Poslednji Apel Čovečanstvu-Nikolaj Levašov

POSLEDNJI APEL OVEANSTVU NIKOLAJ LEVAOV
-1-
-2-
-3-
.
Poslednji apel oveanstvu. Nauno- popularno izdanje.
Moskva, 2009.
U svojoj prvoj knjizi, autor daje itaocu nov sistem znanja i
razumevanja zakona prirode, koji su potrebni ne samo za to, kako
se ne bi unitio na dom -planeta, ve i za razumevanje svakom
racionalnom oveku, svakome ko eli da razume i shvati ta se
deava sa njim, sa ljudima koji ga okruuju kod kue ili na poslu.
Ova knjiga je za one, koji ele da prodru u tajnu prirode, da
razumeju i shvate udo porekla ivota, da shvate ta je dua i ta
se deava sa ovekom posle smrti. Koncepti kao to su dua,
sutina, reinkarnacija, mistini koncepti, "udesnim" nainom je
okrenuo u realan koncept, uslovljen zakonima evolucije ive
materije. Po prvi put, u ovoj knjizi, je dato objanjenje gotovo svih
fenomena ive i neive prirode, pokazano jedinstvo zakona makro i
mikrokosmosa. Autor je uspeo da stvori jedinstvenu teoriju polja,
da objedini u jednu celinu predstavu o prirodi.
Sve ilustracije je napravio

Copyright 1994 by Nicolai Levashov
www.levashov.org
www.levashov.info
www.levashov.name
prevod:Duan Mitrovi
https://www.facebook.com/dusanmitrovic11
-4-
SADRAJ
Predgovor.......................................................................................................................... 6
Tree obraanje oveanstvu.....................................................................................11
Glava 1. Formiranje planete Zemlje. Sinteza formi materija.............................23
Glava 2. Pojava ivota na zemlji.................................................................................36
Glava 3. Psi polje u prirodi i evolucija razuma........................................................75
Glava 4. Formiranje ekolokog sistema planete Zemlje.....................................100
Glava 5. Ciklus ivota na Zemlji. Multidimenzionalnost ivota..........................108
Glava 6. Evolucija uma, tela i sutine......................................................................132
Glava 7. Evoluciona istorija oveanstva..............................................................203
Glava 8. Organizam oveka.Uzroci, mehanizmi nastanka i razvoja bolesti....221
Glava 9. Uticaj sutine na organizam i psihu oveka..........................................232
Glava 10. Jedinstvo zakona mikrokosmosa i makrokosmosa svemira..............281
Glava 11. Matrini prostor. Obrazovanje superprostora...................................321
Glava 12. Sistem matrinih prostora......................................................................341
Prilog 1. Zakljuak formule samoregulacije unutar vrste................................350
Prilog 2. Zakljuak formule ekolokog sistema..................................................354
Prilog 3. Priprema formule sistema matrinih prostora...................................358
Prilog 4. Praktini rad sa sopstvenim psi poljem................................................361
-5-
Predgovor
Svemir ... zagonetka ivota! .. Kako je iz mrtve materije nastao ivot ? Zato
isti atomi povezani u drugaijem redosledu i koliini, stvaraju
organskemolekule, sintezu koja dovodi do evolucije ivota, ivu materiju?
Tajna ivota ... Kako je ivot nastao, razvijao se, zbog ega je nastalo mnogo
raznovrsnih oblika ivota? Otkuda ljudi na Zemlji? Da li je ovek sputen za
svoje grehe sa neba, iz rajske bate na Zemlju, kako bi ih otkupio pred
Bogom?! A ako nema Boga, onda, ko je onda doveo oveka na Zemlju i zato?
Odakle su se pjavile tako razliite ljudske rase?!
Zato ovek moe da misli? ta se deava sa ovekom u momentu smrti i
posle nje? Da li postoji dua? I ako postoji, onda, ta je ona? Gde ona odlazi i
zato? .. Da li Raj i Pakao postoje? Ako postoje, gde su?
I samo ljudi, koji su bili u stanju klinike smrti, nakon toga, govore da su
videli anele koji su ih saekali, koji su otvorili ispred njih sjajan kanal, u
kojoj su poeli da ulaze, ali su se iz ovog ili onog razloga vratili u ivot.
ta se deava u trenutku zaea i kako se odvija razvoj ljudskog embriona? ..
Da li po prvi put, ili ne, svako od nas ivi na planeti Zemlji, i ta je to
reinkarnacija? Da li je mogue da se vide prolost i budunost, da se kree u
prostoru i vremenu? Da li je usamljeno oveanstvo u svemiru? ..
Na poslednje pitanje moe da odgovori bilo ko, bez mnogo razmiljanja,
razmislivi na neortodksalan nain ... Predstavite sebi, da je, pre stotinu
godina, na planetu Zemlju stigao radio signal sa druge planete, sa zahtevom
da sva iva bia odgovore na tu poruku... Kako bi je uli i odgovorili na tu
poruku razumni stanovnici Zemlje ?. Nikako ... Zato, jer tada na Zemlji jo
nije bilo radioprijemnika i dekodera, koji bi primili i deifrovali te signale. O
njima jednostavno niko ne bi znao ...
I jo ... Najvie civilizacije u kosmosu su na kvalitativno razliitim nivoima
razvoja, gde se informacije prenose i primaju ne pomou radio signala, ve
mentalno i holografski. Na Zemlju stie hiljade signala iz svemira od drugih
civilizacija, u obliku zvunih holograma sa eljom da uspostave kontakt sa
inteligentnim stanovnicima planete Zemlje. Ali veina ljudi ne razume, ne zna i
ne moe da dobije ove informacije.
-6-
Oni, koji to mogu, prevode ove informacije na dostupan za ostale ljude jezik,
ali, naalost, i u tom vidu ta informacija se odbija ... Tako je bilo, u svoje
vreme, sa treim Obraanjem Koalicije Odreda Posmatraa (KON) ujedinjene
civilizacije nae Galaksije, predatog Nikolaju Rurihu 1929. godine. To
obraanje je jednostavno ignorisano ... (posle predgovora, oni koji nisu izgubili
interes, mogu se upoznati sa tim obraanjem).
U svemiru ima na milijarde civilizacija.
Neke od njih su na poetku svog razvoja, a druge tek treba da se rode, kao
naa Zemaljska civilizacija, tree su ve dostigle visok nivo razvoja. To je
prirodno i logino ...
Naa civilizacija, u bliskoj budunosti, morae da proe kroz svoje roenje. I
ako "roenje" bude uspeno, Zemaljska civilizacija e doi do kvalitativno
novog nivoa razvoja, kada e umno, samo snagom svojih misli, ljudi moi da
utiu na ekologiju planete, da kontroliu vreme, elemente, leiti rane prirode,
nanesene nerazumnom aktivnosti samog oveka.
ovek moe da spozna samog sebe, svoje sopstvene sposobnosti, mogunosti
svog mozga. Premetanje u prolost, u budunost, u prostoru na milijarde
svetlosnih godina, e prestati da bude "udo", kako neki govore, ili "buncanje
ludaka", kako kau drugi...
Vremenom, to e postati uobiajeno kao leteti avionom. Sve to e u
budunosti biti mogue, samo ako oveanstvo usvoji nova znanja, potrebna
da se popne na sledei stepenik poznavanja prirode. Ako ih oveanstvo ne
prihvati, ne eli da prihvati nova znanja, Zemaljska civilizacija e se unititi i
pre svog roenja, a "dete" e biti roeno mrtvo ...
Kako tako! - mnogi e biti ogoreni, jer je naa civilizacija ve postigla veliki
uspeh! .. ovek je otiao u svemir, bio je na Mesecu, a uskoro e leteti na
Mars ... I uopte, nauka, kultura, umetnost, sve se razvija tako brzo, posebno
u poslednjih sto godina ... dolo je do eksplozije informacija ...
"Poslednji apel oveanstvu" - zvui vrlo nedvosmisleno i kategorino. Ali ne
brzajmo sa zakljucima, pokuajmo da ih ujemo ... Kako je govorio Hrist: "Ko
ima ui da uje, neka uje! "Mogue je skuvati odlinu hranu, ali ako umirui
ovek od gladi, ne eli da je proguta, ako je uzimanje hrane za njega
besmisleno - on e umreti od gladi ...
-7-
Moemo imati znanje i elju ga prenesemo oveanstvu, ali ako ono ne eli da
ga primi, ostaje mu samo da se ali i da pokuava da popravi ono to moe
popraviti, da bi produilo period do tada, dok ne nestane...
Spavai, probudite se, ako ne elite da taj san postane vean! .. I ako je u
biblijskim vremenima jo bilo vremena da se "spavai" ne probude, sada
vremena vie nema. oveanstvo se, u svom ludilu, pribliilo kritinoj taci,
ve opipljivom a, ne apstraktnom "kraju sveta", o kome se govorilo jo pre
vie od jednog veka, a on jo uvek nije doao i ne dolazi. Mnogi su se smirili i
postali sigurni da "sudnji dan" nikada nee doi.
ta je taj "kraj sveta", ta je kritina prekretnica u razvoju oveanstva?
Moemo ga, naravno, nazvati na razliite naine, ali sutina nije u imenu,
sutina je u sadraju. Dakle, ta je iza svega toga? A iza svega toga stoji ...
neznanje, neznanje o pravoj prirodi zakona, koji su dejstvovali i koji e
delovati potpuno nezavisno od onoga, ta je o njima poznato oveku, kako ih
on razume, i da li eli da ih razume.
Zakoni prirode e delovati, a ovek (oveanstvo) e nastaviti da ivi i
razvija se bez pravilnog razumevanja ovih zakona, a to nee biti u stanju.
Jednostavno se niko nee razvijati na nekada lepoj plavoj planeti Zemlji. I za
to, savreno nam nije potreban nuklearni rat.
Ako ljudi nastave da bez razmiljanja "pokoravaju" prirodu, da interveniu u
njoj, ne shvatajui osnovne zakone, onda e to dovesti do samounitenja
oveanstva, breg od nuklearnog rata. Setite se rei Hrista: "Ako slepac
vodi slepca, obojica e upasti u jamu ..." I ako, jo pre stotinu godina nije bio
zanesen ma samounitenja nad zemljom, sada to postaje sve vie i vie
mogue. ta nam je raditi?
Pogledajmo ...
Ozonski omota planete Zemlje je nastao u haosu munja, tokom etiri
milijarde godina ivot na zemlji je postao mogu zahvaljujui ozonu: ozonski
sloj atmosfere zadrava iz kosmosa estoko kosmiko zraenje, koje je
tetno za sva iva bia na planeti.Morska voda apsorbuje zraenje i, samim
tim, prvi ivot je mogao nastati samo u vodi i razvijao se sve dok ozonski
omota planete nije bio dovoljan, da zadri najvei deo zraenja tetnih po
ivot. I tek tada, posle toga, ivot je osvojio zemlju ...
-8-
Tehnologije, koje su ljudi primenjivali i primenjuju sada, dovele su do toga da

je do 1961. godine, "inteligentna" ljudska aktivnost unitila gotovo 30%
ozonskog omotaa planete. I, kako pokazju prorauni, intenzivna lansiranja
svemirskih letilica i uticaj brojnih tehnologija koje ovek smatra najveim
ostvarenjem svog znanja, u narednih 15-20 godina, nastavkom takvih
"aktivnosti," e unititi sav preostali ozon planete.
Sav ivot na zemlji e biti izgubljen pod estokim zraenjem iz kosmosa,
ivot e ostati samo u vodi. I sve e poeti iz poetka ... Osim toga, ne
poznavajui zakone ekolokog sistema, ovek nemilosrdno svojom aktivnou
znaajno kri njenu ravnoteu, to je ve dovelo do izumiranja hiljada vrsta
ivih organizama. Taj isti nedostatak znanja doveo je do toga da su se na
oveanstvo spustile nepoznate bolesti, od kojih nije pronaao zatitu, to
takoe ugroava ljudsko postojanje.
ta je uzrok svega ovoga?!
oveanstvo je, u jednom trenutku svog razvoja, zalutalo. Podsetimo se, jo
je Sokrat rekao, "Upoznavi sebe, vi ete upoznati ceo svet ..." Naalost,
ljudi ne sluaju - poeli su da upoznaju okolni svet, sebe ne znajui. I njihovi
potomci, marirajui po istom putu znanja, danas su stigli u orsokak ...
Ni jedno znanje ne moe biti apsolutno, ali jedno od znanja moe dovesti do
istine, a drugo da bei od nje. Iako oba puta imaju isti poetak. Kako
razumeti, koji put gde vodi?! .. Vrlo jednostavno ... Kada ovek pone da
stvara osnovu svog razumevanja univerzuma, njegov um nije u stanju da
odmah odgovori na sva nastala pitanja.
Ove "bele take" ovek zatvara postulatima, aksiomima, koji omoguavaju da
se stvori neka vrsta mozaika univerzuma. Ako neko ide po ispravnom putu
znanja, stvorena slika univerzuma mu omoguava da se popne na sledei nivo
znanja i da skloni zavesu sa niza "belih mrlja", to mu omoguava da kreira jo
potpuniju i taniju sliku univerzuma, itd.
Drugim reima, ako oveanstvo ide po pravom putu razvoja, sa razvojem
ovog znanja ostaje sve manje i manje "belih taki" - postulata, aksioma. Ako
je, meutim, razvoj poao pogrenim putem znanja, "belih taki" e biti sve
vie i vie samo po sebi.
-9-
U savremenoj nauci, "belih taaka" je mnogo vie nego to je bilo pri njenom
roenju. A to dovodi do toga da su sve vie i vie eksperimentalni podaci u
suprotnosti sa osnovnim zakonima fizike, hemije, biologije ... Moderna nauka
je prila ivici provalije, koja i nju samu veoma plai.
U srednjem veku, religija je bila inkvizitor nauke. Dugo vremena znanje se
borilo za pravo da postoji, i izalo kao pobednik u toj borbi. Bilo bi teta
videti savremenu nauku u ulozi inkvizitora novih znanja, novog shvatanja
prirode i njenih mehanizama ...
U ovoj knjizi je data azbuka i gramatika novog znanja. Vi ete pronai
odgovor na pitanje, kako je nastala Zemlja, ta je ona, ta je sedam nivoa
planete, zato ih je sedam i kakvi su oni... nai ete odgovor na pitanje
porekla ivota, njegovih zakona razvoja ...
Vi ete razumeti kada i zato se pojavi razum i ta je to razum ... Otkuda i
kako se pojavio na Zemlji ovek... Dobiete priliku da reite zagonetku ivota
i smrti, i ta se to dogaa oveku posle smrti ...
Moete ovde nai objanjenje ta je univerzum, ali, to je jo vanije, treba
sami da se izvedete zakljuak o putu, kojim ovek treba i mora da ide.
I nema u ovoj knjizi nikakvih tajni, nema fantazija - postoji samo znanje,
realno, sa dobrom osnovom. I treba samo da imate elju da prihvatite ili ne
prihvatite ovo znanje ... Opet, setite se Hristovih rei: "Traite, i bie vam
dato ... traite i nai ete ... kucajte i otvorie vam se ... Tako, svako ko pita dobija, a ko trai - nalazi, i onaj koji kuca - otvara mu se. " I ja, kao autor,
elim da verujem da ova knjiga nee biti samo ... "glas vapijueg pustinji ..."

- 10 -
Tree obraanje oveanstvu

Inteligentnim stanovnicima Zemlje, rasi koja sebe naziva oveanstvo
obratio se Koalicijski odred nadgledaa (K.O.N.). Postavljeno preko
posrednika Shambhale E.I. Roerich i N.K. Roerich.
Ovaj apel K.O.N. zemljanima je trei u nizu, kontrolni. Prvo obraanje K.O.N.
bilo je 576 g. pre nove ere stanovnicima onda najveeg grada na svetu
Amuradzhhapura. Drugo obraanje K.O.N. bilo je 711g.nove ere stanovnicima,
onda najveeg grada na amerikom kontinentu Tkaatsetkoalya. Ovaj apel
K.O.N. zemljanima, uglavnom je identinog sadraja kao prva dva, ono se daje
na etri zemaljska najrasprostranjenija jezika: kineski, engleski, ruski i
panjolski.
Tekst obraanja je uredjen, s obzirom na sadanji nivo znanja i zablude ljudi
na zemlji. Cilj obraanja je predlog da se odre u nekim buduim vremenima
pregovori izmeu predstavnika oveanstva i Koalicije na temu ulaska
oveanstva u Koaliciju. Pregovori bi bili moguii tek nakon ispunjenja
odreenih uslova oveanstva (ovi uslovi su dati u nastavku).
Sledi tekst neophodan za njihovo ispravno razumevanje sa kratkim
informacijama za razumevanje kosmikog karaktera, kao i komparativna
karakteristika naina razmiljanja oveanstva.
1
Do danas, oveanstvo je dobilo ideju sebe kao deo celine svemira, neto
pravilnije nego u prvom i drugom obraanju. I stvarno, zemlja nije ravna, a
nije ni centar svemira. Ona je jedna od planeta koje krue oko Sunca. Zaista,
sunce nije u centru svemira, i jedna je od zvezda koje ine galaksiju. Zaista,
poslednje transformacije energije su od podravajuih aktivnosti zvezda i
naravno sunca, tako dajui mogunost ivota na Zemlji i slinim planetama. I
to nije jedinstven primer u svemiru. U drugim aspektima, veina kosmikih
predpostavki je pogrena.
To je velika greka nekih naunika, koji jo dre svoje nepromjenjive zakone
svemira i postojanje univerzalnih konstanti. Dakle, gravitaciona konstanta,
znaajno varira unutar vaeg solarnog sistema, da ne kaem u veem obimu.
To je dovelo do znaajne greke u odreivanju veliine vae galaksije i
udaljenosti do drugih galaksija, a dovelo je do pogrene teorije zatvorenog
svemira, i u toj godini, o svemiru koji se iri. Takodje je greka u osnovnoj
ideji o trodimenzionalnom prostoru, na kojoj se prvenstveno zasnivaju vae
- 11 -
kosmoloke pretpostavke.
Svemir je haotian, ne postoji nita nepromjenjivo, ukljuujui - dimenzije.
Dimenzije prostora u svemiru glatko variraju u vrlo irokim predelima.
Najbolji uslovi za pojavu organskog ivota je prostor dimenzionalnosti jednak
+ (3,14 ...). Znaajna odstupanja od ove vrednosti imaju tetan uticaj na
ivot. Trenutno, okruenje Sunevog sistema ima dimenziju jednaku
3,00017 ... Blizina ovog broja celom broju 3 (tri) vas je dovela u zabludu.
U blizini vaeg klastera galaksija pluta gravitacioni ciklon, dimenzija -3.15,
koji moe otetiti va kutak galaksije i unititi organski ivot na svim
planetama, koje ne preduzmu mere zatite.
Konkretno, ta okolnost ini da je potrebno za vas da se pridruite koaliciji, u
kratkom vremenu. Najkasnije, kroz 6.500 zemaljskih godina od datuma ovog
obraanja, to jest, od 1929. nove ere, kako bi Koaliciji uspelo da pomogne
oveanstvu u pripremi za zatitu od ciklona .
Trenutno u vaem galaksiji ima oko 220.000 (220.000) inteligentnih rasa,
koje razmatraju pitanje ulaska u koaliciju, ukljuujui i vas. K.O.N. vas moli
da ne razmatrate obraanje kao pokuaj da se utie na va odgovor.
Greite i po pitanju porekla ivota na Zemlji. Sunev sistem je nastao iz
oblaka praine osemenjog nastojanjim Koalicije da se u toj oblasti svemira
pojave dva uslova za razvoj i nastanak ivota. Ovo podruje je prilino daleko
od ostatlih zvezda i ima dimenziju prostora u neposrednoj blizini k+.
Varate se uporedjui se sa inteligentnim rasama, inei sve da u skorijoj
budunosti dovedete do propasti oveanstva. U procesu evolucije, o kojoj
imate slabu predstavu, gde nove vrste ivih bia nastaju iz neke stare vrste,
naa briga je da nova vrsta inteligentne rase na Zemlji potekne od vas. Tako
da je I ovo obraanje nain da se opredeli i utvrdi strategija inteligentne
rase.
U meuvremenu, prema zapaanjima K.O.N. oveanstvo se ne rukovodi
takvom strategijom, vodei svoj razvoj na kartu sree i usmerava sve svoje
napore na ispunjavanje kratkoronih potreba. Nemojte misliti da su vae
zablude sluajne, prolazne. One su neminovne i uporne, zbog specifinosti
vaeg razmiljanja, kojem je posveeno kratka analiza narednom poglavlju.
- 12 -
2
Razmiljanje o ivoj materiji i samo postojanje ive materije ima opti osnov
(napominjemo da se moramo izraziti vaim jezikom, u vaim zemaljskim
znanjima, i zbog toga teko ponekad nenamerno dolazi do odreenih
netanosti, na primer, u prethodnoj reenici). I razmiljanje i postojanje je
rezultat borbe sa entropijskom logikom.
Vaa razmiljanja se takoe odlikuju doslednou, ali samo na tome, i tu
zavrava slinost vaeg razmiljanja sa razmiljanjima koja su svojstvena
veini inteligentnih rasa u Koaliciji. Ova situacija prisiljava mnoge uesnike u
K.O.N. da sumnjaju u opravdanost obraanja vama kao inteligentnoj rasi.
Osnova vaih linosti je izuzetno jadni koncept "da" i "ne" kao navodnog
stvarnog ivota i mnogo puta se manifestuje u analizi bilo kojeg sloenog
procesa.
U isto vreme, broj koraka u analizama je konaan, i vrlo retko vam je
dostupno istraivanje ozbiljnih problema. Pronalaenje odgovora je da
izaberete jedan od dva, gde je dva - broj faza moguih reenja, dok najvie
adekvatno reenje lei izmeu njih.
Vaa matematiari e razumeti sledeu analogiju: javlja se posle reavanja
pitanja u obliku "da" - "ne" isto kao to je i izbor jednog od vrhova Ndimenzionalnog prostora, a prostor moguih reenja se sastoji od svih taaka
u N-dimenzionalnom prostoru.
Ako odredite kao takvu, stvarna dimenzija prostora se vama najee ini
pogreno i vrlo se retko zapravo javlja numeriki. Sadanji odnos prema vama
kao inteligentnoj rasi oteano je zbog naina razmatranja informacionog
reda..
Moemo rei, svaki nauni ili pravni zakon, svako otkrie ili izum, sutina
svake vane misli moe se izraziti na bilo kojim izrazom koji se sastoji od
stotinu rei iz renika od 50.000 rei, ukljuujui matematike i druge
simbole. Ukupan broj moguih izraza u reniku je vrlo skromna brojka od 100.
Ali, ako je samo toliko fraza, sa toliko dijagnostike sutine, odnosno,
definisanih znaenja, njihov broj je smanjen na 50. Ako se sada odbace
izraavanja u kojem se rei odnose gramatiki ispravno, ali njihov sadraj
nije niti se ini da ima smisla, broj razumnih fraza e pasti na 25. U stvari,
eliminacijom lanih izjava od istinitih, prema veini ocena, daje spisak ne vei
od 3-10 izraza koji mogu biti iskazani sa vae strane a da e odgovarati
stvarnosti.
U meuvremenu, mi smo svesni ivog sveta na razliitim planetama, koji nisu
- 13 -
u stanju da iskau ni minimalan broj razliitih adekvatnih bezuslovnih

reakcija, koje ne moemo nazvati inteligentnim. Da, i kod vas na planeti je
tako. Navodno, bilo bi pravilno oveanstvo ne smatrati razumnim, ve
potencijalno razumnom rasom ogranienog razmiljanja.
Priroda ljudskog mozga obdarenog sa aparatom za razmiljanje je ne manje
savrena u odnosu na mislee organe lanova brojnih inteligentnih rasa u
svemiru. injenica je da razvoj vaeg razmiljanja od poetka ide u potpuno
pogrenom pravcu. Sposobnost miljenja se formira sposobnou da se misli
kreu ka eventualnoj pojavi razliitih reakcija na isti informativni uticaj
(Sl.1).
Sl.1
- 14 -
Na ovom grafikonu, u daljem tekstu logiki temelj, po osi ordinate

predstavljena je primetnost reakcije na informacioni uticaj, po horizontalnoj
osi (desno) -prihvatljivost, prijatnost. A levo od nule - njena neprihvatljivost,
neprijatnost. Kao i sve u prirodi, to jo nije obraeno entropijskom otpornom
aktivnou razuma, ovaj grafikon je haotian, kriva na njemu objanjava isto
fizioloki prag efekta.
Samorazvijanje uma nije samo izgradnja kompleksnog sistema logikog
razmiljanja, ve i obrade i temeljnih poboljanja na kojima se zasniva ovaj
sistem.
Kako pokazuje primer brojnih inteligentnih rasa, najuspenije zadovoljava
uspeno ponavanje prirode, obnova logikog osnova po sledeoj emi (Sl. 2).
Sl. 2
- 15 -
Treba napomenuti da postoji u svemiru nekoliko rasa s ravnom strukturom

logikog temelja sa ograncima koji idu do beskonanosti (Sl.3).
Sl.3
Oni formiraju svoju objedinjenu rasu i u Koaliciji nisu ukljueni, jer nismo
mogli nai zajedniki jezik s njima.
Trudili smo da sebi predstavimo kako oni vide nae postojanje.. Ne mogu da
razumeju da ono to je ivot je pod estokim utjicajem beskonanih
pozitivnih i negativnih reakcija na uticaj jednog informacionog efekta.
Sirovi logini temelj oveka ima dva vida - levo i desno od nule i nekoliko
manjih. Ova injenica jo jednom pokazuje da ovek nema nikakvih prepreka
za izgradnju temelja za kontinuirani obrazac logike koji je zajedniki u
- 16 -
svemiru. U meuvremenu, ljudski um je od samog poetka razvijan sutinski

manjkavo.
Besmisleno usvojen logian koncept "da" i "ne" kao temelj je najvea
prepreka znanju vaeg postojanja, koji se danas nalazi u vrlo rudimentaranom
stanju.
Osim toga, teorijski razvoj logikog razmiljanja, prihvaen od vas, ispravan
je do te mere da se osim samo ispravljanja greaka izgubio. Teoretski logiki
sistemi su toliko uvreni u konceptu "da" - "ne" da iskljuuju druge opcije
za logike odluke(Sl.4).
Sl.4
Ove eksplozije, levo i desno od nule su, nita drugo, ve vai "da" i "ne", bez
kojih, vi u principu ne moete predstaviti fenomen, iako to samo spreava
samo sila navike. Apsurdno razdvajanje logikog fundamenta za pojmove "da"
- 17 -
i "ne" je najvea prepreka na putu saznanja Vaeg bia, to se danas kod vas
nalazi u veoma nerazvijenom stanju.
Pored toga, teorijski razvoj logikog razmiljanja, koji ste vi sproveli,
sosakaen je do te mere, da vam je ispravljanje greaka teko. Teorijski
logiki sistem koji radi na konceptu "da" - "ne", iskljuuje druge varijante
logikih reanja (Sl.5.).
Sl.5.).
Ovo je smean teorijski razvoj, a ne korak naprijed, ak je i nazad, javlja se
kao logiki temelj ljudske misli
Neizbean zakljuak je dostojan ekstremnog saaljenja: va se nain
- 18 -
sagledavanja postojanja teko moe nazvati razmiljanjem, ovaj sistem je

najprimitivniji od svih.
Diskretizacija logike ini da isti princip koristite za sve sutinske stvari.
Dakle, prirodni red brojeva, koji se u sutini javlja mogu, koji ima sa
stvarnou vrlo malo toga zajednikog, postao je osnova temelja matematike,
koju poznaje ogromna veina oveanstva.
Teite brojati sve i, u isto vreme, a niste u mogunosti za precizno
prenoenje informacija, ak i o jaini vetra, izraavajui svoje koncepte "da"
i "ne".
Aritmetiki rezultat doveo vas je do pojave zagonetki izazvanih ne
stvarnou sveta, ve, primitivnoui vaeg razmiljanja. U meuvremenu,
gubite snagu na pokuaje da to reite i dogovarate se u skladu sa svojim
pogledom na svet kao da odgovorate na prave tajne prirode.
Na primer, raspored racionalnih i iracionalnih brojeva na skali stvarnosti..
Diskretizacija logike ini da raskomada ono to se percipira integralno kao
razliite injenice, pojave, pojmovi
Diskretizacija logike i naela rauna, prisiljavaju vas da preuzmete predznak
atributa objekta ili dogaaja a na kraju dodelite ime za svaki od njih. Stoga
je sumnjiva mogunost ralanjivanja jednih karakteristika od karakteristika
drugih. Zbog toga vas moemo nazvati apstraktnim..
Kretanja po stepenicama apstraktnog ka optijim svojstvima kao jedini nain
(i jedini pravi), vode vas u suprotnom pravcu. Nije sluajno da se sve vae
apstraktne konstrukcije nazivaju filozofskim sistemima, a meusobno su
kontradiktorne, iako za osnovu imaju istu logiku.
Korak po korak, uranjanjate u tamu po lestvici apstrakcije, korak po korak,
kroz veze sa stvarnim svetom, filozofskim sistemima postepeno ste izgubili
orijentaciju i otili tako daleko da ste izazvali zastoj u odgovorima na
besmislena pitanja o prvenstvu materije ili duha, na "DA" i " NE ".
Realizacija tih haotinih granica, zasnovanih na nainu komunikacije, smatra
se kao jedno od najveih dostignua ljudskog uma ...
Primitivnost jezika, kao nain razmjene informacija, pokazuje ve broj
ispravnih, smislenih reenica. Jezik, u stvari, nije nain prenoenja
informacija, i samo je privremen fenomen u ranim fazama ljudske evolucije.
S obzirom na jezik kao osnov prerade i nosioca informacija , vi ne vidite kako
on dejstvuje, a sa druge strane, vae razmiljanje, nasilno ga primorava da se
pridrava tog principa kanjenja. Stoga, posebno, vaa etika i estetika sadre
brojne uparene pojmove suprotstavljene kao teza i antiteza. Va drutveni i
- 19 -
individualni moral se rukovodi pravilima, polarizujui koncepte "ljubavi i

mrnja", "dobro-zlo", "ivot-smrt", i druge, u istom duhu ...
Vama ak ni ne pomau vaa zapaanja da znaenje ovih pojmova ima
dijametralno razliita znaenja medju raznim narodima, a to se menja s
vremenom. A sada, s obzirom da sebe vidite kao visoko civilizovano drutvo, vi
i u sudovima utvrdjujete krivicu ili nevinost optuenog na osnovu "da" - "ne",
to moe biti prihvatljivo za sudbinu jedne osobe, ali ne moe biti prihvatljivo
rjeenje za sudbinu naroda.
Ali taj prevladavajui isti nepromjenjivi princip "da" - "ne" zapravo je
pretvorio svet u veliki zatvor za narode itave planete. Osim toga, diskretna
logika vam omoguava da poverite sudbinu naroda i oveanstva nekolicini
pojedinaca ... u meunarodnoj politici, takav koncept je koncept "drava
sveta" ili "ratno stanje" ili nagli prelazak iz jednog u drugo, a to je
jedinstveno toj logici.
Pod ovim vi mislite da bez ikakvog opravdanja svojstvenog u prirodi
realizujete istinsku odlunost. Nedavni svetski ratovi, I i II svetski rat,
oekivano su doveli do breg razvoja tehnike civilizacije, ali niste postali
pametniji.
to se tie vaeg istorijskog razvoja, mi vrlo teko moemo napraviti
predvianja, zbog brzog i gotovo trenutnog prelaza vaeg drutvenog sistema
i vanjske politike drava iz jednog oblika u drugi.
Nekoliko hiljada godina K.O.N. nadgleda gotovo neprekidno ratove meu
vama, a prirodni tok istorijskih procesa i vaih ratova mogu doi do kraja tek
nakon 12.000 (dvanaest hiljada) godina.
Ali K.O.N. ipak vidi ubrzani razvoj svesti ak i kod pojedinaca i to nam
omoguava da uzmemo u razmatranje da nije beznaden ovo obraanje, jer
naravno, moe se doi do dogovora oveanstva i Koalicija onda moe biti
dostupna nakon eliminacije militantnih navika oveanstva.
3
K.O.N. je prisiljen da bude skeptian naspram oveanstva i to iz dva
razloga, prvi, svi ste iste primitivne logike, drugi, odnos prema tehnolokoj
civilizaciji i strah od smrti pojedinca.
Razvoj tehnologije sam po sebi, naravno, koristan je i K.O.N. povoljno gleda
na oveanstvo kao inteligentnu rasu, ali upotreba tehnologije i naroito,
uloge dodeljene joj tako da ona postaje glavna karakteristika vae
civilizacije, na nas deluje alarmantno.
Istorija oveanstva se odigravala haotino, uvek kada su neka podruja
- 20 -
Zemlje bila bez direktnih komunikacija. oveanstvo je u stvari napravilo

nekoliko eksperimenata na stvaranju razliitih vrsta civilizacija. Neke od njih
je K.O.N. odobrio. Naalost, razliite civilizacija su mogle mirno
koegzistirati, kako u razvoju i distribuciji sa mogunou direktnog kontakta
izmeu njih. Po pravilu, grube i primitivne i, prema tome, vie okrutne
civilizacije unitavale su vie razumne i humane.
Trenutno, svetom dominira najprimitivniji oblik od svih - mainska civilizacija.
Pokriva celo oveanstvo. Dri se sve pod kontrolom i ne daje se mogunost
za nastanak nove civilizacije. Pre e sama sebe unititi ako oveanstvo ne
uzme kontrolu u svoje ruke i ne pretvori je u drugu vrstu civilizacije.
K.O.N. se nada da kao podsticaj za takvo restrukturiranje moe posluiti ovo
obraanje i mogua je pomo koju je u stanju da prui K.O.N. oveanstvu,
ako iskaete izriite elje.
Potrebno je napomenuti da su lokalne civilizacije, iji je centar bio grad
Amuradzhhepur u momentu prvog obraanja, i grad Tkaatsetkoal u vrijeme
drugog obraanja, bile mnogo bitnije za potrebe oveanstva, nego moderna
tehnoloka civilizacije danas. I, kao jednu od mogunosti da pomogne K.O.N.
moe predstaviti oveanstvu detaljan opis ovih civilizacija kao primer za
mogue obrasce.
Jedna od najvanijih karakteristika da se organizuje rasa kao razumna, je da
svi predstavnici budu iznad svega i da se stavlja akcenat na aktivnosti
poveanja kolektivne inteligencije. Shodno tome, ovek kao razumno bie
mora staviti iznad svega razvoj uma ovjeanstva.
Opcije oveka se svode na to da dobije informacije iz prethodnih generacija,
dodavanje novih znanja, to bi rezultiralo iskustvom i uvidom sa mogunou
za transfer na sledeu generaciju.
Haotine fluktuacije u kretanju misli razumnog drutva i istorijskog
istorijskog naputanja tog koncepta,svakako e stii do cik-cak kretanja
misli, I dovelo bi do odgovarajue cik-cak promene u odnosu na objektivnu
sliku postojanja. Ovo drugo cik-cak kretanje ima nepredvidiv pravac kao
spektar razmiljanja svakog pojedinca koji kroz svoj ivot odrava konstantni
fokus.
Iz toga sledi da je potrebno da sva svesna bia naprave generacijsku
promenu, a posebno da se sauva opstanak vrste, kao racionalnog svesnog
bia..Prema tome, s obzirom na kosmiki zakon slobodne volje i slobode
izbora, javljaju se u korenu mnoge neutemeljene nade oveanstva za
kontakt sa vanzemaljskim inteligentnim rasama koje e pomoi reavanju
problema besmrtnosti.
- 21 -
To je ve reeno, ali ne na ovaj nain, kao to moda mislite. U svakom

sluaju, to nije problem.
4
K.O.N. nije uklonio iz kontakta oveanstvo i njene pojedine lanove kako bi
razgovarali o pitanjima kako da se prui bolja pozitivna pomo. Ali glavni cilj
obraanja je da se sprei predstojea opasnost, i poziv da se pridruite
koaliciji.
Ustav koalicije i opis njene strukture moe se preneti oveanstvu na
pregled bez ikakvih dodatnih uslova na prvi zahtev, koji bi bio dat od strane
Vlade bilo koje od etiri najvee drave ili Sekretarijata Lige naroda. Ako e
oveanstvo prihvatiti ideju ulaska u koaliciju, trebalo bi da bude unapred
pripremljeno i da se i dalje radi na restrukturiranju logikih temelja vaih
razmiljanja po emi zajednike baze podataka Koalicije. Ovo se trai ne
samo zbog injenice da je sada oveanstvo imalo neispravnu vrstu
razmiljanja, ve da se pridrue koaliciji
Bez prilagoavanje ljudskog razmiljanja, mi smo nemoni ak i da pruimo
pomo za zatitu od ciklona.
ini nam se da je za rad na restrukturiranju logino temeljnog razmiljanja
oveanstva potrebno oko 6.000 godina, to, s obzirom na predstojee
opasnosti jsete kritian period. Stoga, ovaj posao mora biti pokrenut dmah.
Ovo tree obraanje K.O.N. oveanstvu je I poslednje. Propust da se
odgovori u roku od 50 (pedeset) godina na Zemlji e se smatrati kao dokaz da
ovjeanstvo odbija da se pridrui koaliciji.
Uz saglasnost Koalicije,
Koalicioni odred Supervizora (K.O.N.)
- 22 -
Glava 1. Formiranje planete Zemlje. Sinteza formi

materija
ta je to materija? Kako se ona formira? Koliko njenih formi postoji,
kako one komuniciraju jedna sa drugom?!.
Ova i druga pitanja uzbuuju ljudski mozak, ima vie od jednog milenijuma. Da
bi pronalo odgovor, oveanstvo okree svoj pogled u dubine svemira, i u
mikrokosmos. Ali sa daljim napretkom u ovim oblastima, u znanju oveanstva
se javlja sve vie pitanja i zagonetki, na koje niko ne nalazi odgovor ...
A kako bi razumeli sve (ili bolje reeno, mnogo), potrebno je dramatino
promeniti fundament znanja, na koji se oslanja ovek u svom poznavanju
univerzuma. Neophodno je znati i razumeti zakone univerzuma, njegovog
razvoja, razumeti zakone ivota galaksija, zvezda i planeta.
Pre svega, eleo bih da napomenem, da je sve to savremeni ovek smatra da
je Univerzumom, samo je mali deo Velikog Kosmosa, kao jedno zrno peska na
obali ogromnog okeana. I to jedno zrno peska je na dom, kolevka
oveanstva. Za to, da bi iao dalje, mora razumeti svet u kojem se rodio ...
U Velikom Kosmosu postoji beskonaan broj formi materija koje
meudejstvuju u veoj ili manjoj meri, ili ne meudejstvuju uopte. Ako dve
forme materije ne meudejstvuju, tada, ak i pri kontaktu jedne sa drugom,
nita u njima se ne menja, ne utiu na bilo koji nain jedna na drugu i nita
novo se ne pojavljuje. One, ne postoje jedna za drugu.
Stepen uticaja jedne forme materije na drugu je odreen, kao koeficijent
meudejstva, a tada se moe rei da je koeficijent interakcije te dve forme
materije nula. To znai, da ne postoje dve takve "cigle", koje bi ule u sastav
kao deo, kako jedne, tako i druge forme materije. One nemaju zajednike
osobine i svojstva. Koeficijent medjudejstva nije isti za dve forme materije
u razliitim takama u prostoru, jer sam svemir nije homogen.
O meudejstvu materija izmeu sebe, moe se govoriti samo kada je u
pitanju meudejstvo u konkretnom delu tog prostora. Postoje delovi
prostora, gde je meudejstvo materija maksimalno, i delovi gde ovo
meudejstvo nije mogue ili materije meudejstvuju jedna sa drugom
delimino, po ovom ili onom ukupnom kvalitetu (Sl. 6).
- 23 -
Sl. 6
Pri maksimalnom meudejstvu izmeu dve materije (jedna od njih je

obeleena slovom A, a druga - B) dolazi do potpunog spajanja ovih materija
jedne sa drugom i nastaje nova, hibridna forma - AB. Spajanje je mogue
samo u delovima, gde postoje isti parametri tih materija. Neheterogenost
prostora utie na razliite forme materija koje proimaju tu
- 24 -
neheterogenost. Na jednu formu materije izmena utie vie, a na drugu manje. Neheterogenost menja kvalitativnu strukturu materije, to stvara
uslove za spajanje i formiranje novog kvaliteta.
Na taj nain, unutar neheterogenosti u okviru dela prostora, gde nastaju
uslovi za spajanje dve materije, nastaje materija novog kvaliteta - hibridna
forma AB (sl. 6a).
sl. 6a
- 25 -
Hibridna forma AB takoe utie na neheterogenost prostora u kome je

nastala. Nastaje ispunjenje neheterogenosti nastalom hibridnom formom AB.
Neheterogenost predstavlja zakrivljenje prostora, to dovodi do promene u
dimenzionalnosti u zonama ove neheterogenosti u odnosu na susedne delove
prostora.
Na taj nain, izmena dimenzionalnosti prostora na neku veliinu dovodi do
uslova za spajanja dve materije. U tom cilju, da bi bile u stanju da se spoje
dve forme materije, neophodna je izmena dimenzionalnosti prostora na
veliinu:
= 0,020203236... (sl. 6 I sl.6a)
Da bi nastala mogunost spajanja tri forme materije, neophodno je da se
dimenzionalnost prostora ponovo izmeni na veliinu , to dovodi do
potpunog spajanja tri materije. Materija se ne moe spojiti sa nekim od
svojih delova. Mogue je samo potpuno spajanje materija. Ba kao to ne
moe biti dva i po oveka, ve samo dva ili tri (ako, naravno, govorimo o ivim
ljudima), tako ne mogu da se spoje dve i po materije, ve samo dve ili tri.
Oznaimo treu materiju slovom C. Kao rezultat spajanja tri forme materije,
u odreenom delu prostora nastaje kvalitativno nova hibridna forma ABC
(Sl. 7)
- 26 -
Sl. 7
koja zauzima manji obim, nego hibridna forma AB. tavie, ove oblasti imaju
jasne granice, u predelima u kojima je dimenzionalnost prostora - homogena.
- 27 -
Pri izmeni dimenzionalnosti prostora unutar neheterogenosti na veliinu,

ravnu = 0,020203236 ..., nastaju uslovi za spajanje jo jedne forme
materije. Nastaje kvalitativno nova hibridna forma ABCD (Sl. 8).
Sl. 8
- 28 -
Ona e zauzimati sferu zapremine manju, nego hibridna forma ABC. Pri
sledeoj izmeni dimenzionalnsti prostora unutar nehomogenosti na ,
nastaju uslovi za spajanje jo jedne forme materije E. Nastaje kvalitativno
nova hibridna forma ABCDE (Sl. 9).
Sl. 9
- 29 -
Pri sledeoj izmeni dimenzionalnosti prostora unutar neheterogenost na

veliinu , nastaju uslovi za spajanje jo jedne forme materije. Nastaje
kvalitativno nova hibridna forma ABCDEF (Sl.10)
Sl.10
- 30 -
Naredna izmena dimenzionalnosti prostora unutar neheterogenosti na

veliinu , opet, stvara uslove za spajanje jo jedne forme materije G.
Nastaje kvalitativno nova hibridna forma ABCDEFG (Sl.11).
Sl.11
- 31 -
Na taj nain, pri uzastopnim izmenama u dimenzionalnosti unutar

neheterogenosti prostora na veliinu , dosledno se spajaju sedam formi
materije, obrazujui na univerzum i stvaraju est razliitih materijalnih
sfera razliitog kvalitativnog sastava i veliine.
Unutranja sfera, obrazovana od sedam formi materija jeste fiziki
gusta planeta Zemlje, ija supstanca ima etiri agregatna stanja - vrsto,
teno, gasovito i plazmatino. Razliita agregatna stanja nastaju kao
posledica kolebanja dimenzionalnosti, manjim od .
I, ako se ide od centra neheterogenosti - sledea sfera, nastala
spajanjem est formi materije je eterina sfera, spajanjem pet formi
materije - astralna sfera, spajanjem etiri formi materije - prva mentalna
sfera, spajanjem tri - druga mentalna sfera, spajanjem dve forme materija trea mentalna sfera (Sl.12.).
Sl.12
- 32 -
Ako za polaznu taku uzmemo fiziki gustu sferu, ona najvie optih kvaliteta
ima sa eterinom sferom, a najmanje sa treom mentalnom sferom. Opti
kvalitet razliitih sfera stvaraju uslove za njihovo meudejstvo jedne sa
drugom. Stepen ovog meudejstva je razliit i zavisi od toga, koliko
zajednikih kvaliteta imaju te sfere. Stepen meudejstva izmeu ovih sfera
je mogue izraziti koeficijentom meudejstva: (sl. 12a)
1, 2, 3, 4, 5
i:
1 > 2 > 3 > 4 > 5
sl. 12a
- 33 -
gde je:
1 Koeficijent meudejstva izmeu guste fizike i eterine sfere.
2 Koeficijent meudejstva izmeu guste fizike i astralne sfere.
3 Koeficijent meudejstva izmeu guste fizike i prve materijalne sfere.
4 Koeficijent meudejstva izmeu guste fizike i druge materijalne
sfere.
5 Koeficijent meudejstva izmeu guste fizike i tree materijalne
sfere.
Kada govorimo o planeti Zemlji, moramo da shvatimo pod ovih est sfera,
ugnjedenih jedna u drugu, da predstavljaju jedinstvenu celinu. Ovaj koncept
je veoma vaan za razumevanje mnogih fenomena i misterija ive i neive
materije, evolucije ivota na naoj planeti ...Po zavretku formiranja
kvalitetnih struktura Zemlje, neheterogenost u prostoru se neutralie
(Sl.12b).
Sl.12b
- 34 -
Nastale, pri spajanju formi materija, materijalne sfere, popunjavaju tu

neheterogenost. Dolazi do "nivelisanja prostora." Neheterogenost prostora
se moe uporediti sa ulegnuima na zemljanom putu. Dok se jame ne ispune
zemljom, rupe ostaju.
Nakon formiranja planete, njene obrazujue forme materija i dalje
produavaju svoje kretanje ne spajajui se meusobno (kao kada voda,
ispunjenivi do vrha rezervoar, poinje da tee preko ivice i tee sve vie i
vie). Aktivnost kretanja formi materija nije uvek ista, to se manifestuje u
pokretima zemljine kore, zemljotresima i vulkanskim erupcijama.
Proces formiranje planete zavren je pre est milijardi godina. To je - prvi
ciklus evolucije formi materija, koji se vezan za evoluciju neive materije.
Druga faza - to je evolucija ive materije.
Pre nego to preemo na fazu evolucije ive materije, eleo bih da vas
podsetim da je naa planeta Zemlja, na Univerzum, obrazovan spajanjem
sedam formi materija. Pri tome, broj "sedam" nema nikakav mistian znaaj.
I to, to je na univerzum formiran od sedam formi materija nije nita
jedinstveno i boansko. To je - samo kvalitativna struktura naeg
Univerzuma.
Nije sluajno to se belo svetlo, pri prelamanju, raspada na sedam boja, to
oktava ima sedam nota, to je formiranje sedam tela - kraj evolucije
zemaljskog ciklusa. Ali, u ovome (ponavljam) ne postoji nita mistino,
natprirodno. A sada, razmotrimo evoluciju ive materije ...
- 35 -
Glav 2. Pojava ivota na zemlji

ivot!?. ta je IVOT?.. iva priroda?.. Kakva tajna je trebalo da se
desi, da bi se usred haosa sterilne netaknute planete, izbacujui magmu i
uarene gasove, u prvobitnom okeanu rodila i ojaala prva klica ivota?!
Organski ivot ta je to? Kako od istih atoma i molekula koji ine
zemljite, vodu, atmosferu, nastaje udo ivota? .. Gde je odgovor na
misteriju, sa kojom su se bavile mnoge generacije fiziara, hemiara, biologa,
filozofa ? Pitanje i dalje ostaje otvoreno ... Hajde da probamo, ak i malo, da
skinemo veo nad ovom misterijom prirode.
Razmotrimo, da li su atomi, iz kojih se sastoji sve, isti? Da li se oni razlikuju
u atomskoj teini, broju protona, neutrona, elektrona, i kao rezultat toga,
prikazuju razliite osobine, hemijske reakcije i jedinjenja? Da li podjednako
utiu na prostor mikrokosmosa atomi vodonika, kiseonika, gvoa, zlata i
uranijuma, vodeni molekuli, razne soli, kiseline, organski molekuli? A ako ne,
kakva je razlika izmeu njih?
U makrokosmosu svako materijalno telo menja proctor, u kome se nalazi.
Ono menja zakrivljenost prostora, njegovu dimenzionalnost. Ovo je naroito
izraeno okolo velikih materijalnih tela - zvezda. Naunici su zabeleili
zakrivljenje pravolinijskog prostiranja elektromagnetnih talasa naeg sunca,
koje se dogodilo u vreme jednog od sunevih pomraenja. Prema tome,
materijalno telo vee masa deformie prostor u kome se nalazi.
Svako veliko materijalno telo kosmosa - zvezde, planete, asteroidi, itd,
sastoje se od atoma i molekula. I njihov uticaj se usklauje sa nizom
mikrouticaja svih atoma i molekula, koji stvaraju zvezde i planete. Samo
uticaj jednog molekula, atoma, je veoma mali kao manifestacija u
makrokosmosu, njega je nemogue fiksirati i odrediti modernim ureajima.
Ali, kako utie atom, molekul, na svoj mikrokosmos?! Da lije isti uticaj na
okolinu jezgra vodonika, zlata, uranijuma? .. Da li je isti uticaj neorganskih i
organskih molekula? Za poetak, razmotrimo strukturu mikrokosmosa.
Dimenzije atoma lee u opsegu od 10-10 10-8 metra, a veliina jezgra - u
opsegu od nekoliko jedinica Fermi [ (110)10-15 metra]. Ako govorimo o
obimu atoma, imamo veliinu reda 10-30 10-24 kubnih metara, a obim jezgra
je - 10-48 10-45 kubnih metara. Jezgro u atomu zauzima jedan stotrilionti
deo zapremine atoma. Elektroni u atomu zauzimaju ak manji obim, nego
jezgro. Na taj nain, supstanca u atomu zauzima zanemarljiv deo njegove
zapremine, ostalo je "praznina", tj, 99.999 ...% zapremine atoma nije
ispunjena supstancom. Koncentrisana u jezgru atoma supstanca utie na
- 36 -
okolni mikrokosmos isto kako u makrokosmosu koncentrisana supstanca

zvezdi utie na okolni prostor.
Kako zvezda utie na prostor i ta se pri tome deava, mi emo dalje
razmatrati. Za sada koncentriimo se na to kako jezgro atoma utie na svoj
mikrokosmos. Jezgro atoma zakrivljuje, menja dimenzionalnost
mikrokosmosa. ta se pri tome deava?!. Da li je jednaka ta izmena
dimenzionalnosti mikrokosmosa u razliitim atomima ili nije? Minimalnu
atomsku teinu ima vodonik (dve atomske jedinice), maksimalnu atomsku
teinu imaju transuranski elementi (vie od dve stotine i trideset i pet
atomskih jedinica). Naravno, uticaj atomskih jezgara vodonika i transuranskih
elemenata u mikrokosmosu je nejednak.
Radioaktivni elementi imaju maksimalni uticaj na strukturu mikrokosmosa, ali
ovaj efekat je toliko jak da jezgra takvih elemenata postaju nestabilna i ona
poinju da se raspadaju na jednostavnije, stabilne elemente. Osim toga, to
veu atomsku teinu imaju transuranski elementi, bre se raspadaju. Neki od
ovih elemenata postoje milijarditi deo sekunde, i to samo u vetakim
uslovima.
Kako i u emu se manifestuje promena dimenzionalnosti mikrokosmosa? .. Ako
je za mogue spajanje svake od sedam formi materije potrebna promena
dimenzionalnosti prostora, kao to je ve pomenuto, na veliinu =
0,020203236... (vidi glavu 1), onda formirana u rezultatu spajanja sedam
formi materija utie na prostor sa suprotnim znakom. Nastaje delimina
sekundarna zakrivljenost prostora.Drugim reima, svaki atom smanjuje
dimenzionalnost mikrokosmosa na neku veliinu . Najmanje menja
mikrokosmos atom vodonika:
min = -0,0000859712.
Najvie menjaju mikrokosmos atomi radioaktivnih elemenata:
m = -0,02020234...
Promena dimenzionalnosti mikrokosmosa atomima supstance postaje
uporediva sa promenom dimenzionalnosti, koja dovodi do formiranja ove
supstance u obliku , gde:
= 0,020203236...
m = -0,02020234...
- 37 -
Zapravo zato se radioaktivni elementi raspadaju na prostije, i taj raspad je

bri, to su blie k (Sl. 13).
Sl. 13
- 38 -
Izmeu fizike sfere, obrazovane spajanjem sedam formi materija (vidi

glavu 1.) i eterine sfere, nastale spajanjem est formi materija postoji
meudejstvo po optim osobinama. Ovo meudejstvo odreuje se
koeficijentom meudejstva .
Razliiti atomi, kako je utvreno, imaju razliiti uticaj na izmene
dimenzionalnosti mikrokosmosa. Minimalni uticaj, i shodno tome, minimalan
koeficijent meudejstva (1min) ima atom vodonika. Maksimalan uticaj i,
shodno tome, maksimalan koeficijent meudejstva (1maks) karakteristian
je za transuranske elemenate.
Na taj nain, svaki atom svojom masom u veoj ili manjoj meri, otvara
kvalitativnu barijeru izmeu fizikog i eterinog nivoa, i stvara kanal izmeu
njih. Minimalni kanal stvara atom vodonika, maksimalni kanal kreiraju
transuranski elementi (Sl. 14).
Sl. 14
- 39 -
Kroz ovaj kanal materija delimino poinje da se pretae na eterini nivo i

