Filozofski Fakultet Univerziteta u Beogradu

Odsek za Arheologiju

Tema:
Strana boanstva u Egiptu i
boanstva pograninih oblasti

Mentor:
Vera Vasiljevi

Student:
Aksel Ben Sasi 2004-64/AR
Beograd

_____________________________________________________________________________________

Sadraj
Uvod...............................................................................................................................................3
1. Boanstva pogranicnih oblasti...................................................................................................4
1.1 Ha..................................................................................................................................4
1.2 A..................................................................................................................................4
1.3 Dedun............................................................................................................................5
1.4 Sopdu............................................................................................................................6
2. Anuket.........................................................................................................................................7
3. Set................................................................................................................................................8
4. Hator..........................................................................................................................................10
5. Semitska boanstva...................................................................................................................12
5.1 Anat..............................................................................................................................12
5.2 Astarta..........................................................................................................................13
5.3 Hauron..........................................................................................................................14
5.4 Reep............................................................................................................................15
6. Serapis........................................................................................................................................16
Zakljuak........................................................................................................................................18
Literatura......................................................................................................................................................20

_____________________________________________________________________________________

Uvod
gipatska kultura i religija su oduvek impresionirale svojom monumentalnosu,
postojanou i trajnou koja je ak I u antikom periodu ostavljala dubok utisak
na strance. to moemo videti I u Herodotovoj Istoriji gde on (kao grk) odaje
poast egipanima postavljajui ih na pijedestal kao najumnije i najkulturnije ljude

sveta. Ali svaka velika civilizacija je u svom poetku bila sainjena od malih inilaca koji su se
integrisali u jedno i nikada nije ila jednom uzlaznom putanjom, ve je kao i svaka druga sociopolitika struktura imala svoje testove, uspone i padove. U tom okviru i pod istim univerzalnim
naelima se razvijala i Egipatska religija kroz svoj autonomni unutranji razvitak i kroz dodire sa
susedima i njihovim religijama.
U ovom seminarskom radu u upravo predstaviti neke od moguih uticaja stranaca i
stranih boanstava na kult i religiju Egipta kroz njen celokupni razvitak kroz prikaz tek nekih od
najvanijih boanstva koja su kroz periode Egipatske istorije bile prihvaena ili projektovana
kao strana (od samih Egipana) i potrudiu se da objasnim osnovne karakteristike i ukratko ih
predstavim sa najvanijim razlozima za njihovo prisustvo u egipatskom panteonu.

_____________________________________________________________________________________

1. Boanstva pograninih oblasti

ranom periodu egipatske drave susreemo se sa vrlo malo boanstava koje

moemo okarakterisati kao strana u egipatskom panteonu. ak slobodno moemo
reci da ih i nema. Glavni razlog sigurno lei u tome to okolne religije tog

perioda jednostavno nisu bile na istom nivou teolokog razvitka u odnosu na Egipat i s' toga nisu
mogle imati vei uticaj niti dovoljno impresionirati Egipane da ih ukljue u egipatski panteon u
svom izvornom obliku. Meutim i pored toga moemo nai bogove koji su moda, u osnovi svog
porekla, strani ili su ih sami Egipani vezivali za odreene oblasti i etnose. Ovde prvenstveno
mislim na takozvane bogove pograninih oblasti meu kojima su najvaniji Ha, A, Dedun i
Sopdu. Moram naglasiti da prethodno navedeni bogovi (iako nekima od njih moemo
pretpostaviti strano poreklo) se ne smatraju stranima jer su od najranijeg perioda bili uronjeni u
egipatski kult i ikonografiju i ukljueni u panteon Bogova.

1.1 Ha

lavni epitet koji nosi ovo boanstvo je Bog zapada i najverovatnije je libijskog
porekla. U pisanim izvorima se pojavljuje od 3. Dinastije (Wildung 1977, 923).
Takoe jedan od epiteta koje nosi Gospodar Libijaca (Lurker 2004,72). U
poetku je oboavan zajedno sa Minom (Gospodarem Istone pustinje) i sa

Amonom u kontekstu boga plodnosti. Osim asocijacije sa libijskim plemenima i zapadnim

pokrajinama bio je i personifikacija zalazeeg sunca (Wildung 1977,923), i u skladu sa tim imao
je svoju ulogu u zagrobnom kultu,to moemo videti na sarkofazima iz 1. Meuperioda gde je
prikazan kako sedi desno od preminulog to simbolino predstavlja zapadnu stranu (Lurker
2004, 72).
Bog Ha je na predstavama prikazivan u isto ljudskom obliku sa noem, a nekad i sa
lukom koji su ga obeleavali i isticali kao zatitnika, uvara zapada, dok pred faraonom unitava
neprijatelje Egipta, iz ega moemo da vidimo da je njegova uloga takoe bila i kao zatitnik
faraona (Wildung 1977,923), dok je u pisanim izvorima istican determinativom za pustinju
prikazanom iznad glave (Lurker 2004,72). to se tie samog kulta, sporadinost titula u

_____________________________________________________________________________________

svetenstu koja su asocirane sa bogom Ha nam ukazuju da je bio marginalno boansto u Egiptu.
U kasnijem periodu ga u toj ulozi zamenjuje bog A.

1.2 A

ao i bog Ha, pretpostavlja se da je libijskog porekla, povezan je sa oazama

Libijske pustinje, gde je bio i oboavan (Turner 2012,151) i u tom kontekstu je
bio poznat Egipanima. Prve dokumentovane izvore imamo o njemu iz 2.
dinastinje (Cerny 1952,124). Egipani su nazivali boga Aa boanstvom Libu i

Tehenu plemena koje su takoe nazivali narodom oaza (Turner 2012, 151), ali to to su ga
smatrali za boga njihovih zapadnih suseda nije nam definitivni dokaz libijskog porekla. Vrlo lako
je A mogao biti samo lokalno boanstvo ili bog zastitnik odreene nome kojoj se samo daje
primat ili vlast na specificnoj teritoriji van originalne oblasti slino kao boginji Neit iz Saisa koja
je gospodarila Libijom. (Cerny 1952, 124).
Bog A je u kasnijim periodima i dalje bio potovan u oazama zapadne pustinje, ali je
preuzeo odreene karakteristike boga Seta (ijoj u se ulozi posvetiti u posebnom poglavlju)
(Lurker 2004, 20), to ne treba da nas udi s' obzirom na jednu od karakteristika koju Set ima u
egipatskoj mitologiji kao boanskog stranca. Postoji pretpostavka da je bog A bio vrhovno
boanstvo Ombosa (Nakada, zapadna obala Nila) pre nego to je Set preuzeo primat kao glavno
boanstvo. Zanimljiv je nalaz iz II dinastije otiska peata faraona Peribsena iz Abidosa na kojoj
je prikazan bog A sa ljudskim telom i glavom predstavljenom slino bogu Setu na kojoj je kruna
gornjeg Egipta dok mu se u ruci nalazi Vas-skriptar. Vas-skriptar je kasnije postao sastavni deo
predstave mukih bogova i samog faraona (kao simbol moi i vlasti). Vrh samog skiptra
predstavljao je Set-ivotinju i najvei je upravo pronaen u Setovom hramu u Ombosu. Vrlo je
mogue da je ovo jedan od prvih primera religijskog sinkretizma koji e u kasnijem periodu
novog carstva karakterisati boga Seta. (Turner 2012,153)

1.3 Dedun

_____________________________________________________________________________________

ao to je bog A vezan za zapad tako je i bog Dedun vezan za jug a osobeno sa

Nubiju. Njegovo poreklo se ne moe tano utvrditi ali se pretpostavlja da je
nubijskog porekla iako nam je direktna veza ovog boga sa svojim moguim
izvorom iz nubijske mitologije nepoznata.

