Sie sind auf Seite 1von 215

r

VOJNOIZDAVACKI
I NOVINSKI
CENTAR
Bcogr:~d.

Svctozara MarkoviC. 70

lula~

VOJNOIZDAVACKI
I NOVINSKI
CEI'ITAR

i
j

Lr mlln'tlh
puLO\ nik mr
Sce\'lln StanoJe\iC
n:attlnik Centra

Btbliotd:o
SAVREMENA
VOJNA MISAO I ONO

Edicija

NASI PISCI
~to

Kfljiga
OSfmdesec sedmn

Uredb:alki odbol':
General~pu.kovnit Scevan M1rkovic!;

general-potpukO\ n.O: pt'Of. dr Mtto CuJie.


predscdnik, pror. dr RamtZ Abdub.
dipf. int., prot. dr N1tola C'ubra. IYan
Ho6evar i J0\'0 Nml:O\tt: V~admu'll
Ljubi,"'je Jok:tt; reneralmaJOn: Marko
Neg<n-ano,it: D~jub SmlOnO\'~.
mr Vladan Sljivit. d~ mt., .,..-of. dr
Vladimir Voj,'Odit, LMn11t Slotanit Zoran
Kostovski i dr Radov.an Rndnovit:
pukovnici : Radomir iopi.s1rovtt. dr JOVIin
Buturovit. dr Radivoje Jov~ d1.it, prof. dr
MenS\u lbrahimpaSit, mr Scevtl!l Sconojevit,
dr Nikola l,opovit. Scip.:m Sil::ivica,
prof. dr Vojin DimilriJcvit

glavn i i odg(worni urednik:

Aleksander Razingar, dipl. inz.

ELEKTRONSKO
IZVIDANJE
I MASKIRANJE

pukovnik Stipan Sikavic:;1


Ured11ik
potpukovnik Ljubi!a Panajotovic!, int.
Rec~n.um:

dr Milan Bajit, dipl. in;J:.


Je:.if ki rtdllklori:
Vera N. POpcif, profesor
Mira Popadlf, pt'ofesor

r
Ueogrod . 1989.

PREDGOVOR DRUGOM IZDANJU

I )d vrconcna koje je protcklo do prvog izdanja nastale su znatnc


hhnikc i mctodikc promene u sistcmima za elektronsko

itVidanjc. Primena im je poveCana i pro~i.rena, a njihove prcci


/ IIIJC vnrij antc postalc su scnzorski deo vodenih iii samovodcnih

"'"'Jnih sredswvn. Sada~nji sistemi za elektronsko osmatranje


knri>te ; ve danas poznate lizikalne principe za otkrivanje ciljeva,
o.nlc u vrlo ~irokom frekventnom opsegu, a zbog moguih
c'l.aka iii propusta u otkrivanju obitno rade u koincidentnom
ldlnlU .

Sa razvojem mogu~nosti sistema za izvidanje razvijeni su


mctodi. tehnif ka sredstva i postupci rutile koji postaju sveobu
h\.Uoiji i suptilniji, a zbog istovremene primene senzora razlifitih
prmcipa rada - i jednako elikasni u svim domenima elektronskog
1/VIdanja. Primena daljinskih dejstava oe samo da name~
prci,pitivanje natclnih stavova suprotstavljanja vee smanjuje
1 .t~liku izmedu rronta i pozadine sve do mere koja omogu~ava
du pod udar sredstava za osmatranje i vodenje ubojnih sredstava
dndu i jedinice i sredstva koj i su doskora bili u dubokoj
poladini.
Zbog iznctog, drugo izdanje je prepravljcno, prosircno i
llnpunjeno novim principima, metodima i postupcima i u osma
1runju i u zo!titi. Pri tome, zadrfani su natin izlaganja i
matcmati~ki aparat iz prvog izdanja. I pored toga, izlaganje u
dorneni metodike radiolokacije ograniteno je na klasitni impul
' "' odnosno impulsno-doplerovski princip. Postupci kao ~to su
tchnika proSircnog spektra, kompresija signala i sekundarna
ohrada izostavljcni su zbog bolje razumljivosti izlagane matcrije
' savremenih postupaka za~tite kojima se utite na su~tinu
r.1diolokacije .
(5(

Monografija je podeljena u sedam poglavlja.


Prvo, . uvodno poglavlje, daje o~te zna~ajke primene elek-

PREDGOVOR PRVOM IZDANJU

tronsklh SIStema 1 mcra protivelektronskc zaStite u oruf.ani 111

snagama.

.
Drugo. poglnvlje jc ori~i nalni poku~aj sagledavanja razvoja
1 uspesnost~ postupak:' IZVIdanJa, maskiranja i obmanjivanja
pu_tem anah~c protckhh ratnih sukoba na osnovu podatnka ;2
pnstupacne literature.
. . True, pogl~vlje je celovit prikaz svih tehnika :za elektronsko
:zvdanJe .po _na~mu rada_. primeni i dostignutim moguCnoscima u
osmatranJU , tzuzev t~hntka :za podvodnu lokaciju.
Cetvr/0, . po~JavljC UVodl U naela protiveicktronske zastitc
od savrememh s_,stcma z.a clektronsko osrnatranje.
.
Peto!. seSif! 1sedn!o J?Ogiavije obraduju postupke maskiranja
1 obmanJ IVanJa u vdiJtvom, optoelekcronskom i radarskom

opse_gu spektra ei<:ktromagnetskih taiasa. U njima se, putem


anaitU mogu~~ost1 1_ ned~stataka pojedinih sistema doiazi do
J>?Stupaka_ :za!t1te, kOJI _su izlofeni primcnom mnogih reainih iii
h1potehck1h modela. 1h su navedeni kao mogue ideje koje bi
tek trebaio istratiti.
. Aut or .. zahva.ljuje re~nze_ntu izvanrednom profesoru dr

M1lanu. 83jltu, d1pi . el. mtenJCru na korisnim primedbama ;


sug~stt}ama 1 na o~om delu angatovanim pripadnicima koiektiva
VoJOOIZdava~kog 1 no~m~kog centra na trudu u vezi sa redakcij

skom obradom teksta 1 nJegovog uobiieavanja


Zagreb. 1989. to<f;ne

za izdavanje.

Amor

f.(

(6)

l J suvrernenim orufanim snagmna elektronski uredaji i sistemi

Jll t d\lnvljaju giavno sredstvo za prikupijanje i prenos informa1 njihovu selekciju , :za komandovanje trupama i upravljanje
i~orhenom tehnikom. Svi vidovi orutanih snaga koriste na hiljade
r.otnovrsnih i slotenih radio, radarskih. raunarskih. infracrvenoh , televizijskih, termolokacijskih, senzorskih i drugih uredaja
t ''\temn. Njihov broj i naeini primene su u svakodnevnorn

oiJII

lklf(l$lU .

Dnnanji eiektronski sistemi omogu~avaju izvidanje i kont~<>iu vazdusnog prostora, akvatorije i zemlji~ta, po ccloj dubini
trrttorije, vodenje i nianjenje u svako doba dana i noti i pod
w1m meteoroiokim uslovima, obezbedenje vitalnih objekata i sl.
Elektronski uredaji i sistemi bitno uti~u na strategiju,
ttpc:raliku i taktiku. Nepoznavanje tog uticaja u eventualnim
r.ttmm dejstvima mote dovesti do iznenadenja na strategijskom ,
uperativnom i taktiekom pianu tije je posledice nemogutno
'"!llcdati. Stavi5e, u toj oblasti su upravo i mogu~a najveta
ftucnndenja. Osvedo~ene mogu6nosti elektronskih sisrerna impe
rntivno name~u potrebu uvodenja novih postupaka prilikom
nrganizovanja podiluenja i uvodenja novih snaga u borbu,
J>OSC:danja polaznog poiotaja za napad i uo~te prilikom izvode11J3 nopadnih i odbrambenih dcjstava. Posebno su osetljive sve
koneentracije jedinica, npr. u toku mobilizacijskog iii koneentraCIJSkog razvoja. Da situacija bude siotenija i sva dejstva u
ncprijateljevoj po:zadini postaju znatno slotenija od sli~nih u
drugom svetskom ratu. Pored toga. s raz.logom se u siedc~im
godinama predvida staian rast i brz napredak u eiektronici,
posebno vojnoj, eiji je uticaj na taktiku, operatiku i strategiju
dnnas ak tc~ko i naslutiti.

(7]

I
l
I

Upravo iz ti~ razloga se i o.tiuci celokupnog aktivnog i


rezervnog sa~tav~ , 1SVIh ostahh nos1laca odbrambcnih priprema,
mora posvctiY3tl s~e veta pafnJa. U tome je najbitnije da oni
Jl:OZnaJu sve ono c1me raspolate eventualni agresor, odnosno
cn~e ra~po!afu danas tehnicki najrazvijenije am1ije. i da sagle
daJu ut1caJ savremene opreme na strategijske. operativne i
takticke radnje i postupke.
U delu_ ~Izvicl.anje i . maskiranj~~ govori se o urcclajima,
po.stupcma 1S1stem1ma za 1ZV1clan!e CIIJeva na zernlji~tu, njihovoj
prunen1 u bo~bcn?m .por7rku, a o postupeima maskiranja kao
pas1vnnn prot1vdcj~tvu~a 1Zv1danp. Ono se nadovczujc na knjigu
EI~kll'Onska protlvdejstva istog autora (izdanje VIZ-a 1971.
gochnc).
Delo je p odcljcno u pe t poglavlj ~: prva dva daju opste
posravkc o utiCUJU elcktromke na razvoJ taktikc i tchnikc trcte
daje cclovit pd kaz tchnike. za izvidanje i njcnih rnogu~nosti;
etvrto obradUJC mogutnost pasvnoll protivradnrskog maskiraDJ 3; u petom se obraduJu prouvdejstva u optoclektronskom
podrucju. Na kraju knjige je dar popis literature kojern se autor
slufio.
Knjiga obiluje podacima o tehnickim sredsrvima i sistemima
i izvedeni~ prime~ma njibove takticke primene. Autor je pri
tom n~SIOJao. da cuaoeu o~o.guCi da u knjizi nade i najnovija
sazna.nJa .sa .~1rokog podtuCJ3 LZVIdanJa elektronskim urcdajima.
mask~ranJa 1 mera za~tite koje su izvodljive u uslovima ONO.
Ovo delo predsravlja pok~aj da sc naSem citaocu na
relarivno pristupacan nacin prikaze inace veoma kompleksna
pr~~lcmatika izvidanja i maskiranja. Na~in izlagnnja je takav da
~nJgu mogu bez. vecih pote~kota koristiti sve vojne Slllrc~ine, a
IStovrernc~l~ ~~ 1 na ?o~OIJn~ viso~o~ strul norn nivou da jc

