WIPO NACIONALNI SEMINAR O KOLEKTIVNOM OSTVARIVANJU

AUTORSKOG I SRODNIH PRAVA

Beograd, 15. i 16. septembar 2009.

MEUNARODNI UGOVORI O AUTORSKOM PRAVU I KOLEKTIVNI

MENADMENT PRAVIMA KLJUNA PITANJA
Dr. Mihaly Ficsor, predsedavajui
Alijansa za autorsko pravo Centralne i Istone Evrope (CEECA), Budimpeta

I Uvod
1. Iskljuivo pravo autora da iskoriava svoja dela i ovlasti druge da to ine jeste
osnovni element autorskog prava i, kada je priznato i prepoznato, takvo pravo je
takoe znaajno za sve koji trae zatitu srodnim pravima. Iskljuiva priroda ovog
prava podrazumeva da je njegov nosilac, odnosno vlasnik i samo taj vlasnik u
poloaju da odluuje da li daje dozvolu ili zabranjuje izvoenje bilo koje radnje
koja je obuhvaena njegovim pravom; on daje ovlaenje da se neka radnja sa
njegovim delom uini, on odreuje i pod kojim uslovima i uz koliku naknadu.
2. Nije potrebno ni naglaavati da se neko iskljuivo pravo moe iskoriavati, u
punoj moguoj meri, ako se moe ostvarivati individualno od strane samog
nosioca prava. U takvom sluaju, nosilac prava zadrava punu kontrolu nad
iskoriavanjem i diseminacijom svog dela1 i on moe strogo da prati da li se
njegova prava potuju kao to bi trebalo.
3. Negde u vreme kada je osnovan meunarodni sistem za zatitu autorskog prava,
postojala su izvesna prava pre svega mislim na pravo javnog izvoenja
muzikih dela koja nisu dramska u kom sluaju je bilo veoma teko ostvariti
pojedinano primenu prava. Kasnije, kada je dolo do napredovanja i
pojavljivanja sve novijih tehnologija, postalo je isto tako teko pojedinano
ostvarivati prava u ovim oblastima i, u izvesnim sluajevima, ak i nemogue, pa
se ova oblast poela iriti. I ba u tim sluajevima, vlasnici prava uspostavili su
sisteme za kolektivni menadment pravima.

4. U tradicionalnim, potpuno razvijenim sistemima za kolektivni menadment

pravima, vlasnici prava ovlauju organizacije za kolektivni menadment pravima
da nadgledaju iskoriavanje njihovih dela, pregovaraju sa moguim korisnicima,
ustupaju licence pod izvesnim uslovima, sakupljaju naknadu i raspodeljuju
sakupljeni novac meu vlasnicima prava. U jednom takvom sistemu, mnogi
elementi menadmenta pravima su sustandardizovani i, u stvari, ak i
kolektivizovani: postoje iste tarife, isti uslovi licenciranja i ista pravila o
raspodeli, to se primenjuje na sva dela koja spadaju u odreenu kategoriju; i
ponekad postoje umanjenja naknada u korist drutva ili kulture, itd.
5. Postoje izvesni sluajevi kada vlasnici prava ne ovlauju organizaciju da ostvari
sve od pomenutih funkcija, ve samo neke od njih. Na primer, u izvesnim
zemljama, autori dramskih dela preputaju kolektivno cenjkanje i uspostavljanje
tipskih ugovora (sa predstavnicima pozorita) svojim udruenjima, ali oni, po
pravilu, direktno zakljuuju ugovore sa pozoritima, a svojim udruenjima
poveravaju samo praenje izvoenja, sakupljanje naknade i uplaivanje novca
autorima. Ovaj oblik primene prava se ponekad naziva delimian kolektivni
menadment.2 Meutim, to se takoe moe posmatrati kao neka specijalna vrsta
menadmenta pravima - agencijskog tipa.
6. Za vlasnike prava iz korporacija producente, izdavae i slino takoe je
neminovno ili, u najmanju ruku poeljno, u izvesnim situacijama da se, u svrhe
ostvarivanja prava, udrue u organizacije za kolektivni menadment. Iako su neki
od njih na primer, muziki izdavai u nekoliko zemalja lanovi
tradicionalnih organizacija za kolektivni menadment i prihvataju njihova
pravila, neki drugi vie vole da izaberu druge oblike ostvarivanja prava sa to je
manje mogue kolektivizirajuih elemenata. Ovo dovodi do stvaranja izvesnog
sistema agencijskog tipa, gde je jedini ili glavni zadatak zajedniki osnovane
organizacije - sakupljanje i transfer honorara to je bre i preciznije mogue, po
to nioj ceni i uvaavajui proporciju gde je kljuni faktor vrednost i stvarno
iskoriavanje odreenih produkcija. Najrazvijeniji oblik takvog sistema
organizacija - tipa agencija kojim rukovode takozvani centri za ustupanje
prava podrazumeva da su tarife i uslovi licenciranja individualizovani, ali
postoji jedan izvor gde se moe pribaviti licenca sa znaajnim smanjenjem
trokova transakcije kako za vlasnike prava tako i za korisnike. Poto, u ovom
sistemu, nema pravih kolektivistikih elemenata, obino o tome govorimo kao o
centralizovanom menadmentu da bi uspostavili razliku u odnosu na pravi
tradicionalni kolektivni menadment. U pravnoj literaturi, izraz zajedniki
menadment je izabran da pokriva i kolektivni menadment i centralizovani
menadment za razliku od individualnog ostvarivanja prava.3
7. Potpuno razvijene organizacije za kolektivni menadment i ovakve organizacije
agencijskog tipa postoje jedne pored drugih, i ponekad se meu njima
uspostavljaju savezi koalicije- sa ciljem da se tite zajedniki interesi ili
ostvaruju i/ili sprovode izvesna prava zajedniki.