U Egiptu se prvi put pominje u Tekstovima piramida u 6.dinastiji. U tekstu se navodi kao

mladi iz Gornjeg Egipta koji je doao (izaao) iz To-Setija (Nubije) (Morenz 2004,234). u
ranijim verzijama ovog teksta iz V dinastije se jo ne pojavljuje to nas navodi na zakljuak da je
ukljuen u egipatski panteon u 6. dinastiji (Cerny 1952,124). (politiki i demografski inioci koji
su takoe mogli uticati na prihvatanje Deduna upravo u ovom periodu su opisani u poglavlju o
boginji Anuket).
Glavni epitet boga Deduna je bio Gospodar i darodavac (donosioc) tamjana. Ovaj
aspekt nam je kljuan u razumevanju veze Deduna i Nubije jer je Nubija tog perioda bila vani
trgovinski partner Egiptu i glavni izvor tamjana koji je bio vrlo vaan u egipatskom religijoznom
ivotu. Osim direktnih veza ona je bila glavni posrednik u trgovini Egipta i bogatih zemalja
juno od same Nubije. (Cerny 1952, 124). S' toga ne treba da nas udi navod iz Tekstova
piramida gde ga takoe nazivaju kao Deduna koji vlada Nubijom to nam govori da je ve tada
bio inkorporiran u egipatski panteon i da mu je dodeljena uloga (kao i bogu Au na zapadu)
upravo kao donosiocu tamjana i kao bog koji je vezao za faraona narode sa juga. (Morenz
2004,234). Tu ulogu boga Deduna moemo videti i u kasnijem periodu 18.dinastije za vreme
Tutmosa III i izgradnje hrama u Semni (Nubija) posveenom upravo bogu Dedunu ija je glavna
uloga najverovatnije bila pacifikovanje lokalnog stanovnitva. (Bunson 2002,95) to nas opet
navodi da ne samo pretpostavimo njegovo juno poreklo ve moda i iroku rasprostranjenost
potovanja Deduna u Nubiji kao osobenog nubijskog boanstva jer u samom Egiptu spomenici i
posvete bogu Dedunu (a pretpostavljamo, samim tim i oboavanje tog boga) nisu otkriveni
severno od Tebe. (Cerny 1952,124).

1.4 Sopdu

_____________________________________________________________________________________

n je boanstvo neba, zatitnik istoka i istonih pokrajina. U poetku je oboavan

u 20. egipatskoj nomi donjeg egipta a kasnije i na Sinajskom poluostrvu. (Lurker
2004,175). Prvenstveno po svom karakteru je bio ratniki bog koji je pazio na
istonu pustinju (Pinch 2002, 205) iako je bio povezan i sa nebom, kao to

moemo videti i iz Tekstova piramida gde preminuli kralj u svojoj ulozi Oziris-Oriona oploava
Izidu u formi zvezde Sotis iz ega se raa Horus-Sopdu. (Wilkinson R. 2003,211).
Karakteriu ga epiteti kao to su otrozubi ili iljati. U Tekstovima piramida je
originalno prikazivan kao krokodil gde je oznaen kao bog sa otrim kandama (Gundlach
1984,1107). Prvi pomen Sopdua nalazimo na pretstavi u hramu faraona Sahurea gde je prikazan
kao Azijat, ne pominje se direktno pod svojim imenom, ali ga prepoznajemo po epitetu
Gospodar stranih zemalja, po dugoj kosi sa dva pera i sirijskim kiltom. Takodje pored njega je
prikazan Set sa epitetom Gospodar Ombosa dok je pred njima procesija azijatskih
zarobljenika. (Gundlach 1984,1107). Osim ovog nalaza takoe imamo i posudu iz II dinastije iz
vremena faraona Hatepsemija koja je pripadala princu Prj-nb gde se neodreeno pominju sluge
boga Sopdua a to se najverovatnije odnosi na svetenike u gradu Jpwt u istonoj delti gde je
nalaz i pronaen. (Gundlach 1984,1107). Njegovu povezanost sa istokom moemo videti,
donekle, i u hijeroglifskom pisanju boga Sopdua (Spd) koje je slino bliskoistonim svetim
kamenjima (betilima) (Zivie-Coche 2011, 2).
Generalno, Sopdu je predstavljan u aspektu sokola koji stoji na stegu sa krunom na kojoj
su istaknuta dva pera sa buzdovanom ili batinom preko ramena. Ovaj simbol je znak nome
donjeg Egipta iji je ovaj bog bio zatitnik. U svojoj antropomorfnoj formi, kao bog istone
pustinje, Sopdu je predstavljen kao ratnik sa dugom kosom i iljatom bradom, na glavi nosi
krunu sa dva duga pera i emset pojas (Wilkinson 2003, 211) koji je karakteristian za
ikonografiju boga Sopdua. Szmt (emset) je egipatska re za malahit koji je inkorporiran u
bakarni pojas, a takoe to je i re za zemlju ili oblast koja nam je poznata iz pisanih izvora u
kontekstu sa Sopduom i verovatno se odnosi na Sinaj poto se takoe pominje i u sinajskim
natpisima. Najee u vezi sa mineralnim sirovinama i rudnicima na toj teritoriji (Gundlach
1984,1107).Vezu boga Sopdua i Sinaja takoe imamo iz perioda Sesostrisa II (lokalitet Serabit el
Kadim, rudnik tirkiza) i Amenemhata III (lokalitet Maghara) (Gundlach 1984,1107) i uvek je u
kontekstu zatitnika mineralnih bogatstava na Sinajskom poluostrvu (Pinch 2002,205). Ovakve
7

_____________________________________________________________________________________

predstave boga Supdua nisu ograniene samo na oblast Sinaja ve ih imamo i na predstavi u
Karnaku gde faraon Tutmos III rtvuje Amonu lapis, tirkiz i malahit u pratnji boga Sopdua.
(Gundlach 1984, 1108).
Iz perioda vladavine Ramsesa II imamo dokaze da je Sopdu bio oboavan i u centrima
Gebel Miru i Gebel Abu Hasi koji su se nalazili u istonoj delti (Gundlach 1984,1109) meutim
glavno svetilite (tanije glavni kultni centar) se nalazilo u 20. egipatskoj nomi i nazivala se PerSopdu (dananji Saft el Hena) (Wilkinson 2003,211). U izvorima iz ptolomejskog perioda bog
Sopdu se esto pominje u korelaciji sa Horusom i Sehuom u kontekstu Sopduove oblasti na
istoku zemlje, esto mu dodeljujui epitete kao to su mudrac (sa) istoka i naslednik (naslee)
stranih zemalja (Gundlach 1984, 1109).
Kada sagledamo sve izvore koje imamo o bogu Sopduu (i arheoloke i pisane) strano
poreklo ovog boanstva je malo verovatno. On je prisutan jo od najranijih perioda egipatske
istorije u svojoj astralnoj formi sokola Sopdua sjajnih pera kao jedno od najstarijih bia
egipatskog panteona koje je ivelo u svetom gaju na prvobitnoj humci. (Pinch 2002, 205).
Pozicija njegovog kultnog centra u istonoj delti ga je dovodila u kontakt sa Azijatima koji su
iveli u toj oblasti (i u ratu i miru) to je uticalo na njegovo formiranje aspekta zatitnika istoka.
Osim toga nemamo, za sada, nikakvih dokaza da je ikada poistoveivan sa drugim stranim
boanstvima, prvenstveno sa bogovima bliskog istoka (Gundlach 1984, 1109) kao to su Baal ili
Reep. S' toga, u skladu sa dokazima koje imamo, najverovatnije je da je Sopdu domae
boanstvo iz istone delte kome je dodeljen primat nad okolnim graninim oblastima egipatske
drave i u tom kontekstu ga mi trebamo i posmatrati.

