Linostibezlinostsrpskogglagolatrebati:Avantureteorijskelingvistikeuprenormiranom

domenu
MarkoSimonovi,UniversiteitUtrecht
BobanArsenijevi,UniverzitetuNiu
1.Kometrebatrebati?
Teorijski lingvistakoji sebavifenomenimausrpskohrvatskomjezikuuprincipumoeraunatina
relativnu jednostavnost razdvajanja ligvistike kompetencija izvornihgovornika(okojojsetakoe
govori kao o implicitnoj normi) od uticajapreskriptivnihintervencija(tj.eksplicitnenorme).Ovoje
osobito sluaj na podruju Srbije, gde je nakon promene imena zvaninog jezika iz
srpskohrvatskog u srpski korpusno planiranje jezika bilo minimalno. Eksplicitna norma dakle
uglavnom ne zalazi u domene pokrivene implicitnomnormomnainvazivannain,ilikadatoini,
veina govornikanijesvesnaintervencije,pajestogakompetencijagovornikauizvesnomsmislu
zatiena. Tako na primer rezultati preskriptivnog (i sistemskog) pravila da svi akcenti na
neinicijalnim slogovima moraju biti uzlaznii, kao akcenti u reima tipa kaldont i poljoprvreda
(prema uoptenomkaladntipoljoprvreda),zaogromnuveinugovornikanepredstavljajuciljne
oblike, bilo zbog nepostojanja svesti o ovom aspektu norme ili zbog neprihvatanjaovogaspekta
norme.
Glagol trebati (za opti pregled upotrebe, vidi Kordi 2002, za dopunu modalnog trebati, vidi
ukanovi1994)predstavljauoljiviizuzetakodovepravilnostiubar3aspekta.
1) Normativna intervencija je u ovom domenu uticala na metalingvstiku svest govorne
zajednice:: veina govornika ima jasnu svest da veina govornika koristi glagol trebati
pogreno. U tom smislu je korisno napraviti konceptualnu razliku izmeu eksplicitne norme,
koja je definisanapreskriptivnim intervancijama i ne mora nuno dopretidogovornezajedniceili
biti prihvaena, i internalizovane norme, koja je definisana sveu govornika o tome da se u
odreenom domenu esto grei kao iindikacijama otometajepravilnoinepravilno,ikako
ispravitiovodrugo.
2) Norma je u jasnojtenzijisaoblicimakojegovornicispontanoproizvodeinijedokrajajasnoda
li postoje izvorni govornici koji spontano proizvode sve standardne oblike i samo standardne
oblike (vidi 2.3.). tavie, nije do kraja jasno ta jesu standardni oblici, te se tako u nekim
kontekstima normativna intervencija svodi na ispravljanje reenica koje (svi) govornici
spontanoproizvodetamogdejeispravljanjemogue(3.).
3) Kako sustandardniobliciunekimkontekstimatekoizvodivi(odonogatoizgledapredstavlja
uopteni uzus), norma u nekim sluajevima uzmie (Klajn 2004). Jo znaajnije, u okviru
zajednice srpskih lingvista postoji znaajna tradicija zahteva za revizijom norme (vidi npr.
Tanasi19956,Klikovac2012)ukojimasekoristeargumentikojisetiuimplicitnenorme.
Ova situacija glagol trebati ini zanimljivim za teorijsku lingvistiku kako u smislu potrebe za
adekvatnim naunim aparatom dabiseopisala njegovasadanjaprenormiranarealnost,takoi
kao vredniindikatornekihodlikamodalnihglagolakojeprenormiranotrebatipokazuje.Naciljje
1

utomsmisludvojak:
1) Modelovanje ponaanja glagola trebati uz krucijalno dodavanje Bezlinog filtera modelu
kompetencijesavremenihsrbijanskihgovornika.Ovajfilter,kojije upotpunostiorijentisannaoblik
i zamenjuje sve line oblike njihovim bezlinim verzijama,objanjavaitzv.hibridneoblike(npr.
ja bih trebaloda idem), koji se javljaju samo kod ovog glagola kao i nizkonstrukcija ukojimase
javljasamoovajglagol(ljudikojibitrebalodadou).
2) Pozicioniranje glagola trebati u sintaksi i semantici modalnih glagola i evaluacija nekih od
lingvistikih tendencija koje se navode kao argumenti za prihvatljivost oblika koji izgledaju kao
rezultatprimeneBezlinogfiltera.
Ostatak ovog radajestrukturirannasledeinain.Odeljak2 donosipreglednormativnihzahteva
vezanih za upotrebuglagolatrebati,kaoi klasifikacijuoblikakojenormaiskljuuje.Meunjimae
se nai i oblici koji su karakteristini samoza ovaj glagol(vidigore).Dabismopokazaliformalni
model operacije kojom ovioblicinastaju,uodeljku 3predstavljamobezlinifilter,operacijukojom
se lini oblici transformiu u bezline, koji se koristi samo za ovaj glagol i samo kao rezultat
internalizovane norme. Ovaj filter sistemski zamenjuje line oblike bezlinim, proizvodei
rezultate koji nisuuvek zadovoljavajui za preskriptivnelingviste.Zatosupredloenidrugifilterii,
konano, revizija norme. Mi ovu diskusiju koristimo kao pozadinu za formalnu analizumodalnih
konstrukcija u srpskom, koju razvijamo u 4. odeljku, u kojem po najvanijim semantikim i
sintaksikim parametrima razmatramo bliskost glagola trebati istim modalima moi i morati,
odnosnoleksiki obogaenom deontikom valjati, i pokazujemo da je on u velikoj merinapustio
potonji tip ponaanja ipriklonio se prvom. Diskusija ujedno ukazujenanekemehanizmekojisu
iniciraliiizneliovupromenu.
2.Normativnitretmanmodalatrebati
Kako je ve napomenuto u prethodnom odeljku, norma je u sluaju glagola trebati neobino
poznata govornoj zajednici, iako ne uvek u obliku u kome jezamiljena.Tako Klajn (2004) pie
Svakom pismenomovekupoznatoje(uteoriji,dodue,znatnovienegoupraksi)daseglagol
trebati mora upotrebljavati kao bezlian, dakle samo u oblicima 3. lica jednine (treba, trebalo je,
trebae, trebalo bi). Ova norma je, kao to emo videti, ve u Klajnovom teksturelativizovana
na neke od upotreba glagola trebati, ali i na kontekste u kojima je sprovodiva. Ipak, ono to je
postalo implicitna norma za veinugovornika jeste upravo sadraj citirane reenice: da su lini
oblici glagola trebati iskljueni tj. nepravilni. U ovom odeljku emo razmotriti ta to znai za
modalno trebati, ograniavajui panju na oblike koji se eksplicitnom normom obeleavaju kao
standardni i obrasce koji se predlau za ispravljanje nestandardnih oblika (za detaljan pregled
normativnih formulacija i diskusija o primenjivostinorme vidi Klikovac 2012), te sagledatiobim i
dometovenormativneintervencije.
2.1.tajepropisano
Zajedniki imenilac normativnih intervencija se moe sumirati kroz dva generalna zahteva, koje
2

emoilustrovaticitatimaizdvejustandardnihgramatika.
(1)Modalniglagoltrebatinikadnemoebitikorienulinimoblicima.
[.. K]ad jetrebatiglagol nepotpunog znaenja,ondase onupotrebljavabezlino, samou obliku 3.l. jednine,
ma u kome licu i broju bio glagol koji ga dopunjava: Treba (a netrebate)da sezaloite na poslu. Ti treba
(a ne treba) da doe. Treba (a ne trebate) da podignetebedem dabiste obezbedilisvojgradod poplave
itd.(Stevanovi1986:348)

