Sie sind auf Seite 1von 242

Nikolaj Levaov Sutina i razum.

Tom 1
------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

SUTINA I RAZUM
Tom 1

-1-

Nikolaj Levaov Sutina i razum. Tom 1


------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------


Nikolaj Levaov


SUTINA I RAZUM
1
- 2000

-2-

Nikolaj Levaov Sutina i razum. Tom 1


------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

-3-

Nikolaj Levaov Sutina i razum. Tom 1


------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Saetak
U ovoj knjizi autor nastavlja, koristei svoju teoriju neheterogenosti
prostora, da uklanja veo tajne sa mnogih "paradoksa" prirode. Ovaj put u
fokusu objektiva znanja su iva priroda i ovek. Autor formulie potrebne
i dovoljne uslove za pojavu ivota na planetama. Jednostavnost i lepota
koncepta daje mogunost itaocu da, mogue je po prvi put u ivotu, doivi
prosvetljenje znanja, kada se javlja oseaj da znanje postaje sastavni deo
njega samog. U prvom tomu ove knjige autor razotkriva prirodu i mehanizme
emocija. Pokazuje ulogu emocija u evoluciji ivota u celini i oveka posebno.
Prvi put je dato objanjenje oseanja ljubavi, i zbog ovog objanjenja ljubav
ne gubi svoju lepotu, ve naprotiv, omoguava oveku da shvati ono to se
deava sa njim samim i da izbegne nepotrebna razoarenja... Osim toga, autor
baca svetlo na prirodu pamenja, opet po prvi put otkriva mehanizme
formiranja kako kratkoronog, tako i dugoronog pamenja. I na toj osnovi
otkriva mehanizme nastanka svesti.
Copyright Nicolai Levashov, 1999

Sadraj
Predgovor........................................................................................................5
Uvod .............................................................................................................. 13
Glava 1. Kvalitativna struktura planete Zemlje .................................. 15
Glava 2. iva materija. Zakonitosti nastanka ivota u kosmosu..... 49
Glava 3. Priroda emocija. Uloga emocija u evoluciji ivota ............. 86
Glava 4. Priroda emocija. ovekove vie emocije ..............................127
Glava 5. Priroda pamenja. Kratkorono i dugorono pamenje... 171
Glava 6 Priroda svesti. Mehanizam raanja svesti ......................... 216

-4-

Nikolaj Levaov Sutina i razum. Tom 1


------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Predgovor

''Sutina i razum'' to je dostojni produetak i dalje


produbljivanje teorije, izloene u prvom zadivljujuem radu
Nikolaja Levaova ''Poslednje obraanje oveanstvu''. Publikovan
na ruskom jeziku 1997 godine u Rusiji, taj rad mu je doneo
zaslueno priznanje, 1998 godine je izabran za aktivnog lana
Meunarodne Akademije Informatizacije (PA), kao Pridrueni lan
Orgaizacije Ujedinjenih Nacija.
Ta meunarodna organizacija je u Generalnom Konsultativnom
statusu sa Ekonomskim i Socijalnim Savetom OUN i ujedinjuje u
svojim redovima vodee naunike praktino svih grana savremenog
znanja, i velike politike i religijske lidere na planeti. On je
1999.godine takoe bio izabran za aktivnog lana Meunarodne
Akademije Energoinformacionih Nauka.
Njegova prva knjiga i ova nova, zajedno ine pionirski rad,
napisan teoretskim obrazovanjem iz fizike, koji predstavlja, kao to
se izrazio Stiven Hokins, ''jednu jedinu teoriju o svemu'', tako
neophodnu savremenim naunicima. Preporuujemo da se ti radovi
itaju hronolokim redom.
Levaov prelazi celu razdaljinu od drevnih znanja do savremene
teorije kvantne fizike, kosmologije, medicine, biologije i genetike i
stvara novi sistem znanja. Njegovo ''Novo znanje'' nudi nam
detaljniju teoriju stvarnosti, koja obuhvata mirijade aspekata
ivota, smrti i kosmikih zagonetki, s kojima se danas susreemo.
U jednom trenutku cela baza savremene fizike bila je sruena
otkriima poslednjih godina u fizici i astrofizici. Savremena
kosmologija zasniva se na Ajntajnovoj teoriji relativnosti, koja ima
dva osnovna postulata :

-5-

Nikolaj Levaov Sutina i razum. Tom 1


------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

1. Pretpostavku da je vasiona izotropna, to jest, ujednaena


(homogena) u svim pravcima.
2. Da je brzina svetlosti u vakuumu stalna, i da ne moe da
premai maksimum od 186 000. milja u sekundi.
Pad dva ugaona kamena ove teorije izrodio je ozbiljnu sumnju u
pogledu utemeljenosti Teorije Relativnosti. Najfrapantniji izazov
bio je izraen u nedavnim radovima dvojice pozatih fiziara,
doktora Borga Nodlanda i Dona Ralstona, iji zakljuci
pretpostavljaju ono, do ega je Levaov doao i to je utemeljio pre
deset godina, - vasiona je, pri nastanku, bila asimetrina i ostala je
takva do dan danas, i iz toga se namee prost zakljuak o
postojanju drugih vaseljena.
Poslednja otkria savremene nauke u potpunosti potvruju taku
gledita Levaova o neujednaenosti vasione, to podrazumeva
postojanje bezbrojnih svetova i antisvetova, daleko izvan oblasti
poznatog sveta. Zahvaljujui njegovoj jedinstvenoj teoriji i irim
pogledima na stvarnost, Levaov je uspeo da formulie svoje
zakljuke ranije i nezavisno od gorepomenutih otkria.
Ono to ''Novo znanje'' ini unikatim radom, je to, da je to
dosledni sistem, koji obuhvata sve aspekte stvarnosti,
omoguavajui mu da precizno i nauno formulie i objasni skrivene
prirodne procese, koji raaju sve u vasioni. Levaov nam je pokazao
da ovek koristi samo oko pet posto neurona svog mozga, a dotle
ostalih devedeset pet posto ostaje neaktivo i nerazvijeno.
Fizika oblast, koju mi obuhvatamo sa svojih pet ula (ili uz
pomo instrumenata, baziranih na tim ulima), predstavlja samo
mrvicu cele stvarnosti, to je sve u svemu, vrh ledenog brega.
Postoje mirijade oblasti stvarnosti, kojih mi, zbog naeg ogranieno
razvoja, ne moemo ak ni da ponemo da bivamo svesni.
Viedimenzionalna perspektiva Levaova otkriva nam te oblasti,
dajui dosledni strukturni sistem, koji ih povezuje zajedno.
-6-

Nikolaj Levaov Sutina i razum. Tom 1


------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Poevi od prvobitnog graevinskog kamenja svetskog zdanja


primarnih materija on nas, korak po korak, provodi kroz njihovo
veno meudejstvo, njihov kosmiki ples, i pokazuje kako one utiu
na krivu mikro i makroprostora, usmeravane strogim cifarskim
vrednostima, koja odreuju stvaranje ili raspad svega to postoji.
Vasiona igra venu igru brojeva, primarne materije se spajaju i
raaju se galaksije, zvezde i planete, ili se oslobaaju pri
nuklearnim i anigilacionim procesima, proizvodei ogromnu
energiju, u zavisnosti od veliine tanih parametara, opisanih kao
dimenzionalnosti ili gradijenti dimenzionalnosti, ovi termini
tematski se provlae kroz ceo njegov rad. Poinje proces
prosvetljenja i otkria razuma, srazmerno tome koliko mi itamo i
upijamo to znanje, i blaenstvo nas obuzima od te potresne lepote.
Strogo dosledne na bilo kom nivou stvarosti, ove koncepcije
probijaju granice zasebnih nauka i univerzalno se primenjuju na sve,
otkrivajui tajne prirode, od svega onoga tose deava u tunelu
molekula DNK do raanja zvezde; od nastanka ivota do
evolucije ljudskog duha; od cepanja atoma transuranijumskih
elemenata do pojave svesti i ljudskih emocija.
Zato nas on, u glavama 1. i 2. knjige Sutina i razum, stepenicu
po stepenicu, provodi kroz objanjenje kvalitativne strukture
planete Zemlje i pokazuje kako je nastao ivot u vasioni. Prvi put se
formiraju pojmovi kosmike biologije prostora to jest,
neophodni i dovoljni uslovi za pojavu ivota, tobo iz niega, ne
samo na naoj planeti, ve i na milijardama drugih planeta i svetova,
od trenutka njihovog nastanka.
On takoe objanjava kako je nastala atmosfera, bez koje ne
postoji ivot; kako duina planetarnog dana odreuje mogunost
pojave ivota; pod kojim minimalnim uslovima se raa ivot i pod
kojima je mogua pojava Razuma. I ne udimo se to ima neeg

-7-

Nikolaj Levaov Sutina i razum. Tom 1


------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

zajednikog izmeu kvalitativne strukture vasione i mogunosti


raanja ivota i razuma.
To je lako objanjivo, ako shvatimo da zakoni vasione diktiraju
svoje uslove postojanja mikro i makrokosmosa. Nemogue je da
pozna svet, ako prethodno ne poznaje sebe, ako ne moe da
oseti, da vidi da ima neeg zajedikog izmeu nas i atoma ili
recimo vasione.
U sledeim glavama, (3 i 4), Levaov koristi taj isti sistem, tu
istu teoriju, da bi objasnio prirodu emocija i oseanja, i pronie u
tajne prirode, koje nauka nikad pre nije objasila.
On podrobno objanjava, na primer, prirodu nastanka emocija,
kao zatitne reakcije, neophodne za preivljavanje, kako individue,
tako i vrste u celini, prirodu ljubavi, na osnovu spojivosti sutina. On
objanjava kako harmonija izmeu mukarca i ene njima pomae da
se evoluciono kreu napred i dostignu vii nivo duhovog razvoja.
Autor objanjava kakvi se procesi deavaju pri seksualnom
kontaktu izmeu mukarca i ene, i kako je, u osvitu razvoja
civilizacije, tantra sluila kao nain pomou kojeg su plemenske
voe stvarale uslove za moguost uvoenja svojih saplemenika u
stanje nadorgazma, bez kojeg je praktio nemogue preiveti u
borbi sa divljom prirodom i sa nita manje divljim komijama. I kako
su, srazmerno razvoju civilizacije, tantriki naini upravljanja
sveu gomile zamenjeni upravljanjem kroz religiju.
Levaov je pokazao da pojava religije neizbeno i predstavlja
neophodni uslov, svojevrsni cement, bez kojeg ne bi bilo mogue
raanje i formiranje nacije, i prema tome, kretanje civilizacije
napred.
On opisuje kako su ovi modaliteti duhovne kontrole naroda bili
upotrebljeni za tvorenje dobra i zla tokom cele istorije, i predvia
pojavu i razvoj novih formi upravljanja sveu gomile, i kako e se

-8-

Nikolaj Levaov Sutina i razum. Tom 1


------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

to odraziti na budunost nae planete, i kako budunost zavisi od


toga, koji e put izabrati za sebe Homo Sapiens.
Dalje autor objanjava prirodu pamenja jednu od najdrevnijih
ovekovih tajni, koja je, tokom vekova, iskliznula iz ruku naunika i
filozofa. Savremeni istraivai otkrivaju procese pamenja na
materijalnom nivou, i pretpostavljaju prisustvo veze izmeu
kratkoronog pamenja i elektrohemijskih promena u centralnom
nervnom sistemu.
Mehanizme formiranja dugoronog pamenja oni povezuju sa
verovatnom ulogom, koju igra molekul RNK u pamenju i uvanju
iformacija. Ali orsokak, u kome su se obreli, verovatno je najkrae
uopten u sledeem zapaanju:
Iako se svest i pamenje prouavaju tokom mnogih godina, jo uvek
ne postoji zadovoljavajue objanjenje toga, kako se mi seamo
iformacije i kako je mi pamtimo
U ovom radu, najzad, prvi put u istoriji nauke, Levaov je
stvorio kocepciju, koja objanjava prirodne pojave, i to naizgled
nepovezane sa realnou, i koja se nalazi u potpunoj harmoniji sa
svim iskustvima i iformacijama o seanju, koje je oveanstvo
sakupilo kroz celu svoju istoriju. Priroda pamenja postaje
apsolutno realna i opipljiva mistina aura, koja je okruuje,
isparava, dajui svakome mogunost da proceni i obuhvati pogledom
ovaj prelepi i vrlo jednostavan prirodni fenomen.
Na osnovu iste te teorije, pomou koje se objanjava priroda
pamenja, Levaov nam daje mogunost da proniknemo u tajnu
prirode raanja svesti na primer, zato kritini opseg informacije,
koji dospeva u mozak u ogranienom vremenskom intervalu,
(Poslednje apel oveanstvu, glava 6.), postaje osnovni preduslov
za pojavu intelekta? Autor napree nau sivu materiju i veoma
lepo, korak po korak, dovodi do poimanja stvarnog smisla i prirode
svesti.
-9-

Nikolaj Levaov Sutina i razum. Tom 1


------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Autor je stvorio jedinstvenu teoriju, koja mu je pomogla da rei


do sada nereiv problem spajanja mnotva prirodnih pojava, reklo bi
se meusobno u korenu nespojivih, u jednu celinu, u jednostrani
sistem.
Po prvi put, srazmerno tome, kako mi postepeno proniemo sve
dublje, gvozdena logika datog sistema nagrauje nas naunim
objanjenjem ivota posle smrti, to se pokazuje kao prirodna i
neizbena posledica objanjenja prirode oseanja, pamenja i
svesti. ivot posle smrti ne bi mogao da postoji bez njih, i
predstavlja prirodni niz objanjivih pojava, ukljuujui karmu i
preovaploenje dua.
U sledeim glavama, primenjujui istu tu jedinstvenu teoriju,
Levaov nam pomae da shvatimo takve sloene aspekte ljudske
psihe, kao to su homoseksualnost i razdvojenost linosti, koji,
opet, mogu da se objasne samo uz razumevanje procesa, koji se
odvijaju na nivou ovekove sutine.
Odavde prelazimo na ira pitanja, koja se tiu drutvenih strana
oveanstva. Na primer, na koji nain i zato, reklo bi se, slabo i
pasivno pleme, iznenada, bez bilo kakvih vidljivih uzroka, jednog
lepog dana postaje mono i jako i pokorava svog jakog suseda i
zauzima njegovu teritoriju. Slini dogaaji, koji se deavaju sa
ciklinou istorijskih epoha, prikazani su od strane istoriara, ali
nikad nisu objanjeni sa pozicije jedinstvene teorije.
Analogno njima objanjene su druge slabo razumljive pojave
ljudskog ponaanja, koje su, nita manje, vane za svakog od nas. Na
primer, zato neki ljudi, preseljeni na mesta, koja su daleko od
njihove otadbine, s tekom mukom to podnose, ili pak jedva
preivljavaju na novom mestu boravka, a dotle se drugi - lako
adaptiraju?
Ili pak, kako i zato kosmiki upliv spoljanjeg prostora (to jest,
raspored nebeskih tela i postojanje drugih planeta i svetova)
- 10 -

Nikolaj Levaov Sutina i razum. Tom 1


------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

pokazuje uticaj na nau planetu? Jesu li takva zbivanja plod udljive


mate ili stvarna manifestacija prirodnih pojava?
I jo mi vidimo prirodnu doslednost izvornih pojava, poevi od
primarnih materija, koje utiu na krivu prostora, ivu materiju koja
se kree kroz procep, od prvog prodora virusa u etarsku oblast, i
najzad, svest i intelekt koji se raaju u individui, i seobe naroda
pod uticajem prirodnih i kosmikih sila.
Sve je to samo deo oaravajueg mozaika knjige Sutina i
razum, vrsto sagraene na jednoj jedinoj doslednoj teoriji, koja
pokazuje potpunu uzajamnu povezanost pojava i dogaaja, prelepu
arhitekturu sveta.
Zato, na primer, mi poinjemo da shvatamo kako brojane
veliine gradijenta dimenzionalnosti utiu na skok u ovekovom
razvoju na sledei evolucioni nivo, ili kako astralna tela elija
ovekovog fizikog tela dostiu kritinu masu i savlauju
kvalitativnu barijeru prvog mentalnog nivoa; kako ozbiljno
povreeno astralno telo moe da izazove razvoj raka; ili, kako
muzika, u hevi metal stilu, oteuje astralna tela elija mozga i
izaziva obrnutu evoluciju. I tako dalje, i tako dalje.
Dakle, doli smo do momenta, kada moemo i moramo da
shvatimo, zato smo mi sami arhitekte svoje karme mi, a ne
nekakav Vii Sud; mi sami i jesmo taj Vii Sud, koji iznosi
prigovor, tanije nai postupci i dela, koji se bukvalno utiskuju u
tela naih sutina. Nai postupci i dela su - porota na tom sudu
savesti, gde nikakav iskusni advokat nije u stanju da predstavi crno
kao belo i obrnuto.
To se deava zato to svaki oseaj, koji nas podstie na
aktivnost, ima svoj sopstveni nivo dimenzionalnosti, i uranjanje nae
svesti u taj oseaj menja kvalitativnu strukturu nae sutine, i taj
utisak ostaje zauvek.

- 11 -

Nikolaj Levaov Sutina i razum. Tom 1


------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Zacelo, kao i ceo svet, ivi i neivi, i Homo Sapiens je potinjen


zakonima kruenja primarnih materija kroz telo sutine i fiziko
telo. To, koliko aktivno i na kojim nivoima one cirkuliu, principijelno
je vano za sve funkcije ovekovog tela, njegovo pamenje, stanje
njegovog zdravlja, njegove svesti, njegovih emocija, njegovog
duhovnog razvoja...
Pratiti Levaova u toj meri, kako on sve to spaja u jedno to je u
prvom momentu, po svojoj neobinosti zastraujua, ali obuhvatna
ekspedicija u dosad nepoznatu zemlju znanja. Ali italac, koji se
nije uplaio novoga, i kree zajedno sa autorom u tu zemlju znanja,
bie nagraen znaajnim uzdignuem na evolucionoj lestvici.
Svi mi imamo ogroman dug prema Levaovu za to, to je
stvorio jednu teoriju o svemu. Objedinjujui najbolje tradicije
prolosti sa savremenim znanjem i dodajui principijelno vane
nedostajue parie viedimenzionalne stvarnosti, on nam daruje
nadu u budunost i oamuujuu viziju onoga, emu mi stremimo
svom svojom duom.
Barbara Kulman,
doktor medicine, doktor filozofije

- 12 -

Nikolaj Levaov Sutina i razum. Tom 1


------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

UVOD
Dua, sutina... Svako od nas se pitao: ta je to Dua?! I svako
od nas hoe da veruje da ona postoji. Ne privlai nas ideja da sa sa
smru naeg tela mi iezavamo zauvek i bespovratno. Istovremeno,
mi, osim doivljaja i priseanja ljudi, koji su bili u stanju klinike
smrti, i teolokih rasuivanja svetenika, ne moemo da naemo
nita, to bi utolilo glad elje da saznamo ta nas tamo eka: vena
tama ili Svetilite Raja, istilite Pakla ili Apsolut? Dakle, ta je
Dua?
Mnogi ljudi, koji su imali povredu glave, ili su bili u stanju
klinike smrti, poinju da vide i uju sutine umrlih, da vide kanale
kojima te sutine odlaze... Pitanje je samo kuda one odlaze i gde se
nalaze Raj ili Pakao, ako oni postoje, i zato ih svi ostali ne vide, ne
uju, ne oseaju?
Jesu li to samo posledice hipoksije (kiseonikog gladovanja
mozga), kako to pokuavaju da objasne ''naunici'', ili realna,
objektivna pojava ... Postoje li proli ivoti svakoga od nas, i ako da,
zato veina ivuih ne zna nita o njima i nita ne pamti? I uopte,
ta je to pamenje, kako se ono oblikuje, gde se uva, i kako mi
moemo da se setimo, da vaskrsnemo u pamenju neto to nam je
potrebno i vano, a to smo temeljno zaboravili?
ta je to na mozak, kako on funkcionie? Kako modani neuroni
dobijaju i fiksiraju informacije iz okoline? Kako mi opaamo i
oseamo svet koji nas okruuje? I uopte, ta su naa oseanja,
emocije? Moemo li da razumemo uzroke i posledice, koji se
deavaju u nama, i koji dovode do raanja ljubavi u dubini due?
Ili je to samo seksualno privlaenje mukarca ka eni, koje je
majka-priroda utkala u nas? I ako to jeste tako, zato se to
oseanje javlja prema odreenoj eni, a ne bilo kojoj od njih, koje

- 13 -

Nikolaj Levaov Sutina i razum. Tom 1


------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

vidimo i susreemo posvuda: na ulici, u prevozu, u pozoritu, na


poslu? I ako je to neto drugo, onda, ta je to? I zato ljubav moe
da nestane, ili da se transformie u potpunu ravnodunost, ili ak u
uzajamnu mrnju jednog prema drugom?
Kako se formira i razvija ovekova psiha, njegov karakter?
Zato jedan ovek poseduje ogromnu snagu volje, a drugi je uopte
nema? Na koji nain su se kod oveka pojavili razni tipovi psihe, i
kojim povodom tip psihe kod jednog oveka moe da se menja
tokom ivota? ta je uzrok nastanka homoseksualizma i
lezbejstva?.. Intuicija... ta je to, odakle nam dolazi to ''nesvesno
znanje'' i zato? Mnotvo pitanja se javlja u naoj svesti, ali ta
predstavljaju naa svest i podsvest? Kako mi stiemo sposobnost da
mislimo, i ta je to ... miljenje?
Sva ta pitanja javljaju se u naem mozgu i zahtevaju odgovor,
ako hoemo da se zovemo razumnim biima. Ali ipak, jedno pitanje
ostaje vodee, dominantno nad svima ostalima to je pitanje o
naoj Dui, o sutini...
Odakle i zato dolaze nae due, kuda one odlaze posle smrti i
ta se sa njima deava u Raju ili u Paklu i zbog kakvih greha se one
vraaju na Zemlju? Radi ega nam je dat na ivot, taj tren izmeu
prolosti i budunosti?...
Nikolaj Levaov

- 14 -

Nikolaj Levaov Sutina i razum. Tom 1


------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Glava 1. Kvalitativna struktura planete Zemlje


Odakle dolaze, i kuda idu posle smrti sutine ljudi i sutine
svih ivih bia koja naseljavaju nau planetu?... I uopte, ta je to
Dua, sutina? Na koji nain su se pojavile sutine, i kako one
izgledaju? Je li Dua materijalna, i ako da, onda, kakva to materija
nju obrazuje, i zato veina ljudi nije u stanju da je vidi i uje ili
nekako opaa? Moe biti da je to iluzija, u koju svi mi prosto
hoemo da verujemo?!
Od same pomisli na to, da sa fizikom smru naeg tela
bespovratno nestaju u venosti nae sopstvene misli i oseanja,
velika ili mala, ali ipak naa, otkria i otkrovenja, samo od toga nas
usisava, kao u movaru, samrtna tuga. Je li to razlog da mi
pokuavamo da smislimo lepu priu, samo da bismo ubili, u dubini
due, svoj strah od smrti?... Je li samo to razlog i priroda nae elje
da saznamo ta nas eka posle smrti?!
I jo... Je li mnogo ljudi u stanju da oseti ili vidi radio talase ili
radijaciju? Mislim da nije, i samo zahvaljujui napravljenim
instrumentima, nevidljivo je postalo vidljivo i opipljivo. Instrumenti
su samo kompenzovali ogranienost opaanja okolnog sveta pomou
naih ula.
Drugim reima, problem je u nesavrenosti i ogranienosti
ula, kojima ovek raspolae, a rezultat toga je da mozak dobija
ogranienu i probranu informaciju iz sveta koji nas okruuje. Na
primer, nae oi su u stanju da registruju samo optiko zraenje
nae zvezde Sunca ( (4...10)10 na -8 metara), to predstavlja
manje od jedan posto zraenja ( i to samo od onog koje je
poznato savremenoj nauci), koje proima prostor koji nas okruuje.
A ta ako ono, to je poznato nauci, nije sve?!

- 15 -

Nikolaj Levaov Sutina i razum. Tom 1


------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Jo sasvim nedavno, pre dvesta godina, niko nije ni slutio da


postoje radio talasi i radijacija, i sama misao o njima bila je
jeretina i apsurdna. Ali oni su postojali davno pre pojave oveka na
Zemlji, od momenta roenja Vasione, u kojoj se nalazi na sunev
sistem. I ako je, izmeu sto ljudi, devedeset devet slepih, a samo
jedan koji vidi, to ne znai da on nije u pravu, samo zato to niko
drugi ne vidi isto to i on, mada svi imaju oi, koje su, reklo bi se,
tano iste takve kao njegove. Pravilnije bi bilo da pokuamo da
progledamo i vidimo sve svojim sopstvenim oima, da se ne bi
pokazalo kao besmisleno sve ono, o emu je govorio onaj koji vidi.
Ili, u gorem sluaju, treba da pokuamo da napravimo nove
instrumente, koji nevidljivo ine vidljivim...
Ali na koji nain slepi moe da postane videi, je li to, u principu,
mogue? Naravno da jeste! Samo, radi toga ovek mora da dospe do
kvalitativno novog nivoa evolucionog razvoja... Ali, pre nego to
odgovorimo na to i druga pitanja, neophodno je da dobijemo pravu
predstavu o tome kako u realnosti izgleda naa planeta Zemlja, koje
nivoe ona ima, kako su oni nastali i gde se oni nalaze...
Naa Vasiona ima dimenzionalnost veoma blisku broju tri
(L=3,00017...), to i jeste uzrok sveopte zablude o
trodimenzionalnosti prostora. Meutim, matrini prostor je
neujednaen po dimenzionalnosti i lii na mnotvo slojeva istovetnih
razmera. Dimenzionalnost svakog sloja razlikuje se od drugog za
veliinu L=0,020203236.. i odreuje koliinu formi materija,
koje obrazuju taj sloj-vasionu (Sl.1). Drugim reima, promena
dimenzije matrinog prostora za L, dovodi do kvalitativne
promene i formiranja prostora- vasione novog kvalitativnog sastava.
Sigurno su se mnogi u detinjstvu igrali, slaui od kockica razne
sliice. Dakle, menjanje dimenzije prostora za veliinu L, jednako
je pojavljivanju nove kockice i mogunosti da, premestivi uz njenu
pomo sve kockice, sloimo novu ''sliicu''- vasionu.
- 16 -

Nikolaj Levaov Sutina i razum. Tom 1


------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Sl. 1.
To postaje mogue samo onda, kad su sve ''kockice'' - iste
veliine. Ako pomeamo kockice raznih veliina i pokuamo da od
njih sloimo bilo kakvu sliku, ma koliko eleli, neemo uspeti, ak i
ako imamo dovoljno ''kockica'' za nekoliko ''sliica''. Najpre treba
sortirati te ''kockice'' po veliini, a onda slagati od njih ''sliice''.
Serijska promena dimenzije za jednu te istu veliinu L ,
predstavlja kvantovanje matrinog prostora i izraava se kvantnim
koeficijentom i, koji i jeste taj ablon, po kome se odabiraju
''kockice'' za stvaranje nove ''sliice''. Na taj nain, kao to od
razliite koliine kockica jednake veliine moemo da sloimo

- 17 -

Nikolaj Levaov Sutina i razum. Tom 1


------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

razliite sliice, tako se i od istovrsnih formi materije u matrinom


prostoru obrazuju prostori- vasione.
Ovi prostori- vasione obrazuju u matrinom prostoru
jedinstveni sistem, kao slojeviti kola, iji se svaki sloj kvalitativno
razlikuje od drugog. Uz to, svaki susedni sloj tog kolaa ima u svom
''mozaiku'' jednu ''kockicu'' vie ili manje. Svi se ti slojevi nalaze u
stalnom kretanju i uzajamnom dejstvu meu sobom. Rezultat tog
uzajamnog dejstva izmeu susednih prostora- vasiona, u zonama
gde se oni dodiruju, predstavlja pojava zvezda i ''crnih rupa''.
(Sl. 2.)

Sl. 2.

- 18 -

Nikolaj Levaov Sutina i razum. Tom 1


------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Pritom, tamo gde se prostor- vasiona dodiruje sa drugim, koji


ima u svom sastavu jednu ''kockicu'' vie, nastaje zvezda, a gde je
jedna ''kockica'' manje ''crna rupa''. Na odreenom stadijumu
evolucije zvezde, dolazi do eksplozije, koja se naziva eksplozijom
supernove zvezde. Pri tome, zvezda u znatnoj meri deformie
prostor oko sebe i izbacuje ogromnu koliinu materije (Sl. 3.)

Sl. 3.
Kao rezultat toga, nastaju kolebanja dimenzionalnosti prostora,
analogna talasima, koji se pojavljuju na povrini vode posle bacanja
kamena. Gomile materije, izbaene pri eksploziji, popunjavaju te

- 19 -

Nikolaj Levaov Sutina i razum. Tom 1


------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

dimenzionalne neujednaenosti prostora oko zvezde. Od tih gomila


materije poinju da se obrazuju planete (Sl. 4.)

Sl. 4.
Hajde da pokuamo da razaberemo zato se i kako to deava...
Naa vasiona ima dimenzionalnost L=3,00017, to omoguava da
mirno postoji sedam formi materije nae vrste. Da bi se lake
razumelo u emu je sutina razlike izmeu materija razliite vrste,
hajde da se prisetimo naih ''kockica''. Potrebnu sliicu moemo da
sastavimo samo od ''kockica'' iste veliine.
Kad su prisutne ''kockice'' razliite veliine, prosto je
nemogue sastaviti sliicu, pre svega je neophodno, na odreenom
stadijumu evolucije zvezde, odabrati ''kockice'' istog oblika i
- 20 -

Nikolaj Levaov Sutina i razum. Tom 1


------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

veliine iz gomile drugih. Samo onda je mogue sloiti potrebnu


''sliicu''. Dakle, taj kriterijum odreivanja forme i veliine za
materiju je kvantni koeficijent dimenzije prostora i. Pritom ne
treba da zaboravimo, da ''kockice'' druge veliine ne nestaju. One
nastavljaju da postoje, samo od njih ne moemo da sloimo nau
''sliicu''.
Ali ako ih sortiramo po obliku i veliini, tada od slinih
''kockica'' moemo da sloimo ''sliice'', ali e to biti ''sliice''
druge vrste, i one nee nikako da utiu i promene nau ''sliicu''.
Analogno, osim prostora- vasiona nae vrste, postoje prostorivasione sa drukijim vrednostima kvantnog koeficijenta prostora i.
Ali oni ne pokazuju praktino nikakav uticaj na prostor nae vrste, i
zato, pri prouavanju pitanja o formiranju nae vasione, mi ne
moramo da ih uzimamo u obzir.
U prostoru sa ujednaenom (izotropnom) dimenzionalnou,
dozvoljene forme materije (to jest, ona koliina materije, koje
obrazuje na prostor- vasionu sa dimenzionalnou L ) ne deluju
uzajamno jedna na drugu. Drugim reima, koeficijent meudejstva
izmeu njih, u prostoru sa ujednaenom dimenzionalnou, jednak
je nuli.
Pri eksploziji supernove, iz centra se rasprostiru koncetrini
talasi poremeaja dimenzionalnosti prostora, koji stvaraju zone
neujednaenosti prostora (anizotropnost). Zato, kada slobodne
forme materije naeg prostora dospeju u te zone, one se nau u
kvalitativno novim uslovima. I, kao rezultat toga, one se drukije
ispoljavaju. Od tih sedam ''kockica'' u zonama neujednaenosti
dimenzionalnosti, poinju da se formiraju nove ''sliice- mozaici''.
U skladu sa gradijentom (pomakom) dimenzionalnosti prostora u
zoni neujednaenosti, u drukijim kvalitativnim uslovima slobodne
forme materije poinju da se spajaju i obrazuju nove kvalitete.
Svaka nova promena dimenzije prostora za L unutar
- 21 -

Nikolaj Levaov Sutina i razum. Tom 1


------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

neujednaenosti, stvara uslove za spajanje naredne forme


materije. Taj proces e se nastaviti sve dok se cela zona
neujednaenosti ne ispuni hibridnim formama materije (Sl. 5.).

Sl. 5.

Pri tome svaka od tih hibridnih formi delimino nadomeuje


neujednaenost dimenzionalnosti prostora. Kao rezultat procesa
spajanja materije, u zoni neujednaenosti se ponovo uspostavlja
- 22 -

Nikolaj Levaov Sutina i razum. Tom 1


------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

dimenzionalnost, koja je postojala pre eksplozije supernove zvezde


(Sl 6.)

Sl. 6.

- 23 -

Nikolaj Levaov Sutina i razum. Tom 1


------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

I nije sluajno to je izraunata koliina materije u vasioni


kudikamo vea od koliine postojee fiziki guste materije. Gde
je i na ta lii tih 90 % materije vasione? Savremena nauka reila je
to pitanje vrlo prosto, to je Dark matter. To jest, ''tamna''
materija, koju mi ne vidimo, ne ujemo i ne moemo da opipamo...
Upravo ta ''tamna materija'' i ini 90% materije vasione. Zar
nije ''lep'' odgovor?! I jako poznat svima, koji bar malo pamte krizu
u atomskoj fizici poetkom veka. Samo se tada problem sastojao u
nestanku dela materije, otkrivenom pri nekim atomskim procesima.
Na posebno sazvanoj konferenciji fiziara u enevi, posle dugih i
predugih rasprava, problem su reili prosto nosilac iezle
materije je estica neutrino, koju ne vidimo, ne ujemo i ne
oseamo, Istina, svi postojei nauni aparati takoe nisu otkrili tu
esticu.
Ali ako je u atomskim reakcijama ''iezao'' deo nauci poznate
materije, onda u sluaju ''Tamne materije'' iezava 90% materije
vasione. udno je samo jedno, kako ljudi, koji nisu sposobni da
objasne ak ni ono to mogu da ''opipaju'', zovu sebe naunicima i
istupaju kao sudije svega ostalog? Nije manje udno ni to ih svi
ostali sluaju...
Dakle, ''Tamna materija'' predstavlja
nepovezane (koje nemaju uzajamno dejstvo izmeu sebe) primarne
materije nae vasione. Dok fiziki gusta materija nastaje kao
rezultat spajanja tih primarnih materija u zonama neujednaenosti
dimenzionalnosti prostora.

- 24 -

Nikolaj Levaov Sutina i razum. Tom 1


------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Kao rezultat procesa sinteze hibridnih formi od primarnih


materija, u zoni neujednaenosti dimenzije obrazuje se est
materijalnih sfera, koje su postavljene jedna u drugu (Sl. 7.).

Sl. 7.

- 25 -

Nikolaj Levaov Sutina i razum. Tom 1


------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Te sfere imaju, kako zajednike kvalitete, tako i razlike.


Zajedniki kvaliteti odreuju se koliinom prapoetnih formi
materije, koje ulaze u sastav svake od tih est sfera i izraavaju se
u vidu koeficijenta meudejstva (vidi Crt. 8.).

Sl. 8.

Razlike su uslovljene strukturom tih sfera, poto svaka od njih


ima razliit broj primarnih formi materija, koje su pri svom
spajanju obrazovale te sfere.
Ako oznaimo sedam primarnih formi materije slovima A, V,
S, D, E, F, G onda kao rezultat njihovog serijskog spajanja u zoni
neujednaenosti, nastaju hibridne forme:

- 26 -

Nikolaj Levaov Sutina i razum. Tom 1


------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

AV trea mentalna sfera,


AVS druga mentalna sfera,
AVSD prva mentalna sfera,
AVSDE astralna sfera,
AVSDEF eterina sfera i, najzad,
AVSDEFG sfera fiziki gusta planeta Zemlja.
Materija, koja obrazuje fiziki gustu sferu, ima etiri
agregatna stanja vrsto, teno, gasovito i plazmatino. Razliita
agregatna stanja pojavljuju se kao posledica kolebanja
dimenzionalnosti manjeg od L = 0,020203236. I nije sluajno to
dve treine povrine planete pokrivaju okeani, a preostali deo kontinenti. Postoji zavisnost izmeu veliine planete i kvalitativnog
sastava njene povrine. Stvar je u tome, to se dimenzionalnost u
zoni neujednaenosti neprekidno menja, dok sledeu forma
materije moe da se spaja sa drugom samo kada se
dimenzionalniost prostora promeni za sledeu veliinu L.
Pri obrazovanju hibridnih formi materije, dolazi do postepenog
ponovnog uspostavljanja dimenzionalnosti u zoni neujednaenosti,
do nivoa, koji je postojao pre pojavljivanja te neujednaenosti u
prostoru (analogno, ako zasipate zemljom rupu na putu, ona e
nestati), To se deava kao posledica toga, to hibridne forme
materije utiu na dimenzionalnost prostora sa obrnutim
predznakom. Isto kao to plus i minus neutraliu jedan drugog, ako
su veliine koje ih poseduju istovetne. Pri tome, teki elementi
imaju maksimalnu, a laki elementi minimalnu dimenzionalnost
unutar tog raspona (Sl. 9.). .

- 27 -

Nikolaj Levaov Sutina i razum. Tom 1


------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Sl. 9.
To je povezano sa stabilnou elemenata. Stvar je u tome to
se, kad atomi upijaju zraenje, menja njihova dimenzionalnost, i u
nizu sluajeva postaje nadkritina. Atomi se raspadaju do
formiranja stabilnih elemenata

- 28 -

Nikolaj Levaov Sutina i razum. Tom 1


------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Radioaktivni elementi su, kako teki vodonik (deuterijum i


tritijum), tako i transuranijumski elementi. ta je uzrok tog
raspona? Razlika u atomskoj teini je kod njih preko dvesta
pedeset jedinica, a svi su radioaktivni. U tome nema nikakve
protivrenosti. Sve je vrlo prosto: oni imaju izvorno razliite nivoe
dimenzionalnosti. Kod slobodnog vodonika nivo dimenzionalnosti
moe biti bilo koja vrednost unutar sledeeg raspona:
2,89915 < Lmicro < 2,91935
I u sluaju, kada je dimenzionalnost atoma tekog vodonika
blizu gornje granice tog opsega, ak i uz sopstveni neznatan uticaj
na mikrokosmos, on postaje radioaktivan, poto pri upijanju talasa
sopstvena dimenzionalnost atoma tekog vodonika postaje
nadkritina, i atom se raspada.
Ln > 2,91935.
Dimenzionalnost transuranijumskih elemenata blizu je donje
granice opsega vrednosti dimenzionalnosti (1), ali je sopstveni uticaj
transuranijumskih elemenata na svoj mikrokosmos blizu kritine
vrednosti. Dovoljna su i neznatna kolebanja dimenzionalnosti
mikrokosmosa, koja nastaju u atomima kad oni upijaju talase, da bi
oni postali nestabilni i poeli da se raspadaju (Sl. 10.).

- 29 -

Nikolaj Levaov Sutina i razum. Tom 1


------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Sl. 10
Upravo zato planeta ima jezgro od tekih elemenata, ija se
koliina smanjuje od centra ka povrini. Elementi srednje teine, ili

- 30 -

Nikolaj Levaov Sutina i razum. Tom 1


------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

kombinacija njih i lakih elemenata, obrazuju koru planete, ija se


granica nalazi na razliitom rastojanju od centra jezgra planete.
I ako uzmemo nivo mora za polaznu taku raunanja, onda su sva
udubljenja isponjena vodom, koja predstavlja sintezu lakih
elemenata, kiseonika i vodonika.
Dalje ide atmosfera, koju obrazuju gasovi od lakih elemenata, i
koja prelazi u jonosferu. Joni su granina forma fiziki guste
materije nae vasione, i njihov raspad je praen raznim zraenjima,
koja ve ne moemo nazvati materijom u punom smislu te rei
(Sl. 11.).

Sl. 11.
- 31 -

Nikolaj Levaov Sutina i razum. Tom 1


------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Napominjem, da svako jezgro utie na svoj mikrokosmos. Samo


je stepen tog uticaja kod jezgara raznih elemenata veoma razliit.
Sem toga, svaki nukleon (protoni i neutroni, koji obrazuju jezgra)
menja dimenzionalnost mikroprostora za veliinu reda:
Lmicro 0,000086.
Na taj nain, nivo sopstvene dimenzionalnosti svakog atoma
odreen je koliinom nukleona, koji obrazuju taj atom. Nivo
sopstvene dimenzionalnosti atoma odreuje poddijapazon vrednosti
dimenzionalnosti unutar raspona (1), gde je taj atom stabilan.
Upravo zato je atom vodonika, sa atomskom teinom ravnom
jedinici, stabilan praktino unutar celog dijapazona (1). I upravo je
iz istih tih razloga atom uranijuma, sa atomskom teinom dvesta
trideset osam atomskih jedinica, nestabilan.
Ta nestabilnost je uslovljena time, to je nivo sopstvene
dimenzionalnosti uranijuma blizu gornje granice opsega (1) i dovoljni
su neznatni poremeaji dimenzionalnosti, da atom uranijuma
postane nestabilan i raspadne se. U ovoj taki analize doli smo do
razumevanja uzroka, koji uslovljavaju mogunost i zakonomernost
raanja IVOTA na planetama.
Po zavretku formiranja planeta od slobodnih materija u zoni
neujednaenosti makroprostora, opti nivo dimenzionalnosti vraa
se na poetni (to jest, preanji, pre eksplozije supernove). Pri
emu je ouvana deformacija makroprostora. Hibridne materije
samo popunjavaju tu neujednaenost makroprostora.
Drugim reima, dok se dimenzionalnost hibridne forme materije
AVSDEFG - fiziki gustih tela (FGT) nalazi u sledeem rasponu
vrednosti dimenzionalnosti:

- 32 -

Nikolaj Levaov Sutina i razum. Tom 1


------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

2.87890 < LFPV < 2.89915;

(2)

dimenzionalnost hibridne forme materije AVSDEF eterinih


tela (ET) nalazi se u rasponu:
2.89915 < LV< 2.91935;

(3)

dimenzionalnost hibridne forme materije AVSDE astralnih


tela (AT) nalazi se u rasponu:
2.91935 < LAV < 2.93956;

(4)

dimenzionalnost hibridne forme materije AVSD tela prve


mentalne sfere (PMS):
2.93956 < LVPM < 2.95976;

(5)

dimenzionalnost hibridne forme materije AVS tela druge


mentalne sfere (DMS):
2.95976 < LVVM < 2.97996;

(6)

dimenzionalnost hibridne forme materije AV - tela tree


mentalne sfere (TMS):
2.97996 < LVTM < 3.00017

(7)

Dimenzionalnost makroprostora po zavretku formiranja planete


vraa se na poetni nivo, koji je postojao pre eksplozije supernove
zvezde. Po zavretku procesa formiranja, nastaje ustaljeni pomak
dimenzionalnosti izmeu nivoa dimenzionalnosti fiziki guste
- 33 -

Nikolaj Levaov Sutina i razum. Tom 1


------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

materije (2.89915) i nivoa dimenzionalnosti okolnog


makrokosmosa . N (3.00017). Na taj nain, ustaljeni pomak
dimenzionalnosti predstavlja neophodan uslov za pojavu ivota.
Vaan znaaj ima veliina tog pomaka. Upravo veliina pomaka
odreuje evolucioni potencijal ive materije, ivota. Minimalni
pomak dimenzionalnosti, pri kom je mogue raanje ivota, mora
biti jednak:
= 1i (L)

(8)

Pojava elemenata razuma i raanje pamenja, bez kog je


nemogu razvoj razuma, mogua je pri pomaku dimenzionalnosti,
koji je jednak:
= 2i (L)

(9)

Neophodan uslov za nastanak razuma i njegovu evoluciju je


pomak dimenzionalnosti, koji mora da bude:
= 3i (L)

(10)

Na taj nain, koristei pomak kao kriterijum, moemo govoriti o


potrebi za kvalitativnom strukturom prostora- vasione (za na
prostor- vasionu i(L) = 0,020203236...). Samo prostorivasione, koji su formirani od tri i vie formi materije, imaju
neophodne uslove za raanje ivota i razuma (podrobnije o
neophodnim i dovoljnim uslovima raanja ivota bie govora u
sledeim poglavljima).