8. Postoji forma kolektivnog menadmenta koju je potrebno posebno pomenuti;

naime, menadment samo pravom na isplatu naknade (navedimo razlog zato ovaj
sistem menadmenta ne smatramo potpunim razlog je u tome da sama ova prava
nisu iskljuiva prava). Vano je primetiti da se mogu uoiti veoma znaajne
razlike izmeu razliitih prava na naknadu sa stanovita njihovog porekla i
njihovog statusa u okviru autorskog prava. U nekim sluajevima radi se o
ogranienju iskljuivog prava svoenjem na pravo na naknadu (na primer kada se
radi o privatnom kopiranju i reprografskoj reprodukciji, gde je u nekoliko
drava iskljuivo pravo reprodukcije bar u izvesnim sluajevima jednostavno
ogranieno kao isto pravo na naknadu); u drugim sluajevima, samo pravo se
uspostavlja kao jedino pravo na naknadu (kao u sluaju prava sleenja ili prava
iz lana 124 koja se odnose na izvoae i/ili proizvoae fonograma); a u jo
nekim drugim sluajevima, pravo na naknadu je preostalo pravo - ( na primer,
takvo pravo je uvedeno u Direktivi Saveta (EEC) Evropske zajednice No. 92/100
od 19. novembra 1992, o pravima na zakup i poslugu, i izvesnim pravima koja se
odnose na autorsko pravo u oblasti prava intelektualne svojine, to je neotuivo
pravo na pravednu naknadu za autore i izvoae u pogledu prava na zakup
fonograma i audiovizuelnih dela ( u koja su ukljuena njihova dela ili izvoenja)).
9. Digitalna tehnologija, a posebno sve ire rasprostranjeno iskoriavanje Interneta,
s jedne strane, uputili su kompleksne izazove vlasnicima prava, a sa druge strane,
pojavilo se individualno ostvarivanje prava preko primene tehnolokih mera
zatite (TPM), menadmenta informacijama u elektronskim pravima (RMI) i
njihova kombinacija u vidu kompleksnog digitalnog sistema za menadment
pravima (DRM)- i pomenuto je postalo mogue i praktino izvodljivo u sve iroj
oblasti. Ovo utie na obim navedenih izuzetaka i ogranienje iskljuivih prava,
to se moe opravdati i prihvatiti na osnovu testa u tri koraka kako predvia
lan 9(2) Bernske konvencije, lan 13 TRIPS Ugovora, lan 10 WCT i lan 16
WPPT. Na primer, raspodela kopija preko interaktivne transmisije koju podrava
DRM ima za rezultat ono to se danas smatra privatnim kopiranjem i
postaje osnovni vid iskoriavanja dela, stoga, u sluajevima kada vlasnici prava
primenjuju DRM sisteme, a posebno TPM, to ne bi bilo u skladu sa zahtevima
testa u tri koraka , tako da bi se, uopteno posmatrano, iskljuivo pravo na
umnoavanje svelo praktino na iskljuivo pravo na naknadu.5
10. Poto, kao to je gore pomenuto, kolektivni menadment posebno kada ima za
rezultat potpuno razvijenu kolektivizaciju razliitih elemenata manedmenta
sa stanovita vlasnika prava ide ruku pod ruku sa neminovnim organiavanjem
iskljuivih prava, opravdano je postaviti pitanje u kojim sluajevima i pod kojim
uslovima , takva ogranienja mogu da se smatraju opravdanim i prihvatljivim. U
ovom radu, o tom pitanju diskutujemo u pogledu dva oblika prinudnog
kolektivnog menadmenta obaveznog kolektivnog menadmenta (deo II) i
proirenog kolektivnog menadmenta (deo III) na osnovu meunarodnih normi
u oblasti autorskog prava i Acquis communautaires Evropske unije.

