PROBLEM RECIKLAE U SRBIJI

RECYCLING PROBLEM IN SERBIA

Marija Dimitrijevi

1)

: Reciklaa je deo integrisanog sistema upravljanja otpadom i na tre em je mestu u

hijerarhiji upravljanja otpadom. Reciklaa je izdvajanje materijala iz otpada i njihovo ponovno
kori enje. Uklju uje: prikupljanje, razdvajanje, preradu i proizvodnju novih proizvoda od
polovnih delova ili materijala. Reciklaa je pojam kojim se moe opisati proces pretvaranja
"otpada" u sirovine od kojih mogu nastati novi proizvodi. Reciklaa ima ekoloki, ekonomski i
socijalni zna aj.
Klju ne re i: reciklaa, reciklani materijali, problem reciklae
Abstract: Recycling is part of the integrated waste management and is in third place in the
hierarchy of waste management. Recycling is the separation of materials from disposal and reuse.
Includes: collection, separation, processing and manufacture of new products from used parts or
materials. Recycling is a term which can describe the process of converting "waste" in the raw
materials that may arise from new products. Recycling has environmental, economic and social
significance.
Key words: recycling, recyclable materials, problem of recycling

1. UVOD
Pod reciklaom se podrazumeva izdvajanje
materijala iz otpada i njihovo ponovno kori enje.
Uklju uje: sakupljanje, izdvajanje, preradu i
izradu novih proizvoda od kori enih delova ili
materijala. Reciklaa je pojam kojim se moe
opisati proces pretvaranja "otpada" u sirovine od
kojih mogu nastati novi proizvodi. Reciklaa je
deo integralnog sistema upravljanja otpadam i
nalazi se na tre em mestu u hijerarhiji upravljanja
otpadom. Sistem prikupljanja i recikliranja
razlicitih vrsta otpada nije samo ekoloko pitanje,
ujedno je i ekonomski i energetski potencijal jedne
zemlje. Reciklaa ima ekoloki, ekonomski i
drutveni zna aj:
uti e na podizanje ekoloke svesti,
pomae u spre avanju zaga enja ivotne
sredine,
tedi prirodne resurse,
za izradu proizvoda od recikliranih
sastojaka esto se troi manja koli ina
energije nego za izradu istog proizvoda
od sirovina,
reciklaom se smanjuje koli ina otpada
koji se alje na.deponije i ublaava
problem odlaganja otpada.
irom sveta injenice i statisti ki pokazatelji
za reciklau u velikoj meri variraju izme u

zemalja. U Japanu se reciklira 80%-90% otpada, u

zemljama EU 30%-40%, a u Srbiji samo 6%-8%.
Zelena tehnologija je jedan segment svetske
ekonomije koja je pokazala stabilan rast tokom
poslednjih tekih ekonomskih vremena. Zeleni
trendovi i predvi anja za 2011 izme u ostalog
obuhvataju smanjenje otpada, reciklau i ponovno
kori enje. Due vremena trend u Evropi i svetu je
postizanje harmoni nog odnosa ekonomije i
ekologije,
tj.
takozvani
odrivi
razvoj.

2.

INJENI NO STANJE U SRBIJI

Neadekvatno upravljanje otpadom predstavlja

jedan od najve ih problema sa aspekta zatite
ivotne sredine Republike Srbije i isklju ivo je
rezultat neadekvatnog stava drutva prema otpadu.
On se prvi put javio u periodu ubrzane
industrijalizacije zemlje, koga je pratila realna
opasnost od iscrpljivanja nekih stratekih resursa u
vrlo kratkom vremenskom periodu i progresivni
rast ukupne koli ine svih vrsta vrstog otpada. Ta
deavanja nije pratila odgovaraju a politika zatite
ivotne sredine.
U Srbiji se 97% otpada nalazi na deponjama,
to je najmanje ekonomi na i ekoloki opravdana
opcija za upravljanje otpadom. Austrija, na primer,
reciklira toliku koli inu otpada, dok samo tri odsto
zavri na deponiji. U 2010 godini od ukupnog