- 34 -

Nikolaj Levaov Sutina i razum. Tom 1


------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Sada se prisetimo da se ponovno uspostavljanje poetnog nivoa


dimenzionalnosti makrokosmosa deava iz sledeih razloga. est
sfera, koje su nastale unutar neujednaenosti od hibridnih formi
materije, nadomeuju deformaciju prostora, nastalu kao rezultat
eksplozije supernove. Pri tome, hibridne forme materije poveavaju
nivo dimenzionalnosti makroprostora, u granicama obima, koji one
zapremaju.
Prisetimo se takoe, da su laki atomi, koji neznatno utiu na
mikrokosmos, stabilni u granicama svog raspona (1), i formiraju se,
kako unutar jezgra planete, tako i u atmosferi (vidi Crt. 9.), dok
teka jezgra mogu da budu stabilna u vrlo ogranienom rasponu
vrednosti dimenzionalnosti mikroprostora (Sl. 10.).
Transuranijumski elementi ne mogu dugo da opstanu u stabilnom
stanju. Posle upijanja elektromagnetnih talasa, dimenzionalnost
atoma, koji je upio talase, postaje kritina ili nadkritina.
Ltrans.uran. > 2.91935
I, kao rezultat toga, takvi atomi se raspadaju, obrazujui jezgra
srednjih razmera i zraei snanu bujicu estica i talasa , , i
zraenja. Dolazi do svojevrsne eksplozije ''supernove zvezde'', na
nivou mikrokosmosa. Zanimljivo je, da su uzroci koji izazivaju
eksplozije u oba sluaja istovetni nestabilnost stanja, pri
kritinom nivou dimenzionalnosti. Posledice eksplozija su analogne:
izbacivanje materije i zraenja, posle ega sistem dolazi u stabilno
stanje.
Pri dimenzionalnosti prostora L=3,00017 sve forme materije
nae vasione vie nikako ne deluju uzajamno jedna na drugu.
- 35 -

Nikolaj Levaov Sutina i razum. Tom 1


------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Primetno je, da sva zraenja, koja su poznata savremenoj nauci,


predstavljaju uzduno poprene talase, koji nastaju kao rezultat
mikroskopskih kolebanja dimenzionalnosti prostora.
3.000095 < L < 3.00017
0 < L < 0.000075
(11)
Brzina rasprostiranja ovih talasa menja se u zavisnosti od nivoa
sopstvene dimenzionalnosti tokom rasprostiranja. Kada zraenja
Sunca i zvezda prodiru kroz granice atmosfere planete, brzina
njihovog rasprostiranja se u toj sredini smanjuje, poto je
sopstveni nivo dimenzionalnosti atmosfere manji od sopstvenog
nivoa dimenzionalnosti otvorenog prostora.
2.899075 < Lsr < 2.89915
0 < Lsr < 0.000075

(12)

Drugim reima, brzina rasprostiranja uzduno poprenih


talasa zavisi od sopstvenog nivoa dimenzionalnosti sredine
rasprostiranja. to se obino izraava koeficijentom prelamanja
sredine (nsr). Uzduno popreni talasi, pri svom rasprostiranju
kroz prostor, prenose taj mikroskopski poremeaj dimenzionalnosti
Lsr. Kada oni proimaju razna materijalna tela, dolazi do
dodavanja Lsr na nivo dimenzionalnosti tih tela ili sredina.
Unutranje kolebanje dimenzionalnosti, nastalo kao rezultat te
interferencije (slaganja), predstavlja katalizator veine procesa
koji se deavaju u fiziki gustoj materiji. Zbog toga to atomi
raznih elemenata imaju razliite podnivoe dimenzionalnosti, oni ne
mogu da obrazuju nova jedinjenja (Sl. 12.)
- 36 -

Nikolaj Levaov Sutina i razum. Tom 1


------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Sl. 12.
Ali kada se uzduno popreni talasi rasprostiru u sredini,
mikroskopski poremeaji dimenzionalnosti, njima izazvani,
neutraliu razlike vrednosti dimenzionalnosti razliitih atoma
(Sl. 13.).
- 37 -

Nikolaj Levaov Sutina i razum. Tom 1


------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Sl. 13.
Pritom se elektronske ovojnice tih atoma spajaju u jednu,
obrazujui novo hemijsko jedinjenje.
Atome moemo da uporedimo sa plovcima na povrini vode.
Uzduno popreni talasi podiu i sputaju na svojim grebenima
- 38 -

Nikolaj Levaov Sutina i razum. Tom 1


------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

''plovke'' atome, i samim tim se menja nivo njihove sopstvene


dimenzionalnosti, i stvara mogunost novih jedinjenja. Za
ostvarenje sinteze principijelno su vani sledei parametri uzduno
poprenih talasa: amplituda i talasna duina (L).
Ako se rastojanje meu atomima podudara sa talasnom duinom,
dolazi do uzajamnog dejstva izmeu sopstvene dimenzionalnosti tih
atoma i dimenzionalnosti talasa. Uticaj jednog te istog talasa na
nivoe dimenzionalnosti razliitih atoma je nejednak.
Dimenzionalnost jednih atoma se poveava, a drugih smanjuje, ili
ostaje ista. Upravo to i dovodi do balansa dimenzionalnosti,
neophodnog za spajanje atoma (Sl. 13.)
Ako talasna duina znatno premauje rastojanje meu atomima,
onda pritom razlika u nivoima dimenzionalnosti atoma ostaje ista ili
se neznatno menja. Dolazi do sinhrone promene nivoa sopstvene
dimenzionalnosti svih atoma, i prvobitna kvalitativna razlika u
nivoima dimenzionalnosti atoma ostaje ista.
Amplituda talasa odreuje veliinu promene dimenzionalnosti
prostora, izazvanu tim talasima, pri njihovom rasprostiranju u
dotinoj sredini. Razlika u nivoima dimenzionalnosti izmeu
razliitih atoma zahteva razliit nivo uticaja na njih. Upravo
amplituda i ispunjava tu funkciju, pri rasprostiranju talasa u sredini.
Veliina rastojanja meu atomima u tenim i vrstim sredinama lei
u dijapazonu vrednosti od 10-10 , do 10-8 metara
Zato se spektar talasa, od ultraljubiastih do infracrvenih, upija
i zrai pri hemijskim reakcijama u tenim sredinama. Drugim
reima, pri spajanju atoma novim redosledom, dolazi do uoavanja
ili upijanja toplote ili vidljivog svetla (egzotermike i endotermike
reakcije), jer ba ti talasi odgovaraju traenim uslovima.
Dakle, uzduno popreni talasi, od infracrvenih do gama,
predstavljaju mikroskopska kolebanja dimenzionalnosti, koja su
nastala pri termonuklearnim i nuklearnim reakcijama. Amplituda
- 39 -

Nikolaj Levaov Sutina i razum. Tom 1


------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

talasa, koji uestvuju u hemijskim reakcijama, odreena je


veliinom razlike izmeu nivoa dimenzionalnosti atoma pre poetka
reakcije, i atoma, koji su nastali kao rezultat te reakcije.
I nije sluajno to zraenje tee u porcijama (kvantima). Svaki
kvant zraenja predstavlja rezultat pojedinanog procesa
promene atoma. Zato pri zavretku tog procesa prestaje i
stvaranje talasa. Isputanje zraenja odvija se u milijarditom
deliu sekunde. Prema tome, zraenja se takoe upijaju u
kvantima (porcijama).
U prirodi postoje i uzduni talasi kolebanja dimenzionalnosti
prostora. Kakva je priroda tih talasa i kako se oni ispoljavaju?
Kao rezultat termonuklearnih reakcija Sunca nastaje snana
bujica zraenja, iji vei deo sainjavaju talasi optikog raspona.
Kad ti talasi dostignu povrinu planete, upija ih povrinski sloj. Kad
povrinski sloj velikih povrina masovno upija svetlosne fotone,
dolazi do uveanja dimenzionalnosti tog sloja za neku veliinu L.
Ta veliina podudara se sa amplitudom talasa koje upija povrinski
sloj planete (infracrveno, optiko i ultraljubiasto zraenje Sunca).
Kao rezultat toga, pomak izmeu nivoa dimenzionalnosti
atmosfere i povrine planete u zoni upijanja smanjuje se za veliinu
L , dok neosvetljeni ili noni deo zadrava prethodni pomak nivoa
dimenzionalnosti izmeu atmosfere i povrine. Na taj nain se
javlja pomak izmeu nivoa dimenzionalnosti osvetljene i
neosvetljene zone povrine planete. Nastaje pomak (gradijent)
dimenzionalnosti, paralelan povrini planete. Ovo dovodi do toga, da
molekuli, koji obrazuju atmosferu, ponu da se kreu du tog praga
dimenzionalnosti, to i stvara atmosfersko kretanje vazdunih
masa. Za razumevanje ove pojave, osvrnimo se na gravitaciju.
ta je to gravitacija, sila tee? Zato ona postoji, kakva je
njena priroda? Zbog ega svi predmeti padaju dole, a ne lete uvis?
ta ih primorava da se kreu u odreenom smeru?
- 40 -

Nikolaj Levaov Sutina i razum. Tom 1


------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Da bismo to objasnili, vratimo se na proces obrazovanja planeta


u zoni neujednaenosti prostora, nastalog kao rezultat eksplozije
supernove.
Serijsko spajanje sedam formi materije u zoni neujednaenosti,
dovodi do obrazovanja est hibridnih formi materije. Pri tome se
neutralie prostorna neujednaenost. Samo, ima jedna sitnica
hibridne materije se razlikuju po kvalitetu od materija, koje su ih
obrazovale. Zato slobodne forme materije nastavljaju svoje
kretanje kroz zonu neujednaenosti. Pri tome se hibridne materije
vie ne obrazuju. Sinteza nastaje samo onda kada se, iz ovih ili onih
razloga, koliina hibridne materije smanjuje. Posle uspostavljanja
ravnotee, sinteza ponovo prestaje. Ali, poto planeta stalno gubi
svoj materijal, kao rezultat nuklearnih procesa i deliminog gubitka
atmosfere, onda se, praktino, taj proces stalno deava. Ne samo
komete, nego i planete imaju gasoviti lep *(rep), to i jeste uzrok
atmosferskih gubitaka planete.
Pri svom kretanju u zoni neujednaenosti, slobodne materije se
usmeravaju od nivoa sa veom dimenzionalnou ka nivou sa manjom.
Moemo govoriti o strujanju slobodnih formi materije u zoni
neujednaenosti. Zbog toga to slobodne materije razliito reaguju
na jedan te isti stepen razlike dimenzionalnosti, unutar zone
neujednaenosti periodino nastaju turbulencije (vrtlozi) strujanja.
Upravo su turbulencije struja i njihova raznovrsnost uzroci koji
izazivaju pokretanje zemljine kore i erupcije vulkana. Takoe
postaje razumljiva veza izmeu suneve aktivnosti i tektonske
aktivnosti planete: suneve oluje dovode do kolebanja jaine
strujanja. Sem toga, kvalitativne barijere izmeu planetarnih nivoa
imaju razliitu propustljivost za razne tokove materije. Zato na tim
barijerama dolazi do neproporcionalnog nakupljanja slobodnih formi
materije, to i jeste uzrok pojave unutranjih turbulencija, koje
izazivaju tektonsku aktivnost.
- 41 -

Nikolaj Levaov Sutina i razum. Tom 1


------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Uzmimo kao primer kaskadu od est bazena sa proporcionalnim


razmerama, gde je svaki sledei vei od prethodnog za jednu te
istu veliinu. Kad se napuni gornji bazen, voda se preliva preko ivice,
i poinje da puni niepostavljen, koji je dva puta vei od gornjeg.
Kad se napuni drugi, voda se preliva u trei, i t.d., dok se ne napune
svih est bazena.
ak i kad su svi bazeni puni, nadolazea voda e nastaviti da se
kree unutar njih i da se preliva preko ivice u donji. Pritom e nivoi
bazena ostati isti. Samo e voda unutar bazena stvarati vrtlone
struje. Poveanje koliine vode koja pritie, dovee samo do jo
snanijih vrtlonih kretanja unutar tih bazena. Voda, koja isparava
sa povrine bazena, doliva se na raun nove, koja nadire, i takav
sistem moe da postoji beskrajno dugo ili, u najmanju ruku, dui
period.
Analogni procesi zapaaju se pri formiranju i ivotu planete.
Posle obrazovanja planete, dolazi do izjednaavanja
dimenzionalnosti do poetne. Slobodne forme materije nastavljaju
da se kreu unutar zone neujednaenosti od nivoa maksimalne
dimenzionalnosti do nivoa sa minimalnom, zato to za slobodne
forme materije, zona neujednaenosti dimenzionalnosti prostora
nastavlja da postoji.
Isto kao to i voda, ispunivi bazen do ivice, nastavlja da utie u
njega i da se kree unutar njega, a viak vode prosto se preliva u
sledei bazen.
Sinteza hibridnih materija ponavlja se samo kad planeta izgubi
deo materijala. Tako se odvija kruenje materija u zoni
neujednaenosti dimenzionalnosti prostora (Sl. 14.), pri emu je
kretanje tokova materije usmereno od nivoa sa veom
dimenzionalnou ka nivou sa manjom. Osim toga, nastaje i stepen
razlike u gustini tokova slobodnih materija na nivou kvalitativnih
barijera.
- 42 -

Nikolaj Levaov Sutina i razum. Tom 1


------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Sl. 14.
To je u vezi sa tim, to se slobodne materije razliito ispoljavaju
pri promeni dimenzionalnosti prostora za jednu istu veliinu. Tako
je gradijent dimenzionalnosti (pomak) prostora faktor koji
odreuje gravitaciju. Svaki slobodni atom i molekul tee ka
maksimalno stabilnom stanju. Tom stanju odgovara odreeni nivo
dimenzionalnosti u rasponu (1). U sluaju kad nivo dimenzionalnosti
atoma ili molekula odstupa od optimalnog, javlja se sila, koja ih
vraa u stanje stabilne ravnotee. Klatno je odlian primer tog
- 43 -

Nikolaj Levaov Sutina i razum. Tom 1


------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

procesa. Pri otklonu od poloaja stabilne ravnotee, javlja se sila,


koja vraa klatno u to stanje.
A ta je sa silom koja pokree atome i molekule ka
uravnoteenom nivou dimenzionalnosti?
Ako u tokove vode, koja cirkulie u bazenima, stavimo loptice
razliite veliine i teine, njih e ti tokovi izneti na nivoe one
gustine, koja je s njima u ravnotei. Tako i slobodne materije
povlae za sobom atome i molekule, pri svom kretanju usmerenom
od nivoa sa veom dimenzionalnou ka nivou sa manjom. Ako tokovi
slobodnih materija ponesu atome i molekule vie ili nie od
ravnotenog nivoa dimenzionalnosti, javlja se sila, koja ih vraa u
ravnoteno stanje. To je u vezi sa tim, to se obrazuje pomak
dimenzionalnosti L u odnosu na nivo stabilne ravnotee.
Samo pri upijanju elektromagnetnih talasa menja se sopstveni
nivo dimenzionalnosti atoma ili molekula. Pri tome oni poprimaju novi
ravnoteni nivo dimenzionalnosti.
La1 = La + L

(13)

Ovo je jako vano za razumevanje celog niza prirodnih pojava:


atmosferskih elektrinih pranjenja, vetra, tektonske aktivnosti,
zavisnosti debljine kvalitativnih barijera od duine dana i noi, itd.
Razmotriemo detaljnije te pojave, poto sve one imaju vaan
znaaj za pojavu ivota na planeti. Poeemo od atmosferskih
elektrinih pranjenja. Kakva je njihova priroda, zato ona nastaju?
Njihovo prisustvo je jo jedan neophodan uslov za pojavu ivota.
Bez atmosferskog elektriciteta, ivot na naoj planeti se prosto ne
bi ni pojavio. Zato nam razumevanje njegove prirode daje klju za
razumevanje zakonitosti pojave ivota, kako na naoj planeti, tako i
na milijardama drugih planeta u Vasioni.

- 44 -

Nikolaj Levaov Sutina i razum. Tom 1


------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Kao to je ranije spomenuto, slobodne materije razliito reaguju


na promenu dimenzionalnosti. Na Suncem osvetljenoj povrini
planete, molekuli atmosfere i povrinski sloj upijaju suneve zrake.
Pri tome se uveava sopstveni nivo dimenzionalnosti tih molekula
(vidi jednainu (3)). To dovodi do toga, da svi oni zajedno menjaju
opti nivo dimenzionalnosti osvetljene teritorije za neku veliinu
L. Kao posledica, menja se debljina kvalitativne barijere izmeu
fizike i eterine sfere. Na nivou te barijere poinju da se
skupljaju slobodne materije. To se deava zato to se, kod jae
kvalitativne barijere meu nivoima, smanjuje propustljivost
barijere za slobodne materije. Suvina koncentracija slobodnih
materija raste, sve dok postoji promenjeni nivo dimenzionalnosti na
osvetljenoj teritoriji.
Paralelno sa tim procesom, odvija se drugi, nita manje vaan. Na
osvetljenoj teritoriji se poveava sopstveni nivo dimenzionalnosti,
dok se na neosvetljenoj teritoriji zadrava prethodni ravnoteni
nivo dimenzionalnosti. Na taj nain, izmeu osvetljene i
neosvetljene teritorije nastaje pomak (gradijent) dimenzionalnosti
meu nivoima dimenzionalnosti. Taj pomak dimenzionalnosti
usmeren je du povrine planete, to stavlja u pokret slobodne
materije, paralelno sa njenom povrinom, od zone sa veim nivoom
dimenzionalnosti (osvetljena povrina), ka zoni sa manjim nivoom
dimenzionalnosti (neosvetljena povrina). Kao rezultat pojave
drugog smera kretanja slobodnih materija paralelno sa povrinom,
nastaje pomak atmosferskog pritiska (Sl. 15.) i smanjuje se sila
tee.

- 45 -

Nikolaj Levaov Sutina i razum. Tom 1


------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Sl. 15.
Poto molekuli atmosfere nisu meusobno povezani u vrste
( tvrdo stanje materije) ili poluvrste (teno stanje materije),
onda pomak dimenzionalnosti prostora du povrine dovodi do toga,
da protok slobodnih materija povlai za sobom molekule, koji
obrazuju atmosferu. Vazdune mase se pokreu, nastaje vetar.
Pritom se ''podgrejani'' molekuli (molekuli koji su upili suneva
zraenja) premetaju na neosvetljenu teritoriju, gde spontano

- 46 -

Nikolaj Levaov Sutina i razum. Tom 1


------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

(sami od sebe) zrae talase. Drugim reima, sopstveni nivo


dimenzionalnosti ovih molekula je vii od sopstvenog nivoa
atmosfere neosvetljene povrine, i upravo taj pomak i izaziva
spontano zraenje talasa.
''Hladni'' molekuli, sa svoje strane, imaju sopstveni nivo
dimenzionalnosti nii od sopstvenog nivoa dimenzionalnosti
osvetljene teritorije, to izaziva masovno upijanje Sunevih zraka i
toplotnih zraenja osvetljene povrine. Postepeno dolazi do
izjednaavanja izmeu sopstvenog nivoa dimenzionalnosti
osvetljene povrine i sopstvenog nivoa dimenzionalnosti molekula.
Pritom, ako se sopstveni nivo dimenzionalnosti ''hladnih'' molekula
znatno razlikuje od sopstvenog nivoa dimenzionalnosti osvetljene
teritorije, dolazi do snienja ovog drugog. Kada se sopstveni nivo
dimenzionalnosti osvetljene teritorije spusti do nivoa takozvane
take ''rose'', molekuli vode iz gasovitog stanja prelaze u teno.
Stvara se rosa. Ako se to deava na nivou oblanosti, proces
oblikovanja kapljica poprima lanani karakter, i stvara se kia.
Pri tome se stanje kvalitativne barijere izmeu eterinog i
fizikog nivoa vraa u normalu. U sluaju kada se taj proces odvija
brzo i estoko, slobodne materije, sakupljene na nivou kvalitativne
barijere, slivaju se kao lavina. I nastaju atmosferska elektrina
pranjenja munje.
Kao analogija tom procesu, moe da poslui brana na reci, na
kojoj su se otvorile sve ustave, i sva voda, koju je brana sakupila,
istovremeno se oslobaa. Periodina smena dana i noi ini
zakonomernim i prirodnim gore opisano.

Drugim reima, pojava ivota je prirodna i zakonomerna etapa


u toku evolucije planeta, koje imaju atmosferu, vodu, periodinu
smenu dana i noi.
- 47 -

Nikolaj Levaov Sutina i razum. Tom 1


------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Veoma vaan parametar je trajanje planetarnog dana i noi,


koje je odreeno razmerama planete i brzinom njenog obrtanja oko
svoje ose. Za pojavu ivota optimalne su planete sa trajanjem
planetarnog dana i noi u opsegu od 18 48 zemaljskih sati.
Pri kraem trajanju planetarnog dana i noi, gore opisani procesi
ne dostiu nivo, pri kojem dolazi do aktivnog kretanja atmosferskih
masa i pranjenja atmosferskog elektriciteta, bez ega je pojava
organskog ivota nemogua.
Dui planetarni dan i no (vie od 48 zemaljskih sati) dovodi do
stalnog olujnog stanja atmosfere planete, to stvara teke uslove
za pojavu i razvoj ivota. Na takvim planetama ivot moe da se
pojavi samo kada se jaina zraenja zvezde, dosegnuvi povrinu
planete, smanji do odreenog nivoa.
Samo na nivou zraenja zvezde, kada se osvetljena povrina ne
pregreva, nastaju uslovi za raanje ivota. Obino se takvi uslovi
pojavljuju u poslednjem stadijumu evolucije zvezda, i ak i ako se
na planetama i pojavi ivot, on ne uspeva da se razvije do sloenih
formi pre propasti zvezde.
Dakle, pojava ivota na planetama prestavlja zakonomernu i
prirodnu etapu evolucije zvezdanih sistema. ivot na naoj planeti
Zemlji NIJE mogao da se NE pojavi...

- 48 -

Nikolaj Levaov Sutina i razum. Tom 1


------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Glava 2. iva materija. Zakonitosti nastanka


ivota u kosmosu
Pitanje o nastanku ivota na naoj planeti oduvek je bilo
kamen spoticanja. Od drevnih vremena, filozofi i naunici
pokuavali su da odgonetnu tajnu ivota. Stvarale su se razne
teorije i hipoteze o prirodi ive materije. Sve se one baziraju na
postulatima (pojmovima, usvojenim bez dokaza).
Da bi se te teorije odrale u ivotu, uvodili su se novi i novi
postulati. U dananje vreme, sve postojee naune teorije imaju u
svojoj osnovi desetine, a nekad i stotine postulata. Tu spada i
savremena fizika.
Informacije, koje je oveanstvo sakupilo krajem dvadesetog veka,
ine te teorije u potpunosti neodrivim.
Izmeu ostalog, i fiziku. Otkria poslednje etvrtine dvadesetog
veka u oblasti atomske fizike sruila su i poslednju taku oslonca
savremene fizike. Osnovni zakon fizike zakon ouvanja materije
bio je uniten rezultatima eksperimenata atomskih fiziara. Sutina
tog postulata je u tome to se materija niotkuda ne pojavljuje i
nikuda ne iezava. Primenjeno na sintezu estica u toku nuklearne
reakcije, ovaj zakon moemo da napiemo u sledeem obliku:
m1 + m2 m

(1)

Drugim reima, masa estice koja je nastala kao rezultat


sinteze, mora biti manja ili jednaka sveukupnoj masi estica koje su
je stvorile. Rezultati eksperimenata su doveli atomske fiziare u
stanje oka, iz koga oni ne mogu da izau ni do dan-danas. Cela
stvar je ''samo'' u tome to je, u nekim eksperimentima, masa

- 49 -

Nikolaj Levaov Sutina i razum. Tom 1


------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

nastale estice za skoro nekoliko puta nadmaivala sveukupnu masu


estica koje su je stvorile.
m1 + m2 << m3

(2)

Realni eksperimenti, realni instrumenti, a rezultati apsolutno


fantastini. Materija se pojavila niotkud. Pri emu odstupanje
rezultata od zakona ne lei u granicama pogreivosti instrumenata.
Instrumenti sa pogreivou veom od pet posto, praktino se ne
koriste za nauna istraivanja. Zato u sluaju, kad se rezultati za
nekoliko puta razlikuju oekivanih, pogreivost instrumenata nema
nikakvog znaaja.
Stvar je u tome, to naunici nemaju i ne mogu da imaju
nikakvo objanjenje. Te pojave, koje naunici posmatraju
posredstvom instrumenata ili vizuelno, su ispoljavanje realnih
zakona prirode. Realni zakoni prirode formiraju se na nivoima
makrokosmosa i mikrokosmosa.
Sve sa ime ovek dolazi u dodir u svom ivotu, nalazi se izmeu
makrokosmosa i mikrokosmosa. Upravo zato, kada je ovek, pomou
instrumenata, uspeo da proviri u mikrosvet, on se najpre susreo sa
zakonima prirode, a ne sa njihovim ispoljavanjima. Materija se nije
pojavila niotkuda. Sve je istovremeno daleko prostije i daleko
sloenije: ono to ovek zna o materiji i misli o njoj kao o
dovrenom, apsolutnom pojmu, ustvari je samo mali deo tog pojma.
Materija stvarno nikuda ne iezava i ne pojavljuje se niotkuda,
stvarno postoji Zakon ouvanja materije, samo on nije takav,
kakvim ga ljudi zamiljaju... Tako da su se postojee naune teorije,
zasnovane na postulatima, pokazale kao mrtvoroene. Oni nisu mogli
da daju nikakvo temeljno i logiko objanjenje.

- 50 -

Nikolaj Levaov Sutina i razum. Tom 1


------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Idealnom teorijom moemo nazvati onu teoriju koja u svojoj


osnovi ima nekoliko ili jedan postulat. Takva teorija postoji teorija
boanskog deavanja svega postojeeg:
''U poetku stvori Bog nebo i zemlju. Zemlja bee bezvodna
i pusta, i tama nad bezdanom, i Duh Boji je lebdeo nad
vodom. I ree Bog: neka bude svetlo. I bi svetlo.I vide Bog da
je svetlo dobro, i razdeli Bog svetlo od tame. I nazva Bog
svetlo dan, a tamu no. I bi vee, i bi jutro: dan prvi. I
ree Bog: neka bude svod posred vode, i neka ona razdvaja
vodu od vode. I stvori Bog svod, i razdeli vodu koja je pod
svodom, od vode, koja je nad svodom. I bi tako.
I ree Bog: neka se skupi voda koja je pod nebom, na
jedno mesto, i neka se pojavi kopno. I bi tako. I nazva Bog
kopno zemljom, a sakupljenu vodu nazva morem. I vide Bog da
je to dobro. I bi vee, i bi jutro, dan drugi.
I ree Bog: neka izraste iz zemlje zelenilo, trava koja seje
seme, plodno drvo, koje donosi plod svoje vrste, u kome je
njegovo seme na zemlji. I bi tako. I rodila je zemlja zelenilo,
travu koja seje seme svoje vrste, i drvo, koje donosi plod, u
kome je seme njegove vrste. I vide Bog da je to dobro. I bi
vee, i bi jutro, dan trei.
I ree Bog: neka budu svetla na nebeskom svodu, da dele
dan od noi i oznaavaju i vreme i dane i godine; I da budu
svetiljke na svodu nebeskom da osvetljavaju zemlju. I bi tako.
I stvori Bog dva velika svetla: vee svetlo da upravlja danom, i
manje svetlo, da upravlja nou, i zvezde. I postavi ih Bog na
svod nebeski, da osvetljavaju zemlju. I upravljaju danom i noi,
i dele svetlost od tame. I vide Bog da je to dobro. I bi vee, i
bi jutro, dan etvrti.

- 51 -

Nikolaj Levaov Sutina i razum. Tom 1


------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

I ree Bog: neka rodi voda gmizavce, ive due, i ptice


neka polete nad zemljom, po nebeskom svodu. I stvori Bog
velike ribe, i sve due ivotinja gmizavaca, koje je rodila voda,
po njihovim vrstama, i svaku pticu pernatu po njenoj vrsti. I
vide Bog da je to dobro. I blagoslovi ih Bog, rekavi: plodite se
i mnoite se, i napunite vode u morima, i ptice neka se
razmnoe na zemlji. I bi vee, i bi jutro, dan peti.
I ree Bog: neka zemlja rodi ive due po njihovim
vrstama, stoku , i zmije i zveri zemaljske po njihovim vrstama.
I bi tako. I stvori Bog zveri zemaljske po njihovim vrstama, i
stoku po njenoj vrsti, i sve zmije zemaljske po njihovim
vrstama. I vide Bog da je to dobro.
I ree Bog: stvoriemo oveka po liku Naemu, po slici
Naoj, i neka vladaju oni nad ribama morskim, i nad pticama
nebeskim, i nad stokom, i nad celom zemljom, i nad svim
zmijama, koje gamiu po zemlji. I stvori Bog oveka po liku
Svome, po liku Bojem stvori ga, muko i ensko stvori ih.
I blagoslovi ih Bog i ree im: plodite se i mnoite se, i
napunite zemlju, i vladajte nad njom, i carujte nad ribama
morskim, i nad svim ivotinjama koje gmiu po zemlji. I ree
Bog: evo, dao sam vam svu travu, koja seje seme, kakva je na
celoj zemlji, i visoko drvo, koje ima plod drveta, koje seje
seme, da vam bude za jelo. A svim zverima zemaljskim, i svim
pticama nebeskim, i svemu to gmie po zemlji, u emu je iva
dua, dao sm sve zelenilo travnato za jelo.
I bi tako. I vide Bog sve to je stvorio, i gle, bee sasvim
dobro. I bi vee, i bi jutro, dan esti. Tako su dovreni nebo i
zemlja i sva njihova vojska. I dovrio je Bog do sedmog dana
dela Svoja, koja je On delao, i sedmog dana se odmorio od svih
dela Svojih, koja je delao. I blagoslovi Bog sedmi dan, i posveti
- 52 -

Nikolaj Levaov Sutina i razum. Tom 1


------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

ga, jer se u njemu odmorio od svih dela Svojih, koja je Bog


tvorio i stvarao... ''
Idealna teorija, zar ne? Samo je jedan postulat Gospod Bog.
On se ne objanjava, a prihvata se, kao samo sobom dato. Sve ostalo
je rezultat Bojeg Stvaranja. Logiki je besprekorno postavljeno. A
faktiki, klju za razumevanje sveta je istovremeno i brava tog
razumevanja. Zatvoreni krug bez poetka i bez kraja.
Ali ne mislim da ta idealna teorija moe da zadovolji bilo kog
oveka, koji je postavio sebi za cilj poznanje sveta koji nas
okruuje. Ali, zaudo, veina naunika koji su postavili taj cilj, nije
izbegla pobone efekte uticaja idealne teorije o Gospodu Bogu.
Svi prihvataju, kao obaveznu injenicu, postavku da ovek jeste
kopija Samog Gospoda Boga: I stvori Bog oveka po liku Svojemu,
po liku Bojem...
Naravno, veoma je prijatno oseati se kao kopija Gospoda Boga.
I u skladu s tim smatrati da je sve, ime ovek raspolae za
poznanje sveta koji nas okruuje, granica, vrh mogueg, da sva naa
ula predstavljaju krunu razvoja ive materije. Inae, kako moemo
da objasnimo tu injenicu da naunici priznaju samo ono, to oni
sami mogu da opipaju svojim sopstvenim rukama?
Prirodno, ovek moe da pokua da osmisli samo ono, to je
prolo kroz ljudska ula. Pri tome uvek treba da ima na umu da ona
nisu vrh mogueg, nego samo prvi stepen razvoja Razuma i da
pokua da nae nain da proiri i pojaa tanke i slabe potoie
informacija, koji curkaju u ljudski mozak kroz ula.
Neophodno je razvijati sebe i svoj mozak dotle, dok se ti tanki
i slabi potoii ne pretvore u snane bujice. I tada e se veina
tajni prirode predati na milost oduevljenog Razuma... A dok se to
ne desi, hajde da pokuamo da napravimo prve korake na Putu
Razuma...
- 53 -

Nikolaj Levaov Sutina i razum. Tom 1


------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Dakle, kakvi su uslovi, pri kojima je mogue raanje ivota,


morali da nastanu na planeti?
Takvih je uslova nekoliko:
1.Prisustvo trajnog pomaka dimenzionalnosti . Veliina
trajnog pomaka dimenzionalnosti i kvantni koeficijent prostora
i
(koji odreuje koliinu formi materije dotine vrste, koje mogu
da se spoje u granicama tog pomaka) odreuju evolucioni
potencijal mogueg ivota. Viestrukost tih veliina je
kriterijum, koji daje predstavu o koliini kvalitativnih barijera
(nivoa), koji nastaju unutar tog pomaka dimenzionalnosti.
Koliina barijera karakterie kvalitativnu raznolikost mogueg
ivota. Izmeu ostalog i mogunost pojave razuma i
njegovog razvoja.
2.Prisustvo vode. Voda je osnova organskog ivota na naoj
planeti. Naravno da postoje i forme ivota ne samo na
belanevinastoj osnovi. Ali, za poetak je neophodno da
istraimo zakonitosti nastanka belanevinastog ivota.
Neophodno je da razumemo ta se deava u naoj sopstvenoj
kui, pre nego to zavirimo u tue.
3.Prisustvo atmosfere. Atmosfera je najdinaminiji, aktivni deo
planete. Ona brzo i naglo reaguje na promenu stanja spoljanje
sredine, to je veoma vano za nastanak ivota. Prisustvo
kiseonika i ugljenooksidnih gasova u atmosferi znak je
prisustva belanevinastog ivota na planeti. Atmosfera ne sme
da bude ni previe gusta, ni prekomerno razreena. Kad je
atmosfera jako gusta, Zraenja zvezde ne dopiru do povrine
planete i ne zagrevaju je. Pritom nii slojevi atmosfere ne
upijaju zraenja zvezde, ni toplotna zraenja povrinskih
- 54 -

Nikolaj Levaov Sutina i razum. Tom 1


------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

slojeva planete. Zbog toga ne nastaje pomak dimenzionalnosti


izmeu osvetljenog i nonog dela povrine planete. I, kao
posledica, ne dolazi do kretanja atmosferskih masa u niim
slojevima atmosfere. U odsustvu gradijenta (pomaka)
dimenzionalnosti du povrine planete, ne dolazi do
atmosferskih elektrinih pranjenja.
U prekomerno razreenoj atmosferi, nii slojevi imaju
mogunost da upijaju zraenja zvezde i toplotna zraenja
povrine. Ali pritom ne dolazi do kretanja atmosferskih masa,
zbog njene preterane razreenosti.
Kao to je poznato, zapremina i gustina atmosfere odreene
su veliinom i masom planete. Zato samo planete, koje su po
veliini i masi podudarne sa naom planetom Zemljom, imaju
maksimalno povoljne uslove za nastanak belanevinastog ivota.
Atmosfera ne sme da bude ni previe teka, ni previe laka.
4. Prisustvo periodine smene dana i noi. Planetarni dan i no
ne smeju da budu ni jako kratki, ni jako dugi. Planete, gde
planetarni dan i no traju u granicama opsega 18 48 zemaljskih
sati, imaju maksimalno povoljne uslove za nastanak ivota.
Napomenimo, da se tokom dana, zbog upijanja zraenja zvezde
i toplotnih zraenja povrine, poveava nivo dimenzionalnosti
osvetljenog dela, dok na nonom delu planete dimenzionalnost
ostaje kao pre, ak se i smanjuje. Snienje nivoa
dimenzionalnosti nonog (neosvetljenog) dela povrine planete
nastaje kao posledica hlaenja (molekuli atmosfere pritom
zrae toplotne talase).
Kao rezultat toga, izmeu osvetljene i none zone planete
obrazuje se gradijent (pomak) dimenzionalnosti. Kad pomak

- 55 -

Nikolaj Levaov Sutina i razum. Tom 1


------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

dimenzionalnosti dostigne neki nivo, dolazi do kretanja niih


slojeva atmosfere planete du tog pomaka.
Ako planetarni dan i no kratko traju, pomak dimenzionalnosti
ne dostie nivo, pri kome nastaju bilo kakva vea kretanja masa
niih slojeva atmosfere planete.
Ako dan i no dugo traju, pomak dimenzionalnosti postaje
utoliko vei, to dovodi do snanih atmosferskih bura i oluja,
zbog kojih se unitava gornji sloj planetarnog zemljita, to
stvara nemogunost razvoja flore *(biljaka) na planeti. Olujno
stanje u atmosferi takoe izaziva snano kretanje povrinskih
slojeva okeana na planeti, to, sa svoje strane, ini nemoguim
raanje ivota u vodi.
5. Prisustvo pranjenja atmosferskog elektriciteta. Prilikom
pranjenja atmosferskog elektriciteta, u morskoj vodi dolazi do
sinteze organskih molekula. U zoni pranjenja stvara se
dodatno zakrivljenje prostora (promena nivoa dimenzionalnosti),
pri kome se molekuli neorganskih jedinjenja, rastvorenih u vodi,
spajaju meu sobom u kvalitativno novom poretku, obrazujui
organska jedinjenja, koja lie na lanie istovrsnih atoma.
Samo su jaka pranjenja atmosferskog elektriciteta
sposobna da stvore neophodne uslove, pri kojima nivo
dimenzionalnosti dostie kritinu veliinu. Dve slobodne
elektronske veze svakog od tih atoma u stanju su da prisajedine
sebi, kako slobodne jone, tako i druge lanie- molekule.
Atmosferska elektrina pranjenja nastaju kao posledica
razlike u debljini kvalitativne barijere izmeu fizikog i
eterinog nivoa planete. Kada no svojom koprenom obuhvati
zemlju, povrinski sloj planete poinje da se hladi i zrai
toplotne talase. I, kao pri svakom zraenju, nivo
dimenzionalnosti zraeeg atoma ili molekula se smanjuje.
- 56 -

Nikolaj Levaov Sutina i razum. Tom 1


------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Kada se to istovremeno deava sa trilionima triliona atoma i


molekula, na ogranienoj teritoriji (ravan, osvetljena zvezdom
tokom dana), nivo dimenzionalnosti se smanjuje na celoj toj
teritoriji. Ako su se po danu atmosfera i povrina planete jako
zagrejale, a nou je nastalo naglo hlaenje, javlja se skok nivoa
dimenzionalnosti.
Pri tome se slobodna materija, nakupljena na kvalitativnoj
barijeri, kao lavina obruava nanie. Dolazi do elektrinog
pranjenja izmeu atmosfere i povrine planete.
Dakle, neophodni uslovi za pojavu ivota na planeti su:
- prisustvo trajnog pomaka dimenzionalnosti.
- vode.
- atmosfere,
- periodine smene dana i noi,
- pranjenja atmosferskog elektriciteta.
ivot se automatski raa na svim planetama, gde postoje
gorenavedeni uslovi. I takvih planeta je u Vaseljeni - na milijarde.
Naa planeta Zemlja nije unikatna tvorevina prirode. U Vaseljeni
postoje i razvijaju se milijarde civilizacija, kako humanoidne vrste,
tako i mnotva drugih vrsta razumnog ivota.
Humanoidna forma razumnog ivota najvie je rasprostranjena u
Vaseljeni. To je u vezi sa tim, to se razum raa samo pri
odreenom nivou razvoja ekolokog sistema. Svaka ekoloka nia
postavlja vrsti koja je zauzima odreene zahteve, takve kao:
veliine i forme ivih organizama, kvalitativni i koliinski sastav
hrane, odreena periodinost ivotnih procesa. Samo organizmi,
koji su umeli da se prilagode tim zahtevima, mogli su da preive u
toku evolucije.
Po zavretku formiranja ekolokog sistema, nastavljaju da se
javljaju nove vrste, kao rezultat mutacije. Nove vrste moraju da
- 57 -

Nikolaj Levaov Sutina i razum. Tom 1


------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

budu bolje prilagoene na nove uslove sredine gde obitavaju


(ekoloke nie). Tako da o mogunosti pojave razuma moemo da
govorimo samo uz odreeni nivo razvoja ekolokog sistema.
Pri tome, vrste koje imaju sklonost ka razvoju razuma, mogu da
zauzimaju jednu ili nekoliko ekolokih nia, najee vrlo bliskih.
Upravo je zato veina civilizacija u Vaseljeni humanoidne vrste.
Raanje ivota na naoj planeti je zakonomerni proces, i bilo bi
glupo zatvarati oi pred toliko oiglednom injenicom.
Idejama o izuzetnosti Zemlje prikriva se strah pred injenicom o
prisustvu mnotva drugih civilizacija u Vaseljeni. Priznanje da u
Vaseljeni postoji drugi ivot, druge civilizacije, ne samo da ne
ostavlja mesta za izuzetnost i bogolikost, kako za civilizaciju u
celini, tako i za posebno uzetog itelja planete Zemlje, nego i poziva
oveanstvo na odgovornost za uinjeno sa prirodom i sa samim
sobom.
Ideja da je Zemlja jedina, omoguava da se otpiu mnoge greke
i prestupi, kako oveanstva u celini, tako i pojedinanih drava i
linosti. Neutabanost puta to je vrlo dobro pokrie za sve to...
Ali o tome emo kasnije. A sada da vidimo kako se, uz gorenavedene
neophodne uslove, raa i razvija ivot.
Morska voda, kao to je svima poznato, postala je kolevka ivota.
U njoj su sadrani praktino svi hemijski elementi i mnoga njihova
jedinjenja. Tokom pranjenja atmosferskog elektriciteta, dolazi do
deformacije prostora.
U vodi, u koju prodiru ta pranjenja (munje), nastaje nivo
dimenzionalnosti, pri kome etvorovalentni elementi (ugljenik,
silicijum, fosfor) poinju da se spajaju u lanie. Pri tome nastali
molekuli imaju ne samo strukturne razlike, nego stiu i nova
svojstva.
Kakva nova svojstva nastaju pri spajanju tih istih atoma u drugom
strukturnom poretku? ta nas primorava da odelimo atome, koji
- 58 -

Nikolaj Levaov Sutina i razum. Tom 1


------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

obrazuju jedan strukturni poredak, od istih tih atoma, koji stvaraju


drugi strukturni poredak? Zato su u jednom sluaju jedinjenja
neorganska, a u drugom - organska?
Hajde da pokuamo da shvatimo do ega dovode razlike u
strukturnoj organizaciji molekula. Pogledajmo neorganske
strukturne forme kristale. Kristali predstavljaju takve prostorne
spojeve, gde su atomi razmeteni na praktino jednakim
rastojanjima jedan od drugog. Ova rastojanja su podudarna sa
veliinama samih atoma (10-1410-12 metara).
Pri tome su ona (rastojanja) praktino jednaka u svim prostornim
pravcima (dijamant) ili istovetna u svakoj od prostornih ravni
(grafit).
Te kristale su formirali atomi ugljenika (S), ali oni ne samo da nisu
osnova ivih organizama, nego ni organskih molekula ( Sl. 16. i 17.).

