Zarade

20-21/2014
REVIZOR
finansijski
strana 3
UVODNE NAPOMENE
Zarade, naknade zarada i druga primanja fizikih lica regulisana su Zakonom o radu,
Zakonom o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje i Zakonom o porezu na dohodak
graana. Pored toga, ovu oblast ureuju i Zakon o zdravstvenom osiguranju, Zakon o
penzijskom i invalidskom osiguranju, Zakon o zapoljavanju i osiguranju za sluaj
nezaposlenosti i Zakon o finansijskoj podrci porodici sa decom. Tu su, svakako, i brojna
podzakonska akta kojima je razraen nain i postupak za sprovoenje zakona, dok
slubena miljenja nadlenih ministarstava olakavaju njihovu pravilnu primenu.
Kod obrauna zarada istovremeno su primenjeni Zakon o radu, Zakon o porezu na
dohodak graana i Zakon o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, a kod obrauna
naknada zarada uzeti su u obzir i svi zakoni iz oblasti socijalnog osiguranja.
U elektronskom paketu "IPC. FINANSIJE" dati su i svi zakoni i podzakonska akta koji
se odnose na obraun i plaanje poreza i doprinosa na zarade i druge prihode fizikih lica.
U nameri da svim naim pretplatnicima, pa i onima koji nisu pretplaeni na elektronski
paket "IPC. FINANSIJE" pruimo sve potrebne informacije i praktine primere za obraun, u
ovom broju REVIZORA dat je celovit sistem obrauna poreza i doprinosa na zarade i druge
prihode fizikih lica, koji se plaaju po odbitku od strane poslodavca ili drugog isplatioca
prihoda, somooporezivanjem ili po reenju nadlenog poreskog organa. Isto tako, dati su i
primeri knjienja prema Kontnom okviru za privredna drutva, zadruge i preduzetnike, kao i
prema Kontnom planu za budetski sistem.
Poreske obaveze po osnovu svih prihoda koji se isplauju fizikim licima i koji se
Poreskoj upravi prijavljuju na Obrscu PPP-PD plaaju se na jedinstveni uplatni raun
840-4848-37 - Objedinjena naplata poreza i doprinosa po odbitku

Za ostale prihode koji se ne evidentiraju putem objedinjene naplate odgovarajui
uplatni rauni dati su u delu u kom se obrauje konkretan prihod.
strana 4
REVIZOR
finansijski
20-21/2014
REVIZOR
20-21/2014
finansijski
strana 5
SADRAJ:
deo I
OBRAUN
POREZA I DOPRINOSA NA ZARADE
I. ZAKONSKI I DRUGI PROPISI O ZARADAMA, POREZIMA I DOPRINOSIMA........ 25
1. Zakon o radu.....................................................................................................
25
1.1. Zarada........................................................................................................
25
1.2. Zarada za obavljeni rad i vreme provedeno na radu ................................ 26

1.3. Zarada pripravnika .....................................................................................
27
1.4. Minimalna zarada.......................................................................................
28
1.5. Naknada zarade.........................................................................................
28
a) Naknada zarade za odsustvovanje na dan praznika, godinjeg odmora,

plaenog odsustva, vojne vebe i odazivanja na poziv dravnog organa .
b) Naknada zarade za vreme bolovanja do 30 dana .....................................
c) Naknada zarade za vreme prekida rada bez krivice zaposlenog ..............
d) Naknada zarade za vreme prekida rada po nalogu dravnog organa
ili po nalogu poslodavca.............................................................................
29
1.6. Naknada trokova ......................................................................................
29
1.7. Druga primanja ..........................................................................................
30
1.8. Obraun zarade i naknade zarade ............................................................
30
1.8.1.
1.8.2.
1.8.3.
1.8.4.
Uslovi da zaposleni moe da trai prinudno izvrenje zarade..............

Obavezni elementi koje obraun zarade mora da sadri......................
Primanja koja sadri Obraun ...............................................................
Dostavljanje Obrauna zarade, odnosno naknade zarade ...................
28
29
29
31
31
33
33
1.9. Evidencija zarade i naknade zarade .........................................................
34
1.10. Zatita zarade i naknade zarade ...............................................................
34
2. Zakon o porezu na dohodak graana ............................................................
34
2.1. Primanja koja su izuzeta iz dohotka za oporezivanje ............................... 36

2.2. Usklaivanje dinarskih iznosa....................................................................
38
2.3. Izbegavanje dvostrukog oporezivanja po lanu 12. Zakona ..................... 38

2.4. Porez na zarade ........................................................................................
38
2.5. Primanjima po osnovu injenja ili pruanja pogodnosti smatraju se

naroito korienje slubenog vozila, stambenih zgrada i stanova .......... 39
2.6. Premije dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja i penzijski doprinos
u dobrovoljni penzijski fond .......................................................................
40
2.7. Poreski obveznik i poreska stopa ..............................................................
40
2.8. Poreska osloboenja .................................................................................
41
2.9. Poreske olakice i osloboenje od obaveze plaanja doprinosa

za obavezno socijalno osiguranje za zapoljavanje novih radnika ........... 42
strana 6
REVIZOR
finansijski
20-21/2014
3. Zakon o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje ............................ 45

3.1. Zarada kao osnovica za plaanje doprinosa ............................................. 45
3.2. Osnovica doprinosa za preduzetnike i poljoprivrednike
koji porez plaaju na stvarni prihod - lina zarada preduzetnika .............. 46
3.3. Osnovica za doprinose za osnivae i lanove privrednih drutava
koji nisu zaposleni u njima - najnia osnovica doprinosa ......................... 46
3.4. Najnia i najvia mesena osnovica doprinosa......................................... 47
a) Najnia mesena osnovica doprinosa........................................................
b) Najvia mesena osnovica doprinosa ........................................................
c) Najvia godinja osnovica doprinosa .........................................................
47
47
47
3.5. Ako nema isplate zarade doprinosi se obraunavaju i plaaju

na najniu osnovicu ...................................................................................
48
3.6. Prijava doprinosa po slubenoj dunosti - obraun

od strane poreskog organa........................................................................
48
3.7. Stope doprinosa .........................................................................................
48
a) Stope doprinosa na zarade i naknade na teret zaposlenog

i na teret poslodavca..................................................................................
b) Stope doprinosa za sluaj povrede na radu i profesionalne bolesti ..........
c) Stope doprinosa za sta osiguranja koji se rauna sa uveanim trajanjem.
48
49
49
3.8. Plaanje doprinosa za zaposlenog penzionera ......................................... 49
II.
3.9. Mirovanje obaveze plaanja doprinosa .....................................................
49
3.10. Povraaj vie plaenog doprinosa i prestanak plaanja doprinosa

u toku tekue godine .................................................................................
50
4. lanarine privrednim komorama i zadrunim savezima

od 1. januara 2014. godine ..............................................................................
50
Stope lanarine privrednim komorama koje vae u 2014. godini....................

Stope lanarine zadrunim savezima ..............................................................
51
58
OBRAUN POREZA I DOPRINOSA NA ZARADE ZAPOSLENIH

I POPUNJAVANJE OBRASCA PPP-PD................................................................
60
1. Obraun poreza na zarade ..............................................................................
60
1.1. Stopa poreza na zarade ............................................................................
61
1.2. Neoporezivi iznos - utvrivanje poreske osnovice .................................... 62

1.2.1. Nain priznavanja i obraunavanja neoporezivog iznosa
- utvrivanje poreske osnovice..............................................................
1.2.2. Umanjenje bruto zarade i naknade zarade za neoporezivi iznos .........
1.2.3. Ostvarivanje punog i srazmernog neoporezivog iznosa .......................
1.2.4. Obraun neoporezivog iznosa za zaposlene
koji u istom mesecu ostvaruju zaradu kod poslodavca
i naknadu zarade kod drugog isplatioca ...............................................
1.2.5. Kada se vri umanjenje zarade za neoporezivi iznos...........................
1.2.6. Nain utvrivanja poreske osnovice kod isplate drugog dela zarade
posle izvrenog usklaivanja neoporezivog iznosa...............................
1.2.7. Priznavanje neoporezivog iznosa zaposlenima
koji sami obraunavaju poreze i doprinose...........................................
63
63
64
67
68
68
69
1.3. Obaveza podnoenja pojedinane poreske prijave

o obraunatim porezima i doprinosima (PPP-PD) .................................... 69
20-21/2014
REVIZOR
finansijski
strana 7
2. Obraun doprinosa za obavezno socijalno osiguranje ............................... 70

2.1. Stope doprinosa .........................................................................................
70
2.2. Osnovice doprinosa ...................................................................................
71
2.3. Najnia i najvia osnovica doprinosa ........................................................
71
2.3.1. Najnia mesena osnovica doprinosa...................................................

2.3.2. Najvia mesena osnovica doprinosa...................................................
71
72

o obraunatim porezima i doprinosima po odbitku (PPP-PD)................... 72
2.4.1. Podnoenje pojedinane poreske prijave
o obraunatim porezima i doprinosima po odbitku (PPP-PD) ..............
2.4.2. Popunjavanje pojedinane poreske prijave
o obraunatim porezima i doprinosima po odbitku (PPP-PD) ..............
3. Preraun neto zarade u bruto zaradu ............................................................
72
75
82
4. Primeri obrauna i knienja poreza i doprinosa na zarade u 2014. godini.. 83

4.1. Isplata zarade od 1. februara 2014. godine
do 31. januara 2015. godine (odjednom u celosti).................................... 83
4.2. Isplata zarade u dva dela - posle 1. februara 2014. godine,
prvi deo u julu 2014. godine, a drugi deo u avgustu 2014. godine .......... 88
4.3. Isplata prvog dela zarade u januaru, a drugog dela
u februaru 2014. godine (posle usklaivanja neoporezivog iznosa) ......... 94
4.4. Isplata prvog dela zarade do 29. maja 2013. godine,
a drugog dela posle 30. maja 2013. godine.............................................. 94
5. Obraun poreza i doprinosa na zarade zakljuno
sa novembrom 2006. godine........................................................................... 101
6. Obraun i plaanje doprinosa bez isplate zarade ........................................ 102
7. Obraun i knjienje poreza i doprinosa na zarade za zaposlene
upuene na rad u inostranstvo....................................................................... 103
7.1. Osnovica za porez ..................................................................................... 103
7.2. Osnovica za doprinose .............................................................................. 104
7.3. Obraun poreza i doprinosa ...................................................................... 104
8. Premije dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja
i penzijski doprinos u dobrovoljni penzijski fond ........................................ 107
8.1. Premija dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja
i penzijski doprinos za dobrovoljno PIO koje poslodavac
plaa za zaposlene na teret sopstvenih sredstava ................................... 107
8.2. Premija za dobrovoljno zdravstveno osiguranje
i penzijski doprinos za dobrovoljno PIO koje poslodavac obustavlja
i plaa iz zarade zaposlenog (po administrativnoj zabrani) ...................... 108
9. Korienje slubenog vozila, stambenih zgrada i stanova
sa aspekta obrauna poreza i doprinosa ...................................................... 112
9.1. Primer za izraunavanje osnovice poreza i doprinosa za deo zarade
po osnovu korienja slubenih vozila u privatne svrhe ........................... 112
9.2. Primer za izraunavanje osnovice poreza i doprinosa
za stan koji se daje na korienje zaposlenom......................................... 114
10. Lina zarada preduzetnika .............................................................................. 114
10.1. Obraun poreza i doprinosa na linu zaradu preduzetnika .................... 115
REVIZOR
strana 8
finansijski
20-21/2014
10.2. Obrasci za preraun neto line zarade preduzetnika u bruto linu zaradu . 116
10.3. Primeri obrauna i knjienja poreza i doprinosa na linu zaradu preduzetnika... 117
11. Minimalna zarada.............................................................................................. 119
11.1. Iznosi minimalne zarade u periodu jul - decembar 2014. godine ........... 119
11.2. Zakonsko ureenje i isplata minimalne zarade ....................................... 119
11.3. Iznos minimalne zarade po mesecima
za period januar - decembar 2014. godine ............................................. 120
11.4. Kako se obraunava zarada zaposlenog kada je u pitanju
isplata minimalne zarade ......................................................................... 122
11.5. Primeri za obraun i knjienje minimalne zarade.................................... 122
11.6. Primena srazmerne najnie osnovice doprinosa..................................... 125
12. Isplata zarade i drugih primanja zaposlenom kome prestaje radni odnos.. 126
12.1. Kada zaposlenom prestane radni odnos poslodavac je duan
da mu isplati sve dospele zarade i druga primanja ................................ 126
III. PORESKE OLAKICE I OSLOBOENJE OD PLAANJA DOPRINOSA
ZA OBAVEZNO SOCIJALNO OSIGURANJE ZA ZAPOLJAVANJE
NOVIH RADNIKA DO 30. JUNA 2014. GODINE................................................... 127
1. Osloboenje od plaanja poreza i doprinosa
za novozaposlene radnike po Zakonu ........................................................... 127
1.1. Poreska olakica i oslobaanje od plaanja doprinosa
za zapoljavanje pripravnika koji su mlai od 30 godina .......................... 127
1.1.1.
1.1.2.
1.1.3.
1.1.4.
1.1.5.
1.1.6.
1.1.7.
1.1.8.
1.1.9.
Status pripravnika prema Zakonu o radu..............................................

Olakica i oslobaanje za poslodavca ..................................................
Kada se pripravnik mlai od 30 godina smatra novozaposlenim licem
Gubitak prava na poresku olakicu i na osloboenje
od obaveze plaanja doprinosa ............................................................
Kada poslodavac nee izgubiti pravo na poresku olakicu
odnosno oslobaanje od obaveze plaanja doprinosa .........................
Ko nema pravo na poresku olakicu i na oslobaanje
Obaveza Nacionalne slube za zapoljavanje
kada poslodavac ostvari oslobaanje od plaanja doprinosa
za zaposlenog pripravnika mlaeg od 30 godina..................................
Obraun poreza i doprinosa za zaposlenog
koji nije novozaposleno lice i za novozaposleno lice
- pripravnika koji je mlai od 30 godina ................................................
Nain i postupak za ostvarivanje poreske olakice
i za oslobaanje od obaveze plaanja doprinosa .................................
128
128
128
128
129
129
129
130
132

za zapoljavanje lica koja su mlaa od 30 godina.................................... 135
1.2.1. Olakica i oslobaanje za poslodavca ..................................................
1.2.2. Kada se lice mlae od 30 godina smatra novozaposlenim licem .........
1.2.3. Gubitak prava na poresku olakicu i na oslobaanje
1.2.4. Kada poslodavac nee izgubiti pravo na poresku olakicu
odnosno oslobaanje od obaveze plaanja doprinosa .........................
1.2.5. Ko nema pravo na poresku olakicu i na oslobaanje
135
135
135
136
136
20-21/2014
REVIZOR
finansijski
strana 9
1.2.6. Obaveza Nacionalne slube za zapoljavanje

za novozaposleno lice mlae od 30 godina.......................................... 136
1.2.7. Obraun poreza i doprinosa za zaposlenog koji nije
novozaposleno lice i za novozaposleno lice mlae od 30 godina ........ 137
1.2.8. Nain i postupak za ostvarivanje poreske olakice i za oslobaanje
od obaveze plaanja doprinosa ............................................................ 138

za zapoljavanje lica sa invaliditetom........................................................ 141
1.3.1. Koje se osobe smatraju licima sa invaliditetom ....................................
1.3.2. Oslobaanje od obaveze plaanja poreza iz zarade i doprinosa za
socijalno osiguranje na zaradu za novozaposleno lice sa invaliditetom..
1.3.3. Kada se osoba sa invaliditetom smatra novozaposlenim licem............
1.3.4. Obaveza Nacionalne slube za zapoljavanje kada poslodavac ostvari
osloboenje od plaanja doprinosa za zaposleno lice sa invaliditetom ..
1.3.5. Obraun poreza i doprinosa za zaposlenog koji nije
novozaposleno lice i za novozaposleno lice sa invaliditetom ...............
141
141
142
142
142
144

za zapoljavanje lica starijih od 45 odnosno 50 godina............................ 147
1.4.1. Olakice i osloboenje za poslodavce ..................................................
1.4.2. Stope doprinosa u sluaju oslobaanja odnosno smanjenja obaveze .
i oslobaanje od obaveze plaanja doprinosa ......................................
kada poslodavac ostvari osloboenje od plaanja doprinosa
za zaposleno lice starije od 45 odnosno 50 godina..............................
1.4.7. Obraun poreza i doprinosa za zaposlenog koji nije novozaposleno
lice i za novozaposleno lice starije od 45 odnosno 50 godina .............
1.4.8. Nain i postupak za ostvarivanje poreske olakice i oslobaanja
147
147
148
148
149
149
150
152
2. Podsticaji za zapoljavanje novih radnika

po Uredbi o podsticanju zapoljavanja ......................................................... 155
2.1. Sadrina olakica i uslovi za ostvarivanje ................................................. 155
2.2. Nain i postupak ostvarivanja olakica - subvencionisanja....................... 156
2.3. Uporedni primeri obrauna zarade bez subvencije
i sa subvencijom po Uredbi ....................................................................... 156
2.4. Gubitak prava na olakicu ......................................................................... 160
2.5. Sprovoenje Uredbe .................................................................................. 160
3. Ne mogu se istovremeno koristiti olakice
po osnovu Zakona i po osnovu Uredbe ........................................................ 160
IV. PORESKE OLAKICE I OSLOBOENJE OD PLAANJA DOPRINOSA
ZA OBAVEZNO SOCIJALNO OSIGURANJE ZA ZAPOLJAVANJE
NOVIH RADNIKA OD 1. JULA 2014. GODINE ..................................................... 161
1. Ko se smatra novozaposlenim licem ............................................................. 161
strana 10
REVIZOR
finansijski
20-21/2014
2. Olakice i oslobaanja za poslodavca........................................................... 161

3. Ko nema pravo na poresku olakicu
i na oslobaanje od obaveze plaanja doprinosa ........................................ 162
4. Obraun poreza i doprinosa za zaposlenog za kojeg poslodavac
ima pravo na povraaj dela poreza i doprinosa ........................................... 162
5. Povraaj dela poreza i doprinosa ................................................................... 166
5.1. Podnoenje zahteva za povraaj............................................................... 166
5.2. Dokazi koje je potrebno podneti uz zahtev za povraaj ........................... 168
V.
OBRAUN POREZA I DOPRINOSA NA ZARADE I NAKNADE ZARADE

KOD SPECIFINIH OBLIKA RADA I PO DRUGIM POSEBNIM OSNOVIMA ..... 169
1. Obraun poreza i doprinosa na zarade ostvarene
za rad sa nepunim radnim vremenom ........................................................... 169
a)
Obraun poreza na zarade........................................................................ 169
b)
Obraun doprinosa za obavezno socijalno osiguranje.............................. 170
1.1. Rad sa nepunim radnim vremenom samo kod jednog poslodavca .......... 170
1.2. Rad sa nepunim radnim vremenom kod dva ili vie poslodavaca............ 172
2. Obraun doprinosa i poreza na zarade ostvarene
za rad sa skraenim radnim vremenom po osnovu invalidnosti
(primena srazmerne najnie osnovice i neoporezivog iznosa)................... 172
3. Obavljanje poslova van prostorija poslodavca............................................. 173
4. Zarade osoba sa invaliditetom zaposlenih u preduzeima
za profesionalnu rehabilitaciju (ne plaa se porez na zarade) ................... 174
5. Zarade i druga primanja sa elementima inostranosti .................................. 175
5.1. Zarade zaposlenih (rezidenata Republike) kod diplomatskih i konzularnih
predstavnitava i predstavnitava stranih firmi ........................................... 175
5.2. Zarade i druga primanja stranih lica zaposlenih u Republici Srbiji ........... 178
5.3. Strana i domaa lica osloboena od obaveze plaanja
poreza na dohodak graana...................................................................... 179
6. Naknada zarade po l. 114-117. Zakona o radu............................................ 179
6.1. Naknada zarade zbog prekida rada bez krivice zaposlenog .................... 181
6.2. Naknada zarade za vreme vojne vebe ili odazivanja
na poziv dravnog organa ......................................................................... 182
6.3. Naknada zarade za vreme privremenog udaljenja sa rada........................ 182
7. Neplaeno odsustvo ........................................................................................ 183
8. Plaeno odsustvo............................................................................................. 184
9. Isplata potraivanja zaposlenih u sluaju steajnog postupka
i osnivanje Fonda solidarnosti ....................................................................... 184
9.1. Isplata neisplaenih potraivanja u sluaju steajnog postupka ............... 184
9.2. Osnivanje i poslovanje Fonda solidarnosti ................................................ 185
VI. NAKNADA TROKOVA I DRUGA PRIMANJA ZAPOSLENIH............................. 187
1. Naknada trokova zaposlenim........................................................................ 187
1.1. Naknada trokova prevoza za dolazak i odlazak sa rada ........................ 188
1.1.1. Pravo na naknadu trokova prevoza .................................................... 188
REVIZOR
20-21/2014
finansijski
strana 11
1.1.2. Visina neoporezivog iznosa................................................................... 188

1.1.3. Obraun poreza i doprinosa.................................................................. 189
1.2. Naknada trokova za vreme provedeno na slubenom putu u zemlji ...... 192
1.2.1.
1.2.2.
1.2.3.
1.2.4.
1.2.5.
Dnevnica za slubeno putovanje u zemlji .............................................

Naknada trokova smetaja ..................................................................
Trokovi prevoza ...................................................................................
Obraun putnih trokova .......................................................................
Visina neoporezivih iznosa i obraun poreza
na naknade iznad neoporezivog iznosa................................................
192
193
193
194
194
1.3. Naknada trokova za vreme provedeno

na slubenom putovanju u inostranstvo .................................................... 194
1.3.1. Nalog za slubeno putovanje u inostranstvo i isplata akontacije..........
1.3.2. Trokovi smetaja .................................................................................
1.3.3. Trokovi ishrane i gradskog prevoza
u mestu boravka u inostranstvu isplauju se kao dnevnice..................
1.3.4. Trokovi prevoza i trokovi drugih usluga
u vezi sa slubenim putovanjem u inostranstvo ...................................
1.3.5. Obraun trokova slubenog putovanja u inostranstvo ........................
1.3.6. Neoporezivi iznosi naknade trokova
i obraun poreza na naknadu iznad neoporezivog iznosa....................
1.3.7. Spisak dnevnica po stranim dravama .................................................
195
195
196
197
197
198
200
1.4. Naknada trokova smetaja i ishrane za rad i boravak na terenu ........... 206
1.5. Naknada trokova za ishranu u toku rada ................................................ 206
1.6. Naknada trokova za korienje godinjeg odmora.................................. 207
2. Druga primanja zaposlenih koja nemaju karakter zarade
po Zakonu o radu ............................................................................................. 207
2.1. Fiskalni tretman otpremnine i novane naknade
kod prestanka radnog odnosa ................................................................... 207
2.2. Naknada trokova pogrebnih usluga u sluaju smrti zaposlenog
i lanova ue porodice ............................................................................... 208
2.3. Naknada tete zbog povrede na radu ili profesionalnog oboljenja ........... 209
2.4. Poklon deci zaposlenih starosti do 15 godina ivota
povodom Nove godine i Boia ................................................................. 209
2.5. Premija za dobrovoljno zdravstveno osiguranje, penzijsko osiguranje
i penzijski doprinos u dobrovoljni penzijski fond
i kolektivno osiguranje zaposlenih ............................................................. 210
2.6. Solidarna pomo ........................................................................................ 210
2.6.1. Solidarna pomo za sluaj bolesti, invalidnosti ili zdravstvene rehabilitacije
2.6.2. Solidarna pomo u sluaju smrti drugih lanova porodice....................
2.6.3. Solidarna pomo za ublaavanje posledica elementarnih nepogoda
ili drugih vanrednih dogaaja ................................................................
2.6.4. Organizovana socijalna i humanitarna pomo ......................................
210
212
212
213
2.7. Jubilarna nagrada........................................................................................ 214

2.7.1. Optim aktom ili ugovorom o radu utvruju se merila i kriterijumi
za isplatu jubilarne nagrade .................................................................. 214
2.7.2. Uslovi za isplatu jubilarne nagrade u pogledu godina staa osiguranja.. 215
2.7.3. Neoporezivi iznos i obraun poreza na iznos nagrade
iznad neoporezivog iznosa.................................................................... 215
strana 12
REVIZOR
finansijski
20-21/2014
VII. OBRAUN NAKNADE ZARADE ZA VREME PRIVREMENE SPREENOSTI

ZA RAD ZBOG BOLESTI I POVREDE .................................................................. 217
1. Prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja .............................................. 217
1.1. Osiguranici kao korisnici prava na naknadu zarade ................................. 217
1.2. Sluajevi u kojima se ostvaruje pravo na naknadu zarade....................... 218
1.3. Sluajevi u kojima se ne ostvaruje pravo na naknadu zarade ................. 219
2. Ostvarivanje prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja........................ 220
3. Duina korienja prava na naknadu zarade ................................................ 220
3.1. Potvrda o privremenoj spreenosti za rad................................................. 220
3.2. Povezivanje privremene spreenosti za rad
zavisno od razloga odsustvovanja sa rada (lan 76. Zakona).................. 220
3.3. Upuivanje osiguranika na ocenu radne sposobnosti ............................... 221
4. Isplata naknade zarade za vreme privremene spreenosti
za rad zbog bolesti ili povrede ....................................................................... 222
4.1. Isplata naknade zarade ............................................................................. 222
4.2. Kada naknada zarade od prvog dana pada na teret
zdravstvenog osiguranja ............................................................................ 222
4.3. Naknada zarade zbog povrede na radu i profesionalne bolesti
pada na teret poslodavca za sve vreme trajanja radnog odnosa ............. 223
4.4. Naknada zarade i posle prestanka radnog odnosa
u sluaju povrede na radu ili profesionalne bolesti ................................... 223
4.5. Naknada zarade zbog nege lana ue porodice....................................... 223
5. Osnov za obraun naknade zarade................................................................ 224
5.1. Osnov za obraun naknade zarade za zaposlene .................................... 224
5.2. Osnov za obraun naknade zarade za invalide II i III kategorije .............. 224
5.3. Naknada zarade u posebnim sluajevima,
tj. za vreme rada sa skraenim radnim vremenom ................................... 225
5.4. Naknada zarade za vreme udaljenja sa rada ........................................... 225
5.5. Naknada zarade osiguranika, dok se ne vri isplata zarade .................... 225
6. Usklaivanje osnova za naknadu zarade ...................................................... 226
7. Visina naknade zarade..................................................................................... 226
a)
Najvii osnov .............................................................................................. 227
b)
Naknada zarade ne moe biti nia od minimalne zarade ......................... 227
7.1. Vea prava zaposlenih na visinu bolovanja .............................................. 227

8. Obraun i isplata naknade zarade na teret sredstava poslodavca ............ 228
8.1. Osnov za naknadu zarade......................................................................... 228
8.2. Naknadu zarade za bolovanje zbog povrede na radu
i profesionalne bolesti isplauje poslodavac ............................................. 230
8.3. Primer za obraun naknade zarade za bolovanje
do 30 dana na teret poslodavca................................................................ 231
9. Obraun naknade zarade i postupak ostvarivanja prava
na naknadu zarade za bolovanje koje se isplauje
na teret obaveznog zdravstvenog osiguranja............................................... 237
9.1. Usklaivanje osnova za naknadu zarada .................................................. 239
20-21/2014
REVIZOR
finansijski
strana 13
9.2. Primer obrauna naknade zarade za bolovanje

preko 30 dana - na teret RFZO................................................................. 240
9.3. Primer obrauna naknade zarade za bolovanje kada je
obraunata prosena mesena zarada nia od minimalne zarade .......... 242
10. Usklaivanje osnova za naknadu zarada ...................................................... 243
a)
Prvo usklaivanje osnova za naknadu zarade .......................................... 243
b)
Naredno usklaivanje osnova za naknadu zarade ................................... 244
11. Naknada zarade za preduzetnike, svetenike i verske slubenike

za vreme bolovanja .......................................................................................... 247
11.1. Sticanje prava na naknadu zarade za vreme bolovanja ......................... 247
11.2. Osnov za obraun naknade zarade ........................................................ 247
11.3. Usklaivanje osnova za naknadu zarada................................................ 248
11.4. Visina naknade zarade ............................................................................ 248
11.5. Isplata naknade zarade i obrasci koji se podnose .................................. 248
12. Utvrivanje visine naknade zarade za vreme privremene
spreenosti za rad zbog "odravanja trudnoe" .......................................... 249
12.1. Osnov za obraun naknade zarade za zaposlene.................................. 249
12.2. Utvrivanje naknade zarade za vreme privremene
spreenosti za rad zbog bolesti i komplikacija u vezi
odravanja trudnoe preko 30 dana........................................................ 250
13. Dodatni oblici zatite trudnica i porodilja za grad Beograd........................ 251
13.1. Odluka o dodatnim oblicima zatite trudnica
i porodilja na teritoriji grada Beograda .................................................... 251
13.2. Dodatni oblici zatite trudnica i porodilja ................................................. 252
a) Naknada zaposlenoj trudnici za vreme trudnikog bolovanja.................. 252
b) Jednokratno novano davanje nezaposlenoj porodilji.............................. 253
c) Jednokratno novano davanje zaposlenoj porodilji.................................. 254
VIII. NAKNADA ZARADE ZA VREME PORODILJSKOG ODSUSTVA,

ODSUSTVA SA RADA RADI NEGE DETETA I ODSUSTVA SA RADA
RADI POSEBNE NEGE DETETA........................................................................... 256
1. Prava na finansijsku podrku porodici sa decom
prema Zakonu o finansijskoj podrci porodici sa decom ........................... 256
2. Pravo na odsustvo sa rada zbog trudnoe,
poroaja i nege deteta prema Zakonu o radu............................................... 256
2.1. Porodiljsko odsustvo i odsustvo sa rada radi nege deteta ....................... 256
2.2. Odsustvo sa rada radi posebne nege deteta ili druge osobe ................... 257
2.3. Porodiljsko odsustvo i otkaz ugovora o radu ............................................ 258
2.4. Posebna zatita materinstva...................................................................... 259
3. Ostvarivanje prava na naknadu zarade ......................................................... 259
3.1. Otac deteta kao korisnik prava na naknadu zarade ................................. 260
3.2. Dokazi za ostvarivanje prava na naknadu ................................................ 260
3.2.1. Objanjenja nadlenih organa............................................................... 262
3.2.2. Instrukcija za sprovoenje Zakona........................................................ 263
3.2.3. Obrasci zahteva za ostvarivanje prava na naknadu po Zakonu........... 263
3.3. Reenje o pravu na naknadu zarade i isplata........................................... 269
strana 14
REVIZOR
finansijski
20-21/2014
4. Visina i obraun naknade .................................................................................

4.1. Primer obrauna poreza i doprinosa .........................................................
4.2. Obraun naknade zarade za lica koja obavljaju samostalnu delatnost ....
4.3. Preduzetnica koja za vreme porodiljskog odsustva nastavi obavljanje
delatnosti preko ovlaenog poslovoe imala je do 6.1.2012. godine
obavezu plaanja doprinosa i po osnovu samostalne delatnosti ..............
4.4. Preduzetnica koja za vreme porodiljskog odsustva nastavi obavljanje
delatnosti preko ovlaenog poslovoe od 7.1.2012. godine nema
obavezu plaanja doprinosa i po osnovu samostalne delatnosti ..............
4.5. Zakljuci Vlade RS u vezi sa dospelim (plaenim ili neplaenim)
obavezama doprinosa, doneti posle izmene Zakona ................................
269
271
275
276
279
280
5. Nain i postupak prenosa sredstava za naknadu zarade prema Pravilniku 280

6. Naknada zarade za zateene sluajeve - prava ostvarena
prema ranije vaeoj zakonskoj regulativi .................................................... 281
7. Popunjavanje Obrasca NZ-1............................................................................ 281
8. Instrukcija za sprovoenje Zakona o finansijskoj podrci porodici sa decom 283
9. Nova Instrukcija o nainu obrauna naknade za vreme
porodiljskog odsustva za lica koja samostalno obavljaju delatnost
(Izmenjen je nain obrauna naknade koja se isplauje
u visini minimalne zarade od 1.3.2012. godine)............................................ 301
IX. NOVANA NAKNADA INVALIDA RADA II i III KATEGORIJE INVALIDNOSTI . 303
1. Naknada invalida rada II i III kategorije invalidnosti
- obraun, usklaivanje i refundacija.............................................................
1.1. Usklaivanje naknade ................................................................................
1.2. Procenti za usklaivanje i usklaeni iznosi limita naknada
invalida rada II i III kategorije invalidnosti od 1. jula 2003. godine ...........
1.3. Obraun poreza i doprinosa i usklaivanje naknada
invalida II i III kategorije .............................................................................
1.4. Podnoenje zahteva za refundaciju naknade............................................
X.
303
303
304
305
306
NAKNADA PO UGOVORU O PRIVREMENIM I POVREMENIM POSLOVIMA.... 307

1. Osnovna obeleja privremenih i povremenih poslova
prema propisima o radu .................................................................................. 307
2. Poreski tretman ugovorene naknade
po osnovu privremenih i povremenih poslova ............................................. 307
3. Na naknadu po osnovu privremenih i povremenih poslova
obraunavaju se i plaaju doprinosi za socijalno osiguranje..................... 308
4. Prijava i odjava osiguranja i upis staa osiguranja u radnu knjiicu ........ 309
5. Najnia i najvia mesena osnovica doprinosa
i mogunost utvrivanja srazmerne osnovice.............................................. 310
6. Obraun poreza i doprinosa zavisi od statusa lica
koja obavljaju privremene i povremene poslove..........................................
6.1. Ugovor o privremenim i povremenim poslovima
zakljuen sa nezaposlenim licem ..............................................................
6.2. Ugovor o privremenim i povremenim poslovima
zakljuen sa penzionisanim licem .............................................................
6.3. Ugovor o privremenim i povremenim poslovima zakljuen preko
omladinske zadruge sa licem do 26 godina ivota, ako je na kolovanju ..
6.4. Dostavljanje poreskih prijava .....................................................................
310
310
314
315
315
20-21/2014
REVIZOR
finansijski
strana 15
deo II
PRIHODI
od POLJOPRIVREDE i UMARSTVA
i od SAMOSTALNE DELATNOSTI
I.
PRIHODI OD POLJOPRIVREDE I UMARSTVA.................................................. 319

1. Porez na prihode od poljoprivrede i umarstva se ne plaa
od 30.5.2013. godine ........................................................................................ 319
2. Objanjenje Ministarstva finansija o poreskom tretmanu prihoda koje
ostvaruje poljoprivrednik i o pravu na PDV nadoknadu u 2013. godini .... 319
Objanjenje o poreskom tretmanu prihoda koje ostvari fiziko lice
koje vri promet poljoprivrednih proizvoda i o fizikim licima
koja imaju pravo na PDV nadoknadu u 2013. godini ........................................ 319
3. Doprinosi za obavezno socijalno osiguranje ................................................ 320
3.1. Doprinos za penzijsko i invalidsko osiguranje ........................................... 320
3.2. Doprinos za zdravstveno osiguranje ......................................................... 321
3.3. Utvrivanje i plaanje doprinosa za poljoprivrednike ................................ 322
II.
PRIHODI OD SAMOSTALNE DELATNOSTI ......................................................... 323

1. Porez na prihode od samostalne delatnosti ................................................. 323
2. Poreski obveznik .............................................................................................. 323
3. Poreska osnovica ............................................................................................. 324
3.1. Amortizacija stalnih sredstava ................................................................... 325
3.2. Lini rashodi preduzetnika ......................................................................... 325
3.3. Uzimanje iz poslovne imovine i ulaganje line imovine ............................ 325
3.4. Poreski podsticaji ....................................................................................... 325
4. Paualno oporezivanje..................................................................................... 325
5. Poslovne knjige i knjigovodstvene isprave................................................... 327
6. Utvrivanje i naplata poreza na prihode od samostalne delatnosti........... 327
6.1. Utvrivanje poreske obaveze licu koje obavlja neregistrovanu,
odnosno neprijavljenu delatnost ................................................................ 329
7.1. Osnovica i stope za obraun doprinosa .................................................... 331
7.2. Utvrivanja i naplata doprinosa ................................................................. 332
8. Obaveza poslovanja preko tekueg rauna kod poslovne banke .............. 333
9. Uplatni rauni.................................................................................................... 334
III. UTVRIVANJE I PLAANJE DOPRINOSA ZA SAMOSTALNE UMETNIKE ...... 335

1. Pojam samostalnog umetnika......................................................................... 335
2. Osnovica i stope doprinosa ............................................................................ 335
3. Utvrivanje i plaanje doprinosa.................................................................... 336
4. Obaveza reprezentativnih udruenja u kulturi .............................................. 336
strana 16
REVIZOR
finansijski
20-21/2014
5. Obaveza podnoenja prijave........................................................................... 337

6. Popunjavanje prijave - Obrasca PPD-SU....................................................... 337
7. Mogunost plaanja doprinosa za samostalne umetnike
od strane Republike, lokalne samouprave i dr. ............................................ 339
IV. UTVRIVANJE I PLAANJE DOPRINOSA
ZA SVETENIKE I VERSKE SLUBENIKE .......................................................... 340
1. Osnovice i stope doprinosa ............................................................................ 340
2. Utvrivanje i plaanje doprinosa.................................................................... 340
3. Monasi i monahinje zdravstveno su osigurani
na teret sredstava budeta RS........................................................................ 340
V.
UTVRIVANJE I PLAANJE DOPRINOSA

ZA OSNIVAE PRIVREDNIH DRUTAVA ............................................................ 341
1. Osnivai privrednog drutva koji su zasnovali
radni odnos u svom privrednom drutvu...................................................... 341
1.1. Utvrivanje i plaanje doprinosa................................................................ 341
1.2. Pravo na zaradu, naknadu trokova i druga primanja
po osnovu zaposlenja ................................................................................ 341
2. Osnivai privrednog drutva koji u svom
privrednom drutvu rade, a nisu zasnovali radni odnos............................. 342
2.1. Pravni osnov za plaanje doprinosa.......................................................... 342
2.2. Rad u privrednom drutvu (bez zasnivanja radnog odnosa)
kao uslov obaveznog osiguranja ............................................................... 342
2.3. Osnovica i stope doprinosa ....................................................................... 343
2.4. Utvrivanje i plaanje doprinosa................................................................ 343
2.5. Radno-pravni status................................................................................... 345
3. Osnivai privrednog drutva koji u svom privrednom drutvu rade
(izvan radnog odnosa), a zaposleni su kod drugog poslodavca................ 345
3.1. Osnovica i stopa doprinosa za PIO ........................................................... 345
3.2. Povraaj vie plaenog doprinosa ............................................................. 346
4. Osnivai vie privrednih drutava ili privrednog drutva
i radnje, koji nisu zaposleni ............................................................................ 346
5. Uplatni rauni za doprinose osnivaa ........................................................... 346
deo III
PRIHODI FIZIKIH LICA
po OSNOVU AUTORSKE NAKNADE
I.
PRIHODI OD AUTORSKIH PRAVA, PRAVA SRODNIH AUTORSKOM PRAVU

I PRAVA INDUSTRIJSKE SVOJINE ...................................................................... 349
1. Autorska prava, prava srodna autorskom pravu i prava industrijske svojine.. 349
2. Predmet oporezivanja ...................................................................................... 349
2.1. Prihodi od autorskih prava ......................................................................... 349
2.2. Prihodi od likovnih dela iz oblasti primenjene umetnosti ............................ 350
20-21/2014
REVIZOR
finansijski
strana 17
2.3. Prihodi od prava srodnih autorskom pravu ............................................... 351

2.4. Prihodi od prava industrijske svojine ......................................................... 351
4. Poreska osnovica i poreska stopa ................................................................. 351
5. Normirani trokovi............................................................................................ 351
6. Stvarni trokovi ................................................................................................ 352
7. Vremensko razgranienje prihoda.................................................................. 353
8.1. Doprinos za PIO ........................................................................................ 353
9. Preraun neto iznosa naknade u bruto iznos ............................................... 354
9.1. Koeficijenti za preraun neto u bruto naknadu
kada se priznaju normirani trokovi......................................................... 354
9.2. Obrasci za preraun autorske naknade sa neto na bruto iznos
kada se priznaju stvarni trokovi ............................................................. 354
10. Obraun poreza i doprinosa ........................................................................... 355
10.1. Primeri obrauna poreza i doprinosa na autorsku naknadu
kada se priznaju normirani trokovi......................................................... 355
10.2. Primeri obrauna poreza i doprinosa na autorsku naknadu
kada se priznaju stvarni trokovi ............................................................. 358
11. Obrasci koji se podnose.................................................................................. 359
12. Procene poreske osnovice.............................................................................. 361
13. Registar isplatilaca prihoda po osnovu estradnih programa
i drugih zabavnih programa ............................................................................ 361
13.1. Isplatioci prihoda ...................................................................................... 361
13.2. Obaveza isplatioca prihoda ..................................................................... 361
13.3. Pravilnik o upisu u Registar isplatilaca prihoda po osnovu estradnih
programa i o sadrini obavetenja o zakljuenim ugovorima ................. 362
13.4. Obaveza upisa u Registar isplatilaca prihoda i za sve
organizatore estradnih i drugih zabavnih programa................................ 362
14. Oporezivanje autorske naknade nerezidentnog lica
i izbegavanje dvostrukog oporezivanja ......................................................... 362
14.1. Porez po odbitku na prihode nerezidenta ............................................... 363
14.2. Kada se moe primeniti ugovor o izbegavanju dvostrukog oporezivanja . 363
14.3. Stope poreza po odbitku na prihode od autorskih i srodnih prava
i prava industrijske svojine po ugovorima
o izbegavanju dvostrukog oporezivanja .................................................. 364
deo IV
PRIHODI po OSNOVU
KAPITALA, NEPOKRETNOSTI
i KAPITALNIH DOBITAKA
I.
PRIHODI OD KAPITALA ....................................................................................... 369

1. Pojam prihoda od kapitala .............................................................................. 369
strana 18
REVIZOR
finansijski
20-21/2014
2. Oporezivi prihod od kapitala........................................................................... 370

3. Poreski obveznik i poreska stopa .................................................................. 370
4. Primena ugovora o izbegavanju dvostrukog oporezivanja
za isplatu dividendi i kamata .......................................................................... 370
5. Poreska osloboenja ....................................................................................... 374
6. Obraun i plaanje poreza .............................................................................. 374
6.1. Primeri obrauna poreza na kamatu, dividendu
i uee u dobiti i poreska prijava ............................................................. 374
6.2. Primeri obrauna poreza na prihode od izdavanja
sopstvenih nepokretnosti ........................................................................... 376
II.
KAPITALNI DOBICI ................................................................................................ 379

1. Pojam kapitalnog dobitka................................................................................ 379
2. Kada se ne ostvaruje i ne utvruje kapitalni dobitak .................................. 379
3. Odreivanje kapitalnog dobitka...................................................................... 379
3.1. Utvrivanje prodajne cene za odreivanje kapitalnog dobitka .................. 380
3.2. Utvrivanje nabavne cene za odreivanje kapitalnog dobitka .................. 380
5. Poreska osnovica i poreska stopa ................................................................. 383
6. Prebijanje kapitalnog gubitka i kapitalnog dobitka ...................................... 383
7. Poreska osloboenja i olakice...................................................................... 383
7.1. Kada se sredstva uloe za reavanje stambenog pitanja......................... 383
8. Podnoenje prijave za porez na kapitalne dobitke....................................... 384
9. Utvrivanje i plaanje poreza.......................................................................... 385
deo V
OSTALI PRIHODI FIZIKIH LICA
(zakup pokretnih stvari, igre na sreu, osiguranje lica,
prihodi sportista i sportskih strunjaka)
I.
OSTALI PRIHODI FIZIKIH LICA.......................................................................... 389

1. Prihodi od davanja u zakup pokretnih stvari ................................................ 389
1.1. Poreski obveznik ........................................................................................ 389
1.2. Osnovica za obraun poreza ..................................................................... 389
1.3. Poreska stopa ............................................................................................ 390
1.4. Podnoenje poreske prijave ...................................................................... 390
1.5. Utvrivanje i plaanje poreza .................................................................... 390
2. Dobici od igara na sreu ................................................................................. 391
2.1. Poreski obveznik ........................................................................................ 392
2.2. Osnovica i stopa poreza ............................................................................ 392
2.3. Obraun i plaanje poreza......................................................................... 392
REVIZOR
20-21/2014
finansijski
strana 19
3. Prihodi od osiguranja lica ............................................................................... 393

3.1. Osnovica poreza i poreska stopa .............................................................. 393
3.2. Obraun i plaanje poreza......................................................................... 393
4. Prihodi sportista i sportskih strunjaka ........................................................ 394
4.1. Predmet oporezivanja ................................................................................ 394
4.2. Obraun i plaanje poreza i doprinosa...................................................... 395
deo VI
DRUGI PRIHODI FIZIKIH LICA
(ugovor o delu, dopunski rad, ugovor o zastupanju i posredovanju i dr.)
I.
DRUGI PRIHODI FIZIKIH LICA ........................................................................... 401

1. Pojam drugih poreza i obraun poreza i doprinosa..................................... 401
1.1. Porez na druge prihode ............................................................................. 402
1.2. Plaanje poreza na druge prihode ............................................................ 402
1.3. Poresko osloboenje ................................................................................. 403
1.4. Doprinos za penzijsko i invalidsko osiguranje ........................................... 404
1.5. Prijava na osiguranje za PIO lica koja ostvaruju ugovorene naknade...... 404
na ugovorene naknade u kalendarskoj godini........................................... 405
1.8. Angaovanje korisnika invalidske i porodine penzije
po ugovoru o delu i drugim ugovorima...................................................... 405
2. Ugovor o dopunskom radu ............................................................................. 406
2.1. Zakonski osnov za zakljuivanje ugovora o dopunskom radu .................. 406
2.1.1. Dopunski rad po Zakonu o radu ........................................................... 406
2.1.2. Dopunski rad po posebnim zakonima ................................................... 407
2.2. Obavljanje poslova direktora po ugovoru o dopunskom radu................... 408

2.3. Obraun i plaanje poreza i doprinosa na naknadu
po osnovu dopunskog rada ....................................................................... 409
2.3.1.
2.3.2.
2.3.3.
2.3.4.
Poreski tretman .....................................................................................

Doprinosi za socijalno osiguranje..........................................................
Koeficijenti za preraun neto iznosa naknade u bruto iznos ................
Primer obrauna poreza i doprinosa na naknadu za dopunski rad ......
409
410
410
410
3. Ugovor o delu ................................................................................................... 413

3.1. Zakonski osnov za zakljuivanje ugovora o delu ...................................... 413
3.2. Obraun i plaanje poreza i doprinosa na naknadu po ugovoru o delu ... 413
3.2.1.
3.2.2.
3.2.3.
3.2.4.
Poreski tretman .....................................................................................

Doprinosi za obavezno socijalno osiguranje .........................................
Koeficijenti za preraun neto iznosa naknade u bruto iznos ................
Primeri obrauna poreza i doprinosa na naknadu po ugovoru o delu ..
413
413
414
414
3.3. Obrasci koji se podnose ............................................................................ 415

4. Ugovor o zastupanju ili posredovanju i drugi ugovori ................................ 418
strana 20
REVIZOR
finansijski
20-21/2014
5. Plaanje doprinosa za PIO po ugovorima

prema miljenjima nadlenog ministarstva ...................................................
5.1. Doprinos za PIO po ugovorima sa zastupnicima maloletnih lica,
sa stranim dravljanima, domaim dravljanima
zaposlenim u inostranstvu i sa izbeglim licima .........................................
5.2. Kada je strano fiziko lice kao osniva i direktor
privrednog drutva obveznik plaanja doprinosa za PIO
kao osiguranik samostalnih delatnosti .......................................................
5.3. Spisak drava sa kojima su zakljueni
meunarodni sporazumi o socijalnom osiguranju .....................................
5.4. Obaveza plaanja doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje
na sve naknade koje se ostvaruju po osnovu rada ..................................
5.5. Pregled ugovora po vrstama i obaveza plaanja doprinosa za PIO.........
420
420
423
423
424
425
6. Primanja lanova organa uprave pravnog lica ............................................. 426

6.1. Osnovica za obraun poreza i doprinosa .................................................. 426
6.2. Koeficijenti za preraun neto iznosa primanja u bruto iznos .................... 427
7. Primanja zaposlenih po osnovu uea
u dobiti ostvarenoj u poslovnoj godini.......................................................... 427
8. Naknade poslanicima i odbornicima, primanja sudija porotnika,
sudskih tumaa, sudskih vetaka i steajnih upravnika ............................. 429
9. Uzimanje iz imovine i korienje usluga privrednog drutva
od strane vlasnika drutva za njihove privatne potrebe ............................. 429
10. Prihodi od izdavanja nepokretnosti u podzakup .......................................... 430
11. Ugovor o strunom osposobljavanju, usavravanju
i volonterski rad u te svrhe ............................................................................. 432
12. Ugovor o volontiranju u skladu sa Zakonom o volontiranju ...................... 437
13. Nagrade, novane pomoi i druga davanja fizikim licima
koja nisu zaposlena kod isplatioca ................................................................ 439
13.1. Oporezive nagrade i novane pomoi fizikim licima ............................. 439
13.2. Pomoi fizikim licima za koje je propisano poresko osloboenje ......... 441
14. Primanja iz lana 9. Zakona iznad propisanih neoporezivih iznosa .......... 443
14.1. Stipendije i krediti uenika i studenata .................................................... 445
14.2. Hranarine sportista amatera .................................................................... 446
15. Otpremnine i novane naknade kod prestanka radnog odnosa................. 447
15.1. Otpremnina kod odlaska u penziju .......................................................... 448
15.2. Otpremnina kod otkaza ugovora o radu po osnovu vika zaposlenih .... 450
15.3. Novana naknada kod prestanka radnog odnosa po osnovu
Programa Vlade RS................................................................................. 452
15.4. Novana naknada ili otpremnina po osnovu
sporazumnog prestanka radnog odnosa ................................................. 454
15.5. Otpremnine i novane naknade kao predmet oporezivanja
godinjim porezom na dohodak graana ................................................ 454
16. Naknada trokova i drugih rashoda licima
koja nisu zaposlena kod isplatioca ................................................................ 455
16.1. Porez na dohodak graana ..................................................................... 455
16.2. Poresko osloboenje ............................................................................... 455
20-21/2014
REVIZOR
finansijski
strana 21
16.3. Doprinosi za obavezno socijalno osiguranje ........................................... 456

16.4. Obraun i plaanje poreza i doprinosa za PIO ....................................... 458
17. Obraun poreza i doprinosa na prihode po osnovu prikupljanja
i prodaje sekundarnih sirovina ....................................................................... 459
18. Prihodi od obavljanja privremenih
ili povremenih poslova i neregistrovanih delatnosti.................................... 460
19. Prihodi od prodaje poljoprivrednih i umskih proizvoda,
odnosno plodova i lekovitog bilja .................................................................. 462
20. Podnoenje poreske prijave za porez po odbitku na druge prihode
fizikih lica od prodaje dobara kada se isplata vri u gotovom novcu ..... 465
20.1. Nain popunjavanja Obrasca PPP-PD .................................................... 466
20.2. Primer za popunjavanje i podnoenje Obrasca PPP-PD........................ 469
deo VII
PLAANJE POREZA I DOPRINOSA
od STRANE FIZIKOG LICA
koje je OSTVARILO PRIHOD
I.
OBRAUN I PLAANJE POREZA I

DOPRINOSA SAMOOPOREZIVANJEM
OD STRANE FIZIKOG LICA KAO PORESKOG OBVEZNIKA
I PODNOENJE PORESKE PRIJAVE (PP OPO) ................................................. 473
1. Zakonski osnov za plaanje poreza i doprinosa
samooporezivanjem od strane fizikog lica, kao obveznika....................... 473
2. Podnoenje poreske prijave - Obrazac PP OPO........................................... 474
deo VIII
POVRAAJ VIE PLAENOG
DOPRINOSA i PRESTANAK
PLAANJA DOPRINOSA
na UGOVORENE NAKNADE
I.
POVRAAJ VIE PLAENOG DOPRINOSA ZA

SOCIJALNO OSIGURANJE I PRESTANAK PLAANJA DOPRINOSA
NA UGOVORENE NAKNADE ................................................................................ 479
1. Povraaj vie plaenog doprinosa ................................................................. 479
1.1. Mogui sluajevi povraaja doprinosa
za penzijsko i invalidsko osiguranje .......................................................... 479
1.2. Uverenje o visini plaenog doprinosa........................................................ 480
1.3. Zahtev za povraaj vie plaenog doprinosa ............................................ 481
2. Prestanak plaanja doprinosa
na ugovorene naknade u 2014. godini........................................................... 483
2.1. Zahtev za prestanak plaanja doprinosa na ugovorenu naknadu ............ 483
2.2. Potvrde o isplaenoj zaradi i ugovorenoj naknadi
i plaenim doprinosima....................................................................................... 484
2.3. Reenje o prestanku obaveze plaanja doprinosa za PIO ....................... 485
strana 22
REVIZOR
finansijski
20-21/2014
deo IX
PODACI O ZARADAMA, OSNOVICAMA
I STOPAMA POREZA I DOPRINOSA
1. PREGLED OSNOVICA I STOPA POREZA I DOPRINOSA NA ZARADE
I NAKNADE ZARADA ZAPOSLENIH ............................................................... 489
1a PREGLED OSNOVICA I STOPA POREZA I DOPRINOSA
NA PRIMANJA FIZIKIH LICA......................................................................... 493
2. ZARADE............................................................................................................. 499
2.1. Prosena godinja bruto zarada u Republici Srbiji
od 1992. - 2013. godine ............................................................................ 499
2.2. Prosena godinja neto zarada u Republici Srbiji
od 1970. - 2013. godine ............................................................................ 499
2.3. Prosene mesene bruto i neto zarade u Republici Srbiji
od 2000. - 2013. godine ............................................................................ 501
2.4. Prosene mesene bruto zarade za Grad Beograd
od 2004. - 2013. godine ............................................................................ 508
2.5. Pregled garantovane zarade u Republici Srbiji
od 1.1.2000. - 31.12.2001. godine ............................................................ 513
2.6. Pregled minimalne zarade po jednom asu, broj asova i iznos
minimalne neto zarade po mesecima od 2002. - 2013. godine................ 514
2.7. Pregled isplata po osnovu regresa, "toplog obroka", terenskog dodatka,
dnevnica u zemlji, zajma i otpremnine pri odlasku u penziju
od 1.6.2001. - 23.1.2014. godine .............................................................. 518
3. DOPRINOSI........................................................................................................ 524
3.1. Pregled najniih osnovica za obraun doprinosa za socijalno osiguranje
od 1.6.2001. - 31.1.2014. godine .............................................................. 524
3.2. Pregled najviih osnovica za obraun doprinosa za socijalno osiguranje
od 1.6.2001. - 31.12.2013. godine ............................................................ 529
3.3. Pregled najviih osnovica za obraun doprinosa
na godinjem nivou.................................................................................... 534
3.4. Mesene osnovice doprinosa za PIO za lica ukljuena
u obavezno osiguranje od 1.9.2004. - 31.1.2014. godine......................... 534
3.5. Pregled osnovica za obraun doprinosa za obavezno socijalno
osiguranje preduzetnika ............................................................................. 538
3.6. Pregled stopa doprinosa od 1.9.2004. godine .......................................... 539
4. OSTALO............................................................................................................. 548
4.1. Pregled podataka u procentima za usklaivanje i limit usklaenja
iznosa naknade zarade invalida rada II i III kategorije.............................. 548
20-21/2014
REVIZOR
finansijski
deo I
OBRA^UN
POREZA i DOPRINOSA
na ZARADE
strana 23
strana 24
REVIZOR
finansijski
20-21/2014
20-21/2014
REVIZOR
finansijski
strana 25
I. ZAKONSKI I DRUGI PROPISI O ZARADAMA,

POREZIMA I DOPRINOSIMA
1. Zakon o radu
Pravo zaposlenog na zaradu, naknadu zarade i druga primanja iz radnog odnosa,
nain, rokovi i uslovi isplate ureeni su odredbama l. 104. do 123. Zakona o radu
("Slubeni glasnik RS", br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013 i 75/2014).
1.1. Zarada
Pod zaradom u smislu ovog zakona podrazumeva se zarada u bruto iznosu koja,
pored neto iznosa koji se isplauje zaposlenom, sadri porez i doprinose koji se plaaju iz
zarade (lan 105. stav 2).
Ovakvo definisanje zarade (u bruto iznosu) pojednostvljuje poimanje zarade u praksi,
tj. ukazuje da se prilikom svakog definisanja zarade u praksi podrazumeva bruto zarada koja
sadri porez i doprinose koje iz zarade plaa zaposleni. To znai da zarada koja se utvruje
optim aktom poslodavca (kolektivnim ugovorom ili pravilnikom o radu) predstavlja bruto
zaradu. Takoe, i zarada koju ugovorom o radu ugovaraju zaposleni i poslodavac,
predstavlja bruto zaradu.
Zarada se isplauje u rokovima utvrenim optim aktom i ugovorom o radu, najmanje
jedanput meseno, a najkasnije do kraja tekueg meseca za prethodni mesec (lan 110.
stav 1).
Zarada se isplauje samo u novcu, ako zakonom nije drukije odreeno (lan 110.
stav 2).
Pravo zaposlenog na odgovarajuu zaradu i jednaku zaradu za rad iste
vrednosti, ureuje lan 104. Zakona o radu koji glasi:
"Zaposleni ima pravo na odgovarajuu zaradu, koja se utvruje u skladu sa
zakonom, optim aktom i ugovorom o radu.
Zaposlenima se garantuje jednaka zarada za isti rad ili rad iste vrednosti koji
ostvaruju kod poslodavca.
Pod radom jednake vrednosti podrazumeva se rad za koji se zahteva isti stepen
strune spreme, odnosno obrazovanja, znanja i sposobnosti, u kome je ostvaren
jednak radni doprinos uz jednaku odgovornost.
Odluka poslodavca ili sporazum sa zaposlenim koji nisu u skladu sa stavom 2.
ovog lana - nitavi su.
U sluaju povrede prava iz stava 2. ovog lana zaposleni ima pravo na naknadu
tete."
Odredbom stava 3. ovog lana definisano je ta se smatra istim radom ili radom iste
vrednosti. Dakle, to je rad za koji se zahteva isti stepen strune spreme, odnosno
obrazovanja, znanja i sposobnosti, u kome je ostvaren jednak radni doprinos uz jednaku
odgovornost. To praktino znai, ako dva ili vie zaposlenih kod poslodavca ostvaruju isti
strana 26
REVIZOR
finansijski
20-21/2014
rad tj. rade na poslovima za koje se zahteva isti stepen strune spreme, odnosno
obrazovanja, znanja i sposobnosti, u kome je ostvaren jednak radni doprinos uz jednaku
odgovornost, za te zaposlene se zakonom garantuje i jednaka zarada. Ukoliko poslodavac
donese odluku koja nije u skladu sa ovim odredbama ili sa zaposlenim zakljui sporazum
suprotan ovim odredbama, takva dokumenta su nitava. U sluaju da, ipak, doe do
povrede prava zaposlenog u smislu stava 2. (ne isplati se ista zarada za isti rad ili rad iste
vrednosti), zaposleni ima pravo da zahteva naknadu tete.
Prema lanu 105. stav 1. Zakona o radu, zaradu ine sledei elementi:
- zarada koju zaposleni ostvari za obavljeni rad i vreme provedeno na radu,
- zarada po osnovu doprinosa zaposlenog poslovnom uspehu poslodavca
(nagrade, bonusi i sl.) i
- druga primanja po osnovu radnog odnosa u skladu sa optim aktom, odnosno
ugovorom o radu, osim primanja koja se prema zakonu ne smatraju zaradom.
Zaradom se ne smatraju:
- uee zaposlenog u dobiti ostvarenoj u poslovnoj godini, u skladu sa zakonom i
optim aktom, utvreno ugovorom o radu ili odlukom poslodavca (lan 14),
- korienje i upotreba sredstava za rad zaposlenog i naknada trokova za njihovu
upotrebu, kao i naknada drugih trokova rada na koje ima pravo zaposleni koji
obavlja poslove van prostorija poslodavca (lan 42. stav 3. ta. 4) i 5)),
- trokovi koje zaposleni ima u vezi rada, i to: trokovi prevoza na posao i sa posla,
dnevnice za slubeni put u zemlji i inostranstvu, trokovi smetaja i ishrane za rad i
boravak na terenu, ako poslodavac zaposlenom nije obezbedio smetaj i ishranu
bez naknade, otpremnina pri odlasku u penziju, trokovi sahrane, solidarna pomoi,
jubilarna nagrada i dr. (lan 118. ta. 1) - 4), lan 119. i lan 120. taka 1)) i
- otpremnina kod otputanja sa posla u sluaju kada usled tehnolokih, ekonomskih
ili organizacionih promena prestane potreba za obavljanjem odreenog posla ili
doe do smanjenja obima posla (lan 158).
1.2. Zarada za obavljeni rad i vreme provedeno na radu

Zaradu koju zaposleni ostvari za obavljeni rad i vreme provedeno na radu, u smislu
lana 106. Zakona o radu, ine:
- osnovna zarada,
- deo zarade za radni uinak,
- uveana zarada.
a) Osnovna zarada prema lanu 107. Zakona o radu, odreuje se na osnovu
uslova utvrenih Pravilnikom o sistematizaciji i organizaciji poslova potrebnih za rad na
poslovima za koje je zaposleni zakljuio ugovor o radu i vremena provedenog na radu.
Ugovorom o radu moe da se utvrdi osnovna zarada u veem iznosu od osnovne
zarade utvrene na osnovu elemenata iz opteg akta.
b) Deo zarade za radni uinak, utvruje se na osnovu kvaliteta, obima obavljenog
posla i odnosa zaposlenog prema radnim obavezama.
Optim aktom utvruju se elementi za obraun i isplatu osnovne zarade i zarade po
osnovu radnog uinka.
c) Uveana zarada na koju, prema lanu 108. Zakona o radu, zaposleni ima pravo,
utvruje se optim aktom i ugovorom o radu, i to:
1) za rad na dan praznika koji je neradni dan - najmanje 110% od osnovice;
20-21/2014
REVIZOR
finansijski
strana 27
2) za rad nou, ako takav rad nije vrednovan pri utvrivanju osnovne zarade najmanje 26% od osnovice;
3) za prekovremeni rad - najmanje 26% od osnovice;
4) po osnovu vremena provedenog na radu za svaku punu godinu rada ostvarenu u
radnom odnosu kod poslodavca (minuli rad) - najmanje - 0,4% od osnovice.
Pri obraunu minulog rada rauna se i vreme provedeno u radnom odnosu kod
poslodavca prethodnika iz lana 147. Zakona o radu, kao i kod povezanih lica sa
poslodavcem u skladu sa zakonom.
Ako su se istovremeno stekli uslovi na uveanu zaradu po vie osnova procenat
uveane zarade ne moe biti nii od zbira procenata po svakom od osnova uveanja.
Optim aktom i ugovorom o radu mogu da se utvrde i drugi sluajevi u kojima zaposleni
ima pravo na uveanu zaradu, kao to je uveanje zarade po osnovu rada u smenama.
Osnovicu za obraun uveane zarade ini osnovna zarada utvrena u skladu sa
zakonom, optim aktom i ugovorom o radu.
Zakonom o radu, su utvreni procenti za uveanje zarade po osnovu rada na dan
praznika, nonog rada, prekovremenog rada i vremena provedenog u radnom odnosu
(minulog rada) koji predstavljaju minimum prava zaposlenog po ovom osnovu. To praktino
znai, iako poslodavac nije svojim optim aktom utvrdio visinu (procenat) uveane zarade,
ima obavezu da zaposlenom, kada se za to steknu uslovi, isplati uveanu zaradu u
procentima utvrenim ovom odredbom, dakle, neposredno da primenjuje Zakon. Ovde je
vano napomenuti da je poslodavac obavezan da zaposlenom isplauje minuli rad najmanje
u visini utvrenoj ovom odredbom, tj. 0,4% za svaku punu godinu rada ostvarenu u radnom
odnosu kod poslodavca, kod poslodavca prethodnika iz lana 147. Zakona o radu, kao i
kod povezanih lica sa poslodavcem u skladu sa zakonom.
Poslodavac moe optim aktom ili ugovorom o radu da utvrdi i druge sluajeve u
kojima zaposleni ima pravo na uveanu zaradu, kao to je uveanje zarade po osnovu rada
u smenama, kao i vee procente za uveanje zarade.
Prema lanu 105. stav 3. Zakona o radu pod zaradom se smatraju sva primanja
zaposlenih po osnovu radnog odnosa koja nisu izuzeta iz zarade, a poslodavac ih isplauje
u skladu sa optim aktom ili ugovorom o radu. To su:
- terenski dodatak, kao dnevna naknada zaposlenog za poveane trokove rada i
boravka na terenu,
- davanja zaposlenima u bilo kom obliku (u robi i novcu) za 8. mart i sl.,
- pokloni deci zaposlenih starosti do 15 godina za Boi i Novu godinu iznad
propisanog neoporezivog iznosa,
- stimulativne otpremnine pri sporazumnom prestanku radnog odnosa na osnovu
lana 177. Zakona ili otkaza od strane zaposlenog na osnovu lana 178. Zakona o
radu, kao i
- sva druga primanja koja nisu izuzeta iz zarade shodno lanu 105. stav 3. Zakona o
radu.
Zaradom se u ovom smislu smatra i naknada trokova pogrebnih usluga u sluaju smrti
roditelja, usvojenika i usvojioca ako je poslodavac ovo pravo zaposlenog utvrdio kao naknadu
pogrebnih trokova, a ne kao solidarnu pomo u smislu lana 120. taka 1) Zakona o radu.
1.3. Zarada pripravnika

Pravo pripravnika na zaradu utvreno je najmanje u visini 80% osnovne zarade za
poslove za koje se pripravnik osposobljava. Pored zarade pripravnik ima pravo na
naknadu trokova i drugih primanja, u skladu sa optim aktom i ugovorom o radu (lan 109.
Zakona).
strana 28
REVIZOR
finansijski
20-21/2014
1.4. Minimalna zarada

Pravo zaposlenog na minimalnu zaradu utvreno je na taj nain to se minimalna
zarada zaposlenom isplauje za standardni uinak i vreme provedeno na radu.
Prema lanu 111. stav 2. Zakona o radu minimalna zarada odreuje se na osnovu
minimalne cene rada utvrene u skladu sa ovim zakonom, vremena provedenog na radu i
poreza i doprinosa koji se plaaju iz zarade.
Optim aktom, odnosno ugovorom o radu utvruju se razlozi za donoenje odluke o
uvoenju minimalne zarade.
Po isteku roka od est meseci od donoenja odluke o uvoenju minimalne zarade
poslodavac je duan da obavesti reprezentativni sindikat o razlozima za nastavak isplate
minimalne zarade.
Isplata minimalne zarade vri se u visini koja je utvrena odlukom o minimalnoj
ceni rada koja vai za mesec u kojem se vri isplata, a ne u visini koja je utvrena za
mesec za koji se isplauje minimalna zarada.
Zaposleni koji prima minimalnu zaradu, ima pravo na uveanu zaradu iz lana 108,
na naknadu trokova i druga primanja koja se smatraju zaradom u skladu sa zakonom.
Osnovica za obraun uveane zarade je minimalna zarada zaposlenog.
Prema odredbi lana 112. Zakona o radu, minimalna cena rada se utvruje odlukom
Socijalno-ekonomskog saveta osnovanog za teritoriju Republike Srbije, a ako se odluka ne
donese u roku od 15 dana od dana poetka pregovora, visinu minimalne cene rada utvruje
Vlada Republike Srbije u narednom roku od 15 dana.
Polazne osnove za utvrivanje minimalne cene rada su: egzistencijalne i socijalne
potrebe zaposlenog i njegove porodice izraene kroz vrednost minimalne potroake korpe,
kretanje stope zaposlenosti na tritu rada, stopa rasta bruto domaeg proizvoda, kretanje
potroakih cena, kretanje produktivnosti i kretanje prosene zarade u Republici. Odluka o
utvrivanju minimalne cene rada sadri obrazloenje koje odraava sve navedene
elemente. Ako doe do znaajne promene nekog od navedenih elemenata,
Socijalno-ekonomski savet je obavezan da razmotri obrazloenu inicijativu jednog od
uesnika Socijalno-ekonomskog saveta za otpoinjanje pregovora za utvrivanje nove
minimalne cene rada.
Prema stavu 6. lana 112. Zakona, minimalna cena rada se utvruje po radnom
asu bez poreza i doprinosa, za kalendarsku godinu, najkasnije do 15. septembra
tekue godine, a primenjuje se od 1. januara naredne godine.
Minimalna cena rada ne moe se utvrditi u niem iznosu od minimalne cene
rada utvrene za prethodnu godinu.
1.5. Naknada zarade

Pravo zaposlenog na naknadu zarade, osnov za utvrivanje i visina naknade,
utvreni su odredbama l. 114. do 117. Zakona o radu.
a) Naknada zarade za odsustvovanje na dan praznika, godinjeg odmora,

plaenog odsustva, vojne vebe i odazivanja na poziv dravnog organa
Zaposleni ima pravo na naknadu zarade u visini prosene zarade u prethodnih
12 meseci, u skladu sa optim aktom i ugovorom o radu, za vreme odsustvovanja sa rada
na dan praznika koji je neradni dan, godinjeg odmora, plaenog odsustva, vojne vebe i
odazivanja na poziv dravnog organa.
20-21/2014
REVIZOR
finansijski
strana 29
Poslodavac ima pravo na refundiranje isplaene naknade zarade u sluaju

odsustvovanja zaposlenog sa rada zbog vojne vebe ili odazivanja na poziv dravnog
organa od organa na iji se poziv zaposleni odazvao, ako zakonom nije drukije odreeno.
b) Naknada zarade za vreme bolovanja do 30 dana

Procenti naknade zarade za vreme odsustva zbog privremene spreenosti za rad
(dalje: bolovanje) do 30 dana su: 65% zbog bolesti i 100% zbog povrede na radu ili
profesionalne bolesti.
Izuzetno, od 1.1.2014. godine prema lanu 96. Zakona o zdravstvenom
osiguranju, naknada za bolovanje zbog bolesti i komplikacija u vezi sa odravanjem
trudnoe iznosi 100% od osnova, od prvog dana bolovanja, s tim, to se isplata za prvih
30 dana vri na teret sredstava poslodavca, a poev od 31. dana - na teret sredstava
zdravstvenog osiguranja u visini 65% od osnova, a na teret sredstava budeta Republike u
visini 35% od osnova.
Osnov za utvrivanje naknade zarade za vreme bolovanja je prosena zarada u
prethodnih 12 meseci pre meseca u kojem je nastupila privremena spreenost za rad, s
tim da visina naknade zarade ne moe biti nia od minimalne zarade utvrene u skladu sa
lanom 112. Zakona o radu.
c) Naknada zarade za vreme prekida rada bez krivice zaposlenog

Naknada zarade za vreme prekida rada bez krivice zaposlenog definisana je lanom
116. Zakona o radu, koji glasi:
"Zaposleni ima pravo na naknadu zarade najmanje u visini 60% prosene
zarade u prethodnih 12 meseci, s tim da ne moe biti manja od minimalne zarade
utvrene u skladu sa ovim zakonom, za vreme prekida rada, odnosno smanjenja
obima rada do kojeg je dolo bez krivice zaposlenog, najdue 45 radnih dana u
kalendarskoj godini.
Izuzetno, u sluaju prekida rada, odnosno smanjenja obima rada koje zahteva
due odsustvo, poslodavac moe, uz prethodnu saglasnost ministra, uputiti zaposlenog na odsustvo due od 45 radnih dana, uz naknadu zarade iz stava 1. ovog lana.
Pre davanja saglasnosti iz stava 2. ovog lana, ministar e zatraiti miljenje
reprezentativnog sindikata grane ili delatnosti osnovanog na nivou Republike."
d) Naknada zarade za vreme prekida rada po nalogu dravnog organa

ili po nalogu poslodavca
Visinu naknade zarade za vreme prekida rada do koga je dolo naredbom nadlenog
dravnog organa ili nadlenog organa poslodavca zbog neobezbeivanja bezbednosti i
zatite ivota i zdravlja na radu, utvruje poslodavac optim aktom i ugovorom o radu (lan
117).
Optim aktom i ugovorom o radu mogu da se utvrde i drugi sluajevi u kojima
zaposleni ima pravo na naknadu zarade.
1.6. Naknada trokova

Prema lanu 118. Zakona o radu, zaposleni ima pravo na naknadu trokova u
skladu sa optim aktom i ugovorom o radu, i to:
1) za dolazak i odlazak sa rada, u visini cene prevozne karte u javnom saobraaju,
ako poslodavac nije obezbedio sopstveni prevoz;
2) za vreme provedeno na slubenom putu u zemlji (dnevnica);
strana 30
REVIZOR
finansijski
20-21/2014
3) za vreme provedeno na slubenom putu u inostranstvu;

4) za smetaj i ishranu za rad i boravak na terenu, ako poslodavac nije zaposlenom
obezbedio smetaj i ishranu bez naknade;
5) za ishranu u toku rada, ako poslodavac ovo pravo nije obezbedio na drugi nain;
6) za regres za korienje godinjeg odmora.
Visina trokova iz take 5) mora biti izraena u novcu.
Promena mesta stanovanja zaposlenog nakon zakljuenja ugovora o radu ne
moe da utie na uveanje trokova prevoza koje je poslodavac duan da naknadi
zaposlenom u trenutku zakljuenja ugovora o radu, bez saglasnosti poslodavca.
Trokovi iz ovog lana, navedeni pod ta. 1) do 4) ne predstavljaju zaradu
zaposlenog, shodno odredbi lana 105. stav 3. Zakona o radu, ve troak poslodavca. To
znai da se na iste ne plaaju doprinosi za obavezno socijalno osguranje, a porez se plaa u
skladu sa Zakonom o porezu na dohodak graana, izuzimajui neoporezive iznose
utvrene tim zakonom za odreena primanja.
Trokovi utvreni pod ta. 5) i 6) ovog lana predstavljaju zaradu zaposlenog, jer
nisu izuzeti iz zarade u odredbi lana 105. stav 3. Zakona o radu.
1.7. Druga primanja

Poslodavac je prema lanu 119. Zakona o radu duan da u skladu sa optim aktom
zaposlenom isplati:
1) otpremninu pri odlasku u penziju, najmanje u visini dve prosene zarade;
2) naknadu trokova pogrebnih usluga u sluaju smrti lana ue porodice, a
lanovima ue porodice u sluaju smrti zaposlenog, s tim to se lanovima
ue porodice smatraju brani drug i deca zaposlenog;
3) naknadu tete zbog povrede na radu ili profesionalnog oboljenja.
Poslodavac moe da obezbedi poklon za Boi i Novu godinu deci zaposlenog
starosti do 15 godina ivota u vrednosti do neoporezivog iznosa koji je predvien zakonom
kojim se ureuje porez na dohodak graana. Taj iznos od 1. februara 2014. godine do 31.
januara 2015. godine iznosi 8.880,00 dinara.
Pod prosenom zaradom u smislu take 1) ovog lana smatra se prosena zarada u
Republici Srbiji prema poslednjem objavljenom podatku republikog organa nadlenog za
statistiku.
Primanja zaposlenog iz lana 119. Zakona ne ine zaradu zaposlenog jer su izuzeta
iz zarada po lanu 105. stav 3. ovog zakona.
Poslodavac moe shodno lanu 120. Zakona da utvrdi optim aktom, odnosno
ugovorom o radu, pravo na:
1) jubilarnu nagradu i solidarnu pomo,
2) druga primanja (npr. korienje slubenog vozila u privatne svrhe i sl.).
Primanja pod 1) ne ine zaradu, dok se primanja pod 2) smatraju zaradom (vidi stav
3. lana 105. Zakona).
1.8. Obraun zarade i naknade zarade

lanom 121. Zakona o radu, propisana je obaveza poslodavca da zaposlenom
prilikom svake isplate zarade i naknade zarade dostavi obraun. Za mesec za koji nije
izvrena isplata zarade, odnosno naknade zarade, poslodavac, takoe, ima obavezu da
zaposlenom dostavi obraun uz obavetenje da isplata zarade, odnosno naknade zarade,
nije izvrena i razloge zbog kojih nije izvrena isplata.
20-21/2014
REVIZOR
finansijski
strana 31
Obraun zarade, odnosno naknade zarade, poslodavac je duan da zaposlenom

dostavi najkasnije do kraja meseca za prethodni mesec.
Obraun iz stava 1. ovog lana na osnovu koga je isplaena zarada, odnosno
naknada zarade u celosti moe se dostaviti zaposlenom u elektronskoj formi.
Obraun zarade i naknade zarade koje je duan da isplati poslodavac u skladu
sa zakonom predstavlja izvrnu ispravu.
Zaposleni kome je zarada i naknada zarade isplaena u skladu sa obraunom iz ovog
lana, zadrava pravo da pred nadlenim sudom osporava zakonitost tog obrauna.
Odredbama Zakona o izvrenju i obezbeenju ("Slubeni glasnik RS", br. 31/2011,
99/2011 (dr. zakon) i 109/2013 (US)) ureen je postupak prinudnog ostvarivanja potraivanja i obezbeenja potraivanja, na osnovu izvrne ili verodostojne isprave, ako posebnim
zakonom nije drugaije odreeno. Takoe, ovim zakonom propisano je da je sud nadlean
za odreivanje izvrenja ili obezbeenja onaj sud na ijem podruju izvrni dunik ima
prebivalite ili boravite, odnosno sedite, ako ovim zakonom nije drugaije odreeno.
lanom 13. stav 7. Zakona o izvrenju i obezbeenju, propisano je da je izvrna
isprava, pored ostalog, i druga isprava koja je zakonom odreena kao izvrna isprava, to je
i osnov da se u Zakonu o radu propie da se obraun zarade odnosno naknade zarade
smatra izvrnom ispravom.
Pravilnikom o sadraju obrauna zarade odnosno naknade zarade ("Slubeni
glasnik RS", broj 90/2014, u daljem tekstu: Pravilnik), koji je stupio na snagu 4. septembra
2014. godine, a primenjuje se poev od isplate zarade, odnosno na naknade zarade za
septembar 2014. godine, je propisan sadraj, odnosno elementi koje "obraunski
listi" mora da sadri.
1.8.1. Uslovi da zaposleni moe da trai prinudno izvrenje zarade

Da bi zaposleni mogao da trai prinudno izvrenje zarade, odnosno naknade zarade,
potrebno je da budu ispunjeni sledei uslovi:
1) da zarada, odnosno naknada zarada, koja nije isplaena jeste obaveza poslodavca;
2) da je zarada, odnosno naknada zarade dospela, tj da je protekao rok u kome je
ista trebala da bude isplaena;
3) da je zaposleni dobio obraun zarade, odnosno naknade zarade i da isti sadri
sve elemente propisane Pravilnikom i
4) da je u pitanju obraun zarade, odnosno naknade zarade, koji se odnosi na
neisplaene zarade odnosno naknade zarade poev od septembra 2014. godine
(od zarade za septembar 2014. godine).
Ovo znai da se stare "obraunske liste" koje se odnose na neisplaene zarade
odnosno naknade zarade pre septembra 2014. godine ( na primer, neisplaena zarada za
avgust 2014. godine), ne mogu koristiti kao izvrne isplate. U ovom sluaju kao i do sada,
zaposleni ima pravo da pred nadlenim sudom u parninom postupku, osporava zakonitost
tog obrauna i trai da se utvrdi koliko zaradu odnosno naknadu zarade je ostvario.
Napominjemo da je lanom 273. taka 4) Zakona, predviena novana kazna od
800.000 do 2.000.000 dinara za prekraj poslodavca sa svojstvom pravnog lica, ako
zaposlenom ne dostavi obraun zarade u skladu sa odredbama ovog zakona. Za isti prekraj,
predviena je novana kazna od 300.000 do 500.000 dinara za preduzetnika odnosno od
50.000 do 150.000 dinara za odgovorno lice u pravnom licu, odnosno zastupnika pravnog lica.
1.8.2. Obavezni elementi koje obraun zarade mora da sadri

Podaci o poslodavcu
U zavisnosti od kategorije poslodavca, odnosno da li je u pitanju pravno lice, preduzetnik, ili fiziko lice, Obraun zarade, odnosno naknade zarade (dalje: Obraun), obavezno
sadri sledee podatke:
- naziv, poslovno ime ili ime i prezime poslodavca;
strana 32
REVIZOR
finansijski
20-21/2014
- sedite ili adresa poslodavca;

- PIB i matini broj ili JMBG poslodavca i
- broj rauna i naziv banke kod koje se raun poslodavca vodi.
Podaci o zaposlenom
- ime i prezime;
- adresa;
- JMBG;
- naziv banke i
- broj rauna na koji se isplauje zarada odnosno naknada zarade.
Podaci o periodu na koji se odnosi obraun, i to:
Obraun znai sadri podatak o tome da li je u pitanju obraun zarade, odnosno
naknade zarade za mesec ili za deo meseca tj. da li se obraun odnosi na deo ili konani
obraun. Prema tome, Obraun se dostavlja uz svaki deo zarade, odnosno naknade zarade.
Datum odreen za isplatu zarade, odnosno naknade zarade (datum dospelosti)
U Obraun se unosi datum za isplatu koji je utvren optim aktom i ugovorom o radu
(datum dospelosti zarade, odnosno naknade zarade), to znai da ve naredni dan od tako
utvrenog datuma predstavlja docnju.
S tim u vezi, podseamo da je lanom 110. Zakona utvreno da se zarada isplauje u
rokovima utvrenim optim aktom i ugovorom o radu, najmanje jedanput meseno, a
najkasnije do kraja tekueg meseca za prethodni mesec.
Podaci potrebni za obraun zarade, odnosno naknade zarade
Obraun sadri podatke o ostvarenim asovima rada i odsustva sa rada (ta. 1) - 4)
Pravilnika).
Znai, obraun mora da sadri:
ostvarene asove rada:
- asove redovnog rada prema rasporedu radnog vremena,
- asove rada na dan praznika koji je neradni dan,
- asove rada nou,
- asove prekovremenog rada, asove rada u smeni;
druge asove rada ostvarene u skladu sa lanom 108. stav 4. Zakona o radu
(asove pripravnosti);
asove za koje zaposleni ostvaruje pravo na naknadu zarade:
- za godinji odmor,
- "bolovanje", povrede na radu ili profesionalne bolesti,
- praznika koji je neradni dan,
- plaenog odsustva,
- vojne vebe, odazivanja na poziv dravnog organa,
- porodiljskog odsustva i odsustvo sa rada radi nege deteta,
- asove odsustva sa rada do kojih je dolo bez krivice zaposlenog ili
- usled drugih okolnosti za koje zaposleni nije odgovoran i dr., kao i
asove za koje zaposleni ne prima naknadu (za vreme neplaenog odsustva;
neopravdanih izostanaka).
Napominjemo da je lanom 107. Zakona utvreno da se elementi za obraun
osnovne zarade i radnog uinka utvruju optim aktom odnosno ugovorom o radu, tako da
se u skladu sa istim u Obraun unose elementi utvreni navedenim aktima.
20-21/2014
REVIZOR
finansijski
strana 33
Imajui u vidu da Obraun zarade odnosno naknade zarade prema

odredbama Pravilnika sadri mnogo podataka koje treba ukljuiti u obraun, u
praksi se postavilo pitanje treba li "obraunski listi" da sadri ba sve propisane
sluajeve, odnosno i one koji se ne koriste pri obraunu.
To pitanje se posebno namee u sluajevima kada se za konkretnog radnika
ne obavlja isplata, na primer, za prekovremeni rad, naknada zarade za vreme
bolovanja, naknada za godinji odmor, asovi pripravnosti, rad nou i dr.
U vezi s navedenom problematikom miljenja smo da kada pri obraunu
zarade ili naknade zarade za konkretnog zaposlenog ne postoje svi propisani
sluajevi na osnovu kojih je utvrena zarada ili naknada zarade, dovoljno je na
"obraunskom listiu" staviti napomenu "Podaci iz l. ___ st. ____. Pravilnika o
sadraju obrauna zarade, odnosno naknade zarade ("Slubeni glasnik RS", broj
90/2014) nisu navedeni, s obzirom na to da nisu ostvareni".
1.8.3. Primanja koja sadri Obraun

Obraun sadri sva primanja koja imaju karakter zarade, jer se na iste plaaju
porezi i doprinosi.
Podseamo da Obraun za zaposlene u dravnoj upravi, lokalnoj samoupravi i
pokrajinama, kao i zaposlene u javnim slubama, nee sadrati podatke koji se odnose na
naknadu trokova za topli obrok i regres.
Ovo iz razloga to je lanom 4. Zakona o platama u dravnim organima i javnim
slubama ("Slubeni glasnik RS", br. 34/2001, 62/2006 (dr. zakon), 116/2008 (dr. zakon),
116/2008 (dr. zakon), 92/2011, 99/2011 (dr. zakon), 10/2013 i 55/2013) utvreno da
koeficijent sadri i dodatak na ime naknade za ishranu u toku rada i regresa za korienje
godinjeg odmora. Znai, zaposleni ije se plate obraunavaju shodno odredbama Zakona
o platama u dravnim organima i javnim slubama, kao i do sada nee imati iskazane stavke
Obrauna, koje se odnose na naknadu trokova za topli obrok i regres, jer su ovi trokovi
ve iskazani tj. sadrani u osnovnoj plati. Ovo vai i za dravne slubenike, jer Zakonom o
platama dravnih slubenika i nametenika ("Slubeni glasnik RS", br. 62/2006, 63/2006
(ispr.), 115/2006 (ispr.), 101/2007, 99/2010 i 108/2013) nije predviena naknada trokova
po osnovu toplog obroka i regresa, pa se ne moe ni iskazivati na Obraunu.
Obraun sadri sve elemente na osnovu kojih se plaaju pripadajui porez i
doprinosi za obavezno socijalno osiguranje: osnovice, stope i iznos poreza, odnosno
doprinosa za obavezno socijalno osiguranje (PIO, zdravstvo i nezaposlenost) (ta. 11-12) i
taka 14) Pravilnika).
Obraun sadri iznos zarade, odnosno naknade zarade sa i bez pripadajuih
doprinosa i poreza i to specificirano ta je do sada isplaeno (ako jeste), a ta nije
isplaeno.
Vano je naglasiti da Obraun ne mora da sadri podatke iz lana 3. ta. 1-9)
Pravilnika, u sluaju da se isplauje deo zarade, odnosno naknade zarade, osim ako
nije u pitanju konaan obraun zarade odnosno naknade zarade.
Na primer, Obraun prvog dela zarade, odnosno naknade zarade, ne mora da sadri
podatke koji se odnose na asove prekovremenog rada, asove nonog rada, asove
naknade zarade i dr., jer najverovatnije isti nisu poznati u trenutku isplate prvog dela zarade.
Meutim, isti su obavezni prilikom konanog obraun zarade odnosno naknade zarade.
1.8.4. Dostavljanje Obrauna zarade, odnosno naknade zarade

Kada poslodavac na dan dospelosti ne isplati zaradu, odnosno naknadu zarade ili ih
ne isplati u celosti, Obraun dostavlja zaposlenom i u tom sluaju isti mora da sadri i potpis
ovlaenog lica i peat poslodavca (lan 4. Pravilnika).
strana 34
REVIZOR
finansijski
20-21/2014
Za razliku od ovog sluaja, kada je zarada, odnosno naknada zarade isplaena,

Obraun se moe zaposlenima dostaviti i u elektronskoj formi. Kao i do sada, poslodavci koji
nemaju tehnike mogunosti i ne mogu Obraun da alju u elektronskoj formi, podatke o
isplaenim zaradama, odnosno naknadama zarada dostavljaju isti na do sada uobiajeni
nain: u neposrednom kontaktu, zaposleni prima obraun i potpisuje da je isti primio.
Napominjemo da Obraun koji se dostavlja elektronskim putem (i-mejlom), ne mora
da bude skeniran, tj. ne mora da bude potpisan i peatiran. Meutim, poslodavac treba da
obezebedi dokaz da je zaposleni primio i proitao obraun koji mu je dostavljen elektronskim
putem. Na primer, povratni mejl od strane zaposlenog sa informacijom da je primio obraun.
Ovaj mejl poslodavac ne mora da tampa, ve moe da ga uva u elektronskoj formi.
1.9. Evidencija zarade i naknade zarade

Obaveza poslodavca da vodi mesenu evidenciju o zaradi i naknadi zarade
propisana je u lanu 122. Zakona o radu.
Evidencija sadri podatke o zaradi, zaradi po odbitku poreza i doprinosa iz zarade i
odbicima od zarade, za svakog zaposlenog.
Evidenciju potpisuje lice ovlaeno za zastupanje ili drugo lice koje ono ovlasti, a od
29.7.2014. godine zaposleni ne potpisuje evidenciju.
1.10. Zatita zarade i naknade zarade

Prema lanu 123. Zakona o radu poslodavac moe novano potraivanje prema
zaposlenom naplatiti obustavljanjem od njegove zarade samo na osnovu pravnosnane
odluke suda, u sluajevima utvrenim zakonom ili uz pristanak zaposlenog.
Na osnovu pravnosnane odluke suda i u sluajevima utvrenim zakonom poslodavac moe zaposlenom da obustavi od zarade najvie do jedne treine zarade, odnosno
naknade zarade, ako zakonom nije drukije odreeno.
2. Zakon o porezu na dohodak graana

Porez na dohodak graana plaaju fizika lica na ostvarene prihode iz svih izvora, osim
onih koji su osloboeni, odnosno izuzeti od oporezivanja. Pri tome, predmet oporezivanja su
prihodi graana bez obzira na to da li su ostvareni u novcu, u naturi, injenjem ili na drugi
nain.
Porez na dohodak graana plaa se na sledee vrste prihoda:
1) zarade,
2) prihode od samostalne delatnosti (ukljuujui i prihode od poljoprivrede i umarstva kada postoji obaveza plaanja poreza na dohodak graana - od 30.5.2013.
godine),
3) prihode od autorskih prava i prava industrijske svojine,
4) prihode od kapitala (ukljuujui i prihode od izdavanja sopstvenih nepokretnosti od 30.5.2013. godine),
5) kapitalne dobitke,
6) ostale prihode.
Kao to se vidi brojni su i raznovrsni prihodi na koje se obraunava i plaa porez na
dohodak graana, pa zbog toga nije sluajno to je ova oblast ureena, ne samo zakonima,
ve i brojnim podzakonskim propisima. To su:
1. Zakon o porezu na dohodak graana ("Slubeni glasnik RS", br. 24/2001,
80/2002, 80/2002 (dr. zakon), 135/2004, 62/2006, 65/2006 (ispr.), 31/2009,
44/2009, 18/2010, 50/2011, 91/2011 (US), 93/2012, 114/2012 (US), 47/2013,
48/2013 (ispr.), 108/2013, 57/2014 i 68/2014 (dr. zakon) - u daljem tekstu: Zakon);
20-21/2014
REVIZOR
finansijski
strana 35
2. Uredba o bliim uslovima, kriterijumima i elementima za paualno

oporezivanje obveznika poreza na prihode od samostalne delatnosti
("Slubeni glasnik RS", br. 65/2001, 45/2002, 47/2002, 91/2002, 23/2003,
16/2004, 76/2004, 31/2005, 25/2013 i 119/2013);
3. Pravilnik o ostvarivanju prava na poreska izuzimanja za primanja po osnovu
pomoi zbog unitenja ili oteenja imovine, organizovane socijalne i
humanitarne pomoi, stipendija i kredita uenika i studenata, hranarina
sportista amatera i prava na poresko osloboenje za primanja po osnovu
solidarne pomoi za sluaj bolesti ("Slubeni glasnik RS", br. 31/2001 i 5/2005);
4. Pravilnik o sadraju poreskog bilansa i drugim pitanjima od znaaja za nain
utvrivanja poreza na dohodak graana na prihode od samostalne
delatnosti ("Slubeni glasnik RS, broj 23/2014);
5. Pravilnik o poslovnim knjigama i iskazivanju finansijskog rezultata po
sistemu prostog knjigovodstva ("Slubeni glasnik RS", broj 140/2004);
6. Pravilnik o sadrini prijave za upis u registar isplatilaca prihoda po osnovu
estradnih programa zabavne i narodne muzike i drugih zabavnih programa i
sadrini obavetenja o zakljuenim ugovorima o izvoenju tih programa
("Slubeni glasnik RS", broj 139/2004);
7. Pravilnik o kriterijumima za ostvarivanje prava na osloboenje od plaanja
poreza na kapitalni dobitak ("Slubeni glasnik RS", broj 38/2001);
8. Pravilnik o nainu i postupku ostvarivanja poreske olakice za zapoljavanje lica sa invaliditetom ("Slubeni glasnik RS", br. 72/2006, 74/2013 (dr.
pravilnik) i 118/2013 (dr. pravilnik));
9. Pravilnik o nainu i postupku ostvarivanja poreske olakice za zapoljavanje lica starijih od 45 godina ("Slubeni glasnik RS", br. 72/2006, 74/2013 (dr.
10. Pravilnik o nainu i postupku ostvarivanja poreske olakice za zapoljavanje pripravnika i lica mlaih od 30 godina ("Slubeni glasnik RS", br.
72/2006, 74/2013 (dr. pravilnik) i 118/2013 (dr. pravilnik));
11. Pravilnik o nainu utvrivanja, plaanja i evidentiranja poreza po odbitku i o
sadrini zbirne poreske prijave o obraunatom i plaenom porezu po
odbitku ("Slubeni glasnik RS", br. 137/2004, 82/2006, 61/2013, 74/2013 (dr.
12. Pravilnik o sadrini prijave za upis u Registar poslodavaca ("Slubeni glasnik
RS", broj 102/2006);
13. Pravilnik o nainu i postupku obraunavanja poreza na zarade u sluaju
umanjenja poreske osnovice ("Slubeni glasnik RS", broj 115/2013);
14. Pravilnik o nainu na koji preduzetnici u poreskom bilansu iskazuju
transferne cene ("Slubeni glasnik RS", broj 20/2014);
15. Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji ("Slubeni glasnik RS",
br. 80/2002, 84/2002 (ispr.), 23/2003 (ispr.), 70/2003, 55/2004, 61/2005, 85/2005
(dr. zakon), 62/2006 (dr. zakon), 63/2006 (ispr. dr. zakona), 61/2007, 20/2009,
72/2009 (dr. zakon), 53/2010, 101/2011, 2/2012 (ispr.), 93/2012, 47/2013,
108/2013 i 68/2014);
16. Pravilnik o obrascu pojedinane poreske prijave o obraunatom i plaenom
porezu i doprinosima za obavezno socijalno osiguranje po odbitku na teret
primaoca prihoda ("Slubeni glasnik RS", broj 128/2003);
17. Pravilnik o obrascima poreskih prijava za utvrivanje poreza na prihode
graana ("Slubeni glasnik RS", br. 7/2004, 19/2007, 20/2010, 23/2010 (ispr.),
8/2011, 74/2013, 24/2014 i 27/2014 (ispr.));
strana 36
REVIZOR
finansijski
20-21/2014
18. Pravilnik o obrascu poreske prijave o obraunatom i plaenom porezu

samooporezivanjem i pripadajuim doprinosima od strane fizikog lica kao
poreskog obveznika ("Slubeni glasnik RS", broj 77/2013);
19. Pravilnik o poreskoj prijavi za porez po odbitku ("Slubeni glasnik RS", br.
74/2013, 118/2013, 66/2014 i 71/2014 (ispr.));
20. Pravilnik o nainu utvrivanja, plaanja i podnoenja poreske prijave za
porez po odbitku na druge prihode fizikih lica po osnovu prodaje dobara
kada se isplata prihoda vri u gotovom novcu u momentu predaje dobara
("Slubeni glasnik RS", broj 118/2013);
21. Pravilnik o nainu i postupku utvrivanja poreske osnovice poreza na
dohodak graana na neprijavljene prihode unakrsnom procenom ("Slubeni
glasnik RS", broj 61/2006);
22. Uredba o podsticanju zapoljavanja ("Slubeni glasnik RS", br. 32/2011 i
34/2011) - prestala je da vai 28. juna 2014. godine;
23. Uredba o prestanku vaenja Uredbe o podsticanju zapoljavanja ("Slubeni
24. Pravilnik o obrascima zahteva za subvencionisanje poreza na zarade i
doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje ("Slubeni glasnik RS", br.
36/2011, 74/2013 (dr. pravilnik) i 118/2013 (dr. pravilnik)).
2.1. Primanja koja su izuzeta iz dohotka za oporezivanje

lan 9. stav 1. Zakona ureuje izuzimanje iz dohotka za oporezivanje i glasi:
"Ne plaa se porez na dohodak graana na primanja ostvarena po osnovu:
1)
2)
3)
4)
5)
6)
7)
propisa o pravima ratnih invalida;

roditeljskog i deijeg dodatka;
naknada za tuu pomo i negu i naknada za telesno oteenje;
naknada za vreme nezaposlenosti;
materijalnog obezbeenja u skladu sa zakonom;
naknada iz zdravstvenog osiguranja, osim naknade zarade (plate);
naknada iz osiguranja imovine, izuzev naknada iz osiguranja za izmaklu korist,
kao i naknada iz osiguranja lica kojima se nadoknauje pretrpljena teta, ukoliko
ona nije nadoknaena od tetnika;
8) naknada materijalne i nematerijalne tete, izuzev naknade za izmaklu korist i
naknade zarade (plate), odnosno naknade za izgubljenu zaradu (platu);
9) pomoi u sluaju smrti zaposlenog, lana njegove porodice ili penzionisanog
radnika - do 35.000 dinara (od 1.2.2014. do 31.1.2015. - do 62.157 dinara);
10) pomoi zbog unitenja ili oteenja imovine usled elementarnih nepogoda ili drugih
vanrednih dogaaja;
11) organizovane socijalne i humanitarne pomoi;
12) stipendija i kredita uenika i studenata - u mesenom iznosu do 6.000 dinara
(od 1.2.2014. do 31.1.2015. - do 10.656 dinara);
13) naknade za ishranu - hranarine koju sportistima amaterima isplauju amaterski
sportski klubovi, u skladu sa zakonom kojim se ureuje sport - u mesenom iznosu
do 5.000 dinara (od 1.2.2014. do 31.1.2015. - do 8.880 dinara);
14) naknada i nagrada za rad osuenih lica i maloletnih uinilaca krivinih dela u
kazneno-popravnim ustanovama;
20-21/2014
REVIZOR
finansijski
strana 37
15) naknada i nagrada za rad pacijenata u psihijatrijskim ustanovama;

16) uplate doprinosa za obavezno socijalno osiguranje koje je privredno drutvo
duno da plati za svog lana u skladu sa zakonom koji ureuje doprinose za
obavezno socijalno osiguranje;
17) penzija i invalidnina koje se ostvaruju po osnovu prava iz obaveznog penzijskog i
invalidskog osiguranja odnosno vojnog osiguranja;
18) otpremnine kod odlaska u penziju - do iznosa koji je kao najnii utvren zakonom
kojim se ureuje rad - trostruki iznos prosene zarade u Republici;
19) otpremnine, odnosno novane naknade koje poslodavac isplauje zaposlenom za
ijim je radom prestala potreba, u skladu sa zakonom kojim se ureuju radni
odnosi - do iznosa koji je utvren tim zakonom;
20) novane naknade koja se isplauje licu kome prestaje radni odnos u procesu
racionalizacije, restrukturiranja i pripreme za privatizaciju u skladu sa aktom Vlade
kojim se utvruje program za reavanje vika zaposlenih u procesu racionalizacije, restrukturiranja i pripreme za privatizaciju - do iznosa utvrenog tim
programom, a za lica starija od 50 godina ivota - bez ogranienja iznosa;
21) naknada za rad hranitelja i naknada za izdravanje korisnika u hraniteljskoj
porodici;
22) naknada koje se, u skladu sa propisima koji ureuju Vojsku Srbije, isplauju
vojnicima na sluenju vojnog roka, uenicima i kadetima vojnokolske ustanove i
licima na drugom strunom osposobljavanju za oficire i podoficire;
23) naknada koja se, u skladu sa propisima koji ureuju unutranje poslove, isplauje
studentima visokokolske ustanove osnovane za ostvarivanje studijskih programa
za potrebe policijskog obrazovanja;
24) premija, subvencija, regresa i drugih sredstava koja se u svrhu podsticanja
razvoja poljoprivrede, iz budeta Republike, Autonomne pokrajine i lokalne
samouprave plaaju, odnosno isplauju na poseban namenski raun nosiocu
porodinog poljoprivrednog gazdinstva koji je upisan u registar poljoprivrednih
gazdinstava, u skladu sa propisima koji ureuju tu oblast;
25) PDV nadoknade, u skladu sa zakonom kojim se ureuje porez na dodatu
vrednost, kao i naknada za prikupljanje i prodaju sekundarnih sirovina i
otpada (u daljem tekstu: sekundarne sirovine) plaenih na tekui raun
prodavca (noveliran - od 30.5.2013. godine);
26) nagrada uenicima i studentima ostvarenim za postignute rezultate tokom kolovanja i obrazovanja, kao i osvojenih na takmienjima u okviru obrazovnog
sistema;
27) naknade trokova volontiranja koju ostvaruje volonter, u skladu sa zakonom koji
ureuje volontiranje;
28) novane pomoi fizikim licima koja slue za leenje u zemlji ili inostranstvu, u
visini stvarnih trokova leenja, dokumentovano raunima zdravstvene ustanove
koja je leenje izvrila.
Ostvarivanje prava na poresko izuzimanje za primanja iz lana 9. stava 1. ta. 10)
do 13) Zakona ureeno je Pravilnikom o ostvarivanju prava na poreska izuzimanja za
primanja po osnovu pomoi zbog unitenja ili oteenja imovine, organizovane
socijalne i humanitarne pomoi, stipendija i kredita uenika i studenata, hranarina
sportista amatera i prava na poresko osloboenje za primanja po osnovu solidarne
pomoi za sluaj bolesti ("Slubeni glasnik RS", br. 31/2001 i 5/2005).
strana 38
REVIZOR
finansijski
20-21/2014
2.2. Usklaivanje dinarskih iznosa

Za dinarske iznose iz lana 9. stav 1. ta. 9), 12) i 13) Zakona bilo je propisano
usklaivanje sa godinjom stopom rasta cena na malo u kalendarskoj godini koja prethodi
godini u kojoj se usklaivanje vri prema podacima republikog organa nadlenog za
poslove statistike. Ovo zakonsko reenje vailo je do 15.7.2011. godine. Zakonom o
izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak graana ("Slubeni glasnik RS",
broj 50/2011), koji je stupio na snagu 16.7.2011. godine, propisano je da se
usklaivanje dinarskih neoporezivih iznosa vri godinjim indeksom potroakih
cena, umesto godinjom stopom rasta cena na malo. Republiki zavod za statistiku
od 1.1.2011. godine ne objavljuje podatke o rastu cena na malo. To znai da se
usklaivanje dinarskih neoporezivih iznosa poev od 1.2.2012. godine vri primenom
godinjeg indeksa potroakih cena u prethodnoj godini.
Usklaene iznose objavljuje Vlada, a primenjuju se od prvog dana narednog
meseca po objavljivanju tih iznosa.
Usklaeni iznosi koji se primenjuju od 1.2.2014. do 31.1.2015. godine objavljeni
su u "Slubenom glasniku RS", broj 6/2014.
2.3. Izbegavanje dvostrukog oporezivanja po lanu 12. Zakona

Ako obveznik - rezident Republike ostvari dohodak u drugoj dravi na koji je plaen
porez u toj dravi, na raun poreza na dohodak graana utvrenog prema odredbama ovog
zakona odobrava mu se poreski kredit u visini poreza na dohodak plaenog u toj dravi.
Poreski kredit ne moe biti vei od iznosa koji bi se dobio primenom odredaba ovog
zakona na dohodak ostvaren u drugoj dravi.
2.4. Porez na zarade

Prema lanu 13. Zakona o porezu na dohodak graana pod zaradom se
podrazumeva zarada koja se ostvaruje po osnovu radnog odnosa, koja je definisana
zakonom kojim se ureuju radni odnosi i druga primanja zaposlenih.
Pored toga, zaradom se smatra i ugovorena naknada i druga primanja koja se
ostvaruju obavljanjem privremenih i povremenih poslova na osnovu ugovora zakljuenog
neposredno sa poslodavcem, kao i na osnovu ugovora zakljuenog preko omladinske ili
studentske zadruge, osim sa licem do navrenih 26 godina ivota, ako je na kolovanju u
ustanovama srednjeg, vieg i visokog obrazovanja.
Prema lanu 198. Zakona o radu poslodavac moe da zakljui ugovor o
privremenim i povremenim poslovima sa licem koje je lan omladinske ili studentske
zadruge u skladu sa propisima o zadrugama.
Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak graana
("Slubeni glasnik RS", broj 47/2013), sa primenom od 30.5.2013. godine, dopunjen je
lan 13. Zakona i propisano je:
"Zaradom, u smislu ovog zakona, smatra se i isplaena lina zarada
preduzetnika utvrena u skladu sa ovim zakonom.
Zaradom, u smislu ovog zakona, smatraju se i primanja koja zaposleni u vezi sa
radom kod poslodavca ostvari od lica, koje se u smislu zakona koji ureuje porez na
dobit pravnih lica, smatra povezanim licem s poslodavcem (u daljem tekstu:
povezano lice)."
Zaradom u smislu ovog zakona, prema 14. Zakona, smatraju se i primanja u
obliku bonova, novanih potvrda, robe, injenjem ili pruanjem pogodnosti,
opratanjem duga, kao i pokrivanjem rashoda obveznika novanom nadoknadom ili
neposrednim plaanjem.
20-21/2014
REVIZOR
finansijski
strana 39
U ovom sluaju, osnovicu poreza na zaradu ini:

1) nominalna vrednost bonova i novanih potvrda;
2) cena koja bi se postigla prodajom robe na tritu;
3) naknada koja bi se postigla na tritu za uslugu, odnosno pogodnost koja se ini
obvezniku;
4) novana vrednost pokrivenih rashoda,
uveana za pripadajui porez i doprinose koje iz zarade plaa zaposleni.
Osnovica poreza na zarade utvrena na napred navedeni nain umanjuje se za
novana plaanja koja zaposleni vri poslodavcu u vezi sa ostvarenim primanjem po tim
osnovama.
Posebno su definisana primanja zaposlenih u vidu hartija od vrednosti i u tom smislu,
sa primenom od 30.5.2013. godine, propisano je sledee:
Hartije od vrednosti, osim akcija steenih u postupku svojinske transformacije, koje
zaposleni dobije od poslodavca ili od s poslodavcem povezanog lica smatraju se zaradom u
momentu sticanja prava raspolaganja na tim hartijama od vrednosti.
Primanjem u vidu hartija od vrednosti smatraju se i hartije od vrednosti koje zaposleni
dobije na osnovu pravila nagraivanja (opcije na akcije i dr.) od poslodavca ili od s
poslodavcem povezanog lica.
Izuzetno, ako za primanja u vidu hartija do vrednosti koja zaposleni dobije od sa
poslodavcem povezanog lica, troak snosi poslodavac, ta primanja smatraju se zaradom u
momentu u kojem poslodavac ovaj troak evidentira u poslovnim knjigama.
Osnovicu poreza na zaradu za primanja u vidu hartija od vrednosti ini trina
vrednost hartija od vrednosti uveana za pripadajue obaveze iz zarade, u momentu
sticanja prava raspolaganja na tim hartijama od vrednosti.
Ako je hartije od vrednosti zaposleni stekao kupovinom po povlaenoj ceni,
osnovicu poreza na zaradu ini razlika izmeu trine cene tih hartija od vrednosti u
momentu sticanja i iznosa koji je zaposleni platio, uveana za pripadajue obaveze iz
zarade.
Ako je trina vrednost hartija od vrednosti izraena u stranoj valuti, osnovicu poreza
na zarade predstavlja njena dinarska protivvrednost po zvaninom srednjem kursu Narodne
banke Srbije na dan sticanja prava raspolaganja na tim hartijama od vrednosti.
Cenu, visinu naknade, odnosno novanu vrednost za hartije od vrednosti (kao i za
ostala nenovana davanja zaposlenom) utvruje isplatilac zarade u momentu kada se
davanje vri, odnosno u momentu prenosa prava raspolaganja na hartijama od vrednosti.
2.5. Primanjima po osnovu injenja ili pruanja pogodnosti smatraju se

naroito korienje slubenog vozila, stambenih zgrada i stanova
lan 14a Zakona o porezu na dohodak graana ureuje da se primanjima po
osnovu injenja i pruanja pogodnosti smatraju naroito:
a) korienje slubenog vozila i drugog prevoznog sredstva u privatne svrhe mesenu osnovicu poreza ini - za svaki zapoeti kalendarski mesec korienja
vozila - iznos u visini 1% trine vrednosti slubenog vozila i drugog prevoznog
sredstva koje se koristi u privatne svrhe, prema podacima nadlene organizacije sa
stanjem na dan 31. decembra godine koja prethodi godini korienja vozila, umanjena za iznos koji je zaposleni platio za to korienje i uveana za pripadajue obaveze
iz zarade. Podatak o trinoj vrednosti vozila pribavlja se od Auto-moto saveza Srbije,
strana 40
REVIZOR
finansijski
20-21/2014
i
b) korienje stambenih zgrada i stanova koji su u vlasnitvu poslodavca ili su
na raspolaganju poslodavcu po osnovu zakupa ili po drugom osnovu, uz plaanje
zakupnine ili bez plaanja zakupnine - osnovicu poreza ini - iznos zakupnine koji
poslodavac plati za zaposlenog, odnosno u sluaju u kojem poslodavac ne plaa
zakupninu, iznos zakupnine prema trinim cenama u mestu u kome se stambena
zgrada ili stan nalaze, umanjena za iznos koji je zaposleni platio kao zakupninu i
uveana za pripadajue obaveze iz zarade.
2.6. Premije dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja i penzijski doprinos

u dobrovoljni penzijski fond
Prema lanu 14b stav 1. ovog zakona zaradom, na koju se plaa porez na zarade,
smatraju se i premije svih vidova dobrovoljnog osiguranja, kao i penzijski doprinos u
dobrovoljni penzijski fond, koje poslodavac plaa, za zaposlene - osiguranike ukljuene u
dobrovoljno osiguranje, odnosno za zaposlene - lanove dobrovoljnog penzijskog fonda, u
skladu sa zakonom koji ureuje dobrovoljno osiguranje, odnosno dobrovoljne penzijske
fondove.
Izuzetno od navedene zakonske norme, zaradom se ne smatra:
1) premija koju poslodavac plaa za sve zaposlene kod kolektivnog osiguranja od
posledica nezgode, ukljuujui osiguranje od povreda na radu i profisionalnih
oboljenja i kolektivnog osiguranja za sluaj teih bolesti i hirurkih intervencija;
2) premija dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja odnosno penzijski doprinos u
dobrovoljni penzijski fond, koje poslodavac plaa za zaposlene - osiguranike
odnosno lanove dobrovoljnog penzijskog fonda, u skladu sa posebnim propisima
koji ureuju te oblasti - do iznosa koji je osoboen od plaanja doprinosa za
obavezno socijalno osiguranje.
Prema lanu 13. Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, na premiju
za dobrovoljno zdravstveno osiguranje i na penzijski doprinos za dobrovoljno dodatno PIO
koje poslodavac plaa za zaposlene do propisanog iznosa ne plaaju se doprinosi za
Naime, istovremenom izmenom Zakona o porezu na dohodak graana i Zakona o
doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, sa primenom od 30.5.2013. godine,
dotadanja olakica za uplate koje poslodavac vri na teret sopstvenih sredstava za
zaposlene u dobrovoljni penzijski fond proirena je i na premiju za dobrovoljno zdravstveno
osiguranje, s tim da je ukupan iznos osloboenja od plaanja poreza i doprinosa za oba ova
osiguranja limitiran na propisani iznos olakice.
Propisani iznos olakice usklauje se svake godine godinjim indeksom potroakih
cena, a usklaeni iznos objavljuje Vlada RS. Usklaeni iznos koji vai u periodu od 1.
februara 2014. do 31. januara 2015. godine iznosi 5.329 dinara.
2.7. Poreski obveznik i poreska stopa