uiiiJ<fiJ'kom pukovniku Marinu Pekorariju, viSem predavacu i


'" "'~"tru tchnitkih nauka Milanu Baji6u , vik:m predavatu , na
'\ un\.1 korisnim razgovorima, savetima i sugestijama prilikom
, ..1.1 n.1 rukopisu. Podjcdnako zabvaljujem recenzentima: profe
"''" dr rchnickih nauka Tomi Bosancu i pukovniku tehnicke
lu /l>e Jofi Jageru. dipl. infinjeru , na korisoim primedbama i
~~~",uprnn, te struenom redaktoru potJ?ukovniku avi.jacije ."
~ IIIIJI Ratomiru Strumbergcru za uloi.em trud na uobhtavanJU
1
IUkHJll")a.

Atilor

ll!uh. 1975. godine

mogu konst.t strtt~~.J3Ct. Ko~Ucn JC Jednostavniji rnatcrnutic!ki


~p~ rat uz prunenu dJagrama grafikona, pn 6c biti pl'ist upa~na

I ~lrCltl krugu citalaca.


.
.
Sadrt:1j predstavlja osnove izvidanja i maskiranja. kao i
nucgralne za~tite objckata, tive site i sredstavn rncne cch;1ikc na
boji~t u i u pozadini, zbog cega mo1c korisno poslufiti i kao

udfbcnik u ~kolama svib nivoa - za izgradivanjc neophodne


tehnicke kulture iz te oblasti.
. Kako ovo dclo.' u srvari, predstavlja prvi poku~j ccloitog
pnka~ ov!'. matenJe. to C autoru sve primedbc, napomene i
sugCSIIJc bill veoma dobrodo!le.
Zabvaljujem se general-pukovniku Miloradu Jankovicu.

[81

[9)

-~-----~

1.0 UVOD

lu~ u ne tako dalckoj pro~losti, glavna preokupacija i strategije

I t:tktikc bila je - fizifko uni!tenje protivnika. Stratezi i takti~(tri


~u. naime. Sh,lno odmeravali svoje i protivnike snage i uvck
tdili jedinstvcnom cilju: postizanju vat rene i broj~ane nadmoti.
l"om cilju bio je podreden i razvoj ratne tehnike. Tako je tokom
KOdina dolazilo do stalnog povecavanja vatrene , udarne i razorne
moei i usavr1avanja preciznosti oruija i oruda. Zbog povecane
pokretljivosti sredscnva ratnc tehnike i, s tim. jedinica. raton
dCJStva su pr~irena na velika prostranstva i na sve tri dimenzije.
Za uspdno rukovodenje jedinicama i u ne tako davnoj
pr~losti bilo je dovoljno osloniti se na svoja znanja , iskustva i
o>~tila. U tim uslovima posledice eventualnih gre~ka mogle su
"' izbeCi naknadnom intervencijom. Medutim, sa poveeavanjem
pokretljivosti tchnike. a time i jedinica, do~lo je do smanjivanja
raspolotivog vremena za dono~nje odluke, i to do te mere da
~csto vi~ niknkve naknadne intervencije nisu moguce. U isto
vreme - zbog rapidnog povecanja udarne i razorne moci i sve
vcee ta~nosti ubojnih sredstava- posledice nepravilne odluke su
svc vece. Pri tom je raskorak izmedu postojeceg stanja i
mogucnosti svakim danorn postojao sve veCi . O~ita ilustracija
tog stan ja je svojevrcrncna izjava (26] biv!eg ministra odbranc
SAD Roberta McNamarae (Robert Maknamara): Mi raspola
tcmo svim srcdstvimn za obradu neprijateljsk.ih ciljeva. samo nc
tnamo gde se trcnutno nalaze .. .
Smanjivanju raskoraka izmedu potreba i mogucnosti prisko
tila je u pomoe savremena nauka. Koriseenjem najnovijih
nau~nih saznanja iz elcktronike, optike, akustikc. toplotc i.
posebno. tehnologije razvijena su, odnosno svakodnevno se
razvijaju. nova sredstva i sistemi ratne tehnike koji omogu~ava
JU ;

[II)

dektronikc. ulatu se ogromna novtana sredstva, ~to je razumIJo>o ako se ima u vidu da je danas elektronika kompleksno
utlana u svakodncvni tivot armijskog bita i da nema ni uredaja
IH \ rcdstva nunc tchnike, ni vojnog sistema iii organizma. ni
t.lkti~kog iii stratcgijskog_ P?Stupka k?ii u svom sastavu nema,

.- stalao i lrenutan uvid u odvijanje operacija sopstvcnih i


prouvm~kih soaga sa mogutnostu brzog, gotovo trenutnog intcrvenosanJa. bcz obzom na doba dana. atmosferske prilikc i
udaljenosti;
- brzu procenu situncijc i dono~enje optimalne odlu kc u
ckstremno kratkom vrcmcnu, i
I

'

mlnosno koji se ne konst! elektrolll.~om. Tome., razu":'e sc,


pogodujc i oapidan. razvOJ t~hnologoJC ~lck~oo_noke. Promena
tchnologij~; integral~.ah ko~a , am.k~?clckt~o~tkc 1 chgt~alne teh.mkc
ornogu~av;i rcnlizaCIJU lak1h, nHmJalu nuh 1pou~9amh ur~aJa s~

- taCno dovodenje na cilj ubojnih sredstava vclikc rnzol'llc


snagc.
S:IVremene armijc, oprernljcnc modernim sredstvirntt i sistc
!nif!l~! ratne te~nike, rm~ogostruko su poveCale efikasnost svojih

malon1 potroSnjom energijc, to omogucava nJohovu pnmenu o


tamo gdc je to doskora bilo nezamislivo.
Logono, .tako ~iroka primena ~lektronske tchnike oamc.tnula je jo ~oru pnmenu tehnoke o postupaka za parahsanJC
primamih dcjstava protivnika- tehn_ikc protivelektron' k i h dejstava (PED) o tehnokc. 1 ~tupaka za odbranu
'IOpstvenc tchnike, odnosno sopstvc:noh dCJStava od clelaronskh
protivdcjstava protivoika- tehnoke protovelcktrons k e
l atite (Pl:lZ) , a i uvodenjc i uveibavanje mnostva novih
taktickih i strategijskih postupaka.
..
Na osnovu iznctog, punim pmvom sc mote ~vrd1t1 .da se

JCdonoca (tako Je, na pnmer, cfikasnost protivtenkovskc rakctc


znatno veta od p~~tivtenkovskog topa iii, dok je za uni,tenjc
nckog ta~kastog coiJa klaso~nom vazduhoplovnim bombama bio
po_treban veti broj aviona. danas to mofe uCiniti jedan jcdini
avoon naorutan vazduhoplovnom bombom sa TV, TeV iii laserskim vodenjem i sl.).
Uvodenje savremenih sredstava i sistema dovodi do stalnc
evolucijc strategijskih, taktitkih i tehnickih postupaka. 1 ne

II

Sarno to. Stalno se uvode nova tehniCka sredstava i sistcmi i u


skladu s tim, raz.raduju novi tllktiCki postupcl sa osnovn'im

ciljem: smanjenje efikasnost i neprijateljevih tehnickih i borbenih


sistema kao i neprijateljevih postupaka sve do paralisanja rada

nalazimo u dobu c l ek tron skog rata kombmova111m sa


utrkom u tchnologiji . Potvrdu te ~injenic~ d?biyan~o iz ~nali~
posljednjih ratnih sukoba, ~kudno ObJa~_IJCillhostrativa.~koh

sistema iii njihovog uni~rcnja.

Stalno isko_ri~tavanje tehnol<lSkog oapretka u ' 'Ojne svrhc


prouZ!'ok?~alo !e konstant~u: brzu i kvalitativnu promenu u
VOJOOJ nush. Fizolko uno!tenJe JC svoj prim at ustupilo run k c i onalnom o~esposob!javanju protivnika. pa je u danaSnjc
vreme dovoiJnO protovnoka funkcionalno ooesposobiti. ilolirati
gn i kasnije, vee demoralisanog, i fiziCki uni~titi.
U istra~iva~kim laboratorijama ne samo supersilu vee! i

planova i novtanih ulaganja. a ogeneralne onJentacoJe supersola.


Prema podacima objavljeoim u (146, 148). samo SAD tr~
za razvoj i oprcmanje tehnikom elektrOI\Skog rata prema
slcdetem:
Godina
lznosu

malih zcmalja, na vojnim poligonima i ulokalnim rntovimn svaki


dan .se ispituju no~~ on!~ja, novi .siste mi , nova taktifkn dejstva i

milionimf dol:ara

protovdeJ~tva, s~ CoiJem oz!'alaU:nJa postupaka i metoda upntrcbc


n~oruL1n1a kOJI _6! prut.uo ;;opstvenoj strani odredene prednosti,

t979.

t9SO.

t93l.

1982.

t983.

t984.

t9S.S.

2.765

3.26()

4.313

s.s.ss

5.71!7

5.866

5.805

Poreclcnja radi navodimo da su SAD u poslcdnjim godinama drugog svetskog rata proselno troile po 300 miliona
dolara godi,nje za istrativanja. razvoj i opremanje clektronskom
tehnikom (I) .
.
.
Sovjetski Savez takode u razvo1 ratne tehlllke ulate

bolo u cfikasnosto dCJS!Va bolo u dobitku u vremenu. Kontinualni,


uturbani razvojni ~ad i rapidni tehnol~k.i mzvoj stvaraju tchno~ke p~edn~u kOJe su, po pravilu, kratkotrajne , ali koje. ako
se _rra-;il~o osko_nste, donose znatajne predoosti u vojnitkom
~m1slu 1 b.uno uuc!~ na tok voctcnja ratnih operacija. Ta tvrdnja
JC U ratmm sukoboma poslcdnjih godina dobila vee vi~struku
potvrdu.
U razvoj ratnc tchnikc, a posebno tehnike sa podru~ja

ogromna nO\'~ana srcdstva. Prema proceni objavljen.oj .u reviji

Soldat und Technik (od februara 1m). SSSR godi.SnJe ulate


oko 3 milijarde dolara u razvoj nove ratne tchnikc , sto je oko 40
do 50% vise od sume koju ula!e SAD.

[ 13(

(12 1
I

Cena ko~lanja ralne lchnikc je u slalnom porastu, i 1o nc


samo zbog onO~Iormh kretanJ a 1okom godina . vc~ i zbog svc
veCeg,.stcpcn::t rlJCne k?mplcksnosti. 0 tome sc rnoZe suditi i nn
osno\ 1 1r~nd:.1 ccna poJcdwog borbcnog aviona i lcnka, prikaza~
nog na diJagramu preuze1om iz [150) (sl. 1.1).

rJ 1-- - - _ _ _._!.

... .

""""''

~.

....

.....

lEHII:M

Yl ';;:;;---..:;-;;;;-.;:~::!:::"'"-:r.:-~--,,.....J
tiiD
&r.S
t15$
MO 19S~ $'!0 1t')S 19fO
000~ OfRAlM4E l.fiOlR BE

Sl. 1.1. Pros~b111 nmr borhi'110g a~;?llll i t~nka :o /H'riod od 1941). do 198().
gotlm~ /150/

Kons1an1ni porasl cena ralne 1ehnike ,.., godina a (


kod av10

00
m npr.,
na JC poras1 za 4 %. kod 1enkova 2r1 100% kod
razaral:o. z~ 300Y.,_ na dekodoo ild.) ima za poslcdicu iii ~Iai no
povcCav.mJC VOJnth .budfctn , iii srnanjenjc broja sada~n -ih
srcds1ava ra1nc lehmke ( ooz povetanu e fikasnosl) il' lrai 1
novlh - JCftinijih ali jednako e fikasnih.
I
CnJC
. U skladu sa v~kim_ cenama ratne tehnike visoka je i cena
ko)a se morn l'laiJ~ za IZV~avanje ralnih zadalaka. Tako, na
pnmcr, ncoolrnhsanJC JCdnog cilja (rccimo polo1aja PAA. boon
". ~ Avgu~tin j~ u (~SOJ duhovito p~cnio da ako sc bud~et RV SAO zaddi na
nt\~u. t9n .. &odm~: Lrend ccna OSI3JC tao na st. 1.1. drt ~ RV SAO u 2036
gochm moCi nab<t\'lll samo jedan avioo O<J---.u.. c1a ~ d-" u , 1
1.
1909. godine.
' '""""'""
'-~ V\.'1
1., U SIIU<IOJU ..ao

( 14)

~cr.1 1 sl.) avionima F-4 i bombama od 500 kg koS1a o ko l-2


uuhona dolara (u ~ta su uraCunati i proscc!ni gubici avijncijc).
Ako bi se samo gubici :ovijacijc Vclikc Bri1anije i SAD iz
<lrugog svc1sko$ nola. koji iznose od 41.500 uvio na (i o ko 160.000
d ,tnova posada), prera~unali u danaSnjc ccnc, suma bi bila veea
nd 200 milijardi dolara. To su ogromni iznosi i za1o se s1alno
11.11e cfokasniji sis1emi napada i odbranc i bira 1ak1ika najmanjeg
11lagunja, odnosno projektuju novi avioni, uz obavezno uzimanje
u obzir i odnosa e(iknsnosti aviona prcrnn njegovoj ccni. Broj
nviopolelanja je od sukoba do sukoba u Sial nom poras1u, ali su
Rubici - mada proccrllualno u stalnom opadanju i nczmuni u
odnosu na drugi svelski ral - 1oliko vcliki da se raspolotive
rezcrve. lak i u ogranitenim sukobima , a pogo1ovu u malim
1emljama. veoma brzo iscrpc.
U visokim cenama ratne tehnike ~.amozaStilna oprcma za
pro1ivclek1ronsku zaSiilu oo~eslvuje prcona (148) sa oko 5% kod
SAD i o ko 14% kod SSSR-a , slo je zna1no manjc od oprconc za
clcktronska protivdejstva koja se ugradivalu Sczdcsctih godina
(12% od cene za A-4).
U opravdanosl ugradnje samoza!1i1ne opreme za srcdslva
ratne tehnike motemo sc uveriti iz primcra lctclica . Ceni se da
je procenal gubi1nku borbcnih aviona o ko 2,5% ako su oprem
ljcni :~umozaStitnon'l tchnikom iii oko 12% ako S\l bez samoz.c1
~1i1nc oprema [149). Na polelku ratnih dcjs1ava raspolatc se sa
24 aviona . Avioni bcz o preme PEZ izvrSc 120 avio-polctanj a
(alp) uz 12% gubilaka iii 14 ,4 aviona. Avioni sa opremom I'EZ,
uz isli broj alp. pre1rpc samo 3% gubitnka iii 3.6 aviona. Uz iste
gubilke (14.4 aviona) avioni sa oprcmom za PEZ mogu izvNili
480 alp iii re1iri pula viSe. slo drugim rcfima znafi da su 24
avionu opremljcna oprcmom za PEZ ckvivalem 96 aviona bez
o prcme za PEZ.
Kako cena oprcme za PEZ utcstvujc u ceni aviona sa So/o,
! to znuc!i da vrednost oprerne za 24 aviona iznosi 1.2 cenc jcdnog
aviona. to je oeposrednu u~teda samo u ccni aviona u odnosu na
ccnu ncopremljenih aviona o premom za PEZ 96 - (24 + 1.2)
~ 70,8 cena aviona. A 10 je, ako uzmemo u obzir eeoc (sl. 1. 1)
i njihov trend, znafajnauSieda u budielskim izdacima. I nc sumo
10. lJSicdc se pojavlj oojoo u manjcm broju pilo la i u troSkovima
opslutivanja i odrfavanja.
Ovaj nacin razmiSijanja moze se proSirili na sva srcds1va
ralnc 1ehnike . pa cak i na laktickc pos1upke.

[15)

1.1 PRIMENA ELEKTRONIKE U OBEZBEDENJU

lz izne10g sledi da su metodi , tehnika i postupci protivelektronske za~tite, a poseboo samomtite, ti koji u visokoj mcri
omogu~V3JU pretivljavanje u ratnoj tehnici i, iako poskupljuju jedinano sredstvo ratne tehnikc, u globlllu ih znatno
pojeftinjuju.
Knko su mere maskiranja jedna od glavnih mera protivelektronske zaltite. to su razumljiva nastojanjn nu pronalatenju
novih metoda. tehnika i postupaka maskironja. s jednc strane. i
novih metoda. tchnika i postupaka primarnih dejstava. s druge
strane. kako bi sc prevaz.isle vee usvojene mere za!titc. Odnos
izmcdu dcjstava i zaStile mote se u runkciji vrcmcna prikazati
kno na sl. 1.2.

SAVREMENIH BORBENIHDEJSTAVA .

S1alna poslcra1na trka u naorutavanju - uz gigantski naprcdak


nauke? tehnike i tchnologije - il osnova je izmenila srcdstva i
naCin vodcnja orufanc borbc. U tom ogromnom arsenalu savrc
rncnih nunih tchnifkih sredstava odluCujuCu ulogu u savrcmc
nom ratu imaju clcktronska tehniCka sredstva 1 sistcrni. U

lj

danaSnjc doba vee je IeSko imenovali neki vojni uredaj koji u


svom sasuwu, odnosno neku ukciju oruZanih snaga koja u svom
izvodcnju ne kol'isli makar mlllo eleklronskc 1chnikc.
Zna~aj elck tronike jc 7~' sve vidove oru~anih snnga go1ovo
podjcdnak. Do razlike dolazi samo u nacinima primcnc r ojcdinih
vrsta tchnikc i u njcnom vc~cm iii manjcm kori~Cenju.
U k opncnoj vojsci clcktronska sredstva i sistcmi omo
gu~vaj u :

- konstatno rukovodenje jedinicama (sistemi vez.a) ~


- izvidanje protivnika i njcgo,1ih akcija svim vrstama senSl. 1.1. Odnos dqs.w.11 i

z~

u funJt.ti}i

n~mtn4

Brz razvoj tehnike, a time i taktike, vee danas upucuje na


zaklju~ak da direktno kopiranje taktikih i tehnikih postupaka
iz pr~lih ratnih sukoba ne samo da nije efikasno vee mote biti
l ratalno.

U slvari, uspesnos1 u pojedinim operacijamn uvck cc

.rora (op1itki, clcktromagnc1ski, infracrvcni, akusliki. seizmiki


i sl.), i 10 u svako doba dana i u svim mc1corol~kim uslovima;
- prikupljanjc i obradu informacija o sopstvcnirn snagamo
' pro1ivniku. proccnu odnosa snaga ' don~nje oplimnlnc
odluke (u svim sislcmirna. pomoeu ra~unarskih urednja) ;
- 01krivanje vatrcnih polofaja i upravljanjc vatrom;
- navodcnjc projcklila na ciljeve;
- za~ti tu od protivnitkog iz:vidanja sa zemlje i iz vazdunog

z:w isiti od t r e n u t n e prevIa s t i, Sto znn~i od vrste primcnji~


vanih rne1odu , frekvencija , urcdaja i sistema . a pre svega od
umcnosti u kori~enju sopstvenc oprcme i scepenn poz.navanja

prostora;
- ometanjc

prolivnikll . Veslina u s1varanju trenutne prcvlasli oglcdacc sc u

- kontrolu i analizu rad::1 pozadinskih organa i slu'-bi i


pravilnu orgnnizaciju nabavki, distribucijc i doturn svih potrcbn;
- kontinualnu i muomatsku analizu atmosfcrc u poglcdu
ul.gadcnosti bojnim otrovima i radioaktivnim supstancama. zn

maksimalnom kori~~enju minimalnih razJika u tchni~kim osobinamA uredaju i sistema protivni~kih scrana , Sto U'lhtcva v'rhunski
ob u~en kad:n n:1 svim nivoima komandovnnja, kadar sa vclikom

invenlivnoSeu, ma~1ovi1oscu i snalazljivos~u. knko bi trenutno,


sa kompjulcrskom 1a~noscu , pravilno reagovoo.

procivni~kih

sistema rukovodcnja i

nnvodcnja~

- navigacijsku pomoc;

polrebe jcdinica NBHO ;


- op1imalno plnniranjc koris6cnja komunikacija i transportnih srcdstava i stalnu kontrolu i intcrver.ciju u odvijanju saobra~ja na kopnu. za polrebc saobra~jnih jedinica.
U rat nom va zd u h o pi o vs 1vu elektronska sredstva i sis1emi
omogucavaju:

(16]

(17(

l
- zapre~avanjc i zaStitu hockih postrojenja;
- automatsko upravljanjc naorufanjem;
- omctanje protivnickih sistema elektronike na kopnu i
mcuu:
- zaStitu sopstvcnih sistema elektronike od neprijateljskih
t>rntivclcktronskih dejstava ;
. .
.
. . ..
- clikasnu za~titu od elcktronskog tZV1dan1a akuvmm 1h

- rukovodcnjc jcdinicama na zemlji i u vazduhu {sistemi


vcza);
- bczbcdno poletanje i slctanje. i sigurno ,odcnje u lctu;
- navodcnje aviona na ciljeve na temlji i u vazduhu sa

zemljc i iz vazduha {obicnim i automatskim sistemima):


- samovodenje aviona oa ciljeve u vazduhu;
- izvidanje. otkrivanje i dejstvo po ciljevima u vazduhu ina
zcmlji. na vclikim iii malim udaljenostima. u svim uslovima
vidljivosti i na svim brzin::tma leta, pri Cemu lelclice mogu biti sa

JM\ivnim maskiranjem~

posadom iii bcz posade;

- itvidanjc zcmaljskih ciljeva i akcija protivni k~t svim


vrstama senzora i u svim uslovima vidljivosti i maskiranja ;
- izvidanjc mctcoroloSke situacije i razmcnu nlctcoroloke
situacije;
- indikaciju protivnic!ke protivavionske elcktronikc i omc..

tanjc. odnosno paralisanje ojenog dejstva (prijcmnici upozorc


nja. analizatori, ometaCi i sl.);
- kontrolu vitalnih funkcija letelice:
- kontrolu i analizu rada pozadinskih organa i sluibi i
pravilnu organizaciju snabdevanja. distribucijc i, posebno, pravovremenog dotura svih potreba. i sl.
U prot i vv azd u!no j od bran i elektronska srcdstva i sistcmi
omogutavaju:
- izvidanje vazdu~nog prostora i otkrivanje i raspoznavanje
svih ciljcva u osmatranom vaz.du~oom prostoru i
- prccizno navodcnje letclica. raketa iii proti\'avionske

artiljcrijc na ciljevc u vazduhu;


- suprotstavljanjc omctanju sopstvenih
nikc od p1otivnika;

~redstava

.. .

- optimalno planiranJC kon~n1a vodeooh komumkaCoJa 1


llansportnih brodova i stalnu kontrolu i intervenciju u odvijanju
pnmorskog saobrataja;
- kontrolu i annlizu rada pozadinskih organa i slu1bi i
pravilnu orgunizaciju nAbavki, distribucije, dotura, i. sl.
Navedeni primcri globalnc primcne elek tronsk1h sredswva
1 sistema. od kojih su sa mo ncki navedeni , prikazuju ogroman
uticaj koji elcktronika ir~a u sav~c":le~im ratnim dejs~vin~a . ..
Brojnost clcktronskoh uredaJa 1 SIStema u oprenn poJCd1mh
JCdinica zavisi ?d nj.ihovc .runkcije na_ strat~~kom .. odnosno
taktikom planu otchnockog novoa opremiJenosu orufamh snaga.
Stepen iskori~cnosti elcktronskib uredaja i sistema kojima
oruiane snage raspolaiu prvenstveno zavisi od:
- vrhunskog vlodanja sopstvenom tehnikom:
- neprckidnog proeenja rozvoja i perfcktnog poznavanja
elektronskc tchnike protivnika , te v e ~tog kori~tenja S\ih njegovih. makar i minimnlnih. principskih. konst.ruktivnih i organiz..'l
cijskih nedostataka u sopstvcnu korist , i
- stalnog rada na razvoju i uvodenju u opremu sr~stava
clcktronskih protivdcjstava i elektronskc odbrane. pn eemu
ckonomsk i cfckat nc smc biti osnovni i jcdini kriterij za occnu
opravdanosti.

cleklro-

- omct:mjc protivnickih vazduhoplovnih sistema elcktronikc;

- prnvovrcrneno upozorenje jedinicu civilnc za~tite, i sl.


U rat no j morn a ri c i clektronska sredstva i sistcrni omogu~a

1.2. PROTIV ELEKTRO NSKA DEJSTVA I ZASTITA


U SAV REMENTM BORBENIM DEJSTVIMA

vuju:
-:- rukovodcnjc jedinicama i plovnim objcktima u svim

Masovno uvodcnjc clektronskih sistema u borbenc sistemc ima


za posledicu. shodno trc.ndu sa sl. 1.2. podjcdnak<? masovnu

vidovima dcjstva;
- posrcdnu iii autonomnu navigaciju;
- izvidanje ispod povrSinc i na povdini mora i u vazduhu

upotrebu sistema za prouvclcktronska deJS_tva. 1 prouvele.kt~~n

sku zaStitu sa ciljem elikasnog suprotstaviJanJa sve supulmJinl


naonima primarnih clcktronskih dejstava. Pri tome je redoslcd
aktivnosti od izuzetnog znaeaja. Radi lakS<:g razuntevanja. evo

pomocu svih vrsta senzora:


- zaStitu plovnih objekata od napadnih sredstava protivnika
oprcmljcnih raznim sistemima za \'odenjc:

[18]

[!~I

nekoliko primera :
a - C iljevi u vazduhu
Prva ak1ivnos1 u sislemu PVO jc r a n o ockrivanje Jeceli<e
radnrskim siscemom za VOJ . Tek posle ockrivanja nnscupaju
borbenc akcivnosci (dejslvo LA , PAR iii PAA).
Prva akrivnosr za~tite je iii u spreavanju ockrivanja iii

koji iz.,tzivaju preranu dctonaciju. DoduSc, organizacija


nvc vrstc omelanjtt m' boj iStu ima mnoStvo pmc~kota, ocl koj ih
"' najznalajnije: (I) potreban jc veliki broj omcta~a ogranitenog
<i<~meta u pravilnom rasporedu po prostoru i (2) !irok frckvcnt ni
<>f"Cg blizinskih upaljala.

c- Ci lj e vi IHI moru
tUHc tut i

barcm u produfetku vrcmena potrcbnog za otkrivnnjc. T ime sc


raspolotivo vremc sistemu PVO smt111juje sve do tc mere da sc

neke od komponenaw sislema PVO viSe ne mogu upocrebici.


Sprelavanjc ockrivanja posli!e se smanjivanjcm radarske
vidljivosti letelicc, prikrivanjem pasivnim djpolima. :..kvarenjem
acmosrcrc na crasi radar - cilj, uvodenjem velikog broja ciljevu
do prczasi~cnja sistern:l VOJ, raznim metodima akt ivnog om em
nja osmacratkog rndnra i sl.
Druga akcivnosc u sislemu PVO je borbeno dcjscvo njegovih
komponcnaca. Na lccclicama se prcduzimaju samoza~litne mere
Ciji zadatak jc prctivljavanje lctclicc do kraja zadatka. U tu
grupu dolaze: promcnc koordinatn. smnnjenje vidljivosti. Ja!ni
ciljcvi. ranijc ak1 iviranje blizinskih upaljaCa i sl., a postifu se
aktivnim i pasivnim postupacima.
b - C il jcv i na ze mlji
Ciljevi na z.cmlji izloZeni su dcjstvima iz vazduha i sa
zemljc. Za bombardovanje u veCini slutajeva klasi~ne navif!a
cionc mctode nisu dovoljne za prcciznu lokaciju ciljeva~ pa sc
Jecclica ispomazc radnrom. Kako jc omctanjc radara za navigaciju i bornbardovanjc problemati~no i po vremcnu i po uspehu ,
to se z.adatak za~t ite ciljeva re~avn: (1) prikrivanjcm stvarnih
ciljeva i (2) "''odcnjcm Jaznih koordinata.
Protiv sve ' 'etc primene bespilotnih Jctelic.~ u izvidanju i
borbenim zadacima. mere zastitc nalaze se u : ( I) prik.rivanju

Povl'~inski

plovni objekti izlotcni su dcjstvimn iz vazduha i


mora. Pri tome su, zbog velikih dimenlija , malih brzina i

1
I

uncformne pov~ine mora, dobro ' 'idljivi.


Njihova za!tita jc komplcksna. jcr mora biti dobro organituvana i na nivou mora i po vi>ini. Obicno sc snstoji od: ( I)
d" tektora opasnosti koji iz prij cma signala utvrduje o kojem
hobcnom sreclstvu sc radi , (2) pasivnib postupaka prikrivanja i
' krctanja, (3) aktivnog ometanja sa zadatkom me njanja koordi
nata. (4) aktivnog ometanja sa zadatkom smanjenja domcta
omctanog radara i (5) smanjenja ovidljivosti cilja za sve vrste
wntora .
tz navedenih nckoliko primer: PED i PEZ. koji ni izdalcka
nisu svi, vidimo da UtStita irna zajedniCku knrnkteristiku , koju
ohiCnim vojniCkim jezikom nazivnmo maskiranjc, sa.aktivnosti

ma: ( I) smanjenja vidljivosti eiljcva za S\'e vrste scnzora osmatraOJa. (2) prikrivanja ciljeva i (3) obmanjivanja. S' 'e aktivnosti su
p<I>IVnog karaktcra.
Zl~ti la protivclektronskim dejstvima akcivnog karaktcra sc
zhog specifiCnih cfckata i frekvcntne zavisnos:ti koristi za smanjcnje vidljivosti poznatih radarskih siste ma i sprecavanje pogocka
' mctanjem automatskih sistema z.~ praeenje cilja po koordinatanm.

ciljevn. (2) spreavanju vidljivosti njihovih scnzonl, (3) ometanju

kornunikacionog kannln vodenja i prcdajc podatakn i (4) unitcnju klasi~nim naoruzanjcm.

Proliv radara za ockrivanje pofotaja minobacata primenjuju

se pchlUI>Ci z.a spre~avanje njihove vidljivosti u pro~toru u kojem


vr~c

osmatranje putanjc mina.


Protiv radara za otkrivanj c pokrcta na zemlji primenjuju se
pos:luf?Ci p~ikrivanja iii obmanjivanja pogodnim srcdstvima koja

SIY3r3JU Ut1S3k pokrcta.


Protiv izvidanja u infracrvcnorn podruju primenjuju se
odgovarajuee maskime mere i pravilno izvedene dirnne zavese.
Protiv elek.tronskih blizinskih upaljaa primenjuju se aktivni

[201

[21]

<LO '

" '- Tako su vczani baloni prvi pul uPQtrebljeni za izvidanjc u


fra ncusko-auslrijskom raiU, gde su se u bici kod Flerisa 1794. g.
posebno is lakli. Francuzi su balone koristili u Alliru (1830) i kod
SOiferina (1859), kada je dobivena i prva fotografija snimljena iz
azdu~nog prostora. U amcri~kom gradanskom ralu (1801- 1865)
\nagc Severa korislile su \'ezane balone (na reci Polomak 1801.
kod Ricmonda 1802) za izvidanje, aerofolosnimanje i osmalranje
dejstva artiljcrije.
U I svetskorn ralu vezane i slobodne balone koristile su svc
zaraccne s1rane. Baloni su korisecni za izvidanje bojisltl. Olkrivn-

2.0. RAZYOJ I PRIMER! PRIMENE T EHNICKIH


SREDSTAVA ZA IZYIDANJE U
PROSLOSTI

nje vatrcnih polo1aja art iljcrije. pokreta na putevima i snobrat.:'lja na prugama. otkrivanjc in~injerijskih radova i prcgrupisavn

Poznnli kincski general i filozof Sun Ccvcn nopisno jc: Ako


poznujc~ scbc i svog neprijate lja, o nda sc u sto tinu bil::lkll ne
morn~ bojnli za ishod. Ako PQznaje~ samo scbc a nc i neprijalc
lja. onda na svaku (X>bcdu dozivljava~ i jcdnn pornz. A ko ne
poznaje~ ni scbe ni ncprijalelja. onda si uvck (X>rtltcn . .. .
Maksimn gencraln Sun Cevena 1okom godina nc samo da nije
ni~la izgubila vee, ~1ovi!e. njen wacaj jc svakim danom sve vcti.
Od prvobitnih izvidaca u orutanim snagama jc razvijcna PQSebna
' ''>Ia ak1ivnos1i- izvidanje sa zadatkom prikupljanja (X>dalnka o
pro1ivniku. njegovim namerama i aktivnostima i koja. sa razvo.jcm ra1nc tehnike. ubojne moei. 1acnos1i i mancvarskih SPQSObnosli. dobija sve viS<: na znafuju.
U sledeecm da1o je nekoliko karakleristicnih primera pri
mene 1chnike i PQS!Upaka za izvidanje. iz kojih se mote videti
njihova evolucija i poras1 znaCaja i ul icaja nc snmo nn 10k1itke
vee ina Slralegijske (X>Siupke. Elcklronsko izvidanjc radio-signa
Ia. kojc jc od prve primene u rusko-japanskom raiU (1904- 1905)
do dana~njih dana dovedeno do savrsenslva, i obuvc~lajno-agen

1!--

lurni poslllpci. iako su imali u prolosti vclikc uspchc, nisu


predmc t ovih rnz1natranja.

Celovili prikaz razvoja i primene eleklronskih sistema


odgovarajucih pr01ivdejs1ava da1 je u knjizi islog aulora pod
naslovom ELEKTRONSKA PROTIVDEJ STVA. Vojnoizdavacki zavod. Beograd. 1979.

nja snaga i rasPQreda pe!adije i arliljerije, pre i u 1oku borbc.


Krajem, 1914. g. vczani baloni- korisle se jos i za upmvlj anjc i
korekluru arliljcrijskc v:11 rc . T ime je naslupilo njihovo zlalno
doba. U bici na Somi ( 19 16) Ncmci su poceli korislili balonc i za
noena osmalranja. ali bez vctih uspcha.
Velika primcna i cfikasnosl balona prinudile su tada~njc
vazduhoplovstvo (koje je bilo na poCelku razvoja) na protivba
lonsku borbu. Zbog vclikih gubilaka, baloni se kao srcdstvo za
osn'lalranje PQSle prvog svelskog rata napustaju. Os1aje j~
njihova primcna u zapretavanju. Baloni za zapreeavanjc koristili
su se u drugom svcaskom ratu.

Godine 1910. formirana je prva balonska jcdinica u Srbiji


koja je u(X>Lrcbljena u drugom balkanskom raiU (1913) za
osmaLranje bugarskih (X>Iotaja.
U godinama koje su prethodile izraclsko-cgipalsko>irij
skont ralu (1973). Egipc:lni su vet zaboravljenc balonc iskoristili
za zaprcavanj c prilaza acrodromima i osmatranjc iunclskc
aktivnosti iza Bnr-Lev- linijc.
Baloni . kuo nosioci sredstava za izvidanje, bili su

prete~a

danasnjih lebdetih platformi, bespilolnih lelelica i izvidackih


sareliw .

2.2. DRUG! SVETS KI RAT


2. 1. PRE DRUGOG SVETSKOG RATA
Veorna brzo posle pronalaska aeroslaLi~ne sprave - balona, on
se (X>Cco koris1i1i u \'Ojne svrhe kao visoko uzdignula osma1mcni

Sve zaraecne s1rane ulle su u ral sa dobro razvijenom radio-pri


sluloom. radio-goniometarskom i dekripterskom slutbom. Njima
je pribavljeno viS<: od 70% svih obav~tajnih (X>dalaka 111.

1221

123]

Ncposredno pre rata i tokom rata razvijcn je i dat u


upotrebu veliki broj razoih elektronskih sistema prvenstvcno za

potrcbe protivvazdu~ne odbrane (radari za osmatranjc vazduSnog prostora i radari za upravljanjc i niSanjenje), za potrebe
protivpodmorni~kog rata na Atlantiku (radari tipa H2S i H2X),
za potrebe navigacije vazduhoplova (sistcmi tipa GEE, OBOE,
LORAN i sl.), za potrebe bombardovanja ciljcva na zcmlji itd.
Svi ti sistemi , pored toga ~to su prouzrokovali gubitke na
suprmnoj strani , bill su, sa tehniCke st.rane, prvorazredna tajna.

b1h u moguCnostJ

Uporedo sa ~vecanim mogucnostima_za i~vidanje , pocela su


se. na suprotnOJ stram, preduzunau v1~e tiJ manJC uspeSna
protivdejstva..
. .
.
. .
.
,

Protivdejstva prouv vLzuelnog 1 acrofotoazvdanJa nadena


su u metodima maskiranja i obmanjivanja. Metodima maskiranja

je otezavano iii onem()gu~van() izvidanj~ i prepoznava~lje. ciljevu. Metodima obmanJvanJa pnkazvana Je lazna stuacJ kOJOm
je protivnik naveden na pog~e~nu pro~_enu. zaklju~ak i odluku.
Jednu od prvih uspeSmh operaCJ obmanJvanJa zveh su
Britanci u pripremama za bitku kod EI-Aiamejna ('1942), gde su
latnim konccntracijama snaga i materijala obmanuli snage Oso

desantno-padobranska operacija pod nazivom Biting-Bising,

vine o vremenu i pravcu napada. Obmana je bila izvedena


koncentracijama snaga i materijala na jugu {laZnim motornim i

zavr~ena

gotovo godinu dana duga potraga za ncmac-

kim radarorn tipa \VUrzburg koji je vanredno efikasno usmcra-

vao PA-rcflektor, a nalazio se u blizini mesta Brineval dcsctak


kilometara od obale Kanala. Dvadeset sedmog februara 1942.
krenulo je 119 padobranaca u 12 aviona. Oni su u toku pola sata
skicifali radarski uredaj , demontirali i preneJi na podmornicu sve
de love izuz.ev pokazivaCa . Za demontaZu pokazivata vi~c nisu
imali vremena . Kako je radar bio nekompletan , dobiveni podaci
nisu bili dovoljni za preduzimanje protivmera. Tek u ofanzivi

oklopnim vozilima pod maskirnim nastrc~n.icama i izgradnjom


laznog naftovoda). Sve tc pripreme bile su tako spore ~a se
Nemcima Cinilo da mora proc1 nckohko mesec1 dok Bntanc1

budu sposobni za napad . Rome! je prema ocekivanom pra:-:cu


napada rasporedio svoje snage i otiSao na odmor u Aust'fiJU.
General Montgomeri je napadom na. scvernom delu 23. oktobn>

vaju se izvidacki vazduhoplovi i opremaju svc boljim acrofotokamerama. Rezolucija aerofotOgrafija je sve bolja i mogucnost
prepoznavanja detalja sve veta. Za potrebe notnog izvidanja ,

1942. zapoceo bitku koja se zavrSIIa potpumm _porazom sla


Osovine. Pobeda Britanaca kod E I-AiameJna bla JC prekretmca
u drugom svetskom ratu. Kako Cerci! kaze u svoj im mcmoarima:
pre EI-A1amejna nismo postigli nijednu pobedu , poslc El-Alamejna nismo pretrpeli nijedan poraz.
..
Bitka kod EI-Aiamejna je i dobar dokaz kako bri'tiJvo
pripremljena i dobro izvedena obmana moze imati dalekosezne
posledicc.
.
.
. .
Velika efikasnost dobro pnprcrniJene zvedene obmane
navela jc Saveznike da u daljnjem toku rata, kod svake z~aeaj
nije operacije, veSto koriste obmanu 1 nme z.avaraJu prouvmka

posebno na Atlantiku, vazduhoplovi se oprcmaju radarima tipa


ASV (Air to Surface Vessel). Koliki je bio njihov znacaj dobro
ilustruje Cinjenica da su tokom rata zamcnjcnc tri gencracijc
radara (1941.- Mk-1, tal. duzina 50cm; 1942.-Mk-8, tal. duzina

o mestu i vremenu izvodenja.


Obmanjivanje je dostiglo svoju kulminaciju prilikom priprema za iskrcavanjc u Normandiji (operacija O,erlord).
Zapo~eto je formiranjem nepostojetc armije, ali sa svim obele-

kod E l-Aiamejna (naselje u severnom Egiptu) , oktobra 1942,


Britancima je pao u ruke potpuno ispravan radar Wlirzburg,

te su ga aktivirali, proucili i preduzcli protivdejstva (omctac


Carpet, pasivni dipoli W indow).

lzvidanje iz

vazdu~nog

prostora, tokom rata , postaje svc

vatnija komponenta strategijskog i

razvoja , raspolagah novm .. bO!Jlm ra~arom


izvriti zamcnu , te tako paruat1 Nemcuna .

Da bi sc pribavili njihovi tehnicki podaci, koj i bi sluiili za


preduzimanjc protivdejstava (bilo tehnicke bilo ta kti~k e prirode) , prcduzimane su, pored klasicn1h agenturnih aktivnosti i
posrupaka elektronskog izvidanja zracenog signala (kojc je bilo
na pocetku razvoja) i prave diverzije - krade uredaja.
Jcdna od najpoznatijih diverzija ove vrste jcste britanska
kojom je

odnosno prcduzimanje efiksanih protivdejstava od strane n_emackih podmornica. ~ srccu, Sa~ezmCI su , zbo!l . konunmrano~;

takti~kog

izvidanja.

Usavr~a

lOcm ; !943.- H2X, tal. duzina 3cm). Tako brza zamena radara

Zjima stvarne armije , a zavrSeno je velik?m elektrons~O!fl

imala je dva uzroka. Prvi je bio kontinualan razvoj radara tipa


ASV na strani Saveznika, radi pove<:anja njegove sposobnosti

dive rzijom (operacija Fortitude~) nocu 5/6._Juna 1944. koJa J~


neposredno prethodila iskrcavanJ u. ( 1J. Sve zvedene aktvnOSll

razdvajanja ..Drugi uzrok je bio razbuktavanje rata na Atlantiku.

imalc su za. posledicu da Nemc1 msu saznah m za mesto m za

(24(

(25]

vrcmc invazije. te da su na mesto iskrcavanja do~li su z.akaSnjenjem od 14 do 18 sati.


. Protivdejstva .l'rotiv radarskog izvida~ja nndena su u promena radarskc ' 'odlji\'OSto obJekta osmatranJa i u uvodenju latnih
radarskih ciljeva.
. Prvo smanjenje. radarske vidlji.vosti bilo je oblaganjc uredaJa za podvodno ..dosanJe nema~koh podmornica tipa Schnorkcl prizmatitnim radio-apsorpcionim materijnlom, protiv brimnskih r~dara tipa ASV tokom. bitke za Atlantik. Oblnganje nijc
~mal? vclo~og uspeha, Jcr JC bilo rezonantnog tipa. Sto zna~i da
JC bolo cFoknsno samo za odredenu talasnu dutinu i jer su u
mcduvrcmcnu Britanci zamenili radare na upotrebi novim tipom
sa krn~om talasnom duiinom .
Prvo protivradarsko maskiranje, promcnom oblikn radarskc
p~vr~inc zcmljist.a , izveli su Nemci (1943) kako bi smanjili
crkasnost savczmC!kog bombardovanja. Saveznici su bombardovanja izvodili no6u uz pomoC radara . Nemci su maskirali deo
luke Hamburg tako da je na radarskim ekranimn bombardera
luka izglcdala kao deo grada. lmitirana luka nalnzila sc vee na
otvorcnom moru.
Rndarski mar'kantne objekte na zemljiStu su iii izjcdna~vali
sa okolinom, iii prcme>tali. ili im menjali oblik. Tako su uspeli
pro~cniti ra~arsku sliku karakteristicnih jezcra, kojima obiluje
okolona Bcrlona, pa se ta Jezera vi~ nisu mogla koristiti kao
orijc~tir. Svc to su postigli vestim razmdtajem plutajucih dvostranoh pasivnih renektora (treea strana je bila vodena povriina).
Pa.sivnim rudarskim reflektorima fonnirnni su i lotni radarski ciljevi. Tnko su Nemci uspesno obmanjivnli britnnske ASV
radnre ln2nim ciljevima Aphfrodite i :.The tis. Pozrmto je da
je n~mntk:t podmornica Cak torpedirala amcrit ki rnznrae koji je
prat iO pnstvni renektor. u operaciji Forticudc Savcznici su
koristili kornbinacije pasivnih reflektora pod nazivimn Armade
i Filbert z.a imitnciju invaziooe note.
Sve z.nra~ne strane koristile su za rormironjc rndarski
latnih ciljcva u vazduhu pasivne dipole. i to u obliku koridora
(prikrivanje povet:onom reflektivnoscu prostora) iii oblnka (lnzni
cilj). Britanci su prvi put upotrebili svoje pasivne dipole, nazvane
win~ow . . !.943. godine: p~ilikom noenog napnda na Hamburg.
U !OJ akCIJI su pasovno dopoh prouzrokovali pravu zbrku u
nema~koj PVO. Britanski gubici su, zbog toga. smanjcni na
1.5% od uobi~jenih 6%. Nemci su svoje pasivne dipole.
nazvane duppel. prvi put primenili u napadu na Bari 1943.

podjednako, sa potpunim izncnadenjem za savcznike.


Savez.nici su odmah uofili veliku rcntabilnost primenc pasiv~
nih dipola. Svaki bombarder koji je leteo iznad Nema~ke nosio
je kolicinu pasivnih dipola dovoljnu za simulaciju oko 700
bombardcra . U noeima, kada nisu izvodeni vazduSni napadi
saveznici su uputivali avione koji su. bacanjcm paketa pasivnih
dipola, imitirali masovne nalete i time iznuravali nemo~ku
JovaCku avijnciju i protivavionsku artiljeriju.
Masovnost primcnc pasivnih dipola tokom druge polovinc
rata ilustruje i cinjenica da su saveznici troSili mcse~no oko 200
milijardi pakctn pnsivinih dipola. Kako su pasivni dipoli izrodivani od tanke aluminiumskc rolijc, 10 jc za njih ut ro~cno oko 3/4
ratnc proizvodnjc aluminijuma, gto jc pri kraju rata izazvalo
njegovu nesta~icu.
U drugom svctskom ratu uvcdcn jc u opcrativnu upotrcbu,
vcliki broj raznih clcktronskih urcdaja od uredaja za izvid;'"jc,
za osmatranje , za navigaciju, za upravljanje vatrom. sve do
raznih elektronskih upalja~a na granatama. Zajednicko z:o sve
njih jc da su prilikom prvc primcnc prouzrokovali izncnadcnjc i
prinudili suprotnu stranu na ubrzano Lratenje efikasnog protivdcjsrva. Razvio se pravi rat clcktronike sa sledeCim karaktcristikama:
- protiv sistema veza primenjivano je intenzivno prisluSkivanje, goniomctrisanjc i dckriptitanje. Konstatirano jc da je
mnogo korisnijc poznavati namere protivnika nego se omctanjem veza liSiti tih mogu~nosti . Tim naCinom pribavljeno je vi~
od 70% svih obavcStajnih podataka:
- protiv sistema veza sa neposrednim izv~iocirna prirncnji
vane su sve mctodc ometanja sve do prekida rada sistema;
- protiv radnrskih i radio-navigacionih sistemn i skromnih
f>?Cetaka sistema za upravljanjc, vodcnj~ i samovo<1enjc primcnJtvane su sve , tnda poznatc, mere prottvelektronskih dcjstava
radi paralisanjn njihovog tak.ti~kog zadatka i
- da dobro priprc mljcne i doslcdno izvedene opcracijc
obmanJIVHnJa uvck nuvcdu ~uprotnu stranu na pogrdnu proccnu
i odluku ;
- da su sve suviSe optimistiCkc procenc, a pogotovu samoz.adovoljstvo postignutim trenutnim stanjem, veOmJI opasnc, i
- da tehnitka sredstva elektronike i njihovi metodi rad:t
brzo zastarevaju. zbog ecga se i u ratnim uslovima moraju
obezbediti uslovi za intenzivni rad na razvoju novih metoda.

[261

[271

uredaja i postupaka elektronskih i protivelektronskih dejstava i


protivelektronske z.1~tite.

2.3. POSLE DRUGOG SVETSKOG RATA

nasilni. izvidatki let sa ciljem iz...1zivanja i registrovanja aklivira

nih sovjetskih sistema PVO na Kamcatki , Sahalinu i Kurilskim


otocima. Akcija je bila sinhronizovana sa tri preleta izvidal\kog
satclita FERET-D, sa dva aviona R CI35 (Kurilski Otoci i obalni
deo Bcringovog mora) i sa dvn aviona O RION 1'3 (sevcrno od

SSSR , kod Sverdlovska, i izvidackog aviona EC-221 sa 31


~lanom posade, u aprilu 1969. godine. iznad Seveme Koreje.
Ueestali transponi velikih natovarcnih brodova sa plitkim
gazom za Kubu pobudili su 1962. godine prt~nju izvidaca SAD.
Uputeni su izvidncki avioni tipa U2 i RF-101, koji su oktobra
1962. otkrili izgn1dnju polo~aja Zll sovjctskc balisticke ra kctc
srcdnjeg doleta. l'ri tome je jedan U2 oborcn raketom tipn
SAM-2. Avion RFIOI oprcmljen je, tada novom, aerofotoka
merom K35. l'rouzrokovana je medunarodna kriza koja jc
zav.Wna povratkom projektila u Sovjetski Savez.
Da je nasilno izvidanje Cesto jedini nafin izazivanja elck
tronskog sistema radi pribavljanja tchnickih i taktickih podataka
dokazuje i poslednji incident- obaranje ju!nokorejskog putni~
kog aviona tipa Boei11g 747 na letu KA L 007, I. septembm 1983.
To je bio, prcma navodima (I ll) , dobro planiran i orgllnizovan

Sahalina i iznad J apanskog mora). Posada 8 747. koja obicno


ima IS ~Ia nova, bila jc uvcCana na 29l\lanova (vi~e ll . verovatno
spccijnlisti za izvidanje). Na tom podrucju postoji navigacioni
sistem SAD LORAN-C. koji omogucava letelici autonomno
odredivanJC polo~aja sa velikom tacnostu, tako da je navigaciona
g.re~ka. kojom je pra,dan incident. skoro neverovatna .
I SovJctski Savez obilato jc koristio elektronko IZVIdanje iz
vazduha. Poznato je da su sovjetski avioni ove vrste (T11 l6)
samo u pcriodu od 1962. do 1964. povredili vazduSni prostor SR
Nemackc u 95 slucajeva [116).
Elcktronsko izvidanjc nc vr~i se samo iz vazduha. Dui
granica i nn u zvi~enije ta~ k c pos1avljaju sc izvidac!ki ccntri. Po
cestama patroliraju specijalno opremljeoa vozila. Koriste se
specijalno oprcmljeni brodovi za elektronsko izvidanje pod
razlicitim maskama (ribarski. trgovaCki, istra1ivacki i sl.). Bro
do,i ove vrste postali su vcoma pogodni za elektronsku ~pijuna
Zute. jer imaju veCu nosivost, vc6e izvore energljc. vi~c mes1a za
sme~taj antena i veteg broju srrucnjaka i mogut nost duieg
zadrfnvanja na granicama tcritorijalnih voda.
Elcktronska oprerna tih brodova omogucava otkrivanje.
loeiranjc i prislu~kivanjc clcktronskih sistema. pogotovu onih
koji se zbog vrste. upotrebljcnc frekvencije iii antcnskih sistema.
ne mogu otkrivati iza horizonta iii na visini.
Occanografska oprema omogutava ispitivanja morskih stru
ja, temperature i saliniteta mora i njihove zavisnosti od godi~njeg
doba. doba dana, mesecevih mena i sl. Odreduju se podrucja u
kojirna jc otc1ano prostiranjc zvuka, delova mona sa tnkvom
povrSinskom temperaturnorn slikom koja pokriva IOplotnu sliku
podmornica i sl.
Poznati su incidenti sa brodom SAD Pueblo koji su 1968.
godine zarobile severnokorejske snage u svojim tcritorijalnim
vodama i potapanje broda Liberty (slutajn<>) od izraelskih
snaga 1967. godine.
Sovjetski ribarski brodovi slutajno se nalaze uvek u
blizini kraja gde se ne~to znacajno ddava. Tako je. uprila 1960.
god inc, brod Vega bio u morcuzu Long Ajlend radi osmatra
nja lansiranja rakete Polatis sa nuklearne podmornicc; l96J.

(28)

[29)

Vee od 1949. godine svetskim velcsilama jc sve viw jasno da su


nedovoljno informisane o protivniku, o njcgovim delatnostima i

o njegovim clektronskim sistemima. Zapoeo je intcnzivan rad


na razvoju izvidaCkih metoda i tehnike, na razvoju pogodnih
nosilaca i platformi i. logiCno. na razvoju novih izvidatkih
senzora. koji jo~ do danas nije zav.Wn. Jzvidacki podaci prikup
ljaju se u cent rima u kojima se uz pon1ot c lcktronskih rat unara
obraduj u. Primcmt modernih tchnika jc do dana~njih dana

podigla mctodc , ma~i ne i rezuhatc. izvidanja na takav nivo kukflv


je u bliskoj prolosti bio nezamisliv.
Sjedinjene Dri.we su zapoelc intcnzivno elektronsko izvi
danje sovjetske teritorije 1949. godinc. Na poCetku koristeni su
malobrojoi avioni za elektronsko izvidanje preostali iz drugog
svetskog rata i zapoet je rad na razvoju novih letelica. Obimnost
izvidanja mote sc oceniti i iz podataka da je u periodu od aprila
1950. do aprila 1960. godine javnost obave~tena o 38 povreda
vazduSnog proslor:l u kojima su bila oborena 23 aviona i jcdna
bcspilotna letclicn. U tim incidentimu poginula su, ranjcna iii
zarobljena oko 194 clana posada [1. 11 6, 117].
Poznatij i incidcnti su obaranja izvida~kog aviona tipa U-2
sa pilotom Paucn..om, u maju 1960. godine, iznad teritorijc

godinc bili su u zoni spustanja ameritkih astronaulll Scparda i


Grisoma; 1962. bili su svedoci nuklearnih proba na Pacifiku i sl.
Scptcmbra 1979. godine sovjetski i bugllrski tcrctni brodovi.
usidrcni na srcdini Ounava kod Melka (zbog kvara na motoru).
posmntrali su velike austrijske mancvrc [ 1031.
Svc veCi gubici izvidackih aviona i prouzrokovani mcdunarodni konnikti, s jedne strane. i doktrina o stalnoj kontroli
moguCcg protivnika na strategijskom i takti~kom planu s druge
stranc, imali su za posledicu da se vet 1960. godine pristupa
is1raf.ivanjima, konslrukciji i primeni specializovanih bcspilotnih
lctclica (BPL) za izvidanje.
Usvojcne su tri vrste bcspilotnih lctclica: (I) stratcgijska,
vclikog dometa, visokog plafona leta, sa moguCnoSCu dugog
zadrtavanja u vazduhu i sa dobrom izvidatkom oprcmom (npr.,
YQM-94A); (2) wktitka, doleta 80 do 200km, sposobna za let

koje se vatra nc vidi, ~to jc bilo dobro protiv izvidanja y


vidlji .om delu spektra. U infracrvenom delu spektra pee JC
zratila dovoljno IC-zrnka da ih je bilo moguce registrovati iz
vazduha. kroz kroSnjc gustc prasume. Na osnovu uw.stopnih
podataka moguce jc bilo odrediti pravac i b..Unu kretanja i 8.
oktobra 1967. godinc zarobiti Ce Gevaru (1)..
Efikasnost izvidanja u IC-delu spektra JC dokazana. Ono
postaje jedno od motnih sredstava za izvidanje sa svih ''!l'l~
nosilaca. a kasnije i kao sredsrvo za upraviJnJC, vodenJC 1
samovodenje.
Tehnika z:l radarsko izvidanje takode jc u poslcratnim
godinama po>t igla v!mrcda!' napr.~~~k. Osvajanjem svc k.~aCih
talasnih dufina radara postnju catruJ asa sve boiJOm rczoluCIJOI'Il .

iznad zcmljinog profila, oprcmljcna izvidakorn oprcn10 m , a

primarnog radarskog s1gnala

ponckad i borbcnom, zavisno od zadatka (npr.. AQM-34L) , i (3)


mini bcspilotna lctelica iii lebdelica oprcmljcna samo Mjnufni
jom oprcmom za izvidanje i obelctavanjc ciljcva.
Str:llcgijskc BPL korisCenc su za izvidanjc tcritorijc NR
Kine. Jcdna od njih je oborcna 6. fcbruara 1966. godinc. U
novijc vrcmc se. zbog vanrednog razvoja satelita i satclitske
izvidatkc tchnikc, strategijske bespilotne letclicc napustaju.
Od 1960. godine radi se na pronalasku izvida~kih senzora
na novim fizikalnim principima.
Razvijcna jc aerofotografija visoke rezolucije i spektralna
acrofoto~;rafija sa podclama vidljivog speklra na 3-18 podspekta
ra. Z:tdnJn omogutava otkrivanje maskiranja detckcijom greske
u izvodcnju.
Razvijena jc tehnika pasivnog izvid:mja scnzorima oselljivim na clektromagnctno zraoonje toplih objek:ua (iznad 0 K) u
bliskom, srcdnjem i dalekom infracrvenom podru~ju spektra.
Prvi modcli ispitani su u 1965. godini , protiv uswnika 11a ju~nom
Taj landu , sa dobrim rezultatima. I vee se. u pobolj~anom obliku,
izvidatki sistem u infracrvenom podrutju (AN/J\AS-24) ugra
duje nn taktitke izvida~ke avione OV - I D. Zapotcla je i
njcgova primcnu u is to civilne istraiivalke svrhc ( 1966-1967).
lzvcdcna su opsetna snimanja jutnobolivijskih prnsuma, u kojima se u 10 vreme nalaz.io te Gevara. ICsnimci tog terena
dostnvljeni su sp<;cijalnoj ekipi CIAe koja je, na osnovu njih ,
pratila kretnnje Ce Gevarine grupe. Ce Gevarina grupa je za
pripremu hrane korisrila specijalnu pee koja se nc dimi i kod

omogueeno prepoz~avonjc cilj.cv~ ~sma~ranja. ~az.vijen! ~'! pre


cizni avionski radan za prcdnJC IZVJdanJe. kao Jedmke 1h JCdna

(30)

UvodenJem pn;d, O<hkc tchnike radari postaju sve manji i lakSi


i sa sve nHUtJOm potro~njom cncrgijc. ~ovim naCi ni~a ~brad~
pove~ana

JC radarska VldiJIVOSl 1

od funkcija vi5cfunkcijskog avio-radara. Razvijeni su radari za


boCno izvidnnjc iz vazduha, sa klasiCnom ili sintetiCkom ante

nom. Kvaliteta rndarskc slike terena izvidanog sa rndnrom za


~no izvidanje sa sintetit kom antenom priblifuva se kvalitcli
aerofotografije. Radari za ~no izvidanje ugraduju se na izvidake avionc, satelite i bcspilotne letelice.
Svaki od posleratnih rntnih sukoba dao je nove mctode.
sredstva i postupke ne samo u domeni vodenja orufane borbc.
vee i u domeni itvidanja. prikrivanja i obmanjivanja. u rezultatu
prednost je obieno bila kod onog koji je vesto koristio novi
postupak.
a) Korcjski rat (195().. 1953. godinc)
U sustini jc to klasitan rat voden tehnikom drugog svctskog rata.
Uvedena jc mlazna avijacijn i zbog nje je radarskim sistcmima
povecan dome! po visini i daljini. Utvrdeno je da su postojc~i
sistemi za clcktronsko izvidanje nedovoljni, te je pristupljcno
razvoju novih. Dokaznna jc korisnosl radara za otkrivanjc
polozaja minobaca~a .
b) Vijctnarn s ki oslobodi laki rat (1960-1975. godine)
U vijetnamskom oslobodilatkom ratu. u vreme vojnog nngatovnnja armije SAD (1965-1973). doSio je do masovne primcnc ne

131)

samo novih orutja i taktickih pos1Upaka, vee i tchnike elektronskih dejstava i protivdejstava. I kako se sve to odvijalo u brzoj
izmeni dejstvo-protivdejstvo, vijetnamski rat se mote smatrati
prirodnim poligonom velikih sila za proveru u borbenim uslovima.
U vijetnamskom osiobodilackom raiU zarocc!O je koriS6:nje poznatih i ra.zvoj novih metoda osmntrnnja . do tada rezervi
sanih iskljucivo za izvidanje, kao senzora za nove ubojne
sistcme . I logicno. razvoj novih borbenih sistema nnmctnuo je
razvoj novih vrsta protivdejstava.
Tako su:
- vodenc rakete klase z-v tipa SAM-2 koristile za vo<lcnje
radarsku vidljivost cilj a. Protivmerc nadcnc su u smanjivanj u
radnrskc vidljivosti potcncijalnog cilja, u oclvodcnju lnnsirane
rakctc sa ciljn obmanjivanjcrn i dejslvom na senzor borbcnog
siste ma (rndar) o metanjem;
- samovodene rakete kiase v-v ( npr. tipa AA -2. Sidewinder)
i z-v (n1>r., SAM-7/Stre/a) koristile za samovodenje vidljivost
ciljn u inrracrvcnom podruCju. Protivmcre nadcnc su u ~manjiva
nju topiotnog z.raC.nja cilja i u odvodenju sa cilja o metacima
(npr.. AN/ALQ -I23) iii ICmamcima ;
- samovodene bombe i rakete kiase v-z sa televiz.ijsk.im
samovodenjem koristiie su za vodenje razliku u ko ntrastu izmedu
slikc cilja i neposredne okoline. Pro timere nadenc su u smanjivanju kon1rasta merama maskiranja iii u smnnjivanju prozrac!nosti atmosfcre;
- ~iroko su koriS6:ni laserski daljinari i Iascrski osvelljiva~i
cilja . Za njih protivmere nisu nadene;
- u opremu jedinica KoV uvcdcni su mali prcnosni mdari
za otkrivunjc pokreta na zcmljiStu. radnri zn otk rivunjc polotaja
minobncnea. uredaji i sistemi za no~no izvidanjc i vodenje rata
( IC-urc(lnj i, IC-reOektori, poja~ivafi svclla. tcrrnolokato ri i sl.)
i nnnc vrste zemaljskih senzora koji su koristili sve poznatc
fizikalnc principe za otkrivanjc pokrcta odnosno prisutnosti.
Vijctnamski oslobodilacki rat je, i po stcpenu svoje surovosti, irini razaranja i dinamici i po stalnom pronnla!cnju. usavri-:'1vanju i primeni novi.h tebnikih re~nja i novih lfik tickih poslupaka obcju zara~enih strana. prevazi~ao II svctski rat.
c) Izra c ls ka agresija na Egipat. J orda n
riju (I967. godine)

(32)

Si -

Pored toga Sto jc In afresija obilovala novim taktikama i novim


nrutjima (opSirno u I J). intcrcsantna je po vanredno dobro
'miSijenoj i iz,cdcnoj stratcgijskoj i taktiCkoj obmani sn \"<:om~t
tdkim posiedicama .m obmanjenog.
U godinama kojc su prethodilc ratu. Egipat. Jordan i Sirija
-.c uiurbano priprcmaju za odlucuju6 rat sa Izraelom. Njihovc
oru.Zane snagc su, u~: izdatnu pomoC SSSR-a, brojCilflO madmoC
nijc. lzrael se ne odrit!c ispravki granica. u Cemu ima podr~ku
SA D. Situacijn jc ck>plozivna.
Prema podncirna iz [115 (. lzracl poCinje sa priprern:un n za
~1grcsiju 1963. god inc ru~unarskom proverom mznih idcjn r:nnog
plana (ntlmHirski ccmar u Toulonu - F'rancuska) . lzraunnli su
da mogu. uz minimulnc sopstvcnc gubitke. razbili arnpski vojni
potcncijal jcdino ako munjcvitim napadom uni~tc ;w ijnciju i
oklopnc snngc. Takodc su izraunali da se to mote izvcsti uz
najmnnjc gubitkc uko se egipatskc snage iz:vuku iz utvrdcnih
baza u improvizovanc baze na Sinaju.
Da bi postigao svoj cilj - izvlatenjc cgipalskih snaga i
njihovo uni~tenje. Izracl jc. kao uvod u borbena dcjstva. proveo
dobro uuni~ljcnu . t~u~no ~>laniranu i dosledno izvcdcnu obmanu.
i to:
I. Pravac napada na Egipat je uzdu! Akabskog zaliva u
pravcu Sarm ci-Scjka. To su dokaziali: koncentracija note
dcsantnih brodova u pristaniJtu Elat. jake oklopne snagc jacinc
tri brigade rasporcdcne na pr<toru severozapadno od pristaniJta
Elat (izmedu prhtani~ta i bazc EI-Kuntil) i svakodncvni izvidacki
Ictovi u pravcu Sarrn ci-Scjka.
Obmanc su: konccmracija desantnih snaga i konccntracijn
okiopnih snagn.
Konccntrncija dcst~ntnc Oote izvedena jc prevozom para
dcsantnih ~amaca iz I hifc na Srcdozemnom mona , prcko cclog
Izracla i pustinjc Negev u luku Elat. ito tako da jc u lu ku Elat
svaki dnn u prcpodncvniln sacima prispeo konvoj od dva c!amcn
sa izmorcnom i prn~nj:1vom pratnjom. NoCu se isti t amci vratflj u
u pustinju Negev . cln bi slcdcti dan ponovo u~li UillOI'Ili i
pra,~njavi u luku.
Konccruracijn oklopnih snaga izvedena je sa dvc lrctinc
laf.nih tcnkova, Nju jc 20. maja snimio egipatski izvida~ki avion.
sa 'risine od 15.000 m. Na snimcima se laini tcnkovi nisu
razlikomli od stvarnih.
De>ctog maja nal'elnik izraclskog general~taba general Rabin izja,,ljujc dn Cc lzracl napasti Siriju. Njcgow1 izjava i

(33)

koncc!ltraci) c snaga. na granicama. Jordan3 i Sirijc bile !o!U uzrok


dn Eg1pen111 15. maJa p rcbace svoJe snage na Sinaj.
lz.~3~l~~i izvid~c!ki.~vioni mesecima intcnzivno i.lvidaju egipaosku 1 s1r1JSku oenoonJu. poscbno aerodrome i rakconc polotaJe. Lat1~i acr<><!ro~oi ._ avyoni i . rakeoni polotaji. kojih je bilo
mnogo. 1Ztaclsk1m LZV1dacma msu b1h problem. j c r n i~ u b i 1i
v _c rod os 1o j n i (latni aerodromi bez lragova >lajanja aviona.
p1s1e bcz_ lrngova koecnja. laini avioni loSe po.uovljcni. slabo
maskorano 1 bcz tivooa i sL).
Pre p<>Ccoka ocprijaoe ljsova izraelski avioni lc1c svako jutro
s;~mo do ~?!un icc Egip ta na Sinaju . Time provociraju cgipalskc
p olooe. kOJt su vee od 15. maj a na Sinaju. O ni polccu u susret
izr.nclski!n :~vi~nima. Iz rae lski avioni sk rc~u ruurag u Jzrnel.
cgr?atska av10 111 sle~u . p ilot i d o rut kuju . a nvio ni sc po punjavaj u
gonv.om . S~cdc61 izrac lska pro_vokacija bila jc u k:1snim p l'c po dncvnun s~lluna. r 10 sc po naviJalo svaki d;tn, tHtno. uvck u isto
vrcmc. ta ko d:~ su sc cgipa!ski piloti navik li na ~vozni rcd(IC .
.
. Na dan napada posoupljen? j~ na isti na~i n. l~osle juuornjeg
1Zic~.t4( posade dorutkuJU, a av1oru se popunJ:lV:lJU gorivom. Za
ra1hku od p rct hodnih dana. u 7 h i 45 min. potinjc is!ovrcmeni
napad na 10 egipaoskih aerodroona. U narednih tri casa usledila
su jo dva napada. Time je egipaosko RV uni~ocno. l'osle 1oga
napadnu!i su jordanski. sirijski i jedan iratki acrodrom. Ukupno.
!' 1o~u prvog dana ra1a. bombardovana su ukupno 23 aerodroma
1 una~tcna skoro sva borbcna avijacija na zcmlji ut minimalne
sopsovcnc ~ubio~e_. Zasluzni za taj uspch izracbkog RV su i
dobro pl~mrana 1 zvcdcna obmana o pravcu i vrcrncnu nnpada.
let u '!'ahm grup;ma na malim visinama na kojirml jc bila PVO
slobn 1 n~ak~imnlno koriS6cnje radio -dczinformncijn.
Prv1 put su u isto riji ratovn upotrcbljcnc rakctc klase
more-more. S~J egipa tskih raketnih ~arnnca la n:,ira no jc ~est
raketa_ m-m _upa Soyx sovjetske pro izvodnje. Cctid od nj ih
pogod olc su ozruelsk o razarac Eiialh, a d vc jcdan izraclski
trgovnck i brod.
.. Dolct. rake ta klasc m-m sa radal'skirn samovodcnjern i
llJahova cf1kasnost Z..:'lbrinuli su vclike mornaricc Zapad;~ . To jc
potpuno r~zum ljivo zato Sto v~~ikc rnornaricc imaju u ~vorn
~~tnvu vc~1kc rat.n.c ~~od~ve. kOJI sc morajt~ priblititi cilju da bi
nJihova lcska artoiJCroJa b ola efikasna. A 10 JC manjc od domela
r~kcoa. Zbog ooga je zaporeoo uiurbano isorativnnje na i:tnalaieOJU pogodnih proli\'lnera. Prooivmere nadcnc su u:
- odvodcnju lansirane rakeoc sa cilja primcnom pasivnih iii

[3-1)

L.ombinovano aktivno- pa~ivnih protivdejstav~.


- oprcmanju brodova brzome!nom radarski upr:wlj3nom
1 PAA (npr . Vulcan) za dcjst,o po rake1i u fazi priblit.wanj:o
brodu i
- kombinovanom mctodu obmanji,anja sa skretanjcm.
One su rcalizovanc i kori~cnc u narednim ratnim sukobima.
d) Dogadaji u Cehoslova~koj (1968. godinc)
Prilikom ulaska trupa Varsavskog ugovora u Cchoslovncku
mnsovno su primcnj ivuna aktivna. a posebno pasivna protivclck
tronska dcjstvn radi prik l'ivanja konccntracijc snaga, pokrcta i
vazduSnog dcsanta. Vclikim koliCinama pasivnih clipola i aerosola uvcCanc su ndnrskn rc flekt ivnost i prigu~enj c prostora. n po
1>utcvima i u rconimn ko ncent racija postavljcn jc vcliki broj
ugaonih rcrlck tora radi prik rivanja snaga i po krcHt (I I.
Pri krivanjc invuzionih snaga bilo je tako Clobro izvcdcno da
CeSki i radarski sistcm NATO. :ta osmatranje vazdunog prostora
i zcmljiSta, nisu ni~ta videli. Tako je ulazak trupa VU u
Cchoslovacku bio. posebno z.a s1rucnjake NATO. ' 'eliko iznen:l
denje, jcr su smatrali da imaju efikasan sistem osmatranja i jcr
nisu verovali da mogu biti pa.sivne protivmere tako efika.snc ida
JC SSSR u njima 13ko d:olcko odmakao.
Posledice oog dogadaja su:
- pasivna prooi-clckronska dejstva ponovo dobijnju na
lnacaju, prvi pul posle drugog S\'etskog ra1a. Na S\im soranam:o
~inje istrativanje metoda i postupaka primene ;
- ubrzano ~e i~tru:luju postupci zaStite od pasivnih protivdejsrava. Uporcdo sa tim p ristupa se moderniz.aciji si~tcma
NATO Z4l osmat ranjc i
- intcnzivira sc izvid a njc tcrito rije zcmalja VU, nc ~amo
zbog p riba vljanja poda taka o njihovirn mdarski m sistc mimn vc~
i zbog o tk riv:mj n voj nit:ki znaCajnih aktivnosti.
c) S itu acija n a B lisko m i s oo ku ( 1969. godinc)
Period i~mcdu 1967. i 1973. godine karakoerise inoenziv:on e lc k oronski rn1 itmcdu izr:oel>kih i arapskih snaga. lzraelskc snagc
opremane su elektron~ki rn i borbenim sistemirna arncritkc i
Laka prociY3\lonsb aniiJCOJ:J - l.PAA je stari naziv U l.aku :Jr11IJCnJU 7.1
proti\'\-a.tdu~nu

odbranu

(35)

sop~tvcne. proizvodnjc. dok su arapskc ~nugc oprcmanc :>istc


m~rna M>VJClskc prozvodnjc. U tom ratu iznuravanjatt. kako jc

taJ period nazvao eg.ipatski predsednik Naser. dolaLi do vilcstru


kih zamena mdan.kih i rakctnih sistema svc dok na granici pre rna
Jzraclu nijc organizovan kvalitetan PVO ki!obran. U njemu je
znatajna uloga namenjena novom sovjcbkom radaru Z..'l otkri\'3

njc niskolctctih ciljcva. tipa p.J2.


Usrcd leta 1969. izraelska obavje>tajna >lutba Sa?nnje da
Egipat postavlja s.wremene sovjetske radarc tipa P-12 "' Sucski
zaliv. Oni. uz saradnju sa raketnim sistcmom SAft13, prcdstavljnju vcliku opasnos1 L'l izraelsku avijaciju.
lzvidatkim lctom otkriven je radar tog tipn kod Rh:ls

Oh:tribn. oko 300 km ju~nije od Suez.a. na jed nom uzvi~cnju.

luaclsk i gcneraiStab odluCio je da se radar 1' -12 ukrade.


knko bi sc p1ou~ilc njcgovc osobinc i priprcmilc prorivmcrc.
Upu~ujc iz,ida~kulctclicu koja napravi i doncse dctaljne snirnkc
radnra nn JX>Iotaju i okolinc. Na osnovu njih IZI"Hclci nnpravc u
pu>tinji Negev kopiju polozaja za vctbanje komandosa.
Nt1kon svih izvr~cnih priprema. akciia p<Xinic nOCu 24n5.
dcccmbra. Komanclosi krecu camcima od Sarm ei-Sejkn. prclaze
Suc~ki kano1l. iskrcavaju sc u visini Rhas Ghnriba. bcz otpora
do late do radarskog polozaja i zauzimaju ga u 2 h i 30 min.
Radiom pozovu ckipu za demonta2u. Ona dole~ sa d,a teska
hclikoptcra tipa C/J-53. demontira radar. utovaruje dclovc. a
tdku kabinu radara ' 'cfc celicnom uiadi za hclikopter i 'ra~ sc
u ltracl.
To jc druga pozmua akcija k:omandosa u kradi rad:JI'!\kih
urcdnj:t u btoriji radiolokacije. I on a je bila odlitno orgnnizovana
i. kako je izj:tvio general Bar Lev. izvedcna kao nn filmu ]63,
115 J.
U tim godinnma lzrael je korislio z.a ~trutcgij-llkO izvidnnjc
cgipat1)kC tcritorijc izvidaCku verziju avionu F-4, koji jc bio
osposobljcn zn dncvno i noCno izvidanjc. For.nirnnjc rn~ct nog
kiSobnana uzdu~ Sucza to izvidanje oncmogu~<~VH. Z:uo lzracl
kupujc od SAD izvanrcdnu podzvu~nu bcspiiOIIIU izvidn~ku
letclicu T eledyne Ryan 1247 (koja je zapravo pobolj!tHJO vcrzija
letclicc Teledyne Ryan mod 147 oznake AOM-34 R - pobolj~:o
nje je u pridodanoj oprcmi za e lektronsko izvidanjc clektrOtbkih
sistema). Lctclica je s.1 visin~ od oko 15.000 m bcz problema
izvidaltt cgipntsku teritoriju ]63]. P=dovanje bc>pilotnih lctclica
lzracl jc drfao u velikoj tajnosti (tajna baza "" Sinaju. let po
odobrenju Golde Mcir).

[36)

f) l zrac l >ko-cg ip tttsko-s irijski rat(1973.godinc)


0 oktobar.korn itrachko-cgipatsko-sirijskom ratu dosrtt je ol>javljcno. Za njcgn '" urnpskc snage izvrSilc temeljitc i dugotro.1jnc
pripreme. U ratu su koristcna sva najmodemija orutja. od kojih
'" neka predstavljttla iznenadenje ]I. 61-76).
lstorijski glcdano. lzrael s,oju strategiju supcriornosti oru
l:anih snag;1 ta~nha na jakim vazduhoplovnim i oklopnim ~na
gama i brzoj mobiliz.aciji .
Egiplll sc u ovom ratu suprotsta,,io izraclskoj stratcgiji sa:
(1) ncprobojnim ki~obranom rakerne PVO protiv jake
avijacije ncwiknutc nn prcvlast u vazduhu ~
(2) ogro rnnim kolitinama PT-raketa i drugog PT-naoi'IIUt
nja OSJ>OSobljcnos za rad u dncvnim i noCnim uslovima protiv
jakih oklopnih snngn, i
(3) izncnndnim nnpadom sa postiza njem cilja pre dovr~cnja
iaaelske mobilizacijc i njenog brzog prelaska u ratnu armiju .
U priprcm:mw za rat cgipatske i sirijske snagc izvclc su
\iwkokv~11itctnu stratcgijsku obmanu. Pored uCestalog iaacl
'kog izvidanja reritorije Egipta i podrucja Sueskog kttnala.
EgipC:ani su dovcli skoro na samu obalu Kanala svc invazionc
\nage sa po1rcbnim zatihama i pontonska sredstva za rorsirai1jc
Kanala. a da ni:,u bilo fime upozorili izraelsko iz"idanjc na
huducc dogadaje.
Egiptani su poqigli iznenadenje. Za 50 minuta. urnc>tO
planiranih 3 tas:1. preSii su Kanal. zauzeli Bar-Lev-liniju i uniStili
we izraclskc oklopnc snagc na Kanalu. Gubici l zracla Ml ve~1
ncgo u svim protcklim ratovima. Mit o nepobedivosti lzraela
otiSao jc u ncptwrat.

Svc to ~u postigli:
- viSegodiSnjom rigoroznom i doslcdnom primcnom mH~
skirnih mcra kod svih vrsw aktivnosti oruianih snag~t n:l ccloj
tcrirol'ij i Egipta:
- dobi'O uvct banom grupom za prelaz Kan~ala i ncutraliznciju zaStit nog sbtcmn mL llar Lcv-liniji. UveZbavunjc su vrSili nn
poligonu sa simuliranim Kanalom i utvrdcnjima Bar-Lcv-linijc.
PronaSii su da su v:urogu~ni ~mrkovi odliCno srcdstvo za ruScnjc
visokih nasipa pc)ku i oni pos1aju dobro Cuvano tajno oru2jc;
- prikrivenim prcbacivanjem snaga i zaliha na obalu Kanala. To su u;peli itgradnjom pcSCanog bcdema na obali Kanala.
U njegovoj po.wdini izgradili su sklonista za materijal i ljudstvo.
Prilikom svakog ulasktt u rejon Kanala ostavljali su \'C~i deo

]37)

jedinica i opremc u pripremljenim skloniStima. Oklopne jedinicc


krenule su u nap:td iz \'elikib manev:tra. a pontonske jedinicc
dosle su u no~i t>rc napada;
- ve~tim kori~Ccnjcm verskih prnznikn: muslimanskog Ra-

mOlzana u egiput:,kim snngama sa dozvolama oficirima za m:llo


hodo~as~c

i jcvrcjskog Yom Kippu.-a (dan kajanja). kada su


u lzraelu 48 sati p:ralizirane svc akt ivnosti. pa se ne~c mo6i
izvesti brza mobilit.acija:
- otkazom .ovjctskim savetnicima (juna 1972) i njihovim
proterivanjcm od cgipatskog predsedni~a Sadata, sto je occnjcno
kao prikrivena vojnifka kapiiUiacija . U stvari. oni su ~voj
z:1datak izvr~ili. pa jc otkaz bio sarno obmana. To doka.tujc i
~injenica da su avionima u SSSR vra6cne s:uno njihove porodicc.
A1i. transportni nvioni tipa An~/2 iz Sovjctskog Saveza nc dolceu
prHzni veC puni nwnicijc i PT~rakcl:l;
- odli~no uskladcnim i vremenski sinhronizirani rn plunom
obmanjivanja ~a pianom operacij a:

Kombinacija raketnog t.nmca i hclikoptcra u borbi proth

rakcta klase m-m odliean jc primer kako sc taktiCkim postupkom


kombinovanim sa elektronskorn obmanom mote :,avlndati po
w im pmvilima nadmoCnij i protivnik. Zato postupnk zasl u~ujc
Siri opis.
Osrnog oktobra isplovio jc iz Haife izraelski plovni sasaav i
uputio sc u patrolu u blizinu egipatske obale. Sa=>UW c!ine pet
mkctnih ~amaca tipa Sanr sa raketama tipa Gabriel i dva

dcsantna broda sapo dva hclikoptera na palubi.


Na 30-10 milja od egipatske obale. izraclski sasta plovi u
porctku za patrolisanje. malom brzinom. Helikoptcri lcte malo
isprcd i iznad raketnih Camaca i time imitiraju J>OVr~inskc plovne
objcktc .
Egipatska obalska slut bn osmatranja otkriva hclikopterc .
idcntiCici ra i h kao izraclskc rakctne ~amce i upuCujc nn njih
rakctne ~amce.

~vojc

- odlitno uvefbanim i dobro opremljenim snagama modcr


nim naorutanjcrn osposobljenim za rat u svim uslovima dana i
noCi uz ' 'isoku motiviranost za pobcdu .

Egipatski raketni Camci. k:td stignu u dolct svojc rakctc.


lan<imju plotun raketa (dva kom., sve sto cgipatski rakctni
Camac ima) na cilj (helikoptcr) Ciji odraz vidi nn ekranu pokazi-

Ougo godina negovani mit o supcriomosti izraelskog voj~


nika imao je kod izn1clskih snaga za poslcdicu opuStanje ~budno
sti u ispravno:,ti tchnikc i snabdevcno:,ti i time borbcne gotovo~
st i s nttga rm Knnalu i njcgovoj pozadini.

br-linu, polcti unapred, ko:,o i 1mgorc i pri tome povcCa svoju


rudursk u I'CflcktujuCu povr~inu. R akctni radarski sistcm sa mona

Prema navodima iz [ 115[. Egip~ani su preuzeli sovjctskc


metode rnaskimnja i obmanjivanja.

vodcnja izv.Si z:~hvat na jai i bli1i signal. tj. "'' hclikoptcr.


Rakcta mcnja pravac. 1-lelikoptcr. niskim let om unnz:td i vraC::a-

U drugoj fnzi rata izraelski general Snron je s.a ru~kim


tenkovima iz rata 1967. godine i po~dama koje su go,orile

arapski obmanuo Egiane i pre'-'tO Kana! na spoju II i Ill


armije. Time jc rat dobio drugi tok i poznati z:tvriietak.
Na pornorskorn rati~tu, u tri pomorskn sukoba, doslo jc do

vat;t radara.

llclikopter, Cim primeti l:tnsiranje egipatske rakcte, poveea

njcm ~vojc radarske rcnck:.nc povrSine na nornmlnu vrcdnost.

ncstajc sa radarskog ckrana egipatskog rakctnog famca, ~to ie


protumatcno pogotkom. tj. potapanjem izraclskog rakctnog
fa.nca. Po~to su egipatski rakctni eamci potroSili svojc mkctc.
vr::tt!.aju sc nntrag u bazu. U tom trenutku izraelski rnkctni ~amci

duela izmedu izr;:tclsk ih rake tnih ~mn:~ca klasc Saar, naoru1a


nih raketama izraclskc proizvodnje tipu Gabriel , i urapskih
raketnih tanmcn tipa Osa i Komnr naoruianih mkctama

krceu u nnpad na cgi patski plovni sastav. Lansir:~ju ~est rakcta,


odmah potapaju dva. jedan o~tc~uju , a jedan uspcva dn pobcgnc.
Primcnorn takvog kornbinovanog postupk:.t 13 izraelskih

sovjetske proizvodnjc tipa Styx. Obc raketc su klasc 111 111 i '"
radarskim samonnvodcnjcm na cilj. Domct rakctc )lloGabricl jc
manji. za jednu trccinu, od domcta rakete Styx.
lz:raelci su protivmcre protiv raketa klase m-m nu.Sii u:
koriseenju brzo formiranih oblaka pasivnih dipola sa poslcdicom

rukctnih fa maca uspc~no >C suprotstavilo 26 cgipatskih i sirijskih


tamacn .
Intercsantno je i to da su bliskoistoCno r:tti~tc obilato
O\matrali izvidaki satcliti. i to dva ameritka (SAMOS i BIG
BIRD). ~est sovjetskih (KOSMOS 596-600. -602. -603) i nadlvuni izvidaCki avioni tipa SR71 i MiG25.
lzraclci su intenzivno t>rislu!kivali egipatski t'adiosaobracaj .
Pored svojih Sl ru~njaka koristili su i posu<'lcnc st 1ul:njake iz

skretanja mketc sa broda na Oblakflt. uni~tavanju rakcte u


z:~dnjoj

f:tzi lct:t brometnim dcj>tvom PAA i kombinovanoj

vo'-nji raketnog tmnc:~ i hel ikoptera.

[38)

[39)

arncritke CIA. Postavili su viSe prislu~nih ccntara na Sinaju. a


koristili su se i prislu~nim centrimn nmcriCkc NSA (Natiomtl
Sccul'ity Agency) u Turskoj i (ranu i uslugama amcrilke Sestc

note II Sredozemlju. Egipeani >II. II odnosu na 1967. godinu.


toliko 11napredili svoj r:adio-saobrataj i pravila pona~anja tako da
i iz njega lzraelci nisu mogli pribn,iti nikakvog podatka koji bi
upozoravao na napad . Jcdino, zadnjcg dana prcd napad. prime
tili Ml poveCani rHdiosnobraCaj u zoni Kanala.
Poscbno iznenadcnjc za lzracl jc prcdstavljala masovrm
upotrcba optoelektron<kc tehnikc: IC-uredaja . poja~ivaca sve
tlosti i tcrmolokatora koji su sc nalazili na tcnkovima. oklopnim
vozilirna. transportnim vozilima. kod komandosa. infinjeraca i sl.
Podjednako iznenadenjc bilo jc lansiranjc rakctn klase zv
tipa SAM-7 (Strela) u snopu do scdam rakcta. to jc u velikoj
rncri pal'imlo odvodcnju rakctc s;t aviona u pomot ICmamc.::a

[881.
f) Situacija aprila 1979. godine

Nasilni ulazak snaga SAD 11 lr:an (osam helikoptcm tipa R/153


i Sest transportnih nviona C-130) rndi oslobadanja mneri~ki h
talaca. nijc bio prirm:tcn od scrane irnnskog vazdu~nog osmacr:.t
nja. vcrovatno. zl>og leta ispo<l i izmcdu radarskog dijagrama
pokrita [1181.
g) Sit u acij:l dcccmb ra 1979. godinc
Sovjclska invazija nn Afganislan jc. i pored nove tchnikc
iz.vidanja. bila izncnadcnje.

PoLnato jc bilo da je ncgdc oko 15:000 !judi na granici


Afg:mi,tana sa SSSR-om. U ' 'rcmc invazije. sovjctsko-afgani
stansku granicu prc~lc su snage brojfanog saswva oko 50.000
Ijudi sa cclokupnom Oi)remom. ~to znaci da jc oko. 35.000 Ijudi
sa oprcmom doSio iz unutra~njosti SSS Ra i da 1aj pokrct nijc

primctcn sa amcrickim satelitima [ 11 2[.


h) Situacija uvg u s t a 1981. godine
Drugog dana mancvara nme SAD doSio je u z:1livu Sidra do
zra~nc bitkc izmcdu libijskog ratnog aviona tipa Su-22 i amcl'i
kog aviona tipa F-14 [107). Libijski lovac (vo<la) je u susretnom
kursu lansirao rakctu AA2 na amcricki F-14 koji je odgovorio

lansiranjem rakctc A IM-9L i ona jc oborila libijski Su-22.

[401

Vcrovatno je lmrsiranje libijskc rakctc bilo upozorcnjc. no ono

nijc bilo tako shvntcno.


U ovom slufaj u libijski pilot jc lansinao raketu AA2
pogrcSno . jer ona u susretnom kursu nikako nijc mogla pogoditi
cilj. Pri 1ome libijski 3\'ion nijc irnao iii nije koris1io samozaStitnc

mere. Americka raketa AIM9L narncnjena je za gadanje iz bilo


kojcg nakursa. pn jc obaranje bilo ncminovno. Da je libijski
~1vion koristio samoza~ti tnc mere, vcrovatnoCa obaranja bila bi
zn~H no

smanjen:a.
Ovaj incident potvrdujc ~injcnicu da sc u savrcmenom ratu
koristc s.wremcm\ ubojna sredst\'a i da se njima moie oduprcti
najmanjc jedn:.tko savremenim l>rotivsrcdstvima.

j) Rat u L.ib:anu 1982. go dine


Za ovu ratnu opcraciju lzraelci su izvrSili dugotrajne i temeljitc
priprcme. Da bi obezbedili prcvla.t u vazduSnom prostoru.
odlufili su da najpre neutraliziraju >irijski rakctni siste m PVO.
koji jc bio u vc6ni rasporeden u dolini ai-Bika. i sirijsku borbcnu

avijnciju .
Radarski rakctni sistem olJrazovan jc od n1kctnih bntcrijo

tipa SAM-6 na utvrdenim polo1:ajirna i pripadajutcg rad:ar.kog


<astcma za osmatranjc vazdusnog prostora. Efikasnost raloctnog
sistema SAM-6 lzraclci su upoznali u oktobarskom ratu. k:ada im
jc nanco zn:atne gubitke. U drugoj razi raw z:arobili su pnr
ispr:wnih batcrija sistema SAA16 i njih acmclji to prou~ili. Znkljucili su da jc sistcrn SAM6 tako koncipiran da se mote
dik:a\110 oduprcti :,vnkoj. tcada poznatoj vrsti aktivnog omctanj a.
tc da jc jcdina proti\'mera njcg0\'0 uni)tenjc .
Sistcm:nskilll izvidanjern bcspilotnim lctelicama dolinc
Bcka otkrili su svc r:lkctne i r:1darske polo2ajc i snimili signalc
njihovih urcdaja .
U pustinji Negev izradili su vcrnu kopiju rnkctnih i rudal'-

;kih polotaja. hpitivanjima " ' odabroli najpovoljniju taktiku i


tchni~ka srcdstva za neutraliJ.Jtciju i sve to dobro uve2bali.
Prcma oskudno obj:avljenim podacima [1191. primenjcna jc
originalna. do tada neoubi~ajcna taktika. koj:1 jc prcdstavljala
izncnMienjc. n~; snmo za Sirijcc. vc~ i z.a vojnc :.lru ~njake lstoka
i Znpnda.
Za ncutrali.wciju rakctnog sislcma Sl\ t\11 6 koristili su:
4

- bespilotnc lctclicc izracl;kc proizvodnjc tipa Mastirr i


Scoud kao srcd,tvo za obmanjivanje i izvidanjc :

[4lj

- dva aviona E -2Ciflawkeye kao leteci centttr VOJI N iznad


Sredozemnog mora u bliz.i ni granicc Libana;
- avion 8oei11g 707 sa o premom z.a o metan jc kao o metaC
sa dalj ine;
- udarne grupe lovaca-bombardera F-4 i F-16 ;
- velike koli6ne pasivnih dipola;
- protivradarske raketc amerike proizvodnje Shrikecc (navodno su ih modificirali za vremc ispiti vanja);
- jedinice artiljerije za podr~ku (haubicc kal. 105 mm), i
- rakete klase v-z Maverick sa TV-samovodenjcm.
Na dan napada prema dolini al-Bika lcti grupa bcspilotnih
letelica tipa Mastiff koja. jer jc svaka lctclica oprcmljena
pasivnim reOektorom (verovatno tipa L unenbcrgovc !etc) radi
poveCanja radarske vid ljivosti. predstavlja grupu borbcnih aviona. Pozadi svake bespilotne letelice tipa >>Mastiff lcti bcspilotna
lctclica lipa Scoud opremljcna sistemorn Z<'l elekuonsko izvidanje signala vodenja rakete sistema SAM--6. Iako su I zraclcima
bile poznate frekvencije vodenja rakete. trebalo jc utvrdit i koji
kanal jc, od tri moguCa, trenutno upotrebljen. I, ako nctc bi ti
omctan , upotrebljeni kana) koristi t Ce se jedno vrcmc. U
protivnom kanal se odmah automatski menja.
Sirijski operatori na rndarima za osmatranje vazdu~nog
prostora prolll maCili su pribliZav:wje bespilotnih letelicc naletom
borbcnc avijacijc, Sto su l zrnelci i Zeleli. Rakct ni sistem SAM-6
jc stavljcn u dcjstvo. Bespilotna letelica Scoud pri hvatila je
signal vodenja i retranslirala ga na zemlj u. Na zemlji je. \IZ
pomoC raCunara, izvrScna analiza signala. Rezultati analizc
(podaci upotrcbljcnog kanala vodenj a) poslati su avionu E -2C.
A vion E-2C bio jc u vezi sa udarnom grupom LBA koja jc
~ekala u vaz<l\lhu. Na avionima bile su podveSene protivradarskc
1akete Shrike prilagodcnc za radne kmmle sistema vodenja
SAM-6. Po komandi iz aviona E-2C upuCuje se letelica iz udarne
grupe prema stanici za vodenje i l:msira onu prot ivradarsku
rakctu koja odgovara trenutno upotreblj enoj frekvenciji. I stanica za vo<'lenje je uniStcna. Kako su !ansi rna vozil a sa raketama
odmaknuta od stanicc za vodcnje, to su ona uniStena u drugom
naletu avijacijc. rakctama klase v-z tipa Maverick sa TV-samonavodenjem. klasic!nim avio-bombama i vat rom ZA.
Na takav naCin je. kako se tvrdi. samo u nekoliko minuta
napada, izbaCena iz stroja veCina raketnih batcrija (sirijski
podaci 15- 18; izraelski podaci vise od 30). I ntcrcsantno jc da j c
opcraciju neutraliz.acije posmat rao i tada~nji izraelski ministar

odbrane general Saron na TV-ckranu za kojcg je si tuacij u u


dolini al -Bika snimala bespilotna lctelica, spccijalno opremljena
za TV-izvidanje [1 19).
SledeCeg dana. iznad doline al-Bika, doglo j c do masovnih
okrsaj a u vazduhu izmedu sirijskih MiG -21 i MiG-23 i izraelskih
lovaca F-JS i f .. J6, u koj i ma je u~estvovalo, sa obc strane, preko
150 aviona. l ako su podaci o gubicima kon(radiktorni, ccni se da
jc Sirija izgubila viSe od 80 aviona. a l zracl nckoliko komada.
To jc postignuto na sledeCi nacin:
Avion omet~1C Boeing 707 jc sa dalj inc ometao rada re
sirijskog sistema VOJI N i sisteme veza. Avioni omctaCi su
izbacivali vclikc koliCine pasivnih dipola i stvarali konfuziju. Na
najmanjc tri sirijska aerodroma je aktivnost na polctnim i rulnim
stazama osmatrana bespilotnim letelicama sa TV-iz.vidanjem.
kojc su slalc sliku na avione E-2C (leteCi centar VOJIN). Avioni
E-2C su, odmah posle otkrivenog poletanja sirijskih lovaca,
upuCivali svojc lovce u susret. Njih su po radarskom kontaktu
navodili. (To sve su uradili zbog malih udaljenosti od svojih
gradova pa su morali iz.vrSit i presretanje Sto bli2c sirijskoj
granici.) VcCina sirijskih aviona oborena je raketama klasc v-v.
koje su imalc vcci domet (15-18 km) nego slicne rakctc kojima
su bili naoruzani sirijski lovci (8- !0k m).
l z.rael je u Jibanskom ratu prikazao maksimalnu koordinaciju svih aktivnosti i izuzet nu k 1eativnost na podruCju raz.voja i
primene metoda elek tronskog rata. Prvi put je u bliskoistoCnim
ratovima uspeSno upotreblj en centar VOJ I N u vaz.duhu i bespilotne lctelice u ofanzivnoj i defanzivnoj ulozi.
Od kolikog je znacaja uloga bespilotnc lctclicc u ovom
sukobu mo'-.c se oceniti i iz izjave generalnog direktora vazduhoplovne indust rije l zraela Davida Onna, koj' i ka2e : Bcz bcspilotnih lctclica nc bismo mogli pobedi ti [ 119 .
Sccnarij po kome je voden ovaj rat skoro u svcmu j c
odstupao ocl uobiCaj enih metoda i sa tog stanoviSta prcdstavljao
jc prvorazrcdno iznenadenje za isto~ne i zapadne vojnc struCnjakc.

[42)

[43)

k) A r gen t i n s k o-britanski sukob oko Fok l cnd s k i h ostrva ( 1982. god ine)
Argentinsko-britanski sukob oko Foklcndskih ost rva jc, pored
pitanja iz Cisto vojnc problcmatikc ratovanja na moru, sa svom
o~trinom pokrcnuo problem cfikasne zaStite brodova i flotnih
sastava od nove gcneracijc protivbrodskih rakcta sa vrlo niskim

promom lew.
Nilak profillcta rakete (3-5m iznad pov~inc mora) i njcno
l:msiranjc iza hori.zonta ostavljaju napadnuaom hrodu vrlo malo
v~cmena za or~anirovanje efikasne protivrakcanc odbranc (naj"!k 30 sckund). Kako u lancu odbranc broda uecstujc vik
Sl<tcrna (radar za otkrivanje niskolctcce rakctc i njcna mala

Mote se otckivati da re se istrazivanjima prcaziti ti


ncdostaci. A rc7ultati tih napora vidct ce sc u nckom budu~cm
pomorskom sukol>u.
Skoro sa ~igumo>Cu se mote tvrditi da re se reSenjc ovog
problema nati u:
- oprcmanju brodova efikasnim radarima za otkrivanjc

radar,ka vidljivost sa prednje stranc: prijcmni~ upo.torcnja na

malih ekstrcmno nhkolctctih ciljcva. \erovaano u milimctarskom

radar:-,ko zratcnjc rakctnc glave za samovodcnjc i njcgov rac!unar

talasnom podrutju. kako bi sc brodu uvecalo raspolotivo rcmc

z:t idcntifikaciju
zn~litnog oblaka
za!ti tc i brzinom
ka~njcnja iz bilo
takvog ka!njcnja

i klasifikaciju signal a~ sistcm 2::1 fo rmiranjc

pasivnih dipola sa 1>rimcnjcnom mctodom


formiranja oblaka). to u njcmu mote doci do
kojih razloga (ljudskih. tch nitkih). Poslcdica
j c, vcrovatno . pogodak modcrnog bl'itanskog
raznrf1~a )Shcfficldc< op remljenog danas najsnvrc mcnijom oprcmom za za~litu. rakctorn Ex<x:ct AM -39 frnncu!)kC proizvod~ljc ~a. uvi.<.ma Supcr-cccndard. No. mogu~a jc i pogrcSna
idcn uf,kacJ" rakctc Exocct. od stmnc si;l cma SA IR E. kao
prijatc ljskc. jcr jc proizvcdcna u Francu<koj.
U napadu argenlinskih Super-cccndard:l Jl:'t no~at aviona
llcrmcs lan~ir.me rakete su pravovrcmcno otkrivcnc: prcu7ete
su mere LUSiilc skretanjem rakete pomoCu oblaka pa~ivnih
dipola. Rnkctc su uspeSno skrenute sa lfcrme~'l. ali ~u. kada
"' proSic oblak pasivnih dipola. zahvatilc tcrctni brod Atlantic
Conveyor i njega pogodile. Brod jc bio udnljcn oko 3M od
llcrmcs.'l i nijc raspolagao merama za~rirc.
Obalsku rakctna barcrija lansirala jc fcliri mli.ctc kla~ z-m
1ipa ~Exocct M~l38 na britanski razarac! G iamorgan. Razarn JC pogodcn Jcdno m rake tom. dok su tri . nnvodno zbog
cfikasnih pl'otivmcra, p romaSile.
Slobodno sc moic tvrditi da su u ovom :.u kobu prutivbrodskc rakctc >ll niskim profilom leta polo~ilc ispit. Dananja PRO
broda sc J>Okazal a ncdovolj no sigurnom zbog ncdovoljno cfika
:-.nog radarskog sistema za rano otkrivanjc niskolctc~ih ;wionanosihtca i rakcta. Kako protivmketna odb rann flotnog s~t~t~wa nc
postoj i. oclnosno pojcdinaCna PRO nije sinh ronizovnna na nivou
:.astava. uvck po~wji moguCnost da vee uspcSno skrcnuut rakcta
..~ jcdnog cilja pogodi drugi.
. BrOO JC l.om.ttOoprtmu ABBEY HILL koja <oe ~~OJI od ~\.lcmat ta ln:nutno
mfRRJC (rcl,\CJKIJC SUJSE Ill finne ~1EL i ~scema z.a an:ab7u 01~~11 SA IRE
timu~ LMI S~cm SAIRE automat.sl:i arui.llzira pnmiJCRC rad.l"l.<' 'plak 1
upnredUJC 1h '-~ k:aml.lem:1itama radara koji $\1 pohrllnJcn u mcmonJ ratun.ara
(l.ar.Y~tel nwmonJe Jt" .176 tipt.)'\-a ra<bn.).

ta reakciju;
- trcnutnoj i autornatskoj rcakciji zaStitnog sistema i
- uvczivanju zaStitnih sistema jedinaCnih brodova, knda Ml
u flotnorn sastavu. u notni za~titni sistem koji Ce. u slu~aju
napada na jcdn n brod, odabraci takav naCin odbnlllc koji
najmanjc ugrofava su~cdc.
Podjcdnako sc mote tvrditi cia Ce se i na strnni protivbrodskih rakcta prcduzim:ui mere s ciljem srnanjenja raspolo~ivog
vrcmcna zn rcakciju . Tc mere Cc sc naCi u:
- 1>ovctanju brzinc i dutinc leta sa jos niiim1>rofilom lcw i
- stnanjcnju radarske vidlji\'OSii prednje stranc rakctc.
Navcdcni primcri. koji sigurno jos nisu svi, daju i1>ak
dooljno podataka da se mogu izvuCi sledeCi zakljutci:
a - godinama 7a<tupano miSijenje stratega da je izncna<le
njc. pogotovu u ogranitcnim ratoim sukobima. ncmogure i da
~u savremcni izvidatki sis1cmi dO\'Oijoa garancija da Cc sve
pripremc cvcntualnog agrcsora biti pravoremcno otkrivcnc
definitivno jc opovrgnuto. Ookazano je da je izncnndcnjc
moguCe ako ~c striklno i dosledno i na svim nivoima i u )Vinl
aktivnostimn primcnjuju ~vc vrste maskirnih mera prociv svih
savremcnih sistemn za izvidanjc i preduzimaju opscfnc mere
uv(H'Ija tajnosci. J>oslcdicc izncnadcnja su utoliko vcCc ukoliko
jc duf.i period razvoj n nu nc annije (mobi l iz.acij a, konccnt racija.
stratcgijski razvoj):
b - obmanj ivanj a su na ovaj iii onaj nain prisutnn u sko ro
svakom nunom :-.ukobu i ako su dobro z.:'lmiSijcnn i odlino
izvcdcna uvck po~t itu :-.voj cilj. Kao po p ravilu prcdsuwljnj u
izncnadcnjc zn ohmanucog i. obiCno, sa teSki m poslcdicamn .
c - neo~porna jc ~injcnica da tchnika clektronskog vodcnjll
rata S\'C vi~ uec!roi\'Ujc i da. iako ckstrcmno bno utstareva .
uzrokujc cnormno clikc gubitkc u ratnom materijalu i tivoj ~iii: .
d - savrerncni scnz.ori na ubojnim sredstvima o~natcni
ratunarima omogutavaju dcjsto po cilju sa vecih (bczbcdno
snih) daljina:

(451

c - za zaStitu sopstveni h snaga. p ri krivanj e p rip1ema i


sarnih borbenih dejstava masovno sc, dosledno ina svim nivoirna
primcnjuju maskirnc mere. Pi tome sc ne z.aboravlja da sc
koristc svc vrste senzora i u sistcmirna za osrnat ranje i u
sislCrnima za upravljanje borbenirn dcjstvi ma, pa se zbog toga
mora i rnaskiranje izvodit i jednako efikasno za sve. danas
poznatc i buduCe, vrste senzora:
f - pribavljanj u podataka o protivniCkim e lektronskim sistemima posveCuje se sve veCa pa~nja. U tu svrhu koriste sc sva
raspolo~iva tehniCka i obaveStajna sredstava , Cesto bez obzira na

3.0 IZVIDANJE ZEMUISTA ELEKTRONSKIM


UREDAJIMA

cenu ;

g - u svakom novom ratu (i lokalnom) pojavljuju se nova


borbena srcdstva na elektronskoj osnovi i nova sredstva i metode
elektronskih dejstava i protivdejstava. Zato. na ovom polju,
koje je danas kod malih zemalja koje dugo nisu ratovale dosta

3.1 OPSTI ZADACI

zapu~te no,

trcba negovati maksimalnu invcnt ivnost na svim

Op~ta karakteristika _ratni h dcjstava u svin~ vremcnima. a p~go..

nivoima;
h - linjenica je da, iako je tchniCka pouzdanost e lekti'Onskih (borbenih i neborbenih) sistema u stalnom porastu, oni sve
brZe zastarevaju. Takav p ravac razvoja jc, pogotovu ~;a zemljc
skromnijih ckonomskih moguCnosti, vcliki problem . Pored vel ikih izdataka za opremu. problem jc i oblikovanje vojnog i
tehnitkog kadra.
BuduCi vojni rukov<XIioci moraCe suvcrcno vladati ne samo
svojim veC i protivnikovim sredscvima i sistcmima, ne samo da
bi mogli prcduzeti cfikasne protivmcre. vee cia bi ih. u slutaju
pot rebe. mogli iskoristi ti.
Zbog svc tcSnje sprege tehnika-mktika, koja Ce bili u
buduCnosti sigurno sve veC.a. creba u pcrspcktivi oCckivati jedinstvenog. podjednako tak titki i tchnitki obrazov:mog vojnog
strucnjaka.

to vu u danaSnjcm. JCSte da sc, po prav1lu , vodc u uslov1ma


ncpotpunog iii ncdovoljnog poznavanja protivnika. njegovog
rasporeda, p lanova. namera iii postupaka.
..
.
.

Moderna ratna tehnika, poveCana pokrctiJlVOSt 1 vehka


vat rena moC jedinica. pove&"lna ta~nosc sredstava racne tehnike
i brzo odvijanjc opcracija na bojiStu postavili su kao imperativ
vojnom komandovanju : dobro pozn~va1~je proti~nika t~ sv.a ~om
trcnutku. K oliki jc to pn)blcm naJbOIJC nam Jlu~t~'tlJC zJava
biv~cg ministra odbrane SAD Me Namara-e : MI 1mamo sva
srcdstva za obradu neprijateljskih ciljeva smn o nc znamo gde se
ti ciljevi trenutno nalaze.
OpSti je zadatak izvidanj:\ s~ih vrsta. a po~cbn~ elektron
skog. da se nepoznavanje.prouvn1ka ~vede .na ~aJmanJu moguCu
mcru, o dnosno da sc dobiJU dogovon na plt~mJa:

kada'?
gde?
ko?
koliko?

- kako?

U toku drugog svetskog rata pa sve do rata u Koreji


prvenstveni zadaci elektronsk~g izvidanja bili su : . . .
.
- o tk rivanjc vrste i JokaciJC clcktr<?nsk1h uredaJ~ 1 S1ste1~a. l .
- otkrivanjc ciljeva u vazduhu 1 na morskOJ povrSm1 1
odredivanje njlhovih koordinata .
Otk rivanjcn1 vrste i lokacije elektronski h u redaja dobivani
su podaci o primenjivanim urcdaji ma i sisterni ma , a njihovim

J46J

[47J

i .

dulim praCcnjem i pridruiivanjem pripttdnim j edinic.ama i raspored jedinica na tcrcnu.


Olkrivanjc ciljcva u vazduhu i na moru sa odre<livanjcm
njihovlh koordinata slu2ilo je za preduzimanj e aktivnih protivdejstava. kao ~to su vodcnjc lovaCke i bombarderske avijacijc,
usmeravanje protivavionskc artiljerije i sl.
Za ot krivanjc rasporcda jedinic..:"l na zemljiStu u 10 vrcmc
koriSCene su sve uobi~ajcnc metode vizuelnog izvidanja i standardne metode aerofow-izvidanja u vidljivom delu spekt ra.
Tokom korcjskog raw utvrdeno je da je aero-fotografija.
iako usavricna. ncdovolj na i da zbog svojih su~tinskih nedoscataka (uslov dobre vidljivosti objckta snimanja i prozraCnosti
atmosfere, potrebnog vrcmcna Ul odlazak i povratak izvidaCkog
aviona, kao i ncophodnog tchnoloSkog vremena z.a ra.zvijanjc
fihna. izradu aerofoto-snimaka i nj ihovo deSifrovanje) nije u
stanj u ch1 prati brze promenc sitllacijc na bojiStu. To pogotovo
ne u uslovima koje nameCu vcliko prost ranstvo bojiSta, velika
pokretljivost jedinica i svc vcCi broj i efikasnost borbenih
sredstava . S obzirom na to Sto jc tchnika kojorn je u to vreme
raspolagalo ameril!:ko rat no va.zduhoplovstvo bila nesposobna da
u potpunosti odgovori potrebama komandanata kopnenih snaga.
to je L957. godine [26]. po narcdcnju tadasnjcg sefa generalstaba
generala M axwell Taylor-a. osnovana Agcncija armije SAD u
i~vidanje bojista (US Army Combat Surveillance Agency) sa
zadatkom metodi~-kog ispiti vanj a svih fizikalnih principn i svojstowa koj e moderna nauka poznajc i , liZ pomoC savrernene
tchnologije elek tronike. izradc upotrcbljivih urcdaja za izvidanje
bojiSta i upravljanje va1rom.
U vijctnamsko m oslobodilackom ratu (196~1975), kao i u
izraelsko j agresiji na Egipat , Jordan i Siriju (1967) i izraclsko-cgi
patsko-sirijskom ratll ( 1973). ure<laji te vrste veC su masovno
primcnjivani. Razvijena je potpuno nova grana taktikc nazvana
STANO (Surveillance, Targe t Acquisition Night Operation izvidanje. akvizicij o1 ciljeva i noCna dejstva). koja mora:
- pokri vati bojiSte po dubini - od nekoliko dcsctina mctara
do nckoliko stotina kilometar~l ;
- ornoguCiti brzinu protivdejstva od trenutnog do zakasnclog od nekoliko sati;
- omoguCiti wCnost u granicama od nekoli ko metara do
nckoliko stotina rnetara i
- raditi pod svim meteoroloSkim uslovima. u svim uslovirna
vidljivosti i na zemljiStima svih vrsta i konfiguracija.

Poznavanje protivnika <>stvaruje se stratcgijskim i taktiCkim


sistemirna za elektronsko izvidanjc, odnosno clcktronsko osmatranje. Nj ihovi zadaci su : smanjivanjc moguCnosti izncnadcnja
do najveCe moguCc mere i omoguCavanje sclcktivnc i pravovrcmene UJ>Otrebe sopstvenih snaga.
Zbog velike pokrctljivosti ciljcva i z.ahtcva za vclikom
taCnoSCu ubojnih sredstava, razvij eni Sll , iz sistema za clcktronsko osmatranje, elek tronski sistemi za akviziciju cilja, koji sc
uvek nalaze u tesnoj sprezi sa ubojnim sredstvom .
U odnosu na mirnodopskc uslovc~ gdc sc eventual no zakaSnjenje moZe tolerisat i, zakaSnjcnjc u prikazivanju rezultata
osmatranja u ratnim operacijama nikako se nc mo~c dozvoliti.
To je i razumljivo, j er svaka vremenska r~lZii k a izmcdu trcnutka
osmatranja i trcnutka izlaganja podataka smanjujc vcmost prikazane situacijc, sve dote mere da ona vi~c ne odgovara stvarnosti.
Zbog toga sc, u ovoj domcni, pojavljllju u poslcdnjc vrcmc
joS tri aktivnosti: borbcno osmatranje i akvizicija cilja kao

(48)

(49]

Sistcmatiu-acija elektronskog izvidanja data je na sl. 3. 1.


U protcklom pcriodu doSio jc do v~:~nrcd n og modernizova
nja ratnc tehnike. Pove<:ana jc ta~nost ubojnih srcdstava, poveCana j e pokretljivost jedinica. a operacije sc odvijaju vcoma
brzo. na velikoj dubini boji~ta i liZ svc manj u razlikll izmcdu
fronta i pozadine. Takav trend nametnuo jc vojno1n komandovanju : joS bolje poznavanje protivnika, na fron tu i u pozadini : uz
pravovremcno reagovanje pogodnim borbcnim srcdstvom.

ELEKTRONSKO IZVl!lANJE

Sf. 3. 1. SiSt(mmi:(lcija clektronskog itl'idtmja

ofanzi\'ne akth,nosti i integra1na Wtita kao defanlivna akth,nost.


B orb en o o smat ran j e podrazumcva danonoCno osmatranje bojiSt:l i poz.adinc pr01ivnikn. u ~vim meteorolo~kim i
klinmtskirn uslovima. Pri tome. dubinn osmatranja z~IVisi od
zona odgovornosli pojcdinih nivon ko mnndov;mja i o~ekivan c
(otvorene) brtinc l><>kl'cta. Za ilusll"aciju prikazane su na slici 3.2
zone osrnatranj:a u jcdinicama NATO z.a brLinu pokrcta od
20km nasal.
A k viz i c i j a c i I j a podrazumeva detckciju, indentifikaciju
i lokaciju cilja u )Vim meteorol~kim u.slovima i uslovima
vidljivosti, sa dovoljno tatnih podataka za dikasnu upotrcbu
borbenih sistema.
l n t e graI n a z a J t it a podrazumcvn isrovremenu primcnu
uktivnih i pasivnih mcra za~titc na potcncijalnim ciljcvim n
podjednako cfikn~nih za sve senzorc suvrcmcnih sisrcma za
osmatra nje i akviziciju.

:0.

PlAVI

CRVENI

~-:
:
:
:
:
:
4
:
:
:
:
:
:
-..:
1-i---1
..........,: ::::.;
I

ARTILERIJA

1:::.:::

c
b
br

'------~--------fi t.PR..VA1ROM
SIStEMI

ubojnom "cdstvu. Kako su fizikalni principi upotrcbljcnih senu oba sistema isti. to Ml i principi mera intcgralnc zaStite
isti. sa tom razlikom du prccizniji sistem zahtcva prcdznije
izvodenjc za.Stitc.
Scnzori , odnosno mctodi koj i se primcnjuju za clck tronsko
osmntranjc i akviziciju dati su na sl. 3.3. Zavisno od nal' ""a
prirnenc (~a zcmljc. iz vuzduhn . iz kosmosa, s:tlctclicc. sa rakete
i sl.), pojavljuju se izvcsnc konmuktivne razlikc iuncdu uredaja
LOrn

iste vrste.

Kako sc sistemi ove vn,lc pojavljuju kao sistemi protivdejstavu protiv svakodncvnih dehtava oruZanih ~nugu jcdnc iii
drugc zaraCene stranc, to je ne samo za njihovo optimalno
kori~tcnje. vee i za efikasnu odbmnu od njih ncophodno poznavunjc njihovih p ri ncipa rada, i to nc samo od ncpos1ednih
korisnika (izvidai!kih jcdinica ovc iii one vrstc), vc~ od svih
u~csnikn u m1nom sukobu . Ncpoz.navanje mogu~nosti elck1 ron
skih izviduCkih senzora od svih u ~csnika u ratnorn sukobu dovodi
do nchoticnih gre5aka koje te senzori rcgi>trovati. S druge
strane. poznamnjc dobrih i slabih strana elcktron>kih izvidatkih
scnzora omogutava njihovo ilbcgavanjc iii zavaravanje. Sto je
od vclikog znacaja u panizan>kom nacinu ratovnnja.
U slcdcCi on poglavljimn bicc prikazani fizikalni principi
rada. dobrc i slabe osobinc, dostignute mogut nosti i razlike u
razli~itim varijantama primcnc za scnzorc date u si:,tcrnatizaciji
na sl. 3.3.
Ccsto ~u i aktivirani clcktronski urcdaji (raduri. radiostanice
i sl.) na >rcdstvima ratne tchnike (avioni. brodovi, vozila i sl.)
izvori signala koji se mogu koristiti za iZ\idanje i lokaciju
nosioca. pn cak i za vodcnjc i samovodcnje ubojnog >rcdstva na
njega (primer: protivradnrska rakcta).

r-

3.2 ELEKTRONSK I U REDAJI ZA IZVI E>ANJE


ZEMLJISTA SA ZEMLJE

... .,

20'-ltot

SJ. ).2. SAK'It zona t>d$t)H)m()fll/pumu/{ijf

Razliko1 izmcdu siMcma za osmatranjc i sistema za akviziciju


jc jedino u tome da su sistcmi za akviziciju za par rcdova vcl i~inc
tnCniji Od sistemn za osmatranjc ida su pl'ih1godcni up<>t rcbi ntl

1501

lzvidanjc boji>ta i po:wdine podrazumeva sistcmaticno i kontinuirano osmatranje odredenih podrucja. saobratajnica. raskrsnica. mostova. potencijalnih po\1~ina za aerodrome - hclidrome.
prilaza. prolaza i sl. lzvidanjc bojiSta sa zemljista karaktcrizirano
jc 01>Stim ogranicenjem ncpo>rcdnc vidljivosti zbog konfiguracije
tcrcna, i ote2anim post<lvlj~uljcm i preme~tanjcm clcktronske
izvida~k C OJ)I'CIHC.

[SIJ

Komandantima kopnenih snaga je u svim fazama operacij :1


na bojiSl\1 neophodan trenutan i tac.':an uvid. po moguCnosti u sve
postupke p ro tivnika kako bi pravovrc meno preduzimali odgova
rajuCe mere. Elektronski izvidatki scnzori mogu se koristiti u
svakoj taktiCkoj si tuaciji i u svim vrcmenskim i terensk im

" .
1
~1\ll!llli B
0

IS

uslovima. Obim njihovog iskori~Ccnja zavisi samo od moCi


zapaZa.nja i stepena invent ivnosti , pronicljivosti i snalafljivosti

~I/ Jl\ ~

a; ~ > ~
~
,!~
w

r;:

r::-

r-

~"'
..

w
w

s ~

nv

'---

~~ \\

~ &~

,I~
>

r-

"'

.!;_

"'

-~-
-

a "'

~~ r- H
IU

ii! ~

u - ~ JI I

.::_

.t;

~w

iii

<=

5i
r-

"0

L.!!L

...;a 1/ 1

w
w

"'
"'
>

~ z
~

-,. ~

Ii ~

.~

"

~l- d l-'~~ p
1_ ~ ~ - ~

;1\

.__

I~

I<

~ ~-- ;~ ~

.!:!. ~

~
~
~ i!

~ ~

(52]

korisnika.
Otkrivanje protivniCk ih snaga i njihovih pokreta na bojiSlU
tc.tak je tchni~ki p roblem. Tu sene radi. kao u sluCt1ju izvidanja
vazduSnog p ro stom, o uvek vidljivom cilju na jcdnoliCnoj pozadini. Sto tehniCk i znaCi s velikim kontrastima, vee sc radi o
ciljevima koji se malo iii skoro niSta ne i stiCu od pozadinc punc
~umova i sme1nji. Pored toga. ti cilj evi su stalno u pokrctu , pa
se zbog pmvoli nijskog p rostiranja elektromagnctskih talasa i
prepreka C-as pojavljuju Cas ncstaju. Za njihovu dctckciju moraj u
se minimalne razlike u fiziCkim fenomenirna , koje clcktronski
uredaji registruju , do maksimuma iskoristit i u samim urcdaj i ma.
Razvij eno je i uvedeno u primcnu mnoStvo urcdaja Z<"l
elektronsko izvidanje boj iSta, od kojih svaki ti p scnzora ima
svoje SJ>ecif iCne moguCnosti i ograniCenja koja odrcduj u njcgovc
opt imalne uslove pri men c. Zb<>g lOga jc prirncna samo jcdnog
senzora , odnosno jednog senzorskog sistema, uvek nedovoljna.
pa je u svakoj taktiCkoj situaciji ncophodna njihova kombinacija.
LogiCno. uspe.Snost kombi novanja zavisi od odliCnog poznavanja
moguCnosti i ograniCenja po jcdinih vrsta scnzora i ocl dobrog
poznavanja zcmljiSta na kojcm tc sc ti scnzori pl'imenjivati. U
sledeCim poglavljima dati su fiziCki principi i bitnc karaktcl'istike
danas pri menjivanih clcktronskih urcdaja za izvidanjc l>oj i~ta i
pozadine.

3 .2 .1 RAOARSKI U R EDAJI ZA IZVIE>ANJE ZEMLJISTA


SA ZEMLJE

i I f~ II -.
>

5 ~

)!!

"

Radarski urcdaj dola.zi u grupu aktivnih clcktronskih urcdaj a za


osmac ranjc. Predajnik radarskog uredaja zraCi clcktl'omagnetsku
cncrgiju u prostor i njome Osvet ljava zcm lji~te i ciljeve. Sa
zcmlji~ta. odnosno ciljeva energija sc. saglasno njihovoj radarskoj povliini, reflek tuje u svim pravcima, pa i natrag u pravcu
radara. D co tako re Aektovanc cncrgijc. pri hvaCen o d antene
radara . vodi se na mdarsk i prijemnik u kojcm sc prijemni signal
dalje obraduje u jednorn od dva osnovna principa (impulsni iii

[53)

Ooplerov princip) i dalje prikazuje na ekranu pokazivatu (sl.


3.4.). Pokazivac je vizuelnog iii akustinog tipa.
Antena radara zra<!i energiju u veoma uskorn snopu. Polo1:aj
snopa u prostoru odredujc i polo~aj cilja u prostoru. Oa bi
dimenzijc antene. a samin'l tim i dimcnzijc urcdaja, bile u
granicama moguCnosti ruCnog prcnosa , to se za radare tc vrstc

najvgc koristi frckventno podrucje od 8 do 18 GHz.


zcm lji~ta

2R
c

(3 . 1)

~ t =

gdc je:

= vrconc (s),
R = daljina (on],
c = b rzina svctlosti pribli~no jednak:l: 3 IO' rnls (tacnije:
t

Za razliku od radara za osmatranjc vazduSnog prostora gdc

sc cilj nalazi u njemu , kod radara za izvidanje

Potrebno vreme iznosi

cilj sc

nalazi na zcmlji koja jc vet inaCc puna objekata koji rasprSuju

clcktrornagnctske talasc (drvece, zgrade. vcgctacija i sl.). Ako


se ciljevi prikazuju na osnovu amplitude prijemnog signa Ia, to Cc

2,9979 10' rnls).

lz toga , dalji na do cilja iznosi:

radar prikazati ciljcvc samo kada oni OdskaCu od pozadinc , Sto


znaCi - ako jc radarska

povr~ i na

cilja vcCa od radarskc povrSi nc

minimalne osvctljene povrSine zemljita odrcdene rczolucijom


radara.

(3.2)
Vrcmcnu od jcdne mikrosekunde odgovara pribliZno 150m,
tacnijc 149,69m.

POKAZIVAt

Sl. 3.4. Prim;ip rada radarskog uredt1jtl

R L\t

Sl. 3.5. Odrtllivatlje daljine

Drugi faktor po kojcm sc mogu razlikovati intercsantnic(


ciljevi (vozila. ljudi i sl.) od neintcresantnih ciljcva (zp.radc.
zemljiSte, drveCe i sl.) jesle lO da je veCinn za vojnika interesan
tnih ciljeva pokretna. Krelanje objekta osmatranja prouzrokuje
frekventnu promenu reflektovanog signala u odnosu na predajni
signal nazvanu Ooplerov efekt, koje se koristi za r~zlikovanje
pok retnih od nepokretnih ciljeva.
3.2 .1.1 OORED IVANJE OAUINE
Kod impulsnih i impulsnodoplerski h radarskih ure(laja claljina
se odreduje na osnovu preciznog merenja vremena koje je
pot rebno elektromagnetskom impulsu da prede put od radara do
cilja i natrag (sl. 3.5).

(54]

3.2.1.2 SPOSOBNOST RAZDVAJANJA CIUEVA PO DAUINI


Kod impulsnih radara razdvaj anj e ciljcva po daljini ograniCeno jc trajanjern predaj nog impulsa.

c'

(3.3)

~R =2

gdc je:

~R

= razdvajanje po daljini [m].

= b rzina svctlosti 3 10' m/s,


trajanjc predajnog impulsa

[55)

hs].

Troko imamo razdvajanje po daljini za 1tajnnjc imJ>Uisa:


Tr.ajanj"' impulsa 1'

6R (m(

(nul<Okw><fi(

10 znati da je u prvom slufaju smanjena mo~uC~nost otkrivanja

0.1
0.01

Vee iz slike 3.6 mozemo zaklju~iti da se. izborom tr:tjckto


rije i prilagodavanjem pulne brzinc ~l~ od~~~l~ .trajcklor~je.
mote radijalna kom1>0ncnla brzine edJa smanJilt 1h povetau. a

ISO

IS

I.S

3.2.1.3 OOREDIVANJE RA DIJALNE KOMPONENTE BRZINE


CIW A

radarskim urcdajcm koji koristi Ooplerov pnnc1p, n u drugom


slutaju povccana.
U aktivnoj rndiolokaciji imamo dvostruku pojavu Ooplcro
vog efekta:
- prvo, frckvcncija rcOcktovanog signala rnzlikujc SC od
frckve ncijc p rcdajnog signala:

Odrcdivanjc radijalne kompone nte brzinc cilja (v,) u odno; u na

r... ~ r,,,.. .(1 ~):

rMiar z:1snivu sc na Doplerovom efektu .


Rndijulna komponenl~ brzine jc komponcnltt brzinc osma ..
lrHnog objcktH u pravcu radarskog UI'C(Iaja. Ona jc nn SV<-tkoj
llltki n ajcktorijc druge veliCine i prcdznaka (sl. 3.6).

(3.4)

- drugo. r,ckvcnciju primljcnog signala razlikuje se o d


frckvcncije rcflckcovanog signala:

r...,= r,... ( 1 ~};


... ....

Ukupna promena u frekvenciji do kojc je doSio na trasi


radar..-iljrndnr jcstc:

r,. , -r,...( ~)' =r,...( 2; + ~) .


S obzirom na to da jc za vcCinu ciljeva (

cina 3.6 mote dohili

pribli~an

St. 1.6. Rmll}t1/no kompomnu1 brzine vi/Ja v, za cilj s11 kon.HmllmJm llrunom v
na trajekWriji

I i11$r.U')h( ..l

(56(

znnC::i pribl if.avanjc.

Vclitinll

t,,,.. 2 v,
c

(3.6)

<C I, IO jcdna-

oblik

r,.,,, = r~rcd (l 2 :').


gdc

Doplcrov dek:11 imenuvan je f>O nem;)4!kom fiziC.ml C. J. l)vt>lcu koji je


godine 1842. o tkriu rcnomcn promene visine zvul:a 11ko -.c 1vueni it.vor prihlitavo
odno-.no udJIJfl' 11 Od IJO"ID31raa. Ako M! pomcra zvueni ir' or to11.1 kon~1lltnc
vi'iine. onda Jl'O'mount<: irn~ utisal:. Smanjenjn visine :vul:a, al..o ~ 17\'0r l)nblit' a.
odnos,no J)O\'<:tonJa '~ne z,uka ako sc il\'Or udalja,a (pi-..tl 1.clcz.niCl:c "Irene u
pr.bh!III'<LOJU i udalJa\OLOJU). lste zakonitOSii \.l!C: alr.o Jt' 'IIU~~j<~ obmut:t,
odnMno :.ko iz,or z,uka mirujc a posmatr.at se kr~6e. bk<lf'UIOSit \;lk 1 al:o 'foe
i.z\or nuka 1 (!O"mauat krctu. U tom l>lut.aju na Dopler<n del~t utK'c s,;amo
ruhka u nj1ho'Vtm bflu)atna - rela[ivna bmn:r.. Te z~lOmhl\.h utc 1 kod
etdarom:aJnehklh lllas.a '!i obzlrom nato da sc u pros1oru Jrdn.-Lo ponabJu l;ao

(3.5)

(3.7)

a - udalj avanje.

jcstc Ooplerova p romena frekvcncijc

iznosi:

2v,
2vr
r..., ~ r,.....=
-":-'c
).

(3.8)

Za sclckciju pokre1nog cilja od ncpokrc1nog do..oljnn je

samo indikncijn te promcnc. dok je za odredivanjc rndijolnc

(57(

~or~lpo1.1.cntc brzine potre.bno mcrcnje tc frckvencijc

llJCna

ondtkactJa na pogodan nam. jcr jc:

,, = r...,. .c = r...,. .),

2 r_

viSe ciljeva, koji sc nalazc na razmaku manjem iii jednakom


sirini antcn>kng snopa. bite prikazani kao jedan (sl. 3.9).

(3.9)

VcliCina Doplerovih promena, zavisno od relntivnc brzinc i


tnln>nc du1ine. data je na sl. 3.7. lz jednninc 3.9 i sl. 3.7 vidi sc
dn su. Dopl?rovc promene na vi~im frckvcncijamn (kratim
tnlns~um dutonama) veee: To je i razlog da sc 211 osmmranjc
z~rniJIHl konstc radarska uredaji koji radc nn frckvcncijama
Vt~Cg (rckVCiltllOg pocJruja.

Sl. J.S. Kuordi1Utt11i .sbtmr rotlan1: p = ozimut. a = /('Wtl'ija

Sf. J. 7. Dopl~rOHI prom~na zuvisno od radijalM br:im~ ~dJO i 1ulasn~ du!in~


radora

Sl. J.9 R1ular11ko ruzJ,aJUnJC' c:Uj~r;o po a:imutu

3.2.1.4 ODREOIVANJE UGLOVNIH KOOROINATA


Pr:wolinijsko pros~iranje elektromagnctskih talasn i 1110guC
nos~ o~trog t~smcrava.nJa antenskog snopa omogu~avaju odredi
vanJC uglovmh koordmata. One se uvck dobijaju snimanjcrn ose
antcne u odnosu nu rcperni koordinatni sisiCm, koji jc u m~em

3.2.1.6 UKUPNA SI'OSOBNOST RAZDVAJANJA CIWEVA


RADAR OM

Kod svih radarskih uredaja. izuzev radara sa sintetikim antenskim s_istemom . (poglavlje 3.3.1), sposobnost razdvaj:inja po
uglovnun koordmatama uvisi od ~irine an1enskog snopa. Ova iii

Ukupna sposobnost razdv:tj:tnja ciljeva radarom po svim koordi natarna- vo l umcnska rczolucija jednaka jc z.aprcmini
dobivcnoj rnno1cnjcm razdvajanja po pojedinim koordinntnrna.
Geomctrijski priknz dtH jc na sl. 3.10.
K ako sc s:vi ciljevi. koji sc nalaze u volumenskoj rczoluciji.
prikazuju kao jed an. to je njen znataj vrlo veliki.
Kako jc olumcnska rezolucija - osnovna geometrijska
jedinic>t, na osnovu koje sc odrcduje sposobnost razdvajanja
radarom. to~ naz.iva i rezolucijskom Celijom radara.

(58)

[59]

sluaju sever- horizont- vertikala (sl. 3.8).


3.2.1.5 SPOSOBN05T RAZDVAJANJA 1'0 UGLOVNIM
KOORDINATAMA

Iz gcomctrijc sa slike 3. 10 dobijamo :

1?.

6
H = ". (3 R = 0 0175 R 613 [m),
.
ISO

x6eR
V=
ISO
= O,Ol75 R6 t

(3. 10)

[mJ,

(3.11)
(3.3)

"'

gde je:

R = daljina (udaljcnost) (m],

"'M

-"'

~
~

,0

"'

Co

8 8
"'

- "'-"'
~

o6
~

"'

::;

6~. 6t = sirine antcnskog snopa zracenja ( ].

~=

trajanje prcdajnog impulsa (~s).


~

'<>

'
Sf. 3. 10, Radmsko razdnja11jf! po $1'im k()Qrtlinaumw dlj<t

Volumcnska rczolucija onda iznosi:

V = H V 6R = 0,04594 R' 6fl 6tt (nr' (

(3.12)
S obzirom na to da jc uglovna rczoluCija va2:an faktor z.a
odredivanje moguCnosti otkrivanja radt1ra , odnosno razmeStaja
jcdinica iii potencijalnih ciljeva na zcmljistu. to je u tabcli 3. 1
data siri na H!V/ u (m] za raznc vrednosti siri ne snopa 6j3/6t u
0
[ ) kod raznih, najcesce primcnj ivanih , udaljenosti R u (km).

3.2.1.7 DOMET RADARSKOG UREDAJA U SLOBODNOM


PROSTORU

Da bi mehanizam dometa radarskog uredaja bio jasan, to Cemo


do njegovog dorn<Ha doCi dcduktivnim putern iz predajne encrgije za osnovni sluCaj prostiranja u slobodnom prostoru uz
pomoe sl. 3.1 1.

[60]

"' .,
~

'<>

"' "' -

"'

-"'

.,N

..,
N

.,

~
~

-"'

8 "'
M
~

"

"'

ll!..

'"'!

6"'

- -"'
~

n
<0

"'

n
n

;;.,

~
"' ,"'

<O

.
-~

-"'

"' - 8n
<0
~

>0

n
~
n

'<>
00

:;;:

...~

0
n
"'
"'
- -"' ;;,
"' "' - "'
~.

<0
~

.. "'.,... s
0

:!! <0
t;
~

-%
-"' 0

"'

8
N

~
~

.. "' "' ~ a- ~...., ~ . - .. .,,


~

--

M
M

<O

0::; "'

...

.."' .."' "'-- $

"'

N
"

- - - - "'
-- ,- 8::; g

--"'

>I <!t :;:

;(!

--

"' "'

N
:!! ;;.

-"' -"'

r;: :g r;; ~ ~

!:!

- ..

!;! ;1,
"'

..,

"'., r;: "'

- "'

~.

..,

"' :;

"'"' "-

o6

<O

"1

~
~

-"' -"'

,"'

"!

"'

- ..
~

"'

1il ., "'

g(

, - ., "'
<O

---

,0 r;:
"'

...'"'!- ,;;,
0

~
M

;!

t; :g >I

--

Co

"'

~
~

tl

.,

- "'

.,
! ,- "'~

:g

,;:! 8

"'

:;;:
M

"!
0

"'

.., .,

[61]

"'

"'

"'

--

Signal rndarskog predajnika zraCi se prcko antcnc u prostor


prcma cilju . Od njega se. zavisno od njcgovog oblika i sastava
koj i sc opi:,uju radarskom povrSinom cilja o. dolazct a snaga
izotropno raspr&wa. Oeo tako rasp&!nc snnge vra~a .e nat rag i

G,. =

poja~anjc prcdajnc antenc,


poja~anje prijemne antene.

G""' =
A ,OJ

= dcktivna povdina prijemne antene [m 1) .

Kako su u ve~ini slutajcva prcdajna i prijemna antcna


radara jednakc (G,. G,., = G), a vcza izmedu cfektivnc po-

. . G data sa A = I.' . G . to jc <~naga


v""'.
. .,me antene A 1. poJacttnJa
4n
signata na ulazu u radarski prijemnik data sa:
P,.,, ( n~' R' P, G2 1.2 o (WJ.
(3.13)

Minimalni oignal cilja koji radar jog mote da rcgiSll'ujc


jednak jc pragu sopstvenog ~tuna prijcmnika N,.,;. Tako su:

St. 3. I I. D()mtl rt~d(lra

PJlliJ. 111111 Nru"l) ,


budc primljcn od radarske prijcmnc antcnc. Od njcgn sc u

mdnrskom prijcmniku obrazujc signal cilja.


Tako su :
- >rHoga prcdnjnog signala na izlazu iz radttrskc antcnc jc:
P,. P,- G,.

(W]

- povrSinska gustOC3 snagc radarskog prcdajnog signala na


udaljcnosti R od cilja jc:
I
I
p,= P,. n R' =P. G,. 4 n R'
4

(Wm

, o

4 11 1' 2

(Wj

- povr~i nska gustoca izotropno rasprscnc snagc cilja isprcd


radarskc ar11cnc jc:
I R' = P G0 , o (
I
)'
P p, n
4 n R'..
4

( W m ' (.

- snaga signata cilja na ulazu u mdarski prijcmnik jc:

p,.,, = PJ. A,_..J.


gdc jc:

P,- snaga prcdajnika (W),


(62)

gdc je: k s Bolcmanova konstanta = I ,38 10- 23 (J K ' (.


T tcrnpcrntura u (K) ,
B propusni opseg prijcmnika u (Hz).
K. kocricijcnt !uma prijemnika.
Ako date jcdnatine srcdimo i iz njih izvu~mo domct R.
dobijamo ldasi~ni oblik radarske jedna~ine za domet u slobod
nom prostoru i koji je za razumevanje proccsa dovoljan:

'I

- onaga >ignala radarskog predajnika na cilju jc:


p,= r>1 o=P.G,.

N,.,, k K,T O.

p G1 ).' o
R

V(4n)' N,.,,

(m).

(3. 14)

lz jedna~ine 3.14 vidimo da domct radara zavisi od konstnokcijskih paramc1ara radam (P,, G, A i Non,) i radarskc
povr~inc cilja o .
Sto je radtli'Ska 1>0v.Sina cilja veta to jc i domct radara vc6,
i obralno . Ta ~injcnica jc osnova protivradarskog maskiranja i
obmanjiv:mj:~.

PoveCanj~.: ~tuna radarskog prijcmnika.

iz bilo kojcg razlog:t


(starenje. slnbo oddavanjc iii unoScnjc izvana). smanjujc domct
radaru. T:1 ~injcnica sc iskori~tava u metodima aktivnog omcla
nja za srnanjenjc domcta iii prikrivanjc cilja.
3.2.1.8 RAOARSKI CIU I NJEGOVA RADARSKA POVRSINA

Radarska jcdnatina (jcdn. 3.14) pokazuje da jc don1ct radara u


slobodnom prostoru proporcionalan radarskoj pov~ini. Sto zna~i

(63)

da tc cilj vetc radarskc povrsinc biti otkriven od istog urcdaja


nn vctcm domctu i obratno:

R oc

zaprcminc razdvajanja. Tako su:

Vo-

,.,

P,., = K l: o,.

(3.15)

Sa stanovi~ta radarskog uredaja moguCi objckti osmatranja


dele se na tackastc i raspodeljene (sl. 3.12).
T11tkasri ci/jevi su jedinac.ni iii grupni. s tim Sto su lizifki
manji od 1>0vrSine. odnosno zapremine razdvajanja konkretnog
radarskog uredaja (sl. 3.10). Na udaljenosti od radara su po
v~inn

odnosno zaprcmina razdvajanja dosta velikc (vidi tabclu


3. 1). pa sc wko avion, brod. vozilo. tenk. voj nik i sl.. mo:1..e
smatrati rac!kas1im ciljern. Ako se na toj povr~ini , odnosno u 1oj
z.aprcmini. nalazi viSe vozila. tenkova. aviorm. Ijudi i ~1.. onda jc
to gn1pni cilj. Srcdnja radarska povrSinn grupnog cilja jc pl'ibli~no jcdnaka zbiru radarskih pov.Sina n pojedin:~fnih ciljcva:

(3. 16)

(3.17)

a,.,;! o,.
'I

gde su: K ostali faktori radarske jedna~ine.


o, srcdnja radnrska pov~ina clcmcntarnog rcOcktoru .

o.,.., srcdnja radarska povrSina raspodcljcnog cilja.


Kako sc kod svih raspodcljenih ciljeva radi o ciljcvina koji
su znatno vcti od sposobnost i razdvajanja radarskog urcduja. a
l ona se od radara do rndnra razlikujc. uvcdcna jc
radarska povl'~ in n <1(,,
I z.ratav::-1sc u [

:~~)

za

povr~i nskc.

spccif i ~na

']
[m
nr

odnosno u - ,

preminskc ciljcvc.
Tako imamo:
- za povrSinskc ciljcve:
o~a.S,

gdc su; Oo;

~pccirttna radantkil povf'Sina u

r::].

(3 . 18a)

S = povr>ina osvctljavanja (m' [.


- z:t z:tprcmin\kC ciljcvc:

o=aoV

St. 3.12. Sistt>mtuizarija

<>b~kma

rad11rskog o:,molrtmJII

gdc :,u:

tl~, .. ~pccifitna radarska povr~ina u [rn:j.


nr

{3.18b)

V = zapl'crninn osvcl ljavanja u [m.J].

Raspodeljeni ciljevi su uvck fiziCki znatno vc~i od povr~inc iii


z:tprcrninc l'llzdvajanja mdara i u prirodi prcdswvljaju mnotvo

objckuca na zcmljiStu ili u prostoru (vcgctacijski pokrov. rnctco~


rolo~kc

pojavc i sl.).
Rcflcktovani signal od nji h jc. u vc6ni slu~ajcva primcne
radara. a posebno kod radara za izvidanjc eiljcva na zemlji~tu
(mono). smetajuci signal. jer dolazi u radarski prijcmnik sa

lz iznctog jc vidljivo da radarska povrSina cilja kantktcri~c


rada1sku vidljivosl ciljn . Zbog toga sc radarska vidljivosl cilja
umnogomc razlikujc od vizuclnc vidljivosti. Glavne mzlikc .su:
- u vidljivom podru~ju svctlost cilj difuzno osvelljuv:l.
Kako jc povrSina ciljn u odnosu na talasnu duf:inu svctlosli

(0.4-0.7 10 - m) uvek rnpnva.

10

sc svctlost difuzno rasprS:ov:o.

Dco rasprScnc :,vctlosti odlnzi u pravcu posmatraCa. obrazujc

na svim clcmcntamim rcOcktorima unutar povf'Sinc. odnosno

sliku predmcta na rctini o ka iii fotoosctljivom sloju. koja. zbog


kratkc tala>nc dutine. ima sve dctalje:
- u radar>korn podru~ju cilj se osvetljava paralelnim mokll
ma. Povr>ina cilja jc u odnosu na talasnu d..Zinu (0.6-0.003m)

[641

[651

korisnim signalom cilja. Izuzctak su radari za navignciju. karto-

gra!iju. mapiranjc !crena. geoloska istraiivanja i metcorologiju.


Prijcmna snaga signala raspodcljcnog cilja jc tbir rcneksija

viSe iii manjc glatka. OolazeCi radarski ta las sc od g.Jatkih


povr~ina odbija po pravilima geometrijske optikc. a ;amo sa
dclova povrSine cilja. koje su upravnc na dolaze6: zrakc.
rasprSujc se natrag u pravac dolaska i obrazuje signal cilja. Na
mpavim p<wri.inama dolazeC:i radarski lala~ sc dif\IZ.no rasprSa,a
u svim pravcima. Dco rasprSenog talas.>. koji jc usmcrcn u
pmvcu radara. obrazuje signal cilja.
Kako jc stvami cilj sastavljen od glatkih i rapavih povrSina.
to jc r:odarska vidljivost cilja zapravo intcrfcrcncioni zbir obc
vr>tc >ignala. a radarska povrsina cilja odnos izmc<lu dolazcee i
vrn6cnc snage sa cilja.
Zbog toga radarska predstava o cilju nc odgovnra vizuclnoj
prcdstavi i z:wisi od talasne duf inc rad;ua. Sn snwnjivanjcm
talr1snc du~in c I'Hdara sve manji dclovi povri nc ciljtl postnj u iii
znnfaj ni rc n c ktori iii z:naCajni rasprSivn~i . pn sc rttdtli'Sktt p1cd
st:wa o cilju sve viSe pribliZava vizuclnoj prcdstnvi (uz ogran iCcnjc kojc uvodi rczolucijska celij a mdara).
Da b i se mogao procenjivati domct radara i uporcdivati
radari mcdu sobom. u ranijim danirna radio lokacijc crnpidjski

su utvrdcne prosetne vrednosti radarskc

pov~inc

PROSFC'Nh VRbi)NOSTI RADARSKE POVRStNF


U CENTIMITARSKOM TALASN0~1 PODRUCJU

DCJ
DC-I

rndarska povrSina znatno zavi~i od pravc~ o~vctljava


nju radarom. ~to ~c mora kod taCnih prora~un a uzcti u obzir.

II

ss

BOFI'v 1117
CARAVELA
CAN11lRRA

JS
12
10
3
1.5

oc.J

lctelice

J.2'J
F!!6

Ma021

t-1 .5

(ila.,.la bali,.titke takcte

0.2
0.2- 1
2

Oe/lopilotma lctclka
llchkoptcr
K1ilat:. (kN:trc61) mkctu
Ljud~tvo

0.2

Voj11ik ''"nc t ,g m

0.8

patrolni brod
PIO\ ita

Von Ia

p.ttrotna t.amx

!<()

1.5
ISO
o. t
0,1

tenl. 'i.prcda
tcnL )bota

16-20

'-'muhudnu oruck

~12

4-S

1op src<.lnJe 'cln~ia1c

Artiljtrija

7 (1(10

podnl011uea
pcri\lop podmomlCC
prot I\ hf'ocbl.a rakcta

tflmoo

stvarno:,~i

0, 1-0,K

C'ovck 'i'ine 1.8 rn


t ele lnJ~k 'rcdnji

za razne

ciljcve. K<tko su u to doba radari koristili dufe tal:asne dutine


(0.5-a.OJ rn). to grcska u vrednosti radarskc povr~inc i nije bila
tako elika.
U tabcli 3.2 date su proscfne vrednosti radar>kc povrSine
poznntijih ciljeva u centimetarskom talnsnom podrufju. One su
hile ohjavljcnc u raznim izvorima. Date vrcdn~ti su viSe
orijcnrocionog karaktcra i mogu slu!iti za occnu rcdu veli~ine. U

olm'l

VRSTACIU,\

a.rnn.at(1 k:LI. 122nma

3-6
0.1- 0,4

0.6

mina klal , 120mn1

3.2.1.9 RAOA RSKA 1'0VR$1 NA ZEMLJISNE POVRSINE


Radari zot izvi(lttnjc zcmljiSta o tkrivaju ciljcvc nn zcmlji~lu , Slo
u radnl'skom smish1z nai da sc signali cilja nuluzc na ronu signala
smc tn jc koji jc poslcd ica rasp~enja od zcmlji~t:l. Oa b i mogli
u tvrdili rnogu~n ost otkrivanja c ilja. odnosno da bi >C cfckat
stnctnjc koristio kao srcdstvo u kojcm bi sc 1><>tcncijalni ciljcvi
mogli sakriti. neophodno je dobro poznavanjc radar~kc povrSinc
zcmljiSnih objekata.
Radar;,ka povrSina zemljisnih objekata je u dannSnjc vrcme
prcdmct opSimih istrazhanja kod s<ih elikih sila. ne samo zbog
potrcha orutanih snaga. vee i zbog potreba gcolmkc i geograf>ke

d:oljcm izncti podnci koj i "' bili pristupacni a utoru [ 122. 123 1. Ti
podaci mogu 'c kori~liti ~amo kao informativni. U stvarnom
kori~~cnju moraju sc uzcti sa izvcsnom reze.-om. jcr ni geolo~ki
sascav ni v~ta i guMina vcgctacijc na nMem podruc!ju nisu
jednake sa podrutjima n:o kojima su oba,.ljcna ispiti,anja.
Zcmlji~na JlO"r(ina je. zbog s,og reljcfa. promenljivog

(661

(671

kartogmrijc.
S obzirom nnto da u nas do sada nisu o bj avljcna sislc matska
ispitivanjn radnrskc pov~in e zcmljiSnih objckata, to Cc sc u

vcgcwcionog pokrova raznih visina. promenljivog ~ndr1uja vbgc.


stcpcna oroSrwanj:1 i velra. a i zavisnosli od mla~nc duJ:inc i ugla
o'vctljavanju. vcoma komplikovana radaNka povr<ina . Pored
cogu. dola,j jos do prodiranja eleklromagnecskog 1:11'"" u nju.
pa M: ra~prknjc nc vrSi samo na povriini. ,.c~ i u dub1jim
slojcvima.
Oubina prodiranja elektromagnetskog taln~"l l:l\ isi od tipa
lCmlji~ta. njcgovc vlafnosti i ta1asnc dutinc radnra. Z::wi~nost
dubinc prodirt~njc od calasne duzine i vlage data je "'' 1. 3.13.

""
50

---

- - --<P'O

-- ---kMIOo

SJ. J./4, T'r(}Jt'tmt .\'/h't:i/i(IIO mdarsktt povrSina:


11 - hrum, ,,;fir/1 kml i. = 1-Jcm:
h onmlc~ k01l ). =~em pr~ma /113/

lz iznclog jc oCilo da je spccificna radarska povrlina


cgccacijskog pokrova komplcksna vclicina koja se mcnja sa
!!Odi~njim dobim:1 i vrstama vcgctacijc. pa Cak i sa dobima dana
1hog jucarnjih i ''c~mjih rosa. Njcno poznavanje je ncophodno
"' scanovilla radar;kc vidljiosti ciljeva na zcmljislu ako smo nn
'trani radara. i ~"' sranovi~ta iskoriSta\anja za prikrhanjc. ako
'mo na s1rani cilja.
SJ. J.IJ. Dubmo prod~ranja u

umlp~~ fpr~ma

IU/

Najmanju ~pccifitnu radarsku povrSinu o_, irnaju kvaLiglatkc


pov..Sinc. kao slo su becon iii asfah (sl. 3.14). Nc~IO \'C~U imaju
pcSnnc pu~tinje. NajveCu imaju ncravna zcmlj i\ta ~a vcCim
proccntom vlage u povrSinskom sloju . Nu slici 3.14h prikazana
jc Ou zn omnicu, gclc g ranine vrcdnosli odgov;.1raju vct.:oj
(gol'lljn. 30%) iii tna njoj (d onja. 4,3%) spccifi~noj vlatnt~sli .
RudarskH rcnektivnost zemljiSta pok1ivcnog vcgct acijskim
pokrovom zavisi od vrste i visine vcgctacijskog pokrov:1 i
njcgovog adrtaja vlage. a i od priguknja clck lromagnccskog
talasa u vcgcracijskom I>Ok rovu. Kod vcgc1acijskih pokrov~1 viSih
od 0.5m rcOckcovanjc od zemljisla jc minimalno. Na sl. 3.15
prikazan:l jc spccifiCnc radarska povrSina vegctacijskog pokrova
u zavisnosti od njcgovc visine. Na sl. 3.16 d:llo jc priguScnjc
radarskog calasa za nckoliko kuhur:t u 1.wi~no<1i od njiho,c
,.i~i nc .

[681

I
i
~

~ "'-...
\

\
8

~\~ ~ ~
\\
:,

"'-,~

-16

\
0

",

"..

"'
WJ Vl$fN:A [em)

...

V J./.S. rrost'i-nit Sp1{1i'no rodan.ko potrtin4 ''("!~ID<ijfkog pokrm11 kod


i. )C'm prtm11{12Jj:
11- utmt' Jo Scm, b- HJittt' Jo 90cm: ('- ..um~ do Zm: d- .Sumt

1691

0 .-----.--.--.--.

!... h

....,.

:-1---1---f- -l

...

-~

., 1--t.-+:::::S
. . . . . .>i~
-.10

to

JO

!.,.

"'

50

JO

'

-~

.., tr-J

......

..
'''~

"""l

90

'X)

,.

so

10

7;>

<

o ..r1

J)

'0 t iJ

10

I;,
@'

tO

'lO

so

)0

1)

..

....

~~

~b
I'-..

...

.... _

so

hrzim W!lra:

11

::---- -:-~

-- -

rJ

]0

.....~~
1)

.1-$mls: b .~-8 mls: c 8-!0ml$; tl = /Q.../ 3 ml.v

PnguJrn~ radarskog talaso kod I...., J l'm :o po/JOPNII't'dtl t' k.,llurr:


o - p.k11ial; b- jttam; c- otas: d - kromp~r. prtmlf fllJJ

Kod vodcnih i morskih povrSina spccifi~na mdurska pov~ina lavisi od njene ustalasanosti. Najmanjn jc za mirnu

povriinu. Sa njenim talasanjem. kao poslcdicom , .clra . spccifiCna


radnrska povrSina uveC.a\'a se sve dok kod vc6c u'taha,anosti nc
nastupi difuzno rasprSenje kada specifiCna rad~lr~ku povrSina
po~injc da pada. Svc 10 zavisi joS od talasnc du2inc rudara. tako
dn kod kraCih aalasnih dutina veCi znataj imnju mali tulasi (do
30cm) ncgo duga~ki i veliki. Na sl. 3.17 data jc pcci(ilna
radarska povriina vodene povr~inc zavisno od ugla osvct ljav~u\ja
i hrzinc vctra.
Spccifi~na

radarska povr'Sina na slikama 3. 14. 3.15 , 3. 17 je


zbog prcglcdnijih crteia izra~ena u logariwmskim jcdinicama
dccibclima [dBf. gde je za refercntnu malu uzcw ;pccirina
rad:m~tka pov~ina od 1 m2/m 2.

Jedinice se pretvaraju prema obrascu:


(3. 19)

iii pomotu dijagrama na slici 3.18.


(70)

<

1'---- 1--

Ott 10 log ol'l

~-

Sl 3.17. Sprcifibm rtuiMd:tl povf'$bw .,()(/en~ povrill(' korl ). = J ('Ill

)0

~ ~::--.....

r\

,J

30

.,.

lO

-II

.
. .......

.,

.,.

.,
Sl. J. /6.

I,. ~

.""'

JO

20

lO

(7Jf

: 11

m : m!

3.2.1.10 VIOWIVOST RADARSKIH CIWEVA

Vidljivost radarskih ciljeva ocenjujcmo iz snagc ; ignala cilja na


udaljenosti R na ulazu u radarski prijcmnik (jed. 3.13). koja za
tatkasti cilj iznosi:
1

-.--:o; P G' l.'


,-,T c. =-:-:---:
(4 Jl)'R'
'

cr

IWJ .

(3.20)

Za pov!iinski (zapreminski) raspodeljeni cilj na udaljcnosti


R moramo uzcti u obzir, saglasno gcon>ctriji sa sl. 3. 10, pov..Sinu
(zuprcminu) rnzdvajanja i njenu specifitnu r~1d:usku povrSinu.
Oobijamo ( iz jed. 3. 12 i 3.13):
- za I>Ov~inski raspodeljcni cilj:

r,.,1,,,.

= 2,625 1',G 2 1.2 6fl t ( n)' R' o,, IWI (3.2 1)


4

na vecem domctu od dorncta artiljerijskih oruda. Ono jc. bk.


Ste tno. jer su time rnogutnosti otkrivanja radara od neprijatclja
vctc. Ako. pak . radar radi z.1 potrcbc op5teg izvidanja. gdc jc
'''aki po<hauak o krctanju i na ~to vcCim udaljenostin13 valan.
onda treb" izabr:oti takav polotaj da je iskorisecn mak;imalni
domet u1 vrstu cilja koji >C !eli otkriti (oklopna borbcna ozil:t.
vozila iii ljudst\'0).
Na<lclno sc nl polo!aj r:odara za izvidanje zemaljskih ciljcva
!.a Zcmljc bimju u.tvi~cnija mcsta, koja omoguCavaju o~vetljava
njc zemljiSta t iUIVim ~nopom. pod Sto vcCim depresivnim uglorn
i sa sto manjc prirodnih maski (sl. 3. 19). U izuzetnirn slu<lajcvirna
kontrolc prolnzn iii prilaza, kao Sto su: kanjoni, sedla. pro~cci.
prilazi mo~tovima iii vilfllnim objcktima (aerodromirnt1. skladi ~
Slirna goriva i municijc, kornandnim mes1ima i sl. ) , radarski
urcdaj i po~1uvlj11ju sc tnko da njihov snop ispunjava prostor koji
mora biti pod ko nt ro lom.

- za utprc minski raspodeljcni cilj:

gdc su : P,e snaga predajnika u[W).


G pojatanje radarske antene.
l. talasna duiina radara u [m).
t.fl. 6< = Sirina antenskog snop01 r01dara u 1').
T trajanjc radarskog impulsa u lftS) .
Jz izraza 3.20 i 3.21 vidimo da sn:1ga signala na ulazu u
radarski prijcmnik nije vge proporcionalnn >a R - kao kod
1atkastog cilja , vc~ jc proporcionalna sa R -' za r:x>Vriinski i sa
R - : za z~lprcminski rnspodeljeni cilj. To, drugim rctirna. znnCi
da jc za ntdnr istih osobina vidljivost zapreminski raspodcljcnih

'
0

-::.- - ~

ciljcva najvct.a, a cafkastih najrnanja.


a - i.1JirtiiiiW,

3.2.1.1 1 IZBOR RAOARSKOG POLO:I!.AJA I OOREOIVANJE


ZONA NEVIDWIVOSTI ( MRTVIII ZONA)

--J----- -

Sf. ,l./9. /zb()r mdt1rskog poloiaja:


:11/.:lonom Ita krajrJjem tlqnu!tll,' b - uri\praw1o

~tf p!/t()(/uim

Polotaj zcmaljskog radarskog uredaja naCclno sc bint tako cia je


radar~ki snop po azimutu i domctu optimalno i!>kori~cn i da jc.
po mogu~nosti, zaklonjen od dircktnog uticaja protivnika . Pored
toga. najbitniji uticaj oa izbor poloiaja im:t _trcnutni zad~tak
radarskog uredaja . Tako, npr., ako radarsk> urcdaJ rad> za
potrebc zemaljske artiljerije nikako nijc korisno osvetljavanje

Da bi sc izabrao optimalni mdarski polozaj. ncophodno jc


za ~vaku rnogutu lokaciju ustanoviti koji dclovi zcmljiSnog
rcljcfa ili koji zcmlji~ni objckti predstavljaju maskc iii zaklonc.
lza maski iii zaklona obmzujc sc nevidljivi deo. pa je logi~no da
JC o ptimalan onaj polo1aj sa kojcg je nevidljivi deo najmanji.
U prak;i jc \'COma tcSko naCi, pogotovu na bre1uljkastom
ali brdovitonl zcmlji~tu. radarski poloiaj u Cijem polju osmatranja ne bi bilo ma>ki. Oa bi sc nevidljivo podruCje Sto i>c

(n)

173)

"nanjilo, uobiajen je takav rasporcd suscdnih radnrskih urcdnja


na tcrcnu dn se njihova polja osmatranja prcklnpaju od 30 do
100% (sl. 3.20).
Prc klapanje polja osmatranja nije ko risno samo za smanjenje nevidljivog podrucja. U sluaju kvara. uni~tenjn iii o me tanja
jednog. ostali uredaji obezbeduju ko ntinuite t osmatranja.
Zbog malih dometa na kojima se ko riste radari 7.1 izvidanje
ciljcva na zemlji~tu (vidi tabelu 3.3) mogu sc uticaj i refrakcije na
radarski snop zanemarili l prostiranje njihovog :;nopa smatrati

prnvolinijskim.
Sf. 3.21. Dl}fll[r<tm pokriwmja r{l(lftrskih ltrtdttjaza iz,itttmfe u mlji.fru izmtlttll llfl
~tngmf:~koj kttrr; (<"TikWd t/t() Sll p(}/ja ''~'id/jiVOJfi)

.....
'

Sl .f.U Mohimalni domn radom

Sf. J_]O_ Stmmjwan~ podrui'jQ nnuliJn't>SII PffllllpDIIJfflf po/J41 osmatnmJil


(qtkoni dt*O podrutpz n<-ndljn"0$11}

Uticaj maski i veliina polja ncvidljivo"i sc 7~1 svaki polofaj


radi prcma postupcima topografijc za odrcdiv~anjc ncvidljivog
polja p ri1ikom vizuclnog osma tranja. s torn. razliko.m ~10 ~e ~-tajn~
w~kn elite n:t visi nu ante ne radara. Gr:ln1cc pOIJn nevdiJIVOSII
utvrduju sc z.a k:nak1eristiCne i gran i~ne pravcc svakog UI'Cd:tj ~
i unosc n a gcografsku kart u pogodnog razmc ra ( I :25 .000 th
I :50 .000). Na sl. 3.21 prikazano jc podrujc osnHltranja dva
radarska urcdaj a sa ucrta nim poljima nevidljivosti.
Na nwnici i morskoj povr~i ni . odno~no svudn gdc su
r~1darskn antenn l cilj na istoj visini iii mnloj rclativnoj visinskoj
razlici . dome t radarskog urcdaja ogranicn jc ho ritontom (sl.
3.22)
Q\'(mkn ColO\it: . Vojna IO~rafiJa. Vor~r.tfU.t trblitul.
~ 1969. s1r.1na 172.

VKk'tl

(741

lz slikc 3.22 vidljivo jc da maksimalni domet zavisi od visinc


mucnc rndarn h, i visinc cilja he. Za normalne uslove refrakcijc
ta udaljcno~l izrafunava iz:
(3.23)
gde jc:

R ma.\ = m:tksimnlni domc t radara u [krnl,


r1 i r 2 udaljcno~t radam iii cilja do horizonta u[k 111 j,
h, i h.,. visina rndara iii cilja u [m ).

Udaljc nost do horizontn zn razne visine a ntenc iii ciljn.


izraCumaHa m1 o~novu jcdn a~inc 3.23. data j e na clijagramu (sl.
3.23).
lnte rcsantni ciljevi radara za izvidanje ciljeva na zernljiStu
su na samom zcmljiStu iii na minimalnoj visini. pa se zato drugi
~lan u jednatini 3.23 mote zanemariti - izjendatiti sa nulo m .
Tako. na primer, ako se antena radara nalazi na visini od 4 m .

f75J

...

h,. h,

Sf. J.2J. Dijagram za iuwfa l t,tjC' ff(/aljt'nOJii r 1 i r 1 uni.mo ()([ visbte mlttnc:.
od11o.mo cilja II, i It<

onda je maksimalni domct za ciljeve na zemlj i 8.260m , a ako su


cilj evi visinc 2m. domet iznosi 8.260 + 5.850 = 14. 110 m.

Na brefuljkastom zemlj iStu, odnosno prilikom osvetljavanja


veliki h padina. zbog Sirine antenskog snopa, dolazi do neosvetlje
nih podrucja zemljista (sl. 3.24). Pri tome jc bi tno uoCiti razliku

da pomcranje snopa po elevacij i stvnn-1 druga ncosvctljcna


podruCja i drugc mrtve zone i da su b~1S ta podruCja ona koja
protivnik kol'isti za pri kriveno pribliUwanje.
Dijagrarn pokriCa sa odredivanjem neosvetljcnih i ncvidljivih zona, poscbno na granicama maski , izraduje se i za ncprijateljske radarc. Talno poznavanje zona nevidljivosti i neosvetljcnosti ncpf'ijateljskih radara dragocen jc podata.k za komandovanjc i prilikorn planiranja i izvoCienja borbenih dejstava .
Dobro poznavanje moguCnosti neprijatcljskih radarskih
urcdaja za izvidanje ciljeva na zemljiStu od poscbnog jc znaCaja
u partizanskorn naCinu ratovanja, jer je danas nezamislivo
ncosmotrcno pribliZavanje objektima StiCcnim radarima. Navedena Cinjenica potvrdena je primerima sa vijctnamskog rati~ta.
Amcrikanci navode da su se pripadnici FNO pribliZavali utvrdcnjima. kao Sto je bio D ijen Bijcn Fu, samo kada njihovi radari
za izvidanje ciljeva na zemljiSiu nisu radili . U ostalim slutajcvima
napadali su iz daljine (izvan radarskog domcta) rakctnim projckt ilima .
Za_ izradu dijagmma pokriCa sa odrcdivanjcm ncosvctljenih
i neosmotrenih zona potrebno je pri bavili slcde~c podatkc o
neprijateljskorn radaru:
za procenu:
- Sto taCnij e koordinntc polo~aja i
- visinu anlene.
za taCno odredivanjc :
- navedene podat kc, i joS:
- Sirinu antenskog snopa po clcvaciji.
- Siri nu sektor~l prctraZivanja po azimulu i
- Siri nu antenskog snopa po azimutu .

.
Sf. 3.24. Forminmje

IICOSVCifjt!IIOJ;

i 1/t"l'id/jittog potlruCja:

3.2.1.12 VIOWIVOST CIWE VA NA ZEMWISTU

!Wllrutjc: I>- t~evitlljivo podru~jc

izrncdu neosvetljenog i nevidlj ivog podruCja. Ncvidljivo podruCjc jc poslcdica zak lona, pa se moZe izbcCi jcdino prcmeStanjcm radara na drugi polou1j. Neosvetljcno podrucjc jc poslcdica
polofaja antenskog snopa u odnosu na konfigul'aciju zemljiSta .
Uticaj neosvetljenog podruCj a smanj ujc sc ako sc antcnski snop
pomcra po elevaciji. Pomeranje po clcvaciji mora biti al'itmi(:ko
i sa u~e-stano~u koja joS doz.voljava opcratoru saznavanje
dctalja radarske slike. Pri tom, nikad sc nc smc smetnut i s uma

U prethodnim p<>glavlj ima upoznali smo se sa naCinom rada ,


moguCnosti ma i ograniCcnjima radarskog uredaja za izvidanje
ciljeva na zemljiStu. U ovorn poglavlju t reba da sc upoznamo sa
najvaZnij im faktorom zbog Cega radarski uredaj uopStc postoji .
a to je njegova sposobnost da >>vidi ciljeve na zemljiStu. U tvrdili
smo da su ciljcvi na zem ljiSt u S<l slanoviSta radarskog urcdaja
veCi iii m:'lnj i signali koji se nalaze na izrazitom fonu (pozadini)
koji j e posledica osvctljavanja zernljiSia celom Sirinom radarskog
snopa. Takode smo utvrdili da su najmanje dimcnzijc kojc ,adar
joS moZc razlikovati jednake p-ovrSini. odnosno u1.prcmini raz-

[761

(77]

d\'ajanja. i da ~ dimcnzijski manji clljC\ i svodc na dimcn'lijc


razdajanj~ (lUCk a 3.2.1.5). Pre rna tome. ciljcvi cc biti 'idlji\ i
samo ako jc j:u!inu signala tc povdinc. odnosno zaprcrninc
razdvajanja nn kojoj sc oni rmlazc vcl!a od jaCinc signulu
susedn ih jcdinica razdvajanja. Pn)blcrn ilustrira sl. 3.25. Nn :-.lici
sc vidi da sc te nkovi. ia ko irmtju znatno vcC.:u radarsku povr~inu
od travnjaka. mogu. u sluCaju vclikc povliine razdvajnnja.
izjednaCiti i postati radarski ncvidljivi.

Prcma tome:
- ciljevi su vidljivi ako jc:
Oc:~t1;~

+ Opoo

r.ud\

>

(3.24)

O,~l..,.M

- c iljcvi nisu vidljivi ako jc:


O('oiJa

+ Orcw. R.W~

gdc je: o.,.,


o,.. ,..,.
o~

Oo&.~lloM

(3 .25)

= radarska povrSina cilja u Im' J,


=radarsk:. povrSina onog dcla povr~ine razdvajanja koji nije pokrien ciljem u )m' J.
=rndar::,k:\ povrSina okoline na p<"'rSini razdva

janja (bcz cilja) u )m'].


Kako je prema jednafini 3. 18 radarska pov~in~ povr~inskih
ciljcva jcdnaka produktu pov~ine i spccifif nc rndrtrske 1><>v~ine.
to jc radarska povrSina povr~inc razdvajanja jcclnak~t:

o,.,. . - = o,, S.

(3.26)

gde su: S = pov..Sina razdvajanja Jm' J.


a. 5 specificna rada!'>ka pov..Sina.
Vclitina pov~ine razdvajanja S mote se nafi iz gcomctrije
osvctljavanj~ koja jc za opSti >lu~aj osvctlj~v~nja zcrnljista data
na sl. 3.26.

Sf. 3.1$. l:jt'tlllnl'awm~ ugtwli1 na porlilli m:tltrftmJR a- 1'('1itmtl Mgnala nl)tJ


:ausna Uutt() od IIJt'/:01 t' radarsk~ porlmt>: b- 1t/;tma t:)t'dnanog ~lf:tlaln no
pou'lini ra:d\'D)OIIJO

Iz izlo2cnog i jcdna~inc 3.14 po7nnto 1mm je da jc prijcmni


signal proporcionalarr radarskoj povr~ini. Zbog toga se prohlcrn:
- vitlljivosti ciljevll na zcrnlji~tu svodi na izbor lakvc po
vr~in e razdvajanja da sc radar..ka povr~ itm cilja . zajcdno ~a
radarskom pov~inom povrSinc ra7dvnjunja na kojoj ~c cilj
nalazi. ne mote iz.jedna~iti S.'\ rad:tr~kom povrSinom r~tZ
dvajanja blite okolinc. i
- neidlji,osu (maskira11ja) cilj~rtt na zcmljiStu S\'Odi na
izjednal'avm1je radarskc povrSine cilja Lajcdno sa rada!'>korn
povrSinom ncpokrivcnog dela povr~inc razdvajanja na kojoj :,c
ci.lj nalazi. sa rudHI'skim povr~inama suscdnih povrSina mzdvnj n

I
I
I
I

I
I

II
t.._..,--

.
I

'
Sl..1.26. Op.fli sl11t11} gromclrij< rovttljtiWifl/ll :trmljllw

flj:l.

178)

179]

Na oonovu geome1rije i oznaka na sl. 3.26 dobij :uno: dutinu


osvctljcnog zcmljisla sa :

S =xy=c tRsin

c t
I
X : - --;---:--:2

Za male clcvacio nc uglovc povrSina S iznosi:

iii u lutnirn jedinican1a:

S ~
nall.
R ;2 .618 R Il ...4 t
2
180

Sirinu osvclljcnog zcmljiSta sa


a~

y=2 R sm 2.
Povr~in~1

(3.28)

R udaljcno.t(m(.

't

C T

R sin -ll_fl -,..-'--;-::7'


2

cos ( gdc su: c

~"}

(3.29)

= brzina svellosti = 3 10' (m/s(.

trajanje impulsa radarn lsi.


R = udaljenosl na kojoj sc Irat i pov~inn (m( .
6~ = Sirina snopa po azimutu ( 0 \
6.t = Sirina snopa po e levaciji lo.
t clcvacioni ugao antenc ( 0 J.
h, 'i'ina antene radara u Im ).
t

Kod rttdara za izvidanje zcmljista. kod kojcg :tnlcna. po


pravilu. nijc mnogo uzdignuta iznad zcmljc (hf < 10m). rnoic se
jcdna6na 3.27 pojcdnostaviti. pa jc:
Ct

x=T
jcr jc i:tntz cos ( e -

Ct

cos(.- ~) -T

~e) Z<l male elcvacio nc ug lovc pl'ib~i2an jcdi

nici. pa jc pov~ina razdvajanj~l jednaka projckciji antcnskog


'""P" n:t zcmljiStc (s1. 3.27).

.\1.J.17.

l'ro~ANJ4 4fnt~nsko,

,.,

sm>po

umlpJI~

(80(

(3.3 1)

gdc su :

L\f:\

razdvajanja S iznosi:

S = X y =

(3.30)

(3.27)

=(-~f)
.

~ll.

azimutalna Sirim1 sno pa [ 0 j ,


traj~1njc irnpulsa u mikrosekundarna.

Za pronu!un povrinc razdvajanja S mo1c sc koristiti i


tabcl:1 3. 1 (~I t', 61). Prime r : kolika je povrSina razdvajunja S tHt
ud;1ljcnosti R = 3.000 m :w radar sa trajanje rn impuls;t t I I'!\ i
Sirin01n snopa 6.fi I 0 '!
IZ tahc le J. I :
li 52,4 rn.
aR = 150m,

S = ll A R =52.4150 = 7.860 m' .


lz do s.1da izlotcnog upoz.nati smo sa svim potrebnim paramc
lrima za priblitno odrcdhanjc "idljivosli ciljeva na zcmlji~tu.
Sarno odredivanje ,.;;., nije tclko i najlakk eemo sc upoznati oa
njim pomoCu primcra . K~10 radar Z..'l izvidanje zemljiSta rnzmotri
ccmo radar amcriCkc proizvodnjc ANffPS-58 (u naorutanju
SAD, Francu>kc i SR Njcma~kc). Cije su karakteristike sledc~c:
visina :mtcnc h,. 4 m.
trajanjc impuba 't 0.0665 mikrosekundi ,
azimut - ~iritw snopa: L\f:\ = 2.- sck1or: ~ = 60,
o tkriva vozila i tcnkovc do 20 km , pesakc do 10 km .
Primer I : makadamskom ccstom koja vodi prckn kultivisunog
ravniCastog zcrnljiSt~' kl'c~c sc noCu kolom' tc rc tnih vozila n:t
mct'lusobnom razmaku ocl SO m. Radar ANn~ps ..sg nalazi sc n:1
koti koja nndviava r:.tvnita~ti tcrcn za 9 m. Udaljcnost kolonc
od radar:t jc 15 km . Situacija jc prikazana na slici 3.28.
Pimnjo Ml :
- da li ciljcvi uopStc mogu biti vidljivi.
- da li '" ciljcvi 'idljivi na zemljistu i kako.
- da li "' koordimtlc otkri,enih ciljeva do"oljno tafnc za
Ot\aranje v:urc iz haubice 155 mm?

I81J

Potcncijalna moguCnost domcta iznosi:


R~ = r 1 + r, = 14,85 + 5.85 = 20,7 km

20,7

> 15.

S obzirom na to da je 20.7 km vcce od najvccc udaljenosti koja


iznosi 15 km i da na scktoru osrnatranja nema mask i koje b i
z.a kla njale saobraCajnicu, ci/jevi :w potencijalno vidljivi.
b- da li s u ciljcvi v i dljiv i na ze ml jBt u i kako?

Odgovor na ovo pitanje dobijamo iz teksta u poglavljima


3.2.1.8-10 jednaCina 3.24. 3.30 iii 3 ,8 1, tablice 3. 1 i dijagrama
na slikama 3 . 14 i 3.15.
Citjcvi na zcmlji~tu su vidlj ivi ako jc ispunjen uslov (jcdn.

3.24):

Radarsko povrSina povrSinc razclvajanja (uz zancmarenje pokri

vanja ciljem) iznosi Qedn. 3.18) :


SJ. 3.28. Skict1 situacije na rercnu primat1 br. I: '' - ()1/selak uprawtog o:mwtnmjt1:

/) - odsetok par(llt/n(Jg u:;mammjtl: c - n~vidljilli tleo; tl - wllell.$ki $IIOJ' Jirint- 6 fS:


~- sektor pretm fivolfja

OIIQY. rnl)dY.

= 0(1 s

Povr~ina razdvajanja S izralunava

se prerna jcdnM:ini 3.30

ili uz pomoc tabele 3. l.


Razdvajanje po daljini za trajanje impulsa t = 0.()665 mikro-

Resenje
a-da l i c i l j evi uopSte m og u biti vidlj i vi?
Odgovor na ovo p itanjc dobijamo pomoCu jedna~ine 3.23 i
dijagranu1 na slici 3.23.
Potencijalna vidljivost zavisi od dohorizontne udaljenosti
ciljeva od radara. Radar sc nalazi na visini h = 9m sa visi nom
antene h:o = 4 m. U kupna visina radarskc antene iznosi:

h, = h, + h = 4 + 9 = 13m.
Za visinu antene hr = 13m je prema j ednaCini 3.23. odnosno
dijagramu na sl. 3.23 dohorizontalna udaljenost :
r 1 = 4. 12 jlh. = 4, 12

v'l3 = 14.85 km.

Za visinu karniona uzimamo 2 m . ptt dobijamo:


r 2 = 4.12 Vh. =S.85 km.
[82]

sckundi iznosi :

A R = c;t=

310"0.~665 10 -

= l()m.

Razdvajanjc po uglu moramo uvck provcravati za karakte

ristiCne p ravcc, i to u vck na veCem do mctu, s obzirom na l O da


je tamo razdvajanjc najslabije. U nasem slucaju (sl. 3.28)
karak t~ristiCne udaljcnosti su 15 i 10 km .
Za sirinu snopa All= 2 sirina H iznosi (tab. 3 .1) na udaljenosti:
R = 15km

H = 525 m.
H =350m.
R = lOkm
PovrSina razdvajanj a jc S 6.R H. i iznosi na udaljcnosti :
R = 15 km
S = 10 525 = 5250m' .
R= lOkm
S = l0 350 = 3500 m' .

[83]

S ohzii'Om na 10 du jc tcl'cn oko ~aobratajnicc kultivirano i


ravni~:tsto zcmlji~IC. 10 ~pccifiCnu rndursku povrSinu i.znalazimo

izdijagrama za ni?.c kultr11c (>1. 3.15b) i za mali dcprcsioni ugao :

o,w - 25dB.
Kako jc ~pccifitna r:ul:1r-.ka povtiina izrafena u dD. moramo je prctvoriti u m~. Za to koriscimo jcdnaCinu 3.22 iii

dijagram na ,1, 3.18 i dobijamo:

, m..'
"''- 25. 10 --;'
rn
Radaf\ka povrSina povr<ine m.7d\'ajanja iznosi :
na udaljcn(hti:

- R= 15km
- R = IOkm

o,...,.., ,.2.5 10 ' 5250 13.125m' .


o,...,,. =2.5 10 ' 3500 8.75m' .
Kao slcdctc. mor:rmo urvrdiri koliko "' ciljca nalazi na

jednoj po\ r~ini ra.Ldvajanja . Analiziramo karak1crbtic!nc dconi-

ce.
Od 15. do 10. kilomcrra ciljci 'c krccu radijalno u odnosu
na radar. S obLirom na 10 "to jc rudijnlno razdvajanjc 10m. a
razmak voziln u koloni 50 m. to t.!c sc na jcdnoj povrSini
raulvajnnja istovrcmcno nalttl.iti ~amo 1)() jcdno vozilo.
Od dcscwk kilorncrnra daljc volila sc krccu popreko na

mdarski snop l'ija ~irinn nn tom me~tu izno~i H = 350m. ~to znaCi
daCe se, kod odr,avanog nt.lmt~ka u koloni od SOm. btovremeno
naCi u snopu 8 voziln.

Srcdnja rndarska povrSina jcdnog vozila. prcma rabcli 3.2.


iznosi:

Oot1,, ;;;

8m 2.

S obzirom nn ro d:1 jc okolina S~1obru<!ajn icc svud:1 jednaka.


izjcdnaCavamo:

Vidljivosr ciljcvn jc:


od pclnacstog do dcscwg kilomc1 ra:
8 + 13, 125 21.25 > 13.125.
od dcscrog kilomcrra nadaljc: 88 + 8.75 ~ 72.75 11> 8.75.
Odgovor nn piwnjc: da li l)U i kako Ml ciljcvi vidljvi. glasi:

c - da li su k oo r di n 11rc c il jn dovo l j n o
za o t vara n jc vatrc '!

la~nc

piranjc dobijarno slcdc~i odgovor:


na deonici od 15. do 10. kilorncrrn odrcduju sc koordinarc
pojcdinih vozila sa slcdc~om w~no~u:
- po udaljenos1i je tafno!,l jcdnak:1 mtdvajanju D.R i IZ:UOl)i
10m,
- po azimuru jc wcnosr jcdnaka 6~ i illlO>i 525 rn na 15 km.
sa smanjenjem do 10. kilomcrr:t na 350m.
Prcma torne, taCnosl koordintlla JX> dnljini jc dovoljna. dok
Na

10

taCnost po azimuiU nijc. Dobivene koordinme mogu ~ koristiti

za orvaranje arriljcrijskc v:urc na pojcdin:rCne ciljc'a ako sc


prcrhodno ropografski odrcdc koordin:uc srcdinc saobratajnice.
Podaci radara na 1oj dconici slu1e 73 tatno odrcdivanjc daljine.

odrcdivanje porrcbnog prericanja i korekruru "arrc po daljini .


Na dconici od 10. kilomerra nadaljc koordinarc odgO\araju
sredini grupe od osam vozila . Na njih jc mogufc otvmati vatru
samo uz vcliki

ulr~'lk

munic1je.

Primer 2. Za obezbedcnjc slagali~la rnurricijc korisri sc


radar za izvidanjc zemlji~ra ripa ANIPPS-4 >3 slcdcCim karakrcri
srikama: 6f3; 0.6 ; t ~ 0.166~tS; vi<ina anrcrrc h, 4 m. Slagali
~te sc nalazi na 1ravnmom zcmlji~tu. Kakvtt jc radar~ka vidljivost
jednog diverzanta na daljinama 2000 i 1000 m '? Kakv~l jc vidljivost vojnika? Ako ih ima

vi~e.

koji je najpogodniji naCin

pribli~avanja?
Re~enje: iz

clijagram:r (sl. 3.23) urvrdcno je cia porcncijalrra


vidljivosr posroj i. Dalj inska rczolucija jc:
Ct

6 R~T=

3 10' 0,1(,(,.1() '


2
25. "'

Za ~irirru snopa 6fl ~ 0,6 ~irinu II (lab. 3.1) na uclnljcnosri


1000 rn iznosi H ; 10,5 m. ann udaljcrrosri 2000 rn B 5 2 1 rn .
Povr~ina razdvajanja na uchtljcnos1ima R jc:
R = IOOOrn
S = II 6R m 10.5 25 262 rn1
R =2000 rn
S = 2125 ~ 525 rn 1.
Kod spccifi~ne rrtdarske povrSine 1ravnjnkn ~~ e 2.5 10 ~ m2/m2
radarska povr~inn ntzdvajanja iznosi zn:

na dconici od l5. do 10. kilomclr:.t vidljivi ~u pojcdinaCni ciljevi.


a na deonici od tO. kilornclr::t nad:1ljc vidljivost jc vcoma dobra
s obz.irom 11:1 to Sto signal cilj:t obmlujc grupa od os.am vozila.

R ~ IOOOrn
o,.., .,.,, 2.5 10 ' 262 0.655m,
R ;2000rn
o,., ...,, 2.5 10 ' 525 1.312m 2.
Ako sc divcrz:uu (o ; 0,2m'- rnbcla 3.2) krcec n:rrim udaljcno

J84J

(851

>lima,. 10 ee rada~.ka pov~ina povrSinc razdvajanja na kojoj >C


nalaz1 d1verzan1 b1t1 uvetana na njcgovu radarsku pon'Sinu. i 10:
na udaljcnosli od 1000 m: 0.2 + 0.655 ~ 0.855 rn' > 0.655
naudaljenosliod2000m:0.2+ 1.312 ~ !.512m2 > !.312m'.

m'.

l'rclhodnica oklopnc jcdinicc. fiji dolazak OC.kujc plb,


oprcmljcna je izvidaCkim vozilom ~a radarom za izvidanjc
zcmlji~ta 1ipa ANIPP5-4 (TT-podaci iz primcra 2) sa zadalkom

~cdnn divcruuu j.c rm udaljcnoMi od 1000 m sigurno vidljiv.


dok J_C na 2000m .nJcg~~a vidljivost slabija. ali jc jo~ uvck
dovoiJm' da upozon pafiJvog opcratora.

Pilanjc je d:1 li cc radar ANIPPS-4 "" maksimalnoj mogutoj


udaljcnO>Ii neposredne vidljivosli 01kri1i pos1ojanjc PTR. RcScnjc: znchunk rcS;tvamo iznala~cnjcm rad~trskc vidljivosti pojcdi

. Ukoliko bisrno _divcr.mnta zamcnili vojnikorn sa ratnom


opremom (Sicrn. o ru!JC), onda >C radarska povrSina cilja uvc~avu
sa 0.2 na 0.8 m' (1abcla 3.2). ~10 <na~i da bi u konkrclnoj >ilu;ociji
cilj bio joS vidljiviji.
Ako i~. ~ akciju upu~cn~ viSe divei'Ulnala (vojnika}. oni sc.
da b1 smanJih verovarnoCu nJihovog otkrivanja. moraju krclati u
Ht~vom rasporedu da se na S\'akoj povrSini razdvajanja. nadc u
>vako Heme samo po jcd:tn (sl. 3.29).

sprc~avanja

iznenadcnja.

nog pltopu izrmd okolinc na udnljcnost i date ncposredne vidljivosli (3.000 m) i ocenom razlikc lako dobivcnc radarske slikc sa
slikom koju b iMn O dobili ako su na 1crcnu samo objekli koji sc
nalazc ucrtani na topograCskoj kani.
Mogu~nost

rat.dvajanja radara
po dnljini liR =25m.

z~

R s 3.000 m iznosi:

po ~irini H e 31m.
- Pow>ina razdvajanja S ~ t.R H 775 m'.
- Rndarsku po'l'Sinu p1-1opa sa poslugom od eeliri vojnika
ccnimo (po tabcli 3.2) o- ~ 6 m'. Ccnimo da su 2 do 4 vojnika
iz poslugc uvck u snopu (osrali Ml u zaklonu iii zaklonjcni

mcsnim objcktima). Radarska J>OvrSina cilju tako iznosi:

..

Ociljll

=o,. + 2 ow,

1nib;;;;

6 + 20,8 7.6 m2.

~
;..

&

1Xl0m

.. .. ""',..

-~

I ;"

Sf. J.19. Ra~pornl krmmjOJ!dflf.:tl u rmlmskom s"opu wmw t~tlmem 2

'!_rimer 3. Na ivici pro1iv1cnkovskog rejona (PTR) nalazi >C


h:tiC.'IJa prouv1cnkovsk1h (p1) IOJ>OV:t (p1b) sa zada1kom u 1u;lavIJanJ" kolonc 1cnkova .iz pravca A. Va1reni polotaji p1-1opova
~u. "" travn~to~ zcmlpStu. udnlJeni oko 100m od ivice lisnatc
~umc 1 maskaram od \1Zuclnog ~matranja maskirnom mre,om.
Mcduwbna udaljcn~l. lopova JC 50 m. Maksimalna neposrcdna
VidiJIVOSI . ko~~mkaciJC sa ~alrcnih polozaja 1opova jc oko
3000m. Snuac1Ja JC prcdslaviJCII:I ,kicom na sl. 3.30.

$1. J.JO.

Osmntnm~ JXrtjtHia

[87)

rmlarom

Radarska pov.Sina okolinc:


za lisnatu sumu iz sL 3.15d dobijamo Oo I ; - IOdB. Sto iznosi

0..1 ; I 10 1 m'lm 1
Rada,...ka pov.Sina povrSinc rnzdvajanja
10o.1S; lI0- 1775=77.5m'.
za travnjak iz sl. 3.151> dobijamo a..,= -25dB >to iznosi:

0.~=2.510 ' rn'lm 1


Radur>b povr>ina povrsine rnzdvajanja izn<Xi:

o,... ,...,.

a,.. """' , o.,S = 2.5 JO -' 775 = 1.94m'.

Occnimo vidljivost:

On.!J.;a + Op)V. ~. l

>

01'0\. n~<"lh' 2

7.6+ 1,94;9.5411> 1,94

Octgovor nu post:wlje no pilanjc glasi:

- Ako nc hi bilo valrenih polo~aja, rad11r bi prikazno umu


sn o~trim ivicama koje bi odgovaralc njihovom polotnju po kani
zato ~to jc znmna raz.lika izmcdu radarskih povrSina povriinc
razdvnjanj:l J>Od li~n:11om Sumom i travnj~tkom.
Op.w ,_.. 1

= 77.5

Opw. Jalld' 1 =

),94.

. . - Vtllrcni polotaj jedinacnog topa bicc 1>rikazan od'ojcno.


JCr JC rallnak iz!"cdu topo~a veei od razdvajanja po daljini (50 m
> 25 Ill). :1 udaiJCilOSl od 1\'ICC sume \ 'CCa od razdvajanja po sirini

(100 >3 1m).


- Radar..ka vidljivost jedinacnog topa iwad ncpo.rcdne
okolinc jc odlina (9.54 li> 1.94).
Ncminovan zakljuCak komandanta oklopnc kolonc jc: ;,.
prcd nas nahlc sc objckti koji nisu ucrtani nn karti i koji Ml
vizuclr~(_) ncvi.dljivi. J>o logici terena i tre,,ultlka. 10 mogu biti
polo1.aJ protvtcnkov:,kc odbrane. l zncnadcnjc jc propulo i
komandant oklopnc jcdinicc prcduzima mcc z~l lik viduciju P'T'R.
3.2. 1. 13 RAOARSKt UREE>AJI ZA OTKRI VANJE CILJEVA NA
ZEMW ISTU

- radarc za izvidanjc ciljeva na zemljiStu radi upozorcnja


( radari sa manjc tatnim koordinatama); to su obifno lagani.
prenosni radari malog dometa:
- radarc za izvidanje ciljeva na zemljiStu sa ta~nim odrcdi
vanjem koordinata ; slutc za dobijanje elemenata "'' otvaranjc i
korekciju artiljcrijskc vatrc. pa se nazivaju i artiljerijskim radarima;
- radarc z..1 odrcdivanjc vatrenih poloZ.:tja minobacaCa iii
haubica.
Prema ostalim pc:rrormansama (masa. naCin no~cnj:. do
met) , radari za izvidanjc ciljeva na zemlj iStu dele sc na:
- Lake rndar c za izvi(lanje zemljiSta, dometa do Skm~
nosi ih i opslut ujc jcdttn posluiilac. a obiCno sc koristi n:t nivou
voda iii ~etc;
- Lake r ndn r c z.a izvidanje zemljiSta, domcta do Sk m :
prevozc sc i opsh.1~uju ih. obiCno. dva posluZiocn, a p l'i mcnjujtl
se ml nivou bataljona: odredivanje koordinnta jc u vceini
sluCajeva dovoljno wCno za otvaranje artiljerijske vatrc:
- S red n j e radar e za izvidanje zemlji~ta sa domcrom do
2Skm; prcvozni sui opslutuje ih viSe posluZilaca. a primcnjuju
se na nivou bataljona i brigada; odredivanjc koordinma jc
dovo1jno laCno 7..a otvamnje artiljerijske vatre. i
- T e ~ k c radar e z.a izvidanje zcmlji~ta sa dome rom
preko 25 km.
Toliki broj rndnrskih uredaja razlicitih pcrformatl>i konstruisan je ~ obLirorn na laktiCke potrebe. Laki preno,ni iii
prcvozni urcdnji mogu d:t rade i u toku pokreta, pa jc njihovu
lokaciju vcomo tc~ko odrediti. Zbog pokreta stalno sc mcnjaju
osvctljcna i ncpokrivcna podrucja. Stoga jc otc~ano nc '""'"
odrcdivanje njihove lokacije, veC i primena odgovarajuCih takti~
kih i tchniCkih protivmcm. Masovno sc koriste u savremenim
oruZanim snagamn. pretcino u kopnenoj vojsci.
Savrcmcnt~ borbcna dcjstvn, karaktcrisana svc vctom gusto
tom ciljcva po dubini zcmljiSta i vclikom pokrc r ljivo~<!u. uvc-

Od po~et~:t pr1mcn~ r~dal'sk~h urcdaja za izvilhmjc zcmlji~w do


danas protvcdcno.Jc .' nalau sc u upotrebi mnoStvo tiJ>OVa koji
sc mcdtl'..obno razhkUJU prema masi. na~inu no~cnja iii lran~J)Or
~a .. ~omclt!: prcma z.c1~a~ku koji obavljaju iii prcma nivou
JCdllliC:I kOJIIll3 SC dodeljUJU.
Prcma Ladatku koji obavljaju radari za izvidanjc zcmlji~ta
dele se na :

Snage SA 0 1>roctnjuju ttu~lotu ciljt\'3 po dubini po broju :lrliljcrij ...l:ih cljeYa.


Cene da -.e na duhint do 2Ukm od limJCdodira nalaz;i 51% ciljC\b., od 20do ~km
25%. a nr. ,eOOj duhint od 50km 24% ciljc,;a.
Sovjc1ske sn<~ge prOnJUJU d;~ ~ na nl\'ou annije nalati od oko 600 do 1000
eilj~a. Oni w ra)porcdcnt po dubtnt od ol:.o 150 km od linijc dochra

(881

[89]

U E\Top \tk od ~ lohcija ima manju neposrednu ,KJiji, OSI od Sl.m


(prema IUSJ.

cala su zonu odgovomosti pojcdinih nivoa komandoanja. To jc


tahtcvalo od radara eliki domct. Nasuprot tome stoji zcmljiSni
rcljeC koji nc dozvolja.a vclikc domctc. pogotovo na brdovitom iii poSumljenom zcmljStu.
Osamdcsetih godina rndari za osmatranje zemljiSta razvijaju

,
c
"e0
z

..

sc u dva pravca. Razvijaju sc lugnni prcnosni radari, sa domclotn


z11 pc~akc do 5 km i za vozilo do 10 km. jcdnostavni za rukovanjc
i koristc sc za osmatanjn uz liniju dodira. Razvijaju sc i vcti
ruclari za osmatranje zcrnljiSta sa dontctom "' pe~aka do 20 krn
za vozilo do 60 km. za niskolctcci hclikopter iii avion do 30 km.
Ul brod do 60 km. Radari tc vrstc "' prcvozni iii prcnosni. Njihov
untcnski dco postavlja sc na postolje iii hidraulicni stub i mote
sc izdvojiti do 1500 mod ostalog deJa radara. Radari su oprcrnljeni digitalnim procesorom i racunarom. prepoznaju ciljcvc i
prikazuju ih na geografskoj karti razmcre I :50.000. Podatkc o
koordinatama cilja predaju nutomatski. Vik njih mo2c sc
uvezati u sistcm. Radari slutc L1 olkrivanje ciljeva nn zcmlji
(moru). niskolcte6h hclikoptcra i aviona. a neki od njih i za

(f~J
CW~IS!S Cit}.\!

otvaranje i korckciju vatrc zcmaljskc artiljcrijc.

U tabcli 3.3 i 3.4 dati su osnovni taktickotehnicki podaci


ruclano ovih vrsta. Na slikama 3.31 do 3.34 prikazano jc nckoliko
poznatijih tipova lakih radara.

"'
:i

u
<

1rtt o(>IJrupod

OVIU,_\1;1.1.:1

-'
0

<>

............
""'

-0
..

~
17
o

~ I~

(901

"'

(9 I)

-0

-:J

'

t">o<

~~

-~~i
u
-. ~,. IH 1n.
<i H aiJ l

,j

ii

7.

i~

~~

,;;5

-10

--lt'Wl-'"'

~-'

jwj
!'~!fFPocJ

.....w
Uldol!PII

....,_,,,

li

......

1111!'>1~

XI.,.

"'"
..
~

5~8

~ -~

<~

"!~
~o

...

'i
0

l'l!t

~
o~
>'ss ..

..'
;

.-:JioloM.l~.:f

<.

~-

=-'

:.

lil

II

:i

!;

s:

'I

'>

'
~

i~

"' -

f-f--

"' "'
=

-! "l.

7"
~

i f.t tt
~

.,... ., -

~s*

.._;!...
~

il

iii.

>O
-;.;J

J)

" .;;

,.

J
~

4
iii. ~ il 11

-.

t!
~-

~i

..

2;!

"

'I:
::; 1~
&

.;!

;t

.. -
"
,... ..
"'

J;!.. 2

jl

4
4

ou:: ;JJd

...,...,.

tt

~.

...

~~

~:;

l
~

I'
~

.;:

i ;
..>

.~ ~

;;

'"

(92]

~
~

-'

<

"

~ ~

.::

::;:
~

'l

< <

t t

~ l

<

!:

1\

l l f

.... .. .. .. " "f "


$
J .;l
~

..- ~

f..
~

6:

't;<
c

<
~

(93(

1OoiJ~nQ

.,,

w-

,...._- -

a::--
<I
[_ t
3.2.1.14 UPOTREBUIVOST RAOAROM OOREOENIII
KOORDINATA ZA
O'!VARANJE I KOREKTURU VATRE

Elementi dobivcni radar:;kim


urcdajcm mogu sc kori~titi z~1
orvamnjc vat rc nn olkrivcnc ci
ljcvc nn zcrnlji:
- ako jc povr~ ina (znpre
mina) razdvajanja radurskog
urcdaja nn udaljcnosti cilja ma
nja od povr~inc koju na slici
rasturanja zmazima 50% pogodaka (sl. 3.35). i
Sl J..J.I Rttd41r :o

iznd1111~

umlji

t./11, lak1 llf"'l IJR-PT~ (011/11111 II Fnmnu.k11)

- ako su objckat ciljrt i njegova okolina owctljcni radarskim snopon.


[9~1

t-

Sl. J.J5. MtJkslnwhWJXJlitlina ra:d ajanja (d{J X dR) koju rtultrr !m>!~ d11 imtt

u O<bJOJu 1111 ,1/lku t(IJtllfmr}o {lq:ttJm~ granllte so trcmumim lif:Ht!Jtltrm M 107


haubiu !55 mm f/Otlomt!lu 14. 90() m. gtl.: vcr()v{Jfll() skrew11je lznosi po tltln'('ll
6,5 m, 11 /HI tluljlm )7 m (tl/1; dR izraitwaju St' u mttrlma}

Podatak. .\.Cf0\31fM>C ~k.rclanja za odrcdeoo orude. g.ntn;uu. punJCOJC 1


daJjinu pdanja dat JC u labhc.tma pd.anja oruda i p~a\lja dto pD\ r<tnc
kojoj j~ pridrutcna \CJO\atnob (nomtalna l'tipOC.kla) na nann pnk~n na ~K"'

[95)

Centmlni deo slike rasturanja pogodaka (4 povrSi nc vcro


vatnog skretanja - SrMirani dco na sl. 3.35) predstavlj :1 povrSinu
unutar koje se nalazi 50o/o pogodaka. Sto znaCi da taCnost
1adarom odre(lenih koordinata mora biti bolj a od te veliCinc.
Ta~.nost radarom odrcdcnih koordinata cilja zavisi od nco
dre<lenosti radara, odnosno od njegove povrSinc iii zapreminc
razdv"j"nja (poglavlje 3.2.1.6). Ncodrcdcnost sc oglcda u tome
da se sve taCke unutar povrSine, odnosno zaprcmine razdvajanja.
p rikazuju kao jedan cilj, iako u stvarnosti mo~c da postoji vi~c
ciljeva (peSaci , vozila u voZnji na malim od stojanjima i sl.). S
obzirom na to da sc radarom odrcdujc uvck sredina signala po
pojedi noj k(>Ordinati, to radarom odrcdcna koordinata cilja leZi
na preseCnici simetrala stranica povrSinc S, odnosno zapreminc
razdvajanj a V (s1.3.36) .

z.a cilj na pov1ini:

6R
.,._

udaljenost R -

2 ,

6f.l
~-T
+

azimut

(3.32)

z.a cilj u prostoru :


6 R
ud.,lj enost R +
- 2-,
azirnu t

.,.,.613

clcvacija

+ 6e
LT.

.., -

2 '

(3.33)

l z sl ikc 3.36 vidlj ivo je da su koordi nate cilja odredene sa


taCnostu koj a odgovara polovini stmnice povrSine, odnosno
zapremini razdvajanja. Prema tome. taCnost radarom odredeni h
koordinata iznosi :

Ukoliko taCnost odrcdcnih koo,di nata o dgovara slici rastu~


ranja oru:<j a (sl. 3.35). koordi natc sc bez daljega mogu koristiti
za o tvaranjc vat rc u uslovima bcz spoljne vidljivosti (noCu iii u
slabim uslovima vidljivosti).
Korcklura vmrc v~i se na osnovu oCitavanj a koordinata
rasprskavanja granatc (mine). Radarski signal rasprskavanja
dobija se rasprscnjcm radarskog snopa od zcmlje koju eksplozija
izbacujc u visinu. Zato je raz.umljiv zahtev za Sto bolj om
radarskom osvctljcnosti zcmlji~ta u okolini cilja. k ako bi Sto vi~e
rasprsnutc zcmlje bilo zahvaCeno radarskim snopom.
Kako jc kod vcCinc radara ovc vrstc taCnost odrcdivanja
ugaonc koordinatc nedovoljna. zbog zahteva za malim dimenzi
jarna antcnc sa poslcdicom ~ii'Ok og antenskog snopa. to se
radarski polo~aj bira tako da j e ugaona koordinata i nformativna.
a daljinska presudna (vidi primer na sl. 3.27) .
Ncophoclnu tanost mogu cia obezbede srednji i teski radari
za izvidanjc zcmlji~ta i mpulsnodoplcrovskog tipa. sa sistemom
za sclckciju sporo r>Okrctni h ciljeva i pokaziva6ma za vizuelnu
prezcntaciju siw acijc tipa B. Radari tc vrsl e nazivaju se i
artiljcrijskoizvida~ki radari i obiCno se ugraduju na oklopne
transporterc sa gusenic.ama. Sto im omoguCava brzinu pokreta i
pribli2cnjc li niji dodira na 2-3 km. U danaSnje vreme radari te
vrstc opremajl se svime Sto omoguCava br-to uoC-avaljc i prcpo
znavanja cilja i predaju koordinata korisnlku. U to ulaze:
. vi~cbojni pokazivati; pokazivaCi sa memorijom; sistemi za pre
poznavanjc cilja i sistemi za predvidanje putanje cilja; sistemi za
prikazivanje situacije na topografskoj karti, obiCno razmcre

[96)

[97J

Sf. 3.36. Crofitki prikaz 1abmsti radarom mlrcdtmih ktxm/iu(l(b tilja: a - : a ci/j
tUI povriui S, b - c:ilj" zaprt>mini V. X = tltilana koortlinuta

1:50.000; sisterni z automatsku prcdaju koordinata kor-isnicima.


i sl.
3.2.1.15 RADARSK I U REE>AJl ZA OTKRIVANJE VATRENIJ.I
I'OLOt.AJA NA OSNOVU PUTANJ E PROJ EKTI LA

Mada radaski uredaji ove vrste ne otkrivaju ciljcvc na zcrnljiStu


ncposrcdno. vee posredno na osnovu snimanja putanjc projcktila, svrstavaju se u radare z.a otkrivanjc ciljcva na zcrnlji~tu z.ato
Sto su njihovi konafni rezultati koordinate ciljeva - vatrcnih
polo1aja na zemlji~tu i zato ~to mogu u ncdostatku drugih
urcdaja posluZiti kao kvalitetni radari za otkrivanjc ostalih
ciljeva na zemljiStu.
a) Raclari za otkrivan j e va tr en i h poloZa j a min obacaCa

---

putonjo

--

Vatreni poloZaj minobaca~a odreduje se snimanjcm koordinata dveju tacak:l ( B i C, sl. 3.37) na penjucem delu balisticke
putanjc rnine i merenjem vrcmena leta mine izmcdu tc dve
tacke. U daljnjern postupku, balisticka putanja se raunskim
putcm produiava unatrag do svog poCetka i tako sc dobijaju
trafcne koordinate vatrcnog polo1aja rninobacaCa. Da bi se taj
rad tlbrzao, u sastavu radarskog ure(laja nalazi se raCunar koji.
koristeCi i zlm::ne podatkc radara. meteoroloSkc uslovc (pritisak ,
temperatura i vlaZnost vazduha, brzina i pravac vctra) i topografskc podatke. automatski izratunava koordinate vatrcnog polo~aja minobacaCa i prczentira ih poslufiocima.
Broj ispaljenih mina, potrcbnih za odredivanje koordinata
vatrcnog poloiaja, z_..i.visi od poklapanj a sektora osmatranja
radara sa balistiCkom putanjorn mine. Ako se sektor osmatranja
i balisti~ka putanja poklapaju, onda se koordinate vatrcnog
polotaja mogu odrediti poslc ispaljivanja jedne jedinc mine.
Ako to nije slucaj. onda je potrcbno nekoliko mina (1-3) da bi
sc radar poclesio da svojim scktorom osmatranj a poklopi putanjc
mina. PraCenjem prve slcdcCc mine odreduju se koordinate
vatrenog polozaj'L U najgorcm slucaju . ceo postupak nc traje
duzc od 30 sekundi .
Radari ove vrste otkrivaju , pored vatrenih pololaja minobacai":a. i vatl'ene poloZajc svih oruda sa ubacnom putanjom, a i
balistickih mketa z-z.
Na sl. 3.38 prikazan je amcrl~ki radar te vrste, au tabcli 3.5
dati su osnovni takti~ko-tehniCki podaci za nekoliko radara ovc
vrstc.
b) Radari za otk ri vanje
sna jpc riste

--Q

S!. 3.~_7 Prim:ifl rada mdtua za otkrivtmjl'! ' 'atrtnog 1)0/oiaja minob(lc:fltll: a.fllltaC:I)IIItflte.rt!tw, b- sekror tlttU)IIWISkog pu~ra!i''fllfjfl po azimwu, A - pofolaj
mit1obacata. 8 i C - Stlimljene k()()rt/inote puumjt mim>, D - mC'SIO cksplo:;'jt
min<'. R - t!Omtt ratlara

[98)

va t rcn ih

poloZaja

Zl>og ncpouzdanih zvukovnih metoda otk rivanja vatrenih


poloZaja snajpcrista razvijen je. poluvodi~ki doplerovski radar sa
kontinualnim zra~cnjem koji odreduje pravac ispaljcnog puSi":anog zrna. Radar sc sastoji od prcdajnika koji zrnCi u 360 i vi~e
prijemnika ra.sporedenih. u krugu od 360 (12 koon.). Radar
odreduje ugao putanje projcktila na osnovu faznc razlike u
reflek tovanom signalu (zbog razlicite duzine pula) izmedu dve
antene. Digitalni signalni proccsor obraduje signalc primljene od
susednih antcna , odreduj e putanju i prikazuje na pokaziva~u .
Istovremeno mcri i brzinu projcktila i isklj uCuje sve spore

[99)

~~

~~

~~

0.

i
~

"

,.

~~

l~:

~-,_

]'

..

9~

~. ,

'

..,./..

~ R~

"

J>

9 ~

~~

,.

:1

::;

0
'=
;;.
0
o.

,,_

.s ~

~.,

~-,~
~
..

~
~~
0

.
.

..~

g:

-::.

..a
~

-!! .

TA KTICKOTEHNICKI PODACI RADARA ZA OTKRI\"A:->JE \'ATRE:->IH POLO ZAJA


Tabcla 3.5

Sektor automat
skog prctrativanja
T IPSKA
OZNAKA

PROJZVOD

(zcmljaproiz\'odai!

F. A.No8Mkl

--

Green Archer

Velika
Brita nija

F. A.N'ol SMk l
C)mbe:ljne

Velika
Britanija

na prikolici

SAD/GEC

na prikoltci

AN/MPQ4A

nn prikolici

na vozilu

SAD/SPERR) na prikoltc:i

ANf fP034
ANf rPQ-37

SAD/HUGHE: na prikolic1

u:~r
Q.

. ., _

.. c.!..

9 .5-10.5

17

411

~~ -

0 N
,;;.("""'!"

SSSR

na o klopnom

.5 -

:.:-e
0:;.:.4

oe-

- c~
.o -

eE ee -~o.,
>
0 .!:!-r--

N apo m e n ~

'

~.:!.

9,5-10.5

1-20

43

385

JQ-20

0.1-10

25

2.268

3-1

0,4-18

12-48

2.722

JANIMPO-Nl
tip 92

Jap.'ln

na prikolici

JAN/MI'0P7

Ja1>an

transporter +
prikolica

~-

Planarna ant. .sa clck.


pretr;d:. prostora

39

transporteru

Velika
teretno
Britani a/EM I voz.ilo

-
~

1.136

IJIG FRED
SMALFR ED

yp = valrcni polotaj

-
>

E~

m1 tr.m sportcru

AN/MPQIOA

GS20
CLARlBEL

c
:=(.I

VRSTA
PREVOZA

IQ-20

10

9.5-10,5

>30

9,5-10,5

30

25

Po licenci SAD

l,lanama ant. sa elek.


pretmth. prostom
Otkriva VP" snajpcra:
rn~. obrada sitnnla

promcnc kojc bi prouzrokovale nepoicljnc uzbunc (pticc. vcCi


insckti. kamenicc i sl.).
Arllcnc mdara A 1 i A, razmaknute su z:r udaljcnost d (baza)
~ jcdnakint dijagramima zraCenja i upravnim na bazu. Ako se
projektil nalazi pod uglom au odnosu na ravan upravnu na bazu.
10 sc zbog razlike u prevaljenom putu prijemi signali razlikuju
po fazi. Fazna razlika. koju radar mcri kod l:rla,nc dutine >..
iLnO~i :

d .
<p=2 JT rsma.

(3.34)

Prcd;tavnik ovc vrstc radara jc GS-20 Claribel firmc Racal (u


naorutanju V. Brilllnije). Njegovi taktickotchnicki podaci dati
su u urbcli 3.5.

R').

1
nmgnctskog polja opada sa daljinom ( :c
u milimctarskom
4
podru~ju morn sc rocumui jm sa dodatnim prgi5enjem na trasi
tbog vodcnih para i molckula kiseooika u atmosferi. Dijagram
prigu5enja atmosfcrc (sl. 3.40) pokazuje izrazite maksimumc i
minimume priguSenja. Minimumi su kod 35. 95. 140, 220. 360.
~20 i 890 G liz sa ~irinom opsega od oko 20% od nazivnc
frekvencije i oni M: dcklariraju kao nomi.nalna radarska podruc!jn
u milimctarskorn op~cgu rrckvencija. Na slici 3.40 date su
vrcdnosti prigu~cnja u dO/km trase koje semora uzc1i u obz.ir u
prorat.unimn domctn radara.

3.2.1.16 RADAR I MILJMETARSKOG TALASNOG I'O I) RUCJA

Milirnct:rrsko llllasno podrucje popunjava prostor iznrcdu mikroHtlosnog i in[racrvenog podruCja u clck trom:tgnctskom spcktru

(prilog 1). Zrmeaj milimetarskog talasnog podrucja jc poscbno:


- i7uzctna frckventna sirina (30 + 3000Hz) koja omogu
Cavn ncometan razvoj i primenu elcktronskih ~islcma. poscbno
na malom prostoru.

~to

je u znatno u!cm.

d:tllll)

upotrcbljava-

nom centimctarskom podrucju (0,3 + 30GIIz). zbog vclikog


brojn srcdstava i sistema. skoro nemogufc;
- isoke frekvencije drastitno smanjuju dimcnzijc glavnog
dclu ntdo1~kog urcdaja- antenc istovrcmcno uz ,cliko poja~anje
i uski dijagram zmtenja (prilog 3). ~to omogufava rcalizaciju
fizi~ki malih i kvalitetnih uredaja i njihovu primcnu tamo gdc
ranijc nijc bilo mogute (na raketama i projcktilima. na bcspilot
nim minitclclicama i sl.);
- kr:ukc talasnc duiine ( I em - lmm) imaju za poslcdicu
dn i manji dclovi ciljeva iii zemlji~nc povrinc poslaju znatajni
clerncnti ra~p~~cnja radarskog snopa, Sto u znatnoj mcri olak ~ava
njihovo prcpozmwanjc i
- po:,titu i!IC visoke vrednosli Doplcrovc promcnc rrekven
cijc (>1. 3.7). ~to uvodi cetvrtu dimcnziju u radar;ku >liku.
Kuko jc milimetarsko talasno podru~jc rclativno slabo
poznnto. u trcba oCekivati njcgovu ckspanziju. upotn:.H ~c rno se
sa hitnim osobinama.
a) Usloi prostiranja
Z:r ruliku od centimetarskog podru~ja. gde jatina clcktro
[102]

Sl. J.40.

Vi}tiJ;f(/111

prigtltfljlt otmt>sfere fprcma 12$/

Uslovi prosliranja omogufavaju razvoj uredaja u dva prav-

ca:
- Z.'l primenu na rclativno velikim udaljenostima uz najma
nje slabljcnjc atmosfcrc. Radne frekvencije se biraju u podrueju
minimuma priguknja. odnosno prozora u atmosferi i
- L1 primcnu na ma1im udaljenostima. sa snagama dovolj-

[1031

nim Z:t rnd sistema, ali uz smanjenu mogu~no~t utic~1jo izvana

(izvidanje. ornctanjc). U tom slucaju se racine frckvcncije biraju


\'COma blizu apsorpcionim maksimumimn.
Do-ada~nji tchnolooki razvoj omogutio jc kori~tcnjc podrutja od 35. 95. 140 i 2200Hz.
JcdnaCina radarskog domcta (3.14) sa uklj11Civanjcm prigu
~nja u atmosfcri dobija oblik:

~--P--0~,-.~,------------o'

Rm:

-.J.-0

(4n)' N,.;,

(N) L

10

Cl.lR

(3.35)

b) Doplcrova promena
.
Velika vrcdnost Ooplerove promcne [rekvencije (tn~ka
3.2.1.3) Offi0[1.U~ava uvodenjc CCIVrte dimermje U radarsku sliku
o;matranog cilja - rndijalne brzine cilja v,. JCr su:
radijalna brzina ciljn {v, : \ ). } i Doplerova promena frekvencijc

{r.,: 2 ~v,) mcdusobno vcz.ne .


Za ilustraciju date su u tabcli 3.7 vrednosti Ooplerove

promena (f4 ) frekvcncijc zn danas kori~tena podru~j:t i razne


radijalne brzinc (v,). lz tabclc j~ vidljivo da veCe Doplcrovc
promene umilimctarskorn J>Odruf Ju olakSavaJu rezoluCIJU rad::u:1
po brzini.

gdc jc: ~: snaga prcdajnika [W] ,

u pojatanjc antcne,
du~ina [m).

A: ialasna

DOI'LEROV>\ l'llOMENA U MILIMETARSKOM PODRUCJU

o ~ raclarska rcflcksna povrSina cilj :~ (m2J.


N..,1 : sopstvcni ~urn prijemnika [W).

Tabcla 3. 7

Ooplerova promena

~ odnos signaVSum sistema.

L: g11bici u sistemu radara,


prigu~nja iz sl. 3.40.
Atmosfcrilijc (magla. kiS3) prouzrokuju povcCanjc prigu~
nja u dcl11 iii na ccloj trasi i povctanjc rasp~nja 11 rczolucijskoj
Ccliji (o,).
UobiCajcne vrcdnosti priguiicnja na km trasc (<t) i spccifiene
rencksnc povr~inc o. za atmosfcrilijc za frck\-cntna podntfja 35
i 95 Gl lz date s11 11 tabcli 3.6.

: koelicijcnt

PRIGUSENJE I o. ATMOSFERILIJA (pot "'" 126(

350Ht
Swnjc :1tmosfcrc

Prigu~c nje

. ..

10

100

10

66.6

666

6.666

35

233.3

2.333

23.334

95

633

6.333

63.333

14()

933

9.333

9.1.333

220

1.466

14.666

146.666

95GIIZ

...
1

l~l'i~I~CIIiC

0.
1

ld fkm

lm /m'

0,24

OJJ6

O.JS

Lag..-1n:1 kiU (I mmlh)

0,2A

2.110 '

0.9S

8,910'.

Umcrcn.- k~(.&mtnlb)

1210''

2J!

2010-)

J.:.ka L1b (16mmlh)

3910 )

49

{dB/km

(m /m'

Cisto

0.18

M:aglo (0.1 ;lm')

(104]

r..

(Hz(

o-'

c) Oim cz ij c ur c da ja
KraCa tala~na dufina omogutava smanjcnje dimcnzij ~l kom
ponemua radarskog urc(Jaja, poscbno antenc, i time rcaliz.aciju
malih urcdaja. koji sc rnogu smcStati i na male nosiocc.
lako ~u antcnc u milimctarskom podruC.ju po dimcnzijama
male. one su po clcktritnim osobinama znatno vcCc od antena u
ccntimctnrskom podrutju. Zbog toga sc u milimctarskom pod
ruCju poMifu rclativno lako vrlo uski snorxwi i velika pojn~anjn
antene. Za ilutraciju dati '" u tabcli 3.8 pojaeanje G u d(l i
Sirina snopa 6~ u stcpcniona za paraboli~nu antenu prctnik:a d

[105]

PG'>-'o

mctara. lz tabclc jc vidljivo da se antenama rnalih prcCnib


ostvaruju vclika pojafanja i tako uske Sirinc snopa koje sc u
ccntirnctarskom podrufju ostvaruju sa velikim potcSkocama i
vclikim dimcnzijama potpuno nepogodnim za praktiCnu primcnu.
odnosno domct i.tnosi:
Frehcnc.ja

tOG liz

350Hz

J>rromk

[m)

950Hz

G [dB[

llP

43

11.7

12

23

4,5

31

35

39

0,1

22

17,8

29

2.2

37

1,5

41

45

4,3

32

1.2

43

0.45

51

0.3

55

0,2

59

2.2

3S

0.6

49

0.22

57

0.1

61

0.1

65

(3.36)

- .

Na sliean natin. ako pos1avimo u odnos jcdnaeinc 3.20 i 3.22


dobijamo vidljivost tn~kHstog cilja u reflektivnoj zaprcmini (k ii
i sl.):

S.,.c

-~

P,,,1 "

-- -

S,c r ...,,P<'

odnosno domct iznosi:

Vidljivost u milimetarskom podruCju znvs. kao i kod


radma na CCIHimctnrskom podruCju, od odnosa rudurskc po
vrinc cilj:1 i radarskc povr~inc povrSinskc iii zuprerninskc rczol u~
cijskc tclijc rndnm.
Ako posl:tvimo u odnos prijcrnni signal ta~kastog cilja
prcma prijcmnom signalu osvetljenc povrSinc iii Utprcminc (vidi

R,t"

(3.37)

Nt.llt.eG:) a.

kroz uski glavni snop veoma tc~ko ostvarivo.

d) Vidljivo s t

R' tCt.l\6 a.

intcrfcrcncije:

odlifno razdvajanje bliskib ciljcva:


veliku ugaonu razoluciju u funkciji osmatranja zcmljiSta:
dctckciju malih objekata i prepoznavanjc po obliku , i
vcliku otporno~t na izvidanje i omctanjc. jcr je omclllnje

Pp G2 l.' o
(4n)'R'
P,G' >-'o..c ~-t.jlt. e R'
(4n)' R' 2
2
0

Vrlo u>ki antcnski snopovi omogu~avaju:


- vcliku ta~nost osmatranja. vodcnja i ~amovodcnja ~
- mogutn~t ~rnatranja niskolete6h ciljcva svc do granice
-

T'Ct.ll(s:) a.

G[dO[ ap

0.05

0.5

RT<'

t40GIIz

lz dobivcnih izraza (3.36 i 3.37) vidimo da domct zavi>i od


odnosa radarskih povrSina ( ;.). velitine rezolucijskc

~clijc

zcljenog odnosa (Src. SSrc). Sto su rezolucijske cclijc manjc, to

S,c

""

jc domct vc~i. Zato radari na vHoj frekvenciji kod istih dimcnzija

tacku 3.2.1.10). dobijamo radarsku vidljivost.


Radarsku vidljivost tafkastog cilja {TC) koji sc nalazi na
povrSini dobijamo ako postavimo u odnos prijcmni >ignal od
ta~kastog cilja i prijcmni signal rezolucijskc relijc Ucdn.: 3.20 i
3.21). .vc na istoj udaljenosti R . Dobijamo:

Kako u milimctarskom podrucju. zbog kratkih talasnih


du!ina (1(}...1 mm), po;~aju i mali elementi cilja clcmcntarni
rcOcktori. mote sc otekivati da su o i 0o znatno vc~e od istih u
ccntimctarskom podrufju (tabela 3.2. dijagrami 3.1 4. 3.15

(106)

(107)

antcne imaju vc~i domct.

3.16). Prcma [126). srednja o hclikoptera je na 95GHz oko


30m' . sto je oko J5 puta vise ncgo u centimetarskom podru~ju.

VeC u vijetnamskom ratu konstatirano je da su laserski


sis.tcmidaljinari. osvetljiva~i i sl. , osetljivi na uslovc boj iSta
(d1m , praSma. magla, noC) 1 da ~csto u potpunosti otkaZu.
Kako milimeutrski radari imaju znatno duZu talasnu duZinu
od J~serskih .~i~tcma, viSe od 104 ~~tttt, za ol!:ekivati je da su i
manJC osetiJrvr na uslove na bOJI~tu. Sedamdesetih godina
izvrScna su mnoga ispilivanja u realnirn uslovirna boj iSta. Prema
(128) utvrdeno je da radar otkriva svaku pojedinacnu cksploziju
zrn~.
Sell)C

Eksplozija . zbog zemlje i

par~adi ,

[108]

..

50

r:

uveCa dvosmcrno prigu-

za oko l SdB tokom 0,9s i uveca rasp..Senje u prostoru na


oko a= 14m2 za vrcme 0,9s. lstovremcno je uporedivana oserlji"?St opwelektronskih uredaja (lasera) u opsegu 8-12!un. MereHJa su yokaz.ala da sc mdarska propusnost oporavi posle 10
sekund, dok laserska ostaj e na manje od 5% i posle vise od 20s.
Na sl._ 3.4_1 prik~za,~i su dijagmm! radarskog priguSenja i radarske
povrSme 1 smanJCilJa propusnost1 za lascrske zrake kao poslcdka
eksplozije granate.
JzvrSeno je i ispitivanje smanjenja dometa radara zbon
ve~tatkih i prirodnih rnagli i kiSa. KoriStcn je radar na 94 G H~
sa iri_nom snopa 0,7 i trajanjem impulsa od lOO ns.
Rezultati su prikazani na sl. 3.42.
. . Navedena ispitivanja pokazala su da degradacija osobina
tmhmetarskog radara u uslovirna bojiSta nije tako vclika u
uporedenju sa laserima, te da se moi.c zanemariti. U uslovima
rctke vat re ~J ~rno na 2s) radari rnogu cfik~lsi1o raditi 99,1 %
vremena traJa~tJa vatre. Vreme efikasnog rada smanjujc se na
? 1,9% u uslovtma vrlo guste vatre (4 zrna na s) . Pra~i na bojiSta
1 veStaCke magic neznatno utiCu na smanjenje dometa.
Vee iz iznetog moZe se konstatirati da milimetarsko talasno
podrucje pruza znatno bolje mogucnosti od mikrotalasnog pod
ruCJa. te da treba oCekivati ekspanziju njcgove primene. MoguCe
prim~ne u vojn_e sv~he su: radari za pr~tenje niskoletcCih ciljeva;
r~dan sa ogra~~Cenun do metom ; r adan bcz intcrferencije; radari
VISOke rezoh.cJe; radari za mapiranje zcmljiSta; radari za prcpo
znavanje. o~jekm_a i kara~teristike cilja ; radari z.a daljinsko
os~a~ r~.nJ7 1 zaSt. tu; radtlr_l za o~!narranje vazduSnog prostora,
akviZICIJU vo<lenJe na mahrn daiJmama ; radari za samovodcnje

.. ""'

e) Osct l jivost na uslove bojista i primena

1-

l ASER
8- 1'2 )ltn

10

"vrwmo Csl-20

11)

.,.

'

OdEh 1161 ni

........

' '

"'trn

{$] -

Vr~metLfka u111isno.~t prostinmjr1 radarlkog (94G Nz); la,\crskog (8impulsa ll$1Qvima bojiJta za je1/mt g11matu: a- prigu!tnje 1111 tra$i; blrimsmisija IMerskc :roke; c- rtularska p011r/in a ttk.$1)/o:ije. fprcma 12$/

St. 3.41.
12~am)

na ciljcvc u vazduhu. na zcmlji ina moru ; radari za navigaciju ;


radarski upaljaCi; radari za osrnacranje bojiSta; radari za. otkri vanjc preprcka ; radari za otkrivanjc pucanjc projcklila , i sl.
U prmckloj deceniji rcalizovan je vet veCi broj radarskih
urcdaja iz navcdcnog popisa u rrckvcntnim opsczima 35, 70, 95
i 1400Hz. Kako su urcdaji pOlvrdili otckivanja, to trcba u
daljnjem oCckivati njihovu vcCu primcnu. pogotovo za :
- otkrivanjc sa zemljc niskolcteCih ciljeva (aviona i helikoptcra) vrlo blizu prirodnih prcprcka (kro~njc drveca);
- otkri vanjc ciljcva na zcmlji~tu , sa zcmljc iii vazduha ,
njihovo prepoznavanje, izbor i sarnovodcnje ubojnih srcdstava
na njih ;
[ 109]

prijemni k radarskog signalo koji primn signalc u frckvcntnom


podruCju radara za izvidanjc zcmljHta. Zbog svoiih konstn~tiv
nih osobina , antcna na tom rrckvcntnom podru~JU um' t 12vcsno
usmereno dejstvo. Na sf. 3.43 prikatan jc dctcktor rndarskog
zratenja. a u tabeli 3.9 dati su bitni taktiCko-tchni~ki podaci.

91. ()Hz

p ~--~,

~/

r-

......... .
)

~-

$1. J.JZ. Smlln~IIJC domdtl nHIIIrd mr WC/1: :b<>J a lll1:iJnl" klk: b- pnrodM
m~~~l,., C'

\rltlltkt" ~II" t pru.JutC' IP"""' 118/

- otkrivanje i samovodcnjc na lctclice iz prednje polusfere:


- u sistemima upravljanJ PAA i vodenja PAR na manjim
domctima:

- u sistemima za praCcnjc tcrcna :


- u sintetskim radar~kun ~i\tcmima, i sl.
Kako su sve to radari koji. na ovaj iii onaj nntin, upravljaju
borbenim sistemima. tow milimctarski rndari nazivaju i Ofan
zivnim radarima.
3.2.1.17 OTKRIVANJI:.RAOARSK II I UREOAJA ZA IZVIOANJE
CIUEVA NA ZloMUISTU

Sve vet:1 primc nn radorskih urcdnja zn izvidanjc ciljeva na


zcmljiStu pri nudil;1 jc jcdinicc KOV a dn u svoju oprcmu uvcdu
i specijalne uredajc - d c t ck t orc radn 1s kog zratc nja,
Ciji jc prvcnstve ni zadatak upozorc njc jcdinica iii pojedinacn da

sc nalazc u

podru~ju

SJ. J.4J. Rubri dtt(k.tor rttdcu~kQg :rarttn :n mugt< KoVIf: {roltrr4fkt urtdaj tipa
TI-l. D. JlOJ Taruro"

TAKTICKOTEIINICKit>()I)ACI OEl"I'KTOIIA RADARSKOG


ZRACENh\ ZA SNAGE KoV.o
Tahelrt 3.9
Frckve ntno

Oznaka

ZA:mlj:t

radurskog o:ttnntrnnja.

Rad detekcoru radurskog znt~cnja zasniva sc na tinjcnici da


svi radarsk i urcdaji osvetljavuju cilj Mlil1nirn prcdajnim signalom
i da sc od cilj;1 rc flektujc smno mnli dco signa Ia koji radar koristi
za voj rad (poglavljc 3.2. 1. 7). KlusiCnim mctodama radioprijcmnc tchnikc mote ;c otk rili prbustvo prcdajnog mdarskog
signata ako uslovi prostirunja to dozvoljavaju i znatno isprcd
dometa mdura.
Dctc kto r rada..,kog zrnCcnja jc u biti jcdnostavan i lagan

IJIO)

1:xxJru{c

I(lit,

S.rimt
IIOICnl(kQg

AutQnQm

Mo\.u

~nor

fkgl

I'

rlOSt rada

(u t:r

Mlvima)

"fH. D. 3201
Tttpiron

Fr:mcuska

11-MJ

411

t.S

14

Mierodec

K:tn"d=t

K-411

t2

I.OS

12

ANIPSS-502

SAD

11-MJ

t2

1.26

12

Velika

2 II

HWR-2

Oricanija

)Ill)

Dctck10ri radarskog uaCenja konstruisani su tako da indicir;oju


prisustvo radarskog signala na 110% udaljcnosti, koja odgovara
domciU radarn za oklopna borb<:na vozila .
Detektoro m radarskog uaCenja oprcmaju se S\ 'C jedinice
kojc prolazc kroz radarski osmmrane prosto re. Detektori o mo
g u~avaj u:

- orkrivanje neosvetljcnih i nevidljivih podruCja i njihovo


kori~tcnjc za prikriveno pribliZavtnje;
- o tk rivanje osvctljcnih podru~ja radi njihovog izbcgavanja
iii primcne rnera antiradarskog mnskiranja;

- grubo odredivanje polo1aja radara za osmatranjc ciljcva


na zcmljgtu i
- ko ntro lu dijagrama pokri~a sopstvcnih radarskih urcdaja ,
poscbno u pripremama odbrambenih opcracija ili prilikom spro
vodcnja mcra zastite prostora .
Zavi.no od naCina krctanja jcdinicc. za,;s; i broj i razmcStaj
dctcktora. Ako se jcdinica k rcee fron talno, poteljno jc razmcstiti
dctcktorc na medusobnim rtal)toj:mjima koja odgovaraju razdvajanju radara po pravcu na toj udaljcnosti (poglavljc 3.2. 1.5).
Uko liko sc jed inica krc~c u ko lo ni, dovoljan je dctcktor na
potctku k<>lo ne (sl . 3.44).
Poscdovanje i koriSCcnjc dctcktora radarskog zrac!cnjn nc
iskljut ujc, u postupku priprcmc akcijc , procenu ncosvctljcnog i
ncvidljivog podru ~ja protivnitkih radarskih ured aja (poglavljc
3.2.1.11), vee se oni koristc samo za tacnu potvrdu prctpostavki
i za izbcgavanje neprijatnih izncnadcnja.

Ako ra>pola1cmo samo jcdnim dctcktorom (oznaka a na sl.


3.45) . odrcdujcmo samo pra\'ac na radar sa tatn<>SCu polovine
>irine antenskog snopa dctcktora.
Polot<oj radara odrcdujcmo tatnijc ako koristimo dva detekto ra (b i c na sl. 3.45) na poznatim koordinatama. Koordinate
dctcktora i pripndajuCc pravcc nn radar ucr1amo na kartu.
l'olotaj radnrskog urc<laja jc mcsto ow ko mc sc ti pravci
uk r~taju . Tako o drcd cnc koordinatc rada>skog po lozaja su. zbog
vclikc ~irinc ;uucnskog snopa dctcktOI''-1, l>ogotovu n:a velikim
utlaljcnostima. ncuu~ne (vidi tabclu 3. 1) i zato nekorisne za
otkrivanjc vatrc po rad aru. Tck patljivorn analizom prostora
mote sc occniti vcrovatni polotaj rndnra i na hi taCku - ako
radarski urcdaj trcba uni.Stiti - usmcriti vntru.

Detcktori rndarskog zratenja ugraduju sc i na letelicc i


plovne objck tc . Na njima nc s.uno da ind iciraju o pasnost i
prikm:uju llCO~VCt(jcna i nevidljiva podru~j;t, veC Ul pomQC
mikroproccsorn biraju najpovoljniji nac!in 7_.atite.

3.2.2 OPTOELEKTRONSKI UREDAJI ZA IZVIDANJE

Sl. 3.44, Ruzmt'lUJj dt'tfktora :unJJrO od naittW krt'tunja j~ink~: o - frOnltl/,o,


b - u AoJom

Detektori radarskog 1ratcnja mogu se. zbog usmercne


karaktcristike amenc. koristiti z:o odrc<livanje lokacijc radnr>kog
urcdaja (sl. 3.45) primcnom amplitudnog metoda goniornetri>:O

njn .
( 112]

Savremem nllna dcjstva su sc. svc do!tkora. ocllikovala velikom


pokretljivo~~u jcdinica. vclikom vatrcnom mo<!i, vclikom razornom snagom i ta~n~u dcjstva samo u dobrim us1ovima vidljivo
sti . Zahvaljujuei ogromnom naprctku tchnikc izvidanja sa zemljc
i iz vazduha. k:oo i prcciznom i dalckorn domctu o ruzja, borbemo
dejstva. " pogotovo pokrcti i prcgrupacijc. odvij aju se sve vise
u slabo vidljivom (sumrak) odnosno ncvid lji\'Om delu (noe)

( 113]

dana. Pokrcrljivost i upotrebljivost savrcmcnih arrnijn svc viSe


z.avisi od ra~polofivosti uredajima noCnc vidljivo~ti. ~iji najvcc!i

dco ~111c optoclcktronski uredaji. S10ga su razumljiva ogronma


naprczanja ~a\'rcmenih armija na iznalaZenju metoda i principa
nOCnog itvidanja i uvodcnja novih uredaja za nOCno osmalranje
u oprcmu svojih jcdinica.
Osnova za izradu modernih otpoclektronskh urcdaja data
jc tridcsctih godina pronalaskom preiVaracke cevi koja jc infracrvcnu !.liku preiVarala u vidljivu sliku. Od tada. a IX>!.Cbno u
pcriodu i><le drugog svctskog rata. razvijeni su slcdcti >iSicmi:
- aktivni infracrveni uredaji sa infmcrvcnirn osvctljavanjcrn
o~matranog pO<I ru~ja;
- jed no iii vi~ckanalna

Verovatno da tc dalji tal\'Oj aktivnih IC-uredaja biti usmercn nn


sufavanje snopa rcncktora iii primcnu tasera kao osvetljiv:at:l. uz
pogodnu analizu i !lintczu slikc.
Da bi sc o cilju pribavilo Sto vik podataka, korbtc sc ))\'C
va.tnih karnktcl'i~t i klt V(lj nih ciljcva- da uvek intenzivno ZI'~H!c
toplotne zmkc. To zrncnjc iskori~Cava se ne s:uno u pasivnim

- lclcvizijn :
- ptlsivni pojativat i slike slabe osvet ljcnosti;
- tclcvizijn niskog nivoa osvetljenosti. i

IC-urcdajima koji koristc dco ncvidljivog spektra za svoj rad.

- toplotni dctck10ri i lokatori.


Navcdcni rcdoslcd jc ujedno i hro nologki red njihovog
ra.zvoja i 1>rimcnc.
~novni

zahtcv komandovanja - notna efikasnost mom b11i priblifno


j~tltwkll tlnevnoj.
Ako sc koriste samo aktivoi infracrvcni (I C) urcdaji. ondn
protivnik. otkrivnnjcm IC-reflektora za osvctljnvanje. otkriva
polotajc IC-urcdaja. njihove pokrete i zadatkc. lako sc IIIOilU~
n~l otkrivanJa rcncktora smanjuje su~wanjcm ~irinc njcgmog
snopa iii ,amo po'rcmenim ukljucivanjcm. mogutnO>t njcsovog
otkriv;mja -..c bi1no ne smanjuje. veC samo ncznatno otcfav:1.
Ako protivnici u nunom sukobu kori~te MUno nkrivne
ICurcdojc. prcdnost jcdnog u odnosu na drugog u noc!nin'l
opcr:~cijam:1 z:avisitc od brojnosti i kvalitetc l Curcdaja kojima
su oprcmljcni. Ako protivnik znatno nadmaujc po hroju i
kv;1litc1u tlrirncnjcnih urcdaja, onda. po rniljcnju vojnih stru
njuka !'\U Zapadn [80). sopstvcnc noCnc opcracije postuju :.talitnc
i l)VOdc sc m1 odhranu . Pri tome sc preporu~ujc mnk~inwlna
rcdukcija primcnc sopstvcnih IC-reflcktora. jcr o ni uvck otkrivuju polo~aj i, doncklc, namcru.
D:a bi M:. uprkos iznetom. vodila dinarnitna ncXna dcj:,tva i
od >tranc protivnika broj~ano slabije oprcmljcnog IC-urcdajima.
ncophodna jc prirnena pasivnjh uredaja za nOCna ~matranja.
kao ;to~~~ pojaca,ati svetlosti. televizija ni>kog nhoa i toplotni
lokatori.

(114)

aktivnih IC-urcdajn . i to iz jcdnostavnog razloga ~to pasivni


urcdaji za OOCIIO 0>n13tranjc, a posebnO poja~vati S\CtlO>ti,
koriste za SVOJ rad o-,vctljcnjc zemljista od neba. odnosno
Meseca iii zvczda. U notima bez Meseca. svellost neba je svuc'
jednaka i OS\Ctljcni tcren je bez senki. sto daje sliku bez
kontrasta. A na slici bez kontrnsta detalji se ne primetuju.

tehni~ke mogu~nosti. JcdnH od njih jeste koriscenjc jcdnc od

spektralna f<>tOgrafija;

Primcna urcdaja samo jedne vrste nc bpunjava

Primena pa!!ivnih urcdaja. za noCna osmatmnja. nc znati ni


u sadaSnjo~ti. a \'crovatno ni u buduCnosli. potpuno napuStanjc

VCC j U posebnim UI'Cdajima. t<tk0ZV311ill1 toplotnim detcktorima


iii tcrmolokatorima. U poslcdnjc \'reme zapoCinje koriSCcnjc i
mikrotalasnog dcla spcktra toplotnog zraCenja u urcdajitntt

nazvanim radiomctri iii radiotoplotni lokatori (vidi poglavljc


3.3.5).
Na slici 3.46 data je sistcmatizacija optoelektronskih urcdaja. U sistematizaciju su ukljuteni i fotografski sistemi. To zato
jcr su zna~ajni po brojnoMi i primcni. jer se njihove spektralnc
karakteristike nalazc u vidljivom. uhraljubi~stom i ICdclu
spektra i jcr se J>mlCJ>CilO zamcnjuju digitalnjm TVsistcmima.
U sledetim poglavljima date su najbitnije karaktcri>tike
optoclcktronskih urcdaja znatajnc za njihovu primenu .
3.2.2.1 FOTO(; RA I"IJA
lako sc fotografija kno srcdstvo za izvidanje koristi oduvno

(1859. godinc). pravi procvat dotivela je sezdesetih godina


pron:tlaskom osctljivih sitnozrnastih filmova i kornbinovnnjcm
s.a optoclcktronskim tchnikama i metodima. Raz:vijeni su rilmovi
za brz.u obradu. tzv . poluroicli, za z.c:1pis latentne slikc nabojcrn
naclektrisanih tcstica. tzv. kscrograrija. iii zagrejavanjcm, tz.v.

termofotografija. filmovi "' vi~c odvojenih spektralnih podruja,


tzv. kolor-filmovi. i >1. U kornbinaciji sa fotoose tljivim matcrijalom iii fotokatodama kod televizije i odgovarajuCim fihrima
U 1atnos1 O\oga motcmo ~ U\trili alr:o posmatmmo tst. predeo u 1oku dana 1
rtqlOSU'dOO pc')!Je ubd:a Sunca

II I5)

razvijena je multispektralna fotografija (od 3 do 45 pod ruCja u


spektru od U V do IC).

r
r VlOL JI\'OG
I

CPJCELEKTROHSKI

Uf:OA.JI

SPf!I<TRA

IEVIOlJM:>G

......

PASIVNI

I
PASIVNI

AKTIVNI

'""""'"""'

RE:nfll'ro:ll

~.sve.n....

[OCIO<l'.t.ASfAA

IV 09111..
IV N.N.OSVETU

SPEKTRA

AKTIVN1

e I)A(OA .11

................

Kako fo tografski ma terijal ima razlic;iw spe kt ralnu osetljivost. to u o brazovanju latentne slikc uCcstvuju samo svetlosti
onih talasnih duzina na koje je foto-matcrij al osetlj iv. Na sl. 3.47
prikazana jc spe ktralna osetlj ivost naj vi~c kori~Cenih foto-ma te rijala.
O snov ni nesenzibilizirani foto-ma tc rijal osctljiv je na plavo .
lj ubicasto i uhraljubicasto svct lo (a na sl. 3.47). Na sve oswle
delo vc spc ktra je neosetljiv.
Ortohromatski materij al j c osetlj i v od ultralj ubicastog do
zelenog dcla spekt rn. a neosetljiv na c rvcni i ICdeo (b na sl.
3.47) .

l .,S RAOt.ltl

......

FCfOOAAFIJA

l.,$0$\1l.IU

VIOl JI VO

arz \III.L.l:

SPEKIRAVfol

~ .!

lN

Hi

!d

IC

Hd
_ {1 ....
- l: ~l ii

JAt$"1(1U)II'

------

Sf. 3.46. Sislcmmizodjtl optoelektr(m.d:ih tlrt>(/njo

QS

Prcdmcti, koji sc fotografski snimaju , u veCini sluC.a ja nisu


d ircktni izvori svctla, vee su osvetljeni p rirodnim (Sunce) iii
veSutCkim izvoro m ( reflekto ri , fotog rafske vttzduhoplovne bom
be, laseri i sl.). Svctlost se od osvet ljenih predmeta rasp..Suje i
reflc ktira i oni postaju sekundarni izvori svetlosti. ReOe ksija je
sa gla tkih povrSina usme rena, a sa ra pnvih povdina d ifuzoa.
Usme rena refleksija je smetajuCa i uklanja se pola riz.acion im
filtrima. Difuznu reflcksiju iskoriStava fo tOgr afij a.
Sa fo tografskog sta noviSta. predme t se mote posmatrati
kao niz povrSinskih ele me nta koji predstavljaju taCkastc izvore
d ifuznc svctlosti razJiC.ite jaCine . Objektiv fotoaparata (T Vkamerc) Iwata te zrake i u ravnini fotoosetlj ivog sloja ( fotokatode)
stvara sliku predmcta . Osvetljenost poj edin ih tacaka fotosloja
b iCe: veta Sto je veCa svctlost pojcdinc taCke predmeta. Na
svakom prcdmcllt postoje svctlij a i tamnija mesta . Njihov od nos
opisujc se kontr<lstom. Smatra sc sla bim kont rastom ako jc
odnos izmcdu svetlost i svetiih i tamnih rnesta ma nji od 10.
nonnalnim kontrastom odnos od 20 do 50 i odliCnirn kontrastom
vi~c od 50.
Svctlosnc zrake osvetljavaju fotoosctljivi ma te rijal (film) i
p ro uzrokuju late ntnu sliku. O na sc u dalje m (hemijskom)
postupku o brade pretvara u viSe iii ma nje zacrnjenc tatkc na
filmu. odnosno u sliku fotogr afisanog prcdmcta .

Panhromatski matcrijal je . vi~e iii ma nje, jednako ose tljiv


po celo m vid ljivom po dru<!ju (c na sl. 3.47). lma uveCnnu
osetljivost u pl:worn delu ko ja sc koriguje Zu1im filterom.
Tn fracrve ni film jc tako scnzibiliziran d a pokriv~l joS i b lisko
I C-podrucj e (obicno od 0.7 do 0.9 rm1). sa nesto smanjenom
oset ljivoscuu zclenom podrucju (dna sl. 3.47).
fotografisanje
samo u I C-podruCju mora sc pogodnim filtrom (npr. , Kodak
\ Vrauen F ilte r br. S7) sprcCiti osvetlja va nje filma vidljivim i
ull raljubicastim dclom spcktra.

[ll6)

( 11 7]

'
I'

l: o If

'

8 I/

j''

l---1

..

I'~'

1\
~

,,.

..

I'

St. 3.47. Spektralrw osetljivo.~t fo togrof\kog filmtt .-Kqdak. {129/: r1 - osnowti,


uesmziiJilizirlmi: b - Qrt()ltr()lttat.$ki; c -JNilllmmwtski: d - JC-film

z,

Fotomatcrijal u boji ima tri sloja osctljiva na tri osnovna


dcla spcktra: plavi. zeleni i crveni. Slika u boji dobija se
suptraktivnim mctodom.

lnfracrvcni-kolor fotomaterijal dobija se tako dn >U tri


osnona sloja kolor matcrijala (plavi. zclcni i crvcni) <enzibilizirana za zclcni. crveni i IC-dco spcktra. Dobivcna slika jc zbog
toga u uslovnim bojama. jer se prikazuju : IC-dco - crveno,
crveni dco- zcleno i zcleni deo- plavo. dok plavi deo spcktra
iz >nimka ncswje (sl. 3.48). IC-kolor-film je pogodan za prikazi
vanjc unornolija na vcgecacijskom pokrovu i u njcmu. One se
manifc),tiraju u promcnj enoj reflektivnoMi u ICpodruju. Njimc

sc istr~tf.uju rnznc holcsl i vegetacijskog pokrovu i nC{Idckvntrm


mask in:Ulja bojom iii vcgctacijom. Film sc naziva i r~tlkolor-fi lrn
iii film za clctckciju maskiranja. Poznatiji film ovc vr~tc jc:
Kodak Ektachrome Infrared Film tip 8443.

...,.....

b) ln fracrvenu fotograf i ja
Fotografir:onjcm u IC-podrufju (0.7-il<m) mogu >e naCiniti
idljivim prcdmeti, odnosno r~likc na njima. koji se nc vide u
vidljivom podrufju. IC:zra~CnJC se .. ~g ~uie talas~c duttnc.
manje rasprSuje na fesucama magic h prasme. Zato JC IC-fotografija pogodna za snimanje uz sumaglicu iii mag.lu.
IC-fotografija koristi crno-beli IC:film il~ IC-kolor-film. _Nn
foto-aparatu mofe biti posebna IC--opuka (obt~no od gcrnlatUJa)

iii standardna optika za vidljivo podrutjc. U drugom slufaju c.


zbog duLih tala>ttih dutina IC-podrutja. menja t itna daljina
optikc. P rilikom korisc_nja crno-belog IC:fil_!'" trebu IC-ftltr~~n
(crni filtar) oncmogut 111 dolaz:tk zraka vtdiJ1vog 1 UV-podrucJa
na film.
U vojnc svrhc lC-fotogr:tfija koristi se za prikazivanjc !ole
maskiranih objckatn, odnosno objckata kod ko jih reflck ti vnost
po spcktru nc odgovarn rcflcktivnosti prirodc. Na sl. 3.49

..
, ..
..

v\

01

....

Sl. J.-18. rn.uupozicijo spd.tr-4111 bo~ ked IC/..olOr filnu~

a) Ullraljubifasta(UV) fotografija:
Fotografija u ullraljubi~astom delu spcktra (0.2~,4rtm)
rcalizujc spccijalnom UV--optikom i fillrom koji ne propuSta
zrukc iznad 0.4 ~am. Mote se korisliti i obit'!na optika. no u tom
>lu~aju

je propusnost ogranife na od oko 0.35run. Mogu se


koristiti svc vrstc filma.
Ultraljubi~asta fotografija je pogodna za otkrivunjc ncpo
godno muskiranih objckata u zimskim uslovima, jcr jc rcnckti vnosc povr~inu r)okrivcni h sncgom oko SQC>/o. n rcflckt ivnost bclc
bojc oko 20%, pa sc belo obo je ni objekti na sncgu prikazuju
crnim.
U tocotz,rafijt u boji korise se dva posaupka : aditi\r!U

1 ~uptmkn'Vnt .

Kod ;tthtivnog pc>slupb ~ju se komplemeru:amc boje ~pc: ktru (pia\ :a.
zclcn;~. Cf\ena) z b r:1 j an j em i u istom odnosu daju btlu boJU
Kod ~uptralttvrq poslupka mclaji sc: stvarnc boJc (purpumc)(T\ena.
pl.a"ozclcn.l. tuta) oduzimanjcm i u istQm odnc)\u d.aJU emu boJU
()\ 1 d.1n3(ftJI postupci u focogntfiji u boji ~asn.,aju ~ na ,uptr.al.CIJI, jc:r ~

u WJu fitm;1 1 n:a p3puu nalaze St\'aMe boje.

(118)

1.,
-

"-

::Cil

f'--.,

I
-

....... -!

..... OC:OEO

..c.

7'I

I \-

V I
I

"'
prikazana jc spcktralnll rcflcktivnost zive vegctacijc u vidljivom
i IC-dclu spcktra(143). lz slike jc vidljivo da vcgctacijski pok~ov
u vidljivom podru~ju reflcktira oko 10% od dolazcc svello.u '"
maksimuntom od oko 15% u zelenom delu spcktra . U ICdelu
spcktra rcflcktimo-.t jc znatno veta (oko 60%) sc dok je
vegctacija tiva. Nairne, li~e. trava i ostalo zclcnilo u scbi sadrti
[ 119)

hlorofilna zrnca, koja su aktivna u fotosintezj sve dok ima u liS.Cu


toliko vodc da se mogu kretati. Nakon toga odumiru . Prilikom
fotosinteze hlorofil apsorbuje manje-viSe sve zrakc spcktra, a
posebno iz bliskog IC-podruCja, jer su biljkama za razvoj
potrebni i svctlost i toplota. Saglasno osnovnom pravilu IC-podruCja - vcCi apsorber je i vcCi cmiter - vegetacija , dok je Ziva ,
apsorbira i emi tira znatno vi~e u IC-podruCju ncgo u vidlj ivom
podruCju . Odumiranjem hlorofilnih zrnaca prestaj e fotOsinte~"l i
s njom i apsorpcija IC-zraka. Reflektivnost u IC-podru~ju se
smanjujc i ostaje samo vidljivost u zelenom dclu spekt ra.
Iznctu fizikalnu Cinjenicu vcoma dobro iskori~tava fal~ko
lor_-_fihn . Z i va vegctacija je na filmu prikazana u j akoj crvcnoj
bOJ (sl. 3.48) zbog odnosa reflcktivnosti 60 : 15. Zelena priroda
prikazuje se plavo. A ko se maskiramo odscCcnim granjem. ono
se, dok je Zivo. prikazuje crveno i Cetiri puta nadviSuje plavu
boju liSCa. Kako liSC::c odumire, smanjuje se odnos reflektivnosti.
Smanjuje se nadviSavanje crvcnc boje i zapoCinje uticaj plave
~oj~ .. Kao rezul tat nastaj\1 svi tonovi od tarnnocrvene, prcko
IJUbJcaste, do plavc . K ako se svc to deSava na crvenoj podlozi
okoline, svi loSe maskirani objck ti su na fotografijama odliCno
uocljivi. U prilogu dato je nekoliko uporcdnih kolor i IC-kolorfotografija loSe maskiranih objckata granjern, sredstava ratne
tchnike obojenih bojom koja nema odgovarajuCi koeficijen t
rcflcksije i sl. lz iznetog s1cdi da j e IC-kolor-film odlicno
srcdstvo za istraZivanja i provcre na podruCju m~1skiranja.
c) Multispektra l na fotogrnfija
Razvojem fotoosctljivih marerijala koji su po celom podruCju jcdnako osetljivi i oStrih optiCkih filtara, omoguCen jc
razvoj multispektralnc fotografije.
Multispektralnom fot()grafijom snirna se ista scena po dclo~
vima spektra (od 3 do 45 delova) sa viSe kamera istovremcno , u
crnobeloj tehnici. Njome se detektiraju sve nedoslednosti u
maskiranju .
Pretpostavka na kojoj se zasniva otkrivanje nedoslcdnosti u
maskiranju multispcktralnom fotografijom jeste u Cinjenici da
ako je mask iranjc izv..Seno kombinacijom raznobojnih ploha iii
traka tako da jc u proscku dobro izvcdeno po celom spcktru, to
nc mora biti taCno i po delovima spcktra. I veC jcdnostavnim
uporedenjem tako clobi venih slika otkrivaju se razlike.

[1201

3.2.2.2 OSNOVNE ZAKONITOSTI INFR AC RVENOG


I'ODRUCJA
BuduCi da veCina optoclcktronskih urcdaja radi u infracrvenom
podruCju spektra, moramo se, radi lak~cg izl~ganja. upoznati s~t
osnovnim zakonitostima infracrvcnog podrut:Ja.
lnfracrveni zraci z.auzimaj u u elektromagnetskom spektru
podru~je izmedu vidlj ivog spektra zra~enjfl i mikrotalasa, tj . od
0,76 do oko 760111n. Mada se vidni svct.losni zraci krecu u
talasnom podrucju od 0.397 do 0,7601m , 1Judsko oko , kada JC
izuzetno dobra osvetljenost. mole da vidi i nc~to iznad 0.76~un ~
a utvrdeni su retki sluCaj evi izuzctnc vidljivosti do 0,85 ~un , pa
cak i do 0.90111n. U svakom s1ucaju , odredene granice su
prib1i:!nc.
Infracrveno r>odruCje elektromagnetskog spcktra deli sc na
Cctiri potpodruCja:

b1isko. . . . . . . .
srednjc . . . . . .
dalcko . . . . . .
vrlo dalcko . . .

.
.

0,76
.
. ..
3
.
6
. 15

3111n.
61un.
l5fun ,
- 760 111n,

Deo bliskog JC-podruja zauzima i fotografsko !C-podrucje


koje sc zbog najvi~e moguce osctljivosti filma prostire od 0,76
do 1.211m.
lnfracrvcni zraci imaju iste osobinc kao i vidljivi, tj. raspro
stiru se pravolinijski. odbijaju se. prelamaj u. polarizuju i interferiraju .
.
Sva tela su sposobna da emituju elcktromagnetne talase, lJ.
da zraCc iii kako se za vidiJive zrake kaZc, da svetiC<<. To
'
zracenje 'je poslcdica
loplotnog st:mj a tela . jer svako tclo zracJ.
cncrgiju u prostor ako mu j e temperatura znad apsolutne nule

(T > 0 K; 0 K = -273,15 C).

Sn porastom temperature tela raste intenzitet zraCenja, a njen


maksimum sc pomera u oblast krac!ih talasnih dutina.
Ako pretpostavimo takvo telo koje svu dolazeCu energiju ~
bez obzira na talasnu clu~inu. apsorbuje, moZemo konstatovat
da su gustoCa snagc zratenj a na jedinicu povrSine i njena
distribucija po spcktru uwisne jedino od temperature. Takvo
telo j e apsolwno cmo telo (ACf). Saglasno Kirhofovom zakonu ,
kod ACT apsorbovana snaga jcdnaka je zra~e noj.
Spektralna raspodcla gustoce snage zracenj a ACf opisuje
se Plan kovim zakonorn zavisno od frekvencije:

(1211

2 Jthf3

I'1".0 (f) = __;::....:.::-::-...:._- [ w


:~T - 1) m' liz
c-e

,(

\Vienov zakon poknzujc da maksimum zratenja ACT' zavhi

(3.32)

gde je:
Pu (f) = spektralna gus1oca snage zratenja ACf sa pov~ine I m2 na frek\'enciji f u pojasu I l-Iz.
bnina s.-ellosli c 2.998 10' (m/s).
Plankova kons1an1a h 6.626 10 _,.. (J
Bolcrnanova kons1an1a k1 = 1.3805 10
(J/K).
f frckvcncija (liz).
Gratitkim prikazivanjcm Plankovog zakonn ovisno o tem
pcnuuri dobijarno familiju krivulja (sl. 3.50) kojc svc po~inju
kod ), 0, pos1i~u maksimum i opel padaju do nulc "" vrlo

visok irn calosnim du~i nama. Sa poveeanjcm lcrnpcrutul'c polo~aj


rnAksimuma sc k rc~e prcrna kraCim talasnim du~inamn.
Difcrcnciranjcm Plankovog z.akona u odnosu n:l). i iznula~e
njcm maksimum:.t dobijamo Wienov z.akon:
dPu(l.) =

d).

!- =

289 8
; (vmJ.

samo od njcgovc 1empenuure. Na sl. 3.50 cr1kana linija koja


spaja maksimumc predslavlja graficki prikaz Wieno,og zakona. Dobra aproksimncija u Wienov zakon je zakon palca

),.., = ~ hm>J. Po-mavaju~i 1emperaruru objekla mo'-erno


pomoCu \Vicno"og znkona odmah odrediti maksimum zrafcnja i

zakljuCili da li jc objckal vidljiv odredenim uredajcm.


lnlcgralna gusloca zra~cnja ACf dobija se in1egracijorn
Plankovog zakona 11 granicmna 1alasnih duzina od ), = 0 do

), = "'

lzraz 3.40 jc SlcFan-Bolcmanov zakon zraccnja. Konswn1n


k:2 jc

Stcf~tn~Bolcmnnova

k,
(3.39)

~r-rTTTirrw-..,-mrr---rrn

