Scribd Logo
Hochladen

Willkommen bei Scribd!

  • Zdrava Ishrana

    Hochgeladen von

    ivan
    13 Ansichten54 Seiten
    eee eee r rztrzt

    Originaltitel

    Zdrava ishrana

    Copyright

    © © All Rights Reserved

    Verfügbare Formate

    PDF oder online auf Scribd lesen

    Stufen Sie dieses Dokument als nützlich ein?

    Sind diese Inhalte unangemessen?

    Dieses Dokument melden
    eee eee r rztrzt

    Copyright:

    © All Rights Reserved
    Als PDF herunterladen oder online auf Scribd lesen
    Markieren Sie unangemessene Inhalte
    13 Ansichten54 Seiten

    Zdrava Ishrana

    Hochgeladen von

    ivan
    eee eee r rztrzt

    Copyright:

    © All Rights Reserved
    Als PDF herunterladen oder online auf Scribd lesen
    Markieren Sie unangemessene Inhalte
    von 54
    ie. ANnte <1 DIAGNOSTIC CENTAR dr Gifing Savetovaliste za ishranu i Anti Aging Medicinu 22 ep fa 6B MALA SKOLA FIZIOLOGIJE [ Cs os PROGRAM HRONO — ISHRANE ZA POCETNIKE dr Ana Gifing Svelogorska 25, BEOGRAD Telefoni: 011 33 44 700, 011 92 46 568; Mob. lel: 064 820 5580, E-mail: office@drgifing.com wnv.drgifing.com — wwnwantiaging- a nervoza, Iritabilnost, krhki nokti, suva kosa i Koza, stvaranje cisti, glavobolje, | boini zglobov! | artritis, neuritis, migiéni bolovl i gréevi, gastritis, tumori, karcinomi, Gir na Zelucu itd... Primer nekih namirnica koje povecavaju Kiselost tela: 4 belihled kafa peciva od belog braina | pivo (pHod 2.4do 1.0) z testenina od belog bragna_ vyebtatki zasladji ) kolaéi od belog bragna ___| Zestoka alkoholna piéa (pH do 0.5) i Zokolada gazirana bezalkoholnapia i sladoled brusnice Hee q Kao &to je regeno, voce nije pozel{no jest! ujutro, jer osim sto na’ organizam nema nikakvu korist ujutro od njega, zbog slabog izlutivanja enzima koji d uéestvufu u varenju voéa, teSko ga i varimo, Tako mnogi nutricionisti i dalje preporuzuju unos voéa ujutro, ako ovo dinite, promenite navike danas! f Nova preporuka Svetske Zdravstvene Organizacife je da se u dijetetskim 9 reZimima voée zabrani u jutarnjem obroku! 30 Klinigki je dokazano da se‘redovnim unosom sveZeg voéa ujutro pankreas polako Iserpljuje, a Iskustva u praksi pokazuju da se kod svih Iudi Kofi ujutro jedu samo voee, telesna te¥ina ne moze dovesti do idealne vrednosti. [ako kod nekih pacijenata postoji gubitak teZine za vreme voénih dijeta, on je privremen, a jo-fo efekat je drastiéan. Dugotrajno konzumiranje vecih Koligina voca ujutro i prepodne, kod mnogih judi dovodi do pojave pre- dijabetesa i sledstveno Secerne bolesti u starijem Zivotnom dobu, Sto je danas sve testa pojava, a to « starije Zivotno doba » se sve vise odnost na Ijude starosti od 40 godina, pa na vise, Deca koja jedu vie voca u svako doba dana, a narotito ujutro su najéesce u grup! dece sa veéom telesnom tezinom. Skoro svako uvek zaboravija da je voce = slatki8! I to sa viSe vrsta razligitih Se¢era od Cokolade, na primer, Doruéak bi trebalo da traje 30 minuta | da ne bude kasnije od 11 sati pre podne, Ukoliko je doruéak kvalitetan, kasnije se u toku dana smanjuje Zelja za vegim kolléinsko - kalorijskim unosom hrane. Ako se pojavi glad u prepodnevnim satima, posle obilnog ili manje obiinog doruéka, a znamo da necemo bit! u moguénosti da jedemo do kasnth popodnevnih sat, sasvim je u redu ponoviti unos hrane, siigan dorueku, ne kasnije od 13 Zasova. Na primer, ukoliko smo za doruak pojeli tost sa puterom i éurecim prsima ili sligno, plus kiselo mieko, mozemo ponoviti do 13 éasova ovakav obrok, ali bez kombinovanja hleba | jakih proteina, znati mozemo pojesti tost sa puterom | kiselo mleko, ili samo éureéa prsa (pileca prsa, Sunka, pegenica, itd) sa sveZom paprikom, krastavcem I sliéno. Ill proju sa sirom | kiselim miekom, PRIMERI JELOVNIKA ZA DORUCAK: (ovo su primer! koji se odnose na period nakon pocetne restrikcije, a potrebno je uskladiti ove primere sa listom namirnica po testu intolerancije na hranu) Ukoliko je body mass index de 30 koligine nisu ogranitene!! Kod BMI preko 30, koligine obavezno moraju da se uskladjuju prema savetu lekara. Dobro je popiti povremeno sveZ sok od pomorandie (svez cedjenl sok je alkalan, odnosno baznog pH dok je pasterizovan Kiselog pH, Sto je nepovoljno za organizam, dugotrajno zakiseljavanje organlzma dovodi do slabljenja imunog sistema, a veorna Zesto do povetanja telesne tezine). Ovo je jedino vote osim limuna koje je dozvoljeno povremeno, unositi ujutro, jer ima veoma malu koliéinu voénog Seéera, a veliku kolidinu izvesnih enzima Koji olak¥avaju varenje (ponavijamo, ujutro je prirodna sekrecija enzima koji uéestvuju u varenju voa minimaina). 31 1) Tostiran Integraini hleb (hleb treba tostirati, jer se tada aktivnost kvasca smanji Ili poni8ti, Sto olak8ava mrSavijenje ili odrzavanje ideaine te¥ine), maslac, odnosno puter i kiselo mleko (Jogurt treba Izbegavati, jer tehnoloski postupak wu proizvodnji jogurta dovodi do fiziolo’ke reakcije u organizmu, tako da je moguée stvaranje masnih naslaga na stomaku | bokovima, a kod muSkaraca Zesto | na podbratku). Takodje je dozvoljen i tostiran hleb sa puterom | déemom bez Seéera (najbolfl je izbor diem bez ikakvog dodatog Se¢era Ili onaj sa dodatom fruktozom - ova fruktoza ne podize nivo insulina, Jer za razliku od Seéera iz sveZeg voéa, ne dovodi do aktivacije pankreasa!). 2) Palenta sa feta sirom ili kravijim mladim sirom, kiselo mleko. 