Obveznik poreza na zarade je fiziko lice koje ostvaruje zaradu.
Porez na zarade iz lana 13. (osim lana 13. st. 2. i 4) do 14b Zakona plaa se po
stopi od 10% na osnovicu koju ini isplaena odnosno ostvarena zarada, umanjena
meseno za usklaeni neoporezivi iznos.
Na zarade iz lana 13. st. 2. i 4. neoporezivi iznos se ne primenjuje.
20-21/2014
REVIZOR
finansijski
strana 41
Propisani neoporezivi iznos usklauje se svake godine godinjim indeksom

potroakih cena, a usklaeni iznos objavljuje Vlada RS.
Usklaeni neoporezivi iznos koji vai u periodu od 1. februara 2014. do 31.
januara 2015. godine iznosi 11.242 dinara.
2.8. Poreska osloboenja

Prema lanu 18. Zakona, osloboena su plaanja poreza na zarade primanja
zaposlenog po osnovu:
1) naknade trokova prevoza u javnom saobraaju (za dolazak na posao i
povratak sa posla) - do visine cene mesene pretplatne karte, odnosno do visine
stvarnih trokova prevoza ako ne postoji mogunost da se obezbedi mesena
pretplatna karta, a najvie do 2.000 dinara (od 1.2.2014. do 31.1.2015. - do 3.552
dinara);
2) dnevnice za slubeno putovanje u zemlji do iznosa od 1.200 dinara (od
1.2.2014. do 31.1.2015. - do 2.132 dinara), odnosno dnevnice za slubeno
putovanje u inostranstvo do iznosa propisanog od strane nadlenog dravnog
organa;
3) naknade trokova smetaja na slubenom putovanju, prema priloenom
raunu;
4) naknade prevoza na slubenom putovanju, prema priloenim raunima
prevoznika u javnom saobraaju, a kada je, saglasno zakonu i drugim propisima,
odobreno korienje sopstvenog automobila za slubeno putovanje ili u druge
slubene svrhe - do iznosa 30% cene jednog litra super benzina, a najvie do
3.500 dinara (od 1.2.2014. do 31.1.2015. - do 6.216 dinara) meseno;
4a) dnevne naknade koju ostvaruju pripadnici Vojske Srbije u vezi sa vrenjem
slube, saglasno propisima koji ureuju Vojsku Srbije;
5) solidarne pomoi za sluaj bolesti, zdravstvene rehabilitacije ili invalidnosti
zaposlenog ili lana njegove porodice - do 20.000 dinara (od 1.2.2014. do
31.1.2015. - do 35.519 dinara);
6) poklona deci zaposlenih, starosti do 15 godina, povodom Nove godine i Boia do 5.000 dinara godinje (od 1.2.2014. do 31.1.2015. - do 8.880 dinara) po
jednom detetu;
7) jubilarne nagrade zaposlenim u skladu sa zakonom koji ureuje rad - do
10.000 dinara (od 1.2.2014. do 31.1.2015. - do 17.758 dinara) godinje.
Usklaeni neoporezivi iznosi prema godinjem indeksu potroakih cena u 2013.
godini, koji se primenjuju od 1. februara 2014. do 31. januara 2015. godine objavljeni su u
"Slubenom glasniku RS", broj 6/2014.
Pravo na poresko osloboenje navedeno u ta. 1) do 4) lana 18. Zakona, koje se
odnosi na primanje po osnovu naknade trokova prevoza u javnom saobraaju, dnevnice za
slubeno putovanje, naknade trokova smetaja i prevoza na slubenom putovanju, pored
zaposlenih, imaju i lica koja nisu u radnom odnosu (nisu zaposleni) kod poslodavca, ali za
svoj rad ostvaruju prihode za koju su obveznici poreza na zarade u smislu ovog zakona.
To znai da pravo na poresko osloboenje po navedenim osnovama od 27.3.2010.
godine imaju i lica koja obavljaju privremene i povremene poslove.
Na osnovu lana 18. stav 3. i lana 9. stav 2. Zakona, donet je Pravilnik o
ostvarivanju prava na poreska izuzimanja za primanja po osnovu pomoi zbog
unitenja ili oteenja imovine, organizovane socijalne i humanitarne pomoi,
stipendija i kredita uenika i studenata, hranarina sportista amatera i prava na
poresko osloboenje za primanja po osnovu solidarne pomoi za sluaj bolesti
("Slubeni glasnik RS", br. 31/2001 i 5/2005).
strana 42
REVIZOR
finansijski
20-21/2014
Prema lanu 20. Zakona obaveze plaanja poreza na zarade ostvarene za rad u
stranim diplomatskim i konzularnim predstavnitvima ili meunarodnim organizacijama, odnosno kod predstavnika ili slubenika takvih predstavnitava ili organizacija, osloboeni su:
1) efovi stranih diplomatskih misija akreditovanih u Srbiji, osoblje stranih
diplomatskih misija u Srbiji, kao i lanovi njihovih domainstava, ako ti lanovi
domainstava nisu dravljani ili rezidenti Republike;
2) efovi stranih konzulata u Srbiji i konzularni funkcioneri ovlaeni da obavljaju
konzularne funkcije, kao i lanovi njihovih domainstava, ako ti lanovi
3) funkcioneri Organizacije ujedinjenih nacija i njenih specijalizovanih agencija,
strunjaci tehnike pomoi Organizacije ujedinjenih nacija i njenih specijalizovanih
agencija;
3a) funkcioneri, strunjaci i administrativno osoblje meunarodnih organizacija, ako
nisu dravljani ili rezidenti Republike;
4) zaposleni u stranim diplomatskim ili konzularnim predstavnitvima i meunarodnim organizacijama, ako nisu dravljani ili rezidenti Republike;
5) poasni konzuli stranih drava, za primanja koja dobijaju od drave koja ih je
imenovala za obavljanje konzularnih funkcija;
6) zaposleni kod lica iz ta. 1) do 5) ovog lana, ako nisu dravljani ili rezidenti
Republike.
Izuzetno od stava 1. ovog lana, obaveze plaanja poreza na zarade ostvarene po
osnovu radnog angaovanja u Organizaciji ujedinjenih nacija i njenim specijalizovanim
agencijama, osloboena su fizika lica koja su dravljani ili rezidenti Republike.
Na osnovu lana 21. ne plaa se porez na zarade osoba sa invaliditetom zaposlenih
u preduzeu za radno osposobljavanje i zapoljavanje osoba sa invaliditetom.
Prema lanu 21a Zakona, ne plaa se porez na zarade na premiju dobrovoljnog
zdravstvenog osiguranja i na penzijski doprinos za dobrovoljno dodatno penzijsko i
invalidsko osiguranje, koje poslodavac obustavlja i plaa iz zarade zaposlenog osiguranika ukljuenog u te oblike osiguranja u skladu sa zakonom koji ureuje te oblasti,
ukupno najvie do propisanog usklaenog iznosa meseno, koji u periodu od 1.2.2014. do
31.1.2015. godine iznosi 5.329 dinara.
2.9. Poreske olakice i osloboenje od obaveze plaanja doprinosa

za obavezno socijalno osiguranje za zapoljavanje novih radnika
Poreske olakice i osloboenje od obaveze plaanja doprinosa za obavezno
socijalno osiguranje za zapoljavanje novih radnika ureene su zakonima i uredbom.
1. Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak graana
("Slubeni glasnik RS", broj 62/2006) i Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o
doprinosima za obavezno socijalno osiguranje ("Slubeni glasnik RS", broj 62/2006),
uvedene su znaajne poreske olakice i osloboenje od plaanja doprinosa za
zapoljavanje novih radnika.
Poreske olakice i osloboenja od plaanja doprinosa na zaradu poslodavac moe
ostvariti, pod propisanim uslovima, ako zaposli:
- pripravnike mlae od 30 godina;
- lica mlaa od 30 godina;
- lica sa invaliditetom;
- lica starija od 45, odnosno 50 godina.
20-21/2014
REVIZOR
finansijski
strana 43
Ove olakice i osloboenja primenjivala su se za zapoljavanje novih radnika u

periodu od 1. septembra 2006. godine do 30. juna 2014. godine. Prelaznim odredbama
Zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak graana ("Slubeni
glasnik RS", broj 57/2014) regulisano je da poslodavac koji je do dana poetka primene
ovog zakona stekao pravo na poresku olakicu iz l. 21v i 21d Zakona o porezu na
dohodak graana ("Slubeni glasnik RS", br. 24/2001, 80/2002, 80/2002 (dr. zakon),
135/2004, 62/2006, 65/2006 (ispr.), 31/2009, 44/2009, 18/2010, 50/2011, 91/2011 (US),
93/2012, 114/2012 (US), 47/2013, 48/2013 (ispr.) i 108/2013), poresku olakicu ostvaruje u
skladu sa tim zakonom. Naime, poslodavac koji je zakljuno sa 30. junom 2014. godine
stekao pravo na olakice za zapoljavanje novih radnika prema navedenom Zakonu, iste
ostvaruje u skladu sa tim zakonom.
Olakice za zapoljavanje novih radnika ne mogu ostvariti:
- dravni organi i organizacije,
- javna preduzea,
- javne slube i
- drugi direktni i indirektni budetski korisnici.
2. Sem olakica koje su ureene zakonom, olakice za zapoljavanje novih radnika
ureene su posebno i Uredbom o podsticanju zapoljavanja ("Slubeni glasnik RS", br.
32/2011 i 34/2011). Ovom uredbom utvreni su uslovi i nain ostvarivanja prava
poslodavaca iz privatnog sektora na subvencionisanje odreenog dela obraunatog poreza
na zarade i doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje, radi podsticanja zapoljavanja.
Sprovoenje ove uredbe ureeno je Pravilnikom o obrascima zahteva za subvencionisanje poreza na zarade i doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje ("Slubeni
glasnik RS", br. 36/2011, 74/2013 (dr. pravilnik) i 118/2013 (dr. pravilnik)).
3. Poslodavac ne moe koristiti olakice - osloboenje od plaanja poreza i doprinosa
za isto novozaposleno lice istovremeno po vie pravnih osnova tj. po osnovu zakona i po
osnovu Uredbe o podsticanju zapoljavanja.
U tom smislu, Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak
graana ("Slubeni glasnik RS", broj 50/2011) i Zakonom o izmenama i dopunama
Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje ("Slubeni glasnik RS", broj
52/2011) izriito je propisano da poslodavci koji za odreeno lice koriste ili su koristili
olakice kod plaanja poreza, odnosno doprinosa po drugom osnovu (po Uredbi o
podsticanju zapoljavanja) ne mogu za isto lice ostvarivati osloboenje od plaanja poreza i
doprinosa i po odgovarajuim odredbama zakona.
4. Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak graana
uvedene su nove poreske olakice i osloboenje od plaanja doprinosa za zapoljavanje
novih radnika.
Poslodavac - pravno lice, odnosno preduzetnik koji zaposli novo lice ima pravo na
povraaj dela plaenog poreza na zaradu i dela plaenih doprinosa za obavezno socijalno
osiguranje, na teret zaposlenog i na teret poslodavca, za novozaposleno lice, isplaenu
zakljuno sa 30. junom 2016. godine.
Novozaposlenim licem smatra se lice sa kojim je poslodavac zakljuio ugovor o
radu u skladu sa zakonom kojim se ureuju radni odnosi, koje je prijavio na obavezno
socijalno osiguranje kod nadlene organizacije za obavezno socijalno osiguranje i koje je
pre zasnivanja radnog odnosa kod Nacionalne slube za zapoljavanje bilo bez prekida
prijavljeno kao nezaposleno najmanje est meseci, a lice koje se smatra pripravnikom
najmanje tri meseca, i za to vreme nije ostvarivalo bilo koju vrstu prihoda po osnovu radnog
angaovanja.
strana 44
REVIZOR
finansijski
20-21/2014
Novozaposlenim licem ne smatra se lice koje je pre zasnivanja radnog odnosa bilo
zaposleno kod poslodavca koji je povezano lice sa poslodavcem kod koga zasniva radni
odnos, odnosno kod poslodavca koji bi, da nije prestao da postoji, bio povezano lice sa
poslodavcem kod koga novozaposleno lice zasniva radni odnos, nezavisno od toga da li je
postojao prekid radnog odnosa.
Povezano lice, u smislu ovog zakona, je lice koje se smatra povezanim licem u smislu
zakona kojim se ureuje porez na dobit pravnih lica.
Olakice moe ostvariti poslodavac ako se zasnivanjem radnog odnosa sa
novozaposlenim licem povea broj zaposlenih kod poslodavca u odnosu na broj
zaposlenih na dan 31. marta 2014. godine.
Olakice moe da koristi i poslodavac koji zapone obavljanje delatnosti posle 31.
marta 2014. godine.
Poslodavac ima pravo na povraaj plaenog poreza i plaenih doprinosa, i to:
1) 65% ako je zasnovao radni odnos sa najmanje jednim, a najvie sa devet
novozaposlenih lica;
2) 70% ako je zasnovao radni odnos sa najmanje 10, a najvie sa 99 novozaposlenih
lica;
3) 75% ako je zasnovao radni odnos sa najmanje 100 novozaposlenih lica.
Zbir iznosa plaenog doprinosa za koji poslodavac ima pravo na povraaj i iznosa
plaenog doprinosa za koji poslodavac nema pravo na povraaj, predstavlja iznos ukupno
plaene obaveze doprinosa po osnovu zarade za novozaposleno lice. Povraaj plaenih
poreza i doprinosa vri se u skladu sa zakonom kojim se ureuju poreski postupak i poreska
administracija, u roku od 15 dana od dana podnoenja zahteva za povraaj nadlenom
poreskom organu.
Poslodavac koji za odreeno lice koristi bilo koju vrstu podsticaja u skladu sa odgovarajuim propisom, osim u skladu sa zakonom kojim se ureuju doprinosi za obavezno
socijalno osiguranje, po osnovu zasnivanja radnog odnosa tog lica nema pravo da za to lice
ostvari poresku olakicu iz ovog lana.
Ove olakice primenjuju se od 1. jula 2014. godine.
- Zatitnik graana,
- Poverenik za zatitu ravnopravnosti,
- Dravna revizorska institucija,
- Poverenik za informacije od javnog znaaja i zatitu podataka o linosti,
- Agencija za borbu protiv korupcije,
- Republika komisija za zatitu prava u postupcima javnih nabavki,
- Komisija za zatitu konkurencije,
- Komisija za hartije od vrednosti,
- Fiskalni savet,
- Republika radiodifuzna agencija,
- Agencija za energetiku Republike Srbije i druge javne agencije,
- javna preduzea,
- javne slube i
- drugi direktni ili indirektni budetski korisnici, odnosno korisnici javnih sredstava.
Poreske olakice i oslobaanja od obaveze plaanja doprinosa po osnovu
zapoljavanja novih radnika celovito su obraene u ovom delu pod poglavljem III.
20-21/2014
REVIZOR
finansijski
strana 45
3. Zakon o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje

Zakon o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje ("Slubeni glasnik RS",
br. 84/2004, 61/2005, 62/2006, 5/2009, 52/2011, 101/2011, 47/2013, 108/2013, 57/2014 i
68/2014 - u daljem tekstu: Zakon o doprinosima) ureuje pitanja koja ine sistem
finansiranja obaveznog socijalnog osiguranja, i to:
- obveznici doprinosa,
- osnovice za obraunavanje i plaanje doprinosa,
- stope doprinosa,
- nain obraunavanja i plaanja doprinosa.
Nain i postupak obrauna doprinosa za obavezno socijalno osiguranje blie ureuju
sledea podzakonska akta:
- Pravilnik o nainu i postupku obraunavanja i plaanja doprinosa za
obavezno socijalno osiguranje za novozaposlene starije od 45, odnosno 50
godina ("Slubeni glasnik RS", br. 99/2004, 33/2005, 72/2006, 74/2013 (dr.
obavezno socijalno osiguranje za pripravnike i novozaposlena lica mlaa od
30 godina ("Slubeni glasnik RS", br. 72/2006, 74/2013 (dr. pravilnik) i 118/2013
(dr. pravilnik));
obavezno socijalno osiguranje za lica sa invaliditetom ("Slubeni glasnik RS",
br. 72/2006, 74/2013 (dr. pravilnik) i 118/2013 (dr. pravilnik));
- Pravilnik o uslovima, postupku i nainu povraaja vie plaenog doprinosa
za obavezno socijalno osiguranje i prestanku obaveze plaanja doprinosa po
osnovu ugovorene naknade u tekuoj godini ("Slubeni glasnik RS", broj
100/2004);
- Pravilnik o obrascu prijave za utvrivanje obaveze doprinosa za obavezno
socijalno osiguranje za samostalne umetnike ("Slubeni glasnik RS", br.
65/2005 i 116/2006);
- Pravilnik o obrascu zbirne poreske prijave o obraunatim i plaenim
doprinosima za obavezno socijalno osiguranje po odbitku ("Slubeni glasnik
RS", br. 96/2004, 105/2004, 65/2005, 82/2006, 15/2012, 123/2012, 61/2013,
74/2013 (dr. pravilnik), 118/2013 i 118/2013 (dr. pravilnik));
- Odluka o nainu plaanja doprinosa za obavezno zdravstveno osiguranje
stranih dravljana koji se nalaze na kolovanju ili strunom usavravanju na
teritoriji Republike Srbije ("Slubeni glasnik RS", broj 111/2004).
3.1. Zarada kao osnovica za plaanje doprinosa

Osnovica doprinosa za zaposlene i za poslodavce je zarada, odnosno plata i
naknada zarade, odnosno plate u skladu sa zakonom koji ureuje radne odnose, optim
aktom i ugovorom o radu, odnosno reenjem nadlenog organa, saglasno lanu 13. Zakona
o doprinosima.
Zarada kao osnovica doprinosa za zaposlene i za poslodavce, ne umanjuje se za
neoporezivi iznos koji se priznaje kod obraunavanja i plaanja poreza na zarade.
Prema lanu 13. st. 3. i 4. Zakona o doprinosima, od plaanja doprinosa izuzeta je
premija za dobrovoljno zdravstveno osiguranje, odnosno penzijski doprinos u dobrovoljni
penzijski fond koje poslodavac plaa za zaposlene, na teret sopstvenih sredstava - do
ukupnog propisanog mesenog iznosa koji se usklauje svake godine godinjim indeksom
potroakih cena.
strana 46
REVIZOR
finansijski
20-21/2014
Usklaeni iznos koji vai u periodu od 1.2.2014. do 31.1.2015. godine iznosi 5.329
dinara.
3.2. Osnovica doprinosa za preduzetnike i poljoprivrednike

koji porez plaaju na stvarni prihod - lina zarada preduzetnika
Kao osnovica doprinosa za preduzetnike i poljoprivrednike koji porez plaaju na
stvarni prihod Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o doprinosima za obavezno
socijalno osiguranje ("Slubeni glasnik RS", broj 47/2013) predviena je i lina zarada
preduzetnika. Ako preduzetnik odnosno poljoprivrednik - obveznik poreza na stvarni prihod
ne opredeli tj. ne isplauje linu zaradu, osnovica doprinosa za njih je oporeziva dobit, kao
prihod od samostalne delatnosti.
Ovim je izvreno usaglaavanje sa izmenama Zakona o porezu na dohodak
graana, koji uvodi linu zaradu preduzetnika i poljoprivrednika koji porez plaaju na stvarni
prihod, kao osnovicu za porez na zaradu.
Plaanje doprinosa na linu zaradu preduzetnika i poljoprivrednika - obveznika
poreza na stvarni prihod vri se na nain kako je to propisano za plaanje poreza na zarade.
Ovakav obraun se vri poev od 1. jula 2013. godine, ako se preduzetnik opredelio da
isplauje linu zaradu, kao svoje lino primanje.
Za preduzetnike koji porez plaaju na paualno utvren prihod, kao i za poljoprivrednike koji ne plaaju porez na prihode od samostalne delatnosti, zadrava se plaanje
doprinosa po reenju poreskog organa, na osnovicu koju ini paualno utvren prihod (za
preduzetnike), odnosno najnia mesena osnovica doprinosa (za poljoprivrednike).
Ako preduzetnik i poljoprivrednik plaaju doprinose na linu zaradu koju isplauju,
osnovicu doprinosa ini iznos line zarade. Preduzetnicima se priznaje, kao i
zaposlenima, umanjenje isplaene line zarade za doprinos za dobrovoljno penzijsko
osiguranje i za premiju za dobrovoljno zdravstveno osiguranje ukupno meseno do
propisanog usklaenog iznosa koji u periodu od 1.2.2014. do 31.1.2015. godine iznosi
5.329 dinara.
3.3. Osnovica za doprinose za osnivae i lanove privrednih drutava

koji nisu zaposleni u njima - najnia osnovica doprinosa
Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o doprinosima za obavezno
socijalno osiguranje ("Slubeni glasnik RS", broj 47/2013), koji se primenjuje od
30.5.2013. godine, propisano je da osnovicu doprinosa za osnivae i lanove privrednih
drutava koji rade u svom drutvu, a nisu zasnovali radni odnos ini najnia osnovica
doprinosa (umesto oporezive dobiti koja je bila osnovica doprinosa za ove obveznike do
tada).
Istovremeno, zadrano je dosadanje zakonsko reenje da za ove obveznike
izuzetno osnovicu doprinosa ini zarada (kao za zaposlene) ako su zasnovali radni odnos
sa privrednim drutvom iji su osnivai odnosno lanovi.
Ovo zakonsko reenje korigovano je Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o
koji se primenjuje od 7.12.2013. godine, u tom smislu to je propisano da osnovicu
doprinosa za osnivae i lanove privrednih drutava ini najmanje najnia osnovica
doprinosa. To znai da osnivai i lanovi privrednih drutava svojom voljom tj. odlukom
opredeljuju osnovicu doprinosa, s tim da ne moe biti nia od najnie osnovice doprinosa.
Doprinose za osnivaa odnosno lana privrednog drutva obraunava i plaa
privredno drutvo iji je lan, u svim sluajevima, a ne samo ako su u radnom odnosu u
svom privrednom drutvu kako je to bilo do tada.
20-21/2014
REVIZOR
finansijski
strana 47
3.4. Najnia i najvia mesena osnovica doprinosa

Zakonom o doprinosima posebno su ureene:
- najnia mesena osnovica doprinosa - najnii iznos na koji se obraunavaju i
plaaju doprinosi za jedan kalendarski mesec osiguranja,
- najvia mesena osnovica doprinosa - najvii iznos na koji se obraunavaju i
plaaju doprinosi za jedan kalendarski mesec osiguranja,
- najvia godinja osnovica doprinosa - najvii iznos na koji obraunavaju i
plaaju doprinosi po svim osnovama za kalendarsku godinu osiguranja.
a) Najnia mesena osnovica doprinosa

Mesena osnovica doprinosa ne moe biti nia od najnie mesene osnovice
doprinosa, a ako je osnovica (zarada) nia od najnie mesene osnovice doprinosa,
obraun i plaanje doprinosa vri se na najniu mesenu osnovicu doprinosa.
Iznos najnie mesene osnovice utvruje i objavljuje ministar nadlean za poslove
finansija, a primenjuje se od prvog u narednom mesecu po njegovom objavljivanju.
Prema lanu 37. Zakona o doprinosima najniu mesenu osnovicu ini iznos od
35% prosene mesene zarade u Republici isplaene u prethodnom kvartalu za koji su
objavljeni podaci republikog organa nadlenog za poslove statistike prethodne godine
prema objavljenom podatku republikog organa nadlenog za poslove statistike.
Izuzetno, osnovica doprinosa za upuene radnike iz lana 14. Zakona o doprinosima ne moe biti nia od dvostruke najnie mesene osnovice doprinosa utvrene u
skladu sa lanom 37. ovog zakona.
Poslodavac koji ne izvri isplatu zarada do poslednjeg dana u mesecu za prethodni
mesec duan je da do tog roka obrauna i uplati doprinose na najniu osnovicu
doprinosa.
Najnia mesena osnovica doprinosa za osiguranike iz l. 25, 26. i 27. Zakona
(za samostalne umetnike, svetenike i verske slubenike i poljoprivrednike koji nisu
obveznici poreza na prihode od samostalne delatnosti) ini iznos od 35% prosene
mesene zarade u Republici isplaene u etvrtom kvartalu prethodne godine prema
objavljenom podatku Republikog organa nadlenog za poslove statistike, a primenjuje se
za celu kalendarsku godinu.
b) Najvia mesena osnovica doprinosa

Najvia mesena osnovica doprinosa limitirana je u visini petostrukog iznosa
prosene mesene zarade u Republici prema poslednjem objavljenom podatku, a
primenjuje se od prvog u narednom mesecu po objavljivanju podataka o prosenoj
mesenoj zaradi isplaenoj po zaposlenom u Republici.
c) Najvia godinja osnovica doprinosa

Najviu godinju osnovicu ini petostruki iznos prosene godinje zarade
ostvarene u Republici u godini za koju se plaaju doprinosi.
Obaveza plaanja doprinosa na ugovorene naknade kao prihod koji se povremeno
ostvaruje, kao i obaveza istovremenog plaanja doprinosa po vie razliitih osnova sticanja
prihoda, uslovila je potrebu za utvrivanjem najvie godinje osnovice doprinosa.
Za vie plaene doprinose, odnosno za iznos doprinosa koji je plaen na osnovicu
koja prelazi iznos najvie godinje osnovice doprinosa, osiguranik ima pravo da ostvari
povraaj vie plaenog doprinosa.
REVIZOR
strana 48
20-21/2014
finansijski
3.5. Ako nema isplate zarade doprinosi

se obraunavaju i plaaju na najniu osnovicu
Prema lanu 51. Zakona o doprinosima, poslodavac je u sluaju kada ne isplati
zarade do poslednjeg dana u mesecu za prethodni mesec, duan da obrauna i uplati
doprinose za prethodni mesec na najniu mesenu osnovicu doprinosa.
3.6. Prijava doprinosa po slubenoj dunosti

- obraun od strane poreskog organa
socijalno osiguranje ("Slubeni glasnik RS", broj 47/2013) uvedena je tzv. prijava
doprinosa po slubenoj dunosti.
To znai da ukoliko poslodavac ne obrauna i ne uplati doprinose za obavezno
socijalno osiguranje za prethodni mesec u propisanom roku - do poslednjeg dana u
narednom mesecu, obraunae ih nadlena organizaciona jedinica Poreske uprave po
slubenoj dunosti, na osnovu raspoloivih podataka, u ime i za raun poslodavca.
Primena ove odredbe vezana je za poetak primene nove pojedinane poreske
prijave - prema izmenama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji.
3.7. Stope doprinosa

U Zakonu su utvrene jedinstvene stope doprinosa za svaki vid obaveznog
socijalnog osiguranja, to u velikoj meri pojednostavljuje sistem obrauna, olakava kontrolu
obrauna i sniava trokove.
a) Stope doprinosa na zarade i naknade na teret zaposlenog

i na teret poslodavca
Stope po kojima se obraunavaju i plaaju doprinosi su:
1) za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje - 26% (od 1.8.2014. godine);
2) za obavezno zdravstveno osiguranje - 10,3% (od 1.8.2014. godine);
3) za osiguranje za sluaj nezaposlenosti - 1,5%.
Kada doprinose na istu osnovicu plaaju i zaposleni i poslodavac, odnosno isplatilac
naknade zarade, obraun doprinosa za obavezno socijalno osiguranje vri se po sledeim
stopama:
Na teret
zaposlenog
1
- doprinos za PIO
- doprinos za zdravstveno osiguranje
- doprinos za osiguranje za sluaj nezaposlenosti
Svega doprinosi:
Na teret
poslodavca
Zbirna stopa
doprinosa (2+3)
14,00%
12,00%
26,00%
5,15%
5,15%
10,30%
0,75%
0,75%
1,50%
19,90%
17,90%
37,80%
Napominjemo da je izmenom Zakona o doprinosima za obavezno socijalno

osiguranje ("Slubeni glasnik RS", broj 57/2014), sa primenom od 1.8.2014. godine,
stopa doprinosa za PIO poveana sa 24% na 26% ukupno, odnosno sa 13% na 14% na
teret zaposlenog, u sluaju kada se doprinosi plaaju iz i na osnovicu doprinosa. Na
teret poslodavca stopa je poveana sa 11% na 12%.
20-21/2014
REVIZOR
finansijski
strana 49
Stopa doprinosa za zdravstveno osiguranje smanjena je sa 12,30% na 10,30%

ukupno, odnosno sa 6,15% na 5,15% na teret zaposlenog, kao i na teret poslodavca.
b) Stope doprinosa za sluaj povrede na radu i profesionalne bolesti

Doprinosi za sluaj invalidnosti i telesnog oteenja po osnovu povrede na radu i
profesionalne bolesti, u sluajevima utvrenim lanom 11. Zakona o doprinosima i
posebnim zakonima iz oblasti penzijskog i invalidskog osiguranja i zdravstvenog
osiguranja, plaaju se na teret poslodavca, po sledeim stopama:
- doprinos za PIO za sluaj povrede na radu i profesionalne bolesti - 4,00%,
- doprinos za zdravstveno osiguranje za sluaj povrede na radu i profesionalne
bolesti - 2,00%.
c) Stope doprinosa za sta osiguranja koji se rauna sa uveanim trajanjem

Stope dodatnog doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje za sta osiguranja koji
se zaposlenom i preduzetniku rauna sa uveanim trajanjem u skladu sa zakonom jesu:
1) kada se efektivnih 12 meseci rada rauna kao 14 meseci staa osiguranja 3,70%;
4) kada se efektivnih 12 meseci rada rauna kao 18 meseci staa osiguranja 11,00%.
3.8. Plaanje doprinosa za zaposlenog penzionera

Kod isplate zarade penzioneru koji se opredelio da mu je prioritetni osnov za
zdravstveno osiguranje zarada, na osnovicu doprinosa se obraunava i plaa:
- doprinos za PIO na teret zaposlenog po stopi od 14% i na teret poslodavca po stopi
od 12%,
- doprinos za zdravstveno osiguranje po stopi od 5,15% na teret zaposlenog i na
teret poslodavca po stopi od 5,15%.
Doprinos za sluaj nezaposlenosti se ne obraunava i ne plaa.
Kod isplate zarade penzioneru koji se opredelio da mu je prioritetni osnov za
zdravstveno osiguranje penzija, na osnovicu doprinosa se obraunava i plaa:
- doprinos za PIO na teret zaposlenog po stopi od 14% i na teret poslodavca po stopi
od 12%.
Doprinos za zdravstveno osiguranje na teret zaposlenog i na teret poslodavca i
doprinos za sluaj nezaposlenosti na teret zaposlenog i na teret poslodavca se ne
obraunava i ne plaa.
Isti poreski tretman imaju i prihodi vojnih i poljoprivrednih penzionera koji zasnuju
radni odnos i po tom osnovu ostvaruju zaradu.
3.9. Mirovanje obaveze plaanja doprinosa

Za vreme mirovanja radnog odnosa koje je zaposlenom odobreno u skladu sa
zakonom koji ureuje radne odnose, miruje i obaveza plaanja doprinosa, osim ako
zakonom nije drukije odreeno.
strana 50
REVIZOR
finansijski
20-21/2014
Preduzetniku koji privremeno prekine obavljanje delatnosti, u skladu sa

zakonom, za taj period miruje obaveza plaanja doprinosa, osim ako svojom voljom nastavi
plaanje doprinosa u tom periodu.
Poljoprivredniku kome miruje svojstvo osiguranika poljoprivrednika, u skladu
sa zakonom koji ureuje obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje, za taj period miruje
obaveza plaanja doprinosa za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje.

u toku tekue godine
Zakon ureuje pravo na povraaj vie plaenog doprinosa na prihode ostvarene po
vie razliitih osnova rada (radni odnos, samostalna delatnost, ugovori i dr.), iznad iznosa
doprinosa obraunatog na najviu godinju osnovicu doprinosa.
Ovo pravo, po podnetom zahtevu i na osnovu reenja Poreske uprave, moe da
ostvari obveznik za doprinose koje je sam uplatio odnosno za doprinose plaene u njegovo
ime i u njegovu korist.
Zakon ureuje i pravo obveznika doprinosa po osnovu ugovorene naknade da u toku
godine podnese zahtev za prestanak obaveze plaanja doprinosa na ugovorenu naknadu
kada osnovica plaenog doprinosa po tom osnovu zajedno sa osnovicama plaenog
doprinosa po drugim osnovima dostigne iznos procenjene najvie godinje osnovice
doprinosa.
Procenjena najvia godinja osnovica doprinosa opredeljuje se u visini petostrukog
iznosa godinje zarade ostvarene u Republici u prethodnoj godini uveane za procenjeni
rast zarada u tekuoj godini. Za objavljivanje nominalnog iznosa ove osnovice ovlauje se
ministar finansija.
Postupak i nain povraaja vie plaenog doprinosa i prestanak obaveze plaanja
doprinosa po osnovu ugovorene naknade blie ureuju sporazumno ministar nadlean za
poslove finansija, ministar nadlean za poslove rada, zapoljavanja i socijalne politike i
ministar nadlean za poslove zdravlja.
S tim u vezi, a na osnovu lana 68. Zakona o doprinosima za obavezno socijalno
osiguranje donet je Pravilnik o uslovima, postupku i nainu povraaja vie plaenog
doprinosa za obavezno socijalno osiguranje i prestanku obeveze plaanja doprinosa
po osnovu ugovorene naknade u tekuoj godini ("Slubeni glasnik RS", broj 100/2004).
4. lanarine privrednim komorama i zadrunim savezima

od 1. januara 2014. godine
Zakonom o privrednim komorama ("Slubeni glasnik RS", br. 65/2001, 36/2009 i
99/2011 (dr. zakon)) osnovane su:
- Privredna komora Srbije, sa seditem u Beogradu, za teritoriju Republike Srbije;
- Privredna komora Vojvodine, sa seditem u Novom Sadu, za teritoriju
Autonomne pokrajine Vojvodine;
- Privredna komora Kosova i Metohije, sa seditem u Pritini, za teritoriju
Autonomne pokrajine Kosova i Metohije;
- Privredna komora Beograda, sa seditem u Beogradu, za teritoriju grada
Beograda i
- Regionalne privredne komore, za podruje optina.
lanovi komore su preduzea i drugi oblici organizovanja koji obavljaju privrednu
delatnost, banke i druge finansijske organizacije i organizacije za osiguranje imovine i lica.
REVIZOR
20-21/2014
finansijski
strana 51
Preduzetnici koji u vidu registrovanog zanimanja obavljaju privrednu delatnost i

njihove zadruge su lanovi komore preko optih udruenja preduzetnika. Zemljoradnike
zadruge i drugi oblici organizovanja zemljoradnika su kolektivni lanovi komore preko
zadrunog saveza.
lanovi komore mogu biti i poslovna i struna udruenja i drutva, organizacije koje
obavljaju delatnost u oblastima zdravstvene, socijalne, borake, odnosno invalidske zatite,
drutvene brige o deci i drugim oblastima, kao to je socijalna sigurnost, obrazovanje,
nauka, kultura, fizika kultura, kao i organizacije koje svojom delatnou unapreuju rad i
poslovanje privrednih subjekata ili su u oblastima koje su utvene zakonom, o emu odluku
donosi nadleni organ komore.
lanovi Privredne komere Srbije mogu biti svi subjekti koji imaju sedite, odnosno
obavljaju delatnost na teritoriji Republike Srbije.
lanovi Privredne komore Vojvodine mogu biti svi subjekti koji imaju sedite i
obavljaju delatnost na teritoriji Autonomne pokrajine Vojvodine.
lanovi Privredne komore Kosovo i Metohija mogu biti svi subjekti koji imaju sedite,
odnosno obavljaju delatnost na teritoriji Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija.
lanovi Privredne komore Beograda mogu biti svi subjekti koji imaju sedite,
odnosno obavljaju delatnost na teritoriji Grada Beograda.
lanovi regionalne komore mogu biti svi subjekti koji imaju sedite, odnosno
obavljaju delatnost na podruju optina za koju je osnovana.
lanovi privrednih komora pristupaju i istupaju iz lanstva dostavljanjem pismenog
obavetenja o pristupanju, odnosno istupanju komori iji su lanovi.
Komore se delom finansiraju od lanarina, iju visinu i osnovicu na koju se
obraunava lanarina, kao i nain i rokove plaanja utvruju posebnim odlukama privredne
komore, odnosno regionalne privredne komore.
U nastavku dajemo pregled stopa lanarine privrednim komorama i zadrunim
savezima.
Stope lanarine privrednim komorama koje vae u 2014. godini

R.
br.
OPIS
STOPE
UPLATNI RAUNI
1.
KOMORA SRBIJE
("Slubeni glasnik RS", broj 2/2014)
Osnovica za obraun lanarine Komori je bruto zarada zaposlenih.
0,19%
205-2238-67
Napomena: lanovi Komore koji imaju do 10 zaposlenih radnika, plaaju godinju Komercijalna banka AD,
lanarinu u paualnom iznosu u visini od 5.000,00 dinara. Uplata se vri odjednom Beograd, sa oznakom
za celu godinu, najkasnije do 30. juna 2014. godine.
ifre plaanja 253
Preduzetnici (zanatske, ugostiteljske, trgovinske i druge radnje) lanovi optih
udruenja samostalnih preduzetnika plaaju lanarinu tim udruenjima u skladu sa
odlukom njihovih organa i ovom odlukom.
2. KOMORA VOJVODINE

Osnovicu za obraun lanarine ini isplaena mesena bruto zarada
zaposlenih bez umanjenja po osnovu oslobaanja i olakica.
0,20%
355-1000148-88
Vojvoanska banka,
filijala Novi Sad
Napomena: Preduzetnici (zanatske, ugostiteljske, trgovinske i druge radnje) lanovi

optih udruenja preduzetnika, plaaju lanarinu tim udruenjima u skladu sa
105-800366-69
odlukom njihovih organa.
AIK banka NI - glavna
filijala Novi Sad
Zemljoradnike zadruge i drugi oblici udruivanja zemljoradnika, nisu u obavezi da
plaaju lanarinu, ako obraunavaju i plaaju lanarinu Zadrunom savezu
Vojvodine u skladu sa odlukom Zadrunog saveza Vojvodine.
REVIZOR
strana 52
R.
br.
20-21/2014
finansijski
OPIS
STOPE
UPLATNI RAUNI
3.
KOMORA KOSOVA I METOHIJE

Osnovica: Bruto zarada zaposlenih. lanovi komore koji imaju do
10 zaposlenih plaaju godinju lanarinu u paualnom iznosu od
6.000,00 najkasnije do 30. juna 2014. godine
0,32%
205-21992-72
Komercijalne banke AD
Beograd, ekspozitura
Zvean sa oznakom ifre
plaanja na dan isplate
zarada i uplate poreza i
doprinosa po odbitku
4. KOMORA BEOGRADA
("Slubeni list grada Beograda", broj 64/2013)

Osnovica za obraun lanarine je bruto zarada, bez umanjenja po
osnovu oslobaanja i olakica
I GRUPA: ifre delatnosti: 1 Snabdevanje elektrinom energijom,
gasom, parom i klimatizacija (35.1; 35.2); Proizvodnja derivata
nafte (19.2); Proizvodnja higijenskih proizvoda (20.30; 20.41;
20.42; 21.10; 21.20); Ponovna upotreba materijala (38.31; 38.32);
Trgovina na veliko (45.1; 45.2; 45.3; 45.4; 46.1; 46.3; 46.4; 46.5;
46.6; 47.7; 46.9); Vazduni saobraaj (51.10; 51.21; 51.22; 52.23;
77.35); Cevovodni transport (49.50); Potanske aktivnosti (53.10;
53.20); Telekomunikacije (61.10; 61.20; 61.30; 61.90); Finansijske
delatnosti i delatnosti osiguranja (64.1; 64.2; 64.3; 64.9; 65.1; 65.2;
65.3; 66.1; 66.2; 66.3); Poslovanje nekretninama (68.1; 68.2; 68.3);
Administrativne i pomone uslune delatnosti (77.1; 77.2; 77.3;
77.4; 62.01; 62.02; 62.03; 62.09; 69.10; 69.20; 70.2; 71.1; 71.2;
73.1; 74.1; 74.2; 74.3; 74.7; 75.0); Kockanje i klaenje (92.0)
0,255%
II GRUPA: ifra delatnosti: Proizvodnja papira, izdavaka delatnost,

tampanje i umnoavanje (17.1; 58.1; 18.1; 18.2); Proizvodnja pia
(11.00) Proizvodnja gotove hrane za domae ivotinje (10.9);
Proizvodnja elektrinih maina, aparata, opreme i ureaja (25.7;
25.9; 28.1; 28.2; 28.3; 28.4; 28.9; 27.1; 27.4; 27.5; 26.1; 26.2; 26.3;
26.4; 26.5; 26.6); Trgovina na malo (47.3; 47.4; 47.5; 47.6; 47.7;
47.8; 95.2); umarstvo i lov (01.7; 02.1; 02.2; 02.3; 02.4)
0,190%
III GRUPA: ifra delatnosti: elezniki prevoz putnika (49.1; 49.2);

Drumski prevoz tereta (49.3; 49.4)
0,132%
IV GRUPA: - Svi ostali lanovi Komore
0,100%
205-12225-79
Komercijalna banka AD,
Beogradsa pozivom
na PIB
Napomena:
lanovi Komore koji imaju do 10 zaposlenih, mogu da plaaju lanarinu (doprinos)
Komori godinje u paualnom iznosu od 9.000 dinara. lanarinu (doprinos) lanovi
Komore duni su da uplate do 30. juna 2014. godine.
Opta udruenja preduzetnika, obavezna su da plaaju lanarinu (doprinos) Komori
godinje u paualnom iznosu od 36.000,00 dinara, u etiri jednake rate, do 31.
decembra 2014. godine.
Ukoliko opte udruenje preduzetnika izvri uplatu celokupne lanarine do 31. marta
2014. godine ista e iznositi 27.000,00 dinara.
5. KOMORA KRAGUJEVCA

Podruje za koje je Komora osnovana ine teritorije gradova Kragujevac i Jagodina, kao i optina Aranelovac, Batoina, Kni, Lapovo,
Raa, Topola, Despotovac, uprija, Parain, Rekovac i Svilajnac.
Obveznici plaanja lanarine Komori (u daljem tekstu: obveznici) su sva privredna
drutva, banke, finansijske organizacije, organizacije za osiguranje imovine i lica i
njihove poslovne jedinice, zemljoradnike i druge zadruge i druga pravna lica koja
svoju delatnost obavljaju na podruju za koju je Komora osnovana, kao i
organizacione jedinice pravnih lica sa drugog podruja koje obavljaju privrednu
delatnost na podruju Komore. Obveznici (privredna drutva) obraunavaju
lanarinu prema sledeoj skali:
- do 5 zaposlenih 500,00 dinara meseno (6.000,00 godinje)
- od 6 do 10 zaposlenih 1.000,00 dinara meseno (12.000,00 godinje)
- preko 10 zaposlenih 0,25% na fond bruto zarada prilikom svake isplate.
355-1061301018-48
Vojvoanska banka
220-128456-08
Procredit banka
150-65-40
KBM banka ad
160-18056-34
Banca Intesa
1
Prema Zakonu o klasifikaciji delatnosti ("Slubeni glasnik RS", broj 104/2009) i Uredbi o klasifikaciji delatnosti
("Slubeni glasnik RS", broj 54/2010).
REVIZOR
20-21/2014
finansijski
strana 53
R.
br.
OPIS
STOPE
5. Obveznici plaanja lanarine su i preduzetnici, zanatske, ugostiteljske, trgovinske i
druge radnje (lanovi optih udruenja preduzetnika - samostalnih privrednika) sa

podruja Komore. Obveznici (preduzetnici) obraunavaju lanarinu prema sledeoj
skali:
- do 5 zaposlenih 250,00 dinara meseno (3.000,00 godinje)
- preko 5 zaposlenih 500,00 dinara meseno (6.000,00 godinje).
UPLATNI RAUNI
4
355-1061301018-48
Vojvoanska banka
220-128456-08
Procredit banka
150-65-40
KBM banka ad
160-18056-34
Banca Intesa
6. KOMORA KRALJEVA

lanovi Regionalne privredne komore Kraljevo (u daljem tekstu:
Komore), sva pravna i fizika lica koja imaju sedite, odnosno
obavljaju delatnost na podruju Komore (teritorija optina: Vrnjaka
Banja, Gornji Milanovac, Kraljevo, Novi Pazar, Raka, Sjenica,
Tutin, aak i Luani) i to: privredna drutva i drugi oblici
organizovanja koji obavljaju privrednu delatnost; banke i druge
finansijske organizacije; organizacije za osiguranje imovina i lica;
preduzetnici koji u vidu registrovanog zanimanja obavljaju
privrednu delatnost i njihove zadruge; poslovne jedinice i delovi,
ije je sedite firmi van podruja Komore, obraunavaju i plaaju
lanarinu Komori za 2014. godinu po odredbama ove odluke.
Osnovicu za obraunavanje i plaanje lanarine Komori ine
ostvarene mesene bruto zarade zaposlenih, bez umanjenja po
osnovu oslobaanja i olakice.
0,32%
160-17848-76
Banca Intesa AD,Beograd
PJ Kraljevo
155-9070-57
aanska banka AD
aak, PJ Kraljevo
Napomena: lanovi Komore koji nemaju zaposlene ili imaju do pet zaposlenih,
plaaju lanarinu u paualnom iznosu od 6.000 godinje.
Uplata godinjeg paualnog iznosa vri se odjednom, najkasnije 30. juna 2014.
godine.
Preduzetnici (zanatske, ugostiteljske, trgovinske i druge radnje), plaaju lanarinu
Komori u iznosu od 250 dinara meseno.
7.
KOMORA LESKOVCA
0,34%
Osnovica za obraunavanje i plaanje lanarine Komori je
s tim da
ostvarena i isplaena bruto zarada.
obraunati i
Opta i specijalizovana Udruenja kao kolektivni lanovi Komore
uplaeni iznos
obavezni su da plaaju lanarinu (doprinos) u paualnom iznosu od
ne moe biti
24.000,00 dinara u etiri jednake rate do 31. decembra 2014. manji od 600
godine.
dinara
Ukoliko Opte udruenje izvri uplatu celokupne lanarine do 31.
marta 2014. godine ista e iznositi 18.000,00 dinara.
180-7161210003279-59
Alpha bank a.d.
Beograd
160-248295-54
Banca Intesa
8. KOMORA NIA

Osnovicu za obraun lanarine Regionalnoj privrednoj komori Ni
ine ostvarene bruto zarade zaposlenih i poslodavaca.
- za banke i druge finansijske organizacije, zajednice osiguranja
imovine i lica i zadruge
- za preduzea i delove preduzea
Preduzetnici (zanatske, ugostiteljske, trgovinske i druge radnje)
plaaju lanarinu u iznosu od 250,00 dinara meseno
lanovi RPK Ni, koji imaju do 10 zaposlenih radnika, plaaju
godinju lanarinu u paualnom iznosu u visini od 6.000,00 dinara.
Uplata se vri odjednom za celu godinu, najkasnije do 30. juna
2014. godine.
0,35%
0,29%
9. KOMORA POAREVCA

Osnovicu za obraun i plaanje lanarine Komori ini isplaena
bruto zarada zaposlenih.
0,192%
105-909-18
AIK banka Ni
325-9500800002129-64
OTP Banka Srbija a.d.
Novi Sad
Poziv na broj 01-1234/2,
ifra plaanja 253
205-9138-28
Komercijalna banka AD
ifra plaanja 253
REVIZOR
strana 54
20-21/2014
finansijski
R.
br.
OPIS
STOPE
UPLATNI RAUNI
10. KOMORA UICA
("Slubeni glasnik RS", br. 115/2013 i 38/2014)

Privredna drutva (privatna, javna i drutvena u postojeem obliku
organizovanja, kao i druga drutva - komanditna i ortaka drutva,
drutva kapitala - akcionarska i drutva sa ogranienom
odgovornou), bankarske organizacije, zajednice imovine i lica,
ije je sedite na podruju Regionalne privredne komore Uice, kao
i njihovi delovi koji posluju na ovom podruju, a imaju sedite van
podruja Komore kao i preduzetnici (u daljem tekstu: lanovi
Komore) obraunavaju i plaaju lanarinu Komori radi obezbeivanja sredstava za izvrenje poslova i zadataka Regionalne
privredne komore Uice za period od 1. januara 2014. do 31.
marta 2014. godine.
Osnovicu za obraunavanje lanarine Komori za period od 1.
januara 2014. do 31. marta 2014. godine iz ove odluke ine
ostvarene bruto zarade.
Privredna drutva (privatna, javna i drutvena u postojeem obliku
organizovanja, kao i druga drutva - komanditna i ortaka drutva,
drutva kapitala - akcionarska i drutva sa ogranienom
odgovornou), bankarske organizacije, zajednice imovine i lica,
ije je sedite na podruju Regionalne privredne komore Uice, kao
i njihovi delovi koji posluju na ovom podruju a imaju sedite van
podruja Komore kao i preduzetnici (u daljem tekstu: lanovi
Komore) obraunavaju i plaaju lanarinu Komori radi obezbeivanja sredstava za izvrenje poslova i zadataka Regionalne
privredne komore Uice za period od 1. aprila 2014. godine, do
31. decembra 2014. godine.
Osnovicu za obraunavanje lanarine Komori za period od 1. aprila
2014. do 31. decembra 2014. godine, iz ove odluke ine
ostvarene bruto zarade.
0,20%
355-1006672-13
AD Vojvoanska banka,
Uice
160-43205-53
BANC INTESA AD
Beograd - Filijala Uice
205-14158-03
Komercijalna banka Uice
180-5011210012259-68
ALPHA BANK AD
Beograd - Filijala Uice
290-6213-31
Univerzal banka AD
Beograd
170-0030003916000-19
UNI CREDIT GROUP
BANKA - Filijala Uice
lanovi Komore, privredna drutva do pet zaposlenih, preduzetnici i radnje plaaju

godinju lanarinu u paualnom iznosu od 6.000,00 dinara, a iznos uplauju
kvartalno u najvie etiri jednake rate.
11. KOMORA ZAJEARA

Osnovicu za obraun lanarine Komori ini bruto zarada zaposlenih.
lanovi Regionalne privredne komore Zajear - preduzea, preduzetnici, banke,
finansijske organizacije i organizacije za osiguranje imovine i lica, sa seditem na
podruju Zajearskog i Borskog okruga, kao i delovi preduzea, poslovne jedinice
banaka i organizacija za osiguranje imovine i lica, koji obavljaju delatnost na podruju
Zajearskog i Borskog okruga, a sedite preduzea, banke, odnosno organizacije za
osiguranje imovine i lica u ijem su sastavu je van podruja Zajearskog i Borskog
okruga, obraunavaju i plaaju lanarinu Regionalnoj privrednoj komori Zajear (u
daljem tekstu: Komora) po stopi od 0,29% za preduzea i preduzetnike, odnosno
0,35% za finansijske organizacije i organizacije za osiguranje imovine i lica.
lanovi Komore, koji imaju do 10 zaposlenih radnika ili ija ukupna mesena bruto
zarada ne prelazi 300.000,00 dinara, plaaju lanarinu u paualnom iznosu od
500,00 dinara meseno.
160-18183-41
Banka Intesa a.d.
Beograd, PJ Zajear,
180-7091210001548-73
Alfa Bank a.d. Beograd,
PJ Zajear,
205-6305-88
Komercijalna banka a.d.
Beograd, PJ Zajear
sa pozivom na broj PIB-a
i ifru plaanja 253.
160-44878-78
Banca Intesa a.d.
Beograd
250-3140000195030-31
Eurobank EFG tedionica
a.d. Beograd
180-5201210016480-35
Alpha bank a.d. Beograd
205-72444-36
Preduzetnici (zanatske, ugostiteljske, trgovinske i druge radnje), lanovi optih Komercijalna banka a.d.
Beograd
udruenja preduzetnika, plaaju godinju lanarinu komori i to: do pet zaposlenih
290-10063-24
1.200,00 dinara a preko pet zaposlenih godinju lanarinu u visini od 2.500,00 dinara.
Univerzal banka a.d.
Uplata se vri kvartalno, najkasnije do isteka tekueg kvartala.
Beograd, filijala Kruevac
sa pozivom na broj PIB
preduzea.
12. KOMORA KRUEVCA

Osnovicu za obraun lanarine Komori ini bruto zarada
zaposlenih.
0,30%
s tim da
obraunati i
uplaeni iznos
ne moe biti
manji od 500,00
dinara meseno
REVIZOR
20-21/2014
finansijski
strana 55
R.
br.
OPIS
STOPE
UPLATNI RAUNI
355-1003257-73
Vojvoanska banka AD
Filijala Novi Sad
0,29%
Osnovicu po kojoj se plaa lanarina Komori ine ostvarene bruto
160-932202-77
zarade zaposlenih, bez umanjenja po osnovu oslobaanja i olakica.
Banka inteza Novi Sad
310-49-66
Napomena: lanovi Komore koji imaju od 0 do 10 zaposlenih plaaju lanarinu
NLB banka AD Beograd Komori u paualnom iznosu od 15.000,00 dinara godinje, sa rokom uplate do 30.
Filijala Novi Sad
juna 2014. godine.
265-1040310001705-84
Raiffeisenbank AD
Preduzetnici (zanatske, ugostiteljske, trgovake radnje i drugi oblici poslovanja),
Beograd
plaaju lanarinu Komori po stopi od 1% na osnovicu, na koju plaaju porez na
- Filijala Novi Sad
dohodak graana za prihode od obavljanja samostalne delatnosti.
340-11006029-61
Erste bank AD Novi Sad
375-471-46
VTB banka AD Beograd
sa pozivom na broj PIB-a.
13. KOMORA NOVOG SADA
14. KOMORA PANEVA

Osnovicu za obraun lanarine Komori ine isplaene mesene
bruto zarade zaposlenih, a vre se prilikom svake isplate zarade,
bez umanjenja po osnovu oslobaanja i olakica.
lanarinu Komori, po odredbama ove odluke, plaaju i delovi
privrednih drutava - ogranci, drugi organizacioni delovi domaih i
stranih pravnih lica koji imaju odreena ovlaenja u pravnom
prometu, kao i poslovne jedinice bankarskih organizacija ili drugih
organizacija, koje su upisane ili evidentirane u registar privrednih
subjekata, ije je sedite na podruju Junog Banata, a sedite
organizacije u ijem su sastavu, van ove teritorije.
0,30%
200-2280680101001-12
Banka Potanska
tedionica AD, Beograd
15. SREMSKA PRIVREDNA KOMORA

Osnovicu po kojoj se plaa doprinos (lanarina) ini isplaena
mesena bruto zarada bez umanjenja po osnovu oslobaanja i
olakica.
Obveznici doprinosa (lanarine) su sva privredna drutva - lanovi
koja obavljaju delatnost radi sticanja dobiti i njihove poslovne
zajednice, zemljoradnike zadruge i druge zadruge kao i drugi
oblici udruivanja zemljoradnika, banke, drutva za osiguranje
imovine i lica i drugi lanovi Komore sa teritorije optina: Inija, Irig,
Peinci, Ruma, Sremska Mitrovica, Stara Pazova i id, ako ovom
odlukom nije drugaije odreeno.
Obveznici doprinosa (lanarine) su i delovi preduzea, banaka i
drutva za osiguranje imovine i lica, ije je sedite na podruju za
koje je Komora osnovana, a sedite matinog preduzea, banke ili
drutva ije su deo, nije na podruju ove komore.
355-1003279-07
Vojvoanska banka AD.
Novi Sad, filijala Sremska
Mitrovica,
205-61610-43
Komercijalna banka AD,
Beograd, filijala Sremska
0,25%
Mitrovica
160-39489-46
Banka Intesa AD,
Beograd
PJ Sremska Mitorovica
310-326-11
NLB banka AD, Novi Sad
filijala Sremska Mitrovica
340-32219-79
Napomena: lanovi Komore - preduzea i preduzetnici koji nemaju zaposlene Erste bank AD, Novi
Sadfilijala Sremska
radnike, kao i oni koji imaju do 5 zaposlenih radnika plaaju doprinos (lanarinu)
Mitrovica
Komori u iznosu od 6.000,00 dinara za celu godinu.
Uplata godinjeg iznosa se moe izvriti odjednom do 30. juna 2014. godine ili u
jednakim mesenim ratama.
16. KOMORA SUBOTICE

Osnovicu obrauna lanarine za obveznike ini ostvarena bruto
zarada zaposlenih u tekuem mesecu, bez umanjenja po osnovu
osloboenja i olakica.
Obveznici doprinosa su sva privredna drutva, lanovi Komore,
koja obavljaju privrednu delatnost i njihove poslovne zajednice, kao
i poslovne jedinice koje posluju na teritoriji regiona, a imaju sedite
matine organizacije u drugim mestima, kao i banke, drutva za
osiguranje imovine i lica i drugi oblici organizovanja, lanovi
Komore, koji obavljaju registrovanu privrednu delatnost na teritoriji
optina: Ada, Baka Topola, Kanjia, Mali Io, Senta i grad
Subotica (podruje Komore), a imaju sedite matine organizacije u
drugim mestima, ako ovom odlukom nije drugaije odreeno.
0,30%
355-1014933-62
Vojvoanska banka
205-118451-46
Komercijalna banka
105-00000000009192-98
AIK banka
REVIZOR
strana 56
20-21/2014
finansijski
R.
br.
OPIS
STOPE
UPLATNI RAUNI
0,30%
355-1014933-62
Vojvoanska banka
205-118451-46
Komercijalna banka
105-00000000009192-98
AIK banka
16. lanovi Komore koji nemaju zaposlene ili imaju do tri zaposlenih,
plaaju lanarinu u paualnom iznosu od 3.500,00 dinara godinje.

Uplata godinjeg paualnog iznosa vri se odjednom, najkasnije do
30. juna 2014. godine.
Privatni preduzetnici (zanatske, ugostiteljske, trgovinske i druge
radnje i agencije) lanovi optih udruenja samostalnih privrednika
- preduzetnika, plaaju doprinos udruenjima po odluci njihovih
skuptina, koje se odnose na lanarinu za 2014. godinu.
Iznos se uplauje na iro raune Udruenja.
lanovi Komore, prilikom uplate obraunatog komorskog doprinosa, na nalogu za prenos (obrazac br. 3) u pozivu na broj
odobrenja treba da upiu svoj matini broj, odnosno ukoliko vre
isplatu zarade po osnovu ugovora o asignaciji ili ugovora o cesiji za
drugo lice, obavezno treba da stave matini broj asignanta,
odnosno cedenta.
Ukoliko se prilikom plaanja ne postupi na navedeni nain, uplate
mogu ostati neidentifikovane.
17.
KOMORA SOMBORA
Osnovicu po kojoj se plaa lanarina ini isplaena mesena bruto
zarada bez umanjenja po osnovu oslobaanja i olakica.
Obveznici lanarine su javna preduzea, sva preduzea koja
obavljaju privrednu delatnost i njihove poslovne zajednice,
zemljoradnike i druge zadruge, organizacije kooperanata i drugi
oblici udruivanja zemljoradnika, banke, zajednice osiguranja
imovine i lica i drugi lanovi Komore, sa teritorije optina: Apatin,
Kula, Sombor i Odaci.
0,275%
355-1007950-59
Vojvoanska banka,
filijala Sombor
Napomena: Preduzea koja nemaju zaposlene radnike, kao i ona koja imaju do pet
zaposlenih radnika, plaaju doprinos (lanarinu) Komori godinje u iznosu od
1.800,00 dinara. Uplatu vre u mesenom iznosu od po 150,00 dinara.
udruenja samostalnih preduzetnika plaaju lanarinu tim udruenjima, u skladu sa
odlukom njihovih organa i ovom odlukom.
18.
KOMORA ZRENJANINA
Osnovicu po kojoj se plaa lanarina ini isplaena mesena bruto
zarada bez umanjenja po osnovu oslobaanja i olakica.
Obveznici-lanovi Komore: privredna drutva i drugi oblici
organizovanja koja obavljaju privrednu delatnost, banke i druge
finansijske organizacije, organizacije za osiguranje imovine i lica,
zemljoradnike zadruge, poljoprivredna gazdinstva i drugi oblici
organizovanja zemljoradnika, koja imaju sedite, ili obavljaju
delatnost i imaju zaposlene, na podruju optina za koje je Komora
osnovana, iako im je sedite van podruja Komore.
lanarinu Komori obraunavaju i plaaju zemljoradnike zadruge,
kao i drugi oblici udruivanja zemljoradnika koji nisu lanovi
Zadrunog saveza.
0,25%
Napomena: lanovi Komore koji nemaju zaposlene radnike, kao i oni koja imaju do
pet zaposlenih radnika plaaju doprinos (lanarinu) Komori u iznosu od 6.000,00
dinara za celu godinu. Uplata godinjeg iznosa moe se izvriti odjednom do 30.
juna 2014. godine ili u jednakim mesenim ratama.
udruenja preduzetnika plaaju lanarinu tim udruenjima u skladu sa odlukom
njihovih organa.
160-135843-44
Banka Intesa AD,
Beograd
P.J. Zrenjanin
355-1000843-40
Vojvoanska banka,
filijala Zrenjanin
REVIZOR
20-21/2014
finansijski
strana 57
R.
br.
OPIS
STOPE
UPLATNI RAUNI
0,33%
s tim da
160-17835-18
obraunati i
Banka Intesa AD,
Osnovicu za obraun lanarine Komori ini bruto zarada zaposlenih.
uplaeni
Beograd 000805 - Valjevo
meseni iznos
170-573-41
ne moe biti Unicredit bank Srbija AD
Valjevo
manji od 750
200-2362430101012-31,
dinara
19. KOMORA VALJEVA
Potanska tedionica a.d.
lanovi Regionalne privredne komore Valjevo (privredna drutva i drugi oblici

Beograd
organizovanja koji obavljaju privrednu delatnost, banke i druge finansijske
340-11001151-48
organizacije, organizacije za osiguranje imovine i lica, preduzetnici, delovi Erste bank, ifra plaanja
preduzea koji imaju odreena ovlaenja u prometu roba i usluga, kao i poslovne 253 model 97, kontrolni
jedinice bankarskih organizacija i zajednica osiguranja imovine i lica, ije je sedite broj, broj optine i PIB
obveznika lanarine
na podruju Kolubarskog i Mavanskog okruga, a sedite organizacije u ijem su
sastavu je van teritorije Kolubarskog i Mavanskog okruga).
20. KOMORA KIKINDE
160-19012-76
Banka Intesa a.d.
Beograd, RJ Kikinda
105-670038-46
AIK Banka a.d. Ni, filijala
lanovi Komore: privredna drutva i drugi oblici organizovanja koji obavljaju
Kikinda
registrovanu privrednu delatnost, banke i druge finansijske organizacije,
310-512-35
organizacije za osiguranje imovine i lica, preduzetnici koji u vidu registrovanog NLB banka a.d. Novi Sad,
filijala Kikinda
zanimanja obavljaju privrednu delatnost i njihove zadruge su lanovi Komore preko
355-1001814-37
Optih udruenja preduzetnika (preduzetnici su lanovi Optih udruenja
preduzetnika i u obavezi su da svojim Udruenjima plaaju lanarinu), Vojvoanska banka a.d.
zemljoradnike zadruge, poljoprivredna gazdinstva i drugi oblici organizovanja Novi Sad, filijala Kikinda
165-4660-33
zemljoradnika, koja imaju sedite ili/odnosno obavljaju delatnost na podruju optina
Hypo Alpe Adria bank,
za koje je Komora osnovana (optine Kikinda, oka i Novi Kneevac), iako im je
Beograd, filijala Kikinda

Osnovica: ostvarena bruto zarada svakog zaposlenog, za tekui
mesec, bez umanjenja po osnovu oslobaanja i olakica.
sedite van podruja Komore.
0,25%
REVIZOR
strana 58
20-21/2014
finansijski
Stope lanarine zadrunim savezima

R.
br.
OPIS
STOPE
UPLATNI RAUNI
1.
ZADRUNI SAVEZ SRBIJE

("Slubeni glasnik RS", br. 21/2003 - Odluka o utvrivanju osnovice
i stope i nain plaanja doprinosa Zadrunom savezu Srbije)
Napomena: plaaju zemljoradnike zadruge i druga pravna lica
koja trajno posluju sa zemljoradnicima kao i organizacije
dobrovoljno udruene u Savez
1%
205-2566-53
Komercijalna banka AD
Beograd
ZADRUNI SAVEZ VOJVODINE

("Slubeni glasnik RS", broj 32/2004 - Odluka o nainu utvrivanja i
plaanja doprinosa Zadrunom savezu Vojvodine)
Osnovicu ini bruto ostvarena zarada zaposlenih radnika, bez
umanjenja po osnovu oslobaanja i olakica, prilikom svake isplate
zarada zaposlenih radnika.
0,70%
2.
Napomena: doprinos za 10 zadrugara od 100,00 dinara po zadrugaru meseno,

odnosno ukupno 1.000,00 dinara meseno, uz obavezno plaanje u toku meseca za
koji se plaanje tog dela doprinosa vri. Zadruge koje imaju vie od 10 zadrugara,
plaaju ukupno 1.000,00 dinara za sve zadrugare meseno.
Zadruge koje su obveznici plaanja doprinosa Zadrunom savezu Vojvodine, ne
obraunavaju i ne plaaju doprinos Privrednoj komori Vojvodine i regionalnim
privrednim komorama na podruju AP Vojvodine.
3.
OKRUNI SAVEZ ZEMLJORADNIKIH ZADRUGA UICE

Osnovica: bruto ostvarena zarada bez umanjenja po osnvu
osloboenja i olakica.
1,20%
Zemljoradnike zaduge i druge lanice saveza koje imaju do 5 zaposlenih plaaju

lanarinu (doprinos) savezu u godinjem iznosu od 6.000,00 dinara, odnosno u
paualnom tromesenom iznosu od 1.500,00 dinara)
4.
ZADRUNI SAVEZ KOLUBARSKOG I MAVANSKOG OKRUGA

- VALJEVO
Osnovica: bruto zarada, bez umanjenja po osnovu osloboenja i
olakica.
355000000100004897
Vojvoanska banka,
Novi Sad
160-14729-24
Banka Intesa AD
ekspozitura Uice
1%
115-1586-59
KBC banka AD Beograd
5200 - filijala Valjevo
broj modela 97 i PIB
obveznika
Pojedinana mesena uplata ne moe biti manja od 1.000,00 dinara odnosno
godinje 12.000,00 dinara.

Odluka se primenjuje od 1.1.2013. godine.
5.
0,90%
DOPRINOS ZADRUNOM SAVEZU ZA PODRUJE RAKOG,
s tim da
MORAVIKOG I RASINSKOG OKRUGA - KRALJEVO
pojedinana
("Slubeni glasnik RS", br. 5/2010)
mesena
Osnovica: bruto zarada, bez umanjenja po osnovu osloboenja i
uplata ne moe
olakica.
biti manja od
1.200,00 din. 245-0050532101116-22
odnosno
Agrobanka A.D. Beograd
p.j. Kraljevo
14.400.00 din.
125-1756626-37
godinje
Zemljoradnike zadruge i druga pravna lica koja pravno posluju sa zemljoradnicima
(lanovi Zadrunog saveza) obezbeuju sredstva za izvrenje poslova i zadataka
Zadrunog saveza za podruje Rakog, Rasinskog i Moravikog okruga Kraljevo
(Saveza) plaanjem doprinosa Savezu a sa podruja optina Kraljevo, Raka, Novi
Pazar, Sjenica, Tutin, Vrnjaka Banja, aak, Luani, Gornji Milanovac, Kruevac,
Aleksandrovac, Brus, Varvarin, Trstenik i ievac.
Doprinos Savezu plaaju i organizacije dobrovoljno udruene u Savez.
"Pireus" banka
filijala Kraljevo
REVIZOR
20-21/2014
finansijski
strana 59
R.
br.
OPIS
STOPE
UPLATNI RAUNI
6.
OSNOVNI ZADRUNI SAVEZ ZA BRANIEVSKI

I PODUNAVSKI OKRUG ("Slubeni glasnik RS", broj 99/2010)
Osnovica: bruto zarada, s tim da je najnii meseni iznos lanarine
1.000,00 dinara.
lanice koje ne primaju redovnu zaradu imaju obavezu prema
savezu u iznosu od 1.000,00 dinara meseno.
1%
160-13956-15
Banka Intesa A. D.
Beograd
OSNOVNI ZADRUNI SAVEZ POAREVAC

Osnovica: bruto zarada, s tim da je najnii meseni iznos lanarine
2.000,00 dinara, a na dan uplate doprinosa se uplauje razlika.
lanice koje ne primaju redovno zaradu, imaju obavezu prema
ovom savezu u iznosu od 2.000,00 dinara meseno.
Novoosnovane zadruge prilikom preuzimanja dokumenata o
poetku rada zadruge uplauju Savezu 150 evra u dinarskoj
protivvrednosti na dan uplate, a po srednjem kursu NBS, i time
stiu status aktivne lanice Saveza, a ujedno im se uplata za izradu
dokumenata smatra i izmirenom lanarinom za narednih godinu
dana.
1%
160-13956-15
Banka Intesa A. D.
340-11007990-95
Erste banka
7.
strana 60
REVIZOR
finansijski
20-21/2014
II. OBRAUN POREZA I DOPRINOSA NA ZARADE

ZAPOSLENIH I POPUNJAVANJE OBRASCA PPP-PD
Program za obraun ovog primanja dostupan je
u "Finansijsko-poreskom raunaru"
U ovom delu obrauje se obraun poreza i doprinosa na zarade zaposlenih, kao i
popunjavanje pojedinane poreske prijave o obraunatim porezima i doprinosima (Obrazac
PPP-PD).
1. Obraun poreza na zarade

Obraun poreza na zarade vri se u skladu sa Zakonom o porezu na dohodak
graana1 ("Slubeni glasnik RS", br. 24/2001, 80/2002, 135/2004, 62/2006, 65/2006,
31/2009, 44/2009, 18/2010, 50/2011, 91/2011, 93/2012, 114/2012, 47/2013, 48/2013 (ispr.),
108/2013, 57/2014 i 68/2014 (dr. zakon) - u daljem tekstu: Zakon).
("Slubeni glasnik RS", broj 47/2013), koji se primenjuje od 30.5.2013. godine, u delu
oporezivanje zarada, izvrene su bitne izmene i dopune, i to:
- Sniena je stopa poreza na zarade sa 12% na 10%;
- Povean je neoporezivi iznos zarade sa 8.776,00 na 11.000,00 dinara.
S tim u vezi, napominjemo da je smanjenje poreske stope i poveanje neoporezivog
iznosa kod zarada povezano sa poveanjem stope doprinosa za obavezno penzijsko i
invalidsko osiguranje sa 22% na 24% (iz zarade sa 11% na 13%), istovremenim
izmenama Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje.
- Zaradom se, u smislu ovog zakona, smatra i isplaena lina zarada preduzetnika
utvrena u skladu sa ovim zakonom.
- Primanja koja zaposleni u vezi sa radom kod poslodavca ostvari od lica koje se u
smislu zakona koji ureuje porez na dobit pravnih lica smatra povezanim licem s
poslodavcem, takoe se smatraju zaradom.
- Precizirane su i odredbe koje opredeljuju koja sve nenovana primanja imaju
tretman zarade, kao i nain utvrivanja osnovice za oporezivanje takvih primanja (injenje
pogodnosti, oprost duga i sl.), a posebno primanja u vidu hartija od vrednosti koje
zaposleni ostvaruje od poslodavca ili od s poslodavcem povezanog lica.
- Ukinuta je obraunska osnovica za obraun poreza na zarade za zaposlene
koji su upueni na rad u inostranstvo, koja je bila propisana u visini zarade koju bi u tom
periodu ostvarili u Republici na istim ili slinim poslovima. To znai da za ove zaposlene
osnovicu poreza ini stvarno isplaena zarada i za vreme dok rade u inostranstvu (za
doprinose ostaje obraunska osnovica: zarada koju bi ostvarili u Republici, a najmanje
dvostruka najnia mesena osnovica).
Napominjemo da je kasnijom izmenom Zakona o porezu na dohodak graana
("Slubeni glasnik RS", broj 108/2013) u lanu 15b Zakona, koji se primenjuje od
7.12.2013. godine, precizirano da osnovicu poreza za ove obveznike ini isplaeni
novani iznos zarade za izvren rad.
1
Preien tekst Zakona o porezu na dohodak graana ("Slubeni glasnik RS", br. 24/2001, 80/2002, 135/2004,
62/2006, 65/2006, 31/2009, 44/2009, 18/2010, 50/2011, 91/2011, 93/2012, 114/2012, 47/2013, 48/2013 (ispr.) i 108/2013)
dat je u poglavlju V "UTE KNJIGE - Poreski sistem i PDV".
20-21/2014
REVIZOR
finansijski
strana 61
- Proirena je poreska olakica i za premiju na dobrovoljno zdravstveno

osiguranje koju poslodavac na teret sopstvenih sredstava plaa za zaposlene - osiguranike
ukljuene u dobrovoljno zdravstveno osiguranje u zemlji, u skladu sa propisima iz te oblasti,
s tim da zajedno sa ve postojeom olakicom za doprinos u dobrovoljni penzijski fond koji
poslodavac plaa za zaposlene - lanove dobrovoljnog penzijskog fonda moe iznositi
ukupno najvie 5.214 dinara meseno (ovaj iznos se usklauje sa indekstom rasta
potroakih cena i u periodu od 1.2.2014. do 31.1.2015. godine iznosi 5.329 dinara).
Takoe, poreska olakica se omoguava i za premiju za dobrovoljno zdravstveno
osiguranje koju poslodavac obustavlja i plaa iz zarade zaposlenog - osiguranika
ukljuenog u dobrovoljno zdravstveno osiguranje u zemlji, s tim da zajedno sa ve
postojeom olakicom za doprinos u dobrovoljni penzijski fond koji poslodavac obustavlja i
plaa iz zarade zaposlenog - lana dobrovoljnog penzijskog fonda, moe iznositi ukupno do
najvie 5.214 dinara meseno (u periodu od 1.2.2014. do 31.1.2015. godine iznosi 5.329
dinara). U ovom sluaju osloboenje od plaanja doprinosa nije propisano.
Bitna napomena:
Poslodavci koji su do 29.5.2013. godine isplatili deo zarade za odreeni mesec,
a posle 30.5.2013. godine isplauju razliku zarade, konanu isplatu zarade i obraun
poreza i doprinosa vre po do tada vaeim zakonskim odredbama, saglasno lanu 67.
Zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak graana i lanu 17.
Zakona o izmenama i dopunama Zakona o doprinosima za obavezno socijalno
osiguranje ("Slubeni glasnik RS", broj 47/2013).
Pod isplatom dela zarade pre 29.5.2013. godine podrazumeva i izvreno plaanje
doprinosa u zakonom propisanom roku (do 30. u narednom za prethodni mesec) na
najniu osnovicu doprinosa bez isplate zarade. Dakle, i u tom sluaju konaan obraun
zarada i poreza i doprinosa na zarade i posle 30.5.2013. godine vri se u skladu sa
zakonskim odredbama koje su vaile do tog dana.
To znai da se u navedenim sluajevima, obraun poreza vri po stopi od 12%, uz
primenu neoporezivog iznosa od 8.776 dinara, i primenom stope doprinosa za PIO od
22% (11% na teret zaposlenog i 11% na teret poslodavca).
Poslodavci koji su od 30.5.2013. godine do 31.7.2014. godine isplatili deo
zarade za odreeni mesec, a posle 1.8.2014. godine isplauju razliku zarade, konanu
isplatu zarade, obraun poreza i doprinosa vre po vaeim zakonskim odredbama u
trenutku isplate.
1.1. Stopa poreza na zarade

Prema lanu 16. Zakona, stopa poreza na zarade od 30.5.2013. godine iznosi 10%.
Stopa poreza na zarade od 10% primenjuje se na zarade zaposlenih definisane u
l. 13. do 14b Zakona, to podrazumeva zarade opredeljene u smislu Zakona o radu i
druga primanja zaposlenih koja podleu plaanju poreza, ukljuujui i linu zaradu
preduzetnika.
Stopa od 10% primenjuje se i na oporezivanje prihoda po osnovu ugovora o
privremenim i povremenim poslovima koji imaju tretman zarade u smislu lana 13. stav 2.
Zakona.
Podseamo, u periodu od 1. januara 2007. godine (poev od zarade za mesec
decembar 2006. godine) do 29. maja 2013. godine, stopa poreza je bila 12%, a do tada
14%.
S tim u vezi, posebno ukazujemo na odredbu i dalje vaeeg lana 35. Zakona o
strana 62
REVIZOR
finansijski
20-21/2014
br. 62/2006 i 65/2006) prema kojoj, "porez na zarade koje su ostvarene zakljuno za
mesec novembar 2006. godine, obraunava se i plaa u skladu sa propisima koji su
vaili do dana poetka primene ovog zakona." To znai, po stopi od 14%, bez primene
neoporezivog iznosa.
1.2. Neoporezivi iznos - utvrivanje poreske osnovice

("Slubeni glasnik RS", broj 47/2013), koji se primenjuje od 30.5.2013. godine, izmenjen je
lan 15a Zakona, tako to je propisano da osnovicu poreza na zarade ini zarada iz l. 13.
st. 1. i 3. i l. 14. do 14b Zakona umanjena za iznos od 11.000 dinara (umesto
dotadanjih 8.776 dinara) za lice koje radi sa punim radnim vremenom.
Propisani neoporezivi iznos zarade usklauje se svake godine sa godinjim
indeksom potroakih cena, a usklaeni iznos objavljuje Vlada RS (u periodu od 1.2.2014.
do 31.1.2015. godine iznosi 11.242 dinara).
Pod zaradom se podrazumeva zarada u poreskom smislu koju ostvaruju zaposlena
lica (u radnom odnosu), to znai da je to zarada, naknada zarade, uveana zarada i sva
druga primanja zaposlenih koja su u poreskom smislu definisana kao zarada (lan 13. stav
1. i l. 14-14b Zakona), kao i lina zarada preduzetnika (lan 13. stav 3. Zakona).
Podseamo, izmenama i dopunama Zakona, sa primenom od 1. januara 2007.
godine, uvedena je poreska olakica - priznavanje neoporezivog iznosa (linog poreskog
odbitka) kod utvrivanja osnovice poreza na zarade.
Naime, tada je u lanu 15a Zakona, bilo propisano da osnovicu poreza na zarade iz
lana 13. stav 1. i l. 14. do 14b ini isplaena odnosno ostvarena zarada, koja se za
zaposlene u smislu Zakona o radu umanjuje za iznos od 5.000 dinara meseno.
Propisani neoporezivi iznos od 5.000 dinara usklaivao se svake godine rastom cena
na malo u Republici Srbiji (do 2011. godine). Poev od 2012. godine usklaivanje
neoporezivog iznosa vri se godinjim indeksom potroakih cena, saglasno Zakonu o
broj 50/2011) koji je stupio na snagu 16.7.2011. godine.
Usklaeni neoporezivi iznosi od poetka primene do sada, po periodima primene su
sledei:
- od 1.1. do 31.1.2007. - 5.000 dinara
- od 1.2. 2007. do 31.1.2008. - 5.050 dinara
- od 1.2.2008. do 31.1.2009. - 5.560 dinara
- od 1.2.2009. do 31.1.2010. - 5.938 dinara
- od 1.2.2010. do 31.1.2011. - 6.554 dinara
- od 1.2.2011. do 31.1.2012. - 7.310 dinara
- od 1.2.2012. do 31.1.2013. - 7.822 dinara
- od 1.2.2013. do 29.5.2013. - 8.776 dinara
- od 30.5.2013. do 31.1.2014. - 11.000 dinara
- od 1.2.2014. do 31.1.2015. - 11.242 dinara
Posebno ukazujemo, neoporezivi iznos ne priznaje se:
1. Kod isplate zaostalih zarada - zakljuno sa zaradom za mesec novembar 2006.
godine jer se na oporezivanje tih zarada primenjuju propisi koji su vaili do
31.12.2006. godine (stopa od 14% na ukupnu bruto zaradu, bez neoporezivog
iznosa), saglasno lanu 35. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o
porezu na dohodak graana ("Slubeni glasnik RS", br. 62/2006 i 65/2006).
20-21/2014
REVIZOR
finansijski
strana 63
2. Kod isplate naknade licima koja su angaovana po osnovu privremenih i

povremenih poslova, nezavisno od toga to naknada po tom osnovu ima
poreski tretman zarade prema lanu 13. stav 2. Zakona (oporezuje se stopom
od 10%) jer se neoporezivi iznos na naknadu po tom osnovu ne priznaje, prema
odredbi lana 15a Zakona.
3. Kod obrauna poreza na naknadu po osnovu II i III kategorije invalidnosti koju
zaposleni ostvaruje kao pravo iz penzijskog i invalidskog osiguranja (na teret
sredstava Republikog fonda PIO) jer se tim licima ceo neoporezivi iznos
priznaje kod obrauna poreza na zarade koje ostvaruju kod poslodavca (lan 7.
Pravilnika).
Neoporezivi iznos vai samo za obraun poreza na zarade, a doprinosi se
obraunavaju na pun iznos bruto zarade, to je izriito i propisano lanom 13. Zakona
o doprinosima.
1.2.1. Nain priznavanja i obraunavanja neoporezivog iznosa

- utvrivanje poreske osnovice
Nain priznavanja neoporezivog iznosa ureen je:
- lanom 15a Zakona i
- Pravilnikom o nainu i postupku obraunavanja poreza na zarade u sluaju
umanjenja poreske osnovice ("Slubeni glasnik RS", broj 115/2013 - u daljem
tekstu: Pravilnik), koji se primenjuje od 1. junuara 2014. godine.
lanom 15a Zakona, priznavanje neoporezivog iznosa naelno je ureeno na
sledei nain:
- zaposlenom koji radi sa punim radnim vremenom - priznaje se pun propisani, tj.
usklaeni neoporezivi iznos;
- zaposlenom koji radi sa nepunim radnim vremenom - priznaje se umanjeni
propisani, tj. usklaeni neoporezivi iznos, srazmerno radnom vremenu zaposlenog
u odnosu na puno radno vreme;
- zaposlenom koji ostvaruje puno radno vreme kod dva ili vie poslodavaca priznaje se propisani, tj. usklaeni neoporezivi iznos u umanjenom iznosu kod
svakog poslodavca, srazmerno radnom vremenu zaposlenog u odnosu na puno
radno vreme, a ukupno najvie vaei neoporezivi iznos meseno kod svih
poslodavaca;
- zaposlenom koji ostvaruje nepuno radno vreme kod dva ili vie poslodavaca propisani, tj. usklaeni neoporezivi iznos umanjenje se kod svakog poslodavca
srazmerno radnom vremenu u odnosu na puno radno vreme, a ukupno umanjenje
kod svih poslodavaca srazmerno je ukupnom radnom vremenu zaposlenog u odnosu
na puno radno vreme (manje od propisanog neoporezivog iznosa meseno).
Pravilnikom je blie ureen nain i postupak obrauna poreza na zarade odnosno
nain i postupak umanjenja poreske osnovice za propisani neoporezivi iznos, pa u daljem
tekstu blie objanjavamo odredbe i primenu Pravilnika kod priznavanja i obraunavanja
neoporezivog iznosa.
1.2.2. Umanjenje bruto zarade i naknade zarade za neoporezivi iznos

a) Kod isplata na teret sredstava poslodavca
Prema lanu 2. Pravilnika, poreska osnovica poreza na zarade kod poslodavca
utvruje se tako to se zarada (bruto) umanjuje za neoporezivi iznos koji vai u momentu
isplate zarade.
REVIZOR
strana 64
finansijski
20-21/2014
Pod zaradom kod poslodavca podrazumeva se zarada, naknada zarade i druga

primanja zaposlenog na teret sredstava poslodavca (u daljem tekstu: zarada kod
poslodavca), kao i isplaena lina zarada preduzetnika u skladu sa Zakonom.
Dakle, zaradu zaposlenog kod poslodavca ini zarada po Zakonu o radu, naknada
zarade kao i sva druga primanja zaposlenog koja u poreskom smislu, prema lanu 13. stav
1. i l. 14. do 14b Zakona o porezu na dohodak graana ini zaradu.
b) Kod isplata na teret sredstava drugog isplatioca

Na isti nain kao i na zarade kod poslodavca utvruje se i poreska osnovica kod
isplate naknade zarade zaposlenom koja se vri na teret sredstava drugog isplatioca bolovanje na teret sredstava Zavoda za zdravstveno osiguranje, porodiljsko odsustvo na
teret budeta RS (u daljem tekstu: naknada zarade kod drugog isplatioca).
To znai, i kod obrauna poreza na naknadu zarade koja se ostvaruje od drugog
isplatioca priznaje se propisani, odnosno usklaeni neoporezivi iznos.
Izuzetak od ovog pravila je da se kod obrauna poreza na naknade po osnovu
invalidnosti koje ostvaruju invalidi II i III kategorije od Republikog fonda za PIO ne priznaje
neoporezivi iznos, kako je napred ve reeno.
1.2.3. Ostvarivanje punog i srazmernog neoporezivog iznosa

Prema lanu 4. Pravilnika, zaposleni moe kod obrauna poreza na zarade za
odgovarajui mesec da ostvari:
- pun neoporezivi iznos i
- srazmerni neoporezivi iznos.
Pun neoporezivi iznos ostvaruje zaposleni sa punim radnim vremenom i ostvarenim
punim fondom radnih asova u mesecu po osnovu zarade ili naknade zarade.
Srazmerni neoporezivi iznos ostvaruju:
- zaposleni sa punim radnim vremenom ako nemaju pun fond radnih asova u
mesecu,
- zaposleni sa nepunim radnim vremenom.
Srazmerni neoporezivi iznos obraunava se po formuli:
Snz = Ni x Ks
gde je:
Snz - srazmerni neoporezivi iznos
Ni - pun neoporezivi iznos (11.242 din. od 1.2.2014.)
Ks - koeficijent srazmere koji se dobija kao kolinik izmeu ostvarenog broja radnih
asova u mesecu za koji se priznaje neoporezivi iznos i mogueg punog fonda radnih
asova u mesecu1.
1
Mogui pun fond radnih asova u mesecu je jednak proizvodu broja kalendarskih dana u mesecu, umanjenih za
subote i nedelje, i punog dnevnog radnog vremena - 8 sati. Uraunavaju se i praznini dani koji padaju u radne dane.
Za invalide rada II kategorije koji rade skraeno radno vreme (4 sata), a koji imaju pravo na pun neoprezivi iznos,
mogui pun fond radnih asova u mesecu izraunava se na isti nain, s tim to se kao dnevni broj sati uzima 4 sata, a ne 8
sati.
20-21/2014
REVIZOR
finansijski
strana 65
a) Utvrivanje punog i srazmernog neoporezivog iznosa

za zaposlene sa punim radnim vremenom
Pun neoporezivi iznos ostvaruje kod obrauna poreza na zarade i naknade zarade
zaposleni koji:
- radi sa punim radnim vremenom i
- ostvari pun fond radnih asova u mesecu (zaradu ili naknadu zarade).
Pri tome, nije od znaaja da li je zaposleni zakljuio ugovor o radu na neodreeno ili
na odreeno vreme.
To znai da zaposleni koji za pun fond radnih asova u mesecu ostvaruje zaradu i
naknadu zarade na teret sredstava poslodavca, kod oporezivanja tih primanja ima pravo na
pun neoporezivi iznos.
Ako zaposleni u jednom mesecu za pun fond radnih asova ostvaruje samo
naknadu zarade kod drugog isplatioca (bolovanje preko 30 dana, porodiljsko odustvo),
kod oporezivanja te naknade priznaje mu se takoe pun neoporezivi iznos.
Pravo na pun neoporezivi iznos za zaradu i naknadu zarade kod drugog isplatioca
(osim na naknadu po osnovu invalidnosti od Fonda PIO) imaju i zaposleni invalidi rada II i
III kategorije, pri emu nije od uticaja to invalid rada druge kategorije radi skraeno radno
vreme jer se ono za njega upodobljava punom radnom vremenu.
Primer 1:
Zaposleni je za pun fond radnih asova u mesecu ostvario zaradu na teret sredstava
poslodavca. Ima pravo na pun neoporezivi iznos (11.242 din. od 1.2.2014.).
Primer 2:
Zaposlena je za ceo mesec ostvarila naknadu zarade po osnovu porodiljskog
odsustva na teret budeta RS. Ima pravo na pun neoporezivi iznos kod obrauna poreza na
tu naknadu.
Primer 3:
Zaposleni - invalid II kategorije je ostvario zaradu kod poslodavca za njegov pun fond
asova rada u mesecu (4 sata x broj radnih dana). Ima pravo na pun neoporezivi iznos
(nezavisno od toga to radi skraeno radno vreme).
Srazmerni neoporezivi iznos, prema lanu 4. stav 4. Pravilnika, zaposleni sa
punim radnim vremenom ostvaruje ako nema pun fond asova u mesecu, a to moe biti u
sledeim sluajevima:
- kada u toku meseca zapone ili prekine radni odnos;
- kada u toku meseca zapone ili prekine mirovanje radnog odnosa ili neplaeno
odsustvo;
- kada u toku meseca za odreeni broj sati ne ostvari ni zaradu ni naknadu zarade
(neopravdano odsustvo i sl.).
Srazmerni neoporezivi iznos utvruje se srazmerno odnosu broja radnih asova za
koje je zaposleni ostvario zaradu ili naknadu zarade kod poslodavca za odgovarajui mesec
i broja radnih asova punog radnog vremena za taj mesec, po napred datoj formuli.
Primer 1:
Srazmerni neoporezivi iznos za zaposlenog koji je zapoeo radni odnos 16. januara
2014. godine i ostvario zaradu do kraja tog meseca, ako se isplata vri u februaru, iznosi
5.864,95 dinara.
(Ks = (12 x 8) / (23 x 8) = 96 / 184 = 0,5217)
(SNZ = 11.242 x 0,5217 = 5.864,95 dinara)
strana 66
REVIZOR
finansijski
20-21/2014
Primer 2:
Zaposleni je od 22. januara zapoeo neplaeno odsustvo u trajanju od est meseci
radi strunog usavravanja (radni odnos mu miruje). Za ostvarenu zaradu u periodu od 1. do
21. januara ostvaruje srazmerni neoporezivi iznos od 7.332,03 dinara.
(Ks = (15 x 8) / (23 x 8) = 120 / 184 = 0,6522)
(SNZ = 11.242 x 0,6522 = 7.332,03 dinara)
b) Utvrivanje srazmernog neoporezivog iznosa

za zaposlene sa nepunim radnim vremenom
Zaposleni sa nepunim radnim vremenom ostvaruje srazmerni neoporezivi iznos,
saglasno lanom 15a Zakona o porezu na dohodak graana, na nain propisan lanom
4. st. 2. i 3. Pravilnika, i to:
- zaposlenom koji radi sa nepunim radnim vremenom kod jednog ili vie
poslodavaca i ukupno ne ostvaruje puno radno vreme, umanjuje se zarada za
pripadajui srazmerni iznos koji se utvruje srazmerno radnom vremenu tog
zaposlenog kod svakog poslodavca u odnosu na puno radno vreme, s tim da
ukupno umanjenje mora biti manje od neoporezivog iznosa;
- zaposlenom koji radi sa nepunim radnim vremenom kod jednog ili vie
poslodavaca i ukupno ostvaruje puno radno vreme, umanjuje se zarada za
pripadajui srazmerni iznos koji se utvruje srazmerno radnom vremenu tog
zaposlenog kod svakog poslodavca u odnosu na puno radno vreme, s tim da je
ukupno umanjenje jednako neoporezivom iznosu.
Primer 1:
Srazmerni neoporezivi iznos za zaposlenog sa jednom treinom radnog vremena kod
jednog poslodavca kod obrauna zarade za januar 2014. godine, ija se isplata vri u
februaru, iznosi 3.726,72 dinara.
(SNZ = 11.242 x 0,3315 = 3.726,72 dinara)
Primer 2:
Zaposleni radi sa nepunim radnim vremenom kod dva poslodavca - kod poslodavca
M - 4 asa, a kod poslodavca N - 3 asa, tako da je zbir njegovog ukupnog radnog vremena
kod oba poslodavca manji od punog radnog vremena. Za mesec koji ima 23 radna dana i
ukupno 184 radna asa, srazmerni neoporezivi iznos za ovog zaposlenog je:
- kod poslodavca M - 5.621 din.
(Ks = (23 x 4) / (23 x 8) = 92 / 184 = 0,5)
(SNZ = 11.242 x 0,5 = 5.621 din.)
- kod poslodavca N - 4.215,75 din.
(Ks = (23 x 3) / (23 x 8) = 69 / 184 = 0,375)
(SNZ = 11.242 x 0,375 = 4.215,75 din.)
Primer 3:
Zaposleni radi sa nepunim radnim vremenom kod dva poslodavca - kod poslodavca
M - 6 asova, a kod poslodavca N - 2 asa, tako da je zbir njegovog ukupnog radnog
vremena kod oba poslodavca jednak punom radnom vremenu. Za mesec koji ima 23 radna
dana i ukupno 184 radna asa, srazmerni neoporezivi iznos za ovog zaposlenog je:
- kod poslodavca M - 8.431,50 din.
(Ks = (23 x 6) / (23 x 8) = 138 / 184 = 0,75)
(SNZ = 11.242 x 0,75 = 8.431,50 din.)
20-21/2014
REVIZOR
finansijski
strana 67
- kod poslodavca N - 2.810,50 din.