2. Anuket
oginja Anuket se prvi put pojavljuje u dokumentima krajem 6.dinastije, ali svoju
ekspanziju doivljava tek u Srednjem Carstvu. U egipatskoj mitologiji Anuket je
predstavljala personifikaciju Nila i bila je deo trijade sa bogovima Knumom i
Satet (Bunson 2002,43). Najraniju predstavu ove boginje imamo iz perioda

vladavine faraona Sesostrisa I. Na tim predstavama ona je prikazana sa koninom krunom koja je
napravljena od palminog lia ili perja (Espinel 1997-1998,113), a za njenu svetu ivotinju
smatrana je gazela (Eberhard 1975, 333).
8

_____________________________________________________________________________________

Glavni kultni centar joj je bio na ostrvu Sehel (na granici Egipta i Nubije) gde je nosila
epitet Gospodarice(Eberhard 1975, str. 333), a takoe je nalazimo na oblinjem ostrvu
Elefantini gde je bio centar oboavanja boanske trijade koju je inila zajedno sa Knumom i
Satet, gde je predstavljena kao njihova erka. Osim gore navedena dva hrama potovana je i u
Asuanu i na ostrvu File (Espinel 1997-1998, str. 113).
Sa ekspanzijom Egipta ka jugu u Nubiju postala je asocirana sa junom oblau gde je,
kao to smo ve naveli, oboavana u mnogim hramovima, gde se na nekim predstavama naziva
Gospom Jmnw-brw-jb (to moe biti lokalitet Gebel el ems, koje se nalazi na samom jugu
Egipta, na Granici sa Nubijom). (Eberhard 1975,334). Njeni epiteti i njeni aspekti, koje jos dobro
ne razumemo, zajedno sa njenom ulogom u mitu i religiji i sama geografska lokacija su naveli
mnoge da pretpostave njeno nubijsko poreklo.
Ime boginje Anuket ima u osnovi glagol nq, to bi moglo da se razume kao ona koja
izaziva potop, zbog ega bi mozda mogli da pretpostavimo njeno poreklo sa izvora Nila, van
Egipta. Ali ipak moramo da napomenemo da je tumaenje ovog aspekta jo uvek pod znakom
pitanja. (Eberhard 1975,333). Odreeni epiteti koji se vezuju za boginju Anuket nam ukazuju na
specifine lokacije kao to su Nbt t3 m'y Gospa Gornjeg Egipta, Nbt stt Gospa od
Sehela i E hnty t3 zti ona koja vlada zemljom zti, ove tri navedene titule je usko vezuju za
mesta blizu Nubije ili za Gornji Egipat, a u sluaju ostrva Sehel i za samu granicu (Espinel 19971998,113).
Vrlo malo je izvora o ovoj boginji iz perioda Starog carstva to je u suprotnosti sa
izvorima o Satet i Knumu (kojih je dosta) iz istog perioda sa kojima je inila trijadu bogova
Elefantine. Takoe treba da obratimo panju da se na papisuru iz perioda vladavine Pepija II ova
dva boanstva opisuju kao Gospodari od Elefantine pri tom ne navodei boginju Anuket
(Espinel 1997-1998,115). S' toga nam se namee pretpostavka da je ona bila kasniji dodatak sa
kraja VI dinastije. Ako uzmemo da je ona u tom periodu uvedena u panteon, to nam se vremenski
takoe poklapa sa demografskim promenama na samom jugu Egipta gde imamo dokumentovano
pomeranje stanovnitva iz Nubije (grupa C) koja se prebacuje na sever donje Nubije. Ta
migracija je takoe dokumentovana i u egipatskim izvorima iz istog perioda. Razlog tome je
mogao biti povlaenje Egipana iz svojih naselja u Nubiji, prvenstveno iz Buhena i Kubana, na
kraju 5. dinastije (Espinel 1997-1998,116). Kraniometrijskim analizama na ljudskim skeletima
9

_____________________________________________________________________________________

na dve nekropole u Elefantini utvreno je prisustvo populacije sa negroidnim karakteristikama,

preteno enskog pola. ( Espinel 1997-1998,116)
Elefantina tog perioda je bila polazni centar za sve vrste trgovakih i vojnih ekspedicija u
Nubiju, s' toga ne treba da nas udi prisustvo nove populacije koja je tu migrirala, ako ne
svojevoljno, onda u funkciji radnika, robova i zarobljenika iz vojnih pohoda, donosei sa sobom
svoju kulturu, obiaje i religiju. Boginja Anuket je verovatno vremenom uspela da ostavi svoj
trag i da se u svojoj egipatskoj formi ukljui u lokalni panteon Elefantine, to je kulminiralo u
Srednjem carstvu, kada je ukljuena u boansku trijadu sa Satet i Knumom.

3. Set
et je staroegipatsko boanstvo, koje je najvie personifikovalo Haos (kao suprotnost
Redu), takoe je bio metaforiki simbol nasilja i agresije (u svakom obliku) kao
mitoloki ubica svog brata Ozirisa, ali svejedno je bio bog iji ti aspekti, iako
negativni, su inili sastavni deo ivota sa kojim je svaki Egipanin morao da se nosi.

Pored toga, iako je generalno posmatran u donekle negativnom aspektu, on je bio i zatitnik
solarne barke boga Ra koju je branio svake noi od demona Apopisa.
Sam aspekt Haosa, kao antiteza Redu za koji se smatrao Egipat, je sam po sebi bio
realnost, neraskidiva sa samim Redom, sa kojim je inio jedno. U skladu sa time jedna od formi
Seta, kao boanstva, jeste i aspekt boanskog stranca. (Bunson 2002,269). Egipani su smatrali
da ive i obitavaju u boanskom poretku stvari Maatu, ije je olienje na zemlji bio Egipat, dok
su strani elementi shvatani kao pretnja jer nisu potpadali pod koncept Maata i kao takvi su bili
van njihove kontrole. To moemo videti i u simbolu Set-ivotinje, koja je viena kako ivi van
tog Reda (koji je predstavljao Nil) u samoj pustinji. Osim toga simbol Set-ivotinje je sluio kao
determinativ za oko 25 rei koje su oznaavale konfuziju ili nemir u religioznom, drutvenom i
privatnom ivotu. To moemo videti iz rei kao to su oluja, previranje ili bolest (Te Velde
2001,269). Sam Maat je predstavljao ekvilibrium univerzuma i materijalnog sveta u kome su
pokreti zvezda, meseca, sunca i godinjih doba bili predvidivi i konstantni, takoe i u socijalnom
i religioznom (teolokom) smislu on je ureivao odnose izmeu ljudi, oveka i bogova, i oveka
i umrlih. Sam Set je, u mnogim svojim aspektima, bio pretnja tom boanskom ureenju jer je
takoe bio povezivan i sa destruktivnim silama prirode kao to su vetrovi i oluje (Turner
10

_____________________________________________________________________________________

2012,150). U mitu Set preuzima razliite forme ivotinja, kao to su bikovi, svinje, divlji
magarci, panteri upravo da bi se prikazala ta njegova destruktivna strana.
Od Tekstova piramida Set je uvek prikazivan kao protivnik Ozirisa sa blagim naznakama
nasilja koje su, u kasnijem periodu, prerasle u kompleksne prie o pokuaju samog ubistva. S'
toga su esto prikazivani kao dve potpune suprotnosti. Oziris je predstavljao Red i sve to je, u
sutini, predstavljao Egipat, a Set Haos i sve to je van tog okvira ukljuujui i sve to je
strano. (metaforiki Oziris je bio plodna dolina Nila, a Set neplodna pustinja) (Pinch
2002,192). Zato ne treba da nas udi to je Set povezan sa stranim narodima i stranim zemljama i
to su mu oni dodeljeni, od strane Egipana, kao njegove oblasti ili sfere uticaja. Mnoga mesta
koja se povezuju sa Setom, kao na primer Ombos (Nakada), Sepermeru, oaze libijske pustinje,
Avaris, Pi-Ramese (Bunson 2002,270) i istona delta, se nalaze na granici sa pustinjom, tanije
na mestima koja bi omoguivala kontakte sa strancima. Kao to vidimo na primeru boga A
( koji je bio bog libijske pustinje), koji je u kasnijem periodu identifikovan sa Setom. U istom
kontekstu moemo posmatrati i istok zemlje gde je takoe postojao kontakt sa narodima bliskog
istoka. Iste okolnosti imamo i ovde, samo sa drugim bogovima, prvenstveno sa Baalom, koji je
nosio sline karakteristike kao Set (Turner 2012,151).
U ratnikim mukim bogovima Palestine i Sirije, Egipani su videli odraz Seta,
mitolokog protivnika Horusa, ija je personifikacija na zemlji bio sam faraon. Prema mitu,
borba izmeu Horusa i Seta se zavrila time to su svakome od njih dodeljeni odvojeno Gornji i
Donji Egipat, ali osim ove takodje imamo i drugu verziju mita, gde se navodi da je crna zemlja
(Egipat) predata Horusu, dok je crvena zemlja (pustinja) predata Setu u okviru ega su
obuhvaene i strane zemlje (Cerny 1952,125). Ve od starog carstva, ali posebno u Ramesidskom
periodu 19. i 20. dinastije zapadnosemitski bogovi Baal i Teub su smatrani za druge forme Seta.
(Bunson 2002,270). Najvei uticaj je imao bog Baal koji nam je poznat iz Ugarita pod imenom
Baal-Hadu. Samo ime Baal pojavljuje se u poetku kao epitet boga Hadada iji se kult proirio
po bliskom istoku jos od 3. mileniuma pre n.e. Baal je apsorbovao odreene karakteristike ovog
boanstva koji je bio poznat kao nasilan i impulsivan, ali je u sebi takoe nosio i karakteristike
koje su ga povezivale sa plodnou, tako da je, u sutini, inio celinu, koja je sa jedne strane
imala aspekt rasta i oporavka, a sa druge i aspekt truljenja i raspadanja (Allon 2007,19).

