Naoruzanje Vazduhoplova - Katalog

1
Ovaj katalog nastaje u vreme kada je jedan nain razvoja vazduhoplovne borbene tehnike doao do svog
kraja uslovljenog razvojem civilnih i vojnih tehnologija. U vreme kada je poela prva masovna upotreba raketne
tehbike kao naoruanja vazduhoplova, na raspolaganju je bio jedan do dva tipa nevoenih raketa, ali veliki broj aviona
specijalizovanih za razliite borbene misije i namene.
Ovo je naroito uoljivo posle zavretka drugog svetskog rata i ubrzanog razvoja mlazne avijacije. U tom periodu
nastaje veliki broj specijalizovanih aviona kako perfomansama tako i namenom ali, sa izuzetkom topova, prilino
malim izborom ili odsustvom preciznog i specijalizovanog naoruanja bombi i raketa. Razvoj tehnologija materijala,
razvoj informatike i ostalig potrebnih tehnologija inio je avione u narednim dekadama sve opremljenijim, bezbednijim i
vienamenskim tako da je put vodio ka smanjenu broja tipova letilica u razvoju i upotrebi, do prvih tipova koji su
zadovoljavali oekivanja i potrebe avijacija svih vidova OS, kao to je sluaj aviona F-4 Phantom II koji je koristila i
avijacija i mornarica i marinski korpus SAD.
Sa druge strane, u isto vreme razvja se veliki broj specijalizovanih sistema naoruanja, specijalizovanih bombi
i voenih projektila, ali pod donekle drugaijim okolnostima. razvoj specijalizovanih bombi i projektila se deava
kasnije od pomenute spacijalizacije vazduhoplova koja je utihnula. posledica je kompatibilnost modula razliitih
projektila i bombi kao to je sluaj sa sistemom JDAM ili relacija AGM-84 i AGM-65 projektila. To upuuje na
pretpostavku da daljim usavravanjem modula dejstva, submunicije i sistema navoenja sledea pojava u razvoju
projektila moe da bude slika pomenutoj u oblasti razvoja letilica, a to je manji broj tipova vienamneskih tipova
projektila u budunosti.
Ogranienja postoje, pogotovu u primeni radara, obzirom na minijaturnost antena na vrhovima projektila, ali
eventualni razvoj uzajamno poluaktivnih projektila koji datalinkovima vre razmenu podataka sa matinim letilicama i
izviakim avionima moe da dovede do pojave vazdune borme projektilima koji uzajamno komuniciraju, razmenjuju
podatke o svojim ciljevima i koriguju se uzajamno.
Svrha ovog kataloga je da opie neke kljune tipove naoruanja vazduhoplova koji najbolje opisuju sloenu i
vrlo aktuelnu oblast u razvoju oruanih snaga i vojnih tehnologija.
U katalogu su prikazani samo oni tipovi naoruanja i municije koji se sada ili donedavno nalazili u upotrebi. U
delu koji se odnosi na bombe nisu prikazane nuklearne bombe. iste e biti obraene u posebnom katalogu.
Podela vazduhoplovnog naoruanja se moe vriti po vie osnova za podelu, zavisno od toga da li je
odreeno naoruanje pripada klasi orua ili je municije ili projektila. U sluaju da sloeni sistem nekog voenog
projektila ili bombe svrstamo u klasu municije tada sam vazduhoplov pripada klasi orue. U ovom katalogu
primeniemo podelu prikazanu na narednoj tabeli.
KLASA
ORUE
VRSTE MUNICIJE PO POGONU (VMP)
poseban
sistem ili
podves
top
BEZ
SOPSTVENOG
POGONA
SA
DODATNIM
POGONOM
SA
SOPSTVENIM
POGONOM
VRSTE MUNICIJE PO
UPRAVLJIVOSTI (VMU)
NEVOENA
nevoena
granata
granate
lanser
rakete
nevoena
raketa
nevoena
bomba
bombe
bombe sa
dodatnim
pogonom
vazduhoplov
VRSTE MUNICIJE
PREMA DEJSTVU
(VMD)
voeni
projektili
granata, bomba
nevoena
bomba
voena
bomba
bomba kontejner
"kasetna"
nevoena
bomba
kontejner
voena
bomba
kontejner
nevoena
submunicija
voena
submunicija
POSREDNO
submunicija
top
submunicija sa
dodatnim
pogonom
nevoena
granata
granate
lanser
U VAZDUHU
nevoene rakete
vazduhoplov
lanser
nevoene rakete
Kao posebne celine - delovi kataloga sadre vrste naoruanja vazduhoplova i to

strana
strana
strana
strana
strana
2.
11.
33.
48
54
voena
bomba
voena
bomba sa
dodatnim
pogonom
bombe sa
dodatnim
pogonom
projektili
Topovi
Bombe
Projektili vazduh - zemlja
Rakete vazduh - zemlja
Projektili vazduh - vazduh
nevoene
rakete
vazduh-vazduh
nevoena
bomba
bomba
vazduhoplov
voeni
projektil
vazduh-vazduh
nevoena
granata
granate
POVRINSKA
NA KOPNU
ILI MORU
1. deo
2. deo
3. deo
4. deo
5. deo
nevoene
rakete
vazduh-vazduh
projektili
top
VRSTA
PREMA
POZICIJI
CILJA
(VPC)
voena
bomba
voena
bomba
projektili
NEPOSREDNO
VOENA
voeni
projektil
vazduh-zemlja
1 DEO
TOPOVI
klase: top - orue kao poseban sistem ili podves
orijentacija vazduhoplovom
- Ugraen u trup ili krilo letilice
- postavljen kao podves
nezavisna orijentacija
- postavljen na obrtnom sklopu (zatita repne polusfere bombardera, prednja polusfera
helikoptera)
granate - municija (VMP)=nepogonjena (VMU) = nevoena (VMD) = neposredno (VPC) =univerzalna
ADEN cannon (Velika britanija)

The Royal Small Arms Factory ADEN je a 30 mm revolverski top
u upotrebi na vie tipova letilica britanske vojne i britanske mornarike
avijacije. Sistem sadri top i 150 granata duine je 3.85 m i mase 364 kg
pun
Avioni koji koriste ADEN 30 kao ugradjeni sistem naoruanja
ukljuuju i
A-4S Skyhawk,
English Electric Lightning,
Folland Gnat(and HAL Ajeet),
Hawker Hunter,
Gloster Javelin,
Saab Lansen,
Saab Draken,
SEPECAT Jaguar,
Supermarine Scimitar, and
CAC Sabre.
Nekoliko verzija topa kao podvesa, ukljuujui i "prilepljenu" verziju na trbuhu
British Hawker Siddeley Harrier (i USMC AV-8A/Cs) i Sea Harriers, kao i na BAE Hawk.
Tip: rotacioni
Kalibar: 30 mm
Pogon: pirotehnika gasna operacija (repeticija pozajmicom gasova) - elektrino okidanje 26 V
Duina: 1.64 m
Masa (ukupna): 87 kg
Kadenca: 1200 - 1700 rpm varijabilno
Municija: 30x173 mm
Brzina projektila: (API) 1010 m/s
Masa projektila: (HEI) 378 g; (API) 395 g
DEFA cannon (Francuska) serija 550

The DEFA cannon (Direction des tudes et Fabrications d'Armement) je
familija iroko upotrebljavanih topova standardnog kalibra 30 mm NATO francuske
proizvodnje. Vodi poreklo od ratnog Hispano HS 404.
Korien tokom vijetnamskog rata gde je na avionima F-8 Crusader i pored estih
zastoja tokom dejstva u sloenim manevrima bio dobrodoao pilotima.
Avioni koji koriste DEFA cannon kao ugradjeni sistem naoruanja ukljuuju i
Dassault MD 450 Ouragan Francuska
Dassault Mystere Francuska
Mirage III/V Francuska
Dassault tendard Francuska
Dassault Super tendard,
Sud Aviation Vautour Francuska
Mirage F1 Francuska
SEPECAT Jaguars Francuska
Mirage 2000 Francuska
A-4E/F/H/N Skyhawk Izrael
IAI Nesher Izrael
IAI Kfir Izrael
IAI Lavi, Izrael
Fiat G.91Y Italija
Aermacchi MB-326K, Italija
A-4 Indonezija
Atlas Cheetah Juna Afrika
Impala Mk.II. Juna Afrika
Razliiti modeli podvesne instalacije DEFA 550 verzije proizvode CASA, Dassault Aviation, and Matra. DEFA
550 je slina britanskom topu ADEN i koristi isti tip municije, a u novije vreme ga zamenjuje GIAT 30 serija topova.
Tip: jednocevni
Kalibar: 30 mm
Pogon: pirotehnika gasna operacija (repeticija pozajmicom gasova) - elektrino okidanje
Duina: 1.66 m
Kadenca: 1300 rpm
Brzina projektila: 815 m/s
5
GAU-8 "Avenger" (Sjedinjene amerike drave)

General
Electric GAU-8/A
Avenger (Osvetnik)
kalibra 30 mm je hidrauliki pogonjen sedmocevni getling tip
automatskog topa namenski razvijenog i postavljenog na
Fairchild Republic A-10 Thunderbolt II. Prventveno
konstruisan za protivoklopna dejstva, ovaj top ispaljuje vrlo
snanu municiju velokom kadencom, a potencijalne mete
mogu biti kopnena vozila brzog manevra, agilne rakete i
avioni.
Duina topa je 5.931 m, masa bez municije 280 kg dok je masa sa

municijom i magazinom 1829 kg
Poseduje mogunost regulisanja kadence u rasponu od 2100 rpm
do 4200 rpm, i u upotrebi je ogranien na rafale od jedne ili dve dve
sekunde trajanja radi ogranienja potronje municije i spreavanja
pregrevanja cevi
Avion koji koristi GAU-8 Avenger kao ugradjeni sistem naoruanja je
A-10 Thunderbolt II
Oko aviona A-10 Thunderbolt II. koji je predvien za uklanjanje iz

upotrebe amerike avijacije u korist F-35, se vode polemike sa osnovnom
primedbom da e taj avion jo dugo e biti koristan u borbi jurine avijacije, i da
se prerano stavlja van upotrebe
Tip: sedmocevni rotacioni - getling

Kalibar: 30 mm
Pogon: hidrauliki
Duina: 6.06 m ukupna guina sistema, 2,30 m samo top
Kadenca: 4,200 rpm varijabilno
Municija: 30x173 mm
Brzina projektila: (API) 1010 m/s
GAU-12 "Equalizer" (Sjedinjene amerike drave)

General Electric GAU-12/U Equalizer kalibra 25 mm je petocevni getling tip
automatskog topa postavljenog na AV-8B Harrier II i leteu topovnjau Lockheed
AC-130U. Pogonjen je elektro-motorom snage 11 kw i promenjljive je kadence u
rasponu od 3600 rpm do 4200 rpm dok je pri uoptrebi na AC-130 kadenca
ogragiena na 1800 rpm radi utede municije. Masa praznog topa je 410 kg a
napunjenog 56 kg.
Ovaj top se koristi i na oklopnom vozilu Stryker LAV-AD za trupnu PVO na

bazi MOWAG Piranha familije.
Pored navedenog ovaj top se koristi i za blisku brodsku PVO sa nazivom SEAVulcan sa posebnim svojstvom da je autonoman u odnosu na brodske intehrisane
sisteme u napajanju energijom i kod akvizicije cilja.
GAU-22A je poslednja faza razvoja GAU-12 kao etvorocevne lake i

preciznije varijante umanjene kadence do 3300 rpm i umanjenog rasipanja do nivoa
od 1,4 miliradijana
Tip: petocevni rotacioni - getling

Kalibar: 25 mm
Pogon: elektrini servo 11 kw
Duina: 2.11 m
Kadenca: 3,6004,200 rpm
Brzina projektila: (HEI) 1040 m/s; (API) 1000 m/s
Energija projektila: (HEI) 99500 J; (API) 107500 J
GIAT 30 (Francuska)
Top GIAT 30 je serija topova kalibra 30 mm proizvedenih u svrhu zamene topova srije DEFA 550 u
naoruanju francuske avijacije. Uveden u upotrebu kasnih osamdesetih, taj top je rotacioni sistem sa elektrinim
okidanjem i blowback automatskim punjenjem (blowback repeticija) umesto pirotehnike gasne operacije (repeticija
pozajmicom gasova) kakva se primenjuje na topovima serije DEFA 550, a to dopronosi poveanju kadence i
pouzdanosti dejstva.
GIAT 30 se proizvodi u dve verzije:
GIAT 30M 781
Prvenstveno namenjen za upotrebu sa helikoptera nudi se u vie varijanti
instaliranja, kao ugraen, kao podves i smeten u rotacioni nosa. Zbog popriline
duine hoda zatvaraa, preteno vri pojedinanu paljbu ili kratke rafale umesto
kontinualne rafalne. Koristi se na Eurocopter Tiger.
.
Tip: jednocevni
Kalibar: 30 mm
Pogon: elektrino okidanje i blowback trzajna repeticija
Duina: 1.87 m
Kadenca: 750 rpm
Municija: ADEN/DEFA 30x113mm B HEI; SAPHEI; APHEI-SD; API-T; TP
Brzina projektila: 810m/s
GIAT 30M 791

Namenjen za upotrebu sa lovakih aviona kao to je
Dassault Rafale, koristi novu municiju 30x150mm B razliitih tipova,
uz promenljivu kadencu od 300, 600, 1500 ili 2500 rpm rafalima u
trajanju od 0.5 do 1 sekunde
Tip: jednocevni
Kalibar: 30 mm
Pogon: elektrino okidanje i blowback trzajna repeticija
Duina: 1.87 m
Kadenca: 300 rpm, 600 rpm, 1500 rpm ili 2500 rpm
Municija: ADEN/DEFA 30x150 mm B
Gryazev-Shipunov GSh-23L (Rusija)

Gryazev-Shipunov GSh-23L je dvocevni automatski top kalibra 23 mm, razvijen u Sovjetskom savezu za
upotrbu na lovakoj avijaciji, uveden u upotrebu 1965 godine. Top poseduje jedinstven naizmenini mehanizam
punjenja koji funkcionie iskorienjem povratka ("trzaja") jedne cevi tokom opaljenja da napuni drugu cev i obrnuto u
narednom ciklusu, omoguujui time veu kadencu i upotrebu
manjeg broja delova u kontsrukciji u odnosu na jednocevne topove.
Iako ne postie odranje kadence u kontinuitetu u odnosu na
elektrini pogonjen getling M61 Vulcan top, koji ne mora da se
razradi ("zagreje"), ipak postie veu poetnu kadencu. Ne zahteva
spoljne izvore energije i poseduje neuobiajen kvalitet isapaljivanja
is mamaca i radarskih ometaa te se time ubraja i u odbrambene i u
odbrambene sisteme. Postoji i varijanta topa GSh-23L sa gasnom
konicom
.
Avioni koji koriste GSh-23 kao ugradjeni sistem naoruanja su:
MiG-21M, MF, PMF, SMT,bis
MiG-23 svi modeli
SOKO J-22 Orao i IAR-93
HAL Tejas
Tu-22M
Tu-95 kasniji modeli
YAK-130
Mi-17,
Mi-171Sh
SU-25M1
L-59T Super-Albatross
Tip: dvocevni automatski top
Kalibar: 23 mm
Pogon: naizmenina blowback trzajna repeticija GAST
Duina: GSh-23 1,387 m GSh-23L 1,537 m
Masa (ukupna): GSh-23 49,2 kg GSh-23L 50 kg
Kadenca: 3400 rpm, 3600 rpm,
Municija:23x115 mm AM-33
Gryazev-Shipunov GSh-6-23 (Rusija)

Top GSh-6-23 je estocevni getling tip automatskog topa kalibra 23mm pogonjen internom gasnom
operacijom (repeticija pozajmicom gasova) za razliku od
eksterno pogonjenih topova ellektrinim, hidraulinim ili
pneumatskim pogonom. Iako su veliki problemi tokom
kontsrukcije topova pogonjenih gasnom operacijom visoke
kadence, jednom kada su u upotrebi takvi topovi manje
optereuju sisteme napajanja letilice a, obzirom da su
energetski autonomni, ostvaruju dejstvo i nakon otkaza u
sistemu napajanja letilice. U upotrebi je na novijim ruskim
letilicama.

MiG-31
SU-24
Tip: estocevni getling automatski top

Kalibar: 23 mm
Pogon: pirotehnika gasna operacija (repeticija pozajmicom gasova)
Duina: 1,4 m
Masa (ukupna): 73 -76 kg
Kadenca: 10000 rpm
Municija:23x115 mm AM-33
Gryazev-Shipunov/Izhmash GSh-30-1 (Rusija)

Top GSh-30-1 je jednocevni automatski top kalibra 30 mm blowback trzajne repeticije. Za razliku od veine
sebi savremenih topova, GSh-30-1 nije konstruisan jao vieveni rotacioni, getling top, be koristi kratki trzaj za
repeticiju dejstva. To je uslovilo manju kadencu ali manju ukupnu masu i zapreminu.
Kadenca topa je 1800 rpm ali je redukovana na 1500 rpm radi smanjenja zamora cevi. I pored toga resurs
trajanja cevi je kratak, i iznosi 2000 opaljenja. Nakon opaljenja rafalima od 100 - 150 zrna zamor cevi je toliki da ista
mora biti zamenjena. top poseduje vodeni-isparavajui rashladni sistem
postavljen kao koaksijalni tank na cevi, ime se spreava pregrevanje cevi i
spreava eksplozija pinjenja zrna u pregrejanoj cevi.
GSh-301 poseduje jedinstven pirotehniki sistem za otklanjanje
zastoja neopaljenih granata. Maleno pirotehniko punjenje je smeteno
levo od komore zrna 30mm i ispaljuje malu elinu kuglicu kroz boni zid
aure zrna 30 mm i vreli gasovi preko zatvaraa prodiru u neispravno
punjenje i pripaljuju barutnu smeu i paljba se nastavlja.
Maksimalan efektivan domet je za ciljeve u vazduhu 200 - 800 m, a za ciljeve na zemlji je 1200 - 1800 m.
Posebno je precizan kada je spregnut sa laserskim nianskim sistemom.
Su-27: 1 GSh-301 strejk levog krila (150 zrna punjenje)
PAK FA: 1 GSh-301 u korenu desnog strejka
MiG-29: 1 GSh-301 u korenu desnog strejka (150 zrna punjenje)
Yak-141: 1 GSh-301 na trbuhu (120 zrna punjenje)
Shenyang J-11: 1 GSh-301 strejk levog krila (150 zrna punjenje)
9A4273 varijanta kao podves: 1 GSh-301 fleksibilno motiran podves, mase 480 kg (150 zrna punjenje)
Tip: jednocevni automatski blowback trzajna repeticija
Kalibar: 23 mm
Pogon: blowback trzajna repeticija
Duina: 1,978 m
Kadenca: 1500 - 1800 rpm
Municija:30x165 mm
10
Gryazev-Shipunov GSh-30-2 (Rusija)

Gryazev-Shipunov GSh-30-2 je dvocevni automatski top kalibra 30 mm,
razvijen u Sovjetskom savezu za upotrbu na lovakoj avijaciji. Top poseduje
naizmenini mehanizam punjenja koji funkcionie iskorienjem povratka ("trzaja")
jedne cevi tokom opaljenja da napuni drugu cev i obrnuto u narednom ciklusu, slino
topu GSh-23L. Top se ili ugraije u letilicu ili koristi kao podves, veliine je 2044 x
222 x 195 mm i poseduje vodeno hlaenje cevi.
.
Koristi se i na borbenom helikopteru Mi-24P postavljen na obrtno postolje.
Letilice koje koriste GSh-23 kao ugradjeni sistem naoruanja su:
SU-25
Mi-24P
Kalibar: 30 mm
Pogon: naizmenina blowback trzajna repeticija GAST
Duina: 2,044 m
Kadenca: 3000 rpm
Municija: 30x165 mm
M197 Gatling top (Sjedinjene amerike drave)

Top M197 kalibra 30 mm je elektrino pogonjen trocevni getling tip automatskog topa namenski razvijenog i
postavljanog na helikoptere armije Sjedinjenih amerikih drava. Razvijan od 1967 na iskustvima vijetnamskog rata,
posebno na analizi nedostataka 7.62mm minigan sistema. Top M197 je u osnovi olakana verzija topa General
Electric M61 Vulcan cannon i
to sa tri cevi umesto est, i
ima kadencu jednaku etvrtini
kadence topa vulkan a sa
ciljem smanjenja trzaja kod
primene na lakim avionima i
helikopterima. Montira se
najee na obrtne nosae
"turete".
Letilice koje koriste M197 kao ugradjeni sistem naoruanja su:

AH-1W COBRA
AH-1Z VIPER
OV-10D BRONCO
Agusta A129 Mangusta

Kalibar: 20 mm
Pogon: elektrini servo
Duina: 1.8 m
Kadenca: 1500 rpm
Municija: 20x102 mm
11
M61 "Vulcan" (Sjedinjene amerike drave)

Top General Electric M-61 Vulkan je estocevni hidrauluki ili pneumatski pogonjen getling rotirajui top
kalibra 20 mm sa elektrinim opaljenjem i ekstremnom kadencom od
6000 rpm.M61 je ve 50 godina u upotrebi na avionima proizvodnje
SAD. Trenutno ga nakon preuzimanja projekta proizvodi General
Dynamics.
Svaka od est cevi ispaljuje zrno jedom u ciklusu u kome
uestvuje snop od est cevi pojedinanim razdelom kadence od 100
rps i na taj nain svaka pojedinana cev se manje haba i zagreva.
Mali procenat otkaza i zaglavljenja na iznos od 10000 zrna ine ovaj
top izuzetno pouzdanim
Kod veine aviona, naoruanih ovim topom, isti se pogoni
hidraulikim motorom sistemom fleksibilnih vratila. Okidanje se vri
elektrinom inicijacijom igle kroz voicu
Verzija topa po oznakom GAU-4 je pogonjena gasom koji je uskladiten u tankovima
U poetku top je koristio municiju povezanu redenikom ali problemi odbacivanja aura i delova redenika su
uslovili promenu u punjenje pojedinanim zrnima u jednom nizu kara se aure izbacuju ili u dva niza kada se aure
vraaju u magacin.
Top je i deo PVO sistema M-163 koji je zasnovan na seriji oklopnih vozila M-113
Letilice koje koriste M-61 Vulkan kao ugradjeni sistem naoruanja su:
F-100 Super sabre
F-104 Starfighter
A-7D Corsair II
F-4D Phantom II
F-4E
F-106 Delta dart
F-111
F/A-18 Hornet
F-14 Tomcat
F-15 Eagle
F-16 Falcon
AC-119
AC-130
B-58
repna kupola
B-52
repna kupola
F-22 Raptor
Tip: estocevni getling rotirajui automatski top

Kalibar: 20 mm
Pogon: hidrauluki ili pneumatski servo sa elektrinim okidanjem
Duina: 1.827 m
Masa (ukupna): 112 kg masa bez magacina i municije
Kadenca: 6000 rpm
Municija: 20x102 mm probojna, kumulativna i gibridna
12
2 DEO
BOMBE
Pojmovi, oznake i skraenice koriene u delu 2.