3) Kifla od heljdinog ili kukuruznog bra8na, Za8a kiselog mleka sa 2.8 ili 3.2% masnoée 4) Préena jaja, moze i vise jaja, ‘a u tom slutaju treba uklonitl Zumanca (dovoljno je u toku sedmice pojesti 4 Zumanca, dok za unos belanaca ne postoji nikakvo ogranitenje), sa préenom ill sveZom Sunkom, paradajz, sir, kiselo mleko, taj ill kafa. 5) Musil, kiselo mleko ili vocni jogurt (voéni jogurt se preporuéuje povremeno 2a dorutak, iako ne pripada pravom hrononutritivnom obroku za doruéak - iz psiholo8kih razloga; nee nauditi ako se povremeno pojede, 2 moze doneti zadovoljstvo punog ukusa kod onih koji su navikli na ovakay ukus). 6) Tost sa puterom i Sunkom, Zuti sir - kackavalj, trapist, gauda, kiselo mleko, krastavac 7) Kajmak, tost, tvrdo kuvana jaja (1-2 cela, ostala bez Zumanca), kiselo mieko, paradajz 8) Proja sa sirorn 9) Pita na plotni (kora za gibanicu ili pitu se premaze sa svezim muéenim Jajima | mladim sirom, zatvori se u obliku kvadrata ifl trougla | ispZi na malo ulja). 10) Gibanica, kiselo mleko Praska Sunka, pilece | éurece grudi su dozvoljene, pedenica takodje, ali bi trebalo biti oprezan sa namirnicama kao Sto su paétete, virsle 1 nekim suhomesnatim poizvodima ~ ukoliko ne znamo taéan sastav i Kolitinu aditiva, g RUCAK - punjenje baterija Za ruéak treba jesti belentevine Zivotinjskog ili biljnog porekla, povrée kao lvor sporih Seéera | viakana | nikad, ba’ nikad ne treba pojesti uobléajen oblik deserta odmah nakon obroka. Kako na8 metabolizam funkcionige u sredini dana : E g Shaina je sekrecija enzima koji vare belanéevine - proteaze i enzima amilaze a kojl pomaze varenje skroba i glikogena (ideaino vreme za unos belanéevina § ill skroba), Zapoiinje proces ugradnje proteina u éeliju, kao i poveéanje proteinskih rezervi I ojaéavanje imunog odbrambenog sistema (stvaranje | aktivacija globulina). Kako je ru€ak takozveno punjenje baterlja, ovaj obrok ne bi trebalo preskakati, jer se testo deSava da se uveée energija neophodna za Fr) funkcionisanje na3ih organa nadoknadjuje. povecanim unosom hrane, &to je fj lo8e za odréavanje Ideaine tezine. a Dobro je za rugak jesti jedan jedinstven obrok, bogat belangevinama, ribu ili meso, jer ove namirnice obezbedjuju unos vitamina rastvorljivih u_vodi, gvo2dja, cinka, selena, ali | aminokiselina tirozina i triptofana. Da bi do8lo do a dobre apsorpclje, nikad ne treba uzeti kuvanog povréa previSe u odnosu na { meso ill ribu. Ovo se ne odnosi na brokole, kupus, prokelj, blitvu, spanaé, ‘ kelerabu i karfiol. fj Obavezno treba izbegavati deserte najmanje dva sata nakon rudka. Jedna éa8a crvenog vina je idealna za varenje (ukollko nam obrok nije blo saginjen od ugljenih hidrata). Eventualno se moze konzumiratl jedna vrsta vota, sat vremena nakon obroka (samo kad je telesna tezina stabilizovana), ali na svaka tri do etiri dana. 9 Meso je moguée zameniti proteinima iz biljaka (pasulf, soja, sotivo), prema tagnoj proceni proteinskog sastava Tako postoje mnogobrojni dijetetski rezimi, kao | raziika u stavovima hutricionista po pitanju kombinacija namirnica, samo jedan rezim iskustveno daje odliéne rezuitate: proteini i ugljeni hidrat se ne kombinuju u jednom obroku, bilo da je ruéak Ill vetera u pitanju. Poznati svetski nauénicl su objavili poslednjih godina, da je potrebno ak do godinu dana, da se organizam metabolicki otisti od toksina nakupljenih usled lo’eg | sporog metabolisanja kombinovanih namirnica. a Jedino vreme kad je kombinacija moguéa, éak | pozeljna je jutro. Tada je aktivnost enzima veoma znagajna i jedino ujutro ne postoji kompeticija ovih enzima u varenju. Kombinovanje belanéevina i ugljenih hidrata u svako drugo doba dana nije dobro, jer se enzimska aktivnost za njihovo varenje | metabolisanje ne poklapa, naprotiv, dolazi do blokiranja aktivnostl jednog enzima od strane drugog, pa ée jedna vrsta namirnica usporiti varenje druge vrste. NajéeSée je ugroZeno varenje ugljeno hidratnih_namimica (hieb, testenina) pa ove namimice ostaju dugo u crevnom traktu dovodeé! do truljenja | o8te¢enja zidova creva. Varenje belantevina podiZe kiselost Zeludatnog soka, a ta kiselost zaustavija varenje ugljenth hidrata. Bolje je jesti samo belanéevine ili samo ugliene hidrate, U teSke kombinacije spadaju: Snicla s krompirima; meso | hleb, meso | testenina (lazanje, Spagete sa mesom, musaka od krompira) banana i jogurt; Trebalo bi izbegavati gra’ak s mesom. Belanéevine prisutne u mleku, sirevima I mahunarkama | one prisutne u mesu, ne Idu zajedno, Ove prve u grumenima se rasporeduju oko belanéevina Iz mesa, onemoguéavaju¢i tako pravilno varenje. TeBke su i sledeée kombinacije: riba na Zaru | gorgonzola; hamburger sa sirom; meso Ili riba pripremljeni na pavlacl; svinjske kobasice sa sotivom; pirinaé | meso; pirinaé | vino. Kao Sto je regeno, varenje skrobnih namirnica (testenina, Zitarice, banane, krompir, itd) traél alkalnu sredinu i zaustavija se u prisustvu kiselth materija, na primer vota, sokova od agruma, vina, limuna i siréeta. Jela od pirinéa uz istovremeno konzumiranje vina, kao i vino uz krompir, testeninu, hleb ne mogu biti u dobrom odnosu, Voce nakon testenine ili pirinéa, all | veoma kisela salata uz testeninu | pirinaé nije dobra kombinacija. Testenina | slatki3i nisu dobra kombinacija takodje. Zeludac vrio brzo vari Seéere - ako uz njih nismo konzumirali nigta drugo. Ali, ako je Zeludac veé zauzet varenjem hrane, Se¢eri moraju da éekaju da dodu na red. Zato voce i slatkige nikad ne bi trebalo jesti uz ili nakon obroka. TeSke kombinaclje: Sva slana jela u kombinaciji s dezertom ili votem. Slatkige i voce treba konzumirati zmedu glavnih obroka, a ne odmah posle njih. Pogre8na kombinacija namirnica ne¢e nikada dovesti do idealne odrzive teZine | najverovatnije ée vremenom dovesti organizam do mnogih bolest! (osobe oboiele od raka debelog creva daju podatak da su uvek jeli meso sa hlebom ili krompirom, kao i meso u kombinaciji sa testeninama) Poviée je zdravo, all treba voditi ratuna da se kuvanjem menja glikemijski, odnosno, slatki Indeks. Ovaj indeks predstavija brzinu kojom raste nivo Beéera u krvi posle uzimanja odredene vrste hrane, odnosno, to je brzina porasta nivoa insulina u krvi nakon uzimanja odredjenih namirnica. 