(Ks = (23 x 2) / (23 x 8) = 46 / 184 = 0,25)
(SNZ = 11.242 x 0,25 = 2.810,50 din.)
Za zaposlene sa nepunim radnim vremenom, u datim primerima obraunati
srazmerni neoporezivi iznos je praktino osnovni tj. istog znaaja kao i pun neoporezivi
iznos za zaposlene sa punim radnim vremenom i primenjuje se samo ako zaposleni u
odgovarajuem mesecu ostvari svoj pun fond asova rada.
Ukoliko zaposleni sa nepunim radnim vremenom ne ostvari u mesecu pun fond
asova rada (npr. poeo je ili prestao da radi u toku meseca) od napred utvrenog
srazmernog neoporezivog iznosa utvrivae se novi srazmerni neoporezivi iznos prema
konkretnom faktikom stanju u mesecu (npr. ako zaposleni sa nepunim radnim vremenom
radi polovinu punog radnog vremena kod poslodavca i ima pravo na svoj pun srazmerni
neoporezivi iznos od 5.621 dinara (11.242 : 2), a ostvari zaradu ili naknadu zarade samo za
polovinu meseca, srazmerni neoporezivi iznos za taj mesec za njega iznosi 2.810,50 dinara
(5.621 : 2).
c) Dostavljanje podataka o radnom odnosu

sa nepunim radnim vremenom
Odredbama l. 9. i 10. Pravilnika, bilo je ureeno da poslodavac prilikom svake
isplate zarade, odnosno naknade zarade za odgovarajui mesec, koji podnosi za tu isplatu
zarade, odnosno naknadu zarade nadlenoj organizacionoj jedinici Poreske uprave prema
mestu svog sedita, odnosno prebivalita, dostavlja i obavetenje o zaposlenima koji rade
sa nepunim radnim vremenom.
Od 1. marta 2014. godine poslodavci vie nemaju obavezu da Poreskoj upravi
dostavljaju obavetenje o zaposlenima koji rade sa nepunim radnim vremenom,
saglasno lanu 10. novog Pravilnika.
Posle 1. marta 2014. godine, obavezu dostavljanja obavetenja o kojem je re
imae samo zaposleni - fizika lica koja su zasnovali radni odnos po propisima
Republike Srbije kod diplomatskih ili konzularnih predstavnitava strane drave
odnosno meunarodne organizacije ili kod predstavnika i slubenika takvog
predstavnitva odnosno organizacije, a koja sama obraunavaju i plaaju porez na
zarade, uz podnoenje Obrasca PP-OPO.
Takoe, obaveza dostavljanja Izjave o radnom odnosu sa nepunim radnim
vremenom - Obrazac I, koja je do 28.2.2014. godine postojala po starom pravilniku, od
1.3.2014. godine vie ne postoji - nije propisana novim pravilnikom.
1.2.4. Obraun neoporezivog iznosa za zaposlene koji u istom mesecu

ostvaruju zaradu kod poslodavca i naknadu zarade kod drugog isplatioca
Prema lanu 5. Pravilnika, kada zaposleni za odgovarajui mesec, pored zarade i
naknade zarade na teret sredstava poslodavca, ostvaruje i naknadu zarade od drugog
isplatioca (bolovanje preko 30 dana, porodiljsko odsustvo), umanjenje zarade kod
poslodavca, odnosno naknade zarade kod drugog isplatioca vri se srazmerno odnosu
broja radnih asova za koje ostvaruje zaradu kod poslodavca, odnosno broja radnih asova
za koje ostvaruje naknadu zarade kod drugog isplatioca prema punom fondu radnih asova
za taj mesec.
Praktino, to znai da se pripadajui pun neoporezivi iznos za tog zaposlenog za taj
mesec kod obrauna poreza deli izmeu zarade kod poslodavca i naknade zarade kod
drugog isplatioca.
strana 68
REVIZOR
finansijski
20-21/2014
Primer:
Zaposleni je u mesecu u kome je pun fond radnih asova 184, ostvario zaradu kod
poslodavca (za 80 asova) i naknadu zarade za bolovanje od RZZO (za 104 asa), tako da
se pun neoporezivi iznos srazmerno deli, i iznosi:
- na zaradu kod poslodavca - 4.888,02 dinara
(Ks = (10 x 8) / (23 x 8) = 80 / 184 = 0,4348)
(SNZ = 11.242 x 0,4348 = 4.888,02 dinara)
- na naknadu zarade od drugog isplatioca (RZZO) - 6.353,98 dinara
(Ks = (13 x 8) / (23 x 8) = 104 / 184 = 0,5652)
(SNZ = 11.242 x 0,5652 = 6.353,98 dinara)
1.2.5. Kada se vri umanjenje zarade za neoporezivi iznos

Prema lanu 3. novog pravilnika, umanjenje zarade za neoporezivi iznos u
punom ili pripadajuem srazmernom iznosu vri se prilikom isplate zarade odnosno bilo
kog dela zarade kod poslodavca za odgovarajui mesec u potpunosti, odnosno u iznosu
koji opredeljuje poslodavac, s tim da ukupno umanjenje zarade ne moe biti vee od
neoporezivog iznosa koji vai u momentu isplate zarade.
Dakle novi pravilnik vie ne ureuje kada e poslodavac umanjiti zaradu na
neoporezivi iznos u sluaju kada se zarade isplauju u vie delova.
U odnosu na prethodni pravilnik novim pravilnikom je dato ire pravo poslodavcu
odnosno drugom isplatiocu da odredi kada e izvriti umanjenje zarade primenom
neoporezivog iznosa (kod isplate prvog ili drugog dela zarade), delimino kod isplate oba
dela zarade i sl.
Podseamo da je do 31.12.2013. godine prethodnim pravilnikom bilo ureeno u l. 3.
i 3a da se neoporezivi iznos primenjuje u celosti prilikom isplate prvog dela zarade odnosno
naknade zarade, a samo izuzetno prilikom konane isplate zarade, i to u sluaju kada
poslodavac isplatu ukupne ili dela zarade za odgovarajui mesec vri u tom istom mesecu.
Sve ovo vai i kod isplate naknade zarade kod drugog isplatioca.
1.2.6. Nain utvrivanja poreske osnovice kod isplate drugog dela zarade
posle izvrenog usklaivanja neoporezivog iznosa
Prema lanu 8. Pravilnika, u sluaju kad, zbog usklaivanja dinarskih iznosa prema
lanu 12a Zakona (godinjim indeksom potroakih cena u prethodnoj godini), doe do
poveanja neoporezivog iznosa, a kod prethodnih isplata zarade za odgovarajui mesec
nije iskorieno umanjenje zarade u punom iznosu, umanjenje zarade vri se tako to se
preostali deo zarade umanji za iznos razlike izmeu usklaenog neoporezivog iznosa koji
vai u momentu isplate tod dela zarade kod poslodavca i iskorienog umanjenja zarade
kod prethodne isplate, odnosno isplata.
Iz navedene odredbe Pravilnika koja ureuje kako e se utvrditi poreska osnovica u
sluaju kada se isplata drugog dela zarade vri posle usklaivanja neoporezivog iznosa
proizilazi sledee:
a) Ako je prilikom isplate prvog dela zarade za odgovarajui mesec (pre
usklaivanja neoporezivog iznosa) u celosti iskorien tada vaei pripadajui
neoporezivi iznos za zaposlenog, kod isplate razlike zarade za taj mesec koja se vri
posle usklaivanja neoporezivog iznosa zaposleni nema pravo na neoporezivi iznos, te
nema ni primene usklaenog neoporezivog iznosa. Poresku osnovicu ini ceo iznos zarada
koja se isplauje u drugom delu, a obraun poreza se vri po stopi od 10%.
20-21/2014
REVIZOR
finansijski
strana 69
Primer:
U januaru 2014. godine isplaena je akontacija zarade za decembar 2013. godine i
zaposlenom obraunat pun tada vaei neoporezivi iznos od 11.000 dinara. Kod isplate
drugog dela zarade koja se vri u februaru 2014. godine nema primene neoporezivog
iznosa. Ceo iznos drugog dela zarade podlee plaanju poreza.
b) Ako je pri isplati dela zarade za odgovarajui mesec (pre usklaivanja
neoporezivog iznosa) iskorien samo deo, a ne ceo pripadajui neoporezivi iznos za
zaposlenog, kod isplate drugog dela zarade u mesecu koja se vri posle usklaivanja
neoporezivog iznosa, taj zaposleni ima pravo na umanjenje poreske osnovice za razliku
izmeu pripadajueg usklaenog neoporezivog iznosa i delimino iskorienog neoporezivog iznosa kod prve isplate zarade.
Razlika neoporezivog iznosa izraunava se prostim oduzimanjem iskorienog
iznosa od pripadajueg novog usklaenog neoporezivog iznosa.
Primer:
U januaru 2014. godine isplaena je akontacija zarade za decembar 2013. godine
zaposlenom u iznosu od 10.000 dinara. U istom iznosu primenjen je neoporezivi iznos.
Zaposlenom je za taj mesec pripadao pun neoporezivi iznos od 11.000 dinara koji nije
iskorien u celosti. Kod isplate drugog dela zarade koja se vri u februaru 2014. godine
kada vai usklaeni neoporezivi iznos od 11.242 dinara, ovaj zaposleni ima pravo na
umanjenje poreske osnovice (drugog dela zarade) za 1.242 dinara (11.242 - 10.000 din.).
1.2.7. Priznavanje neoporezivog iznosa zaposlenima

koji sami obraunavaju poreze i doprinose
Prema lanu 6. Pravilnika, zaposleni (u radnom odnosu) u Republici Srbiji, saglasno
propsima Republike Srbije, kod diplomatskog ili konzularnog predstavnitva strane drave,
odnosno meunarodne organizacije ili kod predstavnika i slubenika takvog predstavnitva,
odnosno organizacije takoe ima pravo da osnovicu za obraun poreza na zarade umanji za
neoporezivi iznos kada, saglasno lanu 100a Zakona, sam obraunava i uplauje porez na
zarade (samooporezivanje), ako porez ne obrauna i ne uplati isplatilac zarade (Obrazac
PP OPO).
Zaposleni kod diplomatskog predstavnitva strane drave, meunarodne
organizacije i sl. koji radi sa nepunom radnim vremenom koji sam obraunava i plaa porez
na zarade, uz obrazac PP OPO koji podnosi u zakonom propisanom roku nadlenoj organizacionoj jedinici Poreske uprave prema mestu svog prebivalita, odnosno boravita
dostavlja i obavetenje koje sadri podatak o nepunom radnom vremenu, iskazanom u
procentualnom iznosu u odnosu na puno radno vreme (lan 9. Pravilnika).
Inae, prema lanu 95. stav 5. Zakona i lanu 3. novog Pravilnika o obrascu
poreske prijave o obraunatom i plaenom porezu samooporezivanjem i
pripadajuim doprinosima od strane fizikog lica kao poreskog obveznika ("Slubeni
glasnik RS", broj 77/2013), koji se primenjuje od 1.1.2014. godine (videti tekst u REVIZORU
broj 19/2013), Obrazac PP-OPO se podnosi Poreskoj upravi - organizacionoj jedinici prema
prebivalitu fizikog lica - obveznika u roku od 45 dana od dana ostvarivanja prihoda. Ovaj
rok je istovremeno i najkasniji rok za utvrivanje i plaanje obaveze poreza (i doprinosa),
saglasno lanu 114. Zakona.

o obraunatim porezima i doprinosima (PPP-PD)
Za svaku isplatu zarade, naknade zarade i drugih oporezivih primanja fizikim
licima, poslodavac Poreskoj upravi elektronskim putem, preko portala Poreske uprave,
podnosi pojedinanu poresku prijavu o obraunatim porezima i doprinosima po odbitku na
REVIZOR
strana 70
20-21/2014
finansijski
Obrascu PPP-PD, koji je propisan Pravilnikom o poreskoj prijavi za porez po odbitku

("Slubeni glasnik RS", br. 74/2013, 118/2013, 66/2014 i 71/2014 (ispr.)).
Kada isplatilac vri isplatu primanja iz lana 18. Zakona zaposlenima do visine
propisanog neoporezivog iznosa, nije duan da podnosi poresku prijavu.
Poreska prijava podnosi se Poreskoj upravi pre svake isplate zarade, naknade
zarade ili drugog primanja iznad neoporezivog iznosa.
U poresku prijavu, iznosi se upisuju u dinarima, sa dve decimale.
Nain unosa podataka u poresku prijavu propisan je lanom 11. Pravilnika o
poreskoj prijavi za porez po odbitku.
2. Obraun doprinosa za obavezno socijalno osiguranje

Obraun doprinosa za obavezno socijalno osiguranje na zarade vri se u skladu sa
Zakonom o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje1 ("Slubeni glasnik RS", br.
84/2004, 61/2005, 62/2006, 5/2009, 52/2011, 101/2011, 47/2013, 108/2013, 57/2014 i
68/2014 - u daljem tekstu: Zakon o doprinosima).
socijalno osiguranje ("Slubeni glasnik RS", broj 57/2014), poveana je stopa doprinosa
za PIO sa 24% na 26%, odnosno na teret zaposlenog sa 13% na 14%, sa primenom od 1.
avgusta 2014. godine.
2.1. Stope doprinosa

Doprinose za obavezno oscijalno osiguranje, na istu osnovicu (bruto zaradu) plaaju i
zaposleni i poslodavac od 1. avgusta 2014. godine, po sledeim stopama:
1
- doprinos za PIO
- doprinos za osiguranje za sluaj
nezaposlenosti
Svega doprinosi:
Na teret
zaposlenog
Na teret
poslodavca
Zbirna stopa
doprinosa (2+3)
14,00%
12,00%
26,00%
5,15%
5,15%
10,30%
0,75%
0,75%
1,50%
19,90%
17,90%
37,80%
Posebno ukazujemo da se na sve zapoete isplate zarada (pri emu se

zapoetom isplatom zarade smatraju i plaeni doprinosi na najniu osnovicu u
propisanom roku), izvrene do 29.5.2013. godine, kod konanog obrauna primenjuju
zakoni koji su vaili do tada, to znai, i stopa doprinosa za PIO od 22%, odnosno 11%
i na teret zaposlenog i na teret poslodavca.
Poslodavci koji su od 30.5.2013. godine do 31.7.2014. godine isplatili deo zarade
za odreeni mesec, a posle 1.8.2014. godine isplauju razliku zarade, konanu isplatu
zarade, obraun doprinosa vre po vaeim zakonskim odredbama u trenutku isplate, to
znai po stopi doprinosa za PIO od 26% i stopi doprinosa za zdravstveno osiguranje od
10,30%.
Poslodavci su obveznici plaanja dodatnog doprinosa za penzijski i invalidsko
osiguranje za sta osiguranja koji se zaposlenom rauna sa uveanim trajanjem, u skladu
sa Zakonom. Stope dodatnog doprinosa poslodavac plaa na zaradu po stopama koje su
propisane lanom 46. Zakona o doprinosima.
1
Preien tekst Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje ("Slubeni glasnik RS", br. 84/2004,
61/2005, 62/2006, 5/2009, 52/2011, 101/2011, 47/2013 i 108/2013) dat je u poglavlju II "UTE KNJIGE - Radni odnosi,
socijalno osiguranje i obraun Zarada".
20-21/2014
REVIZOR
finansijski
strana 71
2.2. Osnovice doprinosa

Osnovica doprinosa za zaposlene i za poslodavce je zarada, odnosno plata i naknada zarade, odnosno plate u skladu sa zakonom koji ureuje radne odnose optim aktom
i ugovorom o radu, odnosno reenjem nadlenog organa. Pod zaradom se od 30. maja
2013. godine podrazumeva i lina zarada preduzetnika, ako se on za istu opredeli.
Zarada, kao osnovica doprinosa za zaposlene i za poslodavce, ne umanjuje se za
neoporezivi iznos koji se priznaje kod obraunavanja i plaanja poreza na zarade (od
1.2.2014 godine iznosi 11.242 dinara), to je izriito i propisano lanom 13. stav 2. Zakona
o doprinosima.
Osnovica doprinosa za zaposlene koji su upueni na rad u inostranstvo, kao i za
poslodavce je iznos zarade koju bi, u skladu sa zakonom, optim aktom i ugovorom o radu,
ostvarili u Republici na istim ili slinim poslovima.
Mesena osnovica doprinosa ne moe biti nia od najnie mesene osnovice
doprinosa, niti via od najvie mesene osnovice doprinosa.
Izuzetno, osnovica doprinosa za radnike upuene na rad u inostranstvo ne moe biti
nia od dvostruke najnie mesene osnovice doprinosa iz lana 37. ovog zakona.
Poslodavac koji ne izvri isplatu zarada do poslednjeg dana u mesecu za prethodni mesec duan je da do tog roka obrauna i uplati doprinose na najniu osnovicu
doprinosa.
2.3. Najnia i najvia osnovica doprinosa

2.3.1. Najnia mesena osnovica doprinosa
Mesena osnovica doprinosa prema lanu 36. Zakona o doprinosima ne moe
biti nia od najnie mesene osnovice doprinosa. To znai, ako je osnovica doprinosa nia
od najnie mesene osnovice doprinosa, obraun i plaanje doprinosa vri se na najniu
mesenu osnovicu doprinosa.
Iznos najnie mesene osnovice utvruje i objavljuje ministar nadlean za poslove
finansija, a primenjuje se od prvog u narednom mesecu po njegovom objavljivanju.
Prema lanu 37. Zakona o doprinosima najniu mesenu osnovicu ini iznos od
35% prosene mesene zarade u Republici isplaene u prethodnom kvartalu za koji su
objavljeni podaci republikog organa nadlenog za poslove statistike. Najnia mesena
osnovica doprinosa tromeseno se usklauje sa kretanjem zarada u Republici.
Prosena mesena zarada u Republici u drugom kvartalu 2014. godine iznosi 62.046
dinara.
Najnia mesena osnovica doprinosa od 1. avgusta 2014. godine do 31.
oktobra 2014. godine iznosi 21.716 dinara (62.046 din. x 35%).
Dvostruki iznos najnie osnovice doprinosa koji se primenjuje za zaposlene koji su
upueni na rad u inostranstvo iznosi 43.432 dinara.
Ako se zarada isplauje u delovima, prilikom isplate prvog dela zarade poslodavac
je duan da izvri obraun i plaanje doprinosa na najniu mesenu osnovicu doprinosa,
ukoliko je taj deo zarade nii od te osnovice.
U sluaju rada sa nepunim radnim vremenom samo kod jednog poslodavca
doprinosi se obraunavaju na ukupnu propisanu najniu mesenu osnovicu (ne vri se
srazmerno umanjenje) ukoliko je zarada koju taj zaposleni ostvaruje nia od najnie
osnovice doprinosa.
Kada je period za koji se obraunava doprinos krai od mesec dana, a ispunjeni su
uslovi za primenu najnie mesene osnovice doprinosa (poetak ili prestanak radnog odnosa
u toku meseca, poetak ili zavretak bolovanja ili porodiljskog odsustva - na teret sredstava
drugog isplatioca) i sl. doprinosi se obraunavaju na srazmerni iznos najnie osnovice.
strana 72
REVIZOR
finansijski
20-21/2014
Ovo vai i kod isplate zarade invalidima rada II kategorije, kao i u sluaju kada zaposleni sa
nepunim radnim vremenom radi kod vie poslodavaca. Srazmerni iznos najnie osnovice
utvruje se u odnosu na najniu mesenu osnovicu srazmerno broju dana, odnosno sati u
mesecu za koji postoji obaveza obrauna doprinosa.
Kada se ne primenjuje najnia mesena osnovica doprinosa

Najnia mesena osnovica doprinosa ne primenjuje se kod isplate:
1) razlika plate za izabrana, imenovana i postavljena lica za vreme obavljanja javne
funkcije;
2) naknada zarade za vreme porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege
deteta i posebne nege deteta;
3) naknada zarade za vreme privremene spreenosti za rad koja se isplauje iz
sredstava Republikog fonda za zdravstveno osiguranje;
4) penzija i naknada po osnovu invalidnosti koje se isplauju na teret Fonda PIO;
5) novana naknada iz sredstava organizacije nadlene za zapoljavanje i
6) ugovorena naknada (ugovor o autorskoj naknadi, ugovor o delu i sl.).
Doprinosi za socijalno osiguranje po napred navedenim osnovama obraunavaju se
na osnovicu koju ini isplaeno primanje.
2.3.2. Najvia mesena osnovica doprinosa

Prema lanu 42. Zakona o doprinosima, najviu mesenu osnovicu doprinosa ini
petostruki iznos prosene mesene zarade isplaene po zaposlenom u Republici prema
poslednjem objavljenom podatku republikog organa nadlenog za poslove statistike.
Najvia mesena osnovica doprinosa utvrena na napred navedeni nain
primenjuje se od prvog u narednom mesecu po objavljivanju podataka o prosenoj
mesenoj zaradi isplaenoj po zaposlenom u Republici.
Prosena mesena zarada u Republici za jul 2014. godine iznosi 62.380 dinara, a
petostruki iznos te zarade, koji se primenjuje kao najvia osnovica doprinosa u mesecu
septembru 2014. godine iznosi 311.900 dinara (5 x 62.380).
Obraun i plaanje doprinosa vri se na najviu osnovicu kada je zarada via od
petostrukog iznosa prosene zarade.

o obraunatim porezima i doprinosima po odbitku (PPP-PD)
2.4.1. Podnoenje pojedinane poreske prijave
Pre svake isplate zarade i naknade zarade, poslodavac Poreskoj upravi podnosi
pojedinanu poresku prijavu o obraunatim porezima i doprinosima po odbitku na Obrascu
PPP-PD, koji je propisan Pravilnikom o poreskoj prijavi za porez po odbitku ("Slubeni
glasnik RS", br. 74/2013, 118/2013, 66/2014 i 71/2014 (ispr.)). Kada se zarada isplauje u
dva i vie delova za isti mesec, obraun doprinosa se u Obrascu PPP-PD unosi za svaku
isplatu posebno, na iznos te konkretne isplate, a isplate se meusobno povezuju
popunjavanjem multifunkcionalnih polja na taj nain to se kod isplate svakog dela, osim
prvog, popunjavaju multifunkcionalna polja za neoporezivi iznos koji je iskorien kod
prethodnih isplata i osnovica na koju su plaeni doprinosi prilikom prethodnih isplata koje se
odnose na taj isti mesec.
Obrazac PPP-PD poslodavac podnosi Poreskoj upravi elektronskim putem pre
svake isplate zarade, odnosno naknade zarade. Lice koje podnosi PPP-PD mora
posedovati kvalifikovani elektronski sertifikat i ovlaenje za podnoenje poreske
prijave preko portala Poreske uprave.
20-21/2014
REVIZOR
finansijski
strana 73
Zakonski zastupnik je automatski ovlaen za podnoenje poreske prijave elektronskim putem, a ako eli da drugom licu da ovlaenje za podnoenje prijave, to ini na jedan
od sledea dva naina:
1. upotrebom elektronskog servisa Poreske uprave, ako davalac ovlaenja
poseduje vaei kvalifikovani elektronski sertifikat, ili
2. podnoenjem prijave za davanje, odnosno oduzimanje ovlaenja na Obrascu
PEP - Ovlaenje za upotrebu elektronskih servisa nadlenoj organizacionoj
jedinici Poreske uprave, ako davalac ovlaenja ne poseduje vaei kvalifikovani
elektronski sertifikat.
U Obrazac PPP-PD iznosi se upisuju u dinarima sa dve decimale, dok je prag
tolerancije za zaokruivanje koji se primenjuje pri proveri obrauna 0,5 dinara po
iznosu svake obraunate obaveze.
Od 1. marta 2014. godine, podnosi se Obrazac PPP-PD umesto sledeih obrazaca:
1) Obrazac PP OPJ, Obrazac PP OPJ-1, Obrazac PP OPJ-2, Obrazac PP OPJ-3,
Obrazac PP OPJ-4, Obrazac PP OPJ-5, Obrazac PP OPJ-6, Obrazac PP
OPJ-7 i Obrazac PP OPJ-8 iz Pravilnika o nainu utvrivanja, plaanja i
evidentiranja poreza po odbitku i o sadrini zbirne poreske prijave o obraunatom i
plaenom porezu po odbitku ("Slubeni glasnik RS", br. 137/2004, 82/2006 i
61/2013);
2) Obrazac PP OD, Obrazac PP OD-1, Obrazac PP OD-P, Obrazac OS, Obrazac
OS-1, iz Pravilnika o obrascu zbirne poreske prijave o obraunatim i plaenim
doprinosima za obavezno socijalno osiguranje po odbitku ("Slubeni glasnik RS",
br. 96/2004, 105/2004, 65/2005, 82/2006, 15/2012, 123/2012 i 61/2013);
3) Obrazac ZSD i Obrazac ZSP iz Pravilnika o obrascima zahteva za
subvencionisanje poreza na zarade i doprinosa za penzijsko i invalidsko
osiguranje ("Slubeni glasnik RS", broj 36/2011);
4) Obrazac INSZ iz Pravilnika o nainu i postupku obraunavanja i plaanja
doprinosa za obavezno socijalno osiguranje za novozaposlene starije od 45,
odnosno 50 godina ("Slubeni glasnik RS", br. 99/2004, 33/2005 i 72/2006);
5) Obrazac INSZ-I iz Pravilnika o nainu i postupku obraunavanja i plaanja
doprinosa za obavezno socijalno osiguranje za lica sa invaliditetom ("Slubeni
6) Obrazac INSZ-M i Obrazac INSZ-P iz Pravilnika o nainu i postupku obraunavanja i plaanja doprinosa za obavezno socijalno osiguranje za pripravnike i
novozaposlena lica mlaa od 30 godina ("Slubeni glasnik RS", broj 72/2006);
7) Obrazac OPNR-P i Obrazac OPNR-M iz Pravilnika o nainu i postupku
ostvarivanja poreske olakice za zapoljavanje pripravnika i lica mlaih od 30
godina ("Slubeni glasnik RS", broj 72/2006);
8) Obrazac OPNR-I iz Pravilnika o nainu i postupku ostvarivanja poreske olakice
za zapoljavanje lica sa invaliditetom ("Slubeni glasnik RS", broj 72/2006);
9) Obrazac OPNR-S iz Pravilnika o nainu i postupku ostvarivanja poreske olakice
za zapoljavanje lica starijih od 45 godina ("Slubeni glasnik RS", broj 72/2006).
Za poreske prijave koje su podnete na obrascima zbirnih poreskih prijava
zakljuno sa 28.2.2014. godine, poreski obveznik podnosi izmenjene poreske prijave u
skladu sa lanom 40. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji ("Slubeni
glasnik RS", br. 80/2002, 84/2002 (ispr.), 23/2003 (ispr.), 70/2003, 55/2004, 61/2005,
85/2005 (dr. zakon), 62/2006 (dr. zakon), 61/2007, 20/2009, 72/2009 (dr. zakon), 53/2010,
101/2011, 2/2012 (ispr.), 93/2012, 47/2013 i 108/2013) na istim obrascima kao i
prvobitno podnete, a plaanje obaveza po ovim prijavama ne vri na jedinstveni
uplatni raun za poreze po odbitku, ve na propisane pojedinane uplatne raune.
I_I_I I_I_I_I_I
mm gggg
I_I
1.2 OBRAUNSKI
PERIOD
I_I_I I_I_I I_I_I_I_I
dd mm gggg
1.3 DATUM NASTANKA

PORESKE OBAVEZE
PODATAK ZA
IDENTIFIKACIJU LICA
3.3
I_I_I_I_I_I_I_I_I_I_I_I_I_I
R.
V. I.
B.
3.1 3.2
I_I
I_I
I_I
I_I
I_I
I_I
I_I
I_I
I_I
I_I
3.4a
IME
3.5
I_I_I_I
I_I_I_I
I_I_I_I
I_I_I_I
I_I_I_I
I_I_I_I
I_I_I_I
I_I_I_I
I_I_I_I
I_I_I_I
PREBIVALITE
I_I
I_I
I_I
I_I
I_I
I_I
I_I
I_I
I_I
I_I
I_I_I
I_I_I
I_I_I
I_I_I
I_I_I
I_I_I
I_I_I
I_I_I
I_I_I
I_I_I
3.6
I_I_I_I
I_I_I_I
I_I_I_I
I_I_I_I
I_I_I_I
I_I_I_I
I_I_I_I
I_I_I_I
I_I_I_I
I_I_I_I
I_I_I
I_I_I
I_I_I
I_I_I
I_I_I
I_I_I
I_I_I
I_I_I
I_I_I
I_I_I
I_I
I_I
I_I
I_I
I_I
I_I
I_I
I_I
I_I
I_I
IFRA
VRSTE PRIHODA
3.8
BROJ
SATI
UKUPNO
3.7
BROJ
DANA
KAMATA
3.13
PIO
3.14
3.15
3.16
3.17
NEZA- BENEFI- MFP ZA

ZDRAVPOSLE- CIRANI OBRASTVO
NOST
PIO
UN
2.7 SEDITE /
PREBIVALITE
2.10 ELEKTRONSKA
POTA
1.6a I_I
osnov
1.7 NAJNIA OSNOVICA
I_____________________I
Broj reenja / odluke suda
1.6 PO NALAZU KONTROLE /

ODLUCI SUDA
2.4 JMBG PODNOSIOCA

POJEDINANE
PORESKE PRIJAVE
I_I
vrsta
OSNOOSNOFOND BRUTO
VICA ZA
VICA ZA POREZ
SATI PRIHOD
DOPRI-N
POREZ
OSE
3.8a
3.9
3.10
3.11
3.12
2.3 BROJ
ZAPOSLENIH
I___________________I
1.5a Identifikacioni broj prijave
1.5 IZMENA PRIJAVE
Obrazac PPP-PD
REVIZOR
3.4
PREZIME
3. Podaci o primaocima / fizikim licima i vrstama prihoda
2.9 ULICA I BROJ
2.6 NAZIV/PREZIME I IME
2.2 PORESKI
IDENTIFIKACIONI BROJ
(PIB ili JMBG)
2.5 MATINIBROJ
I_I
1-7

dd mm
gggg
1.4 DATUM PLAANJA
2.8 TELEFON KONTAKT

OSOBE
2.1 TIP ISPLATIOCA
2. Podaci o poslodavcu/isplatiocu prihoda
1.1
VRSTA
PRIJAVE
I_I
1-5
1. Podaci o prijavi
POJEDINANA PORESKA PRIJAVA O OBRAUNATIM POREZIMA I DOPRINOSIMA
strana 74
finansijski
20-21/2014
REVIZOR
20-21/2014
finansijski
strana 75
2.4.2. Popunjavanje pojedinane poreske prijave

Nain sastavljanja, odnosno unosa podataka, propisan je lanom 11. Pravilnika o
poreskoj prijavi za porez po odbitku.
U Obrazac PPP-PD, deo 1. Podaci o prijavi, unosi se:
to:
1) Pod rednim brojem 1.1. Vrsta prijave - oznaka jedne od navedenih vrsta prijava, i
Opta prijava
oznaka 1
Prijava po slubenoj dunosti
oznaka 2
Prijava po lanu 182b ZPPPA
oznaka 3
Prijava po nalazu kontrole
oznaka 4
Prijava po odluci suda
oznaka 5
Opta prijava se podnosi pre svake isplate prihoda za koje se plaa porez po
odbitku, izuzev u sluaju kada banka isplauje kamatu ili pripisuje kamatu na tedne uloge
svojim deponentima. Ako se zarada isplauje u delovima, opta prijava se podnosi onoliko
puta u koliko delova se zarada isplauje. Za svaki deo zarade u optoj prijavi podaci se
iskazuju u skladu sa iznosom zarade koji se isplauje i poreza po odbitku koji se plaaju,
odnosno podaci se ne iskazuju kumulativno.
Prijavu po slubenoj dunosti podnosi Poreska uprava umesto poreskog
obveznika, odnosno poreskog placa, u sluaju kada poreski obveznik, odnosno poreski
platac propusti da podnese optu prijavu u roku propisanom zakonom kojim se ureuju
doprinosi za obavezno socijalno osiguranje.
Poresku prijavu u skladu sa lanom 182b ZPPPA podnosi poreski obveznik,
odnosno poreski platac koji samoinicijativno prijavljuje dugovani iznos poreza uvean za
obraunatu kamatu, za koji nije podneo poresku prijavu. Poreska prijava u skladu sa lanom
182b ZPPPA podnosi se za svaki datum nastanka poreske obaveze, odnosno za svaki
obraunski period za koji je nastala obaveza za poreze po odbitku.
Prijavu po nalazu kontrole koju je na osnovu reenja donetog nakon sprovedene
poreske kontrole sainila Poreska uprava podnosi poreski obveznik. Poreska prijava
po nalazu kontrole u polju pod rednim brojem 1.1. Vrste prijave sadri oznaku 4 - Prijava
po nalazu kontrole, a u polju pod rednim brojem 1.6. Po nalazu kontrole/odluci suda
sadri broj reenja Poreske uprave, dok u polju pod rednim brojem 1.6a Osnov - sadri
odgovarajuu oznaku propisanu ovim pravilnikom.
Ako poreski obveznik ne podnese poresku prijavu po nalazu kontrole, Poreska
uprava podnosi poresku prijavu umesto poreskog obveznika.
Poreska prijava po nalazu kontrole podnosi se za svaki datum nastanka
poreske obaveze.
Prijava po odluci suda podnosi se na osnovu pravnosnane sudske odluke. Ako se
odlukom suda naloi plaanje novih vrsta prihoda, poreski obveznik podnosi pojedinanu
poresku prijavu koja u polju pod rednim brojem 1.1. Vrste prijave sadri oznaku 5 - Prijava
po odluci suda, a u polje pod rednim brojem 1.6. Po nalazu kontrole/odluci suda upisuje
broj sudske odluke, dok polje 1.6a ostaje nepopunjeno. Poreska prijava po odluci suda
podnosi se za svaki datum nastanka poreske obaveze, odnosno za svaki obraunski period
obuhvaen odlukom suda, ukoliko je taj period krai od kalendarske godine. Ukoliko je
period, obuhvaen odlukom suda kalendarska godina, podnosi se godinja
pojedinana poreska prijava za tu kalendarsku godinu.
strana 76
REVIZOR
finansijski
20-21/2014
Iz ovoga proizilazi da kada se podnosi poreska prijava po odluci suda, ista se

podnosi za svaki datum nastanka poreske obaveze, odnosno za svaki obraunski period obuhvaen odlukom suda, ukoliko je taj period krai od kalendarske godine, a
ukoliko se radi o periodu koji se odnosi na kalendarsku godinu, podnosi se pojedinana
poreska prijava za tu kalendarsku godinu.
2) Pod rednim brojem 1.2. Obraunski period - mesec i godina za koje se vri
isplata:
- zarade,
- doprinosa za obavezno socijalno osiguranje ako nije bilo isplate zarada,
- prihoda van radnog odnosa na koje se plaaju i propisani doprinosi za obavezno
socijalno osiguranje.
Oznaka K se upisuje ako se vri konana isplata zarade za obraunski period.
Ukoliko se podnosi godinja prijava po odluci suda u polje 1.2. Obraunski period, upisuje se prvi kalendarski mesec (01) i godina za koju se prijava podnosi, kao i
oznaka G.
3) Pod rednim brojem 1.3. Datum nastanka poreske obaveze - datum nastanka
oporezivog dogaaja u skladu sa zakonom. Ovo polje popunjava se:
- kod prijave po slubenoj dunosti;
- kod prijave po lanu 182b ZPPPA; i
- kod prijave po nalazu kontrole.
U ostalim sluajevima ovo polje se ne popunjava.
4) Pod rednim brojem 1.4. Datum plaanja - upisuje se:
(1) datum kada je planirana isplata prihoda u sluaju podnoenja opte
prijave, odnosno izmirenje nastale obaveze u sluajevima podnoenja
prijave po lanu 182b ZPPPA i prijave po odluci suda;
(2) datum kada je Poreska uprava podnela poresku prijavu po slubenoj
dunosti;
(3) datum donoenja reenja u sluaju prijave koja se podnosi po nalazu
kontrole.
Datum naveden pod rednim brojem 1.4. ne moe biti neradni dan, odnosno dan
kada ne radi platni promet.
5) Pod rednim brojem 1.5. Izmena prijave - oznaka jedne od navedenih izmena, i to:
(1) Izmenjena pojedinana poreska prijava u skladu sa lanom 40. ZPPPA
(oznaka 1);
Izmenjena poreska prijava sadri promenjene podatke i podatke koji ostaju isti.
Prilikom predaje izmenjene poreske prijave poreski obveznik u polje pod rednim
brojem 1.1. Vrsta prijave upisuje vrstu prijave koju ovom prijavom menja, i to: optu
prijavu, prijavu po slubenoj dunosti, prijavu u skladu sa lanom 182b ZPPPA i prijavu
po odluci suda.
U polje pod rednim brojem 1.5. Izmena prijave upisuje oznaku 1, a u polje pod
rednim brojem 1.5a Identifikacioni broj prijave upisuje identifikacioni broj prijave koju
menja. Polja pod rednim br. 1.6. i 1.6a se ne popunjavaju. U polju pod rednim brojem 2.2.
Poreski identifikacioni broj (PIB ili JMBG) unosi se poreski identifikacioni broj ili
jedinstveni matini broj graana iz prvobitno podnete prijave. Svi ostali podaci koje sadri
prvobitno podneta prijava mogu biti promenjeni, osim datuma plaanja dana koji je
naveden kao datum plaanja ili nakon tog datuma.
20-21/2014
REVIZOR
finansijski
strana 77
Izmenjenom prijavom se mogu dodavati novi primaoci prihoda, kao i nove

vrste prihoda postojeim primaocima prihoda. Izmenjenom prijavom se mogu brisati
postojei primaoci prihoda, kao i vrste prihoda tako to se u polje 3.6. ifra vrste
prihoda upisuje oznaka 1 00 000 00 1, u polja od 3.7. do 3.16. upisuju se iznosi 0,00 a
polje 3.17. MFP se ne popunjava. U ostalim poljima se popunjavaju podaci iz prijave
koja se menja.
U izmenjenoj poreskoj prijavi koja se podnosi u skladu sa lanom 40. ZPPPA,
mogue je dodavanje novih primaoca prihoda i novih vrsta prihoda postojeim
primaocima prihoda, kao i brisanje postojeih primaoca prihoda.
U izmenjenoj prijavi obavezno se iskazuje kamata i to iznos kamate obraunate
od datuma nastanka poreske obaveze upisanog u polje 1.3. izmenjene prijave do
datuma plaanja upisanog u polje 1.4. izmenjene prijave, a ako nema osnova za
obraun kamate, u polja "kamata" upisuje se iznos 0,00.
Obaveze nastale po osnovu izmenjene poreske prijave se plaaju po istom broju
odobrenja za plaanje koji je dodeljen prvobitno podnetoj prijavi.
(2) Izmena pojedinane poreske prijave po nalazu kontrole (oznaka 2);
Izmena pojedinane poreske prijave po nalazu kontrole podnosi se na osnovu
reenja donetog nakon sprovedene poreske kontrole i ne smatra se izmenjenom poreskom
prijavom u smislu lana 40. ZPPPA.
U poreskoj prijavi koja se menja po nalazu kontrole u polje pod rednim brojem 1.1
Vrste prijave upisuje se vrsta prijave koja se tim reenjem menja. U polje pod rednim
brojem 1.5 Izmena prijave upisuje se oznaka 2, a u polje pod rednim brojem 1.5a
Identifikacioni broj prijave upisuje se identifikacioni broj prijave koja se menja ovom
prijavom, u polja pod rednim br. 1.6 Po nalazu kontrole/odluci suda upisuje se broj
reenja Poreske uprave, dok u polje 1.6a Osnov upisuje se odgovarajua oznaka
propisana ovim pravilnikom.
Unos podataka u ostala polja prijave koja se menja po nalazu kontrole vri se na
nain kao kod izmenjene pojedinane poreske prijave (oznaka 1).
(3) Izmena pojedinane poreske prijave po odluci suda (oznaka 3).
Izmena pojedinane poreske prijave po odluci suda podnosi se na osnovu
pravnosnane sudske odluke i ne smatra se izmenjenom poreskom prijavom u smislu lana
40. ZPPPA.
Prilikom predaje poreske prijave izmenjene po odluci suda poreski obveznik u polje
pod rednim brojem 1.1 Vrste prijave upisuje vrstu prijave koju mu je tom odlukom naloeno
da menja.
U polje pod rednim brojem 1.5 Izmena prijave upisuje oznaku 3, a u polje pod
rednim brojem 1.5a Identifikacioni broj prijave upisuje identifikacioni broj prijave koju
menja ovom prijavom, a u polje pod rednim brojem 1.6 Po nalazu kontrole/odluci suda
upisuje broj sudske odluke, dok polje 1.6a ostaje nepopunjeno.
6) Pod rednim brojem 1.5a Identifikacioni broj prijave - broj prijave koja se menja.
7) Pod rednim brojem 1.6 Po nalazu kontrole/odluci suda:
- broj reenja poreske kontrole, kada je u polju pod rednim brojem 1.1 Vrsta
prijave navedena oznaka 4 i/ili na rednom broju 1.5 navedena oznaka 2;
- broj odluke suda, kada je u polju pod rednim brojem 1.1 Vrsta prijave navedena
oznaka 5 i/ili na rednom broju 1.5 navedena oznaka 3.
U ostalim sluajevima ovo polje se ne popunjava.
8) Pod rednim brojem 1.6a Osnov - oznaka reenja:
- u postupku po albi u prvom stepenu (oznaka 1);
REVIZOR
strana 78
20-21/2014
finansijski
- u postupku po albi u drugom stepenu (oznaka 2);

- na osnovu odluke Upravnog suda (oznaka 3).
Ovo polje popunjava se samo u sluajevima kada su doneta reenja u
postupku po albi.
9) Pod rednim brojem 1.7 Najnia osnovica - unosi se broj primalaca zarade sa
prijave za koje je poslodavac obraunao doprinose za obavezno socijalno osiguranje na
najniu zakonom propisanu osnovicu.
U Obrazac PPP-PD, deo 2. Podaci o poslodavcu/isplatiocu prihoda, unosi se:
1) Pod rednim brojem 2.1. Tip isplatioca - oznaka jednog od navedenih tipova, i to:
Pravno lice koje se ne finasira iz budeta
oznaka 1
Pravno lice koje se finansira iz budeta
oznaka 2
Predstavnitvo, odnosno ogranak stranog lica
oznaka 3
Preduzetnik
oznaka 4
Fiziko lice
oznaka 5
Vojska Republike Srbije
oznaka 6
Poljoprivredno gazdinstvo
oznaka 7
Pravnim licem koje se finansira iz budeta smatra se lice sa spiska korisnika javnih
sredstava koji se donosi u skladu sa zakonom kojim se ureuje budetski sistem.
2) Pod rednim brojem 2.2 Poreski identifikacioni broj (PIB ili JMBG) - u zavisnosti
od tipa isplatioca unosi se poreski identifikacioni broj ili jedinstveni matini broj graana.
3) Pod rednim brojem 2.3. Broj zaposlenih - ukupan broj zaposlenih kod isplatioca
prihoda na poslednji dan obraunskog perioda naveden u polju pod rednim brojem 1.2
Obraunski period.
Ovo polje je obavezno ako se pojedinana poreska prijava podnosi za konanu
isplatu zarade ili prihoda koji imaju karakter zarade.
4) Pod rednim brojem 2.4 JMBG podnosioca pojedinane poreske prijave jedinstveni matini broj graana podnosioca pojedinane poreske prijave.
5) Pod rednim brojem 2.5 Matini broj - matini broj dobijen od strane Agencije za
privredne registre.
6) Pod rednim brojem 2.6 Naziv/Prezime i ime - naziv ili prezime i ime isplatioca
prihoda.
7) Pod rednim brojem 2.7 Sedite/Prebivalite - podatak o ifri optine sedita ili
prebivalita isplatioca prihoda.
ifra se upisuje iz pravilnika kojim se propisuju uslovi i nain voenja rauna za
uplatu javnih prihoda.
8) Pod rednim brojem 2.8 Telefon kontakt osobe - podatak o telefonu kontakt osobe
isplatioca prihoda.
9) Pod rednim brojem 2.9 Ulica i broj - podatak o adresi isplatioca prihoda.
REVIZOR
20-21/2014
finansijski
strana 79
10) Pod rednim brojem 2.10 Elektronska pota - podatak o elektronskoj adresi
podnosioca pojedinane poreske prijave na koju se dostavlja obavetenje iz lana 7. stav 2.
ovog pravilnika.
Podaci iz polja 2.1, 2.2, 2.4 i 2.10 su obavezni podaci.
U
prihoda,
1)
2)
Obrazac PPP-PD, deo 3. Podaci o primaocima/fizikim licima i vrstama

unosi se:
Pod rednim brojem 3.1 R.B. - podatak o rednom broju primaoca prihoda.
Pod rednim brojem 3.2 V.I. (vrsta identifikacije primaoca prihoda) - oznaka
jednog od identifikatora primaoca prihoda, i to:
oznaka 1
Jedinstveni matini broj graana
oznaka 2
Izbeglika legitimacija
oznaka 3
Paso
oznaka 4
Posebna oznaka
oznaka 9
Ostalo
3) Pod rednim brojem 3.3 Podatak za identifikaciju lica - podatak u zavisnosti od

unete oznake u polju pod rednim brojem 3.2 V.I. (vrsta identifikacije primaoca prihoda),
unosi se:
- jedinstveni matini broj graana;
- broj izbeglike legitimacije;
- broj pasoa;
- posebna oznaka za sluajeve odobrene od strane Poreske uprave;
- ostalo.
4) Pod rednim brojem 3.4 Prezime - prezime primaoca prihoda.
5) Pod rednim brojem 3.4a Ime - ime primaoca prihoda.
6) Pod rednim brojem 3.5 Prebivalite - podatak o ifri optine prebivalita, odnosno
boravita primaoca prihoda.
ifra se upisuje iz pravilnika kojim se propisuju uslovi i nain voenja rauna za
uplatu javnih prihoda.
7) Pod rednim brojem 3.6 ifra vrste prihoda - ifra koja na jedinstven nain
odreuje vrstu prihoda.
ifra vrste prihoda sastoji se od devet cifara, i to: V PP OVP OL B.
Znaenje pojedinih cifara ifre vrste prihoda je:
- V - verzija kataloga vrste prihoda koja se oznaava cifrom 1;
- PP - vrsta primaoca prihoda;
- OVP - oznaka vrste prihoda;
- OL - olakica;
- B - sta osiguranja koji se rauna sa uveanim trajanjem - beneficirani sta.
Odreivanje vrste primaoca prihoda (PP) vri se izborom jedne od sledeih
ponuenih oznaka vrsta primaoca:
01
Zaposleni
02
Osniva i lanovi privrednog drutva zaposleni u svom privrednom drutvu
03
Lice osigurano po osnovu samostalne delatnosti ukljuujui samostalne umetnike
REVIZOR
strana 80
finansijski
04
Lice osigurano po osnovu poljoprivredne delatnosti
05
Lice koje nije osigurano po drugom osnovu
06
Nerezident
07
Invalidno lice
08
Vojni osiguranik
09
Lice penzioner po osnovu zaposlenosti
20-21/2014
10
Lice penzioner po osnovu samostalne delatnosti
11
Lice kome se isplauju prihodi van radnog odnosa na koje se ne obraunavaju i ne plauju
doprinosi za obavezno socijalno osiguranje
12
Vojni penzioner
13
Poljoprivredni penzioner
Isplatilac prihoda izborom opisa vrste prihoda iz Kataloga vrste prihoda, koji je
odtampan uz Pravilnik i ini njegov sastavni deo, automatski opredeljuje oznaku vrste
prihoda (OVP), olakicu (OL) i beneficirani sta (B).
8) Pod rednim brojem 3.7 Broj dana - broj kalendarskih dana koje je primalac prihoda
proveo na radu, odnosno bolovanju i slino. Ovo polje se obavezno popunjava za
konaan obraun zarade, odnosno naknade zarade za obraunski period.
9) Pod rednim brojem 3.8 Broj sati - broj sati u obraunskom periodu. Ovo polje se
obavezno popunjava za konaan obraun zarade, odnosno naknade zarade za
obraunski period.
10) Pod rednim brojem 3.8a Fond sati - ukupan meseni fond sati zaposlenog za
obraunski period naveden u polju pod rednim brojem 1.2 Obraunski period. Ovo polje je
obavezno ako se pojedinana poreska prijava podnosi za konanu isplatu zarade ili
prihoda koji imaju karakter zarade.
Ako se za zaposlenog u pojedinanoj poreskoj prijavi istovremeno iskazuje i
naknada zarade za bolovanje preko 30 dana i isplata prihoda koji imaju karakter
zarade, na koje u skladu sa pravilima poslodavca zaposleni ima pravo nezavisno od
vremena provedenog na radu u tom obraunskom periodu, u polje 3.8a Fond sati unosi se:
- ukupan meseni fond sati zaposlenog u redu u kojem se iskazuje naknada
zarade;
- oznaka - 1 u redu u kojem se iskazuje prihod koji ima karakter zarade.
11) Pod rednim brojem 3.9 Bruto prihod - iznos bruto prihoda utvrenog u skladu sa
zakonom koji ureuje porez na dohodak graana i zakonom koji ureuje doprinose za
12) Pod rednim brojem 3.10 Osnovica za porez - iznos razlike izmeu bruto prihoda
iz polja pod rednim brojem 3.9 Bruto prihod i neoporezivog iznosa koji se koristi, odnosno
normiranih ili stvarnih trokova koji se priznaju.
13) Pod rednim brojem 3.11 Porez - iznos poreza umanjen za propisane poreske
olakice.
14) Pod rednim brojem 3.12 Osnovica za doprinose - iznos propisan zakonom koji
ureuje doprinose za obavezno socijalno osiguranje.
15) Pod rednim brojem 3.13 PIO - ukupan iznos doprinosa za penzijsko i invalidsko
osiguranje (na teret zaposlenog/primaoca prihoda i/ili na teret poslodavca/isplatioca
prihoda), umanjen za propisane olakice.
20-21/2014
REVIZOR
finansijski
strana 81
16) Pod rednim brojem 3.14 Zdravstvo - ukupan iznos doprinosa za zdravstveno
osiguranje (na teret zaposlenog/primaoca prihoda i/ili na teret poslodavca/isplatioca
17) Pod rednim brojem 3.15 Nezaposlenost - ukupan iznos doprinosa za sluaj
nezaposlenosti (na teret zaposlenog/primaoca prihoda i/ili na teret poslodavca/isplatioca
18) Pod rednim brojem 3.16 Beneficirani PIO - iznos dodatnog doprinosa za
penzijsko i invalidsko osiguranje za sta osiguranja koji se rauna sa uveanim trajanjem,
umanjen za propisane olakice.
19) Pod rednim brojem 3.17 MFP (multifunkcionalno polje) za obraun - unose se
podaci koji za odreene vrste prihoda omoguavaju proveru obrauna obaveze, bez kojih se
zbog vrste prihoda ili vrste primaoca obraun ne moe jednoznano odrediti optim
pravilima, i to:
MFP
MFP 1
MFP 2
MFP 3
MFP 4
MFP 5
MFP 6
MFP 7
tMFP 8
MFP 9
MFP 10
MFP 11
MFP 12
OPIS
Kod zarade, odnosno naknade zarade: ukupan neoporezivi iznos iskorien u
prethodnim prijavama pod istom ifrom vrste prihoda za zaradu, odnosno naknadu
zarade za isti obraunski period
Kod zarade, odnosno naknade zarade: ukupan iznos osnovice na koju su obraunati
doprinosi u prethodnim prijavama pod istom ifrom vrste prihoda za zaradu, odnosno
naknadu zarade za isti obraunski period
Kod zarade, odnosno naknade zarade: procenat angaovanja primaoca prihoda kod
isplatioca prihoda u odnosu na puno radno vreme
Kod zarade, odnosno naknade zarade: ukupan prethodno prijavljeni iznos zarade,
odnosno naknade zarade pod istom ifrom vrste prihoda za isti obraunski period
Iznos stvarnih trokova kod prihoda van radnog odnosa, odnosno iznos uplate kod
igara na sreu, odnosno iznos uplate premije osiguranja
Kod zarade, odnosno naknade zarade: ukupan iznos plaenog doprinosa u dobrovoljni
penzijski fond i/ili plaene premije dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja obustavljen iz
zarade zaposlenog
Kod zarade, odnosno naknade zarade: oznaka 1 ako primalac prihoda nije rezident
Republike Srbije, a rezident drave sa kojom Republika Srbija ima zakljuen ugovor o
izbegavanju dvostrukog oporezivanja ili ugovor kojim se ureuju doprinosi za obavezno
socijalno osiguranje; kod prihoda van radnog odnosa: primenjena stopa poreza ako je
primalac prihoda nerezident Republike Srbije, a rezident drave sa kojom Republika
Srbija ima zakljuen ugovor o izbegavanju dvostrukog oporezivanja
Kod zarade, odnosno naknade zarade: oznaka 1 ako je primalac prihoda zaposlen sa
nepunim radnim vremenom samo kod jednog poslodavca
Kod zarade: oznaka 1 ako isplatilac prihoda umanjuje osnovicu za doprinose
zaposlenom kojem za isti obraunski period isplauje zaradu i/ili naknadu zarade iji je
zbir vei od najvie mesene osnovice doprinosa tako da njihov zbir izjednai sa
najviom mesenom osnovicom doprinosa
Kod zarade, odnosno naknade zarade: oznaka 1 kada se u istom obraunskom periodu
za jednog primaoca prihoda prijavljuju i zarada i/ili naknada zarade pod bilo kojom
ifrom vrste prihoda za zaradu, odnosno naknadu zarade
Kod zarade, odnosno naknade zarade: ukupan neoporezivi iznos iskorien u
prethodnim prijavama za zaradu i/ili naknadu zarade pod svim iframa vrste prihoda za
istog primaoca prihoda i isti obraunski period
Kod zarade, odnosno naknade zarade: ukupan iznos osnovice na koju su obraunati
doprinosi u prethodnim prijavama za zaradu i naknadu zarade pod svim iframa vrste
prihoda za istog primaoca prihoda i isti obraunski period.
Kod prve isplate zarade u prijavi u kojoj se za jednog primaoca prihoda, iskazuju prihodi
pod vie ifri vrsta prihoda upisuje se ukupan iznos osnovice na koju su obraunati
doprinosi u istoj prijavi za zaradu i naknadu zarade za ostale ifre vrsta prihoda za istog
primaoca.
REVIZOR
strana 82
finansijski
20-21/2014
20) Polja Ukupno za redne br. 3.9 - 3.16 ne popunjava podnosilac poreske prijave,
nego ih obraunava Poreska uprava.
21) Polja Kamata za redne br. 3.11, 3.13 - 3.16 - ukupan iznos kamate obraunate
shodno ZPPPA po kolonama, u sledeim sluajevima:
- kod pojedinane poreske prijave iz lana 182b ZPPPA;
- kod pojedinane poreske prijave po slubenoj dunosti;
- kod izmenjene pojedinane poreske prijave;
- kod pojedinane poreske prijave koja se podnosi, odnosno menja po nalazu
kontrole;
- kod pojedinane poreske prijave koja se podnosi, odnosno menja po odluci suda.
U Obrazac PPP-PD iznosi se upisuju u dinarima sa dve decimale, dok je prag
tolerancije za zaokruivanje koji se primenjuje pri proveri obrauna 0,5 dinara po
iznosu svake obraunate obaveze.
Poreske obaveze po osnovu svih prihoda koji se isplauju fizikim licima i koji se
Poreskoj upravi prijavljuju na Obrscu PPP-PD plaaju se na jedinstveni uplatni raun
840-4848-37 - Objedinjena naplata poreza i doprinosa po odbitku

Za ostale prihode koji se ne evidentiraju putem objedinjene naplate odgovarajui
uplatni rauni dati su u delu u kom se obrauje konkretan prihod.
3. Preraun neto zarade u bruto zaradu

U sluajevima kada je opredeljen neto iznos zarade zaposlenog (dravni organi,
javne slube i sl.), kao i sluaju kada je ugovorena minimalna zarada, koja je opredeljena
neto po radnom asu, radi obrauna poreza i doprinosa potrebno je da se neto zarada
prerauna u bruto zaradu.
Obrasci za preraun neto zarade u bruto zaradu (pri stopi poreza od 10% sa
propisanim neoporezivim iznosom i zbirnoj stopi doprinosa na teret zaposlenog od
19,9%) su:
1) Ako zaposleni ima pravo na pun neoporezivi iznos, a neto zarada je vea od
najnie neto osnovice doprinosa i manja od najvie neto osnovice doprinosa1:
Bz =
Nz - (Ni x 10%)2
0,701
gde je:
Bz - bruto zarada zaposlenog
Nz - neto zarada zaposlenog
Ni - pun neoporezivi iznos (od 1.2.2014. godine - 11.242 din.)
1
Radi poreenja neto zarade i neto najnie, odnosno neto najvie osnovice doprinosa, neto osnovice se
izraunavaju po formulama:
- Neto najnia osnovica = (najnia osnovica x 0,701) + (Ni x 10%)
- Neto najvia osnovica = (najvia osnovica x 0,701) + (Ni x 10%)
2
Za pun neoporezivi iznos od 11.242 din. NI x 10% = 1.124,20 din.
REVIZOR
20-21/2014
finansijski
strana 83
2) Ako zaposleni ima pravo na pun neoporezivi iznos, a neto zarada je manja od
neto najnie osnovice doprinosa ili vea od neto najvie osnovice doprinosa:
Bz =
Nz - (Ni x 10%) + Sd
0,90
gde je:
Sd - nominalni iznos socijalnih doprinosa, tj. Sd = najnia (najvia) osnovica
doprinosa x 19,9%.
3) Ako zaposleni ima pravo na srazmerni neoporezivi iznos, a neto zarada je
vea od neto najnie osnovice doprinosa i manja od neto najvie osnovice
doprinosa:
Bz =
Nz - (Ni x Ks x 10%)
0,701
gde je:
Ks - koeficijent srazmere koji se dobija kao kolinik izmeu ostvarenog broja asova
u mesecu za koji se priznaje neoporezivi iznos i mogueg punog fonda asova u mesecu.
manja od neto najnie osnovice doprinosa ili vea od neto najvie osnovice
doprinosa:
Bz =
Nz - (Ni x Ks x 10%) + Sd
0,90
5) Ako je eventualno neto neoporezivi iznos jednak ili vei od neto zarade koja
se zaposlenom isplauje1:
Bz = Nz + Sd
4. Primeri obrauna i knienja poreza i doprinosa

na zarade u 2014. godini
4.1. Isplata zarade od 1. februara 2014. godine
do 31. januara 2015. godine (odjednom u celosti)
Primer: Poslodavac, pravno lice koje se ne finansira iz budeta, 15. septembra 2014.
godine vri obraun i isplatu zarade u celosti za avgust 2014. godine za tri zaposlena:
- M.M. ija zarada je 20.000 dinara (manja od najnie osnovice doprinosa),
- N.N. ija zarada je 50.000 dinara (vea od najnie, a manja od najvie osnovice
doprinosa),
- P.P. ija zarada je 320.000 dinara (vea od najvie osnovice doprinosa).
Sva tri zaposlena imaju pravo na pun neoporezivi iznos, vaei u momentu isplate
zarade - 11.242 dinara i sva tri zaposlena rade na radnim mestima za koje se ne rauna sta
osiguranja sa uveanim trajanjem.
1
Radi poreenja neto zarade i neto neoporezivog iznosa, neto neoporezivi iznos izraunava se po obrascu:
- Neto neoporezivi iznos = pripadajui neoporezivi iznos (pun ili srazmerni) - SD, gde je SD = najnia osnovica
doprinosa x 19,9%.
REVIZOR
strana 84
20-21/2014
finansijski
Obraun poreza i doprinosa:

R. br.
OPIS
Zaposleni
M.M.
Zaposleni
N.N.
Zaposleni
P.P.
Ukupno
320.000,00
390.000,00
1.
Bruto zarada
20.000,00
50.000,00
2.
Najnia osnovica doprinosa
21.716,00
21.716,00
21.716,00
3.
Najvia osnovica doprinosa
311.900,00
311.900,00
311.900,00
4.
Osnovica za plaanje
doprinosa
21.716,00
50.000,00
311.900,00
383.616,00
5.
Doprinosi na teret zaposlenog

(5.1. + 5.2. + 5.3.)
4.321,48
9.950,00
62.068,10
76.339,58
5.1. Doprinos za PIO

(4 x 14%)
3.040,24
7.000,00
43.666,40
53.706,24
5.2. Doprinos za zdravstveno

osiguranje (4 x 5,15%)
1.118,37
2.575,00
16.062,85
19.756,22
5.3. Doprinos
za nezaposlenost (4 x 0,75%)
162,87
375,00
2.339,25
2.877,12
6.
Osnovica poreza (1 - 11.242)
8.758,00
38.758,00
308.758,00
356.274,00
7.
Porez (6 x 10%)
875,80
3.875,80
30.875,80
35.627,40
8.
Neto za isplatu (1 - 5 - 7)
14.802,72
36.174,20
227.056,10
278.033,02
9.
Doprinosi na teret poslodavca

(9.1. + 9.2. + 9.3.)
3.887,16
8.950,00
55.830,10
68.667,26
9.1. Doprinos za PIO

(4 x 12%)
2.605,92
6.000,00
37.428,00
46.033,92

1.118,37
2.575,00
16.062,85
19.756,22
9.3. Doprinos
za nezaposlenost (4 x 0,75%)
162,87
375,00
2.339,25
2.877,12
23.887,16
58.950,00
375.830,10
458.667,26
10.
Ukupni trokovi (1 + 9)
U nastavku dajemo popunjen Obrazac PPP-PD za isplatu zarade iz datog primera.
1.3 DATUM NASTANKA

PORESKE OBAVEZE
dd mm gggg
1.2 OBRAUNSKI
PERIOD
I0I8I I2I0I1I4I IKI

mm gggg
000/000-000
2.9 ULICA I BROJ
3.3
I1I0I0I0I0I0I0I0I0I0I0I0I0I
3.1
1.
2.
3.
3.4
M
N
P
PREZIME
PREBIVALITE
3.4a
3.5
M I0I0I0I
N I0I0I0I
P I0I0I0I
I_I_I_I
I_I_I_I
I_I_I_I
I_I_I_I
I_I_I_I
I_I_I_I
I_I_I_I
IME
I1I
I1I
I1I
I_I
I_I
I_I
I_I
I_I
I_I
I_I
I0I1I
I0I1I
I0I1I
I_I_I
I_I_I
I_I_I
I_I_I
I_I_I
I_I_I
I_I_I
3.6
I1I0I1I
I1I0I1I
I1I0I1I
I_I_I_I
I_I_I_I
I_I_I_I
I_I_I_I
I_I_I_I
I_I_I_I
I_I_I_I
I0I0I
I0I0I
I0I0I
I_I_I
I_I_I
I_I_I
I_I_I
I_I_I
I_I_I
I_I_I
I0I
I0I
I0I
I_I
I_I
I_I
I_I
I_I
I_I
I_I
IFRA
VRSTE PRIHODA
3.8
168
168
168
BROJ
SATI
UKUPNO
3.7
31
31
31
BROJ
DANA
2.7 SEDITE /
PREBIVALITE
2.10 ELEKTRONSKA
POTA
1.6a I_I
osnov
office@xyz.com
000
1.7 NAJNIA OSNOVICA
I_____________________I

ODLUCI SUDA
2.4 JMBG PODNOSIOCA

POJEDINANE
PORESKE PRIJAVE
I_I
vrsta
KAMATA
OSNONEZA- BENEFI- MFP ZA

OSNOVICA ZA
ZDRAVFOND BRUTO
POSLE- CIRANI OBRAVICA ZA POREZ
PIO
DOPRI-N
STVO
SATI PRIHOD
NOST
POREZ
PIO
UN
OSE
3.8a
3.9
3.10
3.11
3.12
3.13
3.14
3.15
3.16
3.17
168 20.000,00 8.758,00 875,80 21.716,00 5.646,16 2.236,74 325,74
0,00
168 50.000,00 38.758,00 3.875,80 50.000,00 13.000,00 5.150,00 750,00
0,00
168 320.000,00308.758,0030.875,80 311.900,00 81.094,00 32.125,70 4.678,50 0,00
Ulica bb
XYZ D.O.O.
2.3 BROJ
ZAPOSLENIH
I___________________I
1.5 IZMENA PRIJAVE
Obrazac PPP-PD
REVIZOR
3.2
I1I
I1I
I1I
I_I
I_I
I_I
I_I
I_I
I_I
I_I
PODATAK ZA
IDENTIFIKACIJU LICA
R.
V. I.
B.
I1I0I0I0I0I0I0I0I0I_I_I_I_I
I1I5I I0I9I I2I0I1I4I

dd mm gggg
1.4 DATUM PLAANJA
00000000
2.2 PORESKI
(PIB ili JMBG)
2.5 MATINIBROJ
I1I
1-7
2.8 TELEFON KONTAKT

OSOBE
2.1 TIP ISPLATIOCA
1.1
VRSTA
PRIJAVE
I1I
1-5
1. Podaci o prijavi
20-21/2014
finansijski
strana 85
REVIZOR
strana 86
20-21/2014
finansijski
Knjienja u poslovnim knjigma pravnih lica koja primenjuju Kontni okvir za privredna
drutva, zadruge i preduzetnike vre se na sledei nain:
Dnevnik glavne knjige finansijskog knjigovodstva

Red.
br.
1.
Broj rauna
Dug.
Potr.
520
521
450
451
4520
4521
4522
4530
4531
4532
1a
450
451
4520
4521
4522
4530
4531
4532
2410
Opis promene
Trokovi zarada i naknada zarada (bruto)

Trokovi poreza i doprinosa na zarade i
naknade zarada na teret poslodavca
Obaveze za neto zarade i naknade
zarada, osim naknada zarada koje se
refundiraju
Obaveze za porez na zarade i naknade
zarada na teret zaposlenog
Obaveze za doprinose na zarade i
naknade zarada na teret zaposlenog doprinos za PIO
naknade zarada na teret zaposlenog doprinos za zdravstvo
naknade zarada na teret zaposlenog doprinos za nezaposlenost
Obaveze za porez i doprinose na zarade
i naknade zarada na teret poslodavca doprinos za PIO
i naknade zarada na teret poslodavca doprinos za zdravstvo
i naknade zarada na teret poslodavca doprinos za nezapos lenost
Za obraun zarada
Obaveze za neto zarade i naknade zarada,
osim naknada zarada koje se refundiraju
Obaveze za doprinose na zarade i naknade
zarada na teret zaposlenog - doprinos za PIO
zarada na teret zaposlenog - doprinos za
zdravstvo
nezaposlenost
Obaveze za porez i doprinose na zarade i
naknade zarada na teret poslodavca doprinos za PIO
naknade zarada na teret poslodavca doprinos za zdravstvo
naknade zarada na teret poslodavca doprinos za nezaposlenost
Tekui (poslovni) raun
Za isplatu
Iznos
Duguje
Potra.
390.000,00
68.667,26
278.033,02
35.627,40
53.706,24
19.756,22
2.877,12
46.033,92
19.756,22
2.877,12
278.033,02
35.627,40
53.706,24
19.756,22
2.877,12
46.033,92
19.756,22
2.877,12
458.667,26
REVIZOR
20-21/2014
finansijski
strana 87
Knjienje po Kontnom planu za budetski sistem:
Dnevnik glavne knjige

Red.
br.
1.
Broj konta
Duguje Potrauje
131211
231111
231211
231311
231411
231511
2.
131211
234111
234211
234311
3.
231111
231211
231311
231411
231511
234111
234211
234311
121112
4.
411111
131211
5.
412111
412211
412311
Naziv konta / Opis promene
Obraunati neplaeni rashodi

Obaveze za neto plate i dodatke
Obaveze po osnovu poreza na plate i
dodatke
Obaveze po osnovu doprinosa
za penzijsko i invalidsko osiguranje
na plate i dodatke
- Obaveze po osnovu doprinosa za zdravstveno osiguranje na plate i dodatke
za nezaposlenost na plate i dodatke
- obraun plata
na teret poslodavca
Obaveze po osnovu doprinosa za zdravstveno osiguranje na teret poslodavca
Obaveze po osnovu doprinosa za sluaj
nezaposlenosti na teret poslodavca
- doprinosi na teret poslodavca
dodatke
na plate i dodatke
Obaveze po osnovu doprinosa za zdravstveno osiguranje na plate i dodatke
Obaveze po osnovu doprinosa za nezaposlenost na plate i dodatke
na teret poslodavca
Tekui rauni
- po izvodu UT-a
Plate po osnovu cene rada
- bruto plate zaposlenih
Doprinos za penzijsko i invalidsko

osiguranje
Doprinos za zdravstveno osiguranje
Doprinos za nezaposlenost
131211 Obraunati neplaeni rashodi
Iznos
Duguje
Potrauje
390.000,00
278.033,02
35.627,40
53.706,24
19.756,22
2.877,12
68.667,26
46.033,92
19.756,22
2.877,12
278.033,02
35.627,40
53.706,24
19.756,22
2.877,12
46.033,92
19.756,22
2.877,12
458.667,26
390.000,00
390.000,00
46.033,92
19.756,22
2.877,12
68.667,26
strana 88
REVIZOR
finansijski
20-21/2014
4.2. Isplata zarade u dva dela - posle 1. februara 2014. godine,

prvi deo u julu 2014. godine, a drugi deo u avgustu 2014. godine
Za zarade iji je jedan deo isplaen u periodu od 30.5.2013. godine do 31.7.2014.
godine, a drugi se isplauje u periodu od 1.8.2014. godine, obraun tog drugog dela
zarade vri se prema propisima koji vae u trenutku isplate tog drugog dela.
Primer:
- Poslodavac isplauje zaradu za mesec jul u ukupnom iznosu od 50.000,00 dinara u
dva dela.
- Isplata prvog dela u iznosu od 20.000,00 dinara vri se u julu, a isplata drugog dela
od 30.000,00 dinara u avgustu 2014. godine.
- Zaposleni ima pravo na pun neoporezivi iznos od 11.242,00 dinara, koji se
primenjuje kod isplate prvog dela zarade i zaposleni ne radi na poslovima za koje se
obraunava i plaa beneficirani PIO.
- Kod isplate prvog dela zarade, na obraun doprinosa primenjuje se najnia
osnovica doprinosa jer je deo zarade koji se isplauje u prvom delu nii od iste
(saglasno lanu 52. Zakona).
Red.
OPIS
br.
A Obraun poreza i doprinosa kod isplate prvog dela zarade (u julu 2014.):
1. Bruto zarada (prvi deo) - isplata u julu 2014.
2. Pripadajui neoporezivi iznos
3. Najnia osnovica doprinosa
4. Osnovica doprinosa (r.b. 1 ili r.b. 3 - vei iznos)
5. Doprinosi na teret zaposlenog (4 x 19,9%)
5.1. Doprinos za PIO (4 x 13%)
5.2. Doprinos za zdravstveno osiguranje (4 x 6,15%)
5.3. Doprinos za nezaposlenost (4 x 0,75%)
6. Poreska osnovica (1 - 2)
7. Porez (6 x 10%)
8. Neto zarada (prvi deo) za isplatu (1 - 5 - 7)
9. Doprinosi na teret poslodavca (4 x 17,9%)
B Obraun poreza i doprinosa kod isplate drugog dela zarade (u avgustu 2014.):
10. Bruto zarada (drugi deo) - isplata u avgustu 2014.
11. Pripadajui neoporezivi iznos
12. Osnovica doprinosa (r.b. 10)
13. Doprinosi na teret zaposlenog (10 x 19,9%)
14. Poreska osnovica (1 - 2)
15. Porez (14 x 10%)
16. Neto zarada (prvi deo) za isplatu (10 - 13 - 15)
Iznos
20.000,00
11.242,00
20.198,00
20.198,00
4.019,40
2.625,74
1.242,18
151,48
8.758,00
875,80
15.104,80
3.615,44
2.221,78
1.242,18
151,48
30.000,00
0,00
30.000,00
5.970,00
4.200,00
1.545,00
225,00
30.000,00
3.000,00
21.030,00
20-21/2014
REVIZOR
finansijski
Red.
OPIS
br.
strana 89
Iznos
5.370,00
3.600,00
1.545,00
225,00
U ovom sluaju jedan PPP-PD se predaje pre isplate prvog dela zarade za jul, a drugi
PPP-PD pre isplate drugog dela zarade za jul 2014. godine.
U polja 3.6 - 3.17. Obrazaca PPP-PD se upisuje:
Br.
polja
3.6
3.7
3.8
3.8a
3.9
3.10
3.11
3.12
3.13
3.14
3.15
3.16
3.17
Naziv polja
ifra vrste prihoda
Broj dana
Broj sati
Fond sati
Bruto prihod
Osnovica za porez
Porez
Osnovica za doprinos
PIO
Zdravstvo
Nezaposlenost
Beneficiran PIO
MFP 1
3.17 MFP 2
3.17 MFP 3
Isplata prvog dela zarade

zaposlenom za jul 2014.
Isplata drugog (konanog) dela

zarade zaposlenom za jul 2014.
Podatak za unos
Podatak za unos
1 01 101 00 0
ne mora se upisati
ne mora se upisati
ne mora se upisati
20.000,00
8.758,00
875,80
20.198,00
4.847,52
2.484,36
302,96
0,00
ne popunjava se - prva isplata u
obraunskom periodu
obraunskom periodu
ne popunjava se jer zaposleni radi
puno radno vreme
3.17 MFP 4
3.17 MFP 5
3.17 MFP 6
3.17 MFP 7
3.17 MFP 8
3.17 MFP 9
3.17 MFP 10
3.17 MFP 11
3.17 MFP 12
ne popunjava se - prva isplata

ne popunjava se
ne popunjava se - poslodavac
zaposlenom ne uplauje dobrovoljno
penzijsko/zdravstveno osiguranje
ne popunjava se
ne popunjava se - jer zaposleni
radi puno radno vreme
ne popunjava se - jer osnovica
za doprinose nije via od najvie
ne popunjava se - jer se ne
kombinuje sa drugom OVP iz
zarade/naknade zarada
ne popunjava se, jer je prva isplata
obraunskom periodu
1 01 101 00 0
31
184
184
30.000,00
30.000,00
3.000,00
30.000,00
7.800,00
3.090,00
450,00
0,00
11.242,00
(iskorieni neoporezivi iznos kod
prve isplate i istu vrstu prihoda)
20.198,00
(prethodno iskoriena osnovica
doprinosa za istu vrstu prihoda)
ne popunjava se
20.000,00
(ukupno prethodno isplaena
zarada za obraunski period i
istu vrstu prihoda)
ne popunjava se
ne popunjava se
ne popunjava se
ne popunjava se - jer zaposleni
radi puno radno vreme
ne popunjava se - jer osnovica
za doprinose nije via od najvie
ne popunjava se - jer se ne
kombinuje sa drugom OVP iz
zarade/naknade zarada
11.242,00
20.198,00
REVIZOR
strana 90
20-21/2014
finansijski
Knjienja u poslovnim knjigma pravnih lica koja primenjuju Kontni okvir za privredna
drutva, zadruge i preduzetnike vre se na sledei nain:
Red.
br.
1.
Broj rauna
Dug.
Potr.
520
521
450
451
4520
4521
4522
4530
4531
4532
1a.
450
451
4520
4521
4522
4530
4531
4532
2410
Opis promene

refundiraju
Za obraun zarada prvi deo - u julu 2014
zdravstvo
nezaposlenost
Za isplatu prvog dela - u julu 2014.
Iznos
Duguje
Potra.
20.000,00
3.615,44
15.104,80
875,80
2.625,74
1.242,18
151,48
2.221,78
1.242,18
151,48
15.104,80
875,80
2.625,74
1.242,18
151,48
2.221,78
1.242,18
151,48
23.615,44
REVIZOR
20-21/2014
Red.
br.
2.
Broj rauna
Dug.
Potr.
520
521
450
451
4520
4521
4522
4530
4531
4532
2a.
450
451
4520
4521
4522
4530
4531
4532
2410
finansijski
Opis promene

refundiraju
i naknade zarada na teret poslodavca doprinos za nezaposlenost
Za obraun zarada - drugi deo za jul u
avgustu 2014
zdravstvo
nezaposlenost
Za isplatu drugog dela zarada - u avgustu
2014.
strana 91
Iznos
Duguje
Potra.
30.000,00
5.370,00
21.030,00
3.000,00
4.200,00
1.545,00
225,00
3.600,00
1.545,00
225,00
21.030,00
3.000,00
4.200,00
1.545,00
225,00
3.600,00
1.545,00
225,00
35.370,00
REVIZOR
strana 92
20-21/2014
finansijski
A. Prvi deo zarade u julu 2014. godine

Broj konta
Red.
br.
Duguje
1.
131211
Potrauje
Iznos
Duguje
Potrauje
20.000,00
231111 Obaveza za neto plate i dodatke
15.104,80
231211 Obaveze po osnovu poreza na plate i

dodatke
875,80
231311 Obaveze po osnovu doprinosa

na plate i dodatke
2.625,74
231411 Obaveze po osnovu doprinosa za zdravstveno osiguranje na plate i dodatke
1.242,18

151,48
- obraun plata za prvi deo jula 2014.

2.
131211
3.615,44

na teret poslodavca
2.221,78
234211 Obaveze po osnovu doprinosa za zdravstveno osiguranje na teret poslodavca
1.242,18
234311 Obaveze po osnovu doprinosa za sluaj

151,48
- obraun prvog dela plata za juli 2014.

3.
231111
Obraun za neto plate i dodatke
231211

dodatke
231311

na plate i dodatke
2.625,74
231411
1.242,18
231511
151,48
234111

na teret poslodavca
2.221,78
234211
1.242,18
234311

151,48
15.104,80
875,80
121112 Tekui rauni
23.615,44
- po izvodu UT-a
4.
411111

- plate I deo za juli 2014.
20.000,00
20.000,00
REVIZOR
20-21/2014
Broj konta
finansijski
strana 93
Iznos
Red.
br.
Duguje
5.
412111
Doprinos za penzijsko i invalidsko osiguranje
2.221,78
412211
1.242,18
412311
Potrauje
Duguje
Potrauje
151,48
3.615,44
- doprinosi na teretn poslodavca
B. Drugi deo zarade u avgustu 2014. godine

Broj konta
Red.
br.
Duguje
1.
131211
Potrauje
231111
231211
231311
231411
231511
2.
131211
234111
234211
234311
3.
231111
231211
231311
231411
231511
234111
234211
234311
121112

Obaveza za neto plate i dodatke
dodatke
Obaveze po osnovu doprinosa za penzijsko
i invalidsko osiguranje na plate i dodatke
- obraun plata za drugi deo avgusta
2014.
na teret poslodavca
- obraun drugog dela plata za avgust
2014.
Obraun za neto plate i dodatke
dodatke
i invalidsko osiguranje na teret poslodavca
Tekui rauni
- po izvodu UT-a
Iznos
Duguje
Potrauje
30.000,00
21.030,00
3.000,00
4.200,00
1.545,00
225,00
5.370,00
3.600,00
1.545,00
225,00
21.030,00
3.000,00
4.200,00
1.545,00
225,00
3.600,00
1.545,00
225,00
35.370,00
REVIZOR
strana 94
Broj konta
Red.
br.
Duguje
4.
411111
5.
412111
412211
412311
Potrauje
20-21/2014
finansijski

- plate I deo za juli 2014.
Iznos
Duguje
Potrauje
30.000,00
30.000,00
3.600,00
1.545,00
225,00
5.370,00
4.3. Isplata prvog dela zarade u januaru,

a drugog dela u februaru 2014. godine
(posle usklaivanja neoporezivog iznosa)
U sluaju kada je isplata prvog dela zarade izvrena u vreme vaenja neoporezivog
iznosa od 11.000 dinara (u januaru 2014.), a isplata drugog dela zarade se vri u vreme
vaenja novog usklaenog neoporezivog iznosa od 11.242 dinara (posle 1. februara 2014.),
prema lanu 8. Pravilnika, kako je napred ve objanjeno, poslodavac postupa na sledei
nain:
1) Ako je kod isplate prvog dela zarade iskorien u celosti pripadajui pun ili
srazmerni neoporezivi iznos, kod obrauna drugog dela zarade zaposleni nema
pravo na neoporezivi iznos. Osnovica poreza je tada ceo iznos drugog dela
zarade;
2) Ako pri isplati prvog dela zarade nije iskorien pripadajui pun ili srazmerni
neoporezivi iznos, ve samo deo tog iznosa (zarada je bila manja od
pripadajueg neoporezivog iznosa), zaposleni ima pravo da mu se poreska
osnovica kod isplate drugog dela zarade umanji za neiskorieni neoporezivi
iznos. Neiskorieni neoporezivi iznos se obraunava kao razlika izmeu
usklaenog neoporezivog iznosa i iskorienog neoporezivog iznosa kod
prethodne isplate.
Primer:
Poslodavac je u januaru 2014. godine isplatio prvi deo zarade (akontaciju) za tri
zaposlena, a svaki zaposleni imao je pravo na pun neoporezivi iznos od 11.000 dinara.
Neoporezivi iznos je iskorien u celosti kod dva zaposlena, a kod jednog zaposlenog je od
tada pripadajueg neoporezivog iznosa od 11.000 dinara iskorieno 10.000 dinara.
Isplatu drugog dela zarade ovaj poslodavac je izvrio u februaru 2014. godine kada je
vaio neoporezivi iznos od 11.242 dinara. Samo zaposleni kod koga kod prve isplate zarade
nije iskorien tada vaei neoporezivi iznos ima pravo da mu se kod isplate drugog dela
zarade prizna razlika izmeu novog neoporezivog iznosa i iznosa koji je iskorien, a to je
1.242 dinara (11.242 - 10.000). Za ostala dva zaposlena obraun poreza kod isplate drugog
dela zarade vrio se na ukupan iznos isplaenog drugog dela zarade.
4.4. Isplata prvog dela zarade do 29. maja 2013. godine,

a drugog dela posle 30. maja 2013. godine
U sluaju kada je isplata prvog dela zarade za odreeni mesec izvrena do
29.5.2013. godine - u vreme vaenja poreske stope od 12%, neoporezivog iznosa od 8.776
dinara i zbirne stope doprinosa na teret zaposlenog od 17,9%, a konana isplata drugog
dela zarade se vri posle 30.5.2013. godine, konaan obraun i isplata zarade vri se u
skladu sa vaeim zakonima u vreme isplate prvog dela zarade.
20-21/2014
REVIZOR
finansijski
strana 95
Primer:
Poslodavac je 25. maja 2013. godine isplatio prvi deo zarade (akontaciju)
zaposlenom, u iznosu 25.000 dinara. Zaposleni je imao pravo na pun neoporezivi iznos od
8.776 dinara.
Isplatu drugog dela zarade ovaj poslodavac vri u avgustu 2014. godine. Drugi deo
zarade takoe iznosi 25.000 dinara. Kao i kod isplate prvog dela i kod konane isplate
zarade obraun se vri po zakonima koji su vaili do 29.5.2013. godine:
- stopa poreza je 12%
- neoporezivi iznos - 8.776. dinara
- stopa doprinosa za PIO je 22%.
Zaposleni ne radi na poslovima za koje se obraunava beneficirani PIO.
Red.
br.
OPIS
Iznos
A Obraun poreza i doprinosa kod isplate prvog dela zarade

(u maju 2013. godine):
1.
Bruto zarada (prvi deo) - isplata u maju 2013.
2.
Pripadajui neoporezivi iznos
8.776,00
3.
25.000,00
Doprinosi na teret zaposlenog (1 x 17,9%)
4.475,00
2.750,00
1.537,50
187,50
4.
Poreska osnovica (1 - 2)
5.
Porez (4 x 12%)
6.
Neto zarada (prvi deo) za isplatu (1 - 3 - 5)
18.578,12
7.
16.224,00
1.946,88
Doprinosi na teret poslodavca (1 x 17,9%)
4.475,00
2.750,00
1.537,50
187,50
B Obraun poreza i doprinosa kod isplate drugog dela zarade

(u avgustu 2014. godine):
8.
Bruto zarada (drugi deo) - isplata u avgustu 2014.
9.
4.475,00
2.750,00
1.537,50

25.000,00
187,50
4.475,00
10.1. Doprinos za za PIO (8 x 11%)
2.750,00
10.2. Doprinos za zdravstveno osiguranje ( 8 x 6,15%)
1.537,50
187,50
OBRAUN POREZA NA DRUGI DEO ZARADE

11. Osnovica poreza (sa r.b. 8)
12. Porez (11 x 12%)
25.000,00
3.000,00
strana 96
REVIZOR
finansijski
20-21/2014
Obrasci za preraun neto zarade u bruto zaradu ako se konana isplata vri po
propisima koji su vaili do 29.5.2013. godine (pri stopi poreza od 12% sa neoporezivim
iznosom 8.776 din. i zbirnoj stopi doprinosa na teret zaposlenog od 17,9%) su:
1) Ako zaposleni ima pravo na pun neoporezivi iznos, a neto zarada je vea od
najnie neto osnovice doprinosa i manja od najvie neto osnovice doprinosa:
Bz =
Nz - (Ni x 12%)
0,701
gde je:
Bz - bruto zarada zaposlenog
Nz - neto zarada zaposlenog
Ni - pun neoporezivi iznos (do 29.5.2013. godine - 8.776 din.)
2) Ako zaposleni ima pravo na pun neoporezivi iznos, a neto zarada je manja od
neto najnie osnovice doprinosa ili vea od neto najvie osnovice doprinosa:
Bz =
Nz - (Ni x 12%) + Sd
0,88
gde je:
Sd - nominalni iznos socijalnih doprinosa, tj. Sd = najnia (najvia) osnovica
doprinosa x 17,9%.
vea od neto najnie osnovice doprinosa i manja od neto najvie osnovice
doprinosa:
Bz =
Nz - (Ni x Ks x 12%)
0,701
gde je:
Ks - koeficijent srazmere koji se dobija kao kolinik izmeu ostvarenog broj asova u
mesecu za koji se priznaje neoporezivi iznos i mogueg punog fonda asova u mesecu.
manja od neto najnie osnovice doprinosa ili vea od neto najvie osnovice
doprinosa:
Bz =
Nz - (Ni x Ks x 12%) + Sd
0,88
5) Ako je eventualno neto neoporezivi iznos jednak ili vei od neto zarade koja
se zaposlenom isplauje:
Bz = Nz + Sd
U nastavku dajemo popunjene obrasce PP OD i PP OPJ za isplatu prvog dela
(akontacije) zarade u maju 2013. godine i popunjen Obrazac PPP-PD za isplatu drugog
dela zarade (konana isplata) u avgustu 2014. godine prema datim podacima iz primera
obrauna poreza i doprinosa.
04
Zaposleni za koje se ostvaruje osloboenje od plaanja doprinosa (sadrani u red. br. 2)
2.2.
Osnovica za obraun doprinosa
Ukupno obraunati doprinosi (red. br. 4.1. plus red. br. 4.2)
Na teret zaposlenih/primalaca naknade (red. br. 4.1.1. do 4.1.3)
3.
4.1.
10
12
11
4.475
8.950
25.000
25.000
UKUPNO
4.475
8.950
25.000
25.000
OBRAUN DOPRINOSA
na isplaenu
na najniu
na najviu
zaradu/
osnovicu
osnovicu
naknadu
Uplatni raun
javnih prihoda
novani iznosi unose se u dinarima, bez para, a broj zaposlenih u celom broju
Datum isplate:
25.5.
2013.
. godine
finansijski
4.
08
09
2.2.4. Zaposleni po lanu 45a stav 2. Zakona (sadrani u red. br. 2)
2.2.5. Zaposleni po lanu 45b stav 1. Zakona (sadrani u red. br. 2)
06
07
2.2.2. Zaposleni po lanu 45. stav 2. Zakona (sadrani u red. br. 2)
05
2.2.3. Zaposleni po lanu 45a stav 1. Zakona (sadrani u red. br. 2)
2.2.1. Zaposleni po lanu 45. stav 1. Zakona (sadrani u red. br. 2)
03
Zaposleni sa nepunim radnim vremenom (sadrani u red. br. 2)
2.1.
02
Obraunate zarade/naknade
Broj zaposlenih/primalaca naknada
1.
01
2.
OBRAUNATE ZARADE/NAKNADE, OSNOVICE ZA OBRAUN DOPRINOSA I

OBRAUN DOPRINOSA
Oznaka za
AOP
1. Zarada zaposlenih
2. Zarada osnivaa i lanova preduzea zaposlenih u svom preduzeu
3. Razlike zarada izabranih, imenovanih i postavljenih lica
4. Naknada za privremene i povremene poslove
5. Naknada za privremene i povremene poslove lanu zadruge
OPIS
Pravno lice koje se ne finansira iz budeta

Pravno lice koje se finansira iz budeta
Strano predstavnitvo
Preduzetnik
Fiziko lice
(zaokruiti samo jedan od ponuenih rednih brojeva):
Obraun i plaanje doprinosa vri se na isplatu:
REVIZOR
Red.
br.
1.
2.
3.
4.
5.
(zaokruiti samo jedan od ponuenih rednih brojeva):
Isplatilac je:
PP OD
REPUBLIKA SRBIJA
MINISTARSTVO FINANSIJA
PORESKA UPRAVA
Organizaciona jedinica _________________________
Potvrda o prijemu:
PORESKA PRIJAVA O OBRAUNATIM I PLAENIM DOPRINOSIMA

ZA OBAVEZNO SOCIJALNO OSIGURANJE NA ZARADE/NAKNADE
ZA MESEC
maj
(deo* 1 ) 20 13 . GODINE
(adresa i optina isplatioca)

PIB
Matini broj
ifra delatnosti isplatioca
Isplatilac
Sedite isplatioca
20-21/2014
strana 97
15
16
4.2.
26
27
28
8.1.3. Za osiguranje za sluaj nezaposlenosti
8.2.
39
40
41
42
11.2. Na teret poslodavca (red. br. 4.2. minus red. br. 8.2)
11.2.1. Za PIO (red. br. 4.2.1. minus red. br. 8.2.1)
11.2.2. Za zdravstveno osiguranje (red. br. 4.2.2. minus red. br. 8.2.2)
11.2.3. Za osiguranje za sluaj nezaposlenosti (red. br. 4.2.3. minus red. br. 8.2.3)
45
46
44
Vie plaeni doprinosi (red. br. 13.1. plus red. br. 13.2)
13.1. Na teret zaposlenih/primalaca naknade (red. br. 8.1. minus red. br. 4.1)
VIE PLAENI DOPRINOSI
IV
13.
43
38
Doprinos za uplatu - PIO za beneficirani sta (red. br. 6 minus red. br. 9)
37
187
1.537
2.750
4.475
187
1.537
2.750
4.475
8.950
25.000
187
1.537
2.750
4.475
187
1.537
187
1.537
2.750
4.475
187
1.537
2.750
840-721232843-89
840-721111843-19
840-721212843-46
840-721131843-61
840-721121843-88
840-721111843-18
finansijski
12.
36
34
33
Doprinosi za uplatu (red. br. 4. minus red. br. 8) vei od 0

35
Zarada za isplatu (red. br. 1. minus red. br. 7) vei od 0
10.
11.
32
11.1. Na teret zaposlenih/primalaca naknade (red. br. 4.1. minus red. br. 8.1)
ZARADA ZA ISPLATU I DOPRINOSI ZA UPLATU
III
31
Plaeni doprinosi za PIO za beneficirani sta
30
8.2.2. Za zdravstveno osiguranje
4
2.750
REVIZOR
9.
29
8.2.1. Za PIO
Na teret poslodavca (red. br. 8.2.1. do 8.2.3)
25
24
Na teret zaposlenih / primalaca naknade (red. br. 8.1.1. do 8.1.3)
8.1.
8.1.1. Za PIO
23
Ranije isplaeni deo zarade/naknade
Ukupno plaeni doprinosi (red. br. 8.1. plus red. br. 8.2)
22
21
8.
RANIJE ISPLAENI DEO ZARADE/NAKNADE I PLAENI DOPRINOSI
II
7.
Doprinos za PIO za beneficirani sta
6.
20
19
Broj zaposlenih za koje se plaa doprinos za sta osiguranja sa uveanim trajanjem beneficirani sta (sadran u rednom broju 2)
18
5.
17
4.2.1. Za PIO
Na teret poslodavca (red. br. 4.2.1. do red. br. 4.2.3)
14
2
13
4.1.1. Za PIO
strana 98
20-21/2014
61
14.2.3. Za osiguranje za sluaj nezaposlenosti 11.2.3. minus red. br. 13.2.3. iz PP OD po konanom
obraunu za prethodni mesec)
, dana
20
PORESKU PRIJAVU POPUNIO

_____________________________
(M.P.)
godine
ODGOVORNO LICE ISPLATIOCA

________________________________
Da su iskazani podaci u ovoj poreskoj prijavi tani, tvrdi i overava:
Poresku prijavu u Poreskoj upravi kontrolisali:

1. __________________________________
2. __________________________________
REVIZOR
*) Ako se zarada/naknada isplauje u delovima, unosi se broj dela isplate zarade koja se isplauje za mesec; ako je deo zarade koji se isplauje i konaan obraun za mesec
treba podvui i re konana isplata. KONAAN OBRAUN ZA ISPLATU ZARADE MOE DA SE IZVRI SAMO JEDNOM ZA MESEC.
59
14.2. Na teret poslodavca (red. br. 11.2. minus red. br. 13.2. iz PP OD po konanom obraunu za
prethodni mesec)
60
58
14.1.3. Za osiguranje za sluaj nezaposlenosti (red. br. 11.1.3. minus red. br. 13.1.3. iz PP OD po
konanom obraunu za prethodni mesec)
14.2.2. Za zdravstveno osiguranje (red. br. 11.2.2. minus red. br. 13.2.2. iz PP OD po konanom obraunu
za prethodni mesec)
57
14.1.2. Za zdravstveno osiguranje (red. br. 11.1.2. minus red. br. 13.1.2. iz PP OD po konanom obraunu
za prethodni mesec)
14.2.1. Za PIO (red. br. 11.2.1. minus red. br. 13.2.1. iz PP OD po konanom obraunu za prethodni mesec)
55
56
14.1.1. Za PIO (red. br. 11.1.1. minus red. br. 13.1.1. iz PP OD po konanom obraunu za prethodni mesec)
54
53
14.1. Na teret zaposlenih/primalaca naknade (red. br. 11.1. minus red. br. 13.1. iz PP OD po
konanom obraunu za prethodni mesec)
IZNOS DOPRINOSA ZA UPLATU PO UMANJENJU ZA VIE PLAENE DOPRINOSE
51
52
Doprinosi za uplatu (red. br. 11. minus red. br. 13. iz PP OD po konanom obraunu za prethodni mesec)
50
49
14.
48
13.2. Na teret poslodavca (red. br. 8.2. minus red. br. 4.2)
2
47
20-21/2014
finansijski
strana 99
REVIZOR
strana 100
20-21/2014
finansijski
PP OPJ
Isplatilac __________________________
Sedite isplatioca ___________________
REPUBLIKA SRBIJA
PORESKA UPRAVA
Organizaciona jedinica _______________
Potvrda o prijemu:
(adresa i optina isplatioca)
PIB ______________________________
Matini broj ________________________
ifra delatnosti isplatioca ______________
Uplatni raun poreza na zarade:
_________________________________
PORESKA PRIJAVA O OBRAUNATOM

I PLAENOM POREZU NA ZARADE
za mesec
maj
(redni broj isplate 1 ) 20 13 . godine
Isplata izvrena:
25.5.
20 13 . godine
Unose se celi brojevi, bez decimala

Red.
Broj zaposl./
OPIS
br.
anga. lica
1
2
3
I ZARADA I DRUGA PRIMANJA ZAPOSLENIH
1. Isplaena zarada zaposlenima-osnovica poreza (lan 13. stav 1. Zakona)
1
2. Zarada zaposlenih upuenih na rad u inostranstvo - obraunska
osnovica poreza (lan 17. Zakona)
3. Iznos zarade osloboen plaanja poreza (3.1 + 3.2 + 3.3)
3.1. Poresko osloboenje od 5.000 dinara (lan 15a stav 2. Zakona)
3.2. Premija dobrovoljnog PIO, odnosno doprinos u penzijski fond (lan 21a Zakona)
3.3. Zarada invalidnih lica u preduzeu za radno osposobljavanje i zapoljavanje
invalida (lan 21. Zakona)
4. Oporezivi iznos zarade - osnovica poreza (1 + 2 - 3)
5. Ostala primanja zaposlnih - osnovica poreza (l. 14. do 14b Zakona)
6. Dodatna primanja stranca rezidenta (lan 19. Zakona)
6.1. Neoporezivi iznos dodatnih primanja
6.2. Oporezivi iznos dodatnih primanja - osnovica poreza
7. Obraunati porez na zarade zaposlenih (4 + 5 + 6.2) x _12%
8. Umanjenje obraunatog poreza po osnovu novozaposlenih radnika
(8.1 + 8.2 + 8.3 + 8.4)
8.1. Umanjenje obraunatog poreza po osnovu lana 21b Zakona
8.2 Umanjenje obraunatog poreza po osnovu lana 21v Zakona
8.3. Umanjenje obraunatog poreza po osnovu lana 21g Zakona
8.4. Umanjenje obraunatog poreza po osnovu lana 21d Zakona
9. Plaeni porez na zarade zaposlenih (7 - 8)
II UGOVORENA NAKNADA I DRUGA PRIMANJA ZA PRIVREMENE I
POVREMENE POSLOVE
10. Zarada - ugovorena naknada i druga primanja za privremene i povremene
poslove - osnovica poreza (lan 13. stav 2. Zakona)
11. Obraunati i plaeni porez na zarade za privremene i povremene poslove
(10 x ___ %)
III UKUPNO PLAENI POREZ
12. Ukupno plaeni porez na zarade (9 + 11)
U ________________________, dana
20
(M.P.)
4
25.000
8.776
8.776
16.224
1.947
1.947
1.947
. godine
Da su iskazani podaci u ovoj poreskoj prijavi tani, tvrdi i overava:

PORESKU PRIJAVU POPUNIO
__________________________
Iznos
ODGOVORNO LICE ISPLATIOCA

___________________________
Poresku prijavu u Poreskoj

upravi kontrolisali:
1. __________________
2. __________________
REVIZOR
20-21/2014
finansijski
strana 101

Isplata drugog (konanog) dela zarade
zaposlenom za maj 2013.
Br. polja
Naziv polja
3.6
ifra vrste prihoda
3.7
Broj dana
3.8
Broj sati
Podatak za unos
1 01 199 00 0
31
184
3.8a
Fond sati
3.9
Bruto prihod
25.000,00
184
3.10
Osnovica za porez
25.000,00
3.11
Porez
3.12
3.13
PIO
5.500,00
3.14
Zdravstvo
3.075,00
3.15
Nezaposlenost
3.16
Beneficiran PIO
3.17
MFP 1
8.776,00
(iskorieni neoporezivi iznos kod
prve isplate i za istu vrstu prihoda)
3.17
MFP 2
25.000,00
(prethodno iskoriena osnovica doprinosa
za istu vrstu prihoda)
3.17
MFP 4
25.000,00
(ukupno prethodno isplaena zarada
za obraunski period i istu vrstu prihoda)
3.17
MFP 11
8.776,00
3.17
MFP 12
25.000,00
3.000,00
25.000,00
375,00
0,00
5. Obraun poreza i doprinosa na zarade

zakljuno sa novembrom 2006. godine
Prema odredbi lana 35. stav 1. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o
porezu na dohodak graana ("Slubeni glasnik RS", br. 62/06 i 65/06), porez na zarade
ostvarene zakljuno do zarade za mesec novembar 2006. godine koje se isplauju posle 1.
januara 2007. godine, obraunava se i plaa u skladu sa propisima koji su vaili do dana
poetka primene ovog zakona (do 31.12.2006. godine).
Praktino, to znai da se obraun poreza vri po stopi od 14%, na osnovicu koju
ini bruto zarada (bez umanjenja za neoporezivi iznos).
Doprinosi se obraunavaju na bruto zaradu, uz primenu najnie i najvie osnovice
doprinosa koje vae u momentu isplate zarade.
Primer:
Poslodavac vri isplatu zarade zaposlenom za mesec novembar 2006. godine (npr.
po sudskoj presudi) u iznosu od 35.000 dinara.
REVIZOR
strana 102
finansijski
20-21/2014

Red.
br.
OPIS
1
1.
Bruto zarada
2.
Iznos
35.000,00
6.265,00
3.850,00
2.152,00

3.
Porez (1 x 14%)
4.
5.
263,00
4.900,00
23.835,00
6.265,00
5.1. Doprinos za PIO (kao pod 2.1.)
3.850,00
5.2. Doprinos za zdravstveno osiguranje (kao pod 2.2.)
2.152,00
5.3. Doprinos za nezaposlenost (kao pod 2.3.)

6.
263,00
41.265,00
6. Obraun i plaanje doprinosa bez isplate zarade

lanom 51. Zakona o doprinosima propisano je da je poslodavac u sluaju kada ne
isplati zaradu do poslednjeg dana u tekuem mesecu za prethodni mesec duan da
najkasnije do tog roka obrauna i uplati doprinose za prethodni mesec na najniu mesenu
osnovicu doprinosa iz lana 37. ovog zakona.
Poslodavac je duan da pri isplati zarade za odgovarajui mesec plati razliku izmeu
plaenog iznosa doprinosa bez isplate zarade i iznosa doprinosa obraunatog na zaradu
koju isplauje.
Prilikom obrauna i plaanja doprinosa bez isplate zarade, Poreskoj upravi se
podnosi pojedinana poreska prijava o obraunatim porezima i doprinosima po odbitku na
Obrascu PPP-PD.
Obraun doprinosa bez isplate zarade

- obraun i plaanje vri se do kraja septembra za avgust 2014. godine Red.
br.
Opis
Iznos
1.
Iznos najnie mesene osnovice doprinosa
21.716,00
2.
4.321,48
2.1. PIO (1 x 14%)
3.040,24
2.2. Zdravstveno osiguranje (1 x 5,15%)
1.118,37
2.3. Nezaposlenost (1 x 0,75%)

3.
3.887,16
3.1. PIO (1 x 12%)
2.605,92
3.2. Zdravstveno osiguranje (1 x 5,15%)
1.118,37

4.
162,87
Ukupno obraunati doprinosi (2 + 3)
162,87
8.208,64
U nastavku se daje popunjen Obrazac PPP-PD.

1
Preraun neto zarade u bruto zaradu pri stopi poreza od 14% (bez primene neoporezivog iznosa) i zbirnoj stopi
doprinosa na teret zaposlenog od 17,9% vri se po obrascu: Bruto = Neto : 0,681
REVIZOR
20-21/2014
finansijski
strana 103

Obraun doprinosa bez isplate zarade
za avgust 2014. godine
Br. polja
Naziv polja
Podatak za unos
3.6
ifra vrste prihoda
1 01 109 00 0
3.7
Broj dana
Ne upisuje se
3.8
Broj sati
Ne upisuje se
3.8a
Fond sati
Ne upisuje se
3.9
Bruto prihod
0,00
3.10
Osnovica za porez
0,00
3.11
Porez
0,00
3.12
3.13
PIO
5.646,16
3.14
Zdravstvo
2.236,74
3.15
Nezaposlenost
3.16
Beneficiran PIO
21.716,00
325,74
0,00
U ovom sluaju multifunkcionalna polja (MFP) se ne popunjavaju.
7. Obraun i knjienje poreza i doprinosa na zarade za zaposlene

upuene na rad u inostranstvo
7.1. Osnovica za porez
Osnovicu poreza na zarade za zaposlene - rezidente RS koji su upueni u
inostranstvo radi obavljanja poslova za pravna lica - rezidente RS (upueni radnici)
ini isplaeni novani iznos zarade za izvreni rad.
Naime, Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak
graana ("Slubeni glasnik RS", broj 47/2013) sa primenom od 30.5.2013. godine, brisan je
lan 17. Zakona kojim je bilo propisano da osnovicu poreza na zarade za upuene radnike
ini zarada koju bi ti radnici ostvarili u Republici na istim ili slinim poslovima. To je znailo
da za ove zaposlene od 30.5.2013. godine osnovicu poreza ini stvarno isplaena
zarada.
Potom je Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak
graana ("Slubeni glasnik RS", broj 108/2013), u novododatom lanu 15b u Zakonu, koji
se primenjuje od 7.12.2013. godine propisano da osnovicu poreza za ove obveznike ini
isplaeni novani iznos zarade za izvreni rad, a bez posebnog objanjenja ta to znai. Po
naem miljenju, bilo je sporno da li su od poreza osloboena sva nenovana davanja bez
ikakvih ogranienja (npr. plaanje zakupnine za stanove, kolarine za decu, trokovi
strunog usavravanja, itd.) koje neposredno vri poslodavac za zaposlenog na radu u
inostranstvu. Meutim, Ministarstvo finansija je ovu dilemu razreilo Miljenjem Ministarstva
finansija RS, br. 401-00-1165/2013-04 od 17.1.2014. godine u kom je zauzelo stav da se
porez na zarade ne plaa na primanja koja imaju karakter pogodnosti koje zaposleni
ostvaruje od poslodavca (npr. plaanje zakupnine za stanove itd.). U nastavku dajemo
izvod iz ovog miljenja:
"Osnovicu poreza na zarade zaposlenih (fizikih lica - rezidenata Republike Srbije),
koji su upueni na rad u diplomatsko-konzularna predstavnitva od strane Ministarstva
spoljnih poslova, ini isplaeni novani iznos zarade za izvreni rad. Ovako opredeljena
strana 104
REVIZOR
finansijski
20-21/2014
osnovica poreza na zaradu ne obuhvata primanja koja imaju karakter pogodnosti koje
zaposleni ostvaruje od poslodavca shodno odredbama l. 14. do 14b Zakona o porezu na
dohodak graana ("Slubeni glasnik RS", br. 24/2001, 80/2002, 135/2004, 62/2006,
65/2006 (ispr.), 31/2009, 44/2009, 18/2010, 50/2011, 91/2011 (US), 93/2012, 114/2012
(US), 47/2013, 48/2013 (ispr.) i 108/2013 - u daljem tekstu: Zakon). Isplaeni novani
iznos zarade za izvreni rad iz lana 15b Zakona umanjuje se za pripadajui neoporezivi
meseni iznos koji vai u momentu isplate zarade."
Kod obrauna poreza na zarade i zaposleni - upueni na rad u inostranstvo imaju

pravo na neoporezivi iznos (od 1.2.2014. - 11.242 dinara).
7.2. Osnovica za doprinose

lanom 14. Zakona o doprinosima propisano je da osnovicu doprinosa za upuene
radnike, ako nisu obavezno osigurani po propisima drave u koju su upueni ili ako
meunarodnim ugovorom nije drukije odreeno, kao i za njihove poslodavce, ini iznos
zarade koju bi, u skladu sa zakonom, optim aktom i ugovorom o radu, ostvarili u
Republici na istim ili slinim poslovima, s tim da ne moe biti nia od dvostruke
najnie mesene osnovice doprinosa iz lana 37. tog zakona.
Prema lanu 37. Zakona o doprinosima, najnia osnovica doprinosa iznosi 35% od
prosene mesene zarade isplaene po zaposlenom u Republici u prethodnom kvartalu.
Najnia osnovica doprinosa od 1. avgusta 2014. godine do 31. oktobra 2014.
godine iznosi 21.716 dinara. Dvostruki iznos te osnovice je 43.432 dinara, i on ini
najniu osnovicu doprinosa za zaposlene upuene na rad u inostranstvo, kod isplate zarada
koje se vre u navedenom periodu, ako je zarada koju bi ostvarili u Republici na istim ili
slinim poslovima nia od tog iznosa.
Kod obrauna doprinosa na zarade upuenih radnika primenjuju se, kao i na zarade
ostalih zaposlenih, odredbe l. 41. i 42. Zakona, prema kojima osnovica doprinosa ne moe
biti via od najvie osnovice doprinosa - petostruki iznos prosene mesene zarade
isplaene po zaposlenom u Republici prema poslednjem objavljenom podatku, sa
primenom od prvog u narednom mesecu po objavljivanju podataka o prosenoj mesenoj
zaradi isplaenoj po zaposlenom u Republici Srbiji.
7.3. Obraun poreza i doprinosa

S obzirom da se obraun doprinosa na zarade radnika upuenih na rad u
inostranstvo vezuje za zaradu (u bruto iznosu) koju bi ostvarili u Republici, odnosno za
dvostruku najniu osnovicu doprinosa, kao obraunsku kategoriju, a da se porez plaa na
isplaeni novani iznos zarade, u svrhu obrauna poreza i doprinosa vri se preraun neto
iznosa te zarade u bruto zaradu, po obrascu:
Bz =
Nz - (Ni x 10%) + Sd
0,90
gde je:
Sd - nominalni iznos socijalnih doprinosa, tj. Sd = obraunska osnovica doprinosa
(zarada koju bi ostvarili u Republici na istim ili slinim poslovima, a najmanje dvostruka
najnia mesena osnovica doprinosa) x 19,9%.
REVIZOR
20-21/2014
finansijski
strana 105
Bruto zaradu zaposlenih u inostranstvu, dakle, faktiki ini neto zarade koju ostvaruju
za vreme rada u inostranstvu (ako je u deviznom iznosu - preraunata u dinare po srednjem
kursu NBS) uveana za iznos doprinosa na teret zaposlenog (obraunatih na obraunsku
osnovicu), a potom uveana za pripadajui porez na zarade.
Stope poreza i doprinosa su iste, kao i za zarade koje se ostvaruju u Republici i
iznose:
- stopa poreza 10%, uz primenu neoporezivog iznosa od 11.242 dinara (od 1.2.2014.
do 31.1.2015. godine),
- stopa doprinosa zbirno: na teret zaposlenog 19,9% i na teret poslodavca 17,9%.
U daljem tekstu, dajemo primer obrauna poreza i doprinosa na zarade zaposlenih
upuenih na rad u inostranstvo za avgust 2014. godine (isplata u septembru 2014. godine),
za dva zaposlena od kojih se za jednog kao osnovica doprinosa primenjuje zarada koju bi
ostvario u Republici, a za drugog dvostruka najnia mesena osnovica doprinosa i ni za
jednog zaposlenog se ne obraunava beneficirani PIO, niti imaju olakice po osnovu
zapoljavanja novih lica.
Obraun poreza i doprinosa na zarade zaposlenih

upuenih na rad u inostranstvo
Red.
br.
Opis
Zaposleni "A"
Zaposleni "B"
1
I
Podaci za obraun:
1.
Neto zarada za rad

u inostranstvu preraunata u dinare
(po srednjem kursu NBS na dan isplate)
120.000,00
80.000,00
Bz=(Nz-(Nix10%)+Sd)
/0,90
Bz=(Nz-(Nix10%)+Sd)
/0,90
2.
Obrazac za preraun neto u bruto zaradu
3.
Bruto zarada
142.034,22
97.243,08
4.
Bruto zarada koju bi ostvario u Republici
45.000,00
22.000,00
5.
Najnia osnovica doprinosa za ove

obveznike - lan 14. ZDSO (dvostruka
najnia osnovica = 21.716 x 2 = 43.432)
43.432,00
43.432,00
11.242,00
11.242,00
130.792,22
86.001,08
13.079,22
8.600,11
6.
Neporezivi iznos
II
Obraun poreza:
7.
Osnovica poreza (rb. 3. - rb. 6)
8.
Porez (10% na rb. 7.)
III
Obraun doprinosa:
9.

(rb. 4. ili rb. 5. - vei iznos)
45.000,00
43.432,00
10. Doprinosi na teret zaposlenog

(19,9% na rb. 9)
8.955,00
8.642,97
11. Doprinosi na teret poslodavca

(17,9% na rb. 9)
8.055,00
7.774,33
12. Bruto zarada (rb. 1. + rb. 8. + rb. 10)
142.034,22
97.243,08
13. Ukupan troak zarada (rb. 12. + rb. 11)
150.089,22
105.017,41
IV
Troak zarada:
REVIZOR
strana 106
20-21/2014
finansijski

Br. polja
Naziv polja
3.6
ifra vrste prihoda
3.7
Broj dana
3.8
Broj sati
Zaposleni "A"
Zaposleni "B"
Podatak za unos
Podatak za unos
1 01 102 00 0
1 01 102 00 0
31
31
168
168
3.8a
Fond sati
168
168
3.9
Bruto prihod
142.034,22
97.243,08
3.10
Osnovica za porez
130.792,22
86.001,08
3.11
Porez
13.079,22
8.600,11
3.12
45.000,00
43.432,00
3.13
PIO
11.700,00
11.292,32
3.14
Zdravstvo
4.635,00
4.473,50
3.15
Nezaposlenost
675,00
651,48
3.16
Beneficiran PIO
0,00
0,00
3.17
MFP 7
Knjienja zarade zaposlenog "A" u poslovnim knjigma pravnih lica koja primenjuju
Kontni okvir za privredna drutva, zadruge i preduzetnike vre se na sledei nain:

Broj rauna
Red.
br.
Dug.
1.
520
521

Potr.
Opis promene
Iznos
Duguje
Potra.
142.034,22
8.055,00
450

120.000,00
451

13.079,22
4520

6.300,00
4521

2.317,50
4522

337,50
4530

5.400,00
4531

2.317,50
4532

337,50
Za obraun zarade zaposlenog "A"
REVIZOR
20-21/2014
Broj rauna
finansijski
strana 107
Iznos
Red.
br.
Dug.
1a.
450

120.000,00
451

13.079,22
4520

6.300,00
4521

zdravstvo
2.317,50
4522

nezaposlenost
337,50
4530

5.400,00
4531

2.317,50
4532

337,50
Potr.
2410
Opis promene
Duguje
Potra.
150.089,22
Za isplatu zarade zaposlenom "A"
8. Premije dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja

8.1. Premija dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja
i penzijski doprinos za dobrovoljno PIO koje poslodavac
plaa za zaposlene na teret sopstvenih sredstava
a) Prema lanu 14b stav 1. Zakona o porezu na dohodak graana, zaradom se
smatraju i premije svih vidova dobrovoljnog osiguranja, kao i penzijski doprinos u dobrovoljni
penzijski fond, koje poslodavac plaa, odnosno uplauje za zaposlene - osiguranike
ukljuene u dobrovoljno osiguranje, odnosno za zaposlene - lanove dobrovoljnog
penzijskog fonda, u skladu sa zakonom koji ureuje dobrovoljno osiguranje, odnosno
dobrovoljne penzijske fondove i penzijske planove.
Izuzetno od napred navedene zakonske norme, prema lanu 14b zaradom se ne
smatra:
- premija koju poslodavac plaa za sve zaposlene kod kolektivnog osiguranja od
posledica nezgode, ukljuujui osiguranje od povreda na radu i profesionalnih
oboljenja i kolektivnog osiguranja za sluaj teih bolesti i hirurkih intervencija;
- premija za dobrovoljno zdravstveno osiguranje, odnosno penzijski doprinos u
dobrovoljni penzijski fond, koje poslodavac plaa za zaposlene - osiguranike
ukljuene u dobrovoljno zdravstveno osiguranje, odnosno za zaposlene - lanove
dobrovoljnog penzijskog fonda, do iznosa koji je osoboen od plaanja doprinosa
saglasno zakonu koji ureuje obavezno socijalno osiguranje.
REVIZOR
strana 108
20-21/2014
finansijski
b) lan 13. st. 2. i 4. Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje

koji su takoe novelirani, sa primenom od 30.5.2013. godine ureuju da osnovicu doprinosa
za zaposlene i poslodavce ini i premija za dobrovoljno zdravstveno osiguranje i penzijski
doprinos u dobrovoljni penzijski fond koje poslodavac plaa na teret sopstvenih sredstava
za zaposlene iznad ukupnog mesenog iznosa od 5.214 dinara za oba vida osiguranja.
Propisani iznos od 5.214 dinara usklauje se svake godine sa godinjim indeksom
potroakih cena, tako da u periodu od 1.2.2014. do 31.1.2015. godine iznosi 5.329
dinara.
Prema tome, na premiju za dobrovoljno zdravstveno osiguranje, kao i na
penzijski doprinos u dobrovoljni penzijski fond, koje poslodavac plaa za zaposlene
na teret sopstvenih sredstava do ukupnog mesenog iznosa od 5.329 dinara ne
plaaju se ni porez ni doprinosi.
Obraun poreza i doprinosa na premiju i penzijski doprinos dobrovoljno PIO

koje poslodavac plaa za zaposlene
R.
br.
Opis
Zaposleni "A"
Zaposleni "B"
1. Neto iznos premije zdravstvenog osiguranja / penzijskog

doprinosa
5.329,00
8.000,00
2. Neto iznos premije / penzijskog doprinosa na koji se ne

plaaju porez i doprinosi
5.329,00
5.329,00
3. Neto iznos premije / penzijskog doprinosa na koji se

plaaju porez i doprinosi (rb. 1 - rb. 2)
2.671,00
4. Bruto iznos premije / penzijskog doprinosa na koji se

plaaju porez i doprinosi - osnovica poreza i doprinosa
(rb. 3 : 0,701)
3.810,27
5. Porez na zarade (10% na rb. 4)
381,03
6. Doprinosi na teret zaposlenog (19,9% na rb. 4)
758,24
7. Doprinosi na teret poslodavaca (17,9% na rb. 4)
682,04
8. Ukupan iznos fiskalnih obaveza poslodavca

(rb. 5 + rb. 6 + rb. 7)
1.440,28
Obraun poreza i doprinosa treba iskazati u Obrascu PPP-PD jer se radi o zaradi u
poreskom smislu iz lana 14b Zakona o porezu na dohodak graana.
U ovom primeru je pretpostavljeno da je jedan deo zarade ve isplaen i da su
doprinosi na isti plaeni, pa se sada doprinosi obraunavaju samo na oporezivi deo premije
zdravstvenog osiguranja. U sluaju da je ovo bila prva isplata za taj mesec doprinosi bi
morali biti obraunati na najniu osnovicu.
8.2. Premija za dobrovoljno zdravstveno osiguranje

i penzijski doprinos za dobrovoljno PIO koje poslodavac obustavlja
i plaa iz zarade zaposlenog (po administrativnoj zabrani)
Premiju za dobrovoljno zdravstveno osiguranje i penzijski doprinos u dobrovoljni
penzijski fond, koje poslodavac plaa za zaposlene treba razlikovati od premije
dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja, odnosno penzijskog doprinosa koje poslodavac
obustavlja u ime i za raun zaposlenog iz neto zarade zaposlenog (po administrativnoj
zabrani), koja je osloboena samo plaanja poreza na zarade (doprinosi se plaaju) do
propisanog iznosa, saglasno lanu 21a Zakona o porezu na dohodak graana.
REVIZOR
20-21/2014
finansijski
strana 109
Prema izmenjenoj odredbi lana 21a Zakona od 30.5.2013. godine poreska

olakica je proirena i na dobrovoljno zdravstveno osiguranje, ali iznos osloboen
poreza za oba ova dobrovoljna osiguranja ostao je ukupno meseno 5.214 dinara. Taj
iznos se usklauje svake godine godinjim indeksom potroakih cena, tako da u
periodu od 1.2.2014. do 31.1.2015. godine iznosi 5.329 dinara.
Dajemo uporedni pregled obrauna poreza i doprinosa za zaposlenog "A" kome
poslodavac obustavlja i plaa iz njegove neto zarade premiju za zdravstveno osiguranje ili
penzijski doprinos za dobrovoljno PIO osiguranje i za zaposlenog "B" koji nije ukljuen u
dobrovoljno PIO osiguranje, i time sagledavamo efekat primene lana 21a Zakona o
porezu na dohodak graana.
Obraun poreza i doprinosa na premiju za dobrovoljno zdravstveno osiguranje

i penzijski doprinos za dobrovoljno PIO iz zarade zaposlenog
- obustava se vri iz neto zarade R.
br.
Opis
Zaposleni "A"
Zaposleni "B"
1. Bruto zarada
33.000,00
33.000,00
2. Neoporezivi iznos
11.242,00
11.242,00
3. Poresko osloboenje po lanu 21a Zakona
5.329,00
16.429,00
21.758,00
5. Porez (10% na rb. 4.)
1.642,90
2.175,80
6. Doprinosi na teret zaposlenog (19,9% na rb. 1)
6.567,00
6.567,00
7. Doprinosi na teret poslodavca (17,9% na rb. 1)
5.907,00
5.907,00
24.790,10
24.257,20
5.329,00
19.461,10
24.257,20
4. Poreska osnovica (rb. 1. - rb. 2 - rb. 3)
8. Neto zarada (rb. 1. - rb. 5 - rb. 6)

9. Obustava premije / penz. doprinos za dobr. PIO
iz neto zarade
10. Neto zarada - posle obustave premije / penz.
doprinosa rb. 8 - rb. 9.
Iz datog pregleda proizlazi da je zaposleni pod "A" ostvario veu neto zaradu od
zaposlenog pod "B" za 532,90 din. (pod rb. 8) jer nije platio porez na zaradu u visini neto
iznosa premije odnosno penzijskog doprinosa za doborovljno PIO od 5.329,00 din. To znai
da zaposlenog pod "A" 5.329,00 din. ulaganja u penzionu tednju kod penzionog fonda
praktino kota 4.796,10 din. - za koliko mu je manja neto zarada posle obustave premije
(pod rb. 10) od zarade zaposelnog pod "B" jer je utedeo 532,90 din. po osnovu poreskog
osloboenja premije po lanu 21a Zakona.
Br.
polja
Naziv polja
3.6
ifra vrste prihoda
3.7
Broj dana
Zaposleni "A"
Zaposleni "B"
Podatak za unos
Podatak za unos
1 01 101 00 0
1 01 101 00 0
31
31
3.8
Broj sati
168
168
3.8a
Fond sati
168
168
3.9
Bruto prihod
33.000,00
33.000,00
REVIZOR
strana 110
Br.
polja
Naziv polja
3.10
Osnovica za porez
3.11
Porez
3.12
3.13
20-21/2014
finansijski
Zaposleni "A"
Zaposleni "B"
Podatak za unos
Podatak za unos
16.429,00
21.758,00
1.642,90
2.175,80
33.000,00
33.000,00
PIO
8.580,00
8.580,00
3.14
Zdravstvo
3.399,00
3.399,00
3.15
Nezaposlenost
495,00
495,00
3.16
Beneficiran PIO
3.17
MFP 6
0,00
5.329,00
0,00
ne upisuje se nita
Knjienja zarade zaposlenog "A" u poslovnim knjigma pravnih lica koja primenjuju

Broj rauna
Red.
br.
Dug.
1.
520
521

Potr.
450
Opis promene
Iznos
Duguje
Potra.
33.000,00
5.907,00

refundiraju
24.790,10

1.642,90

4.620,00
4521

1.699,50
4522

247,50
4530

3.960,00
4531

1.699,50
4532

247,50
451
4520
Za obraun zarade radnika A

1a.

