvari, dok je Heraklit to
pripisivao vatri (fr. 90). Pitagorin uenik Alkmeon
nauavao je, prema Teofrastovu svjedoanstvu, kako je
funkcija naih osjetila uvjetovana mozgom.
61

br. 24.

O Anaksagorinu spisu Peri physeos vidi biljeku

62

U antiko doba prevladavala je predodba da

je Zemlja ravna ploa. Pitagorejci su meutim tvrdili
da ima oblik kugle.
63

Kao to je opisano u Kritonu (53b), Sokratu je

pruena mogunost da pobjegne u Megaru ili u Boeciju.

- 155 -

64

"...zaplovih po drugi put". Trebalo bi prevesti: "eli li, Kebes, da ti prikazem drugotnu plovidbu u
traenju uzroka". O posebnom znaenju drugotne plovidbe (deuteros plous) za razumijevanje Platonove filozofije vidi Uvod str. 24. Vrsni talijanski platoniar
Giovanni Reale tvrdi da je drugotna plovidba " 'Magna
Charta' zapadnjake metafizike" ( Reale, G., Zu einer

neuen Interpretation Platons. Eine Auslegung der Metaphysik der groften Dialoge im Lichte der "ungeschriebenen Lehre", Paderborn 1993, str. 136).
65

"...zatei pojmovima" (eis tous logous katapheugein). Bijeg u "logoi" nije samo utjecanje pojmovima, nego zapravo predstavlja promjenu paradigme,
obraanje jeziku kao cjelini (logos) koja omoguuje
nase razumijevanje, a istodobno podrazumijeva reenini iskaz (logos). Sokrat trai upravo pouzdan i istinit logos na koji se moe osloniti u svojim promiljanjima stvarnosti.
66

Sokrat s pravom napominje da je usporedba

"pojmova" (logoi) sa slikama (eikon); odnosno refleksijama stvari samo donekle prihvatljiva. Naime Sokrat
eli rei da kao to u obinom ivotu ne gledamo
izravno sunce, ako ga elimo vidjeti, nego gledamo
njegovu sliku u vodi, tako isto ne tematiziramo vie
izravno uzroke stvari nego samo mogunost njihova
razumijevanja to najbolje potvruje "neoborivi" logos
daje sve to je lijepo, lijepo pomou ideje lijepoga.
67

"...uzeh kao osnovu", bolje bi odgovaralo,

prema kontekstu u kojemu se razmatra tzv. izmjena
postavaka, prevesti "uzeh kao postavku".
- 156 -

68

"...o emu toliko naklapamo" (tapolythryleta).

Izraz ne bi smio imati negativan prizvuk, jer je rije o
"o onome to nam se stalno provlai kroz razgovor",
naime o idejama (usp. bilj. 13).
69

Gotovo istovjetan iskaz nalazimo u dijalogu

Hipiji Veem (294b: to kalo panta kala estin). Ovaj sokratovsko-platonski logos u sekundarnoj je literaturi
najee shvaen ili kao samopriricanje (Self-Predicaton) ili kao iskaz identiteta (Identitatsaussage). Meutim, razmotri li se cijeli kontekst Sokratova pitanja i
promjene paradigme, oito je da logosom nije izreena
samo elementarna istina o stvarima, nego je zapravo
tematizirana mogunost apriornoga razumijevanja.
70

"...to zadovoljava" (epi ti hikanon). Platon je

miljenja da u "izmjeni postavaka" trebamo uvijek doi
do dovoljnoga razloga to je u sluaju "drugotne plovidbe" prihvaanje ideja.
71

Sofisti su oni koji su "vjeti oprenim govorima" (antilogikot).

72

Misli se na poznati logos (lOOd) da je sve to je

lijepo, lijepo pomou lijepoga po sebi.
73

Nespojivost suprotnih ideja Platon tematizira

pri provedbi dijalektike metode ralambe (dihairesis)
u kasnijim dijalozima. Ovdje se zadovoljava konstatacijom nespojivosti due i smrti ime zapravo postulira njezinu besmrtnost.

- 157 -

74

Prema miljenju iznesenom u Dravi (597b),

Bog je tvorac i izvor svih ideja, pa tako i ideje ivota.
Stoga i slovi kao posljednji jamac besmrtnosti due.
75

Platon govori o sudbini dua poslije smrti u

Gorgiji (523 si.) i u Dravi (614 si.).
76

Prema starogrkom vjerovanju svaki ovjek je

imao svoga demona koji je izvravao naredbu Moire.
77

Eshilova tragedija Telef nije sauvana.

78

Teko je rei pod ijim je sve utjecajem Platon

razradio ovaj mit o Zemlji. Sigurno su u njemu sadrani elementi matematikoga nauka pitagorejaca, a nije
iskljuen i utjecaj Demokrita. Oito Platon pokuava
ovdje mitski potvrditi svoju podjelu svijeta na topos

noetos i topos horatos.

79

Glaukova vjetina je bio poslovian izraz kojim se oznaavao teak posao, no eksperti su u dvojbi
odnosi li se na kretskog vidovnjaka ili na samskog umjetnika lijevanja i bruenja plemenitih kovina.
80

Fasid, grki naziv za azijsku rijeku Fahs koja

utjee u Crno more, a u antiko je vrijeme oznaavala
kraj svijeta na Istoku.
81

Heraklovi stupovi jesu mitsko ime za Gibraltarski prolaz.

82

O eteru Platon iscrpnije govori u Timeju 58d.

83

Ilijada, VIII, 14.

- 158 -

84

Ognjena rijeka Piriflegetont, koju spominju

takoer i crkveni oci, vjerojatno je "kumovala" kranskoj predodbi o paklu, kao to tvrdi B. Zehnpfennig
(nav. dj. 205).
85

Jedno od rijetkih mjesta kod Platona u kojima se sloboda (eleutheria) ubraja meu tradicionalne
kreposti i vrline.
86

Sokrat ovdje jasno razlikuje izmeu svoga tijela i onoga to sainjava njegov osobni identitet, a to
je oito besmrtno.
87

Asklepije je bio bog lijeenja. Sokrat svojom

zamolbom za rtvovanjem pijetla Asklepiju eli samo
zahvaliti to e se smru moi izlijeiti od svega to mu
je prijeilo ostvariti istinski filozofski ivot.

- 159 -

PLATON

PARMENID

SA STAROGRKOG PREVELA

Dr KSENIJA ATANASIJEVI
PREDGOVOR

Dr VELJKO KORA

o
KULTURA 1959 BEOGRA

PLATONOVO IZLAGANJE ANTlCKE DIJALEKTICKE

VETINE U DIJALOGU PARMENID
Parmenid zauzima izuzetno mesto meu Platonovim
dijalozima. Koliko je, s jedne strane, znaajan kao
autoritativno Platonovo svedoanstvo Parmenidovoj
filozofiji, toliko je, s druge strane, dragocen kao delo u kome
je Platon najkarakteristinije izloio antiku dijalektiku
vetinu. Upravo ovo drugo najvie je i doprinelo da ovaj
dijalog postane predmet velikog broja rasprava, poevi od
antike epohe, pa do naeg vremena. I bez obzira da li ga
neko
smatra
najslavnijim
remek-delom
Platonove
dijalektike", kao Hegel, naprimer,1 ili pak da neko drugi u
njemu vidi samo izraz Platonovog nastojanja da miljenja
svojih prethodnika, Parmenida i Zenona, prikae kao
sofistiku majstoriju pomou koje se sve moe dokazati i sve
osporiti u isti mah,2 ovaj dijalog neprekidno izaziva elje za
novim tumaenjem, jer se radi, ne samo pravom smislu
Platonovih i Parmenidovih ideja, ve pravoni domaaju
antikog naina miljenja uopte. U pohvalama je najdalje
otiao Hegel, svakako zbog toga to je u Platonovom delu i u
Platonovoj filozofiji uopte naao pravi uzor jedinstva
idealizma i diialektike kome je uvek teio. pod znaajnim
uticajima Hegelova miljenja napisan je vei broj rasprava
Platonu i dijalektici kod Platona.
Meu tumaima Platonove filozofije dosta se
raspravljalo kad je napisan ovaj dijalog. Sam njegov sadraj
ukazivao je na zrele godine Platonovog stvaralatva, kad je
Platon ve mogao da uporeuje svoje sopstvene filozofske
misli sa mislima svojih prethodnika i kad vie nije morao da
se uzdrava da iz tih poreenja izvodi i samokritike
zakljuke, naroito u pogledu uenja idejama. U Parmenidu
su stvarno suoene Platonove misli sa Parmenidovim. Platon
je visoko cenio svog prethodnika i jednog od svojih uitelja,
pa kad je odluio da svoje ldeje uporeuje sa njegovim,
Hegel's Werke, XIV, Geschichte der Philosophie, 202, Ber- lin,
1842.
~ ^Tend'enciie takvog tumaenja javljaju se uglavnom kao reakcija
na hegelovsko isticanje velikog istoriskog znaaja Plato- novog izlaganja
dijalektike vetine. Kao to istie F. M. Kon- tord (Cornfor) svojoj
obimnoj i ozbiljnoj studiji Plato and rarmenides (l.onon, 1939), one se
zasnivaju na pretpostavci da su giavni argumenti u dijalogu
promiljeno lani i da je opravdano sto 3e Vilamovic (Wilamowitz) ceo
taj nain dokazivanja nazvao ^chulfuchserei (zanovetanje).

svakako je, pre svega, eleo da pokae koliko vrede elementi

koje je on iz Parmenidove filozofije uneo u svoju sopstvenu.
Posle obimnih uporednih istraivanja preovladalo je najzad
uverenje, koje danas uglavnom usvaja veina istoriara
filozofije i tumaa Plat'onovog dela, da ovaj dijalog po svom
nastanku stoji pored Teeteta, tojest izmeu takozvane
srednje grupe Platonovih spisa (Menon, Fedon, Gozba, Drava,
Fedar) i kasnijih dijaloga (Sofist, Dravnik, Timej, Fileb, Zakoni).
Razlika izmeu ovih kasnijih i ranijih dijaloga naroito se
ispoljava u stilu i upravo su istraivanja stila omoguila
najverodostojniju klasifikaciju Platonovih dela, kao i
utvrivanje vremena postanka Parmenia3. U Parmenidu,
dakle, imamo zrelog Platona.
Ali u Parmenidu imamo i najsloenijeg, najneobinijeg
Platona. Ustvari, kao to sadraj ovog dijaloga pokazuje,
Platon prethodno izlae svoje uenje idejama kao da bi
hteo da pokae na kakve sve tekoe ono nailazi, a u
drugom delu podjednako razotkriva celu skalu tekoa koje
sobom nosi dijalektiko istraivanje. To je i dalo povoda
Gompercu (Gomperz) da ovaj dijalog nazove izrazom
,,parmenidske samokritike" u kojoj je Platonova suptilnost
dostigla svoj pravi vrhunac. Idui za Gompercom u ovoj
oceni, Bertran Rasl (Bertrand Russel) smatra ak da je
Platon napisao Parmenida svestan tekoa s kojima se
suoilo celo njegovo filozofsko uenje i da je ovaj njegov
dijalog najznaajniji primer samokritike koji je ikad dat u
istoriji.4
Kako Gomperc i Rasl, tako i drugi istoriari filozofije
komentatori Platonovih dela ocenjuju znaaj ovoga dela, nre
svega, prema onim elementima koji od antikih vremena pa
do naeg doba prilino zbunjuju svakoga ko eli da shvati
njegov pravi smisao. Jer, Platon ne iznosi prosto svoje
filozofsko uenje, ve ini mnogo vie od toga, putajui
Sokrata da u raspravi sa Parmenidom i Zenonom razotkrije
najvee tekoe s kojima se ono suoava, da bi pokazao kako
te tekoe u samoj sutini proizlaze iz samog miljenja, ili
bolje reeno iz neiscrpne gipkosti, pokretljivosti pojmova.
3 Savremeni komentatori Platona najvie se oslanjaju na istraivanja koja je vrio Lutoslavski (Lutoslawski). F. M. Konford sma- tra
da je L. Kembel (Campbell) najubedljiuije pokazao (Plato's Lo- gic) da je
Parmenid napisan posle Drave i Fera.
4 Theodor Gomperz, Griechische Denker, II, 436-437, Leip- zig,
1912. History of Western Philosophy, 149.

Tekoe se javljaju im se uini prvi napor da se nae taan

odgovor na pitanje da li postoje odgovarajue ideje za svaku
pojedinu stvar. upravo to pitanje, kao to se zna jo od
Aristotela, ima osobiti znaaj za Platonovo uenje idejama.
Najpre Sokrat izlae gledite da postoje apsolutne ideje za
pravino, lepo i dobro, kao i ,,za sve to je ove vrste", ali on
ne zna da odgovori da li posto.ii takoe jedna ideja oveka
izvan nas i izvan svih ljudi koji su ono to i mi", dok
mogunost postojanja ideja ,,o predmetima koji mogu
izgledati smeni, kao to su dlaka, blato, neistoa ili
svakom drugom predmetu bez ikakvog znaaja i bez ikakve
vrednosti" odbacuje sasvim odluno, istiui da bi bilo
odve udno verovati da postoji neka njihova ideja"5.
Sokrat bei ak i od same pomisli takvim. smenim"
idejama da ne bi potonuo u bezdano brbljanje" a svoje
(tojest Platonovo) gledite objanjava reima da postoje
izvesne ideje" i da druge stvari dobijaju imena time to
uestvuju u tim idejama, tako da one to uestvuju u
slinosti postaju sline, one to uestvuju u veliini postaju
velike, a one to uestvuju u dobroti i pravinosti dobre i
pravine."6
Sada Parmenid pokazuje kakve tekoe nastupaju ako
bi se usvojilo takvo gledite.
Pre svega, ako ideje realno postoje, kako u njima
uestvuju poiedine stvari u celoj ideji, ili samo u jednom
njenom delu? Ako jedna stvar uestvuje u celoj ideji, onda
]e ona istovremeno prisutna na mnogim rnestima, a ne
samo nV?dnm mestu> to je nemogue, a ako pak uestvuje u
delovima ideje, to bi znailo da je ideja deljiva, te bi tako
prevoda)ameWi' 10" ~ 'Svi navodi iz Parvienida uzeti su iz ovog
0 ibid. 11

stvar koja uestvuje u malenom bila manja nego to je

apsolutno maleno, a to je takoe nemogue i besmisleno, Ali
time se tekoe ne iscrpljuju.
Ako pojedine stvari uestvuju u jednoj ideji, naprimer u
ideji veliine, onda izgleda kao da u svima njima postoji
neka specifina forma koja je jedna i identina" i koja je
jedinstvo Velikog". Tako se ustvari pored veliine kao takve
(to jest ideje veliine) i pored pojedinih predmeta koji u njoj
uestvuju, javlja jo jedna ideja veliine, koja obuhvata i
pojedine delove i prvobitnu ideju. Zatim dolazi jo jedna
ideja koja povezuje delove i dve ideje, pa. jo jedna, i tako

bez kraja. Dakle, osnovna ideja, umesto da ostaje jedna,

postaje niz ideja. Kad Sokrat zatim sugerie da bi svaka od
tih ideja mogla biti samo misao koja ,,ne bi mogla da se
stvori ni na kojem drugom mestu riego u duama", pa bi
tako sauvala jedinstvo i ne bi bilo pomenutih tekoa,
Parmenid se odluno protivi navodei da misao uvek mora
biti misao neega5. Gledite da jedan predmet moe biti
slian nekoj ideji, ili ideja nekom predmetu, odbacuje se
takoe odluno, jer bi se uvek pored ove ideje pojavljivala i
druga ideja, ako je ona druga opet slina nekom predmetu,
pojavljivala bi se jo jedna i nikad ne bi prestalo to
pojavljivanje nove ideje..."6
Poto su izloene ove tekoe dolazi jo jedna, i to jedna
od ponajveih: poto nae saznanje nije apsolutno, njemu
ostaju nedostupne ideje ako se zastupa miljenje da one
realno postoje; a ako se misli da bog raspolae savrenstvom
saznanja javlja se prigovor da nikad gospodstvo onih gore
nee vladati nama, niti e njihovom saznanju biti moguno
da upozna bilo nas, bilo ta od nas"7.
Poto je izneo sve ove prigovore Sokratu, sa znaajnom
napomenom da mnogi prigovori izgledaju istiniti" i da je
neobino teko izmeniti ubeenje onoga koji ih ini.
Parmenid je zakljuio da onaj ko nee da postavi za svaku
realnost odreenu ideju nee imati kuda da upravi svoju
misao", a ,,na taj nain bila bi potpuno unitena dijalektika
sposobnost" 8.

je veoma karakteristina misao za Platonovu filozofiju.

sposcbnost" je toliko povezana sa platonovim
uenjem idejama da se ne moe ni zamisliti kuda bi se
uperila misao ako se ne pretpostavi ideja za svaku realnost.
Pored uticaja Pitagore i Sokrata, u ovome su najsnanije
izraeni uticaji racionalistikog metafizikog elejskog uenja
biu, koje je jedan od najbitnijih, ako ne i najbitniji elemenat
konstituisanja Platonovog uenja idejama.
Nema sumnje da je Platona privuklo Parmenidu osobito
t'o to je Parmenid prvi u istoriji filozofije nastojao da logiki
zasnuje svoje uenje jednom, nepromenljivom i veitom
Dijalektika

' ...Ali zar ona ne bi bila misao niega? pita Parmenid. To je

nemogue odgovara Sokrat. Onda misao nekog predmeta? Da. ibid.
13
6 ibid. 14
ibid. 16
8 loc. cit.

biu. Pre Parmenida i Elejaca uopte razum se potpuno

oslanjao na ulno svedoanstvo sveoptem kretanju i
kretanje se uzimalo kao neto to se samo po sebi razume, a
filozofska misao traila je samo izvor i utok svega kretanja.
Dok su Jonjani sasvim ostali u granicama iskustva, traei
izvor i utok kretanja, bilo u nekom posebnom elementu
(voda, vatra, vazduh), ili u nekoj neodreenoj, beskrajnoj
supstanciji, za Parmenida je bilo daleko najvanije da se
ispitaju i utvrde uslovi i mogunosti samog miljenja
stvarnosti i da se u mnotvu protivreenih pojmova svetu
otkriju oni koji u sebi nose najvie istinitosti ak i ako nisu
sasvim dostupni ulima. U tome je Parmenid video ak i
jedini pravi smisao filozofije. Otisnuvi se u podruje
apstrakcije, koja tek to se oslobodila neposrednih ulnih
saznanja, on je uzeo u razmatranje tri mogue hipoteze
stvarnosti, ili bolje reeno, postojanju ili nepostojanju
onoga to jest. Te tri hipoteze nisu se nametale samo
Parmenidu, ve celoj staroj filozofiji, ukljuujui i indisku
filozofiju. Jedna je hipoteza bila da bie postoji, a da nebia
nema, i da se njemu nista ne moe znati. Druga je
hipoteza bila suprotna ovoj: bia nema, a sve je nebie.
Trea je hipoteza bila da i bie i nebie pbstoje i da se
meusobno uslovljavaju. Svaka od ovih hipoteza izazvala je
odreenu orijentaciju u filozofiji i nala pristalice koji su je
branili. Parmenid i Elejci bili su ubeeni da samo prva
hipoteza moe imati osnove 1 da je samo ona istinita, a
odluno su odbacili svaku zamisao mogunosti postojanja
nebia, tvrdei da pojam nebia protivurei osnovnim
postulatima istinitog miAli, da bi se to dokazalo i da bi se opravdala osnovna
ideja Parmenidova, bila je neophodna velika vetina u
dokazivanju. Bilo je neophodno nai logiki izraz za gledita
koja svako kretanje i menu smatraju obinim prividom i po
kojima bie mora da je jedno, veito i nepromenljivo. Tako
su Parmenid i Zenon morali da razviju vetinu dokazivanja
koja je bila uperena protiv istinitosti kretanja, a ta njihova
vetina, dijalektika, zasnivala se na gleditu da je miljenje
potpuno suprotno ulima i da se prava istina moe otkriti
samo pojmovima, bez oslanjanja na iskustvo.
Kad je Platon odluio da prikae Parmenidovu filozofiju
i iznese najozbiljnije tekoe svog sopstvenog uenja
idejama, on je svakako imao na umu, pre svega, sutinu
Parmenidovih i Zenonovih dokaza postojanju jednog,

veitog i nepromenljivog bia. Poto je ubedljivo upozorio

Sokrata da bi negiranjem uenja postojanju ideja za svaku
realnost bila potpuno unitena dijalektika sposobnost", on
Sokratu postavlja pitanje: ,,A ta e uiniti s filozofijom?"
Smatrao je da su sofisti toliko ugrozili filozofiju da pravi
filozof mora ustati u njenu odbranu. Ali to je ustvari samo
prelaz u dalje i dublje izlaganje. I Platon puta Parmenida
da kae misao koja mu najdublje lei na srcu:
Zacelo je lepa i boanstvena, znaj, revnost koja te
potstie na ova ispitivanja. Ali se napregni, i dok si jo mlad,
vebaj se u onoj vetini koja se smatra za nekorisnu i koju
svetina naziva brbljanjem, jer ako tako ne radi, izmai e ti
istina. koji je, Parmenide, ree, taj nain vebanja?
Onaj isti, Sokrate, odgovorio je Parmenid, koji si sad uo od
Zenona. Meutim, ja sam se radovao t'o si ovome rekao da
se s njime ne slae da ispitivanje zaluta samo meu vidljive
predmete i oko njih, nego da ono treba da se okrene i
predmetima koji se poglavito shvataju razumom i koji se s
pravom niogu nazvati idejama."9
Ceo ostatak dijaloga doista je i posveen vebanju" u
dijalektikoj vetini koju Parmenid ovde preporuuje i
pokazuje se da je Platon hteo da izloi kako se u neiscrpnoj
skali protivrenih pojmova koje ljudsko miljenje
neprekidno stvara svemu prava istina moe oikriti samo
ako se metodikim, dihotomikim ralanjivanjem i spa. jzvedu svi mogui zakljuci da bi se najzad
usvo^najverodostojniji zakljuci, definicije i dokazi. Istina J1
ustvari trai metodikim izvoenjem suprotnih stavova se
meusobno iskljuuju, i Platon ak izriito istie Ha l'e
,,nemogue pronai istinu i razumeti je, ako se ne . pjjaju u
pojedinostima svi putevi u svakom smislu".'2 Koliko se
recimo moe postaviti hipoteza da postoji slin0st moe se isto
tako pretpostaviti da slinost ne postoji, Da treba sistematski
utvrditi ta sleduje iz svake pretpostavke ,,za same njene
predmete i za druge predmete, bilo u odnosu na njih same,
bilo u njihovim uzajamnim odnosima"10.
S isto logikog gledita operacija je jednostavna: poto
se postave premise, iz svake od njih izvode se protivreni
zakljuci tako da najzad ostaje utisak apsolutne relativnosti

ibid. 17-18

10

ibid. 18

svih zakljuaka koja svakoga zbunjuje.11 Platon je smatrao

da se tom operacijom veba pravo filozofsko miljenje i
sposobnost dokazivanja. U tom smislu postavio je on i plan
svojih razmatranja u Parmenidu:
,,Isti dokaz vai i za neslino i za kretanje i mirovanje, i
za postajanje i nestajanje, ak i za samo bie i nebie.
Jednom rei, za svaki predmet koji prema pretpostavci
postoji ili ne postoji, ili prima makakvu afekciju, treba
ispitati kakve posledice iz te pretpostavke proizlaze i za sam
taj predmet i za druge predmete, i to, prvo za jedan koji ti
izabere, zatim za vie njih, najzad za sve po istoj metodi.
Ti e, ist'o tako, i za druge predmete ispitati ta proizlazi za
njih same, kao i za predmet koji e uvek stavljati prema
svom izboru, i to kako u hipotezi u kojoj e pretpostaviti da
predmet postoji, tako i u onoj u kojoj e pretpostaviti da
predmet ne postoji. Tako ce se vebati ako hoe da
savreno izveban tano upozna istinu."12
Poto je ovako postavio program vebanja", Platon
odmah postavlja jednu za drugom hipoteze i ostavlja
Parmenida da sa najmlaim uesnikom diskusiie,
Aristotelom, raspravlja svakoj od hipoteza, izvodei
najraznovrsnije zakljuke.13
Prvi problem razmatranja je jedno, veito i
nepromenljivo bie: postoji li ono ili ne postoji. Ve u
raspravljanju ovoj hipotezi razotkriva se sva sloena
promenljivost pojmova. Jedno postoji, ali ako treba da bude
jedno, ne moe ni da bude celo, ni da ima delove; nije ni
pravo ni okruglo, ve je bez oblika; nije ni u samom sebi, ni
u drugom nije u prostoru uopte; nije ni u miru ni u
kretanju; nije ni identino, ni razliito; nije ni slino, ni
neslino; nije ni jednako, ni nejednako; nije ni u vremenu;
izmie biu i saznanju, ne pripada mu nikakvo ime, ni
definicija, nikakvo saznanje, ni opaanje ni miljenje;
ukratko, zakljuak je jedne vrste da nerna nijednog bia
koje bi ga ulima opaalo". Dakle, bie ne postoji.

* T. Gomperz, op. cit., 436437

Parfnenid, 18-19
10 Platon u poetku dijaloga opisuje Parmenida kao oveka od 65
godina. a Zenonu daje blizu 40. Platona opisuje kao sasvim mlada
oveka. Nema nikakvih dokaza da su se Parmenid, Zenon i Sokrat mogli
stvarno susresti i raspravljati u Atini.