(2)Modalniglagoltrebatinikadamoeimatidopunuuinfinitivuakojesubjekatizreeniliizreciv.
Takouodeljkuoinfinitivizaciji,Barietal.(1997)navode:
Glagoli htijenja trebati i valjati kojima se izrie neko ogranienje njegovu ostvarivanju
upotrebljavaju se bezlino. Izrina se reenica uz njih preoblikuje u infinitiv samo ako joj je
subjektjednaksubjektuglavne,tj.akojeiunjojglagolbezlian.(Barietal.1997,576)
Uz ovo pravilose odoblikanavodereeniceu(a)zakojeseistiedasutransformacijereenica
u(b).
(a) Prije svanua treba sakriti puku. (M.Boi) Treba, dakle, usnuti, treba usnuti. (R.
Marinkovi)
(b)Prijesvanuatrebadasesakrijepuka.Treba,dakle,daseusne,trebadaseusne.
Na ovom mestu je znaajno razmotriti dve bitne karakteristike normativnog statusa glagola
trebati. Prva su srpskohrvatske razlike, koje obeleavaju dobar deo normativnih diskursa, to
ima za rezultat rasprostranjeno uverenje da ova normativna intervencija nije karakteristina za
hrvatski standard niti zahrvatskunormativnutradiciju(2.2).Drugo jepitanjepostojanjagovornika
kojiprirodnokoristemodalnotrebatinanormompropisannain(2.3).
2.2.Trebadakaosrpskinormativnifenomen
Diskusija glagola trebati u srbijanskim izvorima, kako u srpskohrvatskoj, tako i u srpskoj fazi,
obeleena je dobrim delom idejom da lina upotreba modalnog trebati ima jako uporite u
hrvatskomuzusu.TakoStevanovigovoreiolinimoblicimanavodi:
Ovakva je upotreba,rekosmo,obinairasprostranjenaugovornomjezikuveinenaihgradova
podjednako u svim oblastima srpskohrvatskog jezika. A kod pisaca je ee sreemo u
hrvatskim kulturnim centrima nego u srpskim. I to, za udo, nesamokadsezanjegovimlinim
oblikom osea potreba, da bi snjim kao dopunom mogao biti upotrebljen infinitiv, nego ikadjei
dopunaulinomglagolskomobliku,tj.uprezentu.(1979:604)

Tako, i u srpskoj fazi, Komisija za odnose s javnou i r(j)eavanje neodlonih pitanja u okviru
Odbora za standardizaciju srpskog jezika 1999. konstatuje da je sada dolo vreme da se,
rastereeni ranijih srpskohrvatskih jezikih zavrzlama, posvetimo odreitom ureivanju
srpskoga jezikog standarda, te takoe navodi da je u bolja vremena za standardizaciju
srpskoga jezika, ona pre "ujedinjenja" (1918), glagol trebati zamenjivanje"normalnim"glagolom
imati(Zakljuakbr.12).
I na mnogo oiglednijeempirijskomnivou se u srpskim lingvistikim izvorima nailazi na opise
hrvatskog standarda kao potpuno otvorenog za line oblike modalnog trebati. Tako Drai i
Ajdanovi (2010) kao jednu od razlika izmeu srpskog i hrvatskog (bez referenci)navode da
hrvatski standard duputa linu formu ovog glagola, te zakljuuju da se u njihovom korpusu
novinskih lanaka uz trebati potpuno oekivano realizuje infinitiv (npr. [...] te upozorava da ne
trebamooekivatiudo[...])(305).
Ipak, u meri u kojoj postoje razlike meu postsrpskohrvatskim standardima u domenu glagola
trebati, te razlike ne potiu ni od razliite eksplicitne norme, a tek nikako od razliitenormativne
tradicije.TakoiHrvatskijeziniportalzaovoznaenjenavodiprimere:
[treba da ekam = valja da ekam (= knji. (+ ob. kajkavski) trebam ekati) treba da doem =
valjadadoem(=knji.(+ob.kajkavski)trebamdoi)]
Na tragu svesti o srpskohrvatskoj prirodi ove norme, i Klajn(2004),komentrariui injenicuda
se u hrvatskim tekstovima, naroitoposlednjih godina, primeuje sve ea upotreba infinitiva
posle trebati i tamo gde postojiodreenisubjekat:"Novinaritrebajubrereagiratinaovepojave",
"Modastesetrebaliobratitilijeniku"islino,tevrinormiranjenadaljinu:
Mada problemi koji se javljaju samo u hrvatskom ne spadajuudelokrugovogprirunika,ipak,s
obzirom na sintaksu glagola trebati kao na opte srpskohrvatsku pojavu, moramo istai da su
ovakve upotrebe pogrene. Zato su i hrvatski jezikoslovci (Lj. Jonke, S. Pavei) svojevremeno
savetovali da se taj sklop upotrebljava uz glagoltrebati, takosuisamigovoriliipisali,atakoini,
na primer, i poznati lingvista drRadoslav Katii, koji je u televizijskoj emisiji Razgovoriojeziku
(4. IV 1989) rekao: "Norma je ono to treba da bude, a ne onotojest."Trebadabude,dakle, a
netrebabiti.(150)
Ipak, razlika izmeu situacije glagola trebati postoji, ali ne u smislu da su eksplicitne norme
drastino razliite ili pak suprotne, ve u internalizovanoj normi: dok se u hrvatskom i
bonjakom (Dunja Veselinovi, l.k.) ne postoji svest govorne zajednice o nepravilnoj upotrebi
glagola trebati i potrebi za ispravljanjem, dotle je u srpskomstandarduupotrebaglagolatrebati
postala jedno od osnovnih teita internalizovane normativnosti, a ii jedno od najjaih mesta
nesigurnosti govornika. Tako i Klajnova kvalifikacija o svakom pismenom oveku kao i
Stevanovievakonstatacija da je sasvim poznato daje glagoltrebatiujednomznaenjusvome
bezlian (94) danasrealnost samoza govornike na koje se odnosi norma srpskog jezika.Ovo
za posledicu ima niz fenomena koji su ogranieni na govornike koji gravitiraju srpskom
standardu,kojeopisujemousledeemodeljku.
4