Sl. 16.
- 59 -

Nikolaj Levaov Sutina i razum. Tom 1


------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Sl. 17.
ta su uzroci tome, da su isti takvi atomi ugljenika, spojivi se u
drugom prostornom poretku, postali temelj ive prirode? A oni
(uzroci) su posledice kvalitativnih odlika organskih molekula
(Sl. 18. i 19.).

- 60 -

Nikolaj Levaov Sutina i razum. Tom 1


------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Sl. 18.

Sl. 19.
Kvalitativne odlike organskih molekula su sledee :

- 61 -

Nikolaj Levaov Sutina i razum. Tom 1


------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Prostorna struktura organskih molekula neujednaena je u


raznim prostornim pravcima.
2.
Molekularna teina organskih molekula varira od nekoliko
desetina do nekoliko miliona atomskih jedinica.
3.
Neravnomernost rasporeda molekularne teine organskih
molekula u raznim prostornim pravcima.
I, kao posledica nabrojanih kvalitativnih odlika, organski molekuli
nejednako utiu na okolni mikroprostor u raznim prostornim
pravcima.
Ta pojava je naroito jasno izraena u molekulima RNK i DNK
(Sl. 20. i Sl. 21.).
1.

Sl. 20.

- 62 -

Nikolaj Levaov Sutina i razum. Tom 1


------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Sl. 21.
Atomi, koji obrazuju ove molekule, stvaraju dugake lanie,
zavrnute u spiralu.
Upravo spiralna prostorna forma molekula RNK i DNK stvara
neophodna svojstva za nastanak IVE MATERIJE. Kakva to
neophodna svojstva stvaraju udo ivota? ta nam dozvoljava da
govorimo o kvalitativno novoj etapi evolucije materije evolucije

- 63 -

Nikolaj Levaov Sutina i razum. Tom 1


------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

ive materije, evolucije ivota? Pokuajmo da razumemo udo, koje


raa ivot...
Unutranja zapremina spirale molekula RNK i DNK obrazuje
svojevrsni tunel. Spiralni molekul pokazuje snaan uticaj na nivo
dimenzionalnosti mikroprostora tog tunela. Pritom taj uticaj na
unutranju zapreminu tunela nije podjednak u razliitim prostornim
pravcima (Sl. 22.).

Sl. 22.
- 64 -

Nikolaj Levaov Sutina i razum. Tom 1


------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Setimo se da svaki atom pokazuje uticaj na dimenzionalnost


mikroprostora oko sebe. Atomsko jedinjenje stvara kombinaciju
uticaja svih atoma, koji obrazuju to jedinjenje, na dimenzionalnost
mikroprostora molekula. Pri tome, veliki znaaj ima prostorna
orijentacija uticaja svakog atoma, koji ulazi u jedinjenje.
Spiralna struktura molekula RNK i DNK stvara uslove, u kojima se
uticaji na dimenzionalnost, svih atoma koji ih obrazuju,
usredotouju u unutranjem obimu *(volumenu) spirale tih molekula.
Dimenzionalnost spoljanjeg obima spirale tih molekula trpi samo
neznatne promene. Treba da napomenemo, da promene
dimenzionalnosti unutranjeg obima *(volumena) tih spirala, nisu
jednake u svim prostornim pravcima. Du ose zavoja spirale
stvaraju se pomaci dimenzionalnosti, koji se periodino ponavljaju
(Sl. 22.). Ti pomaci u unutranjem obimu stvaraju stojei talas
dimenzionalnosti (talas dimenzionalnosti, iji se parametri ne
menjaju u vremenu i prostoru). U radijalnim *(zrakastim) pravcima
spirala molekula RNK ili DNK stvara blagi pomak dimenzionalnosti
(Sl. 23. i Sl. 24.).
Upravo je stojei talas dimenzionalnosti, stvoren spiralnom
strukturom molekula RNK ili DNK, DOVOLJAN USLOV za
nastanak ivota. Pokuaemo da objasnimo zato je to ba tako.
Molekuli RNK i DNK nalaze se u vodenoj sredini. Morska voda, u
kojoj se i rodio prvi ivot, sadri ogromnu koliinu molekula i jona,
kako neorganskog, tako i organskog porekla. Svi ti molekuli i joni
nalaze se u stalnom haotinom kretanju. Kao rezultat tog kretanja,
molekuli i joni povremeno dospevaju u unutranji obim *(zapreminu)
spirale RNK ili DNK. I raa se udo ivota!..

- 65 -

Nikolaj Levaov Sutina i razum. Tom 1


------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Sl. 23.

- 66 -

Nikolaj Levaov Sutina i razum. Tom 1


------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Sl. 24.

- 67 -

Nikolaj Levaov Sutina i razum. Tom 1


------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Odgonetka tog uda je jako prosta. Stvar je u tome, to je


unutranji obim molekule RNK ili DNK zamka za sve molekule koji
dospevaju u njega. Radijalni *(zrakasti) pomak dimenzionalnosti
zadrava molekule, koji su upali u tu zamku, unutar spirale RNK ili
DNK. Pri tome, radijalni pomak dimenzionalnosti spreava slobodne
materije da se kreu du tog pomaka. I, kao posledica, nastaju
gravitacione sile, usmerene ka osi spirale RNK ili DNK (Sl. 23.).
Zato svi molekuli, koji su zbog svog braunovskog (haotinog)
kretanja dospeli u unutranji obim spirale, poinju da se kreu du
ose spirale. Isto kao to rena struja odvlai sa sobom sve to u
nju upadne, tako i radijalni pomak odvlai ''zarobljene'' molekule.
Samo veoma brzi molekuli mogu da se iupaju iz tog zarobljenitva.
Pri tome oni gube deo svog potencijala. Svi ostali molekuli poinju
da se prinudno kreu du ose
Du ose spirale, molekuli RNK ili DNK stvaraju, kao to se
seate, stojei talas pomaka dimenzionalnosti. U svom prisilnom
kretanju du ose, ''zarobljeni'' molekuli dospevaju u zone s
razliitim dimenzionalnostima. Svaki od tih molekula ima svoj
sopstveni nivo dimenzionalnosti, gde je on maksimalno stabilan, a
takoe i raspon vrednosti dimenzionalnosti, u ijim granicama
molekul moe da postoji, ne raspadajui se.
I, tek to ''zarobljeni'' molekuli, u svom prinudnom kretanju
du ose, dospeju u zonu sa, za njih, prekoraenom dimenzionalnou,
oni postaju nestabilni i poinju da se raspadaju (Sl, 23.). Kao
rezultat raspada molekula, oslobaaju se svih sedam primarnih
materija, koje su obrazovale fiziki gustu materiju. Pri tome, deo
osloboenih materija ponovo stvara nove atome i molekule, koji
imaju sopstveni nivo dimenzionalnosti, isti kao dimenzionalnost
zone raspadanja.

- 68 -

Nikolaj Levaov Sutina i razum. Tom 1


------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Obino se novonastali molekuli ne raspadaju pri svom prinudnom


kretanju du ose. Izaavi iz unutranje zapremine spirale molekula
RNK ili DNK, oni su se obreli u vodenoj sredini (Sl. 24.).
Ti su molekuli esto hemijski aktivni i zbog toga agresivni, kako
prema molekulima RNK ili DNK, tako i prema drugim
unutarelijskim formacijama. Gledajui unapred, primetiemo da ti
molekuli, koje emo nadalje nazivati toksinima ili ljakom, izlaze
izvan granica elije, i dalje izvan granica organizma (u sluaju
vieelijskog organizma).
Vratimo se na analizu procesa, koji se deavaju u unutranjem
obimu spirale RNK ili DNK... Deo osloboenih slobodnih materija,
kao to je objanjeno, obrazuje stabilne atome i molekule. A drugi
deo? ta biva sa njim?! Upravo u ovoj taki analize stigli smo do
poimanja tajne ivota.
Kroz kanal izmeu fizikog i eterinog nivoa planete, koji
nastaje u unutranjem obimu spirale RNK ili DNK, nevezane
materije poinju da se prelivaju na druge nivoe. Setimo se da
svaki molekul, a posebno tako ogromni kao to su RNK i DNK,
deformie mokroprostor oko sebe. I pri tome se deformie
eterini nivo planete. Pritom, forma deformacije u potpunosti
kopira formu molekula RNK ili DNK, kao uostalom i svih ostalih
molekula. Kad na putu nastanu rupe (deformacije), one se, za vreme
kie, do ivice napune vodom. Ako kia dugo traje, onda kinica,
napunivi rupe, poinje da otie u nizinu. Isto tako nevezane
materije, prelivajui se kanalom na eterini nivo, potpuno
popunjavaju formu deformacije. Viak njih vraa sebi slobodu od
ropstva planete.
Javlja se samo jedno pitanje: kakve osloboene materije i
zato popunjavaju tu formu deformacije eterinog nivoa (sfere)?
Da bismo odgovorili na ovo pitanje, prisetimo se da se eterini nivo
(sfera) obrazovao kao rezultat spajanja est slobodnih formi
- 69 -

Nikolaj Levaov Sutina i razum. Tom 1


------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

materije. Zato deformaciju eterinog nivoa popunjava samo


materija G, koja je sedma materija i ne ulazi u sastav hibridne
materije eterine sfere. Posle potpunog popunjavanja deformacije
na eterinom nivou (sferi) materijom G, obrazuje se tana kopija
molekula RNK ili DNK. Nastaje takozvano ETERINO TELO
molekula RNK ili DNK ( Sl. 25., poz. 2.).

Sl. 25.
- 70 -

Nikolaj Levaov Sutina i razum. Tom 1


------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Kad je eterino telo pravovaljano, izmeu njega, eterine sfere i


fiziki gustog tela iezava kvalitativna barijera, poto sistem
eterino telo plus eterina sfera, strukturno i kvalitativno
odgovara fiziki gustoj materiji.
Izmeu fiziki gustog molekula i eterinog tela molekula RNK
ili DNK obrazuje se postojani kanal, kroz koji osloboene materije
nastavljaju da se prelivaju na eterini i druge nivoe planete. Ako se
zaustavi proces raspadanja ''zarobljenih'' molekula u unutranjem
obimu spirale molekula RNK ili DNK, onda e eterino telo molekula
ili da sasvim iezne, ili e da izgubi optimalnu gustinu. Kao i bara na
putu, ako ne bude nove kie, sva voda iz nje e da ispari, i na putu e
da ostane samo rupa...
Tako da stalno raspadanje ''zarobljenih'' molekula u
unutranjem obimu spirale molekula RNK ili DNK, predstavlja
neophodan uslov za podrku ivotu. Nastanak eterinog tela je
kvalitativno novi stepenik u evoluciji materije. Zarobljena
materija je nala nain da se oslobodi iz svoje tamnice. I to
oslobaanje je iva materija. Pojava eterinog tela je poetak
evolucije ive materije. O potpunom osloboenju iz ropstva moemo
da govorimo na tom nivou evolucije, kada fiziki gusta iva materija
evoluciono proizvodi est tela sutine.
Sutina to je sistem tela, koja je proizvela iva
materija, ivi organizam, u procesu prilagoavanja na okolnu
sredinu. Razumevanje ta je to sutina, daje klju za razumevanje
mnogih pojava u ivoj prirodi: zaea, smrti, klinike smrti,
preovaploenja, razdvajanja linosti, psihikih poremeaja i mnogo
drugog. Svako telo sutine strukturno predstavlja kopiju fiziki
gustog tela na odgovarajuem nivou planete. Tela sutine je
kvalitativno obrazovala razliita koliina formi materije. Koliina
materije, koja obrazuje ovo ili ono telo sutine, odreena je

- 71 -

Nikolaj Levaov Sutina i razum. Tom 1


------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

kvalitativnom strukturom sfere planete, na kojoj se odvija


formiranje tog tela.
to je manji broj formi materije, pri svom spajanju, obrazovao
dotinu sferu planete, to vei broj njih formira telo sutine na tom
nivou. Ta zakonomernost je prosta sedam materija obrazuje sve u
naoj vaseljeni. Fiziki gusta tela nastala su kao rezultat spajanja
svih tih istih sedam materija. Astralna sfera, na primer, nastala je
kao rezultat spajanja pet materija. Tako da kvalitativna razlika od
dve materije obrazuje barijeru izmeu tih sfera.
Pri nastanku kanala izmeu tih sfera, posledino poinje da se
formira astralno telo od dve materije, koje ne ulaze u sastav
hibridne supstance astralne sfere. Samo kad u evolucionom
procesu ivi organizam proizvodi astralno telo od dve materije,
koje ne ulaze u sastav astralne sfere, ta kvalitativna barijera
iezava (5+2=7). Pritom gustina astralnog tela mora biti
podudarna sa gustinom materija, koje obrazuju astralnu sferu.
Slini procesi deavaju se i na svim ostalim sferama (nivoima)
planete.
Zato
- celovito prvo mentalno telo od tri materije (4+3=7).
- celovito drugo mentalno telo od etiri materije (3+4=7).
- celovito tree mentalno telo od pet materija (2+5=7).
- celovito etvrto mentalno telo od est materija (1+6=7)
Po zavretku planetarnog ciklusa evolucije nestaju sve
planetarne kvalitativne barijere. Javlja se samo jedno pitanje:
koji ivi organizmi su sposobni da izvre takvu kvalitativnu

- 72 -

Nikolaj Levaov Sutina i razum. Tom 1


------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

evoluciju? Da bismo odgovorili na to pitanje, neophodno je da se


vratimo na poetak nastanka ivota...
Formiranje eterinog tela molekula RNK moemo smatrati
momentom raanja ivota iz sledeih razloga:
1.

U vodenoj sredini virus (molekul RNK u belanevinastom


omotau) stvara stabilno eterino telo i stalno raspadanje
''zarobljenih'' molekula.

2.

Kad se nakupi neophodna koliina nukleotida, poinje


proces dupliranja molekula RNK i njegovog belanevinastog
omotaa. Upravo sposobnost da se stvaraju duplikati
razmnoavanje omoguava nam da smatramo viruse prvim
ivim organizmima.

Sledei stepen razvoja ive materije je nastanak


jednoelijskih organizama. Njihovo preimustvo nad virusima je u
tome, to vieslojna elijska membrana stvara unutar elije stabilnu
hemijsku sredinu. Osim toga, elijska membrana predstavlja zatitu
od agresivnosti spoljanje sredine, to stvara povoljne uslove za
dalju evoluciju ivota. Kretanje gornjih slojeva prvobitnog okeana
dovelo je do toga da su jednoelijski organizmi iste vrste dospevali
u razliite spoljanje uslove. Uticaj raznih spoljanjih uslova na
jednoelijske organizme iste vrste, doveo je do toga, da su oni ili
propadali, ili se menjali.
Pojavili su se biljni i ivotinjski jednoelijski organizmi.
Raznolikost spoljanjih uslova izrodilo je raznolikost biljnih i
ivotinjskih organizama. Poeo je da se formira osnovni ekoloki
sistem. Sposobnost jednoelijskih organizama da se samostalno
premetaju dala je novi podstrek evoluciji ivota. ivotinjski

- 73 -

Nikolaj Levaov Sutina i razum. Tom 1


------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

jednoelijski organizmi su uz to stekli kakvu- takvu nezavisnost od


kaprica spoljanje sredine.
Spajanje jednoelijskih organizama izdancima elijskih
membrana u jedan konglomerat (na primer, koral) postalo je uzrok
sledeeg evolucionog skoka ivota. Srastanje jednoelijskih
organizama posredstvom izdanaka elijskih membrana, bilo je uzrok
sledee eksplozije razvoja ivota. Povremena spajanja preobratila
su se u trajnu simbiozu jednoelijskih organizama.
Od tog momenta evolucije ivota moemo govoriti o
vieelijskim organizmima. Povrinske elije vieelijskog
konglomerata bile su izloene uticaju spoljanjnje sredine, esto
agresivne, dok su unutranje elije vieelijskog organizma za svoju
spoljanju sredinu imale okruenje od drugih elija. Zbog toga su
vremenom elije vieelijskih organizama poele da vre razliite
funkcije, i dobile razliit spoljanji izgled.
Tokom evolucije su nastajali novi i nestajali stari oblici
vieelijskih organizama. Prosti ekoloki sistemi su zamenjivani
savrenijim. Vremenom se ivot iskobeljao iz svoje kolevke
okeana, i osvojio kopno. Ali sve se to deavalo na fiziki gustom
nivou. Kako su se ti evolucioni procesi odrazili na druge nivoe
planete?..
Setimo se da molekul RNK ili DNK stvara, na eterinom nivou,
svoju tanu kopiju od jedne materije. Ona (kopija) je takozvano
eterino telo tog molekula. Jednoelijski organizam (elija) sadri,
osim molekula DNK, koji obrazuju elijska jedra *(jezgra), i ceo niz
organskih spojeva (Goldijev aparat, mitohondrije, centriole,
endoplazmatinu mreu, itd.), a takoe i organske i neorganske
molekule. Ove poslednje uestvuju u unutarelijskim biohemijskim
reakcijama.
Svi elijski spojevi takoe pokazuju uticaj na okolni
mikroprostor (to jest deformiu ga, iskrivljuju). Razlika njihovog
- 74 -

Nikolaj Levaov Sutina i razum. Tom 1


------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

uticaja od uticaja molekula DNK je u tome to veina njih (osim


RNK mitohondrije) ne otvara kvalitativnu barijeru izmeu fizikog i
eterinog nivoa.
Zato sve te deformacije, zajedno uzete, stvaraju na eterinom
nivou tanu kopiju fiziki guste elije (Sl. 26.).

Sl. 26.

- 75 -

Nikolaj Levaov Sutina i razum. Tom 1


------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Kao to tragovi na vlanoj zemlji ponavljaju oblik nogu, tako je i


eterino telo potpuna kopija fiziki guste elije. Razlika je samo u
tome, to se eterino telo elije formira od jedne primarne
materije, a fiziki gusta elija spajanjem sedam primarnih
materija. Na taj nain se obrazuje sistem fiziki gusta elija
eterino telo elije. U fizikoj eliji stalno se odvijaju procesi
deobe fiziki guste supstance. Primarne materije se oslobaaju, i
kanalom, koji je stvorilo elijsko jedro, cirkuliu meu nivoima,
formirajui zatitnu ovojnicu elije (Sl. 27.).

Sl. 27.
- 76 -

Nikolaj Levaov Sutina i razum. Tom 1


------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Kako je zatitna ovojnica elije nastala od primarnih materija,


koje su izbaene kroz kanal? Koje su se prirodne ili boanske sile
pobrinule za takvu zatitu ivih stvorenja? I opet, na alost
mnogih, nikakvog boanskog principa nema u tome. Sve je, kao i
uvek, jako prosto, a u isto vreme i jako komplikovano.
Hromozomi, koji obrazuju elijsko jedro, deformou
mikroprostor oko sebe. Pritom se u zoni deformacije poveava
dimenzionalnost mikroprostora. Osloboene tokom deobe, primarne
materije poinju da se kreu kanalom, koji je stvorilo elijsko
jedro, sa fizikog nivoa na eterini, astralni, itd. To strujanje
primarnih materija usmereno je suprotno od glavnog strujanja
primarnih materija u makroprostoru. Zato primarne materije,
izbacivane kroz kanal elijskog jedra, zaokreu u susretu sa
strujama primarnih materija, koje formiraju sferu planete.
Kao primer moe da poslui fontana. Vodena struja, izbaena
pod pritiskom, die se na izvesnu visinu. Istroi poetni potencijal,
ona pada dole, stvarajui svojevrsnu vodenu kupolu. Tako i primarne
materije, izbacivane kroz kanal elijskog jedra, zaokreu zbog
suprotnih struja, kreui se du zone zakrivljenja mikroprostora.
Kad stignu na fiziki nivo, one ponavljaju formu zakrivljenja
prostora, zavrui se ka elijskom jedru. Tako primarne materije
stvaraju izolovanu zonu okolo fiziki gustog i eterinog tela
(Sl. 27.).
Kad se formira zatitna ovojnica, zajedniko strujanje
primarnih materija prosto opasuje tu zonu. Unutar te ovojnice,
nastaje svojevrsna mikroklima, oaza, gde se eterino telo elije
maksimalno izoluje, kako od haosa okolne sredine, tako i od uticaja
drugih elija ili organizama. Zatitna izolujua ovojnica postojae
sve dok se bude odvijala deoba supstanci unutar elije, i dok
funkcionie kanal meu nivoima elije. Drugim reima, sve dok elija
bude iva.
- 77 -

Nikolaj Levaov Sutina i razum. Tom 1


------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

U vieelijskim organizmima elije imaju razliite funkcije, i


kao posledicu toga, dobijaju razliite spoljanje forme.
Svaki vieelijski organizam predstavlja vrstu koloniju, u
kojoj spoljanju sredinu veine elija obrazuju druge elije tog
istog organizma. Pri tome, taj fiksirani poloaj elija ostaje ouvan
tokom celog njihovog ivota (izuzetak ine krvne elije). Setimo se
da svaka iva elija stvara eterino telo, koje je njena strukturna
kopija. U vrstoj koloniji, poloaj elija je fiksiran, zato njihova
eterina tela takoe imaju fiksiran poloaj. Zato na eterinom
nivou eterina tela elija obrazuju analogni vrst sistem - eterino
telo vieelijskog organizma.
U toku evolucije vieelijskih organizama, specijalizacija elija
je dovela ne samo do toga da su one poele drukije da izgledaju,
nego je i stepen njihovog uticaja na svoj mikrokosmos pretrpeo
bitne promene u kvalitetu. Deformacija mikroprostora, koju su
stvorile neke vrste elija vieelijskog organizma, dopire do
astralnog nivoa planete. Pritom se na astralnom nivou, analogno sa
eterinim nivoom, formiraju tane kopije fiziki gustih elija, sa
svim njihovim osobenostima. Nazovimo te kopije astralnim telima
fiziki gustih elija. Razliku izmeu njih i eterinih tela ini ne
samo poloaj na sledeem kvalitativnom nivou planete, nego i
kvalitativni sastav. Celovita astralna tela obrazuju se sintezom dve
primarne materije (Sl. 28.).

- 78 -

Nikolaj Levaov Sutina i razum. Tom 1


------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Sl. 28.
Astralna tela elija vieelijskog organizma takoe obrazuju vrst
sistem astralno telo vieelijskog organizma. Pojava astralnih
tela kod ivih organizama bila je kolosalni kvalitativni skok u
razvoju ive prirode. Prisustvo tri nivoa u eliji, koja sarauju,
stvorilo je neophodne i dovoljne uslove za pojavu pamenja,
- 79 -

Nikolaj Levaov Sutina i razum. Tom 1


------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

emocija i intelekta, to i jeste osnova visokoorganizovane ive


materije.
Neke vrste elija u vieelijskim organizmima, zbog adaptacije na
funkcije koje obavljaju, promenile su se do te mere, da je
deformacija mikroprostora, koju su one izazvale, doprla do prvog
mentalnog nivoa planete. To su elije mozga, kimene modine i
kotane sri. Na tom nivou se obrazuje prvo mentalno telo
vieelijskog organizma, od mentalnih tela elija tog organizma
(Sl. 29.).

Sl. 29.
- 80 -

Nikolaj Levaov Sutina i razum. Tom 1


------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

U stvaranju eterinog tela uestvuju sve elije fiziki gustog


organizma. U stvaranju astralnog tela veina elija. Mentalna
tela mogu da nastanu samo kod nekoliko vrsta ivih organizama, i to
na odreenom nivou njihovog razvoja. U stvaranju mentalnog tela
uestvuje samo deo elija vieelijskog organizma. Zato se
mentalno telo, po kvalitetu (i po spoljanjosti) razlikuje od
astralnog i od eterinog tela vieelijskog organizma. Zato e se i
ljudske sutine razlikovati jedna od druge, zavisno od toga, koji
evolucioni nivo razvoja oni imaju.
Vrlo esto ljudi, koji su bili u stanju klinike smrti, ili nekad u
trenutku smrtne opasnosti, vide ''anele''koji su im doli u pomo.
Ti ''aneli'' su sutine, koje imaju jedno ili nekoliko mentalnih tela.
U zabludu nas dovodi upravo spoljanji izgled tih sutina. Sjaj
mentalnih tela i oreol, koji ona stvaraju, dovodi do sline greke.
Vrlo mnogo toga, to se koristi u religiji, ima iza sebe realnu
prirodu. Zbog neznanja su jedni ljudi prirodnim pojavama pridavali
boansku sutinu, a drugi su ih potpuno ignorisali ili poricali...
Eterino, astralno i mentalno telo (na visokom nivou evolucionog
razvoja) vieelijskog organizma, zajedno stvaraju jedan sistem
sutinu (Sl. 30.).

- 81 -

Nikolaj Levaov Sutina i razum. Tom 1


------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Sl. 30

- 82 -

Nikolaj Levaov Sutina i razum. Tom 1


------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Nadalje, setimo se da svaka elija stvara oko sebe zatitnu ovojnicu


(Sl. 27). Vieelijski organizmi takoe imaju zatitnu ovojnicu, ali na
drugom kvalitativnom nivou. Osa zajednike zatitne ovojnice
prolazi du (paralelno) kimene modine. Stvar je u tome, to
neuroni mozga i kimene modine maksimalno deformiu
mikroprostor oko sebe. Koncentrisani u mozgu i kimenoj modini,
oni stvaraju pomak dimenzionalnosti unutar vieelijskog organizma.
U vieelijskom organizmu, kimena modina i mozak igraju
slinu ulogu kao elijsko jedro u jednoelijskom organizmu.
Du kime se formira kanal, zajedniki za ceo vieelijski
organizam. primarne materije, u svom kretanju du zajednikog
kanala, prave zaokret pod dejstvom struja koje im idu u susret.
Pritom je njihovo kretanje usmereno du zone zakrivljenja
mikroprostora, koje su stvorili neuroni kimene modine i mozga
vieelijskog organizma.
Stigavi do fizikog nivoa, struje primarnih materija ponavljaju
formu zakrivljenja prostora, zaokreui se prema kraju kime
(krstima). Rezultat toga je, da primarne materije stvaraju
izolovanu stabilnu zonu okolo fiziki gustog tela i njegove sutine.
Obrazuje se zatitna ovojnica vieelijskog organizma (Sl. 31.).

- 83 -

Nikolaj Levaov Sutina i razum. Tom 1


------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Sl. 31
Ovaj kanal obezbeuje i raspodelu primarnih materija,
osloboenih pri deobi supstance u elijama vieelijskog organizma.
- 84 -

Nikolaj Levaov Sutina i razum. Tom 1


------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Pritom se ta raspodela odvija meu telima sutine eterinim,


astralnim i mentalnim telom (u sluaju njihovog prisustva). Od toga,
kako se odvija ta raspodela primarnih materija meu telima sutine,
zavisi mnogo toga u ivotu ivih organizama, a nekad i sam ivot...

- 85 -

Nikolaj Levaov Sutina i razum. Tom 1


------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

GLAVA 3. Priroda emocija.


Uloga emocija u evoluciji ivota
Emocije ... oseanja, - doivljaji, nemiri, stradanja, nadahnue i
razoarenje, ljubav i zavist, uzvienost i podmuklost, i mnoge druge
pojave u naoj dui ispunjavaju na ivot od prvog krika, sa kojim
smo doli na ovaj svet, do poslednjeg daha, sa kojim ga naputamo.
Prelepe i uasne, uzviene i niske, plemenite i podle pojave
ljudske prirode povezane su sa emocionalnim stanjem nae due. ta
su, dakle, te emocije, koje igraju toliko znaajnu ulogu u ivotu
svakog od nas? Kakve funkcije one sadre i kakva je njihova
priroda? Da li je mogue objasniti tu prirodnu pojavu, ili su u pravu
pesnici, koji su opevali ljudska oseanja i pisali da je, na primer,
ljubav nemogue objasniti, a ako se nae objanjenje, onda to nije
ljubav.
Naravno, svi ele da se dotaknu neeg tajanstvenog, zagonetnog,
to ponekad obuzima sve nas, bez razlike. A ako se pojavi jo i
razumevanje tog uda, bie vie srenih ljudi i znatno manje
slomljenih srca. Dakle, kakva je priroda emocija?
O emocijama u punom smislu moemo govoriti samo kada kod
ivih organizama, tokom evolucije ivota, nastane nervni sistem.
Mada ak i jednoelijski organizmi reaguju na promene koje se
deavaju u okolnoj sredini. Kad su se u njihovoj neposrednoj blizini
pojavljivale hemijski agresivne supstance, jednoelijski organizmi
su se udaljavali iz opasne zone na bezbedno rastojanje, nakon ega
su se vraali normalnoj aktivnosti.
Hajde da za poetak odredimo ta su to emocije, oseanja.
Emocije, oseanja, predstavljaju reakciju ivog organizma na
promene SPOLJANJE i UNUTRANJE sredine. Sve ih moemo
podeliti na dve osnovne grupe zatitne emocionalne reakcije i
emocionalne reakcije, povezane sa produenjem vrste. Pri emu
- 86 -

Nikolaj Levaov Sutina i razum. Tom 1


------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

se obe grupe reakcija zapaaju kod praktino svih ivih organizama


od najprostijih do najviih. Svaki novi evolucioni stupanj razvoja
ivota dovodio je, kako do pojave novih emocionalnih reakcija, tako i
do obogaenja ve postojeih.
Razmotriemo posebno svaku grupu emocionalnih reakcija.
Poeemo od analize zatitnih. Sve varijacije zatitnih reakcija
imaju istu namenu ouvanje ivota svakog konkretnog pojedinca.
To je lako razumeti samo jedinke, koje preive u borbi za ivot,
sposobne su i u stanju da daju potomstvo i produe svoju vrstu.
Dakle, potrudiemo se da objasnimo na koji nain zatitne
emocionalne reakcije pomau ivim biima u njihovoj borbi za
preivljavanje.
Kad se pojavi opasnost, samo pojedinci sa trenutnom reakcijom
ne postaju ruak ili rtva svojih neprijatelja. Svi dobro znaju da se
od straha u krv ubacuje adrenalin, koji proizvode nadbubrene
lezde. U takvom stanju, ljudi, na primer, obaraju sve rekorde u
brzini, skakanju u dalj, fizikoj snazi. Posle se svi samo ude, kako
im je to polo za rukom? Niko nije uspeo u pokuajima da ponovi
svoje line ''rekorde''.
ta je uzrok tog fenomena? Hajde da pokuamo da razmotrimo
prirodu te najzagonetnije pojave ljudske psihe. U trenutku straha,
u ljudsku krv se ubacuje adrenalin, objanjenje je, izgleda, naeno.
Ali, da ne urimo sa zakljucima, i malo porazmislimo o toj
fiziolokoj pojavi u naem organizmu. Adrenalin iz nadbubrenih
lezda dospeva u krvne sudove, u vene, kroz koje ga krv doprema u
srce.
Pre nego to nastavimo analizu toga to se zbiva u trenutku
straha, setimo se da se krv kree kroz vene zahvaljujui talasastim
grenjima prstenastih miia. Pritom se stvara neznatna razlika u
pritisku. A to znai da e adrenalin stii do srca kroz nekoliko
sekundi. Krv koja nosi adrenalin kroz donju venu dospeva u desnu
- 87 -

Nikolaj Levaov Sutina i razum. Tom 1


------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

pretkomoru, zatim u desnu komoru, plunu arteriju, plua, plune


vene, levu pretkomoru, levu komoru, aortu. Iz aorte, kroz mali krug
krvotoka, adrenalin dospeva u mozak, a kroz veliki u miie tela.
Rezultat je da za samo nekoliko sekundi adrenalin stie u
miie. Ali, kao to je ak i detetu jasno, nasrtljivom grabljivcu je
tih nekoliko sekundi sasvim dovoljno da pribavi sebi toliko eljenu
veeru. Verovatno je svako od nas iskusio na sebi dejstvo
uplaenosti ili straha, koje se, praktino, trenutno ispoljava. Telo
proima struja, dlake se nakostree, ne znamo odakle se pojavljuje
snaga i evo, ve smo spaseni...
Kako se sve to deava? Odakle se pojavljuje neoekivana snaga,
koju nismo ak ni nasluivali? Da bismo razumeli tu pojavu, obratimo
panju na ono to se u trenutku straha ili opasnosti deava u svakoj
eliji naeg organizma.
Setimo se da fiziki gusta elija, u zavisnosti od funkcija koje
obavlja, ima kvalitativno razliitu grau, u granicama jednog istog
vieelijskog organizma. elije koje obavljaju najprostije funkcije u
organizmu, osim fiziki gustog tela imaju i eterino telo. elije koje
obavljaju sloenije funkcije mogu da imaju astralno telo, a u
odreenim etapama evolucije, takoe i mentalno(na) telo(a). Na taj
nain, iva elija postoji u isto vreme na dva ili vie nivoa planete
( vidi Crt. 28. i Crt. 29.).
Pritom, u fiziki gustoj eliji dolazi do cepanja organskih
molekula na materije koje ih obrazuju. Osloboene primarne
materije poinju da se kreu kroz jedarski kanal i raspodeljuju se
izmeu eterinog, atralnog i mentalnih tela elije. Zahvaljujui
tome, ta tela (eterino, astralno i mentalna) uvaju svoju
celovitost. Primarne materije prehranjuju eliju na njenim drugim
nivoima, uvajui njenu celovitost. Bez stalne prehrane primarnim
materijama, elijska tela na drugim nivoima gube svoja funkcionalna
svojstva. Stvar je u tome to za normalno funkcionisanje mora da
- 88 -

Nikolaj Levaov Sutina i razum. Tom 1


------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

postoji neki viak primarnih materija koje obrazuju svaki od tih


nivoa elije eterino, astralno i mentalna tela. Izvestan viak
primarnih materija stvara njihovo povratno kretanje ka niim
nivoima elije. Hajde da detaljnije razmotrimo ovu pojavu.
Zamislimo da je u eliji tek zapoeo proces cepanja. Osloboene
primarne materije se kroz kanal elijskog jedra upuuju na eterini
nivo elije (vidi Sl. 32.), ali susrevi na svom putu kvalitativnu
barijeru izmeu eterinog i astralnog nivoa, one delimino zaokreu
unatrag. Pritom se primarna materija G postepeno nakuplja na
eterinom nivou elije.

Sl. 32.

- 89 -

Nikolaj Levaov Sutina i razum. Tom 1


------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Eterino telo elije se zgunjava i posle nekog vremena njegova


gustina dostie optimalni nivo. Nastavak tog procesa dovodi do
vika primarne materije G na eterinom nivou, to stvara
kretanje te materije sa eterinog nivoa na fiziki gusti nivo (Sl.
33.).

Sl.33.
- 90 -

Nikolaj Levaov Sutina i razum. Tom 1


------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Pri zgunjavanju eterinog tela pojaava se njegov uticaj na


dimenzionalnost eterinog nivoa. I kada veliina promene
dimenzionalnosti dostigne kritinu veliinu, otvara se kvalitativna
barijera astralnog nivoa elije. Sada primarne materije stiu do
astralnog nivoa elije. I analogno, susrevi na putu kvalitativnu
barijeru izmeu astralnog i prvog mentalnog nivoa, struje primarnih
materija delimino zaokreu unazad (Sl. 34.).

Sl. 34.

- 91 -

Nikolaj Levaov Sutina i razum. Tom 1


------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Primarne materije G i F postepeno se nakupljaju na astralnom


nivou elije. Astralno telo elije se zgunjava, i posle nekog vremena
njegova gustina dostie optimalni nivo.
Nastavak tog procesa dovodi do vika primarnih materija G i F
na astralnom nivou, to stvara kretanje tih materija sa astralnog
nivoa na eterini i dalje na fiziki gusti nivo (Sl. 35.).

Sl. 35.

- 92 -

Nikolaj Levaov Sutina i razum. Tom 1


------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Kada se astralno telo zgunjava, jaa njegov uticaj na


dimenzionalnost astralnog nivoa.
A kada veliina promene dimenzionalnosti astralnog nivoa
dostigne kritinu veliinu, otvara se kvalitativna barijera prvog
mentalnog nivoa elije (Sl. 36).

Sl. 36.
- 93 -

Nikolaj Levaov Sutina i razum. Tom 1


------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Primarne materije G, F i E postepeno se nakupljaju na prvom


mentalnom nivou elije. Prvo mentalno telo elije se zgunjava, i posle
nekog vremena njegova gustina dostie optimalni nivo, i sve se opet
ponavlja... Treba da naglasimo, da svaka kvalitativna barijera izmeu
planetarnih sfera maksimalno utie na one primarne materije, koje
ne ulaze u kvalitativni sastav sfera kroz koje se kreu. Zato to
planetarne sfere nemaju u svom kvalitativnom sastavu sledee
primarne materije: eterina sfera- materiju G, astralna sfera
materije G i F, prva mentalna sfera materije G, F i E.
Razumevanje tog procesa u celini je klju za odgonetanje
mehanizama pamenja i svesti, koje emo nadalje razmotriti.
Kad je organizam u normalnom stanju, primarne materije,
osloboene pri cepanju organskih molekula u fiziki gustoj eliji,
ravnomerno se raspodeljuju izmeu eterinog, astralnog i prvog
mentalnog tela elije, to i omoguava svakoj eliji vieelijskog
organizma sline grae da ispunjava svoje funkcije.
elije u organizmu, koje imaju razliite funkcije, razlikuju se
jedna od druge po kvalitetu grae. One mogu da imaju samo eterino
telo, ili eterino i astralno, ili eterino, astralno i prvo mentalno telo.
Pri tome, svaki nivo elije dobija samo deo potencijala koji
proizvodi elija. Treba da primetimo, da primarna materija G
uestvuje u radu svakog tela elije eterinog, astralnog i prvog
mentalnog.
Setimo se da se primarne materije oslobaaju kada fiziki
gusta elija cepa organske i neorganske molekule. Ti molekuli se
dovode u eliju krvotokom, i pod dejstvom osmotskog (turgornog)
pritiska prodiru kroz elijsku membranu unutra, gde se, tanije, i
deava njihovo razdvajanje. Efekat osmotskog elijskog pritiska, kao
i priroda bilo kog pritiska, zasnovan je na stepenu razlike nivoa
dimenzionalnosti izmeu spoljanje i unutranje elijske sredine,
koje su razdvojene elijskom membranom.
- 94 -

Nikolaj Levaov Sutina i razum. Tom 1


------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Hidrofobna (vodoodbijajua) svojstva elijske membrane, koja


ima jedan masni i dva belanevinasta sloja, osigurava odravanje tog
stepena razlike dimenzionalnosti.To je zato to masni sloj elijske
membrane odbacuje molekule vode. Rezultat je, da iz krvne plazme u
eliju prodiru organski i neorganski molekuli i joni, rastvoreni u
plazmi. Tako da elijska membrana igra ulogu ivog filtera.
Pomak dimenzionalnosti je uslovljen time to zasieni i
nezasieni vodeni rastvori imaju razliite nivoe sopstvene
dimenzionalnosti. to je molekul vei, i to su tei atomi koji ga
obrazuju, to je vei i njegov sopstveni nivo dimenzionalnosti. Njihova
rastvorljivost uslovljena je time to su oni u stanju da se usklade sa
molekulima vode. Mogunost usklaivanja odreena je veliinom
pomaka dimenzionalnosti izmeu tih atoma ili molekula i prisustvom
talasa u toj sredini, koji sobom nose kolebanja dimenzionalnosti,
podudarna sa tim pomakom.
Pri upijanju ili zraenju tih talasa izjednaavju se nivoi
dimenzionalnosti molekula. Molekuli vode su stabilni praktino u
granicama celog opsega postojanja fiziki guste supstance. Zbog
male molekularne teine vode (H2O 18 a.e.), njen sopstveni nivo
dimenzionalnosti je manji od sopstvenog nivoa dimenzionalnosti
veine molekula, rastvorivih u njoj. Zato, kao rezultat uzajamnog
delovanja molekula, sopstveni nivo zasienog rastvora biva vei od
sopstvenog nivoa nezasienog.
Uzgred, hidrofobna (vodoodbijajua) svojstva masnog sloja
membrane su u vezi sa tim, to se njegov sopstveni nivo
dimenzionalnosti ne kvantuje sa sopstvenim nivoom dimenzionalnosti
vode. A to znai samo to, da talasi, koji prodiru u vodenu sredinu, sa
sobom nose kolebanje dimenzionalnosti manje, nego to je razlika
meu nivoima sopstvene dimenzionalnosti molekula vode i molekula
masti.

- 95 -

Nikolaj Levaov Sutina i razum. Tom 1


------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Dakle, iz zasienog vodenog rastvora, koji predstavlja krvna


plazma, (koja ima vii nivo sopstvene dimenzionalnosti), molekuli se
kroz elijsku membranu upuuju u eliju. Pri tome masni sloj elijske
membrane odbija nevezane molekule vode. Zato se kroz membranu u
eliju probijaju samo sloeno organizovani organski i neorganski
molekuli, koji imaju sopstvene nivoe dimenzionalnosti podudarne sa
sopstvenim nivoom dimenzionalnosti masne obloge elijske membrane
(Sl. 37).

Sl. 37.

Setimo se sada, da svaki atom ili molekul ima sopstveni nivo


dimenzionalnosti, pri kome je on stabilan. Molekuli koji su prodrli

- 96 -

Nikolaj Levaov Sutina i razum. Tom 1


------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

kroz elijsku membranu se cepaju, kada dospeju u sferu uticaja


elijskog jedra i mitohondrijalnih RNK, gde se oni i raspadaju na
primarne materije, koje ih obrazuju. U principu, u eliji se stalno
deavaju kontrolisane nuklearne reakcije, o emu savremena nauka
toliko mata.
Kao rezultat neprekidnog procesa unutarelijskog cepanja,
zadrava se pomak dimenzionalnosti izmeu elije i plazme, u koju je
uronjena. Treba da naglasimo da veliina tog pomaka varira. Kada se
on izjednai sa sopstvenim nivoom dimenzionalnosti plazme, priliv
novih molekula u eliju se smanjuje. elija je ''sita'',to jest,
maksimalno zasiena organskim molekulima.
Kada promenljivi nivo sopstvene dimenzionalnosti elije postane
neto vii od sopstvene dimenzionalnosti plazme, nastaje obratno
kretanje molekula iz elije u plazmu. Taj pomak dimenzionalnosti je
neznatan, i zato se pokreu samo oni molekuli, iji se sopstveni
nivo dimenzionalnosti podudara sa veliinom tog pomaka. Upravo ti
molekuli predstavljaju ljaku, koja je nastala u procesu cepanja.
ljaka to su molekuli, koje elija nije u stanju da rascepi, jer je
njihov sopstveni nivo dimenzionalnosti neznatan, i zato stojei talasi,
koje stvaraju molekuli DNK i RNK, ne pokazuju nikakav bitan uticaj
na njihovu stabilnost. Tako toksini dospevaju u plazmu, i dalje, kroz
limfne sudove, plazma koja nosi toksine sjedinjuje se sa ostalom
krvlju. Krv zasiena ljakom, kroz vene dospeva u srce, koje pod
pritiskom tera tu krv u bubrege, gde se ona oslobaa od ljake...
Periodina kolebanja izmeu elije i plazme uslovljena su time to
je brzina cepanja organskih molekula unutar elije manja od
brzine njihovog priliva u eliju. A to znai da sve funkcije elije
kao jedinke, i celog organizma kao celine, direktno zavise od
aktivnosti procesa cepanja. Upravo je adrenalin taj ubrziva
unutarelijskog cepanja, bez kojeg organizam nije u stanju da
obezbeuje svoju aktivnost.
- 97 -

Nikolaj Levaov Sutina i razum. Tom 1


------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Srazmerno cepanju, smanjuje se koncentracija organskih


molekula, to dovodi do smanjenja sopstvenog nivoa
dimenzionalnosti elije. Menja se smer kretanja molekula. elija je
''ogladnela'' i organski molekuli ponovo poinju da se kreu iz plazme
u eliju. Taj proces se ne prekida sve do same smrti svakog ivog
organizma od jednoelijskog do najsloenije organizovanog
vieelijskog. A sada, vratimo se naim emocijama.
Dakle, kakva je uloga zatitnih emocija? Kako nam nae emocije
pomau da se spasimo u kritinim situacijama? Treba da primetimo
da su se mehanizmi uticaja emocija na sposobnost preivljavanja
ivog organizma razvijali tokom milijardi godina razvoja ivota. I
njihova osnovna funkcija je ouvanje ivota pojedinca, kao
nosioca genetske informacije, bez ega je nemogu razvoj i
nastavljanje ivota.
To je i razumljivo da bi dotina vrsta mogla dati potomstvo i
sauvati se tokom evolucije ivota, prvo to je neophodno je
prisustvo jedinki koje su u stanju da daju to potomstvo. Zato su
samo one vrste ivih organizama, koje su proizvele efikasne metode
regulisanja raspodele potencijala ivog organizma u trenucima
opasnosti, mogle da opstanu u borbi za preivljavanje.
Setimo se da svaka elija bilo kog organizma, pri cepanju
oslobaa primarne materije. Dalje se te primarne materije
raspodeljuju izmeu svih nivoa koje ta elija ima (Sl. 36.), to, sa
svoje strane, izaziva maksimalno efikasno uzajamno dejstvo meu
svim nivoima elije. Jedino u tom sluaju je elija u stanju da izae
na kraj sa maksimalnim optereenjem, i da sa minimalnim oteenjem
ispuni svoje funkcije. Pritom svaka elija vieelijskog organizma ima
nekoliko funkcija.
Individualne, povezane sa njenim sopstvenim obezbeenjem
ivota.