450
4690
Obaveze po osnovu obustava iz neto zarada

Za obustave iz zarade radnika A
5.329,00
5.329,00
REVIZOR
20-21/2014
Broj rauna
finansijski
strana 111
Iznos
Red.
br.
Dug.
1b.
450

19.461,10
451

1.642,90
4520

4.620,00
4521

zdravstvo
1.699,50
4522

nezaposlenost
247,50
4530

3.960,00
4531

1.699,50
4532

247,50
Opis promene
Potr.
2410
Duguje
Potra.
33.578,00
Za isplatu
1c.
4690
Obaveze po osnovu obustava iz neto zarada

2410
5.329,00
5.329,00
Za isplatu
Dobrovoljni PIO koji plaa poslodavac

Broj konta
Red.
br.
Duguje
1.
131211
Potrauje
Iznos
Duguje
Potrauje
5.329,00
234111 Obaveze po osnovu doprinosa za penzijsko

i invalidsko osiguranje na teret poslodavca
5.329,00
- dobrovoljni PIO
2.
234111

na teret poslodavca
5.329,00
121112 Tekui rauni
5.329,00
- uplata doprinosa PIO

3.
412112
Doprinos za dobrovoljno penzijsko

i invalidsko osiguranje
- dobrovoljni PIO
5.329,00
5.329,00
strana 112
REVIZOR
finansijski
20-21/2014
9. Korienje slubenog vozila, stambenih zgrada i stanova

sa aspekta obrauna poreza i doprinosa
lan 14a Zakona ureuje da se primanjima po osnovu injenja i pruanja pogodnosti
smatraju naroito:
1) korienje slubenog vozila i drugog prevoznog sredstva u privatne svrhe i
2) korienje stambenih zgrada i stanova koji su u vlasnitvu poslodavca ili su na
raspolaganju poslodavca po osnovu zakupa ili po drugom osnovu, uz plaanje
zakupnine ili bez plaanja zakupnine.
Neto vrednost primanja pod a) ini - za svaki zapoeti kalendarski mesec
korienja vozila - iznos u visini 1% trine vrednosti slubenog vozila i drugog prevoznog
sredstva koje se koristi u privatne svrhe, prema podacima nadlene organizacije sa stanjem
na dan 31. decembra godine koja prethodi godini u kojoj se to vozilo koristi u privatne svrhe.
Podatak o trinoj vrednosti vozila moe se dobiti od Auto moto saveza Srbije.
Neto vrednost primanja pod b) ini iznos zakupnine koji poslodavac plati za
zaposlenog, odnosno iznos zakupnine prema trinim cenama u mestu u kome se
stambena zgrada ili stan nalaze, ako poslodavac ne plaa zakupninu.
Radi utvrivanja osnovice poreza, opredeljena neto vrednost pogodnosti se
preraunava u bruto iznos (B = N : 0,701).
Za sluaj da zaposleni plaa naknadu poslodavcu za navedena injenja i pogodnosti,
poreska osnovica se umanjuje za iznos te naknade.
9.1. Primer za izraunavanje osnovice poreza i doprinosa za deo zarade

po osnovu korienja slubenih vozila u privatne svrhe
Poslodavac je odobrio zaposlenom od avgusta 2014. godine da koristi slubeno
vozilo u privatne svrhe bez naknade, ija vrednost na dan 31. decembra 2013. godine iznosi
900.000 dinara. To se po ovom osnovu zaposlenom rauna da ostvaruje neto primanje u
iznosu od 9.000 dinara (900.000 x 1%) meseno.
Zaposleni koji koristi slubeno vozilo u privatne svrhe za mesec avgust 2014. godine
(isplata zarade se vri u septembru) ostvario je neto zaradu u iznosu od 77.710 dinara i
primanje po osnovu korienja slubenog vozila u neto iznosu od 9.000 dinara. Ima pravo
na neoporezivi iznos od 11.242 dinara.
Obraun poreza i doprinosa vri se na sledei nain:
Red.
br.
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
10.
11.
Opis
Iznos neto zarade
Iznos bruto zarade (rb. 1 - 1.124,20) : 0,7011
Vrednost pogodnosti korienja slubenog vozila
u privatne svrhe - neto
Bruto vrednost pogodnosti korienja slubenog vozila
u privatne svrhe (rb. 3 : 0,701)
Bruto zarada (2 + 4)
Poreska osnovica (rb. 5 - 11.242)
Porez (rb. 6 x 10%)
Doprinosi na teret zaposlenog (rb. 5 x 19,9%)
Doprinosi na teret poslodavca (rb. 5 x 17,9%)
Neto zarada ukupno (5 - 7 - 8)
Neto zarada za isplatu (10 - 3)
1
Ova formula vai kada zaposleni ima pravo na pun neoporezivi iznos od 11.242 dinara.
Iznos
77.710,00
109.252,21
9.000,00
12.838,80
122.091,01
110.849,01
11.084,90
24.296,11
21.854,29
86.710,00
77.709,50
REVIZOR
20-21/2014
finansijski
strana 113
Knjienja zarade u poslovnim knjigma pravnih lica koja primenjuju Kontni okvir za
privredna drutva, zadruge i preduzetnike vre se na sledei nain:

Red.
br.
1.
Broj rauna
Dug.
Potr.
520
521
450
451
4520
4521
4522
4530
4531
4532
1a
450
659
1b.
450
451
4520
4521
4522
4530
4531
4532
2410
Opis promene

Za obraun zarade
Obaveze za neto zarade i naknade zarada, osim
naknada zarada koje se refundiraju
Ostali poslovni prihodi
Za obraunati prihod po osnovu davanja
sredstva
zdravstvo
nezaposlenost
Za isplatu
Iznos
Duguje
Potra.
122.091,01
21.854,29
86.710,00
11.084,90
17.092,74
6.287,69
915,68
14.650,92
6.287,69
915,68
9.000,00
9.000,00
77.710,00
11.084,90
17.092,74
6.287,69
915,68
14.650,92
6.287,69
915,68
134.945,30
REVIZOR
strana 114
finansijski
20-21/2014
9.2. Primer za izraunavanje osnovice poreza i doprinosa

za stan koji se daje na korienje zaposlenom
Poslodavac je dao stan od 50 m2 na korienje zaposlenom bez naknade, za koji je
zakupnina na tritu 30.000 dinara meseno. Kako vrednost zakupnine za stan ima karakter
zarade, to se obraun poreza i doprinosa vri zajedno sa isplatom zarade.
Uz pretpostavku da mesena neto zarada zaposlenog iznosi 80.000 dinara i da ima
pravo na neoporezivi iznos od 11.242 dinara.
Obraun poreza i doprinosa vri se na sledei nain:

R.
br.
Opis
Iznos
1.
Neto zarada
2.
Bruto zarada (rb. 1 - 1.124,20) : 0,701
80.000,00
3.
Neto iznos zakupnine
4.
Bruto iznos zakupnine (rb. 3 : 0,701)
5.
Ukupna bruto zarada (2 + 4)
155.314,98
6.
Poreska osnovica (rb. 5 - 11.242)
144.072,98
7.
Porez (6 x 10%)
14.407,30
8.
30.907,68
9.
27.801,38
10.
Neto zarada ukupno (5 - 7 - 8)
110.000,00
11.
Neto zarada za isplatu (10 - 3)
80.000,00
112.518,97
30.000,00
42.796,01
10. Lina zarada preduzetnika

Obveznicima poreza na prihode od samostalne delatnosti - preduzetnici, ukljuiv i
poljoprivrednike koji su se opredelili da vode poslovne knjige (u daljem tekstu:
preduzetnici), data je mogunost da se opredele za isplatu line zarade, poev od 1.
jula 2013. godine, a u skladu sa Zakonima o izmenama i dopunama Zakona o porezu na
dohodak graana i Zakonima o izmenama i dopunama Zakona o doprinosima za
obavezno socijalno osiguranje ("Slubeni glasnik RS", br. 47/2013 i 108/2013).
Sistemski je reeno da se pisano obavetenje o opredeljenju za isplatu line zarade
dostavlja nadlenom poreskom organu najkasnije do 15.12. tekue godine za period od 1.
januara naredne godine, a da ono obavezuje preduzetnika tokom celog narednog poreskog
perioda tj. kalendarske godine (ne moe da ga menja). Izuzetno, omogueno je da se
pisano obavetenje o isplati line zarade za 2014. godinu moe dostaviti do 31.1.2014.
godine.
Ako se preduzetnik opredeli da prestane sa isplatom line zarade duan je da o tome
dostavi pisano obavetenje nadlenom poreskom organu takoe najkasnije do 15.12.
tekue godine, shodno kome nije duan da od 1. januara naredne godine vri isplatu line
zarade.
Lina zarada je definisana kao novani iznos koji preduzetnik isplati i
evidentira u poslovnim knjigama kao svoje meseno lino primanje, uvean za
pripadajue obaveze iz zarade (porez na zarade i doprinose za obavezno socijalno
osiguranje).
20-21/2014
REVIZOR
finansijski
strana 115
10.1. Obraun poreza i doprinosa

na linu zaradu preduzetnika
Sa stanovita obrauna poreza, prema lanu 13. stav 3. i lanu 15a stav 2. Zakona
o porezu na dohodak graana, lina zarada preduzetnika ima tretman zarade, na koju se
plaa porez na zarade:
- po stopi od 10%, uz primenu neoporezivog iznosa od 11.242 dinara (koji vai
u periodu od 1.2.2014. do 31.1.2015. godine).
Pravo na primenu neoporezivog iznosa, po naem miljenju, ne moe da koristi
preduzetnik koji to pravo ve ostvaruje po drugom osnovu (npr. na zaradu iz radnog odnosa
kod drugog poslodavca).
Sa stanovita obrauna doprinosa za obavezno socijalno osiguranje, prema
odredbama lana 22. stav 2. i lana 52a Zakona o doprinosima za obavezno socijalno
osiguranje, doprinosi se plaaju po stopama iz lana 44. stav 1. Zakona, i to:
- doprinos za PIO - po stopi od 26%;
- doprinos za zdravstveno osiguranje - po stopi od 10,3%;
- doprinos za osiguranje od nezaposlenosti - po stopi od 1,5%.
Doprinosi, kao i porez, plaaju se prilikom isplate line zarade (po odbitku).
Osnovica doprinosa utvruje se u skladu sa lanom 13. st. 2. i 3. ovog zakona,
odnosno kao i za zaposlene, to znai da se ne priznaje poresko osloboenje (neoporezivi
iznos - koji se inae priznaje kada je u pitanju obraun poreza na zaradu - 11.242 dinara), ali
se priznaje umanjenje isplaene line zarade za doprinos za dobrovoljno penzijsko
osiguranje i za premiju za dobrovoljno zdravstveno osiguranje ukupno meseno do iznosa
od 5.329 dinara, (vai u periodu od 1.2.2014. do 31.1.2015. godine), ako se preduzetnik
opredeli da ih plaa za sopstveno osiguranje po navedenim osnovima.
Osnovica doprinosa za preduzetnike ne moe biti nia od najnie mesene
osnovice doprinosa niti via od najvie mesene osnovice doprinosa.
Zavisno od iznosa opredeljene mesene line zarade, to znai sledee:
- ako je zarada manja od najnie osnovice za doprinose - doprinosi se plaaju na
najniu osnovicu;
- ako je zarada vea od najvie osnovice za doprinose - doprinosi se plaaju na
najviu osnovicu;
- ako je zarada vea od najnie osnovice za doprinose a manja od najvie, doprinosi
se obraunavaju na meseni iznos line zarade.
Osnovica doprinosa za preduzetnike je i osnovica dodatnog doprinosa za sta
osiguranja koji se rauna sa uveanim trajanjem, a koji preduzetnik ostvaruje u skladu
sa zakonom.
Preduzetnik koji ne izvri isplatu line zarade do poslednjeg dana u tekuem mesecu
za prethodni mesec, duan je da najkasnije do tog roka obrauna i uplati doprinose na
najniu mesenu osnovicu doprinosa, saglasno lanu 52a stav 2. Zakona o doprinosima
za obavezno socijalno osiguranje.
Kod isplate line zarade, preduzetnik po pravilu plaa sve doprinose ako mu je
samostalna delatnost prioritetni osnov osiguranja.
Meutim, mogue je i da plaa samo doprinos za PIO, ako se ostali doprinosi plaaju
po osnovu radnog odnosa, kao prioritetnog osnova osiguranja ili ako je preduzetnik
penzionisano lice.
REVIZOR
strana 116
finansijski
20-21/2014
10.2. Obrasci za preraun neto line zarade preduzetnika

u bruto linu zaradu
Ako preduzetnik linu zaradu opredeli u neto iznosu, radi obrauna poreza i
doprinosa vri se preraun line zarade u bruto iznos.
U zavisnosti od statusa koji ima preduzetnik, odnosno od toga da li na linu zaradu
plaa sve doprinose na obavezno socijalno osiguranje (PIO, zdravstveno i nezaposlenost) ili
samo doprinos za PIO, u zavisnosti od toga da li ima pravo na neoporezivi iznos ili ne, kao i
zavisno od toga da li je opredeljena lina zarada manja od najnie osnovice doprinosa,
odnosno vea od najvie osnovice doprinosa, razlikuju se i obrasci za preraun neto iznosa
u bruto iznos te zarade, i oni su sledei:
1. Ako je lina zarada preduzetnika vea od najnie osnovice doprinosa i manja
od najvie osnovice doprinosa, a preduzetnik ima pravo na neoporezivi iznos i plaa
sve doprinose za obavezno socijalno osiguranje preraun se vri po obrascu:
N - 1.124,20
B=
0,522
gde je:
B = bruto lina zarada preduzetnika;
N = neto lina zarada preduzetnika;
1.124,20 = iznos poreza koji se ne plaa (neoporezivi iznos od 11.242 din. x 10%).
2. Ako je lina zarada preduzetnika vea od najnie osnovice doprinosa i manja
od najvie osnovice doprinosa, a preduzetnik ima pravo na neoporezivi iznos i plaa
samo doprinos za PIO (na primer penzioner), preraun se vri po obrascu:
N - 1.124,20
B=
0,64
3. Ako je lina zarada preduzentika vea od najnie osnovice doprinosa i manja

od najvie osnovice doprinosa, a preduzetnik nema pravo na neoporezivi iznos i
plaa samo doprinos za PIO (npr.: u radnom odnosu je kod drugog poslodavca, gde
mu se kod obrauna zarade priznaje neoporezivi iznos), preraun se vri po obrascu:
B=
N
0,64
4. Ako je lina zarada preduzentika manja od najnie osnovice doprinosa ili

vea od najvie osnovice doprinosa, a preduzetnik ima pravo na neoporezivi iznos,
preraun se vri po obrascu:
B=
(N - 1.124,20) + SD
0,90
gde je:
SD = iznos doprinosa obraunat na najniu odnosno na najviu osnovicu doprinosa
(zbirno 37,8% kada se plaaju svi doprinosi, odnosno 26% kada se plaa samo doprinos za
PIO).
REVIZOR
20-21/2014
finansijski
strana 117
5. Ako je lina zarada preduzetnika manja od najnie osnovice doprinosa ili

vea od najvie osnovice doprinosa, a preduzetnik nema pravo na neoporezivi iznos
(u radnom odnosu je kod drugog poslodavca, gde mu se kod obrauna zarade
priznaje neoporezivi iznos) preraun se vri po obrascu:
N + SD
B=
0,90
10.3. Primeri obrauna i knjienja poreza i doprinosa

na linu zaradu preduzetnika
Primeri obrauna poreza i doprinosa na linu zaradu preduzetnika u narednoj tabeli
daju se za tri mogua sluaja:
- Preduzetnik M.M. isplauje linu zaradu u iznosu od 50.000 dinara, ima pravo na
neoporezivi iznos i plaa sve doprinose;
- Preduzetnik N.N. isplauje linu zaradu u iznosu od 40.000 dinara, nema pravo na
neoporezivi iznos, a plaa samo doprinose za PIO (u radnom odnosu je kod drugog
poslodavca);
- Preduzetnik P.P. ispauje linu zaradu u iznosu od 20.000 dinara, ima pravo na
neoporezivi iznos i plaa samo doprinose za PIO (penzionisano lice po osnovu
zaposlenosti koje zdravstveno osiguranje koristi po tom osnovu).

R.
br.
OPIS
Zaposleni M.M.
3
Zaposleni P.P.
5
1.
Bruto zarada
2.
21.716,00
21.716,00
21.716,00
3.
Najvia osnovica doprinosa
311.900,00
311.900,00
311.900,00
4.
Osnovica za plaanje doprinosa
50.000,00
40.000,00
21.716,00
5.
Doprinosi na teret zaposlenog

(5.1. + 5.2. + 5.3.)
18.900,00
10.400,00
5.646,16
13.000,00
10.400,00
5.646,16
5.150,00
750,00
38.758,00
40.000,00
8.758,00
3.875,80
4.000,00
875,80
27.224,20
25.600,00
13.478,04

5.3. Doprinos za nezaposlenost
(4 x 1.5%)
6.
Osnovica poreza
(za kol. 3 i 5 - 1 - 11.242; za kol. 4 - 1)
7.
Porez (6 x 10%)
8.
50.000,00
Zaposleni N.N.
40.000,00
20.000,00
1.3 DATUM NASTANKA

PORESKE OBAVEZE
dd mm gggg
1.2 OBRAUNSKI
PERIOD
I0I7I I2I0I1I4I IKI

mm gggg
000/000-000
2.9 ULICA I BROJ
3.3
3.1
1.
2.
3.
3.4
M
N
P
PREZIME
PREBIVALITE
3.4a
3.5
M I0I0I0I
N I0I0I0I
P I0I0I0I
I_I_I_I
I_I_I_I
I_I_I_I
I_I_I_I
I_I_I_I
I_I_I_I
I_I_I_I
IME
I1I
I1I
I1I
I_I
I_I
I_I
I_I
I_I
I_I
I_I
I0I3I
I0I1I
I0I9I
I_I_I
I_I_I
I_I_I
I_I_I
I_I_I
I_I_I
I_I_I
3.6
I1I0I6I
I1I9I9I
I1I9I9I
I_I_I_I
I_I_I_I
I_I_I_I
I_I_I_I
I_I_I_I
I_I_I_I
I_I_I_I
I0I0I
I0I0I
I0I0I
I_I_I
I_I_I
I_I_I
I_I_I
I_I_I
I_I_I
I_I_I
I0I
I0I
I0I
I_I
I_I
I_I
I_I
I_I
I_I
I_I
IFRA
VRSTE PRIHODA
3.8
184
184
184
BROJ
SATI
UKUPNO
3.7
31
31
31
BROJ
DANA
2.7 SEDITE /
PREBIVALITE
2.10 ELEKTRONSKA
POTA
KAMATA
1.6a I_I
osnov
3.15
750,00
0,00
0,00
3.16
0,00
0,00
0,00
3.17
NEZA- BENEFI- MFP ZA

POSLE- CIRANI OBRANOST
PIO
UN
office@xyz.com
000
1.7 NAJNIA OSNOVICA
I_____________________I

ODLUCI SUDA
2.4 JMBG PODNOSIOCA

POJEDINANE
PORESKE PRIJAVE
I_I
vrsta
OSNOOSNOVICA ZA
ZDRAVFOND BRUTO
VICA ZA POREZ
PIO
DOPRI-N
STVO
SATI PRIHOD
POREZ
OSE
3.8a
3.9
3.10
3.11
3.12
3.13
3.14
184 50.000,00 38.758,00 3.875,80 50.000,00 13.000,00 5.150,00
184 40.000,00 40.000,00 4.000,00 40.000,00 10.400,00 0,00
184 20.000,00 8.758,00 875,80 21.716,00 5.646,16 0,00
Ulica bb
XYZ D.O.O.
2.3 BROJ
ZAPOSLENIH
I___________________I
1.5 IZMENA PRIJAVE
Obrazac PPP-PD
REVIZOR
3.2
I1I
I1I
I1I
I_I
I_I
I_I
I_I
I_I
I_I
I_I
PODATAK ZA
IDENTIFIKACIJU LICA
R.
V. I.
B.
I1I0I0I0I0I0I0I0I0I_I_I_I_I
I1I5I I0I8I I2I0I1I4I

dd mm gggg
1.4 DATUM PLAANJA
00000000
2.2 PORESKI
(PIB ili JMBG)
2.5 MATINIBROJ
I4I
1-7
2.8 TELEFON KONTAKT

OSOBE
2.1 TIP ISPLATIOCA
1.1
VRSTA
PRIJAVE
I1I
1-5
1. Podaci o prijavi
strana 118
finansijski
20-21/2014
REVIZOR
20-21/2014
finansijski
strana 119
Knjienja zarade zaposlenog M.M. u poslovnim knjigma pravnih lica koja primenjuju

Broj rauna
Red.
br.
Dug.
1.
520
Potr.
450
451
4520
4521
4522
1a.
450
451
4520
4521
4522
2410
Opis promene
Trokovi zarada i nak. zarada (bruto)

refundiraju
Za obraun line zarade zaposlenog M.M.
zdravstvo
nezaposlenost
Za isplatu line zarade zaposlenom M.M.
Iznos
Duguje
Potra.
50.000,00
27.224,20
3.875,80
13.000,00
5.150,00
750,00
27.224,20
3.875,80
13.000,00
5.150,00
750,00
50.000,00
11. Minimalna zarada

11.1. Iznosi minimalne zarade u periodu jul - decembar 2014. godine
Vlada Republike Srbije donela je Odluku o visini minimalne zarade za period jul decembar 2014. godine. Odluka je objavljena u "Slubenom glasniku RS", broj 74/2014.
Prema donetoj Odluci Vlade Republike Srbije, minimalna zarada za period jul decembar 2014. godine je 115,00 dinara (neto), po radnom asu (ostao je isti iznos koji
vai od aprila 2012. godine).
11.2. Zakonsko ureenje i isplata minimalne zarade

Zaposleni ima pravo na minimalnu zaradu za standardni uinak i vreme provedeno
na radu, saglasno lanu 111. Zakona o radu.
REVIZOR
strana 120
20-21/2014
finansijski
lan 111. stav 2. Zakona o radu sadri odredbu da se minimalna zarada odreuje
na osnovu minimalne cene rada utvrene u skladu sa ovim zakonom, vremena
provedenog na radu i poreza i doprinosa koji se plaaju iz zarade.
Optim aktom, odnosno ugovorom o radu utvruju se razlozi za donoenje odluke o
uvoenju minimalne zarade. Pod opravdanim razlozima mogu se smatrati: poslovanje sa
gubitkom, nedostatak posla, smanjeni obim posla, vikovi zaposlenih i dr.
Po isteku roka od est meseci od donoenja odluke o uvoenju minimalne zarade
poslodavac je duan da obavesti reprezentativni sindikat o razlozima za nastavak isplate
minimalne zarade.
Minimalna cena rada utvruje se odlukom Socijalno-ekonomskog saveta osnovanog
za teritoriju Republike Srbije, saglasno lanu 112. Zakona o radu.
Ako Socijalno-ekonomski savet ne donese odluku u roku od 15 dana od dana
poetka pregovora, odluku o visini minimalne cene rada donosi Vlada Republike Srbije u
narednom roku od 15 dana.
Pri utvrivanju minimalne cene rada polazi se naroito od: egzistencijalnih i socijalnih
potreba zaposlenog i njegove porodice izraenih kroz vrednost minimalne potroake
korpe, kretanja stope zaposlenosti na tritu rada, stope rasta bruto domaeg proizvoda,
kretanja potroakih cena, kretanja produktivnosti i kretanja prosene zarade u Republici.
Odluka o utvrivanju minimalne cene rada sadri obrazloenje koje odraava sve
navedene elemente.
Ak o d o e d o z n a a jn e p r o m e n e n e ko g o d n a ve d e n ih e le m e n a t a ,
Socijalno-ekonomski savet je obavezan da razmotri obrazloenu inicijativu jednog od
uesnika Socijalno-ekonomskog saveta za otpoinjanje pregovora za utvrivanje nove
minimalne cene rada.
Prema stavu 6. lana 112. Zakona, minimalna cena rada se utvruje po radnom
asu bez poreza i doprinosa, za kalendarsku godinu, najkasnije do 15. septembra tekue
godine, a primenjuje se od 1. januara naredne godine.
Minimalna cena rada ne moe se utvrditi u niem iznosu od minimalne cene rada
utvrene za prethodnu godinu.
Isplata minimalne zarade vri se u visini koja je utvrena odlukom o minimalnoj
ceni rada koja vai za mesec u kojem se vri isplata, bez obzira za koji se mesec
isplauje zarada.
Zaposleni koji prima minimalnu zaradu, ima pravo na uveanu zaradu iz lana 108.
Zakona o radu, na naknadu trokova i druga primanja koja se smatraju zaradom u skladu
sa zakonom.
Osnovica za obraun uveane zarade je minimalna zarada zaposlenog.
11.3. Iznos minimalne zarade po mesecima

za period januar - decembar 2014. godine
Obraun osnovnog iznosa neto i bruto minimalne zarade (bez obaveznih
dodatnih uveanja na koje zaposleni ima pravo: minuli rad, topli obrok, regres i dr.), za
isplate koje se vre u 2014. godini (uz primenu neoporezivog iznosa od 11.242
dinara), je sledei:
Za mesec
2014. godine
1.
Minimalna
neto zarada
po asu rada
Mogui broj
asova rada
Meseni neto
iznos
min. zarade
(kol. 2 x kol. 3)
4.
Meseni bruto
iznos min. zarade
(kol. 4. - 1.124,20*)
: 0,701
2.
3.
Januar
115
184
21.160,00
28.581,74
5.
Februar
115
160
18.400,00
24.644,51
REVIZOR
20-21/2014
Za mesec
2014. godine
1.
Minimalna
neto zarada
po asu rada
finansijski
Mogui broj
asova rada
strana 121
Meseni neto
iznos
min. zarade
(kol. 2 x kol. 3)
Meseni bruto
iznos min. zarade
(kol. 4. - 1.124,20*)
: 0,701
2.
3.
Mart
115
168
19.320,00
4.
25.956,92
5.
April
115
176
20.240,00
27.269,33
Maj
115
176
20.240,00
27.269,33
Jun
115
168
19.320,00
25.956,92
Jul
115
184
21.160,00
28.581,74
Avgust
115
168
19.320,00
25.956,92
Septembar
115
176
20.240,00
27.269,33
Oktobar
115
184
21.160,00
28.581,74
Novembar
115
160
18.400,00
24.644,51
Decembar
115
184
21.160,00
28.581,74
* Neoporezivi iznos (Ni) x 10% = 1.124,20 (za Ni od 11.242 dinara, koji vai od
1.2.2014. do 31.1.2015. godine).
Imajui u vidu da je minimalna zarada utvrena u neto iznosu po jednom asu, to se
bruto zarada na mesenom nivou izraunava na sledei nain:
a) Ako je mesena neto minimalna zarada vea od najnie mesene neto
osnovice za obraun doprinosa1:
BMZ =
NMZ - (Ni x 10%)

0,701
b) Ako je mesena neto minimalna zarada nia od najnie mesene neto

osnovice za obraun doprinosa:
BMZ =
NMZ - (Ni x 10%) + SD

0,90
Pri emu je:

BMZ - Bruto minimalna zarada
NMZ - Neto minimalna zarada
NI - Neoporezivi iznos - 11.242 dinara (od 1. februara 2014. godine)
SD - Iznos doprinosa za obavezno socijalno osiguranje na teret zaposlenog (zbirno)
obraunatih na najniu mesenu osnovicu doprinosa
1
Radi poreenja neto minimalne zarade i neto najnie osnovice doprinosa, neto najnia osnovica doprinosa
obraunava se po obrascu:
Neto najnia osnovica doprinosa = (najnia osnovica doprinosa x 0,701) + (neoporezivi iznos x 10%).
Za najniu osnovicu doprinosa od 21.716 dinara (koja vai od 1.8.2014. do 31.10.2014. godine) i neoporezivi iznos
od 11.242 dinara (koji vai od 1.2.2014. do 31.1.2015. godine), neto najnia osnovica doprinosa iznosi 16.347,12 dinara
((21.716 x 0,701) + 1.124,20 = 16.347,12).
REVIZOR
strana 122
20-21/2014
finansijski
11.4. Kako se obraunava zarada zaposlenog kada je u pitanju

isplata minimalne zarade
Minimalna zarada se isplauje za standardni uinak i vreme provedeno na radu, ali to
nije sve, jer je poslodavac u obavezi da, pored minimalne zarade, zaposlenom isplati:
- "topli obrok",
- regres za godinji odmor i
- da ostvarenu minimalnu zaradu uvea za:
a) minuli rad,
b) po drugim osnovima ako se steknu u konkretnom sluaju (prekovremeni rad,
rad nou i u smenama, rad na dan dravnog i verskog praznika).
Bruto minimalna zarada uveana za obavezne dodatke koji pripadaju
zaposlenom obraunava se:
a) Ako je osnovna neto minimalna zarada, uveana za obavezne dodatke koji
pripadaju zaposlenom u neto iznosu vea od neto najnie mesene
osnovice doprinosa, bruto iznos ukupne zarade obraunava se primenom
formule napred date pod a). Tada se doprinosi obraunavaju na ukupno ostvarenu
zaradu zaposlenog, a porez na ostvarenu zaradu umanjenu za neoporezivi iznos.
b) Ako je osnovna neto minimalna zarada, uveana za obavezne dodatke koji
pripadaju zaposlenom u neto iznosu, manja od neto najnie mesene
osnovice, bruto iznos ukupne zarade obraunava se primenom formule napred
date pod b). Tada se doprinosi obraunavaju na najniu osnovicu doprinosa a
porez na ostvarenu zaradu umanjenu za neoporezivi iznos.
Iz datog pregleda iznosa neto minimalne zarade po mesecima jasno proizilazi da je
neto minimalna zarada za sve mesece vea od vaee najnie osnovice doprinosa (neto
iznos od 15.183 dinara), te da se preraun neto minimalne zarade u bruto iznos vri po
obrascu napred navedenom pod a).
11.5. Primeri za obraun i knjienje minimalne zarade

Za dva zaposlena (kod dva razliita poslodavca) za koje je poslodavac doneo odluku
o isplati minimalne zarade koji imaju razliite dodatke na osnovnu minimalnu zaradu vri se
obraun minimalne zarade za maj 2014. godine i jun 2014. godine. Isplata se vri u mesecu
avgustu 2014. godine.
Obraun zarade i poreza i doprinosa

Red.
br.
OPIS
Za
maj 2014.
jun 2014.
I OBRAUN ZARADE
1.
Minimalna zarada u neto iznosu

za kol. 3 (115 x 176)
20.240,00
za kol. 4 (115 x 168)

2.
Uveanje za dodatke u neto iznosu (2.1. + 2.2.)
19.320,00
1.500,00
2.1. za kol. 3: - minuli rad za 5 god. staa - 0,4%

(2% na rb. 1)
2.2. za kol. 3 i 4 - topli obrok
3.263,40
386,40
1.500,00
2.877,00
REVIZOR
20-21/2014
finansijski
strana 123
Za
Red.
br.
OPIS
3.
Ukupna neto zarada (1 + 2)
21.740,00
22.583,40
Bruto zarada za kol. 3 i 4 (rb. 3 - 1.124,20) : 0,701
29.409,13
30.612,27
18.167,13
19.370,27
1.816,71
1.937,03
4.
maj 2014.
jun 2014.
II OBRAUN POREZA
5.
Poreska osnovica za kol. 3 i 4 (rb. 4 - 11.242)
6.
Porez (red. br. 5 x 10%)

III OBRAUN DOPRINOSA
7.
8.
Osnovica doprinosa (rb. 4 ili rb. 7 - vei iznos)
9.
10.
21.716,00
21.716,00
29.409,13
30.612,27
Doprinosi na teret zaposlenog (zbirno 19,9% na rb. 8)
5.852,42
6.091,84
Doprinosi na teret poslodavca (zbirno 17,9% na rb. 8)
5.264,23
5.479,60
21.740,00
22.583,40
IV PROVERA
11.
Neto zarada (4 - 6 - 9)
Knjienja minimalne zarade zaposlenog za maj 2014. godine u poslovnim knjigma

pravnih lica koja primenjuju Kontni okvir za privredna drutva, zadruge i preduzetnike vre
se na sledei nain:

Red.
br.
1.
Broj rauna
Dug.
Potr.
520
521
450
451
4520
4521
4522
4530
4531
4532
Opis promene

Za obraun zarada
Iznos
Duguje
Potra.
29.409,13
5.264,23
21.740,00
1.816,71
4.117,27
1.514,57
220,57
3.529,10
1.514,57
220,57
REVIZOR
strana 124
Broj rauna
Red.
br.
Dug.
Potr.
1a
450

zdravstvo
nezaposlenost
2410 Tekui (poslovni) raun
Za isplatu
451
4520
4521
4522
4530
4531
4532
20-21/2014
finansijski
Iznos
Opis promene
Duguje
Potra.
21.740,00
1.816,71
4.117,27
1.514,57
220,57
3.529,10
1.514,57
220,57
34.673,36
Minimalna zarada za jun 2014. godine

Broj konta
Red.
br.
Duguje
1.
131211
Potrauje
231111
231211
231000
2.
131211
234000
3.
231111
231211
231000
234000
121112

dodatke
Obaveze za plate i dodatke
(odgovarajui subanalitiki konto)
- obraun plate za jun 2014.
Obaveze po osnovu socijalnih doprinosa
na teret poslodavca
dodatke
Obaveze za plate i dodatke
Obaveze po osnovu socijalnih doprinosa
na teret poslodavca
Tekui rauni
- po izvodu UT-a
Iznos
Duguje
Potrauje
30.612,27
22.583,40
1.937,03
6.091,84
5.479,60
5.479,60
22.583,40
1.937,03
6.091,84
5.479,60
36.091,87
REVIZOR
20-21/2014
Broj konta
Red.
br.
Duguje
4.
411111
5.
412000
Potrauje
finansijski

- plate za jun 2014.
Socijalni doprinosi na teret poslodavca
strana 125
Iznos
Duguje
Potrauje
30.612,27
30.612,27
5.479,60
5.479,60
11.6. Primena srazmerne najnie osnovice doprinosa

U sluajevima kada poslodavac vri isplatu zarade za zaposlene koji u toku
meseca nisu ostvarili pun fond radnih asova (doli su sa ili otili na bolovanje preko
30 dana ili porodiljsko odsustvo, zasnovali ili raskinuli radni odnos u toku meseca,
zapoeli ili se vratili sa odsustva bez naknade i sl.), a ugovorima o radu sa zaposlenima
je utvrena zarada u visini minimalne zarade, zaposlenom pripada minimalna zarada u
visini koja zavisi od vremena provedenog na radu.
Prilikom utvrivanja osnovice za plaanje doprinosa za socijalno osiguranje kod
gore nabrojanih sluajeva, kao parametar za odreivanje osnovice doprinosa (ostvarena
zarada ili najnia osnovica) uzima se srazmerni iznos najnie osnovice, do koga se dolazi
tako to se zakonom propisan iznos najnie osnovice podeli moguim fondom sati rada za
mesec za koji se vri obraun i pomnoi ostvarenim asovima rada zaposlenog u tom
mesecu.
Pod pretpostavkom da zaposleni ima 10 godina staa, da je zasnovao radni odnos
kod poslodavca 18. jula 2014. godine (u julu je ostvario 80 sati rada), da je poslodavac
doneo odluku o isplati minimalne zarade i da se isplata zarade vri u avgustu 2014. godine.
Obraun minimalne zarade i poreza i doprinosa je sledei:

Red.
br.
Opis
Iznosi
I PODACI:
1.
Minimalna neto zarada/h u julu 2014. godine
115
2.
Mogui broj asova rada u julu 2014. godine
184
3.
Ostvareni asovi rada
4.
5.
Srazmerna osnovica doprinosa (rb. 4 : rb. 2 x rb. 3)
9.441,74
6.
Srazmerni neoporezivi iznos (11.242 / 184 x 80)
4.887,83
80
21.716,00
II OBRAUN ZARADE
7.
Neto osnovna minimalna zarada (rb. 1. x rb. 3)
9.200,00
8.
Uveanje za neto dodatke (8.1. + 8.2)
1.688,00
8.1. Minuli rad 10% x (0,4 x rb 7)

8.2. Topli obrok
368,00
1.320,00
9.
Ukupna neto minimalna zarada (rb. 7 + rb. 8)
10.888,00
10.
Ukupna bruto zarada rb. 9 - (rb. 6 x 0,10) : 0,701
14.834,83
III OBRAUN POREZA

11.
Poreska osnovica (rb. 10 - rb. 6)
12.
Porez (rb. 11 x 10%)
9.947,00
994,70
REVIZOR
strana 126
Red.
br.
finansijski
Opis
20-21/2014
Iznosi
IV OBRAUN DOPRINOSA
13.
Osnovica doprinosa (rb. 10 ili rb. 5 - vei iznos)
14.
Doprinosi na teret zaposlenog (rb. 13 x 19,9%)
14.834,83
2.952,13
15.
Doprinosi na teret poslodavca (rb. 13 x 17,9%)
2.655,43
V PROVERA
16.
Neto zarada za isplatu (10 - 12 - 14)
10.888,00
12. Isplata zarade i drugih primanja zaposlenom

kome prestaje radni odnos
12.1. Kada zaposlenom prestane radni odnos poslodavac je duan
da mu isplati sve dospele zarade i druga primanja
lanom 186. Zakona o radu propisano je da je poslodavac duan da u sluaju
prestanka radnog odnosa izvri isplatu svih dospelih zarada i drugih primanja najkasnije u
roku od 30 dana od dana prestanka radnog odnosa.
Dospelom zaradom i drugim primanjima, u smislu lana 186. Zakona o radu, se
smatra zarada i druga primanja koja je zaposleni ostvario za obavljeni rad i vreme
provedeno na radu, do dana prestanka radnog odnosa.
Prema tome, ako zaposlenom prestane radni odnos poslodavac je duan da mu
isplati sve dospele zarade i druga primanja, bez obzira na dinamiku isplate zarade ostalim
zaposlenima.
Ova obaveza poslodavca je nezavisna od obaveze isplate zarada i drugih primanja
ostalim zaposlenima kojima ne prestaje radni odnos. Ukoliko poslodavac kasni sa isplatama
zarada ili se dan prestanka radnog odnosa jednom broju zaposlenih ne podudara sa danom
isplata zarada ostalim zaposlenima, to ne oslobaa poslodavca obaveze da izvri isplatu
zaposlenima kojima prestaje radni odnos.
Prilikom isplate zarada i drugih primanja za zaposlene iz lana 186. Zakona o radu,
poslodavac je duan da popuni Obrazac PPP-PD - Pojedinana poreska prijava o
obraunatim porezima i doprinosima. Ukoliko poslodavac u tom momentu ne vri obraun i
isplatu zarade ostalim zaposlenima, ve to ini u drugom periodu, on podnosi Obrazac
PPP-PD samo za zaposlene kojima u tom trenutku obraunava zaradu, a za ostale
zaposlene Obrazac PPP-PD e se podneti pre isplate njihovih zarada.
20-21/2014
REVIZOR
finansijski
strana 127
III. PORESKE OLAKICE I OSLOBOENJE OD PLAANJA

DOPRINOSA ZA OBAVEZNO SOCIJALNO OSIGURANJE
ZA ZAPOLJAVANJE NOVIH RADNIKA
DO 30. JUNA 2014. GODINE
Poreske olakice i osloboenje od obaveze plaanja doprinosa za obavezno
socijalno osiguranje za zapoljavanje novih radnika koje su vaile do 30. juna 2014. godine
ureene su:
- Zakonom o porezu na dohodak graana ("Slubeni glasnik RS", br. 24/2001,
80/2002 (dr. zakon)1, 135/2004, 62/2006, 65/2006 (ispr.), 31/2009, 44/2009,
18/2010, 50/2011, 91/2011 (Odluka US), 93/2012, 114/2012 (Odluka US), 47/2013,
48/2013 (ispr.) i 108/2013);
- Zakonom o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje ("Slubeni glasnik
RS", br. 84/2004, 61/2005, 62/2006, 5/2009, 52/2011, 101/2011, 47/2013 i
108/2013 - u daljem tekstu: Zakon o doprinosima);
- Uredbom o podsticanju zapoljavanja ("Slubeni glasnik RS", br. 32/2011 i
34/2011).
Prelaznim odredbama Zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na
dohodak graana ("Slubeni glasnik RS", broj 57/2014), Zakona o izmenama i
dopunama Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje ("Slubeni glasnik
RS", broj 57/2014) i Uredbom o prestanku vaenja Uredbe o podsticanju zapoljavanja
("Slubeni glasnik RS", broj 65/2014) propisano je da lice koje je do poetka primene ovih
propisa steklo pravo na odreene olakice za zapoljavanje novih radnika, nastavlja da
ostvaruje to pravo u skladu sa propisom na osnovu koga je isto steklo.
1. Osloboenje od plaanja poreza i doprinosa

za novozaposlene radnike po Zakonu
Poreske olakice i osloboenje od plaanja doprinosa na zaradu (na teret
poslodavca), po osnovu zapoljavanja novih radnika, prema odredbama Zakona o porezu
na dohodak graana i Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje,
poslodavac je mogao ostvariti, pod propisanim uslovima, ako zaposli:
- pripravnike mlae od 30 godina;
- lica mlaa od 30 godina;
- lica sa invaliditetom;
- lica starija od 45 odnosno 50 godina.
1.1. Poreska olakica i oslobaanje od plaanja doprinosa za

zapoljavanje pripravnika koji su mlai od 30 godina
Poreska olakica i oslobaanje od obaveze plaanja doprinosa za obavezno
socijalno osiguranje za poslodavce koji zaposle pripravnike koji su mlai od 30 godina
ureeno je:
- lanom 21v Zakona o porezu na dohodak graana;
- lanom 45a Zakona o doprinosima.
1
Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji.
strana 128
REVIZOR
finansijski
20-21/2014
1.1.1. Status pripravnika prema Zakonu o radu

Prema lanu 47. Zakona o radu ("Slubeni glasnik RS", br. 24/2005, 61/2005,
54/2009, 32/2013 i 75/2014), poslodavac moe da zasnuje radni odnos u svojstvu
pripravnika sa licem:
- koje prvi put zasniva radni odnos,
- za zanimanje za koje je to lice steklo odreenu vrstu i stepen strune spreme, ako je
to kao uslov za rad na odreenim poslovima utvreno zakonom ili pravilnikom.
Mogunost zasnivanja radnog odnosa sa svojstvom pripravnika odnosi se i na lice
koje je radilo krae vreme od vremena utvrenog za pripravniki sta u stepenu strune
spreme, koji je uslov za rad na tim poslovima.
1.1.2. Olakica i oslobaanje za poslodavca

Poslodavac koji zaposli lice:
- koje se, u smislu zakona kojim se ureuje rad, smatra pripravnikom,
- koje je na dan zakljuivanja ugovora o radu mlae od 30 godina i
- koje je kod Nacionalne slube za zapoljavanje prijavljeno kao nezaposleno lice
oslobaa se:
a) obaveze plaanja obraunatog i obustavljenog poreza iz zarade novozaposlenog pripravnika za period od tri godine od dana zasnivanja radnog
odnosa tog lica (lan 21v Zakona o porezu na dohodak graana), kao i
b) obaveze plaanja doprinosa za obavezno socijalno osiguranje na zaradu,
koji se plaaju na teret poslodavca, za period od tri godine od dana
zasnivanja radnog odnosa (lan 45a Zakona o doprinosima).
1.1.3. Kada se pripravnik mlai od 30 godina smatra novozaposlenim licem

Novozaposlenim licem smatra se pripravnik mlai od 30 godina:
- sa kojim je poslodavac zakljuio ugovor o radu u skladu sa zakonom koji
ureuje rad, i
- koje je prijavio na obavezno socijalno osiguranje kod nadlenih organizacija
za obavezno socijalno osiguranje.
Poresku olakicu i oslobaanje od obaveze plaanja doprinosa poslodavac moe
ostvariti:
- ako se zasnivanjem radnog odnosa sa novozaposlenim licem poveava broj
zaposlenih kod poslodavca u odnosu na broj zaposlenih na dan 1. septembra 2006.
godine, i
- ako ispuni dodatni uslov iz lana 36. Izmena i dopuna Zakona o porezu na
dohodak graana i lana 17. Izmena i dopuna Zakona o doprinosima, a to je da
poslodavac na dan 1. septembra 2006. godine ima najmanje isti broj zaposlenih
kao i na dan stupanja na snagu tih zakona (tj. na dan 27.7.2006. godine).
1.1.4. Gubitak prava na poresku olakicu i na osloboenje

od obaveze plaanja doprinosa
Poslodavac gubi pravo na poresku olakicu i na osloboenje od obaveze
plaanja doprinosa ako u toku njihovog korienja, kao i u narednom periodu od tri godine
posle isteka olakice:
- smanji broj zaposlenih u odnosu na broj zaposlenih na dan 1. septembra
2006. godine, uvean za novozaposlena lica za koja ostvaruje poresku olakicu
odnosno oslobaanje od obaveze plaanja doprinosa,
20-21/2014
REVIZOR
finansijski
strana 129
- ako su povoljnosti po osnovu poreza i doprinosa ostvarene za vie novozaposlenih

lica poslodavac gubi pravo na poresku olakicu odnosno oslobaanje od
obaveze plaanja doprinosa za onog novozaposlenog sa kojim je ranije
zasnovao radni odnos.
U ovom sluaju poslodavac je duan da plati porez odnosno doprinose koje bi inae
platio da nije koristio poresku olakicu odnosno oslobaanje od obaveze plaanja doprinosa
i koji se valorizuju primenom stope rasta cena na malo, odnosno primenom indeksa
potroakih cena saglasno Zakonu o izmenama i dopunama Zakona o porezu na
dohodak graana ("Slubeni glasnik RS", broj 50/2011), koji je stupio na snagu
16.7.2011. godine i Zakonu o izmenama i dopunama Zakona o doprinosima za
obavezno socijalno osiguranje ("Slubeni glasnik RS", broj 52/2011), koji je stupio na
snagu 23.7.2011. godine.
Uplatu je duan da izvri u roku od 30 dana od dana smanjenja broja zaposlenih.

odnosno oslobaanje od obaveze plaanja doprinosa
Poslodavac nee izgubiti pravo na poresku olakicu odnosno oslobaanje od
obaveze plaanja doprinosa:
- ako umesto lica kome prestane radni odnos u toku korienja poreske olakice
odnosno oslobaanja od obaveze plaanja doprinosa, kao i u narednom periodu od
tri godine posle isteka propisanih povoljnosti, zaposli drugog pripravnika u roku od
najvie 15 dana,
- pod uslovom da ne smanji broj zaposlenih u odnosu na broj zaposlenih na dan 1.
septembra 2006. godine uvean za novozaposlena lica koja ostvaruju olakice.
U tom sluaju nastavlja da koristi poresku olakicu odnosno oslobaanje od obaveze
plaanja doprinosa po osnovu zaposlenja drugog pripravnika u obimu prava utvrenog za
prethodno novozaposleno lice, kome je prestao radni odnos, s tim to se ukupan period
korienja propisanih povoljnosti umanjuje za vreme za koje je novozaposleno lice kome je
prestao radni odnos radilo kod poslodavca.

Poresku olakicu odnosno oslobaanju obaveze plaanja doprinosa ne mogu
ostvariti:
- javna preduzea,
- javne slube, i

za zaposlenog pripravnika mlaeg od 30 godina
Nacionalna sluba za zapoljavanje je u obavezi da organizacijama za obavezno
socijalno osiguranje plaa doprinose na zaradu za novozaposlene pripravnike mlae od 30
godina za koje je poslodavac ostvario oslobaanje od obaveze plaanja doprinosa za
REVIZOR
strana 130
20-21/2014
finansijski
1.1.8. Obraun poreza i doprinosa za zaposlenog

koji nije novozaposleno lice i za novozaposleno lice
- pripravnika koji je mlai od 30 godina
Uporedni pregled obrauna poreza i doprinosa za zaposlenog koji nije
novozaposleno lice i za novozaposleno lice - pripravnika koji je mlai od 30 godina
ilustrovaemo na jednom primeru, uz pretpostavku da se vri jednokratna mesena isplata i
da zaposleni ne rade na poslovima na kojima se sta rauna sa uveanim trajanjem.
Primer za obraun i knjienje zarade za novozaposleno lice

- pripravnika koji je mlai od 30 godina
Red.
br.
OPIS
Zaposleni koji nije

novozaposleno lice
Novozaposleno lice
- pripravnik mla
od 30 godina
Obraun zarade, poreza i doprinosa
1.
Bruto zarada
30.000,00
30.000,00
2.
Osnovica za porez (r.b. 1 - 11.242)
18.758,00
18.758,00
3.
Porez (2 x 10%)
1.875,80
1.875,80
4.
Doprinosi iz zarade (1 x 19,9%)
5.970,00
5.970,00
4.200,00
4.200,00
4.2. Doprinos za zdravstvo (1 x 5,15%)
1.545,00
1.545,00
225,00
225,00
22.154,20
22.154,20

5.
6.
5.370,00
5.370,00
3.600,00
3.600,00
1.545,00
1.545,00
225,00
225,00
35.370,00
35.370,00

7.
Ukupno obraunati trokovi zarade (1 + 6)
II
Obaveze poslodavca za isplatu neto zarade i uplatu poreza i doprinosa
8.
Neto zarada za isplatu
9.
22.154,20
22.154,20
Porez
1.875,80
10.
Doprinosi iz zarade
5.970,00
5.970,00
11.
5.370,00
12.
Ukupno trokovi poslodavca (8 + 9 + 10 + 11)
35.370,00
28.124,20
13.
Odnos stvarnih trokova poslodavca

prema obraunatim trokovima (12 : 7)
100%
79,51%
14.
Fiskalno optereenje neto zarade (12 : 8)
59,65%
26,95%
REVIZOR
20-21/2014
finansijski
strana 131
Br. polja
Naziv polja
3.6
ifra vrste prihoda
3.7
Broj dana
3.8
Zaposleni koji nije

novozaposleno lice
Novozaposleno lice pripravnik mlai

od 30 godina
Podatak za unos
Podatak za unos
1 01 101 00 0
1 01 101 01 0
31
31
Broj sati
168
168
3.8a
Fond sati
168
168
3.9
Bruto prihod
30.000,00
30.000,00
3.10
Osnovica za porez
18.758,00
18.758,00
3.11
Porez
1.875,80
0,00
3.12
30.000,00
30.000,00
3.13
PIO
7.800,00
4.200,00
3.14
Zdravstvo
3.090,00
1.545,00
3.15
Nezaposlenost
450,00
225,00
3.16
Beneficiran PIO
0,00
0,00
Knjienja zarade novozaposlenog lica - pripravnika mlaeg od 30 godina u poslovnim

knjigma pravnih lica koja primenjuju Kontni okvir za privredna drutva, zadruge i
preduzetnike vre se na sledei nain:

Broj rauna
Red.
br.
Dug.
1.
520
Potr.
Opis promene
Trokovi zarada i naknada zarada

(bruto)
450
4520

zarada, osim naknada zarada koje
se refundiraju
Iznos
Duguje
Potra.
28.124,20
22.154,20

4.200,00
4521

1.545,00
4522

225,00
Za obraun zarade novozaposlenog lica pripravnika mlaeg od 30 godina
REVIZOR
strana 132
Broj rauna
20-21/2014
finansijski
Iznos
Red.
br.
Dug.
1a
450

22.154,20
4520

4.200,00
4521

zdravstvo
1.545,00

nezaposlenost
225,00
Opis promene
Potr.
4522
2410
Duguje
Potra.
28.124,20
Za isplatu
1.1.9. Nain i postupak za ostvarivanje poreske olakice

i za oslobaanje od obaveze plaanja doprinosa
Nain i postupak za primenu poreske olakice iz lana 21v Zakona o porezu na
dohodak graana ureuje ministar nadlean za poslove finansija, a za oslobaanje od
obaveze plaanja doprinosa iz lana 45a Zakona o doprinosima - ministar nadlean za
poslove finansija, ministar nadlean za poslove rada, zapoljavanja i socijalne politike i
ministar nadlean za poslove zdravlja.
Saglasno tome, doneti su sledei pravilnici:
1) Pravilnik o nainu i postupku ostvarivanja poreske olakice za zapoljavanje pripravnika i lica mlaih od 30 godina ("Slubeni glasnik RS", broj
72/2006);
2) Pravilnik o nainu i postupku obraunavanja i plaanja doprinosa za
30 godina ("Slubeni glasnik RS", broj 72/2006).
Navedenim pravilnicima bila je propisana obaveza dostavljanja podataka od znaaja
za korienje ove olakice Poreskoj upravi i Nacionalnoj slubi za zapoljavanje na sledeim
obrascima:
- OPNR-P - Obavetenje o ostvarivanju/gubitku prava na poresku olakicu po
osnovu zapoljavanja pripravnika,
- ONSZ-P - Obavetenje o zasnivanju/prestanku radnog odnosa sa pripravnicima,
- INSZ-P - Izvetaj o obraunatim i plaenim doprinosima na teret poslodavca
za pripravnike.
Od 1. marta 2014. godine poslodavci vie nemaju obavezu dostavljanja Obrasca
OPNR-P i Obrasca INSZ-P, saglasno lanu 22. Pravilnika o poreskoj prijavi za porez po
odbitku ("Slubeni glasnik RS", br. 74/2013, 118/2013, 66/2014 i 71/2014 (ispr.)).
Posle 1. marta 2014. godine, ostala je samo obaveza dostavljanja Obrasca
ONSZ-P.
20-21/2014
REVIZOR
finansijski
strana 133
Obrazac ONSZ-P poslodavac podnosi Nacionalnoj slubi u roku od osam dana od

dana zasnivanja radnog odnosa, odnosno u roku od 15 dana od dana prestanka radnog
odnosa novozaposlenog lica.
Ako u roku od 15 dana od dana prestanka radnog odnosa novozaposlenog lica,
poslodavac, umesto tog lica, zaposli drugog pripravnika, podnose se istovremeno dva
Obrasca ONSZ-P - za zaposlenog kome je prestao radni odnos i za drugo lice, u roku od
osam dana od dana zasnivanja radnog odnosa drugog lica.
Kopiju Obrasca ONSZ-P poslodavac dostavlja i Poreskoj upravi, u napred
navedenim rokovima.
Kad se steknu uslovi iz lana 45a st. 6. i 8. Zakona za gubitak prava na
oslobaanje od plaanja doprinosa, Nacionalna sluba e, u roku od tri dana od dana
prijema Obrasca ONSZ-P o zaposlenom, kome je prestao radni odnos, poslodavcu poslati
pismeno obavetenje o visini i roku za plaanje njegovih obaveza u smislu lana 45. stav 7.
Zakona.
Ako poslodavac ne izmiri svoje obaveze u visini i u roku utvrenom u lanu 45. stav
7. Zakona, Nacionalna sluba e bez odlaganja o tome pismeno obavestiti Poresku upravu.
U tom sluaju Poreska uprava e reenjem, koje se dostavlja Nacionalnoj slubi i
poslodavcu, utvrditi obavezu poslodavca da Nacionalnoj slubi plati doprinos u utvrenoj
visini, rukovodei se podacima iz obrazaca, obavetenja i drugih podataka kojima
raspolae.
Prilog: Obrazac ONSZ-P
2
N.N.
1603990710234
JMBG
24
Godine
starosti
13 dana
Duina ekanja
na evidenciji
03.01.2014.
Datum
zakljuenja
ugovora o radu
03.01.2014.
Datum stupanja
na rad
Zasnivanje radnog odnosa
Datum
Osnov
Prestanak radnog odnosa
Potvrda o prijemu: ________________________
Filijala _________________________________
OBRAZAC POPUNIO
(m.p.)
ODGOVORNO LICE POSLODAVCA
Obrazac u Nacionalnoj slubi kontrolisao:
finansijski
Da su iskazani podaci u ovom obrascu tani, tvrdi i overava:
U __________________ dana __________ 200___ god.
REVIZOR
Broj zaposlenih na dan 1. septembra 2006. godine

20
Broj zaposlenih na dan zasnivanja radnog odnosa sa novim licem
21
Napomena: _________________________________________________________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________________________________________________________________
Ime i prezime
Red.
br.
Obrazac ONSZ-P
REPUBLIKA SRBIJA
NACIONALNA SLUBA ZA ZAPOLJAVANJE
OBAVETENJE
O ZASNIVANJU/PRESTANKU RADNOG ODNOSA SA PRIPRAVNICIMA
Poslodavac:
Naziv _______________________________________________
Sedite i adresa _______________________________________
PIB _________________________________________________
Matini broj __________________________________________
ifra delatnosti ________________________________________
strana 134
20-21/2014
20-21/2014
REVIZOR
finansijski
strana 135

zapoljavanje lica koja su mlaa od 30 godina
socijalno osiguranje za poslodavce koji zaposle lica mlaa od 30 godina (koje nema status
pripravnika) ureeno je:
- lanom 21v Zakona o porezu na dohodak graana;
- lanom 45a Zakona o doprinosima.
1.2.1. Olakica i oslobaanje za poslodavca

Poslodavac koji zaposli na neodreeno vreme lice:
- koje je na dan zakljuivanja ugovora o radu mlae od 30 godina, i
- koje je kod Nacionalne slube za zapoljavanje prijavljeno kao nezaposleno lice
najmanje tri meseca bez prekida pre zasnivanja radnog odnosa oslobaa se:
a) obaveze plaanja obraunatog i obustavljenog poreza iz zarade novozaposlenog lica mlaeg od 30 godina za period od dve godine od dana
zasnivanja radnog odnosa tog lica (lan 21v Zakona o porezu na dohodak
graana), kao i
koji se plaaju na teret poslodavca, za period od dve godine od dana
zasnivanja radnog odnosa (lan 45a Zakona o doprinosima).
1.2.2. Kada se lice mlae od 30 godina smatra novozaposlenim licem

Novozaposlenim licem smatra se lice mlae od 30 godina:
- sa kojim je poslodavac zakljuio ugovor o radu u skladu sa zakonom koji ureuje
rad, i
- koje je prijavio na obavezno socijalno osiguranje kod nadlenih organizacija za
Novozaposlenim licem mlaim od 30 godina ne smatra se lice koje je pre zasnivanja
radnog odnosa bilo zaposleno kod poslodavca koji je osniva ili povezano lice sa poslodavcem
kod koga zasniva radni odnos, nezavisno od toga da li je postojao prekid radnog odnosa.
Poresku olakicu i oslobaanje od obaveze plaanja doprinosa poslodavac moe
ostvariti:
- ako se zasnivanjem radnog odnosa sa novozaposlenim licem poveava broj
zaposlenih kod poslodavca u odnosu na broj zaposlenih na dan 1. septembra 2006.
godine, i
- ako ispuni dodatni uslov iz lana 36. Izmena i dopuna Zakona o porezu i lana
17. Izmena i dopuna Zakona o doprinosima, a to je da poslodavac na dan 1.
septembra 2006. godine ima najmanje isti broj zaposlenih kao i na dan stupanja na
snagu tih zakona (tj. na dan 27.7.2006. godine).

Poslodavac gubi pravo na poresku olakicu i na oslobaanje od obaveze plaanja
doprinosa ako u toku njihovog korienja, kao i u narednom periodu od dve godine posle
isteka olakice:
- smanji broj zaposlenih u odnosu na broj zaposlenih na dan 1. septembra 2006.
godine, uvean za novozaposlena lica za koja ostvaruje poresku olakicu odnosno
oslobaanje od obaveze plaanja doprinosa,
strana 136
REVIZOR
finansijski
20-21/2014
- ako su povoljnosti po osnovu poreza i doprinosa ostvarene za vie novozaposlenih

lica poslodavac gubi pravo na poresku olakicu odnosno oslobaanje od obaveze
plaanja doprinosa za onog novozaposlenog sa kojim je ranije zasnovao radni
odnos.
U ovom sluaju poslodavac je duan da plati porez odnosno doprinose koje bi inae
platio da nije koristio poresku olakicu odnosno oslobaanje od obaveze plaanja doprinosa
i koji se valorizuju primenom stope rasta cena na malo, odnosno primenom indeksa
potroakih cena saglasno Zakonu o izmenama i dopunama Zakona o porezu na
dohodak graana ("Slubeni glasnik RS", broj 50/2011), koji je stupio na snagu

odnosno oslobaanje od obaveze plaanja doprinosa
- ako umesto lica kome je prestao radni odnos u toku korienja poreske olakice
odnosno oslobaanja od obaveze plaanja doprinosa, kao i u narednom periodu od
dve godine posle isteka propisanih povoljnosti, zaposli drugo lice mlae od 30
godina u roku od najvie 15 dana,
- pod uslovom da ne smanji broj zaposlenih u odnosu na broj zaposlenih na dan 1.
septembra 2006. godine uvean za novozaposlena lica koja ostvaruju olakice.
U tom sluaju nastavlja da koristi poresku olakicu odnosno oslobaanje od obaveze
plaanja doprinosa po osnovu zaposlenja drugog novozaposlenog radnika u obimu prava
utvrenog za prethodno novozaposleno lice kome je prestao radni odnos, s tim to ukupan
period korienja propisanih povoljnosti umanjuje za vreme za koje je novozaposleno lice
kome je prestao radni odnos radilo kod poslodavca.
1.2.5. Ko nema pravo na poresku olakicu i na oslobaanje od obaveze

plaanja doprinosa
Poresku olakicu odnosno oslobaanje od obaveze plaanja doprinosa ne mogu
ostvariti:
- javna preduzea,
- javne slube, i

za novozaposleno lice mlae od 30 godina
socijalno osiguranje plaa doprinose na zaradu za novozaposleno lice mlae od 30 godina
za koje je poslodavac ostvario oslobaanje od obaveze plaanja doprinosa za obavezno
REVIZOR
20-21/2014
finansijski
strana 137
1.2.7. Obraun poreza i doprinosa za zaposlenog koji nije novozaposleno lice

i za novozaposleno lice mlae od 30 godina
Obraun poreza i doprinosa za zaposlenog koji nije novozaposleno lice i za
novozaposleno lice mlae od 30 godina ilustrovaemo na jednom primeru, uz pretpostavku
da se vri konana mesena isplata.
Primer za obraun i knjienje zarade za novozaposleno lice

koje je mlae od 30 godina
Red.
br.
OPIS
Zaposleni koji nije Novozaposleno lice

novozaposleno lice mlae od 30 godina
1.
Bruto zarada
50.000,00
50.000,00
2.
Osnovica za porez (r.b. 1 - 11.242)
38.758,00
38.758,00
3.
Porez (2 x 10%)
3.875,00
3.875,00
4.
9.950,00
9.950,00
7.000,00
7.000,00
2.575,00
2.575,00

5.
6.
375,00
375,00
36.175,00
36.175,00
8.950,00
8.950,00
6.000,00
6.000,00
2.575,00
2.575,00
375,00
375,00
58.950,00
58.950,00
7.
II
8.
36.175,00
36.175,00
9.
Porez
3.875,00
10.
Doprinosi iz zarade
9.950,00
9.950,00
11.
8.950,00
12.
58.950,00
46.125,00
13.
Odnos stvarnih trokova poslodavca prema

obraunatim trokovima (12 : 7)
14.
100%
78,24%
62,96%
27,51%

Br.
polja
Naziv polja
3.6
ifra vrste prihoda
3.7
Broj dana
3.8
Broj sati
3.8a Fond sati

3.9
Bruto prihod
Podatak za unos
Podatak za unos
1 01 101 00 0
1 01 101 02 0
31
31
168
168
168
168
50.000,00
50.000,00
REVIZOR
strana 138
20-21/2014
finansijski

Br.
polja
Naziv polja
3.10 Osnovica za porez

3.11 Porez
Podatak za unos
Podatak za unos
38.758,00
38.758,00
3.875,80
0,00
3.12 Osnovica za doprinos
50.000,00
50.000,00
3.13 PIO
13.000,00
7.000,00
5.150,00
2.575,00
3.15 Nezaposlenost
750,00
375,00
3.16 Beneficiran PIO
0,00
0,00
3.14 Zdravstvo
Knjienja zarade novozaposlenog lica - mlaeg od 30 godina u poslovnim knjigma

se na sledei nain:

Broj rauna
Red.
br.
Dug.
1.
520
450
4520
4521
4522
1a
Opis promene
Potr.
450
4520
4521
4522
2410

Za obraun zarade novozaposlenog lica mlaeg od 30 godina
zdravstvo
nezaposlenost
Iznos
Duguje
Potra.
46.125,00
36.175,00
7.000,00
2.575,00
375,00
36.175,00
7.000,00
2.575,00
375,00
46.125,00
Za isplatu

Nain i postupak za primenu poreske olakice iz lana 21v Zakona o porezu na
dohodak graana ureuje ministar finansija, a za oslobaanje od obaveze plaanja
doprinosa iz lana 45a Zakona o doprinosima - ministar finansija, ministar rada,
zapoljavanja i socijalne politike i ministar zdravlja.
20-21/2014
REVIZOR
finansijski
strana 139

1) Pravilnik o nainu i postupku ostvarivanja poreske olakice za zapoljavanje pripravnika i lica mlaih od 30 godina ("Slubeni glasnik RS", broj
72/2006),
2) Pravilnik o nainu i postupku obraunavanja i plaanja doprinsa za
30 godina ("Slubeni glasnik RS", broj 72/2006).
Navedenim pravilnicima propisani su odgovarajui obrasci koji se dostavljaju
Poreskoj upravi i Nacionalnoj slubi radi ostvarivanja prava i za sluaj gubitka prava na
poresku olakicu odnosno oslobaanje od plaanja doprinosa, i to:
- Obrazac OPNR-M - Obavetenje o ostvarivanju/gubitku prava na poresku
olakicu po osnovu zapoljavanja pripravnika;
- Obrazac ONSZ-M - Obavetenje o zasnivanju/prestanku radnog odnosa sa
licima mlaim od 30 godina;
- Obrazac INSZ-M - Izvetaj o obraunatim i plaenim doprinosima na teret
poslodavca za lica mlaa od 30 godina.
OPNR-M i Obrasca INSZ-M, saglasno lanu 22. Pravilnika o poreskoj prijavi za porez
po odbitku ("Slubeni glasnik RS", br. 74/2013, 118/2013, 66/2014 i 71/2014 (ispr.)).
ONSZ-M.
Obrazac ONSZ-M poslodavac podnosi Nacionalnoj slubi u roku od osam dana od
dana zasnivanja radnog odnosa, odnosno u roku od 15 dana od dana prestanka radnog
odnosa novozaposlenog lica.
Ako u roku od 15 dana od dana prestanka radnog odnosa novozaposlenog lica,
poslodavac, umesto tog lica, zaposli drugo lice, podnose se istovremeno dva Obrasca
ONSZ-M za zaposlenog kome je prestao radni odnos i za drugo lice, u roku od osam dana
od dana zasnivanja radnog odnosa drugog lica.
Kopiju Obrasca ONSZ-M poslodavac dostavlja i Poreskoj upravi, u napred
navedenim rokovima.
Kad se steknu uslovi iz lana 45a st. 6. i 8. Zakona za gubitak prava na
oslobaanje od plaanja doprinosa, Nacionalna sluba e, u roku od tri dana od dana
prijema Obrasca ONSZ-M o zaposlenom, kome je prestao radni odnos, poslodavcu poslati
pismeno obavetenje o visini i roku za plaanje njegovih obaveza u smislu lana 45. stav 7.
Zakona.
Ako poslodavac ne izmiri svoje obaveze u visini i u roku utvrenom u lanu 45. stav
7. Zakona, Nacionalna sluba e bez odlaganja o tome pismeno obavestiti Poresku upravu.
U tom sluaju Poreska uprava e reenjem, koje se dostavlja Nacionalnoj slubi i
poslodavcu, utvrditi obavezu poslodavca da Nacionalnoj slubi plati doprinos u
utvrenoj visini, rukovodei se podacima iz obrazaca, obavetenja i drugih podataka kojima
raspolae.
Filijala _________________________________
2
M.M.
1603990710234
JMBG
24
Godine
starosti
6,5 meseci
Duina ekanja
na evidenciji
01.09.2013.
Datum
zakljuenja
ugovora o radu
01.09.2013.
Datum stupanja
na rad
Datum
Osnov
OBRAZAC POPUNIO
(m.p.)
finansijski
U __________________ dana __________ 200___ god.
REVIZOR
Broj zaposlenih na dan 1. septembra 2006. godine

20
Broj zaposlenih na dan zasnivanja radnog odnosa sa novim licem
21
Napomena: _________________________________________________________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________________________________________________________________
___________________________________________________________________________________________________________________________________________
Ime i prezime
Red.
br.
Obrazac ONSZ-M
REPUBLIKA SRBIJA
OBAVETENJE
O ZASNIVANJU/PRESTANKU RADNOG ODNOSA SA LICIMA MLAIM OD 30 GODINA
Poslodavac:
Naziv _______________________________________________
Sedite i adresa _______________________________________
PIB _________________________________________________
Matini broj __________________________________________
ifra delatnosti ________________________________________
strana 140
20-21/2014
20-21/2014
REVIZOR
finansijski
strana 141

za zapoljavanje lica sa invaliditetom
socijalno osiguranje za poslodavce koji zaposle lica sa invliditetom, u skladu sa zakonom
koji ureuje spreavanje diskriminacije osoba sa invaliditetom, ureeno je:
- lanom 21g Zakona o porezu na dohodak graana;
- lanom 45b Zakona o doprinosima.
1.3.1. Koje se osobe smatraju licima sa invaliditetom

Osobama sa invaliditetom, prema lanu 3. Zakona o spreavanju diskriminacije
osoba sa invaliditetom ("Slubeni glasnik RS", broj 33/2006 - u daljem tekstu: Zakon)
osobama sa invaliditetom smatraju se lica sa uroenom ili steenom:
- fizikom,
- intelektualnom ili
- emocionalnom onesposobljenou,
koje usled drutvenih ili drugih prepreka nemaju mogunost ili imaju ogranienu mogunost
da se ukljue u aktivnosti drutva na istom nivou kako to mogu da ine druga lica.
S tim u vezi posebno se ukazuje na odredbu lana 21. Zakona kojom se izriito
zabranjuje diskriminacija:
- pri zapoljavanju, i
- pri ostvarivanju prava iz radnog odnosa lica sa invaliditetom.
Diskriminacijom pri zapoljavanju, prema lanu 22. Zakona, smatra se:
- neprimanje u radni odnos osobe sa invaliditetom,
- odbijanje poslodavca da izvri tehniku adaptaciju radnog mesta radi zapoljavanja
osobe sa invaliditetom, kao i
- odreivanje manje zarade osobi sa invaliditetom.
Diskriminacijom pri ostvarivanju prava iz radnog odnosa, prema lanu 24. Zakona,
smatra se:
- odreivanje manje zarade zbog invalidnosti zaposlenog, nezavisno od radnog
uinka;
- postavljanje posebnih uslova rada zaposlenom sa invaliditetom, ako ti uslovi
neposredno ne proistiu iz zahteva radnog mesta;
- postavljanje posebnih uslova rada zaposlenom sa invaliditetom za korienje
drugih prava iz radnog odnosa koja pripadaju svakom zaposlenom.
1.3.2. Oslobaanje od obaveze plaanja poreza iz zarade i doprinosa

za socijalno osiguranje na zaradu za novozaposleno lice sa invaliditetom
Poslodavac koji zaposli lice sa invaliditetom, u skladu sa zakonom koji ureuje
spreavanje diskriminacije lica sa invaliditetom, za koje odgovarajuom pravno-medicinski
validnom dokumentacijom dokae invalidnost oslobaa se:
a) obaveze plaanja obraunatog i obustavljenog poreza iz zarada za period od
tri godine od dana zasnivanja radnog odnosa (lan 21g Zakona o porezu na
dohodak graana),
REVIZOR
strana 142
20-21/2014
finansijski

koji se plaaju na teret sredstava poslodavca, za period od tri godine od
dana zasnivanja radnog odnosa (lan 45b Zakona o doprinosima).
1.3.3. Kada se osoba sa invaliditetom smatra novozaposlenim licem

Novozaposlenim licem sa invaliditetom smatra se lice:
- sa kojim je poslodavac zakljuio ugovor o radu u skladu sa zakonom koji ureuje
rad, i
- koje je prijavio na obavezno socijalno osiguranje kod nadlenih organizacija za
socijalno osiguranje (penzijsko i invalidsko osiguranje, zdravstveno osiguranje i
osiguranje za nezaposlenost).
Novozaposlenim licem sa invaliditetom nee se smatrati lice koje je pre zasnivanja
radnog odnosa bilo zaposleno kod poslodavca koji je osniva ili povezano lice sa poslodavcem kod koga zasniva radni odnos, nezavisno od toga da li je postojao prekid radnog odnosa.
Poresku olakicu i oslobaanje od plaanja dorpinosa za zapoljavanje lica sa
invaliditetom ne mogu ostvariti:
- javna preduzea, javne slube i
Za novozaposlena lica sa invaliditetom nisu propisani posebni razlozi za gubitak
poreskih olakice i oslobaanja od obaveze plaanja doprinosa, to znai da do gubitka
odnosno prestanka prava na ove povoljnosti moe doi samo u sluaju:
- ako se pravo ostvari mimo proprisanih uslova odnosno
- kada invalidnom licu prestane radni odnos u toku korienja poreske olakice
odnosno oslobaanja od plaanja doprinosa.
1.3.4. Obaveza Nacionalne slube za zapoljavanje kada poslodavac

ostvari osloboenje od plaanja doprinosa za zaposleno lice sa invaliditetom
socijalno osiguranje plaa doprinose na zaradu za novozaposlena lica sa invaliditetom za
koje je poslodavac ostvario oslobaanje od obaveze plaanja doprinosa za obavezno

i za novozaposleno lice sa invaliditetom
novozaposleno lice sa invaliditetom ilustrovaemo na jednom primeru uz pretpostavku da se
vri jednokratna mesena isplata zarade:
Primer za obraun i knienje zarade za novozaposleno lice sa invaliditetom

Red.
br.
OPIS
Zaposleni koji nije

novozaposleno lice
Novozaposleno lice
sa invaliditetom
35.000,00
35.000,00
2.375,80
2.375,80
I Obraun zarade, poreza i doprinosa

1.
Bruto zarada
2.
Porez (r.b.1 - 11.242) x 10%
REVIZOR
20-21/2014
finansijski
strana 143
Red.
br.
OPIS
Zaposleni koji nije

novozaposleno lice
Novozaposleno lice
sa invaliditetom
3.
6.965,00
4.900,00
4.900,00
1.802,50
1.802,50

4.
5.
262,50
262,50
25.659,20
25.659,20
6.265,00
6.265,00
4.200,00
4.200,00
1.802,50
1.802,50
262,50
262,50

6.
6.965,00
41.265,00
41.265,00
II Obaveze poslodavca za isplatu neto zarade, poreza i doprinosa

7.
25.659,20
25.659,20
8.
Porez
2.375,80
9.
Doprinosi iz zarade
6.965,00
6.965,00
10.
6.265,00
11.
41.265,00
32.624,20
12.
Odnos stvarnih trokova poslodavca prema

obraunatim trokovima (11 : 6)
100%
79,00%
13.
60,82%
27,14%
Br.
polja
Naziv polja
3.6
ifra vrste prihoda
3.7
Broj dana
3.8
Broj sati
3.8a Fond sati
Zaposleni koji nije

novozaposleno lice
Novozaposleno lice
sa invaliditetom
Podatak za unos
Podatak za unos
1 01 101 00 0
1 01 101 03 0
31
31
168
168
168
168
Bruto prihod
35.000,00
35.000,00
3.10 Osnovica za porez
23.758,00
23.758,00
3.9
3.11 Porez
2.375,80
0,00
35.000,00
35.000,00
3.13 PIO
9.100,00
4.900,00
3.14 Zdravstvo
3.12 Osnovica za doprinos
3.605,00
1.802,50
3.15 Nezaposlenost
525,00
262,50
3.16 Beneficiran PIO
0,00
0,00
REVIZOR
strana 144
20-21/2014
finansijski
Knjienja zarade novozaposlenog lica sa invaliditetom u poslovnim knjigma pravnih

lica koja primenjuju Kontni okvir za privredna drutva, zadruge i preduzetnike vre se na
sledei nain:

Broj rauna
Red.
br.
Dug.
1.
520
Opis promene
Potr.
Iznos
Duguje
Potra.
32.624,20
450

refundiraju
25.659,20
4520

4.900,00
4521

1.802,50
4522

262,50
Za obraun zarade novozaposlenog lica sa

invaliditetom
1a
450

25.659,20
4520

4.900,00
4521

zdravstvo
1.802,50
4522

nezaposlenost
262,50
2410
32.624,20
Za isplatu

Nain i postupak za primenu poreske olakice iz lana 21g Zakona o porezu na
dohodak graana ureuje ministar finansija, a za oslobaanje od obaveze plaanja
doprinosa iz lana 45b Zakona o doprinosima - ministar finansija, ministar rada,
zapoljavanja i socijalne politike i ministar zdravlja.
1) Pravilnik o nainu i postupku ostvarivanja poreske olakice za zapoljavanje lica sa invaliditetom ("Slubeni glasnik RS", broj 72/2006),
2) Pravilnik o nainu i postupku obraunavanja i plaanja doprinsa za
obavezno socijalno osiguranje za lica sa invaliditetom ("Slubeni
glasnik RS", broj 72/2006).
20-21/2014
REVIZOR
finansijski
strana 145

Poreskoj upravi i Nacionalnoj slubi radi ostvarivanja prava i za sluaj gubitka prava na
poresku olakicu odnosno osloboenje od plaanja doprinosa, i to:
- Obrazac OPNR-I - Obavetenje o ostvarivanju/gubitku prava na poresku
olakicu po osnovu zapoljavanja lica sa invaliditetom;
- Obrazac ONSZ-I - Obavetenje o zasnivanju/prestanku radnog odnosa sa
licima sa invaliditetom;
- Obrazac INSZ-I - Izvetaj o obraunatim i plaenim doprinosima na teret
poslodavca za lica sa invaliditetom.
OPNR-I i Obrasca INSZ-I, saglasno lanu 22. Pravilnika o poreskoj prijavi za porez po
ONSZ-I.
Obrazac ONSZ-I poslodavac podnosi Nacionalnoj slubi u roku od osam dana od
dana zasnivanja radnog odnosa, odnosno od dana prestanka radnog odnosa
novozaposlenog lica.
Filijala _________________________________
2
M.M.
1603975123045
JMBG
OBRAZAC POPUNIO
(m.p.)
01.09.2012.
Datum
zakljuenja
ugovora o radu
Datum
Osnov
01.09.2012.
Datum stupanja
na rad
6 godina
Duina ekanja
na evidenciji
finansijski
37
Godine
starosti
REVIZOR
U __________________ dana __________ 20___ god.
Ime i prezime
Red.
br.
Obrazac ONSZ-I
REPUBLIKA SRBIJA
OBAVETENJE
O ZASNIVANJU/PRESTANKU RADNOG ODNOSA SA LICIMA SA INVALIDITETOM
Poslodavac:
Naziv _______________________________________________
Sedite i adresa _______________________________________
PIB _________________________________________________
Matini broj __________________________________________
ifra delatnosti ________________________________________
strana 146
20-21/2014
REVIZOR
20-21/2014
finansijski
strana 147

zapoljavanje lica starijih od 45 odnosno 50 godina
socijalno osiguranje za poslodavce koji zaposle lica starija od 45 odnosno 50 godina,
ureeno je:
- lanom 21d Zakona o porezu na dohodak graana;
- lanom 45. Zakona o doprinosima.
lanom 45. Zakona o doprinosima, koji se primenjuje od 1. septembra 2004.
godine, ve je bilo propisano osloboenje od plaanja doprinosa na teret poslodavca za
zapoljavanje lica starijih od 45 godina (80%) odnosno 50 godina (100%), koje i dalje ostaje
na snazi, s tim to su u lanu 45. Zakona izvrene odreene izmene, radi ujednaavanja
uslova za ostvarivanje osloboenja od plaanja doprinosa sa uslovima za ostvarivanje
poreske olakice (prijava kod Nacionalne slube est meseci umesto godinu dana).
Izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak graana u lanu 21d
propisana je i poreska olakica - osloboenje od plaanja obraunatog poreza na zarade za
zapoljavanje lica starijih od 45 godina, sa primenom od 1. septembra 2006. godine.
1.4.1. Olakice i osloboenje za poslodavce

Poslodavac koji zaposli lice:
- koje je na dan zakljuenja ugovora o radu starije od 45 godina i
- koje kod Nacionalne slube za zapoljavanje ima status korisnika novane
naknade za vreme nezaposlenosti ili
- koje je kod Nacionalne slube prijavljeno kao nezaposleno lice najmanje est
meseci bez prekida (do 1.9.2006. godine bilo je predvieno najmanje godinu dana)
osloboa se:
- obaveze plaanja obraunatog i obustavljenog poreza iz zarada za period od
dve godine od dana zasnivanja radnog odnosa (lan 21d Zakona o porezu na
dohodak graana),
- obaveze plaanja doprinosa za obavezno socijalno osiguranje na zaradu, koji
se plaaju na teret sredstava poslodavca, za period od dve godine od dana
zasnivanja radnog odnosa, i to: za novozaposleno lice starije od 50 godina
100%, a za novozaposleno lice starije od 45 godina 80% (lan 45. Zakona o
doprinosima).
1.4.2. Stope doprinosa u sluaju oslobaanja odnosno smanjenja obaveze

Za novozaposlene starije od 50 odnosno 45 godina za koje je poslodavac ostvario
potpuno ili delimino osloboenje od obaveze plaanja doprinosa na teret sredstava
poslodavca, doprinosi se plaaju po sledeim stopama:
Na teret poslodavca
Red.
br.
1.
Opis
Na teret
zaposlenog
plaa
Nacionalna
sluba
plaa
poslodavac
Za lica starija od 50 godina

- Doprinos za PIO
14,00%
12,00%
- Doprinos za zdravstvo
5,15%
5,15%
- Doprinos za nezaposlenost
0,75%
0,75%
Ukupno doprinosi:
19,9%
17,9%
REVIZOR
strana 148
20-21/2014
finansijski
Na teret poslodavca
Red.
br.
2.
Opis
Na teret
zaposlenog
plaa
poslodavac
plaa
Nacionalna
sluba
Za lica starija od 45 godina

- Doprinos za PIO
14,00%
2,40%
9,60%
- Doprinos za zdravstvo
5,15%
1,03%
4,12%
- Doprinos za nezaposlenost
0,75%
0,15%
0,60%
Ukupno doprinosi:
19,9%
3,58%
14,32%

Poslodavac gubi pravo na poresku olakicu i na oslobaanje od obaveze plaanja
doprinosa, ako zaposlenom starijem od 45 odnosno 50 godina prestane radni odnos:
- u toku trajanja olakica i osloboenja, kao i
- u narednom periodu od tri godine posle isteka olakice i osloboenja.
U ovom sluaju poslodavac je duan da plati porez, odnosno doprinose koje bi inae
platio da nije koristio poresku olakicu, odnosno oslobaanje od obaveze plaanja
doprinosa i koji se valorizuju primenom stope rasta cena na malo, odnosno primenom
indeksa potroakih cena saglasno Zakonu o izmenama i dopunama Zakona o porezu
na dohodak graana ("Slubeni glasnik RS", broj 50/2011), koji je stupio na snagu
Za ostvarivanje prava na poresku olakicu i oslobaanje od plaanja doprinosa na
teret poslodavca kod zapoljavanja lica starijih od 45 odnosno 50 godina nije propisan uslov
da se njihovim zaposlenjem poveava ukupan broj zaposlenih kod poslodavca.
Meutim, lanom 36. Izmena i dopuna Zakona o porezu na dohodak graana i
lanom 17. Izmena i dopuna Zakona o doprinosima predvien je dodatni uslov za
poslodavce za ostvarivanje poreske olakice i osloboenje od plaanja doprinosa za
novozaposlena lica starija od 45 odnosno 50 godina, a to je da poslodavac na dan 1.
septembra 2006. godine ima najmanje isti broj zaposlenih kao i na dan stupanja na snagu tih
zakona (tj. na dan 27.7.2006. godine).
1.4.4. Kada poslodavac nee izgubiti pravo na poresku olakicu i oslobaanje

a) Ako zaposlenom starijem od 45 odnosno 50 godina u toku trajanja olakice i u
narednom periodu od tri godine (ukupno 5 godina) prestane radni odnos otkazom
ugovora o radu od strane tog zaposlenog, a poslodavac u roku od najvie 15
dana, zaposli drugo lice starije od 45 odnosno 50 godina. U tom sluaju
poslodavac nastavlja da koristi poresku olakicu odnosno oslobaanje od
obaveze plaanja doprinosa po osnovu zaposlenja drugog novozaposlenog
radnika u obimu prava utvrenog za prethodno novozaposleno lice (za preostalo
vreme korienja).
20-21/2014
REVIZOR
finansijski
strana 149
b) Ako je zaposlenom starijem od 45 odnosno 50 godina prestao radni odnos smru

zaposlenog ili iz drugih razloga nezavisno od volje zaposlenog i volje poslodavca,
u smislu odredaba zakona koje ureuju rad.
To znai da se zakonske odredbe o gubitku prava na poresku olakicu i osloboenja
od plaanja doprinosa ne primenjuju u sluaju kada zaposlenom prestane radni odnos zbog
smrti ili iz drugih razloga nezavisno od volje zaposlenog i volje poslodavca u smislu Zakona
o radu.
Pod prestankom radnog odnosa nezavisno od volje zaposlenog i volje poslodavca
(uz smrt zaposlenog), prema lanu 176. Zakona o radu podrazumevaju se sledei razlozi
prestanka radnog odnosa:
1) ako je na nain propisan zakonom utvreno da je kod zaposlenog dolo do
gubitka radne sposobnosti;
2) ako je po odredbama zakona, odnosno pravnosnanoj odluci suda ili drugog
organa zaposlenom zabranjeno da obavlja odreene poslove, a ne moe da
mu se obezbedi obavljanje drugih poslova;
3) ako zbog izdravanja kazne zatvora zaposleni mora da bude odsutan sa rada u
trajanju duem od est meseci;
4) ako je zaposlenom izreena mera bezbednosti, vaspitna ili zatitna mera u
trajanju duem od est meseci i zbog toga mora da bude odsutan sa rada;
5) u sluaju prestanka rada poslodavca, u skladu sa zakonom.
Miljenjem Ministarstva finansija, br. 416-00-1/2004-04 od 27.9.2004. godine,
prestanku radnog odnosa nezavisno od volje zaposlenog i volje poslodavca
upodobljen je prestanak rada zaposlenog zbog ostvarivanja prava na penziju
(starosnu, invalidsku ili porodinu). To znai da ukoliko zaposleni ostvari pravo na
penziju u toku trajanja olakice ili u narednom periodu od 3 godine posle isteka olakice,
poslodavac nee biti u obavezi da plati porez i doprinose koje nije platio zato to je za tog
zaposlenog koristio pravo na olakice.

Poresku olakicu odnosno oslobaanju obaveze plaanja doprinosa ne mogu
ostvariti:
- javna preduzea,
- javne slube, i

kada poslodavac ostvari osloboenje od plaanja doprinosa
za zaposleno lice starije od 45 odnosno 50 godina
socijalno osiguranje plaa doprinose odnosno razliku doprinosa na zaradu za
novozaposlena lica starija od 45 odnosno 50 godina za koje je poslodavac ostvario
oslobaanje od obaveze plaanja doprinosa za obavezno socijalno osiguranje.
REVIZOR
strana 150
20-21/2014
finansijski

i za novozaposleno lice starije od 45 odnosno 50 godina
novozaposleno lice starije od 45 odnosno 50 godina ilustrovaemo na primeru uz
pretpostavku da se vri jednokratna mesena isplata zarade i da zaposleni ne rade na
poslovima sa beneficiranim radnim staom:
Primer za obraun i knjienje zarade za

novozaposleno lice starije od 45, odnosno 50 godina
Red.
br.
OPIS
Zaposleni koji nije

novozaposleno lice
1.
Bruto zarada
2.
Porez (r.b. 1 - 11.242) x 10%
3.
Novozaposlen Novozaposlen
o lice starije
o lice starije
od 50 god.
od 45 god.
4
40.000,00
40.000,00
40.000,00
2.875,80
2.875,80
2.875,80
7.960,00
7.960,00
7.960,00
5.600,00
5.600,00
5.600,00
3.2. Doprinos za zdravstvo

(1 x 5,15%)
2.060,00
2.060,00
2.060,00

(1 x 0,75%)
300,00
300,00
300,00
29.164,20
29.164,20
29.164,20
7.160,00
7.160,00
7.160,00
4.800,00
4.800,00
2.060,00
2.060,00
2.060,00

(1 x 0,75%)
300,00
300,00
300,00
6.
Ukupno obraunati trokovi zarade

(1 + 5)
47.160,00
47.160,00
47.160,00
II
7.
8.
Porez
4.
5.

(1 x 17,9%)
(1 x 5,15%)
4.800,00
29.164,20
29.164,20
29.164,20
2.875,80
9.
Doprinosi iz zarade
7.960,00
7.960,00
7.960,00
10.
7.160,00
1.432,00
11.
Ukupno trokovi poslodavca

(7 + 8 + 9 + 10)
47.160,00
38.556,20
37.124,20
12.
Odnos stvarnih trokova

poslodavca prema obraunatim
trokovima (11 : 6)
100%
81,76%
78,72%
13.
Fiskalno optereenje neto

zarade (11 : 7)
61,71%
32,20%
27,29%
REVIZOR
20-21/2014
finansijski
strana 151

Zaposleni
koji nije novozaposleno lice
Br.
polja
Naziv polja
3.6
ifra vrste prihoda
3.7
Broj dana
3.8
Novozaposleno
lice starije
od 45 godina
Novozaposleno
lice starije
od 50 godina
Podatak za unos Podatak za unos Podatak za unos

1 01 101 00 0
1 01 101 04 0
31
31
1 01 101 05 0
31
Broj sati
168
168
168
3.8a
Fond sati
168
168
168
3.9
Bruto prihod
40.000,00
40.000,00
40.000,00
3.10
Osnovica za porez
28.758,00
28.758,00
28.758,00
3.11
Porez
2.875,80
0,00
0,00
3.12
40.000,00
40.000,00
40.000,00
3.13
PIO
10.400,00
6.560,00
5.600,00
3.14
Zdravstvo
4.120,00
2.472,00
2.060,00
3.15
Nezaposlenost
600,00
360,00
300,00
3.16
Beneficiran PIO
0,00
0,00
0,00
Knjienja zarade novozaposlenog lica - starijeg od 45 godina i novozaposlenog lica starijeg od 50 godina u poslovnim knjigma pravnih lica koja primenjuju Kontni okvir za
privredna drutva, zadruge i preduzetnike vre se na sledei nain:

Red.
br.
1.
Broj rauna
Dug.
Potr.
520
521
450
4520
4521
4522
4530
4531
4532
Opis promene

Za obraun zarada novozaposlenog lica starijeg od 45 godina
Iznos
Duguje
Potra.
37.124,20
1.432,00
29.164,20
5.600,00
2.060,00
300,00
960,00
412,00
60,00
REVIZOR
strana 152
Broj rauna
Red.
br.
Dug.
1a
450
Potr.
4520
4521
4522
4530
4531
4532
2410
1b
520
450
4520
4521
4522
1c
450
4520
4521
4522
2410
20-21/2014
finansijski
Opis promene

zdravstvo
nezaposlenost
Za isplatu
Za obraun zarada novozaposlenog lica starijeg od 50 godina
zdravstvo
nezaposlenost
Za isplatu
Iznos
Duguje
Potra.
29.164,20
5.600,00
2.060,00
300,00
960,00
412,00
60,00
38.556,20
37.124,20
29.164,20
5.600,00
2.060,00
300,00
29.164,20
5.600,00
2.060,00
300,00
37.124,20
1.4.8. Nain i postupak za ostvarivanje poreske olakice i oslobaanja

Nain i postupak za primenu poreske olakice iz lana 21d Zakona o porezu na
dohodak graana ureuje ministar nadlean za poslove finansija, a za oslobaanje od
obaveze plaanja doprinosa iz lana 45. Zakona o doprinosima - ministar nadlean za
poslove finansija, ministar nadlean za poslove rada, zapoljavanja i socijalne politike.
20-21/2014
REVIZOR
finansijski
strana 153

1) Pravilnik o nainu i postupku ostvarivanja poreske olakice za zapoljavanje lica starijih od 45 godina ("Slubeni glasnik", broj 72/2006);
2) Pravilnik o nainu i postupku obraunavanja i plaanja doprinosa za
obavezno socijalno osiguranje za novozaposlene starije od 45, odnosno 50
godina ("Slubeni glasnik RS", br. 99/2004, 33/2005 i 72/2006).
Poreskoj upravi i Nacionalnoj slubi radi ostvarivanja i u sluaju gubitka prava na poresku
olakicu odnosno osloboenje od plaanja doprinosa, i to:
- Obrazac OPNR-S - Obavetenje o ostvarivanju/gubitku poreske olakice po
osnovu zapoljavanja lica starijih od 45 godina;
- Obrazac ONSZ - Obavetenje o zasnivanju/prestanku radnog odnosa lica iz lana
45. st. 1. i 2. Zakona;
- Obrazac INSZ - Izvetaj o obraunatim i plaenim doprinosima na teret
poslodavca za lica iz lana 45. st. 1. i 2. Zakona.
OPNR-S i Obrasca INSZ, saglasno lanu 22. Pravilnika o poreskoj prijavi za porez po
ONSZ.
Obrazac ONSZ podnosi se pri zasnivanju radnog odnosa sa licem starijim od 50,
odnosno 45 godina, kao i po prestanku radnog odnosa tog lica.
Obrazac ONSZ se podnosi Nacionalnoj slubi za zapoljavanje u roku od osam dana
od dana zasnivanja radnog odnosa, odnosno od dana prestanka radnog odnosa
zaposlenog. U istom roku kopiju tog obrasca poslodavac dostavlja i Poreskoj upravi.
Izuzetno, u sluaju prestanka radnog odnosa zaposlenog otkazom ugovora o radu od
strane zaposlenog, za tog zaposlenog Obrazac ONSZ podnosi se u roku od 15 dana od
dana prestanka radnog odnosa. Ako u roku od 15 dana od dana prestanka radnog odnosa
zaposlenog, poslodavac, u smislu lana 45. stav 5. Zakona, zaposli drugo lice podnose se
istovremeno dva Obrasca ONSZ - za zaposlenog kome je prestao radni odnos i za drugo
zaposleno lice, u roku od osam dana od dana zasnivanja radnog odnosa sa drugim licem.
Tada se u Obrazac ONSZ koji se podnosi za zaposlenog umesto koga je zasnovan
radni odnos sa drugim licem, pod "Napomenom" unosi ime i prezime i JMBG tog zaposlenog
i ime i prezime i JMBG drugog lica.
Dajemo primer popunjenog Obrasca ONSZ.
Petar Petrovi
1.
Filijala _________________________________
53
Godine
starosti
korisnik novane
naknade
Status kod
Nacionalne
slube
4.9.2013.
Datum
zakljuenja
ugovora o radu
4.9.2013.
Datum stupanja
na rad
Datum
Osnov
dana
200 god.
OBRAZAC POPUNIO
(m.p.)

finansijski
REVIZOR
Napomena: ________________________________________________________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________________________________________________________
0109960718056
JMBG
Ime i prezime
Red.
br.
Obrazac ONSZ
REPUBLIKA SRBIJA
OBAVETENJE
O ZASNIVANJU/PRESTANKU RADNOG ODNOSA LICA IZ LANA 45. ST. 1. I 2.
ZAKONA O DOPRINOSIMA ZA OBAVEZNO SOCIJALNO OSIGURANJE
Poslodavac:
Naziv _______________________________________________
Sedite i adresa _______________________________________
PIB _________________________________________________
Matini broj __________________________________________
ifra delatnosti ________________________________________
strana 154
20-21/2014
20-21/2014
REVIZOR
finansijski
strana 155
2. Podsticaji za zapoljavanje novih radnika

po Uredbi o podsticanju zapoljavanja
Vlada Republike Srbije na sednici od 12. maja 2011. godine donela je Uredbu o
podsticanju zapoljavanja (dalje: Uredba). Uredba je objavljena u "Slubenom glasniku
RS", broj 32 od 13. maja 2011. godine, a stupila je na snagu narednog dana od dana
objavljivanja - 14. maja 2011. godine.
Izmena Uredbe koja se odnosi na sadrinu obrasca za subvencionisanje objavljena
je u "Slubenom glasniku RS", broj 34/2011.
Ovom uredbom utvreni su uslovi i nain ostvarivanja prava poslodavaca iz
privatnog sektora na subvencionisanje odreenog dela obraunatog poreza na
zarade i doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje (dalje: doprinos za PIO), radi
podsticanja zapoljavanja.
U odnosu na olakice za zapoljavanje novih radnika propisane Zakonom o porezu
na dohodak graana i Zakonom o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje,
ovom uredbom se omoguuje poslodavcima u privatnom sektoru da na jednostavniji, i sa
manje obaveza od propisanih zakonom, a u veem fiskalnom iznosu ostvare olakice za
novozaposlene, i to kako za novozaposlene na neodreeno vreme (to je iskljuivi uslov po
zakonu), tako i za zaposlene na odreeno vreme.
Ova uredba je vaila do 28. juna 2014. godine. Meutim, Uredbom o prestanku
vaenja Uredbe o podsticanju zapoljavanja ("Slubeni glasnik RS", broj 65/2014)
propisano je da lice koje je do dana poetka primene ove uredbe steklo pravo na podsticaj iz
Uredbe o podsticanju zapoljavanja ("Slubeni glasnik RS", br. 32/2011 i 34/2011),
nastavlja da ostvaruje to pravo u skladu sa tom uredbom, pa iz tog razloga u nastavku teksta
dajemo obraun zarada u ovom sluaju.
2.1. Sadrina olakica i uslovi za ostvarivanje

Sadrina i uslovi ostvarivanja olakica ureeni su lanom 2. Uredbe.
Olakice predvieno uredbom mogu da koriste samo poslodavci iz privatnog
sektora. Poslodavcem iz privatnog sektora smatra se poslodavac koji posluje sa vie od
50% privatnog kapitala.
Olakice se sastoje u sledeem:
1. Poslodavcu iz privatnog sektora koji zaposli na neodreeno, odnosno odreeno
vreme lice starosti od 30 do 45 godina subvencionie se:
- 30% obraunatog poreza na zarade (plaa 70%), i
- ukupan doprinos za PIO (na teret zaposlenog i na teret poslodavca - 26% od
1.8.2014. godine)
u periodu od 12 meseci od dana novog zapoljavanja, odnosno u periodu dok
traje radni odnos na odreeno vreme novozaposlenom licu;
2. Poslodavcu iz privatnog sektora koji zaposli na neodreeno, odnosno odreeno
vreme lice mlae od 30 godina ili starije od 45 godina subvencionie se:
- 100% obraunatog poreza na zarade, i
- ukupan doprinos za PIO (na teret zaposlenog i na teret poslodavca - 26% od
1.8.2014. godine)
u periodu od 12 meseci od dana novog zapoljavanja, odnosno u periodu dok
traje radni odnos na odreeno vreme novozaposlenom licu.
U oba sluaja poslodavac plaa ukupne doprinose za zdravstveno osiguranje i
osiguranje od nezaposlenosti (na teret zaposlenog i na teret poslodavca - ukupno
11,8%).
REVIZOR
strana 156
20-21/2014
finansijski
Uslovi za ostvarivanje olakica u oba sluaja su:

- da je poslodavac iz privatnog sektora;
- da poslodavac poev od 31. marta 2011. godine nije smanjio broj zaposlenih;
- da lice koje se zapoljava najmanje est meseci bez prekida, pre zapoljavanja nije bilo u radnom odnosu.
Poslodavci ne mogu smanjivati broj zaposlenih tokom perioda subvencionisanja poreza i doprinosa za PIO u odnosu na broj zaposlenih koji su imali na dan 31.
marta 2011. godine, uvean za broj novozaposlenih lica (tada gube pravo na olakice).
Pravo na subvencionisanje iznosa 30%, odnosno 100% obraunatog poreza na
zarade i doprinosa za PIO prema Uredbi nema poslodavac koji je ostvario pravo na
korienje sredstava u skladu sa Uredbom o uslovima i nainu privlaenja direktnih
investicija ("Slubeni glasnik RS", br. 34/2010 i 41/2010).
Napominjemo da je u meuvremenu doneta nova Uredba o uslovima i nainu
privlaenja direktnih investicija ("Slubeni glasnik RS", br. 20/2012, 123/2012 i 14/2013)
koja je stupila na snagu 17.3.2012. godine.
2.2. Nain i postupak ostvarivanja olakica - subvencionisanja

Subvencionisanje poreza i doprinosa za PIO se vri na sledei nain:
- za 30% obraunatog poreza na zarade - poslodavac je u obavezi da 70%
obraunatog poreza na zarade za novozaposlena lica uplauje na propisan raun
budeta;
- za doprinos za PIO - uplatom iz budeta Republike Srbije, iz sredstava predvienih
za transfer Republikom fondu za PIO.
Prema lanu 4. Uredbe:
- Obraun poreza i doprinosa vri poslodavac (i zajedno sa zahtevom za subvencionisanje poreza i doprinosa za PIO) predaje Ministarstvu finansija - Poreskoj
upravi - od 1.3.2014. godine se ne podnosi zahtev za subvencionisanje.
- Poreska uprava, u saradnji sa Republikim fondom za PIO, kontrolie obraun
poreza i doprinosa za novozaposlena lica, koji dostavlja Ministarstvu finansija.
- Ministarstvo finansija e, iz sredstava namenjenih za transfer, preneti sredstva
Republikom fondu za PIO u visini obraunatih doprinosa.
- Republiki fond za PIO izvrie uplatu sredstava preko uplatnih rauna za
doprinos za PIO zaposlenih, za svakog poslodavca pojedinano, sa pozivom na
PIB tog poslodavca.
2.3. Uporedni primeri obrauna zarade bez subvencije

i sa subvencijom po Uredbi
Red.
br.
1
OPIS
Zaposleni
bez subvencije
Novozaposleni
starosti od 30
do 45 godina
Novozaposleni
mlai od 30
ili stariji
od 45 godina
1.
Bruto zarada
2.
Porez (r.b. 1 - 11.242) x 10%
30.000,00
30.000,00
30.000,00
1.875,80
1.875,80
1.875,80
REVIZOR
20-21/2014
Red.
br.
1
3.
strana 157
OPIS
Zaposleni
bez subvencije
Novozaposleni
starosti od 30
do 45 godina
Novozaposleni
mlai od 30
ili stariji
od 45 godina
5.970,00
5.970,00
5.970,00
4.200,00
4.200,00
4.200,00

(1 x 5,15%)
1.545,00
1.545,00
1.545,00

(1 x 0,75%)
225,00
225,00
225,00
22.154,20
22.154,20
22.154,20

(1 x 17,9%)
5.370,00
5.370,00
5.370,00
3.600,00
3.600,00
3.600,00

(1 x 5,15%)
1.545,00
1.545,00
1.545,00
225,00
225,00
225,00
35.370,00
35.370,00
35.370,00
4.
5.