postaje nevezana sa drugim materijama (obrnuti proces spajanja materija),
tako atom, postepeno gubi specifinu formu materije, postaje nestabilan i
razgrauje se u jednostavnije, stabilne elemente.
Drugim reima, koncentracija (udeo) u supstanci forme materije G u odnosu
na ostalih est formi materija, pri stvaranju transuranskim elementima
kanala izmeu fizikog i eterinog nivoa, se smanjuje tokom vremena, i
nastupa momenat, kada gubitak forme materije G postaje kritian za svaki
atom. Dolazi do raspada atoma. Pri raspadu se formiraju novi atomi, sa
znatno manje aktivnim kanalom izmeu fizikog i eterinog nivoa, pa samim
tim to znai i vie stabilniju strukturu.
Ako teoretski pretpostavimo, da se transuranski elementi ne razgrauju,
onda bi nastao novi proces - pretakanje forme materije G sa fizikog nivoa
na eterini. Nastala bi cirkulacije forme materije G izmeu fizikog i
eterinog nivoa. Ali za takvu cirkulaciju je neophodno da se formira viak
koliine forme materije G u zoni kanala izmeu fizikog i eterinog nivoa.
Ovog vika kod transuranskih elemenata nema, oni gube formu materije G, iz
koje se sastoje njihova jezgra, to dovodi do njihovog raspadanja.
Sada dolazimo do razumevanja i reavanja misterije IVE MATERIJE ...
U prirodi postoji nekoliko elemenata, koji imaju po etiri valentna elektrona,
to im omoguava da stvaraju jedinjenja atoma u dugim lancima iz jedne vrste
atoma. Pri tome na sjedinjenje u lanac atom "troi" maksimalno dva od etiri
valentna elektrona. I to omoguuje da se slobodnoj valentnoj vezi prisajedine
drugi atomi, pa ak i sloeni radikali.
Ovi elementi su: ugljenik, silicijum, fosfor ... Najaktivniji od njih je ugljenik,
usput, jedan od najrasprostranjenijih u svetu. On i slui kao osnova
organskog ivota. U primarnom okeanu je bila velika koncentracija atoma
ugljenika, drugih elemenata, koji su posluili kao gradivni materijal organskih
molekula.
Ali, da bi se atomi ugljenika spojili u duge lance potrebni su posebni uslovi.
Bio je neophodan aktivan izvor energije, koji je trebalo da utie na stabilnost
atoma ugljenika i uzrokuje novo jedinjenje ugljenikovih atoma u lancu. Kao
izvor energije je posluilo elektrino pranjenje u atmosferi (grom). Snano
elektrino polje munje u lokalnom obimu stvaralo je povoljne uslove za to, da
bi se atomi ugljenika povezali na drugaiji nain:
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
- 40 -
Od tih lanaca atoma ugljenika iznikli su molekuli, molekulske teine koje su na

hiljade, desetine hiljada atomskih jedinica. Novi molekuli su se meusobno
povezali i kreirali velike molekule. Iako atomska masa neorganskih molekula
nije bila vea od 300-400 atomskih jedinica, organski molekuli imaju
praktino neogranienu molekularnu teinu. A to znai da povezani na takav
nain u molekulu jezgra ugljenika, stvaraju kanal izmeu fizikog i eterinog
nivoa jo vei nego transuranski elementi, i zato se ne raspadaju (Sl.14).
Na taj nain, nastaju uslovi za pretakanje forme materije G sa fizikog
nivoa na eterini. U molekulima veoma velike molekulske teine kao to su
DNK, RNK, 1max je takav da nastaju uslovi za pretakanje i drugih formi,
obrazujui fiziki gustu materiju. Uslovi za pretakanje nastaju i u sluaju
transuranijumskih elemenata, ali pri tome poinje pretakanje formi materija,
formirajuih jezgra, to dovodi do njihovog raspada i formiranja stabilnijih
jednostavnijih elemenata.
ta se raspada i poinje da pretae kroz kanal izmeu gustog
fizikog i eterinog nivoa u sluaju organskih molekula?!.
Organski molekuli kao to su DNK (1DNK) i RNK (1RNK), sami se ne
raspadaju i forme materije, koje ih obrazuju, putu, ne poinju da pretiu na
eterini nivo. ta se deava?!. Gde i kako nastaje novi kvalitet, koji je postao
osnova za organski ivot?!. (Sl.15).
Sl.15
- 41 -
Seamo se, da su se organski molekuli, kako jednostavni, tako i i sloeniji

pojavili u prvobitnom okeanu nakon atmosferskih elektrinih pranjenja. U
vodi pored organskih molekula bili su i neorganski, koji su se nasumino
kretali u vodi (Braunovo kretanje).
Neorganski molekuli i jednostavniji organski molekuli imaju 1 znatno manji
nego 1DNK i 1RNK. I kao rezultat sluajnog kretanja vode, ovi molekuli,
atomi i joni ulaze u zonu dejstva kanala molekula DNK i RNK, imajui 'DNK i
'RNK, oni poinju da se raspadaju na forme materija, koje ih obrazuju. U
zoni uticaja molekula DNK i RNK jednostavni molekuli, atomi i joni ne mogu
postojati.
Nastavi u rezultatu raspada formi materija po kanalima molekula DNK i RNK
poinje pretakanje na eterini nivo Zemlje. Ono to je posebno interesantno,
forma zakrivljenosti prostora u potunosti ponavlja formu molekula DNK i
RNK.
Na eterinom nivou po kanalima molekula DNK i RNK poinje pretakanje
formi materija, koje su nastale iz raspada jednostavnih molekula. Ali
eterino nivo, eterina sfera, je formirana sjedinjavanjem est formi
materija (vidi glavu 1). Dakle, eterina struktura molekula DNK i RNK
(eterina projekcija zakrivljenja mikrokosmosa na eterinom nivou Zemlje)
poinje da se popunjava samo sa tom formom materije, koje nema na
eterinom nivou (forma materije G).
Pretakanje e se nastaviti do tada, dok koncentracija forme materije G na
eterinom nivou ne bude bliska koncentraciji ove materije na fiziki gustom
nivou Zemlje. Kao rezultat tog pretakanja obrazuje se, tzv, eterino telo
molekula DNK i RNK i potpuno nestaje kvalitativna barijera izmeu i fizikog
i eterinog nivoa u zoni molekula DNK i RNK. Nastaje potpuno identian
fiziki i eterini nivo Zemlje u predelima molekula DNK i RNK. Kao primer
slinog procesa moe posluiti zakon spojenih sudova (Sl.16).
- 42 -
Sl.16
Organski molekuli, naroito DNK i RNK, stvaraju izmeu fizikog i eterinog
nivoa kanal, dovoljan za nastajanje uslova slobodnog pretakanja forme
materija na eterini nivo (Sl.16. pozicija. 2). Organski molekuli sa svojim
- 43 -
novim svojstvima ne javljaju se kao iva materija, ivot, oni su samo

neophodan uslov za nastanak ivota. O ivotu moemo govoriti samo tada,
kada se sjedinjenjem nekoliko organskih molekula dobio jo jedan novi
kvalitet - mogunost ponavljanja, dupliranja svoje strukture.
Prva iva struktura su virusi, koji predstavljaju primitivnu ivu formu, koja se
nalazi na granici izmeu ive i neive materije. U vodenoj sredini virusi se
ponaaju kao ivo jedinjenje, ali pri dehidraciji virus se manifestuje kao
beivotno jedinjenje i kristal. U ovom stanju, virus se moe nalaziti
proizvoljno dugo. Opet u vodenoj sredini, virus se iz neivog kristala pretvara
u primitivni ivi organizam.
Razumevanje sutine ove transformacije (u nekim uslovima virus je ivi
organizam, u drugim je neiv) prua uvid i odgovor na misteriju ivota, koja je
do sada bila misterija predstavnicima ortodoksalnog znanja, koju oni nisu bili
u stanju da ree. Kakva je priroda ovog fenomena?!.
U vodenoj sredini struktura virusa stvara kanal izmeu fizikog i
eterinog nivia, pri kojem dolazi do raspada jednostavnih organskih i
neorganskih molekula, i nastaju uslovi za pretakanje formi materija (koje
nastaju iz ovog raspada) sa fizikog nivoa na etereini, a to dovodi do
formiranja na eterinom nivou TANE KOPIJE VIRUSA..
Kada se zagreje, molekul RNA virusa gubi iz spljanje elektronske veze
grupe OH i H. Ponitava se slabo meudejstvo izmeu atoma koji ine
molekule RNK virusa i grupa OH i H. Kao rezultat, molekul RNK virusa gubi
vodu, a ukupna njegova atomska teina se smanjuje, i kao rezultat toga,
smanjuje se stepen zakrivljenosti mikroprostora prouzrokovan virusom. Ova
veza izmeu fizikog i eterinog nivoa postaje umanjena. Pri manjoj
zakrivljenosti mikroprostora, izazvanog molekulom RNK virusa, ne dolazi do
raspada ak i najjednostavniji organskih i neorganskih molekula: dehidriran
molekul RNK virusa ponaa se kao i svaki drugi organski ili neorganski molekul
(slika 17, poz. 1 ...).
- 44 -
sl. 17
Kada virus ponovo ue u vodu, molekul RNK vezuje grupe OH i H. Ukupna
atomska masa postaje kritina, poveava se stepen zakrivljenosti
mikroprostora oko molekula, i opet nastaju uslovi, pri kojima jednostavni
organski i neorganski molekuli poinju da se raspadaju, i njihove obrazujue
materije pretau na eterini nivo, gde se iz forme materije G na eterinom
nivou stvara tana kopija virusa. To je prva kvalitativna odlika, koja ukazuje
na virus kao prvi primitivni ivi organizam.
- 45 -
Druga kvalitativna odlika je sposobnost virusa da duplira svoju strukturu.

Nastali duplikat virusa zadrava mogunost da stvara svoj duplikat. Ta
sposobnost vezana je sa kvalitetima prostorne strukture molekula RNK
virusa. Molekul RNK se sastoji od dve spirale. Kreirajui njegovi atomi imaju
maksimalan stepen meudejstva, dok je u isto vreme sila meudejstva
izmeu atoma razliitih lanaca veoma mala. Drugim reima, vrstoa
jedinjenja atoma svakog lanca mnogo puta prelazi jainu veze izmeu lanaca.
Ova prostorna nehomogenost svojstva molekula RNK virusa i stvara
preduslove za nove kvalitete, svojstvene ivoj prirodi.
Prvi virus se pojavio u okeanu: kretanje vode premetalo je viruse sa jednog
mesta na drugo, a dolazei u druge spoljne uslove, virusi su bili izloeni
zraenju razliitih tipova i snage. To je dovelo do takvih promena u atomskoj
strukturi, od kojih su veze izmeu spirala molekula RNK postale jo slabije i
bilo je jo prilino manjih izmena u spoljnom okruenju virusa, usled ega su
se te veze raspale i molekul RNK virusa se podelio na dva, ve nezavisna jedna
od drugog lanca.
Ali svaki deo ovih lanaca moe da prisajedini iz okolnih organskih molekula na
upranjenu elektronsku vezu samo molekule, koji imaju ogledalnu istovetnost
sa njim. Ovi molekuli (zovu ih nukleotidi - adenin, timin, citozin, uracil)
prisajedinjuju, reprodukovanu egzaktnu kopiju drugog nedostajueg lanca, i
umesto jednog molekula RNK virusa, nastaju dva, identina molekula jedan
drugome. Preduslov za to, da bi se to desilo, je samo prisustvo potrebnog
broja nukleotida i njihovog kvalitativnog sastava.
Vano je napomenuti jednu veoma vanu funkciju koja razlikuje viruse od
drugih, naprednijih organizama. U momentu raspada molekula virusa na dve
spirale, ponovo se umanjuje zakrivljenost mikrokosmosa, i kanal izmeu
fizikog i eterinog nivoa ponovo se zatvara. Tek nakon toga, kada svaka
od spirale zavri sebi izgradnju ogledalne kopije, ponovo atomska teina
postaje kritina, i otvara se kanal izmeu fizikog i eterinog nivoa.
Kod drugih jednostavnih organizama u procesu deljenja spirale molekula DNK
takoe se razlikuju, a zatim sebi ustanovljavaju ogledalnu strukturu. Ali
istovremeno, svaka od spirala ima svoj kanal izmeu fizikog i eterinog
nivoa.
Nakon zavretka obnavljanja pune strukture, nastaje natkritino zakrivljenje
mikrokosmosa, pri kojem poinju da se raspadaju i materije, koje ih
obrazuju, takoe, poinju da teku kroz kanale na eterini nivo. Sa raspadom
ovih molekula, kanali njima stvoreni poinju da se smanjuju. Aktivnost
- 46 -
pretakanja materije izmeu nivoa, sa smanjenjem kanala, postepeno se vraa

u normalu.
Ali, za vreme nadkritinog pretakanja forme materije izmeu nivoa,
koncentracija forme materije G na eterinom nivou postaje mnogo puta via,
nego to je normalno, i kao posledica toga, nastaje obrnuto pretakanje po
kanalu materije G sa eterinog na fiziki nivo. Pri tom pretakanju eterina
struktura molekula DNK se prikazuje (projektuje) na fizikom nivou, to
stvara povoljne uslove za obnavljanje potpune strukture molekula DNK na
fizikom nivou.
Kada sistem doe u ravnoteno stanje, na fizikom nivou ostaju dva stabilna
molekula DNK sa uravnoteenim kanalima izmeu fizikog i eterinog nivoa.
Razumevanje ovog procesa je veoma vano da se prodre u tajnu ivota na
Zemlji. Vie detalja o ovom mehanizmu, razmotriemo malo kasnije, na
primeru elijske deobe. A sada, nazad ka fazama nastanka ivota ...
Virus sa nekim karakteristikama se javlja kao prvi najjednostavniji ivi
organizam. Kao to je ve pomenuto, virus je molekul RNK okruen
proteinskim omotaem. Proteinski omota virusa odvaja molekul RNK od
spoljanje sredine, to ublaava uticaj spoljnih faktora i stvara maksimalnu
stabilnost.
Taj omota usporava kretanje kroz sebe organskih i neorganskih molekula,
zahvaljujui emu se, oko molekula RNK, stvara "mikroklima." Proteinski
omota virusa je vrsta elijske membrane.
Tokom daljeg razvoja pod uticajem zraenja, temperature, pritiska, aktivnih
hemijskih supstanci nastaju razliite promene i mutacije strukture molekula
RNK. Menja svoja svojstva, stepen uticaja na mikroprostor i ivotnu sredinu.
Nisu sve promene bile pozitivne: od bezbroj mutacija, samo jedna je mogla
biti pozitivna. Ali zahvaljujui ovim pozitivnim promenama koje se akumuliraju
tokom vremena, stvarali su se novi kvaliteti, i menjao omota, koji okruuje
molekul RNK.
Pojava nekoliko slojeva omotaa stvorila je stabilno okruenja oko molekula
RNK . Izmene zbog spoljnih uslova su manje i manji je uticaj na sastav i
stanje unutar sredine omotaa. Pojava sloja masti, titi, kao oklop, proteinske
slojeve oko molekula RNK, a kasnije i DNK, svela je na minimum uticaj
spoljanje sredine. I samo otre promene koje bi unitile omota, bi mogle
uticati na unutranje okruenje.
To je vezano za to, to sloj masnoe omotaa ima hidrofobno svojstvo, tj
vodootpornim svojstvima svodi na minimum cirkulaciju supstanci, a unutranje
- 47 -
okruenje dobija stabilnost i relativnu nezavisnost od spoljanje sredine. Od

tada u razvoju ivota, moemo govoriti o nastanku praelija.
Dalja evolucija, kao rezultat haotinih i sluajnih mutacija, dovela je do
pojave prvih jednoelijskih organizama. Neki od ovih prostih jednoelijskih
organizama su bili na bazi silikona. Ali organizmi na bazi ugljenika su ih vrlo
brzo istisli. Strukturno nefleksibilni i vrlo neni silikonski organizmi, koji su
bili u stanju da se prilagode brzim promenama u spoljnom okruenju,
postepeno su nestali.
Svaki sistem ima tendenciju da dostigne stanje maksimalne stabilnosti i
ravnotee. Uticaj ivotne sredine na prve jednoelijske organizme doveo je
do deliminog unitenja, gubitka organskih materija unutar elijskih zidova i
oteenja samih elijskih membrana. Samo sistem, koji moe da se razvije do
stabilnosti, uspostavljao je svoju strukturu, mogao je da preivi i nastavi
evoluciju. Za tu svrhu bilo je potrebno dopunjavanje gubitaka.
Prvobitni okean sadrao je jo vrlo malo organskih materija, a prvim
jednoelijskim organizmima je bilo veoma teko "uloviti" u okolnim vodama
organske materije koje su potrebne da se uspostave u celosti. Setimo se pri
kojim uslovima iz neorganskih molekula ugljenika, kiseonika, azota, vodonika, i
drugih nastaju organska jedinjenja ...
Ovo se deava kada u zasiene neorganske molekule i atome vode prodre
elektrino pranjenje nastalo kao rezultat razlike statikog elektriciteta
izmeu atmosfere i povrine. Elektrina pranjenja zakrivljuju mikrokosmos,
to stvara uslove za sjedinjavanje atoma ugljenika u lanac - organski molekul.
Na taj nain, da bi dolo do sjedinjenja organskih molekula, potrebna je
promena dimenzionalnosti mikrokosmosa na neku veliinu:
0,020203236...
I da bi prvi jednoelijski organizmi mogli da uspostave i sauvaju svoju
strukturu, neophodno je sjedinjavanje jednostavnih organskih jedinjenja
unutar samih jednoelijskih organizama. Nastanak sjedinjavanja organskih
molekula iz neorganskih mogue je pri izmeni dimenzionalnosti mikrokosmosa
na veliinu . Nikakav jednostavan (ak ni sloeniji!) ivi organizam nije u
stanju da stvori elektrino pranjenje slino atmosferskom.
U toku evolucije kod najjednostavnijih jednoelijskih organizama nastaje
srednja varijanta, koja daje potrebnu vrednost . Podsetimo, da svaki
molekul, atom utie, zakrivljuje svoj mikrokosmos na odreenu veliinu.
Maksimalni uticaj na mikrokosmos imaju organski molekuli. Veliki organski
- 48 -
molekuli kao to su DNK i RNK imaju takav uticaj na mikrokosmos, pri kome
ne dolazi do sjedinjavanja, ve do raspada jednostavnih organskih molekula.
Za sintezu organskih molekula iz neorganskih potrebna je izmena
dimenzionalnosti mikrokosmosa na veliinu
0 < < 0,020203236...
Ovaj uticaj na mikrokosmos imaju srednje veliine organski molekuli. ini se
da je sve vrlo jednostavno ... U jednoelijskim organizmima mora biti
molekula, od oko jednog reda veliine manjeg od molekula DNK i RNK, i
problem je reen ... Ali to nije tako jednostavno. Svaki molekul menja
mikrokosmos oko sebe, ali ova promena produava da bude ista do tada, dok
se odrava celovitost samog molekula. Da bi nastala sinteza organskih
molekula, treba da nastane kolebanje dimenzionalnosti mikrokosmosa sa
amplitudom:
0 < < 0,010101618...
Kolebanje dimenzionalnosti mikrokosmosa treba da bude, u krajnjoj meri,
periodino, da bi nastali normalni uslovi za sjedinjavanje organskih molekula.
Za to su potrebni molekuli, koji bi se promenili pri malim promenama iz
spoljne sredine i izazvali unutar jednoelijskih organizama nuna kolebanja
dimenzionalnosti mikrokosmosa. Ovi uticaji spoljne sredine (zraenje) ne
moraju u isto vreme da unite sam jednoelijski organizam, ali moraju
slobodno da ulaze unutar njihove membrane.
Odgovarajue svim ovim zahtevima, spoljnim faktorima se javljaju slabo
toplotno i optiko zraenje Sunca, dok se u isto vreme, drugi deo sunevog
zraenja za organska jedinjenja i organizme (X i gama zraenje) javlja kao
destruktivan.
I opet - spas je u vodi ... Voda okeana apsorbuje X i gama zrake i proputa
toplotno i optiko zraenje Sunca, koje takoe slobodno moe da pronikne u
jednoelijski organizmi. Stoga, u cilju nastanka unutarelijske sinteze
organskih jedinjenja, potrebni su sledei uslovi:
a)prisustvo unutar jednoelijskih organizama organskih molekula, koji lako
mogu da promene svoju strukturu u nekim predelima pri izmeni spoljnih
faktora, to dovodi do kolebanja dimenzionalnosti mikrokosmosa u opsegu:
0 < < 0,010101618...
- 49 -
b) postojanje spoljnih faktora, koji mogu dovesti do eljene promene u

strukturi tih molekula, bez unitavanja molekula, kao i samih jednoelijskih
organizma (slabo toplotno i optiko zraenje sunca).
Tokom evolucije nastao je potreban za to molekul - molekul hlorofila.
Molekuli hlorofila, apsorbuju deo optikog i toplotnog zraenja, menjaju
svoju strukturu, stvaraju nova jedinjenja, i veoma su nestabilni, tavie,
apsorpcija se javlja u porcijama, tzv fotonima. Ova jedinjenja se raspadaju,
im prestanu dejstva toplotnog i optikog zraenja, a to je ono to uzrokuje
eljena kolebanja dimenzionalnosti mikrokosmosa, koja su toliko neophodna
za nastanak procesa sjedinjavanja u jednoelijskim organizmima.
Apsorbujui fotone suneve svetlosti, molekuli hlorofila uzrokuju kolebanja
dimenzionalnosti mikrokosmosa. Ovo je zbog injenice da tokom apsorpcije
fotona atomima molekula hlorofila, elektroni prelaze na drugu orbitu. Pri
tome, nastale elektronske veze molekula hlorofila vezuju grupe OH i H, to
dovodi do kolebanja molekularne mase i, samim tim, do kolebanja
dimenzionalnosti mikrokosmosa, to stvara uslove za pojavu sjedinjavanja
organskih jedinjenja.
Akumulirani potencijal molekula hlorofila se gubi tokom sinteze i vraa se u
stabilnije stanje, spreman da prihvati nove fotone. Sinteza dolazi sa
apsorpcijom gasa ugljendioksida iz okruujue sredine (CO2), i kao
nusproizvod, izdvaja se kiseonik (O2). Dolazi do tzv fotosinteze, iji
mehanizam dejstva smo upravo razmotrili.
Shodno tome, jednostavni jednoelijski organizmi u toku evolucionog razvoja
(zbog molekula hlorofila) stekli su sposobnost da apsorbuju sunevu svetlost i
sami sintezuju organska jedinjenja, koja su neophodna za uspostvaljanje
njihove strukture i ivota.
Pored toga, sintezujui i akumulirajui organsku materiju u sebi,
najjednostavniji jednoelijski organizmi obezbeuju dovoljnu koliinu
organskih molekula za proces dupliranja - deobu. Konkretno, to se deavalo,
kada se u jednoelijskom organizmu akumulirala kritina masa za njega
organskih molekula, koji, izmenjuju dimenzionalnost mikrokosmosa unutar
elije, izazivajui njenu nestabilnost. Pri tome zapoinje aktivnije pretakanje
materije s fizikog na eterini nivo, to i provocira poetak procesa deobe dupliranje elije.
ta je deoba elije, kako se ona deava?!
- 50 -
Hajde da pokuamo da razumemo ovaj mehanizam, koji je osnova svog ivota.

Razmotrimo proces deobe, na primer ne primitivne, ve sloeno organizovane
elije.
Kada koncentracija organskih materija, nastalih u eliji, u rezultatu
fotosinteze ili apsorbovanja od strane elije iz spoljanje sredine, postane
kritino, ona gubi stabilnost i zapoinje proces deobe. Centriole elije se
razilaze po suprotnim polovima elije i postaju centri, oko kojih dolazi do
procesa deobe (Sl.18).
Sl.18
- 51 -
Proteinske niti se povlae ka centrioli hromozoma iz starog jezgra elije

(Sl.19), i to je poetak formiranja dve nove elije. U poetku, nova jezgra
sadre polovinu broja neophodnih hromozoma, zatim dva kanala njima
stvorena praktino su ekvivalenti kanalu jezgra pre poetka podele.
Dimenzionalnost mikrokosmosa elije skoro je nepromenjena i zadrava
ravnoteu tokova izmeu fizikog i eterinog nivoa elija. Nivoi spojenih
sudova su isti (Sl.19).
Sl.19
- 52 -
Svaki hromozom u takvim jezgrima iz nagomilanih u eliji organskih materija

poinje ponovo da stvara svog ogledalnog dvojnika, to je prirodna tendencija
bilo kog sistema u stanje maksimalne stabilnosti.
Po zavretku ovog procesa, formiraju se unutar jedne elije dva jezgra, od
kojih svaki ima kanal kroz koji se materija pretae na eterini nivo. Dva
jezgra u lokalnom obimu elije stvaraju takvo zakrivljenje mikrokosmosa, pri
kojem sama elija postaje nestabilna, a njene obrazujue organske supstance
same poinju da se raspadaju, a materije, koje ih obrazuju, poinju da se
pretau na eterini nivo (Sl.20).
Sl.20
- 53 -
Pri tome, koliina materije, koja se pretae sa fizikog nivoa na etereni, je

znatno vea od koliine materije, koja snj pretae sa eterinog na fiziki
nivo (Sl.20 - nivoi spojenih sudova). Sa raspadom fizike elije, na eterinom
nivou stvaraju se dva eterina tela elija, tako to svako jezgro stvara
identino zakrivljenje mikrokosmosa i na eterinom nivou (Sl. 21).
Sl. 21
- 54 -
Pri tome, koliina materije G, u delovima, pretakajui na eterini nivo, biva

previe na tom nivou (Sl.21 - princip spojenih sudova). Kada se zavri raspad
stare elije, umesto nje ostaju njeni sastavni organski molekuli, odnosno,
organska supstanca - graevinski materijal za stvaranje novih elija.
I im prestane intenzivni protok materije sa fizikog nivoa na eterini, viak
materije G iz dve elije formirajui eterina tela elija po tim kanalima
poinje da pretae sa eterinog nivoa na fiziki nivo i stvara projekciju
etarine elije na fizikom nivou (Sl.21a).
Sl.21a
- 55 -
Pri tome u zonama projekcije na fizikom nivou se stvara dodatno

zakrivljenje mikrokosmosa, odnosno, stvaraju se uslovi za sintezu molekula iz
mase organske supstance, akumulirane u eliji pre deobe i nastale iz raspada
stare elije, kao njihovo rasporeivanje u poredak, zadan etreinim telima
elija (Sl.22).
Sl.22
- 56 -
Kao analog ovom procesu, tavie, veoma blizak, javlja se magnetizacija i

raspored po linijama sile magnetnog polja metalne praine. Po zavretku
sinteze, formiraju se dve potpuno nove elije po liku stare sa uravnoteenim
pretakanjem materije izmeu fizikog i eterinog nivoa elije (Sl.23).
Sl.23
- 57 -
A sada, vratimo se opet jednoelijskim biljkama. Kao rezultat deobe dve

nove elije poinju posredstvom fotosinteze da gomilaju organsku supstancu
unutar sebe, a pri dostizanju kritine mase ove supstance, nastaje
nestabilnost tih elija, i one poinju da se dele. Dakle, pojavljuju se etiri
identine elije, koje se takoe dele pri akumulaciji organske supstance,
onda ih je osam, esnaest, trideset-dve, ezdeset etiri, itd.
Kao rezultat toga, poinje da se povea broj jednoelijskih organizma po
geometrijskoj progresiji. Organizme koji sintetiu organsku supstancu putem
fotosinteze, emo zvati biljnim organizmima.
Stopa rasta broja jednostavnih biljnih jednoelijskih organizama fitoplanktona, se odreuje na osnovu koeficijenta bioloke efikasnosti KPD.
Drugim reima, on odreuje, koji deo padjueg sunevog svetla se apsorbuje
po jedinici povrine i koristi za sintezu organskih supstanci.
Kod fitoplanktona bioloka efikasnost je reda 2-3%. Za fotosintezu je
potrebna sunceva svetlost, da prodire do dubine od ne vie od stotinu
metara, tako da se fitoplanktoni aktivno razvijaju oko same povrine okeana,
postepeno stvarajui kontinuirani tepih. Poveava se postepeno koliina
fitoplanktona, a padajua na jedinicu povrine okena u jedinici vremena
suneva svetlost ostaje po snazi skoro nepromenjena.
Kretanje povrinskih voda okeana dovodi do toga, da deo fitoplanktona pada
na dubinu, gde suneve svetlosti nema uopte ili je nije dovoljno da obezbedi
ivot ovih jednoelijski biljaka. Oni ne mogu sami da se kreu i zavise od volje
talasa. Veina fitoplanktona, koji su dospeli pala u takve uslove je umiralo,
obrazujui pri svom raspadu masu organske supstance. Meutim, neki od njih,
koji su bili u stanju da se prilagode, nisu bili u stanju da se sintetiu, i
apsorbuju postojea u okolnoj vodi organska jedinjenja, nastala pri smrti
drugih organizama poput njih.
Kada ovi organizmi uhvate svetlo, oni ponovo poinju da sintetie organsku
supstancu. Takvi organizmi su preiveli i do danas. Najpoznatiji predstavnik
tih jednoelijskih organizmama sa dvojnim svojstvima je zelena Euglena
(Zelena euglena je rod jednoelijskih protista, klase Euglenoidea. Poznatije
kao biari (zbog flagelastog izrataja), ovaj rod prvenstveno naseljava male
stajae vode, kao to su bare i lokve. Vodi u kojoj se nau u velikom broju
daju zelenu boju. Zelena euglena ima izdueno telo. Na prednjem delu tela se
nalazi bi. Bi se talasasto izvija, nalik propeleru, i pokree euglenu.Ona ima
onu mrlju koja joj pomae da razlikuje svetlo od tame. Euglena obavlja
fotosintezu. Pri pomankanju svjetla euglena gubi zelenu boju i ivi kao i drugi
heterotrofni organizmi, te uzima organske supstance iz prirode. Zbog dva
- 58 -
naina prehrane za euglenu kaemo da je na granici izmeu biljaka i

ivotinja.) (Sl.24).
Sl.24
- 59 -
Neki od ovih organizama imaju sve manje i manje mogunosti da dopadnu na

svetlo. Svojstva za sintezu organskih materija tokom vremena, kod njih su
atrofirala, i oni su postali samo potroai, ve sazdanih od strane drugih,
biomase jednoelijskih biljnih organizama. Tako su nastale dve osnovne vrste
ivih organizama - biljna i ivotinjska ...
Svaki jednoelijski organizam je bio zavisan od sluajnosti u
ponaanjuokruujue ivotne sredine. Prilagoavajui se njoj, jednoelijski
organizmi su stekli u borbi za opstanak nove kvalitete - procese elijske
membrane - antene, koja im omoguiava da se kree u tom okruenju. U
nekom trenutku u evoluciji, nekoliko jednoelijskih biljaka se preplie
meusobno svojim antenama, dok u isto vreme njihove slobodne antene,
svojim periodinim sinhronim kontrakcijama u kretanju stvaraju vori.
Dobar predstavnik takvih organizama su volvoksi (Volvoks je rod kolonijalnog
biara, koji se sastoji od oko 50.000 meusobno povezanih jedinki. Sve
jedinke su povezane citoplazmatinim nastavcima i uronjene u pihtijastu
materiju, gradei koloniju. Kolonija izgleda kao uplja zelena lopta koja ima
prenik 2 mm. Sve jedinke imaju po 2 bia, koji slue za kretanje. Volvoksi
uglavnom ive u barama. Razmnoavaju se deobom) (Sl.25).
Sl.25
- 60 -
U toku daljeg razvoja takvih konglomerata jednoelijskih biljki, one ne samo

da se prepliu meusobno, ve rastu zajedno u jednu celinu. Takvi srasli
konglomerati svojim membranama jednoelijskih organizama bili su mnogo
otporniji na ivotnu sredinu i bili sledei korak u evoluciji ivota.
elije, zarobljene unutar konglomerata, bile su okruene sa svih strana
drugim elijama, i efekat spoljne ivotne sredine na njih je smanjen
praktino na nulu. Dok su istovremeno elije povrinskog sloja i dalje izloene
dejstvu spoljne ivotne sredine. To je dovelo do toga, da su tokom evolucije,
razne elije konglomerate poele da obavljaju razliite funkcije. Kao
posledica toga, poele su da stiu razliite oblike i strukture.
Te razliite funkcije su postajale sve otrije i otriji, i nastala je, takozvani,
diferencijacija oblika i funkcija elija jednog konglomerata, koja je zauzvrat,
utvrena prema potrebama konkretnog konglomerata - vieelijskog
organizma.
Sa fazama evolutivnog razvoja vieelijskih organizama moemo se upoznati u
evolucionoj biologiji. Mi emo se fokusirati na kvalitativne razlike izmeu
razliitih vrsta elija u vieelijskim organizmima ... Koje kvalitativne razlike
dovode do razliitih funkcija i struktura elija?! A evo, koje ...
Pre svega, promena zakrivljenja prostora unutar elija, njuhovog
mikrokosmosa, dovodi do toga daveliki broj sloenijih organskih molekula
poinje da se raspada u takvim elijama. Zakrivljenost prostora jdostie ve
i astralni nivo. Materija poinje da se pretae po nastalom kanalu na astralni
nivo, gde poinje da se formira tzv astralno telo elije, koje je tana kopija
eterinog tela elije (Sl.26).
- 61 -
Sl.26
Astralno telo poinje da se formira iz iste materije kao i eterino telo elije
- iz materije G. Nastaje nieastralno telo elije. Dalje promene u funkcijama
i strukturi elija dovode do toga da nieastralno telo elije zakrivljuje
mikrokosmos astralnog nivoa na neku veliinu ", i kada ova veliina postane
bliska
'2 -2 0,020203236...
- 62 -
nastaje sekundarno zakriviljenje prostora, pri kojem nestaje druga

kvalitativna podbarijera izmeu fizike i astralne sfere planete. I po
otvorenom prolazu kroz tu barijeru po kanalu elije poinju da se pretau
dve forme materije - G i F, iz kojih se formira puno astralno telo elije
(Sl.27).
Sl.27
Pri tome se menja brzina cirkulacije materija izmeu tih nivoa, kao i koliina,
koja cirkulie izmeu njih. Ovo stvara nove kvalitete elije, svojstva i
- 63 -
mogunosti na drugom kvalitativnom nivou.Sledee promene fizike strukture

elije, pri kojima ceo sistem tela elije - fiziko, eterino i astralno menjaju dimenzionalnost mikrokosmosa na veliinu ", pri kojoj je mogua
sekundarna izmena mikrokosmosa za tri forme materija:
'3 -3 0,020203236...
Pri tome nestaje trea kvalitativna barijera - izmeu fizike i prve
mentalne sfere planete. Po elijskom kanalu materije poinju da se pretau
na prvi mentalni plan iz tri formi materija: G, F, E formirajui prvo mentalno
telo elije (Sl.28.).
Sl.28
- 64 -
Mogunost sinteze astralnog i prvog mentalnog tela vezana je sa

promenama dimenzionalnosti mikrokosmosa elije i izaziva njenu
strukturnu izmenu, tako da se u toku evolucije diferencijacija elija
vieelijskih organizama
manifestuje ne samo u strukturnim i
funkcionalnim razlikama fizikih tela elije, ve i u sintezi razliitih
tipova elija, kako astralnog, tako i prvog mentalnog tela.
Takoe treba napomenuti, da minimalno zakrivljenje prostora fizike
elije stvara eterinom nivou, maksimalo na prvom mentalnom nivou (u sluaju
elije sa tri tela - eterinog, astralnog i prvog mentalnog):
'1 < '2 < '3
to i objanjava razliitu brzinu cirkulacije materija izmeu nivoa; ovo,
zauzvrat, odreuje kvalitativnu razliku izmeu elija, koje imaju razliit broj
izgraenih tela, to se ogleda u njihovim razliitim osobinama i funkcijama.
Kod sloenoorganizovanih vieelijskih organizama, nastalo je nekoliko tipova
elija:
a) elije kosti i hrskavice, koje imaju samo eterino telo.
b) masne elije i elije vezivnog tkiva, koje imaju eterino i nieastralno
telo (iz jedne forme materije).
v) razliite vrste miinih elija, koje imaju eterino i puno astralno telo (iz
dve forme materija).
g) krvne elije, koje imaju eterino, puno astralno i prvo mentalno telo (iz
jedne forme materije).
d) ganglijske (nervne) elije, simpatikog i parasimpatikog sistema, koje
imaju eterino, puno astralno (iz dve forme materija) i prvo mentalno (iz
dve forme materija) telo.
e) nervne elije mozga i kimene modine, koje imaju eterino, puno
astralno i puno prvo mentalno (iz tri forme materija) telo.
Posebnu vrstu elija ine klice elija, koje imaju - pola broja hromozoma u
jezgru i samo eterino telo.
Razlike u brzini cirkulacije formi materija na razliitim nivoima elije dovodi
do razliite brzine evolutivnog razvoja razliitih tela elija. Razumevanje
ovoga je neophodno za reavanje misterije starenja elija.
Zdrava, mlada elija harmonina je na svim svojim nivoima. Drugim reima,
brzina evolutivnog razvoja fizikog, eterinog, astralnog i mentalnih tela
elije - su identine jedne drugoj (Sl.28.).
- 65 -
Sl.28
Forme materija slobodno cirkuliu izmeu nivoa elija, i mogu uz maksimalnu
aktivnost da obavljaju svoje funkcije.
Fizika elija je konstantno pod uticajem okoline. Tokom njene ivotnog
aktivnosti prozvedeni toksini ne izlaze iz nje, a sve to zajedno dovodi do
toga, da fizika elija postaje sve vie inertna, njena struktura se delimino
- 66 -
unitava. Pri tome se smanjuje zakrivljenje dimenzionalnosti mikrokosmosa

elije i postepeno sekundarna promena izmeu fizikog i prvog mentalnog
plana elije poinje da nestaje.
Smanjenje zakrivljenosti dimenzionalnosti mikrokosmosa elije na veliinu:
''3 = + 0,020203236...
dovodi do toga, da se kanal izmeu fizikog i prvog mentalnog plana elije
suava, zaustavljajui protok materije na taj nivo elije (Sl.29).
Sl.29
- 67 -
Dalji uticaj spoljne okoline na eliju i efekat toksinih proizvoda vlastite

ivotne aktivnosti elije dovodi do postepenog smanjenja zakrivljenosti
dimenzionalnosti mikrokosmosa elije i kada ova veliina bude:
''2 = +2 0,020203236...
zaustavlja se pretakanje materije na astralni plan elije, i ona ponovo gubi
neke od svojih osobina i kvaliteta. Pri tome fizika elija gubi deo
unutarelijske vode (Sl.30).
Sl.30
- 68 -
Kada uticaj spoljne i unutranje sredine elije dovedu do prestanka

cirkulacije supstanci na fizikom nivou elije, zaustavlja se i cirkulacija
materije izmeu fizikog i eterinog nivoa elije. Nastupa smrt fizike elije
(Sl.31).
Sl.31
- 69 -
Nakon zaustavljanja procesa ivotne aktivnosti fizike elije dolazi do faze

raspadanja. Sa raspadom fizike elije, sloeni organski molekuli, koji ine
jezgro elije, raspadaju se na jednostavnije. To dovodi do toga, da
zakrivljenje dimenzionalnosti mikrokosmosa elije postaje manje i kada ta
veliina postane jednaka:
''1 = + 3 0,020203236...
uspostavlja se originalna dimenzionalnost prostora, odgovarajua fiziki
gustoj sferi (Sl.32, Sl.33 i Sl.34 prikazuju razliite faze raspada fizike
elije).
Sl.32
- 70 -
Sl.33
- 71 -
Sl.34
- 72 -
Eterino, astralno i prvo mentalno telo elije, nakon raspada fizike elije
nastavlja jo neko vreme da odrava svouj celovitost i po optim kvalitetima
meu njima postoji meudejstvo i cirkulacija opte njihove zajednike forme
materije G. Samo aktivnost svih ovih procesa je na hiljade puta manja. I ako
ne postoje spoljni uticaji na tim nivoima, sistem koji se sastoji od eterinog,
astralnog i prvog mentalnog tela elije moe da postoji dosta dugo.
Samo elim da napomenem, da smo posmatrali sloeno organizovan
vieelijski organizam, a sve to se mora uzeti u obzir na novou celog
organizma ... Sada, pogledajmo, kakouslovi unutranjeg i spoljnog okruenja
utiu na eliju, na njene funkcije i svojstva. I, shodno tome, da sumiramo, ta
se deava u svakoj eliji visoko organizovanog vieelijskog organizma, i
dobijamo ideju o procesima na ukupnom nivou tog organizma.
Kod svih vieelijskih organizama, svi procesi u elijama idu sinhrono i
povezano. Stvara se jedan zajedniki sistem meudejstva izmeu svih elija
u vieelijskom organizmu, i na svim nivoima: fizikom, eterinom, astralnom i
prvom mentalnom. I ne moe se posmatrati elija odvojeno od organizma u
celini.
Ako, iz razliitih razloga, elija ili grupa elija vieelijskog organizma
ispadne iz opteg sistema meudejstva celog organizma, nastaju poremeaji
telesnih funkcija u celini. Nastale disfunkcije (bolesti) dovode do breg
razaranja i smrti organizma. Ove procese emo razsmatrati kasnije.
Vieelijskih organizama stvara jedinstven sloen radni sistem radi, ne samo
na fizikom nivou.
Eterina tela elija vieelijskog organizma stvaraju na eterinom nivou
svoj jedinstven uravnoteen sistem - hajde da ga nazovemo eterino telo
organizma.
Astralna tela elija stvaraju na astralnom nivou, svoj sistem - astralno
telo organizma.
Prva mentalna tela elija stvaraju na prvom mentalnom nivou svoj sistem prvo mentalno telo organizma.
A zauzvrat, fiziko, eterino, astralno i prvo mentalno telo organizma
stvaraju jedinstven sistem, koji se javlja kao ivi organizam, iva
materija, IVOT ...
ivot prestaje, kada se razrui taj sistem i ivot se pojavljuje, kada se
on izgradi. Posebno mesto u ovom ivom sistemu imaju nervne elije, tanije,
nervni centar - MOZAK. S obzirom na to, da nervne elije zauzimaju
dominirajui po svom nivou razvoja poloaj u vieelijskom organizmu, one
utiu i kontroliu funkcije svih drugih tipova elija u vieelijskom organizmu.
- 73 -
Obezbeuju uravnoteeno harmonino funkcionisanje svih elija fizikog tela

organizma, to je neophodan uslov za ivot organizma, harmoniju izmeu
fizikog i eterinog, astralnog i prvog mentalnog tela.
Treba napomenuti, da mentalna tela imaju neuroni samo nekih visoko
organizovanih vieelijskih organizama, ali u svakom ivom organizmu neuroni
evoluciono dominiraju u odnosu na druge tipove elija tih organizama. Svaki
neuron u mozgu, a posebno u celini, svakog vieelijskog organizma stvara
polje (nazovimo ga psi-polje), koje kontrolie sve funkcije tela.
Osim neurona, mozgu obezbeuju svoj rad i jo nekoliko drugih funkcija, bez
kojih bi sam ivot svakog ivog organizma bio veoma problematian. Jedna od
ovih funkcija je da ouvaju integritet i harmoniju osnovnih funkcija,
eterinog, astralnog i prvog mentalnog tela organizma od uticaja spoljne
ivotne sredine i od uticaja drugih ivih organizama.
Kako elija ima membranu, titei je od spoljanje sredine, tako se i oko
svakog ivog organizma stvara zatitni omota, koji predstavlja grupno polje
generisano neuronima, mozga tog organizma. Zatitni omota titi fiziko
telo organizma i njegove druge organe: eterino, astralno i prvo mentalno od
uticaja spoljanje sredine i drugih ivih organizama.
Druge funkcije neurona u mozgu su obrada, analiza i reakcija na procese koji
se deavaju u spoljnom okruenju organizma. To je mogue zato, to se
procesi na vieastralnom i prvom mentalnom nivou neurona javljaju po brzini
po nekoliko redova veliine veim, nego to su na fizikom nivou. Na viim
nivoima kod sloenoorganizovanih organizma javlja se RAZUM ...
Psi-polja organizma - kakva njihova uloga u evoluciji ivota, evoluciji vrsta ..
Na kojinain se obezbeuje harmonija odnosa ivih vrsta organizama i
njihova brojnost u ekolokom sistemu? I pored toga, ta predstavlja sam
ekoloki sistem, kakav mu je unutranji mehanizam samoregulacije?!.
- 74 -
Glava 3. PSI POLjE U PRIRODI I EVOLUCIJA

RAZUMA
ive forme, od najjednostavnijih do najviih imaju nervni sistem, koji se
bazira na nervnim elijama - neuronima. Nervni sistemi se razlikuju po broju
neurona, stepenu interakcije izmeu samih neurona i sloenosti strukture,
koju stvaraju neuroni u svakom organizmu. to sloeniji nervni sistem ima
organizam, sloeniji je njegov sistem ponaanja uslovnih i bezuslovnih
refleksa. Na odreenom nivou razvoja nervnog sistema ivog organizma se
pojavljuje novi kvalitet - svest o njegovom postojanju u prirodi, shvatanju
ivota i njegovim zakonima. Tu nastaju zaeci razuma, pojavljuje se novi
kvalitet ive prirode - svesna aktivnost ivog organizma u njemu. Primer OVEK. Na taj nain, svojstva i kvaliteti nervnog sistema su odreeni brojem
neurona, njihovoh komponenti, strukturom nervnog sistema i nivoom njegovog
razvoja. Za ispoljavanje kompleksnog ponaanja. ivo bie mora imati veliki
broj meusobno povezanih neurona, dok se kod manje koliine neurona u
organizmu pojavljuje jednostavno ponaanje. Logino je pretpostaviti da
postoji minimalan broj meudejstvujuih neurona, pri kojem se kod ivog
organizma manifestuje kompleksan sistem ponaanja i njegova interakcija sa
okolinom. Slino tome, postoji minimalan broj meudejstvujuih neurona, pri
kome se javlja razumna aktivnost ili neki elementi razuma. Razmislimo, kakvi
ivotni procesi se pojavljuju u toku evolucije, koji mogu da formiraju sistem,
koji ima kritian broj neurona, pri kome moe da se pojavi razumnost, razum.
a) pri ujedinjenju u jednu celinu mnogih nervnih sistema mnogih organizama to je jednostavniji nervni sistem jedne jedinke, to vei broj takvih
organizama mora biti ujedinjen u jedan sistem (koloniju) da bi se pojavila
svojstva navedena gore;
b) prisustvo u jednom pojedincu bilo kakvog kritikog broja neurona,
stvarajui njegov nervni sistem, u kome nastaje i razvija se razum. Evo
nekoliko primera koji to potvruju.
Biolozi su sproveli seriju eksperimenata sa termitima. U izolovanom
ogranienom prostoru su oslobodili termite, i postepeno poveavali njihov
broj. Istovremeno su pratili njihovo ponaanje. Do odreene take, kada
njihov broj nije bio kritian, dejstva termita su bila haotina, besmislena.
Nakon prelaska odreene kritine brojnosti, ponaanje termiti se dramatino
promenilo - njihova dejstva i akcije su postala sloena, osmiljena. Deo
termita je poeo izgradnju termitnjaka, i to, istovremeno sa svih strana.
Izgradnja je izvrena tako, da su unutranji prolazi termitnjaka bili precizni
- 75 -
do delia milimetra. Drugi deo termita je donosio materijale potrebne za

izgradnju. Sledei deo je obezbeivao hranu. Pojavili su se jo i termiti
vojnici, vaspitai, distributeri, itd. Nastao je dobro uspostavljen, organizovan
ivot, karakteristian za populaciju termita. Ovo ponaanje se moe
posmatrati kod mrava i pela, koji ive kao termiti, u zajednicama. Zanimljivo
je, da ovi insekti ne ive van svojih zajednica. U svojim obivalitima oni
odravaju odreenu optimalnu mikroklimu, floru. Sama zajednica regulie svoj
broj, rasporeuje odreen broj pojedinaca za obavljanje ove ili one
delatnosti, u zavisnosti od potreba. Na primer, ako ima mnogo trutova u
porodici pela, neki od njih su (viak) osueni na smrt. ta je sutina ovog
fenomena prirode?! Hajde da pokuamo da to objasnimo ... Nervni sistem
jedne jedinke ovih insekata ne moe da ispoljava sloeno ponaanje, koje se
javlja u koloniji. Ako su ova ponaanja propisana genetikom, mogla bi se
pojaviti i van kolonija. Da ne govorimo o tome da e se pojaviti pitanje - ko je
te mogunosti poloio u gene ..? Za pojavu sloenog ponaanja nephodan je
veliki broj meudejstvujuih neurona u jednom sistemu. ta se deava? ..
Priroda je nala veoma originalan nain reavanja ovog problema. Svaka
jedinka (termit, mrav, pela, itd) imaju svoj nervni sistem - Psi Sistem - koji
stvara zatitni omota, uvajui njegovu individualnost pri primitivnom
ponaanju (Sl.35, Sl.36 ).
- 76 -
Sl. 35
- 77 -
Sl. 36
- 78 -
Kada je koncentracija termita po jedinici povrine poveana, generisano svim

termitima psi-polje poinje da unitava individualni zatitni oklop (Slika 37).
Slika 37
- 79 -
I kada se dostigne kritian broj za tu vrstu, dolazi do raspada individualnih

zatitnih membrana, i nastaje jedan zajedniki za sve zatitni omota
kolonije (Slika 38).
Slika 38
- 80 -
Svaka jedinka tako dobija otvoren psi sistem i postaje deo nervnog sistema
itave zajednice. Za svaku vrstu postoji optimalan broj jedinki pripadajuih u
porodicu (zajednicu). Moemo primetiti, donju granicu broja u zajednici pri
kome postoji opti psi sistem (dakle, postoji ceo kompleks ponaanja i
reakcija) i gornju granicu broja, ogranien broj ove zajednice. ini se, da to
vei broj jedinki stvara koloniju, to je sloenije i savrenije ponaanje u
takvoj koloniji. ta je uzrok koji dovodi do toga, da zajednica, stvorivi jedan
psi sistem, ima gornju granicu brojnosti, i shodno tome, granicu razvoja?
a) raspon od jednog psi-polja zajednice, koji je odreen veliinom teritorije,
koju kontrolie svaka pojedinana zajednica (porodica) - takozvani ivotni
prostor;
b) gustina psi-polja jedne zajednice, koja je spoj psi-polja svih jedinki koja
ga ine. Postoji takozvana kritina gustina psi-polja zajednice. Sa veom
gustinom, poinje ogromno i destruktivno dejstvo na organizme jedinki, koje
stvaraju tu zajednice;
v) nepotpun meusoban odnos psi sistema jedinki, to pri prevelikom broju
moe da dovede do neskladnog dejstva cele zajednice i to je ini
neodrivom.
Optimalna brojnost ovih kolonija je regulisana od strane zajednice, pa se,
individualni psi sistem (nervni sistem), termita, mrava, pele, javlja kao
nepotpun psi-sistem zajednice. I analogno vieelijskom organizmu, bilo bi
razumno da se razmotri organizam celokupne zajednice (drugi naziv NADORGANIZAM), kao jedina zajednica ivotno odriva i koja moe da se
prilagodi promenama u okruenju: jedna jedinka zajednice ne moe delovati
samostalno, kao to ne moe da opstane jedna elija vieelijskog organizma.
Ukupan psi-sistem zajednice je u stanju da rei prilino sloene probleme
koji se javljaju u borbi za opstanak, to je omoguilo vrstama, koje su
stvorile takav psi-sistem, da opstanu i traju skoro tri milijarde godina. Ali u
isto vreme, takav psi-sistem nije dostigao nivo razvoja na kome nastaje
svest, koja razlikuje sebe od okruujue sredine. To se ne dogaa iz sledeih
razloga:
1. Svaka jedinka se slobodno kree na teritoriji okupiranoj od strane
zajednice, odnosno sila, meudejstva izmeu psi-polja koju zrai jedinka i
sveukupnog psi-polja zajednice koje se stalno menja.
2. Deo nervnih elija svake jedinke nastavlja da obezbeuje svoje normalno
stanje i regulie procese koji se deavaju u telu same jedinke. I samo su
rezervni neuroni jedinke ukljueni u jedinstven psi sistem zajednice, to
zauzvrat, skrauje ivot jedinke.
- 81 -
3. meudejstvo izmeu psi-sistema jedinke i sveukupnog psi-polja zajednice

se deava kroz prostor, koji ne dozvoljava da se odri optimalno meudejstvo
unutar zajednice zbog promenljivih uslova spoljanjeg i unutranjeg prostora,
u kome deluje psi-polje zajednice.
4. Kretanje jedinki je haotino, to onemoguava specijalizaciju psi-sistem
svake jedinke u interesu evolutivnog razvoja itave zajednice.
5. Nemogunost da se akumuliraju i sauvaju znaajna iskustvo u potpunosti,
iz generacije u generaciju, zbog kratkog ivota svake jedinke ( iz razloga
navedenih gore).
6. Odsustvo takvih struktura neurona, koji omoguuju da se pretvori jedan
oblik materije u drugi i sintetie psi-polje sa eljenim osobinama.
7. nemogunost evolutivnog razvoja neurona tih jedinki do nivoa, na kome
nastaju osobine potrebne za nastanak razuma.
To su razlozi zbog kojih ne dolazi do evolucionog razvoja ovih zajednica, i
zato nije dolo do stvaranja civilizacije mrava, pela i termita na naoj
planeti, ali na drugim planetama, na kojima se preklapaju drugi (povoljni)
uslovi je to sasvim mogue. Priroda zajednice termita, mrava ili pela je u
odlinoj saglasnosti sa Hegelovom teorijom apsolutne ideje, ali na Zemlji
nema drugih, trajnih psi sistema. Nema trajnih?!. Ali moda postoji
privremeno dejstvujui opti psi-sistem - nadorganizam? I ako se on pojavi,
onda zato i kada, i koji je nivo evolutivnog razvoja vrste, kada moe doi do
ove pojave?!. Kod veine vrsta ivih organizama psi sistemi (nervni sistemi) su
"zatvoreni" u veoj ili manjoj meri. To je zbog injenice da pri razvoju vrste
kroz razvoj svakog pojedinca te vrste, treba potpuno eliminisati (ili barem
minimizirati) mogunost meudejstva psi-polja jednog pojedinca na drugog,
kako kod jedne iste vrste, tako i drugih. Kao rezultat takvog meudejstva,
moe doi do neravnotee i smanjenja ivotne odrivosti bioloki aktivne
vrste, to moe dovesti do njenog nestanka, kao to je to bio sluaj sa
mnogim vrstama tokom evolucije ivota na Zemlji. Evolutivni razvoj vrsta
pojavljuje se kao fleksibilan odgovor (prilagoavanje) na promene u okruenju
prilagoavajui se postojanju u toj sredini, koji je fiksiran u genima i predaje
se novim generacijama kao polazna taka za dalji razvoj te vrste. Evolutivne
promene dovode do harmonine promene u unutranjem svetu jedinke svake
vrste. Pri tome se menja struktura, funkcija elija, ukljuujui neurone, to i
stvara uslove za evolutivni razvoj (naravno, u sluaju pozitivnih mutacija i
promena). I svaka vrsta, sauvana u toku evolucije, razvija odbrambene
mehanizme, zatitna psi-polja, stvarajui najpovoljnije uslove za evolutivni
razvoja svake jedinke te vrste. U kakvim sluajevima, se moe pojaviti
- 82 -
nadorganizam kod takvih vrsta, kada se individualni zatitni omota raspada, i

nastaje jedan psi sistem nadorganizma?
1) Pri pretnji unitenja vrste kao rezultat prirodnih fenomena (sue,
zemljotresi, poplave, itd).
2) Pri krenju ekoloke ravnotee izmeu vrsta i ivotne sredine.
3) Pri neophodnom premetanju populacije vrste na znaajna rastojanja.
Razmotrimo primere, koji podravaju ove pretpostavke. Kod kunia, pri
neravnotei izmeu veliine populacije i ivotne sredine, javlja se zanimljiv
fenomen. Svaka populacija ima teritoriju u kojoj ivi - njihovo stanino
podruje S. U toj oblasti bez naruavanja ekoloke ravnotee u ivotnoj
sredini moe da preivi odreeni broj pojedinaca date vrste (N). I taj
(optimalan) broj poulacije je konstantno podravan unutranjim mehanizmima
same populacije. Koji su to mehanizmi? Kakve sile odravaju odreeni nivo
broja populacije?!. Kolebanja u plodnosti i meudejstvo spoljnih faktora
dovode do kolebanja u populaciji. Pod nepovoljnim spoljnim faktorima
brojnost populacije se smanjuje i postaje manja od optimalne (N).
Istovremeno se u populaciji poveava plodnost i nakon nekog vremena
brojnost populacije se vraa na optimalni nivo (Slika 39)
sl.39
- 83 -
Kada je broj vei od optimalnog (N +), nastaju procesi u okviru populacije,

koji dovode do poveanja smrtnosti i opadanja plodnosti, a posle nekog
vremena se broj ponovo vraa na optimalnan (Sl. 40).
Slika 40
- 84 -
ta je taj misteriozni mehanizam koji funkcionie u svakoj populaciji?! I ko ili

ta ga pokree u akciju! .. Zeevi jedu travu, konzumiraju tzv rastuu
biomasu, koja raste na okupiranim podrujima te populacije. Koliina biomase
je odreena vremenskim uslovima, solarnom aktivnou, prisustvom vode.
Drugim reima, data povrina moe da proizvede samo odreenu koliinu
biljne biomase po jedinici vremena. Svaki zec jede travu, smanjujui koliinu
biomase koja raste. Za normalnog zeca potrebno da jede odreenu koliinu
rastue biomase m (n). Populacija u celini troi m (n)hn koliine rastue
biomase. Naravno, ako je broj populacije veoma veliki, tada na ovom podruju
rastua biomasa moe biti unitena. Povrina zemlje na ovom prostoru e
postati pustinja, to e uskoro dovesti do smrti i samih zeeva, koji su pojeli
rastuu biomasu. Da bi ekoloki sistem mogao da postoji dugo vremena,
potrebno je da se ispune sledei uslovi: rastua biomasa, reprodukovana u
jedinici vremena na datoj oblasti, treba da bude vea ili jednaka iznosu
rastue biomase potrebne ivotinjskim organizmima, po brojnosti zeevima
koji ive u toj oblasti. Moemo pretpostaviti, da je pri broju N - deo
reprodukovane rastue biomase biljnog i dalje dovoljan. Ti povoljni uslovi
stimuliu poveanje nataliteta kroz promene celog niza fiziolokih
parametara, a ta injenica je u skladu sa logikom i zdravim razumom.
Meutim, ta injenica, da se pri prenaseljenosti podruja aktivira mehanizam
smanjenja plodnosti i poveanja smrtnosti (u isto vreme, kada rastua
biomasa moe, neko vreme (do nekoliko godina) da osigura ivot populacije
brojnosti N + i visokim nivoom nataliteta), sa logikom se na prvi pogled, ne
slae. Teko je pretpostaviti da e zec razmatrati da li e sledee godine e
imati ta da jede i zbog toga e smanjiti svoju ishranu ili razmiljati o
regulisanju veliine njegove porodice ... ta se deava?! ta i na koji nain
upravlja i regulie veliinu populacije zeeva i drugih vrsta ivotinjskih
organizama u datom podruju? Pokuajmo da analiziramo ovu pojavu i da
steknemo razumevanje oigledne tajne prirode ... Svaki pojedinac zrai oko
sebe psi-polje . Psi-polja, koja zrae jedinke populacije su u meusobnoj
interakciji i utiu na procese koji se deavaju u telu svake jedinke.
Pretpostavimo da postoji optimalan intenzitet (gustina) sveukupnog psi-polja
populacije, pri kojem je postajanje svake jedinke optimalno, i pri kojem se
uva ekoloka ravnotea.
W= k(N;S) ds dN (1) n s
Gde:
- 85 -
W sveukupno psi polje populacije.