- 98 -

Nikolaj Levaov Sutina i razum. Tom 1


------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Funkcionalne, povezane sa njenim radom u interesu celog


vieelijskog organizma.
Zatitne, povezane sa ouvanjem celovitosti vieelijskog
organizma, u iji sastav ona ulazi.
Jasno je da elija gubi deo svog potencijala na ispunjavanje svake od
ovih funkcija. U sluaju ekstremnih situacija, elija mora da ima
maksimum svog potencijala za obezbeenje zatitnih funkcija na
neko vreme, prenebregavajui sve ostale. Pritom elija radi u
kritinom reimu, prilikom ega zadobija maksimalna oteenja.
Oteenja su uslovljena time to se, tokom kritinog reima rada,
u eliji nakuplja ljaka, koja prosto ne uspeva da napusti eliju. To se
deava zato to kretanje plazme kroz meuelijski prostor nastaje
zbog krvnog pritiska. Pod dejstvom krvnog pritiska, plazma se
istiskuje iz kapilara u meuelijski prostor. Poto tenost ne moe
da se sabija, sledea porcija plazme prosto potiskuje napred ranije
prispelu plazmu, to stvara kretanje plazme u meuelijskom
prostoru. Sporo pokretna plazma sakuplja se u limfnim sudovima i
vraa se u krvotok.
Zadravanje ljake unutar elije dovodi do toga da ona, poto je
hemijski aktivna supstanca, poinje da stupa u hemijske reakcije sa
molekulima same elije. To dovodi do pogoranja i ometanja
unutarelijskih procesa. Zato je posle svakog stresnog optereenja
eliji neophodan period oporavka, nekad dosta dugotrajan, tokom
koga se elija u potpunosti ili skoro u potpunosti obnavlja. Kod estih
stresnih optereenja, elija ne uspeva da se obnovi, i dolazi do
njenog brzog raspadanja. Sposobnost elija da se samoobnavljaju
moe da bude vrlo raznolika, kako kod raznih vrsta vieelijskih
organizama, tako i kod razliitih jedinki jedne iste vrste.
Sem toga, u ivotu jedne iste jedinke, sposobnost
samoobnavljanja se menja u dovoljno irokim granicama. elije koje

- 99 -

Nikolaj Levaov Sutina i razum. Tom 1


------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

su pretrpele znatna oteenja, propadaju i kasnije se zamenjuju


novim.
Dakle, hajde da sada razmotrimo ta se deava sa elijom tokom
kritinog reima rada i kakvu vezu s tim imaju nae emocije...
U normalnom reimu rada, primarne materije, osloboene pri
cepanju, raspodeljuju se meu svim nivoima elije (Sl. 38.).

Sl. 38.

Primarna materija G ulazi u kvalitativni sastav svih elijskih


nivoa (tela) i ona je upijaju kad elija normalno ivi. Svako telo elije
- 100 -

Nikolaj Levaov Sutina i razum. Tom 1


------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

eterino, astralno ili mentalno, zasiuje se odgovarajuim


primarnim materijama.
Eterino telo elije popunjava se samo primarnom materijom G, a
astralno - G i F, prvo mentalno - G, F i E. Na taj nain se primarna
materija G rasporeuje po svim nivoima elije. A to znai samo to,
da svaki od tih nivoa dobija deo ''porcije'' primarne materije G,
koju pri cepanju ''proizvodi'' fiziki gusta elija. Pritom se svako od
tih tela elije zasiava do nekog kritinog nivoa, posle ega nastaje
obrnuto strujanje primarnih materija sa tih nivoa u pravcu fiziki
guste elije. Ba to kruenje primarnih materija osigurava proces
zvani IVOT...
Dakle, eterino telo elije zadrava deo primarne materije G, dok
se preostali deo raspodeljuje meu ostalim nivoima.
Setimo se da aktivnost eterinog tela odreuje aktivnost
fiziolokih procesa u elijama, to, sa svoje strane, oznaava koliko
fiziko optereenje je u stanju da izdri, kako svaka elija
pojedinano, tako i organizam u celini. Prema tome, to vei deo
primarne materije G ostane na eterinom nivou, to e jaa da
bude fiziki gusta elija i organizam u celini.
Pitanje je kako ''zadrati'' primarnu materiju G da se nakuplja
samo na eterinom nivou elije, dok su u normalnom reimu rada
elije aktivni svi nivoi koje ima dotina elija, i primarna materija G
se raspodeljuje meu svima njima (Sl. 36. i 38.). Da bi se to postiglo,
izmeu eterinog i astralnog nivoa mora da se pojavi ''poklopac''.
Samo u tom sluaju primarna materija G nakupljae se na eterinom
nivou elije, i fizioloke sposobnosti elije i organizma u celini,
viestruko e porasti (Sl. 39.).

- 101 -

Nikolaj Levaov Sutina i razum. Tom 1


------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Sl. 39.

- 102 -

Nikolaj Levaov Sutina i razum. Tom 1


------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Odakle se pojavljuje taj ''poklopac'' u trenutku opasnosti? Taj


''poklopac '' stvara sutina pomou emocija... Da, upravo su emocije
taj kljui, koji zatvara i otvara ove ili one nivoe sutine, i samim tim
regulie aktiviranje razliitih kvaliteta i sposobnosti, koje poseduje
dotini pojedinac. Kako se to deava? Kakvi se procesi pritom
odvijaju u eliji i u organizmu u celini?
Setimo se da dozvoljena dimenzionalnost astralne sfere lei u
granicama nekog opsega vrednosti LA.B. (2.91935 < LA.B <
2.93956). Sopstvena dimenzionalnost astralnog tela elije
(organizma) moe da ima bilo koju vrednost unutar tog opsega.
Sopstvena dimenzionalnost astralnog tela elije (organizma) zavisi od
evolucionog nivoa razvoja i od kvalitativnog stanja.
Svakom emocionalnom stanju organizma odgovara odreeni
nivo sopstvene dimenzionalnosti. Pri promeni emocionalnog stanja,
menja se i sopstveni nivo dimenzionalnosti astralnog tela elije
(organizma). Drugim reima, emocije mogu da ''podignu'' ili
''spuste'' astralno telo svake elije vieelijskog organizma. Kako
to ide?
Astralno telo elije (organizma) pod uticajem emocija moemo
uporediti sa ponaanjem plovka u bazenu kad su otvorene ustave :
srazmerno opadanju nivoa vode, on se sputa sve nie i nie, a kad
nivo raste on se podie uvis. Ali, ako je sa nivoima vode sve jasno,
onda se u sluaju astralnog tela elije (organizma), javlja pitanje
kakva ''voda'' raste ili opada pri emocionalnim reakcijama?
Pri normalnom radu elije, primarne materije G i F nakupljaju se
u astralnom telu elije, to dovodi do toga da astralno telo
deformie svoj mikroprostor. Kada deformacija dostigne kritini
nivo, otvara se kvalitativna barijera izmeu astralnog i prvog
mentalnog nivoa elije, i primarne materije poinju da popunjavaju
prvo mentalno telo elije (Sl. 36.). Sopstveni nivo dimenzionalnosti

- 103 -

Nikolaj Levaov Sutina i razum. Tom 1


------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

astralnog tela elije je pritom blii gornjoj granici dozvoljenog


opsega dimenzionalnosti astralnog plana (Sl. 40.).

Sl. 40.

- 104 -

Nikolaj Levaov Sutina i razum. Tom 1


------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Pod dejstvom straha astralno telo elije izbacuje iz sebe


nakupljene primarne materije G i F, pri emu se deformacija
sopstvenog mikroprostora umanjuje. Usled toga, sopstveni nivo
dimenzionalnosti astralnog tela se smanjuje (Sl. 41.).

Sl. 41.

I, kao posledica, ponovo se zatvara barijera izmeu prvog


mentalnog i astralnog nivoa.
Strah je vrlo jaka emocija, zato se sopstveni nivo dimenzionalnosti
astralnog tela smanjuje toliko, da se izjednaava sa donjom
granicom dozvoljenog opsega dimenzionalnosti astralnog plana.
- 105 -

Nikolaj Levaov Sutina i razum. Tom 1


------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Rezultat je da kvalitativna barijera, koja je nastala izmeu


astralnog i prvog mentalnog nivoa, zaokree unazad struje
primarnih materija. Taj uticaj se naroito jako ogleda na primarnim
materijama G, F i E (zato to te primarne materije ne ulaze u
kvalitativni sastav prve mentalne sfere nae planete). Nastaje
obratno strujanje primarnih materija ka eterinom telu (Sl. 41.) i
dalje u pravcu fiziki gustog tela elije.
Povratna struja primarne materije G dodatno zasiuje eterino
telo elije, i kao posledica, raste stepen uticaja eterinog tela na
fiziko (Sl. 42.).

Sl.42
- 106 -

Nikolaj Levaov Sutina i razum. Tom 1


------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Tada naglo rastu sposobnosti fizikog tela svake elije, i


posledino, celog organizma, to i omoguava pojedincu da se spase
u trenutku opasnosti (Sl. 43 i Sl. 44.).

Sl.43.

- 107 -

Nikolaj Levaov Sutina i razum. Tom 1


------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Sl.44.

Obratimo neto vie panje na sporedne pojave gore opisanog


procesa... Unutar jedne iste vrste, reakcija na strah varira u
dovoljno irokim granicama. U celom nizu sluajeva, strah moe da
prosto paralie jedinku. Snana strujanja sa eterinog na fiziki
nivo, u stanju su da blokiraju funkcije elije.
Moda je neko od italaca ovih redova iskusio slino dejstvo
straha na sebi, ili je posmatrao kako strah bukvalno paralie

- 108 -

Nikolaj Levaov Sutina i razum. Tom 1


------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

oveka, liavajui ga sposobnosti za bilo kakve aktivnosti za svoje


spasenje. Ponekad je snaga uticaja straha na organizam toliko
velika, da se sutina izbacuje iz tela, i ovek gubi svest.
U tom sluaju, jedina uteha je to, to ovek u besvesnom stanju
ne osea bol, i ako mu je sueno da postane rtva etvorononog ili
dvononog grabljivca, onda on nee nita osetiti pre smrti. I daleko
od toga da su sline pojave uvek u vezi sa ovekovom plaljivou,
ve su rezultat realnih prirodnih procesa, koji se odvijaju u
organizmu, i ni na koji nain ne zavise od samog oveka.
Sve je to u prvom redu povezano sa izvesnom kvalitativnom
razlikom genetike, a takoe i sa strukturnim i kvalitativnim
odlikama sutine razliitih jedinki unutar vrste. Svaka fizika elija
organizma ima gornju granicu maksimalnog optereenja. Sem toga,
nivo te granice se menja, kako unutar vrste, tako i kod jedne iste
jedinke. Kod jedinke ona (granica) zavisi od sledeih uzroka:
1. Evolucionog nivoa razvoja sutine jedinke. Sutina vieg nivoa
razvoja u stanju je da izdri vee optereenje.
2. Genetike. ak i neznatno variranje genetike unutar jedne
vrste, daje kolosalni spektar sposobnosti kod nosilaca te
genetike.
3. Fizikog stanja organizma u celini. Omravela ili bolesna
jedinka ima nii ''plafon''.
4. Biolokog uzrasta jedinke. Sa starenjem se smanjuje stepen
meudejstva, kako meu telima sutine, tako i izmeu sutine i
fizikog tela.
5. Bioritama organizma. Fiziki, emocionalni i intelektualni
bioritmi odraavaju periodinu aktivnost odgovarajueg
eterinog, astralnog i prvog mentalnog tela, koja obrazuju
sutinu (Sl. 45, Sl. 46. i Sl. 47.)

- 109 -

Nikolaj Levaov Sutina i razum. Tom 1


------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Sl. 45.

Sl. 46.
- 110 -

Nikolaj Levaov Sutina i razum. Tom 1


------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Sl. 47.

ta su to bioritmi? Kakva je njihova uloga u naem ivotu u


celini, i u aktivnosti elije, pojedinano?!
Svako od nas je u ovoj ili onoj meri upoznat sa oseanjem umora,
kada mozak nije u stanju da ''rodi'' ni jednu misao, a nae
stvaralake sposobnosti veoma podseaju na okean u stanju
potpunog zatija, ili kada miii naeg tela vie nisu u stanju da
pokreu ni nas same, a da i ne govorimo o tome, da neto rade. U
takvom stanju, jedina nam je elja da se to pre domognemo
kreveta i dobro naspavamo.
Svima je sasvim jasno, da je umor, koji se nakupio u telu,
posledica optereenja, koje smo pretrpeli u procesu obavljanja
posla, i da nam je neophodan odmor radi obnavljanja snage. Ova
injenica ni kod koga ne izaziva sumnju. Eterina, astralna i
mentalna tela fiziki gustih elija, koje obrazuju nae fiziko telo,
- 111 -

Nikolaj Levaov Sutina i razum. Tom 1


------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

kao deo jedne celine, takoe trpe svoj deo tog optereenja. Ni
jedno od ovih tela koja obrazuju sutinu, nije u stanju da celo
vreme funkcionie u maksimalnom reimu. Zato je tokom evolucije
napravljen mehanizam samoregulacije optereenja za svako od ovih
tela eterino, astralno i mentalno. Setimo se da sutina u celini, i
svako telo koje ulazi u sastav sutine, imaju individualni nivo
razvoja. A to znai da eterino, astralno i mentalno telo sutine u
celini, i svake elije posebno, imaju odgovarajue nivoe sopstvene
dimenzionalnosti.
Tokom rada elije, kao temeljnog elementa organizma u celini,
pod uticajem optereenja, menja se sopstvena dimenzionalnost
eterinog, astralnog i mentalnog tela. Razmotrimo ciklus aktivnosti
astralnog tela elije, od momenta posle prethodnog optereenja,
kada sopstveni nivo astralnog tela elije ima minimalnu veliinu (Sl.
48.).

Sl. 48.
- 112 -

Nikolaj Levaov Sutina i razum. Tom 1


------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Kad se aktivira rad elije, kroz elijski kanal se izbacuje velika


koliina primarnih materija. Tada primarne materije G i F poinju
da zasiuju astralno telo elije.
Rezultat toga je da astralno telo poinje jae da utie na okolni
mikroprostor, i sopstveni nivo astralnog tela se poveava.
Astralno telo u velikoj meri otvara kvalitativnu barijeru izmeu
astralnog i prvog mentalnog nivoa. Velika koliina primarnih
materija preliva se na prvi mentalni nivo, i cirkulacija izmeu
astralnog, eterinog i fizikog nivoa elije tee aktivnije (Sl. 49.),
to, sa svoje strane, dovodi do poveanja sposobnosti elije da
obavlja svoje funkcije.

Sl. 49.

- 113 -

Nikolaj Levaov Sutina i razum. Tom 1


------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Nastavljanje zasiavanja astralnog tela primarnim materijama G i


F dovodi do takve promene sopstvene dimenzionalnosti astralnog
tela, da ono poinje da radi u reimu preoptereenja (Sl. 50).

Sl. 50.

- 114 -

Nikolaj Levaov Sutina i razum. Tom 1


------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Astralno telo elije ne moe dugo da se nalazi u tom stanju, a


da ne nastanu oteenja elijskih struktura na svim nivoima. U tom
trenutku astralno telo se malo odkrine, i primarne materije G i F,
koje su se nakupile u njemu, oslobaaju se iz svog ''ropstva'' i, kao
posledica toga, sopstveni nivo astralnog tela poinje da se
smanjuje. Taj proces tee sporo i ujednaeno, a za astralno telo
ceo period iznosi dvadeset osam dana i zove se emocionalni
bioritam.
Sline pojave se deavaju sa eterinim i prvim mentalnim telom
elije i organizma u celini. Ceo ciklus aktivnosti eterinog tela ima
duinu od dvadeset i tri dana i zove se fiziki bioritam, ciklus
aktivnosti prvog mentalnog tela iznosi trideset i tri dana, i zove se
intelektualni bioritam. Kao rezultat celog ciklusa, sopstveni nivo
dimenzionalnosti smanjuje se do poetnog, i sve se opet ponavlja...
Tako da se svaka emocija, roena u dubini nae due, spaja sa
konkretnim nivoom aktivnosti astralnog tela, koji se periodino
ponavlja. Silovito izbacivanje primarnih materija G i F u trenutku
opasnosti pod dejstvom straha dovodi, ne do postepenog, kao kod
emocionalnog bioritma, nego do naglog smanjenja nivoa sopstvene
dimenzionalnosti astralnog tela, koje moe da dostigne nadkritini
nivo za astralno telo, to dovodi do njegove nestabilnosti i
oteenja. elija gubi astralno i prvo mentalno telo (u sluaju
odsustva mentalnog tela, gubi se samo astralno telo elije).
Kvalitativna struktura elije se raspada, ona prestaje da obavlja
svoje funkcije, ali nastavlja da funkcionie kao elija koja ima
eterino telo. Naglo smanjenje pogaa astralno telo u ovoj ili onoj
fazi emocionalnog bioritma sa odgovarajuim nivoom sopstvene
dimenzionalnosti.
Kada se u tkivu organizma, meu elijama koje normalno rade,
pojave elije sa samo eterinim telom, dok susedne elije, u

- 115 -

Nikolaj Levaov Sutina i razum. Tom 1


------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

zavisnosti od funkcija koje obavljaju, imaju astralno telo, ili


astralno i mentalno, to izaziva nekontrolisanu deobu.
Do deobe dolazi zato to elija sa oteenim astralnim i
mentalnim telom dobija istu hranu kao i susedne elije. Pritom
primarne materije, osloboene u procesu cepanja, zasiuju samo
eterino telo elije.
Rezultat toga je, da se eterino telo dotine elije maksimalno
zasiuje i, kao posledica, nastaje obratno strujanje primarne
materije G, aktivnije nego kod ostalih elija. Pritom dolazi do
nakupljanja organskih molekula u eliji, poto se cepa samo deo
molekula koji ulaze u eliju i kada njihova koncentracija dostigne
kritini nivo, dolazi do deobe elije. U organizmu poinje da se
razvija rak...
Ako pod dejstvom stresa ne doe do oteenja astralnog i
mentalnog tela (u sluaju da je ovo drugo prisutno), a astralno telo
se nalazi u donjoj fazi emocionalnog bioritma, onda stresne
situacije (strah ili uplaenost je samo jedna od raznih vrsta stresa)
esto dovode do dugotrajnih depresija. To je zbog toga to u
sluaju stresa (kao i bilo koje emocionalne reakcije) dolazi do
izbacivanja primarnih materija G i F, nakupljenih u astralnim telima
elija, to dovodi do smanjenja sopstvenog nivoa dimenzionalnosti
astralnih tela elija. Pritom se nivo sopstvene dimenzionalnosti
astralnog tela svake elije izjednaava sa donjom granicom
dimenzionalnosti astralnog plana planete. I, kao posledica, astralno
telo svake elije pojedinano, i organizma u celini, dospeva u stanje
harmonije sa donjeastralnim planetarnim planom, sa kojim su
negativne emocije u rezonanci. U takvom stanju negativne emocije
prosto zapljuskuju oveka, ne dajui mu mogunost da se vrati u
normalno stanje. Stvar je u tome, to je za povratak u normalno
stanje posle stresa neophodno da se elijsko astralno telo zasiti
primarnim materijama G i F, pri emu u veoj meri primarnom
- 116 -

Nikolaj Levaov Sutina i razum. Tom 1


------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

materijom F. To zasienje se deava usled oslobaanja primarnih


materija, kad fiziki guste elije cepaju organske molekule.
Zasienje tee polako, dok se sopstveni nivo dimenzionalnosti
astralnog tela ne obnovi do poetnog. Ako tokom obnavljanja
nastane novi stres ili stresovi, sistem e opet da se obori na
donjeastralni nivo. Drugim reima, ovek moe da utone u blato
negativnih emocija na due vreme. Izlaz iz nastalog poloaja je da
se maksimalno brzo obnovi poetni nivo sopstvene dimenzionalnosti,
pre nego to se na organizam obrui novi udar stresa. I opet
zapaamo razliite rehabilitacione sposobnosti kod ljudi sa
razliitim tipom psihe.
Razlikujemo etiri osnovna tipa ljudske psihe sangvinini,
flegmatini, kolerini i melanholini. Kvalitativna struktura sutine
odreuje psihiki tip svakog oveka. Osnovna karakteristika je
odnos izmeu eterinog i astralnog tela. Kad u strukturi sutine
dominira eterino telo uz celovito astralno telo, ispoljava se
sangvinini psihiki tip (Sl. 51.).

Sl. 51.
- 117 -

Nikolaj Levaov Sutina i razum. Tom 1


------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Stresne situacije pokazuju minimalni negativni uticaj na


sangvinika, zato to je poetni sopstveni nivo dimenzionalnosti
njegovog astralnog tela maksimalan. I stresno snienje sopstvenog
nivoa dimenzionalnosti, jer je astralno telo izbacilo primarne
materije G i F, veoma retko dostie donjeastralni nivo.
Dominacija eterinog tela u bazi sutine osigurava celoj sutini
maksimalnu otpornost na stres. Emocionalni talasi se brzo gase u
jakom zatitnom polju, koje stvara dominantno eterino telo
sutine.
Flegmatini psihiki tip razlikuje se od sangvininog po tome to
je, uz dominaciju eterinog tela u temelju sutine, astralno telo
sastavljeno samo od primarne materije G (Sl. 52.).

Sl. 52.

Ta struktura sutine vodi do pasivnosti i nesposobnosti da se stvara


i bude voa. Istovremeno, flegmatik je dobar radnik . Stvaralake
- 118 -

Nikolaj Levaov Sutina i razum. Tom 1


------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

sposobnosti mogu da se ispolje samo kad je astralno telo celovito,


kada se obrazuje stapanjem dve primarne materije G i F. Celovito
astralno telo ''otvara'' kvalitativnu barijeru izmeu astralne i prve
mentalne sfere, to dovodi do aktiviranja i mogunosti razvoja
prvog mentalnog tela. Aktivnost prvog mentalnog tela dovodi do
kvalitativnog skoka ovekovih stvaralakih i misaonih sposobnosti...
Melanholini psihiki tip u temelju sutine ima dominantno
astralno telo, sastavljeno od primarne materije G (Sl. 53.).

Sl. 53.

Sa tom kvalitativnom strukturom sutine, sistem postaje


emocionalno nestabilan. Emocije vode tome da sopstveni nivo
dimenzionalnosti astralnog tela melanholika vrlo brzo pada i
izjednaava se sa donjom granicom astralnog plana. Slino stanje
moe da traje prilino dugo vremena, to dovodi do dugotrajnih
depresija.
- 119 -

Nikolaj Levaov Sutina i razum. Tom 1


------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Kolerini psihiki tip u temelju sutine ima dominantno astralno


telo, sastavljeno od primarnih materija G i F (Sl. 54.).

Sl. 54.

Pritom je kvalitativna struktura sutine, kao i kod


melanholinog tipa, emocionalno nestabilna. Razlika se sastoji u
tome to je poetni sopstveni nivo dimenzionalnosti celovitog
astralnog tela (od primarnih materija G i F) znatno vii od poetnog
nivoa dimenzionalnosti donjeastralnog tela (od primarne materije
G). Zato uticaj tih istih emocija na kolerika ne dovodi do depresija,
kao to je sluaj sa melanholikom.
Emocionalni izlivi kolerika takoe dovode do snienja nivoa
sopstvene dimenzionalnosti astralnog tela, ali i u svojoj najnioj
taki, nivo sopstvene dimenzionalnosti astralnog tela kolerika ne
sputa se do donjeastralnog plana, to stvara povoljne uslove za
brzo obnavljanje do poetnog nivoa...

- 120 -

Nikolaj Levaov Sutina i razum. Tom 1


------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Stepen uticaja emocija na organizam zavisi i od kvalitativne


strukture sutine, to se ispoljava kroz razliite temperamente.
Svaka emocija dovodi do izbacivanja energije, do stvaranja
svojevrsnih emocionalnih talasa. Tad astralno telo gubi primarne
materije G i F, to vodi do smanjenja sopstvene dimenzionalnosti
astralnog tela.
Svaka emocija menja sopstvenu dimenzionalnost astralnog tela
za konkretnu veliinu, koja je stalna za dotinu emociju. Zato
moemo da govorimo o ustaljenom spektru emocija, gde svaka
emocija ima sopstveni nivo dimenzionalnosti.
Niske i negativne emocije su harmonine sa donjeastralnim
planom planete. Uzviene i pozitivne emocije uznose astralno telo
na gornjeastralni plan. Emocije nisu samo reakcija na ono to se
deava oko nas i u nama, emocije kvalitativno utiu na astralno
telo, menjajui nivo njegove sopstvene dimenzionalnosti. Uvianje
smisla ove pojave daje klju za razumevanje karme: zato svaki
postupak koji uinimo, svaka pomisao, roena u dubinama nae due,
utie na nas, osuujui nas na uase i muke ''pakla'', ili nagraujui
slastima ''raja''. I mi sa zaprepaenjem postajemo svesni da ''Via
Sila'' ili ''Gospod Bog'', koji nas kanjava ili nagrauje, - nije nita
drugo, do MI SAMI, posledice naih postupaka i pomisli, zloina i
podviga, poinjenih tokom ivota. I da na lini ''Vii Sud'' sudi
automatski, nezavisno od nae elje, i ne zna ni za greke, ni za
blagonaklonost, ni za pomilovanje...
Kako tee to suenje, na koji nain se kanjava zloin?
Zloin i Kazna nije samo filozofska ili sudska kategorija, nego
i realan prirodni fenomen. Samo, na alost, u veini sluajeva
naplata za uinjeno sustie sutinu u njenim narednim ovaploenjima
ili odmah posle smrti fizikog tela. Ali to ne ini kaznu manje
tekom.

- 121 -

Nikolaj Levaov Sutina i razum. Tom 1


------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Stvar je u tome to svest, seanje, oseanja, emocije, kako pre,


tako i posle smrti pripadaju naoj sutini i samo njoj. Fiziko telo
to je samo temelj i nosa za sutinu. I kada mi ''svlaimo'' fiziki
omota, koji vie ni za ta nije upotrebljiv, ostaje naa svest,
seanje i individualnost.
Razumevanje prirode karme direktno je povezano sa
mehanizmom uticaja emocija na kvalitativno stanje astralnog tela, a
preko njega i na sva ostala tela sutine...
Svako nae uinjeno delo propraeno je promenom emocionalnog
stanja. Tanije, svakoj radnji odgovara odreeno emocionalno
stanje. Pritom se kvalitativna struktura sutine preureuje radi
mogunosti realizacije konkretne radnje ili postupka. Ovaj
kvalitativni preobraaj sutine zadrava se jo neko vreme posle
realizacije radnje ili postupka, posle ega se struktura sutine
vraa na poetno stanje, tanije, vrlo blizu poetnog stanja.
Jedne iste radnje ili postupci utiu donekle razliito na ljude
koji imaju psihu razliitog tipa, zbog kvalitativne razlike u njihovim
strukturama sutine. Zato je vreme, neophodno za povratak u
poetno stanje, nejednako kod ljudi sa razliitim vrstama psihe. I
ako ovek ponavlja iste radnje ili postupke sa veom uestalou
nego to je period obnove, onda kvalitativna struktura sutine tog
oveka ne uspeva da se obnovi do poetnog stanja.
U celom nizu sluajeva, ta deformacija poetne strukture moe
da postane stalna, nova kvalitativna struktura ovekove sutine.
Sline promene kvalitativne strukture mogu da nastanu i usled
pojedinih postupaka ili radnji, ako su praeni snanim emocijama.
Stvar je u tome to emocionalna stanja, ija amplituda ne
prelazi granice opsega stabilnog stanja astralnog tela, imaju
povratne posledice. Prema tome, ona emocionalna stanja, koja
transformiu astralno telo za veliinu koja prelazi granice,
ostavljaju nepovratne posledice. Pri tome stanje astralnog tela
- 122 -

Nikolaj Levaov Sutina i razum. Tom 1


------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

postaje nestabilno, dolazi do dodatnog izbacivanja primarnih


materija G i F, to izaziva njegov kvalitativni preobraaj.
Prekomerni gubitak primarne materije F dovodi do njenog
nestajanja
iz sastava astralnog tela. Astralno telo se izobliuje, postajui
donjeastralno (sastavljeno samo od primarne materije G). Dolazi do
obrnute evolucije.
Astralno telo moemo da uporedimo sa gumom, koja se, budui
da je elastina, posle rastezanja vraa u poetni oblik. Ali se
vremenom smanjuju elastina svojstva, i zavrni oblik se sve vie i
vie razlikuje od poetnog. A ako trgnemo gumu veoma jako, ona e
se prosto pokidati...
A sada, vratimo se emocijama. Preostaje samo da objasnimo
kakvi su postupci i aktivnosti praeni toliko snanim emocijama, da
su u stanju da izazovu nepovratne promene kvalitativne strukture
astralnog tela? Setimo se da svakoj emociji odgovara konkretni nivo
sopstvene dimenzionalnosti astralnog plana. to je nii taj nivo, to
su primitivnije odgovarajue emocije.
Emocionalno stanje grabljivca, ubice, jedno je od najprimitivnijih
od svih koji postoje u ivoj prirodi. Kod grabljivih ivotinja, te
emocije su neophodan uslov za njihovo postojanje, bez njih bi one
prosto izumrle tokom evolucije. Emocionalno stanje lovaca
omoguava im da maksimalno usredsrede potencijal na nivou
eterinog tela, to stvara ogromnu fiziku snagu i brzinu reakcije u
trenutku napada.
Praktino svi grabljivci kreu u lov kada su gladni i ubijaju samo
da utole glad, samim tim titei ivot sebi i svojoj deci. U tome
nema krenja zakona prirode. Pritom, grabljive ivotinje evoluciono
stoje na odgovarajuem stupnju i imaju samo donjeastralna tela.
Zato smanjenje sopstvenog nivoa dimenzionalnosti u emocionalnom
stanju grabljivca, ne izaziva kod njih nepovratne procese.
- 123 -

Nikolaj Levaov Sutina i razum. Tom 1


------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

ovek, zbog svog evolucionog poloaja, znatno jae reaguje na


emocionalno stanje grabljivca. ak i kada ovek ubija neku ivotinju
radi svoje ishrane, sopstveni nivo dimenzionalnosti astralnog tela se
smanjuje za neku veliinu, to stvara probleme za dalju evoluciju
njega kao pojedinca.
U sluaju kada ovek ubija sebi slinog, njegov emocionalni
teret dostie kritini nivo, pri kojem stanje astralnog tela postaje
nestabilno. Usled toga dolazi do izbacivanja primarnih materija koje
ga obrazuju, i to dovodi do naglog smanjenja sopstvenog nivoa
dimenzionalnosti astralnog tela. Promene, do kojih je dolo u
astralnom telu, pritom su toliko znatne, da postaju nepovratne.
Zato ubistvo sebi slinog izaziva nepovratna izoblienja u
ovekovom astralnom telu, dok ubistvo ivotinje za sopstvenu
prehranu samo blokira evoluciju?
Stvar je u tome to je ubistvo sebi slinog protivprirodni in,
koje kri zakone prirode. Ubica izaziva emocionalno stanje, koje je
neophodno za izvrenje ubistva sebi slinog, putem svesnog nasilja
nad sobom, to stvara obratno strujanje primarnih materija od
prvog mentalnog tela ka astralnom. To strujanje stvara nestabilnost
astralnog tela, zbog koje astralno telo izbacuje primarne materije,
koje ga obrazuju, i, kao posledica, nastaje obratna evolucija.
Pobude, koje nagone jednog oveka da ubije drugog, stvaraju se
vetaki, putem izmiljanja nepostojeih razloga za neophodnost
slinog protivprirodnog ina. To je praktino uvek povezano sa
eljom oveka ili grupe ljudi da dobiju vee i bolje ''pare kolaa'',
da preraspodele u svoju korist ono to su drugi ve raspodelili. ak i
ako ovo drugo nije uraeno po pravdi, nova nepravda nee promeniti
sutinu.
U jednoj drevnoj kineskoj legendi pria se da su mnogi odvani
ratnici pokuavali da oslobode dravu, kojom je zagospodarila
adaja, ali je adaja uvek pobeivala, zato to je svaki put vitez,
- 124 -

Nikolaj Levaov Sutina i razum. Tom 1


------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

ubivi adaju, zauzimao njeno mesto i sam postajao ''adaja''. I to


se nastavljalo, sve dok poslednji pobednik adaje nije to shvatio i
dok nije napustio adajin dvorac, odrekavi se njenog blaga. I samo
tada je adaja bila konano i nepovratno pobeena.
Treba ''ubiti adaju'' pre svega unutar sebe, samo posle toga
jedna nepravda nee biti zamenjena drugom. I sve dok se to ne desi
sa celim oveanstvom, ''adaja'' nee nestati. ak ako je neki
heroj i pobedio ''adaju u sebi'', uvek e se nai neki osrednji, koji
e pouriti da zauzme ''poziciju''. Samo u evolucionom kretanju
oveanstva u celini, ovaj problem sa ''adajom'' moe biti reen.
Veina negativnih pobuda i postupaka povezana je sa niskim
evolucionim razvojem zemaljske civilizacije u celini i sa pogrenom
skalom vrednosti, koja se izrodila iz neznanja i izvrnutog pogleda na
svet.
Tako da je pravedna organizacija ljudskog drutva nemogua sve
dok se neznanje ne zameni realnim znanjem, sve dok ''kriva
ogledala'', koja izvru pogled na svet, ne budu unitena. Dokle god
zlato i novac budu odreivali ovekov poloaj u socijalnom sistemu,
nezavisno od toga kakva je njegova linost, ''adaja'' e slaviti
pobedu.
Sve dok materijalno bude dominiralo nad duhovnim, bolesna
socijalna sredina raae podsticaje i pobude, koje mnoge navode na
zloine. I oni e u svom neznanju platiti ogromnu cenu za izvrnute
iluzije, prodajui svoju duu ''avolu''. I uopte nije vano to onaj
ko poini zloin ne zna ili ne veruje u postojanje due, kazna e ga
svejedno stii, i tu kaznu on dobija sam od sebe, u trenutku
izvrenja zloina.
To je realni zakon prirode, i ''avo'' se raa unutar svakog
grenika i zatim ga sporo prodire. I ime tom ''avolu'' je donji
astral, astralne dungle, krcate sutinama umrlih ivotinja; gde

- 125 -

Nikolaj Levaov Sutina i razum. Tom 1


------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

ljudi koji tu dou, postaju njihov plen, hrana; gde lovci postaju
divlja, rtve jaih grabljivaca.
I sve se to deava zato to, u trenutku izvrenja ina, astralno
telo trpi kvalitativne promene, zbog kojih sutina, u trenutku smrti,
prirodne ili prevremene, nije u stanju da stigne do sigurnog mesta i
zatie se usred astralnih dungli... Na taj nain, nae emocije mogu
da nas spasu u trenutku opasnosti ili da nas osude na muke u
''paklu''.
Mi smo razmatrali samo dejstvo ivotnog instinkta
samoodranja i fenomen stanja grabljivca. Ali osim ivotnog
principa, ovek ima i duhovni, koji se ispoljava u celom spektru
prelepih emocija, koje nam i daju nadu u mogunost razvoja
oveanstva kao razumne rase...

- 126 -

Nikolaj Levaov Sutina i razum. Tom 1


------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Glava 4. Priroda emocija. Vie emocije oveka


ovek dolazi na ovaj svet kroz muke majke, koja mu daruje ivot,
nosei svoj plod devet dugih meseci. I kada dete postaje svesno
sebe, vrlo esto, na pitanje o svom pojavljivanju, dobija kao
odgovor priu o otkriu u "kupusu" ili "rodi" koja ga je pojlonila
njegovoj mami i tati. Pre ili kasnije, u lepom ili vulgarnom obliku, u
zavisnosti od okolnosti, svako od nas naui da je naoj pojavi na
svetlosti dana prethodio seksualni kontakt naih roditelja, koji je
doveo do zaea. Spajanje jajne elije i spermatozoida koji nose
genetske informacije roditelja , je polazna taka razvoja novog
organizma. Nastavak vrste je jedna od osnovnih prirodnih funkcija
bilo kog ivog organizma, ukljuujui i oveka. Naravno, priroda je
stvorila podsticaj za nastavak vrste seksualno zadovoljstvo. Ali
samo ako fizioloki procesi navode konkretnog oveka i konkretnu
enu na blisku vezu koja dovodi do raanja novog ivota? Da li je
samo seksualno zadovoljstvo pokretaka snaga, koja gura oveka
i enu da ujedine svoje sudbine zauvek? Naravno, intimni ivot ima
ogroman znaaj u ivotu oveka, ali nemogue je objasniti dubinu i
bogatstvo oseanja ljubavi mukarca i ene, i to ne bilo kojeg
mukaraca prema bilo kojoj eni, ve odreenog mukarca prema
odreenoj eni, i obrnuto. Fizioloki, svaka ena i svaki mukarac su
kompatibilni i teoretski mognu da zanu novi ivot. Ali zato od
desetina prijatelja i miliona stranaca ovek bira svoju voljenu,
jednu-jedinstvenu, onu kojoj posveuje stihove i pesme, od ije
pojave se smrzava srce srce i dua peva? Samo instinktom mukarca
i ene to je nemogue objasniti. Oseanje ljubavi izmeu mukarca i
ene je nemerljivo iri fizioloki nagon, isto kako je nesrazmeran
okean sa kapljicom vode...