BLU = Bomb Live Unit = Bojeva bomba
FAB = = Bojeva bomba opte namene
BDU = Bomb Dummy Unit = Vebovna bomba
IMU = Inertial Measurement Unit = Inercioni merni sistem
IIR = Imaging infrared radiation = Osmatranje slike cilja u infracrvenom delu spektra
CEP = Circular Error Probability = Srednje verovatno kruzno rasturanje
INS = Inertial Navigation System = Inercioni navigacioni sistem
GBU = Guided Bomb Unit = Voena bomba
KAB = = Voena bomba
CBU = Cluster Bombs Unit = Kasetna bomba
RBK = = Jednokratna Kasetna bomba
APU = Advanced Unitary Penetrator = Napredni jedinstveni probija
LGU =Laser Guidance Unit = Sklop za lasersko voenje
BALLUTE = (sloenica rei balloon (balon) i parachute (padobran)) je padobranu nalik aerokoiono sredstvo
WSO = Weapon System Operator = Operator Sistema Naoruanja
FAC = Forward Air Controller = Isturena vazduna kontrola ( Avion poaebne namene za osmatranje u upravljanje
vatrom u zoni cilja)
GPS = Global Positioning System = Sistem globalnog pozicioniranja (32 satelita i broj zemaljskih stanica za kontrolu,
korekciju i emitovanje)
13
Klasifikacija bombi
vrsta kontrole
nevoene
voene
vrste uticaja na trajektoriju
nepogonjene
balistike
planirajue
pogonjene
raketni motor vrsto gorivo
vrste dejstva
fugasno - potisno eksplozivno
termobariko - volumensko
probojno
paradno - fragmentaciono
submuniciono - kasetno
napalm
kombinovano
probojno i odloeno potisno eksplozivno
probojno i odloeno termobariko
distribucija dejstva
singularna
disperzija - submuniciono - kasetna
ciljano dejstvo kasetne
napalm
protiv ljudstva
protivoklopna
minopolagako
hemijsko
protiv dalekovoda - antielektrino
psiholoko - bacanje letaka
GP (General Purpose = Opta namena) bombe

klase:
orue = vazduhoplov
municija (VMP) = nepogonjena (VMU) = nevoena (VMD)
= neposredno (VPC) =vazduh-zemlja
Bombe opte namene su vazduhoplovno balistiko naoruanje
konstruisano sa ciljem da bude srednje reenje oekivanih dejstava, i to
udarnog, probojnog i paradnog.
Konstrukciju obino ini kuite malog aerodinamikog otpora,
debelih zidova, koje sadri paket eksploziva TNT, Composition B, ili
Tritonal u koliini od 30% do 40% ukupne teine bombe. Takve bombe su
esto korieno sredstvo lovako - bombarderske i jurine avijacije kako
zbog vsoje univerzalnosti tako i zbog relativno male cene.
Kod napada sa malih visina postoji opasnost izloenosti matine
letilice dejstvu bombe, i kao mera zatite nomne se za takve profile leta
opremaju aerodinamikim retardacionim sklopovima ili padobranima koji
usporavaju kretanje bombe istovremeno skraujui horizontalni domet.
Bombe se opremaju upaljaima razliitih namena, ponekad
isturenih podalje od vrha bombe, kao na primeru BLU-82B koji u sluaju
ove bombe garantuje
aktivaciju na dodir ak i
lista drveta. U novije
vreme ove bombe je
koriste kao moduli za nadgradnju u precizno voene bombe kao to
su sistemi JDAM i Paveway.
Ovu vrstu bombi nazivaju jo i "Gravitacione bombe" stoga
to stekavi poetnu brzinu, visinu leta i napadni ugao od matine
letilice, let nastavljaju trajektorijom koja je kompromis balistike
trajektorije,
aerodinamikog
otpora tela bombe i
Nevoena bomba opte namene Mk-82
uticaja meteo uslova.
Nevoena bomba opte namene Mk-82
sa retardacionim sklopom
Ovakve
bombe
generalno nisu precizno sredstvo i esto se izbacuju na cilj u velikom broju iz namenskih letilica koje nazivamo
bombarderi. Na slici levo je prikazan sofisticiran i skup bombarder B-2 koji izbacuje 47 jeftinih nevoenih bombi Mk82 na vebovni cilj.
14
GBU (Guided Bomb Unit = Voena bomba)

KAB ( = Voena bomba )
Voene bombe su moderno vazduhoplovno aerodinamiki upravljivo naoruanje koje je ili posebno namenski
konstruisano, primer BLU-107 Durandal, ili dodatnim modulima unapreena GP bomba. Voene bombe u optem
sluaju sadre:
Modul pretraivaa - senzora za otkrivanje i praenje cilja (akvizicija). Ovaj modula moe da sadri submodul za TV
sinteza slike u vidljivom delu spektra, submodul za sintezu slike cilja u infracrvenom delu spektra IIR, submodul
inercijalnog merenja i navigacije INS/IMU, submodul za detekciju laserskog osvetljavanja cilja LGU, kao i submodul za
oitavanje i transfer vrednosti iz GPS signala.
Modul kontrole upravljanja kompjuterska obrada signala senzora i zadavanje komandi upravljakom modulu, koji
poseduje i kablovsku vezu sa matinom letilicom pre lansiranja za prenos poetnih elemenata leta i podataka o cilju.
Ponekad je ovaj modul u sklopu modula pretraivaa.
Namena ovog modula je da vri
obradu podataka submodul obrade
podataka i distribuciju signala u direktnom
tako i u indirektnom upravljanju letom
bombe submodul prenosa podataka.
U primeni direktnih napada pilot
odabire cilj i pre lansiranja zakljuava
sistem navoenja na cilj i tada lansira
bombu.
Bomba
nadalje
samostalno
nastavlja put ka cilju dok pilot i letilica modu
da napuste podruje.
U primeni indirektnog napada
bombom se upravlja daljinskom kontrolom
nakon lansiranja i traga za ciljem. Kada je
cilj lociran i oznaen, isti se moe zakljuati
u sistem voenja bombe ili nastaviti
manuelno daljinski voditi ka cilju upotrebom Hughes Aircraft AN/AXQ-14 data-link sistema.
Modul dejstva sa eksplozivom, upaljaem i
ponekad sa penetratorom
Modul aerodinamikog upravljanja koji
ini produetak tela bombe sa aktivnim
integralno upravljivim krilima ili upravljivim
zakrilcima.
Upravljanje aktivnim povrinama
krila, odnosno zakrilaca moe se svoditi na
proporcionalni otklon zaokretanjem krilaca
zavisno od elemenata ciljne trajektorije, gde
je intenzitet korekcije leta funkcija iznosa
otklona krilca.
Kod nekih bombi npr. Paveway sistema uveden je takozvani bang-bang sistem upravljanja, i oznaava nain
rada krilaca za upravljanje koji umesto proporcionalnog zaokreta krilaca, odlaze vre po komandi najvei doputeni
zaokret pri svakoj potrebnoj korekciji trajektorije i svaku korekciju sledi naredna dopunska korekcija tako da realna
trajektorija bombe ima talasni oblik. Umesto ugla zaokreta krilaca kao varijable uvodi se vreme leta u punom zaokreu
krilaca kao dominantna varijabla, odnosno da je intenzitet korekcije leta funkcija vremena ostajanja krilaca u punom
otklonu, sa posledicom da realna trajektorija bombe ima talasni oblik.
Submodul poveanja dometa sopstvenim pogonom je kada je u sasatvu bombe je sredinji deo modula
aerodinamikog upravljanja i predstavlja raketni motor sa vrstim gorivom kao kod serije Paveway.
Iako skupe, voene bombe zbog svoje preciznosti, razornosti i veeg dometa se primenjuju u malom brojui svojom
efikasnou ine cenu opravdanom u odnosu na jeftine bombe opte namene.
15
Pregled opte strukture GBU

modul pretraivaa
submodul INS/IMU - inercijalnog merenja i navigacije
submodul IIR - sinteza slike cilja u infracrvenom delu spektra
submodul TV - sinteza slike u vidljivom delu spektra
submodul GPS - prihvat signala GPS
submodul LGU - registrovanje laserske osvetljenosti cilja
submodul RGU - Radarski pretraiva, najee milimetarski opseg
modul kontrole upravljanja
submodul obrade podataka - jedan ili vie raunara
submodul prenosa podataka - radio emisioni i kablovski
submodul napajanja - turbogenerator, termobaterije
modul dejstva
kontejner sa eksplozivom
penetrator - telo velike mase i tvrdoe namenjeno probijanju utvrde cilja
upalja - sa trenutnim ili odloenim dejtvom
modul aerodinamikog upravljanja - aktuatorski komplet i okvir sa sklopivim ili fiksiranim krilcima
submodul uveanja dometa - raketni motor sa vrstim gorivom
U oznaavanju sistema esto se modul pretraivaa, modul kontrole upravljanja i modul aerodinamikog upravljanja sa pripadajuim submodulima oznaavaju kao komplet za navoenje (Guidance Kit).
Uvoenje oitavanja GPS signala u sistem je unapredilo dejstvo u svim meteo uslovima ili uprkos ometanja
ljuskog faktora, obzirom da GPS nije ometen kiom, maglom, niskom bazom oblaka ili dimom. Predhodno korieni
sistemi bez GPS nisu bili upotrebljivi kada je na trajektoriji bombe magla ili niski oblaci (kao to je bio sluaj tokom
intevencije NATO na Kosovu) ili ometenost prainom i dimom (kao to je bio sluaj tokom intevencije Pustinjske oluje
u Iraku)
Naredno uoena prednost uvoenja GPS je proirenje zone zone lansiranja bombe. Zona otputanja bombe
je prema cilju orijentisan prostor u kome matina letilica mora da se nalazi u predvienom reimu leta da lansira
bombu i pogodi cilj. Sisteni bez GPS koji se oslanjaju iskljuivo na pretraivae poseduju velika ogranienja u lansirnoj
envelopi zavisno od vidnog polja pretraivaa. Neke od bombi kao Paveway I, II, i III moraju biti lansirane tako da cilj
mora u kontinuitetu leta trajektorijom biti u vidnom polju pretraivaa. Kod postojanja namere akvizicije cilja nakon
lansiranja, bomba mora biti lansirana tako da je cilj u vidnom polju tokom zavrne faze leta. pomenuto zahteva
precizan let matinog aviona i orijentaciju prema cilju za period lansiranja bombe. Ovo je unekoliko olakano u primeni
sistema kao to je GBU-15 i AGM-130 zbog mogunosti da Operator Sistema Naoruanja WSO neposredno upravlja
letom bombe koristei link od matinog aviona do
bombe ili preko FAC kada je fac kao interlink u
obavezi da bude u zoni dejstva i time izloen
dejstvu PVO ili avijacije neprijatelja. Pomenuto
omoguuje matinom avionu da lansira bombu
pod velikim uglom odstupanja u odnosu na cilj.
Trea prednost je stvarna mogunost
"lansiraj i zaboravi", odnosno mogunost da
avion odmah nakon lansiranja napusti zonu cilja
vri naredni zadatak. Gps takoe omoguava i
potpuno planiranje trajektorije bombe ukljuujui i
zauzimanje ugla pod kojim prilazi cilju radi
kontakta upravno na povrinu cilja i time
uveanja prodora u objekat cilja.
Vizuelni pretraivai i Osmatrai slike
cilja u infracrvenom delu spektra su sistemi koji
omoguavaju visoku preciznost pod povoljnim
uslovima. Uobiajeno, radi orijentacije bombe,
pomenuti pretraivai registruju sliku okruenja
cilja i porede je sa unapred zadatom slikom
uoavanjem obrasca slinosti. Kada je uoeno
odstupanje isto se koriguje i bombe ponire u
smeru cilja. MMWI vizuelno (MilliMetric Wave
Imaging je deo ORCA programa) i DAMASK
program za IIR pretraivae poseduju potencijal
za dalji razvoj.
16
AASM (Francuska)
Armement Air-Sol Modulaire (vazduhzemlja modularno naoruanje) (AASM) "
Hammer = eki" je francuski precizno
voena bomba kojuje razvio Sagem Dfense
Scurit.
AASM
se
sastoji
od
spreda
montiranog modula za navoenje, srednjeg
modula koji je bomba i modula za poveanje
dometa pozadi montiran na odgovarajuu
bombu.
Oruje je modularno jer se moe
integrisati na razliite vrste modula za
navoenje i razliite vrste modula bombi.
AASM se proizvodi u vie verzija
Modul 2 bomba se proizvodi kao 250 kg, 125 kg i planiran je
modul od 1000 kg
Modul 1 navoenje standardno u svim verzijama sadri GPS i
sistem inercijalnu navigaciju koji metodom zasnovanom na Kalmanovim
filterima postiu CEP 10 metara. Sklopovi koji nose ovakve module se od
oktobra 2010. oznaavaju kao SBU-38 (gde SBU ili Smart Bomb Unit =
Sklop pametne bombe)
U posebnim modulima za navoenje ova tehnika za rad u svim
meteo uslovima de dopunjena i nonim sistemom infracrvenog navoenja koji koristei memorisani model cilja
vrednosti CEp 1m. Sklopovi koji nose ovakve module se od oktobra 2010.
oznaavaju kao SBU-54
Trea vrsta modela za navoenje umesto sistema infracrvenog
navoenja koristi sistem laserskog navoenja koji omoguava jo
preciznije navoenje kao je evaluacija dokazala 2016. godine na gaanju
brzih i manevriuih meta sa rastojanja od 50 km obeleenih laserom iz
podvesa vazduhoplova ili od strane FAC sa odstupanjem manjim od 1
metra. Sklopovi koji nose ovakve module se od oktobra 2010. oznaavaju
kao SBU-64
Masa: 340 kg
Duina: 3.1 m
Bojeva glava: 250 kg modul bombe
Pogon: raketni vrsto gorivo
Domet: 15 km lansiranjem sa malih visina, 55 km
lansiranjem sa velikih visina
Sistem navoenja: Hibrid IMU/GPS, IMU/GPS/IIR
ili IMU/GPS/Laser
Preciznost: 10 m CEP dekametarska verzija, 1 m
CEP metarska verzija.
Nosa:
Mirage 2000D
Rafale
AASM sa Mirage 2000
17
BLU-82B "Daisy cutter" (Sjedinjene amerike drave)

BLU-82B/C-130 bomba je razvijena u programu "Commando Vault"
tokom vijetnamskog rata i nazivana "kosa belih rada" zbog mogunosti da razori i
sravni deo ume i otvori prostor za sletanje helikoptera. Koriena i u Avganistanu
bomba je klasina mase 6800 kg izbacivana iz aviona C-130 Hercules i ukupno je
prizvedeno 225 primeraka. Povuena je iz upotrebe 2008 i zamenjena bombom pod
oznakom MOAB. Iako prvenstveno stvorena za raiavanje terena u avganistanu je
vie koriena kao psiholoko oruje. Naavodi se da je radijus dejstva eksplozije 1500
do 1700 metara. BLU-82 koristi 5700 kg eksploziva amonijum-nitrat i aluminijum prah i
polistiren (amonal) smeu. U centru eksplozije stvara natpritisak od 7 MPa i detonira
jedan metar iznad tla pomou produenog (isturenog) upaljaa rezultujuei maksimalnim
unitenjem objekata na povrini tla bez stvaranja kratera.
Masa: 6800 kg
Duina: 5.11m
Diametar 1.5m
Bojeva glava: 250 kg
modul bombe
Pogon: gravitacioni,
usporen padobranom
Nosa: C-130 Hercules
BLU-107 Durandal (Francuska)

Matra BLU-107 Durandal, (nazvana tako po
mitlokom mau viteza Rolanda) je penetraciona
nevoena bomba namenjena unitavanju aerodromskih
vrsto pokrivenih poletno-sletnih staza. Kako uobiajeno
dejstvo klasinih bombi ima za uinak krater gde je
spovrinu lake popraviti, durandal pravi dvostruki krater
dvostrukum dejstvom, probojem i odloenom eksplozijom
ispod povrine, odiui delove pokrivaa staze u vis i time
oteavajui raiavanje i popravku3
Bomba se lansira sa malih visina minimumalno 61
metar i pri maksimalnoj brzini od 1020 km/h i koi
padobranom u prvoj fazi leta. Kada zaokretanjem u vertikalnoj ravni izazvanog koenjem padobrana bomba bude pod
uglom od 40 stepeni, raketni motor startuje i bomba udara i probija povrinu staze i primarno punjenje od 100 kg
eksploziva eksplodira, potiskujui u dubinu sekundarno punjenje od 15 kg koje eksplodira sa kanjenjem od 1
sekunde. Noviji modeli durandala mogu da podese kanjenje u rasponu od jedne sekunde do jednog sata.
Bomba moe da probije betonski sloj od
40 cm i stvara krater do 2 m dubine i prenika 5
m odiui komade koji okruuju krater oko 0.5 m
u vis oteavajui popravku.
Masa: 200 kg
Duina: 2.7 m Diametar: 22.3 cm
Bojeva glava: 100 kg primar, 15 kg sekunadar
Nosa:
F-111
F-15
Mirage 2000D
18
BLU-109 (Sjedinjene amerike drave)

BLU-109/B je ojaane konstrukcije probojna nevoena bomba proizvedena za potrebe avijacije SAD, pod
zajedninim nadimkom slinih bombi "Bunker Buster = razbija bunkera" i
namenjena je za unitavanje utvrenih objekata, bunkera probijanjem kroz
betonske prepreke i ostale ojaane objekte pre nego to eksplodira. Pored
avijacije SAD koriste je jo i avijacije Australije, Belgije, Kanade, Francuske,
Nemake, Italije, Izraela, Holandije, Norveke, Saudijske arabije, Velike
Britanije i UAE.
Bomba poseduje elino kuite debljine 2.5 cm napunjeno sa 240 kg
tritonala (meavina 80% TNT i 20% Alumini-jumskog praha). Poseduje repni
upalja sa odloenim dejstvom. Bomba se takoe koristi i kao bojeva glava
za sloene sisteme kao GBU-27 Paveway III Laserski voenu bombu ili
AGM-130 raketni sistem.
Bomba moe da probije 1.5 do 2 m armiranog betona i dugo e jo ostati
u upotrebi. Varijanta ove bombe pod oznakom BLU-118 ima termobariko
eksplozivno punjenje PBXIH-135 (oktogen 42% Al 33% PolycaprolactoneTrimethylolethane trinitrate 25%)
Od 2015. General Dynamics razvija verziju bombe HAMMER namenjene
unitenju bioloko - hemijskih sadraja na ciljevima disperzijom desetina kinetikih kugli u submuniciji - kaseti koje
nemaju za cilj eksplozivno mehaniko ve termiko razorno dejstvo razvijajui temperaturu od 550 stepeni celzijusa.
Masa: 883 kg
Duina: 2.5 m Diametar: 38 cm
Bojeva glava: 243 kg primar,
GBU-10 Paveway II 900 kg (Sjedinjene amerike drave)

GBU-12 Paveway II 230 kg (Sjedinjene amerike drave)
Amerika Paveway serija laserski voenih bombi, zasnovana na MK84
bombi opte namene iz vremena vijetnamskog rata sa dodatim laserskim
pretraivaem i upravljakim povrinama u upotrebi je u avio jedinicama vidova
oruanih snaga SAD Australije i pojedinih lanica NATO,.
GBU-10/12 jse proizvodi u vie varijanti sa razliitim kombinacijama
laserskih pretraivaa i okidnih modula, a ija masa zavisi od konfiguracije i u
rasponu je od 935 do 956 kg za GBU-10. Proizvoa je kompanija Raytheon u
pogonima koji su u Arizoni, teksasu i Novom Meksiiku. Takoe proizvoa je bila i
kompanija Lockheed Martin sa pogonom u pensilvaniji.
Laserski voene bombe se esto nazivaju i "Pametne Bombe" (Smart
Bomb) i pored injenice da cilj nalaze pretraivanjem spolja generisanog signala
koji osvetljava eljeni cilj. CEP je 1.1 m to je vrlo precizno u odnosu na CEP nevoenih bombi iji je CEP 94 m (CEP
za 99 lansiranja obe varijante pod slinim uslovima). Lockheed Martin i Raytheon razvili su GPS/ INS varijantu bombe
nazvanu DMLGB (Dual Mode Laser Guided Bomb)
Paveway II laserski voene bombe
koriste ono to se naziva bang-bang sistem
upravljanja.
GBU-10
Masa: 935 - 956 kg
Duina: 4.34 m Diametar: 46 cm
Domet: 14,8 km
Sistem navoenja: Laser, u razvoju Hibrid INS/GPS,
Preciznost: 1.1 m CEP.
GBU-12
Masa: 230 kg
Duina: 3.27 m Diametar: 27.3 cm
Domet: 14,8 km
Sistem navoenja: Laser, u razvoju Hibrid INS/GPS,
Preciznost: 1.1 m CEP.
19
GBU-15 (Sjedinjene amerike drave)

GBU-15 je nepogonjena voena planirajua bomba u upotrebi protiv vrednih ciljeva, lansirana uobiajeno sa
aviona F-15E Strike Eagle, F-111 Aardvark i F-4 Phantom II, a imajui dugi domet kao protiv brodska raketa koristi se
i sa B-52. Primarni proizvoa je kompanija Rockwell International.
Oruje ine moduli koji se koriste i na
drugim bombama kao na MK-84 bombi opte
namene, a probojna glava kao na BLU-109 bomni.
Svaka bomba ima 4 modula
1. Modul navoenja
2. Modul dejstva - bojeva glava
3. Modul kontrole upravljanja
3.1. submodul prenosa podataka
4. Modul Aerodinamikog upravljanja
Modul 1, za navoenje, postavljen na prednjem delu bombe sadri ili TV sistem za navoenje ili IIR sistem za
rad u nonim ili vizuelno ogranienim meteo uslovima. Modul za prenos podataka emituje matinoj letilici podatke o
trenutnim elementima leta i omoguuje operatoru sistema naoruanja da daljinski upravlja letom bombe
Spoljni elektronski vod se protee od prvog do 3. kontrlonog modula du 2. modula bojeve glave i prenosi
signale od modula za navoenje do kontrolnog modula. Prijem i kalibraa podataka dok je bomba prikaena na avion
se prenosi posebnim kablom.
Modul 4 Aerodinamikog upravljanja se sastoju od 4 krilaca rasporeena u obliku slova X (gledano upravno
na osu bombe) sa ugraenim zakrilcima za upravljanje. kontrolni modul poseduje sistem autopilota koji obrauje
podatke koje sakuplja modul 1 za navoenje i konvertuje te podatke u
nareenja - signale za upravljanje promenom poloaja zakrilaca.
GBU-15 se koristi kako u direktnim tako i u indirektnim napadima.
Tokom direktnih napada pilot odabire cilj i pre lansiranja zakljuava sistem
navoenja na cilj i tada lansira bombu. Bomba nadalje samostalno nastavlja
put ka cilju dok pilot i letilica modu da napuste podruje.
Tokom indirektnog napada bombom se upravlja daljinskom kontrolom nakon
lansiranja i traga za ciljem. Kada je cilj lociran i oznaen, isti se moe
zakljuati u sistem voenja bombe ili nastaviti manuelno daljinski voditi ka
cilju upotrebom Hughes Aircraft AN/AXQ-14 data-link sistema.
AN/AXQ-14 data-link sistem omoguava dvosmernu komunikaciju koji GBU-15 nevoenu planirajuu bombu
ili njenog pogonjenog naslednika AGM-130 u precizno navoeno sredstvo kojim de moe upravljati iz matine letilice
ili iz neke druge pomone. Operator za upravljanje vatrom moe nadalje upravljati letom bombe koristei signal sa
kamere ili infracrvenog senzora postavljenih na vrhu
bombe.
Sistem se smeta kao podves - kontejner i
povezuje senzorski sistem bombe i upravljaku jedinicu
u kabini letilice namenjenu operatoru za upravljanje
vatrom. Sistem se koristi na letilicama F-111, F-15 a
moe biti prilagoen za upotrebu sa B-52, F-16 i F/A-18
kao i sa lezilica koje nisu proizvedene u SAD
Masa: 230 kg
Duina: 3.90 m Diametar: 475 mm
Bojeva glava: 910 kg
Pogon: gravitaciono, aerodinamiki planirajua
Sistem navoenja: manuelno TV ili IIR, infracrveno samonavoenje
Platforme:
F-4 Phantom II
B-52 Stratofortress
F-111 Aardvark
F-15E Strike Eagle
20
GBU-24 Paveway III (Sjedinjene amerike drave)