1) Marija Dimitrijevi , Fakultet organizacionih nauka Beograd, mail: mardi88@yahoo.com

amabalanog otpada koji se procenjuje na pola

miliona tona, trebalo je da se sakupi i reciklira
svega 5% ili 25000 tona. Sa 2,5 miliona tona
generisanog komunalnog otpada godinje Srbija
spada me u poslednje zemlje u Evropi. A
reciklana industrija je u fokusu svuda u svetu.
Naime, sve je ve a politi ka svest da se mora
reavati ozbiljno ovaj problem, sve je ve a
urbanizacija i ona zahteva i adekvatne uslove
ivljenja, a sve je ve i u svetu nivo trgovine
materijalima pogodnim za reciklau. Ovakvi
trndovi se prime uju i u Srbiji. Gra ani Srbije
godinje bace 227000 tona otpadnog papira, kada
bi se reciklirao spasilo bi se 3,8 miliona stabala
drve a. U naoj zemlji se godinje proizvede i baci
miljardu i po plasti nih kesa, jedna kesa se koristi
20 min., a treba joj 300 godina da bi se razloila u
prirodi. U Srbiji se godinje uveze oko 85000 tona
otpadnog papira od koga se pravi i izvozi karton,
umesto da prikupljamo sopstveni. Na deponijama
irom zemlje nalazi se staklo koje ima mogu nost
da se reciklira 100% i da se neograni eno puta
iznova koristi. Sakupljeni stakleni otpad se iz
kontejnera odnosi u fabrike za proizvodnju stakla,
gde se sortira po boji, zatim pere sa se uklone
ne isto e. Tako sortirano i oprano staklo se dalje
usitnjava, i mea sa novim sirovinama, (pesak,
voda, kre ) i tokom proizvodnog procesa zagreva
na 1600 stepeni. Nakon toga se proizvedeno staklo
automatski duva, odnosno istiskuje u kalupe, na
kraju procesa nastaje nova boca. Reciklaom jedne
flae od stakla utedi se energija koja je dovoljna
da sijalica od 100W svetli 4h, 1 reciklirana
staklena flaa sa uva toliko energije koliko je
potrebno kompjuteru da radi 25 minuta.
Aluminijum, elik, bakar i drugi metali su posebno
vredne vrste otpada jer spadaju u neobnovljive
prirodne resurse. Ve inu metala je mogu e
preraditi.Na primer konzerve su ve inom od
aluminijuma. Proizvodnjom novog od starog
aluminijuma utedi se i do 95% energije.
Reciklaom limenki mogu nastati metalni delovi
maine za ve, ili delovi za automobile, dok se
proizvedeni reciklirani elik koristi za izradu
autokaroserija, eli nih nosa a ili delova motora. 1
reciklirana konzerva utedi toliko energije da moe
da je koristi televizor 3 sata. U ve ini prodavnica u
Srbiji se ve inom mogu na i isklju ivo plasti ne
kese umesto papirnih i biorazgradivih. Ne postoje
u
zadovoljavaju oj
meri
kontejneri
za
razvrstavanje i reciklau otpada.

3. AGENCIJA ZA
RECIKLAA

RECIKLAU

Agencija za reciklau je formirana po

usvajanju Zakona o postupanju s otpadnim
materijama krajem 1996. godine i to je prva