Meutim, zakljuak se ne usvaja kao definitivan i

taan. Parmenid, prema utvrenom programu, predlae
Aristotelu da se ponovo vrate na istu hipotezu, tojest, na
stav da bie postoji da bi videli hoe li izgledati neto
drukije" kad se on ponovo ispita i razmotri. kao to je
prethodno bilo pretpostavljeno da jedno nije ni celo, ni
podeljeno, i tako dalje, sad se uzima sve obratno: i da je
jedno celo, i da ima delove, da ima granica, da uestvuje u
nekoj figuri, da je u isti mah samo u sebi, i u prostoru, da je
i u kretanju i u mirovanju, da je i identino i razlino, da je i
slino i neslino, i jednako i nejednako, i starije i mlae, da
postoji i da ne postoji, te da se prema tome njemu moe
imati ,,i saznanje i miljenje, i opaanje, jer i mi sad sve te
aktivnosti uzimamo u obzir u odnosu na njih."14
Posle ova dva niza zakljuaka iz hipoteze da jedno,
veito i nepromenljivo bie postoji, razmatra se hipoteza da
jedno i postoji i ne postoji, pa se dihotominim postupkom,
kao i ranije, dalje ispituje da li su druge stvari delovi jedne
organske celine, ili nisu delovi Jednog, ako Jedno apsolutno
postoji. Posle tananih spekulacija koje razotkrrvaju
meusobne prelaze suprotnih pojmova, u estoj, sedmoj.
osmoj i devetoj hipotezi najzad se postavlja kao problem __
nepostojanje bia, pa se istim metodikim postupkom 1 ie ^va
suprotna niza zakljuaka, da bi se ceo dijalog zavrio
definitivnim zakljukom iz tih hipoteza:
Neka to bude reeno, i jo ovo: bilo da Jedno postoji,
ili da ne postoji, ono i druge stvari, kako izgleda u
niihovom odnosu prema sebi, i u njihovom uzajamnom
odnosu, na sve naine jesu sve, i nisu nita, i izgledaju sve. i
rie izgledaju nita. To je apsolutna istina".15
Ve sam ovaj zakljuak morao je izazvati
najprotivurenija miljenja pravom smislu pobuda koje su
Platona navele da pie ovaj dijalog i pravom smislu
Platonovih izlaganja u njemu. Ve je Prokle u svojim
Komentarima ukazivao na dve osnovne vrste tumaenja
(logiko i metafiziko) koja se i danas javljaju i imaju svoje
sledbenike. Sasvim prirodno, drugi i vei deo dijaloga uvek
je izazivao najvei broj komentara i sporova pogotovo zbog
toga to se u celom Srednjem veku, sve do poetka moderne
epohe, ovom delu i Platonovoj filozofiji uopte, vie znalo
i raspravljalo ,.iz druge ruke" tojest po raznim komentarima
14 Parmenid, 45
" ibid., str. 61

koji su nastali uglavnom pod neposrednim ili posrednim

uticajima Plotinove mistike, nego po izvornom tekstu.
Izvorni tekst nije bio poznat, ili nije uziman u obzir.
Uglavnom. u Plotinovom tumaenju ideja jednog, veitog i
nepromenljivog bia protumaena je mistiki, plotinovski, a
metoda s kojom se Platon sluio u Parmenidu prikazivala se
uglavnom kao humoristika parodija elejske dijalektike i to
kroz usta samog njenog tvorca Parmenida. Nije se uzimala
u obzir ak ni injenica da je Platon toliko cenio Parmenida
i njegovu filozofiju da se teko moe pretpostaviti da bi on
pribegao takvoj kritici svog prethodnika i uitelja. Ali tome
se nije mnogo mislilo. Srednjevekovna tumaenja ovog
dijaloga odrala su se ak i kasnije, kad je ponovo postao
dostupan originalni tekst Platonov. Istiui tu injenicu, F.
M. Konford navodi kao primer Marsilia Fiina (Marsilio
Ficino) ko.ii je smatrao da je Platon " 0V01^ dijalogu
obelodanio najskrivenije misterije itave teologije. S druge
strane, Konford ukazuje da je Lajbnic, Koji je bez
predrasuda i potpuno slobodno itao i upoznao Cjatona, dao
savet itaocima Platonovih dela da najdublje Jatonove
filozofske misli trae upravo u Parmenidu kao 1 u Teetetu16.
Svakako najpozitivniju ocenu ovog dijaloga dao Hegel.
On ne samo to ga je nazvao najslavnijim remekdelom
Platonove dijalektike, ve je voleo da istie da se u njemu
moe nai polovina njegove (Hegelove) logike. Po Hegelovim
shvatanjima dijalektika koju je Platon izloio u ovom
dijalogu bori se uglavnom protiv dveju stvarir protiv opte
dijalektike" u obinom smislu, koja se jo naziva i lanom
dijalektikom, i protiv Parmenidovog elejskog uenja biu,
tojest, protiv Parmenidovog osnovnog filozofskog stava da
bie apsolutno postoji i da nebia nema i da se ne moe
zamisliti, iz koga su sofisti esto izvodili zakljuak da onda
(ako se nebie uopte ne moe ni zamisliti) nisu uopte
mogue ni lane pretstave, tojest da nema uopte neistine.
Hegel, meutim, nije zaboravio da istakne i slabe
strane Platonove koje je video naroito u tome to Platon
.,nije dovoljno jasno obradio razliku izmeu lane dijalektike
i istog dijalektikog saznanja", iako se Platonova dijalektika
sutinski razlikuje od lane dijalektike i suprotstavlja se
lanoj dijalektici koju su najvie zastupali sofisti17. Platonu
je Hegel naroito prebacivao da nije naglasio razliku izmeu

00

Plato and Parmenides. VI, London, 1939

Hegel's Werke, XIV, op. cit., 211

istinske i lane dijalektike jer je znao i isticao da je Platon

veoma odluno optuivao sofiste to su unitili razliku
izmedu istinitog i lanog.
Upravo dijalog Parmenid najvie ilustruje opravdanost
ovih Hegelovih zamerki Platonu. Ali, ako se ovaj dijalog ita
paljivije i bez predrasua, neizbeno se namee i misao da
je on moda i napisan upravo radi toga da upozori, ne samo
na neizmerne tekoe na koje je Platon naiao teei da
svojom dijalektikom metodom ispita mogunot izvoenja
sasvim suprotnih zakljuaka iz istih premisa, ve, kako
Vindelband kae, isto tako da pokae dosta podrugljivo na
prljavu drubu koju je bilo moguno nai u svijetu istih
pojmovnih likova"18. to je ustvari osnovni problem s kojim
se Platon suoavao u celoj filozofiji i njegovo pravo mesto u
istoriji filozofije moe se odrediti samo ako se njegova
filozofija posmatra kao jedan od stupnjeva u razvoju antike
misli od Elejaca i Pitagorovaca, od sofista i Sokrata do
Aristotela.
Nesumnjivo je da su sofisti bili u sreditu svih Plavih
kritika. To veoma ubedljivo ilustruju svi Platot0"vi dijalozi.
Zbog toga se Platonova filozofija i ne moe Mhatiti ne moe
se objektivno oceniti ako se ne shvati praS' smisao i znaaj
sofista u antikoj filozofiji, kako onih raniiih tako i onih
kasnijih, kako onih koji se obino uvek smatraju sofistima,
tako i onih koji se ne ubrajaju u sofiste ali koji se esto
slue istim metodama dokazivanja kao 'i sofisti. Cela
Platonova filozofija nije ustvari nita drugo nego veliki napor
da se ree problemi koje su antiekoj filozofiji postavili
Pitagorovci, Heraklit, Elejci, sofisti i Sokrat. Ve je Sokrat'
postavio oveka i probleme ljuclskog saznanja u teite
filozofije, odluno napustivi razmatranje kosmolokih
problema. Ve je kod Sokrata problem metode saznanja
postao prvi i najvaniji filozofski problem. ukoliko su
metode sofista snanije izbijale u prvi plan starohelenskog
naina miljenja, utoliko se neodlonije nametala potreba da
se suzbije relativizam sofistikog naina miljenja koji ie,
kako Hegel kae, dijalektiku pretvorio u majstoriju nekog
lanog privida", u vetinu koja izaziva predrasudu da
dijalektika ima samo negativan rezultat" 19.

Povijest filozofije, I, 64, 1957, Zagreb

narito podvlai V. I. Lenjin u Filozofskim sveskama,
196, Beograd, 1955

18

str

Nasuprot relativizmu i subjektivizmu sofista kod ko~

jih je gipkost pojmova ozbiljno ugrozila svaku odreenost,
utvrenost, tanost miljenja, ve je Sokrat pokuao da
pokae kako da se ta gipkost', pokretljivost, koja uvek moe
da istinito uini lanim, a lano istinitim, podvrgne
utvrenim principima istinitog miljenja. Ali Sokratov
metodski postupak u osnovi prosta, naivna indukcija
bio je jo isuvie jednostavan, pa nije neobino to su se
ak i neki od njegovih neposrednih sledbenika, takozvani
sokratovci, izgubili u nastojanjima da spoje sokratsku
tenju za jasnim pojmovima sa elejskim post'ulatom
apsolutne identinosti bia koja ostavlja otvorenu
mogunost sofistikog dokazivanja da neistinitost nije
moguna, kao to nije moguno postojanje nebia. Platon,
meutim, mje ni u jednom trenutku izgubio iz vida
opasnosti koje je sofistika donela filozofiji njegovog doba. On
je u sofistici video opasnost izroavanja dijalektike koju
treba mecoaicki savladati u interesu istine i filozofije.
Tako i postupa kad u svojim dijalozima izvodi sofiste
da budu predmet Sokratove kritike. Sama kritika mu je bila
put da izgradi i razvije metodu koja, s jedne strane, ne
ignorie pokretljivost, gipkost pojmova, ve naprotiv, ispituie
njihove meusobne, uzajamne odnose i veze, ukljuujui i
sve suprotnosti, ali, s druge strane, treba da omogui da se
u miljenju otkriju pouzdane, tane definicije i zakljuci. To
je ustvari Platonova dijalektika i taj smisao je, kako iz svega
izlazi, on njoj i dao.
Meutim, tu treba uvek imati na umu dva bitna
obeleja Platonove filozofije, bez kojih se stvarno ne moe
shvatiti ta je bila i ta je mogla da bude dijalektika kod
Platona.
Prvo je obeleje u tome to ono to se kao dijalektika
moe nai u Platonovim spisima jo uvek nema strogo
logiki karakter. Na ovo ukazuje i Vindelband. Uostalom,
logika se javlja tek posle Platona, kod Aristotela. Po Hegelu,
koji je smatrao da je pojam istinske dijalektike u tome da
se iskae nuno kretanje istih poimova, ali ne na taj nain
kao da se ono razreava u nita, ve da su jednostavno sami
ti pojmovi kretanje i da je opte upravo jedinstvo takvih
suprotnih pojmova", ni kod Platona se .io ne moe nai
potpuna svest prirodi dijalektike20. Platon je, nesumnjivo,
20

Hegel's Werke, XIV, op. cit., 195

elemente dijaleklike traio i naao kod Elejaca koji su, kako

Hegel kae, d.iialektiku primenjivali uglavnom protiv
kretanja (da bi pobili istinitost kretanja) dok je on sam
usmerio dijalektiku poglavito protiv pretstava i pojmova
svoga doba a naroito protiv sofista"21. Da bi fiksirao,
utvrdio pojmove i pokazao mogunost tanog definisanja i
dokazivanja, mogunost metodikog utvrivanja istire. da bi
obuzdao onu pokretljivost pojmova koju su sofisti razvili do
krajnosti, razarajui sve norme odreenosti i tanosti
miljenia. ukidajui razliku izmeu tanog i lanog. Platon
je na sebe uzeo teku ulogu nepomirljivog kritiara sofista,
ali sam nije bio kadar da postavi one principe milienja bez
koiih ni.ie bilo moguno pristupiti zasnivanju logike kao
nauke. Platon je, dakle, samo pripremio ono to e ostvariti
njegov uenik Aristotel.
Drugo je bitno obeleje Platonove filozofije u tome gt0
piaton nije mogao da nae isto logiko reenje problema
jasnoe, odreenosti, utvrenosti i tanosti optih poimova,
ve je pribegao njihovom ontolokom reenju, ontologizaciji
optih pojmova, ideja pripisavi idejama svojstva koja je
Parmenid pripisao svom jednom, apsoiutnom, venom i
nepromenljivom biu. to je upravo njegovom uenju
idejama i celoj njegovoj filozofiji, pa i njegovoj dijalektici, dalo
obeleja jednostranosti i ogranienosti to je ve Aristotel u
svojoj Metafizici tako principijelno i otroumno razotkrio i
kritikovao da njegovoj kritici, u osnovi, ni danas nema ta
da se doda jer je to, kao to je Lenjin govorio, kritika
idealizma uopte.
Oba ova bitna obeleja Platonove filozofije naroito se
ispoljavaju u ovom dijalogu. Koliko pada u oi da u njemu
nema nigde jasno odreenog Platonovog kritikog staVa
prema sofistikoj vetini operisanja pojmovima zbog koje se
i u antiko doba, i uvek kasnije, dijalektika lako izroavala
u sofistiku, isto tako padaju u oi neizleive mane
Platonovog uenja idejama, koje ustvari i sam Platon
iznosi, a koje su naroito vidne kad se iznosi teza ueu
stvari u idejama. Ustvari, ceo njegov sistem proet je jednim
osnovnim, dubokim protivurejem, koje je izazvalo uenje
idejama. S jedne strane, pokazuje se da je u samoj prirodi
ljudskog miljenja da su ideje pokretljive i gipke. da u
istinitom uvek ima neistinitog, a u neistinitom istinitog,
21

Filozofske sveske, 195

dakle, da ljudski um ne treba da uzima suprotnosti u

pojmovima kao mrtve, ukoene, jednom zauvek date, ve
kao ive, uslovljene, te da tako trai istinu, (upravo u
Parmenidu se i preporuuje takvo traenje istine), ali s druge
strane, ideje su obogotvorene i pripisuju im se svojstva
Parmenidovog veitog i nepromenljivog bica. Kako izmiriti
objektivni. ontoloki idealizam i di.lalektiku? Iz tog
protivureja Platon nije mogao da nae izlaz. Dijalog
Parmenid dozvoljava da se zakljui da ie aton morao biti
svestan tekoa u kojima se nala cela njegova filozofija. Ali
moe se takoe zakljuiti da je on smatrao da filozofija ne
moe uopte izbei takvu vrstu teskoca, naroito kad se radi
dijalektikoi vetini. I u
m!TntovatkaSni;,'a istori^a filozofiJe zaista niJe mogla deod

11

Je Platon strepio od zloupotrebe diialektike, njenog

pretvaranja u sofistiku najbolje se vidi po tome

to je smatrao da bavljenje dijalektikom ne t'reba uopte

dozvoliti pre navrene tridesete godine ivota. On je to
miljenje izloio u Dravi, u dijalogu izmeu Sokrata i
Glaokona, gde se, pored ostalog, moe nai i ovo:
Nisi li ve prilino oprezan kad ne dozvoljava mladim
Ijudima da od toga okuse? Nadam se da nisi zaboravio kako
deica, im prvi put okuse dijalektiku, poinju da je
zloupotrebljavaju kao igraku; da je uvek primenjuju kako
bi njome protivreila, kako bi isto onako, kao to njih
pobeuju, i ona pobedila druge, i da se pritom raduju kao
tenad t'o svoga blinjega mogu pomou logike da
napadaju i rastru.
Ona zaista to rade, i preteruju u tome, ree on.
I kad tako ve mnoge pobede i od mnogih budu sami
pobeeni, onda brzo dou do toga da vie ne cene ono to
su ranije cenili. I zato su ljudi poeli da grde njih same i sve
ono to je kod drugih u vezi s filozofijom.
Suta je istina, odgovori on.
Meutim, kad buau stariji rekoh, nee hteti da
uestvuju u tim ludorijama i vie e se ugledati na onog ko
eli da se razgovara ne bi li saznao istinu, nego na onoga ko
se radi zabave igra i protivrei, a sam e postati umereniji i
taj e ga posao vie uzdii nego to e ga izloiti ruglu.
Tano je, ree on.
Zar onda nije iz opreznosti reeno ono to smo ranije
kazali da prirode kojima emo dopustiti da uestvuju u

dijalektici moraju biti uredne i uravnoteene i da se time ne

sme, kao dosad, baviti svako pa i onaj ko za to nije dovoljno
zreo?
Svakako ree on.22
Ovu opreznost svakako bolje razumemo ako imamo na
umu sutinu Platonova uenja dravi. U duhu svog
shvatanja da dravom treba da upravljaju najmuariji
(filozofi), on je smatrao da filozofsko obrazovanje ima najvei
znaaj za dravu. Kod njega se, ustvari, filozofsko
obrazovanje izjednailo s politikim, a filozofska zrelost sa
sposobnou upravljanja dravom. I u tom smislu je
vebanje u dijalektici" kod njega ne samo vrhunac ve i
krajnji cilj obrazovanja. U jednom razgovoru, u Dravi,
izraeno je to veoma jasno na ovaj nain:
u svoju sopstvenu decu koju sada vaspitava
samo u mislima, ako ih jednom stvarno bude vaspitavao,
sigurno nee pustiti, tako bar ja mislim, da dravom
upravljaju bez duha, kao lutke, i da na taj nain reavaju
najvanije stvari?
Razume se da neu.
Nego e im dati zakon da naroito tee za onim
uenjem koje e ih osposobiti da najrazumnije postavljaju
pitanja i na njih odgovaraju.
Dau im takav zakon zajedno s tobom ree on.
Zar ti se ne ini, rekoh ja, da je dijalektika kao neka
vrsta zavrnog kamena nad ostalim naukama, i da se
nijedna druga nauka pravilno ne moe staviti iznad nje,
nego da ona pretstavlja njihov krajnji cilj?
Tako je, ree on."23
Razumljivo je, dakle, zat'o se Platon naroito bojao
zloupotrebe dijalektike i zato je smatrao da filozofija nema
preeg i krupnijeg zadatka nego da se uspeno suprotstavi
toj zloupotrebi. Po Hegelovoj oceni, koja nije bez osnove,
Platon je, samim tim to se prvi suprotstavio praksi
pretvaranja dijalektike u sofistiku, ustvari prvi ozbiljno
ustao protiv tendencije da se filozofija pretvori u formalno
filozofiranje" koje ,,ne moe uopte da posmatra dijalektiku
drukije nego kao vetinu koja pretstave ili ak pojmove
toliko zapetljava da je njen rezultat samo negativan."24

2r'

Drava, .VII, 538539

Drava, VII, 534, 535
Hegel's Werke, XIV, op. cit. 197

Upravo ovaj dijalog (Parmenid) lepo ilustruje otkuda

dolaze i kako se ispoljavaju te tendencije koje su u svoje
vreme zabrinjavale Platona, a koje uvek zabrinjavaju svakog
ko nastoji da shvati dijalektiku i da se njome slui. Kad se
danas ita ovo delo, ne treba, uostalom, smetnuti s uma ni
Lenjinove rei da dijalektika nije jednom sluila kao mosti
koji vodi sofistici.
Dr Veljko KORA

 PREVODU
U
Parmenidu",
dijalogu
izuzetnog znaaja, Platon je dao
vrhunski
domet
svoje
jedinstvene
i
nedomaive
dijalektike vetine, izatkane od
krajnje apstraktnih tananosti,
koje, mestimino, neosetno
zalaze u oblast fikcija. Da
bismo, na naem jeziku, to
vernije i to jasnije izrazili
izvanredno suptilne prelive i,
katkad, jedva uhvatljiva gibanja
Platonovih dedukcija, dodavali
smo kad nam se to inilo
korisno
za
itaoca

u
etvrtastim zagradama blia
tumaenja pri prevoenju.
. A.

PARMENID
ILI DIJALOG IDEJAMA
Lica u dijalogu:
Kefal, Adeimant, Antifon, Glaukon, Pitidor, Sokrat, Zenon,
Parmenid, Aristotel
Uvodni dijalog
I. Kefal. Odmah posle naeg
ii kome Kefal pria dolaska u Atinu, a doli svom
sastanku
smo iz Klazomene,25 mi na
sa Antifonom.1
agori sretosmo Adeimanta i

Glaukona.26 Uzimajui me za ruku,

Adeimant uzviknu: Dobrodoao, Kefale, i ako ti je ovde
potrebno neto, to stoji u naoj moi, reci." Ali ba zbog
toga dolazim, odgovorih, da vas za neto zamolim. Kai
samo svoju molbu, ree ori. Na to ja produih: Kako ono
bee ime vaeg polubrata po majci? Ne seam ga se. Ovaj je
bio jo dete, kad sam prviput doao ovamo iz Klazomene, pre
dosta vremena. Ime njegovog oca bee, mislim, Pirilamp.27
Sasvim tano, ree on, a njegovo je ime Antifon.28 Ali ta,
uprav0, hoe da zna? Evo, odgovorih ja, ovo su moji
zemljaci,
pravi
ljubitelji
mudrosti
[filozofi].

novog teksta. Prim. prev.

26 Varo u Joniji, rodno mesto grkog presokratovskog filozofa
Anaksagore. Prim. prev.
3 Ova dvojica su Platonova braa. Prim. prev.
* Drugi mu i, moda, ujak Platonov po majci koja se zvala
Periktione. Prim. prev.
28 Antifon je polubrat Platonov. Prim. prev.

127

Oni su uli da je ovaj isti Antifon mnogo optio sa izvesnim

Pitodorom, Zenonovim drugom, i da se sea
poto je tome esto sluao od Pitodora razgovora koje
su nekad vodili Sokrat, Zenon i Parmenid.
Istinu govori, ree. Te razgovore, kazah ja, elimo da
ujemo. To nee biti nita teko, odgovori Adeimant. Jer
on se, jo kao deak, vebao da tekst tih razgovora naui
napamet, a sad se, kao njegov istoimeni ded, bavi
odgajivanjem konja.29 Dakle, poto treba da ga vidite..
hajdemo kod njega. On je ba sad otiao odavde kui, a
stanuje blizu, u Meliti.30 Govorei to, poli smo, Nali smo
kod kue Antifona koji je ba davao kovau neke vale na
uzdi, da ih ovaj popravi. Kad je svrio posao sa kovaern,
braa su mU| kazala zato smo doli. On me je poznao
jer me je video za vreme mog prvog boravka ovde i
pozdravio me je. Kad smo ga zamolili da nam ispria
razgovor, on je prvo pravio tekoe; to je, rekao je, veliki
posao; meutim, potom ga je ipak ispriao o kraja.
Pitodor, Sokrat, Zenon, Parmenid, Aristotel

Antifon je, dakle,. rekao prema onome

to mu je priao Pitodor da su' Zenon
Antifon pria
i Parmenid doli jednom za velike
dijalog izmeu
Panateneje.31 Parrhenid. je bio tada ve
Sokrata, Parmenida
u poodmaklim godinama, sav sed, ali'
i Zenona.
lepog i plemenitog izgleda; moglo mu je
biti ezesetpet godina. Zenon je bio
blizu cetrdesetih godina, vrlo visok i prijatne spoljanosti; za
njega se govorilo da je bio Parmenidov ljubimac. Otseli su
kod Pitodora, van gradskih zidova, u Kerameiku.32 Tu je
doao
i

" Atinjani su imali obiaj da aju unuku deino ime. ^t Prim. prev.
30 Melita je atinski kvart. Prim. prev.
31 Najvei i najstariji praznici, posveeni boginji Atini, praznovani u
Atini svake etvrte godine, tree godine olim- pijade. Prim. prev.
32 Kvart Ionara u Atini. Ovome kvartu je u unutranjo- sti zidova
pripaala agora, a van ziova lepo predgrae gde se nalazilo i groblje za
one koji su umrli za otadbinu. Prim. prev.