Kao i sve bombe familije
laserski voenih bombi Paveway i
GBU-24 je sline strukture, Na
nosnom delu je modul senzora, Modul
bombe sa upaljaem u sredini i na
zadnjem
delu
je
modul
za
aerodinamiko upravljanje i postizanje
veeg dometa planiranjem.
Postoji vie tipova modula bombe i to:
Mk. 84 910 kilograms Opta namena
BLU-109 910 kilograms Pprobojna
BLU-116 Napredni integralni probija APU
U poreenju sa serijom GBU-10 ili uopte sa serijama Paveway II ima vei domet u aerodinamikom
planiranju
kao i skuplji sistem za navoenje. Primena bombe iziskuje oznaavanje cilja pusno kodiranim laserskim snopom radi
uoavanja, identifikacije snopa i akvizicije. Pomenuti laserski signal moe da se emituje sa matine letilice, pomone
letilice ili sa pozicije na tlu laserskim oznaivaem. Nakon lansiranja termalna baterija se pali i napaja set raunara za
navoenje, upalja je pripravan a krlica dovedena u poloaj za planiranje. Zavisno od konfiguracije aktivacija upaljaa
se napaja turbo generatorom ili preko sigurnosnog prekidaa kojim se ukljuujuje spoljno napajanje.
Odmah nakon pomenutog, pretraivaki senzor vodi bombu ka oznaenoj udarnoj taki na cilju. ako nastupi
prekig laserskog osvetljavanja cilja, bomba prekida let po navoenju i produava balistikom putanjom, iako je tada
mogue da od azimuta iste odstupi zbog uticaja sistema navoenja na komande leta.
Iako navoena, GBU-24 nije pogonjen projektil, nema sopstveni pogon te domet zavisi od spoljnih inilaca
kao to je poetna brzina, poetne visine leta, brzina i pravca vetra i slino. I pored navedenog GBU-24 je dovoljno
precizna da pogodi ventilacioni otvor utvreniog objekta, ali treba napomenuti da ta preciznost vie zavisi od tanosti
oznaavanje cilja laserom nego od spodobnosti bombe da prati lasersko znaavanje.
Masa: 1050 kg
Duina: 4.39 m Diametar: 460 mm
Bojeva glava: 910 kg sa MK-84
Sistem navoenja: manuelno TV ili IIR, infracrveno samonavoenje
Platforme:
F-4 Phantom II
B-52 Stratofortress
F-111 Aardvark
F-15E Strike Eagle
F-16A vie varijanti
F/A-18
Panavia Tornado
Eurofighter Typhoon,
Mirage 2000
Rafale
Predator C UAVs
21
GBU-28 (Sjedinjene amerike drave)

U avgustu 1990,
tokom planiranja invazije
na Irak planeri su uoili
nekoliko jako utvrenih
bunkera u Bagdadu i
iskazali sumnju da BLU109 mo\e da probije te
ciljeve.
Sektor
za
naoruanje amerikog ratnog vazduhoplovstva je upitan za reenje i ininjer Al Weimorts je poeo rad na unapreenju
BLU-109 ali ve u januaru 1991 dok je ofanziva na Irak bila u toku postalo je izvesno da BLU-109 nee moi da
probije jako utvrene bunkere.
Poetno reenje za GBU-28 je sainjeno od modifikovanog artiljerijskog zrna 203 mm namenjeog tada
aktivnim samohodnim haubicama M-110, da bi kasnije proizvedeni modeli bili zasnovani na originalnom reenju
uklopljivo za modelom BLU-113. Mase su 2132 kg i sadre 286 kg jakog eksploziva. Verzije GBU-28 C/B koriste telo
BLU-122 bombe mase 2019 kg koja poseduje AFX-757 eksploziv (meavina RDX, Aluminijumski prah, Amonijum
perhlorat i plastifikator hidroksil-polibutaden (HTPB)) postavljenog u nosa mase 1587 kg izraenog iz jednog komada
ES-1 Eglin eline legure.
Operator osvetljava cilj laserskim oznaivaem i bomba ne navodi na laserski osvetljenu taku na cilju. Kada
GBU-28 dosirne cilj aktivira se upalja sa malim zakanjenjem ali dovoljnim da peretrator probije cilj dovoljno duboko
da se eksplozijom cilj to vie razori.
Na testiranju bombe (Tonopah Test Range, Nevada = Tonopah poligon, nevada) dokazanaje probojna mo
GBU-28 sa rezulatato proboja od preko 30 m kroz tlo ili 6 m betona. Kada je na GBU-28 postavljena na insku rampu
sa raketnim pogonom probila je prepreku od armiranog betona debljine 6.7 m. GBU-28 je jedinstven jo i po tome to
je ukupno vreme razvoja od ideje do ispitivanja trajao samo dve nedelje i to je nakon prvog testa ula u upotrebu 19
februara 1991.
Masa: 1050 kg
Duina: ukupna 5.664 m telo bombe 3.886 m
Diametar: 388 mm
Raspon krilaca: 1.7m
Sistem navoenja: lasersko
Domet: 9 km
Platforme:
B-2 Spirit
F-111 Aardvark
F-15E Strike Eagle
22
HOPE/HOSBO (Nemaka)
HOPE (HOchleistungs-PEnetrator = Penetrator visokih performansi) i HOSBO (HOchleistungs-SprengBOmbe = Eksplosivna Bomba visokih performansi) su nova familija visoko preciznih bombi, koje je razvio Diehl BGT
Defence za potrebe nemakog ratnog vazduhoplovstva.
HOPE
je
planirajua
bomba
visoke
manevarabilnosti, razvijena za napad na utvrene ciljeve
kao to su tuneli i podzemni bunkeri ali i pokretne mete. Ima
domet od 160 km i GPS/INS kao i elektro-optiko
navoenje.
HOSBO je planirajua bomba visoke

manevarabilnosti,
koja
ima
modularne
vienamenske bojeve glave, ukljuujui i
neeksplozivne,
npr.
visoko
energetko
mikrotalasne emisione. Ima domet od 160 km i
GPS/INS kao i elektro-optiko navoenje
Masa: 1050 kg
Duina: HOPE: 5 m; HOSBO: 3.5 m
Diametar: 400 mm
Sistem navoenja: GPS/INS kao elektro-optiko
Domet: 160 km
Platforme:
Eurofighter Typhoon
Panavia Tornado
MARK serija Mk-81, Mk-82, Mk-83, Mk-84 (Sjedinjene amerike drave)

Nevoene bombe opte namene Mark serije imaju kuite malog aerodinamikog otpora, debelih zidova, koje
sadri paket eksploziva TNT, Composition B, ili Tritonal u koliini od 30% do 40% ukupne teine bombe. Oblik tela
ovih bombi je Aero A1 odnosa duina - prenik 8:1 i kao takve ostvaruju minimalan otpor vazduha.
Osnovne varijante Mark serije su:
Mark 81 masa 113 kg
Mark 82 masa 227 kg
Mark 83 masa 454 kg
Mark 84 masa 907 kg
Od navedenih varijanti najkrae se u upotrebi zadrala Mk-81,
u ali nazivana "petarda", meutim ista se vratila u upotrebu dopunjena
modulima koji je pretvaraju u navoenu bombu i kao precizna bomba
sa malom koliinom eksploziva i time manje razorne moi je posluila
za napad na objekte na kojima je potrebno izazavati ogranieno
razaranje i umanjiti potencijalnu kolateralnu tetu
Mk serija bombi se modifikuje u voene bombe dodavanjem modula i konverzija se odnosi na sledee tipove:
GBU-12D Paveway II laserski navoene. od Mk 82
GBU-16B Paveway II laserski navoene. od Mk 83
GBU-24B Paveway III laserski navoene od Mk 84
GBU-38 JDAM INS/GPS navoene od Mk 82
GBU-32 JDAM INS/GPS navoene od Mk 83
Takoe Mk-82 se kao tip Snake Eye
(Zmijsko oko) oprema aerodinamikim
retardacionim sklopom, zajedno sa ostalim
tipovima iz serije i sa ballut modulima i tada u
nazivu uz oznaku dobija i dodatak "retarded"
Mk-82 Snake Eye
23
Mk-82 retarded sa aviona F-111
JDAM (Joint Direct Attack Munition) (Sjedinjene amerike drave)

JDAM je dopunski vietipski standardni komplet modula za navoenje bombi koje su inae proizvedene i
koriene kao nevoene standardne bombe Mark serije. U poetku su realizovani moduli za osmatranje slike cilja u
infracrvenom delu spektra IIR a zatim i za lasersko pretraivanje LGU.
Navoenje se vri repnim modulom za aerodinamiko upravljanje kojim upravlja modul kontrole upravljanja
prema podacima modula pretraivaa koji poseduje INS spregnut sa GPS. Domet je proraunat na 28 km
Od 1998 do 20. avgusta 2013 Boing je isporuio 250 000 kompleta JDAM modula proizvodei 40 kompleta dnevno
Pre otputanja bombe matini avion se navodi u poloaj koji bombi daje poetnu poziciju i vektor brzine.
Nakon otputanja JDAM nastavlja let u reimu direktnog navoenja na oznaene koordinate cilja. Koordinate cilja
mogu da se unesu u sisteme aviona pre poletanja, mogu da se koriguju od strane posade tokom leta ili da budu
emitovane bombi nakon otputanja putem linka u avion ugraenih sistema kao to je LITENING II ili "Snajper" podves
za nianjenje. U najoptimalnijim uslovima JDAM ostvaruje CEP od 5m ili manje kada je dostupan GPS signal. I u
sluaju gubitka GPS signala JDAM ostvaruje CEP do 30 m nako leta trajanja do 100 sekundi
Uvoenje oitavanja GPS signala u sistem je unapredilo dejstvo u svim meteo uslovima ili uprkos ometanja
ljuskog faktora, obzirom da GPS nije ometen kiom, maglom, niskom bazom oblaka ili dimom. Predhodno korieni
sistemi bez GPS nisu bili upotrebljivi kada je na trajektoriji bombe magla ili niski oblaci (kao to je bio sluaj tokom
intevencije NATO na Kosovu) ili ometenost prainom i dimom (kao to je bio sluaj tokom intevencije Pustinjske oluje
u Iraku).
Tipovi JDAM u upotrebi su:
Oznaka
GBU-31(V)1/B 2
GBU-31A(V)1/B
GBU-31B(V)1/B
GBU-31C(V)1/B
GBU-31(V)2/B 2
GBU-31A(V)2/B
GBU-31B(V)2/B
GBU-31C(V)2/B
GBU-31(V)3/B 2
GBU-31A(V)3/B
GBU-31B(V)3/B
GBU-31C(V)3/B
GBU-31(V)4/B 2
GBU-31A(V)4/B
GBU-31B(V)4/B
GBU-31C(V)4/B
GBU-31(V)5/B
Modul dejstva
MK 84 2
MK 84 3
ili
BLU-117A/B
BLU-109/B
BLU-109A/B 4
BLU-119/B
Oznaka
GBU-32(V)1/B 2
GBU-32A(V)1/B
GBU-32B(V)1/B
GBU-32C(V)1/B
GBU-32(V)2/B 2
GBU-32A(V)2/B
GBU-32B(V)2/B
GBU-32C(V)2/B
GBU-35(V)1/B 4
Modul dejstva
Oznaka
GBU-38(V)1/B 2
GBU-38A(V)1/B
GBU-38B(V)1/B
GBU-38C(V)1/B
GBU-38(V)2/B 2
GBU-38A(V)2/B
GBU-38B(V)2/B
GBU-38C(V)2/B
GBU-38(V)3/B 2
GBU-38A(V)3/B
GBU-38B(V)3/B
GBU-38C(V)3/B
GBU-38(V)4/B 2
GBU-38A(V)4/B
GBU-38B(V)4/B
GBU-38C(V)4/B
Modul dejstva
duina
dijametar
raspon krilaca
masa
Modul dejstva
24
MK 83
MK 83 3
ili
BLU-110( )/B
BLU-110( )/B
MK 82 3
ili
BLU-111/B
MK 82 3
ili
BLU-111( )/B
BLU-126/B 3
BLU-126/B 3
GBU-31(V)2/B
3.879 m
46 cm
Komplet za navoenje
KMU-556/B
KMU-556A/B
KMU-556B/B
KMU-556C/B
KMU-556/B
KMU-556A/B
KMU-556B/B
KMU-556C/B
KMU-557/B
KMU-557A/B
KMU-557B/B
KMU-557C/B
KMU-558/B
KMU-558A/B
KMU-558B/B
KMU-558C/B
KMU-???/B 5
Komplet za navoenje
KMU-559/B
KMU-559A/B
KMU-559B/B
KMU-559C/B
KMU-559/B
KMU-559A/B
KMU-559B/B
KMU-559C/B
KMU-559( )/B
Komplet za navoenje
KMU-572/B
KMU-572A/B
KMU-572B/B
KMU-572C/B
KMU-572/B
KMU-572A/B
KMU-572B/B
KMU-572C/B
KMU-572/B
KMU-572A/B
KMU-572B/B
KMU-572C/B
KMU-572/B
KMU-572A/B
KMU-572B/B
KMU-572C/B
GBU-31(V)4/B
3.774 m
37 cm
64.3 cm
946 kg
981 kg
MK 84 ili BLU-117/B BLU-109A/B
GBU-32(V)2/B
3.035 m
35.6 cm
49.8 cm
468 kg
MK 83 ili BLU-110/B
GBU-38(V)1/B
2.353 m
27.3 cm
43.2 cm
253 kg
MK 82 ili BLU-111/B
KAB serija, -250, -500, -1500 (Rusija)

Ruska familija voenih bombi KAB ( ) povezuje standardizovana
konstrukcija modula kompatibilnih modula pretraivaa, brojnih modula dejstva - "bojevih glava", i po irini izbora
kompleta i perfomansama su ravnopravne sistemima voenih bombi SAD i NATO zemalja. Razvijene u
= kompanija za taktiko raketno naoruanje. Psnovna konfiguracija -500 je
komplet modula vodjene bombe sa repnim krilcima modula Modula Aerodinamikog upravljanja i fiksnim kanard
krilcima na Modulu kontrole upravljanja. Na bombi -1500 kanard krilca su upravljiva a repna krilca uvuena do
lansiranja.
Veliki broj razliitih kompleta za navoenje u ponudi kompatibilan velikom broju modula dejstva moe biti
izabran i sklopljen. Dodatno submodulu TV, poluaktivnom submodulu LGU, satelitskom submodulu INS/IMU,
submodulu RGU submodul IIR je razvijen.
Ruska industrija proizvodi niz laserski obeleivaa kao Klyon PM/PS (), Kaira 24M ( a), I-25 Shkval
(-251 ) ili podvesa za upravljanje vatrom kao Sapsan-E.
Neke taktiko tehnike osobine bombi KAB serije:
OZNAKA
MASA
kg
DUINA
m
DIJAMETAR
m
KAB-250L
KAB-250LG-E
250
3,2
KAB-500S-E
560
3,05
-500Kr
0,35
RAZMAH KRILACA
m
uvuena
izvuena
0,75
VISINA
LANSIRANJA
km
1 - 15
BRZINA
LETILICE
km/h
550 - 1700
0,4
0,75
0,5 - 5
550 - 1100
520
3,05
0,35
-500-OD
370
3,05
0,35
KAB-1500Kr
KAB-1500TK
1525
1525
4,63
4,63
0,58
0,58
0,75
0,75
0,85
0,85
1,3
1,3
NAVOENJE
CEP
m
DEJSTVO
Lasersko
GLONASS/INS
GLONASS/INS
3-5
fragmentaciono
fugasno
7 - 12
0,5 - 5
550 - 1100
TV
4-7
0,5 - 5
550 - 1100
TV
4-7
1-8
1-8
550 - 1100
550 - 1100
TV
TV Operator
4-7
4-7
fugasno
probojno
fugasno
termobariko
(volumensko)
fugasno
fugasno
Nova verzija pod oznakom B-1500LG ima unapreeni poluaktivni laserski pretraiva i
i vee preciznosti u odbosu raniju verziju. Modula pretraivanja koristi iro-stabilizovani
poluaktivni laserski pretraiva i dizajn se slian kao na seriji Paveway III. Envelopa
lansiranja je 1 do 8 km visine od tla i pri brzini matine letilice od 500 do 1100 km/h
KAB-250L, KAB-250LG-E
Postoje dve verzije bombe KAB-250L laserski navoena i KAB-250LG-E satelitski navoena GLONASS/INS.
Bomba je razvijena iz tee KAB-500 verzije i prva borbena primena je bila septembra 2015 kada je rusija zapoela
dejstva u Siriji.
Vazduhoplov moe bombu nositi kao podves ili u bomboluku. Bombom se inicijalno upravlja INS/IMU
submodulom i usmerava se u zonu cilja radijusa 2 - 3 km od cilja. Kompjuter submodula obrade podataka aktivira
IIR submodul koji locira prepostavljeni cilj registruje IR sliku pretpostavljenog cilja i
vraa je komjuteru na analizu podudarnosti sa unapred zadatom referentnom slikom
cilja radi korekcija upravljanja letom kako bi bomba pogodila cilj CEP do 3 m.
Fragmentacija KAB-250 je planirana za dejstvo na ranjive ciljeve, lako
oklopljena vozila i instalacije koje nisu utvrene. Matini avioni koji dejstvuju sa
KAB-250L moraju niti opremljeni laserskim oznaivaem, u suprotnom meta mora
biti oznaena sa aviona Isturene vazdune kontrole. Namenjena je za upotrebu sa
aviona SU-34 kao podves i Pak-Fa kod koga je smetena u bomboluk.
25
KAB-500Kr, KAB-500OD, KAB-1500Kr

KAB-500Kr, KAB-500-OD, KAB-1500Kr
(Korigovane) voene nombe poseduju TV
submodul za poreenje terena i razliite tipove
modula dejstva. TV pretraiva kojim upravlja
algoritam procesa poreenja upamene pozicije
cilja koriguje trajektoriju bombe do pogotka na cilj, u
direktnom navoenju. Ovakav sistem navoenja je
imun na niski-kontrast i maskiranje
ciljeva
kao
protivmere
zbog
mogunosti da se orijentie prema
referentnim
takama terena na
trajektoriji do cilja i da iste koristi kao
osnovu za referentni sistem u
orijentaciji.
Ove bombe su dizajnirane da
dejstvuju po vie vrsta stacionarnih ciljeva na zemlji, pogotovu onih otpornih i svedenih na mali vizuelni kontrast sa
okolinom maskiranjem, sistemom stalne popravke i resetovanja podataka za
navoenje. Bombe se mogu lansirati pojedinano ili u salvi iz horizontalnog leta,
poniranja ili obruavanja danju a za osvetljene ciljeve i nou, i kod dejstva salvom,
bombe odlaze na svoje zadate ciljeve. KAB-500-OD poseduje termobariki
(volumenski) modul dejstva.
Komplet bombi ima sledeu strukturu:
modul pretraivaa
submodul TV - irostabilizovan TV pretraiva
submodul obrade podataka - raunara koji primenjuje algoritam kontinualnog poreenja podataka
submodul napajanja - turbogenerator
modul dejstva
upalja - elektrino okidani
modul aerodinamikog upravljanja - sa sklopivim ili fiksiranim krilcima
KAB-500S-E
KAB-500S-E (Korigovane) voene nombe poseduju satelitski sistem
submodula navoenja GLONASS/INS i visoko eksplozivni paket u modulu
dejstva. Namenjene su visoko preciznim udarima po stacionarnim ciljevima
na zemlji ili po usidrenim brodovima na moru, u dnevnim, nonim i svim
meteo uslovima. Lete u reimu direktnog navoenja. Upalja ima tri reima
odloenog dejstva.
KAB-1500TK
KAB-1500TK verzija su elektro-optiki voene bombe sa ueem operarora za upravljanje vatrom.
Submodul TV pretraivaa az rad u uslovima dnevne svetlosti je pod staklenim zvonom koje omoguava irok ugao
vidljivosti. Video signal se putem podvesa APK-9 linkom prenosi do displeja u kabini letilice i sa ovim pretraivaem
poetie se visoka preciznost. Krim serija TV pretraivaa, proizvedena u OAO Impuls kompanije ograniena na rad u
uslovima dnevnog svetla. CEP ove bombe je 4 - 7 m.
Komplet bombe ima sledeu strukturu

modul pretraivaa - SU-609
submodul TV - sinteza slike u vidljivom delu spektra zatien mreom od radio ometanja
submodul prenosa podataka - BU-94
submodul napajanja - PG-16 gasgenerator
modul dejstva
modul aerodinamikog upravljanja - sa sklopivim krilcima
26
FAB ( ) (Rusija)
Bombe opte namene, gravitacione nevoene bombe u rusiji, i ranije u Sovjetskom savezu su nazivali
fugasne i cela familija, kako je dato u naslovu je nosila oznaku FAB i broj koji je oznaavao masu bombe u
kilogramima. Ta vrsta bombi je proizvoena za vreme drugog svetskog rata, a vie puta u novijoj istotiji menjan je
dizajn bombi ali zadravane stare oznake po teinama te u prepoznavanju moe dolaziti do zabune ako se uz tip
bombe ne navede i kojoj generacijskoj modifikaciji pripadaju, 1946, 1954 ili 1962.
U svakoj narednoj gereaciji pojavljivali su se, shodno napretku tehnologija i poveanju nosivosti aviona,
bombe vee mase. Bombe proizvoene nakon modifikacija 1945 imale su slaba balistika svojstva i bile su osetljive fragilne konstrukcije. Bombe su proizvoene u etiri verzije sa masama od 250 kg, 500 kg, 1,500 kg, and 3,000 kg
Kao privremena mera zidovi tela bombi su podebljavani i upaljai su razmeteni sa vrha bombi i takav postupak je
primenjivan do dve godine nakon rekonstrukcije serije iz 1954, odnosno do 1956.
Od 1954 bombe velikog aerodinamikog otpora su proizvoene u est veliina, masa i to 250 kg, 500 kg,
1500 kg, 3,000 kg, 5,000 kg, and 9,000 kg. Manje bombe, one mase manje od 3000 kg su imale jednostruki upalja
na vrhu i na repu tela, dok su tee bombe imale jednostruki upalja na vrhu i dvostruki u osnovi tela bombe. Zbog
svoje veliine bomba od 9000 kg je koriena i kao mera veliine pri konstrukciji veliine i prohodnosti bomboluka
bombardera za dejstva nuklearnim bombama.
Rekonstrukcijom iz 1962 uvedene su samo dve nove verzije masa od 250 kg i 500 kg sa jednostrukim
upaljaem na vrhu tela nomne, ovaj put aerodinaminog dizajna sa malim otporom. Serije iz vremena 1954 i 1962 su
jo uvek u upotrebi, najee FAB-100, FAB-250, FAB-500, FAB-750, and FAB-1500 postajui na taj nain
savremenice bombi Mark 80 serije SAD
OFAB 100-120PF (Prefragmentirane)