11

_____________________________________________________________________________________

Pretpostavlja se da su Baala u Egipat doneli Hiksi i da je prvenstveno, kroz njegovu

asocijaciju sa olujama i nevremenom, identifikovan sa Setom, to se vidi i u samim
hijeroglifima, gde se Baalovo ime pisalo sa Set determinantom (Turner 2012,153). Samo ime
tako napisano se verovatno moglo itati i kao Baal-Set to nam samo potvruje tu usku
povezanost izmeu dva boanstva koju su videli Egipani. (Zivie-Coche 2011,5). Kult Baal-Seta
je postojao u Avarisu u periodu vladavine Hiksa gde se i nalazi hram boga Seta, ali sudei prema
steli etristo godina ve je postojao 70 godina pre poetka vladavine Hiksa (Allon 2007,19). Iz
Ramesidskog perioda takoe imamo predstave boanstva koje je prikazano kao istonjako, sa
posebnom odedom, koju uvek prati Setovo ime (Zivie-Coche 2011,5). Iz vremena Amenhotepa
II postojao je hram posveen Baalu u lukom kvartu Peruneferu u Memfisu gde je oboavan od
strane mornara kao pobednik nad Jamom, demonom mora. Taj aspekt Baala se preneo na Seta
koji je sada imao novu funkciju gde su ga takoe predstavljali u borbi protiv mora. (Turner
2012,154). Konekciju izmeu ova dva boanstva moemo videti i u epitetima koje su nosili, Baal
je nazivan Gospodar zemlje koji osim to je bio bog groma, smatran je i za boga snage i Set
koji nosi epitet Gospodar snage. Ne treba da nas iznenauje to su esto oba boga metaforiki
nazivana jaki bikovi (Turner 2012,154).
Ta identifikacija Baala sa Setom i Seta sa Baalom je bila obostrana i moe se posmatrati
kao obogaivanje i proirenje samog koncepta Seta kao boga. Primer toga upravo imamo na steli
etristo godina gde je prikazan Set u antropomorfnoj formi Baala sa kaananskim i egipatskim
simbolima i natpisom na kome uklesano Set-Ramzesa. (Allon 2007, 20). Kroz tu identifikaciju
sa Baalom Set je donekle bio osloboen svojih negativnih aspekata tokom Novog Carstva. Te
slinosti Seta i Baala su akcentovane i pomerile su fokus ka njegovim, donekle, pozitivnim
atributima, ali upravo se ta identifikacija sa Baalom pokazala, u kasnijem periodu, kao fatalna za
kult Seta. Do kraja Ramesidskog perioda Set je bio posmatran u svetlu mediatora izmeu stranih
aspekata i same egipatske religije, to je u osnovi, donekle, i bio razlog njegovom povezivanju sa
stranim bozanstvima kao to su A ili Baal. Posle politikih previranja koja su dola u manjoj
meri nakon Persijskog, a pogotovu pre toga, Asirskog osvajanja (kada je prvi put sama Teba
zauzeta i spaljena), Egipani su bili suoeni sa situacijom gde je njihova izabrana zemlja, kako
su je nazivali, mogla da bude osvojena i opljakana upravo od strane stranaca. Egipani su
verovali da Set nije uspeo u ulozi mediatora i predstavnika Egipta, s' toga su destrukciju i haos
koju su prvenstveno donela Asirska osvajanja povezali sa njim kao tradicionalnim bogom
12

_____________________________________________________________________________________

stranaca. (Turner 2012,160). Zbog toga u kasnijem periodu imamo potpuno suprotnu tendenciju
gde se pozicija ovog boga potpuno promenila i njegove loe strane su, u potpunosti, zasenile
njegove pozitivne aspekte.

4. Hathor

athor je jedna od najkompleksijih i najmisterioznijih egipatskih bogova, a

takoe i jedna od najstarijih. Najee je predstavljena u formi krave, ali njene
manifestacije i aspekti su brojni i razliiti. Obuhvataju i ljubav i mrnju, i
stvaranje i destrukciju i te njene karakteristike su bile prisutne od najranijeg

perioda. Zato to je praistorijsko boanstvo, njeno poreklo i prirodu kulta je teko odrediti. Ona
je ukljuivala mnoge aspekte i manifestacije koje su obuhvatale ivotinje, vegetaciju, nebo,
sunce i minerale. (Vischak 2001,82). Pored svih, prethodno navedenih formi, ona je takoe bila i
putujue boanstvo koje je bilo potovano i van samog Egipta u mestima kao to su Sinaj i
Biblos u Libanu. (Zivie-Coche 2011,2).
Nama najzanimljiviji je taj njen aspekt koji ju je povezivao sa mineralima, to se ogleda i
u njenim epitetima (od mnogih) Gospa od lapis lazulija, Gospa od tirkiza i Gospa od
fajansa (Bunson 2002,160). U Sirijskoj luci Biblos egipatski trgovci su se jo u ranom periodu
najverovatnije susreli sa sirijskim boanstvom koje su nazvali Hathor Gospa od Biblosa
(prema egipatskim dokumentima, trgovina izmeu dve nacije je poela ve oko 2700 god. pre
n.e. za vreme faraona Snefrua) ( Bunson 2002,75). Teko nam je odrediti kada je tano Hathor
poistoveena sa tom boginjom zatitnicom grada Biblosa, ali je pod tim epitetom poznata ak i u
egipatskoj pogrebnoj literaturi (Morenz 2004,235). Takoe taj aspekt Hathor moramo posmatrati
i u politikom kontekstu, jer je od Srednjeg carstva Biblos bio vrsto povezan sa faraonima
Egipta i u njihovoj sferi uticaja. U 12.dinastiji Biblos de fakto postaje poluzavistan i potinjen
egipatskoj dravi, a kasnije postaje jedan od najvrih saveznika (Bunson 2002, 76). Hathor
Gospa od Biblosa je postala veoma popularna u Egiptu i jedna od glavnih uloga koje ona
dobija, a koji se ne pominju nigde drugde u konekciji sa Hathor, jeste taj da ona usmerava brod
preminulog (Morenz 2004,235) to ne treba da nas udi, ako to posmatramo u kontekstu njene
13