Sokrat, i mnogi drugi sa njime, udni da uju

Zenonove spise koje su ona dvojica prviput donela
ovamo. Sokrat je bio t'ada veoma mlad. Spise je itao
sam Zenon. Parmenid se sluajno nalazio napolju.
Trebalo je jo malo, pa da itanje ostalih argumenata
bude D zavreno, kada je Pitodor kako je sam priao
doao spolja, a sa njime Parmenid i Aristotel,33 koji
je bio jedan od tridesetorice. Oni su vrlo malo uli od
spisa. Uostalom, sam Pitodor ga je ranije uo od
Zenona.
Zenonovi akazi. II. Poto je Sokrat sasluao Sokratove
objekcije itanje, zatraio je da se prva rta njih.
pretpostavka prvoga dokaza
jo jednom proita. Kad je to
uinjeno, on je zapitao: ,,5ta hoe time da kae, ZeE
none? Kad bi postojala mnoina bia, misli li ti da bi
ona u isto vreme morala biti slina i neslina? to bi
bilo nemogue, jer niti bi neslina mogla da budu
slina. niti slina neslina. Zar nee to da kae?
Ba to, odgovori Zenon. Ako je, dakle, nemogue da
neslino bude slino, a slino neslino, isto je tako
nemogue da mnoina postoji. Jer kad bi mnoina
postojala, ona bi trpela te nemogunosti. Zar tvoji
dokazi ne tee tome da jednostavno potvrde, nasuprot
svemu to se govori, da innoina ne postoji? Misli li ti
da to dokazuje svaki od tvojih argumenata, i smatra li
da, koliko si argumenata napisao, toliko si dokaza dao
128 da mnoina ne postoji? Hoe li-to da kae, ili ja
nisam dobro razumeo? Naprotiv, kazao je Zenon, ti
si sasvim tano razumeo cilj moga spisa.
Razumem, rekao je Sokrat. Parmenide, da se
ovde prisutni Zenon ne zadovoljava time da bude vezan
sa tobom prijateljstvom, on hoe da bude vezan i za
tvoje delo. Jer, u izvesnom smislu, u njegovom spisu
nalazi se ista teza kao i u tvome; ali time to je on nju
preokrenuo, pokuava da nas zavede [da poverujemo]
33 Imenjak filozofa iz Stagire. Objekcije Aristotela iz ovog
dijaloga prihvatie i Aristotel uitelj Aleksandra Makedonskog.
Prim. prev.

kako je to druga teza. Jer ti u svojim poemama" tvrdi

da je sve jedno, i za tu tezu daje lepe i doB bre
dokaze. on, opet, tvrdi da mnoina ne postoji, i za to
[tvrenje] daje veoma mnoge i vrlo teke aokaze. Kad
jedan od vas tvrdi da postoji Jedno, a drugi da ne
postoji mnoina, i svaki, sa svoje strane, tako govori da
izgleda kao da nije kazao nita od onoga to je rekao
drugi, iako je kazao skoro istu stvar onda su,
oevidno, za nas proste ljude vai govori suvie visoki!
Ti, Sokrate, rekao je Zenon, nisi potpuno
shvatio istinu koju sadri moj spis, mada, kao kuke
iz Lakonije, za njegovim sadrajem dobro tri i njui
ga. Samo, pre svega, ti nisi zapazio da moj spis
napisan u namerama koje pominje nikako ne
pretenduje na to da njih sakrije Ijudima, i da se prikae
kao neki veliki podvig. Nego ono emu si govorio jeste
neto sporedno; u istini, moji spisi su pomoe D
Parmenidovoj tezi protiv onih koji su se usudili da je
izloe potsmehu, tvrdei da, ako Jedno postoji, iz te
teze proizlazi mnogo smenog i njoj samoj protivrenog.
Moj spis pobija one koji tvrde da mnoina postoji, vraa
im udar za udarom, i jo vie, nastojei da uini jasnim
da bi, jo smenija nego pretpostavka da Jedno postoji,
izgledala njihova pretpostavka mnoini koja postoji
onome ko bi bio sposoban da je pravilno razvije [da joj
pravilno sagleda posledice]. Iz takve elje za
raspravljanjem, ja sam taj spis napisao kad sam jo bio
mlad, i, poto je bio napisan, neko mi ga je ukrao,
tako da nisam imao vie da reavam treba li da ga
iznesem na javnost ili ne. Ali u zabludi si, Sokrate, kad
veruje da on nije napisan iz mladiske elje za
raspravljanjem, nego iz slavoIjublja zrelog oveka.
Inae, kao to sam ve rekao, nisi ga ravo
okarakterisao.
III. pa dobro, t'o primam, odgovori Sokrat, i 129
mislim da je onako kako ti kae. Ali reci mi ovo:
smatra li da postoji ideja slinosti, apsolutna i kao
takva, i druga, njoj suprotna, sutina neslinog?
Poto obe ove ideje postoje, da li i ja, i ti, i drugi
predmeti koje nazivamo mnogima uestvujemo u
njima? I ima li ega udnog ako oni koji uestvuju u
ideji slinosti postaju time slini, i to tano u onoj meri
u kojoj u njoj uestvuju; ako oni to uestvuju u ideji

neslinosti postaju neslini; a ako oni koji

uestvuju u obe ideje postaju u isto vreme i slini i
neslini? Ako bi neko dokazao da su slini predmeti
kao takvi postali neslini, ili da su neslini postali
slini, to bi, mislim, bilo udo. Ali ako bi on dokazao
da predmetima koji uestvuju u obe ove ideje i
pripadaju oba ta naina, to mi se, Zenone, ne bi
inilo nita udno. ne bi ni to ako neko izjavi da su
sve stvari Jedno, zato to uestvuju u Jednome, i, u
isto vreme, da su mnoge, zato to uestvuju mnoini.
Ali ako nam se dokae da je sama sutina Jednog kao
takvog Mnogo, a, s druge strane, ako nam C se dokae
da je samo Mnogo Jedno, tome bih se ve udio. A,
isto tako, i u odnosu na sve druge atribute, bilo bi
vredno uenja, kad bi neko dokazao da su sami rodovi
i ideje aficirani u sebi samima ovim suprotnim
afekcijama. ako neko moe meni da dokae da sam
Jedno i Mnogo, ne t'reba se tome uditi. Jer on samo
sme da kae, ako najpre hoe da me prikae kao
Mnogo, da je neto drugo moja desna, a drugo moja
leva strana, da je drugo moja prednja, a drugo moja
zadnja strana, a isto vai i za gore i dole, jer ja imam
mislim uea u mnoini. Ako, zatim, hoe da me
prikae kao Jedno, on e rei d da meu nama
sedmoricom ovde, samo sam ja jedan ovek, ukoliko
uestvujem i u Jednom, i tako bi on oba tvrenja
dokazao kao istinita. Ako sad neko preduzme da za
takve stvari kao to su kamenje, komadi drva i slino,
u isti mah dokazuje da su Mnogo i Jedno, onda
emo rei da nam prikazuje Mnogo i Jedno; ali ne da je
Jedno Mnogo, niti da je Mnogo Jedno; dakle ni on ne
tvrdi nita udnovato, nego samo ono emu bismo se
svi mi sloili. Ali, to se tie bia kojima sam maloas
govorio, ako bi neko prvo poeo da izdvaja ideje
jedne od drugih u njihovoj apsolutnoj sutini,
naprimer slinost i ne slinost, mnoinu i jedinstvo, mirovanje i kretanje, i sva
bia ove vrste, i dokazao da ona izmeu sebe mogu
da se meaju i da se odvajaju, tada bih, rekao je
Sokrat, ja bio zauen i zadivljen, Zenone! Po mome
miljenju, tvoja argumentacija sprovedena je vrlo
snano. Ali moje divljenje, ponavljam, bilo bi mnogo
vee prema onome ko bi mogao pokazati tu istu

tekou u samim idejama, gde je ona na mnogo130

struke naine isprepletana, i kad bi, kao to je va
govor pokazao za vidljive predmete, ona bila otkrivena
i u onome to se shvata razumom.
Parmenid i Sokrat. IV. Tako je govorio Sokrat, Ideje.
Tekoe koje prema onome to je priao uenje
idejama Pitodor, koji je, sa svoje povlai za sobom.

strane, mislio da e se Parmenid i Zenon na svaku od

ovih rei skoro naljutiti; meutim. oni su njegov govor
vrlo paljivo pratili, i esto su jedan drugoga smeei
se pogledali, to je pokazivalo da se dive Sokratu.
Sa tim oseanjem Parmenid je rekao, im je Sokrat
zavrio govor: Koliko mnogo, ti Sokrate, zasluuje B
da bude slavljen zbog tvoje revnosti u dokazivanju!
Ali reci mi jo, da li ti sam vri izdvajanje kome
govori, pa stavlja odvojeno [ono to naziva] ideje
kao takve, a odvojeno opet predmete koji uestvuju u
tim idejama? I priznaje li ti jedno odvojeno bie
slinosti kao takvoj, odvojeno od slinosti koja je u
nama, a isto tako i Jednom i Mnogom, i svemu onome
emu si uo sad od Zenona [i svim determinacijama
kojima si uo da Zenon sad raspravlja]? Ja?
Zacelo! odgovorio je Sokrat. ini li ti to, upitao
je Parmenid, i u sledeim sluajevima. Da li
pretpostavlja, naprimer. da postoji za pravino ideja
apsolutna i kao takva, a, isto tako, i za lepo, dobro i za
sve to je ove vrste [i za sve sline determinacije]?
Da, odgovorio je on. I, zatim, da li pretpostavlja
jednu c ideju oveka van nas i van svih Ijudi koji su
ono to i mi, jednu ideju kao takvu oveka, ili vatre,
ili vode? To je tekoa, odgovorio je on, u kojoj sam
se esto nalazio, Parmenide, povodom ovih predmeta;
naime. ja nisam znao da li to pitanje treba ili ne treba
reiti u istom smislu kao u prethodnim sluajevima?
predmetima, Sokrate, koji mogu izgledati
smeni, kao to su dlaka, blato i neistota, ili
svakom drugom predmetu bez ikakvog znaaja i bez
ikakve vrednosti, jesi li u sumnji da li bi trebalo
tvrditi ili ne da i za svakoga od njih postoji jedna
odvojena ideja, razliita od predmeta koji dotiu nae
ruke?

 Nisam ni u kakvoj sumnji, odgovorio je Sokrat; predmeti

ove vrste postoje, ba onakvi kakve ih mi vidimo, ali
bi bilo odve udno verovati da postoji neka njihova
ideja. Priznajem da me je katkad uznemiravala misao
da li bi, moda, trebalo prihvatiti istu pretpostavku i za
sve druge predmete. Zato, im se ovde zaustavim, brzo
beiin iz straha da ne propadnem, tonui u bezdano
brbljanje. ako opet priem onim predmetima,
kojima smo se ba sad sloili da njihove ideje postoje,
njih prouavam, i na njima se rado zadravam.
:E Uestvovanje stvari Ti si jo mlad, Sokrate, u idejama.
odgovori Parmenid, i jo te
Tekoe toga uenja. filozofija nije tako vrsto
obuhvatila, kao to mislim da
e te jednom obuhvatiti, kad nita vie od ovih stvari
nee potcenjivati. zasad ti jo obraa panju na
miljenja ljudi; to je posledica tvojih godina.
V. Dakle, reci mi sledee. Ti si miljenja, kae, da
postoje izvesne ideje [ideje jednog izvesnog modaliteta];
druge stvari dobijaju imena time to uestvuju
131 u tim idejama, tako da one to uestvuju u slinosti,
postaju sline; one to uestvuju u veliini, velike, a
one to uestvuju u dobroti i pravinosti, pravine i
dobre. Svakako, odgovori Sokrat. Dakle svaki
uesnik mora uestvovati ili u celoj ideji, ili samo u
jednom njenom delu? Ili moe li, sem ova dva, postojati
jo kakav drugi nain uestvovanja? kako bi to
bilo mogue? upita on. Kakvo je tvoje miljenje: da li
cela ideja, kad se nalazi u svakom od mnogih
predmeta, ostaje jedna? ili ta biva? Sta je spreava,
Parmenide, odgovori Sokrat, da ostane jedna?
Ostajui. dakle, jedna i identina, ona e se nalaziti
prisutna cela. u isto vreme, u mnogim predmetima koji
su jedni van drugih; dakle, ona e biti odvojena
od sebe same.34 Ne, rekao je on, sem ako sa tim nije kao
sa danom koji, ostajui jedan i identian, jeste, u isto
vreme, prisutan na mnogo mesta, a zbog toga nije sam on
izvan samoga sebe [nije odvojen od samoga sebe], Na taj
nain bi i svaka ideja bila sveprisutno jedinstvo, a ipak
34 U Aristotelovoj Metafizici (1039 a 33-v 2) nailazimo na isto
tvrenje. Prim. prev.

identino. Divan nain, ree Parmenid, pronaao si ti,

Sokrate, da ono t'o ostaje jedno i identino bude, u isto
vreme, prisutno na mnogim mestima. To je kao kad bi,
pokrivajui jednim platnom za jedra mnogo ljudi, rekao: ono
je jedno na mnogima, i ono je tu celo. Ili zar nisi hteo tako
neto otprilike da kae? Moda, odgovorio je on. Da li
bi tako platno za jedra bilo celo preko svakog, ili bi,
naprotiv, jedan njegov deo bio preko jednog, a jedan preko
drugog? Jedan deo. Dakle, Sokrate, rekao je Parmenid,
ideje kao takve imaju delove [mogu da se dele], a predmeti
koji uestvuju u idejama uestvuju samo u jednom
njihovom delu; tako se ideja ne bi vie nalazila cela u
svakom predmetu, nego bi samo jedan njen deo bio u
svakom predmetu! Tako bar izgleda. Hoe li, dakle,
Sokrate, pristati da izjavi da se jedinstvo ideje u nama u
istini deli, a da ipak ostaje jedinstvo? Nikako, odgovori
on. Gledaj dalje, rekao je Parmenid, ako ti deli
veliinu kao takvu, i ako je svaki od mnogih velikih
predmeta veliki jednim delom veliine, manjim nego to je
veliina kao takva, zar t'o nije oevidno nerazumno?
Potpuno, rekao je on. zatim, ako svaki uesnik dobija
jedan mali deo Jednakog, treba li on tada, zato to ima
neto to je manje od Jednakog kao takvog, ba tim delom
da bude neem jednak? To je nemogue. Ali ako neko
od nas ima jedan deo malenosti, onda e malenost biti vea
nego ono to je njen deo. malenost kao takva bie po t'ome
vea. Meutim, ono emu oduzeto biva dodato, bie time
manje, a ne vee nego pre toga. To ne moe biti, rekao je
Sokrat. Na koji bi nain, dakle, Sokrate, zapitao je
Parmenid, ti zamislio to uestvovanje drugih stvari u
idejama, ako ono ne moe biti uestvovanje ni u delu ni u
celini?

Tako
mi
Zevsa,

rekao je Sokrat, ne ini mi se nimalo lako da se po tom

pitanju izjasnim ma na koji nain.
Ideja kao princip sad, ta misli sledejedinstva. Ideja
kao em pitanju? kome? sintetino jedinstvo. Mislim

da te sledee razmatranje vodi tome da pretpostavlja

svaku ideju u njenom jedinstvu. Kad ti, naime, mnogi
predmeti izgledaju veliki, onda ti izgleda da u njima svima
zajedno otkriva izvesnu specifinu formu, koja je jedna i
identina; otuda smatra da je ona jedinstvo Velikog.
Istinu govori, rekao je Sokrat. sad, zar se nee pokazati
jedno novo jedinstvo Velikog, kad Veliko kao takvo i druge
velike predmete tvoj duh na isti nain gleda sve zajedno? I
zar to novo jedinstvo nije nuno svima njima zajedno, da bi
izgledali veliki? To je verovatno. Jo jedna druga ideja
veliine e se pojaviti, pored Veliine kao takve i pored
predmeta koji u njoj uestvuju; i opet nad svima ovima
zajedno jo jedna druga ideja kojom su svi ovi sastavni
delovi veliki; i, prema tome, svaka ideja nee ti vie biti
jedinstvo, nego beskrajna mnoina.
VI. Ali, Parmenide, rekao
je Sokrat, da moda svaka od
tih ideja nije samo misao. i da,
prema tome, ona ne bi mogla da se stvori ni na kom drugom
mestu sem u duama.
Tako shvaena, svaka
Ideja kao praslika
ideja bi, zaista, sauvala
[paradigma] stvari.
svoje jedinstvo, i ne bi
Dvie imala da trpi tekoe kojima smo maloas
govorili. U tom sluaju, rekao je Parmenid, svaka od
ovih misli bila bi jedinstvo, ali zar ona ne bi bila misao
niega? To je nemogue, odgovori Sokrat. Onda misao
nekog predmeta? Da. Koji postoji ili koji ne postoji?
Koji postoji. Zar taj predmet nije neto to je jedno; njega
ova misao zamilja kao prisutnog u itavom jednom nizu
stvari; on je jedna i odreena pretstava. Da. Zar ne bi
bila ideja taj predmet koji se zamilja kao jedinstvo, kao
uvek identian u nizu stvari? To izgleda nuno. Ali
kako dalje, rekao je Parmenid? Zar nije nuno, kad tvrdi
da druge stvari uestvuju u idejama, da ili smatra da se
svaka stvar sastoji iz misli i da sve misli, ili da su stvari misli
Reprezentativna
ideja.

133

koje

ne

misle.

 Samo ni to, rekao je Sokrat, nema nikakvog smisla. Ali,

Parmenide, evo ta bi meni izgledalo najbolje objanjenje: te
ideje kojima govorimo jesu praslike [paradigme] u venosti
prirode; a druge stvari [predmeti] su im sline i njihove su
kopije [reprodukcije], Uestvovanje drugih stvari u idejama
sastoji se u tome to su one njihove kopije. Ako onda
jedan predmet, produi Parmenid, lii na neku ideju, je li
mogue da ta ideja ne bude slina svojoj slici, u onoj meri u
kojoj je ova kopija ideje? Ili postoji li kakva vetina pomou
koje slino moe ne biti slino slinom? Ne postoji. I zar
nije veoma nuno da i slino i njemu slino uestvuju u
jedinstvu, i to u istom? Nuno je. Ali zar ideja kao
takva ne bi bila ono ime su sline stvari sline time to u
njoj uestvuju? Da, potpuno. Nemogue je, dakle, da
jedan predmet bude slian nekoj ideji, ili da ideja bude
slina nekom predmetu. Inae bi se uvek pored ove ideje
pojavljivala druga ideja; a ako je ona druga opet slina
nekom predmetu [pojavljivala bi se] jo jedna, i nikad ne bi
prestalo t'o pojavljivanje nove ideje, ako ideja treba da
bude slina predmetu koji u njoj uestvuje. To to govori
potpuno je istinito. Dakle drugi predmeti ne uzimaju
uea u idejama slinou, nego treba traiti neki drugi
nain uestvovanja. Tako izglea. Vidi li, dakle, sad,
Sokrate, rekao je Parmenid, kako nastaje velika tekoa, kad
neko pretpostavi kao ideje apsolutne realnosti kao takve.
Velika
tekoa!
Tekoe koje sadri
u sebi uenje
transcendenciji
ieja. Ako su
transcendentne,
ideje bi bile
nedostupne
ljudskom saznanju.

dosad, moe se rei, ti nisi ni

dodirnuo ogromnu tekou
to se pojavljuje, im za
svaku realnost koju definie
hoe da postavi jednu
pojedinanu i od nje odvojenu
ideju koja joj odgovara.
Kako to? odgovori on.

Znaj,
dakle,
dobro, rekao je on, da
Izmeu mnogih drugih tekoa, rekao je Parmemd,
najvea je sledea. Mogao bi nam, naime, neko rei, da,
ako su ideje onalcve kakve smo rekli da moraju biti
onda one ak ne mogu biti ni saznate. da uveri u
njegovu zabludu tvorca takvoga tvrenja, mogao bi

samo ovek vrlo iskusan u pobijanju i obdaren, koji

ima volje da ide za onim to hoe da vodi dokazivanje
kroz mnoga raspravljanja koja poinju izdaleka.
Drukije se ne bi mogao ubediti onaj, ko hoe C da
prisili ideje da ostanu nepristupane Ijudskom
saznanju. Zato to, Parmenide? upita Sokrat.
Zato to, Sokrate. mislim da i ti, a i svaki ko
pretpostavlja da od svake realnosti [od svakog
preameta mislij postoji jedna bitnost, apsolutna i kao
takva, pre svega potvrujete da nijedna od tih
bitnosti ne postoji u nama. Kako bi ona to mogla, i
bila jo apsolutna i kao takva? odgovori Sokrat.
Dobro govori, rekao je ovaj. Dakle sve ideje koje su
ono to su samo u uzajamnom odnosu, imaju svoju
bitnost samo u tom D odnosu, a ne u odnosu na
predmete koji im, meu nama, odgovaraju, bilo kao
reprodukcije [kopije], ili za ta se oni ve smatraju. Kad
mi u idejama ueestvujemo, bivamo nazivani imenima
koja odgovaraju idejama. predmeti koji meu nama
imaju isto ime kao ideie, stoje u uzajamnom odnosu sa
predmetima koji su kao oni, a ne sa idejama; oni se
odreuju s obzirom na predmete kao to su oni, a ne s
obzirom na ideje koje imaju isto ime kao predmeti.
Sta hoe da kae? upita Sokrat. Evo ovo, odgovori
Parmenid. Ako je jedan od nas gospodar ili rob nekog
drugog, on zacelo nije rob gospodara kao takvog,
bitnosti goE spodara; niti je ako je gospodar
gospodar roba kao takvog, bitnosti roba, nego,
kao ovek. 011 ima i jedan i drugi odnos sa ovekom.
gospodarstvo kao takvo jeste ono to je u odnosu na
ropstvo kao takvo; a, isto tako, ropstvo kao takvo jeste
ropstvo u odnosu na gospodarstvo kao takvo. Ali
realnosti u nama nemaju moi nad ovim realnostima
odozgo, kao to ni ove nemaju vie moi nad nama.
Izmeu samih sebe, velim, sa bitnostima kao to su
one same, imaju odnose ove bitnosti [realnosti] odozgo,
a nai predmeti ima134 ju, slino tome, samo izmeu
sebe svoje odnose. Razume li ta hou da kaem?
Potpuno razumem, odgovori Sokrat.
VII. Dakle, produi on, i saznanje kao takvo,
bitnost saznanje, jeste saznanje bitnosti istine,
kao takve i transcendentne. Potpuno. Prema
tome. svako saznanje kao takvo bie saznanje svake
realnosti kao takve. Zar ne? Da. to se tie
saznanja kod nas,13 zar se ono nee odnositi na istinu
kod nas, i. prema tome, zar ne bi svako pojedinano
saznanje
kod nas bilo samo saznanje jednog odreenog predmeta
kod nas? Nunim nainom. Ali ideje kao takve,

kao to ti priznaje, nisu ni u nama, niti se one mogu

nai meu nama. Ne, zacelo. Da li vrste kao
takve, kakva je svaka u svojoj sutini, mogu biti
saznate od jedne ideje kao takve, ideje saznanja?
Da. Ali mi nju nemamo. Zaista ne. Dakle.
bar mi ne saznajemo nijednu od ideja, poto ne
uestvujemo u saznanju kao takvom. Izgleda da ne.
Dakle mi ne moemo saznati lepo kao takvo u
njegovoj bitnosti, i dobro, i sve to zamiljamo da su
ideje
C kao takve. Tako izgleda, naalost.
Ali pogledaj sad na ono
jo gore. Na ta? Hoe
li priznati ili ne, da, ako postoji jedna vrsta kao takva
saznanja, ona je, kao i lepota i sve druge vrste, mnogo
tanija od saznanja koje je u nama? Da. Dakle ti
bi Bogu, pre nego svakom drugom, ako drugi
uestvuju u saznanju kao takvom, pridao tu
apsolutnu tanost saznanja? Nunim nainom.
Hoe li Bog, ako poseduje saznanje kao takvo, moi
D da sazna ono to je kod nas [predmete iz nae oblasti]?
Zato da ne? Zato to smo se, rekao je Parmenid.
meu sobom sloili, Sokrate, tome da niti
transcendentne ideje imaju onu mo kojom raspolau
na predmete to se kod nas nalaze, niti, isto tako,
predmeti to se kod nas nalaze na ideje, nego ideje i
predmeti to se kod nas nalaze imaju tu mo svako u
svome podruju [u svojoj kategoriji]. Sloili
Bojem saznanju
nije pristupana
Ijnska realnost

18

pojava,

Upravo empiriskog saznanja, ogranienog na ovaj svet

tojest postajanja i nestajanja. Prim. prev.

smo se u tome. Ako se, dakle, u Bogu nalaze

apsolutno savrenstvo gospodstva kao takvog i
apsolutno savrenstvo sazhanja kao takvog, niE kad
gospodstvo onih gore nee nama vladati, niti e njihovo
saznanje moi da sazna bilo nas, bilo ma ta kod nas.
Nego, na slian nain, mi ne vladamo onima gore
naom vlau, niti naim saznanjem saznajemo ma ta
od boanskog; a oni, iz istog razloga, nisu nai
gospodari, niti saznaju ljudske stvari, iako su bogovi.
Ali, ree Sokrat, daje odve udan argument onaj ko
liava Boga znanja. Evo, Sokrate, nastavi Parmenid,
kakve se tekoe, a i mnoge druge 135 jo, sem
ovih, nunim nainom, vezuju za ideje, ako postoje
ideje bia, i ako se svaka ideja stavlja [definie] kao
realnost po sebi. Otuda se u onome kome se izlae ova
teorija bude sumnje i prigovori; on e rei da te ideje ne
postoje, ili, ako se i pretpostavi da p'ostoje, njih,
apsolutno nunim nainom, ne moe saznati ljudska
priroda. Takvi prigovori izgledaju istiniti, i kao to sam
maloas rekao neobino je teko izmeniti ubeenje
onoga ko ih ini. jako darovit morao bi biti ovek
kome bi se moglo uiniti pristupanim shvatanje da
postoji jedna vrsta svake pojediB nane realnosti,
jedna bitnost, apsolutna i kao takva. jo udesnije
obdaren bio bi onaj, ko bi iznaao ovu teoriju, i ko bi
bio sposoban da u nju uputi druge, poto je prethodno
svima njenim pojedinostima valjano prosudio.
Slaem se s tobom, Parmenide, ree Sokrat, jer govori
sasvim shodno mome miljenju. Ali, s druge strane,
produi Parmenid, ako se neko nae, Sokrate, ko nee
da dopusti da postoje ideje bia, s obzirom na ranije
iznesene prigovore i na druge ovima sline, i ako taj
odrekne da postavi za svaku realnost jednu odreenu
ideju, on nee imati c kuda da upravi svoju misao,
poto nije hteo da pretpostavi jednu ideju za svaku
realnost, ideju uvek identinu. A, na taj nain, bila
bi potpuno unitena dijalektika sposobnost. Cini mi
se da si na ovu posledicu naroito obratio panju.
Istinu kae, priznao je Sokrat.
VIII. ta e uiniti sa filozofijom? Kuda e se
okrenuti, ako ne moe da
doe ni do kakvog sa2 Platon: Parmenid