Vladina agencija. Njeno resorno ministarstvo je

Ministarstvo nauke i ivotne sredine, ali prema
svojoj delatnosti i vrsti poslova sara uje i s
drugim, kompatibilnim ministarstvima: za
privatizaciju i privredu, za energetiku, za zdravlje i
za finansije. Ujedno, ova agencija obavlja stru ne
poslove koji se odnose na pra enje stanja i
kontrolu
kori enja
sekundarnih
sirovina,
istraivanje njihovih trita, vo enje podataka o
raspoloivim i potrebnim koli inama sekundarnih
sirovina. Koliko ih imamo i kojih, da li ih moemo
obraditi u zemlji ili ne, imamo li instalirane
kapacitete, treba li ih revitalizovati, a ukoliko ih
nemamo, ta je prioritet za izgradnju. Tek na kraju
se razmilja o izvozu, jer je svaka sekundarna
sirovina prirodno dobro. Proizvode dobijene iz
primarne sirovine, rude, prati utroak energije i
stvaranje zaga enja vode, vazduha, zemlje i
drugog. Ukoliko se odre ena sirovina dobija iz
sekundarne sirovine, automatski je neophodno
manje energije i manje je zaga enja. Shodno
hijerarhiji pravilnog upravljanja otpadom vri se
provera ispravnosti i funkcionalnosti preuzete
opreme. Proveru ispravnosti i finkcionalnosti vri
na po etku procesa kvalifikovani radnik uz
potovanje propisanih procedura i pravila kojima
se ispituje ispravnost. Oprema koja nije u funkciji
zbog nedostatka odre enog sklopa ili podsklopa,
odlazi u servisni deo odakle se trebuje potrebni
rezervni deo, zatim se dodatno proverava
ispravnost i kao takva bezbedno se moe ponovo
koristiti. Oprema koja je kategorisana kao
neispravna, rasklapa se prema propisanoj proceduri
potrebnim alatima od strane obu enih radnika.
Istovremeno sa rasklapanjem vri se sortiranje
komponenti i materijala koji se dobijaju
rasklapanjem elektronske opreme na slede e
grupe:
Plastika (ABS, PET, PVC, PC, HDPE,
LDPE, HIPS, PP, PE, neobeleena
plastika i dr.) i delovi od plastike
Metali i delovi od metala
Napajanja
Gume
Kablovi
Akumulatori i baterije (Ni-Cd(Nickelcadmium),
Ni-MH(Nickel
Metal
Hydride),
Li-ion(Lithium-ion),
Pb(olovne) Li-Po, piralenske baterije,
alkalne baterije)
Ekrani (katodne cevi CRT, LCD i plazma
ekrani)
Elektronske
komponente
(tampane
plo e, otklonske jedinice, opti ke
jedinice,
kartice,
procesorske
i
memorijske jedinice i dr.)
Toner kasete i kertridi

Tekstil
Elektromotor
Drugi materijali
Nakon to radnici izvrene separaciju i
sortiranje dobijenih materijala, vri se tretman i
privremeno
skladitenje
reciklabilnih
i
nereciklabilnih komponenti. U krugu Reciklanog
centra vri se tretman plastike, papira i kartona,
kao i kablova. Plastika se u krugu Reciklanog
centra razvrstava na nekoliko kategorija, a zatim se
melje, odnosno granulira i kao takva skladiti u
reciklabilni magacin, dok se papir balira pomo u
hidrauli ne prese. Kablovi se tretiraju mainom za
skidanje izolacionog materijala, dok se odre ene
vrste kablova u zate enom obliku predaju
ovla enim firmama za postupanje i tretman.
Komponente koje se recikliraju u Republici Srbiji
(gvo e, plastika, bakar, aluminijum, prohrom,
staklo, guma, kablovi i dr.) predaju se na dalji
tretman u za to ovla ena preduze a. Komponente
koje se ne recikliraju u Republici Srbiji, odlau se
u posebno ozna enim posudama i ambalai u
specijalizovanim
prostorijama
(privremenim
skladitima za nereciklabilne komponente) po
vae oj zakonskoj regulativi. Posle sakupljenih
dovoljnih koli ina pojedinih komponenti vri se
njihovo pakovanje i transport za izvoz poto u
Srbiji trenutno ne postoje prera iva ki kapaciteti
za ove komponente. Regulativni sistem je osnovica
racionalnog pristupa razvrstavanju otpada,
njegovom transportovanju, tretmanu i odlaganju.
Evidentno je interesovanje razli itih javnosti za
unapredjivanje postoje e prakse u postupanju sa
otpadom.