- 127 -

Nikolaj Levaov Sutina i razum. Tom 1


------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Dakle, ta je ljubav?!
Pored emocija i oseanja, povezanih sa ouvanjem ivota svakog
pojedinca u borbi za opstanak, priroda je obdarila iva bia sa
emocijama i oseanjima za produenje vrste, bez koga ivot u celini
ne bi mogao da se sauva. tavie, te emocije i oseanja su
selektivna ne samo kod ljudi, ve u praksi i kod svih vieelijskih
organizama. Kakva je priroda ove selektivnosti kod ivotinja? To je
vrlo jednostavno, a i sloeno istovremeno ...
U toku evolucije ivota na naoj planeti preivele su i zadrale one
vrste ivih organizama, koje su mogle da se adaptiraju na promene
u okruenju i da prenesu pozitivne mutacije na sledee generacije.
Prioritet za produenje vrste dobile su vrste sa pozitivnim
mutacijama zbog toga, to maksimalna adaptacija ovih vrsta na
ivotnu sredinu njih ini jaim, zdravijim, brim i maksimalno
najprikladnijim ekolokoj nii koju oni zauzimaju. Zapravo,
udvaranje i borba izmeu mukaraca i identifikuje najjae i
najbolje. Pobednici imaju priliku da prenesu na svoje potomstvo
nove kvalitete. Upravo zbog ovog takmienja izmeu mukaraca za
pravo da nastave svoj rod, nova generacija dobija pozitivne
kvalitete sadrane u svojoj genetici. Spoljna pojava mukaraca
veine vrsta ima vanu ulogu za enke tokom sezone parenja, tako
to (izgled) odraava stepen adaptacije pojedinke prema uslovima
postojanja u ekolokoj nii, zauzetoj tom vrstom ivih organizama.
Na taj nain, u ivotinjskom svetu, seksualna aktivnost je odreena
spoljanjim i unutranjim kvalitetima mukaraca, dok ene, u veini
sluajeva, zauzimaju pasivnu poziciju u udvaranju i samo ljubazno
prihvataju seksualne nagone mukog pobednika.
ovek, kao vrsta ivotinja, definitivno igra po tim istim
pravilima, nastalih u prirodi, tokom evolucije ivota na Zemlji. Ali
osim ivotinjske prirode, ovek poseduje duhovnost, i ta duhovnost
ga otro razlikuje od celog ivotinjskog sveta. A ako se na poetku
- 128 -

Nikolaj Levaov Sutina i razum. Tom 1


------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

ljudske evolucije kao vrste, njegovo seksualno ponaanje malo


razlikovao
od
odgovarajueg
ponaanja
veine
drugih
visokoorganozovanih ivotinja, po meri razvoja civilizacije, nastali
su i razvili se duhovni principi, ovek je poeo sve vie i vie da se
izdvaja iz primitivne prirode u manifestaciji svoje seksualnosti.
Koje su to funkcije, koje omoguavaju da se izdvoji ljudska
seksualnost iz mnotva razliitih ivih organizama?! Hajde da
pokuamo da to shvatimo i da vidimo ta nam daje pravo da
smatramo Homo Sapiens-a kvalitativno novim stepenom ivota i u
pogledu manifestacije njegove seksualnosti, pored njegovog
samopouzdanja. Moe biti da nas samo nae samopouzdanje, elja
da stvorimo nepostojeu fatarmoganu nae ekskluzivnosti, tera da
mislimo o sebi kao jedinstvenom fenomenu prirode i u vezi pogleda
na jedan od osnovnih nagona prirode? Dakle, ta je to - samoobmana
ili zaista kvalitativno nova faza u odnosima izmeu enke i mujaka,
ili, kako mi to lepo nazivamo - izmeu mukarca i ene ...
ovek se javlja kao drutveno bie, to jest, raa se, razvija, ivi
do poslednjeg daha nalazei se meu ljudima, u ljudskom drutvu.
Od prvih trenutaka naeg ivota mi poinjemo da apsorbujemo
informacije, pohranjene prethodnim generacijama, kroz
komunikaciju sa drugima. Informacije, apsorbovane u mozgu,
transformie kako mozak, tako i njihov vlasnik - ovek. Kada je
kvalitet i koliina informacija apsorbovanih u mozgu dostigne
kritini obim, dolazi do pojave uda - pojave svesti. Pored toga, to
udo moe da se desi samo u socijalnom okruenju, tako kako
neophodna koliina informacija moe da bude prikupljena samo
prethodnim generacijama u vidu iskustva predatog novim
generacijama, a one, zauzvrat, dodaju njemu svoja iskustva,
prenosei ih na svoje potomke, itd. Kao rezultat pojave i razvoja
svesti, kod oveka se kvalitativno menja i evoluira struktura
sutine. Pojava kod oveka potpunog astralnog tela (formiranog
- 129 -

Nikolaj Levaov Sutina i razum. Tom 1


------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

primarnim materijama G i F) i prvog mentalnog tela (formiranog


primarnim materijama G, F i E), nije povezano sa fizikom snagom,
lepotom izgleda tela, ve sa fleksibilnou i moi intelekta. Za
ljudsko drutvo obim i kvalitet razvoja mozga, i intelekta, postaje
evoluciono sakupljanje, bez koga naredne generacije nisu u stanju
da razvijaju.
Na taj nain kod oveka, za razliku od svih drugih ivih
organizama, pozitivno evoluciono prikupljanje, nije samo pozitivna
mutacija, manifestujui se u maksimalnoj adaptaciji fizikog tela na
ekoloku niu ivotne sredine i fizike snage pojedinca (to,
naravno, nastavlja da igra znaajnu ulogu u definisanju odnosa
izmeu mukarca i ene), ve i stepen razvoja mozga, i kao
posledica toga, stepen duhovnog razvoja oveka. Pri tome, nivo
duhovnog razvoja svakog oveka se manifestuje u kvalitativnoj
strukturi sutine. Stoga, odnos izmeu mukarca i ene odreuje se
ne samo spoljanjom lepotom fizikog tela, ve i unutranjom
lepotom i bogatstvom due. Spoljanje lepote stie status
primarnog stimulansa pri pribliavanju mukarca i ene, dok
unutranja, duhovna lepota postaje glavni faktor, na osnovu koga
se odrava ova veza. Glavni cilj prirode je da prenese najbolje
kvalitete sa jedne generacije na drugu kroz spajanje genetike kako
od majke, tako i od strane oca. Muki princip mora pristaje, da bude
u najveem moguem skladu sa enskim, oni su duni da se
meusobno dopunjuju. Samo u ovom sluaju pozitivne osobine mogu
biti fiksne u narednim generacijama. Ovo postaje jasno, ako se
setimo, da je potomstvo nasleuje polovinu hromozoma od majke, a
drugu - od oca. Novi kvaliteti se ne mogu javiti kod potomstva, ako
se upareni hromozomi, jedni od majke a drugi od oeve linije ne
budu nalazili u maksimalnoj ravnotei, harmoniji meu sobom. Ako
kvalitativni nivo "oevih" hromozoma ne bi bio u harmoniji sa
kvalitativnim nivoom "majinih" hromozoma, novi kvaliteti mogu
- 130 -

Nikolaj Levaov Sutina i razum. Tom 1


------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

biti izgubljeni zauvek, ili zablokirani za mnoge generacije. Svaka


vrsta se sauvala u hodu evolucije samo zahvaljujui obezbeenim
pozitivnim kvalitetima. Stoga, moramo pretpostaviti, da je priroda
je pronala izlaz iz takvih problema. Hajde da pokuamo da
razumemo ovu neverovatnu pojavu prirode, koja se manifestuje u
jedinstvenom oseaju, koji nazivamo ljubav ...
Anatomija ljubavi - nije bogohuljenje, kako bi mogli pomisliti
neki, ve potreba, koja nam omoguava da bolje razumemo, i
mogue, sprei smrtonosne postupke i donese punu sreu za nas
same i za sve, oko nas. Setimo se, da se kvalitativni nivo razvoja
svakog oveka ogleda u kvalitativnoj strukturi sutine. Dakle,
interakcija izmeu mukarca i ene se manifestuje, pre svega, na
nivou njihovih sutina. Pre nego to nastavimo ovu analizu,
neophodno je obratiti panju na to, da se muke i enske sutine
kvalitativno razlikuju jedne od drugih i ako postoji potpuna
harmonija, dopunjuju jedne druge i zajedno formiraju kompletan
sistem. Pri punoj harmoniji izmeu muke i enske sutine (esencije
bia) nastaje aktivna razmena kvaliteta. ovek od ene dobija
kvalitete, koji on nema i ne moe ih ni biti, zbog kvalitativne
strukture muke sutine, bez kojih je nemogu njegov dalji razvoj.
Zauzvrat, ena dobija od mukarca, kvalitete, koje ona nema, a ne
moe ih ni biti, zbog kvalitativne strukture enske sutine, ali bez
kojih je nemogu njen dalji razvoj. U stanju harmonije, mukarac i
ena nadopunjuju jedan drugog, kao dve polovine jedne celine, i na
taj nain izmeu njihovih sutina na svim nivoima dolazi do aktivne
razmene kvaliteta, koja je praena jedinstvenim oseajem koji se
zove ljubav. U kineskoj filozofiji, ovo harmonija se zove ravnotea
izmeu jina i janga...
Podsetimo se, da se nivo evolutivnog razvoja svakog pojedinca
manifestuje u kvalitativnoj strukturi njegove sutine. A to,
zauzvrat, znai, kakva tela sutine je oformio dati ovek i koji nivo
- 131 -

Nikolaj Levaov Sutina i razum. Tom 1


------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

sopstvene dimenzionalnosti on ima. O punoj harmoniji izmeu


mukarca i ene moe se govoriti tada, kada su tela, koja formiraju
njihove sutine, imaju isti ili vrlo blizak, jedna drugima, nivo
sopstvene dimenzionalnosti (Sl. 55. ).

Sl. 55.

- 132 -

Nikolaj Levaov Sutina i razum. Tom 1


------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Stoga, harmonija izmeu mukog i enskog principa se moe javiti u


razliitim fazama razvoja svakog oveka. Samo stanje harmonije,
izmeu mukarca i ene, moe biti privremeno ili trajno. Najee,
privremena harmonija nastaje kada postoje ljudi koji jo nisu
zavrili formiranje pravca svog razvoja (Sl. 56.).

Sl. 56.
Stanje harmonije u tom sluaju se opredeljuje time, to se
njihovi evolucioni putevi ukrtaju u nekom trenutku njihovog
razvoja, i oba - muko i ena - su u tom trenutku u vidnom polju
- 133 -

Nikolaj Levaov Sutina i razum. Tom 1


------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

jedno drugom. Analogija tome je situacija na raskrsnici puteva,


kada se automobilom upravljajui mukarac i ena, svaki urei za
svojim poslom, pojave na istoj raskrsnici u isto vreme i vide jedno
drugog u tom trenutku. Ovo je posebno est sluaj sa mladim
ljudima zbog toga, to u uzrastu 14-20 godina starosti zapoinju
aktivan razvoj astralnog tela, i praktino skoro svi imaju isti
kvalitativni nivo.
Podsetimo se, da na formiranju novog fizikog tela sutina
odaje deo svog potencijala, i kao posledica toga, posle roenja, zbog
razlike izmeu kvalitativnog nivoa sutine i fizikog tela, meu
njima postoji kvalitativna barijera. Kvalitativna barijera nestaje
postepeno, po meri evolutivnog razvoja oveka. ovek poinje da se
razvija bukvalno od prvog dana svog ivota. Prvih 4-8 godina ivota
dete je "informacioni suner" i apsorbuje sve informacije koje
dolaze iz spoljanjeg sveta. Dolazne informacije kvalitativno
izmenjuju mozak, a kada dostignu kritian obim, nestaje
kvalitativna barijera izmeu eterinog i astralnog tela sutine.
Samo od tog trenutka sutina dobija "hranu" za svoje astralno telo,
i ona poinje da aktivno funkcionie i da se razvija. Razlog je u
tome, to su astralno i mentalno telo sutine posle roenja oveka
pasivna, a primarne materije, osloboene u elijama fizikog tela,
ne dostiu astralno telo usled prisustva kvalitativne barijere
izmeu eterinog i astralnog tela. Ponovno aktiviranje astralnog
tela, kao to je ve pomenuto, odvija se posle toga, kako se eterino
telo oveka razvija pod uticajem apsorbovanih u mozak
informacija. Ponovno aktiviranje astralnog tela odvija se u dve faze,
s obzirom na injenicu da ono ima dva visokokvalitetna stanja. Pri
prvom kvalitativnom stanju, astralno telo se formira primarnom
materijom G i nalazi se u harmoniji sa nieastralnim nivoom
planete. U veini sluajeva, ponovno aktiviranje astralnog tela do

- 134 -

Nikolaj Levaov Sutina i razum. Tom 1


------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

tog nivoa je zavren sa 12-14 godina i nastaje, kao posledica


promena u mozgu pod uticajem njime apsorbovanih informacija.
(Sl. 57).

Sl. 57.
- 135 -

Nikolaj Levaov Sutina i razum. Tom 1


------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Druga faza reaktivacije astralnog tela u veini sluajeva


zavrava do 16-18 godina i moe doi tek pri nakupljanju mozgom
oveka kvalitetnih informacija i njihovog kritinog obima. Ovaj
period ljudskog razvoja je najopasniji i najodgovorniji. injenica je
da se izmeu 8-18 godina kvalitativno stanje astralnog tela, nalazi
vremenom u harmoniji sa nieastralnim nivoom planete, i ima
frekvenciju sa negativnim emocijama, koje se same po sebi
manifestuju kod mladih ljudi u vidu agresije, nasilja, pobune protiv
svega. U ovom uzrastu, ovek se vrlo lako prilagoava drogi,
alkoholu, nikotinu, zbog toga, to ove supstance izazivaju
maksimalno otvaranje sutine, kada ona za to jo nije potpuno
pripremljena. Otvaranje sutine na niem nivou astrala dovodi do
toga, da se struktura sutine i nieastralni plan planete
sjedinjuju u jedan sistem. Nastaje neka vrsta "preokreta" sutine
po slici kvaliteta nieg astrala. Pri tome sutinu proimaju tokovi
primarnih materija, tipinih za nii astral, i kako bi se izbavio iz
zarobljenitva nieg astrala, ovek u budunosti mora da potroi
veliki potencijal ivotne sile, koji ne moe da obnovi. Osim toga,
ovaj potencijal se mogao koristiti za evoluciono kretanje napred, a
ne na izbavljenje iz movare nieg astrala. esto je "potapanje" u
nii astralni plan tako temeljno, da ovek jednostavno ne moe da
izae odatle. Vlastitog potencijala ovek jednostavno nema
dovoljno, da bi se to dogodilo. Naravno, ovek, u veini sluajeva,
fiziki ne umire, ali on "umire" evoluciono. Movara nieg astrala
"iscrpljuje" potpuno i osuuje na evolucioni zatvor sve do same
smrti. Samo u sledeoj inkarnaciji sutine takav ovek dobija priliku
da nastavi evolucioni razvoj, ako opet ne padne u istu zamku. Ovaj
period evolucionog razvoja javlja se kao najodgovornija i
istovremeno, najugroenija faza u ivotu oveka. Inkarajui se,
sutina nije uvek u stanju da se ponovo aktivira u novom fizikom
telu ,i posebno, da evoluciono krene napred.
- 136 -

Nikolaj Levaov Sutina i razum. Tom 1


------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

A sada, vratimo se produetku analize razvoja sutine oveka


dok se kree kroz "evolutivnu dunglu" ... Svaki razuman ovek mora
proi ovaj deo evolutivnog puta to je bre mogue, pokuavajui da
ne "stane", kako se lana iskuenja ne bi otvarala pred njegovim
oima. Sloenost se ogleda u tome, da vei deo koncepta la-istina
dolazi ili kasno, ili nikada ne dolazi. U tom sluaju, poslovica: "bolje
ikad nego nikad" ne deluje. Sutina je ograniena u vremenski
"prozor", u toku kojeg mora da se dese odreene kvalitativne
promene. Za to, da bi se desile ove kvalitativne promene, neophodna
je akumulacija odreenog kvaliteta i koliine informacija u mozgu.
Samo u tom sluaju dolazi do otvaranja sutine na sledei nivo. Koja
su lana iskuenja koja "nudi" savremena civilizacija mladoj
generaciji?! To nije samo promocija nasilja, koje se bukvalno u
naletu obruava na mlade generacije preko medija, ve guranje
mnogih na "laki" ivotni put. Veoma jak uticaj na evolutivni razvoj
mladih ima i muzika. Za mnoge, nije tajna da se razliitim starosnim
grupama namee razliita muzika. Ali malo ljudi razmilja nad
pitanjem - zato?
injenica je, da jedna te ista muzika razliito utie na ljude,
koji imaju razliit evolutivni nivo. ovek, sluajui muziku, ne samo
da slua nju, ve se i njegova sutina rekonstruie pod uticajem
ritma i frekvencije zvuka. Muzika namee sutini oveka odreeno
kvalitativno stanje, koje moe biti u harmoniji sa njenim vlastitim
ili potpuno nespojivo.
U prvom sluaju, ovek osea unutranji uspon, radost koja
moe da dostigne nivo ekstaze. I ako muzika odjekuje sa seksualnim
emocijama, takva ekstaza moe dovesti do orgazma. Posebno
snano reaguju na muziku ene, zbog toga, to je kvalitativna
struktura enske sutine vrlo dinamina i lako se prestrojava pod
spoljnim uticajem. Ova reakcija se javlja na podsvesnom nivou, i
praktino nije kontrolisana sveu oveka. Pri disharmoniji izmeu
- 137 -

Nikolaj Levaov Sutina i razum. Tom 1


------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

muzike i kvalitativne strukture sutine, kod oveka se moe pojaviti


iritacija ili drugi emocionalni simptomi, koji pobuuju oveka da
prekine sluanje te muzike. Slina reakcija na muziku je
odbrambena reakcija oveka.
Hajde da pokuamo da razumemo, zato se, pri sluanju muziku
moe pojaviti odbrambena reakcija?
Kao to svi znaju, zvuci i zvuk muzike posebno, su uzduni talasi.
I kao i svaki talas, menjaju sopstveni nivo dimenzionalnosti prostora
na odreenu veliinu. Zvuni talasi, zbog svojih parametara,
pokazuju uticaj na nivo dimenzionalnosti makroprostora u
lokalnom obimu. ak i male promene nivoa dimenzionalnosti
makroprostora izazvaju prerasporeivanje primarnih materija,
proimajui dati obim prostora. Kao rezultat toga, menja se
koliinski raspored primarnih materija u lokalnom obimu prostora,
proetog zvunim talasima, i izmenjuje se, kao rezultat toga,
zasienje primarnim materijama tela sutine oveka, koja se nalazi
se u zoni uticaja zvunih talasa. Maksimalni uticaj zvuci imaju na
astralno telo sutine oveka, stvarajui dodatno zasienje astralnog
tela sa primarnim materijama G i F, to se manifestuje u emotivnoj
reakciji oveka na muziku. tavie, ovaj efekat nije isti i zavisi od
frekvencije zvuka i uestalosti ponavljanja (ritma). Niske
frekvencije zvuci proizvode prekomerno zasienje astralnog tela
primarnom materijom G, to se ogleda u poveanju seksualnosti,
agresivnosti oveka. I nije sluajno da se dubok muki glas kod
veeg dela ena javlja kao seksualna slika, muke seksualnosti.
Nizak muki glas ima seksulan uticaj na ene, pobuuje kod nje
seksualnu bliskost sa mukarcem, izaziva seksualnu elju. Prema
tome, i glas je mogue nazvati seksualnim orujem.
Hajde da pokuamo da razumemo ta se deava na elijskom
nivou?

- 138 -

Nikolaj Levaov Sutina i razum. Tom 1


------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Niske frekvencije zvuni talasi, dostiui do oveka, izazivaju


preraspodelu primarnih materija u zoni svog prolaska, to dovodi do
toga da se proporcionalni odnos izmeu primarnih materija
naruava. Nastaje prevelika zasienost te zone primarnom
materijom G, to zauzvrat stvara dodatno zasienje tom materijom
astralnog i eterinog tela oveka, koji se nalazi u zoni
prolaskafronta zvunih talasa (Sl. 58.).

Sl. 58.
- 139 -

Nikolaj Levaov Sutina i razum. Tom 1


------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Dodatno zasienje astralnog i eterinog tela sutine oveka


primarnom materijom G dovodi do prekomerne koncentracije te
materije u tim telima. (Sl. 59.).

Sl. 59.
Ovo dovodi do dodatnog kretanja te materije od astralnog tela do
eterinog i dalje, a zatim u fiziki guste elije tela. Zvuni talasi,
kao i svaki drugi uzduni talasi, dolaze jednim frontom, i njihovo
- 140 -

Nikolaj Levaov Sutina i razum. Tom 1


------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

dejstvo traje odreeni vremenski period, tokom kojeg se zadrava


takva preraspodela priarnih materija. Sa prolaskom zvunog fronta
primarne materije se vraaju u kvalitativno stanje, koje je bilo pre
dolaska talasa. Prekomerno zasienje astralnog i eterinog tela
sutine u vreme prolaenja zvunog fronta stvara odreenu razliku
izmeu sopstvene dimenzionalnosti sredine i sopstvene
dimenzionalnosti astralnog i eterinog tela, to zauzvrat dovodi do
nestabilnog stanja ovih tela. I, kao posledica toga, nastaje
eksplozija vika primarne materije G, i stanje astralnog i eterinog
tela se vraa u originalno (Sl. 60.).

Sl. 60.
- 141 -

Nikolaj Levaov Sutina i razum. Tom 1


------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Istovremeno, ovek doivljava odgovarajue emocije. Na taj


nain, zvuk muzike izazva kod sluaoca iznuene emocije.
Kombinacija zvukova razliitih frekvencija stvara specifinu sliku
preraspodele primarnih materija u zoni njihovog prolaska, a to
stvara itav niz iskustava, stvorenih muzikom. Pitanje je, kakve
iznuene emocije stvara ova ili ona muzika?
Na muziku se moe gledati kao na jedan od instrumenata
uticaja na ljudski um, i samim tim, kao na neku vrstu psi-oruja.
eleo bih da skrenem posebnu panju na uestalost ponavljanja
niskih zvukova, tzv ritam. Novi nisko frekventni zvuni talas donosi
sa sobom novu preraspodelu primarnih materija u zoni prolaska
zvunog fronta.I sve se ponavlja (Sl. 58, Sl. 59, Sl. 60.). Interval
izmeu trenutka zavretka jednog niskofrekventnog zvunog talasa
i dolaska sledeeg ima ogroman znaaj. Podsetimo se, da tokom
prolaska fronta zvunog talasa niske frekvencije dolazi do
preraspodele primarnih materija i dodatnog zasienja astralnog i
eterinog tela primarnom materijom G. Posle prolaska zvunog
fronta dolazi do eksplozije nagomilanog vika koncentracije te
materije astralnim telom elija, a stanje elije se vraa izvornom. A
ako novi zvuni talas dolazi do momenta, kada se stanje elije jo
nije vratilo u prvobitno stanje?! ta se onda deava? Nita
neoekivano, samo novi zvuni talas ne dozvoljava elijama da se
vrate u prvobitno stanje i iznueno dri elije na tom
kvalitativnom nivou. Drugim reima, periodinost ponavljanja
zvukova niske frekvencije ne samo da izazva kod oveka odreenu
emocionalnu reakciju, ve je takoe u stanju da mu nametne to
emocionalno stanje. Zar nije interesantan efekat?! Pitanje je,
kakva se emocionalna stanja izazivaju kod oveka protiv njegove
volje, esto bez razumevanja sa njegove strane, da mu je neto
nametnuto?

- 142 -

Nikolaj Levaov Sutina i razum. Tom 1


------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Periodino ponavljanje niskofrekventnih zvukova u stanju je ne


samo da prisiljeno dri eliju na odreenom kvalitativnom nivou,
ve moe da izazove delimino razaranje njene kvalitativne
strukture, i evolucionu blokadu. Ako novi front niskofrekventnog
zvunog talasa preuzima elije u fazi zavravanja povratka u
prvobitno stanje, one e biti primorane ponovo da se vrate u
iznueno stanje. I ako se taj postupak bude ponavljao u istom
periodu, astralno telo elija e biti uzdrmano, kao klatno. Naravno,
to dovodi do destabilizacije elija u celini i deliminog unitenja
tela elija, prvenstveno vieastralne strukture elija, koje se kod
mladih nalaze u fazi razvoja, i zato mogu biti lako oteene u ovom
procesu. Na taj nain, dolazea u vidu mamca za mlade generacije
odreena vrsta muzike, moe veoma lako i beznadeno da uniti
njihovu evolucionu budunost. to se praktino deava pod
uticajem "muzike" kao to su "rep" i "metal". I ako ta "muzika" ima
punu podrku dravnih struktura, postaje jasno ko ima koristi od
toga. Dravi su potrebni "zombiji", koji ne ele i ne mogu da
razmiljaju. Stadom "ovaca" je mnogo lake upravljati, i oni, tavie,
ne postavljaju neeljena pitanja, na koja nema odgovora, iz prostog
razloga to svi oni zauvek ostaju "slepi". Zvuni talasi sa
frekvencijom od 6-8 herca, javljaju se kao takvo oruje. Front
zvunih talasa sa datom frekvencijom izaziva takvu preraspodelu
primarnih materija pri svom prolazu, to dovodi do nepovratnog
procesa u visoko organizovanim elijama, kojima se javljaju neuroni
u mozgu. Kao rezultat, dolazi do preoptereenja mozga, neuroni se
unitavaju i ljudi umiru ...
I sada, opet se vratimo nazad ka evolutivnom razvoju oveka,
kada se on otpravlja u "uzbudljivo" putovanje kroz evolutivnu
dunglu, punu mladalakog maksimalizma. U uzrastu od 12-14
godina, ovek zapoinje izgradnju vieastralne strukture astralnog
tela sutine. Ovo pre svega znai, da do ovog uzrasta skoro svi
- 143 -

Nikolaj Levaov Sutina i razum. Tom 1


------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

imaju samo nieastralni nivo astralnog tela (Sl. 57.). Svi, bez obzira
na elje, uestvuju u "evolucionoj trci", ali samo mali deo startera
stie ak i do srednjeg kraja. Evolutivna izgradnja vieeastralnih
struktura astralnog tela deava se kod svakog oveka na svoj nain.
Jedan ovek moe da ima dobar start, ali da se "zaglavi" na
srednjoj udaljenosti. Drugi poinje veoma sporo i postepeno dobija
evolucionu brzinu. Trei moe da stoji na startu celog svog ivota,
bez pomeranja sa bele take, iako je imao na poetku veliki
potencijal. etvrti - "idu" u suprotnom smeru, odbacujui sebe
evoluciono unazad. I sve to moe da se desi kako kod mukarca,
tako i kod ene. Stoga, kada odreeni ovek upoznaje odreenu
enu, nivoi razvoja njihovih sutina mogu biti u meusobnom odnosu
razliiti. Ako je jedan od njih dvoje razvijeniji od drugog, govoriti o
nicanju dubokih oseanja ljubavi izmeu njih jednostavno nema
smisla, ako se i jave, onda nose veoma povran i kratkotrajan
karakter (Sl. 61.).

Sl. 61.
- 144 -

Nikolaj Levaov Sutina i razum. Tom 1


------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Bliski evolucioni nivoi razvoja javljaju se kod ljudi u optem


interesu, stremljenjima, snovima, to se zauzvrat manifestuje u
meusobnom razumevanju i uzajamnoj podrci. Prema tome, kada
postoje mukarac i ena, koji su blizu jedno drugom duhovno,
njihove due su takoe blizu jedna drugoj, tee da se nadopunjuju,
tako da izmeu njih nie ljubav. Ovo postaje mogue, kada na svim
nivoima svog razvoja, oni imaju potpunu harmoniju, koja se
manifestuje u slinim ili istim nivoima dimenzionalnosti svakog tela,
koja obrazuju njihove sutine (Sl. 62.).

Sl. 62.
- 145 -

Nikolaj Levaov Sutina i razum. Tom 1


------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Razvoj individualnosti svakog oveka se nastavlja tokom celog


njegovog ivota, pa esto nastaju situacije, kada ljudi, koji su bili
veoma bliski jedan drugom, doivljavajui duboka oseanja, poinju
da se postepeno udaljavaju jedno od drugog. Postepeno otuenje
moe doi do faze, kada kod ludo zaljubljenih ljudi ne ostaje
nikakva vezujua njihova duhovna nit, pa ak ni intimnost ne donosi
nita, osim iritacije i neprijateljstva.
Pa zato veliki oseaj ljubavi "umire" kod nekih, nestaje u situ
vremena, pretvara se u fatamorganu, dok je u isto vreme, kod
ostalih zaljubljenih on postajan tokom celog ivota, zagrevajui i
osvetljavajui svaki dan, svakoga obogaujui duhovno? U emu je
tajna ljubavi, i zato se otvara jednima i ostaje enigma drugima? Ili
moda aneo s neba alje svoju tajnu izabranima? I ako je tako, za
kakve podvige Gospod Bog nagrauje srene?! Zato ljubav moe
posetiti dom poslednjeg siromanog oveka, zagrevajui i
osvetljavajui njegov siromaan dom a ignorie velianstvene palate
bogatih, ostavljajui ih hladne i prazne?! Ili isparavajua sjajna
zvezda, neprimetno ispari, kao jutarnja magla pod zracima izlazeeg
sunca. Gde je sakrivena tajna ove misterije, ne dajui spokoj
oveku jo od vremena Adama i Eve?!
Ljubav je harmonija due, i ona nestaje kada vie nema
harmonije izmeu sutina. Harmonija nestaje tada, kada u
rezultatu individualnog razvoja dolazi do kvalitativnih promena u
strukturama sutina. Pri tome jedno je evoluciono ispred drugoga, i
kao rezultat toga, nestaje cirkulacija primarnih materija izmeu
tela sutina mukaraca i ena na jednom od nivoa (Sl. 63.).

- 146 -

Nikolaj Levaov Sutina i razum. Tom 1


------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Sl. 63.
Ako se ovaj proces nastavi, onda u nekom trenutku nee biti skoro
nieg zajednikog izmeu tih bliskih ljudi. Kvalitativne razlike
sutina dovode do toga, da je jedino mogu seksualni kontakt, bez
ikakvog duhovnog jedinstva (Sl. 64).
- 147 -

Nikolaj Levaov Sutina i razum. Tom 1


------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Sl. 64.
S obzirom na to, da se pri seksualnom kontaktu javlja razmena
energije izmeu partnera, veoma esto, i on (seksualni kontakt) ne
donosi nita, osim iritacije i neprijatnosti. To je zato, to kod
kvalitativno razliitih sutina, tokovi, koji prodiru kroz njih, imaju
- 148 -

Nikolaj Levaov Sutina i razum. Tom 1


------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

kvalitativne razlike. I kada su ti tokovi u suprotnosti, objedinjujui


ih pri seksualnom kontaktu, izazivaju samo negativne emocije, tako
kako se zatvaraju na kvalitativnom nivou seksualnog partnera, koji
ima nizak nivo evolutivnog razvoja. I kada ovi tokovi nisu u skladu sa
kvalitativnom strukturom drugog, pojavljuje se zatitna negativna
emocionalna reakcija, koja ini neeljenom, kod najmanje jednog
seksualnog partnera, intimnu vezu sa tom osobom. Kao to nam
neprijatan ukus hrane ini averziju prema njoj, to daje signal kroz
receptore ukusa o sadraju u hrani tetnih supstanci za na
organizam, tako i negativna emotivna reakcija pri intimnoj bliskosti
izmeu mukarca i ene, imajui nespojive osobine, daje signal kroz
podsvest o nespojivosti kvalitativnih struktura njihovih sutina. To
je signal majke prirode, koja je "zabrinuta" za budua pokolenja, o
prenoenju njima od roditelja samo pozitivnih osobina, bez kojih je
svaka vrsta osuena na izumiranje. Ako pri takvom neeljenom
seksualnom kontaktu do zaea ipak doe, onda inkarnirana sutina
dolazi sa nieg evolucionog nivoa, nego to bi to bilo pri kvalitativnoj
harmoniji izmeu mukarca i ene, koji imaju kompatibilne
kvalitete...
Hajde da pokuamo da shvatimo, zato pri harmoniji izmeu
mukarca i ene nastaje jedinstven oseaj, ljubav. Podsetimo se, da
se pri cepanju fiziki guste materije u eliji oslobaaju primarne
materije, koje je obrazuju, i one poinju da krue izmeu nivoa
elije. tavie, veina njih se rasejava u prostoru, a samo mali deo
hrani elije tela, ime obezbeuju ivotni proces elijama na svim
nivoima. Pri harmoniji izmeu mukaraca i ene, zbog toga, to
muka i enska sutina imaju razliiti polaritet, potoci primarnih
materija poinju da krue meu njima u zatvorenom sistemu,
formiranog sutinama. Razliit polaritet mukih i enskih sutina
opredeljuje kvalitativnu razliku njihovih struktura. Te kvalitativne
razlike se manifestuju u tome, to se u mukoj sutini potoci
- 149 -

Nikolaj Levaov Sutina i razum. Tom 1


------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

primarnih materija kreu od genitalija prema glavi, dok se u


enskoj sutini kretanje dogaa od glave ka genitalijama. Na
atomskom nivou, takvi procesi se posmatraju kada elektroni imajui
razliita naelektrisanja, pozitivna i negativna (to se se manifestuje
kao kretanje u suprotnom pravcu primarnih materija) stvaraju
elektronske parove, koji predstavljaju stabilan sistem. Elektronski
parovi i supruniki parovi su identian fenomen, odraavaju
stanje harmonije na razliitim nivoima evolutivnog razvoja
materije ... Suprotna kretanja primarnih materija u mukim i
enskim sutinama opredeljuju se razliitim uticajima na nivo
dimenzionalnosti prostora koji ih okruuje. Muka sutina, pri svom
evolutivnom razvoju "probija" dimenzionalnost okruujueg
prostora, dok enska sutina u svom razvoju "popunjava" prostornu
neheterogenost iznutra (Sl. 65).

Sl. 65.
- 150 -

Nikolaj Levaov Sutina i razum. Tom 1


------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Ako postoji potpuna harmonija izmeu mukarca i ene, potoci


primarnih materija, koji prolaze kroz strukturu muke sutine, teku
pored toga i kroz strukturu enske sutine, stvarajui dodatno
zasienje tela enske sutine. I shodno tome, tokovi materije, koje
prolaze kroz strukturu enske sutine, dodatno zasiuju tela muke
sutine. Na taj nain, pri harmoniji izmeu mukarca i ene, koju
zovemo ljubav, oboje dobijaju dodatni potencijal od onog drugog, i
pored toga, dolazi do razmene kvaliteta izmeu muke i enske
sutine, bez ega je evolutivni razvoj bilo koga nemogu. Da bi se
popeo na sledeu evolutivnu stepenicu, neophodno je imati kvalitete,
kako mukog, tako i enskog principa, to se deava pri intimnoj
bliskosti dvoje koji vole jedno drugog, i to se zove bela tantra.
Bela Tantra je mogua samo izmeu dvoje, kada postoji potpuna
harmonija muke i enske sutine i uzajamna ljubav izmeu
mukarca i ene. Zbog toga, to je retka pojava, jer nisu svi
uspevali da pronau svoju "polovinu", a mnogi i ne pokuavaju da
trae takvu, sledei izreku "bolje vrabac u ruci nego golub na
grani". Malo ko se usudio da saeka ili da trai svoju suenu iza
sedam dalekih zemalja, preko sedam mora i sedam gora, i da prolazi
kroz vatru, vodu i trnje...
Pri svakom seksualnom kontaktu, dolazi do meurazmene
potencijala i kvaliteta izmeu mukaraca i ene. Istovremeno,
postoji nekoliko varijanti ove meurazmene. Svaki ovek, bilo da je
mukarac ili ena, ima potencijal, koji stvara organizam tokom dana
Jo, kao rezultat cepanja organskih i neorganskih molekula u
elijama. Osim toga, ovaj potencijal zavisi od fizikog i
emocionalnog stanja oveka, i nije isti kod istog oveka tokom
njegovog ivota. Sa godinama, potencijal se smanjuje 1. Utie na ovaj
potencijal i bioritam ljudskog organizma. Organizam zdravog oveka
uvek stvara potencijal Jo sa nekim odstupanjima, koja ispoljava
1

. . , 2.
- 151 -

Nikolaj Levaov Sutina i razum. Tom 1


------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

ovek u ekstremnim uslovima. Postoji minimalni potencijal J1,


neophodan za normalno, zdravo funkcionisanje organizma. Dakle,
kada u toku intimnosti doe do razmene kvaliteta, svaki partner
odaje deo svog potencijala J2 i dobija u zamenu potencijal od
partnera J3 (Sl. 66. i Sl. 67.).

Sl. 66.
- 152 -

Nikolaj Levaov Sutina i razum. Tom 1


------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Sl. 67.
Vrlo vaan je odnos, koliki deo potencijala Jo svaki od partnera
odaje drugom i koliko dobija za uzvrat. Pri svakoj razmeni energije
jedan od partnera daje vie nego to prima, i tu nema nieg
strannog ili loeg, ako gubitak energije ne prelazi veliinu:

- 153 -

Nikolaj Levaov Sutina i razum. Tom 1


------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

J J0 - J1
(1)
Problem nastaje kada jedan od partnera u toku intimnosti gubi vie,
od postojeeg vika (Sl. 68. i Sl. 69.):
J > J0 - J1
(2)

Sl. 68.

- 154 -

Nikolaj Levaov Sutina i razum. Tom 1


------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Sl. 69.
U ovom sluaju, javlja se seksualni vampirizam, koji moe imati
epizodni karakter, povezan sa tim, da je jedan od partnera
privremeno iscrpljen usled bolesti ili nervnog stresa i prestaje sa
obnovom normalnog stanja. Pri tome se ne deava neko ozbiljno
- 155 -

Nikolaj Levaov Sutina i razum. Tom 1


------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

oteenja zdravstvenog stanja seksualnog partnera, kao to ne teti


donatorsko davanje krvi. Potpuno je drugaija situacija, kada je
seksualni vampirizam stalnog karaktera. U tom sluaju, seksualni
donator je fiziki iscrpljen, to veoma esto izaziva razvoj
razliitih bolesti i u nekim sluajevima moe da izazove smrt.
Seksualni vampiri mogu biti i ene i mukarci. Seksualni
vampirizam moe nositi karakter kako svesnog, tako i nesvesnog
dejstva. U sluaju svesnog seksualnog vampirizma na delu je crna
Tantra. Crna Tantra se temelji na ispumpavnju ivotne snage
seksualnog partnera posredstvom specijalnog kodiranja poslednjeg,
tokom seksualnog odnosa, kada je ovek maksimalno otvoren.
tavie, dovoljno je samo jedno kodiranje, da bi ivotna snaga od
donatora neprekidno tekla seksualnom vampiru, bez obzira na to, da
li imaju naknadne seksualne kontakte ili ne i na kojoj su udaljenosti
jedan od drugog.
Obino se tako stvara tantrika piramida na osnovu tog
kodiranja. Tantriki lider promovie svojim rtvama principe
slobodne ljubavi i obuava ih svojim "priblinim" metodama takvog
kodiranja. Kao posledica toga, "slini" se povezuju u tantriko
"bratstvo" novih ampiona slobodne ljubavi i ue isto. Broj
prikljuenih u tantriku piramidu raste geometrijskom progresijom,
i stvara neku vrstu hijerarhije, u kojoj se ivotna sila akumulira u
svakom nivou i ide na sledei. Kao rezultat toga, tantriki lider
sabira ogroman potencijal ivotne sile. Obino se, ovaj potencijal
koristi za kontrolu nad masama ljudi u ove ili one svrhe, na razliite
naine, putem uticaja na ponaanje kroz podsvest. Crnu Tantru, kao
instrument sakupljanja potencijala za naknadni uticaj na ponaanje
masa, koriste ljudi kroz celu istoriju oveanstva, od najstarijih
vremena do danas. Tantriki obredi, za ije su ostvarivanje
plemenske voe uvele relevantne obiaje i tradiciju, posebno su
iroko bili rasprostranjeni u poetnim fazama razvoja civilizacije.
- 156 -

Nikolaj Levaov Sutina i razum. Tom 1


------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Saglasno njima, voa ima pravo na seksualni odnos sa svim enama,


koje pripadaju plemenu pod njegovom kontrolom. I to se objanjava
ne samo razvratnim naklonostima lidera, ve i jedinstvenom prilikom
da dri u pokornosti sve mukarce iz plemena.
Stvar je u tome da svaka ena nakon seksualnog kontakta sa
liderom postaje njegova supruga ili seksualni partner jednog ili vie
mukaraca plemena. Kao rezultat toga, voa prikuplja potencijal,
koji mu je potreban za zadravanje svoje moi nad svojim
saplemenicima. I, to je posebno zanimljivo, tantriki rituali na
primitivnom nivou civilizacije dozvoljavali su voi da upravljaju
svojim plemenom, bez ega samo pleme nije moglo da opstane i
sauva se u plemenskim sukobima i ratovima. U ovoj borbi, preivelo
je ono pleme, na ijem je elu stajao jak voa, koji je mogao da
objedini sve saplemenike u jedan organizam, i uvede celo pleme u
stanje nadorganizma2. Ako je voa uspeo da uvede celo pleme u
stanje nadorganizma, preokrene masu u organizovan sistem, u
njemu se svaki ratnik borio u interesu plemena, ponekad rtvujui
svoj ivot. To je mogue samo u sluaju potpunog suzbijanja
instinkta samoodranja, koji je jedan od najmonijih nagona kod
svih ivih organizama, ukljuujui oveka. Za svesno suzbijanje
nagona samoodranja su sposobni ljudi sa visokim nivoom moralnog i
duhovnog razvoja, kojih je, naalost, veoma malo. Za sve ostale,
suzbijanje instinkta samoodranja manifestuje se samo u stanju
nadorganizma. Plemenski voa je postajao onaj ko poseduje
dovoljan potencijal za stvaranje kvalitativnog stanja
nadorganizma za svoje saplemenike.
Veoma retko se javljaju ljudi, koji imaju sopstveni potencijal
dovoljan za realizaciju stanja nadorganizma kod svojih saplemenika.
Zato su osmiljeni razliiti naini za stvaranje potrebnog
potencijala. Jedan od tih naina je crna tantra. Crna tantra nije
2

Vie o tome pogledajte u - N. Levaov Poslednji apel oveanstvu, glava 3.