17

znanja ovim stvarima? , mislim, zasad ne mogu

da sagledam.
Suvie rano, rekao je Parmenid, pre nego to si se dobro
izvebao,
Sokrate,
preduzima ti da odredi ta je lepo, i pravino, i
dobro, D i svaka ideja pojedinano. To mi je prekjue
palo napamet, kad sam te uo da raspravlia ovde sa
Aristotelom. Zacelo je lepa i boanstvena, znaj, revnost
koja te potstie na ova ispitivanja. Ali se napregni, i,
dok si jo mlad, vebaj se vie u onoj vetini koja se
smatra za nekorisnu, i koju prosti ljudi nazivaju
brbljanjem, jer, ako tako ne radi, izmai e ti
istina. koji je, Parmenide, ree, taj nain
vebanja? Onaj isti, Sokrate, odgovorio je Parmenid,
koji si sad uo od Zenona. Meutim, ja sam se
radovao to si ti ovome rekao da se ne slae sa njime
da ispitivanje zaluta samo meu vidljive predmete i
oko njih, nego da ono treba da se okrene i predmetima
koii se poglavito shvataju razumom, i koji se s pravom
mogu nazvati idejama. Meni se ini, rekao je Sokrat,
da nije teko pokazati da su prvi predmeti slini i
neslini, i da su svakom drugom suprotnou bia
aficirani [i da njima pripada sve to se hoe], Vrlo
dobro, odgovori Parmenid. Ali treba otii i korak dalje
od prethodnog. Naime nije dovoljno pretpostaviti, u
svakome sluaju, postojanje predmeta i ispitati 136 ta
iz te pretpostavke proizlazi. Treba, isto tako,
pretpostaviti i da taj isti predmet ne postoji, ako jo
bolje hoe da se veba.14 Sta hoe da kae?
upita Sokrat. Uzmimo, ako hoe, objasni
Parmenid, onu istu pretpostavku koju je postavio
Zenon: ako postoji mnoina, traiti ta iz toga treba da
proizae i za samu mnoinu u odnosu na nju samu, i
u odnosu na Jedno; a, isto tako, za Jedno, i u odnosu
na njega samog, i u odnosu na mnoinu. ako ne
postoji mnoVebanje
u dijalektici

14 Auguste Dies, u svom prevodu na francuski Parmenida,

napominje da Aristotel u Topikama preporuuje ovu metodu kao
dijalektiku gimnastiku i kao instrument naunog istraivanja
(Platon, Oeuvres completes, tome VIII, Ire partie, Collection des
Universites de France, Paris 1956, str. 6970, nap. 1). Dies, na
istome mestu, ukazuje i na to da izmeu Topika i Parmenida ima
tekstuelnih slaganja.

ina, treba, s druge strane, ispitati ta iz toga

proizlazi i za Jedno i za mnoinu, bilo u odnosu na
njih same, bilo u odnosu jednih na druge. ako se
opet dalje pretpostavi da slinost postoji ili da ne
postoji, [valja ispitati] ta e iz svake od ove dve

hipoteze sledovati i za same njene predmete, i za druge

predmete, bilo u odnosu na njih same, bilo u njihovim
uzajamnim odnosima. Isti dokaz vai i za neslino, i za
kretanje i mirovanje, i za postajanje i nestajanje, ak i
za samo bie i nebie. Jednom rei, za svaki predmet
koji, prema hipotezi, postoji ili ne postoji, ili prima
makakvu afekciju [ili se ma ta bilo njemu C
pretpostavi], treba ispitati kakve posledice iz te
pretpostavke proizlaze i za sam taj predmet, i za druge
predmete, i to, prvo, za jedan koji ti izabere, zatim
za vie njih, najzad za sve, po istoj metodi. Ti e,
isto tako, i za druge predmete ispitati ta proizlazi za
njih same, kao i za predmet koji e uvek stavljati
prema svom izboru, i to kako u hipotezi u kojoj e
pretpostaviti da predmet postoji, tako i u onoj u kojoj
e pretpostaviti da predmet ne postoji. Tako e se
vebati, ako hoe da, savreno izveban, tano
upozna istinu. Ali, Parmenide, primeti Sokrat,
nerazumljiva je metoda kojoj govori, i ja je ne
shvatam tano. Ali zato mi ti to ne bi razloio na
jednoj pretpostavci koju bi ti sam izabrao? Ja bih je
bolje shvaE> tio. Veliki napor, Sokrate, rekao je
Parmenid, trai ti od oveka mojih godina. Ali zato
nam ti, Zenone, rekao je Sokrat, ne bi t'o razloio?
Na to je Zenon, izgleda, smejui se, odgovorio: Samoga
Parmenida treba moliti, Sokrate, jer ono to on govori
nije neznatno. Zar ne vidi kakav ogroman posao
trai? Kad bi nas bilo vie, ne bi bilo pristo.ino moliti
ga za to; jer je neprilino da takvim predmetima E
govori pred mnogima jedan ovek njegovoga doba. Jer
prosti Ijudi ne znaju da je nemogue pronai istinu i
razumeti je, ako se ne ispitaju u pojedinostima svi
putevi u svakom smislu. Ja se, dakle, Parmenide,
pridruujem Sokratovoj molbi, da bih i ja mogao,
posle dugo vremena, da te ponovo ujem."
IX. Tako je govorio Zenon, priao je Antifon
prema Pitodorovim iskazima. Tada su Pitodor, Aristotel
i drugi zamolili Parmenida da prikae svoju
metodu, i da im to ne odbije. Na td je Parmenid rekao:
Moram vas posluati. Ali, ini mi se, meni e se dogoditi
ono to se desilo Ibikovom trkakom konju koji je, nekad
izvrsan trka, ali ve star, morao jo jednom da uestvuje u
trci sa kolima, pa je zadrhtao, jer je iz iskustva znao ta
mu pretstoji. njegov gospodar, poredei se sa njime, rekao
je: I ja, protiv svoje volje, i ve star, primoran sam da jo
jednom poem putem ljubavi."35 Tako i ja, kad se toga setim,
osetim veliki strah, mislei da li u, ovako star, moi da
35 Ovde Parmeni navodi stihove grkog lirskog pesnika Ibika iz
Regiona, koji je cvetao" oko 528 g. pre n. e. Prim. prev.

isplivam iz tako velikog i tekog mnotva ispitivanja.

Meutim, uiniu kako elite, jer se, kao to kae Zenon,
nalazimo meu svojima. Odakle emo, dakle, poeti, i ta
emo staviti kao prvu pretpostavku? Ili hoete li, poto
naporna igra treba da bude odigrana, da ja ponem od sebe
samoga i od moje pretpostavke, stavljajui kao osnovu
Jedno kao takvo, i ispitujui ta treba da sledilje iz hipoteze
da Jedno postoji, a ta iz hipoteze da Jedno ne postoji?"
To svakako uini, rekao je Zenon. ko e mi odgovarati?
upita Parmenid. Da li najmladi? Jer on e se najmanje u
svata plesti, i najiskrenije e odgovarati ono to misli. U
isto vreme, njegovi odgovori pribavie mi odmor [pauzul.
Ja sam na to spreman, Parmenide rekao je Aristotel. Jer
ti mene oznaava, oznaavajui najmlaeg. Pitaj, dakle, a ja
u odgovarati.
Parmenid i Aristotel. X. Dobro, neka bude, rePrva
pretpostavka: kao je Parmenid. Ako Jedno Jedno postoji.
postoji, onda,, zar ne, Jedno
Jedno je Jedno.
ne moe biti mnogo? Kako
Ono nije ni celina, bi to moglo? Ono, dakle, ni delovi.
ne moe ni imati delove, niti
moe biti celo. Zato? Deo je
deo jedne celine. Da. ta je celo? Zar nije celo 0110
to nije lieno nijednoga dela [to ima sve delove]?
Potpuno. U oba sluaja, dakle, Jedno e se sastojati iz
delova, i kad je celo, i kad ima delove? Nunim nainom.
U oba sluaja, dakle, bilo
bi Jedno mnogo, a ne jedno. To je istina. Ali ono
treba da bude ne mnogo, nego jedno. Treba.
Dakle, Jedno ne moe ni da bude celo, ni da ima
delove, ako treba da bude Jedno. Ne, zaista!
Jedno nije ni pravo, Ako nema nikakvoga dela, ni
okruglo.
onda ono nema ni poetka,
Ono je bez oblika. ni kraja, ni sredine, jer bi

ovi bili njegovi delovi.

Tano. Ali kraj i poetak jesu granice svakog
predmeta. Kako ne bi bili? Dakle Jedno je
bezgranino, ako nema ni poetka ni kraja.
Bezgranino. Ono je i bez oblika, jer ne uestvuje
ni u okruglom, ni u pravom. Kako to? Okruglo je
ono iji su krajevi svuda podjednako udaljeni od
sredine. Da.
pravo je ono ija je sredina ispred dva kraja.
Tako je. Jedno bi, dakle, imalo delove i bilo mnogo,
kad bi uestvovalo u nekom obliku, bilo pravom,
138 bilo okruglom. Svakako. Ono, dakle, nije ni pravo,
ni okruglo, poto nema delova. To je tano.

Jedno nije
Ali ako je Jedno takvo, ono
ni u samome sebi, ne bi moglo nigde biti. Jer ono ni u
drugom.
ne bi moglo biti ni u drugom,
Jedno nije u prostoru. ni u samom sebi. Kako to?

Ako bi bilo u neem

drugom, onda bi moralo biti kruno obuhvaeno od
onoga u emu je sadrano, i imalo bi sa njime mnogim
svojim takama mnogostruke dodire. Jedno, bez
delova, koje ni na koji nain nema uea u krugu, ne
moe imati tu mnoinu perifernih dodira.
Ne moe. Ali, budui samo u sebi, ono e biti B
obuhvaeno, ali niim drugim nego sobom, poto se
jedino u sebi nalazi; jer nemogue je biti u neem, a ne
biti njime obuhvaen. Nemogue, zaista. Dakle,
drugo bi bilo ono to obuhvata kao takvo, a drugo
obuhvaena stvar; jer, u svojoj celini, Jedno ne bi
moglo ist'ovremeno biti i aktivno i pasivno. Jer kad bi
ono to moglo biti, onda Jedno ne bi bilo vie jedno,
nego dya. Ono, zaista, ne bi vie bilo Jedno.
Jedno, dakle, nije nigde, ni u sebi, ni u neem
drugom. Nije nigde.
Jedno nije ni u miru, XI. Vidi, dakle, da li kad ni
u kretanju.
je tako ono moe; biiti nepokretno ili pokretano.
Zato to ne bi moglo? Zato to, ako se kree, ono se
C ili premeta ili se menja. Jer to su jedina kretanja.
[Jer nema drugih kretanja sem ovih]. Da. Ali ako
se Jedno menja u odnosu na sebe samo, onda je
nemogue da ono jo bude jedno. Nemogue je.
Dakle, ono se ne kree radi menjanja. [Dakle, njegovo
kretanje ne sastoji se u menjanju]. Oevidno ne.
Da li [se kree] radi premetanja? Moda. Samo,
ako se Jedno premeta, ono bi moralo ili da se na
istome mestu okree u krug, ili bi moralo da menja
svoja mesta jedno za drugim. Nunim nainom.
Ali, ako se Jedno okree u krug, da li ono mora,
nunim nainom, da miruje u svom sreditu, i da ima
druge delove koji se okreu oko sredita? ono to
nema ni sredita, ni delova, na koji nain treba da
se okree oko sredita? Ni na koji nain. Ali ako
ono menja svoje mesto, da li onda dolazi u svako drugo
vreme na drugo mesto i tako se kree? Da, ako se
kree. da se nalazi negde u neem pokazalo
nam se nemogue. Da. zar nije, dakle. jo
nemogunije da ono u neto doe? Ne razumem u
ta. Ako neto ulazi u neku stvar, zar ono ne mora,
nunim nainom, delimino jo da ne bude u toj stvari,
jer u nju tek ulazi, a, isto tako, da jo delimino ne
bude sasvim izvan nje, jer ve u nju ulazi?

Nunim nainom. Ako to moe da se desi, to se

moe desiti samo onome to ima delove. Jer od njih
mogu neki biti ve u onoj stvari, a drugi u isto vreme
biti izvan nje. Meutim, ono to nema delova nije
sposobno, mislim, ni na koji nain, da bude cela u isto
vreme, kako u jednom predmetu, tako i izvan njega.
To je istina. to nema ni delova niti je eelo, zar
nije jo mnogo nemogunije da ono negde ue, poto
ne moe ni delimino ni celo da ue? 139 Izgleda da
je tako. Dakle, ono ne moe ni negde idui i negde
dolazei da promeni svoje mesto, niti se moe okretati
na istome mestu, niti se menjati. Ne izgleda.
Jedno, dakle, nije pokretano nikakvom vrstom
kretanja. Ono je nepokretno. Ali mi isto tako
tvrdimo da je nemogue da ono bude u neem.
Mi to tvrdimo. Ono, dakle, isto tako nije nikad na
istome mestu. Zato to? Zato to bi ve moralo biti u
onom u emu bi ostalo na istome mestu. To je istina.
Ali ono ne moe biti ni u sebi, ni u neem drugom. Ono to
zaista ne moe. Dakle, Jedno nije nikad na istome mestu.
Nikad, izgleda. Ali ono to ne ostaje nikad na istome
mestu, nema ni mira, ni nepominosti. Ne, nije mogue
da ima. Dakle Jedno, kako izgleda, nije ni nepomino, ni
pokretano. Naravno da nije, kao to bar izgleda.
Ali ono, dalje, isto tako
nee biti identino ni neem
drugom, ni samom sebi, niti
razliito od samoga sebe ili od
drugog. Kako to? Kad bi bilo razliito od samoga sebe,
onda bi bilo razliito od bia, od Jednoga, i ne bi vie bilo
jedno. To je istina. Kad bi, dalje, bilo identino neem
drugom, onda bi ono bilo to drugo, a ne vie ono samo.
Tako, i na taj nain, ne bi vie bilo ono to jeste Jedno
nego bi bilo neto drugo nego Jedno. Razume se da ne bi.
Dakle, ono nee biti identino neem drugom ili razliito
od samoga sebe. Ne. Ono, isto tako, nee biti razliito
od neeg drugog, dok je jedno. Jer jednome nikako ne
pripada [osobina] da bude razliito od neega, nego [ta
osobina pripada] samo razliitom i niem drugom. To je
tano. Dakle, ono nee biti razliito time to je jedno. Jesi
li drugog miljenja?
Ne, svakako. Dakle, ako ono nije time razliito, ono
nee biti razliito samo sobom; a ako to nije samo sobom,
ono nee ni biti razliito. Ako, dakle, ono samo ni u emu
nije razliito, ono nee biti ni od ega razliito. Tano.
Ali ono isto tako nee biti identino samom sebi. Zato
to? Zato, naime, to Jedno i identino nisu iste prirode.
Kako to? Postati identian neemu nije postati
Jedno nije
ni identino,
ni razliito.

jedno. ta upravo? Postati identian mnogom jeste,

nunim nainom, postati mnogo, a ne jedno. To je istina.
Dakle, ako se jedno i identino ne bi razlikovali ni u
emu, postati identian bilo bi uvek postati jedno, a
postati jedno bilo bi uvek postati identino. Svakako.
Dakle, za Jedno, biti identino sebi nee biti
initi jedno sa sobom, i tako ono, budui Jedno, nee
biti jedno.36 Ali to je nemogua stvar. Dakle, Jednome
je nemogue i da bude razliito od drugoga, i da bude
identino sebi. Zaista mu je nemogue. Dakle,
Jedno nee biti ni razliito, ni identino, ni od sebe, ni
od drugog. Izvesno ne.
Jedno nije ni slino, Ali, s druge strane, Jedno ni
neslino.
nee biti ni slino, ni nesli-

no ni samom sebi, ni
neem drugom. Zato? Zato to je slino ono to
doputa neki identitet. Da. mi smo videli da je
priroda 140 identinog razliita od prirode Jednog.
Mi smo to videli, zaista. Kad bi Jednome jo neto
pripadalo, sem da bude jedno, onda bi njemu
pripadalo da bude vie nego jedno, a to je
nemogue. Da. Nema, dakle, nikakvog naina da
Jedno postane identino ni drugome, ni sebi.
Oevidno ne. Ali ono, isto tako, ne moe biti ni
slino ni nekom drugom, ni sebi samom. Ne,
izgleda. Ali Jednome nije dato ni da bude razliito,
jer bi mu time bilo dato da bude vie nego jedno.
Ono bi, zaista, bilo vie nego jedno. Ono emu
pripada razliitost' od samoga sebe ili od drugoga
bilo bi neslino samome sebi ili drugom, ako je slino
ono emu pripada [delimina] identinost.37 To je
tano. Jedno, dakle, kako izgleda, kome ni na
koji nain ne pripada razliitost, nije, isto tako, ni na
koji nain neslino ni samome sebi, niti neem
drugom. Ne, svakako. Dakle, Jedno ne bi bilo ni
drugome, ni sebi ni slino, ni neslino. Oevidno
ne.

prestati biti jedno." Prim. prev.

37 Ovu reenicu Leon Robin prevodi na sledei. sasvim
razgranati nain: Bie neslino samome sebi ili drugom ono to
je od razliitog aficirano, u odnosu na samoga sebe ili na drugu
stvar, ako je istina da je slino ono to je aficirano od
identinog." (Platon, Oeuvres completes, Traduction nou- vele par
Leon Robin. Bibliotheque de la Pleiade, II vol., Paris 1950, p.
212213). Prim. prev.

bi bilo jednako, ono bi moralo imati identine mere kao ono

emu je jednako. Da. Ali, da bi bilo1 vee ili manje,
moralo
bi,
uporeeno
sa
veliinama
kojima
je
komensurabilno [samerljivo], da ima vie jedinica mere nego
Jedno nije
ni
jednako,
ni
nejednako.

Ali, ako je takvo, Jedno isto

tako nee biti ni jednako, ni
nejednako, ni sebi, ni
drugome. Zato? Da
manje veliine, a manje jedinica mere nego vee veliine.
Da. uporeeno sa veliinama kojima nije
komensurabilno, ono bi se sastojalo iz jedinica mere ovde
manjih, a tamo veih. Kako bi drukije bilo? Zar nije
nemogue onome to ne uestvuje u identinosti da bude
identino u svojim merama, ili ma u emu drugom [u nekim
drugim atributima]? Nemogue je. Dakle, ono nije
jednako samome sebi, niti drugom, poto nema identine
mere. Ne, kako izgleda. Bilo da ima vei ili manji broj
jedinica mere, koliko bude imalo jedinica mere, toliko e
imati delova. A, na taj nain, ono nee vie biti jedno, nego
e biti umnoeno onoliko puta koliko bi imalo jedinica mere.
Tano. ako bi imalo samo jednu jedinicu mere, ono
bi tada postalo jednako jedinici mere. Ali pokazalo se kao
nemogue da bi ono moglo biti ma emu jednako. Tako se
pokazalo. Ali poto ono ne uzima uea ni u jednoj
jedinici mere, niti u jednom veem ili manjem broju jedinica
mere, ono je, na apsolutan nain, iskljueno iz svakog
uestvovanja u identinosti. Ono, dakle, nee nikad biti
jednako ni samome sebi, kako izgleda, ni drugom; a, isto
tako, nee biti ni vee, ni manje ni od samoga sebe, ni od
drugog. Potpuno je tako.
Jedno se ne nalazi XII. ini li ti se da Jedu vremenu.

no moe biti starije, ili mlae

od neega, ili istoga doba starosti kao ono? zato da ne? Zato to imati isto doba
starosti kao ono samo ili kao neto drugo, znai
uestvovati u jednakosti i slinosti u odncsu na vreme.
Jedno kao to smo kazali iskljueno je iz t'oga
uestvovanja bilo u slinosti, bilo u jeclnakosti. To smo
rekli.

Ali
mi
smo,
isto
tako,
kazali

da ono ne uestvuje u neslinosti i u nejednakosti.

Svakako. kad je tako, kako bi, dakle, ono moglo biti
starije ili mlae od neeg, ili istoga doba starosti sa njim?
Ono to ne bi moglo ni na koji nain. Tako, bilo da se ono
uporedi sa samim sobom ili sa drugim, Jedno nee biti ni
mlae, ni starije, ni istoga doba. To je oevidno. Ali
zar ne ako je Jedno takvo, ono uopte ne bi moglo biti ni
u vremenu? Jer biti u vremenu, zar to nije, nunim
nainom, postajati uvek stariji od samoga sebe? Nunim
nainom. Dakle, starije je uvek starije od mlaeg?
Kako bi drukije bilo? Postati stariji od samoga sebe,
jeste, dakle, u isto vreme, postati mlai od samoga sebe,
ako se pretpostavi da je potreban jedan rok, u odnosu na
koji ovek postaje stariji. ta hoe da kae? Ovo:
nita ne moe postati razliito od onoga to je ve razliito,
nego ono se razlikuje od neega to je razliito; od onoga to
je bilo razliito, ono je bilo razliito; a od onoga to e biti
razliito, ono e se razlikovati. Od neega to postaje
razliito, ono nije ni bilo, niti e biti, niti je razliito; ono to
postaje, a nikako nije. Nunim nainom. Ali, zar ne,
starije je razliitost od mlaeg, i ni od ega drugog? Tako
je. Dakle ono to po~ staje starije od samoga sebe, to
treba, u isto vreme, i nunim nainom, da postane mlae od
samoga sebe. Tako izgleda. Ali ono, isto tako, ne treba
da postane suma vremena vea ili manja od samoga sebe;
jedino iz sume vremena iste kao to je ono samo, ono moe
postati i biti, u sadanjosti, prolosti i budunosti.
Svakako, i to nunim nainom. Nuno je takoe kao
to izgleda za sve to je u vremenu i to uestvuje u
vremenu, da svaki od ovih predmeta irna isto doba starosti
koje ima, i da postaje, u isto vreme, i stariji i mlai od
samoga sebe. Tako se ini. Dakle, Jedno ne bi nikad
uestvovalo u takvim stanjima. Ne bi uestvovalo, doista.
Dakle, ono ne uestvuje ni u vremenu, i nije [ne postoji]
ni u kakvom trenutku vremena. Zacelo ne, kao to
pokazuje argument.
Jedno izmie biu Hajdemo dalje! Bee", i
saznanju.
postalo je" i postade",
zar ovi izrazi ne oznaavaju uestvovanje u vremenu
koje je bilo? Svakako.
zar izrazi: bie", i postae", i bie postalo", ne
oznaavaju vreme koje e doi [budunost]? Da.
izrazi: postoji", i postaje", zar ne oznaavaju
sadanje vreme? Potpuno. Ako, dakle, Jedno ni
na koji nain nema nikakvoga uea ni u kome
vremenu, onda ono niti je ikad u prolosti bilo, postade
ili bee; niti u sadanjosti postoji, postaje ili jeste; niti
e u budunosti postati, biti postalo ili biti.

 To je savreno istinito. Ali moe 11 se na neki

drugi nain nego na ove uestvovati u biu? Ni na
koji. Dakle, Jedno ni na koji nain ne uestvuje u
biu. Ne, kako se ini. Jedno ne postoji, dakle, ni
na koji nain. Ne, kako izgleda. Ono, dakle, nema
ak dovoljno bia da bi bilo jedno. Jer, da ga ima, ono
bi postojalo i uestvovalo u biu. Nego, kako izgleda,
Jedno niti je jedno, niti postoji, ako treba ve142 rovati takvom nainu dokazivanja. Tako se ini. Ali
ono to ne postoji, moe li imati, onda kad ne postoji,
neto to je njegovo ili od njega? Kako bi to moglo?
Dakle, njemu ne pripada nikakvo ime, ni definicija,
nikakvo saznanje, ni opaanje, ni miljenje.
Oevidno ne. Dakle, ono nije ni nazivano, ni
izraavano, ni pretpostavljano, ni saznavano; nema
nijednoga bia koje bi ga ulima opaalo. Ne, kako
izgleda. Je li mogue da sa Jednim stvar tako stoji?
Ne, kako mi se ini.
XIII. Hoe li, dakle, da se
ponovo vrat'imo na poetak
nae hipoteze, da bismo videli hoe li nam neto izgledati drukije kad je opet
ispitamo? Hou, vrlo rado. Dakle, ako Jedno
postoji. kao to pretpostavljamo, moramo se
sporazumeti ta iz toga za Jedno proizlazi, ma ta to
bilo, zar ne? Da. Zato pogledaj jo jednom
ispoetka. Ako Jedno postoji, je li tada mogue da ono
postoji, ali da ne uestvuje u biu? Nije mogue.
Dakle, bie e biti bie Jednog, koje nije identino sa
Jednim;
jer inae bie ne bi bilo bie Jednog, i Jedno ne bi
Bruga hipoteza.
Jedno postoji.

uestvovalo u biu, nego bi bilo isto rei: Jedno postoji, i

Jedno je Jedno. naa pretpostavka nije: ako je Jedno
Jedno, ta iz toga treba da sleduje; nego: ako Jedno postoji.
Zar nije tako? Potpuno. Da li, dakle, ono postoji" znai
neto drugo nego Jedno? Nunim nainom. Da li se
misli neto drugo, nego da Jedno uestvuje u biu, kad
neko saeto kae da Jedno postoji? To se misli.
Jo jednom nam kai:
ako Jedno postoji, ta e
iz toga sledovati? Vidi,
dakle,
da
li
ova
pretpostavka,
nunim
nainom, ne pokazuje
Jedno kao neto to ima
D
delove? Kako to?
Ovako. ,,stoji" kae se Jednom koje postoji, a Jedno
biu koje je jedno. bie i Jedno nisu identini; oni su
samo atributi jednog identinog predmeta, predmeta
hipoteze Jednog koje postoji". zar nije nuno da je celina
upravo Jedno koje postoji, i da su mu delovi Jedno i bie?
To je nuno. Hoemo li sad svaki od ovih delova nazvati
samo delom, ili zar ne moramo nazvati deo delom celine?
Delom celine. ono to je Jedno koje postoji, jeste,
dakle, celina, i ima delove? Svakako. sad, da li koji
od ova dva dela Jednoga koje postoji, naime Jedno i bie,
ikad nedostaje? Da li Jedno nedostaje delu koji je bie, i
da li bie nedostaje delu koji je Jedno? To je nemogue.
Dakle, isto tako, opet, svaki od ova dva dela ima Jedno i
bie. I tako, opet, svaki se deo obrazuje najmanje iz dva
dela. I tako, uvek na isti nain, sve to se obrazuje kao deo,
sadri uvek [neodreeno puta] ova dva dela. Jedno uvek
sadri bie, a bie Jedno, tako da, nunim nainom,
poto uvek [neodreeno puta] postoji dva, Jedno nikad
143 nee biti jedno. To je potpuno tano. Dakle,
Jedno koje postoji bie beskrajna mnoina. Tako
izgleda.
Jedno je celina;
ono se
umnogostruava u
beskrajni broj
delova.

