Prevencija drutvenih konflikata

Pitanja i odgovori:
1. Granice moda nisu uzrok rata, ali je racionalno sugerirati da one stvaraju odreene strukturne
razlike i prilike kojima je mir vjerovatan
Tano
2. Prevencija konflikata se preduzima u svim fazama konflikta?
Tano

3. Kapitalistika ekspanzija moze biti jedan od uvjeta rata ali nema dovoljno dovoljno
pokazatelja da kao ekonomski sistem perse i njegov dovoljan uvjet:
Tano
4. Veliki broj teorija konflikta zasnovan je na pravljenju veza iz meu unutarnjeg i vanjskog
neprijatelja . Jedna od teorija naziva se
Teorija rtvenog jarca

5. Kompromis je osnovna znaajka sljedeceg modela donoenja odluka:

Arrowow paradoks
6. Ne postoji jedinstven teorija oruanog sukoba ali postoje razliite teorije koje oruani sukob
objanjavaju na slijedeim nivoima:
-INDIVIDUALNI NIVO,
-NIVO MALI GRUPA,
-NIVO NACIJE DRAVA
-NIVO MEUNARODNIH ODNOSA.
7. Lojalnost grupi i izbjegavanje kontraverznih pitanja osnovne su znaajke slijedeeg modela
donoenja odluka:
GRUPNO MILJENJE.
8. Vrste politikog poretka per se nije onaj presudni faktor koji sprijeava izbijanje rata, ve bi
kljuni faktor mogao biti; POLITIKA DISTANCA izme razliitih politikih poredaka.
9. Teorije oranog sukoba na nivou malih grupa obuhvataju
BIROKRATSKI POLITIKI MODEL I GRUPNO MILJENJE

slijedee

sadraje;

10. Vjerovatno e zadovoljenje biolokih potreba u svakoj situacciji biti na vrhu prioriteta
ali ono u emu e se ljudi pojedinano razlikovati jeste NAIN njihovog
zadovoljenja.
11. Koji su uslovi potrebni da se pree iz konfliktne strukture u konfliktnu situaciju? Str. 96.

Dogaaj, volja
12. Konflikt je relacija izmeu dvije ili vie strana koje imaju ili smatraju da imaju
SUPROSTAVLJENE CILJEVE.
13. Definicija drutvenog sukoba.
Konflikt je relacija izmeu dviju ili vie strana koje imaju ili smatraju da imaju
suprostavljene ciljeve.

14. Uzroci graanskog rata po Aristotelu?

Socijalni sukob bogatih i siromanih
Prevelik broj stanovnitva unutar polisa

15. Situacija u kojoj jedna drava unapreuje svoje vojne ppotencijale,posebno one
odbrambene, dok se ta unapreenja doivljavaju kao prijetnja drugim dravama
nazivamo
Sigurnosne dileme
16. Postoje tri sluaja uravnoteivanja iili balansiranja moi:
TESTIRANJE STATUSA QUO,
MANIFESTACIJA MOI I
PRILAGOAVANJE SILE

17. Situacija koja se odnosi na koncetraciju ili odsustvo nacionalne moi unutar sistema
meunarodnih odnosa naziva se:
Polarnost
18. Navedite i objasnite disjunktivne grupne interakcije: kompeticija (takmienje) konflikt
(sukob)
KOMPETICIJA predstavlja jednu vrstu takmienja tj. Vrsta konflikta koji je drutveno
koristan i kao takav ovaj vid konflikta je drutveno prihvatljiv.
KONFLIKT - jeste sukob na relaciji pojedinac - grupe koji su suprostavljenih ciljeva.

19. Navedite i objasnite konjugtivne procese grupne interakcije:

a) kooperacija
b) akomodacija
c) asimilacija
Saradnja ili kooperacija je oblik grupnog rada u kojem postoji saradnja meu lanovima
u postizanju zajednikog cilja. Kooperacija poiva na zajednikim interesima, to
obezbjeuje grupnu koheziju, funkcionisanje i uspjenu djelatnost, to donosi i
zadovoljstvo lanovima grupe.
Akomodacija (prilagoavanje) predstavlja proces meusobne suradnje,dublji vid
kooperacije. Jedna grupa se prilagoava drugoj.
Asimilacija znai da se jedna ili vie drutvenih grupa, spoji, asimilira u jednu grupu.
Prihvataje se norme i pravila one grupe u koju se vri asimilacija.
20. Trei nivo realnosti konflikta?
Trei nivo konflikta je nivo mnifestnog konflikta ili konfliktnog ponaanja. Dakle je
karakteristino prethodno postojanje konflikta, konfliktne strukture, a ovaj nivo se
odnosi na nae ponaanje u konfliktu, i nau spremnost prilagoavanju konfliktnoj
situaciji. OVO bi na neki nain dovelo da balansiranja moi sukobljenih strana.