II OBAVEZNI KOLEKTIVNI MENADMENT

11. Pre bilo kakve analize Bernske konvencije sa stanovita pitanja kada se i pod
kojim uslovima moe dopustiti obavezni kolektivni menadment, (naravno, ova
analiza je takoe relevantna sa stanovita TRIPS Ugovora i WCT, koji u sebi
ukljuuju materijalne odredbe Bernke konvencije6 pozivanjem na njih), vredi
truda da postavimo i sledea znaajna pitanja: (i) Da li se smatra
predodreivanjem/nametanjem uslova ako je neko u poloaju da neto uradi, ali je
u zakonu predvieno da moe to da uradi samo na odreen nain? (ii) Da li je
predodreivanje/nametanje uslova ako neko neto poseduje, ali je zakonom
predvieno da on to moe iskritavati samo na odreen nain? (iii) Da li je
predodreivanje/nametanje uslova ako je nekom priznato pravo, ali je zakonom
predvieno da on moe ostvarivati to pravo samo unutar odreenog sistema?
12. Izgleda mi oigledno da na svako od ovih pitanja treba dati potvrdan odgovor
.
13. Bernska konvencija sadri odredbe naime lan 11bis(2) i lan 13(1) na osnovu
kojih se ostavlja zakonodavstvu drava lanica Bernske unije da odrede uslove
pod kojima se mogu ostvarivati izvesna iskljuiva prava. Pomenute odredbe
glase:
- lan 11bis(2): Ostavlja se zakonodavstvu drava Unije da odrede uslove pod
kojima se mogu ostvarivati prava pomenuta u prethodnom stavu,7 ali ovi uslovi
se primenjuju samo u onim dravama gde su propisani. Oni ni pod kakvim
okolnostima ne nanose tetu moralnim pravima autora, niti njegovom pravu da
dobije pravednu naknadu, o emu, u nedostatku ugovora, reava odgovarajui
organ.
- lan 13(1): Svaka drava Unije moe za sebe postaviti rezerve i uslove u
pogledu iskljuivih prava koja se priznaju autoru muzikog dela i autoru teksta,
ako ga ima, iji je zapis zajedno sa muzikim delom on ve odobrio, da daje
ovlaenja za zvuni zapis tog muzikog dela zajedno sa tim reima, ako ih ima,
ali sve takve rezerve i uslovi primenjuju se samo u dravama koje su ih propisale
i, ni u kakvim okolnostima, ne nanose tetu pravima autora da dobiju pravednu
naknadu koju, u nedostatku ugovora, moe odrediti nadleni organ.
14. Generalno, ove odredbe se posmatraju kao pravni osnov za primenu obaveznih
zakonskih licenci, poto one definiu munimum zahteva koji treba potovati kada
se primenjuju takvi uslovi; naime da te odredbe ne smeju, ni pod kakvim
uslovima, nanositi tetu pravu da se dobije pravdena naknada. Meutim, ovo ne
znai da obavezne licence mogu da se tretiraju kao jedini mogui uslovi
navedeni u ovim odredbama; takoe, i drugi uslovi za ostvarivanje iskljuivih
prava mogu da se primenjuju.

15. Obavezni kolektivni menadment pravima je jedan od takvih uslova, poto on

znai sledee kada pogledamo pitanja iz gornjeg stava 11 (i) vidimo da iako su
vlasnici ovih prava u poloaju da neto uine (naime uivaju iskljuivo pravo da
odobre radnje u pitanju), predvieno je da oni to mogu da ostvare samo na
odreen nain; (ii) iako oni poseduju takva iskljuiva prava, predvieno je da
mogu da ih iskoriavaju samo na izvestan nain, i (iii) iako su njima data takva
iskljuiva prava, predvieno je da oni mogu da ostvaruju ta prava samo kroz
izvestan sistem (naime, kolektivni menadment).
16. Poto su mogunosti predodreivanja/nametanja uslova predviene u
Konvenciji veoma detaljno, na osnovu principa a contrario, moe se izvesti
zakljuak da, generalno, obevezni kolektivni menadment iskljuivih prava moe
da se propie praktino jedino u nekim sluajevima obaveznih zakonskih licenci
(to ima za praktinu posledicu jedino postojanje prava na naknadu).
17. U prethodnom stavu, rei iskljuiva prava su naglaene. Neophodno je da se
ukae da ono o emu smo gore diskutovali ne bi trebalo tumaiti kao da znai da
obevezan kolektivni menadment moe da se predvidi samo u sluajevima gde se
koristi, u odredbama Bernske konvencije ili drugim meunarodnim normama o
autorskim i srodnim pravima izraz predodreivanje/nametanje uslova (pod
kojima se mogu iskoriavati odreena prava). Obavezni kolektivni menadment
se doputa takoe u sledeim sluajevima:
(i)

(ii)
(iii)

pravo nije propisano kao iskljuivo pravo gde se daju ovlaenja - ve samo
kao pravo na naknadu, ( kao u sluaju prava sleenja, na osnovu lana 14ter
Konvencije, ili, kada govorimo o srodnim pravima, takozvana prava iz lana
128 koja se odnose na izvoae i proizvoae fonograma);
kada je ograniavanje iskljuivog prava samo na pravo naknade doputeno na
osnovu meunarodnog ugovora, (kao u sluaju lana 9(2) koje se tie prava
reprodukovanja9); i
kada ono to se odnosi na preostala prava; tj. pravo na naknadu (obino kod
autora i izvoaa) preivi prenos izvesnih iskljuivih prava (takvo preostalo
pravo nije u konfliktu vie sa iskljuivom prirodom prava, zato to se samo
primenjuje poto su ova druga prava ve na odgovarajui nain ostvarena.)