~~~~~~~-H~~-r~

konstanta i iznosi:

2n' kl
[ W J
15 c2 h'= S. 6?2IO- m'K' .

Stefan-Bolcmnnov Lakon kate da je ukupno zrafena snnga

ACf proporcionalna ~e1vr1oj po1enci apsolulne 1empera111re.


Grafi~ki 10 jc porlina i>pod Plankove krivulje odgoarajute
1cmperawrc. na sl. 3.50.
Sunce sa svojorn tcmpc:raturom 6000K ima maksimum u

sredini vidljivog podru~ja kod 0.483 !'"' Levo od maksirnuma


pada oko 25% m1~cnc >nage. Oslalih 75% pada dcsno 11
podrucjc duzih wlasnih dutina.
Do sada smo govorili o iclealnom izvoru zra~enj3 - apso-

'
;tl"

lutno crnom tclu. Mc(lutim. takvo telo u prirodi nc postoji.

"

"
S/.

J , j()_ SptktrtJlM

rtupotkla g~ :ron}D ACT : rlt:M kmtwralur~.


CTtk~tno: lVim(.)1. :.ukon

(122)

Realnn tela nnzivnmo )Sivim.


Pona~anjc tcrllnih - sivih tela zavisi od njihovih osobino i
opisujc sc kocficijcruirna: apsorpcije t().<p). reneksije Qr(l..<p),
propusnosli T.,- (l.,<p) i cmisivnosli eT(A.<p). Koeficijenli su. vi~c iii
manjc, zavisni od lalasnc dutinc i upadnog ugla. U daljcm. zbog
jcdnos1avnijc m:ucmnbkc intcrpretacije. smatramo da su ncz..wisni po frekvcnciji i uglu.
Kako se upadno zraCenje delom apsorbira u 1elu, dclom
rencklira od njcga i delom propuS1a. more se napisa~i:

(3.41)

( 123)

Za tela koja nc propugtaju jc

t., =

KOEFtCIJI!NA1 EM IStVNOSTI Z1\ RJ\ZNE MATERIJE

0. pa jc:

(u pr.m::u normale)

t+Qr= I.

Koclicijcnt cmisivnosti t(l.) deliniran je kao odnos spcktralnc


gusto&: sn:ogc zraeenja rcalnog tela P1 (l.) i apsolutno crnog tela
PT.O(l.) za btu tcmpcraturu i talasnu du1inu. lmamo:

l>y(),)

&y

Tabcla 3.10

(3.42)

= PT.o(l.) .

(3.43)

Koeficijcnt cmisivnosti je bczdimenzionalna vclifinn i imn vrcd~


nooti od 0 do I.
Kocficijcnt cmisivnosti e,. i koeficijent apsol'pcijc aT su clvc
ve~anc vc l i~inc. jcr jc pre rna Kirhofovom zakonu:

Temperatura

Materiptl

("C(

Atumlnij: pohran

C'k>..~IF.JI'Il
Mesing:

pohmn1
ok~dn..otm

B.akar:

polinni
o k,idutmi

Zclczo:

polir.1no

oksidir::mo

P~) = l'r.o(l.) .

(3.44)

Cigla.:

(3.45)

Ugalj
Scion
SLaklo
Pesak

"r

= r.

Iz jcdnakosti 3.45 vidimo da ooo telo kojc ima spo;obnost vcte


ap>orpcijc upadnog zr:ocenja ima i sposobno>t vcee crni;ijc. ~to
jc jedna od osnovnih zakonitosti ICpodrucja.
Na osnovu koeficijcnta emisivnosti motcmo iz:,,rliti podelu

na:

~ apsolutno crno
Cy < I ~siva tela,

tr l

0<

r, - 0

telo.

apsolutno belo telo.

Za rcalna tela rclacijc 3.38 i 3.40 dobijaju oblik;


- ;pcktralna gustoa snagc zraeenja realnog tela l',(l.) je:
P, (l.) ~ &r l't.(l.)

(3.46)

- intcgrahm gusto~a snagc zrat:cnja realnog tcltl J>1. jc:

Prtrk,T'

(3A8)
- za visoko poliranc metale (idealna oglcdala)
pa jc
Qr I

[124]

t1

tcii nuli ,

(3.49)

tOO
tOO

0.03
0.6t

tOO
20

o.os

40

0.2t

100

0.64

100
100

0,7g

0. 6~

O.IW

0.9

2Q
2Q
2Q
2Q

0.9
0.95
0.92
0.94
0.90

2Q

0,96

-to
-tO

0.96

H.rasiO\'ina - glatkl

2Q

0.90

ZentlJiSlc: '\uho
nlOklo

2Q
2Q

0.92
0.95

Voda dt."Suhsana
U:d

O.l!S

100

0.94

tOO
tOO

0.92

2Q
2Q
2Q
2Q

U.05
0.27

Cclukna
Papir beli

2Q
2Q

0,9
0.9>

Ljudska kota

32

0.9S

Uljana boja: J)I'OM!k


t .ak boJa:
h<.'l:a
crn:a

0,97

Sloj maz.iv:1 (Humk ~loj tm poliriHJOj


Ni osnovi)

os.nova.
Sloj dcbljinc: 0.025 mm

O.OSl mm

(3.47)

- zu ncprovidnc materijale (mctali) jc:

o.os
o.ss

20

CfVCilll

$iii tau na
S:1mo1nu

lz rclacija 3.43 i 3.44 dobijamo da jc:

tOO
tOO

20

ZM<I:ulO

,,

(), 125 nun

.,.. . . ~ M~~Uol~ ..- ,............

....,._1(...

I '1\e ~....,.(~,_.~ ~~- tm II~


!. U,_.."JO u ~-~ :\.110, A (i.A I R - ~ AGA ~ s,..- AB

(125]

0.46

0.72

Dntirn izmzima moguCe je. na osnovu pozn:wanjn kocfici

jcnlll cmbivno;ti realnog tela i karaktcristika ua~nja ACf,


oceniti karatcristikc zra~nja rcalnog tela. U rabcli 3. IU date su
prm.c~nc ncdnosti koeficijenta emisivnosti

za

rnLnc m::ncrijnlc

.<a "cdnjc ICpodru~je. Mogu se koristiti "1mo L<1 orijcntaciju.


poo)to rcalni T ima ugaonu. tempcraturnu i frckvcntnu zavisnost.

Kirhofo, l3kon mofe se napisati i kao odno' ;pektralnih


kocficijcn:ota apsorpeije i emisivnosti a,{l.)lr1 (1.) I. U ovom
obliku Kirhofov zakon kate da telo. na datoj tcmperaturi i
tala~noj duf.ini, apsorbira znatno vi5e cncrgijc ncgo Ito jc
cmitujc.

U rcalnoj situaciji, aTO) i t 1 ().) nisu za istu povrSinu


jcdmtki, z.bog njihove tcmpcraturne zavisnosti i tcmpcraturnc
mzlikc izmcdu izvora zra~cnja.
Uzrnimo za prirncr parkirani auwrnobil iii t~vion na Suncu.
Jcdini natin na koji sc mo~c automobil oslobodili akurnulilanc

cncrgijc Suntcvog zratcnja jcste njeno zmtcnjc u okolinu.


Za upravljanjc tcrmickim stanjem takvih objckata potrcb
no jc poLnavati speklralnu apsorptivnost Sunecvog zratcnja
{6000 K) a.. spektralnu cmisivnost okoline {300 K) r,. i njihov
odnos kod kojcg nastupa toplotna ravnotcta (:,:) - tabcla 3. 11.
Vclikc \'rcdnosti

~ govore
r,.

o VruCim .

;1

m~1lc

dcjstvu i sl.). pto ;,c noogu Olkrivati i cak napadati projcktilima o.:o
IC-samovodcnjcno. Gradovi i privrcdni objekti {termoccntralc.
metalurllke fabrikc. toplane. i sl.) takodc intenzivno zratc.
Ostali objckti. ako ncnoaju '!Opstvcni izvor toplotc. zratc od
sunca apsorbiranu toplotu (ccsre. aerodromske pistc. zemljiStc i
sl.). To zrarenjc ;,c potpuno podudara sa l3konitostima jcdna
tine 3.46 (asfallna cc"a iii ~elezni most zrare vi5e od bcton,kc
ccste iii mosta). Kako sc u toku noci objckti hladc. zraccnjc jc
uvek u sumrak i p&ctkoon no6 najjacc i jare jc tokoon lctnjih
mcseci. U zimskim nocscciona, poscbno ako je zcmlja pokrivcouo
snegom. vojna l)rcd:,tva i objckti sa sopstvenim izvorima toplolc
dobro su vidljivi ~tHO Sto jc njihovo zracenje znatno vc~c od
zracenja okolinc.
IC-snimci objck~tHt nn zcmlji~lu uvck pokazuju cmisionu
sliku tog objckta. Svctliji delovi snimaka su dclovi objckw koji
inlcnzivnijc zrac. Z~tvisno od rczolucijc i udaljcnosti snimanja.
dobija sc tatan sniruak iii samo konlurc. Na sl. 3.5 1 prikazan jc
IC-snimak broda na pu~ini. Dobro su vidljivi topliji (svctliji)
dclovi broda. Na sl. 3.52 prikazani su avioni na stujanci.
Razlikuje sc avion koji jc slcteo (topli- svc1li motori) od aviona
koji tu vee du~c stoji. Tnkodc sc ratlikujc i sastav polctno-slctnih
i rulnih staza (bcton i a<falt).

o hladnim

objcktima. (To je razlog ~to su putnifki avioni ,..1 gornjc <trane


obojcno bclom bojom .)

Ttbcla .3 II

u.

I', a

,!!,

0.027

14.35

0.2t

cl<k,imni
Uoja'J'iO: ~iv11

0.387
0.42
0.15

0.77

2.fKI
U,t9

.. 'liO) bcln
Ncrd:lJU~i tclil. pes~irani

0.87

0.117

O.t9

0.\1-l

MateriJa l
Aluminij J){)lirnni. m1..ma~cn

....

J>c~kir:mi

'"'

1,01)

Sf. 3.51, lC:mimak brt>dn 1m puf/11i

1.77

kam1oni. tcnkovi. transponeri. brodovi. artiljerij~~a oruda u

Prilikom prolaska kro~ ntmosferu infracrveno zwCcnjc jc


oslabljcno zbog zajcdnickog dcjstva apsorpcije i raspr~cnja.
Apsorpcija zavisi od ::.ol<~tava ntmosfcre i talasne dui:ine ICJraka.
dok je njihovo rasprScnjc za,isno od velicine i broja ~cstica
atmosferilija. U mnogim slucajcvima ICzraci bolje prodiru krol
vazdub nego vidljiva ;\etlosl. naroeito pri lo5im atmosfcrskim
uslo,ima (kiSa. snc1.nc padavinc, slaba magla. dim i sl.). Medu

IJ26)

[127)

KoriStc.u

1\11

0.78

U.44

o.:w

tZ.\'Qri kao za tabelu 3. l0

Kao i ~va druga tela. na

tempcraturi iznad ap,olutne nulc,

tako i vojna >rcdstva i objekti zracc clcktronoagnctnu encrgiju u


ICpodrucju . Ncka od njih su izraziti izvori ICmlccnjn (a,ioni.

nwgli sa vidljivo5Cu oko I km. dutetalasni ICzraci prolazc ~olj~


od vidljivih z.mka i imnju izraz.itu prednost. Moic sc OCcktVilll
domet veCi ta dva do ~ctiri puta od dometa vidljivc svctloMi;
- pri kisi. sncgu iii Jcdu. nastupa jako slabljcnjc IC-uaka :
njihov domet u tnkvim uslovima odgovara priblii:no domclu

vidljive svctlosti.
3.2.2.3 IC-ZRACF.NJE VOJNOII-o'TERESAI'<TNIH OBJEKATA

St. 3.52. IC-srtimok ollioua

110

.\loja11ri

tirn . u lakvim slu~ajevi n1a jc mogueno!>l prostirnnjn raznih


dclova ICspckcra razlicita, sto zavisi od vclicina ccstica u
atmosfcri kojc omctaju prostiranjc svctlosti. Vodcna pnra. ozon,

ugljcndioksid i ugljen-monoksid upijaju pojcdinc dclovc IC


spcktra skoro potpuno, te se lC-z.raci tih tala!)nih du.limt nc mogu
uopStc koristiti. Scm toga. IC-zraci Jako prolazc i kroz izvesnc
matcrijc kojc su za vidljive zrakc ncprozracnc (karton, ern a
hartijn. tanak sloj cbonita. pa. ako im jc dutina vclika. tak i kroz
asfnlt). Kroz .vaku ovu materiju. pak. ne prolazc podjcdnako
Jako svi zraci Suntcvog spektra. Na primer. krot obiCno staklo
prolazc samo ICtraci talasne dutinc do oko 3.51'"' kroz kvarc
do S1m i sl. IC-zraci sc prilikom prostiranJa kroz atmosfcru
ra>ipaju odbijaju6 sc od materijalnih ce>1ica i vodcmh kapljiea
kojc lcbde u atmosfcri. Rasipanjc jc mak;irnalno ako je talasna
dutinn JC.zrnka jcdnaka prcCniku ccstica. S obzirom nn to da jc
talasn:t du,ina zraka IC-spektra vcca od talasnc dutine vidljivog
spcktra. to sc oni manje rasipaju od zraka vidljivog dcla spck tra,

Za sada ncma pritupalnih 1a~nih podataka o ICzratcnju


izrazito vojnih objckata. jer su ta ispitivanja dugotrajna i
zahtcvaju po~cbnu oprcmu i novijcg su datuma. I pored togn.
tako dobivcni podaci su sumo orijentirni, jer cmisivnosl objeka1n
zavisi od vrstc. ~Hlnjn (~isto. prljavo, rnasno i sl.). tcmpcr:Hurc

povrSinskog sloja i ugla posmat ranja. Ncmalu poteskocu pred


stavljaju i tru~a prostiranja i ncposrcdna okolina. Trasa pokHZl~JC
razlicitc uslovc pro>tiranja u prizcmnom sloju (sl. 3.53) i sloJC
vima po visini. Ncposrcdnn okolina vojnih objekata jc u vc6ni

,.
;?.

-, kiS>\0

DM.K0 IC ~E

rvl '

t-1

~lrinc pro70rH. a time


mozemo da zaklju~imo:

prozra~nost.

povccavaju. Iz toga
- primcnjivati sc mogu samo oni delovi IC-spcktra u kojima
jc atmosfera prozrafna;
- pri prozra~noj atmosfcri. a takode pri sumaglici iii >laboj
i

( 128)

l ~ ~~ r+- -t!

'

II'

ma. Na sl. 3.5:3 dat je dijagram prozn~nosti ::umosfcrc U t

1hog mnnjcg procenta vlage u vazduhu.

-==t

'

pa ornogucuvaju l>olju vidljivost pri loSirn atrnosfcr>kim uslovi


ICzrakc u talasnorn podntcju od 0.5 do l5Jun.
lz sl. 3.53 vidimo da IC-zraci, cijc talasnc dutinc padaju u
prozorc prozrn~nosti. lako prolaze ktoz nlrnosfcru. i lO tim
lt1k~c Sto irn jc talasna du2ina vcCn. Sa povc~anjcm vi'iinc se,

,,.)

Sl. 3.53. PrQUtu'mJ.\1/)1-/zcmm mmtJ:ofin zt1/C-zmkc- u wlastlom IJQ(/rufju ocl 0,5


do 15 Jim (.frtfironl tiro jtt prozmtni deo (ltmosfer<')

sluCajeva vegetacihki pokrov kod kojcg cmisivno~t zavisi od


!)tanja i vr!)tc vcgctacijc, osuntanosti. godi.Snjcg doba i doba

dana. vla7no>ti i sl. Koko sc od svih objckata apsorbir:t i


renektira Suntc,o zmtcnjc. to je za tacne proracunc potrcbno i
poznavanje karaktcrhtika Sunca i spek1ralnih koclicijcnata rcHeksije i ap>orpcijc.
( 129)

a) ZcmljiS t c pokrivcno vcgctacijom


lnfracrveno zra~cnjc zemljigta pokrivenog vcgctacijom opisujc sc spcktralnim koericijentom cmisivnosti. a zavisi od mnogo

faktoru. kao Sto su: vrsta vegetacijc i njcno stanje. doba dana i
osun~anost (asimilacija). la.inost. ugao posmatranja i sl.
U na~lu. vcgctacija ima izra1cn maksimum u bliskom
IC-podrufju (0.76-3 run). i to samo u pcriodu osuntanosti.
l ntenzitct zraCcnja jc zbog asimilacijc tnko visok dn pokriva
zraCenj n prirodnih iii vc~ta~kih izvora. kao ~to su, na primer.
konccntracijc snaga u gustoj ~umi.

b) Objekti na zemljistu:
Objckti niskogradnjc na zemljiStu (ccstc . polctno-sletnc
staze i sl. ) izlofcni su zagrcvanju od Sunca tokmn dana i
hJadcnju tokom no~i. Spckl ralni kocficijcnat cmi:,ivnosti zavisi

od saswva (beton. a>falt i sl. ) i ugla posmatranja.


Kako sc temperatura objckata niskogradnjc tokom dana
menja. n njome i intenzitet IC-zra~nja. to se ovaj fenomen
mote koristiti za maskiranje. Kako temperature nisu visoke. to

veCina zratcnja pada u dalcko IC-podrutje (8-13 run). Maksi-

cncrgija. G lavni ilVOr zraCenja )U isp~S~i gasovi koji. za~revaju

i~puSnu ccv i okolinu: . Nc~to . nlllOJI ~~vor .~ratC~Ja JC ..d~~


kamscl'ijc oko motorn a aznad flJ Cgn. NaJmanJI cleo zraCenJ.-1 JC
po>lcdica zagrcjanosti vozila S~nccm.
.
.. . .
Kod tenkova itvor zra~nJa. pored navcdcnth. moze btl! J<l>
topovska ccv za vrcme d_ej_st.va .
. .
..
Kod vozila c;;u znafuJOI 1zvor uatenJa 1 1oplc gume, zbog
vclikih povrSina i rclnt ivno visokih tcmperat~ra. florast tempcr~a

turc guma jc poslcdica trcnj a i prcnosa topltnc sa podloge. .

Knko sc radi o nifim tcmpcnuurama. zra6cnJC se naht~ l~

,rcdnjcm i dalckom ICpodru~ju i postoji svc dok sc :zagrcJ3llt


dclovi ne ohlade na tcmpcraturu okoltnc.
..
Prostorni dijagram zra~cnja jc, zbog slo,cnc geom~tnJC
objck;Ha, tclko unnprcd prcdvi~liv .. l~a ~ ~.1on za svak t ?bJCkat
:..nimiti poscbno. Na sl. 3.54 dan JC ttptt na dtptgram zn tcnk ( 151(.

..,..

mum zra<!cnja mole sc izratunati prcma rclaciji 3.39.

Objckti visokogrndnjc sc od objckata niskogmdnje razli


kuju po tome sto pored zagrevanja Sunccm imaju i sopstvenc
izvore toplotc. lntcnzitct zra~nja z.wisi od spcktralnog koefici
jenta cmisivnosti po\'f"Sinc objckta i njcgove toplinskc izolacije.
Maksirnum zntCenja nnlazi sc u dalckom I C-podruc!ju.
c) Stac ionarni top lot n i izvori (agrcga t i. kuhi
nje i sl.):
Objckti ove vrstc zral!e z,wic;;no od sopstvcnc temperature

(jedn. 3.39). Razvojcm i sve vetom primcnom IC-tchnikc Ut


izvic:tanjc postaju svc znntajniji objckti osmatrnnjn. jcr se iz
njihovog raspo1eda . snngc i vrste mote zaklju~ili o rasporcdu
snaga. Zbog toga sc testo nazivaju i rnodernim izdajicama na

boji.Stu.
Otvorene vatrc imaju iz:ral.ito zrntcnje u bliskom i srednjcm

IC-podrufju. dok zatvorene vatre i. npr., upaljenc dimnc kutijc


u dalckorn IC-podru~ju.
d) Pok r e t n i objek t i (vozi l n, tcnkovi i s l.):
Pokretni objckti koriste za pogon motorc sa unutraSnjirn
sagorcvnnjcm kod kojih sc. tokom rada. osloba((a 'clika toplotna

[130)

Sf..1.54. /)ijt1grmn zrolt:nju U11kn 11 ~wtiklrfiiOJ rtll'lli

c) Pl ovni obje kti:


Plo,rni objckti u naeelu imnju v!Su tcm~?Cta!ur~ od te~~ra:

turc okoline. Jz.raziti izvori zrttfcnJ::t su diOlnJ:lCI. ~~entah1caom


otvori rna~inskog proscora. delovi palubc i~m~d rna~ms~og pro
ston i rnlaz izduvnih gasova ~tko brod konst1.turbulska J?ogon.
Zra~cnjc broda pripada dalckom IC-podruJu. a turbanskog
mlat:t srednjem IC-podrucju.

I) A vi on i:
Z mtenjc aviona je sastavljcno od nekoTiko osnovnih kom
poncnata: od rcflcksijc zraccnja od drugih izvont (Sunce_. Mescc.
ncbo. Zemlja i sl.). od sopstv~nog zracenja ispu~~1ih ccvt. oblolic
motom i mlaznicc kod mlazmh motom. od topltnskog zra~nJil

[1 31)

vrclih ispuSnih gasovtt i sopstvcnog zrac!cnja povrSinc aviona.


kao posledice zagrejavanja zbog trenja u vazduhu . poscbno kod
naclzvuC.nih brzina .
Z<~ occnu ref~cktiranog .zr~tCcnj :l od povrSine aviona p<>
trebno Je. P.~znavanJ~ ~amkt.enstlk~) SunC~vog zraCenja i spcktral
nog kocfiCIJent a CllllStvnostt povr~me avtona.
Za <~nu ostalil~ kon.lponcnata ukupnog zraCenja aviona
pot rebno JC poznavatt brOJ ne clemente, kao Sto su geometrija
kon.str~kcije i vrsta povrSinskog slojtt, brzina , vrsta motora. vrsta
gonva 1 s!. K ako se u biti koristc dve vrste aviona - sa klipnim i
St~. mlaznun morororn. to se u nastavku ukratko razrnatraju
nJthovc karakteristikc u smislu zraCcnja.
:- _Avioni S!f klit~nim mo1orom: glavni izvor zraCenja pred
staviJaJu zagreJanc 1spuSne ccvi (- 65%) zbog svojc visoke
temperature (800-350 C) i velikog koeficijenta emisivnosti
(e,. ':' 0,8~,9); oplata n10tora .zbog nizih temperatura (oko
100 C) J?r~dstaviJa manJI IZVOI' 1 ZaJedno sa z.raCenjem ispuSnih
gasova tom oko 35% od ukupnog zratenja.
. Kak? jc kod klipnih motora ncpotpuno sagorevanje. to se
u 1spuSrum gasovima nalazi jo~ i veCa koJi~ina Cestica ~ade.
~spu~ni gaso~i imaju temperaturu oko 900- 1HJ0 C i pokazuj u
JZrazue J!~aksnnumc na talasnim duZinama 1.3; 1,9; 2.7 i 4,3!un
[143J. ,OJagram zracnja j e u h~rizontalnoj ravn i sliean clipsi, a
u verttkahlOJ usmercn u pravcu 1spuSnih cevi (sl. 3.55).

niji i~vor zraC::cnja ukoliko jc veC.a brzina, manja visina i duZ.e


tmjanje leta.
. . .
Otvor rnlaznice motora mo~e sc smatratt SJvtm tclom po~
vrSine S, koeficijen ttl emisivnosti 0.9 i te!n pc1ature is~uSni~
gHsova. Ternpcratura ispuSnih. gasova zavist od v_rstc av1ona 1
l'c:iima rada mowra. Tako JC kod turbomlazmh motora \t
normalnom re~i mu rada temperatura oko 500-600 C, u forsiranom reltimu oko 600-700 c i kod sporog leta od 350-400 c.
z~, primer moiemo odrcditi zra~enj7 otvora. mlazno~ mo
tora aviona Boeing 707. Turbornlaznt avton Boetng 707 una 4
turbomlazna motora JT4A sa povrSinom mlaznicc od 3.66m 2 i
tcmperaturama: prilikom polctanja 635 c. tokom leta 515 c i
prilikom slctanja 485 C. JaCina z.ratenJa Jednog motora J JC :

(3.50)
gde je: T = kocficijenl emisi vnosti. obiCno 019,

k.... = StcfanBolcmanova konstama = 5,67210 - 8 m2 . K 4 '

T = temperatura u [K) = 788 K.


S = povrliina mlaznice [m~ = 0,366 m2
Dobijamo:

=o,9 5.672 . w-(515 + 273. 16)' o,366

= 2292 W sr -
Cctiri motora zrace : 4 x 2292 = 9168 W sr - .
ZraCenje jc usmcreno u zadnju polusferu. Ka~o se pril.i kom
osmatranja mlaznice iz zadnje polusfcre povrSma mCnJa sa
kosinusom ugla, to dijagram zraCcnja jcdnog motora ima kosinu
snu zavisnost (sl. 3.56).

,.,.
St. 3.55. Dija:grmn JC-zraft:11ja d11ommomog kli'pnog aviona: a - ulwrizomat,oj
nwni, b - venikfllt~oj r<tl'lli

- Avioni sa mlaznim motorom: glavni izvor zraCcnja jcstc

o~vor n~laznic.e motora i vrcli rnl~z ispuSnih gasova. K od nadzvuC~

'

mh brz1na av,on, zbog zagrevanJa trcnjem , postajc sve intenziv-

Sf. 3.56. Vijasmm : rtr&"j(l aviona F-1{}4 u tl - v<rtilwltuJj, b- horizor~Utfnoj rawri

r132J

[133]

Spcklrn!na ~araklcrislika zra~enja mlaznicc mlaznog moIOra pokazu1e sh~nos1 sa ACf. Razlika jc u pojavi dva mini
k_od 2, 7 i 4.2,om. zbog jake apsorpcijc vodcnih para i
ugiJCndooksoda u vazduhu, jer je u 1om dclu almosfcra ncpropu
sna (sl. 3.57).

'""!""

lure (do 2 .000 C). Pos1itu sc veti pooisci. ali i zna1no ''C~
IC-zra~njc mlll7nice (409-1 Wsr- 1) i mlaza. Sa poras1om brzinc
ilnad 1.5 M smanjujc sc mlaz izduvnih gasova kod nak nadnog
.;;agorevanja i Lod bn:inc oko 3.5 M poprima ra.zmcrc mlaz..'\ kno

Ako avioni koriMc rnotorc sa naknadnim sagorcvanjcm.


si1uacijn sa zra~cnjcm sc ;rnat no mcnja. Kako se sagorevanjc v~i
u podru~ju mlaznc ccvi. vludaju u mlaz.nici znatno vik tempera~

kod obi~nog sngorcvanja (143 J.


g) Hc li kop l cri
1-lelikoptcri ~u lctclicc !ttl relalivno malom brz.inom i povlii~
nom. G h1vni izvori zra~cnja su olvor mlaznicc rnotora i mlnz

l--l- . : \4
8U

- .25
- 5 A

4
;, rpm)

St. J.S7. s,~kll'tllna lwmktt!Ti.ftika uo&.tljo m/(IZIIit'l' mltrMOJl mmomfNJJ

. .Minl mlaznog mo tora prcdstavlja struju vruCcg va1...duha

k~JOJ 1cm1>cratura opada vrlo brzo sa udaljcno~~u . Na ~1. 3.58

pr1kaz.nn:1 JC prostorna raspodela temperature u mlulu motora


ITA.4 "''iona Boeing 707. Vidimo da 1cmpcra1ura kod obi~nog
<agorc~an1a vrlo _brzo opada sa daljinom oako da JC ukupno
zra~nJC u podrut1u 3.2_- -I.SJ.Im dooko 10% zra~nJa mlaznicc.
Z~g bol)cg S3j~OrcvanJa u produktima sagorcvanJR viSe ncma
tado kao kod khpnoh mo1ora. pa spcklralna karaklcrblika zra~
nja ima dva maksimuma: kod 2.7,om (zbog 11.0 i CO.) i kod
4,2Jull (zbog CO,).

bpu~nih gasova. Zratcnjc jc. zbog nizih le mpe raturn


lC-podru~ju. i U))mcrcno u zadnju polusferu .

u dalckom

h) Covc k
Covck. zbog ~vojc te mperal\lre. predstavlj a prirodni izvor
zraccnja. Go in ljudska kota ima veliku e misivnosl (&1 = 0.98)
koja kod la1asnih du,inn ve~ih od 2 J.llll ne zavisi od boje kolc.
Tcmpcm1ura ljudske kote zavisi od izme ne 1oplo1c izmcdu
ljudskog lela i okolinc. U normalnim situacijama. kod lempcralure okolinc o ko 21
ljudska kota ima lemperaturu od oko
32c.
Kako jc tovck uvck obu~n. 10 je zracenje saslavljcno od
dve komponcnlc. Olkriveni dclovi tela (lice. ruke) imaju viSu
temperaturu i vcliku cmisivnost. Pokriveni delovi tela imaju ni!u
tempcraluru i ni:lu cmisivnost. zavisno od vrste odete.
Od uku pnog zratcnja roveka oko 32% pada 11 dalcko. a
oko I% u srcdnjc IC-podr11cjc.

c.

3.2.2.4 A KTIVN I ICU REDAJ I SA PRETVARACEM SLI KE


Ak1 ivni i infrucrvcni urcd:lji prctvaraju slike iz ncvidlj ivog
IC-podno~ja 11 podno~j c vid ljivo ljudskom oku. Podru~jc osma
tranja osvcl ljavn sc IC zracima pomocu IC-rcOe k1o ra (sl. 3.59).

Reflektovani zraci dolnzc prc ko optikc na katodu prctvarnkc

cevi. Tu sc s1vara clck lron<ka s1ika koja . ubrzana od elc klro nskc
optike. cloi:Jzi nn ckran pretvaraCke ec:vi. Na ekranu se stvura

vidljiva slika u hoji koja zavi>i od vrstc upotrcbljenog fosfora.


Frckvcnlno podru~jc ICurcdaja"'zavisi od speklralne osclljivosli
fo1oka1ode ('1. 3.60). Da bi osclljivosl prctvaraCkc cevi bila

SJ. J.S&. I:Oltntu> mllullturbomla:~ mOiora ITA I (8-mt 7r.J1J na nn<H~ nwta
I : (II} nomtalttn nad, (bJ Sll dodomim S4g0tttfm}t'm f/1<1/

optimalno i)kori~tcna. fih:1r reflektora mora imati najmanjc isti

(134J

(135]

propusni op:.cg (>1. 3.60b u odnou na c. d. c).

lnfmc~vcnoj

prctvarackoj cevi je za nod clcklronske optikc


1 ubnavanJc clektronske slike potreban vrlo visoki napon (1215 kV) koji ;e dobija iz baterije preko prctv:ua~a napona .

ra:,.poznavanju objckata i njihovih detalja na razliCitim p<Yladin~


ma. lsto tuko. svi oni koji rnogu bitt objekat osrnatrtmJa
lCuredajima moraJu poznavati moguCnosti raspoznavanj a kako

bi se mog,li

efika~no

... :-i:

ma"kirati.

~ . 1(~.

''

o-.:I

~~

1-

I
). -l

'

.fj,;--"'P

'\ .,._I I/ II ~ \ ,,r"ilr"


.!

.. "' ,.

OJ

04

''

v ~H~
'!

'

,
f

'

'

' '0 9 1 1 1 l 1
~ ("""')

Sl. J.61J. Spe(..rr.liJIII o.Jetljwo,t: 11 -fo4or ~krana. b - f()lokmodtl, c- lCfilturR<.i /0, < - ICfilrar RG 9. /- ICfiltar RG 7
Sf J.$9 Pnt~'P oAtino& IC-urt'dojo: a - ICrrflrklor: J - rrfldr.tM, 2- Jl)flilco.
J ICJiltar; b - ob~kt tnmatranja. c - ""dflj zs ontW/UIJI](": I - ub/('Am, 1ICprtn urlllka m. J - okular. 4 - /Olokllloda. 5 - rtnm, d oAo ptnmatarllla

lz konstrukcije pretvaraca slike vidimo da njcgova 'po>bnost raulvajanja zavisi od veliCinc fotokatodc i ckran:1 i njihovih

kvalitcta. Ukoliko jc njihov kvalitct slabiji. to je mot mzlaganja


rnanja. a ukoliko su dimenzijc manje. to su det:llji nu ~lici svc

viSe izjcdnt~ceni. Slika na ek ranu je zclenc bojc z:uo ~to je


ljud>ko oko tu najosctljivije.

Slika nn ck ranu lCpretvaraCa razlikujc sc od slikc nn koju


smo u svakodncvnom f ivotu navikl i. Bojc kojc ljuclsko oko vidi
poslcdica su rcncksijc svctlosnih zraka one talasnc ch~inc koja

sc odbija od objckta osmatranja. Tako je u vidljivom spcklru

Aktivni IC-uredaji. sa rcflcktorom za osvetljavanje i pretvaraeem slike. za potrcbc O>matranja sa zemlje ciljev11 "'' zcmlji
proizvode sc i primenjuju u sledceim varijaotama:
- IC-durbtm ow rcflcktorom i bez njega. dometa 50-70m;
- ICurctlaji no nobw \'Ofnju, binokularni. domcta do
50m. sirokog vidnog ugla i velike dubinske ostrinc;
- 11i!rmski IC-urrilaji. monokularni . uskog vidnog ugln
( -7), .ut monw1.u na oruda za koja su konstrui:,uni, i
dometa 700- IOOOm (koji u vcCini odgovara dometu oru~
dH): z:t prirncnu na oklopnim borbcnim sredstvima;

konstrukcija optikc jc pc riskopska;


.
.
- JC-uretlt1ji za osmntrtmje, sa vclik im domct?nl 1to ~~c~un
vidnim uglom , domct: l.000- 1.500m. zavasno od JUC::IIlC

JC-rcflektora.

ncki objckt plavc bojc ako od bclog svetla. kojim jc owctljcn.


reflcktujc samo plavi deo.
IC-zraka rcflcktuje od objekta osmatranja i tamniju nko se
manje IC-zr:tka reflektuje od objekta. Sto znaCi da zavisi od
vcliCinc rellcktovane energije i koeficijenta rcfleksije osmatranog objekta. Zbog toga je neophodno obuCavanjc osmatrata u

3.2.2.5 IC-REFLEKTOR I
U konccp<:iji vodcnja nocnog rata. S\'C do primene pa;ivnih
urcdaja. predvidana je mnsomn upotreba aktivnih IC-urcdajn
s,ih ' ''"" (o.matraCki. vozatki. ni~nski). od kojih svaki ima
S\'Oj IC-rcflektor rclath no skromnih cnergctSkih mogu~nO'ti.

(136]

IJ37]

Nn ckranu prctvarntn. slika jc svctlija ukoliko :,.c vi~c

OSNOVNI TAK11CK01"EHNICKI PODACI NEKIH


AKTIVNIH ICUREDAJA

Tabcla 3.12
Op<KI.<
karaktcnshkc-

Tip

\'Na

1'0'< \idni
tanJc
I
t\NIPAS-5
(SAD)

2
durbut

'
I:I

"'""
4
27'

Tip

.....

rdlcktora

'
~

;;

spoljni
il.Yor

"'c
0

:;;

M18
Sl. J.61. IC-undttj :a llol'tm t'()!nju

durbil

I :3.5 12"30'

(SAD)

..

..

NIPfi.JA (Fumcuska)

Upoercba

za nOCnu
vo!nju,t;J
dctckciju
IC izvom
opSut o,mu1ranjn. u1
OS\ellj:t\anjc

ICzraeima
JRH 6\tL
(SR Nc-

durb1n

16

6'

durbin

I:I

so

..

..

..

..

natb)

IDF:J.I
(SR N<
matka)

~aosma

tr.~nja. u OJ.
0--.cbtLm
JC"denama
KoV i sl.

opSia o-.m<~

tranJ:.l. Ul
osve1tjcnjc
ICzradm:t;
korhh~

za vot.nju

UA 950?./ill

..

durbin

UA9501100
(I lolandija)

B 17111
(SRNc
..atka)

OJl~lll O!ollU.

tranju

iZ\'01"

ntbn,kt,
I..oman
c:b.n11

I :5.4

10'

=:X
;a
-o

....
:c--

"'~
0 -

tcnh

- g_

S/ J.61. ;\d4ns/U ICW<dDj US 91/J OZ (1/o/undI<J/

(1381

~~reO.

s.poljni

(1391

xsw.
lOU

na tcnkOVlml
M-47,M4.

Lcop:ud.
Ct-ntunon

'"

IJMSOOI
(SRNcmaCka)

2
ni~anski

I :4

tcnkn

. C

'*g it:;.;" .,

..

M32

niSanski

(SAD)

tenka

mt1t ka)

.-

"'~

n i~tlll ski.

iZ\'Of 1111

I :4

.,. .
~
~

zo:t l ~ako
naoru!:1

g._
_c

-.
c- _c

tcnk M60

tcnku

..

nje

US911 3/02
( Holnndij a)

~E

..

M-35, M36
(SAD)
B S.V
(SR Ne-

.~~

nnlcnkovima
~1 -47. M-48.
l.oop.;rdO(,
... centurion
i :-;1.

c.
o'"" -::<:
E .;.,:
o
C-

tcnk MOO

'"
rcflcl\

domet 300
m. pn~k:t.

lOr

milraljcz.

J>ripadn

ruCni ba.:~11!
i sl.

..

mitraljcz
rut ni bitC:.lC

otK. Gustav
M -19

voza~

(SAD)

tenka

M-24
(SAD)

..

"c E

tcnka

..

..

26.8 o~

:0.!:

26.8

rend:.

domctl8m

domet IS m

nmlatori). Sto p redstavlj a ozbiljan p roblem sluibi snabdevanja.


D a se izbegnu mwcdcni nedostaci, savremcnc annije uvodc
u opremu )llzajedniCkc I Crenektorc znatne snage sa iskljuCivom
namenom osvetljavanja zemljiSta. Njihova p rimena ima slcdcCc
prcdnosti :
- ne otkrivaju sc vatreni polol.tji ;
- gotovo jc ncmoguCe odredit i njihove taCne koordinate
(jcdino uz pomoc poscbni h I C-uredaj a);
- svojom vclikom snagom b loki raju rad svih I Cpretvarata
koji sc nalaze u njihovom dometu . posebno na rnal im udaljcnosti ma, i
- 1nogu se brzo p rcbaciti sa i nfracrvcnog na vidlj ivi dco
spektr !l, Ci me je omoguCcno o tvaranje vatrc i oni m sredstvi ma
ratne tehn ikc koj a nisu oprcmljena TCpretvaraCinHl.
lnf r:rl crveni reflektori sc joS koriste za osvct ljavanje boj iSta
i stvouanjc senki koje su ncophodne za kontnlSUlu sli ku pasivni h
uredaja- pojaCavaC.a svetl osti u noCinu bez mcscCi ne.
U tabeli 3. 13 nalaze sc osnovni podaci I C-rc flcktora.
l z izlotenog se moZc videti da j e gl avni ncdostatak vojnc
primenc l C-reOektora otkrivanje sopstvenog poloUlj a. Z'lh valj uj uCi rapidnom napretku l ascrs.ke teh_n ike i teh.r.tOiogije l?r?izv?dnjc snai.ni h l asera, u oprcm1 oruZJa u tumiJama vehk1h s1I~L
poj aviH su se osvetlj ivaCi koj i kao izvor svctl a koriste snaZnc
laserc IC -poclrucja. S obzirom na to da j e l ascrski snop po svoj oj
prirodi vcoma uzak , to su razvijene d vc principijelne vrstc
uredaja : laserski osvctlj avaCi cilja i l aserski osvctljavaCi zemlj iSta
sa analizom zemljista po pravcu i dubini. Z bog priro de laserskog
snopa moguCnost njihovog otkrivanj a jc, u odnosu na klasiCni
IC-renektor , znatno smanjcna. Laseski osvelljivaCi obradeni su
u poglavlju 3.2.2.9.

3.2.2.6 f>ASIVNI UREDAJ I - PQJACt\VACI SVET LOST I

- o tk rivaju se vatrcni polo:i:aji;


- .1~ osnovu intenziteta rcflck tora i njcgovog dometa mofc
Se OCCJllll borbenosredstvo kome pripada reflek!Or (npr .. reflcktor topa na Lenku JC uvck snaZniji od reflektora na mi traljczu iii
vozakog rcnektora) ;
- troSi sc mnogo primarnih izvora encrgijc {baterije. aku

Aktivn i I C-uredaji sa prctvaraCem slike ( poglavljc 3.2.2.4) i maju


osnovni suSti nski nedostatak- nedovoljnu osetljivost prctvara~ke
ccvi i zbog toga potrebu Z.:'l j akom osvetljenoSCu >>Scene.
Osvctljenost se p<>stiZc primcnom o dgovarajuCi h rcncktora, a
ovi ope t svoj i m radom , kao uostalom sva akcivna sredstva,
olkrivaju p ro tivniku svoj polo~aj i name ru . Stoga masovna
primcna aktivnih IC-urcdaja ne samo da svodi di namil:nost
borbenih dej stava na mi ni mu m. vee uspeh pojedinih akcija. kao
npr. iznenadno izvidanjc, dovocli pod znak pi tanja.

[ 140)

[ 1411

Primcna velikog broja l C-re flektora ima slcdeCe nedostatke:

Sczdesetih godina su zn potrebc vijetnomskog rati~w. a na

o~novu iskustava sn prctvarnc!ima slikc. razvijeni urcdaji za


notna osmatranja - poja~ava~i svctlosti , koji se clnnas veC
masovno primcnjuju.
Pna gen.,acija - ka;kadni pojarova sve11os1i imao je
rclativno velike dimcnzije i bio je dosta ncpodcsan zn masovnu

'c
e

upolrcbu. Zalo jc prislup1jcno l'flZvoju 1>0ja~ava~a drugc gcncracijc- mikrokanalnog poja~ava~a svel10>li. Urcdaji lC vrslc vee
'" u primeni. U loku je razvoj 1rece gcncracije - poja~avat
S\Cl1o,li sa s1ojnom f01oka1odom, koji ee pored manjih dimcnzija
im~l1 i i Siri (rckvcntni opscg.
Mot zapatanja i razdva-

", 1-..:-=-=-

_,' ! - - - -

..

.......

""

u
Q

-"'X

janja 1judskog oka uwisi od


osvel1jcnosli objeklll osma
lranJa . Rezo1ucija oka je kod
dobrog osvcl1jenja bolja od 1
ugaonc minute. to omogu-

cava ntzlikovanjc objckla vC


.!!.,
litinc I m na udaljcnosti
1 km. Ako sc kori"i durbin .
sposobnosl razdvajanja poraslc za faklor povecanja durbina. Ako jc, pak. osvclljenosl
slaba. sposobno>l ruzlikovanja objckla 1 po boji 1 po
dimen7ijama opada (pri
Sl..U,.f, QSl:..IIJtlltHI :.tm!Jdla :nu
osve1ljcnos1 i od 0. I luksa vise
.ffiO Qd SJWIJflill tiJIQWI
se nc ruz1ikuju bojc). 1znim
no, >pccija1no itvcfbani m1adi Ijudi mogu . posle du2c adaplacijc
( -30 min). o.molrili objcklc i pri osvelljcnoSii 10 ' 1uksa. Na
;he 3.63 prikazana jc jatina osvcl1jenoo;li zem1ji;la La,isna od
>poljnih uslova .

Rclativna raspodela rcflck1ov~mc cncrgije vidnog :--pcktra u


odnosu na wla~nu dutinu k I ~tnl u uslovima noCnog osvetljava~
nja da1a je na slici 3.~. lz slikc >'idimo da jc najjaee rcOck1ovana

cncrgija u bliskom infracf\cnom podru~ju (0.8-1.0 tun). dok jc


u vidljivom ~pcktru reflcktO''ana encrgijn pribliino jcdnaka, sa

....

.;,
>~

e:c
z<

<!!>

Jl42]

izuzctkom maksim uma u zclcnom dclu. Ova saznnnjn su neop~


hodna s tehni~kc stranc za pnwilan izbor spektrahtc osclljivosti
fo1oka1ode poja~ava~ svcllo,li (sl. 3.65a). a sa 1akli~kc slranc

za pravi1an izbor poslupka optickog maskiranja 1 za izbor


~pcktralne k:.lfaktcristikc pomoCnog itsora svetla z.a o~vetljava-

11 43]

njc u slucaj u nedovoljnc prirodnc osvctljcnosti (ispod 510


luksa).
. K~skadni poj:1tnv:u! ~vetlosti saMoji :.cod visokokvalilelnog
ObJcktJva. trostcpcnc pOJatavatkc (."Cvi. okulara i ncophodnog
izvom visokog napo na (sl. 3.66).

...

--

- -

:V\ I J.. \.,I

''"" ~. . posledic;o

Jl

I o"V"'~

tv--,,~

.,. '

I
'1l

,, .-f
I" '

'.\
\ \!'>I

I"

..

1\\ \

.. ..

A a-1

~. 3 .61. ~klrabto nupodt"'a Nfl~J:.tonmr ~1Wf81Jt ndnog spdara

J.

Poslc JCdn:tLog pojaeanja i u trc~m stepenu na izlaznoj - ravnoj


strani fibcr-optike nalazi sc ,,;~c hiljada puta pojactna lika
objckta o!>m:uranja , koju O!)matr:-~C preko okulara f>OMnatra. S
obziro m na to da jc. zbog izrazito slabe osvetljenoti objckta
osmatranja. ncophodno iskorbtiti svc raspolo~ivc fotonc, koristi
sc visokokvalitctni objektiv s vclikim otvorom i odli~nom pro~
zrac!noS~u. n u poscbnim sluCajcvimn i reOektorska optika.

u odn<n11 no

noeno, "''cllj(nJ>It03)

'

Ol

;"

\i'

~'. \

'

"'

~~

x. ~
1'<I \

'

OttUOlO.SI1

),. '*""")

). ' ....)

Sl. 3.65. Spd.ualmt ost'tljiwm poj(lfnHNo s t'tloui: n- fouH.t~todt~, b - :aslona

Objcktiv obmzujc sliku osmatranog objckta koji jc i>ra7ito


~labo osvetljcn d ifuznom svetloSCu. na ravnoj !-ttr:llli tzv. fibcr-op-

likc. Na zakrivljcnoj stmni fibcr-op tikc n:lncta je rotokatoda


(kod starijih urcdaja tip S-20. dok kod novijih tip S-25 - sl.
3.65a). Fotoni koji dolazc na fotokatodu i7bijaju elektronc. koji
ubrMmi od clcktron..,kc optike obrazuju vidnu sliku na z~lonu
pnog stcpcna. Zbog ubrzanja u meduprostoru fotokatoda Laslon. iz zaslona sc cmitujc vire fotona ncgo ~to je do~lo na prvu
fotokatodu. ~to. u su~lin i. znaCi poj:.tm,anjc S\'CIIosti. Zaslon
prvog stepcna jc spojcn fiber-optikom '" fotokatodom drugog
>tcpe na (zbog koriS~cnja svih raspololtivih fo tona) , gdc sc po>tupuk ponavlj;:L U drugom stcpcnu p<movo dohijmno pojaCanjc.
Fiber..optika s:;a~wvljcna jc: 00 vi~ m ilion:~ okruslih l)taklcnih vlal::ana
'\~11o""'da. Smli:lcno \laJ.nO izrad~no jc od 'takla ..a "i\Ol.im koc(Kijcmotn torua
obloteno UL~~im MoJcm 'tiiUa niskog kocfKiJcnta lorna i a~rpcionim sloJcm
Ukupn:a debiJna .JCdJlOI. \l:tl.n:a-~\etlo,-od;~ JC' o1o 7.-m S\ctklsni uaa. t.o1,

doi3ZC na ul:anu <>tranu ''~'-na. na bo6um saran:1ma otaloo se reOektUJU ' na


azl:.zooj scrani poJll\ IJUJU~ ''''m intc-nzitctom. Tako ..e dOOije stfka na z.alri\ IJC
no) f01ok:uodi bez.~t.ubtL..t kontrasta. Fibcr-op11k~ prc<ktot\ ljt gbwni U!hnolo~l.
pmblcm izmdc poJat;tv;t(\1 wctla s obzirom na tn tht od prcC:nika pojcdimh

vluk;uua zowisi l>posobnoM ra:tiAg.:tnja. a ceo sldoJ>jc ~ktt clclaronske ('Cvi u kojoj
vlnd~

visold Vlkuum .

1144]

lOW

Pujat Hvtttk i stepen gra<li sc kno jcdinstvcnu cclin~1 . Kaskad


nim spajanjcm vi~e pojat!iva~kih stcpcna (prcko nwnih bru~?n ih
~trana ibcroptike) dobijamo viScstc pcni pojaav~H~ ~vctlosta.
Uobi~njcno je kori~tcnjc 3 ,tcpcna pojacanja.
Pojotmot $\.'ttlosli druge gent'Facijt. tzv. mikrokanalni poja
ca''"'' ~vctlosti. ima samo u jcdnom stcpcnu isto pojaCanjc. kao
trostcpcni pojaCavac; prve gcncracije. jeg0\1iln usvaj~mjcm je
omogu6cna iz.rada malih poj:tf.avata za primcnu na ruCnom
naoru1anju .
Funkcional na shema vickannlnog p<>jciC;tvaC~t ~vct losti dala
jc na sl.3.67.

Jl45l

Ulazni dco viSckanalnog pojaCavata !)VCtloMi je b.ti kao u


prcthodno m slutaj u. U slikovnoj ravni nalazi sc >klop mikrokanalnih poja~avata. Mik roka nalni pojacavae s:ISinvljcn je od
tankih stnklcnih cevi, p recnika 10-20f<m . kojc su sa unutrunje
slranc oblo1ene materijalom sa visokim kocficijeniOm .ekundamc cmisijc. Na mclalizirane Ceone pov~inc cevi dovcdcn jc
ubrzavajuti visoki napon. Na izlaznoj strani pojat.watkoh cevi
nalazi sc zaslo n na kojem se obrazuje slika.

l.

'

-....'

~ '-....
0

IOZOjon~

~ -------J~l----

Moc razlaganja poja~ava~a svctlosti odredena jc osobin:oonu


fo tokatodc i povcc!anjcm okuh1ra i meri se b rojem crno-bclih
linija na I mm rotok:ot<XIc. Rczolucija ljudskog o ka od jcdne
uglovne minute na 250m daljine odgovara razlaganju od 7 pari
linijalmm. Sa,remcni pojacava~i svetlosti. zbog primcnc fibcroptikc. imaju najmnnjc 38 pari linijalmm. sto je znatno vile od
potrebnc rczolucijc za udaljcnost od 250 m . lskust"cna vrednost
rczolucijc za raz_na dcj, tvn jc:
- Ut otkrivanjc - 2-4 para linija:
- z.a raspoz_n~wanjc - 6-8 pari linija;
- za idcntirikaciju - 10-12 pari linija .
Smctnjc u rad u I>OjHav~t~ima svctla prcdstavlj a svc ono ~to
smanjujc vid ljivo>IU dncvnoj svctlosti (magla. dim , pra~in:o , ki!:o
i sl. ). Njihov domcl jc. pl'c ma to me . uvek ograni~en v idljivo~Cu .
U tabcli 3. 14 d~Ha jc mC(Iun:arodna tahlica vid ljivosti.
PojaCavati svctlosti primcnjuju sc u svim podruCjima ratn ih
dcjstava : od osmatrakih urcdaja vel ikog do metH , p rcko niSan
skih za svc vrstc oru2jn i urcd~1ja koji o moguCnvaju vofnju
vozilima iii hclikoptcrimn do urcd aja koji o mogucavaju n odovc
na odrtav~mju. Citanjc knrata i s.anitetsku obradu ranjcniku u
mraku. Bitnc kara ~tcri~ti k c nckoliko primenjivanih poja~nvata
S\'Ctlosti date >u u tabcli 3.15.

51. ).67. funA c-wnalna shmw ukkanalnog pojoNwN11 nnlo1u a - f11op


C" - /('don ktmal mikrokanalnot f'()ltnMs. h - s11op
mikrolumalnog pojotq'oftl

MI:DU'<1\ROOI-A TABLICA VIOUIVOSTI

poJUl'Dto nnfo,u,

Svctl<l'ni zraci (rotoni) sa osmatranog objckta prcko objcktiva i fiber-op tike dolaze na ro10katodu gdc izbijnju elektronc.
E lcktroni pod uticajem ' 'isokog napona p utuju prcmn mikrokanal nim poja~(tvHCima {sl. 3.67c). Prilikom sud~tra !)a unutra~njom
pov~inon'l izhijaju viSe sckundarnih clck truna. Svaki od njih
izbija tx movo vc6 broj. Prostupak naprcdujc l:ontano sve do
kraj a ccvi.
izlazu dobijcmo ogrornan broj cl ckuona koji.
priliko m sudara sn zaslo nom. obrazuju svctlu w l!ku. Paktor
pojaC~mja ccvi jc odnos broja iz laznih clcktrona prcrna broju
ulaznih clcktrona.
Slika kojn se vid i na Zc:"l.Sio nu poj aCav;:&C~I !)VCLiosti vcornn jc
~lic!n~1 ~lici n3 koju smo naviknuti posmmranjcm prirodc golim
o kom zbog gotovo jcdnakc osetljivosti fotokatodc u podrulju
vidljhog <pcktra (sl. 3.65a). Ukoliko sc O\matrani objckat
o.vctljava joS dopunskim osvetljcnjcm . kojc jc tbog 7ahtcva
nc,idljivosli u inrracrvcnom podrulju. slika dobija <hObinc kojc
ima ~hka dobivcna aktivnim IC-uredajima sa prctvaraecm >like.

Tabcla 3 14
Vidlji\'OSI

Vrlo shba

O;IIJIR.

rro1.ratnos.t

vidljl\'()<ro.l

(na t km)

0-~m

200-.500 Ill

10-
10 10-
10 l 10 -.

5(1()-1{1(1() IU

10

50-200m

Slaba

Uslo\IO"matrdnJa
''l'lo jaka ma,g)a
jaka magla. jaki gus1 sncg
\nnefe~ n magh. jaki s.ncp

shtba magla. umcrtni ~n eg.

' tO ' I jaka su m a~l i c.a

umcrc ni sneg. vrlu jaktt kiS.1.


umcrcna sumaglic:t

1-2 km

0,02-(l,tS

2.-4 ~"'

0.1~.4

4-lOLm

0.4-0.7

shtbi sneg. ja.k3 ki~~ iii ~l atm


sumaglka
bet taloga ili slab::. ki~

Dobrn

J0-20km

0.7-0,8

bcz t:~lop iii ..:lalxt kda

Vriodobra

ll)-j(lkm

OJ\-0.9

btz oaloga

Vanrcdna

Wlad511Lm

0.'>-t.O

\-anredno Ci!.t ,-ucJuh

SrcdnJa

[146)
Jl47)

va~a

Na slikama 3.68 do 3.71 da1o je nekoliko primera poja~a


sve1los1i koji su u upolrcbi.

3.2.2.7 OBIC:-.!A TELEVIZIJA I TELEVIZIJA NISKOG '<IVOA


OSVETUENOSTI
Trcmuni prenos slike osmatranog proslOra na komundno mc,to
hila jc jcdna od ncispunjcnih tclja vojnih komandanala. Kl:l>i~na
tclcvizijn , kao te hnika sa rc lativno sl~tbo osctljivim ccvinut La

snimanjc, ornoguCava i~punjcnjc tc tcljc samo u uslovima jnkc


osvctljcnosti osmHtr:mog pro~ton- $CCnc. Pronalaskom o~ctlji
vih ccvi za snimanje tipa vidikon. televizija sc. Sczdcsctih
g<Klinn. pOCinje ko rislili u vojnc svrhe. ali samo u 1oku dana.
Ral\ijcni ~u TV sistcmi za osmatranje. niSanjcnje. ,odcnjc i
"1-:Uno,odcnje. TV-iz:vidanjc , r(i ~ sa zcmljc i sa lctclica.
po-;cbno bcspilotskih. Razr-Jdcne <u mc1ode TV-samo,odcnja
va~du hoplovnih bambi (lip Walleye) i rakcla kla<c v-7 ( lip
M:wcrick i Martel). U rada_r>kc sis1cmc vodcnja ugraduju 'c
pnrr~lcl ni TV-kanali koji prcuzimaju vodenjc u sluCaju o rnc tanja
rnd:uskog ka na Ia. Razvijaju sc TVasistcmi za obezbedcnjc otvOa
rcnog iii z.atvorenog prostont.
Ncgclc o ko 1965. godinc, po~clo jc cia sc rad i na komhinovanju o~ctljivc TVacevi za snimanjc su pojuCavuCcm :tvctlosti i vet
o ko 1967. godine dobijcni '" prvi upolrcbljivi vojni >i>lc mi
lclcvizijc niskog nivoa osvc1ljcnos1i (TVNNO) .
Oaljnji razvoj TV NO ide u pra,cu iznalatenja malog,
'\\etlo\no osetljivog. a mchuni~~i nco-.etljivog deteklora - CC\'i
za 'nimanje. Razvijcni su SEC' i SIT vidikoni i mozairni delcklori
II CCD lc hnologiji.
Osctljivost danaSnjih detcktorn jc oko I mix. Sto omogu~ava
!>nim;mjc objekata u uslovima Z\'CZdanc noCi (sl. 3.63). Danas sc
TVNNO koristi u svim ~i~tcrnim n gdc i obiCna TV i pl'ccbwvljn
cfiknsno srcdstvo z.a s:ve vrstc izvid:mj:l . niSanjenja. vodcnja i

St. J.{l.'j, #JJJttHwlurm pnJcllawJI n~tloSIIItpu Fnlut pmt:HHin~ firm~ -P1lkm


1.1011 (V. 8nUUUJll} lflllnt'll~ :41 bliska osmummJ(I. m~m~ntdot' rod<'l1t'. nulO\-~
no odr!awmfll. 54tmtt"'rku obrodu, tWtnrt I'O~nJ" um/11. lnS.th horbt>ntlt tamaco
ht'ltkO[#Ua. bum~ bratn i sl. POJUftm~ ()ftilJ.t' I X. ndm ugno ~

snmovodcnja.

TV-sistcmi 2'..:'1 ()Smatra njc su rclativno jednostavni i omogutnvaju prcnos signala slike nu izdvojcno mesto . U ratu u Lib:mu
1982. godinc. upolreblje ni Ml "' ko nlrolu odredenog podru~ja '"
bc<pilolnih lelclica.
TV-sis1cmi za odrediv:mjc koordinala cilja i njiho,o koris~nje u sislcmima upravljanja odreduju ugaono odslupanjc
objek1a-cilja od oplicke O'>C TV-kamcre. GeomcLrijski smisao
odrcdivanja ugaonih koordimua d:u je na sl. 3.72. Ko ristc ~ u
~i~tcmima vodcnja iii !J.amovodcnja u kojima nijc potrchno
poi'nnvanjc udaljc nosti cilja.

Sf. 3.69. Pmmu pOJOfnlaf nvllost' ltpo PZ/1 :a rulmt mmrnttm)t' (puJJ.n G3,
mitral~:

MG. mtm btJt"tt~}

r1491

0Sl'OVXE KARAKTERIS11KE I<EKOUKO VRSTA POJAC'I\VAC'A SVETLOSil

Tahda .\. 1~

PoJa~avat
'"ell~11
Til, (.-c:mlj:&)

Nantcna

.Jt_ ~

- ~
lS ~
.'!cl0...
'"'

.s c.

c
""

PZ II
(SR ~cm...tl..a)

Ol'k!IDS"'

PZ Ia

(SR 1N

~a)
em

~
~

1 01 ugao

M
O<J zvcJanog
...
~ 2........
ncb,,
~

c: c E
1m)
E-~-~z-e

'DO

fd-

t.l - o
'!i
1.1 -

1>rimcn;1

:1 ~
"0
......

3
J

I"
a

1..4

pus:.ka G3. mit.raiJtZ MG.