reciklaom otpada ne prouzrokuju ve i

tetni uticaj na ivotnu sredinu od
proizvoda koji su nastali od primarnih
sirovina.
Zabranjeno je odlaganje i spaljivanje
otpada koji se moe ponovo koristiti.
Izuzetno, otpad se moe odloiti ili
spaliti, ako je to ekonomski opravdano i
ne ugroava zdravlje ljudi i ivotnu
sredinu, uz prethodno pribavljenu
dozvolu ministarstva.
Ministarstvo blie propisuje uslove i
na in sakupljanja, transporta, skladitenja
i tretmana otpada koji se koristi kao
sekundarna sirovina ili gorivo.
U lanu 6, predloga Zakona o upravljanju
otpadom definisani su osnovni principi upravljanja
otpadom. Prinicipom hijerarhije upravljanja
otpadom definisan je redosled prioriteta
upravljanja, koji obuhvataju prevenciju stvaranja i
redukcija otpada, odnosno smanjenje, kori enje
resursa i smanjenje koli ina i/ili opasnih
karakteristika nastalog otpada, ponovna upotreba
odnosno kori enja proizvoda za istu ili drugu
namenu, reciklaa odnosno tretman otpada radi
dobijanja sirovine za proizvodnju istog ili drugog
proizvoda,
iskori enje
vrednosti
otpada
(kompostiranje, kao i spaljivanje otpada uz
iskori enje energije), kao i odlaganje otpada
deponovanjem ili spaljivanjem bez iskori enja
energije, ako ne postoji drugo odgovaraju e
reenje.

4. POSLOVI AGENCIJE ZA
RECIKLAU

Kategorizaciju otpada vri Agencija za

reciklau. Donose i Reenje o kategoriji otpada,
Agencija:
svrstava predmetni otpad na jednu od lista
otpada
dodeljuje mu odgovaraju u oznaku
utvrdjuje da li predmetni otpad ima
upotrebnu vrednost.
Dostavljanje: podnosiocu zahteva i Ministarstvu
nauke i zatite ivotne sredine, Upravi za zatitu
ivotne sredine.
Utvr ivanje upotrebne vrednosti:
Sa aspekta institucionalnog delovanja Agencije,
fundamentalno je utvr ivanje razlike izme u
otpada i sekundarnih sirovina.
Poseban izazov predstavlja otpad, sekundarne
sirovine niske ekonomske vrednosti.
Tri
komponente: sakupljanje, prerada i
kupovina/prodaja. Ukoliko izostane samo jedna
izostaje i reciklaa.

Agencija za reciklau Republike Srbije, jedna

od nadlenih institucija u sistemu upravljanja
otpadom, obavlja poslove koji se odnose na
upravljanje sekundarnim sirovinama: pra enje
stanja i kontrolu njihovog kori enja, istraivanje
trita sekundarnih sirovina, vo enje podataka o
raspoloivim i potrebnim koli inama i vrstama
sekundarnih sirovina.
Politika upravljanja otpadom, zakoni, direktive i
drugi propisi predstavljaju domen u nadlenosti
Vlada.
Predlog zakona o upravljanju otpadom:
Ponovno iskori enje
otpada
kao
sekundarne sirovine ili kao goriva je
definisano lanom 38. ovog Zakona, koji
kae da se otpad se moe ponovo koristiti
kao sekundarna sirovina ili gorivo.
Otpad se koristi na na in kojim se
obezbenuje da proizvodi koji nastaju

4.1.Kategorizacija otpada

4.2.Dokument o razvrstavanju otpada

Vrsta otpada, koli ina, poreklo otpada
(indeksni broj), karakter, kategorija, predvidjeno
postupanje sa otpadom.
Vlasnik otpada dostavlja popunjen i overen
dokument o razvrstavanju otpada Agenciji za
reciklau i ministartstvu nadlenom za poslove
zatite ivotne sredine.
Auriranje baze podataka o otpadu,
sekundarnim sirovinama u Agenciji.