18. to se tie preostalih prava najbolji primer je neotuivo pravo na naknadu na

osnovu lana 4 Direktive Saveta 92/100 EEC od 19. novembra 1992 o pravima
na zakup i poslugu i izvesnim pravima koja se odnose na autorsko pravo u oblasti
prava intelektualne svojine ( u daljem tekstu Direktiva o zakupu).10 Poto je
ovde pomenuto, opravdano je zapoeti sa revizijom acquis communautaires sa
stanovita pitanja obaveznog kolektivnog menadmenta, i to sa odredbama o
ovom pravu.
19. Prvo, stav 3 lana 4 Direktive o zakupu predvia da administriranje ovim
pravom da se pribavi pravedna naknada moe da se poveri kolektivnim
organizacijama koje predstavljaju autore ili izvoae; potom, stav 4 bavi se

pitanjem mogueg propisivanja obaveznog kolektivnog menadmenta. Njegov

relevantni deo glasi ovako: Drave lanice mogu regulisati da li i u kojoj meri
moe da se nametne administriranje od strane kolektivnih organizacija pravima da
se naplati pravedna naknada...
20. Ova odredba je znaajna sa stanovita pitanja obaveznog kolektivnog
menadmenta ne samo zato to ukazuje da se , u sluaju ovog preostalog prava,
kolektivni menadment moe nametnuti (to jest da moe postati obavezan), ve
takoe i zbog implikacije a contrario. Poto je Direktiva smatrala neophodnim da
navede da, u ovom sluaju, kolektivni menadment moe biti nametnut, ovim se
implicitno oznaava da, na osnovu acquis communautaires osim kada ova
mogunost ne proistie direktno iz odredbi meunarodnog ugovora ije su strane
drave lanice postoji potreba za takvom dozvolom, ili drugim reima: obavezni
kolektivni menadment nije dozvoljen
kada to izriito ne dozvoljavaju
meunarodne norme o autorskom pravu (kao to su odredbe Bernske konvencije,
o emu smo gore diskutovali) ili acquis communautaires za ona prava koja nisu
obuhvaena meunarodnim normama.
21. Dalje ide Direktiva Saveta 93/83/EEC od 27. septembra o koordinaciji izvesnih
pravila koja se tiu autorskog i srodnih prava a odnose se na satelitsko emitovanje
i kablovsko reemitovanje ( u daljem tekstu Direktiva o satelitskom i kablovskom
emitovanju): u sluaju kablovskog reemitovanja, ne samo da doputa nametanje
kolektivnog menadmenta, ve takav menadment ini obaveznim. lan 9.1
Direktive predvia sledee: Drave lanice moraju obezbediti da se pravo
vlasnika autorskog prava i nosilaca srodnog prava da se prizna ili odbije
ovlaenje kablovskom operateru za kablovsko reemitovanje moe ostvariti samo
preko organizacije za kolektivni menadment(podvlaenje dodato). Direktiva
takoe regulie pravnu tehniku preko koje se moe postii da se sva takva prava
vlasnika autorskog prava i nosilaca srodnih prava mogu koncentrisati u repertoaru
organizacije za kolektivni menadment ( ili, mogue, vie od jedne organizacije
gde su nosioci prava u situaciji da izaberu jednu).11
22. Odredba Direktive koju smo ba citirali je u skladu sa gore navedenim principom
naime, da , u sluaju iskljuivog prava, obavezni kolektivni menadment moe
biti propisan kada relevantne meunarodne norme to doputaju, ili kroz
dozvoljavanje propisivanja uslova za ostvarivanje iskljuivih prava (nametanje
kolektivnog menadmenta je oigledno takav uslov) ili kroz njegovo
ograniavanje na pravo na naknadu u izvesnim sluajevima ( u kom sluaju
iskljuiva priroda tog prava nestaje ne samo u pogledu odnosa u vrhu piramide
tj. odnosa izmeu vlasnika prava i organizacija za kolektivni menadment, ve
takoe i u bazi priramide, u odnosu organizacija za kolektivni menadment sa
svim korisnicima). Ovo je stoga to u pogledu autorovih iskljuivih prava da
odobri ... svako saoptavanje javnosti ianim putem ... emisija (svojih) dela- to
je priznato stavom (1) lana 11 bis- stav (2) istog lana predvia da zavisi od