Dakle, ono to je karakteristino za srpski standard (ili bar za njegovu implementaciju u Srbiji)
jestepostojanjeinternalizovanognormativnogobrascakojasekatkadkodirakaopravilotrebada,
i koji je iroko rasprostranjen u govornoj zajednici. To uslovljava razlike koje DraiiAjdanovi
(2010) uoavaju na terenu. Iz ovog razloga i autori u ovom priloga ograniavaju svoje
istraivanje na srbijanski srpskohrvatski koristei ostale srpskohrvatske varijetete samo tamo
gdesukorisnizaporeenje.
2.3.Bezlinotrebatikaoodlikaosnovicestandarda
Kako smo videli gore, Klajn karakterie sintaksu glagola trebati kao opte srpskohrvatsku
pojavu. Ovde nijedo kraja jasno da li je ta pojava injenica da svi standardi dele istinormativni
zahtev ilidauztopostojeigovorniciosnovicestandardnogjezikakojisuuovomsmisluuzorni
organski govornici. Prvo je svakako sluaj jer bezlina upotreba glagola trebati je jedna od
retkihnormativnihcrtakojeproistiuveizrenikeodredniceuVukovomrjeniku.
2.oportet(ire):treba(ii).
OdrugomenekeindikacijenudiStevanovi(1979):
U svakodnevnom govornom jeziku gradskih sredina , pa i u jeziku pisaca glagol trebati i kao
bezlian upotrebljava se linom obliku [...], i onda tamo nema ogranienja upotrebe oblika
njegove dopune, nego je sasvim svejedno da li e se upotrebiti, recimo: To trebate iskati i To
trebate da itete. Ovakva je upotreba, rekosmo, obina i rasprostranjena u govornom jeziku
veinenaihgradovapodjednakousvimoblastimasrpskohrvatskogjezika.(604)
Iako, dakle, ne postojivee podruje u kome je pravilna upotreba glagola trebatideoimplicitne
norme, Stevanovi insistira na zadravanju ove normativne karakteristike pozivajui se upravo
napostojanjegovoraukojimapostojisamobezlinomodalnotrebati.
Ali i pored togatotu osobinusreemoevoikodvrloznaajnihpisaca,gramatiarijojse,otro
suprotstavljaju. I ukoliko se ona ee sree u jezikoj praksi, utoliko joj se vie spori
knjievnojeziki karakter, ne samo u kolskim udbenicima gramatike nego i u drugim jezikim
prirunicima. I to se ipak ini s razlogom jer se unarodnim govorima tokavskog dijalekta koji
inenajuuosnovuknjievnogjezikaglagoltrebatiuznaenjumssenupotrebljavabezlino.
Jedan broj pisaca, i beletrista i naunika, pa i urnalista, to dri na umu, moda blagodarei i
stalnom insistiranju gramatiarana uvanju razlike izmeu znaenja ovog glagolai na njegovoj
upotrebisamoubezlinomoblikuuznaenjuokomeovdegovorimo.(604)
Stevanovi ne navodi reference uz ovu konstataciju, te tako ostajemo bez prave adrese za
veinu situacija gde nije jasno kako linu verziju, dakle, onu koja je polazna (gotovo) svim
govornicima, transformisati u bezlinu. Modaliteti ovakvih transformacija tema su sledeeg
odeljka.
5

3.Bezlinifilterigordoposrtanje
U ovoj sekciji predstavljamo specifinosti glagola trebati u odnosu na ostale glagole koje su
posledica njegove prenormiranosti. Prvopredstavljamo bezlini filter,koji jerazultatnormativne
intervencije (3.1.). Zatim pokazujemo rezulzate Bezlinog filtera na korpusu (3.2.) i
predstavljamo sadraj daljih intervencija (filternafilter) koje su predloene (3.3.)kao i nekeod
diskusijakojejeovasituacijaizazvala(3.4.)
3.1.Bezlinifilter
Bezlini filter je obrazac kojim se lini oblici transformiu u bezline. Ovakav obrazac se moe
ekstrapolirati iz primera koji smo ve citirali iz Stevanovia (1986): Ti treba (a ne treba) da
doe. Ovaj filter je u izvesnomsmislu ozvanien u Klajn (2004), u smislu da Klajn polazi od
reenicasalinimtrebatiitraimogunostizauklanjanjelinihoblika.
Za oblike prezentaovajfilteruprincipuproizvodioblikekoji suveinigovornikauSrbijiprihvatljivii
neproblematini. Takoreeniceu(3),kojesuprezentskeverzijeproblematinihreenicaizKlajn
(2004), koje emorazmatratiunastavkuteksta,zaveinugovornikanisuproblematine.Mismo
u polazne reenice dodali i oblike infinitiva, jer uklanjanje linih oblika kod govornika koji ovde
imajuinfinitivineupotrebukonstukcijesadaneophodnomdabiseizrazililiceibroj.
(3a)(Ijatrebamdadoem/doi)Ijatrebadadoem.
(3b) (Mi ne trebamo da doemo/doi, ali ipak dolazimo. ) Mi ne treba da doemo, ali ipak
dolazimo.
(3c)(Potvrdilisusvionikojitrebajudadou/doi.)Potvrdilisusvionikojitrebadadou.
I Klikovac (2012) konstatuje da obrazovanim govornicima srpskog jezika onima koji su bili
duepoduavaninormiprimerikaotosuJatrebadaidemneparajuui.
Bezlini filter, meutim, kada je glagol u sloenom obliku, proizvodi reenice koje govornicima
nisu uvek prihvatljive. U takvim oblicima filter osim oblikaglagolatrebatimenja ioblikepomonih
glagola.Takou(4)kaopolazneformeuzagradamanavodimopolaznereeniceizKlajn(2004).
(4a)(Ijabihtrebaodadoem.)?Ijabitrebalodadoem.
(4b) (Mi nismo trebalidadoemo,aliipaksmodoli.)?Minijetrebalodadoemo,alismoipak
doli.
(4c)(Tususvionikojisutrebalidadou.)?Tususvionikojijetrebalodadou.
Klajn iskljuuje rezultate koji se ovde dobijaju primenom filtera. Znakovi pitanja u naoj
reprezentaciji pokazuju da, za razliku od Klajna, nai konsultanti nizajednuodovihreenicane
postiukonsenzusdajepotpunoneprihvatljiva,alinidajepotpunoprihvatljiva.
6