34 63 3 = op Glikemijski Indeks odreduje vrsta Secera (koja se nalazi u hrani), kolizina dijetnth viakana u toj hrani i nazina pripreme hrane. Kuvanjem, povrée dobija karektiristike oblénog Seéera. Unosom kuvane Sargarepe ili celera na primer, podize se nivo Se¢era u krvi, pa sledstveno i nivo insulina. To, vremenom iscrpljuje pankreas, osim sto dovodi i do porasta telesne tezine. Cesto u praks! Gujemo Izjavu: jedem samo kuvano povrée | nikako da smrSam! Ove je posledica velike aktivnosti insulina,. koji ne dozvoljava da se mast oslobadja iz éelija, veé nasuprot, tini da se mast nakupl u éelljama, Krompir je namirnica koju naroéito treba ograniditi u ishrant ukoliko Zelimo da smrSamo, Danas je krompir toliko genetski izmenjen, da ni ne podseca na onaj od pre 20 godina, Sta se izmentio? Zamislimo da postoji u krompiru Jedna mala niska bisera, samo Sto se svaki biser zove amidon, a u njemu se halaze biljni Seéeri, Genetskim inZenjeringom se postiglo da, umesto jedne male niske bisera od amidona, u jedan krompir moze da stane najmanje 100 takvih ogrlica, a da je veligina krompira ostala ista, Kuvanjem i prZenjem, ovi amidonski biser! pucaju | oslobadjaju iste Seéere, Mo%emo slobodno rei da jedudi ovaj’krompir, mi praktitno jedeme Seéer, Sto je raskuvaniji (krompir pire) ili préeniji (pomfrit), to je Secer u vedo} koliini dostupan i mi optereéujemo jo8 vie naé organiza. Krompir kuvan U Wusci fe jo | najbolji izbor. Obrok kao Sto je hamburger u zemiki, pomfrit | coca-cola Je sigurno zlogin za nage telo! Da ne spominjemo da je coca cola bez Seéera za nijansu gora od obiéne, jer je zasladjena aspartamom, Koji razara na& pankreas. Danas je sve vise zastarelo odredjivanje vrednosti hrane prema kalorljskom indeksu. Dokazano je da mnoge namirice koje imaju malu_kalorijsku vrednost mogu imati veoma visok glikemijski Indeks, pa bez obzira na nizak energetski unos, moze doéi do stvaranja, umesto smanjenja masnoca Primer namirnica | glikemijskog indeksa - napomena: glikoza (grogdani Seéer) ima glikemijski indeks 100 I na osnovu njega se odredjuju svi ostali parametri. Zeleno povrée 15 Integr. pirinag 50 Paradajz 15 Integr, hleb 50 Limun 15 Bela testenina 55 Peéurke 45 Pekmez 55 Tikvice 15 Banana 60 Soja 18 Cveklakuvana 65 Fruktoza 20 Polubeli hleb 65 Crna éokolada 22 Bell pirinaé 70 SuSeni graSak 23 Kukuruz 70 Soéivo 27 Keks, biskviti 70 Pasulj tetovac 27 Kuvani krompir 70 Sveva argarepa 30 Miet. Zokolada 70 Mladi graSak 32 Zitarice sa Seéerom 70 Lima pasulj 32 Beli hleb 70 Leblebije 33 Beli Secer 7S Jogurt, sir, kis. ml 35 Kukur. pahuljice . 85 Smranuti gragak 39 Kokice 85 Boranlja 39 Sargarepa kuvana 85 Sveia cvekla 39 Med 90 Integr. testenina 40 Krompir pire 90 Crveni pasulj 40 Beli tost 95 Cedjeni sokovl bez Se¢. 40 Pekarski krompir 95 Qvsene pahuljice 40 PaSkanat 101 Saren! pasulj 42 Napolitanke 109 Prebranac 43 Maltoza 110 Povrée je idealno jesti presno (Sargarepu I celer narotito), dok mnoga druga povréa treba samo kratko skuvati na pari, Paskanat iz supe dijabetifari nikako ne treba da jedu. Ideaine namirnice su one éiji glikernijski indeks ne prelazi 45. Dobro je kombinovat! namirnice niskag i visokog glikemijskog indeksa. Program hrono Ishrane podrazumeva i kombinovanje namirnica visokog glikemijskog Indeksa I takozvanog niskog glikemijskog punjenja, all to je predmet Koji se obradjuje u toku programa liéno sa lekarima, da bi se ostvario individualni koncept ishrane. Idealno vreme (all ne | obavezno vreme) 2a ruéak je Izmedju 13 | 15 Zasova. Tradicionalne ruckove koji podrazumevaju predjelo, supu | glavni obrok, a zatim dezert, treba maksimalno lebegavati, jer koliGinski optere¢uju Zeludac i pri tome dolazi do usporavanja varenja, usled optere¢enja digestivnih enzima varenjem raziititih vista namirnica. Ovakva jela je moguée konzumirati jednom na dve do tri nedelje (apsolutno bez dezerta) | to tek kad na8 metabolizam postane skladan, odnosno kad se telesna teZina stabilizuje na Zeljenom nivou. Testeninu treba jesti u manjim koliginama nego Sto mi obléno praktikujemo. U danima kad jedemo testeninu, trebalo bl smanjitl unos proteina (i ujutro i uvete) da bismo omogutili Sto bolju energetsku Iskoristljivost ugljenih hidrata i da ne bismo blokirall Il usporili metabolizam. Testeninu nikako ne bl trebalo jesti dva dana za redom. Ponavijamo, kad jedemo testeninu, nikako ne treba da pravimo kombinactju sa mesom (ovo znati da nije dobro jesti lazanje, musaku od krompira, Spagete sa mesom, pitu od mesa i slitna jela). Obrok koji u sebi sadr¥i 36 es 3 & namirnice bogate proteinima i ugljenim hidratima ée blokirati metabolizam | funkcionisanje organa za varenje, donee nam ose¢aj tezine, umora, uspavanosti | usporenosti. Na éelijskom nivou ¢e doéi do stvaranja velikih koligina otpadnog materijala, Sto ée zatrovati tkiva, u crevima ée se hrana dugo variti, nastaée mikro ogteéenja, koja ée vremenom dovesti do pojave ozbiljnth oboljenja organizma (karcinoml), Osnovna podela namirnica je na belanéevine 1 skrobne namimice, Kad kazemo da ne treba kombinovati ove vrste namirnica, to podrazumeva da se skrobne namirnice (krompir, sve Zitarice, hleb, testenina, pirinaé, pasulj, gra8ak, sotivo, sojino mleko i jogurt, tofu sojin sir, banana, slatke krugke, smokve, itd) ne meSaju sa belanéevinama (sve vrste mesa, riba, jaja, sirevi, sirni namazi, itd), U jajetu je Zumance skrob, a belance je belangevina, Za jutro je ova