zakonodavstava drava (Bernske) Unije da odrede uslove pod kojim se mogu

ostvarivati navedena prava (iz stava (1)). (U sluaju srodnih prava, ni Rimska
konvencija ni acquis communautaires ne predviaju iskljuiva prava davanja
ovlaenja za kablovsko reemitovanje. Ova situacija nije se promenila sa
usvajanjem Direktive o satelitskom i kablovskom emitovanju. Meunarodne
norme usvojene u meuvremenu relevantne odredbe TRIPS Ugovora i WIPO
Ugovora o izvoenjima i fonogramima (WPPT)- takoe nisu uvele takva
iskljuiva prava).
23. lan 10 Direktive o satelitskom i kablovskom emitovanju predvia izuzetak od
obaveznog kolektivnog menadmenta pravima kablovskog reemitovanja; naime
kod prava organizacija za emitovanje. 12 Ovo se odnosi na jedan od osnovnih
principa koji se tie kolektivnog menadmenta, prema kome je kolektivni
menadment,-ak i kad bi drugaije bilo mogue sa stanovita meunarodnih
normi i acquis communautaires-, opravdan samo kada je pojedinano ostvarivanje
prava nemogue ili, u najmanju ruku, strano nepraktino zahvaljujui broju
nosioca prava, broju korisnika i drugim okolnostima iskoriavanja. Organizacije
za emitovanje su relativno manje brojne ( u poreenju sa autorima i nosiocima
srodnih prava - s izuzetkom prava organizacija za emitovanje); pa su oni u stanju
da ostvaruju svoja prava individualno.13
24. Direktiva 2001/84/EC Evropskog Parlamenta i Saveta od 27 septembra 2002 o
pravu sleenja u korist autora originalnog umetnikog dela ( u daljem tekstu:
Direktiva o pravu sleenja) ne propisuje obavezni kolektivni menadment za
sakupljanje i raspodelu honorara koji dospevaju po pravu sleenja, ali doputa
dravama lanicama da to uine. lan 6.2 glasi ovako:Drave lanice mogu
predvideti, obavezno ili alternativno, kolektivni menadment autorskim
honorarima predvienim u lanu 1. Kao to smo gore diskutovali, u ovom
sluaju, propisivanje obaveznog kolektivnog menadmenta je dozvoljeno na
osnovu meunarodnih normi o autorskom pravu, poto odgovara prirodi prava
sleenja (droit de suite) na osnovu lana 14ter Bernske konvencije; naime to je
jedino pravo na naknadu ( i to je takoe jedino takvo pravo na osnovu lana 1
Direktive o pravu sleenja).
25. Kao to je gore naglaeno, moe se zakljuiti iz principa a contrario da kada
meunarodne norme o autorskom pravi i/ili acquis communautaires predviaju da
iskljuivo pravo moe da se ostvaruje individualno i relevantne norme ne
doputaju propisivanje uslova ostvarivanja (niti doputaju ograniavanje jedino na
pravo na naknadu), bilo bi u sukobu sa ovim normama podvrgnuti ostvarivanje
ovog prava uslovu da se moe ostvarivati jedino preko kolektivnog menadmenta.
Na primer, nije dozvoljena ni jedna odredba o obaveznom kolektivnom
menadmentu na osnovu meunarodnih normi o autorskom pravu (i
konsekventno, na osnovu acquis communautaires) u sluaju prava javnog
izvoenja (lan 11 Bernske konvencije), prava javnog navoenja (lan 11 ter) ili
prava stavljanja na uvid javnosti (lan 8 WCT i lan 10 i 16 WPPT).14

26. Ovo ne znai da nosioci prava ne mogu i ne koriste mogunost da stvaraju sisteme
za kolektivan menadment kada to nije obavezno, poto su, na primer, najstariji i
najefikasniji sistemi kolektivnog menadmenta, i na nacionalnom nivou i na
meunarodnom nivou preko Meunarodne konfederacije udruenja autora i
kompozitora (CISAC) - , uspostavljeni ba za menadment javnim pravima
izvoenja. U takvim sluajevima, mogu se primeniti takoe i proireni sistemi
kolektivnog menadmenta (vidi dalji tekst). Meutim, u sluaju dobrovoljnog
kolektivnog menadmenta, svaki vlasnik prava moe odluiti da ne ovlasti
organizaciju za kolektivni menadment da zastupa i ostvaruje njegova prava i,
takoe u sluaju proirenog kolektivnog menadmenta, kao to emo dalje
diskutovati, postoji mogunost da svaki vlasnik prava izabere da izostane iz
kolektivnog sistema.

III PROIRENI KOLEKTIVNI MENADMENT

27. Jedna od najvanijih prednosti potpuno razvijenih sistema kolektivnog
menadmenta jeste mogunost da organizacije za kolektivni menadment mogu
davati generalne licence korisnicima za iskoriavanje celokupnog svetskog
repertoara dela ili drugih zatienih predmeta prava kad je re o odreenim
pravima iz odreene kategorije vlasnika prava.
28. Meutim, treba primetiti da ak i tamo gde postoji relativno razvijen sistem
bilateralnih ugovora (kao to je sluaj kod muzikih izvoakih prava),
repertoar dela za koji je organizaciji za kolektivni menadment izriito dato
ovlaenje da administrira iskljuivim pravima ne ini praktino nikada celokupni
svetski repertoar (zato to u izvesnim zemljama ne postoje odgovarajue
partnerske organizacije sa kojima bi se zakljuili reciproni ugovori o zastupanju,
ili zato to izvesni autori ne ukljuuju svoja dela u kolektivni sistem).
29. Postoje dve osnovne pravne tehnike za obezbeivanje delovanja sistema
generalnih licenci. Prvi je sistem zasnovan na garanciji koji ukljuuje sledee
elemente: (i) zakonitost davanja ovlaenja za iskoriavanje dela koja ne
pripadaju repertoaru date organizacije obezbeena je zakonskim putem (bilo
pisanim pravom ili pravom precedenta); (ii) organizacija garantuje da nosioci
individualnih prava nee zahtevati nita od korisnika kojima su date generalne
licence, kao i da e se o takvim zahtevima postarati organizacija, ako oni ipak
budu pokuali da to uine, i da e svaki korisnik biti obeteen za tetu ili
trokove koje mu je naneo pojedinani nosilac prava - na osnovu opravdanih
zahteva, i (iii) organizacija takoe garantuje da e tretirati i nosioce prava koji joj
nisu delegirali svoja prava na pravedan nain, uzimajui u obzir samu prirodu
prava o kojima se radi. U ovom sistemu, postoji automatizam koji nije u