Ovo nije jedini filter koji je deo kompetencije govornika. Hibridni oblici, pokazuju da postoji jo
jedna verzija filtera, kojom se izvode oblici koji su takoe deo jezike prakse, iako se u
diskusijama navode samo kao znaci vrhunca konfuzije (Klikovac 2012), ili gordog posrtanja
bezlineupotrebeglagolatrebati(Zakljuakbr.12,1999).Ovaj,Specijalnibezlinifilterobezliava
samooblikeglagolatrebati,dokostavljalineoblikepomonihglagola.
(5a)(Ijabihtrebaodadoem.)??Ijabihtrebalodadoem.
(5b) (Mi nismo trebalidadoemo,aliipaksmodoli.)??Minismotrebalodadoemo,alismo
ipakdoli.
(5c)(Tususvionikojisutrebalidadou.)??Tususvionikojisutrebalodadou.
Postojanje ovakvih oblika ukazuje na injenicu da je reprezentacija normativne instrukcije
uglavnom svedena na zabranu odreenih oblika, s tim to Bezlini filter uzima cele glagolske
oblikedokjeSpecijalnibezlinifilterosetljivsamonaspecifinerei.
3.2.Malikorpusniintermecouspenostfiltera
Da bismo proverili koliko je filter u praksi primenljiv i primenjivan, upotrebili smo pretragu na
Guglu za oblike treeg lica mnoine.Pretragajeizvrena13.maja 2013.iuzetisuuobzirsamo
rezultati sa stranica u okviru domena .rs, koje su uz to i registrovane kao stranicena srpskom
jeziku.
(6)Tabela1:Oblici3.licamnoineglagolatrebatiuzlinezamenice
oblik

lini

bezlinifilter

prezent

(onitrebajuda)
44.600

(onitrebada)
386.000

potencijal

(onibitrebalida)
126.000

(onibitrebaloda)
302.000

perfekat

(onisutrebalida)
236.000

(onijetrebaloda)
19.200

specijalnibezlini
filter

(onisutrebaloda)
7

Ista pretragajeizvrenazaprvolicejednine,uzdodatanuslovizbacivanjarezultatakojisadrei
ja,kakobiseizbeglioblicimnoinskekongruencije(npr.onijatrebadasepovuemo).

(7)Tabela2:Oblici1.licajednineglagolatrebatiuzlinezamenice
oblik

lini

bezlinifilter

specijalnibezlini
filter

prezent

(jatrebamda)
21.100

(jatrebada)
124.000

potencijal

(jabitrebaoda)
63.000

(jabitrebalo)
301.000

(jabihtrebalo)
3.050

perfekat

(jasamtrebaoda)
49.100

(jajetrebaloda)
3

(jasamtrebaloda)
2

Naa pretraga pokazuje da se u registarski raznovrsnom korpusu oblici koji su rezultat filtera
jako dobro dre. tavie,osim to su potpuno dominantni uprezentu,onitakoepreovlaujui u
oblicima potencijala (gde treba uoiti da za govornike koji imaju uopteno bi za sve oblike
Bezlini filter menja samo oblik glagola trebati). U perfektu se pak vidi jasan zaokret: ovde lini
oblici jasno dominiraju. Ipak, znatan broj filtriranih oblika oni je trebalodapokazujedanestoji
teza izloena u Klikovac(2012), gde se navodi da niko ak ni onaj kokaeja/ti/mi/vi/oni
trebaneereijajetrebalo,tijetrebalo,mijetrebaloitd.
3.3.Filternafilterimenjanjenorme
Kako smo ve spomenuli, rezultati Specijalnog bezlinog filtera (ja bih trebalodadoem,onisu
trebalo da dou) nikada se ni ne razmatraju kao potencijalno prihvatljivi u okviru eksplicitne
norme. Rezultati Bezlinog filtera, s druge strane, u principu se toleriu (ili preporuuju), osim
kada smeta injenica da nema kongruencije izmeu subjekta i glagola. Pritom su razliitim
lingvistima razliite nekongruentnostiurazliitojmeriproblematine.To praktinoznaidasena
rezultate Bezlinog filtera sada kod problematinih oblika mora primeniti novi filter, koji e
eliminisati oblike ukojimanema(dovoljno)kongruencije.VraajuisenareeniceizKlajn(2004)
i njihove ispravljeneverzije,vidimodaovajposlednjifilternafilteriliekstrapoliraglagoltrebati(u
primeru8a),ilitekasrcanormiralineoblike(8bi8c).
(8a) (I ja bih trebao da doem. ) I ja bi trebalo da doem. Trebalo bi i ja da doem. ili
Trebalobidadoemija.
(8b) (Mi nismo trebali da doemo, ali ipak smo doli. )Minijetrebalodadoemo,alismoipak
doli.Minismotrebalidadoemo,aliipaksmodoli.
(8c) (Tu su svi oni kojisutrebalidadou.)Tususvionikojijetrebalodadou.Tususvioni
8

kojisutrebalidadou.
Klajnoprimerima(8b)i(8c)zakljuuje:
Prinueni smo, dakle (nasuprot starijim normativnim gramatikama koje ovakve sluajeve
uglavnom nisuni imale u vidu), da dopustimo i line oblike glagola trebati u sluajevimakadaje
ovaj u prolo m vremenu ili kondicionalu i kada mu subjekat prethodi (gde se pod subjektom
podrazumevairelativnazamenica).Pritommoramoimatinaumudajeovoizuzetakodopteg
pravila i da emo mu pribegavati samo kada nema nikakve mogunosti da seupotrebibezlina
konstrukcija.(149)
Ovo praktino znai da se nedostatak kongruencije tolerie u prezentu, pa ostaje ispravka
Potvrdili su svi oni koji trebaju da dou/doi. Potvrdili su svi oni koji treba da dou, ali ne u
sloenim oblicima. Ovo takoe znai da e ekstrapoliranog trebati u standardnom jeziku biti
manje tamogdesekoristiprezentjertonevodioblicimakojiseraunajukaoproblematini(tako
Klajn u nastavku ispravlja hrvatski primer Novinari trebaju bre reagirati na ove pojave
Novinaritrebabredareagirajunaovepojave.)
3.3.Nekongruencijavantrebati
Poslednja verzija normativnih instrukcija u sutini pravi fundamentalnu razliku izmeu oblika
prezenta, gdesamo jedan oblik odstupaodkongruencije(titrebadaide)isloenihoblika(?jaje
trebalo da idem), gde su odkrinuta vrata za upotrebu linih oblika. Ovo tolerisanje
nekongruencijejednerei,kakoemovideti,imabrojnepresedanekodostalihglagola.
Klikovac (2012) je poslednji u nizu priloga koji predlau reviziju norme, diskutuje odrivost
nekongruentnih oblika, traei sline primere drugde u jeziku i nalazi upeatljivi primer u
konstrukcijama sa prezentom glagola morati (npr. vi mora da ste ludi). Klikovac takoe uoava
da se moe javiti nekogruentni oblik glagola izgledati (on izgledada tevoli, a itinjega),dok

seglagolinitise moejaviti(Naredni odlomakinisedapoinjejednomsamostalnom

reenicom.)alinikadasaenklitikomupozicijiuzsubjekat(usp.*Naredniodlomakinise
dapoinje jednomsamostalnomreenicomiNaredni odlomakmoradapoinjejednom
samostalnomreenicom).
Primera nekongruentnih glagola ima mnogo vie, opet uz generalizaciju da oblici sa klitikom
blokiraju derivaciju. Tako u Korpusu savremenog srpskog jezika, koji je koristila Klikovac,
nalazimo:
(9)
Delovali smo dosta sveije od protivnika koji mislim da je malo prepotentno uaoumeitomu
seosvetilo.