(1 x 0,75%)
6.
finansijski
Ukupno obraunati trokovi zarade

(1 + 5)
II
7.
22.154,20
22.154,20
22.154,20
8.
Porez
1.875,80
1.313,06
9.
Doprinosi iz zarade
5.970,00
1.770,00
1.770,00
4.200,00

(1 x 5,15%)
1.545,00
1.545,00
1.545,00
225,00
225,00
225,00

(1 x 0,75%)
10.
5.370,00
3.600,00

(1 x 5,15%)
1.545,00
1.545,00
1.545,00
225,00
225,00
225,00
35.370,00
27.007,26

(1 x 0,75%)
11.
12.
13.
Ukupno trokovi poslodavca

(7 + 8 + 9 + 10)
1.770,00
1.770,00
25.694,20
Odnos stvarnih trokova

poslodavca prema obraunatim
trokovima (11 : 6)
100%
76,36%
72,64%
Fiskalno optereenje neto zarade

(11 : 7)
59,65%
21,91%
15,98%
REVIZOR
strana 158
20-21/2014
finansijski

Zaposleni bez
subvencije
Br.
polja
Naziv polja
Novozaposleni
starosti od 30
do 45 godina
Novozaposleni
mlai od 30
ili stariji
od 45 godina
Podatak za unos Podatak za unos Podatak za unos
3.6
ifra vrste prihoda
1 01 101 00 0
1 01 101 07 0
1 01 101 06 0
3.7
Broj dana
31
31
31
3.8
Broj sati
168
168
168
3.8a
Fond sati
168
168
168
3.9
Bruto prihod
30.000,00
30.000,00
30.000,00
3.10
Osnovica za porez
18.758,00
18.758,00
18.758,00
3.11
Porez
1.875,80
1.313,06
0,00
3.12
30.000,00
30.000,00
30.000,00
3.13
PIO
7.800,00
0,00
0,00
3.14
Zdravstvo
3.090,00
3.090,00
3.090,00
3.15
Nezaposlenost
450,00
450,00
450,00
3.16
Beneficiran PIO
0,00
0,00
0,00
Knjienja zarade novozaposlenog lica - starosti od 30 do 45 godina i novozaposlenog

lica - mlaeg od 30 godina ili starijeg od 45 godina u poslovnim knjigma pravnih lica koja
primenjuju Kontni okvir za privredna drutva, zadruge i preduzetnike vre se na sledei
nain:

Red.
br.
1.
Broj rauna
Dug.
Potr.
520
521
450
451
4521
4522
4531
4532
Opis promene

refundiraju
Za obraun zarada novozaposlenog - starosti
od 30 do 45 godina
Iznos
Duguje
Potra.
25.237,26
1.770,00
22.154,20
1.313,06
1.545,00
225,00
1.545,00
225,00
REVIZOR
20-21/2014
Broj rauna
Red.
br.
Dug.
1a
450
Potr.
451
4521
4522
4531
4532
2410
1b
520
521
450
4521
4522
4531
4532
1v
450
4521
4522
4531
4532
2410
finansijski
Opis promene

zdravstvo
nezaposlenost
Za isplatu
Za obraun zarada novozaposlenog - mlaeg
od 30 ili starijeg od 45 godina
zdravstvo
nezaposlenost
Za isplatu
strana 159
Iznos
Duguje
Potra.
22.154,20
1.313,06
1.545,00
225,00
1.545,00
225,00
27.007,26
23.924,2
1.770,00
22.154,20
1.545,00
225,00
1.545,00
225,00
22.154,20
1.545,00
225,00
1.545,00
225,00
25.694,20
strana 160
REVIZOR
finansijski
20-21/2014
2.4. Gubitak prava na olakicu

Poslodavac gubi pravo na olakicu - subvenciju ako u toku korienja
subvencije za porez i doprinos za novozaposlena lica smanji broj zaposlenih u odnosu
na broj zaposlenih na dan 31. marta 2011. godine uvean za broj novozaposlenih lica
za koja ostvaruje subvenciju.
Pri tome, u sluaju kada je subvencija, koriena za vie novozaposlenih lica, prvo
gubi subvenciju za onog novozaposlenog sa kojim je ranije zasnovao radni odnos.
U sluaju gubitka subvencije, poslodavac je duan da plati iznos poreza i
doprinosa koji bi inae platio da nije koristio subvenciju, valorizovan primenom indeksa
potroakih cena prema podacima republikog organa nadlenog za poslove statistike, u
roku od 30 dana od dana smanjenja broja zaposlenih.
Kontrolu broja zaposlenih u smislu ove uredbe vri:
- Nacionalna sluba za zapoljavanje,
- inspekcija rada i
- Poreska uprava.
Ukoliko Nacionalna sluba za zapoljavanje, inspekcija rada ili Poreska uprava
utvrde da je dolo do smanjenja broja zaposlenih i da poslodavac nije postupio u skladu sa
napred navedenom obavezom poslodavac je duan da uplati, pored valorizovanog iznosa
poreza i doprinosa za PIO, i pripadajuu fiskalnu kamatu, u skladu sa zakonom koji ureuje
poreski postupak i poresku administraciju, za period od dana isteka roka za plaanje (30
dana od dana smanjenja broja zaposlenih) do dana uplate.
2.5. Sprovoenje Uredbe

Radi sprovoenja Uredbe o podsticanju zapoljavanja donet je Pravilnik o
obrascima zahteva za subvencionisanje poreza na zarade i doprinosa za penzijsko i
invalidsko osiguranje ("Slubeni glasnik RS", broj 36/2011).
Ovim pravilnikom bili su propisani obrasci zahteva za subvencionisanje poreza na
zarade i doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje, koji se podnose Ministarstvu
finansija - Poreskoj upravi, zajedno sa obraunom poreza i doprinosa koji poslodavac
sainjava za odgovarajui mesec, i to:
1) Obrazac ZSP - Zahtev za subvencionisanje poreza na zarade;
2) Obrazac ZSD - Zahtev za subvencionisanje doprinosa za penzijsko i invalidsko
osiguranje.
Od 1. marta 2014. godine, poslodavci vie nemaju obavezu podnoenja
obrazaca ZSP i ZSD, saglasno lanu 22. Pravilnika o poreskoj prijavi za porez po
odbitku ("Slubeni glasnik RS", br. 74/2013 i 118/2013).
3. Ne mogu se istovremeno koristiti olakice

po osnovu Zakona i po osnovu Uredbe
Poslodavac ne moe koristiti olakice - osloboenje od plaanja poreza i
doprinosa za isto novozaposleno lice istovremeno po vie pravnih osnova tj. po
osnovu zakona i po osnovu Uredbe o podsticanju zapoljavanja.
U tom smislu, Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak
graana ("Slubeni glasnik RS", broj 50/2011) i Zakonom o izmenama i dopunama
Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje ("Slubeni glasnik RS", broj
52/2011) izriito je propisano da poslodavci koji za odreeno lice koriste ili su koristili
olakice kod plaanja poreza, odnosno doprinosa po drugom osnovu (praktino po Uredbi o
podsticanju zapoljavanja) ne mogu za isto lice ostvarivati osloboenje od plaanja poreza i
doprinosa i po odgovarajuim odredbama zakona.
20-21/2014
REVIZOR
finansijski
strana 161
IV. PORESKE OLAKICE I OSLOBOENJE

OD PLAANJA DOPRINOSA ZA OBAVEZNO
SOCIJALNO OSIGURANJE ZA ZAPOLJAVANJE
NOVIH RADNIKA OD 1. JULA 2014. GODINE
uvedene su nove poreske olakice i osloboenje od plaanja doprinosa za zapoljavanje
novih radnika.
Poslodavac - pravno lice, odnosno preduzetnik koji zaposli novo lice ima pravo na
povraaj dela plaenog poreza na zaradu i dela plaenih doprinosa za obavezno socijalno
osiguranje, na teret zaposlenog i na teret poslodavca, za novozaposleno lice, isplaenu
zakljuno sa 30. junom 2016. godine.
Ove olakice primenjuju se od 1. jula 2014. godine.
1. Ko se smatra novozaposlenim licem

Novozaposlenim licem smatra se lice sa kojim je poslodavac zakljuio ugovor o
radu u skladu sa zakonom kojim se ureuju radni odnosi, koje je prijavio na obavezno
socijalno osiguranje kod nadlene organizacije za obavezno socijalno osiguranje i koje je
pre zasnivanja radnog odnosa kod Nacionalne slube za zapoljavanje bilo bez prekida
prijavljeno kao nezaposleno najmanje est meseci, a lice koje se smatra pripravnikom
najmanje tri meseca, i za to vreme nije ostvarivalo bilo koju vrstu prihoda po osnovu radnog
angaovanja.
Novozaposlenim licem ne smatra se lice koje je pre zasnivanja radnog odnosa bilo
zaposleno kod poslodavca koji je povezano lice sa poslodavcem kod koga zasniva radni
odnos, odnosno kod poslodavca koji bi, da nije prestao da postoji, bio povezano lice sa
poslodavcem kod koga novozaposleno lice zasniva radni odnos, nezavisno od toga da li je
postojao prekid radnog odnosa.
Povezano lice, u smislu ovog zakona, je lice koje se smatra povezanim licem u smislu
zakona kojim se ureuje porez na dobit pravnih lica.
2. Olakice i oslobaanja za poslodavca

Olakice moe ostvariti poslodavac ako se zasnivanjem radnog odnosa sa
novozaposlenim licem povea broj zaposlenih kod poslodavca u odnosu na broj
zaposlenih na dan 31. marta 2014. godine.
Olakice moe da koristi i poslodavac koji zapone obavljanje delatnosti posle 31.
marta 2014. godine.
Poslodavac ima pravo na povraaj plaenog poreza i plaenih doprinosa, i to:
1) 65% ako je zasnovao radni odnos sa najmanje jednim, a najvie sa devet
novozaposlenih lica;
2) 70% ako je zasnovao radni odnos sa najmanje 10, a najvie sa 99 novozaposlenih
lica;
3) 75% ako je zasnovao radni odnos sa najmanje 100 novozaposlenih lica.
REVIZOR
strana 162
finansijski
20-21/2014
Zbir iznosa plaenog doprinosa za koji poslodavac ima pravo na povraaj i iznosa
plaenog doprinosa za koji poslodavac nema pravo na povraaj, predstavlja iznos ukupno
plaene obaveze doprinosa po osnovu zarade za novozaposleno lice.
3. Ko nema pravo na poresku olakicu

i na oslobaanje od obaveze plaanja doprinosa
Poslodavac koji za odreeno lice koristi bilo koju vrstu podsticaja u skladu sa
odgovarajuim propisom, osim u skladu sa zakonom kojim se ureuju doprinosi za
obavezno socijalno osiguranje, po osnovu zasnivanja radnog odnosa tog lica nema pravo
da za to lice ostvari poresku olakicu iz ovog lana.
- Zatitnik graana,
- Poverenik za zatitu ravnopravnosti,
- Dravna revizorska institucija,
- Poverenik za informacije od javnog znaaja i zatitu podataka o linosti,
- Agencija za borbu protiv korupcije,
- Republika komisija za zatitu prava u postupcima javnih nabavki,
- Komisija za zatitu konkurencije,
- Komisija za hartije od vrednosti,
- Fiskalni savet,
- Republika radiodifuzna agencija,
- Agencija za energetiku Republike Srbije i druge javne agencije,
- javna preduzea,
- javne slube i
- drugi direktni ili indirektni budetski korisnici, odnosno korisnici javnih sredstava.
4. Obraun poreza i doprinosa za zaposlenog za kojeg

poslodavac ima pravo na povraaj dela poreza i doprinosa
Obraun zarade za novozaposleno lice je identian obraunu zarade za bilo kog
drugog zaposlenog. Ovde je jedina razlika u iframa vrste prihoda koje se unose u Obrazac
PPP-PD. U zavisnosti od toga na koliki procenat povraaja poreza i doprinosa poslodavac
ima pravo, da li je zaposleni upuen na rad u inostranstvo i da li zaposleni radi na radnom
mestu na kome se sta osiguranja rauna sa uveanim trajanjem ili ne, u polje 3.6.
Obrasca PPP-PD unosi se jedna od sledeih ifara vrste prihoda:
Zarada novozaposlenog lica sa olakicom - pravom poslodavca na
povraaj 65% plaenog poreza na zaradu i plaenih doprinosa, bez
beneficiranog staa
101
08
Zarada i druga primanja koja imaju karakter zarade iz l. 13, 14, 14a i 14b
Zakona, osim line zarade preduzetnika, novozaposlenog lica, ukljuujui
zaposlenog u privrednom drutvu iji je osniva, odnosno lan, sa pravom
poslodavca na povraaj 65% plaenog poreza na zaradu i plaenih doprinosa za
novozaposleno lice po Zakonu i po Zakonu o doprinosima, bez staa osiguranja
koji se novozaposlenom licu rauna sa uveanim trajanjem.
REVIZOR
20-21/2014
finansijski
strana 163

povraaj 65% plaenog poreza na zaradu i plaenih doprinosa, sa
beneficiranim staom
101
101
101
101
08
08
08
08
novozaposleno lice po Zakonu i po Zakonu o doprinosima, sa staom osiguranja
koji se novozaposlenom rauna sa uveanim trajanjem 12/14.
beneficiranog staa
101
09
beneficiranim staom
101
101
101
09
09
09
koji se novozaposlenom licu rauna sa uveanim trajanjem 12/14.
REVIZOR
strana 164
101
09
finansijski
20-21/2014
poslodavca na povraaj 70% plaenog poreza i plaenih doprinosa za
beneficiranog staa
101
10
Zarada novozaposlenog lica sa sa olakicom - pravom poslodavca na
beneficiranim staom
101
101
101
101
10
10
10
10
Zarada novozaposlenog lica upuenog na rad u inostranstvo sa olakicom
- pravom poslodavca na povraaj 65% plaenog poreza i plaenih
doprinosa za novozaposleno lice, bez beneficiranog staa
102
08
Zarada novozaposlenog upuenog na rad u inostranstvo sa pravom poslodavca

na povraaj 65% plaenog poreza na zaradu i plaenih doprinosa za
koji se novozaposlenom rauna sa uveanim trajanjem.
- pravom poslodavca na povraaj 65% plaenog poreza na zaradu i
plaenih doprinosa, sa beneficiranim staom
102
08

REVIZOR
20-21/2014
finansijski
strana 165
102
08

102
08


102
08

plaenih doprinosa, bez beneficiranog staa
102
09

102
09

102
09

102
09

102
09

Zarada novozaposlenog lica upuenog na rad u inostranstvo, sa olakicom
plaenih doprinosa, bez beneficiranog staa
102
10

102
10

REVIZOR
strana 166
102
102
102
10
10
10
20-21/2014
finansijski



Poslodavac podnosi prijavu PPP-PD u kojoj e iskazati podatke samo za

novozaposlena lica za koja e traiti povraaj.
5. Povraaj dela poreza i doprinosa

Povraaj plaenih poreza i doprinosa vri se u skladu sa zakonom kojim se ureuju
poreski postupak i poreska administracija, u roku od 15 dana od dana podnoenja
zahteva za povraaj nadlenom poreskom organu.
5.1. Podnoenje zahteva za povraaj

Procedura podnoenja zahteva za povraaj data je uputstvom Poreske uprave koje
vam dajemo u nastavku ovog teksta.
Zahtev za povraaj se podnosi pojedinano za svaku podnetu prijavu.
U zahtevu za povraaj poslodavac navodi:
1 - identifikacioni broj prijave PPP-PD po kojoj trai povraaj (u daljem tekstu:
PPP-PD za povraaj);
2 - PIB, naziv, sedite i elektronsku adresu;
3 - JMBG, ime i prezime podnosioca zahteva,
4 - ukupan broj zaposlenih lica na dan 31.3.2014. godine, za isplatioce prihoda
osnovane posle 31.3.2014. godine ovaj broj je 0 (nula);
5 - ukupan broj novozaposlenih lica od 1.7.2014. godine - za koje isplatilac trai
povraaj;
6 - ukupan iznos poreza i doprinosa po odbitku - za koje trai povraaj;
7 - raun za povraaj i naziv banke kod koje je otvoren poslovni raun;
8 - podatke o novozaposlenim licima koji ispunjavaju uslove za olakicu i
9 - datum podnoenja zahteva.
Podatke o novozaposlenim licima poslodavac prikazuje na sledei tabelarni nain:
Red.
broj
JMBG/EBS
Prezime
Ime
Datum zasnivanja
radnog odnosa
Datum prestanka
radnog odnosa
(1)
(2)
(3)
(4)
(5)
(6)
* EBS - evidencioni broj za strance
REVIZOR
20-21/2014
finansijski
strana 167
Ako poslodavac prvi put podnosi zahtev za povraaj u tabeli popunjava sve podatke
za svako novozaposleno lice, pod odreenim rednim brojem, izuzev datuma prestanka
radnog odnosa.
Primer: upisani podaci za dva novozaposlena lica u prvom zahtevu
Red.
broj
JMBG/EBS
Prezime
Ime
Datum zasnivanja
radnog odnosa
Datum prestanka
radnog odnosa
(6)
(1)
(2)
(3)
(4)
(5)
1111111111111
Ili
Vera
05.07.2014.
2222222222222
Mari
Mira
10.07.2014.
U narednim zahtevima za povraaj poslodavac ne upisuje podatke o

novozaposlenim licima za koje je podatke dostavio u nekom od prethodnih zahteva.
Kada zakljui ugovor o radu sa novim licima koja imaju status novozaposlenog, u
prvom zahtevu za povraaj po osnovu zapoljavanja tih lica, dostavlja njihove podatke tako
to ih u tabelu unosi pod prvim sledeim rednim brojevima u odnosu na prethodno
dostavljene.
Primer: kod zahteva za povraaj za nova dva novozaposlena lica poslodavac upisuje
podatke o tim licima u tabelu, ali pod sledeim rednim brojem u odnosu na ranije upisane
novozaposlene - u konkretnom primeru pod red. brojem 3 i 4.
Red.
broj
JMBG/EBS
Prezime
Ime
Datum zasnivanja
radnog odnosa
Datum prestanka
radnog odnosa
(6)
(1)
(2)
(3)
(4)
(5)
3333333333333
Petrovi
Petar
01.08.2014.
4444444444444
Jovanovi
Jovan
10.08.2014.
Novozaposleno lice za koje su jednom dostavljeni podaci potrebno je ponovo navesti

u sluaju prestanka radnog odnosa tog lica.
U tom sluaju, isplatilac prihoda u zahtevu za povraaj upisuje, pod istim
rednim brojem pod kojim je to lice prvi put navedeno u zahtevu za povraaj.
Primer: upisivanje podataka u zahtev u sluaju prestanka radnog odnosa
novozaposlenog lica koje je isplatilac prihoda naveo u nekom od ranijih zahteva za
povraaj:
Red.
broj
JMBG/EBS
Prezime
Ime
Datum zasnivanja
radnog odnosa
Datum prestanka
radnog odnosa
(1)
(2)
(3)
(4)
(5)
(6)
1111111111111
Ili
Vera
05.07.2014.
31.08.2014.
Jednom dodeljeni redni broj novozaposlenog lica u zahtevu za povraaj ne moe se

dodeljivati ni jednom drugom novozaposlenom licu (u konkretnom sluaju ne moe se vie
koristiti redni broj 1).
Ako lice kome je prestao radni odnos, a za koje je poslodavac koristio pravo na
povraaj, ponovo zasnuje radni odnos kod istog poslodavca, a ispunjeni su svi uslovi
za pravo na povraaj, poslodavac ga upisuje u prvi naredni zahtev za povraaj, pod prvim
sledeim rednim brojem, a ne pod rednim brojem pod kojim je to lice bilo evidentirano u
prethodnim zahtevima za povraaj.
REVIZOR
strana 168
20-21/2014
finansijski
Primer: poslodavac je ponovo zakljuio ugovor o radu sa zaposlenom za koju je

prethodno koristio olakicu. U prvom zahtevu zaposlena je bila navedena pod rednim
brojem 1. U novom zahtevu navodi je pod prvim sledeim, slobodnim, rednim brojem - 5.
Red.
broj
JMBG/EBS
Prezime
Ime
Datum zasnivanja
radnog odnosa
Datum prestanka
radnog odnosa
(1)
(2)
(3)
(4)
(5)
(6)
1111111111111
Ili
Vera
01.05.2015.
Popunjavanje podataka o novozaposlenim na gore opisani nain, neophodno je radi

pravilnog utvrivanja prava na povraaj i blagovremenog ostvarivanja ovog prava.
5.2. Dokazi koje je potrebno podneti uz zahtev za povraaj

Uz zahtev je potrebno dostaviti i sledee dokaze:
1) uverenje CROSO o broju zaposlenih kod poslodavca na dan plaanja poreza po
odbitku po prijavi PPP-PD za koju se podnosi zahtev za povraaj;
2) uverenje Nacionalne slube za zapoljavanje da su lica za koje se podnosi zahtev
za povraaj pre zasnivanja radnog odnosa bila bez prekida prijavljena kod
Nacionalne slube za zapoljavanje kao nezaposlena najmanje est meseci,
odnosno za lice koje se smatra pripravnikom najmanje tri meseca - ovaj dokaz se
podnosi samo kada se za konkretno novozaposleno lice prvi put podnosi zahtev
za povraaj;
3) uverenje CROSO o broju zaposlenih na dan 31.3.2014. - ovaj dokaz se podnosi
samo kada se prvi put podnosi zahtev za povraaj.
Za dobijanje uverenja iz Jedinstvene baze CROSO-a, potrebno je da poslodavac
na e-mail: uverenja@croso.rs, dostavi skeniran, popunjen, potpisan i peatom
overen obrazac zahteva, koji se nalazi na sajtu Centralnog registra obaveznog
socijalnog osiguranja, u sekciji Obrasci za preuzimanje i u istom obelei koje
uverenje mu je potrebno:
1. uverenja o broju zaposlenih kod poslodavca na dan plaanja poreza po
odbitku po prijavi PPP-PD za koju se podnosi zahtev za povraaj ili
2. uverenja o broju zaposlenih na dan 31.3.2014. godine.
Ostale uslove koje je potrebno ispuniti za sticanje prava na povraaj proverava
Poreska uprava na osnovu svojih i drugih raspoloivih evidencija.
20-21/2014
REVIZOR
finansijski
strana 169
V. OBRAUN POREZA I DOPRINOSA

NA ZARADE I NAKNADE ZARADE KOD SPECIFINIH
OBLIKA RADA I PO DRUGIM POSEBNIM OSNOVIMA
1. Obraun poreza i doprinosa na zarade
ostvarene za rad sa nepunim radnim vremenom
Zakonom o radu, u lanu 39, predviena je mogunost da se radni odnos zasnuje i
sa nepunim radnim vremenom na neodreeno ili odreeno vreme kod jednog ili vie
poslodavaca. Ova odredba Zakona omoguava zaposlenom da, zasnivanjem radnog
odnosa sa nepunim radnim vremenom kod vie poslodavaca, ostvari rad sa punim radnim
vremenom. Prema lanu 40. ovog zakona, zaposleni koji radi sa nepunim radnim
vremenom ima pravo na zaradu, druga primanja i druga prava iz radnog odnosa srazmerno
vremenu provedenom na radu, osim ako za pojedina prava zakonom, optim aktom i
ugovorom o radu nije drukije odreeno.
Poslodavac je duan da zaposlenom koji radi sa nepunim radnim vremenom
obezbedi iste uslove rada kao i zaposlenom sa punim radnim vremenom koji radi na istim ili
slinim poslovima.
Poslodavac je duan da blagovremeno obavesti zaposlene o dostupnosti poslova sa
punim i nepunim radnim vremenom, na nain i u rokovima utvrenim optim aktom.
Poslodavac je duan da razmotri zahtev zaposlenog sa nepunim radnim vremenom
za prelazak na puno radno vreme, kao i zaposlenog sa punim radnim vremenom za
prelazak na nepuno radno vreme.
Kolektivnim ugovorom ureuje se saradnja i informisanje sindikata o poslovima sa
nepunim radnim vremenom.
a) Obraun poreza na zarade

lan 13. stav 1. Zakona o porezu na dohodak graana ureuje da se zaradom, u
smislu poreza na zarade, smatra zarada koja se ostvaruje po osnovu radnog odnosa
definisana zakonom kojim se ureuju radni odnosi i druga primanja zaposlenog. To znai da
se i na zarade ostvarene u radnom odnosu sa nepunim radnim vremenom obraunava i
plaa porez na zarade.
lanom 4. Pravilnika o nainu i postupku obrauna poreza na zarade u sluaju
umanjenja poreske osnovice ("Slubeni glasnik RS", broj 115/2013) precizirano je da se
za zaposlenog koji radi sa nepunim radnim vremenom kod jednog ili vie poslodavaca i
ukupno ne ostvaruje puno radno vreme, umanjenje zarade za pripadajui srazmerni iznos
vri srazmerno radnom vremenu tog zaposlenog kod svakog poslodavca u odnosu na puno
radno vreme, s tim da ukupno umanjenje mora biti manje od neoporezivog iznosa.
Za zaposlenog koji radi sa nepunim radnim vremenom kod jednog ili vie
poslodavaca i ukupno ostvaruje puno radno vreme, umanjenje zarade za pripadajui
srazmerni iznos vri se srazmerno radnom vremenu tog zaposlenog kod svakog poslodavca u
odnosu na puno radno vreme, s tim da je ukupno umanjenje jednako neoporezivom iznosu.
Kad zaposleni u toku meseca, zbog zasnivanja, prestanka ili mirovanja radnog
odnosa, odnosno iz drugog razloga ne ostvari zaradu za pun fond radnih asova,
osnovica poreza na zaradu utvruje se tako to se ostvarena zarada umanjuje za srazmerni
neoporezivi iznos, koji se utvruje srazmerno odnosu broja radnih asova za koje je
zaposleni ostvario zaradu kod poslodavca za taj mesec i broja radnih asova punog fonda
radnih asova za taj mesec.
strana 170
REVIZOR
finansijski
20-21/2014
b) Obraun doprinosa za obavezno socijalno osiguranje

Zakonom o penzijskom i inavlidskom osiguranju, u lanu 47. utvreno je da se u
sta osiguranja rauna vreme provedeno na radu, odnosno u osiguranju, u efektivnom
trajanju.
Tumaenje navedene zakonske norme o tome ta se smatra vremenom provedenim
na radu, dala su tri nadlena ministarstva (Ministarstvo za socijalna pitanja, Ministarstvo za
rad i zapoljavanje i Ministarstvo zdravlja) u zajednikom objanjenju od 20.6.2003. godine,
iz kojeg citiramo deo:
"Osiguraniku koji radi (nalazi se u osiguranju), u sta osiguranja rauna se sve vreme
provedeno u osiguranju za koje je plaen doprinos. Pod vremenom provedenim u
osiguranju podrazumeva se kalendarsko vreme nezavisno od toga da li je osiguranik u
radnom odnosu, odnosno radi puno ili nepuno radno vreme, u skladu sa propisima o radu."
Zakon o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, u lanu 40. propisuje

nain plaanja doprinosa za zaposlene sa nepunim radnim vremenom, i to:
"Za zaposlenog koji radi sa nepunim radnim vremenom kod jednog poslodavca, a zarada koju ostvaruje je nia od najnie mesene osnovice doprinosa, osnovica
doprinosa je najnia mesena osnovica doprinosa."
Za zaposlenog koji radi sa nepunim radnim vremenom kod dva ili vie poslodavaca,
svaki poslodavac obraunava i plaa doprinose na zaradu koju zaposleni ostvaruje kod tog
poslodavca, ako je ta zarada jednaka ili via od srazmernog iznosa najnie mesene
osnovice doprinosa koji se utvruje srazmerno radnom vremenu zaposlenog kod tog
poslodavca u odnosu na puno radno vreme.
Ako zaposleni radi sa nepunim radnim vremenom kod dva ili vie poslodavaca,
poslodavac kod kojeg ostvaruje zaradu niu od srazmernog iznosa najnie mesene
osnovice doprinosa koji se utvruje srazmerno radnom vremenu zaposlenog kod tog
poslodavca u odnosu na puno radno vreme, obraunava i plaa doprinose na srazmerni
iznos najnie mesene osnovice doprinosa.
Zakonom nije definisano ta e sluiti kao dokaz da zaposleni radi kod vie
poslodavaca sa nepunim radnim vremenom, kako bi se doprinos obraunavao i plaao na
srazmerni iznos najnie osnovice. U ovom delu ostaje na snazi objanjenje tri nadlena
ministarstva od 20.6.2003. godine, a koje u tom delu glasi:
"Kao dokaz da zaposleni radi kod vie poslodavaca sa nepunim radnim
vremenom, poslodavac koji obraunava i uplauje doprinose na srazmerni iznos
najnie osnovice, treba da poseduje i prilikom kontrole prezentira nadlenom organu,
ugovore o radu, odnosno reenja o zasnivanju radnog odnosa kod drugih
poslodavaca. Ukoliko poslodavac nema ugovor o radu, odnosno reenje o
zasnivanju radnog odnosa kod drugog poslodavca, doprinose je duan da plati na
najniu osnovicu u skladu sa zakonom."
1.1. Rad sa nepunim radnim vremenom

samo kod jednog poslodavca
Kad zaposleni zasnuje radni odnos sa nepunim radnim vremenom samo kod jednog
poslodavca doprinosi za obavezno socijalno osiguranje se plaaju na zaradu koja se
zaposlenom isplauje, a ako je ta zarada manja od najnie mesene osnovice doprinosa,
doprinosi se plaaju na najniu osnovicu u punom iznosu, bez umanjenja ove osnovice
srazmerno vremenu provedenom na radu.
REVIZOR
20-21/2014
finansijski
strana 171
Primer:
U primeru su dva zaposlena koja rade sa nepunim radnim vremenom samo kod
jednog poslodavca. Prvi zaposleni koji radi pet asova dnevno ostvario je bruto zaradu u
iznosu od 25.000 dinara, a drugi zaposleni koji radi tri asa dnevno ostvario je bruto zaradu
u iznosu od 9.000 dinara. Isplata za jul se vri u avgustu 2014. godine.

R.
br.
Opis
I Zaposleni
II Zaposleni
1.
Radno vreme (asovi rada)
2.
Bruto zarada
25.000,00
9.000,00
3.
Osnovica za porez
(25.000 - 7.026,25 odnosno 9.000 - 4.215,75)*
17.973,75
4.784,25
4.
Porez na zaradu (3 x 10%)
1.797,37
478,42
5.
21.716,00
21.716,00
6.
Osnovica za plaanje doprinosa
25.000,00
21.716,00
7.
4.975,00
4.321,48
7.1. Doprinos za PIO (red. br. 6 x 14%)
3.500,00
3.040,24
7.2. Doprinos za zdravstvo (red. br. 6 x 5,15%)
1.287,50
1.118,37
7.3. Doprinos za sluaj nezaposlenosti (red. br. 6 x 0,75%)

8.
9.
187,50
162,87
18.227,63
4.200,10
4.475,00
3.887,16
9.1. Doprinos za PIO (red. br. 6 x 12%)
3.000,00
2.605,92
9.2. Doprinos za zdravstvo (red. br. 6 x 5,15%)
1.287,50
1.118,37
9.3. Doprinos za sluaj nezaposlenosti (red. br. 6 x 0,75%)

10. Ukupni trokovi (2 + 9)
187,50
162,87
29.475,00
12.887,16
* Neoporezivi iznos se izraunava srazmerno radnom vremenu za svakog

zaposlenog u odnosu na puno radno vreme:
Srazmerno radno vreme
Srazmerni neoporezivi iznos
I zaposleni
5 : 8 = 62,5%
11.2421 x 62,5% = 7.026,25 dinara
II zaposleni
3 : 8 = 37,5%
11.242 x 37,5% = 4.215,75 dinara
Iz navedenog obrauna vidi se da su za prvog zaposlenog, koji radi sa vie od

polovine punog radnog vremena, i koji je ostvario zaradu u iznosu veem od propisane
najnie mesene osnovice doprinosa, doprinosi obraunati na ostvarenu zaradu, a za
drugog zaposlenog ija je zarada nia od najnie mesene osnovice, doprinosi su
obraunati na najniu osnovicu u punom iznosu bez umanjenja srazmerno vremenu
provedenom na radu.
U polja 3.6 - 3.17. Obrasca PPP-PD se upisuje:
Br.
polja
Naziv polja
3.6
ifra vrste prihoda
3.7
Broj dana
I zaposleni
II zaposleni
Podatak za unos
Podatak za unos
1 01 101 00 0
1 01 101 00 0
31
31
1
Neoporezivi iznos od 11.242 dinara (za puno radno vreme) primenjuje se od 1.2.2014. godine do 31.1.2015. godine.
REVIZOR
strana 172
Br.
polja
Naziv polja
20-21/2014
finansijski
I zaposleni
II zaposleni
Podatak za unos
Podatak za unos
3.8
Broj sati
115
69
3.8a
Fond sati
184
184
3.9
Bruto prihod
25.000,00
9.000,00
3.10
Osnovica za porez
17.973,75
4.784,25
3.11
Porez
3.12
3.13
3.14
3.15
1.797,37
478,42
25.000,00
21.716,00
PIO
6.500,00
5.646,16
Zdravstvo
2.575,00
2.236,74
Nezaposlenost
375,00
325,74
3.16
Beneficiran PIO
0,00
3.17
MFP 3
62,50%
37,50%
3.17
MFP 8
0,00
1.2. Rad sa nepunim radnim vremenom kod dva ili vie poslodavaca
Ako zaposleni radi sa nepunim radnim vremenom kod dva ili vie poslodavaca i na taj
nain ostvari puno radno vreme, prilikom obrauna i plaanja doprinosa, u skladu sa
lanom 40. Zakona o doprinosima, mogu se pojaviti tri situacije i to:
1. Da je zarada zaposlenog, ostvarena kod svih poslodavaca kod kojih radi sa
nepunim radnim vremenom, vea od srazmernog iznosa najnie mesene osnovice
doprinosa, tada svaki poslodavac obraunava i uplauje doprinose na ostvarenu
zaradu.
2. Da je zarada zaposlenog ostvarena kod svih poslodavaca, kod kojih radi sa
nepunim radnim vremenom, manja od srazmernog iznosa najnie mesene osnovice
doprinosa, tada doprinose plaa svaki poslodavac na srazmerni iznos najnie
mesene osnovice doprinosa, koja se utvruje prema procentualnom ueu
ostvarene zarade kod svakog poslodavca u odnosu na ukupnu zaradu.
3. Da je zarada koju zaposleni ostvaruje kod nekog (jedan ili vie) poslodavca
via od srazmernog iznosa najnie osnovice doprinosa, pa taj poslodavac vri
obraun doprinosa na isplaenu zaradu, a da je zarada kod drugog poslodavca nia
od srazmernog iznosa najnie osnovice doprinosa, pa taj poslodavac obraun
doprinosa vri na srazmerni iznos najnie osnovice doprinosa.
Srazmerni iznos najnie osnovice doprinosa utvruje se srazmerno radnom
vremenu zaposlenog kod odreenog poslodavca u odnosu na puno radno vreme.
Ukoliko zaposleni radi kod vie poslodavaca sa nepunim radnim vremenom, a ne
samo kod jednog u Obrascu PPP-PD ne popunjava se MFP 8, ve samo MFP 3.
2. Obraun doprinosa i poreza na zarade ostvarene

za rad sa skraenim radnim vremenom po osnovu invalidnosti
(primena srazmerne najnie osnovice i neoporezivog iznosa)
lanom 39. Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje precizirano
je da se u sluaju kada zaposleni radi sa skraenim radnim vremenom po osnovu invalidnosti
u skladu sa reenjem nadlene organizacije za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje, a
ispunjeni su uslovi za primenu najnie mesene osnovice doprinosa po osnovu zarade,
obraun doprinosa vri na srazmeran iznos najnie mesene osnovice doprinosa.
20-21/2014
REVIZOR
finansijski
strana 173
Za razliku od nepunog radnog vremena, gde se zadrava obaveza uplate doprinosa

na pun iznos najnie osnovice ako zaposleni radi samo kod jednog poslodavca sa nepunim
radnim vremenom, radi spreavanja moguih zloupotreba, kada se radi o skraenom
radnom vremenu po osnovu invalidnosti takva zatita primenom najnie osnovice nema
opravdanje jer se po osnovu skraenog rada za sluaj invalidnosti ostvaruje zarada za
skraeno radno vreme, dok se za preostalo radno vreme ostvaruje naknada zarade od
nadlene organizacije za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje, koja takoe podlee
plaanju doprinosa za zadravstveno osiguranje bez primene najnie osnovice doprinosa
(lan 8. stav 4, lan 20. i lan 36. stav 3. Zakona).
Prema lanu 7. Pravilnika, osnovica poreza na zarade za zaposlenog koji je korisnik
prava na naknadu zbog rada sa skraenim radnim vremenom (II kategorija invalidnosti),
odnosno prava na naknadu zbog manje zarade na drugom poslu (III kategorija invalidnosti)
utvruje se tako to se zarada zaposlenog kod poslodavca umanjuje za pun pripadajui
neoporezivi iznos. Naknada koju ostvaruje kod fonda PIO ne umanjuje se za
neoporezivi iznos.
3. Obavljanje poslova van prostorija poslodavca

Radni odnos za obavljanje poslova van prostorija poslodavca ureen je l. 42-44.
Zakona o radu. Za obavljanje ovih poslova zasniva se radni odnos i zakljuuje ugovor o
radu.
Radni odnos za obavljanje poslova van prostorija poslodavca obuhvata rad na daljinu
i rad od kue. Izmenama Zakona o radu koje su stupile na snagu 29. jula 2014. godine
brisan je lan 46. kojim je bila propisana obaveza registrovanja ove vrste ugovora o radu
kod nadlenog organa lokalne samouprave, to znai da se vie ne vri registracija ovih
ugovora.
Ugovor o radu za obavljanje poslova van prostorija poslodavca moe se
ugovoriti za sve vrste poslova, izuzev poslova koji su opasni ili tetni po zdravlje
zaposlenog ili drugih lica i koji ne ugroavaju ivotnu sredinu.
Pored onih odredbi koje u smislu lana 33. Zakona o radu mora da sadri svaki
ugovor o radu, za obavljanje poslova van prostorija poslodavca ugovor o radu mora da
sadri i odredbe propisane u lanu 42. Zakona o radu, i to:
1) trajanje radnog vremena prema normativima rada;
2) nain vrenja nadzora nad radom i kvalitetom obavljanja poslova zaposlenog;
3) sredstva za rad za obavljanje poslova koje je poslodavac duan da nabavi,
instalira i odrava;
4) korienje i upotrebu sredstava za rad zaposlenog i naknadu trokova za njihovu
upotrebu;
5) naknadu drugih trokova rada i nain njihovog utvrivanja;
6) druga prava i obaveze.
Osnovna zarada zaposlenog ne moe biti utvrena u manjem iznosu od osnovne
zarade zaposlenog koji radi na istim poslovima u prostorijama poslodavca.
Odredbe Zakona o radu o rasporedu radnog vremena, prekovremenom radu,
preraspodeli radnog vremena, nonom radu, odmorima i odsustvima primenjuju se i na ovu
vrstu ugovora o radu, ako drukije nije odreeno optim aktom ili ugovorom o radu.
Koliina i rokovi za izvrenje poslova koji se obavljaju po osnovu ugovora o radu za
obavljanje poslova van prostorija poslodavca ne mogu se odrediti na nain kojim se
zaposlenom onemoguava da koristi prava na odmor u toku dnevnog rada, dnevni, nedeljni i
godinji odmor, u skladu sa zakonom i optim aktom.
REVIZOR
strana 174
20-21/2014
finansijski
Kao to je ve reeno, ugovorom o radu ugovara se i nain korienja i upotrebe

sredstava za rad zaposlenog, kao i naknada za upotrebu i korienje tih sredstava.
Ova naknada nema tretman zarade i na nju se ne plaaju doprinosi za obavezno
Ugovorom o radu za obavljanje poslova van prostorija poslodavca zasniva se radni
odnos, to znai da ugovorom o radu treba predvideti i naknade trokova u skladu
sa odredbom lana 118. Zakona o radu, tj. naknadu trokova za dolazak i odlazak sa rada
i naknadu trokova na slubenom putu. Ugovorom o radu mogu se predvideti i sva druga
primanja koja se predviaju i za ostale zaposlene.
Obraun poreza i doprinosa na ovu zaradu vri se na isti nain kao i za zarade
drugih zaposlenih.
4. Zarade osoba sa invaliditetom zaposlenih u preduzeima

za profesionalnu rehabilitaciju (ne plaa se porez na zarade)
Uslovi za radno osposobljavanje i zapoljavanje osoba sa invaliditetom, kao i uslovi
koje treba da ispunjavaju ova preduzea da bi stekla status preduzea za profesionalnu
rehabilitaciju ureeni su Zakonom o profesionalnoj rehabilitaciji i zapoljavanju osoba
sa invaliditetom ("Slubeni glasnik RS", br. 36/2009 i 32/2013).
Saglasno lanu 21. Zakona o porezu na dohodak graana, na zarade osoba sa
invaliditetom koja su zaposlena u preduzeu za radno osposobljavanje i zapoljavanje
osoba sa invaliditetom ne plaa se porez.
Doprinosi za obavezno socijalno osiguranje iz zarada zaposlenih osoba sa
invaliditetom, kao i na teret poslodavca plaaju se na isti nain i po istim stopama kao i na
zarade svih zaposlenih, koje od 1.8.2014. godine iznose:
a) na teret zaposlenog:
1.
2.
3.
Doprinos za osiguranje od nezaposlenosti
Ukupno
14,00%
5,15%
0,75%
19,9%
b) na teret poslodavca
1.
2.
3.
Doprinos za osiguranje od nezaposlenosti
12,00%
5,15%
0,75%
Ukupno
17,9%
Ukupno doprinosi (a + b)
37,8%
Primer:
Osoba sa invaliditetom zaposlena u preduzeu za profesionalnu rehabilitaciju kao VK
radnik prima zaradu u iznosu od 30.000 dinara.
1.
Bruto zarada
2.
Doprinosi - na teret zaposlenog (30.000 x 19,9%)
3.
Neto za isplatu (1 - 2)
4.
Doprinosi - na teret poslodavca (30.000 x 17,9%)
5.
30.000,00
5.970,00
24.030,00
5.370,00
35.370,00
REVIZOR
20-21/2014
finansijski
strana 175

Br. polja
Naziv polja
Podatak za unos
3.6
ifra vrste prihoda
3.7
Broj dana
1 07 104 00 0
3.8
Broj sati
3.8a
Fond sati
3.9
Bruto prihod
30.000,00
3.10
Osnovica za porez
18.758,00
3.11
Porez
3.12
3.13
PIO
7.800,00
3.14
Zdravstvo
3.090,00
3.15
Nezaposlenost
3.16
Beneficiran PIO
31
184
184
0,00
30.000,00
450,00
0,00
5. Zarade i druga primanja sa elementima inostranosti

5.1. Zarade zaposlenih (rezidenata Republike)
kod diplomatskih i konzularnih predstavnitava
i predstavnitava stranih firmi
Graani Republike Srbije, zaposleni (u radnom odnosu) kod diplomatskih i
konzularnih predstavnitava, stranih drava ili meunarodnih organizacija ili kod njihovih
predstavnika ili slubenika (u daljem tekstu: kod diplomatskih predstavnitava) koji ostvaruju
zaradu i druge prihode duni su da sami obraunaju i uplate porez na zarade i doprinose na
obavezno socijalno osiguranje, ako porez i doprinose ne uplati isplatilac prihoda (svojom
voljom prihvatajui da vri obraun poreza i doprinosa po odbitku).
Obveznik plaanja poreza i doprinosa je, u ovom sluaju, rezident Republike koji
ostvaruje zaradu po napred navedenom osnovu. Ovo iz razloga to se porez, kao i doprinosi
plaaju na sve prihode koje rezident Republike Srbije ostvari, kako kod isplatioca drugih
drava, tako i kod diplomatskih predstavnitava koji nisu nai rezidenti i nemaju obavezu da
vre obraun i plaanje javnih prihoda po odbitku. Doprinosi se plaaju po punim stopama iz
lana 44. stav 1. Zakona (ne dele se na teret zaposlenog i isplatioca zarade) saglasno
lanu 51. stav 5. Zakona.
Na zarade zaposlenih kod diplomatskih predstavnitava, porez i doprinosi kada plaa
sam zaposleni obraunavaju se od 1.8.2014. godine, po sledeim stopama:
- porez na zarade
10%
- doprinos za PIO
26%

- doprinos za osiguranje od nezaposlenosti
Ukupno doprinosi
10,3%
1,5%
37,8%
strana 176
REVIZOR
finansijski
20-21/2014
Prema lanu 6. Pravilnika zaposleni (u radnom odnosu) u Republici Srbiji, kod

diplomatskog ili konzularnog predstavnitva strane drave, odnosno meunarodne
organizacije ili kod predstavnika i slubenika takvog predstavnitva, odnosno orgnaizacije
ima pravo da osnovicu za obraun poreza na zarade umanji za neoporezivi iznos (od
1.2.2014. - 11.242 dinara) kada, saglasno lanu 100a stav 2. Zakona, sam obraunava i
uplauje porez na zarade, ako porez ne obrauna i ne uplati isplatilac zarade.
Lice koje ostvaruje zaradu duno je, saglasno lanu 100a Zakona o porezu na
dohodak graana, da samo obrauna i uplati porez i doprinose i dostavi poresku prijavu na
Obrascu PP OPO nadlenom poreskom organu, ako obraun poreza i doprinosa ne izvri
isplatilac zarade.
U Obrascu PP OPO, koji je propisan Pravilnikom o obrascima poreske prijave o
obraunatom i plaenom porezu samooporezivanjem i pripadajuim doprinosima od
strane fizikog lica kao poreskog obveznika ("Slubeni glasnik RS", broj 77/2013)
iskazuju se podaci o porezu na zaradu i podaci o doprinosima za obavezno socijalno
osiguranje.
Zaposleni kod diplomatskog predstavnitva strane drave, koji radi sa nepunim
radnim vremenom i koji sam obraunava i plaa porez na zarade, uz Obrazac PP OPO koji
podnosi u zakonom propisanom roku nadlenoj organizacionoj jedinici Poreske uprave
prema mestu svog prebivalita, odnosno boravita dostavlja i obavetenje koje sadri
podatke o nepunom radnom vremenu iskazanom u procentualnom iznosu u odnosu na
puno radno vreme (lan 9. Pravilnika o nainu i postupku obraunavanja poreza na
zarade u sluaju umanjenja poreske osnovice).
20-21/2014
REVIZOR
finansijski
strana 177
Obrazac PP OPO
Ime i prezime podnosioca prijave - poreskog obveznika

______________________________________________
Prebivalite/boravite (adresa i optina)
______________________________________________
JMBG ________________________________________
Broj telefona ___________________________________
REPUBLIKA SRBIJA
PORESKA UPRAVA
Organizaciona jedinica
____________________________
Potvrda o prijemu:
PORESKA PRIJAVA
O OBRAUNATOM I PLAENOM POREZU PO ODBITKU
I PRIPADAJUIM DOPRINOSIMA NA ZARADU/DRUGU VRSTU PRIHODA
OD STRANE FIZIKOG LICA KAO PORESKOG OBVEZNIKA
za prihod primljen
20 . godine
Vrsta ostvarenog prihoda: (zaokruiti samo jedan od ponuenih rednih brojeva)
4. prihodi od nepokretnosti
5. prihodi od davanja u zakup pokretnih stvari
6. prihodi od igara na sreu
7. prihodi od osiguranja lica
8. prihodi sportista i sportskih strunjaka
9. drugi prihodi
1.
2.
zarada i druga primanja po osnovu zaposlenja

prihodi od autorskih i srodnih prava i prava
industrijske svojine
3. prihodi od kapitala:
3.1. kamata
3.2. dividende i udeli u dobiti
Podnosilac prijave - poreski obveznik je osiguranik na PIO:
(zaokruiti samo jedan od ponuenih rednih brojeva)
1. zaposleni
2. samostalna delatnost (ukljuujui i nezaposlene)
3. poljoprivrednik
Prihod je isplaen:
(zaokruiti samo jedan od ponuenih rednih brojeva)
1. isplatom na raun u banci (naziv banke i broj rauna)
_______________________________________
2. isplata u gotovom novcu
3. u drugom obliku
Unose se celi brojevi, bez decimala
Red.
OPIS
br.
1
2
1. Ostvareni prihod
2. Iznos prihoda izuzet/osloboen od plaanja poreza
(zakonski osnov)
3. Ostvareni prihod koji se oporezuje (1 - 2)
4. Trokovi:
4.1. normirani trokovi (3 x
%)
4.2. stvarni trokovi
5. Oporezivi prihod - poreska osnovica (1 - 2)
6. Obraunati porez na dohodak graana (5 x 10%)
7. Porez na dohodak graana plaen u drugoj dravi lanici ili drugoj
dravi
8. Uplaen porez na dohodak graana (6 - 7)
9. Osnovica doprinosa za obavezno socijalno osiguranje
10. Obraunati i plaeni doprinosi (iz ostvarenog prihoda)
10.1. doprinos za PIO
10.2. doprinos za zdravstveno osiguranje
10.3. doprinos za osiguranje za sluaj nezaposlenosti
Iznos
3
100.000
Uplatni raun javnih

prihoda
4
11.000
89.000
8.900
8.900
100.000
37.800
24.000
12.300
1.500
840-711191843-30
840-721111843-18
840-721121843-88
840-721131843-61
U ________________________, dana __________ 20__. godine

Pod krivinom i materijalnom odgovornou, izjavljujem
da su podaci u ovoj prijavi potpuno tani, tvrdi i overava:
Podnosilac prijave - poreski obveznik
________________________________
Poresku prijavu u Poreskoj

upravi kontrolisali:
1. __________________
2. __________________
REVIZOR
strana 178
20-21/2014
finansijski
5.2. Zarade i druga primanja stranih lica zaposlenih u Republici Srbiji

Na zarade i druga primanja stranih lica koja su zaposlena kod rezidentnog lica
(domaeg pravnog lica ili preduzetnika) ili u predstavnitvu stranog lica u Republici
obraunavaju se i plaaju porezi i doprinosi kao i na zarade zaposlenih - rezidenata RS.
Obraun poreza i doprinosa na zarade vri se po istoj stopi i na isti nain kao i na
zarade koje ostvaruju domaa lica.
Kod obrauna doprinosa primenjuju se najnia i najvia osnovica doprinosa.
Obraun poreza i doprinosa za stranog dravljanina prikazuje se na osnovu sledeih
podatka:
- zarada po ugovoru o radu iznosi 220.000 dinara,
- zaposleni ima pravo na pun neoporezivi iznos.
Obraun poreza i doprinosa

Red.
br.
Opis
Iznos
1.
Zarada po ugovoru o radu
220.000,00
2.
220.000,00
3.
43.780,00
a) PIO (2 x 14,0%)
b) zdravstvo (2 x 5,15%)
c) nezaposlenost (2 x 0,75%)
30.800,00
11.330,00
1.650,00
4.
Osnovica za porez na zarade (red. br. 1 - 11.242)
5.
Porez na zarade (4 x 10%)
6.
7.
8.
208.758,00
20.875,80
155.344,20
39.380,00
a) PIO (2 x 12,0%)
b) zdravstvo (2 x 5,15%)
c) nezaposlenost (2 x 0,75%)
26.400,00
11.330,00
1.650,00
Ukupni trokovi poslodavca (1 + 7)
259.380,00
Pre ove isplate popunjava se poreska prijava PPP-PD.

Br. polja
Naziv polja
Podatak za unos
3.6
ifra vrste prihoda
3.7
Broj dana
1 01 101 00 0
3.8
Broj sati
3.8a
Fond sati
3.9
Bruto prihod
220.000,00
3.10
Osnovica za porez
208.758,00
3.11
Porez
3.12
3.13
PIO
57.200,00
3.14
Zdravstvo
22.660,00
31
168
168
20.875,00
220.000,00
REVIZOR
20-21/2014
Br. polja
Naziv polja
3.15
Nezaposlenost
3.16
Beneficiran PIO
3.17
MFP 7
finansijski
strana 179
Podatak za unos
3.300,00
0,00
1
5.3. Strana i domaa lica osloboena

od obaveze plaanja poreza na dohodak graana
Obaveze plaanja poreza na zarade ostvarene za rad u stranim diplomatskim i
konzularnim predstavnitvima ili meunarodnim organizacijama, odnosno kod predstavnika
ili slubenika takvih predstavnitava ili organizacija, prema lanu 20. Zakona o porezu na
dohodak graana, osloboeni su:
1) efovi stranih diplomatskih misija akreditovani u Srbiji, osoblje stranih diplomatskih
misija u Srbiji, kao i lanovi njihovih domainstava, ako ti lanovi domainstava
nisu dravljani ili rezidenti Republike;
2) efovi stranih konzulata u Srbiji i konzularni funkcioneri ovlaeni da obavljaju
konzularne funkcije, kao i lanovi njihovih domainstava, ako ti lanovi
3) funkcioneri Organizacije ujedinjenih nacija i njenih specijalizovanih agencija,
strunjaci tehnike pomoi Organizacije ujedinjenih nacija i njenih specijalizovanih
agencija;
3a) funkcioneri, strunjaci i administrativno osoblje drugih meunarodnih organizacija,
ako nisu dravljani ili rezidenti Republike;
4) zaposleni u stranim diplomatskim ili konzularnim predstavnitvima i
meunarodnim organizacijama, ako nisu dravljani ili rezidenti Republike;
5) poasni konzuli stranih drava, za primanja koja dobijaju od drave koja ih je
imenovala za obavljanje konzularnih funkcija;
6) zaposleni kod lica iz take 1) do 5) ako nisu dravljani ili rezidenti Republike.
("Slubeni glasnik RS", broj 18/2010) u lanu 20. Zakona, sa primenom od 27.3.2010.
godine, kao izuzetno, propisano je i osloboenje od plaanja poreza na zarade koje po
osnovu radnog angaovanja u organizaciji Ujedinjenih nacija i njenim specijalizovanim agencijama (YNDP i dr.) ostvaruju fizika lica koja su dravljani ili rezidenti
Republike Srbije.
Ova odredba predstavlja izuzetak u odnosu na opte pravilo prema meunarodnoj
konvenciji, prema kojem su od plaanja poreza na zarade osloboeni funkcioneri
organizacija Ujedinjenih nacija i njenih specijalizovanih agencija, a ne i lokalno angaovano
osoblje (na sat ili po ugovoru).
6. Naknada zarade po l. 114-117. Zakona o radu

Prema lanu 114. Zakona o radu, zaposleni ima pravo na naknadu zarade u visini
prosene zarade u prethodnih 12 meseci, u skladu sa optim aktom i ugovorom o radu za
vreme:
- odsustvovanja sa rada na dan praznika koji je neradan dan,
- godinjeg odmora,
- plaenog odsustva,
- vojne vebe i
- odazivanja na poziv dravnog organa.
REVIZOR
strana 180
20-21/2014
finansijski
Kada se obraunava prosena mesena zarada u prethodnih 12 meseci mogue su

razliite situacije:
a) Zaposleni je radio 12 meseci i nije odsustvovao sa posla, prosena mesena
zarada obraunava se na sledei nain:
Red.
br.
Mesec
asovi rada
Iznos
1.
Avgust 2013.
176
33.440,00
2.
Septembar 2013.
168
32.000,00
3.
Oktobar 2013.
184
40.000,00
4.
Novembar 2013.
160
32.000,00
5.
Decembar 2013.
176
33.440,00
6.
Januar 2014.
168
40.000,00
7.
Februar 2014.
144
30.400,00
8.
Mart 2014.
168
32.000,00
9.
April 2014.
160
33.440,00
10.
Maj 2014.
160
33.440,00
11.
Jun 2014.
168
32.000,00
12.
Jul 2014.
184
45.440,00
13.
Ukupno
2.016
417.600,00
14.
Zarada po asu (417.600,00 : 2.016)
15.
Godinji odmor u asovima
16.
Osnov za naknadu (160 x 207,14)
17.
Procenat za utvrivanje naknade za godinji odmor
18.
Iznos naknade zarade
207,14
160
35.142,40
100%
35.142,40
b) Zaposleni je bio neko vreme na poslu, a izvesno vreme je odsustvovao sa

rada, prosena mesena zarada obraunava se na sledei nain:
Red.
br.
Mesec
Mogui asovi
Ostvareni asovi
Bruto zarada
1.
Avgust 2013.
176
176
2.
Septembar 2013.
168
160
36.600,00
33.300,00
3.
Oktobar 2013.
184
152
28.000,00
4.
Novembar 2013.
168
72
15.000,00
5.
Decembar 2013.
176
112
22.000,00
6.
Januar 2014.
184
168
30.200,00
7.
Februar 2014.
160
80
16.000,00
8.
Mart 2014.
168
112
24.000,00
9.
April 2014.
176
160
27.300,00
10.
Maj 2014.
176
96
18.200,00
11.
Jun 2014.
168
112
22.000,00
12.
Jul 2014.
184
80
16.000,00
13.
Ukupno
2.088
1.480
288.600,00
14.
Zarada po asu (288.600,00 : 1.480)
15.
asovi godinjeg odmora
16.
Osnov za naknadu (120 x 195,00)
17.
Procenat za utvrivanje naknade
18.
Iznos naknade za obraun
195,00
120
23.400,00
100%
23.400,00
20-21/2014
REVIZOR
finansijski
strana 181
c) Zaposleni u poslednjih 12 meseci nije primio zaradu zbog poremeaja u

poslovanju poslodavca; kao prosena mesena zarada, koja ini osnov za obraun
naknade zarade, uzima se obraunata (a neisplaena) zarada. Taj obraun se vri na nain
kao u primeru pod a) ili b).
d) Zaposleni u poslednjih 12 meseci nije ostvario zaradu (npr. bio je na
bolovanju); prosenu mesenu zaradu, osnov za obraun naknade ini ugovorena
naknada uveana za minuli rad. Obraun se vri na nain kao u primeru pod a).
6.1. Naknada zarade zbog prekida rada bez krivice zaposlenog

Zbog prekida, odnosno smanjenja obima rada do kojeg je dolo bez krivice
zaposlenog, u smislu odredbe lana 116. Zakona o radu zaposleni ima pravo na naknadu
zarade
- najmanje u visini 60% prosene zarade u prethodnih 12 meseci
- koja ne moe biti manja od minimalne zarade
- najdue 45 radnih dana u kalendarskoj godini i due, uz saglasnost ministra
nadlenog za radne odnose. Pre davanja saglasnosti ministar e zatraiti miljenje
reprezentativnog sindikata grane ili delatnosti na nivou Republike Srbije.
Pod prekidom, odnosno smanjenjem obima rada smatra se privremeni nedostatak
odreenog posla koji zaposleni obavlja ili smanjeni obim posla (nedostatak repromaterijala,
sirovine, kvar na sredstvima rada i dr.).
Obraun poreza i doprinosa na naknadu zarade za vreme ovog plaenog odsustva
isti je kao i za zarade zaposlenih. Na utvrenu naknadu plaa se porez na zarade i doprinosi
kao na zarade i uplauje se na isti uplatni raun objedinjene naplate.
Primer za obraun
Zaposleni u septembru 2014. godine ostvaruje naknadu zbog prekida rada bez
krivice zaposlenog. U osnov za naknadu uzima se zarada iz prethodnih 12 meseci.
Zaposleni je radio puno radno vreme, izuzev u martu 2014. godine, kada je bio na bolovanju
tri dana.
Osnov za naknadu i obraun naknade:

Red.
br.
OPIS
asovi
Iznos
1.
asovi rada u septembru 2013. godine
168
44.000,00
2.
asovi rada u oktobru 2013. godine
184
51.000,00
3.
asovi rada u novembru 2013. godine
160
44.000,00
4.
asovi rada u decembru 2013. godine
176
48.000,00
5.
asovi rada u januaru 2014. godine
168
60.000,00
6.
asovi rada u februaru 2014. godine
144
50.000,00
7.
asovi rada u martu 2014. godine
144
21.760,00
8.
asovi rada u aprilu 2014. godine
160
48.000,00
9.
asovi rada u maju 2014. godine
160
48.000,00
10. asovi rada u junu 2014. godine
168
44.000,00
11. asovi rada u julu 2014. godine
184
52.360,00
12. asovi rada u avgustu 2014. godine

Svega:
168
44.000,00
1.984
555.120,00
REVIZOR
strana 182
Red.
br.
finansijski
OPIS
20-21/2014
Iznos
1.
Zarada po jednom asu rada (555.120,00 : 1.984)
2.
Mogui fond asova rada u septembru
3.
Osnov za obraun naknade (1 x 2)
4.
Procenat za utvrivanje naknade
5.
Naknada zarade (3 x 4)
29.546,90
6.
Osnovice za porez (r.br. 5 - 11.242)
18.304,90
7.
Porez (6 x 10%)
1.830,50
8.
5.879,80
9.

11. Ukupni trokovi poslodavca (5 + 10)
279,80
176
49.244,80
60%
21.836,60
5.288,90
34.835,80
Na osnovu asova rada i isplaene zarade u prethodnih 12 meseci izraunava se

zarada po jednom asu, a na osnovu toga i broja moguih asova rada (u ovom sluaju 176
asova) izraunava se osnov za obraun naknade.
Pre isplate naknade zarade popunjava se PPP-PD, s tim to se kao ifra vrste
prihoda za ovu vrstu naknade koristi OVP 203 uz korienje ifara za oznaku olakice
ukoliko poslodavac za zaposlenog ima pravo na istu.
6.2. Naknada zarade za vreme vojne vebe

ili odazivanja na poziv dravnog organa
Prema odredbi lana 114. stav 1. Zakona o radu, zaposleni ima pravo na naknadu
zarade u visini prosene zarade u prethodnih 12 meseci, u skladu sa optim aktom i
ugovorom o radu za vreme odsustvovanja sa rada zbog vojne vebe i odazivanja na poziv
dravnog organa, to proizlazi i iz propisa kojima je ureena vojna obaveza i civilna sluba.
Na naknadu koja se isplauje obraunavaju se i plaaju porezi i doprinosi kao i na
zarade.
Poslodavac ima pravo na refundiranje isplaene naknade zarade u sluaju
odsustvovanja zaposlenog sa rada zbog vojne vebe ili odazivanja na poziv dravnog
organa, od organa na iji se poziv zaposleni odazvao, ako zakonom nije drukije odreeno.
6.3. Naknada zarade za vreme privremenog udaljenja sa rada

rada:
Prema lanu 165. Zakona o radu zaposleni moe da bude privremeno udaljen sa
1) ako je protiv njega zapoeto krivino gonjenje u skladu sa zakonom zbog krivinog
dela uinjenog na radu ili u vezi sa radom;
2) ako nepotovanjem radne discipline ili povredom radne obaveze ugroava
imovinu vee vrednosti utvrene optim aktom ili ugovorom o radu;
3) ako je priroda povrede radne obaveze, odnosno nepotovanja radne discipline ili
je ponaanje zaposlenog takvo da ne moe da nastavi rad kod poslodavca pre
isteka roka iz lana 180. stav 1. ovog zakona.
Prema lanu 166. Zakona, zaposleni kome je odreen pritvor udaljuje sa sa rada od
prvog dana pritvora, dok pritvor traje.
REVIZOR
20-21/2014
finansijski
strana 183
Udaljenje iz lana 165. ovog zakona moe da traje najdue tri meseca, a po isteku
tog perioda poslodavac je duan da zaposlenog vrati na rad ili da mu otkae ugovor o radu ili
izrekne drugu meru u skladu sa ovim zakonom ako za to postoje opravdani razlozi iz lana
179. st. 2. i 3. ovog zakona.
Ako je protiv zaposlenog zapoeto krivino gonjenje zbog krivinog dela uinjenog na
radu ili u vezi sa radom, udaljenje moe da traje do pravnosnanog okonanja tog krivinog
postupka.
Za vreme privremenog udaljenja sa rada zaposlenom pripada naknada zarade u
visini jedne etvrtine, a ako izdrava porodicu u visini jedne treine osnovne zarade.
Naknada zarade za vreme privremenog udaljenja sa rada u smislu lana 166. ovog
zakona isplauje se na teret organa koji je odredio pritvor.
Zaposlenom za vreme privremenog udaljenja sa rada, u smislu l. 165. i 166. ovog
zakona, pripada razlika izmeu iznosa naknade zarade primljene po osnovu lana 168.
ovog zakona i punog iznosa osnovne zarade, i to:
1) ako krivini postupak protiv njega bude obustavljen pravnosnanom odlukom, ili
ako pravnosnanom odlukom bude osloboen optube, ili je optuba protiv njega
odbijena, ali ne zbog nenadlenosti;
2) ako se ne utvrdi odgovornost zaposlenog za povredu radne obaveze ili
nepotovanje radne discipline iz lana 179. st. 2. i 3. ovog zakona.
Obraun naknade za vreme privremenog udaljenja zaposlenog sa rada:

Red.
br.
OPIS
Naknada 1/3
Naknada 1/4
1.
Naknada zarade (80.000,00 x 33,33%)

odnosno (44.000,00 x 25%)
26.664,00
11.000,00
2.
21.716,00
21.716,00
3.
26.664,00
21.716,00
4.
Porez (1 - 11.242) x 0,10
1.542,20
5.
Doprinos na teret zaposlenog (3 x 19,9%)
6.
7.
Doprinos na teret poslodavca (3 x 17,9%)
8.
5.306,14
4.321,48
19.815,66
6.678,52
4.772,86
3.887,16
31.436,86
14.887,16
7. Neplaeno odsustvo
Neplaeno odsustvo zaposlenog ureeno je kao mogunost u lanu 78. Zakona o
radu.
Dakle, da bi poslodavac mogao zaposlenom da omogui korienje neplaenog
odsustva treba to da regulie optim aktom ili ugovorom o radu, ako se ne donosi opti
akt.Takoe treba da utvrdi sluajeve i duinu trajanja neplaenog odsustva.
Zaposlenom za vreme odsustvovanja sa rada miruju prava i obaveze iz radnog
odnosa, ukoliko se pojedina prava i obaveze zakonom, optim aktom ili ugovorom o radu
nije drugaije ureena.
Za vreme trajanja neplaenog odsustva ne obraunavaju se i ne plaaju doprinosi
za obavezno socijalno osiguranje (PIO, zdravstvo i nezaposlenost).
strana 184
REVIZOR
finansijski
20-21/2014
Zaposleni se za vreme neplaenog odsustva odjavljuje sa obaveznog socijalnog

osiguranja, to znai da mu ne tee radni odnos. Zadrava samo pravo da se po isteku
neplaenog odsustva vrati na rad.
Izuzetno, saglasno lanu 17. stav 1. taka 8) Zakona o zdravstvenom osiguranju
("Slubeni glasnik RS", br. 107/2005, 109/2005 (ispr.), 30/2010 (dr. zakon), 57/2011,
110/2012 (US) i 119/2012), poslodavac je obavezan da plaa doprinos za zdravstveno
osiguranje (po stopi od 12,3% na najniu osnovicu doprinosa) za zaposlenog (roditelja,
usvojitelja, hranitelja, staratelja) koji odsustvuje sa rada dok dete ne navri 3 godine ivota,
dok mu miruju prava i obaveze po osnovu rada u skladu sa propisima o radu (lan 100.
Zakona o radu). U ovom sluaju za popunjavanje Obrasca PPP-PD koristi se OVP 208.
8. Plaeno odsustvo
Prema lanu 77. Zakona o radu, zaposleni ima pravo na odsustvo sa rada uz
naknadu zarade (plaeno odsustvo):
- u ukupnom trajanju do pet radnih dana u toku kalendarske godine;
- u sluaju sklapanja braka, poroaja supruge, tee bolesti lana ue porodice, i
- u drugim sluajevima utvrenim optim aktom i ugovorom o radu.
Zaposleni takoe ima pravo na plaeno odsustvo jo:
- pet radnih dana zbog smrti lana ue porodice, i
- dva uzastopna dana za svaki sluaj dobrovoljnog davanja krvi, raunajui i dan
davanja krvi.
lanovima ue porodice smatraju se brani drug, deca, braa i sestre, roditelji,
usvojilac, usvojenik i staratelj.
Poslodavac moe da odobri zaposlenom odsustva predviena lanom 77. za
srodnike koji nisu navedeni u stavu 4. ovog lana i za druga lica koja ive u zajednikom
porodinom domainstvu sa zaposlenim, u trajanju utvrenom reenjem poslodavca.
Vreme trajanja plaenog odsustva po svakom osnovu utvruje se optim aktom i
ugovorom o radu, s tim da ne moe biti manje od propisanog lanom 77. Zakona o radu.
Na isti nain, moe se utvrditi i iri krug lica iz stava 4. ovog lana.
Naknada zarade za vreme plaenog odsustva obraunava se zaposlenom u skladu
sa lanom 114. Zakona o radu, to je obraeno pod naslovom 6. u ovom delu.
9. Isplata potraivanja zaposlenih u sluaju steajnog postupka

i osnivanje Fonda solidarnosti
Zakon o radu u IX poglavlju u l. 124. do 146. ureuje pravo na isplatu
neisplaenih potraivanja u sluaju steajnog postupka i predvia osnivanje Fonda
solidarnosti radi ostvarivanja prava po ovom osnovu.
9.1. Isplata neisplaenih potraivanja

u sluaju steajnog postupka
Prema lanu 124. Zakona o radu pravo na isplatu neisplaenih potraivanja kod
poslodavca nad kojim je otvoren steajni postupak imaju zaposleni:
- kojima su potraivanja utvrena u skladu sa zakonom kojim se ureuje steajni
postupak;
20-21/2014
REVIZOR
finansijski
strana 185
- koji ispunjavaju uslove za ostvarivanje prava u skladu sa ovim zakonom;

- pod uslovom da njihova potraivanja nisu isplaena po zakonu kojim se ureuje
steajni postupak.
Pravo na isplatu navedenih potraivanja nema preduzetnik, kao i osniva, odnosno
lan privrednog drutva i drugog privrednog subjekta, osim ako je zasnovao radni odnos u
skladu sa zakonom.
Pravo na isplatu navedenih potraivanja nema ni zaposleni ako je doneto reenje o
potvrivanju usvajanja plana reorganizacije poslodavca nad kojim je otvoren steaj, u
skladu sa zakonom.
Pravo zaposlenih na isplatu neisplaenih potraivanja, prema l. 125. i 126. Zakona
odnosi se na:
1) zarade i naknade zarade za vreme odsutnosti sa rada zbog privremene
spreenosti za rad po propisima o zdravstvenom osiguranju koju je bio duan da
isplati poslodavac u skladu sa ovim zakonom, za poslednjih devet meseci pre
otvaranja steajnog postupka - u visini minimalne zarade;
2) naknadu tete za neiskorieni godinji odmor krivicom poslodavca, za
kalendarsku godinu u kojoj je otvoren steajni postupak, ako je to pravo imao pre
otvaranja steajnog postupka - u visini utvrenoj odlukom steajnog suda, a
najvie u visini minimalne zarade;
3) otpremninu zbog odlaska u penziju u kalendarskoj godini u kojoj je otvoren
steajni postupak, ako je pravo na penziju ostvario pre otvaranja steajnog
postupka - u visini dve prosene zarade u Republici, prema poslednjem
objavljenom podatku republikog organa nadlenog za poslove statistike;
4) naknadu tete na osnovu odluke suda donete u kalendarskoj godini u kojoj je
otvoren steajni postupak, zbog povrede na radu ili profesionalnog oboljenja, ako
je ta odluka postala pravosnana pre otvaranja steajnog postupka - u visini
naknade utvrene odlukom suda.
Zaposleni ima pravo i na uplatu doprinosa za obavezno socijalno osiguranje na
zarade i naknade zarade u skladu sa propisima o obaveznom socijalnom osiguranju.
9.2. Osnivanje i poslovanje Fonda solidarnosti

Za ostvarivanje prava iz lana 125. Zakona o radu osniva se Fond solidarnosti koji
ima svojstvo pravnog lica, sa seditem u Beogradu.
Sredstva za osnivanje i poetak rada Fonda obezbeuju se u budetu Republike
Srbije, a koriste se u skladu sa ovim zakonom.
Postupak za ostvarivanje prava pokree se na zahtev zaposlenog u roku od 45 dana
od dana dostavljanja odluke kojom je utvreno pravo na potraivanje u smislu lana 125.
ovog zakona.
Zahtev se podnosi na posebnom obrascu.
Uz zahtev zaposleni dostavlja:
1) ugovor o radu, odnosno drugi akt o zasnivanju radnog odnosa, a lice kome je
prestao radni odnos - akt kojim je prestao radni odnos;
2) akt kojim je utvreno pravo na potraivanje iz lana 125. stav 1. taka 1) ovog
zakona, u skladu sa zakonom kojim se ureuje steajni postupak;
3) dokaze o postojanju potraivanja iz lana 125. stav 1. ta. 2) - 4) ovog zakona.
strana 186
REVIZOR
finansijski
20-21/2014
Sadraj obrasca i ostale dokumentacije koju zaposleni treba da dostavi propisani su

Pravilnikom o sadraju obrasca zahteva za ostvarivanje prava kod Fonda solidarnosti
("Slubeni glasnik RS", broj 31/2005).
Steajni upravnik, poslodavac i zaposleni duni su da na zahtev Fonda, u roku od 15
dana od dana prijema zahteva, dostave sve podatke koji su od znaaja za donoenje
reenja iz lana 142. ovog zakona.
Upravni odbor Fonda odluuje o zahtevu donoenjem reenja. Protiv reenja Fonda
zaposleni moe podneti albu u roku od osam dana.
O albi protiv reenja Fonda odluuje ministar u roku od 30 dana od dana podnoenja
albe. Reenje ministra je konano i ne moe se pokrenuti upravni spor.
Zahtev za ostvarivanje prava pred Fondom moe podneti samo lice kome navedeno
pravo pripada, lino ili preko punomonika.
Ako u toku postupka ostvarivanja prava pred Fondom nastupi smrt stranke, pravo na
nastavak postupka ima naslednik stranke u skladu sa zakonom.
Ako je potraivanje iz lana 125. ovog zakona isplaeno u potpunosti ili delimino u
skladu sa propisima kojima je ureen steajni postupak pre izvrenja reenja iz lana 142.
ovog zakona, Fond e po slubenoj dunosti ponititi reenje i doneti odluku o zahtevu u
skladu sa novim injeninim stanjem.
Na postupak pred Fondom koji nije posebno ureen ovim zakonom, primenjuju se
odgovarajue odredbe zakona kojim se ureuje upravni postupak.
Fond je duan da od zaposlenog zahteva povraaj sterdstava, isplaenih u skladu sa
l. 125. i 126. ovog zakona, uveanih za zakonsku zateznu kamatu i trokove postupka,
ako su prava steena na osnovu neistinitih i netanih podataka, odnosno ako zaposleni nije
obavestio Fond o injenicama koje utiu na sticanje i ostvarivanje prava utvrenih ovim
zakonom - u roku od godinu dana od dana saznanja o injenicama koje su osnov za
povraaj sredstava.
Zaposleni je duan da u roku od 30 dana od dana dostavljanja zahteva za povraaj
sredstava izvri povraaj na iro raun Fonda.
Ako se godinjim obraunom prihoda i rashoda Fonda utvrdi da su ukupno ostvareni
prihodi Fonda vei od ostvarenih rashoda, razlika sredstava uplauje se na raun budeta
Republike Srbije i rasporeuje za sprovoenje programa aktivne politike zapoljavanja.
20-21/2014
REVIZOR
finansijski
strana 187
VI. NAKNADA TROKOVA I DRUGA PRIMANJA ZAPOSLENIH

Program za obraun ovog primanja dostupan je
u "Finansijsko-poreskom raunaru"
Naknada trokova i druga primanja zaposlenih obrauju se:
- sa aspekta prava zaposlenih prema l. 118-120. Zakona o radu;
- sa aspekta poreskog tretmana prema l. 9. i 18. Zakona o porezu na dohodak
graana i
- sa aspekta mogunosti isplate prema optem aktu polodavca.
Pored toga, Vlada Republike Srbije je donela:
- Uredbu o naknadi trokova i otpremnini dravnih slubenika i nametenika
("Slubeni glasnik RS", br. 98/2007 i 84/2014) i
- Uredbu o naknadama i drugim primanjima izabranih i postavljenih lica u
dravnim organima (Preien tekst - "Slubeni glasnik RS", br. 44/2008 i
78/2012).
Naknade trokova i druga primanja zaposlenih ureuju se optim aktom ili ugovorom
o radu. Pod optim aktom podrazumevaju se kolektivni ugovor i pravilnik o radu.
Ukazujemo da prema l. 8. i 10. Zakona o radu, opti akt i ugovor o radu ne mogu
da sadre odredbe kojima se zaposlenima daju manja prava ili utvruju nepovoljniji
uslovi rada od prava i uslova utvrenih Zakonom o radu.
Optim aktom i ugovorom o radu mogu da se utvrde vea prava i povoljniji uslovi, kao
i druga prava koja nisu utvrena Zakonom, osim ako Zakonom nije drukije odreeno.
Poslodavac je, prema tome, obavezan da zaposlenom obezbedi naknadu
trokova na nain i u visini predvienoj optim aktom, odnosno ugovorom o radu, ali
najmanje u visini predvienoj Zakonom o radu.
1. Naknada trokova zaposlenim

lanom 118. Zakona o radu propisano je da zaposleni ima pravo na naknadu
trokova u skladu sa optim aktom ili ugovorom o radu, i to:
1) za dolazak i odlazak sa rada, u visini cene prevozne karte u javnom
saobraaju, ako poslodavac nije obezbedio sopstveni prevoz;
2) za vreme provedeno na slubenom putu u zemlji;
3) za vreme provedeno na slubenom putu u inostranstvu;
4) za smetaj i ishranu za rad i boravak na terenu, ako poslodavac nije
zaposlenom obezbedio smetaj i ishranu bez naknade;
5) za ishranu u toku rada, ako poslodavac ovo pravo nije obezbedio na drugi
nain;
6) za regres za korienje godinjeg odmora.
Visina trokova iz stava 1. taka 5) ovog lana, odnosno naknada trokova za ishranu
u toku rada, mora biti izraena u novcu.
strana 188
REVIZOR
finansijski
20-21/2014
1.1. Naknada trokova prevoza za dolazak i odlazak sa rada

Poslodavac je obavezan, prema lanu 118. taka 1) Zakona o radu, da
zaposlenom obezbedi naknadu trokova prevoza za dolazak i odlazak sa rada u visini
cene prevozne karte u javnom saobraaju, ako nije obezbedio sopstveni prevoz.
Pod cenom prevozne karte u javnom saobraaju podrazumeva se cena prevoza u
gradskom i prigradskom saobraaju koja je utvrena posebnom odlukom organa lokalne
samouprave (pretplatna karta, pojedinana karta kupljena u vozilu ili na kioscima).
1.1.1. Pravo na naknadu trokova prevoza

Zaposleni imaju pravo na naknadu trokova prevoza u visini koju poslodavac
odredi u svom optem aktu ili ugovorom o radu, koji moraju biti usklaeni sa
Zakonom o radu.
Poslodavac optim aktom, odnosno ugovorom o radu, utvruje sve elemente i
kiriterijume na osnovu kojih zaposleni ostvaruje pravo na naknadu trokova prevoza.
U tom smislu potrebno je da se uredi naroito:
- udaljenost od radnog mesta do mesta stanovanja koja zahteva prevoz i naknadu
trokova prevoza,
- nain obezbeivanja naknade prevoza (pretplatna markica, isplata u gotovom
novcu),
- da li zaposleni ima pravo na naknadu samo za dane prisustva na radu, odnosno
samo kada je doao i otiao sa posla;
- do koje udaljenosti se obezbeuje naknada trokova prevoza (npr. do udaljenosti
od 50 km od sedita poslodavca tj. mesta rada).
S tim u vezi, Ministarstvo rada i socijalne politike dalo je miljenje br.
001-00-00491/ /2006-02 od 18.4.2006. godine, koje glasi:
"Shodno odredbama lana 118. taka 1. Zakona o radu ("Slubeni glasnik RS", br.
24/2005 i 61/2005) zaposleni ima pravo na naknadu trokova za dolazak i odlazak sa rada,
u visini cene prevozne karte u javnom saobraaju, u skladu sa optim aktom ili ugovorom o
radu.
Prema tome, optim aktom ili ugovorom o radu utvruje se do koje udaljenosti se
obezbeuje naknada pomenutih trokova. Poslodavac moe zaposlenima da kupi
mesenu pretplatnu kartu, da obezbedi sopstveni prevoz, isplati naknadu prevoza u novcu
u visini cene prevozne karte u javnom sobraaju ili na drugi nain obezbedi zaposlenima
prevoz za dolazak na rad i odlazak sa rada."
Prema lanu 118. stav 3. Zakona o radu promena mesta stanovanja zaposlenog
nakon zakljuenja ugovora o radu, ne moe da utie na uveanje trokova prevoza koje je
poslodavac duan da naknadi zaposlenom u trenutku zakljuenja ugovora o radu, bez
saglasnosti poslodavca.
1.1.2. Visina neoporezivog iznosa

lanom 18. stav 1. taka 1) Zakona o porezu na dohodak graana, utvren je
neoporezivi iznos naknade za dolazak na posao i povratak sa posla - do visine cene
mesene pretplatne karte, odnosno do visine stvarnih trokova prevoza ako ne
postoji mogunost da se obezbedi mesena pretplatna karta, a najvie do iznosa od
3.552,00 dinara meseno, koji vai, kao usklaeni zakonski neoporezivi iznos, od 1.
februara 2014. godine do 31. januara 2015. godine ("Slubeni glasnik, RS", broj 6/2014).
REVIZOR
20-21/2014
strana 189
finansijski
1.1.3. Obraun poreza i doprinosa

Sa aspekta obrauna poreza i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje
mogue su tri situacije i to:
a) Kada se ne plaa ni porez, ni doprinosi. To je u sluaju kada nema razlike
izmeu cene prevozne karte i iznosa koji se isplauje na ime naknade trokova za
dolazak i odlazak sa rada, pod uslovom da mesena naknada ne prelazi
neoporezivi iznos od 3.552,00 dinara.
b) Kada se plaa samo porez. To je u sluaju kada se naknada trokova za dolazak
i odlazak sa posla isplauje u iznosu iznad 3.552,00 dinara; (na primer: u iznosu
od 3.900,00 dinara, koliko i iznosi cena prevozne karte). U ovom sluaju
poslodavac je u obavezi da na razliku izmeu cene prevozne karte i neoporezivog
iznosa obrauna i uplati porez na dohodak graana. Razlika izmeu cene
pretplatne karte od 3.900,00 dinara i neoporezivog iznosa od 3.552,00 dinara je
348,00 dinara, a preraunato u bruto (B = N : 0,90) iznosi 386,67 dinara.
c) Kada se plaa i porez i doprinosi. To je u sluaju kada se naknada za dolazak i
odlazak sa posla isplauje iznad cene prevozne karte i iznad neoporezivog iznosa.
U sluaju da se isplauje naknada od 3.900,00 dinara, a da je cena pretplatne
karte 3.700,00 dinara, samo porez na zarade plaa se na 148,00 dinara koliko
iznosi razlika izmeu cene pretplatne karte (3.700,00) i neoporezivog iznosa
(3.552,00), a porez i doprinosi na iznos od 200,00 dinara, koliko iznosi razlika
izmeu isplaenog iznosa (3.900,00) i cene pretplatne karte (3.700,00).
Primer za obraun poreza i doprinosa:
R.
br.
1
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
10.
11.
12.
13.
14.
Opis
2
Neoporezivi iznos
Iznos koji se isplauje
Cena pretplatne karte
Neto iznos za porez (3 - 1)
Bruto oporezivi iznos (4 : 0,90)
Porez (5 x 10%)
Neto iznos za porez i doprinose
(2 - 3)
Bruto iznos (7 : 0,701)
Porez (8 x 10%)
Najnia mesena osnovica
za doprinose
PIO - na teret zaposlenog 14% i na
teret poslodavca 12% (8 ili 10 x 26%)
ZDR - na teret zaposlenog 5,15% i
na teret poslodavca 5,15%
(8 ili 10 x 10,3%)
NZS - na teret zaposlenog 0,75% i
na teret poslodavca 0,75%
(8 ili 10 x 1,5%)
Ukupni trokovi
(2 + 6 + 9 + 11 + 12 +13)
Iznad
pretplatne karte
i preko
neoporezivog
iznosa
R.R.
5
3.552,00
3.900,00
3.700,00
148,00
164,44
16,44
Do
neoporezivog
iznosa
Preko
neoporezivog
iznosa
M.LJ.
3
3.552,00
2.500,00
2.500,00
-
P.P.
4
3.552,00
3.900,00
3.900,00
348,00
386,67
38,67
200,00
285,31
28,53
21.716
21.716
21.716
5.646,16
2.236,75
325,74
2.500,00
3.938,67
12.153,62
REVIZOR
strana 190
20-21/2014
finansijski
Pre isplate naknade trokova prevoza za dolazak i odlazak sa rada:

- do neoporezivog iznosa ne podnosi se poreska prijava PPP-PD;
- iznad neoporezivog iznosa - sastavlja se i Poreskoj upravi podnosi poreska prijava
na Obrascu PPP-PD (kolona 4);
- iznad stvarnih trokova - sastavlja se i Poreskoj upravi podnosi Obrazac PPP-PD
(kolona 5) koji se popunjava u dva reda.
Isplata naknade trokova prevoza za dolazak i odlazak sa rada iznad
neoporezivog iznosa (obraun iz kolone 4)
Br.
polja
Naziv polja
Podatak za unos
3.6
ifra vrste prihoda
3.7
Broj dana
Ne popunjava se
1 01 110 00 0
3.8
Broj sati
Ne popunjava se
3.8a
Fond sati
Ne popunjava se
3.9
Bruto prihod
386,67
3.10
Osnovica za porez
386,67
3.11
Porez
3.12
Osnovica za doprinose
3.17
MFP
38,67
0,00
Ne popunjava se
U polja 3.13 do 3.16 unose se 0,00.

Knjienja na osnovu obrauna iz kolone 4. u poslovnim knjigma pravnih lica koja
primenjuju Kontni okvir za privredna drutva, zadruge i preduzetnike vre se na sledei
nain:

Broj rauna
Red.
br.
Dug.
1.
5291
Iznos
Opis promene
Potr.
Duguje
Naknade trokova zaposlenima

4632
Obaveza prema zaposlenima za

trokove prevoza na rad i sa rada
4890
Ostale obaveze za poreze, doprinose i

druge dabine - porez
na dohodak graana
Potra.
3.938,67
3.900,00
38,67
Za trokove prevoza
Isplata naknade trokova prevoza za dolazak i odlazak sa rada iznad stvarnih

trokova (obraun iz kolone 5)
Br.
polja
Opis
Naknada trokova
za prevoz iznad
neoporezivog iznosa do
visine pretplatne karte
Naknada trokova za
prevoz (razlika izmeu
isplaenih trokova i
stvarnih trokova
pretplatne karte)
3.6
ifra vrste prihoda
1 01 110 00 0
1 01 101 00 0
3.7
Broj dana
Ne popunjava se
Ne popunjava se
3.8
Broj sati
Ne popunjava se
Ne popunjava se
REVIZOR
20-21/2014
Br.
polja
finansijski
strana 191
Naknada trokova
za prevoz iznad
neoporezivog iznosa do
visine pretplatne karte
Opis
Naknada trokova za
prevoz (razlika izmeu
isplaenih trokova i
stvarnih trokova
pretplatne karte)
3.8a
Fond sati
3.9
Bruto prihod
Ne popunjava se
164,44
Ne popunjava se
285,31
3.10
Osnovica za porez
164,44
285,31
3.11
Porez
16,44
28,53
3.12
0,00
21.716,00
3.13
PIO
0,00
5.646,16
3.14
ZDR
0,00
2.236,75
3.15
NZS
0,00
325,74
U naem primeru isplata naknade trokova za prevoz iznad stvarnih trokova

predstavlja prvi deo zarade, tako da se obraun doprinosa za obavezno socijalno osiguranje
vri na najniu mesenu osnovicu doprinosa koja iznosi 21.716,00 dinara.
Naknada trokova prevoza za dolazak i odlazak

sa rada preko neoporezivog iznosa
Broj konta
Red.
br.
Duguje
1.
131211
Potrauje
Iznos
Duguje
Potrauje
3.938,67
232111 Obaveze po osnovu neto naknada

zaposlenima
3.900,00
232211 Obaveze po osnovu poreza za naknade

zaposlenima
38,67
- za naknadu prevoza
2.
121311
Glavna blagajna
3.900,00
121113 Prelazni raun
3.900,00
- za podignutu gotovinu
3.
232111
Obaveze po osnovu neto naknada

zaposlenima
3.900,00
121311 Glavna blagajna
3.900,00
- za isplaen prevoz
4.
121113
Prelazni raun
232211
Obaveze po osnovu poreza za naknade

zaposlenima
3.900,00
38,67
121112 Tekui raun
3.938,67
5.
415112
Naknade trokova za prevoz na posao i sa

posla
3.938,67
3.938,67
strana 192
REVIZOR
finansijski
20-21/2014
Ako poslodavac isplauje zaposlenim naknadu trokova za dolazak i odlazak

sa posla odjednom za vie meseci (jer ranije nije imao sredstava na raunu) treba da
izvri poseban obraun za svaki mesec uz primenu neoporezivog iznosa vaeeg u
momentu isplate za svaki mesec za koji vri isplatu.

na slubenom putu u zemlji
U lanu 118. taka 2) Zakona o radu, propisano je da zaposleni ima pravo na
naknadu trokova za vreme provedeno na slubenom putu u zemlji u skladu sa
optim aktom i ugovorom o radu.
Naknada trokova za vreme provedeno na slubenom putu u zemlji u skladu sa
optim aktom ili ugovorom o radu, obuhvata:
- dnevnicu,
- trokove smetaja,
- trokove prevoza,
- ostale trokove u vezi sa slubenim putovanjem u zemlji.
1.2.1. Dnevnica za slubeno putovanje u zemlji

Visina dnevnice utvruje se optim aktom (kolektivnim ugovorom, pravilnikom) ili
ugovorom o radu.
U lanu 9. stav 1. Uredbe o naknadi trokova i otpremnina dravnih slubenika i
nametenika ("Slubeni glasnik RS", br. 98/2007 i 84/2014, dalje: Uredba), za dravne
slubenike i nametenike, propisan je iznos dnevnice u visini 5% od prosene mesene
zarade u privredi Republike prema poslednjem objavljenom podatku, s tim to je precizirano
da se taj podatak uzima na dan polaska na slubeno putovanje.
Dnevnica naknauje trokove ishrane i gradskog prevoza u mestu u kojem se
vri slubeni posao (lan 7. stav 2. Uredbe).
Prema lanu 9. stav 2. Uredbe, dravnom slubeniku i nameteniku kome je
obezbeena besplatna ishrana, tj. ishrana po nekom drugom osnovu (u okviru hotelskog
smetaja, na teret drugog lica i dr.), dnevnica za slubeno putovanje u zemlji umanjuje se
za 80%.
lan 4. Uredbe definie slubeno putovanje u zemlji kao putovanje na koje se dravni
slubenik ili nametenik upuuje da, po nalogu rukovodioca dravnog organa, odnosno
drugog ovlaenog lica, izvri slubeni posao van mesta rada. Slubeno putovanje u
zemlji moe da traje najdue 15 dana neprekidno, a uz saglasnost ovlaenog lica, ako
potrebe posla zahtevaju ili ako zapoeti posao ne moe da se prekine najvie 30 dana
neprekidno.
Prema lanu 4. Uredbe, nalog za slubeno putovanje izdaje ovlaeno lice kod
poslodavca.
Nalog za slubeno putovanje u zemlji sadri: ime i prezime zaposlenog koji putuje,
mesto i cilj putovanja, datum polaska na putovanje i datum povratka s putovanja, vrstu
smetaja, napomenu o tome da li su obezbeeni besplatan smetaj i ishrana, iznos
dnevnice i eventualno umanjenje dnevnice, iznos akontacije koji moe da se isplati, vrstu
prevoznog sredstva kojim se putuje, podatke o tome ko snosi trokove slubenog putovanja
i nain obrauna trokova putovanja (lan 5. Uredbe).
Na osnovu naloga za slubeno putovanje moe se odobriti isplata akontacije u visini
procenjenih trokova.
20-21/2014
REVIZOR
finansijski
strana 193
Pravo na punu dnevnicu, odnosno na pola dnevnice zavisi od broja asova

provedenih na slubenom putovanju u zemlji. Uobiajeno je, a i u skladu sa lanom 10.
Uredbe, da zaposleni za vreme provedeno na slubenom putu ima pravo na:
- punu dnevnicu za svaka 24 sata provedena na slubenom putu, i za ostatak
vremena dui od 12 sati. Na primer: zaposleni je na slubenom putu proveo 34
sata. Za to vreme mu pripada 1 cela dnevnica - za 24 sata i pola dnevnice za 10
sati;
- pola dnevnice za vreme od 8 do 12 sati, ili za ostatak vremena kod putovanja
preko 24 sata od 8 do 12 sati. Na primer: zaposleni je na slubenom putu proveo 10
sati. Za to vreme mu pripada pola dnevnice. U sluaju da je zaposleni proveo na
slubenom putu 33 sata pripada mu 1 dnevnica - za 24 sata i pola dnevnice za
ostatak vremena od 9 sati.
Zaposleni nema pravo na pola dnevnice ukoliko je na slubenom putu proveo manje
od 8 sati, ili kada je ostatak vremena kod putovanja preko 24 sata manji od 8 sati. Na primer:
zaposleni je proveo 7 sati na slubenom putu i nema pravo na dnevnicu. Ukoliko slubeno
putovanje traje 31 sat, zaposlenom pripada 1 dnevnica (24 sata), a za ostatak vremena od 7
sati nema pravo na dnevnicu.
Poslodavac treba svojim aktom da uredi pravo zaposlenih na dnevnicu. Pri tome,
poslodavac moe da odlui da e primenjivati Uredbu koja se odnosi na dravne
slubenike i nametenike, ako proceni da je to za njega celishodno i odgovarajue reenje
(to bi trebalo i da pie u optem aktu, odnosno ugovoru o radu). Uredba nije obavezna za
sve poslodavce, pa stoga poslodavci za koje ona nije obavezujua mogu i na drugaiji
nain da urede prava zaposlenih na dnevnicu.
1.2.2. Naknada trokova smetaja

Naknada trokova smetaja na slubenom putu zaposlenom se naknauje
prema priloenom hotelskom raunu u skladu sa optim aktom poslodavca ili na
nain predvien ugovorom o radu.
Ako zaposleni na slubenom putu koristi usluge smetaja kod fizikog lica, jer nije bilo
mogunosti za smetaj kod lica koja su registrovana za pruanje usluga smetaja, raun
fizikog lica moe se smatrati verodostojnim dokumentom pod uslovom da sadri sve
podatke za njegovu identifikaciju.
Dravnom slubeniku i nameteniku se naknauju trokovi smetaja prema
priloenom hotelskom raunu za prenoite i doruak, izuzev za prenoite i doruak
u hotelu prve kategorije (hotel sa 5 zvezdica).
1.2.3. Trokovi prevoza

Zaposlenom na slubenom putu u zemlji takoe se naknauju trokovi prevoza
od mesta rada do mesta u kojem treba da se izvri slubeni posao i trokovi prevoza
za povratak do mesta rada u visini stvarnih trokova prevoza u javnom saobraaju,
prema priloenim raunima (avionska karta, autobuska karta, vozna karta i sl.).
U odreenim sluajevima, prema lanu 11. Uredbe, ako zbog hitnosti, odnosno
potrebe slubenog posla zaposleni ne moe da koristi ni javni saobraaj ni slubeno
vozilo, moe mu se dati pismeno odobrenje za korienje sopstvenog automobila (u
kome se navode razlozi hitnosti odnosno potrebe posla).
Prema napred navedenoj uredbi, dravnom slubeniku i nameteniku, koji po
pismenom odobrenju ovlaenog lica koristi sopstveni automobil isplauje se naknada u
iznosu 10% cene za litar pogonskog goriva po preenom kilometru.
strana 194
REVIZOR
finansijski
20-21/2014
Zaposlenom na slubenom putu naknauju se i ostali trokovi (rezervacija karata

za prevoz, prenoenje prtljaga, telefonski razgovori i slini izdaci), u visini stvarnih trokova,
prema priloenim raunima.
1.2.4. Obraun putnih trokova

Trokovi slubenog putovanja u zemlji naknauju se na osnovu obrauna putnih
trokova, uz koji se prilau odgovarajui dokazi o postojanju i visini trokova (karta za
prevoz, raun za prenoite i doruak, rauni za ostale trokove i dr.), a koji se podnosi u
roku od tri dana od dana kad je slubeno putovanje zavreno (lan 13. Uredbe).
1.2.5. Visina neoporezivih iznosa

i obraun poreza na naknade iznad neoporezivog iznosa
Prema lanu 18. stav 1. ta. 2)-4) Zakona o porezu na dohodak graana,
neoporezivi iznosi naknade trokova za slubeno putovanje u zemlji su:
2) dnevnice za slubeno putovanje u zemlji do iznosa od 1.200 dinara (od
1.2.2014. do 31.1.2015. - do 2.132,00 dinara);
3) naknade trokova smetaja na slubenom putovanju, prema priloenom raunu;
4) naknade prevoza na slubenom putovanju, prema priloenim raunima
prevoznika u javnom saobraaju, a kada je, saglasno zakonu i drugim propisima,
odobreno korienje sopstvenog automobila za slubeno putovanje ili u druge
slubene svrhe - do iznosa 30% cene jednog litra super benzina, a najvie do
3.500 dinara (od 1.2.2014. do 31.1.2015. - do 6.216,00 dinara) - meseno.
Ako je zaposleni na slubenom putu koristio uslugu smetaja kod fizikog lica jer nije
bilo mogunosti smetaja kod lica registrovanog za pruanje usluga smetaja putnicima i
turistima, uz saglasnot poslodavaca priznanica koju izda fiziko lice, moe smatrati
verodostojnim dokumentom za pravdanje trokova smetaja na slubenom putu. Priznanica
treba da sadri sve neophodne elemente za identifikovanje fizikog lica koje prua uslugu
smetaja i kontrolu - ime i prezime, adresu i jedinstveni matini broj graana izdavaoca
priznanice, cenu smetaja, datum i potpis.
Ako se zaposlenom na slubenom putu u zemlji odobri upotreba sopstvenog
putnikog vozila, u tom sluaju se ne oporezuje naknada po preenom kilometru do iznosa
30% cene jednog litra super benzina, a najvie do 6.216,00 dinara meseno. Prilikom
obrauna putnog naloga za korienje sopstvenog vozila u slubene svrhe treba proveriti da
li je lice za mesec u kojem je putovalo ve iskoristilo neoporezivi iznos naknade, jer za iznos
koji prelazi 6.216,00 dinara u jednom mesecu treba obraunati porez na dohodak graana.
Poslodavac prilikom isplate dnevnice iznad iznosa od 2.132,00 dinara, na naknade
za upotrebu sopstvenog vozila preko 6.216,00 dinara (meseno) kao i u sluaju isplate
nedokumentovanih (raunima) trokova smetaja, odnosno trokova prevoza, plaa porez
na zarade po stopi od 10%. Radi obrauna poreza, iznos iznad neoporezivog iznosa, tj.
oporezivi neto iznos preraunava se u bruto iznos po obrascu B = N : 0,90.

na slubenom putovanju u inostranstvo
Zaposleni ima pravo, saglasno lanu 118. taka 3) Zakona o radu, na naknadu
trokova za vreme provedeno na slubenom putu u inostranstvu.
Imajui u vidu da je poslodavac duan da izvri usklaivanje akata sa odredbama
Zakona o izmenama i dopunama Zakona o radu ("Slubeni glasnik RS", broj 75/2014) u
roku od 60 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona, to naknadu trokova za vreme
provedeno na slubenom putovanju u inostranstvo obraujemo na nain kako je ureeno
20-21/2014
REVIZOR
finansijski
strana 195
Uredbom o naknadi trokova i otpremnini dravnih slubenika i nametenika (u daljem

tekstu: Uredba). Do usklaivanja svojih optih akata sa poslednjim izmenama i dopunama
Zakona o radu poslodavci mogu da primenjuju navedenu uredbu kao i do sada.
Zaposleni kod ostalih pravnih lica i preduzetnika, na koje se primenjuju propisi
o radu, odnosno lan 118. Zakona o radu, ostvaruju pravo na naknadu trokova
slubenog putovanja u inostranstvo u skladu sa optim aktom i ugovorom o radu.
Ostala pravna lica i preduzetnici mogu da prihvate primenu Uredbe u celini bez
posebnog ureivanja ili razrade te materije, ali mogu da u optem aktu ili ugovoru o radu
predvide pravo zaposlenog na dnevnicu za slubeno putovanje u inostranstvo u iznosu
veem od iznosa koji je utvren u Spisku dnevnica iz lana 20. Uredbe, kao i da ostala
pitanja, sva ili samo pojedina, urede na drugaiji nain.
Dravni slubenici i nametenici ostvaruju pravo, izmeu ostalog, na naknadu
trokova slubenog putovanja u inostranstvo u skladu sa Uredbom.
1.3.1. Nalog za slubeno putovanje u inostranstvo i isplata akontacije

Prema lanu 15. Uredbe, pod slubenim putovanjem u inostranstvo
podrazumeva se slubeno putovanje:
- iz Republike Srbije u stranu dravu i obrnuto,
- iz jedne strane drave u drugu stranu dravu i
- iz jednog mesta u drugo mesto na teritoriji strane drave.
Nalog za slubeno putovanje u inostranstvo sadri: ime i prezime zaposlenog koji
putuje, naziv drave i mesto u koje se putuje, cilj putovanja, datum polaska na putovanje i
datum povratka s putovanja, kategoriju hotela u kojima je obezbeen smetaj, napomenu o
tome da li su obezbeeni besplatan smetaj i ishrana, vrstu prevoznog sredstva kojim se
putuje, iznos akontacije koji moe da se isplati, podatke o tome ko snosi trokove slubenog
putovanja i nain obrauna trokova putovanja.
Na osnovu naloga za slubeno putovanje u inostranstvo, koji izdaje ovlaeno lice
moe se isplatiti akontacija u visini procenjenih trokova.
Prema taki 10. Odluke o uslovima za line i fizike prenose sredstava plaanja u
inostranstvo i iz inostranstva ("Slubeni glasnik RS", br. 67/2006, 52/2008 i 18/2009)
rezident - fiziko lice:
- moe u inostranstvo da iznese efektivni strani novac ili ekove iji ukupan iznos ne
prelazi 10.000 evra odnosno protivvrednost u drugoj stranoj valuti,
- ako se istvoremeno u inostranstvo iznose i dinari, efektivni strani novac i ekovi,
ukupan iznos tih sredstava ne moe prei 10.000 evra odnosno protivvrednost u
drugoj stranoj valuti.
1.3.2. Trokovi smetaja

Licu koje je upueno na slubeno putovanje u inostranstvo, prema lanu 19. Uredbe,
naknauju se trokovi smetaja u visini plaenog hotelskog rauna za prenoite i
doruak, izuzev za prenoite i doruak u hotelu prve kategorije (pet zvezdica) kada
se naknauju trokovi smetaja u iznosu koji je jednak iznosu dnevnice za tu dravu.
Zaposlenom na slubenom putovanju u inostranstvo kome je obezbeeno besplatno
prenoite i doruak ne naknauju se trokovi smetaja.
Izuzetno, vazduhoplovnom osoblju naknauju se trokovi dnevnog odmora - u visini
plaenog hotelskog rauna - ako je njihovo zadravanje na aerodromu due od etiri asa
izmeu dva leta u toku 24 asa.
strana 196
REVIZOR
finansijski
20-21/2014
1.3.3. Trokovi ishrane i gradskog prevoza

u mestu boravka u inostranstvu isplauju se kao dnevnice
Licu na slubenom putu, prema lanu 20. Uredbe, naknauju se trokovi ishrane i
gradskog prevoza u mestu boravka u inostranstvu u iznosu koji je utvren u Spisku
dnevnica po stranim dravama.
lan 21. Uredbe propisuje da se iznos utvrene dnevnice za slubeno putovanje u
inostranstvo uveava za efove delegacija za 20%.
U lanu 22. Uredbe predvieno je da se iznos dnevnice za slubeno putovanje u
inostranstvo umanjuje:
- ako je obezbeena besplatna ishrana - za 60%,
- ako je obezbeen samo besplatan doruak - za 10%;
- ako je obezbeen samo besplatan ruak - za 30%;
- ako je obezbeena samo besplatna veera - za 20%;
- ako su u cenu avionske karte, zbog prekida putovanja, uraunati trokovi za ishranu
i prenoite - za 60%;
- ako su u cenu karte za putovanje brodom uraunati i trokovi za ishranu i prenoite
- za 60%.
Letakom osoblju ije slubeno putovanje u inostranstvo traje manje od osam asova
iznos utvrene dnevnice umanjuje se za 70%.
Smatra se da je zaposlenom koji slubeno putuje u inostranstvo obezbeena
besplatna ishrana ako se ona ne finansira iz sredstava isplatioca putnog naloga.
Primer:
Ako se dnevnica za slubeno putovanje u Nemaku, umanjuje po lanu 22. Uredbe,
umanjena dnevnica iznosi:
- ako je obezbeena besplatna ishrana, dnevnica se umanjuje za 60% i iznosi 40%
(87 x 40% = 34,8 evra)
- ako je obezbeen samo besplatan doruak, dnevnica se umanjuje za 10% i iznosi
90%
(87 x 90% = 78,3 evra)
- ako je obezbeen samo besplatan ruak, dnevnica se umanjuje za 30% i iznosi
70%
(87 x 70% = 60,9 evra)
- ako je obezbeena samo besplatna veera, dnevnica se umanjuje za 20% i iznosi
(80% 87 x 80% = 69,6 evra)
- ako se u cenu avionske karte, zbog prekida putovanja, uraunati trokovi za ishranu
i prenoite, dnevnica se umanjuje za 60% i iznosi 40%
(87 x 40% = 34,8 evra)
- ako su u ceni karte za putovanje brodom uraunati i trokovi za ishranu i prenoite,
dnevnica se umanjuje za 60% i iznosi
(87 x 40% = 34,8 evra)
- ako letakom osoblju slubeno putovanje u Nemaku traje manje od osam asova,
dnevnica se umanjuje za 70% i iznosi 30%
(87 x 30% = 26,1 evra)
Prema lanu 23. Uredbe, dnevnica za slubeno putovanje u inostranstvo se
odreuje:
- od asa prelaska dravne granice Republike Srbije - u polasku, do asa prelaska
dravne granice Republike Srbije - u povratku,
20-21/2014
REVIZOR
finansijski
strana 197
- od asa polaska aviona s poslednjeg aerodroma u Republici Srbiji do asa povratka

na prvi aerodrom u Republici Srbiji, kada se u inostranstvo putuje avionom,
- od asa polaska broda iz poslednjeg pristanita u Republici Srbiji do asa povratka
u prvo pristanite u Republici Srbiji, kada se u inostranstvo putuje brodom.
Prema lanu 24. Uredbe, licu koje putuje u inostranstvo pripada jedna dnevnica na
svaka 24 asa provedena u inostranstvu, a ako je preostalo vreme provedeno u
inostranstvu due od 12 asova - pripada mu jo jedna dnevnica, odnosno jo
polovina dnevnice ako je preostalo vreme provedeno u inostranstvu izmeu 8 i 12
asova.
Ako lice u toku slubenog putovanja boravi u vie stranih drava, iznos njegovih
dnevnica odreuje se za svaku stranu dravu u kojoj boravi, srazmerno vremenu koje je
proveo u stranoj dravi.
Na odreivanje dnevnica za stranu dravu primenjuju se odredbe ove uredbe o
poetku i prestanku prava na dnevnicu (lan 23) i o odreivanju dnevnice prema trajanju
slubenog putovanja u inostranstvo (lan 24).
1.3.4. Trokovi prevoza i trokovi drugih usluga

u vezi sa slubenim putovanjem u inostranstvo
Trokovi prevoza i trokovi drugih usluga u vezi sa slubenim putovanjem u
inostranstvo isplauju se na sledei nain:
a) Prema lanu 26. Uredbe, a radi pokria trokova prevoza na slubenom putovanju
u inostranstvo isplauje se naknada u visini cene iz putnike tarife za prevoz
sredstvom one vrste i razreda koji se, prema nalogu za slubeno putovanje,
koriste.
b) Prema lanu 27. Uredbe, trokovi pribavljanja putnih isprava, vakcinacije i
lekarskih pregleda koji su u vezi sa slubenim putovanjem u inostranstvo,
ako ih nadleni organ zdravstvenog osiguranja ne prizna, naknauju se u
stvarnim iznosima, na osnovu priloenog rauna.
c) Prema lanu 28. Uredbe, trokovi koji na slubenom putovanju u
inostranstvo nastanu u vezi s prevoenjem, prenoenjem, unoenjem i
iznoenjem slubene pote, korienjem telefona, telegrama i telefaksa, a
koji su neophodni za slubene poslove, kao i drugi neophodni izdaci (takse i
dr.), naknauju se u stvarnim iznosima, na osnovu priloenog rauna.
d) Prema lanu 28. Uredbe, trokovi koji, uz saglasnost efa delegacije, nastanu
na slubenom putovanju u inostranstvo u vezi sa iznajmljivanjem prostorije
za sastanke delegacije, plaanjem stenografskih i daktilografskih usluga i
iznajmljivanjem personalnih raunara za pripremanje slubenih izvetaja ili
za potrebe slubene korespondencije naknauju se u stvarnim iznosima, na
osnovu odgovarajueg rauna.
1.3.5. Obraun trokova slubenog putovanja u inostranstvo

Trokovi slubenog putovanja u inostranstvo naknauju se na osnovu
obrauna putnih trokova koji se, u roku od 7 dana od dana kad je slubeno
putovanje zavreno, podnosi sa pismenim izvetajem o slubenom putovanju koji je
overio nadleni naredbodavac (lan 30. Uredbe).
Uz obraun putnih trokova prilau se odgovarajui dokazi o postojanju i visini
trokova (karta za prevoz, raun za prenoite i doruak, rauni za ostale trokove i
dr.).
REVIZOR
strana 198
20-21/2014
finansijski
Ako je u dokumentu o nastanku trokova koji se prilae uz obraun iskazan iznos u

nacionalnoj valuti u kojoj nije utvrena dnevnica za tu dravu, za obraun i priznavanje
izdataka uz dokument se prilae i pismeni dokaz o kursu nacionalne valute u odnosu na valutu
u kojoj je utvrena dnevnica za tu dravu, a ako se pismeni dokaz o kursu nacionalne valute
ne priloi uz dokument o obraunu putnih trokova, izdaci po tom dokumentu se ne priznaju.
Primer:
Zaposleni je upuen na slubeno putovanje u Makedoniju, u Skoplje. Pravno lice je
sa svog tekueg rauna platilo avionsku kartu. Zaposleni je platio aerodromsku taksu u
iznosu od 2.000,00 dinara.
Na put je krenuo u ponedeljak u 8 asova, a avion je poleteo u 10 asova. Vratio se
sa puta u petak (avion sleteo u 17 asova, a stigao kui u 19 asova). Koristio je i u dolasku i
u odlasku na aerodrom autobus JAT-a i platio kartu, ukupno u oba pravca 700,00 dinara.
Nije imao obezbeen ni smetaj, ni ishranu. Zaposleni je primio akontaciju 500 evra.
Dnevnica za slubeno putovanje u Makedoniju iznosi 41 evro.
Na putu je zaposleni proveo 107 asova, od toga 103 asa u inostranstvu i 4 asa u
zemlji.
Zaposleni ima pravo na 4 dnevnice za inostranstvo (103 : 24 = 4), a za ostatak od 11
asova (7 u inostranstvu i 4 u zemlji), 1/2 dnevnice u zemlji. Cela dnevnica iznosi 2.558,25
(5% od 51.165), a polovina dnevnice 1.279,13 din.
U Skoplju je zaposleni platio hotelski smetaj 240 evra, a imao je i dodatne trokove:
raun za telefon 20 evra i za uslugu rezervacije mesta 15 evra.
Obraun trokova za slubeni put u Skoplje vri se u julu 2014. godine:
Red.
br.
OPIS
IZNOS
I DEVIZNI TROKOVI:
1.
Hotelski raun (4 noenja x 60 = 240)
240 evra
2.
Raun za telefon
3.
Rezervacija mesta
4.
Dnevnica za slubeni put u inostranstvo (4 x 41)
164 evra
5.
Ukupno devizni trokovi (1 + 2 + 3 + 4)
439 evra
6.
Primljena akontacija
500 evra
7.
Razlika za povraaj (5 - 6)
20 evra
15 evra
61 evra
II DINARSKI TROKOVI:
1.
Aerodromska taksa
2.
Autobuske karte (do aerodroma i obrnuto)
2.000,00 din.
3.
Dnevnica u zemlji (0,5 dnevnica x 2.558,25)
1.279,13 din.
4.
Ukupno dinarski trokovi (1 + 2 + 3)
3.979,13 din.
5.
Primljena akontacija
6.
Za isplatu zaposlenom
700,00 din.
3.979,13 din.
1.3.6. Neoporezivi iznosi naknade trokova

i obraun poreza na naknadu iznad neoporezivog iznosa
lanom 18. stav 1. ta. 2)-4) Zakona o porezu na dohodak graana, propisano je
da se ne plaa porez na dohodak graana na primanja zaposlenog, izmeu ostalog,
po osnovu:
2) dnevnica za slubeno putovanje u inostranstvo do iznosa koji je ureen
posebnim propisima odnosno do visine utvrene Uredbom,
REVIZOR
20-21/2014
finansijski
strana 199
3) naknade trokova smetaja na slubenom putovanju prema priloenim

raunima,
4) naknade trokova prevoza na slubenom putovanju, prema priloenim
raunima prevoznika u javnom saobraaju, a kada je odobreno korienje
sopstvenog automobila za slubeno putovanje - do iznosa od 30% cene
jednog litra super benzina, a najvie do usklaenog iznosa od 6.216,00
dinara meseno, koji se primenjuje od 1. februara 2014. do 31. januara 2015.
godine.
Dnevnica za slubeno putovanje u inostranstvo, koja se zaposlenom isplauje
u iznosu veem od propisanog Uredbom, predmet je oporezivanja porezom na
dohodak graana na zarade za deo iznad neoporezivog iznosa. Porez na zarade
obraunava se i plaa po stopi od 10%.
Preraun neto iznosa u bruto, radi utvrivanja osnovice poreza vri se po obrascu
B = N : 0,90.
Primer:
Ako pretpostavimo da je licu iz naeg prethodnog primera, koje je bilo na slubenom
putu u Makedoniji - u Skoplju isplaena dnevnica u visini od 60 evra, umesto 41 evra,
isplatilac putnih trokova je u obavezi da na razliku izmeu propisane i isplaene dnevnice
obrauna i plati porez na dohodak graana po stopi od 10%.
Porez na dohodak obraunava se na sledei nain:
1.
Za isplaene dnevnice ( 4 x 60)
240 evra
2.
Za dnevnice po Uredbi (4 x 41)
164 evra
3.
Iznos koji prelazi neoporezivi iznos (1 - 2)
4.
Iznos u dinarima koji se oporezuje po zvaninom kursu centralne

emisione banke na dan obrauna (115,50 x 76)
8.778,00 din.
5.
Bruto iznos (4 : 0,90)
9.753,33 din.
6.
Porez na dohodak graana (5 x 10%)
76 evra
975,33 din.
Prilikom utvrivanja konanog obrauna utvruje se i poreska obaveza u sluaju

kada je naknada trokova za slubeno putovanje u inostranstvo preko neoporezivog iznosa.
Pre isplate podnosi se Poreskoj upravi poreska prijava na Obrascu PPP-PD koja se
popunjava na sledei nain:
Br.
polja
Naziv polja
Podatak za unos
3.6
ifra vrste prihoda
3.7
Broj dana
Ne popunjava se
1 01 110 00 0
3.8
Broj sati
Ne popunjava se
3.8a
Fond sati
Ne popunjava se
3.9
Bruto prihod
3.10
Osnovica za porez
3.11
Porez
U polja 3.12 do 3.16 upisuju se 0,00.
9.753,33
9.753,33
975,33
strana 200
REVIZOR
finansijski
20-21/2014
Propisani iznos poreskog osloboenja iz lana 18. stav 1. taka 2) Zakona o porezu
na dohodak graana primenjuje se kada zaposleni ostvaruje punu dnevnicu. U sluaju da
zaposleni ne ostvaruje pravo na dnevnicu u punom iznosu, nego polovinu dnevnice,
iznos poreskog osloboenja priznaje se u odgovarajuem srazmernom iznosu (41 : 2
= 20,05 evra).
Na primanja po osnovu dnevnica za slubeno putovanje u inostranstvo ne
plaaju se doprinosi za obavezno socijalno osiguranje, s obzirom da to primanje
predstavlja naknadu trokova zaposlenog u vezi sa radom po lanu 118. taka 3) Zakona o
radu, te se saglasno lanu 105. stav 3. tog zakona ne smatra zaradom zaposlenog ni u
sluaju kada je pravo zaposlenog utvreno u veem iznosu od iznosa dnevnice prema
Spisku dnevnica. Iznos iz Spiska dnevnice je najmanje pravo zaposlenog, a ono moe biti i
vee ako je to predvieno optim aktom, odnosno ugovorom o radu.
1.3.7. Spisak dnevnica po stranim dravama

Spisak dnevnica po stranim dravama sastavni je deo Uredbe o naknadi trokova i
otpremnini dravnih slubenika i nametenika. Taj spisak u nastavku objavljujemo u celini.
REVIZOR
20-21/2014
finansijski
strana 201
SPISAK DNEVNICA PO STRANIM DRAVAMA

Redni
broj
1
Zemlja
Valuta
Visina
dnevnice
4
1. Demokratska Republika Avganistan

- za mesta:
- Kabul
SAD dolara
35
- za ostala mesta
SAD dolara
18
SAD dolara
95
SAD dolara
75
evro
62
- Budambura
SAD dolara
72
- za ostala mesta
SAD dolara
21
- za mesta:
- Rio de eneiro, Sao Paolo,
Resife, Manauns, Salvador,
Kampinas, Brazilija
- za ostala mesta
- za sva mesta
- za mesta:
- za ostala mesta
3. Alirska Demokratska i Narodna
Republika
17. Republika Bugarska
2. Republika Albanija
- Tirana
16. Federativna Republika Brazil
SAD dolara
50
SAD dolara
21
- za mesta:
18. Republika Burundi

- za mesta:
19. Centralna Afrika Republika
- Alir, Oran i Anaba
SAD dolara
50
- za mesta:
- za ostala mesta
SAD dolara
21
- Bangi
SAD dolara
68
- za ostala mesta
SAD dolara
25
4. Narodna Republika Angola