J"Utna bac3t

II\

I .4

~K)

bestr"ZaJDI

35

7iXI

lcnk KPz 70

UXI

1cnk KPz 70

ematro~~i

~I

10

top. pomobu
rcfkktor.tal. dubneO,Sum

.W

'6fJ
I :9

~S
.... ,
( ITR~;-'N
I" CJIIU,.;A:IJ

za votnju

2S

I: I

30

ON 20
_,
(SR NemaekltJ

thmatratki.
laki

.,

25

1.9

S(J

kao pornotni ureduj u


KoV-u i OJ
la.ko naorutanje. kom:mOO..i

1(1 - -

~~~~'S2

niSansti

I :4 10.-1

10.4

lf)J

~~'r,'S2

m!anski

I :7 $.6

5.6

~I(U)

A~IPVS-J
(SAO)

i$3 11sk-1

pcriskop

ASIVVS2

u. \'Otnju

XM~~I

riliansti

(V. OnUUliJa)

SS40

mmJaluma \Crzija

I :7

54

54

0\matranje. upra' IJ<tnJe >~tl .


\':Mrom._z.aStita
tcnk M 00 At E2. kon1biniran
-.:.: optiCkim nisanom i
laserskim dal'inarom
ok.lopni transporttr M 113

I9

renk M-SSI Sheridan-

I:I

50

l(l(l(l-1200

nisansk.i

XMSO
(SAO)

pcriskop

(V. Oriwniia
No63

(V. Btttllnija)

o~ti

rad

op~ ti

rad

matraljez LPA top

AZ'I'/PVS-2

OMnt.U rac!ki,
s.rednj_
i

(SAD
F31c:on

:!S

11.7 21

osmatrat!ki

Otanjc karata . .)3.ftitetska


obrnda. votnja ,ozila i he
likopu:ra, opmvl:e i int. radO\'i
komandanl rcnka, haubic:ll
JSS mm SP10. patrolni avlon ...
Nimrod M-R. opSti O!>mfllmtkt

21

na pcmolju

PPENOD
(V BntamJa)

SCOTOS.I
(SAO)

~Nn;~s-~
SAO
0838
(Francuo;;k:l)_
0641
( Fr{u\C'I ~h)
1\N/PVS~A

(SI\0)

mmatraki
daleti

nisanski.
laki
nis.tnski.
laki
osmatra~ki.

laki
opSti md

opSti rad

ptnaor;ul:anjesrednJtC_domcta.

mlansb
periskop

t"'SAD)
rrvs.

nrlanski

.w_

~\'CIIJ:!YIIIlJU

V'd

")
(SR 1"
"cm "'"''1

MTCH

-"'

~- .-

Ot.lm<:t pn
.~

Opti~l:e kamkteris.tike

status- terenska ispiti,anja.

oprt:mljcn l:ascrsktm daljin<~rom


1...\fTR F~IT3nti

411

IH

[n;kro

H7

kan:;d

3
mikro
kannl
mikro
l.:tln!ll
-------- -------------

na Ml-'. Ml6AI. M60. M67.


M72At.M79.M20l

14
I:I
I:I

b.ko o:aorutanjc

48

1000- I.WO

.w
.w

o
.w
--------

1enk 1\MX 10 RC

za ,otnju. san. obradu,


opravkc. int. radove i sl.
zn "otnju. s..u1. obradu.
oprn' ke. in!. radcwe i sl.

OSNOVNJ TA KTICKO -TEH NICKI PODACI NEK IH DANA$ I'RIMENJIVANIH


TV-SISTEMA NISKOG NIVQA OSVETUENOSTI

Tabcla 3.- 16
- .
~

TV-sistcm

Tip

f>roizvodat

Namcna

poj<l~avac

svctla

NV-100

-~

Electro01>tks SAO

General
Electric

GE

SAD

izvidanjc !a
bclikoptcra

3X/

izvidanjc iz

3X/

-;;,
~
~

SCR:lOf

lin/slil>a

-.".

Osvctljenost
(luksa[
Status

min

max

vidi

con

vmduha.
navo<Scnje.

vidicon

5001

u primeni
od 1967. god.

obcletnvanjc
dljcv:t

UVR-700

Aerospace

i:tvidanjc.

Electronics

navOdcnjc.

87~

15,4

510-)

875/30

5.4

510_,

u proizvodnji
Od 1970. god.

samovo-

SAD

dcnje

800 FI'S

Aerospace
Electronics
SAD

EMI

i.tvidanje sa
zemljc
i mora

50

u proizvodnji
Od 1970. god.

EMI

Ebitron
9777
(kombinacija \'idiko n-

Electronics
V. Britnnija

625/50

3.2

510-)

> 10

10

poj a3va~

S\'CIIa)

TC-125-SIT

-w

Hydro
Produc-ts
SAD

izvidanjc
noc!u sa svih

SIT

5501

5 l O "'~

5501

10-i

vrst:\ nosi

laca

Night
Window
(LLLTV)

K ollsman
l nstrumcnts
SAD

z.11 nOCni

le t

vazduho
plo,a i vot
nju vozila
4

3x

vidi

con

tot u ispitivanju
Od 1968.'
Z;t primcnu

na oklopnitn
vo 7Jiima od
1970.god.

TMV210

Thomson

CSP

F'rancuska

ni~anje 1lje

sa tenl::a. za
akviticiju
i n i~unjenja
PAA

u i,spi th~nju
od 1975. god.

Ako ;lika cilja odmopa za Ax i t.y od optitke osc. To wati


da je cilj pomcrcn '" h, (h~) od opti~ke ose (sl. 3. 72). Kako jc
udaljcnost cilja 0 111;11110 \CCa od fokusne du!i11c optikc f.
azirnul i clC\'acija cilja dani ~u rclacijama:
r=arctg

t.v
r

gde je: fe foku>na duli11a optike.


Ax. Ay otklon rm ckranu.

SJ. J. 70. P<Jjottntlt wrlioJti dnlekog dometa britot~Jk~ t1rmijc- pmiZI'Otlnfr l"iikm
gu:m., 011fcm/if'n I"Sf'l'd<lm da/jinflf'()m- OS\'~1/jilaft-m ci/ja fi~ M7R} f'TOIZWNIIIjf'
Frmmll :11 ob('f~:o''llnjr otkriwni11 n'/jea :a tHurC'I'II' a,JjMlje

..,' L
., .

i>--:--l--;c:"'

'

-'.~

oPIUI.A. 05A

o-"-

..

Sl. J.7l. GeomnnJII odretiHltnJG lttaomh kt/IOrdimutt ~lni:ijom: "- J.oon/matm


sUtnn /).rna nil"..\,)' M d.ranu 1V. b -~Mm~rija :a rlnDtrionu r;nan

Sistcmi za TV-vodcnje i samo\'odcnjc radc uspe~no vee


kada nivo ~ignaln cilja prcl:t7i za oko 15/o nivo signnln okolinc.
To sa taktitkc 'tr:mc mati da >II objckti kod kojih jc ma~kiranjc
u odnosu nn okolinu i1vcdeno Mtmo sa 85o/o iii manjc vidljivi i
da se na njih mote dcj!)tvov~Hi bez naroCitih tchniCkih problema.
Prema tome, jcd in : J ZU~ti l a od TV-izvidanja . vodcnja i nuvodcnjn
je kvalitctno rnnskirnnjc i izjcdnaCavanjc objckta sa o ko linom.
Kao protivmcrn ~istcmtl maskiranja, TV-kamcrc sc oprcmaju filtrima za odrcdcna podru~ja spe ktra ( IC, t:rvcni. zclcni.
plavi) , a tnku dobivcui :,ignal obradujc sc ko rclacionim mctodn-

ma. Prctpostnvkn ovog postupka jc da ako jc ncSto rnask irnno


za ceo vidni spcktar nijc rcc.':cno d~t Cc bill i za svc komponcntc
tog spcktra podjcdnako dobro maskirano. A to jc u prnksi ~est
slucaj (npr.. ma<kiranjc granama sa uvclim li~m na IC-pod
rucju, vidi str. 147). Pored toga. razvija sc poscbni postupak pod
nazivom prcpo7nnvnnjc 'like. Ciji zadatak nijc ni)ta dngo
nego iznalafcnjc tchnikc postupaka za izvlacenjc signala slikc iz
signala pokrhcnog '"mom. To u ,ojnickom smislu znati prona

(154]

jl55J

latenje i t>repoznavanjc maskiranog objekta. A objckat fizicki


egzi~tira; ViSe nijc tcsko predvideti kakve cc biti I>O,Icdicc. vee
u bh!,kOJ budutnosu. pnmenc takvih sistema. JlO!-Cbno u tchnici
samoodenja projcktila.
U tabcli 3. 16 dati su osnovni takticko-tehni~ki podaci nckih
dana\ primcnjivanih TVsistema niskog ni\'oa OS\'Ctljcnoo;ti .
U i~piuvanju jc i prezerniranjc TV-~Iike nn ,crrobransko
>l~~lo i~prc~ po>lutioca (pilota. vozaca) koja potpuno odgovar:a
shco kOJU bo posluf1lac v1deo u normalnim uslovima vidljivo"i.
Sto do mahunun!a olakSa~a n~ni let. odnosno votnju . Prvi
ovakav TV-urcdaJ konstru1salo JC prcduzeCc Kobman Jnstru
ment>_(SAD? i_nazvalo NIGHT WINDOW (noeni prozor). po
fcmu JC ovaJ SIStcm 1dob10 popularan naziv noCni prozor (sl.
3.73.)

osmatranog podrufja. taCku po tacku. pre1vara ih u clck1ritnc


>ignalc i S.1ljc "'' pok:ltivac sli~an TV-ekranu (01ud i test naziv
~ttcrmovizija). N:1 ckr::mu pokazivata S\'Ctlija taka prcd.stavlj:t
topliji dctalj osm:ur:onog prostora. Cela slika na ekranu prcdsta,lja vizuclnu prcdstavu ra>podelc temperature osmatranog prostora i u \'CCini slut3JCY3 nijc idcntif!na niti slif!na uobif!ajcnoj
vizuelnoj prcd~tnvi tc )like;
- tcrmolokacionim urcdajima. s obzirom na 10 da prikazuju
termitku sliku. kojro jc poslcdica stanja u kojcm se objeknt
nalazi. nijc potrcbno nik:okvo O>Vetljcnje. pa za1o jcdnako dobro
radc i u dncvnom svctlu i u potpunoj tami. To jc otiglcdnn
prcdnost u odnosu nn ostalc cchnike noCnog osmatranju i
osnovni razlog ~vc intcnzivnijih istra2ivanja u toj oblasti.
l ntcnzicct i spcktralnu raspodcla zraeenc clcktromagnctnc
cncrgij c u infracrvcnom podn1~ju. tj. toplotno zra<!cnjc, u svcnm
sc pona~a prcma usnovnim z.a konitostima opisanim u poghwlju
3.2.2.7. Prcmn Plankovom ~akonu. svako telo zra~i clcktro
rnagnctnu cncrgiju zavisno od njegove apsolutnc tcmpcr:uurc
(sl. 3.50). Samo tela koja imaju temperaiUru apsolutnc nulc
(0 K
273 q nc ua~c.
l.z osnovnih z:okonito,ti IC1>0dru~ja (S1efan-Bo lcmanov i
\Vie no" zakon, jcdn .: 3.39. 3.40) pozna to je da intenlitct
zra~enja rastc proporcionalno sa retvnom poteocom temperature i da jc maksimum intcnziteta zratenja suprotno proporcio
nalan temperaturi. A to waei da topliji objekti zra~c vcCim
intcnz.i tetom na kraooj talasnoj dulini. a manje topliji manjim
intenzitetom na duWj tala~noj dutini.
Toplotna cncrgija >C "' toplijeg tela prenosi na okolinu
konvckcijom i zratcnjcm . VeliCina cnergije. koja odlazi jednim
iii drugim vidom prcnoSenja. zavisi od oblika. vcli~ine i toplotnc
razlikc povr-Sinc i mcdiju. S obzirom na to da je zbir jcdnog i
drugog " ida prcnoknjn uvck jednak ukupno odvcdcnoj cncrgiji ,
uzeCcmo, zbog jcdnostllvnosti posmatranja. da su obadva vida
prcno~cnja cncrgijc jccht:lkn. a da svaki posebno ~ini polovin u
odvedenc toplotnc cnergijc.
Tako je:

=-

St. J.7J. 1't'li'li: ij,,ki siJttm NlghtlVuulow fi1Cduul:a Kolhnum , SAD, ulspltiWI
11ju lilt lu.Jikopteru UN-I, /970. g.

3.2.2.8 TERMOLOKACI.I A. TERMOVIZIJA

Termolokacijom dobija sc vizuelna predstava raspodclc tcrni>CI"n


ture (tcnnifk:o ; lika) osrnatranog prostora- scene. lako tcrmolo
kacija ima do,ta spoljnih sliC.nosti sa pojaCava~imn ~vctl~ti iii
tclcvi2ijom ni,kog nivoa. zbog Cega se Cesto zamcnjujc. ratlikuje
sc u osnm nim fiLikalnim zakonitostima na kojima tasniva svoj
rod :
- tcrmolokacioni uredaj prima toplotna zratcnl" dctalja

gdc su: Py ... ukupno od\'cdcna toplotna cnergija.


Pr.... ._ od\cdcna toplotna cnergija komekcijom i
P,. .,. ,.... .. odvcdcna toplotna cnergija zraCenjem.

(156]

[ 157J

Tcrmolokacija

za svoj

rad

koristi cncrgiju nafcnjn

(Pr .,.,. "" ). koja jc kod sredstava ratne tehnikc u vc6ni slufa
jcva z.natajna. Ona sc mote izraCunati iii occniti ntl OMlO\'U uputa

3 -' -' -? 1. '~-2?


dato' h u pogI av 1Joma
- 3
Poznavanjc O\'ih ''elic!ina po imenzitetu i spcktru Z..'l svuko
srcd.stvo ralnc tchnike ima izuzetan \'ojnitki znnt:aj. nc samo u
ocx:ni domcta ra.da tcrmolokatora. vee i u prcdu.z.imanju odgo\'3

rajucih mcra toplotnog maskiranja kao za~titc od izvic:lanja


termolok:otorima. U sadaSnjcm stanju tehnikc toplotno maskiranjc prccbtavlja ogroman tehnicki i tehnoloski problem - mofc 'c

Najc!c~c sc primcnjujc tatkasti .dete.ktor sa p_ret~aZivanjcm

po dve koordinate (sl. 3. 75). PretrazovanJe se rcahZUJC pokreta


njem oglcdala. optickih prizmi iii klinova. Octcktor je obicno
lnSb (3-6pm) i1i HgCdTc (8-14pm) i smest~n jc u Oewarovu
posudu u kojoj se nalazi tccni azot _(70 K). Sognal sa detektorn
,odi se prcko pojarovala (faktor poJacanJ 10"-10') na monuor
gde se prikazuje u vidu tcnnicke s1ikc osmatranog pros1ora.
yf'

izvoditi :,amo iii smanjivanjem zraCenja, odnosno Z...'lgrcvanJcm


okolinc. U tOme upravo i le~e prednosti i pc,.,pcktivnost tcnno

1okacijc.
Ako uporcdimo dijagrame zrafenja

Acr

(sl. 3.50)

sa

dijagramom propusnosti atmosfere {sl. 3.53), vidiruo da u atmos


rcl'i pO:o.IOjC tri propusna opseg.a, Od kOj ih tcrmolokBCijta ?'ll svoj

rud korist i dvn (srednjc i da1eko) .


Kojc podruljc i koliko od njegovih mogucnosti koristi
odrcdcni tcrmolokacioni uredaj zavisi 0<1 spck~talnc k:1ruktcri

>like upotrcbljcnog dctektora TCzracenja. Spcktra1nc karaktcristikc ccsto upotrcb1jcnih detektora dale "' (prcma [ 1171 na >1.
3. 74).
1z 'pcktralnih karakteristika detcktibilnosto 1Cdctcktora
id1jio jc da dctcktori za b1isko i srcdnjc IC-podru~jc radc u
'eCini ~lufajcva zado\olja\rajuCe na normalnim tcmpcraiUramn
(295 K). dok dctcktori za daleko ICpodrucjc (8-14pm) tahtcvaju pothlrtdivanje. obiCno na tempcraturu tctnog aLoin

( - 70 K) . To jc ujcdno i raz1og da se u vc6ni 1C >amoodcnih


rakcta (klasc v-v, z-v. v-z). au zadnje vremc i kod tcrmo1obtora
za 1ako naorutanjc, koristi srednje i b1isko (u manjoj mcri)
IC-podruljc. Postignuti su za PbS detektor i poja~anje 10' . za
ml~tzni nvion sa tcmperaturom ml:iznicc 600 C: domct dctckcijc
ud oko 20 km uz wcnost 1,7 m rad.
Oalcko 1C-podrucjc (8-14pm) je zbog svojc inozctnc primcnljivosli u vojnc svrhe (ciljevi ni!ih temperatura <362 K) i
prob1cmatikc u vczi sa hladenjem detektora i ana1izom prostora
prcdmct intcnzivnog istra~ivanja. Od sedamdcsctih godina nadaljc. razvijcn jc vc1iki broj metoda i vrsta urcdaja, koji sc mogu
svcsti na: tackasti dctektor sa pretraiivanjem po dvc koordinatc:
dctcktorski niz sa prctrafivanjem po jednoj koordinati; matrini
dctcktor. gdc tacki na matrici detektora odgovara taCka u
prostoru. i piroclcktricni vidikon sa e1ektronskim prctrntivanjcm.

[158)

Sf. J.74. S{'(lctraiM 4flrtJI.ttns.tlkl" dt"lt"ktibliii()Sii dn~kk>ro IC-zrllbiiJII

Kod uredaja ovc vr..tc postignuti su tempcraturni kont rasu


od 0.5 do 0.2c. Mogu rcgistrir:oti toveka na oko IOOOm. a
mlaznicu aviona (600 C) na da1jinama do IOOkm.
Kod druge vr!-ltC urcdajn. '.un~sto je~nog detekto.ra. 1'<,>!-~!?ji
niz malih detektoru i:,tih clckt ntmh osobana poredamh u lnHJU.
Svaki dctcktor ima svojc ~)()jfl~alo. Prct~a~ivanje prost<~r.a v~~i sc
po paralclnim linijnma uz pomoe rotnc~onog. ogledala 1h _Pnzn~~
(sl. 3.76). Sliku osnHllrnnog pi'Ostora pnkazuJC sc na momtoru 1h
z.apisujc na magnctnu tn1ku .
.
.
. .
.
Urcdaji sa linij.,kim ~~ct;ktorsklm mzom ~~~zavaJt~ sc.. 1
uredaji TcV drugc gcncr:~cJ.C 1 osnov~~ su. dana.SnJih reahzacaJ~'
TeV uredaja zu tenkovc. IZVlduf!:ka voz1la 1 letehce.
Na sistemima drugc gcncracije vr>e se sta1.~a polJ:<>1j~anja .

Pored rada m1 novim vrstama dctektora, kod koJoh bo boo zahtev


hladcnja smanjcn iii rok climini.s an. radi ~ i na po~1j~nju
odnosa signal/,um . Jcdna od takvoh me1oda JC oolegracoJa sogna1a
IJ59)

::,.a vrcn'lcn~kim znkaSnjcnjcm. Osnova

ce metodc jc dn sc za

vrcme kretanja prizme iii ogledala kojim sc v~i pretrativanje


pro.::,tora ~ukCCMVIH? _osvetiJava _viSe susednih dctcktorskih tclija
od "tog elcmcnta coiJa. Ako se ozlazni signali pojcdinih dctcktora
~ak.a~nc za vr~mc_pret~iva~ja i sumiraju dobija sc onoliko puta
)3tt Sognal koloko JC tclo)3 U ll)Cgovom obrazovanjuutcst\OV3IO.

St. J. 7$ l'rincit> lt>rmowupkog UUilajo so tfJlkaJtim dt>td.wrum i prttm!wim~m


prcntoro fHI dl 't" koorduwt~: .a- dd..ktor. b - DcwarOHI po5mla '" lt"bum a:otom,
" rtjkklurJA.I d.mrtr. d- us"m za pokrttan~ skant"rll. t
fiOJiNU/o,f momtor.
g- sc:"to

celija (m n> IO"). izvcden II CCD tehnologiji na jcdnom ~ipu.


nalazi u fokusnoj mvnini. l zlnzni signali iz pojedinih Cclija ::.c
muhipleksinlju (k:oko bi sc >lllalljio broj) i vode na monitor (>1.
3.n). D" bi trcca generacija postala upotrebljiva. potrebno jc
rclili joS mnogo tehnoi<>Skih problema visoke intcgracije. Otckuje sc dll re biti re~ni i da re potctkom devcdcsctih godina
urcdaji treCc gencrncijc uCi u operativnu upotrebu. Njima te
oruZane snagc dohili robu~tno. po dimenzijama malo. relativno
jcfLino i jako korisno :rtrcd:r,tvo Zt'l osmntranje.
Kako vee >ada Tel. i TcV sistemi prvc i drugc generacijc.
iako su relativno !',kupi i osc1ljivi na potrese. imaju iz godinc u
godinu sve vcCu primcnu. 10 zo-1 uredaje trcCe gencracijc trcba
oCekivati joS masovniju primcnu, uz svc vrste naorutanja i rm
svim vrstama nosilaca.

----

-------

----------- --
------- --J.n.
Sl.

Pnnop ltr:mon:t)d.Ot urtdajo treh ~rtlt'i~

Dati opisi TeL i TcV sistema ne bi bili potpuni ako nc bi


spomcnuli i drugi pnwnc razvoja - piroelcktrifni vidikon k:10
detektor osetljiv >:uno na toplotroc zrake opscga 8- 14
i sa
analizom i sintczom ~like i obradan'la signata istim kao kod
televizijc. Prcdno::,t ovog pravca razvoja je u dctek1oru koji radi
na sobnoj tempcratlll'i i u clcktronskom prctrafivanj u PJ'Ostora,
Cime su climinirani najkomplikovaniji delovi (sistem z.a hladcnjc
i mehanil:ki sknncr) koji su ogmni~nvali upotrcbu.
Kod sach1Snjih biStcmn ovc vrstc postignul je domct oko
300m za pesaka. ~to jc oko 50% doonetll koji postizc sistern sa
mehani~kim sk::mir:mjcm. Takav. rclativno vcliki domct t ini ih
vrlo pcr,;;pcktivnim.
Zbog otiglcdnih prednosti koje ima opscg 8-14 ~om. scdamdesctih godina pojavljuje se potrcba za masovnim uvodenjcno
TeV sistema u oru1anc '\nagc. Zah1ev masovne primcne jc
krajcm sedamdcsclih godina uslo,,io razvoj sistema na baz.i

!""

-...........
...

~.,.:.~~

~~

Sl. J.76. ,.,,,,,, l<rmcui:ijd..og rr~cifJja sa dtttkwrskmr llllOIII, /mijJI..mr pum1


tnUnJt"ltl' a IUIIII, b - rota(i()ll() ogledfJ.IO. c- dtttlaonki m:. J - poJalala. t monrJor

.
)3.

. Trcta g-:nc~acija detektora. koja jc sada na potctLu raL\oJesu onatro~no dctcktori. Kod njih se veliki broj detcktorskih

[160)

(161)

zajcclnitkih modula. I vee na poc1ku osamdc~clih godina p<>


srojc ~vi krililni sklopovi u obliku modula. Kombinacijom
modula rcalinaju ~c uredaji za primcnu u KoV. RV i RM i s.a
svih vrsra nosioca i za sve vrsle zadaraka (osm;l!ranjc, nHanjenjc,
vodcnje i sarnovodenje).
Tcrmovitijski i lcrmolokacijski uredaji na bazi modularne
lchnologijc. "cdinom osamdesctih godina. JlO'litu ncvidcnu
ekspan~iju sa rrcndom sralnog poras1a broja. vrsre zadaraka i
tchnifkih pcrrormansi. Realizirani su prcno~ni urednji male
masc, osmarmtki i nihnski sistemi za rcnkovc (npr.. M60-43 iii
PZB-2 za 1cnk Leopard I i 2. M-48). sisrcmi za dncvno i nocno
vodcnjc pro1i1cnkovskih rakela (npr.. ANn' AS-4 za ~i<rcrn
J aguar i Milan. ANn'AS-5 za sisrcm Dragon i sl.), rakc1c v-z sa
tcnni~kirn snmovodcnjcm (npr., IR Maverick) i razni sistc mi za

Qbclctavai cilju ~u lascr.,.ki urcdaji koji lt<_>Svetljav~'."jc!n


cilja vcoma uskim ~nopom u bhs~om IC-~ruc!u obc~c1a~a~~
cilj. Rcflcktov~1 na JC-~vctlost sa CIIJo~ k?~stJ se. lit za uk~\2.~.~~nJC
cilja nisandtiji na rc~kom naoru1anJU oh kao ozv~>r encrgoJC na
koji se navodi koordina~or samovodene bon!be oh rake1c.
Obcletavati cilja. ial.o se mo!lu kon~uu samoslalno. ~
vet:ini slutajc\ a kori,tc ~ u sprCZI ~ I??Jatavaem ~vcalo~~!
,elikog domela. U poslcdnjc vrcme poJavoh su sc u kombonacoJI
i sa lascrskim dnljinorncrom.
. . . .. . . .
..
Obclctavati cilja nal:llc sc u oprcnu anoiJ.enJ>koh ozvod:okoh
cdinica i osoblja at n;wodenjc avijacije- hchkoptcra na cIJ~~c
Jna zem 1
J1. Na I
... 3 78 dll
Jc 1>rimcr laserskoo
.::o obcldava~a coiJa

lctcl icc, od hclikoptcra do Zemljinih sat..:l ita.

o.cr lj ivosl sislcrna. koja je krajem sedarndcscl ih biln 0.2 c


za labor:uorijskc i 0.5 c za vojne. poboljsana jc na 0.02-0.05 c.
To omogucavn dornclc: za pe~aka vise od 1000 rn a za lcrclicu
viSe od IOOkm. Zu vozila (kamionc. tcnkovc) dorucl ;ravisi od

>nagc mororn i krccc sc od oko 5 do 20 km. s1o jc znarno vi~c od


ncpo>rcdnc vidljivosli koji omogucava konfigurucija 1crcna.
Zbog 1oga PT sblcmi ne moraju bili maksimalno o>elljivi. Npr ..
PTR siSicm Milan radi u podrucju 8-13~tm. orkriva coiJec na
3500m. prcpowajc na oko 2000m i Olvara valru nn 1500m.
Uspc~1n rchnoi<>Ski razoj. kao i isoka uporrcbna vrcdnosl
i prirncnljiv~l TeL i TeV uredaja. omogutili su poc1kom
osamdcscrih godina uturbano opremanje armija. z.~ rnnogc od
njih 10 jc bio priori1e1ni zadatak (npr., Z. Njcrnafkn jc do 198.1.
godinc oprcmila )a TcV osmatrac!kim i niSan~kim sisternom 2400
lcnkova Lcopardl. 1800 lenkova Lcopard2. 14()() ok l.
tr:mSJ')OI'Icra Marder~<. 400 oklo pni h

transportcn1 Luchs.

~ilnc

jc kod 6000 SRT o rnoguCila jed nako visokc boobcnc mogu~nosri


ro ko m d ana i ooo~i).
3.2.2.9 OBEL.EZAVACI CIWA

Prclazak vodcnjn borbcnih dcjsrava iz vidljivog u ncvidljivi dco


dnm1 omogu~cn jc, izmcdu osu-tlog, uv()(lcnjcm poja~avnl!a
sveti:J na ni~::UhkC '\pravc i l Ckoordinatorc navodcnih i ~amovo
denih bombi i rakcla. S obzirom na 10 da pojafavai svclla na
vclikim domcrima i kod maskiranih ciljcva nc daju dovoljno
jasnu sliku, pojavila sc porreba za novim urcdajcm: oploclck
tron~kim obclctavatcm cilja.
JI62J

Sl. J.78. LtJ.\w,vki tJtl(/t'!mtlf' dljtt firtm ,.;\ftm~l MarietW . J~m.ll, m1 whmwj
duti11; /.068 IIIII 1111pul~m flltf[:t"l80 W, t/mn~UI ~ km, S<pOrOCI}O t'r/ja 20 j m,

sa karaklcrisli~nim IIO<Iaciona za njcga. Na sl. 3.79 jc skicinono

prikazana primcna obclc1ava~n za potrebe vazd~S.ne podrSkc . .


Da bi sc obcldava~cm cilj mogao obclctno. porrcbno. ~c
obeleZa\'a nani~aniti na cilj. Za uniSanjavanjc obetez~,ac!a c'IIJ."
korisle sc iii oplikc ~pravc - d~orbini iti pojaea~a~o >VCII<>;>"
Zbog roga dome! obele1avaea cIJa nc Z3VISI tohko od sn.ogc
J16.ll

lascra .k'?ji ko~isti obclc~av~t cilja. vet od dometa >~>lema koji

sc konsu za nJegovo umhnJavanjc.


lako su obelctavnti cilja novo srcdstvo. njihova korisnost
na rati~lu m~fe .se.occniti iz njih?vc pojavc u svc vi~ zemalja.
Istovreme no lSplluJ U sc nova uboJnn srcdstva. koja sc navode na
lasero m obcleten cilj.

primcnom brzo rotiro.tju~eg reflek1orskog mehanizma , naz:va~og


0-prckidn~. Sto jc bil:~ dovoljna o>n.ova da sc d'?. 1967..g.odmc
pojavi vcti broj lascra z:a srcdnjc dalJinc . .Dar.ta~nJ .:uz_voJ ~de ~a
tim da l:a~rski d:.tljinomcri budu Sto numJh dtmCill iJA t da _tmaJu
S1o vcCi domet. Razvijcni su specijal!:tiran_i urcdaji..za pn~~mu
na orudima {te nkovima. brodski. a\'lonskt). srcdnJI uredaJ za
primcnu na ar1iljcrijskim osma1mt:nicama i lagani uredaji za
opS1u muncnu.
.
..
. .
Zbog ,,coma uskog snopa. la:,crsk daiJ momcr oprcmiJCil JC
dncvnim durbinom (iii poja~ava~cm svctla). Osa la!tcrskog snopn
poklapa ~ sa krs~om . koncica. d~~bina. Di~italnim !'aeinom
prikazivnnJ~ na brOJCamku. spol}a 1h ~nutar ; "dnog poiJ3 durb
na. p rikazuJU se zmcrcm podac o cIJU (sl. .>.80).

St. .t8Q.

11 -

tast!f'Ski d1111mmnu Ita polo!ap~. b - sti~a

110

tlurb'~.u ln.sr-l'$kog

tltll}inom cro (IJrt~JI.~ o:t~ofa,aju u dttljf.'II0.\1, azm1111 t 4'/t'I'II(IJII)

lascrcIJ Iaser. shtno mcrcnJu daljinc radarom. Godine 1961.


pronade nn jc metoda stvara nja jakog jcdinstvenog impulsa

Uzani lascrski :.nop omoguCav~l tnt no odredivnnjc ugaonih


koordinata cilja prcko mehanitkog snimanja polo1aja ose tascrskog ;nop~ u odno-,u na prccizno honzontalno postaviJcno
.
. .
posto lje.
Kao kod svih optoelektronskh ure<lap. kod lascrsk~g
daljinomcra, reflcktovnnjc o d o kolinc cilia. prcdstavlja smetn.!u
korisnom sionalu. Da bi se t<~ smctnJa zbegla , kod novrJh
laser.kih dai)inomcra uvode se daljinska vrata. koja omogu~a
vaju koriSte njc samo onog sektora dnljine od cclog don.'e ta na
kojem se nalazi cilj. Na takav na~m mogute JC odvOJIII. npr ..
tenk od izrazitc poz~tdinc .
.
.
. . ..
Lascrski daljinomcl' je veonu~ konstan ur~daJ za ~~rtliJCI'IJU
i peSadiju. Tako jc. prcma navodum norveSk1h Stru~~lJaka (38)
verovatnoea prvog pogotka veca od 90% .. a~o ~rUIJCfiJSk osmatrat koristi daljinomcr kombinovan sa bahsttCk1m raunarom. uz

[164)

)165)

Sl. . 3. 7'1. Sku:a prime'!e IOMrdoog ,obfldm utr' trfj<r z11 potr~llt m1om!mrog
h~llkopt~rfl D-IDH'Ilct t>bt-l~!a~lK niJil korlil~" w :uml~. b- la.Jtrd.t olvldauJf
riljtl J.on.#tn 1: o:duha. c- noorulani lwllkCfHtT, d- raUta \' / fD ICkoordt
nottNom. e - nlj

3.2.2.10 LASERSKI DAW INOMERI

Poscdovanjc laganog. taCnog daljino mcra bila jc davna zelja


\'OJnoka . posebno arUIJcraca. Sa pronnla,kom rubin,kog lasera
1960. godine otvoren jc put ostvarcnju te ielje. U to vremc
postojao jc . ~eh~oloSki problem stvuranja jcdinanog. snafnog

1mpulsa kOJI _b, mogao poslu:liti za mcrcnje ud:.~ljcnosli na


osnovl~ ~ncrCnJa ~rerncnn pot!ebnog 7il prcvaljivanjc udaljenosti

korckturu priliska. vctra, vlainosli i sl.


U l:lktiCkoj primeni laserski daljinomeri koriste "" na
prednjcm kraju. na mcstima koja omogutnvaju dobru optiCku
vidljivost (do 6 km u dubinu fronta). Rukoanjc danaSnjim
laserskim daljinomcrima je pojednostavljeno. tako da se poslu!i
lac mote obuCiti za rad na njima za I do 2 dana.

- ruCnim daljinomcrima. ~lo1c sc


oCeki~ati da Cc bili u potpunosri 1.amcnjeni radarskim daljinarima
u mm talasnom podruCju do sredine devedesetih godina.
PAA

kom~md:uuskirn

1}0

c,

"e--

1110m

St. ).81 II - odrtdlt'IJII/(' udal~nosri i a:inwfo rilju c, I c]lllJrrskim dtll[lll()ltl(f'Oitf


u od~ron' no or'P'"It' 0; b - Jt.orilhnk 1.J,/uka t'kspiMI)r Jltllltalt' :a kort'kC'If"
'at" laY'rslt.im .t.l!;tnom~rtHn

Lase,.,ki daljinomeri se orijenti~u na tcrcnu prcma gcografski dobro pow:uim orijentirima (sl. 3.81a). U odnosu na orijentir
0 meri sc ugao i daljina.
Ln'lcn~ki daljinomcr moZe se koris1i1i i za korckturu vatre.
ako =>C njimc mcri ugao i udaljenost oblaka rasprsknvanja
granate. To je moguce ~ izvetbanog operatora do udaljcnosti
vidljivosti (sl. 3.81).
U tnbeli 3. 17 navedeni su osnovni taktiCko tc hniCki I>Odnci
nckih lnserskih daljinomera.
Razvoj lascrskih daljinomera naglo jc porastao poCctkom
scdnmdcsctih godina. U bliskoistoC::nom ratu 1973. godinc poka
zalo sc du su osctljivi na uslove boji~t:l , rj. da irn dim i praSinH
boji~ta i vc~taCko zamagljivanje smetaju tOiiko da uzrokuju
prekid rada. Naknadnim ispitivanjem (128( konstntiruno je da
vee cksplotija jedne granate smanji propusnost atmosfcre za
duti period (sl. 3.83). Zbog toga tih godina po6inje parnlelan
razvoj la>er" na drugom IC-podrufju (I0,61m. CO, l:tser) i
radar<kih daljinomcra u mm-podrufju. Laserski daljinomeri
zadrta\aju sc u sistcmima manje oselljivim na dim - u si.stcmima

S/. J.Sl. lntrgnram swt'm 1:ldanJII (lOS) AN'GVQ-10 S4Sioji Y lz c 11


bittOkuiiJT'IWI. d#.lrbuur KOLLJfORGEN dlk~ po~njD. b - ~
nwlosn AN TV$4 vt'dnlfl dOtttn~t, c -l~nkog dtJipnomn~~ At\ UVS1

(166)

[167)

3.2.3 ZEMAUSKI SENZORSKI UREf>AJI


Na vijetnomskom ratigtu orutanc )nage SAD su ~c 1966. suoCilc
sa problcmom infillracijc scvcrnovijctnamskih uupa na podru~ju
demili1arizov:lnc zone izmc(lu Scvcrnog i Jut nog Vijetnama. a
kasnije i nn granicama sa Laoscm i Kambod!om . dut rzv. >tHO
Si Minove sruze koja jc prcdswvljala glavnu ancriju za snabdcvanje FNO. Zbog toga je 1966. godine u SAO enovana Grupa
za planiranjc odbrambcnih komunikacija- OCPG (DEFENCE
COMMUNICATION PLANNING GROUP). koja je u rekor
dnom vrcmcnu od 15 mcscci razvila i realiziraln scnzorski sistcm
nazvan IGLOO WHrrE. Sislcm jc postao Oi)Cra 1i van decernbra
1967. godinc. Od tada jc sb1cm nadogradivan sistcmalskim
uve.Cavanjcrn broja i vrstc zcmalj~kih senzorskih urcdaja i kontrolisane teritorijc.

TAKTICKO.TEHNICKI POOAC'I

'Iii>

1- - - - - - - - - -

Oomet

rm drug.irn tcrcnima. bojiStima i pri drug.im u'lovima borbcnih


dejstava . Od lada razvijen jc vcliki broj scnzora i zcmaljskih
..:nzorskih urcdaja razlitilih po primenjenim fizik:~lnim princi
pima i prilngodcnih \'fSiama borbcnih dejstavn i tcrcnu na kojcm
bi se primcnjivnli.

(1681

00 10.00!

)00

:1:300
8

uimut (hdJ)

%0.9

ele.,.-.tcija (hilj(

:1: 1

0,9

dalj in ~ lnl

10

azimut

eiC\'3cija (hlljl

Vtdni u.gao

[J

Povet;~ njc

JxJ

10
neodimij

ruhin

TXno<t

Rczolueij11

vrsw ltL.:;cra

Prcdajn,l:

ncodimij

36

traj. impuls:;~(l'ml

2S

20

mlasna du!in;~ hml

1.06

1.06

(ie e\al~ulS

Ge C\'ulun:S

~naga impul~

(MWJ

vrsta fotodindc

0.6913

Prijcmnik
optika
Suobo\"JnJe podaljini (mJ

70mm

300. I.OOl.

Kocumu:alno

2.00!, 3.00!

Mus~ll.gJ

Mif.el Kler. Rae ~onte ocma l:raju. Vojnoiubt\aeki z:wod, Urogmd. 1975.

(SAO)

daljina (mJ

jNhtt' }lrmuur

neposrednc prirncnc u Vijctn~unu (zadatak jc pi'Cncl na snngc


KoV. RV i RM). g1upa DSI'G dobija novi, va~niji zadalakistralivanjc moguenosti i nal!ina primene clcktronsk ih scnzom

ANIGVS 1
(XE- 10)
(Franc:uska)
LT 102

1}.6,400

azimut (hilj)
clevacij<\ lhiljl

Sl. 3.83. ~n'I'II(}Jt proptWtoJii tlllf/{},\fcn- za ltiSersko pmlmtjl' prul~ eksplozijr

Aprila 1971. godine DCPG sc preformira u Grupu za


spccijalne odbrarnbcnc projcklc - DSPG (OFFENSE SPECIAL PROJECfS GROUP). O>lobodena prvobitnog zadatka

~10.00!

daljina [m[

1!. 5 .. ,

(S,edska)

l,odaci

_,.
ii

UAL 11 105

13

Broj mcrenJ:I !>:.l jcdnim punjcnjcm


b;uerijll

1!691

26

3.2.3. 1 STRU KTU RA ZEMAUSKIH SENZORSKIU UREDAJA

LASERSKIH DAUINOMEIV\

T abcla .17
La~ Ni.t daiJ

UAL 11201
UAL ll lOI
(Scd>ka)

(NOI"\'dka)

7.000

200-20.000

2SO-Y.9<l5

0.0.400

tl-1>.400

(1.6.400

(l.(>.IMIO

:t 450

<MKI

:t3l0

LAR

nol'rloer-durbin
(SAD)

(Holaodija)

l iMJ-6.000

400-10.000
(20.000)

I S.IX~I

10

SIMRAD
LPJ

LRR IOI
(SAD)

5
I

Zemalj;ki senLorski uredaji dele se po Mrukturi na uredaje


primcnljive za str:uegijskc ciljeve i uredajc primcnljive za tak
ticke ciljeve .
S tr al e g i j s k i zemaljski senzorski urcdaji omogueavaju.
naravno uz primcnu os1alih sredstava i metoda izvidanj a, kontrolu vceih komplekSa, S3 zadatkOm prcclvidanja RkCija prOtiV
nika i prcdu7.inumjn J)I'Oiivakcije u pogodnom momcni\L
Ovi zcmaljski scnzorski uredaji razvijcni su i koriSCeni u

okviru sistema IGLOO WHITE. koji sc sastojao od tri osnovna


elementa : zcmaljskih senzorskih urcdaja . aviona koji je slu1io
kao rclcjna rndio-;tanica za prenos podataka zcmaljskih senzor
skih urcdaja i osmatrackog centra za prijcm i obradu dobivcnih
podataka . Sistcm IGLOO WH ITE primcnjhan jc u Vijetnamu
radi omctanja snabdevanja dut Ho Si M inovc staze. Prostor
pod kontrolom bio je podeljcn na kvadratc - kontrolne tacke.
Sistem kontrolni tac!aka omogu6avao j c razlikovanje vozila

30

30
I

zemaljskih scnzorskih urcdaja razliCilih rizikalnih principa. Polozaj scnzorskih urcliaja hio jc pozna! ;a w~noS~u od oko desctak

nrod1mij

noodi mij

1.06

1.06

s;

1.25

7
nc:odmJ

neodmJ

1-2

metara. Scnzorskc urcdajc rucno su po;tavljalc spccijalne jcdi


nice kad god jc to bilo moguce iii su izbacivani iz artiljerijskih

oruda iii aviona. Raspored sem.~ora unutar kontrolne taCke

zavisio je od vrstc kontrole. Ako je knntrolisan saobraeaj na


potu. onda su senzorski urcdaji postavljani dut pula u pravilnom
rasporcdu. Ako je kontrolisana aktivnosl na prostoriji, onda su
rasporedivani u vidu pravilne kvadrJtnC mrctc.

1.06

1.06

1.06

Sl cv;tlnn~

PIN

Si cvalan~

SO mm

SOmm

Podaci ~vih zcmoljskih senzorskih urcdoja prenose se radio


putcm u osm:H I'n~ki ccntar u kome se obraduju pomotu elektron
sk ih rauna1n.
Ako je otkriven konvoj vozila na putu ~ naunari proraf unaju vrcmt.: dol:~ska konvoja na odrcdcnu tn~ku i taj podatak
~alju komandnom centro na aerodromu . Dobivcne podatke

piloti uno;c u svojc racunare koji odrcduju pravac napada i


vremc automatskog izbacivanja bombi. KoriSCcnc su specijalne
rasprskavajutc bombe kojc su bile izuzetno efikasne protiv
vozila i t ivc silc i kasetne bombe sa malim protivtcnkovskim iii
protivpeSadijskim minama. Za dejstvo po kolonama kamiona na

2<XI. sm.
1.000. 2 000.

Kontioualno

3.000
2

(laka. teSka . gu>cni~na), odredivanjc broja prolaza . te pravca i


brzinc krctanja konvoja.
Na svakoj knntrolnoj tacki bilo jc rasporc<lcno desctak

25

18.9

b.OS

llO

600

U XIO

11 701

otvorcnim dclovi ma puleva koriSCeni su i naoruf..."lni 1ransponni

avioni (tzv. avionitopovnjaee - AC-119 i AC- 130), koji su

[171]

dcjstvovrli topovsko~micraljcskom vatrom po koloni.


. Rndi povcfanja preciznosti. neposrcdno prcd dolazak kon
VOJil u ~rcdcn'! raCku. iz.bac,ivana je nova grupa tcnmlj~kih
scnzor>_koh urcd_nJa. sa zadatkom potvrdivanja prolaska komoja .
l'ro krct~nl." kon''OJa po putu, njcga sukccsivno otkrivaju
grope _zema~JSkoh scnzorskih urcdaja na kojc naila>i. Ukoliko
krCH"IIlJC traJC duf.c nego S10 su raCunari proratunali. ~ obzirom
na u.;;lovc pula i proseCnu putnu brzinu. onda se izrncdu tih
tacak~. vcrovatno. nalazi ncko parkiraliStc- odmorHtc iii. pak.
skladt~lc: U lorn sh~~ju prak_tik?vano je izbaciv:anjc nove grupc
zcma~J~~1h M.!lltorskth uredaJa 12medu tc dvc takc (vc~inorn
nkust~~kt h) l);,t zadatkom prcciziranja polo~nja od mol'i~ta iii
sk lado!ta.
l~od:tci sa kontrolnih taC.aka. odnosno samostaln ih g l'upu
z~ma11skoh scn z.orskih uredaja poslc obradc, r>rikazuju sc ""
sl ut~c.ton~J pi0C1 u v~l~a sveth h taC~ka. Svako ktctanjc mote sc
p~a1111 sh~no. ka? .1~nhkom 1~raCenJa vazdu~nc situacijc u ccn~
truna VOJa . Oftcm zaduiem za kontrolu tcrilorijc stalno su u
toku akt i.v.n oMi P!'Otivnika i upuCuju borbcnu avijaciju 11:1 intcrc~
santnc CIIJcvc. S1stcm podele teritorijc i prikaz;ivanja ~ituncijc
nazvan jc COM ~IANDO BOLT.
Efikn,nost strategijskog senzorskog istcma IGLOO WI Jl.
TE. primenjiv~mog u Vijctnamu na HO Si Mino,o j ~tati mote
sc (prcmn JS2p saglcdati iz sledecih podataka: januara 1971.
godone bro1 '" oona u napadu bio je za 25% manji ncgo u i"o"'
periodu 1970. ali jc uni.Stcno Cetiri pula viSe kamiona i 25,-o vi~
oprcmc. Fchruara 1970. godine u napadima na konvoje uni~tcna
JC skoro polovina karniona i 80% municijc.
T n k t i ~ k i zemaljski scnzorski uredaji kori:,tc ~c z:.t obczbc~
div~lnjc bol'bcnih dcjstava svih vrsta , za za~ti1U inst:dacija.
konrrolu n ckc taCkc iii zone. kontrolu prolaza. razlikovanjc
prnvca glavnog udant . i sl.
Za tHk til!kc potre bc razvijcni su zcmaljsk i scnzorsk i kornl>lct i, s:t manjim b rojern senzorskih uredaja i p tcnosnim kon tro lnim pultom. koji sc razmdtaju prerna pot rcbi.
Jcdan od prime ra taktikc upotrcbc zemaljskih scnzorskih
urcd:1j:1 jcstc u bici kod Ke Sana u Vijetnamu (82(. Zcmaljski
scnzor~ki urcdaji kojima jc bilo opasan o upori~tc Kc San otkrili
su pokrct jc~nc M:vcrnovijetnamskc jcdinice u pravcu kolc 8J 1.
~a n~forrn~ICIJ3. uz ~zn~vanje ratnc doktrine protivnika. omogutola JC ta~no odrcdl\anJe zona dcjstva i pra,aca na,tupanja. U
trenutku kad su Vijctnamci bili pri kmju sa priprcnwma za

[172)

napad. Amcriknnci su bombardovanjem iz vazduha i arriljcrijskom vat rom razbili jcdinicc. izbacivSi iz stroja oko 3 .000 !judi.
i tako spre~ili napad pre ncgo S10 su trupe zau.zele polaznc
poloiaje za napad.
U dana~njc vrcmc intcn2:ivno sc isuatuje primena senzor~
skih urcdaja n:1 drugim hojistima gdc vladaju drukfiji uslovi
nego u Vijctnamu. lzrazita tropska klima. visoka vegctacija i
rclativno slobndno rrckvcntno podruje moglo se nati samo u
Vijctnamu. Na primer. u Evropi je vegetacija jednostavnija.
raspolo1ivi frckvcntni ~pcktar jako zauzet. a upotrcba avionn
kao radiorelcjnc ~t:111icc u blizini fronta veoma problernati~mL
Sada~nji razvoj Ul\mcrcn je m1 pronalatcnje oblika scnzorn koj i
sc nc bi razlikovno od okoli nc i iznalafc nja pogodnog nn~ina
radio-vczc. u tcmu su vc~ postignuti znataj ni rczultati.
Danas jc vcC o~iglcdno da sistcm clcktronskih senzora. kno
nova grana primc nc clck tronikc u vojsci. predstavlja znn~ajno
komplc tiranje po~tojc~ih istcma izvidanja. Podjcdnako jc ofi
gledno da sada jo nisu iscrpljc ne svc moguCnosli primc nc. Sn
njihovim pojeftinjcnjcm (Sto je ne minovno zbog stalnog tchno lo
skog razvoja tchnikc clck tronike) trcba oeckivati i nove vrstc
senzorskih urcdaja i njihovu sve veCu primcnu u borbcnim
dejstvima svih vrsta.
Sada upotrebljavani zemaljski scnzorski urcdaji koristc
sledcre fiziknlnc principe:
- akusti~ke- rcgistruju zvuk:
- scizmike - registruju potrese i vibracije zcmlji~ta (inrra
zvuk);
- udarnc- rcgistrujc udarcc:
- magnc tskc - rcgistruju promene magnetskog polja zbog
postojanja mctnln:
- clcktr<Hn:lgnctskc - rcgis1ruju promenc clcktron'lagncl
skog polja:
- senzorc pritisku - rcgisuuju pl'omenu pritiska;
- borijcrnc - rcgistruju prckid vidljive iii ncvid ljivc bal'ijcrc;
- scnzorc ~cstica - regis1ruju postoj.anjc Cestica u vazduhu ;
- ultrazvuenc - rcgistruju promcne u refle ktovanom polju.
i sl.
Domcti zcm:oljskih senzorskih uredaja krefu sc od nekoliko
desctina do nckoliko <tOtina mctara. zavisno od koristenog
fizikalnog principa. gcolo<kog .astava zcmljista i vrste osmntra
nog objckta .

[ 173]

Po spoljnjcm izglcdu prilagodavaju sc obliku 'cgctacije na


tcrenu gde ce biti kori!iteni.
Zbog malih domcta broj zcmnljskih senzor:.kih urcdaja koji
sc koriste za pokrivanje odrcdcnih prostont jc vcliki . pa sc
radiovezom 1>0vczuju sa kontrolnim ccntrorn u komc sc nala.zi
ra~unarski

urcdaj za obradu podataka. P<>Sto sami zcmaljski

:A

scnwrski urcdaji nc raspola.1:u vc~irn cnergcbkim iZ\'Orima za

duti autonomni pogon jace

radio-~tanicc.

a i njihov rasporcd nn

zemljitu sa ra?.lifitom konfigurnciJom nc dozvoljavn vcti radio


domet. vrSi sc rctranslacija nj ihovih pod:ttaka prcko rclcjnog
1adio-sisterna koji sc, ()bi~no. nalnzi na lctclici u vnzduhu (sl.

3.84) ili na istuknutim taCkama no zcrnljiStu .


U I)OCctnom pcriodu koriS<!cnja zcmaljskih >Cnzorskih urcdaja. kao nosioci relejnog radio~i,tcma upotrebljavani su avioni

r\_

_)

r- . \

ft

""

::

sa letom oa vclikim visinama (up EC-121-R ih SUPER CONSTELLATION). Utvrdeno jc d:t su ti avioni. zbog velikih
dimcnzija. rclativne sporosti i dugog zadriavanja u jcdnom
rcjonu , vcoma ranjivi. U daljcm rnzvoju koriSCcni su laki avioni

sa pilotom iii hcz pilota (tip OU-22B - modifikov"n avion


BEECH CRAFT BONANZA pod kodiranim n:~zivom PAVE
EAGLE). Sada se ispituju bcspilotne Ietelicc kojc sc mogu
zadrUui na svim visinama punih 24 sata.
U zcmaljskc senzorske urcdajc ckstremno malih dimenzija
(tip. npr. . NBO-NOISELESS OUTION BOMOLET - minija
lorni scnzol' na udare) ne mogu sc ugraditi jaCi rudioprcdajnici.
Zbog toga sc koriste poscbnc radior>lutacc. koj c sc smestaju
u blizini scnzorskih uredaja. pl'im;aju njegov signul. pojaCavaju

ga i S..lju prcma lctelici- rclcju.


Takticki zcrnaljski scnzor,ki <istcmi prcd~ta,ljaju manjc
komplctc pogodnc za primenu u taktickim jcdinicama. Komplet
sc sastoji od 5 do 10 zcmnlj skih senzorskih urcdaja. sistcm:~
povczivanja i kontrolnog urcdaja. Nu sl. 3.85 pdk:t7:11l jc princip
primcnc

1ak1i~kog zernaljskog scnzorskog

sistema.

3.2.3.2 AKUS"IICKI ZEMAWSKI SENZORSKJ UREDAJI

Postupci aku>tifkog izvidanja poznati su j<>S iz vrcmena pre


prvog svctskog nua i koristcni \u za lociranjc vatrcnih poloiaja
protivniCkc :artiljcrijc. lzmcdu dva 1'3ta akustic!ki prisluSni siste
mi , nazvani i ~zvukovnc apuralui'C, stalno su u~nvrSavan i u
skladu sa naprctkomtehn ike. Poslc drugog svetskog "'"' artiljercirna su nu ntspolaganju vc~ rclutivno jednostuvni rninijaturni .

[1741

IJ7SI

urcdaji. zbog primcne oserljivih m ik rofona kao scnzora. Jlrimcna


niskopl:omcnih i l>ezdimnih baruta u artiljeriji ponovo jc i>takla
potrcbu lociranj:o v:llrenih poloU!ja artiljcrijskih oruda, nc samo
pornoeu radara vee i pomoeu zvuka, jer polowj dobro rna>kiranog S.'lvrcmcnog. on1da. pored granate. otkriva ~1mo pra~k
prilikom opaljcnj:o.
Na osnovu kori.SCenih principa u artiljerijskim zvukovnim
ap:1raturama izvcdeni su akuscitki zcmaljski senzorski urcdaji za
potrcl>e opStcg izvidanja.

Akusticki zcmnlj,ki ..enlOr.ki urcdaj se u poscbnim slucajc


vima koristi i za otkrivanjc IX>Iotaja izvora zvuka (npr.. k~to
dopunski sistcm zaStitc va1nih objckata. k~ji sc nal~ze u takvun
ambijcntim:o da je primcna ostalih senzorskth urcdaJa nccfika>na
- npr. u Sumi). U tom slueaju mora biti do~ro poznat gcografk
polotaj svakog_sc~zors_kog. urcdaJa. LokaCtJa tZvora zvuk~ odr~
duje se na na~tn 1dcntu!an zvuko,'mm aparatura~a u art~IJ~rlJI.
s tom razlikom da sc iz mnoStva zvukova odabere sto kra~1 s1gnal
(npr .. puc:onj, udar:1c, 1om gr:mc. pad i sl.).

---

,;:::::- .....

'

St. J.lU. Pn!K'1p pnm~n~ 1/lJ.tKJwg :nnaljs.k~Jt Mnzonkog sut~mu 11 scn :o, ,
b - snlmr po~~:iwmjo. c - kontrolni u~d4J
~ku~li~ki M:nzorski uredaji S.:1Stoje sc iz osclljivih ncu~mcrc.n~tkrorona. koji se ~stavljaju na uzvisenija mjc>t:t (drvo) u
bhzuu kontrohs<.tlllh objekata. O ni su povezani ratliovczom iii
~ifanom vczom su kontrolnim ccm rom . Scnzori sc kod wktitkih
~istcm~ postt~.vljaju ruCno. dok sc kod st ratcgijskih :-,istcnm
IZbRCUJU IZ aVIOIHI.
. Akustii!ki tn scnzor:skim urcdajima opS1cg izvidanjn rcgiS1rUJU se. svc zvu~nc I~OJavc unul ar njihovog domcta u ol'iginal
nom obhku. RcgtSlruJe se buka mo tora, buka kolonc (govor i
zvckct orut.ja). razgovori na odmoriStima i sl. A ku~l iki ~cnzor
ski urcdnji jc.,.,u dopuna senzorski m uredajimn o:-.talih vr:-,ta. s

"'!'

o~~irom na t O da ..e_po zvuku mogu razlikovati ~ivotinjc od Ijudi.


NJthova pnmcna JC zbog zahtcva. z.a Sto manjim o.,.,novnim
Su~1om - fonom ogmnifena na manje nascljcnc. odno~no ncnaseiJCnc komplck..e. U veCini slueajeva koristc .c kao pomoeni
sistem za idcmifik<~ciju.

[176)

St. J.S6. ,, - ptomtnJI~ n 11brog flllrua od ;noro I do ~~~ora S:S...S" b odtTdil-'OJIJt' /okuctJf l: w>m I nff onrm''' prr~nitt>lrip~rbola J~tb!Oktlr trtm""""
lllltlf~IIQSII

Akusti~ki scnzorski urcdaj i odrcduj u lokaciju izvora zvukn


na sledcCi mt~in :
Od izvora zvuk:1 zvu~ni tnlas Siri se u ttniform nom mcdiju i.
ako ncma prcprck:o. krutno i jedn:okom brlino m (sl. 3.86a).
Brzina zvuka u va:.rduhu rm raznim tempcrawrama i uz
zanemarivanjc ostalih utic:oja (pritisak. vlaznost) jcste sledcc:o:

Temper.uur.t("CI

- 211

- to

-0

+ 10

+ 20

+40

Bm.na ~11h lrn.i~J

.lt'1.3

125.6

33.' .8

337.8

313.8

355.3

11111

Ako se akusticki senzori - mikrofoni nalaze na istoj udaljcnosti od izvora zvuka. trenutak regis1racijc za S\'C senzorc jc i:,ti.
Polotaj izvora zvuka odreden je pre>ctnicom - simctralom
spojnice scnzora. Ukoliko su senzori u odnosu na izvor z:vuka
razlitito rasporcdcni. onda sc vrcmcna dolnska zvuka na pojc-

dinc senzorc mzlikuju (vrcdnosti 6t 1 i 6t2 na sL 3.86a). Ako sc


polotaj izvora zvukn odrcduje sa vctc udaljcnosti. moraju sc
teorctskc hipcrl>olc jcdnakih odnosa udaljcnosti korigirati uticajima tempcralUrc, vlage i vetra na brz.inu i pravac prostimnja
zvuka.

Takticku primenu u Vijetnamu dobili su tchnitki najrJ.zvijeniji akusticki zcmaljski senzorski urcdaji pod nazivom ACOUBUOY i ACOUSID. To su zemaljski senzorski urcdaji prcdvidcni za hacanjc iz avionn- hclikoptcra u kro~njc drvcta. Sastojc

- eovck koji puzi- 20-30 m.


- eo'ek u hodu- do SOm.
- ,ozilo u pokreiU- do 300m.
.
.
Mcdu;,obni mzmak zemaljskih senmrskth uredaJa na !~renu
u1.visi od vrstc ohjckata koji ~c ~clc otkriti. N~.pnrnc~ :.Pn"k?~n
za~tite vitalnih objekala (skladtsta). senzorskt urcda)t mo~'l"

biti razrncStcni na udaljenosli koja ohczbcduje s1~urno otknva


covcka koji puzi. Optimalna mcdusobna ud:~IJ~nost sen~or:

ne

s~ih urcdajtt u tom sluaju jc ol.o50 ~ Ako _se zch kon~rohsall

prolazak , ozila na nekoj saobrataJmCt. onda JC sen~orsk~ u~e~aJ


dobro postavljen ako je njcgo"' udaiJe~ost od ""obr.tt a!mce
manja od maksimalnog domcta. tj . manJa od.300nL Ako sc
postavlja vi~e zcmaljskih senzot'l>kih urcdaja. llJthova JC medusobna udaljcnost od 500 do 600 m.

sc iz vcoma osctljivog mik1ofona i radio-ul'cdaja sa autonomnim

napajanjcm .
3.2.3.3 SEIZMICKI ZEMAUSKI SENZORSKI UREOAJI

Seizmicki zemaljski >enzorski uredaji registruju po1rese tla iz:tzvane pokretima na [lOV~i ni zemlje. Vozilo iii ~ovek u pokretu
po J>OvrSini zcrnljc prouzrokuje vibracijc tl:1 koje se od ~vog
izvonl ~ire radijalno i priguSeno u svim 1>ravcima - sve dok nc
odumru. D ornct prosl inmja vibracij~t zavisi od njihovog intcnzizcmlji~ta. Vibracijc zcmlji~ta. prouzrokovanc potresima. rnahom ~uu infrazvuenom podruc!ju (Q-20 liz) i

teta i provodljivosti

prostiru se zcmljiStcm brLinom koja zavisi od njcgovog geoloSkog


sastava i krcte sc od 1.000 do 3.500rn/s. Ako se u zemljiStu kroz
koje se prostiru ' 'ibracijc nalazi senzor - osctljivi mikroCon za
infrazvucno podrucje. onda te te vibracijc biti registrovanc.
lzlazni signali iz zemaljskog senzorskog uredaja vode se preko
1.icc iii prcko radio-Sil-lnicc na samom scnzorskom urc<laju u
kontrolni ccntar (sl. 3.87).
Seizmicki zcmaljski scnzorski urcdaj ;,tratcgijskog tipa izbacujc se iz sporolete~e letelice. Nakon pada. zl>og svojc tc1inc
( 1~15 kg). nabijc >C do kraja u zcmlju i ispuSta antenu. Antcna
JC visinc oko I m i oblika granaca okolnc vegetacije. Na sl. 3.88
prikazan jc seizmifkt senzor sistema AOSID lii/S. koji sc
izbac:uje iz avionn.
Domet scizmic!kih zcmaljsk ih senzo~kih urcdaja ogranitcn
jc vrs1orn objckaw rcgi~HHcije i vrstom zcmlji~tn. N:t prosetnom
zcmljiSlU moguenol)t i <Hk rivanja su:

[178]

Ncdo;,tatak zcmaljskih scizmikih scnzorskih urcdn)n jc da


rca imju na we pokrete u kontrolin.nom _po<!~uJu. PodJ~dna~o
ih ~ktiviraju divlje i domate tivot.lll)C 1 etvtlno stano,~tS.-o.
Uticaj tivollnjtt dclimitno sc otklnnJa logtkom u obradt "gnala.
Zbog toga jc scizmiki uredaj .odlitan <;amo kao uredaJ upozorenja Ako ~c koristi za otvamnJC v:nrc na odredem PI'?>'Or, onda
jc ~bog idcntiCikacijc cilja uob.iajcna kombinactp >~tzt~tfk~g sa
zcmalj skim scnzorskirn uredaJnlla drug1h vrsta. 11pr.lkust1~k1m.

IJ79j

Scizmi~ki zcmaljski scnzooski sistcmi jcsu taktiki i stratcgijski. T:oktiki ~btcmi raspola1u <:o do 20 scotzora i koonrolnim
uredajcm na kojcm sc \'izuclno i zvu~no prikazujc alaiviranjc

svakog senzorskog u rcdaja. Znaajni prcd,tavnik taktikih si


stema jeste sbtcm TOBIAS. finnc Eliot A. R.S .. V. Britanija.
koji. pored armije Velikc Britanijc. koristi joS 12 zconalja (<1 .
3.89).
U tabeli 3. 18 navcdcni su osnovni podaci ne kih scizm iCkih
zemaljskih SC11ZOI'Skih \II'C(Iaja.
3.2.3.4 UDARNI ZEMAWSKI SENZORSKI UREDAJI

Sl. .f.&. ~1:m~A1 :~maiJJA.t1Cn:.onA.t ""d4J ADSID IllS na po/otaju (miiJlhl


ntUtnll 11 obbA.u n~gntKiJi*)

Udnmi zemalj ski senzorski urcdnji jcsu minijawrn i clck1ronski


urcd:-1ji. oselljivi na potrcsc. udarcc i pomcranja. l zraduju sc u
obliku Sljunka. kamenja. g.ran~ica. kornada drvcca. izmcla iivoti
nja. i sl. Postnvljaju sc na komunikacije iii neposrcdno uz njih.
Objckat osmatranja svojim prolaskom. pomcri. potrcsc iii priti
snc scnzorski urcdaj. mt ~ta on c1nitujc radio-signalc. Zbog
malog don1e1a u blizini zcmaljskog scnzor->kog uredaja nala7i ~

relejni radio-urcdaj. koji prima signale urcdaja. logiki ih obra~alje kao podatnk

dujc i u ohliku kodiranog ndio-signala


kontrolnom ccntru.

3.2 .3.5 ZEMAWSKI SENZORSKI UREDAJI PRIT ISKA


Zcmaljski scnzorski urcdaji priciska rcgis1ruju pritisak prouzro
kov:m prola~kom objckla. Posuwljaju se ru~no na stazama i
puteviona. odnosno svuda gde sc OC<!kuje prolazak pcSaka iii
voz.ila. Razlikuju se taCk~l~ti i lincarni senzorl'Jki uredaji .
Taekasti zcmaljski scnzorski urcdaji pritiska dobro su po
znatc nagaznc mine.
Linearni zcmaljski scnzorski urcdaji pritiska izraduju sc iz
elasti~nih cevi napunjenih hidrauliCnom tetnoseu. kojc l'JC polatu

ispod povr~inc zcmljc, nn mcstima kontrolc prolaskol. Ccv je nn


jednorn kraju zmvoren:a. dok se na dn1gom kraju ccvi nalazi
sklopka osetljia na hidraulicni pritisak. koja daje signal upozorenja. Lctj sc kao hidmulifna 1c~ nost koristi voda. a zirni raznc
mc~;winc vodc s~l antifrizima (etilglikolima). zuvisno od oCckivanih ncgativnih tcmpcrruura.

Nedostatak senzor<kih uredaja te rstc jeste to sto je


potrebno mnogo remcn:o za njihovo postavljanje. Zbog toga je
njihova primcna ognmic:!cna na kontrolu prilaza swcionarnim
vitalnim objeklima iii kno sreds1vo ranog upozorenja pribli! ava-

[ 1801

(181(

OSNQVNI POOACI ZEMAUSKIII SEIZMICKIH


SENZORSKII I UREONA

Tip

ACOu'lid Iff

Vrsta

suategij~

PmuaviJa

"'

"'
8

e
~
~

"8~ "

o..lll

iz av1011.1

'0'

"'

E
0

c
g_

= :!>

<c

miC:kcr

"':!

l . l~

~to se mogu izraditi na tercnu iz prirunog materijala. uz

l'runeno

primenu jcdno:-.wvnc tchnologijc.

"
20

"'

diom

ski. seit

..-

Tabda

nja odbrambenim rcjonima, odnosno mogu &e koristiti u svim


borbenim dcjstvima u kojima ima vremena Z..'l njihovo postavlja
nje.
Prcdno;l scnzol'>kih uredaja te ' 'rstc jcstc 10 ~lo su jeflini i

kontJOia 11.1
''c:likc ud:
ljcnO"ti

3kU$tK'ki
A\J-..1-.111 S

ANIGSO
( MtcrCKid)

Stnllt

ll hch

&ijski

kortcra

l:lktiki

Nn0

13

Hlktiki

ANIGS015-I
A"'GSOISS

t3ktitki

2.4

t>ojill:tu

rutno

r11

diom

ru<no

rll

30

dana

3.5

kontrola

lac!k 11>1
bojHtu

d-

kontrola
tdtki na
boJt<tu

Utkt~ki

,.,.

I'U00

1.5

rom

ANIGSOI~

kontrola

tatki IM

( \t,m-.ld)

'rohiu.;

k<mttola na
\Chl.c 00..
IJCI'lO':\ll

ANIGS0-151
(!'SID)

Ptf'\.1d..aA

...

doom

u.ktieki

taktitki

(Mod')

nte:no

minoba
cam
tal

ti

do

2<1 dana

r.,.

10

trenutna. to sc njcgo\ri podaci mogu koristili za otvaranje vatre.

l,.:l~t il :l

ohjck:ua

4.7

dK)ffi

izvidonjc
pokrct:a n.1
bojiSiu

81mm

s..-id

taktKki

ru<no

...

doom

&zndanJc

polrcta n.a
boJI)IU

1!821

Scnzor.;ka ccv postavlja se wko da zmioliko opasuje povrSinu komunikacijc iii ~to viScstruko opa~ujc tit.':cni objekt.
Skica po>lavljanja zcmaljskih senzorskih urcdaja pritiska na
komunikacijaona prikll2llna je na slici 3.90.
Po>to JC polo1aj zcmaljskog scnzo!'>kog urcdaja priliska
dobro pozna! (zbog rublog postavljanjt~) i njcgova reakcija

ta~lita

ObjCk:t13

(.'Vnl

..

s~ t 9(). Skktl fUJJf{IV/jtmjll zc.,wljskog Seii!O~.f~Og llt(tftljtt wlti~ka na kmmmika


(IJOUIO.' (I - St'II:Qr~ktl Ct'll, b - .fkfopktl 110 prttiS(Ik, C:- Wffl, t/ - k OIIIrQftri U lllflr

3.2.3 .6 MAONF.TSKI ZF.MAWSKI SENZORSK I UREDAJ I

Magnctski zcmaljski scnzorski uredaji rcgisti'Uju promcnc vc~taC

k<>g mt~gnctnog polja kod bliskog prolaza mcutlnih objckala.


Njihova ~pccifi~nost jcs1c da regis1ruju samo fcromagnetske
objckte iii objcktc koji ih na scbi no..: (vozila iii vojnici sa
naoru1anjc m i sl.). pa se zbog toga kori>lc kao dopuna senzorsklm urcdajima koji rcgistruju S\'C pokrctc. nn primer. seizmi~
kim zcnmlj~kim senzorskim urcdajimo1.
'edostatak magnetskih zemaljskih scnzol'>kih uredaja jeste
da su dimcn7ij<ki ' cliki ida jc njihov dome! mali zbog ograni~ene
snagc ''e"a~ki <lvorcnog magnctnog polja. lzvcdcni su u obliku
vclikc zavojnicc koja se polaZe neposrcdno ispod ~liccne po

r1831

v~inc (>kicc_." '' sl. 3.?1). Sa~ p~ncip radn magnctskih zcmalj
skth ~cn~or~k~h urt:d~Ja 1denuc!an JC poznatim minobtrafivatkim

detcktonnm. Zavo1noca senzorskog uredaJ a 1cstc sklop ~-1


na frckvcnciji
mora

r,.

"""''

AI
b

_S obzi~o~ nn t.o da se induktivnost senzor..kc 7~wojniee


~~nJa ' ." pnbhtavanJcm fcleznih prcdmcra. mcnja ~ i frck"cnctJa o~thllora f1. Oscilator f1 ima s-1abili.ziranu frckvcnciju jcd-

rmk_u frekvcnciji OSCilatora f1 u mirnom St::tnju . Jll:a?..i j7 oba


o>~~atom ~~l~zc nn sklop izbijanja .. Ako ncma tclctnih prcd!net,~ ~~ bll~tm, obc frckvcnCIJe su JCdnakc i izlazni ~ignal je
)Cdn,tk IIUh (f! a f, ; f, - f, = 0). U Siucaju prola,ka 1.Cicznih
p~cchnctn mcn~a se rrckvencija f 1 i na izlazu sc pojnvljujc
ftckvcn lna ruzh ka (f, - ( 1 = 6(}, koja SC daljc vodi u kOillrolni
ccntar. kuo Stgnnl koj i znaCi da se na kontrolisanom mcstu nnlazi
iclczm prcdmct.
.. ~~tO zcmalj~ki scnz~rski u rc~a~i pritisk;t, i m:tgnctski zcmaiJ~kt ~cru or~kt u~cdaJ t postaviJ:.lJU sc ruCno. uz p01rcbno
vr~mc 7a u~.opavanJC. pa jc njihova primcrm ogranitcnn na
dcj~tv:l ~~ k~Jifll~ vrcrnc nijc prcsudan faktor.
. Ob)e~ll kOJC magnctski scnzorski urcdaji

rcghtruju u ratmm . U.!t!O\'~ma uvck ~u voj~c prir~e. PoSto jc. 1bog rufr)Og
post,l\l!anJa. poLn~t polo7.1J uredaJa. to se njihovi podaci mogu
kon~uu z.1 otvaranJC vatrc.

11841

Primer zemaljskog scnzorskog uredaja ove vrste jc til>


MAGIS. DT-368/GSO. tc1inc 10 kg i izvorom napajanja koji mu
omogucava autonomni rad od oko 120 dana. Podatkc izvidanja
S:tljc radio-predajnikom. Od 1970. primenjuje se za izvidnnjc
bojigta i upravljanjc vatrc na osmatranc objckte.
3.2.3.7 ELEKTROMACNETSKI ZEMAUSKI SENZORSKI
UREOAJI
Elektromagnctska metoda jc. u biti. aktivna metoda i zasniva sc
na slcdeCem: oko aktivnc antcnc mdio-prijemnika obrazujc sc
kruZno elektromagnctsko J>Oijc~ ulaskom objckta u clcktromngnetsko poljc u blizini antcnc. objckat postaje sckundarna antcna
i crpi cnergiju od primamc antcnc ; to sc odrai.c:wa u promcn:.nna
osobina zraecnj tt arncnc i iskori~Cava se za stvaranjc signnla
\lpozorenj a.
Ncdostat:ok clckt romagnctsk ih zcmaljskih senzorskih u1c
daja jcste njihov~t osctljivost na pokrcte objckata svih vrsta
unutar clektronmgnctskog ~>Oija , u nc samo objckata osmatranja .
Taj ncdost:llak postajc poscbno kritiC.1n prilil<om postnvljanja
senzorskih urcdaja u blizini gmnja iii visoke trave (trstike) kojc
pokrete vetar. Oclimi~no sc taj nedostatak otl<lanja iii smanjenjem opSte osctljivosti :.enzor.kih uredaja (njegova posledica jc
manji domet) iii logikom obrade signala. Ako se koristi logika
obrade signaIa kojom se izdvaja samo signalljudskog hod a. onda
senzorski urcdaj nije osetljiv. npr .. na eoveka koji puzi iii na
,ozilo.
Primena clcktromagnctskog zcmaljskog senzorskog urcdaJa
je. zbog navcdenog ncdosuuka. ograni~na na ravniC3rsko 7..Ctnljiste sa niskom vcgct:lcijom. na obalc mora i jezera. sirokih
reka. na acrodromskc J>Oictnoslctnc staze. ccste i fclcznitkc
prugc. Zbog aktivnog untcnja njihova primena je ograniena na
terenc bez radio-urc(lnjn, k::1ko bi se izbeg1o mcdusobno o rncta
nje i interfcrcncij' Ako sc prnvilno izabcre polo~'lj scnzorskog
uredaja. onda jc clck tromagnctski zemaljski scnzorski sistcm sistcm sa niskom vcrovatnoCom lafnih uzbuna .
Armij" SAD koristi slcdccc elcktromagnctske zemaljskc
senzorske urcd~tjc:
- EM ID Ill - post<wlja sc rufno uz ob"lc. komunik:tcijc i
na ravnici. tetinc je 5 kg i primarnc potr<>Snjc 2-4 W. Otkriva
pesake. vozila. plovnc objektc. i sl. Prcdviden je za dugotrajnu
upotrebu:
PEMID - prcdiden jc za primenu na bojiStu. za kontrolu

[1851

m~duprostora. Po dimcnzij ama i tc~ini je minijaturan sa autono


llliJOil'l od desetak sati.

3.2.3.8 BARIJERNI ZEMAU SKI SENZORSKI UREOAJI

Zcmaljski senzorski urcdaj i tc vrste stvaraju vidljivu iii ncvidlj ivu


barijcru. Kada objekt pre kine barijcru u prolazu. stvara sc signal
upozorcnja.
Vi d I j i v i barijemi zcmaljski senzorski urcdaj koristi za
barijcru veoma tanak izoliran clcktricni provodnik (0,2--!l,Snun).
sprovcdcn oko objekta koji so stiti. Provodnik je priklj uccn na
niskonaponski izvor struje. Ncpozvano lice u prolazu fizicki
prckida provodnik. Cimc sc prek ida i tok sti"Uje u provodniku, a
time sc pobuduje signal upozorenja. Uredaj jc jcdnostavan.
Njcgova izvedba je moguta na terenu iz priruCnih srcdstava .
Nedostatak mu je nemoguCnost samostalne regcncracijc posle
prckida , posto se prekid mo ra pronaci i fizicki spoj iti. Ncd<>statak
sc donekle ubla~ava ako se barijerni provodnik sprovede, uz
postojeCu ogradu i sa indikacijom p() segmentima.
N c v i d I j i vi barijerni zcmaljski senzorski uredaj koristi za
barijcru uzak svetlosni zrak u infracrvenom podruCju (obiCno
lascrski zmk) iii elektromagnetni snop u mikrotalasnom podruC
Ju .
lnfracrveni barijerni zcmaljsk i senzorski sistcm sastoji se iz
vi~c predajnika svetlosnih zraka (lasera) u IC-podrucju, istog
broja prijemnika infracrvcnih sverlosnih zraka (dcrcktora). sistema povezivanj a i kontrolnog uredaja sa indikacijom prek ida
barijcre (sl. 3.92).
Mikrotalasni barijcrni zcmaljski senzorski sistern je u svemu
sliCan JC-sistemu. s tom razlikom Sto korist i poluvodiCki mikrotalasni predajnik kao generator clektromagnetskog snopa. Koristi
frckvencije 10 GHz i vi~e . Zbog veCih sirina antcnskih sno pova
na mikrotalasnom podruCju, primenlj ivost ovog sistema ogmnilcna je na slobodan proslOr (ravnica).
lako mikrotalasni barijcrni zemaljski senzorski sistem omogu~ava veCe domete, barijcrni I C-sistem se~ zbog jcdnostavnosti.
lake primene u svim uslovima i uskih snopova, vi~c koristi.
Jnfracrvcni prcdajnik zra~i uski svctlosni zrak u ICpodrul:j u. Kao gencratori IC.zraka koristc sc poluvodiCki laseri manjih
snaga (oko 5 W u impulsu). Du:lina barijere zavisi od atmosfer
skih uslova i predajne snage. DanaSnji uredaji omoguCavaju
domet od 200 111 u norrnaln im atmosfcrskim uslovima. sa rcdukci

[186]

j om dometa na oko 50 m u uslovima magic, jake ki.S~ iii sncga.


RazmeStaj prcdaj nika i prijemnika mora b1t1 takav _da
pl'ostiranje JC.zraka nijc nieim ometan~ _i da ~r~ka_ p<;>knva
proS[or koji sc gtltl ~z.a v~zila zy~ka rno~e _b~t.l na.~ecoJ. ~1suu ncgo
~to je za Covcka kOJI puz.1). Sarn1prethlJmCI 1pnJemn1c1 pogodno
sc maskiraju.

Sf. 3. 92. flrincip fKJS!twljalljtJ lltvitllji~og it~/T<lu~wwg barijenrog zt.,~al~skog


:wnzorskog sistema: I - ICprt!<lajnik. 2 - JC-prij~m1rik . J - kttblovskr SL'flem
ftO~tziwmja, 4 - konlrOini rm:tlaji. 5- iz1or napajtmjtl

S obzirom na tO da kod IC-urcdaja ovc vrstc, zbog njihove


tehniCke jednostavnosti, nepozvani mofc da nadoknadi prekld
zrakc osvetljavanjem prijemnika prenosnirn ICprcdajnikom i
tako ga onemoguCi da registruje prolaz, danaSnji sistcmi imaju
kodi1am modulaciju predajnog snopa .
Ncvidlj ivi barijerni zemaljski senzorski urcdaji koristc sc za
zagtih prilaza vitalnim objektima (skladiStima , bazama, mostovima i sl. ). U taktiCkim dejstvima koristc sc kao pomoCno
sredstvo ranog upozorenj a iz,,idaCkih jcdinica. prilikom odbrane
upori~ta , za kontrolu meduprostora . i sl.
3.2.3.9 ZEMAlJSKI SENZORSKI UREOAJ I CESTlCA
Svaka ljudska aktivnost prouzrokujc u okolnom vazd~1Snom
prostoru povctanjc broja ~estica spccifinih za tt~ a~t1vr~o~~ :

Mogucnosti njihove indikacije je utoliko vcca. ukohko JC CISfiJI


vazduh okolinc (najistiji je posle kisc) i ako nema vetra.
Scnzori rasprienih Cestic~l razvijeni su na osnovu spektralnih
analizatora materijala koji se primcnjuju u kcmljskim laboratori

[187)

TAKTICKOTEHNICKI PODACI NEKIH TAKTICKIH BARIJERNII I


INFRACRYENIH ZEMAUSKIN SENZORSKIN UREDAJA

Poslcdnjc varijante senzorskih u rcdaja Cestica kombi novanc


su jo~ moguCnoStu o tkrivanja postojanja bojnih otrova. kao Sto

su rabun (GA). sarin (GB) i soman (GC) [82] . Karaktc risticna


T>bclo 3 19

Ontina barijcre

[mJ
Tip

u:-:= e udobrim u IOSim


._ c u meteorO rnetooro.....'g._,
o c'l:
<'ll

... , _

"'"-"

loSkim
loSkim
uslovim a uslovima

Tobias
(V. Hri
wnij:t

200

Imid
(SAD)

150

"'
lSo
3

..,

. e-e

r >

o::.:: ,..u
,x

N3paj a

njc

Status

pdstupili raz,,oju sistema 1>0d nazivom LOP AIR (LONG PATH


INFRARED). koji Ce umcsto uvlaCenja V<'IZduha odredivati po-

::;; - ~~g;;

50

-. .

kablom

40

~g

r~diom

"8=
~ e

~t:

~Lk u mut.

u J)fOiZ

tor24 V

vodnji

btllCt'ija

u proi:t
vodnji

jama. SuStina rnetodc je da svaki kcmijski e lemenat iii jedinjenje


apsorbuje iz optiCkog spektm kamk te ristiCnu talasnu duZi nu.
Na tOtn principu razvijcni
su urcdaji koji ncprekidno analiziraju vazduh okol inc sa zcmlje

- prenosni u rcdaji (sl. 3.93), iii


iz vazduha - uredaji rnontirani
na hclikoptctu. Domcti scnzot-

skih uredaja zavisc od koli~inc


rasprSene mate rijc u vazduhu i
k rccu sc o d 50 do 300 m.
Senzorski urcdaji Ccstica
o t krivaju :
- prisust vo lj udi na osnovu
isparenja i'monij aCnih jedinje
nja;
- poj avu o tvorene vatre na
osnovu Cestica izgaranja- dima;
Sf. 3.93. Prn1o.mi umaljski scmorski uretfaj &>sticll (u oprc:mi nrmijt:

SA D) naZI'('lfl Suptr Sniffer (Supcrnjufkalo) primt'uji,atl u Vijcltumm


Z<l otkriva11je /judi {16/

- poslojanje

vozila

na

osnovu Cestica izduvnih gasova,


karakteristiCni h u1. vrstu upotrebljenog goriva.

l 188)

apsorpciona crt a sarin a je 9.8 fun.


Zcmaljski senzorski urcdaji Cestiea sa uvlaCcnjern vazduha
i njegovom ana1izom pokazali su se u Vijetnarnu neprakt iCnim
Z<l voj nu pri meO\L Nerctko sc de~avalo da jc nosilac uredaja
otkrivan i da je na njega otvorcna vatra mnogo ranije nego Sto
je u redaj i ndiclrao prisustvo protivnika. Zbog toga su u SAD
javu Cestica na osnovu karaktcristiCnih p riguSenja lascrskih zmka
raznih talasnih duiina. Laserski zraci usmercwali bi se p reko
kontrolisanc tcri torijc. OCekuju sc dometi znatno vcCi od 300 rn.

3.2.4 P RIMENA ELE KT RONSKIH U R EE>AJA ZA


IZVIE>ANJE ZEMU ISTA SA ZEMUE U NOCNIM
BORBENIM OEJSTVIMA
Sada~nji tehniCki razvoj i tehnoloSki napredak elektronike.
posebno na vojnom polju. odlikuju sc svc veCim r~1zvojcrn. i sve

vcCom pri menom clcktronsk ih uredaja za izvidanje bojiSta u


borbcni rn dejstvi ma svih vrsta . lz p rcthodnih poglavlj~l vidcli
smo da se dan;as za izvidanje koristi vcCi broj fiziCkih principa sa
tc!!njom porasta. V idcl i smo. takode, cia svaki fiziCki princip.
odnosno rcalizowmi u rcdaj ima , podjednako. svoje dobre i slabc
stranc. i da njegova cfikasnost zavisi od stcpena iskoriSCenja
njcgovih dobrih osobina .
Zbog svega toga skoro jc nemoguCc napisati >>pravila
primcnc clcktronskih urcdaja u raznim vrstama borbenih dcjstava. Neosporno je da su veSt ina. poznavanjc urc<'laja i njihovih
tchnitklh rnoguCnosti, tc rna~tovi tost g lavni faktori kojima kornandni kadar mora suvcrcno raspoh1gati. Jcdi no tako u evcntualnom ratu, u korne Cc sc. sigurno, ta tchnika sve viSe
p rirncnjivati, mote koristiti svoju tehniku, iznalazi ti nedostatke
neprijatcljcve tehnike i sa~uvat i o no najdragoccnije - ljudskc
Zivote.
Prlmcna e lektronskih uredaja za izvidanjc zemljiSta sa
zcmljc ogranitena je na dalj i nu neposrcdnc vidljivosti, z.avisno

od konfiguracije zemljista. Konfiguracija evropskog zemljista jc


takva da jc daljina neposrednc vidlj ivosli od 3 do !Okm [1 05],
Sto jc mnogo manje od tchniCkih moguCnosti urcdaja i potreba
izvidanja. Da bi se domcti izvidanja uveCali , urcdaj i za izvidanjc

[189)

po>wvijaju sc na uzdignute tacke- prirO<lne iii vdtaCkc (hidrauiicni stubovi iii icbdctc piatrorme) iii sc njima oprcmaju bc>piiotnc ictclicc iii hciikoptcri.
.
Prili_kom primcnc clcktrooskih sistema za izvidanjc s~ zcmIJC moraJU ~ uvatavati slcdeCa naCela:
- viSe(; t r u k os 1 - i.sti prostor pokriva sc iz raLnih pr:waca
raznim >itcmim:o. Time sc izbegavaju ncv1dij1Va podrutj:o Lbog
iokainih prepreka i ponistavaju nedostaci. O<lno"o grc~kc. koje
pojcdini ~iliOtcmi uvodc;

. :- ~~tkrivc.nost -~-a~- za aklivnosti kojc ~e momju

pr1knvtt11 nc konslc urcdaJI kOJI svojim radom otkrivnju prist.!

stvo. z.adawk i namcrm

. Zbog_ vciik~g broja -~rcdaja

problem ~mt i o<lmont. nnpc1ost. uveCana osetljivost na spoljnc

utiske. strah. gubitak samopouzdanja i sl.


S obzirom nato da jc not zbog du!ine trajanja i speciCitnosti
va2an raktor u izvO<lcnju borbcnih dejsta\'a. u doktrinama svih
armija. 0<1 drugog svetskog rata nadaije. notna dcjstva postaia
su sastavni deo borbcnih dcjstava svih mta. Primcna tehnitkih
sredstava u n<Xnim dcjMvima po\c~la je njihovu bczinu. taCnost
i efikasnost. a samo izvodcnje notnih operacija pribii!iia dne,nom.
Analiza faz.a noti. njcnog tmjanja i osvetljenosti z.a sevcrnu
atmosfcru i geografsku ~irinu od 45 prikazana jc na sl. 3.9~.

za izvida!ljc na tcrcnu. koji

daJU. vchkt brOJ mformaCJJa 1 ,POtrebe 7Al nJihovom sclckcijorn,


kao 1z.alucva 7..R br-to rcagovnnJC. uredaji za izvi(lanjc sc u zadnjc
vrcrnc uvczuju u automatske izvidn~ke sistcmc.
Dam1~nji clcktronski urcdaji za izvictanjc i akviziciju omo~
gu<!nvaj u odvijanjc borbcnih dejstava sa povc(!~mom ml:noSCu.
nc ~amo u toku noCi vee i u toku dana.

3.2 4 I NOC Kt\0 AMBIJENT


Not jc. u ~irem smislu, vremcnski razmak izmcdu zalaska i
izi:os~a ~~nca. Njcna dutina za-:isi 0<1 gO<lisnjcg doba. tj. 0<1

dckhnaCIJC Sunca I geograrske sinne mesta na Zcmiji. u proictnom i jc~njem ck\'inociju (2L man i 23. septcmbar). kad je
dekini3CIJ3 Sunc.~ o. dutina noti je jednaka dutini dana na S\'im
gco~raf~kitye ~irinama. sem na poJovima. Na M!VCrnoj hcmis.feri
dutm~ .10c1 po,tcpcn.? opada do ictnjcg soisticija (22. juni): tada

JC po>!!IVIIa d~khnaCJ. Sunca naJveca i not najkraca. Od ictnjcg


soiMICIJa du~ma n0C1 postepeno raste. da b i ~c u jcscnjcm
ckvi nociju iz.jadnalila sa dutinom dana.
PmJ noCnim dcjstvima podrazumcvaju se svi ohlici borbenih
dcjsta~a koja sc iz~odc .od ~umraka do sviwnjn. Za r:1zliku od
dncv111~1. no<!na dCJ~tva I~HlJU mnoStvo spccifi~uosti, kojc proizlazc 11 o~ohcnosu noC1 kao prirodnc pojuve, psihofizi~kih
svoj:st:wn tovcka i njcgovih sposobnosti za prilagodnvanjc. tc
mogutnn>ti upotrcbc tehnifkih i borbcnih srccbtavn. Not. pre
svega. o~ranifava vi?ljivost, otefava orijentuciju, iz.vidanje i
osmatranJc. kretnnjc JC znatno sporije. organizacija komandovnnja. vczc. ~adcj,tva i pod!Ske je otciana. a upotrcba tchni~~
ogrmu~cna. Pored toga. notna dejst"a mcnjaju uobi~ajen sistem
oo'ekovih dci:unosti i usio\'ijavaju i mnogo te<>kota. kao Sto '"'

1190)

"''

:uct~~
w

.,....,..

(' l -

SI. 3. 9-1. Proamunlno lrUJflnJf fo:u ,on, onrtlfrnosti zo 45 snwn~ grogrofskr


Jiror~ u januaru r JIIIU (-- - ouw~~wa gramct' pri~nt' poja6J~oM s~..-:1/oJtrl

Sa stanovi~ta vidljivo~ti nofne opcracije se izvodc u fazmna

noCi kojc omogueavaju sopstvenirn snagama bolju vidlj ivo~t


protivnika. Kako u dantnjim uslovima na ratiStu vidljivost
protivnika zavisi od oprcmljenosti tchniCkim \lredajima za izvidanjc i a kviziciju . mote sc tvrdi1i da su dan i noC izjcdna~cni.

odnosno da su mogu~nosti tchnitkih urcdaja prevagnuie u korist


noCL gde jc zbog mogu~ih izncnndcnja. osobcnosti no~i i
psibofizitkih osobinu tovcka prcdnost na strani onog koji je
opl'emljen ~a boljim nOCnim :-.istcmimn i koji ih veSto koristi. Pri
tome se ncsme nikada ispustiti iz vidn da i protivnik koristi svc
notne sistcmc. najmanjc podjednako \'C~to. Zbog toga sc moraju
svc sopstvcnc aktivnosti i taktiCki postupci O<lvijati tako da su za
sve sistemc najm:mjc vidljivi.
li9i I

Ukoliko su protivnici OJ>rcmljcni tehni~kim sredst,ima jcdnakih mogutnosti. prednost jc na strani onog koji je u odbrani.
I to nc samo zbog mogucnosti dobrc organizacije odbrane vet i
stoga iito je lakiie raspozna,anjc ciljeva i moguc rad na vccim
domc1ima uredajima koji minaju i ~Iaino osmatraju isti pr()!)tor
od urcdaja koji su stalno u pokrctu i eiji sc prostor osmatranja
od trcnu tka do trenutka mcnja.

Kako opremljenosl savrcmcnih armija noCnim sislcrnima


postajc iz dana u dan vcCa. a i njihovc moguCnos1i svc boljc. sva

razmatranj a

ta kti~kih

postupakn iz drugog svetskog raw poswla

su ncadckvatna i neminovno vode u znataj ne gubitkc.

- da jc prostor ravno.nerno pokriven i sa minimalnim

ncvidljivim podru~jem:
. .
.
- da je prostor u komc se mogu oockrvau posebna dejstva
protivnika - zona posebnc patnje - viiiestruko pokri\'CII i
- da su lokacijc pojcdinih uredaja odabronc tako da omoguCavaju maksimt1lno iskoriStavanje tehnitkih mogutno~ti uredaja.
Na sl. 3.95 prikaznna je primcna radarskih uredaja u
borbcnom porctku divizijc u odbrani sa ucrtonim dometim~l
radara raznih nivon.

Oivizijsk i .-ndar- radar velikog domcta (npr. /\N/TPS-25)


predvidcn jc za osrnatranjc cclog l>ojigut. i t~ zcmljiSl~t i vaz~u~

Snog prostona. Naetlno se smcsta na 3-5 km aza prcdnJC& kra}a,


3.2.4.2 RADARSKI UREDAJI U BORUENOM PORETKU

na pogodno rnesto koje mu obczbeduju muurnnlno ncvdiJIVO

Mogocnost otkrivanja radal'kih urcdaja prikazana jc sa nckoliko


primcra u poglavlju 3.2.1.12. S obzirom na to da postoji ,.;;;e
vr,tn radan;kih uredaja i po domctu (laki. srednji i tc~ki). i po
nnrncni (otkrivanjc ciljcva na zcmlji. Olkrivanje ciljeva nn zcmlji
i u vazduhu i otkrivanjc polotaju minobaca<!a). oni sc na tcrcnu
rasporcduju Jako:

po<lrucje. Njcgov dornct je oko 18-20 km .


Radar za otkrivanje polo!aja minobaca:r (npr. AN/MPQ~A) sme~ta sc na 2-4 km iza prednjeg kraja i mdi za racun
divizijske haubi~kc artiljerije. Divizijc. dana; imaju 2 do 4
radara te vr~lc u' svom sastavu. Njcgov clomct jc do 10 km. U
sluaju potrcbc koristi se i z: osmatranjc zcmaljskih ciljcva.

Radari rnalog dornclll ( npr .. AN/PPS-6) nal:rzc sc na prednjcm kraju. u snst:wu jcdinica, naCelno, bcHaljom. a u poscbni~l
slucajevima {bprcsccanost zemlji~ta i st.) i ~cur. Radi otcianp
ome1anja koristc sc radarski urcdaji raznih tipovc1 i frckventnih
po<lru~j:l.

Njihovi dometi su do 2 km isprcd prcdnjeg kraja.


Prenosni radari n>alog dometa (npr. DR-PT-6) konstc se za
kontrolu meduprostora na spojevima jcdinica i u pozadini.
Tendcncija u rnzvoju i primcni u jcdinicarna KoV jeste

osvajanje kratih talasnih duzina (15. 30. 75 GHz). uvodenje


vikfunkcionnlnosli (osmatranje ciljcva nn zcmlji;tu i upravljanje
vatrom ZA , o'nmlranjc niskoleteCih ciljevn u vazduhu. poscbno

helikoptcra i upnwljanje sa PAA iii PAR). uvcbnjc dometa


(10-15 kilorncurra za pcsake. 20-40km za vozilo. 40-SO km za
lctelicu). pojcdno;~trvljcnje rukovanja i opslu~ivanja. rad iz
pokrcta l uvczivanjc u automatski izvidn~ki sistcm. koji omogu~
Cuje trenu lno koriS6cnjc radarskih podaraka z.a protivdejstvo (u

ncpovezanom rudu vcliki broj izvida~kih podataka. zbog zakasnjenja u prcnosu. gubi aktualnosl).
3.2A.J OPTOt;LEKTROI'SKI UREDAJI U llORllENOM
POKRETU
Sl J.9.t Rrupor~d radarsklh "'''lfllJI'

11

borlHnom por~Jlw tlivi:ii' 11 odhnmr

11921

Razvoj i primcnu optoclektronskih sis1cmn tokom godina iSli su


u dva pravca : u ~i~1cmc za opSta izvidanja i u si,tcme M'l izvidanje

[ 1931

ni~anjenjc

u botbcnim sisl cmima. Na sl. 3.96 pl'ikuz.anc su

kombinacijc optoclcktronskih urcdnjn za nnvcdcnc funkcije.


ZADA"rAK

I OENEIIACIJA

~te

u
;_
.M

-cu
c

z.::::.
s
co

osm:nra

- J'CI'I~Lop
I Cur~daJ

- ala

p<nkop

""'

tomandanca

mSa

- n1bn. dutbtn
-Lt. IC'"\In:d..IJ

njcnje

Durbin
pojOC. SVCll3 - termolokator

Durbin

Durbm

izvidanJt"

, -olnja

II OENERACIJA Ill GENERACIJA


PQJ ~. S\<CII;t

- pen.. Lop
- pc')j .t ''ctla

-p<n<kop
- poj~. S\'Ccl3

- pen')kop

- pc:r~kop

Lomandanta

kom.antlanta
- panor.Jmsti
re rl'I'IQioL.:uo..

- nttan. durbtn
- poJilt. ,,elfa
la~r doaiJifta'r

... niian durbin


- termolot.ator
- la40Cr. d:tljinar
t N.l. ratunar

- pojat. '\\Ctla

Sl. J . 96. P"tlftl kombmM''J" Ofilotfrlaronslah Ur(tiDJI' na bor~nom s;ntmu

Vet iz prcglcdn prikazanog na sl. 3.96 vidi se d: oplocle~

tronski sistcmi zotuzimaju znofajno mcsto u oprcmanJu borbemh


sistema. Treea gcncrncija kombinncijc sistema omoguCava jed
mtku borbcnu cfika!>nOst i dnnju i noCu i vcom;t visoku vcrova.t
notu "pogo1ka prvim hitccm. U svc1u jc u to ku opremanJe
tenkova sistemirna II i Ill gcncracijc. Primer sistema II genera

cije jesle sistern MSZ-2, firtnc Elo p, koji jc USI>C~no postavljen


"'' b riumskc (Ccntudo n), francuskc (A MX-13 i AMX-30) i
arnericke ( M-14 i M-47) tcnkovc. Svi sis1cmi ugradcni suu jcdnu
granu niSanskog iii ko mandnntskog durbina. u~ljuc!ujl_u!i lascrski
daljinar {domet H) km , t:l~nost 10m). Pnmcr SIStema IJI

generacije jcste sistcrn firmc llu~!lC:,4c zo tc nk M.'.: 1. kod njega


je koritena rnodulanm tchnologaJa u konstrukcJ 1 paralelne
grane u durbininm. t ime jc omogu~c n n jcdnostnvna zarnena
urcdaja II urcdajcm Ill gcncrocijc i hrt prclnzak sa jcdnc vrstc
racla na drugi.
Prema sadasnjcm 1cmpu o prcrnanja otckujc sc da tc do
sredine devcdcsclih godina vctinu 1cnkova i oswlih borbcnih
voz.ila biti opremljcnn si:,tcmimu trcc!c gencracije.

(194)

3.3 ELEKTRONSKI U R EDAJI Z A I Z VIDANJ E


ZEMLJI~TA I Z VAZDU IIA
Stalan porast mancvarskih sposobnoMi i vatrcnc m o6i jcdinica

U\'CCava dinamiku i dubinu borbcnih dcj,aava. Ta tinjcnic-a


impcrativno namctc stalno pratcnjc akcijc protivnika. nc !<!Umo
u podru~ju borbcnih dcjstava ncgo i u dalckoj po7adini.
.
Izvidanjc vclikih podruej:1 mogua: je ~mn o i1 v~uduha. 1 to
iz aviona. hclikoptcra. vc>taCkog Zcrnljinog "uclita, a u J>O'Icd
njc vrcmc i bcspilotnih lctclica.
Prvo tchniCko srcdstvo iz, idanja iz 'azduhn bila jc ncrofoto
grafija. Iako jc acrofotografija tokorn godinn "'"''rlcna do tc
mere da su dana~nji acrofotosnimd prav:1 rcmckdcla po \."l\ r-Sc
nosti i mn~I\'U detalja. ona joS ima ,u(tin,kc ncdo... wtkc koji ~
oglcdaju u; ncophodnosti dobrc osvclljcno,li objckt:t iLvi~anja.
pro,idnosti atmosferc i gubitku \"rcmenn Lhog povratka nvaon.n u
bazu i po1rcbnog tchnolo>kog vrcmcma z:a obradu acrofolo,ntm
ka. Uslov dobrc osvctljcnosti objckl:t i1vidanja wodi r.hpolo1ivo
vrcmc tokom 24 tasa samo na vidlji,,i dco dana. pa zato
informacijc dobivcnc acrofoloitvidanjcrn vcf na poclc1ku nc
odeovaraju trcnutnoj situaciji.
. . . Tokom pro1cklih godina problcmntici izvidnnja iz vaz.duha
sa trcnutnim prc nosom podtltt1ka rm lCmlju powctujc :,c
ogromna patnja. Po red klasi~nog :tcrofoloitvid:anja razvijcni i u

opcrativnoj primcni su :
- multispcktralna acrofoaogrufija .
- radarski sistcmi izvidanja iz vazdulm .
- IC i tcrrnolokacijski sisccrni izvidn nja iz vnzduha.
- tclcvizijski ~istcrni izvidanja iz vuzduha. i
- radiomctar!>k i sbtcmi itvW~tnj u iz v:atduha .
U daljcm razvoju nastoji sc da sc :,manjc dimcnzij c i tc1.inc
urcdaj a, da sc povc<:a :Hcpc n rczolucijc i ~manjc dirncnzijc
nosioca urcdaja .

3.3. 1 RADARSKI UREE>AJI ZA I ZVII)ANJ~ ZEMLJISTA

I Z VAZOUHA
Tokom d rugog svctskog rata ukaz:thl sc po1rcbn izvid11nja zcmlji
Sta radi rmvigacijskc pomoCi avionima van domcca sis1cma
hiperbol iCne rmvigacije. :.1za polrchc in~trurncnll.l!nog bombnrd.~
vanja dalekih ciljevn - Bcrlina [ 1). U 10 vrcmc JC mctodo logt)3
zemaljskih radarskih urcdaja dircktno prcncta nn avion. Oobi
jeni su avionski radarski urcdaji koji ~e smcStaj u u kljun aviona
[ 195)

i o~matraJu tcrcn isprcd i ispod aviona. Zbog toga se ta vrst::a


urcdaja naziva avionski radari za prednje izvidanje (FLAR FORWARD LOOKING AIRBORNE RADAR). za rn1liku od
kasnijc ratvijcnih avionskih radara za botno i1vidanjc (SLA R
-SIDE LOOKI G AIRBORNE RADAR).
Radal'>ki urcdaji su po dimenzijama sve manji i lak~i. pa se
danas >mc>laju ne samo u izvida~ke ko111ejncre. koji :.c pod,cSavaju n:t avion. vc~ i na bcspilolOe letclice.

odno~no nnprctka ten ike. lz snirnaka se jasno vidi da jc rczolu


cija tokom drugog .;;:vcbkog rata omoguCavala prepoznavanjc
slike. ako jc tcrcn bio dobro poznat. Sto je u svakom slufaju bilo
ncdovoljno. TchnoloSki napredak u usvajanju kraCih 1alasnih
dufina pobolj~ao jc rczoluciju snimaka i mote se koristiti za
borbene namene.

3.3.1.1 AVIONSKI RADAR! ZA PREDNJE IZVIOANJE

Po principu i n~u;inu rada idcnti~ni su zcmaljskim rtldnrimn za


osmatranjc vuzduSnog prostora. Antena radam montiranu je u
kljun uviona i prctra~ujc, mchaniCkim kret:wjcm iii clck tronski.
I>I'OSI<ll' isprcd i is1>od scbc (sl. 3.97). Sirina an1Cnskog sno1>a t.f~.
a sa lim i sposobnost razdvajanja radara , zt~visi od fiziCkih
climcnzija antcnc, kojc su . zbog minirnalnog raspolo'-ivog pro
s1ora za MncSiaj, malih dimenzija.

SJ. J. 97. Nutm l"''lm!ntutJO umljilro D\"IOnskim rodarom :it pr<'dlfk t:mlimJC

Sirinu snopa, z:wisno od talasne du~inc i prctnik:1 otvoru


a n1cnc. data jc izrazom:

parnhol i~nc

721.

(3.5 1)

S/. 1. 98. l?rulrm'ki wiuwk Np1jmlw (New York) iz t/r,gog svcukog rmt~. A.<.tJ j~
poznat trun, tmdllfr i ,\'llimuk mzumljh':). = 3 em, II= J.()(J()m

Sirina snopa Jj.


), talasna dutina ln~J .
d prcl nik otvora antene [m [.
I t jcdna~ine 3.51 vidimo da je Sirina snopa uloliko uta
ukoliko je lalasna dutina manja. a prenik an1cne ve~i. Pronalaskom i proiz\'odnjom magnetrona na kraCim tala~nim dufinama
povccavana jc rczolucija. a sf. 3.98 i 3.99 prikaz.1na je raLfika
u rczoluciji radarskog snimka tereoo. zavisno od talasnc dutinc.

R~tzvoj avionskih radara jc zahvaljujuCi uvodcnju poluvo


diCkc clckLronikc. fatin:tnc rcSctkc kao antcnc i digitalne tchnikc
u obradi signata i~~o u pravcu razvoja viScfunkcionalnog radar:l
za <tvionc i specijali?ov:tnog radara za hclikoptcre.
Vi~efunkcij,ki avion..,ki radari namenjcni su lovatko-prc,rc
tacko-bombardc"koj avij:~ciji i pored funkcija potrcbnih z:l
borbu u ' 'azduhu imnju funkcijc osmalranja i mapiranja zemlji
sta. izbcgavanja prcprcka. \odcnja ubojnih sredsta\'3 i bornbar

1196)

11971

!:>"-"
d .
gde je:

t.fl

dovanja ciljcwt nu zemljiStu. navigacione i mctcorolo;kc f>OmoCi.

Nekoliko 1ipi~nih predsla\nika sa osnovnim podacima n:tvcdcno


je u oabeli 3.20.
Druga 'r>la radara za prednje iz,idanje namcnJcna jc
helikopoc"koJ a\ijaciji za reS:wanje zadawka. kao \oo '" 0\ma

tranjc ciljcva nn zcmljgtu iii rnoru i preduzimanje protivdcjMav:t.


Kod njih se. 1.bog ratlike u cilju i okolini. pojavljuju spccijalizo
vani radari z~ ciljC\C na moru i t..a ciljeve na zcmlji!tu.
Radari za otkrivanjc ciiJc'a na mona obiCno radc u talasnom
opsegu od 3cm i imaju rclaoivno ,cliku paraboliCku aoucnu.
Primer za 10 jc francu,ki radar ORB-310 na belikopteru Super
Frelon. koji ookri'a ciljc'c na moru sao= I.OOOm'. na udaljc
nosti 80km. sa taCno~u 50 m i +1 i upravlja lansiranjcm
rakctc v-m. tipa -Exocct.
Radori zu otkrivanjc ciljcva na zcmlji~tu imaju znmno tc'i

zadaoak. Obitno su 10 raduri visokc rczolucije i sa doplerovskim


proccsiranjcm signal:a. Primer za 10 jc radar AN/AP0- 137 na
hclikoplcno A II IG I lucy Coboa koji zajcdno sa ocrmoloknlo
rom sluti zu notnc opcr:tcijc na zcrnlji~lu. Radi u podru~ju od
34.5 GHz, iona doone! oko 18 km i olkriva pokreonc ciljcvc bn inc
3-30kon/sal. Poku1ivu~ jc oipu B. viscbojni i sa mconorijoon.
Nckoliko tipilnih prcd~uwnika S<~ O!>nOvnim podacima navcdcno
jc u oabcli 3.21.
Rcvolucionarnu primcnu dobijaju hclikopocrski radnri u
sisocmirna daljin<kog osmaoranja za ncposrcdnu podrsku u ' 'ode
nju oruianc borbe. Jcdan od luk\ih jcsoc sisocm SOTAS.
divizijskog nhoa. prcdvidcn za ookrivanjc i lokaciju prooivnitkih
pokrcoa sa bclbednc ud:oljcno;oi. a dalcko u dubinu borbenog
porcoka proli\llika [ 13 t]. R:o~voj sisoema zapoCeo jc oko 1975.
godine. Krajcm osnrndco;;ctih godina oCekujc sc uvodcnjc u
operativnu upotrchu (na primer oru.Zane snagc NATO uvodc

78 sisocma ovc vNc).


Si>ocm SOTAS '""1oji sc iz hclikoptcra EH60C Biac
khawk, oprcmljcnog rndarom AN/APS6. sa antcnom visokc
rezolucijc (linijska nntcna du.,i nc oko 6 m). digitalnim mCunarom
A YK- 14, " istcmom zn kodiranje i prenos i Scst zcmnljskih
sta nica ko jc sc nahvc na konmndnim mest ima i kod Mtiljcl'ijskih
(rakct nih) jcd inicn. Na zcma ljskim sta nicama se na c lc kt ronsknj
ka rti prostorijc prikazuju ~vi c iljevi. odnosno svc a ktivnosti
prot ivnika. u rcalnom vrcmcnu i sa taCnoSCu dovoljnom zn
upravljanjc vatrom.
Velika dubinn (htnatranja omoguCava komand:mtu b lagovremcno i cfika,m> rc:lgo\'anje. j~ dok su protivnitkc Mmgc
R3Z\OJ
Sl J 99 RIHInJa fll1maJ. ~Nrodff)mtt posk dr'U~ '''ttJJ.o~ '"' S tlh:mmt n
to da JC' J. 1.5cm. ~:Ohi.,"'}Q jt lxJija. Pil ~au..,.. llfl pull '1di1H

[198)

~-.:ecm..

SOI1\S Jc u \feme

P'l~nJa

~emom JSTARS. \..1 \cam JftOI:UI:nl"KUma.


znat:aju hettL.opter"~lth ""ema

(1991

o,-c knjigc: napu;\Cc-n 1 lamc:nJ(n

:;.lo ,o;. pocndUJC' tczu o s\C' '~m

-v

-t

~.i

"
'Z

0
~

<

H.
.. <

'

,;;, 'i

u!. ~~
a

t~

:0

lhJ I'M:"I\:

<

II

;;

-JXUJ

=
... .... _.,. I~
I~
~(OlUIIJ

o."~

::

~a

<

I~
Iii.
'l

~~ !t::

7.

~ .tl
Ji 5i.

'~ 8. p
=!

:;;f.

Ill! "
~

<
<

~.;

Bu

;;

"~

!:!

Radari ovc v~cc nemaju pokretnu an1cnu. Sto jc b io glavni


ncdosrat:tk r::tdam za prednje izvidanje, vet irmtju dugaC.ku
nepokrctnu antcnu uzduZ trupa aviona. Proscor sc prct.rafuje
boc:nim o~vctlja,anjcm zcmljiSta uskim :,nopom i kratkotrajnim
impulsom . Onaga komponenta prccrativanja jc sama bttina
aviona (sl. 3. 100). Stoga let aviona mora bili pravolinijski, na
istoj visini i bcz valjanj::t. a amena tiroskopski ~tabilizirana.

.. -

-~

~~ IJ~

;::

6~

a) Nckohcrcn tni (RBO)

~~~

t fy

3.3. 1.2 AVIONSKI RADA RI ZA llOCNO IZVIDA NJ E

I~
~
~

'~

~..-.

~"o

~=

l.:!"-

lflllptJ 'W$1

~<

.u

"ui<

ll'lll~ll

~~

<1.

IJ11'W!

<1.

~-

H -i ~l ~~~ "" i " 1

1211

<

daleko od linijc dodira. Sto sigumo uvodi novu komponentu u


,odenje om2ane borbe.
Kako jc hcliko ptcr sistema najistaknulija tafka. izloZen je
svim vrstama protivclcktronskih dcjstava. od omctanja do fiz:iC
kog uni!tcnjn. Zbog toga se njegova oprcma dopunjava svim
savremcnim srcd~lvima p rotivelcktronskc zn~titc. uk lj uCujuCi i
o klo p.

i! t 1f

.J,~

'"
..
i:

<
~

c
[2001

e' '<

.. l~i

Q\.0

0~ Q ~

'"
~

-"' "

<" ~~
~

2<

.'

>

"

i'i
~

z
<

2<

<

<

~.

Sl. ) , /()(), t trliiCif' premdiwm111 umlii.(tn nvirmd:im rmlmom l fl lxlf11o iz11illtmje

Radnl' izvida z.crnljiSte boCno od pnwc'-' leta. U koliko sc


monriraju dva urcdaja. jcdan z.a levu, drugi za dcsnu stranu ,
onda se pretra?ujc zcrnljiste u dve trakc (sl. 3. 101).
Zemlji~IC sc o~vctljava u trakama tija ~irina zavisi od Sirinc
antenskog snopa ll.jl. S obzirom na to da dimenzija antcnc mofc
biti velika (zbog ulduinc montafc na avionu) dobija se ,coma
uzani snop. jer jc pre rna jednacini 3.51:
).
6~-

[2011

~-

..

.~

,~

"~"..

t~

< ~~

...<
...
::>

:z
;;;

..
- a !t "'
~0~
"~ iii
...
<
~&

~.!: ..

-~
~~.

il=~

oos:::
"""

(11~1~1 ..

.:fp\1111J
-.!IIJ.WII()IQ

at -"'"
0

j
INOIII;IV

::;

-~
~~

<

..

