You are on page 1of 2

UVOD

Osiguranje kvalitete u visokom obrazovanju (QA) postala je svakodnevnica na evropskim


univerzitetima, neupitni osnovni pojam i najvie postavljeni cilj u okviru bolonjskog procesa, koji
izravno utie na i mijenja odnose snaga unutar univerziteta. Kvaliteta se odavno prepoznaje kao
jedan od principa koji definie evropski visokoobrazovni proces, a utvrivanje zajednikih
polaznih premisa kljuni je faktor za na uspjean razvoj u sferi visokog obrazovanja.
O osiguranju i unapreenju kvaliteta moramo govoriti u okviru nastavnog procesa, studijskih
programa, nastavnog osoblja, slubi, resursa i sl.
Ovaj rad temelji se na naem pokuaju da prezentirajui informacije do kojih smo doli
zajedniki unaprijedimo kvalitet pravne regulative, te imajui u vidu iskustva iz regiona,
izbjegnemo zamke u procesu rada u ovom segmentu. Pri tome, ne pretendiramo pruiti nauni
ton tematici koju obraujemo. Ovo je zapravo kola naeg stanja i vlastitog iskustva, kao i stanja
u regionu. Podaci do kojih smo doli prikupljeni su putem interneta, to znai da smo, kao izvor,
koristili samo javno dostupne informacije. U skladu sa Normana kojima se odreuju minimalni
standardi u podruju visokog obrazovanja u Bosni i Hercegovini, Kriterijima za akreditaciju
visokokolskih ustanova u Bosni i Hercegovini, te konano Zakona o visokom obrazovanju
Kantona Sarajevo, koji web stranice visokokolskih institucija navode kao relevantan i/ili
obavezan medij za informiranje, zadrali smo se na navedenim izvorima. Istraivaki rad u
smislu analiziranja i prikupljanja podataka meu sastavnicama Univerziteta u Sarajevu, nije
raeno.
Infrastruktura obrazovanja/uenja u razvijenim zemljama, posebno u zemljama EU, jest sine qua
non uspjene i raznovrsne prakse obrazovanja i uenja. Nju karakterizira jasno definisana pravna
regulativa, ureena prava i obaveze, kao i transparentna praksa evaluacije uinaka
obrazovanja/uenja, kako na naunoumjetnikom nivou, tako i na praktinom nivou.

U proteklim godinama uoava se u meunarodnom kontekstu porast vanosti propitivanja


trendova pristupa visokom obrazovanju, posebno nepravednosti u pristupu, kao kljunog pitanja
u podruju javnih politika visokog obrazovanja. Razvoj diskusija i istraivanja u ovome podruju
doveo je do novih pomaka u preciznom definiranju onog to se podrazumijeva samim pojmom
pristupa visokom obrazovanju, kao i u definiranju samih ciljnih skupina takvih propitivanja (tj.
pravedan pristup za koga?). Postignut je iri konsenzus o tome da kada se govori o pristupu
visokom obrazovanju, ne moe se izostaviti problematika zadravanja u sustavu obrazovanja te
uspjeno dovravanje studija.