Beskrajni niz
brojeva.

ono postoji.
Da.
Hajde,
dakle, vidi jo
ovo.
ta? Mi
kaemo da
Jedno

uestvuje u biu, i da zato

I zato nam je Jedno koje postoji

izgledalo mnogo? Tako je. sad, ako Jedno kao

takvo, za koje kaemo da uestvuje u biu,
pretpostavimo da je shvaeno kao takvo samim
miljenjem, bez onoga u emu, kako mi kaemo,
uestvuje, da li e nam to Jedno kao takvo
izgledati samo kao jedno ili kao mnogo? Mislim kao
jedno. Da vidimo. Drugo je, nunim nainom,
njegovo bie, a drugo je ono samo, potb Jedno nije
bie, nego kao Jedno uestvuje u biu. Nunim
nainom. Ako je bie neto drugo, a Jedno rfeto
drugo, onda nije njegovo jedinstvo ono to ini Jedno
razliitim od bia, niti je pomou bia bie razliito od
Jednoga, nego su oni razliiti jedno od drugog pomou
razliitog i drugog. Svakako. Tako razliito nije
identino ni sa Jednim, ni sa biem? Kako bi ono
takvo C bilo? Ali ja pretpostavljam da smo mi istakli
kao to ti hoe ili bie i razliito, ili bie i Jedno,
ili Jedno i razliito. Zar nismo, u svakom sluaju.
izabrali ono to s pravom moemo nazvati parom.
Sta hoe da kae? Ovo: moe li se rei bie"?
Moe. odmah zatim jedno"? I t'o. Zar nije na
taj nain izraeno svako od njih? Da. Ali kad
kaem bie" i jedno", zar nije tada izraen par?
Potpuno. Ali kad kaem bie" i razliito", ili
razliito" i jedno", da li ja, isto tako, na sve naine i
u svakom sluaju, kaem par? Da. to se s
pravom naziva par, moe li to da bude par, ali da ne
bude dva? Nikako. Ali tamo gde je dva, ima li
naina da svaki od njihovih delova ne bude jedan?
Nikakvog. Poto se, dakle, svaki od ovih izraza
nalazi u grupi od po dva zajedno, svaki za sebe
mora, isto tako, da bude jedan. Oevidno. Ali ako
je svaki od njih jedan, i mi tada nekom od ranijih
parova dodamo jedan, zar tada sve zajedno postaje tri?
Da. I zar nije tri neparno, a dva parno? Kako
bi bilo drukije? I im ima dva, zar nije nuno da
ima i dvaput', a im ima tri triput, poto je dva
dvaput jedan, a tri triput jedan. Nuno je. Ali ako
se, u isto vreme, stave dva i dvaput, zar nije tada
isto tako, nunim nainom, dvaput dva? tri i triput,
zar nee isto tako, nunim nainom, dati triput t'ri?
Kako ne bi dali? ako su dati tri i dvaput, i dva i
triput, zar nee, nunim nainom, biti dvaput tri i
triput dva? Potpuno, Dakle bie isto tako produkt
po dva parna broja i produkt po dva neparna broja, i
produkt parnog i neparnog, i produkt neparnog i
parnog. Tako je. Ako je tako, moe li da zamisli
neki broj kome je mogue da ne postoji nunim
nainom? Nikakav, zacelo. Dakle, im postoji

jedno, postojae i broj, nunim nainom. Nunim

nainom. ako postoji broj, onda e postojati i
mnogo i beskrajna mnoina bia. rii zar broj ne postaje
beskrajan po mnoini, i zar ne uestvuje u biu?
Izvesno. Ako, dakle, svaki broj uestvuje u biu,
hoe li, isto tako, svaki deo broja uestvovati u njemu?
Da.
Jednaka beskrajnost XIV. Dakle, bie je razdeJednog i
bia.
ljeno u celoj realnosti koja je
mnogostruka, i nije otsutno ni iz
ega to postoji ni iz najmanjeg, ni iz najveeg? Ili je
nerazumno ovo pitati? Jer na koji bi nain bie bilo otsutno
iz neeg to postoji? Ni na koji nain. Ono je, dakle,
rasuto u najmanjem i najveem, i u svakoj moguoj vrsti
onoga to postoji, i njegovo delenje prevazilazi sve. Postoji
nebrojeno delova bia. Doista je tako. Dakle, njegovi
delovi su ono to je najmnogobrojnije. Razume se, ono to
je najmnogobrojnije. ima li meu njima neki koji bi,
dodue, bio deo bia, ali ipak ne bi bio nikakav deo?
kako bi tako neto bilo mogue? Nego, mislim, otkad
postoji, i za sve vreme to postoji, svaki deo je, nunim
nainom, uvek jedan; nemcgue mu je da bude nijedan.
Tako je. nunim nainom. Dakle, svakom pojedinom delu
bia pridolazi Jedno; ono ne naputa ni najmanji, ni najvei,
niti makoji drugi deo. Tako je. moe li se, dakle, Ono,
koje je jedno, nalaziti celo prisutno na mnogo mesta u isto
vreme? Razmisli tome. Razmiljam, i vidim da je to
nemogue. Kad se ne nalazi celo, ono se nalazi podeljeno,
jer ni na koji drugi nain ne bi moglo da u isto vreme bude u
svim delovima bia, sem kao podeljeno. Da. Ali ono to
je deljivo umnoava se, nunim nainom, onoliko puta
koliko ima delova. Nunim nainom. A]i mi nismo
maloas
tano
govorili,
kad
smo
rekli
da
su

delovi u koje se bie razdeljuje ono to je

najmnogobrojnije. Njegovo razdeljivanje ne prevazilazi
razdeljivanje Jednog; naprotiv, izgleda da mu je ono
jednako. Jer niti bie ostavlja Jedno, niti Jedno
ostavlja bie; nego ovo dvoje postaju uvek, i svuda, i u
svemu jednaki [oni ine par i uzajamno se izjednauju
uvek, i svuda, i u svemu], Tako sasvim izgleda.
Dakle i samo Jedno, razdeljeno od bia, jeste mnogo i
beskrajna mnoina. Tako izgleda. Ne samo, dakle,
da je Jedno koje postoji mnogo, nego, isto tako, Jedno
kao takvo, razdeljeno od bia, jeste time, nunim
nainom, mnogo. To je potpuno tano.
XV. Dalje, poto su delovi
delovi celine, i Jedno e, u
odnosu na celinu [ukoliko je celina], biti ogranieno.
145 ili zar delovi nisu obuhvaeni od celine? Nunim
nainom. ono to obuhvata jeste granica? Kako
ne bi bilo! Dakle, Jedno koje postoji bie jedno i
mnogo, celina i delovi, ogranieno i neograniena
mnoina. Izgleda. poto je ogranieno, zar nee
imati krajeve? Nunim nainom. Ali, ako je ono
celina, zar nee imati poetak, i sredinu, i kraj? Ili
zamilja li da celina postoji bez ove tri odredbe? I zar
e jo moi da bude jedna celina ono emu jedna od
ovih odredaba nedostaje? Nee moi. Dakle,
izgleda, Jedno e imati poetak, kraj i sredinu.
Imae ih. Ali sredina je podjednako udaljena od
krajeva, inae ne bi bila sredina. Doista. Dakle
Jedno e, kako izgleda, uzimati, isto tako, uea u
nekoj figuri, bila ona prava ili okrugla, ili u kakvoj
meovitoj figuri? Uzimae uea.
Granice i figura.

Jedno je istovremeno I zar nee, ako je to tako,

samo u sebi
ono biti u samome sebi i u
i u prostoru.
neem drugom. Kako?

Svaki deo je u celini, nijedan

nije izvan celine. Nijedan. I ovi delovi su C
obuhvaeni od celine? Da. Ali Jedno je celina
svojih delova, i nije ni manje ni vie nego oni svi.
Zaista. Ali zar, isto tako, celina nije Jedno? Kako
ne bi bila? Ako se, dakle, svi delovi sadre u celini,
onda su i svi delovi Jedno, a, isto tako, i sama celina

je Jedno, i svi su obuhvaeni od celine. Tako, dakle,

Jedno biva obuhvaeno od Jednoga, i tako bi Jedno
bilo u samome sebi. Tako izgleda. Ali, opet, celina
nije u delovima, ni u svima, ni u nekom od i> njih.
Jer ako je u svima, onda je, isto tako, nunim nainom
u jednom. Jer ako nije u jednome delu, Jedno, isto
tako, ne bi moglo biti u svim delovima. ako onaj
jedan deo njima svima ne pripada, i ako celo nije u
tome delu, kako bi ono jo moglo biti u svim delovima?
Ni na koji nain. Dalje, ono, isto tako, nije ni u
nekim delovima. Jer kad bi celo bilo u nekim delovima,
onda bi se vie nalazilo u manjem, to je nemogue.
Nemogue, doista. Ako sad celo nije ni u vie delova,
ni u jednom, ni u svim delovima, zar ono, nunim
nainom. ne mora biti ili u neem drugom ili nigde?
Nunim nainom. E ne budui nigde, ono bi bilo
nita; a kako je ono celo, a nije u sebi, ono, nunim
nainom, mora biti u neem drugom. Svakako.
Ukoliko je, dakle, Jedno celo, ono je u neem drugom;
a ukoliko je celina delova, ono je u samome sebi. I, na
taj nain, Jedno je, nunim nainom. kako samo u
sebi, tako i u neem drugom. Nunim nainom.
Kretanje i mirovanje Ako je Jedno takve
priroJednoga.
de, zar ono tada nee, nu-

nim nainom, da se i kree i

da miruje? Kako to? Ono miruje u koliko je samo
u sebi; ono je samo na jednome mestu; ono iz njega ne
izlazi da bi se menjalo; dakle ono je na istome mestu.
u sebi samome. Tako je. ono to je uvek na
istome mestu, mora uvek da bude u miru. Svakako.
ono to je uvek u drugom, zar nije nuno da ono,
naprotiv, nikad ne bude na ist'ome mestu? ako nikad
nije na istome mestu, ono nee biti ni u miru, a ako
nije u miru, ono e se kretati, zar ne? Izvesno.
Otuda e, nunim nainom, Jedno, poto je uvek u isto
vreme u sebi i u drugome, isto tako uvek biti u
kretanju
ili
u
miru.

Tako
izgleda.

Jeno je identino Dalje ono, isto tako, mora j.

razliito.
da bude identino sebi i raz-

liito od sebe, a, takoe, mora

da bude identino drugima i razliito od drugih,
ako mu pripadaju osobine koje smo upoznali. Kako
to? Sve se odnosi prema svemu ovako: ili je
identino ili razliito, ili, kad nije ni identino ni
razliito, onda postoji odnos dela prema celini, ili celine
prema delu. Tako izgleda. Je li Jedno deo samoga
sebe?
Nikako! to se tie [njegovoga] odrtosa sa delom.
ono u odnosu prema sebi samom nee biti celina; u
odnosu prema sebi samom, dakle, ono e biti deo.
C To je, naravno, nemogue. Je li Jedno razliito od
Jednoga? Nije, doista. Ono, dakle, nee biti
razliito od sebe. Zacelo ne. Ako nije ni od
samoga sebe razliito, niti je celina niti deo samoga
sebe. zar ono tada ne mora, nunim nainom, biti
identino samome sebi? Nunim nainom. A, s
druge strane, ono to se nalazi na drugome mest'u
nego ono samo koje ostaje u samome sebi, zar to ne
mora, nunim nainom, da bude razliito od samoga
sebe time to treba da bude na drugome mestu? -Meni
se bar tako ini. Da li nam se tako pokazalo Jedno:
da postoji samo u sebi, a, u isto vreme, u neem dru>
gom? Tako se pokazalo. Time bi, dakle, Jedno bilo
razliito, kao to izgleda, od samoga sebe. Izgleda.
ako je neto razliito od neega, zar ono nee biti
razliito od neega razliitog? Nunim nainom.
XVI. Dakle sve to nije jedno, razliito je od
Jednog, a Jedno je razliito od stvari koje su nejedno?
Neosporno. Dakle Jedno bi bilo razliito od drugih
stvari? Bilo bi razliito. Gledaj dalje: zar nisu
identino, uzeto po sebi, i razliito, suprotni jedno
drugom? Kako ne bi bili? Moe li se ikad uiniti
da se identino nalazi u razliitom, i razliito u
identinom? Ne moe. Ako se, dakle, razliito
nikad ne nalazi u identinom, onda nema nijednoga od
bia u kome bi se razliito moglo nalaziti neko vreme.
Jer makako malo vremena se nalazilo u neem, za to bi
se vreme razliito nalazilo u identinom. Zar nije tako?
Tako je. Poto se, dakle, nikad ne nalazi u
identinom, razliito se nikad
nee nalaziti ni u
ee3

Platon:

Farmenid

33

mu to postoji. To je istina. Dakle, razliito nee

biti ni u ne-jednima, ni u Jednom. Ne, zacelo.
Dakle, pomou razliitog Jedno ne bi moglo biti
razliito od ne-jednih, niti bi ne-jedni mogli biti razliiti
od Jednoga. Doista. Niti oni sami sobom mogu
biti razliiti jedni od drugih, poto ne uestvuju u
147 razliitom. Kako bi mogli? Ako nisu razliiti ni
sami sobom, ni razliitim, zar oni tada potpuno ne
izmiu svakoj uzajamnoj razlici? Oni joj izmiu.
Ali, dalje ne-jedni' ne uestvuju u Jednom, jer, da nije
tako, oni ne bi bili ne-jedni, nego bi na neki nain bili
jedno. To je istina. Ali ne-jedni ne bi bili ni broj;
jer ni na taj nain oni ne bi bili potpuno ne-jedni,
samim tim to bi imali broj. Razume se da ne bi.
da li su ne-jedni delovi Jednog? Ili da li bi na taj
nain ne-jedni uestvovali
B u Jednom? Uestvovali bi. Ako je, tako, ovo na
apsolutni nain Jedno, a ako se oni ne-jedni, Jedno
nee biti ni deo ne-jednih, ni celina iji bi delovi bili nejedni. ne-jedni ne bi bili ni delovi Jednog, ni celine
iji je deo Jedno. Zaista ne bi. Ali ml smo rekli:
tamo gde nema uzajamnog odnosa dela prema celini,
celine prema delu, ili razlika tu nema identiteta.
To smo kazali. Ali hoemo li, dakle, isto tako rei da
je Jedno koje sa ne-jednima nema niiedan od ovih
odnosa njima identino? To hoemo da kaemo.
Dakle, kako izgleda, Jedno je razliito od drugih
stvari i od sebe, i identino je sa njima i sa sobom.
To izgleda da biva jasno iz ovog izvoenja.
C Jedno je slino

Je li ono, isto tako, i slino i neslino, kako samome

sebi, tako i drugim stvarima?
Moe biti. poto se ono zaista pokazalo kao
razliito od drugih stvari, onda e i druge stvari biti
razliite od njega? Kako bi bilo drukije? Dakle,
koliko je ono razliito od drugih stvari, toliko su i druge
stvari razliite od njega, i ni vie ni manje? Kako bi
bilo inae? Dakle, kad nije ni vie ni manje, tada je
slino? Da. Ali ukoliko je aficirano razlikom u
odnosu na druge stvari, kao to su i druge stvari, u
istoj meri, aficirane razlikom u odnosu na njega,
ut'oliko su oni aficirani identitetom; Jedno u odnosu
na druge stvari, a druge stvari u odnosu na
D Jedno. ta hoe da kae? Sledee: zar ti ne
pridaje svako ime jednom predmetu? Da, zacelo.
Ali moe li ti jedno isto ime vie puta da kae ili samo
jednom? Mogu vie puta. Je li sad to tako, da,
kad ga jednom kae, ti tada oznai predmet kome
pripada ime; a kad ga vie puta izgovori, tada oznai
i neslino.

neto drugo nego taj predmet? Ili da li ti ne mora, bilo

da izgovori to ime jednom ili vie put'a, uvek nunim
nainom da izrazi isti predmet? Naravno. Dakle i
razliito" je ime za neto? SvaE kako. Kad ga, dakle, ti izgovori, bilo jednom ili vie
puta, ti ga ne primenjuje na drugi predmet, i ti ne
imenuje time neki drugi predmet, nego ba onaj ije je
to ime. Nunim nainom. Tako kad mi sad
kaemo da su druge stvari razliite od Jednog, i da je
Jedno, isto tako, razliito od drugih stvari, onda mi
dvaput kaemo re razliito", ali je ipak ne
primenjujemo na razliite predmete; naprotiv, mi je
uvek primenjujemo na prirodu koja je u pitanju, na
onu prirodu kojoj pripada to ime. To je potpuno
tano.
Ukoliko je, dakle, Jedno razliito od drugih stvari,
14a a druge stvari razliite od Jednoga, sama injenica
te razlike utiskuje u Jedno ne drugi karakter, nego isti
karakter kao u druge stvari. to na neki nain ima
isti karakter, to je slino. Zar ne? Da. Ukoliko,
dakle, Jedno ima afekciju da bude razliito od drugih
stvari, tano utoliko e ono, u svojoj celini, biti slino
drugim stvarima. u svojoj celini, zaista, Jedno je
razliito od sviju njih. Tako izgleda.
XVII. Ali, zar ne, slino je suprotno neslinom?
Da. zar i razliito nije suprotno identinom? I
to. Ali se pokazalo i to da je Jedno identino
drugim stvarima? To se pokazalo. biti identian
drugim stvarima, i biti razliit od drugih stvari,
to su dve suprotne afekcije. Potpuno. Ali,
ukoliko je razliito, Jedno se pokazalo kao slino.
Da. Dakle, ukoliko je identino, ono e biti
neslino pomou afekcije suprotne onoj koja ga je
uinila slinim. zar ga razliito nije uinilo slinim?
Da. Dakle, neslino treba da ga uini identinim,
ili identino nee vie biti suprotno razliitom. Tako
izgleda. Jedno e, dakle, biti slino i neslic no
drugim stvarima; slino ukoliko je razliito, neslino
ukoliko je identino. Treba, kako izgleda, da se
Jedno nae u tom odnosu. Ali treba i da se nae u
ovom U kome? Ukoliko je ideniirio aficirano, ono
nije na drugi nain aficirano; a ako nije na drugi nain
aficirano, ono nije neslino; a ako nije neslino, ono e
biti slino. Ukoliko je drukije aficirano, ono je druge
vrste; a ako je druge vrste, ono e biti neslino. Ti
govori istinito. Tako Jedno, zato to je identino
drugim stvarima, i zato to je od njih razliito, u oba
odnosa, i u svakom od njih, bie i slino D i neslino

drugim stvarima. Svakako. Dakle, ono se

pokazalo i identino sebi i razliito od sebe; dakle, u
oba odnosa, i u svakom od njih, ono e se pokazati
slino i neslino samom sebi. Nunim nainom.
Dodir i ne-dodir. Ali razmisli kako stoji sa

dodirom: da li Jedno dodiruje

ili ne dodiruje samo sebe i druge? Razmiljam.
Naime pokazalo se da Jedno postoji u samome sebi
kao u jednoj celini. Tano. Ali zar Jedno nije i u
drugim stvarima? Da. Ukoliko je u drugim
stvarima, ono dodiruje druge stvari; ukoliko je samo u
sebi, ono je spreeno da dodiruje druge stvari, ali ono
e se dodirivati sa samim sobom. poto je u sebi
samome. Oevidno. Tako e, dakle, Jedno
dodirivati samo sebe i druge stvari. Ono e ih
dodirivati. Ali kako je sa drugoga gledita? Zar se
svaki predmet koji neto treba da dodiruje ne mora
nalaziti do onoga sa ime treba da se dodiruje,
zauzimajui mesto koje dolazi posle onoga gde se
nalazi ono sa ime se dodiruje? Nunim nainom.
Dakle i Jedno, ako samo sebe valja da dodiruje, treba
da se nalazi odmah posle samoga sebe, i da zauzima
raest'o to se granii onim u kome je ono samo.
Treba, 149 naravno. Dakle, Jedno bi trebalo da
bude dva, da bi to moglo, i da bi bilo u isto vreme na
dva mesta. Ali. dokle je Jedno, ono to nee moi?
Ne, zacelo. Dakle ista nunost onemoguava Jedno i
da bude dva, i da dodiruje samo sebe. Ist'a. Ali
ono se, isto tako.
nee dodirivati ni sa drugim stvarima. Zato?
Zato to smo kazali da predmet koji treba da dodiruje
mora da bude izvan, ali do onoga to treba da dodiruje,
i nita tree ne sme da se nalazi izmeu njih. To je
istina. Ali najmanje treba da ima dva lana, pa da
postoji dodir. Treba. Ali ako se tim dvama laB novima neposredno doda trei, onda e biti tri lana, a dva
dodira. Da. Tako svaki put kad se doda jedna
nova jedinica, postaje jedan novi dodir, i iz toga sleduje
da je dodira za jedan manje od zbira jedinica. Jer za
koliko su prva dva lana prevazila dodire, tako da je
lanova po broju vie nego dodira, za toliko isto e,
takoe, svaki sledei broj lanova prevazilaziti zbir
dodira. Jer poev odatle, pa sve dalje, svakiput kad
C jedna jedinica pridoe broju lanova, jedan dodir, isto
tako, pridoe prethodnim dodirima. Tano.
Makoliki bio, dakle, broj bia, uvek e broj njihovih
dodira biti za jedan manji. To je istina. Ali ako
postoji samo jedan, a ne postoji dva, onda nee biti

dodira. Kako bi ga moglo biti? Ali, zar ne, mi smo

rekli da sve druge stvari osim Jednog nisu Jedno i ne
uestvuju u Jednom, poto su druge. Zacelo ne.
Dakle nema broja u drugim stvarima, poto se u
njima ne nalazi jedno. Kako bi ga bilo? Dakle
druge stvari nisu ni jedno, ni dva, niti imaju ime od
D makoga drugoga broja. Ne. Dakle samo Jedno ini
jedno, i ne moe biti dva. Oevidno ne. Dakle, ne
postoji ni dodir, poto nema dva. Ne postoji.
Dakle niti Jedno dodiruje druge stvari, niti druge stvari
dodiruju Jedno, poto nema nikakvoga dodira.
Razume se da nema. Na taj nain, dakle, prema
svemu ovome Jedno e druge stvari i samo sebe i
dodirivati i nee dodirivati. Tako izgleda.
XVIII. Je li ono, sem toga,
samome sebi i drugim stvarima i jednako i nejednako? Kako? Pretpostavimo
da je Jeno vee ili manje
od drugih stvari, ili da su druge stvari vee ili manje od
Jednoga; zacelo ni time to je Jedno jedno, niti to su
druge stvari druge nego Jedno, ne bi oni bili uzajamno
vei ili manji, ba tim samim svojim uzajamnim
sutinama. Naprotiv, oni bi bili uzajamno jednaki ako
bi, sem to imaju svoje uzajamne sutine, jo svaki od
njih imao i jednakost. Ako bi prve [stvari] imale
veliinu, a drugi [Jedno] malenost, ili ako bi, obratno,
Jedno imalo veliinu, a druge stvari malenost, onda
bi onaj od ova dva lana koji ima veliinu morao biti
vei, a onaj koji ima malenost manji. Nunim
nainom. Zar ovde ne postoje dve takve ideje,
veliina i malenost? Jer, kad ne bi postojale, one ne bi
mogle biti suprotne jedna drugoj, niti se stvarati u 150
biima. Kako bi, zaista, mogle? Ako se, dakle, u
Jednome proizvede [stvori] malenost, ona e se nalaziti
ili u njemu celom, ili u jednom njegovom delu.
Nunim nainom. Ali ako se malenost proizvede
[stvori] u celom Jednom, onda e se ona, jednaka
Jednom, rairiti po njemu celome, ili e obuhvatiti
Jedno. To je oevidno. I zar ne bi malenost,
budui ravna Jednom, njemu takoe bila jednaka; ali,
ako bi ga obuhvatila, onda bi bila vea? Kako bi bilo
inae? Je li mogue da malenost moe biti jednaka
nekom predmetu, ili vea od njega, i vriti funkciju
veliine ili jednakosti umesto svojih sopstveb nih
funkcija? To je nemogue. U celini Jednoga,
dakle, ne moe postojati malenost, nego, ako postoji,
tada u jednome delu. Da. Ali ona ne bi bila ni u
jednom celom delu, jer bi inae isto sledovalo kao za
Jedno je jednako
i nejednako.