Bombe efektivne prema ivoj sili i motorizovanoj peadiji u marevskom ili borbenom poretku. Bombe su
punjene jakim meavinama eksploziva TNT i RDX. Dizajn bombi je za razliku od bombi opte namene (DAB)
optimizovan prema optimalnoj ditribuciji fragmenata odnosno radi visoke fragmentacije u domenu ubojnog dejstva.
Masa: 100 kg
Duina: ukupna 1.065 m telo bombe 3.886 m
Diametar: 273 mm
Raspon krilaca: 0.345 m
Pogon: gravitaciono
27
KASETNE BOMBE
CBU (Cluster Bomb Unit) Kasetna Bomba
RBK ( ) Jedinstvena (Celovita) Bomba kasetna
Uopte kasetna municija je namenski konstruisana bomba - kontejner (dispersor) koji sadri mnotvo jedinica
submunicije (eng. "skeet") koji pojedinano nakon lansiranja sa letilica, projektila, tenkova i ispaljivanja artiljerije KoV-a
ili mornarice i vri disperziju submunicije iz kontejnera, koja pojedinano deistvuje po cilju ili grupi ciljeva.
kasetna - ciljano dejstvo kasetne:
napalm
protiv ljudstva - protivpeadijsko
protivoklopno - antimaterijalno
minopolagako - protivoklopno i protivpeadijske mine
hemijsko
protiv dalekovoda - antielektrino
psiholoko - bacanje letaka
Tri najvanije opisne injenice su bitne za prepoznavanje i procenu kasetnih bombi: Tip bombe - oznaka verzije, tip
kontejnera -disperzora i tipovi i koliina submunicije za datu verziju.
CBU-52 (Sjedinjene amerike drave)

CBU-52 punjenje sadri 220 komada submunicije - bombleta
namenjenih razaranju tehnike, objekata i ive sile, mase bombe 356 kg
i koristi vie tipova blizinskih upaljaa ili mehanikih MK-339 upaljaa
sa odloenim dejstvom. Submunicija je 102 mm sferni bomblet mase
1.225 kg sa 295 brizantnog eksploziva. CBU-52, CBU-58 i CBU-71
koriste SUU-30 tip kontejnera, u osnovi metalnog kuita podeljenog
na dve uzdune komore. jedna polovina komore poseduje ojaanu
pozadinu sa svrhom da omogui izbacivanje submunicije i sprei
uvijanje tela kontejnera. Dve polovine se meusobno uvezuju i
uvruju. etiri krilca od livenog aluminija su postavljena na repu
bombe pod uglom od 9 stepeniu odnosu na osu bombe kako bi u
poniranju bomba rotirala i time stabilizovala poloaj. Nakon lansiranja akativaciona
potezna ica aktivira mehanizam za odloeno okidanje upaljaa. Funkcija upaljaa je da
nakon isteka vremena odlaganja dejstva potpaljuje buster i otkljua prednji deo
kontejnera. Tokom poniranja uvod vazduha generie pritisak koji, nakon akcije upaljaa,
razdvaja polovine kontejnera istovremeno rasturajui submuniciju omoguivi istoj da
zarotira i da se rasturi.
28
CBU-97/CBU-105 Sensor Fuzed Weapon - SFW

(oruje sa senzorskim upaljaem)
BLU-108/B Submunicija (Sjedinjene amerike drave)
CBU-97/CBU-105 je bomba mase 453.5 kg, sadri senzorskim upaljaem opremljenu
protiv oklopnu submuniciju. SFW je glavno sredstvo novog koncepta operacije za napad na
oklopne snage protivnika dok su u mirovanju kojom USAF remeti i zaustavlja napad, pruajui
vremena pojaanju da ue u sopstvenu zonu dejstva.
Primarne komponente ove bombe su SUU-66 / B kontejner , 10 BLU-108 / B
submunicije, i 40 u obliku hokej paka submunicije sa senzorom infracrvenog opsega. Bomba je
dizajnirana za upotrebu sa taktikih aviona USAF lansirana sa visina os 200 metara iznad tla do
20.000 metara nadmorske visine, pri brzinama izmeu 463 km/h do 1200 km/h. Svaki CBU-97/B moe da pokrije
povrinu od oko 170 m od 400 metara. Ravnomerna distribucija submunicije se postie viestrukom vremenski
usaglaenim aktiviranjem i odbacivanjem malih padobrana.
Sensor Fuzed Weapon [SFW] Oruje sa Senzorski upaljaem, je pasivna submunicija iroke primene, sa
namenom istovremenog dejstva na vie ciljeva u jednom naletu vazduhoplova. Nakon lansiranja kontejner bombe se
otvara i rastura 10 komada padobranima stabilizovane submunicije. Svaki pojedinani komad BLU-108/B submunicije
sadri 4 probojna protivoklopna projektila opremljena senzorima infracrvenog zraenja sa namenom detekcije
oklopljenih ciljeva. Na odreenoj visini odreene radarskim visinomerom raketni moror zarotira submuniciju i podigne
je na veu visinu, odbaci svoja 4 projektila iznad zone cilja. Ako projektili za odreeni vremenski period uoe
infracrveno aktivne ciljeve, ispaljuju svoje penetratore - probijae, u suprotnom padaju na tlo i samounitavaju se.
Masa: 420.48 kg
Duina: 2.454 m
Dijametar: 0.406 m
Modul dejstva: SUU-66/B kontejner 10 BLU-108/B submunitions sa po 4 projektila
Upalja:
integralni deo kontejnera FZU-39/B senzor visine
Visina lansiranja: 61 m do 12200 m iznad tla
Brzina lansiranja: 463 km/h to 1203 km/h
Avion matini: F-15E 12 bombi
F-16
4 bombe
A-10
10 bombi
B-1
30 bombi
B-2
64 bombi
B-52
16 bombi
29
CBU-94 "Bomba zamraenja" - kontejner (Sjedinjene amerike drave)

BLU-114/B "Meka-Bomba" - submunicija
BLU-114/B je submunicija bombe CBU-94, posebno namenjena
onesposobljavanju sistema snabdevanja elektrinom energijom u zoni otvorenih
vodova na transformatorskim stanicama i dalekovodima. Submubicija funkcionie
tako to bomba rasturi nad ciljem odreen broj komada submunicije, koja nadalje
vri disperziju hemijski obraenih karbonskih vlakana koje u kontaktu sa
elektrinim vodovima izazivaju kratke spojeve i prekidaju tok prenosa elektrine
sruje. Izraz Meka bomba pripisan submuniciji oznaava da dejstvo iste nije
primarno razarajue i da time ne ini kolateralnu tetu.
Ovo, predhodno skrivano oruje, je prvi put korieno 02. maja 1999. u agresiji na Srbiju kada je lansirano sa
aviona F-117 Nighthawk kada je u prvi mah 70% teritorije ostalo bez energije na nekoliko sati. Ljudstvo u Srbiji je
veoma brzo uklonilo vlakna i povratilo funkcioalnost energetskog sistema. Nakon toga je 07. maja 1999 usledio
ponovljen napad istog profila sa istim ishodom.
Veliki CEP tipian za nevoene bombe je nametnuo planirani dalji razvoj ovog sistema dopunjavanjem istog
JDAM modulima i time pretvaranjem ove bombe u voenu bombu.
Duina: 3.05 m
Dijametar: 0.6 m
Modul dejstva: SUU-66/B kontejner 15 BLU-114/B submunitions
Visina lansiranja: 61 m do 12200 m iznad tla
Brzina lansiranja: 463 km/h to 1203 km/h
Protivmera: Drvena motka i merdevine
30
CBU-78, CBU-87, CBU-89/B Gator (Sjedinjene amerike drave)

CBU-78 je intervidovsko naoruanje namenjeno protivoklopnim dejstvima i dejstvima protiv peadije
postavljanjem mina zapreavajui pristup zoni dejstva. Mine detoniraju inicirane senzorima koji mere promene
megnetnog polja (protivoklopne i marevske rute peadije), odnosno senzorima mehanike pobude.
Bomba se sastoji od dva pripojena sistema. Ratno vazduhoplovstvo koristi verziju CBU-89/B mase 454 kg dok
mornarica koristi verziju CBU-78/B mase 227 kg.
Protivoklopna submunicija BLU-91/B su mine sa blizinskim upaljaima koje napadaju ranjive donje delove
oklopne tehnika. Prisustvo protivpeadijskih BLU-92/B mina je namenjeno obeshrabrivanju pristupa ivoj sili u
minskom polju radi spreavanja ienja mina, prilikom detonacije paradno dejstvo je usmereno priblio u
horizontalnu ravan.
CBU-87/B nosi submuniciju kombinovanog dejstva sa upaljaima koji se aktiviraju kontaktom sa tlom ili ciljem,
prizvode se i kao voena bomba sa oznakom CBU-103/B i CBU-113/B.
Bomba
Tip kontejnera
Submunicija
CBU-78/B
CBU-87/B
SUU-58/B
Mk7 Rockeye
SUU-65/B
CBU-89/B
SUU-64/B
45 BLU-91/B protivoklopne mine

15 BLU-92/B protivpeadijske mine
202 BLU-97/B kontaktno dejstvo
protivoklopno
protivpeadijsko
zapaljivo
72 BLU-91/B protivoklopne mine
22 BLU-92/B protivpeadijske mine
za CBU-89/B
masa
kg
227
korisnik
US NAVY
430
454
USAF
za CBU-87/B
MK-7 za CBU-78/B
Veliina minskog polja je odreena visinom aktiviranja disperzije. Nakon otvaranja kontejnera mine se
rasturaju koristei aerodinamike sile koje generiu aerokoionim mehanizmom. raspored mina na tlu je direktna
posledica visine otvaranja kontejnera, koja je kontrolisana ili elektromehanikim upaljaem ili senzorom visine od tla.
31
BL755 (Velika Britanija)

Kasetna bomba iji je primarno dejtsvo protivoklopno a sekundarno
protivpeadijsko. Bomba je nalik obinoj 450 kg avio bombi sa izuzetkom prisustva
turbine disperzora na vrhu bombe. Na repu bombe su 4 aerodinamika krilca sa
teleskopskim izvlaenjem. podeljena je na 7 komora od kojih svaka sadri 21 komad
submunicije, ukupno 147 u kontejneru bombe. Disperzija municije je forsirana
punjenjem centralnog naboja i naduvavanjem podloge svake pojedinane komore.
Poetak disperzije se aktivira rotacijom okidne turbine na vrhu bombe.
Svaki komad submunicije je opremljen sigurnosnim mehanizmom
teleskopski izvlaivim. Submunicija se nakon disperzije aktivira oprugu i daljinski
detonacioni sklop i satbilizacionu turbinu nazadnjem delu. Svaki komad submunicije
je opremljen oblikovanom bojevom glavom za probijanje oklopa unutar omotaa kuita sainjenog od upredene i perforirane ice pravougaonog preseka koja
proizvodi u dejstvu 1400 protivpeadijskih fragmenata. Ukupna submunicija jedne
bombe proizvodi dejstvom submunicije vie od 200 000 fragmenata.
RBL755 je verzija bombe sa ugraenim radarskim daljinarom koji preuzima funkciju blizinskog upaljaa,
okidajui disperziju submunicije na optimalnoj visini to omoguuje lansiranje bombe sa bezbedne visine
32
RBK-500 KASETNE BOMBE (Rusija)

RBK-500U/OFAB-50UD popunjena viskoko eksplozivnom fragmentacionom
submunicijom imaju namenu za dejstva na lako oklopljene ciljeve, neotporne
materijale , ljudstvo, skladita municije, poljska utvrenja, objekte vojne industrije i
objekte i vodove veze.
RBK-500U/OFAB-2.5PT popunjena fragmentacionom submunicijom imaju

namenu za dejstva na ciljeve od neotpornih materijala , nazaklonjeno
ljudstvo ili ljudstvo u nepokrivenim rovovima dejstvom submunicije koja
eksplodira iznad ciljeva
RBK-500U/BETAB-M je popunjena probojnom submunicijom namenjenoj unitavanju

betonskih povrina aerodromskih poletno sletnih staza i taksinga
RBK-500/PTAB-1M ja razvijena verzija RBK-500 vienamenske kasetne bombe i

dizajnirana je da nosi 268 protivoklopnih bombleta sve sa ciljem posedovanja
mogunosti napada na pokretne formacije oklopnih vozila u borbenom,
marevskom poretku ili distribuiranih na irem zahvatu. PTAB je oznaka za
namenu bombe, u ovom sluaju Protiv Tenkovska Avio Bomba. RBK-500 PTAB1M je dizajnirana da podnosi visoka g optereenja tipina za manevre matinih
aviona tokom napada izvoenih velikim brzinama stoga poseduje ojaane veze sa
pilonom - nosaem podvesa.
RBK-500U/SPBE je popunjena
submunicijom sa senzorski
komandovanim upaljaima sa ciljem
unitavanja vojne tehnike, ukljuujui
tenkove, koji emituju toplotu, ostvaruju
radarski kontrast u odnosu na teren i u
uslovima pozadinskih smetnji ili
omatanja radarkog signala.
33
3 DEO
Projektili vazduh - zemlja
Pojmovi. oznake i skraenice koriene u delu 3.
zona leta=
zona u kojo projektil leti navoen unapred zadatim podacima o cilju uz pomo sistema koji
prate let projektila kao to su INS, GPS ili je daljinski upravljan
zona akvizicije =
zona u kojoj pretraivai modula dovoljno precizno detektuju cilj i da projektil pree na
autonomno navoenje bilo aktivnom ili pasivnom detekcijom cilja
zona dejstva =
zona u kojoj je cilj u dohvatu razornog dejstva oruja
BLU = Bomb Live Unit = Bojeva bomba

FAB = = Bojeva bomba opte namene
BDU = Bomb Dummy Unit = Vebovna bomba
IMU = Inertial Measurement Unit = Inercioni merni sistem
IIR = Imaging infrared radiation = Osmatranje slike cilja u infracrvenom delu spektra
CEP = Circular Error Probability = Srednje verovatno kruzno rasturanje
INS = Inertial Navigation System = Inercioni navigacioni sistem
GBU = Guided Bomb Unit = Voena bomba
KAB = = Voena bomba
CBU = Cluster Bombs Unit = Kasetna bomba
RBK = = Jednokratna Kasetna bomba
APU = Advanced Unitary Penetrator = Napredni jedinstveni probija
LGU =Laser Guidance Unit = Sklop za lasersko voenje
BALLUTE = (sloenica rei balloon (balon) i parachute (padobran)) je padobranu nalik aerokoiono sredstvo
WSO = Weapon System Operator = Operator Sistema Naoruanja
FAC = Forward Air Controller = Isturena vazduna kontrola ( Avion poaebne namene za osmatranje u upravljanje
vatrom u zoni cilja)
GPS = Global Positioning System = Sistem globalnog pozicioniranja (32 satelita i broj zemaljskih stanica za kontrolu,
korekciju i emitovanje)
Stand-Off = izvan dohvata neprijateljskog dejstva
U ovu kategoriju ubrajano raketnim motorom pogonjene voene projektile
34
Klasifikacija projektila
vrsta pogona
raketni motor vrsto gorivo
mlazni ili ramjet (loran) motor
kombinovani pogon
vrste dejtva
fugasno - potisno eksplozivno
termobariko - volumensko
probojno
paradno - fragmentaciono
submuniciono - kasetno
napalm
kombinovano
probojno i odloeno potisno eksplozivno
probojno i odloeno termobariko
SISTEMI NAVOENJA VOENIH PROJEKTILA

Oruane snage SAD i NATO sisteme navoenja svrstavaju u dve kategorije zavisno od vrste cilja za koji se
razvijaju, odnosno da li navode oruje na pokretan ili nepokretan cilj i u upotrebi i razvoju su dve vrste sistema:
1. Go-Onto-Target = idi na cilj (GOT)
2. Go-Onto-Location-in-Space = idi na lokaciju (GOLIS)
1. Go-Onto-Target = Idi na cilj (GOT)

GOT kategorija oruja moe biti upotrebljena protiv pokretnih i nepokretnih ciljeva, dok je GOLIS kategorija
namenjena skoro ili potpuno nepokretnim ciljevima. Trajektorija napada na pokretan cilj je zavisna od kretanja cilja, a
kako cilj moe predstavljati opasnost po matinu letilicu, zadatak je da se to pre uniti cilj. Kod GOLIS kategorije taj
zadatak je daleko jednostavniji jer je cilj skoro ili sasvim nepokretan.
Kod svakog GOT sistema prisutna su tri podsistema
podsistem praenja cilja
podsistem praenja projektila
podsistem kompjutera za navoenje
Zavisno od pozicioniranja pomenutih podsistema nadalje se mogu izvesti tri kategorije navoenja:
- Indirektno navoenje (daljinsko upravljanje): podsistem kompjutera za navoenje i podsistem praenja cilja su na
matinoj letilici i navoenje se vri razmenom podataka letilice i projektila preko datalink podsistema na letilici i
projektilu. Indirektno navoenje podrazumeva u nekim sluajevima i povremeno ili stalno manuelno upravljanje od
strane pilota ili operatora sistema naoruanja
- Direktno navoenje (potpuno samonavoenje): kada su svi podsistemi na projektilu
- Kombinovano navoenje kada matina letilica raspolae podsistemima kompjutera za navoenje i podsistemom
za praenje cilja nezavisno od projektila koji raspolae sa sva tri podsistema i kada se daljinsko upravljanje koristi u
samo nekim fazama leta projektila
Daljinsko upravljanje kada je kompjuter za navoenje i pretraiva cilja na svionu ili na lasnirnoj poziciji
na tlu.
Sistemi za daljinsko upravljanje obino koriste radarsku, TV ili IIR sliku cilja i poseduju stalnu radio ili
kablovsku vezusa projektilom a posistem praenja projektila je na matinoj letilici i kada se koristi radarsko
osvetljavanje cilja obino imamo dve varijante kontrole:
Komandovanje u liniji optike vidljivosti cilja - Command to Line-Of-Sight (CLOS)
Komandovanje van linije optike vidljivosti cilja - Command Off Line-Of-Sight (COLOS)
Komandovanje u liniji optike vidljivosti cilja - Command to Line-Of-Sight (CLOS) koristi samo ugaone
koordinate projektila i cilja radi osiguravanja pogotka. Projektil se dovodi u liniju optike vidljivosti izmeu matine
letilice i cilja, i svako odstupanje se otklanja komandovanjem leta projektila. Reim upravljanja se naziva " Voenje
praenjem snopa na liniji vidljivosti " Line-Of-Sight Beam Riding Guidance (LOSBR), to podrazumeva da je
podsistem praenja cilja na projektilu koji ima odreenu mogunost manuelne ili automatske izmene orijentacije da leti
u snopu kojim matina letilica osvetljava cilj. Ovaj re\im se upotrebljava uya dejstva po PVO sistemima malog dometa
i na oklopne ciljeve.
Praenje snopa (Beam riding) se vri analizom jaine, uobiajeno koninog, radarskog ili laserskog snopa,
poreenjem jaine signala oitanih od strane senzora na vrhu i na repu projektila i poreenjem sa poznatom
35
strukturom snopa ozraivanja cilja se dolazi do pogatka o ralativnoj poziciji ose snopa u odnosu na poloaj,
orijentaciju i brzinu projektila i diktira korekcija leta.
Poluaktivno radarsko praenje - Semi-active radar homing (SARH) je reim u kome aktivna antena
radara osvetljava cilj koninim snopom dok projektil
prima pasivnom antenom odraz radarskog snopa od
cilja. Time se projektil liava optereenja dodatnom
masom radaskog emitera, a i rezolucija radara koja
zavisi od veliine antene je vea nego to bi bila da je
predajna antena postavljena na vrh projektila.
Vea radarska antena predajnika na zemlji ili u
avionu prati i osvetljava cilj, dok projektil prati odraz sa
cilja i usmerava se ka istom. Takoe projektil oitava i
signal emitujue antene u zadnjoj polusferi radi
reference, na taj nain umanjujui efekte radarskog
ometanja sa cilja.
Poluaktivno radarsko praenje odreuje brzinu
pribliavanja na nain prikazan na slici, odnosno
prijemna antena meri ugao odstupanja prema odrazu
snopa radara kontinualnog zraenja. Monopulsni
radarski prijemnik na projektilu daje ugao odstupanja
merei
ugao pod kojim antena oitava najveu
vrednost signala odraza. Trajektorija projektila se
prilagoava upravljanjem aerodinamikim povrinama
ili ugaonim otklonom sapnice motora. Ovo upravljanje
se svodi na odravanje slike odraza na osi antene koja se zadrava u fiksiranom - poetnom poloaju, a ugao
odstupanja sa rauna na osnovu brzine projektila, brzina cilja i meusobne razdaljine. Razlika i prednost ovog reima
u odnosu na predhodno opisan reim, u kojem je radar usmeren na cilj a projektil nastoji da ostane u sredini snopa
oitavajui signal sa repne antene, je u tome to je radarski snop oblika lepeze irei se sa rastojanjem od antene ini
oitavanje manje preciznim, i kod reima Praenja snopa -sistem nije precizan na velikim udaljenostima od predajne
antene, dok u reimu Poluaktivnog radarskog praenja, obzirom na osmatranje odraza ciljau pribliavanju,
preciznost je sve vea. Dodatna mana reima praenja snopa je i u tome to se esto koriste dva radarska snopa,
jedan iri za praenje cilja i drugi ui za navoenje projektila, dok ovde opisan reim trai jedan radar irokog snopa.
Nepogodnost Poluaktivnog radarskog praenja, je u tome to ako avion osvetljava cilj, mora zadrati elemente leta
koji mu omoguuju stalnu osvetljenost cilja, odravanjem smera leta prema cilju. I pored ovih razlika opisani reimi su
komplementarni.
Reimi upravljanja u varijanti CLOS su:
Manuelno komandovanje u liniji optike vidljivosti cilja
Manual Command to Line-Of-Sight (MCLOS)
U ovom reimu upravljanja i praenje cilja i praenje projektila se obavljaju manuelno, tako to operator
komanduje projektilu povratak u liniju vidljivosti cilja. Reim ja korista kada je krateanje cilja sporo i kada nisu potrebne
velike popravke trajektorije.
Polumanuelno komandovanje u liniji optike vidljivosti cilja
Semi-Manual Command to Line-Of-Sight (SMCLOS)
Praenje cilja se vri automatski dok je praenje i upravljanje projektilom manuelno.
Poluautomatsko komandovanje u liniji optike vidljivosti cilja
Semi-Automatic Command to Line-Of-Sight (SACLOS)
Praenje cilja je manuelno, a praenje i upravljanje projektilom automatsko, alino predhodnom reimu s tom
razlikom to je operator koncentrisan na praenje cilja a ne projektila, koji moe da zapone let i bez vizuelnog
kontakta sa operatorom i time ovaj reim predstavlja laki nain za operatora. Ovo je dominantni reim navoenja za
protivoklopna destva kao i za dejstva po bunkerima.
Automatsko komandovanje u liniji optike vidljivosti cilja
Automatic Command to Line-Of-Sight (ACLOS)
Praenje cilja kao i praenje i upravljanje projektilom se vri automatski.
36
Komandovanje van linije optike vidljivosti cilja - Command Off Line-Of-Sight (COLOS)
Ovaj sistem navoenja je bio jedan od prvih i jo uvek je u upotrebi, uglavnom kod PVO projektila. kod ovog
sistema pretraiva cilja i pratilac projektila se mogu orijentisati u razliitim pravcima a sistem osigurava presretanje
cilja projektilom locirajui oba u prostoru. Ovaj sistem se ne oslanja iskljuivo na ugaone koordinate kao kod CLOS
varijante. Ovde je i upotreba dodatne vliine - distance. da bi to bilo ostvarivo i pretraiva cilja i pratilac projektila
moraju biti aktivni, u automatskom reimu rada iza sada se samo radari koriste kao pretraivai i pratioci. Primer je
mornariki projektil SM-2MR Standard koji iako je tokom leta orijentisan INS/IMU navigacionim sistemom dobija
asistenciju linkom sa AN/SPY-1 radara instaliranog na poziciji lansiranja.
Potpuno samonavoenje se koristi kada su svi podsistemi na