4.3.Evidencija o kretanju otpada

Evidencijom se obezbedjuje kontrola:
otpada na doma em tritu odnosno da li
se otpad koji se izvozi moe plasirati u
doma oj industriji kao sekundarna
sirovina,
uvid u koli ine i vrste sekundarnih
sirovina odgovaraju eg kvaliteta sa
kojima raspolae doma a industrija, a
koje se uvoze.

4.4.Unapre ivanje postoje e prakse

Programski paket berza sekundarnih sirovina
baza podataka o otpadu, omogu io je formiranje
informacionog sistema koji obezbe uje operativne
podatke o preduze ima koja generiu ili prera uju
otpad, evidenciju trenutnih koli ina i vrsta otpada
privremeno skladitenih na lokaciji vlasnika, kao i
o kretanju otpada.
Interaktivna baza podataka:
Sistem interaktivne platforme za reciklau je
lak za kori enje i prua mogu nost jednostavnog:
pregleda ukupne ponude/tranje;
pregleda po rokovima dospe a;
na ina iznoenja ponude/tranje.
Postiu se strateki ciljevi, omogu eno je:
pra enje nacionalnog trita sekundarnih
sirovina
efikasnije funkcionisanje kontrolnog
sistema kretanja otpada poreklom sa
teritorije Republike Srbije
servisiraju se potrebe privrednih subjekata
koji posluju sa otpadom u domenu
planiranja i razvoja poslovanja.

5. STRATEKI PRAVCI UPRAVLJANJA

OTPADOM
Ponovna upotreba i reciklaa:
postepeno uvo enje sistema razdvojenog
saukupljanja otpada,
pove anje tipova otpada sakupljenih u
cilju reciklae i ponovne upotrebe,

izgradnja novih postrojenja za reciklau

otpada,
uvo enje sistema za ozna avanje
reciklabilnih proizvoda i ambalae,
unapre enje sistema za sakupljanje
otpadnih ulja i njihovu reciklau,
reciklaa gra evinskog otpada,
iskori enje otpada sa organskim
materijama, biljnih i ivotinjskih masti za
pravljenje komposta, i drugih organskih
ubriva (otpad iz e erana, prehrambene
industrije),
ponovna upotreba otpada sa zna ajnim
sadrajem minerala (metalurka ljaka,
pepeo iz termo elektrana, gips generisan u
postrojenjima za pre i avanje gasova) u
gra evinarstvu, za sanaciju podzemnih i
nadzemnih kopova, u proizvodnji gipsa,
cementa i sl.,
stimulacija
trita
za
reciklirane
materijale,
ponovna upotreba i reciklaa posebno
sortiranih i razdvojenih metalnih otpada
za proivodnju istih metala,
reciklaa i ponovna upotreba rastvara a
za direktno ponovno kori enje ili za
dalju prodaju,
reciklaa i ponovna upotreba termo
plasti nih
materijala
u
ponovnoj
proizvodnji,
reciklaa i ponovna upotreba otpadnog
papira,
reciklaa i ponovna upotreba otpadaodne
gume,
reciklaa i ponovna upotreba otpadnih
ulja u cilju ponovne upotrebe ili za dalju
prodaju.

5.1.Poboljanje organizacije sakupljanja

optimizacija upravljanja i operativne
strukture,
uspostavljanje zajedni kih kompanija za
upravljanje otpadom,
dodela koncesija za aktivnosti koje se
odnose na sakupljanje i transport otpada,
zamena amor ti zovanih kontejnera
modernim
za odvojeno sakupljanje
otpada
i uvo e nje
savremene
specijalizovane opreme za transport,
opti mizacija u estalosti saku pljanja i
ruta za optinski otpad - zavisno od broja
i gustine stanovnitva,
za industrijski i opasni otpad - zavi sno od
koli ine stvorenog otpada,

uvo enje rasporeda za saku pljanje

kabastog komu nal nog otpada, bele
tehnike i drugog specifi nog ku nog
otpada,
uspostavljanje
mree
Centara
za
sakupljanje gde stanovnitvo moe da
donese svoj otpad iz doma instva koji je
neodgovaraju i za vozila za sakupljanje.