_____________________________________________________________________________________

nove uloge patronata nad lukim gradom Biblosom. Da li je taj novi apekt nastao pod uticajem
neke sirijske boginje, mi sa sigurnou ne moemo znati, kao ni okolnosti niti konkretan datum
koji su doveli do toga. Jedino to moemo da tvrdimo jeste da je Hathor u Kaananu verovatno
oboavana od XI veka pre n.e. koji je u tom periodu bio pod vlau Egipta a sa druge strane
takoe ne moemo odbaciti mogunost da su Egipani samo dodelili odreenu sirijsku teritoriju
boginji Hator kao njenu sferu uticaja, to se dogaalo i ranije sa drugim bogovima u egipatskoj
istoriji.
Hathor je takodje povezana i sa Sinajskim planinama gde su Egipani od najranijeg
perioda kopali i dobavljali razliite minerale i rude. Sinajsko poluostrvo je uvek bio deo
trgovake mree Egipta i privlaio je Egipane zbog svojih leita bakra, malahita, tirkiza i
razliitih tipova dragih i poludragih kamenja koji su korieni u egipatkoj umetnosti. Neki od
rudnika i kamenoloma koje su osnovali Egipani datiraju jos iz Ranodinastikog perioda (29202575god. pre n.e.) i Starog carstva (2575-2134god. pre n.e.) (Bunson 2002, 374). To nam
potvruju i sinajski natpisi otkriveni u Vadi Maghari koji opisuju faraone (4, 5, i 6. dinastije i
natpis iz perioda vladavine Amenemhata III) i njihove ekspedicije protiv beduina i eksploataciju
mineralnih resursa. Za vreme Amenemhata III stalna naselja su osnovana na Sinaju, zajedno sa
vojnim utvrenjima, a u Serabit el Kadimu (rudniku koji je korien jos iz Starog carstva)
proiren je hram Hathor Gospe od tirkiza koji je najverovatnije osnovan neto ranije za vreme
njegove vladavine. Takoe iz perioda Amenemhata III imamo podatke o Horureu koji je sluio
faraona Amenemhata u ulozi upravnika rudnika i voe ekspedicije na Sinaj. On je na lokalitetu
Serabit el Kadim postavio stelu gde opisuje svoju biografiju, a takoe i oltar sa jos dve stele koje
je posvetio upravo boginji Hathor (Bunson 2002,172). pored njega poznat nam je i Sobekirkab
koji je takoe bio nadlean za rudnike u Serabit el Kadimu i za njega se vezuje stela koja je
postavljena na zid rezervoara vode na kojoj navodi ta je uinio dok je bio na tom poslu i
posveuje samu stelu u ast boginje Hathor u kontekstu zatitnice njihovih rudarskih aktivnosti
(Bunson 2002, 379) . Taj aspekt boginje Hathor je kulminirao u kasnijem Ptolomejskom i
Rimskom periodu gde je ona potovana kao boginja svih dragocenih metala i dragog kamenja,
tanije svih materijala koji su metaforiki mogli da predstavljaju nebeska tela, kao to su zlato,
srebro, bakar, tirkiz, lapis lazuli i fajans (Pinch 2002, 137).

14

_____________________________________________________________________________________

5. Semitska boanstva
okom perioda koji su prethodili Novom carstvu interakcija sa narodima sa Bliskog
Istoka je uglavnom bila bazirana oko onih koji su ve bili naseljeni u Egiptu,
najveim delom na severu u delti. Prva promena je bila tokom vladavine Hiksa
vladara stranih zemalja koji su oko 100 godina vladali u delti sa centrom u

Avarisu. Iskopavanja na ovom lokalitetu su pokazala jake bliskoistone uticaje, pogovoto u

domenu sahranjivanja (Zivie-Coche 2011,2). Posle osloboenja i uspostavljanja 18. dinastije
Egipat je doiveo ekspanziju na Bliski Istok gde su faraoni uspostavili svoju imperiju u Aziji, iji
je opseg u odreenom trenutku stizao i do obala reke Efurat. (Cerny 1952,125). Sa osvojenih
teritorija veliki broj zarobljenika je doveden u Egipat i naseljen na hramskim i faraonskim
posedima, a za njima pretpostavljamo da su migrirali i zanatlije, trgovci i vojnici koji su sluili
Egipatskoj dravi. Oni su sa sobom donosili svoje bogove i kultove ije su potovanje nastavili u
Egiptu. Osim migracije i upliva novog stanovnitva postojala je i politika i religijska volja za
uspostavljanjem novih kultova od strane same drave. Kraljevski dokumenti koji datiraju iz
perioda vladavine Amenhotepa II (gde se prvi put pominju Reep, Hauron i Astarta), zatim
Pobednika stela iz Memfisa, Osnivaka povelja kapele Harmakisa u Gizi, a takoe i statua
Phatanka (svetenika Ptaha iz perioda Amenhotepa III gde se prvi put pominje boginja Kade)
sve imaju jedan zajedniki element, a to je da sve potiu iz Memfisa i povezane su sa
Peruneferom, lukom toga grada i vanim trgovakim i vojnim centrom (Zivie-Coche 2011, 3).
Meu samim Egipanima su postali popularni azijatski obiaji i dosta je semitskih rei
ulo u svakodnevni jezik, a sa njima i kultovi stranih boanstava novopridolica, razliitih Baala
(mukih bogova) i Baalata (enskih boanstava) kao to su bogovi Reep i Hauron i boginje
Astarta, Anat, Kade i dr. (Cerny 1952,126). Sami faraoni su igrali glavnu ulogu u tome jer je u
Egiptu faraon uvek bio predstavljen kao sin lokalnog boga ili boginje,a sami Egipani (egipatska
andministracija, moemo rei) su taj isti koncept primenjivali u razliitim situacijama u Azijskim

15

_____________________________________________________________________________________

provincijama gde su bili stacionirani. S' toga ne treba da nas udi to su Egipani u gradovima
Palestine i Sirije pristupali novim boanstvima kao da pristupaju prema svojima.

5.1 Anat

nat je bila ratnika boginja Sirijaca, pretpostavlja se da je dola zajedno sa

Hiksima, a kasnije su je prihvatili Ramesidski faraoni. Identifikovali su je kao
erku boga Ra, a nekada i Ptaha iz Memfisa, i kao Setovu enu. Takoe se
pominje u Papirus Harisu zajedno sa Astartom, gde nosi Setovo dete ali ne moe

da ga porodi (Zivie-Coche 2011,6). Ona je predstavljena u egipatskoj mitologiji kao branilac

boga sunca i zatitnik faraona na bojnom polju. Taj njen aspekt zatitnika moemo najvie videti
kod Ramesidskih faraona, npr. Ramzesa III koji koristi Anat (zajedno sa Astartom) kao tit na
bojnom polju (Turner John 2012, 155) i iz hrama u Medinet Habuu gde je prikazana zajedno sa
Astartom sa natpisom Anat i Astarta su tvoj tit (Leclant 1975, 255).
Prvi od faraona koji je prihvatio Anat kao svog linog zatitnika je bio Ramzes II (Anat
se u kraljevskim dokumentima pre njegove vladavine ne pojavljuje (Zivie-Coche 2011,2)). On je
uveo potovanje ove boginje u svojoj prestonici u delti u gradu Pi Ramese (kasnije nazvana
Tanis) gde joj je i podignut hram. Takoe je i svoju erku nazvao Bint-Anat to je semitski izraz
erka Anat (Cerny 1952, 127). Sam Ramzes II je proglasio sebe pod zatitom i u ljubavi
boginje Anat predstavljajui sebe na monumentaloj granitnoj steli otkrivenoj u Tanisu, gde sedi
zajedno sa boginjom Anat dok ona u zatitnikom gestu dri ruku na njegovom ramenu
obraajui mu se kao njenom voljenom sinu. Sama boginja Anat okarakterisana epitetima kao
to su Gospa neba i Gospa bogova Ramzesa (Leclant 1975,254).Na istom lokalitetu je
nadjen i fragment statue faraona i njegove majke Anat Ramzesa, a imamo i reljef za koji se
pretpostavlja da je iz njegove rezidencije u delti gde je prikazan faraon Ramzes II u pratnji
boginje sa natpisom Anat Ramzesa, Gospe neba.
Pod Ramesidskim faraonima boginja je takoe oboavana i u Aziji, u hramu Ramzesa III
u Bet anu (Izrael) gde imamo prikaz boginje sa prateim natpisom Anat Gospa od neba, regent

16

_____________________________________________________________________________________

bogova (Leclant 1975, 254). Anat i Astarta su esto povezivane, i u mitu su predstavljene kao
erke boga Ptaha ili Ra, ali nigde to njihovo sestrinstvo nije izriito navedeno.
Zapadni semiti su identifikovali Anat kao Baalovu enu i s' toga moemo predpostaviti da
kada su Egipani poistovetili Seta sa Baalom da su takoe dodelili Anat kao enu bogu Setu
(Turner 2012,155). Osim toga u Kaananskoj mitologiji Anat i Baal su esto predstavljeni kako se
pare u formi krave i bika to moemo povezati sa jednim od naziva koje je ona nosila u Egiptu a
to je Velika krava Seta. (Pinch 2002,102)

5.2 Astarta

starta je zapadnosemitsko boanstvo koje je bilo poznato pod imenom Itar (u

Sumeru pod imenom Inana) ili Atoret na Bliskom Istoku. Ona je posedovala
dvojni aspekt, sa jedne strane je bila boginja ljubavi i poldnosti, a sa druge
boanstvo rata (Wilkinson 2003,138).