S teritorija ivotnog stanita populacije.
psi polje emitovano od jedne jedinke
k(N,S) - Koeficijent meudejstva izmeu psi-polja jedinki unutar populacije.
Populacija, vieg broja od optimalnog, stvara sveukupno psi-polje vee
gustine, a manja brojnost populacije stvara manje gusto psi-polje. U jednom
sluaju nastaje viak gustine psi-polja, a u drugom - manjak
W(+) = k(N;S)dsdN - k(N;S)dsdN (2) N+ S N S

W(-) = k(N;S)dsdN - k(N;S)dsdN (3)
Preterana gustina psi-polja W(+) utie depresivno na fizioloke procese
individualnog organizma jedinke: ima hormonske poremeaje, blokira se
aktivnost hipofize, timusa, to rezultira smanjenjem stope nataliteta i
ivotnog veka.
Zapravo, ukupna gustina psi-polja populacije W, koja je stvorena svim
jedinkama populacije i predstavlja kontrolni mehanizam koji omoguava
ravnoteu izmeu brojnosti vrste i ekolokog sistema.Vrlo vaan je
koeficijent meudejstva, koji karakterie stepen meudejstva izmeu psipolja u okviru populacije k(N;S). Ovaj koeficijent zavisi od broja jedinki u
populaciji i na podruju teritorije okupirane od strane te populacije.
Vrednost ovog parametra za veinu vrsta je u opsegu:
0 < k(N;S) < 1
Postoji mogunost negativne vrednosti ovog parametra, kao i sluajeva kada
on moe biti vei od jedinice. Razmislimo o prirodnim fenomenima koji utiu
na koeficijent meudejstva, pri emu se ova vrednost menja i postaje
jednaka ili ves od jedinice. Tokom velikih sua, kada velikom broj populacija
razliitih vrsta ivotinja preti unitenje, moemo posmatrati zanimljiv
fenomen: sve jedinke populacije se skupljaju zajedno na jednom mestu njihov broj ponekad dostie milione, a ponekad milijarde (skakavci, termiti,
itd), - i to sakupljanje poinje da bude veoma zanimljivo ... Uzmimo kao
primer fenomen javljanja nadorganizma kod pacova i mieva. Uslov za
nadorganizam kod njih nastaje pri koeficijentu meudejstva jednakom
jedinici [k (N, S) = 1]. Individualno polje jedinki nestaje, ali se formira opte
psi-polje. Ogromni skupovi pacova i mieva se kreu, savladavaju sve
- 86 -
prepreke, idu tamo gde nema sue, i gde populacija moe da opstane. U ovom
fenomenu je interesantno sledee:
a) susretanje prepreka na putu (potoci, reke, jaruge, itd), hiljade i ponekad i
stotine hiljada ptica popunjava svojim telima ove prepreke i umiru, da bi
ostali milioni njihove sabrae preko takvog mosta od tela nastavili da se
kreu napred. Zanimljivo je to, da je u stanju nadorganizma kod nekih jedinki
potpuno odsutan instinkt samoodranja. Svaka jedinka postaje ogromna elija
ogromnog organizma, za koga je gubitak hiljada, a ponekad i stotina hiljada
takvih "elija" neprimetan i slui za ouvanje celog nadorganizma, populaciju
u celini.
b) premetanjem nadorganizma, populacija prelazi na desetine, a ponekad i
stotine kilometara na teritoriju, koja nije zahvaena suom ili drugim
elementarnim nepogodama. Kretanje mase ivih organizama javlja se u
nunom pravcu, ak iako se ni jedna jedinka nije udaljila do tog trenutka
izvan svog ivotnog prostora.
Otkuda skupljene jedinke znaju gde da idu, kako da se kreu, kako da se
orijentiu na mestima, gde pre nijedna od ovih jedinki nije bila? Hajde da
pokuamo da objasnimo ovaj fenomen. Nagli porast temperature vazduha,
nedostatak vlage, smanjena koliina hrane u toku nekoliko dana preko
receptora utie na koru korteksa i to utie na razliite funkcije mozga,
ukljuujui i zatitno psi polje , koje obezbeuje ouvanje njihovog
identiteta. Nepovoljni prirodni uslovi ivotne sredine dovode do opasnosti od
smrti, kako jedinke, tako i cele populacije tog podruja. Mozak jedne jedinke
nije u stanju da se nosi sa ovom sloenom situacijom zbog ogranienog
kapaciteta. Stoga, u sluaju nepovoljnih prirodnih fenomena, kao to je ve
pomenuto, nastaje promena u stanju modane kore - to stvara i kontrolie
zatitno psi-polje jedinke. Pri tome zatitno psi-polje jedinke nestaje,
koeficijent meudejstva je jednak jedinici i nervni sistem jedinke se
ukljuuje u funkcionisanje kolosalnog nadorganizma nervnog sistema. Kod
veine vrsta fenomen nadorganizma se javlja samo u ekstremnim uslovima.
Kada vratite uslove u normalno stanje nervni sistem jedinke vraa se u
normalu, a fenomen nadorganizma prestaje (koeficijent meudejstva postaje
manji od jedinice). Stanje nadorganizma za ove vrste je tekovina evolucije,
to im omoguava da preive i prilagode se promeni stanja ivotne sredine. U
stanju superpozicije nadorganizma (ukupna gustina) psi polje populacije
omoguava objedinjenom nervnom sistemu da rei kvalitativno nove zadatke,
kao to su orijentacija u prostoru tokom kretanja populacije na velike
udaljenosti i nekoliko drugih. U isto vreme, u stanju nadorganizma dolazi do
- 87 -
aktivnog unitavanja organizama jedinki, koje ga ine, ali ako je ovo stanje
kratko, nakon obnove uobiajenog zatitnog psi-polja svake jedinke, dolazi do
postepenog vraanja organizma u normalu. Pojava nadorganizma u velikom
broju vrsta se javlja periodino, najee to biva zbog jednogodinjih ciklusa
promena klimatskih uslova. Primeri za to mogu biti prelaenja velikih
razdaljinina ptica selica. Kako su pokazala istraivanja ornitologa, u est
sluajeva od deset, na elu jata ptica selica su mlade ptice, koje po prvi put
lete do zimovalita, i naravno, ne znaju put. Ono to je zanimljivo: jedna ptica,
ak i iskusna, ne kree na let ka zimovalitu (isto kao i male grupe jedinki).
Ponekad one umiru od gladi, smrzavanja, ali nita ne moe da ih natera da lete
ka mestu zimovanja. Opet, u emu je tajna? Koji je razlog za ovo udno
ponaanje ptica?!. U procesu evolucije ptice su razvile sposobnost stvaranja
nadorganizma. To se stanje pojavljuje u periodu preleta. Osnova za tu
manifestaciju je unutranji bioloki godinji ciklus, koji podstie na akciju pri
pojavi pada temperature (zahlaenje), smanjenja trajanja dana, smanjenja
koliine i kvaliteta hrane. Uticaj prirodnih uslova dovodi do varijacija unutar
odreenih predela poetka preletanja. U prolenom i letnjem periodu, kada
su prirodni uslovi povoljni za ivot ptica (kada se izlegu jaja i othrane svoje
mlade), mozak svake jedinke stvara zatitno psi-polje, koje obezbeuje
najpovoljnije uslove za funkcionisanje organizma u celini ( Sl. 41) .
- 88 -
Slika 41
- 89 -
Godinji bioloki ciklus sveukupnog zatitnog psi-polja jedinke dovodi do toga,

da u jesen kod ptica selica psi polje slabi, postaje veoma slabo, praktino
nestaje, to je preduslov za nastanak stanja nadorganizma (Sl.42).
Slika 42
- 90 -
injenicu da su prirodni faktori tek poetni mehanizmi biolokog ciklusa

unutranjeg jednogodinjeg ciklusa, najbolje potvruje to, da vreme naglog
zahlaenja i zamrzavanja ne zaustavlja ptice da krenu u zimska stanita, iako
e neke od njih i uginuti. Na taj nain, promene u biohemijskim procesima u
elijama organizma (naroito u nervnim elijama mozga) dovodi do promene
strukture polja zraenjem neurona i u celini do izmene sveukupnog psipolja.Psi-polje iz zamrznute strukture se transformie u otvorenu, odnosno,
koeficijent meudejstva tei jedinici. Svaka vrsta ptica ima minimalan broj
jedinki, koji je neophodan za efekte pojave nadorganizma u toj populaciji. U
stanju nadorganizma jato ptica (zajedniki nervni sistem) moe biti
orijentisano po zvezdama, po suncu, da izrauna putanju leta, optimalnu
brzinu preleta od jednog mesta na drugo. Istovremeno, u stanju
nadorganizma sveukupni psi-sistem (nervni sistem) moe da uzima u obzir niz
sluajnih faktora - snagu i pravac vetra, promenu promenu brzine preleta u
zavisnosti od vremenskih uslova, itd. (Sl.43).
Slika 43
- 91 -
Zasebna jedinka sve ove kompleksne akcije ne moe obavljati, kao to se vidi
iz gornjeg primera. Nervni sistem jedinke svake vrste moe da odgovori na
izazove povezane sa normalnim ivotom i funkcionisanjem organizma. Pri
tome, stepen razvijenosti pojedinih nervnih elija zavisi od sloenosti uslova
stanita te vrste. Zapravo u procesu evolucionog razvoja, mnoge vrste su
dobile mogunost da stvore jedinstveni nervni sistem grupe ili populacije u
celini (stanje nadorganizma) kada dejstva i mogunosti nervnog sistema jedne
jedinke ne omoguavaju da se rei nastala situacija koja je od vitalnog
znaaja ... Evolutivni razvoj je doveo do pojave vrsta, u kojima svaka jedinka
ima strukturu nervnog sistema, koji omoguava reavanje sloenih problema.
Ova struktura predstavlja sistem meudejstva milijardu neurona,
koncentrisanih u jednoj jedinci. Meudejstvo izmeu neurona, koji ulaze u taj
sistem, maksimalan je i tei jedinici. Istovremeno, ceo sistem je maksimalno
izolovan od uticaja drugih psi sistema (koeficijent meudejstva izmeu
takvih sistema tei nuli). Ovo se deava kao rezultat stvaranja samog psisistema pojedinanog zatitnog (izolacionog) polja. U sluaju takvih sloenih
psi sistema maksimalna izolacija je neophodna da bi se omoguilo skupljanje i
konsolidacija individualnih iskustava, sa njihovim prenoenjem na budue
generacije. Prenos se vri izmenom genetskog koda i direktnom obukom.
Prisustvo u jednoj jedinci pojedinanog sloenog psi sistema, koji se sastoji
od milijardi neurona koji meusobno komuniciraju, omoguava da se
razgranie funkcije, koje pruaju bioloki procesi u organizmu, koje se
odnose na ponaanje i funkcije iz sakupljenih informacija o okruenju u kome
postoji taj ovek. U odreenoj fazi skupljanja informacija i razvoja takvih
psi-sistema, nastaje mogunost analizie ovih informacija, to dovodi do
svesnih akcija i reakcija na procese, koji se deavaju u okruenju.
Istovremeno, veliki broj neurona specijalizuje se za transformaciju jednog
oblika materije u drugu, na stvaranju holograma i sintezu, razvoju eterinog,
astralnog i mentalnih tela pojedinca. Sinteza i razvoj tih tela je mogua samo
na odreenom nivou evolutivnog razvoja modanih neurona. Ovaj proces se
odvija u prisustvu potrebnog obima i kvaliteta informacija, koje ulaze u
mozak kroz vizuelne, auditivne, taktilne i olfaktorne kanale u vidu razliitih
nervnih signala. Ovi signali proizvode promenu kvalitativnih stanja spoljne i
unutranje sredine neurona, koji primaju ove informacije. Informacije,
sauvane u neuronima u vidu gomile razliitih formi materija, dovode do
kvalitativne i kvantitativne promene organskih i neorganskih molekula i jona
unutar neurona. Sve ovo zajedno dovodi do promene u veliini zakrivljenosti
mikroprostora elija. I kada to zakrivljenje dostigne '2, nastaje otvaranje
- 92 -
u zoni dejstva te zakrivljenosti kvalitativne barijere izmeu fizikih i

astralnih nivoa. Ovo dovodi do uslova za prelivanje formi materija na
astralnom nivou, a poinje izgradnja astralnog tela neurona (vidi glavu 2). Ako
govorimo o oveku, mozak deteta treba da apsorbuje neophodnu koliinu
informacija, poeljno je boljeg kvaliteta. Najee, sve te nesistematizovane
informacije, neophodne su za svestrani razvoj deteta, koje mora da ih
apsorbuje u mozgu tokom odreenog vremena svog razvoja (4-6 godina). Ako
do tog doba deji mozak nije primio kritinu koliinu informacija, njegovi
neuroni nemaju vremena da izgrade eterino telo do eljenog kvalitativnog
nivoa, pri kojem promena u zakrivljenosti mikroprostora neurona dovodi do
otvaranja kvalitetne barijere izmeu eterinog i astralnog nivoa. Ovaj mozak
nije u stanju da nastavi da se razvija, pa ak i ako su obezbeene sve
bioloke potrebe organizma, ali u postupcima svesti, razum u ponaanju takvog
deteta ne moe da se detektuje. Ovo stanje javlja se samo u dva sluaja:
a) kada mozak deteta ne prima informacije iz okruenja u neophodnoj koliini
i kvalitetu, ili kvalitet tih informacija nije dovoljan za izmenu kvalitativne
strukture neurona mozga. Kao primeri mogu posluiti sluajevi stvarnih
"moglija" kada se mala deca, zbog odreenih okolnosti, nau meu divljim
ivotinjama i budu "obrazovana" od njih. Sve - ponaanje i nain ivota ove
dece je u potpunosti u skladu sa navikama i nainom ivota ivotinja koje su
ih vaspitavale. Kada sluajno ova deca stignu nazad u zajednicu ljudi,
naalost, ona i dalje nastavljaju da se ponaaju kao ivotinje i praktino vie
nisu u mogunosti da sakumuliraju ponaanja, odgovarajua ljudima.
b) kada normalan razvoj neurona mozga deteta nije mogu, zbog genetskih
problema ili prisustva u mozgu deteta (u cerebrospinalnoj tenosti) razliitih
vrsta infekcija, koje izoluju, kao proizvod svojih vitalnih funkcija, velike doze
toksina.
U rezultatu sluajeva uroene ili steene mentalne retardacije u razliitim
stepenima, u ijem se prisustvu razvoj deteta ne dogaa, a ako se to desi,
ono zaostaje za normom, to na kraju dovodi do usporavanja mentalnog
razvoja.
Ako je mozak pravovremeno dobio pravu koliinu i kvalitetne informacije, u
neuronima se javlja neophodna promenu mikroprostora, i nestaje kvalitativna
barijera izmeu eterinog i astralnog nivoa, poinje formiranje i evolucioni
razvoj astralnih telia neurona mozga.
Po zavretku punog razvoja astralnih tela neurona dolazi do promene
dimenzionalnosti mikroprostora neurona na vrednost '2 (vidi glavu 2.), i
- 93 -
nestaje kvalitativna barijera izmeu astralnih i mentalnih nivoa neurona

mozga. Nastaju uslovi za formiranje i razvoj mentalnih tela neurona.
Sa izgradnjnom svakog tela (eterinog, astralnog i mentalnih), znaajno se
menjaju svojstva neurona, kapacitet mozga sakuplja i obrauje informacije,
dobijene, kako od spoljnog, tako i iz unutranjeg sveta. Razvoj takvih psisistema (nervnih sistema) dovodi do toga, da vrste, sa takvim psi sistemima, u
toku svog evolutivnog razvoja, postaju svesne sebe u prirodi i izdvajaju sebe
iz nje.
Stie se sposobnost da se utie na okruujuu prirodu i razvijaju razliiti
naini takvog uticaja. Preureivanje svoje okoline na prihvatljiviju formu za
sebe, esto u isto vreme, naalost, naruava ekoloku ravnoteu. Ekoloka
neravnotea ima svoju maksimalno dozvoljenu granicu, i izlazak iz nje dovodi
do poremeaja ekolokog sistema.
Razumnom, u punom smislu, moe se nazvati samo ta vrsta, iji evolutivni
razvoj vodi do razumevanja njenog jedinstva sa prirodom, i ija razumna
aktivnost ne dovodi do unitenja ekolokog sistema, ve vri harmonine
promene, bez remeenja ravnotee. Ovo na kraju dovodi do periodinih
promena ekolokih sistema.
Neke vrste kopnenih organizama imaju slian sloen psi-sistem. Sve ove vrste
se svrstavaju u jednu podklasu - vii sisari. Posebno mesto u ovoj potklasi
zauzimaju dve vrste: delfini i ljudi.
ovek - jedinstvena inteligentna vrsta (Homo sapiens), koji ima sloen psisistem, koga u toku evolutivnog razvoja prate i promene u ekolokom sistemu.
Na alost, ovek se u odnosu na prirodu nalzi u "ratnom stanju" sa
povremenim primirjima, a ne u skladnoj zajednici sa njom ... Moemo samo da
se nadamo da e se ovo jedinstvo ipak dogoditi u bliskoj budunosti ...
Poseban poloaj oveka u prirodi proizlazi iz njegove vrste i karakteristike u
ponaanju. Pre svega, dvonono stvorenje je drutveno. Prisustvo par
slobodnih gornjih ekstremiteta - aka, dozvoljava oveku u toku evolucije da
stvara orua rada, to je dovelo do poboljanja mogunosti da utie i menja
ivotnu sredinu u skladu sa potrebama oveka.
Drutvena forma postojanja omoguava da se rei drugi problem - sakupljanje
i prenos buduim generacijama neophodnih informacija (prvo usmeno a potom
i u pisanoj formi), u vidu dobijenog i sakupljenog iskustvo ne samo porodici,
plemenu, ve i hiljadama, i sa razvojem oveanstva, stotinama hiljada,
milionima ljudi mnogih generacija.
Iz generacije u generaciju se umnoavaju sakupljene informacije, menjaju se
i njihovi kvaliteti. Sve ovo zajedno je dovelo do toga, da nove generacije
- 94 -
kumulativno iskustvo, podiu na sledei vii stepen evolutivnog razvoja. I kada

je oveanstvo izmislilo razliita sredstva masovnog informisanja - knjige,
novine, radio, televiziju - dolo je do naglog skoka u kvalitetu ovog razvoja.
Ovo je posebno posmatrano poslednjih sto godina.
Zbog injenice da oveanstvo ima veliku koliinu informacija, koje su u
svakom sluaju tane i odgovarajue istini, ali se njihovo teoretsko
objanjenje zasniva na pogrenoj logikoj osnovi, "razumna" ljudska aktivnost
je dovela prirodu u celini do ivice katastrofe. I ako se to sluajno desi, to e
dovesti do smrti ne samo oveka kao vrste ivotinje, ve i smrti gotovo celog
ekolokog sistema ...
Voleo bih da jo jednom skrenem panju na injenicu da se ljudi ne raaju
mudri, ve samo imaju mogunost da budu razumni, pri sakupljanju mozga
deteta potrebnog obima informacija u vidu znanja i iskustva nakupljenih
oveanstvom, njegovim principima, zakonima, moralom ... I do sinteze na
osnovu svega toga, individualnog miljenja, svog JA. Pri harmoninom razvoju
linosti, ovek moe da dostigne takav nivo razvoja svesti i mogunosti, pri
kojem ralizuje istinito, harmonino stapanje oveka sa prirodom. Postavlja se
pitanje: ako mnoge vrste ivih organizama u toku evolucije, u kritinim
situacijama, stiu sposobnost da stvore nadorganizam, da li je mogu i u
kojim situacijama, ovaj fenomen kod ljudi?!.
ovek ima sloen psi-sistem koji se sastoji od etrnaest milijardi neurona,
koji su, pri pravilnom razvoju, u stanju da ree gotovo sve probleme koji su
nastali. Pored toga, modani neuroni oveka imaju maksimalan stepen
meudejstva izmeu sebe. Takav kvalitet meudejstva je gotovo nemogue
ostvariti u stanju nadorganizma koji se manifestuje u tom istom stanju kod
termita, pela i mrava.
Nadorganizam, apsolutna ideja, sveukupni um, ne javlja se kao korak napred,
kao to se deava kod termita, pela, mrava, itd, ve kao korak unazad ... Jer,
u stanju nadorganizma kod oveka je nemogu harmonian razvoj opteg psi
-sistema. Pri normalnom ljudskom razvoju, mozak proizvodi zatitno polje i
maksimalno izoluje oveka od spoljnih uticaja. I u veini sluajeva, za
otvaranje zatitnog polja neophodno je "guranje" ovekovog psi sistema
iznutra.
Ali, za to, moraju biti ispunjena dva uslova:
a) velika koncentracija ljudi na malom prostoru. Pri ovom psi-polju, svaka
osoba deluje na zatitno poolje okruujuih ljudi i sopstveno, i odnosno, psipolja okruujuih ljudi depresivno dejstvuju na zatitno polje svakog oveka.
- 95 -
Kao rezultat toga, potencijal zatitnog psi-polja ljudi u ovoj koncentaciji je

znatno smanjen.
b) pri smanjenom potencijalu zatitnog psi polja oveka neophodno je
emotivno nagomilavanje sistema izunutra, najee negativano. Kada se
dostigne odreeni nivo emocionalnog nagomilavanja, zatitno psi-polje oveka
postaje nestabilno i nestaje. Svaki ovek u toj gomili prestaje da bude
individualan, njegov mozak je podloan emocijama, koje besne u ovom skupu
ljudi. I u tom stanju dovoljno je samo da se uputi u "pravom smeru" besna
publika, i ona e uiniti sve, to je potrebno onome, ko je kontrolie.
To je - princip delovanja, tzv PSI oruja u jednoj od svojih manifestacija.
U istoriji oveanstva, kako dalekoj, tako i blioj, mogu se videti mnogi
primeri takvih dejstva, i zanimljivo, u stanju "gomile" ljudi esto rade stvari
koje nikada pre ni posle ne bi svesno uinili. esto ak potpuno u suprotnosti
sa svojim principima, etikom i moralom.
I kada uzmemo u obzir da samo tri do pet posto neurona mozga oveka radi
svesno, a preostalih 95-97% nisu ukljueni u svesnu aktivnost, onda se moe
realizovati sledeea situacija ... Ako neko ima "klju" za ulazak u 95-97%
mozga, i zna, na koji nain moe otvoriti ta "vrata", onda su taj ovek ili
grupa ljudi u poziciji da upravljaju bilo kojim brojem ljudi. Najee to
nastaje pri dejstvu, tzv.kontrolnih psi polja, koja mogu da stvore, kako jedan
ovek, tako i grupa ljudi.
U isto vreme, ljudi koji su izloeni dejstvu takvog psi-oruja, apsolutno nita
da se oseaju i ne razumeju zato i ta ih je navelo da urade ovo ili ono ... To
je veoma mono i opasno oruje, mnogo opasnije od zraenja, bombi,
hemijskog ili biolokog oruja. I injenica je da su ljudi izloeni ovom oruju,
i ak ne znaju kakvo je dejstvo usmereno na njih.
Na taj nain, za one, koji koriste to oruje, to je potpuno nekanjivo. Poto
veina onih koji ga koriste, pokuavaju da ubede sve ostale da je ak i ideja
za ovakvo delovanje apsurdna i smena ... Uveravaju, krijui se iza lane
filozofije, i oslanjajui se na pogrene temelje, ega su i oni sami odlino
svesni. Psi-oruje je najnehumanije je od svega postojeeg u svetu, i kada
padne u "crne ruke", onda zaista poinje dolazak "sudnjeg dana" ...
Na taj nain, stanje nadorganizma kod ljudi moe doi spontano kao posledica
negativnog emocionalnog nakupljanja u velikim gomilama, i kao rezultat
kontrole psi-polja kada se koristi psi-oruje.
Dakle, da sumiramo: tokom evolucije priroda je formirala tri vrste
organizacije psi sistema ivih organizama:
- 96 -
1. Stalno funkcioniui sloen psi-sistem koji se sastoji iz kolonija iste vrste.

Broj takvih kolonija zavisi od sloenosti zadataka, koja reava ovaj psi-sistem
i sloenosti strukture psi-polja pojedinca. Psi-polje pojedinca predstavlja
otvoren sistem (K stremi ka jedinici).
Psi-polje kolonije predstavlja sloen sistem psi-polja svih pojedinaca
ukljuenih u taj sistem. Ukupno psi-polje sistema pod normalnim uslovima
postojanja je zatvorena struktura, stalno funkcioniui nadorganizam.
Primeri: termiti, pele, mravi, itd
2. Privremeno funkcioniui sloen psi-sistem koji se sastoji od kolonija iste
vrste. Brojnost kolonije, takoe zavisi od sloenosti zadataka koje reavao
opti psi-sistem i sloenosti psi sistema jednog pojedinca. Uzroci nastanka
takvih privremenih psi sistema, privremenog stanja nadorganizma su:
a) sticanje u toku evolucije svojstva, koja obezbeuju opstanak i razvoj
vrste. Primer: ptice selice.
b) pojava stanja nadorganizma (sloenih psi-sistema) u uslovima dejstva
prirodnih fenomena (skoro sve vrste).
U normalnom stanju psi-polje svakog pojedinca je zatvoren sistem:
Pod uticajem prirodnih faktora, kada postoji realna opasnost od unitenja
populacije ili vrste u celini, menja se strukture psi-polja svakog pojedinca.
Zatvorena struktura se transformie u otvorenu:
Pri uspostavljanju prirodnih uslova u normalno stanje za svaku vrstu,
struktura psi-polja svakog pojedinca vraa se nazad u izvornu.
3. Stalno funkcioniui sloen psi-sistem, koji predstavlja meudejstvo
koncentrisanih u jednoj jedinci nekoliko milijardi neurona (u oveku etrnaest milijardi dolara). Psi-polje svakog neurona je otvoreni sistem
Meudejstvo izmeu neurona stvara opte zatitno psi-polje, koje
obezbeuje stabilno funkcionisanje celog sistema. Psi sistem oveka ima
mogunost samousavravanja, evolutivnog razvoja. U ljudskom mozgu od prvog
dana roenja poinjeu da se intezivno sakupljaju sve raspoloive, dostupne
njegovim ulima, informacije.
Pri sakupljanju informacija dolazi do kvalitativne promene prvobitne
strukture neurona. Nakon postizanja odreenog praga koliine informacija
dolazi do kvalitativnog skoka u evoluciji mozga oveka u celini. On poinje da
izdvaja sebe iz okruenja, sposoban je da stekne razumevanje onoga to se
deava u prirodi i u sebi samom. Mozak oveka postaje instrument poznavanja
prirode i moe se samousavravati.
Koliina informacija koje pruaju kvalitativni skok, jedan ovek nije u stanju
da nakupi i za hiljadu ivota. To je sveukupno iskustvo stotine generacija,
- 97 -
miliona ljudi. Samo apsorbujui akumulirane informaciju oveanstva, ljudski

mozak je u stanju da ide dalje u svom razvoju ...
Shvativi ovo, svi e zamisliti nad pitanjem - ako psi-polje regulie procese
unutar svake vrste, populacije, kako u normalnim, tako i ekstremnim uslovima
postojanja, koji onda mehanizmi reguliu procese koji se deavaju u
ekolokom sistemu kao celini?!.
- 98 -
Glava 4. Formiranje ekolokog sistema planete

Zemlje
Prvi ivot se pojavio u prvobitnom okeanu (vidi glavu 2.) iz celog reda razloga.
Glavni od njih je apsorpcija jakog solarnog i kosmikog zraenja u morskoj
vodi, smrtonosnog za sav ivot na Zemlji. Drugi razlog, ne manje vaan, jeste,
da u morskoj vodi nisu koncentrisani samo neorganski molekulin, ve i prosti i
sloeni organski molekuli, nastali od neorganskih tokom atmosferskih
elektrinih pranjenja.
Voda okeana je stalno bila zasiena gasovima, koji su inili prvobitnu
atmosferu planete: ugljendioksidom, sumporom, azotom, vodonikom,
kiseonikom i drugim gasovima. Sve ovo zajedno je bio preduslov za nastanak
ivota (kvalitativni procesi, koji su se dogodili u prvobitnom okeanu su opisani
sa vie detalja u glavi 2).
Prvi ivi organizmi posle virusa, bile su proste jednoelijske biljke, koje su
putem fotosinteze, apsorbovale vidljivi deo spektra sunevog zraenja, i
koje su same u sebi sintetisale organske materije neophodne za svoj
opstanak. Do pojave fotosinteze, jednostavni organizmi primali su neophodne
organske materije samo iz morske vode, koje su, kao to je ve pomenuto,
nastale tokom atmosferskih elektrinih pranjenja.
Fotosinteza je evolucijska tekovina, koja je dala veliki podstrek za razvoj
ivota na planeti.
Prvo, biljni organizmi su i dalje bili vrlo primitivni, apsorbujui samo mali deo
suneve svetlosti koja je padala na povrinu prvobitnog okeana. Fitoplanktoni
su asimilovali oko 1,5-2% padajue suneve svetlosti. Shodno tome, brzina
rasta biljne biomase zavisila je od tzv bioloke efikasnosti (koeficijenta
korisnog dejstva - KPD).
Fitoplankton je poeo da osvaja prvobitni okean, koji je bio carstvo
jednoelijskih biljnih organizama. U procesu fotosinteze, fitoplanktoni su
poeli da apsorbuju ugljendioksid, rastvoren u morskoj vodi, i izolovali kao
nus-proizvod, kiseonik. Nou, kada je fotosinteza prestajala, fitoplanktoni su
koristili za svoj opstanak sintetizovana u toku dana organska jedinjenja. Ova
jedinjenja su pomogla fitoplanktonima da se opstanu i odravaju celovitost i
aktivnost svoje strukture.
Pri tome su fitoplanktoni razlagali organska jedinjenja, i za ovaj proces,
suprotan fotosintezi, apsorbovali rastvoren u okolnoj vodi kiseonik, koji je,
opet, najveim delom bio proizvod fotosinteze. Shodno tome, razlaganje bilo
- 99 -
kog organskog jedinjenja apsorbuje kiseonik, i, kao nusproizvod razgradnje

proizvodi ugljendioksid.
ivotinjski mikroorganizmi (ne uzimajui u obzir zelenu euglenu i njoj sline),
ak i pod veoma idealnim uslovima za njih, nisu mogli da se pojave u
prvovibtnom okeanu sve do tada, dok fitoplanktoni, a zatim i sofisticiraniji
biljni organizmi, nisu zasitili povrinski sloj okeana kiseonikom u takvoj
koliini, da bi se obezbedilo normalno funkcionisanje ivih organizama, koji
su, opet, nastali tokom evolucije iz istih osnovnih biljnih organizama.
Tako, o prvom najjednostavnijem ekolokom sistemu se moe govoriti samo
od pojave ivotinja, odnosno, organizama, koji apsorbuje organska jedinjenja.
Ekoloki sistem nije nita drugo nego balans izmeu svih oblika i vrsta ivih
organizama i njihovog okruenja ...
Sa pojavom vieelijskih organizama je poela sledea fazu razvoja ivota.
Usavravajui se u nemilosrdnoj borbi za opstanak, vieelijski organizmi,
naroito biljke, ponovo dobijaju novi kvalitet - raspored funkcija, koje se
odvijaju u jednoelijskim organizmima, izmeu grupa elija, koje formiraju
vieelijski organizam.
Nastajale su elije specijalizovane za obavljanje odreenih funkcija
neophodnih za normalno funkcionisanje celog vieelijskog organizma. I to je
dovelo do toga, da se u elijama vieelijskih biljaka, koje su specijalizovane
za fotosintezu, poveava aktivnost ovog procesa, i kao posledica toga,
poveava bioloka efikasnost, koja je u vieelijskim biljkama prvobitnog
okeana - algama - iznosila oko 4%.
Sa pojavom vieelijskih biljnih organizama poeo je sledei bum rasta
biomase u prvom okeanu. Ovo je, zauzvrat, dovelo do naglog poveanja broja i
raznovrsnosti ivotinjskih vieelijskih organizama, koje su, na osnovu svoje
vee aktivnosti usled borbe za opstanak, poele da evoluciono dominiraju nad
biljnim organizmima.
Ipak, oni su nastavili da zavise od koliine biomase, koju su stvarale biljke
tokom fotosinteze. Postepeno ivotinjski vieelijski organizmi podelili su se
u tri glavne vrste:
1) biljojedni ivotinjski organizmi.
2) mesojedni organizmi (jedu biljojedne ivotinjske organizme).
3) svejedui ivotinjski organizmi koji su mogli da jedu i biljke i ivotinje.
- 100 -
Evolucioni razvoj biljnih organizama doveo je do brzog razvoja ivotinjskih

organizama. Ekoloki sistemi postaju sloeniji i raznovrsniji. ta i kako je
odravalo harmoniju, ravnoteu izmeu svih njegovih ivih organizama?
Psi-polje, koje zrai svaki ivi organizam, postalo je osnova mehanizma
samoregulacije ekolokog sistema. Samoregulacija se dogaala unutar svake
vrste ivih organizama (detalji ovog mehanizma su objanjeni u glavi 3).
Izdvojenom kao rezultat fotosinteze, kiseoniku iz morske vode u atmosferi
planete, koncentracija se postepeno poveavala. Tokom atmosferskih
elektrinih pranjenja deo atmosferskog kiseonika se transformisao u ozon,
sa ijim se rastom koncentracije, u gornjim slojevima atmosfere poeo da
pojavljuje ozonski omota planete.
Ozonski sloj je postao zatitni tit od jakog solarnog i kosmikog zraenja.
Tokom vremena, ozonski sloj postaje sve deblji i deblji, i dolo je vreme kada
je postao dovoljno debeo da odbije veinu tog zraenja. Nastali su uslovi za
razvoj ivota na zemljinoj povrini planete.
Prve da osvajaju zemlju poele su biljke, prvo se razvijajui u graninim
podrujima, a zatim prodirui sve dublje i dublje u kontinent. Prve su osvojile
suvu zemlju papratski oblici biljaka. Razvijajui se u atmosferskim uslovima u
kojima je koncentracija ugljen dioksida mnogo puta vea od koncentracije u
morskoj vodi, prve kopnene biljke su zakoraile dalje u mehanizme
fotosinteze. Bioloka efikasnost ovih biljaka je ve dostigla 5%.
Za rastinjem na zemljitu pole su i ivotinja. Prve kopnene ivotinje su
vodozemci, kao rezultat evolucije koljoriba (grupa riba koja ima unutranje
nosne otvore, hoane (choanae) koje spajaju nosne duplje sa drelom, a time i
sa pluima koja povremeno funkcioniu kao disajni organi. Ta osobina nije
svojstvena ni jednoj drugoj grupi riba, ve je imaju samo kopneni kimenjaci).
Poelo je formiranje ekolokog sistema i zemljita. Razvoj ivota na zemlji je
dobio mnogo burniji karakter. Gigantski brljani i drvenaste paprati, stvorili
su veliku koliinu biljne biomase. Da jedu takve ogromne biljke mogu samo
velike ivotinje. Na Zemlji je nastupilo vreme giganta ...
Za vodozemcima su se pojavili na kopnu gmizavaci koje su imali niz evolutivnih
prednosti, a ubrzo su poeli da dominiraju zemljitem. Carstvo giganta dinosaurusa trajalo je stotinama miliona godina. Ali, koncentracija ugljendioksida u atmosferi je poela da se smanjuje, tako kako se ogromna masa
ugljen-dioksida apsorbovala iz atmosfere u rezultatu fotosinteze, i postala
sastavni deo biomase planete.
Sakupljen do nastanka ivota u atmosferi ugljen-dioksid, su postepeno, tokom
stotina miliona godina, apsorbovale ogromne biljke. Zavrila se "vladavina"
- 101 -
ugljen dioksida na planeti. On je nastavio da utie u atmosferu tokom

vulkanskih erupcija, i kao proizvod vitalne aktivnosti ivih organizama.
Postepeno, tektonska aktivnost Zemlje se smanjila, sve manje i manje gasova
se oslobaalo u atmosferu iz unutranjosti, ukljuujui i ugljen-dioksid. To je
bio razlog da su dinovske kopnene biljke poele da izumiru. Njih je bilo sve
manje, i, na kraju, to je bio jedan od uzroka "zalaska sunca" giganta dinosaurusa ..
Umesto dinovskih biljaka, brljana, drvenastih paprati,itd, na evolucionu
scenu su uli savreniji biljni organizmi - golosemenice, ija je bioloka
efikasnost ve dostigla 7%. Giganti, dok su bili povoljni uslovi za njihov rast i
razvoj, samo su potiskivali mogunost za razvoj golosemenica. I tek sa
nestankom ovih giganata golosemenice su dobile slobodu za svoj razvoj.
Ove biljke su bile znaajno manje od svojih prethodnika. ivotinjski svet,
koji je stigao do smene carstva giganta, takoe je bio mnogo skromniji u
veliini. Ali su njega formirali evolucijski naprednije ivotinje. Kao fragmenti
bive veliine, njega sue obuhvatili potomci dinosaurusa i vodozemaca.
Sledea faza je obeleila pojavu skrivenosemenica, ija je bioloka
efikasnost dostizala 10%, ali one nisu zamenile golosemenice, kako su one
zamenile brljane i papratske biljke. One su samo savladale razliite
klimatske zone na povrini planete. tavie, golosemenice su se bolje
prilagodile tekim klimatskim uslovima i ovladale hladnijim klimatskim zonama
po planeti. Pri formiranju flore na Zemlji, formirala se bogata fauna ivotinjski svet.
Ovaj drugi tip ekolokog sistema se ouvao do dananjih dana. Priroda nije jo
uspela da stvori biljni organizam sa vie od deset procenata bioloke
efikasnosti. I, ako je ranija pojava novih vrsta biljaka dovela do brze
promene u ivotinjskom carstvu, sa pojavom skrivenosemenica ovaj proces je
zaustavljen.
Ispoetka nove vrste, nastale u toku evolucije, ispunile su dostupne ekoloke
nie, a nakon popunjavanja upranjenih mesta, nove vrste su mogle da se
probiju samo izbacivanjem bilo koje druge vrste iz ekoloke nie, koju ve
zauzima. To je dovelo do kvalitativne evolucije ivotinja na planeti. Evolucija
ivotinja se preselila na drugi nivo kvaliteta, normalan razvoj koji je
neminovno doveo do pojave razuma.
Sve ovo se tako ili samo malo drugaije dogodilo i to se dogaa na mnogim
planetama Velikog Univerzuma. Na naoj planeti Zemlji se takoe pojavila
inteligentna vrsta - Homo Sapiens. Ali homo sapiens je doao izvana i naselio
ekoloku niu okupiranu do tada od strane neandertalaca, koji su nastali u
- 102 -
toku evolucije ivota na planeti. S obzirom na to da su neandertalci bili

brojniji, prilagoeniji zemaljskim uslovima i jai, Homo Sapiensu na poetku
svog osvajanja planete nije bilo jednostavno da ih istisne. To su uradili za
njega. U ekoloku niu su ga uselili, ko i kako - mi emo to dalje istraiti ...
Ja bih napomenuo samo jednu osobenost, koja definie tip ivotinjskih
organizama kod kojih moe nastati u toku evolucije, razum - svejedljivost ... I
to je povezano sa vrlo jednostavnim razlogom. Svaki organizam u stanju je da
bez tete za sebe razgrauje odreenu dozu otrova, koja ulazi u njega iz
okruenja.
Za svaki tip i vrstu postoji kritina koncentracija otrova u organizmu, sa
kojom je taj organizam u stanju da se nosi. Ako telo dobija vie od kritine
doze otrova, viak deluje depresivno na njega ili funkcije i sistema tela.
Dakle, biljni otrovi kojih u veoj ili manjoj meri ima u svakoj biljci,
depresivno dejluju na neuronske elije. I nije sluajno da se kod biljaka ne
mogu nai elije sa strukturom neurona ...
Biljojedi jedu biljke, dobijaju dozu biljnih otrova veu nego to su
njihova tela u stanju da razgrade. Viak biljnih otrova depresivno deluje na
evoluciju neurona i ini nemoguom kod ovih ivotinja pojavu kod neurona
gornjeastralnog i mentalnog tela, to je neophodno za pojavu razuma.
Mesoderi sa hranom dobijaju takvu koliinu otrova (ivotinjskog otrova)
koje njihovi organizmi nisu potpuno u stanju da razloe. Otrov iz leeva
naruava metabolike mehanizme organizma i neurone mozga ovih ivotinja,
neophodne da dobiju pravu koliinu supstanci neophodnih za nastanak i razvoj
mentalnih tela.
Svatojedne ivotinje dobijaju sa hranom otrove i jednog i drugog tipa. Ali je
koliina tih otrova tolika, da je organizam u stanju da ih potpuno razloi, to
stvara povoljne uslove za pojavu kod svatojeda neurona koji imaju
gornjeastralno i mentalna tela, pri kojima se moe javiti razum ...
Dakle, biljni oblici ivota su temelj svakog ekolokog sistema. Od ega zavisi
koliina biljne biomase u datom ekolokom sistemu? Za svaki ekoloki sistem
glavne odlike su sledee:
a) snaga sunevog zraenja (njegov optiki deo) koji pada na jedinicu
povrine u jedinici vremena (pri veim koliinama od dozvoljenih snanog
sunevog zraenja ivi organizmi umiru).
b) bioloka efikasnost (KPD) biljnih organizama, tj koji deo sunevog svetla
se apsorbuje od strane biljaka i koristi u sintezi organskih jedinjenja.
- 103 -
v) broj razliitih vrsta biljnih organizama.

g) koliina rastinja jedne vrste.
Zapisano sve to u matematikom obliku, dobijamo izraz:
sij
W(t) (ij) n(ij) ds di dj = mijp(t)
(4)
000
Gde j:
mijp(t) koliina biljne biomase, sintetizovane po jedinici vremena svih
biljnih organizama po jedinici povrine planete.
Deo biljne biomase apsorbuju biljojedne (travojedi) ivotinje. U ovom
delu, nakon odgovarajueg varenja i transformacije, sintetie se biomasa
biljojeda:
sab
mijp(t)(ab)n(ab)dsdadb=mabp(t)
(5)
000
Gde je:
mabp(t) biomasa biljojednih ivotinja, sintetizovana u jedinici vremena
po jedinici povrine.
Mesoderi jedu deo biljojeda; nakon pravilnog varenja i transformacije
iz tog dela se sintetizuje biomasa mesodera:
scq
mabp(t)(cq)n(ab)dsdcdq=mcqp(t)
(6)
00 0
Gde je:
mcqp(t) biomasa biljojednih ivotinja, sintetizovana u jedinici vremena
po jedinici povrine.
Treba napomenuti, da biljojedne ivotinje obuhvataju sve vrste, koje
jedu kako ive tako i mrtve biljne organizme. Koristei izvedene formule (4),
(5), (6) moe se napisati matematiki model ekolokog sitema u vidu:
mijp(t) + mabp(t) + mcqp(t) = const
(7)
Kao to su praktino pokazala istraivanja biologa, samo 10% biljne biomase

ulazi u biomasu biljojednih ivotinja i 10% biomase biljojednih
- 104 -
ivotinja se pretvara u biomasu mesodera. Ako zamenimo u ovoj

jednaini vrednosti, uslove i zajednike faktore, dobijamo ovu
jednainu u neto drugaijoj, jasnijoj formi:
sIj
W(s)(ij)n(ij)dsdidj[1++]=const (8)
000
Iz formule (8) vidimo, da svim razliitim oblicima divljih ivotinja, njihov

kvalitativni i kvantitativni sastav odreuje:
a) gustina protoka suneve svetlosti, padajue na jedinicu povrine po jedinici
vremena planete.
b) bioloka efikasnost biljnih organizama, odnosno, koji deo suneve svetlosti
se apsorbuje i pretvara u biljnu biomasu.
Koeficijent (ij) nije isti za razliite vrste biljnih organizama i moe imati
vrednosti u opsegu:
0 (ij) 1
Najperfektnije vrste biljnih organizama na Zemlji imaju bioloku efikasnost
KPD jednaku 0,1 (10%). Na taj nain, sloenost, raznovrsnost oblika i vrsta
konkretnog ekolokog sistema prvenstveno odreuju dva parametra - W(s) i
(ij).
I kada uzmemo u obzir, da se gustina sunevog protoka, padajueg u jedinici
vremena po jedinici povrine, menja veoma sporo, i, tavie, postepeno
smanjuje (u odnosu na vremenski interval od nastanka ivota na planeti i ovog
trenutka), a u istom periodu vremena zamenjen je jednostavniji ekoloki
sistem sloenijim, savrenijim, moe se izvui sledei zakljuak:
Bioloka efikasnosti KPD je kljuni parametar koji odreuje razliite oblike i
vrste, koji oblikuju bilo koji ekoloki sistem.
Formula (8), se javlja osnovnim zakonom evolucije ive materije. Osim toga, iz
ovog zakona sledi obrazac pojave razliitih oblika ivota u Kosmosu na
razliitim planetama (ne samo proteinski). Izvorom za nastanak ivota moe
da poslui ne samo gustina suneve svetlosti W(s), kao to je to na Zemlji,
ve i bilo koji drugi protok materije, koji e prirodno dovesti do pojave
drugih oblika ivota.
Raznolikost ivotnih oblika je prirodna.
- 105 -
tavie, iz formule ekolokog sistema (8) sledi zakljuak o mogunosti

stvaranja vetakih biljnih organizama sa razliitom efikasnou KPD (ij),
veom, od skrivenosemenica (preko 10%).
Ovo daje klju za upravljanje evolucijom ekolokog sistema, mogunost
vetakog stvaranja kvalitativno novih ekolokih sistema, reavanja mnogih
ekolokih i drugih problema koji se javljaju u oveanstvu!
- 106 -
Glava 5. Ciklus ivota na Zemlji. Multidimenzionalnost

ivota
Kvalitativna razlika ive materije od tzv mrtve, je osobina strukturne
organskih molekula, koji ine elije svakog organizma. Ovi molekuli menjaju
dimenzionalnost mikrokosmosa elije do te veliine, gde kvalitativna barijera
izmeu fizikih i eterinih nivoa nestaje, a nastaje protok formi materije sa
fizikog nivoa u eterini. Na eterinom nivou se formira tana kopija elije
fizikog nivoa iz materije G (detaljno su ovi mehanizmi opisani u glavi 2).
Sintetie se, tzv, eterino telo elije.
Sa razvojem ivota u odreenoj fazi nastaju vieelijski organizmi, u kojima
svaka elija posebno funkcionie za dobrobit cele zajednice. I sve elije
jednog vieelijskog organizma stvaraju izbalansiran sistem - jedan
organizam od raznih prostih organizama - elija, u kojem su sve funkcije tih
najjednostavnijih organizama u meusobnom skladu. One i fiziki ine
kompletan sistem - fiziko telo vieelijskog organizma.
ta se deava sa eterikim telima vieelijskih organizama?
U jednoelijskom organizmu, kao uslov ivota javlja se harmonija izmeu
fizikog i eterinog tela, gde nastaje cirkulacija (pretakanje) materija
izmeu nivoa. Vieelijski organizam na fizikom nivou predstavlja usaglaen
funkcionalan sistem elija.
Uslov ivota vieelijskog organizma nije samo harmonija izmeu fizikih i
eterikih tela svake elije pojedinano, ve i harmonija izmeu eterikih tela
svih elija koje ine vieelijskim organizam. Drugim reima, eterina tela
elija vieelijskog organizma na eterinom nivou stvaraju jedinstven sistem
- eterino telo vieelijskog organizma (Sl.44, Sl.45.).
- 107 -
Sl.44
- 108 -
Sl.45
- 109 -
Kao uslov za normalan ivot se javlja ravnote procesa izmeu fizikog i

eterinog tela organizma. Tokom evolucije vieelijskih organizama, fizike
elije, koje ih obrazuju, specijalizovale su se za ove ili one funkcije
neophodne za obezbeivanje ivota i vitalnosti itavog organizma.
Pri poboljanju ovih mehanizama, elije koje obavljaju razliite funkcije
organizma, promenile su se i spolja i iznutra, to je dovelo do pojave razliitih
vrsta telesnih elija. Razliit oblik telesnih elija doveo je do toga da ove
elije imaju razliite uticaje na svoj mikrokosmos. Kao rezultat toga, neke
vrste telesnih elija stekle su nove kvalitete.
Promena dimenzionalnosti mikrokosmosa ovih elija dostigla je nivo, pri kojem
se otvorila kvalitativna barijera izmeu fizikih i astralnih ravni. I na
astralnom planu poela je sinteza astralnih tela ovih elija, koje su, zauzvrat,
na tom nivou, stvorile svoj sistem meudejstva. Razvoj takvog sistema na
astralnom planu doveo je do formiranja astralnog tela organizma.
Zbog razlika izmeu astralnom plana i fizikog, astralna tela u organizmu
mogu biti obrazovane, kako formom jedne materije G (Sl.46, Sl.47), tako i sa
dvr G i F (Sl.48 i Sl.49).
- 110 -
Sl.46
- 111 -
Sl.47
- 112 -
Sl.48
- 113 -
Sl.49
- 114 -
Astralno telo organizma, formirano iz jedne materije G, naziva se

nieastralnim telom, a formirano od dve forme materije G i F - vieastralno
ili puno astralno telo.
Pre pojave kod organizama vieastralnih tela, evolucija ive materije je prola
kroz mnoge razliite evolucione faze, nastala je ogromna raznolikost ivih
organizama i oblika. Ali samo su nekoliko vrsta ivotinja, kod kojih su nervne
elije - neuroni - formirali koncentrisan u lobanji organizma jedinstven
sistem - mozak, koji se sastoji od mnogih milijardi neurona, uspele su da
sakupe tokom evolucije vieastralna tela. Ljudski mozak formira etrnaest
milijardi neurona.
Sve te ivotinje, koje imaju viaastralna tela, pripadaju rodu viih sisara. To
su slonovi, delfini i ljudi. I samo ovek, zbog svojih specifinosti, pri punom
razvoju mozga ima mogunost da akumulira i druga tela na drugim nivoima
planete (mentalna tela - prvo, drugo, tree i etvrto).
Kada se apsorbuje kroz ljudski mozak velika koliina informacija, pohranjenih
oveanstvom tokom sve istorije njegovog postojanja na planeti Zemlji i pri
kvalitativnom shvatanju ovih informacija, neuroni mozga se strukturno i
funkcionalno menjaju (u veoj meri - na eterinom i astralnom nivou).
Istovremeno, eterina i astralna tela neurona postaju gua, "tea", to pri
pravljenju pune vieastralnog tela dovodi do nestanka druge kvalitatvne
barijere izmeu fizikog i prvog mentalnog plana planete. Pri tome zapoinje
sinteza i razvoj prvog mentalnog tela ( Sl.50 i Sl.51), pun evolucija koja,
prestavlja sintezu tri forme materije G, F i E.
- 115 -
Sl.50
- 116 -
Sl.51
- 117 -
Pri daljem harmoninom duhovnom razvoju oveka, prvo mentalno telo je