namirnica dobra, ali za veée ne, tada je dobro jesti samo belanca. Koncentrovana belangevinasta hrana se mora odvofiti uw posebne belangevinaste obroke, Moze se meSatl sa svim povréem osim sa krompirom, graékom, sotivom, boranijom i slignim (I cerealijama kao Sto je regeno, tu spadaju | pirinaé, proso, kukuruz, pSenica itd), a idealna kombinacija je sa plodovitim | glavigastim povréem. Krompir je snagna skrobna namirnica, za razliku od gra8ka ili pirinéa, Pirinaé se moze ponekad kombinovati (nakon postizanja idealne te¥ine) sa slabijim proteinima (riba). Belanéevinasta hrana se obavezno jede bez hleba, testenine, ili bilo koje druge Zitarice. Takvi obroci se lako pripremaju | veoma lako vare. Posle ovog obroka se ne¢emo osetiti umorno, tromo i bezvoljno. Ako Zelimo da poboljSamo varenje, u Istom obroku éemo jesti samo jednu vrstu belanéevina (znaél, meso i riba, kao | meso i sir, riba i sir su teze kombinacije za varenje, ‘pa éemo ovo izbegavati, Sa koncentrovanim belanevinama emo uvek jest! dosta salate, koja je odlitan izvor viakana. Prema slitnim osobinama | bioloskoj vrednosti, povrée se moze svrstati u éetirl grupe: 1. korenasto, krtolasto i lukoviéasto - Sargarepa, celer, per$un, padtrnak, cvekla, rotkva, rotkvice, ren, krompir, éigoka, crni i beli luk, praziluk, viaSac 2, glaviéasto (kupusasto) | lisnato ~ kupus, kelj, kelj pupéar, kineski kelj, lisnati kelj, brokole, keleraba, karflol, zelena salata, blitva, spanaé, radi¢, komoraé, rabarbara, artiéoka 3. mahunasto (leguminoze) - boranija, pasulj, gra8ak, sotivo, soja, bob, bamija 4, plodovito ~ paradajz, plavi patlidgan, paprika, krastavac, dinja, lubenica, tikva, tikvice Ova podela Ge nam olakéati izbor namirnica koje se slazu medjusobno. Ponekad je dobro da se | izbor povréa u Ishranl slade prema navedenoj podeli, najbolje su kombinacije unutar dve grupe, Jer to omoguéava Idealnu iskoristljivost hrane. PRIMER] JELOVNIKA ZA RUCAK: 1) Pileéa supa, bez testenine, klasitno napravijena (na trpezu se ne lznosi kuvana zelen) sa dosta sveZeg perSuna, piletina lz supe, sa senfom //ill renom, salata od sve%e rendane Sargarepe | celera, zatinjena sa malo soka od limuna 2) Kuvani mlad kupus sa junetinom (kupus, Sargarepa, malo ljute sveze paprike). U ovom obroku nije velika gre8ka pojest malo kuvane Sargarepe, Jer kupus ima osobinu namirnice sa takozvanim negativnim kalorijskim unosom, Iako se hrono ishrana ne obazire mnogo na kalorije, kao Sto je ranije regeno, ova kombinacija ne¢e izazvati porast teZine, veé naprotiv, nakon ovakvog obroka imaéemo u narednih 24 sata par stotina grama manje 3) Pilege belo meso sa paprikom i belim lukom (pile¢e belo, par Eenova belog luke, nakon 10 min. dinstanja dodat! par crvenih babura isezenih na komade, dinstati jo dok ne omekéa), zelena salata sa balzamikom | zacinskim uljem Je odliéan prilog 4) Testenina sa paradajzom | bosiljkom, zelena salata, ill me%avina vise raznih salata (hrastov list, crveni {| zeleni), malo radiga | malo rukole, nadev od balzamika, pola kagiéice senfa i za¢inskog ulja) 5) Musaka od paprika (paprike Ispecl u rerni i oljustitl, mleveno meso prodinstati na luku ili praziluku, zatiniti i dodati malo bibera, poredjati u posudu red iseéenih paprika, red mesa, Itd, zavrditi sa paprikom, naliti sa umuéenim Jajetom | malo kisele pavlake | zapedi u rernl). Ovo jelo ne smeju Jesti osobe koje imaju prekomernu tezinu, jer kombinaclja paviake i mesa nije odgovarajuéa, eventualno mogu umesto pavlake koristith punomasno kiselo mleko, Tako je kombinacija mesa, jaja | pavlake teka, ovo jelo se lako vari zbog dodatka paprike i luka, Kad musaku ne pravimo sa piringéem i mesom, razlika u varenju je znazajna! 6) Snicla sa povréem i salatom (mode i krmenadla, ako MORA test intolerancije na hranu dozvoljava upotrebu svinjeting), na ulju se Ispréi izlupana Snicla, posebno se griluje megavina povréa (tikvice, patlidzan, paprika, itd, ili se prodinsta neko od povréa ~ brokoll, prokelj, karfiol, spanaé), paradajz salata sa krastavcem 2h) © a 3 « es oo 6 oD co Ge 7) Piletina sa limunom (pilege belo, dinstati na ulju, malo vode dodati, lzvadit! meso | u tiganj staviti beli luk, prodinstati, dodati fimunov sok, tagu belog vina, malo pilece supe ili kocku, u dobljeni sos vratiti plletinu i jo malo dinstatl), za one koji imaju idealnu tezinu, moze se garnirati sa malo kuvanog pirinéa (pirinaé sa piletinom, ¢uretinom { ribom ne blokira u potpunosti aktivnost digestivnih enzima, all plrinaé svakako ne treba kombinovati sa takozvanim jakim mesima, kao Sto je reteno), odlitno je uz ovo jelo dodati brokole | prokelj, zelena salata sa zaéinima 8) Corba od karfiola il brokola, zaginjena sa pola za’e slatke paviake, teletina sa mladim povréem (meso iseéeno na krupne kocke [speé! sa svih strana, dodat! so i zaliti sa belim vinom, dodati paradajz | zaéine - timijan, pergun, majéina dugica, poklopiti | ostaviti na laganoj vatri oko pola sata, dodati nekoliko glavica luka krupno sevenog, mlade Sargarepe, gragak, pa kuvati jo3 15 minuta, zatim dodat! boraniju | kuvati jo3 15 minuta). Ovo Jelo je maio teZa kombinacija, all je veoma ukusno I moze biti na trpezi povremeno, 9) Pastrmka i Kuvani karfiol (zadinjen samo sa malo belog luka), salata 10) Sofivo u crvenom vinu (Iseéi povrée ~ cri luk, Sargarepu, éen belog luka, iseckat! malo slanine, zeleno sodivo zaliti crvenim vinom ~ na pola kg ide oko 5 dl, dodati vode i kuvati, kad provrl dodati povrée i slaninu, kuvati jo3 30 minuta na lagano} vatri, obavezno dodati malo zatinskog bilja, timijan, lovor, perSun itd). 