U Egipatu se pojavljuje od 2.Medjuperioda, tanije od dolaska Hiksa, zajedno sa drugim

bogovima koji su bili oboavani od strane zapadnih Semita (Pinch 2002,108). Egipani su je
potovali kao ratniku boginju esto uparenu sa boginjom Anat. Prvi put se pominje za vreme
vladavine Amenhotepa II na steli iz Gize (Zivie-Coche 2011,3). Za raziku od ostalih bogova, u
sluaju Astarte imamo direktan izvor koji povezuje faraona, Astartu i Egipat sa stranim
zemljama. Izvor je ispisan klinastim pismom na glinenim tablicama od strane Tuarte, kralja
Mitanija, u kome obavetava svog zeta, faraona Amenhotepa III, da mu alje Itar od Ninive (to
je asirsko ime za Astartu) pri emu misli na kultnu statu same boginje. Itar je bila poznata kao
boginja koja je imala veliku mo leenja,ija funkcija je bila da pomogne egipatskom kralju da
se oporavi od bolesti. (Cerny 1952,128). U samom Egiptu je Astarta mitoloki predstavljena kao
erka boga Ra i ena boga Seta, kao i Anat (Wilkinson 2003,138).
Kao to znamo, centar oboavanja azijatskih bogova je bio u Memfisu odakle imamo i
najvei izvor linih imena asociranih sa stranim boanstvima. Takoe u 18. dinastiji jedan kvart
Memfisa se nazivao kvartom Hetita, to verovatno moemo da poveemo sa Herodotovim
kampom Tiranaca gde je pomenuo da se nalazi kultno mesto Afrodite Strane to se
najverovatnije odnosi na Astartu. (Cerny 1952,127). Upravo papirus iz Memfisa na kome se
17

_____________________________________________________________________________________

navode bogovi tog grada, osim domaih bogova, navodi i semitske koji su imali svoj hram u tom
distriktu (kvartu) nedaleko od hrama boga Ptaha. Verovatno je zbog te bliskosti Astarta takoe i
predstavljana kao erka Ptaha (Cerny 1952,126).
U Egiptu lav je bio jedan od najvanijih simbola boginje Astarte, gde je ona esto bila
prikazivana sa lavom, a ponekad i sa lavljom glavom. Taj simbol je identifikovao sa Sunevim
okom aspektom solarne lavice koja je titila boga Ra (njenog mitolokog oca) (Pinch 2002, 108).
Na predstavama Astarta je prikazivana kako nosi tit i malj i jae na konju, to je
predstavljalo potpunu novost u egipatskoj ikonografiji. (Cerny 1952,126). Glavna uloga Astarte
je bila kao zatitnika faraona i njegove koije tokom vojnih kampanja. Najvie je bila povezivana
sa konjima i konjikim vetinama to moemo videti po epitetu faraona Tutmosa IV vet jaha
kao Astarta, a takoe i na ve pomenutoj steli iz Gize je opisana kao impresionirana konjikom
vetinom faraona Amenhotepa II (Turner 2012, 155).
U prii iz Novog carstva povezana je sa Setom gde su ona i Anat ponuene Setu kao
nadoknadu za gobitak trona koji mu je oduzeo Horus. Ona je takoe povezana sa Setom i u
drugoj prii iz Novog carstva, koja nam je tek delimino poznata (zbog fragmentovanog nalaza)
koja se zove Astarta i more. Slina je mitu iz Ugarita (Severna Sirija) koja je povezana sa
bogom Baalom i njegovoj borbi protiv demona mora Jama. U ugaritskom mitu pria se zavrava
tako to Baal poraava demona i proglaava se za kralja, dok u egipatskoj verziji tako to Set
poraava Jama i uzima Astartu kao svoju nagradu (Pinch 2002, 109).

5.3 Hauron

auron je takoe semitsko boanstvo koje nam je poznato iz Kaananskih gradova

(jos od 2. milenijuma pre n.e.). Hauron u bliskoistonom kultu ima ulogu
zatitnika od demona kao to moemo protumaiti sa amuleta pronaenog na
lokalitetu Arsin Tas (na granici Sirije i Turske) iz VII veka pre n.e. Na njoj su

ispisane ini koje su titile od uroka i zlih demona pozivajui u pomo Baala i Haurona sa
svojih sedam ena. U slinom kontekstu ga nalazimo i u mitolokim tekstovima u Ugaritu (Van
Dijk 1989, 60). Imamo ga ak i u Hetitskim tekstovima pod imenom Huranu, u kontekstu
odbrane od otrovnih ivotinja. U samoj palestini, Hauron je oboavan u Bet Horonu, planinskom
18

_____________________________________________________________________________________

mestu na ijoj teritoriji se nalazilo dosta peina, to je u vezi sa samim Hauronovim imenom koje
u osnovi sadri re HWR , to u zavisnosti od konteksta moe predstavljati dubinu, dno,
rupu i peinu (Van Dijk 1989, 60).
U Egiptu se prvi pomen boga Haurona opet vezuje za vladavinu Amenhotepa II (ZivieCoche 2011, 3), ali generalno same izvore o tom bogu moemo podeliti u nekoliko kategorija.
Prvi je vezan za Gornji Egipat i Tebu gde Hauron povezan sa bogom edom (spasiocem),
aspektom boga Horusa. Nalazi iz Deir el Medine nam pokazuju Haurona i eda koje obeleavaju
dvojnim imenima Hauron-ed ili ed-Hauron gde je Hauron prikazan kao soko koji u svojim
kandama dri zmije. Vano je napomenuti da je ed bio i bog pustinje koji je iamo mo nad
agresivnim ivotinjama (ija je pustinja staniste) to se preslikalo i na Haurona. Primer toga
imamo na dve ini koje su koriene da se stoka zatiti od predatora tako to bi se one vratile
nazad u pustinju, gde i pripadaju. Ove ini su verovatno azijatskog porekla jer se osim Haurona
pominju i Anat i Reep. Takoe, jedna od ivotinja protiv kojih je upuena ova in je sirijski
medved koga ne nalazimo u divljini u Egiptu (Van Dijk 1989,63). S' toga moemo videti da se
ovaj materijal poklapa sa izvorima van Egipta koji predstavljaju Haurona kao boga pustinje i
zatitnika. Gledano u celini, Hauron je htonsko boanstvo koje obitava u pustinji i planinama i
on poseduje mo i uticaj nad zlim silama koje obitavaju na tim mestima.
Osim toga, iz izvora u delti, Hauron je povezivan sa vojnim utvrenjima koje su
kontorlisale pustinjske trgovake puteve to vidimo na nalazima kao to je granitni stub Ramzesa
II gde je ispod njegovog imena ispisano u ljubavi Haurona. Taj stub je naen u vojnom
utvrenju El Garbanijat zapadno od Aleksandrije (Van Dijk 1989,63). Hauron osim to je bio
povezivan sa pustinjom sada je takoe povezan i sa granicama Egipta i neprijateljima koji su
upravo iz pustinje ulazili u Egipat. To je najverovatnije razlog zato je Ramzes II predstavio sebe
na figuri kao dete koga titi Hauron-soko u svojoj prestonici u Pi Rameseu (Zivie-Coche 2011, 3)
ija je glavna uloga upravo bila vojna fortifikacija i zatita magistralnih puteva kojima se ulazilo
u Egipat sa istoka. Takoe jo jedna potvrda kulta Haurona u Pi Rameseu je i votivna stela koju
je posvetio oficir Tjener-Ramesu koja prikazuje Haurona u drutvu Amona i Reepa (Van Dijk
1989, 64).
Najvie izvora koji se odnose na boga Haurona imamo iz Gize gde je identifikovan sa
Harmakisom, tanije Sfingom. Sfinga je oduvek nosila sa sobom svoju osobenu mitologiju i
19

_____________________________________________________________________________________

mistiku koja je bila prisutna jos u antikom periodu. Moda zbog toga, bog Harmakis (sfinga) i
Hauron su bili toliko usko povezani u Novom carstvu da su esto predstavljani kao Harmakis ili
Hauron, imena koja su bila neodvojivo povezana ili samo kao Hauron-Harmakis. (Zivie-Coche
2011,3). Koren te sinteze moemo videti u Hauronovom aspektu boga pustinje i u tome to se
sama sfinga nalazila de fakto u pustinji (depresiji na Libijskom platou). Sfinga je bila poseban
predmet oboavanja egipatskih hodoasnika i vrlo je mogue da su azijatski doseljenici samu
sfingu i itav taj aspekt njenog oboavanja povezali sa svojim bogom Hauronom ije je jedno od
prebivalita upravo pustinja. Da su sami Egipani bili svesni te konekcije sa sfingom vidimo iz
vie stela koje nazivaju Harmakisa Gospodar pustinje ili ga oslovljavaju kao onog koji
obitava u pustinji (Van Dijk 1989, 66).