21. Teorija tranzicije moi

Tvorac ove teorije A.F.K Organski , koji tvrdi da su klju ove teorije promjene u
meunarodnom sistemu. Po njemu je uzrok rata ralika u veliini i stopi rasta lanova
sistema. Konflikti su intezivniji u tranzicijskim podrujima. Smatra se da kukoliko je
poveana produktivnost , ukoliko je povean stepen industralizacije, poveana koliina
radne snage, ukolikom je zabiljeen demografski rast utoliko je mogunost konflikta vea.
22. Objasnite i ematski prikaite faze konflikta instrument analize konflikta.
U sutini konflikt je jedna dinamina drutvena pojava koja se mijenja u zavisnosti od
situacije i vremena. Da vismo neki dogaaja mogli okarakterizirati kao konflikt an potrbno
je da on proe kroz nekoliko faza. Konflikt se mijenja tokom vremena polazei kroz razliite
faze aktivnosti, intenziteta, tenzija i nasilja.
Pretkonflikt nekompatibilnost ciljeva dviju ili vie strana, to moe voditi otvorenom konfliktu.
Konflikt je skriven, generalnog stanovita.
Konfrontacija konflikt postaje otvoreniji.
Kriza vrhunac konflikta, kada tenzije i / ili nasilje postaje intenzivnije.
Rjeenje na jedan ili drugi nain kriza vodi ka odreenom rezultatu.
Postkonflikt situacija je rijeena na nain da vodi zavretku bilo kakve nasilne konfrontacije.
Meutim, ako se pitanja i problemi koji nastaju iz njihovih suprostavljenih ciljeva ne tretiraju
adekvatno, ova faza moe u konanom voditi ponovnom izbijanju sukoba.
( slika 18. Str.118).

23. Uzroci konflikata su razliiti, viestruki. Iako matricu dubokih uzoraka konflikata ine
- Neigurnost
- NEJEDNAKOST
- PRIVATNI POTICAJI
- PERCEPCIJE
- Nesigurnost
- Strah
- Nepovjerenje
- Predhodni sukobi konflikti ???
duboki uzroci rata moraju pronai u individualnim, psiholokim karakteristikama pojedinih
nacionalnih lidera i da svi ljudi u tom smislu nisu isti.
Doputajui korjeniti su nesigurnost kao rezultat meugrupne strategiske dileme, slabljenje drave,
siromatvo, ekonomski pad, horizontalna nejednakost, relativno onemoguavanje. Neposredni uzrozi
nasilja: mobilizacija elita s ciljem da uveaju svoju ekonomsku ipolitiku mo, politika demagogija
to jest istrumentalna uotreba motiva , historije. Omoguivai: iznenadna promjena skrivenih uvjeta tj.
(promjena reima , brz ekonomski pad), humanitarna ili izbjeglika kriza, eskalacija nasilja.