projektilu i projektil koristi propocionalnu navigaciju, odnosno zakon po kome vai
da su dva objekta na kursu sudara (ili presretanja) kada se pravci njihovih linija
vidljivosti ne menjaju kako se udaljenost smanjuje. Inae projekcija vektora brzine
projektila mora da rotira proporcionalno i u istom smeru rotacije linije vidljivosti. Na
primeru sa slike, ako linija vidljivosti rotira polako od severa na istok, projektil bi
trebalo da zaokrene u desno malo veom ugaonom brzinom od ugaone brzine
linije vidljivosti.
Aktivno samonavoenje je reim koji koristi radar za osvetljavanje cilja
koji je postavljen na projektilu, koji nastoji da ostane usmeren ka cilju i projektil
izraunava odstupanje orijentacije sopstvene ose i navodi sebe. Kako je rezolucija
radara fukncija irine antene, manji odnosno ui projektili su pogodniji za mete
vee siluete.
Poluaktivno radarsko praenje - Semi-active radar homing (SARH) je ve opisano
2. Go-Onto-Location-in-Space = Idi na lokaciju (GOLIS)
Kakvi god bili korieni mehanizmi u ovom sistemu, oni moraju sadrati informacije o cilju. Najvanija osobina
ovog sistema je odsustvo pretraivaa cilja. Kompjuter i submodul za praenje projektila su u samom projektilu, a
odsustvo praenja cilja definie ovaj sistem kao navigacio novoenje. To je u sutini sistem navoenja bez praenja
cilja za koji je poznat poloaj u prostoru, i iako su pozanti kao samodovoljni sistem, nisu u potpunosti autonomni u
odnosu na praenje leta projektila. Zavisno od toga koji je nain koristi za praenje projektila dele se na:
Potpuno autonomne
Inerciono navoenje
- sa iro stabilizovanim platformama
- sa bezplatformnim inercionim voenjem
Navoenje po unapred zadatim elementima zavisi od spoljnih prirodnih izvora informacije
Nebesko navoenje
Zvezdano-inerciono navoenje
Zemaljsko navoenje
Topografsko osmatranje kao Terrain Contour Matching = praenje podudarnosti kontura
terena (TERCOM) Koristi unapred snimljene konturne mape terena sa koordinatama koje ukljuuju i
visinu bitnih taaka i koje se porede sa podacima dobijenih od radarskog visinomera
Magnetsko navoenje zavisi od spoljnih vetakih izvora informacije
Satelitska navigacija
Globalni pozicioni sistem GPS
Globalni sistem navigacionih satelita GLONAS
Hiperbolna navigacija
DECCA
LORAN C
37
Opti sastav modularne strukture voenih projektila

modul pretraivaa - izborni submodule
submodul INS/IMU - inercijalnog merenja i navigacije
submodul IIR - sinteza slike cilja u infracrvenom delu spektra
submodul TV - sinteza slike u vidljivom delu spektra
submodul GPS - prihvat signala GPS
submodul LGU - registrovanje laserske osvetljenosti cilja
submodul RGU - Radarski pretraiva, najee milimetarski opseg
submodul prenosa podataka - radio emisioni i kablovski
submodul napajanja - turbogenerator, termobaterije
modul dejstva
modul aerodinamikog upravljanja submodul stabilne aerodiinamike - aktuatorski komplet i okvir sa sklopivim ili fiksiranim krilcima
submodul nestabilne aerodiinamike - aktuatorski komplet i okvir sa sklopivim ili fiksiranim kanard krilcima
modul pogona
submodul raketnog pogona - raketni motor sa vrstim gorivom
submodul marevskog motora - mlazni ili ramjet motor
modul aerodinamikog upravljanja submodul stabilne aerodiinamike - aktuatorski komplet i okvir sa sklopivim ili fiksiranim krilcima
submodul nestabilne aerodiinamike - aktuatorski komplet i okvir sa sklopivim ili fiksiranim kanard krilcima
Alternativna struktura
modul navoenja
submodul pretraivaa
sklop INS/IMU - inercijalnog merenja i navigacije
sklop IIR - sinteza slike cilja u infracrvenom delu spektra
sklop TV - sinteza slike u vidljivom delu spektra
sklop GPS - prijem signala GPS
sklop LGU - registrovanje laserske osvetljenosti cilja
sklop RGU - Radarski pretraiva, najee milimetarski opseg
submodul kontrole upravljanja
sklop obrade podataka - jedan ili vie raunara
sklop prenosa podataka - radio emisioni i kablovski
sklop napajanja - turbogenerator, termobaterije
modul dejstva
modul aerodinamikog upravljanja - aktuatorski komplet i okvir sa sklopivim ili fiksiranim krilcima
modul pogona
submodul raketnog pogona - raketni motor sa vrstim gorivom
submodul marevskog motora - mlazni ili ramjet motor
38
AGM-84 Harpoon (Sjedinjene amerike drave)

Harpun projektil omoguuju i Mornarici i ratnom
vazduhoplovstvu upotrebu zajednikog jedinstvenog oruja za
dejstva na akvatoriji, odnosno protiv brodova i podmornica.
Projektil se dopunski aktivno navodi radarskim senzorom
trajektorijom male visine za napad na brodove na odstojanjima
preko horizonta. Konstrukcija projektila kao i sistem kontrole
omoguuje borbeni kapacitet presretanja brodova iznad dometa drugih letilica.
Projektil je namenjen unitavanju brodova na otvorenom moru. Iako RIM-161 Standard projektil i RGM/UGM109B Tomahawk krstarei projektil mogu biti korieni kao protivbrodski sistemi Harpun i AGM-119 Penguin su u borbi
protiv ciljeva na moru prvi izbor amerikih oruanih snaga. jednom, kada su podaci o cilju spremni, projektil je
lansiran. Kada je lansiran projektil leti u zonu akvizicije i ukljuuje pretraiva, locira cilj i napada isti. Ova
samostalnost projektila omoguuje matinom borbenom sredstvu (brod ili avion) da nadalje vri borbena dejstva
prema drugim ciljevima.
Prilagoeni harpun se moe lansirati sa pilona koji poseduje AERO-65 adapter, AERO-7 adapter ili sa vie
berodskih lansirnih ureaja ukluujui i lanser za rakete standard, lansere za protivpodmorniko oruje ASROC ili
PVO projektile, pa ak i sa podmornice kao torpedo.
STANDARD
ASROC
TARTAR
Brodski lanseri sa kojih je mogue lansirati AGM-84
Harpun je iskljuivo namenjen za protivbrodska dejstva. Pogonjen je sa Teledyne/CAE J402 turbojet mlaznim
motorom koji mu daje domet od 185 km.
39
Struktura projektila
modul navoenja
Submodul pretraivaa i submodul kontrole upravljanja su spojeni u jedinstven modul navoenja. Submodul
pretraivaa se sastoji od aktivnog radarskog pretraivaa, radarskog visinomera, i pretvaraa za napajanje.
Submodul kontrole se sastoji od troosnog kontrolora poloaja - orijentacije (ARA = attitude reference assembly),
komjutera i napajanja (DC/PS = data computer/power supply). Pre lansiranja u DC/PS je uitan set podataka sa
komandnog lansirnig sistema. Nakon lansiranja podaci o ubrzanju i poloaju sa ARA i podaci radarskog visinomera se
uitavaju u DC/PS i koriste za odravanje profila leta projektila.
modul dejstva
Modul sadri elinu konstrukciju probojnika u nosau koji nosi 97 kg eksploziva (DESTEX) kao i pripadajui
sigurnosni mehanizam upaljaa, koji osigurava da maodul dejstva ne eksplodira pre lansiranja projektila ve u
kontaktu sa ciljem. Modul dejstva se moe zameniti vebovnim koji dostavlja podatke o radu projektila za analize.
modul pogona
submodul marevskog motora - se sastoji od rezervoara za gorivo JP-10, usisnika za vazduh i mlaznog
motora. Ovaj sklop obezbeuje pogon leta projektila sa uzgonom koji omoguuju 4 fiksna krilca na spoljnoj strani.
submodul raketnog pogona - se sastoji od raketnog motora na vrsto gorivo zajedno sa sistemom za
ativiranje i pripalu. Ovaj submodul se naposredno pre aktiviranja mlaznog motora odbacuje od projektila.
modul aerodinamikog upravljanja
modul aerodinamikog upravljanja se sastoji od 4 elektromehanika aktuatora koji po signalima modula
navoenja komanduju krilcima i upravljaju letom projektila.
Verzije projektila u upotrebi
AGM-84D Harpoon je protivbrodski projektil za dejstvo na odstojanjima
preko horizonta u svim meteo uslovima ova verzija se moe lansirati sa brodova,
podmornica (u specijalnom kontejneru), ili sa aviona bez submodula raketnog
pogona.
The AGM-84E Harpoon/SLAM [Stand-Off Land Attack Missile] Block 1E se

projektil srednjeg dometa proizveden da omogui dejstvo dnevno i nononu u svim meteo
uslovima po ciljevima visoke vrednosti na kopnu i po brodovima na vezu u lukama.
Kasnih osamdesetih pojavila se potreba za projektilom za napad na ciljeve na kopnu i
umesto proizvodnje potpuno novog projektila, amerika ratna mornarica je iskoristila
projektil harpun, sve osim modula za navoenje, dodala prijemnik signala GPS i Walleye
optiki sistem navoenja, datalink sa AGM-65 maverick projektila da sastavi Stand-Off
Land Attack Missile. AGM-84E koristi sistem inercijalnog merenja i navigacije spregnut sa
GPS, sistem infracrvenog navoenja u terminalnoj fazi trajektorije i projektil je opremljen modulom dejstva sa
krstareeg projektila radi sticanja probojnosti u dejstvu na cilj. Projektil moe da se lansira i sa aviona F/A-18 Hornet.
SLAM-ER (Expanded Response = pojaano protivdejstvo) Block
1F, je opsena modifikacija predhodno opisane verzije udvostruujui domet
do 240 i vie kilometara, posedujui probojni titanijumski modul dejstva, kao
softver koji omoguuje pilotu matinog aviona da promeni taku dejstva cilj u
zavrnoj fazi leta, posldnjih 7 - 8 km, to istovrmeno znai da postoji
mogunost indirektnog navoenja projektila ueem pilota.
SLAM-ATA (Automatic Target Acquisition = Automatski Izbor Cilja) Block 1G, je naredna faza razvoja
predhodno opisane verzije dodavanjem sistema za prepoznavanje slike poreenjem sa unapred uitanom slikom cilja.
Ovaj sistem otklanja greke nastale smetnjama radaskog odraza pogotovu u okolini ciljeva u urbanim zonama, loim
meteo uslovima ili dejstvom ometanja radara.
Harpoon Block II je verzija namenski razvijena za napad na ciljeve u razuenim obalskim podrujima.
40
AGM-65 Maverick (Sjedinjene amerike drave)

AGM-65 Maverick je vazduh-zemlja voeni
projektil srednjeg dometa namenjen za bliska vazdunu
podrku i spada u najbrojnije proizvedene projektile u
zapadnom svetu. Upotrebljava se protiv razliitih vresta
ciljeva, ukljuujui oklopne, sisteme PVO, brodove,
kopneni transport i objekte. od uvoenja u upotrebu
razvijen je veliki broj verzija ovog projektila, pre svega
zahvaljujui modularnoj strukturi i primeni standarda koji
pojedine module ovog projektila ine upotrebljivim kao
mogulima u sastavu drugih tipova projektila na primer
AGM-84 harpoon/SLAM.
Ovaj projektil koristi dve vrste modula dejstva. Jedna
vrsta ima upalja postavljen na vrhu, druga je vee
mase i poseduje upalja sa odloenim dejstvom radi
postizanja probojnosti na cilju
AGM-65 je modularne kostrukcije i to mu
obezbeuje veliku fleksibilnost u proizvodnji i primeni.
Zavisno od sastava modula razlikujemo verzije ovog
projektila.
Opta struktura modula AGM-65 je:

modul pretraivaa TV
- sinteza slike u vidljivom delu spektra

AGM-65A i AGM-65B
modul pretraivaa IIR - sinteza slike cilja u infracrvenom delu spektra
AGM-65D
modul pretraivaa LGU - registrovanje laserske osvetljenosti cilja
AGM-65E
modul pretraivaa IR
- registrovanje infracrvenog zraenja cilja
AGM-65F
submodul napajanja - baterije
modul dejstva
submodul sa eksplozivom mase 62,56 kg AGM-65A, AGM-65B i AGM-65E
submodul sa eksplozivom i penetratorom mase 136 kg AGM-65G i AGM-65F
penetrator - telo velike mase i tvrdoe namenjeno probijanju utvrde cilja AGM-65F
submodul osiguraa, aktivatora i upaljaa
modul aerodinamikog upravljanja - aktuatorski komplet i okvir sa fiksiranim krilcima
modul raketnog pogona - raketni motor sa vrstim gorivom
Maverick AGM-65A ima elektro-optiki sistem za bavoenje, koji nakon autom,atskog uklanjanja zatitne
kupole na vrhu projektila registruje i prenosi u sistem letilice na monitor pilota ili operatora sistema naoruanja TV
sliku. nadalje pilot ili operator upravljaju projektilom dovodei sliku cilja u konanicu i lansira projektil.
Maverick AGM-65B ima slina svojstva kao i A verzija osim to TV sistem ima mogunost uveanja TV slike i
tima olakava identifikaciju cilja i omoguava detekciju i orijentaciju prema manjim ciljevima.
Maverick AGM-65D je opremljen sa sistemom za sinteza slike cilja u infracrvenom delu spektra i time
omoguuje nona i dejstva pod nepovoljnim meteo uslovima.
Maverick AGM-65E je uveden u upotrebu u marinskom korpusu SAD i namenjen je za dejstvo na utvrenje
kopnene ciljeve, kao i na oklopna vozila. Laserski pretraiva detektuje signal emitovan sa matine letilice ili sa tla u
zoni irine 11 km dubine 16 km. U sluaju gubitka laserskog sihnala i prestanka navoenja projektil se ne
samounitava ve samo deaktivira modul dejstva
Maverick AGM-65F koji upotrebljava mornarica koristi infracrveno pasivno navoenje i ima masivniji modul
dejstva mase 136 kg a za upotrebu kod marinskog korpusa i penetrator od 57 kg kao i IR prilagoen za praenje
brodova.
Maverick AGM-65F ima praktino isti sistem navoenja kao i D verzija osim modifikacije softvera radi
praenja veih ciljeva. Glavna razlika je to ova verzija ima masivniji modul dejstva sa masivnim penetratorom
41
AGM-65A/B
AGM-65D
AGM-65E
AGM-65F/G
220 kg
285 kg
304 kg
Duina
2.49 m
Raspon krila
71.9 cm
Dijametar
30.5 cm
Masa
209 kg
Brzima
nadzvuna
Domet
> 27 km
Pogon
Thiokol SR109-TC-1 solid-fuel rocket Thiokol SR114-TC-1 (or Aerojet SR115-AJ-1) solid-fuel rocket
Modul dejstva 57 kg WDU-20/B Oblikovano punjenje
136 kg WDU-24/B probojno-eksplozivno i fragmentaciono
Prikaz slike TV kamere sa vrha modula navoenja AGM-65B na MFD (Multi-Function Display =
vienamenski monitor) u kabino pilota matine latilice
42
AGM-88 HARM (High-Speed Anti-Radiation Missile = Brzi protivradarski

projektil) (Sjedinjene amerike drave)
AGM-88 je pogonjen Thiokol SR113-TC-1
motora sa dva reima rada (startni i marevski
reim) malodimni raketni motor na vrsto gorivo i
ima modul dejstva WAU-7/B mase 66 kg
eksplozivno - fragmentacionog dejstva (25 000
elinih fragmenata). Eksploziv se akaktivira
laserskim blizinskim upaljaem FMU-111/B. Pretraiva WGU-2/B modula pretraivaa je podeen prema
pretpostavljenom cilju u fazi redovnog odravanja tako da svaki logistiki centar ima lepezu razliito podeenih
projektila. U letu projektil se kontrolie dualnim modulom aerodinamike kontrole, upravljanje se vri sa 4 BSU-59/B
kanard krilaca a stabilizuje sa 4 BSU-60/B repna krilca. Kada se akronim "HARM" tretira kao re , ista na engleskom
jeziku znai "teta" ili "povreda".
Ovaj projektil se koristi u tri operativna reima slobodno nazvana: "Unapred zadat/Preventivni/Poznati cilj",
"Cilj prema okolnostima" i "Samoodbrana". U reimu "Unapred zadat" projektila napada unapred poznat cilj iz
visokog profila leta na daljinama od preko 150 km, i kada projektil doe u zonu akvizicije i moe da registruje izvor
radarskog zraenja, upuuje se direktbo ka takvom cilju.
ukoliko takav cilj nije aktivan u trenutku kada projektil ulazi
i zonu akvizicije, isti se samounitava. U reimu
"Samoodbrana" avion registruje da je radarski osvetljen
sa jedne ili vie lokacija, kompjuter aviona odluuje koji cilj
ima prioriteti zadaje podatke projektilu i lansira projektil. U
reimu "Cilj prema okolnostima" pretraiva projektila
registruje radarko osvettljavanje i ako je isto pretnja avionu
projektil se lansira manuelno. U reimima "Cilj prema
okolnostima" i "Samoodbrana" projektil se moe lansirati
protiv ciljava koji su iza aviona ali na tetu dometa
projektila. AGM-88 ima ugraen INS i kada su podaci o
F-16 u SEAD misiji naoruan sa 4 AGM-88
cilju uitani, ak iako u meuvremenu zraenje sa cilja
prestane, projektil e nastaviti let ka cilju iako je u ovakvim
sluajevima
CEP vei.
Operativni reim "Jednaine kretanja" je
varijanta
reima
"Unapred
zadat"
koji
omoguava precizniju selekciju odailjaa u
optereenijoj sredini, i moe se aktivirati i kada
cilj nije u osi pretraivaa projektila. pozicija cilja
se projektilu moe preneri bilo sa kompjutera
matinog aviona ili datalinkom sa drugog aviona
ka na primer RC-135 Rivet Joint.
Suppression of Enemy Air Defenses =
Onesposobljavanje neprijateljske PVO (SEAD)
misije predstavljaju oko 30% ukupnog broja
misija u prvim danima modernog rata i imaju
zadatak onesposobljavanja neprijateljskih PVO
sistema kao i sistema komande, kontrole i
komunikacija.
Duina
4.17 m
Raspon kanarda 112 cm

Raspon krila
61 cm
Dijametar
25.4 cm
Masa
360 kg
Brzima
Mah 2+
Domet
150 km
Pogon
Thiokol SR113-TC-1
Modul dejstva
66 kg WDU-21/B eksplozivno - fragmentacionog

AGM-88C: WDU-37/B eksplozivno - fragmentacionog
43
-35 (Kh-35U) (Kajak) (Rusija)

Protivbrodski voeni prjektil "Kajak" je turboventilatorskim
mlaznim motorom pogonjen projektil podzvune brzine, koji moe
biti lansiran sa aviona, helikoptera ali i sa obalskih i brodskih
lansera uz dopunu pogona submodulom raketnog motora na vrsto
gorivo. Nato oznaka je Kh-35U "Harpoonski" zbog slinosti sa
amerikim sistemom AGM-84E Harpoon. Za upravljanje letom
projektila se koriste krilca postavljena na dve pozicije na projektilu i dodatni komplet krilaca na
submodulu raketnog pogona.
Podaci o cilju se unose u projektil pre lansiranja sa kompjutera matine letilice, broda ili
nekog drugog spoljnog izvora. INS sistem upravlja letom projektila do take oekivane vidljivosti
cilja udaljenost od 20 km, kada nakon orijentacije prema cilju i prelaska na vrlo malu visinu leta
navoenje prelazi u reim aktivnog radarskog samonavoenja pomognuto radarskim
visinomerom.
Zbog svoje autonomije projektil moe da dejstvuje u svim meteo uslovima danju i nou.
mali popreni presek, trajektorija praenja konture kopna ili mora, i poseban algoritam navoenja
ine ga je ovaj projektil teko uoljiv i predstavlja znaajan problem za odbranu cilja.
ARGS-35E
submodul RGU
aktivni radarski
pretraiva
-31 (Kh-31) "" (Rusija)