zgunjava, to na odreenom nivou njegovog razvoja dovodi do otvaranja
sledee kvalitativne barijere izmeu fizikog i drugog mentalnog plana
planete. Zapoinje stvaranje drugog mentalnog tela iz etiri forme materije
G, F, E i D (Sl.52 i Sl.53).
Sl.52
- 118 -
Sl.53
- 119 -
I dalje pod istim uslovima harmoninog razvoja stvara se tree mentalno telo
od pet formi materija G, F, E, D, C (Sl. 54 i Sl.55.)
Sl. 54
- 120 -
Sl. 55
- 121 -
I etvrto mentalno telo od est formi materija G, F, E D, C, B (Sl.56 i Sl.57).
Sl. 56
- 122 -
Sl. 57
- 123 -
Pri punom razvoju poslednjeg, za takvog oveka nestaju sve kvalitativne

barijere planete, zavrava se Zemaljski nulti ciklus evolucije sutine i
poinje faza Kosmike evolucije.
Jogiji pogreno veruju da je najvii kvalitet evolucije dostizanje - stanja
nirvane, spajanje sa Apsolutom. Dok se slaemo sa ovom izjavom, mi emo biti
kao ovek koji tek samo malo otvorvi vrata ve smatra da je putovanje
zavreno. Ovo je - evolutivna samooblokada.
Po meri prave ljudske evolucije razvoja oveka, njegova sutina sve vie se i
vie pribliava fizikom telu (videti Sl.44-57). Ovo stvara najefikasnije
uslove za funkcionisanje fizikog tela i tela sutine, kao skladnog sistema.
Prisustvo mentalnih tela daje oveku, koji ih ima, ogromnu psihiku snagu,
pomou koje ovek moe uticati na procese koji se deavaju u prirodi, kako na
lokalnom tako i na planetarnom nivou. Samo snagom svog uma moenj da utie
i kontrolie procese koji se deavaju u ljudskom drutvu. Da uje i vidi
prolost, sadanjost i budunost.
Da utie i menja budunost, kako nekog pojedinca, tako i oveanstva u
celini. Silom misli da se premeta u prostoru, u univerzumu ... i mnogo, mnogo
vie ... Ta sila mora biti i moe biti samo kod oveka sa istim umom, istom
duom i otvorenog srca ka dobru. Ovaj nivo moe da dostigne samo ovek,
hodajui po pravilnom putu razvoja - putu dobra. Zlo, bez obzira koliko jako
ono moe izgledati na prvi pogled, za evoluciju nije sposobno. Imaginarna
snaga zla je vidljiva za veinu onih, koji ne razumeju i ne mogu da vide ta se
deava na drugim nivoima. Vea snaga se ogleda u svom skladnom,
"bezbolnom" uticaju na bilo koje procese, koji se deavaju u prirodi ili u
ljudskom drutvu. Na taj nain, razmotrili smo sve faze evolutivnog razvoja
ivih organizama, od najjednostavnijih do najviih, na nivoima planete eterinom, astralnom, prvom, drugom, treem i etvrtom mentalnom nivou.
Kao to ve znamo, svaki ivi organizam ima sutinu. Pri tome, minimalni broj
tela sutine - jedno (eterino) kod najjednostavnijih, primitivnih organizama,
Maksimum - est (eterino, astralno, prvo, drugo, tree i etvrto mentalno).
Dok organizam ivi, fiziko telo i sutina su spojene. Dok ivog organizma ... A
ta se deava sa sutinom tog organizma, kada ono umro prirodnom ili
nasilnom smru?!. ta se deava sa svim ivim biima, koja su ivela ili jo
uvek ive u toku etiri milijarde godina ivota na Zemlji?!
Tokom tog vremena pojavilo se i nestalo na milione vrsta ivih organizama.
Neki od njih i dalje sastavljaju ekoloki sistem savremene planete. Milijarde i
milijarde ivih organizama ivelo je i umrlo. Oni se vie ne mogu videti u
- 124 -
prirodi. ta se desilo sa sutinama tih organizama?!. Moe biti, da su sutine

takoe umrle sa smru fizikog tela?!
Ako je tako, pri kojim uslovima? Ako nije, ta se deava sa njima nakon smrti
fizikog tela, gde su onda potom otile? ta se deavalo sa njima dalje? .. ta
se desilo sa sutinama ivotinja izumrlih vrsta, ta se deava sa sutinama
ivotinjskih vrsta, koje su nastavile da ive u ekolokom sistemu Zemlje? ..
Hajde da pokuamo da razumemo ovaj zanimljiv fenomen prirode ... Okrenimo
sledeu stranu misterije ivota ...
U vreme prirodne ili nasilne smrti bilo kog ivog organizma dolazi do
unitavanja zatitnog psi-polja organizma. Osloboene pri tome forme
materije stvaraju prasak energije, koja otvara vie ili manje kvalitativnih
barijera izmeu nivoa planete. Formira se energetski kanal do prve zatvorene
kvalitativne barijere i po tom kanalu sutina ivog organizma povlai se na
identian njenoj strukturi nivo planete.
Sutine jednostavnih i prostih ivih organizama, koje su u velikoj veini,
padaju na eterini plan. Sutine ostalih, u zavisnosti od nivoa evolutivnog
razvoja svake vrste, padaju na razliite podnivoe nieeastralnog plana
planete. Sutine jo nekoliko visokoorganizovanih vrsta ivih organizama pada
u vreme smrti na razliite podnivoe vieastralnog plana planete. Samo deo
sutina tih vrsta stie na mentalni plan Zemlje.
Dalje, u trenutku zaea, svaki ivi organizam na planeti, stvara talas
energije u skladu sa genetskim potencijalom te vrste. Otvara odgovarajui
broj kvalitativnih barijera, formira energetski kanal, po kojem privlai
sutinu sutine, identinu sa tom genetikom.
Deava se proces, obrnut procesu smrti. Po meri isuivanja energije, koja je
nastala u trenutku zaea, barijere poinju da se zatvaraju i posle nekog
vremena sve se vraa kao to je bio pre nastanka tog praska energije. Nakon
toga sutina poinje da stvara iz rastue biomase novo fiziko telo. I krug se
zatvara ... (videti Sl.58).
- 125 -
Sl.58
- 126 -
Ali, ta se desilo sa sutinama miliona vrsta ivih organizama, koji su nestali

sa lica Zemlje tokom evolucije? .. ta se deava sa sutinama izumrlih
ivotinja, koje su u momentu prirodne ili nasilne smrti, kao i sutine svih
ostalih ivih organizama dospele po nastalom kanalu na odgovarajui nivo
planete? ..
Za njih vie nikada nee biti praska, koji nastaje u trenutku zaea, jer ne
postoji niko da stvori taj prasak na fizikom nivou ... Ove sutine su izgubile
bioloku osnovu. Bez fizikog tela nijedno stvorenje nije u stanju aktivne
evolucije, jer se u fizikom telu deavaju procesi cepanja supstance,
stvorene protokom materija, koje odlaze na sve nivoe sutine i pruaju priliku
za aktivan ivot i njegov razvoj.
Bez fizikog tela, sutina ostaje bez stalnog aktivnog izvora energije. To, ta
sutina moe da naui sa svojim telima na drugim nivoima, dovoljno je da se
odri celovitost te sutine. Stoga, sutine izumrlih vrsta, uhvaene u takvim
uslovima, poinju da se prilagoavaju ivotu na drugim nivoima. tavie,
sutine razliitih vrsta stvorile su razliite sposobnosti prilagoavanja.
Neke od njih su poele da apsorbuju i koriste, kao izvor nove energije za svoj
aktivniji ivot, sutine drugih vrsta, uhvaene u ovo stanje i nemajui
energetsku zatitu na tim nivoima, ili imajui je, ali preslabu, koja nije u
stanju da obezbedi celovitost te sutine.
Sutine, koje su se prilagodile ivotu na drugim nivoima, zovemo astralnim
ivotinjama. Neke astralne ivotinje poele su da jedu ne samo sutine
izumrlih ivotinja, ve i sutine ivih organizama, koje su nastavile da ive i
razvijaju se na fizikom nivou planete. I opet, njihove rtve su one sutine,
koje nemaju dovoljno pouzdanu zatitu u vreme boravka na tim nivoima pre
sledeeg praska, koja se javlja u trenutku zaea, koji im omoguava da se
vrate na fiziki nivo i razviju novo fiziko telo.
Drugi deo sutina izumrlih ivotinja je stvorila simbiozu sa ivim organizmima,
nastavljajui da se razvijaju na fizikom nivou (videti glavu 6.). Najee su
to sutine izumrlih ivotinja, primitivnije u svojoj strukturi, nego ivotinje, sa
kojima ove sutine stvaraju simbiozu. Ova varijanta prilagoavanja, je korisna
za sve ...
Pri zaeu, sutina ulazi u oploenu jajnu eliju, koja ima strukturu
jednoelijskog organizma. Kvalitativna struktura sloenostrukturne sutine
se veoma razlikuje od kvalitativne strukture zigotne elije. Intenzitet
procesa prelivanja formi materije izmeu zigota i te sutine je toliko mala,
da bi bilo potrebno mnogo vremena, da bi sutina bila u stanju da stvori iz te
- 127 -
biomase novo fiziko telo. Mnogo vremena za to, priroda, naalost, nije
dala ...
akle, kako prevazii tu kvalitativnu barijeru izmeu rastue biomase i
sutine, koja je ula u tu biomasu? A to je vrlo jednostavno ... Pri zaeu, u
momentu energetskog praska u oploenu jajnu eliju ne ulazi samo sutina,
identina genetici elije, ve i jedan ili vie sutina izumrlih ivotinja sa svih
niih nivoa planete. I sutina, koja je najblia po svom kvalitativnom nivou sa
zigotom, ulazi u nju.
Zapoinje aktivan razvoj tog zigota sve do tog trenutka, dok kvalitativni nivo
rastue biomase ne postane vieg nivoa svoje razvojne sutine. Pri tome,
nastaje stanje slino stanju smrti te sutine. Nastaje prasak, pri kojem ta
sutina ostavlja razvijajuu biomasu i odlazi na svoj nivo. Treba napomenuti,
da za vreme prrebivanja te sutine u razvijajuoj biomasi, embrion preuzima
izgled ivotinje, odgovarajue toj sutini.
Nakon odlaska prve sutine, u "slobodnu" biomasu ulazi sutina obuhvata
razvijenije vrste, koja se moe kvalitativno saglasiti sa razvojuom biomasom
... Proces se ponavlja ponovo sve do tada, dok se razvijajua biomasa ne
usaglasi identino genetski svojoj sutini, stvarajui sebi telo po svojoj slici i
prilici.
U ovoj situaciji, svi su na dobitku: sutine umrlih ivotinja neko vreme uivaju
u razvijahuoj biomasi, akumulirajui za sebe potencijal i istovremeno
aktivno razvijajui biomasu. A sutina, identina sa genetikom, mnogo puta
bre dobija mogunost da stvara sebi novo fiziko telo.
Bez takve simbioze vrlo brzo bi izumrle vrste, kvalitativne strukture sutine
koje se veoma razlikuju od strukture zigota. Bez takve simbioze bi bila
jednostavno nemogua evolucija ivota, ne bi se pojavili veoma razvijeni
organizmi, i, naravno, nemogua bi bila pojava inteligentnog ivota ...
Drugi deo izumrlih astralnih ivotinja se prilagoavaju novim uslovima,
koristei takozvani energetski vampirizam ... ta je sutina tog fenomena?!
Podsetimo se, da svaki ivi organizam ima zatitno psi-polje, koje obezbeuje
najpovoljnije uslove za funkcionisanje svakog vieelijskog organizma, titei
ga od dejstva drugih psi-polja. Pored toga,zatitno polje doprinosi
maksimalnoj akumulaciji energetskog potencijala od formi materija, nastalih
sa raspadom hrane ovog organizma.
Dakle, energetski vampiri, nalaze ivotinje sa oslabljenom ili unitenom psizastitom, unjedruju se kroz nju u strukturu sutine te ivotinje i uzimaju
sebi komad vitalne sile - energetskog potencijala, generisanog fizikim telom
rtve.
- 128 -
Rezultat je znaajno bri pri tome kao iscrpljivanje fizikog tela, i takva
sutina mnogo bre umire nasilnom ili prirodnom smru. Takav energetski
uticaj moe biti i periodian i trajan.
Ali, da bi stvorila takav energetski uticaj, astralna ivotinja mora da "otvori",
prevazie kvalitativnu barijeru izmeu fizikog i eterinog plana planete, a u
nekim sluajevima, dve barijere - eterinu i astralnu. To zahteva odreeni
potencijal. U razliitim vremenima debljina ovih barijera je razliita.
Maksimalna gustina barijera je u toku dana, a minimalna - nou.
Minimalna gustina ovih barijera je izmeu ponoi i etiri sata ujutro. Zbog
toga, veina energetskih vampira su none grabljivice koje idu u lov po mraku
(objanjenje razloga za to se moe nai u sledeem poglavlju) ...
Osim toga, povrina planete ima razliitu energetsku strukturu, to zauzvrat,
utie na debljinu barijera. Efekat moe biti, kako negativan (pri kojem
debljina barijere postaje manja u zonama sa takvom energijom) ili pozitivan
(pri kojima se gustina barijere poveava). Tako, na povrini planete postoje
negativne zone - negativne geomagnetske zone, u kojima su te barijere
odsutne ili veoma slabe, ak i po danu.
U tim zonama, svaki organizam je izloen negativnim dejstvima, ukljuujui i
efektima astralnih vampira. Ovo dovodi do brzog slabljenja, iscrpljenosti, a u
budunosti, pri dugoronom prisustvu u ovom regionu, brzog unitavanja tela.
Zbog toga, ako je prostorija, u kojoj spava ovek, u toj zoni, telo oveka
brzo slabi, nema normalan san, a na kraju takav ovek dobija ozbiljne bolesti,
vrlo esto rak ...
Na taj nain se, sutine izumrlih ivotinja, astralne ivotinje, prilagoavaju
uslovima ivota na drugim nivoima planete, i stiu neke nove karakteristike:
1) sposobnost da apsorbuju i koriste potrebne kapacitete, "hranu" nalaze na
tim nivoima sutine, kod kojih je odsutan ili ozbiljno oslabljen zatitni
energetski tit.
2) simbioza sa vrstama, nastavljajui evoluciju na fizikom nivou,
posredstvom zajednike koevolucije embriona, sutinama sa razliitim
nivoima evolutivnog razvoja.
3) energetski vampirizam, pri kome se sutine izumrlih ivotinja uvode u tela i
strukturu sutina bia, koja ive na fizikom nivou i imaju slabu ili unitenu
psi-odbranu.
Na taj nain, ivot na drugim nivoima planete je usvojio nekoliko drugih
formi. I na njima su nastali njihovi kvalitativno razliiti ekoloki sistemi
(Sl.59).
- 129 -
Sl.59
- 130 -
Glava 6. Evolucija uma, tela i sutine

Evolucija ive materije dovodi do pojave ivih organizama sa kompleksnim psi
sistemima. Razvoj ovih psi sistema se deava na odreenom nivou razvoja do
realizacije svog postojanja u prirodi. Javlja se primitivan um, iji razvoj
dovodi do interakcije nosioca tog razuma sa prirodom. Kompleksnost psi
sistema, i time, mogunost evolucije odreuje broj neurona i stepen
interakcije izmeu njih. Ali kako neuroni mozak stiu sposobnost
razmiljanja? Paradoks je u tome, da neuroni u mozgu ne razmiljaju, ve
samo obezbeuju proces razmiljanja generisanim potencijalima i
strukturama koje nastaju u toku evolucije. Proces razmiljanja se odvija na
mentalnom planu sutine koja ima fiziko telo. Istovremeno, razvoj sutine je
nemogu bez odgovarajueg razvoja fizikog tela. Razmotrimo ovu injenicu
detaljnije, jer je centralna za razumevanje prirode razvoja razuma. Ponimo
sa realizacijom sutine. Pri spajanju jajne elije i spermatozoida nastaje
energetsko polje, koje dosee druge nivoe planete - eterini, astralni i
mentalni. U zavisnosti od toga, koji nivo dostie ovaj talas, on ukljuuje u
sebe, sutinu eterinog, astralnog i mentalnog plana planete. ta utie na
amplitudu ovog talasa?
1. Genetika roditelja
2. Nivo njihovog duhovnog razvoj.
3. Geografski poloaj mesta zaea
4. Poloaj zvezda i planeta u momentu mestu zaea
5. Emocionalno stanje roditelja u trenutku zaea
6. Prisustvo u telu roditelja raznih toksina u trenutku zaea - alkohola,
nikotina, droga, itd ...
7. ekoloko okruenje
to je zdravija genetika roditelja, to je vea amplituda talasa. Povrina
planete ima puno pozitivne, negativne i neutralne energije. Stoga, u zavisnosti
od toga, kakvu vrstu energije ima mesto zaea, amplituda talasa varira.
Pozitivna energija poveava amplitudu talasa, negativna je smanjuje. Iz
kosmosa od zvezda i planeta na Zemlju dolaze potoci energije, koji takoe
mogu biti i pozitivni i negativni. Pored toga, razliite vrste genetike razliito
reaguju na protok energije iz kosmosa i planeta. Ista energija utie na jednu
vrstu genetike pozitivno, a na drugu - negativno. Za svaki tip genetike,
postoje zone povrine planete povoljnog i negativnog uticaja. Ako roditelji u
trenutku zaea doivljavaju duboka i jaka oseanja, njihova ljubav stvara
- 131 -
snanu eksploziju pozitivnih emocija, to, zauzvrat, poveava amplitudu

talasa. Ako roditelji nemaju duboka i jaka oseanja, a postoji samo fizioloka
udnja, nastajui pri spajanju polnih elija talas, se ne menja. Ako je dolo do
zaea, kao rezultat razvratnog seksualnog ivota roditelja, amplituda talasa
e biti jo manja ... Droga, alkohol, nikotin i drugi otrovi koji su prisutni u telu
roditelja, stvaraju snanu negativnu oblast, koja suzbija talas. A ako su
organizmi roditelja due vreme izloeni ovim otrovima, talas u trenutku
zaea slabi, i u stanju je da dostigne samo nii nivo astrala ili etar. U tom
sluaju, otelotvara se sutina niskog nivoa razvoja, a dete e se roditi
mentalno hendikepirano. Ekoloko stanje ivotne sredine dovodi do slabljenja
roditeljskih organizama i oslabljenih polnih elija koje pri spajanju ne mogu
dati punu eksploziju. Dolazea sutina u oploenu jajnu eliju u trenutku
zaea ima sloenu organizaciju eterinog, astralnog i mentalnog tela.
Oploena elija (zigot) ima jednostavnu strukturu jednoelijskog organizma i
samo eterino telo (pored fizikog). Kvalitativna struktura sutine i
struktura zigota su toliko razliiti da je njihovo usglaavanje u tom obliku
nemogue. Zigotna elija mora proi kroz izvestan razvoj, dok njena
kvalitativna struktura eterinog i astralnog tela dobije mogunost
usklaivanja sa sutinom. Kako se to dogaa? Kako elije ljudskog embriona
prolaze ove evolucione faze?!. Shvatanje ovoga e nam omoguiti da
proniknemo u tajnu ive prirode, koja, kao i mnoge druge, i do sada ostaje
nereena ... Pri razvoju ivota na planeti, mnoge vrste ivih organizama su
oterane iz svojih ekolokih nia od bolje prilagodljivih, progresivnih vrsta.
One su izgubile priliku razvoja na fizikom nivou nae planete, ali njihova
eterina i astralna tela nastavljaju da postoje na eterinim i astralnim
nivoima, sa brzinom evolutivnog razvoja koja je veoma nizak. Ove vrste, u
toku svog razvoja i na drugim nivoima, razvijaju niz naina da se ubrzaju.
Jedan od njih je simbioza sa razvijuom biomasom embriona nekoliko sutina
razliitih nivoa evolutivnog razvoja, koje su dosledno ukljuene u tu biomasu i
razvijaju se do tog nivoa, pri kom se sutina, identine genetike, moe
uklopiti u ovu biomasu i stvoriti sebi novo fiziko telo. Najoigledniji primer
za to u prirodi su leptiri. Svako od vas se divio gracioznosti i lepoti leptira.
Ali gusenice su uvek izazivale u vama odreeno, u krajnjoj meri, gaenje.
Kako se onda, iz takve runog izgleda gusenice, "raa" prekrasni leptir?!
Deava se metamorfoza, ija priroda ostaje misterija za modernu biologiju.
Koje je reenje ove misterije? Metamorfoza leptira je jedan od najboljih
primera simbioze dve vrste u jednu biomasu. Leptir pre smrti polae jaja, iz
kojih izlaze gusenice, sa svim odlikama koje se odnose na lankovite gliste.
- 132 -
Gusenica brzo stvara koliinu biomase jedui biljke i strukturno je spremna

da se uskladi sa eterinim telom leptira. Istovremeno fiziko telo gusenice
se raspada i iz te mase eterino telo leptira formira sebi fiziko telo. Nakon
zavretka formiranja fizikog tela leptira, on kida auru - metamorfoza je
zavrena (slika 60.).
slika 60.
- 133 -
Hranei se nektarom i polenom cvea, na kraju svog ivota, leptir polae jaja
iz kojih se izleu gusenice. Ciklus se ponavlja ... Ako bi se iz jaja leptira
odmah izlegli leptiri, odmah bi umrli, jer bi se iz jaja izlegli samo mali leptiri,
za iji je rast neophodno mnogo hrane - nektara i polena, kojih u to vreme jo
uvek nema. Osim toga, mikroskopski leptir ne bi mogao da preivi. Svaki daak
vetra bi ga nosio veoma daleko, a on jednostavno ne bi mogao da leti po svojoj
elji i potrebi, a to bi dovelo do njegove brze smrti. Male gusenice se
razvijaju na listovima trave, bunja i drvea, brzo jedui lie biljaka. Pri ovoj
brzoj gradnji nuna je za leptira koliina biomase. Na taj nain, dve razliite
vrste organizama ive u jednoj biomasi. Ova simbioza vrsta im je omoguila
da preive u evoluciji ivota. Postoji mnogo vrsta insekata, kod kojih se javlja
slina simbioza sutina dve vrste - komarci, bube, pele, termiti, itd. Na
kvalitativnim nivoima evolucije ivota je takoe prisutna slina pojava. abe
(vodozemci) imaju dve evolucione faze biolokog razvoja - fazu punoglavca i
fazu stvarne abe. U fazi biomase punoglavca nalazi se sutina (eterino telo)
ribe. Istovremeno, ne deava se potpuna transformacija biomase eterinog
tela ribe, jer biomasa ima genetiku abe. Evolutivni razvoj sutine ribe u
biomasi sa genetikom abe nastavlja se sve dok razvijajua biomasa ne
dostigne strukturni i kvalitativni nivo, vei od sutine ribe. Eterino telo ribe
odlazi iz biomase, koju je razvila, a eterino telo prave abe ulazi biomasa sa
genetikom abe. Deava se transformacija biomase po liku eterinog tela
abe. Postepeno poinju da rastu prvo zadnje i onda prednje noge, rep
otpada, modifikuju se unutranji organi i spoljni izgled ivog bia. Sve ove
faze posmatra, verovatno, gotovo svaki ovek, ali ne razmilja o tome zato
se ovo deava - sve doivljava kao podrazumevajuu stvar. Ali okolna priroda
je jedinstveno bogata ivotom, misterijama. Samo treba da pogledamo u
sebe, u prirodu malo blie, i mnogo e biti otkriveno od njenih tajni ...
Naravno, kod mnogih se javlja jedno pitanje: ko kontrolie sve to, kako se sve
ovo deava .. Evolutivni razvoj ive materije odreuje genetika: pri ulazu u
biomasu sa genetikom jedne vrste sutine druge vrste, kvalitativna struktura
- 134 -
biomase i struktura eterinog tela te sutine, u trenutku ulaza, su identine.

Nakon ulaska poinje razvoj biomase i razvoj eterinog tela, ali taj razvoj
ide razliitim stepenom. Ako biomasa ima genetiku vrste, evolucionog razvoja
vieg od nivoa evolutivnog razvoja eterinog tela sutine, koja se nalazi u toj
biomasi, proizilazi postepeno neslaganje eterinog tela sutine te vrste i
biomase sa genetikom druge vrste. Kada to neslaganje dostigne kritino
stanje, dolazi do izlaza (smrti) eterinog tela sutine jedne vrste iz te
biomase, a u nju ulazi eterino telo sutine druge vrste, idenno po
kvalitativnoj strukturi sa genetikom biomase. Moment izlaska je propraen
porastom energetskog talasa: kvalitativna barijera izmeu fizike i eterine
sfere nestaje i obrazuje se energetski kanal. Po tom kanalu eterino telo
jedne sutine premeta se iz gustog fizikog nivoa na nivo etra, a eterino
telo sutine te vrste, kao genetike biomase ukljuuje se u osloboenu
biomasu. Na viim kvalitativnim nivoima evolucije ivota - kod reptila, sisara,
ovaj proces je neto drugaiji. Kod sisara, na primer, u periodu
unutarmaterinog razvoja u biomasi fetusa se javlja nekoliko uzastopnih
zamena sutina vrsta nieg evolutivnog stadijuma do sutine vieg nivoa
evolutivnog razvoja. Promena se javlja sve dok brzine evolutivnog razvoja
eterinog tela i biomase ne postanu istovetne. Zatim, po obliju i slinosti
eterinog tela takve sutine, formira se iz ove biomase fizikog tela
mladune ...
Kako se odvija razvoj oveka?! Neophodno je razlikovati dve faze u ljudskoj
evoluciji - unutarmaterini i vanmaterini razvoj. Zato je nuna takva
podela, bie jasno kasnije ... Sutina oveka ima nekoliko tela - eterino,
astralno i jedno mentalno. Pri visokom nivou duhovnog razvoja, moe biti
nekoliko mentalnih tela. Po zavretku zemaljskog ciklusa razvoja sutine, ona
moe imati etiri mentalna tela. U trenutku oplodnje nastaje energetski
kanal, kroz koji u oploenu jajnu eliju ulazi sutina. (sl. 61)
- 135 -
sl. 61
- 136 -
Nakon ulaska, kanal nestaje, i uspostavlja se kvalitativna barijera izmeu

nivoa (sl. 62).
sl.62
- 137 -
Oploena jajna elija (zigotna elija) je najjednostavniji ivi organizam.

Kvalitativna struktura jednoelijskog organizma i sutine se ne mogu
usaglasiti meusobno, jer kvalitativna struktura sutine odraava kvalitativnu
strukturu visoko organizovanog vieelijskog organizma.
Prvi korak je kvantitativni rast zigotne elije sve dok broj ovih zigotnih elija
ne postane dovoljan za ulazak u telo eterinog tela vieelijskog organizama ribe. Nakon usaglaavanja poinje razvoj eterinog tela ribe u biomasi, koja
ima genetiku oveka. Zato na poetku razvoja ljudski embrion podsea na
ribu.
Brzina razvoja elija embriona oveka je znaajno vee brzine od razvoja
eterinog tela ribe. Zbog toga, otprilike, u mesenom uzrastu iz embriona
oveka izlazi eterino telo ribe i ulazi u eterino telo vrste koje ima veu
brzinu razvoja - vodozemac. Nakon ulaska biomasa embriona se obnavlja sa
eterinom strukturom vodozemca i istovremeno deo elija embriona se deli.
U ovom trenutku u majinoj krvi kroz placentu se oslobaa puno toksina, i to
vreme se javlja kao najopasnije za pobaaj.
U treem mesecu razvoja embriona oveka eterino telo vodozemca iz istih
razloga izlazi iz embriona. Stvara se novi kvalitativni talas, a u embrion ulazi
eterino telo (sutina) reptila. Opet se biomasa embriona obnavlja pod
eterinom strukturom reptila, deo embrionalnih elija se deli, i dolazi do
sledeeg oslobaanja toksina u krvi majke. Posle tog obnavljanja embrion
oveka izgleda kao embrion reptila, i nastavlja dalji rast biomase embriona
oveka. Za poreenje - jednomeseni embrion je veliine 1 cm, u treem
mesecu dostie veliinu od 9 cm.
U etvrtom mesecu razvoja embriona oveka eterino telo reptila izlazi i
ulazi eterino telo sisara. Embrion se obnavlja pod uticajem eterinog tela
sisara, elije embriona se ponovo dele, a opet u majinu krv kroz placentu se
oslobaaju toksini.
U petom mesecu razvoja embriona oveka njegova kvalitativna struktura
postaje takva, da postoji mogunost usklaivanja i ulaska u embrion
- 138 -
eterinog tela sutine oveka. Embrion poinje da se prilagoava eterinom

telu sutina oveka, i opet ogromna koliina toksina ulazi u majinu krv.
U estom mesecu embriona razvoja oveka otpada rudimentirani rep. Dalje,
produava se formiranje embriona po obliju i slinosti eterinog tela
sutine oveka, i u momentu roenja taj proces je zavren. Roeno je zdravo,
normalno dete (sl.63).
sl.63
- 139 -
Tek u petom mesecu razvoja embriona eterino telo sutine dobija priliku za
usaglaavanje i ulazi u embrion. Do tada, izmeu sutine i embriona postoji
kvalitativna barijera. Do tada sutina ostaje vezana za biomasu embriona i ne
moe da ue u njega. Zbog dosledne evolucije u biomasu embriona ulaze
eterina tela ribe, vodozemaca, gmizavaca, sisara dok kvalitativna struktura
embriona oveka ne izae na taj nivo, na kojem je mogue uskladiti i ulazak
eterinog tela sutine oveka. Zbog toga, embrion oveka pri svom svom
razvoju prati kvalitativni odseak razvoja ive prirode od jednoelijskog
organizma do veoma sloenog vieelijskog. Dakle, sutina (dua) ulazi u
oploenu jajnu eliju u trenutku zaea i sve vreme unutarmaterinog
razvoja ona ostaje vezana za fetus. Ako postoji, na primer, pobaaj, sutina
gubi priliku da stvori sebi novo fiziko telo. Pri abortusu ne nastaje
energetski kanal, kao u vreme smrti oveka. Stoga, sutina ne moe da se
vrati na taj nivo sa kojeg je ona dola na talasu u trenutku zaea. Sutina
visokog nivoa duhovnog razvoja moe, troei svoj potencijal (u ovom sluaju
ona pada evoluciono nie), stvoriti sebi energetski kanal i pobei iz zamke. A
sutina koja nema mentalnih tela, postaje plen sutina eterinog i
nieastralnog nivoa . To je zakon ivota ... ivotinje astralnog nivoa jedu tela
sutina (sl.64).
- 140 -
sl.64
- 141 -
Kao rezultat toga - sutina umire. Smrt sutine znai, da je celo evolutivno
iskustvo i dostignua svih inkarnacija koje su bile u toj sutini, nestalo zauvek
... to je EVOLUCIONA SMRT.
Kada ovek umre, njegova sutina (dua) po energetskom kanalu ide na jedan
od nivoa Zemlje i posle izvesnog vremena ona moe da se vrati, da stvori novo
fiziko telo.
Sutina u novom telu moe ponovo da nastavi svoju evoluciju. U tome je
kardinalna razlika izmeu smrti fizikog tela od smrti sutine. Nije sluajno
to hrianska crkva smatra abortus najteim grehom. Ubistvo je mnogo
manji greh od abortusa. Pri abortusu, postoji realna opasnost od usmrivanja
sutine (due).
Iz materice ene se uklanja ne samo bezoblina forma, koji jedva da lii na
oveka. Sutina se liava biomase, od koje je trebala da stvori novo fiziko
telo. Pri abortusu i ena i lekar, koji ga ini, stvaraju sebi teku karmu. Kod
ene se rui odbrana organizma i hormonalna ravnotea je poremeena. Vrlo
esto, abortus je uzrok kasnijeg raka.
Vratimo se na to kako priroda stvara novo telo. Kreirajui fiziko telo,
sutina na njega sprovodi deo svog potencijala. To znai, da se kvalitativna
struktura prirode sutine premeta na nii evolutivni nivo. Nakon roenja
fizikog tela deteta nastavlja da raste i da se razvija. U isto vreme poinju
da se razvijaju i tela sutine - eterino, astralno i mentalna.
Dokle god sutina ne obnovi eterino telo do nivoa, koji je u bio u vreme
ulaska u biomasu, normalan razvoj astralnog i mentalnog tela je nemogu. Da
bi se to desilo, mozak deteta mora apsorbovati odgovarajuu koliinu
informacija. Dobijene informacije omoguavaju mozgu da se okrene
kvalitativnim strukturama. Tek nakon otkrivanja ovih struktura (modani
neuroni) mozak dobija novi kvalitet - zaetak razuma.
Postoji minimalna koliina informacija koje su potrebne, da bi se pojavio
zaetak razuma. Ovu koliinu informacija deji mozak treba da dobije u
prvih 3-5 godina svog ivota, kada je u toku obnova kvalitativnog nivoa
eterinog tela. Ako, u to vreme, modani neuroni deteta ne zavre evoluciju
eterinih struktura, i ne zaponu razvoj astralnih struktura neurona mozga,
onda mozak takvog oveka nikada nee stei sposobnost da misli. Iako e
isto fizioloki biti potpuno zdrav.
Po zavretku procesa kvalitetnog obnavljanja eterinog tela, zavrava se
kvalitativno formiranje eterinih struktura mozga. Ako eterine strukture
- 142 -
mozga ne dostignu odreeni nivo, mozak gubi sposobnost formiranja i razvoja

astralnih, a zatim i mentalnih struktura mozga, ije prisustvo omoguava
mozgu oveka da shvati svet oko sebe, sebe u njemu ...
Zato, u svojih prvih 4-8 godina ivota dete upija informacije kao suner, sve
bez razlike. Razumevanje tih informacija poinje sa poetkom razvoja
astralnih struktura neurona mozga oveka, ije formiranje, kao i formiranje
astralnog tela, zavrava u uzrastu od 14-18 godina. I ako u to vreme evolucija
modanih neurona proe evoluciju do mentalnog nivoa, onda sutina tog
oveka moe da nastavi da akumulira mentalne strukture i tela.
Ako ovek do14-18 godina ne proe ovu fazu evolucije, tada njegova sutina u
ovoj varijanti, gubi sposobnost da postigne vii evolucioni nivo, nego to je bio
pre ulaska sutine u oploenu jajnu eliju. U tom sluaju, ivot takvog oveka
e biti samo evolutivna "prazna ljutura."
Pravilan razvoj dalje rezultira u formiranju mentalnih struktura neurona
mozga, kao i formiranje prvog mentalnog tela. Kada mentalne strukture
mozga dou na kvalitativni nivo mentalnih struktura koje je imala sutina do
ulaska u biomasu, oveku nestaje seanje na sutinu. Seanje na svoje bive
inkarnacije, kada, gde je ranije iveo, ta je bio, ta je radio ... Mentalno telo
poinje svoje formiranje sa 30-33 godina.. (Sl.65).
- 143 -
Sl.65
- 144 -
Ako je razvoj oveka bio skladan, eterino, astralno i prvo mentalno telo
stvaraju harmoniju izmeu sebe. Ovo stvara harmoniju kvalitativnog skoka
razvoja sutine oveka. Takav ovek poinje da se ubrzano duhovno razvija,
dosledno gradei drugo, tree. i etvrto mentalno telo. Razvoj viih
mentalnih tela daje oveku ogromnu duhovnu i mentalnu snagu, koja mu
omoguava da lei ljude, da utiu na prirodu, omoguava da vidi prolost,
sadanjost i budunost.
Na veoma visokom nivou razvoja viih mentalnih tela, ovek dobija mogunost
da utie na sadanjost i budunost. Efekat moe biti ne samo na sudbinu
jednog oveka, ve i na sudbine ljudi, naroda, civilizacije. Psihika snaga
takvog oveka e delovati i na neivu prirodu. ovek moe da utie na vreme,
na ivotnu sredinu u celini, na globalnom nivou.
Ali, naalost, veoma mali broj ljudi u istoriji je postiglo takav nivo razvoja i
mogunosti. U veoj ili manjoj meri, time su vladali Buda, Krina, Isus Hrist.
Koji, naalost, nisu prihvaeni i shvaeni od svojih savremenika. Kasnije su, od
njih nainili bogove... Svi oni su napustili planetu Zemlju u svom fizikom telu,
i postigli besmrtnost. Nisu ih razumeli savremenici, kao ni njihovo znanje i
njihova uenja. Negde iz neznanja, a negde i namerno iskrivljuju njihovu
sutinu. Stvorili smo kult boanstva, i njihovog oboavanja...
Setite se Hristovih rei :
"Ako vam tada neko kae: Evo Hrista ovde, ili: Eno ga onde, ne
verujte. Jer, pojavie se lani hristosi i lani proroci i inie velika
znamenja i uda da bi, ako mogu, ak i izabrane obmanuli. ... "1
I milioni ljudi prate ova lana uenja, i istinski veruju u njih. Ako bi svi ovi
ljudi mogli da uju ta uenja iz prve ruke, oni bi bili uasnuti takvim
monstruoznim iskrivljavanjem istine ...
Pravi uitelji su se zvali Veliki Posveenici. Oni su pronikli u mo svog uma i
duha u misterije univerzuma i hteli su da podare to bogatstvo svojih znanja
narodu. I to nije njihova krivica to ljudi nisu eleli da prihvate ta znanja ... ili
su ih iskrivili u obrnutom smislu njihove sutine. Opet, ne zaboravite Isusa:
"Oni svojim oima gledaju, a ne vide, svojim uima sluaju, a ne
razumeju ... "2.
A nije ni krivica njegovih savremenika - to iskrivljivanje, ve i nemogunost
ispravnog shvatanja tih znanja drugim ljudima povezanih jo i sa zakonima
evolucije civilizacije u celini. Evolucija civilizacije, kao i evolucija sutine, ima
svoje faze, koje su ve u vezi sa procesima koji se deavaju u naem
1
2
. , , 23-24.
. , , 4, 12.
- 145 -
univerzumu. Kakvi su to zakoni, i zato ovi veliki ljudi nisu bili u stanju da
pomognu svojim savremenicima? Hajde da pokuamo da to razumemo ... Veliki
Posveenici znali su objektivne zakone kosmosa i razvoja civilizacije. Nisu
sluajno njihove oi bile pune tuge i alosti ...
Hajde da se vratimo zakonima evolucije sutine.
U skladu oporavkom eterinog, astralnog i mentalnog tela do nivoa njihovog
razvoja u sutini pre ulaska u biomasu, njihov dalji razvoj se sprovodi
doslednim stvaranjem neurona mozga oveka, eterinih, astralnih i mentalnih
struktura. Genetski poremeaji i bolesti, upalni procesa mozga i
cerebrospinalne tenosti, u ranom uzrastu mogu dovesti do toga, da se
mehanizam razvoja i otkrivanje kvalitativnih struktura mozga na eterinom,
astralnom i mentalnim ravnima narui.
Ovo je posebno opasno u ranom detinjstvu. Ako se ne izgrade i ne otkriju
eterine strukture neurona mozga deteta, njegov mozak e zauvek ostati
"uspavan". To dovodi do zaostalosti razliitih stepena ozbiljnosti. Delimino
dejstvo ovih faktora dovodi do nepotpunog otkrivanja tih struktura. Rezultat
je slabljenje i usporavanje razvoja astralnih, a zatim i mentalnih struktura
mozga oveka.
Treba napomenuti, da je za harmonian razvoj ovih struktura pneophodno,
da se energetski protoci (monomaterija) razliitog kvaliteta, koji proimaju
tela sutine, nalaze u kvalitativnoj i kvantitativnoj ravnotei meu sobom.
Tri kvalitativna toka materije obezbeuju ovu ravnoteu:
1. Tokovi energije, formirajui eteriko telo, koje obezbeuje normalan
razvoj aktivnosti i volje oveka.
2. Tokovi energije, formirajui astralno telo, koje obezbeuje normalno
emocionalno stanje oveka.
3. Tokovi energije koji ine mentalno telo, koji obezbeuje normalan
razvoj intelektualnog nivoa oveka.
Skraeno - tokovi Volje, Srca, Razuma. Njihova ravnotea je - zlatni presek koji obezbjeuje uslove za harmonian razvoj linosti oveka.
Nedostatak tokova za formiranje potpunog eterikog tela dovodi do
pasivnosti - nedostatka volje oveka.
Nedostatak i razliiti sastavi tokova, koji formiraju astralno telo dovodi do
raznih tipova emocija oveka.
Nedostatak tokova, koji ine mentalno telo dovodi do slabog mentalnog
razvoja a razliiti sastavi tih tokova do razvoja razliitih aspekata uma.
- 146 -
Na taj nain, za potpuni razvoj oveka, treba da se uspostavi ravnotea

tokova volje, srca i razuma. Dok postoji ta ravnotea, ovek ima moan
sistem zatite mozga i celog organizma.
Prosean ovek koristi samo 3-5% neurona svog mozga, a preostalih 95-97%
za oveka su zatvoreni. Oni se otvaraju samo kada ovek dostigne nivo
razvoja viih mentalnih planova. To je evoluciono skladite sutine. Prirodu
njegovog pojavljivanja kod oveka emo razotkriti neto kasnije. Evoluciono
skladite nosi u sebi za oveka i veliku opasnost ... Kakva je ta opasnost?
Pri ravnotei tokova energije volje,srca i razuma, mozak oveka u bilo kojoj
fazi svoje evolucije ima jaku energetsku zatitu od bilo kakvog psi uticaja i
zadrava svoju individualnost. Uslovno, taj balans moemo da predstavimo u
obliku jednakostraninog trougla. (Sl.66).
Sl.66
- 147 -
Mozgom oveka se ne moe upravljati, ili barem u krajnjem sluaju, veoma je

teko upravljati. Da bi ovek pao pod kontrolu psi-polja, drugim reima,
postao bio-robot, prvo mora da se poremeti sklad njegovih tokova energija.
Ako se na bilo koji nain smanji jedan od ovih tokova, tada druga dva rastu i
remete harmoniju. To ve omoguava da se utie na 95-97% modanih
neurona oveka, da se utie na njegovu podsvest, a preko nje i na svest ... U
isto vreme ovek nita ne osea, ne vidi, ne uje ... On e delovati, nekako,
kao svojom voljom, a u stvari je to tu program, ne primeujui nikakvo
nametanje. Na nivou sutine takva robotizacija se ne moe sprovesti, jer
eterino, astralno i mentalna tela su pasivna.
Aktivno u razvoju je fiziko telo. Drugim reima, razvoj fizikog tela
obezbeuje evoluciju drugih tela. Fiziko telo ima svojstva transformacije
oblika materije. U njemu se deava postojano cepanje fiziki guste materije i
sinteze formi materija za formiranje i evoluciju eterinog, astralnog i
mentalnih tela.
Fiziko telo je neka vrsta sveobuhvatne antene za hvatanje tih oblika
materije. Ovih antena - akri - kod oveka je sedam, po broju tela, koja je
ovek duan da evolutivno zaradi, kako bi zavrio Zemljani (nulti) ciklus
evolucije i pobegne iz evolutivnog zatoenitva planete.
Dovoljno je zatvoritu jednu od sedam akri, i poremetiti harmoniju tokova.
Postoji mogunost uticaja na takvog oveka ili, kao posledica, prestae ili e
se usporiti evolucija sutine. Mnogi ljudi imaju pored fizikog, eterinog,
astralnog takoe i mentalna tela koja se nalaze u razliitim fazama razvoja.
Za razvoj eterinog tela odgovorna je narandasta (seksualna) akra. Razvoj
eterinog tela odreuje fiziku snagu oveka, njegovu aktivnost u svim
vidovima. Od stepena razvoja eterinog tela, zavisi i seksualna aktivnost
oveka. Tokovi, obezbeuju razvoj eterinog tela, uslovno reeno tokovi
volje.
Za razvoj astralnog tela odgovorna je uta akra (solarni pleksus). Razvoj
astralnog tela odreuje emocionalno bogatstvo oveka, njegove kreativne
sposobnosti. Tokove, koji obezbeuju razvoj astralnog tela emo uslovno
nazvati tokovima srca.
Za razvoj prvog mentalnog tela odgovrna je zelena (srana) akra. Razvoj
prvog mentalnog tela odreuje stepen umnog razvoja, prilagodljivost
intelekta. Tokove, koji osiguravaju razvoj prvog mentalnog tela emo nazvati
uslovno tokovima razuma.
- 148 -
Dokle god postoji harmonija talasa tokova volje, srca i razuma, drugim
reima, harmonija izmeu eterinog, astralnog i prvog mentalnog ela, ovek
ne moe da se kontrolie (Vidi sl.66).
Razmotrimo zajedno, kakve protoke je potrebno blokirati koju akru je
potrebno pokriti, da bi se pojavila mogunost kontrolisanja - robotika. Ako
pokrijemo narandastu (seksualnu) akru, oslabie tok volje. Eterino telo se
ne moe u potpunosti razviti. ovek fiziki slabi, njegova aktivnost se znatno
umanjuje. Postavlja se pitanje: kome treba slab, mlitav, nesposoban za bilo
koju aktivnost ovek? ini se nikome ... (. Sl. 67).
Sl. 67
- 149 -
Ako pokrijemo zelenu (sranu) akru, oslabie protoci razuma. Dobija se

fiziki jak, emocionalno agresivan, mentalno retardiran ovek (Sl.68). Takav
ovek je ak i opasan...
Sl.68
- 150 -
Ako emo prekriti utu (solarni pleksus) akru, oslabie protoci srca. Dobija
se fiziki jak, jake volje, racionalnog razmiljanja ovek, sa dosta loih
emocionalnih manifestacija i sa malo stvaralakih sposobnosti ( Sl.69).
Sl.69
- 151 -
Zar nije savren za upravljanje ovek - biorobot?!. Koji je eljan i spreman da

izvri nareenje, koristei sve svoje umne potencijale, bez patnje ili kajanja.
Ne mogu da zamislim boljeg. Zato, za robotizaciju se koriste razliite
metode koje prekrivaju akru solarnog pleksusa.
Ne zaboravimo, da ak i u bajkama i legendama mnogih naroda postoje likovi
sa ledenim, kamenim, eleznim srcem: "Snena kraljica", "Kameno srce" i
mnoge, mnoge druge.
Osim to je u stanju da robotizuje, prekrivanje akre solarnog pleksusa
dovodi do usporavanja, a u nekim sluajevima ak i zaustavlja razvoj
astralnog tela. Nastala neravnotea u protoku energija dovodi do prestanka
evolutivnog razvoja. Zaustavlja se razvoj oveka i njegove sutine. To
apsolutno ne zabrinjava one koji vre robotiku, njima je to verovatno vrlo
profitabilno.
Vratiemo se problemu robotizacije oveka i oveanstva kasnije ...
U meuvremenu, mi emo nastaviti prouavanje normalnog razvoja oveka,
njegove sutine.
elije fizikog tela tokom ivota se obnavljaju nekoliko puta. Razliite vrste
elija - krvi, nervne, lezda, polne, miine, masti, vezivnog tkiva, hrskavica i
kostiju imaju razliite periode obnavljanja. Krvne elije se proizvode
crvenom i utom kotanom sri. One se stalno obnavljaju, to je povezano sa
njihovom funkcijom. elije kosti se obnavljaju na svakih petnaest godina. Sve
ostale vrste elija se obnavljaju u periodima - manjim od petnaest godina.
Tako, na svakih petnaest godina, sve elije organizma oveka se obnavljaju.
Drugim reima, starost elija kod petnaestogodinjeg deaka i
devedesetogodinjeg starca - su iste. Ali niko ne bi rekao da oni izgledaju
isto ...
injenica da je proces starenja povezan sa naruavanjem harmonije izmeu
fizikog tela i tela sutine, a ne sa starenjem elija.
Postoji oko etiri stotine teorija starenja, ali nijedna od njih ne daje potpunu
sliku ovog fenomena. Svaka od njih razmatra ove ili one posledice starenja, a
glavni razlog je i dalje van vidokruga tih teorija. Shvativi mehanizme
starenja, dolazimo do razumevanja mogunosti fizike besmrtnosti, sna koji
je uzburkivao umove oveanstva hiljadama godina.
Dakle, ta je uzrok starenja?
injenica je da su brzine razvoja fizikog, eterinog, astralnog i mentalnih
tela oveka razliite. Kada sutina ue u oploenu jajnu eliju, ona gradi sebi
fiziko telo koje odgovara njenom nivou razvoja. Prilikom stvaranja takvog
- 152 -
tela sutina troi svoj potencijal. A to dovodi do toga da u trenutku roenja

oveka, njegova sutina evoluciono pada nie, nego to je bila u vreme ulaska
pri zaeu. Istovremeno fiziko telo preuzima skladitenje kvaliteta, koji
omoguavaju da se razvijaju tela sutine.
Zbog razlike u brzini evolutivnog razvoja fizikog tela i tela sutine, razvoj
tela sutine dovodi prvo do obnavljanja eterinog tela do nivoa koji je imala
pri ulasku, pa tek onda poinje da se oporavlja astralno telo. Kada se zavri
ovaj proces, poinje obnavljanje i dalje razvijanje mentalnih tela.
U jednom trenutku razvoja sutine, brzina evolutivnog razvoja fizikog,
eterinog, astralnog i mentalnih tela postaju jednaki. Nastupa harmonija
izmeu razliitih tela oveka, kada se njegova inteligencija i kreativnost
mogu manifestovati maksimalno. Pri takvoj harmoniji kretanje energija
izmeu razliitih tela je maksimalno izbalansirano.
Duhovni razvoj dovodi do toga, da je brzina evolucionog razvoja tela sutine
vea od brzine evolutivnog razvoja fizikog tela. Ova razlika u brzini je sve
vea i vea (Sl.65). Pri tome, brzine razvoja razliitih tela nisu identine.
Razlika u brzini tokom vremena dovodi do razlika u kvalitativnoj strukturi
tela sutine. Pri tome se naruava harmonija kretanja energija izmeu tela.
Ona varira u kvalitetu i energija se preliva sa fizikog nivoa .
Kada su razlike velike, pretakanje nekih tipova energije na astralnom i
mentalnom nivou se prekidaju (ovaj proces je prikazan na primeru elija,
Glava 2, gde je pokazan proces na elijskom nivou). Ta slika prikazuje eliju
koja ima eterini, astralni i mentalni nivo. Eterino telo elije se formira od
jedne materije (prikazano narandastom bojom), astralno telo od dve
(prikazano utom i narandastom bojom), prva mentalno od tri (prikazano
narandastom, utom i zelenom).
Naruena harmonija protoka energije izmeu razliitih nivoa dovodi do toga,
da u prvom mentalnom i astralnom nivou elije ne dobijaju vid energije, koji
im je potreban za njihov razvoj. Mentalni i astralni nivo dostie samo jedna
materija (prikazana u crvenoj boji), koji nije pogodan za evoluciju tih nivoa.
Onemoguava se "ishrana" tih nivoa, njihov razvoj se prkida. Nastavlja da se
razvija samo eterino telo, ija je ishrana manja, ali jo se nastavlja.
Zaustavljanje ishrane mentalnog i astralnog nivoa dovodi do gubitka
pamenja, poremeaja mehanizama razmiljanja (ponekad se kae - "vratio se
u detinjstvo" ). Postepeno se kanal izmeu fizike i eterine elije suava, i
zaustavlja evolucija i ivot eterinih elija. Fizika elija (fiziko telo) nije u
stanju da obezbedi "ishranu" za sve nivoe elije i nastupa FIZIKA SMRT,
- 153 -
kada eterino, astralno i mentalno telo zajedno nisu kompatibilni sa fizikim

telom.
U trenutku smrti nastaje eksplozija energije, iz koje se obrazuje energetski
kanal. Po tom kanalu sutina (eterino, astralno i mentalna tela) izlaze iz
mrtvog fizikog tela, kod koga je unitena energetska zatitna aura ( sl.70 i
sl. 71).
sl.70
- 154 -
sl. 71
Amplituda ovog energetskog praska zavisi od nivoa duhovnog razvoja koji je
dostigao ovek u trenutku smrti. to je vii nivo postignut tokom ivota
oveka, to na vii nivo plan planete on ide posle smrti. Ako se ovek razvio na
takav nain, da je stekao mentalna tela, on ide na mentalni nivo planete
(odnosno, prvi, drugi, trei i etvrti mentalni nivo).
- 155 -
Ako je ovek proao evoluciju Zemaljskog ciklusa u potpunosti i njegova

sutina ima eterino, astralno i etri mentalna tela, u ovom sluaju, njegova
sutina prolazi kroz sve planetarne barijere i ide izvan granica Zemlje, pa ak
i izvan Sunevog sistema. Ali, naalost, to se deava veoma retko ...
Zavretak Zemaljskog (planetarnog) ciklusa je samo poetak evolucije u
Kosmosu. Poinje KOSMIKA FAZA EVOLUCIJE OVEKA.
U filozofiji indijskih jogija uestvuje koncept evolucije najvieg stepena, kao
dostizanje nirvane, spajanje sa apsolutom. Tada se, prema jogijima, sutina
spaja sa Kosmosom, Bogom, apsolutom ...
To je stanje kada nestaju sve kvalitativne barijere Zemlje, to uopte ne
znai kraj evolucije. To znai samo zavretak nultog planetarnog ciklusa i
poetak kosmikog ciklusa. Ovo bi trebalo da podstakne dalji razvoj, a ne
samozadovoljstvo i samozakljuavanje na pragu novog kvalitativno drugaijeg
evolutivnog nivoa. Ali, tome emo se vratiti ...
A sada, pogledajmo kako i ta se deava sa ovekom u trenutku smrti? ..
Ako je ovek tokom svog ivota zaradio samo eteriko i astralno telo, nakon
smrti njegova sutine dostie astralni plan planete. Istovremeno, eleo bih da
obratite posebnu panju na injenicu da astralni nivo unutar sebe ima
podnivo. ta je to? ..
To znai, da ovek koji je zavrio u potpunosti razvoj na astralnom nivou i ima
astralno telo, sastoji se od dve forme materije ( sl.48 sl.49), posle smrti
stie na gornji
- 156 -
sl.48
- 157 -
sl.49
- 158 -
astralni nivo, koji se u hrianskoj religiji zove "raj" (sl.72).
sl.72
- 159 -
To je mogue u sluaju, ako ovek ne akumulira u toku ivota teu karmu "grehove".
Ali ta je to - karma?!
Razmotrimo jak primer teke karme. Jedan ovek, iz ovog ili onog razloga,
namerno ubije drugog. Prvo, ovek koji ubija, ne zavrava svoj razvoj, koji je
mogao postii, da nije bilo nasilne smrti. I tako nakon smrti njegova sutina
ide na nii nivo nego to je mogla otii. To je krenje zakona ivota. ovek
koji je poinio ubistvo, snosi odgovornost za to.
Drugo, da bi poinio ubistvo, ubica mora da uvede sebe u agresivno, nasilno
stanje, u kome e moi da ubije drugog oveka. A istovremeno kroz fiziko,
eterino i astralno telo kreu tokovi negativne energije koji ispunjavaju
astralno telo i menjaju ga.
Astralno telo se transformie, ali naalost ne na bolje ... negativne emocije
hrane samo strukturu astralnog tela, koje se sastoji iz jedne forme materije.
I ako je kod takvog oveka bio ili je samo poeo razvoj astralnog tela sa
drugom materijom, astralni nivo se raspada, jer negativne emocije strukturno
i kvalitativno nisu u skladu sa gornjim astralnim telom. Kod ovek poinje
intenzivni, hipertrofirani razvoj samo nieg astralnog tela - iz jedne forme
materije (sl.46 i sl.47).
- 160 -
sl.46
- 161 -
sl.47
- 162 -
Ako je ovek u vie navrata poinio ubistvo, onda kroz njegovo astralno telo
teku samo negativni tokovi. Posle smrti sutina takvog oveka dostie nivo
nieg astralnog nivoa. Na ovom nivou, ive vrste izumrle tokom evolucije dinosaurusi, predatori razliitih
vrsta i klasa (sl.73)
sl.73
- 163 -
A vrlo esto takva sutina, ako je kod nje odsutna ili veoma slaba energetska
zatita, postaje plen za ove astralne predatore. U hrianskoj religiji nii
astralni nivo se zove "pakao", gde grenici iskupljuju svoje grehe, gde ih
mue avoli (sl.75).
sl.75
- 164 -
Ako je ovek, poinivi bilo koji evolucioni prestup, uspeo da sauva zatitu,
astralni predatori nisu u stanju da dou do njega (sl.74).
sl.74
- 165 -
Ali pri svojoj novoj inkarnaciji, ova sutina e imati naruenu strukturu
astralnog tela, to e dovesti do naruenog razvoja fizikog tela u novoj
inkarnaciji. Ovaj poremeaj e se manifestovati u razliitim, esto veoma
ozbiljnim bolestima, koje se zovu karmike bolesti.
Osim toga, tako transformisano astralno telo proimaju energetski tokovi iz
nieg astrala, i ti tokovi su ulaz za sutine nieg astrala, koje kroz ove ulaze
nanosei energetske udare, uglavljuju se u strukturu te sutine i oduzimaju
joj ivotnu silu. Ti astralni vampiri postoje samo zbog uzimanja energije i,
samim tim, ine sve to je mogue, da bi zadrali oveka u tom stanju.
esto ljudi, koji imaju karmu, sanjajui neobine snove, gde su za njima u lovu
neka bia, od kojih je potrebno pobei ... Koji je razlog tome? .. Kakva su to
stvorenja? I zato se pojavljuju zapravo u snu? .. ta se deava sa ovekom i
njegovom sutinom, dok spava? ..
Hajde da pogledamo ta je san, i zato je on potreban? ..
Fiziko telo je energetski temelj za sutinu, njenu evoluciju. Biohemijski
procesi u organizmu dovode do razgradnje kompleksnih organskih jedinjenja,
koja ulaze u telo u obliku hrane. Prosta organska jedinjenja kroz krv stiu u
sve elije organizma, gde se zavrava puna razgradnja. Kao rezultat pune
razgradnje, organski molekuli se raspadaju na svoje sastavne forme materija,
koje poinju da teku iz fizike ravni na druge ravni, koje ima sutina.
Tela sutine akumuliraju svoj potencijal, apsorbuju forme materija, u skladu
sa njihovom kvalitativnom strukturom. Kada koncentracija formi materija u
telima sutine dostigne kritini nivo, nastaje protok tih formi materija iz tela
sutine ka fizikoj ravni, u fiziko telo oveka. Nastaje neka vrsta
cirkulacije formi materija izmeu fizikog tela oveka i tela njegove sutine,
to je u punom smislu te rei IVOT. Istovremeno fiziko telo stvara
neophodne potencijale za razvoj sutine, njenih tela.
Razvijajua tela sutine, kroz polazee od njih tokove, utiu na fiziko telo,
razvijajui ga. to je ovaj proces aktivniji, to se vie optereuje fiziko telo.
S obzirom da se pri razgradnji kompleksnih organskih molekula u telu
akumulira velika koliina otpada, od njega ono moe poginuti, ako se ne
oslobodi od ovih otrova.
Organizam oveka, kao i svaki drugi ivi organizam, ima sistem za
ienje koji sadri grupu organa i sistema. Maksimalno ienje, telo je u
stanju da uradi tada, kada u njega ne nastavljaju da ulaze novi otpadi i
toksini, nastajui tokom razgradnje. Svaki organizam ima sposobnost da
neutralie i neutralizuje odreenu koliinu negativnih supstanci za njega
tokom dana. Dnevna doza neutralisanih otrova varira tokom ivota.
- 166 -
Stoga, ako bi organizam nastavio da to kontinuirano radi, koncentracije

negativnih supstanci u njemu bi porasle. I kada bi one postale vee od doze
koju je organizam u stanju da neutralie, "slobodni" toksini bi poeli da
unitavaju organizam, dovodei ga veoma brzo u loe stanje. Zbog toga,
organizam, sve njegove elije moraju da dobiju odmor i priliku da se otarase
toksina nagomilanih tokom aktivnog rada. To je ono to se deava tokom sna ...
Kada je sutina izvan predela energetske psi-zatite organizma i nalazi se van
svog tela.
Pri ovome sutina, zbog potencijala, nakupljenog pri aktivnom radu
fizikog tela, otvara veu ili manju koliinu kvalitativnih barijera izmeu
nivoa planete i stie na njih. U zavisnosti od nivoa evolutivnog razvoja i stanja
fizikog tela, jedna ista sutina moe u toku sna da izlazi na razliite
kvalitativne ravni Zemlje - mentalnu, astralnu, eterinu.
Ako sutina iz bilo kog razloga stigne na nii astral ili etar, ona postaje
"divlja" za astralne ivotinje, koje ive na tim ravnima. Ovo u sutini znai
da sutina upada u dunglu, koja vrvi od krokodila, zmija, lavova, tigrova i
drugih predatora, za koje je sutina jedina hrana ... Tako i sutina, stigavi na
nii astral ili etar, postaje veoma poeljna hrana za astralne ivotinje.
Ali ako se u stvarnosti, uobiajeno za razumevanje, ovek moe sakriti u
automobilu, kod kue, ili da koristi neku vrstu oruja, a sutina, upavi na nii
astralni plan tokom spavanja, moe biti spasena samo stvaranjem oko sebe
energetske zatite, kroz koju ne mogu da prou astralne ivotinje. Ako je
sutina nema, ona mora brzo da se vrati u svoje fiziko telo, koje ima monu
zatitu. Kada se sutina brzo vrati u snu u fiziko telo, ovek onda pamti kako
je pao u neku vrstu bezdana, duboku provaliju, a esto se u takvim
sluajevima, ak probudi obliven hladnim znojem.
Ovaj dramatian povratak sutine u fiziko telo je odbrambena reakcija,
spaavanje sutine od unitenja. Ako sutina ne moe da se vrati u telo,
postaje plen za astralne predatore. U tom sluaju, dolazi takozvana smrt u
snu. Greka je misliti da je ovo - laka smrt. esto ova situacija dovodi do
smrti sutine.
Ali, kakv je mehanizam delovanja sna? ta se pri tom deava sa mozgom
oveka? Organizam oveka, njegov mozak ima dva reima rada:
1) budan reim, pri kojem se fiziko telo i tela sutine nalaze u bliskoj i
aktivnoj saradnji. U isto vreme biopotencijali mozga se brzo menjaju i
esto imaju velike promene amplitude.
- 167 -
2) Reim sna, u kome sutina izlazi van energetske zatite organizma.