eelinu. Naime, ma u kome delu da je malenost

sadrana, ona bi uvek bila jednaka njemu ili vea od
njega. Nunim nainom. Nikad, dakle, ni u emu
to postoji nee moi da bude malenost, kad ona ne
moe da postane ni u delu, ni u celini, i nita nee biti
malo, sem malenosti kao takve. Ne, kako izgleda.
Ali ni u emu to postoji nee se nalaziti sadrana ni
veliina, jer bi inae bilo jedno vee" C izvan veliine
kao takve, naime ono u emu bi se sadrala veliina.
ovo vee" ne bi imalo, prema sebi, malo koje nunim
nainom treba da nadmaava, poto je veliko. Ali ono
ga ne moe imati, poto nigde nema malenosti. To je
istina. Uostalom, veliina kao takva moe biti vea
samo u odnosu na malenost kao takvu, a malenost
moe biti manja samo u odnosu na veliinu kao takvu.
Zaista. Dakle, isto tako, i druge stvari nisu ni
vee ni manje od Jednoga, poto nemaju u sebi ni
veliine i malenosti. Isto tako.same ove dve sutine
nemaju moi da nadmaavaju ili da budu nadmaene
u odnosu na Jedno, nego samo u odnosu jedne prema
drugoj. Isto tako ni Jedno ne moe u odnosu na te dve
sutine, ni u odnosu na druge stvari, biti vee ili
manje, poto ono nema ni veliine ni malenosti.
Izgleda da nema. Ali ako Jedno nije ni vee ni manje
od drugih stvari, zar onda nije nuno da ono njih niti
nadmaava, niti od njih biva nadmaeno? Nuno je.
ono to niti nadmaava, niti je nadmaeno, jeste,
nunim nainom. ravno, a ono to je ravno, jeste
jednako. Kako ne bi bilo? Ali, Jedno e se prema
samom sebi isto tako odnositi; poto nema u samome
sebi ni veliinu ni malenost, ono nee samo sebe ni
nadmaavati, niti e od sebe biti nadmaeno, nego e
biti ravno sebi, a, time, jednako samome sebi.
Svakako. Dakle, Jedno e biti jednako samome sebi
i drugim stvarima. Oevidno. Ali, dalje, poto je
ono u samome sebi, ono mora samo sebe spolja
opkoljavati. Obuhvatajui samo sebe, ono mora biti
vee od samoga sebe, a, kao od sebe obuhvaeno, mora
biti manje. Tako e Jedno biti i vee, a, isto tako, i
manje od samoga sebe. Ono e to biti, zaista. Ali,
zar nije, isto tako, ovo nuno: da ne postoji nita izvan
Jednoga i izvan drugih stvari? Kako bi to moglo biti?
Ali negde mora biti sve to ikad moe postojati.
Da. Biti u neem, zar to nije biti manji u neem
veem? Jer, zaista, nema drugog naina da jedna stvar
bude u drugoj? Nema, zaista. Poto, dakle, ne
postoji nita izvan drugih stvari i Jednoga, a poto oni
moraju biti u neem, zar, nunim nainom, ne moraju
oni biti jedni u drugima: druge stvari u Jednome, a

Jedno u drugim stvarima, ili ne biti nigde? To je

jasno. Poto je, dakle, Jedno u drugirn stvarima.
druge stvari, kao ono to ga obuhvata, morale bi biti
vee nego Jedno, a Jedno, kao obuhvaeno, bilo bi
manje nego druge stvari. poto su, s druge strane,
druge stvari u Jednome, Jedno bi, iz istog razloga, bilo
vee nego druge stvari, a druge stvari bile bi manje
nego Jedno. Tako izgleda. Jedno je, dakle,
jednako samome sebi i drugim stvarima, i vee i manje
od samoga sebe i od drugih stvari. To je jasno.
poto je vee, i manje, i jednako, ono e imati, u
odnosu na samo sebe i na druge stvari, isto toliko, I c
vie, i manje jedinica mere; a poto e imati jedinica
mere, onda i delova. Kako bi drukije bilo? ako
ima jednako, i vie, i manje jedinica mere, to e ga
initi po broju manjim i veim od samoga sebe i od
drugih stvari, i uvek, u odnosu na broj, jednakim
samome sebi i drugim stvarima. Kako to? Ono e
imati vie jedinica mere nego predmeti u odnosu na
koje e biti vee, i, prema tome, koliko jedinica mere,
toliko delova; prema onima od kojih je manje, odnosie
se na isti nain, a prema onima sa kojima je jednako,
na slian nain. Dobro. Dakle, vee manje ono
samo, jednako sebi, ono e imati isto toliko, i vie,
i manje jedinica nego ono samo: jedinica mere, dakle
delova. Kako da ne. Ako ima onoliko delova kao
ono samo, ono e biti jednako po mnoini [kvantitetu]
samome sebi; ako ima vie delova, ono e biti vee, a
ako ima manje delova, ono e po broju biti manje od
samoga sebe. Tako izgleda. I zar nee slian
odnos Jedno imati prema drugim stvarima? Ako se
Jedno pojavljuje kao vee riego druge stvari, ono je,
nunim nainom, po broju vee od njih; a ako se
pojavljuje kao manje, ono je po broju manje; a ako jepo
veliini jednako, ono e i po mnoini biti jednako
drugim stvarima. Nunim nainom. Tako e, kako
E izgleda, Jedno biti i jednako, i vee, i manje po broju
od samoga sebe i od drugih stvari. Ono e takvo biti.
Jedno je u vremenu. XIX. Da li Jedno uestvuje i u vremenu? Da li jeste i
postaje mlae i starije od samoga sebe i od drugih
stvari, a, isto tako, nije i ne postaje ni mlae ni starije
ni od samoga sebe, ni od drugih stvari, zato to
uestvuje u vremenu? Kako to? Poto Jedno
postoji, bie mu mora pripadati. Da. Je li
postojati" neto drugo nego uestvovanje u bitnosti u
152 sadanjem vremenu, kao t'o bee" oznaava to
uestvovanje u prolom vremenu, a bie" u buduem
vremenu? Tako je. Ono, dakle, uestvuje u

vrernenu, poto uestvuje u biu? Potpuno.

Dakle u vremenu koje protie? Da. Tako, dakle,
ono postaje uvek starije od samoga sebe, poto uvek
ide napred naporedo sa vremenom. Nunim
nainom. Zar ne treba da se setimo ovog: da u
odnosu 11a postati mlai" starije postaje starije?
Seamo se. Dakle, poto Jedno postaje starije od
samoga sebe, njegovo postajanje starijim vrie se samo u odnosu na
njegovo sopstveno postajanje mlaim? Nunim
nainom. Ono, dakle, postaje tako mlae i starije od
samoga sebe. Da. Ali vreme u kome ono jeste"
starije, zar to nije ,,sad" koje se, u svom postajanju.
nalazi izmeu bee" i bie"? Jer ono ne moe, kad
prelazi iz ,,pre" u posle", da preskoi ,,sad"? Doista
ne. Zar taj susret sa ,,sad" nije prekidanje u
njegovom postajanju starijim? Nije li istina da ono ne
postaje starije, nego je od tada starije? Jer kreui se
kontinuirano napred, ono nikad ne bi moglo biti
uhvaeno od sada". Naime, ono to se kontinuirano
kree napred odnosi se tako, da oboje dodiruje
,,sad" i posle". Ono ostavlja ,,sad", a hvata posle", i
,,staje" u intervalu izmeu njih dvoje, izmeu ,,sad" i
posle". To je istina. Dakle, ako je nuno za sve
to postaje da ne proe pored ,,sad", onda, kad se
tamo nae, ono uvek prekida svoje postajanje i u tome
trenutku jeste" ono to je u toku postajanja. Oevidno.
Kad, dakle, Jedno, u toku svoga postajanja starijim,
sluajno sretne ,,sad", ono zaustavlja svoje postajanje,
i u tome trenutku ono je starije. Svakako. Dakle,
u odnosu na ono ime postaje starije, u odnosu na to
jeste starije; dakle, ono je postalo starije od sebe?
Da. starije je starije od mlaeg?
Jeste. Mlae, dakle, od samoga sebe jeste Jedno,
kad, postajui starije, sluajno sretne ,,sad".
Nunim nainom. Dakle, ,,sad" je uvek prisutno
Jednom, kroz celo njegovo postojanje [kroz sve trenutke
njegovog postojanja]. Jer Jedno je uvek ,,sad", svaki
put kad postoji. Kako ne bi bilo? Uvek, dakle,
Jedno postoji, i postaje starije i mlae od samoga sebe.
Tako izgleda.
Jedno nije
Ali da li ono due vremena
i ne postaje.
od samoga sebe postoji ili postaje, ili isto tako dugo?
Isto tako dugo. Ali, zar ne, ono to isto tako dugo
vremena ili postaje ili postoji, to ima isto doba starosti?
Kako bi bilo drukije? Ono to ima isto doba

starosti nije ni starije ni mlae. Zacelo ne. Dakle,

Jedno, poto sa samim sobom za isto vreme postaje i
postoji, ne postoji i ne postaje ni mlae ni starije od
samoga sebe. Ne, ini mi se.
U odnosu na druge ta je sa drugim stvaristvari
Jedno je
ma? Ne znam ta da ka153 i starije i mlae,
em. Ali ovo moe rei:
i postoji i ne postoji. stvari druge nego Jedno, ako
su zaista razliite stvari, a ne
razliita stvar, jesu vie nego jedno. Da su one jedna
razliita stvar, one ne bi bile jedno. Ali, poto su
razliite stvari, one su vie nego jedno, one imaju
mnoinu. One imaju mnoinu. Budui mnoina,
one e uestvovati u veem broju nego to uestvuje
Jedno. Kako bi inae bilo? hoemo li rei da
vei brojevi postaju ili su postali ranije, ili manji?
Manji. Dakle, najmanji od sviju je prvi, a to je
Jedno. Zar ne? Da. Dakle Jedno je postalo prvo
od svega to ima broj. Ali sve druge stvari imaju broj,
poto su druge stvari, a ne jedna druga stvar. One,
doista, imaju broj. Mislim da je, poto je postalo
prvo, Jeno postalo ranije, a druge stvari docnije:
dakle, one stvari koje su docnije postale jesu mlae
nego ono koje je prvo postalo. Tako e druge stvari biti
mlae nego Jedno, a Jedno starije nego druge stvari.
Zaista e tako biti.
XX. ta sad rei sledeem? Je li Jedio postalo
protiv svoje prirode ili je to nemogue? To je
nemogue. Dakle, Jedno se pokazalo kao da ima *C
delove, a, ako ima delove, ono ima i poetak, i sredinu,
i kraj. Da. Zar kod svih stvari ne postaje prvo
poetak, i to kako kod samog Jednog, tako i kod
svake od drugih stvari, a posle poetka sve ostalo do
kraja? Kako bi inae bilo? Ali mi izvesno hoemo
da kaemo da sve druge stvari jesu delovn Celog i
Jednog, i da ovo samo, tek istovremeno sa svojim
krajem, postaje kao Jedno i Celo. To hoemo da
kaemo. kraj, mislim, postaje poslednji; meutim
priroda Jednog zahteva da ono postane u isto vreme
kad i kraj. Ako je nu?no da Jedno ne
D postaje suprotno svojoj sopstvenoj prirodi, ono e,
postajui istovremeno sa krajem, posle svih drugih
stvari, postati shodno svojoj prirodi. To je verovatno.
Jedno je, dakle, mlae nego druge stvari, a druge
stvari su starije nego Jedno. I to mi izgleda
verovatno. Ali i ovo, najzad: poetak ili svaki drugi
deo Jednoga ili makoje druge stvari, koja je samo deo,
a ne delovi, zar to, nunim nainom, nije jedno

ukoliko je jedan deo? Nunim nainom. Dakle,

istovremeno sa prvim delom koji postaje, postaje i
Jedno, a isto tako istovremeno i sa drugim delom, i
nikad ne ostavlja ni ostale delove koji potom postaju,
ma u koji red da je svaki deo svrstan svojim
postajanjem; do poslednjeg dela ono produava svoj
put, sve dok ne postane Jedno u svojoj celini, poto u
postajanju nije ostavilo ni sredinu, ni poetak, ni kraj,
niti ma ta drugo. To je istina. Svima drugim
stvarima, dakle, Jedno je jednako po dobu starosti,
tako da ako Jedno kao takvo ne treba da postane
protiv svoje prirode ono ne moe da postane ni
ranije ni 154 docnije nego druge stvari, nego u isto
vreme kad i one. Tako, prema ovom argumentu, Jedno,
u odnosu na druge stvari, ne bi bilo ni starije ni mlae,
niti druge stvari u odnosu na Jedno; meutim, prema
prethodnom argumentu, Jedno bi bilo i starije i mlae,
a isto tako bi se i druge stvari odnosile prema njemu.
Potpuno.
Vreme i postajanje Takvo je, dakle, Jedno, i
Jednoga. Jedno
tako je ono postalo. kako
i ne postaje i postaje. stoji sa njegovim postaja-

njem? Da li Jedno postaje

starije ili mlae od drugih stvari, a druge stvari od
Jednoga, ili ne postaju ni mlae ni starije? Da li sa
postajanjem stoji kao sa postojanjem, ili drukije?
Nemam nita da kaem. Ali ja imam da kaem bar
ovo: ako je jedno bie starije od drugoga, ono, prvo, ne
moe da postane jo starije nego to mu je to
doputala, od njegovoga roenja, njegova razlika u
dobu starosti. A, isto tako, ni mlae bie ne moe
postati jo mlae. Ako se nejednakim koliinama
bilo to vreme ili ma ta drugo dodadu jednake
koliine, onda e tako proizvedena razlika uvek biti
jednaka

njihovoj poetnoj razlici. Kako ne bi bila. Dakle, C

ono to postoji nee nikad postati ni starije ni rnlae ni
od ega drugog to postoji, poto uvek ostaje u
jednakoj razlici doba starosti; ono jeste i roeno je kao
starije, a drugo kao mlae, ali ono takvo ne postaje.
To je istina. Dakle, isto tako, Jedno koje postoji ne
postaje nikad ni starije ni mlae nego druge stvari koje
postoje. Razume se da ne. Ali vidi da li, sa sledee
take gledita, oni ne postaju stariji i mlai? Sa koje
take gledita? Sa ove: Jedno nam se pokazalo
starije nego druge stvari, a druge stvari starije nego
Jedno. Pa ta? Kad je Jedno starije drugih stvari,
to je, mislim, zato to postoji due E> vremena nego
druge stvari. Da. Ispitaj ponovo: ako jednom
duem i jednom kraem vremenu dodamo jednaku
koliinu vremena, da li e se jo uvek due od kraeg
vremena razlikovati za jednaki deo ili za manji? Za
manji. Tako odnos u dobu starosti koji je Jedno
prvobitno imalo sa drugim stvarima nee i dalje ostati
stalan. Nego, ukoliko Jedno dodaje sebi iste koliine
vremena kao druge stvari, utoliko se umanjuje njegova
poetna razlika u dobu starosti u odnosu na druge
stvari.38 Zar to nije tano? Da. ono to se po
dobu starosti manje razlikuje od neeg drugog nego
ranije, zar ne postaje mlae nego to je bilo pre u
odnosu na predmete od kojih je ranije bilo starije?
Ono postaje mlae. Ali ako Jedno postaje mlae, zar
druge stvari nee postati, u odnosu na Jedno, starije
nego ranije? Naravno. Mlae postalo biva, dakle,
starije od ranije postalog to kao starije postoji. [Tako,
u odnosu na ono to je ranije postalo i to je starije,
mlae postaje starije], Ali mlae postalo nije nikad
starije, nego ono samo neprekidno [kontinuirano]
postaje starije od ranije postalog; ovo !55 se, naime,
pribliuje mlaem, a mlae starijem. Na isti nain,
opet, starije postaje mlae nego mlae. Jer

38 Auguste Dies napominje da, ovde, Platon transfor- mira

u sofizmu sledeu teoremu: poto je vee od b, 1) razlika ( + x)
(b + x) ostaje stalno jednaka b; 2) +
odnos -------- se smanjuje i tei 1, kad neodreeno raste.
b + a:
(Upor. Navedeno delo, str. 9793, nap. 1). Prim. prev.

poto oba tee onome to im je suprotno [idu jedno

drugome u suprotnom smislu], oni, isto tako, postaju
suprotni jedno drugom; naime, mlae postaje starije
nego starije, a starije mlae nego mlae. Ali oni nikad
ne mogu da zavre ovo postajanje. Jer, kad bi njihovo
postajanje bilo jednom ostvareno, oni vie ne bi to
postajali, nego bi to bili. Ali oni postaju stariji i mlai
jedan od drugog. Jedno, naime, postaje mlae nego
druge stvari, zato to se pojavilo kao
starije i ranije postalo; a druge stvari postaju starije nego
Jeano zato to su docnije postale. Iz istoga razloga
odnose se isto tako druge stvari prema Jednome, poto
su se pojavile kao starije od ovoga i ranije postale.
Izgleda da je tako. Tako, dakle, poto je razlika
izmeu. dva makoja lana jedan stalan broj, nijedan od
njih ne moe postati stariji ili mlai od drugog; utoliko
ni Jedno ne postaje starije ili mlae od drugih stvari,
niti druge stvari od Jednoga. Ali: ukoliko se ono to je
ranije postalo uvek, nunirn nainom, razlikuje od
onoga to je docnije postalo
C za deo neodreeno varijabilan, a isto tako i docnije od
ranijeg, utoliko, nunim nainom, postaju druge
stvari od Jednog i Jedno od drugih stvari kako stariji
tako i mlai. Potpuno. Prerna svemu ovom, Jedno
jeste i postaje kako starije tako i mlae od samoga sebe
i od drugih stvari, i, isto tako, Jedno niti jeste niti
postaje ni starije ni mlae od samoga sebe i od drugih
stvari. To je potpuno tano.
D .Tedno se moe
saznati.

Ali, poto Jedno uestvuje

u vremenu, u postajanju starijim i mlaim, zar nije nuno
da isto tako uestvuje u nekad", u posle", u sad"
ono koje uestvuje u vremenu? Nuno je.
Dakle, Jedno bee", i jeste", i bie", i postade". i
postaje", i postae". Kako bi inae bilo! Dakle
ono moe neto imati, i neto bi se od njega moglo
imati; moe tu biti imaae", ,,ima", i imae".
Potpuno. Dakle, njemu se moe imati i saznanje, i
miljenje, i opaanje, jer i mi sad sve te aktivnosti
uzimamo u obzir, u odnosu na njega. Govori tano.
Postoje, dakle, ime i definicija koji mu pripadaju;
ono se naziva i ono se izraava; i
sve to, od mogunosti ovoga reda,
Trea hipoteza.
postoji za druge stvari, to, isto
Analiza promene.
tako. postoji za Jedno. To je
Jedno postoji i
potpuno
tano.
Jedno ne postoji.
Ono se menja.

156

Jedno se menja
u trenutnom.

XXI. I po treeiput izvrimo ispitivanje. Ako Jedno postoji

onako kako su dokazala naa izvoenja, zar ono poto je
jedno i mnogo, a, isto tako, ni jedno ni mnogo, i poto
uestvuje u vremenu ne mora, nunim nainom, ukoliko
je jedno, da uzima uea u biu, a ukoliko nije jedno, da ne
uzima uea u biu. Nunim nainom. I hoe li mu
biti mogue da, dok uestvuje, ne uestvuje; ili, dok ne
uestvuje, da uestvuje. To nije mogue. Dakle, drugo
je vreme u kome ono uestvuje u biu, a drugo u kome ne
uestvuje. Jer samo na taj nain moe ono uestvovati i ne
uestvovati u istoj bitnosti. Tano. Dakle, zar ne
postoji jedno vreme kad ono uestvuje u biu, i jedno vreme
kad ga ono ostavlja? Ili kako bi mu bilo mogue da as ima
jednu istu stvar, a da je as nema, ako je nikad nije i uzelo i
ostavilo? To ne bi moglo biti ni na koji nain. Uzeti
uea u biu, zar ti to ne zove postati? To zovem tako.
napustiti bie, zar ti to ne zove nestati? Naravno.
Jedno, dakle, kako izgleda, uzimajui i naputajui bie.
postaje i nestaje. Nunim nainom. Dakle, poto je
Jedno i mnogo, i poto postaje i nestaje, zar njegovo
postajanje kao Jednog nije njegovo nestajanje kao mnogog, a
njegovo postajanje kao mnogog, zar nije njegovo nestajanje
kao Jednog? Potpuno. Ali postati jedno i mnogo, zar to
za njega nije, nunim nainom, rastavljati se i spajati se?
Potpuno. postati neslino i slino, zar to nije izjednaiti
se i ne izjednaiti se? Da. kad postaje vee, i manje. i
jednako, zar ne mora da raste, i da opada, i da se
izjednauje? Sigurno.
kada kreui se stane mirno, i kad iz mira pree u
kretanje, to, zacelo, moe da ini samo kad nije ni u kakvom
vremenu? ta hoe da kae? Biti ranije u miru, a
docnije
u
kreta-

nju, ili ranije u kretanju, a docnije u miru, u ove afekcije

ne moe se doi bez promene stanja. Kako bi to bilo
mogue? Ali, zacelo, nema vremena u kome bi jedan isti
predmet u isto vreme mogao aa ne bude ni u kretanju, ni u
miru. Zacelo ne. A, meutim, on ne moe da menja
svoje stanje, ako nema promene stanja. Ne, verovatno.
Ali kad e se izvriti promena stanja? On, zaista, ne menja
stanje, ni D kad je u stanju mirovanja, ni kad je u stanju
kretanja, a ni kad je u vremenu. Zacelo ne. Da li se on
moe nalaziti u onoj udnoj stvari onda kad menja stanje?
U kojoj? U trenutnom.39 Trenutno izgleda da
oznaava neto kao polaznu taku promene ka jednom ili
drugom stanju. Jer promena se ne vri iz mira jo u miru,
niti se promena vri iz kretanja jo u kretanju, nego
trenutno, ta priE roda udne vrste, lei u intervalu izmeu
kretanja i mira. Trenutno nikako nije u vremenu; ono je
krajnja i polazna taka za pokrenuto koje prelazi u mir i za
nepokrenuto koje prelazi u kretanje. ini se da je tako.
I Jedno, dakle, poto je u iniru. a isto tako, i u kretanju,
mora da se menja da bi dolo u jedno i u drugo stanje, jer
samo tako, zaista, ono moe ostvariti ta dva stanja. I kako
ono menja stanje, ta promena se vri u trenutnom; a dok
menja stanje, ono se ne moe nalaziti niukakvom vremenu,
niti biti tada u kretanju ni u miru. Ne, zaista. je li
tako i za druge promene? Kad ono menja stanje iz 157
postajanja u nestajanje, ili iz nepostojanja u postajanje, da li
se ono onda nalazi u intervalu izmeu nekih stanja kretanja
i mira, tako da ono tada niti postoji, niti ne postoji, niti
postaje, niti nestaje? Tako bar izgleda. Iz istoga
razloga, dakle. kad ono iz Jednoga prelazi u mnogo, ili iz
mnogoga u Jedno, ono nije ni Jedno, ni mnogo, ono se ne
deli niti se spaja. I idui iz slinog u neslino, i iz neslinog
u slino, ono niti je slino, ni neslino, niti se izjednauje,
niti se ne izjednauje. I prelazei iz maloga u veliko, i u

39 Nasuprot trenutku, sad, koji pripada uvek jednom stanju,

ili miru ili kretanju, i time ini nepokretnim samo kretanje...,
trenutno, artikulacija mira i kretanja, ovde se smatra kao da je
van vremena." (Leon Robin, Nav. delo, str. 1441, nap. 79.) Prim.
prev.

jednako, i obratno, ono nije ni malo, ni veliko, ni iednako,

niti raste, niti opada, niti se izjednauje. Ne, kako izgleda.
Svim ovirn afekcijama, dakle, Jedno mora biti aficirano,
ako postoji. Kako bi drukije bilo.