-31 je ruski vazduh - zemlja vienamenki voeni
projektil namenjen naoruavanju aviona kao to su MiG-29 ili
Su-27, razvija brzinu preko 4 maha i bio je prvi protivbrodski
nadzvuni projektil za lansiranje sa taktikih aviona. postoji
vie verzija ovog projektila i najpoznatija je njegova verzija za protivradarska dejstva.
Projektil je konvencionalno dizajniran sa primetnim dvostepenim pogonskim sistemom. Na lansiranje potisak
daje submodul raketnog motora na vrsto gorivo, koji se odbacuja kada projektil dostigne brzinu od 1,8 maha i tada se
otbaraju 4 uvodnika vazduha i prostor u projektilu postaje kerozinski ramjet (loran) mlazni motor koji dalje projektil
ubrzava do preko 4 maha. L-112E pretraiva radarskog zraenja je jedinstveno
dizajnirana antena kao interferometrijska konfiguracija 7 helikoidalnih antena na
pokretnoj platformi
Verzije projektila:
Kh-31A - protivbrodski projektil dometa od 25 do 103 km submodul pretraivaa
ima aktivni radar i radarski visinomer i u sastavu je modula za autonomno
navoenje sa mogunou idirektnog navoenja od strane flotile. Aktivno
-112 (L-112E)
pretraiva radijacije
radarsko pretraivanje moe zapoeti i pre i nakon lansiranja nakon poniranja
projektila. Mala masa projektila omoguuje naoruavanje belikog broja letilica
kao to su Su-25, Su-27, Su-30, Su-34, MiG-29, i td.
Kh-31P je antiradarska verzija sa pasivnim submodulom pretraivaa radijacije. Trajektorija je visokog profila koja
dozvoljava vee brzine i ima povean domet od 110 km. Postoje tri razliita pasivna submodula pretraivaa radijacije
u upotrbi namenjena detekciji razliitih frekvencija radara ali se postavljanje odreeenog submodula vri samo u
zavrnoj fazi proizvodnja.
Kh-31AD/Kh-31PD protivbrodski projektil poveanog dometa produenjem tela projektila do 5,3 m
Kategorija
Kh-31A
Namena
PROTIV BRODSKI
Navoenje
INS, aktivno radarsko
Visina lansiranja, km
0,1-10(15)
Brzina lansiranja, km/h (Mahov broj)600-1,250 (0,65-1,5)
Maksimalni domet
50-70
Kh-31P
Kh-31AD
PROTIV RADARSKI PROTIV BRODSKI
detekcija radara
INS, aktivno radarsko
0,1-10(15)
600-1,250 (0,65-1,5)
15-110
50-70
Maksimalna krstarea brzina, m/s

Masa modula dejstva, kg
Ukupna masa, kg
Duina, m
Dijametar, m
Raspon krila, m
Ugao detekcije cilja u v ravni
Ugao detekcije cilja u h ravni
Raspon krila, m
1 000
87
600
4,7
0,36
44
1 000
94
610
4,7
0,36
0,914
0,914
1 000
110
715
5,34
0,36
0,914
+10 do -20 stepeni
+/- 27 stepeni
0,914
ATRA Hermes (Rusija)

Hermes (Ruski: )
je
familija
modularno
dizajniranih voenih projektila, za lansiranje sa letilica (HermesA), kompnenih lansera (hermes) i brodova (Hermes-K), sa
viestepenim raketnim pogonom i potpunom autonomijom.
Projektovan je da dejstvuje na razliite kopnene ciljeve, oklopnu
tehniku, fortifikacije, kao i letilice male brzine pojedinanim ili lansiranjem vie projektila simultano. Sistem ovako
projektovan zadovoljava potrebe za artiljerijskom preciznom tehnikom za sva tri vida oruanih snaga.
Hermes ima odbaciv submodul startnog raketnog motora kao i submodul sa marevskim raketnim motorom
kao i modul dejstva visoko eksplozivne fragmentacije, i korisniku se dostavlja u zapeaenom kuitu koje slui i kao
lanser.
Dalekometna verzija hermesa ima submodul startnog raketnog motora
dijametra 210 mm i submodul sa marevskim raketnim motorom dijametra 130
mm, sa dometom od oko 100 km i koristi indirektni reim radio navoenja do
ulaska u zonu akvizicije, a u zoni akvizicije navoenje preuzima submodul
poluaktivnog laserskog pretraivaa LGU i moe da dejstvuje po ciljevima na
kopnu i u vazduhu.
Kopneni sistem hermesa poseduje lansirno vozilo naoruano sa 24
projektila, logistiko vozilo, komandno vozilo, vozilo za kontrolu i vozilo za
odravanje. Senzorski sistem omoguuje pojektilu radar za navoenje, dnevni i noni optiki sistem i kao i dvokanalni
laserski osvetljiva - daljinomer za samonavoenje.
Hermes-A je dalekometni protivoklopni i protivvazduni projektil (za
vazduhoplovne ciljve malih brzina) nemenjen upotrebi sa helikoptera kao Ka-52 i
aviona kao SU-39. Projektil se navodi do zone dejstva submodulom INS, a u zoni
dejstva voenje se zasniva na submodulu LGU sa poluaktivnim laserskim
pretraivaem uz pomo osvetljivaa cilja sa matine ili neke druge letilice. uz
prosenu brzinu od 500 m/s projektil ima domet od 15 do 20 km gde dejstvuje po
cilju fragmentacionim modulom dejstva sa 28 kg eksploziva. po dva HERMES-A
projektila mogu biti lansirana istovremeno na razliite mete i u velikoj meri su
otporni na ometanje u odnosu na druge protivoklopne projektile.
Hermes-K je mornarika verzija Hermes projektila i dizajnirana je za naoruavanje lakih petrolnih plovila u
kompletnom lanserskom sistemu na modifikovanom postolju topa AK-306. Moe da dejstvuje po manjim plovilima i
letilicama manjih brzina na dometu od 20 do 100 km, gde dejstvuje po cilju fragmentacionim modulom dejstva sa 28
do 30 kg eksploziva. Projektil se navodi do zone dejstva submodulom INS kombinovanim sa daljinskom komandom a
u zoni dejstva voenje se zasniva na submodulu LGU sa poluaktivnim laserskim pretraivaem.
.
Kategorija
Hermes
Namena
Navoenje
Maksimalni domet
PROTIV OKLOPNI
PROTIV OKLOPNI
PROTIV BRODSKI
INS, lasersko, radarsko INS, lasersko, radarsko INS, lasersko, radarsko
10 - 40 - 100
10 - 40 - 100
10 - 40 - 100
Krstarea brzina, m/s

500
Masa modula dejstva, kg28
Ukupna masa, kg
130
Duina, m
3,5
Dijametar, m
0,13 / 0,21
Raspon krila, m
0,914
Raspon krila, m
0,24
Hermes-A
500
28
110
3,5
0,13 / 0,21
0,24
Hermes-K
500
30
130
3,5
0,13 / 0,21
0,914
0,24
Navoenje hermesa je mogue vriti sa spoljnog izvora, u ovom sluaju i marinci koji raspolau sa sistemom
automatske kontrole "Malahit", i tada mnogi spoljni obavetajni sistemi mogu biti ukljueni, to omoguuje hermesu
imunitet na protivmere.
45
-29 (Kh-29)(Rusija)
-29 je ruski voeni projektil dometa od 10 do 30 km
sa masivnim modulom dejstva mase 320 kg i submodulima
za pretraivanje i navoenje laserski, IR, Aktivno radars ko i
TV i uobiajeno spada u naoruanje Su-24, Su-30, MiG29K kao i "T/TM" verzijama Su-25. Uobiajeni ciljevi ovog
projektila su vei objekti na bojitu, objekti industrije,
skladita i mostovi, a moe da vri dejstvo po brodovima do
10 000 tona, kao i po utvrenim sklonitima za smetaj
aviona i po poletno-sletnim stazama.
Sa modulom dejstva mase 320 kg sa senzorom
upaljaa koji omouuje probojnost projektila pre eksplozije.
Moduli projektila daju 4 sklopa projektila kao 4 posebne verzije istog, i to Kh-29L koji ima LGU modul pretraivaa i
Kh-29T ili Kh-29TE koji ima pasivni TV modul pretraivaa, koji ima domet detekcije cilja 4 - 5 km i u idealnim
vremenskim uslovima je vrlo precizan sa 2,2 m CEP, Kh-29MP sa modulom pretraivaa za aktivno radarsko
navoenje i Kh-29D sa IIR modulom pretraivaa.
Upalja modula dejstva radi u reimu momentalnog i odloenog dejstva koje odreuje pilot matine letilice.
Upalja je vezan za spoljne senzore postavljene ispred modula dejstva u zoni
U robustnoj livenoj sekciji modula dejstva nalazi se 116 kb eksploziva
Projektil je izmenjive modularne konstrukcije i sastoji se od 5 modula modul pretraivaa, modul kontrole
upravljanja, modul dejstva, modul pogona i napajanja i modula arodinamike kontrole, koji se zavisno od verzije lako
uklapaju i vezuju spoljnim vezama.
Velika masa i time velika inercija projektila je diktirala uvoenje snanijeg submodula napajanja radi
upravljanja frontalnim krilcima. Kontrola aksijalne rotacije se vri zakrilcima. Submodul napajanja poseduje
elektrolitsku bateriju i pretvara jednosmerne struje u naizmeninu za vreme od 40 sekundi
X-29L poseduje submodul laserskog pretraivaa (otuda i oblik vrha
boce) za distance do 8 km. Navoenje X-29L se zasniva na proporcionalnom
metodu koji navoenje na cilj predvia tako to bono inerciono optereenje
projektila tretira kao proporcionalnu ugaonoj brzini linije vidljivosti i projektil koristi
propocionalnu navigaciju, ije ulazne podatke merenjem daje modul pretraivaa.
Projektil napada u dva reima leta, -- ponirui, kada su osa projektila i lasera
paralelni liniji vidljivosti cilja sa pozicije pilota matine letilice i trajektorija skoro
pravolinijska - logaritamska kriva (blisko horizontalnom letu). kada se projektil
lansira sa male visine i podigne na veu visinu leta do prilaska cilju kada ponire i udara cilj skoro vertikalno nadole
oekivano da je gornja povrina objekta slabiji deo strukture.
X-29T kontrolni sistem funkcionie u dva reima autonomni i navodei.
Nakon lansiranja autonomna kontrola odrava kontinualan let projektila pod
konstantnim napadnim uglom. Kada je dostignuta vrednost ugla kursa sistem
prema programu okree projektil prema cilju dok vrednost angularne brzine linije
vidljivodti cilja ne buge jednaka nuli kada je prema zakonu proporcionalne
navigacije kolizija neminovna. Nakon toga projektil se u reimu pasivnog TV
navoenja kree metodom proporcionalne konvergencije.
U navodeem reimu pilot dovodi avion i projektil u poloaj u kome ZV
kamera vidi cilj, ija se slika pojavljuje na displeju panela pilota, ija slika moe biti zamrznuta i uveana radi
dopunske identifikacije cilja. Nakon selekcije cilja pilot menja reim vizure na irok ugao osmatranja i ostaje mu da
dalje upravlja letilicom do ulaska u domet lansiranja
46
Kategorija
Kh-29T
Kh-29TE
Kh-29L
Namena
Navoenje
Maksimalni domet km
PROTIV OBJEKATA
pasivna TV
12
PROTIV OBJEKATA
pasivna TV
30
PROTIV OBJEKATA
lasersko
10
500
320
690
3,9
0,13 / 0,21
500
320
660
3,9
0,13 / 0,21
0,914
Krstarea brzina, m/s

500
Masa modula dejstva, kg320
Ukupna masa, kg
680
Duina, m
3,9
Dijametar, m
0,4
Raspon krila, m
1.1
AM39, SM39, MM40 "Exocet" (Letea riba) (Francuska)

Exocet je voeni protivbrodski projektil koji moe biti lansiran sa brodova, kopnenih lansera kao i aviona i
helikoptera. To je relativno kompaktan projektil za dejszvo na manje i srednje brodove, korvete, fregate i razarae ali i
dejstvo vie projektila na veim brodovima su efektni. navodi se INS submodulom do ulaska u zonu akvizicije, kada
menja reim navoenja aktiviranjem submodula za aktivno radarsko navoenje. Kao kontramera detekciji radara sa
cilja, projektil leti veoma nisko iznad povrine mora 1 do 2 m iznad povrine mora. Smetnje koje povrina mora stvara
na radarskoj slici ine detekciju projektila malo izvesnom a kada na projektil doleti na rastojanje od 6000 m od cilja i
detekcija istog postane izvesna, preostalo vreme do udara esto nije dovoljno za reakciju brodskih odbrambenih
sistema. Raketni motor na vrsto gorivo omoguuje domet od 70 km, a u verziji MM40 je dodat marevski turbomlazni
motor koji poveava domet na 180 km.
Bitne verzije projektila Exocet
AM39 (lansiranje sa aviona) B2 Mod 2, deployed on 14 types of
aircraft (combat jets, maritime patrol aircraft, helicopters). Domet od 50
do 70 km, zavisno od visine i brzina matinog aviona u trenutku
SM39 (lansiranje sa podmornica) B2 Mod 2, Projektil je smeten u
hermetinu kapsulu koja se lansira sa podmornice kao torpedo.
Usmerena ka povrini vode, kada istu napusti kapsula se odbacije,
raketni motor startuje i projektil krae ka zoni dejstva. Povoljno je u
ovom sluaju to projektil moe da bude lansiran sa veih dubina
.
MM40 (lansiranje sa kopna i brodova) Blok 1, Blok 2 i Blok 3, sa
dometom 72 km za Blok 2. i 180 km za Blok 3.
Najpoznatiji sluaj upotrebe ovog projektila
je dejstvo tokom rata za Foklande, koje je
bilo
izvreno
u
napadu
Ratnog
vazduhoplovstva Argentine na britanski
razara HMS Sheffield, 4 maja 1982. Letei
na maolj visini projektij je udario u desnu
stranu broda i iako prema engleskim
izvorima modul dejstva nije elsplodirao,
otvor na brodu veliine 1,2 x 3 m i poar
koji je izazvalo preostalo gorivo projektila
bilo je dovoljno da oteti brod koji je nakon nekoliko
dana plutanja i pokuaja spasavanja naputen i
potonuo. Projektil je lansiran sa argentinskog aviona
Super tendard francuske proizvodnje
47
4. DEO
NEVOENE RAKETE VAZDUH - ZEMLJA
48
Uspenom primenom nevoenih raketa u Drugom svetskom ratu je predodreen njihov dalji razvoj u
poslijeratnom periodu. Drugi sistemi naoruanja, topovi i bombe su imale svoje povoljnosti ali i ogranienja, topovi
zbog potrebe orijentacijea viona prema cilju u toku trajanja dejstva, ili prilagoavanje vektora brzine aviona poetnim
uslovima zahtevane balistike trajektorije bombe. Karakteristike raketa su odgovarale poboljanim performansama
posleratne avijacije. Poveanje brzine leta i smanjenje vremena vizuelnog kontakta sa ciljem, stavljaju u prvi plan
poveanje dometa i jaine dejstva nevoenih raketa. Nedostatak efikasnosti u poetku, male dimenzije i mala teina
nevoenih raketa zahtevale su postavljanje velikog broja raketa na avion. Rakete su ispaljivane plotunom, to je
povealo verovatnou unitenja cilja.
Glavni pravci razvoja nevoenih raketa diktiralo je iskustvo njihove masovne upotrebe u ratu. Glavni nedostaci
bili su znaajno rasipanje, posledino veliki CEP, kao i nedovoljna razorna mo, zavisnost od dinamike vektora brzine
letilice pri lansiranju. Kao kompenzacija za veliki CEP, kao reenje koristilo se poveanje broja lansiranih raketa u
napadu plotunom. To je i dovelo do nastanka viecevnih lansera kao zamena za pojedinane lansere "ine".
http://www.aviation-gb7.ru/NURS.htm
49
S-5 (Rusija)
S-5 je nevoena raketa kalibra 55 mm koja se lansira
iz cevi kalibra 57 mm. U naoruanju je aviona i helikoptera
lovako bombarderske i jurine avijacije. Sastoji se od
elinog tela u koje je postavljen raketni motor na vrsto
gorivo i eksplozivna bojeva glava sa kontaktnim upaljaem.
Na repu rakete je izduena sapnica za koju je vezan sklop sa
(6) 8 krilaca koja su radijalno rasporeena i mogu biti
rotacijom prema vrhu rakete sklopljena u poloaj za lansiranje, odnosno dovedena u poloaj za let nakon lansiranja
aktiviranjem sistema opruga. Krilca na repu rakete stabilizuju njen poloaj tokom leta otklonom koji rotira telo rakete
po uzdunoj osi 750 puta po sekundi. Vreme rada motora 1,1 skunda za
koje vreme raketa pree oko 300 m. S-5 se lansira iz viecevnih
podvesnih lansera.
S-5 se lansira iz viecevnih podvesnih lansera kapaciteta od 4
do 32 rakete. najea verzija lansera je bila ORO-57 kapaciteta 8
raketa razvijen za upotrebu sa aviona MiG-19. Ranih estdesetih
prolog veka uao je u upotrebu lanser UB-16-57 sa kapacitetom 16
raketa, razvijen u nekoliko verzija. U oznaci navedenog i slinih lansera
"UB" oznaava izraz "Univerzalni Blok", to podrazumeva da je lanser
kao podves standardizovan za nosa "pilon" obine bombe, "16"
oznaava kapacitet lansera a "57" je prenik cevi jednak kalibru rakete
uveane za 2 mm.
Za veliko ubrzanje i postizanje zadovoljavajue brzinenakon lansiranja (poetna brzina je zavisna od brzine
letilice) vrsto gorivo ima komoru
sagorevanja zbezsastog profila to
omoguava veu povrinu sagorevanja i
vei potisak. Nakon sagorevanja u trajanju
od 1,1 sekunde za koje vreme raketa
pree 300 m nastavlja se balistiki let
U poreenju sa dejstvom topa kalibra 37
mm ije je zrno mase 0,758 kg blidko masi
bojeve glave rakete mase od 0,815 kg.
Brzina kojom zrno naputa cev je 690 m/s
za razliku od mnogo manje brzine kojom
raketa naputa lanser 70 m/s ali trajanjem
sagorevanja motora postie vei domet od
2000 m za razliku od dometa zrna koje se
od momenta naputanja cevi nalazi na balistikoj trajektoziji i dostie domet od 400 - 600
m. Plotun u trajanjeu od 1,5 s (startno vreme
Masa
Ukupna
16 raketa S-5m) masa raketne salve je 26,8
Verzija
Dejstvo
Duina
bojeve
napomena
masa
kg u poreenju sa 5,05 kg mase rafala topa
glave
S-5
Eksplozivno
0.915 m
3.99 kg 1.16 kg Kontaktni upalja
za isto startno vreme, Iako je dejstvo topa
Eksplozivno
preciznije na manjim odstojanjima i prema
S-5M
Rasipa 75 fragmenata
fragmentaciona
pokretnim ciljevima zbog vee poetne
0.882
m
3.86
kg
0.8
kg
Eksplozivno
S-5M1
Rasipa 75 fragmenata
brzine, dejtvo raketa je efektivnije na
fragmentaciona
srdenjim rastojanjima i ima bolji rezultat
Bojeva glava sa 20
zaseenih prestenova
pogodaka na pobrinske ciljeve. Jednostavan
S-5MO
Fragmentaciona
0.998 m
4.82 kg 0.8 kg
koji daju 360
i uspean dizajn S-5 je uslovio razvoj cele
fragmenata..
familije nevoenih raketa razliite namene,
Oblikovano punjenje,
S-5K
Kumulativna
naroito razvojem bojeve glave i opteg
Proboj oklopa130 mm.
0.83 m
3.64 kg 1.1 kg
Oblikovano punjenje,
dizajna. Verzije S-5M i S-5M1 su
S-5K1
Kumulativna
Proboj oklopa130 mm.
prevashodno namenjeni za dejstvo po ivoj
Bojeva glava sa 10
sili i slabo zatienim ciljevima, artiljerijiskim i
Kumulativna
zaseenih prestenova
S-5KO
0.987 m
4.43 kg 1.36 kg
lansirnim poloajima i parkiranim letilicama.
fragmentaciona
koji daju 220
fragmenata.
Njihova bojeva glava dejstvuje eksplozijom
Kumulativna
Oblikovano punjenje
koja rasipa oko 75 fragmenata mase od 0,5 g
S-5KP
fragmentaciona
sa zinim
do 1 g. Verzija S-5MO sa unapreenom
1.079 m
5.01 kg 1.8 kg fragmantacionim
Kumulativna
fragmentacionom bojevom glavom, koja
omotaem i osetljivim
S-5KPB
fragmentaciona
piezo upaljaem
sadri 20 zaseenih elinih prstenova koji
S-5S
Bojeva glava sadri
se raspadaju na 360 fragmenata mase od 2
Strelice
1,000 do 1,100 40 mm
g. Verzije S-5K i S-5KG su namenjeni
S-5SB
dugih strelica
protivoklopnim
dejstvima
kumulativnim
Trake za ometanje
Raketa za ometanje
S-5P1
1.073 m
5.04 kg
bojevim glavama ijikumulativni mlaz prodire
radara
radara
u dubinu oklopa od 130 mm lao i verzija S5KO kombinovanog dejstva kumulativnim i fragmentacionim sa 10 prestenova koji daju 220 fragmenata mase 2 g
50
S-8 (Rusija)
Jaanje bojeve glave i ugraivanje jaeg raketnog
motora se moglo postii samo poveanjem dimenzija i mase
rakete tako da je sledea raketa u razvoju S-8 imala kalibar od
80 mm zadravi koncept dizajna rakete S-5. Poveanje
stabilnosti i preciznosti, po lansiranju, gasovima sagorevanja
goriva motora pogonjeni gasni klip izbacuje 6 radijalno
rasporeenih krilaca u uvreni letni poloaj. Veliko ubrzanje na startu je posledica veeg potiska motora S-8 u
odnosu na motor S-5 ali je i vreme rada motora je skraeno na 0,69 s. CEP raketa je svedeno na 0,3% dometa
efektivnog do 2000 m. Na osnovu dizajna univerzalne kumulativne - fragmentacione bojeve glave S-8, projekrovane
za dejstvo po ivoj sili i oklopnim sredstvima razvijeno je nekoliko verzija rakete S-8M i S-8KOM sa unapreenom
fragmentacijom i motorom na vrsto gorivo dueg vremena rada S-8S sa bojevom glavom koja sadri blokove strelica
koje kao i kod S-5S koje se izbacuju unapred na kraju leta.
Dejstvo - Bojeva
glava
S-8KO Kumulativna
SKumulativna
8KOM
S-8B
Penetraciono
Oznaka
Duina
1.57 m
Ukupna Masa Bojeve glave

Domet
(masa eksploziva)
masa
11.3 kg 3.6 kg (0.9 kg)
1.3 to 4 km
Napomena
400 mm probojnost oklopa
1.57 m
11.3 kg 3.6 kg (0.9 kg)
1.3 to 4 km
400 mm probojnost oklopa. Brzina 610 m/s
1.5 m
15.2 kg 7.41 kg (0.6 kg)
1.2 to 2.2 km
S-8BM Penetraciono
1.54 m
15.2 kg 7.41 kg (0.6 kg)
1.2 to 2.2 km
800 mm probojnost armiranog betona.