:2!.!
'
~~~
.. ~<
~('I

:f~~

,. 1i

<-g
e*
. -:<

>NZ

j~

!<

:0

~~ ~
.2. 11.
E;!~ :\.'!:!
~

~if

~!
~~

"2~

0.4 ...

;;S:

~ ~!

gv~

'"'
~~

..c= ~ -z
;,as
~~

.;~~
j! ;

-. .
... "0
~. 0!~

kako bi encrgija osvctljavanja


bila jednaka.

~~

~~

I~
..,.
'

~!

Sl. J./01.

Prt'lrfJ(i(mj~
dw: lrllk~

umljita u

zcmlji~ta

na svim udaljcnostima

S obzirom na l O da i radar
ovc vrslc zral:i cncrgiju u impul
sima i u vcoma uskom snopu.
rczolucija sc odrcduje na isti
naCin kao kod radara u1. izvidanje zcmljiSta iz vt1Zduha.
Tako (p1cma oznakama na
sl. 3. 100) jc:

~~

018
a.;

~~

- poprcCna rczolucija

~ c~T sec (cp- ~6) :

-s;,/'! .

uzduzna rczolucija

= 2 R

.
.
,. osve1 1JCnostl
povhma

=c t R sm. T6 f3 sec (q> - T6 ') .

~1>.

IUOI'\

fi(UIIIItiii'W
Jl)l!t~

l~t-tOI~II<'lol
QC!j~;'l'!l)l,-1

67.
8

"'

~z~
~
-.
~-~< .~

:?"
>

[~1
&.~
oi.

;; ~.
:;~i <,g 'i~.;"i_

!Wdo;-t

"

...

@~~

!:.

Rezolucija u pravcu leta (osa x) U:'l.visi od irinc snopa.


Raspored energije u dijagramu zraCcn ja jc pre1na zakonu cosccl.

~~
=~
,_o

,<

9'~
...
~
~~

t ts

">

.....

j}

....
-

-~~;:

E'

-"
&.~
-~

J:OO

<

"'

>

<

~
~

~
~

-.

q,

[2021

~~

...

~ ~ ru-

,2

"

..

Ji

0
~ <
~

'

<

:s
"<

~
~

Signali sa povriinc osve1 1jenosti S rcflcktuju sc intcnzitctom


koji odgovara delimi~nim radarskim povrSinama. U radarskom
prijemniku signal osvetlj ne trake pojaCa se ina katodnoj ccvi
prikazuje u vidu svctlosno modulirane zrake- Jinijskog signala .
l spred ekrana katodnc cevi odvija se film srazmcrno brzini
aviona. odnosno istorn brzinom kojom se pokre.Cc linijski signal,
tako da se dobija ncprckidna slika. Osvetljavanjem rihna u
sukcesivnim trakama dobija sc slika osmatranog terena. Ukoliko
se Zeli slika prencti sa aviona na ze1nlju 1 lin ij ski signal sc prcko
pogodnog srcds:tva veze prenosi na zemlju i tek ru, istim
postupkom, obrazujc sc komplctna slika.

~ l
0

<"'""

"'2=
w "

~~

P-

de

i!

"'
:I;(!

:c

<O

<

:s<
z!:

Sil'i na osvetljenog prostora , a time i vcliCina povrSinc


osvetljenosti. zavisi od visine leta aviona. U niskom lelll slika
dobija odrcdenu trodimenzionalnw( komponentu, jcr dolazi do
izrafaja visina objekta i nagib njegovih stranica u odnosu na
pravac osvetljenja. TrodimenzionalnOsl jc bitna odlika izvidaCkog sistema 1e vrs1e i mora se u iz.vodenju maskiranja uzimati u
obzir.
U tabcli 3.22 navedeni su osnovni takl iCkotehniCki podaci
radara za bo~no izvidanje. ana sl. 3. J02 radarsk i snimak tcrcna.

[2031

N.----.--.-. - - .---,--,---,

c) Avionski radari za bofno i>vidanje. kohcre n tni (RSA)

....e
N

1:

Kod nckohcrcntnog radara za boCno izvidanjc ~irina snopa. a u


vczi ~ tim i rczolucija u pravcu le ta, l ..<wisi l~' jc od fiziCke d uf inc

tiiHCnc ( 6

~ - ~) . koja zbog razumljivih razloga ko nstrukcijc nijc

mogla biti veta od dutinc lctelicc. Zbog toga jc pristupljcno


i>trafi,anjima radi vcStaCkog povctanja dutinc antcne. Tako su
sc poja,ili kohcrcntni radari za botno izvidanjc iii. kako sc j~
tovu- radari sa ~inlclic!kim antcnskim ::,istcmom ( RSA). Anlcna
jc produZena uzimanjcm u obzir puta koji ona prevali za
vrcmc obradc signnla. Na >1. 3. 103 prikazana jc razlika d ut inc
rullc nc izmedu nckohcrcntnog i kohcrcntnog si~tcma . Teorctski

.,

z
<
0
>
N

e e

:p~

1:u;nuv

jc moguCc izborom vrcmcna sumiranj n signa Ia sinteti:drati proi-

zvoljno dugaCku atllc nu.


~

'

~------t----r---1----~r-t-t--t-----t-------i

<71

"'"'z
0

;;:
<
z
Sistem kohcrcntnog radara za bo~no izvid~tnjc j c priliCno
ko mplikovan i sastoji sc iz :
- irnpulsno-doplcr~kog mdara sa uzduf no rn rcalnom :tntcnom.
- sistema z.a obr:u.lu podataka u odabranoj jcdinici vremc
na.
- sistema Z..'l prik:vivanje slike sa vclikom rctolucijom.
- sistema za odrtav;mje konstantnc brtinc lctclice. i
- sistema za stabili7uciju poloiaja antcnc u pravcu leta 1
po p reCno na pravac lew. Stabilno pravolinijsko krcta nje a ntcnc
jc ncophodno . j cr j c sintcti~kH antena rormirana iz sukcesivnih
p<>lotaja realne anccnc u prosto ru u vrc rnc o bradc sig n:lla.

120-IJ

E E

~ft

Jw~J
I:)WOQ

1\

II

"'"'

Sl. J./01. Smma4 ~flnobobrog radura za fHitno r:udanJ~

E E E
U: U: E

"'

"'""

~
0
z

<

"'
""

-e.

~a
c 'l1
.:lSo

V).O<

!=
Ui'
<
;;:
<

""

12051

S obzirom na to da radar zraCi u impulsima. po prcCna


rezolucij:1 jednaka je ne ko herentnom rada ru z.a. bo~no izvidanje
i iznosi :

A R = c~t sec (<l> -

(RBO)

~).

re;~lnoj

d uzini a!llcnc (A f:l-

~}

,y

.....

~
;:;?
7
~

' I /

'"

Rrlllutt tlufill(l (llltcttt: (dJ m:k()/u:rtmnog rodora :aJ>tK,,o ithltmjt~


napravljrna iz " tlip()/a.
b - prrvaljtni put miQIUI z.a l'rtWI~ oiJmde .\'igmllll, .flO otlgovlml dufini tmft'IU' (D)
lwltert!lllnog mdtml za IJotno iz,itltmjt'
(l -

D uf ina sintctiCkc antcnc je, prcma tome, produkt brzine


lctelicc i vrcrnc na obrade signal a i iznosi :

D =v l.

[206[

(3.53)

(3.54)

a u jedinicama daljinc iznosi :


ll.jlRSA =A

f~P.s.. R =

-f

[m).

(3.55)

gde su : D.~~sA = uzduf na rezolucij a radara sa sintct iCkom ante


no m [,m] .
d 11 = fiziCka d ut ina rcalne antene radara sa sintct iCkom
a n1c no n1. [ m),
.
R = udaljc nosl na kojoj se provc rava rczolucija [m),
6.f3RSA = Sirina snopa realne antene (0],
ar~ = uzduZna rczolucija rada ra sa sintcti~ kom antenorn

[m).

L ~\
Sl. 3. 103.

A
-~ rJ
2 A f3R -2 R '

Anle na

zrai (n) impu lsa . sa impulsnom frekvencijom radara . koji su 1.1


fazi sa (n) sukcesivnih taC.a ka putanje letclicc . Prijcmni signali s:1
tih tal:aka sumiraju se po arnpliludi i fazi u vrcmc koj c odgovara
si ntcti~koj d u:lini ( D) ~-ullcne (vreme obrade signala).

I
I.

"=

Kod realne a ntene radara za boCno izvida nje ne kohe re ntnog


1ipa ( RBO) an1e na se sasloji iz (n) d ipola. ko ji isw vreme no
zraCe u fazi. Signal reflektovan od cilja sa razliCito m fazom
p ri maju pojedinaCni aratcnski d ipoli. U a ntcni sc ti signali
ve k torski sumiraju i o brazuju signal cilja.
Kod rad ara sa sintctiCkim a ntenskim sistcmo m ( RSA ) rctalna
antena odrcdcne d uZinc (d.)) osvetljava zemlj i~te Sirino m snopa

(Af:l), koja odgovara

gde su : D = d uzina sinlcl ike a n le ne [m],


brzina lc iCiicc [m/sj,
1 = vre me obrade signa Ia [s).
Pl'i mer: a ko Zelimo sintet iCku antenu duf inc 0 =300 m, pri
brzini le te lice v 300 m/s. to vre me obrade iznosi t = I s.
Uzdu! na re zo lucija r adara sa sintetiCkim antcnskim siste
mom u ugaonim jedinican'la iznosi :

Iz jednaCinc 3. 55 izvlaCimo val~m zaklj uCak d a je najveCa


moguCa uzduZna rczolucija radara sa sinletiCkom antcnom jed
naka polovini duZinc stvarne (realne) antene i da ne z.avisi od
udaljenosl i izvidanj a i talasne dul ine rada ra. Stavi~c . rezolucija
sc poboljSava sa fiziCkim skraCivanjem reCline a ntcnc. U tom
slu ~aju poveC.ava se podruCje osvelljeno primarnim snopom . pa
sc mote poveCati vrcmc obrade. ~to daje bolju rczoluciju. Dlte
vreme obrade. pak, komplikuje sistem obrade signata l postavlja
stl'o~c uslove letu owio na (konstant na brtina leta i stabilizovan
let po uzdui noj i popreCnoj osi aviona u vreme obradc signata).
Na sl. 3. l 04 prikazano je uporedenje uzduZnc-linijskc rczo
lucijc avionskih rada ra za izvi(Janje zernljiSta raznih p rincipa.
Rcalne duZine sintctiCkih antcna radara za boCno izvidanjc
kratc sc o d 1eore1skih mogutih zbog lehno loskih po1cskota
oddavanja uslova leta.
U daljoj obrad i primlje ne ko lo nc signala (u vrcmc 1) bi1 nu
ulogu imn Doplcrova promena frckvencije (vid i poglavlje
3.2.2.13) re flekw vanog sign ala objckla od impulsa do imp ulsa.
Jo~ j una 195 1. izveslio je C. Wiley (S. Va jli) [1 121 d a se

[2071

primenom frekvcntnc analizc signala reflektovanih od cilja do-

bija izuzctno dobra ugaona rczolucija kod koherentnih radarskih


uredaja. Doplerova promena rcncktovanog signala zemaljskog
cilja zavisi od njcgovog polozaja u odnosu na pravac leta. Ako
se cilj nalazi pod uglorn q>, u odnosu na pravac leta (sl. 3.103b),
onda Doplcrova promena data jednaCinom 3.8 poprima oblik:
2 v

r, . = r.,.... -:cos<p,.
c

(3.56)

Pri daljem kreta nju letelice ugao <p 1 se rnenja. U nckom


drugom poloZaju Doplerova promena l znosi:

2v

f.,=
f PfCu. -C COS'"z
""'
't'
Kad se cilj nalazi upravno na antcnu radara (q> = 90),
Doplerova promena jednaka jc nuli.
Tok Doplcrovc promene za jcdan cilj uzduZ pravca le[a u
vremenu obradc nijc sarno mcrilo faznc promene signala izmedu
pojedinih elcmena ta sintctiCkc antcnc radi sin te tiz iranja slike
lzvidanog zemljita. vee sc mofc koristi ti i za priguSenje signaIa

"'
<I

ncpokrctnih ciljcva i prikazi vanja samo pokretnih ciljcva. jcr


Ooplcrova promena kod pok retnih ciljeva zavisi i od njihovc
komponcntnc brLinc u odnosu na radar .
Na poCetku mzvoja RSA postojala su dva ograniCenja Sire
primene: zahtev za pr~wolinijskim letom (dozvoljeno odstupanje
manje od lOo/o tah1sne duZine) i komplikovana dugotrajna
obrada signa Ia (snimanje signata na film i. njihova naknadrm
obrada pomoCu analognog optiCkog raCunara sa regist racijom
slike na filnm).
Prekretnica u razvoju RSA nas1upila je sredinom scdamdesetih godina, kada je mesto koherent no-optiCke obrade uvedena
cligitalna obrada. Program:1bilni signal-procesor - raCunarski
sistem sa pamlelnom obradorn velike brzine i kapaciteta omogu
Cio je ostvarivanje efekta RSA . bez zahteva za pravolinijskim
letorn i sa viSe reZima rada: doplersko iz<,Strav~mje. fokusiranje
na taCku i osrnatranje kruZnog sektor a. Obradom signa Ia pomoCu
digitalnog raCunora dobivenH je radarska slika terena sa znatno
veCom dinamikom sive skale od moguCnosti (otografskog filma i
sa rezolucijom koja sene menja sa daljinom. Sektori osmatranja
viSe nisu jedna iii dve trake boCno od pravca leta veC delovi
terem1 Zeljenih dimenzija .
Najbitnija katakteristika rada1a sa sintet i~korn antenom je
u visokoj rezo1uciji (par metara). Sto omoguCava otkrivanje i
prepoznavanje pojedinaCnih sredstava ralne tehnike i dobru
navigaciju vezivanjem podataka radatskc slikc za rcfcrcntnc
orijentire na zemljiStu .
Zbog visoke rezolucije RSA radara i nj ihove primene na
taktiCkorn nivou ponovo se pojavljuje ptoblem protivradarskc
zaStite, jet metodc zaStite. kojc su razvijcnc za ostale vrstc
radara. viSe n i s u e fi k asn e.
Primcna RSA raclara stalno raste. Nalaze se na bespilotnim
letelicama. helikopterima i borbcnim avionima i satelitima.

3.3 .2 OPTOELEKTRONSKI SISTEMI ZA IZVII')A NJE IZ


VAZDUHA

R !l<ml'
S/. 3.104, Up<mdenjc linijskt' nzoludjt tnriOIISkih radartt za itritltmjt' zemljiUt
20

JO

1lO

200

500

TchniCki principi koji su primenjcni u sistemima za izvi<lanje i


akviziciju cilja iz vazduha isti su kao u sistcmima za izvidanje sa

zcmljc (poglavljc 3.2.2). Razlika je jedino u realizaciji ure(l"j" iii

11e[olwsiranom tmtenom. d - rttdttr :a lx>tno iz ,lidanjt! sa sinu:tifkom [okusinmom


tmumom

sis1cma. Ona jc uvck prilago<'lcna zadatku iii borbenom sistcmu.


Danas sc koristc: acrofotografija. vi~ekanalna i mullispektmlna.
tclcvizija i tclcvizija niskog nivoa osvctljcnosti. tcrmolokacija i
kornbinacija Jascrskog daljinara i osvetljivac!a cilja.

[208[

(2091

ztwisno od dttljine: tt - aimu:ki radar J'tt kru fnim prt'uatiwmjem. IJ - radar :ut

/#no izvitlanje. nekt>lterenmi, c - nular za W.no izvitlanje sa

si11te1i~kom

snosti u zamutcnoj atmosrcri. zavh.no od UI>Otrcbljcnog podruCjn

lzloZi(-emo :;amo principskc rnzlikc izmcdu zcmnljskih i


vazduhoplovnih sistcm~1 i navcsti njihovc dnna~nje rnoguCnos1 i.

(blisko iii dalcko IC podrucjc).

3.3.2. I AEROFOTOGRAFIJA I TELEVIZIJA

iz:

Potencijalna z.cmaljska rczolucij:1 (ZR) mo?.c :-.c izra~unuti

Aerofotografija ostvurujc ..e pomotu jedne iii viSe specijalnih


aerofoto-kamera. ~" objektivima vclike f i!nc daljine. tako montiranim na lctclicu da duju vcrtikulni. kosi iii panoramski snimak

nadlctanog terena u obicnoj iii >tcre01ehnici.


Po koristcnom ;pektru deli ;,e nn: crno-bclu, kolor. pseudo
kolor i multispektralnu (od 3 do 45 po1podn.tja. od ultraljubitn
stog do IC) fotografiju .
Svc te aerofotografijc O>t,an.ju sc simultanim snimanjem
sa odgovarajutim brojem karnera i optitkih filtcra mo01iranih na
poscbno oprcmljcnu izvidatku letelicu .
Aerofotografija ima tri bitna ned<Xtatka. Prvo. zahteva
dobru osvetljenost tcrena (dncvnu iii ,.e~tatku) i dobru provid
nost atmosfere. Providn~t almo,rcrc jc u~lovljcna mctcorolo
Skom ~i1uacijorn na odrcdcnom gcograr,kom podru~ju. Za pri

mer. podrucje Srcdnjc Evrope jc 1okorn godine 260 dana


pokrivcno oblacima od 1/8 do SIS (132). pa je optimalno
koristcnjc acrofotografije .-edcno na mali broj dana. na pod
rucja bcz oblaka iii na >nimanja ;,a malih vi,inn (i'pod oblaka).
Drugi ncdos1a1ak je vrcmcn,ko za kn~njcnjc do kojcg dolazi
zbog vrcmcna leta do lllC~Ut ~nimanja. vrcmcna potrcbnog za
snimanjc. vrcmcna povrou ka lctclicc. vrcmcnn obmdc fihna i
iuadc ~n i maka.

Trcti ncdo>lalak jc>IC vrcmcn;ko zaka~ njcnje do kojcg


dolaz.i zbog ob1adc- dcsirl'ovanja HCro~nimnka.
lako sc Z<~ <tcrofoto-izviclnnjc koristc hr"'tC letclicc i brzi
uredaji Z.:.t razvijanjc i obradu fi lma i acmsnimnka, tn z.akaSnjcnja
su znaCajnn (vc~a od 2 s:tta), pu acro:-.nirnci nikncla nc odgovaraju
stvarnoj - dinamiCnoj situaciji nn hoj i~t u.
UvoCienjcm T V kumcra tuncsto foto-k::tmcra. digitalizacijom signaht i njcgovhn prcnosorn nn zcmlju. tc rnznim vrstama
cligitalnc obrmlc i prik~tz:ivunju slikc, zakanjcnj(t sc.: smanj uju i
slika prik:1zuje nn KM skoro u real nom vrcmcnu. Time su clruga
dva nedostat ku climinirann. r>rvi ncdostmak (uslovi dana i
providnost atmosrcrc) jcMc principski i on sc climinira samo
dodavanjem pumlclnog l)btcma. koji podjcdnako dobro radi
no<:u i pcnctrir:.1 kroz zumu6cnu atmo~rcru i oblakc. Takvi

sistemi su visokorczolucij;,ki rnda"ki

~i<tcmi

(RSA). he1 ograni-

Cenja i tcrmolokacij~ki SiMcmi :.a iz:vcsnim ograniCcnjcm propu-

121 0)

v
ZR = 984fR

gde su:

ZR = po1cncijalna rczolucija )rn).


V =visina snimanja [m).
r = fokusna daljina kamcre.
R = rczolucija filma llinija/mm).
984 = konstanta.
Rezolucija filma R zavisi od HSIC !ilona i opti~kog kontrasta.
Uobicajene vrcdnosti jcsu od 50 do 400 linija/mm. Kod <pecijal
nih emulzija postignutc su vrcdnosti i do 1.600 linija/mm )129).
Realna zcmaljska rezolucija jc zbog nagiha snimanja. kreta
nja kamere i turbulcncijc atmosrcrc nc~to ni,a .
DanaSnjc aerormo-kamcre Hi TV ~i~tcmi omogufuju ZC
maljsku rczoluciju vetu od 0.3 X O.Jm .
3.3.2.2 TERMOLOKACJJSKI I TERMOVIZIISK I UREDAII

Termolokacijski (TeL) i termovitij<ki (TeV) urcdaji koji >C


koriste za izvidanjc iz vazdugnog prO;,Iora po konstrukciji '"
sli~ni zemaljskim urcdajima opisunirn u poglavlju 3.2.2.8 i
primenjuju osnovnc zakonitosti IC podrutja. navcdcnc u poglavlju 3.2.2.2.
U nacelu. pos1ojc dva tipa urcduja: urcdaji 7a prednjc
osmatranje i ureelaji z.a linijsko p1'ctra1.iv~mjc.:.

Urc(laji za prcdnjc osmalranjc (FLIR Forward looking


Infra Red) koristc lackasti dclcktor i 1>rc1ra~uju Jli'OStor po dvc
koordinate (sl. 3.75). Na lciCiicu >C rnontirnju l:tko dn osmnfl'a ju
prostor prednje polusferc. :liroskopski su swbilizinwi. U kombi
naciji sa laserskim daljinamm slufc i za uprnvljanjc borbcninl
sistcmom.
Uredaji za linijsko prclrativanjc ( IRI-S Infrared Lines
can) koriste detck10rski niz i i>rctra~uju pros10r po jednoj
koordinati (sl. 3.76). Druga koordinaw jc k1ctanje lclclicc. Na
sl. 3.105 prikazan jc nacin linijskog prclm2ivnnja pros10ra iz
letelice.
Spektralna osclljivost urcdaja zavi,; od vr.lc upo1rcbljenih
dctcktora. Urcdaji koji se dana> proitvodc kori,tc blbko i

)211 1

d;olcko IC-podrucje (3-5 i 8-14rtm). Jedina pote~koea u prirncni


,;\lema jeste pot reba hladcnja dctektora. koja u ,rueaju
lctclicc prcdsla,,lja samo malu c ~:-,ploutacionu poteSkotu.
TcL-~istem sa linijskim prctm~ivanjem koristi se za izvidanja danju i nocu.

..

O\ ih

'

"'....
<

"'

:>

IC-uaccnja objekta zbog njc-

U.I'I!l-.:

prcdnost u odnosu na snimanja

u 'idljivom podmcju. Dctalji.


koji 1bog malih kontrasta u boji
ni\u vidljivi iii su slabo vidljivi
nn ohi~nom snim ku, postaju do-

bi'O vidljivi rm toplotnom snim ku. Na slici 3.106 jllsno jc uocljiva tu mzlika. Leva slika
snimljcna j e klasiCnom Hcrofotografijom k~1sno popoclnc. Vicl ljivc \ U iz.duZene senke, dok su vo:.-ila. potok i njive slaho vidljivi.
Nn dc!~.nom - toplotnom snimku ilo!tog podruCja i u isto vrcmc
dobro \ u vidljivi svi objekti, a po~cbno vozila. potok i njivc.
-

t-

Jt)\;);')j)Jd

nol! traccnjll Sunca u IC-podrucju. a to jc. upravo. njcgo,a

Sf ). 105. Prmnp Jmijskog prdrn!t


WHIJ(I Ofii<HfcddrO,.JkiJr Si.siMIO Zll jz.
~ufUII)t' um/jiJUI i: W1Zdl/}ltl

"c=

tc rcna kombinacij a sopstvcnog


govc temperature i rcOcktO\'fl

, I

- -41..

(11)

<..>

l!fr:tni~YI;)l:l

"'....

3(\)tiJilHI I

'-"

l!lr.ldi ...I:'N

":>> "'~<

"'-z
>

0
"'
t:lt~tf" A..huibu- MrO/Olografi~ 1 topiOIJt('
fotot.rafi~ 41 - klantni ~rofotosmm(IJ.. Jmml~n popodn~. ldi; b - top/lHnt

vmmaJ. 11 txxxlrutJu J-5 pm iuog t~rtml u mo .,.,~,<' k~o pod a. JmmiJf''


(lparalurom R~.mofa\, fJT(i/IIU'l-ll ..Ssnguc. SAV

(212(

!;:

<

<
0

SJ. J./06_ Uporrdnrjt ra:a;mmm}Q

OU!l!J\

z<

..:b

;:;

E<
v-o. _su:

:::
"

c..~.,

~a

>
....

i:

- ~

:b

J, ;);

OUOI\V

1=o

c~

::

~.

-c

"'<

x:<:i..,

~~

~.

~"';'

~X~

llJ3JdO'(II;)II

<
<:..:

':'1'1-J

..,-

t~

""l."" f"~

'""'...

r:--< .~

:::>~

"'>
"'N
NO

o: -

3( Ut'p \.if

<~

-~
~

>
>
.... ,_

clt.'Mll ' , \!

-,10

.."'" ~~! ac:i a


<

..:..:Q

:<:1

1uul)

;;

~~~

(,J:.ftod

<

>
....
N

:I:

"i

"'z
u

-"'

(pru

"'
'l! o:
~ia ~h
UJ="'"'
-c
Ea

"'''I\

....u 0<
N

1''1 11S

(J

- 9<
' " "'

<

:>

..

NoCu dobijamo toplotni snirnak tcrcna na komc imcnzitct

svakog dctalja zavisi od intcnzitcta njcgovog toplotnog zraccnja.


Danju je toplotni snimak

..-

~~

~:a

~-

;::

"'>' <~ <"


>"'

"'

<
<

.,~

""t

"<5
0
~
"
u
- "'-"' >- 0 <z
~

:b

cu

..

:b

..:b

,~1 ,m '-
~
~
0~
o5
~~
-c~

..:b

XX
1!1 ~

[213]

0~"'

<~

<
<

.;,

'"
0

c
"'
Q~
<~
.,.,_

;lt

.s

e I!"
" "
Q
O"'
< '= <'

"'"'

V.i-

""<

6
<<

<

~ ~
<
<

---

Tcrmolok:lcij-,ko i tcrmovizijsko izvidanjc iz vaLduhtt. tbog


izikalnog principa na kojcm se zasni\'a. mo2c ~ provoditi noCu
i danJU i krOl larnuCcnu atmosfcru i \'C<.1nu duno\'a ~oji \C

koriste za ma>kiranje snaga i sredstava. Kako wa \'OJna SRT i


s,c VOJOC akti\ nO\Ii na ovaj iii onaj naCin o~lobadaju loplotu.
tcrmitka >lika tcrcna. poscbno u opscgu od 8-l4fun. U\ek je
slika aktl\ no,ti na njemu. Sve to su prcdnO>ti kOJC \ll TeL i TeV
sistcmc (vr.te FLIR i IRLS) postavilc na prvo mcsto u optoclek
lron,kim \i\lcmima za izvidanje iz vazduha.
Urcdaji ovc v~lc ugraduju se na izvidatkc :wionc ( I RL.S).

nu borbcnc avionc i hclikoptcrc (FLIR}. samo>talno iii u sklopu


~iMcmu Ul upnwljanje vat rom; na TeV samovo<lcnc mkctc i na
bcspilotnc izvida~kc lctelicc (npr . . ANIUSD-50 1. Teledyne Ryan
154 Fl R F.FL Y. i sl. ). Uvodenjem nocunarskc obn1dc signala
TcV slike omogu~cno jc prcpoznavanjc vrstc cilja po njcgovom

ntcrmif!kom polpi~U i njegova selekcija pO prioritclu. Primcna


vi~cSICJ>CilC optikc iii nzooma i jednostavnijim urcd:~jima ornoguCila jc vc~u prcci7nost.

U tal>cli 3.23 navedeni su osnovni podaci za nckoliko vr>ta

TeL urcdaja.
3.3.2.3 VIDUIVOST ClUE VA NA ZEMWI TeL UREDMIMA IZ
VA/DUIIA

lz izlotcnog u pogla,ljima 3.3.2.2 i 3.3.2.3 po7nato jc da


tcrmolokacij,ka vidljivost ciljeva na zemljiStu zn, j,j od

vi~c

raktora od kojih ~~~ najglavniji:


-

(Cill)>CfaiUfa,

Vf~in,kog

spcklralna emiSiVIlOSl j fC0CkliVI10\I po-

sloja objekta osmatranja:

- vr:,tc . ..,wnja i cmisivnosti vegctacijskog pok rova;


- o:,un~unosti objckta osma~ranja i okolinc i
- propusnosti ntmosfcrc.
Orijcntirnc kvantitativnc vrcdnosti mogu ~c izral!unati 11:1
O>~lovu uputa iz J>Oglavlja 3.3.2.2.
Urcdnji ta TeL iii TeV izvidanjc iz vazdulm prikazuju
tcmpcr:uurnu sliku osmatranog podru(!ja . Zbog na~ina o~matrn
nja. pcr\pcJ..tivc i ~irinc zahvaCcnog prostora. tc k:uaktcra

Tcmli~ka

vidtji\'O'l i1 vazduha za znaCajnije objcktc o.:-,ma-

tranja jcste:
.
.
a - sred~tva ralnc tchmkc - toplotno zr::tCCnJC u pravcu

gomje polusfere >3 toplih ~v~ina (npr .. hauba motora) kojc


..
trajc >VC dok SRT nc J><lpriml tcmpcraturu oko~onc..
Ako <e SRT m1lazc u ~umi (zbog pnknvanJa). nJihova
toplotno zno~njc ...:. tbog \Crtikalnog strujanja toplog vazduhn.
ocrtava na kr~njamn dt\"Cfa.

Ako su SRT (vozila} p:1rkirana na asfaltnoo.n putu. on~a >C


posle njihovog odla<k:o du'e vrcmena pnmeCUJC ~u_>plotnl oto

sak, i to svclli. ako jc put zbog rada motora z.agr~Jan (obu~~o


prema ju tru) i tamni nko jc pul zbog. apsorpcl.JC Sun~cv1h
zraka zagrejan, a vo.tilo ~1v::1ralo scnku {ob1tno d:mJu u J>repod
levnim satima);
. ..
b - konccntracijc snaga i SI'Cdst:wa u umama Vld!JIVC su
tokom noCi i damt na kro~njama drvcCa, zbog_ vcrukal~10g
strujanja toplog vazduha sn toplih objckata (voz1la, ~moro sa

ljudstvoon. kuhinjc i >1.):


c - zcn1ljiStc ncpokrivcno vcgctacijom, kao i asf~tltnc i

betonske CC>tc. zbog .u~grcvanja Suncc~t izra~ito su ~opli o~jckti.


pogotovu lcti. u drugoJ polo\'onl d:~na 1 prvoJ polovm1. no6.
Zcmlji;te pokriveno \'CgctnCIJOill (travom) prato tempera
turu okolnog vazduhn. pa jc u TeL smislu hladno:
d- ot"orcne i unvorenc vatrc dobro su \lldiJave:

e - na povr'ini mora Jlnkazuju se tople i hladnc mo.l"kc


struje. Na primer. ako nronJCn3 podmorn1ca prol~1. osta~IJ3.~
sobom na pov~ini morn topli tr.:sgte. kao posled1cu kav11acaJc

elise i hladcnja motoru. p<>,cbno atomskih.


3.3.2.4 OI'TOELEKTRONSKI UORBENI SISTEMI (OEBS)
Savremcno bojiStc sa ~vnji m _zahtcvo"!' danono~no~ vodcnja
operacija u svim Jucccorolo~ku~l u~lovuna ~slov1lo Je u_brzar~
razvoj optoclekt ronskih borbcnah SISiema Z<:t potrcbc tw1on:~

helikoptcno.

Tokom vijctn:un,kog rntn uvede~ su u bo~~nu upotrc~u

avionski OEBS. koji su umogucavalo lasersko. 1h T_Y vodci~JC


(samovodcnje) bombi (Mk82. Mk-83. Mk-84 1 sl.) 1 proJ.cktola
(Maverick). Sistcmi '" bili '"~tavlje~i iz .!ascrsk<_> daiJonara-

vojnih ciljcva dobivcna termicka slika predstavlja manjc - vi~


vcrnu !!.liku akti,nosti na osmatranom podrut:ju. Tome ide u
prilog 1 einjcnica da vctina savrcmcnih TeL urcdaja kori,ti
dalcko IC-podn1~jc (8-14l'm). u kojcm jc mogucc otkrivati IC
na~CIIJO m;onjc toplih objckata.

Pave Knife iii l';ovc Spike) i nalazili su sc na 1iroskopski


stabilizovanom pO\tolju. Time je omogurena ah.~icija. prac~
nje. obeletavanJc i vodenjc uboJnog sredstava na colJ sa manc,n

(214)

[215)

osvetljivac!a. ~ombinovanog ~a dnevmm m.sanom 1h TV (npr ..

rajuCeg aviona. sa bczbcdnc udaljenosti i sa vclik(>m taCno~Cu.


Sa povecanjcm upot rebe helikoptera u neposrednim borbenim aklivnostima i na njih se uvode OE BS. T ime su helikopteri
osposobljeni za danonoCne aktivnosti i u svim meteorolo~kiTn
uslovima.
Tako je hclikopter veoma ranj iva lctclic.:"'l. on ima slabu
opticku, radarsku i toplotnu vidljivost, a opremljen sa O EBS i
preciznim naoru~anjcm svrstava se u red vcoma uspeSnih i
cfikasnih savremcnih oruZja. Stoga postoj i tcZnja da se poveCa
broj tih letelica , a i broj z.adataka koji mogu obavlj at i.
Helikopterski OEBS sastoj i se iz dnevnog i nocnog dela.
Dncvni deo OE BS ~inc klasiCn i iH TV ni~an , kombinovan sa
laserskim daljinarom -osvctljivaCem. U noCnom dclu se deo za
osmatranje menja sa TeV sistemom vrste FLIR iii rede TVNNO.
Z a potrebe let a (poletanjc, slctanje, nizak - maskirni let) koriste
se iii pojacavaci svctlosti (u obliku biokularnog durbina , pojacanj a I: I, na slemu pilota) iii slike TVNNO projicirane na
vctrobransko staklo u prirodnoj razmcrL
Svi senzorski dclovi helikopterskog optoclektronskog sistema postavljeni su na Ziroskopsk i stabilizirano postOije, kojc
ornoguCava heJikopteru manevar i veliko vidno polje sistema
( 190 po azimutu , + 30 - 120 po elevaciji}. Trend u razvoj u
O EBS jeste 1>ovecanj c rczolucije i tacnosti i kornpletiranjc
sistema s.-1 mikroproccsororn , koji bi uporcdio podatke od
pojedinih senzora~ prepoznao ciljeve po vrsti i odabrao najpogodnije uboj no sredstvo.
Optoelektronski borbcn i sistemi u kombinaciji sa vo(lenirn
uboj nim sredstvima omoguCili su lelelicama prccizno niSanjenjc
i gadtmje sa veCih udaljcnosti, Cime je njihovo pre.livljavanjc
povcCano.
U tabeli 3.24 prikazani su osnovni podaci nckoliko OE BS.
Optoelektronski borbeni sistemi umnogome su povcCali
taktiCku vrednost i borbcnu cfikasnost hclikoptc nL Njihov nedostatak - velika osetljivost na lako naorutanjc - prevazilazi se
uvodenjem za~tite oklopom.

"'
"'::>

!-

<

!-

"'

...;

:i:
<
z

(216]

.;;"

1l.
<

"

:i: :!:
< <
z z

1-

'?
J:
J:

z "'
z

<:

<

~~
<-

"'; gci '8 .... ~~


" ~"'
"g -"ua:.
g< oo:Jo
g - "'"~ .:.s ::.
"- i.L >
-

~to
"t ;::
~\1'\

c ~

.~

0-

~-

~~

'

'

"'

:>t:. ::> !3

,q~
~0.

<

.:.c~

:>t!.

~?.~

~i
~ :N
-;:: t -

"'cJJ.

"' iii

g!::

c: 2-

~
~

8"' -

., +

"""'

-:!!

~l1.:1

:!
,),

;;;
X

AL

3.3.3 NOSIOCI ELEKTRONSKIH UREDAJA ZA


IZVIDANJ E ZEMUISTA IZ VAZOUHA
Nosioci elcktronsk ih u1edaja za izvi(lanjc zcmljiSta iz vazduha za
takt iCke potrcbe su avioni , hclikopteri i bcspilotne letclice, a.za
strategijskc - avioni, bcspilotne letclicc i veStaCki Zemljini
sateliti. Danas se koncepcija konstruisanj a specijalnih taktiCkih

E
7.."

1;:
(3

<;;
u
"'
!~S!..J
"o:::z...J < ~ ~
If"'< _,_, <

"'"' "-

[2 17]

"'>z "'<
~

ill
Q

...<

"
X

"'

1-lJN
~-

-~

"'

:flu z
' <
o,_

>,. 2
<> ~
Z< <

"'"' ""'

-'

..
~

:A

"'~

<

"

-<

z~

izvid"c!kih aviona svc vie napuSta. veC ~e zu to lorbtc avioni


opgtc namcnc. '\3 podveSenim specijalnim izvida~kim kontcjncri
rna. oprcmljcnim razlifitim kombinadjama izvidntkc oprcmc.
lzuzctak za ~ada jcsu laki taktiCki izvidaCki avioni. oprcmljcni
radarom za botno izvidanje zbog dugac!'ke anlcnc montiranc
uzdul trupa na slabiliziranoj platrormi (npr . . taktitki i1\'idafki
avion KoV-a SAO OV-1. MOHAWK. cijo JC broJ 'uolno u
porastu. sl. 3.107).

Tokom godina njiho" ralvoj jc toliko napredovao da nisu 'amo


specijalizo"ane po it\idntkim namcnama. \'CC se grade i \'i,ena
menske bespilolne lctclil:e (npr . . BGM-~C). kojima se. uwi,no
od zadatka. pod'e>:ova odgo,arajuca oprema. One ,;..., nc
i.zvrS~waju samo inidat kc zada1ke . vee se koris1e za zadalkc
pasimog i alai\ nog clcktron,kog omc1anja i borbenc namcnc
(sl. 3. 108). Od dccembm 1972. kada su za ,reme bombardo,anJa
Hanoja upotrebljcnc be'polmnc lctelice za st,aranjc pasivnih
smctnji - koridora (f\M-~11 sa kontejnerom za rascja\'anjc
pasivnih dipola A LE-2) i O>lobodilc zna1an broj borbenih aviona
F-4. njihova primcnn jc u \lfllnom poraslU.

r..

...

Sf .J./07. J: uda/S.i al'imt OV.J Mohouk. u naoru! anj11 KoV-a SA 1). flfirtmiJM
rodarmu :tl hobtO t: ,idattj<' ANIAPS-94. sa antcttom tlJHHI fntJNt, kflmtmm
adonsklm rmlarom : a prt'dnj<' izl'idaJtj.:. mllcmuttJkom m:mfowkwnrmm

(KA.lO) :n dnrwro 1 11ofno ~ttimanje, opro~ltktromkt'm ,\t'Mrmom :o littij.fko

1mtrittwtmj<' (AN/ASS-14) 11 I..OIIt(jll~rima ispod k'rila, kmtt<'jtwmm : lt dtklfmr


~ktt proti~r/tiJflt'tt u I Cf"Hirtttjli (A LQ-147) i prijCIImlkom ltJWZlmnjfl ftt prtX'ffQ
rom (AN/ALR-46)

Sl 3.108. Bt!V'ilomt~lctclic'r~ vU,t~rukt"IWIIWII~ 8GM34A. oprtmljemt ml..tltlm


sa' TVl'(u/mjcm, titHt Mrwellck ( I). nmlratlankmn rltketom ripa Sllrlke (2) ;
IHJmlom Mk4 (JJ

Znh1cv s1alnog izvidanja pro tivnika . s jcdnc ~Mane, i vcliki


gubici izvilhl~kih aviona zbog njihovih rclalivno vclikih d imcntija. uslovu leta prilikom izvidanja clcktronskim !trCdl)tvima i svc
vccc tatnosli PVO. a s tim i veliki trookovi izvidanja. 'drugc
stranc. prinudili su na uvodenjc jcftinijcg i manjcg nosioca
izvidatkih srcdstava - bespilotne letclicc (od 1968. god.). Pnc
bespilotnc lc1clice kons1ruisane su samo za izvidaC~c namcnc i
kori(.1enc su za izvidanje kineske teritorije i "iJC1nam,kog r..ui\1a.

komandanti rnalim bc,piiOlnim lc1clicama u ratu u Libanu 1982.


godinc. One su svoju ulogu odigralc bcsprckorno i 1irne PQtvrdilc
da jednostavnc i jcf1inc bCl\pilornc lc1cl icc mogu obavi1i ne l>amo
zadatkc izvidanj:o vet i tadalkc ot>mnnjivanja. protivelcktronskih
dcjstava i prolivclcktron,kc borbe ('idi poglavljc 2.3. 1.).
Bc>pilotnc lclclicc "' po dimenzijama manjc od pilotiranoh
aviona. lzradcnc su \ c 6nom od kompozitnih matc:rijala. tc
imaju rclati\ no malo \<CdnJu mdarsku po'TSinu (0.5-1 m' ) .

(218)

(2191

ZnaCajnu, skoi'O rcvol ucionarnu ulogu. namenili su izraelsk i

Njihovim lctom upravlja se iii iz avionamaticc iii sa zcmljc.


radio-putem (sl. 3.109). Podaci izvidanja se kod letclica starijc
proi7vodnjc ~nimaju na film iii vidc<rtmku i obraduju posle
poratka lctclicc. dok se kod letelica novijc proizvodnjc rndiopulern prenose na zemlju.

~
Sl. J J()9_ .'ik1c u fllliUfiJ~ lx'spil()lne letelic~ za i:vidcltlje bojiJW. SIJ.'.IItlil llfJriWIJWIJtl
Ipodun Jtl (('ttlic~ f"l'nost- M mr umlju neposndno ili 11-: pomof rrlt,a u va:duJ111

Natin prcnosn podatnka izidanja na zcmlju (na komnndno


meMo) i sigurnosl kanala radio-vodcnja joS su problem i~lrafiva
nja. :,a ciljcm ilnalafcnja kvalitetnog natina prcnos.a i \Cfe
o1pomosti na omclanja.
lako <u bcspilotne lctclicc prve gcncrncijc znatno manjc od
pilotiranih aviona. one su zbog nmogo oprcme do,ta )kupe.
Potrcba stalnog iziclanja takticke dubinc zahtcvala jc vcliki broj
lctclica i dosta urcclcnih prostora za polctanjc. odnosno prihvat
pri povratku. rorcd toga. zbog relativno jcdnostavnog profila
leta na malim i srednjim visinama izlo~cnc su uniSwvnnju !<!vim
vr~l:lma PVO.
Zbog toga jc dalji razv<>i bespilotnih lctclica usmcrcn na
izradu mnlih bcspilotnih miniletelica (mspon kl'ila do 2 m. masc
do 150 kg). kojc bi bile opremljenc minimalnom i minijmurnom
oprcmom prcma vrsti zadatka. Zavisno od vrstc oprcmc. izvr~a
vale bi na takti~koj clubini sledece "'ldatkc: d ncvno i notno
izvidanjc sa prcnosom podataka u rcalnorn vrcmcnu. la:.crsko
obclctavnnjc ciljcva za potrebe bombardcrskc avijacijc iii ZA.
aktivno iii pasivno ornetanje radarskih sistema iii sistcmn vcz:.t.
obmanjhanja PVO u funkciji laznog cilja i uniSt3\anjc ciljcva
kamiknza dcjsworn visokoefikasnim eksplozivom. Vo(lcnjc i
prenos podatnka natrag vr$ilo bi se u rcalnom vrcmcnu prcko

[220]

mikrotala~nog sbtema Sirokog spcktra

i u vremenskom multi ..
pleksu. tako da bi jcdnn >btern koristilo vi~e od 25 bcspilotnih
miniletelica.
Konstrukcija bc>pilotnih miniletclica je jednostama i jcfti
na. pa jc njena ccna tajcdno sa opremom skoro z.ancmariva
( npr .. cena mini BPL firmc E-Systcm je od 5.000- 10.000 S).
Zbog niskc ccnc mini BPL postaju nepovratne (potroSne).
a zbog velikih borbcnih vrcdnosti i male mogucnosti danaSnjc
PVO da ih unisti. po>t:oju orutjc b uducnosti. Osnovni podaci ta
nckoliko tipova min i BI'L navcdcni su u tabcli 3.25.
E kst>erimcntim ~c i sn minij:uurnim helikoptcrima iii lfe ..
platformama i vczanim balonima. oprcmljcnim izvidac!kom oprc
mom (B I 1973. g.).
l stovrcmcno :,c ck\pcrimcntira sa minijau..~ rnin\ lctclicam:~
kojc sc izbacuju iz avionn sa vclikc visinc, padaju prcrml zcmlji
pomo~u padobr~uut i na oko 300m vis inc uklju~uju svoj motor.
tc krcCu na zad~Hak izvidnnja iii obclctavanja ciljcva za raCun
aviona.
Jcdna od takvih minijaturnih bcspilo tnih letclica za izbacivanjc sa vclikih visina jc;tc tip AEOUARE. prcduzcca Windcckcr
Industries Inc. Lctclic:o jc iLradcna od plasticnc masc - fiberglas
(staklom ojacani polic,tcr) ,.~ ra>ponom krila 4 m i pogonom
(klipni motor 3.6 KW i drvcna elisa). Oprcmljcna jc lascrskim
obcletivaCcn\ cilja. TV iii TcV sistemom izvidanja i sistcmom
vodcnja. Namenjcna je ta obclcf.wanjc ciljc<a visokolcteeint
avionima. oprcmljcnim l:1'cr.,ki vodcnim bombama u loSim
mcteoroloSkim uslovirn~L Avion salascrski vodcnim bon,b;:una u
Josim mctcoroloskim uslovima (npr. F-4) lcti visoko iznad sloja
oblaka i uputi lctclicu kroz sloj oblaka ; ona pronadc i obcldi
cilj . Avion izbaci la>crski vodcnu bombu , ko ja sc. kad prodc >loj
oblaka 1 usmcrava na ohclctcni cilj.
3.3.4 IZVIE>ANJ E IZ KOSMOSA
l zvi(lanje pomoCu scnz01'u nn sr11clitima poznato je zbog obimnc
mirnodopskc primcne (rc~tusi Zcmlje. meteorolog.ija . aktivnosti
na potresnim podru~jimu. morskc struj e. riblja jata. i sl.) . No.
primeoa i moguCnosti izvidanjn pomoCu senzora na satelitinm z:.1
vojne potrebc ni>ta j~ dovoljno poznati. Poznato je da su satcliti
i SAD i SSSR o>m,nrali skoro sve ratne sukobe u poslednjim
godinama. Pored toga. od 1958. godine nadalje lansiran je \'cliki
broj satelita sa vojnorn iii neidcntifiko,'anom opremom.
a temelju mogutnosti scnzorskih sistema. koji se koristc

1221]

"

.-

>~
>~

Ni

C'~

~~

ow
R

:!!

;;;

...

.:~::

fi ll) -WI~

"'

ful) lfti~IIQ

.,

II(J * ":flt.IJ.

' !!: 1-

IIIJIUll ~a

~
N

'=~-

i5

.... ....

'

!o

"~

...
...

1-- X

'I'M)\ <)tfltl'l:l

;~

~~

.,-"

..

,,

!!
X

.."'
~

""""

. "
~

a -,~

...

!:fUX'C'l

U!pl!ij

.,.,

il

X
XX

(ll()j

......

ilf111:!)!-\7.1

"~
; ,

'

~
~

<~

"=f:i
~<

'"o

X X

:0,
~

!
X

~
~

."
~

;;:
~

XX

XX

--1-

--1X

X
X
X

1X

l ~ f" -

X
X

tfOfC~'~V

't

CUII'.J.\1~

il

fli!IU\00~

;q

lln:l

ONNAJIAJ.

;,

~..tfiP.\\\0

"i
<I
N

tu-nnv

"::l

"~

IU!J,II.III

~,

-~

~
~

..3
~

~
~

.~

!!~
~g

"'""

-.."
~

::;

(222]

~"
..

~
z;:

N8

l~
]

-......~

""'z
0!

t;

s<.

lil
0
<

"<

~~
~~

Jiw> ~f
.;,

~~

-~-'

::>0
o
<~

!it

"''

;t~
."
"~

za civilne pot rebe, uz novine u tehnologiji nosioca. od kojih je


zna~ajno uvo<lenje raketoplana (Space Shuttle) i o rbitalne stanice. le novih poslupaka u obradi i prenosu signa ta mogu se oceniti
moguCnost i vojnih satelitskih sistema.
Ve liki voj ni znaCaj izvidanj<t iz Kosmosa potvrduje se i
vetim brojcm progr ama z.a iznalaZ.enje pogodnog lovca i ubice
satelita, za koj im od 1960. godine tragaju i .SAD i SSSR.
I zvidanje iz Kosmosa provodi se :
- fotografijom u vidljivom i IC delu spektra. integralno iii
po potpodru~jima (do 18 potpodrucja);
- rnultispektralnim linijskim skenerom. po podruCj ima
spektra ;
- n'likrotalasnim radiometrom i
- radarom sa sintetil:kom antenom (RSA).
Koriste se eliptiCne i geostacionarne orbite. Satelil i eliptiC
nom putanjom koriste nagnutu polarnu orbitu (80 do 92) i sa
pcrigcjcm koji varira izmedu 100 i 400km. Sateliti na geostacionarnoj orbit.i nalazc sc iznad ekvatora . na visini vcCoj od
40.000 km. Zl>og velike udaljenosti zahvaceni prostor na Zemlji
vcoma jc velik, a rezolucija tako mala da je slika upoll'ebljiva
jcdino pri grul>im istra~ivanj ima Zemlje iii mcteorolokih poja
va. Satcliti sa clipticnom putanjom obilazc Zcmlju i posle nekog
vremcna (zavisno od nagiba ..i visine) nadleCu isto podruCje.
Fotografija u vidljivom i lC-podruCju ostvarujc rczoluciju
od oko 0,3x0,3 m, pod uslovom potpune vidljivosti danju, uz
komplikovanu dostavu filma na zemlju. U daljnem razvoj u
fotografija jc zamcnjena tclcvizijom (CCD iii RB vidiconi).
Signal slikc sc d igitalizira i radiom, prenosi na Zemlju.
Multispektralnim linij skim skencrima (MLS) pretrazuje se
pojas Zemlji ne povrSine popreko na p ravac kreta nja satelita.
Skencri imaju vise uzih spek tralnih kanala (4 do 7). Signal sa
grupc dctcktora digitalizira sci u tom obliku prenosi na Zemlj u.
Na Zemlji se signal o pet pretvara u sliku iii se odgovarajuCom
digitalnom obradom is:tiCu Zeljene specifiCnosti. Na sl. 3. 1l0
prikazan je princip mda multispektralnog skenera. a u tabeli 3.26
dali su podaci za MLS na sate lit ima Landsat.
Sledct a faza u razvoju MLS jcstc zamcna mchanickog
prctra~ivanj a clcktronskim i postizanjc vctc osetlj ivosti detektor
skog niza. M ozc sc prctpostaviti da tc dostiti zcmaljsku rczoluciju od oko 0.3 do 3m , sa visinc ISO km (Apollo -program
lt olljavljenih liter<"ttutnih pod<"ltaka i pod<"ltaka komerciialnih sistema.

[223)

postigao jc 0.3 m na daljini 185 km 11321).


Pa~ivni mikrotalasni sisceml - radiomctri zn sada imaju
)labu rczoluciju. pa se prvenstveno koriste za btrativanjc karak~
teristika Ua i oceana. Kttko u
odnosu na radarc im:tju prcd

nos1 u manjcm prigu-Scnju al


mosfere (zbog jednostrukc tra
sc) i u manjoj potro~nji cncrgi
jc. prostor:o i tc1ine. ~to jc od
velikog znaCotj;t za ~utclitc. trcha
oekivati njihov dalji razvoj i
svc boljc pcrformansc.
J)rvi ckspcrimcnti sn rada
St. J.J 10. l'rl"rlp mdllnmlti.fp>~!ktral
1108 lilli}fkO/l ,1kt'IU!tll llff SateliW

rima za izvidanjc s;t :,atclica u~i


njcni su knljcm Sczd c:-.ctih i po
Cctkom scdamdcsct ih godina. I
vee sc za sovjctski s:Hclit Kn-

smo> 954. koji jc 1978. godinc pao u Kanadi. smatralo da jc


inmo rad>r za izvidanjc 1134]. Prcma istom izvoru. SSS R godisnjc
lan~ira

tri satclit; za radarsko izvidanjc. koji

Mt

nkaivni od 6 do

10 ncdclja.
Tll<l3 3 26

Sp<ktr . .,00Nja
(~ml

Landsat!

l.and>at2

Landsal 3

L:an(k;u.t

VII. 1972

I. 1975

Ill. 1'178

19!!1

0.5-(1.6
0.641.7
0.7.().8
0,8-1.1

0.5-0.6
0.641.7
0.7.().8
0.8-1. 1

0.5-0.6
0.6.().7
0.74J.S
0.8-1.1
10.4 12.6

O.S41.6

.
J(ci'.oludja ~~~
91)()km l1nl

7'1

7'!

7V

0.(>~1.7

0.7.().8
0.1<-l .I

8.0-10.4
1(1.4-12.6
7')

U SAD radatsko izvidanje sa satclita po~injc i>nsivnim


mctodinuo - radiometrima {1962. satclit Mariner 2. 1972.
Nirnbu.)S i sl. ). Prvi radar U1 izvidanje pojavljujc .)C na );Hclitu
Scasat 1978. godine. Uvodeojem raketoplana Sp:tcc Shulllc
pojavljujc sc scrija radara sa sinteti~kom antcnom i svc boljim
mogutno~tima. U tabeli 3.27 navedeni su njihovi osnovni podaci.
Svc ~u to radari sa sintetitkom aOif"nom i sa d~1a dohrom

122-11

njcg uticaja

prigu~cnjn

od atmosfere i atmosferilija ;

- da jc pogodno prctra~iv:tnjc Zemljine povr~inc uskim


snopom i clckHonskim skaniranjcm po dve koordinacc :
- da sc malom irinom an tcnskog snopa dobija dovoljan
kontrast izrnc<lu cilja i okoline. te je moguCe radarima sa
satclita pratiti situaciju u vazdu~nom prostoru Zcmljc

11341:.
- da jc mogu~a doplcrovska fihracij a signala i time prikazi
vanjc pokrctnih ciljcva;
- da radarski snop pcnctrira i u dubinu zemljiSta. ako jc
zcmljiSte suho. i

PODACt MLS NA SATELmMA LANDSAT

Lan\rnln

rezolucijom . Obrada radarskog signala kod prvih sistema jc>IC


optilka. a od 1983. godinc digitalna. Radarske slike uporcduju
se i sa slikama drugih >Cnzora. Radarom SIR-B na Space Shutllc
Challengcru jc od 3.- II. 10. 1984. izv<Seno obimno mcduna
rodno istrativanjc gcolo~kih. hidrol~kih. vegetacijskih. occanografskih. kartografskih i samih radarskih osob,ina 11361. Razvi
jena su mnogobrojna rcScnja u prenosu .. obradi i interpretaciji
rezultata. sa jakirn oslonccm na komparativnu analizu snimaka
sa drugih scnzora.
OosadaSnja istrativanja J>Okazala su:
- da jc najpogodnijc rrckvcntno podrucje L zbog naj ma

- da sc ra~unarskim obradama radarskog signala (slikc)


mogu istaknuti svc zna~ajnc pojave i prikazati na pogodan
nain (obino u pscudokoloru).
lzvidanjc iz Kosmosa dobilo jc uvodenjem radarskog izvida
nja novu ditncnziju. posiO noc. oblatnost i nepo\'Oijne metcoro
lo~k~rilikc vise nisu prcprcka za funkcionisanje. a ostvarcnc
rczolucijc su sumo slabijc od fotogralije.
lako jc izvidanjc iz Kosmosa rela1ivno komplikovano.
vcoma jc korisno Zi:'l one koji imaju sarelile, jer pru~a obiljc
podataka i omogutava njihovo uporedenje po vrcmenu. ~imc sc
ostvarujc vcoma dobra kontrola akt ivnosti na osmatranorn podruCju i lime otkrivuju uktivnosti koje bi , normal no, bile prikrivcnc.

3.3.5 MIKROTALASNA RAOIOMETRIJA (MRM)


Brzi razvoj clektronikc poslcdnjih godina doveo je ne samo do
usavr$avanja postojc6h tchnika vet i do pojave sasvim novih
tehnika. Jedna od novih tchnik:t jc i mikrotalasna radiomctrija.
ponekad nazvana i radtotoplotna lokacija iii pasivna mikrotala
sna radiolokacija.

12251

"'

-"' - =
Q

:i:

8:

s;

rJ

_,

"'

-.;,<r: i
w ~

;;;

i!i?

;;:

"'
N

~
=

s;

- "'f'=~
"'~
s:- --~
"'

"''

;;;

"'
:s
i- u"'<
.

"'"'
<

.."'

...<
"'<

"'"'

"
N

i1.

I!

'80

"~

.
<'!

""

2i
z<

>

:l

"'i

""

~
<

...>

-~

C)

"'"'

2i

<

;!0

"!

1;;

~
~

.,;

l(l

- -
E

2i
<

C)

"".
!:

:J

;:!

"'

"' i
;;;
<

~-

-'

C)

u
_;

"'

<
/

,.;

,_

..

"

;;;

~
"'

(226)

.,
~

_,

f
"""" 1
c

-..,~
!<I

~
C)

g
E
0
.:5

<
0

:>
Q

~
..,
..,

2i

!...

.e- .....- ->z


~

" "
E
"'
0

<

e g: ., .li
-c
"
=

..l

z<

"'
<
Q

.."'
<

lstorijski glcdano, mikrotalasna radiometrija razvijcna jc


izmedu 1930. i 1940. godine za potrebe astronomskih istra2ivanja
izvora clektromagnct>kih zracenja u Vasioni. Tek pedesetih
godina poinjc koris.lcnje MRM za osmatranje Zemljine povlii
ne. lz 1958. godinc postoje prvi izve~taji o merenjima zemaljskih
materijala kao sto su beton. asfalt, trava i sl. (Grupa Straiton sa
uni,erzitct:~ Texas. SAD). Godine 1962. dvokanalnim MRM
na klasilnoj letclici Mariner 2 osmatraoa je planeta Venera.
Prva osm:~tmnja Zemlje ucinjcna su sa sovjetskog satelita
KOSMOS-243 1968. godinc, etverokanalnim MRM. Od 1968.
godinc nadalje MRM nalaze se na vi~e kosmickih leteliea (vidi
tabelu 3.28). Kod kosmickih MRM dalji razvoj ide na poboljSanje rezolucije povc6tnjcm dimcnzija antene na vBe od 1.0001. i
uvodenjem pogodnijcg prctrn~ivanj a prostora.
Kao pasivni scnzori z;t osm:Unlnje MRM se uvode i n:1

letelice (npr .. AN/A A R-24 rczolucijc I 0 m sa visine 300m), na


brodovc za otkrivanjc lcdcnih santi (npr., AN/AAR-33 otkriva
leden u santu koja jc

~amo

nckoliko em iznad morske povrSine)

i na samovodcnc projcktilc 5'1 zadatkom vodenja na ciljcvc na


Zemlji.
Kako su MRM potpuno pasivni uredaji koji dobro funkcioniSu i u zamufcnoj i zadimljcnoj atmosferi. u narcdnirn godina
ma treba olckivati dalji razvoj. poboljS.nje rezolucijc i ,ctu
pnmenu.
3.3.5. 1 FIZIKALNE OSNOVE MJKROTALASNE
RADIOMETRJJE

Poznato jc iz poglavlja 3.2.2.2 dn sva tela sa tcmpcraturom

..,
..,

<

-"';s .

:s

vccom od apsolutnc nulc (-273 q zracc clcktromagnctsku


cncrgiju. Kao sto jc poznato, svako tclo (tvrdo, tekucc, gasovito)
sastoji se, pored ncutrnlnih tcstica, i iz nabijcnih negativnih
elcktrona i pozitivnih jono. Tc c!csticc sc st.alno haotiCno krc6a i
mcdusobno sudnraju brzinom proporcionalnom tcmperaturi tela .
Pri sv~tkom sudana t csticn kinctiCka encrgija prctvara :>C u

cncrgiju elektromngnctnog polja. Kako jc krctanjc i sudaranjc


clcmcntarnih CcMica ha.1oliCno po vremenu. i zrac!cna clcktrornag-

netska encrgija haoti~na je po vremenu.


Jedan od naj,atnijih zakona 1oplotnog zracenja je>te Plan
kov zakon kojim se iua?.ava raspodela spektralne gustole sn:~gc
zraCenja apsolutno cmog tela. O\'isno o temperaturi i frckvcnciji :

1227)

OSNOVNI PODACI ZNACNNUIII MIKROTALASNIH RADIOMElARA


NA KOSMICKIM LETELICAMA
Tab<la 3.28
.

Codma

1!162.

Kosrnta:a
leelic:a

MARINER2

Frd:\"'C:DOJC:
bnala

1968.

KOSMOSW 3.5:8.8:
22.2: 37

1910.

KOSMOS.lS<

Vnu.antene

(Lm(

15.8:22.2

1300

SEASAT I
(S)IMR)

Par;tbol:tsa mch:tnitkirn
sl:animnjcm

OMSP
(SSM/I)

19.4:22.3:
37: ss.s

TIROSO

18,5: 22,2;
31,6: 50,3-57.9
(7k,.): 90:

19S6.
(1\MSU)

13

14X21

198:!.

Rezolucija

(GHtl

W ak

(NEMS)

22,2:31,4;
53.6:54.9:
58.8

SKYLAB
Sl93

13.9

NIMBUS6
ES\IR

37

SCAMS

22.2:31,6:
52.8:53.8:
55,4

lS

Elek:troml:o s.k:antflllJC

2nhf'

,(

l:~

w
lb m

(3.58)

1'

gde su:

1972.

1973.

:mtcna

1~110.3

c- e
19.3

Konti nuirano sk;miraj uta

IS

(3 knnala)

t',o(l)=

NIMBUSS
(ESMR)

R01. p3rab. rtOrk:tor

16x 14

16

P3.rabol.a sa me hanit-k im
sbniranjem

P1.o(l) spek1ralna gus1oca ""'llc zn1acnjn ACT sapo


vliinc I m1 na rrckvcnciji ri u J>Ojasu od 1Hz;
1
C brzina SVCI(OSii = 2,998 10' [m s (;
'.h Plankova ko ns1an1a = 6,626 10 " IJ s );
k 1 13olcmanova kons1an1a = 1.380510 " (J K-');
f frckvcncija (Hz);
T e tcmperaiUra (K).

20X43

Eld:llOCIUo !UN,..JC

Grafieki prikaz zavisnosti speklralnc gus1oec snage zraccnja


ACTo lemperaturi i frehenciji prikazan jc na st. 3.111.

200

Pelle"'h s:.. soCivimu

197l.
150

Tri rocirajute hiperb.


amcnc

..r

l10hf!!C/

'II'

1978.

DMSP
(SSM!!')

50.5:53.2:
54.3:54,9:
58,4:53.3:

175

Jedna rotirajub antcn:l

I'ISZ

TIROSN

NIMBUS7
(S\IMR)

'II'

.p

'II'

'i!
)

59,4

1978

'e

50.3:53.7:
55:51.9

110

l>\'e rotlRIJ\1: anteM

6.6:10.7:

18X27

o.c.parab. rene~'"'

UUI:37

(228(

'II"