XXII. druge stvari? Zar ne treba ispitati kakve im afekcije

pripadaju ako Jedno postoji? Da, to treba ispitati.
Dakle, pretpostavljajui da Jedno postoji, imamo da kaemo
kako treba da su aficirane stvari druge nego Poto su, dakle,
te druge stvaone zaista nisu Jedno, jer inae ne bi bile
druge nego Jedno. To je tano. Ali
ipak, druge stvari nisu potpuno liene
etvrta hipoteza.
Jednoga: one u njemu uestvuju na
Ako Jedno postoji,
neki nain. Na koji nain? Zato to
ta e biti druge
stvari druge nego Jedno jesu druge time
stvari? Ako Jedno
to imaju delove; jer, kad ne bi imale
postoji, druge
delove, one bi bile potpuno jedno.
stvari su delovi
Tano. mi tvrdimo da delovi
jedne organske
pripadaju samo onome t'o je celo. To
celine.
tvrdimo. Ali, zar ne, celo je jedinstvo
Jedno. Kaimo to.
mnoine;
to je nuno, da bi imalo za
ri druge nego Jedno,
delove delove. Naime, svaki od delova
ne treba da bude deo mnoine nego celog. Kako to?
Kad bi jedan predmet bio deo mnoine, gde se i on sam
nalazi, onda bi on zaista bio jedan deo samoga sebe,
to je nemogue; kao i deo svakog pojedinanog lana
mnoine, ako treba da bude cleo njihove celine. Jer ako on
nije deo jednoga lana, on e biti deo svih drugih, sem toga
jednoga. I tako, on nee biti deo svakog pojedinanog
sledeeg lana. ako nije deo svakog pojedinanog lana,
on nee biti deo nijednog od lanova te mnoine.40 Ali poto

40 Robin smatra da je ovo dokazivanje. kao i mnoga rugal u ovom

dijalogu, sofistiko samo po izrazu. Da bi po- kazao da odnos dela
prema celini nije odnos jedinstva prema mnoini, Platon po Robin-u
podvlai da jedan lan mno- ine nije deo svih lanova te mnoine;
kad bi to bilo, trebalo bi da on bude deo samoga sebe. Dakle, on ne
moe biti deo celog, razliit od svih lanova mnoine, razliit od mnogostruke celine, koja bi bila jedinstvo mnoine. (Nav. delo, str. 1441, nap.
81.) Prim. prev.

nije deo nijednoga od lanova, bilo bi mu nemogue da

bude neto svim tim lanovima od kojih nijednom nije
nita, ni deo, ni ma ta drugo. To je jasno.
Dakle, deo nije deo mnoine niti celine svih ovih
lanova, nego samo deo stvarnosti, idealne i jedne,
jednoga koje mi nazivamo celim. Savreno jedinstvo
dela ostvareno je poev od itave mnogostruke celine.
Deo e biti deo te celine. To je potpuno tano.
Ako, dakle, druge stvari imaju delove, one e takoe
uestvovati u celom i u Jednome. Razume se.
Stvari druge nego Jedno jesu, dakle, nunim nainom,
jedno savreno celo koje ima delove. Nunim
nainom. Ali, zar ne, i za svaki pojedinani deo treba
isto rei. Jer on, isto tako, nunim nainom, uestvuje
u Jednom. Naime, ako je svaki pojedinani od njih l8
deo, onda to to pojedinano postoji znai, oevidno,
jedinstvo, odvojeno od ostalih lanova, koje postoji kao
takvo, poto treba da postoji pojedinano. To je
tano. Ali, da bi se uestvovalo u Jednome, treba,
oevidno, biti razliit nego jedno; inae, to ne bi bilo
vie uestvovati, to bi bilo biti samo jedno. biti jedno
to je nemogue svakom drugom sem samome
Jednom. Nemogue. uestvovati u Jednom,
jeste nunost i za celinu, i za deo. Jer, s jedne strane,
to bi bilo jedinstvo jednog celog, iji bi delovi bili delovi;
a s druge strane, to bi bilo jedinstvo jednog
pojedinanog dela celog, onoliko puta koliko bi bilo
delova u celom. Izvesno. Ali zar stvari koje ueB
stvuju u Jednome nee biti razliite od Jednoga, onda
kad u njemu uestvuju? Kako bi bilo drukije? Ali
stvari koje su razliite od Jednog bie mnoge; ako
stvari druge nego Jedno ne bi bile ni jedno, ni vie nego
jedno, one bi bile nita. Zacelo.
Stvari su
Ali ako su vie nego jedno
neograniene
stvari koje uestvuju u Jedu svojoj bitnosti,
npme kao delu i u Jednome
ali dobijaju
kao celom, zar tada nisu,
uzajamnu granicu. nunim nainom, beskrajna

mnoina
te
stvari
koje
uestvuju u Jednome? Kako to? Da vidimo. One
uestvuju, ali, zar ne, one nisu jedno i nemaju uea
u Jednome u samom vremenu
kad u njemu
uestvuju?
49
4 Platon: Parmenid

C je oevidno. Dakle, one su mnoina u kojoj se

Jedno ne nalazi? Mnoina, naravno. ta bi bilo,
kad bismo u mislima oduzeli od toga najmanji mogui
deo? Da li bi i ono oduzeto, poto ne uestvuje u
Jednome, bilo, nunim nainom, jo mnoina, a ne
jedno? Nunim nainom. Ako, dakle, posmatramo
na ovaj nain, onakvu kakva je ona sama po sebi,
drugu prirodu [i nalije] ideje,41 zar nee sve to
svakiput moemo opaziti biti bezgranina mnoina?
Na svaki nain, razume se. Meutim,
D im je svaki deo, jedan po jedan, postao deo, otada
delovi imaju granicu, jedni u odnosu na druge i u
odnosu na celo, i celo u odnosu na delove. Zacelo,
razume se. Dakle, stvari druge nego Jedno imaju
zajednicu i sa Jednim i same sa sobom, i tu u njima,
izgleda, postaje neto drugo to im donosi uzajamno
razgranienje. Meutim, njihova priroda kao takva je
bezgraninost. To je jasno. Tako stvari druge nego
Jedno, i kao celine, i kao delovi, jesu bezgranine, i
uestvuju u granici. Svakako.

Slinost i neslinost. Zar one ne bi bile, sem

toga. i sline i nesline, i jedne
drugima, i same sebi? U kome smislu? U tome
to, zar ne, ukoliko su bezgranine samom svojom
prirodom, one su, sa te take gledita, sve istovetno
aficirane? Potpuno. Ali, zar ne, ukoliko sve
zajedno uestvuju u granici, i sa te take gledita one
su istovetno aficirane? Bez sumnje. Ali, ukoliko
su nainjene i kao ograniene i kao neograniene, one
su aficirane afekcijama koje su jedne drugima su159 protne. Da. suprotne afekcije su najneslinije.
Bez pogovora. Dakle, posmatrane pod svakom od tih
afekcija odvojeno, stvari druge nego Jedno bile bi sline
same sebi i jedne drugima. posmatrane pod obe
afekcije istovremeno, one bi bile, u dvostrukom
odnosu, najsuprotnije i najneslinije. Toga se treba
bojati. Tako bi druge stvari bile prema samima sebi,
i jedne prema drugima, i sline i nesline. Tako je.
One e, isto tako, biti jedne prema drugima i identine
i
razliite,
i
pokrenute
i
u
miru,

41 Po Robin-u, ovo je indeterminacija materije (Nav~ delo, str.

1441, nap. 82). Prim. prev.

ceo niz suprotnih afekcija nama nee biti teko da otkrijemo

u stvarima drugim nego Jedno, zato to smo u njima otkrili
istovetnost afencija. Tano govori.
XXIII. Ali ostavimo ovo kao oevidno i ponovo
ponimo da ispitujemo hipotezu po kojoj Jedno
postoji. Dakle, ako Jedno postoji, da li se stvari
druge nego Jedno u isto vreme takoe tako ne
odnose, ili se samo tako odnose? [Da li su mogua
samo prethodna tvrenja, i da li se i njihove
negacije ne bi mogle primeniti na stvari druge
nego Jedno?] Izvesno. Ponimo ponovo iz poetka, i
recimo: ako Jedno postoji, kako treba da su aficirane druge
stvari nego Jedno? Recimo to. Zar Jedno nije odvojeno
od drugih stvari, a, isto tako, zar druge stvari nisu odvojene
od Jednog? Zato? Zato to van njih nema nieg treeg
to bi bilo drugo nego Jedno i drugo nego druge stvari. Jer
sve je reeno, kad se kae Jedno i druge stvari. Sve,
naravno. Dakle ne postoji vie nita razliito od ovih u
emu bi se Jedno i druge stvari mogli zajedniki nalaziti.
Ne, naravno. Nikad, dakle, Jedno i druge stvari nisu
zajedno u jednom i istom. Ne, izgleda. Oni su dakle
odvojeni? Da. mi, isto tako, kaemo da istinsko
Jedno nema delova? Kako bi ih moglo imati? Jedno,
dakle, nee biti u drugim stvarima, ni svojom celinom, ni
svojim delovima, ako je odvojeno od drugih stvari, i ako
nema delova? Kako bi moglo biti? Dakle, druge stvari
ni na koji nain nee uestvovati u Jednoin, poto one u
njemu ne uestvuju ni nekim od njegovih delova, ni
njegovom celinom. Ne izgleda. Dakle, ni na koji nain
druge stvari nisu jedno, i nemaju u samima sebi nita to je
jedno. Zacelo ne. Ali druge stvari isto tako nisu
mnoina. Jer, da su mnoina, onda bi svaka od njih bila
jedna, kao deo celine. Ali stvari druge nego Jedno nisu ni
jedno ni mnogo, ni celina, ni delovi, poto ne uestvuju u
Jednom ni na koji nain. Tano. A, isto tako, same
druge stvari nisu ni dva, ni tri, niti sadre u sebi ove brojeve,
poto su na sve naine liene Jednoga. Tako je.

Peta hipoteza. Jedno

apsolutno postoji.
Druge stvari nisu
elovi Jednog.

Druge stvari ne mogu Dakle, druge stvari, isto dobijati

nikakve
tako, nisu ni sline ili nesliatribute.
ne Jednome, niti, uopte, sa-

dre u sebi slinost i neslinost.

Jer, kad bi one same bile sline i nesline, ili kad bi u
samima sebi imale slinost i neslinost, tada bi stvari druge
nego Jedno imale u samima sebi dve ideje, jednu drugoj
suprotne. To je jasno. uestvovati u dva makakva
ta dva bila jest'e nemogue za ono to ne uestvuje u
jednom. Nemogue.
Druge stvari nisu, dakle, ni sline ni nesline jed~ nome,
ni jedno ni drugo u isti mah. Jer kad bi bile sline ili
nesline jednome, one bi uestvovale u jednoj od te dve
ideje; kad bi bile sline i nesline u isti mah, one bi
uestvovale u dve suprotne ideje. ovo se pokazalo kao
nemogue. To je istina. Druge stvari nisu, dakle, ni
identine, ni razliite, ni pokrenute, ni u miru, ni u
postajanju, ni u nestajanju, ni vee, ni manje, ni jednake,
niti su nekom rugom afekcijom ove vrste one aficirane. Jer
ako bi druge stvari mogle podneti neku afekciju ove vrste,
one bi tada uestvovale u jednom, i u dva, i u tri, i u
parnom, i u neparnom; a pokazalo se da je to uestvovanje
njima nemogue, poto su one liene Jednoga na sve naine.
To je potpuno istinito. Tako, dakle, ako Jedno postoji,
Jedno je sve a isto tako nije ak ni jedno, kako u odnosu
na samoga sebe, tako i u odnosu na druge stvari.42 To je
potpuno tano.
esta hipoteza.
XXIV. Pa dobro! Zar ne
Ako Jedno ne postoji, treba sad da ispitamo ta mokakve su
posledice ra da proizlazi, ako Jedno ne toga. Jedno ne
postoji, postoji? To treba da ispiali je ono predmet tamo.
ta je upravo ova misli.
pretpostavka kao takva: ako

Jedno ne postoji? Da li je ona

razliita od ove: ako ne-jedno ne postoji? Razliita je,
naravno. Samo razliita? Ili zar nije potC puno suprotno rei: ako ne-Jedno ne postoji, umesto: ako
Jedno ne postoji? Potpuno suprotno. Ali. ako sad
neko kae: ako veliina ne postoji; ili: ako malenost ne
postoji; ili: ako neto drugo ove vrste ne postoji, zar
nije jasno da on, u svakom sluaju, oznauje razliiti
predmet kao nebie. Potpuno. Zar, dakle, i sad
nije isto tako jasno da on jedan predmet razliit od
42 Auguste Dies istie da ovaj zakljuak rezimira rezul- tate pet
hipoteza: Jedno je sve, tojest svi mogui naini da postoji i da bude
saznato (2 i 4); Jedno nije jedno (1 i 5) i Jedno je sve, a nije jedno (3).
(Nav. delo, str. 105, nap. 1.)
Prim. prev.

drugih stvari oznaava kao nebie, kad kae: ako

Jedno ne postoji? I zar ne znamo ta on time
oznaava? Mi to znamo. Prvo, dakle, govori on
neem to se moe saznati; a, zatim, isto tako, neem
razliitom od drugih stvari, kad kae Jeno, bilo da
mu pripie postojanje ili nepostojanje. Jer ipak se
saznaje koji je predmet za koji se d kae da ne postoji i
da je razliit od drugih stvari. Zar to nije istina?
Nunim nainom.
Mnogostrukost
uestvovanja.

U tome smislu raspravljaemo iz poetka pitanje: ako

Jedno postoji, ta iz toga
mora da proizae? Prva stvar koja mu se mora
priznati, jeste, kako izgleda, da njemu postoji
saznanje, ili da inae niko ne bi znao ta hoe da se
kae, kad se kae: ako Jedno ne postoji. To je istina.
A, takoe, da su druge stvari razliite od njega, bez
ega ono ne bi moglo biti nazvano razliitim od drugih
stvari. Svakako. Pored saznanja pripada mu,
dakle, ist'o tako, razliitost. Jer ne kae se: razliitost
drugih stvari, kad se kae da je Jedno razliito od
drugih stvari, nego: razliitost ba njega, Jednog.
To je oevidno. Dakle, Jedno koje ne postoji
uestvuje u onom", i u neem", i u ,,od toga", i u
tome", i u ,,tih", i u sveinu to je tome slino. Jer
inae ne bi moglo da bude govora ni Jednom, ni
stvarima drugim nego Jedno: nita ne bi bilo njegovo
niti od njega; isto tako, ne bi se moglo rei da je ono
net'o, kad ne bi uestvovalo ni u tom neem, ni u
drugim stvarima ove vrste. Tano. Dakle, po161
stojati nije mogue tom Jednom, poto ono ne postoji.
Ali njega nita ne spreava da uestvuje u mnogim
stvarima; naprotiv, to je nuno za njega, ako je Jedno
koje ne postoji to Jedno, a ne neko drugo. Jer ako nije
ni Jedno, ni ono koje treba da ne postoji, nego ako se
govori neem neodreenom, onda ne treba nita vie
govoriti. Ali ako je to ono Jedno, a ne neko drugo koje
kako se pretpostavlja ne postoji, onda je nuno
da ono uestvuje i u onome i u mnoini drugih stvari.
Potpuno izvesno.
Slinost i neslinost Njemu, dakle, isto tako.

pripada neslinost u odnosu

na druge stvari. Jer, zaista, druge stvari, poto su
razliite od Jednog, bie razliite vrste. Da. Dakle,
biti razliite vrste, zar to fiije biti druge vrste?
Razume se. biti druge vrste, zar to nije biti
neslino? Neslino, zacelo. I, zar ne, ako su druge
stvari nesline Jednome, onda e oevidno jednom

neslinom ovi neslini biti neslini. Oevidno.

Dakle bie neslinosti u samom Jednom, i pomou nje
e mu druge stvari biti nesline. Izgleda. Kad ono
ima neslinosti sa drugim stvarima, zar tada nema,
nunim nainom, slinosti sa samim sobom? Kako
to? Kad bi Jedno imalo neslinosti u odnosu na
jedno, onda ne bi moglo da bude govora jednom
takvom predmetu kao to je Jedno; nego ve prva
pretpostavka ne bi raspravljala nita vie c jednom,
nego drugoj stvari nego jedno. Sigurno. ona to
ne treba da ini. Zacelo ne. Treba, dakle, da
Jedno ima slinosti sa samim sobom. Treba.
Ali ono, isto tako, nije
jednako ni drugim stvarima.
Jer, kad bi .im bilo jednako,
ono bi, samim tim, ve postojalo, i bilo bi im slino na
osnovu jednakosti. Ali i jedno i drugo je nemogue, ako
Jedno postoji. Nemogue. Ali ako ono nije
jednako drugim stvarima, zar nije tada nuno da i
druge stvari, isto tako, njemu ne budu jednake?
Nuno je. I zar ne-jednako nije nejednako? Da.
zar nejednako nije nejednako D nejednakom? Kako
bi bilo inae? Tako Jedno uestvuje u nejednakosti,
pomou koje su mu druge stvari nejednake.
Uestvuje. Ali u nejednakosti se nalaze veliina i
malenost? Nalaze se. Ima li, dakle, veliine i
malenosti u Jednom onakvom kako ga mi
posmatramo? Izgleda tako. Ali veliina i malenost
uvek su udaljene jedna od druge. Potpuno. Dakle,
uvek se neto nalazi izmeu njih. Nalazi se.
Moe li ti da naznai neto drugo to bi izmeu njih
bilo nego jednakost? Ne, nego ba nju. Onde,
dakle, gde ima veliine i malenosti, ima i jednakosti
koja se izmeu obe nalazi. To je jasno. Dakle,
Jedno koje ne postoji uestvuje, izgleda, i u jednakosti,
i u veliini, i u malenosti. Izgleda.
Jednakost
i nejednakost.

Bie i nebie.

Ali ono mora na neki nain da uestvuje i u biu.

Kako to? Sa njime mora tako stajati stvar kao to mi
kaemo. Jer ako tako ne stoji, onda mi neemo rei
nita istinito kad kaemo da Jedno ne postoji. Ali ako
kaemo neto istinito, onda, oevidno, kaemo i neto
to postoji. Ili zar nije tako? Naravno da je tako.
Kad mi, dakle, tvrdimo da kaemo neto istinito, mi
tvrdimo, isto tako, nunim nainom, da kaemo neto
to postoji. Nunim nainom. Da162 kle, ono je,
kao to izgleda, Jedno koje ne postoji? Jer ako nije
nepostojee, nego od bia ostavlja neto za nebie, ono

e odmah biti postojee. To je potpuno tano.

Ono, dakle, mora imati jednu vezu sa nebiem, naime
sa biem koje ne postoji; na slian nain kao to, isto
tako, ono to postoji [bie] mora imati nebie koje ne
postoji, da bi moglo savreno da postoji. Jer samo tako
moe kako bie najbolje postojati, tako i nebie
najbolje ne postojati. UestvuB jui u bitnosti bia koje
postoji, i u nebitnosti bia koje ne postoji, ono to
postoji moe savreno da postoji; a ono to ne postoji
treba da uestvuje u nebitnosti nebia koje ne postoji,
kao i u bitnosti bia koje ne postoji, ako se hoe da ono
to ne postoji ostvari, sa svoje strane, savrenstvo
svoga nepostojanja. To je savreno istinito. Dakle,
poto ono to postoji [bie] uestvuje u nebiu, a ono
to ne postoji [nebie] u biu, i Jedno, poto ne postoji,
nunim nainom uestvovae u biu, da bi ostvarilo
svoje nebie. Nunim nainom. U Jednome,
dakle, ako ono ne postoji, pojavljuje se sama bitnost.
Pojavljuje se. Ali isto tako i nebitnost, jer ona ne
postoji. To je jasno.
Kretanje i mirovanje. Imati takvo stanje i nemati
ga, je li mogue onome ko
se nalazi u tome stanju, a ne izae iz-njega menjajui
se. Nikako nije mogue. Zar ne izraava promenu
c sve ono to je takvo, sve ono to ima i nema dato stanje?
Kako bi bilo inae? promena je kretanje, ili ta
hoemo da tvrdimo? Kretanje. Jedno se
pojavljuje kao da postoji i da ne postoji?
Da. Ono se, dakle, pojavljuje kao da ima jedno
stanje i da ga nema? Izgleda. Dakle, Jedno koje
ne postoji pojavljuje se isto tako u kretanju, jer se tu
nalazi promena iz nebia u bie. Tako izgleda.
Ako, meutim, ono nije nigde, i nigde ne postoji,
poto ne postoji, ono ne moe ni prelaziti sa jednoga
mesta na drugo. Kako bi to moglo? Dakle ono se
D ne kree menjanjem mesta. Razume se da ne. Ono
se, isto tako, ne moe kretati ni u istome mestu
okretanjem. Naime, sa istim ono se ne dodiruje ni u
jednoj taki, jer je samo ono isto; ali onome to ne
postoji,
ma u emu da je, nemogue je da postoji. Nemogue, naravno. Dakle, Jedno koje ne postoji, ne
moe se okretati u onom u emu ne postoji. Zacelo
ne. A, isto tako, ne moe se u odnosu na sebe samo
promeniti Jedno ni Jedno koje postoji, ni Jedno koje
ne postoji. Jer ne bi vie bilo govora Jednom, nego
neem drugom, kad bi se Jedno promenilo u odnosu
na sebe. To je tano. Ako se

Jedno niti menja, niti se okree na istome mestu, niti

prelazi sa jednoga mesta na drugo, moe li se ono
tada jo na neki nain kretati? Kako bi moglo?
ono to se ne kree nalazi se nunim nainom u miru;
a ono to se nalazi u miru jeste nepokretno. Nunim
nainom. Jedno, dakle, kao to izgleda, Jedno koje
ne postoji, jeste u miru i u kretanju. Tako izgleda.
A, meutim, poto se kree, ono se samo po velikoj
nunosti menja. Jer ukoliko se neto
163 kree, utoliko ono nije vie u stanju u kome je bilo, nego
u drugom stanju. Tano. Jedno koje se kree isto
se t'ako i menja. Da. S druge strane, ako se ne
kree ni u kome smislu, ono se ni u kome smislu nee
menjati. Razume se da nee. Dakle, Jedno koje ne
postoji, ukoliko se kree, menja se; a ukoliku se ne
kree, ne menja se. Doista. Tako se Jedno
koje ne postoji i menja i ne menja se. To je jasno.
Ali, menjati se, zar to nije, nunim nainom, postati drugi
nego ranije, i nestati u svom ranijem stanju; a ne menjati
se, zar to nije niti postajati, niti nestajati. Nunim
nainom. Dakle, Jedno koje ne postoji, zato to se menja,
postaje i nestaje; a poto se ne menja, ono ne postaje i ne
nestaje. Tako Jedno koje ne postoji postaje i nestaje, i ne
postaje i ne nestaje. Potpuno.
E

Sedma hipoteza.
XXV. Vratimo se, dakle,
Ako Jedno ne postoji, jo jednom na poetak, da viono
nema nikakve dimo hoe li nam se ponovo odredbe. Ono
nije javiti isti zakljuci kao sad. predmet miljenja. ili e oni

biti razliiti? Da
vidimo. Zar ne, mi pitamo, ako
Jedno ne postoji, ta iz toga za njega mora da proizae?
Da. Kad kaemo: ne postoji, znai li to neto drugo
nego otsustvo bitnosti za ono emu kaemo da ne postoji?
Nita drugo. Kad, dakle, kaemo da neto ne postoji,
kaemo li da ono ne postoji na neki nain, a da postoji na
drugi nain? Ili to ne postoji prosto znai da nebie nigde i
ni na koji nain ne postoji, i ni na koji nain ne uestvuje u
bitnosti? Najprostije, naravno. Nebie, dakle, ne moe
ni postojati, ni uestvovati u bitnosti ni na koji nain.
Izvesno ne. postajanje i nestajanie je li to neto
drugo nego uestvovati u bitnosti i izgubiti bitnost? Nita
drugo. ono to u ovoj nema nikakvoga uea, ne moe
je ni dobiti ni izgubiti. Kako bi to moglo? poto Jedno
ni na koji nain ne postoji, ono ne moe ni imati ni prestati
da ima bitnost, niti ma na koji nain uzimati uea u njoj.
Verovatno. Dakle, Jedno koje ne postoji, ne nestaje
i ne postaje, poto ni ria koji nain ne uestvuje u bitnosti.
Ne, kao to izgleda. Ono se i ne menja ni u kome

odnosu, jer, kad bi trpelo promenu, ono bi postajalo i

nestajalo. To je istina. aku se ono ne menja, tada se
ono, nunim nainom, i ne kree? Nunim nainom. A,
ipak, neemo rei da se nalazi u miru ono to nije nigde; jer,
zaista, ono to je u miru treba da bude uvek na jednom
mestu, na istom mestu. Na istom mestu. Kako bi bilo

drukije? Na taj nain, mi treba ovoga puta nebiu da

kaemo da nije ni u miru, ni u kretanju. Zacelo ne.
Sem toga, njemu ne pripada nita od onoga to postoji; jer
uestvovanje u neem od onoga to postoji inilo bi da ono
odmah uestvuje u bitnosti. To je jasno. Dakle ono,
isto tako, nema ni veliinu, ni malenost, ni jednakost.
Nema. Ono, isto tako, nee imati ni slinost. ni razliitost,
u odnosu na samoga sebe ili na druge stvari. Ne, kao to
se pokazuje. ima li ega ime bi mu druge stvari mogle
pripadati, ako ono samo nita ne treba da ima. Nema.
Druge stvari mu, dakle, nisu ni sline, ni nesline, ni
identine, ni razliite. Ne, zaista. I jo, da li e moi
da se odnosi na ono to ne postoji sledee: ,,od njega", ili
njemu", ili neto", ili ,,", ili ,,od ovog", ili ,,od drugog", ili
drugom", ili nekad", ili posle", ili sad", ili saznanje", ili
,,miljenje", ili opaanje", ili definicija", ili ,,ime"; ili svaka
druga odredba za ono to postoji? Ona to nee moi.
Tako Jedno koje ne postoji nema nikakvu odredbu ni u
kome odnosu. Ne, izgleda; ono je nema ni u kome
odnosu.43
XXVI. Recimo, jo jednom, kakve afekcije treba da
dobijaju druge stvari, ako Jedno ne postoji. Recimo to.
Treba, prvo, da one budu druge stvari, jer kad one ne bi bile
druge, ne bi se govorilo drugim
stvarima. Tako je. Ako se govori
Osma hipoteza. Ako
drugim stvarima, ove druge stvari su
Jedno ne postoji, ta
razliite. Ili jedan isti predmet naziva
e biti stvari druge
drugim i razliitim? Ja zacelo. Ali
nego Jedno.
za razliito kaemo da je razliito od
jedne razliite stvari, a za drugo da je
drugo od druge stvari? Da. Dakle, ako drugim
stvarima treba da budu druge, za njih e biti neto u
odnosu na ta e biti druge. Nunim nainom. Sta
moe biti ta stvar? Izvesno je da one nee biti druge u
odnosu na Jedno, jer ono ne postoji. Zacelo ne. One
e, dakle, biti druge jedne prema drugima; to

43 Po Dies-u, prva i sedma hipoteza zavravaju se ne- biem

kome se ne moe nita misliti i nita rei (Upor. Nav. delo, str. 111,
nap. 1). Prim. prev.

im jedino ostaje, jer bez toga nema niega u odnosu na

ta su one druge. Tano.
Privid svih odredaba. Dakle druge stvari su
mnoinom [u grupama od po
vie njih] druge u odnosu jedne prema drugima. Njima
bi bilo nemogue da budu to jedna po jedna, poto
nema Jednog. Ali kod njih, kako izgleda, svaka
D masa jeste beskrajna po mnoini. ako se uzme ono to
izgleda da je najmanji komad, on se odmah, kao u snu,
od jednoga, kakav se inilo da je, pojavljuje kao mnogo,
i od krajnje malog krajnje veliki u odnosu na
mogunost njegovog delenja u male komade.
To je potpuno tano. Kao takve, mase, dakle, jesu
druge stvari uzajamno druge, ako su one druge onda
kad nema Jednog. Sigurno. Tako, dakle,
postojae mnoge mase, od kojih e se svaka pojavljivati
kao jedno, ali, u stvari, to nee biti, poto nee
biti Jednog. Zacelo. I izgledae isto tako da drugim
stvarima pripada broj, poto se svaka masa pojavljuje
kao jedno, a poto ih ima mnogo. Potpunu.
I bie pojava, a ne istina da su neke stvari parne,
a ostale neparne, poto nee biti Jednog. Sigurno.
I, kaemo, izgledae da se u njima nalazi krajnje
malo; a ovo se pojavljuje kao mnoina i veliko u svo165 joj mnoini, u odnosu na svaku od mnogih stvari ko;je
su male. Tako je. Svaka masa e se zamiljati
jednakom ovim mnogima i malima, jer ona nee moi
prividno da pree iz vee u manju, ako prethodno
prividno ne ue izmeu njih, a to e biti utvara
jednakosti [ ].44 Verovatno. Isto
tako, dakle, u odnosu na drugu masu, izgledate da ona
ima granicu, ali u odnosu prema samoj sebi da ona
nema ni poetak, ni granicu, ni sredinu. Kako to?
Zato svakiput kad neko u misli fiksira neto od ta tri
izraza, uvek se pre poetka pojavljuje
drugi poetak, a posle kraja jo jedan drugi preostali
kraj, a u sredini jo jedna tanija i manja sredina od one
sredine, poto se u njima ne moe fiksirati pojedinano
jedinstvo, jer ne postoji Jedno. Potpuno tano.
Potrebno je, mislim, da, nunim nainom, bude razbijeno i
rastavljeno u komade sve to neko fiksira u misli; ono to e
se fiksirati bie uvek samo masa bez jednoga. Potpuno.
44 ovome Ro'oin kae: Poto se progresivno smanji- vanje
stupnjeva masa produuje u beskonanost, masa moe da padne
do dimenzija manjih od onog to se provizorno smatralo za
nedeljivi minimum; ona je, dakle, prola kroz dimenzije jednake
onima koje je provizorno imala. Ali to su pokretljive odredbe,
prividi odredbe." (Nav. delo, str. 1442, nap. 100.)