800 mm probojnost armiranog betona. Brzina
450 m/s.
S-8D
S-8DM
S-8DF
S-8 O
1.66 m
1.7 m
1.68 m
1.63 m
11.6 kg 3.8 kg (2.15 kg)

11.6 kg 3.8 kg (2.15 kg)
13.4 kg 5.5 kg (3.3 kg)
12.1 kg 4.3 kg
1.3 to 3 km
1.3 to 3 km
1.3 to 4 km
4 to 4.5 km
1.63 m
12.1 kg 4.3 kg
4 to 4.5 km
Termobariko
Termobariko
Termobariko
Osvetljajue
S-8 OM Osvetljajue
Dvostruka
Kumulativna
Trake za ometanje
S-8P
radara
Trake za ometanje
S-8PM
radara
S-8S
Strelice
1.612 m
13 kg 4.3 kg
S-8TSM Dimne
1.605 m
11.1 kg 3.6 kg
S-8T
1.7 m
13 kg 6.6 kg (1.6 kg)
1.3 to 4 km
1.63 m
12.3 kg 4.5 kg Traka
2 to 3 km
Trake za ometanje radara
1.63 m
12.3 kg 4.5 kg Traka
2 to 3 km
Trake za ometanje radara. Brzina 545 m/s.
1.2 to 3.5 km
2,000 Strelica inu 5 svenjeva
1.3 to 2 km (helikopter) obeleavajua dimnim tragom
1.3 to 3 km (avion)
vidljivim sa 6 km odstojanja
Za lansiranje S-8 koristi se dvadesetocevni lanser B-8,

verzije B-8M i B-8M1 kao i B-8-0 sa termanom zatitom. Plotun
od 20 raketa 80 mm sa lansera B-8 je uporediv sa plotunom od
32 rakete S-5 sa lansera UB-32 sa tom razlikom to plotum
raketa 80 mm za navedebe uslove ima veu preciznost i jae
dejstvo.
51
5.56 kg TNT ekvivalent. Brzina 590 m/s

6 kg TNT ekvivalent. Brzina 500 m/s
2 megakandela osvetljavajua
2 megakandela osvetljavajua u trajanju od
30 s Brzina 545 m/s.
Tandem HEAT 400 mm versus RHA.
Brzina 470 m/s
S-13 (Rusija)
S-13 je 122 mm kalibra nevoenja raketa razvijena
1970 godine kao oruje sa probojnim dejstvom sposobnim da
probija poletno-sletne staze, utvrene hangare aviona, bunkere
i slonita, odnosno da popuni prazninu izmeu raketa kalibra 80
mm i kalibra 240 mm. Konstrukcije sline predhodnim modelima
sa 6 sklopivih repnih krilaca.
Oznaka
S-13
Dejstvo - Bojeva
Ukupna
Duina
glava
masa
Penetraciono
2.54 m 57 kg
S-13B Penetraciono
2.63 m 60 kg
Dvostruka
S-13T
Kumulativna
2.99 m 75 kg
S-13OF Fragmentaciona
2.97 m 69 kg
S-13D Termobariko
3.12 m 68 kg
S-13DF Termobariko
3.12 m 68 kg
Masa Bojeve glave

(masa eksploziva)
21 kg
(1.82 kg of explosive)
23 kg
(1.92 kg of explosive)
21 kg and 16.3 kg (1.8 kg
and 2.7 kg of explosives)
Domet
Napomena
1.1
3 km
Probija 3 m od cilja 1 m armiranog betona. ma poletno-sletnim

atazama izaziva oteenje od 20 m.. Brzina 650 m/s
n/a
Probija 3 m od cilja 1 m armiranog betona.
1.1
4 km
Kombinovanao probija 6 m od cilja 1 m armiranog betona. Brzina

500 m/s
Produces 450 splinters between 23 and 35 g, capable of
penetrating lightly armoured vehicles such as APCs and IFVs.
Velocity 530 m/s. Introduced in 1993.
33 kg
(7 kg of explosive)
1.6
3 km
32 kg
(14.2 kg of fuel)
32 kg
(14.6 kg of fuel)
1.6
3 km
0.5
6 km
35 40 kg TNT equivalent. Velocity 530 m/s. Introduced in 1995.

Up to 40 kg TNT equivalent. Velocity 530 m/s
Hydra 70 (Sjedinjene amerike drave)

Hidra 70 je nevoena raketa kalibra 70 mm stabilizovana
sklopivim repnim krilcima sa vie verzija bojeve glaverazvijena
od mornarike rakete Mk4/Mk40 iz perioda posle drugog
svetskog rata. U odnosu na pomenuti stariji model Hidra 70
koristi Mk66 moderni raketni motor koji novim gorivom
omoguava oko 6 KN potiska. Krilca Hidra 70 rakete namesto
rotacije pri zauzimanju letnog poloaja rotiraju ortogonalno na
osu rakete kao kod starijih modela,
rotiraju koaksijalno sa telom rakete i u
sklopljenom poloaju se uklapaju u
geometrijski presek rakete. Stabilnost
do potpunog postavljanja krilaca u letni
poloaj obezbeuju 4 mlaznice motora
koje su postavljene pod uglom kojim
daju raketi obrtni momenat u prvim
trenucima rada motora. namenjena je
glavnom upotrebi sa helikoptera SAD i
saveznika, OH-58D Kiowa Warrior i
AH-64D Apache Longbow, kao i sa AH1 Cobra Marinskog korpusa SAD.
Hidra 70 se lansira iz viecevnih lansera tipa sedmocevni
M260, LAU-131/A i LAU-68D/A i devetnaestocevni M261, LAU-130/A
i LAU-61C/A, od kojih je svaki poslednji u grupi dodatno termalno
zatien zbog korienja Mk66 motora
52
BR-1-57mm, BR-2-57mm, BR-20-57mm, BR-1-57V (Srbija)

BR-1-57 nevoena raketa sa razornim dejstvom, kalibra 57 mm i
trenutnim upaljaem tipa UTI-1. Namena ove rakete je
unitavanje vazdunih ciljeva na visinama do 30.000 m i ona se
koristi kao naoruanje sa aviona. Raketa BR-1-57mm sa
upaljaem UT -1 moe dase koristi i za unitavanje ciljeva na
zemlji (aviona, kola, skladita, i slinih vojnih objekata).
Raketa BR-1-57 mm sa upaljaem UTI-1 se ispaljuje iz viecevnih lansera
L-57.
BR-2-57 je kumulativnog dejstva. Njen kalibar je 57 mm. Opremljena

je sa trenutnim inercionim upaljaem UTI -2. Ova raketa slui za
unitavanje oklopnih ciljeva na zemlji: tenkova, samohodne artiljerije,
oklopnih vozila, oklopnih transportera itd. Slui za raketno naoruanje
savremenih mlaznih aviona. Rakete BR-2-57 se lansiraju sa UTI-2
upaljaem iz viecevnih lansera.
Pored do sada proizvoenih avionskih raketa BR-1-57mm i BR2-57mm , razvijena je nova verzija rakete - univerzalne BR-2057 i odgovarajue vebovne rakete. Raketa BR-20-57mm je
objedinjenog kumulativno-paradnog dejstva tako da u sebi
objedinjuje namenu raketa BR-1-57 mm i BR-2-57 mm, to
znai da se jednom vrstom raketa mogu izvravati razliiti borbeni zadaci.
BR-1-57V Vebovna raketa 57 mm. Bojeva glava i upalja su
inertni (uraeni od metala). Masa i spoljni oblik su prilagoeni
bojevim raketama tako da su balistike putanje identine sa
putanjama bojevih raketa.
Duina, mm
Raspon krilaca, mm
Ugao irenja krilaca
Napadni ugao krilaca u odnosu na
vazdunu struju
Masa, kg
Masa bojeve glave, kg
(bez upaljaa)
Masa eksplozivnog punjenja, kg
Broj paradi
Domet paradi, m
Debljina probijenog oklopa, mm
(ugaono odstupanje 30)
Masa goriva, kg
53
BR-1-57 BR-2-57 BR-20-57 BR-1-57V

882
835
1200
882
232
239
232
190
205
190
140
167
3,86
3,64
0,815
1,095
0,285
0,377
140
4,5
3,86
0,32
200
20
100-150 160-200
1,130
0,880
1,130
1,130
5. DEO
VOENI PROJEKTILI VAZDUH - VAZDUH
54
Neprijateljske letilice u vazdunom prostoru su prioritetan cilj i po irini i podubini fronta u modernim ratovima.
Predhodno opisano naoruanje, koje mogu nositi neprijateljske letilice potencjalno ugroava ljudstvo, borbenu tehniku
na liniji fronta i u pozadini. Detekcija neprijateljskih letilica i njihovo onesposobljavanje, je zadatak kako PVO sistema ,
stacionarnih i trupnih - mobilnih tako i sopstvene borbene avijacije. Cilj je detektovati i onesposobiti neprijateljsku
letilicu na to veem odstojanju od sopstvenih jedinica i to pre.
Detektovati se moe samo ono to letilica emituje ili reflektuje i to u tri dela elektromagnetnog spektra
- u opsegu radarskog zraenja sopstvenim radarom ili refleksijom radarskog snopa spoljnog izvora zraenja
- u opsegu infracrvenog zraenja koje je posledica temperature sagorevanja u mlaznim motorima letilica
- u vidljivom delu spektra refleksije spoljnog svetla sa letilice ili sopstvenih svetala i osvetljenja koje generie plamen
mlaznog motora. Obzirom na ogranienu vidljivost i meteo-uslove koji umanjuju vidljivost u ovom delu spektra
detekcija ciljeva u istom nije primarni nain detekcije.
U vazdunoj borbi koliko god je vano nai cilj bitno je i ne postati cilj, preciznije detektovati i dejstvovati na
neprijatelja pre nego to isti povrati dejstvuje. Pored napada na neprijateljski vazduhoplov u borbena dejstva spada i
odbrana sopstvenog vazduhoplova profilom leta, manevrima i sredstvima koja ometaju detektovanje sopstvene letilice
i ometaju navoenje neprijateljskih projektila.
U vazdunoj borbi letilice koriste artiljerijsko naoruanje i projektile, nekada nenavoene a u dananje vreme
navoene. Detektovanje cilja u vazduhu se vri radarom (na vrhu letilice) ili IR pretraivaem (uobiajeno na vrhu
projektila). Projektili koji dejstvuju u reimu radarskog detektovanja cilja mogu biti opremljeni sopstvenim radarom
kojim osvetljavaju cilj i primaju odraz sa istog (aktivno radarsko pretraivanje) ili mogu imati samo prijemnik koji
regitsruje refleksiju snopa spoljnog radara, u ovom sluaju radara letilice (poluaktivno radarsko pretraivanje).
Korienje topova u vazdunoj borbi je u vie mahova proglaavano
besperspektivnim metodom, i isto tako bilo vie puta demantovano. Dejtvo topom na
neprijateljski avion se izvodi u uslovima sloenih manevara obe ili vie letilica
ukljuenih u borbu gde su ogranienja balistika leta zrna u promenljivim uslovima
ispaljivanja, ogranienja manevarska svojstva letilica, kao i granice funkcionalnosti
pilota, inerciono optereenje, ogranieno iskustvo, kondicija i zamor. Pilotu u
modernim letilicama nianski sistemi i HUD (Head Up Displau - displej u visini oiju)
pomau u umanjivanju greke u predvianju balistike trajektorije zrna, prikazujui
projekciju trajektorije zrna za pretpostavljeni CEP na eonu ravan aviona kao par
krivih na displeju, pokazujui pilotu da li je vatrom zahvatio poziciju neprijateljske
letilice kao i da li je ista u dometu trajektorije zrna. Kako za dejstvo topom ne postoji
minimalno rastojanje do cilja do granica bezbednosti sopstevnog vazduhoplova
esto se naziva i oruje poslednje anse.
Korienje projektila se odvija u drugaijim uslovima letenja. Tendencija je da sopstveni vazuhoplov bude
usmeren ka neprijateljskom i da se odgovarajuim upravljanjem dovede u poloaj u kome senzori pretraivaa
izabranog naoruanja detektuju cilj i u uslovima poluaktivnog radarskog navoenja i zadri u relativnom usmerenom
poloaju ka neprijateljskoj letilici radi kontinualnog osvetljavanja cilja iji odraz prati projektil koji je lansiran. Naravno i
ovde HUD pomae pilotu da uoi cilj i odri orijentaciju prema istom oznaavajui lokaciju cilja i pokazujui projekciju
vektora sopstvene brzine. U reimu automatskog radarskog i IR navoenja projektila pilot moe da nakon lansiranja
nastavi let prema drugom cilju ili ve kako mu misija nalae. Signalizacija u avionu obavetava pilota da je cilj
detektovan i da je projektil spreman, audio signalom i oznakom koja se generie na HUD-u.
Kontramere aktivne se svode na sitezu lanog signala u poruju zraenja
koje detektuju pretraivai projektila i to IR kada se koristi disperzija IR mamaca
(flares) ili Radarskih kada se koriste protivradarski mamci (chaff). Prvi su
pirotehnika sredstva koja umesto eksplozije sagorevaju u letu generiui sjaj u
optikom i Ir delu spektra sa ciljem da budu detektovani kao zraenje cilja od strane
pretraivaa projektila. IR mamci se sa letilice lansiraju sa posebnih pozicija. Na
slinim pozicijama se nalaze i izbacivai radarskih mamaca koji predstavljanu
kapsule sa pirotehnikim punjenjem koje vri na rastojanju od matine letilice
disperziju aluminijumskih traka stvarajui oblak traka iza letilice koja bar za neko
vreme vri jaku refleksiju radaskog snopa napadaa.
55
Podela projektila vazduh - vazduh

Savremeni projektili vazduh - vazduh imaju module pogona koji su raketni motori na vrsto gorivo te su u tom
poglegu jedinstveni. Podela se moe zasnivati na reimu navoenja na cilja, na tipu modula dejstva, pripadnosti
periodu nastanka - generaciji od kojih poslrdnju ne navodimo stoga to je istorijski opis.
Podela prema reimu navoenja.

IR i IIR navoenje
IR navoenje traga za toplotom emitovanom sa cilja. U poetnom dobu razvoja Ir senzori su imali malu
osetljivost i mogli su da dtektuju samo toplotu mlaznica motora i zato su morali da budu lansirani ulaskom u zadnju
polusferu cilja (u rep cilja) i kako se cilj udaljava signal je postajao sve slabiji tako da se projektil utrkivao sa ciljem.
U tom periodu oblaci i suneva svetlost, direktna ili reflektovana su bili inioci ometanja detekcije cilja.
Savremeni pretraivai mogu detektovati toplotu oplate vazduhoplova generisane trenjem vazduha dodatno
zraenju mlaznice motora koja nije toliko uoljiva kada je projektil u prilazu sa boka cilja. Ovo omoguuje projektilu
dejstvo sa svih strana prema cilju. Kao mera koja onemoguuje IR protivmeru mamcima, projektil aktivira filtere koji
mu omoguuju da ignorie zraenje koje odstupa od primarno detektovanog, odnosno od zraenja koje proizvode IR
mamci.
Poetkom ovog veka kao pretraiva u IR delu spektra se koristi IIR koji, kao na primeru projektila ASRAAM
generie i prati termalnu sliku clja, a ne samo jednu vrelu taku kao IR pretraiva. irina zahvata ovih novih
pretraivaa omoguila je lansiranje IIR projektila bez usmeravanja aviona na cilj ve prenosom komande o poziciji
cilja iz signala koji je oitan pravac u kom pilot gleda cilj koristei HMS (Helmet Mounted Sight = displej na kacigi
pilota), to je sluaj na ruskom lovcu SU-27 gde je IR pretraiva aviona spregnut sa HMS pilota. Ovaj reim
amerikanci nazivaju off-boresight navoenje ili slobodno tumaeno kao navoenje na cilj na koji nije usmereno
oruje.
EO (Elektro Optiko) navoenje
Skoranje usavravanje elektro - optikog generisanja slike je dovelo do nastanka EO pretraivaa koji
skeniraju okolinu cilja i nakoh uoavanja cilja isti se pamti i projektil se nakon lansiranja navodi ka cilju. Eo voeni
projektil se moe programirati da napadne odreeni vitalni deo cilja, na primer kabinu pilota. kako detekcija ne zavisi
od toplote koju stvara cilj ovi projektili se mogu koristiti i protiv daljinski upravljanih letilica i krstareih projektila koji
imaju malo toplotno isijavanje. Prepreka za upotrenu ovih projektila su loi meteo-uslovi.
Radarsko Navoenje
Aktivno radarsko navoenje je reim navoenja projektila srednjeg i velikog dometa u kome aktivna antena
projektils odvr+etljava i prima odraz radarskog snopa od cilja. Kako rezolucija radara koja zavisi od veliine antene
koja je postavljena na vrh projektila, praenje cilja manjom antenom projektila je bolje na manjim razdaljinama od cilja,
pa je u upotrebi kombinovani sistem navoenja gde u prvoj fazi leta projektil koristi podatke o pretpostavljenoj poziciji
cilja i prilagoava svoj let prema toj poziciji pratei sopstvenu poziciju GPS ili IRN podsistemom. i kada prie toj
poziciji dovoljno blizu da je detekcija antene na projektilu precizna, projektil se navodi radaski aktivno.
Poluaktivno radarsko navoenje je reim navoenja projektila srednjeg i velikog dometa u kome aktivna
antena radara aviona osvetljava cilj koninim snopom dok projektil prima pasivnom antenom odraz radarskog snopa
od cilja. Time se projektil liava optereenja dodatnom masom radaskog emitera, a i rezolucija radara koja zavisi od
veliine antene je vea nego to bi bila da je predajna antena postavljena na vrh projektila. Vea radarska antena
predajnika u avionu prati i osvetljava cilj, dok projektil prati odraz sa cilja i usmerava se ka istom. Pilot mora da zadri
avion u relativnom usmerenom poloaju ka neprijateljskoj letilici radi kontinualnog osvetljavanja cilja iji odraz prati
projektil koji je lansiran.
Podela prema tipu modula dejstva

Ova podela se zasniva na dejstvu kojim projektil napada cilj, i to su klasino dejstvo eksplozijom, paradno
dejstvo ili dejstvo povezanim tapovima.
Poslednje naveden tip dejstva je eksplozivna prstenasta disperzija povezanih elastinih ipki.
Parni broj elinih ipki je sloen tako da formira uplji
cilindar i povezan meusobno naizmenino vrh -dno sa
susednim parom.
Eksplozija unutar upljeg cilindra izbacuje ipke u
spoljni prostor i meusobne veze ih reorijentiu tako da se
formira prsten koji se sastoji od ipki. Prsten koji se brzo
iri pri udaru ciljnu letilicu moe imati efektivnije razorno
dejstvo od nasuminih fragmenata i praktino e zasei cilj
ugroavajui elektro i hidraulike vodove na letilici. Kako je
efekat ovog naina jednokratan u modul dejstva se smeta
vie kompleta ipki sa sksplozivom.
56
AIM-9 "Sidewinder" (Zvearka) (Sjedinjene amerike drave)

Sidewinder je projektil malog dometa razvijen od
strane Mornarice SAD pedesetih godina prolog veka. Uao
je u upotrebu 1956 godine, i nakon mnogih unapreenja i
modifikacija u upotrebi je i sada. Veina verzija ovog
projektila koristi IR samonavoenje za razliku od specifinih
verzija koje kao na primer AIM-9C koristi reim poluaktivnog
radarskog navoenja. Projektil je planirano dizaniran da ini postupke u toku razboja i unapreivanja jednostavnim.
Sidewinder se sastoji od vie komponenti razliitih proizvoaa ukljuujui Aerojet i Raytheon. Projektil se
sastoji od 4 modula i to : modul pretraivaa, modul kontrole upravljanja, modul dejstva, modul pogona.
Modul pretraivaa poseduje IR pretraiva rotirajui nian, ogledalo i 5 fotorezistorskih CdS elija u
konfuguraciji skenirajue reetke, elektromotor, noseu konstrukciju i zatitnu staklenu kupolu. Za hlaenje senzora
pretraivaa koristi se argon iz rezervoara (pritisak 35 MPa), dok se na verziji AIM-9X koristi Stirling motor za
hlaenje. Kao submodul postoji i detektor cilja smeten kao poseban sklop iza sklopa opisanih pretraivaa, a koji
sadri 4 IR emitera i detektora ija je funkcija odreivanje dinamike cilja, odnosno da li se udaljava od projektila.
Modul kontrole upravljanja (GCU = Guidance and Control Unit) sadri najvei deo elektronike i mehanike
projektila koji istom omoguava funkcionisanje, prima podatke od pretraivaa
submodul obrade podataka
submodul za napajanje
prima podatke od pretraivaa i detektora cilja, tumai signale i

generie signale za modul aerodinamikog upravljanja i po proceni
da je trenutak za dejtvo nastupio predaje okidni signal Modulu
dejstva .
sa gasogeneratorom ili termalnom baterijom nalazi se na zadnjem
delu ovog modula.
Modul aerodinamikog upravljanja

submodul nestabilne aerodiinamike
submodul stabilne aerodiinamike
prednji duplirani elektro-aktuatorski komplet i upravljiva

kanard krilca samo kod nekih verzija.
zadnji aktuatorski komplet i sklop sa krilcima koje daju
stabilnost i to korienjem zakrilaca za kontrolu prevrtanja
projektila (roll) i zaokreta (elerons) pa outd i kovanica
"rollerons" koja spreavaju aksijalnu rotaciju projektila u letu
a omoguuju izvoenje zaokreta.
Modul dejstva kod verzje AIM-9H sadri kontejner za dejstvo povezanim tapovima mase 11 kg, posebno
opasnim za helikoptere, dok kod ostalih verzija poseduje eksplozivni kontejner sa
vektorisanim fragmentacionim dejstvom.
Modul pogona je u osnovi Mk36 bezdimni raketni motor sa vrstim gorivom iji trag sagorevanja nije uoljiv i
time projektil ini teim vizuelno detektovanje i time teim za izbegavanje. Verzija AIM-9X ima
i vektorsku kontrolu mlaza raketnog motora lopaticama,
AIM-9X je razvijen i za reim off-boresight navoenja u sprezi sa JHMCS (Joint Helmet-Mounted Cueing
System = Integrisani nianski sistem kacige) koje omoguava akviziciju cilja i lansiranje kada jer cilj i do 90 stepeni
van linije orijentacije vazduhoplova.
U osnovi pretraiva IR signala je
kasegrenski teleskop koji promenom orijentacije i
rotacijom dovodi odraz IR signala u blizinu centra
ogledala i podatke o sopstvenom orijentisanju alje
komjuteru modula kontrole koji te podatke dalje
kalkulie. Naime rotaciona konanica sa radijalnom
podelom IR signal vremenski ograniava stoga to
rotiea i slui kako mera vremena. Signal koji stie
na periferiju pretraivaa, prolazi kroz periferiju
rotirajue konanice i kako periferna brzina periferije
konanice je vea sa odstojanjem od centra,
vremenski intervali proputanja IR signala su krai to komjuteru projektila govori
da je ugao izmeu cilja i projektila vei.
Algoritam izraunavanja pozicije cilja koji izvrenjem zadaje modulu aerodinamikog upravljanja komande
korekcije leta projektila je unapreen u odnosu na ranije algoritme koji su projektil vodili direktno ka izvoru IR signala
i projektil se tako dovodio sebe u pravac leta iza cilja i zapoinjao trku sa ciljem troei gorivo i pruao ansu cilju da
manevrie i izbegava pogodak. Promena algoritma je u tome to AIM-9 nije odmah navoen na poziciju koju je u
nekom trenutku pretraiva detektovao, ve se obraunava promena pozicije cilja u odnosu na predhodno
57
detektovanu poziciju cilja. Ovo omoguava izraunavanje prepostavke o narednoj poziciji cilja i njegovog vektora
brzine i time se navoenje projektila umesto praenja cilja svodi na efikasniji reim presretanja cilja.
Dijametar, mm
Duina, mm
Raspon krilaca, mm
Domet, km
Brzina, Mah
Ukupna masa, kg
127
2870
630
18
2,5
86
8,32
PRIKAZ STATUSA AIM-9 NA HUD PILOTA
58
AIM-120 AMRAAM (Sjedinjene amerike drave)