Istovremeno aktivnost rada neurona naglo pada, to dovodi do sporijih
promena biopotencijala mozga.
Ako je ovek umoran, to znai da je njegovo telo akumuliralo mnogo toksina i
potreban mu je odmor - san. Zaspi, ovek ne moe odmah da se "iskljui", da
se naglo prebaci iz jednog reima rada u drugi. I za pripremu sutine da
napusti sve sisteme fizikog tela treba odreeni period, tako da za neko
vreme mozak jo radi u aktivnom reimu, u kojem je bio do sna. Zatim poinje
sledea faza, tzv. REM faza, faza jasnog sna, faza spavanja. (sl.76).
sl.76
- 168 -
Dalje mozak prestrojava nain svog rada, tako da sutina poinje da izlazi iz
predela energetske zatite fizikog tela. Brzina izmene biopotencijala mozga
istovremeno prirodno opada, zatim nastupa druga faze sna (sl.77).
sl.77
- 169 -
Kada sutina izae iz tela, procesi koji se odvijaju u neuronima mozga, sve
vie usporavaju, to je - trea faza sna (sl.78).
sl.78
- 170 -
Kada sutina napusti telo sasvim, aktivnost modanih neurona pada na

minimum, to je - etvrta faza sna (sl79).
sl.79
- 171 -
U ovom stanju, mozak nije spreman za brzi povratak sutine u svoje fiziko
telo. Ali moe nastati situacija, kada sutina, beei od astralnih predatora
mora brzo ui u zatitno psi-polje tela . Ili, kada ovek u trenutku opasnosti
za ivot, mora brzo da se probudi i bude spreman za akciju.
U ovim sluajevima, mozak se tek nakon nekog vremena nakon ulaska sutine
vraa u normalu. Samo to telo, iji mozak moe brzo da se vrati u aktivno
stanje, ne postaje plen, kako za astralne, tako i "zemljane" predatore ... Ali
sada je teko nai situaciju u kojoj je neko u opasnosti od "zemaljskih"
predatora, ali lagan san mnoge spaava od dvononih predatora.
Ali, na koji nain se mozak ne iskljuuje u potpunosti kada sutina izlazi iz
svog tela? Nakon potpunog izlaska sutine iz fizikog tela, povremeno se
aktiviraju miii, koji su zadueni za kretanje onih jabuica. U ovom sluaju,
mozak dobija nervne signale koji aktiviraju odgovarajue oblasti modane
kore (potiljana optika zona), koji omoguavaju da se mozak ne ugasi
potpuno. Signali kretanja miia oiju stvaraju uslove, u kojima je mozak
delimino aktiviran i nalazi se u stanju, identino stanju poetka izlaza
sutine (sl.79).
Pri tom je, mozak u stanju oekivanja sutine i spreman je da se brzo vrati u
aktivno stanje (sl.80).
- 172 -
sl.80
- 173 -
Na taj nain, organizam, mozak je spreman u situacijama, kada sutina mora

da se brzo vrati u svoje telo ... Takvo aktiviranje mozga se javlja nekoliko
puta tokom normalnog sna, mozak se stalno vraa u reim pripravnosti. Pre
buenjea kada sutina poinje da se vraa u svoje telo, mozak postaje
aktivniji ( faza buenja) (sl.81),
sl.81
- 174 -
posle ega postepeno prelazi u stanje, kao na izlazu sutine, samo obrnutim
redosledom. U ovom trenutku, sutina se vraa u svoje telo (sl.82),
sl.82
- 175 -
i stanje oveka se vraa u reim budnog stanja ( sl.83).
sl.83
- 176 -
A sada da se vratimo na ono, to se deava sa ovekom u momentu smrti ...U

trenutku smrti zaustavlja se kretanje materije u fizikom telu. Neuroni u
mozgu ne dobijaju potrebnu koliinu kiseonika i drugih supstanci, poinju da
usporavaju. Aktivnost mozga poinje ubrzano da pada (sl.84).
sl.84
- 177 -
Pri tome, biopotencijali mozga poinju da se menjaju, kao pri ulasku u san
(sl.85, sl.86, sl.87).
sl.85
- 178 -
sl.86
- 179 -
sl.87
- 180 -
Ali, tu se slinost izmeu stanju sna i smrti ne zavrava ...

Budui da se svi procesi u organizmu oveka zaustavljaju, prva dva, najvie tri
minuta nakon smrti, slabi i poinje da se razgrauje zatitno psi-polje
fizikog tela. Sa unitenjem zatitnog psi-polja, sav potencijal, nakupljen u
organizmu, u velikoj meri se oslobaa, i nastaje energetska eksplozija, koja, u
zavisnosti od svog kvalitativnog sastava, na neko vreme otvara kvalitativne
barijere izmeu planova (nivoa) planete. Kanal se formira kroz te nivoe, kroz
koji sutina oveka poinje da se uzdie na svoj nivo (sl.88, sl.70, sl.71
sl.73).
sl.88,
- 181 -
sl.70
- 182 -
sl.71
- 183 -
sl.73
- 184 -
Moemo napraviti analogiju ovog fenomena u sledeem primeru: nau planetu

predstavimo kao dom, kuu, koja ima sedam spratova.
U prizemlju ive ljudi i ivotinje, biljke, koji svi imaju fiziko telo.
Na drugom spratu - su bia koja imaju samo eterino telo.
Na treem - bia sa eterinim i astralnim telom.
Na etvrtom - eterino, astralno i prvo mentalno telo.
Na petom - eterino, astralno, prvo i drugo mentalno telo.
Na estom - eterino, astralno i tri mentalna tela. s
A na sedmom - eterino, astralnn i sva etri mentalna tela.
Izmeu ovih spratova moe da se kree samo lift. Izgubivi svoje fiziko
telo, lift se die sutinu do drugog, treeg, etvrtog ... sprata, u zavisnosti
od dostignutog stepena razvoja. Da se popne na vii sprat, koji prelazi njen
nivo razvoja, sutina ne moe, za nju je mogue samo da se spusti na nie
spratove. Pri takvom spustu sutina provodi deo svojih potencijala, i kao pri
obrnutom kretanju, naravno, ne moe da se vrati na sprat-nivo, na kome je
bila pre poetka premetanja.
Nakon toga, kada se sutina oveka po energetskom kanalu, nastalom u
momentu smrti, podie na svoj nivo, jo ostaju niti, povezujui sutinu sa ve
mrtvim fizikim telom. (sl.89).
- 185 -
sl.89
- 186 -
Jedna od ovih niti povezuje mentalno telo sutine oveka sa fizikim telom,
ali, po meri raspada nervnih tkiva organizma, ova veza slabi, a kroz devet
dana mentalno telo se oslobaa od mrtvog fizikog tela (sl. 90).
sl. 90
- 187 -
Proces raspadanja organskih materija se nastavlja, a posle etrdeset dana,

raspada se veza izmeu astralnog tela i fizikog tela mrtvog (sl.91).
sl.91
- 188 -
I tek godinu dana kasnije, kada kotano tkivo zavrava rapad poslednjih
organskih supstanci, prekida se veza izmeu eterinog tela sutine i ostataka
mrtvog fizikog tela (sl.92 i sl.93).
sl.92
- 189 -
sl.93
Tek nakon toga, sutina je potpuno osloboen iz ropstva mrtvog fizikog
- 190 -
tela. I ako se obratimo obiajima, postaje jasno zato se roaci, preminulog

priseaju kroz devet dana, etrdeset dana i jedne godine.
U nekim azijskim zemljama, u budistikim manastirima, donose umrlog
monahu, koji proiava duu pokojnika. Monah sedi u centru okrugle sobi u
pozi "lotosa" i poinje da meditira. U meditaciji, svoju sutinu izvodi iz tela,
ulazi u telo preminulog, podie ga i okree oko svog tela, zamrznutog u pozi
"lotosa", tri ritualna kruga. Nakon toga, sutina monaha se vraa u svoje telo
a mrtvo telo sahranjuju. Veruje se, da tokom ove ceremonije, monah oslobaa
mentalno, astralno i eterino telo iz ve mrtvog fizikog tela.
Mnogi narodi u davna vremena, a neki od njih i sada, spaljivali su svoje
mrtve. Pri spaljivanju, sve organsko se razgrauje potpuno i sutina umrlog
oveka se, ne kroz godinu dana, ve odmah oslobaa mrtve ljuture.
Egipani, indijanci Perua (Inke), narod Guani sa Kanarskih ostrva,
balsamirali su svoje mrtve i pravili mumije. Prema njihovoj veri, ko sauva
svoju mrtvu koljku, dobie veni ivot, kada se Bog ponovo pojavi na Zemlji.
Egipatske faraone i plemstvo su postavljali nakon balsamovanja u centar
piramide, u posebnoj zoni. U ovoj zoni, oblik piramide sam stvara uslove pod
kojima se vreme praktino zaustavlja. I to je interesantno, elije mumije u
trenutku njihovog otkrivanja, ouvale su elemente ivota. Ostaci ivota brzo
nestaju kada se mumija izmesti izvan zone piramide.
Jo jedan zanimljiv podatak ... U Kijev-Peerskoj lavri, koja se nalazi u
Kijevu, u sistemu peina su sauvane moti (ostaci umrlih monaha), koji su
kasnije postali poznati kao sveti. Do naeg vremena lobanja i kosti svetaca
lue tenost koju monasi smatraju lekovitom.
Hemijski sastav podzemnih voda je stvorio uslove za prirodnu mumizaciju
tela, tokovi energije koji prolaze kroz teritoriju tog manastira stvorili su
uslove u kojima kotane elije ostaju ive i nastavljaju da vre svoje luenje.
U ovom sluaju, sutina ostaje vezana za ostatke fizikog tela i ne moe da
ide na druge nivoe planete. Dokle god je sauvano organsko tkivo, sutina
ostaje vezana za mrtvu fiziku koljku.
Ako ovek umre nasilnom smru, njegova sutina ne zavrava ciklus evolucije
u fizikom telu. Pri takvoj smrti, sutina uvek ide na nii nivo, nego kada smrt
nastupa prirodnim razlogom. Pri nasilnoj smrti, prasku energije, kanal ove
energije je slabiji i manje stabilan.
Ako ovek izvri samoubistvo, njegova sutina ne moe otii dalje od
eterinog nivoa, i vrlo esto postaje hrana za eterine i astralne ivotinje. U
nekim sluajevima, kada sutina ima jaku odbranu, ostaje da koegzistira sa
ivim ljudima. Ponekad se ove susutine manifestuju kao razliiti poltergejst
- 191 -
fenomeni, koji i dalje ostaju misterija savremenoj nauci. I, to je najvanije,

sutina pri samoubistvu ispada iz kruga reinkarnacija, ostaje u "zamrznutom"
stanju. I, opet ne sluajno, hrianska religija smatra samoubistvo najteim
grehom (drugim reima - veoma teka karma).
Vratimo se na ono to se deava posle smrti fizikog tela.
Kada se poslednja organska jedinjenja mrtvog fizikog tela razloe, sutina
je potpuno slobodna i spremna za dalju evoluciju ... Kada se jaje i sperma
spoje, nastaje energetski kanal kroz koji sutina odgovarajueg nivoa ulazi u
biomasu i ... sve se ponavlja, ali samo na drugom nivou.
Vrlo zanimljivo je u sekvencama izloen fenomena stanja klinike smrti kod
oveka. U trenutku klinike smrti, sutina oveka poinje da izlazi iz tela (
sl.94, sl.95, sl.96 i sl.97).
sl.94
- 192 -
sl.95
- 193 -
sl.96
- 194 -
U isto vreme sutina oveka nastavlja da vidi i uje sve to se dogaa okolo.
esto ak pokuava da objasni neto lekarima koji rade na njenom telu. U
prvo vreme ovek - ili, bolje reeno, njegova sutina, ne razume zato
okruenje ne moe da ga uje i vidi, iako on, sve vidi i uje ...
Prvih minuta nakon smrti su veoma teki za svakog oveka, jer je veina njih
potpuno nespremna za ono to im se deava ... Pri unitavanju zatitnog psipolja, postoji kanal u koji sutina oveka poinje da se uvlai (sl.98).
sl.98
- 195 -
Vrlo esto u ovom trenutku, da bi pomogli sutini da se bre i lake kree u

novom stanju, dolaze do njega sutine duhovnih prijatelja, roaka. Ponekad
dolaze sutine sa visoko razvijenih mentalnih sfera, kako bi se olakao prelaz
- "roenje" na drugom nivou.
I esto, po povratku u ivot ovi ljudi govore da su videli anele na nebu, koji
su doli kod njih. Ako je lekarima uspelo da vrate barem minimalnu aktivnost
fizikog tela, mozak poinje da se budi u novoj obnovljenoj energiji koljke
organizma.
Istovremeno mozak oveka postaje aktivan, kao pri buenju (sl.81),
sl.81
- 196 -
samo sa veom amplitudom i frekvencijom, to dovodi do spremnosti mozga

da se sutina vrati u telo (sl.99).
sl.99
- 197 -
Sutina poinje da ulazi u telo, kao pri buenju posle sna (sl.100, sl.101 i
sl.102).
sl.100
- 198 -
sl.101
- 199 -
sl.102
- 200 -
I ovek se vraa u ivot ...

Mnogi ljudi su bili u stanju klinike smrti, seaju se ta se deavalo sa njima.
Oni govore o neobino laganom velianstvenom emocionalnom stanju, koje su
doiveli u klinikoj smrti ... Lekari takoe daju vrlo jednostavno, sa njihove
take gledita, objanjenje svega ovoga: u stanju nedostatka kiseonika
(hipoksiji) ljudi poinju da haluciniraju ...
Ali postavlja se jedno pitanje: zato su kod svih ljudi koji su bili u stanju
klinike smrti, bez obzira na uzrast, rasu, religiju, nivo obrazovanja, te
halucinacije apsolutno iste?!. tavie, ak i ako se obratimo istoriji ljudske
istorije, pogledamo u knjievna dela svih vremena i naroda, u njima e se
takoe nai opisi takvih sluajeva i sa istim detaljima (na primer, pesma
"Orfej i Euridika" od Ovidija). Mnogo je labavo to objanjenje, iz nekog
razloga, ovih "halucinacija"! ..
Pa moda nije halucinacija u pitanju, ve stvarnost, (pri tom i materijalna!)
Proces prelaska sutine sa jednog kvalitativnog nivoa na drugi? .. (U knjizi
amerikog lekara Moudi "ivot posle smrti", moete nai opis tri stotine
sluajeva klinike smrti). Svaki ovek, bez obzira da li on to eli ili ne, pre ili
kasnije umire, i on prolazi kroz sve ovo.
U veini sluajeva, kada sutini nije mogue da se vrati u prvih sedam ili osam
minuta nakon smrti, u telu se deavaju nepovratni procesi, i dolazi do smrti
fizikog tela. I jedino ljudi koji su bili u stanju klinike smrti mogu podeliti
ono to im se dogodilo. A svi ostali, sa kojima to nije sluaj, bili bi sreni da
priznaju da su pogreili, ali nemaju priliku ... Da li im je zaista neophodno da
budu "nevernici"?! Moda bi bilo ispravnije i korisnije da pokuaju da sve ovo
razumeju? .. I onda, za mnoge ljude, vreme smrti nee biti tako "strano
pribliavajui kraj", nee biti toliko ozbiljnog stresa za sutinu (duu) ...
- 201 -
Glava 7. Evoluciona istorija oveanstva

Pojava oveka na Zemlji i dalje ostaje misterija ... U razliitim religijama, na
primer za oveka se smatra da je stvoren od strane Gospoda Boga po
njegovom obliju. Uzmimo verziju hrianske religije ... Prvo, Bog je stvorio
Zemlju, biljke, ivotinje. Kada je sve to bilo spremno, on je stvorio oveka ...
ovek je iveo u rajskim vrtovima gde je bio zabranjeno ukus ploda samo sa
"drveta znanja." Kada je avo u liku zmije iskuavao Adama i Evu, i Adam
probao jabuku sa "drveta znanja", Bog je zbog tog greha Adama i Evu spustio
na grenu zemlju, da bi ovek u znoju lica svog iskupio svoju krivicu ... Kora
"jabuke znanja" - je neznanje i mrak, meso jabuke - svetlost znanja. Adam je
zagrizao jabuku, a njegov razum je utonuo u mrak. On je samo malo dotakao
meso jabuke i u njegovoj glavi se pojavio samo traak svetla znanja. Od tada,
potomci tih prvih ljudi i dalje ive u grenom svetu, da bi se iskupili za krivicu
svojih predaka ... U istonim filozofskim uenjima fenomen pojave oveka na
Zemlji predstavljen je u neto drugaijem obliku. Tamo, na primer, postoji
planetarni Logos, solarni, galaktiki, i tako dalje, koji stvara ivot na planeti
(ukljuujui i oveka) i upravlja svime. Logos - to je apsolutni razum, koji
nema telo. To nije ovek, a ni ivotinja, nije vrhovna sutina, to je - samo
ista supersvesnost, koja ini sve u univerzumu, i sam univerzum. Sve ovo je
njemu predodreeno - oveanstvo, ovek, njegovo roenje i smrt. Niko i
nita nije u stanju da promeni program Logosa. U zapadnoj filozofiji 19-20.
veka, na primer, sudbinom oveanstva raspolae "Absolut", apsolutna ideja,
koja predstavlja ukupni razum celog oveanstva, gde je mozak jednog
oveka - samo jedan "neuron". ovek sam ne moe da misli i da se razvija, to
je dostupno samo apsolutnom sveukupnom razumu oveanstva. Naunici
prirodnih nauka su pokuali da objasne pojavu oveka, kao rezultat evolucije
ivota na planeti, kao rezultat mutacija majmuna, to je dovelo do pojave
klice razuma, koji se dalje razvijao u oveku ... Darvinova teorija evolucije je
sluila kao teorijska osnova te naune pozicije. Darvin nije bio sasvim siguran
da je u pravu. Sumnje su ga muile due vreme, i na kraju, bez ikakve prisile
izvana, u jeku njegove naune slave, Darvin se odrekao teorije evolucije ...
Dakle, odakle se ovek pojavio na naoj prelepoj planeti?! Istraivanja
paleontologa i antropologa su dala velike rezultate koji stavljaju modernu
nauku u zastoj. Savremen ovek, Homo sapiens, pojavio na Zemlji pre 30-40
hiljada godina, odmah, na svim kontinentima. Osim toga, Homo sapiens nije
mogao biti rezultat evoluicije ni jednog fosilnog iskopanog ovekolikog bia,
ni anatomski ni fizioloki ... Iz nepoznatih razloga za nauku, naglo su nestali sa
lica Zemlje neandertalci, koji su postojali stotine hiljada godina, koji su se
- 202 -
aktivno razvijali i bili fiziki mnogo jai od Homo sapiensa. Kako se iznenada
pojavio niotkuda, mali i fiziki znaajno inferioran zemaljskom starosedeocu
Homo sapiens, koji je istisnuo neandertalce, koji su iznenada nestali sa lica
Zemlje u jednom danu?! Samo u teko dostupnim mestima je ponekad ipak
mogue nai nekoliko predstavnika, nekada brojnih i monih neandertalaca "snenog oveka", koji jo uvek pokuava da izbegne bilo kakve susrete sa
ljudima (vidi "Fenomen oveka" Pjer de arden, u odeljku "Kompleks Homo
Sapiens ). I jo interesantnije, sve rase oveanstva pojavile su se odmah i
bile su jo istije nego to su danas - to je jo jedna misterija za oveka ...
Istraivanja genetiara danas su dala jo jedan veliki rezultat - genetika
oveka se veoma razlikuje od genetike ive prirode na planeti Zemlji.
Genetski ovek ispada iz sistema ivota na planeti. ovek je genetska
GREKA EVOLUCIJE ivota na Zemlji - takav zakljuak su dali ameriki
genetiari. Jo uvek su nejasni uzroci izumiranja dinosaurusa u periodu
krede. Pokuali su da objasne masovno izumiranje ovih ivotinja zaleivanjem
planete, kao i promenama solarne aktivnosti ... Ali, ledena doba su bila u
prolosti, solarna aktivnost se promenila, takoe, ali iz nekog razloga to nije
dovelo do izumiranja dinosaurusa? Da, tavie, tokom zaleivanja planete u
ekvatorijalnoj zoni su ouvani ogromni predeli, do kojih ledeni gleeri nikada
nisu stigli, ali, ipak, dinosaurusi su izumrli i tamo ... Samo u nekim mestima, jo
ponegde postoje potomci dinosaurusa. U priama gotovo svih naroda sveta
hrabri ratnici pobeuju zmajeve - dinosauruse, itd itd... Pomenimo jo jednu
od mnogih misterija nae prelepe planete - zagonetku plemena Dogona.
Inicirane stareine tog plemena iz generacije u generaciju prenose svojim
potomcima informaciju o tome, da su njihovi preci doli na zemlju sa daleke
zvezde Sirijus. I informacije koje su se dugo prenosile na potomke o toj
zvezdi i njenom planetarnom sistemu su potpuno iste sa savremenim
astronomskim podacima. Pitanje: kako bi Dogoni mogli da znaju lokaciju
zvezda, koje se mogu videti samo uz pomo savremenih teleskopa ..? Dakle,
otkuda i kako se ljudska rasa pojavila na Zemlji pre 30-40 hiljada godina?
Zato se tokom milenijuma ovek apsolutno nije promenio, kako pie Pjer de
arden, samo tana radioloka analiza razlikuje fosile Homo sapiensa od
nedavno preminulih? I, jo interesantnije, ovek tokom svog ivota koristi
samo 3-5% neurona svog mozga. U poetku su mislili da aktivan rad mozga
dosledno ukljuuje sve neurone, po redu, ali druge studije su pokazale - od
roenja do smrti, rade jedni i isti 3-5% neurona ljudskog mozga. Preostalih
95-97% je u "zastoju". Postavlja se pitanje: Zata je potreban oveku taj
"zastoj", i kako se pojavio?! I to je posebno zanimljivo, neuroni koji ulaze u
- 203 -
tih 3-5%, omoguuju meudejstvo neurona, neophodnih za nastanak razuma

kod njihovih vlasnika. Pri manjem meudejstvu neurona, ne dolazi do
kvalitativne promene, i razum se ne pojavljuje (glava 3.). Zato je oveku
otvoren samo neophodan broj neurona, neophodnih za pojavu razuma - ni
manje, ni vie? Da bismo pronali odgovor na ovu slagalica, pokuajmo da se
okrenemo prema zvezdama ... U Velikom Kosmosu postoji milijarde
univerzuma, koji stvaraju razliite nivoe i sastave prostora zatvorenih
sistema. U ovim sistemima postoji milijarde i milijarde civilizacija, koji
stvaraju svoja udruenja. Visoko razvijene civilizacije se kree u prostoru na
brodovima nulte tranzicije, koji zatvaraju i otvaraju prostor po zadanom
programu. Ovi brodovi su nedavno poeli da se pojavljuju, veoma esto, u
Sunevom sistemu i na Zemlji. Oni omoguavaju kretanje na velikim
udaljenostima, nezamislivim za zemljane. Ali, ipak, opseg kretanja i kod njih
ima svoju granicu ... Ovo ogranienje diktiraju karakteristike materijala, od
kojih su napravljeni brodovi i od mogunosti operatera. Da bi se razumeo
problem, moramo da razumemo princip kretanja i upravljanja NLO. Njihov rad
se zasniva na zakrivljenosti prostora, koji se javlja u prirodnom okruenju.
Svaka masa utie na prostor u kome se nalazi. Savija prostor zvezda,
ukljuujui i nae Sunce, u rezultatu ega svetlosni talasi u blizini zvezda
menjaju pravolinijsko kretanje u krivolinijsko, to omoguava astronomima da
vide ta se nalazi iza Sunca. Zvezde klase naeg Sunca neznatno iskrivljuju
prostor oko sebe. Neutronske zvezde, koje imaju mali obim i veliku masu (3-5
sunevih masa), iskrivljuju prostor mnogo jae. "Crne rupe", koje imaju
prenik od oko deset kilometara i masu 8-10 Sunca, iskrivljuju prostor tako,
da se u tom mestu paralelni univerzumi sjedinjuju, a kroz to sjedinjenje
materija naeg univerzuma poinje da se pretae u paralelni ... To je - u
Makrokosmosu. U Mikrokosmosu se ista stvar deava. Jezgro svakog atoma
savija prostor oko sebe, ali samo na mikro-skali, veliine 10na -15 ... 10na -13.
to je tee jezgro, to je vei stepen iskrivljenja. Ali pri atomskoj teini
preko 200 atomskih jedinica, jezgro postaje nestabilno i poinje da se
raspada na jednostavnija, stabilnija jezgra. Tako nastaju radioaktivni
elementi ( glave 1 i 2.). Organska jedinjenja, zbog posebne strukture
molekula (lanca ugljenika), znaajno iskrivljuju prostor na nivou
mikrokosmosa. Ovo dovodi do nestanka visokokvalitetne barijere u oblasti
tekih organskih jedinjenja izmeu fizikih i eterikih nivoa nae planete, to
u principu predstavlja kvalitativnu razliku izmeu organskih jedinjenja
ugljenika i neorganskih jedinjenja. Pri raspadanju jednostavnih jedinjenja,
formirajue njihove materije poinju da teku sa fizikog nivoa na eterini,
- 204 -
to dovodi do kvalitativno nove organizacije materije - u ivu materiju. Ako u

makrokosmosu oko "crnih rupa" nastaje zona prelivanja materije iz naeg
univerzuma u paralelni, onda u mikrokosmosu oko velikih organskih molekula
(DNK, RNK) nastaje zona prelivanja materije sa fizikog nivoa nae planete
na eterini. Zakoni i mehanizmi i u mikrokosmosu i u makrokosmosu su jedni,
imaju samo svoje posebnosti. Kada je u toku evolucije organskog ivota
nastala elija, i razvila mehanizam deobe elija, nastala je kvalitativna pojava,
koja se ne moe posmatrati u makrokosmosu. Stara elija pri podeli se
raspada i nestaje potpuno, materije koje je sastavljaju prelivaju se na
eterini nivo i stvaraju eterine duplikate elije. Tek posle nekog vremena
eterine elije poinju da se skupljaju u fizike elije. Proces deobe elija je
bio uoen pomou tunelnog mikroskopa, i video snimak je zabeleio, kako
stara elija u potpunosti nestaje u procesu podele, i posle nekog vremena
poinju da se pojavljuju dve nove elije - tane kopije starih elija. Na nivou
ive elije u procesu deobe javlja se potpuno prelivanje supstance sa jednog
nivoa na drugi, a onda - obrnuto. To se deava sa svakom ivom elijom svakog
ivog organizma, milionima i milionima puta ... Razumevanjem mehanizma
prelivanja materije izmeu paralelnih nivoa u toku elijske deobe, civilizacija
Kosmosa bi pronala klju za reavanje problema kretanja u prostoru. Kada
nastanu tehnike mogunosti da se sprovede takvo prelivanje, pojavljuju se
brodovi nulte trranzicije, takozvani NLO. Brodovi nulte tranzicije su
biometalne strukture. Drugim reima, oni se sastoje od velikih organskih
molekula, slinih molekulima DNK i RNK, u kojima se na raspolaganju za
komunikaciju nalaze teki metali. To omoguava da se iskrivi mikrokosmos, ne
samo izmeu paralelnih nivoa planete, ve ak i na makro nivou paralelnih
univerzuma. Sada je samo potrebno pokrenuti proces slian deobi elija i da
velika masa preliva materiju iz jednog univerzuma u drugi, gde su zakoni
sasvim drugaiji. Ostaje smo da se rei problem prelivanja materije u jednoj
taki i na eljenom mestu univerzuma, i brod e biti tamo istog trenutka.
Upravlja se takvim brodom psi-poljem, koje stvaraju piloti broda nulte
tranzicije. to je vee rastojanje, vea mo psi-polja je za to potrebna.
Jedan pilot takvu snagu ne moe da stvori, tako da je potrebno nekoliko
pilota koji moraju da rade u pozadini sinhrono, i svako treba da da svoj deo
moi psi-polju, neophodnog za kretanje. Ako se neto raspada u ovom poslu,
brod nultog prelaza moe da ne izae iz paralelnog univerzuma i ne
materijalizuje se na eljenom mestu, to dovodi do unitenja broda
eksplozijom. Takva eksplozija je primeena na Zemlji. uveni Tunguski
meteorit - brod nultog prelaza civilizacije iz sazvea Labuda, nije bio u
- 205 -
stanju da izae iz paralelnog univerzuma, i dolo je do eksplozije. I zato u

oblasti eksplozije nikada nije otkrivena ni olupina ni pretpostavljena
radioaktivna kontaminacija. Treba napomenuti da je kiborg tog broda
marginalizovao efekte nesree. Posada ga je napustila u kapsuli za spasavanje
u severnom regionu Zapadnog Sibira, odakle su onda odvedeni, a brod je
nastavio da leti na autopilotu neko vreme, pri emu je, promenio putanju za
devedeset stepeni, to nijedna kometa ili meteorit ne mogu da urade ... Kako
naunici objanjavaju ovaj fenomen?! To je vrlo jednostavno: u atmosferu
Zemlje je uao u meteor koji je izgoreo u njemu, i dolo je pri sagorevanja do
plazmatine eksplozije ... Ove nesree nisu neuobiajena pojava u Kosmosu. I
to je vea udaljenost, na koju treba da se premesti brod nultog prelaza,
vea je verovatnoa takve katastrofe. Na kraju krajeva, to je vei broj
pilota koji uestvuju u stvaranju neophodnih kapaciteta psi-polja, to je vea
verovatnoa njihove neharmoninosti i nesinhronizacije. Stoga, broj posade
ne moe biti veliki; pri srednjim udaljenostima, broj posade je etiri pilota,
na dugim relacijama je est. U ovom drugom sluaju, verovatnoa katastrofe
je najvea. Na taj nain, za udaljena prodiranja u dubinu kosmosa
viskorazvijene civilizacije odreuju na osnovu zatezne vrstoe brodova
nulte tranzicije i energetskog psi-polja, koje mogu stvoriti inteligentna bia
te civilizacije. Naalost, i to drugo ima ogranienja. To ometa razvoj svih
civilizacija u Univerzumu. Jerarsi velike ujedinjene "bele" civilizacije, koja
ukljuuje mnogo milijardi civilizacija, odluili su da pokuaju da pronau izlaz
iz tog orsokaka ... Svaka tehnologija ima svoj "plafon", te je odlueno da se
stvori vetako Novo Razumno Bie putem spajanja razliitih kvaliteta, ali
genetski kompatibilnih civilizaciji. Nekoliko planeta (devet) pripremljeno je
za eksperiment (treba napomenuti da su planete koje su odabrane, iz nekih
razloga, bile na ivici unitenja). Jedna od tih planeta je planeta Zemlja.
Vetaki ubrzavajui i kontroliui razvoj ivota na planeti, stvoren je
ekoloki sistem odgovarajueg tipa. Onda, oni koji su zauzimali potrebnu
ekoloku niu, oslabljeni su "genetskim bombama" i izumrli su u vrlo kratkom
vremenskom periodu. Osloboene ekoloke nia su bile naseljene pre oko 3040 hiljada godina humanoidnim stvorenjima koja su kasnije poela sebe da
nazivaju Homo Sapiens. U isto vreme, na planetu su stigli predstavnici
razliitih civilizacija, koji su bili genetski kompatibilni i koji su mogli dati
meovito potomstvo, koje je kombinovalo kvalitete svojih roditelja. Ali, ak i
pri kompatibilnoj genetici obrazovale su se tri grupe humanoida razliitih
civilizacija, koje su bile bliske jedna drugoj po genetici. Te grupe su posluile
kao osnova za razliite rase na Zemlji - belu, utu i crnu. Svaki tip rase je bio
- 206 -
naseljen u onim oblastima Zemlje, gde je klima bila maksimalno priblina

matinoj za brzo prilagoavanje novim uslovima. Treba istai i injenicu, da
su sve civilizacije uestvovale u ovom eksperimentu dobrovoljno, svi
humanoidi su ili na to svesno. S obzirom da je princip uea u eksperimentu
bio uslov genetske kompatibilnosti i dostupnost razliitih osobina i kvaliteta,
u eksperimentu su, uestvovale civilizacije na razliitim nivoima razvoja. Za
sjedinjenje u jednu individuu mnogih osobina i kvaliteta, neophodno je
intenzivno meanje genetike. I da bi to bilo mogue, svim uesnicima u
eksperimentu je ZAKLjUAN MOZAK i ostavljen aktivan rad minimalnog
broja neurona, koji bi mogli pruiti blesak inteligencije njihovom nosiocu.
Zato Homo Sapiens ima samo 3,5% neurona aktivno uposlenih, a ostatak se
moe otvoriti samo pri evolutivnom razvoju oveanstva u celini ili posebnim
ljudima. Svi ukljueni u eksperiment su se vratili evoluciono daleko nazad u
stanje divljatva. U takvim okolnostima, oni su formirali plemena, koja su
napadala jedna druge, ubijajui mukarce, i ene su uzimali za sebe i pravili
od njih nalonice. Deca su raena sa kombinovanim kvalitetima. Sve je bilo u
brzom pokretu ... Slaba plemena su se rastvorila u jakim, jaka su se
rastvarala u najjaim, itd itd. Evolucioni toak je bio u pokretu i nije
prestajao sve do sada. Oni koji su ga pokrenuli, stalno su gledali njegovo
kretanje i nisu dozvoljavali da se zaustavi ili uspori. esto je takvo meanje
nevidljivo, ali u nekim sluajevima je bilo aktivno. U tim sluajevima, na
Zemlji dejstvovale su posebne grupe, koje su davale nuna u tom trenutku
znanja za razvoj.
Kao primer takve aktivne intervencije i uticaja moe posluiti grka
mitologija, u kojoj su stanovnici antike Grke humanoidima, koji su iveli
due vreme meu njima, dali imena i napravili od njih bogove. Setimo se grke
legende o Prometeju, koji je dao vatru ljudima i nauio ih kako da je koriste.
Zevs, Atina, Dijana, Gea, Apolon i ostali bogovi drevnih Grka, dali su ljudima
znanja o razliitim granama. Kasnije su, ak i stari Grci poeli da zovu svakog
od njih pokroviteljem jedne jedine aktivnosti.
Ono to je posebno interesantno u mitologiji starih Grka - je pominjanje
Olimpa, gde su iveli bogovi, a gde nije mogao da doe obian smrtnik. Samo
herojima i polubogovima se dozvoljavalo da se popnu do Olimpa. Bogovi su bili
besmrtni i zauvek mladi, ali u njihovim srcima se probudila ljubav prema
smrtnim enama i mukarcima, i ta ljubav je izrodila decu koja su smrtna. Zar
to nije veoma zanimljivo mitologija?!
U legendama i tradicijama mnogih naroda pominju se bogovi koji su sili sa
neba na vatrenim koijama i dali ljudima znanja, zakone ivota. Plemena
- 207 -
Asteci i Maje oboavali su boga koji je siao sa neba, imao belu kou i plave
oi. Znanja koja su imala ta indijanska plemena ipak su iznenadila naunike:
njihov kalendar je bio daleko precizniji od evropskog, pratili su i oekivali
kretanje zvezda i planeta, radili izduenje lobanje i jo mnogo, mnogo toga.
Na alost, veina knjiga s ovim znanjima je uniteno od strane inkvizicije,
koja se pojavila u Americi, zajedno sa konkvistadorima. Razlog za pobedu
aice osvajaa nad vojskama miliona lokalnih plemena, bio je u injenici da su
Indijanci mislili da su se vratili bogovi bele koe i plavih oiju, da ih kazne za
njihove grehe. Samo su se predali gotovo bez otpora ...
Bilo je i drugih intervencija, kada su ljudi stizali u telepatski kontakt i kroz
njega im bilo predavano znanje. U ovim sluajevima, ljudi su stvorili kult u
kome je Bog bio beztelesan i sveznajui. Interesantno je, da su tamo, gde se
telesno ili beztelesno pojavio Bog ili Bogovi, nikle drevne civilizacije (vie
detalja o ovim dogaajima, vidi. Knjiga "Bogovi Edena" Viliama Bramlija. 3).
Zato se, na kraju krajeva, nakon zatvaranja mozga od 95-97% na poetku
eksperimenta, kasnije deavalo vidljivo i nevidljivo meanje u tok
eksperimenta? ..
Prvo, bilo je sluajeva ometanja drugih civilizacija, koje, iz bilo kog razloga,
nisu znale za eksperiment ili kada su njihovi brodovi pretrpeli katastrofu u
predelima Zemlje.
Drugo, to je uinjeno po programu samog eksperimenta, za ubrzanje razvoja
Zemaljske civilizacije.
Na Zemlji, postoji stalna baza onih koji si zapoeli eksperiment na naoj
planeti. Nalazi se u udaljenim podrujima Tibeta. Ljudi su joj dali ime
ambala. Zanimljivo je da u ambalu niko osim iniciranih ne moe da ue:
pred ljudima se pojavljuje transparentna stena elastina i gusta, zbog ega
je nemogue da se nastavi dalje. U nae vreme je tamo doveena tehnika i
nijedna moderna maina nije mogla da proe. Analogija je sa Olimpom, gde je
postojao nevidljivi zid ispred smrtnika ...
Tree, intervencija i pomo se sprovode na sledei nain: - visoka kosmika
sutina je na gornjim mentalnim nivoima Zemlje i mentalno se oliava na
planeti. Kod zemljana se raa dete sa kosmikom sutinom, koje raste i
vaspitava se meu zemljanima. Posle nekog vremena, kada sutina proe prvu
fazu svog razvoja, prepreke se uklanjaju, a ovek moe da vidi svoje prole
ivote, da razume ko je, odakle je doao, zato je otelovljen na Zemlji. I tada
u potpunosti spoznaje svoju sudbinu i on poinje da deluje.
3
William Bramley, The Gods Of Eden, Copyright 1989,1990 revised June 1990 ISBN 0940291-00-2. Library of Congress, Cataloging Publication Data: D24.5.B73 1989 909 89-1148.
- 208 -
Primer za to su Buda, Krina, Hrist, koji su uinili mnogo za oveanstvo, ali,

naalost, nisu ih razumeli, a njihova uenja su kasnije teko iskrivili ljudi.
Postoji nekoliko varijanti ostvarenja kosmikih sutina na Zemlji:
a) pri inkarnaciji su sutini potpuno zatvoreni seanje i znanje. ovek posle
roenja ne zna gde i zbog ega je dola njegova sutina, a tek kada dostigne
odreeni nivo razvoja, stupa u telepatski kontakt sa onima koji su ga poslali.
Tek tada je ovek potpuno svestan svoje misije u svetu.
b) od samog poetka evolucije inkarniranja sutine, oni koji su je poslali, u
kritinim trenucima u razvoju dolaze u telepatski kontakt sa njom i ne
doputaju odstupanje od pravog smera razvoja.
v) inkarnirana sutina od prvog dana svoje inkarnacije zna gde i zato je dola
na Zemlju.
etvrto, u kosmosu postoje civilizacije sa razliitim ideologijama, i postoje
razliita udruenja civilizacija po tom principu. Civilizacije se mogu podeliti u
tri grupe - bele, sive i crne.
BELE civilizacije se pridravaju Kodeksa KOSMIKIH ZAKONA, ije su
osnovne odredbe sledee:
a) Svaka civilizacija ima pravo da bira svoj put evolutivnog razvoja,
kakav god taj put bio.
b) naprednija civilizacija moe da pomogne samo u sluaju kada
manje napredna civilizacija trai tu pomo.
c) naprednija civilizacija ne moe da uniti ivot, ak i nerazuman na
drugim planetama, da robotizuje i koristi psi-oruje i druge vidove oruja
protiv manje razvijenih civilizacija.
d) naprednija civilizacija nema pravo da primeni bilo kakve mere,
osim upozorenja, prema pojedinim predstavnicima manje razvijenih
civilizacija.
g) nasilje protiv predstavnika manje napredne civilizacije je
dozvoljeno samo u sluaju delovanja tih predstavnika, koje moe dovesti
do velikih katastrofa. Upotreba nasilja treba da bude minimalna.
d) zabranjeno je i kanjivo odmotavati sutinu na nulu, korienje
holografske kamuflae i obmana.
h) svakoj civilizaciji je zabranjeno da vri eksperimente, iji
rezultati, direktno ili indirektno, mogu negativno uticati na druge
civilizacije, bez saglasnosti tih civilizacija.
e) naprednije civilizacije ne mogu da prenose svoje znanje manje
razvijenim civilizacijama ako to znanje moe da se koristi za zlo.
- 209 -
a) Svaka civilizacija ima pravo da ue u savez civilizacija, ili se

razvija odvojeno.
To su te osnovne odredbe, kojih se pridravaju bele civilizacije.
Sive civilizacije su one koje smatraju da nisu obavezne da se pridravaju
jednog ili dva pravila zakona Belog Kosmosa.
Crne civilizacije se ne pridravaju nikakvih pravila, priznaju zakon sile i
spremne su da koriste sva sredstva i aktivnosti da ree svoje probleme i
zadatke ...
Eksperiment na Zemlji je napravljen kombinacijom veoma velike objedinjene
Bele civilizacije. Tokom razvoja oveka postojale su evolucione faze, kada su
Crne civilizacije pokuale da se infiltriraju u eksperiment i da transformiu
civilizaciju na Zemlji po crnom modelu. O tome detaljnije malo kasnije ...
Ja bih takoe pomenuo injenicu u istoriji oveanstva, kada su brodovi
drugih civilizacija trpeli gubitke i kada su njihove posade morale da ostanu
meu stanovnicima zemlje i meali se sa onima koji su bili potomci prvih
doseljenika na planeti ... posebno zanimljive su istorije Kine i Egipta ...
Sunani sistem je imao desetu planetu, ije je ime Featon. Kao rezultat
katastrofe gravitacione sile su razbile tu planetu na delove (pojas asteroida
danas). Jedan deo faetonaca je pobegao svemirskim brodovima. U potrazi za
odgovarajuom planetom, deo brodova je stogao na Zemlju, i faetonci su se
naselili na "plavoj" planeti zauvek - tako se pojavila na zemlji drevna
civilizacija Kine ...
Orbita planete Faeton je bila izmeu Jupitera i Marsa. Planeta Mars je imala
svoju civilizaciju, koja je bila u poetnoj fazi svoje kosmike evolucije.
Katastrofa Faetona je dovela do toga, da Mars izgubi atmosferu. Mala grupa
stanovnika Marsa uspela je da pobegne svemirskim brodovima, koji su mogli
da dolete na Zemlju, i spustili se na obale reke Nil. Pristigli marsovci (koji
nisu imali zatvorenu pamet i koji su bili na prilino visokom nivou razvijenosti)
osvojili su lokalna plemena, koristei svoja znanje i sposobnosti.
Ali, naalost, za marsovce, planeta Zemlja nije bila adekvatno naseljeno
ostrvo za brodolomnike. Oni su bili odvojeni od svoje napredne tehnologije.
Sauvana znanja nije bilo tehniki mogue sprovesti, jer zemljani jo uvek
nisu razvili svoju tehnologiju. Postepeno, marsovci su poeli da se meaju sa
lokalnim plemenima, to je podstaklo formiranje mone civilizacije Egipta,
koja je zatim dugo cvetala u donjem toku Nila.
Marsovci su stvorili krut sistem kasti, u kojima se znanje dolo sa Marsa,
prenosilo po nasledstvu samo unutar kaste svetenika i porodice Faraona.
Tako su iz generacije u generaciju, "posveeni" u ta znanja bili vlasnici velikih
- 210 -
mogunosti. Svetenici su, na primer, koristili psi oruje da odre u punoj

poslunosti pokorena plemena, a znali su i da koriste genetiku, itd itd..4
Ono to je interesantno - piramide i sfinge na Zemlji(u Egiptu) i piramide i
sfinge na Marsu, koje su otkrili i fotografisali Zemljini sateliti, sline su
meu sobom, kao da su blizanci ... Jo uvek je nejasno kako su stari Egipani
bili u stanju da izgrade ove piramide. Koristei modernu tehnologiju to bi bilo
nemogue. Kako su, onda, oni bili u stanju da izgrade takve gigante?! Osim
toga, piramidalni blokovi se uklapaju tako da izmeu njih ne moe da ue ak
ni no ...
Jo jedan zanimljiv podatak - u centru izgraenih piramida je prostor, u
kome se vreme skoro zaustavlja, a konkretnije, zaustavlja se proces izmene
materije (to se potvruje i eksperimentima poslednjih godina). elije mumije
smetene u centru piramide, zadravaju elemente ivota. Svetenici Egipta su
znali zakone uticaja oblika na prostor. Elementi znanja reca su kasnije
postala osnova za prve masone, a neki od njihovih sledbenika ih primenjuju i
danas.
Vratiemo se na egipatsku civilizaciju, a sada pogledajmo faze razvoja
Zemaljske civilizacije.
Evolutivni razvoj svakog oveka ide postepeno. Posle roenja poinje aktivno
razvijanje eterinog tela. Kada ono dostigne odreeni evolutivni nivo (svaki
ovek ima svoj), poinje da se aktivno razvija astralno telo, a zatim i
mentalno telo. Za svaku fazu evolucije sutine mogu da postoje, kako povoljni,
tako i nepovoljni uslovi. Ovi uslovi zavise od sledeeg:
a) od kvaliteta i kvantiteta protoka, koji ulaze u Sunev sistem (ukljuujui i
Zemlju), pri svom kretanju oko centra nae galaksije.
b) od geografskog poloaja mesta roenja i mesto gde se odvija razvoj
oveka, tako kako povrinu planete proimaju nehomogeni po kvalitetu i
kvantitetu energetski tokovi. Postoji 99 oblasti, gde na povrinu planete
prodiru zgusnute dolazne energije i 99 oblasti, gde zgusnuta energija izlazi
sa Zemljine povrine. Ove zone stvaraju energetsku mreu nae planete,
pozitivnu i negativnu.
c) od nivoa evolutivnog razvoja sutine oveka.
g) od koliine i kvaliteta informacija apsorbovanih u mozgu oveka.
4
, , ,
, - 600
, ! ( ) ,
. . 13, 2-
.
- 211 -
Kao to postoje faze razvoja oveka, postoje i faze razvoja civilizacije u

celini. Postoji unutranja (deja), faza razvoja civilizacije i spoljna
(kosmika). Zemaljska civilizacija je u prvoj, ranoj fazi razvoja. Ova faza ima
tri svoje faze razvoja:
) Kada su protoci energije Kosmosa, koji prodiru na Zemlju, najpovoljniji za
razvoj eterinih tela ( era Jarca) ( sl.103).
sl.103
- 212 -
) Kada proci energije Kosmosa, prodiru u Zemlju, najpovoljnije je doba za

razvoj astralnih tela (era Riba - " Era avola") (sl.104).
) Kada su protoci energije kosmosa, koji prodiru na Zemlju, najpovoljniji za
razvoj prvog mentalnog tela (Era Vodolije) (sl.105).
sl.105
- 213 -
Po zavretku te tri faze evolucije, civilizacija prelazi na Kosmiku (spoljnu)