potpunosti kompatibilan sa iskljuivom prirodom prava. Ako se ne proiri na

mogunost izostavljanja (kao u daljoj raspravi), moe se staviti pod sumnju
usklaenost sa relevantnim meunarodnim normama.
30. Druga pravna tehnika za obezbeivanje uslova za generalne licence izgleda da je
prikladnija u sluaju iskljuivih prava, poto se izbegava paradoksalna situacija da
se prepusti reavanje problema onim nosiocima prava koji ne ele da uestvuju u
kolektivnom sistemu, i samoj kolektivnoj organizaciji kojoj oni ne ele da
pripadaju (kao u sluaju sistema zasnovanih na pretpostavki). Ova pravna
tehnika je takozvani proireni kolektivni menadment. Sutina takvog sistema je
da ako ve postoji organizacija ovlaena da administrira izvesnim pravima
preovlaujue veine i domaih i stranih nosilaca prava i, ako je ona dovoljno
reprezentativna u datoj oblasti, pravno dejstvo kolektivnog menadmenta se
proiruje zakonom takoe na prava onih nosilaca prava koji nisu poverili toj
organizaciji da administrira njihovim pravima; meutim, ostavljena je mogunost
da ovi drugi izaberu da izostanu iz kolektivnog sistema.
31. U proirenom sistemu kolektivnog menadmenta, ne bi trebalo da bude posebnih
odredbi za zatitu interesa onih nosilaca prava koji nisu lanovi organizacije i koji
ne ele da uestvuju u kolektivnom sistemu. Nosioci prava trebalo bi da imaju
mogunost da slobodno izaberu izmeu traenja pojedninane naknade (kao u
sluaju primene sistema zasnovanog na garanciji) ili da izostanu ( to jest, da
izjave da oni ne ele da ih predstavlja organizacija). ( U ovom drugom sluaju,
naravno, od njih se oekuje da e voditi rauna o ostvarivanju svojih prava). U
pogledu izostajanja iz kolektivnog sistema, trebalo bi dati razuman rok
organizaciji da moe da iskljui dela ili predmete srodnih prava iz repertoara, ali
procedura izbora da se izostane trebalo bi da bude jednostavna i ne bi trebalo da
predatavlja administrativni teret (na primer, vlasnik prava trebalo bi da izostane
jednostavnom izjavom o svim svojim sadanjim i buduim delima, a da ne mora
da prilae iscrpnu listu, poto bi bez ovoga sistem izbora da se izostane mogao
biti transformisan u de facto formalnost).
32. injenica je da proireni sistem kolektivnog menadmenta bolje odgovara
iskljuivoj prirodi prava i relevantnim zahtevima meunarodnih normi u oblasti
autorskog prava i/ili acquis communautaires nego jednostavan sistem
zasnovan na garanciji i priznata je, takoe, i u okvirima acquis
communautaires.
33. Ovo je jasno odslikano u odredbama lanova 2 do 4 Direktive o satelitskom i
kablovskom emitovanju. Poto lan 2 predvia da drave lanice moraju da
obezbede iskljuivo pravo autoru da daje ovlaenje o saoptavanju javnosti
putem satelita dela zatienih autorskim pravom..., i lan 3.1 dodaje da drave
lanice moraju da obezbede da ovlaenje navedeno u lanu 2 moe biti dobijeno
samo saglasniu (tj. ne moe biti predmet obaveznog sistema licenciranja), lan
3.2 navodi ta se moe smatrati proirenim sistemom kolektivnog menadmenta.
On glasi:

Drava lanica moe da predvidi da kolektivni ugovor izmeu organizacije za

kolektivni menadment i organizacije za emitovanje u vezi date kategorije dela
moe da se proiri na nosioce prava iz iste kategorije koje ne zastupaju udruenja
za kolektivni menadment, pod uslovom da:
saoptavanje javnosti putem satelita podrazumeva istovremeno zemaljsko
emitovanje od strane iste organizacije za emitovanje, i
nezastupljeni nosilac prava mora istovremeno imati mogunost da iskljui
proirivanje kolektivnog ugovora na svoja dela i ostvarivanje svojih prava bilo
pojedinano ili kolektivno (podvlaenje dodato).