- za mesta:
20. Republika ad
- Luanda
SAD dolara
90
- za mesta:
- za ostala mesta
SAD dolara
40
- Ndamena
SAD dolara
55
- Sarb
SAD dolara
33
- za ostala mesta
SAD dolara
30
SAD dolara
75
5. Republika Argentina
- za mesta:
- Buenos Aires i Barilohe
SAD dolara
102
- Mendosa i Rozario
SAD dolara
85
- za ostala mesta
SAD dolara
74
6. Australija
- za sva mesta
22. eka Republika
- za mesta:
- za mesta:
- Sidnej, Kambera i Melburn
Austral. dol.
75
- za ostala mesta
Austral. dol
63
7. Republika Austrija
- za sva mesta
21. ile
- Prag
evro
74
- Karlove Vari
evro
41
- za ostala mesta
evro
34
Danskih
kruna
580
23. Kraljevina Danska

evro
58
- Baku
SAD dolara
60
- za mesta:
- za ostala mesta
SAD dolara
13
- Kairo
SAD dolara
71
- Luksor
SAD dolara
89
- Asuan
SAD dolara
85
- Aleksandrija
SAD dolara
65
- za ostala mesta
SAD dolara
51
- za sva mesta
8. Republika Azerbejdan
24. Arapska Republika Egipat
- za mesta:
9. Bahrein
- za sva mesta
SAD dolara
68
10. Narodna Republika Banglade

- za mesta:
25. Republika Ekvador
- Daka
SAD dolara
60
- itagong
SAD dolara
39
- za mesta:
- za ostala mesta
SAD dolara
20
- Kito
SAD dolara
65
- Kvajakil
SAD dolara
70
- Kiensa
SAD dolara
60
- za ostala mesta
SAD dolara
30
11. Republika Belorusija

- za sva mesta
SAD dolara
55
12. Kraljevina Belgija

- za sva mesta
evro
103
26. Republika Ekvatorijalna Gvineja

- za mesta:
13. Narodna Republika Benin
- Malabo
SAD dolara
50
- Kotonu
SAD dolara
55
- Bata
SAD dolara
35
- za ostala mesta
SAD dolara
30
- za ostala mesta
SAD dolara
26
- za mesta:
27. Dominikanska Republika
14. Republika Bolivija
- za mesta:
- za mesta:
- La Paz
SAD dolara
60
- Santa Domingo i Puerto Plata
SAD dolara
62
- Santa Kruz
SAD dolara
40
- Santiago i Samana
SAD dolara
103
- za ostala mesta
SAD dolara
22
- za ostala mesta
SAD dolara
35
28. Republika Salvador
15. Republika Bocvana
- za mesta:
- za mesta:
- Gaberon i Maun
SAD dolara
44
- San Salvador
SAD dolara
55
- za ostala mesta
SAD dolara
30
- za ostala mesta
SAD dolara
28
REVIZOR
strana 202
1
29. Socijalistika Etiopija
evro
79
- Tegusigalpa
SAD dolara
72
- San Pedro Sula
SAD dolara
49
- za ostala mesta
SAD dolara
24
- Kalkuta
SAD dolara
71
- Bombaj, Madras, Nju Delhi
SAD dolara
74
- za ostala mesta
SAD dolara
31
43. Kraljevina Holandija
- za mesta:
- za sva mesta
- Adis Abeba
SAD dolara
55
- za ostala mesta
SAD dolara
19
30. Republika Filipini

- za mesta:
- Manila
- Davao, Bagio, Kaladan, Cebu,
Ladag, Takloban, Banau i Ternate
SAD dolara
80
SAD dolara
43
- za ostala mesta
SAD dolara
25
44. Republika Honduras

- za mesta:
45. Republika Indija

- za mesta:
31. Republika Finska

- za sva mesta
20-21/2014
finansijski
evro
75
32. Republika Francuska
46. Republika Indonezija
- za mesta:
- za mesta:
- Pariz
evro
98
- Dakarta i Bali
SAD dolara
77
- za ostala mesta
evro
84
- za ostala mesta
SAD dolara
48
SAD dolara
70
SAD dolara
50
evro
74
SAD dolara
65
33. Gabonska Republika
47. Islamska Republika Iran
- za mesta:
- za sva mesta
- Libervil i Port antil
SAD dolara
59
- Lambaren
SAD dolara
53
- Fransvil i Ojem
SAD dolara
43
- za ostala mesta
SAD dolara
36
34. Republika Gana
48. Republika Irak

- za sva mesta
49. Republika Irska
- za sva mesta
50. Republika Island
- za mesta:
- za sva mesta
- Akra
SAD dolara
60
51. Republika Italija
- Kumas
SAD dolara
39
- za mesta:
- Takoradi i Tamale
SAD dolara
32
- Firenca
evro
57
- za ostala mesta
SAD dolara
24
- Rim i Torino
evro
78
- Venecija i Milano
evro
57
- za ostala mesta
evro
52
35. Burkina Faso

- za mesta:
- Ugadugu
SAD dolara
55
- Bobo-Diulaso
SAD dolara
40
- za mesta:
- za ostala mesta
SAD dolara
25
- Tel Aviv
SAD dolara
115
- Jerusalim
SAD dolara
95
- Tibriz
SAD dolara
98
36. Republika Grka

- za mesta:
52. Drava Izrael
- Atina
evro
50
- Haifa
SAD dolara
67
- za ostala mesta
evro
40
- za ostala mesta
SAD dolara
48
SAD dolara
93
37. Kooperativna Republika Gvajana
53. Parlamentarna Monarhija Jamajka
- za mesta:
- za sva mesta
- Dordtaun
SAD dolara
50
- za ostala mesta
SAD dolara
23
38. Republika Gvatemala

- za mesta:
54. Japan
- za mesta:
- Osaka
SAD dolara
115
- Tokio
SAD dolara
149
- Gvatemala Siti
SAD dolara
50
- Jokohama
SAD dolara
126
- za ostala mesta
SAD dolara
25
- Kjoto i Kobe
SAD dolara
115
- Saporo
SAD dolara
133
- za ostala mesta
SAD dolara
91
- Sana
SAD dolara
60
- Aden
SAD dolara
66
- za ostala mesta
SAD dolara
38
39. Republika Gvineja

- za mesta:
- Konakri
SAD dolara
70
- za ostala mesta
SAD dolara
30
40. Republika Gvineja Bisao

- za mesta:
- Bisao
SAD dolara
44
- za ostala mesta
SAD dolara
18
SAD dolara
75
41. Republika Gruzija

- za sva mesta
42. Republika Haiti
55. Republika Jemen

- za mesta:
56. Haemitska Kraljevina Jordan

- za mesta:
- Aman
SAD dolara
60
- Jerusalim
SAD dolara
100
- za ostala mesta
SAD dolara
50
SAD dolara
50
57. Republika Kamerun
- za mesta:
- Port Prens
SAD dolara
63
- za mesta:
- za ostala mesta
SAD dolara
36
- Juande
REVIZOR
20-21/2014
1
finansijski
- Marua
SAD dolara
45
- Ngaundere, Bamenda, Bertua i

Duala
SAD dolara
46
SAD dolara
110
- za ostala mesta
SAD dolara
26
SAD dolara
70
- Otava
SAD dolara
87
- Montreal
SAD dolara
68
SAD dolara
39
- Vankuver, Toronto
SAD dolara
92
- za mesta:
- za ostala mesta
SAD dolara
49
- Maseru
SAD dolara
50
- za ostala mesta
SAD dolara
26
70. Drava Kuvajt

- za sva mesta
71. Republika Kazahstan
58. Kanada
- za mesta:
59. Drava Katar

- za sva mesta
strana 203
SAD dolara
91
- za sva mesta
72. Demokratska Narodna Republika
Laos
- za sva mesta
73. Kraljevina Lesoto
74. Republika Liban

- za mesta:
60. Republika Kenija
- Bejrut
SAD dolara
78
- Lamu
SAD dolara
38
- za ostala mesta
SAD dolara
60
- Najrobi
SAD dolara
78
75. Republika Liberija
- Mombasa
SAD dolara
59
- za mesta:
- Naivaa
SAD dolara
34
- Monrovija
SAD dolara
75
- Baringo, Nieri i Malindi
SAD dolara
29
SAD dolara
20
- za ostala mesta
SAD dolara
32
- Peking i angaj
SAD dolara
101
- Tripoli, Bengazi
SAD dolara
104
- Hong Kong
SAD dolara
105
- za ostala mesta
SAD dolara
77
- za ostala mesta
SAD dolara
80
evro
80
evro
53
SAD dolara
43
- Antanariva
SAD dolara
50
- Nosu-Be
SAD dolara
30
- za ostala mesta
SAD dolara
15
- Blantir
SAD dolara
50
- Lilongve
SAD dolara
55
- za ostala mesta
SAD dolara
25
evro
65
- za mesta:
61. Narodna Republika Kina
- za mesta:
- za mesta:
62. Republika Kipar

- za sva mesta
63. Demokratska Kamboda
- za sva mesta
64. Republika Kolumbija
- za mesta:
- Kartagena
SAD dolara
95
- Kali
SAD dolara
81
- Bogota
SAD dolara
90
- Barankilja
SAD dolara
68
- San Andres
SAD dolara
63
- za ostala mesta
SAD dolara
50
SAD dolara
50
65. Narodna Republika Kongo
- Poent Hoar
SAD dolara
38
- za ostala mesta
SAD dolara
28
66. Demokratska Narodna Republika

Koreja
- za sva mesta
SAD dolara
75
67. Republika Koreja

- za mesta:
- Seul i Ostro eju
SAD dolara
105
- Kjungju
SAD dolara
90
- za ostala mesta
SAD dolara
50
- San Hoze
SAD dolara
55
- Liberija
SAD dolara
65
- za ostala mesta
SAD dolara
45
68. Republika Kostarika

- za mesta:
69. Republika Kuba

- za mesta:
- Havana
- za ostala mesta
77. Veliko Vojvodstvo Luksemburg

- za sva mesta
78. Demokratska Republika
Madagaskar
- za mesta:
79. Republika Malavi

- za mesta:
80. Republika Maarska

- za sva mesta
- za mesta:
- Brazavil
- za ostala mesta
76. Socijalistika Narodna Libijska
Damahirija
SAD dolara
55
SAD dolara
33
81. Malezija
- za mesta:
- Kuala Lumpur
SAD dolara
60
- Kota Kinabalu i Penang
SAD dolara
58
- za ostala mesta
SAD dolara
20
- Bamako, Timbuktu i Mopti
SAD dolara
50
- za ostala mesta
SAD dolara
35
evro
45
SAD dolara
73
- Nuakkot
SAD dolara
59
- za ostala mesta
SAD dolara
27
SAD dolara
66
82. Republika Mali

- za mesta:
83. Republika Malta

- za sva mesta
84. Kraljevina Maroko
- za sva mesta
85. Islamska Republika
Mauritanija
- za mesta:
86. Sjedinjene Drave Meksika

- za mesta:
- Ikstapa
REVIZOR
strana 204
1
- Meksiko Siti
SAD dolara
84
- Gvadalahara
SAD dolara
48
- za mesta:
- Monterej
SAD dolara
62
- Akapulko
SAD dolara
60
- za ostala mesta
SAD dolara
45
87. Mongolija
20-21/2014
finansijski
1
- Bambito i Kontadora Island
SAD dolara
68
- Panama Siti
SAD dolara
65
- Kolon
SAD dolara
48
- za ostala mesta
SAD dolara
30
73
100. Republika Panama
101. Papua Nova Gvineja
- za mesta:
- Ulan Bator
SAD dolara
55
- za mesta:
- za ostala mesta
SAD dolara
12
- Lae
SAD dolara
- Port Morezbi
SAD dolara
83
- za ostala mesta
SAD dolara
45
- Asansion
SAD dolara
58
- za ostala mesta
SAD dolara
28
- Lima
SAD dolara
80
- Kusko
SAD dolara
50
- za ostala mesta
SAD dolara
35
evro
41
SAD dolara
68
evro
82
- Kigali
SAD dolara
75
- Gisenej
SAD dolara
41
88. Narodna Republika Mozambik

- za mesta:
- Maputo
SAD dolara
68
- za ostala mesta
SAD dolara
37
89. Republika Namibija

- za mesta:
102. Republika Paragvaj

- za mesta:
- Vindhuk
SAD dolara
50
103. Republika Peru
- za ostala mesta
SAD dolara
37
- za mesta:
evro
87
90. Savezna Republika Nemaka

- za sva mesta
91. Kraljevina Nepal
104. Republika Poljska
- za mesta:
- Katmandu
SAD dolara
62
- za sva mesta
- Pakhara
SAD dolara
44
105. Zajednica Portoriko
- za ostala mesta
SAD dolara
23
- za sva mesta
106. Republika Portugal
92. Republika Niger
- za sva mesta
- za mesta:
- Niamej
SAD dolara
66
- za ostala mesta
SAD dolara
23
93. Federativna Republika Nigerija

- za mesta:
107. Republika Ruanda

- za mesta:
- Lagos i Abuja
SAD dolara
58
- Gabiro
SAD dolara
17
- za ostala mesta
SAD dolara
23
- za ostala mesta
SAD dolara
19
108. Rumunija
94. Republika Nikaragva
- za mesta:
- za mesta:
- Managva
SAD dolara
53
- Bukuret
evro
45
- za ostala mesta
SAD dolara
40
- za ostala mesta
evro
43
Norv. kruna
670
- Njujork
SAD dolara
101
SAD dolara
78
- Vaington
SAD dolara
97
- za ostala mesta
SAD dolara
89
109. Sjedinjene Amerike Drave
95. Kraljevina Norveka

- za sva mesta
96. Novi Zeland
- za sva mesta
97. Republika Obala Slonovae
- za mesta:
110. Kraljevina Saudijska Arabija
- za mesta:
- Abidan
SAD dolara
50
- za mesta:
- Jamusokro
SAD dolara
41
80
SAD dolara
29
SAD dolara
68
- za ostala mesta
SAD dolara
22
- Riad, Al Abha i Adinah Munara

- Al Khobar, Daran, Daman i
Deda
SAD dolara
- Korhogo, Buaka i San Pedre
- za ostala mesta
SAD dolara
55
SAD dolara
59
SAD dolara
38
SAD dolara
63
SAD dolara
132
98. Sultanat Oman
111. Republika Senegal
- za mesta:
- Muskat i Salalah
SAD dolara
70
- za mesta:
- Nizva
SAD dolara
51
- Dakar
- za ostala mesta
SAD dolara
40
SAD dolara
60
99. Islamska Republika Pakistan

- za mesta:
- Islamabad
- za ostala mesta
112. Demokratska Republika Sao Tome i
Principe
- za sva mesta
113. Republika Sejeli
- Karai
SAD dolara
48
- Ravalpindi
SAD dolara
35
- Lahor
SAD dolara
60
- za mesta:
- Paavar
SAD dolara
28
- Frituan
SAD dolara
54
- za ostala mesta
SAD dolara
25
- za ostala mesta
SAD dolara
15
- za sva mesta
114. Republika Siera Leone
REVIZOR
20-21/2014
1
115. Republika Singapur

- za sva mesta
finansijski
1
strana 205
2
- za ostala mesta
SAD dolara
107
116. Sirijska Arapska Republika
SAD dolara
48
131. Republika Turska

- za mesta:
- za mesta:
- Istambul
SAD dolara
89
- Palmira, Damask i Deir Ezor
SAD dolara
73
- Ankara, Izmir i Bursa
SAD dolara
44
- Alepo
SAD dolara
51
- za ostala mesta
SAD dolara
32
- za ostala mesta
SAD dolara
54
SAD dolara
35
- Kampala
SAD dolara
65
- za ostala mesta
SAD dolara
33
93
117. Demokratska Republika Somalija

- za sva mesta
132. Republika Uganda

- za mesta:
118. Ruska Federacija

- za mesta:
133. Ujedinjeni Arapski Emirati
- Moskva
SAD dolara
125
- za mesta:
- S. Petersburg
SAD dolara
100
- Dubai
SAD dolara
- za ostala mesta
SAD dolara
60
- Abu Dabi
SAD dolara
79
- za ostala mesta
SAD dolara
73
SAD dolara
71
SAD dolara
60
SAD dolara
63
SAD dolara
35
119. Demokratska Republika Sudan

- za mesta:
134. Orijentalna Republika Urugvaj
- Kartum
SAD dolara
60
- za sva mesta
- Port Sudan
SAD dolara
24
135. Republika Ukrajina
- za ostala mesta
SAD dolara
15
120. Republika Surinam

- za sva mesta
- za sva mesta
136. Republika Uzbekistan
SAD dolara
66
121. Slovaka Republika
- za mesta:
- Takent
- za mesta:
- Bratislava
evro
72
- za ostala mesta
evro
25
- za ostala mesta
137. Ujedinjeno Kraljevstvo Velike
Britanije i Severne Irske
- za mesta:
122. Kraljevina panija
- London
Engl. funti
70
- Madrid i Barcelona
evro
79
- za ostala mesta
Engl. funti
55
- za ostala mesta
evro
68
138. Republika Venecuela

53
- za mesta:
- za mesta:
t123. Republika ri Lanka
- Isla de Margarita
SAD dolara
- Kolombo
SAD dolara
46
- Puerto la Kruz
SAD dolara
50
- za ostala mesta
SAD dolara
20
- Karakas
SAD dolara
85
- za ostala mesta
SAD dolara
30
vajcarskih
franaka
139
- Hanoj
SAD dolara
61
- za ostala mesta
SAD dolara
25
- za mesta:
124. vajcarska Konfederacija

- za sva mesta
139. Socijalistika Republika Vijetnam

- za mesta:
125. Kraljevina vedska

- za mesta:
- tokholm i Malme
ved. kruna
643
- za ostala mesta
ved. kruna
350
126. Kraljevina Tajland

- za mesta:
- Bangkok
SAD dolara
73
- za ostala mesta
SAD dolara
25
127. Ujedinjena Republika Tanzanija
140. Republika Zair

- za mesta:
- Kinasa
SAD dolara
75
- Lubumbai
SAD dolara
59
- za ostala mesta
SAD dolara
28
52
141. Republika Zambija

- za mesta:
- za mesta:
- Lusaka
SAD dolara
- Dar es Salam
SAD dolara
58
- Ndola i Livingston
SAD dolara
46
- Zanzibar
SAD dolara
48
- Kitve
SAD dolara
30
- Arua
SAD dolara
30
- za ostala mesta
SAD dolara
25
- za ostala mesta
SAD dolara
33
128. Republika Togo
142. Republika Zimbabve

- za mesta:
- za mesta:
- Harare
SAD dolara
64
- Lome
SAD dolara
55
- za ostala mesta
SAD dolara
57
- Kara
SAD dolara
35
143. Junoafrika Republika
- za ostala mesta
SAD dolara
18
- Johanesburg
SAD dolara
58
SAD dolara
59
- Keptaun, Pretorija, Kimberli
SAD dolara
52
- za ostala mesta
SAD dolara
23
evro
41
129. Republika Trinidad Tobago

- za sva mesta
130. Republika Tunis
- za mesta:
- Tunis
- za mesta:
144. Sve druge drave

SAD dolara
55
- za sva mesta
strana 206
REVIZOR
finansijski
20-21/2014
1.4. Naknada trokova smetaja i ishrane za rad

i boravak na terenu
lan 118. taka 4) Zakona o radu precizira da zaposleni ima pravo na naknadu
trokova u skladu sa optim aktom i ugovorom o radu koji se odnose na smetaj i
ishranu za rad i boravak na terenu. Ova naknada se isplauje samo ako poslodavac
nije zaposlenom obezbedio smetaj i ishranu bez naknade.
Na naknadu trokova po ovom osnovu, koji se priznaju kao poslovni rashodi, ne
plaaju se ni porez ni doprinosi za obavezno socijalno osiguranje.
Za dravne slubenike i nametenike naknada trokova rada i boravka na terenu
(terenskog dodatka) i naknada trokova smetaja ureena je u lanu 44. Uredbe koji glasi:
"Dravnom slubeniku i nameteniku isplauje se naknada trokova rada i boravka
na terenu (terenski dodatak) koja iznosi 3% prosene mesene zarade zaposlenog u
privredi Republike Srbije1, prema poslednjem konanom objavljenom podatku republikog
organa nadlenog za poslove statistike na dan isplate.
Ako za rad i boravak na terenu nisu obezbeeni besplatni smetaj i ishrana, terenski
dodatak uveava se za trokove smetaja i ishrane: za trokove smetaja - najvie do
iznosa naknade za trokove smetaja na slubenom putovanju u zemlji (lan 8. ove uredbe),
a za trokove ishrane - najvie za dnevnicu za slubeno putovanje u zemlji (lan 9. ove
uredbe)."
Iz navedenog proizilazi da terenski dodatak od 3% ne predstavlja naknadu trokova
smetaja i ishrane za vreme boravka na terenu jer se oni posebno nadoknauju, te stoga, po
naem miljenju, predstavlja zaradu, odnosno platu zaposlenog koja podlee plaanju
poreza i doprinosa.
Ovaj na stav potvren je i miljenjem Ministarstva finansija broj 414-00-00018/
/2008-04 od 20.3.2008. godine2
1.5. Naknada trokova za ishranu u toku rada

Prema lanu 118. taka 5) Zakona o radu, zaposleni ima pravo na naknadu
trokova za ishranu u toku rada (topli obrok), ako poslodavac ovo pravo nije
obezbedio na drugi nain, u skladu sa optim aktom ili ugovorom o radu.
Prema stavu 2. ovog lana Zakona visina trokova za ishranu u toku rada mora biti
izraena u novcu.
Visina toplog obroka nije propisana Zakonom, ve je poslodavac ureuje optim
aktom ili ugovorom o radu.
Samom injenicom to se naknada trokova za ishranu u toku rada smatra zaradom,
proizilazi i obaveza da se na primanja po ovom osnovu obraunava i plaa:
- porez na zarade od 10%
- doprinose za obavezno socijalno osiguranje - na teret zaposlenog - zbirno
19,9% i na teret poslodavca - zbirno 17,9%.
1
Republiki zavod za statistiku od 1. januara 2011. godine ne objavljuje podatke o prosenoj mesenoj zaradi u
privredi RS. Poslednji objavljeni podatak je za decembar 2010. godine, a iznosi 51.165,00 din. Stoga je i dalje u primeni
Uredbe i opteg akta poslodavca (ako je tako utvreno) treba koristiti taj podatak.
2
Navedeno miljenje Ministarstva finansija broj 414-00-00018/ /2008-04 od 20.3.2008. godine, objavljeno je u
Priruniku: SLUBENA MILJENJA nadlenog ministarstva o primeni poreskih propisa osim PDV-a - Porez na dohodak
graana.
20-21/2014
REVIZOR
finansijski
strana 207
1.6. Naknada trokova za korienje godinjeg odmora

Naknada trokova za korienje godinjeg odmora tj. regres za godinji odmor,
predvien lanom 118. taka 6) Zakona o radu, poslodavac ureuje optim aktom ili
ugovorom o radu.
Pravo na naknadu za korienje godinjeg odmora, po naem miljenju, u punom
iznosu imaju zaposleni koji imaju pravo na pun godinji odmor, a srazmeran deo - zaposleni
koji imaju pravo na srazmeran deo godinjeg odmora. Meutim, poslodavac moe utvrditi
pravo na regres i na dugaiji nain.
Nain isplate regresa za godinji odmor ureuje poslodavac, a moe se
isplaivati jednom godinje u odreenom mesecu, uz svaku isplatu mesene zarade,
tromeseno i sl.
Visinu regresa za godinji odmor utvruje poslodavac, to moe biti prosena zarada u
Republici ili prosena zarada kod poslodavca ili neki drugi fiksni iznos, sve prema optem
aktu ili ugovoru o radu.
Naknada trokova za korienje godinjeg odmora, ima tretman zarade
zaposlenog. Prema tome, na isplatu naknade trokova za korienje godinjeg
odmora proizilazi i obaveza poslodavca da obraunava i plaa porez na zarade od
10%, doprinose za obavezno socijalno osiguranje na teret zaposlenog 19,9% i na teret
poslodavca 17,9%.
2. Druga primanja zaposlenih koja nemaju karakter zarade

po Zakonu o radu
Prema lanu 119. stav 1. Zakona o radu, poslodavac je duan da, u skladu sa
optim aktom, zaposlenim isplati druga primanja koja nemaju karakter zarade, i to:
1. otpremninu pri odlasku u penziju, najmanje u visini dve prosene zarade u
RS,
2. naknadu trokova pogrebnih usluga u sluaju smrti lana ue porodice, a
lanovima ue porodice u sluaju smrti zaposlenog, i
3. naknadu tete zbog povreda na radu ili profesionalnog oboljenja.
Poslodavac je obavezan da, prema lanu 158. Zakona o radu, isplati i
otpremninu zaposlenom koji je proglaen tehnolokim vikom.
Poslodavac moe optim aktom da predvidi pravo na:
- isplatu poklona deci zaposlenih starosti do 15 godina ivota - za Boi i Novu
godinu u visini neoporezivog iznosa predvienog Zakonom o porezu na dohodak
graana (lan 119. stav 2. Zakona o radu),
- premiju za dobrovoljno dodatno penzijsko osiguranje, kolektivno osiguranje
od posledica nezgoda i kolektivno osiguranje za sluaj teih bolesti i
hirurkih intervencija (lan 119. stav 5. Zakona o radu),
- jubilarnu nagradu i solidarnu pomo (lan 120. taka 1) Zakona o radu).
2.1. Fiskalni tretman otpremnine i novane naknade

kod prestanka radnog odnosa
Odredbama lana 9. stav 1. ta. 18) do 20) Zakona o porezu na dohodak
graana, izuzete su od plaanja poreza do iznosa koji je kao najnii utvren zakonom
kojim se ureuje rad:
- otpremnina koja se isplauje zaposlenom kod odlaska u penziju;
strana 208
REVIZOR
finansijski
20-21/2014
- otpremnina koja se isplauje zaposlenim kod prestanka rada po osnovu vika

zaposlenih po Zakonu o radu;
- novana naknada koja se isplauje zaposlenom kod prestanka rada u skladu
sa Programom Vlade RS.
Na iznose isplaene otpremnine i novane naknade po navedenim osnovama, iznad
propisanog neoporezivog iznosa plaa se porez na druge prihode po lanu 85. Zakona o
porezu na dohodak graana.
Na otpremninu i novanu naknadu koje se isplauju u skladu sa Zakonom o radu i
Programom Vlade RS, ne plaaju se doprinosi za obavezno socijalno osiguranje.
U ostalim sluajevima, isplata otpremnine ili novane naknade (za koje ne postoji
osnov u Zakonu o radu i Programu Vlade RS), predstavljaju druga lina primanja zaposlenih
koja se smatraju zaradom i podleu plaanju poreza i doprinosa na zarade.
O fiskalnom tretmanu otpremnine i novanih naknada po osnovu prestanka
radnog odnosa piemo sveobuhvatno u delu koji se odnosi na oporezivanje drugih
prihoda fizikih lica.
2.2. Naknada trokova pogrebnih usluga u sluaju smrti zaposlenog

i lanova ue porodice
lanom 119. stav 1. taka 2) Zakona o radu, predviena je obaveza poslodavca da u
skladu sa optim aktom isplati zaposlenom naknadu trokova pogrebnih usluga u sluaju
smrti lana ue porodice, a lanovima ue porodice u sluaju smrti zaposlenog. lanom
ue porodice smatraju se brani drug i deca zaposlenog.
Odredbom lana 9. stav 1. taka 9. Zakona o porezu na dohodak graana utvren je
neoporezivi iznos pomoi u sluaju smrti zaposlenog, lana njegove porodice ili
penzionisanog radnika. Usklaeni neoporezivi iznos za ovo davanje, poev od 1.
februara 2014. do 31. januara 2015. godine, iznosi do 62.157,00 dinara. Ova naknada
nema tretman zarade, bez obzira da li se isplata vri gotovinski ili bezgotovinski.
U sluaju da se izvri isplata iznad neoporezivog iznosa obraunava se porez na
dohodak graana na druge prihode po lanu 85. Zakona, to je i obraeno u tom delu
ovog prirunika.
Doprinosi za obavezno socijalno osiguranje se ne plaaju jer ova naknada nema
karakter zarade.
Primer:
U sluaju smrti lana ue porodice (branog druga), poslodavac je zaposlenom
isplatio naknadu trokova pogrebnih usluga u iznosu od 69.644,00 dinara. Na deo preko
neoporezivog iznosa (62.157,00), koji u ovom primeru iznosi 7.487,00 dinara (69.644,00 62.157,00) obraunava se i plaa porez na dohodak graana na druge prihode.
Obraun poreza na dohodak graana

kada se trokovi pogrebnih usluga isplauju iznad neoporezivog iznosa:
Red. br.
Opis
Iznos
1.
Isplaeni trokovi pogrebnih usluga
69.644,00
2.
Neoporezivi iznos
62.157,00
3.
Oporezivi neto iznos (1 - 2)
7.487,00
4.
Koeficijent za preraun oporezivog iznosa na bruto iznos
1,190476
5.
Oporezivi bruto iznos (3 x 4)
8.913,10
20-21/2014
REVIZOR
Red. br.
Opis
finansijski
strana 209
Iznos
6.
Normirani trokovi (5 x 20%)
1.782,62
7.
Iznos za oporezivanje (5 - 6)
7.130,48
8.
Porez na dohodak (7 x 20%)
9.
Neto za isplatu (2 + 5 - 8)
1.426,10
69.644,00
Pre isplate Poreskoj upravi se dostavlja poreska prijava na Obrascu PPP-PD koja se
popunjava na sledei nain:
Br.
polja
Naziv polja
Podatak za unos
3.6
ifra vrste prihoda
1 01 612 00 0
3.7
Broj dana
Ne popunjava se
3.8
Broj sati
Ne popunjava se
3.8a
Fond sati
Ne popunjava se
3.9
Bruto prihod
8.913,10
3.10
Osnovica za porez
7.130,48
3.11
Porez
1.426,10
U polja 3.12 do 3.16 upisuju se 0,00.
2.3. Naknada tete zbog povrede na radu

ili profesionalnog oboljenja
Prema lanu 119. stav 1. taka 3) Zakona o radu, poslodavac je duan da isplati
zaposlenom u skladu sa optim aktom, naknadu tete zbog povrede na radu ili
profesionalnog oboljenja. Visina, nain utvrivanja i isplate ove naknade ureuje se optim
aktom poslodavca.
Prema lanu 9. stav 1. taka 8) Zakona o porezu na dohodak graana, naknada
materijalne i nematerijalne tete izuzeta je od oporezivanja.
Sa aspekta Zakona o radu ova naknada nema tretman zarade, pa se ne plaaju ni
doprinosi za obavezno socijalno osiguranje. Prema tome, ova davanja ne podleu obavezi
plaanja poreza i doprinosa.
2.4. Poklon deci zaposlenih starosti do 15 godina ivota

povodom Nove godine i Boia
Prema lanu 119. stav 2. Zakona o radu poslodavac moe deci starosti do 15 godina
ivota da obezbedi poklon za Boi i Novu godinu u vrednosti do neoporezivog iznosa koji
od 1. februara 2014. do 31. januara 2015. godine iznosi do 8.880,00 dinara. Znai,
poslodavac moe, ali nije u obavezi da u svom optem aktu utvrdi pravo zaposlenih po ovom
osnovu.
Ako se isplauje vei iznos od propisanog neoporezivog iznosa, deo iznad
neoporezivog iznosa ima tretman zarade. Plaa se porez 10% i doprinosi za obavezno
socijalno osiguranje - zbrino 19,9% na teret zaposlenog i 17,9% na teret poslodavca.
Zaposleni u dravnim organima, organima teritorijalne autonomije i lokalne
samouprave i u javnim slubama imaju pravo na primanja po ovom osnovu tj. mogu da
obezbede poklon deci zaposlenih starosti do 15 godina povodom Nove godine i Boia,
saglasno lanu 2. stav 2. Zakona o radu (ako to nije iskljueno drugim propisima).
strana 210
REVIZOR
finansijski
20-21/2014
S tim u vezi navodi se i miljenje Ministarstva rada, zapoljavanja i socijalne

politike RS, broj 011-00-01316/2006-02 od 11. decembra 2006. godine koje glasi:
"Zakonom o radu u lanu 119. stav 2. data je mogunost poslodavcu da deci
zaposlenog starosti do 15 godina ivota obezbedi poklon za Boi i Novu godinu u
vrednosti do neoporezivog iznosa koji je predvien zakonom kojim se ureuje porez na
dohodak graana.
Shodno lanu 105. stav 2. Zakona o radu navedena primanja nemaju karakter zarade,
meutim, ukoliko poslodavac, shodno lanu 120. taka 4) Zakona o radu, odlui da d
poklone deci zaposleog u veem obimu onda takva primanja imaju karakter zarade i na
njih se obraunavaju i plaaju porez i doprinosi.
to se tie korisnika budetskih sredstava, miljenja smo da se deci zaposlenih u
dravnim organima i javnim slubama mogu obezbediti pokloni za Boi i Novu godinu u
vrednosti preko neoporezivog iznosa koji je predvien Zakonom o porezu na dohodak
graana ("Slubeni glasnik RS", br. 24/2001, 80/2002, 135/2004, 62/2006 i 65/2006), ako
za to postoje obezbeena sredstva u budetu."
2.5. Premija za dobrovoljno zdravstveno osiguranje, penzijsko osiguranje

i kolektivno osiguranje zaposlenih
Prema lanu 119. stav 5. Zakona o radu, poslodavac moe zaposlenima uplaivati
premiju, odnosno penzijski doprinos za:
- dobrovoljno dodatno penzijsko osiguranje,
- kolektivno osiguranje od posledica nezgoda i
- kolektivno osiguranje za sluaj teih bolesti i hirurkih intervencija.
Sve ove mogunosti koje se odnose na pojedinano i kolektivno osiguranje, kao i
mogunost uplate premije za dobrovoljno zdravstveno osiguranje ureene su sa fiskalnog
aspekta u lanu 14b Zakona o porezu na dohodak graana i u lanu 13. Zakona o
doprinosima za obavezno socijalno osiguranje.
Premija koju poslodavac plaa po osnovu kolektivnog osiguranja - ako je to
predvieno optim aktom - ima tretman drugih primanja zaposlenog pa se na njih ne plaaju
doprinosi za socijalno oisguranje. Isto tako, na premije za kolektivno osiguranje ne plaa se
ni porez na dohodak graana, jer davanja po ovom osnovu shodno lanu 14b Zakona
nemaju karakter zarade, to znai da je ceo iznos neoporeziv. Nije propisano nominalno
ogranienje neoporezivog iznosa premije koja se plaa za kolektivno osiguranje zaposlenih
po navedenim osnovima.
Fiskalni tretman premije dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja, odnosno
penzijskog doprinosa u dobrovoljni penzijski fond koje plaa poslodavac za zaposlene dat je sveobuhvatno u ovom poglavlju u delu koji se odnosi na oporezivanje
zarada.
2.6. Solidarna pomo

Prema lanu 120. stav 1. taka 1) Zakona o radu poslodavac moe optim aktom
odnosno ugovorom o radu da utvrdi pravo zaposlenog na solidarnu pomo.
2.6.1. Solidarna pomo za sluaj bolesti, invalidnosti ili zdravstvene rehabilitacije

Prema lanu 18. stav 1. taka 5) Zakona o porezu na dohodak graana, porez na
zarade ne plaa se na primanja zaposlenih po osnovu solidarne pomoi za sluaj
bolesti, zdravstvene rehabilitacije ili invalidnosti zaposlenog lica ili lana njegove
porodice - do propisanog usklaenog iznosa od 35.519,00 dinara, koji se primenjuje od
1. februara 2014. do 31. januara 2015. godine.
20-21/2014
REVIZOR
finansijski
strana 211
Ostvarivanje prava na poresko osloboenje detaljnije je ureeno Pravilnikom o

ostvarivanju prava na poresko osloboenje primanja po osnovu pomoi zbog
unitenja ili oteenja imovine, organizovane socijalne i humanitarne pomoi,
stipendija i kredita uenika i studenata, hranarina sportista amatera i solidarne
pomoi za sluaj bolesti ("Slubeni glasnik RS", br. 31/2001 i 5/2005 - u daljem tekstu:
Pravilnik).
Prema lanu 10. Pravilnika, poresko osloboenje za primanja po osnovu solidarne
pomoi za sluaj bolesti, koju isplauje poslodavac za zaposlenog ili lana njegove
porodice, moe se ostvariti:
1) za sluaj bolesti - ako na osnovu medicinske dokumentacije, izdate od strane
referentne zdravstvene ustanove, odnosno lekarske komisije ili od izabranog
lekara i lekara odgovarajue specijalnosti, koju je duan da podnese zaposleni za
sebe ili za lana njegove porodice, nesporno proizlazi:
(a) da se radi o bolesti koja iziskuje vee trokove u postupku dijagnosticiranja
(snimanje skenerom, magnetna rezonanca, lekarski pregledi i dr.), odnosno
vee trokove leenja (operativni zahvati, lekovi i dr.) ili saniranje, odnosno
odravanje zdravstvenog stanja i radne sposobnosti (ortopedska i druga
pomagala i dr.);
(b) da je u postupku izleenja, odnosno saniranja bolesti (postoperativni period
kod ortopedskih, sranih i drugih operacija, saniranje drugih zdravstvenih
oboljenja, invalidnost i dr.) neophodna medicinska rehabilitacija u ambulantno-poliklinikoj ili stacionarnoj ustanovi, koja se ne moe obezbediti,
odnosno finansirati iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja;
2) za sluaj zdravstvene rehabilitacije - upuivanjem zaposlenih, izloenih
posebnim zdravstvenim rizicima na radu, hronino premorenih i fiziki iscrpljenih,
na zdravstveno-preventivni odmor i na ranu rehabilitaciju, u cilju zatite zdravlja i
spreavanja profesionalnih oboljenja, u skladu sa propisima koji ureuju
zdravstvenu zatitu i zatitu na radu;
3) za sluaj invalidnosti - ako invalidnost (gubitak ili trajno smanjenje sposobnosti
za rad), koja je utvrena od strane nadlenog organa reenjem o invalidnosti,
zahteva poveane trokove u funkciji odravanja zdravstvenih, profesionalnih i
radnih sposobnosti.
Isplata solidarne pomoi za sluaj bolesti, zdravstvene rehabilitacije i invalidnosti uz
propisano poresko osloboenje, moe se vriti ako je osnov za davanje takve pomoi
sadran u kolektivnom ugovoru, odnosno drugom optem aktu poslodavca i ako je o
davanju pomoi doneta odluka nadlenog organa poslodavca.
Zaposleni koji je ostvario solidarnu pomo za sluaj bolesti, zdravstvene
rehabilitacije i invalidnosti neposrednom isplatom novanog iznosa duan je da
poslodavcu dostavi dokaze da je isplaena sredstva iskoristio u svrhu u koju su
odobrena (rauni, izvetaji zdravstvene ili druge ustanove, overena izjava i dr.).
Primanje zaposlenog po osnovu solidarne pomoi za sluaj bolesti, invalidnosti ili
zdravstvene rehabiitacije, uz propisano poresko osloboenje nije vezano za odreeni
vremenski period (mesec, kvartal, godina), niti je ograniena isplata samo jednom za jedno
lice, a to znai da se solidarna pomo po ovom osnovu moe isplatiti istom licu vie puta u
toku godine:
- ako je nastao jedan od sluajeva za koji se pomo isplauje i
- ako su ispunjeni uslovi iz Pravilnika.
Ukoliko se solidarna pomo po ovom osnovu isplauje zaposlenom ili lanovima
njegove ue porodice iznad neoporezivog iznosa, na taj iznos obraunava se porez na
zarade po stopi od 10%.
strana 212
REVIZOR
finansijski
20-21/2014
Osnovicu za obraun poreza na dohodak graana ini bruto oporezivi iznos koji se
dobija mnoenjem neto oporezivog iznosa koeficijentom 1,111111 (ili deljenjem sa
0,90%).
2.6.2. Solidarna pomo u sluaju smrti drugih lanova porodice

Poslodavac moe, saglasno lanu 120. taka 1) Zakona o radu, u svom optem aktu
da predvidi isplatu solidarne pomoi zaposlenom u sluaju smrti roditelja, usvojenika i
usvojioca zaposlenog, kao i u sluaju smrti drugih lanova porodice (brae, sestara i
sl.), kao ire pravo zaposlenih u odnosu na obavezu poslodavca iz lana 119. stav 1. taka
2) Zakona o radu.
Tako ureena solidarna pomo optim aktom poslodavca ne predstavlja zaradu
zaposlenog saglasno lanu 105. stav 3. Zakona o radu, te ne podlee plaanju doprinosa
za obavezno socijalno osiguranje, saglasno lanu 13. Zakona o doprinosima za
Sa poreskog stanovita, solidarna pomo po ovom osnovu koja se isplauje u sluaju
smrti roditelja, usvojenika i usvojioca osloboena je plaanja poreza na dohodak do
iznosa od 62.157,00 dinara koji vai od 1.2.2014. do 31.1.2015. godine. Preko tog iznosa
isplate navedenim licima odnosno isplate drugim lanovima porodice podleu plaanju
poreza na druge prihode (fiskalni aspekt se obrauje u tom delu ovog prirunika).
2.6.3. Solidarna pomo za ublaavanje posledica

elementarnih nepogoda ili drugih vanrednih dogaaja
lan 9. stav 1. taka 10) Zakona ureuje da se ne plaa porez na dohodak graana
po osnovu pomoi zbog unitenja ili oteenja imovine usled elementarnih nepogoda
ili drugih vanrednih dogaaja ako su ispunjeni propisani uslovi.
Prema lanu 2. Pravilnika poresko izuzimanje po osnovu pomoi zbog unitenja ili
oteenja imovine moe ostvariti lice koje je pretrpelo unitenje ili oteenje imovine
usled elementarnih nepogoda (poplava, odron, zemljotres, grad i dr.) ili drugih vanrednih
dogaaja (poar, ratna i druga razaranja i dr.) ako je:
- injenino stanje nastanka i uzroka unitenja ili oteenja imovine utvreno i
procena visine tete izvrena od strane nadlenog organa (MUP ili drugi
nadleni dravni organi, struna komisija ili drugi nadleni organ davaoca pomoi i
sl.) i to konstatovano u pisanom aktu (reenje, zapisnik i dr.);
- nadleni organ davaoca pomoi doneo odluku o davanju i visini pomoi,
osnovanu na kolektivnom ugovoru, odnosno optem aktu i na injeninom stanju o
nastaloj teti, njenom uzroku i visini, koje je utvreno aktom nadlenog organa.
Poresko izuzimanje za pomo po osnovu unitenja ili oteenja imovine moe
ostvariti lice koje je pretrpelo unitenje ili oteenje imovine, nezavisno od toga da li
je zaposleno kod davaoca pomoi.
Minstarstvo finansija RS je dalo miljenje br. 414-00-55/2004-04 od 5. aprila 2004.
godine u kojem se objanjava pravo na poresko izuzimanje pomoi zbog unitenja ili
oteenja imovine, a izvod iz tog miljenja glasi:
"Pravo na poresko izuzimanje po osnovu pomoi zbog unitenja ili oteenja imovine u
skladu sa Zakonom i odredbama lana 2. i 3. Pravilnika, moe ostvariti lice koje je pretrpelo
unitenje ili oteenje imovine usled elementarnih nepogoda (poplava, odron, zemljotres,
grad i dr.) ili drugih vanrednih dogaaja (poar, ratna i druga razaranja i dr.) ako je utvreno
injenino stanje nastanka i uzroka unitenja ili oteenja imovine i procena visine tete
izvrena od nadlenog organa (MUP ili drugi nadleni organ, struna komisija ili drugi
nadleni organ davaoca pomoi i sl.) konstatovano u pisanom aktu (reenje, zapisnik i dr.).
20-21/2014
REVIZOR
finansijski
strana 213
Pravo na poresko izuzimanje za pomo po osnovu unitenja ili oteenja imovine

moe ostvariti lice koje je pretrpelo unitenje ili oteenje imovine, nezavisno od toga da li
je zaposleno kod davaoca pomoi."
2.6.4. Organizovana socijalna i humanitarna pomo

Odredbom lana 9. stav 1. taka 11) Zakona o porezu na dohodak graana
propisano je da se ne plaa porez na dohodak graana na primanja koja fizika lica
ostvare po osnovu organizovane socijalne i humanitarne pomoi.
Blii uslovi za ostvarivanje poreskog izuzimanja po ovom osnovu ureeni su lanom
4. i 5. Pravilnika.
Prema lanu 4. Pravilnika, poresko izuzimanje po osnovu organizovane socijalne i
humanitarne pomoi moe se ostvariti na primanja koja imaju karakter socijalnog i
humanitarnog davanja, odnosno pomoi za saniranje i ublaavanje posledica teko
naruene socijalne sigurnosti i teke humanitarne situacije odreenog lica ili grupe
lica, iz sredstava:
1) humanitarnih organizacija (Crveni krst i dr.);
2) dravnih organa i organizacija i organa lokalne samouprave, drutvenih
organizacija i udruenja graana, registrovanih kod nadlenih organa i razvrstana
u humanitarne i socijalne organizacije, sa delatnou pruanja pomoi svojim
lanovima i drugim kategorijama socijalno ugroenih graana (npr. udruenja za
pomo zdravstveno hendikepiranim licima, udruenja za pomo nezbrinutoj deci,
raseljenim i prognanim licima i drugim licima koja se nalaze u stanju socijalne
potrebe i sl.);
3) koja su obezbeena organizovanom akcijom prikupljanja, sa ueem, po pravilu,
vie davalaca - donatora, najee uz podrku sredstava informisanja, odnosno
humanitarnih organizacija - uplatom na poseban namenski otvoren iro raun lica
za:
(a) leenje (operaciju i sl.) u inostranstvu, ako se, prema miljenju nadlenog
dravnog organa ili referentne zdravstvene ustanove, odnosno komisije
lekara specijalista odgovarajue struke, leenje (operacija i sl.) ne moe
uspeno ostvariti u Srbiji;
(b) nabavku lekova ili pomagala (protetika ili ortotika sredstva, sanitarne
sprave, ona, sluna i druga pomagala) u zemlji ili u inostranstvu, ako je
njihovo korienje u postupku leenja, odnosno odravanja telesnih
sposobnosti neophodno prema priloenoj medicinskoj dokumentaciji i ako
prema miljenju nadlenog organa, odnosno zdravstvene ustanove
nesporno proizlazi da se ne mogu obezbediti na teret trokova obaveznog
zdravstvenog osiguranja u zemlji ili da uopte nema mogunosti za njihovu
nabavku u zemlji;
4) koja su obezbeena inostranim donacijama, po pravilu namenski opredeljenim za
reavanje socijalnih problema i humanitarno zbrinjavanje odreenih lica ili
odreene populacije.
Organizovanu socijalnu i humanitarnu pomo predstavlja primanje koja povremeno
ostvaruju fizika lica u stanju socijalne potrebe, o emu je Ministarstvo finansija dalo
miljenje broj 413-00-02898/2005-04 od 9. februara 2006. godine u kojem je, izmeu
ostalog precizirano:
"... Prema odredbi lana 4. stav 1. taka 2) Pravilnika, poresko izuzimanje po osnovu
organizovane socijalne i humanitarne pomoi moe se ostvariti na primanja koja imaju
karakter socijalnog i humanitrnog davanja, odnosno pomoi za saniranje i ublaavanje
posledica teko naruene socijalne sigurnosti i teke humanitarne situacije odreenog lica
strana 214
REVIZOR
finansijski
20-21/2014
ili grupe lica, koja se ostvaruje, pored ostalog, iz sredstava dravnih organa i organizacija i
organa lokalne samouprave, drutvenih organizacija i udruenja graana, registrovanih
kod nadlenog organa i razvrstanih u humanitarne i socijalne organizacije, sa delatnou
pruanja pomoi svojim lanovima i drugim kategorijama socijalno ugroenih graana.
Prema tome, na primanja koja, od sluaja do sluaja, ostvaruju fizika lica koja se
nalaze u stanju socijalne potrebe (stara nezbrinuta lica, teko bolesna lica, deca u
domovima i sl.), od humanitrnog fonda u konkretnom sluaju, po osnovu socijalne i
humanitarne pomoi u smislu napred navedenih odredaba Zakona i Pravilnika, ne plaa
se porez na dohodak graana."
Prema lanu 5. Pravilnika, poresko izuzimanje za primanja po osnovu organzovane

socijalne i humanitarne pomoi iz lana 4. stav 1. taka 3) Pravilnika ostvaruje se i u
sluaju kada je inicijator, odnosno organizator i uesnik prikupljanja sredstava
pomoi poslodavac lica koje ostvaruje pomo:
1) ako za takvu pomo postoji pravni osnov u kolektivnom ugovoru ili u drugom
optem aktu poslodavca;
2) ako je za organizovanu akciju prikupljanja sredstava i uee poslodavca kao davaoca pomoi obezbeeno pozitivno miljenje sindikalne organizacije poslodavca
(ako postoji) i nadlene socijalne slube (socijalnog radnika, psihologa i dr.) kod
poslodavca (ako postoji) ili miljenje nadlenog organa za socijalnu brigu i staranje;
3) ako je od strane nadlenog organa poslodavca doneta odluka o organizovanju i
ueu u prikupljanju sredstava pomoi.
Pravo na poresko izuzmanje po osnovu organizovane socijalne i humanitarne
pomoi, prema lanu 6. Pravilnika ne ostvaruje se za isplate, odnosno davanja koja
poslodavac vri zaposlenom po osnovu radnog odnosa i drugih oblika rada
upodobljenih radnom odnosu, nezavisno od finansijskog stanja u kome se nalaze
poslodavac i zaposlenik kod njega.
Drugim reima, to znai da davanje koje je nominovano kao socijalna i humanitarna
pomo, a koje se vri zaposlenom ili licu radno angaovanom po drugom osnovu kod isplatioca, nije osloboeno plaanja poreza. Ako ga ostvaruje zaposleni ima tretman zarade, a ako
ga ostvaruje lice koje nije zaposleno kod isplatioca ima tretman drugih prihoda fizikog lica.
2.7. Jubilarna nagrada

Prema lanu 120. stav 1. taka 1) Zakona o radu, poslodavac moe zaposlenom da
isplati jubilarnu nagradu pod uslovima, na nain i u visini utvrenoj optim aktom ili
ugovorom o radu. To znai da poslodavac ureuje ta se smatra jubilarnom nagradom, kada
se vri isplata jubilarnih nagrada i utvruje merila i kriterijume za isplatu jubilarne nagrade
(na primer, stalnost u radu, jubilej firme i sl.).
2.7.1. Optim aktom ili ugovorom o radu utvruju se merila i kriterijumi

za isplatu jubilarne nagrade
Optim aktom ili ugovorom o radu utvruju se merila i kriterijumi za isplatu jubilarne
nagrade. To potvruje i miljenje Ministarstva rada, zapoljavanja i socijalne politike, broj
170-00-2/2006-02 od 31. maja 2006. koje glasi:
"U skladu sa lanom 120. taka 1) Zakona o radu ("Slubeni glasnik RS", br. 24/2005 i
61/2005) optim aktom, odnosno ugovorom o radu moe da se utvrdi pravo na jubilarnu
nagradu.
Prema tome, poslodavac moe optim aktom ili ugovorom o radu zaposlenom da
obezbedi jubilarnu nagradu. Ovim aktima utvruje se nain isplate, visina jubilarne
nagrade kao i druga merila i kriterijumi koji su uslov za ostvarivanje ovog prava.
REVIZOR
20-21/2014
finansijski
strana 215
Po pitanju tumaenja odredaba Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u

osnovnim i srednjim kolama i domovima uenika, obavetavamo vas da ovo ministarstvo
ne daje tumaenje kolektivnog ugovora, ve uesnici koji su zakljuili taj kolektivni ugovor.
Inae lanom 265. Zakona o radu ("Slubeni glasnik RS", br. 24/2005 i 61/2005)
ureeno je da sporna pitanja u primeni kolektivnih ugovora moe da reava arbitraa koju
obrazuju uesnici kolektivnog ugovora, u roku od 15 dana od dana nastanka spora.
Odluka arbitrae o spornom pitanju obavezuje uesnike.
Uesnici u zakljuivanju kolektivnog ugovora mogu pred nadlenim sudom da ostvare
zatitu prava utvrenih kolektivnim ugovorom."
2.7.2. Uslovi za isplatu jubilarne nagrade u pogledu godina staa osiguranja

Godine staa osiguranja su jedan od najvanijih elemenata za utvrivanje prava
zaposlenih na jubilarnu nagradu. U tom pogledu imamo i posebno miljenje Ministarstva
rada, zapoljavanja i socijalne politike broj 130-01-10/2006-02 od 27. juna 2006. godine:
"Zakonom o radu ("Slubeni glasnik RS", br. 24/2005 i 61/2005) u lanu 120.
propisano je da optim aktom, odnosno ugovorom o radu moe da se utvrdi pravo na:
jubilarnu nagradu i solidarnu pomo, naknadu za ishranu u toku rada, regres za korienje
godinjeg odmora i druga primanja.
Prema tome, pravo zaposlenih na jubilarnu nagradu, uslovi za ostvarivanje, visina i
nain ostvarivanja ovog prava utvruju se optim aktom, odnosno ugovorom o radu.
Ako optim aktom, odnosno ugovorom o radu nije drukije odreeno, pravo
zaposlenog na jubilarnu nagradu utvruje se na osnovu ispunjenosti uslova u pogledu
godina staa osiguranja zaposlenog nezavisno od toga da li je zaposleni radio sa punim ili
nepunim radnim vremenom."
2.7.3. Neoporezivi iznos i obraun poreza

na iznos nagrade iznad neoporezivog iznosa
Prema lanu 18. stav 1. taka 7) Zakona o porezu na dohodak graana, ne plaa se
porez na zarade na jubilarne nagrade zaposlenim u skladu sa zakonom koji ureuje
rad - do usklaenog neoporezivog iznosa od 17.758,00 dinara godinje, koji se
primenjuje od 1. februara 2014. do 31. januara 2015. godine.
Na novane i druge nagrade (pokloni, predmeti i sl.) koje se daju zaposlenom na ime
jubilarne nagrade - na iznos preko 17.758,00 dinara na godinjem nivou, plaa se porez na
dohodak graana na zarade po stopi od 10%.
Pri isplati jubilarne nagrade ne obraunavaju se i ne plaaju doprinosi za obavezno
Primer:
Poslodavac je doneo odluku da isplati jubilarnu nagradu zaposlenom. Visina jubilarne
nagrade iznosi 50.000,00 dinara.
Red.
br.
OPIS
Iznos
1.
Neto iznos
50.000,00
2.
Neoporezivi iznos
17.758,00
3.
Oporezivi iznos (1 - 2)
32.242,00
4.
Bruto oporezivi iznos (3 : 0,90)
35.824,44
5.
Obraun poreza (4 x 10%)
3.582,44
6.
Neto za isplatu (2 + 4 - 5)
50.000,00
REVIZOR
strana 216
20-21/2014
finansijski
Pre isplate jubilarne nagrade preko neoporezivog iznosa, poslodavac podnosi

Obrazac PPP-PD koji se popunjava na sledei nain:
Br.
polja
Naziv polja
Podatak za unos
3.6
ifra vrste prihoda
3.7
Broj dana
Ne popunjava se
1 01 110 00 0
3.8
Broj sati
Ne popunjava se
3.8a
Fond sati
Ne popunjava se
3.9
Bruto prihod
3.10
Osnovica za porez
3.11
Porez
35.824,44
35.824,44
3.582,44
U polja 3.12 do 3.16 unose se 0,00.

Knjienje obrauna jubilarne nagrade u poslovnim knjigma pravnih lica koja primenjuju

Broj rauna
Red.
br.
Dug.
Potr.
1.
5290
Ostala lina primanja zaposlenih

Obaveze prema zaposlenima za
4636
jubilarne nagrade
Ostale obaveze za poreze, doprinose i
4890
druge dabine - porez na dohodak graana
Za trokove jubilarnih nagrada
Opis promene
Iznos
Duguje
Potra.
53.582,44
50.000,00
3.582,44
Jubilarna nagrada iznod neporezivog iznosa

Broj konta
Red.
br.
Duguje
1.
131211
Potrauje
Iznos
Duguje
Potrauje
53.582,44
233111 Obaveze po osnovu neto isplata

nagrada i ostalih posebnih rashoda
50.000,00
233211 Obaveze po osnovu poreza na nagrade i

ostale posebne rashode
3.582,44
- po obraunu jubilarne nagrade

2.
233111
Obaveze po osnovu neto isplata

nagrada i ostalih posebnih rashoda
233211
Obaveze po osnovu poreza na nagrade i

ostale posebne rashode
50.000,00
3.582,44
121112 Tekui rauni
53.582,44
- po izvodu UT-a
3.
416111
Jubilarne nagrade
- za jubilarne nagrade
53.582,44
53.582,44
20-21/2014
REVIZOR
finansijski
strana 217
VII. OBRAUN NAKNADE ZARADE ZA VREME

PRIVREMENE SPREENOSTI ZA RAD
ZBOG BOLESTI I POVREDE
Ostvarivanje prava na naknadu zarade za vreme privremene spreenosti za rad zbog
bolesti i povrede, utvrivanje osnova za obraun naknade, iznos i isplata naknade,
regulisani su:
- Zakonom o zdravstvenom osiguranju ("Slubeni glasnik RS", br.107/2005,
109/2005 (ispr.), 30/2010 (dr. zakon), 57/2011, 110/2012 (US) i 119/2012 - u daljem
tekstu - Zakon);
- Zakonom o radu ("Slubeni glasnik RS", br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013 i
75/2014);
- Pravilnikom o nainu i postupku ostvarivanja prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja ("Slubeni glasnik RS", br. 10/2010, 18/2010 (ispr.), 46/2010,
52/2010 (ispr.), 80/2010, 60/2011 (Odluka US) i 1/2013);
- Pravilnikom o sadraju i nainu izdavanja obrasca izvetaja o povredi na
radu, profesionalnom oboljenju i oboljenju u vezi sa radom ("Slubeni glasnik
RS", br. 72/2006 i 84/2006 (ispr.));
- Pravilnikom o ispravi o zdravstvenom osiguranju i posebnoj ispravi za korienje zdravstvene zatite ("Slubeni glasnik RS", br. 68/2006, 49/2007, 50/2007
(ispr.), 95/2007, 127/2007, 37/2008, 54/2008, 61/2008, 1/2009, 25/2009, 42/2010,
45/2010, 103/2010, 89/2011, 91/2011 (ispr.), 34/2012, 78/2012, 81/2012 (ispr.),
96/2012, 98/2012 (ispr.), 114/2012, 110/2013 i 71/2014);
- Instrukcijom o primeni Zakona o zdravstvenom osiguranju broj 011-00-55/2006-03
od 21.2.2006. kao i dopunom instrukcije od 23.3.2008. godine.
1. Prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja

Prema lanu 30. stav 1. Zakona, prava iz obaveznog osiguranja su:
1) pravo na zdravstvenu zatitu;
2) pravo na naknadu zarade za vreme privremene spreenosti za rad osiguranika (u
daljem tekstu: naknada zarade);
3) pravo na naknadu trokova prevoza u vezi sa korienjem zdravstvene zatite u
daljem tekstu: naknada trokova prevoza.
1.1. Osiguranici kao korisnici prava na naknadu zarade

Prema lanu 73. Zakona pravo na naknadu zarade iz sredstava obaveznog
zdravstvenog osiguranja imaju osiguranici:
Zaposleni iz lana 17. stav 1. ta. 1)-7) Zakona, i to:
1) lica u radnom odnosu, odnosno zaposlena u privrednom drutvu, drugom
pravnom licu, dravnom organu, organu jedinice lokalne samouprave i autonomne
pokrajine, kao i kod fizikih lica (u daljem tekstu: zaposleni);
2) civilna lica na slubi u Vojsci i vojnim jedinicama i vojnim ustanovama;
strana 218
REVIZOR
finansijski
20-21/2014
3) izabrana, imenovana ili postavljena lica, ako za obavljanje funkcije ostvaruju

zaradu, odnosno platu ili naknadu zarade;
4) lica koja, u skladu sa zakonom kojim se ureuje rad, obavljaju poslove van
prostorija poslodavca;
5) lica koja, u skladu sa zakonom kojim se ureuje rad, obavljaju poslove kunog
pomonog osoblja;
6) dravljani Republike koji su na teritoriji Republike zaposleni kod stranih ili
meunarodnih organizacija i ustanova, stranih konzularnih ili diplomatskih
predstavnitava ili su zaposleni kod stranih pravnih ili fizikih lica, ako
meunarodnim ugovorom nije drukije odreeno;
7) lica u radnom odnosu, odnosno zaposleni upueni na rad u inostranstvo, odnosno
zaposleni u privrednom drutvu ili drugom pravnom licu koje obavlja delatnost ili
usluge u inostranstvu, ako nisu obavezno osigurani po propisima te zemlje, ili ako
meunarodnim ugovorom nije drukije odreeno.
Preduzetnici iz lana 17. stav 1. taka 18) Zakona - lica koja su registrovana za
obavljanje zakonom dozvoljene delatnosti u vidu zanimanja radi samostalnog obavljanja
delatnosti, obavljanja delatnosti slobodne profesije, kao i samostalni umetnici, u skladu sa
zakonom.
Svetenici i verski slubenici iz lana 17. stav 1. taka 20) Zakona - lica koja
crkvene poslove obavljaju kao samostalnu delatnost.
1.2. Sluajevi u kojima se ostvaruje pravo na naknadu zarade

Naknada zarade za vreme privremene spreenosti za rad pripada osiguranicima iz
lana 73. Zakona ako je zdravstveno stanje osiguranika, odnosno lana njegove ue
porodice takvo da je osiguranik spreen za rad iz razloga propisanih Zakonom, bez
obzira na isplatioca naknade zarade, i to u sluaju ako je:
1) privremeno spreen za rad usled bolesti ili povrede van rada;
2) privremeno spreen za rad usled profesionalne bolesti ili povrede na radu;
3) privremeno spreen za rad zbog bolesti ili komplikacija u vezi sa odravanjem
trudnoe;
4) privremeno spreen za rad zbog propisane mere obavezne izolacije kao kliconoe
ili zbog pojave zaraznih bolesti u njegovoj okolini;
5) privremeno spreen za rad zbog nege bolesnog lana ue porodice, pod uslovima
utvrenim ovim zakonom;
6) privremeno spreeni za rad zbog dobrovoljnog davanja organa i tkiva, izuzev
dobrovoljnog davanja krvi;
7) privremeno spreen za rad jer je odreen za pratioca bolesnog osiguranog lica
upuenog na leenje ili lekarski pregled u drugo mesto, odnosno dok boravi kao
pratilac u stacionarnoj zdravstvenoj ustanovi, u skladu sa optim aktom
Republikog fonda za zdravstveno osiguranje (u daljem tekstu: Republiki fond).
Izabrani lekar, odnosno lekarska komisija konstatuje privremenu spreenost za rad,
datum poetka i datum zavretka privremene spreenosti za rad, bez obzira da li naknada
zarade pada na teret poslodavca ili na teret obaveznog zdravstvenog osiguranja.
Duinu privremene spreenosti za rad ocenjuje struno-medicinski organ Republikog
fonda, odnosno matine filijale na osnovu medicinsko-doktrinarnih standarda za utvrivanje
privremene spreenosti za rad koje utvruje Republiki fond na osnovu predloga republikih
strunih komisija za odreene vrste bolesti.
20-21/2014
REVIZOR
finansijski
strana 219
1.3. Sluajevi u kojima se ne ostvaruje pravo na naknadu zarade

lan 85. Zakona ureuje u kojim sluajevima osiguraniku ne pripada pravo na
naknadu zarade, bez obzira na isplatioca:
1) ako je namerno prouzrokovao nesposobnost za rad;
2) ako je nesposobnost za rad prouzrokovana akutnim pijanstvom ili upotrebom
psihotropnih supstanci;
3) ako je namerno spreavao ozdravljenje, odnosno osposobljavanje za rad;
4) ako se bez opravdanog razloga ne podvrgne leenju, osim ako za leenje nije
potreban pristanak predvien zakonom;
5) ako se bez opravdanog razloga ne javi izabranom lekaru za ocenu privremene
spreenosti za rad ili se ne odazove na poziv lekarske komisije, u roku od tri dana
od dana nastanka privremene spreenosti za rad, odnosno od dana dobijanja
poziva za izlazak na lekarsku komisiju, odnosno od prestanka okolnosti koje su ga
u tome spreavale;
6) ako se za vreme privremene spreenosti za rad bavi privrednom ili drugom
aktivnou kojom ostvaruje prihode;
7) ako bez dozvole struno-medicinskog organa matine filijale, odnosno
Republikog fonda otputuje iz mesta prebivalita, odnosno boravita ili ako
izabrani lekar, odnosno organ nadlean za kontrolu ostvarivanja prava iz
obaveznog zdravstvenog osiguranja, utvrdi da ne postupa po uputstvu za leenje;
8) ako prima naknadu zarade po drugim propisima;
9) ako zloupotrebi pravo na korienje odsustvovanja sa rada zbog privremene
spreenosti za rad na neki drugi nain.
Osiguraniku ne pripada naknada zarade od dana kada su utvrene napred navedene
okolnosti i za sve vreme dok traju te okolnosti ili njihove posledice.
Ako se napred navedene injenice utvrde posle ostvarivanja prava na naknadu
zarade:
- osiguraniku se obustavlja dalja isplata naknade zarade,
- isplatilac naknade ima pravo na povraaj isplaenih sredstava.
Naknada zarade, takoe, ne pripada:
- licima na izdravanju kazne zatvora,
- licima prema kojima se sprovodi mera bezbednosti:
a) obaveznog psihijatrijskog leenja i uvanja u zdravstvenoj ustanovi i
b) obaveznog leenja alkoholiara i narkomana u zdravstvenoj ustanovi;
- preduzetnicima iz l. 17. st. 1. ta. 18) Zakona, ako za vreme privremene
spreenosti za rad nisu privremeno odjavili obavljanje delatnosti (st. 1. l. 86.
Zakona);
- vlasnicima, odnosno osnivaima privrednih drutava ako u njima nisu zasnovali
radni odnos, ali obavljaju odreene poslove (osiguranici iz l. 17. st. 1. ta. 17).
Lica koja nemaju pravo na naknadu zarade za vreme privremene spreenosti za rad
su lica koja su angaovana po osnovu:
- privremenih i povremenih poslova,
- lica sa kojima je zakljuen ugovor o delu odnosno autorski ugovor odnosno drugi
ugovor.
strana 220
REVIZOR
finansijski
20-21/2014
2. Ostvarivanje prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja

Za ostvarivanje prava na naknadu zarade, osiguranici moraju da imaju sta
osiguranja u obaveznom zdravstvenom osiguranju, u svojstvu osiguranika, u trajanju od
najmanje tri meseca neprekidno ili est meseci sa prekidima u poslednjih 18 meseci,
pre poetka korienja prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja (u daljem tekstu:
prethodno osiguranje).
Osiguraniku koji u momentu nastupanja privremene spreenosti za rad nema
prethodno osiguranje iz lana 32. Zakona, pripada pravo na naknadu zarade iz
sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja u visini minimalne zarade utvrene u
skladu sa propisima o radu za mesec za koji se naknada zarade isplauje.
Danom ispunjenja uslova u pogledu prethodnog osiguranja, kao i ostvarivanje zarade
koja predstavlja osnov za obraun naknade zarade, osiguraniku pripada naknada zarade
koja se obraunava i isplauje pod uslovima koji su propisani Zakonom (lan 88).
3. Duina korienja prava na naknadu zarade

Prema lanu 77. Zakona spreenost za rad nastupa danom kada izabrani lekar
ustanovi da osiguranik privremeno nije sposoban za obavljanje svog rada zbog bolesti ili
povrede odnosno kada izabrani lekar ustanovi potrebu za negu lana ue porodice
osiguranika ili kada ustanovi drugi razlog za privremenu spreenost za rad.
3.1. Potvrda o privremenoj spreenosti za rad

U skladu sa lanom 103. Zakona o radu zaposleni je duan da najkasnije u roku od tri
dana od dana nastupanja privremene spreenosti za rad u smislu propisa o zdravstvenom
osiguranju dostavi poslodavcu potvrdu izabranog lekara koja sadri i vreme oekivane
spreenosti za rad. Potvrdu izdaje lekar na Obrascu ZOR-H, koji je propisan Pravilnikom o
nainu izdavanja i sadraju potvrde o nastupanju privremene spreenosti za rad zaposlenog
u smislu propisa o zdravstvenom osiguranju ("Slubeni glasnik RS", broj 1/2002).
U sluaju tee bolesti zaposlenog, potvrdu poslodavcu dostavljaju lanovi ue
porodice ili druga lica sa kojima ivi u porodinom domainstvu.
Ukolliko zaposleni ivi sam, potvrdu je duan da dostavi u roku od tri dana od dana
prestanka razloga zbog kojih nije mogao da dostavi potvrdu.
Po zavrenom mesecu ukoliko bolovanje traje due od mesec dana zaposleni je
duan da poslodavcu dostavi izvetaj o privremenoj spreenosti za rad - Obrazac OZ-6
(doznaku) koji je propisan novodonetim Pravilnikom o nainu i postupku ostvarivanja prava
iz obaveznog zdravstvenog osiguranja.
Isplata naknade zarade i obraun za vreme bolovanje vri se na osnovu
"doznake". Ukoliko zaposleni ne donese "doznaku", poslodavac nema osnova da
isplati naknadu zarade za vreme bolovanja.
3.2. Povezivanje privremene spreenosti za rad

zavisno od razloga odsustvovanja sa rada (lan 76. Zakona)
Radi zatite interesa osiguranika, poslodavca odnosno Republikog zavoda, kao i
radi spreavanja moguih zloupotreba u korienju prava na naknadu zarade lanom 76.
Zakona razraen je sistem povezivanja privremene spreenosti za rad u pogledu osnova,
visine i isplatioca naknade zarade.
20-21/2014
REVIZOR
finansijski
strana 221
Povezivanje privremene spreenosti za rad regulisano je na sledei nain:

- ako je osiguranik privremeno spreen za rad iz jednog razloga (iz lana 74. Zakona),
a zatim bez prekida, narednog dana bude spreen za rad iz drugog razloga (iz
lana 74. Zakona) dani privremene spreenosti za rad ne povezuju se u
pogledu osnova, visine i isplatioca naknade (npr. osiguranik je bio na bolovanju
zbog bolesti, a zatim otvara bolovanje radi nege bolesnog lana ue porodice);
- ako je osiguranik privremeno spreen za rad zbog jedne bolesti ili povrede, a
zatim narednog dana odnosno najdue u roku od est dana bude spreen za
rad zbog iste ili druge bolesti ili povrede dani privremene spreenosti za rad
povezuju se u pogledu osnova, visine i isplatioca naknade (npr. privremena
spreenost za rad zbog bronhitisa nastala je 10. februara 2014. godine i trajala je do
28. februara 2014. godine. Nakon prekida od 3 dana izabrani lekar osiguraniku
ponovo otvara bolovanje poev od 3. marta 2014. godine, po osnovu reumatizma u
trajanju od 10 dana).
Povezivanje osnova i visine naknade u napred navedenom sluaju podrazumeva da:
- osnov za naknadu zarade se utvruje u odnosu na prvi dan privremene spreenosti
za rad po osnovu prve bolesti, odnosno osnov ini prosena ostvarena zarada u tri
meseca koja prethode 10. februaru 2014. godine, a to je: novembar i decembar
2013. i januar 2014. godine, to je osnov i za bolovanje od 3. marta 2014. godine.
- ako je osiguranik privremeno spreen za rad zbog iste ili dve razliite bolesti
odnosno povrede sa prekidima koji je dui od est dana od poslednjeg dana
prethodne spreenosti za rad, dani spreenosti za rad ne povezuju se u pogledu
osnova, visine i isplatioca naknade (npr. osiguranik je zbog gripa bio bolestan,
odnosno spreen za rad 18 dana. Nakon prekida od 9. dana izabrani lekar otvara
osiguraniku bolovanje zbog alergije. U napred navedenom sluaju zbog
spreenosti za rad, koji je dui od 6 dana od poslednjeg dana prethodne
spreenosti za rad, dani privremene spreenosti za rad ne povezuju se u pogledu
osnova, visine i isplatioca naknade zarade).
Kada se vri povezivanje privremene spreenosti za rad u smislu lana 76. stav
2. Zakona izabrani lekar je duan da osiguranika uputi na prvostepenu lekarsku
komisiju po isteku 30 dana ukupne spreenosti za rad.
U sluaju iz lana 76. stav 3. Zakona (bolovanje nije povezano) izabrani lekar je
duan da osiguranika uputi na prvostepenu lekarsku komisiju ako je osiguranik bio
spreen za rad u ukupnom trajanju od 30 dana u periodu od 45 dana od dana
privremene spreenosti za rad.
3.3. Upuivanje osiguranika na ocenu radne sposobnosti

Izabrani lekar, odnosno lekarska komisija duan je da osiguranika, bez odlaganja,
uputi nadlenom organu za ocenu radne sposobnosti odnosno invalidnosti po propisima o
penzijskom i invalidskom osiguranju:
- ako oceni da zdravstveno stanje osiguranika ukazuje na gubitak radne sposobnosti
i to
- bez obzira na duinu trajanja i uzrok privremene spreenosti za rad.
U sluaju dueg trajanja spreenosti za rad prouzrokovane boleu ili povredom na
radu, a najkasnije po isteku est meseci neprekidne spreenosti odnosno ako je
osiguranik u poslednjih 18 meseci bio spreen za rad 12 meseci sa prekidima,
izabrani lekar je duan da osiguranika:
- sa potrebnom medicinskom dokumentacijom,
- uputi na invalidsku komisiju radi utvrivanja gubitka radne sposobnosti.
strana 222
REVIZOR
finansijski
20-21/2014
U vezi sa napred navedenim obavezama, a prema lanu 82. Zakona osiguranik koji je
u toku privremene spreenosti za rad upuen na invalidsku komisiju:
- ima pravo na naknadu zarade iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja
najdue 60 dana,
- poev od 61 dana pravo na naknadu zarade obezbezbeuje organizacija za
obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje ako nadlena komisija nije donela
reenje u roku od 60 dana od podnoenja zahteva radi utvrivanja gubitka radne
sposobnosti.
U sluaju da se utvrdi potpuni gubitak radne sposobnosti pre isteka roka od 60 dana:
- naknada zarade do dana utvrivanja potpunog gubitka radne sposobnosti pada na
teret obaveznog zdravstvenog osiguranja,
- naknada zarade posle tog dana isplauje se na teret organizacije za obavezno
penzijsko i invalidsko osiguranje.
Osiguranik koji je upuen na invalidsku komisiju i kome je utvren potpuni
gubitak radne sposobnosti ima pravo na naknadu zarade do dana dostavljanja
pravosnanog reenja.
Za vreme trajanja privremene spreenosti za rad, saglasno odredbama lana
83. Zakona, za osiguranika koji je upuen na invalidsku komisiju, bez obzira na
isplatioca naknade zarade, na svakih 30 dana spreenosti za rad, privremenu
spreenosti procenjuje lekarska komisija, po predlogu izabranog lekara, a sve do
dobijanja reenja iz lana 82. Zakona.
4. Isplata naknade zarade za vreme

privremene spreenosti za rad zbog bolesti ili povrede
Pravo na naknadu za vreme privremene spreenosti za rad osiguranika moe
trajati do otklanjanja uzroka spreenosti za rad, u zavisnosti od vrste i uzroka bolesti,
odnosno povrede, u skladu sa zakonom.
Pravo na naknadu zarade pripada od prvog dana spreenosti za rad i za sve
vreme njenog trajanja, ali samo za vreme trajanja radnog odnosa za koje bi osiguranik
primao zaradu, u skladu sa propisima o radu, odnosno za vreme za koje bi obavljao
delatnost kao preduzetnik da nije nastupila privremena spreenost za rad.
4.1. Isplata naknade zarade

Naknadu zarade za sluajeve privremene spreenosti za rad iz lana 74. Zakona za
prvih 30 dana spreenosti za rad obezbeuje poslodavac iz svojih sredstava, a od 31-og
dana naknadu zarade obezbeuje Republiki zavod, odnosno matina filijala.
4.2. Kada naknada zarade od prvog dana

pada na teret zdravstvenog osiguranja
Izuzetno od napred navedene odredbe osiguraniku se naknada zarade
obezbeuje iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja od prvog dana
spreenosti za rad:
- zbog dobrovoljnog davanja tkiva i organa, kao i
- osiguraniku majci, odnosno ocu, usvojitelju ili drugom osiguraniku koji se
stara o detetu za vreme privremene spreenosti za rad zbog nege bolesnog
deteta mlaeg od tri godine.
20-21/2014
REVIZOR
finansijski
strana 223
4.3. Naknada zarade zbog povrede na radu i profesionalne bolesti

pada na teret poslodavca za sve vreme trajanja radnog odnosa
U sluaju privremene spreenosti za rad zbog povrede na radu ili profesionalne
bolesti osiguraniku iz lana 73. taka 1. Zakona naknadu zarade obezbeuje
poslodavac iz svojih sredstava, i to:
- za vreme trajanja radnog odnosa,
- od prvog dana privremene spreenosti za rad i
- za sve vreme trajanja privremene spreenosti za rad, ali samo dok je osiguranik u
radnom odnosu.
4.4. Naknada zarade i posle prestanka radnog odnosa

u sluaju povrede na radu ili profesionalne bolesti
Ako je privremena spreenost za rad nastala kao posledica povrede na radu ili
profesionalne bolesti, naknada zarade pripada osiguraniku:
- od prvog dana spreenosti i za sve vreme njenog trajanja koju isplauje
poslodavac, kao i
- posle prestanka radnog odnosa osiguranika do prestanka uzroka privremene
spreenosti za rad po oceni izabranog lekara, odnosno lekarske komisije.
Naknada zarade u ovom sluaju pada na teret obaveznog zdravstvenog
osiguranja.
Za osiguranika kome je prestao radni odnos u toku korienja prava na naknadu
zarade zbog povrede na radu i profesionalne bolesti isplatu naknade zarade:
- obezbeuje matina filijala i to
- od dana prestanka radnog odnosa.
4.5. Naknada zarade zbog nege lana ue porodice

Osiguraniku pripada naknada zarade zbog nege obolelog lana ue porodice mlaeg
od sedam godina ivota ili starijeg lana ue porodice koji je teko telesno ili duevno
ometen u razvoju, u svakom pojedinanom sluaju bolesti najdue do 15 dana, a ako je
oboleli, odnosno povreeni lan ue porodice stariji od sedam godina ivota, najdue sedam
dana.
Izuzetno od toga, prvostepena lekarska komisija moe produiti trajanje privremene
spreenosti za rad zbog nege lana ue porodice, najdue do 30 dana za negu deteta
mlaeg od sedam godina ivota ili starijeg lana ue porodice koji je teko telesno ili
duevno ometen u razvoju, odnosno do 14 dana za negu lana ue porodice koji je stariji od
sedam godina ivota.
U sluaju tekog oteenja zdravstvenog stanja deteta do navrenih 18 godina
ivota zbog tekog oteenja modanih struktura, maligne bolesti, ili drugog tekog
pogoranja zdravstvenog stanja deteta, drugostepena lekarska komisija moe, na
predlog zdravstvene ustanove koja obavlja zdravstvenu delatnost na tercijernom nivou u
kojoj se dete lei, kao i uputa izabranog lekara, produiti pravo na naknadu zarade zbog
nege lana ue porodice do etiri kalendarska meseca.
Naknada zarade zbog nege deteta pripada osiguraniku ako su oba roditelja
zaposlena, odnosno ako oba roditelja obavljaju delatnost kao preduzetnik, po kom su
osnovu i osigurani, ili ako dete ima samo jednog roditelja ili ako jedan od roditelja nije
zaposlen, odnosno ne obavlja delatnost kao preduzetnik, ali je iz zdravstvenih razloga
nesposoban da neguje dete.
strana 224
REVIZOR
finansijski
20-21/2014
5. Osnov za obraun naknade zarade

Osnov za obraun naknade zarade razliito se utvruje u sluaju obrauna naknade
na teret poslodavca i na teret obaveznog zdravstvenog osiguranja.
Osnov za obraun naknade zarade iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja
za zaposlene propisan je odredbama l. 87-89. Zakona, a lanom 90. za preduzetnike,
svetenike i verske slubenike.
Osnov za naknadu zarade za osiguranike zaposlene, koje isplauje poslodavac iz
svojih sredstava, utvruje se u skladu sa Zakonom o radu, o emu piemo u taki 8.1.
5.1. Osnov za obraun naknade zarade za zaposlene

Prema lanu 88. Zakona osnov za obraun naknade zarade koja se isplauje iz
sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja za osiguranike zaposlene ini
prosena zarada koju je osiguranik ostvario u prethodna tri meseca pre meseca u
kojem je nastupila privremena spreenost za rad.
Zaradu ini zarada za obavljeni rad i vreme provedeno na radu, utvrena u skladu sa
propisima o radu, i to:
1) osnovna zarada zaposlenog;
2) uveana zarada po osnovu vremena provedenog na radu za svaku punu godinu
rada ostvarenu u radnom odnosu (minuli rad).
Za sve vreme isplate naknade zarade iz sredstava obaveznog zdravstvenog
osiguranja, za osiguranika koji ima prethodno osiguranje, osnov za naknadu ini
napred navedena zarada. Meutim:
- ako osiguranik koji ispunjava uslov u pogledu prethodnog osiguranja, nije ostvario
zaradu u tri kalendarska meseca koja prethode mesecu u kojem je nastupila
privremena spreenost za rad, osnov za naknadu zarade ini prosean iznos
zarade iz lana 88. stav 2. ovog zakona za vreme za koje je osiguranik ostvario
zaradu, uz ogranienje najvieg osnova za naknadu zarade.
- ako osiguranik koji ispunjava uslov u pogledu prethodnog osiguranja nije ostvario
zaradu ni u jednom od tri meseca koja prethode mesecu pre nastupanja privremene
spreenosti za rad, osnov za naknadu zarade ini zarada koju bi osiguranik
ostvario u skladu sa lanom 88. stav 2. ovog zakona, u mesecu za koji se
isplauje naknada zarade da nije nastupila privremena spreenost za rad.
Za osiguranika koji ne ispunjava uslov u pogledu prethodnog osiguranja u
momentu poetka korienja prava na naknadu zarade iz sredstava obaveznog
zdravstvenog osiguranja, osnov za naknadu zarade do momenta ispunjenja uslova u
pogledu prethodnog osiguranja utvruje se shodno lanu 75. stav 1. Zakona u visini
minimalne zarade utvrene za mesec za koji se bolovanje isplauje.
5.2. Osnov za obraun naknade zarade

za invalide II i III kategorije
Osnov za naknadu zarade za invalide II i III kategorije za vreme privremene
spreenosti za rad utvruje se na isti nain kao i za zaposlene. U osnov za naknadu
zarade ne ukljuuje se naknada zarade koja se isplauje invalidu II kategorije za rad
sa skraenim radnim vremenom, odnosno naknada zarade koja se isplauje invalidu
III kategorije za rad na dugom odgovarajuem poslu. Znai, osnov za naknadu zarade
za invalide II i III kategorije predstavlja samo zarada za vreme provedeno na radu.
20-21/2014
REVIZOR
finansijski
strana 225
5.3. Naknada zarade u posebnim sluajevima,

tj. za vreme rada sa skraenim radnim vremenom
lan 99. Zakona ureuje isplatu naknade zarade u posebnim sluajevima, tj. za
vreme rada sa skraenim radnim vremenom.
Kada struno-medicinski organ matine filijale odnosno Republikog fonda u toku
leenja osiguranika koji prima naknadu zarade:
- utvrdi da je njegovo zdravstveno stanje poboljano i da bi rad za osiguranika bio
koristan za bre uspostavljanje pune radne sposobnosti,
- moe odrediti da zaposleni odreeno vreme radi sa skraenim radnim vremenom
kod poslodavca, a najmanje etiri asa dnevno,
- rad sa skraenim radnim vremenom moe trajati najdue tri meseca neprekidno ili
sa prekidima u toku dvanaest meseci od dana poetka rada sa skraenim radnim
vremenom.
Poslodavac kod koga je zaposleni u radnom odnosu duan je da zaposlenom
o b e z b e d i ra d s a s k ra e n i m ra d n i m v re me n o m u s k l a d u s a n a l a z o m
struno-medicinskog organa filijale odnosno Republikog fonda.
Osiguraniku koji za vreme privremene spreenosti za rad radi sa skraenim radnim
vremenom, u skladu sa lanom 99. Zakona, naknada zarade pripada srazmerno
vremenu provedenom na radu prema punom radnom vremenu.
5.4. Naknada zarade za vreme udaljenja sa rada

Ako je za osiguranika za vreme korienja prava na naknadu zarade doneta odluka o
udaljenju sa rada:
- u vezi sa pokrenutim krivinim postupkom,
- u sluaju odreivanja pritvora, kao i
- u drugim sluajevima utvrenim zakonom,
naknada zarade isplauje se u visini jedne etvrtine utvrene naknade zarade, a ako
osiguranik izdrava lanove ue porodice u visini jedne treine te naknade zarade.
Ako postupak protiv osiguranika bude obustavljen, odnosno ako osiguranik bude
osloboen optube, ako osiguraniku ne bude izreena mera u vezi sa povredom radne
obaveze ili krenjem radne discipline, isplatie mu se deo naknade zarade do punog iznosa
utvrenog u skladu sa ovim zakonom.
5.5. Naknada zarade osiguranika,

dok se ne vri isplata zarade
Naknada zarada zaposlenima se isplauje iz sredstava Republikog fonda za vreme
privremene spreenosti za rad zbog bolesti ili povrede na radu i dok poslodavac zbog
oteanih uslova poslovanja ne vri isplatu zarade zaposlenima (lan 98. Zakona). Naknada
zarade za vreme bolovanja se isplauje u visini minimalne zarade za mesec u kome se
vri isplata, ali ne due od tri meseca.
Uslov da bi se ostvarilo pravo na naknadu zarade je da poslodavac, za vreme dok ne
isplauje zaradu, obraunava i uplauje doprinose za obavezno socijalno osiguranje.
Kada se naknadno isplati zarada zaposlenima, osiguranik ima pravo na preraun
naknade zarade iz sredstava Zavoda.
strana 226
REVIZOR
finansijski
20-21/2014
6. Usklaivanje osnova za naknadu zarade

Prema lanu 92. Zakona osnov za naknadu zarade se usklauje kada osiguranik
zaposleni prima naknadu zarade iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja due od
dva kalendarska meseca, s tim to se usklaivanje vri od prvog dana narednog
kalendarskog meseca po isteku drugog kalendarskog meseca neprekidne spreenosti za
rad.
Kada se radi o bolovanju zbog povrede na radu ili profesionalne bolesti - usklauje se
na nain kako je propisano i za bolovanje na teret fonda, od treeg meseca spreenosti za
rad, shodno Instrukciji Republikog fonda, dok je isplatilac poslodavac.
Usklaivanje osnova za naknadu zarade vri se sa kretanjem zarada kod
poslodavca u mesecu koji prethodi mesecu od kojeg osiguraniku pripada pravo na
usklaivanje osnova za naknadu.
Svako naredno usklaivanje osnova za naknadu zarade vri se:
- meseno
- prema kretanju zarada kod poslodavca.
Osnov za naknadu usklauje se sa kretanjem zarada kod poslodavca u mesecu koji
prethodi mesecu od kog osiguraniku pripada pravo na usklaivanje osnova za naknadu
zarade. Na primer: prvi dan privremene spreenosti za rad je 10. februar 2014. godine, prvih
30 dana bolesti isplatio je poslodavac iz svojih sredstava. Prvo usklaivanje vri se posle
proteka puna dva kalendarska meseca za koja je naknadu isplatio Republiki fond, odnosno
protekom aprila i maja 2014. godine, pa e prvo usklaivanje da se izvri od 1. juna 2014.
godine.
Pravo na usklaivanje osnova za naknadu zarade, takoe, imaju i preduzetnici,
svetenici i verski slubenici koji primaju naknadu zarade due od dva kalendarska
meseca iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja, pod istim uslovima kao i
osiguranici zaposleni, s tom razlikom to se osnov za naknadu zarade usklauje sa
kretanjem prosene mesene zarade po zaposlenom na teritoriji Republike prema
poslednjem objavljenom podatku republikog organa nadlenog za poslove statistike.
Osnov za naknadu zarade ne moe biti vei od najvieg osnova za naknadu zarade,
koji ini zbir najviih mesenih osnovica na koje se plaa doprinos za svaki od tri meseca koji
ulaze u prosean iznos zarade.
7. Visina naknade zarade

Visina naknade zarade koja se isplauje iz sredstava obaveznog zdravstvenog
osiguranja, kao i iz sredstava poslodavca iznosi 65% od osnova naknade zarade u
sluajevima:
- privremene spreenosti za rad usled bolesti ili povrede van rada;
- privremene spreenosti za rad zbog propisane mere obavezne izolacije kao
kliconoe ili zbog pojave zarazne bolesti u njegovoj okolini;
- privremene spreenosti za rad zbog nege bolesnog lana ue porodice, pod
uslovima utvreni ovim zakonom i
- privremene spreenosti za rad zato jer je odreen za pratioca bolesnog osiguranog
lica upuenog na leenje ili lekarski pregled u drugo mesto, odnosno dok boravi kao
pratilac u stacionarnoj zdravstvenoj ustanovi, u skladu sa optim aktom
Republikog zavoda.
20-21/2014
REVIZOR
finansijski
strana 227
Visina naknade zarade koja se obezbeuje iz sredstava obaveznog zdravstvenog

osiguranja kao i iz sredstava poslodavca iznosi 100% od osnova naknade zarade u sluajevima:
- privremene spreenosti za rad usled profesionalne bolesti ili povrede na radu i
- privremene spreenosti za rad zbog dobrovoljnog davanja organa ili tkiva, izuzev
dobrovoljnog davanja krvi.
Takoe, izmenom lana 96. Zakona o zdravstvenom osiguranju, od 1.1.2014. godine
naknada zarade u sluaju bolesti i komplikacija u vezi sa odravanjem trudnoe iznosi 100%
od osnova za naknade (do tada je iznosilo 65%), i to:
- za prvih 30 dana - na teret sredstava poslodavca;
- poev od 31. dana - 65% na teret sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja, a
35% iz sredstava budeta Republike.
Prema lanu 97. Zakona visina naknade zarade koja se isplauje iz sredstava
obaveznog zdravstvenog osiguranja:
- ne moe biti nia od minimalne zarade utvrene u skladu sa propisima o radu za
mesec za koji se vri obraun naknade zarade,
- niti via od 65% odnosno 100% najvieg osnova za naknadu zarade koji je
utvren ovim zakonom.
Naknada zarade u visini minimalne zarade isplauje se osiguraniku za vreme i u
sluaju dok njegov poslodavac ne vri isplatu zarade zaposlenima, a obranava i uplauje
doprinose, ali ne due od tri meseca. Osiguranik ima pravo na preraun naknade zarade iz
zdravstvenog osiguranja ako poslodavac naknadno isplati zaradu zaposlenim.
a) Najvii osnov
lan 89. Zakona regulie najvii osnov za naknadu zarade za vreme privremene
spreenosti za rad, koji se utvruje na sledei nain:
- osnov za naknadu zarade za svaki pojedinani mesec koji ulazi u iznos prosene
zarade iz lana 88. ovog zakona, ne moe biti vii od najvie mesene osnovice na
koju se plaa doprinos za mesec koji ulazi u prosean iznos zarade, u skladu sa
zakonom kojim se ureuju doprinosi za obavezno socijalno osiguranje.
- najvii osnov za naknadu zarade ini zbir najviih mesenih osnovica na koje se
plaa doprinos za svaki od tri meseca koji ulaze u prosean iznos zarade.
b) Naknada zarade ne moe biti nia od minimalne zarade

Prema lanu 97. Zakona naknada zarade ne moe biti nia od minimalne zarade
utvrene u skladu sa propisima o radu za mesec za koji se vri obraun naknade
zarade.
7.1. Vea prava zaposlenih na visinu bolovanja

Poslodavac moe svojim optim aktom da utvrdi naknadu zarade bolovanja i u veem
procentu od propisanog.
S tim u vezi Ministarstvo zdravlja dalo je miljenje broj 011-00-36/2006-03 od
20.04.2006. godine koje prenosimo:
"1) poslodavac moe svojim optim aktom utvrditi da visina naknade zarade koju
isplauje iz svojih sredstava za prvih 30 dana spreenosti za rad zaposlene zbog bolesti ili
komplikacija u vezi sa odravanjem trudnoe moe iznositi i vie od 65% od osnova za
naknadu zarade (a to se odnosi i na druge uzroke spreenosti za rad propisane zakonom);
strana 228
REVIZOR
finansijski
20-21/2014
2) poslodavac moe svojim optim aktom utvrditi da svojim zaposlenim isplauje

razliku do punog iznosa zarade u odnosu na naknadu zarade koju isplauje Republiki
zavod za zdravstzveno osiguranje iz svojih sredstava, a poev od 31-og dana spreenosti
za rad zaposlenog (RZZO isplauje 65% od osnova za naknadu zarade, a poslodavac
moe optim aktom utvrditi da zaposleni ima pravo na razliku do 100% zarade za vreme
privremene spreenosti za rad poev od 31-og dana spreenosti za rad);
3) poslodavac moe svojim optim aktom utvrditi da svojim zaposlenim isplauje
razliku do punog iznosa zarade u odnosu na iznos naknade zarade koju od prvog dana
isplauje RZZO iz svojih sredstava - osiguraniku majci, odnosno ocu, usvojitelju ili drugom
osiguraniku koji se stara o detetu za vreme privremene spreenosti za rad zbog nege
bolesnog deteta mlaeg od 3 godine ivota, iz lana 102. stav 2. Zakona, a koju RZZO
isplauje u iznosu 65% od osnova za naknadu zarade;
4) shodno lanu 103. stav 7. Zakona, poslodavac moe iz svoih sredstava isplatiti
naknadu zarade koju, u skladu sa Zakonom, obezbeuje RZZO, s tim da je matina filijala
duna da isplaene iznose nadoknadi poslodavcu u roku od 30 dana od dana predaje
zahteva matinoj filijali. Republiki zavod za zdravstveno osiguranje duan je da
poslodavcu nadonknadi samo iznos od 65% od osnova za naknadu zarde, utvrenog u
skladu sa Zakonom. Iznos naknade koji je poslodavac utvrdio optim aktom, odnosno
iznos iznad 65% od osnova, pa do pune zarade zaposlenog (ili neki drugi procenat
naknade utvren optim aktom poslodavca), poslodavac ne moe refundirati od RZZO,
odnosno od matine filijale Zavoda, s obzirom da RZZO isplauje naknadu zarade
iskljuivo u iznosu od 65% od osnova (osim u sluaju privremene spreenosti za rad zbog
profesionalne bolesti ili povrede na radu, kao i zbog dobrovoljnog davanja organa i tkiva,
kada se isplauje iznos naknade zarade u visini 100% od osnova za naknadu zarade).
Iz napred iznetog, moe se zakljuiti da poslodavac svojim optim aktom moe urediti
isplatu razlike zarade do punog iznosa zarade zaposlenog u odnosu na naknadu zarade
koju isplauje RZZO, a da on na taj nain ne ureuje pitanje visine naknade zarade koju
isplauje RZZO, to je ureeno Zakonom o zdravstvenom osiguranju."
8. Obraun i isplata naknade zarade

na teret sredstava poslodavca
Odredbom lana 87. Zakona osnov za naknadu zarade za osiguranike zaposlene
koje isplauje poslodavac, iz svojih sredstava, utvruje se u skladu sa lanom 115. Zakona
o radu kojim je utvreno da zaposleni ima pravo na naknadu zarade za vreme
odsustvovanja sa rada zbog privremene spreenosti za rad do 30 dana i to:
1) najmanje u visini 65% prosene zarade u prethodnih dvanaest meseci u kojem je
nastupila privremena spreenost za rad, s tim da ne moe biti nia od minimalne
zarade utvrene u skladu sa ovim zakonom, ako je spreenost za rad
prouzrokovana boleu ili povredom van rada;
2) u visini 100% prosene zarade u prethodnih dvanaest meseci pre meseca u kojem
je nastupila privremena spreenost za rad, s tim da ne moe biti nia od minimalne
prouzrokovana povredom na radu ili profesionalnom boleu, odnosno u sluaju
odravanja trudnoe (od 1.1.2014. godine).
8.1. Osnov za naknadu zarade

U osnov za utvrivanje naknade zarade za sluajeve odsustvovanja sa rada uzima se
ostvarena prosena mesena zarada zaposlenog za prethodnih dvanaest meseci rada.
Dakle, samo zarada, a ne i naknada zarade u sluaju da je zaposleni u toku tih 12 meseci po
nekom osnovu odsustvovao sa rada i primao naknadu zarade.
20-21/2014
REVIZOR
finansijski
strana 229
Prema tome, u zaradu na osnovu koje se izraunava prosek zarade za prethodnih

dvanaest meseci ulaze primanja koja u skladu sa lanom 105. Zakona o radu ine zaradu,
a to je:
- isplaena zarada za efektivne sate rada u prethodnih 12 meseci, ukljuujui i deo
zarade po osnovu radnog uinka;
- uveana zarada isplaena u prethodnih 12 meseci po osnovu rada na dan praznika,
nonog rada, rada u smenama, prekovremenog rada, "minulog rada" i drugih
uveanja propisanih optim aktom poslodavca;
- druga primanja koja imaju karakter zarade a koja su u prethodnih 12 meseci
isplaena ("topli obrok", regres i druga davanja zaposlenima koja imaju karakter
zarade).
U vezi sa utvrivanjem osnovice za obraun naknade zarade za bolovanje do 30
dana, Ministarstvo za rad, zapoljavanje i socijalnu politiku dalo je miljenje broj
120-01-00145/2005-02 od 21.4.2005. godine koje glasi:
Prema l. 114, 115. i 116. Zakona o radu ("Slubeni glasnik RS", broj 24/2005),
zaposleni ima pravo na naknadu zarade:
- za vreme odsustvovanja sa rada na dan praznika koji je neradan dan;
- za vreme korienja godinjeg odmora, plaenog odsustva i odsustva zbog vojne
vebe ili na poziv dravnog organa;
- zbog privremene spreenosti za rad (bolovanje) do 30 dana;
- za vreme prekida rada do kojeg je dolo bez krivice zaposlenog.
U svim navedenim sluajevima osnovica za obraun naknade zarade je "prosena
zarada u prethodna tri meseca". U zaradu na osnovu koje se obraunava prosek za
prethodna tri meseca ulaze sva primanja koja u smislu l. 105. st. 3. Zakona ine zaradu, a
to je:
- isplaena zarada po satu za efektivne sate rada u prethodna tri meseca, deo
zarade po osnovu radnog uinka (stimulacija i destimulacija);
- uveanje zarada isplaenih u prethodna tri meseca po osnovu rada na dan
praznika, nonog rada, rada u smenama, prekovremenog rada, "minulog rada" i
drugih uveanja propisanih optim aktom poslodavca;
- druga primanja koja imaju karakter zarade a koja su u prethodna tri meseca
isplaena (topli obrok, regres, terenski dodatak, dodatak za odvojen ivot i druga
davanja zaposlenima koja imaju karakter zarade).
S obzirom da je osnovica za obraun naknade zarade - zarada, to isplaene naknade
zarada (za vreme bolovanja, godinjeg odmora, plaenog odsustva i dr.), kao ni sati
odsustvovanja za koje je isplaena naknada ne ulaze u zbir ovih zarada.
Prema tome, kod obrauna prosene zarade po satu u prethodna tri meseca pored
zbira primanja koja imaju karakter zarade, a koja su isplaena u prethodna tri meseca,
neophodno je utvrditi ukupno ostvarene efektivne sate rada (redovne, prekovremene,
none, sate rada na dan praznika).
U svim napred navedenim sluajevima, osnovicu za obraun ini prosena zarada u
prethodna tri meseca, pre meseca u kome je zaposleni zapoeo da koristi odsustvo sa rada.
Ovo se odnosi i na sluajeve kada je zaposleni odsustvovao sa rada neprekidno odreeni
broj radnih dana u toku dva meseca (na primer: zaposleni je zapoeo sa korienjem
bolovanja 20. marta i bio je do 15. aprila 2005. godine). U ovom sluaju i za mart i za april
mesec osnovica za obraun naknade zarade je prosena zarada za decembar 2004 godine,
januar i februar 2005. godine.
strana 230
REVIZOR
finansijski
20-21/2014
U skladu sa ovim miljenjem u zaradu na osnovu koje se obraunava prosek za

prethodnih dvanaest meseci ukljuuju se sva primanja koja u smislu lana 105. stav 3.
Zakona o radu ine zaradu:
- isplaena zarada po satu za efektivne sate rada u prethodnih dvanaest meseci, deo
zarade po osnovu radnog uinka;
- uveanje zarade, koja su isplaena u prethodnih dvanaest meseci po osnovu rada
na dan praznika, nonog rada, smenskog rada, prekovremenog rada i drugih
uveanja propisanih optim aktom poslodavca;
- drugih primanja, koja imaju karakter zarade, a isplaena su u prethodnih dvanaest
meseci (topli obrok, regres, terenski dodatak i druga primanja koja imaju karakter
zarade).
Prema tome, u osnovicu za obraun naknade zarade ne ukljuuju se isplaene
naknade zarade u prethodnih dvanaest meseci - za vreme bolovanja, godinjeg
odmora, plaenog odsustva, kao ni sati odsustvovanja, za koji je isplaena naknada
zarade.
Pod prosenom zaradom u prethodnih dvanaest meseci podrazumeva se prosena
zarada u prethodnih dvanaest meseci pre meseca u kome je zaposleni zapoeo da koristi
odsustvo sa rada - bolovanje.
Prilikom utvrivanje osnovice obrauna naknade zarade sabiraju se efektivni sati
rada u prethodnih dvanaest meseci, koja prethode mesecu u kojem je zapoeto bolovanje,
kao i sabiranje isplaenih zarada po svim osnovama, odnosno svih primanja koja imaju
karakter zarade i dobijeni zbir se podeli zbirom ostvarenih efektivnih sati rada.
U praksi prilikom obrauna mogu se javiti razliite situacije
1) zaposleni je u prethodnih dvanaest meseci radio i ni jedan dan nije
odsustvovao - osnovica za obraun naknade zarade se utvruje na osnovu
isplaenih zarada po svim osnovama za prethodna tri meseca;
2) zaposleni je u prethodnih dvanaest meseci radio, ali mu nije isplaivana
zarada ili je delimino isplaena - osnovica za obraun naknade zarade se
obraunava, prema obraunatoj zaradi bez obzira to nije isplaena, po svim
osnovama za prethodnih dvanaest meseci. Poslodavac je inae duan po lanu
121. stav 2. Zakona o radu zaposlenom da dostavi obraun i za mesec u kome
nije isplaena zarada ili naknadu zarade;
3) zaposleni je u prethodnih dvanaest meseci, delimino radio a delimino bio odsutan
(godinji odmor, plaeno odsustvo i dr.) - osnovica za naknadu zarade se obraunava sabiranjem isplaenih zarada i podeli sa zbirom efektivnih sati rada;
4) zaposleni u prethodnih dvanaest meseci nije radio (porodiljsko odsustvo,
godinji odmor, bolovanje i dr) - osnovica za obraun naknade zarade se obraunava na osnovicu koju ini ugovorena osnovna zarada uveana za "minuli rad";
5) zaposleni u prethodnih dvanaest meseci nije radio kod poslodavca (novozaposleni) - osnovica za naknadu zarade ini ugovorena osnovna zarada po satu,
uveana za "minuli rad".
Iz napred navedenih primera moe se zakljuiti da je "minuli rad" ukljuen u osnovicu
za obraun naknade zarade, jer ini deo zarade koju je zaposleni primio ili ostvario u
prethodnih dvanaest meseci, te se "minuli rad" ne obraunava na naknadu zarade.
8.2. Naknadu zarade za bolovanje zbog povrede na radu

i profesionalne bolesti isplauje poslodavac
Posebno se skree panja da naknadu zarade za vreme bolovanja zbog povrede na
radu i profesionalne bolesti isplauje poslodavac iz svojih sredstava za sve vreme dok traju
razlozi za odsustvovanje sa rada i za sve vreme dok se osiguranik nalazi u radnom odnosu.
REVIZOR
20-21/2014
finansijski
strana 231
Osnov za naknadu u ovom sluaju utvruje se prema odredbama lana 115. stav 1. taka 2)
Zakona o radu.
8.3. Primer za obraun naknade zarade za bolovanje

do 30 dana na teret poslodavca
Pri isplati naknade zarade za prvih 30 dana bolovanja, po osnovu bolesti ili povrede
na radu koju isplauje poslodavac, osnovicu za utvrivanje naknade zarade ini prosena
zarada zaposlenog u prethodnih dvanaest meseci, koja prethode mesecu u kome je
nastupila privremena spreenost za rad.
Naknada zarade po osnovu privremene spreenosti za rad na teret poslodavca iznosi
najmanje 65% prosene zarade ostvarene u prethodnih dvanaest meseci pre meseca u
kome je nastupila privremena spreenost za rad, odnosno 100% prosene zarade ako je
bolest prouzrokovana povredom na radu ili profesionalnom boleu. Ovako obraunata
naknada zarade za bolovanje ne moe biti nia od minimalne zarade.
Primer utvrivanja osnova za naknadu zarade, na teret poslodavca kada je zarada
via od najnie osnovice, a nia od najvie osnovice dajemo u sledeem primeru:
Red.
br.
OPIS
Osiguranik
A
I. AVGUST 2013.
1.
asovi rada
2.
osnovna zarada
176
3.
radni uinak
4.
stimulacija
5.
minuli rad
1.991,00
49.827,00
-
Svega zarada (2 + 3 + 4 + 5)
51.818,00
II. SEPTEMBAR 2013.

1.
asovi rada
2.
osnovna zarada
3.
radni uinak
4.
stimulacija
5.
168
49.827,00
500,00
minuli rad
1.991,00
Svega zarada (2 + 3 + 4 + 5)
52.318,00
III. OKTOBAR 2013.

1.
asovi rada
2.
osnovna zarada
3.
radni uinak
4.
stimulacija
5.
184
49.827,00
minuli rad
1.991,00
Svega zarada (2 + 3 + 4 + 5)
51.818,00
IV. NOVEMBAR 2013.

1.
asovi rada
2.
osnovna zarada
3.
radni uinak
4.
stimulacija
5.
minuli rad
1.991,00
Svega zarada (2 + 3 + 4 + 5)
160
49.827,00
1.000,00
52.818,00
strana 232
REVIZOR
Red.
br.
OPIS
finansijski
20-21/2014
Osiguranik
A
V. DECEMBAR 2013.
1.
asovi rada
2.
osnovna zarada
176
3.
radni uinak
4.
stimulacija
5.
minuli rad
1.991,00
49.827,00
-
Svega zarada (2 + 3 + 4 + 5)
51.818,00
VI. JANUAR 2014.

1.
asovi rada
2.
osnovna zarada
3.
radni uinak
4.
stimulacija
5.
minuli rad
ri0
168
49.827,00
2.000,00
1.991,00
Svega zarada (2 + 3 + 4 + 5)
53.818,00
VII. FEBRUAR 2014.

1.
asovi rada
2.
osnovna zarada
144
3.
radni uinak
4.
stimulacija
5.
minuli rad
1.991,00
49.827,00
-
Svega zarada (2 + 3 + 4 + 5)
51.818,00
VIII. MART 2014.
1.
asovi rada
2.
osnovna zarada
168
3.
radni uinak
4.
stimulacija
5.
minuli rad
1.991,00
49.827,00
2.000,00
Svega zarada (2 + 3 + 4 + 5)
53.818,00
IX. APRIL 2014.
1.
asovi rada
2.
osnovna zarada
3.
radni uinak
4.
stimulacija
5.
minuli rad
160
49.827,00
3.000,00
1.991,00
Svega zarada (2 + 3 + 4 + 5)
54.818,00
X. MAJ 2014.
1.
asovi rada
2.
osnovna zarada
3.
radni uinak
4.
stimulacija
5.
minuli rad
Svega zarada (2 + 3 + 4 + 5)
160
49.827,00
1.500,00
1.991,00
53.318,00
20-21/2014
REVIZOR
Red.
br.
OPIS
finansijski
strana 233
Osiguranik
A
XI. JUN 2014.