v.

~~~
~~v 1\l'c

v
'<"' >c

1'\.

-me

~~

\i

c-

M. J.l/1. SprJuralna raspodeltl gJsl~ :rah"Jl' ACT

(229]

Frekvencija kod koje je gust<*'~ zracenja ACT maksimalna


dobija se iz Wienovog zakona:
f... a 1,035 10'T (Milz)

(3.59)

Prema slici 3. 111 i jednaCini 3.59 vidimo da maksimum


zmtcnja kod tela kojn imaju tempcraturu vi~u od sobne lcti u
podrucju vidljivih i IC wlasa. Spektralna gusto~a u milimctarskom podrucju jc nckoliko hiljada puta manja.
Sa pov~anjem temperature raste spektralna gust<*'~ zraenja. a sa njom i ukupna - integralna gustoca snage zraeenja.
lntegralna gustoca snagc zratenja u podrutju elektromagnetskih
talasa dobija sc Stcr:anBolcmanovim z.akonom i iznosi:
J>T.O;

gcle jc k2 =5.67210 [

k1 T' [W : m

[,

(3.60)

~v , ] =Stcfan-Bolcmanova konstanla.
m k

lako integralna gustoca snagc zraeenja m<ne biti znatna. nn


radio-podrueje otpada njen mali deo (na primer. telo povnline
I m' i temperature 300 K ukupno zraci 462.5 \V. sa maksimumom
od 2,80910- 10 \V na talasnoj dutini od 9.6jlm (3.12510 Hz).
Na talasnu dutinu od I mm otpada 2.6 10 " W, a na I em vc~

2,610 - 16 \V).

Kako jc gustotn snagc zraC::cnja u mikrotalasnom podl'll<!ju


1nala. za njcn prijcm koriste sc vcoma osctljivi prijcmnici i nn
frckvencijama u mm talasnom podrucju (vidi tab. 3.26).
Treba napomenuti da se sve do sada izl<neno odnosi na
apsolutno cmo tclo (ACT). odnosno. idealni izvor zraeenja. Kod
svih realnih izvora zracenja spektralna gustoea snage zraeenja je
manja od spektralne gust~e snage zraeenja ACT iste temperature. Spektralnu gustocu snage zraeenja realnog tela motemo nati
iz spektralne gusto~c snugc zraeenja ACI' , pomocu relacije:

r,(r) = aT PT.O(r).

bcri u radarskom podrucju. odlitni e miteri u podrufju MRM.


Za odredivanje toplotnog zraeenja u radio-podrucju (radi
razlikovanja, nazvat cemo ga: radiotoplotno zraeenjc) Plankova
formula (jedn. 3.58) suvi~e jc ko mplikovana. Mo;!e sc dokazati
da jc na tim rrckvcncijama vrednost stcpena e veoma mala (npr.,

za f = IOO.OOO MHz i T = 400 K jc h Tf ~ 0.012). Za male vredk, .


nosti eksponenta mote se zameniti prvim fla nom eksponcncijalnog reda:
Kod X , . I.
e"= 1 + x
Pltmkova jcdnaCina ovom zamcnom dobija oblik:

2n
2nl"
Py,o=y k, T
c' k1 T ,

... (3.62)

gde su: k 1 Bolcmanova konstanta- 1.380510-1.1 (J K 1).


T temperatura JK),
f frckvcncija [Hz).
c brzina svetlosti =3 10" [m s-').
1. talasna duzina (m] .

Jednacina 3.62 poznata jc i kao Rcjlijcv-Dzinsov zakon. Njome


je mogucno dovoljno tacno occniti spcktralnu gustocu racliotoplotnog zraCcnja u mm i em podrufju za tela toplija ocl 100 K.
lz jcdnafinc 3.62 vidimo da jc spektralna gustoca snage
zraeenja dircktno proporcionalna temperaturi tela i suprotno
proporcionalna kvadratu talasne du1ine. ~g toga se za radiomctriju koristc vrlo kratkc - mm talasne duzme.
Jcdnaf ina 3.62 ima jo~ dve specififnosti. Njen desni dco je
veorna sli~~ln jnCini tcrrniCkog Sumtt otpornika i sJi(;<lll iuozu z.a
snagu zra~cnja clcmentarnc an tcnc mnogo kmCe od talasne
dutinc.
N, ~ k T I.\ f,

(3.6 1)
gde su: P..(r) = spektralna gustoca snagc zraCcnja realnog tela:
PT.o(r) spektralna gust<*'~ snagc zraeenja ACT (jcdn.
3.58):
aT= koelicient apsorbcije koji poka<uje koliko se od
dolaze~e cnergije prigu>ujc.
JednaCina 3.61 pokazujc i vczu izmcdu osobina apsorbcijc i
zratenja realnog ccl:.1: ako ncko telo viSe npsorbi ra. vi~c i zrati.
Zbog toga su mikrowlnsni prigu~ni matcrijali. kao odli~ni apsor

gde je: K koelicienat proporcionalnosti.


Na osnovu iznetog motemo zamisliti model radiotoplotnog
zratenj a u vidu sume zraccnja mno~tva kratkih clcmenwrn ih
antena. rnsporcdcnih po povriini tela i napajanih od ! umnih
struja povo~inskog sloja tela.

(2301

[2311

J:..

p_., K ).,1,

Kako su izvor radiotoplotnog zraenja Sumnc wujc vrlo


visokih rrckvcncija. velifina z:rac!enja zavisi od provodnosti i
dielektrine konstante pov~ine tela. Na primer. kvnlitetni izola
tori imaju malu provodnost i time i malo radiotoplotno zraenje.
Kako spektralna gustoca zraenja zavisi od koeficienta
apsorbcije i temperature, a sa njima je neugodno operirati. zbog
raznorodnosci uvodi se temperatura radiosj;1jnos1i T u. kao
produkt apsolutnc temperature tela T i koeficienta apsorbcije aT.

4.0 PROTIVELE KTRONSKA ZASTITA OD


SREDSTAVA OSMATRANJA TNISANJENJA

(3.63)
Jako u izrazu z.a tcmperaturu radiosjajno)ti ncma frckvcntnc

zavisnosti. ona jc zbog rrekventne zavisnosti kocficicnta apsor


bcijc. frekvcntno zavisna.

Tc mpcnuurn radiosjajnosti metalnih objckata , zbog male


vrednosti kocficicnta apsorbcije, ne p rclazi 10-20 K. Metalni
objckti inte nzivno rcOe ktuju radiotoplotno Zl"llenjc o kolinc
(zcmljiSnc povrSine, oblaka i Sunca) . U kupna spekt ralna gustoea
sopstvcnog i rcncktovanog zraCenja dobija sc iz:
2nk 1
2nk 1

PT,u;

>.'

(aTTQ-rTos;

>.'

T,.

gde su: aT koeficient apsorbcije:


l?'r- koeficient reneksije:
T apsolutna temperatura objekta:
T05 apsolutna temperatura osvetljivaa:
T. k arakteristiCna temperatura objekta.
KarakteristiCna temperatura objekta T . za razliku od
temperature radiosjajnosti. mote biti veea od apsolutne temperature objekta.
Snaga radiotoplornog zratenja ne zavisi s~11110 od k:{krakrcri
stinc tcmpcrnture i povrSine objekta vee i od mnoStvn faktont,
kao gto su obl ik . glatkoC-a i sastav povrSinc. dijagrnnH zrn~c nja
i polarizacijc. obslrujnvanja vazduhom i sl. Zn jcdnostnvnijc
oblikc i uz zancmnrivanje navedenih faktora s1utg;:1 radiotoplo l
nog zra~cnja mote se oceniti iz:

2n

P - Tk,T.SL\f

[W].

gdc su: S izlcncna povrSina objekta [m'].


or- frekventni pojas u kojem se ceni sna~a zraecnja,
T, karakteristiCna temperatura objekta (K].
>. talasna dul!ina [m]. 1
k1 a 1.3805 10 " " [J K " ) = Bolcmanova konstanta.

[232)

lz prcthodnih poglavlja vicleli smo da se od ~ezdesetih god ina


nadaljc razvij~lju i uvodc u opcrativnu primenu razna tchn i~ka
srcdstva za osmalranjc. nkviziciju i ni~anjenjc na ciljcve na
zcmlji~tu. u vazduhu. nn povr~ini mora i pod morskom povrSi
nom. l z izlotcnog slcdi i 10 cia su savrcmeni sistemi sposobni da
otkriju. lociraju i idcntiriciraju svc vrstc ciljcva i aktivnosti u
svim vremcnskirn uslovimn i uslovima vidljivosti. A ako je cilj
otkrivcn. idcntiriciran i lociran on moie biti i uniStcn savremenim
iii klasi~nim naoruL1njern. Zbog toga je vee u sadaSnjosti. a
sigumo u bliskoj buducnosti. ncmogu3 bilo koja otvoren:>
a ktivnost za bilo koje >nnge bcz znatnih gubitaka.
Pored iznetog. mogucnosti savremenih sistema prikuplja
nja. prenosa i obrade podntaka osmatranja viScstruka su povelalc prostornc udaljcno~ti na koje se mora ralunati u svim
vidovima borbenih dchtava. Smanjena su kritic!na vrcrncna
blagovrcmene reakcijc. povecana je tacnost i vcrovatnoca poga
danja i. op~cnito. r>Orasln jc udarna snaga svih nosilaca borbcnih
dejstava.
Tradicionalnc mere za smnnjenjc vizuelnc uoC:: Ijivosti cilj~1
(ponistavanjc siluctc. kat~uOH~no bojcnjc i sl.) - vizuelno
maskiranjc i izvo<lcnjc a kcivnosti pod ul~ti tom mrakn iii dim nih
zavesa viSe n isu dovoljn:t. Nj imn su sc pridruf ilc nove mere. za
svaku vrsw scnzora osnmt ranja poscbno. I svc o ne moraju sc
koristiti istovrcmcno. na istom rncstu i jcdnakim kvalitctom. :,vc
zbog toga sto protivnik isti prosto r iii cilj osmatra. po pravilu, sa
dva iii viSe scnzora. Orugim rctima protivelek tronska zaStita od
sistema osmatranja i a kvizicije mora biti intcgralna. podjed
nako efikru)na za svc vrstc scnzorn.
Prothnikovo ncprckidno osmatranje zahteva i n c pre
kid n u nktivno;t PEZ.

(233]

.
Kako je svaka nedoslednost iii ncdisciplina u izvodcnju
mteg.ralne PEZ posledica o tkrivanja prikrivene aktivnosti, svi
uCesnic i moraju do sIc d no primeniti ill(egra lnu PEZ. na fromu
i pOzadi ni ~ po prostoru i vremenu i od p<.>Cetka do kraja
aktivnosti.
U principu: svim s.avremenim srcdstvima osmatranja i niSa
njcnja suprotstavljamo se na isli na~in: na ovaj iii onaj na~in
onemoguCavamo njihovu vidljivost cilja. ( najsavremeniji si~

stem , ako ne rnofc videti, p1cpoznati i locirati cilj , jcste


Siep. I Sicpo je i o ruzje kojcrn sistem sluzi. Kako su
s~vr.~men.i sistemi ~s.ma_t;anja uvek vi~estruki, i o nemoguCavanjc
vJdiJvostt mora b111 v1sestruko - i ntcgralno, uz danonotnu i
doslednu primcnu.
Integralna PEZ od svih srcdstava osmat ranja nijc sarno
tehnic ki p roblem izbora metode iii postupka vee je vise problem
u prihvacanju njene neophodnostiodsvih uccsnika u

ratnom sukobu, od komandanta na fron1 u do poslednjcg uCe


snika u pozadini i u dos l ed n ost i sprovodenja . Pri tome
nisu dozvoljcnc sablone (jer se dutim pracenjem o tkrivaju) i
nekvalitetnc improvizacije. Uvek trcba imali na umu da ako se
cilj o tkrije i locira, on se u 90% slu~ajeva i uniSti.
'
Zbog iznetog danas se od svakog uCesnika u rat nom sukobu

zalueva da dobro poznaje natcla i metode intcgralnc PEZ i da


1h uvck dosledno i znalat:ki primenjuje. Njihovom primenom
znatno se smanjuju moguCnos1i savremenih sistema za osmatranjc. koji ma .Pr?tivnik uvc.k raspola~e, usporava temp<> njegovog
naprcdovanJ::l 1 obezbeduJe vrcme 1 pros10r za protivdcjstvo.
Integralnoj PEZ od srcdstava osmatranja, vodenja i samo
vodcnja moraju se podvrgnuti svi uCesnici u ratnom sukobu:
srcdstva nunc tehnike, ljudstv<> i sve aktivnosti na frontu i u
pozadini.
Kako se u vojniCkom jcziku koristi termin maskiranje za
sakrivanje, odnosno prikrivanje aktivnosti . u daljem tckstu,
pored PEZ od sredstava osmatranja. koristit Cemo i terminc
maskiranjc i obmanjivanje.
U sledeCim poglavljima upoznat Ccmo se sa osnovnim
pri ncipima 1!laskiranja i obmanji vanja. prcrna vrstama urcdaja
za osmatranJe, odnosno po koriSCenim spek~ralnim podn1~jima.
Na poCetku koriSCcnja elekt ronski h srcdstava za osmatranjc
prirnenjivane su. radi z.aStite. razoc vrstc aktivnih i pasivnih
protivdejstava na ciljcvima. Radari U'l osmatranje i vodcnje
prouzrokovali su oprcmanje letclica i brodova raznim vrstama

(234]

" ktivnih omctaa. IC-samovo<Jene rakctc dodale su jos ICometaCe na lctclicc i brodove. Laserski daljinari-osvetljivaCi dopunili
su zaStitnu opremu lctelica i tcnkova detektororn laserskog
ozraCenja~ i sl. I tako, tokom godina, svaka vrsta senzora za
osmtttranje uvela je na sredstvo ratnc tchnike odgovarajuCi
sistem zaSti tc, svc do te mere da je ta zagtitna oprema predstavljala znatan teret za SRT i enormno ga poskupila. Pri tome
zaStita joS nije 100% sigurna, jer prOlivnik uvck mole imati novi
senzor za koji trcnu1no na SRT ne postoji za~titni sistem .
Jaz izmcdu senzora i zaStite postaje uvodenjcm viSes1rukih
sistema osmatranja i niSnnjenja jo~ vcCi. Zato osamdesel ih
godina poc;inju intenzivni radovi na pronala2enju nevidlj ivog
aviona, broda , tcnka i sl. Polazi se od konccpcijc da vidljivost

SRT zavisi od konstrukcije (oblik, matcrijal, pogon. i sl.), te da


je Jaksc prilagoditi konstrukciju SRT zahtcvima savremenih
senzora osmatranja nego SRT opremati ncsigurnim sistemima
zast ite iii tokorn cclog njegovog mdnog vcka koristiti maskirne
mere.

U naoru~anju svih armija postoji joS mno~tvo sredstava


nunc tehnikc klasi~ne konstrukcije. Za njih se, paralelno sa
razvojcm scnzora osmatranja, razvijaju maskirni rnctodi. materi
jali i postupci~ koji uz znalaCku primcnu pru2aju relativno dobru
zaStitu.
U naCclu, maskiranje jc pasivna aktivnosL Sastoji se iz:
sakriv~mja, prikrivanja i obmanj ivanja.
Sakrivtmje podrazumeva ncvidljivost cilja na svim udaljenostima.
Prikrivanje podrazumeva deli miC.nu sakrivcnost na veCim
udaljenostima, uz ncmoguCnost prepoznavanja.
Obmanjiwmjem se latnim ciljcvima iii aktivnostima prikazuje laZna situacija.
U posebnim slu~ajevima moZe se i aktivnim ometanjem
postiCi funkcija zaStitc. odnosno prikrivanja i obmanjivanja . To
su slu~.aje,,i koriStenja Sumnih ometaCa za smanjcnjc oselljivosti
radara , radarskih ometa~a za skretanje dejstva, la~nih ciljeva u
radarskorn i JC opscgu, i sl.
Sistcmalizacija naCcl ni h postupaka maskiranja i njegovih
cfekata prikazana je na sl. 4. I.
PojaCavaCi svctlosti i TVNNO dcluju u uslovima niske

osvetljenosti (do 10"' Lx). te protiv njih trcba provoditi maskirnc mere i tokom no6i. Pored toga. za njih su vcliki izvori
svetlosti: upaljcnc cigarete. svetla na vozilirna, baterije. p riguSene vt1tre i sl.

1235]

Postojanjc i koris6cnje poja6nva~a svct losti i TVNNO


namctnulo je prcispitivanje svih iZ\'Ora s'retlosti. svih srcdstava
za o~vctljcnje i zamra~ivanje. svih aktivnosti, poscbno nocnih.
raz~uh pokreta. posebno u rejonu borbcnih aktivnosti. kuhinja.
s.anucta. snabdc\'anja. odria\'anja i sl.

. Kako sc danas za osmatranje i vodcnjc ubojnih srcdstava


~on~1~ ~aznc vrstc s~~zora . to se izjcdnnCavanjc za svc njih mora
1ZvrSil1 M'tovremeno 1Jetlnako kvalilttllo. Drugim rcc!irna. to znaCi
da trcbn izjcdmH!iti:
- spck!ralnu rcOektivnost objckta u opti~kom podru~j u.
- tcrnu~ko zacenJe u o ptoclektronskom podrut ju i
- radatsku pov<Sinu o bjckta u radarskom J)Odrut ju .
Putrcl>un nivo izjedna~avanja dcfiniSc sc kontrastom4(. On
zavisi od tch~>ickih osobina sistema za izvidanjc i od njcgovc
namcnc (otkrov~n.le. colJa. prepoznavanjc iii nianjcnje).
. . Kako . ~c CIIJ. IZ)e.dnaCava s~ okolinom. 10 jc osnova z.a
kv~~~~~tr10 !z.vodc~lJC IZJe~naca_vanJa dobro J10ZJunanje scnrorskc
Vtdljt\10SIItc okohnc u svm khmatskim, mctcorol~kim i vcgcla
cijskim uslovima i u svim godi~njim dobima. i to za svc vrstc
~n~ra za i~vidan1e: Loj:icno _ie d!' treba odlitno pozn3\'ati i
' 'odljovost ObJCkta oh aktovoosto kOJ3 sc ~titi u svim njihovim

rctimima rada. Smnom izjedna~avanju t reba pristupiti imtgral, o, tj. istovrcmcno i podjednako efikasno za sve scnwre
osmatranja.
Kao po pra-ilu. senzorska ovidljivost ciljcva (SRT. snaga.
objeka1a i aktivnosti) zrmtno jc iznad vidljivosti.c ncposrcdnc
okoline. lzjednatavanjc se u principu ostvaruje:
- s man j ivan j c m \idljivosti cilja konstruktivnim mcrama za smanjcnjc spcktralnc renektivnosti, termitkog zra6enja
i radarske povriinc (oblikovanjem pov..Sine. bojcnjcm, teroni
kom izolacijom. i sl.) u toku konstrukcije :
- prik ri vanjc m ciljcva - prekrivanje sti6enog objekta
raznim maskirnim nuucrijalinut. tako da se ukl apn u okolinu za
S\' C senzorc, i
- p o v c ~ n n j c m ~vi <I I j i v o st i o k o I i n e dovodi sc
vidljivost okolinc na nivo cilja koji se St it i. T o j c ujcdno i
naj 1eZi natin za ostvarcnjc izjcdnatavanja.
Tolcrantna grc~k a pl'i izjcdnatavanju jeste do granicc kontrasta pojcdinog senzora za clcktro nsko izvidanje. Ka ko sposob
nost vidljlvosti svih scnzora sa tehnoloS:kim napretkom rastc.
za dozvoljcnu grclku u izjedna6nvanju treba uzc ti vrednost
kontrasta za najbolji (najopasniji) senzor (obicno za ni~1njcnjc
iii vodenje) , a i tu vredno~t stalno inoviraLi.
Kako potencijalni agrcsori imaju i upotrebljavaju razne
senzore za elcktronsko osonatranjc i vodenje ubojnih sredstava
(radari svih vrsta, laseri. pojaavaci svetlosti. TV i TV niskog
nivoa osvctljenosti. spcktralna. in(racrvena (otografija i lclevi7i
ja. termolokacija i tcronovizija. radiometrija i sl.) ciji su primcnn
i osetljivost svakion danom svc ve~i. neophodno dobro poznavtt
nje senzorskc w idljivosti SRT. ljudstva i objekata kao i svih
aktivnosti nu frontu i J>OZadini i staJno iznala~enje_ pogodnih
postupaka izjcdna~avnnj a za svc sisteme. Pri lome sc mere
izjeclnatavanjn r:lzlikuju za svaku vrstu se.nzom i zn svaku vrst u
lokacijc .
Kako j c scnzoska ~vidljivost cilja zapravo rm~likn izrncdu
vidljivosti cilja i ~vidljivost i ncposredne okolinc to jc ncophodno dobro poznnvnnjc .vidljivosti4< prirode u svim mctcorolo
~kim , klimatskim, gcogra(~kim i vcgetacijskim uslovima i njcnc
promene tokom dunn i godi~njih doba.
Ve~tim kori~njem vik iii manje vidljivih podru~ja
okoline i prirodnih maski mogu se zoatno o laksati postupci
izjedna6nvanja . IIi nepoznavanje. odnosoo nekoriS6enjc iii nc
pravilno koriS6enje spccilitn<><ti prirode direktno ukaLujc na

(236)

(2371

MASKI RANJE

4.1 IZJEDNACA V ANJE SA OKOLINOM


lzjednatava!ojc objckata koji se stiti sa okolinom jeste postupak
JX?Znat pod .'mcnorn maskranJe. Podrazumc\'a izjcdnntavanje
S!!6enog ObJCkta. tako da se uklapa u okolinu i postnje ncvid

IJIV.

prikrhenu akti"nost. Radi ilustracijc ntwodim d\a primera:


a - jedinica vc~eg sastava nalazi sc u gustoj Jisnatoj Sumi
gde noCiva. Prcd zoru nnpu~ta !umu. McM!c juli, vcdro, temperatura le1nja.
Jedinica je za rHclarska i vizuelna Hcclstvn osma1ranja danju
i notu ncvidljiva. Za tcrmovizijska srcdstv:~ izvid:lnja je vidljivu,
i to : - podrucjc 8-I4Jull: vidljiva dnnju i lloCU (toplotnc
promene na kroSnjamn drvcca) stovisc. na 1-2 sata posle odlaska
ostaju lragovi njihovog boravka:
- podrucjc 0.7-2Jtm: vidljiva jc noeu. Danju samo ako jc
dan tmuran i bez Suncn. Cim Suncc obasja ~umu. zbog asimila
cijc i fotosintczc U JiStu povecava SC vidJjiVO>I krOsnji drvccn
i lime se prikriv;1ju jcdinicc.
Na polasku, zbog vctc aktivnosti ljudstva u mraku i svct la
na vozilima kolonn jc odl i~no vidljiv~l pojnfnva~ima svetla iii
TVNNO. Kada jedinica izade iz zaklonn sumc. vid ljiva jc i
radarskim urcdajima~
b - pokret ljudstva i vozila. lcti. po zagrcjnnom asfaltnom
putu. noeu. U prvoj polovini noCi. dok jc asfaltni put joo topal
od prethodnog dann. pokrct na asfaltu. za tcmtovizijska srcdstva
u podrucju 8-14 ~m. nijc vidljiv. Sa hladcnjcm puta pokrct
postajc svc vidljiviji. Ako se jedinica krecc po trnvi (po bankini
puta), ona jc vidljivlt tcrmovizijskirn srcdstvima. Za pojaCavat!c
svctlosti iii TVNNO pok rct jc vid ljiv ako postojc uslovi za njihov
md (najmanjc vedra zvczdana noC). Za rodarska srcdstva je viSe
vidljivo kretanje po ccsti. a neto manjc ako 'c jcdinica krctc po

travi.
lz iznctog :utkljutujcmo da je izjcdno~avanjc vidljivosti
SRT. objckata i jedinica neophodna aktivnost koja u savrcmcnim borbenim dejstvima obezbedujc maskirni vcO za prikrivanjc svih aktivnoMi n:t frontu i u po~'ldini od ~avrcrncni h sredstava
zn elektronsko izvidunjc i voc.1enje ubojnih srcdstava.

4.2 OBMANJ IVANJE


Zadatak obmanjivanja jcstc da protivnitkim sistcmima za izvida
nje. posebno clcktronskim. prikaZe latnc ciljc\e iii aktivnosti i
time navede protivnikn na pogrcSnu proccnu i odluku.
Obmanjivanjc sc J>OStiic la~nim ciljcvima iii Jatnim aktivno
slima. Pri tome jc osnovnn karakteristiku obmanjivanja v c rodostoj nost latnih ciljcva i prikaz.anih situacija. Pod vcroclo-

(238(

~tojnoSCu

podrazumevamo:
.
.
..
- da >Vi scnzori za elektronsko osmatranJe lat.nu MlttaCtJU
(ciljeve) .vide kao istinitu;
.
- da prikaZllna situacija logiki odgovara trenutku. 1
- da jc provcclcno sve to ~to prmi simuliranu aktivno~t. .
Obino sc kod prvog i zadnjcg zah.t.eva verodosiOJIIOSII
nchot.ice pravc grcgke .. Njima s~ eela uk~IJa obmanc otknva t
protivniku skrcce pa!nJa na akt1vnost koJa se obmanom !clcla
prikriti.
. . .
NajtcSCe grdkc jcsu:
1. Jatni cilj nije za S\'e scnzorc clcktronskog osmat~an!a 1SI1
cilj. Na primer. ako je tnini c.ilj izvcd.~n samo. u VldiJ'"~m
p<>druju. a u radarsko~l. i tern11~korn OIJC. VeC JCdnostavnnn
uporcdcnjcm snirnaka v1d1 sc razhka ; .
.
2. lu~ni cilj nijc dovoljno dobro .'.zveden: Na prunc1.."
slucaju k:tda jc Jaini cilj izvedcn sa dctniJnna ve6m od rcz?luctJC
sistema za clcktronsko osmatranje. vet njegov potplS ne
odgovara >tvarnom . odnosno ra2lika jc u~!jiva. Z.bog toga .~c
prilikom izrade. dctal)a .. Iaino~ c1.lJu konstt oaJboiJa. rc~luctJ3
(npr.. so'jctsk1 Ja!nt CtljC\'1 un3JU tzvedcne sve detaiJC 'c6c od
JOcm (138}).
.
.
. .
3. la!ni cilj (aktivnost) nc prato: sv~ poJave kOJ~ pmte 1
stvami. Na primer, 1afni avioni na stnJnnk rnoraJl~ n~Hltllragovc
opslutivanjn. htfna kolona u pokrctu mora ostaviJall 1mgovc na
zemlji~tu. odnosno dizati praSinu ako sc krcte po mnknda1~!sko~1
putu. la~nn polctno-s1ctna s~aza mora i.ma.ti. tragove kons~e~J~
(mrljc ulja i tragovi kocenJll). !at~a JCdl.ntCa mora ostaviJatt
tragovc boravka velikog brOJ3 IJUdl (spcctfi~na buka , l!agovt.
o tpaci i .sl.). Jatna tcnkovska kolona mora st.varau 1 buku
motort1. i ~1.
.
Vc u istorijskom pregledu {JX>gl. 2.0) vid~l i sn~o da JC
obmanjivtlnjc protivnika svc znaaJiliJ<l akt1vnost 1a~~ JC.dobro
izvcdcntt. uvck postiZe zadani cilj. Stog~t sc ~bmanJIV.IlllJU k:lO
aktivnosti i izradi lafnih ciljcvu po~vcCuJC vchka pa~nJfi u sv1m
savrcmcnim armijarna.
U svakom slueaju. primcna latnih ciljeva ~vctava utrooak
ubojnih srcdsta,a i smanjuje vc~vatnoeu um~tenJa. ('ko se
stvamt CIIJ Stiti sa viS<: latnih ciiJCVa. vcrovatno6t DJCgovog
uniStcnja mo'c se izraCunati it:
m P,
(4.1 )
J>rn(o)sn

gdc su : n ukupan broj ci ljcva (zbir la~nih i stval'nih).

(239]

rn broj i>paljenih ubojnih sreds1ava,


I' op~Ht verovalnoea pogadanja ubojnog srcdslva.

5.0 MAS KTRANJ E U OPTICKOM PODRUCJU

JcdnaCina 4.1 vredi za sluCaj kada je broj ispaljcnih ubojnih


.rcdsla\a manji od broja ciljeva (m < n) i kada su lntni i slvarni
ciljevi jednako vredni. lz jednaCine ~.I vidi sc da Ce u slu~aju
prikrivanja Mvarnog cilja jcdnim la!nim ciljcm o~ta vcrovalnOCa

pogadanja ubojnog sreds1va opas1i za 50%, pri prikrivanju sa


dva Z.1 66.6%. ild.

Kao

~10

jc iz fizike pozna1o. boja objekla i njcgova vidljivnSI

zavisc od wlasnc <lu:linc I'C0cktovane svc11osti od objekca. Tnko.

ljudsko oko vidi ncki objekal u crvenoj boji, ako sc od njcga


rcflekl uje s:uno crvcni <leo vidljivog spekl ra . Beli objekn1je onaj
od kojeg sc rcOekiUju ;vc komponeme vidlj ivog spck1ra podjcd
nako. Kao ~10 sc sposobnoM rcfleklovanja op1ickog spek1ra
razlikuje od objekl:l do objckl:t. tako se medusobno razlikuju
spcktralnc osctljivosli ljudskog oka. fotografskog materijala i
folokatoda na optoclcklronskim uredajima. Zbog toga slika koja
sc dobija odrcdcnom tchnikom ne odgovara predslavi na koju
smo na,ikli u svakodne,,nom fi\otu.
OptiCko podrucje deli sc na vidljivi deo. ullraljubiCas1i dco
i bliski infraervcni dco. Na >1. 5.1 prikazano je opticko podrucjc
i navedena osc1ljivos1 folomatcrijala .

.. .. .. ..

-e-"''"" ,. . ..

u.t
~"

t-l

...... .. .

"

Sl. 5.1. Pod~ID optilkOI podmtJD

gnutict osnlji\'OSri /Mt~-gmfd:ett n"'""~~''"

pTml4l

[240)

'

AlumJ-

{19}

[241 I

5. 1 lZJ EDNACA VANJESPEKTRALNE


REFLEKTIVNOSTI
Zajcdnitko za sve senzore jeste da koriste reOcktovunu sellost
od objekta i to u onom delu spektra za koji su njihove cmulzijc
iii fotokatodc prilagodenc.
Kako se nikakvim tchnickim sredstvima ne mo!c utvrditi
kojim scnzorom nas protivnik u odredenom trcnutku o~rnatra.

II alkidnih boja. sa uput>lvima za kamuflazno bojcnjc u SAD,


maskirne mrcf.c. kojc odgovnraju rcflekLivnosti t ive vcgcracijc
leti (oko 25% vet:o reOck1ivnost u bliskom IC podrueju) i
refleklh11osti sncga Limi (fimlC Barracudaverken, s,cdska: Sullivan International SAD: Bridport Gundry Defence Oiv;<ion.
Velika Brilanija). Ma,kirne mrete proiZ\ode se kao d\OSIOJnC.
sa d,e strane (sl. 5.3) od plastitnih materijala. kako nc bi upijalc
vlagu .

najbolja za~tita od njih jcstc izjednacavanjc spcktrnlnc rcflektiv-

\ 81.151:1 1C PCJI:AIJt.JE
'
I

nosti ciljcva (ukcivno~ti). sa spektralnom rcflek1ivno~~u okolinc

(sl. 5.2). ~vc to u gmnicam~1 kontrasta .


Spck traln u rc flcktivnost mora se izjednacavati po d c I ov i 111 a s p c k 1 r a, a ne u proseku, jer spektralna i fal~kolor-foto
grMija priknzuju baS tc male razlikc koje nastu1>aju zl>og k'oriS~c
nja proscka ( r!lllijc maskirne mre~e) iii nedovoljnc spcktralnc
Sirinc upotrcbljcnog maskirnog materijala ( koji nc pokriva blisko
IC podrucjc lcti iii ultruljubicasto podrucje zimi).

'\

II

''

'

Sf. S.J. Prftk mrukimt' m"t~ firmt 8t1rracudm-nkf'tl

Osnovni mntcrijal mrete relativno je lagan, oko 250-300

gjm' . i od njega se kroje mzni oblici. od prekrivala za Slcm , pa

Rcflcktivnost o bjckta iii S RT izjcdnacujc sc muskirnim


bojcnj cm, prckrivanjcm rnaskim im mrcf~una iii mHskimim kiSO
branimn. a kod ljudl:ltva rnaskirnim odclima i maskirnim pn:,tmna
za lice. Svc to izradeno je od matcrijala cij n jc SI>Cktrnlnu
rcflckrivno~r jedn11ka spckrralnoj reflcklivnOsli i cmisivnO!>Ii
prirodc.
Kori~cnjc bliskog IC i ultraljubieastog podrucja i ~pek
lralnc fotogmfije eC sedamdesclih godina prinudilo jc na inten
ziv-no i~tra,i\'anjc i Z.."lmcnu postojeCe maskirnc oprcme novom
koja odgovam na>taloj situaciji. Tako su raZ\ijeni : komplet od

do velikih mrcta 73 prckrivanje 3\'iona iii oklopnih vo7ila.


Zimskc maskirnc mrctc proizvode se posebno i neSto su 1etc.
oko 350 gfm'.
Maskirnim kirobranima ruzbijaju se konture znatajnijih
SRT. pogo10vu onih koji se stalno premestaju (npr.. artiljerij>ka
oruda ZA iii PA).
Markantna srcdstva ratnc tchnike. kao sto su radari. prekrivaju sc tankim maskirnim mrcfama (polovina mrde sa sl. 5.3).
kojc dovoljno poniStnvnju konturc radarske antene, a p<>tpuno
propu~wju radnrskc zrakc.
Postupak mnskirnnja svodi se na korekciju intcnzitcw rcfle ksijc objektn na intcnzitct okoline. i to n e u pro s c k u v c ~
po dc l ovimu sr>ektra.
L e t i: maskiranjc sc izvodi bojcnjcm. maskirnim mrct....:Hlll\
iii maskirnim kiSobranima sa trakama. Ciji jc intcnzitct rcflcksijc
slican inten~itctu tivc vcgctacijc ('1. 5.2). U tom slutaju ,cntori
u IC-podrutju dobiC<: isti utis.ak o maskiranom i nemaskiranom
podrucju. Na primer, ako .c "'ima IC-filmom u boji. ondu ~c
Ziva 'ege1acija na filmu biti prikazana jarkom crvcnom bojorn
(zbog vccc rcOek~ijc u IC podrucju. sl. 5.2). dok tc mma
vegetacija (zbog maksunuma na oko 0.5 !<m) biti prikaznna

(242]

(243]

\<

\
0

..

.,

,_

If"'..

1/
,.----- -3-

.. ..

.,. "' '


Af.,_J -

Sf. 5.2. lmm: ilfl rt/Tt:kStj,. Otl .fi1e vtgtUidj~ (a) i mrtw.' Vf"gl'lllt'ijt" (b) 11'11 i : mri
od MII'I[U (c) i lh:le bofr (d) fprenw .19 i 84/

plavom bojom. lsti utisak dobicemo od boja ~iji jc intcnzitct


rcflcksijc sli~:m tivoj vcgetaciji.
Ako ~ z.a maskiranje koriste gran~icc vcgctacijc. one M!
mogu koristiti samo dok su ti"e (sl. 5.2). sto zavisi od vr..te
vcgetacijc. temperature i lage vazduha i. u natelu. trajc do
momenta kada poCinju da \'Cnu.
Zi m i: ka~o jc u lemjim USIO\tima rcncktivnost five \'Cgcta
cije imala glavnu ulogu. u zimskim mcsecima ghwnu ulogu ima

reflektivnost ultraljubieastih zra.ka od sncga. Ultraljubi~bti zraci


rencktuju se od sncga u velilini od oko 80%. " od veeinc
objek:lla u prirodi i u sva godiSnja doba rcnektuju sa 5 do I0%.
Premtt tome. z.a z.imu n1oramo koristili lakvu boju iii trnkc u
maskirnim rnrc~ama iii maskirnim kiSobraninm , kojc rcflcktuju
ultn1ljubi~llsti

dco spcktra sa oko 80%. U protivnom.

dobi~cmo

izrazito tmnna poljn na svecloj podlozi.

l'oslcdicc uvodcnja modcrnc opwelektronskc i fotografskc


tchnikc u borbcna dcjstva jesu:

jc i danas tehnoloSki problem.


.
.
Veliki broj SRT sa ncizjcdnaccnom reflekuvno~u 1 problemi maskiranja S RT u pokretu, tc sve veCi broj sredstava za
osmatranje i niSanjcnjc naveli su kopnene sna!le SAD da u
istrativanje novih dimnih srcdstava ulatu u penodu 1975. do
1980. oko 48 miljona dolara (137).
Pravila NATO snaga pod zaStitom dimnib sredstava prcdvidaju: razvoj. rnancvar. prcgrupisa~a~je. pripren~u i prel.az .u

napad. povla~cnje. desnnt, odrtavanJC 1sn.ab~evanJe.

l'r~dvldlljl~

i prckrivanje dimom osnHHn1~mca prouvmka. oslepiJIVHilJC 1

zavaravanje u glavnom pravcu napada Jl.39J:

Pravila armijc SSSR-a. pored pobrOJal11h akuvnost 1zcrnaiJti


NATO. prcdvi(laj'' i intcnzivno z:lrnagljivanje jedi.nica u napMlu,
poscbno oklopnih, jcdinica drug~g cSalona, svth .mostobrnnn
prilikom nnsilnih p1clnz.nka rcka, 1 sl. UopSteno. dnnne z.avcsc
smatraju se osnovnim nat inom maskiranja u ofenzivnim opent~i

jama 1!38]. Sovjctski Snvcz ima vcliko iskustvo u

kon~CnJu

- k~lo nikndn do sada zahteva se dobro poznavnnjc


maskirnc tchnikc. principa i postupaka na svim nivoimn oru1anih

dimnih zavcsa i7 drugog svctskog rata . Tako su. na pruner.

snaga:

stvarna) bila prckrivcnn dimnorn zavcsom. Nema~ka aYIJ3CI~ll

- >trogo primenjivanje naeela:


pravo

pravi PO>Iupak

II

vrcme~

- strogo pridrtaanje tehnicke i takticke mask i r n e disci pi inc.

5.2 SMANJ IVANJE PROZRACNOSTI ATMOSFERE


Drugi moguti i tcsto upotrebljavan naCin jeste ~manjivanjc
prozrafnosti nunosfcrc. Za to se koriste wvesc ruznih :~crosola
(gcncratori dima) iii raspr~cnc kapljice (magic).
Osnovna kvantitmivna karaktcrist ika raspr'Scnju opti~kog
zru~cnja sistcmorn policlispcrzijskih Cest ica jeslc lzv. volumni
kocCicicnut slnbljcnju , koj i zavisi od koncentmcijc ~csticn po
dimcnzijama i crikasnosti slabljcnja jedne ~esticc. Najvc~c rasp.Scnjc i slahljcnjc nastaju na talasnoj dutini koja je pribl i~no
jcdnaka prccniku ccsticc. Da bi aerosoli bili cfika>ni u celom
optickom podrucju (0.4 do 21un) moraju biti kombinovani iz
eestica prccnika 0.4 do 2!<m. (Standardne dimne kutijc imaju
ccstice prccnika 0,51'"' i odgovaraju samo za vidljivo podrucjc.)
Da bi acrosoli bili efikasni i u srednjcm i dalckom IC
podrucJU moraju sadrtavati i eestice preroika 3-5 i 8-1211111. Sto

(244]

mcsta nasilnog prclaska rckc Dnjcpar 1943. godine

(lain:~ .

izvcla jc 2.300 :~vio-polctanja na ta mesta. Reg1strovano JC


ukupno Sest dircktnih P?godaka ( 138].
.
.
Dimnc zave>e su 1 efikasno srcdstvo za zaStuu oklopmh
vozila i tenkom od protivtenkoskih rakcta sa opti~kim iii
laserskim vodenjcm. kojc sc lansiraju sa zcmlje iii iz vazduha
(naorutani helikoptcri) . Raeuna se da dimna zaesa sman!UJC
verovatnocu direktnog r><>gotka za vi~c od 10 pula [138]. PodJednako cfikasne je\u dimne Z4tvcse i protiv svih ubojnih sred~tw~t
sa TV samovodenjcm.
Z.a rcalizaciju dim nih z.avcsa koristc sc matrijali navcdcni u
tabeli 5. 1.
Oirnnim matcrij:t1imn stvaraju sc vcrtikalnc iii hol'izontalnc
zavcsc iii zamagljuju podnu!j;t. Dim se gencriS~ pomo~~~ ra~nih
gcncratora di1nu , nt~nih Sl'lHlrtt;t , vazduhoplovmh bornbt. mum
bacaCkih mina.tcnkovskih iii etrtiljerijskih granata. raznih dimnih

ku1ija. i sl.

.. .

Bcz obz.ira na to nn kOJl JC naCm d1m gcncnsan. nJegova


cCikasnost odredcna jc tcrcnskim i mctcoroloSkim uslovinm. Tu
su najvaZniji temperatura i brz:in~ vetr.a. Vct~r ~uva dim. fa~ u

ncpoteljnom pracu. a zbog vert1kalmh struJ3nJa .. kao poslcd1~c


temperatumih r:ttlika, dim sc vrlo brzo rasiOJava. Zato JC
stvaranje i odrtav:mjc dimnc zavcsc tokom dufe vrcmcn3 problc

[245)

mati~no.

.;
.!!

.15
~

z<

w
::;:

2<
z

,
,
",
,

"e

~
~F

N
ft

& :;'2

~o ~

>~-=
'-

'"'~
~
a_;;~

a~

:3~ E
oo
e-s.s:
.-;.-,g

:l,

"'-g
'"
>

<n>-

7.

;;:
N

1!!

!:!

{j

!...

g
0
N

!!
-~ to:

C>
-o

e,a

-~
0
..E :c

~8.
~

Na primer, nmeri~ki teok M60A2 nosi 63 granate od


105 mm za svoj top. Koliko od njih trcba da bude dimnih? IIi.
kod novog tenka XMI (55 graoata od 105mm iii ~5 granata od
120 mm) problem izbora odnosa ubojnog srcdstva pre rna mask.irnom sredstvu jo je teti.

.a

"c

:!1

-"..
N

<i.
0

...

.....

z ..

<~
,..e
!i:

w
Sl. $.4. Sku'tl :aJIIIi" dimnom unc.'Som od la:,aom vOtln1og flr<tjd.:.Jila

_..,

"'"'"'
0

<

g~

<Z

.15

~.8

c:: u .....

e; =:;
- ...
O E.x

...?;

ZN

>

.!!

...
"'

ii
i~

....

..!!

...

-"'...

~-I'!!: c.::

,>

..
-a~
~

o::!)

=-

~-

.X

i
s:i~. u

- u ......

E: e ;:
- 0
OE..:.c

<

ie ..

.8~

..

:;

~-

!lo

H
......

t~"'

[2461

~c

"-'

:t<

e
. ~

or.
N

..:.

...0

:t

c
0

>

.!!
~
~

Dimnc z;wcsc mogu se koristiti protiv vazduhoplovnih

bombi i rakcta koje koriste lasersko obeldnvanje i vodcnjc.


Njima sc. obi~no, stite nepokrctni ciljevi (mostovi, avioni u
kaponirima. i sl.). i to tako da prijcmnik ltberskog ozra~avanja
aktlvira majpogodnijc generatore dima u odnosu na brLinu i
pravac etra (sl. 5.4).
Dimnim 13vesama mora se prikrhrati i nOCu zhog kori~nja
pojatavaC.> ;vetlosti iii TVNNO kao srcdstva u osmatranje.
niSanjcnjc iii u~mcrnvanje laserskog osvctljivaa cilja.

..

.::-

g
E

(2471

6.0 PROTIVELEKTRONSKA ZASTITA


U OPTOELEKTRONSKOM PODRUCJU

Obimnost i znafaj istraiivackih napora u podrucju optoelck


tronskih protivmcra mote sc oceniti iz podataka prcdraeunskih
ulaganja u programe razvoja po vidovima uru!anih snaga SAD.
koji su objavljcni i koje navodimo u slcdeooj tabeli (u milionima
dolara).
\97<. 197!. 1976. 1977. 1978. 1919. 1980. tQ$2. 198l 19114. t985.

9.7

13.0

15.0

17.0 20

64.5

53.t

53.S 40.0

RM

29.0 26.0 ll.4

41.4

39.5

43.1

20.7

t8.2

39.0 22.9

RV

25.6

t9.7

Ul.,.,.,-

45.8

q,2 69.3 S9.4 S9.S ICI6.S 112.5 t14.7 170.9 t87.9 186.8

Pod prothele.ktronskom ~a~titom. u optoelektronskom podrutju

podrat:umcvaJu se sv1 naCm1 prouvdcJstava protiv optoelcktron~


skih urcdaj;~ za izvidanje. nil:lnjcnjc i samovodcnje (poglavljc
3.~.2). Kak? sc. kod te grupnciJC tchnikc radi uglavnom o tehnici
ko~a sc k~ns11 lllfracrvcmm ~odru~jcm spektra (3-5 i 8-14 run).
u lucralun sc nallaZI I IHl l~itZI V IOplotno iii rc rnaskiromjc.
.
lHko prva b<;>rbcna pnmcna optoelcklronskih urcdaja pndu
JO~ u 1:wrSne godnlc drugog .~vclskog ratn . njima sc u godinamn

posle drugog svetsko!l rat. lliJC I>Ove6vala dovoljna pat njn zbog
vee I>OZnatog razvo1a t1sto elektronskih sistema. kao ~to <II
rad~ri. clcktrons~i sistemi 7.'. v~cnje. i sl. Kako jc. pnk.
cfik.isnost ometanJa elektronsk1h M~tcrna b1la svakim danom we
veta. Sczdcsctih godina ponovo sc pristupa ubrzanom razvoju
metoda 1 '.ehmka ne samo u IC podrutju vet u kompletnom
opt1t kom 1 IC: frekve~tnom podrutju. Efikasnost i primcna
?l?toclcktronskh uredHJil JC svc vc~;1. Radi ilustracije navodim
IZJ.'I~u mr J ohn Portera (D!on Porter). vodcceg specialistc iz
Muustarstva odbrane SAD , koji jc II OJ izjavio da je avijnciji u

\:IJC~numskom ratu v1~~ od 80%.~tlbitakn nancto oruZjcm oprcm ~


!Jcmn~ optC?elektro.nskmt urcdnJ IHHl . T!o! gubitkc pripisuje slnbim
1 nccf1k~sn.m1 prot1vmcramn. Kon~tatuje da postoji veliki ncdo~
~tntnk 1del" za. protivdcjs~v~ u Optoelektronskom podrutj u.

Zbog toga sc ~me O!lf<'"'"' 1strafivaCki i finansijski napori za


prot~al:u:"k kohko-tohko cfikasnih mera. metoda i sredstava
protl\dCJStava.

Penna Jc.- <~IOCaj_ k~ su Japanc1 na Okma\i. misle6 da su dobro pritmcm


nm,l!.o.m , pr~trpel~. vehke gubnke od t'mcr~b~.. koji su bili oprem1Jcn1
al.11Ynm1 ICurcdajtma sa pre1var..Ccm ~lll.c 1 ICrcflcktorima (41

(248J

1.5

t.2

KoV

26.2 35.0 35

44.5

46.0 -18.0 69.5 99.6 116.6 123.9

Te~kotc

u pronalaicnju efikasnih mera protivdcjstava u


optoelektronskom podrutju jesu u samoj prirodi objeka1a u
prirodi. Kuo Sto smo u poglavljimn 3.2.2.2 i 3.2.2.3 vidcli. sva
tela i objckti 11 prirodi. cija je temperatura iznad ~psolutnc nule
(- 273 ' C). zrn~c 11 prostor cl~ktromagnctskll ~n~rgl)ll. od kOJC '<:
veCi dco nalazi u IC-podru~J U Si>Cktra. Na nJOJ optoelektronskl
uredaji zasnivaju svoj rad , a i protivdcjs1va moraju svoj rad
zasnivmi m' is10m principu.
U optoclcktronskom podrutj11 rade tri grupe uredaja:

aktivni IC11rcdaji sa IC prctvarafcm. termolokacijski (TeL) iii


termovizijski (TcV) urcdaji. lascrski osvetljivaci u srednjem i
dalekom ICpodn1fju i ICkoordinatori na raketnim glavama

samo,odenja .
Aktivni IC-uredaji svojim i;cvorom IC-zraka OS\'etlja,,aj u
cilj. ReRektovanc ICzrakc sa cilja sc 11 IC-prctvaracu prevode
u vidljivo podrutjc (vidi pogl. 3.2.2.4). Z.>~titnc mere od aktivnih

IC-urcdaja svodc sc na smanjenje rcflcktivnosti povrSine cilja za

IC-zrake u bliskom IC-podrucju.


Kako hlscski osvetljivati rade isto nn principu rcnck tovanja
laserskog snopn od cilja , mere zaStitc sc ~vodc na smanjcnjc

rencktivnosti pov~ine cilja za frckvcntna 1><>dr11cja lascrskih


osvetlj ivata.

Tcm>olokacijski. termovizijski urcdaji i ICkoordinatori

rdde na principu dctckcije sops1venog zraeenja kojc cmi!i~ju svi

objckti sa tcmperaturom vecom od apsolutne nule. Vehcma tog


zratenja i domct proporcionalni su razlici temperatura objekta i
Electronic W4\rftr( br. 6 iz 1975. i ICH 1982. p hnc (Pregled ne obuhv:ab

izdatkc za po"etlJI"C projckle).

(249(

okolinc i kocficicntrt ernisimosti objekta i okolinc. Tcrrnolokacijski urcdaji .i. IC-koordi!'alori korisle blisko i srcdnje IC-podrutje.
a lermo''lZIJSkl urcdaJI v1Se kori.s tc daleko IC-podmtjc.
Na O>novu iznctog. mere pro1ivelek1ronskc Z.1~1ilc u oploclcktronskom podrutju S\"odc sc na:
- smanjivanje reOcktivnosli pominc cilja (objekta) u bliskom i .rcdnjem IC-podrutju:
- sman)ivanje sops1vcnog 1oplo1nog zra~cnja cilja (objekla)
u srcdnJcm 1 dnlckom IC-podrucju ;
- smanjivanjc prozrafnosti atmosfcrc zn sva I C-podru~ja:
. - uo~ru!avanje stvarnih ciljeva la~nim ciljcvima (ICamuncuna) rnch skrolunja IC-koordinalora sa cilja,
- paotivdcjstvima koja su usmerena na snmo optoclck tronsko srcdstvo.

6.1 TOPLOTNO MASK IRANJ E


Sa .stanovi~ta sopstvcnog toplotnog zra~nja, sve ciljevc odno~no

obJCklc mo!crno podcliti u 1ri katcgorije:


I -na ciljcvc kojiu svom sastavu imaju izvorc 1oplinc i koji.
kada su u pogonu, pro1zvodc toplinu. Tu spadaju: vozila.lctclicc
i plovni objckti s,.;h \'f"Sia. agregati. kuhinjc i sl.:
. II - na ciljevc koji su topli iii vruCi. ali nc proizvodc novu
tophnu. Tu spadaju: '"Ozila iii lctelice neposrcdno poslc '"o!njc.
odn'?'"? leta. svc. dok se nc ohlade: aniljcrijska omda poslc
opaiJCnJn. agrcgau posle rada i sl.;
Ill - na ciljcvc koji. po prirodi. imaju tcmpcraturu rnzlieitu
od ?kolinc (~bog mzli.titi~ kocficienata apsobcije i cmi,ijc). a
mlaJu po~nnla.gc?mctnJSkt obhk pa se mogu lagano prcpoznati.
Tu spod.OJU : salo:-,a, rczcrvoari (razlikuju se puni iii prazni). vozilu

dclovima cilja. Oni >C poscbno izoluju toplinskim izolatorima.


Kod ciljcva 1re~c katcgorijc dovoljno je maskirno bojcnjc
tennitkim izolacionim bojama. ako Ml ciljevi stabilni. iii prckrivanje termiCkim maskirnim mretama iii kiSobranima. ako jc ref.
na primer. o stokovima municije. voz.ilima i letelicama na

parkingu, brodovima na vezu i sl.


6.1.1 SMANJENJE SOPSTVENOG TOPLOTNOG
ZRACENJA (STZ)
Toplotno zra4!cnjc ciljcva ~manjujc sc uvo~cnje~ topl~tnc izolacije, skrctanjcrn toka. za~lonima , hladcnJem 1spuSmh gasova,
aditivima u gorivu i sl.

. ..
Su~tina smunjcnja sopstvcnog toplotnog zraCenJ :l lli)C bukvalno u njcgovom smanjcnju vcC u njcgovorn P?mcnu~pa vnn
propusnih prozora mmosfcrc. odnosno van podruCJf~ u kOJI!na su
TeL i TeV urc(Joji osctljivi (sl. 6.1). To pomenmJe posu~c sc
rclativno malim smanjcnjcm temperature.

PROt ORI
I.

II.

na pal'~ulgu nc~?li ko sat.i poslc voZnje, stokovi municijc. sklndi~~~ ~on~:~ , nulnJ brodov1nn vczu, naoru~anjc, mostovi, saobmCaJrHcc 1 sl.
Ciljcvi l?rvc kategorijc su pok re1 ni i zra~c toplinsku c ncrgiju
u pokrctu. zuzcv agregata. Kod njih sc, k:to mcra za~titc
preduzimn smanjcnje sopstvenog toplotnog zrn~cnja.
'

. Agrcg(lli " .1 komplikovaniji. je r miruju kod rada i oslobada.Ju vchku tophnu (oko SO% dovedene encrgijc gori,om). Kod

"J!h se,. kno ~leta zo:tStite. koristi smanjivanje tcmpermurc ispu~mh phnova a pokrivanje tenniCkim maskirnim sistcmom.

.K~ ciljc-:a dru!!e kalc$orije je. u v~tini slu~jcva. dovoljan


temutk1 mask1mt sstem. rzuzcv ako JC reC o vcoma \ru6m

[250)

...

..

1..1,4$NI ouiiM

II

11111 111 1 II

....

..

j ...) -

...

Sl. 6./. PropmwM mmo.tfirtt sa o:tW~(Jlim f"<IZOrima i re:onandjmtra gaJOWI i


pm~fl,kata sagor~~attja

6.1.1.1 MOTORNA VOZLLA

Motorna ,ozila imoju izrnzito topic delove: motor (hauba),


izduvni sistcm. mcnja~ (ako jc vidljiv). gume (zbog 1renja u
votnji i preuzimanja toplotc od za~rejane ceste). Notu su izvori

(25 1]

topline j~ i. rarovi zbog zagrcvtmja od usijanog vbkna sijalicc,


Cerada karmo na ncdovoljno p,rikriva ljudstvo kojc sc prc vozi.
. " M~rc ~ ~.manje.nje STZ jcsu : to~li nska izo!ncija n1o to rskog
PJ O:s_to r.t ~ crn.t .~p<~IJnem pro~t ou pnmenorn vcslojne o piate;
toph~s~a zola~Ja. rzduvnog Sl:rr,.Ccma. na primer. :r ,. taklenom vu
no~ !Ia posc~vlJ:IIlJCm zasl'?n? izmed~ prosrom i i:zduvnog sistc
rna. nafarov1ma se ~raviJ3JU or~on ~' bladcnjc (sa unulraSnjc
s1ranc), ccrada mora 1mau termozolacone osobinc.
. _Osralc.~lcrc PEZ: palili mororc neposrcdno prcd polazak i
gasu1 1h pn! tkom svakog ~nst:u~ka; park.irmi sc ~a z~tgrejanim
motoror~1 rM ~opl u povrS111u : tzbcgavat pnrkiranjc noCu na
asfal."lOJ ~o.vr_!"': ako ~e du~c zadrtava . poscbno lcri; po mogucnostJ p~rkn,111 rM .ra~'.' uz prcprckc koJe oncmogu~vaju direk
tnu honzontalnu vJdiJIVOS-t.
6.1.1.2 HELIKOPTERI

Hclik<?p.tcri u lctu ~u to p.li o bjckti na hladnoj i jcdnuko mcrnoj


po~adm . t? zna.t da JC obczbcden veliki kontl'nS1 izmedu
h_chko~lera ~kohne. Topli dclovi jcsu: oplaw morora. izduvni
SI.Stcm 1 mlazmca lurbomlaznog motora.
. . Mere
srnanj_cnjc ~ jc>u: lopli deo oplale,., roplorno
!zol~ra P~mcnom vSes~OJnC opiate. lzdmni si~lcm ~c toplowo
zohra pnm~nom s~ndvc-oblogc mcwl-azbcsl-mcral i blago skrc~c. tako d n l~<fiiVIll gaSOVi Odhzc ll gornju pOfHS(CI'U , OdllOSIIO U
pravac u kOJCm sc u nonnnlnin1 u:-:lovima nc rno2c oCekivm i
napad rake1_ama sa I C-~oordi_na~orima. Tome >u prilagodcni
(rnodficram) hchkopren amcnkh kopnenih snaga. 1ipa BELL
A H-IG H UEY COBRA, H UG H ES O H-{) i BELL UH-1
II UEY. koristeni u Vijcrnamu prolivsovjerskih mkcra Z-V ripa
STRE LA.
'
'

7.,

zadnjc srranc i izdu,,ni mlaz.


Mere za smanjcnjc STZ : za snda sc ckspcrimcnri~c sa
smanjcnjem tOplo tnog potpisa avionu. Toplotno zrac!cnjc
preuzcco od motora poku~nva sc smanjici pl'ckrlvanjcm toplih
delova ;cndvic-oblognmn. Delovi . koj i se 7agrcjavaju zbog brz.inc i rrcnja. poku5avaju sc hladiti clckrricnim purem iii isparcnjem vode. Kako jc otvor motora glavni iz,.or na koji se upueujc
IC-koordinaror PA rakcrc v-v iii z-. iza 01ora sc posralja
zaslon koji zaklanja ICkoordinaloru rakc1c ncposrcdnu vidljivosl unutrn~njosti mlnznicc.
Prcduzece Grumman Aerospace modifikovalo je lprcma
otvor motora posmatrnn

~n

98] u navedenom smislu lak i izvida~ki nvion kopncnih snaga

SAO. ti1>a G R UM MAN OV- 1 MO HA WK .


Ekspcrimentira sc i s~1 aditivima gorivu. koji bi. kad sc
nalazc u izduvoom rnlazu. smanjili propusnrntt atmosfcre i C1mc
smanjili vidljivosl IC koordinaroru rakcrc.
6.1. 1.4 ZA KL A NJANJE OTVQRA MLAZNOG MOTO RA

U poglavlju 3.2.2.3 vidcli ; mo da jc o1vor mlaznice mlaznog


motoru najjaCi izvor toplotnog zraCcnja ida sc na njega usmcra
vaju ~-.mo\odcnc rakerc 1ipa vv i z..v. Zbog togn je imcresan1no.
s..1. smnovi.Sta z~tite. poznavanje i eventualno smanjenje prostor
nog ugln iz kojcg sc mvor rnlaznicc vidi.
Pro:,to rna raspodcln zraCcnja o tvora n a apsolutno crnom
telu prnti cosinusni zako n. To znat:i do jc intcnzitct zra~cnj :~ u
bilo kojcm pravcu proporcionalan cosinusu ug.la p ravca i normalc
na otvor (>'- 6.2.a).

'

"

..... .

6. 1.1 .3 A YJONJ

'

Avio ni . u lcru su. jcdnako kao hclikoprcri, ciljcvi "'' vclikim


ropl~rm_m konrrasr?m. Zbog specifin?Sri konslrukcijc imaju
svaJa S\O) toplocru potp~s. Poscbno vtsoko STZ imaju a'ioni
'" rno1onma sa nak_n~dntm sagorevanjem (vidi sl. 3.58). Topli
dclov1 su: na padne IVICC zbog trcnja pri nadzvuenim brzinama,

Sl. 6.1.

Army Modific~ tlclicoptcrs to Defend J\g_<~inSt Strclu: A\hltion Week and

M ccnjima nn viSe mi:1Znih mo tOr i u :rr,.vim ICpodrut!;jima


konswti rano je da sc o tvor mlaznicc f>OIU,~a u prostornoj i
spektralnoj distribuciji zra~c nja skoro k;to apsolurno crno tel().

(252)

[253)

Space TedmOI()gy. 29. I 1973. ~tr. 4S.

<

7..ron~ OIWHil m/g:mu 11 - n~zukl01t~l mlu:mcu

b-

zaklo~r 1l11!m~

(n>$inusn.1 :akottl:

tl

2 : c - :ukfo,t clutm~ d

pa se za stvarni mlazni motor mogu koristiti zakonitosti apsofutno

crnog tela (143(.


, .. Problem vid lj i~osti orv~ra mlaz!og mo rora jc u prosrornoj
smm ugl~. ~ ko!cm JC zr~~CflJ~ .dovoiJnO \:e~ .k o zn f unkcionisanjc
!Ckoordm,uora rakcre ' kOJI JC za nczastcne mororc o ko 60'
sro omo~;u~ava gadanje rakcrama iz velikog prosrora (- 120'):
SmanJCOJCm P'<;JS~OmOjt ~gla zraecnja smanjuje .c i ugao iz
kOJeg rakc_rn vd CTIJ cm1e .c u mnogomc uslotnjava njena

raktCka pruncna.
K~k~ jc d!lO mlaznice mlnznog m otora dco koji zraCi to se

zakl:m)allJC vr~1 dodavanje m Zfl klo na koj im se p rodutava mlazni-

ca. Sk1ca zak lona prikazana je '"' sl. 6.3.


Zaklon dutinc polovine
prctnika mlaznice srnanjujc int~nzitet zra~enja nn 30' do polo___ --- vu1c od nezaklonjcnog (sl.
,N<~o.
6.2.b). Zaklon du2inc prcCnik n

;:-..::;:::r===rr.

-r. -1
~'I.C

t"outOICA

mluznicc smanjujc intcnzitet


zraccnja na 20' do polovinc (sl.
St. 6.3. Skica znkiOII/1 otwm:z mla
6.2.c) .. Prosrornc. ~irine ugla vid
IJtVOStt su srnanJcne sa 60 na
.
.
40', odnosno 30' ~to "'loU.va
uslove ~adanJa. Nn pnmer. ako sc avion na visini J.OOOm 2 ada
"' ZCI~liJC IC-rakc.rama. onda jc najblita horizonralna udalje-nosl
sa. kOJC l C-koOI'dmator mo~c z.alwat iti cilj 577 m zu nczaStiCeni
nv1on. a l . l91m iii 1.732m Z:l ta~ti~cni avion 4\a zaklonom
dutine ~. odnosno d.
1

Da bi znklon funkcionisao ispra'Tlo mora biti izraden od


rnatcrij311a sa. nbkim. koeficieutom crnbh,nosti u ~pcktrafoom
po<lr~CJu od mtcrc~c mora sc odrtavaci hladnim i unutraSnjost
spOIJ~Snost zaklonn. da on ne bi postao dodatni izvo1 toplotnog

zra~CnJ a .

Hlade~jc zak.lona na tcmpc.nuuru van i ntcrcsnog spek tralnog_ podru~Ja r?OSIIte sc dost~ukm srcnkama zaklona i opsLruja
vanJcrn hladmm vazduhom 12 turbine motora iii iz posebnih

usisnih otvora (sl. 6.3).


. Ul?radnja za~lona na letelicu pruta stalnu zuStitu. prisiljava
prot.l\mku da lnnsm~ rakete pod malim uglom , i;ako jc rnketa vee
lans.uana, zbog mnnJeg prostornog ugla zraCenjn. lak~c jc izbegavanJe r.akete.munevro!ll Even1u:~lni aerodinami~1~i gubici zbog
u&radnJe zaklona mogu se pa!IJ I\'Om konstrukciJOm ovesti na
mm1mum.
(25~(

6.1.1.5 PQVR$1NSKI PLOVNI OllJEKTI

Plovni objckti izr azito su topli objckti nn rclativno hladnoj


p()vrini mora i o ni, kao i nvio ni, zbog spcciCi~n osti u kons11'ukciji
imaju svoj IOplotni 1>otpis. Toplotno zra~cnjc jc posledica rada
brodskih motor.! i zagrcjavanja broda rokom dana Suncvorn
encrgijorn. lspuSni vodovi i plinovi Z."lgrcjavaju neposrcdnu
o kolinu, koja zbog toga inrcnzivnije zrai. Zracnje sc pretclno
nalazi u dalckom IC-podrutju. izuzev pli1bkih turbina Cijc
zm~cnjc padn u srcdnjc IC-podrucjc.
M ec z.a smanj cnjc STZ: ckspcl'imcnt irn sc oblaganjcm
toplih povrSina izolacion im oblogama. hladcnjcm i skretanjcm
izduvnih ga>ava i oro~avanjcrn broda morskom vodom.
6.1.1.6 AOREGATI ZA PROIZVOONJU ELEKTRICNE
ENEROIJE
Po~erkom scdamdcsctih godina primcccno je da sc agrcj:ali
o tkrivaju na osnovu sopstvcnog toplotnog zrn~cnja. UvodenJCill
tcrmovizijskih uredaja u sistcmc za izvidanje iz vazduha rnogutnost orkrivanja poloU.ja agrcgata sc svc vi~ korisri. Svc to
zasniva se na tinjenici dn se agrcgati nalazc uz sredstva \'CZ..1.
radarske urcdajc. rakctnc sistcme. komnndna mcsta. i st.. i da
sc njihovim otkrivanjcm posrcdno otkrivo i sredstvo komc
agrcgat slu'-i. Pri tom e srcdstvo trcnuu1o nc mora zraCiti (rno~c
biti u pri pravnosti . na ~utanju , n a opnw ki i sl.), ali ~grcgnt
obino radii svojim radom otkriva polo2aj. n zraCenom snagom
namenu sredsrva. Zbog toga sc danas otkrivanju poloiaja i snngc
agrcgara posv~uje velika patnja. Neki ih tak Mmllraju moderoim izdajicama na boji~tu.
Ako agrcgar posmatramo sa stanovi!ra rcrmolokacijc. onda
vidimo d~1 ima tri zn a~ajnn izvora toplotc :
- ku~iS1c mo tora sa siste mo rn za hladenjc sa tcmpcraturom
oko 353 K;
- ispu!ni sistem sa tcmperarurom oko 5~50 K. i
- ispu~nc ptinove sa tcmperarurom oko 600-650 K na koju
>U zagrcpm produkti -.agorcv:mja (CO,. I 1>0. garct). sa potn"tom rezormncijom u funkciji temperature (bl. 6.1).
Toplorno maskiranjc agregara je viksrcpcna radnja. Topic
ispu~nc plinove trcba ohluditi i odvesti iz maskirnog sistemA
agregatn. Jedan od mogueih n a~i na hh1dcnja ispu~nih plinov;1
prikazan jc na sl. 6.4. Oko agregara izgradujc se termitki

[255J

maskirni sistcm (vidi sl. 6.1.2) u obliku dvoSirukog .~rllora (sl.


6. 5) . Spoljni ~niOr izvcden je iz maskirne mreie u opti~ko-ter
miCkom poclru~ju i nc smc irnati izrazitih konturn. Unutra.Snj i
~ator je iz posebne tcrmikc pokrivkc ~iji se otvori podc~avaju
tako da topli vazduh izlazi ~to ncrcgularnije po celoj !irini.

Sl. 6.4 Skial mogug rMIIJU od'Odc.nJD 1 Mod~nJO ispulmh gu.JOI'a u SfrUJt
11/iulnoJ! ''azdlllla

zaklanjanjn to plih pov~ina od oeposrcdne ,,idljivosti. lstovreme:


no, vcto odabranon1 kombinacijom znslona i <?tvo~a ..toplotm
potpis cilja mote se promcniti t:tko da .sc maskuam _ciiJ v1Se ne
rnOZC prcpoznati. iU. ~tO znhteva m:tl? ."'~ t~uda. da JC toplotna
.
slika ciljn skoro Jednaka toplotnOJ she okohne. .
Jcdan od nacina rcalizacije terrnikog mas~ornog ststema
jcste siMcm ~vedske ~rme Dia~~Bnrracuda, ~OJ.' se s:'siOJI IZ
rnaskirnc mrcte u OJ>Il~ko-ternHckom podrucJU termtcke po
krivkc kno zaslona . Skica posr..vlj nnjn mreze i po kl'ivke oko
toplog cilja sa principom zaklanj anju prikazana je m1 sl. 6.6.

rol'll
CILJ

):~/~:;;;;...:> ZRAeENJE

CI.J.A

/
/

"---or~tr (~N. *-SIOF!MA MAe i

rv:,-.-.,;
,::.____ 1fb461CA
,

,-,

PCli'RfVK.A

Sl. 6.6. Sl.fttt posknljfznJII mM.d.lmt' mrd~ f '"""11/l.t' pokrivkf' oleo 1oplq& riljo Ml
tmnripom zakl~tnJ41nJII

Tcnnic!ki maskirni sistcm Barracuda Stiti u vidljivom

podru~ju. bliskom IC podruju (06.-1 J,tm). srcdnjcm (3-S!tm) i

Kako !Oplotni senzori za osma1ranje (TeL i TeV) rcgislruju


samo topic objektc i topic gasove. a nc i topli vazduh. tcrmicko
maskiranje se. u su~tini. sostoji od Sl\'aranja prepreka. odnosno

dalekon1 (8-121<01) podru~ju.


.
.
.
Opti~ko-termitka rnnskirna mrcta napravl!cna JC kombma:
cijom dvaju polimera sa_ maksirnumom k~ficac~ta c.msvnost~
na 0,6 i 111111: time simuhra efekat vcgctaCtJC. Pohmcn su nanct1
na tanku mcta1nu foliju sn niskim kocricicntom cmisivnosti , Sto
za TeV prcdstavlja hlndni objekt. Mrda irna krut no zase.eene
otvore kako bi se ostvario efekat 2aluzinc. Skica prcseka opuckotermitke rnre2e prikazana je oa sl. 6.7.

(256)

(257 (

Sl 6.5. PnnclpsJ.41 Jkica ltrmitlcug m.mkiranjo agrtga1a

6.1 .2 Princip tcrmickog maskirnog sistcnw

Tcrrn ifka pokrivka zaklanja copli objckat i usmerava to~


plorno zratcnjc u 1cljcnom pravcu. Napr:wljcna jc od plasrificiranc mcralnc folijc sa nosivom sinrcrskom osnovom (sl. 6.8). Na

,.._,

6.2 SMANJIVANJE PROZRACNOSTI ATMOSFERE


Jcdno od jednosravnijih srcdsrava 73 borbu '" oproclckrron>k im
urcdajima jcstc smanjivanjc prozrntnos1 i tHmo~fcrc.
U poglavlju 3.2.2 vidcli smo da jc auno,rera proznotna u
IC*podruCju, u tzv. ,.prozorimthr. Ako sc atmo~Jcra pokvari tako
da jc i u tim prozorima ncprozra~na . urcdojimn koji rade u
rom podrutju oncmogutcn jc rud.

~~ fcl.J!II:

, 't"l'

Pl

Pl

~~
-~
- ~--~---L--~~

Plaltl'D

St. 6.7. Skw prt'MI..II optt/lco-tnnulkt- mrttf'

njoj su dopola zasctcni krutni orvon. koJi sc prcma tcljcnom


ercklu maskiranja otvaraju.

Tem1ifkim maskirnim sisccmom prekrivaju se svi ciljcvi


svrsrani u II karcgoriju. Skica ma>kiranog rcnka prikazana jc na
sl. 6.9.
St. 6.9. Skin ,nJ;,a mnsklranog lfrmltlcun maJ.kmllm JJJI~mom

Za ci ljcvc I ll karcgorijc u vctini slut ajcva dovoljno jc


pl'ckrivanjc opc i~kOICrrni~kom muski1'nom mretom iii maskirnim kiobranom iz istog mal cl'ij:~la. Skica prikl'ivcnog copa
prikazana jc '"' I. 6. I 0.
Tcrmi~k c mnskirnc sistc mc tl'cbn po:,t~wljati i u Sumi , jcr se
kOnlurc vozila, ljudstva i uoptc aklivnosti oerwvuju za TcV
sisccmc nn kro~ njamn drvc61.
Princip tcnni~kog muskiranja mogu6c jc za nuZdu ostvariti
i priruCnim srcdstvimn. i to u mc:-,cci ma ~a vigorn spoljno m
tcmpcraturom {lcto. r:ma jcscn). o;rad~l :,c vozilo mote :t.akloniti
prekrivanjem roplih dclova (haul>c onorora. Saror:o i sl.). debljion
slojem granja sa li~tcon (dcbljina oko 20cm. lis6c moic biri
suho). iii vi~slojnim uoklonimn od da>aka. karrona i sl.

ProzraCnost mmosrcrc smonjujc 1\C ncro!)olnim iii dimnim


zavesama rut vee konvcncionnlan nn~in. Jcdno od dobrih prigu
snih sredsrava spccijal no za I C-podru tjc jc,rc dimna zavesa od
riran-hlorida (TiCI,).

(258(

(2591

Sl. 6.10. Ski~a

t()pa

mMkirmtt~g

optitlwJrmitkim fiWt/..iwim kiJolmmima ;


mrt'!lmt

Bitno z.a svc prigunc acro~olc jcsl e da su pre~nici esl ica

'

jednaki talasnoj dutini koja sc tcli priguSiti .


Prigu~nc u avcsc smcStaju sc izmcdu optoelekcronskog ure
daja i cilja. ~to jc rclativno lnko izvodlji"o n:1 zcmlji i na moru.
U avij aciji sc prigu~na zavcsn mora stvoriti izmedu avi ona i

rakete sa IC-koordinmorom . kojn je usmcrena na avion - u


najjafi izvor I C-zraka nn avionu - izduvni ot vor mlaznog motora.
Za to se koristc iii poscbne dirnnc piropatrone. koje se ispaljuju
u pravcu rakctc. iii sc dodaju aditivi izduvnom mlazu.
Aditivi u izduvnom mla1u mogu St\'3rali t:estice odgovaraju
eeg precnika iii S\'Ojorn spcktralnom rc>Onancijom delirnitoo iii
potpuno poni~titi pro1or koji ICkoordinator ko risti.
Teoriju rasp~nja optit kog talasa u prostoru u kojcrn se

nalaze fcsticc prctnikn mcrlji\'Og tala~nom dutjnom objavili su

\'On Mic i Blumer oda,no ( 1908. 1925). Kasnijc su ' 'licna


obimna istrativanja. posebno u "cdnjcm i dalckorn ICpodrucju.
Rezultati baziraju na odnosu snngn i prikazani >u u (143J.
Jednafina odnosa snaga jc:
I

-&C

"

Il-l

lo

snaga zratcnjn na ula~ku u mcdij.


I ~ snaga zraCcnja na itla.ku iz mcdij:a.
k = kocficijcnt rraspr~cnja. zavi>i od diclcktrinc kon-

gdc su: lo

~tantc

du'finc

tcstica i odnosa poluprcCnika Ccstica i talasnc


zrn~cnj:t .

""' l v
vtl_~

kug/11 StJ kons.tanrom /,$ IprmUI/4.JI

f'"'

jestc na talasnoj dutini l~tm. Za talasnu dutinu 5


i vecu
prigu~njc jc jcdnako nuli, Sto 1.na6 da tcsticc tog pretnika na
tim talasnim dufinama \iSc nc prigu~uju.
Za ~est icc prctnika 2,6 11m maksimum prigu~njn nnl:azi >e
kod 4!1m. sa malom vrcdn~u prigu~nja (\'i~ od IOdB). Zbog
toga trcba rasprliti znatno vc~u ko litinu matcrijala .
Odrta\'anjc dimnc zavcsc iz Ccstica vclikog prcCnika povczano jc sa stalnom rcgcncracijom 1avcsc. jcr zbog tctih CcMica
dimna zavcsa br2e ncstajc.
Oimna zavcsa. moic sc napnwiti. on primer. od ph1stiCnc
pcnc koja sc raspr~ujc p linskom turbinom . Pri tome >C polime r

..

OJitne PAOIIIt !O<m


~ ...ltOk t i,lt l5

I'

' . u

' G.""" MIE. OEITRAGE ZUR OI'TtK 1 RUEDEN MEDlEN. Ann. Phy~k.
Vol. 25. ~t r. 337.

', b

pngu~C ilJC zra~nJa

mediju sa rasp~cnim tc~1icnrnn . Na ~1. 6. 12 pdkaz.ano je prigu~e


nje za tcst ice prctnika 0.65. 1,3 i 2,6 fm u funkciji talasne
dutine . Za test icc prc~nika 0.65Jnn najvcce prigu~enjc (50 dB)

"
...,"
' .... ....
~ ~ /:x.,
..
',,

porastom oclnosa nl>~ pojnvljuj u sukccsivn i rnaksimumi i mi ni


mumi kocficicnw nlSJ)I'cnja

'

......

U 'KJ' 9 em
jltlltoto dtft. 1'1'101 ' 0.4:195 t ern

~ stoCo

Kocficijcnt r:hpt~cnja. u znvisnost i od poluprcCnika Ccstica

12601

......

Kfici~nt rasprdt'nJII k 11 z"n'mK)J/r od oJnoUJ 1 ~ : Jrrl~ktnatu

i talasnc clu~i nc, prikaznn jc nn sl . 6. 11. Na slici ~c vidi d:-1 se sa

I
.qt.

Sl. 6.11.

"

I I

a = poluprctnik Ccsticc.
n = bi'Oj tcs1ica u jcdinici z:tprcminc.
I = duiinn putanjc

1" I I . .
.
Ako postavnno
u o<Inos T
co l tJtnno

1-

- !-''', ./ ~

'

.. .

.... __

A'

(limi-

SI. 6.12. PriguJrnj(" " :m ;r;,wr;ri 01/ wltHm d1t! utt'; ,rrl't~lk" f't>IIIN"
2.6,un), n11 '"'toj t:olitint m~pr~nog m:ucrij:da

(a= 0 .65 ~Lm: b = 1.3 ~m : c

lprtmll 1,.3)

1261]

i kmnlizat?r ub~Lgavaj u u vrucc p<>drucje plinskc turbine. gde


i~puSnom scrujom itduvaju
u prostor. U ] 143] navodt se da su 0>1m postupkom dobtvcnc i
cestice prccnika do 20)tll1.
Prcmn navcdcnorn slcdi da se dimna z..1vc~a z.n wa JC
p<>drucja mote proizcsti. ali ju je tesko odrtavati dute, rcmcna.

sc rormmtJU Cesuce razml~ prcCnika i

6.3 LAZNI CIUEVI- TOPLOTNI MAMC I


Za om~t:tnjc rada o ptoclcktronskih urcdaja, a poscbno za
s~~CHIIlJ~ vc~ i~pulj.cn.il~ p~ojcktila na ciljcvc u :~vijaciji i mornanca, konstc s..: laf nt caiJCVl- wplotni m:Hnci.
l.:t,.ni ciljcvi u IC-podruCju su vct i izvori JC-unc!cnja od
stvnrnog cilja i stvaraju se pirotchnitkim iii optoclcklronskim
srcd~tvim;t . Da b!.stcpcn iskoriSccnja (obicno ograniccnog broj:t)
lr.t~llll~ caiJcva koJm1a raspolafc stvarni cilj b io Sto vc~i. stvouni
CIIJCVt ~c oprcm~tju ~Cl~~torom mo menta lansir:anj: rnkccc.
l!.Sio.v da latm. ctiJ - toplotni mamac i\punj :lV~I ~voj u
funkCtJU JC,tc
da una u ~prozoru u kojcm "' koristi {zavbi
od prowm ko)l konstt koordmator glave Z:t Sltmoodcnjc rakctc)
vete lOJ?IOtno. zrat~nJ.C ~ stvamog cilja: {2) da jc njegov
toplouu polPI' pnbhtno JCdnak stvarnom cilju u kori>tenom
prozoru t (3) .mam~c mora .biti dovoljno dugo postojan u
pro,toru kako bt obavto fun kctJU skretanJa mkctc.
P~~to ~u navcdcni u~lovi takvi da sc tcSko po:-,titu tchni~kim
srcd~tvtma ..o :o,c od 1973. nadaljc vrie obimna istra1ivunja mdi
pron:1ln~ka Jc.dno:o,tavno~. cfika~nog i jcftinog toplotnog momca.
Dmms :o,c kortstc ~lcdc~a me todt:
. .n. ~b l ~1k ~;_tpaljcnog goriva: poscbnim pirotchniekun tzh~lca~a~una 1zbacuju sc odredene kolii!inc gol'iva u pro~tor,
raspr~UJU ' pnl~. Formira sc kratko trajni blcsak koji . ako jc '"'
prnvorn mcstu t u pnwo vrcmc, moZe sk rcnuti rnkctu su IC-koor
dinutorom. U~lov uspcSnosti akcij c jestc da sc formirnni blcsak
n.a!nzi 1~1:1 ivi?i. vid.nog polja koordin:uora mkctc i d;t tl'ajc dok sc
c tiJ nc tzguht tz vtdnog polja koordinato r:t.
l~od n:ttivom ROMAN C ANDLE. firma Grumman Ac~pacc n.11v1j~~ za. ratno vazduhoplovstvo armijc SAD ~lif!:m
St~lcm z.:t 1lbtt?IV311JC goriva. Ceni se da jedan blcsak s1ajc od 2
do 3 doln.r a. St~tcm tc sc primcnjivati proliv rakctc z-v i v-v. ~a
IC-koordm:uorom. Si>tcm jc kompletiran dctcktorom trcnutka i
prac:t lan,ir:tnja. kao >to jc tip AN/ AAR34 (na avionu F-Ill).

.P)

[262]

l'rcduzccc Sander.. A~sociated SAO proizvelo jc sli~an


"'tern p<>d n:tziom IIOT BRICKS i oznakom AL0 144 za
hclikoptcrc armijc SAD. Oimcnzije urcdaja su priblit no 30 x 30
x 30cm. masc oko 10 kg. Mont ira
\e neposredno iznad ilduvnog si'tcma hclikoptcr~log rnotora. Sa
donjc stranc hclikoptcra postavlja
'" prijemnik upozorcnja od IC-zrarenja (poslcdic;t htnsiranja rakctc
1-v. npr.: t ip AN/AAR-38) na hcli~opteru U H-1. Poslc prijcma signata lansimnja sa prijc mnika. pilot
uklju~ujc urcdaj AI. O I44. koj i
!\VOjim dejstvum stvnra l~12ni IC-cilj
(sliCno radarskom rn:uncu) i vc~
ispaljeni projc ktil skrccc 'c sa putanje. u veCini slueajcvn pl'cma ncbu .
b. Pir o t c hn iHi
mamc i: pirotehnif ki izbacivac!i pa~ivnih
protivradarskih dipola koristc sc i
za izbacivanjc pirotchni~kih toplotnih mamaca (npr.. ALE-29A. koji
jc ug.m dcn u 3\'ionc tnktickc aijacije. i noviji tip AN/ALE-39. koji
se od 1975. ugradujc no avionc
A-4. A6. A-7. F-4 i F-14) .
Uslov uspcha jc i>ti kao u
prethodnom slufaj u , ' tim sto sc
mora spcktrnlnn kar;~kt c ri!\lik:~ iz
gamnja piro1chnic!kc smcSc pokl~l
pati sa spcktrulnom knraklcrist i
kom ~ticcnog ci lj:t . Poklap:tnje karaktcristika posti1c sc izborom p i
rotchni~kc smc~c.

Pirotchnilki mumci koriMe ~e


i za prikrivanjc hrO<hwa. U tom
sluaju izbacuju ~ it huhcra. kori
stc sporogorcCu pirotchnieku \me
~u. a odda,aju ~ nrt maloj vi\ini
pomocu padobrana
"1. 6. /J_ St-A.tt'nfnt Jntmdl. l:b,.anJII. t:ttmmjtlt /()mltrOnjQ l(}p/olfWt mamco
ptHI10Ct1 pm~thmt-A.dt

putrQn4 t :l>i'ofo AN AL-39

]2631

c. Toplotni izvori: primCilJUJU se na avionima taktiCkc avijacij e. Sastoje se iz k.ontejncra u koj ima sagoreva gorivo
i zagreva dimenzijski veliku membranu. lC-zraCenje membrane
usrncreno j e u istOm pravcu kao zraC':cnjc rnotora . Kontejner se

smesta na

SIO

vecoj udaljenosti od glavnog izvora, obicno pri

kraju krila. Raketa sa ICkoordinatororn usmerava se u pravac

na

tc~iSte

signala oba toplotna izvora.


Jedan od takvih toplotnih izvora jeste kontejner A LQ- 132,
koji se nosi na avionima OV- 10, A-1 0, C-130 i helikopteru
CH-47, i ALQ J47, koji se nosi na avionu OV-JD [99[.
d. Opto ele ktron sk i izvor i: sastoje se iz kontejnera
sa sopstvenim izvorom energije, obi~no wrbinskim, i j akog
in(racrvenog izvora sa usmercnim zraCcnjcm. Kao infracrveni
i zvor koriste se halogene sijalice sa cczijumskim parama koje
mde u impulsnom rei.imu.
LaZni cilj ove vrstc svojim radom utiCe na rad koordinatora

rakete i tako skrece raketu . Princip skrctanja jc sledeCi : u


koordinatoru rakete nalazi se rotirajuCa maska koja jcdnoliCni
toplotni signal pretvara u Cetiri naizmeniCna signala, a oni su
medusobno jednaki, ako jc rakc ta usl'nercna ta~no u srcdinu
toplotnog izvora. Razlika izmedu ta Cctiri signaIa je signal

greske, ko ji

poja~an

deluje na kormila rakete sve dok se ta

razlika ne svede na nulu . Veli~i na signala grcSkc je razlika u


amplitudnim vrednostima signala iz ~tiri kvadranta. Njihova
ampliruda. pak. zavisi od intcnzitcta IC-zra~cnja koji otpada na
svaki kvadrant. Ako u vidno polje koordinatora sa optoelektronskog izvora dode jak impulsni signal , pridodajc se signalu
koordinatora iz tog kvadranta. U rezultatu imamo i vcliki signal
gre~k e

koji ra ketu ostro skrece, cak do te mere da cilj izade jz


njenog vidnog polja.

Jedan od takvih optoelektronskih sistema jeste sistcm ALQ123, ciji je raz,oj zapoeco 1968, poectna proizvodnja 1973. i sada
se nalazi na avionima A-4M, A-7, F-4 , A-6 i A-3. Smcsten je u

operativnoj primeni, dok su drug.i joS u fazama ispitiva~ja.


Njihovo navodenje u ovoj k njizi ima ~misla samo ~a stanov1~ta
sagledavanja primenj ivanih metoda 1 saglcdavanJ a smenuca

buduccg razvoja.
a. Smanjenje prozirnosti kape koja pokriva opticki deo
1Ckoordinatol'a. Jedan od najosetljivijih de1ova l'akete sa optoclekt ronskim koordinatorom jeste visokoprozirna kapa koj a

pokriva opticki deo 1C-koordinatora. Zbog prozracnosti za


I C zrnkc kapa je izradcna od kvarcnog stakla.
Protivdcjstvo se oglcda u uvodeoj u oblaka visokoabrazi~n~h
testica u putanj u rakctc, koje u sudaru sa vrhom rakete smanJUJU
prozirnost kape.

b. Novi tipovi optoclcktronskih prijemnika. Proizvode se i


stalno se pronalaze nove metode Optoelcktronskih prijemnika

koji indiciraju:

. .

- pravac i clejstvo PAA na osnovu plamena 1 dn~a na vrhu

usta cevi topa (tip ALT-39 preduzeca Aerod~et za av10n F-4);

- pravac i trenutak lansiranj a raketc sa zernlje na osnovu


plamcna pri lansiranj u;
- pravac i trenutak lansira~tja rakctc::- osvetljenost iC-rcflektonma, lascnma 1laserskam osvctiJI
vaCima sredstava ratne tehnike i ljudstva na zemlji~tu , i sl.
c. Sistemi prorivdcjstva protiv oru~ja koje koristi opti~ke
niSanskc sprave u vazduhu i na zemlji. Takav avionski sistem
protiv PAA na zemlj i sastoji se i~ : opt?elektron~kog prijcmnika

v-y;

..

koji odrcduje trenutak, pravac 1 udalJ.cnost. de)stva. PAA, dv.a


snaZna laserska ure<Jaja na Zroskopsk1 stabJIIZJrttnOJ platf~rnH ,

sopstvcnog izvora energije i .kontejncra. Odmah posle

pnJem~

signala prijemnika o otvaranJU vatre P'!"-~ usmera~'aJu sc. lasen


u tom pravcu. Laseri su veoma snaZm 1 na talasmm du~1 n~ma

0,532 1tm (najveca oset1jivost oka) i 1,06~m (IC-po.drucJe).

SnaZ.an laserski zrak prcko niS.anskc sprave, kOJCl ga pOJaCava u

skladu sa ja~inom optike , dolazi u oko ni~andzije i oslcplj uje

s.

oSteCivanjem 'rctine oka. Ovaj izrazito nchumani naCi.n protivdeJ-

kontejner relativno malih dimenzij a, mase oko l70kg i podvcScn

stva istrazuju preduzcca HUGHES AIRCRAFT' 1 MARTIN

bli.zu kraja krila aviona [100).

MARl ETA za potrcbe aviona F-4 ratnog vazduh<>plovstva ar-

mije SAD [98. str. 89].

6.4 SPECJJALIZOYANA PROTIYDEJSTYA


.
.
U trafenju rnogut ih n a~ina prmivdcjstva protiv optoclcktronskih
sistema realizovani su razHCiti sistcmi i mctodi usmcrcni protiv
odredcne vrste optoclcktronskog urc<laja. Neki od njih su vee u
[264)

d. Sistemi prot ivlaserskog obclcZavaCa cilja. Ovi sistemi


saswjc se iz: prijemnika koji prima impulse obelei.avaa cilja i
odrcdujc njihovu talasnu duiinu i impulsnu frckvcnciju. Na
osnovu tako odre<lenih podat aka gcncrira sc la~ni signal sa
drugim karakteristikama daljinc .

[265 [

c. Urcdaji za omctanjc h~rskih daljinomera. Prcduzimanje pr01ivmera protiv laserskih daljinomera je otefano zato ~to
la<cr.;ki daljinomer odredujc daljinu jcdnom kratkom kolonom
tmpulsa. Vcci broj preduzcta i;lratujc moguce pos1upkc protivdcJslva. S~age KoV armijc SAD finansiraju projekal koji jc
vcoma ~hcan radarskorn oclgovara~u-ometaCu. Na tcnku ~c
rmlnzi p~ijcmnik koji o?redujc talasnu duiinu laserskog impul~a
u k.?lom. ~.':1. osno~u uh yocla.taka urc(laj generira lafni impuls
daljtiiC. kOjl JC pO 1111CilZtiCIU J:i~i Od Slvarnog.
. lst~yremeno .sa razvojcm akcivnih prolivmera protiv lascrsk~h da.IJ.nomcra 1 laserskih obclc~<-IVitfa ciljca istratuju sc i vc~
pnmc!lJuJu. me lode ~ st~lanji~:Htjc r~Ock1ivnos1i u IC-podru~ju
u obl!ku. mskoreOekuvnth boJa. kOJtma se polencijalni ciljcvi
prckrtV3JU.

7.0 PASIVNA PROTIVELEKTRONSKA


ZASTITA U RADARSKOM PODRUCJu

Pasivna protivclcktronska zaStita u r:tdar.kom podruCju. iii


kracc. pro1ivradarsko maskiranje jcdan JC od veoma uspc~nih.
\tlo jcftinih i mnogo primenjivanih ml~ina L;IStite sopstvenih
snaga. lcritorijc. objckala i sl. od rada (izvidanje. vodenjc _i
samovodcnjc) protivniCkih radarskih urcdaja. Protivradarsko
maski ranjc pozna to jc joS iz drugog svc1skog rata pod nazivom
pasivne radurskc p1otivmere. Tada su bile kol'iS~en e ~-\ izjednnC.avanjc sn okolinom markantnih objck(ata - orijentira, koji su
mogli da poslutc S<-tvczni~koj avijaciji za bmnbardovanje objckata u dubljoj pozadini Nematkc (van domcl:l saveznit kih
navigacionih siS!cma) (I J.
Prmivradnr.;ko maskiranje korisli >e kao zaStila od radara
namcnjcnih za:
- izvidnnjc zcmljiSta. povi'Sinc morn iii vazduSnog proslora
sa zcmljc. mom iii iz vazduha:
- bornbardovanjc ciljcva na zemlji iii moru:
- vodcnjc iii :-.arnovodenje projcktila vrstc vazduh-vazduh,
vazduhzcmljn , vazduh-morc. zemlj n-zcrnljn . zcmlja-vazduh ,
zcmlja-morc, i sl.
Cilj protivmdarskog maskiranja jc otc1uvanjc rada radara
iii dovodcnjc u zabludu osmatraCa nn radarskom uredaju protiv
koga ~e ova mcra primcnjuje. odno,no skrctanje dejstva u
automatskim ,i~tcmima vodcnja iii samovodcnja. To se postite
bilo prikrivanjcm stvarnih. bilo izgradnjom latnih ciljeva. Cilj
protivradar<kog maskiranja mote bili:
- pri~rivnnjc markanmih zemaljskih obJckala (orijenlira),
odno>no njihovo gcografsko premc~wnjc:
- izjcdMtavunjc sa okolinom vitalnih objckala za narodnu
odbranu. kao Sto su polctno-slellle stazc. luke. bazc. mostovi.

[2661

[267]

U:leznitki tvorovi. skladiSia. konccnrracijc snaga i sl.:


- prikrivanjc kombinoano sa gcografskim prcmcSianjem (izgmdnja latnih) bilnih objckala za odbranu i privrcdu
zemljc, kao Sto su 1vornicc. elektrituc ccnrrale. branc hidroccn
lrala i si~lcma za navodnjavanje. rmna industrija. cc-,tc. moslo,,i
i sl.:
- prikrivanjc, odnosno imitiranjc pokrcta jedinica na zcm.

lji~lu:

- prikrivanjc. odnosno imi1iranjc nalc1a avijacijc ;


- prikrivanjc. odnosno imicirnnjc pokrcra flotc iii plovnih
jcdi nica na mona ;
- skrctanjc radarski ' 'odenog dcjstva na la.fne ciljc"e;
- prcop1erc~enjc sislcma za prenos podnlaka brojnim latnim ciljcvima. i sl.
lako Jli'Oiivrndarsko maskiranjc dajc dobrc efek1c. mora sc.
zbog istovrcmenc primcnc i ostalih srcdstava izvidanja. za
postizanjc oplimalnog efckla, uvek kombinovali sa mc1odima
ll1<1skiranjn protiv ostalih vrsta izvid:tnja.
Dugogodisnjim ispilivanjem pro1ivradarskog maskiranjn
pronadeno jc mno51vo mcloda koji sc primenjuju bilo pojedinafno. bilo kombinovano. Sistcnuuizacija principskih metoda prikn~
znna jc nn sl. 7.1. Razumljivo je da svi naCini pdmenc nc mogu
biti ovde obradeni. Zad...Ua&:mo se nu bitnim postavkama proti~
vradarskog maskiranja. kojc se mogu primenjti zavisno od

.s;.

.g

"'~

~
I!
~

!!

"'

><

::>

"-

~
0

situacijc.

"'
.;:.
~

SuStina protivradarskos maskimnja jcstc u biti rudiolokacijc: u radarskoj povrSini od koje zavisi dome! radarskog uredaja
(poglavljc 3.2.1.8) i u iskoriscavanju ncdo>lalaka u prirodi
radarskog uredaja.
Kako radari uvodcnjcm milimclarskog l:llasnog podru~ja
zauzimaju relalivno Siroki frckvemni opscg. i mere maskiranja
moraj u biti tome prilagodcne. Na primer. maskirnc mere za
prik rivanjc I>Oietno~slclne stuze. kojc su uspcSne u ccncimetar~kom talasnom podrutju, potpuno su nccfika.)nc u milimerarskom lalasnom podrutju. pn cak mogu imali demaskiraju~i
karakter.
Pos1o sc primcnljivosl maskirnih mcra ra1likujc po podrufjima. u daljnjem tckslU Cc. uz svaku mcru. biti oa\'cdcno
podrucje primene.
Kako broj visokorezolucijskih r:~dara u mm podru~ju sva~
kirn danom rastc. u buduCnosti Ce primm imati rnaskimc mere u
nun podru~ju. U ~adaSnje \treme , u naom2anju svih armija

I268J

-~

'
...:

"'<;i

12691

postoji ' 'eliki broj radara em podrueja. SIO zahteva i primenu


rna)kirnih mcra u em podruCju.
Nedostac-i radnra posrojc u oba podrutjn. samo su u mm
podruCju. zbog vc~ih usmcrcnosti amcnskih snopova i time
boljih rezol ucija. !)koro zancmarivi .

7. 1 NEDOSTACI RADA RSKIH UREDAJA

z., postizanje optimalnih uspeha u prOihradan;kom maskiranju

je vatno o d I it no pozna v a n j c ;uStinskih nedosla


1aka radarskih uredaja uopste. a posebno ncdostataka uredaja
protiv koj ih Ce sc pri 1ncniti pojedinanc mere prot ivradarskog
mnskiranja. jer sc l ck nH osnovu ncdostatnkl-1 mote izabrat i
cfikasna metoda prot ivradarskog rnaski rnnjH.
U protivnom. cfik:1snost primcnjivanih mcra maskintnj~l
mo~e biti minimalna iii. sto je jos gore. primcnjivane mere mogu
ncobi~no

7.1.1 lJriCAJ

ACINA PRETRA21VA JA PROSTORA

Zavisno od vrste i namene radar~kog uredaja za n~cga .~" u coku


konstrukcijc o dabrani : najpogo~niji natin J>~etra~tv~nJ:t prostora. najpogodniJa wlasna duZm a 1 n:tJJ>?SOdlllJI d~Jtgr,:l.m ~rilfCnJ~
an te nc. U naeclu , Sto jc

tahtS.Ul .dut~na

kraCa

' . ~to JC ,uHCI~S~I

sistem vc~l. to j c d ij agram znu!cnJn ut1. a rezolu~aJa ~> koo!~hn,.~


1ama bolja. Sto je predajni impuls ra.d ara kra6: to JC dniJII~sk,,
rezolucija bolja. Produkl pojcdinafnth rczoluctJa P!> koo~dtna:
tama saeinjnva volums ku rezoluctJU. Svo . ob!e~ t'
o smauanja koji se nala7e unutar povr~u.lSkC .11
v olumske rez:ol u cije na ckran u radara pnknZUJU
s e kao jcdan c il j.

imati suprotan- dcma'!kirajuCi efekat. Pri tome jc najveCc zlo to

Sto jc o naj koji tak\c ncpotpune mere ma;kiranja primenjuje.


vn;to ubeden u njihovu cfikasnost. >to mote imati nesaglcdivc
posledice.
Glavni ncdos1aci r~tdarskih ure<Jaja jcsu:
a - ogranicna rczolucija radara po svim koordinawma,
koja opada sa udnljc no~Cu, izuzev kod radant sa sintctitkom
antcnom (RSA). kod kojcg je rezolucija konstantna i nc n>cnja
sc sa daljinom:
b - pravolinij>ko prostiranje elcktromagnctskih talasa ~ija
su posledica ncosvctljcnn i nevidljiva podrutja:
c - slcpa brzina kod impulsnodoplcro,'Skih radara:
d - dcgrHdacija J>Oicncijalne rezolucijc radara. s obzirom m1
. co d a je nat in prikazivanja radarskc slikc ograniten konac!nim
moguCnostima kacodnc ccvi , izuzcv kod radnra sa digitalnom
obn.1dom signah1 i digitalnim prikazivanjcm slikc :
c - specirit!no~t rndarskog u rcdaja eta kno jcdna cilj prikazujc sve ~to se nalazi unutar volumcnskc rczolucije radara. i

r - uslovljcnO>I slikc na radarskom ckrnnu malim kontm


s1imn i uticajima navcdcnim pod a. b. d i c. zbog ega jc otctana
idcntifikacija prikazanog objekta na ck rnnu sa stvarnim. Uvodcnjcm digitalne obradc slike istitu sc karakteristikc cilja ( i,oce.
uglovi , velitina i ~1.) i uskladuje dinarnika vidco-signala i cknmn
katodne cevi. Cimc sc izuzct no povcCava rnogut nost indcmifikacijc objekata .
(270]

Sl. 7. 7. Gromt:rrijit ~olwmkt' IYZOiucijc ~-~<rdora: :1/J.


lit - Jirim'! s" OIH1/JO tt: imutu i fl~wtClJI: H. t
llR - rezolud}tt po a : imlllu, C'ICl-'(lCiji i (/ttljini

Na ,1 . 7.2 prikazana je principska geometrija volumske


rezolucijc radara. Svi cilj~~i koji >C nalazc unul:lr prostora V
bite prikazani kao Jedan ctiJ . ..
Za impulsni radar rczoluctJC su:
rezolut1)11 ''" daljini:
CT

ll.R 2

(7 .I)

(mJ.
1

gcle su: c brzilla svctlost i s 3 Hf ms -


t trajanje prcdajnog impulsa [s);

rezolucljtl po nzimuw:
dobivena pomocu lukova H =
dobivenu pomocu uglova

:t 6II R

ISO

[m)

II , 2 R sin 1:12r, I mI
(271)

( . )
72

Zbog tih uglova i pravolinijskog prostiranja elektro nHJgnet-

rezolucija po ~levaciji:

dobivcml pomo~u lukova E =


dobivcnn pomocu uglova E 1

n:6.e R
[ml
180

=2 R sin ~e

skih tnlasu 1ezolucija jc po koordinatama s~1 poveCanjcm daljine


sve slabija, a volumsk~ rexolucija sve veCa. tc jc time svc vcC~ i

(7.3)

[ m]

gdc su : R = udaljcnost na kojoj se rczolucija provemva (mJ.


6-e = clcvaciona sirina antenskog snopa kod 112 snagc
A~

I' J.

= azimutna Sirinn antenskog snopa kod 1/2 :-.nagc

1'1;

neodredcnost cilja.
Radi lakreg iznalatenja rezolucijc po koordinatama. zavisno
od udnljcnosti. irinc snopa i trajanja impulsa. na sl. 7.5 prik:1zan
je dijagrarn za

uobi ~ajene

vrcdnosti Sirinc snopa , crajanjc irn-

puls<l i udaljenosti.
Kod radara tiji je zadatak osmatranje ciljeva na povr5ini
zemljc iii mora iz vazduha. gcomctrija osvctljavanja je pribzana
na sl. 7.6.

VQ/umska rezolucija radara iznosi:

V = 6.RH E ~ C t.t Ae R .aAjl R (m'J


2
180
180
odnosno:
,.,

V = A R 111 . ,1 4
Na sliean

R' c t

6 e . A(3
sm2>1n 2
.

(7.4)

Sl. 7.3. Gf'OmNrija

'I
111

~olumskt

rnolucl)'c niJmukog radara

na~in

iua1cna volumska rczolucija niSanskog


radara prikazann jc jcdnaCinom 7.5 ( Pri prornfunu je zaprcrnina
koja jc u stvllrnOsti znrubljcna kupa. zato Sto jc R > c~ t zamenjcna cilindrom.) :

V (". ~8~ R)'- :. C~T

fm'J

odnosno:

(7 .5)
. , AO

V = n:R' sm T

C'f

(m'l

Volumska rezolucij<l zemnljskog osrnalrakog radant izntCu~


nava sc na nat!in prikazan jcdnainom 7.4. Zbog spccifiCnog
na~intt pretra1ivanjn prostora osmatrakog radara je L\ > L\ft
Gcomctrija \Oiumske rezolucije osmatra~kog r.>dara prikazana jc na sl. 7.4. Pri tome je 'tvarni eliptifni presck antcnskog
snopu z:tmcnjcn ~a pmvougaonikorn E H .
lz izncscnog sc vidi da sc dijagram zra~cnja antcnc radara
Sirl od untcnc. koju mo1cmo 'matrati tnc'!kustim izvorom. u
prosto r po uglovima All i Ae. koji su odredcni konstrukcijom
antene.

(272]

lz gcometrije osvctlj avanja na slici 7.6 dobijamo:


ct

ct

Ae)= 2 scc

cos q> - -

. 6~

y 2 R sm T

. 6- t

z - R smT.
'

(2731

Ae)

<1> -T

f/~

L:: ~

as

~
I

100

--

,.

,.

R ("")-

1000

SJ. 7.6.

G~mt'lfiJO

0$\'tiiJatmja :enrljiJra i: B\'iOJta, Qd,to:wo lmltnom rtrdara sa


.,u;,t 1r

Volumska rczolucija jc:


V=

xyz
(7.7)

7. 1.2 POJA VA SLEPE BRZINE


10

,.

'[ ["' 1 Sl. 1.5 , - rnolucijn J'() ugaom'm koortliflaJW~ta (E. I~! . " :twiS,I0\ 11' Q(/
~tda!Jt"Ostr R, Jmn~ snopa (JlfJ, 4r}. /1 ":olt~C'rJO po dalpm tlR. "UliHnO.Jtt
od ITiiJIWJ#I unJmiJn r4fdaro r

Kod impulsno .. doplcrovskih i doplcrovskih l'adnra 1 za ncposredno odrcdivanjc brzine cilja iii selckciju cilj cva ru=t pokrctnc
iii ncpokrc tnc. koristi se Doplerovn rnzlika (l'ckvcncije koja
nastajc izmcd u prcdajnog i prijemnog signala cilja. opisana u
poglavlj u 3.2. 1.3 i prikazana izrazom 3.8:
?-\'

?.y

c_ = r..,.,.=.....! = =....!.
c
>.,...
(7.6)

(274)

gde su:

r,.,..

r,.,.-

Ooplcrova promena (Hz(.


frckvcncija radarskog prcdajniktl (I lz).
[275(

...... = lala>na dutina radarskog prcdajnika [mJ.


c=brzinn >VCIIosli=3 10' 1ms 'J.
v, = radijalnn brzina [m s- J.

Alo jc cilj ncpokrelan. udaljcnosl R i sa njom fata 6'f nc


menjaju sc ~ vrcmenom. Ako sc cilj krcee brzinom '. njcgo"a
udaljcn0$1 sc menja sa vremcnom i iznosi:

Funkcionalna shcrna doplcrovskog, odnosno impulsno.. do


plcrovskog sistemn la mcrcnjc radij alnc brzine prikazana jc na

sl. 7. 7. Radi jcdnostavnijcg prikazivanja


prijemna i predaj na nntcna radara.

~istcma

R(1); R0

'' t.

(7 .13}

Promena fm!e signala cilja po vrcmenu iznosi:

odvojcnc su

6<f;

2w,...
2 R0 w"'
vl
- ( Rovl)=
,. 2 w,...

(7.14)

1 (7.1-1) idimo da fazni pomak oignala cilja ima >lalnu i


promenljivu kornponentu. kojn iznosi:

6(p

= -+ 2..
-e +- :0"
,.., .
6t
....,lift\1 c
PRU.
0

(7 .1 5)

Ako (7.14} uncscmo u (7.11}, dobijamo:


,.
Ro)
U,. (l) U>in ( w,...l + 2w,...c+2w,...-;:

Sl. 7.7. Fll:nkcionalna s~1m1 sAlop~~ Zll izdnJ)Qn~ l>oplrron p~: a- za


JlJitm~ sa k()ntinu~tlnim uDn}tm (dopl~rotrskl SUWtruJ 1 b- l4 mrpulsnt sis~mt
(ut~pulfn<Hloplrrol-ski SLflmUI

; U sin [(w.- + Q) t- 'l'c.ol

Na prijcmnik dolazc dco predajnog signala (kao refercnlni)


i rcrtcktovani signal ~a cilja koji u schi ~adrti i Doplcrovu
I)I'OillCilU:

rcfcrcnlni signal prcdajnika: u,...( l) = u,..., in w,...l.


oignal cilja: U"0(1) U sin (w,... (I- 61)).

(7.8)
(7.9)

gdc je 61 vremensko zak.>njenje prijcmnog signala u odnosu na


trcnutak zra~enja i iznosi :
2R
AI=-.
c

(7.10)

U...,(l} U sin (w,...l -

cije o cilju i jcr ih sis1emi z" sclckciju po brzini poni!lavaju.


jedna6nu (7.16} motemo napisali:
U,. (1) = U sin (w,...

+ Q) I= U sin (w,... I +

w,...

~R) .

2 R
.,. w PfC -C/),m

(7.17)

U prijcmniku se vrSi aditivno mcSanje i detekcija po fazi.


Na njcgovom izlaw dobijamo:

6<p).

(7. 18)

Urtn

.....

gd e J m =-u .
(7. 11)

U izrazu (7 .II} drugi Clan prikazujc rrcnurnu fazu signaIa cilja.


pn sc mole napisati:

(276)

A ko za dHljnjc razmatranjc zancrnarimo Cia nove jcdnaCinc


(7.16) koji su konstantni sa vrcmcnom, jcr nisu nosioci inforrna-

U,.,; (I)=U.,.. ( I + mcosA<p} ,

Ako postavimo (7.10) u (7.8), dobijamo:

(7.16)

(7. 12)

Ako signal dobhen iz.razom (7.18) preds1avimo u remcn


skoj domcni. vidimo da ima cnvclopu sa stepenom modulacijc
m i frekvcncijom koja odgovara cos 6<p (sl. 7.8).
U impulsno-doplcrovsk im rndarirna uporcduju sc fuze izmcdu dvfl sukccsivna prijcmna signnln cilja prcma runkcio nalnoj
shemi na sl. 7.9.

12771

VSI

....

A R,
I
)
f
T
= D. R;~ f lrnp = 2 . n . "rrtd . imp
.

....

<
Sl. 7.$. / ziti Ziti signal derektora u vr.:m~mkoj i frt:k~.-mrrQj domerri: tr - r11dor $ll
0

'"'~'~

Zavisnost slepe brzinc od impulsne frekvcnci je


dutine kod n = I prikazana je na sl. 7.l0.

!l

komirmalnim zmtcnjtm, b - radar .WI impulsnim uat~Jljt'-m, c - signal "


frckvcnmoj dommi

"' -

(7. l9)
talasne

"'""
FAZNI OET.

61

St. 7. 9. FunkciotUiftw .\!Jmw skiiJfW Zfl uporetlttrjc fim.'


(jednosmtk() pmtilttnanje)

sukc~siv11ilt

impuL<:a

Kod pokretnih ciljeva amplituda fazno detektovanih signa

Ia, na izlaz.u iz faznog detektora. rnenja se sa Doplerovom


promenom (7. 15). Na izlazu sumatora poj~wljuje se razlika.
odnosno signal pokretnog cilja.
Ako je D oplerova frekvencija j ednaka irnpulsnoj frekvenciji radara. iii je njen viSekratnik , onda je fazni pomak za vre me
T,llll' jednak 2 n n i izlazni signal faznog detektora je uvek iste
amplitude. bez obzira na kretanje cilja i u sklopu za uporedenje
faze dvaju sukcesivnih impulsa dolazi do njegovog poni~tenja.
jednako kao kod nepokretnih ciljeva. Tako je cilj pokretan. oi
je nevidljiv. Brzina kod koje se ta nevidlj ivost pokretnog cilja
pojavljuje je s l epa b r z i n a (v,1) i ona je ozbiljan nedostatak
.impulsnodoplerovskih radara.
Slepu brzinu dobijamo iz izraz.a (7.12}, ako isti izjcdnaCimo
sa 2nn, gde je n = 1,2,3 ...

A cp =

2 AR,
c

Wrm~ .;;c..;:=;,:.

2 n f""
.::....'
-c'--"'"= 2 A R,1 = 2 " n ,

Sl. 7.10. Zaisno.'lt .~fepe brzi11e ,..,. kod imputsnodoplcrO\'Skih


w lasnc du!ine ). i impulsnc frehencije f1-c>

00

Sistemi za uporedcnje faze rcalizuju sc j cdnostrukim iii


viSestruk im poni~tavanjcm. Kao srcdstvo za za kaSnjenje koristc
sc i.ivinc iii kvarcne zakanjavajuCe linijc u a nalognoj te hnici iii
rncmorije u digitalnoj tehnici.
Karaktcristika vidljivosti sistema za sclckciju pok retnih
ciljeva prikaz.ana jc odnosorn signala pokrctnih ciljcva prcma
nonnalnorn signalu :

- za jcdnostruko ponistavanje K 1 =sin QTw }


- za dvostruk<> poniStttvanje K 2 = sin 2 Q T,111fl
- za trosc ruko poni~tavanjc K.\ = sin 3 Q T 1mp

(7.20)

Na sl. 7. 11 prikazana jc karakteristika vidljivosti z,1 impul!'in()doplerovske radarc sa jcdnostrukim . dvostrukim i trostrukim
poniStenjem. Vidimo da svaki radar te vrste ima podruCje br.lina
u kojima pokrctni cilj nijc vidljiv 1adarom. ~to je ozbiljan
nedostatak .
A. R.~tzingar. Metodologija r:tdiolok~tcijc. TSC. Zagreb. 1976. goo.

(278]

r;:~dara

(2791

Po>tupci PEZ iskori~tavaju pojavu slepih brzina za srna


njcnjc vidljivosti cilja .

Sl. 7.11. Kamlm:ri.tlka vidlji1osri 3i3ttma selekcijt IJokr.-mih dljta : 11 - jn/110.


Jlruko pmu'fU'IIjt', 11 - tlvostruko poni.fte11j~. c- lf(J.Wruko 11011HIMjf'

Kuko slcpn b1zina zavisi od impulsne frekvencijc rndarn

(7. 19), to radltfi uvodc, kao rneru zastite. dvostruku iii viScstruku
impulsnu frckvcnciju.

7.1.3 OEGRAOACIJSKI EFEKAT RAOARSKOG


POKAZIVACA
Radarski uredaji za prikazivanje ciljeva koristc pokaziaCc koji
kao elcrncnnt prikazivanja upotrebljavaju katodnu ccv. Zaisno
od vrste rodarskog uredaja koriste se pokazivati sa otklonskom
modulacijoon elektronske zrake (tip A. J. M. R. K. L i <1.) jednokoordinruni iii intcnzitetnom modu1acijom clcktronskc
zrake (tip PPI, RHI. B. E. C. Hi sl.) -dvokoordinatni (sl. 7. 12).
Dcgrndacijski efekat radarskih pokazivata nalazi sc u konatnim dimcnzijama najmanjc (clemcntarnc) ~vcllc t:ttkc na
ekranu katodnc ccvi. Odraz cilja koj i jc po dioncnzij:una iii
volumskoj rczoluciji manji . na ckranu radarskog pokazivafa
proSirujc sc na dimcnzije elementarnc svctlc tatkc. Sto jc vct:c
podru~jc kojc radnrski pokazivac prikazujc. vcCi jc i dco rcalnog
prostora koji zauzima clcmentarna svctla taeku. pa jc dcgradacija
ukupnc rczolucijc md:ora veca. Sto jc degrudacija rczolucijc

vct:u. tcfa jc idcntifikacija odraza na ekranu pokazivata ~a ciljcm

mlaza. Uobitajeno je odrcdivanje precnika elementarne . set~c


tacke (d,. na sl. 7.13 i 7.14) preko dobrote 0 katodnc CCVl. kOJa
iznosi:

- za katodne cevi sa clcktronskim fokusiranjem:

o.

150 + 200,

- za katodne cevi ~a clcktromagnelskim fokusiranjcm:

o.. -

300 + 500.

OobroUI katodne ccvi 0 jcdnaku je odnosu prccnika ekrana


de i pre~nika elemcntarnc svctlc cn~kc dm:
d, [mm)
o - d.[mm]'

(7.21)

u prostoru. odnosno na zemlji. Fizikalni prikaz dcgrndacijskog


efckta pokazivaCa za jcdnokoordinatni pokazivat dat jc na sl.
7.13. a La dvokoordinatni pokazivac na slici 7.14.
VcliCina svctle taCkc na ekranu katodnc cevi pokativaca
zavisi od kvaliteta ekrana i naana fokusiranja clcktronskog

Razmenl slike na pokazivacu M data je odnosom prikazi


vane daljine R,. i iskoristive ~irine ekrana I:

[280)

(281)

M R,(km),
I [rom)

(7.22)

(7.24)

gdc jc iskoristiva ~irina ckrana manja z~ f:.tktor iskorbtivo~ti k

l k d,.

Ukupna rczolucija rndara po daljini jcs1e zbir pojcdinatnih


rczolucija radarn i pokazivaca:

Faktor iskoristivosti iznosi za:

- jednokoordinatni pokazivac. 1ipa A k ~ 0.8 + J.


- pano~mski pokazivac. tipa PPI
k - 0.4 + 0.5.
- J?OkaZJvac, upa B
k ~ 0.6 + 0.7.
~Jmanja vrcdnos1 k<J?rdinalc koja jos mote bili Jlriknzana
na ckr~~~~ odgo~ara precnku svctlc 1ackc. pa jc. JlfCII1a lOme.
J'etoluc.IJtl poknz1vatn /lOp jednaka prcfniku clemen tarne ~vctlc
tai!ke. 1zr~tc nom u rnzmeri slike pokazivaCa. Tako jc:
ADrl<ml~dml'ml= M d~ 1,~1

..

(7.23)

Koris!cCi jcclnacinc 7.21 i 7.22 dobijamo daljinsku rczolu

CIJU pokaziV~'~n

AD.,.:

ct

iz s1edeCcg primcra: radar imu trajanjc impulsa -r = IllS. Sto


odgovara polcncija1noj rczo1uciji p<> daljini AR = 150m. a

pokazivac, 1ipa A. domc1 Rr = 160 km. le ka1odnu cev sa


dobro1om 0 1 = 200 i bkori~Ccnjem ckrana k = 0.8. Po
jcdna~ini 7.24 dobijamo Dr ;;; 1000 m. Ukuprm rczolucija
radara, prcma tome. i1nosi:
6 D"' td~ + 6 D,, = 150 + 1000 = I 150m

1150 ll> 150.


(

Vidimo da ;c daljin,ka rczolucija rndara sa po1encijalnih


150m smanjila na 1.150m. !llo je skoro osam pula slabije.
Kod dvodimcnzionalnih pokazivaea raspored elcmcnlfirnih
svellih 1a~aka jc lincaran (>1 . 7. 14a). a svc prikalivanc vclicinc u
veCini slu~ajeva ni~u lincarnc.
Za Jincarne 'cliinc kojc sc Jinearno prikazuju dcgradacij,ki
efckat sc izra~una ntt na6n prikazan jednatinama 7.21 do .24. ~~
pravilnim koristenjcm kocficijcnla iskoristenja ekrana k i do
brole ka1odnc ccvi.
Ako za ilustr-:tciju uzmcmo isti primer :
t

= lftS.

R1, a 160 km i Q, = 400,

dobijamo daljinsk u rczoluciju zc pnnoramski pok:tziva~:

,(,
t.o,.,

I\

J.

.- - -

R,

_ 160000 _ SO

kO, - 0.5400-

Om.

odnosno. ukupna rczolucija radura po daljini jc:

60,. m AR + .0.0,

= 150+ 800=950m

950 ll> 150.

Za pokazivac 1ipa 6 (daljina-azimut), dobijamo:


[282]

(7.25)

Ve1icina dcgndacij;kog efekw pokazivaca najbolje se vidi

_&_

60"' .. A R + AD,=-z+ kQ

1283]

_ Re _ 160000 __
6 D. - kQ"- 0 _7 . 400 - ~70m
odnosno ukupna rczolucija radara po daljini jc:

Na sl. 7. 15 prikm<ana jc daljinska rezolucija panoram<kog


i pokazivnta tipa B.
Konatne dimcnzijc svctlc ta~ke na ekranu degradaciono
uti~ i na rczoluciju po uglovnim koordinatama. PoSto sc
pokaziva~

LJ.0,. 8 =6R+LJ.D 1 = 150 +570=720 m


720 ~ 150.
lz navcdcnog primcra oeito je da dolazi do Sestostrukc
dcgradacijc potcncijalnc rezolucije po daljino , kod radnru s:o
panorano>kion pokazivacem. i petostrukc degrad:ocijc potcnci
jnlne reLolucijc po daljini. kod radara S<"l poknzivo~crn tipa B . To

jc ujcdno mzlog primcnc pokaziva~a tipn B kod prcciznijih

rad1HSkih lii'Cilaja.

velieina najmanjeg odraza na ckranu uveCa na velitinu

(7.26)
Kod panoram s kog pokazivaa ugaona vrednosl (don).
koju svetlu tufku znuzimu na udaljcnosti od centra ckrana (1.,.

R.,). na osnovu sl. 7. 14b iznosi:

)800

I ISO .5b= 57 3~
I
' I .

k O,S

-1-

::%

......

R.,

R.

zivaCa l iznosi:

d. Re
- 3
R, R,'
t.a,.,,,,.,a <l.11 573 kd,
R. =)7
Qk

-r -

1- -

(7.27)

'

Ugaona vrcdno\1 wctle tacka jeste ugaona razolucijn poka

....,

I-

<

1. - 'M ~ R:kd..

1000

1l

S obzirom nn 10 dn jc pok:lziv:o~ kalibriran u du1inskim


jedinicama. to je du2inn lc znvisna od razmcrc pokazivafn M
udaljenosti cilja R,:

....

1--

1- -

..-

Q;

'--

<m

1-

S\'Ctlc

take. realna sposobnosl razdvajanja po uglovnim koordinatama


jednaka jc:

(7 28)
.

Ukupna ugaonn rczoluciju rad::tra na daljini cllja R.. iznosi:

1-

R R.
LJ.a.,,.,,1 a LJ.a,..+ 57 3 Qk

Jj

(7.29)

Iz jcdnatine 7.29 vidin1o du sc sposobnosl razd,ajanja po


uglu smanjuje sa smanjivanjcm udaljcnosti do cilja ~ i uve~4lVa
0

c_
1XI

Rp

(atml -

1000

SJ. 1.15. DoiJIIIJkD "zoiU<tjtl dl'()/cOOrdiJtO.fnOt: pokll!il'eftl, uniJno 011 oJbrCHt'


l.utodM m' Q 1 dotNIIt JX'k"z'w6J R, kod MPik upo~rmiJDutno~ fakNJnl
ul.()n..lffnp ~lmm11 11 - :.11 J1'1"Wf1"U1Ski pok11:iw1t; b - Zll poA11:nQf 11p418

(284]

njem dometa J>Okazivu~: RP. Ako se deg.radacija spos.obno.)ti


razdvajanja panoram~kog pokazivaca svede na normirani domet

~. dobijamo dijagram prikazan na sl. 7. 16a, iz koga motemo za


razne \TSte domcta pokazivaca i udaljenosti cilja odrcdili t. a,.,..

(285)

Kod pokazivaca lipa B dcgradacija ugaonc sposobnosli


razdvaj:mja radara je. z.1hvaljujuti lineamom prikazivanju
ugaonc koordina1e. manja (sl. 7.14c) i iznosi:
A'"

'"'""''"

- ...!!e....

(7.30)

kQ"

(7.31)

, rednosl koja sc na pokazivatu 1ipa B prikazujc. N:o primer. ako


imamo pokazivat tipa ;tzimut-daljina i na katodnoj cevi sa
dobro10m Q 400 prikazujcmo po azimulu fl. 36(). imamo
ugaonu rczoluciju pokaziva~a t:.a,... 8 = 1.29. Ako sc prikazivani
;ektor smanji na ~.~ ISO, onda se i ugaonn rezolucija pokazivaCa. povcCa na 6arv~<. 8 = 0.64. Ako radar imu potencijalnu
ugaonu rczoluciju 60:,11o.~ = 1, degradacij n rczolucijc, zavisno od
prikazivanog scktorn. iznosi :
~. 3 360:

6., = I + 1,29 =2.29

- II.= 180:

6o,., ~ 1 + 0.64 = 1.64


1,64> 1.

'~

koQS

1-

2,29~ 1 .

t.. '

I
....
"

I'

.... .....
'-."-~L
"!>-""'

...i.

.- 'E.. ~-

0 0

Sl. 1. 16t1. SposoiJfiOSl ra:d1ojonjo po IIJllll fMJwramskog pokazi1afa

:ol'i.\110 od 11ormirano-g domrta

114\<c,......

~JmuUl

O.S.

gdc su: t:.a,... 0 = rczolucija po uglu pokazivaca 1ipa B.


t:.a,.,. o = ukupna rczolucija po uglu radara sa B pokazi
vaCcm,

k = fak10r iskori~tcnja ckrana. k = 0.6 + 0,7,


Q = dobrola kalodnc ccvi. Q = 300 + 500,

l~r = ukupna ugaona vrcdnost p1ikazivanc ugaonc koor-

dinatc u stcpcnimu.
Jz jcdnafine 7.30 vidi sc da jc dcgradacija ugaonog razdva-

janja 13 pokazivaca u1oliko veta. ukoliko jc veta prikazivana


ugaona vrcdnost na pokazivafu fi,. i du jc nezavisna od udaljcno<li cilja R,. Na sl. 7.16b prikazana jc sposobnosl razdvajanja
pokazivaca lipa B. zavisna 0<1 ukupnc vrcdnosli prikazivanc
ugaonc koordinale 11. i dobrolc kori;tcnc kalodne cevi.
17 jcdnaCine 7.30 i dijagmma "' sl. 7.16b vidi sc da jc
sposobnost razdvajanja po uglu ukoliko je veta ukupnn ugaona
[2861

,_... F-:.
~
~
p- - ?9'.

1-

<I

:~, i dobrmf' l.lllod11~ cni Q.,. Faktor tskorlstii'O

lll

..

...

'"""
11-

"" .&. r J_!00

''IH'

Sl. 7.16b. Sposolmos1 rt~:tlwtpmjD po ugl' poktl:n~


8 dU... :4nisno od
ukupno pnkz.nott 11g/11/4' Jobr01~ kaiOdM "'i Q.,. FIIJ..Ior u.konsJn()sti ~J:rana
k a 0,1

Manja dcgradacija ugaone rezolucije kod B pokazivaca u


odnosu na panoramski pokazivac! uslovila jc svc vcCu primenu

seklorskih poknziva~a lipa B. pogo1ovu kod rndara za vodenjc


iii osmatranjc zcrnljiSI~l iz vazduha i sa zcmljc.
Da bi ~c rczolucija uvctala, prislupa sc pobolj~anju fak1ora
dobro1e 0 sn i>OboljSanjcm sis1cma clck tronskc oplike k:ltodnc
cevi. s jcdnc suunc. i povcCanjem prc~nikn ck rmm s drugc
strane.

Za pronnla'-cnjc Jincarne udaljcnosli izmcdu dva ugaono


razmaknula cilja na is1oj udaljcnosti R, koji sc na dvodimenzionalnom pokazha~u prikazuju j~ kao dva odvojcna cilja. moZemo koristitl jcdna~inu:
t.I. - ~ R, t:.a,,=l7.45 10 ' R,t:.a,.,. .

10

(287]

(7.32)

gdc "" 61. *' = minirnalna linea rna udaljcnost [km),

R ~ udaljenost radar-dlj [kmJ.


Aa,.. =ukupna ugaona rezolucija rndarn. dobivcna
prema jednaCini 7.29 za panoramski pokazivaC
iii jednaCini 7.31 za pokaziva~ tipa B.

JCr ona ogranitava domct na ncposrednu vidljivost. Ncmogu~c

je. takodc, izvidati rad radarskih uredaja van neposredne vidlji


\'OSti.

Maksimalni moguti d<>met dobija se rc5cnjcm trouglova


ACD i BCD na sl. 7.18:

D
d

Sl. 7.18. Mahl11wfni mogr1fl 1lomel radara

,., R,"""-

(7.33)
po!to jc u uobitajcnim uslovima primenc na zemlji, zbog velikog
polupretnika zcmlje (R, 6370 km). uvek:
h <I R, i H <01 R,,

Sl. 1.17. ZtnunoJt lutn~ntC' wld/p~cnri dljno od udo.IJmMfl R.; 41kupn~ ~~


rC"zolucr~ r11d1mr na JwJdJmtn:ionolnom pokatmalu (prC'ma ;tdnaluu 4.20)

jcdnaCina 7.33 m&e >c pojcdnostaiti u


Radi olak!nnog koriseenja zavisnost lincarnc udaljcnosti
~I,.'"" ?d ukupnc rezolucije radara 6.. i udaljcnosti cilja R,
GcdnaCma 7.32) moze se prikazati dijagramom priknzanim "'' sl.
7.17.
7.1.4 UTICAJ ZEMWINE POVRSINE NA OOMET
RAOARA
n - v id l jivost

R.. - .. JfH,(Vh+ VH) =li3(Vh+VH)

(7.34)

gde su sve vrcdnosti u [k onJ.

U koliko sc osmatraju visokoleteCi ciljcvi. kao ~to su bali


stiCke rakctc i satcliti. kod kojih je visina H znatna , jcclnatinn

7.33 dobija oblik:

Ro.mn = Jf2 R, (Vh + VH (I+ 2HR,)) =

(7.35)

U razmatranjima o domctu radara (poghovljc 3.2.1. 7) sma


trali s.m ? da j~ povrSina zcmljc ra.':na. Ta p~c~~~l:lvka odgovara
u vctom sluCaJeva kod radara kOJI osmatraJu ColJcve na bliskom
domctu i visoko iznad Zemljine po'l'Sinc. Mcdutim. kod rndara
koji osmatrnju sa pov~inc zcmljc iii mora ciljevc na povriini
zcmljc iii mora i kod radara koji osmatraju ciljcvc na ctcm
domctu moramo uzeti u obzir zakrivljenost Zemljine pov~inc.

Vertikalna ncjcdnakost troposfernog sloja atmosfere dovodi


do iskrivljavanja linijc prostiranja elektromagnetskih talasa.
koja se naziva rcfrakcijom. Veli~ina i karakter refrakcije zavi>c

[288J

[2891

113 (v'h + Vll (1+ 1;;4o)).

od promene indeksa lorna n z:wisno od v:isine H . lndcks loma


zaisi od temperature. pritiska i kolitine odenih para u vazduhu
i odrcdujc se empirifkim izruLom La svaku visinu:

Jcdna6na 7.24 prikazuje domet u dva tlnna: od radara do


horizonta i od horizonta do cilja ( R 1 i R, na sl. 7.18). Parcijalne
udaljenosti R 1 i R: mogu sc izraCunati 17:
R1 = 4.12

(n- I) . 10 - -77.6
- ( p8 + 4810p,)
T
T
'

Vh

R,= 4.12

jlii

(7.36)

Ro. m.:.t.l: = R1+ R2.

gdc su: n = indeks lorna ,


T apsolutna tc mpcratu m vazduha (K].
Po= barometarski pritisak vazduha [111 bar],
p\ ~ parcijalni priti:.:tk vodcnih para fm barl.
Kod povrsine zemlje. u uobieajcnim uslovima vrednost
'
indeksa lorna iznosi n = 1,0003.
Uticaj refrakcije nn dornct obifno se u racunima domcta
uzima u obzir kroz promcnjeni. odnosno cfcktivni poluprctnik
Zcrnljc R..., prema izrazu:

odnosno naei iz dijagrama na sl. 7.19.

.. .

.!

I
I
dn
---+-
R,.., R, d ll
dn
g'1c JC dH promena indcksa lorna povisini.

U stan~ar~n.oj at mosre.ri. sn visinom. sadrZaj vodcnih pan1


! atrnosferskt pnusak opto~HJU brtc ncgo temperatura. pn sc tako
mdcks loma rncn1a sa vtsmom H. l'osledica toga jc povijanjc
clcktromagnetskog snopa i vcti dornct od R..- Tadn su:
.

dn
dH

410 - m - 1 :

U standardnoj

T = 288- 0.065 H:

atmo~fcri

p, = 10-0.035 II.

ft,.R,
SJ. ], /9.

vazduha z;1 I C nn 8-10 m visine i prilisnk vodcnc pare za I ~tbar


na 30m visinc.

Rx.t"t.., J R1 1
pa jcdnacina rnaksimalnog dorncta Ucd. 7.34) dobija oblik :

15% cei od tcoretskog.

Primcnljivi oblik za racunanjc jc:


(7.35)

(290 [

15.7. 10 m - prostiranje jc paralelno krivini zemlje. To

je kritim1 rcfmkcija i nastupa kada sc mcnjaju temperatura

~to znaci da je stvami domct za oko

dorneti (ftd. 1.J6} :o fi'Oril6m ,~td,wtin~ ].J$

Sa smanjcnjcm indcksa lorna dolazi do svc .-cecg povijanja


elektromagnct>kog snopa nadole. Kod vrcdno.ti

:~ = ~

jc:

J)~UTIJif/tli

11100
(J<M]-

Akol<unni kocficijcnt i dalje pada. tj . kada jc


dn <- 15,7 10 11 m- l, naswpa uvcCana rcfr:1kcija. nazvanasudH
perrefmkcija. koja >C pojavljuje kada se kocficijcnt loma sa
visinom brzo mcnja. To se d~ava u ~lut:;tjcvima i"'erzije
temperature. Tada temperatura sa visinom rastc. a nc opada. pa
je zbog toga vlntnost u prizemnom >loju znatno iznad normale
(sl. 7.20). Do pojavc superrefrakcijc mote doei ako. na primer.
struji topao vuzduh s.a kontinenta iznad hlndne morskc povrSine.

(29 1)

U slu~aju supcrrefrakcijc, u principu se obrazujc tala;,ovod


koji se prostirc od povl'Sinc Zemlje do nckoliko stotina mewra
po \1i'>ini. Deo radarskog snopa, koji je njimc znhva~en. pro)tire
se po njemu. pa se postitu nenormalno ,-eliki dometi za povr>inske ciljcve. Zbog lomljenog prostiranja u tako obra1ovanom
talnso,odu postavlja se pitanje tacnosti svih izmerenih koordinata. Pojavljuju se znatne gr<:Ske po daljini i pra,cu. U naSim
krajcvima pojava >uperrefrakc.i je jc primecenn kod radara na
morskoj obali i u letnjim mesecima .

ug:lo prcprcke tJ.


D, = udaljcnost prepreke [km).
H = nadmorskn ,,;,;n;, prepreke [m),
.
h!... nadmor.ka visina sredine an1ene radarskog uredaJa
u [m).
.
.
Daljina otkri\'anja aviona R na visini 1-! mot~ se 1zraC:unau
na osnovu jcdna~inc dobijcne na osnovu shCnost1 trouglova na
sl. 7.21.
gdc su:

H-h
R = D, H - h

(7.38)

Radi olnkSanog iznaha~cnja dometa pri preprekama prorn~


Cun prcma jcclnaini 7.3S prikaz.an je na dijagra mu na sl. 7.22.

TEMPRATURA

----

\'LAiNOST

Sl. 7.20. Zuusno~tl~m,~ratur~ i ~Jatnon a:dulro od isint': tl-lt()rmolm lts.lmi,


b - us/o,.; zo supurrfraktiju

Pojava superrefrakcije iskori~ena jc za konstrukciju prckohorizontnih radara.


Ukoliko dol3li do "''cfunja indeksa loma. onda dolazi do
povijanja snopa nagore - do difrakcije. Ti slucajcvi su rcdi i
de~waju >c. po pravilu. iznad mora i to kada jC' temperatura
mora znntno i.tnad temperature vazduha (npr .. iznad roplih
morskih struja).
Jcdnneinc domcta raclara vat:eCc su samo u uslovimu proMi
ranja iznad pov1inc be-z prepreka, kao ~to su mo rsk:l povliinn
iii idcnlna 1avnica. U reHinim uslovima pros1iranja iznnd Zcrnljinog rcljcfa pojavljuju se. zbog prcpreka. vctc iii manjc nutvc
zone u kojirna jc domet radarskog ure(laja smanjc n.
Nn sl. 7.21 prikazana jc geomcrrija stvamnja mrtvc zone za
opti slu~aj lctu aviona iznad zernljiSta sa prcprckarnn.
Ugno koji vrh prcpreke zauzirna sa horizomorn radara.
prcrna gcornetriji na sl. 7.21. iznosi:
l

a.= o.os73o<H,- ">

[2921

(7.37)

.. _

Sl. 7.21.

StHJrtm~

mTtuh :ona wlnl pnpkll no :cmljilt11

b) rcflcktiraju ca

povr~ina

Antenc zcmaljskih radarskih urcdaja zaizvidanjc vazduSnog prostOI'il nisu snvrScnc. pa zrac!c dco e.nc rgJC .'. u ncga11vnom
pravcu - prcm:t Zcmlji (rariruno podru~JC na d1jagramu Sll ~1.
7.25).
Ukoliko sc nc prcduzrnu od gov~uajuCe tehniCkc 1~crc (npr.!
postave apsorpcioni z:tk1oni do visine -f: 0.2), ~~tcrgiJa. sc zn.u~1
prema zcmlji, od njc 01.lbija i ~upeq>Omra na CIIJU sa d1rckt nun
talasom (sl. 7.24).
.
Dircktni tala~ E.s i rcnekcovani talas Ed JCSU na mcMu
prijema u faznoj ratlici. Pri tome amplituda reflek~ovanog tnlns.a
zavisi od cfik:bnog rcnckcov:mja. odnosno od kvaht~ta rcnck\n~
povl'Sine. Ako prctpo>l:l\imo. ~~ je fa,zni j>Omak O_ '!~to Zn:16
da je reOekiO\ am tala~ U faLl 1h prOll\'faza ~ dtrektn_ml lala\Om
i da je rcncksija idcalrm E, = E, . onda dobJamo da JC:

[293)

maksimalna vrcdnost:

E_, = E, + E, = 2 E,,

minimalna vrcdnost:

E..= E, - E, = 0.

(7.39)

RcRcksija od Zcmljc nam. s jedne stranc. prcmn jed. 7.39.


domct radara na dvostruku vrednost domctn u slobod-

povc~nvn

nom prostoru (domct prikaznn na dijagramima), dok nam.


druge strane, stvarn praznine u dijagramu zrafenja.
Proratun reRcksijc mogu~ jc samo za idealno ra,nu povr~i
nu. sa poznatim kocficijcntima rcRcksije (p. 'lJ).
Pretpostavimo da je Zemlj ina po'rlina glatka i da zbog toga
nastupa zrcalna rcRcksija. te da signal kod refleksije menja fazu
'I' radijana i smanjujc amplitudu p puta . Ostale geometrijokc
veli6ne prikazanc su na sl. 7.24.

v~~RI~lom~o~~~~w~~~~~~~~~~~~~
~
v ....
z

..,

1000,

/L_
Sl. 7.24. Pd,rip rtfkksik od z~mljine povr!int

/i/

Re Rcktovani talas ima jacinu polja na mestu prijema

E, p E,e 1
d

H-h [ ) -

Sl 7.21. Dija&ram do~ta n1daro prl prtpr~k#""'

Yl

sa kaSnjenjem po fazi za
y 1jl+<p.

gde su: 1jl

= pomak faze zbog rcRcksije.

<p = pomnk faze tbog razlicitih udaljenosti .


Rczultirajucc poljc na cilju je:

E, I!, + p E, c h

(7 .40)

Postavljajuci u odnos jnfinu polja koja je do~ln na cilj


prema jaeini polja kojc jc prola, dobij amo izraz nazvrm kocficijent intcrfcrcncijc iii kocficijent prostiranja Fi:

F,= E: ) l + peor ) = V1+2p cosy+p2


.

.,
cos~r
Sl. 7.lJ. I)IJilll"'"' :riln}ll Qni<'M po zokonu =.:...:.
COMet

Cnkan11 lmiJII ~ tt>t>rnslt11 krivtdja

(294)

coSN!r

c<nr.

(7.41)

Dijagram zraccnja u vertikalnoj ravni , kod rc Rcksijc od


zcmlje, odredcn jc produkto m funkcijc usmerenosti antcne f1, 1 i
kocficijentom intcrfcrcncije ~
(7.42)
f(t) F,.

(295]

Ako Ut printer uzmc mo idcalnu rcflcksnu povrSinu. kao Sto


jc voda i horizontalnu polnrizaciju clcktromagnctnog ta lasa.
onda s u:

p l:v n.

Ako dljagram zmCcnja u slobodno m prostoru korigiramo

koeficijcntom interferencije iz jed. 7.46 dobijamo :


l.
4h

najniZu lepezu na visini: 1-1 -

pa koeficijcnt intcrfcrcncijc iznosi:

F,=
Njegova vrednost krctc

V2+ 2cos (n + q>).


>C

(7 .43)

(7.47)

2 h
broj lcpeza u dijagramu: n =).Dijagram zracenja radara. umcsto ko mpaktnc strukture.
dobija lcpezastu strukturu (sl. 7.25). ciji jc broj utoliko manji
ukoliko jc talasna duzina radara eta i antcna nita. dok jc
najniia lcpeza utoliko nifa ukoliko jc talasna dutina radara
manja i antcna viSa. S obzirom na to da su to suprotni u.slO\'i.

izmcdu 0 i 2:

F,=O kod cp=2nrn.

m =0. I, 2. 3 ...
F,=2 kod cp=(2m+ l) n.

lz gcomctrijskih odnosa na sl. 7.23 dobijamo da je razlika


dutine puta:
2h U
(7.44)
A R =(R1 + R:)- R
R .
Zbog te razlike u dutini puta poj3\ljujc sc fazni pomak :

mora sc o njima voditi rnCuna uvck k ad -..c bira rndarski urcdaj

i njegov polo1aj. U protivnom. dij:ogram uaCenja mote imati


strukturu sa tako razmaknutim lepezama. pogotovu na krajnjcm
dometu. da ciljevi mogu, koristcti prijcmnike upozorcnja od
radarskog osmatranja (koji '" danas vet standardna oprema
aviona). prolaziti kroz dijagram LtaCcnja. :1 da nc budu O<motrc
Ill.

2:t
4nh U
cp=-A
R

),
), . R

(7.45)

Koeficijent intcr(ercncijc U t rc flc ksiju nn vodcnoj povr~ini


iznosi:

F,= 2+2 cos (n +

4n hll)
. 2n hU
l. R
2sm l. R . (7.46)

MHksi1numi nastupaju kada jc :

. 2n h ll
Sill
>.. R 1,
to jc kod

2 n h H
l.. R

--

3n
2' 2
J1

.... (2 m 2+ l)n
. 2n h ll
l. R = 0.

Minimumi nastupaj u kad: JC : sn


1o

2n h U
'j e kod -.::.:;l.,..;:R,...:..::.._ 0. n . 2 n .. .. 2 rn n .

S/. 7.25. Dljt1gram

U'(Jf<'ll/a

Korigov~mi

do me t rad~ua 7A1 ciljcvc koj i su u d onjoj lcpczi


i iznad nje - domet visokog pokri~u. iznosi :

. 2:t h ll
R__,,,n = R,""') F, Rm,,, Sill
), . R
Ako

za

R,~, ko rbtimo jcdmt~inu

do met na visokom pokriCu :


=--::,.,....,-;--

if!'rG'>-'o
-rK, l3

R..,,,,M, 3 K1

gdje je m = 0. I. 2. 3 ...

(296(

sa urirtrjm rtPkfijl'

(297)

3.1 4 dobijamo korigovani

2sm

2n h ll
A R ,

(7.48)

, ,- -,.----

d'

je JC

' eC zavisi i od vis inc antenc h. visine cilja H i talasnc dutinc

-rjf {4:t) IkT .

K -

Prilikom osmatranja niskih ciljeva. tj. ciljeva koji se uvek


nalaze na donjem delu prve lepeze. ugao osmatranja je uvek
mali (ispod O.SO) i visina znatno manja od udaljenosti (II <C R).
pa se mote sinus u izrazu koeficijenta interferencije (jedn. 7 .46)
zameniti argumcntom. Stoga je:

. 2:thH

F1_'""'' = 2 sm

), . R

4 :th ll
'=

Korigovani domet za ciljeve koji Jete na d nu


tj. pri uslovu da jc:
2n hH
A R

< 0.2. odnosno R ;.

najni~c

(7.49)
lcpcze.
Primer! Rn<ltar sa tnlasnom dufinom ~ ~ lOcm otkriv~1
niskoletcCi avio n na dnljini R2 ; 50 km. Na kojo j udaljcnosti ~c
isti radar samo na A1 50 em otkrivati isti avion i na istoj visini

lOn h ll

leta?

R j~
R; ~

rt.; j@
no.

P, G'I..' o . (4nh
ll )'
R_ . ......... = K''.
-'-:~;:_~
I
V.B
-,..R

o.6687.

R,; R, 0,6687 =500.6687.


R 1 ; 33.437 km.

Ako naedcnu jednacinu sredimo. dobijamo domet na niskom


pokrieu:

(7.50)
g,dc

(7 .5 I)
ako je

iznosi:

....

radara A.
Pa ako irnamo dva mdara sa razlititim talasnim duf.inama i
jednakim osralim paramctrima. imaCemo kod radara sa kratom
1alasnom dutinom \'tCi domct, jcr jc:

~u:

jiE_

Kz ~

Dobijamo odgovor da to radar na talasnoj dutini )., =50 ern


o tkrivati avionc na daljini od 33.4 km. odnosno na 66% daljinc
otkrivanja radara ~a kraOOm talasnom duiinom.
lz navedcnog :wklju~ujemo da se za poctanje dorncl:l
niskog pokrica. odnosno. vojnitki reteno. za otkrivanje niskolc
tctih ciljcva iii ciljcvn rm mOr!tkOj iii zemljinoj povrSini. mora
koristiti radar sa Sto kraforn t:l l as nom d utinom i ~a
ante nom na ~ to vctoj v i si n i.
Kao Sto jc na pofctku napomenuto, svc raCunskc vrcdno!:iti

,naga predajnika [W),


poja~nnjc flntcnc,
o
radarska povrSina cilja fm 1l,
h. II visina amenc, cilja [m),
Ks kocficijent suma prijcmnika [W/Hzf.
B
propusni opseg prijemnika [Hz f.
I.
tnJa,na du1ina [m ).
Ako uporedimo jednatine 3.14 i 7.50 vidirno da domet
osmauanja ni~koletccSh cilje,a ''i~e ne zavisi samo od predujnc
energijc P, . pojatanja antene G i faktora !;uma prijemnika K..

su zbog ncpoznatih trenutnih kocficijenata rcflcksijc (p i 1p) ""


podruCju b liske okolinc radarskom polo:!aju, samo orijcnt irne i
vazeec za idcalno ravnu rcflcksnu povrsinu (povrsina vode). Da
bismo sc njima Sto viSe pribli~ili, rad11rski polo~aj treba birati na
sto ravnijem podruju. koje mora biti utoliko ravnije ukoliko jc
lalasna dutina kratn i utoliko vece ukoliko jc antena na vcooj
visini. Da bismo bili :.igurni, njih treba. kad god ima vremen:a.
pro\'eriti lctom aviona iii. za ciljeve na moru. priblita\anjcm
broda na uobiajcni nnin.

[298)

1299)

7.2 PROTIVRADARSKO MASKIRANJE

7.2. 1 TEHN ICK I PRINCIPI PROTIVRAOARSKOG


MASKIRANJA

Po,lupci prorivradar.;kog ma;kir:onja po~nari su jos i~ drugog


rata (1 ). Tad:1 su Ncrnci. radi za.Stite. svoje vitalne
objcklc iii markan1ne orijcrllirc izjcdnacavali sa okolinom po
~:~t upcima pasivnog pi'Otivrad~trskog m:skiranja.

~lerodika prorivradar.;kog maskiranja bazira na sledeCim osnov

~'ctskog

U godinama neposrcdno poslc drugog svetskog rata u


vojnim krugovima jc prcovladalo mi~ljcnjc da su pasivnc protiv
radarskc n1cre neadekvatnc i da sc rad rndarskih utcdaja mo~c
l~,k~c i potpunije paralizovati nktivnim protivradarskim mcnuna.
;a to

znafi raznim ometatima.

nim tehnitkim principima:

- promeni radarske vidljivosri objekra o;rnarranJa:


- izboru najpogodnijeg geornerrijkog oblikn objekra osma
tranja;
.
- povct .anju rndarske povrSine ob~ckla osmfltran~a;
- smanjcnju radarskc povr~ine obJCkta osmAtranJa;
- njihovim kombinacijama , i
.
- smanjcnju vidljivosti rad:ua ornctanJCIH .

Radarski uredaji borili su sc protiv aktivn ih prolivrncra

odrcdcnim posrupcima u konslrukciji i merodici obradc signala i


svc vc6m brojem ~to je imalo 7..a poslcdicu S\'e komplikovanijc
~istcmc akt ivnih protivmera .
Sczdcserih godina. a I>O>el>no poslc cehoslovatke krizc.
tokom vijctnamskog rata i nrapsko-iz.raelskih ratova. pa~ivnc
putivradarske mere ponovo ~u dobilc na znaCenju. Njihovc
odlikc - jcftinoCa . efikasnosc. jcdnoswvnost u primcni i univc
zllnost prouzrokovalc su svakim danom sve veCu pl'imcnu nc
samo u ratnim dejstvi1na vet i u odbmmbenim p1iprcmama
zcmljc.
Pnsivno prolivradarsko 1na'>kiranjc. za razljku od aktivnog
prorivradarskog maskiranja. kojc po nacinu. dejstva dolazi u
grupu radar.;kog omeranja. korisri svojsrva radara. cilja i prosrora po kojem se prostirc ;nop i urice na njih rako da sc u
rczulralu osmatranja dobiju pogreSni urisci.
Mcrodi pasivnog prorivradarskog maskiranja l>aziraju se n:r :
- povcCanju radarske vidljivo!tt i (radarske

povr~inc

objckw

o>rnarranja);
- smanjcnj u radarskc vidljivosti (mch1rske povrSinc objckc
osn,atra,ja) ;

- izjcdnaCavanju radarskih povriina svih objckata na pro~coru

osmatranja :

- izboru geomelrijskog ohlika objekra osmarranj:r sa najmanjom reflektivnoSCu:

- uvodenju latnih objckara u prosror osmatranja. i


- poveCanju priguScnja

n~a

trasi rHdarcilj-radar.

13001

7.2.1.1 POVECANJE (SMANJENJE) RAOARSKE VIOUIVOSTI

Sobzirom na 10 da domct radara zavisi od radar.;kc povrline cilja


(pogla,,lje 3.2.1.7). vc~rackim I?Oveeanjcm (smanjcnjcm) radar
ske povrSinc objcklll osmatranJa. moie rnu sc dodehu. u rada~
skorn smislu . veti (rnanji) zna~aj nego slo ga ObJeka~ osmar_ra~J
po prirodi inrn (rabeln 3.2). Tak? 1m~l ibrod oprcmiJen pasrvmn.~
rcflekrorimn mo~c prcdsraviJ all vehk1 brod , npr. razarat (prr
tome moraju bili pasivni rcOcktori nu visini n~dvoda raza~a~a
zbog jed. 7.35~ iii manja vu~cn~ met~ ~lg~vnr!'~utc oprcmiJena
pasivnim rcflcktorima prcdstaviJa..vehkt av1on; th prav~ln~ r_aspo
rcdeni pasivni rcnekrori na zemiJrSiu mogu prcdsr.IJ311 vnalne
objckrc. k:ro Sro su mosrovi. tvornickc zgradc. skladr~la. kolone
vozila i sli~no. Ako se smanji radar.;k:r rcOcksna povrlina. npr.
bombardcm. dobija se urisak lovackog aviona, veliki brod
prcdsravlja mali. a objekri na zemljisru i7jcdnaea,,aju se sa
okolinom.

u radarskonr smislu , objekli kojirna je vcslacki povctana


(smanjena) radarska pov..Sina rcneklllju viSe ("'3'~'jc) dolaz~cc
encrgijc. Poslcdica toga je iii vc6 (m~mji) d?mct all v1Sc (manJC)

intcnzivna slika nrt ckrnnu radarskog pokazvnCa.


Ciljevi u vazdulm
lz jcdnafinc za domet radara u slobodnum Pl'tl,toru:

j(P G' I.'


R;K, r ~s B o.
gdc su: R s domer radara u slobodnonr prosroru (mJ,
o = radar.;ka povrsina ( m' ].
P, s prodajna snaga (W].

(301)

(7.52)

<l;oljine otkrivanja , jednalinc 7.54 i 7.56 prikazane su na dija


~ramu (sl. 7.26) .
Primeri primenc dijagrama na sl. 7.26:
- Ako sc 1cli smnnjiti daljina otkrivanja aviona sa radar
,kom povrSinom o 10 rn'. sa daljinc R = 200 km. na udaljenost
R, = 150 km , onda sc mora radarska povrSina aviona smanjiti sa
prvobitnih lOrn' n3 o 1 co 0.31610 = 3,16 m'.

G ~ pojatanjc antcnc radara,


wlasna dutina radara (m(,
K 1 e faktor ~urn a prijemnika (W/Hz),
8 e propusni opseg prijcmnika (Hz).

), s

K, ratunska konstama - (

)'

4:t k T

vidimo da jc domct mdara direktno proporcionulan l!clvrtom

korenu iz radarskc pOvrSine:

Va

f-

(7 .53)
Ukoliko sc oadarska povrsina cilja promcni sa o na o, =
= Cd, gclc JC C (aktor promene radarskc

~
1-

v
~

povr~inc, koji iznosi:

c > I kod poveeanja.


c < I kod smanjenja.
radarskom urcdaju se prorneni domet na R 1 :

" - .r:-:
R, yu,=
yco=Vofc = R)Tc.
4

..

-,

0)

(7.54)

c= (~')'-

./

vv

pov~onc .

U tom . slu~aju proporcionalnost domcra jcdnaka jc o~mom


korcnu IZ (aktOra promcne radarske povr~inc:

"'

c-

Vo,

(7.55)

u, co=390,2=7.8lm2.
Ciljevi 11a zemlji.ftu

Vc:.

c, = (R,.....-.)'
R- .....a.

- Ako telimo dn povc~amo domet lainog cilja (vazdu!ne


mete) sa radarskom I>OvrSiuom o = 0.2m2 od 40km n:o IOOkm .
njegovu radar!Jk u povrSinu mormno povcCati na:

l>romcnjcna daljina otkrivanj a, prema tome. iznosi:

Kod radara koj i rczultatc O!Jmatranja prikazuju u obliku

(7.56)

lakSu proccnu potrebnog faktora promcne radnr<kc


porSinc o<matranog objekta, zavisno od potrcbnc promcne

[302)

"

o.1 c.o O.IIO= 1m2 .

lcpczc, JCdnaCma domcta mdara prika:wna jc jcdnatinom 7.50.

z.,

U slucaju niskolctcteg aviona na istim udaljenostima njc


gova radarska povrSina mora ~e smanjiti na:

Za . ni>kc dljcvc. tj. za ciljeve koji sc nalazc ispod donjc

Rt. IIUli, ~. = R

7.16. Ztnisnost /td;.IOrll JNOfrl~,t~ rlldDI'Jk~ polrlint: od (>i}n0$1J tt dolwu


otkmwrjll RIR~ 11 - :11 uMMol~t~ nl~'~ (jt-d. 4.43). b- :.a niskolt>tt'it> niJn~
(J<J. 4.4.5}

fz jcdnaCine 7.5-J vidimo da je promena daljinc otkrivanja


iz raktora promcnc rada~ke

v-

pro~rcionnlna etvrtom korenu

R m:.x, i,ki

J....v

promene intenzitct:o slikc. kao sto je kod radara za izvidanje


zcmljista, intenzitct prikazanog signala je u prvoj aproksimaciji
proporcionalan prijcmnom signalu:

,..

1
(~ n)' R'

P G'>.'o=ko
"

!3031

'

(7.57)

gdje je:

k (4n)' R' P,.G' >-'.


. lz jednacin e 7.46 vidi :.c da jc prijemni signal d irektno
za~os.~n od velo6n_e mdarskc povr~in~ objekta O>onatranja. To
z~a.CI,. ak~ se nek1 objckac o:,m:atranJ3 ntl ckrnnu dvnput boljc
v1dt. 1 ~Jegov~ radluska povr~ina dvaput je vc~a. i obratno,
dvaput .1 manJa ako >C dvaput >labijc vidi. pod uslovom da se
oba objekta nahoze na istoj udaljcnosti od rndara.
l~ko postavimo__lSic odn~ kao u prcthodnim sluCajC\'ima.
onda JC p_romen.a pnJemnog sgnala. za,isna od prorncnc radarske povoione objekta osmatranja. jednaka:
P,.,,, "'eo.

(7.58)

Zakljueei dobivcni jednacinama 7.53. 7.56 i 7.58 prva su

osnova za pasivno
niti za
za

pro1ivrada~ko

~isokolcu:Cim

Vc

maskiranjc :

cilje,,irnn trcba radnrsku J>O''rlinu prome-

It-

niskoletc6m c11jcvima trcba radarsku povdinu promeniti

. -

~iljevima

rc.

na povrSini zcmljc (mora) treba radarsku po

vrSmu hnearno promcniti za c.

Ako za primer uzmcmo smanjcnjc domcta za vazdu~n c


vidlji vo~li Ul zcmaljskc ciljcve za 50o/o, ondr;
sc mor~ VISOkolclctc~n avionu rndnr))ki1 povrSina smanjiti 16
puta . .mskoletctcm ::av1onu 256 pu1H, a cilju na zcmlji - samo na
odnosno sn~anjenjc

pOIOVIIlll .

.
U~icaj okol io.'~ odn?.'"o rczol_ucijskc ~clije radara. izr;o~en
Je za~~n os~ u v~h~anc t~r~Jc~'nnog Slgnnl n od U\tkastog, pov~in
skog ah zaprcmmskog cIFl 1 d~lljinc osmatranj a. Prcma jcdna~i
nama 3.20. 3.21 i 3.22 ta zavisnost jc:
I',,.,; ex R"
I . Oc-

za wckasti cilj:

za povrSinski cilj:
za 2.;'\preminski cilj :

1
pJlq,
',.oc -RKo('
I

pPf'IJ OC R1 , Ou
I

P"''' oc. Rl . o..

(7.59)

Odnosi l)rikazani jedn. 7.59 ko ristc sc za odrcdivanjc


\'idljivosti ciljcva na povrSini . odnosno z.apacmini osmatr:mja. l C
' u druga osnova za pasivno protivradorsko maskiranjc.
Prema navcdenom vidimo da jc rclativno jcdnostavno
maskirati objektc na zemljiStu (povr~ini mora). a dn jc veoma
tesko maskirati objckte u vazduhu. po>cbno niskolete~c ciljevc.
To je razJog ogromnih napora u isttativanjirnn na podrutju
' manjcnja radarske povoiinc letclice, ne samo u primcni pogod
nog antiradarskog sloja vcf i u izboru takvog gcoonctrijskog
oblika konstrukcije i takvih konstrukthnih materijala kod kojih
JC radarska povrSina cilja najmanja.
7.2.1.2 GEOME'rRIJSKI OBLIK OBJEKTA OSMATRANJA

lz izlofenog videli smo da radarska povrSina objekta osmatranja


ama vaZnu ulogu u otkriv:!nju ciljn po domctu i po intcnzitctu
primljenog signala.
Kako radarskn povdina objckt:. o~mntranja zavisi zapravo
od njegovih geometrijskih oblik;o i ugla pod kojim se osmatra,
nutno je, sa stanoviSta protivmdarskog maskirnnja. za sve
objekte koji ~e biti cilj radarskog osmatranja povcsti strogo
rauna o njihovom obliku. S obz.irom no to da ::,C radari kori::,tC
z.a sve vrste osmat ranja. objckti O!>matranja nisu vi~e ~uno
avioni, brodovi niti raketc. nego i razna borbcna i ncborbcna
vozi1a. ljudstvo. vatreni polotaji. o tvorcna i z.::ttvorcna skladigtu,
kontej neri. tvornice. moMovi. komunikacijc. i ))1. Sa stnnovi~ta
protivradarskog maskiranja veoma jc korisno vc~ z.a vremc
onstrukcije objckta izabrati takvu kompoziciju gcornctrijskih
oblika i takvu strukturu povrSinc kojn tc dati:
- minimalnu r~1darsku povr~inu za objck tc osmatnanja koji
se moraju otkrivati na Sto manjoj udaljcnosti;
- uvec;onu radarsku povr~inu zn objcktc osmrotrunj;o koji sc
moraju ot krivati na ~to veCoj uclaljcnosti;
- proseCnu radarsku povrinu zaobjcktc osmiunmjn koji sc
moraju uklopiti u okol inu.
UveCanje radarskc povrinc postifc sc pl'imcnom visoko
rcflcktirajuCih oblika u saonoon gcoonctrijskoon obliku objckt:o
osmatranja iii pasivnih reflcktom n A objcktu osmnt ranja iii u
njemu.
Smanjc n jc radarskc povr~inc po>tite sc:
- izborom takvog geomctrijskog oblika eija jc rcflektivnost
u pravcu osmatranja minimal na~

(3051

- time ~to iz konstrukcije mora biti iskljutcno ~ve Sto


obrazujc dvostrane iii trostrane ugaone rcflektore. Sto zna~i da
se pov"inc nc meju seti pod uglom 90. 6(), 45 i 3():
- whom obradom spoljnih povrlina da na njima dolazi iii
do Sto vcb:g priguSenja iti do ~to ve~cg rasprlcnja upadnog
radarskog tnlasa. ukljutujuCi i primenu prigu~nih slojcva.
Najvik primenjivan oblik. koji ima tcorctski najmanju
radarsku povriinu. jeste beskonafni konus, osvctljcn u pravcu
vrha. Zbog toga je vrh savremcnih rakew, a poscbno kod
intcrkontincntalnih u obliku konusa.
U tabcli 7.I prikazani su izrazi prcma kojima sc rno~c
iuafunat i radarska povrina za jcdnostavnijc oblikc u pravcu
maksimalnc rcflcksijc.
lz jcdna~in a navcdcnih u tabcli 7. 1 vidirno dn jc rnclarska
povrina jcdnoswvnijih oblika, iZ"uzcv kugle ko d a .,_ ), i bcskona~nog konus:~ znvis n a od talasnc du~inc. i to tako Sto ~a
sma njcnjcm t<.1l asnc d u 1inc radara kojim sc oblik osvctljnvn ras t e.
Rcnlni ciljevi su. u sustini. sastavljeni iz clcmcnwrnih geornctrijskih oblika. lako gcometrijskim oblicima raste radarska povr5ina. i rcalnim ciljcvima raste radarska porlina proporcionalno
smanjcnju talasnc dutinc radara kojim se ti ciljevi osvelljavaju.
Kako <e na realnom cilju nalari viSe porlina. dctalja. i sl..
koji obrazuju izrazitc reflcktore. njihov znaaj u ukupnoj
radarskoj povr5ini cilja. sa smanjcnjem talasnc du!inc r as 1e
svc do te mere da oni obrazuju izrazitc centre rcnck~ijc blcSrc~c tn~kC. po kojima se cilj nc samo dobro otkriva vee i
prcpoznajc. Oni obrazuju radarski potpis cilja.
Knkav je uticaj oblika i talasnc dufinc na radarsku (XWriinu
najboljc vidimo iz uporcdnog prcglcda radarskih povr5ina clcmcncarnih oblika istih dimcnzij a i kod razli~iti h tnlasnih du~ina.
koji jc pdknzun "'' sl. 7.26.

lz podawka sa sl. 7.27 vidi se da vee mala ncjcdnakomcrnost


u obliku mo~c prouzrokovati znaC.:"'tjan izvor rcncksijc. Pri tome
znatno viSe doprinosc povr~i nc koje obrazuju dvostranc iii
rrostranc ug:oonc rcncktorc od zaobljcnih povr5ina.
lz iznctog moU:mo konstatirati da jc uticaj gcomctrijskog
oblika cilja prcsudan za njegovu radarsku vidljivOSI ida je lakSe
tokom konstrukcijc budureg objekta osmatranja - cilja odabrati
takav gcomctrijski oblik kod kojcg re radar>ka pov~ina biti
minimalna i bcz izrazitih bl~teah tafuka . ncgo kasnijc. kod
gotovog cilja, prcduzimati korektivne mere za njeno m:mjcnjc.

(3061

JEDNACINE ZA ~RORACUN MAKSIMALNE RADARSKE ~OVRSINE


JEDNOSTAVNIJIH GEOMETRIISKIH ODLIKN

T:attcl:a /. 1
Geometrijski obM.
sa naeinol'tl OS\CI~
ljavanja

Radarsta pomina o
(u ma.ksimumu rdld.sije)

..rcra i polu-ifcm

-Q -

r-(15>
I

, aljak i
polunljak

OS\'CIIjnvnnja

l6 :t

.
EJ'
-

Kod: 9=2

2 ;t

o=-:-df

'

kod normalnog OS\ttlja.. anJa

ra' n:a pklot;

a: b'
pm,ougaonjk: o=4:c - r -

L{Q-

o = 4n -

h 'adr:.u:

plnt:t

>.'

kod normalnog osvctljl-vMjn

(D~-

o=

......'

,.Q-

),'

l..lts~a

-_._

ug_l~1

144 )"e ~II

bcskomlni konus

okrugl~

o =Jta

o na 2 tg:o.

<

..1- .... -1

acl.

nezavisno od

1\onu..

Kod: a ,..A

d\'(hlr.itlll
ur,.mol

o=

- ' -
'

(307(

4 JT' a~

Saa:-h:
).'

~ k\~dratnim

rrourani upomk

(1 ',"<- r=<I=:

b)

'<"

-::~

3. J..l

c) sa zaokruicnim strunicama

,L ../

--

16 ".a'
3 ),!

..

..

trooglim stranicama
.a. :t. a

i IV. '/

$a

srrnnicama
12:t a'

l<4nl~.....
-

.'
.J-'''

- ,;..._
,.

Qt.,:

1
6911tn

- primcn:' ~irokopojasni h poja~avn~,n - rctranslatora signala

na objckiU oo.;matranja .
Prilikom prirncnc pasivnih rcflektora nikad nc treba smetnuti s uma da !)C njihova karaktcrislika rcncktov,tnog zraCenja
razlikuje i od vi'>IC do vrs1e reOcktora. i od cilja. tc da jc njihova
radarska pov~ina .t:avisna od talasnc dutinc i pra\'ca osvetljavalr U56 lfl
lt tl95S J

~j

meoo..l
t. 50HOO rrl

nje u okolinu i tako ostvare efekti maskiranja :


- da se gcomelrijski pravilnim u\'ccavanjcm jednolitne
radarske pov~ine <imuliraju neposlojcci objckli. i
- da se latnim radarskim ciljcvima fizitki malih dimcnzija
(bespilo1nc lelclicc. projcklili. mamci) daju radarske povr.iine
ciljeva koji sc tclc simulirali .
U osnovi postojc dva naCina ovog pc.wetnnja:
- primcnn pw,ivnih rcflek tora aznih ohlikn. i

l..SU rrl

17.92$,.,

Jt

ZS1J27 rrl

" tQ)S.x:IIM'

1~

l1a"'

u . . "'

nja. Tcorctskc o::,nO\'C , razrada na\'Cd em'h mh.Jna

d"
sa Jagra
mima radarskc povr~inc. z.avisno od pravca osvctljavanja. prikazana jc u knjizi Protivclcktronska dcj"tvn. A. Ruzingnr. VIZ,
1979. godinc.
S obzirom nu to da su pasivni rcflcktori jcdan od najviSe
primcnjivanih metoda z.a poveC.anjc radiuskc povrSinc. i da sc
mogu izradi ti iz pl'i ru~nog materijala, njihovn radarska povrina.
zavisno od oblika. dimcnzije i talasne dufinc prikazana je u
labcli 7.2.
7.2. 1.4 METODI SMANJENJA RADARSKE POVRSINE

Me1ode povceanja radarske povrSine imaju sledeee namcnc:


- da se ,!'arcijalnim povrsi.nskim "''ecanjem jednolitne rc
Oek>nc povrs111e zemiJsnoh obJekau. kao s1o su jezcra. CC>IC.
ncrodromskc poletnoslctnc staz.c. i sl. . postigne njihovo utapa

U prclhodnim poglavljima videli smo da jc radarska vidljivosl


objekala osmarranja zavisna od njihovc radar.kc povr5ine. pa jc
zato jcdnu od najvatnijih metoda c1cktronskih protivdejstava u
borbi sa rad;uskim urcdajima smanjivnnjc radarske povr~inc
objekata osnHHnmj~1. Zbog tog velikog znn~njn nldarske povrSinc
razumljivn su nasl ojtmjn Siron'l svcta da sc pronudc jcdnostavan
i jeftin metod ~manjenja . Vojnifki zn:1faj najbolje ilustrujc
direkliva RV SAD. broj AFS TOO 71- 15 iz 1971. kojom sc
razrada mctodn za ~manjcnjc radarskc pov~inc objckta osmatra
nja smarra osnovnim zada1kom iz podru~ja clekrronskih prolivdejslava 193). kao i brojcanosl mc1oda i pa1cnata koji su u
neprckidnom porastu.
Prcma podacima iz srrane lilcralurc (10. 142). radarska
povr5ina novo~ >lralcgijskog bombardcra SAD B-IB je tom'.
slo jc izmcdu 5 i 10 pula manjc od sadaSnjih B-52 i B-47. Za novi

(308)

(30<J)

l
4

stt!m'!
2$lJ21M1

)=

l1U)t ,.,

.J...---J '~ 1S0'1964,.,.,

Sl, 7.27. Uporetlni piY!gh:tl vrcdno.w' rmlt~rskt! powlim~ d.-mt:JtUmrill ohlikn a


tllmtlf:ifr' tlnte JUt slid; talasm dttlillf'.' I IOcm: 2 J em: 3 = 1tm; 4 ..., O.S c11;,

7.2.1.3 METODE POVECANJA RADARSKE POVRSINE

ZAVIS'IOST RADARSKE POVRSINE PASIVNIII REFLEKTORA OD


OBLIKA. DIMENZUA I TALASNE OU:l.INF.

/.AV1SN0~1 RADARSKE POVR$1NE PASIVNIH REFLEKTORA OD


OBLIIV\. DlMENZIJA I TALASNE DUZINE

Tnbcla 7.2n

- ~:ta'
ImlJ
o:

"'::;

"'0

), )em)
3

1.5

HI

(m)

12:ta'
).'

(m'J

10

I.S

0.75

a (mJ

0.1

44.61l

11 .17

2.7'1

1.0

!1.25 I

0.1

67

16.7

4.18

I.S l

0.37

11.2

714.9

178.7

44.7

16,1

4.02

0.2

1072

2()1ol

67

24.1

6.03

11.4

11.4 10 1

2.8610'

715

257

1>1.3

0.4

17.1 10'

4U9

1072

3S6

96.5

0.6

57.9 10'

14.510'

3.610'

1302

:u.s

0.6

85. 101

21.7 tO'

5428

19;.1

-18.'!

o.~

1g.) 10'

45.7 10'

II . .& 10'

411K

1029

o.s

27 10'

68.610'

:!0.7 10'

6176

1544

44,6 10'

11.1 10'

2.7910'

1.0 10'

l..SI tO'

67 10'

16.7 10'

41.8 10'

15 10'

3770

1.5

22.6

10~

56.5 10'

14.1 10'

5.111< 10'

1.21 10'

1.5

33.9 10'

114.8 10'

21.210'

76.310'

19 10'

71.510~

17 .810'

44.610'

16.0 10'

4.0 10'

10.1

ur

26.8 10'

67. 10'

24_.110'

60.310'

bombardcr - lc1ctc kril<> ATB (Advanced Technology 13ombcr


- bombardcr nove lChnologijc). isti izvor prcdvida radarsku
~>Ov~inu mnnju od 5m 2 Amcril ki avion F-15, zahvnljujuCi
kv~1dnt1nim usisnicima irna vctu radarsku povrSinu od F'-18. koj i
imn k1u~nc usisnikc. Prcma pisanju holandskc ~wmpc ... u
H olnndiji su izvcdcni pokusi sa prvim NATO-ovim avionom,
op1cmljcnim aktivnim i pasivnim sistcmima zn smanjcnjc rnchtr

skc vidljivosli. To jc avion FOKKER F-27. oprcmljcn si<lcmom


firmc Lora! Elcclronicc Sisccms. SAD . koji mote polpuno
ncstati sa radar~kih ckrana. Avion jc dobio popularan naziv
.avion duh.
REVUE

).)em]
0.75

II

.r;g

Ch

"'
"'0

::;

Tahcta 7.2b

I''TER~ATIONALE

DE DEFENCE. 7/l'l!l-l. >tr

Eltf'OMIC' Warfar~. l1197S (str. 81)

(310)

m.

Na novinskim ~wpcinu. n i u Sl!ufnim .kr~~g?vima .. p~v~ ..


meno sc pojavljuju scnz:lcionalnc vesu o ?'nev1dlpv~~n av1on111~(l,
brodovima iii rakctnmu. 0 tome. knk? JC nC~IdiJIVOSt poshg
nuta ncma ni govora. to jc i log1l:no '. r?-zun~IJIV~.
...
. .
Istina jc vcrovatno ncgdc na sr_cduu. Pozn.aum r~1cto~mhl_ll
savremcnoj tchnologiji s man j c n. JC rada~~a potpiS. ~~~n~ J~
domet otkrivanjn smanjcn sn svtm posled1cama po borbcnc
sisteme koji s.c slufc radarima.
-..
_ .
. .
u poglavlju 7.2.1.1 (jcdnatinc 7.?>- 7.~6t 7.58) v1dell ~o
da uticaj radaf)kc ~vrlin.e o za ctiJCVC na razmm vtsmsknn
nivoima nijc jcdnak a azn~a:
- za visokolctctc ciljevc ex

fa.

(311)

LAVISNOSr Ri\O:'RSKE POVRSINE PASIVNIH REFUl KTORA 00


OBLIKA. DIMENZIJA I TALASNE DUZINE
T bd 12
. c

-"_.
"'

o=

4:ta

(m'J
31.'

fJl'l:t'

fm'J

ukljucuju svc tchnickc mogucnosai - od izbora najpogodnijcg


geometrijskog oblika lcaelicc. prcko vrste. sasaava i obradc
>roljnih poovrSina do primcne visokoefikasnih radarsko-prigu
Snih slojeva iii premaza.
- prckrivanjc ciljcva (lclclicc. tenkovi. brodovi. specijalni
aransponcri. lanscri i sl.) kada nisu u funkciji posebnim proaivra
darskim maskirnim mrct:lma. i
- kad god jc moguce korislc sc prirodne maskc. neosvcl
ljcna i ncvidljiva podrucja radara i refleksnc specificnosti okoli
ne.

.(emf
0.75

1,5

nct,~ui "l<)
10

od
),

(ml
0.1

7,44

1,86

0.465

0.167

O.().ll ~

0.0.114

0.2

119

29.8

7.45

2.68

0.67

0.125

0.4

ICJ06

476.6

119

42

10,7

0,5

0.6

9652

3213

603

217

54

1.13

0.8

JO.S 10'

7625

ICJ06

686

171

2.01

74,5 10'

18,610'

4654

1675

418

3,14

37.7 10.

94.2 10'

2.3.5 10~

8478

2120

7.06

ll.9101

29.8 10'

74.510'

26.810'

6700

12,5

VO.

- z.a

niskolclc~e ciljeve

- Z:.l

ciljcvc na zcmlji o.

oc

lz navcdcnog iskristalizirani su sledeCi skupovi metoda:


:: mc~odc z.a smanjenje radarske povrinc objckatu nn
ZCI~l.IJI , ko~c. u_gi:IV~Om, ?~zir~ju n_a izboru pogodnc gcomcuijc
ObJckata 1 pnmcm rachopnguSmh premaza iii mrcta niskc
ra~arsk.e. rcflck1ivnos1i ..

Pri .orne se r:ozlikuju mere kojc sc


pr!mcn!"!" kod pokrclnoh colleva: npr .. acnkova od mcrn kojc sc
pnmCOJUJU na ncpokret~!m c_IJCVIma. kao Sto su npr . ~kludi)ta:
- mctodc za sm~~JIVanJe r~~arske povrSinc lctclica. kojc
zbo~

letelica mofc biti izlofcnn i u niskom letu), u isto vrcntc

po1rcba za ' 'chkm koefia1en1om smanjcnja (jcr svaka

(3121

Tokom godina razvijen jc vcCi broj mcaoda. od racunskih

do cksperimcntalnih. za utvrdivanje 1adarske vidljivosti cilja i


njcgovih blcStceih w~aka. Koristc sc metodi elektromagnct
skog modcliranju stt vcrifikncijom na stv:unom cilj u. Kao vunrcdna pomoC koristc sc ~tmlizn

lOri raclarskc povrSinc (npr. ,


analizaaor 2084. Iinne S<icnaific
Aitanta). koji prikazuju polo
zaj i ja6nu oblcSicCC Wkc.
Oaljni poslupak u climiniranju
tako utvrdenc blcSicte aaCkc
jeste iii u promcnama oblika
konstrukcije iii u promcni kons
trukaivnih matcrijala. Ako. pak.
to ne ide iii sc nc mote iZ\'CSti iz

l
l

opravdanih mzloga. onda sc aa

mesta prekrivHju rada~kirn pri-

guSnim materijalom u obliku st. 7.18. Sidra inora ,.b/f!_ft4"bh wtn


bojc iii slojeva. Na ~1. 7.28 na
ka ler~lic~
znatene su gl~wnc blc~tc<!c la~ke na letclici. lzvol'i blcStc<!ih Hl~aka na letilici jcsu : rubovi .
sastavi pl<>ha pod uglom. ruhovi , k rilca i zakrilca, svi nosai.
naorui.anjc, i sl.

Kod oklopnih voziln (tcnkovi. aransporaeri. samohodna


orudja) postoji mn~avo ravnih i oblih ploha koje sc scku pod
pogodnim uglom i obraLUju rcfickaorc. Ako se nc mogu kons
trukcijom izbe<!i. onda se prckrivaju radarskin1 priguSnim matcri

jalom u obliku sloja iii bojenjem. Na sl. 7.29 naznatcni su glavni


sektori reneksijc nn acnku. Tcnk arcba analiziraai sa prcdnje.
zadnjc. gornje i sa boCnih sarana.

13131

7.2.1.5 PROT!VRAOARSKE MASKl RN E MREZE

U ratnim dej~tvirna postoji vi~e aktivnosti u kojirna u~estvuju


znmn~ snage . srcdstva ~atne tehnike i Ciji raspored i brojnost
moraJu. ostau_ ncp~znamca za protlvnika sve do zapoC.i njanja
borbemh aku vnosu. Ta kve aktivnosti su, na primer: siste m
odbrane. konccntracije snage za napad , pripreme za nasilne
prelaze reka. i sl.

:1psorbira na medusloju. reflektujc na meta~noj foliji. ponovo


apsorbin\ i rasprSujc u prostor pod drugm1 pravccm zbog
z:1koScnosti. Manji dco e ne rg ije prolazi. reflektujc se od cilja i
vraCa na mreZu . ode sc~ zbog dvostrukosti mre!e ponovo p rigu
!uje i rcOektuje~ Samo mali deo cnergije koja mote proci
Bl.ISl<O C

.
Sl. 7.29. Skica glwmih sck10ra rcfleksl}'t lt''lk(l

l ako se pri izvodcnju tih aktivnosti koriste prirodni zakloni


i smanjen:1 >>vidljivost za sve senz:ore osmatranja, savremeni
sistemi iz:vidanja tc aktivnost i uspeSno olkrivaj u. uglavnom zbog
velike koncentracijc SRT i ljudslvll.
Za prikrivanjc takvih aktivnosti od radarskih siste ma iZ\'ida
nja, posebno od visokorczolucijsk ih radara sa sintctiCnom ;lnte
nom (RSA) korisl c sc protivradarske maskimc rnrcZc, koj i ma se
prikrivaju ncdovoljno zasticena iii veca grupacija SRT i ljuds1vo.
Pro tivradarskc maskirne mreZe razvijaju sc vee dv::tdesetak
godi na na i nterfcrcncionom iii apsorpcionom pri!dpu. Pri tome
su sva reenja uglavnom hila teSka i nezgodna za primenu , a zbog
nezs_~:apnosli i njih je tr~hnlo maski mti. Zadnjih dcsct godina
raZVIJCn~ su. lagane prollvradarske mtczc (oko 250-350glm' ).
kod kOJth Je radarska reflektlvnost uvck ista i svedena na
renektivnost okoline. Ada ne bi trcbalo i nju maskirali. to prvi
slojevi maskiraju u optiCko rn i b liskom I C podruCju.
Kontrolirana reflektivnost izvedcna jc principom >)klopke
za elektromagnetske talase i radarskim apsorpcionim slojcrn.
Skica prcscka ma terijala ta kve mrczc firmc DIABBARRA
CUDA prikazana jc na sl. 7 .30.
l z osnovnog matetijala izraduje se maskirna mrc~a takp da
sc do polovi ne izsecaj u krufni otvori i povijaju sc na obe strane
(oblik dvostruke faluzinc). Princip sma nje nja rcflcklivnosli pri
kazan je na sl. 7.3 1. Vidimo da se deo dolazeee c nc rgijc radara

(314]

usmcmva se nat rag prema radaru. Ova vrsta mre~c zavisna je od


talasne d uZinc toliko koliko jc zavisan apsorpcioni sloj. Protivra~
darska mre~a firme DiabBa rracuda pos1ize priguscnje od 12 dB
u podrucju o d 1- !0 cm.

Sf. 7.31. Princip $t1Umjenja radar.fkc n:flektiwtOJti: (a) be: maJkime mrde; (b)
sa maskimom mretom

SliCna protivradarska maskirna. mre~a jc~tc mreZa firt!le


ELTRO G .m .b. H , koja dobro p n gu!uJC u tstom podr~tCJlL
Sastoji se o d (sl. 7.32) najlonske mrcte. ~ao osnove na kOJU. se
postavljaju vi~eslojni kombmovan~ pngusm el?_mentl .razh~tuh
oblika. Kod njih je , zbog kontrohrane reflckSIJe. prvt siOJ do
objekta mask iranja metal ni.

(315]

Rnznmk izmcdu priguSivaCa b ira sc izmcdu 0.1 do 1 ). a


tolikc ~u i njiho\c dimcnzijc. PriguSenjc ma~kirnc mrclc nc

zavisi mo od prigu>nih slojeva ec i od natina potavljanJa (sl.


7.31b c). Uobitajeno je postavljanje maskirnc mre!c na oko 5

STVA. VIZ. 1979. A . R:wingar. ('


Koliki sc znataj u svctu prido daje maskirnim matcrijnlima \idi

!:10

se i iz toga da od 1978-1979. u ~
Londonu izlazi godi~nji preglcd
uredaja borbcne podr>kc (JANE'S ..,
I
COMB AT SUPPORT !!QU IP
ME!\'T) u koje spadaju ma,kirne
mrete. laXni ciljevi i dimna ~red o
Mva.

I I
I

"' :---'

,.....

A l<m]-

Sl. 7,3.J. Prig11JC


nje maskimt" mf'f
!t~: '' - j(!tlnog WI
gll{i\'tlfil (mahl

<

SJ. 131. Promnulonko mJklmo mr<'f11: a - r:g/~d; b - jt-dnosiOJnl lJbhk:


dnnlopti obltk

do 20cm od objekta maskirnnja. cimc

>C

mwn jr kod ).
=J.JScml: b mrdo sa tilt' pn
guiimfo na ra:n i m wlnf]ntOfl/ltltt
(/ = SCM.l'IO~nt.

J lOmtl

zbog klopkc za

clckrromagncbkc talaM: i oblika priguSivaCa profirujc frckvcntni

opscg. Na ;1. 7.33 prikazano jc priguscnjc

prigu~ivab

i njihovc

kombin~1cijc u mask irnoj mrcii na razli~ilim udaljcnoMima od

objcklll maskiranja.
.
Pro!i~radn rskc m_askirnc rnrc~c ovc vrstc sn i~~vaju rcflc k
t1vnost calJH 1w ~~rlckll\'nost_.ok~linc. No, njima ncdostajc druga
ko mpo ucn tn kOJU _ycgctaC&Ja un a - kompo nc nta l)oplc rove
pro mc nc f1ck v~tlCIJC rcOc ktovanog signr1la (vid i poglavlje

3.2. 1.3} zt>os s11nog pomcranj a lista iii larica vcscwcijc pod
uticajcm v~ll'a iii tcrmi~kih struja nja.
Novo~no.

a mc riCke p rot ivradarske maskirnc mrc~c imaju


oslv~rcnu . Do_PIC~?"" Ja~~npon~~tu ugradnjom pasivnih d ipola.
razmh dutma 1 OnJCnt::tCIJa. koJ se pod vazduSnim :!ttruj:lnjem
lagano nji~u i time simuliraju Doplerovu promenu .
.
Vi~ o radarskim priguSnim materijalima i mnskirnim mrc

7.2.1.6 PRIRUCNA SREDSTV1\ ZA PROTIVRAOARSKO MA


SKIRANJE

Ccsto mofemo biti u prilici d:t nc u~polafcmo profcsio nalnim


pro tivradarskim maski rnim malc rijalom. Tada se mogu, zbog
nuZdc. ko d stili i priru~ni matcrijali. Kako o ni ne ~tite u optil!ko m
i tcrmi~kom podruCj u. mo raju se ko ristili o ni priruCni matc rijali

iz rabcle 7.3. koji su sadr1.nni i u okolini maskirnog objek ln. U


protivnom, imamo dcmaskirujuti efekat.
Prirunim matcrijolimu pokrivamo objekal iii stvaramo
zaklone u verovatnim pr:wcima o~marranja.
Orijentaciona vrcdn~l priguScnja nckih priruCnih matcri~

t.ma mote sc naci u knjizi PROTIVELEKTRONSKA DEJ

jala na frckvenciji od 9 Gllz. pri osvcrljavanju pod pra im


uglom. prikazana je u tabcli 7.3.

(316]

(317]

T:.hcla 7.J

Prigld<nJ<(dB(

Vrsl;a m:llerijata

'

0~0

1\ eri~ deb. 20 mm
hr .l~to\'a daska. 25 mm

5
8

4,4
10.4

Sljun:~k. suhi

'ljunak. vlatni
fini pcs~tk, suhi

fini pcllt~k. \'la!ni

12.2
7

tuc:mik,:-uhi
lucanik, \'latni

1.2
4.6
15.2
J2.S
17

LfO\ na lepenka. 1 s~j

l.rO\n.a kpenk.a. 3 sloja


ncp. o,;uhi
sakwutplob. suha
.)l;klontlpb.."a, vW:na

bofa, AI bronca. I s&oj


boJa. AI bronca. 3 sloja
d~limiCno obojcno (30%)
"" 3 "IOj(t AI broncc

M
10

Oeito je da u tabcli nisu svi rnatcrijali koji se mogu na~i m1


tcrcnu. Ali podaci iz tabclc mogu dobro poslu!iti kao mcrilo za
izl>or slitnih vrsta.

Razna S:ttorska krila. tebad. klasicnc maskirnc mrdc. i <1..


potpuno su providni za radarske zrake. pa ih ncma >rnisla
koristiti za maskiranjc. izuzcv kao nosioca za odabrani priru~ni
mntcrijal.

- smanjcnja dometa iii prekida na radiorclejnoj trasi na


osnovu uvodcnja vclikog prigu5enja u trasu:
- skrctanja s.movodenih ul>ojnih srcdstava. odnosno njiho,og odvodcnja s:o cilja na osnovi radarske pov~inc i brzine:
- simuhocija Doplerovog cfckta vcgctacijskog pokrova na
maskirnim mrcfam:1.

Univerzalnost pasivnih dipola proirila jc njihovo koristenje


sa aviona. hclikoptcra i bcspilmnih lccelica na povr~inske plovne

objckte, pa Su eak dovedeni u prvc borbenc rcdove kao zastita


orudja sa ubacnom putanjom (pogl. 7.2.5).

a) R eflek tivni pasivni dipoli


Pasivni dipoli. ako su pode5eni na talasnu dutinu radara
protiv kojcg sc primenjuju. predstavljaju u clcktriCnom smislu
polutalasne dipole dutine I =

koji se, ako sc nalaze u zoni

))osvclljavnnj" radarskim snopom, pobuduju i tako postaju


intenzivni sckundami izvori elcktromagnctskc cncgijc.
.
O<l bi sc postigao maksimalni crckat rczonancijc. uvek se
bira dutina pasivnog dipola krata od polovinc talasnc dutine na
kojoj mora biti cfikasan. Koeficijent skra6cnja k zavisi od
dcbljine dipola i iznosi:

=i-

0.95,

gdc su: I= dulinu dipola u [m],

A= wlasna dutina radara u (m) .


7.2. 1.7 TEIINICKE OSNOVE

I'AS I VNI~I

DIPOLA

Danasnjim pasivnim dipolima mogu se postiCi sledcti efckti:


- prikrivanja ciljcva u vazduhu na osnovu povccanja radar
~kc

rcfleklivnosti pros1ora:

- stvaranja latnih ciljcva na osnovu oblatiC..1 pasivnih dipo


Ia. koji simuliraju latni cilj u vazduhu iii na moru:
smanjenja domcta radara na osnovu povctanja priguscnja
pro~lora

na trasi radar-cilj ;
13181

Korigovnnn dufina pasivnog dipola iznosi:

I = 0.4751. lrn).

(7.60)

U pr:oksi sc trake retu sa malim odstupanjcm u dutini ( 5


+ 10%). To od>tupanjc unckoliko smanjujc cfikasnost njihove
refleksije, ali je taj nedostatak nadoknadcn vcoom frckventnom
~irokopojasnoStu. Tako secene trake mogu sc primcnjivati i kod
radara kod kojih sc radne frekvencije razlikuju i za + IO'l'o.
Da bi sc rnogla odrcditi potrebni.l kolit ina pasivnih dipola.

(319)

clovoljna za prikrivanjc proizvoljnog objekla odrcdcnc rad;uskc


povr!inc. mora sc Mjprc odrediti radarska povrsina pojcdina
nog d ipola.
Radarska povr!ina jednog pasivnog dipola. proizvoljno
orijcntisanog 11 prostoru. prikazana jc izrazom :
0

0.861.' cos'

e.

(7.61)

ugaO iz.medu normale na pasivni dipol i pra\'Ca

gdc jc 9

dolt~zc~cg snop<~ (sl. 7.34).

oo

Maksimnlnn vrednost postiZe se kada jc 9 0. jcr jc cos


I. i iznosi:

Om_,=0.86 A2

e 90

vrednost rada~kc. povr~nc j c 0. PoSt~ sc


prilikom izbncivanjn u .rrost?r dtpoh haou~''?. raspocduJu t~
odnosu na pravac osvetlJavanJa, na osnovu teOt'IJC vcrovatnotc 1
prakti~n ih mercnja dobivena jc prosetna vrcdnost radnrskc
Pri uglu

povrsinc jcclnog dipola o. iz oblaka pasivnih dipola:


ru11nski : o,1 = 0.17 1-2
cmpiri~ki: o, - (0. 11 + 0.18) J.' .

U praksi jc

uobi~ajeno

~de su: n_ = minimalni broj dipoln [kom),

o,. = radarska povr~ina cilja koji se prikriva u [m' ).


). .!'' talasna du1ina radara u [m].
Pasivni dipoli izbacuju se poscbnim urcdajima. pirotchni~
L.im izbad"atima. rnkctama. minama iii granatama. Kod sv1h
naCina dolazi u momentu i.z.baci
v:mja do -dinamicnog udara i
zbog njega do ostecenja izvcsnog broja dipola kidanjcon iii
savijanjcm. ~to predstavlja gubi
tak u ukupnoj radarskoj povr~ini oblaka. Drugi gubitak su
'il. 7.34. Geomt~rija OJV4'tlfrualljtJ
dipoli
koji u oblaku ostaju slcp
J}ll$illnOg tliJHiftl
ljcni ~ oni, s jedne stranc , snut
njuju ukupnu raclarsku povrinu oblaka,. a s drug~ ..zbog v~(!c
hrzine padanja ntzvla~c" obl~lk. na veC1 prost~r . time. opct:
smanjuju njcgovu rndarsku povrmu. Zbog t1h uucaJa se u praksa
potreban minimalni broj pn~ivnih dipola u oblaku uveCa za 100
+ 50% .
Oefinitivan oblik jcdna~inc (7.66) za b roj dipola u oblaku
)C:

koristenjc:

""=0.15 ).' .

(7.63)

Ukupna prosccna radarska povrSina oblaka o.,... formiranog


od n pasivnih dipola, jcste zbir pro~nih radarskih povr!ina
pojcdinih pnsimih dipola:

(7.64)
1

J\ko sc oblakom pasivnih diJ>?Ia teli maskinui . (prikriti)


stvttrni cilj , prosc~na radcuska povrSma ~bl~tkn mo~ ~,, , , nHJma
njc tolikn kolika jc radarska povrSina pnknv:m()g C1lp.
(7.65)
U oblnku sc nalaz.i minimalan broj pasivnih dipoln kadu su
obc radarskc povr~ine jednakc. Ko riste6 rcladjc (7 .63 do 7 .65)
dobijamo minimnlan broj dipola u oblaku:

(7.66)

[320)

n a (2 + 1.5) o.~~~l.' [kom).

(7.67)

gde su: o..,. = radarska po'rSinn cilja ~oji ~ prikriva u. [n~') . .


1. = talasna dut ina radnra protlv kOJCg se vd1 pnknvanJe

u [m).

Pasi,,ni dipoli iz.bacuju se iz aviona auwmatsk1. u potrebnm~


vremenskim razam1cinu i u pnketima koji sadrie potrc~an ~fOJ
dipola. Vazdu~na ~trujanJn .rasturc dipo~~ po prostoru 1. om ~:1

vrlo kratko vremc fonmraJU oblak kOJI. a~o ne~la mkakv~h


drugih strujanj:1 , poolngano J)ada kn_ zcn~IJI. Brz1~a t?adtm~a
dipola z.avisi od njihovc tef.inc. acrodmam1f nog obhka 1 SHlllJU
atmosfcre .
..
Pasivni dipoli koji su sc koristili u drug~m svcts~om ra~u b~h
su izradeni iz aluminijske folijc. Zbog ~elallvno vchkc tefmc !c
i njihova brlinn p~dnnja biln. vclika 1 u m1r'!OJ atmo~fen .JC
iznosila oko 30 do 60 m/mm . Zbog toga JC smetnJ a bla
kratko trajna .
Oanas sc pasivni dipoli izraduju iz aluminijskc. folijc (~~b
ljine 0.0125 mm. Sirinc 0.25 do 0 , IS mm). bronzane iice (~ebiJ>nC
0 .0'.5 mm) i poliestcrskog iii staklenog vlakna mctahznanog

(32 1)

srebrorn. aluminijumom iii cinkom. Dcbljina vlaknn jc ,randardi


zovana na 0.025 i 0,0125 mm. dok jc dcbljina rncwliziranog sloja
oko 0,0025 mm.
Brzimt padanja savrcmcnih pasivnih dipola zavisi od materi

jala izmde. poosebno od debljinc mclaliziranog sloja. Na slici


7.35 prikazana je zavisnosl brzinc padanja od vr..1e pasivnog
dipoln i dcbljine mewliziranog sloja.

<ia naCina : uzdut i poprcko na uzdulnu osu. Kako >vakom


naCinu p;tdanja odgovara druga br.tinu. to se prvohitno jedin
...l\'eni oblik tokom vrcn'lcna padanjn podeli u <lvc polovine.
Dipoli sa vctom brzinom formiraju ni2.u polovinu. a dipoli sa

manjom brzinom visu polovinu oblaka. J>osledica mtlieilh brzina


JCSte da oblak kroz ncko reme zauzmc ,eei pro>tor. o ~emu
~reba

voditi ra~una po~cbno pri planiranju dugotrajnc upotrebe,


na primer. koridora pasivnih dipoln.

~r---------~--------~

'

~ 'ot;lftA

tv. fM no XIOO"'
, \ . , _ 1'0 100,.

-t

I ll $ l Uit()() Vl)U(NA
6rb 0 Ol!;ll.""" rMtotitoc,o N

> '

~-~

1rQN4!0ft

I '0., rnrl I - "''

SJ. 7..1$. Or: ma fHidtmja pO\I\,1/r tlipola 11 mirtwj omunfni. "

um'st~osli

od

dtbl}lrtt' ltl('lalizir~urog fiOJO /145/

Zbog malih lc2ina avremcnih pasivnih dipoln. njihova


brzina i putanja krctanjn zavise i od stanja atmosrerc. Pojavljuju
se dvc komponcntc krctanja - horiz.ontatna, zavisnn od brzine
velm, i vcrtikalna. zavisrm od teiine. U rczultatu , dipoli se kreCu

prema zcmlji na natin prikazan na sl. 7.36.


Zbog lurbulencijc a1mosfcrc i pote1nog polotaja. acrodinamikc pasivnog dipola i uticaja verra svi dipoli unutar oblaka
ncmaju jcdrmku br.tinu kretanja u t>ravcu zemljc i u pravcu
osvccljnvnnog radanL Komponcncn relativne brzinc u pravcu

radara prouuokuje Doplcrovu promcnu Frekvencijc prijcmnog


signala. koja prouzrokujc Ouktuaciju u speklru rcOck1ovanog
signata. Eksperimenlima jc utvrdeno (143] da dipoli padaju na

[322]

Sl. 7.J6. Nutm podwtjg pa.JH mlr dtpolll u :GuSitOJh od "Tst~ dip0/11 1bnmt t'dTII
(/4jf

~~ohr..~-----------f.~----------~
54
........, .. ,_lllolllOC"

Ako sc u istom oblaku nalaze dipoli nrznih du'-ina iii oblika.


SIO jc uobiCajcno za Frckvcnlno sirokopojasno pakovanjc dipola.

onda svaka dutina. odnosno svaki oblik obrazuje bnu i sporiju


komponcnlu. Ukupno formirani oblak dobija >nalno 'cte di
menzije od predvidenih i ~a manjom koncentracijom dipola na
kubni mctnr.
Drzinn padanja dipola zavisi i od gustoC::c 1roposrcrc. Tako
jc. prcma ]143]. brzina padanja na oko 12.000 m dva pula veca
ncgo u priLcmnom sloju.
Na osno,u iznc1og ' idimo da oblak pasivnih dipola ima
zapravo lri raze:
L - zavisno od nneina formiranja oblaka (rn~ipanje u-z
vazdu!nu struju. uz pomoe pil'olehnikc) obrazuje sc oblak ostrih
kontura, ::.a dimenz.ijamn manjim od rczolucijske Cclijc radara.

Obrazo,anje oblaka je
poee1nu brzinu:

zav~cno

kada pojcdinatni dipoli izgube

[323]

2 - za vrcmc slobodnog pada oblaka formiraju sc grupc


brtih i >porih dipola koje povecavaju ukupnc dimcnzijc oblaka.
Nn kretonjc oblaka utite i sranje u atmosrcri (velar. vlatnost.
1urbulcncijc i sl.}. Oimenzije oblaka mogu poSI:IIi ccc od
rczolucijskc eclijc radara:
3 - zbog grupisanja dipola po brzini dioncnzijc oblaka
poo!!~Wju tnatno vcCe od rezolucijske Celije radarJ. Konccntmcija
pasivnih dipola je pala i oblak vi5e ne prikriva cilj.

b) Frckvcn ln o

~irokopoj asni

Kod mctalizovanih dipola n:t otpor zraCcnja utiCc i dcbljina

me1alizovanog sloja.
.
. .
.
. ..
. .
Za razli~itc vrstc i dutme pastvmh dtpola tzracunata JC 1
tzmerena proseCna radar.,k;a povrSina. zavisno od odnOS.'l

I
1pn"k az.amljcnas
.
I . 7.38.
-I 1 -=A
).

'

--

p:!> i vni dipoli

Ukoliko sc pasivni dipoli koris1c pro1iv jcdnog r:tdara. koj i


radi 1m jcdnoj rrckvcnciji. scku sc uvck na i>IU dut.inu koja jc
malo kratn od pola talasnc duiinc radar~1 pl'otiv kojcg sc
primcnjuju (jcdn. 7.60). Tada je prosc~na radarska pov~ina
jcdnog dipola prikazana jcdnatinoon 7.63.
Kako ciAnas rndarski sistcm i svc viSe istovrcrncno koristc
nckoliko rrckvcncija. omctanjc s,;;mo na jcdnoj frckvcnciji fcsto
je nccfikasno. Zbog toga i pasivni dipoli onoraju poMati oirokopojru,ni.

'

~-- -~
I '

rt.-

,
I

I.

I /

~:,

,_,. . ./f'1/t

~--

'
~
~z
.,

A.:..!..

! I
I I
I

I'
.I II

---

,.._--

.,, I .
/

\(~60

' ,_

. ,. /

-Al'OOI' I

~/
~ ~
.

/"

* " '--

lz dijagrama na sl. 7.37 vidimo: .


.
.. . .
- da je pl'osefnu wd:n'!i'k3 povr~ma haot 1Cno onJenusanth
dipola kod prve rczonancije jcdnaka o01 = 0,151.'. Kod drugc

rczonancijc pom~tc na 0(12 0,175 h2, sa teZmom daiJeg porasta


Sl. 7.J7. IJI/flJ:rtlm :J~k umlllm()g zrafenjtl pt,sivnog 11ipolct
frekvenciji ozrat~11jt1

).
tl11tim~-

I h. prl iJroj

Sirokopojasnosl sme1nje pasivnih dipola I>O>Iiic >C sctcnjcm dipola za vi~c tnlasnih du~ina. S obzirom na to da jc pasivni
dipol. u stvari. sekundarna antena. kod duiih dipol" doci ec do
prorncnc u dijagraonu sekundarnog zra~enja {sl. 7.37).

N" >ekundarno zra~enje i Sirokopojasnost uti~u i otpor


zraC<:nj:o {i7 1corije o an1enama) i odnos debljine prcma du1ini.

[3241

na viSim rczonancijamn ;
- da nu prvoj rczonanciji nijc vclika razlika u ~irokopoja~
snosti izmcdu dcbclih (A 5 60) i lankih (A= 4.000) dip~l :
Na drugoj rczonanciji su ~irokopojasnost i razlika ne~to vc~a. ~ .
- da jc moguec i iz najtanjih dipola (A = 4 .000) sloiala
pogodnu sirokopojasnu kombinaciju.
. .
.
.
Frckvenlna sirokOpoj3SilOSI obtaka pasavmh dapola postatc
se seC:enjcm dipola na r:unc dufinc. zavisno od talasnih dutina

s-n. B. M SlllfLOING Efl'ECI"S IN CHAFF CLOUDS. IS. 9. 1959.


Defense R~;an:h La~. Tbe Uni\C'fSil)

Q( Tnas~

(3251

SAD

radar-.1 protiv kojib ee biti primcnjcni i pogodnim pakovanjcm za


istovrcmcno rasprlenje u pr:o-tor.
Radarska pov!Sina oblaka za jednu talasnu dutinu jc u
ovom sluaju zbir radarske povrSinc dipola sceenih na tu tala<nu
du1inu i doprinosa dipola sctcnih za ostale talasnc du2inc.
Prcma come:
a, = <Jo,, + o:.1 + o J.t + ...

Ukoliko ;,u dobro poznate frekvencijc r;tdara. a one to u


cCini sluajeva jcsu zbog eleklronskog izvidanja. sastav paketi3
;,e uoapred prilagodava datoj situaciji.
Rezanjc ! irokopojasnih dipola u vazduhu ;,e zbog rnznih
dutina dipola, vclikog broja. istovremcnosti ra;turanja i komplikovanosti urcdttj tt za rezanje nc primcnjujc.
T:~bc l a

odnosno

(7 .68)

o, =o..oa+,E,o. , {;,.A),
gde su : o1 = ukupna o na prvoj talasnoj duzini.

o,. 1 (~. A) = doprinos dipola i-te du:!ine na prvoj ta


talasnoj dutini , zavisno od

..

..

i A.

'A nl\

,_.,

'

\6./ ._"

in

an

1.87

4.75

2.8R

26.000

42

1.56

3.96

3.46

31.000

)5

t.J.)

3.38

4.1

40.000

33

1.17

2.97

4.6

40.000

2S

1.03

2.62

S.2

42.000

21

o.m

2.22

6.2

55. !X~

19.5

0.75

1.905

7.2

(,1.000

16.4

0.53

1.346

10,2

100.000

Komad:

(m'J

13

l i.ndt 2S.4 mm

"'-,

....

I . re?.o
naneija
(GHt)

DUZINA
Vrs1a

7.4

'

c. Pri guS ni pa s ivn i dipoli

Hipotcticni primer mdarskc povrsine sirokopojasnog pakctita pasivnih dipola. sastavljcnog it 8 raznih duzina, prika:wn jc
na sl. 7.39. prema (143f. Sastav jc prikazan u tabeli 7A. lz tnbele
i diagrama vidimo da je broj dipola na visim rrckvcncijama
manji. a da jc svejcdno rndnrska pov..Sina pakctita pribli~no
ujcdnncna. To jc zbog doprinosa ukupnoj radarskoj povrsini
pakctita visih rezonancija du2ih dipola.

Prigu~ni pasivni dipoli. nazvani i ~rni dipoli. im~ju i. kao


reflektivni dipoli du2inu kracu od polovmc tala;nc duitnc (Jedn.
7.60). lzrallcni su od materijala koji znatno apsorbira elektromagnetski talns. rakvi materijali su polic;tcrska iii staklena
vlakna mctalizimna tankirn slojcm 1nanjc vodljivog materij ala
(npr .. Zn), grufitiraml iii karbonilna vlakna, monolitna vlakna iz
poluvodljivih polimcra. i sl.
Ako sc prigu~ni pasivni dipoli na pogodan na~in postave
izmcdu rndara i cilja (sl. 7.40), dolazi do prigu~njll clcktromagnctske encrgije radar>kog talasa u odlasku na cilj i u povratku.
Kao ~to"" ,jdi na slici. efikasno prigu!uju samo oni dipoli koji
;,e nalazc u odsc~cnom konusu (a), cija su osnova dimenzije cilja
(o<) .
Sa vclikom sigurno!cu mozc sc tvrditi da prigu!enje pasivnih

13261

[327]

'

12

'

14

18

(Gt1tl -

Sl. 7..i9. Ratla;ska pow-/ina hlpout/fll(~[: f r('l,;.wmiiiO.Jirokopojn.wog tmlml6t


patil'llilt tlifJOio

dipola prouzrokujc njihovo pobudivanje i sekundarno zrafcnjc.


P~cma rom': jl~birak prolaz~fe energijc proporciormlan jc broju
dr~la u JCdr~rcr za~~cmme, sro)e. oper, pr?porcionalnospecifi~
~~)~darskoJ povn.rm o.,.. re rsre zapremrnc (gcomcrrija na sl.
d P = - P o,dy,

~de

jc: Posnag:t na ~crku ulaza snopa u oblak.


Iz jednatinc 7.72 dobija sc koeficijcnr prigu~cnja jl, _za
Jcdnosrrani prola:wk clckrromagncrskrh ralasa kroz oblak pa>rvnih dipola:
(7.73)
jl, 0,8151.' n (dBi mJ.

(7.69)

'

gde su: ), ralasna du~irm u [m).


n = broj dipola u [kornadima).

gdc su: dP a gubirak snage u jcdinitnoj :wprcmini.


P dolazcb snaga na grani~noj pov~ini.

o,... = ~...

"'

specifi~na radarska pov~ina jcdinicc zaprcmine u [:: ] .

Specifitna radarska povrina jedini~ne zaprcmine jcdnaka jc


(prerna izrazu 7.63 i 7.64):

o~pcc = n ~=
n O 1'1.'
'""'
.,
'

(7.70)

gdc jc: n broj pasivnih dipola u j edi ni~noj zaprcrn ini.


Korisrcti jednacinu (7. 70) rno~c sc napisnr i jcdnacina (7 .69)
u o blrku :
dP
dy + Pn O.l5 ).'=0.

Primer primenc. Ako sc oblakorn pasivnih dipola. dufinc


y = 1km. !eli priguSili snop clcktromagne~skih talas.1 ~alasnc
d~ine ). = IOcm za 20 pula. o nda se u puranJu mora uvesll oblak
sa priguScnjcm od:
fiIO Iog 20= 13dB:
koeficijcnr prigu!cnjn jc:

ll 13
~ -;; IOOO =0,0 13 dB/m:
iz jednal inc (7. 73) mo'-c sc izral unari po rrcban broj clipola nA rn

~.
2 0.013
3 9k I '
n = ( I .S+ Z)O,S I51-'a 0.8150. 1' - . I omrn .

(7.71)

lnrcgrirnju~i

jednacinu (7.71). korisreCi grnnicne u>love


P ":' Po kod y 0, dobija se gubirak snage pri prolasku kroz oblak
$rnnc y mcrara

""'

(328)

Ukoliko jc u piranju dvosrruki prolazak elekrromagncrskc


energije. prigu~cnjc sc uzima dvoslruko.
Ovom proli\'mCrom mote se efikasno priguSiti iii tak sasvim
blokirari rad urcdaja clckrronike - radara i radio-rclcjnih veza.
Razumljivo jc da jc rrajanjc smernje povezano sa brzinom
padanja.

(329)

7.2.2 I'ROTIVRADARSKO MASK IRANJE OBJEKATA


VISOKOGRADNJE
Obj~kti viS?ko!l~adnjc na ~e.mljiStu (skladista. rvornice, hidro
tchoutko obJCklo o sl. ) ubraJOJU >C u k:uegoriju objckala koji sc
sa s~anovora prouvradarskog ..rnaskinonja moraju uklopiri u

?~ohnu .. .a to z.naC1 da se nJhova radarska pov~ina mora


'~JCdnn~ua s.a okolinom. PoS10 jc radarska povr~i nn objckta
VISOkogrndnJe uvck znatno vc~n od nldarske povr~inc okolinc
~o. sc, po ~ravil u, radarskn povSinn objekta mora smanjili d~
IZJCdnafcnJa s~ _ProseC.nom rndurskom povr~inom okolinc. Pri

tome .reba pazt dane dodc do prctcranog smanjivanja. jcr ono


~ovoda od ncgativne~ slikc nn radnrskom ckranu, a to jc z..1
ozvetbanog osmatca~ osto kao da ".'askiranje nijc ni izcdcno .
. Radarska pov.Sona objcknl:l v1sokogradnje unurar talnsnih
du2in.a I-IOcm najvi~e ~avisi od gcomerrijskog oblika objckra
(pogl.lVIJc 7.2.1.2), pov.Sonc obJCkta. glarkoce pov.Sine u odno>t1

nu lalasnu du2inu (hrapavosr Ah ~ (.~ ;.

~)>-, ugla osvjCI


1
lj.avanju ~a.darorn (poglavljc 7. 1. I). a vconu1malo, skoro znncma~

nvo, zav1~1 ?d. vr~te n~aterij~l a od kojcg je objckat izgntdcn .


.. A.nahzl.f3JUCI obhke ObJcknHt visokogradnje vidimo da donlllli!UJU pnzmatiCni oblici. SJl vclikim ravnim povr!inama pod
ra~ntrn. medusobnim nagibinm. n najviSe pod uglom od 9().
PromcnJena obrada spoljnih povrSina je roliko dobra da su rc
fl?\'limc u r_adarskom smislu U\Ck glatkc. Prema tome. objekti
vosokognodnJc u radarskom srni,lu prcdst3\ljaju:
, ;"" ffi!IOOIV~dvostr~nih iii lrOSiranih ugaonih reOektorn \'rio
velokoh domcnzoJa, slo JC za tala>nc chozine 1-IOcm vrlo vclika
radar>ka povrsina (poglavlje 7 .2.1.2):
- mnogtvo ravnih i cilindri~nih povrSina. i
- yovrSinc i reAektori su vc6inom orijcmisani tako dn jc
rcnck t.l\'llO.~l u pra~cu osmnrranjn maksimalna (vidi poglavljc
7.1.! 1 knjogu Prolovelekr oon>ka dcj>tva, poglavljc 10.1.1. A .
Raz1ngar).
lz navcd~no~ se mote zak!iutili da objekri visokogrndnje.
a posebno ObJcku moderne arhotcklure. obiluju oblicima koji .c
~11nSaJU .~ao dobn renekroro 1 sa. u ve6ni slutajcva, najpogod
"!Jc_>m. onJC~!aCIJOm na pra"ac osvctljavanja radarom. To ~u
fmJ.~mcc k?J_ama se evemunlnom protivniku Cini usiUpak. pa- sc
o 11Joona. prolokom odbrambcnog urcdcnja rcrirorije, mora voditi
rauna.

[3301

'1.2. 1 MERE PROTIVRADARSKOG MASKIRANJA


Protivradarsko

rnn~kimnje

objekta visokogradnjc deli sc u

d\~e

faze.
Prva faza je u roku samog projckrovanja objckta i
obuhvala slcdc~c mere:
I - iz konwukcijc objekta
mora sc isklju~ili >VC ro obra
zujc dvostrane iii crostranc
ugaonc I'Cflcktorc. a to znal!l da
sc plohe nc srncju scti pod uglo~
vima 90, 60. 45 i 30'. jer sc
samo pod tim uglovima energija
/
/
vrata u prav:oc dolaska (sl.
~
7..12):
,..
2 - prilikom konstrukcije
Sl. 7../1. LJm(lfl/6 '~l'"""t~.murJO
objek!a trc~a. ~de god je mo~u
radnrskog lafasa na uglonma 90. 60.
Cc, pnntCOJIV:lll malo rcnektml
<J I Jlr
jute oblikc (poglavljc 7.2.1.2);
3 - spoljnc povrsinc objekra moraju (bi ri ob[a)dcnc rako da.
1
su U rachtrskom smislu hrap:wc 6. h J> iO +
h. kako b1

16

se na njima raspr~ilo Sto vi~e upadnog rndarskog talasa.

Druga faza obuhvara uklapanjc objckw koji se maskira


u okolinu prcma slcdetcm postupku:

1 - na osnovu proccne moguCeg nafina i pravaca radarskog

osmatranja l rczolucija koje oCekiva!'i radar~.ki sistcn~ ir_n~ju.


odredili povrSinc. odnosno delove ObJCkla kOJI >e moraJU IZJednaiti;

2- prona~i >rcdnju radarsku pov.Sinu okoline na koju treba


izjedna~ili objckla:
.
.
.

3 - odrcditi ods1 uptlnja izmedu radarskc povrSanc ObJekta 1


okoli'nc i odrcditi uzrokc- znaCajnc izvorc rcfleksijc;
4- smanjiti znat~tjnc.izvore refleksijc nck~.m od mc~oda za

smanjenjc radaoskc povrsone (zamenn .gcomcln)skog o~!oka po


godnijim, obloganje radarskim pngu~nun matcnJahma ah mask1
ranje protivrndarskim maskimim mreL'lmJt): .
.
.

5 - provcrit1 uradeno radarskim smmanJcm az odabramh


pravaca. on karaktcristiCnim frekvencijama radarskog osmatranja. i orkloniti cvcnlualn~ nedosratke.
.
.
.
Svc navcdcno rreba 1zvesu pcdantno odosledno. JCr svako o
najmanje odstupanje dovodi uvek u pitanjc uspeh maskiranja.

(33 1]

Kako jc tctnja u smanjenju talasnih du.finn radnra . u !tVC


vctoj primcni visokorczolucijskib radara za osmatranjc. ni!anjc
nje i bombardovanje i u uvO<!enju takvih metoda obrade radnrskog >ignala koje prepoznaju pasivni reOcktor i ra1Jikuju gn od
signala cilja (objekta visokogradnje. niskogradnjc. SRT). to su
klasiCne mctode maskiranja koje su koristilc statitkc pa<ivne
reOcktorc za maskiranje iii formiranje radarskih latnih ciljeva
skoro su prcvazidcnc. lpak. uspesno se mote koristiti vcci broj
razJititih pasivnih renektora kojima se imitiraju znatajni delovi
objcktn iii se mcnjn njcgov oblik .

a) Sma n jcnje radus k e


visokograd n jc

vidl ji vos t i objckata

Srnanjcnjc radarske vidljivosti objekaUl visokogrncl njc bnzira na principimn koriStenja gcomct rij skih obliku nHtlc rcncktivnosti. Nn sl. 7.43 p rikazan je mchanizam rcOcktovanjn upadnog
radaNkog 1al~1~n od kuglc, odno~
sno kalotc.
RcOcktivnost ravnih gradevin>kih povrSina smanjuje se
tako da sc povrSina S.1Stavlja iz
gcomctrijskih oblika slabe reOcktivnosti. Tako se ravna povriina mote zameniti mnoStvom
polukugli (kalota) iii poluvaljaka.
lz navcdcnog sledc prcdlozi
gr:1dcvinarimn:
I - fasadc. ktovovc i ostale
n1vne povr~i nc na objcktimot visokogradnjc t ,cba iuacliti sa ve- Sf. 7.43. Melum/: (un rt<jlekto~auja
likim mspl'~cnjcm, odnosno ko UJHuluog mtlmsk(Jx llllli.HI (}(} k11,gle,
()t/II()MIO JW/()Ie
ristiti malo rcncktivnc oblike.
Umesto dn sc radc nwni zidovi.
oni .sc mogu. _izradi~i u f lebastom obliku (vi!c poluvaljaka) sa
razli~llom OriJCiltaCIJOm flebova. 1h sc mogu oblagati unapred
priprcmljcnim plotama, npr . iz livcnog betona u modclu sa
k~lot~ma f>?luprcCnika 1-5 em. S obzirom nato da za maskirnnjc
mJe b1tno s1metnCno raspi'SenJe radarskog upadnog talas.. lhcne
kalote rnogu se zameniti plo<ama u kojima bi lice bilo. npr .. iz
okruglog Sljunka pretnika 2-5 em. rasporedcnog po sluajnom

[332]

11boru. Takvc plotc izglcdaju kao na sl. 7.44b:


2 _ s obzirom na to dn su trotoari. oko objekat~ i~~~~ od
najvetih izvorca ugaonih rcOcktora llJlh treba 1:bJ~g~t\~t1 ah
~meniti ,,isokor"'pdno~1 po,fS~nom_. Pogoda_n o_bhk JCSU llvcnc
1l.alote
(sl. 7.44a) iii stan poznat1 obll~- turska _kaldrma. . .
3 _ reOcktivno<t prozor;kih okvora. oluka 1 vrata smallJUJC
\C.

ako se:
. k .
I c . oblici
- umesto ravnih povri.ina okvara orlstc o u e~
. .. . .
_ sve povrSinc tako orijcnti~u da normale na nJah zauz.un.kJU

raz.liCitc pravcc. i
,.
d.
"'
_ cvcntlH_
tlnc mctalnc povri.ine premazu ra JOpngul:llllln
natiradarskim prcmazom:
. ) bl
4 _ svi putevi (npr .. :.taz.c u krugu tvonuce , ago su
valo,itc (vise poluvaljak;> prcCmka 1- 10 em). .
.
. ... . .
Kombinacija poh1valj:lkn .i knl~ta u raza~ml damcnzaJ ~~n~,~ I
oblicima dajc s~wacmcni m al'hltcku_ma do_voiJn? ~~o.gu~no~ll z~
razvoj maStc prilikom projcktov:nlJa novh obJCk.ua v~Zmh z.
narodnu odbranu.

b) I zgradnja lntnih objekata visokogradnjc


Prilikom izgrndnjc la1nih objekata visokogradnje. u natclu
postoje dva slu~aja :
..

d
1 _ izgradnja lafnog. radarsk! vidiJiyog Objekta.u ncpo<r~ :
noj blizini swarnog. protivrnda<Skl masknanog_ob)C~ta. sa zad~t.
ko m skrctanja evcntualnih radar;ki upraviJcmh _dcj~tava pro~~ :
nika na lafni objckat. Pri tome lazm obJekat OIJC 1 ne sme 111
vizuelno vidljiv ~

1333]

Kori~cnjc

vizuclno vid ljivog la2nog ohjckta, zi>og i>tovrcmcnc upot rcbc n:ljmnnjc dva :,cnzora osmnuanj a (npr. radnr i
TcV), viSe nijc udckvamo vrcrncnu i rno~c prouzrokovnri viSe

c) l zgradnja lat n og mos l a


.
. .

k .C cfikanO I p tOIIV rc V
Pod 7:t~litom zadunllavanp, O)CtJ T ponlonskog mo>ta.
uredaja. prclazi se rcka preko posiOJC cg It

Stctc nego koristi. izuzev ako ostali scnzori nisu onemogutcni.


npr .. cfikasnim zamagljivanjcm ;
2 - izgradnja la2nog objckta koji jc vidljiv u rad:Hskom.
o ptickom i tcnn iC:ko m podruC:j u. lzgradujc sc od jcftinijih mate
rijaht i u rcalnim dimcnzijama . Rndarska rcflcktivnost sc do p u ~
n j u j c do potrcbnc \'tCdnosti pa~~;ivnim reflcktorima. na manjem
razmaku od rczolucije radarskih ~istcma za o~malranjc.
La2nim objcktom. odnOMlO njihovim vc6m b rojcm, koji
obi~no okruZuj u stvarni objckat. fcli se uncti konf uzij :1u sistcme
OSJmllrnnja i odlutivanja protivnika, raslUriti njegova horbcna
dejsava i tako zaStiti ~tvarni objckat.
ObiC:Oo sc 7.3 dopunu radarske po'r~ine lainog objekla
koriMC fctvcrostrnni pasivni rcflcktori. s~1 kvadratnirn Mrnnica
rna.
Poucban b roj rcfleklora (N} dobijamo iz d imenzija objckta
(d) i najoolje rczolucijc sistema za osmalranjc (r). prcma :

d
N = l + - komada
r
Oobi\'Cni rezultat zaokru2ujemo na \'iSc.
Radarsku pov~inu jednog rcflek1ora dobijamo ako radarsku pov~inu. koju moramo nadoknadili. podelimo .:1 brojem
rcflcktora. Dimcnziju st ranicc izratunamo iz:

='fo..ol.'
r 12."

'fiPkl()r ra k.v.utrtmtim .fmmicunw: a W. 7.45. Cth'tmstmki tro.u rmu pfla.n,~~! " 1 ag;bom vwtlljrntmja od 4$
obiAo, b - Jm.tm dtagmm re etwl}t poe n

.
. Slilile od prolivdejslva prolivnika. pri>tupa
Kako bt ~ ~nagc z~t . vi~ rad'tr>ki laznih mo-lova na bezbcdn<_>J
se izgradnJI JCdnog th :. Zbog efiktsnog zadimljav:mp
1
ud.a1j:nogt\.o~. st;~~~fJ;,i~:~ :~a ~smatranj~ i ni~anjcn;c prco
rCJOn.t pre ,IS d'': k srdstvt
jc izgradnja radarskt '"inog

sla1a samo ra

.u~ ,1

'

mosla opravdana._ . .

I'"

rcko reke sirine 260m.


l'~in'ICr .. ~ ~.hz..uu stva~o~:avnih ~:ncktora, koji mo,ra bit~
treba tzgradlll !.tint !!'olst. IZ _P 's'ni h = 3.000 111 na udaiJc nosll

10513

vidljiv iz avaona kOJI Ctl n.t VI '


R = 8 km.

Ill .

RcOckto r sc izn1duje od rncta1a. mc1alnc mrc~c iii mctalizi


ranc plaslike u obliku prikazanom na sl. 7.45 .
l trafunata mdan,ka povriina pasivnih rcflcktora Gcdnaine
iz tabclc 7 .I) uthlcva veliku 1atnos1 izmde stranica zbog ugla
izmedu stranica od kojcg ZHvisi I'Cflcksija. Svako odstupunje u
uglu naleganja stranica, pog01ovo kod velikih rcflcklora (velik
odno> all.). znalno smanjujc efikasnosl. Zn lrOSiranc pasivnc
refleklorc je smanjenje (o). tl>og odslllpanja u uglu (t.t), a u
z.avisnosti od veli6nc stranicc1 (alA), p rika1...nno je na sl. 7.46.

1334)

tIO
'

.,

' i7
I

"''

.. .. ..

Sl. 7.46

(3351

~ ~--

1\
..

. ,., -

.,

A~!o.n jc opremljcn radarom sa sledecim knraktcristikama


- :,~r~na snopa po elevaciji L\t = 2,5.
'.
- ~mna snopa po azimulu 6e =:; Jo
- ugao prc lrai.ivanja 6()0 ,
'
- tal:osna d ut ina ), = 3cm
. . .
'
-. lraJ~!'J~ 1mpulsa T 0.2flS.
SuuactJ:l JC prikazana nn sl. 7.4 7.
Na osnou osvctljavanja zemljista iz aviona (
I r
7.1.1. sl. 7.6). ugao pod kojim sc osvctljava latni objera:gj:~ JC

. I

sm<> =-

3.000
=0 375
8.000
'

rczoludja radara poprctno nn let aviona:

. -Afl
y= 2 R Sill
2

2 8000 Si.ll -t
2

y 139,6 m
Rannak izmedu pa~ivnih refleklora mora biti manji od
najboljc rczolucijc (u na~m slucaju ,;; x). Broj porrcbnih
pasivnih rcflcktora za imitaciju mosta jc:
cl
N = I +;

t+

260

28
N,. IO

<I> . 22:

=9,28

ReOektori "'postavljaju na razmaku od oko 29m. Da bi se latni


most sigurno prikazao odvojcno od stvarnog. mora se. zbog
dcgradacijskog efekta pokazivaca. udaljiti najmanje za >-()
najslabijih rczoh1cija. P1cma lome. minimalna udaljenost jc:

(5 + 6)y 6y=837,7 m.

Za udaljcnost lainog most:t od stvarnog odabratemo vctu

Sl. 7..rJ. l:g rudnJO latnog m~a J!Millum ff/l~ktorimD a - 1/..i~a JJtuadfr, b _

udaljenost. rccimo 850m .


Radnrsku povrSinu mO!!oUI moZcmo izratunati iz njcgovog
oblika. dimcnzija. vrstc povr~ina i zahvaCcne povrSinc osvctljavanja. S obzirom na to da jc to d uli p ut. koji jc ncophodan samo
u spccij alnim sluCaj evima vc6ih i vitkih mo~tova, sc mofcmo
poslutiti i proceno m na osnovu w bclc 3.2.
Proccnjujcmo radarsku povrginu mosta na o_, = 30.000m 1.
Tu rad:arsku povrSinu rnomju imati ~vi rcncktori kojima -,c
imitira mo:!~ot. Radarska povr)ina pojedinog rcncktora jc:

sku:o .{111..<- ntiJHJicazi,attt

Ortn ~

rezolucija rndara u pmvcu le ta:


CT

x=..,.
( At)=
- cos <J) - 2
. 310"0.210 -

cos (
x=28m

1336/

22-+

2 - )

o_,

30000
10

::::: 3000 m.

Ako upot rcbimo ~CI\'Crost ruki pasivni rcflcktor sa kvndr:U


nim stmnicama. onda jc dimcn7jja stranica za tahtevanu radar
sku pov~ima renektora:

. =~o.,0 1.' i/3000 0.03' _ (l 5


' r 1211 r 123.1 4 m.
Rc flc ktori ove vrstc polltavljaju se nn usidrcne
Oonja !tlranic;1 rctlcktora mo'.c biti vodcna povrSina.

[337)

pluta~c.

111cva uveCavanjc radarskc povrSinc takvih objckara na vrednost

7.2.3 PROTIVRADARSKO MASKIRANJE OBJEKATA


NISKOGRADNJE I VODENIH POVRS INA

ukol ine. Sto je rclalivno 1ako izvodivo pasivnim rcflektol'ima u


em talasnom podruju. dok je u mm podru~ju i protiv visokore-

Objekli niskogradnjc su (polcwo-slclnc s1aze, ces1e i sl.), s


obzirom na svc vetu primcnu radara za izvidanje i bombardova

nje u svirn mctcoro l o~k im uslovima , vcoma zahvalan cilj .


Vodene povrl:inc Uczcra, luke. zalivi. rcke i sl.) mogu bili
dobar orijencir. odnosno, ako su iskoriStene u vojniCkom smislu,
i zahvalan cilj.
.
U radarskom smislu, objckti niskogradnje i vodene povrSi ne
jesu ravne povrl:ine. kod koji nasiUpa skoro zrcalna re fleksijtt (sl.
7.48) ako jc rapavosl rnanja iii jcdnaka:
ll.h "'

c~ + ,~)),

zolucijskih radara za sada skoro ncizvodivo, zbog vclikog broja


rcncklora.

Ako se ograni~imo samo na ccntimetarsko radarsko podruc..


jc. onda se za uveCavanje radarske povrSin~ koriste pasivni
I'Cflektori sa orijcntacijom sekundarnog zraCenJa u pravcu osma ..
tl'anja:
- jednostruki reflektori - ako se maskiranje vrSi samo u

jcdnom pravcu (sl. 7.49a),


- viSestruki rcflektori - ako se maski ranjc vrSi u svim

pra"cima (sl. 7.49b, c).

. .

Pasivni rc flcktori rasporcduju se po povrSsm kOJa se maskua


tako da se nalazc na medusobnoj udaljenosti koja je manja, a
najviSc jednaka. rczoluciji radara protiv kojc~ sc mas~ira~je vrSi

[em],

gdc jc: I.= 1alasna duzina mdara [em],

(poglavljc 7.1. 1). S obzirom na 10 da radarskt pokaztvaC. uvode


zna~an degradacijski efek:ll na rezoluctJU radara (pogla"llc
7. 1.3), 10 se svuda gd~ st~ poz~alt podact konkrcmth rada~_k~

uredaja kojima sc prouvmk sluzs mo~e ~onstlls tako ~~g.radsrctsM


rezolucija. Svejedno. kori~Cenje dc$rachrm~e ~czoluCsJe mora ~~
izvoditi sa znatnom dozom opreza, JCr prot1vruk mote promen111
tip radarskog uredaja . za koji bi tako prcduzete n~e~c mas~iran~a

'
b

Sf. 7.48. Gcomctrija rtfltks.ijt Sll r(ll'llt' p011/"Jint' m1: tl - objeklima ni!:kograd11je.
b - vodtmoj p011f'lit~i

moglc bili ncdo"oljnc. Zbog 10ga sc. preporucuJC konscenlc


degradacionog efek ta ~H'tlO u prvOJ fazs szvodenJa maskuanJa 1h
u slucaju ncdovoljnog broja pasivnih reflek lora.

U s1uaju rcfleksijc sa ravnih povrSina upadni ugao (a)


jednak je odbojnom uglu ([3) i sva dolazcca cncrgija rcflckiUje

se u pravcu odboja. Natrag, u pravcu radara na vraCa sc nikakva


cncrgija iii, u najgorcm slue:aju , rnini malna. Pos h~-dicc takve
rencksijc jesu tamna mcsta na radarskom ckranu iii. u naj gorem
slu~aju,

slabo osvc1ljcna mcs1a (vidi slikc 3.98 i 3. 102), koja su

utoliko vidljivija ukoliko jc talasna duZina radara k raCa i njegova


rczol ucija bolja.
Za spccifi~an s l u~aj osvctljavanja ravnc povrSinc pod blagim
upadnim uglorn. odnosno u sluCaju izvidanja i bombardov~tnja,
radarska povi'Sina ravnc povrSine jc, zbog skoro totalnog odboja .
jednaka nuli .
Protivradarsko rnaskiranjc , s obzirom na izloZcno, p<>drazu ..

Sf. 7.49. 0 - jednostmk; J!IUit'rli rcflt-ktor sa u~ugl~m _stm11icom. posuwljen ~a


mas.kiralljt , jetlrrom prtn'<'u; b ~ tf:~wr()Stn_tlu paJIV~II reflt:kt~r sa k~'tld':ttmm
strmticama. posuwljm za masktrYlllJC' .mvmh ~vrlma IZ svtl~ prmactt., c t~tvtrostn~ki 1ms;,,; r~jll'ktor stt trOIIgl'!" stranKtm.ta 1~a plwat.t. Sll fJO~rlmom
v()(/e kao tlonjom stranom. poswvlj(tl za mttJkiTOtiJt vodt!mll JIOIIrSma

[338]

[339]

Postupak proriv1adarskog maskiranja najlakSe Cemo se


upoznati navo(lenjem nekoliko karaktcristiCnih primera.
t1) Pr o ti vradarsko maskiranjc poletno-sletnc

s 1 n e (PSS)
Pro1ivradarsko maskiranje PSS s1i1i od bombardcrskc avija
cije koja koristi radarski uredaj za osmatranje objckata napada
i ni~anjenjc. Radari te vrste rade na frekventnom podruCju od I
do 3cm (vidi labelu 3. 18) i u veCini sluajcva koris1c pokazivace
lipa 13 (azimul - daljina).
Problem protivradarskog maskiranja PSS svodi se na:
- odredivanjc rezolucije radara na avionu - bombarderu:
- izbor vcliCinc p:1sivnog reflektora Cija radarska refieksna
povrSina mora bltl jcdnaka r~ldarskoj pov~ini povrSinske rezolucije radara.
Primer. Potrebno je maskirati bctonsku PSS. dimenzijc 60
X 2500m , proriv avionskog niSanskog radara na udaljcnosti
R=lOkm i visini h = 3.000m. PSS jc uokvirena travnatim
zemlji~lcm .

na lei ,.,,,,o ,,a -..""~,


1ct.olucija radara poprecno
R = 10.000111 iznosi:
c. fl
. 1.20
y = 2R sin
=2 10000SIII T

y = 210 m.
Zavisno od pravca pribliZavanja aviona, PSS je manj:. iii
viSe vidljiva na radaru, ~to se vidi iz skice rasporeda povrsma
o;vclljavanja u oba slucaJa (sl. 7.50).
,
U sluCaj u priblilav~.nja ~~vi.<?na u. sm~ru PSS. P~S na rad.~
!<okOm ekranu aviona mJC VldlJI"a: ,1er Je poprcCn,l rczolucJa
avionskog radara znatno veCa od ~mne PSS:

y = 210m i!> 60m.

u sluCaj u upravnog pri~liZav~~ja PSS je vidljiva, jcr su obc


rczolucijc (x. y) manjc od d tmc nZtJa PSS:
x = 31.42m < 60 m ,
y = 210m <!i 2500 m.
Zaklj uCak iz navedenog jeste ~a ~e PS~ rn~ra maskirati
samo u sluaju upravnog (bOCnog) pnbh1avanJa av1ona.

Podaci radara su :
- trajanje impulsa t = 0.2 JlS,
- sirina snopa po azimulu C.fl = I ,2 ,
- Sirina snopa po clcvaciji 8e = I ,2,
- scktor pretra~ivanja + 60,
- talasna du:!ina A= 3 em.

Na osnovu geornetrije osvetljavanja zemljiSta iz aviona


(poghwljc 7 . 1. 1, slika 7 .6) ugao pod kojim sc osvelljava zemlji~lc
jc:

II

3000
h
Sill'-" =- =
03
R 10000 =
q, = J&:
rezolucija radara u pravcu leta aviona jc :

>

x=zcos(<t> -~")-

f-.~- 1b

310'' 0,2 10 - .,..._.:_


1 _ -=-

cos(ts- 1{ )

_.

. ~

c<

udaiJ. cnost

Sl. 7.$(). Skict1 osw11javtmja PSS. : avis"o tx,l prlll'('(~ pribliia~(mja Ol'iona: tl upravno. b - u sm~ru PSS (Jr(lfil'oni dt!O 1e JX>'tdmo osvelijetJ(I l'tulorom)

x = 31,42 m ;

Maskiranjc se izvodi pasivnim rcflektorima tc~ko orijentisa


nim da jc njihov maksim\IITI sc~undarnog zra~enJa up~avan na
PSS (sl. 7.51) . Ukoliko se occkuJe nalcl sa obc bocnc str.mc PSS,

{340[

(34 1]

o~~ ~ koriste dvostruki pa<i""i rcflcktori od kojih JC ~vak 1


OriJCnllran u pravcu mogut cg nalcta .
Ako s~. deg~ad~cijski cfckt pokazivaca iskljufi. onda jc
potrcban br.oJ pas1vmh rcflcktora jcdnak:
po dutini PPS:

'l"'cificna radarska po\r$ina o koline:


ao .... = - 25dB=310

o., So.,=6598,23J0 - 2 s 197.9 m2


Pasivnim I'Cflckton>n"' moraju sc lc spcciriCnc radarskc

po sirini PSS :

povr.line izjedwciti. Radarska povrsina jed nog rcflcktora mora

60

biti :

1.90 .. 2kom.

Ukupno je potrebno 2 x 12 24 pasivna rcflektom. koji sc


moraju rasporediti po PSS nn nacin prikazan na sl . 7.51.

. ---------------__l
-v-- -v- -'"7- 'o"'--r-

--.. .---

Sl. 7.51. Raspoml ptUnmh rtj1~k10ro ::a maskmm~ P.SS

Vclicina pasivnih reflcktora odreduje se iz radarskc povrl:i


nc. povrsine razdvajanja S PSS i okoline . Za proracun radarskc
povr~inc koristimo dijagramc "'Pcciritnc povriinc za bclon,ku
povrSinu (sl. 3. 14) i kultivirano zcmljiste (sl. 3.15).
l)ovrSina mz.dvajanjH jc:
S = xy = 31.42 2 10 6598.2 m2.
Za o>vctljavanje pod clcvacionim uglom od 18. spccificna
radar.ka povr>ma betonskc povr>inc iznosi:

a.. ... =

Ill"

1adarska povr.lina povr~inc osvetljavanja o kolinc:

2500 Ill
= 11.9 .. 12kom;
2 10 111

JIA

..
--
m
~

m'
m

-~5dB 310'-, :

radar;ka povr>ina povr>inc osvctljavanja PSS jc:


o,... = So,'" = 6598.23 10 '= 1,9Sm' :
13421

o.,n o,,.. -or>S = 197.9-1,98= 196m

Ukoliko rnspolatcmo rcOektorima . ko!i. pri~lit~o odgova


raju izra~unntom (pri lome motemo konslll . z.h1r ' 'I.SC reflek.tora. jer jc o,. o 1 + o, + .. + o,). razmeStamo .'h poPS~. Ukohko
nemamo odgovarajutih rencktora, moramo 1h ltrndll . VehCmu
Mranica dobijnmo iz lab. 7.2 iii izratunamo i7 jcdnafina: z.a
pasivni reOckto sa trouglim stranicama:
'3 1,' o n

"

(7.74)

za pasivni rencktor ~a kvadralnim stranicama:


a=

' ).' o...,


V12 rr .

(7.75)

U na~cm sluCaju odlucujemo sc za pivni rcOcktor sa


trouglim strnnoma . Vcli6na njegovih >tnlnica prikaz:ma jc (jed.
7 .74) sa:
2

3k' o,.11 = 3 0,03 197,9 = O 454


4n
4 3,14

"'
koju cemo prilikom izradc zaokruziti no 0.5111 . .
..
Da jc ovnj natin muskiranja nepogoda~ za v~korczol uc~J:
ske radare tipa RSA iii mm talasnog podmfJa mo1cmo"" "''enu
ako ponovimo prcthodni primer maskiranja PSS protiv radara
tipa RSA .
Dana>njn rczolucija komercijalnog radara tipa RSA JC
- 3x3m. neovi>na o daljini osmatranja.
Potreban broj rencktora za maskimnjc PSS jeste:
[343 1

, . . PSS

po d "'"'

po Sirini PSS a

= 2.500
3 = 833.3-834 komada
~ =20

ko mada

lao na zcmljiStu. uz patljivi produZcwk ulic..L ako sc simulirn

nasclje.
Na sl. 7.52 prikazana je siruacija prilikom prorivradarskog
maskiranja zaliva i njcgovog prcraranja u nascljeni kraj.

Ukup.n o. 2a maskiranjc PSS na na6n prikazan na sl. 7.5 1


por~~bno JC 834x20 = 16:680 komada. Sro jc cnormno clika
kolrtrna po bro1u r .kra)OJC ncpogodna za manipulaciju . Po red
rogn. vr>?korc~olucrJskr radari sa digiralno m obradom ;ignala
prcpoznaJu pa~ 1 vm reflcktor.
. lz izncto.~ P.r ime ra konstatujemo da jc maskiranjc protiv

vas~k?rczolu.cJSklh rndara na naCin koji jc dobar u em podru~ju


knlJilJC nc~f knsno. Zato su razumljiva u2urban:~ istrn2iv:tnja na
pronnla1.cnJu pogodnog postupka.

b) l'ro ri v r adarsko mas ki ra n jc vod c ni h p ovd ina

vodcnc povrSine. kao ~to su jczcrn, ~ire rckc. ~alivi i


sl., ne snmo da ~u odliCan orijencir za avijaciju. vc~ MI. na
pr!mcr. ak.o ;,c radi o lukama. i zahvalan cilj. Zbog rog:r ;,c
pnstupa llJihovom protJvradarskom maskiranju.
B~.duti da jc radarska povrSina vodene pov~h1c. zbog

Vc~c

rcflckSIJC ~a skoro ravnc povrSine. minimalna. 10 sc \'odcne


pov~inc na rada~kom e kranu prikazuju kao r:unnc povr>inc
~1nh konrura. kOJC su urohko slicnijc gcograf>koj kani ukoliko
JC rczolucija radara. kojim sc osmarra. bolja.
P~<?tivradar.,ko ma!>kiranje vodenih povr~ina ~vodi sc nu
rcduk<:rJU , odno~no nn izjednaCavanje izrazitih ko ntura ~a okoli
nor~1. Sarno po ~cb~ se razume da izjcdn:.Cavanjc rno ra biti
logr~no. Tuko. nu prm1c r, morski z.aliv mo~emo izjcdmtCiti Mtmo
sa oblikom ~bale .koji ramo poswji ( u vc6ni slu~ajcvn kamcnjar).
an~ sn kul t.r~r rmu m.?:crniJtSter~ . JCZero uok ru~cno tnwnjaci ma
ne .sm~n.l o. r~Jcdna~Ht sa m1seiJcnnn mcsto m, nko ga u ncpQ:,red
nOJ b.hzm.t JCZcra . ncma, ~eC .samo sa kultivirnnim zcrnlj i~tcm.
MaskrranJC sc vrSr postaviJanJem pasivnih rcncktora nn plucaCc
na povrginu vodc (sl. 7.48c). Jezero na brdoviro m iii brctuljka
stom ZCJ!lljiStu moi:e se pre tvoriti u brcfuljak ako sc p:t:,ivni
rcOckton JX>Mavc na odgovarajuCe visinc.
lzjcdna~a\ :mj..: 'odenih povrSina- jczcra sa ncposrcdnom
okolinom ~ptu\'odi sc na isti oat-in kao Sto sc sprovodi izjcdnafa~
vanjc PSS "' okolinom .
La:!n1 objck ti na vodenoj povrlini izgraduju sc na isti na~in

Na sl . 7.53a prikazana jc siluacija priliko~ prcrvaranja


jezera u naseljcno mcsro. Na sl . 7..S3b prrkazano JC prclvaranJ~
jezera u bre!uljak. U 10 111 SIUt3JU SC pasrvnr rcnekiOn ~?J!
imitiraju deo brct uljka vctc visine postaviJaJu na veCOJ VJSim
( rrodimcnzionalno poswvlj anj c).
Me re maskiranja nuvedenc u poglavljima 7 .2.2 i .2:3
koriste kao srcdstvo maskirunja razliCitc msporcdc paslvmh
rcOcktora i o ne su kod mdara sa slabijo m rczolucijo m, pano nHn
skim pokazivm~im:l i klasif no m obr~do~1 radarskog signala dn~
vale oCekivan i cfckm uz ne cnko vchke 1zdatke.
Pojavom radara visokc rezolucijc .t.ipa RSA i. radara. u
milimetarskom talasno m podruCJu sttuacrJa sc korenrt~ menJa :
Broj radara na uporrcbi rc vrslc jc i.z dana u da~ . veer. Ra~arr
tipa RSA ne nalazc sc samo na lc tch?<'ma 1 satelm.r:na. ve~ 1 na
bespilotnim lc rclicama. Oni. pored vtsoke rczoluctJC (boiJC od
3x3m). raspolatu razn im vrslama digit.alne obrade radars~og
signala kojima. prcma razlici u spccifitnorn radarskom potpasu

(3+1)

(345)

'!'

iz:mcdu Slvurnog i lafnog. otkrivaju istinu.

. Za njih mere maskiranja zamenom srednje mdarske po


\trltnc stvarnog sa latnim viSe nisu. ni sa tehnifkog ni sa
ekonomskog slanovisla. adekva1ne.
Za ovu vrslu radara. koji korisle nove principe. joS ni~u
p;onndene pogodne maskime mere (prema objavljenim poda
c1ma Slo ne mora biti taCno). Jedino jc jasno da stare mere
viSe ne daju ocekivane reluilale.
Mogu6 pravci reSenja novonas1alog problema su u:
- polpunoj simulaciji la2nog objckla;
- poniSiavanju radarskog po1pisn s1varnog objckla:
.- prcpravci .radarskog polpisa s1varnog objekw na drugi

manJC znnfaJan ObJCkat ;


- poni~wvanju iii premetanju kontura koriS6enjcm rad:tr
skih maskimih i tcOcktivnih matcrijala, i
- znntno vctcm iskoriStavanju maskirnih osobina zcrnljiSta

ncgo do suda.

>t

X X

)(

)(

)(

)t

lC

)(

)(

)(

U su~lini pos10je 1ri k:negorijc ciljcva: pokre111a SRT i 1iva


'Oia. objekli i pokrc111n SRT u kolonama.
a- Sred s tva ratne tchnike i tiva silasu pokrctnt
ciljevi koji imaju dimcnzije manje iii najviSe jednake ~ezoluciji
radara. Doskora nisu bili ciljc,,i radar..kog osmatranJa 1ZULC\
plovnih objekala i lcldica. Dana' su posoali ciljevi i manja SRT
(kamioni i tcnkovi. OT i ~1.) i tiva sila. Primeno~ radara u
milime1arskom podru~ju viSe nijc dovoljno P.oznavao~JC prosecnc
radarske reflcksnc povrSinc SRT. kao ramJe. veC JC ona skup

ccn1ara raspr~enja (bles1c6h wCaka) - pojedinacnih oeOcklora


s.a karaktcristitnim rasporcdom i vcliCinom za odnosno SR!. .

Za provodcnjc cfika~nc za~tite od dcjstav.a radarsk1l.1 ~~


sterna za osmatranjc i vodcnjc ubojnih srcdstaya.p~)trcbno JC s.a
povrline SRT u k Io n it i svc tc centre rasp~nJa lllm.c 1>ro~ncm~

oi. odnosno poni~lili njcgov radarski p01pos. T o_Je naJiak~c


iz:vodljivo u fazi razvoja SRT. knda 1reba konstruk11v~1a r~C~Jfl
geomclrijskog oblika >poljne povrsine SRT podvrco kniCroJu
oplimalnih radarskih k:orak1eris1ika. odnosn~ lakvoh karaklcn
stika koje daju minimalnu radarsku vidiJIVOSt 1 oteZavaJu
radarsko prepozmwanje.
.

L?
Sl. 1.$) _ tl

nove 7..alwate sa stMwvi~ta tatitc.

tmnkmm~ frum " mu~lj~no m~:uo: b - maJA.mmjc> JtUrtl ,

brduljak

7.2 .4 PROTIVRADARSKO MASKIRANJ E JEO INICA I


OB.JEKATA NA ZEMLJISTU
Objck ti. srcdstva nunc tchnike i snagc, koj i su cfikusno musk irani u opti~kom i tcrmitkom podrufju , vidljivi su u raclnrskom
podrutju, hcz obzira na rne1eorolo~ke prilikc i doba dana. Pored
toga. svc vi.~. se uvodc u opremu radari koji mogu ot krivati.
raspoznnvau 1 trenutno prikazac-i tenkovc, kamionc. oklopnc
lranspo_n cre. arlilj_erijskorakelne polo2aje. KM . CV. VP. skla
do~: svoh "~"' avoone ohelikoplere na slajanci. pokrclc jedinica
pn o pojcdon:oca. Mogu prepoznavati i razlikov:lli sigmole od.
npr., 1enka. oklopnog 1ranspor1era iii kamiona. pasivnog rcOck
lora od scvamog ciiJa i sl. Sve lo uvodi novu dimcnziju u ohim i

[346]

Kod slarijih SRT. lj . kod SRT koja su v~ na upo1rebo. n


dolue pod udnr radar,kih sos1ema. 1reb~ ozna~o bleS_I_ccc
1acke i njih poniS1i1i prirne11om radarskoh pngusnoh maiCroJala
(boja iii slojeva).
.
.
Cinjenica je da SRT. J'O'Cbno 1enko'" poslaJU ' 'rcmenom
sve ugrotcniji dcjs1vimn i> gornje polusfc~e : S1oga se ..mo~a
poznawnju i korckciji r:odarskil~ karaklensuka polcnCoJalnoh
ciljeva posvelili 21131110 vcca pa~nJ3 neg? do sada ..
Sve tako izglcdn dn danas tcnkov, a sutra 1 druga S~T.

zavisno od njihovc opn:,nOlSli z..a protivnika. prolaze kr~ 1stc

razvoj11c faze kroz kojc su u pro1cklim godinama proslc lclclocc.


b- Kolo n c J>O k rcl nih _objc kala : 01krivaju se 11a
osnovu 1ipi~nih knraklerislik:o vo!ne kolone (reOekuvnosl SRT.
jednakomerna ~rzinn . l~rc<J~no:-,.1! ~1.) u od~osu n~ putm s:to~ra~
Caj. gdc su gustma. brztn~l ' vchfana reflekt1vnosu stoh~sufn! . .
Radarski sistcmi. bilo 'i.tl L.Cmlje bilo iz vaz.duha, IZdvnpJU
pokre111e ciljevc na bazi Doplcrovc_prom.ene frek~encijc i prika:

wju ih 1renu1no. obitno u dru.SOJ bo!' P_ratcnJem kroz duto


period. odredujc ..e pra,ac o bmna. a ume o namera ..
PEZ kolonc pokrclnih objekala je sigurno vo5c>lepenn

[347]

akrivJ~O\t. Kao prvo. mora sc smanjiti radarska vidljivost..


ut"C\Illk~ nn vidljivoM okolinc. Kao drugo, moraju se u n:ljvetoJ
moguf<.>J mcri koristili ma~kirna svoj_stva zcmlji~l~l. makar i po
c~nu du~.cg puta . Kao trece. sredstvmta za obmanu moraju ~
somuhratt latni pokrcti.
~ T n k t i ~ k i post up c i predstavljaju konccntraciju ljud
stva 1 SRT na odredenom prostoru. te su izlo~cni rndankom
osmatranju.
Por~d manjc vidljivosti SR T . treba koris1i1i manjc vidlji~
vee~ .wku~kc ..po::,tup kc i radnje Svc bez !ablo na.c. Maskirnc
O:>Obl!lc .zcmiJIStol trcbn ko ristiti do ma ksimumn. Protivradarskirn
mnsk mum llli'C!am a prc krivat i izloZcna S RT i ljudstvo.
ci -: J cd i n.icc u zo na m :1 d ejs t v :l i r cjo n i rn a r :~ 7 n~ c S '~ t~ ~ H.: ~>~011\'l'.a da rsko. 1~1askira nje uz k~ri~Ccnjc m:anjc vid lj i~h . SR I: ,z~ruiJI~Illh m~~sk1 . mc ra ko nvcncJOna lnog b/o skoo ::,u
JCdona z.1>t ot11 od !lCpn JateiJskog radarskog osma tranja i VUS.
Svc mere sc mOnlJ u p reduzimati stalno i doslcdno.
Primcnjuj~ sc ~~~deC~ maskirne mere: smanjcnjc vidljivosti
SRT nn p~lofaJu konseenJem manje vidljivih SRT i 1>rotivr:odarskh ma~kr!uh mrc:la. protivradarska maskima odcln i mrcfe za
Slcn~ kod IJud,tva. potpuno uredeni la1ni polotaji opremljcni
l~fu!m SRT. koristcnje zaklona i zaslona. svc to doslcdno.
drsc1phnovano 1 bcz Sablona.

. . . Spccijalno P~<_>tiv doplcrskih radara mogure jc jcdinacnim


1h niLOm la1mh CIIJCva - izvora Doplcrovc promcnc frckvcncijc
(pogl. 3.2: 1.3) simulirati iii prikrivati pokrctc. To >C itvodi
VO.~tnvljallJCm lakih rcOektora koji se pod u ticajcm vctra laga no
rlJISll .''~ vrtc. Rc~cktori mogu biti izvedcni od mclalnc folijc.
mctal.'zmtnog pa~;>~ra (pakovanje cigarcta) . mcwlnc mrc1c i :>I.. i
~1askuno oiJOJCI~J. _Postavljaju se na visina ma cilja koji simuliraJU. Pogodan obhk JC. np r . . decja vctrc njaca.
e 7 N c p o ko:c.t n i o bj e kt i (skladi~la. KM , C V . bn onc.
m?.:,to~''. sa?brtl~(ljlll tvorovi. industrijski objckti, silosi i izraziti
~TIJCIHm - JeZ~ra. ri)c~e. prist.ani~ta _i ~1.) postaju svc vi~c ciljcvi
~ctdn~ko.~ O!)m,Hra~JU 1 vodcmh u boJmh srcdstflva klasc z..z. v-z
1 m-z. NJ~hova wStua postajc sve neophodnija.
. ZaStota _od_ radarskog osma tranja p reduzima w na cilju 11
oblo ku .''"""!~"!" radarske povoiine. pomcranja tctiSta r:odarske
reOck>~)C s!'cIJa u bczbcdnu okolinu iii onemogucavanju prcpozna''""J" _coiJn pogodnim rasporedom pasivnih reOcktono.
Za>tota od radarski vodcnih ubojnih srcd,tava - VUS

(348]

preduzima se uvck na cilju i njcgovoj ncpo.rednoj okolini. .


Kako sistemi VUS kori>tC kao k incmauku metodu vodcnJ3
(\.c1movodenja) pokrivanjc cilja i uprtl\ljanjc na. tc?jStc ~i!?nal~ uz
pogodan radarski konuast. mere lc'lSlitc mOr:-tJ" sc za~n1vat1 ~a
,manjcnju radarskog ~ontrasta i geografskOJ promcno loknCOJC
1ci.iSta reflek1ovanog -,ignala unu1ar ~irine karaktensttkc ~mcra
nja danaSnjih sistema za VUS (oko 1").
..
.
Pomcranje radal">kih koordinata cilja van stvarnog colJa 'rlo
...e nesimctriCnim uokru2avanjcm cilja. pogodnlm pasivnim rcnektorima na razmnku mnnjcm od rezolucijc radara za osmmrnnje iii glavc zn samovodcnjc na ubojnim srcdstvima na nntin
prikazan na sl. 7 .54.
Ka ko radarski p riknzunc koo1dinate c ilja odgovaraju tcfi~tu
radarskc rcflcksije. to sc u suSt in i p,cmeStaju koordina_t~ ciljn
iz taCke A u taCk u D . Vcl i~ina p re mcSta nja mo ra b111 , pre
~vega. logitna. sn trenuc n.om situacijon~ 1~a terenu ~ i nikadu '?o
~ablonu . U naclu. latno ccntar udaiJUJC sc od stvarnog za
veliCinu slike rasturanjra oru,nog :rtistcma Cije sc dejstvo oCckujc.

)<

..I -;;-~-at--;
.I
+f
_J<6/) l *

---

Sl. 7.54. Princip JHmll'fafl)tl ratltlf'jk/11 k<JOrdhww va11 cilja: '' - siu.mrija m1
~~~mw. A - polot aj ratlur.fki otlr~llt'lflll kt)()fllinata obfrkta, l? - ~olofiiJ ratlflt.d:i
otlrtdMih kooulim1U1 nuuklrtmag tJbjtrltw: b - simacija mt p-okazm~lu ~mlflta fUt>
uwskirw rjtJ. <"- .~lumrl}ll l lfl fJtJkozi,atu r(ll/am fiOSlt: m tlSklfOJtJ