11) Aromatigno sotivo (crni luk, Sargarepu i praziluk isett, slaninu proprZitl, dodat! povrée i dinstati oko 3 minuta, umesati sozivo ~ zeleno, dodati junece supe ill vode, kuvati dalje) 12) juneéa supa (jednostavno za pripremu, ukusno i zdravo jelo) veza zeleni, parée junetine za supu, luk crni, zaéini, Meso iz supe sa senfom, renom I povréem uz salatu, u supu ne dodavati testenine, samo dosta svezeg perSuna, Umesto kuvane Sargarepe, poslusiti rendanu sve2u sa limunovim sokom. 13) Musaka od peturaka, kupus salata (pola kg Sampinjona, 300 grama krompira, na crnom luku izdinstati peturke iseckane na listiée, posollti, pobiberitl | dodati seckan perSun, kuvane krompire oljustiti i Ise€l na kolutove, u plehu redjati red krompira, red Sampinjona, preliti sa umuéenim Jajima | kiselom pavlakom, peéi oko pola sata u rerni. 14) Punjena paprika bez mesa (10 babura, 400 g krompira, 2 paradajza, oprati babure, izvaditi semenke | posoliti th unutra, narendati krompir | dinstati ga na luku dok ne omekéa, dodati so, biber, jedan iseckan paradajz, malo vode | nadevom puniti babure, izmedju babura staviti drug! iseckan paradajz, naliti vode do polovine visine babura, pedi u rernl na oko 150 stepeni, pri kraju umutiti nekoliko jaja sa malo bragna i jednim jogurtom 100 39 9. preliti paprike i jo3 desetak minuta ostaviti da se zapete (fale je kombinacija skroba - Zumance | proteina koji ne opterecuje - belance, pa je ova kombinaclja sa kromplrom dozvoljena). 15) Pljeskavica, grilovano povrée, salata (iseckati sitno dve glavice crnog I dva ena belog luka, mleveno june¢e meso, oko pola kg sjediniti sa lukom, dodati malo soda bikarbone ~ jedna kagika, so, biber, aleve paprike, ostaviti da odstojl u frigideru dva sata, od mase oblikovatl pljeskavice nauljenim rukama 1 peéi na rostilju ill tiganju) Ne treba zaboravitl sve vrste peturaka, one se mogu kombinovati i sa Mesom I sa ugljenim hidratima, pa kako je riZoto dobar izbor tako je | biftek sa prilogom od pecuraka. Punjene paprike su daleko jestivije | ukusnije ukoliko th punimo ill samo sa mesom dinstanim na luku, ili samo prokuvanim piringem, ovo vazi za sva poznata domaéa jela u kojima se inage kombinuje pirinaé i meso! UZINA ~ maio slatkog zadovoljstva Kako funkcionige na’ metabolizam u popodnevnim satima: najnizi je nivo izlutivanja insulina, svi organi rade na maksimalnoj snazi, a ovo trosi nagu ukupnu energiju. Ovaj utroSak energije dovodi do zamora, pa fe esta pojava da se fizioloSkim putem premeStaju i koriste zalihe proteina uw cilju kompenzacije energije za pravilan metabolizam. Da bismo spretili ovaj utroSak proteina, dobro je u popodnevnim satima pojesti neSto slatko, tada bi trebalo da unosimo brze Seéere koji su Izvor brze eneralje, time spretavamo trogenje proteina i relaksiramo organizam, a mozak dobifa dodatnu energijy za funkcionisanje. Ako je ovaj medjuobrok bogat | ugljeno hidratnom energijom i Omega 3 polinezasi¢enim masnim kiselinama, mi smo obavili sve Sto treba u cilju da budemo zdravi i da funkionigemo dobro, Sto znadi da je Idealna vrsta namirnica je stedeéa: voée, Zokolada (preporuka je crna, all ko je ne voll, moze da pojede i mleénu, ukoliko ima stabilizovanu trajnu telesnu tezinu), Iintegraini keks sa Zokoladom ili suSenim voéem, voéni jogurt, badem, lesnik, voéna salata sa Slagom od siatke paviake itd.. Suve smokve su Ideaina zakuska, jer imaju veoma visoku pH vrednost, odnosno dine nau krv baznom, pa utitu na porast imuniteta, Sve vrste napitaka su dozvoljene - votni sokovi bez dodatog Se¢era, kafa, biljni ili voéni Eaj., Kratka napomena u vezi sa kafom: Kafa’ napravijena kao napitak ima kiseli PH. Veoma tamna kafa ima manju kiselost, all je ukus gorak. Mnogo kafe mote dovesti nai organizam u stanje sniZenog Imuniteta, pa je preporuka da se ograniéi unos ovog ukusnog napitka na najvie dve Solje. Poznato je da 40 ey 3 & 8 69 £y 3 aoe co osobe koje imaju hronigni problem sa slabljim imunitetom piju dosta kafe. Kaful ne bi trebalo da pijemo sa dodatkom mieka, niti mleka u prahu, a moze ‘se dodati mala kolitina Se¢era fruktoze Ili sojino mieko. Mleko u prahu (svaka vrsta mleka — kravije, sojino, piringano, ovseno itd..) se u tehnoloSkom postupku proizvodnje praha pretvara u namirnicu koja je potencijaino Stetna za na’ organizam. TehnoloSki postupak pravijenja praha se bazira na hemijskoj hidrogenizaciji masnoéa, ill direktnom uticaju visoke temperature. Oba menjaju strukturu namirnice | u organizmu tako preradjena namirnica podize nivo slobodnih radikala, 8to je potencijalni uzrok mnogih oboljenja. Savremena tehnologija proizvodnje hrane je pogorSala krafem 20. veka i lagled Eoveka | njegovo zdravije. Broj od preko milijardu gojaznih ljudi na planet! je vise nego alarmantan, a procenat obolelih od metabolitkih bolesti znaéajno raste svake godine, Te3ko je u danaSnjoj ponudi izabrat_ uvek najzdravije namirnice | potreban je veliki trud, all se ovaj trud vigestruko isplati, jer je lakée i lepSe biti zdrav, nego bit! bolestan. Kad biramo voée, opet je pametno birati prema brzini kojom uneto voce podie nivo Seéera u krvi, Posebno obratite paznju na gitkemijski indeks veoma omiljene poslastice, a zapravo povréa - lubenice! Sad pomislite sta radimo svorn organizmu kad uveée nakon dobre vetere pojedemo par vellkih komada ovog slatkog otrova, VOCE - GLIKEMIJSKI INDEKS Tre’nje 22 Vinje 22 Grejpfrut 25 Sijive 32 Jagode 32 kruske 36 Jabuke 38 Breskve 43 Pomorandze 43 Kivi 52 Mango 55 Kajsije 57 Banane 62 Suvo grozde 65 Ananas 66 Dinje 64 Lubenice 721! Idealno vreme za ovaj medjuobrok jé izmedju 16 | 18 Zasova po zimskom raéunanju vremena, odnosno izmedju 17 1 19 €asova po letnjem ragunanju. VECERA - podinje odmor Uvete zapotinje period odmora organizma, uveliko se sniZava nivo kortizola, hormona