auiremkorpusui:
(10)
Bob Sapp je uspeo da sebe pretvori od jednog solidnog borca koji stoji da nikada nije bio sam
vrh,alijebiozapotovanje
I ovde se nai konsultanti slau da bi verzije ovih reenica sa enlitikom uz glagol bile
negramatine:
(11)
*Delovali smo dosta sveije od protivnika koji seslaemda jemaloprepotentnouaoumeito
museosvetilo.
(12)
*Bob Sapp je uspeo da sebe pretvori od jednog solidnog borca koji je vailo da nikada nije bio
samvrh,alijebiozapotovanje
Konano, jedna od odlika poslednjeg filtera koji je predloen jeste ekstrapolacija glagola trebati.
Bitno je uoitidaniovatransformacijanijeodlikasvihmodalnihglagola.(Onbisemoraopokajati
senemoepretvoritiu*Moralobisaseonpokaje.)
Iz ove diskusije proizilaze pitanja o prirodi glagolatrebatinakojakojaemoodgovoritiusledeoj
sekciji.Ovdenavodimodvanajbitnija:
1) taje touprirodiglagolatrebatitojeomoguiloinicijalnopostojanjevelikogbrojadubleta, koji
suizazvalipanjupreskriptivnihlingvistauzveitopitanjeKojeodovogadvogajepravilno?
2) Kakva je priroda ogranienja koje ini da prost oblikglagolatrebatimoeneproblematino biti
nekongruentnipredikat,doksloeniobliktonemoe?
4.Sintaksikeisemantikekarakteristikeglagolatrebati
U ovoj sekciji bavimo se specifinostima glagola trebati na planu sintakse i semantike. Ciljnam
je da prepoznamo kojoj grupi srpskih modala je ovaj glagol najblii (istim modalima poput
morati i trebati, linim deontikim glagolima poput eleti, voleti, smeti, ili bezlinom valjati),kaoi
koje ga to konkretne semantike i sintaksike osobine ine bliskim svakom od ovih tipova.
Nekoliko vanih semantikih i sintaksikih inilaca se udruuje u odreivanju specifine prirode
glagolatrebati.Meusemantikimseizdvajaju:
snagamodalnosti(neophodnost,mogunostilinekistepennaskali),
tipmodalnostiizraenuiskazu(deontika,teleolokailiepistemika),
izvormodalnosti(subjekat,nekidrugiargumentiliitavasituacija).
Odsintaksikihinilaca,vanisu:
(ne)mogunost upotrebe sa razliitim subjektima modalnog i dopunskogglagola(osimkadaje
modalniekspletivan),
10

mogunostgenerikeupotrebeuzinfinitiv,bezpovratnezamenice,
mogunostupotrebeuzdativ.
4.1Snagamodalnosti
Semantika tradicija prepoznaje dva osnovna tipa modalnosti: neophodnost i mogunost. U
teoriji moguih svetova, neophodnost se izjednaava sa univerzalnom, a mogunost sa
egzistencijalnom kvantifikacijom nad svetovima (Lewis 1973). Poslednje decenije donele su
alternativni pristup, prema kome modalnost odreuje skalarni domen, igdeosim dvepomenute
snage postoje i druge (Kratzer 2012). Jedan od osnovnih argumenata ovakvog pristupa jeste
mogunostporeenjamodalnihsnaga,kaouprimeru(13).
(13)Balonpremoedapukne,negotoesenadutidopredvienogobima.
Naejemiljenjedaglagoltrebatiupravopotvrujegradualnuprirodudomenasnage modalnosti,
odnosno da je njegovo znaenje najbolje opisati kao kvantifikaciju nad svetovima sa snagom
(znaajna)veina.Primer(14a)takomoemoparafraziratikaou(14b)
(14)a.Strujatrebadadoesutra.
b.wD.W.[doe(struja,sutra,w)wW][|W|>>|D/W|]
Broj svetova u kojima sagovorniksutra dolazi je znaajnovei odbrojasvetovaukojimatonije
sluaj.
Ovo glagol trebatiinislinijimglagolimamoiimoratinegoistodeontikimizrazimatipaeleti,
valjati, pravedno je, ispravno je, koji svi neophodno ukljuuju i nekivrednosni predikat (govori o
poeljnim,dobrim,pravednim,ispravnimsvetovima),atonasdovodidotemenarednesekcije.
4.2Tipmodalnosti
Teorija modalnih znaenja uvela je veliki broj razliitih podela modalnosti prema tipu. U naem
radu, vezujemo se za jednostavnu podelu na deontiku, teleoloku (koje zajedno ine korenske
modalnosti)iepistemikumodalnost(kojasejonazivaivisokommodalnou).
Deontika modalnost je onakoja kao parametar ima neki vrednosni domen, poput pravednosti,
zakonitosti, dobrote. Tipino deontiko znaenje imaju glagoli smeti ili eleti, ali i tipino
epistemiki upotrebljeni glagoli moi i morati mogu imati deontiku upotrebu,kao u (15), koji ne
znai da u svim moguim svetovima pacijenti imaju overene knjiice, ve samo da u svim
svetovimauskladusanekomregulativomovajuslovjestezadovoljen.
(15)Pacijentimorajuimatiovereneknjiice.
Teleoloka modalnost seodnosi na osobinesvetovakojisukompatibilnisanekimkontekstualno
uvedenim uslovom, obino prema epistemikoj uslovljenosti. Takav je sluajuprimeru(15),koji
se moe parafrazirati da u svim svetovima u kojima Bekri uestvuje na EP, on i trenira ipo
deset sati dnevno (gde je veza izmeu uea i treniranja zasnovana naonome to znamo o
sportu).
(15)ZaueenaEvropskomprvenstvu,Bekrimoradatreniraipodesetsatidnevno.
Najzad, epistemika modalnost modalno kvantifikuje nad istinitou iskaza u kontekstu nekog
znanja. U primeru(16)moemoreidajeusvimsvetovimakompatibilnimsanekimrelevantnim
informacijamakojimaraspolaemoistinitiskazdajeDralezakasnionaautobus.
(16)MoradaseDraledosadvratiosatreninga.
Glagol trebati moe biti upotrebljen u sva tri navedena znaenja, to potvruje mogunost
zameneglagolamoratiglagolomtrebatiuprimerima(1416).
I u ovoj osobini, glagol trebati je sliniji istim modalima morati i moi , kao u (17), nego onima
11