1.
asovi rada
2.
osnovna zarada
168
3.
radni uinak
4.
stimulacija
5.
minuli rad
1.991,00
49.827,00
-
Svega zarada (2 + 3 + 4 + 5)
51.818,00
XII. JUL 2014.
1.
asovi rada
2.
osnovna zarada
3.
radni uinak
4.
stimulacija
5.
184
47.000,00
-3.000,00
minuli rad
1.900,00
Svega zarada (2 + 3 + 4 + 5)
I
Ukupni asovi
II
Ukupna zarada za dvanaest meseci
III
Prosena zarada za dvanaest meseci po jednom asu (II : I)
45.900,00
2.016
625.898,00
310,46
Na osnovu podataka o ostvarenoj zaradi u prethodnih dvanaest meseci i

doznake o privremenoj spreenosti za rad pristupa se obraunu naknade zarade na
teret poslodavca za avgust 2014. godine, tj. za 21 radni dan, odnosno za 168 asova.
Isplata naknade zarade vri se u septembru 2014. godine.
Red.
br.
OPIS
Osiguranik B
1.
asovi bolovanja (21 dan x 8h)
2.
Prosena zarada po asu rada (avgust 2013 - jul 2014)
3.
Bruto naknada zarade (1 x 2)
4.
Procenat za utvrivanje osnova za naknadu
5.
Osnov za naknadu bolovanja (3 x 4)
33.902,23
6.
Minimalna neto zarada (115,00 x 168)
19.320,00
7.
Minimalna bruto zarada (r.b. 6 - 1.124,20 : 0,701)
25.956,92
8.
Osnovica za obraun poreza (r.b. 5 ili r.b. 7 - 11.242)
22.660,23
9.
Porez (8 x 10%)
10.
11.
Doprinosi na teret zaposlenog (19,9% x 10)

11.1. Doprinos za PIO (14% x 10)
11.2. Doprinosi za zdravstvo (5,15% x 10)
11.3. Doprinosi za nezaposlene (0,75% x 10)
12.
Neto iznos za isplatu (10 - 9 - 11)
13.
Doprinosi na teret poslodavca (17,9% x 10)

13.1. Doprinos za PIO (12% x 10)
13.2. Doprinosi za zdravstvo (5,15% x 10)
13.3. Doprinosi za nezaposlene (0,75% x 10)
14.
Ukupni trokovi poslodavca (10 + 13)
168
310,46
52.157,28
65%
2.266,02
33.902,23
6.746,54
4.746,31
1.745,97
254,26
24.889,67
6.068,49
4.068,26
1.745,97
254,26
39.970,72
Na naknadu zarade za vreme privremene spreenosti za rad do 30 dana

obraunavaju se i plaaju porez i doprinosi kao i prilikom isplate zarade.
REVIZOR
strana 234
20-21/2014
finansijski

Br.
polja
Naknada zarade
Osiguranik B
Naziv polja
3.6
ifra vrste prihoda
1 01 202 00 0
3.7
Broj dana
3.8
Broj sati
168
3.8a
Fond sati
168
30
3.9
Bruto prihod
3.10
Osnovica za porez
33.902,23
3.11
Porez
3.12
3.13
PIO
8.814,57
3.14
ZDR
3.491,94
3.15
NZS
508,52
3.16
Beneficirani PIO
22.660,23 (naknada zarade umanjena

za neoporezivi iznos od 11.242,00)
2.266,02
33.902,23
0,00
Knjienja naknade zarade za bolovanje do 30 dana na teret poslodavca u poslovnim

knjigma pravnih lica koja primenjuju Kontni okvir za privredna drutva, zadruge i preduzetnike vre se na sledei nain:

Red.
br.
1.
Broj rauna
Dug.
Potr.
520
521
450
451
4520
4521
4522
4530
4531
4532
Opis promene

Za obraun zarada
Iznos
Duguje
Potra.
33.902,23
6.068,49
24.889,67
2.266,02
4.746,31
1.745,97
254,26
4.068,26
1.745,97
254,26
REVIZOR
20-21/2014
Broj rauna
finansijski
Red.
br.
Dug.
Potr.
1a
450

zdravstvo
nezaposlenost
2410 Tekui (poslovni) raun
Za isplatu
451
4520
4521
4522
4530
4531
4532
Opis promene
strana 235
Iznos
Duguje
Potra.
24.889,67
2.266,02
4.746,31
1.745,97
254,26
4.068,26
1.745,97
254,26
39.970,72
Naknada bolovanja do 30 dana na teret poslodavca

Broj konta
Red.
br.
Duguje
1.
131211
Potrauje
231111
231211
231311
231411
231511
2.
131211
234111
234211
234311

dodatke
- bolovanje do 30 dana
na teret poslodavca
Iznos
Duguje
Potrauje
33.902,23
24.889,67
2.266,02
4.746,31
1.745,97
254,26
6.068,49
4.068,26
1.745,97
254,26
REVIZOR
strana 236
Broj konta
Red.
br.
3.
Duguje
231111
231211
231311
231411
231511
234111
234211
234311
4.
5.
411117
Potrauje
Iznos
Duguje

dodatke
na plate i dodatke
na teret poslodavca
121112 Tekui rauni
- po izvodu UT-a
Naknada zarade za vreme privremene
spreenosti za rad do 30 dana
usled bolesti
- bruto plate zaposlenih
412111
412211
412311
20-21/2014
finansijski
Doprinos za penzijsko i invalidsko

osiguranje
- bolovanje do 30 dana
Potrauje
24.889,67
2.266,02
4.746,31
1.745,97
254,26
4.068,26
1.745,97
254,26
39.970,72
33.902,23
33.902,23
4.068,26
1.745,47
254,26
6.068,49
Primer:
Isplatilac za isti obraunski period isplauje zaposlenom za 20 dana provedenih na
radu konaan iznos zarade od 40.000,00 dinara, a za 10 dana bolovanja konaan iznos
naknade zarade od 13.000,00 dinara. Poslodavac za zaposlenog ne ostvaruje pravo na
poreske olakice/subvencije za zapoljavanje, a zaposleni ne radi na radnom mestu na
kojem se sta osiguranja rauna sa uveanim trajanjem. Isto tako, ova isplata je prva, a
ujedno i konana za ovaj obraunski period.
U polja 3.6 - 3.17 Obrasca PPP-PD se upisuje:
Br.
polja
Naziv polja
Zarada za 128
efektivnih sati rada
Naknada zarade za 48
sati bolovanja
3.6
ifra vrste prihoda
3.7
Broj dana
3.8
Broj sati
3.8a
Fond sati
176
176
3.9
Bruto prihod
40.000,00
13.000,00
3.10
Osnovica za
porez
31.824,00
(zarada umanjena za neoporezivi
iznos od 8.176,00*)
9.934,00
(naknada zarade umanjena za
neoporezivi iznos od 3.066,00**)
1 01 101 00 0
1 01 202 00 0
20
10
128
48
20-21/2014
Br.
polja
Naziv polja
REVIZOR
finansijski
Zarada za 128
efektivnih sati rada
strana 237
Naknada zarade za 48
sati bolovanja
3.11
Porez
3.182,40
993,40
3.12
Osnovica za
doprinose
40.000,00
13.000,00
3.13
PIO
10.400,00
3.380,00
3.14
ZDR
4.120,00
1.339,00
3.15
NZS
600,00
195,00
3.16
Beneficirani PIO
0,00
0,00
3.17
MFP 10
1***
1***
3.17
MFP 12
13.000,00****
40.000,00****
* Neoporezivi iznos za 128 efektivnih radnih sati: 11.242,00 x 128 : 176 = 8.176,00
** Neoporezivi iznos za 48 sati bolovanja: 11.242,00 x 48 : 176 = 3.066,00
*** Oznaka 1 kada se kombinuju vrste prihoda u prijavi
**** MFP 12 se popunjava kod prve isplate zarade u prijavi u kojoj se za jednog
primaoca prihoda, iskazuju prihodi pod vie ifri vrsta prihoda i tada se upisuje za
svaku pojedinanu VP pod kojom se iskazuje zarada ili naknada zarade za jednog
zaposlenog u polje MFP 12 zbir iznosa osnovice doprinosa iskazanih pod ostalim
VP za zaradu ili naknadu zarade za tog zaposlenog.
9. Obraun naknade zarade i postupak ostvarivanja prava

na naknadu zarade za bolovanje koje se isplauje
na teret obaveznog zdravstvenog osiguranja
Zavod za zdravstveno osiguranje obezbeuje od 31. dana bolovanja naknadu
zarade zbog bolesti i povrede van rada i drugih sluajeva, osim dobrovoljnog davanja
organa i tkiva i nege bolesnog deteta mlaeg od tri godine kada naknada zarade
pripada od prvog dana bolovanja na teret zdravstvenog osiguranja.
Pored Zakona o zdravstvenom osiguranju i Pravilnik o nainu i postupku ostvarivanja
prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja blie ureuje nain i postupak ostvarivanja
prava, uslove i korienje zdravstvene zatite.
lan 80. Pravilnika ureuje da o pravu na naknadu zarade za vreme privremene
spreenosti za rad reava poslodavac ako naknada zarade pada na teret poslodavca, a
matina filijala ako se naknada isplauje na teret zdravstvenog osiguranja.
Naknada zarade se isplauje na osnovu podnetih dokaza, bez podnoenja zahteva, a
na zahtev osiguranika se izdaje reenje o isplati.
Prema lanu 81. Pravilnika isplata naknade zarade vri se na osnovu:
"1) izvetaja o privremenoj spreenosti za rad (u daljem tekstu: doznaka) i ocene
lekarske komisije;
2) potvrde o ostvarenoj zaradi za utvrivanje osnova za obraun naknade zarade;
3) potvrde o kretanju (porastu-smanjenju) zarada kod poslodavca za prvo
usklaivanje osnova za naknadu zarade zaposlenog;
4) potvrde o kretanju (porastu-smanjenju) zarada kod poslodavca za naredna
usklaivanja osnova za naknadu zarade zaposlenog;
5) spiska obraunatih - isplaenih naknada zarada;
strana 238
REVIZOR
finansijski
20-21/2014
6) dokaza da je dospeli doprinos plaen i to:

- za zaposlene iz lana 17. stav 1. ta. 1-7. Zakona, izjave poslodavca da je
dospeli doprinos plaen, Poreske prijave o obraunatim i plaenim doprinosima
za obavezno socijalno osiguranje na zarade;
- za preduzetnike iz lana 17. stav 1. taka 18. Zakona, uverenja poreske uprave
da je dospeli doprinos plaen;
- za svetenike iz lana 17. stav 1. taka 20. Zakona, uverenja poreske uprave da
je dospeli doprinos plaen;
- za verske slubenike iz lana 17. stav 1. taka 20. Zakona - izjave poslodavca
da je dospeli doprinos plaen, Poreske prijave o obraunatim i plaenim
doprinosima za obavezno socijalno osiguranje na zarade;
7) dokaza da je predata dokumentacija za utvrivanje radne sposobnosti, odnosno
invalidnosti po propisima o penzijskom i invalidskom osiguranju;
8) dokaza za drugog roditelja u sluaju nege deteta, u skladu sa lanom 80. Zakona;
9) dokaza o prethodnom stau osiguranja."
Obrasci su propisani lanom 109. Pravilnika:
- Izvetaj o privremenoj spreenosti za rad - Obrazac OZ-6;
- Potvrda o ostvarenoj zaradi za utvrivanje osnova za obraun naknade zarade Obrazac OZ-7;
- Potvrda o kretanju (porastu-smanjenju) zarada kod poslodavca za prvo
usklaivanje osnova za naknadu zarade - Obrazac OZ-8;
- Potvrda o kretanju (porastu-smanjenju) zarada kod poslodavca za naredna
usklaivanja osnova za naknadu zarade - Obrazac OZ-9;
- Spisak obraunatih-isplaenih naknada zarada - Obrazac OZ-10.
Doznaku izdaje izabrani lekar.
Ukoliko doznaku izdaje osiguraniku izabrani lekar iz oblasti ginekologije, pedijatraije
ili stomatologije, duan je da o tome obavesti izabranog lekara iz oblasti opte medicine,
odnosno medicine rada, zbog povezivanja privremene spreenosti za rad u skladu sa
Zakonom.
Poslodavac koji isplauje naknadu zarade koja se obezbeuje iz sredstava
Republikog fonda, duan je da matinoj filijali dostavi Spisak obraunatih - isplaenih
naknada zarada u dva primerka sa dokumentacijom iz lana 81. ovog pravilnika radi
prethodne kontrole.
Matina filijala je duna da izvri kontrolu dokumentacije i obrauna, odnosno utvrdi
pravo na naknadu i visinu naknade i najkasnije u roku od 30 dana od dana prijema obrauna
od poslodavca izvri prenos odogovarajueg iznosa sredstava na poseban raun poslodavca.
Prema lanu 84. Pravilnika o ostvarivanju prava Matina filijala zadrava u svojoj
evidenciji jedan primerak Spiska obraunatih-isplaenih naknada zarada sa dokazima na
o sn o v u ko jih je iz vr e n o b r a u n n a kn a d e z a r a d e . Dr u g i p r im e r a k Sp isk a
obraunatih-isplaenih naknada zarada overava se potpisom ovlaenog lica i peatom
filijale i vraa se poslodavcu.
Preduzetnicima i zaposlenima kod preduzetnika, pod uslovom da preduzetnici
nemaju poseban raun, kao i svetenicima i verskim slubenicima, naknadu zarade koja se
obezbeuje iz sredstava matine filijale, obraunava i isplauje matina filijala.
Za osiguranike koji su zaposleni kod vie poslodavaca, pravo na naknadu zarade
utvruje matina filijala, na osnovu dokaza iz lana 81. ovog pravilnika.
Matinoj filijali obraun podnosi poslodavac na osnovu ije prijave je utvreno
svojstvo osiguranika, uz dostavljanje dokaza od svih poslodavaca.
20-21/2014
REVIZOR
finansijski
strana 239
Matina filijala je duna da izvri kontrolu dokumentacije i obrauna, odnosno utvrdi

pravo na naknadu i visinu naknade i najkasnije u roku od 30 dana od dana prijema obrauna
od poslodavca, izvri prenos odgovarajueg iznosa sredstava na posebni raun onog
poslodavca koji je dostavio obraun.
Osnov za naknadu zarade za bolovanje preko 30 dana utvruje se u skladu sa l. 87.
- 89. Zakona i isplauje na teret sredstava zdravstvenog osiguranja.
U skladu sa odredbama lana 103. Zakona poslodavac isplauje naknadu zarade
zaposlenima, koja se obezbeuje iz sredstava Fonda u skladu sa zakonom. Poslodavac vri
obraun naknade zarade i dostavlja ga matinoj filijali. Matina filijala utvruje pravo na
naknadu, visinu zarade i najkasnije u roku od 30 dana od dana prijema obrauna prenosi
odgovarajui iznos sredstava na poseban raun poslodavca. Sredstva doznaena na
poseban raun poslodavca ne mogu biti predmet izvrenja.
Takoe, poslodavac moe, ukoliko ima svojih sredstava, da isplati naknadu zarade i
kada se naknada zarade obezbeuje iz sredstava Fonda, a matina filijala je duna da
isplaeni iznos naknada naknadi poslodavcu u roku od 30 dana od dana predaje zahteva
matinoj filijali.
9.1. Usklaivanje osnova za naknadu zarada

Pravo na usklaivanje naknade zarade za vreme bolovanja na teret obaveznog
zdravstvenog osiguranja propisano je lanom 92. Zakona - za osiguranike zaposlene i
lanom 93. za preduzetnike, svetenike i verske slubenika.
Nain usklaivanja je propisan lanom 92. Zakona:
Kada osiguranik iz lana 73. taka 1) ovog zakona prima naknadu zarade iz
sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja due od dva kalendarska meseca, ima pravo
na usklaivanje osnova za naknadu zarade.
Usklaivanje osnova za naknadu zarade vri se od prvog dana narednog
kalendarskog meseca po isteku drugog kalendarskog meseca neprekidne spreenosti za
rad.
Osnov za naknadu zarade iz stava 1. ovog lana usklauje se sa kretanjem zarada
kod poslodavca u mesecu koji prethodi mesecu od kojeg osiguraniku pripada pravo na
usklaivanje osnova za naknadu zarade (prvo usklaivanje osnova za naknadu zarade).
Svako naredno usklaivanje osnova za naknadu zarade vri se meseno prema
kretanju zarada kod poslodavca.
Bitno je istai da se usklaivanje naknade zarade vri i u sluaju rasta ili pada
rasta prosene zarade kod poslodavca.
Kod prvog usklaivanja naknade zarade potrebno je da proteknu dva puna
kalendarska meseca, da bi osiguranik imao pravo na usklaivanje osnova za naknadu
zarade. Stoga je veoma bitan prvi dan bolovanja jer u zavisnosti od tog datuma zavisi pravo
na prvo usklaenje osnova naknade zarade.
Npr: ako je bolovanje zapoeto 1. ili 2. u mesecu koji ima 30 dana, a naknada zarade
za prvih trideset dana je isplaena na teret poslodavca. Od 31. dana bolovanje se isplauje
na teret Fonda, a nakon isteka dva puna kalendarska meseca bolovanja na teret Fonda,
odnosno od 1. u etvrtom mesecu bolovanja neprekidno stie se pravo na usklaenje
naknade bolovanja.
Kada se radi o bolovanju koje se od prvog dana isplauje na teret Fonda
(dobrovoljno davanje tkiva i organa, nega deteta mlaeg od tri godine) posle puna dva
kalendarska meseca, osiguranik stie pravo na usklaivanje naknade zarade.
Svako naredno usklaivanje osnova za naknadu zarade vri se meseno prema
kretanju zarade kod poslodavca.
REVIZOR
strana 240
20-21/2014
finansijski

preko 30 dana - na teret RFZO
Osnov za obraun naknade zarade, za bolovanje koja se isplauje iz sredstava
obaveznog zdravstvenog osiguranja za osiguranike zaposlene, ini prosena zarada koju je
osiguranik ostvario u prethodna tri meseca pre meseca u kojem je nastupila privremena
spreenost za rad. Zaradu ini zarada za obavljeni rad i vreme provedeno na radu i to:
- osnovna zarada zaposlenog i
- uveana zarada po osnovu vremena provedenog na radu za svaku punu godinu
rada ostvarenog u radnom odnosu.
Primer za obraun prosene mesene zarade u prethodna tri meseca

- pre meseca u kome je nastupio prvi dan privremene spreenosti za rad
Mesec
Ostvareni
asovi rada
Osnovna zarada
Minuli rad
Ukupno
Maj 2014.
160
41.500,00
1.660,00
43.160,00
Jun 2014.
168
39.000,00
1.560,00
40.560,00
Jul 2014.
184
40.100,00
1.620,00
41.720,00
Ukupno:
512
120.600,00
4.840,00
125.440,00
Osnov za naknadu zarade koja se isplauje iz sredstava obaveznog zdravstvenog

osiguranja iznosi: 125.440,00 : 512 = 245,00 dinara po asu rada.
Svi navedeni podaci dostavljeni su u Potvrdi o ostvarenoj zaradi za utvrivanje
osnova za obraun naknade - Obrazac OZ-7.
Ukoliko osiguranik u prethodna tri meseca, koja prethode nastupanju privremene
spreenosti za rad, nije ostvario zaradu ni u jednom mesecu, osnov za naknadu utvruje se
u skladu sa lanom 89. Zakona, odnosno osnovna zarada uveana za "minuli rad" koju bi
ostvario da radi u mesecu za koji se isplauje naknada zarade.
Ako je osiguranik u prethodna tri meseca koja prethode nastupanju privremene
spreenosti za rad delimino radio, a delimino bio odsutan, prosena zarada se
obraunava deljenjem ukupno ostvarene zarade za efektivne sate rada sa minulim radom i
efektivnih sati rada.
REVIZOR
20-21/2014
finansijski
strana 241
Obrazac OZ - 7
Naziv i sedite poslodavca __________________________________

Registarski broj ___________________________________________
Poseban tekui raun ______________________________________
Telefon __________________________________________________
POTVRDA
O OSTVARENOJ ZARADI
ZA UTVRIVANJE OSNOVA ZA OBRAUN NAKNADE ZARADE
I Zaposleni _______________________, broj zdravstvene knjiice __________________,
JMBG
LBO
Ostvario je zarade* u tri meseca koja prethode mesecu u kome je nastupila privremena spreenost za rad i to:
1. MESEC/GODINA
2. UKUPAN BROJ EFEKTIVNIH

ASOVA ZA KOJE JE
ZAPOSLENI OSTVARIO
ZARADU
3. IZNOS OSTVARENE
ZARADE ZA EFEKTIVNE
ASOVE
maj 2014.
160
43.160
jun 2014.
168
40.560
jul 2014.
184
41.720
Ukupno:
512
Prosek:
Ukupno:
125.440
Prosek:
245,00
Prosean iznos ostvarene zarade po asu = ukupno red. br 3 : ukupno red. br 2 = 245,00
* pod ostvarenom zaradom podrazumeva se osnovna zarada zaposlenog uveana za minuli
rad. U zaradu ne ulazi:
- uveana zarada zaposlenog iz lana 108. taka 1, 2. i 3. Zakona o radu
- naknada trokova iz lana 118. Zakona o radu
- druga primanja iz l. 119. i 120. Zakona o radu
- naknada zarade po propisima o penzijsko-invalidskom osiguranju
II Zaposleni ima - nema prethodni sta zdravstvenog osiguranja u trajanju od najmanje tri
meseca neprekidno ili est meseci sa pekidima u poslednjih osamnaest meseci pre poetka
korienja prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja.
U _______________________
Dana _____________________
MP
POTPIS OVLAENOG LICA

KOD POSLODAVCA
___________________________
REVIZOR
strana 242
20-21/2014
finansijski
Obraun naknade zarade za septembar 2014. godine za bolovanje

koje se isplauje iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja
Red. br.
OPIS
IZNOS
1.
asovi za obraun naknade zarade
2.
Osnov za obraun naknade zarade po jednom asu
168
3.
Bruto zarada (1 x 2)
41.160,00
4.
Osnov za obraun naknade (3 x 65%)
26.754,00
5.
Osnov za obraun poreza (4 - 11.242)
15.512,00
6.
Porez na dohodak (5 x 10%)
1.551,20
7.
Doprinosi za socijalno osiguranje na teret primeoca naknade

(4 x 19,9%)
5.324,05
7.1. PIO (4 x 14%)
3.745,57
7.2. Zdravstvo (4 x 5,15%)
1.377,83
245,00
200,65
8.
Neto naknada (4 - 6 - 7)
19.878,75
9.
Doprinosi za socijalno osiguranje iz sredstava

obaveznog zdravstvenog osiguranja (4 x 17,9%)
4.788,96
9.1. PIO (4 x 12%)
3.210,48
9.2. Zdravstvo (4 x 5,15%)
1.377,83

10.
200,65
31.542,96

kada je obraunata prosena mesena zarada nia od minimalne zarade
Mesec
Ostvareni
asovi rada
Osnovna
zarada
Minuli rad
Ukupno
Maj 2014.
160
30.000,00
900,00
30.900,00
Jun 2014.
168
26.000,00
780,00
26.780,00
Jul 2014.
184
28.000,00
840,00
28.840,00
Ukupno
512
84.000,00
2.520,00
86.520,00
168,98
Prosena zarada po jednom

asu rada
Na osnovu podataka o broju asova rada i ostvarenoj zaradi u napred navedena tri
meseca i doznake nadlenog lekara o privremenoj spreenosti za rad pristupa se obraunu
naknade zarade za avgust 2014. godine za 168 asova bolovanja.
Napred navedeni podaci se dostavljaju na Obrascu OZ-7 - Potvrda o ostvarenoj
zaradi za utvrivanje osnova za obraun naknade zarade.
Obraun naknade zarade za bolovanje preko 30 dana

na teret obaveznog zdravstvenog osiguranja za avgust 2014. godine,
kada je zarada nia od minimalne zarade
Red. br.
OPIS
IZNOS
1.
asovi za obraun naknade zarade
2.
Osnov za naknadu po jednom asu u bruto iznosu
168
3.
Bruto zarada (1 x 2)
28.388,64
4.
Bruto osnovica za obraun naknade zarade (3 x 65%)
18.452,62
168.98
20-21/2014
REVIZOR
Red. br.
OPIS
5.
finansijski
strana 243
IZNOS
Minimalna zarada:
5.1. Neto iznos po jednom asu
115
5.2. Neto iznos minimalne zarade (115* x 168)
19.320,00
5.3. Bruto minimalna zarada kao osnov za naknadu zarade

B = (N - 1.124,20) : 0,701
25.956,92
6.
Osnovica za porez (5.3. - 11.242)
14.714,92
7.
Porez na zarade (6 x 10%)
8.
Osnovica za doprinose (r.br. 5.3)
9.
5.165,43
9.1. Doprinosi za PIO (8 x 14%)
3.633,97
1.336,78

10.
11.
Neto za isplatu (5.3. - 7 - 9)
194,68
19.320,00
Doprinos na teret isplatioca (8 x 17,9%)
4.646,29
3.114,83
1.336,78

12.
1.471,49
25.956,92
Ukupni trokovi (5.3. + 11)
194,68
30.603,21
* Vaei podatak za mesec za koji se vri obraun naknade.

Obraun naknade je izvren na bruto minimalnu zaradu u skladu sa lanom 97.
Zakona o zdravstvenom osiguranju prema kome visina naknade zarade ne moe biti nia
od minimalne zarade utvrene u skladu sa propisima o radu za mesec za koji se vri
obraun naknade zarade, to je sluaj i u ovom primeru.
10. Usklaivanje osnova za naknadu zarada

a) Prvo usklaivanje osnova za naknadu zarade
Osnov za naknadu zarade usklauje se sa kretanjem zarada kod poslodavca u
mesecu koji prethodi mesecu od kojeg osiguraniku pripada pravo na prvo usklaivanje
osnova za naknadu zarade u odnosu na ukupnu zaradu za efektivne sate uveanu za
"minuli rad" od 0,4% po godini staa za zaposlene na nivou poslodavca za tri kalendarska
meseca koja prethode mesecu u kojem je nastupila privremena spreenost za rad
zaposlenog. Usklaivanje osnova za naknadu zarade vri se na osnovu potvrde o
kretanju (porastu-smanjenju) zarada kod poslodavca za prvo usklaivanje osnova za
naknadu zarade - Obrazac OZ-8 - Potvrda o kretanju (porastu-smanjenu) zarada kod
poslodavca za prvo usklaivanje osnova za naknadu zarade.
Ovu potvrdu popunjava poslodavac i dostavlja matinoj filijali osiguranika, prilikom
obrauna bolovanja preko trideset dana.
Poto je u naem primeru (pod 9.2) bolovanje zapoeto u avgustu 2014. godine
(avgust je isplaen na teret poslodavca), a septembar i oktobar 2014. se isplauju na teret
RFZO, zaposleni stie pravo na prvo usklaivanje naknade zarade od 1. novembra 2014.
godine.
Rast zarade kod poslodavca utvruje se stavljanjem u odnos ostvarene prosene
zarade kod poslodavca za avgust 2014. godine prema ostvarenoj prosenoj zaradi kod
poslodavca za april, maj i jun 2014. godine.
Koeficijent rasta prosene mesene zarade kod poslodavca u napred navedenom
periodu iznosi npr. 1,253 kako je to iskazano u Obrazcu OZ-8.
REVIZOR
strana 244
20-21/2014
finansijski
Obrazac OZ - 8
Naziv i sedite poslodavca _________________________________________________
Registarski broj
_________________________________________________
Poseban tekui raun
_________________________________________________
Telefon
__________________________________________________
POTVRDA
O KRETANJU (PORASTU-SMANJENJU) ZARADA KOD POSLODAVCA
ZA PRVO USKLAIVANJE OSNOVA ZA NAKNADU ZARADE
PRVO USKLAIVANJE
Meseci V, VI i VII 2014.
Mesec avgust 2014.
KOLONA 1
KOLONA 2
Red. broj 1: ukupna zarada za efektivne sate na Red. broj 1: ukupna zarada za efektivne sate na
nivou poslodavca za tri kalendarska meseca koja nivou poslodavca za kalendarski mesec koji
prethode mesecu u kome je nastupila privremema prethodi mesecu za koji se vri usklaivanje
spreenost za rad zaposlenog
125.300
150.000
Red. broj 2: ukupan broj efektivnih sati rada za Red. broj 2: ukupan broj efektivnih sati rada za
koji je isplaena zarada pod rednim brojem 1
512
368
Red. broj 3: ostvarena zarada po satu
(red. broj 1 podeljen red. broj 2)
292,97

340,49
Red. broj 4: proseni meseni mogui broj sati po Red. broj 4: mogui meseni fond sati po
radniku (zbir mogueg fonda sati podeljen sa 3)
radniku
176 (528 : 3)
168
Red. broj 5: prosena mesena zarada
(red. broj 3 x red. broj 4)
51.563

57.202
Koeficijent kretanja prosene zarade kod poslodavca:

(red. broj 5 kolone 2 podeljen sa red. broj 5 kolone 1)
U _______________________
Dana _____________________
MP
1,109

KOD POSLODAVCA
__________________________
b) Naredno usklaivanje osnova za naknadu zarade

Naredna usklaivanja se vre svakog meseca prema kretanju prosene zarade
poslodavca stavljanjem u odnos prosene zarade poslodavca za mesec za koje je izvreno
usklaivanje naknade zarade i prosene zarade poslodavca za mesec za koji se vri
usklaivanje.
Naredno usklaivanje osnova za naknadu zarade izvrie se u decembru 2014.
godine prema kretanju prosene mesene zarade u novembru 2014. godine u odnosu na
prosenu mesenu zaradu kod poslodavca u oktobru 2014. godine.
U nastavku se daje primer popunjenog Obrasca OZ-9 Potvrda o porastu smanjenju zarada kod poslodavca za naredno usklaivanje osnova za naknadu zarade
zaposlenog.
REVIZOR
20-21/2014
finansijski
strana 245
Obrazac OZ - 9
Naziv i sedite poslodavca __________________________________________________
Registarski broj
__________________________________________________
Poseban tekui raun
_________________________________________________
Telefon
__________________________________________________
POTVRDA
O KRETANJU (PORASTU-SMANJENJU) ZARADA KOD POSLODAVCA ZA
NAREDNA USKLAIVANJA OSNOVA ZA NAKNADU ZARADE
NAREDNA USKLAIVANJA: Usklaivanje naknade zarade za zaposlenog na bolovanju
posle sprovedenog prvog usklaivanja se vri prema kretanju prosene mesene zarade
kod poslodavca i to: u kolonu 2 se unose podaci na nivou poslodavca za mesec koji prethodi
mesecu za koji se vri usklaivanje, a u kolonu 1 se unose podaci na nivou poslodavca za
mesec koji prethodi mesecu iskazanom u koloni 2.
NAREDNA USKLAIVANJA
Mesec avgust 2014.____
Mesec septembar 2014.____
KOLONA 1
KOLONA 2
Red. broj 1: ukupna zarada za efektivne sate

na nivou poslodavca za mesec koji prethodi
mesecu iskazanom u kol. 2
Red. broj 1: ukupna zarada za efektivne sate na

nivou poslodavca za kalendarski mesec koji
prethodi mesecu za koji se vri usklaivanje
125.300
108.000
Red. broj 2: ukupan broj efektivnih sati rada za

koje je isplaena zarada pod rednim brojem 1
Red. broj 2: ukupan broj efektivnih sati rada za

368
350
340,49
309
Red. broj 4: mogui meseni fond sati po

zaposlenom
168
Red. broj 4: mogui meseni fond sati po

zaposlenom
176


54.384
57.202
Koeficijent porasta ili smanjenja prosene zarade kod poslodavca:

(red. broj 5 kolone 2 podeljen sa red. broj 5 kolone 1)
0,95
U _______________________
Dana _____________________
MP

KOD POSLODAVCA
___________________________
da
do
1.8.2014. 31.8.14.
od
21
Datum: _______________
(M.P.)
____________________________
(Prezime i ime)
Pravo, visinu i kontrolu obrauna

naknade zarade izvrio:
10
11
13
14
15
16
17
18
______________________
______________________
(M.P.)
(Prezime i ime)
(Prezime i ime)
Finansijski rukovodilac
25.956,92 5.165,434.646,291.471,49 19.320,00 30.603,29
Obraun izvrio
12
finansijski
Broj: ____________
Republiki zavod - filijala

________________________
broj:
Doprinosi
Za isplatu
Bruto
Neto
davalac
Porez
(14+15+16
naknada
profenege izolacije
odranaknada
povrede
krvi,
iz
na
+17)
(14+16+17)
sionalne lana
bolesti
vanje
i
na radu
tkiva i
naknade naknadu
bolesti porodice praenja
trudnoe
organa
___________________
Poseban raun poslodavca
___________________________
Broj dana za koje je isplaena naknada zbog
PIB
Sedite:
REVIZOR
*Ako se radi o prvoj isplati iz sredstava Zavoda upisuje se "da", u ostalim sluajevima upisuje se "".
M.M.
1.
Redni
broj
Naknada obraunata za vreme
ifra delatnosti
Pol
Da li je
PREZIME I IME OSIGURANIKA osigura- prva
nika isplata*
Registarski
broj
Broj: ________ Datum: _____________
(Naziv poslodavca)
________________________________________________
SPISAK OBRAUNATIH - ISPLAENIH NAKNADA ZARADA
Obrazac OZ - 10
strana 246
20-21/2014
20-21/2014
REVIZOR
finansijski
strana 247
11. Naknada zarade za preduzetnike, svetenike i verske

slubenike za vreme bolovanja
Pravo na naknadu zarade za vreme privremene spreenosti za rad na osnovu lana
73. Zakona iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja imaju:
- preduzetnici iz lana 17. stav 1. taka 18) Zakona - preduzetnici koji su registrovani
za obavljanje zakonom dozvoljene delatnosti u vidu zanimanja radi samostalnog
obavljanja delatnosti, obavljanja delatnosti slobodne profesije, kao i samostalni
umetnici, u skladu sa zakonom (u daljem tekstu: preduzetnici);
- svetenici i verski slubenici iz lana 17. stav 1. taka 20) Zakona koji poslove
obavljaju kao samostalnu delatnost.
11.1. Sticanje prava na naknadu zarade za vreme bolovanja

Pravo na naknadu zarade preduzetnicima, svetenicima i verskim slubenicima u
skladu sa lanom 78. Zakona pripada od prvog dana spreenosti za rad, kao i za vreme
njenog trajanja, ali samo za vreme trajanja radnog odnosa za koje bi osiguranik primao
zaradu, odnosno za vreme za koje bi obavljao delatnost kao preduzetnik.
Ako je bolest nastupila kao posledica povrede na radu ili profesionalne bolesti
naknada zarade pripada osiguraniku i posle prestanka radnog odnosa do prestanka
uzroka privremene spreenosti za rad.
U skladu sa lanom 86. Zakona preduzetniku ne pripada naknada zarade iz
sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja ako za vreme privremene spreenosti za rad
nije privremeno odjavio obavljanje delatnosti. U sluaju da preduzetnik zapoljava jednog ili
vie radnika i dalje obavlja delatnost, pripada mu 50% od obraunate naknade zarade, koja
bi mu pripadala da je odjavio radnju.
Pravo na naknadu zarade preduzetnik moe da ostvari, pod uslovom da je dospeli
doprinos za zdravstveno osiguranje plaen (lan 30. stav 2. Zakona), kao i da je ispunjen
uslov u pogledu prethodnog staa osiguranja u obaveznom zdravstvenom osiguranju (lan
32. stav 1. Zakona).
Preduzetniku koji privremeno odjavi delatnost, za taj period miruje obaveza plaanja
doprinosa po osnovu samostalne delatnosti, osim ako podnese zahtev Poreskoj upravi za
plaanje doprinosa u tom periodu u roku od 30 dana od dana privremene odjave delatnosti
(lan 50. stav 1. Zakona o doprinosima).
11.2. Osnov za obraun naknade zarade

Osnov za naknadu zarade za osiguranike preduzetnike i za osiguranike svetenike i
verske slubenike, koji ispunjavaju uslove u pogledu prethodnog osiguranja ini:
- prosena mesena osnovica na koju je plaen doprinos za obavezno zdravstveno
osiguranje u skladu sa zakonom, utvrena u kalendarskom tromeseju koje
prethodi tromeseju u kojem je nastupio sluaj po kojem se stie pravo na naknadu
zarade,
- ako je u prethodnom mesecu po tom osnovu osiguranja bio osiguran krae, osnov
za naknadu zarade ini osnovica na koju je plaen doprinos za obavezno
zdravstveno osiguranje, utvrena prema vremenu za koje je bio osiguran u
prethodnom tromeseju,
- ako napred navedeni osiguranici u prethodnom tromeseju nisu obavljali delatnost
preduzetnika odnosno versku funkciju osnov za naknadu zarade ini osnovica za
tekue kalendarsko tromeseje.
strana 248
REVIZOR
finansijski
20-21/2014
Takoe podseamo da osnovicu doprinosa u skladu sa odredbama lana 22. Zakona

o doprinosim ini oporeziva dobit, odnosno paualno utvren prihod na koji se plaa porez
na dohodak graana. Do konanog utvrivanja oporezive dobiti za tekuu godinu,
preduzetnici plaaju mesenu akontaciju doprinosa na osnovicu na koju se plaa mesena
akontacija poreza na dohodak graana.
11.3. Usklaivanje osnova za naknadu zarada

Usklaivanja osnova za naknadu zarade za vreme bolovanja vri se kada osiguranik
prima naknadu zarade iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja due od dva
kalendarska meseca.
Usklaivanje se vri od prvog dana narednog kalendarskog meseca po isteku drugog
kalendarskog meseca spreenosti za rad.
Prvo usklaivanje vri se prema kretanju prosene mesene zarade po zaposlenom
u Republici prema poslednjem objavljenom podatku Republikog zavoda za statistiku, u
mesecu koji prethodi mesecu od koga osiguraniku pripada pravo na usklaivanje.
Svako naredno usklaivanje naknade zarade vri se meseno prema kretanju
prosene mesene zarade po zaposlenom u Republici, prema poslednjem objavljenom
podatku Republkog zavoda za statistiku.
U skladu sa odredbama lana 94. Zakona usklaeni iznos naknade zarade ne moe
biti vei od najvieg osnova za naknadu zarade iz lana 89. stav 12. Zakona.
11.4. Visina naknade zarade

Visina naknade zarade za vreme privremene spreenosti za rad koja traje due od 30
dana i obezbeuje se na teret Republikog fonda iznosi 65% od osnova za naknadu, osim u
sluaju dobrovoljnog davanja tkiva i organa i povrede na radu i profesionalne bolesti, kada
se naknada isplauje u visini od 100% utvrenog osnova.
11.5. Isplata naknade zarade i obrasci koji se podnose

Za prvih 30 dana privremene spreenosti za rad naknadu obezbeuje preduzetnik iz
svojih sredstava, a od 31. dana naknada se obezbeuje iz sredstava Fonda.
U skladu sa odredbama lana 102. stav 5. Zakona naknadu zarade za povredu na
radu ili profesionalne bolesti obezbeuje matina filijala, odnosno Fond od 31. dana
spreenosti za rad i za sve vreme trajanja privremene spreenosti za rad.
Ukoliko preduzetnici nemaju poseban raun na koji e se prenositi sredstva za isplatu
bolovanja, naknadu zarade e preduzetnicima kao i zaposlenima kod preduzetnika
obraunavati i isplaivati matina filijala (lan 103. stav 6. Zakona).
Da bi matina filijala isplatila naknadu zarade preduzetnik treba da dostavi sledeu
dokumentaciju:
izvetaj o privremenoj nesposobnosti za rad (doznaka) na Obrascu OZ-6;
reenje o privremenoj odjavi radnji, ako radnja prestaje da radi za vreme bolovanja;
uverenje Poreske uprave o visini osnovice na koju je plaen doprinos za zdravstveno osiguranje za prethodni kvartal u odnosu na prvi dan spreenosti za rad.
20-21/2014
REVIZOR
finansijski
strana 249
12. Utvrivanje visine naknade zarade za vreme

privremene spreenosti za rad zbog "odravanja trudnoe"
Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o zdravstvenom osiguranju ("Slubeni
glasnik RS", broj 119/2012 - dalje: Zakon o izmenama i dopunama) izvrena je dopuna
lana 96. Zakona o zdravstvenom osiguranju ("Slubeni glasnik RS", br. 107/2005,
109/2005 (ispr.), 30/2010 (dr. zakon), 57/2011, 110/2012 (US) i 119/2012 - dalje: Zakon)
novim st. 3-5. koji se primenjuju od 1. januara 2014. godine, a odnose se na visinu naknade
zarade za vreme privremene spreenosti za rad zbog bolesti ili komplikacije u vezi sa
odravanjem trudnoe.
Poev od 1.1.2014. godine u sluaju privremene spreenosti za rad zbog bolesti ili
komplikacije u vezi sa odravanjem trudnoe, za prvih 30 dana privremene spreenosti
za rad koju isplauje poslodavac iz svojih sredstava, visina naknade zarade
obezbeuje se u iznosu od 100% od osnova za naknadu zarade.
U sluaju privremene spreenosti za rad zbog bolesti ili komplikacije u vezi sa
odravanjem trudnoe, poev od 31. dana privremene spreenosti za rad, visina
naknade zarade obezbeuje se u iznosu od 100% od osnova za naknadu zarade, s tim
to se iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja obezbeuje iznos od 65% od
osnova za naknadu zarade, kao i iznos od 35% od osnova za naknadu zarade iz sredstava
budeta Republike.
Sredstva u iznosu od 35% od osnova za naknadu zarade prenose se
Republikom fondu koji u ime i za raun budeta Republike uplauje sredstva na
raun osiguranice.
Prema lanu 115. Zakona o radu ("Slubeni glasnik RS", br. 24/2005, 61/2005,
54/2009 i 32/2013), zaposleni ima pravo na naknadu zarade za vreme odsustvovanja sa
rada zbog privremene spreenosti za rad do 30 dana, i to:
1) najmanje u visini 65% prosene zarade u prethodna tri meseca pre meseca u kojem
je nastupila privremena spreenost za rad, s tim da ne moe biti nia od minimalne
prouzrokovana boleu ili povredom van rada, ako zakonom nije drukije odreeno;
2) u visini 100% prosene zarade u prethodna tri meseca pre meseca u kojem je
nastupila privremena spreenost za rad, s tim da ne moe biti nia od minimalne
zarade utvrene u skladu sa ovim zakonom, ako je spreenost za rad prouzrokovana povredom na radu ili profesionalnom boleu, ako zakonom nije
drukije odreeno.
S obzirom na navedene odredbe lana 96. Zakona o zdravstvenom osiguranju pravo
na naknadu zarade za vreme privremene spreenosti za rad zbog bolesti ili komplikacija u
vezi sa odravanjem trudnoe utvreno na drugaiji nain, to e se primenjivati navedene
odredbe ovog zakona odnosno u visini od 100% od osnova za naknadu.
Prema lanu 97. Zakona visina naknade zarade koja se isplauje iz sredstava
obaveznog zdravstvenog osiguranja:
- ne moe biti nia od minimalne zarade utvrene u skladu sa propisima o radu za
mesec za koji se vri obraun naknade zarade,
- niti via od 65% odnosno 100% najvieg osnova za naknadu zarade koji je
utvren ovim zakonom.
12.1. Osnov za obraun naknade zarade za zaposlene

Osnov za obraun naknade zarade iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja
za zaposlene propisan je odredbama l. 87-89. Zakona. Osnov za naknadu zarade za
osiguranike zaposlene, koje isplauje poslodavac iz svojih sredstava, utvruje se u skladu
sa Zakonom o radu, to je objanjeno pod takom 8.1. ovog poglavlja.
strana 250
REVIZOR
finansijski
20-21/2014
12.2. Utvrivanje naknade zarade za vreme

privremene spreenosti za rad zbog bolesti i komplikacija
u vezi odravanja trudnoe preko 30 dana
U sluaju privremene spreenosti za rad zbog bolesti ili komplikacije u vezi sa
odravanjem trudnoe, poev od 31. dana privremene spreenosti za rad, visina naknade
zarade obezbeuje se u iznosu od 100% od osnova za naknadu zarade, s tim to se iz
sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja obezbeuje iznos od 65% od osnova za
naknadu zarade, kao i iznos od 35% od osnova za naknadu zarade iz sredstava budeta
Republike.
Sredstva u iznosu od 35% od osnova za naknadu zarade prenose se
Republikom fondu koji u ime i za raun budeta Republike uplauje sredstva na
raun osiguranice.
Napominjemo da je poslodavac duan da uz dostavljanje obrauna naknade zarade
(65%) dostavi i broj tekueg rauna i naziv banke kod koje filijala RFZO-a treba da izvri
uplatu 35% naknade koja se obezbeuje iz budeta.
U skladu sa lanom 88. Zakona o zdravstvenom osiguranju, osnov za obraun
naknade zarade preko 30 dana, koja se isplauje iz sredstava obaveznog zdravstvenog
osiguranja, za osiguranike zaposlene ini prosena zarada koju je osiguranik ostvario u
prethodna tri meseca, pre meseca u kojem je nastupila privremena spreenost za rad.
Pod zaradom, koja slui kao osnov, smatra se zarada utvrena za obavljeni rad i
vreme provedeno na radu, i to:
- osnovna zarada zaposlenog,
- uveana zarada po osnovu vremena provedenog na radu za svaku punu godinu
rada ostvarenu u radnom odnosu ("minuli rad").
Isplatilac 65% naknade zarade je poslodavac, koji pre isplate 65% naknade
podnosi pojedinanu poresku prijavu za poreze po odbitku (PPP-PD) u kojoj za ovu
naknadu koristi oznaku vrste prihoda (OVP) 204.
Isplatilac 35% naknade je RFZO, koji pre isplate 35% naknade podnosi PPP-PD, u
kojoj u:
- polje 1.2 - Obraunski period - upisuje mesec i godinu za koji se vri isplata 35%
naknade, bez navoenja oznake "K",
- polje 2.2 - Poreski identifikacioni broj - upisuje PIB isplatioca, odnosno RFZO,
- polje 3.7 - Broj dana, 3.8 - Broj sati i 3.8a - Fond sati - ne upisuje podatke,
- polje 3.6 - ifra vrste prihoda - upisuje, zavisno od vrste primaoca prihoda (PP),
jednu od sledeih ifri:
1 01 204 00 0 (kada je PP zaposlena),
1 02 204 00 0 (kada je PP zaposlena u privrednom drutvu iji je lan),
1 03 204 00 0 (kada je PP osigurana po osnovu samostalne delatnosti),
1 08 204 00 0 (kada je PP vojni osiguranik),
- polje 3.9 - Bruto prihod, upisuje iznos 35% naknade (koji u sebi sadri porez i
doprinose),
- polje 3.10 - Osnovica za porez - upisuje iznos bruto prihoda (35% naknade) budui
da se ovaj deo naknade zarade ne umanjuje za neoporezivi iznos, jer se on u
celini koristi kod 65% naknade zarade,
- polje 3.12 - Osnovica doprinosa - upisuje iznos bruto prihoda (u ovom sluaju ne
primenjuje se najnia mesena osnovica doprinosa),
- polje 3.16 - Beneficirani PIO - upisuje iznos 0,00 jer se dodatni doprinos za
beneficirani sta ne uplauje za vreme provedeno na bolovanju.
20-21/2014
REVIZOR
finansijski
strana 251
Ostala polja PPP-PD popunjavaju se na uobiajen nain. To znai i da se upisuju

podaci u odgovarajua MFP, u ovom sluaju to su:
MFP
OPIS
MFP.1
Ukupan neoporezivi iznos iskorien u prethodnoj prijavi kod isplate 65% naknade
zarade za istog primaoca prihoda i za isti obraunski period
MFP.2
Ukupan iznos osnovice na koju su obraunati doprinosi u prethodnoj prijavi kod

isplate 65% naknade zarade za istog primaoca prihoda i za isti obraunski period
MFP.4
Ukupan prethodno prijavljeni iznos 65% naknade zarade za istog primaoca prihoda i za
isti obraunski period
MFP.11
Ukupan neoporezivi iznos iskorien u prethodnoj prijavi kod isplate 65% naknade
zarade za istog primaoca prihoda i isti obraunski period (u ovom sluaju jednako
MFP.1)
MFP.12
Ukupan iznos osnovice na koju su obraunati doprinosi u prethodnoj prijavi 65%

naknade zarade za istog primaoca prihoda i isti obraunski period (u ovom sluaju
jednako MFP.2)
Popunjavanje MFP reava sluaj u kojem su kod isplate 65% naknade zarade ve
plaeni doprinosi na tada vaeu najviu mesenu osnovicu, jer ako ova osnovica vai i na
dan plaanja upisan u PPP-PD za isplatu 35% naknade zarade, u PPP-PD u polje 3.12. se
upisuje 0 (nula), budui da je ve plaen doprinos na najviu osnovicu.
13. Dodatni oblici zatite trudnica

i porodilja za grad Beograd
13.1. Odluka o dodatnim oblicima zatite trudnica
i porodilja na teritoriji grada Beograda
Skuptina grada Beograda, poetkom 2009. godine donela je Odluku o dodatnim
oblicima zatite trudnica i porodilja na teritoriji grada Beograda (u daljem tekstu:
Odluka), koja je objavljena u "Slubenom listu grada Beograda", broj 1/2009, a stupila je na
snagu 13. februara 2009. godine.
Ova odluka doneta je na osnovu odredbe lana 9. stav 4. Zakona o finansijskoj
podrci porodici sa decom ("Slubeni glasnik RS", br. 16/2002, 115/2005 i 107/2009), kojom
je predvieno da optina, odnosno grad mogu, ako su obezbedili sredstva, da utvrde i druga
prava, vei obim prava od prava utvrenih tim zakonom i povoljnije uslove za njihovo
ostvarivanje.
Odlukom su utvreni dodatni oblici zatite trudnica i porodilja na teritoriji grada
Beograda (u daljem tekstu: grad), koje obezbeuje grad, radi podsticanja raanja dece.
Inae prema Zakonu u glavnom gradu ("Slubeni glasnik RS", broj 129/2007)
teritorija grada Beograda obuhvata 17 optina, i to: Barajevo, Vodovac, Vraar, Grocka,
Zvezdara, Zemun, Lazarevac, Mladenovac, Novi Beograd, Obrenovac, Palilula, Rakovica,
Savski venac, Sopot, Stari grad, Surin i ukarica.
Ova odluka primenjuje se od dana stupanja na snagu (to je bio 13. februar 2009.
godine), izuzev odredbe lana 3. koja se odnosi na naknadu zbog bolesti i komplikacija u
vezi sa trudnoom zaposlenoj trudnici (razlika izmeu 65% i 100% osnova naknade) koja
se primenjuje poev od isplate naknade zarade za februar mesec 2009. godine
izvrene na teret sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja.
Nadzor nad sprovoenjem ove odluke vri organizaciona jedinica Gradske uprave
nadlena za poslove socijalne zatite.
strana 252
REVIZOR
finansijski
20-21/2014
U meuvremenu ova odluka je dopunjavana, odnosno menjana, a izmene odnosno

dopune Odluke objavljene su u "Slubenom listu grada Beograda", br. 6/2010,
45/2010, 51/2011 i 51/2012.
U nastavku, dajemo prikaz vaee Odluke (sa izmenama i dopunama).
13.2. Dodatni oblici zatite trudnica i porodilja

Dodatni oblici zatite utvreni Odlukom su:
1. naknada zaposlenoj trudnici za vreme privremene spreenosti za rad zbog
bolesti ili komplikacija u vezi sa trudnoom (u daljem tekstu: trudniko
bolovanje),
2. pravo na jednokratno novano davanje nezaposlenoj porodilji,
3. pravo na jednokratno novano davanje zaposlenoj porodilji.
Dodatne oblike zatite ostvaruju zaposlene trudnice, odnosno nezaposlene porodilje
pod uslovom da imaju prebivalite na teritoriji grada prijavljeno do 31. decembra
godine koja prethodi godini u kojoj je podnet zahtev za ostvarivanje prava.
Prava na dodatnu zatitu ostvaruju i zaposlene trudnice, odnosno nezaposlene i
zaposlene porodilje koje imaju status interno raseljenog lica sa Kosova i Metohije, pod
uslovom da imaju boravite na teritoriji grada prijavljeno do 31. decembra godine
koja prethodi godini u kojoj je podnet zahtev za ostvarivanje prava.
Sredstva za isplatu dodatnih oblika zatite utvrenih Odlukom obezbeuju se u
budetu grada Beograda.
Nain ostvarivanja dodatnih oblika zatite trudnica i porodilja blie je ureen
Uputstvom o nainu ostvarivanja dodatnih oblika zatite trudnica i porodilja na
teritoriji grada Beograda ("Slubeni list grada Beograda", br. 12/09, 8/10, 1/11, 1/12 i
56/12, u daljem tekstu: Uputstvo).
a) Naknada zaposlenoj trudnici za vreme trudnikog bolovanja

Naknada zaposlenoj trudnici za vreme trudnikog bolovanja Odlukom je opredeljena
u visini razlike izmeu iznosa naknade zarade koju ostvaruje iz sredstava obaveznog
zdravstvenog osiguranja do punog iznosa osnova naknade zarade.
Praktino to znai da grad obezbeuje zaposlenoj trudnici isplatu razlike naknade za
trudniko bolovanje izmeu 65% od osnova za naknadu (koliko po Zakonu plaa
Republiki fond za zdravstveno osiguranje) do iznosa 100% od osnova za naknadu,
uz plaanje poreza i doprinosa kao i na naknadu koja se isplauje na teret RFZO.
Isplata razlike naknade vri se samo za naknadu koja se isplauje na teret
sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja, i to poev od naknade za mesec
februar 2009. godine.
Za prvi mesec trudnikog bolovanja za koji naknada zarade tereti sredstva
poslodavca ne vri se isplata razlike naknade.
Prenos sredstava za ovu namenu vri organizaciona jedinica Gradske uprave
nadlena za poslove finansija na nain i u rokovima predvienim sporazumom koji
zakljuuju grad i Republiki fond za zdravstveno osiguranje (u daljem tekstu: RFZO).
U tom smislu, grad Beograd i RFZO zakljuili su 19. marta 2009. godine Sporazum o
realizaciji aktivnosti na projektu uea grada Beograda u realizaciji Odluke o
dodatnim oblicima zatite trudnica i porodilja na teritoriji grada Beograda.
20-21/2014
REVIZOR
finansijski
strana 253
Ovim sporazumom utvrene su meusobne obaveze i rokovi u pogledu prenosa

potrebnih podataka od strane RFZO organizacionoj jedinici gradske uprave nadlenoj za
poslove socijalne zatite radi isplate razlike naknade zarade zaposlenoj trudnici. Rok za
dostavu podataka odreen je do 10. u mesecu.
Naknada zaposlenoj trudnici za vreme trudnikog bolovanja ostvaruje se preko
poslodavca kod koga je trudnica zaposlena, bez podnoenja posebnog zahteva.
Naknada se ostvaruje na osnovu podataka i dokumentacije koju u postupku isplate
naknade na teret sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja (65% od osnova za
naknadu) poslodavci dostavljaju RFZO - na Obrascu OZ - 10 Spisak obraunatih isplaenih naknada zarada, a koje u vidu specifikacije za svaku trudnicu koja ispunjava
uslove, po mesecima, prema grupisanim poslodavcima RFZO dostavlja nadlenoj slubi
grada.
Ukupan iznos sredstava koji grad prenosi poslodavcu (35% od 100% u odnosu na
65% isplaenih od strane RFZO) obraunava se tako to se polazi od ukupnog iznosa
sredstava za naknadu na teret RFZO, koji je iskazan u koloni 18. u Obrascu OZ - 10 a u
kome su sadrani:
- bruto naknada u visini od 65% od osnova za naknadu (koju ini neto naknada sa
porezom i doprinosima na teret primaoca naknade);
- doprinosi na teret isplatioca naknade (17,9% na bruto naknadu).
Na osnovu navedenih podataka, nadlene slube Grada obezbeuju prenos
sredstava poslodavcu. Isplata naknade zaposlenim trudnicama realizuje se preko
poslodavca, na nain na koji se vri isplata naknade na teret sredstava RFZO.
Za lica koja samostalno obavljaju delatnost, a koja ispunjavaju uslove iz Odluke, na
osnovu podataka dobijenih od RFZO nadlena sluba Grada vri uplatu naknade na raun
trudnice, a pripadajuih poreza i doprinosa na odgovarajue uplatne raune javnih prihoda.
Napomena: Dodatno davanje po ovom osnovu primenjivalo se do 31.12.2013.
godine.
Od 1.1.2014. godine naknada po osnovu trudnikog bolovanja iznosi 100% od
osnova za naknadu po noveliranom lanu 97. Zakona o zdravstvenom osiguranju.
b) Jednokratno novano davanje nezaposlenoj porodilji

Pravo na jednokratno novano davanje ima nezaposlena porodilja za svako roeno
dete, u iznosu koji posebnim aktom utvruje gradonaelnik grada Beograda za
kalendarsku godinu, najkasnije do 31. decembra tekue za narednu godinu, u okviru
sredstava obezbeenih u budetu grada za tu namenu. Jednokratno novano davanje za
2009. godinu bilo je utvreno Odlukom u iznosu od 40.000 dinara.
Reenjem o iznosu jednokratnog novanog davanja za zaposlene i nezaposlene
porodilje za 2014. godinu ("Slubeni list grada Beograda", broj 78/2013), jednokratno
novano davanje za nezaposlene porodilje odreeno je u visini od 50.000 dinara,
koliko je iznosilo i za 2010, 2011, 2012. i 2013. godinu.
Prema Uputstvu, nezaposlenom porodiljom smatra se porodilja koja nije u radnom
odnosu kod poslodavca, niti je lice koje samostalno obavlja delatnost. Nezaposlenost se
utvruje u odnosu na dan roenja deteta.
Nezaposlenoj porodilji pripada jednokratno novano davanje u iznosu koji vai na
dan roenja deteta, i to za svako dete rodjeno u toku jednog poroaja, bez obzira na broj
prethodno rodjene dece.
strana 254
REVIZOR
finansijski
20-21/2014
Pravo na jednokratno novano davanje nezaposlena porodilja ostvaruje na osnovu

podnetog zahteva. Obrazac zahteva je dat uz Uputstvo.
Uz zahtev se prilae:
- izvod iz matine knjige roenih za dete,
- izvod iz matine evidencije Republikog fonda penzijskog i invalidskog osiguranja.
Zahtev za ostvarivanje prava na jednokratno novano davanje moe se podneti
najkasnije u roku od devet meseci od roenja deteta organizacionoj jedinici Gradske
uprave nadlenoj za poslove socijalne zatite (rok od devet meseci vai od 9.10.2012.
godine, a do tada je rok za podnoenje zahteva bio tri meseca). Po isteku tog roka pravo na
jednokratno novano davanje ne moe se ostvariti. Pravo na jednokratno novano davanje
utvruje se reenjem.
Isplata jednokratnog novanog davanja vri se iz sredstava budeta grada Beograda
na namenski tekui raun nezaposlene porodilje kod Potanske tedionice, koji se
otvara na osnovu ugovora izmeu Potanske tedionice i Gradske uprave nadlene za
poslove socijalne zatite, tako da nezaposlena porodilja po jednostavnoj proceduri, sa
reenjem i linom kartom, moe u svakoj poti realizovati odobrenu isplatu.
c) Jednokratno novano davanje zaposlenoj porodilji

Dopunom odluke, koja se primenjuje poev od 31. marta 2010. godine, utvreno je
i pravo na jednokratno novano davanje za zaposlene porodilje, pod uslovom da je
ukupni meseni prihod po lanu porodice, ukljuujui i novoroeno dete, odnosno decu,
ostvaren u periodu od est meseci koji prethode mesecu u kome je podnet zahtev, manji od
10.000 dinara.
Ovo pravo ostvaruje se u iznosu koji posebnim aktom utvruje gradonaelnik Grada
Beograda za kalendarsku godinu najkasnije do 31. decembra tekue za narednu godinu, u
okviru sredstava obezbeenih u budetu Grada za tu namenu.
Reenjem o iznosu jednokratnog novanog davanja za zaposlene i nezaposlene
porodilje za 2014. godinu ("Slubeni list grada Beograda", broj 78/2013), jednokratno
novano davanje za zaposlene porodilje odreeno je u visini od 25.000 dinara, koliko
je iznosilo i za 2010, 2011, 2012. i 2013. godinu.
Prema Uputstvu ukupan prihod porodice zaposlene porodilje ini prihod porodilje i
njenog suprunika ili vanbranog partnera isplaen u periodu od est meseci koji prethode
mesecu u kome je podnet zahtev, po osnovu: zarada, naknada zarada, penzija i invalidnina.
Za lica koja samostalno obavljaju delatnost, kao meseni prihod se uzima osnovica
za obraun doprinosa za obavezno socijalno osiguranje.
Porodicu zaposlene porodilje ini: zaposlena porodilja, njen suprunik ili vanbrani
partner i izdravana deca koja sa njima ive, ukljuujui i novoroeno dete, odnosno decu.
Broj lanova porodice utvruje se u odnosu na dan rodjenja deteta.
Pod zaposlenom porodiljom smatra se porodilja koja je u radnom odnosu kod
pravnog ili fizikog lica, kao i lice koje samostalno obavlja delatnost. Zaposlenost se utvruje
u odnosu na dan roenja deteta.
Ovo pravo pripada za svako dete roeno u toku jednog poroaja, bez obzira na broj
prethodno roene dece, i to u iznosu koji vai na dan roenja deteta.
Pravo na jednokratno novano davanje zaposlena porodilja ostvaruje na osnovu
podnetog zahteva. Obrazac zahteva je dat uz Uputstvo.
Zahtev za ostvarivanje prava na davanje zaposlenoj porodilji, podnosi se najkasnije u
roku od devet meseci od roenja deteta organizacionoj jedinici Gradske uprave grada
Beograda nadlenoj za poslove socijalne zatite.
20-21/2014
REVIZOR
finansijski
strana 255
Uz zahtev se prilae:
- izvod iz matine knjige roenih za dete - decu;
- izvod iz matine knjige venanih;
- prijavu prebivalita za supruga, vanbranog partnera i izdravanu decu;
- potvrda o prihodu zaposlene porodilje, njenog supruga ili vanbranog partnera
isplaenom u est meseci koji prethode mesecu u kome je zahtev podnet;
- izvod iz matine evidencije Republikog fonda penzijskog i invalidskog osiguranja za nezaposlenog supruga, odnosno vanbranog partnera.
Iznos ukupnog prihoda porodice zaposlene porodilje dokazuje se i utvruje na
osnovu sledeih dokaza:
- za zarade - potvrda poslodavca;
- za prihod lica koja samostalno obavljaju delatnost - potvrda Uprave javnih prihoda;
- za naknadu zarade - potvrda isplatioca;
- za penzije - potvrda fonda PIO;
- za invalidnine - potvrda isplatioca.
strana 256
REVIZOR
finansijski
20-21/2014
VIII. NAKNADA ZARADE ZA VREME

PORODILJSKOG ODSUSTVA, ODSUSTVA SA RADA
RADI NEGE DETETA I ODSUSTVA SA RADA
RADI POSEBNE NEGE DETETA
Naknada zarade za vreme porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i
posebne nege deteta regulisana je Zakonom o finansijskoj podrci porodici sa decom
("Slubeni glasnik RS", br. 16/2002, 115/2005 i 107/2009, u daljem tekstu: Zakon) i
Zakonom o radu ("Slubeni glasnik RS", br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013 i
75/2014).
Ostvarivanje prava na naknadu zarade po osnovu porodiljskog odsustva, odsustva
sa rada radi nege deteta kao i posebne nege deteta detaljnije je razraeno Pravilnikom o
bliim uslovima i nainu ostvarivanja prava na finansijsku podrku porodici sa
decom ("Slubeni glasnik RS", br. 29/2002, 80/2004, 123/2004, 17/2006, 107/2006,
51/2010, 73/2010 i 27/2011 (US)), u daljem tekstu: Pravilnik).
1. Prava na finansijsku podrku porodici sa decom

prema Zakonu o finansijskoj podrci porodici sa decom
Zakon definie prava na finansijsku podrku porodici sa decom, a to su:
1) naknada zarade za vreme porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege
deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta;
2) roditeljski dodatak - kao jednokratno davanje;
3) deiji dodatak - kao meseni materijalni doprinos podizanju i vaspitavanju dece;
4) naknada trokova boravka u predkolskoj ustanovi za decu bez roditeljskog
staranja;
5) naknada trokova boravka u predkolskoj ustanovi za decu sa smetnjama u
razvoju;
6) regresiranje trokova boravka u predkolskoj ustanovi za decu iz materijalno
ugroenih porodica.
2. Pravo na odsustvo sa rada zbog trudnoe,

poroaja i nege deteta prema Zakonu o radu
2.1. Porodiljsko odsustvo i odsustvo sa rada radi nege deteta
Prema lanu 94. i 94a Zakona o radu zaposlena ena ima pravo:
- na odsustvo sa rada zbog trudnoe i poroaja, kao i na odsustvo sa rada radi
nege deteta, u ukupnom trajanju od 365 dana za prvo i drugo dete, odnosno
dve godine za tree i svako naredno novoroeno dete i
- da otpone porodiljsko odsustvo na osnovu nalaza nadlenog zdravstvenog
organa najranije 45 dana, a obavezno 28 dana pre termina odreenog za
poroaj.
20-21/2014
REVIZOR
finansijski
strana 257
Porodiljsko odsustvo traje do navrena tri meseca od dana poroaja, a po isteku

porodiljskog odsustva zaposlena koristi pravo na odsustvo sa rada radi nege deteta do
isteka 365 dana za prvo i drugo dete, odnosno dve godine za tree i svako naredno
novoroeno dete, od dana otpoinjanja porodiljskog odsustva.
Pravo na porodiljsko odsustvo i odsustvo sa rada radi nege deteta u ukupnom
trajanju do dve godine ima i zaposlena ena koja u prvom poroaju rodi troje ili vie dece,
kao i zaposlena ena koja ima jedno ili dvoje dece, a rodi jo dvoje ili vie dece.
Otac deteta moe da koristi ovo pravo u sluaju kad majka napusti dete, umre ili je
iz drugih opravdanih razloga spreena da koristi to pravo (izdravanje kazne zatvora, tea
bolest i dr.). To pravo otac deteta ima i kada majka nije u radnom odnosu.
Za vreme porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta zaposlena
ena, odnosno otac deteta, ima pravo na naknadu zarade, u skladu sa zakonom.
Pravo da koristi porodiljsko odsustvo do navrena tri meseca od poroaja ima i
zaposlena ena ako se dete rodi mrtvo ili umre pre isteka porodiljskog odsustva.
2.2. Odsustvo sa rada

radi posebne nege deteta ili druge osobe
Prema lanu 96. Zakona o radu jedan od roditelja deteta, kome je neophodna
posebna nega zbog tekog stepena psihofizike ometenosti (osim za sluajeve
predviene propisima o zdravstvenom osiguranju) ima pravo da, po isteku porodiljskog
odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta, odsustvuje sa rada ili da radi sa polovinom
punog radnog vremena, najdue do navrenih pet godina ivota deteta. Ovo pravo se
ostvaruje na osnovu miljenja nadlenog organa za ocenu stepena psihofizike ometenosti
deteta, a zaposleni ima pravo na naknadu zarade.
Tako, za vreme punog odsustvovanja sa rada zaposleni ima pravo na naknadu
zarade, a za vreme rada sa polovinom od punog radnog vremena, zaposleni ima pravo na
zaradu u skladu sa zakonom, optim aktom i ugovorom o radu, dok za drugu polovinu punog
radnog vremena ima naknadu zarade.
Prema lanu 97. Zakona o radu hranitelj odnosno staratelj deteta mlaeg od pet
godina ivota ima pravo da, radi nege deteta, odsustvuje sa rada osam meseci
neprekidno od dana smetaja deteta u hraniteljsku odnosno starateljsku porodicu, a najdue
do navrenih pet godina ivota deteta.
Ako je smetaj u hraniteljsku odnosno starateljsku porodicu nastupio pre navrenja tri
meseca ivota deteta, hranitelj odnosno staratelj deteta ima pravo da, radi nege deteta,
odsustvuje sa rada do navrenih jedanaest meseci ivota deteta.
Za vreme odsustva sa rada radi nege deteta hranitelj odnosno staratelj koje koristi
ova prava ima pravo na naknadu zarade u skladu sa zakonom.
Nadleni organ za ocenu psihofizikih sposobnosti utvruje neophodnost posebne
nege deteta dok je, Pravilnikom o uslovima, postupku i nainu ostvarivanja prava na
odsustvo sa rada radi posebne nege deteta ("Slubeni glasnik RS", broj 1/2002) utvreno
da teak stepen psihofizike ometenosti postoji ako je dete:
- telesno invalidno,
- slepo,
- gluvo, odnosno nagluvo,
- umereno, teko ili duboko mentalno ometeno,
- dete sa pervazivnim razvojnim poremeajem i
- dete koje je viestruko ometeno.
strana 258
REVIZOR
finansijski
20-21/2014
Shodno l. 3. do 8. Pravilnika:
Telesno invalidnim detetom smatra se dete sa:
- tekim i trajnim poremeajima ili oteenjima lokomotornog sistema i sa tekim i
trajnim telesnim deformitetima;
- tekim neuro-miinim i miinim oboljenjima;
- tekim poremeajima ili oteenjima centralnog i perifernog nervnog sistema.
Slepim detetom smatra se dete:
- ija je korigovana otrina vida na boljem oku 0,05 do 0,02, odnosno ije je vidno
polje, bez obzira na otrinu vida, centralno sueno 5 do 10 stepeni;
- ija je korigovana otrina vida na boljem oku izmeu 0,02 i oseaja svetlosti,
odnosno ije je vidno polje, bez obzira na otrinu vida, centralno sueno na manje
od 5 stepeni;
- bez vidne funkcije, odnosno, bez sposobnosti percepcije svetlosti (amauroza).
Stepen oteenja sluha, kao razlog za neohodnu posebnu negu deteta, definisan je
na sledei nain:
- gluvo dete jeste ono kod koga je oteenje sluha preko 80 decibela i koje i pored
slunog aparata ne moe u celini da percipira verbalni govor;
- tee nagluvo dete jeste dete sa teim gubitkom sluha (linearna i selektivna
redukcija) od 60 do 80 decibela na boljem uvu i iji je razvoj glasovnog govora
znaajno ometen;
- sa teim gubitkom sluha jeste ono dete koje ima oteenje sluha od 60 do 80
decibela na boljem uvu, a koje je pre oteenja sluha, uglavnom razvilo svoj
glasovni govor. Ovo dete sa slunim aparatom moe da prima govor, to
omoguava sprovoenje odgovarajue rehabilitacije.
Umereno, teko ili duboko mentalno ometeno dete je:
- umereno mentalno ometeno jeste ono dete koje pokazuje usporen razvoj i
ograniena postignua u domenu razvoja i upotrebe govora i jezika, motorikih
sposobnosti, brige o sebi, to zahteva trajan nadzor. Kolinik inteligencije je u
opsegu 35 do 49;
- teko mentalno ometeno dete jeste ono koje je veoma ogranienih umnih
sposobnosti, kolinika inteligencije u opsegu 20 do 34 i koje moe da ovlada
elementarnim higijenskim navikama i navikama samoposluivanja, ali mu je
potrebna stalna pomo ili nadzor;
- duboko mentalno ometeno dete jeste ono koje karakterie izrazito ograniena
sposobnost razumevanja i prihvatanja zahteva, ograniena pokretljivost ili potpuna
nepokretljivost, i nesposobnost voljne kontrole sfinktera. Potrebna mu je trajna
pomo, nega i nadzor. Kolinik inteligencije je ispod 20.
Dete sa pervazivnim razvojnim poremeajem jeste dete autistino, sa Retovim
sindromom ili dezintegrativnom psihozom.
Viestruko ometeno u razvoju jeste ono dete koje ima dve ili vie smetnji, a ne moe
da se razvrsta prema pretenoj smetnji u skladu sa ovim pravilnikom (sa dve ili vie
ometenosti).
2.3. Porodiljsko odsustvo i otkaz ugovora o radu

Poslodavac, saglasno lanu 187. stav 1. Zakona o radu ne moe zaposlenom da
otkae ugovora o radu za vreme:
- trudnoe;
20-21/2014
REVIZOR
finansijski
strana 259
- porodiljskog odsustva;
- odsustva sa rada radi nege deteta i
- odsustva sa rada radi posebne nege deteta.
Prema lanu 187. st. 2. i 3. Zakona o radu, ukoliko je sa zaposlenim zasnovan
radni odnos na odreeno vreme, on se produava do isteka korienja prava na
odsustvo. Reenje o otkazu ugovora o radu je nitavo ako je na dan donoenja
reenja o otkazu ugovora o radu poslodavcu bilo poznato postojanje navedenih
okolnosti, ili ako o postojanju istih zaposleni obavesti poslodavca u roku od 30 dana
od prestanka radnog odnosa, i o tome dostavi odgovarajuu potvrdu lekara ili drugog
nadlenog organa.
2.4. Posebna zatita materinstva

Odredbama l. 89. do 93. Zakona o radu ureena je posebna zatita zaposlene ene,
jednog od roditelja, usvojioca i hranitelja.
Zaposlena za vreme trudnoe i zaposlena koja doji dete, saglasno lanu 89. ovog
zakona, ne moe da radi na poslovima koji su, po nalazu nadlenog zdravstvenog organa,
tetni za njeno zdravlje i zdravlje deteta, a naroito na poslovima koji zahtevaju podizanje
tereta ili na kojima postoji tetno zraenje ili izloenost ekstremnim temperaturama i
vibracijama. Poslodavac je duan da zaposlenoj obezbedi obavljanje drugih odgovarajuih
poslova, a ako takvih poslova nema, da je uputi na plaeno odsustvo.
Prema odredbama lana 90. Zakona o radu zaposlena za vreme trudnoe i
zaposlena koja doji dete ne moe da radi prekovremeno i nou, ako bi takav rad bio tetan
za njeno zdravlje i zdravlje deteta, na osnovu nalaza nadlenog zdravstvenog organa.
Zaposlena za vreme trudnoe ima pravo na plaeno odsustvo sa rada u toku dana
radi obavljanja zdravstvenih pregleda u vezi sa trudnoom, odreenih od strane
izabranog lekara u skladu sa zakonom, o emu je duna da blagovremeno obavesti
poslodavca.
Jedan od roditelja sa detetom do tri godine ivota, saglasno lanu 91. Zakona o
radu moe da radi prekovremeno, odnosno nou, samo uz svoju pisanu saglasnost.
Samohrani roditelj koji ima dete do sedam godina ivota ili dete koje je teak invalid moe
da radi prekovremeno, odnosno nou, samo uz svoju pisanu saglasnost.
Prava iz lana 91. ovog zakona ima i usvojilac, hranitelj, odnosno staratelj deteta.
Poslodavac je duan da zaposlenoj eni, koja se vrati na rad pre isteka godinu dana
od roenja deteta, obezbedi pravo na jednu ili vie dnevnih pauza u toku dnevnog rada u
ukupnom trajanju od 90 minuta ili na skraenje dnevnog radnog vremena u trajanju od 90
minuta, kako bi mogla da doji svoje dete, ako dnevno radno vreme zaposlene ene iznosi
est i vie asova. Pauza ili skraeno radno vreme iz stava 1. ovog lana raunaju se u
radno vreme, a naknada zaposlenoj po tom osnovu isplauje se u visini osnovne zarade,
uveane za minuli rad (lan 93a Zakona o radu).
3. Ostvarivanje prava na naknadu zarade

Prema lanu 10. Zakona pravo na naknadu zarade za vreme porodiljskog odsustva,
odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta ostvaruju:
- zaposleni kod pravnih i fizikih lica - poslodavaca i
- lica koja samostalno obavljaju delatnost.
Porodiljsko odsustvo, odsustvo sa rada radi nege deteta i odsustvo sa rada
radi posebne nege deteta moe da koristi otac deteta, usvojilac, hranitelj ili staratelj
deteta i oni imaju pravo na naknadu zarade.
strana 260
REVIZOR
finansijski
20-21/2014
Po isteku prava na naknadu zarade za vreme porodiljskog odsustva ostvaruje se

pravo na naknadu zarade za vreme odsustva sa rada radi nege deteta i koristi se do isteka
365 dana od dana otpoinjanja porodiljskog odsustva. Ovo pravo ostvaruje:
- jedan od roditelja,
- na osnovu meusobnog dogovora.
Ako majka po isteku prava na naknadu zarade za vreme porodiljskog odsustva
nastavlja korienje prava na naknadu zarade po osnovu odsustva sa rada radi nege deteta:
- nije potrebno da podnosi novi zahtev,
- niti se donosi novo reenje,
- ve se pravo priznaje u kontinuitetu na osnovu ranije priloene dokumentacije.
3.1. Otac deteta kao korisnik prava na naknadu zarade

S obzirom na to da je lanom 94. stav 6. Zakona o radu predvieno da i otac deteta
moe da koristi pravo na naknadu zarade, to je lanom 3. Pravilnika o bliim uslovima i
nainu ostvarivanja prava na finansijsku podrku porodici sa decom predviena
obaveza podnoenja dodatnih dokaza, a to moe biti jedan od sledeih:
1) uverenje organa starateljstva da je majka napustila dete,
2) izvod iz matine knjige umrlih za majku,
3) potvrda ustanove o postupku i trajanju izdravanja kazne zatvora,
4) potvrda nadlenog zdravstvenog organa o teoj bolesti li reenje kojim je majka
liena poslovne sposobnosti, ili
5) reenje kojim je majka liena roditeljskog prava.
Ako otac, na osnovu meusobnog dogovora, preuzima korienje prava na naknadu
zarade za vreme odsustva sa rada radi nege deteta obavezan je da podnese:
- zahtev za ostvarivanje prava na naknadu zarade,
- sve dokaze u skladu sa Pravilnikom i
- dogovor roditelja u pismenoj formi
na osnovu kojih se donosi novo reenje.
Dogovor roditelja se moe menjati u toku korienja prava.
Kada jedan od usvojilaca, hranitelj odnosno staratelj podnese zahtev za
korienje ovog prava u obavezi je da podnese dokaze iz lana 2. Pravilnika, kao i uverenje
nadlenog organa starateljstva o smetaju deteta u porodicu odnosno o postojanju
statusa usvojioca, hranitelja ili staratelja.
3.2. Dokazi za ostvarivanje prava na naknadu

lanom 13. Zakona utvrene su obaveze poslodavca u pogledu dostavljanja dokaza
o visini osnovne zarade za baznih 12 meseci prema kojim se rauna naknada zarade,
optinskoj, odnosno gradskoj upravi, kao i uslov da poslodavac mora podneti dokaze da je
isplatio naknadu zarade zaposlenom da bi mu se sredstva refundirala. lan 13. Zakona
glasi:
"Obraun i isplatu naknade zarade vri poslodavac istovremeno sa obraunom i
isplatom zarada zaposlenima.
Poslodavac je duan da optinskoj, odnosno gradskoj upravi dostavi dokaze o visini
osnovne zarade zaposlenog za 12 meseci koji prethode mesecu otpoinjanja odsustva.
20-21/2014
REVIZOR
finansijski
strana 261
Za korisnike prava iz lana 10. stav 1. taka 2) ovog zakona koji nemaju druge
zaposlene, obraun i isplatu naknade zarada vri optinska, odnosno gradska uprava iz
sredstava obezbeenih u budetu Republike.
Optinska, odnosno gradska uprava vri prenos sredstava poslodavcu iz stava 1.
ovog lana iz sredstava obezbeenih u budetu Republike.
Poslodavcu iz stava 1. ovog lana prenos sredstava vri se po dostavljanju dokaza
da je isplatio naknadu zarade zaposlenom.
Ministar nadlean za finansije i ministar nadlean za socijalna pitanja sporazumno
propisuju nain i postupak prenosa sredstava za isplatu naknade zarade zaposlenima za
vreme porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada radi
posebne nege deteta."
Navedene zakonske odredbe razraene su lanom 2. Pravilnika u kome je utvreno
da se ostvarivanje prava na naknadu zarade kao i obraun naknade zarade vri na osnovu
dokaza koje dostavljaju: podnosilac zahteva, poslodavac, odnosno lice koje samostalno
obavlja delatnost.
S tim u vezi podnosilac zahteva dostavlja:
1) izvetaj o privremenoj spreenosti za rad u vreme porodiljskog odsustva, odsustva
sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta - doznaka;
2) izvod iz matine knjige roenih za decu;
U sluaju iz lana 95. Zakona o radu podnosilac zahteva dostavlja i:
1) izvetaj nadlene zdravstvene ustanove da je dete mrtvoroeno, odnosno da je
umrlo pre upisa u matinu knjigu roenih;
2) izvod iz matine knjige umrlih za dete koje je umrlo posle upisa u matinu knjigu
roenih.
Poslodavac, odnosno lice koje samostalno obavlja delatnost dostavlja:
1) reenje o pravu na porodiljsko odsustvo, pravu na odsustvo sa rada radi nege
deteta i pravu na odsustvo sa rada radi posebne nege deteta;
2) ugovor o radu;
3) potvrdu o visini osnovne zarade zaposlenog i uveane zarade, po osnovu vremena
provedenog na radu za svaku punu godinu rada ostvarenu u radnom odnosu u
procentu utvrenom u lanu 108. stav 1. taka 4) Zakona o radu ("Slubeni glasnik
RS", br. 24/2005, 61/2005 i 54/2009), za 12 meseci koji prethode mesecu u kome
otpoinje korienje odsustva, za svaki mesec pojedinano;
4) obraun zarade, odnosno naknade zarade koji je duan da dostavi zaposlenom, u
skladu sa zakonom, za poslednjih 12 meseci koji prethode mesecu u kome
otpoinje odsustvo, za svaki mesec pojedinano;
5) izvetaj (izvod) banke o isplaenoj zaradi i uplaenim porezima i doprinosima za
poslednjih 12 meseci koji prethode mesecu u kome otpoinje odsustvo, za svaki
mesec pojedinano;
6) potvrdu nadlenog organa o mesenoj osnovici na koju se plaaju doprinosi za
obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje, za poslednjih 12 meseci koja prethode
mesecu u kome je zapoeto korienje odsustva, i po isteku godine reenje o
konanoj osnovici, samo za lice koje samostalno obavlja delatnost;
7) reenje nadlenog organa o privremenom zatvaranju radnje, odnosno o
privremenom poveravanju obavljanja te delatnosti drugom licu, odnosno linu
izjavu da u vreme trajanja odsustva nee obavljati istu ili drugu delatnost, samo za
lice koje samostalno obavlja delatnost koju zbog njene prirode nije mogue preneti
na drugo lice.
Nadleni organ uprave koji vodi postupak obezbeuje dokaz o prosenoj mesenoj
zaradi u Republici Srbiji.
strana 262
REVIZOR
finansijski
20-21/2014
3.2.1. Objanjenja nadlenih organa

Ministarstvo rada i socijalne politike - Sektor za brigu o porodici i socijalnu zatitu dalo
je Objanjenja - stavove nadlenim slubama deije zatite grada odnosno optina za
operativnu primenu izmenjenih odredaba Zakona, a do usklaivanja postojeih podzakonskih akata. Ova objanjenja uglavnom se odnose na dokaze koji se podnose pri
ostvarivanju prava na naknade zarade, pa ih stoga prezentiramo ovom prilikom.
Napominjemo da je veina delova iz objanjenja ugraena u Pravilnik kroz njegove izmene i
dopune, osim oglednih primera obrazaca, koji su sadrani u pomenutom obrazloenju i u
kasnije datoj Instrukciji.
a) Sadraj Objanjenja
Objanjenjem koje se odnosi na ostvarivanje prava na naknadu zarade dat je spisak
dokaza na osnovu kojih se vri ostvarivanje i obraun naknade zarade, sa oglednim
primercima, izmeu ostalog, potvrde o ostvarenoj zaradi i zahteva za ostvarivanje prava na
naknadu zarade za vreme porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege detata i
odsustva sa rada radi posebne nege deteta.
U tom objanjenju posebno je ukazano i da se isplaena sredstva mogu preneti
poslodavacu samo po dostavljanju dokaza da je isplatio naknadu zarade zaposlenom.
"Kao dokaz o isplaenoj naknadi zarade zaposlenom poslodavac optinskoj odnosno
gradskoj upravi dostavlja izvod banke iz koga se moe utvrditi isplaena naknada zarade
zaposlenom i uplata poreza i doprinosa za socijalno osiguranje, odnosno ukoliko
poslodavac vri isplatu preko blagajne uz izvod banke dostavlja i potpisan spisak od strane
zaposlenog o primljenoj naknadi zarade."
U nastavku dajemo izvod iz ovog Objanjenja (spisak dokaza, ogledne primerke
potvrde i zahteva).
Ostvarivanje prava na naknadu zarade kao i obraun naknade zarade vri se na
osnovu sledeih dokaza:
1) izvetaja o privremenoj spreenosti za rad u vreme porodiljskog odustva i radi
posebne nege deteta - doznaka;
2) izvoda iz matine knjige roenih za decu;
3) fotokopije overene zdravstvene knjiice majke, odnosno korisnika prava;
4) reenja poslodavca o pravu na porodiljsko odsustvo, pravu na odsustvo sa rada
radi nege deteta, odnosno pravu na odsustvo sa rada radi posebne nege deteta;
5) ugovora o radu;
6) potvrde poslodavca o duini radnog odnosa zaposlenog neprekidno i neposredno
pre ostvarivanja prava;
7) potvrde poslodavca o visini osnovne zarade zaposlenog i uveane zarade, po
osnovu vremena provedenog na radu za svaku punu godinu rada ostvarenu u
radnom odnosu u procentu utvrenom u lanu 108. stav 1. taka 4) Zakona o radu
("Slubeni glasnik RS", br. 24/2005, 61/2005 i 54/2009), za 12 meseci koji
prethode mesecu u kome otpoinje korienje odsustva, za svaki mesec
pojedinano;
8) obrauna zarade, odnosno naknade zarade koji je poslodavac duan da dostavi
zaposlenom, u skladu sa zakonom, za poslednjih 12 meseci koji prethode mesecu
u kome otpoinje odsustvo, za svaki mesec pojedinano;
9) izvetaja (izvoda banke o isplaenoj zaradi i uplaenim porezima i doprinosima za
svaki mesec pojedinano);
20-21/2014
REVIZOR
finansijski
strana 263
10) reenja nadlenog organa o mesenoj osnovici na koju se plaaju doprinosi za

obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje, za poslednjih 12 meseci koji prethode
mesecu u kome je zapoeto korienje odsustva, i po isteku godine potvrde o
konanoj osnovici - samo za lice koje samostalno obavlja delatnost;
11) reenja nadlenog organa o privremenom zatvaranju radnje, odnosno o
privremenom poveravanju obavljanja te delatnosti drugom licu, odnosno line
izjave da u vreme trajanja odsustva nee obavljati istu ili drugu delatnost, samo za
lice koje samostalno obavlja delatnost koju zbog njene prirode nije mogue preneti
na drugo lice;
12) izvetaja nadlene zdravstvene ustanove da je dete mrtvoroeno, odnosno da je
umrlo pre upisa u matinu knjigu roenih a izvoda iz matine knjige umrlih za dete
koje je umrlo posle upisa u matinu knjigu roenih u sluaju iz lana 95. Zakona o
radu ("Slubeni glasnik RS", br. 24/2005, 61/2005 i 54/2009).
3.2.2. Instrukcija za sprovoenje Zakona

Ministarstvo rada i socijalne politike - Sektor za brigu o porodici i socijalnu zatitu
uputilo je Instrukciju optinskim - gradskim upravama o sprovoenju Zakona o
finansijskoj podrci porodici sa decom ("Slubeni glasnik RS", br. 16/2002, 115/2005 i
107/2009), pod brojem: 011-00-413/2011-13, od 23.5.2011. godine.
Ovom instrukcijom, objanjena su odreena pitanja nastala u sprovoenju izmena i
dopuna zakonskih reenja, koja su u primeni od 31.12.2009. godine.
Na kraju ovog teksta, u taki 8. dajemo integralni tekst navedene Instrukcije.
3.2.3. Obrasci zahteva za ostvarivanje prava na naknadu po Zakonu

U nastavku ovog teksta, radi pomoi naim pretplatnicima, dajemo obrasce
oglednih primera zahteva za ostvarivanje prava iz oblasti finansijske podrke
porodici sa decom, koji su odtampani uz prethodno dato Objanjenje, kao i uz Instrukciju.
REVIZOR
strana 264
20-21/2014
finansijski
POSLODAVAC
Broj:
Datum:
POTVRDA O OSTVARENOJ ZARADI

Ovim potvrujemo da je ___________________________ JMBG_______________
(ime i prezime)
zaposlena u ______________________________________________________________
(naziv poslodavca)
na radnom mestu ______________________________________________________ od

____________ godine, a koja je zapoela korienje porodiljskog odsustva ___________
godine, u 12 meseci koji prethode mesecu u kome otpoinje korienje odsustva, ostvarila
osnovnu zaradu uveanu po osnovu vremena provedenog na radu za svaku punu godinu
rada ostvarenu u radnom odnosu u skladu sa zakonom po mesecima:
Red.
broj
Mesec i godina
Zarada
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
10.
11.
12.
Na osnovu navedenih osnovnih zarada, prosena zarada zaposlene u 12 meseci koji

prethode mesecu u kome otpoinje korienja odsustva iznosila je ___________ dinara.
Poslodavac
_______________________
REVIZOR
20-21/2014
Optinska - gradska uprava
________________________
finansijski
strana 265
JMBG ____________________
(podnosioca zahteva)
Broj:
ZAHTEV ZA OSTVARIVANJE PRAVA NA NAKNADU ZARADE ZA VREME

PORODILJSKOG ODSUSTVA I ODSUSTVA SA RADA RADI NEGE DETETA
1. Ime, ime oca i prezime podnosioca zahteva
_______________________________________________________________
2. Adresa prebivalita, optina, mesto, ulica i broj i broj telefona
_______________________________________________________________
3. Radni status:
a) zaposlen kod pravnog ili fizikog lica
b) lice koje samostalno obavlja delatnost
________________________________________________________________
(naziv, sedite - optina i telefon poslodavca)
4. Radni status suprunika:
v) nezaposlen
________________________________________________________________
(naziv, sedite i optina poslodavca)
5. Broj dece u porodici (decu navesti prema redu roenja)
dete
ime prezime
datum roenja
JMBG
Prvoroeno
Drugoroeno
Treeroeno
etvrtoroeno
U ____________________
__________ 200__ godine
PODNOSILAC ZAHTEVA
________________________
REVIZOR
strana 266
________________________
20-21/2014
finansijski
JMBG ____________________
Broj:
ZAHTEV ZA OSTVARIVANJE PRAVA NA NAKNADU ZARADE

ZA VREME PORODILJSKOG ODSUSTVA
_______________________________________________________________
_______________________________________________________________
3. Radni status:
________________________________________________________________
v) nezaposlen
________________________________________________________________
dete
ime prezime
datum roenja
JMBG
Prvoroeno
Drugoroeno
Treeroeno
etvrtoroeno
U ____________________
__________ 200__ godine
PODNOSILAC ZAHTEVA
________________________
REVIZOR
20-21/2014
________________________
Broj:
finansijski
strana 267
JMBG ____________________
1. roditelj 2. usvojilac 3. hranitelj 4. staratelj

(zaokruite broj pored odgovarajueg statusa)
ZAHTEV ZA OSTVARIVANJE PRAVA NA NAKNADU ZARADE

ZA VREME ODSUSTVA SA RADA RADI NEGE DETETA
_______________________________________________________________
_______________________________________________________________
3. Radni status:
________________________________________________________________
v) nezaposlen
________________________________________________________________
dete
ime prezime
datum roenja
JMBG
Prvoroeno
Drugoroeno
Treeroeno
etvrtoroeno
U ____________________
__________ 200__ godine
PODNOSILAC ZAHTEVA
________________________
REVIZOR
strana 268
________________________
Broj:
20-21/2014
finansijski
JMBG ____________________
1. roditelj 2. usvojilac 3. hranitelj 4. staratelj
(zaokruite broj pored odgovarajueg statusa)
ZAHTEV ZA OSTVARIVANJE PRAVA NA NAKNADU ZARADE ZA VREME:

A) ODSUSTVA SA RADA RADI POSEBNE NEGE DETETA
B) RADA SA POLOVINOM PUNOG RADNOG VREMENA
ZA VREME POSEBNE NEGE DETETA
_______________________________________________________________
_______________________________________________________________
3. Radni status:
________________________________________________________________
v) nezaposlen
_______________________________________________________________
5. Zahtev se podnosi za dete:
ime prezime
datum roenja
JMBG
Uz zahtev prilaem medicinsku dokumentaciju:______________________________

________________________________________________________________________
________________________________________________________________________
U ___________________
_________ 200__ godine
PODNOSILAC ZAHTEVA
________________________
REVIZOR
20-21/2014
finansijski
strana 269
3.3. Reenje o pravu na naknadu zarade i isplata

Na osnovu podnetih dokaza optinska, odnosno gradska uprava donosi
reenje o pravu na naknadu zarade koje obavezno sadri:
duinu korienja prava na naknadu zarade,
visinu naknade,
obaveze korisnika prava i
obaveze poslodavca.
Reenje se dostavlja ne samo korisniku prava na naknadu zarade ve i
poslodavcu, koji je u obavezi da obraunava i isplauje naknadu zarade istovremeno
sa obraunom i isplatom zarade ostalim zaposlenim. Prenos sredstava poslodavcu
vri se posle dostavljanja dokaza da je isplatio naknadu zaposlenoj.
Kada lice ostvaruje zaradu kod dva ili vie poslodavaca obraun naknade zarada
po osnovu porodiljskog odsustva i odsustva radi nege deteta vri svaki poslodavac
srazmerno vremenu za koje je zasnovan radni odnos. Naknada zarade se ostvaruje
najvie do punog radnog vremena. U sluaju da je zaposleno lice zasnovalo radni odnos
za vreme krae od punog radnog vremena iznos obraunate naknade zarade srazmeran je
radnom vremenu.
Pun iznos naknade zarade za zaposlene, kao i za lica koja samostalno obavljaju
delatnost, ne moe biti manji od minimalne zarade.
Za lica koja imaju pravo na naknadu, a upuena su na rad u inostranstvo od strane
poslodavca ili po osnovu meunarodno-tehnike, prosvetno-kulturne saradnje i u
diplomatsko-konzularna i druga predstavnitva, obraun naknade zarade vri poslodavac
kao za radnika koji radi na istim ili slinim poslovima na kojima je podnosilac zahteva radio
pre odlaska u inostranstvo, pod uslovom da ne ostvaruju ovo pravo po propisima zemlje u
kojoj je privremeno na radu.
Obraun i isplata naknade zarade za lica koja samostalno obavljaju delatnost i koja
imaju druge zaposlene vri lice koje obavlja samostalnu delatnost istovremeno kada vri
obraun i isplatu zarade ostalim zaposlenim.
U sluaju da lice koje obavlja samostalnu delatnost nema druge zaposlene,
odnosno ne nastavi da obavlja delatnost preko ovlaenog poslovoe, obraun i
isplatu zarade vri optinski organ gradske uprave.
Za lica koja samostalno obavljaju delatnost, obraun i isplata naknade zarade u toku
godine vri se akontaciono, a na kraju godine konano, na osnovu godinje utvrene
osnovice za plaanje doprinosa za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje.
Osnovica doprinosa za socijalno osiguranje za lica koja samostalno obavljaju
delatnost, a vode poslovne knjige, je lina zarada preduzetnika, ili je oporeziva dobit
(ako se nije opredelio za linu zaradu), odnosno paualno utvren prihod na koji se
plaa porez po zakonu kojim se ureuje porez na dohodak graana.
4. Visina i obraun naknade

Utvrivanje visine naknade za vreme porodiljskog odsustva, odsustva radi nege
deteta i odsustva radi posebne nege deteta ureeno je lanom 11. Zakona, koji glasi:
"Naknada zarade za lica iz lana 10. stav 1. taka 1) ovog zakona utvruje se u visini
prosene osnovne zarade zaposlenog za 12 meseci koji prethode mesecu u kome otpoinje
korienje odsustva, uveane po osnovu vremena provedenog na radu, za svaku punu
godinu rada ostvarenu u radnom odnosu u skladu sa Zakonom, a najvie do pet prosenih
mesenih zarada u Republici Srbiji.
strana 270
REVIZOR
finansijski
20-21/2014
Naknada zarade za lica iz lana 10. stav 1. taka 1) ovog zakona koja su bila u
radnom odnosu manje od 12 meseci, utvruje se tako to se za mesece koji nedostaju do 12
meseci kao zarada uzima 50% prosene mesene zarade u Republici Srbiji, prema
podacima koje objavi republiki organ nadlean za poslove statistike, u mesecu koji prethodi
mesecu otpoinjanja odsustva.
Naknada zarade za lica iz lana 10. stav 1. taka 2) ovog zakona utvruje se u visini
prosene mesene osnovice za plaanje doprinosa za obavezno socijalno osiguranje u
poslednjih 12 meseci koji prethode mesecu otpoinjanja odsustva, a najvie do pet
prosenih mesenih zarada u Republici Srbiji.
Naknada zarade za lica iz lana 10. stav 1. taka 2) ovog zakona koja su samostalno
obavljala delatnost manje od 12 meseci, utvruje se tako to se za mesece koji nedostaju do
12 meseci kao zarada uzima 50% prosene mesene zarade u Republici Srbiji, prema
podacima koje objavi republiki organ nadlean za poslove statistike, u mesecu koji prethodi
mesecu otpoinjanja odsustva.
Naknada zarade isplauje se u iznosu utvrenom u skladu sa st. 1-4. ovog lana za
vreme ostvarivanja prava.
Nain obrauna naknade zarade propisuje ministar nadlean za socijalna pitanja."
To zapravo znai da se za zaposlene kod pravnih i fizikih lica (poslodavca)
naknada utvruje na bazi dvanaestomesenog proseka zarade pre meseca u kome
otpoinje korienje odsustva, pri emu se pod prosenom zaradom uzima samo osnovna
zarada uveana za minuli rad, i da se visina prava ne menja tokom celog trajanja, dakle
nema usklaivanja naknade. Najvii iznos naknade je - do pet prosenih mesenih zarada
u Republici Srbiji.
Meutim kada zaposleni u posmatranom periodu nisu bili u radnom odnosu svih
12 meseci, onda se naknada utvruje tako to se za nedostajue mesece do 12 meseci kao
zarada uzima 50% prosene mesene zarade u Republici Srbiji, prema statistikim
podacima objavljenim u mesecu koji prethodi mesecu otpoinjanja odsustva. Npr. za
naknadu koja se isplauje poevi od meseca marta 2014. godine uzeo bi se statistiki
podatak o zaradi isplaenoj u januaru, koji je objavljen u mesecu februaru 2014. godine, koja
iznosi 52.438 dinara (prosena bruto zarada u Republici), tako da 50% od tog iznosa podatak za izraunavanje naknade zarade iznosi 26.219,00 dinara.
Kada se radi o licima koja samostalno obavljaju delatnost, naknada se utvruje
na bazi dvanaestomesenog proseka mesene osnovice za plaanje doprinosa za
obavezno socijalno osiguranje - pre meseca u kome otpoinje korienje odsustva. Kao i
kod zaposlenih kod poslodavaca, za sluaj da lice nije svih 12 meseci obavljalo delatnost, za
nedostajue mesece do 12 meseci kao osnov za utvrivanje naknade zarade uzima se 50%
prosene mesene zarade u Republici Srbiji, prema statistikim podacima objavljenim u
mesecu koji prethodi mesecu otpoinjanja odsustva. Naknada takoe ne moe biti vea
od pet prosenih mesenih zarada u Republici Srbiji, niti se usklauje.
Na ovom mestu, podseamo jo jednom na odredbe iz Pravilnika kojima su dodatno
ureena pojedina pitanja u vezi sa utvrivanjem naknade zarade, i to:
- ukoliko je lice u prethodnih 12 meseci pre meseca otpoinjanja odsustva bilo
zaposleno kod vie poslodavaca, prilikom utvrivanja prosene zarade zaposlenog,
uzee se u obzir mesena zarada ostvarena kod svakog poslodavca;
- izuzetno, ukoliko je lice u prethodnih 12 meseci pre meseca otpoinjanja odsustva
bilo zaposleno kod vie poslodavaca, a za nekog od njih je utvreno: da vie ne
postoji, ili da je nad njim pokrenut steajni postupak ili da nije isplaivao zaradu, po
pruanju dokaza o nekoj od ovih injenica za nedostajui period - mesec, kao
zarada uzee se 50% prosene zarade u Republici, prema podacima koje objavi
republiki organ nadlean za poslove statistike, u mesecu koji prethodi mesecu
REVIZOR
20-21/2014
finansijski
strana 271
otpoinjanja odsustva; dokaz o injenici da poslodavac vie ne postoji, ili da je nad

njim pokrenut steajni postupak ili da nije isplaivao zaradu obezbeuje organ
uprave koji vodi postupak;
- osnovica doprinosa za socijalno osiguranje za lica koja samostalno obavljaju
delatnost je lina zarada preduzetnika ili oporeziva dobit, odnosno paualno utvren
prihod na koji se plaa porez po zakonu kojim se ureuje porez na dohodak graana.
to se tie prava na puni, odnosno procentualni iznos utvrene naknade zarade,
lanom 12. Zakona propisano je:
"Pun iznos naknade zarade, utvren u smislu lana 11. ovog zakona, pripada
licima iz lana 10. ovog zakona pod uslovom da su neposredno pre ostvarivanja ovog
prava bila u radnom odnosu i po tom osnovu ostvarivala zaradu, ili naknadu zarade,
odnosno samostalno obavljala delatnost vie od est meseci neprekidno.
Licima koja su bila u radnom odnosu i po tom osnovu ostvarivala zaradu, ili
naknadu zarade, odnosno samostalno obavljala delatnost, neprekidno i neposredno
pre ostvarivanja ovog prava od tri do est meseci pripada 60%, a licima koja su bila u
radnom odnosu i po tom osnovu ostvarivala zaradu, ili naknadu zarade, odnosno
samostalno obavljala delatnost, neprekidno i neposredno pre ostvarivanja ovog
prava do tri meseca pripada 30% od iznosa naknade zarade utvrene u smislu lana
11. ovog zakona.
Za lica iz stava 1. ovog lana meseni iznos naknade zarade ne moe biti manji
od minimalne zarade utvrene za mesec u kojem se vri isplata."
4.1. Primer obrauna poreza i doprinosa

Zaposlena porodilja S.G. otvorila je porodiljsko odsustvo od meseca avgusta 2014.
godine. U periodu od 12 meseci pre otpoinjanja odsustva bila je u radnom odnosu 9 meseci
neprekidno (vie od 6 meseci), pa tako ima pravo na pun iznos naknade zarade. Za 9
meseci u radnom odnosu ostvarila je zaradu koja se nije menjala po mesecima, u
mesenom iznosu od 48.407,67 dinara (samo osnovna zarada, minuli rad nije ostvaren).
Prilikom utvrivanja naknade zarade za 3 meseca koja nedostaju uzima se 50% prosene
mesene zarade u Republici Srbiji za mesec jun 2014. godine odnosno 30.996,00 dinara.
Shodno tome iznos bruto naknade bie 44.054,75 dinara, odnosno ((48.407,67 x 9) +
(30.996,00 x 3))/12. Obraun poreza i doprinosa je sledei:
Red. br.
Opis
Iznos
1.
Bruto naknada zarade
44.054,75
2.
Osnovica za porez (r. br. 1 - 11.242)
32.812,75
3.
Porez na zarade (r. br. 2 x 10%)
3.281,27
4.
8.766,90
4.1.
Doprinos za PIO (1 x 14%)
6.167,67
4.2.
Doprinos za zdravstveno osiguranje (1 x 5,15%)
2.268,82
4.3.
Doprinos za nezaposlenost (1 x 0,75%)
5.
Za isplatu (1 - 3 - 4)
6.
Doprinosi na teret isplatioca (1 x 17,9%)
330,41
32.006,58
7.885,80
6.1.
Doprinos za PIO (1 x 12%)
5.286,57
6.2.
Doprinos za zdravstveno osiguranje (1 x 5,15%)
2.268,82
6.3.
Doprinos za nezaposlenost (1 x 0,75%)
7.
Ukupno (1 + 6)
330,41
51.940,55
REVIZOR
strana 272
20-21/2014
finansijski

Br. polja
Naziv polja
3.6
ifra vrste prihoda
3.7
Broj dana
Podatak za unos
1 01 206 00 0
31
3.8
Broj sati
3.8a
Fond sati
168
3.9
Bruto prihod
44.054,75
3.10
Osnovica za porez
32.812,75
3.11
Porez
3.12
44.054,75
3.13
PIO
11.454,24
3.14
Zdravstvo
3.15
Nezaposlenost
3.17
MFP za obraun
168
3.821,27
4.537,64
660,82
Ne popunjava se
Knjienja naknade zarade za vreme porodiljskog odsustva u poslovnim knjigma

se na sledei nain:

Broj rauna
Red.
br.
Dug.
1.
225
Potr.
4540
4550
4551
4552
4553
4560
4561
4562
Opis promene
Potraivanja za naknade zarada koje se

refundiraju
zarada koje se refundiraju
Obaveze za porez na naknade na teret
zaposlenog koje se refundiraju
Obaveze za doprinos za penzijsko i
invalidsko osiguranje na zarade i
naknade zarada na teret zaposlenog
koje se refundiraju
Obaveze za doprinos za zdravstveno
osiguranje na zarade i naknade zarada
na teret zaposlenog koje se refundiraju
Obaveze za doprinos za osiguranje za
sluaj nezaposlenosti na zarade i
naknade za rada na teret zaposlenog
koje se refundiraju
Obaveze za doprinos za penzijsko i
invalidsko osiguranje na zarade i
koje se refundiraju
osiguranje na zarade i naknade zarada
na teret poslodavca koje se refundiraju
Obaveze za doprinos za osiguranje za
sluaj nezaposlenosti na zarade i
koje se refundiraju
Za obraun zarada
Iznos
Duguje
Potra.
51.940,55
32.006,58
3.281,27
6.167,67
2.268,82
330,41
5.286,57
2.268,82
330,41
REVIZOR
20-21/2014
Broj rauna
finansijski
Red.
br.
Dug.
Potr.
1a
4540
Obaveze za neto zarade i naknade zarada

koje se refundiraju
Obaveze za porez na naknade na teret
zaposlenog koje se refundiraju
Obaveze za doprinos za penzijsko i invalidsko
osiguranje na zarade i naknade zarada na
teret zaposlenog koje se refundiraju
teret zaposlenog koje se refundiraju
Obaveze za doprinos za osiguranje za sluaj
nezaposlenosti na zarade i naknade zarada
na teret zaposlenog koje se refundiraju
Obaveze za doprinos za penzijsko i invalidsko
teret poslodavca koje se refundiraju
teret poslodavca koje se refundiraju
Obaveze za doprinos za osiguranje za sluaj
nezaposlenosti na zarade i naknade zarada
na teret poslodavca koje se refundiraju
2410
Za isplatu
Potraivanja za naknade zarada
225
koje se refundiraju
Za refundaciju
4550
4551
4552
4553
4560
4561
4562
2.
2410
Opis promene
strana 273
Iznos
Duguje
Potra.
32.006,58
3.281,27
6.167,67
2.268,82
330,41
5.286,57
2.268,82
330,41
51.940,55
51.940,55
51.940,55
Naknada za porodiljsko odsustvo

Broj konta
Red.
br.
Duguje
1.
131211
Potrauje

236121 Obaveze po osnovu neto naknada za
porodiljsko odsustvo
Iznos
Duguje
Potrauje
44.054,75
32.006,58
236211 Obaveze po osnovu poreza na socijalnu

pomo zaposlenima
3.281,27
236311 Obaveze po osnovu doprinosa za penzijsko i

invalidsko osiguranje za socijalnu pomo
nezaposlenima
6.167,67
236411 Obaveze po osnovu doprinosa za zdravstveno osiguranje za socijalnu pomo

zaposlenima
2.268,82

nezaposlenosti za socijalnu pomo
zaposlenima
- obraun naknade
330,41
REVIZOR
strana 274
Broj konta
Red.
br.
Duguje
2.
131211
Potrauje
20-21/2014
finansijski
Iznos
Duguje
Potrauje
7.885,80
234111 Obaveze po osnovu doprinosa za penzijsko i

invalidsko osiguranje na teret poslodavca
5.286,57
234211 Obaveze po osnovu doprinosa za zdravstveno osiguranje na teret poslodavca
2.268,82

330,41
- doprinosi na teret isplatioca

3.
122192
Potraivanja od fonda po osnovu isplaenih

naknada zaposlenima
51.940,55
291911 Obaveze fondova za isplaene obaveze

po osnovu naknade zaposlenima
51.940,55
- zaduenje fonda
4.
121112
Tekui rauni
51.940,55
122192 Potraivanja od fonda po osnovu isplaenih

naknada zaposlenima
51.940,55
- po izvodu UT-a
5.
236121
Obaveze po osnovu neto naknada

za porodiljsko odsustvo
32.006,58
236211
Obaveze po osnovu poreza

na socijalnu pomo zaposlenima
3.281,27
236311
Obaveze po osnovu doprinosa za penzijsko i

invalidsko osiguranje za socijalnu pomo
zaposlenima
6.167,67
236411

za zdravstveno osiguranje za socijalnu
pomo zaposlenima
2.268,82
236511
Obaveze po osnovu doprinosa za

sluaj nezaposlenosti za socijalnu
pomo zaposlenima
330,41
234111

na teret poslodavca
5.286,57
234211
2.268,82
234311

330,41
121112 Tekui rauni
51.940,55
- po izvodu UT-a
6.
414111
Porodiljsko bolovanje
51.940,55
51.940,55
- trokovi naknade i porodiljsko

7.
291911
Obaveze fondova za isplaene obaveze po

osnovu naknada zaposlenima
51.940,55
414111
Porodiljsko bolovanje - storno
51.940,55
- refundiranja od fonda
20-21/2014
REVIZOR
finansijski
strana 275
4.2. Obraun naknade zarade za lica

koja obavljaju samostalnu delatnost
Po pitanju naina obrauna i isplate naknade zarade za vreme porodiljskog odsustva,
odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta za lica koja
samostalno obavljaju delatnost, Ministarstvo rada i socijalne politike prvobitno je dalo
sledee miljenje:
"Na osnovu Izmene i dopuna Zakona o finansijskoj podrci porodici sa decom
("Slubeni glasnik RS", broj 107/09) naknada zarade za vreme porodiljskog odsustva,
odsustva sa rada redi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta za lica koja
samostalno obavljaju delatnost obraunava se i isplauje u visni prosene mesene
osnovice na koju se plaaju doprinosi za socijalno osiguranje u poslednjih 12 meseci koji
prethode mesecu otpoinjanja odsustva.
Osnovica doprinosa za socijalno osiguranje za gore pomenuta lica, na osnovu Zakona
o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje ("Slubeni glasnik RS", br. 84/2004,
61/2005, 62/2006 i 5/2009), je oporeziva dobit, odnosno paualno utvren prihod na koji
se plaa porez po zakonu koji ureuje porez na dohodak graana.
lan 6. taka 26. Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje definie
mesenu osnovicu doprinosa: "Mesena osnovica doprinosa je iznos na koji se
obraunavaju i plaaju doprinosi za jedan kalendarski mesec osiguranja". Iz definicije, da
je to iznos za obraun doprinosa, proizlazi da je ta osnovica iskazana u bruto iznosu i da se
od nje nakon odbitka poreza i doprinosa dobija neto iznos za isplatu porodilji.
Obraun i isplata naknade zarade za lica koja samostalno obavljaju delatnost ne vri
se na isti nain kao za lica koja su zaposlena kod poslodavca i koja ostvaruju zaradu
definisanu zakonom kojim se ureuju radni odnosi i druga primanja zaposlenog.
To znai, da se na naknadu zarade za vreme porodiljskog odsustva, odsustva sa rada
radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta za lica koja samostalno
obavljaju delatnost primenjuje stopa poreza od 10% (Zakon o porezu na dohodak graana
- "Slubeni glasnik RS", br. 24/2001, 80/2002, 135/2004 i 62/2006) i ne primenjuje se
poreska olakica, koja se odnosi iskljuivo na zarade.
Ovakav nain obrauna naknade zarade primenjuje se od 31. decembra 2009. godine,
odnosno od dana primene Izmena i dopuna Zakona o finansijskoj podrci porodici sa
decom."
(Miljenje Ministarstva rada i socijalne politike RS, br. 401-00-115/2010-12 od

28.1.2010. godine)
Meutim, u meuvremenu dolo je do promene tog stava to je verifikovano
novim miljenjem br. 401-00-115/2010-12, od 24.3.2010. godine, koje prenosimo u
nastavku:
"Na osnovu izmena i dopuna Zakona o finansijskoj podrci porodici sa decom
("Slubeni glasnik RS", broj 107/2009) naknada za vreme porodiljskog odsustva,
odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta za lica
koja samostalno obavljaju delatnost obraunava se i isplauje u visini prosene
mesene osnovice na koju se plaaju doprinosi za socijalno osiguranje u poslednjih 12
meseci koji prethode mesecu otpoinjanja odsustva.
Osnovica doprinosa za socijalno osiguranje za gore pomenuta lica, na osnovu Zakona
o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje ("Slubeni glasnik RS", br. 84/2004,
61/2005, 62/2006 i 5/2009) je oporeziva dobit, odnosno paualno utvren prihod na koji se
plaa porez po zakonu koji ureuje porez na dohodak graana.
obraunavaju i plaaju doprinosi za jedan kalendarski mesec osiguranja".
strana 276
REVIZOR
finansijski
20-21/2014
Saglasno navedenom, mesena osnovica na koju se plaaju doprinosi za

obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje za preduzetnike jeste osnovica koja
predstavlja obraunsku veliinu za utvrivanje visine obaveze plaanja poreza i
doprinosa i ona predstavlja bruto obraunsku veliinu.
Obraun i isplata naknade za lica koja samostalno obavljaju delatnost ne vri
se na isti nain kao za zaposlene kod pravnih i fizikih lica.
Na naknade za vreme porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta za
lica koja samostalno obavljaju delatnost ne vri se obraun poreza ve samo obraun
doprinosa na teret korisnika.
Primer (ispravka u ovom miljenju je redakcijska - saglasno izmeni Zakona sa
primenom od 30.5.2013. godine):
1. Naknada za vreme odsustva
(osnovica za plaanje doprinosa)
- 25.000,00
2. Doprinosi na teret korisnika - osiguranika
(red. br. 1 x zbirna stopa doprinosa 37,80%)
- 9.450,00
2.1. Doprinos za PIO (red. br. 1 x 24%).....................................................- 6.000,00
2.2. Doprinos za zdravstveno osiguranje (red. br. 1 x 12,30%) .................- 3.075,00
2.3. Doprinos za osiguranje za sluaj nezaposlenosti (red. br. 1 x 1,50%)...- 375,00
3. Neto naknada za isplatu
(red. br. 1 - red. br. 2)
- 15.500,00
Na osnovu ovog primera moe se zakljuiti da e sluba deije zatite licu koje
samostalno obavlja delatnost isplatiti, odnosno refundirati sledee:
1) Doprinose na teret korisnika - 9.450,00
2) Neto naknadu - 15.500,00
Svega za isplatu: 25.000,00
Ovakav nain obrauna naknade za lica koja samostalno obavljaju delatnost
primenjuje se na zahteve za ostvarivanje prava podnete od 31. decembra 2009. godine,
odnosno od dana primene Izmena i dopuna Zakona o finansijskoj podrci porodici sa
decom."
To znai da shodno ovom novom miljenju, pomenuti korisnici prava na
naknadu za porodiljsko odsustvo imaju pravo da zahtevaju isplatu razlike naknade.
4.3. Preduzetnica koja za vreme porodiljskog odsustva

nastavi obavljanje delatnosti preko ovlaenog poslovoe imala je
do 6.1.2012. godine obavezu plaanja doprinosa
i po osnovu samostalne delatnosti
U primeni Zakona, a u vezi sa plaanjem doprinosa preduzetnice koja koristi
porodiljsko odsustvo i odsustvo radi nege i posebne nege deteta, postavilo se kao sporno
pitanje da li u sluaju kada ne odjavi radnju (ili drugi organizacioni oblik rada) tj.
nastavi da obavlja delatnost preko ovlaenog poslovoe, ima obavezu plaanja
doprinosa i na dobit odnosno paualno utvren prihod po osnovu obavljanja
delatnosti i pored toga to se za nju plaaju doprinosi na naknadu zarade za vreme
porodiljskog odusustva.
Po ovom pitanju Ministarstvo rada i socijalne politike zauzelo je stav da takva
obaveza postoji jer se u tom sluaju ostvaruje dobit, pa prihod po tom osnovu treba da bude
osnovica doprinosa za PIO, nezavisno od plaanja doprinosa na naknadu zarade koja se
istovremeno ostvaruje i na koju se takoe plaaju doprinosi.
20-21/2014
REVIZOR
finansijski
strana 277
U nastavku citiramo poslednje Miljenje koje je dato u navedenom smislu br.