 Dakle, ova vrsta predmeta izgledae onome ko je izdaleka

gleda i ko ima slab vid nunim nainom kao jedno.
Medutim, prodornom umu koji ga izbliza posmatra pojavie
sc svako jedinstvo kao beskrajna mnoina, poto je ono
lieno Jednog koje ne postoji. To je apsolutno nuno.
Dakle, takve treba da izgledaju druge st'vari, svaka
bezgranina i ograniena, jedna i mnogostruka, u sluaju
da Jedno ne postoji, a da stvari druge nego Jedno postoje.
Treba, zacelo. Zar one, isto tako, nee izgledati da su
sline i nesline? Kako to? To je kao na slici u
perspektivi; onome ko je od nje udaljen celina izgleda kao da
ini jedinstvo, i to daje privid identinosti i slinosti.
Potpuno. Ali, onome ko se priblii, sve izgleda
mnogostruko i razliito; i ta utvara razlike daje tu izgled
raznolikosti i neslinosti samome sebi. Tako je. Tako e
mase, nunim nainom, izgledati i sline i nesline u odnosu
prema samima sebi i u njihovim uzajamnim odnosima.
Svakako. Dakle, uzajamno identine i razliite, dodirujui
jedna drugu i odvojene, pokretane svim vrstama kretanja, i
u mirovanju na sve naine, podlone post'ajanju i
nestajanju, i nijednom od njih; one bi imale privid svega te
vrste to bi nam bilo vrlo lako da nabrojimo ako ne postoji
Jedno, a postoji mnoina. To je apsolutna istina.
Deveta hipoteza.
XXVII. Vratimo se jo
Ako Jedno ne postoji, jednom poetku, i kaimo. kakve
negacije
ako Jedno ne postoji, i ako
proizlaze za stvari postoje samo stvari druge druge nego
jedno
nego Jedno, ta treba iz tokoje nemaj nikakvu ga da proizae. Kaimo odredbu ni
bie.
to. Druge stvari, dakle, ne-

e biti jedno. Kako bi one to

mogle biti? One ne bi mogle da budu ni mnoge, jer tamo
gde bi bilo mnogo stvari, bilo bi i jedno.
Dakle, ako nijedna od njih nije jedna, zar sve one u isti mah
nisu nita, tako da nee biti ni mnoine. To je istina. Ako
u drugim stvarima nije sadrano Jedno, te druge stvari nee
biti ni mnoge, ni jedno.
Ne, doista. one ne izgledaju ni kao jedno, ni kao
mnogo. Zato? Sa onim to ne postoji druge stvari
nemaju nikakvu zajednicu, ni u kome sluaju, ni u kome
odnosu, i ni na koji nain, i nita od onoga to ne postoji ne
moe se nai ni kod jedne od drugih stvari. Jer nema delova
u onome to ne postoji. To je istina. Dakle, kod drugih
stvari nema ni miljenja onome to ne postoji, niti kakvog
privida tome, i ni u kome odnosu, ni na koji nain ono to
ne postoji nije za druge stvari predmet mi~ ljenja. Ne,
zacelo. Ako, dakle, Jedno ne postoji, ne moe se imati
miljenje ni jednoj od drugih stvari, ni da je jedno, ni da je

mnogo; jer bez Jednog je nemogue imati miljenje

mnogima. Nemogue je. Jer, ako Jedno ne postoji,
druge stvari nisu, m u stvarnosti, ni u miljenju, ni jedno, ni
mnogo. Ne, kako izgleda. Ni sline, ni nesline. Ne,
zaista. Ni identine, ni razliite, niti se dodiruju, niti su
odvojene; i od svih drugih afekcija ranije nabrojanih, iji smo
im privid pridali, one nemaju ni stvarnost, ni privid,
ako Jedno ne postoji. To je istina.
Dakle, ukratko uzev, ako kaemo: ako Jedno ne postoji,
nita ne postoji, da li emo tano rei? Savreno tano.
Zakljuak iz svih Neka to bude reeno, i jo hipoteza.

ovo: bilo da Jedno postoji, ili

da ne postoji, ono i druge stvari,
kako izgleda, u njihovom odnosu prema sebi, i u njihovom
uzajamnom odnosu, na sve naine, jesu sve, i nisu nita, i
izgledaju sve, i ne izgledaju nita. To je savrena istina.

12
1

ibi. 19
Kao to su inili neki strani prevodioci Platona, naroito Auguste Dies i Lon Robin, i mi smo stavljali podnaslove, radi bolje preglednosti i lakeg razumevanja Plato-

11 Platon ovde pominje poerae Parmenidove; meutim, ostala su svedoenja da je Parmenid napisao jednu filozofsku poemu koja se, svakako, zvala prirodi ( ). U njoj je, nasuprot Heraklitovom uenju
venom postajanju svih stvari, Parmenid tvrdio da samo bie postoji, i da je ono veno, nestvoreno, nepromenljivo, nepokretno i kontinuirano. Upor. nau studiju Eleaanin Parmenid, tvorac uenja biu, Beograd 1927.
10 Povodom ovoga mesta, Auguste Dies, u Nav. delu
(str. 75, nap. 1) napominje: ,, principa: Identitet nije jedinstvo", izvodi se zakljuak: Dakle, biti identian, to nije
biti jedan." Ali, umesto toga nevinoga zakljuka stavlja se:
Dakle, biti identian, to je ne biti jedan". Tako se dobija
traeni sofistiki zakljuak: za Jedno, biti identian sebi jeste

a) , , ,

I
, (1), , .
, , :
. , , .
,
, .

, ,
; ,
. , ,
, ;

www.alanwatson.org

. , , , ,
, , ,
.
, . , ,
, ,
. , , :

(2), ,
! .
. ,
. , ,
,
. , , , ,
,

, , .

) :
II
, , ,
, .
, , ,
. (1) ,
. , ,
, :
, , ,
(2)
(3). , , ,
. , ,
. , ,
,
, ,
, , , , .
,
, (4):
,
.
, , , ,
, .
, , , ,
, ,
;
! ,
.
-2-

! , , , ,
,
.
. ,
.
: , .

) (. IIIX)
III
, , !
e . . ,
, ?
:
,
, . .
(1) :
, ; ,
, .

, , .

! . ,
, , ,
!
.

IV
, ; ,
.
, , ,
(1). , , :
,
, ,
, , ,
. , , (2),
.
, (3) . ,
:

-3-

, , ,

;
. ,
? , ?
, . , , ?
, .
? . ?
, , , (4) .
, (5).
. , .

V
: , , , , ?
?
? ,
, ! , , ,
!
, .
. , !
, , . ,
, .
? .
. ,
,
. , ,
.
, , ,
. , ,
. ,
, . (1) .
, ,
(2). ,
. , , ,
, , , ,
. (3)
(4). , , (5) ,
.

-4-

VI
!
. , : , ,
, ?
. , , ?
. .
, , ,
.
, , : ,
, . ,
,
, ,
, , ,
, , . , ,
, , , .
.
, , , , ,
, , , ,
, . , , ,
.
, ,
. .

VII
, .
,
: ,
. (1),
.
,
,
.
(2), .
,
, ,
. , , ,
,
, , , . , ,
, . ,
.
,
, . ,
, , (3).
; , ,
-5-


, . , ,
.

VIII
. , ,
, .
,
. , ,
. ,

, .
, .
, ,
.
.

IX
, ,
, ,
, . ,
.
, , , , ,
, .
, ,
, : , , ,
, . , ,
, , ,
. ,
,
(1) .

X
, ,
, ,
, ,
(1). , ,
, .

-6-

 , :
.
, , .
,
, .
, , . ,
, , .
, . , ,
, , ,
, , .
, , (2).
, , . ,
,
, .
, , ; ,
. , ,
, , ,
. ,
.

(. XIXXII)

XI

. , , ,
, . ,
, ! :
, , ,
. (1) , !
!
, , . , ,
, .
,
. ,
.

-7-

XII
: , , ,
?
: .
: !
. , ,
, ;
, ! (1) , ,
?
? , , ?
: .
: , , ,
, , .
: , , (2).
: , ?
?
: .
: , ?
: .
: , !
! ? ?
: !
: ?
: ! (3)
: , , ,
() ? (4)
: !
: , ,
: . ?
: .

-8-

: ! :
? ,
? : .
, , , ,
, ? , ,
? , ,
, , .
, . , ,
,
.

XIII
, , , ,
? , , !
,
?
: .
: , , ,
? , ! .
?
: .
: , ,
?
: .
: , ?

, , , ,
, ,
?
, ? , ,
; , , ,
, .
,
, , . ,
, .
; ,
, , .

-9-

XIV
, , , ,
. , ,
?

? .
: .
: , , ,
! , :
, ,
, ,
, , .
, ;
?
: : .
: , ? , ,
, ?
: , , , ,
?
: (1) , ,

? , ,
, , (2) ,
, ,
? , , ?
: , , !
: , , , ,
. , , , ,
, , .
, :
, ,
? ,
, :
, . .

- 10 -

XV
, , .
, , , ,
" !
, , ,
? , , !
, ? ,
? , ! ,
.
: ,
?
: .
: ,
. , ,
, ? ,
, . ,
. ? !
.
? ?
: .
: , , ,
, , .
,
. , ,
, ,
, .
, ,
. , ,
, .
,
, , , ,
, , , .

XVI
, , , ,
, , .
, ,
, , . , ,

- 11 -

 , .
, .
.
: , ,
?
: , , ,

,
, . , ,
,
, .
, , , ,
, : ,
, , , ,
.
, .
, :

,
!
? ,
, : ,
, , ,
, .

XVII
, , , ,
, ,
[] (1), (2), (2), ,
, ,
, ,
,
, . ,

,
, . , , ,
, . .
,
.
, . ,

- 12 -

 ;
,
, .
, .
, ,
.
(4)
, , ,
, , ,
,
: , , , ,
, ,
; ,
; , , ,
, : ,
, ,
, ,
, , ,
; . , ,
, (5)
, , , , ,
, ?'
, ,
, , , ; ,
, ,
, .
, ,
, ,
. , , ,
.
,
, , ,
, . ,
.
, , ;
, . , ,
, : ,
, ,
.

XVIII
, ,
, ! , ,
. ,
; .

- 13 -

 :
,
, ,
. , , , ; , ,
, , .
.
, , ,
, , , ,
. , , ,
, , ,
, ,
. , ,
,
, , :
. , . ,
, . , ,
, , , ,
,
. , .

,
, ,
.
,
, , , ,
,
. , ,
. ? .

XIX
, ,
,
, .
(1)
, ; .
; ,
, .
.
. , , ,
(2), .
;
,
,
, ,

- 14 -

 , ,
.

XX
, , .
, ,
, ,
. , , ,, ,
. , ,
, . (1), ,
,
(2), , (3),
(4) .
, ;
(5) (6) , ,
, , ,
,
. .
, , , ,
(7)
(8) ;
, .

,
. ,
, ,
, .
.
.

XXI
, ,
, , , ,
, , ,
? , !
.
, ,
, :
, ,
(1). .

- 15 -

 , , ,
, ,
, ,
,
. ,
, , ;

, .

XXII
, , ? (1) ,
, :
, . , . ,
, , , ,
.
, , . ,
, , , ,
,
. ,
, ,
, .
, , , : (2),
, ; (3) ,
(4); (5) (6). ,
, , ,
,
, (7), (8). , ,
(9), , (10) (11),
(12). ,
(13) .
, , (14),
. , , :

, .
,
, ,
, , ?

- 16 -

,
(. XXIII) (. XXIV)

XXIII
, ! , ,
.
, ,

, , , ,
, , ,
.
. , , ,
, , :
, , . ,
(1),
,
, , , , (2),
, . , ,
.
? ,
, , ,
, , , , ,
, , ,
.
. , ,
, , ,
, .
(3) ; , ,
,
! , ,
,
, ,
. , ,
,
,

- 17 -

 ,
.

XXIV
, , , ,
,
. , .
,
. , ,
, ,
. , , ,
, ,
, , . ,
:
, , , ,
.
. ,
,
. (1)

) (. XXVXXVI)

XXV
, , , , ,
, ,
, .
, ; , ,
(1) , .
, , , , ,
: ,
, . (2)

- 18 -

XXVI
, , . !
(1), ? , . , ?

, : ,
, , , , ,
? ,
,
, :
, ,
;
,
,
. , , ?
, , ,
. , , ,
, ? ,
, (2);

, , (3). ,
,
. , , ,
: .

)
(. XXVIIXXVIII)

XXVII
,
, . .
, , , .
,
, (1). ,
, , (2),
, . , ,
. , ,
,
, .
- 19 -

? ,
, ?
? , ? ?

? (3) , ?
(4) . .
? . ,
,
, ,
, ,
, , ?
, !
, , !
, , .
, ,
; ,
.

XXVIII
: , , ,
?
. ,
, , ;

,
,
. , , ,
.
, .
,
, . ,
.
. , , .
, , , , ,
, . ,
, , .(1)

- 20 -



)
(. XXIXXXX)

XXIX
.
, ,

. , ,
, . ,
.
. , .
:
, ,
, ,
, . ! ,
, , , ,
:
, ,
; .
,
, : ,

. ,
.
,
. .

. , , ,
, . ,
, , , ,
. ,
, .
, . ,
.

- 21 -

XXX

.(1)
. , , , ,
;
, , ,
. ; ,
. ,
.
, .
, , , ,
, .
, .

)
(. XXXIXXXIII)

XXXI

, (1) ,
, . , , ;
.

. , (2)
. , ,
,
; ,
, , , .
, , ,
,
; .

. , , ? :
,
. :
.

- 22 -

XXXII
!
: ,
, , (1),
. ,
, (2), ,
.
, ,

,
. ,
, , , , , ,
. ,
,
, , ? ,
, ,
, (3), (4), (5),
(6), ,
? (7), (8),
(9), , ? , ,
, .
(10) (11),
,
, , , . :
, ,
, . , ,
(12), (13),
(14), ,
?
. , , , . , ,
,
.

XXXIII
, ,
: ,
. ,
.
, , ,
. ,
, ;
.

- 23 -

, : , ,
,
.
, ,
, , .
,, , .
, .
, .

- 24 -

 - .
399.
(), .
, . (. 124)
,
.
. : ,,, ,
, ,
: ,
; . ."
, : .
( ).
(. 2528). ,
. .
, .
I
1.
( ) ( )
,
.
2. , .
.
, .
II
1. ,
. ,
,
.
, . .
, ,
.
, , ,
. ,
,
, , .
, , ,
,
. ,
, , .
2.
().
,

- 25 -

 . ,
, : !...
, ,
. ,
, ().
3. , ,
, .
,
.
. . 444. , ,
. ,
, , , ,
. , : ,,
, ,
: .
, ,
. ,
. , , .
(IX, 51),
, .
.

. ,
:
.
. .
,
. ,
, ,
. . , ,
, ,
. y
, ,
.
4. , , ,
,
. ,
, ,
, ,
.
III
1. , 423.
, :
,
. ,
. ,

- 26 -

, : , ,
.

.
. ,
. "
.


. ,
, - .
, ;
( ), . ;
, . ,
, , , .
,
, ,
, , .
, .
,
. .
,
, .
, .
, ,
.
. , ".
IV
1. , ,
. , ,
,
.
(, ).
427.
, .

, . ,
.
,
. 483374. .
:
. , ,
, , , .
, , ,
,
, ,
. : , ,
. , ,

- 27 -

 , , ,
. .
,
. ,
,
: 1) ; 2) , ; 3)
,
. , ,
.
, ,
, , .
,

.
,
. , ,
, .
(), ,
.
,
.
, , . ,
, , , , , , ,
. ,
, : ,
, , , ,
, , ,
. , , , , ,
.
. ,
: , ?
, ,
. .
, , . (
, , ,
, 1955, )
2. . ,
. (. LI)
: ,
,
. ." .
3.
, .
, ,
, . ,
,
(426. ) .
, .

- 28 -

 .
(315 ) : ,, .
, , ,
, . ,
, ,
, ,
.
4. : 1
60 , 1 100 , 1 6 .
. ,
. , ,
5890 , 97 ., 0,27 ., 0,16 .
5. : =
.
: , . , ,
(. V, IX, 52)
.
V
1.
. (153 )
.
. . ,
, , , ;
,
; ( 423.)
; ,
, , . ,
, ,
,
.
2.
, (404. ).
, ,
( )
. ().
, ,
, , .
, .
. .
.
, .

. , ,
. , , ,

- 29 -

 .
, .
3.
,
. ,
, , .
, ,
, ,
,
,
.
, .
4. :
, , "
5. (: , II, 3).
VII
1. , : .
(228 ), (482 ): ,
." "
. ,
(521) (82),
,
, , , , .
. ,
(, 236 ).
. "
"
. "
", ".
", .
,,, , !" ( ) : ,
!" ( . , II, 106.)
2. ,
.
3. :
,
,
;

, , :
."

- 30 -

IX
1.
(II): :
, , ,
?" , , ,, ,
.
X
1.
.
.
2. . ,
, .
, ,
. , ,
(2) : , ,
. , .
, .
, , . ,
II, 1.
.
XI
1. , ,
, .
, , .
XII
1.
.
2. , ,
( ).
,
, . ,
,
, .
201, 401, 501, 1001, 1501, 2001 2501 .
. ,
, . ,
, ,
,
, .

- 31 -

3. , (), ,
,
. ,
, , .
,
,
. ,
,
, .
, . ,
. ,
,
.
.
, .
.
4. , ,
.
. ,
, ,
, . ,
,
.
,
. , ,
.
XIV
1. 500428.
. , ,
. 460 , , ,
, . ,
, , , ,
; ,
, 428. .
, .
, , . ,
, () ()
, ()
(). ,
(, ), ,
, ,
; , .
, , .
; ,
,
. , ,

- 32 -

 , .
. ?
. , ()
. ()
.
, .
[]
XVII
1. , , ,
. ,
, , ,
,
, .
, , ,
, , ,
430. . , 432.
.
2. , ,
, .
, , , ,
, ,
.
, , 424. .
, ,
, ,
. 422.
. ,
, , ,
. .
3. 424. .
, ,

.

( 29 ):
.
, , .
, , ,
. ,
,
, , :
, , , .

, , ,
,

- 33 -

 ,
, .
...

. ,
, , , . , ,
,
. , ,
,
. , ,
. ,
. , .
, , ,
.
, . ,
. , , .
,
, ,
, , .
,
, .
4. .
5. , ,
, ,
.
XIX
1.
(E. Zeller, Die Philosophie der Criechen, inihrer geschichtlichen Entwicklung, II Teil, I
Abt, 5. Aufl.Leipzig 1922. pg. 88, 89), ,

(Th. Gomperz, Criechische Denker,
Eine Geschichte der antiken Philosoph;e, II Bd., 4 Aufl., Berlin uLeipzig 1925. pg. 68)

(W. Kinkel Allgemeine Geschichte der Philosophie. I Teil, pg. 73,
74), (Ueberweg, Crundriss d.G. d. Ph., Teil:
die Philosophie es Aiertums, hg. . ,Praechter, 12 Aufl., Berlin 1926, pg. 147)
:
, ,
,
, .

. (K. Joel, Ceschichte der antiken Philosophie, I
Bd,Ttibingen 1921, pg. 817).

- 34 -

2. ,
18. , . (. 42) :
.
.
XX
1. ()
. , (. 21),
, : ,, ,
,
... ()
. : 1) , 2)
, 3) , 4) , 5) , 6) , 7) , 8)
, 9) 10) .
2. ,
.
, ,
, .
, .
,
.
,
, ,
: , ;
, ."
, .
. .
, .
,
. ,
,
. .
3. , .

(I, 7 116): ,,
. -
,
, , , . , ,
. , ,
, .
.
.
, .
, ,

. ,
,

- 35 -

 . , ,
, , ;
,
, , ,
; ,
.
, ,
." .
.
,
. (
, ), , , ,
- . ,
. ,
, .
, .

, ;
;
, ,
, ; ,
, , .
; .
, , ,
. , ,
, .
,
.
, ,
.
, ,
. ,
, ,
.

,
, ,
. ,
:
: , , , ,
(I, 7, 34):
, .
. .
, ,
.
. .
4. I, 7, 35 : ,
: ,

- 36 -

 , ,
.
5. , , ,
,
, , :
, , .
6. .
.
, , , .
. , ,
, , .
7. ,
, . ,
. , ,
. , .
8. , 324 .
.
, . ,
, ,
, . ,
,
.
XXI
1. , , ,
.
XXII
1. Tj. .
2. , , .
, , .
, .
3. , .
4. (II, 60):
, , ,
. . : ,
.'" .
, ,
. , ,

. ae , : ,

- 37 -

, , , , .
.
5. .
.
6. , (,
, III, 12).
7. .
8. .
, .
9.
.
10. .
11. , , .
12. , , .
, . : ,
( 28).
.
. (). (173 )
: , , ,
, , .
, ;
: , .
13. .
14. .
XXIII
1. (XIX 162163) :
, , , .
2. , .
3. (32)
, , .
XXIV
1. , .

- 38 -

XXV
1. . 801.
(. 41). 281 , 220.
, , 31 , 30, 251.
2. .
. , ,
, -
1000 . 281
, , , 94 , ,
601.
XXVI
1. ,

, ,
,
. ,
,
. ,
, .
2.
. , ,
, . ,
. .
, , ,
, .
3. , , ,
. , ,
, ,
, , , . .
. , , ,
1955. , . 137161.
XXVII
1.
().
2. .
(217 ).
3. XX, 6.
4. , . .
, .

- 39 -

XXVIII
1. , , . ,
, . ,
,
, .
: , ,
, () ... ,
, , : `
.' ,
" (II. 41, 42).
( 23) . , ,
.
XXX
1. , XVI. 851854:
, : ,
,
, .
, , XXII, 358360:

, ."
, . ,
. (II, 43)
,
, . ( , II, 44,
) ,
, - ,
:
,' ' ,

'
,
, , , ,
, .
,
. , ,
, , . (,
, , , , , , -,
. ). , ,
, , , ,
. , .

- 40 -

XXXI
1.
.
2. ,.
. V I, 1.
XXXII
1. , ,
.
2. , XIII, 7980:
, , , .
3. ,
(, XIV, 321322).
(, XIX, 178).
,
. , ,
, , ".

: , ,
, , , , .
(, XI, 568571).
4. , ,
.
, , -
. (III. 6). ,

. ,
.
5. , . ,
,
; , .
.
, , , , , , .
,
. , (I, 8, 23),
D , (III, 159),
, .
. (9, 15)
,
. ,
(523), : ,
, , , . , ,

- 41 -

 , , :
, ."
:
+
+
, ,

6. ,
, ,
. ,
,
. , V, 642661,
,
. , , ,
,
. ,
,
.
.
.
,
. . .
,
. :
,
, ,
. .
, , , , ,
,
.
,
,
.
, ,
. ( Winkler, Darstellung er auf unteriialischen Vasen, p. 37)
7. .

, . ,
, , ,
. , ,
, . ,
, , , .
(I, 14), . (XI,
184), .
,
, .

- 42 -

8. , ,
.
(Resp. 2, 364 E; Prot., 316 D; lon 536 V).
. , ,
- , .
,
.
9. , ,
,
. ,
. . . , ,
1957, . 225242.
10. . ,

,
. ,
. ,
. , ,
.
, .
. ,
, ,
,
, . ,
.
,
, , , .
11 , . :
+

.
, .
.
, ,
, , ,
. ,
.
,
, , , .
.
.
12. , .
13. , , ,
,
- 43 -

. ,
. .
14. , , .
,VI 153, . ,
,
. , .
, . , ,
, . ,
.
.
, , ,
" . . (, 18c).

- 44 -