5.4 Reep

eep je bio amoritsko boanstvo rata (Sirija) koje je doneseno u Egipat verovatno
tokom 18.dinastije kao rezultat kampanje faraona Tutmosa na bliskoistonim
teritorijama (Bunson 2002, 345). U egipatskoj ikonografiji je prikazan kako nosi
kratki kilt sa belom krunom Gronjeg Egipta, a nekad na prednjem delu (umesto

uraeusa) ima i predstavu gazele (Wilkinson 2003,127), dok dri tit i koplje u svojoj levoj ruci, a
malj u desnoj i predstavljan je kao zatitnik faraona u bitkama (Cerny 1952,127). Ratnika
priroda Reepa ga je inila idealnim kraljevskim bogom to moemo da vidimo iz poznate stele
Amenopisa II kod sfinge u Gizi. Povezan je sa bogovima koji su mu, po karakteru, najvie liili,
a to su bili Set i tebanski bog rata Montu koji su jo vie akcentovali njegov aspekt ratnikog
boga (Wilkinson 2003,126).
Nakon ovog perioda on se javlja kao bog obinih ljudi, dobio je nov epitet onaj koji uje
molitve kao boanstvo kome su potovaoci mogli lino da se obrate. Najvie dokaza za njegov
kult imamo iz Deir el Medine odakle su nalazi koji se sastoje od privatnih (linih) stela.
Zanimljivo je (sudei samo po ovom lokalitetu) da su potovaoci ovog boga uglavnom bili
Egipani a ne Semiti (Giveon 1980, 144). Na tim stelama on je prikazan upravo u kontekstu boga
sluaoca molitvi. Reep je oboavan i na jugu, to moemo videti sa reljefa u kamenu blizu
Tokaha u Nubiji, a i u samoj Tebi Reep je bio popularan meu obinim narodom (Cerny
1952,128).
20

_____________________________________________________________________________________

Reep je takoe inio trijadu sa bogovima Kade i Min, u tom kontekstu Reep je mogao
predstavljati boga ivota i zdravlja, s' obzirom da je Kade bila kaananska boginja koja je
povezivana sa ljubavlju, a Min bog muke plodnosti. U Aziji Reep, je originalno bio oboavan u
formi jelena i to je mogui razlog zato je gazela izabrana za njegov simbol, poto u samom
Egiptu u divljini nema jelena (Giveon 1980,144). Ali sa druge strane, simboli koje su faraoni i
boanstva nosili na elu (Gazela u sluaju Reepa) sluile su kao zatita i mogle su da nanesu
povredu u ijem kontekstu gazela kao simbol ne odgovara. Gazela je bila pustinjska zivotinja
koja je metaforiki zivela u Setovom domenu koji je I sam odreenim aspektima identifikovan
sa Reepom jer su obojca bili pustinjski bogovi. Postoji i drugo tumaenje gazele iz ove
predstave, a to je da je ona bila simbol istone pustinje, i simbol lepote Egipana (Giveon
1980,145). S' toga gazela ne mora biti azijatski upliv, vec je moda moemo posmatrati i kao
osobeno egipatski uticaj.

6. Serapis

ada je Egipat postao kraljevstvo Ptolomeja novi vladari su zatekli kulturu i

religiju duboko ukorenjenu i staru stotinama godina. S' toga, da bi se utvrdili u
svojoj poziciji (kao stranci) morali su da osiguraju naklonost svojih novih
podanika Egipana koji su inili najvei deo populacije. Prvi potez je ve

povukao Aleksandar Makedonski proglasivi se za faraona (pod patronatom boga Amona). Taj
pristup su Ptolomejski vladari prilagodili svojim okolnostima i u potpunosti usvojili, za poetak
prihvativi na sebe tradicionalnu ulogu faraona Egipta. Osim toga, Ptolomeji su takoe morali da
osiguraju jedinstvo izmeu svojih grkih i egipatskih podanika to su uinili uvodei u egipatski
panteon novog boga pod imenom Serapis. Serapis je uveden u panteon u III veku pre n.e. od
strane Ptolomeja I koji je bio u svojoj predstavi ist spoj egipatske i grke ikonografije (grki u
liku, ali sa dosta egipatskih simbola).
U ranijem periodu Grci koji su iveli u koloniji u Memfisu su se susreli sa zagrobnim
kultom svetog bika Apisa (koji je bio u uskoj vezi sa Ozirisom) oboavanim kao Usar Hape,
koga su oni prihvatili pod svojim imenom Osorapis. Upravo je Osorapisa iz Memfisa izabrao
Ptolomej I kao teolokog predstavnika oba etnika elementa u svojoj novoj dravi (Cerny J.
1952,136). Prema Plutarhu, Ptolomej je doneo kultnu statuu boanstva iz grada Sinopa (na
21

_____________________________________________________________________________________

maloazijskoj obali) u Aleksandriju poto mu se u snu obratio neimenovani bog . Nakon to je

donesena, izabrani su Grk Timotej i Egipanin Maneto kao teoloki predstavnici dve religije,
koju su proglasili dotinu statuu za boga Serapisa (Cerny 1952,136).
Kult Serapisa je bio izuzetno uspean u ideji spajanja grkih i egiptskih elemenata i ta
sama fuzija je bila vrlo prijemiva, pogotovo neegipanima. Razlog tome je privenstveno grki
izgled boga koji je esto prikazivan kako sedi sa dugom bradom, na glavi je nosio kalatos
(obeleje boga plodnosti) sa kerberom (troglavim psom) pored sebe koje ga povezuje sa
podzemljem i zagrobnim ivotim (McKechnie, Guillaume 2008,392). S' druge strane, i mnogi
izrazito Egipatski elementi, kao to su svetenike titule (iako na Grkom) inkorporirane su u
sam kult npr: proroci (stoustai) odgovorni za odevanje boanstva, pevai i takozvani
pastophorai ili nosai boanstva tokom procesije. Pored ovoga Serapis je prikazivan na
predstavama i sa Atef krunom kao na primer na novcu Ptolomeja II (McKechnie, Guillaume
2008, 393)
Svetenstvo kulta Serapisa su ili bili Egipani ili je bilo obrazovano u egipatskom duhu
to potvruje zakon iz Prijene (kraj III veka pre n.e.) prema kome je samo Egipanima
dozvoljeno da vre kultne procesije za Izidu, Serapisa i Anubisa (McKechnie, Guillaume
2008,393). Uspeh kulta Serapisa nam postaje mnogo jasniji kada uzmemo u obzir promene koje
su se odigravale jo od Novog carstva u egipatskom panteonu, a to je postepeni proboj Ozirisa
u svet ivih to je u ranijim periodima bilo nezamislivo. Ta razlika se vidi ak i u linim imenima
koja imamo iz ovog perioda kao to je Petostris (onaj koga je Oziris darovao) koja bi se
nekada smatrala za loe znamenje. Sam bik Apis je u kasnijem periodu, posle smrti, bio toliko
usko povezan sa Ozirisom to je kulminiralo nastankom novog boga Usar Hapea (ime kojim su
Egipani nazivali Serapisa) (Cerny 1952,137). Na osnovu toga moemo zakljuiti da je
Egipanima u sri Serapis bio samo interpretatico graeca Ozirisa (McKechnie, Guillaume 2008,
391). Jedan od primera gde to moemo videti jeste u samom njihovom tumaenju grkog linog
imena Sarapion koga su Egipani navodili kao Ozirisov sin. Serapis kao bog je u sebi sadrao
mnoge aspekte koji su bili prijemivi egipanima kao to su uspeh i dobra srea koju garantuje
Apis i, najvanije , elemente koji je preuzeo od Ozirisa kao boga podzemlja i plodnosti.
(McKechnie, Guillaume 2008,391).