- 157 -

Nikolaj Levaov Sutina i razum. Tom 1


------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

samo sredstvo, ve i daje voi, koji stoji na elu tantrike


piramide, mogunost da znaajno pojaa uticaj na svoje
saplemenike. Tantriki obredi u svom prvobitnom obliku sauvali su
se prilino dugo vremena, meu mnogim narodima, i bili su poznati
kao pravo prve brane noi, kada je "gospodin" imao formalno
pravo na seksualni kontakt sa svim novoudatim svojim vazalkama,
podinjavajui ih svojoj kontroli. Dakle, divlji po svojoj sutini
obiaj imao je u sebi stvarnu potrebu. U poetnim fazama razvoja
civilizacije u stalnim sukobima preivela su ona plemena, koja su
stvorila monu tantriku piramidu. Jake voe, koje imaju jak
sopstveni potencijal, pojavljuju se s vremena na vreme, a tantrike
piramide su radile uvek, bez obzira na linost ovog ili onog voe.
eleo bih da skrenem panju na tu injenicu, da je tantrika nain
organizovanja zajednice zabeleen kod skoro svih stadnih ivotinja,
u koje spada i ovek. Zbog toga se i ovek u poetnoj fazi svog
evolutivnog razvoja podinio monim instinktima divlje prirode.
Dakle, tantriki obredi bili su neizbeni u poetnim fazama
civilizacije i dozvoljavali su plemenima da preive. Sa razvojem
civilizacije pojavljuju se i razvijaju duhovni principi kod oveka, i
kao posledica toga, pojavljuju se novi naini upravljanja sveu
masa, raaju se u religije, koje potinjavaju i ujedinjuju ljude na
duhovnoj osnovi. tavie, primitivne metode kao to je crna tantra,
nisu nestale, ve su evoluirale, u zavisnosti od situacije. Potrebu za
primenom novih metoda i tehnika kontrole uma masa, objanjava
upravo pojava i razvoj duhovnsti oveka. Sa razvojem porodice i
vlasnitva, tantriki rituali su dobijali sve vei i vei otpor od
strane ljudi iz plemena, iako su kod nekih plemena u Africi i Junoj
Americi, velikog broja ostrvskih plemena, koja su dugo bila izvan
uticaja ukupnog talasa evolutivnog razvoja, oni sauvani do
dananjeg dana. Kao rezultat sve veeg otpora masa tantrikim
ritualima, razvoj religija je postala neizbena pojava. Novo dolazi
- 158 -

Nikolaj Levaov Sutina i razum. Tom 1


------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

na mesto starog, zastarelog. Tantriki obredi, koji su cvetali skoro


trideset hiljada godina, vie ne odgovaraju realnosti stvarnosti, a
posebno evolutivnoj fazi razvoja ljudske civilizacije. Stoga, pre oko
deset ili dvanaest hiljada godina, zapoela je Era Religija.
To ne znai da religije u jednom ili drugom obliku nisu postojale
ranije. To znai da je u primitivnoj eri oveanstvo imalo drugu
kvalitetnu faza evolutivnog razvoja, i samim tim, principi
samoregulacije su bili samo oni, koji su bili u skladu sa tom fazom.
Klice tek roenih religija ekale su svoje zvezdane sate, a kada je
doao as, kristalizovale su se veoma brzo i preuzele palicu sledee
faze evolutivnog razvoja inteligentnog drutva. Pojava religija je
neizbena i neophodna u odreenoj fazi razvoja kod razumnog
drutva. Jedino pitanje je - kakvu tafetnu palicu iz prethodnog
sistema drutvene organizacije su preuzele religije?!
Setimo se da je tantriki sistem nastao kao potreba,
omoguavajui voi da prikupi neophodan potencijal za vrenje
kontrole nad plemenom i za neophodan uticaj, koji je potreban za
uvoenje plemena u stanje nadorganizma, bez kojeg pleme nije bilo
u stanju da opstane u kritinim situacijama. Dakle, religijski
sistem, zamenivi tantriki, obavlja slinu ulogu sakupljanje
kapaciteta, neophodnog za sprovoenje kontrole nad sveu
naroda i uvoenje poslednjeg u stanje nadorganizma u kritinim
trenucima istorije. Dakle, religija je u odreenoj fazi razvoja
ljudske civilizacije imala ujedinjujuu ulogu za svaki narod i davala
mogunost i ansu za opstanak u borbi za mesto pod suncem.
Na koji nain religija ispunjava svoju ulogu u borbi za opstanak
odreenog naroda ili plemena?!
U sluaju tantrike piramide, kodiranje tokom seksualnog
kontakta stvara mogunost voi za akumulaciju neophodnog
potencijala, to omoguava mogunost za kontrolu i upravljanje na
plemenskom nivou, bez ega pleme nije imalo ansu da preivi. Pri
- 159 -

Nikolaj Levaov Sutina i razum. Tom 1


------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

tome, treba obratiti panju na to, da broj svakog odreenog


plemena u veini sluajeva nije dostigao veliku brojnost. I ova
injenica je dozvoljavala voi plemena, pri odreenom nivou
okrutnosti i agresivnosti, da stvori potrebnu tantriku piramidu. Sa
razvojem ljudske civilizacije, srodna plemena su se ujedinila u
narode, ija brojnost je brzo rasla, i tantriki nain ostvarivanja
psi-kontrole nad saplemenicima za vou je postao gotovo
neprihvatljiv. Voa je mogao da ga primenjuje samo u svom
okruenju, to mu je omoguilo da ga dri u potinjenosti svoje
najblie saradnike, bez kojih upravljanje masama postaje
jednostavno nemogue, ali koji, kad god je mogue, nisu bili daleko
od elje zauzmu njegovo mesto. Stoga je, izum novog naina psikontrole postao od vitalnog znaaja. Plemena, koja nisu bila u stanju
da pronau novi nain psi-kontrole masa, bila su ili potpuno unitena
ili utopljena u druga. Psi-kontrola se javlja kao negativna pojava po
svojoj sutini u normalnim uslovima ivota ljudske populacije, u
kritinim trenucima postaje neizbean i jedini nain, koji
omoguava da se sauva veliki deo te populacije. Ovaj fenomen
pozitivnosti u ekstremnim situacijama, pri principijelnoj
negativnosti samog fenomena psi-kontrole, manifestuje se samo u
poetnim fazama razvoja civilizacije. Ovaj paradoks se objanjava
veoma jednostavno. Nizak nivo razvoja individualne svesti svakog
oveka ne dozvoljava mu da vidi socijalne neophodnosti: instinkt
samoodranja ispostavilo se da je jai od slabog glasa razuma. Na
kraju, svako misli samo o svom spasenju, ini neizbenim svoju smrt
i smrt svojih saplemenika. Pri niskom nivou duhovnog razvoja, ovek
ne moe i ne eli da shvati, zato za spasenje svih ostalih zapravo
on, a ne neko drugi, mora da rtvuje svoj ivot, ili u najboljem
sluaju, da ga rizikuje. A to znai samo jedno smrt svih. ak i
ako konkretan ovek i opstane u odreenoj kritinoj situaciji, on je
i dalje osuen na smrt pri svom suprotstavljanju divljini. ovek je
- 160 -

Nikolaj Levaov Sutina i razum. Tom 1


------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

kolektivno bie, a to znai, da je samo zajedno, suoavajui se sa


prirodom, u stanju da opstane, kao vrsta. Zato u svojoj sutini
negativan fenomen psi-kontrole postaje neizbeno zlo,
omoguavajui oveku da se sauva u svom suprotstavljanju
elementima prirode i varvarstvu njemu slinih. Primena psi-oruja
od strane voa i lidera omoguava da se uvede masa u stanje
nadorganizma, pri kojem potpuno ili delimino masa potiskuje
instinkt samoodranja po cenu smrti svog dela, spasavajui celinu.
Problemi i naruavanje zakona prirode pojavljuju se onda, kada te
voe i lideri koriste psi-oruje u svoje sopstvene svrhe, radi
ouvanja svoje vlasti ili sopstvenog bogaenja..
A sada, vratimo se sutini i nameni religije. Sa rastom broja
plemena, tantriki nain ostvarivanja psi-kontrole ve vie nije bio
u stanju da obavlja svoju ulogu. Kvalitativno nova faza sprovoenja
psi-kontrole postala je pronalazak religija. Kreatori religija
odlino su koristili neznanje masa, njihov strah od elemenata
prirode i neshvatljivog. Sve nerazumljivo se oboavalo, i kao
rezultat toga, u okviru plemena rodilo se mnogoboje. Gradili su se
hramovi, u kojima su ljudi oboavali svoje bogove, prinosili im rtve,
ukljuujui ljudske i obraali im se svojim molbama. Pored toga,
mesto za izgradnju hrama se nije biralo sluajno. Povrina planete
ima pozitivne i negativne, tzv, geomagnetske zone. Ove zone
predstavljaju delove povrine, koje proimaju gusti tokovi primarnih
materija, koje nastavljaju svoje kretanje unutar planetarne
neheterogenosti i posle prestanka formiranja planete. Kretanje
primarnih materija, u principu, ne prestaje sa pojavom
neheterogenosti i nastavlja se sve do tada, dok ova neheterogenost
bude postojala.
Pozitivne geomagnetske zone su zone sa izlazeim tokovima
snopova primarnih materija, a shodno tome, negativne su sa
ulazeim snopovima. Mesta za izgradnju hramova su uvek birana
- 161 -

Nikolaj Levaov Sutina i razum. Tom 1


------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

tako da to budu maksimalno izraene pozitivne geomagnetske zone,


koje imaju minimalnu gustinu kvalitativnih barijera izmeu
planetarnih nivoa. Geometrijski oblici hramova imaju veliki znaaj,
slue kao soivo za prikupljanje tokova primarnih materija. Kao
rezultat svega ovoga, crkve su postale odlino mesto i instrument
masovnog okupljanja ljudskih potencijala i stvaranja idealnih uslova
za kodiranje ljudi i njihovo povezivanje na jedan psi - sistem.
Religijski rituali i molitve, vode ljude u stanje transa, to proces
ini jo lakim i efikasnijim. Ponavljanjem molitvi, ovek sam
transformie svoj psi-sistem, ukljuujui ga u opti psi sistem.
"Ovce" se same okupljaju u jatima i ponizno oekuju svog "pastira".
Pitanje je samo, ko su ti "pastiri" i kuda vode svoje poslune "ovce"?
Moralna i duhovna istoa pojedinih "pastira" spasila je itave
nacije od izumiranja i to bi trebalo da dovede do vieg duhovnog
razvoja; poronost drugih potapala je narode u mrak i neznanje,
ponekad ih dovodei na ivicu samounitenja i degeneracije.
U poetnoj fazi razvoja religija, obogotvorene su sile prirode, pred
kojima je ovek bio bespomoan, to je dovelo do straha i
strahopotovanja pred njima. Kasnije su se pojavila boanstva nalik
oveku, koja kontroliu te ili druge sile prirode. Prisustvo mnogih
bogova u jednom istom narodu dovelo je do fragmentacije ljudi na
osnovu toga, kog boga oboavaju. Prvosvetenik svakog boga,
prikupljajo je potencijal svog stada, i koristio ga u veini sluajeva,
ne u interesu naroda u celini, ve za svoje sebine ciljeve. Vii
svetenici su se borili jedni protiv drugih i bili su smrtni
neprijatelji. Ova injenica se manifestuje tragino u kritinim
periodima za istoriju svih ljudi, kada je potrebno jedinstvo svih,
zbog zajednikog cilja. Mnoge civilizacija prolosti pretvorile su se
u prah iz tog razloga.
Snaga bilo kog naroda je u njegovom jedinstvu, i ta snaga nije
samo u jedinstvu jezika, kulture i privrede. Snaga naroda je i u
- 162 -

Nikolaj Levaov Sutina i razum. Tom 1


------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

njegovom psi-potencijalu, koji se sastoji od individualnih potencijala


svih nosioca rodne genetike. Psi-potencijal naroda je kao duboka
reka besnih emocija i strasti. Mnogobotvo je razdelilo tu reku na
mnoge rukavce, i svaki odeljeni rukavac nije vie bio u stanju da
prevazie bilo kakvu ozbiljnu prepreku na svom putu. Prirodne
katastrofe i invazije monih neprijatelja su upravo takve prepreke,
koje je u stanju da srui samo velika ujedinjena reka psi-potencijala
naroda. Dakle, pojava religije kod nekih naroda, na osnovu verovanja
u jednog boga, dala im je veoma ozbiljnu prednost. Razbacani
"rukavci" psi-potencijala takvih naroda, spajanjem u jedan tok,
stvarali su ogroman potencijal. Ovaj potencijal je dozvoljavao da se
lako uvode mase u stanje nadorganizma, a navike ljudi su inile
zadatak za uvoenje u to stanje jo jednostavnijim i efikasnim.
Naalost, iz istih razloga duhovni i nacionalni lideri nisu imali velikih
problema da koriste takvo stanje svojih naroda u svoje line
interese, usmeravajui narode u ratove sa svojim susedima, radi
obogaivanja i proirenja sfere svog uticaja. U stanju nadorganizma
mase ljudi pretvaraju se u slepo oruje, i u crnim rukama ono je
postajalo strano. U Novom Zavetu postoji sjajan primer za to.
Setimo se da je Pontije Pilat, rimski guverner Judeje, pokuao da
spase Isusa Hrista iz nepravedne i bolne smrti na krstu. U tom
cilju, on je predloio da vaskrsne drevni jevrejski obiaj na
praznik, ljudi su imali pravo da spasu ivot jednom od osuenih na
smrt:
A onda ih je upravitelj pitao: koga, od ove dvojice hoete, da
vam pustim? Oni rekoe: Varavu. Pilat im ree: ta u onda sa
Isusom, nazvanim Hrist? Oni mu govore: "Neka bude razapet!
Upravitelj je pitao: Kakvo zlo je on uradio? Ali oni su jo jae
vritali: "Neka bude razapet! Kada Pilat video da nita ne pomae,
ali da se bunt uveava, uzeo je vodu i oprao ruke pred narodom, i
rekao: ja sam nevin za krv ovog pravednika; I sav narod
- 163 -

Nikolaj Levaov Sutina i razum. Tom 1


------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

odgovarajui ree: krv njegova na nas i na nau decu. Onda im je


otpustio Varavu, a Isusa predao da bude razapet...3
Nije li to udan izraz zahvalnosti oveku, koji je doneo i radio
dobro tim ljudima?! I ono to je najinteresantnije, cela gomila ga je
psovala, pljuvala i bacala kamenje na njega do samog mesta
pogubljenja. Tek kada je umro na krstu, kao magijom, i oni koji su
eznuli za njegovom smru, iznenada, poeli su da tuguju zbog svog
zloina njima uraenim. Sve ovo izgleda krajnje udno, sve dok ne
postane jasno - zato? A odgovor je vrlo jednostavan: jevrejski
svetenici, koji su bili uplaeni njegovom snagom, onim ta je radio,
bili su uplaeni da e izgubiti mo nad gomilom, primenili su psioruje, prisiljavajui ljude da izaberu Varavu, i nastavili da
nadgledaju gomilu gomile sve do Hristove smrti na krstu. A posle
njegove smrti, potreba za psi-kontrolom je nestala, a ljudi se vratili
u svoje sopstveno stanje i shvatili da su bili sauesnici u zloinu.
Fundamentalno vanim se ispostavilo, ko je drao u svojim
rukama niti kontrole stanja nadorganizma ovih naroda. Naalost,
veoma retko su se na elu nalazili ljudi sa visokom duhovnou i
moralom. U veini, sredstvo spasenja pretvaralo se u sredstvo
za unitavanje. Da bi sauvali svoju vlast i mogunost kontrole nad
masama, verske voe nemilosrdno su poele da unitavaju bilo koje
neslaganje i odstupanje od verskih dogmi, pokuavajui da zadre
sve "potoke" u nedrima jedne mone "reke". I zbog prolivanja reke
krvi, pod pretnjom smrti, drali su masu pod svojom kontrolom..
"Reke" psi-sistema pojedinih naroda, esto su uz pomo maa i
straha, ujedinjavani u "mora i okeane", to je dovelo do pojave
super psi sistema. U svetu se pojavilo nekoliko takvih super psisistema, koji su skoro od samog trenutka svog nastanka, poeli
svoja suprotstavljanja. I taj se sukob nije zaustavljao ni na minut,
3

Novi zavet.. Jevanelje po Mateji, glava 27, stihovi 21-26.


- 164 -

Nikolaj Levaov Sutina i razum. Tom 1


------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

ali samo sa periodima spoljnog zatija. S vremena na vreme jedan ili


drugi super psi sistem traio je dominantnu poziciju. Oni su
ponekad narastali do ogromnih razmera, i kao i svaki gigant
raspadali se zbog unutranjih protivrenosti.
Najvee globalne razmere dostigao je hrianski super psisistem, koji integrie veliki broj naroda. Razlike izmeu njih bile su
tako velike, da su oni prilino brzo doveli do raspada jedinstvenog
hrianskog psi-sistema na delu. Hrianstvo, emu su se protivile
duhovne voe, steklo je sve vie i vie izraen nacionalni karakter.
Poetak toga je raskol 1058. godine, kada je hrianska crkva
podeljena na rimsku i grku. Vrlo brzo su postali neprijatelji, i ljudi,
koji su oboavali istog Boga, ubijali su jedni druge, u njegovo ime i
sa njegovim imenom na usnama. Hrianska crkva je sve vie i vie
modifikovana sticanjem nacionalnih karakteristika. Slini procesi su
se odvijali i u islamu, budizmu i hinduizmu. Kao rezultat toga, ni
jedan od verskih sistema nije uspeo da postigne dominantan poloaj
nad drugima.To, u principu i nije bilo mogue da se uradi. Verski
super psi-sistem je zamenio tantriki, kao rezultat kvalitativnih
promena u socijalnoj sredini oveanstva i obavljao je svoju ulogu
sve do tada, dokle god (oveanstvo) nije ulo u period kvalitativno
novih promena te iste socijalne sredine. Tako, na kvalitativno novom
nivou razvoja socijalne sredine treba da se pojavi nova organizacija
psi-sistema, i samim tim, nova organizacija psi-kontrole, bez koje
je svaka civilizacija osuena na propast. Sledea faza super-psi
sistema je planetarni, to je i normalno - svaki sistem se razvija od
manjeg ka veem. Svaka civilizacija prolazi razvoj od
fragmentiranog sistema u jedan - u tome je njena snaga.
To ne znai da e verski super psi sistem nestati sa istorijske
arene. On e samo ustupiti liderstvo novom sistemu, odraavajui
kvalitativno novu fazu razvoja ljudske civilizacije. I to nije
povezano sa eljenjem ili neeljenjem drugih. To je - pravi
- 165 -

Nikolaj Levaov Sutina i razum. Tom 1


------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

evolutivni proces koji se ne moe zaustaviti. Otpor postojeih


sistema psi-kontrole moe samo u izvesnoj meri usporiti dolazak
novog, ali ovaj dolazak je neizbean, hteli mi to ili ne, svialo nam
se to ili ne, da li nam je to korisno ili nije. Pitanje je samo ko e
biti na elu ovog dolazeeg super psi-sistema i kako, za koje svrhe
e se koristiti? U ovom trenutku odvija se borba izmeu belih i
crnih za dominaciju u tom sistemu psi-kontrole. U zavisnosti od
toga ko e pobediti, zemaljska civilizacija e procvetati i
napredovati i stupiti u kvalitativno novu kosmiku fazu svog razvoja
ili e biti osuena na samounitenje. ta e se desiti pokazae
bliska budunost ...
A sada da se opet vratimo na emocije. Kreativnom nadahnuu,
inspiraciji u nauci, umetnosti, u bilo kojoj grani ljudske aktivnosti.
Zato kreativna muza poseuje neke i zaobilazi druge?! Moda ova
kapriciozan "dama" bira "ljubimce" po svojoj volji? Zato se jednom
oveku otvaraju tajne prirode, univerzuma, a drugom oveku koji
die isti vazduh, vidi i slua istu prirodu, te tajne se ne otvaraju
nikad? Zato jedan ovek gleda i ne vidi, slua a ne uje, moda oi,
ui i mozak kod takvih ljudi rade drugaije? Naravno da ne. Ali,
ipak, uvek se nalaze "udaci", koji naizgled neobjanjivo mogu i da
vide vie, i da uju vie, i da razumeju dublje. ta je zagonetka
svega toga, i koja re ili magina arolija omoguava "izabranima"
od sudbine i provienja da izvuku eskalibur znanja iz kamena
istine?
Svaki ovek se raa kao jedinstven fenomen prirode sa
jedinstvenim svojim genetskim kodom i ima sutinu, koja je u veoj
ili manjoj meri u skladu sa genetikom. Genetski kod, odreuje
redosled povezivanja nukleotida u hromosomima, odreuje
kvalitativne karakteristike oveka, njegove talente, sposobnosti.
Sredstvo spoznaje je mozak, neuroni koji ga formiraju nose
genetiku odreenog oveka. Svaki nukleotid, svaki gen (veza od tri
- 166 -

Nikolaj Levaov Sutina i razum. Tom 1


------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

nukleotida; postoji samo etiri nukleodida adenin, citozin, uracil i


timin) imaju specifian i jedinstven uticaj na okolni mikroprostor.
Ovaj uticaj je dubok i odreen je brojem atoma, koji formiraju
svaki nukleotid, tipom tih atoma i njihovim prostornim poloajem u
molekulu. Dakle, superpozicija (sloenost) svih ovih uticaja stvara
jedinstvenu sliku uticaja svakog nukleotida na dimenzionalnost
okruujueg mikroprostora. Ova jedinstvena slika zakrivljenosti
mikroprostora ima kvalitativni uticaj na svojstva tog mikroprostora.
Drugim reima, mikroprostor, oko svakog nukleotida, gen,
manifestuje se i reaguje razliito. Dakle, svaki gen ima svoje "lice",
koje on uva trajno. Tako molekuli DNK i RNK, koji sadre genetsku
informaciju svakog oveka i koji predstavljaju sjedinjene u
odreenom redosledu gene, stvaraju jedinstvenu sliku
zakrivljenosti mikroprostora, to se zauzvrat, manifestuje u
jedinstvenom kvalitativnom izgledu i reagovanju tog prostora.
Dakle, mozak svakog oveka, iako sastavljen od istog broja
neurona, koji spolja izgledaju isto, kvalitativno se razlikuje svojim
uticajem na mikroprostor neurona, koji ga formiraju. Svojstva i
funkcije mozga svakog oveka, na taj nain, su nejednake i
odreene su genetskim kodom svakog oveka. I ova nejednakost
se manifestuje ne samo u tome, kako mi izgledamo spolja, ve i u
kvalitativnom stanju mozga oveka na nivou mikroprostora. Na
taj nain, postaje jasno, na osnovu kojih kriterijuma "muza"
kreativnosti bira svoje izabrane predstavnike.
A sada hajde da pokuamo da razumemo, na koji nain se
izabraniku otvaraju tajne prirode. Setimo se da organi ula
oveku daju ne vie od jedan odsto informacija o svetu, koji nas
okruuje, a savremena nauka zna neto o njemu uz pomo
instrumenata. Ove informacije su dovoljne za odravanje ivota i
orijentaciju u njemu. Nai ulni organi su samo za to i namenjeni,
kao i organi ula svih drugih, koji naseljavaju planetu, ivih bia.
- 167 -

Nikolaj Levaov Sutina i razum. Tom 1


------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Kada je ovek pokuavao da koristi svoja ula, ne po nameni,


pokuavajui da izgradi sliku univerzuma, ispostavilo se da je to
apsurd. Nije ni udo. Svako e smatrati apsurdnim pokuaj da se
stvori mozaik iz jednog komadia, kada je potrebno stotinu
razliitih komada, koji zajedno mogu da daju eljenu sliku. Bila bi
potpuna besmislica kopirati ve postojei element ove slike. Sto
identinih elemenata nikada ne mogu da daju realnu sliku, a ko ne
moe da shvati ovu oiglednu injenicu, uskrauje i sebe i druge.
Instrument
spoznaje sveta oko nas nisu ula, ve mozak.
Informacije koja dolaze u mozak kroz organe ula, dovoljne su za
orijentaciju u okruujuem prostoru, ali ne i dovoljne za njihovu
spoznaju. Spoznaja, tj, znanje, postaje mogua, kada mozak
poinje da dobija dodatne informacije, onima, koje dolaze kroz
ula. ak i stvaranje instrumenata, koji su znaajno proirili
koliinu informacija koja dolazi u mozak, nije dovoljno da se stvori
kompletna slika univerzuma.
Ali zato informacije dobijene uz pomo instrumenata, nisu
dovoljne za potpuno znanje, mogu mnogi da pitaju. Razloga za to je
nekoliko:
1. Instrumente su stvorili ljudi, na osnovu percepcije prirode, na
osnovu informacija dobijenih putem ula, tako da oni odraavaju
realnost jednostrano.
2. Fiziki gusta stvarnost sadri u sebi samo deo informacija o
univerzumu. Ova realnost je samo vrh ledenog brega, koji su ljudi u
stanju da sagledaju pomou svojih ula i uz pomo instrumenata.
Fiziki gusta planeta je je samo deo onoga to je planeta u
celini. Planeta to je fiziki gusta, eterina, astralna, prva
mentalna, drugi mentalna i trea mentalna sfera. Pri tome, sve one
su meusobno povezane izmeu sebe i u stalnom su meudejstvu.
Dakle, prava slika onoga to se deava moe biti reprodukovana
- 168 -

Nikolaj Levaov Sutina i razum. Tom 1


------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

samo u sluaju dobijanja mozgom informacija sa svih planetarnih


nivoa. To postaje mogue onda, kada neuroni mozga u svom razvoju
izgrade tela na svakom planetarnom nivou, to obezbeuje protok
informacija sa tih nivoa u mozak. Kako ovek koristi ili obrauje
te informacije, zavisi od njegovih individualnih sposobnosti,
talenata i dostupnosti analitikog razmiljanja, mogunost da
obradi dolazne informacije. Nivo evolucionog razvoja neurona
omoguava stalno meudejstvo sa svim planetarnim sferama, na
kojima oni imaju izgraena tela. Prisustvo eterinog tela omoguava
meudejstvo sa eterinom sferom, astralnog sa eterinom i
astralnom sferom, prvo mentalno sa eterinom, astralnom i i
prvom mentalnom sferom, itd. Tako, svaka nova faza evolutivnog
razvoja daje pristup novom informacionom nivou. A to znai da
samo evolutivni razvoj omoguava oveku da se kree napred na
trnovitom putu spoznaje.
Povezivanje na odreenom informacionom nivou moe biti i
kratkog veka. U ovom sluaju, mozgu oveka se otvara sledei
kvalitativni nivo ne kao rezultat evolucionih kvalitativnih promena,
ve kao rezultat energetskog proboja bez promene kvalitativnog
stanja neurona a posebno mozga u celini. Pri tom proboju
kvalitativno stanje mozga se ne menja. I kada u mozak poinju da
stiu informacije iz gornjeg kvalitativnog informacionog nivoa, on,
budui kvalitativno neusaglaen sa strukturama neurona u mozgu,
izaziva nestabilno stanje mozga oveka. Kao rezultat toga se javlja
izbacivanje primarnih materija astralnog tela svakog neurona (u
sluaju kada neuroni imaju eterino i astralno telo) ili prvog
mentalnog tela, svakog neurona (u sluaju kada neuroni imaju
eterino, astralno i prvo mentalno telo). Kao rezultat takvog
izbacivanja umanjuje se nivo sopstvene dimenzonalnosti navedenih
tela neurona. Ovo dovodi do toga, da protok sa sledeeg
kvalitativnog nivoa prestaje da stie u mozak oveka. Odkrinuta
- 169 -

Nikolaj Levaov Sutina i razum. Tom 1


------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

"vrata" se ponovo zatvaraju. Deava se privremeni proboj na sledei


informativni nivo, u toku kojeg mozak oveka dobija dodatne
informacije. Veoma esto je, dobijena pri takvom proboju
informacija, dovoljna za prodiranje u jo jednu tajnu prirode. U
takvim sluajevima imamo fenomen, kome je ovek dao divno ime
"inspiracija" ili "prosvetljenje". U veini sluajeva to se deava na
talasu emocionalnog uspona, kada se deava aktivno zasienje
astralnog tela primarnim materijama. Ovo zasienje rezultira
poveanjem nivoa sopstvene dimenzionalnosti astralnog tela svakog
neurona mozga. Postepeno ili naglo menjanje nivoa sopstvene
dimenzionalnosti astralnih tela neurona do veliine, bliske gornjoj
granici astralnog plana planete, dovodi do otvaranja kvalitativne
barijere izmeu astralnog i prvog mentalnog nivoa planete. U tom
sluaju, informacioni protok sa prvog mentalnog nivoa poinje do
prodire na nivo astralnih tela neurona mozga i dalje na eterini, i na
kraju, dostie nivo fizikih gustih neurona mozga. Mozak oveka
stvara nove asocijacije, koje e se pre ili kasnije preobratiti u
formu novih ideja i koncepata.
Da bi bolje razumeli ovu jedinstvenu pojavu prirode, neophodno
je prvo da razumemo, ta je memorija, ta je svest, i koji nivo
svesti postoje. Bez ovog razumevanja je nemogue krenuti ni korak
dalje na putu spoznaje .

- 170 -

Nikolaj Levaov Sutina i razum. Tom 1


------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Glava 5. PRIRODA PAMENJA


Kratkovremeno i dugovremeno pamenje
Pamenje, ta je to? Mi dolazimo na ovaj svet i otvaramo svoju
knjigu ivota, u koju tek treba da napiemo priu svog ivota. ta
e ui u ovu knjigu zavisi i od nas, i od sredine u kojoj rastemo i
ivimo, i od zakonomernih sluajnosti, i od sluajnih
zakonomernosti. Ali sve to nam se deava, ogleda se u knjizi naeg
ivota. I spremite svega toga je nae pamenje. Zahvaljujui
pamenju, mi sakupljamo u sebe iskustvo prethodnih generacija,
bez ega se u nama nikada ne bi upalila iskra svesti i ne bi se
probudio razum. Pamenje to je prolost, pamenje to je
budunost! Ali ta je pamenje, kakvo udo se deava u neuronima
mozga i stvara nae sopstveno Ja, nau individualnost? Radost i
tuga, nae pobede i porazi, lepota cveta sa kapi jutarnje rose na
laticama, penuave poput dijamanata u zracima izlazeeg Sunca,
miris povetarca, pevanje ptica, apat lia, zujanje pela, urei sa
nektarom svojoj kui sve to i jo mnogo, mnogo toga, sve to
vidimo, ujemo, oseamo, dodirujemo svaki dan, svaki sat, svaki
trenutak naeg ivota unosi u knjigu ivota neumorni hroniar na
mozak. Ali gde se sve ovo zapisuje i kako?! Gde se ove informacije
uvaju, i kako se neobjanjivo pojavljuju iz dubine naeg seanja u
svem svom bogatstvu boja, praktino se materijalizujui u svom
izvornom obliku, za koja smo ve mislili da su odavno zaboravljena i
izgubljena? Da bi razumeli ovo, hajde da prvo pogledamo kako
informacije stiu u na mozak.
ovek ima organe ula, kao to su oi, ui, nos, usta, kao i
razliite vrste receptora koji se nalaze po celoj povrini naeg tela
- nervne zavretke, koji reaguju na razliite spoljne faktore. Ovi
spoljni faktori su uticaj toplote i hladnoe, mehaniki i hemijski
uticaji, uticaj elektromagnetnih talasa. Hajde da vidimo kakve
promene trpe ovi signali pre nego to stignu do neurona mozga.
- 171 -

Nikolaj Levaov Sutina i razum. Tom 1


------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Uzmimo kao primer vid. Suneva svetlost se reflektuje od okolnih


objekata, pada na osetljivu mrenjau oka. To svetlo (predmet,
slika) pada na mrenjau kroz objektiv, koji obezbeuje dobro
fokusiranu sliku objekta. Fotoosetljiva mrenjaa oka ima posebno
osetljive elije, koje reaguju na slab intenzitet osvetljenja, to nam
omoguava da vidimo u mraku i to nam daje crno-belu sliku
predmeta. U isto vreme, svaka ta elija reaguje na djapazon
optikog spektra pri visokom intenzitetu osvetljenja predmeta.
Drugim reima, apsorbuju fotone, od kojih svaki nosi sa sobom
svoju boju - crvenu, narandastu, utu, zelenu, plavu, indigo ili
ljubiastu. tavie, svaka od ovih osetljivih elija "dobija" mali deo
slike predmeta. Cela slika je podeljen na milione komada, a svaka
osetljiva elija na tajnain hvata samo jednu taku iz potpune slike
(Sl. 70.)

Sl. 70.
- 172 -

Nikolaj Levaov Sutina i razum. Tom 1


------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Pri tome, svaka osetljiva elija apsorbuje padajue na nju fotone


svetlosti. Apsorbovani fotoni menjaju nivo sopstvene
dimenzionalnosti pojedinih atoma i molekula, koji se nalaze unutar
ovih osetljiv na svetlost elija4, to zauzvrat izaziva hemijsku
reakciju, usled ega se menja koncentracija i kvalitativni sastav
jonskih elija. tavie, svaka osetljiva na svetlost elija apsorbuje
fotone svetlosti u porcijama. A to znai da posle apsorpcije drugog
fotona takva elija na neko vreme ne reaguje na druge fotone, i za
to vreme mi smo "slepi". Istina, ovo slepilo je veoma kratko (t <
0,041666667 sek.) i javlja se samo onda kada se slika predmeta
menja suvie brzo. Ova pojava je iroko poznata kao efekat
dvadeset petog kadra. Na mozak je u stanju da reaguju na sliku
samo u tom sluaju, ako se ona (slika) ne menja bre od dvadeset i
etiri kadra u sekundi. Svaki dvadeset peti kadar (i vie), na mozak
nije u stanju da vidi, dakle, ovek se ne moe smatrati u punom
smislu te rei videim, mozak je u stanju da vidi samo deo "slike"
sveta oko nas. Istina, ono to vidimo, sasvim je dovoljno da se
kreemo u svetu oko nas. Na vid obavlja ovu funkciju na
zadovoljavajui nain. Meutim, uvek treba imati na umu da je to
samo deo kompletne slike u okruujuem nam svetu, da smo u
principu poluslepi. Da ne govorimo o tome da oi reaguju samo na
optiki spektar elektromagnetnog zraenja [(4...10)10-8 ].
Sada, hajde da pokuamo da razumemo ta i zato se deava u
elijama oka osetljivim na svetlost? Svaki foton je talas (),
pokretan u svom okruenju. Pri tome talas donosi u taku, kroz
koju on prolazi, mikroskopsko zakrivljenje
dimenzionalnosti
prostora. Upravo ta mikroskopska promena dimenzionalnosti
prostora pri prolasku talasa kroz sredinu, ima veliko znaenje u
biohemijskim procesima koji se deavaju u osetljivoj na svetlo
mrenjai oka. Membrana fotoosetljive elije je transparentan za
4

. 1.
- 173 -

Nikolaj Levaov Sutina i razum. Tom 1


------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

fotone svetlosti. Dakle, fotoni prodiru u unutranji prostor


fotoosetljive elije. U svakoj eliji postoji veliki broj molekula,
atoma, jona, ije meusobno dejstvo obezbeuje normalno
funkcionisanje elije. To je, takozvana, metabolika aktivnost
elije, koja je prisutna u svim bez izuzetka elijama svakog ivog
organizma. U fotoosetljivim elijama su prisutni, pored njih,
molekuli i atomi, koji sa ivotom ovih elija nemaju nikakve veze.
Njihova uloga je jedinstvena za svaki sloenoorganizovan organizam.
Oni (molekuli, atomi i joni) omoguavaju mozgu ovih organizama da
vidi svet oko sebe. U emu je jedinstvenost ovih molekula, atoma i
jona?!
A evo u emu. U normalnom stanju fotoosetljive elije
meusobno ne komuniciraju. Stvar je u tome, to su njihovi
sopstveni nivoi dimenzionalnosti toliko razliiti, da prirodne
oscilacije dimenzionalnosti unutar elije jednostavno nisu dovoljne
da bi dolo do hemijske reakcije, odnosno formiranja novih veza
atoma u molekule ili novih elektronskih veza u ve postojeim
molekulima i jonima (Sl. 12.). Prodrli kroz elijske membrane fotoni
svetlosti donose sa sobom dodatnu promenu nivoa dimenzonalnosti
mikroprosora u trenutku prolaska fronta talasa. Skoro svi, ako to
ne bi doiveli u sopstvenom iskustvu, onda barem, videli na ekranima
svojih televizora, kako morski ili okeanski talasi podiu na svojim
leima neke lae ili brodove, dok su drugi, do kojih ovaj talas jo
nije stigao, i dalje na istom nivou povrine vode. Mnogima je to
poznata slika, zar ne? Kada je mirno, nivo povrine vode je isti u
celoj oblasti. Talasi dovode do toga, da neki delovi povrine vode
budu iznad drugih. Ne mislim da e neko osporavati ovu injenicu.
Dakle, foton, proniknuvi u eliju kroz membranu, podie na
grebenu svog talase one atome i molekule, ija je veliina
proporcionalna sa duinom tog talasa. To su neorganski molekuli,
atomi i joni. tavie, foton svake boje [drugaije talasne duine (),
- 174 -

Nikolaj Levaov Sutina i razum. Tom 1


------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

uestalosti (f)] ima svoj "skup" molekula i atoma, srazmernih sa


talasnom duinom. Na taj nain, front talasa fotona menja nivo
dimenzionalnosti u taki svog prolaza, u isto vreme, kako na
udaljenosti od /4 od vrha talasa, dimenzionalnost mikroprostora
elije ostaje ista, kao to je bila pre dolaska talasa-fotona. Na
udaljenosti od / 2 od vrha talasa dimenzionalnost mikroprostora,
shodno tome, smanjuje vrednost amplitude ovog talasa. Drugim
reima, foton pri svom kretanju u foto kavezu stvara neki pad nivoa
dimenzionalnosti, omoguavajui molekulima, atomima i jonima, ije
su dimenzionalnosti srazmerne sa talasnom duinom, da kreiraju
nova hemijska jedinjenja. Pri tome se apsorbuje foton (Sl. 13.).
Kao rezultat ovog procesa u fotoosetljivoj eliji se pojavljuju
dodatni u obinom stanju joni. tavie, broj dodatnih jona i njihov
kvalitativni sastav zavisi od toga, kakvu talasnu duinu je imao
apsorbovan fotoosetljivom elijom foton svetlosti. Posle ega se
sopstveni nivo dimenzonalnosti te elije vraa u prvobitno stanje.
Pri tome, u vreme "uznemirenog" stanje elija ne moe da
apsorbuje druge fotone, zbog ega osetljiva na svetlost mrenjaa
oka nije u stanju da "vidi" dvadeset peti kadar...
Na taj nain, signal boje se konvertuje u jonski kod, koji
poinje svoje putovanje u vizuelne oblasti mozga. Preraspodela jona
(jonski kod) u elijama osetljivim na svetlost kroz kontaktne zone
(sinapse) izaziva prinudnu preraspodelu jona u tzv bipolarne elije.
Bipolarne elije na slian nain prenose promenu svog kvalitativnog
stanja (uzbuenje) ganglijevim elijama. I dalje po vlaknima
optikog nerva to elektrohemijsko uzbuenje se prenosi neuronima
optikih zona kore velikog mozga - potiljanim i temenim. Na taj
nain du aksona neurona, snop koje ini optiki nerv, signal u
obliku preraspodele jona (jon), dostie zapravo tela neurona (Sl.
71.).

- 175 -

Nikolaj Levaov Sutina i razum. Tom 1


------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Sl.71.

- 176 -

Nikolaj Levaov Sutina i razum. Tom 1


------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Bilo koji spoljni uticaj na nervne zavretke neurona, nae telo


pretvara u njima u lektrohemijski signal. Po naim nervima "tre"
samo joni, kako u jednom pravcu, tako i u drugom. Pitanje je, na
koji nain preraspodeljeni joni du aksona neurona pod uticajem
spoljanjeg signala stvaraju otisak tog signala u naem mozgu, u
naem seanju? Pokuajmo da razumemo ovaj zanimljiv fenomen
prirode.
Pod uticajem spoljanjeg signala u telu neurona se menja
kvantitativna i kvalitativna jonska slika. Ako se uzme za stanje
neuzbuenog neurona nula, onda e njegova kvalitativna razlika od
uzbuenog neurona biti u pojavi poslednjeg dodatnog jona (jonski
kod). Na taj nain, spoljanji uticaj dovodi do vika jona u
neuronu. ta se deava sa neuronom pri tom naruavanju elijske
jonske ravnotee?! Razumevanje toga e nam omoguiti da
prodremo u jednu od skrivenih tajni prirode zagonetke pamenja
i svesti...
Pojavivi se u neuronu dodatni joni dovode do naruavanja
jonske ravnotee, to dovodi do formiranja novih hemijskih
jedinjenja izmeu molekula ukljuenih u sastav neurona. Formiraju
su nove veze izmeu molekula, kojih u neuronima nije bilo, ili se
razruavaju veze izmeu molekula, koje su bile. Naizgled,
beznaajne promene pojava nekoliko novih i nestanak nekoliko
starih molekularnih veza... Koje to "revolucionarne" promene oni
izazivaju ?! Ali upravo ovih nekoliko dodatnih molekularnih veza i
stvaraju novi kvalitet, kada se one (dodatne molekularne veze)
pojavljuju u molekulima DNK. I opet, razlog za takvu karakteristiku
je u kvalitativnim razlikama izmeu molekula, tanije, u stepenu
njihovog uticaja na nivo dimenzionalnosti njihovog okruujueg
mikroprostora. Svaki molekul ima sopstveni nivo dimenzionalnosti,
koji odraava stepen uticaja datog molekula na okruujui
mikroprostor. Pridruivanje bilo kom molekulu dodatnih atoma
- 177 -

Nikolaj Levaov Sutina i razum. Tom 1


------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

dovodi do poveanja nivoa sopstvene dimenzionalnosti tog


molekula. Naroito jasno to se manifestuje kod organskih
molekula. Molekuli DNK imaju ogromnu molekulsku teinu i takvu
prostornu strukturu, koje zajedno stvaraju kvalitativno stanje, pri
kojem se otvara kvalitativna barijera izmeu fizikog i eterinog
nivoa planete (Sl. 25.).
Na eterinom, a zatim i na astralnom planetarnom nivou
formiraju se precizne kopije fiziki guste elije. Postoji,
takozvano, eterino i astralno telo elije. Dakle, kada signal (jonski
kod) po nervu dostie neurona mozga, u poslednjem se javlja niz
elektrohemijskih reakcija. I upravo zahvaljujui ovim reakcijama,
mi imamo pamenje i dobijamo priliku da razvijamo svoju svest.
Kako pridruivanje "vika" atoma u spiralama molekula DNK raa
seanje?! Hajde da pokuamo da reimo ovo udo prirode.
Dakle, ta je pamenje, zato se ono pojavljuje, kako moemo
neto da zapamtimo, a kroz neko vreme, a ponekad i kroz decenije,
potrebna nam se informacija pojavljuje pred naim umnim pogledom
u svojoj netaknutoj jasnoi i preciznosti?! Zato se jedna urezuje
zauvek u nae pamenje, a druga nestaje, isparava, kao jutarnja
magla pod zracima izlazeeg sunca, i nikakvi pokuaji da se setimo
ne donose nikakav rezultat?! Kakva kapriciozan vila prirode i po
kojim pravilima odreuje ta treba da ostane u naem seanju, a ta
bi trebalo da nestane bez traga? Za to, da bi to razumeli, poimo
na misaono putovanje u jedan neuron mozga i pokuajmo da
"osmotrimo" misteriozniu kuhinju pamenja. Za poetak, hajde da
pokuamo da shvatimo ta se deava u neuronu pri formiranju
takozvane, kratkoronog pamenja.
U neuzbuenom neuronu eterino telo strukturno u potpunosti
ponavlja fiziki vrst neuron. Razlika je kvalitativna i zakljuana
u tome, da je fiziki gusto telo neurona obrazovano spajanjem

- 178 -

Nikolaj Levaov Sutina i razum. Tom 1


------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

sedam primarnih materija, dok je u isto vreme eterino jednom


materijom G (Sl. 72.).

Sl. 72.

- 179 -

Nikolaj Levaov Sutina i razum. Tom 1


------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

U uznemirenom stanju u molekulu DNK neurona u rezultatu


elektrohemijskih reakcija pojavljuju se dodatni niza atoma.
Zapravo, taj "viak" lanca atoma i igra kljunu ulogu u stvaranju
naeg pamenja (Sl. 73.).

Sl. 73.

- 180 -

Nikolaj Levaov Sutina i razum. Tom 1


------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Kako pojava dodatnih atoma u molekularnoj strukturi molekula DNK


dovodi do kvalitativnog skoka u razvoju ive prirode? Kaka se
"boanska" transformacija deava sa ivom materijom pri roenju
"uda" seanja i ljudske svesti? Boanska ili mistina izmaglica oko
ovog "uda" se rasejava, kao jutarnja magla pred zracima izlazeeg
sunca, i ostaje obnaeno obino udo prirode... Molekularna i
prostorna struktura molekula DNK je takva, i utie na okruujui
mikroprostor toliko znaajno, da u unutranjem obimu njegovih
spirala dolazi do otvaranja kvalitativne barijere izmeu fiziki
gustog i eterinog nivoa. tavie, slino otvaranje kvalitativne
barijere ne razruava same te molekule, ve samo molekule,
zarobljena u zamku pri svom kretanju unutar elije unutranjem
obimu spirale molekula DNK (Sl. 22, 23 i 24). Nivo sopstvene
dimenzionalnosti u unutranjem obimu ovih molekula je toliko veliki,
da veina molekula, uavi u nju, postaju nestabilni i raspadaju se
na materije, koje ih obrazuju. Osloboene na taj nain primarne
materije poinju da teku na eterini nivo, i kreiraju u njemu, kako
tanu kopiju molekula DNK, tako i cele elije u potpunosti. Razlika
je samo u tome, to je kopija kreirana samo od jedne primarne
materije G. Dakle, pojava dodatnih lanaca atoma i molekula DNK (Sl.
73.) dovodi do toga, da se kod eterinih kopija ovih molekula
pojavljuju identine promene (Sl. 74.).

- 181 -

Nikolaj Levaov Sutina i razum. Tom 1


------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Sl. 74.

- 182 -

Nikolaj Levaov Sutina i razum. Tom 1


------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Setimo se pri tome, da kroz akson optikog nerva u neuron stie


grupa jona, koja predstavlja jonski kod dela slike sveta oko nas.
Tako se u molekulu DNK neurona mozga pojavljuje nekoliko
dodatnih atomskih lanaca, u skladu sa jonskim kodom. Shodno tome,
na eterinom nivou neurona pojavljuje se eterini otisak jonskog
koda odgovarajueg kdela okolne stvarnosti.
A sada se setimo, da fotoosetljiva mrenjaa svakog oka ima
milione fotoosetljivih elija tapova i iarki. Dakle, na eterinom
nivou se pojavljuje eterini otisak jonskog koda ivotne realnosti,
koju nae oi "vide" u datom trenutku. Uslovno uzeti za nulti nivo
otisak eterinog tela na eterinom nivou u obliku ravni. I ako se
sada na ovaj nulti nivo nametne eterini otisak jonskog koda
okruujue stvarnosti, on se menja, iskrivljuje, pretvara originalni
oblik te ravni. Na njoj e se pojaviti udubljenja i izboine. Stvara
se gruba povrina, hrapavost koja odraava kvalitativnu
strukturu optikog signala. Sve to podsea na neto veoma poznato
i veoma vizuelno dostignua savremene nauke, udo tehnike
holografski zapis snimljene slike bilo kog predmeta. Setili ste se?!.
Ako niste, ja u Vam pomoi da se obnovite princip tehnologije
snimanja holograma...
Monohromatski koherentni snop svetlosti ili jednostavnije laserski zrak je podeljen na dva snopa. Jedan od njih je usmeren na
objekat, hologram koji eli da se dobije. Reflektovani zrak od
predmeta se najpre namee na nemodifikovani drugi zrak. Pri
reakciji modifikovanog i nemodifikovanog snopa, na izlazu se dobija
tzv fazova slika objekta. Onda se ova fazova slika snima na
povrinu glatke ploe. Kao rezultat toga, povrina te ploe postaje
hrapava. Hrapava povrina poloe se osvetljava monohromatskim
svetlom ili belom svetlou, i kao rezultat se dobija
trodimenzionalna slika u boji eljenog objekta. Razlikovati dobar
hologram od stvarnog objekta vizuelno je nemogue. Iluzija
- 183 -

Nikolaj Levaov Sutina i razum. Tom 1


------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

stvarnosti holograma je toliko velika, da su ih meali za prave


objekte i pokuavali da ukradu, mislei da je pred njima - jedinstven
dijamant ili nakit. Naravno, u ovom sluaju, nesrene lopove
oekuje, umesto miliona, samo razoarenje ... A sada da se vratimo
na analizu prolaska optikog signala.
Jonski kod, dostie preko aksona, telo neurona, menja jonsku
ravnoteu ovog drugog, to dovodi do dodatnih hemijskih reakcija.
Kao rezultat ovih reakcija, kod molekula DNK se pojavljuju nove ili
se razruavaju stare elektronske komunikacije, ija struktura
odraava pridoli jonaski kod. Kao rezultat, eterini otisak neurona
se menja. Postavlja se pitanje, na koji nain promene u strukturi
eterinog tela stvaraju vizuelnu sliku naeg mozga?
Na ovom mestu dolazimo do razumevanja jedinstvenih kvaliteta
koje imaju molekuli DNK. Molekul DNK se sastoji dve spirale,
smetene jedna na drugu du ose. Svaka od ovih spirala stvara svoj
otisak na eterinom nivou. Svaki otisak pojedinano ponavlja oblik
spirale sa fizikog nivoa. Namotaji jedne spirale popunjuju
prazninu meu namotajima druge. Zajedno one stvaraju jedinstven
cilindar. tavie, povrina "cilindra", stvorenog spiralama molekula
DNK, je blizu povrine geometrijskog cilindra. Sada, uzmimo deo
povrine eterinog otiska DNK molekula pre dolaska jonskog koda
(Sl. 75.).