34. Ova odredba ovlauje (korienje izraza moe ukazuje na to) drave lanice da
uvedu sistem proirene kolektivne licence koji odslikava stav da je takvo
ovlaenje potrebno, i da kada nije priznato, u oblastima koje izriito pokriva
acquis, ne bi bio prikladan proireni kolektivni menadment ( da ne pominjem,
naravno, obavezni kolektivni menadment).15
35. Ovo je potvreno lanom 3.3 i 4 koji oznaava da ak i proireni kolektivni
menadment moe da bude opravdan samo tamo gde je stvarno neophodan, i gde
nosioci prava obino ne nameravaju ili teko da bi mogli da ostvare svoja
iskljuiva prava na individualnoj osnovi. lan 3.3 identifikuje kategoriju dela gde
ovo nije sluaj. On predvia da se stav 2 ne primenjuje na kinematografska dela,
ukljuujui i dela stvorena u procesu analognom kinematografiji, dok lan 3.4
podvlai izuzetnu prirodu proirenog kolektivnog menadmenta uvoenjem
posebnog postupka obavetavanja.16
36. Postoji jo jedna direktiva u kojoj se pominje proireni kolektivni menadment:
naime Direktiva 2001/29/EC Evropskog parlamenta i Saveta od 22 maja 2001 o
harmonizaciji izvesnih aspekata autorskog i srodnih prava u informacijskom
drutvu ( u daljem tekstu: Direktiva o autorskom pravu), koja, u stavu (18)
preambule navodi sledee: Ova Direktiva ne nanosi tetu ugovorima drava
lanica koje se tiu administriranja pravima kao to su proirene kolektivne
licence.
37. Izgleda oigledno da se ovo teko moe tumaiti kao odobrenje primene bilo koje
vrste aranmana ukljuujui i sisteme proirenog kolektivnog menadmenta- za
neke vrste iskoriavanja i neke kategorije predmeta zatite. Moraju biti uzeti u
obzir principi odslikani u lanu 3 Direktive o satelitskom i kablovskom
emitovanju.
(Kraj rada)
Fusnote:

10

1. U ovom radu, osim kada drugaije sledi iz datog konteksta, autorsko pravo
podrazumeva takoe i srodna prava i re delo odnosi se i na predmet zatite
srodnih prava
.
2. Vidi za ovo delo Michaly Ficsor: Kolektivni menadment autorskog i srodnih
prava, WIPO publikacija No 855(E), 2002 ( u daljem teksu WIPO Rad o
kolektivnom menadmentu), str. 57-60.
3. Vidi Rad o kolektivnom menadmentu , str. 22-24.
4. Izraz Prava iz lana 12 odnosi se na prava propisana u lanu 12 Rimske
konvencije koji glasi ovako:Ako se fonogram objavljen u komercijalne svrhe, ili
reprodukcija takvog fonograma, koristi direktno za emitovanje ili za bilo kakvo
saoptavanje javnosti, jedinstvenu naknadu plaa korisnik izvoaima, ili
proizvoaima fonograma ili i jednima i drugima. Domaim zakonima se mogu,
u nedostaku ugovora izmeu strana, predvideti uslovi za podelu ove naknade.
(lan 16.1 (a) Konvencije predvia mogunost stavljanja rezervi na lan 12, koje
mogu ii i tako daleko da se ovaj lan ne primenjuje). Treba primetiti da lan 15
WPPT takoe predvia slina prava na naknadu za izvoae i proizvoae
fonograma.
5. Druga je stvar da u nekim posebnim sluajevima, kao to je kopiranje izvesnih
dela, na primer, u okviru programa uenja na daljinu sa odgovarajuim
garancijama da samo pojedni korisnici mogu imati pristupa delima mogu biti
opravdani izuzeci i ogranienja.
6. Vidi lan 9.1 TRIPS Ugovora i lan 1(4) WCT.
7. Na osnovu prethodnog stava stava 1 istog lana autori knjievnih i
umetnikih dela uivaju iskljuivo pravo da odobre (i) emitovanje njihovih dela i
njihovo saoptavanje javnosti beinom emisijom znakova, zvuka ili slika, (ii)
svako saoptavanje javnosti kablovski ili ponovnim emitovanjem emisije dela,
kada ovo saoptavanje izvrava organizacija koja ga nije prvobitno emitovala, (iii)
javno saoptavanje zvunicima ili drugim analognim instrumentom kojim se
prenosi, putem znakova, zvukova ili slika, emisija dela.
8. Vidi fusnotu 4 gore
9. lan 9(2) koristi izraz da se dozvoli reprodukovanje...dela. Ovo moe znaiti
na osnovu pomenutog testa ili slobodno korienje ili, kao to je razjanjeno u
izvetaju Glavnog komiteta I iz Stokholmske konferencije za reviziju iz 1967
(vidi stav 85 izvetaja), smanjenje iskljuivih prava na naknadu, na jedino pravo
na pravednu naknadu. Na ovom osnovu, u svetlu iroko prisutnog i
nekontrolisanog privatnog kopiranja, u izvesnim zemljama se primenjuje pravo na
naknadu (obino u vidu takse na opremu za snimanje i materijal), na ta se
naravno, nesumnjivo nadovezuje obaveza pruanja nacionalnog tretmana.