leksiki obogaenima poput valjati, smeti ili eleti, koji uglavnom mogu imati samo deontiku
upotrebu.
(17)a.Devermoebitiibratodstricailitetke,ukolikomladoenjanemaroenogbrata.
b.Mravmoedapodigneteretviedesetinaputaveiodnjegovetelesneteine.
c.Moebitidajenovizapaoizaograde.
Ipak, korpus otkriva da se glagol trebati daleko ee upotrebljava u deontikom znaenjunego
glagoli morati i moi. Ovo bi moglo biti uticaj starijeg stanja, ali i posledica neto specifinije i
kompleksnijekvantifikacijeuosnoviznaenjaovogglagola.
4.3Izvormodalnosti
Svaki modalni iskaz vezuje se za nekog referenta, odnosno za skup njegovih specifinih
osobina, od kojih potie sam modalni odnos. U primeru (18a), upravo priroda bicikla, to to je
neto bicikl, osnov je za odreivanje tipe modalnosti, odnosno statusa svetova u odnosu na
iskaz. U znaajnojveini poeljnih svetova, bicikl,zbognjegove prirode(modaopasnostidae
se inae pokvariti), biva redovno voen. U primeru (18b), itava situacija je osnovmodalnosti:
ukupna situacija je takva da treba voziti bicikl (da bi se utedelo gorivo, sauvala priroda,
unapredilo zdravlje). Ili terminimateorije moguihsvetova:uznaajnojveinipoeljnihsvetovau
kojimavairelevantnasituacija(tagodbilokontekstovereenice),vaidasevozebicikli.
(18)a.Bicikltrebaredovnodasevozi.
b.Trebadaseredovnovozibicikl.
Ovi primeri ilustruju pojavu dakadajenekiodargumenatadopunskogglagolaosnovmodalnosti,
taj argument teida se popne i bude izraen kaosubjekatmodalnog glagola.Ipoovojosobini,
glagol trebati slian je glagolima moi i morati. Osim toga, ova osobina objanjava tenju
govornikadauizvesnimkontekstimaglagoltrebatiupotrebeulinomglagolskomobliku.
4.4Vezanostsubjekatamodalaidopune
Lino upotrebljeni isti modali moi i morati karakteristini su po tome da da spadaju u
takozvane glagole kontrole, odnosno da je kod njih, kada su lino upotrebljeni, neophodno da
subjekat modala bude i subjekat njegove dopune. Leksiki obogaeni modali variraju po ovom
parametru, pa se smeti ponaa kao isti modali, a eleti nema ogranienja ove vrste. Glagol
trebatiseponaapoobrascuistihmodala.
(19)a.Jankomoeda(*Petar)ostanekodkue.
b.Jankosmeda(*Petar)ostanekodkue.
c.Jankotrebada(*Petar)ostanekodkue.
d.Jankoelida(Petar)ostanekodkue.
e.Jankovaljada(*)(*Petar)ostanekodkue.
Dok standard blagonaklono gleda samo na linu upotrebu glagola trebati u treem licu, i to uz
dopunu sa da, a ostale upotrebe tek nevoljno prihvata, u kolokvijalnoj upotrebi sva lica, u oba
broja, mogu imati ovaj tip upotrebe, pod istim ogranienjem: subjekat modala je i subjekat
dopunskog glagola. Prihvatanje line upotrebe, makar i samo u treem licu(gdenijeukolizijisa
Filterom), dovoljno je da ukae na bliskost glagola trebati glagolima moi, morati, smeti, i na
njegovu udaljenost od glagola valjati, koji ni u treem licu nije u potpunosti prihvatljiv u linoj
upotrebi.
Preformulisanje primera iz (19)prebacivanjem modala u perfekat dovodi nas do jednog vanog
zapaanja.
12

(20)a.Jankojemogaoda(*Petar)ostanekodkue.
b.Jankojesmeoda(*Petar)ostanekodkue.
c.Jankojetrebaoda(*Petar)ostanekodkue.
d.Jankojeeleoda(Petar)ostanekodkue.
e.*Jankojevaljaoda(Petar)ostanekodkue.
Dok linu upotrebu glagola valjati u treem licu prezenta u pojedinim kontekstima moemo
smatrati prihvatljivom, u perfektu to vie nije mogue. Razlog je u tome to particip pokazuje
slaganje u rodu, koje zajedno sa pomeranjem klitike ispred modala definitivno razdvaja linu
upotrebuodbezlineupotrebesapomeranjemsubjektadopuneispredmodala.
Ovo ukazuje da je bezlina upotreba uz pomeranje subjekta dopune ispred modala, najpre u
izrazima koji ne ukljuuju klitike, moglo biti obrazac koji je reanalizom kod izvesnog broja
govornika u linu upotrebu (pomereni subjekat se analizira kao subjekatmodala) otvorio put za
linuupotrebuglagolatrebati.
Razlog to se ovo nije dogodilosaglagolom valjatije verovatnounjegovojjakoniskojfrekvenciji,
koja je daleko ispod praga frekvencije neophodne za iniciranje jezike promene. Njegova niska
frekvencija ujedno je uinila da glagol trebati ostane usamljen u svojoj klasi, to je uinilo da ga
gramatikapripojijednojodbrojnijihklasa.
4.5Generikaupotrebauzinfinitiv
Glagoli morati i moi karakteristini su po tome da u bezlinoj teleolokoj upotrebi zahtevaju
recu se, koja obezliavanjem omoguuje realizaciju modalnogglagola bez subjekta. Slini su
im u tome i glagoli smeti i eleti. Glagol trebati se ponaa drugaije njemu reca se nije
potrebna,bakaonimodaluvaljati.
(21)a.Moe/mora*(se)saekatinapolju.
b.Sme*(se)saekatinapolju.
c.esto*(se)eliuinitiupravoonotojenemogue.
d.Treba(?se)saekatinapolju.
e.Valja(?se)saekatinapolju.
Razlogovakvomponaanjuidentifikujemounarednojsekciji.
4.6Dativuzbezlinuupotrebu
Jo jedna slinost meu glagolima valjati i trebati je u tome da oba u bezlinoj upotrebi sa
infinitivnom dopunom dozvoljavaju dativni argument ija je interpretacija bliska interpretaciji
subjekta modalnosti u linim konstrukcijama (opisana kod Stevanovia 1979:603). Takva je
upotreba negramatina ne samo za iste modale, ve i za sve druge koji se mogu upotrebiti
lino.
(22)a.Valjanamkrenuti.
b.Trebavamsepriuvatiodpromaje.
c.*Namasemoe/mora/sme/elidoikadhoemo.
(osimirelevantnogznaenjadanekonamadoe)
Namee se hipoteza da glagoli valjatiitrebatiimajudativnesubjekte,kojisuobinoneiskazani
ali se mogu eksplicirati. Prisustvo ovih dativnih subjekata, implicitnih ili eksplicitnih, omoguava
glagolima valjati i trebati da se bezlino upotrebljavaju bez rece se. to jejo vanije, njihova
specifikovanostza dativne subjekteiniihuosnovi bezlinim.Glagolvaljatisedoslednodriove
bezlinosti, ali glagol trebati se u nekim domenima ponaa liberalnije. Upravo je to ponaanje
13

