KOPAONIK KROV SRBIJE

Kopaonik, poznat kao Krov Srbije, najvei je planinski masiv u Srbiji i broj jedan zimska turistika
destinacija, poseen i leti.
U svom najviem delu Kopaonik je nalik na kuu ravnog krova te se taj deo naziva Ravni Kopaonik.

Na prostoru Ravnog Kopaonka na nadmorskoj visini od oko 1780 m smestilo se samo sredite njegovog
turistikog centra. Najvei smetajni kapaciteti, meu kojima su brojni hotela, apartmani, vile, odmaralita,
planinarski domovi, nalaze se u tom delu Kopaonika i pogodni su, kako za plitak dep, tako i za one koji
ele komfor 5 zvezdica. Tu su i pratei sadraji, sportski tereni, bazeni, teretane, bioskop, radnje, brojni
restorani, kao i klubovi. Kopaonik je planina zabave na snegu, ali takoe i provoda za one, kojima sport
nije prioritet. Na Kopaoniku neki poseuju none ski staze, a neki ispijaju pie u toplim lokalima.
Na Ravnom Kopaoniku smeteno je i skijalite sa preko 55 km alpskih staza i 18 km nordijskih. Kopaonik
ima skijake staze pogodne i za poetnike i za iskusne skijae.
Najvii vrh Kopaonika je Paniev vrh, na visini od 2017 m. Poslednja elja najveeg srpskog prirodnjaka,
Josifa Pania, bila je da mu grob bude na ovoj planini.

Na Kopaoniku, zavisno od sezone, gostima su na raspolaganju brojne aktivnosti, poput snoubordinga i

paraglajdinga, za one koji vole adrenalin, planinarenje (tu su Paniev vrh, za najhrabrije, kao i vrh iljak,
Kozje stene, Markova stena, za one u neto slabijoj kondiciji), peacke ture (Kopaonik prua brojne
(ne)utabane staze, kojima se moe koraati samostalno ili uz pomo strunih vodia), a za one koji vole
izazov, lepa vest je da je ponuda Kopaonika obogaena i rutom za planinski biciklizam.
Na Kopaoniku je mogue pohaati i neki od mnogobrojnih edukativnih programa i treninga, meu kojima
su, osim neizostavnih kola zimskim sportova i kola jahanja, koarke, tenisa Tu su i raznovrsni
programi za decu, kola u prirodi, kola engleskog jezika programi za mravljenje i sticanje kondicije, a
brojni sportski tereni idealni su za pripreme sprotskih ekipa. Kopaonik je i destinacija za kongresni
turizam.
U okolini Kopaonika mogu se istraiti manastiri (Studenica, Sopoani, urdevi stupovi, Gradac), moe se
obii srednjevekovna tvrava Magli, to je jo lepe, ako se spoji sa splavarenjem Ibrom, a tu je i vinska
tura (obilazak upe Aleksandrovake, poznate po kvalitetnom vinu i rakiji).
Mogui su i izleti, po dogovoru, a organizuje se i branje sezonskih umskih plodova i sakupljanje lekovitog
bilja.
Nacionalni park Kopaonik je osnovan 1981. godine I obuhvata povrinu od 11810 hektara. Ima 12
rezervata i njegovo bogatstvo flore ini preko 1500 biljnih vrsta.

Planinu Kopaonik naroito atraktivnom ini prepoznatljiv pejza sa gustim etinarskim umama (smra i
jela). U Nacionalnom parku ivi 91 endemina i 82 subendemine biljne vrste, to ukazuje da ovaj prostor
predstavlja jedan od najznaajnijih centara bioloke raznovrsnosti i endemizma Srbije i Balkana.
U podnoju Kopaonika na nekoliko mesta izbijaju termomineralni izvori izvanrednog kvaliteta i visoke
temperature, pogodni za vie vrsta leenja i razvoj banjskog turizma.
Tu su i planinski izvori, koji i leti odravaju temperaturu od svega nekoliko stepeni. Najvii od njih je
Krmar voda, koji izbija na visini od 1950 metara nadmorske visine, ispod samog Panievog vrha.
Kopaonik je raznovrsno prirodno bogatstvo u Centralnoj Srbiji, koje se prostire na 2756 km, duinom oko
82,7 km i irinom oko 63 km, a do njega se stie dobro povezanim regionalnim i magistralnim putevima.
Zavisno, kojim putem se ide, od Beograda je udaljen oko 250km. Pa ta ekate? Pakujte zimsku opremu i
pravac Srebrna planina.

http://www.kopaonik.rs/kopaonik-krov-srbije/