fazu evolucije, koja se karakterie injenicom da se civilizacija u toj fazi ne
moe robotizovati i kontrolisati. Zbog toga se, svi pokuaji da se pokori i
robotizuje svaka civilizacija, ukljuujui i zemaljsku, deavaju tokom prve
(unutranje) faze razvoja civilizacije.
Najbolje vreme za robotiku je to vreme, kada astralno telo poinje da se
aktivno razvija (u eri Ribe - "avola"). Tokom ovog perioda, astralno telo je
nanestabilnije i lako ga je zakljuati i stvoriti strukturu biorobota. Zapravo,
u Eri Ribe zemaljska (hibridna) civilizacija je bila izloena meudejstvu
astralnih generatora, koji su se nalazili na 99 vorova dolazeih protoka
energija.
Astralni generatori stvaraju takvu strukturu energije, koja obezbeuje
roenje ljudi sa gotovom robotizacijom. I samo sutine na veoma visokom
nivou razvoja, sa velikim potencijalom, mogu ponovo da uspostave normalnu
strukturu svojih tela, i energije, i da se aktivno dalje razvijaju. Takve ljude
su unitavali fiziki, ne dajui im priliku da postignu novi nivo kvaliteta da ne
bi poremetili strukturu robotizacije.
Kada se ovek raa deformisan, spreman za robotizaciju strukture tela i
energije, ostaje samo da se ovek "ukljui" u ukupan sistem upravljanja, to
se ostvaruje vaspitanjem i obrazovanjem, koja je zahtevalo od oveka da
bude samo idealna "karika" univerzalnog mehanizma. Moral i filozofija slue
istoj svrsi.
esto su zaista najduhovnije i najmoralnije ljudske vrednosti samo mamac za
ljude koji trae istinu i istotu. Utie se na ljude koji idu na eterike,
astralne i mentalne nivoe, o kojima, naalost, veina nema nikakvog pojma. I
onim malobrojnim koji razmiljaju o tim stvarima, takva informacija klizi,
gura ih u logiki lavirint, iz koga je samo nekoliko uspelo da izae ...
Nakon toga, kako se kod veine ljudi formirala struktura biorobota, ostaje
samo da se stvori kontrolno upravljako psi-polje. Na planeti Zemlji
hiljadama godina koristi se i primenjuje psi-oruje u veoj ili manjoj meri, i
to je injenica koja je za veinu i dalje ostala "misterija" (osim "posveenih").
"Inicirani" su pokuavali da dokau svima ostalima da je svaka ideja o psioruju i njegovom korienju besmislica, glupost. A oni sami, u meuvremenu,
su ga aktivno i efikasno testirali na onima koje su uveravali u nemogunost
njegovog postojanja ...
Novija istorija je dobar i jasan primer za to ...
- 214 -
Staljin i Hitler nsu imali veliko bogatstvo znanja i inteligencije, ali njihov
uticaj na mase ljudi je bio neobian. Oni su lako mogli ubediti hiljade ljudi da
rade ono to niko od njih u normalnom stanju nikad ne bi uradio. Ljudi su ili u
smrt, da ubijaju druge ljude, unitavali cvet nacija ...
itavi narodi su bili u stanju masovne psihoze, hipnotiki otrovani ovim
"liderima" i "oevima" naroda. "Kreativnost" Hitlera je kotalo oveanstvo
pedeset miliona ivota. "Globalni eksperiment" sovjetskog sistema (posebno
za vreme vladavine Staljina), u toku 74 godina, potroio je oko stotinu miliona
ljudi - cvet nacije, kulture, nauke i umetnosti ...
Sve to se desilo u Rusiji i u Nemakoj u navedenom periodu bilo je povezano
sa masovnim koritenjem psi-oruja. Ako je ovek bio sposoban da se razvije
i da postigne sklad izmeu eterinog, astralnog i mentalnog tela, mentalna
oruje nisu imala skoro nikakav uticaj na njega, bez efekta su.
Da bi se nesmetano upravljalo ljudima i narodima, sve koji se nisu uklapali u
"gotovu predstavu", su nemilosrdno unitavali. Pod tim "noem" u prvom redu
bili su veoma lucidni umovi, cvet nacije. A u budunosti su "srezali" izdanke
njihovog "potomstva". Bila je potrebna vetina i lukavost "batovana" da se
nae prihvatljivo objanjenje za redovno oigledno socijalno "podiivanje".
Postavlja se pitanje: Da li je Bela civilizacija gledala spokojno na ono to se
dogaalo na planeti?! Naravno da ne. Njihovi glasnici od poetka su pokuavali
da spree transformaciju Zemaljske civilizacije. Jedan od tih glasnika Belih
civilizacija je bio Isus Hrist. Inkarniran je na Zemlji, odrastao meu ljudima,
kao obian ovek. Razvijao se sve dotle, dok je njegova sutina razbijala sve
zemaljske barijere, kada je mogao da doe u kontakt sa onima koji su ga
poslali. On je znao jo i to, zato i zbog ega je doao na Zemlju ... Ali on je
znao jo i to, da oveanstvo nije bilo spremno da prihvati i razume ta je on
donosio. Bio je spreman da spasi ljude od robotizacije, ali ljudi nisu bili
spremni na to, da ih neko spaava ...
Isus je rekao, "Ko ima ui da uje, neka uje!" - Ali malo ljudi je ulo ... On je
pozvao ljude svetlu, istini, znanju. On je otvorio svoje srce i ljudi "su poeli
jasno da vide", on je izvadio modul robotizacije iz sunevog sistema i srane
akre, ali niko, naalost, to nije razumeo ... Sa ljudi je spadala obmana, oni su
iznenada otkrivali istinu i dobro, nisu eleli da ine zlo jedni drugima .
elei da spasi njihove due, Isus Hrist pozvao ljude da ne potonu u movari
crnog, bio je pravi borac za svetlo, isto, pravedno, borio se svojim znanjem,
silom svog uma ...
- 215 -
"Ne mislite da sam doao da donesem mir na Zemlju, ne, svetu sam doao da
donesem ma ..." - govorio je Hrist. On nikada nije bio pasivan,kako su kasnije
pokuali da prikau njegova uenja veoma nepovoljno ...
"Ja sam poslan samo izgubljenim ovcama doma Izrailjeva ...." Hristos je doao
da pomogne onima na kojima je po prvi put testirano dejstvo psi-oruja. Ali
nije uspeo, nije mu data mogunost da to uini. Nakon to je razapet, treeg
dana, njega su vratili u ivot oni koji su ga poslali. Isus Hristos je napustio
planetu Zemlju u svom fizikom telu na brodu nultog prelaza sa onima, koji su
doli da mu pomognu, i koji su ga uskrsli ...
Na prvim hrianskim ikonama i freskama se moe videti na mestu raspea i
vaznesenja Hrista letei objekat veoma slian kao NLO, koji se tako esto
pojavljuju na zemlji danas.
Tek sa pojavom Ere Vodolije poinje faza razvoja oveanstva, kada je ono
u stanju da pree na sledei nivo, kada ljudi mogu da prihvate i razumeju
mnoge stvari, osim ako oveanstvo ne uniti samo sebe do tada. Nuna su
nova kosmika znanja da bi zemljani mogli da preive kritinu fazu u svojoj
evoluciji. Da bi preiveli i mogli da ive ...
Da bi se to postiglo uraeno je mnogo posla: u 1989. godini, uniteni su svi
astralni generatori. Nakon toga, od spolja ka ljudima nije iao taj efekat, koji
je trajao mnogo, mnogo godina. Ljudima ostaje samo da prihvate i razumeju
nova znanja i uu u sledeu rundu evolucije. Sve sada zavisi samo od samog
oveanstva - da li je spremno, i eli li da prihvati sve to? Ili da sve odbije,
kao to se to dogodilo u vreme Hrista?
Dolazi doba Vodolije - Era Znanja, Duhovnosti, era monog talasa mentalnog
razvoja ... energije prodiru na povrinu nae planete, nisu iste na razliitim
geografskim podrujima ni kvantitativno i kvalitativno.
Razliiti ljudi imaju grazliitu genetiku, a to znai, da se mehanizmi evolucije
sutina sa razliitom genetikom razlikuju. Jedan tip genetike obezbeuje
maksimalnu apsorpciju energije jednog kvalitativnog sastava i brzu evoluciju,
druga vrsta genetike u istim uslovima razvija se sporo ili se uopte ne razvija.
S vremena na vreme za odreenu genetiku spoljni uslovi (struktura energije
koja prodire na povrinu planete) su ak negativni. Tada se takva vrsta
genetike ne razvija, ve obrnuto, zaustavlja se.
Kada su energetski protoci Zemlje i tokovi koji dolaze iz svemira, skladni sa
genetikom (kada se nalaze u energetskoj rezonanci), proizilazi procvat
naroda i nacija. Ti narodi ili nacije poinju da deluju na istorijskoj areni,
dolazi do cvetanja drave, kulture i ekonomije. A kada doe do promene
kvaliteta strukture energija, dolazi do postepenog gaenja i zalaska nakon
- 216 -
faze ubrzanog razvoja naroda ili nacije. Na istorijskoj areni izdiu se drugi
narodi, za koje su energetski tokovi harmonini sa genetikom.
Svaka era oveanstva ima svoju strukturu i kvalitativni sastav protoka
energija, koji padaju na Zemlju iz svemira. Zbog toga, u razliitim erama
oveanstva su evoluciono aktivne razliite vrste genetike. Prilikom svake
ere tokovi energije imaju granice svojih izmena. Ovo dovodi do toga da se
meu razliitim vrstama genetike, jednog ili drugog naroda ili nacije
zapoinje aktivan evolucioni razvoj.
Zanimljive evolucione pojave naroda, vezane su za migracije. Ako narodi ive
u geografskom podruju sa nepovoljnom energijom za svoju genetiku, njihov
razvoj e biti spor, eterina tela se razvijaju slabo. Mukarci nemaju veliku
fiziku snagu i aktivnosti, tako da ti narodi nemaju jake i hrabre ratnike.
Slabo razvijeno astralno telo dovodi do slabo razvijene kulture, umetnosti,
duhovnosti. Nedostatak razvoja mentalnih tela ima negativan uticaj na razvoj
privrede i tehnologije.
Sve zajedno, ovo je dovelo do toga da narodi nisu bili u stanju da se odupru
monom susedu, koji se aktivno razvija. Susedi poinju da osvajaju takve
narode, i oni bee, migriraju na druga podruja, ostavljajui svoju zonu
interesa njihovim opasnim susedima. Premetaju se na velikim udaljenostima,
tako da narodi stiu u geografska podruja sa drugaijom strukturom
energije. I ako su ta energija i genetika harmonini meusobno, ponovo
poinje ubrzani uspon naroda. Takve nagle promene u razvoju razliitih
naroda za istoriare i dalje ostaje misterija ...
Istorija oveanstva je ivopisna potvrda evolucionih mehanizama, koji su u
vezi sa zakonima i uslovima razvoja sutina. Ruski istoriar Gumilev u svojim
spisima naveo je periode aktivnosti i neaktivnosti razliitih naroda. Ali da
objasni mehanizme koji dovode do toga nije mogao. On je istoriar, naveo je
samo istorijske injenice (bez znanja o zakonima evolucije oveanstva i
planete nije mogao da objasni ove fenomene).
U toku evolucije oveanstva u celini poveava se energetski potencijal
genetike i nivo evolutivnog razvoja sutina. Neophodan je konstantan odriv
balans izmeu energetskog potencijala genetike i nivoa duhovnog razvoja
sutine. Po zavretku unutranje faze evolucije, kako odreeni ovek, tako i
cela civilizacije uopte, dolazi do faze kosmike evolucije, koja se odlikuje
mentalnim kontaktom sa drugim civilizacijama.
Poinje mentalna razmena znanja i dostignua. Za mentalnu fazu evolucije
civilizacije neophodna je drugaija, via etika, moral, filozofija, evolutivna
struktura mozga, znanje. Ako ovek i civilizacija ne dostignu taj nivo, kada
- 217 -
sutina izgradi najmanje dva ili tri mentalna tela, ak i pri velikim
energetskim potencijalima ni ovek, ni civilizacija ne mogu dostii mentalni
nivo evolucije (sl.106).
sl.106
- 218 -
Pri velikom energetskom potencijalu i nedovoljnom nivou evolutivnog razvoja,

ovek moe stii samo na razliite nivoe Zemlje. esto ne znajui zakone
evolucije, ljudi idu u telepatski kontakt na astralnom ili (ree) mentalnom
nivou Zemlje. Nerazumevanjem mehanizama ta se deava, oni veruju da su
doli u kontakt sa Bogom, Absolutom, Viim Razumom ...
U takvoj naivnosti uivaju bia koja ive na tim nivoima i koja se hrane tuom
energijom. Oni skeniraju mozak takvog lakovernog oveka i esto se pri
telepatskom kontaktu holografski maskiraju u onoga, o kome najvie
razmilja i kome najvie veruje taj ovek. Ova mentalna bia mogu u
potpunosti da se vizualizuju u obliku Isusa Hrista, Bude, Krine i drugih
bogova i da uzmu blike preminulih roaka i bliskih ljudi oveku, to daje
kontaktu vie uverljivosti i verodostojnosti.
Vrlo esto, mentalna bia, pri kontaktu, pokuavaju da zavedu ljude, vodei ih
stranputicom. I oni sami, u meuvremenu, koriste se energetskim
potencijalom ovih ljudi za svoj razvoj i opstanak. Skeniranjem, alje se gusta
energija sa zadatkom da se uskladi spoljanja i unutranja pojava
holografskog sadraja prikazanog u kontaktu na svim nivoima, to dozvoljava
da se odmah razoblii varalica, sazna ko je on, na samom delu ...
Dakle, opet i opet postoji potreba za znanjem, koje mora biti naglaeno i
dostupno i koje je danas za mnoge nepoznato i misteriozno ...
- 219 -
Glava 8. Organizam oveka.Uzroci, mehanizmi

nastanka i razvoja bolesti
Svaki ovek je u toku svog ivota bio bolestan vei ili manji broj puta ... Ali
ta je priroda tih bolesti? ta se deava u telu tokom bolesti? Koji mehanizmi
su ukljueni i zato? Ova i mnoga druga pitanja postavljaju svi koji ele da
shvate ta je to - bolest ..?
Za poetak, hajde da pokuamo da utvrdimo koje vrste bolesti se mogu
identifikovati:
1) genetske bolesti koje ovek dobija kroz gene svojih roditelja.
2) steene bolesti, koje ovek stie tokom ivota.
3) ekoloke bolesti koje su povezane sa loim uticajem spoljne ivotne
sredine.
4) karmike bolesti, odnosno, one bolesti koje donosi sutina.
Uzrok genetskih bolesti je jednostavan i ne zahteva objanjenje.
Najbogatije po raznolikosti su steene bolesti, pa emo ih razmotriti
detaljnije. Postoji nekoliko osnovnih kvalitativnih faza razvoja ovih bolesti:
a) Izloenost infekciji, i njen razvoj u organizam.
b) zatitni imuni odgovor organizma (aktivna faza bolesti).
c) uticaj uzronika bolesti - toksina i otpada i njihova egzistencija u
ljudskom telu.
g) promene u organskoj strukturi ugroenih organa i sistema.
A sada razmotrimo detaljno mehanizam bolesti kod oveka.
Kada se u telu oveka javi infekcija - uzronik bolesti, u prvo vreme je tih
"uzronika" veoma malo, telo skoro da ne reaguje. Za reakciju organizma
potrebna je odreena koncentracija nekog otrova, koji se javlja kao produkt
tih organizama. Stoga, u ranom razvoju bolesti infekcija se razvija skoro bez
ikakvog otpora ljudskog tela. Tee, takozvana faza inkubacije, prva faza
razvoja bolesti.
Tek kada uzronici zajedno izlue u ljudsku krv odreenu dozu otrova, koju
mozak moe da detektuje, odbrambeni mehanizmi organizma se ukljuuju.
Imuni sistem oveka pokuava da uniti "agresore".
- 220 -
Prvi aktivna zatitna reakcija je porast temperature u ljudskom telu.

injenica je da veina patogena ne preivi visoku temperaturu i umire na 3940 stepeni celzijusa. Zbog toga, telo, jo ne poznavajui "neprijatelja", nanosi
agresoru termalni ok ... I greka je kada medicina pristupi pokuaju da obori
i najmanje poveanje temperature.
Potreba da se suzbije temperatura tela javlja samo u sledeim sluajevima:
a) kada porast temperature dostigne kritinu vrednost, oko 42 C na kojem
proteini poinju da se zgruavaju. Ovo je posebno vano za krvne proteine fibrinogene. Ako protein pone da se zgruava, nastaju nerastvorljiva
jedinjenja - fibrini, trombovi se formiraju, to moe dovesti smrti.
b) kada telo oveka nije u stanju da se nosi sa povienom temperaturom.
U svim drugim sluajevima, aktivna temperaturna reakcija govori samo o
monoj odbrambenoj reakciji organizma. U to vreme, dok infekcija pokuava
da se oporavi od termikog udara organizma, organizam prouava neprijatelja
i poinje da proizvodi antitela koja pokuavaju da unite "agresora". Zatitnu
funkciju takoe vre i fagociti - bela krvna zrnca, koja apsorbuju patogene,
ginu sami, formiraju zatim gnoj, ija velika koncentracija zauzvrat ima
negativan uticaj na ljudsko telo.
Inicijatori bolesti se prilagoavaju novim uslovima nepovoljnim za njih, koje
stvara telo u borbi. Infekcija poinje da se menja, da mutira, kako bi nekako
nastavila svoj razvoj. Na kraju krajeva, to je i pitanje ivota i smrti - ako
nije u stanju da se prilagodi, ona umire. Tako poinje "konkurencija" tela i
infekcije: ko e biti u stanju da se prilagodi, taj e i pobediti ...
U veini sluajeva, infekcija koja ima mnogo jednostavniju organizaciju menja
se bre nego zatitna reakcija ljudskog imunolokog sistema. Hajde da
pokuamo da razumemo zato se ovo deava ... injenica je, da u prvom
momentu ukljuivanja zatitnih mehanizama imunog sistema nakupivi
potencijal, stvara se maksimalna po snazi zatitna reakcija (sl.107).
- 221 -
sl.107
- 222 -
Meutim, imuni sistem ne moe beskonano da bude aktivan u tom stanju,

kada telo troi veliku koliinu energije. Osiromaeni imuni sistem iskljuuje
se nakon nekog vremena da bi oporavio svoje potencijale i odmorio. Ali za
potpuno obnavljanje imunog sistema je potrebno vreme. Tokom tog perioda
oporavka, kapacitet imunog sistema organizma se ne bori protiv infekcije,
koja opet poinje da se ubrzano razvija, mnogo bre nego to se ljudski
imunoloki sistem obnavlja.
Kada doza toksina infekcije prelazi dozvoljenu, mozak ponovo ukljuuje imuni
sistem organizma, a esto se to javlja i ranije, kada je u stanju da oporavi
svoje potencijale. Stoga, imuni sistem se ukljuuje ranije, u vremenu t1 i
njegov skok, naravno, bie manji od prvobitnog Jmax. I tako se nastavlja sve
dok se imuni sistem ne iscrpi, a njegova reakcija ne moe da ima ozbiljan
uticaj na razvoj infekcije.
Na kraju prve aktivne faze razvoja bolesti W1 poinje druga - faza hronine
bolesti W2. Pri tome se menja, ne samo karakter imunog odgovora organizma,
ve se pojavljuju i mnoge druge fundamentalne promene u organizmu. Da bi se
shvatilo kakve promene se deavaju, mi treba prvo da shvatimo kako ljudski
mozak koordinira i kontrolie funkcije i aktivnosti svakog organa i sistema
organizma.
Mozak oveka ima korteks, koji koordinira i kontrolie funkcije i rad svakog
organa ili sistema u interesu celog organizma. Pored toga, svaka zona
korteksa generie svoje nervne signale za kontrolu (sl.108).
- 223 -
sl.108
- 224 -
Kroz procese neurona u ovoj oblasti - aksoni - signali se primaju u

retikularnoj formaciji mozga, u tzv primitivnom mozgu i prenose preko njega
odgovarajuoj oblasti kimene modine, a zatim u simpatiki nervni vor
vegetativnog nervnog sistema organizma. Preko simpatikog nerva kontrolni
signal stie u odgovarajui organ, kao to je pankreas i izaziva eljenu
aktivaciju njegovih funkcija.
Pri radu organa pobuuju se nervni receptori parasimpatikog sistema, i
nastali signali prolaze kroz parasimpatiki nerv i pobuuju odgovarajuu zonu
kimene modine. Spinalni nervi alju signale u retikularnu formaciju, gde se
ti signali uporeuju sa referentnim, koji odgovara normalnom funkcionisanju
organa.
Ako je sve u redu, mozak nastavlja da radi u istom reimu. Ali, ako je signal iz
ovog ili onog razloga vie ili manje standardan, nervni signal, sa amplitudom
razlike izmeu referentnog signala i pridolog, pristupa u odgovarajue
podruje modane kore. Pri tome dolazi do promena i strukture i amplitude
kontrolnih signala. To e se deavati sve dok se sistem ne vrati u optimalno
stanje.
Ako je promenu u radu organa uzrokovana izloenou uzroniku, ukljuuje se
zatitna imuna reakcija. Kada aktivnost imunog sistema nije u stanju da
proizvede nikakav znaajan uticaj na razvoj infekcije, i ako ta patologija ne
dovodi do veoma brze smrti organizma u celini, dolazi do sledeih promena u
navedenom mehanizmu:
a), mozak prima to stanje funkcionisanja organa tela za novu normu, a svi
sistemi organizma se prestrojavaju tako, da bi odravali novu normu u
stabilnom stanju, glavna stvar je da ne bi bilo jo gore.
b) od tog momenta organizam nikako ne reaguje na ne ba optimalne telesne
uslove za njega. I samo kada infekcija pokuava da zauzme novu "odskonu
dasku", sve e se ponovo ponavljati. Bolest ulazi u hroninu fazu sa periodima
aktiviranja ...
A sada o lekovima.
Princip dejstva lekova, gotovo bez izuzetka je zasnovan na tome, da ti otrovi
atakuju na bilo koji ivi organizam, kako na izazivae bolesti, tako i na samo
ljudsko telo. Pretpostavlja se da takvi otrovi, brzo ubijaju izazivae bolesti, i
da samo malo tete organizmu ... koji e, tavie, veoma brzo biti u stanju da
se vrati u normalu. Ali, naalost, infekcija se kako bi ivela, veoma brzo
prilagoava ovim otrovima i onda ne reaguje na njih.
- 225 -
ta da se radi u takvoj situaciji?!.

U ovoj situaciji, samo se poveava snaga i koncentracija otrova. I im
koncentracija lerkarskih otrova bude prihvatljiva, telo vie nije u stanju da
neutralie njihov uticaj na svoje organe i sisteme, poinje trovanje lekovima i
unitavanje organizma. U isto vreme, kao to se vidi iz principa delovanja
lekova, oni ni na koji nain ne utiu na mehanizme kontrole mozgom organa i
sistema organizma.
Veina trenutno poznatih lekova, u koncentraciji, koja razorno utie na
uzronika, ima isti destruktivni efekat na samo ljudsko telo. Teko je rei
koje je od ova dva zla manje ...
Tako je, era medicinskog leenja u medicini dola do svog loginog kraja. I
moramo odati priznanje, da je vrlo mnogo bolesti i njihovi uzronici, ostavilo
ljude zauvek. Uzronici bolesti koji nisu mogli da se prilagode nepovoljnim
uslovima za njih su poginuli, ali, naalost, na njihovo mesto dolaze novi, kao
to je virus AIDS-a ...
Ostali, koji su bili u stanju da se prilagode, nastavljaju da se aktivno
razvijaju u organizmu ljudi, esto izazivajui nepovratne promene. Samo,
verovatno nije neophodno pomagati tim bolestima da "pokoravaju" ljude,
trujui ih i unitavajui i sa lekovima ... Medicina mora da pronae ili da usvoji
druge metode u borbi protiv bolesti, koji bi zaista bili u stanju da pomognu
ljudima.
Jedna od tih tehnika je uticaj na ovekovo biopolje drugim ovekom. Uz
pravilno i tano izlaganje, sa znanjem zakona razvoja i funkcionisanja
ljudskog tela, mogue je ne samo da se pobedi uzronik, ve i da se povrati
normalan rad organa ili celog sistema.
Dalje, ja bih hteo da pokrenem jo jedno pitanje, koje je postalo "kuga"
s kraja dvadesetog veka i preti da dovede do groba znaajan deo svetske
populacije - to je problem steene imunodeficijencije. Problem AIDS.
Razloga, to je AIDS postao opasnost za ljude, ima nekoliko:
1) gustina naseljenosti planete je mnogo vea od optimalne za oveka, kao
vrste ive prirode, ukljuene u ukupnan ekoloki sistem. Preterana gustina
sveukupnog psi-polja negativno utie na ljude, koji ga sami stvaraju.
Istovremeno, rui se i slabi lino zatitno psi-polje svakog oveka, i kao
sastavni deo toga na nivou fizikog tela, imunog sistema organizma. Preterana
- 226 -
gustina psi-polja W+ potiskuje timus, koja kontrolie imuni sistem

organizma.
Naravno, maksimalan negativan uticaj je na mestima gde je velika
koncentracija ljudi - u gradovima, posebno onim velikim. Paralelno, viak
gustine sveukupnog psi-polja depresivno deluje na hormonalni sistem ljudi. A
posebno jako na seksualne funkcije mukaraca. to dovodi do rane masovne
muke impotencije. I, opet, veoma je esta u velikim gradovima.
2) aktivno suzbijanje imunog sistema oveka putem lekova, to je naroito
aktivan proces, i ve je na ogromnom nivou, u poslednjih sto godina. Ve
nekoliko generacija ljudi je izloeno tom lekarskom napadu. I to, na kraju,
dovodi do toga, da deca roena danas imaju slab imuni sistem, ve ugraen u
genima.
3) negativan efekat na organizam u celini, a posebno na imuni sistem proizvodi
negativan uticaj oveka na ivotnu sredinu, izazvanog aktivnostima oveka.
Tokom svog "osvajanja" prirode ovek je otrovao vodu, vazduh i zemljite.
Sve to moe da uniti ovek, kao rezultat svojih "razumnih" aktivnosti,
unitio je ... U ljudski organizam ovi otrovi su poeli da se unose hranom,
vodom, vazduhom. Osim toga, ovek sam sebe (takoe dobrovoljno), unitava i
truje otrovima, uzimanjem droga, alkoholom, nikotinom.
Svi ovi ovi razlozi zajedno, doveli su do znaajno smanjenog nivoa imune
aktivnosti. Pored toga, normalno zatitno psi-polje ljudskog organizma
negativno utie na bilo koju infekciju i stvara veoma nepovoljne uslove za
razvoj veine ivih organizama. Mogunost za aktivan razvoj infekcije kod
ljudi se javlja kada se nivo psi-zatite organizma smanjuje na prihvatljiv nivo
za tu vrstu infekcije. Tek nakon toga infekcija poinje da se razvija u telu,
dobijajui "odskonu dasku" ...
O simptomima AIDS-a se pominje jo u hronikama manastira pre osam
stotina godina. Nesumnjivo, on je ranije postojao. Samo broj ljudi, koji su
bili bolesni od ove bolesti, bilo je veoma malo. Samo su pojedinci nivo svog
zatitnog psi-polja smanjivali do take gde u telo moe da prodre virus AIDS.
Da, tavie, homoseksualnost, koja je optuena kao uzrok AIDS-a, je
svojstvena ljudskoj prirodi od ranih dana ljudskog postojanja, kao vrste
divljih ivotinja. O tome postoji skup dokaza u letopisima, i u knjievnosti
svih plemena i naroda, od pojave oveka na Zemlji do danas ...
Procenat homoseksualaca, takoe, nije bio vei nego sada. Prosto je ljudi bilo
mnogo manje nego to je danas, a udeo homoseksualaca u ciframa, u naem
vremenu je postao veoma impresivan ... O prirodi i uzrocima homoseksualnosti
- 227 -
vratiemo se malo kasnije, a sada - o razlozima za bum AIDS-a krajem

dvadesetog veka ...
Kao to smo ve rekli, glavni razlog za nagli razvoj bolesti je smanjenje
aktivnosti zatitnih svojstva organizma do nivoa gde se virus AIDS-a moe
uskladiti sa telom, i kada postoje povoljni uslovi za njegov razvoj.
Pretpostavimo normalan nivo aktivnosti zatitnog psi-polja imunog sistema na
deset konvencionalnih jedinica (sl.109).
sl.109
- 228 -
Pretpostavimo da pri nivou koji je jednak est standardnih jedinica, postoje

povoljni uslovi za virus AIDS-a, i njegov razvoj u ljudskom telu.
Na osnovu ovih pretpostavki, mogunost uvoenja u virusa organizam oveka
virusa AIDS nastaje tada, kada nivo imunog aktivnosti oveka postane est
jedinica. Virus se uvodi i poinje period inkubacije bolesti.
Karakteristike virusa AIDS - su u tome, da se on uvodi u hromozome elija
kotane sri. Posle su te elije transporteri, poinju da sintetiu sve vie i
vie novih molekula RNK virusa, koji u istim tim elijama stvaraju sopstveni
zatitni proteinski omota. Nakon toga, virus ulazi kroz krv u sve vie i vie
oblasti kotane sri mozga, gde se ista stvar deava ...
Virus unitava T limfocite ljudskog tela. I nakon nekog vremena koncentracija
virusa u telu dostie vrednost, pri kojoj organizam gubi takvu koliinu Tlimfocita, da se nivo aktivnosti imunog sistema smanjuje do dve standardne
jedinice (sl.109).
Pri takvom nivou imonog sistema mnoge infekcije dobijaju povoljne uslove za
svoj razvoj. Organizam oveka je napadnut od strane mnogih bolesti i
istovremeno, virusa AIDS-a, nastavljajui da se razvijaju u oveku, i
postepeno unitavajui sve T-limfocite. Telo postaje potpuno nezatieni i
brzo umire...5
Bilo je u poslednje vreme prijavljenih sluajeva u kojima je bilo mogue
detektovati kod ljudi da je broj T limfocita smanjen, kao kod AIDS-a, ali se
virus u krvi ljudi nije mogao pronai ... Ovi sluajevi su doveli do zastoja
modernu medicinu. Gde se nalazi nosilac ove bolesti?!.
---------------------------------------5
Prilikom pisanja ove knjige, bio sam ubeen da je virus side realan, ne mogavi ni
da zamislim i kad bih mogao, da ljudi, naroito lekari, mogu da lau celom svetu,
plaei ih smrtonosnim virusom. Ispostavilo se da niko nikada za svo vreme histerije
o AIDS-u nije dobio kulturu ovog virusa. Sva histerija AIDS-a od poetka je bila
nita drugo nego specijalno napravljena patka, iji je cilj bio da se ostvari redovna
zarada. Ljudi ne umiru od AIDS-a, ve od iscrpljenosti imunog sistema! A do
iscrpljivanja imunog sistema dolazi, ne virusom AIDS-a, ve drugim uzrocima:
masivnih doza antibiotika i lekova, to je dovelo do gotovo potpunog unitenja
ljudskog imunolokog sistema. Vie informacija o tome pie u glavi.21, prvog toma
knjige "Ogledalo moje due."
- 229 -
Da bi se razumeo ovaj fenomen, podsetimo da su tokom evolucije mnoge vrste

ivih organizama, ukljuujui i proste, bile isterane iz svojih ekolokih nia od
strane naprednijih organizama. Tako su i neki virusi izgubili fiziki gust
temelj - molekul RNK sa proteinskom koljkom. Prosto, svi ti molekuli su se
apsorbovali i podelili drugim ivim organizmima. Ali njihova eterina
struktura se ouvala - eterino telo. Prilagoavajui se uslovima ivota na
eterinom planu planete, oni su bili dinaminiji nego na fizikom planu.
Pri tome, eterina tela izumrlih virusa koja su mogla da se uvedu u strukturu
T-limfocita na njihovom eterinom nivou, su bila unitavana, to je zauzvrat
dovelo do unitenja ovih T limfocita. To je slika koja je iznenadila doktore ...
Nema virusa u krvi, a ljudsko telo gubi svoje T-limfocite, kao i pri prisustvu u
krvi virusa AIDS-a.
Za sprovoenja takvog postupka je samo potrebno da se pojave povoljni
uslovi za uvoenje izumrlog virusa u eterino telo oveka. A to je mogue
tada, kada je oslabljeno ne samo fiziko telo, ve i zatitno energetsko polje
sutine ...
Priroda ekolokih bolesti je - vrlo jednostavna.
Kao rezultat trovanja ekoloke sredine zbog ljudskih aktivnosti, u vodi, zemlji
i vazduhu skupila se velika doza otrova, koji sa vodom, hranom i disanjem
ulaze u organizam, uzrokujui trovanje sa svim posledicama.
Sa prirodom karmikih bolesti suoiemo se detaljnije u narednom poglavlju.
- 230 -
Glava 9. Uticaj sutine na organizam i psihu oveka

Sutina oveka ... Ona ulazi u oploenu jajnu eliju u pri zaeu i ostavlja
fiziko telo u trenutku njegove smrti ... Kroz sav ivot oveka sutina prolazi
kroz razne faze svoje evolucije i razvoja, i utie na fiziko telo u kojem se
nalazi.
Sutina oveka ima temelj, formirana je od tri tela: eterinog, astralnog i
mentalnog. Kod svakog oveka, svako od ovih tela sutine moe biti vie ili
manje razvijeno, ili da se nalazi u poetnom stanju. Ali postoji jedno pravilo:
1) pun stepen astralno telo moe da razvije tek nakon zavretka razvoja
eterinog tela do odreenog nivoa, kada nestane kvalitativna barijera izmeu
fizikog i astralnog plana planete;
2) pun stepen mentalno telo, moe da razvije tek nakon zavretka razvoja
astralnog tela do nivoa gde nestaje kvalitetna barijera izmeu fizikog i
prvog mentalnog plana planete.
Kada nastanu uslovi za razvoj jo jednog tela sutine, prethodna tela
nastavljaju dalje svoj razvoj. Ovakav razvoj moe biti i aktivan i veoma spor.
Stoga, svako od tela moe imati dominantan poloaj u strukturi sutine.
Drugim reima, svako od tela moe biti neproporcionalno razvijeno meu
drugim telima sutine. To su definisane samo sekvence razvoja sutine posle
roenja. Pored toga, ovek nastavlja da se razvija tokom svog ivota. Druga
je stvar, koji je znak ovog razvoja - plus ili minus ..?
Zbog toga, u veini sluajeva, postoji stalna promena u odnosu nivoa razvoja
svake sutine. Takve promene definitivno treba da se manifestuju u oveku
samom, u njegovom ponaanju, psihi. Psihologija razlikuje etiri osnovne vrste
psihe oveka:
1) sangvinistiki tip (optimistian)
2) flegmatini tip (ravnoduan)
3) melanholini tip (melanholik)
4) holeristiki tip (kolerik)
Ovakvav niz nije sluajan. Koji su uzroci ovog niza? Hajde da pokuamo da
shvatimo ...
Svako telo temelja sutine u procesu njenog razvoja moe da zauzima
dominantnu poziciju u tom temelju. Ali mentalno telo, na primer, poinje da
se razvija poslednje od osnovnih temeljnih tela, i stoga, poinje da utie na
kvalitativnu strukturu sutine mnogo kasnije, nego druga tela. Osim toga,
- 231 -
veina ljudi ne uspeva da razvije svoje mentalno telo do nivoa na kojem ono
moe da postane dominantno u osnovi sutine.
Eterino telo svakog oveka zavrava svoj razvoj sa 6-8 godina njegovog
ivota. Tada se otvara kvalitativna barijera izmeu fizikih i astralnih
planova, i astralno telo zapoinje razvoj. Postavlja se pitanje: "Ali, dete od
svog roenja ima svoj karakter i odreenu vrstu mentaliteta" I to je
apsolutno tano. Nema protivrenosti u ovome.
U trenutku zaea dolazi sutina koja ve ima svoju osnovnu kvalitativnu
strukturu. I to se manifestuje u ponaanju deteta od prvih dana njegovog
ivota. Kvalitativna struktura temelja sutine koja je stigla ima samo
odreenu taku svog razvoja u fizikom telu. Dakle, samo pri dostupnosti
fizikog tela sutina se aktivno razvija.
Sada, razmotrimo dve vrste temelja sutine kada:
a) dominantan poloaj u temelju sutine zauzima eterino telo.
b) dominantan poloaj u temelju sutine zauzima astralno telo.Ne zaboravimo,
kako se manifestuje kod oveka svako od ovih tela, na ono na ta ona utiu.
Eterino telo oveka se prikazuje u njegovoj aktivnosti i fizikoj snazi,
ukljuujui i seksualnu. To je razlog zato mladi uzrasta 16-20 godina imaju
poveanu seksualnu aktivnost, tzv hiperseksualnost. U ovom uzrastu, jo se
nije zavrilo formiranje astralnog tela i razvijenije je u veem stepenu
nieastralna struktura astralnog tela, koja se manifestuje u celom kompleksu
negativnih emocija - agresivnost, nasilje, itd.
Astralno telo se prikazuje u emocionalnom stanju oveka. Osim toga, ako je
razvoj astralnog tela iz jedne forme materije G (nie astralno telo), to se
izraava u celom kompleksu negativnih impulsa i tenji, koje dominiraju kod
takvog oveka, i esto su uzrok njegove neduhovnosti. Razvoj punog astralnog
tela iz dve forme materije G i F iskazuje se u pozitivnim tenjama i
motivaciji i predstavlja osnov za razvoj duhovnosti oveka.
Prema tome, ako u temelju sutine dominira eterino telo (sa punim astralnim
telom) kod ljudi se manifestuje sangvinistiki tip temperamenta
[optimistian] (sl.110).
- 232 -
sl.110
- 233 -
Kod takvog oveka e volja dominirati nad emocijama u pozitivne. Takav

ovek moe da kontrolie svoje emocije. Ako je kod oveka, u osnovi
dominacija eterinog tela, razvija se samo nie astralno telo, i on se
pojavljuje kao flegmatian tip temperamenta [ravnoduan] (sl.111).
sl.111
- 234 -
Flegmatik ima dovoljno volje i snage, da bi sproveo ve due vreme ovaj ili
onaj posao, ali nema pozitivnih emocionalnih stimulansa za to, da bi bio
generator samih ideja.
Meu flegmaticima ne moe biti lidera. Oni su uvek spremni da idu za drugim,
pri emu ispoljavaju upornost i fanatizam u postizanju postavljenog cilja, i
veoma retko menjaju svoja uverenja ... i konzervativan je prilikom procene
neke nove ideje i inovacije.
Kada u temelju sutine dominira astralno telo iz materije jedne forme G (nie
astralno telo) (sl.112),
sl.112
- 235 -
kod oveka se pojavljuje melanholini tip temperamenta [melanholik]. Takav

ovek je emocionalno nestabilan, pasivan u delovanju. Dovoljni su manji
problemi da padne u due periode depresije, a to je zbog injenice, da su po
svojoj energetskoj strukturi negativne emocije harmonine sa nie astralnim
telom.
To dovodi do aktivnog ukljuenja u negativne protoke energija, ovek pri
tome dugo vremena ne moe da se "iskljui" iz ovog stanja i vrati u normalu. I
na kraju, sa dominacijom u temlju sutine astralnog tela iz dve forme
materije G i F (gornje astralno telo), kod oveka se prikazuje kolerian tip
temperamenta [kolerik] (sl.113).
sl.113
- 236 -
Pri tome ovek stvara oko sebe dosta pozitivnih emocija, lako prelazi iz
jednog emotivnog stanja u drugo.
Struktura njegovog astralnog tela neharmonina je sa negativnim emocijama,
pa u negativnom emocionalnom stanju kolerik dugo ne moe da bude, on se
brzo vraa u pozitivno emocionalno stanje. I opet, kolerik brzo stvara ideje,
ali nema dovoljno snage, volje i istrajnosti za sprovoenje ovih ideja. Ako to,
ta on radi, ne radi brzo, kolerik odmah to baci i okree se novoj ideji ...
Za bolju jasnou i razumevanja svega toga, neophodno je da se shvate zakoni
razvoja astralnog tela. Nakon zavretka razvoja astralnog tela iz jedne
forme materije G, nestaje nutranja podbarijera astralnog plana, i nastaju
potrebni uslovi za dalji razvoj astralnog tela. Dalje, nastavlja se evolutivni
put astralnog tela iz druge materije F i postepeno se formira puno astralno
telo (astralno telo od dve forme materije, strukturmo harmonino sa
astralnim planom).
Nakon gradnje astralnog tela iz jedne forme materije G i do zavretka njene
evolucije iz druge forme materije F, postoji mnogo meustanja razvoja
astralnog tela. Pri tome, ako u astralnom telu dominira jedna forma materije,
G, govori se o niem astralnom telu. A ako dominira druga forma materije F,
govori se o viem astralnom telu. Na taj nain, kvalitativna struktura
astralnog tela odreuje mnoge aspekte emotivnih stanja.
Treba napomenuti da je gotovo nemogue nai ljude "istog" tipa
temperamenta. Tokom svog ivota, svako nastavlja da se menja, pri tome se
menja i kvalitativna struktura njegove sutine. Pored toga, kako fiziko telo
periodino treba odmor, tako i svako od tela iz temelja sutine s vremena na
vreme mora periodino da se odmori.
I ako pun ciklus aktivnosti fizikog tela oveka u veini sluajeva iznosi
dvadeset i etiri sata dnevno (bioloki ciklus promene aktivnosti i odmora,
tokom kojeg fiziko telo obnavlja svoj potencijal), takoe svako od tela
temelja sutine ima svoj ciklus aktivnosti, razliit za svako od tela. Sada
dolazimo do razumevanja prirode bioritma oveka.
Kompletan ciklus aktivnosti eterinog telo oveka ima trajanje od dvadeset
tri dana, ono utie na fiziku aktivnost oveka i zato se zove - fiziki
bioritam (sl.114).
- 237 -
sl.114
- 238 -
Kompletan ciklus aktivnosti astralnog tela u periodu od dvadeset osam dana

utie na emocionalnu aktivnost i zato se naziva emocionalni bioritam (sl.115).
sl.115
- 239 -
Konano, kompletan ciklus aktivnosti mentalnog tela oveka ima trajanje

od trideset tri dana i utie na intelektualnu aktivnost oveka i stoga se
naziva intelektualnim bioritmom (sl.116).
sl.116
- 240 -
Moe se videti da je primetan odnos izmeu sloenosti organizacije

svakog tela temelja sutine i potpuno trajanje punog ciklusa aktivnosti svakog
od njih. to je sloenija struktura tela, to je dui pun ciklus njegove
aktivnosti, to je i razumljivo. Dalje, svako od ostalih mentalnih tela, u
sluaju postojanja kod oveka, takoe ima svoj puni ciklus aktivnosti, sa sve
veim i veim trajanjem.
Drugo mentalno telo ima ciklus aktivnosti od etrdeset i devet dana, a
tree mentalno telo - sedamdeset etiri dana, a etvrto - stotinu i deset
dana. Dakle, bioritam svakog oveka utie i na njegov temperament. Isto
tako, tip psiha oveka utie na uestalost aktivnosti tela koje ine temelj
sutine.
A sada bih eleo da se vratim na dogaaje koji se deavaju tokom sna
oveka. Podsetimo se da je oko fizikog tela oveka stvoreno zatitno psipolje, obezbeujui najpovoljnije uslove za razvoj kako tela tako i sutine.
Zatitni energetski omota titi ne samo od uticaja psi-polja drugih ivih
organizama, ve i od svih drugih polja ivotne sredine, ukljuujui i uticaj sa
drugih planova planete.
Uticaj sa drugih planova, u veoj meri sa eterinih i nieastralnih,
takoe je odreen debljinom kvalitativne barijere izmeu fizikog i
eterinog plana planete. Debljina te barijere ima dnevni ciklus: maksimum u
toku dana a nou je minimalna (sl.117.).
- 241 -
sl.117
- 242 -
To je vezano za to, to tokom dana protok energije - materije - dolazi od

Sunca, i zasiije sve nivoe Zemlje, a nou ovi planovi gube viak forme
materije, koje ih obrazuju, to dovodi do smanjenja debljine kvalitetnih
barijera izmeu svih planova planete. Zbog toga je minimalna debljina
kvalitativne barijere izmeu fizikog i eterinog plana izmeu devetnaest
asova uvee i etiri sata ujutro. Ovo je vreme najpovoljnije za akcije
astralnih ivotinja.
Nije sluajno to u svim bajkama, legendama i tradicijama, u to vreme
dejstvuju neiste sile u obliku avola, vampira, vetica, vukodlaka, itd, itd.
Bez obzira koliko to udno izgledalo na prvi pogled, ali u tim starim priama
ima mnogo vie istine nego u naoj savremenoj nauci ... Pored dnevnih
oscilacija gustine kvalitativne barijere izmeu fizikog i eterinog plana, na
njegovu debljine utie i Mesec.
Na svim nivoima nae planete, njene obrazujue forme materije prelivaju se
ka Mesecu, zasiujui njegove ravni - planove. Ba kao to Sunce ispunjava
tim formama materije sve nivoe Zemlje. Maksimalan protok se deava u
danima punog meseca, to smanjuje debljinu kvalitativne barijere izmeu
fizikih i eterinih planova. U isto vreme intenzivira se negativan uticaj na
osobe na eterinim i nieastralnim planomvima planete. Pri neutralizaciji ovog
negativnog uticaja, debljina zatitnog psi-polja opada i postaje minimalna u
danima punog meseca (sl.118, sl.119 i sl.120).
- 243 -
sl.118
- 244 -
sl.119
- 245 -
sl.120
- 246 -
To je, opet, povoljno okruenje za aktivno dejstvo astralnih ivotinja, koje,

kada nau slabosti u zatiti tela, ine probijanje i kroz ta mesta ispumpavaju
potencijal tela - vitalnu snagu oveka.
Podsetimo, fiziko telo, rastvara supstancu, oslobaa forme materija, koje
formiraju tu supstancu, koja tee izmeu nivoa koji omoguavaju razvoj i
celovitost tela sutine oveka. Kroz proboj u zatiti po kanalu te forme
materija poinju da teku od oveka ka astralnim ivotinjama, to im
omoguava da preive, spreavajui raspad tela njihovih sutina. Pri tome, na
mestu proboja, naruava se struktura elija fizikog tela i tela sutine
oveka - donora.
Da bi bili u stanju da ispumpaju deo potencijala, generisanog fizikim telom
oveka, astralne ivotinje moraju da se usklade sa njegovom kvalitativnom
strukturom. I tako, kako je nivo evolutivnog razvoja astralnih ivotinja
znaajno nii od nivoa razvoja oveka, dolazi do transformacija strukture
oveka do nivoa strukture astralnih ivotinja (sl.121, sl.122).
- 247 -
sl.121
- 248 -
sl.122
- 249 -
To dovodi do unitenja kvalitativnih struktura elija oveka u predelima tih

zona proboja do eterinog nivoa. Ove elije funkcionalno ispadaju iz jednog
kontrolnog sistema i prestajuu da se razvijaju po programu organizma
oveka. Nastaju elije raka, iji brz razvoj dovodi do veoma brzog
unitavanja celog organizma (sl.123).
sl.123
- 250 -
Nisu sluajno elija raka identine zigotnim elijama.

Rak, ije se elije nekontrolisano i brzo dele, uzima vei deo energije
organizma, dovodi do toga, da svi organi i sistemi organizma oveka ne
dobijaju dovoljnu koliinu energije, potrebnu za normalno funkcionisanje,
preoptreujui ga i brzo unitavajui.
Uzrok raka je unitavanje normalne strukture elija organizma na nivou
sutine. Stoga, bez obzira na to ako bi uklonili rak, za najvie pet godina
(kada dolazi do redovne zamene elija obolelih organa), taj rak bi nastavio ...
Takva probijanja najee potiu iz astralnog plana, na taj nai unitavajui u
veem stepenu elije, koje imaju razliite nivoe razvoja svojih astralnih tela.
Veina elija koje imaju eterinu strukturu, obnavlja se svakih pet godina,
to i odreuje ciklinu pojavu raka (sl.124 i sl.125).
sl.124
- 251 -
sl.125
- 252 -
Samo vraanjem svih elija na normalnu strukturu, karakteristinu za taj tip

elije, moe da se sprei novi rak kod oveka.
Veoma interesantan primer koji potvruje ovo, moe da poslui takav
eksperiment: Uzeta su dva hermetiki zatvorena suda. U jedan od njih je
stavljena kancerogene kultura a u drugi - kultura zdravog, normalnog tkiva.
Sudovi su postavljeni jedan pored drugog u mraku (bez sunevog svetla
debljina barijere izmeu fizikog, eterinog, astralnog i drugih planova je
minimamalna) i nakon izvesnog vremena normalno tkivo postaje kancerogeno.
injenica je da elije sa primitivnom strukturom imaju mnogo vei potencijal
nego elije sloenije strukture. A primitivnije elije uvek dominiraju. Kao to
se vidi iz ovog eksperimenta, u odsustvu meudejstva na fizikom nivou,
deava se transformacija normalnih elija u elije raka.
Razaranjem strukture zdravih elija na astralnom i mentalnim planovima
moe se javiti jak emocionalni stres, pre svega - negativan, kada
popunjavanje astralnog tela energetskim tokovima premauje dozvoljeni nivo
od kritinog optereenja astralnog tela. Struktura astralnog tela poinje da
se rui na prvom mestu na najslabijim mestima, to na kraju dovodi do pojave
kancerogenih elija.
Dalje, hormoni koji stimuliu procese cepaju supstancu na forme materija
koje je formiraju, mogu takoe biti uzroci energetskog ruenja strukture
elija organizma. Ovo je naroito esto kada naglo padne koncentracija
hormona u organima oveka, to dovodi do unitavanja normalnih elijskih
struktura tih organa i razvoja raka ...
Pored unitenja zatite i ispumpavanja energije (energetski vampirizam)
mogue je jo nekoliko tipova delovanja na fiziko telo sa eterinog i
nieeastralnog plana planete. Kako se to moe manifestovati?!.
Ako, iz nekog razloga, ovek ima oslabljeno zatitno psi-polje, postoji
mogunost ne samo proboja na bilo kom mestu, ve i prolaz kroz zatitu, i
zahvatanje fizikog tela drugom sutinom. Pri tome,moe da ue kako ljudska
sutina, tako i sutina bilo koje astralne ivotinje. Razmotrimo ovo
detaljnije ...
Kada je pun mesec, kada je negativan uticaj energetskih tokova iz astralnog i
eterinog plana maksimalan, postoji jo vee ugnjetavanje ve oslabljenog
psi-polja. A u nekim sluajevima ono moe nestati potpuno ... U fiziko telo
bez psi-zatite ili sa veoma slabom psi-zatitom moe ui ne samo sutina
oveka, kome pripada to telo, ve i neki drugi entitet sa etreinog ili
nieastralnog plana (sl.126, sl.127, sl.128).
- 253 -
sl.126
- 254 -
sl.127
- 255 -
sl.128
- 256 -
Istovremeno, ta sutina moe zauzeti tue fiziko telo kako privremeno,

tako i trajno. U ovom drugom sluaju, "domaa" sutina je potpuno blokirana
napadaem ili se iskljuuje potpuno, kao pri smrti.
Dok je u fizikom telu "tua" sutina, ono je sredstvo kojim sutina okupator ostvaruje svoje elje i potrebe. Fiziko telo se moe porediti sa
odeom koju ovek skida pre odlaska u krevet i ponovo oblai ujutro posle
ustajanja ...
I ako neko, dok vi spavate, obue vau odeu, radi u njoj sve to hoe, a posle
vam je vrati, onda vi, naravno, neete znati ta je radio ovek, nosei vau
odeu u periodu dok ste spavali. I ako neko, videvi tu istu odeu na vama,
kae, da je video oveka u toj odei, koji je uinio ovo-ili-ono, onda e to za
vas biti jednako eksploziji razarujue bombe ...
To je sasvim uobiajena pojava meu psihijatrijskim bolestima kod ljudi.
Veoma zanimljiv je primer jednog fenomena ove vrste ... Jedna devojka je
bila veoma strogog morala, vodila lep ivotni stil i nije dozvoljavala nikakav
seksualni kontakt sa mukarcima. Svake veeri odlazila je na spavanje i budila
se ujutru spokojna.
Ali kada je njena sutina tokom spavanja naputala telo, u naputeno fiziko
telo ulazila je druga enska sutina, ali sa potpuno suprotnim moralom ...
"Nosila"je slobodno telo, izlazila je na ulicu i imala buran seksualni ivot.
Ujutro, pre povratka"prirodne" sutine u telo domaina, vraala se ta sutina
na svoje mesto, dok domaa sutina apsolutno nita nije znala o avanturama
svog fizikog tela. Jednog dana, devojka je otkrila da je trudna. Moete li da
zamislite kako se oseala tada?! ta je "sveti" duh uradio sa njom?!.
Sada, malo o mesearenju ...
Fenomen tzv mesearenja je primer nepotpunog zauzimanja fizikog tela
stranom sutinom, kada uljez ne moe u potpunosti da se ukljui u tui mozak
i kontrolie sve funkcije mozga i fizikog tela. Ona se aktivira samo na nivou
primitivnih modanih struktura, to se manifestuje u mehanikom
(nesvesnom) kretanju u stanju mesearenja.
Ako, u nezatieno fiziko telo ue sutina astralne ivotinje, zahvaeno telo
e postupati u skladu sa nainom ivota ivotinje-okupatora. I, ako je ta
ivotinja, u svom prethodnom ivotu, u svom fizikom telu ubijala druge
ivotinje i jela ih, "posuujui" telo oveka, ta sutina e delovati apsolutno
isto, koliko to dozvoljava, naravno, mogunost tela oveka (sl.129, sl.130 i
sl.131).
- 257 -
sl.129
- 258 -
sl.130
- 259 -
sl.131
- 260 -
Ovo je razlog za pojavu ljudi - vukodlaka. Naravno, fiziko telo se ne menja

po slici i slinosti sutine astralne ivotinje, ve samo postupci ovog
astralnog bia. Da registruju sutinu mogu samo oni ljudi iji mozak ima
kvalitativnu strukturu, koja omoguava da se dobiju informacije (u smislu da
vide i uju) sa drugih nivoa planete.
I jo ... Nije sluajno u priama i legendama svih naroda i vremena kada ubiju
vukodlaka, da njegovo telo prima oblik ljudskog tela. injenica je da pri smrti
fizikog tela, i sutina astralne ivotinje ne moe due da ostane u njemu.
A sada emo razmotriti druge situacije koje dovode do unitenja ili slabljenja
zatitnog psi-polja oveka. Jedna od najzanimljivijih pojava te vrste je uticaj
alkohola na telo oveka i njegovog zatitnog psi-polja.
Alkohol, odnosno, etil alkohol sadran u njemu, ima snanu negativnu energiju.
Eterina struktura etil alkohola je veoma aktivna i jako utie na eterino
telo oveka. To je jedan od razloga zato je pijan ovek mnogo slabiji nego
trezven ovek.
Alkoholna pia imaju jednu karakteristiku koja je uzrok psiholoke potrebe
za alkoholom. On sadri jednostavne eere - glukozu i fruktozu, koji se
veoma brzo apsorbuju u krvi i proizvode talas pozitivne energije. Etil alkohol
po svom uticaju na telo, je inertan. Njegova negativna struktura deluje kroz
nekoliko sati, kada organizam, njegova jetra, vie nije u stanju da neutralie
etil alkohol.
Jetra proizvodi enzim koji razara alkohol. injenica je da je etil alkohol
proizvod raspadanja sloenih eera, i stoga jetra proizvodi taj enzim. Ali,
naravno, ne za to, da bi razlagao popijen ovekom etil alkohol.
Na taj nain, nakon nekoliko sati intenzivnog rada, jetra oveka troi sve
svoje rezerve i resurse za razvoj ovog enzima. Ostatak izmeu koliine etil
alkohola koje je ovek popio i one i koju telo moe da razgradi, poinje da
negativno utie na eterino telo oveka.
Pri tome, eterino telo oveka je zasieno negativnom energijom, to dovodi
do naruavanja ravnotee temelja sutine. I kao rezultat, dramatino se
smanjuje gustina zatitnog psi-polja oveka. Vrlo esto, ujutru, nakon pijenja
alkohola, ovek se osea mamurnim, vrlo umorno, sa vrtoglavicom, muninon,
povraajui.
Povraanje je, uzgred, jo jedna odbrambena reakcija organizma; kada jetra
nije u stanju da nastavi da razgrauje alkohol, mozak stimulie greve u
stomaku i crevima kako bi se izbacilo ono to je jo ostalo u njemu
(zahvaljujui tome, deo alkohola se izbacuje iz organizma).
- 261 -
Psiholoki, imajui ujutru takvo stanje, ovek pamti da se nakon to je pio