- 184 -

Nikolaj Levaov Sutina i razum. Tom 1


------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Sl. 75

Jonski kod menja jonsku ravnoteu unutar neurona, to izaziva


pojavu novih i unitenje starih elektronskih veza. Kao rezultat ovog
procesa, povrina eterinog "cilindra" molekula DNK e se promeniti
(Sl. 76.).

Sl. 76.

- 185 -

Nikolaj Levaov Sutina i razum. Tom 1


------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

I, kao posledica toga, na eterinom nivou, ispostavlja se


svojevrsna fazova slika objekta. Analogno fazovoj slici objekta
proizvodi se hologram bilo kog objekta. Zar to nije neverovatno
paralelno. Sva velika otkria nauke priroda je napravila i "uvela" u
ivot milijardama godina ranije ...
Na taj nain, reflektovana svetlost od predmeta, pada na
fotoosetljivu mrenjau oka, preobraava se u jonski kod, koji se
du optikog nerva neurona prenosi u vizuelne oblasti kore mozga.
Dalje, u ovim neuronima jonski kod se konvertuje u hemijski kod,
to se, zauzvrat, manifestuje na eterinom nivou fazove slike
objekta. Sada primarne materije, kreui se izmeu fizikog,
eterinog, astralnog i drugih nivoia, ulaze u fazovu sliku objekta,
reprodukujui sliku stvarnosti. Isto tako, kao to monohromatska
svetlost stvara hologram predmeta. Na taj nain, mozak proizvodi
hologram stvarnosti. Ono, to vidimo, nije odraz stvarnosti, ve
njeno stvaranje u vidu holografske kopije. Rekonstituisana mozgom
holografska kopija stvarnosti se potpuno uklapa u realnost, to nam
i omoguava da se kreemo u svetu oko nas. Dakle, ta je ta
okruujua naa stvarnost - tvorevina naeg mozga, kako tvrde
subjektivni idealiste ili odraz u ogledalu u naem umu objektivne
stvarnosti, na emu insistiraju materijalisti?! Ni jedni ni drugi nisu
u pravu.
Na mozak oivljava identinu holografsku kopiju stvarnosti.
Jedino pitanje je, kakvu realnost stvara ljudski mozak? Smatra se
da je "autentina" realnost ona, koju prepoznaje veina?! Ako je
devet od deset ljudi - slepo od roenja, i nikada nisu videli lepotu
prirode, a samo jedan - sa vidom, pokuava da ubedi ostalih devet
koliko je divan svet. Da li to znai da je on nije u pravu, i da je sve
to opisuje buncanje jednog ludaka?! Dakle, nije uvek veina u pravu
samo zato jer je - veina. Istina, u isto vreme, beskorisno je
bjanjavati slepom i dokazivati mu kako je lep izlazak sunca,
- 186 -

Nikolaj Levaov Sutina i razum. Tom 1


------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

kristalno plavo nebo, smaragdna polja i ume ... Slepac nije u stanju
da to razume, bez obzira na to, kako bi strasno on to sam eleo. To
je jednostavno nemogue. Jedini nain da se bedi je - uiniti da
slepac vidi. A onda sve samo po sebi postane razumljivo. To je,
naalost, u ljudskoj prirodi, i nita sa tim priroda ne moe da
pomogne ...
Dakle, ono to vidimo je holografska kopija realnosti. I tu
holografsku kopiju stvara mozak. Proces stvaranja holografske
kopije u mozgu je iznad naveden. Postavlja se pitanje: da li je
mogue da se utie na ovaj proces, da ga promenimo ili potpuno
neutraliimo? I teoretski i praktino odgovor na ovo pitanje je
pozitivan. Za to je potrebno neutralisati jednu "sliku" i zameniti je
drugom "slikom". Da li je to mogue? Da bi to uradili, mora da se
neutralie jonski kod prve slike, a zatim da se stvori jonski druge
"slike". Kao rezultat toga, neuroni optikog podruja mozga ponovo
stvaraju holografsku kopiju eljenog, vetaki stvorenog neijom
fantazijom stvarnosti. Drugim reima, jedna slika se brie, a druga
- se snima. Pri tome, ovek sa kojim se to dogaa, ne moe
razlikovati "lanu" sliku od postojee. Tanije, on ak i ne
primeuje promenu. Neki ljudi po prirodi imaju osobinu da stvaraju
mone vizuelne signale, slike fantazije. I ako su te imaginarne slike
mnogo jake, u stanju su da suzbiju sopstvene signale mozga oveka,
i taj ovek e videti, to, to eli da mu (joj) se pokae. Sline
pojave se javljaju prilikom prijema radio talasa. Ako je va
prijemnik je podeen na radio stanicu, i na istoj frekvenciji poinje
da radi druga stanica, koja ima mnogo snaniji signal i nalazi se
mnogo blie vaem radio prijemniku, i kao rezultat toga ima snaniji
ulazni signal, kao posledicu, uete samo drugu radio stanicu, i nee
postojati mogunost da se uje prva, koliko god bi eleli. tavie,
ak i ako prva radio stanica ne zaustavi svoj rad ni na trenutak ...

- 187 -

Nikolaj Levaov Sutina i razum. Tom 1


------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Vratimo se uticaju na ljudski mozak. Razliiti ljudi razliito


reaguju na sline efekte. U veini sluajeva, uticaj na njegov mozak
je praktino sveden na nulu. Zatitni omota izoluje mozak oveka
od spoljanjeg uticaja. Da bi se neutralisao zatitni omota takvog
oveka, spoljni signal bi morao biti mnogo snaniji. Dakle, ljudi sa
slabim, oslabljenim ili poruenim individualnim zatitnim
omotaem, lako su podloni uticaju spolja, tavie, bilo kom
uticaju. Takoe je lako podvrgnuti uticaju ljude u emotivnom stanju,
u stanju transa. Dakle, pre uticaja na mase ljudi, prethodno se ljudi
"zavode", izvode iz normalnog emotivnog stanja. Na sreu, ljudi,
koji znaju kako da kreiraju jake signale - slike nema mnogo, a veina
koja ima takav talenat nije u stanju da stvori mono psi-polje,
pokrivajuo velike povrine. U veini sluajeva, takvi ljudi, nadareni
slinim talentom ue o svojim osobinama sasvim sluajno. Vlast nad
ovekom - jedan je od najteih i najozbiljnih testova koji moe da
dopadne oveka, imajui istu snagu. Neko e osetiti zadovoljstvo
ove vlasti i neminovno e se pretvoriti u udovite, neko e je
doivljavati kao veliku odgovornost prema drugima i ii e ka
svetlosti ... O metodama i mehanizmima uticaja na ljudsku svest e
biti vie rei kasnije, a za sada vratimo se na jonski kod, koji se
"probio" do neurona. Kao to je ranije pomenuto, jonski kod, udara u
neuron, menja jonsku sliku u njemu, usled ega se pojavljuju nove i
unitavaju stare elektronske komunikacije, i kao posledica toga, na
eterinom telu molekula DNK se pojavljuju kvalitativne promene
strukture (Sl. 73. i Sl. 74.). Obino ove kvalitativne promene
strukture molekula DNK i njenog eterinog tela su nestabilne i
nestaju sa prestankom prijema signala. Jonska slika u neuronu se
vraa na prvobitnu, i mozak je spreman da primi nove vizuelne
informacije. Pri tome molekularna struktura DNK se vraa u
strukturu, koja je bila do dolaska jonskog koda (Sl. 77.).

- 188 -

Nikolaj Levaov Sutina i razum. Tom 1


------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Sl. 77

- 189 -

Nikolaj Levaov Sutina i razum. Tom 1


------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

I veoma brzo eterino telo molekula DNK se takoe vraa u


prvobitno stanje (Sl. 78.).

Sl. 78

- 190 -

Nikolaj Levaov Sutina i razum. Tom 1


------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Otisak na eterinom nivou nestaje po istim pravilima po kojima


nestaju tragovi u pesku posle sledeeg napada talasa. Za vizuelnu
zonu kore mozga takva reakcija na uticaj signala je normalna i
neizbena (inae, realnost, koju bismo videli, otvorivi oi, trajno
ili due vremena bi ostala pred naim oima, i mi bismo postali
"slepi"). Neuroni u vizuelnim oblastima su prilagoeni za svoje
funkcije, a ta specijalizacija je dovelo do toga da su vizuelni signali
u normalnim uslovima sposobni da "nametnu" svoj otisak samo na
eterinom nivou tih neurona.
Zato vizuelne slike mogu da se menjaju sa frekvencijom
dvadeset i etiri puta u sekundi, to je dovoljno za brzu
orijentaciju u okruenju..
Sva ula "snabdevaju" koru velikog mozga kako oveka, tako i
drugih ivih organizama jonskim kodovima. Procesi koji se deavaju
u odgovarajuim zonama kore mozga, uglavnom su slini procesima u
optikim zonama. Prema tome, svaki spoljni uticaj kroz ula ima na
mozak informacioni uticaj takvog trajanja koji je neophodan, da bi
mozak napravio neophodne analize ovih signala i izazvao adekvatne
reakcije organizma. U toku prirodnog odabira tokom milijardi
godina je dolo do selekcije nosioca genofonda, kod kojih reakcija
na spoljni informacioni uticaj maksimalno odgovara optimalnom. Sve
mutacije, koje su se manifestovale u odstupanju od optimalne
brzine reakcije na spoljne informacione uticaje, nemilosrdno su
unitene samom prirodom. To je razumljivo. Ako bilo koji ivi
organizam nije u stanju da na vreme pobegne od svojih neprijatelja,
on neizbeno postaje njihova veera. I slino, ako bilo koji ivi
organizam nije u stanju da brzo reaguje, on e ostati bez svoje
veere. I u prvoj i u drugoj varijanti takav organizam neizbeno
umire...
Dakle, spoljni informacioni uticaj na neurone odgovarajuih zona
kore velikog mozga stvara kratkovremeni otisak na eterinom telu
- 191 -

Nikolaj Levaov Sutina i razum. Tom 1


------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

neurona. Slian trag postoji sasvim odreeno vreme (t <


0.041666667 sek. za optiki signal) i izaziva lananu reakciju u
telu. Mozak ne samo da prima signale spolja, ve i ini da telo
adekvatno odgovori na te signale. Pored toga, za izradu te
adekvatne reakcije, mozak "mobilie" hiljade, a ponekad i desetine
hiljada neurona mozga i periferni nervni sistem, to dovodi do
pokreta odreenog miia, aktivirajui ovu ili onu funkciju
organizma u celini. Spoljni informacioni uticaj se skladiti u naem
mozgu samo onoliko koliko je potrebno telu da reaguje na to
dejstvo. Drugim reima, mozak pamti, uva otisak uticaja u toku
vremena koje je potrebno da se stvori povratna reakcija
organizma na taj spoljni uticaj. Ovaj otisak izlaganja moe trajati
od delia sekunde do nekoliko nedelja, a ponekad i mesecima, u
zavisnosti od toga u kojoj zoni kore velikog mozga je ovaj otisak
formiran. Na taj nain, pojava otiska jonskog kod kod spoljanjeg
uticaja na eterinom nivou mozga se javlja kao prirodna posledica
spoljnog uticaja i odreena je prostornom strukturom molekula
DNK neurona mozga, koji igraju kljunu ulogu u ovom procesu. Ovaj
trag nestaje sa eterinog nivoa im se uspostavi prostorna
struktura molekula DNK, koja je bila do dolaska jonskog koda
datog spoljanjeg uticaja. To se deava zato, to nestaje dodatna
zakrivljenost (deformacija) mikroprostora, uzrokovana pojavom
dodatnih ili unitenjem ve postojeih elektronskih veza u
molekulu DNK. Kako ne postoji barica na putu bez rupe, tako ne
moe biti ni otiska na eterinom nivou spoljnog uticaja bez promene
prostorne strukture molekula DNK (Sl.72 - Sl.78). I sve to je
povezano sa tim, da su dodatne elektronske komunikacije
nestabilne u vremenu. Nakon nestanka dodatnih elektronskih veza
u molekulu DNK, promene eterinog tela ovog molekula i neurona u
celini nestaju, a njihova kvalitativna struktura se vraa na onaj nivo,
koji je bio pre dolaska spoljanjeg signala.
- 192 -

Nikolaj Levaov Sutina i razum. Tom 1


------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Kao rezultat ove analize smo doli do razumevanja prirode


krakoronog pamenja. I postavlja se pitanje, ta predstavlja
dugorono pamenje?! ta treba da se desi sa molekulom DNK
neurona, da trag spoljnih uticaja ne bi nestao, nakon obnove
prostorne strukture molekula, koja je bila tokom trajanja spoljnih
uticaja? Odgovor na ovo pitanje je veoma jednostavan: spoljni
uticaj mora da stvori svoj "otisak", kao minimum, na dva nivoa
neurona na eterinom i astralnom. Kako to moe da se desi?
Setimo se da eterini "otisak" spoljanjeg uticaja nastaje kao
rezultat dodatne zakrivljenosti mikroprostora molekula DNK, pri
pojavi u njemu, usled hemijskih reakcija, "vika" atomskih lancaca ili
gubitka njegovih sopstvenih (Sl. 79).

Sl. 79
- 193 -

Nikolaj Levaov Sutina i razum. Tom 1


------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Ove kvalitativne strukturne promene dovode do pojave na


eterinom nivou dopunske deformacije, koja se javlja kao tana
kopija strukturnih molekularnih promena. U molekulu DNK se odvija
proces raspadanja molekula, a oslobaene primarne materija
protiu na eterini nivo. Pri tom proticanju, dodatne deformacije
na eterinom nivou neurona popunjava primarna materija G, a
eterino telo molekula DNK i neuron u celini "se debljaju", dobijaju
dodatnu "teinu" (Sl. 80.).

Sl. 80

Pri maloj aktivnosti procesa raspada u elijama, popunjavanje


dodatnih deformacije na eterinom nivou se odvija sporo. Kao
rezultat ne nastaje viak zasienja dodatnih deformacija
materije G. I kao posledica toga, ne nastaju dodatne deformacije
- 194 -

Nikolaj Levaov Sutina i razum. Tom 1


------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

na astralnom nivou elije. Dakle, kako je "trajanje" ivota


dodatnih elektronskih veze u molekulu DNK ogranieno, veoma
esto otisak spoljanjeg uticaja na eterinom nivou nestaje pre,
nego to se pojavi odgovarajui trag na astralnom nivou neurona.
Kako se moe pojaviti astralni otisak spoljnih uticaja? Postoje
dve mogunosti:
1. Pri aktivnijoj cirkulaciji primarnih materija izmeu
fizikih i eterinih nivoa. Kao rezultat toga, dodatne deformacije
na eterinom nivou u potpunosti se ispunjavaju primarnom
materijom G sve do tada, kada fiziki tragovi spoljnog uticaja
nestanu. Nastavak zasienja eterinog nivoa primarnom materijom
G dovodi do prekomernog zasienja eterinog otiska spoljnog
uticaja i izaziva dodatne deformacije na astralnom nivou, koje e
se, zauzvrat, ispunjavati primarnim materijama, G i F, formirajui
astralni otisak spoljnog uticaja (Sl. 81.).

Sl. 81
- 195 -

Nikolaj Levaov Sutina i razum. Tom 1


------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

2. Pri mnogokratnom ponavljanju identinog spoljanjeg


uticaja na iste neurone, sa intervalima, u kojem eterini otisak
spoljnog uticaja nije imao vremena da nestane. U ovom sluaju
dolazi do postepenog zasienja eterinog otiska spoljnog uticaja,
to takoe dovodi do prekomernog zasienja i izaziva dodatne
deformacije na astralnom nivou, zasienja koje dovodi do
formiranja astralnog otiska. Kao analogija goreopisanom moe da
poslui primer kaskade od dva rezervoara, gde u jedan od njih stie
voda iz jedne cevi. U tom sluaju, da bi se popunio drugi rezervoar,
voda mora prvo da u potpunosti popuni prvi i samo tada, tekui
preko ivice, ona e poeti da ispunjava sledei. Sada zamislimo da
se cev otvara samo na pet minuta, i da se rezervoar moe popuniti
samo ako je slavina otvorena potupno. Ako otvorimo slavinu samo
delimino i to na istih pet minuta, prvi rezervoar e se ispuniti
delimino, dok e drugi ostati potpuno prazan. Pri uslovu, da slavina
treba da bude otvorena ne na vie od pet minuta, jedina opcija u
kojoj je u ovom sluaju mogue popuniti oba rezervoara je - da
otvorimo slavinu po pet minuta nekoliko puta, sve do tada, dok oba
rezveoara ne budu u potpunosti ispunjena...
A sada da se vratimo na fenomen dugoronog pamenja. Pod
kojim uslovima finkcionie prva mogunost formiranja eterinog i
astralnog otiska spoljnog uticaja?
Aktivna (iznad norme) cirkulacija primarnih materija nastaje u
elijama samo u stanju stresa ili pri burnim manifestacijama
emocija, to je skoro isto. Bilo koji ok, koji je doiveo bilo koji
ovek u svom ivotu, urezan je u njegovom seanju zauvek sa sa
najsitnijim detaljima, bez obzira na to, koliko se dugo on (ok)
protezao u vremenu. Jarke slike neobinog i potresajueg, lepog i
jedinstvenog, opasnog i zaleujui krv isplivavaju iz magle seanja u
svoj svojoj netaknutoj lepoti i sveini, kao da se to desilo pre samo

- 196 -

Nikolaj Levaov Sutina i razum. Tom 1


------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

nekoliko trenutaka. Gde na mozak skladiti sve ove informacije, i


na koji nain on moe da ih povrati?!
U stanju stresa ili emocionalnog uzbuenja, metabolika
aktivnost u svim elijama, ukljuujui neurone mozga, nekoliko puta
premauje nivo aktivnosti koja je u normalnom stanju. To dovodi do
intenzivnijeg cepanja molekula u elijama na primarne materije,
koje ih formiraju. Kao rezultat toga, snaga tokova, idui sa fizikog
ka drugim nivoima elije, dramatino se poveava. To dovodi do
toga, da se za vreme trajanja spoljanjeg uticaja na mozak, na
odgovarajuim nivoima, deava puno formiranje eterinog i
astralnog otiska. Dakle, nakon povratka kvalitivnog atomskog
sastava molekula DNK u stanje, koje je bilo pre pristizanja spoljnog
uticaja, eterini i astralni otisak se uvaju. To se deava zato to je
sistem "eterini otisak astralni otisak" stabilna formacija, ija
se celovitost stalno odrava na raun tokova primarnih materija,
koje nastaju kao rezultat neprekidnih procesa razlaganja organskih
i neorganskih molekula u neuronima. Deformacija mikroprostora na
eterinom nivou, stvorena je eterinim otiskom spoljanjeg signala,
a deformacija mikroprostora na astralnom nivou obezbeuju
meusobnu postojanost, zahvaljujui stalnoj cirkulaciji primarnih
materija sa eterinog nivoa ka astralnom i nazad od astralnog
ka eterinom (Sl. 82.).

- 197 -

Nikolaj Levaov Sutina i razum. Tom 1


------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Sl. 82

Ovi suprotni tokovi primarnih materija i obezbeuju


stabilnost sistema "eterini-astralni" otisak spoljanjeg signala.
Priroda izlazeeg toka primarnih materija je uslovljena, kao to
je ve navedeno, procesima razlaganja organskih i neorganskih
molekula, kada oni ulaze u zonu neodrive za njih
dimenzionalnosti unutranje zapremine spirale molekula DNK 5.
Priroda silazeeg toka primarnih materija prouzrokovana je time,
da uzlazni tok primarnih materija stvara na astralnom nivou, u zoni
astralnog otiska spoljnog uticaja preteranu koncentraciju
primarnih materija G i F. Kao rezultat toga, deo njih poinje da se
5

Vie o tome u glavi 2.


- 198 -

Nikolaj Levaov Sutina i razum. Tom 1


------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

kree u suprotnom smeru ka eterinom nivou, projektujui astralni


otisak spoljanjeg signala na eterini nivo, to i ne dozvoljava da
nestane eterini otisak spoljnog uticaja. Na taj nain nastaje
stabilan zatvoren sistem, koji je osnova prirode dugoronog
pamenja. Za potpuno razumevanje prirode dugotrajnog pamenja
je ostalo samo shvatiti mehanizme obnove jonskog koda spoljanjeg
uticaja na fizikom nivou, bez ega mozak nije u stanju da ponovo
stvori sliku ili dogaaj iz udaljene ili ak i blie prolosti. Oporavak
jonskog koda na fizikom nivou, i kao posledica toga, rekonstrukcija
mozgom prolih dogaaja, koji su, reklo bi se, nepovratno oduvani
burnim tokovima reke vremena, je jo jedno obino udo prirode.
Kakva magija je potrebna da vaskrsnu dogaaji iz prolosti, koji se
ne mogu ni osetiti, ni videti ni dodirnuti u sadanjosti... a opet, udo
pamenja, kao vremenska maina, vodi nas u nau sopstvenu prolost,
i mi smo opet u stanju da proivimo, da ponovo doivimo odreene
dogaaje naeg ivota u njihovoj prvobitnoj istoti iznova i iznova.
I, kao i uvek, ne prestajui da se divimo magiji prirode...
Svaki ovek ee ili ree mora da napregne svoje pamenje iz
jednog ili drugog razloga. tavie, napregne, ne samo u prenosnom
smislu, ve i u stvarnosti. Svima je dobro poznat oseaj, kada, pri
pokuaju da se neega setimo, u glavi nastaje potpuno fiziki
doovljaj naprezanja, uz poveanje pritiska krvi u krvnim sudovima i
brzine njenog kretanja u njima. Sve to dovodi do toga da se
ubrzavaju metaboliki procesi u neuronima mozga. To zauzvrat,
dovodi do toga, da vei broj molekula u jedinici vremena upada u
zamku sa neprilagoenom dimanzionalnou molekula DNK i
raspada se na primarne materije, koje ih formiraju. Pri tome,
eterini otisci spoljnih uticaja dogaaja i pojava iz prolosti
dobijaju viak, u odnosu na balans, zasienja primarnom
materijom G. Kao rezultat toga, nastaje obrnuti tok primarne
materije G sa eterinog nivoa neurona na fiziki (Sl. 83.).
- 199 -

Nikolaj Levaov Sutina i razum. Tom 1


------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Sl. 83

I na fizikom nivou pojavljuje se eterina projekcija spoljnog


uticaja, to dovodi do promene nivoa dimenzionalnosti u predelima
te eterine projekcije. Joni i atomi, imajui odgovarajue nivoe
sopstvene dimenzionalnosti, upadaju pri svom kretanju u tu zonu
projekcije, vraaju molekularnu strukturu molekula DNK, koju je
on imao pri prisustvu spoljanjeg uticaja (Sl. 84.).

- 200 -

Nikolaj Levaov Sutina i razum. Tom 1


------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Sl. 84

Na taj nain se obnavlja jonski kod spoljanjeg uticaja, i kao


posledica toga, mozak je u stanju da "izvue" iz dubine seanja
informacije o prolim dogaajima, reklo bi se zauvek potonule u
zaborav. A sada razmislimo, pod kojim uslovima funkcionie druga
mogunost formiranja eterinog i astralnog otiska spoljnog
uticaja? I da bi olakali ovaj zadatak, misleno brzo vratimo se u
- 201 -

Nikolaj Levaov Sutina i razum. Tom 1


------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

kolske godine i setimo se poznate svima izreke: "ponavljanje je


majka mudrosti". Setili ste se?! A sada, hajde da pokuamo da
preispitamo poznat svima izraz, proveren na sopstvenom iskustvu
svakog i koji ne proizvodi ni kod koga sumnju, u smislu razumevanja
prirodnog mehanizma ovog fenomena. Vie puta proitan, to je
potvren materijal zauvek, ili barem, dugo urezan u seanju. A to
znai, da jedan isti spoljni uticaj, kroz jedan ili drugi organ ula,
najee oi i ui, tokom odreenih intervala vremena dolazi u
mozak. A to znai, da je jedan isti jonski kod spoljanjeg uticaja
tokom nekog vremena upada u iste neurone mozga odgovarajuih
zona kore mozga. I ako su intervali izmeu signala manjeg
"ivotnog veka" eterini otisak spoljanjeg signala, ponavljajui
identian spoljni signal ne daje mogunosti da taj otisak "umre" i
da se raspadne u prah. Na taj nain, "ivotni vek" eterinog otiska
spoljanjeg signala se produava, i on postaje "dugovean". I ako
ponovljeni spoljanji signali dolaze redovno u toku nekog vremena,
dovoljnog za formiranje punog astralnog otiska, to e biti
"zauvek". Drugim reima, spoljni dogaaj ili pojava zauvek e se
urezati u naem pamenju.
Ali, zato?! Odgovor je veoma jednostavan. Pri produenju
"ivotnog veka" eterinog otiska spoljnog uticaja, pri normalnom
nivou metabolike aktivnosti neurona, ak i ne toliko burno kao u
stresnim situacijama, uzlazei tokovi primarnih materija uspevaju
vremenom da potpuno "zasite" primarnom materijom G eterini
otisak spoljnih uticaja. Kao rezultat toga, nivo sopstvene
dimenzionalnosti eterinog otiska se menja, i deava se otvaranje
kvalitativne barijere izmeu eterinih i astralnih nivoa u lokalnom
obimu lokacije eterinog otiska spoljnih uticaja. I to dovodi do
poetka formiranja astralnog otiska spoljnih uticaja. I ako je
"ivotni vek" eterinog otiska dovoljno dug za to da bi se formirao

- 202 -

Nikolaj Levaov Sutina i razum. Tom 1


------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

stabilan i miran astralni otisak, tada mozak pamti taj spoljni


uticaj (dogaaj, fenomen, informaciju) zauvek.
Postavlja se samo jedno pitanje: koliko ponavljanja je potrebno
da bi se to desilo? Postoje ljudi koji imaju takozvano, fenomenalno
pamenje. Njima je dovoljno jednom da proitaju, da vide, uju, da
bi ta informacija zauvek bila utisnuta u njihovo pamenje. A to
znai, da je dovoljan "ivotni vek" jednog eterinog otiska spoljnih
uticaja, da bi mogao da se formira stabilan i miran astralni otisak
spoljnih uticaja. Postoje takoe ljudi, koji, ponavljajui jedno isto
stotine, a ponekad i hiljade puta, nisu u stanju nita da zapamte. U
jednom sluaju razlog za to moe biti genetsko oteenje (bolest),
koje se manifestuju u tome, da je "ivotni vek" eterinog otiska
toliko kratak, da on (eterini otisak) uspeva da nestane sa
eterinog nivoa pre nego to je bilo vremena da stigne
ponovljeni signal. U drugom sluaju, uzrok poremeaja rada
pamenja je prisustvo u cerebrospinalnoj tenosti ove ili one
infekcije, vitalne funkcije koja dovodi do putanja u
cerebrospinalnu tenost toksine, uticaja koji u neuronima mozga
dovodi kako do promene jonskog sastava unutar neurona, tako i
do usporenih metabolikih procesa unutar njih. Kao rezultat toga,
uzlazni ka eterinom otisku spoljanjeg signala, tok primarnih
materija je toliko slab da nije u stanju da obezbedi potreban nivo
njegovog zasienja primarnom materijom G, ba bi dolo do
otvaranja kvalitativne barijere izmeu eterinih i astralnih nivoa. A
bez toga ne moe biti formiran astralni otisak spoljanjeg signala. U
nekim sluajevima mogue je formiranje kratkorone memorije. Ali,
ako je uzlazni tok primarnih materija toliko slab, da je brzina
zasienja primarnom materijom G eterinog otiska spoljnog uticaja
manje brzine od gubitka te primarne materije, onda u ovoj situaciji
ne moe biti govora ni o kratkoronom pamenju.

- 203 -

Nikolaj Levaov Sutina i razum. Tom 1


------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

U veini sluajeva, sposobnost ljudi da zapamte informacije lei


izmeu ovih krajnosti, i takoe varira kod svakog oveka sa
godinama. I obino se menja od najbolje u detinjstvu do srednje
ili sasvim loe u kasnijem uzrastu. To je zbog injenice da se sa
godinama harmonija izmeu svih nivoa elija organizma i na prvom
mestu neurona mozga, naruava. Ovo dovodi do toga, da se aktivnost
kretanja kako uzlaznih, tako i silaznih tokova primarnih
materija izmeu nivoa elija smanjuje6. Najsnanije proces
disharmonizacije utie na cirkulaciju uzlazeih i silazeih tokova
primarnih materija izmeu astralnih i eteriih nivoa neurona, i
nastupa vreme, kada cirkulacija izmeu ovih nivoa potpuno prestaje
(Sl. 85.).

Sl. 85
6

Vie o tome u knjizi istog autora Poslednji apel oveanstvu, glava 2.


- 204 -

Nikolaj Levaov Sutina i razum. Tom 1


------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

A to, zauzvrat, dovodi do toga, da u ovom stanju mozak ne moe da


"izvue" informacije koje se u njemu uvaju. A ta se deava u ovom
trenutku sa kratkoronom memorijom?! Kratkorona memorija
nastavlja da funkcionie, samo se "ivotni vek" eterinog otiska
znatno smanjuje. To je uslovljeno time, to je i aktivnost
cirkulacije primarnih materija izmeu eterinog i fizikog nivoa
previe slaba. U tom sluaju, brzina zasienja V1 eterinog otiska
primarnom materijom G postaje manja ili jednaka brzini gubitka V2
otiska te primarne materije. A to znai, da sa takvim stanjem
kratkoronog pamenja ovek zaboravlja informacije vrlo brzo. U
daljem rastu disharmonizacije dolazi vreme kada se cirkulacija
izmeu eterinog i fizikog nivoa smanjuje toliko, da brzina
zasienja V1 primarnom materijom G eterinog otiska spoljnog
uticaja postaje znatno manja od brzine gubitka V2 (Sl. 86.).

Sl. 86
- 205 -

Nikolaj Levaov Sutina i razum. Tom 1


------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

A to znai da kod takvog oveka prestaje da radi i kratkotrajno


pamenje. Nastupa, takozvana, staraka senilnost, kada se
ponaanje oveka malo razlikuje od ponaanja deteta. Samo
ponaanje deteta je uslovljeno time, to se njegov mozak nalazi u
poetnoj fazi evolutivnog razvoja, u isto vreme, kod starca u
poslednjoj. Kod jednog je sve ispred, a kod drugog sve pozadi.
Vrlo snano se ubrzava proces unitavanja funkcija pamenja,
arterosklerotine promene krvnih sudova mozga. Taloenje soli na
zidovima krvnih sudova mozga, posebno kapilara, dramatino utie
na brzinu metabolikih procesa u neuronima. Kao rezultat toga,
drastino se smanjuje broj molekula, kako organskih tako i
neorganskih jona, rascepljenih u jedinici vremena u neuronima
mozga. I, kao posledica toga, uzlazni tok primarnih materija od
fizikog nivoa ka eterinom postaje toliko slab, da stvaranje
odrivog eterinog otiska spoljnog uticaja postaje jednostavno
nemogue ili drugim reima, u takvom stanju ovek nije u stanju
nita da zapamti ili da se seti.
Dalje, eleo bih da se zaustavim na nekim pitanjima u vezi sa
problemima pamenja. Veoma mnogi ljudi zna ili je bar ulo za takve
bolesti, kao to je amnezija (privremeni ili stalni gubitak pamenja).
Prvo, hajde da razmislimo, na koji nain je mogue izgubiti
pamenje, a to nije novanik sa novcem. Dakle, ta se deava sa
mozgom, kada je pamenje izgubljeno?
Na prvom mestu treba napomenuti da se "izgubiti" moe samo
dugorono pamenje. I hajde da prvo razoblaimo "lopova". Setimo
se da je dugorono pamenje sistem koji se sastoji od eterinog i
astralnog otiska spoljnih uticaja. tavie, ovaj sistem je prilino
stabilan i samoodriv. To se deava, zahvaljujui cirkulaciji
primarnih materija izmeu nivoa neurona. Uzlazei i silazei tokove
primarnih materija zasiuju eterine i astralne otiske spoljnih
uticaja. U ovom sistemu eterini otisci su manje otporni od
- 206 -

Nikolaj Levaov Sutina i razum. Tom 1


------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

astralnih. To je uslovljeno time, to je astralni otisak obrazovan


sintezom dve primarne materije G i F, i ta hibridna forma GF
kvalitativno se razlikuje od slobodnih primarnih materija, to i
opredeljuje znaajno njenu stabilnost, inertnost. Eterini otisak
predstavlja deformaciju eterinog nivoa, popunjenu slobodnom
primarnom materijom G, koja se odmah spaja sa drugim slobodnim
primarnim materijama, kada je uniten eterini otisak. Slobodna
primarna materija G bei iz "ropstva" eterinog otiska, ba kao i
voda, ispunjujui trag na primorskom pesku, koja se uliva sa
talasom, i odlazi sa obale "spirui" sa peska svoj trag.
Tako talasi nekih oluja mogu da "speru" eterini otisak i
oslobode iz privremenog "ropstva" primarnu materiju G?!.
Imena ovih "oluja" su sledea stres, potres mozga,
mehanika oteenja mozga, posledice uticaja razliitih zraenja,
itd. Sve ih ujedinjuje jedno oni unitavaju eterinih otisak
spoljnog uticaja, bez kojeg nije mogua realizacija dugoronog
pamenja, ak i ako je astralni otisak ostao netaknut (Sl. 87.).

Sl. 87
- 207 -

Nikolaj Levaov Sutina i razum. Tom 1


------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Najee se javljaju vrtlozi potoka primarnih materija, koji,


kao cunami, prolaze kroz jedne ili druge delove mozga i "pomeraju"
na svom putu sve, na ta naiu. Eterini otisci nestaju bez traga,
nisu u stanju da odole pred njima (Sl. 88.).

Sl. 88

Astralni otisci spoljnih uticaja su otporniji, zbog svoje


inertnosti, uslovljene kvalitativnom razlikom astralnog otiska od
eterinog. Kvalitativna razlika astralnog otiska uslovljena je time,
da se on formira kao rezultat kvalitativnog spajanja dve primarne
- 208 -

Nikolaj Levaov Sutina i razum. Tom 1


------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

materije. Taj hibrid poseduje druge kvalitete, za razliku od


pojedinih slobodnih materija. Dakle, da bi unitili, podelili, oslobodili
od meusobnog ropstva primarne materije, koje ine ovaj hibrid,
potrebno je uticati monije, nego za unitenje eterinog otiska.
Dakle, u veini sluajeva, posle "oluje" astralni otisci spoljnih
signala se sauvaju. I upravo oni su temelj, pomou kog moe da se
povrati pamenje. Za to, da bi se reila jo jedna tajna prirode
vaskrsenje pamenja hajde da proizvedemo "anatomsku
obdukciju" ovog jedinstvenog fenomena prirode. Setimo se da se pri
unitavanju eterinog otiska tokom oluje, astralni otisak sauvao
(Sl. 88.). To je uslovljeno time, to je astralni otisak izgraen od
"snanijeg", odrivog materijala hibridne forme GF, nastale kao
rezultat spajanja slobodnih formi materija G i F. Za "vaskrsenje"
pamenja moraju biti ispunjeni sledei uslovi:
1. Obnova normalne cirkulacije krvi velikog mozga. Jer to
je preduslov za oporavak metabolizam neurona mozga. Za
normalan rad bilo koje elije organizma, organski i neorganski
molekuli, joni, moraju da teku neprekidno, a takoe treba da se
udaljavaju proizvodi raspada.
2. Oporavak do optimalnih nivoa uzlazeih i silazeih
tokova primarnih materija izmeu fizikih, eterinih, astralnih
nivoa neurona.
3. Prekomerno zasienje primarnim materijama G i F
astralnog otiska spoljanjeg signala.
A sada, korak po korak ispratimo sam mehanizam oporavka
pamenja... Osloboene u rezultatu raspada organskih i neorganskih
molekula, upavih u zonu - zamku molekula DNK, primarne materije
uzlaznim tokom proimaju sve nivoe neurona. Kao rezultat toga,
astralni otisak spoljanjeg signala e biti popunjen primarnim
materijama G i F (Sl. 88.). Ako je brzina zasienja V1 primarnim
materijama astralnog otiska vee brzine od gubitka V2, dolazi do
- 209 -

Nikolaj Levaov Sutina i razum. Tom 1


------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

postepene akumulacije primarnih materija G i F. Kada nivo zasienja


astralnog otiska primarnim materijama dostigne kritini nivo, javlja
se eksplozija primarnih materija. Pri tome, obrnuti tok "otvara"
kvalitativnu barijeru izmeu astralnih i eterinih nivoa sa
"povratne" strane sa astralnog nivoa na eterini. Kao rezultat
toga, na eterinom nivou pojavljuje se astralna projekcija otiska
spoljnog uticaja (Sl. 89.).

Sl. 89
- 210 -

Nikolaj Levaov Sutina i razum. Tom 1


------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

I ako se ovaj proces deava prilino aktivno, projekcija neprimetno


prelazi u odgovarajue deformacije eterinog nivoa, pri ijem
popunjavanja primarna materija G, formira novu eterinu kopiju,
tano ponaljajui astralnu kopiju spoljanjeg uticaja (Sl. 90.).

Sl. 90
- 211 -

Nikolaj Levaov Sutina i razum. Tom 1


------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

I ako se sada dobije viak zasienja eterine kopije primarnom


materijom G, nastaje obrnuti tok ove materije na fiziki nivo. Na
fizikom nivou formira se eterina projekcija spoljnog uticaja
(Sl. 91.).

Sl. 91
- 212 -

Nikolaj Levaov Sutina i razum. Tom 1


------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Eterina projekcija na fizikom nivou dovodi do promene nivoa


sopstvene dimenzionalnosti mikroprostora u zoni projekcije, to
dovodi do oporavka jonskog koda (Sl. 92.).

Sl. 92
- 213 -

Nikolaj Levaov Sutina i razum. Tom 1


------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Na taj nain, oteeno pamenje se obnavlja...


Zavrava se otkrivanje tajne prirode pamenja, nepohodno je za
potpunu jasnou obratiti panju na glavne faze njenog formiranja.:
1. Spoljni uticaj se preobrazuje organima ulima u jonski kod.
2. Jonski kod po granama neurona aksonima ulazi bez
promene u aktuelni neuron.
3. U neuronima jonski kod namee molekulima DNK nove
iznuene elektronske veze.
4. Kao rezultat toga, menja se kvalitativna struktura molekula
DNK.
5. Kvalitativne promene strukture molekula DNK se uvaju
privremeno; posle nekog vremena kvalitativna struktura molekula
DNK se vraa na poetnu.
6. Tokom "ivota" jonskog koda formira se njegov otisak na
eterinom nivou.
7. Trajanje ivota eterinog otiska odreuje vreme trajanja
kratkoronog pamenja.
8. Stres, jaki utisci, viestruko ponavljanje istog spoljnog
uticaja obezbeuju formiranje otiska na astralnom nivou.
9. Trajanje ivota astralnog otiska spoljnog uticaja praktino
nije ogranieno.
10. Astralni otisak formira se iz hibridne materije GF, koja je
formirana kao rezultat spajanja primarnih materija G i F u zoni
astralne projekcije spoljnog signala.
11. Eterini i astralni otisak spoljanjeg signala formira sistem
dugoronog pamenja.
12. Pri unitenju eterinog otiska u sistemu dugoronog
pamenja, on moe da bude obnovljen kroz obrnutu projekciju
astralnog otiska na eterini nivo.
Pre nego to preemo na reavanje misterije svesti, eleo bih
da obratimo posebnu panju na injenicu, da se zapis informacija
- 214 -

Nikolaj Levaov Sutina i razum. Tom 1


------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

deava na ETERINIM i ASTRALNIM nivoima mozga. Fiziki


mozak je samo instrument pomou koga se vri zapisivanje
informacija. Iz tog razloga, istraivanje rada mozga ne daje priliku
naunicima da utvrde, gde mozak "uva" informacije. Jo jednom se
setimo kineskog filozofa Konfuija koji je rekao: "Ne moe se nai
crna maka u crnoj sobi, onda kada nje nema tamo..."
I jo... ivot posle smrti: pitanje, koje je muilo umove toliko
filozofa, lanih i pravih naunika, svetenika, i jednostavno svakog
ivog oveka, kada je on sa unutranjim trepetom pred neizbenim
uvek sebi postavljao pitanje, ta e se desiti sa njim, kada sa
poslednjim uzdahom izae poslednja iskra vatre njegovog ivota?!
Da li sa tim prestaje i nestaje bez traga sve oseanja, ideje,
snovi, kreacije, teko steeni tokom njegovog ivota?! Da li sve to
nestaje zauvek u tihom i lepom Univerzumu?! Svako proitavi ovu
knjigu e moi da odgovori na ovo pitanje. I za to nije potrebna
slepa vera u ivot posle smrti, samo zbog toga to je strano... Za
dobijanje odgovora potrebno je samo da prodreti mislima, pokuati
da se razume, a ne "pokori" Priroda, i u znak zahvalnosti, ona e
otvoriti svoje najdublje tajne... Pre nego to napravimo svoj
zakljuak o ivotu posle smrti, hajde da pokuamo da podignemo
zavesu druge tajne prirode zagonetke svesti.