Radarska povrinn jcd ina~nog pnsi~nog r~fl~ktora m?!a b it i


dva do pel puta vc6.:1 od rnda~kc povrSmc pnknvanog CtiJ:l.
7.2.5 PR OTIV RADARSKO MASKI RA ' JE
KOMU IKACIJA
lako trcba za komunik:ciju. po kojoj ce sc.. odvi_jati vojni
saobrafaj. prvcnstvcno kori>titi takvc koonunikaClJC k?JC obezbe
duju prirodnu zaklonjcnost od radarskog osmatranJa. to uvek

(3491

n!jc mogu~. jcr skoro na svakoj k_o munikatiji pos1oje nczaklo


llJCill odsec1. Tc delO\e I reba pallji\'O maskirali.
Mu~kiranjc sc. protiv osm:uranj a sa zcmlje. izvodi za,fo-

nima i:t\'edcnim od priruCnog matcrijala iii protivradarskc mn

skirnc mrc~c. pos1avljenim u pravcu osma1ranja (sl. 7.55).

.
-~
<C~

>t

... -t""
."

\~r~$
~~
~~
~~ ..)

7.2.6 PRIKRIVANJE OEJSTVA


Radari za olkri\'nnje polauja minobacafa i Zi\ ~ ubacno!"
pu1anjom olkrivnju njihov P?lozaj ~erenjem I.<X>rdonala d"elu
lafaka na balisli~koj pulaOJI mone 1h grana_re (pogl. 3,2.1.1)).
Kako je opasnost od minobacaCa i ZA 1111tth~ z~1 ~~lcd1_cu
uvodenjc radarn z.a njihovo otkrivanjc i upravlj tlllJC .nJihovm

uni~tenjcm , tako jc pojava svc efiknsnijih rada1:a ~~~~Ia za

poslcdicu uvodcnjc pos1upaka za oncmogutavtulJC nJihovog


rada.

SJ 7. "5. \fask,ranjt :aslomma protn rtldan Jwg osmatnmja .sa :~ml~: tl


:mlmttNtl i: pnmtnqg matttrijofa, b - meta/,om mrt!om . c - protnwuftud.om
maskirnom mrdom. ti - INIJivnlm rtflttktorimtl

Maski1anje komunikacijc na kojoj cc se u buducnosl i


o<lvijnli intcnzivan saobmCnj viii sc i tako da se pnsivnim
rencktorima rasporedenim na razmaku manjcm od najboljc

rezolucijc ncprijaleljskih radarskih ;islcma podignc radarskn


rencklivnosl komunikacijc dalcko iznad radarske vidljivo<ri
ciljcva koji ee se kre1a1i po njoj . Na 1akav naCin, u po'ecanoj
r.ld:tt'\koj rcflcktivnosli. ciljevi po-.taju ncvidljivi. Ncprijmclj
znn da sc na komunikaciji nnlatc ciljcvi. ali ne zna gde sc
trenutno nalaze. LogiCno je da o;c moraju istovremeno prcduzcti
cfiknsnc mere maskiranja u op1itkom op1oelek1ronskom pod
ru~ju (npr .. dimnc zavese).
Sama , uredenost<c vojnih kolom1 na komunikaciji. po~cbno
ruvnim odseCcima. mora prctq>cli izvcsnu modifikuciju. Zbog
~injcnicc da radar kao jednn cilj pl'ikazujc sve Sto se nalnzi 1111
pov1~ini razdvajanja (ta~ku 7. 1. 1) sa koordinatom na njihovoj

1111

srcdini. pogodno je da se kolona 1:1ko organizuje da sc ciljcvi


krcCu. na primer. po dva u pnru na rastojanju manjcm od
o&kivane rczolucije i sa ra.zmakom izrncdu parova z:natno vct im
od rezolucijc.
Kako su komunikacije 1a~no uncle u svc vojne topograf;kc
karle. pravila maskiranja drugih armija (npr .. SSSRa) predvi
daju kad god je moguce krcoanjc van komunikacija iii , kao
najonnnje. po rubu [138].

(3501

Kako poslllpci ak1ivnog ome1anja nisu bili efi~asni zbog


1cskoea ulaska u snop radara. razliCilih 1alasnih dutJna. uslova
bojiSia i sl.. usvojeni su postupci prikrivanja dcJ.~Iva.
S..Stina poslupka prikrivanja dejs1-:a snsiO)I >C u sled:'ce~
(sl. 7 .56): u pro;loru u koJem radar men koordt~a~c
vc:s1atk1
natin se poveta rcflckiiVnost, zna1n0 12~ad &~'.""c (~one). 1

?"

tako radar viSe nc Vidi granatu 1ne mof.e 1Zmcnt1koordmate.

Za povc~nnjc rcncklivnosli prOSIOnl kodsli sc ?blak pasivnih dipola koji podi1c rcflck~ivno~l rezoluCIJSkc 6clo!e pros1.o~a
zna1no iznad rcflcktlvnosu n11ne ()do 10 pula) . Obl:k paSI\Illh

dipola ostvarujc sc u prostoru min~rna . grtuuu~:na '.h pogodmm

rakelama. n eposrcd n o pre nJcgovog koroscenJa od strane


minobacata.

Dejstvo minobacaCa. mof:e sc prikriti i uticajcm na. princip


racunanja poee1ne pulanJC mme_ od s1ranc. rada_ra_. Kako radar
ratuna poee1ak na osnovu . dvaJu ~~~ka 1 _t>ahsueke pulanJe,
dovoljno je promenili pulanJU pa da Je ratun1~a pogresna. To se
pos1i~e minama kojc imaju u prvom delu pulanJC ruketno pogon .

[351]

7.2.7 PROTIVRAOARSKO MASKIRANJE C IWEVA U


VAZDUSNOM PROSTORU
Lcteli_ce su _brlo.P ?kretni ciljevi, sa relativno malom radarskom
povr~mom 1 vchk1m radarskim konstrastom i izlotcnc su svim
vrstar!la. rada~kog os_m atranja i vodenja ubojnih srcdsuwa. Za
~retwlJavanJC lclehcama je neophodna proli\'elcklronska z._1 .
organizuje iii na njoj iii u z.ajcdnici sa
mm lcrchcama za za~titu.

~t.ua kOJ~ ~
.

spccijali~va

Kao mere prot ivelektronske zaStite uglavnom M: primcn1u

JU:
- rm lctclici : sm<~njivanjc radarskc vidljivosti. prijcmnik upozorcnJa n_a op:~sn?st u koJ'!lbinaciji sn aklivnim omcl n~~m , duuum~nun oblacum1 pHsivni h dipol:1i bo1'1>cnuu porctkom ;

- uz lctclicu z:1

z:'t~titu :

raznc vrstc aktivnih

omcw~:t. uklju~u

JU6a on~ct~~c.~umorn u.-..smanjcnjc o~ctljivO!<-ti l'nda-

m , pastvno dtpole u obhku laznih ciljcva i koridoro


;a povetanom rcflcktivnoSCu iii priguS<!njcm prostorn ' sl.
.A~aliLira)uti mere PEZ lctclica. vidimo da sc. pored
spectJahzovanoh ometata. koristc najviS<: slcdcte mere:
- smanjivanje radarske vidljivosti lctclicc.
- pa:>iV~li ~ipoli u svim varijantama iz.vedbe i prirncne.
- masktrnt efekat borbenog porctka i profih lctt
- 1nini ciljcvi i
~

- ;ikt ivni ometati u funkciji smanjcnja radarske vidljivosti.


U du~HI~t~jc. vrcmc postoji .m n~~o po~~u~aka. i naimt prot ivclek tronskc 7:'~111? lctchca. NaJbOIJI od nJlh l unwcrz.alan za svc
vrstc .radnra . kon~~cnc talasne duZine jcstc smanjcnjc r:~dnrskc
pov.r~' !!c lct; IICC svc clo.te mere da letelica postajc za radar skoro
nevdljl \:~ rot~lc c~opru~ose ~ do krajnjih granica optimizirnna
geom~!riJU obhka 1 konSCenJC raznih kompozilnih i prigu~nih

matcnJala (tnfkc 7 .2. 1.2 i 7 .2. 1.4).


Slcdc~a

tr.i nofina su. zbog univcrzalnog dej)tvu nn svc


rad~rske ur~daJe, erikasnosti. jeftinoee i jednost:ovno>ti u koriS
CcnJu. svc \'1~ u pnmcni.
. Poslednji natin ima zbog aktivnog omctanja usmcreno
dCJStvo na radare za koje je ometac prilagoden.
(352J

7.2.7. 1 MASKIRANJE PASIVNIM DIPOUMA

Pasivni dipoH su poznata pasivna radarska protivmera j~ iz


drugog svetskog rata. Primenjivani su od \943. pod nazivom
CHAFF- SAD, WINDOW - V. Britanija, OOPPEL - Nemac
ka. dipolni otraf:ltelj - SSSR. U to vreme korisecne su uske
trake od aluminijskog >taniola (u nas populamo nazvani staniol
skim iii metaliziranim trakama) . Zbog relativno velike mase i
mehanicke neotpornosti staniola na dinamitke udarce prilikom
izbacivanja, njihova efikasnost je, i po dutini trajanja smetnje i
<posobnosti prikrivanja , bila mala. dok je ukupna masa staniol
skih traka, koju jc jcdan avion nosio, bila velika (do 300 kg).
U godinama poslc drugog svetskog rata primal u radarskim
protivdejstvima imalo je aklivno ometanje. U vijetnamskom
ratu i za vrcme ~chos1ova~ke krize ponovo je potvrdena
vrednost primcne pasivnih diJ>Oia, kao jeftinog i efikasnog
srcdstva za prikrivanjc ciljcvn u va~duhu , s tom razlikom ~to sc,
zbog. primcne savremcnih matcrij~'la, vreme zadrfavanja pasivnih dipola u vazduhu produMo na viSe sati, a masa smanjila na
nckoliko kilograma .
Oanas su sistcnti za izbacivanje pasivnih dipola postali
standardoa oprema ne samo borbcnih aviona, vee i bcspilotnih
letelica u integralnim varijanmma iii varijantama kontejnera. Z...'l
ilustraciju njihove korisnosti navodimo izjavu komandanta jed
nog vinga armije SAD, pukovnika William Hosmer-a (Viljcm
Housmer), koji je izjavio' da su bcspilotne letclice opremljenjc
izbacivacima pasivnih dipola (npr., AGM34H sa Al!.E-2) za
vreme bombardovanja Hanoja, dccembra 1972. godine, imale
tako znaeajnu ulogu da ih knrakteri~e kao najbolje prijatclje
1ena ratnih pilota .
Pored toga, koristc sc rakete, mine i granate napunjenc
pasivnim dipolima, koje oblak pasivnih dipola dovedu na odrc
de no mcsto u prostoru.

Broj nacina kori~6cnja pasivnih dipola jeste u stalnom


porastu zahvaljuju~i njihovoj frckventnoj ~irokopojasnosti, univerzalnosti primenc, velikoj efikasnosti , sve boljoj tehnologiji
izrade j stalnom usavr~avanju sistema za i.zbacivanje u prostor.
U sledecem navodimo nckoliko glavnih nacina korisecnja.
' AVIATION WEEK AND SPACE TECHNOLOGY. 27. I. t97S. str. 121

(3531

a) Pri kri vanje c il jcva povecanom ref lek t ivno~cu prostora


Prikrivanje ciljeva u vazduhu ostvaruje se izbacivanjem
pasivnih dipola u odredenim vremcnskim intervalima, Cime se

stvamju koridori<< atmosferc sa povcCanom radarskom reflektiv


no~Cu u kojima su stvarni ciljevi manje radarskc reflektivnosti od
reflektivnosti koridora nevidljivi .

Oblak pasivnih dipola sme,ta se u prostor koji odgovara


volumskoj rezoluciji radara protiv kojcg se primenjuje (poglavlje

rczolucije radara 6R = c;~ i degradacije rezolucije 6D,.,, ll.Du


zbog vrste ; dometa po~azivaca (poglavlje 7 . 1.3) , pa JC:
- za panoramska pokaziVaC

c '

11. 0,,. 8 = ll. R + ll. Du =

vazduSnog prostora uvek koriste pokazivatc na velikim dometi


ma, pri proraCuou rezolucije u pojedinim koordimuama mora se
nja radara nisu u svim koordinatama jcdnakc. Stoga se pojedini
paketi izbacuju u razliCitim vrcmenskim intervalima zavisno od
pmvca leta u odnosu na radar koji sc omcta. GraniCni sluCajevi
izbacivanja oblaka pasivnih dipola jcsu upravni i paralelni let
aviona sa radarom.

Up r avn i le t na radar (sl. 7.57).

(7 .77)

- za pokazivac tipa B (azimut - daljina)

7 . 1.1). S obzirom oa to da radari koji sc korisle z.a osmatranje

uzeti u obzir degradacioni efekt pokazivaca (poglavlje 7.1.3).


lz poglavlja 7.1.1 i 7.1.3 videli smo da sposobnosti razdvaja

Rr

ll. D,, .,., = ll. R + ll. Dr"= -2 + kPrl Q M '

c t +-.:.:
R;,r_

kn . Q.,

(7.78)

8
gde su: c = brzina svetlosti = 3 10 m/s,
~ = trajanje impulsa radara [s],
R = domet pokazivaca,
k = 0 5 = kocficijent iskoristivosti ekrana,

k:p!::

o;l = koefidjent iskoristivosti ckr~na,

Q,. = 300 + 500 = dobrota katodne cevo.

Degradacioni efekat pokazivaca uzimamo u ob~ir sam? ako


poznajemo podatke radara protiv kojih ovu meru pnmenJUJemo!
a i tada samo minimalne vrednosti. Orije~tacao~e vred.nosu
degradacionog efekta za panoramske pokaz1vace t pokaz1va~e
ti a B mogu se na6 i iz dijagratna na sl. 7.15a 1 b. . .
.
P. Interval izbacivanja kod upravnog leta ll.t.. zavtsl od brzme
aviona i dat je sa:

(7.79)

Sf. 7.57. Slvaumjc koridora pasiv11ih tliiJOftl lttOm a~'iona upmvnim 110 radar

gde je v = brzina aviona [m/s) ,


Primer

Stvaranje koridora dovoljno ispunjenog pasivnim dipolima


za prikrivanje stvarnog ci lja prilikom leta upravnog na radttr vrSi
se izbacivanjem paketiCa dipola u vremcnskim intervalima 6-tur
odnosno na udaljenostima I koje su man j e, a najviSe jednake
ukupnoj rczolucij i radara po daJjini:

1,;;60,, [m)

(7 .76)

Ukupna rezolucija radara po daljini 6-Dt.tt zavisi od potencijalne

[354)

A vi on omctac leti upravno na radar brzinom v = 900 km/


h = 250 m/s sa udaljenosti od 200 km: Osmatratk1 radar 1ma
trajanje impulsa t = 2IIS ; .panoramsk1 pokaz1vat sa dome to~
R = 200 km. Prema jednacmo7. 77, ukupna rezoluCIJ3 za pano
ra"mski pokazivac je:
ADt.tt.PI'I =

[355)

310' 210- 20010'


+
.
= 300+800 = 1100m.
2
05 500

'

Interval izbacivanja paketiCa pasivnih dipola je:

A Dul 1~1'1
11 00
v = 250 = 4,4 sekunde.

"'t. , .rrr =

Ako radar ima pokazivac tipa B, onda je:


ADut<.B'=

Ct

R,

S obzirom na to da jc dodatni degradacioni dckat pokazivaca po ugaonim koordinatama, posebno na vehkom dometu
kod panoramskO$ pokazivaca i kod uzih ~ktora na B pokaztvacu mali (poglavlje 7.1.3), u praks se obt~no zaneman.'J
' Interval izbacivanja paketica pasivnih dipola zavs samo od
brzine aviona i ugaonc rczolocije radara na daljini R_pretvore~~
u jedinice daljine. Ugaona rezolucija je data jedna~mom 7.2 h

dijagramom na sl. 7.5.. .


Interval tzbactvanJa JC:
I

- 2 + k Q,. 6

3 10'2 10- 20010'


+ 0 ,7 .
=300+571=871m.
2
500
Interval izbacivanja paketica pasivnih dipola je:

(7.80)

Atp = -,

OM

60,,,.

871
.
= 250 = 3,48sekundr.
Ako se degradacijski efekat pokazivaca ne uzme u obzir,
lltuP.B =

onda je interval izbacivanja kraCi i iznosi:

3 10'210- 6
= 1,2sekunde .
2 .v =
2 . 250
Iz izvedenog primera vidimo da poznavanje radara, a
posebno pokaztva~a protiv kojeg se ova mcra primenjuje,
znafajno utice na utrosak paketica pasivnih dipola. Ako se
izbacivanje izvede na mar5-ruti duzine 100 km , orida ee se
utrositi najmanje:
- bez uzimanja u obzir degradacionog efekta pokazivaea 333 paketiea,
- sa uzimanjem u obzir degradacionog cfekta pokazivaca
tipa B- 114 paketica,
- sa uzimanjem u obzir degradacionog efekta panoramskog
pokazivaca - 91 paketic.
6R
lltur=-;- =

Ct

Let paralelan radaru (sl. 7.58).


Kao u navedenom slucaju, koridor dovoljno napunjen
pasivnim dipolima za prikrivanje stvarnog cilja stvara se izbacivanjem paketiCa dipola u vrcmenskim intervalima .8t.., odnosno na
udaljenostima I kojc su man j e, a najvisc jednake ukupnoj
rezoluciji radara po ugaonoj koordinati na daljini R.
[356)

$1. 7.58. Stl'aranje koridoro pasiwtih dlpola lttom aviorta ptualelno radtmt na
t~daljc:noslima R od rodttrll

gde je v = brzina aviona u m/s.

Primer
I'

Avion ometa~ leti paralelno radaru na uda 1enosu


R =200km, brzinom v = 900 km/h =250m/s. Osmatrackt radar
ima trajanje impulsa t = 2 J.1S i ~irinu snopa lljl ~ 1. . . .
Ugaona rezolucija radara pretvorena u duzmske JCdtmee na
udaljenosti R=200km iznosi (H, jed. 7.2; sl. 7.5):
1=2Rsin 6 1'> =2 20010'sin0,5= 3490m.
2
Interval izbacivanja paketica pasivnih dipola je :
I

3490
250

Ill = -= - = 13,96-14sekundt.
p

[357)

Rndnrs~a pov~ina oblaka pasivni.h dipola (jcdn. 7.64),

odnosno .b'?J dopol~ po vrstama u pakeucu (jedn. 7.67). bira se


ta~o ~to JC JCdn.aka oh \'eCa od m a k sima In e radarske pov~inc
pn.knvanog ColJa. a ne od srednje radarske povriine koja jc
ob.'tno da!a u tabelama (npr.. tabela 3.2). Kod vctine mlaznih
avoona naJveea radarska povriina je u pravcu hoka aviona (od
oko so + IOO i 260 + 28() od pravca leta).
Da u radarskoj povriini aviona nastupaju znntajne razlike
u azimutalnoj vrednosti onoiemo se uveriti iz podataka preuzetih
iz [ 143 [ i datih u tabeli 7 .5.

pro<le neko vremc kojc z.avisi od naCina pakovanja, natina


izbacivanja , naCin::t rasiUranja. vrste i masc dipola i sl. U to

vreme radarska povrlina oblaka manja je od predvidene brojcm


dipola u paketu .

.
Tip aviorm

B47 (model)

Can bern

F-86 (model)

f rekvcncij a

(MHt)

000

9.000

lOO

Polarizacija

Rad. 1x>v~in n u pravc:u


(miJ
nos:a

hookII

25

630

so

892

6.3

31.7

260

14.4

20.2

97

12.2

1.4

ss

3.8

4,4

100

0.3

re1,~

28
n ( JtOI'I'I)Sf. 7.59. Broj JXUit'mh dipoln n ., pakttu. unimo od talasnt dutittt radara '
~~(,~m~

Trcnutna vrednost radarskc povriine mo~e se izraCunati iz


modela datog u (117):
otK..

Na os~ovu n~vedenog i.iskustva usvojeno jc (143, 144[ da


paketoc pasovnoh dopola sadrio toliko dipola da njcgova radarska
povr~.ina na jednoj frckvenciji u teljcnom frckventnom opscgu
oznoso : oko lOOm za prikrivanje hombardera i oko 50m 2 za
prikrivanje rnanjih aviona.

rodankt I'<'' rl;nt obbJ.ka

o. (l-e-t).

gde su: t =vreme protcklo od izbacivanja (s).


T = vremenska konstanta dipola i nalina rasprienja u (s[.
Ooto1==

prcclvic'lcnn radarska povrSina oblaka,


Outn:;:; t i'Crtutna radarskn povrSina oblaka.

Broj ~asivnih dipola u paketu, za jcdnu frekvcnciju. izralu


nat prc~a JCdn:7.67 i uz uslo~ da su dimenzijc oblaka manje od
rczolucoJskc cchJC radara dat JC na sl. 7.59.
R~sturanjc pasivnih .. dipola u prostor vrii se posebnim
urc.d?J'"'" (tab. 7.6) kOJI o'!'ogucavaju formiranje oblaka u
dehcoma sekunde pa do nekohko sekundi.
Za_s~varanje koridora obicno se koriste uredaji koji sporije
formoraJu oblak. dok se za sve samoz~titne runkcijc leteliec
konste uredaji za brzo forrniranje oblaka.
Od trenutka izbacivanja pa do raspriivanja dipola u oblak

oblik obloka pasivnih dipola zavisi od na~ina mstu


ranja. U (1 43) se navocli da su uobi~ajcnc po~etnc dimenzijc:
Sirina oko 3 + 5 m, du~ina oko 15 + 30 rn. Prolaskom vremcna
oblak se dalje ~iri sa brzinom 2 + 3 m/s sve do nekih 100 + 150m.
Tokom slobodnog pada. vcrtikalno orijcntisani dipoli su br1i od
horizontalno orijentisanih. ito J>rOuzrokuje razvlalenje oblaka
u venikalnoj ravni. Oblak. odnosno fomtirani koridor, zhog
uticaja vetra pomera se i u horizontalnoj ravni. Skica koridora
data je na sl. 7 .60.

(358)

[359)

Po~etni

OSNOVNI POOACI NEKIH SISTEMA ZA RASTURANJE PASIVNUI


OIPOLA
T bel 76

Vrua

Omakl

Na avionu

CIJe.

AI.. I

dektromchanK:ki. sa reu6em dut.ine

8-47, D-52. D~

ALI!-2

dektromeban~t.i . sa reza6c:m dubnc

RBS7, T3l,
FIOOAGM34W

ALE-16

pnct.unatski

ALE IS

pne~m a tski

ALE-24

eld.tromehanitki

8520. DS2H

AL_!!2S

korncjner za rakete ADR8A

DS2

ALE27

rekon:nruiran ALE-24

ALE32

1meunuuski , nosi 468 iii SIOp11kctita

ALE-38/41

Jlll)ivnih dipola

pasivnih dipola RRl70.1Cmamac


MJU-7/D
ALE-43

t<C. dipole za A do K podnotje.


4,6krfs. rumak izbxivanja l-9s

ALE-44

pirotchnitki u 2 tontejnen. piropUtt


dipola tip RR-129. piro ICtip MK-46

Atkan SJI

pirotehnil!ki u kontejneru. no:si 116


p1ropal:eu pasivnih dipola pretnita

c
vttor

'\

EA6A

Sl. 7 ,()(). Sku~a kondora u a - ltortzmtlo/,oj, b -l'~rtikalnoj proj~.kc'J' ' ~ - prtrd

F-4. FIS.C IJD.


A-10, A1, F-16

Sirine radarskc rczolucihoke tclijc. Kako je za prikrivanjc ve&!


borbene formacije iii 7:& upolrcbu koridora tokom duZcg perioda

p<>Lrebna vcca ~irina koridora. koristi SC ViSe postavljaca isiO\'fC


meno (sl. 7.61). Pri 1omc razmak d izrnedu postavljaca 1rcba
odabrati tako da svaki pos1avlja oblatiee u svoju rezolucijsku
ccliju. Rastojanjc izmcdu lclclicaposavljaca da1o jc sa:
(7.81)
d L\ DilL cos a,

La&>ni, za DPL

40mm

A lk;m 5000

Jedan poslavljat koridora pasivnih dipola postavlja koridor

pirocehniCti u kontejneru, kontinualno i\4, A6. i\1. Fl4,


1zbadvanje. nosi 6 rola dipola po 2S kg F 4, A0M-34V'

ALE-40(V)X pneum:uski u k.ontejneru. paketit

Alkan S30

Postavtjaf koridorn naluzi sc uvck na poCctku i nije njimc

Lastieen. Zalo se u izlo~cnim podrutjima kao postavlja6 pasivnih


dipola koriste bespilotnc lclclice kao prethodnici borbene forma

piroiC:hnitki u kontejneru. nosi 40


piropnketa pash<nih dipola p re~nik a
74mm
!' irotchiki u kontejneru sa boi.'!nim
zbr~civ(l nj em ~ ima 2-6 blokova sa 16
1>i rop~ke1a 1><'1Sivr1ih dipola pretnika
42 mm iii sapo 9 piro.fC pa.trona
pretnikrt SS mm

RR99AL

pakec dipola; s.adrti du.tine 45. 60,


80.110i2JO...Z90mm

RR129

p.rocehnia:i paket pasivn.ih djpola


(standudni. RMSAD)za ALE-44

ADR8A

rakeu sa pasivnim ctipolima n ALE-2S

Bcspdo<na letebea

[360)

gde je .0. 0 ,, Sirina rczolucijskc t\clijc za odgovarajucu vrs1u lela.


Situacija prikaz.ana na :tl. 7.60 koristila bi za 6 D uk l'ezoluciju

rad~1ra

1ip SII01.o

He i\0212

po daljini.

Logi~no je da lclclicc ko jc sc prikrivaju koridorom pa i


sami postavlja~i moraju biti nA l'adioCutanju kako ne bi bile

otkrivcne goniomctl'ijskim mewclama.

Zbog rclalivno sporog padanja pasivnih dipola (prosecno


1,26m/s (144)). koridor sc dugo zadr1ava u vazduhu. Ccslc " '
1akvc Jakli~kc siiUacijc u kojima bi bilo pogodno kori~cenjc vee
pos1avljenog koridora. ali jc zbog slalnog kre1anja vazdu~nc
mase i lokalnih 1urbulcncija lociranje 1acnog polotaja koridora
u pros1oru problcmaticno. Poznala je jcdino eoretska br.cina
padanja upolrebljcnih dipola. pa i ona se razlikuje od s1vamc
zbog lokalnih uslova 1roposferc.
(361)

Zbog toga su razvijene metode za odredivanjc lokacije


koridora u prostoru [II], 144). Prvi nac!in (sl. 7.62) koristi tZ\'.
navigacione oblafife pasivnih dipola koje postavljaf koridora
izbacuje uz. na primer. svaki deseti oblafif koridorskih pasivnih

Kako sc oavigacioni ~bla~i~i nal~zc u ~'lstav~ kori~o,ra,. letclica


pronade koridor i lct1 u OJCmu 1 po pravcu L po VISllll ~ pea tak
mo!e prelaziti s jednog na drugi.
Drugi nafin koristi poscban radarski prijemnik sa pokazivafem na letelici i radarski predajnik protivnickog osmatrafkog
radara u kombinaciji klasicnog bistatifkog radara. Koristefi
predajni radarski signal. prijemnik na avionu (koji mora biti
dobro frekventno usagla~n sa predajnikom) prima rasp~ni
signal od pasivnih dipola i na njcgovom se pokazivaCu ocrtava
koridor (sl. 7.63).

SJ. 7.6J. Skial odudwanJII pqlo!ll/(1 A.oridortJ mf'todom bislotitJu:>g rodo.ra: 11 Sl. 7.61. Sk~e posurdjanja ilrq lcondora

osmtllratki radm pr01wmk11 k40 prN111JfU4, b- radanki prijtmnik NJ ktdicJ, c-

kmtdor

b) Prikrivanje latnim ciljevima

0
b

Sl. 7.62. SJt.1ta

o~ldavonja

k<m'dora novigo.cionim oblailt1mu pliJIMilt tllpola 1


'fjiho"o korut~nk

dipola. Oni su rczani samo na jednu dutinu (obifno J iii K


podrufje). Malim radarom na letelici iii jednom funkcijom
vHefunkcionalnog radara, letelica ih otkriva i prati njiho'' trag.

[362)

SJ. 7.64. FormirunJf' labuh t'IJtW' mh10m: a- rasruranjtm, b - prOJipall~m

Ukoliko su intcrvali i7bacivanja pake1ifa pasivnih dipola


znatno veCi od onih koji od~ovaraju rezolueijskoj reliji radara
(jednafine 7.79. 7.80) wako oblatit bife na radaru prikazan

[363)

po'cbno. kao latan cilj. sa jcdinim ncdos1a1kom. a 10 jc da "'


nJC~o'a Doplcro'a komponcnla zna1no razlikuje od Doplcro\C
komponcntc aviona. Zbog toga. mogu se jednosla,,nim si(jtC
muna ta selekciju ciljcva po brzini laZni ciljevi ovc \'f'\IC
eliminirali.
Za rormiranjc la~nih ciljcva ovc vrs1e koris1e sc. pored
sh-tcma za formiranje koridorn. i rnznc vrste raketa kojc formi
raju jcdan iii vise la~nih ciljcva ('1. 7.64).

c) Prikrivanjc prigu gnim zas lonima


Koridor rcneklivnih pasivnih dipola kada izgubi funkciju
koridora. a nalazi se joS na pogodnoj visini iii spccijalm>
po'iavljcni koridor iii zaslon iz prigu~nih dipola uvode u lra<u
r:.dal'kog signala d\'OSiruko prigu>enje (radar-cilj i ciljmdar).
time se zna1no slabi radarski prcdajni signal i rcnckiO\ ani. ,;goal
od cilja (pogl. 3.2.1.7 i 7.2 . 1.7.6). Po,ledica je smanjen domcl
radarn za odabranu ka1cgoriju ciljcva. a 10 je zapravo cfckal
prikrlv~mja

pu1cm.

smanjenjcm rndarokc vidljivosti postignul posrcdnirn

udaljenosl oblaka pasivnih dipola od radara mala i nalazi se na


daljini koja odgovara 1rajanju predajnog impulsa i pada u vrcme
oporavka radarskog prijcmnika.
Zaslon sc poslavlja izmcdu radara i ma!Snllc . na pogod
nom iii pristupa~norn rncstu za njegovo s1varanjc. Koridori
stvoreni pasivnim dipolima, kada izgube visinu. pos1aju zaslonj,
pa 0 lOme lrcba voditi ral:una veC prilikom nj ihovog fonniranja

- ako sc !clc korislili du~c.


Broj dipola na m' izra~una se na osnovu ~cljcnog prigu~enja
Ucdn. 7.73). Rnsturanjc s<: vrSi u intervalima dat im jcdna~ioama
/.3 rormiranjc koridora, bcz u~e~a degradacionog crckla pokazi
\3Ca.