AMRAAM (Advanced Medium-Range Air-to-Air Missile = Napredni vazduh-vazduh projektil srednjeg dometa)
je aktivni radarski navoen projektil za
dejstvo u svim meteo - uslovima, na
ciljeve dalje od vizuelnog dometa,
Naslednik
je
AIM-7
Sparrow
poluaktivno
radarski
navoenog
projektila. Za razliku od svojih
predhodnika AMRAAM je bri, manji i ima usavrene sisteme za borbu protiv niskoleteih ciljeva. Takoe poseduje
datalink, preko koga projektil prima podatke za navoenje u zonu akvizicije cilja, gde projektil prelazi na autonomno
aktivno radarsko navoenje. Sve vreme leta u projektilu je aktivan sistem mikrokomjutera koji ;ini let projektila manje
yavisnim od sistema upravljanja vatrom. Ovaj sistem popularno nazvan "pucaj i zaboravi" oslobaa posadu aviona
potrbe da nakon lansiranja navode projektil, a i da istovremeno mogu da preu na borbu sa sledeim ciljem ili izvode
manevre izbegavanja neprijateljskog dejstva.
Kada napada ciljeve na velikim udaljenostima AMRAAM koristi dve faze navoenja. Avion neporedno pred
lansiranje pernosi podatke projektilu sa relativnim koordinatama cilja u odnosu na poziciju lansiranja kao i podatke o
vektoru brzine cilja.Projektil koristi te podatke za let u presretanje cilja kontroliui trajektoriju ugraenim INS
sistemom. Poetni podaci mogu stii kao obraeni podaci sa radara matinog aviona, radara ili IR pretraivaa drugog
aviona ili letee VOJIN stanice, odnosno AWACS letilice. U sluaju da se projektil ometa u radarskom spektru sa cilja,
projektilov softver aktivira reim "Home on Jamming = Prati ometanje" i projektil pasivno prati zraenje ometaa sa
cilja.
I pored naznaene autonomije navoenja projektila, matini ili neki drugi avion nastavlja praenje cilja i
podatke koje obradi alje projektilu koji ih koristi za korekciju trajektorije kormilarenjem zadnjim krilcima, radi
usmeravanja ka cilju i stvaranja mogunosti da manja radarska antena projektila "zahvati" cilj. Mogunost slanja
podataka dopunske korekcije leta projektila ne korista sve avijacije korisnici AMRAAM-a. Na primer britansko ratno
vazduhoplovstvo RAF, kod upotrebe projektila sa aviona Tornado F3 ne koristi pomenutu mogunost i za posledicu je
otkrilo da time dejsvujui projektilom AMRAAM na ciljeve van granice vidljivosti gube na preciznosti i da pod
navedenim uslovima projektil AMRAAM ima istu efektivnost kao i mnogo stariji poluaktivno radarski navoeni VV
projektil BAE Skyflash, zaboravljajui da je radar projektila manji i slabiji od radara matinog aviona i da su korekcije
koje sa istog stiu projektilu dragocene.
Verzije u upotrebi su AIM-120A, A1M-120B, AIM-120B+, AIM-120C, AIM-120C-5 na letilicama F-4F, F-14D,
F-15, F-16, F/A-18, "Tornado", "Harrier", JAS-39 "Grippen", JA-37 "Viggen".
AIM-120 je uobiajene aerodinamike i modularne konstrukcije.
Modul pretraivaa
submodul radarskog pretraivaa
sa sklopom antene na prednjem delu i predajnikom iza

talasnog opsega 3 cm (X band) signal se pojaava
korienjem cevi sa progresivnim talasom postiui snagu
od 500 W koja je dovoljna da cilj aktivne povrine od 3,2
m 2 na daljinama od 16 do 18 km.
submodul za napajanje
59
sa gasogeneratorom ili termalnom baterijom nalazi se na

zadnjem delu ovog modula
Modul kontrole upravljanja
sa odvojenim datalink prijemnikom na repu projektila i elektronikom

smetenom u fiberglasom ojaani keramiki zatitni vrh duina 530 mm i
osnove prenika 178 mm
submodul obrade podataka
sadri mikrokompjuter sa procesorima frekvencije kola za takt 30

MHz, koji prima i preraunava podatke radarskog pretraivaa, INS
submodula, i sintetie podatke za komandne signale za modul
dejstva i modula aerodinamikog upravljanja. Uvoenje u upotrebu
ovakvih raunara u sastav projektila je uvealo broj parametara koje
projektil moe da kontrolie za izbor optimalne trajektorije zavisno od
relativne pozicije i brzine projektila u odnosu na vektor brzine cilja i
taku presretanja. U nevedenu svrhu kompjuter izraunava, na
osnovu radarskog oitavanja promene i veliine ugla linije vidljivosti
cilja, akceleraciju cilja kao i sopstvenu na osnovi oitavanja INS
submodula, i nadalje izraunava i donosi odluku i o uglu prilaska ciju
koji obezbeuje najvei efekat modula dejstva.
submodul INS
je besplatformni inercijalni sistem sa minijaturnim iroskopima mase

manje od 1,4 kg
Modul aerodinamikog upravljanja

submodul nestabilne aerodiinamike
submodul stabilne aerodiinamike
prednji duplirani elektro-aktuatorski komplet kanard krilca

samo kod nekih verzija.
zadnji aktuatorski komplet i sklop sa krilcima koje daju
stabilnost i to korienjem zakrilaca za kontrolu prevrtanja
Modul dejstva sadri sklop upaljaa sa okidanjem na odreenoj radarskoj blizini cilja i pirotehniki lanac
detonatora. kao i kotejner eksplozivni dejstvije usmereno paradno ogranieno na cirkularno
ogranieno podruje. Postoji i udarni uplaja za sluaj kontakta sa ciljem.
Modul pogona je bezdimni raketni motor sa vrstim gorivom iji trag sagorevanja nije uoljiv i time projektil
ini teim za uoavanje i time teim za izbegavanje. Koristi dva reima pogona i
mase je 45 kg
AIM-120A AIM-120C-5 AIM-120C-5 AIM-120C-5

Domet, km
50
105
120
180
Brzina, Mah
4
Dijametar, mm
178
Duina, mm
3660
Raspon kanarda, mm
526
447
Raspon krilaca zadnjih, mm
627
447
Ukupna masa, kg
150,7
22
18
60
R-60 (NATO 'Aphid-A') (Rusija)

Projektil R-60 je u poetku razvijan za
upotrebu sa aviona MiG-23 pod oznakom
konstrukcionog biroa K-60 kasnih estdesetih
prolog veka, a kada je uveden u upotrebu ovaj
projektil je bio jedan od najlakih v-v projektila u
svetu sa masom od svega 44 kg. Koristi istem IR
navoenja nehlaenim "Komar" pretraivaem,
Aerodinamiko upravljanje se vri manevrisanjem prednjim kompletom kanard krilaca koja, zbog pozicije ispred centra inercije projektila kolokvijalno nazivaju
"destabilizatori" a mi ih ovde svrstavamo kao sklop submodula nestabilne aerodiinamike. Modul dejstva, kada je
aktiviran blizinskim upaljaem, ostvaruje dejstvo povezanim tapovima od tungstena koje rastura 3,6 kg masa
eksploziva u kontejneru ija eksplozija izaziva i sekundarno paradno dejtsvo.
Optiki blizinski upalja "Stri" moe da bude zamenjen i aktivnim radaskim
blizinskim upaljaem "Kolibri" i tada se ozaavaju kao verzija R-60K. taktika
prednost kod upotrebe R-60 projektila je minimalna doputena daljina
lansiranja od cilja, koja je svge 300 m sa manevarskom izdrljivou od 9 g.
Praksa prozvoaa u rusiji je, u sluaju veine v-v projektila bila da IR
i radarski poluaktivni moduli pretraivaa budu zamenjivi, osim u sluaju ovog
projektila ija veliina je nametala konstrukciju previe male, a time i male
razolucije, antene za prijem radaskog odraza cilja.
Unapreena verzija projektila R-60M koristi IR pretraiva hlaen
azotom sa irim uglom pretraivanja 20 je uvedena u upotrebu 1982 godine
a minimalna doputena daljina lansiranja od cilja je smanjena na 200 m.
Projektil je kontsruisan u 5 sekcija - modula
Modul pretraivaa je na vrhu projektila i koristi IR pretraiva "Komar"

(OGS-60TI) razvije u konstrukcionom birou "Arsenal" opremljen fotosenzorom i nehlaenim niskoinercijalnim koordinatorom koji omoguuje
prihvat podataka o cilju sa matine letilice koji je pog uglom do 12 u odnosu
na prevac leta.U toku leta projektil prati signal cilja do ugaone brzini linije
vidljivosto cilja od 35/s do koji je pog uglom do 20 u odnosu na prevac
leta.
1. Modul pretraivaa R-60

Modul destva je drugi po redu gledano od vrha projektila i predvien je za dejstvo povezanim tapovima od
tungstena sa okidaima upaljaa, kontaktnim i bilzinskim radarskim kalibrisanim na blizinu od 5 m od cilja a ija
antena se nalazi na repu projektila
Trei po redu je kombinovani modul koji je kombinacija modula dejstva,
modula kontrole upravljanja i modula aerodinamikog upravljanja. U ovom se
nalazi vietsruki detonator eksploziva, aktuatorski komplet za kormilarenje
kanard krilcima, kao i submodul autopilota, dok sa spoljne strane se nalaze
kinematiki povezana upravljiva krilca.
3. Kombinovani modul R-60
sa autopilotom
61
Na poetku etvrtog modula je upalja, a iza njega je napajanje, kao i dve

elektro-turbine koje se pokree pod pritiskom gasova sagorevanja..

upaljaem i napajanjem
Peti modul je raketni motor PRD-259 na ijem su kuitu montirana strela krilca
sa zakrilcima kontrole prevrtanja i zaokreta.
.
R-60 R-60M
Dijametar, mm
120
Duina, mm
2095 2138
Raspon krilaca, mm
390
Domet na malim visinama, km
0,25 - 1,5
Domet na velikim visinama, km
0,5 - 8
Brzina, Mah
2,5 - 3
Maksimalno optereenje na startu, g
7
Maksimalno optereenje u letu, r
47
Ukupna masa, kg
43,5
44
3
3,5
R-60 na lovcu MiG-29
62

motor i krilca
K-77/R-77 (NATO 'AA-12 Adder') (Rusija)

Razvoj v-v projektila srednjeg dometa slinih amerikom AIM-120C
AMRAAM-u je inicirana od strane vojno industrijskog kompleksa i usvojena na
savetu ministara SSSR 19. marta 1980. godine, nalaui poetak istraivako razvojnog programa koji bi obuhvatio GosMKB "Vimpel", NGO " Munja " i
"GosNIIAS= Dravni nauno istraivaki institut avio sistema". dana 31. jula
1982. godine je objavljen K-77 projekat projektila namenjenog dejxtcu na brze
pokretne vazdune ciljeve iz vazduha poput AIM-120 AMRAAM i AIM-54
"Phoenix", kao i za lansiranje sa tla poput MIM-104 "Patriot"
Dizajn sistema upravljanja projektilom je zapoet 1980 godine u NGO
Istok u okviru projekta dizajna nove generacije radara za lovaku avijaciju.
zajedno sa "GosNIIAS " pretraiva projektila je bio integrisan u, na osnovi
besplatformnog iroinercijalnog projektovanog, sistem kontrole leta projektila i digitalnog kompjutera. Intehracija
kompjutera u navedeni sistem upravljanja je izvrena uz superviziju Instituta za istraivanje B.N.Gavrilina.
Do 23 februara 1993 kada poinje serijska proizvodnja avijacija rusije je snabdevana iz pilot - proizvodnje
GosMKB "Vimpel". Od 1996 GosMKB "Vimpel" radi na razvoju verzije projektila sa IR praenjem cilja u zoni akvizicije
kao i sa kombinovanim raketnim i mlaznim ramjet (Loran) motorom a za lansiranje sa tla.
Projektil R-77 aktivno radarski samonavoeni v-v projektil srednjeg dometa za dejstvo po vazdunim ciljevima
velikih manevarskih sposobnosti, krstareih projektila i protiv projektila zemlja vazduh. Projektil je osposobljen za
pretragu ciljeva u svim prevcima i pod svim uglovima sanju i nou pod svim metreo-uslovima i pri elektronski
dejstvima neprijatelja, kao i u uslovima pozadinskog uma vodene povrine.
Projektil R-77 dejstvuje na ciljeve koji se kreu brzinama do 3600 km/h na visinama od 20 m do 25 km sa
visinom lansiranja na 10 km bez ogranienja na optereenje vazduhoplova. Projektil napada i siljeve koji pod
relativnom uglom do 90 u odnosu na pravac leta mafine letilice
Projektil je uobiajene
aerodinamine konstrukcije, sa
fiksnim
supertankim
krilcima
malom
raspona
i
repnim
komandama reetkaste strukture
koja mogu biti manje ili vie
nagnuta prema telu projektila to i
predstavlja
mehanizam
aerodinamike kontrole leta. Kada
su sklopljene repne komande
zauzimaju minimalni prostor to
omoguava smetaj projektila u
trup letilice. Aktuatori ovakvih
komandi su koaksijalni telu
projektila, zauzimaju mali prostor i
obzirom da je nije potreban vei
momenat od 15 Nm mogu se
koristiti za aktuaciju laki mali
elektrini motori. Kako su ove komande funkcionalne i na napadnim uglovima do 40, rezultat je manevarska
sposobnost zaokreta ugaone brzine i do 150/s.
Navoenje R-77 je kombinovano, INS sa submodulom aktivnog dopler radarskog
pretraivanja, iji kompjuter izraunava udaljenost i brzinu cilja. U sluaju da proraun ne
ispunjava kriterijume za uspeno dejstvo, projektil komunicira sa matinom letilicom i
dozvoljava joj da preuzme navoenje ili da zada novi cilj pojektilu. U uslovima kada se signal
ometa, radarski submodul prelazi na pasivno samonavoenje prema izvoru signala ometaa.
Na minimalnim udaljenostima do cilja radarski submodul preuzima aktivno navoenje. U
sluaju da ometanje onemoguava izraunavanje trajektorije, prelazi se na navoenje po
posebnim trajektorijama.
Duina, mm
3600
Projektil je opremljen posebnim laserskim okidaem,
Dijametar, mm
200
koji ima svrhu da osvetli cilj i da analizom odraza
Raspon krila, mm
454 (400) odredi pravi trenutak za aktiviranje upaljaa modula
najvei raspon repnih krilaca, mm
750 (740) dejstva.
Ukupna masa, kg
175
Pored dejstva povezanim tapovima na cilj
22 (18)
se dejtvuje i mikrokumulativnim elementima, koji
Domet, km
80
preciznim dejtvom omoguavaju odbranu matine
Minimalni domet, km
0,3
letilice od neprijateljskih projektila.
Brzina, ah
63
4,5
R-550 "MAGIC" (Francuska)

Projektil "MAGIC = Missile Auto-Guid Interception et Combat = samonavoeni projektil za presretanje i
borbu" je dizajniran u kofiguraciji dvostruki kanard, sa dva seta kanard krilaca, prednjih fiksnih koji imaju funkciju
stabilizacija opstrujavanja i podizanja efektivnosti zadnjeg kanard seta krilaca koji ima funkciju kormila, a to
omoguava korienje veih napadnih
uglova kormila. Krila su montirana na
cilindrne slobodne nosae koji slobodno
rotiraju relativno na telo projektila i time ne
optereuju kontrolu prevrtanja - spina
projektila i umanjuju vreme korekcija motora.
Projektil je konstruisan sa dva makromodula i to su :
- prednji makromodul koji sadri submodul IR pretraivaa, submodul kontrole upravljanja - autopilot,
submodul INS iroskopa, submodul napajanja, submodul nestabilne aerodinamike - fiksni kanardi, kanard
kormila, aktuatori kanard kormila, submodul dejstva - blizinski upalja
- zadnji makromodul koji sadri submodul dejstva - eksplozivno punjenje, paradni sklop, submodul pogona motor na vrsto gorivo, submodul stabilne aerodinamike - kormila.
Submodul IR pretraivaa je visoko osetljivi olovo-sulfidni detektor hlaen azotom iz rezervoara koji su
smeteni na podvsenom lanseru. Tokom pretraivanja IR signala cilja koristi se brz sistem sa rotacionim ogledalom
kao jdinim pokretnim delom. IR pretraiva je otporan na pozadinske IR smetnje, Odreivanje cilja pre lansiranja se
moe izvesti upotrebom radara, optoelektronskih sistema, sa vizira kacige od strane matine letilice ili autonomno od
strane projektila na lanseru.
Aktuatori kormila - kanarda su elektrini napajani od cink - srebro oksid baterije. Blizinski upalja se aktivira na
5 m od cilja.
Submodul pogona sadri motor na vrsto gorivo tipa " Romeo " sa potiskom od 25987 N/s u trajanju od 1,9 s
Submodul dejstva sadri eksplozivno punjenje unutar pre-profilisanog paradnog sklopa.
Projektil moe da bude lansiran i pri brzinama vazduhoplova od 1300 km/h i pri optereenjima od 6 g
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
10.
11.
12.
13.
14.
submodul IR pretraivaa
submodul kontrole upravljanja - kompjuter
modul kontrole upravljanja - submodul INS iroskopa
kabl
modul kontrole upravljanja - submodul napajanja - baterija
konektor spoljne veze
submodul pogona - motor na vrsto gorivo
submodul stabilne aerodinamike - kormilo
sapnica motora
submodul dejstva - eksplozivno punjenje
submodul dejstva - blizinski upalja
submodul nestabilne aerodinamike - kormila
submodul nestabilne aerodinamike - aktuatori kormila
submodul nestabilne aerodinamike - kanardi
Ukupna masa, kg
,
Domet, km
-za male visine
-za velike visine
Minimalni domet, km
Bezina, Mah
Duina, mm
Dijametar, mm
Raspon kanarda, mm
Raspon krila, mm
89
12.5
6
2
8
0.3
2.7
2750
160
470
650
------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------REMINDER
LVB-250F Laser guided bomb
GROM-B (THUNDER-B)
64

Naoruzanje Vazduhoplova - Katalog

Hochgeladen von

Dokumentinformationen

Originaltitel

Copyright

Verfügbare Formate

Dieses Dokument teilen

Dokument teilen oder einbetten

Freigabeoptionen

Stufen Sie dieses Dokument als nützlich ein?

Sind diese Inhalte unangemessen?

Copyright:

Verfügbare Formate

Naoruzanje Vazduhoplova - Katalog

Hochgeladen von

Copyright:

Verfügbare Formate

1

VRSTE MUNICIJE PO POGONU (VMP)

Kao posebne celine - delovi kataloga sadre vrste naoruanja vazduhoplova i to

ADEN cannon (Velika britanija)

DEFA cannon (Francuska) serija 550

GAU-8 "Avenger" (Sjedinjene amerike drave)

Duina topa je 5.931 m, masa bez municije 280 kg dok je masa sa

Oko aviona A-10 Thunderbolt II. koji je predvien za uklanjanje iz

Tip: sedmocevni rotacioni - getling

GAU-12 "Equalizer" (Sjedinjene amerike drave)

Ovaj top se koristi i na oklopnom vozilu Stryker LAV-AD za trupnu PVO na

GAU-22A je poslednja faza razvoja GAU-12 kao etvorocevne lake i

Tip: petocevni rotacioni - getling

GIAT 30M 791

Gryazev-Shipunov GSh-23L (Rusija)

Gryazev-Shipunov GSh-6-23 (Rusija)

Avioni koji koriste GSh-23 kao ugradjeni sistem naoruanja su:

Tip: estocevni getling automatski top

Gryazev-Shipunov/Izhmash GSh-30-1 (Rusija)

Gryazev-Shipunov GSh-30-2 (Rusija)

M197 Gatling top (Sjedinjene amerike drave)

Letilice koje koriste M197 kao ugradjeni sistem naoruanja su:

Tip: dvocevni automatski top

M61 "Vulcan" (Sjedinjene amerike drave)

Tip: estocevni getling rotirajui automatski top

Pojmovi, oznake i skraenice koriene u delu 2.

GP (General Purpose = Opta namena) bombe

GBU (Guided Bomb Unit = Voena bomba)

Pregled opte strukture GBU

AASM sa Mirage 2000

BLU-82B "Daisy cutter" (Sjedinjene amerike drave)

BLU-107 Durandal (Francuska)

BLU-109 (Sjedinjene amerike drave)

GBU-10 Paveway II 900 kg (Sjedinjene amerike drave)

GBU-15 (Sjedinjene amerike drave)

GBU-24 Paveway III (Sjedinjene amerike drave)

GBU-28 (Sjedinjene amerike drave)

HOSBO je planirajua bomba visoke

MARK serija Mk-81, Mk-82, Mk-83, Mk-84 (Sjedinjene amerike drave)

Mk-82 retarded sa aviona F-111

JDAM (Joint Direct Attack Munition) (Sjedinjene amerike drave)

KAB serija, -250, -500, -1500 (Rusija)

KAB-500Kr, KAB-500OD, KAB-1500Kr

Komplet bombe ima sledeu strukturu

OFAB 100-120PF (Prefragmentirane)

CBU-52 (Sjedinjene amerike drave)

CBU-97/CBU-105 Sensor Fuzed Weapon - SFW

CBU-94 "Bomba zamraenja" - kontejner (Sjedinjene amerike drave)

CBU-78, CBU-87, CBU-89/B Gator (Sjedinjene amerike drave)

45 BLU-91/B protivoklopne mine

BL755 (Velika Britanija)

RBK-500 KASETNE BOMBE (Rusija)

RBK-500U/OFAB-2.5PT popunjena fragmentacionom submunicijom imaju

RBK-500U/BETAB-M je popunjena probojnom submunicijom namenjenoj unitavanju

RBK-500/PTAB-1M ja razvijena verzija RBK-500 vienamenske kasetne bombe i

zona u kojoj je cilj u dohvatu razornog dejstva oruja

BLU = Bomb Live Unit = Bojeva bomba

SISTEMI NAVOENJA VOENIH PROJEKTILA

1. Go-Onto-Target = Idi na cilj (GOT)

Potpuno samonavoenje se koristi kada su svi podsistemi na

Opti sastav modularne strukture voenih projektila

AGM-84 Harpoon (Sjedinjene amerike drave)

The AGM-84E Harpoon/SLAM [Stand-Off Land Attack Missile] Block 1E se