24. Proces konfliktne situacije ima 3 vida

- Suprotstavljanje moi

Uravnoteivanje moi
Stvarna ravnotea moi

25. Objasnite kako se drutvene i politike implikacije anarhije objanjavaju analogijom

lova na jelene u kojoj se mjesto ljudi nalaze drave.
Ova analogija prikazuje situaciju u kojoj trenutni pojedinani nacionalni interes
prevladavaju u odnosu na kolektivni,odnosno na racun drugih drava. Nepostojanje
svjetske vlade omoguuje ovakvo ponasanje drava.
Lov na jelene - u takvoj situaciji vie igraa moraju uskladiti strategije jer tek tako
dolaze do ekvilibrijske toke, no sada postoje dvije, s tim da je jedna sigurna, ali donosi
manje dok je druga nesigurna, ali donosi vie. No, svaki ima mogunost i sam poduzeti
strategiju bez dogovora i ostvariti manje, ali onda drugi ne dobivaju nita. Ovo se moe u
potpunosti primijeniti na drave u pogledu meunarodnih odnosa.
26. Coser zakljuuje ...ono to prijeti ravnotei takve strukture nije konflikt kao takav
nego sama rigidnost koja doputa da se neprijateljstva akumuliraju i da budu
kanalisana du jedne linije rascjepa objasni navedenu konstataciju:
Mnogostrukost konflikta je obrnuto proporcijalna njegovom intenzitetu, odnosno
intenzitet konflikta koji napada samu koncenzusnu osnovu grupe je u vezi sa
rigidnou njene organizacije.
27. Coser zakljuuje: mnogostrukost konflikata obrnuto je propocionalna njegovom intezitetu. Pojasnite
navedenu konstataciju?
To znai da je intezitet konflikata koji napada samu konsenzusnu osnovu grupe u vezi s
rigidnou njegove organizacije. Ono to prijeti ravnotei takve strukture nije konflikt
kao takav, nego sama rigidnost koja doputa da se neprijateljstva akumuliraju i da budu
kanalisana du jedne glavne linije rascjepa kada izbiju u konfliktu.
28. Latentna konfliktna faza
Faza 1 ili latentna konflikta faza predstavlja transformaciju sociokulturnog (konfliktnog) prostra
u suprotstavljene interese. Da bi dolo do pomenute transformacije, potrebno je da konflikt proe
kroz tri podfaze. Prva podfaza predstavlja sociokulturni prostor koji u sebi sadri znaenja,
vrijednosti, norme te drutveni prostor koji predstavlja statusnu i klasnu komponentu. Ono to je
potrebno za formiranje drugog podnivoa ili strukture konflikta jeste svjesnost jednih o drugima,
koja potencijalnost suprostavljenih dispozicija i stavova pretvara u njihovo realno suprotstavljanje.
Trea podfaza ili konfliktna situacija, u njoj dolazi do stimulacije naih stavova, koji po svojoj
prirodi nisu aktivne kategorije. Ono to aktivira nae stavove jesu odreene potrebe koje elimo
zadovoljiti, to za rezultat ima pretvaranje naih stavova u interese, u vektore moi.

29. Dinamika konflikta se prema Rumelu sastoji od 5 faza. Objasnite fazu ravnotee
moi
Faza 4 ili faza ravnotee moi zapoinje stvaranjem novog statusa quo, koji biva medijem
ispitivanja teorijskog odnosa snaga i procjene isplativosti. I istoriji strukture oekivanja
postoje dva perioda: kongruentni, za ije vrijeme struktura blisko odraava fazu balansiranja i

nekongruentni, kada struktura zaostaje za promjenama u interesima sposobnosti i volji. No

osim disruptora, postoje i dogaaji koji na izgled ne nose znaajn potencijal, ali koji, takoe,
mogu naruiti uspostavljenu strukturu oekivanja. Ove dogaaje nazivamo okidaima. to je
tenzija vea, to je vie beznaajan okida koji e dovesti do novog sukoba.
30. Rumel peta faza konflikta ( Faza disrupcije)?
Za ovu fazu je karakteristino postojanje dogaaja koji u prvom trenutku i ne moraju biti
toliko znaajni ali ipak mogu da narue strukturu i promijeniti slijed dogaaja. Te dogaje bi
smo mogli nazvati okidaima ili disruptorima jer u sutini oni dovode do eskaliranja sukoba.
Disruptor ili okida moe biti bilo koji dogaaj, dakle ako je tenzija vea i naj beznaajniji
dogaaj moe posluiti kao okida.

31. Nacrtajte i objasnite instrument analize konflikta pod nazivom koncentrini krugovi
Vanjski krug (sta se kaze da se zeli)- sadrzi pozicije i one su izrazene javno
Unutrasnji krug sadrzi interese(ono sto se zaista zeli )- ove interese strane zele
ostvariti iz pojedine situacije.
Centar (ono sto se mora imati)- u njemu se nalaze najvaznije potrebe koje se zele
zadovoljiti.
U vrijeme opasnosti osnovne potrebe mogu biti skrivene, jer da su otkrivene
mogle bi ukazati na slabost jedne od strana.

32. Odnos prevencije konflikta i rjesenja konflikta

Prevencija konflikta - cilj je prevencija izbijanja nasilnih konflikata.
Rjeenje konflikta - tretira uzroke konflikta i trai izgradnju novih i trajnijih odnosa
izmeu neprijateljskih grupa.