011-00-00953/2010-07 od 18.1.2011. godine:
"Odredbom lana 1a Zakona o privatnim preduzetnicima ("Slubeni glasnik RS", broj
55/2004) utvreno je da privatni preduzetnik, u smislu ovog zakona, jeste fiziko lice koje,
radi sticanja dobiti, osniva radnju i samostalno obavlja delatnost. To znai, da je odredbom
ovog lana definisan preduzetnik kao privredni subjekt - fiziko lice sa svojom jasno
izraenom ciljnom funkcijom a to je sticanje dobiti, odnosno profita.
Odredbom lana 24. navedenog Zakona o privatnim preduzetnicima, propisano je da
je osniva duan da, ako radnju privremeno zatvara, o tome obavesti registracioni organ
najkasnije danom prestanka rada. lanom 25. ovog zakona, utvreno je da osniva radnje
moe privremeno prestati da neposredno vodi radnju i da delatnost radnje nastavi preko
zaposlenog ili lana domainstva kao poslovoe koji ispunjava sve uslove propisane
zakonom za obavljanje odreene delatnosti, kome daje pismeno ovlaenje koje se
upisuje u registar, kao i da je poslovoa odgovoran za poslove radnje.
to se tie obaveza plaanja doprinosa za preduzetnika koji privremeno odjavi
obavljanje delatnosti, u skladu sa lanom 50. Zakona o doprinosima za obavezno socijalno
osiguranje ("Slubeni glasnik RS", br. 84/2004, 61/2005, 62/2006 i 5/2009), utvreno je da
za taj period miruje obaveza plaanja doprinosa, osim ako podnese zahtev Poreskoj upravi
da u tom periodu vri plaanje doprinosa. Prema tome, kada se radnja privremeno zatvara
tada je preduzetnik duan da izvri i odjavu od osiguranja i samo u tom sluaju postoji
mogunost da za taj period miruje obaveza plaanja doprinosa za penzijsko i invalidsko
osiguranje. Meutim, u skladu sa gore navedenom odredbom 25. Zakona o privatnim
preduzetnicima, preduzetnik nije u obavezi da se odjavi od osiguranja i preduzetniku
delatnost obavlja ovlaeni poslovoa, u tom sluaju radnja i dalje nastavlja da radi, pa
prema tome postoji i obaveza uplate doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje.
U vezi Vaeg pitanja koji se odnosi na tumaenje miljenja ovog ministarstva, broj
011-00-00755/2010-07 od 28.10.2010. godine, u delu koji se odnosi na plaanje doprinosa
za penzijsko i invalidsko osiguranje po vie osnova, smatramo da se za sve vrste prihoda,
odnosno na prihode iz svih izvora na koje se plaa porez na dohodak graana, osim onih
koji su posebno izuzeti zakonom, plaaju doprinosi za penzijsko i invalidsko osiguranje po
svim tim osnovama. Takoe, miljenja smo da osiguranici samostalnih delatnosti koji nisu
zaposleni u svom privrednom subjektu, ali njime, kroz druge oblike rada, rukovode i
upravljaju, ime takoe ostvaruju odreeni prihod, podleu plaanju poreza na dobit, i po
tom osnovu plaaju doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje.
U konkretnom sluaju kada se radi o preduzetniku - eni koja je privremeno spreena
da obavlja delatnost zbog porodiljskog odsustva, u skladu sa gore navedenim odredbama
l. 24. i 25. Zakona o privatnim preduzetnicima i lana 50. Zakona o doprinosima za
obavezno socijalno osiguranje postoje dve mogunosti i to:
1. Da se radnja privremeno zatvori, odnosno da se osiguranik odjavi od osiguranja i da
za taj period miruje i obaveza plaanja doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje.
Naime, u tom sluaju, pored toga to nema obavezu uplate doprinosa po tom osnovu, osiguranik ena - porodilja, ostvaruje prava na naknadu zarade iz budeta i na tu naknadu se
uplauje doprinos za penzijsko i invalidsko osiguranje i s tim u vezi utvruje se sta osiguranja;
2. S druge strane, kada preduzetniku delatnost obavlja ovlaeni poslovoa,
privremeno se ne obustavlja obavljanje delatnosti (radnja se ne zatvara), jer u tom sluaju,
preduzetnik - ena, iako je privremeno spreena da obavlja delatnost zbog porodiljskog
odsustva, ne odjavljuje se od osiguranja kao osiguranik samostalnih delatnosti, tj. radnja i
dalje nastavlja sa radom preko ovlaenog poslovoe i ostvaruje dobit, pa s tim u vezi i
postoji obaveza uplate doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje po tom osnovu.
Naime, bez obzira to i na ovaj nain preduzetnik - porodilja ostvaruje prava na naknadu
zarade koja se isplauje iz budeta, za razliku od sluaja kada se radnja privremeno
odjavljuje, u ovom sluaju radnja i dalje ostvaruje dobit, pa s tim u vezi postoji obaveza
uplate doprinosa po tom osnovu.
strana 278
REVIZOR
finansijski
20-21/2014
Prema tome, miljenja smo da preduzetnik - ena koja je privremeno spreena da

obavlja delatnost zbog porodiljskog odsustva ima mogunost izbora, odnosno ili da
privremeno odjavi obavljanje delatnosti i da joj po osnovu obavljanja samostalne delatnosti
miruje obaveza uplate doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje ili da preduzetniku
delatnost obavlja ovlaeni poslovoa, u kom sluaju se ne obustavlja obavljanje
delatnosti, pa s tim u vezi i postoji obaveza uplate doprinosa po tom osnovu.
Ponovo istiemo znaaj uplate doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje po vie
osnova, jer ima uticaja na visinu prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja, u smislu
veeg iznosa penzije.
Napominjemo da se gore navedeno miljenje odnosi samo na tumaenje prava iz
penzijskog i invalidskog osiguranja, dok je za tumaenje ostalih propisa vezanih za oblast
zdravstvenog osiguranja i osiguranja za sluaj nezaposlenosti, nadleno Ministarstvo
zdravlja i Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja."
Zbog velike medijske panje i nezadovoljstva kojom je propraen takav stav i

postupanje Poreske uprave, kao i injenice da obaveza o kojoj je re nije izriito bila
propisana Zakonom, bilo je neophodno da se regulie plaanje doprinosa, odnosno utvrdi
nain utvrivanja, obraunavanja i plaanja doprinosa za obavezno socijalno osiguranje za
preduzetnicu koja koristi porodiljsko odsustvo, odsustvo sa rada radi nege deteta i odsustvo
sa rada radi posebne nege deteta - a delatnost nastavlja da obavlja preko ovlaenog
poslovoe.
U tom smislu, Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o doprinosima za
snagu 23.7.2011. godine, verifikovano je napred navedeno miljenje, tako to je
dopunjen lan 22. Zakona, tako da glasi:
"lan 22.
Osnovica doprinosa za preduzetnike je oporeziva dobit, odnosno paualno utvren
prihod na koji se plaa porez po zakonu koji ureuje porez na dohodak graana.
Do konanog utvrivanja oporezive dobiti za tekuu godinu, preduzetnici plaaju
mesenu akontaciju doprinosa na osnovicu koju ini osnovica za mesenu akontaciju
poreza na dohodak graana.
Osnovica iz st. 1. i 2. ovog lana za preduzetnike je i osnovica dodatnog doprinosa za
sta osiguranja koji se rauna sa uveanim trajanjem, a koji preduzetnik ostvaruje u skladu
sa zakonom.
Odredbe st. 1. do 3. ovog lana odnose se i na preduzetnika koji ostvaruje
naknadu zarade za vreme porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i
odsustva sa rada radi posebne nege deteta, a delatnost nastavlja da obavlja preko
ovlaenog poslovoe."
Iz poslednjeg stava koji je dodat u lanu 22. Zakona, praktino proizilazi da u
sluaju kada preduzetnica koja ostvaruje naknadu za vreme porodiljskog odsustva i
odsustva radi nege i posebne nege deteta, a delatnost nastavi da obavlja preko
ovlaenog poslovoe (ne izvri privremenu odjavu rada radnje), ima obavezu da
plaa i doprinose na oporezivu dobit, odnosno paualno utvren prihod po osnovu
obavljanja delatnosti, nezavisno od toga to se istovremeno doprinosi plaaju i na
naknadu zarade za vreme tog odststva.
Kada se radi o dospelim, a neplaenim obavezama po osnovu doprinosa za
obavezno socijalno osiguranje preduzetnice na porodiljskom odsustvu, koja je nastavila
delatnost preko ovlaenog poslovoe, Vlada RS je, dana 30. juna 2011. godine donela
Zakljuak br. 553-5034/2011, koji glasi:
20-21/2014
REVIZOR
finansijski
strana 279
"Na osnovu lana 43. stav 3. Zakona o Vladi ("Slubeni glasnik RS", br. 55/05,
71/05-ispravka, 101/07, 65/08 i 16/11), na predlog Ministarstva finansija,
Vlada donosi
ZAKLJUAK
1. Vlada je saglasna da obaveze preduzetnika koji koriste porodiljsko odsustvo,
odsustvo sa rada radi nege deteta i odsustvo sa rada radi posebne nege deteta, a delatnost
nastavljaju da obavljaju preko ovlaenog poslovoe, nastale po osnovu doprinosa za
obavezno socijalno osiguranje od obavljanja samostalne delatnosti u skladu sa pozitivnim
propisima, preuzme Republika Srbija. Obaveze na ime doprinosa za obavezno socijalno
osiguranje, odnose se na obaveze nastale iskljuivo po navedenom osnovu (za vreme
korienja prava na odsustvo preduzetnika zbog porodiljskog odsustva, odsustva sa rada
radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta, a koji delatnost nastavlja da
obavlja preko ovlaenog poslovoe), a koje su dospele za plaanje i nisu izmirene do
dana donoenja ovog zakljuka.
2. Ovaj zakljuak, radi realizacije, dostaviti Ministarstvu finansija i Poreskoj upravi, a
radi informisanja Ministarstvu rada i socijalne politike i Republikom fondu za penzijsko i
invalidsko osiguranje.
05 Broj: 553-5034/2011
U Beogradu, 30. juna 2011. godine"
S tim u vezi, preporuuje se preduzetnicama koje imaju dug po predmetnom osnovu,
a koji saglasno Zakljuku Vlade RS, treba da se izmiri na teret sredstava budeta RS, da se
obrate Poreskoj upravi, koja je nadlena za sprovoenje Zakljuka Vlade i koja je u tom
smislu i dobila odgovarajuu instrukciju.
4.4. Preduzetnica koja za vreme porodiljskog odsustva

nastavi obavljanje delatnosti preko ovlaenog poslovoe
od 7.1.2012. godine nema obavezu plaanja doprinosa
i po osnovu samostalne delatnosti
Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o doprinosima za obavezno socijalno
osiguranje ("Slubeni glasnik RS", broj 101/2011), koji je stupio na snagu 7.1.2012. godine,
izmenjene su zakonske odredbe kojim je bila propisana obaveza plaanja doprinosa za
preduzetnice na porodiljskom odsustvu koje nastave rad preko ovlaenog poslovoe
istovremeno i na naknadu zarade i na ostvarenu dobit radnje (brisane su odredbe lana 22.
stav 4. i lana 58. stav 2. Zakona).
Odredbama novih l. 65b i 65v propisano je da preduzetnice koje ostvaruju naknadu
zarade za vreme porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i posebne nege
deteta, a koje delatnost nastave da obavljaju preko ovlaenog poslovoe nemaju obavezu
plaanja doprinosa na oporezivu dobit odnosno paualno utvren prihod za vreme
ostvarivanja prava na naknadu zarade. U tom periodu doprinosi se obraunavaju i plaaju
samo na naknadu zarade.
Takoe se propisuje da obraun i plaanje doprinosa na naknadu zarade i za preduzetnice na porodiljskom odsustvu ija radnja nastavlja da radi preko ovlaenog poslovoe
vri nadleni organ u skladu sa propisima koji ureuju finansijsku podrku porodici sa
decom.
strana 280
REVIZOR
finansijski
20-21/2014
4.5. Zakljuci Vlade RS u vezi sa dospelim (plaenim ili neplaenim)

obavezama doprinosa, doneti posle izmene Zakona
Vezano za Izmenu Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje (pod
4.4.), a radi stavljanja u ravnopravni poloaj preduzetnica koje su ili nisu do 7.1.2012. godine
platile doprinose na oporezivi prihod po osnovu rada radnje preko ovlaenog poslovoe,
Vlada RS je donela dva zakljuka: Zakljuak 05. br. 414-582/2012 od 2.2.2012. i Zakljuak
05. br. 414-980/2012 od 14.2.2012. godine prema kojim je saglasna da preduzetnicama porodiljama, ije radnje su nastavile rad preko ovlaenog poslovoe:
- izvri povraaj obaveza doprinosa, utvrenih reenjem PU, koje su dospele i
izmirene u periodu od 1.1.2010. do 7.1.2012 godine
- preuzme obavezu plaanja obaveza doprinosa, utvrenih reenjem PU, koji su
dospeli a nisu izmerene u periodu od 1.1.2010. do 7.1.2012. godine.
Data je saglasnost Poreskoj upravi da na zahtev preduzetnika izvri povraaj
plaenih obaveza doprinosa o kojima je re.
Povraaj plaenih doprinosa e se vriti sa rauna:
- 840-721313843-74 - Doprinos za PIO lica koja samostalno obavljaju privrednu ili
drugu delatnost,
- 840-721325843-61 - Doprinos za zdravstveno osiguranje lica koja samostalno
obavljaju privrednu ili drugu delatnost,
- 840-721419843-40 - Doprinos za PIO za lica koja u skladu sa Zakonom samostalno
obavljaju privrednu ili drugu delatnost, svetenika i verskih slubenika, ako nisu
obavezno osigurani po drugom osnovu,
- 840-721331843-06 - Doprinos za osiguranje za sluaj nezaposlenosti lica koja
samostalno obavljaju delatnost.
Preduzetnici koji su stekli pravo na povraaj u skladu sa navedenim Zakljucima
Vlade RS, a nisu podneli pisani zahtev za povraaj, mogu plaene doprinose koristiti kao
poreski kredit (za izmirenje drugih obaveza javnih prihoda).
Poreska uprava je obavezna da svojim organizacionim jedinicama dostavi Instrukciju
za sprovoenje Zakljuaka Vlade.
NAPOMENA: U miljenjima nadlenih ministarstava, zakljucima Vlade RS i
Instrukcijama nadlenih organa su navedene stope doprinosa za obavezno socijalno
osiguranje koje su vaile u momentu njihovog donoenja. Imajui u vidu da iste citiramo,
nisu menjane stope doprinosa.
5. Nain i postupak prenosa sredstava za naknadu zarade

prema Pravilniku
Pravilnikom o bliim uslovima i nainu ostvarivanja prava na finansijsku podrku
porodici sa decom kao to smo ve naveli, detaljnije se ureuje nain i postupak za prenos
sredstava za naknadu zarade i to:
- poslodavcima kojima se vri refundacija isplaenih naknada iz njihovih sredstava
prenose se sredstva na poseban podraun otvoren u optini, odnosno gradu, na
teret budeta Republike,
- poslodavcima koji vre isplatu zarada po prenosu sredstava iz budeta Republike,
znai organizacije i organi koji se finansijaju iz budeta, sredstva za isplaene
naknade zarada prenose se na poseban podraun otvoren u optini, odnosno gradu,
- za lica koja samostalno obavljaju delatnost i kojima obraun i isplatu vri optinska,
odnosno gradska uprava, sredstva se prenose na teret budeta Republike,
odnosno Ministarstva za socijalna pitanja i to na poseban podraun otvoren u
optini, odnosno gradu.
20-21/2014
REVIZOR
finansijski
strana 281
Poslodavac kojem se vri refundacija isplaenih naknada je u obavezi da u dva

primerka popuni Obrazac NZ-1 - Spisak obraunatih naknada zarada i isplata naknada i da ga
dostavi na overu svaki put kada isplauje zaradu zaposlenim. Optinska odnosno gradska
uprava overava NZ-1 obrasce u roku od dva dana, a jedan primerak vraa poslodavcu.
Optinska odnosno gradska uprava vri prenos sredstava po osnovu isplaenih
naknada zarade na osnovu overenog Obrasca NZ-1 i to na tekui raun poslodavca
odnosno lica koje samostalno obavlja delatnost, a na osnovu dokaza o isplati.
Pored toga, dopunom lana 11. Pravilnika utvrena je sledea obaveza
poslodavca - da kao dokaz o isplaenoj naknadi zarade zaposlenom poslodavac optinskoj,
odnosno gradskoj upravi dostavi izvod banke iz koga se moe utvrditi isplaena naknada
zarade zaposlenom i uplata poreza i doprinosa za socijalno osiguranje, odnosno ukoliko
poslodavac vri isplatu preko blagajne uz izvetaj banke dostavlja i potpisan spisak od
strane zaposlenog o primljenoj naknadi zarade.
Kada optinska uprava vri obraun i neposrednu isplatu naknada zarade - licima koji
obavljaju samostalnu delatnost a koji nemaju zaposlene, prenos sredstava poslodavcu - tom
licu vri se na iro raun, odnosno tekui raun dok se porez i doprinosi uplauju na
propisane uplatne raune.
Poslodavac koji isplatu naknada zarade vri po prenosu sredstava iz budeta
Republike, dostavlja optinskoj odnosno gradskoj upravi dva primerka obrasca NZ-1 svaki
put kad isplauje zaradu ostalim zaposlenim, pri emu optinska odnosno gradska uprava
overava obrasce u roku od dva radna dana, od kojih jedan primerak vraa poslodavcu.
Optinska, odnosno gradska uprava vodi posebne evidencije o isplaenim
naknadama zarade.
U Obrascu NZ-3 - Evidencioni list o isplaenim naknadama zarada optinska
odnosno gradska uprava vodi evidenciju za svakog korisnika ovog prava, a na osnovu
podataka o prenetim sredstvima poslodvcima i licima koja samostalno obavljaju delatnost.
U Obrascu NZ-4 - Izvetaj o utroenim sredstvima za isplatu prava predvienih
Zakonom koja su isplaena u prethodnom mesecu, optinska odnosno gradska uprava
iskazuje:
- broj korisnika koji ostvaruju pravo na naknadu zarade i
- iznos isplaenih sredstava, kao i
- broj korisnika drugih prava i
- iznos isplaenih sredstava za period od prvog do poslednjeg dana u mesecu za koji
se dostavlja izvetaj.
Obrasci i dokumentacija o obraunu i isplati naknada zarada uva se na nain i u
rokovima koji vae za uvanje dokumentacije o zaradama zaposlenih kod poslodavaca.
6. Naknada zarade za zateene sluajeve - prava ostvarena

prema ranije vaeoj zakonskoj regulativi
Kao to smo objasnili na poetku teksta, prava na naknadu zarade za vreme
porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta kao i posebne nege deteta
steena pre 31.12.2009. godine, nastavljaju da se koriste i nadalje, prema propisima koji su
bili na snazi prilikom zapoinjanja odsustva.
Takoe se primenjuje i ranije data Instrukcija Ministarstva rada, zapoljavanja i
socijalne politike, pod brojem 011-00-345/2006-13 od 17. marta 2006. godine.
7. Popunjavanje Obrasca NZ-1

- NZ-1 - Spisak obraunatih naknada zarada i isplata naknada
M.P.
(Prezime i ime
odgovornog lica
u organizaciji)
Iznos naknadeosnovica za
obraun poreza
(Datum prijema
spiska u optinskoj odnosno
gradskoj upravi)
Umanjen iznos po osnovu

radnog staa
60% od punog
30% od punog
iznosa (lan 12.
iznosa (lan 12.
stav 2. Zakona)
stav 2. Zakona)
4
5
8
Iznos za
isplatu
(Prezime i ime)
Overu izvrio u optinskoj

odnosno gradskoj upravi
Obraunati iznos
poreza
M.P.
10 (7 + 8 + 9)
Ukupne
obaveze
Datum overe
(Prezime i ime)
Stareina organa u
optinskoj odnosno
gradskoj upravi
Doprinosi za uplatu
(PIO, zdravstvo, za
zapoljavanje)
(naziv organizacije - poslodavca)
finansijski
Napomena: 1 Na ovom obrascu vri se obraun naknada zarada i isplata naknada korisnicima kojima obraun i isplatu naknada zarada vre optinske, odnosno gradske uprave
(za lica iz lana 10. stav 1. taka 2) Zakona).
2 Poslodavci koji isplatu naknada zarada vre po prenosu sredstava iz budeta Republike na osnovu spiska koje utvrdi Ministarstvo finansija, dostavljaju spisak u dva primerka.
Broj telefona ________________

Broj faksa __________________
(Prezime i ime)
Pun iznos naknade

zarade koju bi
ostvarilo lice da radi
(u skladu sa lanom
12. stav 1. Zakona)
. GODINE
NZ-1 Spisak obraunatih naknada zarada i isplata naknada
REVIZOR
Obraun naknade zarada

u organizaciji izvrio
Svega:
Ime i prezime
20
Red.
br.
ZA MESEC
SPISAK OBRAUNATIH NAKNADA I ISPLATE NAKNADA
NAZIV ORGANIZACIJE (POSLODAVCA)

BROJ IRO RAUNA __________________________
PIB __________________________________________
strana 282
20-21/2014
20-21/2014
REVIZOR
finansijski
strana 283
8. Instrukcija za sprovoenje
Zakona o finansijskoj podrci porodici sa decom
Kao to je napred ve reeno, Ministarstvo rada i socijalne politike - Sektor za brigu o
porodici i socijalnu zatitu uputilo je Instrukciju optinskim - gradskim upravama o
sprovoenju Zakona o finansijskoj podrci porodici sa decom, pod brojem:
011-00-413/2011-13, od 23.5.2011. godine.
Ovom, drugom po redu instrukcijom, detaljno su objanjena brojna pitanja nastala
u sprovoenju izmena i dopuna pomenutog zakona, koje su u primeni od 31.12.2009.
godine, a koja nisu blagovremeno reena u proteklih godinu i po dana. Donoenje ove
instrukcije bilo je neophodno iz razloga to prvobitno data Objanjenja od strane
pomenutog ministarstva za postupanje optinskim - gradskim upravama - prosleena
14.1.2010. godine pod brojem 011-00-00031/2010-13, kao i izmene i dopune Pravilnika o
bliim uslovima i nainu ostvarivanja prava na finansijsku podrku porodici sa
decom - usvojene u drugoj polovini 2010. i u 2011. godini ("Slubeni glasnik RS", br.
51/2010, 73/2010 i 27/2011) nisu reili nastale probleme, to je izazvalo niz nedoumica od
strane korisnika prava, pa i razliitih postupanja nadlenih slubi. Tako se ovom novom
instrukcijom usmerava i organizacija poslova i nain rada optinskih, odnosno gradskih
organa uprave koji vre poverene poslove u sprovoenju Zakona.
Instrukcija, u najkraem, objanjava karakteristine sluajeve kod ostvarivanja prava
korisnika i postupke nadlenih slubi kod utvrivanja prava i isplate primanja, i to:
- naknade zarade za vreme porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege
deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta (sa primerima obrauna za
zaposlene kod poslodavaca - u kolama i za preduzetnike),
- roditeljskog dodatka,
- deijeg dodatka i
- naknade trokova boravka u predkolskoj ustanovi za decu bez roditeljskog
staranja i decu sa smetnjama u razvoju.
U nastavku dajemo integralni tekst Instrukcije.
Napominjemo da smo obrasce oglednih primera zahteva za ostvarivanje prava
na naknadu zarade iz oblasti finansijske podrke porodici sa decom, koji, pored
ostalih obrazaca, ine sastavni deo Instrukcije, dali u ovom tekstu, pod takom 3.2.3.,
pa ih ne ponavljamo u ovom delu.
INSTRUKCIJA OPTINSKIM - GRADSKIM UPRAVAMA O SPROVOENJU

ZAKONA O FINANSIJSKOJ PODRCI PORODICI SA DECOM
Ovom instrukcijom usmerava se organizacija poslova i nain rada optinskih,
odnosno gradskih organa uprave koji vre poverene poslove u sprovoenju Zakona o
finansijskoj podrci porodici sa decom ("Slubeni glasnik Republike Srbije", br. 16/2002,
115/2005 i 107/2009) (u daljem tekstu: Zakon), Pravilnika o bliim uslovima i nainu
ostvarivanja prava na finansijsku podrku porodici sa decom ("Slubeni glasnik Republike
Srbije", br. 29/2002, 80/2004, 123/2004, 17/2006, 107/2006, 51/2010, 73/2010 i 27/1011) (u
daljem tekstu: Pravilnik), Pravilnika o nainu i postupku prenosa sredstava za isplatu
naknade zarade zaposlenima za vreme porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege
deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta ("Slubeni glasnik Republike Srbije",
broj 30/2002) (u daljem tekstu: Pravilnik o isplati naknade zarade).
Osnovni tekst Zakona u primeni je od 1. juna 2002. godine.
Zakon o izmenama i dopunama zakona o finansijskoj podrci porodici sa decom
("Slubeni glasnik Republike Srbije", broj 115/2005) u primeni je od 1. januara 2006. godine.
strana 284
REVIZOR
finansijski
20-21/2014
Zakon o izmenama i dopunama zakona o finansijskoj podrci porodici sa decom

("Slubeni glasnik Republike Srbije", broj 107/2009) u primeni je od 31. decembra 2009
godine.
Izmene i dopune osnovnog teksta Zakona koje su u primeni od 31.12.2009. godine
uslovile su i izmene i dopune podzakonskih akata (Pravilnika) i izradu Instrukcije kojom e
se blie odnosno detaljno urediti pojedina pitanja vezana za ostvarivanje prava propisanih
Zakonom.
Zakonom su predviena sledea prava:
1. naknada zarade za vreme porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege
deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta;
2. roditeljski dodatak;
3. deiji dodatak;
4. naknada trokova boravka u predkolskoj ustanovi za decu bez roditeljskog
staranja;
5. naknada trokova boravka u predkolskoj ustanovi za decu sa smetnjama u
razvoju.
Zakonom je predvieno i regresiranje trokova boravka u predkolskoj ustanovi dece
iz materijalno ugroenih porodica, s tim to je ovo pravo u nadlenosti optine, odnosno
grada.
I OPTA PRAVILA ZA OSTVARIVANJE PRAVA

1. Sva prava utvrena Zakonom i Pravilnikom mogu se ostvariti samo na osnovu
podnetog zahteva.
2. Pravilnikom je propisan izgled i sadrina obrazaca zahteva:
- RD 1 - zahtev majke deteta za ostvarivanje prava na roditeljski dodatak;
- RD 2 - zahtev oca deteta za ostvarivanje prava na roditeljski dodatak;
- DD 1, DD 1a i DD 1b - zahtev za ostvarivanje prava na deiji dodatak;
kao i obrazaca:
- NZ-1 - spisak obraunatih naknada zarada i isplata naknada;
- NZ-3 - evidencioni list o isplaenim naknadama zarada;
- NZ-4 - izvetaj o utroenim sredstvima za isplatu prava predvienih Zakonom;
- DBS - izvetaj o boravku dece bez roditeljskog staranja u predkolskoj ustanovi;
- DSR - izvetaj o boravku dece sa smetnjama u razvoju u predkolskoj ustanovi.
3. Obrasce zahteva za roditeljski i deiji dodatak obezbeuje i distribuira Ministarstvo
rada i socijalne politike optinskoj, odnosno gradskoj upravi.
4. Sastavni deo ove Instrukcije ine ogledni primerci sledeih obrazaca:
- zahtev za ostvarivanje prava na naknadu zarade za vreme porodiljskog odsustva i
odsustva sa rada radi nege deteta, kada podnosilac zahteva pravo koristi u kontinuitetu;
- zahtev za ostvarivanje prava na naknadu zarade za vreme porodiljskog odsustva;
- zahtev za ostvarivanje prava na naknadu zarade za vreme odsustva sa rada radi
nege deteta;
- zahtev za ostvarivanje prava na naknadu zarade za vreme odsustva sa rada ili rada
sa polovinom punog radnog vremena radi posebne nege deteta;
- NZ-2 - obraun ukupno potrebnih sredstava za isplate prava utvrenih zakonom;
- zahtev za ostvarivanje prava na naknadu trokova boravka u predkolskoj ustanovi
za decu bez roditeljskog staranja;
- zahtev za ostvarivanje prava na naknadu trokova boravka u predkolskoj ustanovi
za decu sa smetnjama u razvoju.
20-21/2014
REVIZOR
finansijski
strana 285
Na osnovu podnetog zahteva nadlena optinska, odnosno gradska uprava donosi

reenje (pozitivno ili negativno) iji se obrasci (ogledni primerci) kao sastavni deo instrukcije
nalaze u prilogu i to:
- reenje o pravu na naknadu zarade za vreme porodiljskog odsustva i odsustva sa
rada radi nege deteta kada podnosilac zahteva pravo koristi u kontinuitetu;
- reenje o pravu na naknadu zarade za vreme porodiljskog odsustva;
- reenje o pravu na naknadu zarade za vreme odsustva sa rada radi nege deteta;
- reenje o pravu na naknadu zarade za vreme odsustva sa rada ili rada sa polovinom
punog radnog vremena radi posebne nege deta;
- reenje o pravu na roditeljski dodatak za majku deteta - obrazac RD 3 (pozitivno) i
RD 5 (negativno);
- reenje o pravu na roditeljski dodatak za oca deteta - obrazac RD 4 (pozitivno) i RD
6 (negativno);
- reenje o pravu na deiji dodatak - obrazac DD 3 - (pozitivno) i DD 5 - (negativno);
- reenje o pravu na naknadu trokova boravka u predkolskoj ustanovi za decu bez
roditeljskog staranja i
- reenje o pravu na naknadu trokova boravka u predkolskoj ustanovi za dete
ometeno u razvoju.
5. Obrasce pozitivnih i negativnih reenja za roditeljski i deiji dodatak obezbeuje i
distribuira Ministarstvo rada i socijalne politike optinskoj, odnosno gradskoj upravi.
6. Optinska, odnosno gradska uprava duna je da obezbedi da svaki podnosilac
zahteva o podnetom zahtevu dobije urednu potvrdu u skladu sa ZUP-om.
7. Reenje doneto po zahtevu mora biti dostavljeno stranci u skladu sa ZUP-om, to
znai da uz reenje mora da se obezbedi dostavnica o prijemu istog.
8. Optinska, odnosno gradska uprava duna je da na vidnom mestu istakne da se
isplata prava na roditeljski i deiji dodatak vri na odgovarajui raun otvoren kod Potanske
tedionice, lini tekui raun korisnika (ukoliko ga ima) odnosno na raun otvoren po
slubenoj dunosti.
9. U skladu sa Zakonom i Pravilnikom pravo na isplatu prava koja su predviena
Zakonom pripada samo podnosiocu zahteva koji neposredno brine o detetu.
10. Nadleni organi starateljstva, upoznati su sa obavezom izdavanja odgovarajuih
uverenja neophodnih za ostvarivanje prava predvienih Zakonom.
II NAKNADA ZARADE ZA VREME PORODILJSKOG ODSUSTVA,

ODSUSTVA SA RADA RADI NEGE DETETA I ODSUSTVA
SA RADA RADI POSEBNE NEGE DETETA
1. Organi optinske, odnosno gradske uprave duni su da donose reenje o pravu na
odsustva sa rada radi posebne nege deteta za sve korisnike ovih prava, a na osnovu
podnetog zahteva zaposlenog, odnosno njegovog poslodavca (u daljem tekstu korisnik).
2. Organi optinske, odnosno gradske uprave duni su da na adekvatan nain
obaveste korisnike o obavezi podnoenja zahteva za ostvarivanje navedenih prava.
3. Na sve zahteve za ostvarivanje prava na naknadu zarade za vreme porodiljskog
odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta
podnete zakljuno sa 30.12.2009. godine primenjuju se odredbe Zakona o finansijskoj
podrci porodici sa decom ("Slubeni glasnik RS", br. 16/2002 i 115/2005).
Na sve zahteve za ostvarivanje prava na naknadu zarade za vreme porodiljskog
odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta
podnete 31.12.2009. godine i kasnije primenjuju se odredbe Zakona o izmenama i dopunama
zakona o finansijskoj podrci porodici sa decom ("Slubeni glasnik RS", broj 107/2009).
strana 286
REVIZOR
finansijski
20-21/2014
4. Ukoliko u toku korienja prava na naknadu zarade za vreme porodiljskog odustva

i odsustva sa rada radi nege deteta zaposlena prestane sa korienjem prava i pone da
radi, moe posle izvesnog vremena iskoristiti preostali period odsustva a njena naknada
zarade ostaje utvrena u istom iznosu kao na poetku korienja prava.
Ukoliko se ena zaposli po roenju deteta, moe ostvariti pravo na naknadu zarade
za preostali period korienja odsustva ija se duina trajanja i visina naknade zarade
raunaju u odnosu na dan roenja deteta.
Ukoliko zaposlena ena nije koristila pravo na naknadu zarade za vreme porodiljskog
odsustva moe ostvariti pravo za preostali period odsustva sa rada radi nege deteta ija se
duina trajanja i visina naknade zarade raunaju u odnosu na dan roenja deteta.
5. Otac deteta moe koristiti pravo na naknadu zarade samo ako je majka zaposlena.
Ukoliko je majka nezaposlena, otac deteta moe da ostvari pravo na naknadu zarade
za vreme porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada radi
posebne nege deteta samo ako je majka preminula, napustila dete, ili je iz drugih
opravdanih razloga spreena da koristi pravo (izdravanje kazne zatvora, tea bolest i dr.).
Visina naknade zarade utvruje se u iznosu prosene osnovne zarade oca deteta za
12 meseci koji prethode mesecu roenja deteta, uveane po osnovu vremena provedenog
na radu, za svaku punu godinu rada ostvarenu u radnom odnosu u skladu sa Zakonom, a
najvie do pet prosenih mesenih zarada u Republici Srbiji.
6. Pravo na naknadu zarade za vreme odsustva sa rada radi posebne nege deteta ne
mora se koristiti u kontinuitetu po isteku odsustva sa rada radi nege deteta.
Visina naknade zarade za vreme odsustva sa rada radi posebne nege deteta utvruje
se u odnosu na poetak korienja odsustva sa rada radi posebne nege deteta.
7. Lica koja samostalno obavljaju delatnost mogu ostvariti pravo na naknadu zarade,
ako su obveznici doprinosa za socijalno osiguranje, to dokazuju reenjem nadlenog organa.
Samostalna delatnost je privredna, profesionalna ili druga delatnost koju obavlja:
preduzetnik, osniva odnosno lan privrednog drutva, samostalni umetnik, svetenik i
verski slubenik.
Lica koja samostalno obavljaju delatnost, u smislu Zakona i Pravilnika, su:
1) preduzetnik - fiziko lice koje obavlja samostalnu privrednu, profesionalnu ili drugu
delatnost, u skladu sa zakonom, po osnovu koje plaa porez na dohodak graana na
prihode od samostalne delatnosti;
2) osniva, odnosno lan privrednog drutva, koji radi a nema radni odnos u svom
preduzeu, ako nije obavezno osiguran po osnovu zaposlenja u drugom preduzeu, drugom
pravnom licu, dravnom organu ili organu lokalne samouprave.
Pod radom se, pored radnog odnosa, podrazumeva i predstavljanje i zastupanje
privrednog drutva na osnovu upisa u registar nadlenog suda, kao i obavljanje
poslovodstvenih ovlaenja i poslova upravljanja u skladu sa zakonom kojim se ureuje
poloaj privrednih drutava;
3) samostalni umetnik - fiziko lice za koje je utvren status lica koje samostalno
obavlja umetniku delatnost ili drugu delatnost u oblasti kulture prema evidenciji koju vodi
umetniko udruenje, u skladu sa zakonom koji ureuje samostalno obavljanje umetnike ili
druge delatnosti u oblasti kulture;
4) svetenik i verski slubenik.
8. Pravo na naknadu zarade mogu ostvariti i lica koja obavljaju poslove kunog
pomonog osoblja, osim lica koja su ovaj oblik radnog odnosa zasnovala sa licima sa kojima
su u srodstvu (krvnom, adoptivnom, tazbinskom).
9. Ukoliko je osnovna zarada zaposlenog u nekom od meseci koji su od uticaja na
ostvarivanje prava vea od pet prosenih zarada u Republici Srbiji, prilikom utvrivanja
prosene zarade zaposlenog za taj mesec kao osnovna zarada uzee se iznos od pet
prosenih mesenih zarada u Republici Srbiji.
REVIZOR
20-21/2014
finansijski
strana 287
10. Ukoliko poslodavac ne dostavi dokaze o isplaenoj zaradi i uplati poreza i

doprinosa za socijalno osiguranje, kao zarada za te mesece uzima se 50% od prosene
zarade u Republici Srbiji.
Ukoliko poslodavac nije isplatio iznos ugovorene osnovne zarade, kao zarada za taj
period uzima se 50% od prosene zarade u Republici Srbiji.
Ukoliko lice koje samostalno obavlja delatnost nije regulisalo svoje obaveze po
osnovu plaanja poreza i doprinosa, kao zarada za taj period uzima se 50% od prosene
zarade u Republici Srbiji.
Ako poslodavac naknadno dokae da je isplatio razliku do ugovorenog iznosa
osnovne zarade, odnosno lice koje samostalno obavlja delatnost dokae da je regulisalo
svoje zakonske obaveze, sluba e ponovo utvrdi prosenu zaradu i izvriti refundaciju
naknade zarade u skladu sa novim obraunom.
Primer izraunavanja prosene osnovne zarade

za zaposlene kod poslodavca
Zaposlena N.N. je zapoela porodiljsko odsustvo 15. januara 2010. godine
U radnom odnosu je od 1.4.2009. godine - nema prethodnog radnog staa
Osnovna ugovorena zarada + uveana zarada za minuli rad .......45.000,00 dinara
Prosena zarada u Republici Srbiji u mesecu koji prethodi mesecu otpoinjanja
porodiljskog odsustva, u decembru 2009. godine bila je 43.895,00
Redni
broj
Mesec i godina
Zarada
(sa porezom
i doprinosima)
Zarada
(bez poreza
i doprinosa)
1.
Januar 2009
21.947,50
15.788,00
2.
Februar 2009
21.947,50
15.788,00
3.
Mart 2009
21.947,50
15.788,00
4.
April 2009
45.000,00
32.344,00
5.
Maj 2009
45.000,00
32.344,00
6.
Jun 2009
45.000,00
32.344,00
7.
Jul 2009
45.000,00
32.344,00
8.
Avgust 2009
45.000,00
32.344,00
9.
Septembar 2009
45.000,00
32.344,00
10.
Oktobar 2009
45.000,00
32.344,00
11.
Novembar 2009
45.000,00
32.344,00
12.
Decembar 2009
45.000,00
32.344,00
470.842,50
338.460,00
U k u p n o:
Poto zaposlena nije bila u radnom odnosu svih 12 meseci pre otpoinjanja
porodiljskog odsustva, kao zarada za nedostajue mesece uzima se 50% od prosene
zarade u Republici Srbiji u mesecu koji prethodi mesecu otpoinjanja odsustva.
Na osnovu navedenih zarada, prosena zarada zaposlene N.N. u 12 meseci koji
prethode mesecu u kome otpoinje korienje odsustva iznosila je 39.236,88 dinara,
(470.842,50:12), odnosno 28.205,00 dinara (338.460,00:12).
Napomena: Za lica koja samostalno obavljaju delatnost u tabeli se navodi osnovica
za plaanje doprinosa za socijalno osiguranje na osnovu reenja nadlenog organa.
REVIZOR
strana 288
20-21/2014
finansijski
Primer izraunavanja prosene osnovne zarade u kolama za zaposlene

koje nisu ostvarile pun fond radnih asova
Zaposlena N.N. je zapoela porodiljsko odsustvo 1. novembra 2009. godine a zahtev
za ostvarivanje prava na naknadu zarade za vreme porodiljskog odsustva i odsustva sa
rada radi nege deteta podnet je u januaru 2010. godine.
Zaposlena je u radnom odnosu u tri kole i to:
- ekonomskoj koli Rakovica, sa 20% radnog vremena
- ekonomskoj koli Nada Dimi, sa 20% radnog vremena, od IX/2009
- osnovnoj koli Grabovac, sa 30% radnog vremena, od IV/2009
Mesec i
godina
Ekonom. kola
Rakovica-20%
Ekonom. kola
Nada Dimi-20%
Osnovna kola
30%
XI/2008
7.729,53
XII/2008
7.729,53
I/2009
7.729,53
II/2009
7.729,53
III/2009
7.729,53
IV/2009
7.729,53
11.603,00
V/2009
7.729,53
11.603,00
VI/2009
7.729,53
11.603,00
VII/2009
7.729,53
11.603,00
VIII/2009
7.729,53
11.603,00
IX/2009
7.729,53
7.729,53
11.603,00
X/2009
7.729,53
7.729,53
11.603,00
Svega:
92.754,36
15.459,06
81.221,00
Ukupno ostvarena zarada zaposlene za 12 meseci koji prethode mesecu

otpoinjanja porodiljskog odsustva iznosila je 189.434,42 dinara (92.754,36 + 15.459,06 +
81.221,00), to znai da je prosena mesena zarada 15.786,20 dinara (189.434,42:12).
Poto je porodilja u radnom odnosu u tri kole, sluba deije zatite e ovaj iznos
raspodeliti kolama tako to e taj iznos podeliti sa procentom ukupnog angaovanja u svim
kolama i pomnoiti sa procentom angaovanja u svakoj koli.
To znai:
- za ekonomsku kolu u Rakovici.........4.510,40 (15.786,20 : 70% x 20%)
- za ekonomsku kolu Nada Dimi.......4.510,40 (15.786,20 : 70% x 20%)
- za osnovnu kolu................................6.765,60 (15.786,20 : 70% x 30%)
Ukupno:
15.786,20
U sluaju da je zaposlena prestala sa radom u jednoj od kola situacija je sledea.
Zaposlena je prestala sa radom u osnovnoj koli od 1. oktobra 2009. godine
Mesec i
godina
Ekonom. kola
Rakovica - 20%
Ekonom. kola
Nada Dimi - 20%
Osnovna kola
30%
XI/2008
7.729,53
XII/2008
7.729,53
I/2009
7.729,53
II/2009
7.729,53
REVIZOR
20-21/2014
Mesec i
godina
Ekonom. kola
Rakovica - 20%
finansijski
strana 289
Ekonom. kola
Nada Dimi - 20%
Osnovna kola
30%
III/2009
7.729,53
IV/2009
7.729,53
11.603,00
V/2009
7.729,53
11.603,00
VI/2009
7.729,53
11.603,00
VII/2009
7.729,53
11.603,00
VIII/2009
7.729,53
11.603,00
IX/2009
7.729,53
7.729,53
11.603,00
X/2009
7.729,53
7.729,53
Svega:
92.754,36
15.459,06
69.618,00

69.618,00), to znai da je prosena mesena zarada 14.819,29 dinara (177.831,42:12).
Poto je porodilja u radnom odnosu u dve kole, sluba deije zatite e ovaj iznos
raspodeliti kolama tako to e taj iznos podeliti sa procentom ukupnog angaovanja u dve
kole i pomnoiti procentom angaovanja u svakoj koli.
To znai:
- za ekonomsku kolu u Rakovici................7.409,60 (14.819,29 : 40% X 20%)
- za ekonomsku kolu Nada Dimi..............7.409,60 (14.819,29 : 40% X 20%)
Ukupno:
14.819,29
Primer izraunavanja prosene osnovne zarade u kolama za zaposlene

koje su ostvarile pun fond radnih asova
Zaposlena N.N. je zapoela porodiljsko odsustvo 1. novembra 2009. godine, a zahtev
za ostvarivanje prava na naknadu zarade za vreme porodiljskog odsustva i odsustva sa
rada radi nege deteta podnet je u januaru 2010. godine.
Zaposlena je u radnom odnosu u tri kole i to:
- ekonomskoj koli Rakovica, sa 20% radnog vremena
- ekonomskoj koli Nada Dimi, sa 30% radnog vremena, od IX/2009
- osnovnoj koli Grabovac, sa 50% radnog vremena, od IV/2009
Mesec i
godina
Ekonom. kola
Rakovica - 20%
Ekonom. kola
Nada Dimi - 30%
Osnovna kola
50%
XI/2008
7.729,53
XII/2008
7.729,53
I/2009
7.729,53
II/2009
7.729,53
III/2009
7.729,53
IV/2009
7.729,53
19.324,00
V/2009
7.729,53
19.324,00
VI/2009
7.729,53
19.324,00
VII/2009
7.729,53
19.324,00
VIII/2009
7.729,53
19.324,00
REVIZOR
strana 290
Mesec i
godina
Ekonom. kola
Rakovica - 20%
finansijski
Ekonom. kola
Nada Dimi - 30%
20-21/2014
Osnovna kola
50%
IX/2009
7.729,53
11.594,40
X/2009
7.729,53
11.594,40
19.324,00
19.324,00
Svega:
92.754,36
23.188,80
135.268,00

135.268,00), to znai da prosena mesena zarada iznosi 20.934,26 dinara
(251.211,16:12).
Sluba deije zatite e dobijeni iznos procentualno podeliti na tri kole i isplatiti
sledee:
ekonomskoj koli Rakovica.............................4.186,85 dinara (20.934,26 X 20%)
ekonomskoj koli Nada Dimi........................6.280,28 dinara (20.934,26 X 30%)
osnovnoj koli................................................10.467,13 dinara (20.934,26 X 50%)
Ukupno: 20.934,26 dinara
11. Ako se u toku korienja odsustva promeni procenat angaovanja ili prestane
radni odnos u nekoj od kola naknada zarade isplaivae se i dalje u iznosu naknade zarade
utvrene na poetku korienja odsustva.
12. Pod osnovnom zaradom podrazumeva se ugovorena osnovna zarada uveana
za minuli rad.
13. U sluajevima kada je zaposlena pre otvaranja porodiljskog odsustva ostvarivala
naknadu zarade (odravanje trudnoe, bolovanje, godinji odmor, plaeno odsustvo....)
osnovna zarada utvruje se u visini ugovorene osnovne zarade, a ne u visini isplaene
zarade.
Ukoliko nema dokaza o isplaenoj naknadi zarade za vreme trudnoe i bolovanja
preko 30 dana iz razloga kanjenja u isplati, uz potvrdu nadlenog organa da je predat
zahtev za isplatu naknade zarade za posmatrani period, prilikom utvrivanja naknade
zarade za vreme porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta, uzee se
osnovna ugovorena zarada.
U sluajevima kada je zaposlena pre otvaranja porodiljskog odsustva ostvarivala
novanu naknadu po osnovu nezaposlenosti za period ostvarivanja ovog prava uzima se
50% prosene zarade u Republici Srbiji, prema podacima koji objavi republiki organ
nadlean za poslove statistike.
Ukoliko zaposlena ostvaruje 30%, odnosno 60% naknade zarade u skladu sa lanom
12. Zakona, 30%, odnosno 60% utvruje se u odnosu na njenu prosenu zaradu ostvarenu
u 12 meseci koji prethode mesecu otpoinjanja odsustva.
14. U sluajevima kada zaposlena u mesecu koji je od uticaja na ostvarivanje prava
nije ostvarila pun fond asova rada, za taj mesec uzima se isplaena osnovna zarada,
srazmerna vremenu provedenom na radu.
15. Ukoliko je zaposlena u 12 meseci koji prethode mesecu u kome otpoinje
korienje porodiljskog odsustva ostvarivala i prihod od samostalne delatnosti i zaradu po
osnovu radnog odnosa, naknada zarade e biti utvrena u iznosu dobijenim kada se zbir
prihoda od samostalne delatnosti i zarade ostvaren za puno radno vreme podeli na 12
meseci.
16. Potvrdu o visini prosene osnovne zarade, odnosno prosene osnovice za
plaanje doprinosa za socijalno osiguranje za 12 meseci koji prethode mesecu u kome
otpoinje korienje porodiljskog odsustva poslodavac dostavlja na poetku ostvarivanja
prava na naknadu zarade porodilje.
20-21/2014
REVIZOR
finansijski
strana 291
17. Ukoliko poslodavac ima vie od tri zaposlene, koje u isto vreme koriste pravo na
odsustva sa rada radi posebne nege deteta, nije potrebno da za svaku porodilju dostavi
izvetaj (izvod) banke o isplaenoj zaradi i uplaenim porezima i doprinosima za poslednjih
12 meseci koji prethode mesecu u kome otpoinje odsustvo za svaki mesec pojedinano.
Poslodavac e dostaviti navedeni izvetaj (izvod) banke za jednu zaposlenu a za
ostale potvrdu da je u traenom periodu isplatio zaradu i uplatio poreze i doprinose.
18. Ukoliko je ugovorena osnovna zarada u devizama, prosena zarada se utvruje
tako to se iznos u devizama za svaki mesec pojedinano prerauna u dinarsku
protivrednost po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, pa se zbir dobijenih
iznosa podeli na 12.
19. Utvren iznos naknade zarade nee se menjati za vreme ostvarivanja prava,
izuzev usklaivanja sa kretanjem minimalne i maksimalne zarade u Republici Srbiji, prema
podacima koje objavi republiki organ nadlean za poslove statistike.
20. U osnov za utvrivanje visine naknade zarade ne ulaze: uveana zarada (osim
zarade po osnovu minulog rada), radni uinak, druga primanja; solidarna pomo, jubilarna
nagrada, pomo u sluaju smrti lana ue porodice korisnika naknade); druga primanja
ukoliko su utvrena optim aktom ili ugovorom o radu (topli obrok, regres za godinji odmor,
terenski dodatak); naknade zarade po drugim osnovama, naknada trokova u skladu sa
propisima o radu (naknada trokova za dolazak i odlazak sa posla i za vreme provedeno na
slubenom putu u zemlji i inostranstvu) i sva druga lina primanja koja isplauje poslodavac.
21. Sluba deije zatite je duna da u reenju o pravu na naknadu zarade, odnosno
naknade za vreme porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa
rada radi posebne nege deteta unese iznos naknade koji pripada porodilji.
Kod poslodavaca koji pri obraunu zarade polaze od neto iznosa, treba upisati neto
iznos naknade zarade, a kod poslodavca koji pri obraunu zarade polaze od bruto iznosa,
treba upisati bruto iznos naknade zarade.
Ukoliko je naknada zarade utvrena u iznosu minimalne, odnosno maksimalne
zarade treba upisati vaei iznos, uz napomenu da se radi o minimalnoj, odnosno
maksimalnoj zaradi.
22. Obraun i isplatu naknade zarade licima koja samostalno obavljaju delatnost, a
koji nemaju druge zaposlene, vri optinska, odnosno gradska uprava.
Prilikom isplate naknade optinska, odnosno gradska uprava obavezna je da
podnese nadlenoj organizacionoj jedinici Poreske uprave poresku prijavu o obraunatim i
plaenim doprinosima za obavezno socijalno osiguranje na obrascu PP OD-1.
U poresku prijavu koju podnosi Poreskoj upravi Optinska, odnosno gradska uprava
unosi svoj poreski identifikacioni broj.
Isplatilac duan je da popuni obrasce prijava podataka za matinu evidenciju o
osiguranicima i korisnicima prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja ukoliko se radi o
jednom licu obrazac M-4/SP, a za vie lica obrazac M-4K/SP i dostavi Fondu samostalnih
delatnosti u utvrenom roku.
Obraun i isplatu naknade za lica koja su zasnovala radni odnos u svom preduzeu i
koja ostvaruju naknadu zarade u visini osnovne zarade u skladu sa zakonom a nemaju
druge zaposlene vri optinska gradska uprava.
23. O pravu na naknadu zarade za vreme porodiljskog odsustva, odsustva sa rada
radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta u prvom stepenu reava
optinska, odnosno gradska uprava u kojoj je sedite poslodavca zaposlenog.
Izuzetno, kada se radi o poslodavcima koji imaju filijale na teritoriji Republike Srbije
sa posebnim tekuim raunima sa kojih se vri isplata zarada zaposlenim kao i uplata
poreza i doprinosa, obraun i isplatu naknade zarade zaposlenoj treba da vri optinska gradska uprava u kojoj se nalazi najblia filijala.
strana 292
REVIZOR
finansijski
20-21/2014
24. Isplatioci naknada zarada duni su da obraunavaju i uplauju poreze i doprinose

u skladu sa zakonskim propisima i ovom instrukcijom.
Primer obrauna poreza i doprinosa na naknade zarada daje se u prilogu i sastavni je
deo ove instrukcije.
25. Optinska, odnosno gradska uprava kontrolie da li je naknada zarade
obraunata u skladu sa Zakonom, drugim propisima i Pravilnikom, kao i da ne prelazi pet
prosenih mesenih zarada u Republici, koja vai u momentu isplate zarade.
PRIMER OBRAUNA POREZA I DOPRINOSA NA NAKNADE ZARADA

1. Nain obrauna i uplate poreza i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje
na naknade zarada za vreme porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta
i odsustva sa rada radi posebne nege deteta (u daljem tekstu: porodiljsko odsustvo)
Zakon o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje ("Slubeni glasnik RS", broj
61/2005, 62/2006 i 5/2009) primenjuje i na naknade zarada za vreme porodiljskog odsustva,
koje se ostvaruju u skladu sa Zakonom o finansijskoj podrci porodici sa decom ("Slubeni
glasnik RS", br. 16/2002, 115/2005 i 107/2009).
Obraun poreza i doprinosa na naknade zarada za vreme porodiljskog odsustva za
zaposlene kod pravnih i fizikih lica vri se kao i na zarade, tj. vri se obraun poreza na
naknade zarade, a doprinosa iz osnovice (na teret korisnika) i doprinosa na osnovicu (na
teret poslodavca), odnosno na teret isplatioca poto se isplaena sredstva za naknade
zarada refundiraju iz budeta Republike Srbije, preko optinskih - gradskih uprava (u daljem
tekstu: sluba deije zatite).
Osnovica doprinosa za obavezno socijalno osiguranje za zaposlene kod pravnih i
fizikih lica je iznos bruto naknade zarade za porodiljsko odsustvo koji se obraunava i
isplauje.
Kod obrauna doprinosa na naknade zarada za porodiljsko odsustvo ne primenjuje se
najnia mesena osnovica doprinosa za obraun zarada za ostale zaposlene, nego naknada
zarade odnosno naknada za lica koja samostalno obavljaju delatnost, za porodiljsko odsustvo
ostvarena u skladu sa Zakonom o finansijskoj podrci porodici sa decom.
Naknada zarade, odnosno naknada moe biti nia od najnie propisane osnovice za
plaanje doprinosa u zavisnosti od toga koliko je zaposlena bila u radnom odnosu,
neprekidno i neposredno , pre otpoinjanja porodiljskog odsustva.
Prilikom isplate naknade zarade za vreme porodiljskog odsustva, pored obrasca NZ1
- Spisak obraunatih naknada zarada i isplaenih naknada, sastavljaju se i poreske prijave
Obrazac PP OPJ i Obrazac PP OD-1.
Da bi poslodavac ostvario pravo na refundaciju isplaenih naknada zarada za vreme
porodiljskog odsustva duan je da slubi deije zatite dostavi kopiju overenih obrazaca od
podrune jedinice poreske uprave, ime dokazuje da je predao poresku prijavu.
Na naknade zarada za vreme porodiljskog odsustva za zaposlene kod pravnih i
fizikih lica obraunavaju se porez i doprinosi1 i to:
1. Porez na zarade - 12,00%
1
Napomena: U Instrukciji su koriene stope doprinosa za PIO i doprinosa za zdravstveno osiguranje, kao i poreske
prijave koje su vaile u momentu donoenja Instrukcije.
Od 1. avgusta 2014. godine kada se doprinosi plaaju istovremeno iz osnovice i na osnovicu u primeni su nove
stope doprinosa i to:
1) za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje - 14% (umesto 13%) za lica iz lana 7. stav 1. ta. 1) do 5) ovog
zakona, 12% (umesto 11%) za poslodavca, odnosno drugog isplatioca prihoda licima iz lana 7. stav 1. ta. 1) do 5) Zakona;
2) za obavezno zdravstveno osiguranje - 5,15% (umesto 6,15%);
3) za osiguranje za sluaj nezaposlenosti - 0,75%.
Od 1. marta 2014. godine pre isplate naknade zarade podnosi se Obrazac PPP-PD.
REVIZOR
20-21/2014
finansijski
strana 293
2. Doprinosi iz osnovice (po zbirnoj stopi) - 17,90%

2.1. Doprinos za obavezno PIO - 11,00%
2.2. Doprinos za zdravstveno osiguranje - 6,15%
2.3. Doprinos za osiguranje za sluaj nezaposlenosti - 0,75%
3. Doprinosi na osnovicu (po zbirnoj stopi) - 17,90%
3.1. Doprinos za obavezno PIO - 11,00%
3.2. Doprinos za zdravstveno osiguranje - 6,15%
3.3. Doprinos za osiguranje za sluaj nezaposlenosti - 0,75%
Obraun poreza i doprinosa na naknade zarade za zaposlene

kod pravnih i fizikih lica, koja ostvaruju zaradu
Osnovica za obraun poreza i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje na
naknade zarada za zaposlene kod pravnih i fizikih lica je osnovna bruto zarada.
Primer obrauna poreza i doprinosa za socijalno osiguranje
1. Naknada zarade (bruto osnovica) - 28.530,68
2. Neoporeziv iznos (od 01.02.2011.) - 7.310,00
3. Osnovica za obraun poreza (red.broj 1 - red.broj 2) - 21.220,68
4. Porez na zarade (red.broj 3 X 12%) - 2.546,48
5. Doprinosi iz osnovice (red.broj 1 X zbirna stopa doprinosa 17,90%) - 5.106,99
5.1. Doprinos za PIO (red.broj 1 X 11%) - 3.138,37
5.2. Doprinos za zdravstveno osiguranje (red.broj 1 X 6,15%) - 1.754,64
5.3. Doprinos za osiguranje za sluaj nezaposlenosti (red .broj 1 X 0,75%) - 213,98
6. Neto naknada za isplatu (red.broj 1 - red.broj 4 - red.broj 5) - 20.877,21
7. Doprinosi iz osnovice (red.broj 1 X zbirna stopa doprinosa 17,90%) - 5.106,99
Na osnovu ovog primera moe se zakljuiti das e sluba deije zatite refundirati
poslodavcu:
Porez na zarade
2.546,48
Doprinose iz osnovice
5.106,99
Doprinose na osnovicu
5.106,99
Neto naknadu zarade porodilji
20.877,21
33.637,67
Obraun poreza i doprinosa na naknade za lica

koja samostalno obavljaju delatnost
Osnovica doprinosa za socijalno osiguranje za lica koja samostalno obavljaju
delatnost na osnovu Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje ("Slubeni
glasnik RS", br. 84/2004, 61/2005, 62/2006 i 5/2009), je oporeziva dobit, odnosno paualno
uzvren prihod na koji se plaa porez po zakonu koji ureuje porez na dohodak graana.
obraunavaju i plaaju doprinosi za jedan kalendarski mesec osiguranja". Saglasno
navedenom, mesena osnovica na koju se plaaju doprinosi za obavezno penzijsko i
invalidsko osiguranje za preduzetnike jeste osnovica koja predstavlja obraunsku veliinu
za utvrivanje visine obaveze plaanja poreza i doprinosa i ona predstavlja bruto
obraunsku veliinu.
strana 294
REVIZOR
finansijski
20-21/2014
Obraun naknade za lica koja samostalno obavljaju delatnost ne vri se na isti nain
kao i za zaposlene kod pravnih i fizikih lica.
Na naknade za ova lica ne vri se obraun poreza, ve samo obraun doprinosa na
teret korisnika.
Primer obrauna poreza i doprinosa za socijalno osiguranje
1. Naknada za vreme odsustva
(osnovica za plaanje doprinosa)
25.000,00
2. Doprinosi za socijalno osiguranje

(red.broj 1 x zbirna stopa doprinosa 35,80%)
8.950,00
2.1. Doprinos za PIO (red.broj 1 x 22%)
5.500,00
2.2. Doprinos za zdravstveno osiguranje (red.broj 1 X 12,3%)
3.075,00
2.3. Doprinos za osiguranje za sluaj nezaposlenosti

(red.broj 1 x 1,5%)
Neto naknada za isplatu (red.broj 1 - red.broj 2)
375,00
16.050,00
Na osnovu ovog primera moe se zakljuiti da e sluba deije zatite licu koje
samostalno obavlja delatnosti isplatiti:
Doprinose za socijalno osiguranje
Neto naknadu porodilji
8.950,00
16.050,00
25.000,00
Ukoliko je osnovica doprinosa za obavezno socijalno osiguranje za lica koja su due

od est meseci obavljala samostalnu delatnost nia od minimalne zarade, naknada se
utvruje u visini minimalne zarade.
Obraun za ta lica je isti kao i obraun na naknadu zarade, to znai da se
obraunava porez po stopi od 12% i doprinosi za obavezno socijalno osiguranje iz osnovice
i na osnovicu.1
Nain obrauna naknade zarade koja se utvruje u visini minimalne zarade je izmenjena
kasnije datom novom instrukcijom (data je u nastavku taka pod 9, posle ove instrukcije).
To znai, da e kod lica koja samostalno obavljaju delatnost postojati dva naina
obrauna naknade u zavisnosti od toga da li je osnovica via ili nia od minimalne zarade.
Slube deije zatite su dune da, polazei od Zakona i datog primera vre kontrolu
ispravnosti utvrivanja osnovice i obrauna i isplate neto naknada zarada za porodiljsko
odsustvo i obrauna poreza i doprinosa.
Sluba deije zatite je duna da, kad oceni da je nepravilno, netano i nerealno
utvrena osnovica za obraun poreza i doprinosa odnosno neto naknada zarade porodilji,
obrazac NZ-1 Spisak obraunatih naknada zarada i isplata naknada vrati poslodavcu, tako
to e ukazati na uoene nedostatke i po potrebi zatraiti dopunske dokaze.
Refundiranje, odnosno prenos sredstava za isplatu naknade zarada za porodiljsko
odsustvo mogue je izvriti samo na osnovu uredne dokumentacije i obrauna i isplata
izvrenih u skladu sa Zakonom o finansijskoj podrci porodici sa decom ("Slubeni glasnik
RS", broj 16/2002, 115/2005 i 107/2009), Pravilnikom o bliim uslovima i nainu ostvarivanja
prava na finansijsku podrku porodici sa decom ("Slubeni glasnik RS", broj 29/2002,
80/2004, 123/2004, 17/2006, 107/2006, 51/2010 i 73/2010), Pravilnikom o nainu i postupku
prenosa sredstava za isplatu naknade zarade za vreme porodiljskog odsustva, odsustva sa
rada radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta ("Slubeni glasnik RS",
broj 30/2002).
1
Nain obrauna naknade zarade koja se utvruje u visini minimalne zarade je izmenjen kasnije novom Instrukcijom
(data je u nastavku teksta - podnaslov 9, posle ove Instrukcije).
20-21/2014
REVIZOR
finansijski
strana 295
Sastavljanje i dostavljanje obrauna o ukupno potrebnim i izvetaja o utroenim

sredstvima za isplatu prava predvienih Zakonom o finansijskoj podrci porodici sa decom.
Zakonom o budetskom sistemu ("Slubeni glasnik RS", br. 101/2005 i 54/2009)
utvreno je da su direktni budetski korisnici odgovorni za namensku, racionalnu i
ekonominu upotrebu budetskih sredstava.
Zakonom o finansijskoj podrci porodici sa decom l. 34, 35. i 36. utvrena je
konkretna odgovornost za uinjene prekraje.
Imajui u vidu navedene obaveze i odgovornosti neophodno je obezbediti:
1) Kontrolu ispravnosti, tanosti i realnosti iskazanih podataka i obrauna datih u
obrascu NZ-1 Spisak obraunatih naknada zarada i isplaenih zarada. Sluba deije zatite
je duna da vrati neispravno popunjen obrazac, zatrai dodatnu dokumentaciju i po potrebi
ostvari uvid u dokumentaciju kod poslodavaca. Sluba deije zatite moe izvriti
refundiranje, odnosno isplatu naknada za porodiljsko odsustvo samo na osnovu
uredne i ispravne dokumentacije.
2) Sluba deije zatite popunjava i dostavlja Ministarstvu rada, zapoljavanja i
socijalne politike obrazac NZ-2 Obraun ukupno potrebnih sredstava za isplatu prava
utvrenih Zakonom u mesecu __________godine, a za dospele obaveze u prethodnom
__________mesecu godine.
Neophodno je stalno se pridravati uputstva datog na samom obrascu:
- Potrebna sredstva za refundacije poslodavcima naknada zarada iskazuju se
iskljuivo na osnovu zbira pojedinano podnetih obrazaca NZ-1 koji overi sluba deije
zatite i overene poreske prijave-dokaza da je podneta poreska prijava pribavljenog od
nadlene organizacione jedinice poreske uprave.
- Sredstva za poslodavce koji isplate naknada zarada vre po prenosu sredstava iz
budeta Republike iskazuju se na osnovu zbira pojedinano podnetih obrazaca NZ-1
overenih samo od optinske uprave, odnosno gradske uprave na osnovu spiska koji utvrdi
Ministarstvo finansija.
- Obraun potrebnih sredstava za naknade zarada za korisnike iz lana 10. stav 1.
taka 2. Zakona za koje obraun i isplatu vri optinska odnosno gradska uprava, vri se na
osnovu obrazaca NZ-1 koje sastavljaju optinske, odnosno gradske uprave.
Sluba deije zatite e, na primer, sve ispravne obrasce NZ-1, primljene do
momenta sastavljanja obrauna sabrati i zbir iskazati u obrascu NZ-2, koji e dostaviti
Ministarstvu do 10. u narednom mesecu.
Ako je poslodavac podneo neispravan, nepotpun i nerealno popunjen obrazac NZ-1,
sluba deije zatite e ga uzeti u obzir tek kad poslodavac otkloni nedostatke i dostavi
ispravan obrazac NZ-1.
3) Sluba deije zatite popunjava i dostavlja Ministarstvu rada i socijalne politike do
10-tog u tekuem za isplate izvrene u prethodnom mesecu obrazac NZ-4 Izvetaj o
utroenim sredstvima za isplatu prava predvienih Zakonom koja su isplaena u
prethodnom __________mesecu. Moraju se tano iskazati broj korisnika (broj porodilja) i
iznosi isplaenih sredstava.
4) Neophodno je da slube deije zatite blagovremeno i istovremeno dostavljaju
popunjene obrasce NZ-2 i NZ-4.
5) Ministarstvo rada i socijalne politike e neispravne i nepotpuno i nerealno
popunjene obrasce NZ-2 i NZ-4 vratiti slubama deije zatite sa navoenjem nedostataka i
ta se mora uraditi da bi obrasci bili valjani.
Ministarstvo rada i socijalne politike - Odsek za ekonomsko - finansijske poslove iz
oblasti zatite porodice i dece e izvriti prenos sredstava za naknade zarada za porodiljsko
odsustvo samo na osnovu ispravno popunjenih i blagovremeno dostavljenih obrauna i
izvetaja tj. obrazaca NZ-2 i NZ-4.
strana 296
REVIZOR
finansijski
20-21/2014
Stareine optinskih organa uprave, naelnici kojima su u nadlenosti poslovi iz ove

oblasti, lica ovlaena za potpisivanje i overavanje zahteva za plaanje i zaposleni referenti
koji obavljaju ove poverene poslove odgovorna su i duna da se u svom radu pridravaju
napred navedenih pravila.
III RODITELJSKI DODATAK

1. Roditeljski dodatak moe se ostvariti za prvo, drugo, tree i etvrto dete, po
redosledu roenja majke.
2. U postupku priznavanja prava na roditeljski dodatak redosled roenja utvruje se
uvek u odnosu na majku i prema datumu i asu roenja dece upisanih u matinu knjigu
roenih.
3. U momentu podnoenja zahteva na redosled roenja nemaju uticaja deca koja su
mrtvoroena.
4. injenica da je dete mrtvoroeno evidentira se na izvodu iz matine knjige roenih.
5. Zahtev za roditeljski dodatak ne moe se podneti za dete koje nije ivo u momentu
podnoenja zahteva.
6. Ukoliko po podnoenju zahteva za roditeljski dodatak, dete na koje se zahtev
odnosi umre, roditeljski dodatak e se isplatiti podnosiocu zahteva u skladu sa Zakonom.
7. U skladu sa Zakonom roditeljski dodatak ostvaruje majka za prvo, drugo, tree i
etvoro dete po redu roenja.
Izuzetno, ako majka koja ima troje dece, u sledeem poroaju rodi dvoje ili vie dece,
isplata roditeljskog dodatka izvrie se za svako dete roeno u tom poroaju u iznosu
utvrenom za etvrto dete na osnovu posebnog reenja Ministarstva rada i socijalne
politike.
Optinska odnosno gradska uprava radi donoenja posebnog reenja dostavie
Ministarstvu formirani predmet podnosioca takvog zahteva i kopiju reenja o priznavanju
prava etvrtom detetu.
Posebno reenje potrebno je dostaviti stranci i uneti u aplikaciju roditeljskog dodatka.
Ukoliko sluba ne koristi aplikaciju Ministarstva rada i socijalne politike potrebno je
primerak reenja dostaviti Odeljenju za informatiku koje e izvriti unos posebnog reenja.
8. Polazei od prirode instituta roditeljskog dodatka usvojitelj deteta ne moe za to
dete ostvariti pravo na roditeljski dodatak.
9. Izuzetno usvojena deca raunaju se u redosled roenja majke - usvojitelja ukoliko
ona kasnije rodi dete.
10. Roditeljski dodatak ne moe se ostvariti za dete koje sa porodicom ivi u
inostranstvu.
Pored line izjave koja je sastavni deo zahteva za ostvarivanje prava na roditeljski
dodatak podnosilac zahteva duan je da na zahtev optinske - gradske uprave priloi i druge
dokaze (fotokopije pasoa, kolske potvrde dece prethodnog reda roenja, fotokopije
zdravstvenog kartona dece i sl.).
11. Zahtev za ostvarivanje prava na roditeljski dodatak za prvo, drugo, tree ili etvrto
dete roeno 31. decembra 2009. godine i kasnije moe se podneti najkasnije do navrenih
est meseca ivota deteta.
12. Pripadajui iznos roditeljskog dodatka za prvo dete isplauje se jednokratno, a za
drugo, tree i etvrto dete u 24 jednake mesene rate, u iznosu utvrenom na dan roenja
deteta.
13. Iznosi roditeljskog dodatka utvruju se dva puta godinje, u aprilu i oktobru i
jednom utvren iznos roditeljskog dodatka, na dan roenja deteta, vie se ne usklauje u
toku trajanja isplate u naredna 24 meseca.
20-21/2014
REVIZOR
finansijski
strana 297
14. Optinska odnosno gradska uprava obavetava podnosioca zahteva da je radi

isplate roditeljskog dodatka neophodno da u zahtevu upie broj linog tekueg rauna
otvorenog kod Potanske tedionice i da uz zahtev priloi fotokopiju kartice (obe strane).
Ukoliko podnosilac zahteva nema otvoren lini tekui raun isplata ovog prava
izvrie se na njegov raun otvoren po slubenoj dunosti kod Potanske tedionice.
15. Optinska odnosno gradska uprava koja ne koristi aplikaciju Ministarstva rada i
socijalne politike reenja o pravu na roditeljski dodatak kao i zahteve za roditeljski dodatak,
dostavlja Ministarstvu rada i socijalne politike - Odeljenju za informatiku, Beograd,
Nemanjina 22-26, najkasnije 8 dana od dana pravnosnanosti reenja.
16. Optinska odnosno gradska uprava duna je da Ministarstvu rada i socijalne
politike - Odeljenju za informatiku dostavi i negativno reenje kojim se iz zakonskih razloga,
a po saznanju novih injenica, menja ranije doneto pozitivno reenje.
17. Odeljenje za informatiku Ministarstva vodi evidenciju o isplatama roditeljskog
dodatka za svakog korisnika i obezbeuje druge podatke potrebne za praenje i planiranje
sredstava za realizaciju ovog prava.
18. Odeljenje za informatiku Ministarstva rada i socijalne politike priprema pregled
korisnika prava za mesenu isplatu roditeljskog dodatka, koje dostavlja finansijskoj slubi.
Finansijska sluba priprema mesena reenja o nominalnim iznosima roditeljskog dodatka
koji vae na dan roenja deteta, reenja i naloge za prenos sredstava Potanskoj tedionici.
19. Ako u toku isplate prava na roditeljski dodatak doe do nemogunosti dalje isplate
prava zbog smrti korisnika obustavie se isplata prve naredne rate od momenta kada
optinska - gradska uprava dostavi Odeljenju za informatiku potvrdu da je korisnik umro.
Neisplaeni deo dospelih rata roditeljskog dodatka isplatie se naslednicima po
okonanju ostavinskog postupka, a isplata iznosa nedospelih rata nastavie se u skladu sa
zakonom.
IV DEIJI DODATAK
1. Pravo na deiji dodatak ostvareno u skladu sa Zakonom i Pravilnikom priznaje se u
trajanju od godinu dana od dana podnetog zahteva.
2. Na osnovu podnetog zahteva optinski, odnosno gradski organ uprave formira
predmet podnosioca zahteva, to znai da svaki podnosilac zahteva prilikom prvog
podnoenja zahteva dostavlja svu potrebnu dokumentaciju.
3. Ukoliko je podnosilac zahteva bio korisnik deijeg dodatka, a u meuvremenu nije
bilo promena koje su od uticaja na ostvarivanje prava, iz ranijeg dosijea mogu se koristiti
izvodi iz matine knjige roenih, venanih i umrlih, pravnosnane presude o razvodu braka,
akt o razvrstavanju dece sa smetnjama u razvoju.
4. Radi utvrivanja materijalne istine mogu se upotrebiti i drugi dokazi sadrani u
ranijem dosijeu korisnika, a po oceni organa koji vodi postupak.
5. Prilikom podnoenja zahteva podnosilac u zahtevu zaokruuje prihode koje
ostvaruje i te prihode dokazuje odgovarajuom potvrdom.
6. Prihodi porodice, odnosno domainstva koji su od uticaja na ostvarivanje prava na
deiji dodatak iskazuju se umanjeni za poreze i doprinose koji se na njih obraunavaju i
plaaju.
7. Materijalni poloaj porodice ceni se i na osnovu prihoda i primanja porodice, koji se
utvruju u mesenim iznosima u visini proseka ostvarenog u tri meseca, koji prethode
mesecu u kome je podnet zahtev i to:
1) Prihodi koji podleu oporezivanju prema zakonu kojim se ureuje porez na
dohodak graana:
(1) zarade;
(2) od poljoprivrede i umarstva u visini katastarskog prihoda, koji ostvaruje vlasnik,
imalac prava korienja ili plodouivalac zemljita;
strana 298
REVIZOR
finansijski
20-21/2014
(3) od samostalne delatnosti:

- obavljanje privrednih delatnosti;
- pruanje profesionalnih i drugih intelektualnih usluga;
- prihod ostvaren trajnim ili sezonskim iskoriavanjem zemljita u nepoljoprivredne
svrhe (vaenje peska, ljunka i kamena, proizvodnja krea, cigle, crepa, umura i sl.)
inkubatorskom proizvodnjom ivine i drugim slinim delatnostima, nezavisno od toga da li su
kao samostalne delatnosti registrovane kod nadlenog organa;
(4) od autorskih prava, prava srodnih autorskom pravu i prava industrijske svojine;
(5) od kapitala;
(6) od nepokretnosti (izdavanja u zakup ili podzakup nepokretnosti, zemljita,
stanova, stambenih i poslovnih zgrada i prostorija, garaa i dr.);
(7) od kapitalnih dobitaka;
(8) ostali prihodi (od izdavanja u zakup opreme, transportnih sredstava i drugih
pokretnih stvari, dobici od igara na sreu, prihodi od osiguranja lica, prihodi sportista i
sportskih strunjaka).
2) Prihodi ostvareni od:
(1) penzije i invalidnina;
(2) primanja po propisima o pravima ratnih invalida;
(3) srodnika koji imaju zakonsku obavezu izdravanja;
(4) otpremnina u sluaju prestanka potrebe za radom zaposlenih usled tehnolokih,
ekonomskih ili organizacionih promena, ostvarene u godini pre podnoenja zahteva;
(5) naknada po osnovu socijalnih programa;
(6) naknada za vreme nezaposlenosti;
(7) realizovanih novanih i drugih likvidnih sredstava u godini dana pre podnoenja
zahteva;
(8) neregistrovane delatnosti.
8. U prihode ostvarene od srodnika koji imaju zakonsku obavezu izdravanja ulaze
prihodi primljeni po ovom osnovu (alimentacija).
Analogno tome, iznosi dati na ime zakonske obaveze izdravanja (alimentacije)
izuzimaju se iz ostvarenih prihoda.
9. Prihodi po osnovu otpremnina u sluaju prestanka potrebe za radom zaposlenih
usled tehnolokih, ekonomskih ili organizacionih promena, i naknada po osnovu socijalnih
programa, ostvareni u godini pre podnoenja zahteva, svode se na meseni prihod tako to
se ukupan prihod deli na 12 meseci.
10. Kada se prihodi utvruju u paualnom iznosu, a nije poznata osnovica za obraunavanje doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje u poslednja tri meseca koja prethode
mesecu podnoenja zahteva, kao prihod se uzima poslednja poznata osnovica u trostrukom
iznosu.
11. Prilikom utvrivanja veliine stambenog prostora ceni se njegova korisna povrina.
12. Posedovanje garae kao druge nepokretnosti nije od uticaja na ostvarivanje
prava bez obzira na njenu povrinu.
13. Kada hranitelj ili staratelj deteta podnese zahtev za ostvarivanje prava na deiji
dodatak za sopstvenu decu u lanove domainstva ubrajaju se i deca koja su na
porodinom smetaju odnosno pod starateljstvom.
14. Kada hranitelj ili staratelj deteta podnese zahtev za ostvarivanje prava na deiji
dodatak za decu na porodinom smetaju odnosno pod starateljstvom u lanove
domainstva ubrajaju se i njegova sopstvena deca i to ona koja ive sa njim u zajednikom
domainstvu.
20-21/2014
REVIZOR
finansijski
strana 299
15. Za dete na porodinom smetaju, odnosno pod starateljstvom popunjava se

poseban deo zahteva za ostvarivanje prava na deiji dodatak.
16. U skladu sa Zakonom deiji dodatak ostvaruje jedan od roditelja za prvo, drugo,
tree i etvoro dete po redu roenja u porodici.
Izuzetno, ako se u porodici koja ima troje dece, u sledeem poroaju rodi dvoje ili vie
dece, isplata deijeg dodatka izvrie se za svako dete roeno u tom poroaju na osnovu
posebnog reenja Ministarstva rada i socijalne politike.
Optinska odnosno gradska uprava radi donoenja posebnog reenja dostavie
Ministarstvu formirani predmet podnosioca takvog zahteva i kopiju reenja o priznavanju
prava etvrtom detetu.
Posebno reenje potrebno je dostaviti stranci i uneti u aplikaciju roditeljskog dodatka.
Ukoliko sluba ne koristiti aplikaciju Ministarstva rada i socijalne politike potrebno je
da primerak reenja dostavi Odeljenju za informatiku koje e izvriti unos posebnog reenja.
17. Poetkom nove kolske godine optinska - gradska uprava duna je da korisnike
prava na deiji dodatak preko sredstava javnog informisanja u svojoj sredini podseti na
obavezu blagovremenog dostavljanja potvrda o redovnom kolovanju za decu kolskog
uzrasta.
18. Pravo na deiji dodatak moe se ostvariti i za dete koje je po zavretku
trogodinjeg srednjeg obrazovanja upisalo sledei razred u svojstvu vanrednog uenika za
zanimanje za koje je predvieno etvorogodinje obrazovanje, jer ovaj razred, u skladu sa
propisima u oblasti obrazovanja, dete moe upisati samo u svojstvu vanrednog uenika.
19. Optinska - gradska uprava koja koristi program Ministarstva rada i socijalne
politike, evidentira dostavljene kolske potvrde korisnika prava na deiji dodatak kolskog
uzrasta na spisku koji dobija od Odeljenja za informatiku i koji slui kao interna evidencija o
aurnosti dostavljenih kolskih potvrda i koji se ne vraa navedenom odeljenju.
20. Ukoliko je korisnik ostvarivao pravo na deiji dodatak za vie dece, a neko od njih
vie ne ispunjava uslove za priznavanje prava jer se ne koluje u skladu sa zakonom,
potrebno je doneti negativno reenje za dete koje ne ispunjava zakonske uslove odnosno
pozitivno reenje za ostalu decu od dana nastale promene do isteka roka prethodnog
reenja.
Pravnosnano pozitivno reenje o pravu na deiji dodatak potrebno je dostaviti
Odeljenju za informatiku Ministarstva, rada i socijalne politike ali ne i negativno reenje.
Pravnosnano negativno reenje o pravu na deiji dodatak, izuzetno, potrebno je
dostaviti Odeljenju za informatiku Ministarstva rada i socijalne politike ukoliko svoj deci
korisnika prestaje pravo u skladu sa Zakonom.
21. Korisnici prava na deiji dodatak u obavezi su da prijave svaku promenu koja je
od uticaja na ostvarivanje prava u roku od 15 dana od dana nastale promene.
Prestanak kolovanja u skladu sa zakonom jedna je od promena koja je od uticaja na
ostvarivanje prava pa je shodno tome obaveza korisnika da poetkom kolske godine
odnosno nakasnije do 31. oktobra tekue godine dostavi kolske potvrde.
Ukoliko to ne uine u propisanom roku treba doneti negativno reenje od
1.septembra tekue godine i sprovesti regresni postupak.
Po sprovoenju regresnog postupka korisnik deijeg dodatka duan je da vrati
pripadajui iznos deijeg dodatka koji je nezakonito primio.
22. Optinska, odnosno gradska uprava duna je da vodi rauna da primenom
ifrarnika -3 pravilno utvrdi status deteta. U zavisnosti od utvrenog statusa korisniku e se
u skladu sa propisima vriti uveanje ili umanjenje redovnog iznosa deijeg dodatka.
23. Podnosilac zahteva duan je da prilikom podnoenja zahteva za ostvarivanje
prava u odgovarajuu rubriku upie broj svog linog tekueg rauna otvorenog kod
Potanske tedionice a na koji e se vriti isplata deijeg dodatka.
strana 300
REVIZOR
finansijski
20-21/2014
Ukoliko podnosilac zahteva ne navede broj svog linog tekueg rauna isplata ovog
prava izvrie se na njegov raun otvoren po slubenoj dunosti kod Potanske tedionice.
24. Podatke o visini ukupno potrebnih sredstava za isplatu deijeg dodatka, broju
korisnika i dece, Gradska uprava Beograda dostavlja finansijskoj slubi Ministarstva rada,
zapoljavanja i socijalne politike.
25. Odeljenje za informatiku Ministarstva rada i socijalne politike priprema pregled
korisnika prava za mesenu isplatu deijeg dodatka, koje dostavlja finansijskoj slubi.
Finansijska sluba priprema mesena reenja o nominalnim iznosima i cenzusima za
ostvarivanje prava na deiji dodatak, reenja i naloge za prenos sredstava Potanskoj
tedionici.
26. Odeljenje za informatiku Ministarstva rada i socijalne politike vodi evidenciju o
isplatama deijeg dodatka za svakog korisnika i ukupnu evidenciju po mesecima,
optinama, odnosno gradovima i okruzima i obezbeuje druge podatke potrebne za
praenje i planiranje sredstava za realizaciju ovog prava.
V NAKNADA TROKOVA BORAVKA U PREDKOLSKOJ USTANOVI ZA DECU

BEZ RODITELJSKOG STARANJA I DECU SA SMETNJAMA U RAZVOJU
1. Na osnovu podnetog zahteva o pravu na naknadu trokova boravka u predkolskoj
ustanovi donosi se reenje o priznavanju prava, od dana podnetog zahteva do isteka tekue
radne godine (31. avgust tekue godine).
2. Reenje o priznavanju prava dostavlja se korisniku i predkolskoj ustanovi.
3. Pravo na naknadu trokova boravka priznaje se u visini uea korisnika u ceni
usluge, koju utvruje optina i to za sve oblike rada u predkolskim ustanovama.
4. Nezavisno od materijalnog poloaja porodice, odnosno priznatog prava na deiji
dodatak, pravo na naknadu trokova boravka u visini uea korisnika u ceni usluge, imaju
deca bez roditeljskog staranja smetena u ustanovu socijalne zatite, kao i deca sa
smetnjama u razvoju koja borave u predkolskoj ustanovi u posebnim grupama,
organizovanim za decu ometenu u razvoju.
VI POSTUPAK EVIDENCIJE I REALIZACIJE ISPLATE PRAVA

1. U postupku i nainu korienja sredstava optinska odnosno gradska uprava:
1.1. dostavlja Ministarstvu rada i socijalne politike mesene obraune potrebnih
sredstava i mesene izvetaje o utroenim sredstvima i drugu dokumentaciju utvrenu
Pravilnikom i Pravilnikom o isplati naknade zarade;
1.2. vodi knjigovodstvo u skladu sa zakonom i uputstvima Ministarstva rada i
socijalne politike;
1.3. uva dokumentaciju u skladu sa zakonskim propisima i Pravilnikom;
1.4. dostavlja godinje izvetaje o utroenim sredstvima i druge periodine i godinje
izvetaje i podatke na zahtev Ministarstva rada i socijalne politike i
1.5. obavlja druge poslove u skladu sa Zakonom, drugim propisima, Pravilnikom i
uputstvima i zahtevima Ministarstva rada i socijalne politike.
2. Na predlog stareine optinske, odnosno gradske uprave ministar rada i socijalne
politike ovlauje do tri radnika optinske, odnosno gradske uprave za potpisivanje naloga
za prenos sredstava sa podrauna Ministarstva rada i socijalne politike otvorenih u optini,
odnosno gradu.
Ovlaena lica odgovorna su za zakonito i namensko troenje sredstava doznaenih
iz budeta Republike za isplatu prava na finansijsku podrku porodici sa decom.
3. Na zahtev finansijske slube Ministarstva rada i socijalne politike vri se
usaglaavanje stvarnog i knjigovodstvenog stanja sa finansijskom slubom optinske,
odnosno gradske uprave.
20-21/2014
REVIZOR
finansijski
strana 301
4. Knjigovodstvena dokumenta, obrauni i izvetaji predvieni Pravilnikom i

Pravilnikom o isplati naknade zarade, moraju biti verodostojni, istiniti i tani i dostavljeni u
originalu, overeni i potpisani.
5. Obrauni i izvetaji o sredstvima kao i druga dokumentacija dostavljena faksom ne
mogu se uzimati kao verodostojna isprava za izvrenje plaanja, odnosno prenos sredstava.
6. Ministarstvo rada i socijalne politike dostavlja optinskoj, odnosno gradskoj upravi
obavetenje o nominalnim iznosima prava na finansijsku podrku porodici sa decom i
nominalnim iznosima cenzusa za ostvarivanje prava na deiji dodatak.
(Ministarstvo rada i socijalne politike RS, br. 011-00-413/2011-13 od 23.5.2011.
godine)
9. Nova Instrukcija o nainu obrauna naknade za vreme

porodiljskog odsustva za lica koja samostalno obavljaju delatnost
(Izmenjen je nain obrauna naknade koja se isplauje
u visini minimalne zarade od 1.3.2012. godine)
Novom Instrukcijom koju je donelo Ministarstvo rada i socijalne politike, broj
411-00-148/2012-12 od 1.2.2012. godine, u odnosu na prethodnu Instrukciju, izmenjen je
nain obrauna naknade koja se isplauje u visini minimalne zarade, i time ujednaen
nain obrauna naknade po osnovu porodiljskog odsustva i nege deteta za lica koja
samostalno obavljaju delatnost, nezavisno od toga da li se ta naknada isplauje u visini
minimalne zarade ili u iznosu veem od minimalne zarade.
Naime, prema Instrukciji Ministarstva rada i socijalne politike broj 011-00-413/2011-13
od 23.5.2011. godine, razlikovao se nain obrauna naknade zarade za vreme porodiljskog
odsustva lica koja obavljaju samostalnu delatnost zavisno od toga da li je ona odreena u
visini minimalne zarade ili u iznosu veem od minimalne zarade, tako to je bilo odreeno:
- za sluaj kada se naknada isplauje u iznosu veem od minimalne zarade obraunavaju se doprinosi na teret korisnika naknade po zbirnoj stopi od 35,8%, a
porez na zarade se ne obraunava (ovo i dalje vai),
- za sluaj kada se naknada isplauje u visini minimalne zarade - obraunavali su se i
doprinosi po zbirnoj stopi od 17,9% na teret korisnika i 17,9% na teret isplatioca,
kao i porez na zarade po stopi od 12% (ovo se menja).
Prema ovoj novoj Instrukciji, i za sluaj kada se naknada obraunava u visini
minimalne zarade, obraun naknade se vri na isti nain kako se vri (prema
prethodnoj Instrukciji) za sluaj kada se naknada obraunava u veem iznosu od
minimalne zarade.
Uz to, novom Instrukcijom se precizira da e nain obrauna naknade koji se
odreuje tom Instrukcijom primenjivati za lica koja samostalno obavljaju delatnost na
podnete zahteve poev od 1. marta 2012. godine. To znai da e se na zahteve koji su
podneti do 29.2.2012. godine primenjivati nain obrauna naknade u visini minimalne
zarade kako je bio predvien prethodnom Instrukcijom.
U nastavku, dajemo tekst nove Instrukcije u celini.
"Instrukcija o nainu obrauna i isplate naknade za vreme

porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada
radi posebne nege deteta za lica koja samostalno obavljaju delatnost
Naknada za vreme porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i
odsustva sa rada radi posebne nege deteta za lica koja samostalno obvljaju delatnost
utvruje se u visini prosene osnovice na koju se plaaju doprinosi za socijalno osiguranje u
poslednjih 12 meseci koji prethode mesecu otpoinjanja odsustva.
strana 302
REVIZOR
finansijski
20-21/2014
Odredbama lana 12. Zakona o finansijskoj podrci porodici sa decom meseni iznos
naknade, za lica koja su neposredno pre ostvarivanja ovog prava samostalno obavljala
deatnost vie od est meseci, ne moe biti manji od minimalne zarade utvrene za mesec u
kojem se vri isplata.
Prilikom utvrivanja iznosa naknade treba voditi rauna da neto naknada koja
pripada porodilji ne moe biti manja od neto minimalne zarade koju propisuje Socijalno
ekonomski savet RS.
Obraun naknade za ovu kategoriju lica treba vriti bez obrauna poreza (treba
obraunati samo doprinose), tako da e se obraun za lica koja samostalno obavljaju
delatnost vriti uvek na isti nain, bez obzira da li se naknada isplauje u visini osnovice za
plaanje doprinosa za socijalno osiguranje ili u visini minimalne zarade.
PRIMER OBRAUNA NAKNADE

NN lice je ostvarilo pravo na odsustvo od 1. januara 2012. godine.
Prosena mesena osnovica za plaanje doprinosa u poslednjih 12 meseci koji
prethode mesecu otpoinjanja odsustva iznosi 25.000,00 dinara.
Po odbitku doprinosa za obavezno socijalno osiguranje neto iznos koji bi pripao
porodilji iznosio bi 16.050,00 (25.000,00 - 35,80% = 16.050,00).
Poto je to manje od propisane neto minimalne zarade (17.952,00 za fond asova od
176, u januaru), naknada e se isplatiti u visini minimalne zarade.
Obraun naknade e se izvriti na sledei nain:
1. Naknada za vreme odsustva neto minimalna zarada:
koeficijent prerauna neto na bruto iznos bez poreza
(17.952,00 : 0,642)
27.962,62
2. Doprinosi na teret korisnika osiguranika

(red. broj 1 x zbirna stopa doprinosa 35,80%)
10.010,62
2.1. Doprinos za PIO (red. broj 1 x 22%)
6.151,78
2.2. Doprinos za zdravstveno osiguranje (red. broj 1 x 12,30%)
3.439,40
2.3. Doprinos za osiguranje za sluaj nezaposlenosti (red. broj 1 x 1,50%)

3. Neto naknada za isplatu (red. broj 1 - red. broj 2)
419,44
17.952,00
Ovaj nain obrauna naknade za lica koja samostalno obavljaju delatnost

primenjivae se na podnete zahteve za ostvarivanje prava od 1. marta 2012. godine.
(Ministarstvo rada i socijalne politike RS, br. 401-00-148/2012-12 od 1.2.2012.
godine)"
Posebno ukazujemo da kod primene instrukcija (naslov 8. i 9. u ovom tekstu)
treba imati u vidu zakonske izmene od 1.8.2014. godine.
Od 1. avgusta 2014. godine kada se doprinosi plaaju istovremeno iz osnovice i na
osnovicu u primeni su nove stope doprinosa i to:
1) za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje - 14% (umesto 13%) na teret
zaposlenog i 12% (umesto 11%) na teret poslodavca, odnosno drugog isplatioca prihoda;
2) za obavezno zdravstveno osiguranje - 5,15% (umesto 6,15%), i na teret
zaposlenog i na teret poslodavca.
20-21/2014
REVIZOR
finansijski
strana 303
IX. NOVANA NAKNADA INVALIDA RADA

II i III KATEGORIJE INVALIDNOSTI
lan 224. stav 1. Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju ("Slubeni glasnik
RS", br. 34/2003, 64/2004 (odl. USRS), 84/2004 (dr. zakon), 85/2005, 101/2005 (dr. zakon),
63/2006 (odl.USRS), 5/2009, 107/2009, 101/2010, 93/2012, 62/2013, 108/2013 i 75/2014,
dalje: Zakon o PIO) normativno regulie novanu naknadu invalida rada II i III kategorije
invalidnosti, a lan 37. Zakona naknadu po osnovu telesnog oteenja, kada kod
osiguranika nastane gubitak, bitnije oteenje ili znatnija onesposobljenost pojedinih organa
i delova tela.
1. Naknada invalida rada II i III kategorije invalidnosti

- obraun, usklaivanje i refundacija
lanom 224. stav 1. Zakona o PIO utvreno je da korisnik prava na naknadu
zbog rada sa skraenim radnim vremenom (II kategorije invalidnosti), korisnik naknade zbog
manje zarade na drugom odgovarajuem poslu (III kategorije invalidnosti), korisnik naknade
po osnovu preostale radne sposobnosti, korisnik naknade po osnovu rasporeivanja na
drugi odgovarajui posao i opasnosti od nastanka invalidnosti koji je zaposlen, zadrava
iznos naknade koji koristi na dan stupanja na snagu ovog zakona, s tim to ona ne
moe biti via od 50% iznosa prosene zarade po zaposlenom u Republici u 2002.
godini koji objavljuje organ nadlean za poslove statistike. Naknade po ovom osnovu
usklauju se na nain predvien za usklaivanje penzija.
Za razliku od opteg reenja, a prema lanu 224. stav 3. Zakona korisniku kome je
iznos naknade vei od navedene prosene zarade, naknada se ne usklauje sve dok
se ne izjednai sa usklaenim iznosom te prosene zarade.
1.1. Usklaivanje naknade

Naknade po osnovu invalidnosti usklauju se na nain predvien za
usklaivanje penzija.
Zakonom o PIO, u lanu 80. propisano je da se penzije usklauju dva puta godinje i
to od 1. aprila i 1. oktobra tekue godine. Penzije se usklauju sa kretanjem potroakih
cena u Republici Srbiji u prethodnih est meseci na osnovu podataka republikog organa
nadlenog za poslove statistike o kretanju potroakih cena za period oktobar prethodne
godine - mart tekue godine, odnosno za period apirl-septembar tekue godine.
Meutim, kao izuzetak u odnosu na odredbe lana 80. Zakona o PIO, zakonima o
dopuni, odnosno izmeni Zakona o PIO ("Slubeni glasnik RS", br. 93/2012, 62/2013 i
108/2013), u lanu 80a propisan je izuzetno od lana 80. st. 1-3. ovog zakona, poseban
nain usklaivanja penzija, i to:
- u oktobru 2012. godine, tako to e se poveati za 2%;
- u aprilu 2013. godine, tako to e se poveati za 2%.
- u oktobru 2013. godine, tako to e se poveati za 0,5%;
- u aprilu 2014. godine, tako to e se poveati za 0,5%;
- u oktobru 2014. godine, tako to e se poveati za 1%;
REVIZOR
strana 304
20-21/2014
finansijski
- u oktobru 2015. godine, tako to e se poveati za 0,5%;

- u oktobru 2016. godine, tako to e se poveati za 0,5%.
Takoe je propisano u stavu 2. lana 80a sledee:
Ako, u skladu sa zakonom kojim se ureuje budetski sistem, do 1. jula 2014. godine
ne bude donet propis kojim e se urediti ujednaavanje nivoa plata, odnosno zarada
zaposlenih u javnom sektoru, usklaivanje penzije u oktobru 2014. godine nee se vriti na
nain propisan stavom 1. ovog lana, ve e se vriti u skladu sa propisima kojima se
ureuje budetski sistem.
Na isti nain na koji se usklauju penzije usklauju se i:
1) vrednost opteg boda, saglasno lanu 70. stav 4. Zakona o PIO;
2) novane naknade saglasno l. 81. i 224. Zakona o PIO, i to:
- za telesno oteenje,
- za pomo i negu, i
- po osnovu invalidnosti II i III kategorije.
Od 1. oktobra 2013. godine, kako je napred ve reeno, naknade invalidima rada II i
III kategorije invalidnosti usklaene su procentom od 0,5% (osim u sluaju kada je iznos
naknade vei od usklaenog iznosa 50% prosene zarade po zaposlenom u Republici).
Prosena zarada po zaposlenom u Republici u 2002. godini iznosila je 13.260,00
dinara, a poetni limit za utvrivanje naknade invalida II i III kategorije invalidnosti iznosio je
6.630,00 dinara (50% od 13.260,00 din.).
Poslednji usklaeni limit naknade koji je vaio u periodu april 2013. - septembar 2013.
godine iznosio je 21.521,57 dinara.
Novi limit novane naknade za invalide II i III kategorije koji vai u periodu april septembar 2014. godine iznosi 21.737,33 dinara.
1.2. Procenti za usklaivanje i usklaeni iznosi limita naknada

invalida rada II i III kategorije invalidnosti od 1. jula 2003. godine
Procenti za usklaivanje i usklaeni iznosi limita naknada invalida rada II i III
kategorije invalidnosti od 1. jula 2003. godine na dalje, daju se u sledeem tabelarnom
pregledu:
Red.
br.
Period za usklaivanje
novane naknade
Utvrena i usklaena novana

naknada invalida rada II i III kategorije
procenti za
usklaivanje
limit
usklaenih iznosa
1.
april, maj i jun 2003. godine prema Zakonu o PIO
2.
jul, avgust i septembar 2003. godine
6.630,00
7,69%
7.139,85
3.
oktobar, novembar i decembar 2003. godine
4.
januar, februar i mart 2004. godine
2,97%
7.351,90
12,28%
8.254,71
5.
april, maj i jun 2004. godine
- 4,57%
7.877,47
6.
5,13%
8.281,58
7.
oktobar, novembar i decembar 2004. godine
5,06%
8.700,63
8.
11,64%
9.713,38
9.
april, maj i jun 2005. godine
- 1,71%
9.547,28
20-21/2014
Red.
br.
REVIZOR
finansijski
Period za usklaivanje
novane naknade
strana 305
Utvrena i usklaena novana

naknada invalida rada II i III kategorije
procenti za
usklaivanje
limit
usklaenih iznosa
10.
6,82%
10.198,40
11.
oktobar, novembar i decembar 2005.

i januar, februar i mart 2006. godine
3,56%
10.561,46
12.
april, maj, jun, jul, avgust i septembar 2006. godine
8,34%
11.442,29
13.

5,83%
12.109,38
14.
3,75%
12.563,47
15.
7,78%
13.540,92
16.

- vanredno usklaenje
11,06%
15.038,55
17.
6,97%
16.086,74
18.

- redovno i vanredno usklaenje
14,13%
18.359,80
19.
decembar 2010. god. i januar, februar i mart

Sprache

Zarade

Hochgeladen von

Dokumentinformationen

Beschreibung:

Copyright

Verfügbare Formate

Dieses Dokument teilen

Dokument teilen oder einbetten

Freigabeoptionen

Stufen Sie dieses Dokument als nützlich ein?

Sind diese Inhalte unangemessen?

Beschreibung:

Copyright:

Verfügbare Formate

Zarade

Hochgeladen von

Beschreibung:

Copyright:

Verfügbare Formate

20-21/2014

840-4848-37 - Objedinjena naplata poreza i doprinosa po odbitku

1.2. Zarada za obavljeni rad i vreme provedeno na radu ................................ 26

1.4. Minimalna zarada.......................................................................................

1.5. Naknada zarade.........................................................................................

a) Naknada zarade za odsustvovanje na dan praznika, godinjeg odmora,

1.6. Naknada trokova ......................................................................................

1.7. Druga primanja ..........................................................................................

1.8. Obraun zarade i naknade zarade ............................................................

Uslovi da zaposleni moe da trai prinudno izvrenje zarade..............

1.9. Evidencija zarade i naknade zarade .........................................................

1.10. Zatita zarade i naknade zarade ...............................................................

2. Zakon o porezu na dohodak graana ............................................................

2.1. Primanja koja su izuzeta iz dohotka za oporezivanje ............................... 36

2.3. Izbegavanje dvostrukog oporezivanja po lanu 12. Zakona ..................... 38

2.5. Primanjima po osnovu injenja ili pruanja pogodnosti smatraju se

2.7. Poreski obveznik i poreska stopa ..............................................................

2.8. Poreska osloboenja .................................................................................

2.9. Poreske olakice i osloboenje od obaveze plaanja doprinosa

3. Zakon o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje ............................ 45

3.5. Ako nema isplate zarade doprinosi se obraunavaju i plaaju

3.6. Prijava doprinosa po slubenoj dunosti - obraun

3.7. Stope doprinosa .........................................................................................

a) Stope doprinosa na zarade i naknade na teret zaposlenog

3.8. Plaanje doprinosa za zaposlenog penzionera ......................................... 49

3.9. Mirovanje obaveze plaanja doprinosa .....................................................

3.10. Povraaj vie plaenog doprinosa i prestanak plaanja doprinosa

4. lanarine privrednim komorama i zadrunim savezima

Stope lanarine privrednim komorama koje vae u 2014. godini....................

OBRAUN POREZA I DOPRINOSA NA ZARADE ZAPOSLENIH

1. Obraun poreza na zarade ..............................................................................

1.1. Stopa poreza na zarade ............................................................................

1.2. Neoporezivi iznos - utvrivanje poreske osnovice .................................... 62

1.3. Obaveza podnoenja pojedinane poreske prijave

2. Obraun doprinosa za obavezno socijalno osiguranje ............................... 70

2.2. Osnovice doprinosa ...................................................................................

2.3. Najnia i najvia osnovica doprinosa ........................................................

2.3.1. Najnia mesena osnovica doprinosa...................................................

2.4. Obaveza podnoenja pojedinane poreske prijave

3. Preraun neto zarade u bruto zaradu ............................................................

4. Primeri obrauna i knienja poreza i doprinosa na zarade u 2014. godini.. 83

Status pripravnika prema Zakonu o radu..............................................

1.2. Poreska olakica i oslobaanje od plaanja doprinosa

1.2.6. Obaveza Nacionalne slube za zapoljavanje

1.3. Poreska olakica i oslobaanje od plaanja doprinosa

1.4. Poreska olakica i oslobaanje od plaanja doprinosa

2. Podsticaji za zapoljavanje novih radnika

2. Olakice i oslobaanja za poslodavca........................................................... 161

OBRAUN POREZA I DOPRINOSA NA ZARADE I NAKNADE ZARADE

Obraun poreza na zarade........................................................................ 169

Obraun doprinosa za obavezno socijalno osiguranje.............................. 170

1.1.2. Visina neoporezivog iznosa................................................................... 188

Dnevnica za slubeno putovanje u zemlji .............................................

1.3. Naknada trokova za vreme provedeno

2.7. Jubilarna nagrada........................................................................................ 214

VII. OBRAUN NAKNADE ZARADE ZA VREME PRIVREMENE SPREENOSTI

Najvii osnov .............................................................................................. 227

Naknada zarade ne moe biti nia od minimalne zarade ......................... 227

7.1. Vea prava zaposlenih na visinu bolovanja .............................................. 227

9.2. Primer obrauna naknade zarade za bolovanje