izvor problema normativne gramatike, ali i ivoga jezika, sa upotrebom glagolatrebati. Dokniko
nee lino upotrebiti glagol valjati, ak ni da bi time zadovoljio odgovarajue zahteve sintakse,
mnogi e glagol trebati upotrebiti lino i tamo gde je bezlina upotreba jednako sintaksiki
prihvatljiva.
(23)a.??Aginiglasnicijevaljalodaodmahkrenu...
b.*Aginiglasnicisuvaljalidaodmahkrenu...
c.?Aginiglasnicijetrebalodaodmahkrenu...
d.Aginiglasnicisutrebalidaodmahkrenu...
e.?marincikojijevaljalodaostanuubazi
b.*marincikojisuvaljalidaostanuubazi
c.?marincikojijetrebalodaostanuubazi
d.marincikojisutrebalidaostanuubazi
Kljuni kontrast je ovde izmeu primera (22b) i (23d). U prvom se trebati ponaa identino
glagolu valjati, ali jeovaupotrebamarkiranakaoarhaina,igotovojesigurnodaseudananjem
ivom srpskom jeziku nee javiti u upotrebi. U drugom se glagol trebati ponaa kao glagoli
morati, moi, smeti, i to je upotreba koja je opteprihvaena u govornom jeziku, alagano biva
priznata i kao normativno prihvatljiva. Ovo nas upuuje na pretpostavku da je glagol trebati u
procesu promene, prelaskaizjedneklaseudrugu,idastogapokazujeambivalentnogramatiko
ponaanje, koje je obino mesto gde se javlja velik broj dubleta, pa sepreskriptivni gramatiari
poinjupitatikojajeodopcija"pogrena".
Ovde dolazimo do jo jednog uvida u mehanizam promene glagola trebati, koja se ogleda u
njegovom prelasku izklasekoju je inio sa glagolom valjati u klasu sa glagolima moi i morati.
Glagol trebati je izgubio svoju upotrebu sa dativom, i dobio upotrebu sa nominativnnim
subjektom. Ova dva argumenta ne mogu da koegzistiraju stoga to ih selektuju razliiti tipovi
modalnosti. Modalnost koja ukljuuje dativni subjekat je evaluativna modalnost, modalnost
zasnovana na evaluativnom subjektu koji ocenjuje valjanost, pravednost, ispravnost skupa
svetova. Modalnost koja ukljuuje nominativni subjekat je modalnost koja nije evaluativno
uslovljena, ve koja sevezuje za osobine situacije ili nekog uesnikausituacijikojisuosnovza
uspostavljanje modalnosti. Obe su modalnosti sutinski ekspletivne, i oba tipa subjekta su
promovisani subjekti, subjekti koji u situaciji imaju nesubjekatske uloge. Dok je dativ inae
upotrebljavan za markiranje subjekta evaluacije (cf. etiki dativ, dativ zainteresovanoggovornika
ili sagovornika, teprimere poput Meni je ova olja zelena.), nominativ jenulti pade, koji se kod
inae ekspletivnih modalnih glagola zgodno naao na raspolaganju za izraavanje najblieg
argumentamodalnosti.
4.7Sloenioblicimodalnihdrugihpropozicionihglagola
Svi modalni glagoli pokazuju sklonost bezlinojdeontikojiepistemikojupotrebi(osimtoizraz
moda generalno blokira epistemiko moi). I kod svih njih nastaje problem kada se ujedno u
bezlinoj upotrebi nae sloeni glagolski oblik, i subjekat dopune se pomeri na poetak glavne
reenice. Ipak, kao to primeri pod (24) pokazuju, glagoli valjati i trebati pokazuju neto manji
stependegradacijeuovojkonstrukcijikadajeteleolokaupotrebaupitanju.
(24)a.*Doktorjemoralodajevestigao/dauskorostigne.
b.Doktorjevaljalo*dajevestigao/?dauskorostigne.
14

b.Doktorjetrebalo*dajevestigao/?(?)dauskorostigne.
Kod glagola morati, kod teleoloke upotrebe ovu strukturu blokira njegova mogunost line
upotrebe, a kod epistemike ugroavanje ekspletivnne prirode predikata glavne reenice
pomeranjem subjekta dopune. Za glagol valjati, objanjenje moe biti upravo u njegovoj
nemogunosti da bude upotrebljen bilo lino, bilo epistemiki, te u njegovom potencijalnom
dativnom subjektu o kome smo ve govorili, a koji ovde ne ulazi u sukob sa nominativnim
promovisanim izrazom. U ovom pogledu, glagol trebati se ponaa slinije glagolu valjati, ali i
ovde primeujemo dajepromenauzelamaha,ida seuivomgovoruonipakradijeupotrebljava
lino, kako bi se izbegla svaka degradacija. Degradacija koja semoeizbeiseoseakaojaa
degradacija.
4.8Darezimiramo
Glagol trebati na planu semantike pokazuje dosledno pripadanje klasi istih modalnih glagola,
odnosnoponaa sekaoglagolimoiimorati:imasnagumodalnostikojasemoeizrazitiputem
kvantifikacije, moedaizrazisvatritipamodalnosti,ivezujesezaizvormodalnostikojisemoe
nai na mestu subjekta. Sintaksiki, on pokazuje ambivalentno ponaanje. Sa jedne strane,
moe imati linu upotrebu, i podlee ogranienju da njegov subjekat mora biti i subjekat
dopunskog glagola poput glagola moi i morati, ali i smeti, umeti... Sa druge, pokazuje
upotrebusadativnimsubjektom,inezahtevaseubezlinojupotrebisainfinitivom.
Kako je upotreba glagola trebati sa dativom gotovo iezla, jedini ostatak njegove bezline
sintakse je izostanak se u bezlinoj upotrebi sa infinitivom. Uvid u korpus pokazuje da je i ova
osobina postala nestabilna (svi primeri u (25) su iz pretrage na Guglu, iz razliitih registara,
ukljuujuiurnalistiki,knjievniinauni).
(25)a.Trebasesedetinadvijemakostimakojesupredvienezato.
b.Trebasegovoritiosvesti.
c.Poredmrtvihtelanetrebaseumreti.
d.Trebasepretpostavitidajeuzrokproblemaglaukom...
Uodgovornadvapitanjaformulisananakrajusekcije3,moemorei:
1. da je u pitanju proces slabljenja leksikog semantikog sadraja, odnosno gramatikalizacije,
kao opti pratilac izraza visoke frekvencije evaluativna komponenta glagola trebati je slabila u
korist komponente modalne snage, i dovela ga dovoljno blizu glagola iste modalne snage
moratiimoidabipreuzeoinjihovosintaksikoponaanje.
2. glavnu razliku izmeu prostih i sloenih oblika glagola trebati ini pomeranjje klitikog
pomonog glagola kodsloenog oblika, ije pozicioniranje ispred modala, a iza subjekta glavne
reenice,iziskujeiuspostavljanjeslaganjasapotonjim.
5.Zakljuak
Kaotosmopokazaliuprethodnojsekciji,glagoltrebatijeuivom,kolokvijalnomjezikusamona
korak od potpunog pridruenja klasi istih modalnih glagola. Semantiki, ovo pridruenje je
zavreno.Sintaksiki,utokujeuklanjanjeposlednjegtragaistobezlinogponaanja.
Kako je eksplicitna norma po prirodi konzervativna, i potrebno joj je vreme da prepozna i
inkorporira promenu koja se dogodila, ona je u principu rascepljena izmeu starog i novog
stanja. Ovde se tome rascepu pridruila i okolnost da se evaluacija ova dva stanja vri
15