22

_____________________________________________________________________________________

Zakljuak
gipatski koncept identiteta se u osnovi nije razlikovao od ostalih civilizacija tog
perioda. U sri je bio etnocentrian i definisao se kao izvor kulture i civilizacije to
moemo videti po tome kako sami posmatraju sebe navodei Egipane uvek kao
ljude, dok ostale uvek nazivaju svojim nacionalnim ili etnikim imenom. Kada

tome dodamo nesumnjve uspehe egipatske civilizacije kao jedne od najstarijih i najdugovenijih
ne treba da nas udi to mnogi i danas posmatraju Egipat kao homogenu i zatvorenu celinu
otpornu i, nadasve, odbojnu prema spoljanjim uticajima. Same predstave faraona idu na ruku
takvom nainu razmiljanja i zakljuivanja jer od najstarijeg perioda uvek imamo faraona koji
dominira nad svim svojim neprijateljima ukljuujui i susedne zemlje. Iako vrlo simboline,
ovakve predstave prikazuju kakav je u osnovi egipatske ideologije bio odnos prema strancima,
tim takozvanim biima, koja ive van Egipta (Reda), ne priaju egipatski i u svojim razlikama
predstavljaju pretnju (Haos) i izvor opasnosti.
Ali ako pogledamo dalje od fasade ideologije i uemo u realnost svakodnevice, politike i
trgovine, stvari postaju sasvim drugaije. Jo od najranijih perioda imamo dokaze o ivoj
interakciji sa strancima, prvenstveno u domenu trgovine koja nije nastala samo iz potrebe, ve je
aktivno ohrabrivana od svih struktura vlasti. Pored toga ,i u demografskom smislu, promene su
se konstantno deavale to praktikovanjem dovoenja zarobljenika, a to klasinom migracijom
(pogotovo u oblasti delte Nila). Od svog ujedinjenja pa sve do rimske okupacije, Egipat je uvek
imao ive i aktivne odnose sa svojim susedima u svakom smislu te rei, prvenstveno sa Libijom,
Nubijom i Levantom. Jedina razlika je bila u karakteru i intenzitetu tih odnosa koji je mogao biti
vei ili manji, u zavisnosti od politikih okolnosti. U takvom okruenju je i sam Egipat primao
razliite uticaje koji su se ogledali ne samo u novim politikim i drutvenim realnostima, ve su
imali i svoj uticaj na egipatski panteon pojavom i inkorporacijom novih, stranih bogova.
23

_____________________________________________________________________________________

Vanu ulogu u tome je imao i sam karakter egipatskog politeizma koji je mnogo
otvoreniji i fleksibilniji uprkos svom etnocentrizmu. Egipatski politeizam u osnovi prihvata
postojanje svih drugih bogova jer je i sam zasnovan na principu vieformnosti boanstava i
njihovih imena, a u svojoj osnovi ne nosi princip postojanja i posedovanja apsolutne istine
(privilegovanosti jedne religije u njenom razumevanju i iskljuivosti prema ostalim religijama
koje ih ne poseduju). Novi bogovi nisu imali veliki uticaj na samu egipatsku religiju, ve su vie
inili dodatak ve irokom dijapazonu prisutnih domaih bogova prolazei kroz kulturnu
apropriaciju, gubei razliite originalne mitoloke elemente I postajui u tom procesu sve vie
egipatski.
Smatram takoe da je politika igrala veliku ulogu u tom procesu, kao sto sam naveo
najvea ekspanzija novih boanstava je bila tokom Novog carstva kada je sam Egipat posle
pobede nad Hiksima ponovo potvrdio svoj primat u regionu. Ekspanzija koja je usledila nakon
toga na teritorije Sirije i Palestine i njihovo ukljuenje u egipatsku dravu takoe je sa sobom
donela i nove narode pod okrilje Egipta ije prihvatanje novonastale situcije bi se u mnogome
olakalo tako sto bi se odredjeni elementi nihovih religija ukljuili u zvaninu religiju osvajaa.
Sto se desavalo mnogo puta u istoriji pa cak i u samom Egiptu pod Ptolomejima.
Problematika stranaca u samom Egiptu je mnogo ira i sveobuhvatnija i ide mnogo dalje
od same religije. Nadam se da emo u budunosti uz pomo novih arheolokih istraivanja uspeti
da ostvarimo nove rezultate, jer ipak ako odemo dovoljno u prolost u okviru jednog etnosa ili
drave svaki sused je u odreenom trenutku bio stranac i svaki Bog je nekad bio strani.

24

_____________________________________________________________________________________

Literatura
-

Allon N.(2007). Seth is Baal Evidence from the Egyptian Script. Egypt and the Levant

17: 15-23
Bunson M. (2002). Encyclopedia of Ancient Egypt. New Jork: Facts on File Inc.
Cerny J. (1952). Ancient Egyptian Religion. Watford: The Mayflower Press.
Espinel A.D. (1997-1998). La Dea Anuket Durante lAntico Regno: Una Proposta Sulla

sua Origine. Egitto e Vicino Oriente XX-XXI, 111-118.

Otto E. (1975).Anuket. in: Lexikon der gyptologie Vol.1. Helck W (Ed). Wiesbaden:

Otto Harrassowitz, str. 333-334.

Giveon R. (1980). Resheph in Egypt. The journal of Egyptian Archeology Vol. 66, 144-

150. Egypt Exploration Society.

Gundlach R. (1984). Sopdu. in:Lexikon der gyptologie Vol.5. Helck W. , Otto E. (Eds).

Wiesbaden: Otto Harrassowitz, str. 1107-1110.

Leclant J. (1975). Anat. in:Lexikon der gyptologie Vol. 1. Helck W., Otto E. (Eds) .

Wiesbaden: Otto Harrassowitz, str. 253-255.

Lurker M. (2004). The Routledge Dictionary of Gods And Goddesses, Devils and

Demons. London: Routledge, Taylor & Francis Group.

McKechnie P., Guillaume P. (2008). Ptolemy II Philadelphus and his World. Leiden:

Koninklijke Brill NV.

Morenz S. (2004). Egyptian Religion. Abington: Routledge Taylor & Francis Group.
Pinch G. (2002). Handbook of Egyptian Mytology. Santa Barbara: ABC-Clio Inc.
Te Velde H. (2001). Seth. in:The Oxford Encyclopedia of Anciet Egypt Vol.3. Redford D.

(Ed).Oxford: Oxford University Press, str. 269-271

Turner J.P. (2012), Seth A Misrepresented God in the Ancient Egyptian Pantheon

(Unpublished doctoral thesis, University of Manchester UK)

Van Dijk, J. (1989). The Canaanite God Hauron and his Cult in Egypt, Gttinger

Miszellen 107: 59-68

Vischak D. (2001).Hathor.in: The Oxford Encyclopedia of Anciet Egypt Vol. 2. Redford
D. (Ed). Oxford: Oxford University Press, str. 82-85

25

_____________________________________________________________________________________

Wildung D. (1977) Ha.in: Lexikon der gyptologie Vol. 2. Helck W., Otto E. (Eds).

Wiesbaden: Otto Harrassowitz, str. 923

Wilkinson R. (2003). The Complete Gods And Goddesses of Ancient Egypt. New Jork:

Thames &Hudson Inc.

Zivie-Coche C. (2011). Foreign Deiteies in Egypt. Jacco D.,Willeke W. (eds), UCLA
Encyclopedia of Egyptolgy LA. http://escholarship.org/uc/item/7tr1814c

26