- 215 -

Nikolaj Levaov Sutina i razum. Tom 1


------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Glava 6. Priroda svesti. Mehanizam nastanka svesti


Svest... razum, ta je to?! Na koji nain molekuli i atomi,
ujedinjeni u odreenom redosledu, poinju da "shvataju" svoje
prisustvo u vremenu i prostoru, poinju da "razmiljaju" o
beskonanosti Univerzuma, uzrocima materije ili svesti? Moda e
svaki od ovih molekula i atoma, kao umornu lutalicu u svemiru, posle
beskrajnih lutanja po beskrajnim prostranstvima svemira, volja
NjEGOVOG VELIANSTVA SLUAJNOST podesiti na ovu Bogom
zaboravlju, izgubljenu u beskrajnom prostoru planetu, dobijajui
tako dugo oekivani odmor, i posvetiti jedne druge u tajne svojih
avantura?! I na kraju krajeva, zaista, pre nego to se ujedine u
jednu celinu, pravo udo prirode ivu materiju svaki deo spaja
se sa drugim u jednu celinu, koji se kroz odreeno prirodom VREME
raspada u prah, da bi se onda, kao ptica Feniks, ponovo rodili u
novom obliku, i tako ponavljali to milione puta. Dakle, ta je svest,
razum "pamenje", estica koja formira nosioca istog, ili je to
manifestacija kroz tog nosioca Vaseljenskog Razuma?! Ako jeste,
onda ta je to i gde je ta Vaseljenska Skitnica?! A moda odgovor
ovog uda ne lei daleko, ve pravo ispred nas? Moda samo treba
malo paljivije da pogledamo oko nas samih, i sasvim je mogue,
pronai vodeu nit Ariadne, pomou koje emo izai iz lavirinta jo
jednog Minotaura prirode tajne SVESTI... Hajde da pokuamo da
poemo "tamo, ne znam kuda, i da pronaemo, ne znam ta". I
mislim, da se ne samo u bajkama neto od toga moe desiti. Glavna
stvar je ne treba da se sputaju ruke pred naizgled nemoguim
zadatkom... Zaista, trenutno stanje na pitanje: ta je svest, nije se
maklo sa mesta iz vremena sporova grkih filozofa. I kao labud, rak
i tuka u poznatoj basni Krilova, filozofske struje ljudske misli,
objektivni i subjektivni idealizam, metafiziki i dijalektiki
materijalizam, nisu mogli da pomere ovu zagonetku prirode sa
- 216 -

Nikolaj Levaov Sutina i razum. Tom 1


------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

mesta. I na poetku novog milenijuma ovo pitanje ostaje otvoreno,


kao i u osvit raanja civilizacije...
Dakle, ta je to SVEST, RAZUM?..
Da bi odgovorili na ovo pitanje, neophodno je utvrditi
kvalitativnu razliku procesa koji se odvijaju u mozgu razumnog bia,
koje nam daje pravo da govorimo o manifestaciji razuma. Svesna
aktivnost se razlikuje od nesvesne? Za poetak definiimo, kakvi
kvalitativvni procesi se odvijaju u mozgu ivog bia, to nam
omoguava da govorimo o svesnoj aktivnosti.
Kroz organe ula spoljni svet se ogleda u mozgu ivog bia. Pri
tome, kao to smo detaljno razmotrili u prethodnom poglavlju, bilo
koji spoljni uticaj stvara otisak na eterinom i astralnom nivou
neurona mozga. Privremeni trag na eterinom nivou neurona je
manifestacija kratkorone memorije, ija se glavna uloga svodi na
mehanizmam orijentisanja ivog organizma u u spoljnom okruenju.
Objekti i subjekti spoljanjeg sveta kroz ula organizma, stvaraju
kvalitativnu promenu prostorne strukture neurona mozga,
omoguavajui ovom ivom organizmu da se kree u okolnom
prostoru, da proizvede potrebne radnje i reakcije na spoljanju
sredinu, bez kojih postojanje bilo kog ivog organizma, jednostavno
ne bi bilo mogue. Zahvaljujui vidu, na mozak stvara holografsku
kopiju ivotne stvarnosti i poloaj elemenata ove realnosti u odnosu
jednih prema drugim. Ali vid nam ne daje predstavu o kvalitativnom
stanju ovih elemenata, ve samo ideju o njihovim prostornim
karakteristikama. Drugim reima, ne moe se suditi samo po izgledu
o kvalitativnom stanju stvarnosti koja nas okruuje. U tome nam
dolazi u pomo drugi organ ula dodir. Receptori koe naeg tela
reaguje na toplotu i hladnou, na pritisak i gustinu, agregatna
stanja (vrsto, teno, gasovito i plazma) i prostorne oblike
elemenata stvarnosti koja nas okruuje, i "objavljuju sa planine"
potpuno drugi sloj informacija o spoljanjem okruenju. Dodir i
- 217 -

Nikolaj Levaov Sutina i razum. Tom 1


------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

miris daju mogunost da dobijemo ideju o hemijskom sastavu


vazduha, vode, hrane i svega ostalog to nas okruuje u
svakodnevnom ivotu. Sluh nam daje mogunost da odredimo pravac
mogue opasnosti ili, obrnuto, lokaciju mogueg plena mnogo ranije
nego to je mogue da ga vidimo...
Ali svi ovi organi ula omoguavaju samo da se adekvatno
odgreaguje na stalno izmenjujue stanje ivotne spoljanje sredine,
to je, bez sumnje, veoma vano za svaki ivi organizam, ukljuujui
i oveka. Ali trajanje efekta odreenog spoljanjeg uticaja kroz
ula na nervni sistem odreeno je vremenom koje je potrebno telu
za adekvatnu reakciju. Nakon ega je sistem, svi organi ula,
spreman da prihvati nove signale. U mozak neprekidno dolazi hiljade
signala, minut za minutom, iz sata u sat, iz dana u dan, iz godine u
godinu. ak i kada organizam spava, deo njegovih senzora nastavlja
da radi, spremnih na prvu opasnosti da vrate organizam u punu
aktivnost. Inae, ovaj organizam postaje plen dvomonih ili
etvorononih predatora. Svi oni koji iz jednog ili drugog razloga
nisu bili u mogunosti da blagovremeno otkriju opasnost ili brzo
reaguju na tu opasnost, umiru u estokoj borbi za opstanak. I to je
istina u odnosu na ukupnu raznolikost ivotinjskog sveta, ukljuujui
i oveka. Na taj nain, dvadeset i etiri sata u mozak, kroz ova ili
ona ula, dolaze informacije iz sveta oko nas. Mozak "prosejava"
sve ove informacije i reaguje samo na one signale iz spoljne sredine,
koji se direktno odnose na ivot organizma i ouvanje njegovog
integriteta. Sve ostale informacije "teku" kroz mozak irokom i
punom "rekom", ostajui nam "neprimeene", ne obraajui na njih
nikakvu panju. Ali ako mi ne obraamo panju na informacije koje
dolaze u mozak, to apsolutno ne znai da one ne utiu na njega.
Kakav je taj uticaj?
Svaka informacija, koja dolazi do mozga iz okolnog spoljnog
sveta, u veoj ili manjoj meri, na jedan trenutak ili trajno menja
- 218 -

Nikolaj Levaov Sutina i razum. Tom 1


------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

kvalitativnu strukturu mozga. Pri kratkotrajnoj promeni


kvalitativne strukture mozga, signal iz spoljne sredine stvara samo
eterini otisak, koji bre ili sporije, u zavisnosti od njegove
funkcije, nestaje nakon dolaska tog signala (kratkotrajno
pamenje). Pri dugoronoj promeni kvalitativne strukture mozga,
signal iz spoljne sredine stvara svoj trag kako na eterinom, tako i
na astralnom nivou. I u ovom stanju, trag spoljanjeg signala se
utiskuje u kvalitativnim strukturama mozga praktino zauvek
(dugorono pamenje). Zapravo, mehanizam formiranja dugoronog
pamenja je magini klju koji omoguava da se otvore "vrata"
misteriozne, naizgled neuhvatljive, kao fatamorgana, "zamke"
prirode svesti. "Letei holananin" prirode svesti, sa svim svojim
oiglednostima, ostao je tajna iza sedam peata u poslednjih
nekoliko milenijuma. Filozofi i naunici su u beskrajnim sporovima o
prvenstvu svesti ili materije zaboravili na to, da je koncept svesti
korien bez ikakvog objanjenja. I ako je, na primer, dijalektiki
materijalizam dao vie-manje prihvatljivo objanjenje materije, kao
"objektivnu realnost, datu nam oseanjima", u pogledu svesti nisu
nita bolje smislili, osim da je "objasne" najviim kvalitativnim
stanjem iste one "objektivne realnosti", koja "nam je data
oseanjima". Zar to nije neverovatno logika? Idealisti, zauzvrat, ne
tako daleko od ove logike, propovedaju prvenstvo svesti, apsolutne
ideje, apsoluta, logosa, i na kraju, Gospoda Boga, koji je (prvi)
sazdao (L) oko nas "objektivnu realnost." U principu, ja bih eleo da
skrenem panju na injenicu da je pitanje: "ta je primarno materija ili svest" apsurdno samo po sebi. Ba kao to je apsurdno
pitanje prvenstva jajeta ili kokoke. Ba kao to nema kokoke bez
jajeta, a ni jajeta bez kokke, tako ne postoji svest bez materije i
materija bez svesti. Oba ova koncepta - su nerazdvojna i ne
postoje jedan bez drugog. Samo koncept materije - je mnogo iri

- 219 -

Nikolaj Levaov Sutina i razum. Tom 1


------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

nego to trenutno sebi predstavlja savremena nauka, a svest ima


mnogo stanja, koja se kvalitativno razlikuju jedno od drugog.
Pre svega, hajde da razlikujemo osnovne kriterijume svesti:
1. Svest, izdvaja sebe nosiocem svesti od okruujue sredine.
2. Harmonina interakcija nosioca svesti sa okolinom.
I ako uzmemo u obzir oveka kroz prizmu ovih kriterijuma, mogue
je utvrditi stepen njegove razumnosti, kao nosioca svesti. I ako je
sa izolacijom sebe od sve okruujue prirode kod Homo Sapiensa
sve u redu, naalost, sa harmoninom interakcijom sa okolinom
stvari stoje prilino jadno. ovek je objavio pravi rat prirodi,
umesto da ivi sa njom u simbiozi. I za to uopte ne treba da se
vrati u divlje stanje i oekuje od prirode, ta ona "eli" da da
oveku. Treba znati zakone prirode i koristei to znanje,
kvalitativno je menjati, tako da se ne remeti harmonija ekolokog
sistema. I onda je mogue i kontrolisati klimu planete, i kontrolisati
njene elemente, ak i harmonija sa svim ostalim biima koja imaju
ne manje, ve moe biti i vie prava da diu ist vazduh, piju istu
vodu i prenose tafetu ivota svojim potomcima. Neverovatno je da
ovek gleda na prirodu kao osvaja, a ne kao dete, koje je negovano
na njenim grudima. I sve dok takvo stanje traje, oveanstvo se
mora smatrati potencijalno razumnom rasom, kao upravo roeno
dete, kome je sve ispred. eleo bih da poelim da "faza deteta" ne
potraje tako dugo, da bude nekoga negde da prisustvuje "vrtiu"
prirode... A dok se to ne desi, hajde da pokuamo da prodremo u
tajne prirode i da se vratimo reavanju misterije svesti. Materija i
svest, svest i materija. U ova dva termina se nalaze jedinstvo i
suprotnost. Svest podrazumeva razumnost u ponaanju kod nosioca
- 220 -

Nikolaj Levaov Sutina i razum. Tom 1


------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

svesti. Razumnost se, zauzvrat, manifestuje u adekvatnosti


reakcija na procese koji se deavaju u okruenju. Adekvatnost
predstavlja sobom racionalnost, optimalnost razliitih reakcija
nosioca svesti. Na taj nain, jedna od karakteristika svesti je
racionalnost ponaanja nosioca svesti, koji u svakom sluaju
predstavlja materijalni objekat. Drugim reima, svest se
manifestuje na odreen nain kao organizovana materija.
Potrebno je samo da se utvrdi, kakva bi trebalo da bude
organizacija materije, da bi se manifestovali odreeni elementi
svesti. Ljudi su navikli da dele materiju na ivu i neivu,
zaboravljajui na to, da kako je jedna, tako je i druga obrazovana
od istih atoma. tavie, svaki atom ive materije e, pre ili kasnije,
postati deo neive i obrnuto, mnogi atomi neive materije e
postati deo ive. Takva razlika se utvruje samo u tome da odnos
mase ive i neive materije nije ekvivalentan. iva materija je samo
mali deo od mase neive materije. Meutim, obe su u potpunosti u
stanju da prelaze iz jedne u drugu, razlika je samo u prostornoj
organizaciji i kvalitativnoj strukturi ovih materija. Dakle,
kvalitativna razlika izmeu ive i neive materije se svodi na
razliku u prostornoj organizaciji i kvalitativnoj strukturi
materije 7.
Svest se javlja na odreenom nivou razvoja ive materije. Shodno
tome, svest se pojavljuje kao rezultat odreene prostorne
organizacije i kvalitativne strukture materije. Sasvim je
oigledno da su svest i materija nerazdvojni jedno od drugog.
I samo pitanje o prvenstvu svesti ili materije, zbog toga, gubi
svaki smisao. Razmotrimo razlike u prostornoj organizaciji
materije. Neiva materija neorganska ima etiri agregatna
stanja: vrsto, teno, gasovito i plazma. Samo vrsto stanje
neorganske materije je stabilno tokom vremena prostorne
7

. 2.
- 221 -

Nikolaj Levaov Sutina i razum. Tom 1


------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

organizacije, u kojoj svaki atom zauzima odreeni prostorni poloaj


u odnosu na druge atome. Atomi formiraju vrstu prostornu
strukturu kristalne reetke. Kod takve prostorne organizacije
atomi se nalaze na optimalnim udaljenostima jedni od drugih,
relevantnim za maksimalnu stabilnost celog sistema u celini. Svaki
atom je u stanju da vri manje vibracione pokrete na vorove
kristalne reetke, odgovarajue taki odrive ravnotee. U veini
sluajeva rastojanja izmeu vorova kristalne reetke srazmerna
su sa veliinom samih atoma, i zato ne moe biti ni govora o tome da
neki drugi atom ili molekul moe da se kree meu vorovima
kristalne reetke. Mogua je samo zamena jednog atoma drugim u
voru kristalne reetke. I samo elektromagnetne oscilacije, ije se
talasne duine mogu porediti sa rastojanjem izmeu vorova
kristalne reetke, mogu da se kree u njoj. Pri tome se deava
delimina apsorpcija fotona atoma, to dovodi do neke promene
nivoa dimenzionalnosti tih atoma. Nakon apsorpcije fotona, nivo
dimenzionalnosti tog atoma postaje veo od sopstvenog nivoa
dimenzionalnosti, odgovarajueg stabilnom stanju kristalne reetke,
i on prelazi u uzbueno stanje. Pri tome su susedni atomi, koji se
nalaze u vorovima kristalne reetke, u stabilnom stanju, i to dovodi
do toga da uzbuen atom emituje foton i vraa se u stabilno stanje.
Obino je broj uzbuenih atoma mali, i zato kristalna reetka uva
svoju strukturu. Kada broj uzbuenih atoma u kristalnoj reetki
postane kritian, dolazi do raspada poslednjeg, i supstanca prelazi
iz vrstog stanja u teno. Dakle, prostorna organizacija atoma u
kristalnoj reetki ne moe biti osnova za pojavu svesti, barem na
naoj planeti. Zato to atomi, formiraju neorganiku, nisu u stanju da
otvore kvalitativnu barijeru izmeu fiziki guste i eterine sfere
planete. Ako se kvalitativna barijera ipak otvara, kao kod
radioaktivnih elemenata, onda se deava raspadanje tih atoma, a
samim tim i "vrata" izmeu sfera planete se otvaraju za vrlo kratko
- 222 -

Nikolaj Levaov Sutina i razum. Tom 1


------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

vreme, to nije dovoljno da bi se dogodile bilo kakve kvalitativne


promene na tim nivoima. Organski molekuli, naroito DNK i RNK,
imaju ogromnu molekulsku teinu. Spiralni prostorni oblik molekula
DNK i RNK prua mogunost kvalitativnog skoka u evoluciji
materije. U unutranjem obimu spirale molekula DNK i RNK formira
se stojei talas dimenzionalnosti. Prenik tih spirala mnogo puta
premauje dimenzije svih atoma i veine organskih i neorganskih
molekula. Samo veoma veliki organski molekuli srazmerni su sa
prenikom spirale molekula DNK i RNK. Tako veliki organski
molekuli u elijama su podvrgnuti deliminom raspadu. Kao rezultat
ovog raspada, koji predstavlja biohemijski proces, ostaju "krhotine"
velikih organskih molekula. Ove "krhotine" imaju znatno manje
dimenzije i slobodno prodiru u unutranji tunel spirale molekula
DNK i RNK. Svi molekuli, koji usled svog kretanja prodiru u
unutranjost spirale DNK i RNK, upadaju u zamku. Radijalna razlika
dimenzionalnosti spirale molekula DNK i RNK primorava sve
molekule, zarobljene u unutranji obim ovih spirala, da se kreu du
svoje ose. U svom kretanju du ose, svi molekuli potpadaju pod
udare razlike dimenzionalnosti, nastalih stojeim talasom
unutranje zapremine molekula DNK i RNK 8. Za veinu molekula,
uhvaenih u ovu zamku, iznuena razlika dimenzionalnosti je
izuzetno visoka, usled ega oni postaju nestabilni i raspadaju se na
primarne materije, koje ih formiraju. Pri tome se deava
obrazovanje molekula i atoma, koji odravaju stabilnost pod takvim
razlikama dimenzionalnosti. Analogni procesi se odvijaju i pri
radioaktivnom raspadu, pri kojem se oslobaaju primarne
materije, i formiraju stabilni elementi sa znatno manjom
atomskom teinom. Razlika izmeu ovih procesa je u tome, to se
radioaktivni atomi raspadaju sami, dok se unutar spirale molekula
DNK i RNK raspadaju drugi molekuli. Unutranji obim molekula
8

. 2.
- 223 -

Nikolaj Levaov Sutina i razum. Tom 1


------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

DNK i RNK moe se posmatrati kao svojevrsna "crna rupa", koju


je napravila iva materija. Veliki deo fiziki guste materije, upada
u tu "crnu rupu", nestaje i pretvara se u drugi oblik slobodne
primarne materije. Na taj nain, stojei talas dimenzionalnosti,
stvoren spiralnom strukturom molekula RNK ili DNK, je DOVOLjAN
USLOV za pojavu ivota i svesti. Ali, ta je to svest?!
Da se vratimo na procese formiranja pamenja, a tanije
dugoronom pamenju. Spoljni signal preko ula, u formi jonskog
koda stie do mozga, stvara eterini i astralni otisak na
odgovarajuim nivoima neurona. U sluaju dugoronog pamenja, ovi
otisci ostaju zauvek, ili u najmanju ruku, veoma dugo. Razmotrimo
dva susedna neurona na eterinom i astralnom nivou, koji imaju
otiske jonskih kodova razliitih spoljnih signala (Sl. 93.).

Sl. 93
- 224 -

Nikolaj Levaov Sutina i razum. Tom 1


------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Podsetimo se da mozak prima milione signala iz okruenja i, prema


tome, sve vie i vie signala stvara otiske na eterinim i astralnim
nivoima neurona. Stoga, pored prethodnih otisaka pojavljuju se novi
(Sl. 94 i Sl. 95.).

Sl. 94
- 225 -

Nikolaj Levaov Sutina i razum. Tom 1


------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Sl.95

- 226 -

Nikolaj Levaov Sutina i razum. Tom 1


------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Svaki novi spoljni signal koji stvara eterini i astralni otisak


(dugorono pamenje), dodaje jo jednu "ciglu" u izgradnji
"objekta" svesti (Sl. 96. i 97).

Sl. 96.
- 227 -

Nikolaj Levaov Sutina i razum. Tom 1


------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Sl. 97.

- 228 -

Nikolaj Levaov Sutina i razum. Tom 1


------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

I ovaj proces "izgradnje" svesti traje do tada, dok se


"udaljene" na slian nain strukture neurona na eterinom i
astralnom nivou NE ZGUSNU (Sl. 98 i 99.).

Sl. 98
- 229 -

Nikolaj Levaov Sutina i razum. Tom 1


------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Sl. 99.

Zgusnuvi se izmeu sebe na eterinom i astralnom nivou,


strukture neurona mozga stvaraju horizontalno objedinjene
neurone. I ako je do tog trenutka svaki neuron bio samo "komija"
- 230 -

Nikolaj Levaov Sutina i razum. Tom 1


------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

svim ostalim, bez ikakve aktivne interakcije sa njima, onda posle


zgunjavanja strukture na eterinom i astralnom nivou nastaje
jedna OPTA STRUKTURA MOZGA NA ETERINOM I
ASTRALNOM NIVOU NEURONA. Do tog trenutka postoji skup
NE meudejstvujuih meu sobom modanih elija neurona,
posle tog trenutka, nastaje SISTEM meudejstvujuih izmeu
sebe na eterinom i astralnom nivou neurona mozga (Sl. 100.).

Sl. 100.
- 231 -

Nikolaj Levaov Sutina i razum. Tom 1


------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Kroz nastale zone zgunjavanja izmeu susednih neurona


primarne materije poinju da teku od jednog neurona ka drugom i
tako do poslednjeg neurona u lancu zgunjavajui meusobno
eterina i astralna tela neurona. Analogno tome, mogu da poslue
kanali koji povezuju izmeu sebe reke, u kojima voda iz jedne reke
moe da ue u drugu, a onda u sledeu, itd, sve do okeana ili
mora. A u sluaju, kada se "prva" reka uliva u malo jezero i pravac
njenog toka moe da bude suprotan pravcu gde se nalazi okean.
Veza preko kanala, reklo bi se, naizgled je nemogua. Tako i
sabijanje otisaka spoljnih signala na eterinim i astralnim nivoima
omoguava, da primarne materije, osloboene u procesu raspada
jednog neurona mozga, poinju da zasiuju eterina i astralna
tela neurona, koji su povezani sa njim u lanac. Na taj nain
nastaje cirkulacija primarnih materija NA eterinom i NA
astralnom nivou, a ne izmeu njih, kao to se to deava kod
nesjedinjenih u lanac neurona mozga. Zgunjavanje na eterinom i
astralnom nivou moe se desiti samo izmeu neurona - suseda.
Shodno tome, signali okruujue sredine, stvarajui eterine i
astralne otiske kod neurona - komija moraju da budu kvalitativno
bliski jedni drugima. Zapravo bliski, a ne identini, kao to su, na
primer, smaragdna boja i zelena, plava i tamno plava. Signali okolne
sredine treba da budu dovoljno bliski jedni drugima, da izazovu
promene kod neurona - suseda a u isto vreme da imaju neke razlike.
Zapravo, ta mala razlika izmeu spoljnih signala obezbeuje
stvaranje otiska na eterinom i astralnom nivou izmeu susednih
neurona, to i stvara mogunost njihovog zgunjavanja.
Zgunjavanje eterinih i astralnih tela susednih neurona, je
kao i izgradnja mostova na gazitima, povezujui u jedan sistem, u
celinu dva susedna neurona. Novi kvalitativno blizak spoljni signal
stvara "most" izmeu susednih neurona i tako dalje od komije do
komije. Kao rezultat takve "mostogradnje" u jedinstven sistem, u
- 232 -

Nikolaj Levaov Sutina i razum. Tom 1


------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

lancu povezanih neurona, koji na fiziki gustom nivou nalazei se na


nekoj udaljenosti jedni od drugih ni pod kakvim okolnostima ne
mogu da formiraju jedan sistem. Na taj nain, fiziki gusti
neuroni mozga, koji je svaki deo krutog sistema i ne komuniciraju
jedni sa drugima, stiu nove kvalitativne mogunosti. Oni se
sabijaju meu sobom, kroz otiske na eterinom i astralnom nivou
neurona. Kao rezultat ovog procesa, na eterinom i astralnom nivou
neurona mozga pojavljuju se lanci, koji se sastoje od
meudejstvujuih izmeu sebe eterinih i astralnih tela neurona.
Po meri akumulacije mozgom informacija, kao posledica uticaja
spoljne sredine kroz organe ula, broj takvih lanaca se poveava.
to su bogatije informacije iz spoljnog sveta, vei broj delova
modane kore formira svoje lance. Meutim, ovi lanci ostaju
izolovani jedni od drugih. Samo kada mozak apsorbuje odreenu
koliinu informacija, pri tome kvalitativno raznolikih, eterini i
astralni lanci neurona spajaju se u jedan sistem. Kao rezultat
toga, postaje mogue zgunjavanje meu sobom delova modane
kore, povezanih sa razliitim ulima. Na primer, videvi jabuku, ne
predstavlja veliki trud osetiti ukus, miris, dobiti ideju o njenoj
tvrdoi, temperaturi, viskozitetu, itd. Pri tome, ak e sam poeti
da se stvara eludani sok. Prethodno iskustvo sa jabukama daje
mogunost da se, samo pri prisustvu jednog od spoljnih faktora,
dobije uvid u objekat u celini. Ova ideja je viestruka i skoro
potpuna. Oko devedeset devet odsto informacija o jabuci moe da
se dobije samo na osnovu njenog izgleda, mirisa ili ukusa. Mozak
sam stvara kompletnu informaciju o jabuci preko toga to je ceo
spektar informacija o njoj spojen u jedan sistem na eterinom i
astralnom nivou neurona. ta je "izostavio" mozak stvarajui "sliku"
jabuke?! Samo neke karakteristike koje mozak nije u stanju da
reprodukuje bez dodatnih informacija. U veini sluajeva, na
primer, po izgledu je nemogue dobiti ideju o tome da li je jabuka
- 233 -

Nikolaj Levaov Sutina i razum. Tom 1


------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

crvljiva ili nije. Ali, takva informacije ne menja glavno jabuka i


dalje ostaje jabuka...
Mozak, kao suner, upija dolazee iz spoljnog sveta informacije.
Razlika od sunera se manifestuje u tome, da se mozak pri tome
kvalitativno menja, to se ne moe rei za suner. Kvalitativna i
kvantitativna raznolikost informacija, koje dolaze iz spoljnog sveta
u mozak kroz organe ula, dovodi do toga da se na eterinom i
astralnom nivou mozga formira sistem, sjedinjenih u jednu celinu
nekoliko stotina hiljada, a ponekad i mnogih miliona lanaca, koji se
sastoji od eterinih i astralnih tela neurona. U mozgu pod uticajem
signala iz spoljanje sredine stalno dolazi do pojave novih lanaca, od
kojih svaki postaje deo opteg sistema, "nadovezujui" se na ve
postojee lance, stvarajui nova dodatna sabijanja izmeu lanca.
Pojavljuje se sve vie i vie "raskrsnica" izmeu lanca u sistemu. To
dovodi do toga, da primarne materije po tim "raskrsnicama" ne
samo da zasiuju eterina i astralna tela neurona, ulazeih u
sistem, ve poinju i da krue na eterinom i astralnom nivou
mozga u celini. I kao posledica ovog kretanja, deava se zasienje i
akumulacija primarnih materija na eterinom i astralnom nivou
mozga. I kada to zasienje dostigne kritini nivo, raa se udo SVEST. Zahvaljujui "raskrsnicama" lanaca, deava se zasienje
primarnm materijama svih aktivnih neurona mozga, ime se stvara
prilino kompletna slika sveta. Ali to nije sve. Zasienje eterinih i
astralnih tela aktivnih neurona (aktivni neuroni su oni neurona koji
uestvuju u formiranju lanaca) dovodi do promene njihovih
sopstvenih nivoa dimenzionalnosti. Nastaje dodatna zakrivljenost
prostora kod aktivnih neurona, to dovodi do toga da sopstveni
nivoi dimenzionalnosti eterinog i astralnog tela aktivnog i pasivnog
neurona postaju razliiti. I kada to zasienje primarnim
materijama, eterinih i astralnih tela aktivnih neurona dostigne
kritinu vrednost, dodatna zakrivljenost dimenzionalnosti
- 234 -

Nikolaj Levaov Sutina i razum. Tom 1


------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

prostora postaje toliko velika da se DEAVA STEZANjE


IZMEU ETERINIH I ASTRALNIH TELA AKTIVNIH I
PASIVNIH NEURONA.
ta to znai?!
A to znai, da se u mozgu deava pojava novih lanaca aktivnih
neurona BEZ spoljanjeg signala. Drugim reima, u mozgu se
pojavljuju misli reakcije, koje nisu direktan odraz stvarnosti.
ovek stie sposobnost da SAMOSTALNO MISLI. Dolazi do
roenja SVESTI! A to znai, da je jedna od tajni prirode, ono to
je roeno iz haosa materije MISAO predstavlja zatvoreni
lanac eterinih i astralnih tela neurona, po kojoj cirkuliu primarne
materije. Upravo zahvaljujui zatvorenim lancima i cirkulaciji
primarnih materija po njima, ovek je u stanju da razmilja, ovek
je u stanju da misli. Upravo zahvaljujui injenici da je ljudski
mozak u stanju da stvori nove lance bez uea uticaja iz
spoljanje sredine kroz organe ula, ovek moe da stvori neto
novo, da sanja, da menja okruujuu prirodu, da prodre u dubine
njenih tajni i da se distancira od njene realnosti. Ali da bi se to
desilo, sistem treba da "sazri". Na poetku realnost mora biti
potpuno "nakupljena" na eterinom i astralnom nivou neurona mozga.
Haos sveta oko nas to je prva stvar koja pada na bilo koje ivo
bie, koje je dolo na ovaj ludi i istovremeno prelep svet. ovek
nije izuzetak od ovog pravila. Ali oluja haosa spoljanjeg sveta nije
dovoljna da se u dubinama ljudskog mozga pojavi slaba i krhka klica
svesti. Informacije iz spoljnog sveta, nisu u stanju da stvore ovo
udo prirode iz jednog jednostavnog razloga informacije,
akumulirane tokom ivota jednog oveka, jednostavno nisu dovoljne.
Samo koliina informacija steena od strane velike grupe i koje
svako usvoji, omoguava da se dogodi ovo udo prirode. Ljudi van
zajednice sebi slinih pretvaraju se u veoma pametnu ivotinju,
zapravo ivotinja je ivotinja, iako spolja nee biti nita drugaije
- 235 -

Nikolaj Levaov Sutina i razum. Tom 1


------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

od "srenika". Samo meu sebi slinim, upijajui, kao suner,


iskustvo prethodnih generacija, steeno tokom vekova oveanstva,
u ljudskom mozgu moe da bukne iskra svesti... Hajde da pokuamo
da shvatimo zato postoji kritiki obim informacija koji je potreban
za pojavu svesti kod ljudi. Setimo se da je pojava svesti u vezi sa
mogunou da mozak oveka stvara nove lance bez uticaja signala
iz spoljanje sredine. Nakon roenja, mozak deteta je kao
nenapisana knjiga, u kojoj je samo nekoliko praznih stranica, na koje
treba zapisati prve linije. Svi neuroni mozga su u svom prvobitnom,
devianskom stanju i potpuno su identini jedni drugima. A to znai
da oni imaju identine nivoe sopstvene dimenzionalnosti. Prvi uzdah
protoka informacija iz spoljanjeg sveta putem ula poinje da
tee u mozak deteta. Zbog toga emo, neurone mozga, koji nisu
izloeni informacijama iz spoljanje sredine, zvati pasivnim. Signali
iz spoljne sredine, preobrazuju se receptorima organa ula u jonske
kodove, dostiu neurone, kvalitativno menjaju strukturu eterinih i
astralnih tela neurona mozga . Pri tome, kod ovih neurona varira
nivo sopstvene dimenzionalnosti. Neurone mozga, kvalitativno
modifikovane na eterinom i astralnom nivou pod uticajem protoka
informacija iz spoljanje sredine, emo nazvati aktivnim. Aktivni
neuroni imaju vie nivoe dimenzionalnosti. Na taj nain, na osnovu
ovih oznaka mogu se definisati svi neuroni novoroeneta, kao
pasivni. Onda, po prijemu informacija u mozak iz spoljanjeg sveta
putem ula, kao rezultat formiranja dugorone memorije,
pojavljuju se aktivni neuroni, iji broj stalno raste, po meri
razvoja deteta. Poinje prva faza nakupljanja kvalitativnih
promena u eterinom i astralnom nivou neurona mozga. Mozak
deteta upija sve informacije iz spoljanjeg sveta. U fazi
akumulacije dominira proces formiranja dugorone memorije, to je
neophodni preduslov brze akumulacije aktivnih neurona u mozgu
deteta. Ako se iz jednog ili drugog razloga prekine proces
- 236 -

Nikolaj Levaov Sutina i razum. Tom 1


------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

formiranja dugorone memorije u prvih 6-8 godina ivota deteta,


njegov mozak praktino gubi mogunost daljeg razvoja. Kao uzroci
mogu biti nasledne bolesti, kao i infektivni procesi u
cerebrospinalnoj tenosti ili u kori velikog mozga. Ako se ima sree,
i sudbina potedi od takve "poasti", pre ili kasnije (naravno, po
mogustvu to pre) broj aktivnih neurona dostie kritian nivo. Pre
nego to nastavimo analizu raanja svesti, eleo bih da napomenem
da informacije razliitog kvaliteta izazivaju razliite kvalitativne
promene eterinih i astralnih tela neurona mozga. to je vei
nivo sopstvene dimenzionalnosti eterinih i astralnih tela aktivnih
neurona mozga u fazi akumulacije, vei evolutivni potencijal dobija
taj mozak. To postaje jasno, ako se setimo kvalitativne strukture
elija i stepena uticaja nivoa sopstvene dimenzionalnosti eterinog
i astralnog tela na stanje kvalitativnih barijera (i mogunost
njihovog otvaranja) izmeu eterinog i astralnog, astralnog i prvog
mentalnog nivoa (Sl. 40. 41. i 42.).
Kako se menja nivo sopstvene dimenzionalnosti aktivnih
neurona?
Odgovor na ovo pitanje "lei" bukvalno na povrini. Potrebno je
samo da se setimo toga, da receptori organa ula pretvaraju signale
iz okruujue sredine u jonski kod. Jonski kod, dostignuvi neurone
u mozgu, izaziva itav niz hemijskih reakcija, zbog ega se neko
vreme menja molekularna teina molekula DNK i RNK. Molekuli
postaju "tei", to, zauzvrat, dovodi do promene u stepenu uticaja
ovih molekula i neurona u celini na mikroprostor elije. I kao
posledica toga, dolazi do promene kvalitativne strukture eterinog
tela neurona, a pod odreenim uslovima i astralnog . Eterina i
astralna tela neurona, zauzvrat, postaju "tea", takoe se menja i
stepen njihovog uticaja na stanje okruujueg mikroprostora. A u
sluaju formiranja dugoronog pamenja, kvalitativne promene
strukture eterinih i astralnih tela postaju stalne ili, barem,
- 237 -

Nikolaj Levaov Sutina i razum. Tom 1


------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

dolgorone. Dakle, signal iz spoljne sredine kvalitativno menja


neurone mozga. I samim tim, od toga, kakva je priroda spoljnog
signala, zavisi stepen kvalitativnih promena eterinih i astralnih
tela neurona mozga. Tako smo doli do razumevanja znaenja
kvaliteta informacija koje dolaze u mozak, i njihovu ulogu u
procesima kvalitativnih promena eterinih i astralnih tela neurona,
bez ega kvalitativne barijere izmeu eterinog i astralnog,
astralnog i prvog mentalnog nivoa ne mogu da se otvore.
Kvalitet informacija postavlja i definie potencijal razvoja
mozga svakog oveka.
Hajde da definiemo kakva je uloga koliine informacija. Aktivni
neuroni formiraju lanac na eterinom i astralnom nivou mozga. U
lancu aktivni neuroni se zgunjavaju izmeu sebe svojim eterinim i
astralnim telima. Kao rezultat toga, primarne materije, osloboene
u procesima raspada fiziki guste materije u fiziki gustim telima
neurona, poinju da teku od eterinog i astralnog tela jednog
neurona ka drugome itd, do krajnjeg neurona u lancu. Naravno, samo
deo osloboenih primarnih materija se "grana" iz vertikalne
cirkulacije izmeu nivoa i stvara horizontalno kretanje izmeu
eterinih i astralnih tela neurona mozga. To stvara dodatno
zasienje ovih tela neurona, a to dovodi do poveanja sopstvenog
nivoa dimenzionalnosti. Ali u isto vreme eterina i astralna tela
aktivnih neurona gube primarne materije. Dakle, deavaju se dva
procesa dodatno zasienje primarnim materijama, kao rezultat
horizontalnog kretanja po lancu i trajni gubitak primarnih materija
eterinih i astralnih tela aktivnih neurona. Ako su ova dva procesa,
suprotna po sutini, otprilike jednaka, onda oni neutraliu jedni
druge, i sav dodatni efekat zasienja se praktino svodi na nulu.
Kako se, onda, dodatni efekat zasienja moe sauvati i dovesti
do kvalitativne promene eterinih i astralnih tela aktivnih neurona
posebno i mozga u celini? A veoma je jednostavno. Da bi se to
- 238 -

Nikolaj Levaov Sutina i razum. Tom 1


------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

dogodilo, potrebno je smanjenje gubitaka primarnih materija


eterinih i astralnih tela aktivnih neurona, i poveanje kapaciteta
dodatnog horizontalnog zasienja. Smanjenje gubitaka moe da se
desi kada lanci aktivnih neurona postanu zatvoreni. A to, zauzvrat,
moe da se desi kao rezultat procesa zgunjavanja meu razliitim
lancima aktivnih neurona, to se moe desiti kao rezultat
haotinog procesa zgunjavanja ogromnog broja lanaca izmeu
sebe. Na taj nain, haos informacija, apsorbovanih mozgom oveka
iz spoljne sredine, jeste preduslov za raanje SVESTI.
Dalje, za poveanje snage dodatnog horizontalnog zasienja
potrebno je da to je mogue vei broj aktivnih neurona formira
jedan sistem, u kome se istovremeno odvijaju procesi raspadanja
materije. A to postaje mogue, kada broj aktivnih neurona,
sjedinjenih u jedan zajednikui sistem, dostigne neku kritinu
vrednost. Shodno tome, kritini broj aktivnih neurona, sjedinjenih
u jedan zajedniki sistem, dovoljan je uslov za raanje SVESTI.
I opet, kritina vrednost broja aktivnih neurona, sjedinjenih u
jedan zajedniki sistem, postie se spontano, pod uticajem istog
haosa informacija, apsorbovanih mozgom oveka iz spoljne sredine
(kumulativnim iskustvom generacija za konkretnog oveka javlja se
spoljanja sredina drutvenog karaktera). Na taj nain, odreena
koliina haotinih informacija iz spoljanjeg okruenja je
NEOPHODAN i DOVOLjAN uslov za pojavu SVESTI.
U ovom trenutku smo doli do razumevanja OBRASCA o
raanju SVESTI na odreenom nivou razvoja i organizacije ive
materije.
Homo Sapiens je, kako izgleda, zbog svojih specifinosti vrste i
kolektivne organizacije, prosto "osuen" na raanje svesti. Zbog
svega ovog, ovek je u obavezi prema ekolokoj nii, koju on zauzima
u ekolokom sistemu planete. Ekoloki sistemi smenjuju jedni druge
po meri razvoja ivota na planeti, savreniji smenjuje primitivnije.
- 239 -

Nikolaj Levaov Sutina i razum. Tom 1


------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

I ovaj proces se nastavlja sve do tada, dok ne iznikne takav ekoloki


sistem, u kome e se pojaviti iskra svesti. Razvoj, bljesak ove iskre
svesti dovodi do toga da nosioci te svesti poinju sami da upravljaju
razvojem ivota na svojoj planeti, stvarajui razumne vetake
ekoloke sisteme. Ono to je nemogue, naalost, to je da se pria o
humanosti... A sada, vratimo se naim "ovcama". Vrednost kvantiteta
i kvaliteta informacija apsorbovanih naim mozgom, nadam se da je
pojanjena iz gore navedenog. Jo nije jasno pitanje o ulozi
vremenskog intervala, "dodeljenog Uzvienim" na pravo dobijanja
iskre svesti. Da li Gospod Bog daje svakome od nas test sa
vremenom, u kome moramo da se "nosimo" sa prioritetnim zadatkom
akumuliracijom dovoljno snage, da bi bar "zagrizli" koru jabuke
znanja?
Posegnimo jo jedanupt na prava Gospoda Boga, nekako, jo uvek
nemamo ta da izgubimo.
Pojava starosne granice, do koje dete treba da upije odreene
koliine kvalitetnih informacija za to, da bi se u njemu zapalila iskra
svesti, ima trivijalno objanjenje. Obim glave, i shodno tome, broj
neurona mozga novoroeneta i odraslog oveka se razlikuju, pri
emu je to veoma znaajno. Nakon roenja nastavlja se intenzivan
rast obima lobanje, kao i proces podele neurona mozga. U osnovi
ovaj proces se zavrava sa est-osam godina ivota. Kao to je svima
poznato, pri deljenju se dobijaju dve potpuno identine elije, u
tom smislu i neuroni. Setimo se da su neuroni mozga podeljeni u dve
kategorije aktivni i pasivni. Aktivni neuroni imaju kvalitativne
promene strukture eterinih i astralnih tela, nastalih pod uticajem
signala iz spoljanje sredine. Pasivni neuroni nemaju kvalitativne
promene i kvalitetom su identini jedni drugima, jer su se
pojavili kao rezultat podele jedne elije i zbog toga su potpuni
"blizanci". A to znai da svi pasivni neuroni imaju identine nivoe
sopstvene dimenzionalnosti. To je, pri deljenju, praeno poveanje
- 240 -

Nikolaj Levaov Sutina i razum. Tom 1


------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

obima mozga, pojavom novih pasivnih neurona sa minimalnim


evolucionim nivoom. Dok se aktivni neuroni pod uticajem protoka
informacija iz spoljanje sredine, kvalitativno menjaju i imaju vei
(u odnosu na pasivne neurone) evolucioni nivo. Dakle, pri deljenju
aktivnih neurona, dobijeni neuroni su identini deljenom neuronu,
"nasleuju" dodatni evolucioni nivo. Zato je koliina informacija,
apsorbovana mozgom bebe u prvih est-osam godina ivota, od
kljunog znaaja za pojavu razuma.
Stvar je u tome, to su pasivni i aktivni neuroni podeljeni u
periodu rasta mozga sa identinim intenzitetom. Pri deljenju,
koliina aktivnih neurona raste geometrijskom progresijom. I ako
ljudski mozak pod uticajem informacija iz spoljanje sredine stekne
neki kritian broj aktivnih neurona, onda u vreme prestanka
aktivnog rasta zapremine mozga, broj aktivnih neurona dostie
takve veliine, pri kojima dolazi do kvalitativnog skoka u evoluciji
elija one stiu sposobnost da kolektivno misle.
I nije sluajno da je samo tri, maksimalno pet odsto, od
ukupnog broja neurona mozga normalnog oveka aktivno, a ostalih
devedeset pet, devedeset sedam odsto neurona "spava". I to je
najdosadnije, oni "spavaju" tokom celog ivota oveka.
Zato je priroda stvorila takvu "spavajuu lepoticu" u mozgu
oveka, i kakav "princ" i uz pomo kakvog "poljupca" moe da se
probude te neurone iz tog letarginog sna?!
A moda jo nije vreme za buenje te "uspavane lepotice"
ljudskog mozga, moda ovek jo nije spreman za to buenje?!
Moe da bude da su snaga i mogunosti spavajueg dela mozga tako
grandiozne i neverovatne, da bi bili bolje za sve: za samog oveka i
prirodu u celini, da se ovaj san nastavi? Dok traje...
Neka traje sve do tada, dok svest oveanstva ne dostigne
odreeni nivo zrelosti. Duhovna nezrelost stranija je od

- 241 -

Nikolaj Levaov Sutina i razum. Tom 1


------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

nuklearne bombe i ekoloke katastrofe na ivici na kojoj se nalazi


planeta...

Beograd 2016. god.

- 242 -