33. Koji modeli spadaju u nivo malih grupa? Str. 41-46.

RAM model racionalnog aktera. Rat izmeu nacija, u nekoj odreenoj taki zahtijeva odluku
vlade, dok je samo kreiranje politike grupna aktivnost. U idealnoj situaciji vlade bi trebale
provoditi miroljubivu politiku promjenjujui model. Lideri bi se opredjelili za rat samo u
situacijama kada bi posljedice neizbora bile pogubnije za zemlju.

Porast manje kompleksna od RAM, izbjegnuta mogunost injenja velikih pogreki, ostavljeno
je prostora za postizanje kompromisa. Kreatori politike nisu donosili najbolje odluke, ali jesu
najsigurnije
Model organizacionog procesa OPM on je analogan organizaciji i nainu funkcionisanja
velikih firmi iji je rad regulisan SOP-om. Kada su radnje jednom odabrane postaju do relizacije.
Birokratski politiki model vlade ne predstavljaju jedinstvenu jedinicu, ve su sastavljene od
organizacijskih jedinica i pojedinaca koji imaju razliita miljenja o vladinim politikim opcijama
i koje se takmie o osiguranju vlastitog uticaja na odluke koje trebaju biti donesene. Ovaj proces
moe rezultirati krizom zbog opstrukcije manjine prilikom implementacije donesenih odluka.
Grupno miljenje set problema donoenja odluka koji ima efekt na kreatore politike.

34. Objasnite konfliktnu strukturu kroz njene nivoe realnosti i konflikte?

I nivo realnosti predstavlja prostor moguih konflikata:oblast potencijalnih suprostavljenih vektora

moi i te potencijalne konflikte nazivamo konfliktni prostor. ine ga sljedei elementi:

Prostor naih znaenja, vrijednosti i norme - Komponente religije i filozofije, Etike i zakona,
Znanosti, Jezika i lijepe umjetnosti
Drutveni prostor - Statusne komponente bogatstva, moi, presta i klasne komponente
II nivo je nivo dispozicija i moi. Mogu se razlikovati dva vida konflikta:

Konfliktna struktura dispozicije koje se suprotstavljaju jedna drugoj unutar konfliktnog

prostora
Konfliktna situacija sastoji se od suprodstavljenih moi i njihovog neodreenog balansiranja
Drutveni konflikti su zasnovani na razlikama u religiji, filozofiji, znanosti, etici, zakonu, umjestnosti,
jeziku, bogatstvu, moi itd, odnosno socio-ekonomski status, politike i kulturne distance su linije du
kojih se mogu stvarati suprostavljeni stavovi.
Ako stavovi postanu inters aktivirani, njihova snaga prema zadovoljenju postaje interes, vektor moi, a
interes koji ide putem drugog nazivamo drutveni interes ili drutvena mo. Suprotstavljeni interesi
ne postoje sami, zahtijevaju se jo tri elementa: struktura oekivanja, unutar koje interesi egzistiraju ili
su aktivni, sposobnosti strana i njihova volja da postignu svoje interese. Oekivanje je oekivani ishod
mogueg ponaanja. Pored interesa i strukture oekivanja, postoji sposobnost i kredibilitet koje svaki
manifestira.
U terminima masovnih konflikata se spominje propaganda i indoktrinacija. Propaganda je
koncentrisani napor da se stvori odreena svijest.
Proces konfliktne situacije ima tri vida:

Suprostavljene moi
Uravnoteivanje ovih moi automatsko balansiranje suprotstavljenih vektora unutar date
strukture oekivanja (mu-ena, uitelj-uenik), balansiranje inhibicijom ili transformacijom i
sluaj da volja tei manifestiranju interesa mo volje je kombinovana sa snagom interesa,
to ujedno predstavlja nivo manifestacije otvorenog konflikta

 Stvarna ravnotea moi

Postoje dvije vrste situacija u kojima e ljudi odluiti da slijede interes preko uspostavljenih
oekivanja:
Ako se trai novi set oekivanja
Kada je postojea struktura naruena
III nivo realnosti je nivo manifestacija, ovo je nivo manifestnog konflikta, konfliktnog ponaanja.
Manifestna realnost ima dva oblika, balansiranje ili ravnoteu moi.
Strukturu drutvenih konflikata ine:

Uesnici u konfliktu
Cljevi uesnika u konfliktu
Sredstva i naini konflikta
Potencijal moi koji se sudaraju
Prostor konflikta
Nivo konflikta
Duina trajanja konflikta
Ishod konflikta
Posljedice konflikta

35. U propoziciji 2 pod nazivom Funkcije konflikta koje uvaju grupu, Coser pravi
distinkciju izmeu osjeaja neprijateljstva i njegove manifestacije razlikujui:
Propozicija 2 govori o funkcijama konflikta koje uvaju grupu i o znaaju institucija koje
predstavljaju sigurnosne ventile. Ovdje se posebno insistira na pravljenju distinkcije izmeu
osjeanja neprijateljstva i njihove manifestacije, navodei da relevantan izraz ovih osjeanja u
ponaanju spada, najmanje, u tri mogue vrste: 1. Direktni izraz neprijateljstva protiv osobe ili
grupe koja je izvor frustracije 2. Premjetanje takvog neprijateljskog ponaanja na objekte
supstitucije 3. Aktivnost olakanja tenzije koja prua sama po sebi satisfakciju bez potrebe za
objekte zamjene. Ovdje je posebno vano uoiti veliki socioloki znaaj izmeu pomjeranja
naina i pomjeranja objekta, jer u sluaju pomjeranja naina (to odgovara ovdje ponuenom
treem nainu,a odnosi se na olakanje putem dosjetki, ironije, satire i sl.) ne dolazi do realizacije
konflikta. No i ova opcija moe predstavljati jednu vrsti institucionalnog sigurnosnog ventila koji
doprinosi stabilnosti postojee drutvene strukture. Ova propozicija navodi da konflikt nije nuno
uvijek disfunkcionalan i da kroz adekvatno uspostavljene institucija sigurnosnog ventila moe
voditi stvarnom pranjenju neprijateljskih i agresivnih osjeanja.

36. Propozicija br. 6

U propoziciji 6 se razmatra tvrdnja da to je odnos (u grupi) blii, to je konfikt intenzivniji. Ovdje
se pravi razlika izmeu grupa koje zahtijevaju sveobuhvatnu participaciju individue i onih koje
nisu toliko zahtjevne u pogledu pojedinanih odricanja. Ova distinkcija se najbolje moe shvatiti
kroz postojanje odreenih vrsta graanskih klubova i udruenja, nasuprot vjerskih, nacionalnij i /
ili partijskih grupa. Ove potonje, nesumnjivo zahtjevnije u pogledu linih odricanja i identifikacija
s grupom, bivaju stoga i mnogo okrutnije prema sluajevima nediscipline ili odmetnitva .
Ovdje se pravi razlika izmeu odmetnika i heretika, navodei da je stepen neprijateljstva prema
odmetniku veliki iz razloga to naputanje grupe ujedno znai i naputanje onih standarda koji se

smatraju vitalnim za pojedinu grupu, ali ne rezultira ugroavanjem njenog postojanja, dok heretik,
insistirajui na razliitom implementiranju cijljeva grupe, prijeti da ju pocijepa u frakcije i time
ugrozi njen opstanak, to sa sobom nosi potencijal daleko vee opasnosti.

37. Objasni propoziciju 7. funkcije konflikta Str. 101.

Propozicija 7 govori o djelovanju i funkciji konflikta u strukturama grupe. Temelji se na kritici
Simmelove tvrdnje da ...je konflikt komponenta svih drutvenih odnosa i da on ispunjava
pozitivne funkcije toliko koliko vodi ka ponovnom uspostavljanju jedinstva i balansa u grupi,
pravei distinkciju izmeu konflikata koji se tiu same osnove odnosa i onih koji se tiu perifernih
pitanja.
38. Konflikti unutar grupa ( Coser odnosi se na proporcionalnost propozija 16.)
Propozicija 16, govori o odnosu konflikta i saveznika i zapoinje tvrdnjom da konflikt stvara
asocijacije i koalicije. Coser smatra da ukoliko u se u jednom prostoru ( konfliktnom) nalazi vie
konflikata utoliko e mogunost da odreenik konflikt eskalira ili dobije ire dimenzije biti manja,
to zai da je mnogostrukost konflikta obrnuto proporcionalna njegovom intezitetu.