budnosti, nivo insulina je nizak, poveéano je luéenje nekih digestivnih enzima. Ideaina hrana za veteru je izbor lakih proteina | salate (kao | nekih povréa, koja nisu skrobna), kao Izvor vlakana.. Potinje period regeneracije éelija i stvaranje novih éelija. Imuni sistem se aktivira | zahuktave. Veternji obrok treba da bude lagan, jer na8 organizam nema moguénost da se borl sa tekom ili obiInom hranom koju pojedemo uvete, Ovo je vreme za unos viakana (koji ée nas zasititi u toku dtave not!) | polinezasi¢enih masnih kiselina (masne ribe, kao 8to su skuSa, iosos, tuna | druge), obavezno th treba jesti sa sezonskim salatama’ prelivenim hladnocedjenim uljima, koja su bogata polinezasicenim masno¢ama Drugi izbor, isto tako dobar za vegeru je slededi: grllovana piletina/curetina, teletina, tunjevina ili kuvana jaja (samo belanca) | mladi sir sa lzborom od dve Ill vise sve%e salate, zadinjenih balzamikom | hladnocedjenim uljima, Koliko je preskakanje dorutka odiuéujuée za pojavu brojnih metaboligkih poremecaja u organizmu, toliko je akcentovanje na veteri odluéuju¢e za neuspeh mnogih dijeta, kao | za nastanak telesne figure koja ne odgovara nao} bazitno} konstituciji (uveanje stomaka, zadnjice, jahace pantalone, uveganje gornjeg dela ruku kod ena itd). Ideaino vreme za veteru je oko 19 éasova, mada su moguéa | veca odstupanja na kasnije vreme, jedino treba voditi raéuna da vreme izmedju vetere i zaspivanja ne bude kra¢e od 2 sata, jer se u snu usporava metabolizam, mnogi enzimi skoro prestaju da se luée | sva hrana ostaje nesvarena dugo vremena, ovo dovodi do taloZenja potko%nih masnoéa, ali | ozbiljnih oboljenja nakon dugogodisnjth greSaka u ishrani PRIMERI JELOVNIKA ZA VECERU: 1) Tunjevina sa meSavinom salata (hrastoy list, zelena salata, radié, malo rukole, salatu preliti balzamikom, uljem { bosiljkom) 2) Riba oslié fileti, brokoli zadinjeni samo sa mato belog Iuka, salata od blitve 3) Grilovano belo meso (pileée ili éure¢e), meSavina salata, rendana Sargarepa a i C3 @ ca = co 4) Pllega salata sa avokadom (Ill dinjom), belo meso zaliti sokom limuna (veoma je ukusno i kad se zalije sokom od pomorandie), posoliti | pobiberiti, ispeéi na grilu ill u tiganju, chladiti | iseci na tanke regnjeve, zelenu salatu opratl | iseci na manje komade, dodat! mladi luk isecen na kolutiée, | krike paradajza, malo Isetene jute papriticé, dodati malo avokada Ili dinje, koju u manjim koliginama mozemo jest! u veternjim satima) 5) Riba list u pomorandginom soku, meSavina salata (filete lista Ispec! | prefiti sa sokom od pomorandze, dodat! malo soli, na taganoj vatri prodinstati jo8 7- 8 minuta, servirati sa meSavinom salata). 6) Burger od mlevenog mesa (éuretina, piletina Ili junetina). Mleveno meso se posoll, pobiberl, doda se malo kisele vode da postane rastresito, Ruke se premaiu uljem, formira se pljeskavica | tako se pr2i, Sve salate su odlian prilog. 7) Grilovano povrée (plavi pattidzan, prokelj, paprika itd), mladi neslan sir Primer kako se pravi izuzetno zdrava meSavina salata : Zelena salata, hrastov list (crveni i zelenl), endivija, radié crveni, rukola ~ operu se dobro, ocede, pomeéaju | ostave u tistoj najlon kes! u friideru Ovako mogu da stoje do 3-4 dana I da ostanu sveie, U tiniju se stavi odgovarajuca koliéina salate, prellje se sa balzamikom, hladno cedjenim uljem | bosiljkom, doda se ¥% kagitice senfa, malo blbera, nekollko éeri Paradajza preseéenih na pola, nekoliko kockica avokada, pola Sake semenkl od suncokreta, bundeve i sitno seckan bell luk, pola do jednog ena. Salata lzgleda Izvanredno | takav joj je i ukus, a pri tom predstavija najzdravij mogul obrok. U ovako spremljenu salatu mogu se dodavati razne namimice, kao Sto su kuvana jaja, tunjevina Iz Konzerve, segena piletina, éuretina, riba list il oslié ill neke vrste mladih sireva, Ako uvete pojedemo sendvié, picu ili testeninu, dedali smo nekoliko masnih klobuka na na’ stomak, zadnjicu, butine itd, Neki judi poseduju metabolizam koji moZe veoma dugo tolerisati razne gre’ke u ishrani. Mnogi miadidi i devojke ¢esto dodaju veternjem ugljenohidratnom obroku | koka kolu ili mleko u neogranigenim kolizinama. Pri tom mnog} izgledaju éak i dobro. Uvek se setite retenice jednog tuvenog fiziologa: telo pamtil Izgledacemo dobro i oseéaéemo se zdravo sve do Jednog momenta. A taj momenat se bez izuzetka pojavi svakome ko je dugo gresio u izboru hrane i vremenu obroka. Deklaracije, odnosno nalepnice na pojedinim namirnicama su Sture ili hapisane neverovatno malim- fontovima, za koje su ponekad potrebna pomagala | najoitrijem oku. Protitajte svaku deklaraciju, to je od ogromnog znaéaja, recimo, na mnogim proizvodima éemo videt! da Imaju u svom sastavu mleko u prahu ~ tost hieb, dvopek, integralnl biskviti, supe iz kesice, biljni Slag, jogurt itd... ovo tada nije dobra namirnica za sve one koji imaju intoleranciju na kravije mieko, a ova intolerancija je najée8éa u nagoj praksi. Ovde ak i ne spominjemo emulgatore | pojativaée ukusa, kao ni ostale hidrogenizovane biljne masnoge, Sto sve skupa uopste nije podeljno u ishrani! Za poboljSanje imunog sistema, birajte biljne Zajeve, Koji su baznl, a ne voéne ill crne, koji su kisell, obavezno dodajte sok od limuna (koji ostavija bazni trag kao &to je reéeno), Suve smokve, suSene masline, rendan celer, maslinovo ulje, sved perSun, paradajz, krastavac, plavi patlidzan, brokoll, Kupus, Sargarepa, crni | beli luk, jabuke, lubenice, kajsije, kupine, ribizle, to su samo neke od namirnica koje nam pomazu u borbi protiv infekcija. Ono Sto nam odmaze je sledede: pivo, coca cola, kikitiki, orasi, kafa, Seéer, éokolada, ketap, majonez, brusnice, borovnice, kukuruz, sotivo, Sijive, kakao, senf | drugo. Jako i danas postoje burne rasprave u vezi sa znatajem holesterola u nastanku sréanih bolesti, medicinski strugnjac! sve vise dolaze do saznanja da ba nije lako optuaiti holesterol za sréane probleme savremenog ¢oveka. Rezultati mnogth savremenih studija su i dalje nedosledni i zbunjujuel. Sta je holesterol? Holesterol je alkohol velike molekulske tezine, koji se proizvodi u jetri i nekim éelijama_u organizmu. Znaéaj ovog jedinjenja je veoma veliki za Zivot Eoveka, a najbitnije uloge holesterola Su sledece: ~obezbedjivanje integriteta éelijskog zida i stabilnost svih cellja u organizmu -on je prekursor kortikosterida, odnosno od njega se dalje sinteti$u hormoni koji nam omoguéavaju Zivot I funkionisanje u stresnim situacijama, kao I prekursor testosterona, estrogena i progesterona, najvaZnijih hormona u reprodukcij | vitainosti, -holesterol je prekursor vitamina D, vitamina rastvorijivog u mastima, neophodnog u zastitl nervnog sistema, odrZavanju zdravih kostlju i miSiénog tonusa, vitamin D uéestvuje u proizvodnil insulina, metabolizmu minerala | u Imunom odgovoru organizma. Klini¢ki je dokazano je da vitamin D spreéava nastanak karcinoma pankreasa, debelog creva i dojke, ali i drugih maligniteta, a CS tw & ea ts wD d -2uéne soll, koje omoguéavaju varenje mastl, napravijene su od holesterola -holesterol je neophodan za moddanu aktivnost, jer serotoninski receptori u mozgu ne funkcioniu bez njega. -majéino mleko sadrii visok nivo holesterola, jer je on, zajedno sa zasi¢enim masnoéama iz mleka od vitalnog znataja za rast bebe | razvoj mozga. Glavni razlog zaéto je ogroman akcenat stavijen na znaéaj holesterola je njegova potencijaina uloga u razvoju koronarne - sréane bolesti, lako je podjednak broj studija koje pokazuju da ne postoji korelacija izmedju nivoa holesterola i Kardiovaskularnih. Stavige, utvrdjeno je da znagajan rizik od nastanka koronarne bolest! postoji i kod starijih osoba koje imaju normaine lil niske vrednosti ukupnog holesterola. 'S druge strane, u mnogim zemijama zapadne Evrope se svim muékarcima, starljim od 55 godina prepisuje jedan od registrovanih statina, odnosno lekova koji sniZavaju vrednosti holesterola i ove se smatra preventivom od nastanka stéanih bolesti. Praéenje pacijenata u Velikoj Britaniji (studija je obuhvatila 20,536 Ispitanika), dovelo do saznanja da je procentulano manji broj obolelih od sréanih bolesti u grupi koja redovno uzima statine, u odnosu na kontroinu grupu,odnosno u odnosu na one koje ne piju statine. Zamerka koja je ubrzo uslediia u_britanskim | mnogim svetskim nauénim krugovima je ozbiljno poljuljala znaéaj rezultata ove studije. Naime, statistika Je obuhvatila bukvaino sve ispitanike koji su podvrgnuti terapiji statinima, bez obzira kakve su vrednosti holesterola kod njih bile pre uspostavianja teraplije. Tako da se zapravo ne zna tatno kollko se teapijom uticalo na faktore rizika, ak ni Koliko je faktor rizika iznosio u titavoj grupt ispitanika. Kritigari teraplie statinima éesto pominju zahuktalu farmaceutsku industriju i fabrikovanje indikaclja 2a primenu odredjenih lekova, pa je | ovakva kritika naSla svoje mesto u Stampi i strutnim %asopisima. Danas se sve vide razmatra teorlja da vrednost holesterola u krvi ne iora glavnu ulogu u nastanku sréanog obolenja. Studije koje su radjene protektih godina, govore u prilog tome da je osnovni krivac za nastajanje plakova, ‘odnosno nasiaga u krynim sudovima, zapaljenjski proces i sledstveno o8tedenje zidova krvnih sudova, kao posledica velikog unosa raznih Secera, Pre svega unos brzih - prostih Seéera ii kako th jo nazivamo ~ jednostavnih (slatki8i, med, beli Seder, Zuti Seder, voce itd) dovodi do poremegaja metabolizma u naSem organizmu, Unos ovih Se¢era dovodi do poveéane aktivnosti guiteraée, odnosno pankreasa | nakon kraéeg Ill duzeg vremena, Javija se Iscrpljenost ove vredne Zlezde. Nivo Se¢era u krvi se podize ! sve se 45 teZe vra¢a na normalinu vrednost. Povetanje Seéera u krvi dovodi po poveéanja vrednosti LDL holesterola, poznatog kao lo8 holesterol, Nedavno je otkriveno da se molekull holesterola o8tecuju kad se izladu velikoj toploti | oksidaciji. Oksidacijski proces se odvija i u organizmu svakog éoveka, ali i u prehrambenoj, tehnologiji, narogito je visoka vrednost oksidisanog: holesterola u mieku u prahu | jajima u prahu, kao | u namirnicama koje su dugo termitki obradjivane na visokim temperaturama (prienje u fritezi). Ovo se takodje odnosi na_hidrogenizovanje’ biljnih masno¢a, a njih ima u skoro svakoj namimnicl koju danas konzumiramo (margarin, biljni Slag, biljni sir, grickalice, supe iz kese, pekarska peciva itd). Svetski standardi_ daju preporuku da se mora smanjiti_ vrednost hidrogentzovanih bilinih masnoéa u tehnoloSki obradjenim namirnicama, na maksimum od 2%, Kod nas se ova preporuka ne postuje, a teko da éemo u prodavnici videti i jedan protzvod na éijoj deklaracijl stoji taéan procenat ovih masnoéa. Holesterol je bitan element u reparisanju, odnosno popravijanju o8teéenja éelija usted raznih zapaljenja. On je stalno prisutan u cirkulaciji, a njegova se koncentracija naroéito poveéa na mestu oStecenja nekog tkiva, kao normalan zapaljenski odgovor organizma. Ako se u organizmu stvara veéa kolitina oksidisane forme holesterola (usled uticaja slobodnih radikala), il! se putem hrane unos! ova forma holesterola, umesto da holesterol ozdravijuje tkivo na mestu nekog zapaljenskog procesa, dolazi paradoksalno do otecenja tkiva. Tako se stvaraju | plakovi, odnosno nasiage u krvnim sudovima, koje dalje kompromituju cirkulaciju. S druge strane, postoje brojni dokazi da takve oksidisane forme holesterola