alkohol, oseao veoma dobro. A prirodna reakcija je da je potrebna jo jedna
doza alkohola ... I to se ponavlja. A ako se to nastavlja aktivno i due vreme
(za razliite ljude - razliiti vremenski periodi), onda ovek dovodi sebe do
akutnog trovanja alkoholom.
Pri tome zatitna koljka oveka postaje sve slabija i slabija, oko njega se
okupljaju astralni vampiri, u oekivanju velikog praznika ... Telo alkoholiara
poinje da se brzo raspada i stari. A kada telo oveka kao rezultat
dugogodinjeg uzimanja alkohola, nije u stanju da sasvim ragrauje etil
alkohol, njegova koncentracija u modanim neuronim poinje da raste i
dostie kritinu vrednost, na kojoj neuroni poinju da umiru.
U takvoj situaciji, sutina oveka prelazi na ekstremne mere - otvara
strukturu neurona fizikog mozga, pri emu protok materije sa viih
mentalnih planova poinje da probija sva tela oveka i razgrauje etil alkohol.
Ali, kao to neuroni mozga evoluciono nisu spremni za to, poinje i unitavanje
njihovih postojeih struktura - zaetke mentalnih i astralnih tela.
Ovo je - krajnji metod, od ijih su posledica organizam i sutina jo uvek u
stanju da se oporave, ali opet je to mogue najvie dva puta, ne vie. Ako se
to deava esto, poinje vrlo brzo unitavanje temelja mentalnog, a posle i
potpuno unitenje astralnog tela sutine. Iz tog razloga, mozak alkoholiara
posle smrti izgleda kao kod novoroeneta, a ponekad ak kao kod fetusa skoro potpuno gladak ... Ovaj mozak prolazi kroz fazu obratne evolucije.
Zanimljivo je, da u momentu takvog "otvaranja" mozak oveka moe da prima
informacije sa drugih planova planeta: ovek poinje da vidi "pakao", i razne
druge, malo prijatne stvari. Samo u takvom stanju mozak oveka vidi astralne
ivotinje, koji po izgledu zaista nisu prijatne, a esto jo odvratnije od samog
avola ...
Uzgred, o "avolima" ... U doba dinosaurusa je bila jedna vrsta (takoe
izumrla) - uspravnohodajua, sa razvijenim prednjim troprstim udovima, vrlo
slinim ruci, takoe troprstim nogama, sa repom, sa oblikom lobanje slinoj
ovekovoj sa velikim oima i ustima nalik kljunu, a kod nekih sorti su ak bili
rogovi ... Zar ovo nije potpuna slika avola, koji u paklu grenike kuva u vrelom
kotlu .. nije li to zabavno?!?
Ovaj izumrli vid dinosaursa, paleontolozi su nazvali dizanopitek. Dakle, u
stanju akutnog alkoholnog trovanja ovek vidi ove astralne ivotinju koje,
tavie, pokuavaju da potpuno unite ostatke njegovog zatitnog psi-polja i
slasno "pojedu" njegovu energiju ... Kada neko vidi sve ovo, on prirodno
pokuava da se sakrije ili da odbije ove napadae "predatore". I ako oni, koji
- 262 -
se ne nalaze u istom stanju kao oni, posmatraju sve to neko vreme, njihove
akcije, teak govor, izgleda im sve vie udno ... pogotovo kada ponu da im
pokazuju, da se iza nekog ugla pojavljuju ova ili ona udovita .. .
Lekari nazivaju ovo stanje "delirijum tremens" i uzimaju u obzir sve ove vizije
i halucinacije. Ali sve te "halucinacije" su nekako veoma zanimljive: svi ljudi
koji su u stanju "delirijum tremensa" (a njih je na hiljade ili milione ljudi, ako
govorimo o istoriji oveanstva), bez obzira na starost, rasu, kulturu,
verovanja i obrazovanje, videli su i vide gotovo istu stvar ... to je previe da
svi imaju iste "halucinacije", zar ne? ..
I ako je mogue zamisliti, da je ljudima prolih vekova, posle isprianih im u
detinjstvu bajki i propovedi svetenika o paklu, njihova bolesna mata
dovodila njima te sutine, onda je to uzrok to ljudi danas koji ne veruju u
"strane prie" ( a neki od njih ak ih nisu nu uli), u stanju "delirijum
tremensa" vidi iste "demone", koje su videli njihovi oevi i dedovi?!.
Naravno, ovo nije - halucinacija ... ovek u stanju "delirijum tremensa" vidi
prave sutine eterinog i nieeastralnog nivoa Zemlje. Samo niko, naalost, ne
daje tome pravilno objanjenje.
A sada o narkoticima ...
Uticaj narkotika na organizam oveka je jo poraavajui. To je zbog nekih
specifinosti samih narkotika.
Narkotici su organske supstance koje imaju snanu osnovnu strukturu i
negativnu energiju. Posle upotrebe narkotika brzo kroz krv uu u mozak. I
kada koncentracija otrova postane kritina ili postane natkritina, deava se
sledee: da bi razloila ove otrove sutina proiruje neurone u mozgu na vie
mentalne nivoe.
Istovremeno struktura neurona, koji nemaju ove nivoe, pri teenju potoka
energije tih nivoa kroz njih, poinju brzo da kolabiraju . Istovremeno, deava
se razlaganje narkotikih supstanci tokovima energije mentalnih nivoa .
Tokom ovog vremena, ovek je u stanju da vidi i uju druge nivoe, osea sebe
tako, kako nikada osetio nije u ivotu ... A ovek neodoljivo poinje da iznova
i iznova dolazi u stanje blaenstva koje je jednom iskusio ... A da bi mozak
mogao ponovo da se otvori,trebaju sve vee i vee doze narkotika.
Mozak se ponovo otkriva, i jo jae kolabira njegova struktura. I dalje je
potrebna velika doza, da bi se desilo sledee... Kao rezultat tih napora
organizma i struktura sutine se vrlo brzo i nepovratno unitava.
Svaki pokuaj oveka da otvara mozak, kada je on evoluciono nepripremljen
za to, jednako je pokuaju da se otvori nezreli pupoljak cveta. Kada se to
- 263 -
dogodi, cvet vene i umire, i nikada nee moi da se vidi u svojoj pravoj
lepoti ...
Samo pri skladnom razvoju i evoluciji, kada mozak akumulira strukture viih
mentalnih ravni razvija "lotos", preko fizikog tela, kroz tela sutine poinju
da teku energije viih mentalnih sfera, dajui oveku mnogo vie, kako u
oseanjima, tako i u mogunostima.
Sa ovim razvojem mozga i sutine ovek je u stanju da samo uticajem svojih
misli, psi-poljem utie na mnoge procese koji se deavaju u drutvu i prirodi.
Dostupno mu je kretanje u prostoru i vremenu, da vidi prolost, sadanjost i
budunost i da utiu na njih. I mnogo, mnogo vie ...
Ovo nije hipoteza, nije pretpostavka. Uspeo sam da naem nain za uticaj na
harmonian razvoj sutine oveka, na struktuiranje njegovog mozga na vii
evolutivni nivo, kada to postane mogue. Nauio sam da to radim, da irim
svoju energiju, svoje potencijale. I oko pet stotina mojih uenika, koji su
proli moju kolu, dobili su sve ili deo tih mogunosti. Osim toga, posle
zavrene kole, nastavili su evolutivni proces razvoja. Oni koji su imali manje dobili su vie, ko je ve imao dosta - stekao je to, o emu nije mogao ni da
sanja.
Piem ovo, ne da pokaem da je moj metod najbolji. Moda postoje i drugi
naini da se to postigne pri samostalnom razvoju, ili na neki drugi nain ...
Jedini razlog zbog kojeg piem ovo je, da se zaustave oni koji hrle
narkoticima, kako bi "videli, uli, oseali" ...
Moete videti i uti i osetiti sve, bez unitavanja svog mozga, svoje sutine, i
obrnuto - graditi sebe. I to - realno. Potrebno je samo da elite to i da znate
kako se to radi. A za to nam je potrebno znanje, znanje, i opet znanje ...
znanje o istinitim zakonima prirode, procesa koji se odvijaju u nama i oko nas.
I mnogo nemogueg e postati mogue za vas ...
A sada, vratimo se ponovo mozgu oveka i mogunosti njegovog otvaranja na
drugim nivoima.
esto dolazi do otvaranja mozga pri vrlo monim emotivnim okovima,
stresovima. Emocije poput eksplozije mozga iznutra sa astralnog plana, i
nepripremljeni evolutivno mozak ponovo se otkriva, i kroz njega poinju da
teku energetske tokovi, informacije. Mozak ni strukturno ni evoluciono nije
spreman. On poinje da tone u masi informacija, koje nije u stanju da "svari".
Takvo preoptereenje naruava funkcije neurona mozga, i mozak oveka
prestaje adekvatno da sagledava informacije koje dolaze u njega. Mozak
jednostavno nije u stanju da stvori sa ovim informacijama potpuno, celo,
- 264 -
harmonino, mozaino razumevanje. U njemu vlada haos ... i ovo se deava

uprkos injenici da je svaki element tog mozaika istinit.
Kao rezultat otvaranja mozga, ovek dobija samo ... izofreniju razliitih
stepena teine. Osim toga, takvo preoptereenje mozga dovodi do unitenja
zatitnog psi-polja, a postoji i mogunost napredovanja bolesti, kako na nivou
fizikog tela, tako i na nivou sutine.
I jo jedan veoma zanimljiv uticaj sutine na organizam oveka, njegovu psihu
...
Sutina dolazi u momentu zaea u oploenu jajnu eliju ... kada se u biomasu
sa mukom genetikom ukljuuje muka sutina, a u biomasu sa enskom
genetikom - enska sutina, nema problema. Sutina akumulira sebi novo
fiziko telo i razvija u njemu.
Ali ulaz sutine po energetskom kanalu, koji je nastao u trenutku zaea,
povezan je sa harmonijom kvalitativne strukture energije tog praska i nivoa,
na kojem se nalazi sutina. A vrlo esto nastaje situacija, kada se u biomasu
sa mukom genetikom ukljuuje enska sutina (sl.132).
sl.132
- 265 -
ta se onda deava?!
Prvo, sutina poinje da se razvija, kao i u svakom drugom sluaju. Samo e
razvoj i manifestacija tog razvoja biti malo drugaija. Nakon roenja fiziko
telo ima ogroman potencijal, dok je u isto vreme sutina suprotno tome,
izgubila deo svojih sposobnosti da bi stvorila fiziko telo (sl.65).
sl.65
- 266 -
Zbog toga,tokom perioda oporavka potencijala eterinog tela fiziko telo

dominira (sl.132) .
sl.132
- 267 -
Ponaanje sutine odgovara ponaanju karakteristinom mukoj genetici.

Samo takav momak moe da bude meki, upeatljiviji, emotivniji, ako
govorimo o vrsti mukog tipa ponaanja. On takoe raste fiziki slabije. Posle
obnove eterinog tela, poinje obnavljanje astralnog tela sutine, normalan
razvoj koji se zavrava u dobi od 14-18 godina od roenja. Po meri razvoja
astralnog tela potencijal sutine se poveava, a smanjuje potencijal fizikog
tela (sl.133).
sl.133
- 268 -
I ako se potencijal fizikog tela, iz nekog razloga, izjednai sa potencijalom

sutine (posebno u periodu razvoja astralnog tela sutine u dobi od 14-18
godina), pri prisustvu emotivnog stresa sutina moe da preuzme prednost u
odnosu na fiziko telo, da zauzme dominantni poloaj i da nametne telu
ponaanje i potrebe enske sutine ...
Istovremeno, kod ovakvih mukaraca se ak menja tip hormonalnog sistema,
hipofiza postaje vea, ako govorimo o normalnom razvoju mukog organizma.
Ako se "revolucija" ne dogodi u to vreme, onda telo nastavlja da dominira nad
sutinom.
Drugi opasan period se odvija u periodu razvoja mentalnih struktura sutine,
u dobi 33-36 godina (sl.134).
sl.134
- 269 -
Ako u ovo opasno vreme sutina ne zauzme dominantnu poziciju, tada e

ponaanje fizikog tela nastaviti da ispoljava muki tip sa nekim
specifinostima.
Poslednje vreme, kada su deca roena sa oslabljenim imunim sistemom,
smanjenim poetnim potencijalom fizikog tela, verovatnoa takvih
"revolucija" se znaajno poveava ... To objanjava takvu eksploziju
homoseksualnosti u poslednjih nekoliko godina. Osim toga, statistike pokazuju
da je veina homoseksualaca to postala izmeu 14-18 i 33-36 godine svog
ivota ...
Razmotrimo sada obrnutu opciju ... ako se u biomasu sa enskom genetikom
ukljui muka sutina (sl.135).
sl.135
- 270 -
Sve se razvija u skladu sa istim obrascem, ali sa svojim karakteristikama.

Takva devojka e biti mnogo aktivnija od svojih prijatelja, moe biti gruba,
radije e se igrati sa momcima. Njeno fiziko telo moe da se razvije vie
mukobanjasto. Opasna vremena se pojavljuju, u dobi od 16-20 godina, pri
razvoju astralnog tela sutine oveka (sl.136) i starosti 30-33 godina, sa
razvijanjem mentalnog tela sutine (sl.137).
sl.136
- 271 -
sl.137
- 272 -
Pri tome sutina moe da zauzme dominantnu poziciju, a ena e se oseati

kao mukarac (lezbejstvo).Takoe je mogue ak i ukljuenje u oploenu
jajnu eliju dve sutine istovremeno. Obino se to deava od ukljuenja
sutina razliitih nivoa, niskog i visokog. I ako se u muku genetika ukljue
dve sutine, muka i enska, a enska ima dominantan poloaj, takoe, u
periodima 14-20 godina i 30-33 godina, postoji mogunost za "okretanje" dominacije enske sutine (sl.138,. sl.139 i sl.140).
sl.138
- 273 -
sl.139
- 274 -
sl.140
- 275 -
I, shodno tome, pri ulazu u biomasu sa enskom genetikom muke i enske

sutine istovremeno, uz dominaciju muke sutine, postoje opasna vremena u
dobi od 16-20 godina i 30-33 godina (sl.141, sl.142 i sl.143. ).
sl.141
- 276 -
sl.142
- 277 -
sl.143
- 278 -
Ako, meutim, dominirajui poloaj zauzima sutina, identina genetici

biomase, verovatnoa homoseksualnosti ili lezbijstva je praktino nula.
Takoe je mogue ak i zamena sutine jednog pola sa sutinom drugog pola
izmeu 14-20 i 30-36 godina, kada se deava razvoj astralnih i mentalnih tela
sutine. Takoe, postoje sluajevi kada je u jednom telu vie sutina
istovremeno, uz povremenu dominaciju jedne od njih. Ali to je retkost ...
Moglo bi se nastaviti da se razmatra raznolikost manifestacija ive
prirode ... ali taj dijamant sija u potpunosti samo tada, kada se preklapa na
granici onoga to se deava u neivoj prirodi ...
- 279 -
Glava 10. Jedinstvo zakona mikrokosmosa i

makrokosmosa svemira
Solarni sistem je formiran, kao posledica zakrivljenosti prostora, nastalog pri
roenju nae zvezde - Sunca. Pri roenju zvezdi se deformie
dimenzionalnost okruujueg prostora oko nje, to zauzvrat stvara uslove
koji su neophodni za sintezu materija u oblasti zakrivljenosti. Zgunjavanje
te materijala dovodi do formiranja planeta u oblastima izmenjenih
dimenzionalnosti.
Naa planeta Zemlja je rezultat dosledne sinteze sedam formi materija (vidi
Glavu 1.). Pri ovoj sintezi se formira est materijalnih sfera, kvalitativno
povezanih meusobno, sa veim ili manjim brojem zajednikih elemenata
(Slika 11, Slika 12 i Slika 12a).
Sl.11
- 280 -
Sl.12
- 281 -
Sl.12a
- 282 -
Fiziki gusta sfera, pod kojom ljudi podrazumevaju nau planetu Zemlju, je formirana od
supstance, koja se pokazuje u etiri agregatna stanja: vrstom, tenom, gasovitom i
plazmatinom. Pri tome, plazma se javlja kao kritina, stabilna u vreme stanja fiziki
guste materije. Dalje razlaganje ini je nestabilnom, jezgra jona plazma poinju da se
raspadaju na forme materija koje ih obrazuju.
Pri raspadu atoma, izazvanog raznim razlozima, dolazi do gubitka elektrona, to dovodi
do izmene u dimenzionalnosti mikroprostora atoma. Kada ta izmena postane '1 ('1
0,020203236 ...), jezgro postaje nestabilno i raspada se. Ali pre nego to zaronimo u
mikro i makrokosmos, da vidimo, ta predstavlja atom, kako utiu razliiti atomi na svoj
mikrokosmos ...
Najjednostavniji po svojoj strukturi javlja se atom vodonika, i ima minimalan uticaj na
svoj mikrokosmos (Sl.13).
Sl.13
- 283 -
Maksimalan uticaj na dimenzionalnost mikrokosmosa imaju transuranski

elementi. Osim toga, promena dimenzionalnosti mikrokosmosa, izazvana
jezgrima tih atoma, postaje jednaka '1 -0,020203236 ... A dovoljne su
manje promene u spoljnom okruenju, da bi ti atomi poeli da se raspadaju i
formiraju ednostavnije, stabilne elemente.
U emu je razlika uticaja na dimenzionalnost mikrokosmosa atoma vodonika i
atoma transuranskih elemenata? .. Jezgro atoma vodonika sa jednom
atomskom jedinicom teine izaziva minimum zakrivljenja dimenzionalnosti
mikrokosmosa, proizvodei sekundarnu deformaciju dimenzionalnosti na
zanemarljivu vrednost 'H -0,00008597 ... (Sl.144).
Sl.144
- 284 -
Jezgra transuranskih elemenata proizvode sekundarnu deformaciju

dimenzionalnosti mikrokosmosa:
'trans.uran. -0,020203236 ...
I sasvim neznatan uticaj spolja, da bi dolo do otvaranja kvalitativne barijere
izmeu fizike i eterine ravni planete, pri kojem poinje raspad atoma, i
dolazi do prelivanja materija koje ih formiraju na eterini plan (Sl.145).
Sl.145
- 285 -
| ..+ | = 0,020203236...
Na taj nain, svaki atom, u zavisnosti od njegove atomske teine, u veoj ili
manjoj meri utie na dimenzionalnost svog mikrokosmosa, izazivajui
sekundarnu deformaciju dimenzionalnosti.
Deformacija prostora se ne deava samo u podruju jezgra samog atoma.
Obrazovano jezgro deformie prostor oko sebe. Ali ta izmenjena struktura
prostora nije dovoljna za sintezu supstanci iz sedam formi materije.
Nastaje zakrivljenot prostora, gde su u stanju da se spajaju est formi
materije, ali za spajanje sedme forme materije nema dovoljnog zakrivljena
mikrokosmosa. Dimenzionalnost ovih zona je opsegu:
2,9800 < < 3,00017
Pri tome, da bi se formirao jedan elektron, neophodna je vrednost
dimenzionalnosti:
3,0001 < < 3,00017
U ovom sluaju, sedma materija poinje da se spaja sa est drugih, ali ovo
jedinjenje je veoma nestabilno. Manje promene u okruenju dovode do
raspada tog jedinjenja materija. To je razlog zato se elektron manifestuje
kao materijalan i kao talas ( dualna svojstva).
Drugim reima, postoji stalna sinteza i raspad supstance, koja formira
elektron. Tokom ovog procesa obrazuje se elektronski oblak, koji moe imati
nekoliko formi: S-oblak, R-oblak, D-oblak, F-oblak. Ovi elektronski oblaci se
razlikuju jedni od drugog svojom prostornom formom, to zauzvrat, utie na
svojstva elektrona, a kao rezultat toga oni stvaraju razna prostorna
jedinjenja meu sobom.
Pri sjedinjavanju atoma u molekule ili pri stvaranju atomske kristalne
reetke, elektronski oblaci razliitih atoma stvaraju zajedniki sistem, koji
je stabilniji. U ovom sistemu se formiraju dva elektrona, koji imaju tzv
razliite polove. To je vezano za razliiti tip zakrivljenosti dimenzionalnosti
mikrokosmosa, to rezultira savijanjem prostora kako na jednu, tako i na
drugu stranu u odnosu na (uravnoteeni) nulti nivo.
Elektronska struktura susednih atoma spaja se u jedan zatvoreni sistem.
Spoljni elektronski omotai pojedinih atoma nisu ispunjeni do ravnotee. Ako
atom neparan broj "spoljnih" elektrona, atom je nestabilan. Kada se atomi
kombinuju u jedinstveni sistem, svaka dva atoma odaju po jedan "slobodnan"
elektron kako bi se formirao zajedniki stabilan sistem. Uslovno se elektron,
koji se kree u smeru kazaljke na satu oko jezgra, definie kao pozitivan, a
koji se kree u suprotnom smeru - ( Sl.146, Sl.146a, Sl.147) kao negativan.
- 286 -
Sl.146
- 287 -
Sl.146a
- 288 -
Sl.147
- 289 -
Povezani u molekulu, stvarajui kristalnu reetku, atomi prelaze u mnogo

stabilnije stanje. Posebno interesantno je stvaranje atomima kristalne
reetke. Razliite vrste kristalnih reetki, imaju poseban elektronski
sistemim, formiraju tri grupe: provodnike, poluprovodnike i izolatore.
Razliita svojstva su u vezi sa stepenom stabilnosti elektronskih struktura.
U principu, elektronski sistem provodnika je nestabilan, sistem se stalno
formira i raspada. Svi ovi sistemi su stalno u kretanju, a ovo kreatnje
haotino. Ako se na neki nain stvori usmereno delovanje na provodnik
(stvara se napon), nastaje elektrina struja.
Ali ono to je najzanimljivije, elektroni se ne kreu u provodniku. Spoljanje
dejstvo (polje), poveava stepen nestabilnosti elektrona , oni se raspadaju i
materije, koje ih formiraju, prelivaju se na eteriki nivo, gde nastavljaju da
budu izloene spoljnom polju. Spoljno polje prisiljava materije da teku u
odreenom pravcu
(spoljanje dejstvo (polje) utie na dimenzionalnost
mikroprostora atoma, to i dovodi do prelivanja materije na eterini plan).
Pri ovom prinudnom prelivanju te materije gube deo svoje energije, to
dovodi do novog spajanja materija u drugoj zoni zakrivljenosti mikroprostora
atoma. Elektron se ponovo sintetizuje. Na taj nain, kretanje elektrona du
provodnika je periodino pretakanje materija, koje ih formiraju, sa fizikog
nivoa na eterini i nazad.
Zato pri sjedinjavanju u jednu celinu kristalnih reetki razliitih tipova (kao
u sluaju poluprovodnika) i pri stvaranju neophodnih spoljnih uslova,
pojavljuje se takozvani efekat tunela. Kada je udaljenost izmeu take
raspada elektrona i take sinteze elektrona sinteze od milimetra do nekoliko
milimetara, pri tome u tom intervalu - zoni "zatija" - ne postoji pretakanje
materija iz fizikog nivoa na eterino i nazad. Ovaj fenomen se javlja pri
otrom kontrastu u elektronskoj strukturi kristalnih reetki, koje formiraju
poluprovodnik ( Sl.148).
- 290 -
Sl.148
- 291 -
Vrlo zanimljiv fenomen se moe posmatrati pri formiranju molekula sa

razliitim atomima ... U formiranju molekula postoje dve vrste procesa egzotermne i endotermne reakcije, ija je sutina u tome, da atomi sa
razliitih elektronskim strukturama, pri formiranju molekula, u jednom
sluaju apsorbuju toplotnu energiju iz okolnog prostora, a u drugom sluaju zrae ovu energiju.
To je vezano sa tim, to za formiranje zajednikog sistema iz nekoliko atoma
spoljanji omota elektrona svih ovih atoma mora imati isti energetski nivo.
Bez toga je nemogue stvaranje zajednikih elektronskih parova i time molekula (Sl 149, Sl.150).
Sl.149
- 292 -
Sl.150
- 293 -
Apsorpcija toplotne energije poveava nestabilnost elektrona, bez koje u

celom nizu sluajeva nije mogue razliitim atomima da se ujedine u molekul,
u jedan sistem. Pri jakoj toploti atomi poinju da gube elektrone, koji poinju
da se aktivno raspadaju i formiraju jone. Pri znaajnom gubitku elektrona,
jezgra atoma pri ovoj toploti postaju nestabilna i mogu je njihov raspad.
Na taj nain, sjedinjenjem atoma u molekule, kristalna reetka nastaje, kao
posledica promena dimenzionalnosti mikroprostora tih atoma tim ili drugim
spoljnim uticajem. Spajanje je mogue pri jednakom zakrivljenju
dimenzionalnosti mikroprostora atoma i prisustvu spoljnih elektrona sa
suprotnim znakom.
3,0001 < -. < 3,00017.
3,00017 < +. < 3,00024.
Nastaje oigledna promena dimenzionalnosti mikrokosmosa, izazvana, kako
jezgrima atoma, tako i sjedinjenjima atoma. Ali to se deava na nivou
mikrokosmosa. A ta se onda deava u makrokosmosu?!.
Koliko esto ovek, gledajui nono nebo, vidi misteriozni sjaj milijardi
zvezda i razmilja o prolaznosti i venosti, o ogranienosti interesa i
beskonanosti, kako je ustrojen univerzum, i na kakvim "kitovima" se dri
naa planeta ... Kako su nastale zvezde, kako je nastao ivot? .. Kakva je
priroda ovih zvezda? I, naravno, kod mnogih je nastala elja da ih dostignu
bar mentalno ...
Nastale su teorije univerzuma, koje nisu mogle da izdre test vremena i
zamenjee su drugima ... Ali ak i veina savremenih teorija ne mogu da
objasne veliki broj prirodnih fenomena Svemira. A glavni "kamen spoticanja"
svih teorija o Univerzumu je pitanje "crnih rupa".
"Crna rupa" je region prostora, prilino konstantan, koji apsorbuje svu
materiju, koja dospeva do nje ... Materija biva apsorbovana od strane "crnih
rupa", a nita se ne izluuje iz njih. Naruava se osnovni zakon fizike - zakon
odranja supstance, materije ... Upravo naprotiv - ova pojava samo potvruju
univerzalni zakon odranja materije, koji zapravo postoji u prirodi, a ne samo
u predstavama ljudi.
Po svemu sudei kontradikcije nastaju samo kao rezultat toga, to je model
nastanka Svemira nepotpun, i, prema tome, ne moe dati tanu sliku procesa
koji se deavaju u prirodi.
ta se deava? Hajde da pokuamo da naemo odgovor na ovo pitanje ...
- 294 -
Sve to ovek vidi svojim oima, uz pomo instrumenata i zove Univerzumom,

je samo mali deo strukture objedinjenog prostora razliitih dimenzionalnosti,
koji je zatvoren i uravnoteen unutar sebe sistem, koji je sastavni element
drugog objedinjenog prostora, itd itd.
Nazivamo to prvi strukturalno objedinjen prostor-univerzum sa razliitim
dimenzijama, metavaseljena, i pogledajmo, ta on predstavlja ...
Paralelno sa naim prostor-unicerzumom postoje drugi univerzum-prostori,
koji imaju drugaije dimenzionalnosti. Na prostor-svemir ima
dimenzionalnost jednaku 7 = 3,00017. Ova dimenzionalnost omoguava da se
spoje u jcelinu sedam formi materija, koje obrazuju sve supstance naeg
univerzuma. Zbog toga, da bi nastali uslovi za spajanje sledeih formi
materija, neophodna je promena dimenzionalnosti, tzv, matrinog prostora na
veliinu:
= 0,020203236...
Naravno, ne moe biti spajanja "polovine" materije sa drugima, kao to je je
nemogue govoriti o polovini oveka ... Za narednu pojavu spajanja materije,
potrebno je promeniti dimenzionalnost na odreenu veliinu, za naredno
spajanje potrebno je promeniti promenjenu dimenzionalnost. Zato se u
matrinom prostoru, koji ima neheterogenu dimenzionalnost, u oblastima sa
dimenzionalnostima, koje omoguavaju da se spoje u celinu materije,
formiraju prostor-univerzumi.
Nastaje kvantovanje dimenzionalnosti matrinog prostora, kao u atomu kvantovanje na nivou elektrona. Zato, u odvojenim zonama matrinog
prostora dolazi do sinteze supstance iz razliitog broja materija.
Dimenzionalnost svakog prostor-univerzuma je nehomogena, to dovodi do
zatvaranja u tim zonama nehomogenosti dva prostor-univerzuma sa
razliitim dimenzionalnostima. Razmislimo tri neposredna prostor-univerzuma
(Sl.151.), prostor-univerzuma sa dimenzionalnostima:
- 295 -
Sl.151
6 = 2,979966764,
7 = 3,00017 (na Univerzum),
8 = 3,020373236.
- 296 -
U oblastima nehomogenosti dimenzionalnosti dolazi do zatvaranja prostoruniverzuma (Sl.152, Sl.153, Sl.154).
Sl.15
2
- 297 -
Sl.153
- 298 -
Sl.154
- 299 -
Pri zatvaranju prostora-univerzuma sa 8 i 7 izmeu njih se formira kanal

(kao u jedrima elija). Po tom kanalu materija iz prostor-univerzuma sa 8
poinju da tee u prostor-univerzuma sa 7. Pri tome postoji kvalitativna
razlika supstance univerzumasa 8 i supstance univerzumasa sa 7. Zato, u
oblasti zatvaranja ovih prostora, nastaje raspad supstance prostoruniverzuma sa 8 i iz njegovih materija koje ga obrazuju dolazi do sinteze
supstance prostor-univerzuma sa 7.
Drugim reima, supstanca, formirana sa osam formi materija se raspada, a
sintetie supstanca iz sedam formi materija. Zona zatvaranje tih prostora
ima dimenzionalnost, koja je u opsegu:
3,00017 < . < 3,020373236
Tako osloboena osma forma nastavlja da se nalazi u toj zoni, ne postajui
slobodna. Vremenom, ona akumulira u zoni zatvaranja i poinje da utie u
izvesnoj meri na dimenzionalnost tih zona. Ovo dovodi do poveanja kanala
izmeu prostor-univerzuma i dovodi do jo veeg odliva materija sa
dimenzionalnou 8. A to dovodi do nastanka uslova, pri kojima jedan deo
supstance sa dimenzionalnou 7 postaje nestabilna i poinje da se raspada
na svoje sastavne delove; nastaje, tzv termonuklearna reakcija.
Tako, "sijaju" zvezde ... (Sl.155, Sl.156, Sl.157, Sl.158).
- 300 -
Sl.155
- 301 -
Sl.156
- 302 -
Sl.157
- 303 -
Sl.158
- 304 -
Zone neheterogenosti mogu biti kako sa > 0, tako i <0. U sluaju,

kada je dimenzionalnost neheterogenog prostora manja od nula <0, dolazi
do zatvaranja prostor--univerzuma sa dimenzijama 7 i 6. Pri tome opet
nastaju uslovi za pretakanje materije, samo ovaj put supstanca sa
dimenzionalnou 7 se preliva u prostor sa dimenzionalnou 6. Na taj
nain, univerzum-prostor sa dimenzionalnou 7 (na univerzum) gubi svoju
supstancu. I zapravo tako nastaje misteriozna "crna rupa" ... (Sl.159).
Sl.159
- 305 -
Na taj nain u zonama neheterogenosti dimenzionalnosti univerzum-prostora

formiraju se zvezde i "crne rupe". Pri tomenastaje pretakanje supstanci,
materija izmeu razliitih prostor-univerzuma.
Ima univerzum-prostora, sa dimenzijom 7, ali imaju drugaiji sastav
supstance. Kada dolasku u zone nehomogenosti univerzum-prostora sa istom
dimenzionalnou, ali sa razliitim sastavom formirajuih supstanci, nastaje
kanal izmeu ovih prostora. TPri tome deava se pretaknje supstanci, kako u
jedan, tako i u drugi prostor-univerzum. To - nije zvezda, a nije ni "crna
rupa", ve zona prelaska iz jednog prostora u drugi.
Zona neheterogene dimenzionalnosti prostora, u kojoj dolazi do ovog procesa,
oznaava se kao nulti prelaz. Osim toga, u zavisnosti od znaka , moemo
govoriti o sledeim vrstama tih prelaza:
Pozitivni nulti prelaz (zvezde), kroz koje se supstanca pretae u dati
prostor-univerzum iz drugog sa veom dimenzionalnou:
( > 0) n+
Negativni nulti prelaz, kroz koji se supstanca datog prostor-univerzuma
preliva u drugi sa niom dimenzionalnou:
( < 0) nNeutralni nulti prelaz, kad se protoci materije kreu u oba smera i identini
su jedni drugima, i dimenzionalnosti univerzum-prostora u zoni stezanja su
gotovo identine:n0.
Ako nastavimo dalju analizu onoga to se deava, vidimo, da svaki prostoruniverzum, kroz zvezde dobija materiju, a kroz "crne rupe" - gubi. Da bi bilo
mogue stabilno postojanje ovog prostora neophodna je ravnotea izmeu
ulazeih i izlazeih materija u datom prostor-univerzumu. Treba da se ispuni
zakon odranja materije, u skladu sa uslovima odrivosti prostora. Ovo moe
biti prikazano kao formula:
n+(i)k m(i)k dk + n0(ij)k m0(ij)k dk n-(j)k m(j)k dk
(9)
gde je:
n+(i)k pozitivni nulti prelaz (zvezda).
n0(ij)k neutraln nulti prelaz
n-(j)k negativni nulti prelaz.
m(i)k ukupna masa formi materije , koja protie kroz zvezde .
m(j)k ukupna masa formi materije, koja protie kroz "crne rupe" u drugi prostoruniverzum
.
Na taj nain, izmeu prostor-univerzuma sa razliitom dimenzionalnou kroz
zone nehomogenosti dolazi do cirkulacije materije izmeu prostora, koje
obrazuju dati sistem (Sl.156).
- 306 -
Sl.156
- 307 -
Broj univerzum-prostora, koji formiraju zatvoreni izbalansiran sistem moe

biti razliit. Zbog toga,(9) tano je to napisati kao:
n+(i)k m(i)k dkdi + n0(ij)k m0(ij)k dkd(ij) n-(j)k m(j)k dkdj
(10)
Kroz zonu neheterogenosti dimenzionalnosti (nulti prelaz) mogu je prelaz iz

jednog prostor-univerzuma u drugi. TPri tome dolazi do transformacije
supstance naeg prostor- univerzuma i supstance tog prostor- univerzuma, u
koji je izvren prenos materije. Dakle, "naa" materija kao neizmenjena ne
moe da dospe u drugi prostor-univerzum.
Kao zone, kroz koje je mogu takav prelaz, javljaju se "crne rupe", u kojima
dolazi do potpunog raspada supstance datog tipa i neutralnih nultih prelaza,
kroz koje dolazi do uravnoteen razmene materije.
Neutralni nulti prelazi mogu biti stalni ili privrmeni, pojavljujui se
povremeno ili spontano. Na Zemlji, postoji niz oblasti u kojima povremeno
nastaju neutralni nulti prelazi. I ako u njih dospeju brodovi, avioni, ljudi, oni
nestaju. Ove oblasti u svetu su: Bermudski trougao, podruja u Himalajima i
Permskaja oblast i druge.
Praktino je nemogue, u sluaju ulaska u zonu nultog prelaza, da se predvidi
u kom trenutku i u koju taku prostora e se premestiti materija. A da ne
pominjemo injenicu da je verovatnoa vraanja u polaznu taku gotovo
nula ... Iz toga sledi da neutralni nulti prelazi ne mogu da se koriste za
namensko kretanje u prostoru.
Nita manje zanimljive po svojoj prirodi evolucije ivota nisu zvezde ...
Samo roene zvezde mogu biti giganti. Njihove veliine mogu biti vee (Plavi
Gigant) od sunanog sistema ... Gustina materije takvih zvezda je poetno
niska (Sl.157).
- 308 -
Sl.157
- 309 -
Tokom vremena, kao rezultat termonuklearnih reakcija, atomi, koji formiraju

zvezde gigante, gube elektrone, protone, i na kraju se raspadaju.
Zvezdana supstanca gubi najjednostavnije atome, kao to su vodonik, helijum,
itd, i sve vei procenat u njoj poinju da sastavljaju atomi tekih elemenata.
Veliina zvezde se smanjuje, postaje sve vie i vie gusta, teka, a stepen
uticaja na dimenzionalnost okolnog prostora postaje sve jai i jai. Ako je na
poetku svoje evolucije, zvezda imala dimenzionalnost prostora oko sebe,
jednaku
3,00017 < < 3,020373236.
Pri svom saimanju ona izaziva sekundarnu deformaciju prostora na veliinu
<0. To dovodi do toga, da dimenzionalnost prostora oko nje postaje:
3,00017 < ( - ) < 3,020373236
3,00017 < b < 3,02037323,
gde moe varirati, u prvoj fazi, u predelima
0 < < 0,020203236...
Postepeno sekundarna deformacija dimenzionalnosti prostora, izazvana
teinom zvezde, postaje sve izraenija. I dimenzionalnost okolnog prostora
zvezde poinje da se pribliava dimenzionalnosti 7.
Sa razvojem ovog procesa kanal izmeu prostor-univerzuma sa
dimenzinalnou 8 i 7 se smanjuje. Sve manje i manje supstance tee iz
prostora dimenzionalnosti 8 u prostoru sa dimenzionalnosti 7. Istovremeno
aktivnost radijacije ove zvezde postaje sve manjea dok se potpuno ne
zaustavi. Nastupa smrt zvezde. Zvezda se "gasi" ...
Ako je na poetku svoje evolucije, zvezda imala veliku masu, ali manju od
deset sunanih masa, do kraja svog ivota ona izaziva sekundarnu
deformaciju dimenzionalnosti, kada dimenzionalnost prostora oko nje postaje
manje dimenzionalnosti 7.
0.0102018...
6 < d < 7; d = a
Ona proizvodi ugibanje u drugom pravcu. Nastaje, takozvana, neutronska
zvezda (Sl.158.).
- 310 -
Sl.158
- 311 -
Ako je na poetku svoje evolucije, zvezda jimala masu veu od deset

sunanih, sekundarna deformacija postaje toliko znaajna, da uzrokuje
zatvaranje univerzum-prostora sa dimenzionalnou 7 i 6 (Sl.159).
Sl.159
- 312 -
Pri tome materija iz prostora sa dimenzionalnou 7 poinje da pretie u

prostor sa dimenzionalnou 6. Obrazuje se "crna rupa". Dakle, "crne rupe"
nastaju u toku evolucije zvezda. Sada razmotrimo takoe prirodu formiranja
planetarnih sistema. Na poetku svog ivota zvezda ima ravnoteu izmeu
svoje veliine, kanala izmeu prostora sa dimenzijama 8 i 7 i koliinom
materija, koje protiu kroz tu zvezdu iz prostora sa dimenzionalnou 8
(Sl.160).
Sl.160
- 313 -
Kao rezultat termonuklearnih reakcija pri gubitku jednostavnih atoma,

zvezdana dimenzija se smanjuje, i ona ne moe da prpusti kroz sebe svu masu
materija, koje teku iz prostora sa dimenzionalnou 8 u prostor sa
dimenzionalnou 7.
Ova neravnotea poveava sa vremenom i na kraju dostie kritian nivo.
Nastaje ogromna eksplozija, deo supstance zvezde se izbacuje u prostoru
oko nje. To smanjuje dimenzionalnost okruujueg prostora zvezde i formira
se kanal, kroz koji protie takva koliina materije, koju je zvezda u stanju da
propusti kroz sebe (Sl.161).
Sl.161
- 314 -
Astronomi zovu tu eksploziju - eksplozija supernove.

Pri toj eksploziji zvezda gubi kako svoje gornje lake slojeve koji se sastoje
od vodonika, helijuma i drugih jednostavnih atoma, tako i unutranji sloj koji
sadri teke atome, samo u mnogo manjoj meri. Pri eksploziji dolazi do
deformacije prostora na relativno velikom rastojanju (nekoliko astronomskih
jedinica). A ako je jezgro atoma uzrokuje maksimalno zakrivljenje
(deformaciju) prostora blizu sebe, onda, po meri udaljenja od jezgra, ta
deformacija postaje sve manja i manja. Pri eksploziji supernove zvezde
deformacija prostora je jaa sa poveanjem udaljenosti od zvezde (Sl.162).
Sl.162
- 315 -
Na taj nain, izbaeni tokom eksplozije gornji slojevi zvezde formiraju gasnu
prainu, od koje se formiraju planete tokom vremena. Osim toga, to blie
zvezdi nastane planeta, to je vea njena gustina i vei procenat tekih atoma
u njenom sastavu. to dalje od zvezde se formira planeta, manja je njena
gustina i vei je procenat "lakih" atoma koji je obrazuju: vodonik, kiseonik,
ugljenik, voda, itd (Sl.163 i Sl.164).
Sl.163
- 316 -
Sl.164
- 317 -
Vratimo se na sistem, koji formiraju izmeu sebe grupe univerzum-prostora

razliitih dimenzionalnosti.
Tako kako je dimenzionalnost matrinog prostora, u kojem se oni formiraju
nehomogen u svim pravcima, tako nastaju uslovi za postepenu deformaciju
dimenzionalnosti svakg univerzum-prostora, razliite u razliitim pravcima.
Nastaje kvantovanje -dimenzionalnosti matrinog prostora.
Kao rezultat tog univerzum-prostora, formira se zatvoreni izbalansiran
sistem (Sl.165), u kome jedan prostor-univerzum sa smanjenom
dimenzionalnosti (deformacijom) prelazi u drugi prostor-univerzum. U
zonama, gde se umanjuje dimenzionalnost postaje kritino za sve prostoruniverzume, oni se spajaju u jednu celinu! I u ovim zonama imaju istu
dimenzionalnost 2 = 2,878950584
Sl.165
- 318 -
Na metauniverzum formiraju devet formi materija. Broj permutacija

(kombinacija) od njih je jednak 459. S obzirom, da minimalan broj
meudejstvujuih izmru sebe formi materija ne moe biti manji od dva, taj
broj se moe dobiti iz formule
Cmn = n!/m!(m-n)
gde je:
n = 9; 2 m 9.
(11)
U isto vreme, u stvari, na metauniverzum obrazuje tri stotine prostoruniverzuma. To znai, da postoji "prazan" prostor zone matrinog prostora,
to znai, da proces formiranja nije zavren, i da na strukturu naeg
metauniverzuma moe pod uticajem drugih sistema prostora. Na
metauniverzum se javlja kao zavren deo, tavie, veoma mali deo, onoga, to
se zove Veliki Kosmos.
Pre nego to preemo na sledei prostorni sistem, eleo bih da obratimo
panju na sledee: Univerzum-prostori, formirani spajanjem dve ili tri forme
materija, imaju maksimalnu nestabilnost, ali u isto vreme veoma aktivniju
strukturu, a prostor formiran spajanjem devet formi materija, je maksimalno
stabilan maksimalno inertan. Zbog toga, veina "slobodnih" mesta su prostori
sa dimenzionalnou 2 i 3 ...
- 319 -
Glava 11. Matrini prostor. Obrazovanje

superprostora
Matrini prostor - ta je to .. ?! Pre nego to se krene napred u poznavanjue
makrokosmosa, dajte da definiemo ovaj koncept ... Da bi nastali bilo kakvi
uslovi za spajanje druge forme materije naeg tipa, neophodna je promena
dimenzionalnosti prostora na neku karakteristinu za tu vrstu materije
Velikog Kosmosa, na veliinu jednaku
= 0,020203236 ...
Jo jedna promena dimenzionalnosti na tu veliinu dovodi do spajanja
druge forme materije, koja se tano uklapa u "gotov krevet" ovog
koeficijenta kvantovanja dimenzionalnosti prostora.
Pri uzastopnim promenama (kvantizaciji) dimenzionalnosti prostora na
veliinu , postoji konzstantno spajanje formi materija i formiranje
razliitih vrsta univerzum - prostora (delimino je ovo pitanje razmatarno u
poglavlju 10). Na taj nain, postoji grupa materije ove vrste, sinteze
supstanci koja je mogua pri promeni dimenzionalnosti prostora na veliinu
za svaku od ovih formi.
Pri tome se stvara sistem prostora, formiranih putem sinteze materija datog
tipa. Faktor moe imati razliite vrednosti. ak njegove izmene na
zanemarljivu vrednost dovode do toga, da materija naeg tipa ne mogu da se
spoje u supstancu. Za druge vrednosti postoje uslovi za spajanje
razliitih vrsta materije, drugaijih od naih. Ovo dovodi do formiranja
kvalitativno drugaijeg sistema prostora - formira se drugi matrini prostor.
Kao rezultat, imamo itav sistem matrinih prostora, koji se razlikuju jedan
od drugog koeficijentom kvantizacije dimenzionalnosti prostora i tipom
materije koji ih obrazuju. Tu se pojavljuje kvalitativna razlika supstanci,
nastalih pri spajanju razliitih vrsta materija i razliitih koliina formi
materija, koje ine svaku od tih tipova supstanci.
Svaki matrini prostor je nehomogen po dimenzionalnosti. Ta kolebanja
dimenzionalnosti matrinog prostora dovode do toga, da se u nekim oblastima
se javlja stezanja sa drugim matrinim prostorom koji je dostupan u toj
oblasti imajui istu dimenzionalnost. Nastaju zone prelivanja iz matrinog
prostora sa jednim koeficijentom dimenzionalnosti u matrini prostor sa
drugim koeficijentom.
I ako je u sluaju formiranja zvezda i "crnih rupa" sve odreeno samo
koliinom materije, formiranje univerzum - prostora u zoni stezanja (vidi
poglavlje 10.) i materije bilo kog tipa, odnosno, kvantovanja koeficijentom
- 320 -
dimenzionalnosti = 0,020203236 ..., onda pri stezanju matrinih prostora

nastaje zona prelivanja materija, koje imaju drugaiji koeficijent i materije
raznih tipova, koje ne mogu biti kompatibilne ni pod kakvim okolnostima.
ta se deava u ovim zonama stezanja matrinih prostora?!. U zonama
stezanja dolazi do raspada supstanci kako jednog tipa, tako i drugog tipa, i
formiraju se "slobodne" materije kako jednog, tako i drugog tipa. Ali ta se
dalje deava?! Na procese koji se odvijaju u ovim zonama, utiu tri uslova:
1) koliina formi materija datog tipa, koje obrazuju matrini prostor u zoni
stezanja. Najee je, koliina formi materije, koja formira svaki matrini
prostor, drugaija. To, zauzvrat, stvara drugaiji protok supstanci po svom
sastavu, prelivajueg iz jednog matrinog prostora u drugi i nazad. Nastaju
dva suprotna protoka, to rezultira obrazovanjem snanog strujanja protoka
formi materija dva tipa u podruju njihovog preseka. Istovremeno jai
protok pomera slabiji u nazad, i nastaje snano strujanje materije dva tipa.
2) na snagu protoka materije iz matrinih prostora utie dimenzionalnost
zone stezanjau dva matrina prostora. Naravno, ova dimenzionalnost ne moe
biti harmonina sa tipom dimenzionalnosti svakog matrinog prostora, ali
moe biti blia tipu dimenzionalnosti jednog ili drugog tipa.
|1 - 12| < | 2 - 12|
(12)
Drugim reima, postoji razlika dimenzionalnosti u matrinim prostorima u
zoni stezanja, drugaija za svaki od matrinih prostora. A takoe je vaan
znak ove razlike - pozitivan ili negativan. Negativna razlika znai povoljnije
uslove za odliv materije iz matrinog prostora.
3) Kojem tipu kvantovanja dimenzionalnosti matrinih prostora je blia
dimenzionalnost zone stezanja matrinih prostora:
|1 - 12| / 1 < 0
|2 - 12| / 2 > 0
(13)
|1 - 12| / 1 > 0
|2 - 12| / 2 < 0
Dimenzionalnost zone stezanja moe biti blie tipu dimenzionalnosti '1 ili
'2. Osim toga, ako je razlika u dimenzionalnostima uslovno '12, a
koeficijent kvantovanje dolazi do raspada materije tipa dimenzionalnosti
'2
|12 - a1| 0
Ako je:
|12 - b2| 0
Nastaje raspad materije tipa dimenzionalnosti 1.
- 321 -
Ako je:
(12 - b2) < 0
Nastaje sinteza materija tipa dimenzionalnosti '2. I obrnuto, ako:
(12 - a2) < 0
Nastaje sinteza materija tipa dimenzionalnosti 1;
Gde a i b oznaavaju, koliko puta je koeficijent i "postavljen" u zoni
deformacije dimenzionalnosti prostora.
Drugim reima, u zoni stezanja moe nastati sinteza formi materija bilo kog
od dva tipa dimenzionalnosti matriknih prostora zbog cepanja materija
drugog tipa. Pri tome sinteza moe da apsorbuje materije srednjeg tipa
dimenzionalnosti i oslobaa materije srednjeg tipa, to zauzvrat izaziva
neravnoteu u matrinom prostoru sa tipom kvantovanja dimenzionalnosti 1
ili 2, u zavisnosti od pravca pretakajuih materija.
Zar nije istina, da je ovo veoma slino po svojoj prirodi egzotermnim i
endotermnim reakcijama na nivou mikrokosmosa, pri kojima se apsorbuje ili
oslobaa toplota iz okruujue sredine (videti poglavlje 10.). Vratimo se
procesima u oblasti stezanja dva matrina prostora ...
U zavisnosti od toga, kako meudejstvuju gore navedena tri uslova, u zoni
stezanja dva matrina prostora moe nastati zona sinteze materija datog
tipa ili zona raspada tih materija. U jednom sluaju, nastaje centar
obrazovanja prostor - univerzuma sa datim tipom kvantovanja
dimenzionalnosti prostora (superanalog zvezde) (Sl.166).
- 322 -
Sl.166
- 323 -
U drugom sluaju, nastaje centar raspada univerzum - prostora sa datim

tipom kvantovanja dimenzionalnosti prostora (superanalog "crnoj rupi").
Pri tome sintetizovane forme materija datog tipa kvantovanja
dimenzionalnosti poinju da se akumuliraju u zoni stezanja matrinih
prostora, a ako je masa ulivajuih iz zone stezanja bitno manjea od mase
sintetizovane materije, u toj zoni nastaje viak koncentracija materije u zoni
stezanja matrinih prostora.
Tokom vremena, viak koncentracija postaje kritian i poinje da mea
utuuu materiju u tu zonu, to dovodi do nestabilnosti dimenzionalnosti te
zone. Nastaje supereksplozija, pri kojoj se viak sintetizovanih formi
materija izbacuje iz zone stezanja, i pro tome nastaje kolebanjej
dimenzionalnosti unutar svakog od matrinih prostora (Sl.167).
Sl.167
- 324 -
U ovim oblastima unutranjeg kolebanja dimenzionalnosti matrinog prostora

poinje proces obrazovanja univerzum - prostora, od kojih se formira sistem
prostor - univerzuma (metauniverzum) u zonama unutranjeg kolebanja
dimenzionalnosti prostora (Sl.168).
Sl.168
- 325 -
Naravno, amplituda unutranjeg kolebanja dimenzionalnosti matrinog

prostora poveava se sa udaljenou od zone stezanja matrinog prostora.
Ovo dovodi do toga, da se u tim zonama mogu spojiti razliite koliine formi
materija datog tipa. I to dalje od centra zone stezanja matrinih prostora,
to vea koliina formi materijea moe da se spoji i formira supstancu
(Sl.169).
Sl.169
- 326 -
Spojivi se u jedno dve forme materije u prvoj zoni od centra formiraju

metauniverzum iz jednog prostor -univerzuma. Tri spojene forme
materije formiraju u sledeoj zoni metauniverzum od tri prostor univerzuma. Pri spajanju etiri forme materije formira se
metauniverzum od sedam prostor - univerzuma. Spajanje pet, daje
dvadeset pet. Spajanje est - ezdeset i est.
Pri spajanju sedam - sto i devetnaest, osam - dve stotine etrdeset est,
devet - etiri stotine pedeset devet prostor - univerzuma,
formirajui metauniverzum u relevantnoj zoni unutranjeg kolebanja
dimenzionalnosti matrinog prostora. Broj moguih univerzum prostora ukljuujui i metauniverzu, definisan je brojem
kombinacija materija, koje obrazuju supstancu univerzum prostora.
Cmn = n! / m!(n-m)!
n m
(14)
Gde je:
2 m n.
n - maksimalna koliina materije datog tipa kvantovanja dimenzionalnosti, sa
koeficijentom kvantovanja i, koje obrazuju univerzum - prostore u datoj
zoni unutranjeg kolebanja dimenzionalnosti matrinog prostora.
Najee, ukupna koliina univerzum - prostora koji ine dati metauniverzum,
je manja od maksimuma. I to dalje od centra stezanja matrinih prostora,
to je vea razlika izmeu mogueg i stvarnog broja univerzum - prostora koji
ine dati metauniverzum. to dalje od centra, to je vie "slobodnih mesta".
Stvar je u tome, da se uslovi kvantovanja dimenzionalnosti date zone
kolebanja dimenzionalnosti javljaju samo kao neophodan uslov za formiranje
univerzum - prostora. To postaje dovoljan uslov tek kada u toj zoni
unutranjih kolebanja dimenzionalnosti matrinog prostora dolazi neophodna
masa materije za sintezu tih prostor-univerzuma. Iako je masa materije
"izbaena" iz zone stezanja matrinih prostora za vreme supereksplozije
ogromna, uvek je to konana koliina. Ova masa je dovoljna za formiranje
konanog broja univerzum - prostora.
Nakon supereksplozije zona stezanja matrinih prostora se smanjuje, to
dovodi do smanjenja dolazee materije. Vremenom, ovaj proces dolazi do
odreenog uravnoteenog nivoa. Kao rezultat supereksplozije, obrazuje se
sistem metauniverzuma, koji dobija uslovno ime superprostor prvog reda, koji
se obrazuje na uu devet formi materija (Sl.170 i Sl.171).
- 327 -
Sl.170
- 328 -
Sl.171
- 329 -
Treba napomenuti, da nastao u zoni unutranjeg kolebanja dimenzionalnosti