11

10. Stav 1 lana 4 Direktive o zakupu predvia sledee: kada je autor ili izvoa
preneo svoje pravo na zakup u vezi fonograma ili originala ili kopije filma na
proizvoaa fonograma ili filma, taj autor ili izvoa zadrava svoje pravo da
dobije pravednu naknadu za zakup. I stav 2 istog lana dodaje da pravo da se
dobije pravedna naknada za zakup ne moe se otuiti od strane autora ili
izvoaa.
11. lan 9.2 i 3 Direktive o satelitskom i kablovskom emitovanju predvia sledee:
2. Kada nosilac prava nije preneo menadment svojih prava na neku organizaciju za
kolektivni menadment, ta organizacija za kolektivni menadment, koje administrira
pravima iste kategorije, smatrae se ovlaenim da administrira i njegovim pravima.
Gde vie od jedne organizacije za kolektivni menadment administrira pravima iste
kategorije, nosilac prava ima slobodu da izabere koja je od ovih organizacija
ovlaena da administrira i njegovim pravima. Nosilac prava, pomenut u ovom stavu,
mora imati ista prava i obaveze koje su posledica ugovora izmeu kablovskog
operatera i organizacije za kolektivni menadment pravima, koja se smatra
ovlaenom da administrira njegovim pravima, kao i pravima vlasnika koji su
ovlastili tu okolektivnu organizaciju, i on e moi da zahteva ta prava u roku o kome
odluuje drava lanica, koji ne sme biti krai od 3 godine, od datuma kablovskog
reemitovanja, koje ukljuuje njegovo delo ili drugi predmet zatite.
3. Drava lanica moe predvideti da, kada nosilac prava odobri poetnu emisiju
dela ili drugog predmeta prava na njegovoj teritoriji, smatra se da se saglasio da ne
ostvaruje svoja prava na kablovsko reemitovanje na individualnoj osnovi, ve da ih
ostvaruje u skladu sa odredbama ove Direktive.
12. lan 10 Direktive o satelitskom i kablovskom emitovanju predvia sledee:
Drava lanica mora da obezbedi da se lan 9 (kojim se propisuje obavezni
kolektivni menadment) ne primenjuje na prava koja ostvaruje organizacija za
emitovanje za sopstvene emisije, bez obzira da li ta prava njoj pripadaju ili su joj
preneta od strane drugog vlasnika autorskog prava i/ili nosioca srodnih prava.
13. Druga je stvar to su organizacije za emitovanje dole do zakljuka da je
kolektivni menadment njihovim kablovskim reemitovanjem velika prednost. Oni
su osnovali Asocijaciju za meunarodni kolektivni menadment audiovizuelnih
dela (AGICOA) iji je jedan od najvanijih zadataka upravo kolektivni
menadment pravima kablovskog reemitovanja.
14. lanovi 10 i 16 WPPT propisuju posebno prava stavljanja na uvid javnosti
snimljenih izvoenja i fonograma, dok su, na osnovu lana 8 WCT takva prava
propisana kao manja prava uz prava saoptavanja javnosti na sledei nain:
Ne nanosei tetu odredbama lana 11(1)(ii), 11bis(1)(i) i(ii), 11ter(1)(ii), 14(1)(i)
i 14bis(1) Bernske konvencije, autori knjievnih i umetnikih dela uivaju
iskljuivo pravo odobravanja svakog saoptavanja njihovih dela javnosti, iano
ili beinim putem, ukljuujui i stavljanje na uvid javnosti njihovih dela na
nain da lanovi javnosti mogu da im pristupe sa mesta i u vreme koje

12

individualno izaberu (podvuen je tekst koji se odnosi na pravo stavljanja na

uvid javnosti, kao sporedno pravo uz pravo saoptavanja javnosti). Treba
primetiti da je na Diplomatskoj konferenciji 1996 usvojen WCT i takoe usvojena
i usaglaena izjava koja se tie gore citiranog lana 8 koja glasi: Podrazumeva
se da nita u lanu 8 ne spreava stranu ugovornicu da primenjuje lan 11bis(2)
Bernske konvencije. lan 11bis(2) predvia mogunost drava Bernske unije da
odrede uslove pod kojima prava pomenuta u prethodnom stavu mogu da se
ostvaruju. Prava pomenuta u prethodnom stavu stav 11bis(1) su prava
emitovanja i prava reemitovanja i izvesnih javnih saoptavanja emitovanih dela.
; tj, sporedno pravo uz pravo saoptavanja javnosti jasno razliito od prava
stavljanja na uvid javnosti. Tako se lan 11bis(2) oito ne primenjuje u pogledu
prava stavljanja na uvid javnosti(injenja dostupnim* prim.prev.). Drugo je
pitanje da stav (26) Direktive o informacijskom drutvu sadri sledeu izjavu: S
obzirom na stavljanje na uvid javnosti u uslugama po zahtevu od strane
organizacija za emitovanje njihovih radio i televizijskih produkcija koje ukljuuju
muziku iz komercijalnih fonograma kao njihov integralni deo, treba ohrabrivati
ugovore o kolektivnom licenciranju da bi se olakalo ostvarivanje prava. Ovo je
potpuno druga stvar, poto ohrabrivanje kolektivnog administriranja ne
podrazumeva da se ono uini zakonski obaveznim.
15. Na primer, pravo javnog izvoenja autora nije pokriveno sa acquis
communautaires. U sluaju tog prava, na primer, moe se smatrati opravdanim
proireni kolektivni menadment (ali, poto je to iskljuivo pravo, obavezni
kolektivni menadment, oito nije dozvoljen).
16. lan 3.4 predvia sledee:Gde zakon drave lanice predvia proireni
kolektivni ugovor u skladu sa odredbama stava 2, drava lanica mora obavestiti
Komisiju koje organizacije za emitovanje imaju pravo da se koriste tim zakonom.
Komisija e objaviti ovu informaciju u Slubenom glasniku Evropske zajednice
(serija C).

13