u mnogim tkivima dovode do pojave maligniteta usled oSteéenja éelija, Holesterol je Ipak samo Jedan od markera za faktore rizike od nastajanja koronarne bolesti | sada se zna da normaine vrednost! holesterola u krv! nikako ne znaée smanjenje rizika od infarkta ili moZdanog udara. Zapravo, Dr Christie Ballantyne, sa Baylor College of Medicine je kardiolog sa najvecim brojem objavijenih studija u Kojima je glavnl zakljugak da osobe koje su male Infarkt ili moZdani udar, éak u preko 50% slutajeva nisu uopste imale poviSene vrednosti holesterola, Danas je jo8 uvek nejasno u kojoj meri je ishrana bogata mastima dobra ill lo za organizam. Verovatno postoji veliki znataj u genetskoj struktur! éelija. Jedan od primera je slededi: stanovnici severnog dela Indije jedu u proseku hranu koja ima 17 puta vise Zivotinjskih masno¢a, od one koju jedu stanovnict juznih krajeva Indije, a u proseku imaju 7 puta manji broj obolelih od sréanih bolesti. Francuzi_ jedu hranu bogatu zasiéenim mastima, ukljuéujudl puter, jaja, sireve, dzigericu { ostalo, a ipak, u regionima gde se pagja i gustija d¥igerica 46 redovno Konzumira, sréani udar je zastupljen u 80 na 100,000 |judi, za razliku od recimo 315 na 100.000 Ijudi u Americl, gde Je uvedeno sistemski smanjenje masnoéa u svim prehrambenim proizvodima (uz napomenu da je ‘| opita gojaznost u SAD rasla proporcionalno smanjenju masnoéa u ishrani). S druge strane, dokazano Je da lo’e navike u ishranl, 2 pre svega ] preskakanje dorutka | uzimanje grickalica izmedju obroka, direktno utiéu na povecanje vrednosti loSeg holesterola, q Ujutro se u naSem organizmu intenzivno izluguju enzimi koji pomaiu varenje mast. Ovo je idealno vreme da unosimo vise masno¢a Zivotinjskog porekia Gaia, sir, kaimak, Sunka itd), jer se u jetri bas ujutro sintetlSe holesterol. : Kada unesemo Zivotinjske masnoée, mi jetri damo gorivo da ona sintetise 4] vi8e HDL, odnosno dobrog holesterola, a kad njih ne unesemo, ona sintetiSe mnogo vige LDL, odnosno joSeg holesterola, Ovo se dogadja usled strukturnih razlika u pogledu gustine lipoproteina, dobar holesterol ima vellku gustinu | Jednostavno regeno, za stvaranje ovog oblika je potrebno masno gorlvo, dok lo holesterol ima malu gustinu I lako se sintetiSe od bilo kakvog materijala. J Osim ovoga, preskakanjem doruéka, mi samo razdrazujemo hormone, dij je nivo najvisi ujutro (kortizol | Insulin), pa umesto da pomazemo stvaranje zastitnih materija u organizmu | da podizemo imunitet, mi dodatno remetimo ovaj proces | omoguéavamo stvaranje masnih skladista u odredjenim delovima tela uz kompromitovanje imuniteta. Nastall masni depoziti se kasnije te3ko uklanjaju, a aktivnost hormona koje luée ove masne ¢elije raste i time dodatno remeti metabolizam Ww Na nivo holesterola se mora terapijski delovati, u smistu sniZavanja ukupnih vrednosti, poveéanja HDL vrednost! | smanjenja LOL vrednostl, eo ue Statini su lek izbora kod visokih vrecnosti holesterola, ali je preporuka da se pokuga posti¢i normalna vrednost prirodnim putem. a -Obavezno bi trebalo iskijuditi iz Ishrane slatkiSe (I voée) najmanje dva meseca. i -Uvesti doruéak kao najznaéajniji obrok, co -Obavezno je uzdrFavanje od piéa sa visokim procentom alkohola ili sa dodatkom Seéera i zasladjivaéa. aoe -Svesti na minimum uzimanje namirnica koje su bogate hidrogenizovanim masno¢ama, odnosno, izbaciti iz Ishrane margarin, biljni Slag, biljni sir itd. oe Ni uz najboljt dijetetski rezim, esto Ipak nije moguée ove vrednosti priblizit idealnim, Neophodno je odmah po dijagnostikovanju_hiperholesterinemije uvesti program suplementacije, odnosno svaki pacijent bi trebalo da uzima > [mond ] 47 odredjene prirodne preparate koji utitu na regulaclju metabolizma holesterola. Pre svega su tu preparati koji olakSavaju jetri rad, delujuéi na izbacivanje toksina, zatim razni vitamini Koji uéestvuju u metabolizmu, aminokiseline koje omoguéavaju stvaranje dodatne energije, minerali kojl pomazu enzimske aktivnosti i drugo. Na osnovu nivoa slobodnih radikala u krvl, vrednosti biohemijskih analiza | hematoloSkog profila, odredjuje se individualni rezim, izbor 1 doziranje preparata, Terapija povigenih vrednosti holesterola podrazumeva pravilnu kombinaciju preparata kao 8to su Omega 3, E vitamina, C vitamina, selena, grupe drugih antioksidanata, aminokiseline | drugo. Obavezna je veéa fizitka aktivnost, jer uz dijetetski rezim i suplementaciju, a bez povedane fizitke aktivnosti, reaultati mogu biti skromni. Br2i hod je najbolji vid fizitke aktivnosti. Zene bl trebalo da Imaju 4 sata nedelino fizi¢ku aktivnost, a mukarci 3 sata, Regulaciju vrednost! holesterola moZemo oekivat! vet za tri meseca. Prvog meseca najéeSée se vrednost smanji za jednu jedinicu (ukoliko je na pr. ukupni holesterol 7.5 mmol/L, on nakon jednog meseca ispravnog rezima moie iznositi 6.5 mmol/L). Odnos HDL i LDL sporije ée se regulisati, ali pri ispravnom rezimu, veé za 4 do 5 meseci, ovaj odnos moie biti idealan. Svetska Zdravstvena Organizacija je promenila stav prema vrednostima holesterola | ranije postavljenu donju granicu od 5.20 mmol/L fe spustila na 4.5, pa se svaka vrednost preko ove smatra loSim nalazom. Biohemijske laboratorije i dalje prikazuju ranije zadate referentne vrednosti, ali ove reference oéigledno moramo shvatit! kao zastarele. Sama vrednost holesterola nema narotito veliki znataj u odredjivanju faktora rizika za nastanak bolesti bez odredjlvanja vrednosti slobodnih radikala i c- reaktivnog proteina u krvi, Naravno, dodatno odredjivanje | biokapaciteta krvne plazme da prirodne neutrali$e slobodne radikale, visoko reaktivne partikule koje razaraju na’e

    Das könnte Ihnen auch gefallen