prejednostavnom analizom kojaprepoznajesamo lineibezlineoblike(tezabranjujeoveprve).

Preskriptivni gramatiari se, dakle, osim to svoj jeziki oseaj grade u velikoj meri na starom
uzusu, zabeleenom pre svega u knjievnosti, vode i visoko shematizovanim preskriptivim
pravilom o bezlinosti glagola trebati. Oni su, dakle, s jedne straneizloenijezikom materijalu
koji uz dve razliite gramatike, jednu ukojojtrebatiiniklasu saglagolomvaljatiidruguukojojje
lan klase sa glagolima moi i morati, nosi i razliita meustanja u procesu ovepromene, a s
drugestranebaratajujasnim,alitekosprovodivimformalnim ogranienjem.Nijestoganeobino
dasesuoenisaovakvimzbunjujuimuvidom,normativistirazilazeuponuenimreenjima.
Specifinost ovog konkretnog sluaja normiranja jeste u injenici da je norma (naroito ona
internalizovana) poprimila formu ekstragramatikog mehanizma, Bezlinog filtera, nastalog u
interakciji eksplicitnenorme i njene implementacijeugovornojzajednici(internalizovanenorme).
Ovaj filter je uspostavljen izvan gramatikog sistema govornika i operie na strukturama koje
gramatika generie pre nego to ove bivaju eksternalizovane. U odeljku 3. smo pokazali kako
primena ovog filtera dovodi do pojava specifinih za glagol trebati (kao to su hibridne forme),
kao i da je ovaj filter za mnoge savremene govornike neodvojivi deo njihove govorne
kompetencije. Stoga je bitno napomenuti da diskurs lingvista koji pozivaju na uvoenje nove
norme ne uzima uobzir konceptualnu razlikukojusmo pokuali uspostavitiuovomradu:razliku
izmeu eksplicitne norme i internalizovane norme. Naime, govornicikojimisledajetitrebada
doe pogreno i nepravilno ne baziraju to svoje uverenje na poverenju u odluke
preskriptivnih lingvista (pre svega zato to velika veina govornika ne zna za lingviste koji bi
sluili kao direktan izvor jezike norme (Simonovi & Vrgovi 2007)). Modelovanje aktuelne
upotrebe, ali i mogue dinamike glagola trebati stoga zahteva pristup koji uzima u obzir kako
formalno lingvistike tako i normativne i metalingvistike aspekte. Naa je nada da smo ovim
prilogomodkrinulivratatakvompristupu.

Bari, Eugenija Lonari, Mijo Zeevi, Vesna Mali, Dragica Pavei, Slavko Peti, MirkoZnika,
Marija.1997.Hrvatskagramatika.Zagreb:kolskaknjiga
Drai, Jasmina, Jelena Ajdanovi. 2010.. Upotreba infinitiva u novinskom tekstu (paralela srpski i
hrvatski). U: Die Unterschiede zwischen dem Bosnischen/Bosniakischen, Kroatischen und Serbischen.
Grammatik.(ur.BrankoToovi).301311.
ukanovi, Vlado. 1994. Glagoli trebati i valjati i njihova infinitivno/prezentska dopuna. u: Nauni
sastanakslavistauVukovedane.Beograd,knj.22/2,119126.
Elektronskikorpussavremenogsrpskogjezika.http://www.korpus.matf.bg.ac.yu/korpus/
Klajn, Ivan. 2004. O sklopu reenice [u knjizi] P.Ivi,I.Klajn,M.Peikan,B.Brbori,Srpskijeziki
prirunik,Beograd:Beogradskaknjiga,str.139164.
Klikovac, Duka.2011.Jojednomoglagolutrebati:teorija,upotrebainorma.U:Najezik,XLII:3/4
16

(2011),str.323.
Kordi,Snjeana.2002.Rijeinagranicipunoznanosti,Hrvatskasveuilinanaklada,Zagreb.
Kratzer,Angelika.2012.ModalsandConditionals.OxfordUniversityPress,Oxford.
Lewis,DavidK.1973Counterfactuals.HarvardUniversityPress,Cambridge,Massachusetts,1973.
Simonovi, Marko & Milana Vrgovi. 2007. Svest govorne zajednice o standardnojezikoj normi:
primer srpskog u SrbijiU:Pecikoza,Vladimir (ur.) Antropologija:zbornikradovaOdeljenjadrutvenih
naukaIstraivakestanicePetnica,212221.
Stevanovi,Mihajlo.1979.Savremenisrpskohrvatskijezik2.Sintaksa.Beograd:Naunaknjiga.
Stevanovi, Mihailo. 1986. Savremeni srpskohrvatski jezik I. Uvod, Fonetika, Morfologija. Nauna
knjiga.Beograd.
Tanasi,Sreto.19951996.Oupotrebiglagolatrebati,Najezik,XXX:15,str.4452.
Zakljuak br. 12. Odbor za standardizaciju srpskog jezika. Komisija za odnose s javnou i
r(j)eavanjeneodlonihpitanja.Beograd.

17