Kako se u\odcnjcm

vc~cg

prigu>enja u lrasu prostiraoja

radar-c:ilj-radar .t..apravo kvaric atmosfera. to je ova protivmera


JCdnako efi k asna za sve vrste radara i njihove naCine
rada . uz jcdini uslov da su frekventni opsezi radara i pasivnih

dipola usaglaScni , a 10 jc vclika prednos1 u odnosu na os1ale vrste


i dovoljan razlog za ~vc vcCu primenu.
Jcdina

...

mogu~a

z.aStita kod radara od ovc protivmere jeste

smanjcnjc rczolucijskc ~clijc radara i povcCanjc p1cdHjne snage


najmanjc za dvomuki kocficijcnl prigu~cnja.
d) Primena pa sivnih dipola u sa mozahiti l eteI'

r.:tdarskim ck:ranima ne mogu primetiti. s ob1irom na to da je

1ice
Pasivni dipoli su iii samostaloo iii u kombinaciji sa ak1ivnim
- spccijalizirnnim omc1afima pogodno srcdsiVO samoza~lile lele
lice. Korislc se za: poSiavljanje sopstvenog koridora iii zaslona.
ak1iviranje rndarskih blizinskih upaljaca, odvlafenjc sis1cma za
au1oma1sko pra~enje po daljini kombinovano sa skrelanjcm i sl.
U kombinaciji sa spccijalizovanim ometatimn koriste se za:
formiranjc Jafnih ciljcvn u latnim pravcima , odvlu~cnj c sistema

St. 7.6.t Sumnmje :asfona pasivmm tliJHJimw: a - na prO$tOru izmNiu mdflra i


~tmrlruu: tl\'iomt, b - u 11Cposrctlnoj hlizi,J rmltmt pomatu rttkctc, r - Vt'tllkt1h1im
:tnlonom

za au1oom11sko pra~cnjc po brzini sa cilja i sl. U kombinaciji sa


manevrom le1elicc koristc sc Zt1. odvla~enje rn<lnrskih sistema sa
cilja.

Zbog male koncenlracijc dipola u jcdinici zapreminc. prigu


<ni slojcvi imaju malu md:u~ku povrSinu pa su. poscbno na

U svim slu~ajevima k:oriste se male raketc iii pirotchnitki

Nekoliko mogu6h natina primcnc prikazaoo je na sl. 7 .65.


sc i sam radn"ki urcdaj pokriva oblakom pasi' nih
dipola. Ta pro1ivmera jc jnl.o pogodna. jer je posho~ioci na

izbacivaci sa brzim rormiranjcm oblaka radarskc pov!Sinc oko


SO+ JOOm1, sa razlititim programima izbacivnnja i formiranja
obla6ca.
Radi odrcdivanja pravog 1renu1ka i vrs1e primcnjcne mere,
ugraduju se na avione specijalizovani prijcmnici upozorenja na
opasnosl, koji iz analizc signala odreduju vrs1u rndarskog ureda

[3641

[365]

nul:1rima sa. malom rezolucijskom


OC\'idljivi,

~elijom.

Ce;~o

slabo vidljivi iii tak

ja. njegov pravac i trcnutnu aktivnost (faza osmatranja, vodenja


iii samovodenja). M oderniji prijemnici upozorenja kornbinovam
su mikroproccsorom. Oni. na osnovu paramecara dobivcnih
analizom signata, odaberu najpovoljniju vnrijantu protivmcre.
iniciraju program izbacivnnja, a pilotu odrcduju parametre leta.

1\k t iviranjc radarski h blizinskih upaljaa

ReOektivnim oblakom pasivnih dipola rnoguee je aktivirati


radarski blizinski upalja~ vtt Jansiranih rakc1a klase zv, mv, i

...: mora posle 0.9s leta (300m) aktivirati i tokom 0.1 s formirati
c>blak. Sledctih 1.36s avion se nalazi u rczol11cijskoj &>liji 11 kojoj
nalazi i oblnk. Kako je radarska povriina aviona znatno manjn
ext radarskc povr~inc oblaka, avion jc cfikasno prikriven. Pasivni
\C

tlipo!i, u vrcmcn11

kori~6enja

( 1,36s). imaju joS brzinu zbog

msturanja, pu je ova mera efikasn:. i protiv rada.m sa sisccmom

\Ciekcije po brzini (dinamilni dipoli).

III

v-v.

Radarski blizinski upalja~i. kod ve~ine raketa, rade na


ra.zliitim frekvencijama u ni!cm frekventnom podruCju.
Frekventno ~irokopojasni dipoli ispaljuju se iz aviona u

l l~

,
\' 220 ,.,..

pravcu dolazetc rakctc, npr. z-v, pomotu rnkelnih iii pirotehniC

kih izbacivaCa na udnljcnost u kojoj su daljinska vrata upaljaa


otvorena (oko 100-200 m). Kada rakcta z-v dode u blizinu
oblaka pasivnih dipola (manje od 100m), njen blizinski upaljat
prcpoznaje oblak pasivnih dipola, zbog ' 'clike radarske pov~ine.
kao cilj i izazove prcvremenu eksploziju rakete. Na slici 7.6
prikazana je situacija u prostoru prilikom aktiviranja radarskog
blizinskog upalja~a.

S/. 7.67. Formlrvmjt koridoro untJprtd: a/ - 11S J~lucdnc rtzoludjl.kt &lijf


Odvla~enje

radarskog sistema za automatsko


prafenje po daljini i pravcu
Pogodno postavljenim oblacima pasivnih dipola u prostoru
mogu se efika.sno sk recati dejstva borbcnih sistema koji koristc
radarske sistcmc za automatsko prn6cnjc po daljini i pravcu .
Sam princip odvlafenja sa cilj; zasniva se na osnovnom
nedostatku svih automatsk.ih sistema, a to je da oni zahvatc

uek cilj koji daje jaei reflektovani signal. Jedini uslov je da sc


takav jaCi cilj nalazi istovremeno sa pravim ciljem u rezolucij
SJ. 7.66. Akrb:ironk rtultJrl._f13 blr.zmskog UpDijuffl rlute
d1polu tlo'(!'(/tnim na prdanJu rakttt

:-v obfo.~ pmnn;h

Formiranjc so pstvenog koridora 11napred


Sopstveni koridor pasivnih dipola 11napred formira letelic:t
prilikom 11laska 11 zon11 osmatralkih radara sistema PRO tako ~to
ispaljuje male rakctc, punjenc frekventno Sirokopojasnim pasiv
nim dipolima sa radarskom pov~inom od oko lOOm' u pravcu
soje putanje u nailazcee rezolucijske ~elije radara (sl. 7 .67).
Kada se avion nalazi u ta~ki 1. na srcdini rczolucijske eelijc
al. ispaljuje prvu raketu koja formira oblak I' na sredini dru
ge rezolucijske ~elijc a2 itd. Ako je ~irina rezolucijske tclijc
JQO m. brzina aviona 220 m/s, brzina rakctc sa pasivnim dipolima
333 m/s, avion mora ispaljivati svakih 1,36s po jcdnu rakctu koja

skoj eeliji radara.


Princip odvla~cnja prikazan je na sl. 7.68a u trcnutku
formiranja pojcdinih oblaka za slutaj skretnnja radarski samovodcne rakete klasc vv usmerene u prcdnju polusfcru avionn. U

;vakoj daljinskoj rczoluciji radara mom se nalaziti po jcdan


oblaCiC pasivnih dipola sa istOvremcnim skretanjern po pravcu za

ne!to manjc od polovine Sirinc karaktcristikc smcranja (oko


0.5) automatskog sistema za pra&>njc po pravcu.
Kako se zbog skretanja po pravcu moraju oblaci pasivnih
dipola formirati sa odstupanjem od pra\'ca aviona za (irinu
polovine karakteristike smcranja nn daljini domcta rakete v-v
(R = JOkm), odstupanje po pravcu I trcba da bude manje od
R=2 R sin0,5 174m.
K oristc se mnle raketc napunjcnc pasivnim dipolimn sa

radarskom

IJOv~inom

od oko 50 + lOOm sa takvom potetnom

(366)
[367]

Koristimo raketc sa pasivnim dipolima brzine 277 rnl> i


nagibom putanje od 20 rn/s. Da bi oblak bio formi an najrnanje
'iO m ispred i 80 m is pod letelice, mora prva rakeIll rasp..Siti oblak
~s posle lansiranja. Za samo rasprscnje oblaka I reba 0.1 s. U to
.-reme (4, I s posle ispaljivanja) avion se nalazi na udaljenosti
245 4, 1 1004,5m, a oblak 2n4 1108m iii 103.Sm isprcd i
80 m ispod aviona. Druga raketa isp:tljuje se kada avion prevali
50 m pula iii posle 0,2s , treca rakcta posle 0,2s iza druge i tako
do 20 rakcta, koliko ih sistem za odvlaoonje obi~no ima.
Moguca je jo~ druga va.rijanta ovog metoda. Raketc se ne

lansiraju sukcesivno sa jednakirn vremenskim razmakom. vc~


istovrcmcno sa promcnljivim vrcmcnom raspl'avanja dipola

saglasnom daljinskoj rezoluciji. Z.a nas slutaj oblaci bi bili


fo nnirani u 4.1; 4,3 ; 4.5: 4.7; 4,9; 5.1: 5,3; 5.5: 5.7; 5,9; 6.1:
6.3; 6,5, ... i 8,1 sekundi posle ispaljcnja prve rakete. Poslcdica
takvog programa ispaljivanja i aktiviranja je vidljiva na sl. 7.68b.
Dobivcna je izraziua ugaona komponenH1 signala na koju
automatski sistem skreoo rakew. Promenljiva sirina od 80 do
160m odgovara svim dan.Snjim karakteristikama smeranja .
lz iznctog hipotcti~kog primcra vidimo da metoda zahtcva
~t----,f-1--t--+

taCno odrtavanje potrebnih geometrijskih odnosa u pros1oru .


Zbog coga se za progrumiranje i 1cmpiranje kol'isti mikropi'Occ~

sor u sis1cmu za upravljanje ispaljivanjem i lctorn aviona .

:i

Nt-1-1-t-+--+

Odvodenje radarsko g s i s t ema za uutom:ll sko

praccnje po brzini sa c il ja

-1-1---1--H-

Sistcm opisan u prethodnom slu~ju mote u kombinaciji sa


specijalizovanim (serodinskim) omcta~cm poslutiti i za od'odc
nje sistema za automatsko praCcnjc po brzini sa cilja.

Sistcm za aLllonwtsko praoonje po brzini cilja prati cilj na


osnovu Doplcrove promcne u frekveociji prijemnog signata r.
(poglavlje 3.2.1.3).

"'

2v

r.~ T.

brzinom da je u toku par sekundi posh; lansiranjn njihova

puranja nib.
Pr~tpostavimo da letelica sa brzinom 245 m/s 1eli da skrene
~adarskt sam?':odenu raketu ~ daljinskom rezolucijom od 50 m

gde znak ( + ) ozna~ava povecanje. a ( - ) smanjenje radijalne

ugaonom smnom karaktemtikc smeranja od 0 4 i koja je


lansirana sa daljinc R = 10.000 m..
'

brzine v,.

[3691
[3681

Letelica u osno~nom retimu leta ima kons.tantnu brzinu i


~rnvnc,

a zbog toga I konstantnu Doplerovu promcnu na ko


SISt~m za pracenJc po frekvenciji (slican sistcmima ,; ARFJ~
mdiOtehmcl).pode~:w:t frekventoa vrata tako da svaku P o
u D?plcro~OJ . frekvc~1ciji prati polo2aj rrckvcntnih v~~1 ::e:~~
~ck~cntnol OSL Src~h.'HI frekventnih vrata odgovara trcnutnoj
op erovoJ frckvcnCIJt. ot.Jnosno brzini cilja.

odv Ako se. ~eli sistcm za automatsko praccnje cilja po brzini


po ~.tl ~ ~IJa. onda treba najpre simulirati cilj veee radarske
v: n~e. ste .~ople~ve ~re.k~'encije koju ima u tom Lrenutku
pravl CIIJ. PraVI I Slmuhram Cllj su u istoj rczolucijskoj cer .. s
protekom vremena ~~ora s!muliranom cilju pnsti br.:ina ( ~~~ (
1

m~ra

on

promcn1t1 SVOJ poloZaj u grnnicruna karaktcri i d

l'r~mcnu

cilj~ njeg~~~:

smlc';_"'J" rada,.a.
brzine simuliranog
;'
3
3
e~r~~ J u:JO~toru .smhro~~O prati Specijalizovani ometaCodgosedro tns o!\ Upa kOJI gcnerira potrcbnu Doplerovu pro
menu ra arskog s1gnala.

t Zad for;;'iranje vceeg cilja koriste sc oblaCiCi pashnih dipola


vee rn ars e p<>v~mc (oko lOOm') uz isti sistcm za izbacivane
samo sa druk6Jint rcdosledom izbacivanJa Ski"" st .. J

prostoru s
1
d'
'
""" 1 uaCaJC u
sl. 7.69. a Signa om :.ero mskog omet(l~aodgovaraa data jc na

Malim raketama napunjenim pasivnim dipolima formira se


isprekidani koridor pasivnih dipola kroz kojeg leti avion . Pilot
mora podcsiti brzinu aviona tako da on prolazi kroz oblak
neposredno poslc ronniranja. U tom uenutku serodinski ornetat.
odgovara~ gcnc,.ira Doplerovu promcnu ,.adarskog prednjnog
signala koja jc jcdnaka Ooplerovoj promeni signala aviona.
Kako prolazi vrcmc, oblaku pasivnih dipola pada brzina i omctae
smanjuje Ooplcrovu promenu frekvcncije na Doplcrovu frc
kvenciju koja odgovara brzini kretanja oblaka posle. npr .. 4.4s
na sl. 7.78b. Takav program se par puta ponavlja.
Brzinska vrata automatskog sis1cma radara ,.zaka~C sc Z...'l
jaCi signal (zbog vcce rada.rske pov~inc) i prate njegovu simuli
ranu Doplcrovu promenu , Cimc je sistcrn odveden sa cilja i po
brzlni i po pravcu.
Primer prikazan na sL 7.69. skica i vrcmcna su hipotcti~ni i
sluZe samo za ruzumevanje postupka. U stvarnosti moraju biti

vremena leta rakete. brzina rasturanja pasivnih dipola u oblak.


brzina padanja oblaka i njego,a Doplcrova promena (rekvencije,
brzina aviona. p<>tetak. trajanje i oblik simulacije u potpunosti
uskladeni .
Odvo(Jcnjc automatskog sistc1na za praCenjc po brzini
mo~e se izvcsti i u kombinaciji nckoHko oblaka pasivnih dipola

i manevra lctclicc sa minimalnom rnclijalnom brzinom (sl. 7 .70).

oo,
-

~,;

-r

......

l"

~'
'
~o)
......
.

..... _

_ ..

11-- - ..

Sl. 7.70. Prutap

(Hl~l~nJU po brwu

kombmijom oblak.a JH'S'""Je dtpol" i

m.aMHO dUOn4

loos. l
Sf. 7.69. Princil'

od~lnf'~njn

po brzmi ;

sa pasilnim dipolimtl b _ f)OfJinoa P'Opnn~. a 1 'rtmrmr lSpa/ji,anja rokrUI

. meno ge11t1 Mmn omnahm St'rmliu.skou


""''

(370]

Ako avion za manevar koristi pu1anju oblika krug;a, pri


Cemu radij t1lna brzina dva puta prolazi kroz nulu. i ako sc u ta~ki
u kojoj twion postignc - u odnosu na radar - radijalnu brzinu

(3711

nula (2, na sl. 7.70), u trenutku"nailaska avionn formira oblak


pasJVn.' h d1pola vchke radarske povriine bez radijalnc brzine to
SC ~rzmska ~.vrata r~dara, koj a su sc vcC po1ncntla od taCk~ 1

(naJ_veca rachJillna brzma) do ta.tke 2 ~najmanja radijalna brz.ina),


~zakaoo z.a o~lak. pastmth dtpola o priduze da prate njegovo

kre ranJe. t 1me JC SI.Stem -odvedcn sa cilja.

ajracionalnijc je ispaljiv;mje oblaka pa''' nih dipoh rake-

tom is~)rcd uviona. i tO tako cia jc oblak fonnimn na udaljcno<Sti


koja odgov:lra rczoluciji radnra po daljini. Pri tome trcba uzc,;ti
u obzir hrzinu le ta aviona, rnkctc i vremc forminu1ja obla ka.
PosHipak Stili avion jcdino kada se !:.ignAI omctanja na latri

i<pred iii iza ,;gnala cilja.


Broj pa,ovnih dipola u ohlaku mora biti takav da je njcgo'n
radarska P9Vr~ina znatno vct:1 od radar~lske povrSine aviona

(oko 100 m1) .

'

1\

U \odc nje laznc uj:)O\ ne koordonale

r-,

.....

01.J GII

R,,

'

a) Pogodno lociranim o blak01n pasivnih dipola u odnosu 11;1


cilj mote ~c u sistemc za a utomatsko pr;1Ccnjc po uglo"nim
koordinntama (sa ko nu!<!nim prctraiivanjcm iii 1nonoimpuhnc)
,."e..c:ti la1na prcdstava o koordinati cilja.

... f;:;
lliG

R.,

sistemc

za automats k o pra Cc nj c po uglu

f\

'

Oblak pa>ivnih dipola. koji se ulo b~o formira. izbacuJC

<

se iz avion~l u bilo kojcm pnwcu upravno na pr~vac krctanja,

najee~te nadolc. Oblak dipola foronira laJni cilj. Situacija jc

prikazana na >I. 7.72.


Za vrcmc u kojem sc cHj i oblak pa\ivnih dipola nalazc u
konusnom >t>opu radara (ugno 2 y na sl. 7.72). , ;, tcm pronala7i
koordinatu cilja na pra>cu cilj-oblak (sl. 7.72b). i to: ako '"
oblak i cilj sa jcdnakom radarskom pov~inom na njihovc>j
sredini , innfe na njihovom tc~iStu (blite jaCcg :,.ignala). U tako
odabrani pnwac siste m usmc rava svoj ravnosignalni pnwac

Uvoclenjc Iai ne daljin e

( RSP).
OvaJ nac!in je ujcdno jcdini efikasni naein o melanja

ffit)a

noimpulsnih radara koji rode po mctodu zbrajanJa i oduzimanja .


. Oblakom pasivnih dipola ~oogu~e je uvodcnje Jntne daljine

~stem

za automatsko pra6enJc cilja po daljini.

Broj p:t!;ivnih dipolr. u oblaku mora blli takuv da je njcgova


radarsk~' povrSina znatno vc~a od radarskc p<wi"Sinc cilja.

. Ako sc signal cilja obl~kom J>a~ivnih dipola vcSta~ki prosiri


Slstem ~utoi~Huskog praCnJa po daljini prati simccralu novostvo:

ALE-38. AI.E-44) koso. nuprcd i nadole. Nagih koine izb:ociva

[372)

[373)

rene UIJCdno~ke povoiine (sl. 7.71).

Izbacivanjc se ostvarujc pirotehni~kim izhacivu6m;l (npr. .


nja z.avisi od brzine aviona i brzinc formimnju oblaka i bir~1 'c

rako da se a o

malo iza obi;~a'~'

k d

a a Je oblnk formiran, nulaz.i tct~no iznad iii

Promena ukupnc mdarske povrine prouzrok\1je


promenu prijemnog signnla na rnclaru:

b) P~godno lociranim .pasivnim reOckrorom na cilju moze


se mc~Ja_t ra~nrsku povrSma cilja i time, na pasivan naCio

P'"" =

om~ta11 sstcmt. za ruuomatsko prat.cnjc po uglovnim koordina~


tarn.t pomoCu konu:,r1og prcln-l?.Jvanja..

slic!nu

P G'>.'
(t
n)' R' [o, + o,.. (cos w t + <p)).

Pravilnim i_zborom vrsle i dimenzija pnsivnog rcncktora.

njegovog poloU.ja na uvionu i broja obrta. clobija se optimahta


amplitudna modulacija sopstvcnog odraza, sa slcdecim posledicama:

-e4b
b

Sf. 7. 7J. $Juco 14vod~nja grdkt " ugamm koordmo.tu pm110bJ rori.rojl4t~ pruwnog
n>fltkt()m: t' - .vkica u wostor11. b - Jmdtaj JH1Siv11og rtfltkrora u avlon

Prctpostavka,
.

koju
. za. svoJ
f'ld
korisr to matsk'
a sasccrn
sa
nusnun
pretraiivanJem
JCSIC
da
J.C
radarska
pol
"
'I'
vreme
...

rrsma Ct J3 u
ko

. prctrazJVanJa - konsranlna. Ako sc na letelicu

stavi

pasvn, rcOcktor tuko da je ozra~cn od radnra a sa


poO k
< ~
'
m rc c tor
radarsko povrf 1na z . . d
(
ugla OSVClljavanJa, Onda jc:
8VISIM 0
.
) e takvc ko 81 k .. d

.n ru. CIJC a JC rlJCgovu

oa==-o, +orea.

Ako .l?asivni reOektor roHra ~ frckvencijom sliCnoj frekvcnciji


rotact)C konusnog prc traiavanJa wy. onda jc zujcdniCka radHska
povrtan:l
(

o,. o, + oftocos (wt + <p),


gde j e:

ukupna radarska povrina,


o~ = radc~rska povrSina avion;J.

Ou11C

o,.. = naJe~a radarska povr~ina pasivnog rcflektora


w,. a ugaona brzina rotacijc pasivnog reOektorn
.
(n ~ fa.

k '
'
zm .poma IZmedu maksimuma ~ignala rndarn
"
maksm111ma signala pasivnog rcOcktora .
'

1374]

- ako je rotacija pasivnog reOektora bi'Za od rotacije


konusnog pretr.Uivanja (w > w,.). sistem pronalazi ravnosignalni
upravrtc s.:t greSkom - pojava je pozna Ia pod uglovnim Sumom.

zbog ncstabilnosri cilja i njegovc raclarske povrSine. Poslu~ilac


pomi!lja na kvar urcdaja ;
- ako jc rotacija pasivoog rcOcktora jednaka rotaciji konusnog prctraiianja (w"' w,) iii malo sporija, na sistemu se stvara
utisak pomeranja kompletnog antenskog sistema. i to tako da
pravac maksimalnog prijema signata an1enc radara oclgovara

maksimalnom signalu cilj a (sl. 7.73). Ako sc cilj nalazi u taki A


i cada jc o ..k =max. Si~tcm imn utisak da sc nalazi u ta~ki B.
Pasi'ni rcOektor bira se prema slcdeeem:
- da ima veliku radarsku povrSinu u odnosu na svoje
dimenzijc.
- d:\ ima za jcdnn obrtnj jcdan maksimum i j ed an mini
mum,
- d: je maksimalna radarskn 1>0vrSina najmanje jcdnaka iii

veta od radarske

po~ine

avionn.
- da j e promena radarsle povrSine u svim vcrovnlnim

[3751

uglovima o~vctljav;:tnja jcdnaka.


Tim 1ahccvima najvi~e odgovara pa~ivni rcflcktor poznnt
1)()(1 muivom Luncnbcrgovo sotivo.
7.2.7.2 PRI\IEI'.A

PASIVNI~I

LA2:NIH CIWEVA

Latni ciljc' i- rndar.ki mamci, objckti su radarskc pov~inc \CCc


iii jednakc st,amorn objektu (oa.c;;. o..,.) i pogodno :tcrodina
mif L.i oblikovane knko bi se mogli izbacivati iz aviona. uputivnti
isprcd njcga tli vuti (sl. 7.74).

1--+

L(

-+

_/c\____
lC

St. 7.7J Naimt

pnm~nt

I<J!nth

niJ~Wl

(LC): a -

wxJ~m iJp,~tl,

l(

,.u.,_,.,;, r-

i!baciani

RazliluJcmo dva na~ina koriscenja la1nih ctljcva:


-; la1ni cilj na~!'Zi se n~.udalj~nosti od stvamog cilja (d) koja
.
JC 'eca od rczoluCtJSkc c!chJC (r. c.) radara (obotno 1 do 3 r. c.)
- dalekt la>.ni cilj i
.
- l:oini cilj nal~~i sc na .udaljenosti od stvarnog cilja (d) koja
JC lnUOj:l od rctOitiCIJSkC CcltJC radara (Obocno 0.5 r. C.) - Diiki
l:lZni cilj.
Latni ciljcvi, ako su pnsivnog tipa. imaju u rachtrskom
~mislu ~yc ~araktcristi_kc stvarnog cilj a (o. blinu i ub rz:mjc), pn
J?. tchtm'!kmt :,1~ds1vuna _ncmoguCe izvrSiti izdvajanjc latnih
CIIJCV:t od ~tvarmh. Poslcd1Cc p rirn e ne la:ln ih ciljcva su ta:
a) ))dulck i I:.:Jni cilj:
- 1hunjivanjc opcrmora na radaru i oncmogu~avanjc odrcdivanja va~nO\ti cilja: naCclo bliii-vai.niji OCiglcdno da u
takvoj \ltuaciji vi~ nc odgovara;
- povcC:t\'a ~.oc optcrcCcnje kanala za prcnos 1:xxlataka,
raspo<i~lu dljcva. upravljanjc i navodenjc ,vc do potpunog
Za!>U.:cnJU.
- \ ob11rom na to da :,u svi ciljevi iste vredno~tl. utro<ak
ubojnih 'rcd,t:t\'a za njihovo uniStcnje prelazi ~vc granicc.

[376)

b) bliski lalni cilj:


..
.
...
.
_ poSto se nalazi u. rczoluctJS~OJ tehJI rad_~r~ ~a st~-~rmm
ciljem. a radar prikazuJC svc ~to JC u rczohtc~JSkOJ c!chJ kao
jcdan cilj sa koordinatam3 na cnergetskon~ tel:stu. t~ se_ st,arn
cilj i lafni prikazuju kao jcdan sa koordmatom kOJa Je bhzc
e nergetski jaCem cilju .
.. .
.
Rezultat primcnc bliskog la1nog c1l!a J prom!:na koord
nata cilja. pa bliski latni cilj ima samoza>tunu funkCtJu stvarnog
.

k t

LaZni ciljevi rcalizuju sc nunil~spl_otr~m 1et~1!cama, ra e .a


ma, vuCcnim i1i izbacavanim aerodnanulnun obhcm~a oprcln1JC
nim pasivnim reOcklori n_Hl obi_fno ~UI~enbergov_og tapa:. .
.
LaZni ci1jcvi ~tv~trnJ U :,_c 1 akuvm~ melodtma - l .tda~~~~~~~
odgovaratima. U tom ~lufaJu sc urednJ - gener~tor laZnog ctiJ t'
nalazi na avionu. Kuko jc l a:!ui cilj tc vrste fonmran odgovoro1~1
na radar . on na c kranu radarn, na koji odgovara: stvara k ool'<h
nate kojc sc ne poklapaj u u prosto ru sa koord ona ta ma la!nog
cilja kojc je snimio drugi radar. S_t_o orno~uCa~~ u automauzo~a
nim sistcmima vrlo brzu :.clckCIJU l:tf111h .cIJcva od s~varmh.
Pasivni Ja~ni cilj p o, to j i u p ~ o s tor u i nJegovc koordm.atc ~
na svim radarima mtla1e na t<:tom rncstu u prostoru. ~to JC
njcgova prcdnost.

cilja.

7.2.7.3 PRIKRIVANJE PARA\IJ:.TRIMA LETA I BORBENIM


PORETKOM
a) Let ;,pod dijagr:oma tra~cnja radara

(3771

Niskirn lc1om, odnosno lelom ispod dijagr:una zra~cnja


(pogL 7.J.l) .i koriscenjem neosvc1ljcnih,
odnosn~ ncvadiJavah JXX!m~Ja, lelehca se mote priblifili radaru a
da J niJC .radar osmolno (sl. 7.75).
Le1ch~a <?<' oprcme PEZ raspolate prijemnikom upozorenja
na radar;ka sagnal: U 1ackama I. 2. 3, 4 i 5 piiOI, dizanjem
lctclu..-c. l!SJ?OStavlJa konr_a~t S:'l. radarom na svom prijcmniku
upo';orCnJa 1 odma.h smanJUJe vasmu. Kako prijemnik up<norcnja
Olknva radar, obatno na 20-30% vetem domclu ncgo radar
l~lchcu (zbog u>lova prosliranja i ose1ljivos1i prijcmnika). lclc
osmalra~kog. r~d~ra

lt_c~ sc ~~otc. nco~rnotr~na od osmatra~kog radara znatno pribli~ili

ctiJn. c.:nn~ JC r~'~I?OI011VO vre~e za PVO znatno ~manjcno.

. Za ahJ>IrliCIJU uspc!nosu postupka navodiano udaljcnosl


naJbhtc lackc radarskog konlakla (R) sa ciljcm na vi>ini (h) za
radar sa anlcnom n:l visini 10m i koja jc izra~unata iz ncposrcdnc
udaljcnosli hoa-izoaua (jcdn . 3.23):
h [m[

50

100

200

500

1.000

3.000

5.000

10.000

R[km[

42.2

54.2

71.3

105

143

23S

304

425

b) Lei na granici vidljivosli osmalrackih radara


.. Gnanic" vidlji'~li osmalrackih radara odrcdcna jc njihovim
da)agr:umma uacenJa u fun kciji radarske po'rl:ine (pogl.
3.2.1. 7). Kod radara kod kojih u procesu zraeenja dolazi do
~- polotoji SITiffOrja rN:Iro

in1erferencijc (pogl. 7.1.4), na granicu vidljivosti u1ite i lcpczna


s1nak1ura dijagrama zracnja. Po pravilu. radari dul.e aalasnc
du:!ine imaju redu lcpctnu >lrukauru. odnosno sire meduproslore
koji se mogu iskoristiti zn ncsmotren let.

Uz pomot prijemnaka upozorcnja na radarski signal. lc1clica


mo:!e odredili granicu podrutja vidljivosli radara i odabrali
1akvu marl:-rulu leaa koja ee bili na njegovoj ivici (sl. 7.76).
Dutina lela je. zbog obilaska radara, nesto duta. ali je
takav let rcntabilan jcr jc lctclica ispostavljena protivdcjstvima

samo u malom delu puw. neposredno ispred cilja (dco 1-2 na >1.
7.76). cimc jc obezbcdcno jo~ i izncnadenje.

Letelica se mo~c jo viSe priblifiti radaru ako kor1sti mr1vc

zone u lepeznoj sanakluri dijagrama zraccnja radara (slika 7.77)


koje su znaCajnc kod rad:tra

no

dufim talasnim duZinama .

Prijemnik nadarsl.og upozorenja , koji omogueava lei na


granici radarskc vidljivosti. mora, pored frekvencije radara.

odredili pravac i polotaj radara i snagu predajnog signala. lz


dobivenih vrednosti i1rntunavaju se granice zone vidljivosti
radara.

___ y'
\

' , .....

.....

---- '

),'

__ -,.

--..

.....

Sl 7, 76. l~t "" gramct l Jdl}innti O'SnUllrrllluh nHlflr"

[378)

pP,~jo<ttMW....

c) Le t na nslc p oj brzin i radara


Kod kohc1cntnoimpulsnih radara koji koristc sistcm za
sclckciju pok retnih ciljcvfl na osnovu uporcdenja faze sukccsiv
nih prijemnih signa Ia ciljn pojavljuju sc Sicpe brzinc na kojima
su ciljevi. :ako jc njihovn brzinn jcdnaka slepoj . ncvidljivi
(pogl. 7.1.2. jedn. 7. 19. sl. 7. 11 ).
Sa s1anovi~1a nw,kirnog cfckl:a 10 znaci dace lelelica bi1i za
radar n c vi d I j iva u~o prilagodi svoju brz.inu i pravac leta
Siepoj brzini radara .
Siepa brzina radara je
I

' 2n>.,...r....
[379)

gde je: ) -

=talasna dutina radara . (m(.

r... = impulsna frekvcncija r.odara. (Hz(.


n;:::: I. 2. 3. 4 ... 'i;ckratniL..
'' = slcpa bnina (m/s(.
Za radar sa 1. =0.1 m i r 800 lit slcpc brzine su : 40. 80.
120. 160. 200. 240. 280. 320 .. . m/;.
Kako radar u sistcmu La sclckciju pokretnih ciljeva kori-;ti
St i'Ogu \tnbilizaciju irnpulsnc frckvcncijc (kvarcnom , ~ivinom i sl.

ciljeva (sl. 7 .78b) jednak 2 y i iznosi Au~ 0.6y. Daljc U\'eCavanje


razmaka izmedu ciljeva vodi smanjenju ~re\ke o ona JC kod
razmaka 3 y jcdnak:o nuli:

7akn~njavajuCom linijom), indikacija da rada1 koristi sistcm i'::t

sclckciju jcstc ba; ta stroga

~tnbilnos1

impuJsnc frckvcncijc

radara.
Prijernnik radarskog upo7orcnja pored paramc1ara radara
(frehencija. 'naga. pravac) mcri i impulsnu frchcnciju i njcnu
~tabilno\t. It impulsne frekvencijc i 1ala-,nc du.finc radara llf.l
~una .,lcpe bnine. Pilot pn1agodi brzinu aviona najpogodnijOJ
!-tlcpoj brzini.
Ukoliko radar ne radi u rclimu clckcijc pokrctnih ci1jcvn.
mole sc ga na to prinuditi iz.baci\'unjcm pasivnih dipola.
Uobic!ajcna taktiCka prirncmt jc r~lnijc postavljanjc koridorn
rcflckl ivnih pasivnih dipola izm~.:du udnrskog sistema i cilja
napad:J i lei borhcne :wijacijc u :t.aklonu koridora i na nckoj od
slcpih hrtin:l radara.
d) Maskiranje borbcnim poretkom
O'llO\'a ove vrste ma-.kir:mja lcti u tinjenici da rad:tr
prika7UJC S\'e ciljeve koji c.c nalaze u njego,oj volum,kOJ
rczoluciji - rezolucijskoj ccliji l ao JCdan cilj sa koordinatom na
cncrgct~kom tezi>tu signa1a.
Polnato je [I] da je . ako sud'" cilja u rezolucijskoj celiJi
\a jcdnakim radarskim povr~inama. koordimna zajed11ikog cilja
na njihovoj sredini , a zajcdnik:1 rad~uska povrSinn u mahi
mumu ~ctiri puta veCa i iznosi

. )
o=4o0 CO!\'", (2nL
A sma.
gdc jc: Ou = o 1 = o2 radarska povriina ciljcva.
L = medusobna udaljcno\1 ciiJcva.
<t = ugao koji zauzima komhinacija cilje\'3 u odno'u na
radar {sl. 7.78a).
PonaS.anje dva cilja unular ~aroddcristike smeranja niSan~kih radara (postupnog iii trcnutnog formiranja ravnosigna1nog
prnvca) bilo je predmet op~irnih i..,tralivanja. Konstatirann je:
- da sc pojavljuje najvcca greSka :oko je ugaoni razmak

[380(

...

Sf. 7.78. a - Jr.oordmata ii~UJ14 )tdnokih cilj~..,o mwlar rn~lttC'fJ~. b- gMmtlrt~a


sme.ranft1 dwrju riiJtWJ mmlrlr karn~tt~iltikt sm~rtmjtt ml. rtuf(lrU, c - obltk
kamktcm.Sflkt .fmfrfmJa

- da sc

n1d~ui su trcnumim formirnnjcm nvno~ignalnog

pravca (RSP) usmcr:ovaju u pravcu jnteg signa1a. i


- da radari l)a postupnim (ormiranjcm nwnos~nah?<?S prav
ca, zbog nuktu(ocije zajcdnikog signala. nc m~gu zvrsoto zahvat
cilja j izvcsti njegovo pra~Cil)C ako JC nuk1U3CIJ3 amphtude brla
od okretanja antcne.
Na OSilO\'U iznetog moze se odabrati pogodan borbeoi
poredak koji cc zadovoljiti na,edcnc us1ovc .
. .
.
Najpogodniji borbcni poredak jc lei para . ostoh avona
unutar rezolucijskc ~clijc radara. Tadn jc i~.punJcn usl~v za
p ri kazivanje u obliku jcdnog cilja sa koordmaunna ko)e se
nalaze na njihovoj srcdini.
Na osnovu gcomctrijc na sl. 7.7Sn. imamo :
- razmak izrn cdu letelica:

. u,

2 R sm2

L~-..,--~

sin a

- uvcdcna ugloma greska kod jcdnakih ciljc\a:


.~

a1

= arcsm

[381]

Lsina
.R .
2

D~d.aSnja razmatranja vezarm su za pravolinijski let.

PromcniJIVIm f!aC~om _leta mote sc r:adaru situacija jM otctati

odn.~no uvestr drnamrtka ;rcSka . Pri tome treba paziti da

kraJnJe ta~ke manevra nc ~laze iz rczolucije radara . Skica


promenljivog natina leta data jc nn sl. 7.79.

ostale objekte radarskog osmatranja ogromnu radarsku pov..Sinu


(vidi tabelu 3.2).
Radarska ' 'idlji\"OSt plomog objekta smnnjujc se istovrcmenom primenom sledetih mera:
- smanjcnjem fizickih dimenzija. a poscbno nndvoda:
- izvodcnjcm ;poljnih pov..Sina, a poscbno nadgr:rdnjc u
slabo rcfickti rnju~i rn oblicima;
- prekrivnnjcm izloienih pov~ina radio-priguSnim matcri-

jalima, i
- prikriv:tnjcm 1a~lonima iii pr01ivradarskim maskirnim
a < AD tAhl

mrefama.

b( 4f> I 6DI

Fizieke dimenzije i oblik plovnog objekta su posledice


njegove namcnc. a ponekad i tradicije u brodogradnji. pa o

St. 7. 79. Skim promtttlfu o~ nllhno Ina

njima neCemo ras:pravljati . Jedino ''redi nnpomenuti da su dobri

7.2.8 PROTIVRADARSKO MASKIRANJE CTUEVA NA


MORU
Pov~inski plovni objckti specifitna su vrsta sporopokrctnog
rad:ll'skog cilja velike radarskc povr~ine i kontrast.a i izlofcni
svim vrswma radarskog osmatranj :l i vodcnja ubojnih sredstavn
u svim oblicima (m -m, v-m, z-m).
Pord toga. borbcna srcdstava koja sc upotrebljavaju proti v
plovnih objekata podilaze i dcjstvuju sa malih visina (avioni: do
300 rn. protivbrodske rakete: na putanji oko 30m , u zavr~noj razi
leta od 3 do 1.5 m). pa su plovni objekti izloteni radarskirn
urcdnjima borbenih sredstava u 7a njih najnepovoljnijen> uglu.
(lzloteno je celo nadvode plovnog ObJekta pod malim uglorn.)
Protivradarsko maskiranje ciljeva na moru je zbog izJotenog
veoma slo:tena aktivnost i izvodi se na sledeCe naCine:
- smanjenjem radarske vidljivo>ti plovnog objekta;
- rcnektivnim pasivnim dipolimn ~amostalno iii u kombinaciji sn :,pccijali~ovanim aklivnim orneta~ima u raznim varijnn-

oblici istovremeno i oblici sa najmanjom radarskarn pov~inom . o cemu brodograditelji treba da vode racuna.
Spoljnc povr~ine nadvoda mogu se umesto ravnih upravnih

tflmn pnmene. 1
- uokrufavanjern stvamog objckut lafnim ciljevima.
Svc mere protivradarskog maskiranja moraju biti izvcdcnc
i u oswlim podruCjima osma1ranjn zbog ist<>Vremene primcnc

izveclbc broda oplimizin111jcm i najpovoljnijc gcomctrije i najpo


godnijih konstruklivnih matcrijala. Da sc nn tome ozbiljno radi

dvn iii vi~e senzora. (Naj~e~a kombinacija su radarski i IC u


srednjem iii dalekom IC-podrueju.)

aerodinami~ni

povrSinu, bcz nckih


Cim oblicimn.

nuro~itih

tc:Skota. izvcsti u malorcncktiraju-

lsturcnc povr~i nc, a poscbno o ne zbog koj ih su plovni


objekti ranijc vidljivi (jarboli, gornje pov~inc nadvoda i sl.).
prekrivaju se rndio-priguSnim slojcvima,
Nove tehnologije smanjivanja radarskc povrSine imaju vi-

sok stcpen tajnosti. pa rczultati stvarnih mogutnosti smanjivanja


nisu dostupni.

Jasno jc d:1 jc ;m:rnji,anjc radarske pov~inc broda samo


izborom pogodnc gcomctrije oblika i izvedbe. ali u klasitnim
proporcijama. zbog frckvcntne zavisnosti. gotovo ncmogute.
lspravke u radarskoj renektivnosti koje se izvodc radiopriguSnim mmcrijalimu Ml u ovom slutaju obimnc.

Optim:llnijc rcscnjc jc odustajanjc od kla>ienog oblika i


svedoci i pl"ikaz novog italijanskog broda SAE"ITIA na izlofbi
u Denovi l986. g. koji ima znatno smanjcnu radal'sku povrSinu
~bog minimalnc povr~inc i neobinog oblikn nndvoda.
Ako je iz konstruktivnih razloga iii kod starijih objekata

Plo,ni objckti su po S\"Ojim fizi~kim dimenzijama veoma vcliki i

nemoguce primeniti navedcne mere. preponrtuJC se upoLreba


protivradarskih ma>kirnih mreta (pogl . 7.2. 1.5) i zaslona.
Zaslon se izmdujc iz clektri~no provodljivog matcrijala u

su povrinama kojc u radurskom smislu prcdstavljaju idcalnc

MOSTRA NAVt\LE ITA LIANA 19$6. g.. ~~;1nit11i l.al:dos

7.2.8. 1 SMANJENJE RADARSKE VIDUIVOSTI

rcnektorc (poglavlje 7.2.1.2). zbog ega imaju u odno;u na

13821

[383)

ob~iku kojim. ~e neutn_


lfiSc ut icaj vcrtik:tlnih ravnih povr!inn.
kOJ~ u spreZJ sa ravnorn povr~inom mora obrazuju dvostrane

pa.SI'''.'c reflcktore. Zaslon nc clirninira u potpunosti radarsku

povrSmu plovnog objckta, ve~ jc u znntnoj rncri smanjujc.


Umcsto z~slona mo~c ~c primcn iti i protivradarskn maskirna
mre,.._a. Sk1ca 7...aslona za radarsko prikrivanjc podmomicc: na
vczu data jc na slici 7 .80.
'

Oblak pasivnih dipola sme~ta sc izmedu plovnog objek ta i


radarskog uredaja borbcnog sredstva. i to. zbog male visine
plovnog objekta i niskog leta horbe!og sr~dstva. po pmvllu ~~
maloj visini. Formiranjc oblaka pnMvnh d1pola na maiOJ VISII\1

St. 7.80. $kira l M/cma za proti..,uulorskQ prlkrivanj~ porlmomicl': 1 - uulo11


2 - t>Odnumuro, 3 - geomf'trtjo odbijtmja radarskog tolll$0 od :(u/ona '

. ZnaCaj t>.rol ivradar~.kog m:1skiranja isturcnih dclova plovnih


O~JCkata prvt su nei?!''Jmno upoz!1ali Ncmci u toku drugog
~'CI~kog rata na SVOJim podmonucama, koje su tokom noCi
12la2ile na po~r;inu lhog punjcnja akumulntora (I) . Zhog toga
su ptHem prOJ ckw SCIINORNSTE INFEGE R pristupili istrn
f avanJu rado-pnguSmh m:uerijala kojima su obJagali urcdaj za
podvodno disanjc snorkl {sl. 7.81).
7.2 ,8,2 PRIM ENA I'ASIVN IH 011'0LA

a) Prikrivanj e pasivnim dipolima


Plovni objckti mogu se prikrivati rcflcktivnim pasivnim
dipolima koji sc izbacuju u vazduh p()moCu:
- .:,l~je i!duvnih ga;' ova, snal.nih duvaljki iii pirotchnitkih
kasetmh tlbactvaea na bh~kc udaljcnosti;
- manjih raketnih projektila kalibra do 122 5 mm na srcdnjc udaljenosti, i
'
- veCih raketnih projcktila n;t vcee udaljcnosti.

n~nratk1lt pOdmontiN iz drupt


SVt!t$kOg rata oblot en rotlio-Jmglflllim mot~njalom. Mr :~lici jc> dobro w<IIJn
wizmMibri oblik nuliOIIrigurtilr 11/ol'im

SJ. 7.81. Undoj :a pod,odno d1J(Jnk -Jnorkl

ima za posledicu njegov vrlo brzi ncstanak (nuj,riSe do 2 minute


u mirnoj a tmosfe ri kod najlaksih matcrijalaza pasivnc dip?lc) .
Odrtnvanje ko nsuantnog oblaka zahtcva vchka utro~ak pas1~~uh
dipola. Oa bi se utroS.k pasivnih dipola smanjio na podno~IJ'""
meru. sistem zn njihovo ilbacivnnjc povc~uje se sa brodskim
prijemnikom upozorenjn radara koji nutomrllski odredujc pravac
i cehnit ke podatkc radma na borbcnom srcdstvu. Tck u tako
otkrivcn pravac upucuje se oblak pasivnih dipola optimalne
.
,
,
du:!inc i gustine.
Ouvaljke izbacuju pasivne chpole u obhku oblaka kOJI
polagano pada i u mirnoj a tmosfcri os.taje iza p lovnog ObJ_ckta.
Ako je radarska pov~ma oblaka pastvmh dtpola o ... veca od

(384]
[385]

Kako oblak zahvala 493:30 16 dutina broda, njcgo,a


radar.;ka povrlina rnora iznosili :

o.,. = ':(2 + 3) o.
L ---

493

o0~ ~ 30 2 100 3200 '" '


Ako se prikrivanjc ,>fii pro1iv radara sa 1alasnom dutinom

~ = _3cm. onda prema jcdnaani 7.67 broj dipola u oblaku n


1znosa:

o...,
3200
n c 2. 0.15 . 1.' = 2. 0,15. 0,003'
Sf. 7.82.

PrikrlwmJ~ plovnog obj~kta <>blokom 11ll.wl~,ih tlitJOitt

Prim er

''.
~~n~~z!~~ ::.J 30m, rada~kepovr~inc o, . 100m' i brzine
pasivnih dipola koJ~ ~ho~rbemiJ~n JC du_v~IJkOrn za izbaci,'llnje
11

.
ll. acuJC na VISmu h 20m B
pad anJa pasivnih dipola jc v _ 25 ml . 3
rzma
dipola u vazduhu t :
"mm. vrcme zadrtavanja
11

ld ~
Du~ina

20

25= 0,8 min.

47.4. IO"kom.

Oni sc moraju izbaciti u vreme zacll'tavanja oblaka u vnzduhu,

koje u na~cm >lu~aju iznosi 0,8 minule iii 48 sckundi.


Buduti da je kapaci1e1 duvaljkc dal u kornadima na sekundu. za na primer duvaljka mora izbaci1i:

",; =

47

:~IO' =0.98 10"kom/s.

l z izvedcnog primera vidimo da je kolitina izbn~enih pasiv


nih dipola og1omna. pa jc razun,ljivn nuf nost formiranjn oblak;:~
u posleclnjcm momentu.

oblaka jc:
I..~ v, . ._ = 6170.8 =

492 rn.

dutin~~ ~~~:;;';i~~ t~~~~J!c,~av~srendinki


~r~ln. onda je ukupna
' re e SIJa JCdnaka:

L = 1,+ 1.,. a 15 + 493 508m.


Ako jc rezolucija radara u o k d" ..
koordincua cilj~ nahlzi na sred' . Vlru ~mcnzJC L ooda se
pomcrena jc od krme brod'a za ~;'.:. ." :o JC nn U~ =254 m i
d . 30 -224 m, ~lo JC v~e nego
dovoljno za skrelanJc bor'.
. .
.,..nog CJSIVa.
BroJ pas1vmh dipola ko"i
--~ . . . .

na. odredu'c se

' . J se_mora I.LUacut u JCdmici vrcmc4

' obhoka 0 ..., ~ora b~~ 2 ~~d~tp u:::'~~~~c~ u~updn~ rkndarska. povrlina
0 ra '" c povrlme broda
o,:

o.,., = (2 ... 3) o,.


1386)

Sl. 7.83. a - fiOSttnljtmjc obloka fNUiWJill tlipfJIO i:met/1~ IJ.orbfn()Jl. .~r,dJIIa I


broda, b - JJ().fttwljonjt' priguhrcg :aslofW fi'Oliv obalskih osmarratkil1 r<1dt1m

Rasprlavanjem pasivnih dipola u pros1or pomo6l s1rujc


10plih izduvnih gasova (kroz dimnjak). dipoli se zadrtavaju
n~lo dufc u vazduhu i oblikuju nc~IO sli~no koridoru u avijaciji .
Pomorskim koridorom prikrivaju se kratkotrajnc aktivnosti
plovnih jcdinica kojc nemaju sopl)tvenc zaStitc, na primer,
desar\t.

13871

Prilikom po>ravljanja koridora lreba uzimali u obzir pravac

1 brzmu ve1ra.

Raketni. projc_kt~li koristc 1\C z:t izbacivanjc pasivnih dipola

na vee: _udaiJcno~ta. '. ton~ put;mju izmedu borbcnog sredstva i


broda _ah za ronnmmJc pngu~nog z;tslona izmedu broda i npr.,
obalsk1h radarn z;o osma1ranjc (sl. 7.83).
~ori~1e se fre~ventno_Sirokopojasni dipoli sa dulinarna koje
odgo,araJu lain'~"~' dul:mama radara (obifno E. G. 1 i J
podru~Je) sa kohCmom dipola na jcdnoj frekvenciji prema
JCdnacm 7.67.

S olnirom na 10 cia je skoro ncmogute jednom balistiCkon1

os1ali brodo"i plovnog Sc'l\la\'a moraju biti i.t:\an simuliranog


sastava.
Dufina trajanja h1fnog cilju zavisi, pored masc dipola, od
brojnih loknlnih fak tora, kao to su vcrar, vlatnosl vazduha,
termiCka s1rujanja vazduho i sl.
Koris1c .c frekvenrno Sirokopojasni dipoli. Radarska po"!Sina oblaka !Tcba da budc ncS1o veea od radarske povrline
~1ieenog broda. Broj dipola za jcdnu 1alasnu dufinu odreduje se
prema jcdn. 7.67.
Okrut.avanje cilja la~nim eiljevima smanjujc verovatno~u
pogaCianj:l projcklila na "rcdno't dmu jedna~inom 4.1.

rakctOm dovcs1i oblak pasivnih elipol~ 1acno na p uwnju borben.og sre~tva, bro~ovt se opremaJu vtSec:evmm raketnim lansertma kOJI na ~ekwanom pravcu stvaraju pravu za.vesu.
. ~eda~ od l~kvth raketnih sistema za zaStitu broda pasivnim
d!pohma JCSIC SIS Iem SCLA R kojim jc opremljcnn RM halije.

Sts~cm Je sastnviJcn od dva lanscra. svaki sapo 20 lnnsirnih cevi


k~hbra IOS1~Hn ?prcmljenih sopstvcnim programntotorn hmsirallJU. Rakele nllOJU d~mc1 do J2 k_m , proizvodnja ilalijanskc firme
SNIA, V IS<:OSA . SISICm kor.sll dva programa lansiranja: rucni
:- za Slvaran_Je oblaka pasivnih dipola na velikim udaljcnoSiima.
1

auto,?latsk -fa st~aranJe z.avcsc na bliskim udaljcnostima.

.
Kom.pleuum SJSic111om u~rnvlja se iz brodskog borbenog
centra u k~m~~ ~? nalazt 1 uredaJ za upravljanje- rn~unar koji na
os~1ovu bahstJc~th podataka rakctc. poloZ:aja broda. mctcorolo-

~~.'! po~lataka. 1 P<,>clataka senzora o cilju, izrafunnvn najpovoljfliJI naCm lansmlllJlL


b) Formiranje lafnih ciljeva

La.Zni ~iljevi na moru formiraju sc oblakom pasivnih dipola


sltfno k~o u vatduhu ..s tom raz~ikorn Sto su vrlo kratkog vcka
zbo~ _b rzog ncswnka msko rornuranog oblaka pasivnih dipola
.

(naJVISC do 10 llllllllla).
L"Lini ciljcvi O~'C vrstc k?t'i~tc se Z..:'l o b man j iva 11 j e
o~eratora osmnrrafk1h radara SIStema za lansiranje protivbrodskh rakela (PBR).
~bmanjh:anj~ ~ vrSi 1ako ~10 se u blizini ~litcnog broda
f(_).rntmlJU. la~m cr.IJCVt sa. radarskom povr~inom i fizit:kim dimeni'IJama s!1Cnun gu~cnom brodu, a ~a rasporedom koji odgovara
vcrovarnom borbcno m pore1ku (sl. 7.84). Pri wmc evenlualni
International Dcfen!oc RC\'iew br. 2/t07J. .tr 238.

(388)

St. 7.84. Ohmnnpwm~ latnirn rliJ(111 t: JNJsi\mh dif'(H11 ; II Sttuncijlz na moru,


b - 'ItA.. na rtldanAom pol..:mft. c- rt/J, I (
lu!ni C'ilj

c) Sprctavanje Z 3h\'ala prollvbrodske rak c lc


Sprc~nvanje Zahvata napaclnutog brodn protivbr?ds~om
rakctom izvodi ~e istovrcmcnim formiranjcm radarsk 1h 1 IC

latnih ciljcv:.1 u fazi autonomnog ~eta_protivbrodske ra~ete, s tin~


Sto mora biti zavrSeno pre ncgo ~to JC rakcta zahvaula brod 1
pre51a u fazu samovodenja na cilj.
Polotaj laznih ciljcvn u odnosu na ~~i~cni brod zavisi od
paramctam ntkete (rezolucijn. vcliCina scktora i nnlin njcgovog
prerraziv;111ja). Obicno sc "'' udaljenos1i od 500 do LSOO m od
Sricenog broda [ormira prs1cn latnih ciljcva (1. 7.85).
ZaSlita spreCavanjcm )tznhvata efikasno ~tili brod i prmiv

veCeg broja iMovremeno hm,iranih PBR. Pri tome su rakclc


do,oljno dalcko odvedcnc od broda.
Osnovni problem koji 'c pojavljujc u rcalizaciji me1odc
jeste pravovrcmeno formiranjc l:.aZnih ciljcvu, jcr vcCina njih
PBR leri jako nisko (od 1.5 do 50 m iznad morskc povr~ine), a i
njihova radarska povrsina jc vrlo mala (oko 0. 1 m2), pa jc
njihovo o1 krivanje bro<h.kim osma1 raCkim radnrorn otci.ano ina

(389)

malim daljinama. Oruga mogutno>t mkrivanja PRB jeslc prijem


radars~og Sl~nala. rakele u fazi aklivnog samovodcnja na cilj
b~odskun pnJCOH'ukom upoz?rcnjn na opasnost. 1ova moguCnosl
nc prul<1. rnnogo vrcrnena, JCr sc mo2c koristiti samo vreme u

d)

Preme~lanje

Zahvala PBR sa broda na


obla k pasivnih dipola
Ako jc PBR vet zahvm ila brod, onda brod moze izbe6
pogodak prcmeStanjem z.ahvat;t PBR sa schc IHL oblak pasivnih
dipola i brLim mancvrom izvla~enja na sledcci naCin:
Brod iz1md "'be form ira oblak pasivnih dipola sa radarskom
pov~inom znnlno veeom od broda. Brod i oblak nalaze se u
rczolucijskoj celiji radara za samovodcnje na PBR. Zbog 10ga se
f>BR usmcrnva na cnergelsko 1ctiste zajcdni~kog signala. Nakon
toga, uzimnju<!i u obzir pravac vctra i nnlctn rakete, brod sc
brzim manevrom izvlaCi iz rczolucijske Celije rndnra na PBR. U

celiji os1njc jati signal od oblaka pasivnih dipola i PBR sc


usmerava na njcga (sl. 7 .86).
Sl. 7./JS. SJ:ico r~~Jportdu ~a~n.ilr. rilifa prtltk()nl sprdtlwm/(1 luJwo.ta: 1 rodt,rskr lolnr crlj, 2 - IC ltrlm CIIJ. J- Jti&ni broJ

k.ojem ..ra~ela prctrazuje pros1or i lrazi cilj. 0 kakvim se


r,~spolozvm vr~rnc.nuna za _orgnn.i;wciju PRO prilikom otkrivaOJ3 PBR na r.tz~nn udaiJCilOSIma radi, mo!c sc videti iz
podalaka .~ neko!ko vrsla rakew i izracunalih vremena u s 23
ra.zne daiJmC Olkmanja. da1ih u labeli 7.7.
Tabelo 7.7

TIP
ZEMOA

F.XOCET
Ff1ln<USI;a

SEA KILLER
Jt:Lhj3

fl;\RPOON
SAD
GABRIEL
lzrad

Raz:,oj

VISINA
I.ETA

llRZ INA

]m]

]ntis]

lS-8-4.5

VREME U ]s] ZA 01\ WINE


01'KRIV1\NJ/\ U Jkm]

316

31.6

1>.8

9.4

3.16

5.4

279

35.8

17.9

10,7

J,SS

400-J0-15

389

25,7

12.8

7.7

2.57

S-1.5

2.18

42

21

12,6

4.2

700

14.3

7,14

4.28

1.43

(390)

---1

vrtme

10

7(>..20-J..S

---- ---b

o__ _

Sl. 7.86. Sklfil sukccsi11nih fazn Jmmdtflnja :ah,ara: a


8t()t/ u wlntllu
rt:Q/ucijfk4' lrlij~ rmlara; b- br()t/1 tJblttk pasiv11il1 tlipoftJ u rt:Oh4Cijslwj tcllj;:
l'- uthval prcmclum ,n broda 110 oblak fMSiwtlh clip<Jin

Preme~1anje zahvata sa broda na oblak pasivnih dipola


more se izvcsli i uz koriSCcnjc aklivnog radal'>kog omc1a~a sa

funcijom uvodenja I.Znc daljine. odnosno odvlaeenja sislcma za


au1omn1sko pratenje po daljini PBR sa cilja nn sledeci natin:
Cim brodski prijemnik upozorcnja na opa~nost signalizira
da je brod ~7~thvatcn, tj. do se na1azi na srcdini rezolucijskc
celije radara Ill\ PBR, lansira se Oblak pasivnih dipola u produ
Zel ku pravca radar-brod na udaljcnosl vecu od rczolucijskc

(391 1

kom. od .k ojihje v?donik, iako je opasniji. praktiCniji. jer se


mote prozvcstl na hcu. mesta- generatorim.a vodonika.

. Potrcbna z~premma balona, a to je ujcdno potrebna


koh~na takog pima, 1zra~una se iz:
- . ukupne mase (batona, pasivnih n:Oektora uteta na
kome JC sve u~~no), i
.- s~ifitne nosivosti plina koja je data razlikom izmedu
spec1fitmh tebna J>hna 1 vazduha i iznosi za 1 m' plina kod
tempe~atUfC oc I .atmosferskog pritiska Od J.QJJ.2mbara:
vodon1k . . . spec. tefma = 0,0898 kg/m' , nosivost = J.2032 kglm';
hehJum ... sr>ec. tefma =O,I78 kg!m' nosivost= 1 115kg/ '
vazd uI1 SJ>CC. te.ma
-"' = 1,293 kglm 1. '
'
rn ,
Z.a pnmer ukupne mase balona, pasivnih reOektora i uteta
od pet kg moramo upotrebiti
ukupnatcfina
spec. nosivost

5,0 _
,
.
I ,2032- 4,155 m vodomka

iii i:z.ra1cno u kilogrnmima:

4,155 0.0898 = 0,373 kg.

'

Primer
Udnim ciljem trebn imitirati brod sa ukupnom VISmom
iznad vode a= 15m. visinom korita iznad vode c:::: 2m l visinom
nadgrada b = 6 m. Radarske pov~ine pojedinih delova
su:
2
o 1=5m'; nadgradnja o1 a lOOm' i korita o,=1000m
ReOektor rasporedujemo na visine a, b. c sa radarskim
pov..Sinama o 1. o, i o,. Najpogodnija vrsta ~,>asi,'llog renektora za
ovu svrhu je bikonusni reOektor (I, str. 374J. U slutaju nemogu
nosti njegove izradc , pogodan renektor je grupni petotelijski
reOektor sa telijama rasporedenim po krugu [1, str. 371). U
slucaju upotrebe pctoclijskog renektora, pojedina tclija je
trost.rani reOektor sa trougli1n stranicama; dimeozije njihovih

stranica za potrebnu radarsku pov~inu , uz kori~cenje najvete


o~ekivane talasne dutine, dobijamo iz tabele 7.2.
Ako je najvcto ol!ckivana talasna du~ina A= 5 em, onda su
dimenzije stranice jcdne tclijc pasivnog renektora iz navedenog
primcra a1 =0,2 m, a1 =-- 0,S0m, a3 =0,9 m.

b) Prim e n a la~nih c il jeva


lm itacija pojedina~nog c il ja
lspred broda koji prodire u podru~je protivnika uputuje se
jedan iii vi~e l:dnih ciljeva - teledirigovanih brodita sa ciljem
preuzimanja odbr~mbcnih mera protivnika na sebc. lzmedu
stvamog i l:dnog cilja mora biti takva udaljenost da su stvarni
ciljevi tek sa jarbolom iznad horizonta kada su Iami ciljevi skoro
celi iznad horizonta (sl. 7 .90) .
Potrebna udaljenost izmedu latnog cilja jedne visine i
stvarnog cilja druge visine se veoma lako izra~unava iz jcdnacinc
3.23 iii iznalazi iz dijagrami sa sl. 3.23.

Sl. 7.89. Formirtmje lallrog ci/ja- p lowrog objekta JXrJiwrim rtflektorlmo

Raspored pasivnih ~enektora po visini i njihova pojcdinatna


.d~rska -~~'~"'? mora1u b111 u skladu sa konstrukcijom broda
kOJI latn1 CIIJ tmlt,.a. Na~lan raspored prikazan je na sl 7 S9
gde ~en~ktor (!) zamenjuje radarsku pov~inu jarbola i n~la~i s~
na viSIOt gorn)e~. ~raja jarbola, (2) zamenjujc nadgradn111 a
re0 ektor (3) YldlJIVI deo korita broda.
'

~Sl. 7.90. Jmlrndja jttlinatnog cUja lalnim ciljem n(l m.om

Prom e na k oordina t a s tv arnog ci lja


Stvarni cilj vu~e u teglju latni cilj na udaljenosti koja je
man j a od ukupnc rezolucije radara po koordinatama koje se
tete lamo prikazati na radaru (poglavlje 7.1.1 i 7.1.3). Pri tome.
(395)

(394)

1rcba pazili da s1varni cilj ne zaklanja lalni cilj. pa je poteljno


da se latni cilj nalazi u\ek na s1rani koja jc isposla,ljcna
pr01ivniku. Na sl. 7.91 prikazani su graniCni 'lu~ljc\i.

l m it ac i ja p l ov n og sastava
Fio tilo m telcdirigovanih b ro diCa- la?.nih c iljeva mo~c sc
imiti rati no ta, ko nvoj. dcsant i sl. , iii sc njomc uokrutuju stvarn i
p lo,ni objekli sa ciljcrn uvodcnja konruzijc u sislcme javljanja
prolivnika, iscrpljivanjn odbrane prolivnika. prikrivanja mes1a
iskrccwanja stvarnog dcs:tnta i sl.
I

-t - -tr

sve runkcijc maskiranja uspclno izvriavane_pasivnin~ mcrama.


Smanjivanjcm 1alasnc dutmc radara 1 uvodenJ~m. u upotrebu radara :,.a visokom rezolucijom mnoge od pas1vmh mera
maskiranja vi~e nc dnju otekivanc rczullate .iii se rezult~ti mogu
i postiei. ali u z vcliku kmnplikov:mosl. To JC posebno 1zra~cno
kod objcka la nu zcmljislu .
.
.
..
.
Su~titm prikrivanja a kt ivnhn omc.tn~JCI11 ~~~~ u b.t.ta md1o~o
kacijc. a to jc da je najmanji prijcmm s1gnal CIIJa kOJI radar JOs
. vidi jcdnak nivou sopstvenog ~uma radara. To ~c mole
napisati kao
(7.81)
gde je: P<IJII najma nje vidljivi signnl cilja .
N~-~ r~1111, ;:;; nivo Suma rad arn.
.
.
Domct radnnt u slobodno m prostoru IZnOSI :

I'/ P G'l..' o

R=r (4nJ'N- .......

Sl 1. 9/ Prindp prom~n~ S.n.mlmato p/OMCJg ob~A111 a lwd upro-n~ ,otn~


'"' rudar, b- kod dc-filn. II kl:m riJj. rodarom oJ,..J,nt~ AoorJmtJUI u pnn.wru

Z;wisno od

namenc imitirane Ootilc, odreduju sc


rn?:maci izmcdu Mvarnih i lafnih ciljcva. U natclu, z.a konvoje i
VJ'\tC 1

dcsnn tc, l a~ni ciljcvi nalazc sc na u daljc n o~t i i u formaciji koja


jc idcntit na stvarnoj. i\ ko sc la~nim ciljcvima uok n1~uj u stv<Hni
ciljcvi. onda uclaljcno~ti moraju biti v c ~ c od u kupnc rezolucijc
I'Udara po koord inawmn (poglavljc 7. 1. 1 i 7.1.3).
Erikasnosl za~1i1c plovnih objckala uokru1avanjcm laznim
ciljcvima dam jc vcrovatnoCom uni~tcnja \t\'arnog cilja u zavisnosli od broja latmh cilje,a (jed. 4.1).

7.2.9 PROTIV R AOARSKO MASK IRANJE A KT IVNIM


OMETANJEM
Prcglcd rnoguCnosti p ro tivnularskog maskiranja nc bi bio pOlp un
ako nc b i bila spomcnuta i moguCno:,t ma:,kiranja aktivnirn
omctanjem.
l ako su aktivno omctanjc u funkciji prikrivanja zna<!ajnih
objekata i orijentira m,pe\no primenjivali Ncmci tokom drugog
S\'Cbkog rata. ono jc u ka~nijim godinama ;abor.wljeno. jer su
Oodtne 194-1. Ncmci ...u rov\alt omctatc: a\ion..,kih t,td..r.a 73 bornbardO\'OIIlJC
112S 112X i njima t~t5lltih we' italnc i rnarkamne ObJCl:le. N:wodno su J>OS-t:wili
u~o

300.000 orn eta.~ ovc vt'!-lc 111.

(396)

(7.82)

gdc jc: R = dome I radara [m ).


p s impulsna snaga radara.
= po j nanje a ntc ne.
A= talasna duZina lml,
o ~ m durska povrsina ciljn [m' ).
.
N,.m;~ r"""'""' = nivo Suma radar~kog ured~Ja

Jednatinu (7 .82) motemo napisali i u obliku:

'lp G'>.' rI'/ N.,.,.._,..,.,


o

R=j '(4.,.)'

(7 .83)

Jz izraza 7.83 vidin10 d a clo mc1. o d nosno vidljivo~t zavit;.i od


stalnog ~lana koji o buhvaCa p a rmn clrc radara i od odnosa
0

U poglavlju 7 .2.1.1 op>irno >n10 obradili u1icaj radarsk~


pov<Sinc cilja na d~mel radara_. dok smo ?;um radara smalrah
njegovom konst rukuvn om osobtnt?m.
. .
~
Ako l'a:ttn Olrimo d rug i <!lt11l 1Zraza 7 .83, Vldtm() du cr?k.tt
jcdnak smanjc nju r11darskc povr~i nc 1>0sti!cmo i p o v ce o n J c m
[397 )

sopstvenog uma radan1. Ov1lj zaklju~ak jc osnova protivradar


skog maskiranja aktivnim omctanjern , a jcdnnl!ina dometa dobija

oblik:
(7.84)
Jednatina 7.84 pokazuje da ako sc nn pogodan na~in uvede
u radar ~um sli~an njegovom Sumu, postifc sc isti cfckat kao da
je smanjena radarska povr~inn ciljn. Time je smanjcna radarska
vidljivost cilja. a to je najbolji na~in radnrskog maskiranja.
Uvodenje Suma u radarski urcdaj ,,~; sc raznim vrstama
ometac!a modulisanih Jumom i oni su dobro opisani u literaturi

[1 ).

Rad ometa~ Sumom, nitcg nivoa snoge na mestu prijema


od praga zasitenja radarskog urednja . nije iii je na radaru
slabo vidljiv. Kako je prag zasitenja kod radara sa klasinim
prijcmnikom za oko 15dB iznnd prnga ~uma, to zna~i da sc na
antenu radara mote dovesti ~umni signal ornetanja veti od
signala prikrivenog cilja do 15dB (30 puta).
Ometati ~umorn postavljaju sc iii na ciljeve iii u njihovu
okolinu. Dijagrami zrac!cnja njihovih an1cna obil:no su kru1ni

ako se otekuje. npr .. nalct bombardcra iz bilo kojeg pravca iii


mogu ~n os1 nalcw ograni& na konfiguracijom

usmereni ako je
rcrcna.

(398 1

PRILOZI

l'rilog I

OZNAKE FREKVEI\'TNIII PODRUCJA


SIR INA

OZNAKA

PODRUCJE (MHz)

J'ODRUCJA
(Milt)

SIRIN_;.\
K1-\NALA

(MHz)

G-250

250

25

250-500

250

25

500-1.000

500

5()

I.OOG-2.000

1.000

100

1.!

2 .()(~3.000

1.000

100

3.()()()-1_()()()

1.000

100

4 .()()()-{).()()()

2.000

zoo

II

6.!m-li.OOO

l.OOJ

zoo

S.OOG-10.000

2.(0)

200

10.000-20.000

10.000

1.000

20.00G-40.000

20.000

2.000

40.00Cl -ro.ooo

20000

2.000

60.00G-I 00.000

4<1.(100

4.000

(401]

Oijagmm :ra promtun pambolitk:ih amcna

Oijo.gram L3 prttv~mnJC d B

-.'E,
"'w"

..

;;

..
.......
. I""'
..
<I. :..:
C>

II

-~

'

1/

1/

r!

cv

"'

c
~

0'

....:1"0

~
I

10

"'

..

60

<I

i
[402)

[403)

,L

"'

'

<,~-1

r~

' ,.,

.PRILOG 5:

PR/LOG4

fl -

Smmu.k 5/)('Clf'llnog :unskt>g m~trnog od~lo u lidljf~om pqJ


n~t,u

b - ~mm<td. Jf'"''JdltWg :muko~ mas.iimog ~Ia u ultroiJ"""tltt.tn

poJnllju.

1404]

)405)

(406]

PRILOG 6: Snimak smrt'mcnc maskirne mrdc:


11 - obi&n s.nimak u bo;;;
b- ~rno-bdl smmok u mfracn'Utom podrutju;
c - ..ftlllkoiOT $"mNJk.
Uporcdnt]mf Snlmllk ,id1 $t d11 je rejkktivnost nuult.imt mrdt
prilapd""' rcfkkhntoJII <Moluw po n -i m ddo,inwf sp<ktr.

(407(

I
(I

PRTLOG 7: Snimak farora prtkrie11og SDvremetrOm maskimom mre!om:

a - fJbil!alt .mimnk u boji;


b - <:rn()bt:li Sllimak u infracn't!JIOm fWdrutju;

(' - follk()ior snimak.

(408)

(409]

((

{410)

PRJLOG 8: Ftllfkolor smmrl ntprflulno nwkiranih SRT (snimd ljuba:n.oll:u


VTI KoV- Btot.-.4):
a - polOliiJII nuukrTlllfOI odsd.mim gttJnjt:m, k'* z~HJ& razl1kt
wrtfltkiiHtCdh i zrflltnju u IC-pod.ruLju. prourroku~ lllfiNIO
nuuklTIIJI'I~ dtmMklnjub t/tlcaJ;
b. t i d - vo:/4 olx>Jtn Uml() Zll ~idlfi~'O p<Jdruti'.

(4 I IJ

23. R. T. Oa,-i._: FC\ 1 R~. CPONSF.S TO LATEST THREATS,

LITERATURA

Microwa\e~

1211970.

I A Rannpr: PROTIVELEKTRONSKA DEJS'IVA. VoJnoll.d<t\XLJ :ta


,..,cJ,ll<ogrod. 1979.
2. SchuueF<I,.;hc: F\JNKELELEKTRONISCHE KRicGfOIIRU:>G.
W~hrtcchru~

STYX-SEEZIELFLUGKOR

n. MapwH: GOPSA C PAJtHOEJIEK


TPOH1fbiMI1 CPO\CI BA\IU ButuHnn. Mocoa. 1972.

2:S. ~1 . 0. Atpa:.:ea. B. ll- 1-IJtW!It, II

26. K. H. Roper: GErrcrrrsrrLOOBJ:R\\ACHUNG AUS DER LUM.

1111972.

3. TECIINOLOOISCfi ER KRIEG AJ..S ALTERNATIVE /.UM LER


STORUNGSKRIEG. Soldal und Teehn;k 211912.
4. I. V. 110#11: GERMAN SECRET WEAPONS OF WOKLU WAR II .
Ann<~ 11nd Al'l'nOUr Pre~\. London, 1970.

S. 0. l lornk: ELEK1'RONISCHE AUFKLARUNGSMI'rrEL. Lchmtm"


Verlt1g. 1\<lunc:hcn, 1971.
6. A. ll. (.'mwford! ARMY TAC'fiCAL. DATA SYSTEM. Signill I X/1972.

7. IV. C. I)O)'Ic: lll. EC"I'RONIC WARFARE. ELECTROMAGNii'IIC SUI'


I'ORT MllASUIIES AND DIRECTION FINDING. Sisn:ol Xl/1972.
8. RAI)AR PANZER-STANO UNO ENTWICKLUNGST~NDENZEN.
Soldal und Techrul: 2/1912.
9. NEUFESTSETZUNG DER ENTWICKLUNGSPRIORI1 A II.N D~ R
US-ARMY FOR 1972. Snldal und Teehn;t Ul912.
10. II Colclwas: ELEKTRO"ISCHE GEFECHTSFELDOBERWACIIUNG.
\V~hrthnk

24. AB\\ EHRMASS'IAI1MI:N GFGE'I


PER. Sold.tt und Teehm~ \111969.

12/1972.

II Ch Wakebrid,e ELECTRONS OVER SUEZ. Ordinonee, ~M912.


12 G K>: ORTUNG VON FLUGKORPERN MIT PASSIVE'I F\J'IKMJ..S.
SA~LAGES. Soldat und Tcchnik 1/1973.

13. SPOOFING HOSTILE RADARS WITH EXPEN'DABLE JA \I~ILR.


Micro""il"C) l0/1971.
14. W. LIUOih: ADFANGEN VON lUFTZIElEN IN GERINGEN 110
l i EN M I I' FUNKME.$SVISIEREN. ~1ilit~lrtechnik 21197 1.
15. K. Meyerhoff: OR1"UNGS UNO NAOFTSICirrrECIINIK II EU'Il
OER STt\ NO. Wchrtcchnil: 101197 1.
16. 0. V. S<:howeiiZ: ELEKTRONI K UNO AUFKlARUNG IN I)EI\ US
ARMY, Wehrtechnik 1111971.
17. EL.I!CTROOit'f"ICAI.. WARFARE PRIMER. 1\llkrow:a\'C:' Ul/1':171.
18. I)RONES I-INDING NEW USES IN TACTICAL WAI\FAIUl, Microwa\'C\ IW1971.
19. BA'TTti~ FIELO SURVEILLA.'JCE RADAR SYSTEMS. hncrn111ional

Wehrteehmk 211973

27. H. Blackc: RAOARS1 R.i\LUNGRAOARTARUNG. Wilhem Knapp


Verlag. OUsieldorr t%..~.
28. M. Ce).ICHOR : J>Aj (I-IOJIOKAUHOIIJ IASI MACKI1P08KA. Te'<Jut~a 11
BOOp)"A:CIIII C, IUI1Wil.
29. B. noc~<yi>M~<<u~: HII~~I) J\K I 'ACIIA$1 MACKHPOBKA. Tcxuu..:a u 1Ktt4't
py-..:euuc, 1011966.

30. S. Seo: MASK IRANJE 00 SAVREMCNIII SRE DSTAVA Zl\ IZVIDANJE I OSMATI<ANJE. Voinolchnieki glasnil:..:. 12/1966.
3l. JO. r r o J)()'<Oil. II. A l,omtuw KOPAGEJlbHhJE PJIC OGHAP~'Jf\1.:.
H11SI. 3ap)6e...:ua-" panuoe:eKTJ'Oifnu. Stl974.
32. li. W;esner: EJ.rK I RONISCIIE KA.\1PFF01iRUNG. Sold.t und Te-

ehnll: 911973
33. G. Sonh~onh UIGilAI n;u;VISIO'-. Signol t\11973.
3>. K. P. Pyzhki : ~l'GKORPJ:R Ll'-0 RAKETE.'I DER DEUTSCHE'/
LUfi\\ Af'FE: Wehrted1n1._ S/1971
JS. 1. Schciuefelehe: fUNI\.I,;.t[KTRO\liSCHE KRIEGFOHRUXG, Wehr
tcchmk 1111972

36. ECM MARKET I'R~DICT~D

ro INCREASE 30%

IN NEXT YEARS.

Microv.a\tes 10/1973.

20. R. G Day- DECI:.PTION REPEATERS JAM IIOSTILE RADARS.


MtCro- ~\CS 12/1970.
21 A L Odparc : CBAFF PRIMER. :'\~<1\Q 121191t.t.
22 M llalpem: ELECTRO"ICWARFARETECIINOLOO\ . S..,allil'171.

37. WAFENSYSTEME DEl~ I.ANDSTRE11 KRAFTE IM VIERTEN NA


H OSTKRIEG. )old.u und Tcchmk 12/1973.
JS. K. Verble. C. Molvcn: I'R~CISION lASER rARGET DESIGNATION.
lmernt'uional Ocfcn:.c Rc.... icv 2/1974.
39. MODERN Ci\MOUFI. AGH TllCI INIOUES FROM SWEDEN. lmern:o
tiooal Defense l( ewicv 211974.
40. D. Wood: THE SKYSPY ll EMO'I ElY PILOTED VEHICLE. lnl<rn:ouo
nal Defense R.ewic\' 2/1974
41. ANAT0~11A 0 1 UNA GUERRA PEROUTA, Aviazione e \1arina
40973.
42. li. M. V<>mel , R,\DARTI'CilNIK IN DER LUFTVERTEIDIGUMl.
Wehncchml:. 811971
.t3. W, S\\ift. V, T'homt"""lfl - S .. H'\G I~ THE DARK, Tk Radio and
Et.ettronic En{tnt~r 9119'12.

(412)

[413)

Defence RC\\tt\ S/19n.

44. G. Holrman: FUNKOBERWACHUNG UNO FUNKAUFKI.ARUNG

FOR SICtiERUNGSAUFGABEN. Soldot und Tc<bnik 511974.


4S. J. Sp>nl2}k. G . Harms: UNBE~IANNTE FERNGELENKTE FLUGGE

RATE. Wehnbnik 611974.

46. G. Gl<SC: AUTOMATISIERTE FOHRUNGSSYSTEME DER LUFT


VERTEIDIGUNG. Mllitlenedtnik 2/19'74.
47. H. Zcuter: PANZER ABWEHR LENKFLUG KORPER SYSTE~fE
DER I . UNO 2. GENERATION. IUmpltruppen lll974.

48. R. Hansen: RADAR IS ALIVE AND WELL: Microwave Journall/1974.


49. W. Oombct~ : 11'1E RECONNAISSANCE DATA BI..OC K COMES OF
AGE. Signal 411973.
SO. USAUFKI..~ RUNGSSATELLITEN, Soldat und Tcchnik 511973.
SL CHAFF OISJlENSING NAVAL ROCKET SYSTEM. lntcrn:uiom.tl Defense Rewlev 211973.
52. H. lloose: l'ROOLEME ETNER STRATEG ISCH EN lt0STUNGSKON
TROLLE. Sohhu und Tecllnik 611973.
53. E. Elx:....,l: RUSIIIS ON TO COMPLETE FIRST AWACS RADARS,
Microw:we) 9/1973.
S4. FIRST HEUCOPTER RADAR HAI..I..ENGES MICROWAVE ENGI
NEERS. Mlt'TO'o\:t\"ts 9/1913.
SS. SCANNING THE EARTH. TEEE Specuum 1211973.
S6. G. Tnn~ RADAR PROPERTIES OF NONRA YLEIGII SEA CLUT
TER. IEEE Tram. AES8 211972.
57. THE SEARCH FOR SMARTER AND SCRAPPIER DRONES. M><rov.--a\es 1011973.
S8. R. Furlona: EVOI..UTTION IN AIR DEFENSE REQUIREMENTS.
lntemntional Defense Rewiev 311974.
59. EI..EKTRONISCHE GEGENMASSNAHMEN GEGEN FLUGAB
WEHRWAFFEN SYSTEME. Sold>< und Technik 111974.
60. 11-J WAR or YOM KJ11PUR. International Defense Rewicv 611973.
(Str. 699- 702)
61. R. Cichcro: VICTORY IMI'OSSIBLE DEFEAT UNTIIINKAIJLE. Ar
mies and Wct"ti>On5 12/1973.
62. A . lsmoil : EGYPT AND THE OCfOBER FIGHTING. Armies and
Wc:1p0nt 1111973.
63. U. Mtltl:a: LA GUERRA DELLE 90 ORE. Aviaz:ionc e Marina S/1!)'73.
64. C. Parl: 01 FRONTE PER LA QUARTA VOLTA. Aviazionc e Manna
1211973.
6S. SOWJETS 0BERWACHTEN t<AJiOSTKRIEG MIT AUFK!.ARUNGS.
SATEL!Tl'EN. Soldot und Tec!Jnit S/1974.
66. MILITARISCHF AUFKI.ARUNGSSATEI..LITEN DER GROSS~1A
CHTE. Soldat und Technik 311974.

(414]

67. M. Slominki: THE! SOVIET MILITARY PRESS AND TtiE OCTOBER


\VAR. Military Rewiev S/1974.
68. R . Memam. J. Ruh: MICROWAVE DOPPLER SENSORS. The M>CfOo
"-a"-e Journal 711974
(f}. H. Hoose: DIE MILITARISCtlE NUTZUNG DER \\fELntAUM
FAHRT. Soldat und Technk 811974.
70. STRATEGISCHER FOIIRUNGSSYSTEM SANGUINE. Sokbt und
T:hnik 811974.
71. R . Waller: RADARBEKAMI'FUNGSFLUGKORPER. Soldat und Tech
nile 1011974.
72. SOWJE11SCHE TAKTISCIIE FERNMELDESATELLITEN. Soldat und
Tcchnik 1011974.
73. TAKTHKA ABHAUHH 0 llO~IIIE B IOrOBOCl'O'IHOA A3HH 11
HA GJIH)I(EM BOCTOKI!, OECII HK nBO !\/1974.
74. W, Heme,,way: I)J{ONEIRPV SYSTEMS. Aeronautic<~! Journal 811974.
75. OER ELECI'RONISCIIE KRIEG VON JOM KIPPU R, Wehrkunde
23/1974.
76. K. Adler: DIE ORITII! D IMENSION IN VIERTEN NAHOSTKRIEG.
Schweizer Soldat 4911974.
77. OTE LUFTWAFFE BRAUCIIT EIN WEGWERF-FLUGZEUG. Ocr
Spiegel 2711973.
78. ELECTRONIC WARFARE G;\INS KEY VIET ROLE. A'iauon Week
and Space Tcd>noios) l/1968.
79. H. Sic:bttkcr, N. We<kl NACIITSICHTGERATE BEIM HEER. Jahr
bucb der Wehrtc<;hmk. f'ot,c S, 19'10.
SO. V. S>mif: INFRACRVENO ZRACENJE I NJEGOVA PRIMENA U
RAKE'TNOJ TEJfNICl, Vojnoi7daY41&i zavod, Beograd. 1968.
81. H. Sicbcck<r. N. W<<l: NACHTSICHTGERATE BEIM HEER. Jahr
boch dcr Wchrtcchnik. Folse 611970.
82. AM ERICK I ELEKTRONSKI SENZORI U VJJETNAMU. Sigualna in
formucija 8711974, VojnotehniCki institut. Beograd, 1974.
8.1. R. J . l~ u dson : TilE MILITARY AI1PLICATIONS OF REMONTE
SENSING BY JNFRA it60. rrocedings of the fSEE 1/1975.
84. H. Gaetner: AUFKI..ARUN0S1'ECHNIK I. Jahrbuch der Wthrtech,,lk

1966.

85. H. Gactncr: AUFKLARUNGSTECHNlK na. Jahrbuch dcr Wehrtethnik


1967.
86. H. Gattner: AUFKLi\RUNGSTE.CHNlK llb. J:ahrbue:h der Wthrtechnk
1968.
87. P. Kr.m: GAO fliTS AWACS VULNERABILITY TO ECM. A.;.,...,
Week and Space Teehnoloal 2>1 Ill 197S.

(415)

88. R. Hotr NEW SOVIET WEAPONS UNVEILED IN MIDEAST. lhin


lion Wccl and Space Tedmolog) 24. Ill 1975.

89. 8

~hiler: (.'0~1

ClflS. PERFORMANCE STRESSED. A'1::J1t0n Week

ond Spa Tcdu101osl 17. Ill 197;.


90. C. C<><<lt) THE Y0\1 KIPPUR WAR 1973 - LESSON 'IFW t\ND

OLD. ' lltonal ~r~n~. V- Vl!l974.


91. G. 1 C)'plo<OO PAKETHbiE CPEllCT8A 60P6bl C HI13KOIIE
TA$11Lll1\ill U,1UlMI1. BoeHuUaT. Moeoa. 1974.
92. Peyro 11 J1P.: PA)(IIOIIOKAUMOHHbiE CTt\HUIU1 GOKOBOro

0630PA. Co11.

pow10. MocKu;a.

1970.

93. A. Uhoci\Jicp~"" ' IIOBifE PA)(HOnOrliOIUAIOIIlMil MAll' I'IMllbl.


3ap)6e)t<fllUI l)l~ltOi.'JI~KTJ)OllllK:t.

7/l9n.
94. A . U.htdl.ltCJlMUII : PAJH10nOfJ10lllAJ0llU1E MA1-f! l'll5t/lbl, 3tii>Y
()c)l(fi!U~ l)iiJI11Qei1CI<:TpCIIIIIK3. 2/1975.
)), JJ., UCJIIII<:l'IIIOII: J'Nl110TEXHH'-IECKHC

CJIICI'HMJII u IA
KETIIOfl T I! XIUIKE. 000IIII3~JT. MOCK88. l974.
96. E . Toft ~ 1 11 SIMR.AD LASER RANGEFINOER: lntemruion1tl Dcfen~e
Rcwic\' l/197S.
97. A. WucAacp"""' PA)(HOIIOfliOlllAJOIIIHE MA'I FPHHllhl. :lap}

95.

6(;4(H0&" PM,JIOCJU~In'pOtiU.-3,

3/197.5.

98. A nanNII: PA)(HO!:.nEKTPOtiHAJI 60P66A. Bo<NIIJMT. \locK03.


1974
99. E . O"B>II>nccc THE ELECTRONIC WAR 1'1 THE MIDDLE EASf.
1%8--70. Faber und Fabtr Limited. London. 1974.
100. AN/AL0123 IRCM PIONEER: Elcctroruc Warfare 611975.
101. IZVIDA~JE U ARMIJAMA CLA..-..:ICA NATO. Vojn gJa~ntl 1119'84
102. IZVIDACKt\ SRDS1VA BUNDESVERA . \"orno ~la$1ul 1/ 19$4.
103. L. Stoll : DIE 1 cC"HNIK AI.S MflTEL UNO ZIEL MILITARISCII ER
A UFKLAIUINO. Sotdtu und Tecbnik. 11 i 12/1980.
104. E. Gordon: 1 11 E ELECfROtoliC BATTLE. Jnfantt)'. n1ajljuni 1980.
105. T. ll10ir: BA"ri"LEFI ELD SURVE ILLANCE: PROCEEDINGS OF M ILl
TARY M IC I\OWAVES CONFERENCE 1980.
106. B. Stuy10n: WAn IN 111E ETHER. Milit::uy Rewicv. 1/ IC)i)(),
107. J. L.tke: LESSON FROM THE GULF OF S IDRA. Dcfen ~ 131ectronic:-.

VJI'>82.
lOS. J. L.tkt: TilE SOUTH ATLANTIC WAR. ~fe11se Electron it). VIII')S2.
109. J. Lnkc: AILING ECM. Otf~nse E-lectronics.IV/19&3.
110. J, l..:tke: 1111,;. MALVINAS LESSO~S. Defense flecuonk) Vll/ ltJSl.
Ill . SOVII:T U'IION OFFERS PROOF KAL 007 WAS ON SPY MISSION.
Defeo~ l.l4.'(trOnics

1111198-l.

112. R Furton,.T \\'inkkr:THESOVlETL"''VASIONOFAfGIIANISTAN.


hutmatt<Wul Ocfeft)C Re\lio--.e\', 2119SO.

Ht6J

113. F. Freisetter: Ti lE ll;\ ,'LE IN AFGtiAN'ISTAN. Strategic Rewtev.


Winter 1981

114. K. FitZ~;<r.tld: Tt\ROETING nlE ENE~IY. IEEE Speetrum. t!/1987.


liS. J . Pieblkte-wH.-L: DOI .GA ROKA IZRAELA . pre\'Od BORAC. LJUbiJa

n.a. l98l
116. D. Kerel: TAJNE ELEKTRO'ISKE SPUU:-IAZE. pre"Od VlZ. Beop><l.
1971.
117. E . Fitts: THE S1 RATFGY OF ELECTROMAGNETIC CO'<FLICT.
Peninsula Pubh,hin SAD. 19'$:1.
118. ll~E lt-.'TERNATIONAI COUNl ERMEASURES HANDBOOK 19711
1978~ Communication Inc 1977.
119. P. Ctuoer: E l, l"A l'lA YS A DECISIVE ROLE IN THE EOB SCENA
RIO. Milit:~r)' Elccm.Jmc-s. 1/1983.
120. T. H:1ir: IJA'irl.Et'ml .I) SURV~ILLANCE. Military Microw;~vc~ SO
Collf. l>rocc . 1980.
121. M. Currie: TECIINIOUES OF RADAR REFLECTIVITY MEASURE
MENT. Artcch llou\C Inc. W:1shington. 1984.
122. M . Long_: RADAR l~EFLECI IVITY OF LANO AND SEA. Artcch

Holi5C Inc. Wa<Jhin,~;ton 1983.


123. 10. MenbHu<: P,\JU10110KAI\HOHHbiE METO)(bl IICCI1Ell0
BAHlUI 3E~UIH. Coe. ~~k). Moe..._.... 19$0.
124. F. \Jlab). R. Moore, A fun&: MICROWAVE REMOTE SESSING Vol
I. Addo,.,.,We>le) Publ Co. I.Dndon. 1981.
125. E. Reflty: MILU\tETER RADAR I i II ; Mibtary EJecuoniaiCouncer
measures. 8. 9/t~.
126. S. Ho\'aOCSSaan: Df.TEC110l\ OF NONMOVlNG TARGE'J"S BY AIR
BORNE mmWAVt". RADARS; Microwa, e Journal. 311986.
127. B. \'an~: MILLIMETRP WAVE PROPAGATION: Proc. of ~ill&l:ll')'
Microw:t'e~ Conr. 19-t\0.
128. D. Hc111en 1 dr.: 9.S(jiiZ. RADAR PROPAGATION IN A RI!ALISTIC
BAT'r LEFl ElD I;NVIROMJ! NT: Proc. of Military Mi crowav~ Conf.
1980.
129. N. lenscn: OI'I"ICAL ANI) I' IIOTOORAI'BIC RECONNf\ ISSANCE
SY~'1'EMS :

Jolm Wile)' 19(\g.

130. J . Gaspari H. Soffer: EUZCfRO OI'TICS ONTHEMOOERN llATrLE


fiELD : Dden-.c El~-cuonk", 1011986.
131. SOTAS WILL REVOLUTIONIZE BATTLEFIElD SURVEilLANCE:
Defense Electron~. 7/l'hll.
132. G . Oltltt: AEROSPACE R ECONNAISSANCE AND ITS EXPLOITA
TION : ;\eronaut.eal Journ.11. ll/ 1982.
133. K. Caner. C Fl:rlo. F. Ulab): MICROWAVE RE.\10TE SENSING
FROM SPACE: Proecccllnp of the IEEE. 611985.

1~ t7J

134. E. Brookne r, 1'. Mahoney: DER IVATION O F A SAT E LLITE RADA R


ARCHITECr URE FOR AIR SUR VEfLLANCE: Mictowa ve Journal,

2/1986.

135. 1'. Henwood : SAR: A N IMAG ING 'fO O L FOR THE 80s AND
136.
137.
138.

139.
I<Ul.
14l.

142.

143.
144.
145.
146.
147.

148.
149.
ISO.

BE YOND , Photonics Spectra. 6fl986


J . c ;m;no; C. Elach;, M . Seule: SIR-B'fHE SECOND SHUTTLE IMA
GJNG RADAR EXJ>E RIME NT: IEEE Trans. o n Geoscience, 711986.
S. Mme r: CAMOUFLAGE AND SUR VIVAL; Infantry, 1/1979.
R . ruccardclli: CAMOUFLAGE AND DECEPT IO N: Military Rewicv,
211919.
D. Syre u : SMOK E AS A S UPRESIVE FIRE; M;l;tary Re w;ev. 2/1979.
G. PUS<h: 'fARNUNG GEGEN RADAR UNO IVA RME A UFKLA
RUNG, Wchrtcchnik. 411981.
BA RRACUDA CAMOUFLAGE SYSTEM ~ Tc h nil~k i bilteni
Chotles Rabb: IS 1' H E A'fB STEALTIW 1'0 SURVIVE?. Dclence
Electronics, 7/1986.
J. Boyd ; dr. : ELECTRONIC CO UNTERMEASURES: Un;vers;ty o(
Michigan. 1978.
L . Van Brunt: API' LIE D ECM Vo l. I : EW ENG INEERING Inc. 1980.
T HE INTE RNAT IONAL CO UNT E RME ASUR ES HAND BOOK 1976/
1977: EW Communication lnc 1976.
THE INTERNAT IONAL COUNTERME ASURES HAND600K 19791
l9SO: EW Communicntion Inc 1979.
THE INTERNATIO NAL COUNTERME ASURES HANDBOOK 1980/
1981: EW Communication lnc 1980.
THE INTERNATIO NAL COUNTERME ASUR ES HA NDBOO K 19811
1982~ EW Communication Inc l981.
T H E INTERNATIONAL COUNTE RMEASUR ES HANDBOOK 1982/
1983: E\V'Communication Inc 1972.
N. Augustjne: LAND WARFARE; IEEE Trans. o f Aerospace and

Electronics Systems AE.$ 22, 9/1986.


4

lSI. A. H. Bomomu. 10. 1'. CH30o: 6 0Pb6A C CAM0HA!l0/.1liii(HMCJI


PAKETAMH, Boctm-:uurr. MoeKDa. l983.

UPOTREBU ENE SKRACENICE


ACT - apsohn no cmo telo
ARF - automatska regul<\cija (rekvcncije
alp
- ;wio-polctan je
BPL - bespilotna letelic-.a
blo
- borbcno osigur.tnjc
CV
- ccntar veze
f.UR - si.stc m za prcdnje l Ci:cvidanje iz aviona
He
- helikoptc r
hh
- horizonlldna horizontalna polarizacija
IC
- infrnc.r veno
KM
- komandno mesto
LBA - Jova6ko bombarderska avijacija
MLS - multis pcktralni linijski skaner
M RM - mikrotalasna radiomc trija
OEBS - optoelektrOilSki borbcni si:uem
OT - oklopni transporter
PAA - protivavionska artiljcrija (stari naziv; S.'ldn -artiljerija za PVO)
PAR - protivavionska rnkc ta (sta ri naziv : s.ada- raketa za PVO)
PBR - protivbrOOska rakcta
PEO - protivelektrOilSka dejstva
P EZ - J>roti\'elektrOI)Ska zaStita
PRO - protivra ketna odbrana
ptb
- protivtenko\Sh batcrija
PTR - protivtenkO\Ski rcjon
PVO - protivvazduSna odbmn;a
RBO - radar za botno osnuatranje
rc!
- rczolucijska tclija
RM
- R ntna morM rica
RV
- Rat no vazduhoplovstvo
RSA - radar sa si ntel i~kim ante nskim sistcmom
RSP - ravnosigm1.lni prnvac
S RT - sredstvo 1'alnC tchnike
STZ - sopstveno toplotno zraenjt.: objckta
Tel - tcrmolokacija
TeV - temtovizija
VOJ - vazd u~no osmauanje i javljanje
UV - ultraljubie!asto
VUS - vodena ubojna sredstva
vv
- \c rtikalna vcnika lna polarizacija
4

J.z.ra.'l ram a telmik11 jc s ta ri naz.iv za

[418]

mrorrdm1je ; vojm1 op rema.

[419]

3.2.1.14 UpotrcbiJIVC:K:I r.1d.ro1n odrcdc111h koord.inata za Ol\'. i kor.


v:urc . . . . . .
. . . . . . . . . . . . . . . . .
3.2.1.15 R:ub"'l:i urcdaJi 1--# otlo.munJc VO!trt"mh polotaja na QSOO\U

SADRZAJ

pu13.DJC prOJCitltll

... ......... ,
3.2.1 . 16 R3d;tri mllmc"'"tOC t.ila~ podnKJa . . . . . . . . . . . .
3.2.1.17 Otkri,--anJC rnd:u~ltth urcdaJd u: tzndanJC c.iiJC'\'3 na zcmlji!lu

1.0 UVOI) . . . . . . . . . . . , . . . . . . . . . . . . , . , . . . .
1.1 r lt iMENA W.I'K'I'RONIKE U OBEZBEDENJU SAVRI; MI; NIII
llOIIUI; NIII l)liJSTA VA
.
' .
.....
'
1.2 Plt()"l IV~ I I K'I'RONSKA DEJSTVA I ZASTITA U SAVREME
NIM J)liJSl VIMA . . . . . . . . . . . . . . . . . . , . , .
2.0 RAZVOJ I I'IUMI'RII'RIME.NE TEHNICKIB SREDS I'A VA ~.A
IVZIOA 'IJE IJ I'ROSI.OSTI . . . . . . . . . . . . . . . ,
2. 1 I'RE ORl'GOG SVETSKOG RARA . . . . . . . . . .
2.2 DRU(il SVr~ r"SKI RAT
. . . . . . . . . . . . . ,
2 3 POSili)RUGOG SVFTSKOG RAT,\ . . . . .
3.0 IZVIOA 'IJE /f\IUIS'JA ELEKTRO:<SKIM UREDAJI\IA
3. 1 OI'Sil /.ADAC'I
. . . . . . . . . .

3.2 EI. I'Kl RONSKI URFOAJI ZA IZVIDAN.IE LEMUISTA SA


LEMUI;
. . . . . . , , , , . . . . .
3.2.1 R;\1),\RSKI UREOAJI ZA IZVIDANJE ZEMUISTA
3.2.1.1 Odrc<h..,llnJc daiJnc . . . .. . . . . . . .
3.2.1.2 SflO\O~fl~)'.l r:ml\l:aJ:anja \."iljev<t po daljini . . .
3.2.1.3 Odrcdtv,uljl' mdij.tlnc komrX>ncnte brzine cilja
3.2. 1A Odrcdtv;tnje U$,:tonih koordin;:ua . . . . . . .
3,2, 1,5 Spo\Ohnmt r.t7dv:tj:mj:a po uglovnirn koordinatunu.
3.2. l.f'l t lkltpnr. 'fX~'o(thnO'I r:?;dvajanj: ciljc"a radarom
3 .2. I.? Domct nultu,kos urcd:tj:a u slobodlom prostoru
3.2.1.N R:uJ,tl"''iki tllj i nJcgO\'tl rad.arsk.a povriina
3.2.1.9 R:.da"k po\r.:.ma zcmlji~ne pov!'Mne . . . .
3.2. 1.10 VidiJIV(hl r.atf:1r,k1h clljC\'3 . , , , . .
3.2.1.11 !:thor r.-d.. r.kc:ttt pokt.!aJa i odrediv.anje zona ne\ idiJI\0'11
( mn\lh 7..c>nJ~ )

3.2 1.12 \ Klljl\'00.1 ("'IJc' a na zcmlJi:.\lu . . . . . .
32 1. 13 Rad-o.~DLI urc<b.JI u otltri\an1c cilj~"a na temJ1i!tu

... . . .

..

...

II

17
19
21

72
77
!01

3.2.2 OPTOELEKTRO'I!>KI URlDAJI ZA IZVIOA:-<JE . . .


3.2.2. 1 fo1ogrntija .
..... .
3.2.2.2 0snoYM zakOOII(r.h lnffll4;t\CUQg podru~Ja
3.2.2.3 IC7.r.l~cnje \o jnomcrbanlmh objekata
3.2.2.4 Aktivni IC-urcdnji 11:1 pr-::1\tm.~..:m ~like
3.2.2.5 IC-reftdtori . , . , .. . . , .
3.2.2.6 Pa!:>ivni urcdt1ji J)CljntnvaCi )VCtlosti , . . . .. .. . . . .
3.2.2. 7 Obitnn tcleviziju i ICfcvitlju nivm O!-\'Ctljcno:;ti
. . .
3.2.2.8 Tcrmolokacijfl, tcrmflvitija .
3.2.2.9 Obele.tav.-a6 dljfl . . . . . . , . . . . .

3.2.2.10

Wa~l'llki

d11ljinomcri

. . . . . . .. .

3.2 .3 ZEMAUSK I S"NZOIISKI U I\I' OAJ I


3.2.3.1 St ~kwra zcm,lrl.h \Cn1or.~ih urcdaja
3.2.3.2 Al:.u~ti1r.i zcmaljii.ki 'Cft7Clf\lr.i uredaJi
3.2.3.3 Sei.tnlit ki ZCI110ilj\l.l '>C'IVOI"l.l urcd:tji .
3.2.3. ~ Udarm zc maJj\l.l ~n'o"lr.1 urcdaJI . . . . . . . .
3.2.3.5 Zemaljsl. scnrol"lr.l urcdaJI pnt1~la . . . . . . .
3.2.3.6 MagnetSli zcmJij\LI '\.Cnn-.f\lr.l u~dOlJi
3.2.3.7 Elel.uomapet,LI7<mafJ'kt \Ct\l0f"'i,L1 un.-daji
3.2.3.8 8arijern1 2Cnl.llj'l.t \CRlOf'l.l umJ;tjl . . . .
. , . , .
3.2.3.9 ZemaiJdi ~nzo~l.1 urcdJJI tc:\-hl"a . . . . . . . . . . . .
3.2.4 PRIMENA ELEKTRONSKIH UKF.DAJ ZA IZVII)AN.IE ZEM
UISTA SA ZEMU' U N<X"NIM llORBENIM DE.ISTVIMA
3.2.4. 1 N~ kao o.lmbjcnt . . . . . . . . . . . . .
3.2.4.2 Radarski urcdaja u OOd>cMm porctku . . . . . . . . . . . .
3.2.4.3 OpiO<:Ieklronski urcd.ji u hmbcnom porctl:u . . . . . . . .
3.3 ELEKTRONSKI IJIUlf)AJ I ZA IZVII)ANm ZEM~JI$TA IZ
VAZOUI'IA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
3.3. 1 RAOAil SKI IJIIFOAJI ZA IZVIf)ANJE ZloMUlSTA IZ VA
ZOUHA , , , . . , . . . . . . .
3.3.J. I A\ionsk.i rndari 1a Jlrc. dnJI.' itvid;~nJc . . . . . . . . . . .
3.3. 1.2 A\ionsk.i facJar,za botnu tnld:mJc . . . . . . . . . .
3.3.2 0PTOELIOK1 ROM>KI SISTI!\1 1 ZA IZVII)ANJ E IZ VA
ZOUHA .
. . .... .
3.3.2. 1 Acrofotogatija tdC\IlaJa
1.3.2.2 T crm()lot;IICij-.LI i ICmt() \ 'lllj\l.;t UredaJI

94
~

102
110
Ill
115
121
1:!9

135
137
141
148

156
162

164
168
17 1
174

178
181
181

1113
IS.i

1>6
1~7

IS')
190

192
193

195
195
19<'>
201

Z09
210
211

3.3.2.3 Vidljh~c ciljcva na Zcmlji TeL uredajima i:z. vazduha . . . . .


3.3.2.4 Opcodd:uonski borbeni sistemi . . . . . . . . . . . . . ..
3.3.3 NOSIOC1 ELEKTRONSKIH UREOAJA ZA IZVIDANJE
ZEMU1STA 1Z VAZDUHA . . . . . . . . .
3.3.4 IZV10ANJE 1Z KOSMOSA . . . . . . . .
3.3.5 'MIKROTALASNA RAD10~fETRUA (MRM) ..
J.J.S.I fll&kalne osn<>\'C: mikrotalasne radiometrijc . . . ..
4.0 PROTIVELEKTRONSKA ZASTITA 00 SREOSTAVA OSMA
TRANIA 1 N1SANJENJA .. . . . . . . . . . . . . .
4.1 1ZJEONACAVANJE SA OKOLINOM . . . . . . . . . .
4.2 0DMANJIVANJE . . .. . . . . . .
S.O MASK1RANIE U 0 1'TICKOM POORUCJU .. .. ..
5.1 1ZJE0NACi\VANJE SI'EKTRALNE REFLEKT1VN0STI .. .
5.2 SMANJ1VANJE I' ROZilACNOSTI ATMOSFERE . . . .
6 .0 1'R0TIVI!LEKTit0 NSKA ZAST!TA U OPTOilLEKTRON
SKOM PODRUCJU . . . . . . . . . . .. .. . ..
6 .1 T0PL01'NO MASKIRANJE .. . . . . . . . . . . . . . . . . .
6.1.1 SMANJENJE SOPSTVENOG TO PLOTNOG ZRACENJA
(STZ) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
6.1.1.1 Motorna vozil;~ . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
6.1.1.2 ltchkopteri . . . . . o o
6.1.1.3 A\'kwll
.......
6. 1.1.4 ZaklanJ<lnJc Ol\'Or.t mbznoc motora . . . . . . . .
6.t.1.S Povdms.. ~ni objckti . . . . . . . . . . . . . . o
6.1.1.6 A&reptza proiz,'Odnju eld:uib'tlt e:ne.rpJe . . . . . . . . . .
6.1.2 PRINCIPTERMICKOG MASKIRNOG SISTEMA . . . . .
6.2 SMANJIVANIE PROZRACNOSTI ATMOSFERE . . . . .
6.3 LAZNI CIUEVI - TOPLOTNI MAMCI .. . . . . .
6.4 SPECIJALIZOVANA PROTIVDEJSTVA .. . . . . .
7.0 PASIVNA PROTIVELEKTRONSKA ZASTITA U RAL)AR

SKOM PODRUCJU

. . . . . .. . . . .. . .

7. 1 NEDOS1'AC I RADARSKIIi UREOAJA . . . . . . . . .


7. 1. 1 UTLCAJ NACLNA PRETRA2:1VANJA PROS1'0RA .. .. .
7. 1.2 POJA VA SLEPE BRZINE .. .. .. . . . . . . . .
7.1.3 DEGilADACIJSKI EFEKATRAOARSKOG POKAZIVACA .
7.1.4 UTICAJ ZEMUINE POVR SINE NA OOMET RAOARA
7.2 PROTLVRAOARSKO MASKIRANJE . . . . . . . .
7.2. 1 TEIINIC KI PRINCIPI PROTIVRAOARSKOG MASKLRANJA
7 .2.1. 1 PoH~~anjc (sm~mjenje) radarske vidljiYosti . . . . . o
7.2. 1.2 Gcomctrijs.ki oblik objctca osmatrnnja . . . . . . . . . . . . .
7.2. 1.3 Metod po'anja racbrskc povrtin~ . . . . . . . . . . . .
7.2. 1.4 Mecocb 5manjenja ra.cbrste po~m- . . . .. . . . . . . .

214
215

216
:!21
22S
:!27
2J3

2.16
238
24 1
242
244
248
250
25 1
25 1

252
252
253
25S

m
2S6
259

262

264
267
270
271
275
280

288
300
301
301
J(lS

lOS
309

7.2.1.5 Proti\'radarske maskime nude . . . . . . . . . . . . . . . . .


7.2.1.6 Prirutna srcdst'-'1 Zl protivndarsko masJciranj~ . . . . . . . . .
7.2.1.7 Tehnitke 0$n0\'C paslvn1h d1poht . . . . . . . . . . . . . .. .
7.2.2 PROTIVRADARSKO MASKIRANJE OBJEKATA VISOKQ.
GRAONJE .
. .......... ..........
7 .2.2.1 Mere prOCl\TidarSkOf, maskuanJa . . . . . . . . . . . . . . . .
7.2.3 PROTIVRADARSKO MASKIRANJE OBJEKATA NlSKOGRADNJE l VODENL11 POVRSINA . . . . . . . . . . . .. .
7.2.4 PROTIVRADARSKO MASK IRANJE JEOINICA I ODIE
KATANA ZE.MUISTU . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
7.2.5 PROTIVRADARSKO MASKIRANJ E KOMUNIKACIJA .. .
7.2.6 PR!KRIVANJE DEJSTVA . . . . . . . . . . .. .. .. . . . .
7.2.7 PROTIVRADARSKO MASKIRANJE CIUEVA U VAZDU
SNOM PROSTORU . . . . . . . . . .. .. . . . . .. . .
7.2.7. 1 Maskiranj<:: pasivnirn dipolimrt . . . . . . . . .. .. . . . .. .
7.2.7.2 Primcna paSi\'nih lntnih ciljevt . . . . . . . .. .. . . . .. .
7.2.7.3 Prikri"anje paranu::nilmt letn i borbcnim porctkom . . .. . .
7.2.8 PROT!VRADARSKO MASK1RANJ E CIUEVA NA MORU .
1.2.8. 1 Smanjenje T"'.td.arskc vidljivQ:!.d . . . . . . . . . . . . . . . . .
1.2.8.2 Primena ~i\'nih d1pol.1 . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. .
7.2.8.3 Radar-ski tatn c:iljevt .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
7.2.9 PROTIVRADARSKO MASKIRANJE AKTIVNIM OMETA
NJEI\1 . . . . .
. ........ .... .... .
PRJLOZI .. .. . .
.. . . . . . . . . . . . . . . . . . .
LITERATURA .
. . . . . . . . . . . . . . . . . . .
UPOTREBUENE SKRACFNICI'
... ......... . .

314
317
318

330
3)1

338
346
349
351
352

3S3
376

3n
382
382
384
393

396
399
412
419

Naslovna slrana

Milojko Milinkovic
Likovno-tehniki urednik
Oragana L.1cmano,;
UO K 623.62 + (623.77 : 623.624) (497.1)
RAZINGAR. Aleksandcr
Elcktronsko izvidunjc i maskiranje I Aleksandcr RaLingar.

- (2. dopunjeno izd.). - Beograd : Vojno-izdavaki i novinski


centar. 1990 (Zagreb : Graficki zavod Hrvatske) . - 419 str. :
ilustr. : 20 em. - (Bibliotcka Savremena vojna mi:.ao. Edicija
Na!i pisci ; knj . 187)
Tira~

2000 primeraka.

Cena
a) Elektronsko izvidanje- OS SFRJ
b) Elektronsko maskimnjc- OS SFIU
Monografija jc osavrcmenjcn sad~aj knjigc sa 1St1rn nazivom
koju jc izdao VIZ 1976. godinc. Razlozi koji su inicirali publikovanje drugog izdanja Mdnani su u znatnim tchnickim i mctodic
kim promcnama u sistcmima za elcklronsko izvidanjc u proliv

elektronskoj za!titi ( I'EZ). Njihova primcna jc povccana . a


njihovc prcciznije varijnnte postalc "' scnzorski dco vodenilt iii
samovodcnih ubojnih srcdstava.
Tekst sadni znacajne primene clektronskih sistema i mcra
za!tite u OS, razvoj postupaka izv;danja. maskiranja i obmanjivanja u proteklim nuovirna. a prikazann je i tehnika za elektronsko izvidanje i mogutnost i mask imnj n.
Knjiga jc namcnjen:l za dva raz.liCitn prorila Citalnca (u OS i izvan

njih) - onima koji ncmaju dovoljno obrazovanjc iz clcktronikc


a treba da re!avaju problemc iz oblasti PEZ od clcktronskog
osmatmnja i onima s.1 solidnim obra1ovanjem iz elektronike koji
treba da upoznaju pojame oblikc upotrcbe tehnikc clcktronskog
osmatrnnja i re!avanja PEZ.
CIP - Katalogizacija u publikaciji
Centralnn bibliotcka JNA