6. ZAKLJU AK
Integralni sistem upravljanja otpadom
predstavlja niz delatnosti i aktivnosti koji
podrazumevaju:
-Prevenciju nastajanja otpada:
Smanjenje koli ine otpada i njegovih
opasnih karakteristika,
Tretman otpada,
Planiranje i kontrolu delatnosti i procesa
upravljanja otpadom,
Transport otpada,
Uspostavljanje,
rad,
zatvaranje
i
odravanje postrojenja za tretman otpada,
Monitoring,
Savetovanje i obrazovanje u vezi
delatnosti i aktivnosti na upravljanju
otpadom.
Ovaj sistem se zasniva na izboru i primeni
delotvornih tehnologija kojima se ostvaruju
specifi ni ciljevi upravljanja otpadom uz
odgovaraju u izgradnju zakonske regulative.
Osnovni preduslov za uspenu implementaciju i
funkcionisanje integralnog sistema upravljanja
otpadom je odre eno hijerarhijskim odvijanjem
aktivnosti u okviru njega.
Postupanje s otpadaom i implementacija
sistema upravljanja otpadom se bazira na dva
vana faktora:
Ljudi su u centru problema upravljanja
otpadom. Ljudi stvaraju otpad i bez
njihove saradnje i aktivnog sudelovanja
nije mogu e implementirati integrisani
odrivi sistem upravljanja otpadom,
Upravljanje otpadom je prihod. Generie
aktivnosti koje obuhvataju velika i mala
preduze a, kao i hiljade ljudi koji se bave

sakupljanjem otpada, mogu nost da se

ivi od zarade na tim poslovima.
Implemantacija sistema upravljanja otpadom
se zasniva na principu jednakosti, efiksanosti i
efektivnosti.
Uklju uje tri vane komponente:
da se definiu razli ite faze kretanja
otpada,
da se definiu ne samo tehni ki i
finansijski aspekti nego i aspekti zatite
ivotne sredine, socijalni aspekti,
zdravstveni, pravni, politi ki..,
da se identifikuju svi u esnikci u
upravljanju otpadom, od pravnih lica do
fizi kih, u svim fazama planiranja i
sprovo enja upravljanja otpadom.
Reciklaa je deo integralnog sistema
upravljanja otpadom. Predstavlja jedan stav o
ivotnoj sredini i odrivom razvoju, korak do
lepeg i istijeg ivota i ekonomski potencijal
pojedinca, drave i celog sveta.
Reciklaa je umetnost ivljenja, jer oni koji vole
reciklirane stvari i reciklirane predmete imaju
potpuno promenjen pogled na ivot u odnosu na
ve insko potroa ko drutvo. Reciklaa nas ini
bogatijim u kreativnom, duhovnom i materijalnom
smislu.

LITERATURA
[1] www.compete.rs/files/Komercijalizacija_seku
ndarnih_sirovina_i_reciklaze_otpada_u_Srbiji
[2] www.sepa.gov.rs,
[3] www.ats.rs/upload/dl/OSTALI_ZAKONI_I_P
ROPISI/Zakonoupravljanjuotpadom,
[4] ekobilten,
[5] www.mitecoforum.org/download/2005/miteco
forum-2005-presentation
005.pdfwww.compete.rs,
[6] www.cistoca.rs/download/ekologija/Nacional
na%20strategija%20upravljanja%20otpadom.
pdf Vlada republike Srbije,
[7] www.ekoplan.gov.rs/src/uploadcentar/dokumenti/zakoni-i-nacrtizakona/propisi/strategija_upravljanja_otpado
m_konacno.pdf,
[8] www.worldoutofbalance.com/uncategorized/t
op-10-green-trends-for-2011.