matrinog prostora metauniverzum sami utie na dimenzionalnost
okruujueg njegovog matrinog prostora. Zakrivljenost, nastala pri stezanju
dva matrina prostora, nejednaka je u razliitim pravcima. A to oznaava
neku razliku kako formi, tako i kvalitativnog sastava nastalih u tim zonama
metauniverzuma.
Tako postoji neravnomerna raspodela materije u razliitim pravcima. To,
zauzvrat, dovodi do razliitog stepena uticaja na dimenzionalnost matrinog
prostora nastalog metauniverzuma u odgovarajuim zonama. Zakrivljenost
koja se javlja pri supereksploziji, ima razliit znak po osi, koja prolazi kroz
zonu stezanja matrinih prostora (Sl.167 i Sl.168).
Zbog toga, nastali u tim zonama unutranje zakrivljenosti matrinog prostora
metauniverzumi izazvaju sekundarno zakrivljenje dimenzionalnosti u
suprotnim pravcima, paralelno sa tom osom, prolazei kroz zonu stezanja
matrinih prostora. Ovaj sekundarno zakrivljenje sa dve strane, po meri
formiranja metauniverzuma, dovodi do stezanja sekundarnog zakrivljenja
matrinog prostora u zoni uravnoteene dimenzionalnosti matrinog
prostora, koji je bio do superekspllozije. Na tajnain kao rezultat evolucije
gore opisanih procesa, nastaje zatvoreni sistem metauniverzuma superprostor prvog reda (Sl.170).
U naem matrinom prostoru suprotno stezanje, nastalo kao posledica uticaja
metauniverzuma na dimenzionalnost matrinog prostora, nastaje u
metaunverzumu, obrazovano od devet formi materije. Superprostor pri tom
stezanju je kao list koljke. Pretakajue kroz zonu stezanja matrinih
prostori forme materije nemaju sledeu zonu zakrivljenosti dimenzionalnosti
matrinog prostora, u koju bi se mogle uliti. Takve zone javljaju se samo kada
dve zone stezanja matrinog prostori istog znaka nastaju u relativnoj
"blizini" jedna drugoj.
U isto vreme obrazuje se unutranji talas zakrivljenja dimenzionalnosti
matrinog prostora, pri rezonanci koja nastaje dodatna oblast unutranjeg
zakrivljenja dimenzionalnosti matrinog prostora. U ovim zonama obrazuju se
metauniverzumi, nastali na uu deset formi materija, koji, zauzvrat, izazvaju
novo suprotno stezanje tih metauniverzuma, kao posledicu uticaja tih
metauniverzuma na dimenzionalnost matrinog prostora, u kom se nalaze.
Obrazuje se superprostor drugog reda od deset formi materija (Sl.172).
- 330 -
Sl.172
- 331 -
U isto vreme stezanje metauniverzuma superprostora drugog reda odvija se

na drugom ravnoteenom nivou dimenzionalnosti matrinog prostora, a ne na
nivou stezanja superprostora prvog reda. To je zbog razliitih stepena
uticaja na metauniverzume, obrazovane od deset i devet formi materija na
dimenzionalnosti matrinog prostora.
Za mogunost formiranja metauniverzuma od jedanaest formi materija
potrebno je da se tri superprostora drugog reda nalaze na udaljenosti ne
vee od sopstvene veliine. Pri tome nastaju tri kontra-talas unutranjeg
kzarivljenja matrinog prostora, koji pri rezonanci stvaraju dodatnu zonu
zakrivljenosti. U tim zonama, dolazi do sinteze metauniverzuma iz jedanaest
formi materija. Opet, nastaje kontra stezanje metauniverzuma, ali na drugom
ravnotenom nivou matrinog prostora. Obrazuje se zatvoren prostorni
sistem - superprostor treeg reda
(Sl.173).
Sl.173
- 332 -
Analogno tome, za mogunost spajanja dvanaest formi materija, neophodna

su etiri suprotstavljena talasai sunutranjeg kzarivljenja matrinog
prostora, koji u rezonanca zone stvaraju uslove za formiranje
metauniverzuma od dvanaest formi materije. U tom sluaju, opet nastaje
kontra stezanje na drugom ravnotenom nivou dimenzionalnosti matrinog
prostora i obrazjue se novi visoko stabilan sistem metauniverzuma superprostor etvrtog reda (Sl.174.).
Sl.174
- 333 -
Pet supersprostora etvrti reda, od kojih se jedan razlikuje od ostalih na

prostornom nivou, stvaraju uslove za formiranje metauniverzuma od trinaest
formi materije. Nastaje kontra-stezanje, pri kojem se formira sistem
metauniverzuma, koji snano utiu na dimenzionalnost matrinog prostora,
kda nastaje jo jedan sistem metauniverzuma identian u svojoj strukturi
superprostoru etvrtog reda, ali obrazovan od dvanaest formi materija.
Dva ta sistema stvaraju uslove za formiranje sledeeg sistema
metauniverzuma du zajednike ose, ali od jedanaest formi materija.
Smanjenjem koliine formi materija, obrazuje se svaki naredni prostor
obrazovan zbog toga, to nivo stezanja metauniverzuma menja svoj znak.
Drugim reima, zakrivljenost dimenzionalnosti matrinog prostora se ne
poveava, ve se smanjuje. Evolucija ovog procesa dovodi do formiranja u
skladu du zajednike ose sistema metauniverzuma. Broj formi materija,
koje ih obrazuju pri tome degradira do dve (Sl.175).
Sl.175
- 334 -
Na krajevima tog "zraka" obrazuje se zona, gde se ni jedna materija datog

tipa ne moe spojiti sa drugom ili drugima, i da obrazjue metauniverzum. U
ovim zonama, nastaje "probijanje" nage matrinog prostora, i nastaje zona
stezanja sa drugim matrinim prostorom. Pri tome su mogue dva varijante
stezanja matrinih prostora.
U jednom sluaju, kroz datu zonu stezanja materije naeg matrinog
prostora poinju da pretau i da se dele u drugom matrinom prostoru. U
drugom sluaju, posle kroz datu zonu stezanja mogu pristizati rascepljene
materije drugog matrinog prostora, i nastaje sinteza materuja naeg tipa. U
jednom sluaju nastaje analog zvezda supernivoa, a u drugom - analog "crnoj
rupi" slinih dimenzija.
Ova razlika varijanti stezanja matrinog prostora je veoma vana za
razumevanje pojave dva tipa superprostora estog reda - estokrake i
antiestokrake, ija je glavna razlika samo u pravcu prelivanja materija.
U jednom sluaju materije iz drugog matrinog prostora pritiu kroz
centralnu zonu stezanja matrinih prostora i istiu iz naeg matrinog
prostora kroz zonu na krajevima "zraka". U antiestokraci materija otie u
suprotnom smeru. Materija iz naeg matrinog prostora otiu kroz centralnu
zonu, a materija iz drugog matrinog prostora utie kroz "zrake" zone
stezanja.
to se tie estokrake, ona se formira stezanjem est analognih "zraka" u
centralnoj zoni. Istovremeno, u podruju oko centra nastaje zona
zakrivljenosti dimenzionalnosti matrinog prostora, u kojoj se formiraju
metauniverzumi od etrnaest formi materija, koje se zauzvrat, spajaju i
formiraju zatvoren sistem metauniverzuma, koji objedinjuje est zraka u
jedan zajedniki sistem - estokraku (Sl.176).
- 335 -
Sl.176
- 336 -
tavie, broj "zraka" definisan je time, da u naem matrinom prostoru moe

spojiti pri formiranju najvie etrnaest formi materija datog tipa. Pri tome
dimenzionalnost nastalog objedinjenog metauniverzuma je ( = 3.14...).
Ova sveukupna dimenzionalnost je bliska tri dimenzije. Zapravo zato nastaje
est "zraka", zbog ega govorimo o tri dimenzije, itd. Na taj nain formira se
uravnoteen sistema rasporeivanja materija izmeu naeg matrinog
prostora i drugih. Nakon zavretka formiranja estokrake, stabilno stanje je
mogue samo pri identinoj masi dolazee i odlazee materije iz nje i u nju.:
(+)dmidi 6(-)dmidi
(15)
Gde je:
(+) centralna zona stezanja matrinih prostora, kroz koju se materije
pretau u na matrini prostor.
(-) "Kraci" zone stezanja sa drugim matrinim prostorom, kroz koji
materija istie iz naeg matrinog prostora.
i broj formi materija, koje obrazuju estokraku.
mi koliina materija.
Identino (15), za celi na matrini prostor, moe se napisati u udobnijem
obliku:
[(+)dmidi - 6(-)dmidi] 0
(16)
Kao to se moe videti iz ove formule, zakone odranja materije se ne

naruava na bilo kom nivou prostornih formacija. Od mikrokosmosa do
makrokosmosa su zajedniki. Jedinstvo zakona, kako sledi, barem iz toga, da
se mikrokosmos javlja kao strukturna baza makrokosmosa.U Antiestokraci
cirkulacija materije ide u suprotnom smeru, od granice tog superprostora ka
njenom centru. tavie, zakrivljenost matrinog prostora je maksimalno u
graninim oblastima i minimalno u centru te prostorne formacije (Sl.177).
- 337 -
Sl.177
- 338 -
Uslovom za stabilno stanje Antiestokrake se javlja harmonija izmeu

istiue materije kroz centralnu zonu stezanja matrinih prostora i
spajanja u graninim podrujima stezanja (spoljnim) materija datog
tipa kvantovanja dimenzionalnosti. Ova ravnotea se moe opisati
identinim oblikom:
(-)dmidi 6(+)dmidi
(17)
Gde je:
(-) centralna zona zatvaranja matrinih prostora, kroz koju materije
istiu iz naeg matrinog prostora (superanalog - "crna rupa").
(+) ivine zone stezanja matrinog prostora, kroz koji materija pritie u
na matrini prostor,
mi koliina materije datog tipa.
Identino (16) mogue je napisati u udobnijem obliku za razumevanje:
(-)dmidi - 6(+)dmidi 0
(18)
Naravno, takvih supersprostora u naem matrinom prostoru je mnogo. Oni

stvaraju neku vrstu vorova u matrinom prostoru i javljaju se kao "atomi" u
njemu. Opet, struktura makrokosmosa analogna je strukturi mikrokosmosa.
Ovo je jo jedan dokaz njihovoh jedinstva ...
- 339 -
Glava 12. Sistemi matrinih prostora

Matrini prostor je nehomogen (anizotropan) u dimenzionalnosti. To dovodi
do stezanja sa drugim matrinim prostorom u tim zonama
neheterogenosti i formiranja superprostora. Za stabilnost
matrinog prostora potreban je balans izmeu koliine materije,
sintetizovane u pozitivnoj zoni stezanja prostora i koliine materije,
koja istie iz negativne zone.
Kao rezultat ovih procesa, nastaje neka koliina superprostora tipa
estokrake (N1) i antiestokrake (N2). Mogunost odrivosti
matrinog prostor se pojavljuje u sluaju ispunjenja identinosti:
n1(+)dmidi - 6(-)dmidi n2(-)dmidi - 6(+)dmidi
(19)
Verovatnoa formiranja estokrake i antiestokrake ista je na nivou celog

matrinog prostora. Broj jednih i drugih je primereno isti: (n1 = n2). Pri tome
ispunjavaju se uslovi maksimalne stabilnosti matrinog prostora. Posle
jednostavnih transformacija dobijamo (19),:
((+) (-)) dmidi 0

((-) - (+)) dmidi 0
(20)
Ispunjenje uslova jednaine je mogue samo pri:
(+) (-)
(-) (+)
(21)
Ove zone stezanja matrinog prostora imaju sledee dimenzionalnosti:

3,141532654 < (+) < 3,16179589
2,859747348 < (-) < 2,87995058
(22)
i stoga:
2,859747348 < (-) < 2,87995058
3,141532654 < (+) < 3,16179589
- 340 -
estokraka i antiestokraka formiraju saastu strukturu matrinog prostora

i stvaraju "kostur" - "kristalnu reetku" matrinog prostora. Zapravo, na
nivou matrinog prostora moe se najjasnije vidi otra identinost
makrokosmosa i mikrokosmosa.Svaki matrini prostor ovog tipa predstavlja
sobom lentu Meibusa.
lenta Meibusa
Matrini prostor je takoe zatvoren sistem. To je vezano sa tim, da uslovi
dozvoljene dimenzionalnosti za takve prostore nisu svuda u prostoru
kontinuirane dimenzionalnosti ... Matrini prostori nisu konani sistem
Kosmosa, ve samo, elementi Velikog Kosmosa. Postoji mnogo nivoa
Kosmosa, a mi smo zavirili samo kroz mali "mali prozor" jednog od njih ...
ovek je uvek gledao u zvezde i sanjao i sanjao ... U podsvesti svakog ovea
spava seanje na udaljene i prekrasne zvezde, sa kojih je jednom doao na
Zemlju svojih predaka ... Spava zablokirano u mozgu Seanje, spava sam
ovek ... ali dua njega tera ka zvezdama, i ovek oekuje uda ... uda
otkria i prosvetljenja svesti ... uda iskustva sebe se u njegovom
okruujuem Velikom Kosmosu ...
Razmere Kosmosa su kolosalne, ako se orijentiemo po ljudskom nivou. I
nikakve rakete, kojima tako aktivno pokuavaju da upravljaju stanovnici
Zemlje za upoznavanje Velikog Kosmosa, nikada nee biti u stanju da pomognu
oveanstvu da podigne veo sa ove tajne ... I samo nekoliko "dubljih" pogleda
omoguava pogled na brodove nultog prelaza - NLO, koje, naalost ,
oveanstvo jo nema ... I ak NLO, koji omoguavaju premetanje na
milijarde svetlosnih godina, ne reavaju ovaj problem, to je samo jedno "zrno
peska" na obali ogromnog okeana Velikog Kosmosa...
Samo razvijajui Mozak, svoju Sutinu, svoju Svest ovek moe pokuati da
dalje prodre. Samo RAZUM je u stanju da krene napred, od jednog horizonta
do drugog. Glavna stvar je da se ne zaustavi njegov razvoj.
- 341 -
Premetanje svesti je jedinstven efikasan nain spoznavanja Kosmosa.

Najbolje u Kosmosu tehnologije ne mogu stvoriti sredstvo premetanja, a
da nemaju granice..
Svemirski brodovi, kojim se moe premetati u metauniverzumu, nisu u
stanju da prevaziu prepreke za kvalitativne barijere matrinog prostora.
Pri pokuaju takvog prelaza, nastaje potpuno unitenje materije. Nekoliko
razloga je za to, jedan od glavnih je razliiti kvalitativni sastav supstanci
razliitih matrinih prostora i razliiti koeficijenti kvantizacije
dimenzionalnosti. Kvantitativni i kvalitativni sastav - nije u skladu, pod bilo
kojim okolnostima. Jedna vrsta supstance, koja ulazi u prostor drugog tipa,
raspada se u potpunosti. Iz te mase sintetie se supstanca identina sa
prostornom strukturom.
Drugi razlog za ograniene mogunosti brodova nultog prelaz je princip
njihovog rada, koji se zasniva na korienju psi energije pilota za
zapoinjanje procesa premetanja sa jednog nivoa na drugi i obrnuto. Pri
tome, ispoljava se razumevanje procesa pretakanja materije pri deljenju
elija ivih organizama.
Pored toga, meu razliitim prostornim nivoima u lokalnim zonama
periodino se pojavljuju vrtlozi kretanja materije kako datog tipa, tako i
srednjeg, to zauzvrat ini nepredvidivljiv konaan rezultat kretanja.
Evolutivni razvoj oveka daje (uz pravilan razvoj) brojne prednosti koje
tehnika nije u stanju da da. Zapamtite, pri harmoninom razvoju oveka,
njegova sutina, izgrauje tela sutine razliitog kvalitativnog sastava. Po
meri evolucionog razvoja tela, kvalitativne barijere izmeu nivoa nestaju, i
nastaje mogunost slobodnog premetanja svesti i same sutine na bilo koji
od tih nivoa.
Nakon zavretka unutranjeg Zemaljskog ciklusa, koji je samo polazna taka
za harmonian razvoj u Kosmosu, ovek otkriva za sebe kvalitativno nova
"vrata" Svemira. Nastavljajui harmonino da razvija svoj mozak, svoju
sutinu, ovek akumulira nova tela u svojoj sutini. I po meri konstantnog
evolucionog razvoja tih tela nestaju barijere ne samo na planetarnom nivou,
ve i kvalitativne barijere....
metauniverzuma, superprostora i matrinih prostora. I taj proces je
beskonaan ...
Dokle god racionalno stvorenje, koje ne mora nuno da bude humanoid,
ne zaustavi svoj razvoj, sve dok ne pone da sebe smatra "bogopogodnim",
njegov razvoj se nastavlja. Mogua je samoblokada, koja nikada nee doi ako
stvorenje zadri svoju unutranju harmoniju, sauva "zlatni presek" balansa
- 342 -
tokova srca, volju, razum ... naravno, uzimajui u obzir pojavu novih kvaliteta i
novih struktura sutine.
Treba jasno razumeti, da je fiziki mozak samo osnova koja osigurava
proces razmiljanja. Neuroni fizikog mozga ne misle, oni samo cepaju
supstancu fizikog nivoa na materije koje je obrazuju, a to, zauzvrat, stvara
potreban potencijal i obezbeivanje ostalih nivoa neurona.
Eterino, astralno i mentalna tela neurona na odgovarajuim nivoima
formiraju sopstveni sistem - eterini, astralni i mentalne nivoe mozga, koji su
materijalni kao i fiziki. Proces razmiljanja se javlja na ovim nivoima, kao
rezultat cirkulacije razliitih tokova energije (materije) izmeu ovih nivoa.
I, u procesu razmiljanja postoje razliiti protoci materije kako po sastavu,
tako i po aktivnosti, koji mogu da uhvate razliitu koliinu nivoa mozga
racionalnog bia. I esto se kao uzrok zastoja razvoja javlja uverenje o
tome, da ako fiziki mozak ima ogranien obim, ne moe se iz njega
"istisnuti" vie nego to on moe da da ...
Ako razumno bie ne moe da promeni fiziki obim svog mozga, ta ga to
spreava da promeni veliinu kvalitativnih modanih struktura na drugim
nivoima? To otvara vrata za beskrajan razvoj. Potrebno je samo znati, kako
se to radi ne remetei harmoniju bilo kog mogueg nivoa.
oveanstvo nema pojma o ogromnom evolutivnom potencijalu, kojim ono
raspolae. Potrebno je samo da se zna "klju" za otvaranje ovih potencijala. I
moda e ova knjiga pomoi nekom od vas da pronae "klju". Treba samo
paljivo da proitate i razmiljate. I to otvara vrata u "nemogue" - u
beskrajni i savren put Istine i Poznavanja Kosmosa i samih sebe ...
I jo ... ja bih da vam skrenem panju na fenomen prirode, kao i na vreme. ta
je vreme? Svako zna dan svog roenja, i da od tog dana ide mnogo bre,
ponekad sporije do njegove smrti ... ovek zna da mu je dodeljen odreeni
period ivota, mereno u godinama, mesecima, danima, satima, minutima i
sekundama. ..
Ali malo ljudi razume, da VREME NE POSTOJI UOPTE, da je ono samo
referentni okvir, koji je izmislio na Zemlji ovek zbog svoje sopstvene
udobnosti. Vreme je uobiajeno, kao uobiajeni procesi, javlja se u materiji,
u supstanci, koje imaju svoje cikluse, ritmove, a ovek to ispoljava kao
jedinicu vremena.
Jedni te sti procesi na razliitim takama planete odvijaju se sa nekim
razlikama, koje su esto toliko male da se jednostavno ne primeuju. Ali njih
ipak ima. Na brzinu proticanja procesa zavisi forma materijalnih tela, broj i
- 343 -
kvalitet energije iz Kosmosa. I to treba imati u vidu, da se promene javljaju

ne samo na fizikom nivou. One se javljaju i na svim drugim nivoima.
Uticaj tokova koji dolaze spolja, na prvom mestu izazivaju promene na
mentalnim, a zatim i na astralnom i eterinom nivou. I tek nakon toga fizikom. To je zbog injenice da oni predstavljaju jedinstven sistem, ali
imaju razliit kvalitativni i kvantitativni sastav njihove obrazujue materije,
a imaju i razliitu mobilnost strukture (inertnost). I tako, za stvaranje
nestabilnosti i izmene neophodna je drugaija sila spoljnog uticaja, kako bi
izazvala ovu promenu.
Promene, koje nastaju na spoljanjim planovima planete, redom prolaze kroz
prethodne nivoe, dostiu prirodni fiziki nivo i manifestuju se u njemu. Sada
dolazimo do razumevanja mogunosti vienja budueg ...I, kao to vidite, u
tome nema nieg mistinog ili natprirodnog.
Zamislite, da se ja i vi nalazimo u zgradi od sedam spratova. Prvi sprat fiziki nivo, i shodno tome, drugi - eterini, trei - astralni, etvrti, peti,
esti i sedmi - prvi, drugi, trei i etvrti mentalni nivo.
Sada razmotrimo situaciju, kada "stanovnici" sedmog sprata ne zatvore vodu,
i ona poinje da pljuti po podu. Nakon nekog vremena, voda se izliva na
estom, a zatim - petom, etvrtom, treem, drugom, i konano, na prvom
spratu.
I ako bi neki "stanar" sa prvog sprata otiao liftom na sedmi sprat ranije, pre
nego to voda prodre na ostale spratove, a videvi to ode dole i pone da
upozorava ostale o opasnosti, oni bi mu se smejali ... Ili ga samo smatrali
ludim, kako je esto bio sluaj sa onim ljudima koji su nazvani "prorocima" ili
"vidovitima", jer ono to su oni videli na "sedmom spratu", esto nije ba
zadovoljavalo vladajue na "prvom" ...
I uvek je bolje za takvog "vidovnjaka" da prosto pronae "klju" od stana,
gde lije voda i pokua da zatvori ventil. Ali vrlo retko, naalost, nije u stanju
da pronae "klju" ... i mnogi proroci, u svom neznanju, ili na zahtev "silnih"
ljudi budu kamenovani ili spaljeni na lomai kao vetice i arobnjaci ...
Jedna od najpoznatijih proroica i vidovnjaka je bila kraljica Mikalda, koja
je hiljadu godina pre roenja Hrista opisala dogaaje u vezi sa njim i
pokazala ak i drvo od kojeg e biti napravljen krst, na kojem e ga raspeti.
Ova ena je izazvala strah u glavama okruujuih ljudi, koji nisu bili u stanju
da shvate ta se deava. Do dananjih dana dolo je samo tri od devet njenih
napisanih knjiga o budunosti oveanstva, a ostale su spaljene ...
Druga ena, sa reputacijom vidovnjaka, bila je Kasandra iz Troje, erka
kralja Pirsa, koju takoe nisu razumeli ak ni ljudi bliski njoj (o tome pie i
- 344 -
Homer). Kasniji prorok je bio Nostradamus, koji je u svojim pesmama vrlo

precizno opisao dogaaje u budunosti, ali naalost ni on nije naao "magini
klju" da neto promeni ...
To su oni za koje smo vie ili manje uli, a koliko imena nije sauvalo seanje
oveanstva ... Skoro uvek, ovi ljudi su bili veoma nesreni i nerazumljivi
savremenicima. Njih je slamala i muila ozbiljnost znanja budueg, koju nisu
bili u stanju da promene ... Dubina prodora svesti, saznanja o budunosti
zavisi od toga, na koji nivo, "sprat" planete, je ovek uspeo da smesti svoju
svest.
Maksimalna dubina prodiranja u budunost nae planete je mogua, pri
mentalnom prelasku na etvrti mentalni nivo planete. U isto vreme mogue je
pogledati na stotine, hiljade godina unapred. Minimalno prodiranje je na
eterinom nivou, kada se vidi budunost narednih dana, meseci i godina.
A sada - u vezi sa prolou ...
Sve to je nastalo u prirodi, vezano je za izmenu materije, njen sastav,
koliinu i razliitu dinamiku njenog razvoja. Ne zaboravite, na
Metauniverzum formira sistem diskretnih prostora razliitih kvalitativnih i
kvantitativnih sastava. Na prostor-univerzum nastao je spajanjem sedam
formi materija i nalazi se smeten od zone centra zakrivljenosti
dimenzionalnosti, u kojoj se "rodio" na Metauniverzum.
U centru ove zone je formiran prostor-univerzum iz devet formi
materije i dosledno se udaljava od centra. U odvojenim zonama promenjene
dimenzionalnosti , formiraju se prostor - univerzumi iz osam, sedam, est,
pet, etiri, tri, dve forme materija naeg tipa kvantovanja dimenzionalnosti.
A ako se uzme u obzir globalna evolucija metauniverzuma, moemo doi
do zakljuka, da je centralna zona od devet formi materija najstabilnija, dok
su pogranine zone - nestabilne, a spoljni uticaji izazivaju u pograninim
zonama prostor - univerzuma, obrazovanih spajanjem dve forme materije,
nestabilnost. I pri tome nastaje evolutivni razvoj razliitih procesa u
supstanci, koja formira te prostor - univerzume.
Ova kolebanja kroz zonu stezanja sa prostor - univerzumom od tri
forme materije, izazvaju nestabilnost, i kao posledica toga, menja se
dinamika procesa koji se odvijaju u ovim prostor - univerzumima. Na taj
nain, kolebanja se postepeno preteu, cure kroz zajednike elemente od
pograninih prostor - univerzuma ka centralnom, obrazovanom spajanjem
devet formi materije.
Prema tome, postoji jedan pravac, u kojem dolazi do sekvencijalnog
lanca dogaaja u naem metauniverzumu - od prostor - univerzuma,
- 345 -
obrazovanih od dve forme materije, ka prostor - univerzumima formiranim

spajanjem devet formi materija (sl.165).
sl.165
- 346 -
Zbog toga, u naem prostor-univerzumu dogaaj uzburkivanja materije

dolazi iz prostor - univerzuma, formiranih od est formi materija. I pridola
faza evolutivnog razvoja u naem prostoru - univerzumu, "preliva" se u
sledei, nastao spajanjem osam formi materija i analogno dostie centar
naeg metauniverzuma - prostor - univerzuma iz devet formi materija. To je
razlog zato vreme tee u jednom pravcu.
Zbog toga, prolazei ciklus razvoja kroz na prostor - univerzum,
formiranog od sedam formi materija, prvobitno uzburkivanje sa
"preklapanjem" otiska prstiju koji se javljaju u njemu, dostiu prostor univerzum, formiran od osam formi materija i kroz njega, dalje dostie
centar zone zakrivljenja dimenzionalnosti naeg metauniverzuma.
Drugim reima, "zgrada" ima jo i sprat, koji lei na nivoa tla. Ako nastavimo
analogiju sa tekuom vodom, ona poplavljuje prvi sprata posle "podrumskog"
nivoa, onda - drugi, trei, itd. A ak i kada voda prekrije sedmi sprat,
akumulirana voda nastavlja svoje kretanje u silaznoj putanji ...
Svaki trenutak trenutne stvarnosti postaje prolost i pretvara se u malu
"kapljicu", sliva se u reku Vremena iz budunosti u prolost ... Kako je mogue
popeti se na sedmi sprat i upoznati se o dogaajima, koji e se desiti tokom
vremena, tako je mogue i otii u "podrumski" nivo i saznati ta se desilo u
prolosti ...
I opet, to se dublje ovekova svest moe kretati liftom nadole, to dalje u
prolost moe zagledati. Budunost i prolost - su materijalni i realni, i
neodvojivi su deo istog procesa. Nuklearna fizika na nivou elementarnih
estica suoila se sa paradoksom - prolost odreuje budunost ... U principu,
ne postoji paradoks, to je prirodno i logino jer posle roenja je prirodna
smrt. Smrt na jednom nivou - roenje na drugom i obrnuto.
I jo jedna stvar, to se tie premetanja na druge nivoe nae planete ...
Mnogi smelo tvrde o postojanju njima "komunikacionih kanala" sa duama
mrtvih, sa drugim civilizacijama, sa Isusom Hristom, Budom, Krinom i drugim
bogovima, ili "anelima". .. od kojih informacija dolazi do njih ...
Ja bih pre svega da upozorim sve one koji pokuavaju da to rade ili ve
rade ... Da, zaista, mogu je kontakt kako sa duama mrtvih, na svim nivoima
Zemljinih sfera, i predstavnicima drugih civilizacija. Ali, da bi zapravo to bilo
mogue, potrebno je zapamtite sledee:
1) Za prelazak preko Zemaljskih sfera treba prevazii kvalitativne
barijere, to je mogue samo pri evolutivnom razvoju sutine, pri kome ona
ima est tela (sa fizikim sedam). Samo u tom sluaju, mogu je mentalni
- 347 -
kontakt sa drugim civilizacijama Kosmosa, kojih je veoma mnogo. Samo

zapamtite da druge civilizacije, ak i mnogo razvijenije, mogu biti "crne" po
svojoj ideologiji.
2) U sluaju, kada ovek nije dostigao zavretka Zemaljskog ciklusa
razvoja i pokuava da "ue" u kontakt sa drugim civilizacijama, on ponekad
ima "kontakt", ali naalost ne sa viim razumom, ve sa sutinama bia
astralnog nivoa, u najboljem sluaju - prvog mentalnog nivoa.
Te sutine se nalaze u "lovu" na neophodnu energiju za svoj ivot. A kada ovaj
ili onaj ovek "sazida kanal" i otvori kvalitativne barijere, takav entitet
skenira mozga oveka i postavlja na sebe hologram onoga, koga eli da vidi, za
kim ko je u potrazi taj ovek ili kome on najvie vjeruje.
Ako neko veruje u Hrista, uzimaju oblik Hrista (i zanimljivo, za svakog oveka
je on drugaiji, kakvim ga vidi odreen ovek) i priaju u njegovo ime, a
lakovernom oveku u tom trenutku oduzimaju ivotnu silu... Eto, na alost, to
je cena neznanja ...
Mnogo je toga, o emu ljudi sanjaju ... i o emu oni nita ne sumnjaju.
Kretanje u prostoru, vremenu, promena budunosti i sadanjosti, kontakti sa
drugim civilizacijama, kako Malog tako i Velikog Kosmosa. Procesi upravljanja
vremenom, procesima prirode i ljudskog drutva, i jo mnogo toga ... I opet, to
zahteva Znanje, Znanje i Znanje ... nova Znanja o zakonima evolucije prirode
razuma, Univerzuma ...
I neka ova knjiga bude, za one koji ele, mali most preko reke neznanja do
obale Istine, Svetlosti, Nove Budunosti i novog oveanstva ... istog i
lepog, kako je prelepa naa plava planeta Zemlja ...
februar 1993 god.

Moskva San-Francisko.
- 348 -
Prilog 1. Zakljuak formule samoregulacije unutar

vrste
Stanite - povrina okupirana od strane populacije date vrsta - moe
prehraniti odreeni broj ivotinja (n), bez naruavanja ekoloke ravnotee.
Promena uslova ivotne sredine, kolebanja u plodnosti privodi periodino do
toga, kako bi se osiguralo da se broj pojedinaca poveava i nastaje populaciji
jednaka:
N(+) = n +
gde:
preveliki broj ivotinja, to dovodi do ekoloke neravnotee
.
Pri istom nivou oboljevanja i pri istim negativnim faktorima spoljne
sredine poveava se smrtnost i broj se ponovo pribliava optimalnom
.
N
(+)
( n) n
(1)
Gde:
n Mala odstupanja od optimalne brojnosti populacije.
Ako je brojnost populacije bila manja od optimalne, a zatim se pod istim
prirodnim uslovima, poveava plodnost, i brojnost pribliava optimalnom.
N(-) (p n) n
(2)
gde:
N(-) broj populacije, manji od optimalnog.
nestajui broj pojedinaca do optimalne brojnosti populacije.
U emu je uzrok takvih reakcija populacije pri oscilaciji brojnosti? Mi smo
izneli niz pretpostavki, i analizirali ih. Razmotrimo odnos:
m(t) / m(n)n 1
(3)
- 349 -
gde:
m(t) biljna biomasa, reprodukovana na podruju stanita populacije u
jedinici vremena.
m(n) biljna biomasa, neophodna biljojedima (kuniima) za optimalno
postojanje.
n optimalna gustina naseljenosti, koja odgovara ekolokoj ravnotei.
Pri prostoj reprodukciji, odnos (3) iznosi jedan. Kod proirene
reprodukcije, odnos (3) je manji od jedinice. Proirena reprodukcija - kada
deo formirane kao rezultat fotosinteze biomase ostaje posle jela biljojeda.
Odnos (3) je uravnoteen. Kolebanja gustine populacije moe se napisati kao:
m(t) / N(+) m(n) < 1 < m(t) / N(-) m(n)
(4)
ta se deava u populaciji, to rezultira odnosom (4) odnosom (5) i (6):

m(t) / [N(+) ( n)] m(n) 1
(5)
m(t) / [N(-) (p n)] m(n) 1
(6)
Hajde da pokuamo da damo logiki razumno objanjenje za ovu pojavu. Svaka

jedinka zrai oko sebe psi-polje. Neko zraenje individualne jedinke
psi-polja - . Psi-polje, zraeno jedinkom populacije, u meusobnoj
je interakciji i utie na procese, koji se deavaju u organizmima,
koja stvaraju ova polja. Pretpostavimo da postoji optimalna gustina
sveukupnog psi-polja populacije, pri kojoj je postojanje jedinke
optimalno
W = k(N;s)dsdN
ns
(7)
gde:
W sveukupno psi polje populacije.
- 350 -
S podruje stanita populacije.

psi-polje, zraeno o d jedne jedinke
k(N, S) koeficijent meusobnog uticaja psi-polja pjedinki jedne na druge
u okviru populacije.
Unesimo novi parametar:
Pw = [ k(N;s)dsdN] / ds = W/S
ns
(8)
gde:
Pw optimalna gustina svrukupnog psi-polja po jedinici povrine pri
optimalnom broju populacije.
Analogno izraeno (4) moemo dobiti odnos:
[ k(N;s)dsdN] / ds < W/S
N s
(-)
(9)
[ k(N;s)dsdN] / ds > W/S
N(+) s
Piui ovaj odnos u neto drugaijoj formi, dobijamo:
k(N;s)dsdN < W
N(-) s
k(N;s)dsdN > W
N s
(+)
(9a)
Iz izraza (9a) dobijamo dva odnosa, koji odreuju tendenciju populacije za

obnovu ekoloke ravnotee.
k(N;s)dsdN W
N(-) s
k(N;s)dsdN W
N s
(+)
(10)
- 351 -

- .
W(+) = k(N;s)dsdN - k(N;s)dsdN
(11)
W(-) = k(N;s)dsdN - k(N;s)dsdN
(12)
N s
(+)
ns
ns
N s
(-)
Na osnovu tih odnosa, moemo doi samo do sledeih zakljuaka:

1) Psi-polje () jedne jedinke deluje negativno na stanje i funkcionisanje
organizm druge jedinke.
2) Psi-polje svake jedinke takoe slui kao zatitna funkcija - blokira i
smanjuje snagu negativnog uticaja psi polja drugih jedinki populacije na
organizam i njegove funkcije u svakj jedinki.
3) Pri ravnotei izmeu broja populacije i ekolokog sistema u celini,
zatitna funkcija psi-polja svake jedinke neutralie negativan uticaj psi-polja
populacija ostalih jedinki populacije.
4) Pri vioj gustini sveukupnog psi-polja populacije (W), zatitna funkcija
psi-polja svake jedinke neutralie samo deo negativnog uticaja psi-polja
populacija ostalih jedinki populacije. Ne neutralisan uticaj psi-polja ostalih
jedinki populacije depresivno utie na funkcije organizma svake jedinke, to
dovodi do smanjene plodnosti i poveane smrtnosti.
5) U sluaju nedovoljne gustine sveukupnog psi-polja populacije (W), deo
potencijala dela ivotne sile jedinke, koje je potroeno na stvaranje zatitnog
psi-polja, koristi se od strane organizma u cilju najefikasnijeg reima
funkcionisanja organizma, to dovodi do poveanja nataliteta i produenja
ivotnog veka.
Na taj nain, kod svake vrste dejstvuje jednostavan i pouzdan
mehanizam samoregulacije u brojnosti populacije, bez koje ekoloki
sistem jednostavno ne bi postojao.
- 352 -
Prilog 2. Zakljuak formule ekolokog sistema

Razmotrimo, kakvi prirodni faktori utiu na formiranje i kompleksnost
ekolokog sistema. Biljni organizmi, apsorbuju deo padajue suneve svetlosti
na podruje, na kojem oni rastu, putem fotosinteze stvaraju biljnu biomasu.
tavie, savreniji biljni organizmi mogu da apsorbuju vie padajue suneve
svetlosti, to dovodi do sinteze veih koliina biljne biomase po jedinici
vremena. Drugim reima, razliite vrste biljnih organizama imaju svoju,
svojstvenu upravo toj vrsti bioloku efikasnost KPD. Na taj nain,
koliina biljne biomase zavisi od sledeih parametara:
a) gustina protoka suneve svetlosti, koja pada na jedinicu povrine
u jedinici vremena.
b) Bioloka efikasnost biljnih formi.
c) Koliina svake vrste biljnih organizama.
Prevoenjem svega navedengo u matematike znake, dobijamo izraz:
sij
Ws(ij)n(ij)dsdidj = M(ij)p(t)
ooo
(1)
Mijp(t) koliina biljne biomase, sintetizovane u jedinici vremena svih biljnih

organizama, rastuim na jedinici povrine.
Ws gustina protoka suneve svetlosti, padajue na jedinicu povrine
planete u jedinici vremena.
(ij) bioloka efikasnost KPD, pokazujui, koji deo Ws se apsorbuje i
preobraava u svakoj biljci (i) datog tipa (j).
n(ij) broj biljnih organizama (I) datog tipa (j), rastueg na jedinici povrine.
I:
0 < j nj0
0 < i n0i
gde:
- 353 -
noi Optimalan broj biljaka svake vrste (j) na povrini jedinice,

odgovarajuim ekolokoj ravnotei.
njo broj biljnih vrsta koje rastu na jedinici povrine.
Deo biljne biomase apsorbuji biljojedi. Iz tog dela, nakon odgovarajueg
varenja i preobraaja, sintetie se biomasa biljojeda.
sab
M(ij)p(t) ab nab dsdadb = Mabp(t)
ooo
(2)
gde:
Mabp(t) biomasa biljojednih ivih organizama sintetisana u jedinici vremena
po jedinici povrine
.
ab Bioloka efikasnost KPD biljojeda, ukazuje, koji deo apsorbovane biljne
biomase se konvertuje u biomasu biljojednog organizma (a) svake vrste (b).
nab koliina biljojednih ivotinja (a) date vrste (b), ivuih na jedinici
povrine.
I:
0 < < n
0 < b < nb
gde:
n optimalna brojnost populacije biljojednih ivotinja svih vrsta (b) na
povrini jedinice, odgovarajui ekolokoj ravnotei.
nb optimalan broj vrsta biljojednih ivotinja na jedinici povrine,
odgovarajui ekolokoj ravnotei.
Deo biljojeda jedu mesoderi. Nakon odgovarajueg varenja i transformacije
iz togodela sintetie se biomasa mesodera.
- 354 -
scg
Mabp(t) cg ncg dsdcdg = Mcgp(t)
(3)
ooo
gde:
Mcgp(t) biomasa mesodera, sintetisana u jedinici vremena po jedinici povrine

.
cg Bioloka efikasnost KPD mesojeda, ukazuje, koji deo biomase biljojeda
je apsorbovan i konvertovan u biomasu mesojednih organizma (na) svakih
mesojednih vrsta (g).
ncg koliina mesojednih organizma (e) date vrste (g), ivuih na jedinici
povrine.
I:
0 < < n
0< g <nog
gde:
n optimalna gustina populacije mesojeda svake vrste (g) na povrini
jedinice, odgovarajuih ekolokoj ravnotei.
nog optimalna gustina mesojednih vrsta na jedinici povrine, odgovarajuih
ekolokoj ravnotei.
Ispoljeno u matematikim znakovima (1), (2), (3) moemo napisati
matematiki model formiranog ekolokog sistema:
Mijp(t) + Mabp(t) + Mcgp(t) = const.
(4)
Nakon zamene vrednosti uslova u jednaini (4) dobijamo:
sab
sab
sab
M (t) {1+ ab nab dsdadb + ab nab [ cg ncg

dsdcdg ] dsdadb } = const. (5)
ij
p
ooo
ooo
- 355 -
ooo
Ako zamenimo u ovoj jednaini vrednost Mijp(t) dobijamo:
sij
Wsijn(ij) [1++] dsdidj = const.
ooo
Dobijamo jednainu ekolokog sistema
- 356 -
Prilog 3. Priprema formule sistema matrinih prostora

Uslov za stabilnost naeg matrinog prostora je ravnotea izmeu
sintetizovane u matrinom prostoru materije i materije, koja istie
kroz zonu stezanja matrinog prostora. Ovaj uslov moe se napisati
kao:
n1[(+)dmidi - 6(-)dmidi] n2[(-)dmidi - 6(+)dmidi]
(1)
gde:
n1 koliina estokraki.
n2 koliina antiestokraki.
(+) centralna zona stezanja matrinih prostora, kroz koju materije pritiu
u na matrini prostor (estokraku).
(-) centralna zona stezanja matrinih prostora, kroz koju materije isitiu
iz naeg matrinog prostora.
(-) radijalna zona stezanja sa drugim matrinim prostorom, kroz koju
materija istie iz naeg matrinog prostora.
(+) pogranina zona stezanja sa drugim matrinim prostorima, kroz
kojumaterija pritie u na matrini prostor.
i broj formi materija.
m masa materija.
Nakon jednostavne transformacije, dobijamo jednainu balansa:
[n1(+)dmidi n2 (-)dmidi] 6[n1(-)dmidi n2(+)dmidi] = 0

(2)
Ovaj identitet, ako se izrazi u zagradi, e biti nula.
n1(+)dmidi n2 (-)dmidi 0
n1(-)dmidi n2(+)dmidi 0
Maksimalna stabilnost, kojoj tei sistem, mogu je pod uslovom n1 = n2. Pod
drugim uslovima, matrini prostor je nestabilan, i u njemu se nastavlja proces
formiranja prostora do ravnotenog stanja. Zato, sistem jednaina dobija
izgled:
(+)dmidi (-)dmidi 0
- 357 -
(-)dmidi (+)dmidi 0
(3)
ili:
[(+)dmidi (-)dmidi] 0
[(-)dmidi (+)dmidi] 0
(4)
I dalje:
((+) (-))dmidi 0
((-) (+))dmidi 0
(5)
Zadovoljenje uslova balansa sistema je mogue samo pri:

(+) (-)
(6)
(-) (+)
Ka takvom stanju balansa dolazi svaki sistem matrinih prostora. Matrini
prostor materija naeg tipa ima koeficijent kvantovanja:
= 0.020203236...
Minimalan broj formi materija, formirauih na uu metauniverzuma je dva.
Pri tome dimenzionalnost ove zone zakrivljenosti matrinog prostora je
jednaka:
2 = 2.89915382...
To je minimalna dimenzionlnost prostora, pri kojoj postoje uslovi za spajanje
materija naeg tipa. Za ostale tipove materija sa drugim , ta
dimenzionalnost moe biti i vea i manja, sve do nule ili ak negativna.
Dimenzionalnost metavuniverzuma, formiranih velikim brojem materija moe
se dobiti iz formule:
i = 2.89915382...+ (i-2)
(7)
Prema ovoj formuli, dobijamo, dimenzionalnost metauniverzuma razliitih
kvalitativnih i kvantitativnih sastava:
2 = 2.89915382...
3 = 2.919357056...
- 358 -
4 = 2.939560292...
5 = 2.959763528...
6 = 2.979966764...
dimanzionalnost prostora, formiranih metauniverzuma.
8 = 3.020373236...
9 = 3.040576472... dimenzionalnost superprostora prvog reda.
---------------------------------------------------10 = 3.0607797... dimenzionalnost superprostora drugog reda.
11 = 3.08098293... dimenzionalnost superprostora treegreda.
12 = 3.10118617... dimenzionalnost superprostora etvrtog reda.
13 = 3.1213894... dimenzionalnost superprostora petog reda.
14 = 3.1415926... dimenzionalnost superprostora estog reda.
15 = 3.16179589
--------------------------------------------------16 = 3.1819991... dimenzionalnost prostora visokih redova.
17 = 3.202202362
18 = 3.222405538
Postoje takoe ogledalni prostori u odnosu na gore opisane, koji su
smeteni uzduno u odnosu na pravac kolebanja dimenzionalnosti matrinog
prostora i formiraju se ne u udubljenju matrinog prostora, ve unutar
izboina, nastalih kao rezultat zakrivljenosti matrinog prostora. Unutar ovih
zona, nastaju drugaiji uslovi, a to dovodi do toga, da se iste materije meaju
formirajui supstancu u razliitom redosledu.
Ako matrini prostor ima dimenzionalnost jednaku ili deljivu sa -,
formira se antistrukturna supstanca.Pri pretakanju supstance kroz zonu
stezanja matrinog prostora, daolazi do potpunog unitenja supstance. To je
ono o emu se govori u Obraanju oveanstvu.
eleo bih da uspokojim itaoce u vezi sa anticiklonom sa dimenzionalnou od
-3.15, koji se kree u pravcu nae galaksije. Razumna stvorenja su pronala
nain da ga neutraliu posredstvom izmene zakrivljenosti prostora
(dimenzionalnosti promena) u lokalnom obimu, to je dovelo do neutralizacije
anticiklona. I to je uinjeno posredstvom psi-polja, a ne nekom tehnologijom.
Dakle, jo jednom elim da naglasim beskonane mogunosti RAZUMA.
Na alost, i bez anticiklona oveanstvo i celu planetu eka smrt, kao
rezultat disharmonije izmeu oveka i prirode ...
- 359 -
Prilog 4. PRAKSA U RADU SA SOPSTVENIM PSI

POLjEM
Svako ima psi-polje oko sebe. Naravno, kod razliitih ljudi ono ima drugaiju
strukturu, gustinu, snagu. Postoje zajedniki elementi i funkcije. Prva stvar
koju treba da urade svi - da naue da kreiraju i upravljaju zatitnim poljem.
Za to se mora razviti u sebi mogunost stvaranja zatitnog polja na
nesvesnom nivou. Kako se to radi? ovek treba da se koncentrie na
razmiljanje - "Oko mene moja energija stvara zatitnu auru (koljku), kroz
koju ne moe da prodre negativna energija." Ovo podeavanje treba da se
radi svaki slobodan trenutak da sve dok mozak ne stvori uslovni refleks za
zatitu.
Onda samo treba da povremeno proveravate stanje i snagu ove zatite. Kada
se ovek nalazi u velikom skupu ljudi, potrebno je da napravi maksimalnu
zatitu. U svojoj kui, moe biti svedena na minimum. Vano je da se stvori
odbrana pred odlazak u krevet, kako za fiziko telo, tako i za sutinu. Kada
kreirate zatitu oko i tela i sutine, formira se energetska aura. Ako je
zatita ispravno podeena, mogunost njenog unitenja postaje minimalna.
Ono to je veoma vano je da se sauva celina zatite odsustvom negativnih
emocija.
injenica je da negativne emocije otvaraju zatitu iznutra, stvarajui protok
energije, sastava i kvaliteta istog kako kod nivoa donjeg astrala. To stvara
povoljne uslove za delovanje astralnih ivotinja, kao i za bilo kakav drugi psienergetski efekat na oveka. O neprihvatljivosti negativnih emocija govorili
su svi Svetli Jerarsi, poput Isusa, Krine.. Oni nisu pozivali na predaju,
naprotiv, ukazivali su na potrebu da se bori. Znali su da ako u borbi protiv zla
postoje negativne emocije, ak i ako su usmerene na izvor zla, ovek e na
kraju biti poraen od tog zla, ili e na kraju postati izvor samog zla. To je
mo zla. Za borbu sa njim treba sauvati svoju emotivnu istou, bez koje
nema razvoja i borbe protiv zla ...
Osim zatite, eleo bih da skrenem panju na mogunost energetskog
ienja od tetnih sastojaka hrane. Svako pije vodu, sokove, jede hranu
neophodnu za normalno funkcionisanje organizma. Ali bilo koja hrana, i povre
i meso, sadre organske toksine koji ubrzavaju proces unitenja tela i
usporavaju razvoj. Zato je neophodno da se oni neutraliu i razgrade ti
otrovi. Da bi to uradili, zamislite kako vaa energija poinje da se aktivno
- 360 -
kree energetskim kanalima vaeg tela. A onda mentalno poaljite energiju

kroz ruke na hranu koju elite da oistite.
U tom sluaju morate da zamislite kako se razgrauju svi otrovi u hrani. Pri
kretanju energije kroz ruke, moete da osetite vibracije, toplotu, peckanje, i
to je aktivniji proces razgradnje otrova, intenzivnije i snane senzacije
dobijate. Isto tako moete da oistite vodu, sokove, i bilo koju drugu
tenost.
Pored neutralisanja negativnih supstanci za organizam, njihova svojstva se
mogu pozitivno pojaati, da bi te supstance stvarale nova pozitivna svojstva i
kvalitete. Ako pri tome moete da zamislite ove tokove, onda imate povienu
osetljivost, i pri pravilnom razvoju, moete vrlo brzo dostii vii nivo razvoja
svoje sutine, svesti.
I elim da vam poelim svima da budete na pravom putu razvoja, da uklonite
"crni" povez sa oiju, i videete kako su zaista lepi svet, priroda, univerzum ...
Beograd 2016.
- 361 -

Poslednji Apel Čovečanstvu-Nikolaj Levašov

Hochgeladen von

Dokumentinformationen

Copyright

Verfügbare Formate

Dieses Dokument teilen

Dokument teilen oder einbetten

Freigabeoptionen

Stufen Sie dieses Dokument als nützlich ein?

Sind diese Inhalte unangemessen?

Copyright:

Verfügbare Formate

Poslednji Apel Čovečanstvu-Nikolaj Levašov

Hochgeladen von

Copyright:

Verfügbare Formate

POSLEDNJI APEL OVEANSTVU NIKOLAJ LEVAOV

POSLEDNJI APEL OVEANSTVU NIKOLAJ LEVAOV

POSLEDNJI APEL OVEANSTVU NIKOLAJ LEVAOV

POSLEDNJI APEL OVEANSTVU NIKOLAJ LEVAOV

Sve ilustracije je napravio

POSLEDNJI APEL OVEANSTVU NIKOLAJ LEVAOV

POSLEDNJI APEL OVEANSTVU NIKOLAJ LEVAOV

POSLEDNJI APEL OVEANSTVU NIKOLAJ LEVAOV

POSLEDNJI APEL OVEANSTVU NIKOLAJ LEVAOV

POSLEDNJI APEL OVEANSTVU NIKOLAJ LEVAOV

Tehnologije, koje su ljudi primenjivali i primenjuju sada, dovele su do toga da

POSLEDNJI APEL OVEANSTVU NIKOLAJ LEVAOV

POSLEDNJI APEL OVEANSTVU NIKOLAJ LEVAOV

Tree obraanje oveanstvu

POSLEDNJI APEL OVEANSTVU NIKOLAJ LEVAOV

POSLEDNJI APEL OVEANSTVU NIKOLAJ LEVAOV

POSLEDNJI APEL OVEANSTVU NIKOLAJ LEVAOV

u stanju da iskau ni minimalan broj razliitih adekvatnih bezuslovnih

POSLEDNJI APEL OVEANSTVU NIKOLAJ LEVAOV

Na ovom grafikonu, u daljem tekstu logiki temelj, po osi ordinate

POSLEDNJI APEL OVEANSTVU NIKOLAJ LEVAOV

Treba napomenuti da postoji u svemiru nekoliko rasa s ravnom strukturom

POSLEDNJI APEL OVEANSTVU NIKOLAJ LEVAOV

svemiru. U meuvremenu, ljudski um je od samog poetka razvijan sutinski

POSLEDNJI APEL OVEANSTVU NIKOLAJ LEVAOV

POSLEDNJI APEL OVEANSTVU NIKOLAJ LEVAOV

sagledavanja postojanja teko moe nazvati razmiljanjem, ovaj sistem je

POSLEDNJI APEL OVEANSTVU NIKOLAJ LEVAOV

individualni moral se rukovodi pravilima, polarizujui koncepte "ljubavi i

POSLEDNJI APEL OVEANSTVU NIKOLAJ LEVAOV

Zemlje bila bez direktnih komunikacija. oveanstvo je u stvari napravilo

POSLEDNJI APEL OVEANSTVU NIKOLAJ LEVAOV

To je ve reeno, ali ne na ovaj nain, kao to moda mislite. U svakom

POSLEDNJI APEL OVEANSTVU NIKOLAJ LEVAOV

Glava 1. Formiranje planete Zemlje. Sinteza formi

POSLEDNJI APEL OVEANSTVU NIKOLAJ LEVAOV

Pri maksimalnom meudejstvu izmeu dve materije (jedna od njih je

POSLEDNJI APEL OVEANSTVU NIKOLAJ LEVAOV

POSLEDNJI APEL OVEANSTVU NIKOLAJ LEVAOV

Hibridna forma AB takoe utie na neheterogenost prostora u kome je

POSLEDNJI APEL OVEANSTVU NIKOLAJ LEVAOV

POSLEDNJI APEL OVEANSTVU NIKOLAJ LEVAOV

Pri izmeni dimenzionalnosti prostora unutar neheterogenosti na veliinu,

POSLEDNJI APEL OVEANSTVU NIKOLAJ LEVAOV

POSLEDNJI APEL OVEANSTVU NIKOLAJ LEVAOV

Pri sledeoj izmeni dimenzionalnosti prostora unutar neheterogenost na

POSLEDNJI APEL OVEANSTVU NIKOLAJ LEVAOV

Naredna izmena dimenzionalnosti prostora unutar neheterogenosti na

POSLEDNJI APEL OVEANSTVU NIKOLAJ LEVAOV

Na taj nain, pri uzastopnim izmenama u dimenzionalnosti unutar

POSLEDNJI APEL OVEANSTVU NIKOLAJ LEVAOV

POSLEDNJI APEL OVEANSTVU NIKOLAJ LEVAOV

POSLEDNJI APEL OVEANSTVU NIKOLAJ LEVAOV

Nastale, pri spajanju formi materija, materijalne sfere, popunjavaju tu

POSLEDNJI APEL OVEANSTVU NIKOLAJ LEVAOV

Glav 2. Pojava ivota na zemlji

POSLEDNJI APEL OVEANSTVU NIKOLAJ LEVAOV

okolni mikrokosmos isto kako u makrokosmosu koncentrisana supstanca

POSLEDNJI APEL OVEANSTVU NIKOLAJ LEVAOV

Zapravo zato se radioaktivni elementi raspadaju na prostije, i taj raspad je

POSLEDNJI APEL OVEANSTVU NIKOLAJ LEVAOV

Izmeu fizike sfere, obrazovane spajanjem sedam formi materija (vidi

POSLEDNJI APEL OVEANSTVU NIKOLAJ LEVAOV

Kroz ovaj kanal materija delimino poinje da se pretae na eterini nivo i